Naslov originala Zenon Kosidowski OPOWIESCI BIBLIJNE Zenon Kosidovski Preveo sa poljskog MR JOVAN JOVANOVIC Copyright © za Jugoslaviju Agencija

Trivic BIBLIJSKE LEGENDE agencija/ Beograd 2002. Citati biblijskog teksta, biblijska imena i nazivi mesta preuzeti su iz Danicicevog prevoda Starog zaveta. J. Jovanovic UVOD Fotografija na korici: Grob Avesaloma, sina Davidovog (1000 g.p.n.e.) koji se nalazi u dolini Hevron. U svom dana njem obliku grob je izgraden u l veku p.n.e. Moje knjige obicno se svrstavaju u kategoriju naucno-popularne literature. Ne podcenjujuci nikako tu korisnu oblast, moram priznati da moje ambicije se u dalje. Mo da sam u zabludi, ali sebe smatram piscem koji je za umetnicku gradu jednostavno izabrao naucna dostignuca. Odu evljavaju me otkrica, ali jo vi e sam pronalazac kao covek, njegov trud, njegov napor i dramatican dogadaj na putu do istine, njegovi upesi koje cesto posti e po cenu zdravlja i ivota. ta, naime, mo e biti zanosnije od tog dugog niza tihih istra ivaca, genijalnih i plemenitih cudaka ili nesebicnih avanturista ednih znanja, koji su uprkos svemu ru ili predrasudu za predrasudom i pu tali sve vi e svetlosti u na e zamracene glave. Njihovo stradalni tvo i njihovi trijumfi - to su valjda najcudesnije literarne teme. U strahotama, kojih nas istorija nije po tedela i ne tedi nas, oni su u su tini jedina afirmacija i opravdanje na eg ovozemaljskog ivota. Parafrazirajuci Stendala, moglo bi se reci da bi covecanostvo bez znanja bilo kao brod bez balasta prepu ten neobuzdanoj vodenoj stihiji. Ako sam pisao o sudbinama drevnih kultura, onda sam to uvek cinio tra eci upravo tu afirmaciju ivota, tu dragocenu osnovu ljudskog napretka koja se probija kroz burne periode ratova, strahota i mraka. Tra io sam coveka koji je otimajuci se okovima iskonskih nagona i sujeverja ipak, i ao napred ka svetlim horizontima bitisanja. Pracenje njegovog lutanja punog rizika, kroz ere, epohe i stoleca to je upravo tema mojih knjiga. Naime, nema uzbudljivije epopeje od hoda ljudskog roda od pecinskog coveka do pronalazaca atoma i tajni kosmosa. Zenm %psi U toj perspektivi deo od velikog znacaja cini upravo Stari zavet. On je hiljadama vlakana protkao na u kulturu, pod njegovim uticajem obrazovala se na a pokoljenja, na jezik i na i obicaji. A ipak kako smo malo upoznati sa njegovim sadr ajem. Starije pokoljenje pamti izvodene fragmente, dok dana nji nara taj odgajan u laickom duhu, valjda ni ta ne zna o Bibliji. Stari prevodi, pa cak i neki savremeni, svojim arhaicnim jezikom ne podsticu prosecnog coveka na citanje, a ljude racionalnih uverenja odbija mi ljenje da je to sakralna knjiga, puna mitova i ritualnih propisa. Medjutim, zahvaljujuci nauci izvr en je proces reva-ndikacije Biblije kao svetovnog dokumenta koji sadr i veliku kolicinu istorijskih podataka. Poceci sistematskih istra ivanja u toj oblasti, izuzimajuci ranije sporadicne poku aje, dogadaju se polovinom XIX veka. Ali u relativno kratkom periodu, za nepunih sto godina, kako su se samo desile temeljne, revolucionarne promene u na im pogledima na Bibliju. Sve do polovine pro loga veka ona je bila u domenu iskljucivog prava teologa. Kao sveta knjiga, nadahnuta Bogom, u odnosu na prohteve nauke u ivala je

svojevrstan imunitet koji su obezkedivali strogi propisi crkvenih institucija. Poku aj kritickog ugta dugo je smatran za svetogrde i napad na religijska verovanja. Vladalo je uverenje da su Mojsije, Isus Navin, David, Solomon i proroci zaista napisali odgovrajuce delove Biblije, da je Jehova na Sinajskoj gori ustanovio "Deset bo jih zapovesti", da je prorok Ilija na plamtecoj dvokolici odleteo na nebo, a Danilo iza ao citav iz jame sa lavovima.Kad je biblijski tekst na veoma ocigledan nacin bio u raskoraku sa onim to spada u pojam sakralnosti, tumaci su u njemu nalazili alegoricni smisao, pun mistike. Tako se, na primer, "Pesma nad pesmama", ljubavna lirika koja odi e istocnjackom culno cu, u njihovoj verziji preinacila u religioznu poemu u kojoj se pod simbolom mlado enje krije Jehova, a u doba hiri canstva Hristos. Naime, ljudima epoha velikih prirodnih otkrica, te ko je shvatiti da je tako nedavno Biblija va ila za jedini autoritet u stvarima koje se odnose na znanje o svetu. Divne u svojoj naivnosti, biblijske price o Adamu, Evi i raju vecina ljudi je uzimala kao poslednju rec o nastanku ivota na zemlji. Kada je . <Bit>(ijsl(e legende Darvin godine 1859. objavio svoju teoriju evolucije u jeku "O poreklu vrste", izazvao je buru protesta ne samo medu pobornicima Biblije, vec i u nekim naucnim krugovima. U drugoj polovini pro loga veka kada se vidokrug na eg znanja naglo pro irio zahvaljujuci nizu izvanrednih naucnih otkrica, silom prilika morao je da nastupi i zaokret u odnosu na Bibliju. Njenim problemima pozabavili su se pravi naucnici. Postepeno se razvijala biblistika ciji poceci dose u do XVII veka. Izdvojila se nova grana nauke sa sopstvenim istra ivackim metodama koje su se usavr avale iz dana u dan. Toj promeni doprinela je op ta atmosfera u Evropi koja je izlazila iz svoje kulturne izolacije. Putnici i istra ivaci nepoznatih zemalja izazvali su ivo interesovanje za velike kulture Bliskog i Dalekog istoka. Tada je, pored ostalog, shvaceno da Biblija ne mo e da pola e iskljucivo pravo na naziv otkrovenja. Jer indijski bramani imaju Rivedu, poklonici novijeg hinduizma Mahabharatu i Ramajanu, budisti sa reke Gang u Indiji, Japanu, Kini i Mongoliji knjigu Mahajana, Persijanci, poslednji pobornici Zaratustre Zend Avestu, muslimani Koran. Ova lista nikako nije iscrpljena jer tu jo treba dodati svete knjige kineskog konfucija-nizma i taoizma kao i japanskog intoizma. Sve te svete knjige po mi ljenju njihovih poklonika sadr e iskljucivo objavljenu istinu, iako se medusobno mnogo razlikuju. Medu njima Biblija zauzima jedno mesto i to nikako najva nije, jer u pogledu broja njenih poklonika ustupa pred mnogima od njih. Li ena oreola jednostavnosti Biblija je prestala da bude izuzetan i neponovljiv fenomen, ali pokazala se kao jedna od mnogih pojava ljudske te nje za istinom. Podloga iz koje je nastala normalni su psiholo ki i dru tveni procesi isti kod naroda svih kontinenata, bez obzira na rasu, jezik i kulturu. Naucnici koji se bave izucavanjem biblijskog teksta izgradili su novu naucnu oblast zvanu biblijska kritika koja se deli na ni u i vi u. Ni a kritika trudi se da koliko je to moguce utvrdi autenticni tekst otkrivanjem gre aka kopista i prevodilaca. Nas radije zanima vi a kritika, jer zahvaljujuci njenim zadivljujucim zakljuccima saznali smo ta je u biti stvari vStari zavet. Pioniri te nove istra ivacke oblasti su pored ostalih traus, Renan i Velhauzen. Besprekorna logika njihovih lingvistickih metoda dovednih do izuzetne preciznosti, slomila je najzad otpor dogme, pa je cak i katolicka crkva morala da popusti.

Godine 1943. Papa Pije XII najzad je prihvatio kritiku Biblije i samim tim katolickim istra ivacima otvorio put ka znanju. Njihova argumentacija je imala takvu neuporedivu snagu da je bilo nemoguce dalje je negirati. Kojim metodama se slu i vi a kritika u svom istra ivackom radu? Stvar je dosta slo ena i za laike mo da dosadna. U cilju svodenja tog pitanja na par osnovnih elemenata dozvolice-mo sebi dosta upro ceno poredenje koje ima tu dobru stranu da taj problem obja njava na veoma ocigledan nacin. Zamislimo polonistu koji pred sobom ima pricu kompilo-vanu u jednu narativnu celinu pozajmljenu od Reja, Paska, Na-ru evica, Njedevica i Lelevela. Po to poljski jezik, slicno drugim jezicima, tokom vremena podle e znatnim razvojnim promena-ma, a uz to svaki od pomenutih autora ima svoj sopstveni stil, na polonista ce u pojedinim delovima teksta lako otkriti razlike u sintaksi, leksici i frazeologiji. Vr eci detaljnu analizu teksta brzo ce prepoznati mistifikaciju, i ne samo to, utvrdice autore pojedinih delova, a u slucaju da mu to nije uspelo, na osnovu karakteristicnih obele ja jezika, konacno, ocenice da je prica me avina fragmenata razlicitog porekla i da prema tome ne mo e biti delo jednog autora. Sa slicnim, ali mnogo slo enijim problemima, imaju posla kriticari Biblije, Knjiga Staroga zavela, koje priznaju Jevreji, sacuvale su^pe u hebrejskom jeziku, uzimajuci malobrojne arame-jske fragmente. Zahvaljujuci dokumentima nadenim u Tel el-Amarni i Ras Samri, kao i nekim najstarijim delovima Biblije, kao to je, na primer, pesma Marije, Mojsijeve sestre, i pesma De-bore, naucnicima je uspelo da rekonstrui u razvoj herbrejskog jezika, pocev i od XIII veka pre na e ere. Naucnici su tako dobili izvanredno orude za lingvisticku analizu pojedinih biblijskih knjiga. To je naravno mukotrpan posao koji zahteva veliki napor i ogroman fond znanja. Taj posao nikako nije zavr en, a postignuti rezultati jo uvek su predmet novih naucnih rasprava. Izvesne osnovne tvrdnje ipak ne podle u nikakvoj sumnji. Utvrdeno je, pre svega, da je Stari zavet zbirka istori-jskih svedocanstava, narodnih legendi, zakona, ritualnih propisa i mitova koji vode poreklo iz razlicitih epoha i dru tvenih sredina. Tu zaostav tinu sakupili su i obradili dosta kasnije jevrejski kompilatori, uglavnom posle vavilonskog ropstva. Pod pritiskom Bfijs^e legende tih cinjenica, izgubilo se naravno mnogo ustaljenih tradicija, kao to je aksiom da su autori "Petoknji ja" Mojsije i Isus Nevin, da su proroci sami pisali svoja ucenja (s nekim izuzecima) da je David sastavio Psalme, a Solomon "Pesmu nad pesmama" i Poslovice. U Bibliji su tekstovni slojevi prekrivali jedan drugi ili su se toliko isprepletali da ce njihovo razgranicenje i naucno identi-fikovanje jo dugo biti predmet rada kriticara Biblije. Pored toga, problem su komplikovale dopune koje je iz razlicitih razloga dodavao dugi niz redaktora, kompilatora i prepisivaca. U tu oblast spadaju, pored ostalog i takozvani etiolo ki mitovi, tj. mitovi doterani ex post da bi se objasnili neki dogadaji ciji se pravi tok izgubio u pamcenju pokoljenja. Etiolo ki mitovi su, na primer, cudo prelaska Crvenog mora, cudo mane i cudo zaustavljanja voda Jordana. Istra ivanja su pokazala da se iza toga kriju sasvim prirodne pojave, koje su tek docnije, potiskivane tokom vremena, izrasle u natprirodne pojave. Kruna svih tih naucnih radova je, ipak, istorijska kritika Biblije. Potrudicemo se da u nekoliko recenica objasnimo na cemu se zasnivaju njeni radovi i zasluge. Do pocetka XIX veka na e znanje o drevnim kulturama Bliskog istoka bilo je veoma oskudno i u vecini slucajeva dosta maglovito. Jedini izvodi koje smo imali bile su nejasne bele ke u Bibliji i price grckih istoricara Herodota, Ksenofona, Ktesije i Diodora, pri cemu poslednjoj dvojici ne treba verovati. Imena naroda kao to su Vavilonci, Asirci, Egipcani i Persijanci malo su nam govorila, a teritorije njihovih dr ava predstavljale su na mapi bele mrlje. Zato nije cudno, to je Biblija, istrgnuta iz istori-jskog konteksta, postala polje

najfantasticnijih tumacenja. Nije postojala nikakva mogucnost potvrde ta je u njoj legenda a ta istorijska istina. Magle neznanja pocele su da se di u tek pocetkom epohe velikih arheolo kih otkrica polovinom pro loga veka. Ispod pustinjskog peska izvadeni su na povr inu divni istorijski spomenici zaboravljenih kultura: hramovi i grobnice faraona kao i ru evine hramova kraljevskih dvoraca u Horsabadu, Hatu i, Ninivi, Vavilonu, Uru, Ugaritu, Mari i mnogim drugim drevnim gradovima Mesopotamije i Sirije. U arheolo kim nalazi tima pronadena je ogromna kolicina pisanih dokumenata, doslovno citave biblioteke i arhive. Tako se u ru evinama dvorca asirskog 10 Zerwn "Kosufovsfe cara Asurbanipala u Ninivi sacuvalo cak dvadeset pet hiljada glinenih plocica s tekstovima pisanih klinastim pismom. Ono sadr i diplomatsku prepisku, ugovore, molitve, spomenike knji evnosti i religiozne mitove proteklih vekova, pored ostalog i ep o Gilga-me u u kome se nalazi prica o potopu. Godine 901. u Suzi je pronaden kodeks zakona vavilonskog cara Hamurabija (1750-1890. godine pre nove ere). Kako se pokazalo, taj kodeks bio je izvor nekih pravnih propisa Petoknji ja. Kada je Francuz ampolion (1790-1832.) de ifrovao egipatske hijeroglife, a Nemac Grotefend (1775-1853.) prodro u tajne klinastog pisma, pocelo je odgonetanje tih dokumenata. Taj posao nikako nije zavr en, ali vec danas stoje pred nama u punom svetlu malo poznati ili potajno zaboravljeni narodi staroga sveta: Sumeri, Vavilonci, Asirci, Haldejci, Fenicani, Filistejci, Hetiti, Mitani, Persijanci, Aramejci i Egipcani. Znamo vec dosta o njihovoj kulturi, religiji i obicajima, a istoriju mnogih od tih naroda danas znamo tako detaljno da su na tu temu vec napisane op irne knjige. Polovinom pro log veka zapoceta su arheolo ka ispitivanja i u Palestini. Otkopana je vecina gradova cija smo imena znali iskljucivo iz Biblije. U njihovim ru evinama nadena je potvrcm niza biblijskih svedocanstava, pored ostalog i nepobitni dokazi osvajacke kampanje Isusa Navina, ostaci gradevinarstva iz vremena Saula, Davida i Solomona kao i pusto enja izazvana najezdama Aramejaca, Asiraca i Haldejaca. S druge strane, egipatski, asirski, haldejski i persijski natpisi i dokumenti omogucili su nam da utvrdimo da u Bibliji nije sve legenda i fantazija i da su tu neke istorijske istinite cinjenice. Jevrejski narod, slicno svakom drugom narodu, nije mogao da ivi u potpunoj kulturnoj i obicajnoj izolaciji, pogotovo to je to bio mlad nanrod u odnosu na stare, bogate i zrele civilizacije koje su ga okru ivale. Istorijska kritika bavi se otkrivanjem tih veza i u tom pogledu mo e da pripi e sebi neke nesumnjive uspehe. Pre svega, metodom korelacije uspela je da delimicno rekonstrui e hronologiju biblijske istorije, dopuni ili utvrdi neke epizode koje Biblija ili precutkuje ili opisuje lakonski ili jednostrano i da osvetli politicke motive mnogih dogadaja koje nismo razumeli. Jednom recju - da dosta naivno ispricanoj biblijskoj istoriji da neki pragmaticni red uzroka i posledica. Za nas je bilo va nije da utvrdimo tesnu povezanost 11 obicaja, zakonodavstva i religije. Tim pitanjima posvecujem u knjizi dosta prostora. Dovoljno je tu istaci kao primer da su se zakoni Mojsijevih "Deset bo jih zapovesti" obrazovali pod utica-jem mesopotamskog zakonodavstva, da su prica o nastanku sveta, potopu i niz drugih prica pozajmljene iz vavilonske mitologije, da su cak i cela eshatologija proroka, kao stra ni sud, nagrada i kazna posle smrti, nebo i pakao, andeli i sotone, stranog porekla. Jednom recju -sve na e religijske koncepcije i zakoni vere stariji su desetak stoleca od Biblije koja nam ih je prenela. Pod uticajem svih tih otkrica poceli smo na Bibliju da gledamo drugim ocima i na na e iznenadenje shvatili smo da je ona jedno od najvecih remek-dela svetske

knji evnosti, delo izuzetnog realizma u kome kulja i kljuca autenticni ivot. Jednostavno, te ko je poverovati da je taj bogati kaleidoskop prica punih plasticnosti, ivota i kolorita kao i ljudi od krvi i mesa - mogao da nastane u tako dalekoj pro losti i da se odr ao do na ih dana. U toj zbirci prica, bajki, poema, poezije i nadahnutih prorocanstava, nadareni narod pokazao je svoju ivotnu mudrost, pronikao u najintimnije dubine ljudske prirode i hrabro postavio pitanje o smislu ivota. Tema Biblije je vi evekovna istorija jevrejskih plemena, tokom vremena ulep ana raznim neobicnim pricama i legendama. Sadr aj Biblije je tako bogat, koliko je bogat i sam ivot. Idilicne scene idu uporedo s krvavim ratovima, ekscesima, scenama raskala nosti i razvrata, kao i epizodama koje potresaju svojom tragikom. A kakvo je tu bogatstvo u galeriji licnosti koje se pojavljuju! Dovoljno je u jednom dahu navesti Samsona, cara Saula koji se razdire u osamljenosti, poluludilu i porazu ili pre-finjenog, mnogo snala ljivijeg Solomona, koji je na trgovini konjima i proizvodnji bakra stekao veliki imetak. Vrhunac tih dogadaja je kolektivna tragedija jevrejskog naroda, oteranog u vavilonsko ropstvo. Ali kao u dobro napisanoj tragediji, na kraju dolazi katarza, oci cenje i rehabilitacija. Izgnanicima nije bilo ba toliko lo e u Vaviloniji, a ipak umirali su od ce nje za svojom zemljom. Sedeci pored Eufrata, pevu ili su svoje pokajnicke pesme i nisu gubili nadu da ce im svanuti sloboda. Kada im je persijski car dozvolio povratak, pateci i li su 12 Zenm %j kroz pustinju i neprohodne planine da na ru evinama opusto enog i osiroma enog Jerusalima grade novi ivot. Pod utica-jem patnji i iskustva neki proroci su u nadahnutim vizijama propovedali sopstvenu etiku, socijalnu pravdu i vi i stupanj monoteizma, oslonjenog na veru i da svima vlada samo jedan Bog. U pohodu jevrejskog naroda ka vi im oblicima ivota upravo vidim ranije pomenutu razvojnu liniju koja cini su tinu istori-je ljudskoga roda. Eto, tako mi je izgledala Biblija kada sam pristupao pisanju ove knjige. Te koca je bila u tome to sam imao posla s dvojno cu materijala: s tekstom Biblije i ogromnim naucnim podacima koji su cela poglavlja jevrejske istorije ili njene detalje predstavljali u zadivljujucem svetlu. Trebalo je ta dva elementa spojiti u knjizi koja je trebalo da se razlikuju od naucnih ili cak i od naucnopopularni h rasprava. Radilo se o tome da se citaoci upoznaju sa sadr ajem Biblije i da je citaju tako kako je danas tumaci nauka. Zato sam knjizi dao dvokolosecnu kompoziciju: posebno sadr aj Biblije, a posebno komentar. Tako je nastala ta cudna i pomalo rizicna forma koja se, nadam se, nece pokazati previ e nepodesna za citanje. Parafrazirajuci biblijski tekst trudio sam se da ga predstavim na to komunikativniji nacin, kako bi ga dana nji citalac mogao citati bez napora i usresrediti pa nju na samu sadr ajnu vrednost. .... toga sam se oslonio na osavremenjeni prevod Vujka koji je tako odu evljavao Mickjevica, Slovockog i Sjenkjevica, a koji sadr i mnoge nepreciznosti kao i puno izraza i jezickih obrta koji su promenili znacenje ili su postali nerazumljivi. Moja prica sacuvala je ponegde tu laku poetiku arhai-zma koji stvara eljenu klimu drevnosti. Op te uzev, trudio sam se da se doslovno dr im dvo-kolosecne kompozicije knjige. Ali u slucajevima kada je pricu bilo moguce dopuniti, naslikati ili o iveti podacima dobijenim zahvaljujuci arheolo kim otkricima, nisam se ustezao da to ucinim. To se, na primer, odnosi na grad Ur i cinjenice koje pricu o Avramu cine plasticnom i ivom. Ostali problemi s kojima sam se borio bili su psiholo ki motivi nastali na temelju mnogih dogadaja. Biblija je u tom pogledu uglavnom umerena, mada je cesto u toj meri nejasna da nagoni na razmi ljanje. Za to su Leviti podigli bunu protiv Moj

.

A Gospod viknu Adama: "Gde si?". za to se prvosve tenik Aron odrekao Jehove i ustanovio kult zlatnog teleta? Takvih intrigirajucih pitanja u Bibliji ima mno tvo. ADAM l EVA U RAJU. da njime upravlja i da se o njemu stara. Zatim naredi da zemlja obraste mnogim vrstama biljaka koje daju seme i drvece koje rada plod. stavio u njega Adama ( to znaci: coveka).pre na e ere STVARANJE SVETA. Na to ena odgovori: "Da ne bismo umrli". Na samom kraju nacini coveka "po oblicju svojemu". Trecoj je ime bilo Hidekel i tekla je istocno od Asirije. Na nebeski svod smesti bezbroj zvezda. Jedna se zvala Fison i tekla oko zemlje Evilske. a kopna zemljom. Bi ih sramota. lepo za oko i korisno za jelo "i drvo od ivota usred vrta i drvo od znanja dobra i zla". i bice dvoje jedno telo. Neka joj bude ime covjecica. Zemlja je bila bezoblicna. Tada im pade zaslon sa ociju i vide e da su nagi. vodozemce i sve druge vrste ivotinja to hodaju zemljom. pa nakida e smokvino li ce da zaklone tela. "Sigurno necete umreti" . A on odgovori: "Cuh glas tvoj u . a cetvrtoj Eufrat. jer nije imao druga sebi ravnim. Bog Jehova je video.tvrdila je lukava zmija i uveravala da Bog ne dozvoljara da jedu plodove sa tog drveta. Iz raja je tekla velika reka natapajuci biljke. Petoga dana dade ivot morskim nemanima i svim ostalim ivim bicima to se krecu u vodi. l Bog rece: neka bude svetlost! Videci da je svetlost dobra. poznat kao rajski vrt. U plodnoj ravnici na istoku Bog Jehova stvorio je vrt. l tada Adam rece: "Sada eto kost mojih kosti. Adam se sa enom sakri medu drvece. Uzbra. odvoji je od tame i nazva dan. ali se nisu stideli. pusta i utonula u vecnu tamu. estoga dana stvori stoku." Oboje su bili nagi. ali ipak se osecao usamljenim. da nije dobro da covek bude sam i doveo mu je u raj sve ivotinje koje ive na zemlji i ptice koje lete vazdu-hom. okusi ga. Na mestu gde je izlazila iz raja granala se na cetiri glavne reke sveta. Sutradan stvori nebeski svod koji razdvoji vodu na dva dela: na onaj na zemlji i na onaj koji kao oblaci i ki e lebdi na nebu. l vodenu masu nazva morem. Cetvrtoga dana stvori dva nebeska tela koja svetle na svodu: vece koje svetli danju i manje da osvetli noc. Svuda se rasprostirala samo voda. da vlada zemljom i svim to ivi i raste na zemlji. Tako nastado e sunce i mesec da odvoje dan od noci i da oznacavaju godi nja doba. Druga se zvala Geon i tekla oko zemlje Huske. Jehova je dozvolio Adamu da mo e jesti voce sa svih drveta osim s "drveta od znanja dobra i zla". za to su mu otkazali poslu nost njegova braca i sestre. jer ce im se otvoriti oci i tako ce kao i Bog da spoznaju dobro i zlo. i telo mojeg tela. izvadi mu jedno rebro i stvori od njega enu. a tamu noc. Za to ce ostaviti covek oca svojega i mater svoju. a nad njom lebdeo duh bo ji. . Trecega dana sakupi vodu ispod neba na jedno mesto i ukaza se suvo kopno. Raslo je tamo svakojako drvece. a potom nagovori i mu a na to.ija. Medu ivotinjama koje je Bog stvorio najlukavija je bila zmija i ona jednom upita enu za to im je Bog zabranio da jedu plodove s "drveta od znanja dobra i zla". ena izbliza pogleda "drvo od znanja doba i zla" i vide njegovu lepotu i plodove to daju mudrost. jer je uzeta od covjeka. Kad Bog prolazi e rajem. Tada Gospod pusti na Adama tvrd san. EGIPAT oko 2000. SIRIJA PALESTINA. gde se nalazi najfinije zlato. i pticama to lete nad zemljom. dakle. OD STVARANJA SVETA DO VAVILONSKE KULE MESOPOTAMIJA. Sedmoga dana odmori se Bog od svih dela svojih. dane i godine. pticama i svim drugim bicima. Adam je dao imena sisarima. odgovore sam poku ao da nadem ili na temelju istorijskih podataka ili u logicnom zakljucku koji spontano proistice iz okolnosti koje prate dati dogadaj.g. zabranjeno voce. cije plodove mu je zabranio da jede pod pretnjom smrti. U pocetku Bog stvori nebo i zemlju. mirisna smola i dragi kamen oniks. i prilepice se k eni svojoj. Ako sam se odva io da na neka od njih odgovorim. l blagoslovi ih govoreci: rastite i mno ite se i punite vodu i vazduh.. blagoslovi taj dan i ucini ga praznikom za vecna vremena.

a samo jedan prozor i jedna vrata. Kovceg je bio dugacak trista. dok mu je Avelj podario prvorodeno jagnje svoga stada. Sa Adom je imao sina Jovila. jede zemlju i bude u neprestanom ratu sa covekom. u njegovom srcu ugnezdili su se zloba i nemoral. Odlucio je da spase samo Noja i njegova tri sina sa enama i po jedan par svih cetvorono aca. zemlja da je prokleta s tebe: s mukom ce se od nje hraniti do svojega veka. Kad Bog vide zlocin ponovo se oglasi i upita Kaina: "Gde ti je brat Avelj? A on odgovori: "Ne znam. Bog objavi da ce na zemlju pustiti potop. a ti ce jesti zelje poljsko. te se sakriti". Gospod je s ljubavlju primio darove Avelja. rodila je Tovela. POTOP. stekao milost u ocima Gospoda. iako mu je tada bilo vec est stotina godina. jer je trebalo da bude majka svih ljudi na zemlji. a ona je za sve okrivila zmiju koja ju je zavela i nagovorila da pojede zabranjeno voce. Resio je da uni ti sve to ivi na zemlji. Covek je te kim znojem dolazio do hleba nasu nog. pak. pa se popla ih. a ko tebe ubije. Potomstvo Adama i Eve postepeno je naseljavalo zemlju. Adam i Eva imali su dva sina: starijeg Kaina i mladeg Avelja. Sa znojem lica svojega je ce hleb. kad dobro cini ? A kad ne cini dobro. irok pedeset i visok trideset lakata. i ljude i ivotinje. eni. Tamo se o enio Evom i sa njom imao sina Enoha." Kain nije poslu ao opomenu. imao je tri tavanice. Eva mu je izrodila sinove i kceri. Metuzalem. Zemlja je bila puna nasilja i zlocina. Unuk mu je bio Noje koji je imao tri sina: Sima. Od gre nika. nisu skrenuli s puta cestitosti. Druga ena. jer sam go. dokle se ne vrati u zemlju od koje si uzet. Kain se zbog toga neizmerno rasrdio i smrknuo. prokle je i kazni da za vecna vremena puzi. Gospod se pokajao zbog svoga dela i iskreno patio zbog zlocina ljudskog roda. Njegov brat Juval bio je za titnik muzicara koji su svirali na citri i flauti. Adam je iveo 930 godina. Ipak nije hteo da se njegovo delo pretvori u prah i pepeo i da od njega ni ta ne ostane. Enohov praunuk bio je Lameh koji je imao dve ene. Gospod se razgnevi na zmiju. Jednoga dana Kain je Bogu prineo na rtvu plodove zemaljske. Zar sam ja cuvar brata svojega?" Tada Bog u velikom gnevu rece: " ta ucini? Glas krvi brata tvojega vice sa zemlje k menL. Na vratima raja postavi ogromnog krilatog heruvima sa ognjenim macem. Cim vide da je kovceg gotov. gmizavaca i ptica. Nadao se da ce nova. Sela. greh je na vratima. samo je Noje. za titnika nomada i pastira. a u tom mete u nije obracana pa nja na upozoravajuci glas Stvoritelja. jer ne htede dopustiti da jedu voce s "drveta od ivota" i tako steknu besmrtnost. Na to Bog upita: "Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog drveta to sam ti zabranio da jede s njega?". Tada ga Gospod upita: " to se srdi ? to li ti se lice promeni? Nece li biti mio. Trnje i korov ce ti radati. covek smeran. kako bi stao na put gresima.. Jedan od potomaka. Kain je oti ao u izgnanstvo i naselio se u zemlji Naidskoj." Adam dade svojoj eni ime Eva. Razjaren zavi cu namamio je Avelja u polje i podmuklo ga ubio. druga generacija ljudi i ivotinja biti poslu nija i urediti bolji i srecniji svet. stici ce ga sedmostruka kazna. Na kraju se obrati Adamu: ". Avelj je bio pastir.. On je imao tri sina: Sima. Ljudi su dizali ruke jedan na drugog. KAIN l AVELJ. ubijali se u neprestanim ratovima i medusobno pljackali.vrtu. da bi se iznova . jer si prah i u prah ce se vratiti. iveo je 969 godina.. Hama i Jafeta koji. ve tog majstora u obradi bakra i gvozda.Adam je svu krivicu svalio na enu.Bice potukac i begunac na zemlji. Uz pomoc sinova Noje je_ zavr io kovceg. istocno od Edena. Na bo ju preporuku Noje je sagradio kovceg od drveta. Hama i Jafeta. A Gospod nacini gre nom paru odecu od ivotinjske ko e da pokrije njihovu nagost i izgna ih iz raja. Ali ljudski rod bio je igosan praroditeljskim gre 20 Zerwn 3(psidJovsl(i horn. takode. a od njih je nastalo brojno potomstvo. a otvore je zalio smolom. rece da ce u mukama radati decu i od 19 sada biti pod vla cu mu a." Krijuci se pred Gospodom. a Kain ratar. dok Kainovu rtvu nije ni pogledom udostojio.

.

dakle u trenutku smrti imao je 950 godina. dok najzad nije potopila celu zemlju. redom osnivali svoje dr ave u Mesopotamiji i Siriji.mno ili. cak i najvi e planine. tako se rasrdio da ga je prokleo i predskazao da ce njegovi potomci postati robovi potomstva Sima i Jafeta. pa su iveli sve bolje. Kula je sve vi e rasla... u o a-mucenosti je skinuo sa sebe odecu i tako nag zaspao u atoru. koji su kasnije. Noje je sacekao jo sledecih sedam dana i tada je treci put pustio golubicu. od Sima poticu Semiti. pre nego to se doselila u Hanan. Noje je sacekao jo cetrnaest dana. U takvom stanju zatekao ga je Ham. Jo u trecem milenijumu pre na e ere podizali su divne gradove. Nakon sedam dana srucila se strahovitaltki a. Posle sedam dana ponovo je pustio golubicu koja se predvece vratila sa maslinovom grancicom u kljunu. Kada se Noje probudio i cuo kako se poneo Ham. Zemlja je bila neizmerno plodna. Noje je u kovceg ubacio ivotinje.. dok se Gospod nije zabrinuo i odlucio da je vidi. ostavljajuci nagomilanu gradu i oruda kojima su se slu ili. Medu graditeljima je nastao takav mete da su morali da odustanu od dalje gradnje i raspr ili su se na sve strane sveta. Gospod je odlucio da vi e nikada nece kazniti covecanstvo potopom. Jedan od Hamovih potomaka bio je Nevrod. bili su ucenici . Avramova porodica. Pravi tvorci te velike kulture bili su Su-meri. pripadali velikoj grupi naroda koja je u basenu Eufrata i Tigra stvorila jednu od najbogatijih kultura u istoriji covecanstva. Sedmog meseca kovceg se zaustavio na vrhu planine Ararat u Armeniji. koja se ovog puta nije vratila. Od njegovih sinova nastale su tri velike grane ljudskog roda na zemlji. ljudi. dakle. ali i ona se vratila ne na av i mesto na koje bi se spustila. VAVILONSKA KULA. Jafet je praotac severnih naroda.. razvili zanatstvo i stvorili sjajne spomenike umetnosti i knji evnosti. postavio je na nebu luk svetlosti sedmobojne duge. da ne bi videli njegovu nagost. Jevreji su. otac Hananaca. . a Hamovi potomci su africki narodi Hamiti. Ali ptica se brzo vratila. Postali su gordi pa su resili da podignu kulu koja svojim vrhom dose e samo nebo. nagomilao hranu i zatvorio se s porodicom. a onda je kroz prozor pustio gavrana da se uveri da li ce naci suvo kopno. Noje je posle potopa iveo jo 350 godina. jer se zemlja vec potpuno 21 osu ila. pa im je pome ao jezike da ne bi mogli da se medu sobom sporazumevaju. Noje je iza ao iz kovcega i sagradio rtvenik Gospodu. ivela je u Uru. Sve ivo. ivotinje i ptice. a kao znak vecnog zaveta izmedu njega i svih ivih bica na zemlji. Umesto kamena koristili su opeku koju su spajali glinom. i smejuci se. A grad u kome se uzdizala kula i gde su izme ani jezici nazvan je Vavilon. Razgnevila ga je ljudska na-dmenost. Vavilonci. Jednom je malo vi e popio. Hetiti i Aramejci. Samo Nojev kovceg sa njegovom porodicom i ivotinjama dizao se iznad povr ine vodenog beskraja. Ljudi su u pocetku govorili jednim jezikom. 22 Zerwn y(osu NEOBICNA OTKRICA O STVARANJU SVETA.. koja je padala cetrdeset dana i cetrdeset noci. Zatim je pustio golubicu. okrenuli su se i pokrili ga ogrtacem. dana nju Palestinu. kome je u znak zahvalnosti prineo rtvu paljenicu. to je na-gove tavalo da su se na zemlji pojavila suva mesta. Zasadio je vinograd i naucio da pravi vino. Noje je ponovo poceo da obraduje zemlju i gaji stoku. navodnjavali zemlju razgranatom mre om kanala. bili su uni teni. Akadi. Asirci. Ki a je najzad prestala da pada. RAJU. koji se pred Gospodom proslavio kao veliki lovac. Voda je sve vi e rasla. drevnoj prestoni-ci Sumera. preneo braci ta je video. Oni su naseljavali ravnicu u zemlji Senarskoj u slivu Tigra i Eufrata. ali je voda opadala veoma sporo i jo sto pedeset dana nije moglo da se vidi ni parce kopna. a desetog meseca izronili su iz vode vrhovi planina. POTOPU l VAVILONSKOJ KULI Iz Biblije doznajemo da je prvobitna domovina Jevreja bila Mesopotamija. Ali Sem i Jafet pokazali su vi e po tovanja prema ocu i. od kojih su primili veliko kulturno naslede.

Tek arheolo ka iskopavanja irih razmera izvr ena u Mesopotamiji.u vecoj ili manjoj meri . sve tenici nisu uvek bili dosledni. kao to su Ur. Sadr aj tog mitolo kog epa. Otkopane su mocne metropole. iz nje su preneli u Hanan predstave. obicaje i religiozne mitove koji su tokom milenija nastali pored Eufrata i Tigra. bacila su snop svetlosti na 24 Zerwn 9(psidbvs%i te nekada nerazumljive pojedinosti i iznela na videlo njihovo drevno poreklo. Biblijska prica o nastanku sveta mo e da poslu i kao primer kako su sve tenici prepravljali stare mesopotamske mitove. U tom istorijskom kontinuitetu Jevreji nisu predstavljali niti su mogli da predstavljaju izdvojenu grupu. cvetaju i propadaju. vekovima smatrana originalnom tvorevinom Jevreja i knjigom objavljenom. koji naizgled nema niceg zajednickog s biblijskom pricom. zajednicki deluju u stvaranju novih. mitove i religiozne spevove medu kojima se nalazi najstariji ep covecanstva. Na srecu naucnih istra ivaca. Njeni koreni le e u mesopotamskoj kulturi. Mitove. poznat pod nazivom Enuma eli . Tek velika arheolo ka otkrica koja su nam omogucila da rekonstrui emo zaboravljene kulture Sumera. Akada. u tom svom radu na pre-pravkama. Vavilon i Niniva. prenosili su usmeno s pokoljenja na pokoljenje i tokom vekova su ih u tolikoj meri preinacili. izgleda ovako: U pocetku je postojala samo voda i vladao je haos. Posle mnogih vekova neki bogovi odlucili su da zavedu . Otkrivanje tih zavisnosti i pozajmica ipak nije tako jednostavno. ugovore. ali su ih bez skrupula preradivali za svoje unapred odredene religiozne svrhe. u svom vecnom proticanju. da najdragoce-nije plodove svog dostignuca. Zatiranju tih drevnih srodnosti najvi e su doprineli sve. Znamo da kulture i civilizacije ne umiru bez potomstva.Despotovine XIX veka o kulturi tih naroda imali smo veoma oskudne. o sumerskom narodnom junaku Gilgame u. a u carskim palatama nadene hiljade tablica ispisanih klinastim pismom. Naseliv i se u Hananu. da se jedino pomocu mesopotamskih izvora njihovo poreklo mo e prepoznati. De ifrovanje tekstova pokazalo je da Biblija. Ti dokumenti sadr e istorijske hronike. Kulture i narodi. prenose na mlade kulture. U svojoj kompilaciji slu ili su se pradavnim narodnim predanjima. redigovali tekst Starog zaveta i preneli ga nam u obliku u kakvom ga imamo danas. price i predstave. svojim korenima se e u mesopotamsku tradiciju i da su mnogi detalji i price . ali njihova iskustva ive i obogacuju se u narednim pokoljenjima. slu ile su im samo za to da doka u da je Jehova jo od Avramovih vremena upravljao sudbinom svog izabranog naroda. koji su po povratku iz vavilonskog ropstva. cak nejasne podatke. zrelijih kultura. ali najnovija istra ivanja pokazala su da smo u mnogim pogledima jo uvek naslednici onoga to je pre pet hiljada godina stvorio genije sumerskog naroda. U svetlu dana njeg istorij23 skog znanja smatrali bismo neobicnim da je drugacije. U tome nema niceg cudnog. Savremeno shvatanje o istorijskoj istini bilo im je strano. Smatrali smo donedavna da evropska kultura sve duguje Grckoj. Price koje su prenosila pokoljenja. koje su vec procitane. koje su poneli odande. Jevreji su se postepeno udaljavali od mesopotamskog uticaja. cesto vijugavim putevima. Asiraca i Vavilonaca.tenicki krugovi. veoma skraceno. Jasne tragove tih dalekih uticaja nalazimo danas u biblijskim tekstovima. Njihov smisao nije se mogao protumaciti vekovima. diplomatsku prepisku. dakle u periodu od VI do IV veka pre na e ere. otkrila su nam njihovu velicinu i bogatstvo.pozajmljene iz bogate riznice sumerskih mitova i legendi. Iz tog strahovitog haosa nastali su prvi bogovi. Poznati arheolog D ord Smit procitao je na tablicama sa klinastim pismom ceo vavilonski spev o stvaranju sveta. U biblijskim tekstovima prevideli su mnoge pojedinosti koje otkrivaju tesnu povezanost s mesopotamskom kulturom.

Tada su bogovi reda. Pricard potrudio se da detaljno uporedi oba teksta i u njima je otkrio mno tvo zapanjujucih analogija. odlucila je da osveti smrt mu a. U kosmogonicnom mitu naucnici su nai li na tekst prema kome je Bog sedeo na vodi kao ptica na jajima i iz haosa izlegao ivot. sve dok u ru evinama fenickog grada Ugarita (u blizini dana njeg Ras amra u Siriji) nisu nadene tablice s klinastim pismom koje sadr e zbirku mitolo kih poema.. ponekad i fantasticne nacine. po to su stvarno bili sinovi boga Abzua i boginje Tijamat. pre svega. neuporedivo plemenitiju verziju. Biblijska prica o stvaranju sveta zacelo je nastala u miru sve tenickog rada i kao intelektualna koncepcija teologa nije stekla popularnost u irokim masama jevrejskog naroda. Kad je Mesopotamiju pokorio akads ki car Hamurabi. Po mi ljenju pojedinuh naucnika mit je dospeo cak u hri canstvo u vidu legende o svetom Ðordu koji ubija a daju. To su. a upravo tako vavilonski mit oznacava pobunjene bogove. pod vodstvom Marduka. Pada u oci." Zmaj se javlja i pod imenom Ra-hab. J U vezi s biblijskom pricom o stvaranju sveta treba na kraju. isti redosled dogadaja u oba teksta: nastanak neba i nebeskih tela. Tijamat. Kada bi to stvarno bilo tako. ljudi su nazvani "sinovima Bo jim". i ubice zmaja koji je u moru. bog pobednik koji je savladao zmaja. U Knjizi proroka Isaije (27. a njeno ogromno telo rasekli na dva dela. U tekstovima Staroga zaveta sacuvali su se jasni tragovi tih narodnih verovanja. Taj stih je tumacen na razlicite. a tada je pocast najvi eg bo anstva u dr avi stekao A ur.red na svetu. Neki naucnici smatraju da tekst Knjige Postanja (3. tu bismo. neizmer-no primitivna kosmogonija mo e da ima zajednicko sa uzvi enom. Dugo vremena istra ivaci su lupali glavu nad drugim stihom prvog poglavlja Knjige Postanja. Nema razloga za sumnju da je biblijski duh bo ji koji se di e nad vodom odjek ovog ugaritskog mita. odvajanje vode od zemlje. u jednom od psalama kao i Knjizi proroka Isaije. stra ne boginje haosa. krivuljastu zmiju. Buntovnici su se ujedinili pod vodstvom mudrog boga Ea i ubili Abzua. ukrotitelj zmaja bio je Marduk. da dodamo cinjenicu veoma karakteristicnu za ljude koji su u Starom zavetu . Sukob Jehove sa Rahabom pominje se i u Knjizi o Jovu. Asirski pisari izbrisali su na tablicama ime Marduka. od kojih je jedan deo postao zemlja a drugi nebo. U ugaritskoj poemi bog Bal odnosi pobe-du nad sedmoglavim zmajem Levijatanom. Nalazimo se u srecnoj situaciji to mo emo da sledimo put kojim se kroz istoriju prenosio mesopotamski mit o borbi bogova sa cudovi tem. Na uobrazilju obicnih ljudi izgleda da su vi e delovali dramaticni mitovi o herojskim borbama bogova sa d inovskim cudovi tem haosa. Americki arheolog D ejms J. a na njegovo mesto ispisali ime svog plemenskog boga A ura. zbog nepa nje judejskih redaktora. stvaranje coveka estoga dana. A ipak postoje izvesne indicije po kojima se vidi da je ona na nel4 nacin morala predstavljati sirovu gradu za jevrej-sku.1) citamo doslovno sledece: "Tada ce Gospod pokarati macem svojim ljutim i velikim i jakim levijatana. Minuli su veko-vi i hegemoniju nad medurecjem Tigra i Eufrata zadobili su Asirsci. medutim. Mit je potom dospeo u Palestinu i Jevreji su nalo ili Jehovi da se bori sa cudovi tem Levijatinom ili Rahabom. pa cete tako kao bog znati ta je dobro a ta zlo" treba shvatiti u politeistickom smislu: " tako kao bogovi". u kome se govori o ivo-tvornom duhu bo jem koji se di e nad vodom. u krvavom boju ubili Tijamat. odmaranje Boga u Bibliji kao i zajednicka gozba vavilonskih bogova sedmoga dana u tekstu Enuma eli . predstavljena u vidu a daje. U estom poglavlju iste knjige (stih 2). U vreme Sumera. A Abuzovu krv su pome ali s glinom i od te smese postao je prvi covek.. bio je Enlil. kao zanimljivost. Odmah nam se namece pitanje ta ta mracna. To je izazvalo gnev boga Abzua i njegove ene Tijamat.5): ". uradili nepa ljivo i na nekim mestima teksta prevideli Mardukovo ime. primetili tragove davna njih politeistickih shvatanja u biblijskim tekstovima. monoteistickom pricom sve tenika koji su redigovali Stari zavet.

.

Nin-ti mo e da znaci ena od rebra kao i ena koja daje ivot. Ali nin-tt takode znaci i dati ivot. mudrost. uni tavali te simbole igo uci ih kao znak idolopoklonstva. zbog cega su neki istra ivaci izrazili sumnju da taj pecat ima bilo ta zajednicko sa mitom o prvom coveku. Tek su sve tenici. odnosno ena od rebra. Godine 1654. od rebra Adamovog. pre na e ere u 9 sati ujutru. Kad se vracao preko reke. U sumerskom mitu bog Enki ima bolesno rebro. Tablice sa klinastim pismom otkopane u ru evinama Vavilona dale su nam upravo zapanjujuce obja njenje. jedan od bogova. Na sumerskom jeziku rec rebro glasi ft. Taj datum je tokom citavog veka stavljan u naredna izdanja Biblije. Naime. Biblijski raj nesumnjivo mo e da se smesti u Mesopotamiju. izjednacava coveka sa bogovima i obezbeduje mu besmrtnost. Setimo se da je u raju pored "drveta od znanja dobra i zla" raslo i "drvo od ivota" koje daje besmrtnost. prebacujuci mu nepreciznost u proracunima. oktobra 4004. a u mesopotamskom mitu dvolicni savetodavac je bog Ea. 27 Uzgred receno. Po to ipak nisu uspeli da nadu drugo. te do veka ivi!" U izvesnoj meri je i razja njeno poreklo biblijske zmije-isku itelja. jer iz njega izviru cetiri reke. od Avramovih vremena. on je takode plod sumerske ma te. preovladuje gledi te da je zaista naden dokaz po kome je jo u Mesopotamiji postojao mit o Adamu i Evi. ubedljivije obja njenje scene. smatran je za jeretika. ne eleci da covek postane besmrtan i njemu ravan. U mitu o bogu Enkiju raj je predstavljen kao vrt pun vocaka u kome ljudi i ivotinje ive u najboljoj slozi. kao to je to uradio sa covekom. Na tom duborezu vidimo drvo sa zmijom. od kojih su dve Eufrat i Tigar. Sumerski junak Gilgame oti ao je na rajsko ostrvo gde je iveo miljenik bogova UtNapi tim da od njega dobije biljku ivota. nadbiskup A er iz Irske izjavio je da posle ozbiljnog proucavanja Svetoga pisma proizlazi da je Bog stvorio svet godine 4004. u svom ikonoborackom aru. Obe virzije izra avaju misao da poznavanje dobra i zla. Ljude je od pamtiveka intrigiralo pitanje za to je Bog stvorio Evu na tako neobican nacin. Ispostavilo se da se cela stvar zasniva na veoma zabavnom nesporazumu. ali treba podvuci da i jedna i druga prica sadr e ideju o padu coveka. Kada je rec o raju. Jevrejska plemena zamenila su Nin-ti Evom. On le i u zemlji Dilnum u Persiji. Jehova je prognao Adama i Evu ne samo zbog neposlu nosti. u toj sumerskoj legendi verovatno treba tra iti obja njenje zbog cega su Jevreji vekovima. pre na e ere. Nadbiskupa A era ipak je napao biskup Lajtfut. Prema tome. odnosno ena koja . Treba po teno priznati da su konture figura jako nejasne i zato ih je te ko razaznati.videli alfu i omegu celokupnog ljudskog znanja. Boginja koju su pozvali da izleci rebro boga Enkija zove se Nin-ti. U ru evinama jednog mesopotamskog grada arheolozi su na li akadski pecat sa ugraviranom scenom koja verovatno predstavlja prototip price o Adamu i Evi. predstavljali Jehovu u vidu zmije. covek posta kao jedan od nas (opet ostatak politeizma) znajuci to je dobro to li zlo. pretvorio se u zmiju i izroniv i iz vode oteo je Gilgame u cudotvornu biljku. a onaj ko bi u to izra avao sumnju. U oba mita postoje upadljive slicnosti. tj. i okusi. a sa obe njegove strane po jednu figuru: mu karca sa rogovima i enu. bez patnje i bolesti. vec i u strahu da ne posegnu za vocem sa "drveta od ivota" i postanu besmrtni kao Bog. imao je dovoljno zemlje od koje je mogao da napravi i enu. ali sada da ne pru i ruke svoje i uzbere i s drveta od ivota. Nije na zadatak da ulazimo u najsitnije detalje. po to je Eva bila njihova legendarna pramajka covecanstva. U trecem poglavlju Knjige Postanja (stih 22) citamo sledece: "l rece Gospod Bog: eto. U Bibliji zmija nagovara Adama i Evu da okuse voce sa "drveta od znanja dobra i zla". l u tome je upravo izvor nesporazuma. Prema njegovom mi ljenju svet je nastao 23.

U jednom trenutku cinilo mu se da sanja. Ali se ni drugo znacenje reci Nin-ti ( ena od rebra) nije nekako izbrisalo iz pamcenja Jevreja. Skromni radrA Britanskog muzeja u Londonu. Prerada mita u monoteistickom duhu potice nesumnjivo iz kasnijih vremena. patnje i bolesti.u ogromnim ru evinama Ninive na ao je nedostajuce delove price koji su u potpunosti potvrdili njegovu tezu. a svoju konacnu . legenda je u izvesnom smislu postala anahro-nizam. nai ao je na prvi spev u istoriji covecanstva koji opisuje dela i do ivljaje legendarnog sumer-skog junaka Gilgame a. O tome su svedocili takvi identicni detalji. Jo od mesopotamskih vremena se pamtilo da Eva ima neceg zajednickog sa rebrom i zahvaljujuci tome nastala je cudnovata verzija da je ona stvorena od Adamovog rebra. Sumerski Noje zove se Ut-napi tim. Na svoje zaprepa cenje. u njihovom predanju bio miljenik Jehove i nevina rtva zemljoradnika Kaina. To to je Smit procitao. vatrenog poklonika Biblije umirila je cinjenica da se u Vatikanu nalazi slika Mikelandela na kojoj je Adam takode prikazan s pupkom. kao to je pu tanje na slobodu gavrana i golubice. jo dok su Jevreji vodili nomadski nacin ivota. Treba uzgred naglasiti da je u istoriji razvitka covecanstva bilo upravo obrnuto: nomadska plemena bila su ta koja su napadala miroljubivo nastrojene zemljoradnike. na nekim tablicama na ao je odlomke price o potopu.daje ivot. Spor bi definitivno mogao da se resi samo pronala enjem tablica koje nedostaju. Bogom nadahnu-ta. zapanjujuce slicne biblijskoj verziji. za koje je Biblija bila sveta knjiga. dok u Bibliji potopom ljudski rod ka njava Jehova. legende 29 pozajmljen od Sumera. On je crte oznacio kao jednu od pojava irece komunisticke propagande. U vladinoj bro uri Ljudske rase crtac je prikazao Adama s pupkom. To je izazavalo interpelaciju kongresmena iz Severne Karoline Karla T. Otputovao je u Mesopotamiju i . Jevrejska plemena su nastojala da u toj legendi objasne sebi za to je Jehova. jednoga dana lb prihvatio de ifrovanja tablica sa klinastim pismom poslatim iz Ninive i slo enih u podrumu muzeja. njihov dobrodu ni tvorac. prikazan u svom velicanstvu svoje moci. pastir.* Ali izgleda da je legenda o Kainu i Avelju iskljucivo tvorevina jevrejske ma te. Naime. po njihom mi ljenju bila je samo slucajna podudarnost detalja. koga je Bog nacinio od zemlje nije imao majku i stoga nije mogao da ima pupak. Naravno da postoje i razlike. Kada ih je objavio. U burnoj diskusiji. podigla se bura protesta medu bogomoljcima viktorijanske Engleske. D ord Smit. *U vezi sa postankom Adama treba navesti neobicno zabavan dogadaj koji se pre nekoliko godina desio u Kongresu Sjedinjenih Americkih Dr ava. tvorac sveta. planina na kojoj se zaustavio kovceg. Ali D ord Smit nije odustajao. vreme trajanja potopa i moralna poruka potopa: ka njavanje covecanstva zbog grehova i spa avanje pravednog coveka. osudio ljudski rod na stalan naporan rad. jer Adam. To je jo jedan dokaz u kojoj meri Jevreji u svojim predanjima duguju narodima Mesopotamije. u prauzoru mita postoji mno tvo bogova sa svim ljudskim slabostima. Nisu mogli da se pomire s mi lju da je prica o Noju mit. Darhema. U narodnim predanjima zbog toga je nastala zbrka. to je izgledalo potpuno neverovatno. l Jevreji su u to vreme bili stocari i zato je Avelj. Ta pristrasnost u biblijskoj legendi je u svakom slucaju karakteristicna i svedoci o tome da je prica o Kainu i Avelju nastala u veoma davnim vremenima. U vreme kada su se vec naselili u Hananu i sami morali da se brane od napada ratobornih pustinjskih plemena. Medu nekim istra ivacima Biblije postoji mi ljenje da je ona i odraz sukoba koji su u drevna vremena izbijali izmedu nomadskih stocarskih naroda i stalno naseljenog stanovni tva koje se posvetilo zemljoradnji. Sedamdesetih godina pro log veka ogromno uzbudenje izazvalo je otkrice koje se odnosi na biblijski potop. ali se ipak odr ala kao dragocena zaostav tina od predaka nomada.gle cuda .

.

Namece se. To pitanje je na neverovatan nacin resio veliki engleski arheolog Lionard Vuli. jer je na plocicama sa klinastim pismom bila i opisana i urezana. dakle. Poznati francuski naucnik Andre Paro posvetio je toj zagonetki celu knjigu i na osnovu niza dokaza do ao do zakljucka da u to nema nikakve sumnje. Izracunato je da bi pri takvom nivou vode bila poplavljena cela Mesopotamija. U svim gradovima pored Eufrata i Tigra uzdizale su se veoma visoke gradevine neobicnog oblika. radnici su nai li na recni mulj. smece. To su bili Sumeri. Imala je sedam spratova i bila devedeset metara visoka. Najcuvenija od tih piramida. Ali Vuli je po svaku cenu eleo da utvrdi ta se krije ispod ogromnog groblja. u kojima se nalazilo ogromno blago. zvanih zigurat. Taj raspored slojeva mo e se objasniti samo ovako: neka poplava stravicnih razmera uni tila je nepoznatu nam ljudsku naseobinu zagonetne starosti. iskopao je jamu i na dubini od cetrnaest metara otkrio grobnice sumerskih kraljeva s pocetka treceg mi-lenijuma pre na e ere. Na ogromnom smetli tu. na kome su se hiljadama godina talo ile naslage pod zidovima sumerske prestonice. bez tragova ljudskog bitisanja. Da bi se nagomilalo tri metra mulja i blata. pitanje da li je mo da prica o potopu odraz neke pradavne elementarne katastrofe koja se duboko urezala u secanje ljudskih pokoljenja. nalazila se u ogromnoj i velelepnoj metropoli. Da li su mo da vec doprli do prvobitnog terena iz doba kada u Mesopotamiji jo nije bilo ljudskih naselja? Pomocu proracuna metodom triangulac ije. Price o katastrofi kru ile su vekovima od Sumera do Akada i Vavilona-ca. pronalazac Ura. Sastojale su se od cetvrtastih ili oblih blokova koji su se nastavljali jedan na drugi a prema vrhu su se su avali tako da je gradevina licila na ste-penastu piramidu. jer je mulj le ao iznad okolnog terena i cinio je vidljivi bre uljak. Postavljalo se pitanje da li je vavilonska piramida bila prauzor za Vavilonsku kulu iz Biblije. Ovde nije moguce da navedemo celokupnu njegovu . Bila je to kataklizma takvih razmera kakva se u istoriji retko srece. Iskusni istoricar zna da su legende cesto poetizovana istorija i da mnogo puta sadr e neku istorijsku istinu. Znamo tacno kakav je bio arhitektonski izgled piramide. Iz Mesopotamije u Hanan su ih preneli Jevreji. Kada su probili sledeci sloj. voda je na tom mestu morala da stoji veoma dugi vremenski period na visini od skoro osam metara. Vavilonu. ali ipak lokalnog karaktera. pepeo sa ognji ta i komaZetwn di keramike. Pod slojem mulja debljine tri metra pojavili su se novi tragovi naseobine: cigle. izmenili na svoj nacin i upravo tu verziju stavili u svete knjige Staroga zaveta . arheolog je do ao do zakljucka da jo nije dosegao netaknuto tlo. cak i posmrtni ostaci sahranjenih vladara. stvaraoci najstarije poznate civilizacije sveta.religioznu i eticku produbljenost verovatno duguje redaktorima iz sve tenickih krugova. Dalje prekopavanje groblja donelo je nesvakida nje otkrice. Ali za onda nje stanovni tvo oblast koju je zadesila katastrofa predstavljala je citav svet. a poplava je znacila op ti potop kojim su bogovi kaznili gre no covecanstvo. Za vreme bogoslu enja u belo obuceni sve tenici koracali su po njima u svecanoj povorci uz pevanje hora i zvuke muzickih instrumenata. a kad se voda povukla do li su drugi ljudi i ponovo naselili Mesopotamiju. Na zasecenom vrhu obicno se nalazio mali hram posvecen lokalnom bogu. l oblik i ornament grncarskih komadica potvrdivali su da te iskopine pripadaju sasvim drugoj kulturi od onih koje su le ale na sloju recnog mulja. Do hrama su vodile trokrake kamene stepenice. Arheolozi su iz ru evina otkopali njene temelje i donje delove zidina.

.

Ne mo emo da se cudimo ni tome to su Jevreji u Vavilonu i njegovoj piramidi videli otelotvorenje greha i arogancije prema Bogu. dakle. doteranih sa raznih strana sveta. koje su se prisnile Jakovu. Zbog glasovne slicnosti ovih reci Vavilon je lako mogao da postane simbol jezickog haosa na svetu. Od vavilonskog doba tada je vec bilo proteklo mnogo vremena i jevrejska pokoljenja rodena u Hananu gotovo su potpuno zaboravila nepravde koje su njihovim precima naneli vavilonski kraljevi. pune vreve. ba zato to je bio grad u kome se govorilo raznim jezicima.!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! U Knjizi Postanja (11. Vavilonski kraljevi izgradili su piramidu radom robova i ratnih zarobljenika. kako ga naziva Biblija. na stotine ovaca. Avrama i Nahora.7) citamo sledece: ". Visoko nad gradskim krovovima dominirala je kupasta piramida na cijem se vrhu nalazio hram boga meseca Nanar Sina. da im pome-temo jezik da ne razumeju jedan drugoga ta govore. tacno odgovara gradi vavilonske piramide.dosta slo enu i iscrpnu dokumentaciju. Prestonica drevnih Su-mera vec tada je bila stara preko hiljadu godina. Po to nam Biblija ne daje nikakve informacije o tom gradu. guste gomile su se razmicale sa izrazom smernog po tovanja. Slika piramide nije im se istina izbrisala iz secanja.. a ta gorka uspomena na la je svoj odraz u prici o Vavilonskoj kuli. Zadovoljimo se zato samo najva nijim dokazima. rec koja slicno zvuci balal. Bio je to jedan od onih . U VII veku pre na e ere vavilonski kralj Nabopolasar pristupio je restauraciji drevne kule i izmedu ostalog naredio da se ureze i sledeca recenica: "Ljude mnogih naroda primorah da rade na obnavljanju kule. nekaldrmisane ulice. ISAK l JAKOV ~S/-" SREDOZEMNO ei. po njima. U svom secanju sacuvali su te ko vavilonsko ropstvo. a na hebrejskom. unuku Avramovom. mi tu prazninu popunjavamo podacima koje nam pru aju arheologija i istorija. ali je dobila sasvim drugi smisao: bile su to lestve koje simbolizuju slogu coveka i Jehove. Kroz masu ljudi probijali su se karavani natovarenih magaraca i odredi kraljevskih telohranitelja. Avram se o enio Sarom. reminiscencija Vavilonske kule odrazice se jo jednom u viziji nebeskih lestava." Za to su Jevreji Vavilonsku kulu smatrali simbolom ljudske oholosti i za to je. Tara je imao tri sina: Arana. koja je bila nerotkinja. Izmedu tesno zbijenih kuca vijugale su uske. Samo kada su se pojavljivali dostojanstveni sve tenici u beloj lanenoj odeci. u lepoj kuci sa brojnom poslugom i imao je robove. ljudi su Vavilonsku kulu gradili u "zemlji Senarskoj". MORE J fol Tu Sifiem AVRAMOV PUT pravac puta 35 AVRAMOVA PORODICA IVI U URU. Najstariji Aran umro je prerano ostaviv i za sobom sina Lota. ugledni gradanin cuvenog grada Ura Haldej-skog. Kao to cemo videti kasnije. Bio je. AVRAM. Grada koju su oni koristili -opeke i recna glina kojom su spajane. Najstariji tip sumerskog pisma Vavilonska kula Rekonstrukcija na osnovu iskopina u Vavilonu." Na taj robovski rad bili su sigurno primorani i Jevreji. koju neki naucnici poistovecuju sa Sumerom. Po biblijskoj prici. Tara je iveo u izobilju. svojom sestrom po ocu.. zlato i srebro i sinove koji su ga odmenjivali u poslovima i starali se o pastirima na pa njacima van grada. Jehova ba tamo pome ao jezike Nojevih potomaka? Treba najpre reci da naziv metropole Vavilon na vavilonskom jeziku znaci "bo ja vrata" (bab-ilu). dok su jo govorili jednim jezikom. oznacava postupak me anja.. Sem toga bavio se i trgovinom buduci da je odavno napustio nomadski ivot.

.

u tajanstvenoj zemlji koja je kasno stupila na istorijsku scenu. jednoga dana je odlucio da zatvori velika vrata svoje kuce. Pa. vec i u dalekom Egiptu. ubrajane u svetska cuda. Tara je upravljao imanjem. cuvenih ne samo u zemlji kraj Tigra i Eufrata. kupujuci robu na jednom mestu i unosno je preproda-juci na drugom. Ujutru i uvece svakoga dana klanjao se kucnom bo anstvu. ki nica je mogla slobodno da se sliva u dvori te. ulazilo se u svetio i cisto kaldrmisano dvori te. na pritoci Nar Balih. Tamo su se nalazile sobe. gde su od davnina postojale faraonske piramide. gajevi urmi i bujne livade.za robu koju nisu sami proizvodili. a ispod njegovog kamenog poda u glinenim kovcezima cuvani su ostaci umrlih clanova porodice. Znao je da tamo ima vode u izobilju. sa spoljne strane povezane galerijom koja se oslanjala na cetiri stuba. a odatle je kanalom oticala na ulicu. gde je gost u malom bazenu mogao da opere noge i ruke. Na to se moglo odva iti jedino s kamilama. kako je i dolikovalo slobodnom gradaninu Ura. Izgledalo je da ce mu ivot proteci u miru i zadovoljstvu. jer su Eufrat i Nar Balih . cesto i rodbinski vezanih nomadskih plemena i kupaca njihove robe. da se odrekne udobnosti. Na sprat su vodile kamene stepenice. izdavao naredenja. maslinja-c'. kupala su se u suncu polja pod jecmom i povrcem. koji su svoja stada gonili sa pa njaka na pa njak i u tim lutanjima zalazili veoma daleko. obradiva polja i prostrane pa njake. videli su se 36 polunagi. a za praznike odlazio pod piramidu i predano se molio agu meseca. a ljudi koji su iveli po selima i gradovima rado su koristili njihovo posredni tvo. Sred mre e ve tackih kanala i kanalcica. Haran se nalazio na jednom od naj ivljih trgovackih puteva staroga sveta. koji je le ao u slivu gornjeg Eufrata. svodio racune i trgovao. Docekao je poodmakle godine i stekao lep imetak.zigurata. Od tih putujucih trgovaca i uzgajivaca stoke doznao je zanimljive stvari o gradicu Haranu i njegovoj okolini. ipak. Pripitomili su je Beduini. ostava. U to vreme je okolina Ura izgledala kao pravi cvetajuci vrt. U prizemlju je bio sanktuarijum sa malim kipom kucnog bo anstva. preplanuli seljaci i robovi kako posluju na poljima. Kasnije se uverio da je bolje napustiti nomadski nacin ivota. Taj put koji su utrli karavani i ao je od Persijskog zaliva uz Eufrat. Vremenom su otkrili da mogu uvecati zaradu. Tara je svakako znao da je okolina Hanana neverovatno plodna. do dalekog gradica Harana. Eufratom su plovile barke pretovarene robom. sagradena od opeke i okrecena. Bio je to veoma zaobilazan put. U pocetku su razmenjivali svoje proizvode . Iza stepeni ta nalazio se toalet od terakote. naseliti se za stalno u Uru i posredovati izmedu prijateljskih. kupatilo i prostorija u kojoj su robinje na rvnju mlele ito. Pred kapijom i pod zidinama grada logorovali su putujuci trgovci i nomadi sa svojim stadima. kuhinja. prolazio pored samih gradova Kadi i Damask. Dokle pogled se e. tkanine od kostreti. dok se povorka sve tenika u sjajnim odorama kretala stepeni tem goredole uz zvonku jeku truba i pojanje hramskog hora. zauvek napusti rodni grad i krene u novo lutanje. Tara je upravo na taj nacin ste/ epende 37 kao imetak. Tarina porodicna kuca nalazila se pod samim odbrambenim bedemima. odmah iza ulazne kapije. koji su dovodili ivotvornu vodu iz sporog toka Eufrata. bezvodnu Sirijsku pustinju. TARA ODLUCUJE DA SE SELI U HARAN. Sa kosog krova iznad galerije. kod Harana je naglo skretao na jugozapad. presecao Hanan du obale Sredozemnog mora i stizao do granica Egipta. Je-dnospratna kuca. da je imala vocnjake. Kroz mali trem. Za to su prakticni trgovci prevaljivali stotine kilometara vi e umesto da se iz Ura spuste pravo na zapad u Hanan? Morali bi tada precicom da idu kroz u asnu. loj. maslac. mleko i meso . izmorenim od dugog puta. izledala je rasko no. Prvi putnici i posrednici u tgovini u davnim vremenima bili su nomadi. ali u to vreme covek jo nije bio pripitomio kamilu i tek u XII veku pre na e ere one su se pojavile kao tovarna ivotinja.ko u. na dalekim granicama Arabije. U tome im je na ruku i la cinjenica to su stalno bili na putu.

.

sunca. U njegovom srcu budila se nedoumica: vera u boga meseca krunila se sve vi e. cak su Tara i Nahor zamerali Avramu. ne zanemarujuci porodicnu tradiciju gajenja stoke. pocela je da ivi svojim ivotom. Tarinoj porodici u Haranu je dobro i lo. dok mu jednog dana nije sinula misao da je tvorac svemira. Tara se i dalje bavio trgovinom. Od tog tre( egende nutka Avrama vi e ni ta nije vezivalo za grad u kome je do iveo toliko poni enja i zlostavljanja. pa je svom du om stremio nepoznatoj zemlji novih obecanja. a narocito ih je sabla njavalo to to je svojim bogohulnim ucenjem zaveo i mladog Lota. njegovu velicanstvenost. Medu tim dalekim istovernicima Tara je imao mnogo poznanika. prijatelja i bliskih rodaka. Tamo se osecao beskrajan dah nezavisnosti i slobode. . puritanski moralni kodeks pripadnika sekte. Bilo mu je vec sedamdeset pet godina. S vremenom je tamo podignut divan hram i Haran je. pod crnim atorima od kostreti. ali i pored toga iznenada je osetio sna an nagon za nomadskim ivotom otaca na irokim prostranstvima. pratio njihov put kroz prostranstvo slicno crnom baldahinu i sve vi e je shvatao ogromnost sveta. Haran je postao medunarodno trgovacko sredi te. za koju je on uvek bio dobrodu ni hranilac. Danonocno su tamo uborili potoci koji su odisali sve. ocrtavao se planinski lanac Antitavora. lepotu i harmoniju. 38 TARA.inom. Bile su to noci prijatno hladne. Osim toga. Tara se tamo mogao i dalje baviti unosnom trgovinom. Strogi. Vatrenim pristalicama boga meseca. a sinovima je prepustio brigu o stadima na pa njacima van grada. a livade i planinske padine bile su prepune cveca svih boja. Neposlu ne gradove ka njavao je ognjem i macem. Kod naroda Istoka narocito je jak porodicni instinkt i dok je Tara bio iv u kuci se ni ta nije promenilo. pun kupastih kucica koje su na suncu blje tale zaslepljujucom belinom. Mocni vavilonski car i veliki zakonodavac Hamurabi nastojao je da nametne pokorenim narodima jednu dr avnu religiju i u tom cilju uzdizao svog plemenskog boga Marduka iznad svih bogova Mesopotamije. milostiv. okru ena zidom netrpeljivosti. rtvovanje ovnova na bre uljcima nekom nepoznatom. meseca i zvezda mogao da bude samo jedan Bog. Mala zajednica nove religije. koje su navodile na razmi ljanje. itelji Harana. l dalje su pomagali jedan drugom u vodenju gazdinstva i dalje je u porodici vladala uzorna sloga. a stanovnike terao na robovski rad. to je mo da bilo najva nije. Ali do ao je dan kada se Tara rastao od ivota. ali i u gnevu neumoljiv.sve je to navuklo na njih prezir i osudu. sinovac U i najbli a posluga. Tako se u Haranu sakupila brojna kolonija izbeglica. nevidljiv. mogao je do mile volje da se klanja svome bogu i da mu prinosi rtve paljenice na rtvenicima od poljskog kamenja. NAHOR l AVRAM U NOVOJ DOMOVINI. Oko verskog reformatora okupila se grupica vernih i odanih ljudi. Bila je to neizmerno plodna zemlja i podesna za vredne ljude. pune bla ene ti ine. le ao je medu zelenim bre uljcima. odmah posle Ura. Gradic. Satima je Avram lebdeo pogledom preko treperavih zvezda. Svoju novu misao Avram uop te nije krio i javno ju je irio po gradu. Tamo su zastajali na odmor trgovacki karavani i razmenjivali vrednu robu donetu iz Mesopota-mije i Egipta. Avram i Nahor pravedno su podelili njegov veliki imetak i porodica se razdvojila na dve grane. okoreli obo avaoci boga Sin. mogao je svoje ljude da uci cistoti obicaja i cuvati ih od svih isku enja gradskog ivota. okrenuli su leda Avramu kao otpadniku. Sledbenicima novog bo anstava pri la je njegova ena Sara. Po predanju pokoljenja. nije preostalo ni ta drugo nego da se isele tamo gde nije dosezala ruka cara ugnjetaca. Cuvajuci poverena mu stada. pod nebom obasjanim suncem. mocan. U to vreme u Uru nije i lo dobro.natapali zemlju i u tom pogledu nikada nisu izneverili ratare. Avram je cesto provodio noci uz vatru medu svojim pastirima. bli e odredenom bogu . njihov povratak jednostavnosti bitisanja praotaca iz doba nomadskog pastirskog ivota. Na zapadnoj strani. sveprisutan. bilo mu je tada dve-sta pedeset godina. postao drugo po znacaju sredi te kulta boga Sin. a njima je pripadao i Tara.

Stocari i trgovci nisu prestajali da govore o Hananu. ene su ocigledno volele zelenu boju. Na rukama i nogama nosile su srebrne grivne. Nisu prezirale. posedali oko vatre i uz pratnju malih lira pe-vali setne. Malo iza njih pastiri su gonili stada koza i ovaca. kako se vidi. pak. itelji su sa ogromnom znati eljom. Nijedan trgovac ni plemenski eik nisu se usudivali da putuju bez oru ane pratnje. jer im je grad svojim bazarima i veselim Zagorom pru ao mnoge razonode. Mu karci su oko bedara imali suknjice sa crvenim i plavim prugama. na svoju radost. dok je on sa darovima pohitao gradskom vladaru da ga zamoli za gostoprimstvo. A. veoma^ bliskom hebrejskom. me inama sa vodom. veoma dugim. da ljudima i ivotinjama pru i zaslu eni odmor. o kojoj se pricalo da je malo naseljena. pak. U to vreme putevi nisu bili bezbedni i trebalo je racunati s napadima pustinjskih razbojnika. ali putnici nisu imali razloga da se ale na dosadu. a jednom su pro li i ispod zidina velikog grada Kadisa. Dopala im se i okolina grada.SEOBA U ZEMLJU HANANSKU. ene i deca. zaista. Izmedu crnih atora vrzmali su se mu karci. a neprestani ratovi. Tamo su vec po la mnoga semitska stocarska plemena u potrazi za boljim ivotom. arenim alom ciji su se krajevi spu tali niz leda. Za vreme hladnoca. Ne obracajuci pa nju na zlovoljna lica sunarodnika. ocnim kapcima davale tamniju nijansu pomocu malahita i tirkiza u prahu. pred gradskom kapijom. Posle vi enedeljnog mar a. na golo telo navlacili su ko uljice sa kratkim rukavima a preko ramena prebacivali arene ogrtace koji su im nocu slu ili kao pokrivaci. Avram izda . jahali su Avram. a usta i obraze rumenile crvenim okerom. kako to obicno biva sa svetinom. a na blagim planinskim padinama videli su se maslinjaci i vocnjaci cije su se grane povijale pod teretom kajsija i badema. cesto su sretali karavane koji se vracaju iz Egipta i tada su od bradatih trgovaca doznavali mnoge zanimljivosti o Hananu i mocnoj dr avi faraona. jer su preko cele zemlje prolazili trgovacki karavani za Egipat. atorima i balama sa pone-tom imovinom. cak do ruba ogrtaca. slatko tonula u san na majcinim rukama. Tim prometnim drumom stalno je neko prolazio. ugledali su cuveni grad Damask. U ZEMLJI OBECANOJ. a povorku je zavr avala licna Avramova vojska od trista robova naoru anih strelama i prackama. Odmah iza njih i lo je stotinak magaraca natovarenih zalihama hrane. Tako je jednom upoznao i mladog. Odlucio je da krene u zemlju Hanansku. uvijale kao burnus. rastuci nameti i pritisak administracije vec su im bili dozlogrdili. U suton bi. Ispod ogrtaca koji im je u naborima padao do polovine listova. koketeriju i nakit. U dr avama oko Tigra i Eufrata postajalo je sve tesnije. veoma preduzimljivog i predusetljivog itelja Damaska Elijezera. U Damasku se govorilo aramejskim jezikom. Nailazili su i na sela i gradice. prido lice iz dalekog Harana. Pri tome je sklapao brojna poznanstva. cudno dirljive pesme. na velikim i sna nim magarcima. Glavu su. jer je upravo ta boja preovladavala na njihovoj odeci. bilo je ta da se vidi. naredio je Zerum y(p da se razapnu atori. uspavljivana melodijom. Do ao je trenutak rastanka od Damaska. ali Avramovi ljudi su nevoljno odlazili. pa nije bilo te ko da se sporazumeju. Na ledini. pa nije ni cudno to je Avram u tom dalekom kraju video zemlju od Boga obecanu. Po citave dane su provodili muvajuci se kroz masu ljudi i u cudu blenuli u robu iz dalekih krajeva sveta. Na sve strane su se prostirala obradena polja i livade. svedocio je o imucnosti njegovog vlasnika. Njihova odeca nije licila na bele burnuse koje su nosili beduini iz obli nje pustinje. Na celu. Deca su. Avram je trcao po graddl estoko se cenkao i nabavljao stvari koje su mu bile potrebne za dalje putovanje. Avram ga je prihvatio kao rodenog sina i poverio mu poslove upravljanja njegovim imanjem. Kosu su garavile antimonom. Jednoga dana Avram dade znak za polazak na put. Karavan koji je napustio kapije Harana. Sara i Lot. nosile su arene tunike. dok su im oko vrata visili raznobojni derdani. posmatrali Avramove ljude. da ima bujne pa njake i da postoje mogucnosti bavljenja trgovinom. Do Hanana je bilo preko hiljadu kilometara. Avram je odlucio da se tu zadr e du e vreme.

.

l Avram ". bolje reci utvrdenja. Osim toga. sa leve strane. Ucinila je to ciste savesti. doneo mu je. U tvrdavu se sklanjalo samo u slucaju opasnosti. gde je slobodno mogao da se krece.. i kada se pribli i egipatskoj granici. Dr ao se samo stenovitih visija.. be eci od su e. Cesto se dogadalo da su stocarski narodi. ali mirnim stocarima. Kne evi su o njenoj lepoti obavestili faraona i on je uze u svoj harem. Na brdu izmedu Veti-Ija i Gaja podigao je bogu rtvenik i prineo rtvu u znak zahvalnosti za za titu koju mu je dotad pru io. Hanan. a tebe ce ostaviti u ivotu. Dugi karavan natovarenih magaraca i stoke koja je povremeno tu no blejala. u kolibama i atorima. ima e ovaca i goveda i magaraca i sluga i slu kinja i magarica i kamila". Ali tamo nji pa njaci su presu ili i trebalo je ici dalje. Nego hajde ka i da si mi sestra. znam da si lepa ena u licu. Ali Egipat su sna le velike nevolje. Posle kratkog zastajanja u Sihemu.41 de naredbu za pokret. Na visijama. Avram se zaustavio na granici Egipta i zamolio faraonove cinovnike da mu pru e gostoprimstvo. dok se najzad nije zaustavio u ju nom delu Hanana. malo po malo. zvani "Kne evski zid". samo razocaranja. Po dolinama. Na granici izmedu Sirije i Hanana. koji se granici sa Egiptom. uglavnom nije zabranjivan ulazak. Granicni zid. pozva Avrama preda se i prekorno ga upita: " ta mi to ucini! Za to mi ne rece da je ona tvoja ena?" Avram se pravdao kako je znao. 42 SARA U FARAONOVOM HAREMU. Lokalno stanovni tvo bilo je naviknuto na karavane nomada koji su prolazili uzdu i popreko njihove zemlje u potrazi za pa njacima. pristala je na to lukavstvo i izdala se za njegovu sestru. Naravno da su egipatski cinovnici te usluge naplacivali. po to je i bila njegova sestra po ocu i donekle nije zaobi la istinu. Doveden u bezizlaznu situaciju. i bavilo se zemljoradnjom i vinogradarstvom. Egipcani su bili naviknuti na takve posete. Da bi spasla mu a. a drveca ta^ko malo da je cesto nedostajalo ogreva za pripremanje hrane. Avram se selio s pa njaka na pa njak. Hanan je u to vreme jo bila prete no divlja i malo naseljena zemlja. tra ili kod njih utoci te. Obicno su se naseljavali na prostranim. pa njaci su bili dosta lo i. odvede u stranu svoju enu Saru i rece joj: " Gle. pa i samog faraona. Kada bi se uverili da nomadi nemaju lo e namere. gde je slobodno mogao da na-pasa svoja stada. bujnim pa njacima na u cu Nila. Stanovni tvo je ivelo izvan zidina. S vremena na vreme Hanan je pogadala su a. posle proveravanja na granici. kada su se pojavljivala razbojnicka pustinjska plemena koja su harala Hananom u potrazi za plenom. a to . Na tom pohodu niko mu nije smetao. Upravo takva su a je zadesila Avrama dok je boravio u oblasti Negeb. pa su vi e voleli da ga ostave na miru. a faraon je. da je njenog tobo njeg brata poceo da obasipa bogatim poklonima. a ponekad su cak uzimali najlep e devojke za harem dostojanstvenika. dok se sa desne strane dizao u nebo Hermon. Avram je to znao. Takva je sudbina stocara. Avram je oprezno obilazio doline i veca naselja. Ubeden da se zamerio bogu Jevreja dr eci u haremu enu njihovog predvodnika. retko se nailazilo na ra trkane gradice. Pa ce me ubiti. koji su toliko hvalili putujuci trgovci. Posle izvesnog vremena stigao je na visiju i brdske predele i put se penjao sve vi e. rado su sa njima razmenjivali robu. ogromni planinski masiv gde izvire reka Jordan. ukazala se beskrajna Sirijska pustinja. za Avrama su preko uhoda doznali da uz sebe ima trista naoru anih ljudi. te ce meni biti dobro tebe radi i ostacu u ivotu uz tebe. Cak i vodu je ponekad trebalo donositi sa velike udaljenosti. gde je zemlja mogla da se obraduje." Sara je bila poslu na supruga. Pa njaci su se pretvorili u spr ene stepe. zvanom Negeb. Zato kad te vide Misirci reci ce: ovo je moja ena. Avram je razapeo atore u okolini Vetilja. ljudima i ivotinjama pretila je smrt od gladi. ali ipak cinjenica je cinjenica: car je bio prevaren. Ubrzo ju je tako zavoleo. kule i oprezne stra e imali su zadatak da odbijaju napade pustinjskih razbojnika. pre ao preko Hebrona i Virsaveje. u stvari. u kojima su boravili samo mesni vladalac i njegovi naoru ani odredi. saznao pravu iftinu. krenuo je na jug.

.

gde je nekada podigao rtvenik svome bogu. iako je grad bio poznat po razuzdanosti svojih itelja. Avrama je neprestano mucila tuga. kao i Avram. u hladu razgranatih hrastova. Vojske mesopotamskih careva ulogorile su se kod naselja Dan. tada grad Jevuseja. vrati deo plena koji im pripada. Medu vojnicima koji su govorili raznim jezicima zavladala je opu tenost i neopreznost. a kada ga je car Sodome zamolio da mu vrati samo ljude. da ne rece : ja sam obogatio Avrama. Gonio ih je sve do Damaska i trijumfalno se vratio u zemlju Hanansku. donoseci mu stra nu vest. le ala su jo tri grada. jer smo braca. Njegov sinovac Lot se o enio i sam poceo da se bavi gajenjem stoke. ja cu na levo. ja cu na desno. ali trinaeste godine otkazali su mu poslu nost. Izabrao je dolinu na ju noj obali Mrtvog mora. Medu zarobljenicima bio je i Lot sa porodicom i celokupnim imetkom." Avram je velikodu no prepustio Lotu da bira zemlju. Avram se vratio u Vetilj. razapeo atore i sagradio novi rtvenik Gospodu. Na celu 318 naoru anih slugu i saveznika krenuo je u poteru za neprijateljem. pored Sodome i Gomore. U susret mu je iza ao. ciji je vatreni pristalica bio. ako li ce ti na desno. Avram se naselio u Mamrijskoj ravnici. Avramu su brzo dodijale te porodicne svade. Medutim. a ostaci razbijene vojske pobegli su u planine. Razdeliv i vojsku na manje grupe. u blizini severne granice Hanana. Avram se vratio u Hanan sa enom Sarom i Lotom. 44 ime Jehove. pored ju ne obale Mrtvog mora. Tada se car elamski udru io sa tri ostala cara s Eufrata. gde je Lot na-pasao svoja stada. Vladari Sodome i Gomore poginuli su u boju. Izgledalo je da ce njegov na-slednik da bude . ili voden jo neugaslom ljubavlju prema Sari. Avram je prineo na rtvu Bogu deseti deo plena. zaspali su. ne postaviv i nocne stra e. on nije pa nije imao sina. Ali faraon. Vladari tih gradova bili su vazali cara elamskoga i dvanaest godina placali mu poslu no danak. Avram je bez razmi ljanja pohitao da oslobodi zarobljenog Lota. Avram je pod okriljem noci napao logor sa svih strana i izazvao takvu paniku medu iznenadene neprijatelje da su se razbe ali kud koji. koji su mu pomagali u pobednickom pohodu. U zelenoj dolini. Jednoga dana do ao je kod njega glasnik. car i prvosve tenik grada Salima* i blagoslovio ga u 'Pretpostavlja se da je grad alim kasnija prestonica Izrailja. zaklinjuci se: ni konca ni remena necu uzeti od svega to je tvoje. s hlebom i vinom. Avram mu ponosno odgovori: "Di em ruku svoju ka Gospodu Bogu vi njemu. i Mel-hisedek. S ogromnim plenom i mno tvom zarobljenika pobednici su se vracali u svoje dr avice. bogatiji nego to je bio pre svog boravka u Egiptu. Avnanu i Mamriju. U snu je cuo glas Jehove koji ga je uve-ravao da ce Hanan da bude domovina njegovih potomaka. u okolini Hebrona. ne obaziruci se na njegovu brojcanu nadmoc. Ubrzo se pokazalo da je tamo tesno za dva stada koja se mno e. Opijeni pobedom i zaplenje-nim vinom. Novi car Sodome i kraljevi ostala cetiri grada pozdravili su ga kao izbavitelja. a da ostatak plena zadr i za sebe. Jerusalim." Zatra io je samo da se stare inama prijateljskih plemena Esholu. Tamo je. mo da u strahu od ponovnog gneva stranog boga. krenuo sa svojom vojskom protiv buntovnika i naneo im stra an poraz. ne samo to je oprostio Avramu. cije je nebo i zemlja.je licilo na uvredu njegovog velicanstva. ni moji pastiri i tvoji pastiri. LOT PADA U ROPSTVO. vec mu je dozvolio da napusti zemlju s celim imetkom kojim ga je svojevremeno obdario. AVRAMOVA BRIGA ZA POTOMSTVO. Boga Svevi njega. pa su pastiri Avrama i Lota poceli zapodevati kavge i tuce oko prava legende na kori cenje pa njaka. pozvao je Lota i rekao mu: "Nemoj da se svadamo ja i ti. Ako ce ti na levo. vodeci oslobodene zarobljenike zajedno sa Lotom i vracajuci otetu imovinu. Nije li ti otvorena cela zemlja? Odeli se od mene. gde je pa njaka bilo u izobilju i nastanio se u Sodomi. a on je to rado prihvatio.

.

dodavao posude i nudio. Ali u kuci su ubrzo pocele razmirice. sad li ce mi doci radost? A gospodar mi je star. Po starom pastirskom obicaju. Te reci je cula ena u atoru. a ne sin njegove krvi." Tada joj andeo rece: "Vrati se gospodi svojoj i pokori joj se. Istovremeno svojoj eni dao je ime Sara." Nije pretpostavljao da ce Sara u gnevu da ode tako daleko i da robinju istera iz kuce.Vratila se kuci i pred svojom gospodom pokajala. Btffi/sfe fyetute --------------------------------------------------------------------AVRAM MENJA IME. otkuda ide . Sara se posvadala sa mu em. to znaci Otac je uzvi en. Robinje su na platnu ispred atora postavile vrceve s mlekom i cinije s maslom. Onaj ko nije hteo da pristane na taj obred samim tim se iskljucivao iz plemenske zajednice. Agara nije znala z$ granice u hvalisanju to u utrobi nosi Avramova sina i bila je sve drskija. koji je nekada dobio to ime u cast jednog od mnogih mesopotamskih bogova. Izbor je pao na egipatsku robinju Agaru. a sina iz takve veze priznavao za zakonitog naslednika sa svim pravima prvorodenog sina. Od tada je pro lo trinaest godina." Kad cu njen smeh. gospode svoje. Ubrzo je na svet donela sina. Avram." Zatim je otrcao do goveda. kome su dali ime Ismail." Tada naju-va eniji od putnika rece da ce Sara da mu rodi sina. ali ipak on je bio samo kucni sluga. to joj *lme Avram potice od vavilonskog Abi-Ramu. mesom i hlebom. Mucena ljubomorom i strahujuci za svoj polo aj u porodici. na Avramovu radost.Elijezer iz Damaska." Agari je vec bilo dosta potucanja i spremno je poslu ala glas andela. ena tvoja?". Be-zdetna Sara. Avramu je bilo vec 99 godina. to bi odgovaralo tituli "va e visocanstvo"*. Usvojio ga je. Jednog vrelog dana posle radova. uhvatio mlado tele i naredio da ga ispeku. Agara je zatrudnela. Takode je naredio da se za sva vremena obavezano obrezuje svako mu ko dete staro osam dana. A Avram je samo rezignirno uzdahnuo i rekao: "Eto. odlucio je da ga promeni u znak prekida sa idolopokloni-ckom pro lo cu i uzeo je ime Avram. A ime Sara je nastalo od vavilonske reci aratu -kneginjica. l zaista. a u znak po tovanja nije seo nego je stajao pored njih. "od ocem se ovde podrazumeva bog meseca. POSETA TROJICE TAJANSTVENIH LJUDI. sedeo je ispred atora i uz um hrastova i zujanje pcela zadre-mao je. budu obrezani u znak s Bogom sklopljenog svetog zaveta. a sin Ismail izrastao je u nesta nog i neposlu nog decaka. to znaci "otac mnogih naroda". a za svoje ljude ostao blag i pravedan otac. Promenom imena Avram je sebi dodelio izvesno plemicko dostojanstvo koje je trebalo da ga izjednaci sa kraljevima susednih dr avica i da ga izdigne iznad ljudi vlastitog plemena. je izgledalo neverovatno. Nije mogla da se uzdr i od smeha i u sebi je pomislila: "Po to sam ostarela. l dalje je iveo pod atorom. On je dozvoljavao da ena nerotkinja dovede mu u robinju. prebacujuci mu da je on za sve kriv. tajanstveni covek se naljuti i upita prekornim glasom: " to se smeje Sara govoreci: istina li je da cu roditi kad sam ostarela? Ima li . bez obzira da li su slobodni gradani ili robovi. Sva uplakana. sa alila se i odlucila da pribe-gne prastarom zakonu otaca. on im odgovori: "Eno je pod atorom. Agara je oti la gde su je oci vodile. primio ih je gostoljubivo. robinuja je tvoja u tvojim rukama. cini s njom to ti je volja. pa kako je vec bila u godinama. Naredio je da im se donese voda za umivanje i Sari rece: "Br e zamesi tri kopanje belog bra na i ispeci pogace. Posle jela gosti zapita e: "Gde je Sara. Avram je pozvao goste na obed. Jednoga dan Bog je poverio Avramu da sve svoje ljude ujedini u jedan narod i jednu versku zajednicu. dodu e. zaspala je pod vedrim nebom pored studenca. videci patnju mu a. U tom cilju naredio je da svi mu karci i decaci. kuda li ide ?" A ona odgovori: "Be im od Sare. U jednom trenutku cuo je bat koraka i kada se prenuo ugledao je tri nepoznata putnika. robinjo Sarina. nemajuci gde glavu da spusti. To samou-zdizanje nije izmenilo Aramov ivot. Lutala je pustinjom bez cilja i. Tada joj se javi andeo i upita je: "Agaro. zadr ao jednostavan nacin ivota. poklonio im se i pozvao ih u ator.

.

Bog nije sam oti ao u Sodomu. odgovori mu Gospod. Bilo je vec vece. Zatvoriv i oprezno za sobom vrata. KAKO JE CAR AVIMELEH DOVEDEN U ZABLUDU. Bog mu na to odgovori da ce po tedeti grad ako u njemu nade pedeset pravednika. ali su mu do li zetovi. u asno zlostavljala i mo da bi ga i ubila da ga andeli u poslednjem trenutku nisu uvukli u kucu. a kuce su se pretvorile u gomilu zadimljenih razvalina. 4 SODOMA l GOMORA. nije poslu ala strogu naredbu andela. ipak ga upita da li ce uni titi grad ako u njemu nade samo cetrdeset pet pravednika. Niko od gre nih itelja nije se spasao iz katastrofe. Obradovan time. Bog mu ponovo dade umirujuci odgovor i ode zavr iv i dugi razgovor. samouvereni nevernici. kad su bo ji izaslanici pred gradskom kapijom sreli Lota. U zoru. "Necu". s kojim se sprijateljio. Tamo je bio cest gost kod Avimeleha. samo ne dirajte u one ljude. Sodomljane je zahvatio u as. napasnici su poku avali da razvale vrata kako bi se domogli stranaca. Ali gost odgovori: "Nije istina. vec je tamo poslao dva svoja andela. cara gerarskog. jer su zato u li pod moj krov". dok ga andeli nisu uzeli ispod ruke i silom izveli iz grada. Avramu je to izledalo nespojivo sa poimanjem pravednosti. Pred kucom je zavladao mir i tada su se andeli pover-ili Lotu ko su i kakvu im je misiju poverio Bog. Onda se Avram vrati kuci. Avram je smotao atore i ponovo krenuo na jug Hanana. Dajuci na znanje da je samo prah i pepeo u odnosu na Boga. uctivo zahvaljivali i uveravali ga da bi radije ostali na ulici. Ali rulja je na sve molbe ostala gluva. kako to dolikuje ljudima lepog pona anja. a kada su se gosti najeli. da i oni stradaju zajedno sa gre nicima. Tada je Bog. zapretiv i Avimelehu kaznom. Ali oni su mu se. Pitao je redom hoce li grad biti ka njen ako u njemu mo e da nabroji cetrdeset. Neckao se i oklevao. Lot je smatrao za svoju svetu du nost da brani goste koji borave pod njegovim krovom. podsmevali se pred-skazanju do ljaka i nije im padalo na pamet da napuste rodni grad. Ali Lot je navaljivao tako uporno da su na kraju prihvatili gostoprimstvo. Doznao je i da Bog ide u Sodomu i Gomoru s namerom da kazni stanovnike tih gradova zbog njihovih grehova. Beskrajno razjareni to im je rtva utekla. pa cinite s njima to vam je volja. Na alost. Ispred kapije su nalo ili svim clanovima Lotove porodice da se sklone u planine i da se ne osvrcu. Andeli su tada izgubili strpljenje i oslepili sve mu karce koji su se tiskali oko vrata. To mu je nalagao obicaj gostoprimstva koji su mu usadili preci. Zato je upita Boga da li je pravedno. Naredili su mu da povede enu i kceri sa njihovim verenicima i da smesta napusti grad osuden na propast. kada je do lo vreme za polazak. Begunci su vec bili stigli u gradic Sigor kad su iza sebe culi strahovit tresak. Avram ih je otpratio delic puta i tada je shvatio da je ugostio Boga i dva andela. njih cu vam izvesti. Avramov sinovac im se poklonio i pozvao ih u svoju kucu. Bog mu je svaki put strpljivo odgovarao da ce uzdr ati ruku od kazne. pripremio im je postelju.to te ko Gospodu?" Upla ena Sara je poricala da se smejala. Ali to nije umirilo Avramovu savest. Zemlja se stra no zatresla. nego si se smejala." Zatim su gosti ustali i krenuli put Sodome. <Bi6fijs/{e fyfende 47 iza ao je na ulicu i prekinjao Sodomljane da ne cine zlo: "Imam dve kceri koje jo ne pozna e coveka. Po to je opet govorio da mu je Sara sestra. Ulogorio se na pa njacima izmedu gradova Kadisa i Sura. naredio da je vrati mu u neokaljane casti. car ju je uzeo u svoj harem. ili dvadeset pobo nih ljudi. ako u Sodomi nade pedeset nevinih ljudi. dok se nisu nasumce raspr ili po gradu. Na grad se srucila ki a sumpora i vatre. Lotova ena je podlegla enskoj radoznalosti. Kada Avram na kraju pomenu deset nevinih. Avram nije ustupao. Prevareni vladar pozvao je Avrama i prekorno ga upitao: " ta si nam ucinio! ta . Placuci i proklin-juci tumarali su u mete u. Zgrabila je Lota. ili trideset. i Lota je obuzela sumnja. a ispred kuce se okupio najveci olo Sodome i vicuci zahtevao da im se predaju sumnjivi stranci. osvrnula se i odmah pretvorila u stub soli. domacin je naredio robinjama da ispeku hleb i da spreme gozbu. Lot je poverovao strancima. Nad Sodomom i Gomorom zavladala je grobna ti ina. Jo nisu stigli ni da legnu.

.

nije mogla da mu se nadivi i u sebi je ponavljala: . i ka i za me gde god dodemo: brat mi je. Ba . Pod uticajem tih briga u njoj je rasla netrpeljivost prema egipatskoj robinji Agari i njenom sinu. Na pustinjskim bespucima nestalo im je vode u me inama i samotnim putnicima pretila je smrt od edi. Dete se lepo razvijalo i posle nekoliko godina vec se igralo s bratom po ocu Ismailom. Duboko potresen naredbom bo jom. a gde je jagnje za rtvu?" Avram odgovori: "Bog ce se. ipak se poslu no spremio za te ku rtvu. gde je Agara imala rodbinu. Agara je ostavila Ismaila ispod drveta i udaljila se na domet strele da ne gleda sinove predsmr-tne muke. postarati za jagnje sebi na rtvu". volove i krave. Rekao je slugama da sa magarcem ostanu dole." U spomen radosnog dogadaja detetu je dala ime Isak. pa pode za me."Ko bi rekao Avramu da ce Sara dojiti decu? Ipak mu rodih sina u starosti njegovoj. ali mu je Bog preko svog andela u poslednjem trenutku zadr ao ruku i blagoslovio ga to je poslu ao njegovu naredbu i bio spreman da mu rtvuje prvorodenog sina. Avram je s bolom u srcu ispunio Sarinu elju. Spa eni prognanici iz Avra-movog doma srecno su se okucili u tom pustinjskom kraju. Ismail je postao nedosti an strelac i prednjacio je u lovu. da se uveri koliko mu je odan. A upravo i jest mi sestra. dok ce Isak morati da se zadovolji bednim ostacima nasledstva. Sara je posmatrala njihovo igranje sa sve vecom zabrinuto cu. pa mu je cak darovao ovce. ali nije kci moje matere. Put je bio dug i opasan. Na vrhu brda podigao je rtvenik od kamenja. Sela je u pesak okrenuta njemu ledima i tu no plakala." Avram se dugo opirao eninom zahtevu. jer ga je odredio 49 'Bififijsfe legende za pretka arabljanskih plemena. ROÐENJE ISAKOVO. jamacno nema straha Bo ijega u ovom mestu. pa mu je naredio da prinese na rtvu svoga voljenog sina Isaka. ja joj rekoh: Ucini dobro. ispunilo se bo je obecanje: Sara je rodila sina. jer sin ove robinje nece biti naslednik s mojim sinom Isakom. Sinu je rekao da ponese drva za vatru. Dojeci dete. nacepao drva za rtvenik. Kradom je nocu ustao. koje ima veze sa recju "smejati se". Sutradan u zoru. Ali kad se Bog u to ume ao i objavio da ce upravo Isaka. Proganjala ju je misao da ce posle Avramove smrti glavni deo imetka da pripadne Ismailu kao prvorodenom sinu. svezao prenera enog Isaka i postavio ga na drva. dok je Ismaila voleo pravom ocinskom ljubavlju. A kad me Bog izvede iz doma oca mojega. pripremio hranu i sa sinom i dvojicom robova krenuo na put. Za nagradu je jo jednom rekao Avramu da ce mu potomstvo biti tako brojno kao zvezde na nebu i zrna peska na morskoj obali. Bog je hteo da Ismaila ostavi u ivotu. otpremio je nesrecne prognanike. Dao im je hleb i me ine s vodom.* RTVOVANJE ISAKA. a on je u jednoj ruci poneo zapaljeni luc. a Avram vi e nikada nije sreo svog odbacenog sina..li sam zgre io. robove i robinje. eto ognja i drva.. Opijena srecom. Tada joj se javi andeo gospodnji i naredi da uzme sina i odvede ih do studenca. Ponekad je kao placenik odlazio u Egipat i borio se u najamnickim odredima. kao nagradu za sramotu koja joj je nane-ta medu stanovnicima Gerara. Uz put ga Isak upita: "Oce. a on se sa sinom popeo na sam vrh. Sve svoje ivotne nade Avram je polagao u svoga jedinca. a u drugoj je dr ao o tar no . sinko. ne no zagrlio i savetovao da krenu u Egipat. Majka ga je o enila Egipcankom. Zatim je zamahnuo no em.. jer se iskreno vezao za mladu i lepu Egipcanku. kci oca mojega. Jednoga dana Bog je hteo da isku a Avrama. Treceg dan zaustavio se u podno ju brda. po ceo dan se smejala i htela je da se svi oko nje raduju. gde ugasi e ed i napuni e prazne me ine. Poklonio mu je i hiljadu srebrenjaka za Saru. Kada je Avram napunio sto godina. Najzad odluci da ih se zauvek otarasi i rece Avramu: "Oteraj ovu robinju sa s< om njenim. pa ce me ubiti radi ene moje. te navuce na me i na carstvo moje toliko zlo?" Avram se pravdao: "Veljah." Avimeleh je zaboravio Avramovu podvalu. a ne Ismaila odrediti za oca potomstva..

.

Na ramenu je dr ala krcag i hodala tako dra esne da su se Ijudi< Bi6(ijsl<e legende ma u agrile oci. jer bi u kucu unela tudu krv i tude bogove.. karavan se zaustavio kod grada Harana. Avram je oti ao kod tamo njeg hetitskog cara. cinila je to tako domacinski uslu no da se izaslaniku odmah veoma dopala. Nije vi e sumnjao da je za Isaka na ao savr enu enu. SARINA SMRT. koga je devojka vec sasvim osvojila svojom dobrotom. Pecina u Makpeli kraj Mamrije postala je porodicna grobnica praotaca i mesto vecnog pocinka Avrama. KAKO JE ISAKU ISPRO ENA ENA. Provodad ija pomisli kako mu je Bog. vodio srecan ivot pod hrastovima to ume. Avram je dobio pravo da u njegovoj zemlji napasa svoja stada i da koristi studence. bila je to Reveka. l. Kada obavi posao. gle cuda. Zapita je uctivo kako joj je ime i cija je. Nikako nije . pa ga je Avram prineo na rtvu Bogu umesto Isaka i krenuo natrag kuci. na njegovu veliku alost. Jedino je tamo. Avramov izaslanik se uctivo pokloni i zamoli je da mu da vode za pice. Ali Avram na to nije hteo da pristane i nastojao je da plati. u dolini Mamrijskoj. Avramov sluga odlucio je u sebi da za nevestu Isaku izabere devojku koja ce mu najusrdnije dati vodu za pice. Isaka i Jakova. zavr ila je ivot Sara. trebalo potra iti odgovarajucu enu za sina. Putnici su bili premoreni. napuni vedro vodom i napoji kamile.. da bude Hetitka ili Hananka. Iz grada su nai le devojke u grupicama caskajuci i veselo se sme-juci. To Predanje u lo je i u tekst Korana. Medu njima je bila i devojka neobicno lepa i stasita. pod Crnim kamenom u Kabi. u svom rodu. Avramu su prolazile godine i bilo je vreme da se misli o eni za Isaka. Devojka se ljubazno osmehnu i hitro mu pru i napunjen krcag. Tada izaslanik. poklonio mu se i zamolio ga za pravo da drago telo sahrani u njegovoj zemlji. Vladar ga je primio pre-dusretljivo i ponudio mu mesto na hetitskom groblju. Bilo joj je *Arabljani i danas izvode svoje poreklo od Ismaila i verujuda on i njegova majka pocivaju u Meki. bojao se da ce Hetiti sahranjivanje mrtvih na zajednickom groblju da protumace kao podredivanje njihovom caru. Do lo je predvecerje kada su devojke dolazile na studenac po vodu. Stoga je odbio da prihvati ponudeno mesto na hetitskom groblju i zamolio cara da se zauzme kod bogatog Hetita Efrona da mu proda pecinu u Makpeli. Reveka pozva putnike da prenoce pod krovom njenih roditelja. obdarenu svim osobinama koje je Avram zahte-vao od svoje buduce snahe: lepu. Sem tog. Sara je sahranjena u pecini uz sve pogrebne ceremonije u kojima su ucestvovali i mnogi Hetiti medu kojima je Avram u ivao veliki ugled.. uveravajuci ih da ce se u upi naci mesta i hrana za deset kamila. Avram je bio vezan za slobodni pastirski ivot i ljubomorno je cuvao svoju versku i plemensku nezavisnost. kci Vatu-ilova i unuka Nahorova. Zahvaljujuci putujucim trgovcima Avram je znao da u Haranu ivi porodica njegovog brata Nahora. Po dogodoru sa carem Avimelehom. Stoga se preselio u Hebron. Avramu to nije odgovaralo iz verskih razloga. Efron je bio velikodu an covek i hteo je da ustupu pecinu besplatno. Stoga je Avram pozvao slugu od poverenja i dao mu zadatak da isprosi devojku. Kamile su polegale cekajuci da budu napojene. najvecom svetinjom islama. kraj studenca. vec sto dvadeset sedam godina i verovatno su njenoj smrti doprineli napori za vreme dugog puta. Zatim ne oklevajuci brzo potrca. gde je nekada.u tom trenutku zalutali ovan se zapleo u grmlje rogovima. u milosti svojoj. Posle dugotrajnog puta po dolini Eufrata. ucinio da odmah pored gradske kapije sretne kcer Tarina roda. izvadi iz putne torbe mindu e i grivnu od cistog zlata . Dodelio mu je za put deset kamila sa poslugom i poverio mu bogate darove za nevestu i njene roditelje. podesnu za porodicnu grobnicu. blage naravi i domacicu. Kupio ju je najzad za cetiri stotine sikala srebra. Ali tamo. Ali ta zemlja suvi e ga je podsecala na tu ne trenutke kada je izgubio voljenu Agaru i prvorodenog sina Ismaila. Sunce je dodirivalo horizont i obasjalo svet zlatno-rumenim bleskom.

.

Obdario ih je bogato i savetovao da krenu istocno od Hanana. Ali u kuci je vladala tuga. voleo je grube ale i rado se nosio sa . a kasnije i mnogo unuka.tanog obicaja. Nije smeo dopustiti da se usitnjavanjem imanja prenebregne vekovni rodovski zakon. nestrpljiv. Isak. pokri lice. AVRAM SE PONOVO ENI. ene su Posadili na kamile i povorka je. rasedla ih i polo i im hranu. Uvede ga je u kucu. Imao je sa njom est sinova.* Braca ni po cemu nisu licila jedan na drugoga i nikada nisu ivela u slozi. Isak je odvede u ator pokojne Sare. Pricao je o Avramu i njegovom sinu Isaku. Najzad je Bog usli io njihove molitve i Reveka je osetila da je u drugom stanju. ali je u su tini morao priznati da je Isak u pravu. Te ka srca Avram je odlucio^da udalji sinove i unuke od druge ene. dok ne bude kasno. po drevnom obicaju. U meduvremenu je postavljen obed i gost pozvan za sto. Isak i Reveka veoma su se voleli. Roditelji na to rado pristado e. Osetiv i novu mladalacku energiju resio je da se po drugi put o eni i uzeo je enu po imenu Heturu. Jednoga dana u predvecerje zacuo je zvecka-nJe bakarnih praporaca. Avram je umro u sto sedamdeset petoj godini. divne tkanine i druge skupocene stvari. uz odu evljene uzvike ostalih devojaka. kao to prilici verenici i smerno stade pred svog buduceg mu a. nije mogao da doceka karavan sa svojom verenicom. uz plac i dirljive elje. koja su postala tuda i bila neprijatelji Isakovim pokoljenjima. te ko je bilo poverovati da su blizanci. Domacini su s divljenjem gledali sku-pocene poklone a onda se provodad ija pokloni i zaprosi devojku za Isaka. Odlikovao se drsko cu i hrabro cu." Devojka odmah side s kamile. a zatim se odmah. uz svadbene svecanosti obavi vencanje mladog para. o njihovom velikom imanju i na kraju je izvadio darove: zlatno i srebrno posude. od nje same je zavisila konacna odluka. a odmah zatim iz oblaka pra ine pomo52 lio se karavan kamila koje su leno koracale. Iznenadena Reveka gledala je nakit sa cudenjem i nije bila sigurna da li da primi skupoceni poklon. U susret gostu izade joj brat Lavan. Zatim otrca kuci da se pohvali i da obavesti porodicu o dolasku Avramovog izaslanika. Isav je bio jak i plecat. Na pogrebne svecanosti do ao je iz daleke pustinje Ismail. Glavni naslednik mogao je da bude samo prvorodeni sin. Ali gost odbi da jede dok ne iznese zbog kakvog je posla do ao. to bi se moglo prevesti recju dr ipeta. uz to jo rid i kosmat po celom telu. jer je prilikom porodaja svoga brata dr ao za petu. Dok je tako stajao i trudio se da razazna da li su to vec oni. Sahranjen je pored Sare u pecini kupljenoj od Hetita Efrona. Sav srecan. Drugi sin je nazvan Jakov. dade mu vode da se umije. ali i pored osve. a kada su odrasli. ISAKOVI l REVEKINI BLIZANCI. kao znak da ce odsada njegova ena da bude majka roda. a kamile odvede u upu. gde su lako mogli da nadu jo nicije pa njake i da zapocnu novi ivot. To brojno potomstvo iz drugog braka moglo je na ne eljeni nacin da zamrsi pitanje nasledstva. Avramov sin je tako zavoleo svoju enu Revbeku da mu je to ubla ilo bol za izgubljenom majkom. sin nesrecne Agare. cesto se iskradao na drum i zaklanjajuci °ci rukom upravljao pogled u daljinu da vidi hoce li se najzad pojaviti na vidiku. Avramu je dosadio ivot udovca. Reveka se alila da su se jo u njenoj utrobi tukli. Kad je pozva e u kucu i upita e hoce li da ide u tudu zemlju i da se uda za nepoznatog coveka. Isak je nastojao da obezbedi pravo prvorodst-va pre oceve smrti." Za put su joj dodelili dadilju i robinju. mada su vodila poreklo cak od Avrama. ugledala ga je Reveka i upitala Avramovog slugu: "Ko je onaj covek to ide preko polja pred nas?" A on joj odgovori: "Ono je gospodar moj. jer ni posle dvadeset godina braka nisu imali dece. Svetlost dana prvi je ugledao Isav i zato je smatran za prvorodenog sina. Ali enska sujeta brzo prevlada i. okiti se nakitom. Isaku je bilo vec ezdeset godina kad mu je rodila blizance. Avram je bio zabrinut zbog tih porodicnih razmirica. Od njih su tamo vremenom nastala nova plemena.i svecano ih predade devojci. krenula Prema Hananu. devojka odgovori kratko i odlucno: "Hocu da idem.

.

a njegova znojava odeca osecala se na njivu i koze. . dobrodu an i naivan. Koliko je drugaciji bio Jakov! Uvek je i ao utabanim stazama i poslovao oko imanja.ukucanima. U strahu da ga ne ubiju i da mu enu na silu ne odvedu. U zemlji Gerarskoj Isak je gajio stoku i prvi put se poceo baviti ratarstvom. Koliko se puta tako kleo i zaklinjao kada je padao u vatru. Zemlju Hebronsku. Isav je. i to smesta. ne razmi ljajuci. NEVOLJE ISAKOVE. Kad je bio gladan. U tom je u ao Isav i zatra io od njega da jede. zabavljao ga i razveseljavao. Ubrzo je postao veoma bogat. seo bi da jede. tako je to bilo kod pastira i lovaca."Zaklinjem se". te bi nas ti uvalio u greh. Zenon J(psidbvs%i dan je jurio za divljaci i ni ta nije ulovio. A Jakov je za Reveku bio oko u glavi. lako je padao u srd bu i tada je postajao opasan. l sama pomisao da ce on biti glavni naslednik roda nije joj davala mira ni u snu. gde je Isak vec godinama iveo. Jednoga dana Jakov je stajao pri ognji tu i pripremao sebi jelo od sociva. Kad se iz skitnje vracao kuci. Pozva ga preda se i rece: "Ta to ti je ena. voleo oca na svoj nacin. Stari Isak pokazivao je ociglednu slabost prema Isavu. sunce i slobodu. Isav se prihvatio jela sa u ivanjem. Tada ga brat. A kad je bio gladan. Ceo 'Dr ati za petu kod Jevreja ie znacilo eliminisati. steci nad nekim nadmoc. takve je bio naravi taj estoki covek. To je izazivalo ljubomoru tamo njeg stanovni tva. morao je da jede. dok ce Jakov. odgovori lakomisleno. Isav je pohlepno udisao prijatan miris i sve je upornije navaljivao." Kralj mu strogo prebaci: " ta si nam ucinio? Lako je mogao ko od naroda ovoga leci s tvojom enom. s po tovanjem. Isava je smatrala za neotesanog prostaka i pomalo ga se stidela. hodao neuredan. nekada njeg Avramovog prijatelja. gerarskog cara. ivot je za njega znacio iroka prostranstva. Uop te nije vodio racuna o svom spolja njem izgledu. objavio da ako se neko usudi da dirne Reveku. Strahovala je da ce lakomisleno upropastiti porodicno imanje. Svom narodu je."Ho e li da se zakune ?". dru eci se sa pastirima. kad bi mu se prispavalo. kao to je svojevremeno oprostio i Avramu. U tome je imao mnogo uspeha i cesto je sabi-rao stostruke prinose. kao u ali. Ali za Jakova je zakletva bila sveta i neopoziva i zato je smatrao da je stekao pravo prvorodstva. ZA CINIJU SOCIVA. Danima i nocima lupala je glavu kako da spreci nesrecu i usmeri stvari tako da za Jakova izdejstvu-je pravo prvorodstva. Ali dogodilo se da je jednom prilikom car pogledao kroz prozor i veoma se zacudio. nije se brinuo za imanje. Po citave dane lovio je po okolini ili boravio na pa njacima. Nikada nije razmi ljao o tome ta ce ce mu doneti novi dan. Isav ga je smatrao za nespretnjakovica i odnosio se prema njemu s blagim prezirom. Bile su to mu ke osobine koje su ga podsecale na pretke iz nomadskih vremena. Isav mu bez razmi ljanja odgovori: "Hocu". Nije ni slutio koliko je taj mamin sin u su tini bio prepreden i bistar. ukloniti nekoga. upita: "Ho e li da mi proda pravo prvorodstva sa cinuju sociva?". Gerarski pastiri zapodevali su s njim svade i tuce oko studenaca . jednom recju. bio je primer vrednog i poslu nog sina. domacin i trgovac za po tovanje. imao je brojna stada ovaca i goveda i mno tvo posluge. Bio je umoran i gladan kao vuk. Lakoveran. pak. Kad je stigao u grad. ali ne onako kako se braca ale sa sestrama. kad je bio edan. tamo nji ljudi nisu imali reci da izraze divljenje prema Revekinoj lepoti. svuda je irio pricu da je Re-veka njegova sestra. pak. a kada se vracao iz lova uvek mu je donosio ulovljenu divljac. zadesila je su a i glad. Kad su hteli da izraze svoja osecanja nisu umeli da dr e jezik za zubima. ne sluteci uop te kakve ce mu velike posledice doneti njegova nepromi ljenost. kako si kazao: sestra mi je?" Isak se postide i odgovori: "Rekoh: da ne poginem s nje. legao bi gde stigne i zaspao." Ali mu je ipak oprostio prevaru. Odlucio je zato da ode u zemlju Avimeleha. pio je. dobiti samo bedne ostatke nasledstva. bice osuden na smrtnu kaznu. Video je kako Isak zadirkuje Reveku. Jakovu nije padalo na pamet da deli sa njim ugotovljeno jelo. Bez sumnje mu je odgovarala njegova ve tina u lovu i fizicka snaga.

.

gde je podigao rtvenik Gospodu. ne znam kad cu umreti. pa da te blagoslovi du a moja dok nisam umro." Tako je opet nastao mir izmedu Jevreja i mesnog vladara. Isav brat tvoj te i se time to hoce da te ubije. Videlo se da mu je stari otac oprostio podlu prevaru. a na najvi oj precanici stajao je Jehova i govorio mu: " Ja sam Gospod Bog Avrama oca tvojega i Bog Isakov. poslu aj to cu ti kazati: ustani i be i k Lavanu bratu mojemu u Haran. Oslepeli otac se zacudi to se prvorodeni sin tako brzo vratio iz lova i. opipa Jakova. O enio se dvema enama hetitskog roda. naoru ao se strpljenjem i odlucio da ostvari svoju pretnju tek posle njegove smrti." Isak je ne oklevajuci oti ao u lov. Isak ipak nije prestao da ga i dalje voli i da ga smatra za prvorodnog sina. Jakov je krenuo na daleki put kao ubogi hodocasnik. da se iz nje iri smrad polja. to je jo gore. doznao je na kakav necastan nacin je li en nasledstva. stavio je kamen pod glavu i zaspao premoren posle ce-lodnevnog hoda. l zgotovi mi jelo po mojoj volji. ne obaziruci se na plemensku tradiciju i ne mareci za cistotu krvi. kad mrzite na me i oteraste me od sebe?" A oni na to odgovori e: "Videsmo zaista da je Gospod s tobom. pa ce se osetiti da sam ga hteo prevariti. REVEKINA l JAKOVLJEVA PODVALA. Ocev blagoslov je bio mistican cin s neopozivom snagom delo-vanja. pa rekosmo: neka bude zakletva izmedu nas. kao to se mi tebe ne dotakosmo i kao to mi tebi samo dobro cini-smo. a glavu i vrat mu uvi u jarecu ko u. te mi ulovi lova." l odmah pristupi davanju svecanog blagoslova koji je Jakova cinio prvorodenim sinom i glavnim naslednikom. da mu se izvini za nanete nepravde. NEBESKE LESTVE. "Glas je Jakovljev. Iz logora je morao nocu da se iskrade. da se uveri. zabrinu se i rece: "Ali je Isav brat moj rutav. Rebeka mu rece: "Gle. Strepeci za ivot Jakova. a onda cu ja poslati da te dovedu odande. l ostani kod njega neko vreme dokle prode srdnja brata tvojega. dokle se gnev brata tvojega odvrati od tebe. i eto si blagosloven od Boga. i Isak mu je zadavao brige. Tako preobucen Jakov stade pred Isaka i izdajuci se za Isava. i izidi na planinu. Nego. i pustismo te da ide na miru. rece. Isak je prelazio s mesta na mesto. Jednom ga pozva k sebi i rece: "Evo ostario sam. Kad se najeo i napio vina. te zaboravi to si mu ucinio. Isak ih s gorcinom upita: " to ste do li k meni." l Isaku je odgovaralo da Jakov ode u Haran. Isak je priredio gostima gozbu. kada je palo vece. l tada mu dode veoma cudan san: ugleda lestve koje su dosezale do neba. miris sina mojega kao miris od polja koje blagoslovi Gospod. i donesi mi da jedem. Tamo je mogao da nade ivotnu drugu svoga roda i da izbe-gne gre ku koju je pocinio Isav. da za njega od mu a izvuce blagoslov koji se daje samo prvorodenom sinu. Najzad se preselio u Virsaveju. Ugotovila je od njih jelo. pustio ih je da na miru odu kuci. s torbom o ramenu i tapom u desnoj ruci. Jednog dana. Kad Jakov doznade za prevaru. Kad se Isav vratio iz lova. Taj razgovor je cula Reveka i smislila je lukav plan. Tra io je od tobo njeg Isava da ga polju-bl i kad oseti miris znoja bratove odece umiri se i rece: "Gle.koje je u svoje vreme iskopao Avram. izmedu nas i tebe. Ali iz sa aljenja prema voljenom ocu. Uzmi oru je svoje. Celim putem je i ao pe ice ispavao pod vedrim nebom. l semena . tu zemlju na kojoj spava tebi cu dati i semenu tvojemu. ali ruke su Isavove". te cu navuci na se prokletstvo mesto blagoslova. a ja sam gladak. o eniv i se Hetitkama. jer se ne no s njim oprostio i blagoslovio ga na put. dok je stra ni Isav tvrdo spavao u svom atoru. Isak je u starosti izgubio vid i nije prepoznavao ni svoje najbli e. ponovo ga je obuzela sumnja. pru i mu jelo. Isav je bio van sebe od besa i zapreti da ce da ubije Jakova. Da nam ne cini zla. da ispuni elju svog starog oca. hajde da uhvatimo veru s tobom. obukla Jakova u odecu Isava." Reveka je rasterala strah i naredila mu da donese dva jareta. sine. Isak i Isav nisu vi e mogli da izmene ovaj cin. po njima su hodali andeli. tul i luk. Tamo je do ao Avimeleh s prijateljem i svojim vojskovodom. Iskoristila je odsutnost Isava i odlucila da umesto njega podmetne Jakova. zlobnici su ga zatrpavali peskom. Mo e me opipati otac. a kad su se najeli i napili. iako je dobijen na prevaru. ali cim bi iskopao novi studenac.

.

Pokazalo se. Ali to ga je ko talo mira u kuci.. to znaci "dom Bo ji". Razgovor su radoznalo prislu kivale njegove dve kceri. vencanje s Rahiljom obavilo se nedelju dana posle nemilog incidenta. Kad ugleda kcer svoga ujaka. Rahilja. kao praktican covek. Nahorovog unuka. i svi narodi na zemlji blagoslovice se u tebi i u semenu tvojemu. ". mladu kcer tvoju. vikao.ce tvojega biti kao praha na zemlji. Jakov se probudi trezan i zaprepasti se kad pored sebe umesto Rahilje ugleda Liju. jer su se ljubomorne sestre utrkivale koja ce da zadobije naklonost mu a i cesto zapodevale svadu. jednom prevaren. ako ga sacuva od opasnosti. Do ao je trenutak da se slu ba plati. Jakov ih zapita da li poznaju Lavana. da je nerotkinja.-------------------------------------------------------------------KAKO SU JAKOV l LAVAN VARALI JEDAN DRUGOG. Jakov je prozreo njihovu nameru i u sebi je ne to smi ljao. jer ga je uhvatilo vino. Najzad se naka lja da prikupi hrabrost. i ao je tamo dosta nesigurnim korakom. taj kucni predmet omalova avanja. Gadura nije znala za meru u hvalisanju. da je u kuci nastao pakao. ja sam s tobom. povika e pastiri. $i6(ijs/(e legende -----------. dok nije izrodila cetrnaest potomaka. Obuzet besom skoci iz kreveta i otrca do tasta estoko prigovarajuci. mlado enja je oti ao u mracnu odaju. Ne treba mu se cuditi to je favorizovao Rahilju dok se prema Liji pona ao macehinski. Lavan. gosti se nisu ni na ta alili i sjajno su se zabavljali. kako bi dobio voljenu Rahilju. predlo i mu da jo sedam godina radi kod njega i tada ce dobiti Rahilju. Ali Lavan se nije dao izvesti iz strpljenja i tek to se zet. pa odgovori ujaku: "Slu icu ti sedam godina za Rahilju. imala je krmeljive oci i nije bila ba narocito lepa. Pred zoru. stidljivo bacajuci pogled na rodaka. sad je zahtevao da mu tast slu bu unapred plati. koliko toliko smirio. l zaista." Lavan se nasmeja na tako drsku ponudu. a kad se sit naslu ao upita sestrica ta ga je dovelo u Hanan. zakukala je u ocajanju. bila toliko lepa da nije skidao pogled sa nje." Pred zoru Jakov se probudi i dade zavet Gospodu da ce ga priznavati za svoga Boga i davati mu deseti deo svoga imetka. l tako je Jakov imao dve ene. te ce se ra iriti na zapad i na istok i na sever i na jug. kada je odaja osvetljena. proklinjao i udario u takvu kuknjavu. Ra-hilja se vrati kuci i obavesti oca o dolasku rodaka. upita sestrica kakvu naknadu tra i. Lavan odmah pohita do studenca. Lija. ne uskrati hleba i dozvoli mu da se vrati u ocev dom. prelio ga maslinovim uljem. Jakov zamoli ujaka da ga primi u slu bu." Bezobrazan odgovor pogodi Jakova u srce. Svadba je bucno proslavljena. sudbina kao da se pod-smevala Rahilji. Krajem dana. ta je jadnik mogao da ucini? Hteo ne hteo. U spomen neobicnog videnja postavio je sveti kamen. podmetnuv i mu ru niju kcer. Osim toga. po svadbenom obicaju.. a mesto zaveta s Bogom nazvao je Vetilj. cvrsto zagrli Jakova i odvede ga svojoj kucu. U to se sjajno razumeo. pa su se stada mno ila kao nikad dotad. Kada je dojila decu sva je sijala i nije se ustrucavala da pecka svoju lepu.. prisrtade rado. morao je da pristane na novi ugovor. kceri njegove". ali veoma utucenu sestru. Drhtao je od besa. Ali stari lisac nimalo se ne uzbudi zbog toga i s najnevinijim izrazom na svetu odgovori: "Ne biva u na em mestu da se uda mlada pre starije. Ispred kapije grada pored studenca okupljali su se pastiri da napoje svoja stada. iz godine u godinu podarivala Jakovu sinove. Jakov se naljuti i . Za vreme vecere neprestano se raspitivao za Isaka i Reve-ku. Jakov je stigao u Hanan predvece. Zato je mlada kcer. ali po to mu je nagodba izgledala povoljna. dok je Lija. Sedam godina je pro lo kao sedam dana. naime. Odmah je shvatio da ga je Lavan necasno prevario. Starija. Na ujakovom imanju Jakov se prihvatio nadgledanja stoke. evo Rahilje. U tom se pojavi lepa cobanica vodeci svoje malo stado ovaca.. Sve se ipak odigralo tacno onako kako to nala e tradicija. gde je tast trebalo da mu dovede nevestu. iscrpljen vikom. l evo. Ali. Jakov se razne i i sa suzama u ocima poljubi je u obraz. Lavan je potvrdio Jakovu da ce po tovati dogovor i na Rahiljino vencanje pozvao je mnogo gostiju. nije nedostajalo ni jela. ni vina. Na radost gostiju. Rahilja je u svojoj muci i la toliko daleko da je svu krivicu za svoju nesrecu svalila na mu a: "Daj mi dece ili cu umreti".

.

pa je mogla da se ponosi estoricom sinova i jednom kceri iz sop-stvene utrobe kao i dvojicom sinova robinje Zelfe. Jakov je tvrdio da je Bog kaznio Lavana zbog njegovog pokvarenja tva i zato je ucinio da se mno e samo grla arena i s belegom. jer te Gospod blagoslovi kad ja dodoh. otrca kod Lije i stade navaljivati da i njoj da malo te cudotvorne trave. Rahilja je zracila rado cu i ushiceno govorila: "Gospod mi je sudio i cuo glas moj. Najzad je do lo do toga da je Lavan sve vi e siroma io.^/ala zaista ubrzo zatrudni. nije odgovaralo La60 Zenon y&si vanovim sinovima. pobedonosno je klicala. ovce arene i s belegom. dok se crna i bela neprestano prore-duju. "Blago meni. neobicno retku biljku. Jakov predlo i da mu i dalje slu i ako mu i sada i ubuduce pripadnu sve koze." Ali sad se Lija smrknula. Ali sre-cnoj vlasnici leka ni na pamet nije padalo da poma e sestri. jer su u njegovom stadu preovladavala crna i bela grla. Stasita nalo nica stekla je Jakovljevu naklonost i u dve godine rodila mu dva sina. ali odoljeh. pogotovo to je morao priznati da je zet u pravu.odbrusi joj o tro: "Zar sam ja a ne Bog koji ti ne da poroda?" Ne videci drugog izlaza. ovog puta udario je tuk na luk. Sve je ukazivalo na to da je nepobediva. Lavan je tra io nove izgovore. Videv i da ih je dovitljivi zet ogulio skoro do gole ko e. ipak poce da popu ta. Videci da se Lavan koleba. Obradovao se to ce ga Jakovljeva pomoc tako malo ko tati. Najzad je pobedila svoju neplodnost. Priteran uza zid. u tom . Za vreme porodaja Rahilja ju je dr ala na svojim kolenima da se zadovolji zakon i da dete robinje bude priznato za njeno. Radoznala Rahilja odmah doznade za to. udari e u veliku kuknjavu i ovako se poce e tu iti: "Jakov uze sve to bese na ega oca. A zaljubljene ene. Lavan se u sebi smejao zetovoj naivnosti i rado prihvatio uslove novog dogovora. kao da se ponovo sa sestrom takmici. dok je skupljao i vezivao poko enu p enicu. Jednom recju. Ali se u svom racunu grdno prevario. Tako se rodio decak kome dado e ime Dan. i od onoga to bese na ega oca stece sve ovo blago. Cenkao se s Lavanom oko dodatne plate kao nagradu to je tako revnosno i uspe no radio za njegovo dobro. Da li zahvaljujuci mandragori od koje je mo da kri om otkinula parcence u trenutku nepa nje ljubomorne sestre? Pro lo je jo sedam godina slu be i Jakov je odlucio da se vrati u Hanan. To. kamila i magaraca. Ali sad odjednom i Rahilja." Kako je tek bilo kad je Vala rodila jo jednog sina! Rahilja s olak anjem rece: "Borah se estoko sa sestrom svojom. Imala je za to osnovane razloge. Slucaj je hteo da njen sin Ruvim. te mi dade sina. a Jakov je postao bogat stekav i nebrojena stada ovaca i koza i mno tvo robinja i robova. jer ce me bla enom zvati ene". Rahilja najzad odluci da iskoristi stari zakon svoga naroda: izabra lepu robinju Valu i predade je mu u kao nalo nicu. Lavan je prekasno primetio kako se zastra ujuce brzo mno e arena grla. Zaboravio je da Jakov gajenje stoke kao da je s majcinim mlekom posisao i da se izvanredno razumeo u komplikovanu ve tinu ukr tanja. Smesta je odnese majci da i dalje rada si59 nove. pa joj odbrusi svadljivo: "Malo ti je to si mi uzela mu a? Hoce da mi uzme i mandragoru sina mojega?" Pora ena Rahilja ode kao pokisla i poce da se brine za svoju buducnost. "Jer je malo bilo to si imao dokle ja ne dodoh. Dok su pile vodu. rodi sina kome dado e ime Josif. Pa kad cu i ja tako kucu kuciti?" strpljivo mu je obja njavao. pravdao se pred svojim enama. na ao na strnji tu mandragoru. jer je iznenada prestala da rada i ocigledno je gubila oslonac u tom duelu za materinstvo. a arenih i s belegom ako je bilo i za lek. naravno. Kako se Lija osecala ohrabrenom kad je opet stekla premoc nad sestrom." Braneci se. efikasan lek protiv neplodnosti. "Tako Bog uze stoku ocu va emu i dade je meni". ovce su se tako zagledale u grancice da su na svet donosile samo priplod aren i s belegom. jer je Lija rodila jo dva sina i kcer. Jakov je nakupio sve e grancice i olju tio sa njih koru da bi se videle bele pruge. Po la je sestri-nim stopama i izabrala je mu u nalo nicu sa zvucnim imenom Zelfa. Tako narezane grancice zatim je stavio pored pojila. ali se umno i veoma.

Na-broja mu sve nepravde koje je za dvadeset godina slu be kod njega do iveo: "Pipao si sav prtljag moj. Sada se Jakov rasrdi na tasta to ga je tako estoko gonio i pretresom ponizio. . Idi dakle kad si se tako u elio kuce oca 'Bi6Rjs/(e legende svojega. a Jakov ga nazva Galed. Jakubov karavan bio je ogroman: cinile su djl kamile. Jakov je s pravom strahovao da ce mu uraci silom oteti imetak koji je stekao svojim radom i sposobno cu. bi me zacelo otpustio prazna. Zato nije bilo lako neopa eno uteci iz Harana. a ovnova iz stada tvojega ne jedoh. podr a e ga iz sveg srca i tom prilikom dado e odu ka svom davna njem nezadovoljstvu prema ocu: "Nije li nas dr ao kao tudinke kad nas je prodao? Pa je jo i na e novce jednako jeo. dok je razapinjao atore. Lavan pretra i atore Jakova. neka sude medu nama. Nezadovoljstvo i napetost u Lavanovoj kuci postali su nepodno ljivi. "Ove su kceri moje kceri. nije ih prona ao. Lavan jo do-dade: "Svedok je ova gomila i svedok je ovaj spomenik: da ni ja necu preci preko ove gomile k tebi ni ti k meni da nece preci preko ove gomile i spomenika ovoga na zlo. Lavanu nije padalo na pamet da bi kipovi mogli biti sakriveni na tako nepristojnom mestu i naravno. nisam ti donosio. Evo dvadeset godina bejah kod tebe: ovce tvoje i koze tvoje ne jalovi e se. magarci. Kada im je Jakov u najvecoj tajnosti sa-op tio da mu je Bog nalo io da se vrati u Hanan. pa ta si na ao iz svoje kuce? Daj ovamo pred pred moju i svoju racu. a zatim se uputi u Rahiljin ator. pa ta bih ucinio danas kcerima svojim ili sinovima njihovim koje rodi e?" rekao je Jakovu i predlo io da se izmire. Gnevni tast pride beguncu. i san mi ne pada e na oci. Zato cini sve to ti je Gospod kazao. Ali nije znao da se Rahilja u unjala u roditeljsku kucu i da je ukrala male kipove kucnih bo anstava koja su od pamti-veka titila Tarino pleme. i platu si mi menjao deset puta." Lavan je uporno ostajao pri svome." Posle zajednickog obeda izljubi kceri i unucad. slu io sam ti cetrnaest godina za dve kceri tvoje i est godina za stoku tvoju. ovce i koze kao i dve ene. Tako mi je bilo dvadeset godina u tvojoj kucu. Danju me ubija e vrucina a nocu mraz. i to god vidi sve je moje. sam sam podmirivao. U znak pomirenja na vrhu Galadu napravi e uzvi enje od nagomilanog kamenja. Posle sedam dana potere. dve nalo." JAKOVLJEVO BEKSTVO. Odmah je dozvao sinove i na celu naoru ane pratnje krenuo u poteru za beguncem. Lavan je stigao Jakova na gori Galadu.nice i jedanaest Jakovljevih sinova. bogovi oca njihova. i ova stoka moja stoka. Bog Aramov i bogovi Nahorovi. pa se sa sinovima vrati kuci svojoj. Zajamci da ce krivca kazniti smrcu ako ga otkrije i dopusti tastu da u logoru sprovede detaljan pretres. Bog Aramov i strah Isakov bio sa mnom. na e je i na e dece. neka rasude izmedu nas dvojice. jer o kradi ni ta nije znao. da sve to je uzeo Jakov njegova svojina. ali za to ukrade bogove moje?" Jakov se na to iznenadi. ne racunajuci mno tvo posluge s njihovim porodicama. A prestupnica brzo sakri kipove pod samar svoje kamile i sede odozgo. ali Bog oca va ega nocas mi rece govoreci: cuvaj se da ne govori s Jakovom ni lepo ni ru no. koji ga je cekao na celu svojih naoru anih ljudi. Lije i dve nalo nice. Da nije Bog oca mojega. Mogao bih vam dosaditi. Pa ipak je Lavan primetio bekstvo tek posle tri dana. Stoga je odlucio da tajno pobegne iz Harana. od mene si iskao to bi mi bilo ukradeno danju ili nocu. Lavan ga nazva Jegar-Sahadut. s bubnji-ma i s guslama? Niti mi dade da izljubim sinove svoje i kceri svoje? Ludo si radio. i prekorno rece: " ta ucini te kradom pobe e od mene i odvede kceri moje kao na mac otete? Za to tajno pobe e i kradom otide od mene? Niti mi rece da te ispratim s veseljem i s pesmama.porodicnom sporu stale su na stranu mu a. Jer sve ovo blago to uze Gospod ocu na emu. to bi zverje zaklalo. i ovi su sinovi moji sinovi. Ali i pored toga nije nastojao da ostvari svoja prava i pristao je da zet ode u Hanan. Ali na putu mu Bog naredi da se ne usudu naneti zlo Jakovu i da ne dovede do prolivanja krvi.

koje je najvi e voleo. Bog ga blagoslovi i nalo i mu da od sada nosi nadimak "Izrailj". A ti si kazao: zaista ja cu ti biti dobrotvor. naravno. dvadeset bikova. ne mogade sakriti svoje cudenje i mora e da se uveri da li je to stvarno porodica njegovog brata. A Jakov odgovori: "Deca. a na samom kraju ostavio je Rahilju s Josifom. Isav se nastanio pored Mrtvog mora. kao da ima posla sa sebi ravnim. Probudiv i se u zoru. za njima je poslao Liju s njenim potomstvom. Jakov primeti da hramlje na jednu nogu. a kad mu Jakov spremno odgovori da je to za njega. te to i upita. pa kad vide da se ne mo e i cupati iz njegovog zagrljaja." Odvojio je od karavana dves-ta koza sa dvesta jaraca. iz ruke Isavove. nije u ivao dobar glas medu Hanancima u dolinama. Najzad se pojavi Isav na celu svojih ratnika." Zatim je preduzeo sve mere bezbednosti da se osigura pred mogucim napadom brata. mislio je u sebi. a u spomen na taj dogadaj. Jakov je nazvao Fanuil. povika oholo. jo uvek bojao zasede. u strahu na brzinu podeli porodicu na tri grupe. volove. pa mu se srce steglo od straha. Na celo je stavio obe nalo nice s decom. odva io se i on da pride bratu i sedam puta mu se do zemlje poklonio. Mesto gde se to dogodilo. koju Bog milostivo darova sluzi tvojemu. Podelio je na dve grupe magarce. "Necu te pustiti dok me ne blagoslovi ". ali i razbojni tvom kada mu se za to ukazala prilika.JAKOV SE BORI S BOGOM. Ali se Jakov. Bog se nosio s njim sve do zore. Kad Isav opazi gomilu ena i dece. dvadeset magarica s desetoro magaradi. jer se bojim da ne dode i ubije mene i mater s decom. odnosno na visiji "kosmatoj". kamile. Bog je ozakonio svojim legende blagoslovom i uz to ga je odredio za oca roda koji ce da zavlada drugim ljudima. na visiji Sir. " ta ce ti citava vojska ona koju sretoh?" upita. i ucinicu seme tvoje da ga bude kao peska morskoga. Od tamo njih ljudi doznao je obeshrabrujuce vesto o bratu Zenon %psubvsl(i Isavu. Tek tada Isav obrati pa nju na ogromna stada koja je Jakov gonio pred sobom. "Ubla icu ga darom koji ide preda mnom". "obrasloj drvecem" i postao vladar zemlje Edomske. Jakov je pre ao granicu Hanana i ulogorio se u gradu koji je nazvao Mahanaim (logori). Prisnio mu se stra an san da se rve s Bogom. i pored blagoslova bo jeg. Bavio se prete no lovom u divljim planinskim cestarima. dugo nije hteo da cuje . Pravo prvorodstva. Zbog toga. koji se ne mo e izbrojiti od mno ine. to znaci "oblicje bo je". cetrdeset krava. Borio se s njim svim silama i na kraju ga prisilio da ga blagoslovi kao zakonitog Isakovog naslednika. dvesta ovaca sa dvesta ovnova. a kad su se glasnici vratili i obavestili ga da mu Isav sa odredom naoru anih ratnika hita u susret. bespravno steceno. dotace mu venu na bedrima. Stoga mu je poslao glasnike s molbom za opro taj. To ogromno stado podelio je na tri ravna dela i pu tao ih u jednakim vremenskim razmacima da brata postepeno umilostivi. SUSRET S ISAVOM. da ako me lepo primi. Na vest da mu je brat vec blizu. jer je nocni do ivljaj odagnao sumnje i nedoumice koje su vec odavno remetile njegov mir. Ne no i iskreno zagrli Jakova i obojica od silne radosti zaplaka e. prepade se i poce se moliti Bogu ovim recima: "Izbavi me iz ruke brata mojega. Jakovu nisu slutile na dobro. ovce i ljude i rasporedio ih tako da u slucaju napada bar jedna grupa mo e da pobegne. to znaci "onaj koji se borio s Bogom". trideset klmila sa drebadima. Potom je poku ao da Isava pridobije bogatim darovima. Osecao se ipak krepkim duhom.Vesti koje je cuo." Tada nalo nice s decom i slu kinjama prido e bli e i pokloni e se. Ispostavilo se da je Isav odavno zaboravio nekada nje nepravde. Jakov je noc proveo u logoru i tada mu se desi ne to veoma neobicno. sinovi Izrailjevi vi e nikada nisu jeli ile sa bedara ubijenih ivotinja. Oslobodiv i se. "pa cu mu onda videti lice. Kad se uverio da njegovoj porodici nije naneto nikakvo zlo. Nije mu bila cista savest i smatrao je da brat nije zaboravio nepravde koje mu je naneo pre dvadeset godina. koja se odmah osu i.

.

i ucinio je nasilje nad njom. Ali ce tako pristati da ive s nama i da postanemo jedan narod. Ali trecega dana. zarobi e ene i decu i odvedo e svu stoku. pa je Jakov kupio komad zemlje i razapeo atore. pobi e stanovnike Sihema i oslobodi e sestru iz dvora. pa da odmah skrene s puta. Otmica sestre smatrana je tada neoprostivom sramotom. ali ipak se lukavo pravdao da ne mo e s njim zajedno putovati. osecanje dostojanstva i rasna solidarnost nisu vi e bili na nekoj ceni. hoce me ubiti. urno je pregazio reku Jordan ' zaustavio se kod grada Sihema. za koji su verovali da je za kralja Emora neprihvatljiv. O plemenskoj cistoti su toliko brinuli da su po ene i li na daleki put u Haran." Kako su bili iznenadeni kada je kralj prihvatio i taj uslov. a ostala braca opusto i e okolinu grada. Smesta je oti ao sa ocem kod Jakova da je zaprosi. braca Dinina. Zaista je velika morala biti ljubav Sihema prema Dini! Pokazalo se da je kralj bio voden i svojim skrivenim prakticnim interesima. KAKO SU JAKOVLJEVI SINOVI OSVETILI SESTRU. kralj Emor se jako zabrinu. tude vere i rase. Jakov je samo cekao da Isav nestane iza horizonta prema Edo-mu. Stanovnici Sihema i okolone bili su obrezani. da se nastane u ovoj zemlji i da trguju po njoj. Tamo nji kralj Emor dozvolio mu je da se nastani u njegovoj dr avi. Videv i gnev Jakovljevih sinova. sakupi e svoje ljude. Sihem. te cu se istrebiti ja i dom moj. prekoravao ih je ogorceno: "Smetoste me. samo mi dajte devojku za enu.. ja cu dati to god ka ete. Ali Jakov jo uvek nije verovao Isavu. prezirali kao otpadnike. Prividno je prihvatio poziv. Njihova stoka i njihovo blago i sva go veda njihova nece li biti na a? Slo imo se samo s njima. jer mora se kretati veoma polako i cesto du e zastajati da ne muci ivotinje i da mu stado zbog brzine ozbiljnije ne strada. obja njavao im je: "Ovi ljudi hoce mirno da ive s nama. Jakovljevi sinovi su postavili uslov. Tarini potomci bili su ponosni pastiri koji su voleli slobodu i nisu mogli da razume-ju gradske ljude za koje cast. nastanite se i trgujte i dr ite ba tine u njoj. pa ga je krvoprolice koje sinovi pocini e. Jakov nije bio upoznat sa zaverom.. pozvao je brata u svoje planinsko boravi te i prelo io mu da zajedno nastave put. oteo mu je kcer Dinu. Pa ivite s nama. Zatra i e da se on. Nisu hteli da se rasplinu u mesnom stanovli tvu. neizmerno zabrinulo. stra no se razgnevi e. najstariji kraljev sin. pa ce ostati kod nas. Kad je svoje podanike ubedivao da pristanu na kolektivno obrezivanje. Bogate darove primio je tek posle upornog navaljivanja. a sinove koji su se enili tudinkama. mi cemo uzeti svoju devojku i otici cemo. Jakovljevi sinovi su u to vreme radili u polju. I tite mi koliko god hocete uzdarja i dara. i postacemo jedan narod. podajte mu je za enu. a kada se vrati e i cu e za kne ev postupak. Ipak je dao rec da ce sigurno poci stopama brata i odsesti u njegovom domu na brdu Sir." Izgledalo je da ce se spor zavr iti nagodbom. njegovi sinovi i svi mu karci njegovog naroda obre u i reko e: "Onda cemo udavati svoje kceri za vas i enicemo se va im kcerima. koju je po pustinjskim obicajima samo krv mogla da spere. l oprijateljite se s nama. i zemlja ce vam biti otvorena. Ako li ne pristanete da se obre ete. pa pomirljivo rece: "Sin moj Sihem srcem prionu za va u kcer." Kako je samo kralj Emor malo poznavao jevrejske pastire kada je mogao da im predlo i da se udru e u jedan narod! Jakov i sinovi su se upravo toga bojali kao vatre." . Ali se ubrzo odigrao stra an dogadaj 64 koji mu je pokvario planove. izmedu ostalog. Ali pokazalo se da mladi knez nije bio nitkov. u mene ima malo ljudi. dok su jo nemocno le ali u kucama zbog nezaceljenih rana. pa ako se skupe na me. Simeun i Levije. i omraziste me narodu ove zemlje. ta vi e." A skru eni Sihem dodade: "Da nadem milost pred vama. kceri svoje udajite za nas i kcerima na im enite se. zavoleo je svoju rtvu i bio spreman da se njome o eni. koja je iza la da pogleda devojke iz okoline. ako se sve mu kinje medu nama obre e. i dacu to mi god ka ete. Pozvav i Simeuna i Levija. kao to su oni obrezani. Hananejima i Ferezejima.ni za kakve poklone.

.

" Sutradan ujutru Jakov pozva svoj narod da se ocisti od grehova i da se odrekne svakog idolopoklonst-va. i carevi ce izaci iz bedara tvojih. dok su licnosti koje su iz nekog razloga bile u sukobu s njim. kao to su mali kipovi domacih bogova i na-u nice-amajlije. ali Jakov. a onda mu rece: "Ja sam Bog svemoguci. U mladim delovima koji poticu iz VIII veka pre na e ere. a ne da pi u istoriju jevrejskog naroda. U duhu tih religijskih i vaspitnih postavki." Razne predmete la nog kulta. veliki strah spopade stanovnike okolnih gradova i niko se ne usudi da ih goni. Bog se vec javlja pod imenom Jehova. kasnijem Vitlejemu. Stigav i u Vetilj. prikazivali kao gre nike koje je Jehova opravdano ka njavao. da nacinim onde rtvenik Bogu. Na pogreb je do ao i Isav. zakopa e u zemlju ispod velikog hrasta u blizini Sihema u znak novog zaveta s Bogom Avramovim. "Bacite tude bgove to su u vas. Po to se mnogo mucila. Za kriticnu analizu biblijskog teksta i utvrdivanje hrono . Isak zavr i svoj ivot u sto osamdesetoj godini. Analiza biblijskog teksta pokazala je da u njemu treba razlikovati tri sloja. idi gore u Vetilj i onde stani. koji ti se javio kad si be ao od Isava brata svojega. Ta spojena verzija je kasnije prepisivana i podvrgnuta novim redakcijama. Namera irn je bila da poucavaju. Kad krenu e na put. menjali su tradicionalno istorijsko naslede. 67 ISTINA l LEGENDA O PRAOCIMA Vec znamo da je biblijski tekst u sada njoj verziji nastao ralativno kasno. to znaci "sin muke". U VII veku pre na e ere ta dva dela spojena su u jednu celinu i toliko izme ana da u tekstu srecemo naizmenicno i jedno i drugo ime. Zagrliv i sina i naradovav i se do mile volje. Bog mu se ponovo javi i jo jednom potvrdi njegovo novo ime Izrailj. Najstariji deo napisan je u IX veku pre na e ere. radostan dolaskom na svet dvanaestog sina. vec kompilatori i redaktori starijih svedocanstava. Skrhan tim novim udarcem. pa i dopunjavali vlastitim pricama da istaknu neku religioznu ideju. i braca u najboljoj slozi sahrani e oca u porodicnoj grobnici u Makpeli. pred smrt dade detetu ime Venonija." A kad su krenuli iz Vetilja i hitali ka Efrati. koje su se po njihom mi ljenju pokoravale bo jem zakonu. Karakteristicna osobina mu je ta to nepoznati autori za oznacavanje Boga koriste rec Elohim. da nagraduje i ka njava. Autori konacne redakcije bili su sve tenici. jer mu se tu javio Bog kad je be ao pred svojim bratom Isavom. sin mu Ruvim se upusti u nedozvoljenu ljubav s njegovom nalo nicom Valom. i nacini onde rtvenik Bogu. Nema sumnje da sve tenici nisu bili originalni autori. promeni mu ime u Venijamin. Biblijske licnosti. tek po povratku Jevreja iz vavilonskog ropstva. Jakovu se javi Bog koji mu rece: "Ustani. Jakov mu prinese rtvu od ulja i ivotinja. i ocistite se i preobucite se. dok se susedni narodi ne povrate od u asa i ne izvr e odmazdu za izdajnicki i krvavi prepad. ocenjivali su blagonaklono.JAKOV U VETILJU l MAMRIJI. Kad pade noc. Konacna verzija poslu ila je sve tenicima kao osnova za tumacenje price u obliku koji je u ao u biblijski kanon. dakle u periodu od VI do IV veka pre na e ere. gde je stari otac Isak eljno i cekivao njegov povratak. Zahvaljujuci Bogu za za titu koju mu je dotad pru io. Izgleda da je Jakovu bilo pisano da vi e ne nade mira u Hananu. koji me je cuo u dan nevolje moje i bio sa mnom na putu kojim sam i ao. Rahilja je pocela da se porada i 66 umrla na porodaju rodiv i Jakovu sina. narod i mnogi ce narodi postati od tebe. donete iz Mesopotamije. Pa da se dignemo i idemo gore u Vetilj. Istorija je po njihovom shvatanju bilo sredstvo kojim se slu io Bog da objavljuje svoju volju. l dacu ti zemlju koju sam dao Avramu i Isaku. Trebalo je to pre pobeci iz Sihema. rasti i mno i se. gde su vec pocivali Avram i Sara. to znaci "sin desnice". Jer kad se smesti iza kule Migdolederske. i nakon tebe semenu tvojemu dacu zemlju ovu. Jakov podi e Bogu rtvenik i nazva to mesto El Betel (Bog Vetiljski). Jakov se preseli u Mamriju. izbacivali sve to im nije odgovaralo.

Velhauzenova kola bila je uspe na trideset godina. U Pelestini se pisalo tu em na krhkim glinenim plocicama. Za to su onda iskopine nadene u Palestini tako siroma ne pisanim izvorima? Zato to su u Egiptu i Mesopotamiji nadene ogromne arhive pomocu kojih mo e detaljno da se rekonstrui e istorija tih zemalja. Odgovor je jednostavan. Zahvaljujuci de ifrovanim tablicama s klinastim pismom nadenim u ru evinama Ninive i Ugarita. U Knjizi Postanja nesumnjivo su se sacuvali tragovi politeizma i feti izma. pa su cak delimicno kodifikovani u Hamurabijevom zakoniku. Ono jo nije u dovoljnoj meri procitano. slu ili pismom. u steni uklesano fenicansko alfabetsko pismo koje potice iz XV veka pre na e ere. tu se toliko izbrisao da natpis nije bilo moguce procitati. nije iskljuceno da su Jevreji pisali svoje dokumente jo u drugom milenijumu pre na e ere. na primer. koji su priznavali samo Jehovin i Mojsijev zakon. da su se Izrailjci jo u vreme Mojsija. Ali se na osnovu otkrica koja je 1905. a neki obicaji opisani u Bibliji. Sve tenici-kompilatori. ali nauka je od vremena Velhauzena napredovala. Jezekijin natpis iz VII veka i pisma iz Lakisa iz VI veka. pojavila pretpostavka i6(ijs%e legende da su autori najstarijih biblijskih prica mogli da raspola u i nekim pisanim izvorima. ako ne i ranije. Osim toga. Godine 1960. arheolozi su na glinenoj plocici prona li izuzetno dobro ocuvano pismo iz VII veka pre na e ere. kao to je cuveni zakonik iz Ge-zera iz X veka. a u pricama o praocima veoma cesto nailazimo na obicaje i mitove koji poticu iz Mesopotamije. otkopavanje palestinskih gradova koji se pominju u pricama o praocima kao i uporedivanje tih otkrica s biblijskim tekstovima -potvrdili su bez ikakve sumnje da je istorijsko naslede na koje su se oslanjali sve tenici u VI veku pre na e ere mnogo starije nego to je Velhauzen pretpostavljao. Ukratko. Dugo je smatrano da su narodna predanja samo usmeno preno ena. Sve tenici su nepa njom ne to i prevideli i nisu izbrisali iz tekstova sve to ukazuje na njihovo vreme nastanka. Pitri je u rudniku bakra i malahita na Sinajskoj gori nai ao na staro. imaju svoj ekvivalent u mesopotamskim dru tvima. pa cak i o sudijama treba svrstati u legende relativno novijeg datuma. U vla noj palestinskoj klimi glinene plocice su bile izlo ene propadanju. koja se granicila s Hananom. nalazi se bogata prepiska izmedu Hanana i Egipta.logije pojedinih delova biblije ogromne zasluge ima nemacki naucnik Julijus Velhauzen. dok je u Palestini otkriven samo mali broj pisanih dokumenata. koji su nadeni u EI-Amarni. Posle dugog i detaljnog proucavanja biblijskog teksta do ao je do zakljucka da je istorija Jevreja. zaceci nekih biblijskih prica se u u veoma daleke epohe. upucenog . Sadr aj pisma. kako je predstavljena u Bibliji. Prema tome. saznali smo da price o Adamu i Evi. njihovog mentaliteta. medu dokumentima iz XIV veka pre na e ere. pronadene u gradovima kao to je. Sve te cinjenice potvrduju pretpostavku. Zahvaljujuci narodnom karakteru prica. Niniva. bezobzirno su preradivali predanja prilagoda-vajuci ih svojoj religijskoj tezi. Izvr ena su velika arheolo ka otkrica koja zahtevaju korekciju zakljucaka do kojih je do ao Velhauzen. napisana mnogo kasnije i da prema tome price o praocima. pored istinitih dogadaja. a ako su se nekim cudom do na ih dana i ocuvale. Treba se po-dsetiti da je Fenikija. pa jo i danas ima svojih pristalica. obicaja i te nji. Ogromne vavilonske arhive. godine izvr io engleski arheolog Ser Flinders Pitri. bajki i pricica da je danas te ko odvojiti istinu od ma te. ali se zna da se sastoji od 32 znaka i da sadr i tekst na semitskom jeziku. Tekst su verovatno u stenu uklesali izrailjski robovi koje su Egipcani poslali na prinudni rad u rudnike. dok su u Mesopotamiji klinasti znaci dletom urezivani u debele pecene tablice. To istorijsko naslede jevrejski narod usmeno je prenosio s pokoljenje na pokoljenje. Vavilonskoj kuli i potopu u vecoj ili manjoj meri poticu iz sumerskih i vavilonskih mitova. nagomilalo se toliko legendi. o Mojsiju. domovina alfabetskog pisma. ali su kao osnovu za svoje ucenje uzimali stwa narodna predanja koja su predstavljala odraz stvaralacke ma te Jevreja. narodnih predanja.

.

Znamo da se u kasnijim vekovima Jevrejski narod cesto klanjao kultovima hanan-skih bogova i da su ga proroci zbog toga u svojim vatrenim propovedima o tro kritikovali. Koliko se razlikuju jedan od drugog Avram. vec proizvod naseljene.^otpuno je u saglasnosti s onim to je dana nja nauka uspela da utvrdi o ranim fazama dru tvenog razvitka. jer svedoci da su se u Palestini slu ili pismom cak i u svakodnevnom ivotu. Isak kupuje zemlju i ima uspeha u obradi zemlje i ne pije mleko vec vino. pa cak odobrava u moralnom pogledu njegove sumnjive postupke. od ostalih clanova klana deli ga provalija koju je nastojao da ozakoni dajuci sebi i svojoj eni plemicka imena. U prilog starosti biblijskih predanja govori i proces postepene promene dru tvenih odnosa koji mo emo da pratimo u tekstovima. re avao sporove i primao goste. U biblijskim pricama posebno pada u oci plasticna i jezgrovita karakteristika praotaca. Avramov bog nema univerzalnih crta. Koncepcija tog boga je veoma primitivna. U Avramovom klanu jo se vidi tipicno patrijarhalno ustrojstvo. odnosno o verovanju po kome postoje brojni bogovi. bila je tu ba izrailjskog seljaka kome je poreznik uzeo ogrtac zbog navodno neizmirenog poreza. tako jasno opisan u biblijskim pricama koje slede. a za pice im daje mleko. dok je Jakov. mada cinjenica to Jakov nije odobravao postupak. Krvavi dogadaj vezan za Dininu otmicu svakako nije bio usamljen. Ispred njih su sedele ene. Kod Jevreja je vladao zakon krvne osvete: "oko za oko". Posle povratka Jevreja iz vavilonskog ropstva.mleko. Veliki praocev ator nala --------------------------------------------------------------------------Zetwn 'J(psi(fovs/(i zio se u sredini i slu io je za okupljanje stare ina. On se pona a kao covek.knezu. individuali-zovan i naslikan sa zadivljujucim osecanjem za realizam. ivot kakav je vodio Avram u Hananu. Iz biblijske tradicije mo e se izvesti zakljucak da je Avram postao pristalica monoteizma. Starost biblijskih predanja otkriva nam i pa ljiva analiza njihovog sadr aja. kad se monoteizam pod uticajem proroka konacno iskristalisao i eticki produbio. sa svojim vrlinama i manama. "zub za zub". Bila su to surova i jo nedovoljno civilizovana vremena. Izvesno vreme u godini praotac je logorovao pod zidina-ma gradova i razmenjivao svoju robu . Svaki lik je drugaciji. ali treba slaviti samo boga za titniku plemena. prele vunu i pevusile svoje mesopotamske pesmice. Avram je bogata i vlasnik robova. Jakov se nosi s njim celu noc i primorava ga da mu ozakoni pravo prvorodstva koje je na prevaru oduzeo Isavu. ali vec tad se javlaju izrazite klasne razlike. Verovatnija je pretpostavka da se u doba praotaca ne radi toliko o cistom monoteizmu koliko o henoteizmu. gotovo gradske sredine. takva religijska koncepcija postala je vec anahronizam. To otkrice za nauku ima veoma veliki znacaj. Prisustvo tih naivnih i primitivnih religioznih shvatanja mo e se objasniti jedino cinjenicom to su ih sve tenici-redaktori doslovno preneli u biblijske knjige zajedno s drevnim narodnim pre-danjima na koja su se u svom radu oslanjali. svedoci da je surovost tih obicaja jo tada pocela da slabi. Sam kolje tele da ugosti tri tajanstvena putnika. Lot. tipican je za nomadska stocarska plemena. vunu i ko u . raspravlja sa legende 71 Avramom. Citav taj razvojni proces. u stanju smo da proverimo koliko tu cinjenicu mo emo da pripi emo ispravkama koje su izvr ili sve tenici u VI veku pre na e ere. on je tipican plemenski bog koji se brine samo za buducnost i dobro naroda koji je izabrao. Tu je Avram izdavao naredenja posluzi i pastirima. mesa se u pitanja zemaljskog ivota. Zahvaljujuci detaljnom proucavanju raznih redakcionih slojeva Biblije. Logor mu se sastojao od atora postavljenih u krug. Avram je tipicni beduinski eik koji ivi u uslovima idilicne jednostavnosti.za zanatske prizvode iz grada. Vidimo i to da Jevreji korak po korak prelaze s nomadskog na zemljoradnicki nacin ivota u stalnom boravi tu. Isak ili .

.

Reveka. U pricama se prikazuje covek celovit. nagomilavanjem novih arheolo kih dostignuca to pitanje se pre komplikuje nego to se razja njava. Upravo zahvaljujuci tome Biblija je bila i uvek ce biti savremena. Plahovit je i napra-sit a ipak dobrodu an i zaboravlja nanete mu nepravde. iz toga nikako ne proizlazi da je mi ljenje onih naucnika koji dovode u pitanje istoricnost praotaca li eno osnova. Prisetimo se potresne scene u pustinji. Isakom i Jakovom iz biblijskih prica. Nemamo razloga za sumnju da su sve tenici imali pri ruci veoma stara narodna predanja o praocima. Bog i andeli me aju se u ljudska pitanja da upute tok price u eljenom pravcu ili da razre e bezizlazno dramaticnu situaciju. Price o praocima imaju sve karakteristicne osobine narodnih predanja i prikazuju mentalitet davnih jevrejskih pokoljenja. Rahilja ili nesrecna Agara! A Isav. koje nam tako verno prikazuju sliku dalekih epoha. Pastirski ivot bio je surov i pun opasnosti. cak i Isak. Kada tvrde da su praoci posedovali kamile. nije mogao imati suvi e osetljivu savest. tavi e. Tek je relativno skoro otkriveno da se kamila u slu bi coveka pojavila negde u XII veku pre na e ere. kad su mu pradedovi bili slobodni pastiri i nomadi. koji je s njim morao imati mnogo neprilika.Jakov. kako je Isakov sluga sreo Reveku pored studenca. Sve to citamo o praocima izvanredno je zanimljivo. i da su ih u svoju kompilaciju unosili uglavnom u originalnom obliku. Nije te ko da zamislimo tada nje pastire kako sedeci oko vatre pricaju zabavne pricice i anegdote o precima: kako je Avram namagarcio faraona. koji je nekim cudom pre iveo burna vremena i sada nam omogucava da se zagledamo u samu dubinu onoga to je neprolazno i arhiljudsko. dakle kada su dru tveni uslovi i obicaji bili potpuno drugaciji. osnivaci rodova. istina. Koliko su uverljive u svojim enskim osobinama Sara. puno dogadaja i neobicnih anegdota. onako kako ih je prenela vekovna tradicija. mogli da smisle sve tenici koji su iveli u VI veku pre na e ere. mo da cak i pisane izvore. Preradujuci tekstove sve tenici su. i kao starica. ocarava kraljeve svojom lepotom. Bila su to caskanja priprostih ljudi. koji su obo avali razne dosetljivosti svojih narodnih junaka. nama blizak po svojim manama. uneli u njih izvesne anahronizme. pokazuje prema njemu ocinsku slabost. U tim intervencijama cesto ima bajkovite lepote. ali ne znamo da li se mogu poistovetiti s Avramom. intelektualno neizgradenih. ali tih propusta ima relativno malo. Iskljuceno je da su sve te pojedinosti i sitnice. taj enfant terrible porodice. koji voli lov. U tim pricama pastiri su davali ma ti na volju. da bi se covek odr ao na povr ini u varvarsko doba stalnih ratova i okrutnosti. skita poljima a prezire poljske radove. U Tel el-Amarni u Egiptu. odlikuju se neobicnom dugovecno cu i plodno cu. kako su se Lija i Rahilja takmicile u radanju sinova. bogato dramaticnim situacijama. Njihovi praoci. otkriveno je trista tablica s klinastim pismom koje poticu iz XV veka pre na e ere. Poku ajmo ukratko da prika emo ta je nauka u toj oblasti uspela dosad da utvrdi. Sasvim je razumljivo da su u drevna vremena jevrejska plemena morala da imaju svoje vode. a zatim Lavana ogulio do gole ko e. Neobicno je recita cinjenica da mu je Biblija ocigledno naklonjena. Ne mo emo se oteti utisku da je u licnosti Isavovoj jevrejski narod izrazio vecitu podsvesnu nostalgiju za starim dobrim vremenima. a to znaci nekoliko stotina godina kasnije. To su pisma koja su sirijski i palestinski . ali se cesto nisu snalazili u moralnoj oceni postupaka koje su svojim precima pripisivali. Stoga su price autenticne i verno repro-dukovane. cak ni daroviti pisac ne bi bio u stanju da to ucini. vrlinama i konfliktima. to je zato to se u Nfiovo vreme kamila sretala svakodnevno. Sara. Na alost. Ona je kao isecak iz pulsi-rajuceg ivota davnih epoha. kako je lukavi Jakov iznudio od brata pravo prvorod-stva. Bili su osetljivi na poetsku lepotu svojih legendi. kad andeo savetuje prognanoj Agari da se vrati kuci ili kad je sa sinom Ismailom spa ava od smrti.

.

U toj seobi amorejskih naroda nesumnjivo su ucestvovala i jevrejska plemena. tamo se pominju i imena plemena Abam-ram i Jakob-el. Osim toga. U drevno doba. U jednom pismu palestinski knez saop tava da su se u njegovoj dr avi pojavila plemena Habiru i da su do la iz Mesopotamije. Turahi. Sarugi i Peliga. i to u vreme kad su tamo stigli Tarini potomci. zigurat i pre svega velicanstveni kraljevski dvorac koji potice iz treceg milenijuma pre na e ere. U njemu su se nalazile kuhinje. kralj dr ave Mari. iza la je na videlo u svakom pogledu iznenadujuca 74 cinjenica. Da je postojala dr ava Mari dodu e se znalo. Dalja istra ivanja Paroa konacno su potvrdila da se pod brda cem kriju ru evine prestonice. godine pohitao Paro i preduzeo sistematska arheolo ka iskopavanja. Nazivi gradova Nahur. Na ru evinama pokorenih dr avica Amorejci su osnivali svoje brojne dr avne organizacije. i preplavio skoro citavu Mesopotamiju.kne evi pisali faraonima Amenofisu III i Ahenatonu. U XVII veku pre na e ere osvojila ju je vavilonska vojska i njenu prestonicu tako razorila da od nje nije ostalo ni traga. koje se pojavilo na granici dr ave i uznemi-ravalo stanovni tvo. zbrisao dr avice Sumera. To izuzetno otkirice nametalo je zakljucak da su imena praotaca u stvari nazivi plemena ili gradova koja su ta plemena osnovala ili oru jem osvojila. ali niko nije uspeo da utvrdi gde se prostirala. Seruha i Faleka. izve taja i prepiske arzave Mari. Na vest o pronalasku tamo je 1934. odbrambeni bedemi.. Nezadr ivi pohod i ao je uz Eufrat. Medu njima nikad nije bilo sloge. od Persijskog zaliva prema severu. privatne kuce. Lingvisticka analiza tablica iz dr ave Mari pokazala je da su Jevreji bili u bliskom srodstvu s Avramom i da su cak predstavljali jednu od njegovih etnickih grana. To njihovu emigraciju stavlja u daleko iru istorijsku perspektivu. To mo e da se zakljuci iz . mada se mi ljenja po tom pitanju ne sla u. dok ih najzad nije ujedinio u jednu veliku dr avu najveci njihov car. Vec prvih dana izvadio je iz ru evina figuricu bradatog mu karca s rukama sklopljenim kao za molitvu. pa cak i pleme Venijamin.. Na putu izmedu Mosula i Damaska uzdi e se brda ce koje Arabljani zovu Tel Hariri. U sastav dr ave ulazio je i grad Haran. koji se pominju u dokumentima. Senzacionalno otkrice dugujemo francuskom arheologu Andre Parou. urezan klinastim znacima. U njegovoj licnosti u narodnom secanju sakupila se sva sudbina koju su ova plemana do ivela za vreme tih seljenja u novo boravi te. Gradevina se sastojala od 260 soba i dvorana. Nije moglo biti sumnje da su ti plemenski nazivi u tesnoj vezi s Avramom. prestona dvorana i sanktuarijum posvecen boginji Istar. Otkopani su hramovi." Uzbudenje je bilo ogromno. Kad je pocelo odcitavanje hronika. nepobitni znaci vavilonske invazije. kretao se ogromni migracioni ti<as semitskih naroda poznatih pod nazivom Amorejci. Tare. Ovom prilikom treba podsetiti da se u Bibliji i Nahorov tast zove Haran. zapanjujuce su podsecali na imena Avramovih rodaka: Nahora. Te iskopine su va ne utoliko to bismo tu mogli imati eventualni trag prisutnosti Jevreja u Palestini jo pre vremena Mojsija. koji je pokazivao da ona pripada nekoj nepoznatoj kulturi. Svuda su bili vidljivi tragovi po ara i name-rnog uni tavanja. grobari su tamo prona li statuetu izradenu u neobicnom stilu. Ali najkapitalniji pronalazak bila je ipak kraljevska arhiva k°ja je sadr avala 33 600 tablica s klinastim pismom. U tom slucaju Avram bi vero-vatno bio mitolo ka personifikacija jednog od jevrejskih plemena koje se odselilo u Hanan. praocem jednog od izrailjskih plemena. njegovim unukom Jakovom kao i najmladim Jakovljevim sinom Venijaminom. kupatila s kadama. pa se i u tom slucaju pokazuje iznenadujuca identicnost imena licnosti i naziva gradova. Za vreme kopanja rake. Proucavaoci Biblije smatraju da se pod imenom Habiru kriju Jevreji. Hamurabi. Natpis na njenom postolju. Iz tih tablica doznali smo izmedu ostalog da su stanovni tvo dr ave Mari cinila amorejska plemena. glasio je: "Ja sam Lami-Mari.

.

izmedu ostalog u strahu da ne izgubi ivot. ne zato to on nije bio njen mu . a stroga za tita njene nepovredivosti imala je za cilj da obezbedi pravo potomstva i nasleda. Kako iz toga proizlazi. jer je Lot bio praotac Moavaca i Amonaca. Avram u dva navrata daje Saru u harem tudih careva pod izgovorom da mu je sestra. Amonci i Edomci. grad u kome su iveli Amorejci. Kad Lot hoce da prepusti svoje kceri na milost i nemilost sodomskoj rulji samo da spase goste. Simeun i Levije. vec careve. na tu ^e legende seobu bilo je primorano i zbog nekih verskih sukoba. Drevni mesopotamski narodi. Medutim. smatran je za manje prestupe koji su uglavnom ka njavani placanjem od tete roditeljima. Ne ka njava njega. To se odnosilo i na verenicu ukoliko je buduci mu za nju platio otkup. a zapadne i ju ne krajeve Hanana naselili Moavci. Nekim od tih fragmenata treba se pozabaviti malo detaljnije. mo e da se zakljuci i po tome. a kao to proizlazi iz Biblije. Kceri jo nisu bile udate ene i majke roda. koja jo nije verena i otkupljena. ne mo emo se oteti utisku da u Bibliji imamo posla sa zajedljivom spletkom koju je narod irio. danas se u pricama o Avramu. Jakovljevi sinovi. To nikako ne svedoci o izopacenim moralnim shvatanjima Jevreja. to nam je danas poznato iz tablica nadenih u dr avi Mari. a zatim su pre la u Hanan. Pa. krvavo su osvetili sestru koju je oteo knez Sihem. Iz njegovih postavki logicno proistice da je i preljuba bila dopu tena ako iz nekih razloga na nju pristaje mu . To nikako ne znaci da su Jevreji odobravali taj Lotov postupak. u vreme kad su nomadska plemena ivela u uslovima veoma primitivnog dru tvenog uredenje. cak i nekoliko vekova kasnije Jehova opominje cara Davida da ce mu za kaznu uzeti enu i dati je njegovom susedu. dakle naroda prema kojima su se Jevreji odnosili neprijateljski i prezrivo. da bi se pokazalo koliko je ispravna teza o starosti tih narodnih predanja. on postupa u duhu te duboko ukorenjene tradicije. Epizoda s Lotom je bez su76 mnje tipicna prica koja se prenosi s pokoljenja na pokoljenje. Stoga je lako razumljivo za to Sara tako pasivno i bez ikakvog otpora ispunjava elju svoga mu a. Pre svega. U docnijim epohama u Mesopotamiju su prodrli sa seve-ra narodi nesemitskog porekla. Osim toga. kako je ranije sa ustrucavanjem smatrano. povlacili su se na jugozapad. U skladu s tim shvatanjima. Ne treba zaboraviti da se to dogodilo u prvoj polovini drugog milenijuma pre na e ere. pa teta ne bi bila tako velika. smatrali su preljubom odnos udate ene s drugim mu karcem. odnos sa neudatom enom. Zahvaljujuci arheolo kim otkricima. Nejasne uspomene o tim dogadajima urezale su se u secanje jevrejskih pokoljenja u vidu legendi i anegdotskih prica. nije pridavan ni najmanji znacaj devicanstvu neudatih devojaka. u kome su mu karci smatrali enu za svoje vlasni tvo kojim su mogli slobodno da raspola u kao i svakim drugim vlasni tvom. vec jedino zbog toga to na nju nije imao nikakvo pravo vlasni tva. Preteranom metaforom narod je svakako hteo da istakne koliko mu je iznad svega bio drag obicaj gostoprimstva. Obicaji koji se ticu dru tvenog polo aja ena pravno su obuhvaceni u Hamurabijevom zakoniku. Siriju su zauzeli Aramejci. dakle i Jevreji. koje su posle mnogih vekova sve tenici uneli u biblijske knjige.cinjenice to su ona najpre ivela u Uru. Ne to kasnije njihovim stopama krenulo je i Avramovo pleme. Tokom te nove migracije. osetljivo pitanje davanja Sare u carske hareme. glavna enina du nost je bila da rada decu i da podr ava rod svoga mu a. Kako se u najstarija vremena gledalo na ove stvari. Potiskivani iz svojih naseobina. Isaku i Jakovu mo e ukazati na konkretne fragmente koji otkrivaju neposrednu vezu s mesopotamskom tradicijom i s drevnim religijskim kultovima. to Bog po svoj prilici opravdava Avramovu podvalu. iako .

.

Herodot tvrdi da su ga Jevreji. tako da je Avram imao opravdane razloge to ih se bojao. dotaknimo se i zabavnog pitanja njene lepote. Radilo se o tome da se carevi primoraju da vrate Saru. U arhivi otkopanoj u ru evinama vile bogatog mesopo-tamskog trgovca u gradu Nuzi naden je bracni ugovor porodice Tehaptili (oko 1500. tada ce sama izabrati mu u robinju. kada se rastao od ivota Tara je imao 250 godina. jevrejski plemenski junaci odlikuju se nadprirodnom dugovecno cu i plodno cu. U prevodu on glasi ovako: "O kako je rumeno lice njeno. godine pre na e ere) koji izmedu ostalog sadr i sledecu odredbu: "Ako ena bude imala dece. Sara zaista mogla da kazni robinju Agaru. Ta kazna ima i svoju prakticnu stranu. Taj cudan obicaj Biblija po-minje i u prici o Lavanovim kcerima. a u osamdesetoj godini svojom lepo-tom izazvala je divljenje u Avimelehovoj dr avi. cije je sredi te bio manastir u Kumranu. To je bio cin formalnog priznavanja sina robinje za punopravnog naslednika roda. Edomci. mu nema pravo da uzme drugu enu. tako dugo sacuvala enske cari. Pretpostavlja se da su . Verovatno samo zato to su carevi posredno bili krivi ne znajuci za granice u nasilju i samovolji. ali nije imala pravo da je istera iz kuce. sagraden verovatno u II veku pre na e ere. U pecinama kraj Mrtvog mora. kako je slatko pogledati na njena ramena i ruke pune savr enstva! Kako su joj tanani i ne ni prsti. Imala je ezdeset i pet godina kada ju je faraon uzeo u svoj harem. u kome se pored ostalog nalazi i opis Sarine lepote. Osim toga. kao i narodi Australije. Taj zahvat se ubraja u najstarije obicaje primitivnih naroda i mi u stvari ne znamo njegov pravi smisao. Biblijsko predanje o njenoj lepoti odr alo se kroz celu istoriju Izrailjaca. kako zanosna stopala i besprekorna bedra!" l tu na Agarina prica nalazi svoje obja njenje u meso-potamskim obicajima kodifikovanim u Hamurabijevom zakonodavstvu. na cin obrezivanja. kako je divan nos njen i kako lik njen zraci! O." Treba jo dodati. Srecemo ga u svim epohama i na svim kontinentima sveta. Za nas je va no to to su se cinu obrezivanja podvrgavali i egipatski sve tenici. stenovitim urvinama otkriveni su godine 1947. Jevrejski narod zato je lako poverovao da je ena njihovog praoca. da je na osnovu Hamurabijevog zakonika. Jedan smotuljak sadr i ara mejski komentar Knjige Postanja. Oni su pripadali jevrejskoj sekti esenima. a decu rodenu iz tog odnosa odgajace kao da su njena rodena. kako su carobne oci njene. Herodot ga je pripisivao brizi za telesnu cistocu. nenaseljenim. ^Po to smo vec kod Sare. Obrezivanje su primenji-vala i neka indijanska plemena pre otkrica Amerike. Predimo sada na jedan od najcudnijih i najtajanstvenijih ritualnih obreda koji je Avram ustanovio za vreme svog puta po Hananu. koja je po legendi morala da ostavlja dubok utisak na savremenike. Jevreji su se s tim ritualom upoznali verovatno za vreme svog kratkog boravka u Egiptu i pod utiskom njegove religiozne simbolike uveli ga kao spolja nji znak zaveta Bogu. On je nalagao da nalo nica rodi na kolenima supruge nerotkinje. U biblijskim predanjima. To je tim pre verovatnije. jer obrezivanje nije bilo poznato u Mesopo-tamiji. kako su joj skladne grudi.su oni bili nevine rtve podvale. odakle su pomenuti narodi do li u Hanan. Zakon je tacno odredivao ulogu nalo nice i njene dece u porodici. kako je neporocna belina tela njenog! O. Amonci i Moavci preuzeli od Egipcana. kojoj je bilo pisano da postane pramajka izrailjskih pokoljenja. dok sa-vremeni istra ivaci u njemu vide magicni cin koji treba da sim-bolizuje krvavu rtvu prinetu bo anstvu. u divljim. Polinezije i Afrike. Ali ako ih ne bude imala. grcki istoricar tvrdi da su Egipcani svojevremeno obicaj obrezi-vanja primili od Etiopljana. a Avram je do iveo 175 godina. smotuljci s biblijskim tekstovima koji poticu iz perioda izmedu III veka pre na e ere i l veka na e ere.

.

Izrezbarena je u drvetu i okovana zlatom. a zahvaljujuci arheolo kim otkricima upoznali smo i njegovu genezu. a da gre nici u ivaju u izobilju? Poku aj odgovora na to pitanje srecemo i u biblijskoj girici o tragicnoj sudbini Jova kao i u nekim drugim drevnim legendama. ocigledno mesopotamskog porekla. Svaku sumnju u to otklanjaju reci koje je. vec ga precutkuje. nesumnjiva asocijacija na vavilonski zigurat. Tako je upravo i Jakov nazvao mesto gde su mu se u snu javile nebeske lestve s andelima. mo da najbolje pokazuju nebeske Jakovljeve lestve s andelima koji idu gore-dole po njima. bog nije imao prava da uni tava celo covecanstvo. boginja I tar pojavljuje se pred likom najvi eg boga. Svoju optu bu ona zavr ava karakteristicnom sentencijom: "Svaki gre nik licno odgovara za svoje grehe. U Palestini ih je otkopano mno tvo. . Koliko se u secanje Jevreja urezao boravak u Mesopo-tamiji. O tome ne svedoci samo cinjenica to je nadena u jednoj kraljevskoj grobnici. To mracno poglavlje biblijske povesti u potpunoj je suprotnosti sa shvatanjem o dobrom Bogu. Izmedu ostalog u ru evinama grada Gezera nadeno je osam svetih stubova. neki kultni simbol. Ako genezu obrezivanja treba tra iti u Egiptu. pod gradskim zidinama. odnosno kuca bo ja. Kult kamena upra njavali su i Fenicani i Hananci. i ovo su vrata nebeska!" Ova vrata nebeska u kontekstu s lestvama bila bi sasvim nerazumljiva kad ne bismo znali da rec Vavilon u prevodu znaci bo ja vrata. One ivo podsecaju na zigurate ili piramide u Uru i Vavilonu. Ostaci tih ritualnih rtava cesto se srecu zazidani u temeljima kuca. Uporedo s islamom ra irili su ga svuda dokle god je dopirao njihov uticaj. jer su rtve bili i nevini i pobo ni ljudi. Ta epizoda je dokaz da se u Jakovljevom pokoljenju nije ugasio arhaicni feti izam. Za to Bog dozvoljava da pate pravednici. medutim. Da ovekoveci do ivljeno snovidenje Jakov je postavio kamen i prelio ga maslinovim uljem. jednom od najcenjenijih sredi ta hanan-skog kulta. vec i njena izrada. jer je engleski arheolog Vuli iz ru evina grada Ura otkopao skulpturu takvog ovna. koji je odgovoran za potop. Crni kamen (egetuk 79 u Kabi u Meki predstavlja relikt prastare religije Arabljana iz doba politeizma. To je. Na to ukazuje ovan koji se rogovima zapleo u grmlje. bez sumnje. dakle. s rogovima zapetljanim u grmlju. Semiti su verovali da u njima ivi Bog i zato su ih nazivali Betel." U tom sumerskom mitu odbacen je princip kolektivne odgovornosti. rtvovane bogovima. U arheolo kim nalazi tima u Gezeru.ga i Arabljani uveli pod uticajem Etiopljana. nadeni su zacementirani posmrtni ostaci petnaestogodi nje devojcice. s njihovim kamenim stepeni tem po kome su u svecanoj povorci koracali sve tenici. Ta skulptura za Sumere je morala da predstavlja veliku svetinju. Ucinio je to u skladu s prastarim semitskim obicajima. i optu uje ga za nepravdu. izgovorio Jakov: "Kako je stra no mesto ovo! Ovde je doista kuca Bo ja. pa cak i zlocin. Ta vizija je. Siriji kao i u Hananu postojao je veoma stari ritual rtvovanja bogovima prvorodene dece. postavljenih na brdu. Kuran ne samo da ne nala e obrezivanje. koji u ovom slucaju na tako surov nacin stavlja na isku enje svog pobo nog pobornika. Istra ivacima je najvi e muka zadavala scena prino enja Isaka na rtvu. Pitanje patnje i smrti pravednih i pobo nih ljudi od pamtiveka muci savest ljudskih pokoljenja. U Mesopotamiji. U sumerskoj prici o potopu. Po njenom mi ljenju. probudiv i se. Kult kamena (na hebrejskom mass-aba) jedan je od najstarijih kultova drevnih naroda. Ali danas znamo da ta epizoda predstavlja poslednji odraz varvarskih kultnih obicaja. arheolozi su u pecini i njenoj okolini na li urne sa skeletima dece od osam dana. i to jo pre pojave Muhameda. a rogove ovna i grane grmlja drevni majstor izrezbario je od lazurita. onda je Avramov razgovor s Bogom i njegovo cenkanje za ivot nevinih Sodomljana. Ova epizoda ima neceg zajednickog s mesopotamskim mitovima. a u gradu Megidonu. Deca su rtvovana i prilikom podizanja hramova i javnih zgrada.

.

Religija Hananaca pokazuje mnoge slicnosti s verovanji-ma Vavilonaca. pi e: "Jednom prilikom sam sreo mladog coveka koji je osam godina radio samo za hranu. i za to im je Lavan pridavao toliki znacaj. Kod Tatara i Sirijaca slu enje kod tasta bilo je obavezno jo i u XIX veku. morali su da imaju jak uticaj na nove emiralle koji su iveli pod atorima. za titnik zemljoradnika i etve. cesto poistovecivan s Balom. na kraju tog perioda trebalo je . Taj vi i civilizacijski nivo i srodnost jezika i kulta. iveli su u gradovima. svaki hananski grad imao je svog boga za titnika. koje se na hebrejskom zovu terafim. Nemacki putopisac Burkhart u knjizi Putovanje po Siriji. dodu e. Iz postavki Hamurabijevog zakonika proistice da zet koji poseduje tastovu statuetu kucnog bo anstva. U ovom slucaju radi se o isticanju bezuslovnog pokoravanja volji Bo joj. Tek su nam tablice s klinastim pismom. Najpopularniji bog ipak je bio Bal. a izraz njegovog stanovi ta vidi se u epizodi sa Isakom. Arkadi Fidler u svojim Divljim bananama govori o takvom jednom slucaju na koji je nai ao kod vijetnamskog naroda Taja. Proucavaoce Biblije intrigralo je to za to je Rahilja ukrala te statuete. U arhivi tablica s klinastim pismom u gradu Nuzi naden je testament u kome otac prepisu 01 je najstarijem sinu statuetu kucnog bo anstva zajedno s glavnim delom nasleda i napominje da ostali sinovi imaju pravo da dolaze u kucu glavnog naslednika i da prinose rtve tome bo anstvu. varvarski kultni obicaj podle e sublimaciji i postaje simbol duboke religiozne misli. ili A eru. O njihovim religijskim verovanjima imali smo veoma oskudne podatke. Njihov najvi i bog bio je El (bog). bavili se zemljoradnjom i imali izvanredno zanatstvo. cak su im i imena cesto slicna. Neki hananski bogovi imaju svoj ekvivalent u Vavilonu. a u njenim svetili tima vr en je sakralni razvrat. dugo su bili nere iva zagonetka. dakle. Avram se nesumnjivo suprotstavljao tim uticajima. Kradom kucnih bo anstava htela je da obezbedi mu u pravo uce ca u podeli nasledstva posle smrti svoga oca. plemenskog boga Jevreja. Biblijski tekstovi svedoce o tome da su se i Jevreji za oznacavanje boga cesto slu ili recju Bal. Na osnovu tih cinjenica mo emo sumnjati da se Rahilja nije toliko rukovodila idolopoklonstvom koliko prakticnim razlozima. stice pravo na po-delu nasledstva sa sinovima. otkopane iz ru evina fenickog grada Ugarita. ali i o su tinskoj promeni koja se odigrala u religioznim shvatanjima Jevreja. Dogadaj s Isakom je. Nema sumnje da je prvobitni politeisticki kult Jevreja u mnogim detaljima bio blizak hananskom kultu. odr ao se do dana njeg dana kod nekih naroda Dalekog istoka. Kako to obicno u Bibliji biva. to bez sumnje predstavlja dijalekatsku modifikaciju imena Jehove. Kult u njenu cast imao je karakter orgija. Osim toga. koji se cesto javlja i pod imenom Dagan ili Dagon. a njegov sin. svojim bogovima prinosili i ljudske rtve. omogucile da detaljno rekonstrui emo njihovu mitologiju i religijski ri80 tual. gospodar vetra i ki e. za divno cudo. vecim delom su pripadali zapadnoj grupi Semita i govorili su jezikom veoma bliskim hebrejskom. Hananci su. Elohim-Bog u svom imenu sadr i isti koren kao i najvi i hananski bog El. Statuete kucnih bo anstava koje je ukrala Rahilja. ali su civilizacijski bili na daleko vi em nivou od nomadskih jevrejskih plemena. rtvovanje dece osuduje se kao najte i zlocin Hananaca. U Knjizi Brojeva. Od brojnog hananskog panteona treba jo pomenuti boginju ljubavi Astartu. Nije manje star ni obicaj da se u tastovoj kuci odradi izvestan broj godina za enidbu njegovom kcerkom i. zvao se Jav. neka vrsta formalnog odricanja od krvavih rituala koji su nesumnjivo jo uvek postojali u Hananu. Smatran je tvorcem sveta i zami ljan kao starac s dugom bradom. Lavan je to znao i zbog toga je tako estoko nastojao da vrati ukradene statuete. Odgovor na to pitanje dobijen je tek nedavno.Narodi koji su u Aramovo vreme iveli u Hananu.

.

bio je vec tri godine o enjen. nalazio se hram posvecen bogu meseca." Jo je zanimljivija prica o otkricu Harana. engleski arheolog u svojoj knjizi Ur Haldejski pi e: "Moramo iz osnova da revidiramo na e poglede na jevrejskog praoca po to smo saznali u kakvim kulturnim uslovima je proveo svoje rane godine.1913. To se pre svega odnosi na grad Ur. Naucnici iznose tri perioda: 1955. Godine 1922. Britanski arheolog Dejvid Storm Rajs doputovao je 1957. Tragovi kulta meseca otkriveni su i u Palestini. Razlog emigracije bio je Avramov prelazi* na henoteizam. Vreme Hamu-rabijeve vladavine jo je predmet sporenja.-1714.ne htedo e ici za bogovima otaca svojih. i 1728. koja je po obliku slicna piramidi. Vuli je po iskopinama rekonstrusao kucu imucnog gradanina iz perioda izmedu XIX i XVIII veka pre na e ere. veliki engleski arheolog Lionard Vuli zapoceo je arheolo ka iskopavanja na uzvi ici koju Arabljani zovu Brdo smole i otkrio ru evine ogromnog grada koji su osnovali Sumeri tri hiljade godina pre na e ere.. tamo ivela Tarina porodica. koji je bio kultno mesto ne82 Zenon ftp prekidne skoro dve hiljade godina.. u vreme Hamurabijeve vladavine. i slu i e drugim bogovima. Istra ivanja koja je u ru evinama izvr io engleski arheolog pokazala su da je kult meseca . Po mi ljenju americkog orijentaliste Olbrajta. U poglavljima Knjige Postanja. godine u ju nu Tursku i otkrio ru evine Harana. Na vrhu gradevine. Iz biblijske povesti proizlazi da je razlog emigracije Tarinih potomaka iz Ura u Haran bila religija. govori o borbi izmedu po tovalaca meseca i po tovalaca sunca i o proterivanju poklonika meseca. za koju bi inace morao da plati sedam stotina pjastera. i da se nasele u Haranu. Ali gorko se alio na svoga tasta. Ispostavilo se da se grad Tarinih potomaka nalazio na reci Nar Balih. po svoj prilici." Kakva neverovatna slicnost s prepirkama Lavana i Jakova. Naucnici pretpostavljaju da ime Avramovog oca Tara potice od reci zajednicke svim semitskim jezicima. koji behu u zemlji Haldejskoj. jednog Boga nebeskoga su slavili." Jedna od legendi. Bio je itelj velikog grada i naslednik stare. koja sadr e povest trojice praotaca. To uverenje bilo je duboko ukorenjeno u izrailjsku traici-ju i na lo je svoj izraz i u Knjizi o Juditi (5. Ali niko nije ni pretpostavljao koliko su oni bili privr eni tom svom bo anstvu. Bilo je to u okolini Damaska. i koja znaci mesec.9). Na osnovu te rekonstrukcije. pa cak i o rasko i. O tome da je Hanan bio sredi te kulta boga meseca i da su njegovi stanovnici bili poznati po verskom fanatizmu. ta emigracija pripada razdoblju od XX do XVII veka pre na e ere. Potvrdu za to nalazimo u 24. zvanom zigurat.da se o eni cerkom svoga poslodavca. pritoci <Bi6&js$g S3 gornjeg Eufrata." Iz biblijskog teksta doznajemo za to je Avram napustio Haran i krenuo u zemlju Hanansku. srecemo se sa nazivima niza gradova koji su pvobi-tno smatrani za legendarne. To ga je ometalo da osnuje svoje domacinstvo i porodicu. koji im naredi da odatle krenu. nepunih 500 kilometara severno od Ura. 8 . doznali smo iz raznih starovavilonskih tekstova. koji su mnoge bogove priznavali. znaci iz vremena kad je. koji je i dalje zahtevao od njega da radi najte e poslove besplatno. Kad sam ga sreo. Tara otac Avramov i otac Nahorov. visoko razvijene civilizacije. Napustiv i tada obrede otaca svojih.. koji se po biblijskom tekstu desio jo u Uru. Postoje osnove po kojima se mo e suditi da su Tarini potomci bili po tovaoci boga meseca. Kuce svedoce o ivotu u komforu. iz koga je Avramov otac emigrirao u Haran. Ali velika dostignuca arheologije na prelomu XIX i XX veka potvrdila su njihovu istoricnost i samim tim dokazala da je Biblija u tom pogledu verodostojna. 1792. poglavlju Knjige Isusa Navina (stih 2): "S onu stranu reke ive e negda oci va i. zapisana na tablicama s klinastim pismom nadenih u Ugaritu. Junakinja te knjige Judita ovako prica Asircu Holofernu o svojim precima: ".-1686.

sravnili sa zemljom Mongoli u XIII veku na e ere. Kao to znamo. gde su Avram. ta vi e. gde su po biblijskom predanju sahranjeni Avram. Osim toga. Tamo od pamtiveka postoji kult Avramovog hrasta. nije htelo da prizna druge bogove. da se hri canstvo zadr alo pred njegovim vratima. nisu uzdigli na visine cistog. progonjenog od fanaticnih stanovnika Harana. posumnjamo u Avramovu istoricnost. opet. Arheolo ka istra ivanja otkrila su navodni praocev bunar i temelje rtvenika na kojima je u docnijim vekovima podignut hri canski oltar. Arabljani to mesto zovu Haram Ramet el-Halil (sveto brdo Bo jeg prijatelja. godine 1179. u skladu sa sugestijama tablica iz Marija. njegovu emigraciju mo emo da smatramo kao bekstvo osnivaca novog kulta. posle povratka iz vavi-lonskog ropstva. Ako. bunara i rtvenika. Jedno od jex'rejskih plemena koje je ivelo u Haranu. dr. u blizini Mamrije. dvorca i hrama. Danas vec znamo i gde se nalazio Avimelehov grad Gerar. koji odgovara zahtevima vremena i razvijenije civilizacije izrailjskog naroda. iveli medu hrastova. smatrati personifikacijom svega onoga to je jedno od jevrejskih plemena pre ivelo za vreme svojih seoba. nikada nije nestala i nalazi se tri kilometra severno od Hebrona. pak. koje su kasnije sve tenici uneli u biblijski tekst. odr ali su se u legendama i anegdotskim narodnim pricama. Ali Mamrija. Ispod ru evina triju velikih vrata d amije. Treba samo Avramovu licnost zameniti plemenom. onda cemo ga. Kakve zakljucke mo emo odatle da izvucemo? Ako prihvatimo da je Avram iz biblijske price zaista postojao. Ploce su bile postavljene tako da su sledbenici Muhameda. Rajs je otkopao tri kamene ploce na kojima je bio urezan znak boga meseca. kao to smo vec pominjali. etickog monotei-zma. podignuta je d amija. Arheolo ka istra ivanja u Palestini daju sve bolje rezultate. Isak i Jakov. gde su Jakovljevi sinovi izvr ili krvavu osvetu. u tome nisu ba potpuno uspeli. Sve tenici-redaktori izvr ili su u tom duhu ispravke u tekstovima drevnih predanja i nastojali da prika u Avrama kao najcistijeg poklonika monoteizma. po to se u nekim fragmentima teksta mogu otkriti plemenska obele ja prvobitnog jevrejskog bo anstva. Njegove ru evine otkrivene su u Tel D emlehu.tamo nad iveo radanje i pad Rimskog carstva. Iz uporedne istorije religija znamo da su bogovi podle-gali istim promenama kao i njihovi poklonici. na e ere. sad stoji jedna od najpo tovanijih d amija islama. Na osnovu tih podataka dr. Da li hipotezu da je do emigracije do lo zbog religijskih razloga onda treba odbaciti? Mislim da ne treba. Kao to se iz ovoga mo e zakljuciti. koju su. pa se cak i islam vekovima morao miriti s njegovim postojanjem. u okolnim pecinama nadeni su ostaci ljudskih kostiju koji svedoce da je Mamrija u prastarim vremenima bila veliko groblje. gazili po njima to je bio znak da je drevna religija Harana zauvek uni tena. Najstariji sloj nalazi ta se e do XIX veka pre na e ere. kralj Emor nije bio makar kakav vladar. vec kult plemenskog bo anstva koje se javlja pod imenom Elohim. a na njegovim temeljima. neki biblijski tekstovi daju nam pravo da pretpostavimo da praocev monoteizam nije bio monoteizam u dana njem smislu te reci. Tek za Saladi-nove vladavine sru en je mesecev hram. Tu se namece analogija s Muhamedom. ulazeci u d amiju. trinaest kilometara jugoistocno od Gaze. Iznad pecine u Makpeli. u blizini dana njeg naselja Tel Balata otkopane razvaline grada kralja Emora. a kasnije i Isak. U poslednje vreme otkrivene su ru evine nekoliko gradova drugorazrednog znacaja pomenutih u povestima o praocima. Tamo su nadeni ostaci sna nih odbrambenih bedema. Rajs izvlaci hipotezu da se kult boga meseca odr ao sve do dvanaestog veka na e ere. koji je morao da be i iz Meke. dok je na kraju. na primer. moglo je da dode u o tar sukob s poklonicima meseca u tom gradu. i hipoteza ce postati ve-rovatna. Odjeci tih dogadaja. Pod uticajem politickih potresa i stradanja. tj Avrama). Godine . l taj sukob ih je na kraju primorao da potra e novo boravi te u Hananu. Tako su. Jehova postaje univerzalni bog. Izrailjci su postepeno produbljavali svoju plemensku religiju. jer osim svog plemenskog boga za tinika.

.

Geolo ka ispitivanja otkrila su tragove stra nih vulkanskih kataklizama u dolini Jordana.-95. Jo polovinom XIX veka Englezi su otkrili da se od uskog grebena Lisan. oslanjajuci se verovatno na nama nepoznate izvore ili narodna predanja. 4. toliko je gusta da covek mo e da legne na njenu povr inu i da cita novine. 86 Zenon Nije ba tako jednostavno roniti u Mrtvom moru i snaci se na njegovom dnu. godine 1958. Drevni. Biblija tvrdi da su gradovi Sodoma i Gomora le ali u dolini umovitoj (na hebrejskom Sidim).e." 2. to ipak ne znaci da njihova su tina nije istorijski istinita. Ovde se treba dotaci i pitanja Damaska. ali njegova tvrdnja primljena je s nepoverenjem. znaci preko Damaska. visoki procenat soli izaziva neprijatno zapaljenje ko e i bolno oticanje usana. Avramov boravak u Damasku pominje jevrejski istoricar Josif Flavije (37. U poslednje vreme za podvodnu ekspediciju ozbiljno se priprema americko-kanadska arheolo ka ekipa. engleska arheolo ka ekipa dospela je do sloja iz bronzanog doba. 14. na Primer. veoma prometan put iz Harana u zemlju Hanansku vodio je preko Sirije. Nema sumnje. prema proracunu. manje pogodnu i zaobilaznu mar rutu. Nema razloga za pretpostavku da je Avram izabrao neku drugu. Dogodila se dve hiljade godina pre na e ere. nismo se vodili neosnovanim pretpostavkama. g. dakle za Avramovih vremena. da se tu rodila legenda o Lotovoj eni koja se pretvorila u stub soli. u Arabijskoj pustinji. prote e pod vodom stenoviti prag koji preseca more na dva basena. U Bibliji nema pomena o tome da se Avram na putu za Hanan zadr ao u tom gradu. Mo da ce uspeti da ra-zre i tajnu Sodome i Gomore. vec smo se oslanjali na neke izvore i tragove koji taj boravak cine vrlo verovatnim: 1. Boravak u Damasku podvrduje i cinjenica to se u Avramovom ivotu odjednom javlja lik Elijezera Dama tanina.. na istocnoj obali Mrtvog mora. to bi svedocilo o tome da je Gerar u Avramova vremena bio va no trgovacko sredi te. U ju nom delu voda je veoma plitka. Gnjurac mora da ponese sa sobom gotovo cetrdeset kilograma tereta da bi se spustio na dno. Narod je . koja je sada slano more" (Postanje. Odatle proistice da se u secanju izrailjskih pokoljenja sacuvala neka prirodna katastrofa koja se u drevnim vremenim dogodila u okolini Mrtvog mora. Zato se pretpostavlja da je plitko korito nekada bila dolina koja je potopljena za vreme neke geolo ke kataklizme. Uz to.) u svom delu Jevrejska starina.u dolini Sidimskoj. Opisujuci tu epizodu puta. i to upravo na onom mestu gde bl se. Tako je. Voda sadr i 25% soli i toliko je mutna i te ko je bilo ta opaziti na du inu ruke. ". Nedavno su otkriveni fragmenti Stare istorije fenicanskog sve tenika Sanhunijatona. Piloti koji redovno lete iznad Mrtvog mora tvrde da su primetili obrise nekih razvalina. U neposrednoj blizini Mrtvog mora nalazi se niz bre uljaka koji se uglavnom sastoje od kamene soli. 4 3. u podno ju planine Tavor. Rezultati dosada njih istra ivanja izgledaju ovako: 1.. dobili su oblike koji podsecaju na ljude.n. u Akabskom zalivu i du Crvenog mora. 3. Geolozi su cak uspeli da utvrde vreme te prirodne katastrofe.1927. U ru evinama je nadeno mno tvo vaga.. 3). objavio da je dopro do samog dna i nai ao na ostatke nekog nasipa. dakle. Pored toga. Neki od njih. a u severnom dno se naglo spu ta do dubine od cetiri stotine metara. iako poslednjih godina sve vi e preovlada-va mi ljenje da su ti gradovi zaista postojali. Naucnicima do sada jo nije uspelo da utvrde polo aj Sodome i Gomore.. usled procesa vetrenja. 2. Gnjurci su nastojali da prodru do morskog dna. 5. Praotac mu je poverio rukovodecu ulogu u svom . voda baptisticke misije u Vitlejemu dr Ralf Beni. morali nalaziti Sodoma i Gomora. koji pi e: "Sidimska dolina se provalila i postala jezero.to je razumljivo -okitio stra ni dogadaj mno tvom legendi i anegdota.

.

Ali je Hanan uglavnom bio stocarski kraj. U mnogim svojim delovima bila je plodna i visija na zapadnoj strani Jordana. Tamo su otkopane ru evine mnogih drevnih gradova koji se pominju u Bibliji. U dolini Jordana zemlja je mogia da se obraduje samo oko Ge-nezaretskog jezera. biblijskog imena za Filistejce. Zahvaljuci toploj klimi tamo su uspevale cak i urme. Za tu uslugu naravno da su od njih tra ili da bine. upravo onakvog kakvi su bili Avram. bez prikrivenih neprijateljskih namera. Isak i Jakov. dovodile su do toga da je Palestinu cesto pogadala velika glad. Na ju noj obali Sredozemnog mora tlo je bilo neobicno plodno. dakle za vremena Avramovih. zbog cega je morao da be i preko granice." l opis jevrejske odece dugujemo arheolo kim otkricima izvr enim u Egiptu. upetljan u neke dvorske intrige. U grobnici egipatskog velikodostojnika u Beni Hasanu iz XVIII veka pre na e ere. Zato su ih bez smetnje pu tali na svoje jo ne tako naseljene oblasti pored delte Nila. Na drvecu je bilo najrazlicitijeg voca. Zajordaniju. nalazi se zidna slika koja prikazuje pleme semitskih nomada iz Palestine. u skladu s Hamurabijevim kodeksom. narod koji je u XIII veku pre na e ere zauzeo ju nu obalu Hanana. vinom. Zidna slika u jednoj egipatskoj grobnici prikazuje potresne figure nomada. po drugim naucnicima "zemlja purpurne vune". On pi e kako je pod okriljem noci pre ao "Kne evski zid" i pobegao u severni Hanan. Egipatski granicni zid. kuvanim mesom i pecenom ivinom. do rodenja sina Isaka. ene i deca. navodnjeno recicama. na visoravan koja se prote e zapadno od Jordana. brzo ispo cavanje tla i su a. gde je bilo cak i divljih zveri. to bi mogla da potvrdi i Biblija. Primitivni nacin obrade zemlje bez upotrebe dubriva. izradivane od morskih pu eva murex. koji oznacava Hanan kao zemlju u kojoj "tece med i mleko". postojao je jo na dve hiljade godina pre na e ere. Tamo je na ao utoci te kod plemenskog stare ine. dok su ene i drugi mu karci ogrnuti dugim ivopisnim . travnate padine i suve stepe snabdevale su stada pa om. Neki mu karci nose kratke suknjice s prugama u boji. Gajila se i p enica i jecam. Palestina se mo e podeliti na tri glavna dela: na nizinski pojas du Sredozemnog mora. Tek ju je Herodot nazvao Palestina. U svojoj prici nadugacko govori o plodnosti te zemlje. podignut za odbranu od napada ratobornih pustinjskih plemena. zvanom Predjordanija i na stenovitu zonu na istocnoj strani reke. Egipcani su bili naviknuti na pojavu nomadskih stocarskih plemena koja su se pojavljivala na granici i molila za utoci te. l istocno od Jordana nalazile su se omanje oblasti gde se razvila zemljoradnja. Znali su da ih na to tera velika glad i da su to mirni ljudi. Freska u grobnici u Beni Hasanu na realistican nacin predstavlja pleme semitskih stocara kako na granici pregovaraju s egipatskim cinovnicima. a vina smo imali vi e nego vode. Razu-me se da se ta pohvala mogla odnositi samo na one delove gde su postojali zemljoradnja i povrtarstvo. jer su mi priredivali lovove. a i ja sam cesto s lovackim psima odlazio u lov. Stoke je bilo bezbroj. Taj naziv potice od reci Peli tim. dok je u ostalim oblastima bujalo rastinje.domacinstvu i. smatrao ga za svog glavnog nasledni-ka. Svakodnevno sam se hranio hlebom. Po plodnosti je narocito cuvena bila Galileja i od najdavnijih vremena gusto naseljena. Ni meda ni ulja nikad nam nije ponestalo. iako su s vremena na vreme podbacivale usled jakih periodicnih su a. po to je bila poznata po proizvodnji dra-gocene boje. O tome do-znajemo iz avanturistickih do ivljaja koje je opisao egipatski dostojanstvenik Sinuhe. Zemlja u koju je emigrirao Avram prvobitno se zvala Hanan. Sinuhe izmedu ostalog pi e: "Dobra je to bila zemlja. Smokava i gro da bilo je u izobilju. to jest "zemlja ravnicarska" ili. Osim toga. Visoravni. jeo sam i divljac. koji je u slucaju ne-manja dece dozvoljavao usvojenje. na kojoj se vide bradati mu karci. Okolna dolina Saron nazivana je "rajskim vrtom". izgladnelih toliko da su od njih ostali sama kost i ko a.

.

a on je ponovo u ivao naklonost i privilegije. a ocu da se ka e kako ga je pro drala divlja zver. Gledajuci do-teranog kico a. braca odluci e da s njim zavr e zauvek.Venijamin je bio jo dete. dok se Josif za to vreme nalickan i zalizan kao kico etao po kuci. Kupio mu je i arene haljine divnih boja i nije ba od njega zahtevao da se bakce poslovima na gazdinstvu. Jednoga dana. Jedan nomad svira na maloj liri. strela i pracaka.. Jakov je poslao Josifa da sazna ta se sa njima de ava. pa moj snop usta i uspravi se. crvene i plave boje. gde bi i onako umro od gladi. i kitio vas zlatnim zakladima po haljinama va im.. 2-5) Bog nala e Mojsiju da skupi od svojih ljudi prilog za rtvu. koji vas je oblacio u skerlet lepo. skido e ga do naga i svezanog baci e na . a va i snopovi idahu unaokolo i klanjahu se snopu mojemu. koji je najverovatnije opet do ao da ih uhodi. Ali Josif. Ali Ruvim se usprotivi i stade ih preklinjali da ne prolivaju bratsku krv. Predlo i da bace Josifa u bunar ivog. kako to vec biva. i portiru i skerlet i crvac i tanko platno i kostret. i srebro i med. razume se. Jakov je imao dvanaest sinova. Ostali sinovi brinuli su o stoci i po citave dane provodili na pa njacima.. koje mu je rodila voljena Rahilja. skoci e na njega. Jakovljevi sinovi imali su puno toga da sakriju. Pona ao se nadmeno. ali najveca slabost bili su mu najmladi izdanci. evo onoga to sne sanja".. Josif i Venijamin. nije zapazio koliko njihova ozlojedenost raste. Josif je neko vreme hodao kao pokisao. uostalom. Preovla-davaju zelene. upita ga srdito. U Knjizi Izlaska (25. To je bolno pogodilo cak i l 92 starog oca. Izgrden tako neocekivano. Otac je na njega. isprica im ovakav san: "Vezasmo snoplje u polju. Narocito ih je nervirao pricanjem svojih snova u kojima su oni uvek bili u nekoj poni avajucoj ulozi. de avalo se da ih uhodi i odmah javljao ocu ako su ne to skrivili. kao Jakov. Boraveci dugo van kuce." A braca skoci e i zapita e izazovno: "Da nece jo biti car nad nama i zapovedati nam?" Jakov. pa su iz dna du e omrzli tog naduvenka i potkazivaca koji im je zagorcavao ivot. zbog cega se osecao pocastvovanim. dok je Josif izrastao u izuzetno bistrog momka i u porodici po razboritosti niko mu nije bio ravan. A to je najgore. da su se braca u tra enju pa njaka zaputila cak do Sihema i o njima se dugo ni ta nije znalo.U Sihemu je doznao da su mu braca sa stadom pre la u okolinu grada Dota-ima. 24) David uzvikuje: "Kceri Izrailjeve! Placite za Saulom.plastovima. Posle dugih savetovanja ogorcena braca pristado e na taj predlog. Ali Josifu se ubrzo prisnio drugi san. "Kakav je to san to si snio? E da li cemo doci ja i mati tvoja i braca tvoja da se klanjamo tebi do zemlje?". to govori da su Semiti jo tada veoma voleli muziku. Bilo je mi ljenja da se ubije i baci u presahli bunar. kad se cela porodica okupila oko stola za obed. bio veoma ponosan i. vec i sunce i mesec. Jedan od njih zajedljivo povika: "Gle." BURNA POVEST JOSIFOVA 91 EGIPAT U VREME RAMZESA II CRVENO MORE PRODAN U ROPSTVO. lako popu tao njegovim prohtevima. pa je krenuo za njima. Ali nemio dogadaj je zaboravljen. zaslepljen svojom velicinom. i to: "." U drugoj Knjizi Samujovoj (1. l cim im Josif pride. Braca su boravila na pa njaku i odmah ga opazi e cim se pojavi na vidiku. Jednon se dogodilo. i ko e jazavcje. Zabrinut. Ali u dubini du e odlucio je da pod okriljem noci izvuce brata iz bunara i da ga odvede ocu. Nije bilo dana da ih na neki nacin nije zajedao. u kome mu se duboko klanjalo ne samo jedanaest zvezda. razmetao bez mere i sve je bolje znao od brace po ocu. i ovog puta stade na stranu omiljenog sincica. Josif se rado prihvatio nadzornickog zadatka.zlato. Nomadsko oru je sastoji se od kopalja. i ko e ovnujske crvene obojene. na nekim mestima potvrduje da su Jevreji voleli boje. l Biblija.

.

Petefrije doznade ta se desilo. Josif je bio naocit i veoma lep mladic. <Bi6Ujs/(e 93 sla e je ocu s pitanjem da li je prepoznaje. Bio je jednostavno podesan covek na koga su mogli da se prenesu svakodnevni poslovi i brige oko vodenja gazdinstva. cak i oprema na magarcima bila je gusto iskicena zlatnim dugmadima. Josif je imao i tu osobinu da svuda gde se pojavi izbije na prvo mesto svojom usrdno cu i spremno cu da pomogne. Porodica se na sve nacine trudila da ubla i ocev bol. Bili su to imucni trgovci. cas druge. a kad se odasvud slete posluga. mirno se-do e da jedu i ne baci e mu ni parce hleba. pokaza joj pla t kao dokaz njegovog prestupa. gluva na njegove molbe i preklinjanja. a u tom nagonu za sticanje pohvala pomagao mu je prakticni i odlucni razum kao i dar za pridobijanje pretpostavljenih. cim karavan produ i svojim putem. Pe-tefrije je imao dobre razloge da favorizuje jevrejskog roba.dno dubokog bunara. izmirnu i balsam. jer su dobri znali da ce im se mladi rob na egipatskom tr i tu dobro isplatiti. Na alost. obesi mu se o vrat i te inom svoga tela svali ga na postelju. domami ga pod nekim izgovorom u spavacu sobu. mogao mirno da se posveti vojsci i prepusti svojim zadovoljstvima. Nesrecnik je u prvfmah izgibio prisebnost i obamro. trgovci su i li dalje svojim putem odvodeci u egipatsko ropstvo nesrecnog. Putujuci trgovci dobro osmo-tri e slabunjavog momka i pogodi e se plativ i za njega dvadeset srebrnjaka. Na kraju ga je cak postavio za glavnog upravnika svojih imanja i nije se me ao u njegovo upravljanje. odbacena ena osveti mu se za te ku uvredu. Gre na braca. Oko vrata i na rukama blistao im je na suncu nakit od cistoga zlata. Nezadovoljena ambicija podsticala ga je kako u va nijim tako i u beznacajnim poslovima. poverova svojoj lukavoj supruzi i baci Josifa u tamnicu. Videv i krvavu odecu voljenog sina. Duboko uvredena u svom enskom ponosu." Onda se odenuo u kostret i dugo oplakivao gubitak sina. a kad se nade u mracnoj jami. oslobodiv i se svakodnevnih briga. zapovedniku faraonove telesne garde. JOSIF U PETEFRIJEVOJ KUCI. obuze ga takav u as da stade glasno zapomagati. Ali. koji mu je poveravao sve odgovornije zadatke. Otkad mu je dao upravljanje domacim poslovima. Tako je Jakovljev sin dospeo u slu bu jednog od najvecih egipatskih dostojanstvenika. Razderao je svoju odecu i zakukao u neute nom bolu: "Sina je mojega haljina. Pro lo je nekoliko dana i Josif je trpeo glad i ed. Jakov umalo to ne side s uma. Josif se ocajnicki branio i na kraju pobegao ostaviv i svoj pla t u rukama sablazniteljke. kako se to ka e: kolo srece se okrece. stekao je milost svoga gospodara. a on je pak. Kad se vrati kuci. uvecao mu se imetak. Jednoga . ali neute ni Jakov ponavljao je slomljenim glasom: "S tugom cu u grob leci za sinom svojim". Petefrijeva ena gorela je od strasti i slu ila se svim sredstvima da ga namami na preljubu. bogato odeveni. Odbijao je njene izazove. Iskoristiv i jednom priliku kad u kuci nije bilo mu a ni posluge. Vredan. cestit i u svakom pogledu snala ljiv. ne eleci da uzvrati sramnom izdajom na dobrocinstvo svoga gospodara. bilo je dobro. koji su iz Galada vozili u Egipat miri ljavo korenje. ta god da je Josif resio. Putujuci trgovci prodali su Josifa Petefriju. uplakanog Josifa. Ali ni u nesreci Jakovljev sin nije izgubio ni ta od svoje snala ljivost. ljuta ga je zverka izjela. koga su braca tako sramotno izdala. Neki istra ivaci poistove-cuju Ismailjce s beduinima. po udna ena uvrtela je sebi u glavu da po to-poto mora zavesti mladica. opaka braca umoci e Josifovu odecu u jarecu krv i po' Biblija nedosledno navodi cas jedne. Ali jednoga dana pojavi se kara-van Madijanaca ili Ismailjaca*. Dok je on tako bio u estokoj muci. Ubrzo je stekao naklonost tamnicara i preuzeo nadzor nad su njima s 94 Zenon y& kojima je tamnovao. Tada Jakovljevim sinovima pade na um da prodaju Josifa u ropstvo. Nije mu tamo bilo lo e. Di e stra nu viku.

.

koji je u Egiptu smatran za boga. Faraon je upravo proslavljao rodendan i za vreme gozbe setio se kako ga je dobro poslu ivao peharnik. kao i seljacima koji su iveli u bedi. Josif je sve pamtio i posle kratkog vremena orijentisao se tako dobro kao da je i sam slu io na kraljevskom dvoru. l zaista. Josif se smrknu i prorece mu da ce za tri dana biti predat u d elatove ruke. izgovoriv i osve tanu formulu: "Ja sam faraon." Josif pa ljivo saslu a faraonove snove o debelim i mr avim kravama i o jedrim i neplodnim klasovima. Pronicljivo se zagledao u otvoreno lice naocitog mladica i odjednom mu je sinulo u glavi da je na ao spasitelja. pa saop ti da ce Egipat do iveti sedam rodnih godina. Ni casa ne caseci. kroz tri dana ispunilo se Josifovo predskazanje. Sedeci na zlatnom tronu." Istog dana ceo dvor je krenuo u hram divnim konjski zapregama. savetovali se i prepirali. a za tebe cujem da ume kazivati sne. Nije se zadr ao samo na proricanju. dok na kraju bespomocno ne ra iri e ruke i prizna e bo anskom vladaru da ne mogu odgonetnuti tajanstveno znacenje snovidenja. U skladu s osve tanim dvorskim protokolom. Ali prema upravniku pekare ostao je neumoljiv i poslao ga na gubili te. Peharnik se tek tada seti Josifa. Videci priliku da zadobije jo vecu faraonovu naklonost. Kad su anj. Oprostio mu je krivicu i ponovo mu predao kljuceve dvorskog podruma. Josifu je bilo trideset godina kad se iznenada iz dubokog pada popeo na vrhunac uspeha i sjaja. Faraona obuze utucenost a u dvorcu zavlada sumorna poti tenost. vladar mu nestrpljivo rece: "Usnih san. U faraonovom srcu pojavi se nova nada. obrijan i obucen u nove haljine. Tom prilikom zamolio ga je da se kod faraona zauzme za njega. a zatim sedam klasova neplodnih i trulih koji pojedo e jedre klasove. isprica mu o mladom Jevrejinu koji mu je nekad u tamnici tacno predvideo buducnost. Josif je jo dve godine proveo u tamnici i vec je izgubio svaku nadu da ce nezahvalnik odr ati rec. kako to cesto biva. Josif je kao namesnik bio u kolima koja su u povorci i la odmah iza faraonovih kocija. skupocenu ogrlicu i pla t umetnicke izrade. Zatim je svoj san ispricao stare ina nad pekarima: cinilo mu se da nosi na glavi tri kotarice s pecivom koje kljucaju ptice. Jedne noci sanjao je kako je iz reke izronilo sedam debelih krava i paslo na livadi pored obale. l nije moguce ni predvideti kakva bi bila njegova sudbina da i faraona ne poce e da spopadaju snovi. peharnik je u svojoj sreci zaboravio druga u nevolji koji mu je prorekao slobodu. da se spreci oskudica u neradnim godinama. pa mi niko ne ume da ka e ta to znaci. vec je savetovao faraonu da neodlo no odredi mudrog upravitelja koji ce u godinama obilja ubirati petinu letine. Posle cetrnaest godina ropstva postao je naredbodavac svojih nekada njih gospodara i desna ruka monarha. vlast mu je predala na najsvecaniji nacin. Tada je podmetnuo vrc iscedio sok i dao pice faraonu. nesrecni dvorani caskali su s njim po citave dane. Ovaj savet se veoma svideo faraonu. faraon rnu je urucio znake visoke du nosti: zlatni prsten. A onda odjednom iz reke izade sedam mr avih krava koje poje-do e debele krave. Drugom prilikom mu se prisnilo kako iz zemije izrasta sedam jedrih klasova. A oni su samo klimali glavom. Neobicni snovi obe-spokoji e faraona. jer je nevin bacen u tamnicu. Malo razmisli. Samo diktatorskim merama mogao je da se sprovede privredni plan koji je zahtevao uvodenje te kih nameta feudalcima. NA FARAONOVOM DVORU. vicne tumacenju snova.dana dopado e tamnice faraonov peharnik i pekar. Smesta ga je naimenovao za dr avnog namesnika i predao mu u ruke upravu nad Egiptom. U jednom takvom razgovoru dotakli su se snova i oba dvorana reko e da su cudne snove sanjali. Sazva najbolje vrace i mudrace iz celog Egipta. a kad . Uzvracajuci mu prijateljstvom. Peharniku se prisnio izdanak vinove loze sa tri grancice na kojima su se najpre pojavili pupoljci a potom zrna gro da. naredi da mu dovedu Josifa. Josif se trudio da im pomogne i olak a nevolju. upucivali ga u tajne dvorskih odnosa i upoznali sa slabostima vladara. Josif se na trenutak zamislio i prorekao peharniku da ce za tri dana ponovo steci faraonovu milost i vratiti se na raniju du nost.veleposednicima. ali bez tebe nece niko maci ruke svoje ni noge svoje u svoj zemlji Misirskoj. posle kojih ce nastupiti sedam godina su e i gladi. pade nicice pred njega. Na alost.

.

Na kraju su se li avali zemlje i sami se prodavali u ropstvo. Pozva ih jo jednom preda se i rece da ce im prodati ito i dozvoliti da se vrate u Hanan. kcerkom Potifere. Samdisu sve tenici sacuvali imanja. a u zemlji je i pored uzimanja poreza vladalo toliko izobilje da su ljudi bla-gosiljali novog namesnika." A narod je jemcio da ce verno slu iti faraonu.bracu probi sto znojeva. prodavali su konje. l u Hananu je vladala su a. a ne da kupe hranu. cim je sva zemlja pre la u faraonove ruke. Ni porodicna sreca nije Josifa izneve-rila: ena Aseneta mu je rodila dva sina: Manasiju i Efrema. Pretvarajuci se. Ali posle tri dana sa ali se na njih i odluci da im ubla i kaznu. U hramu faraon dade Josifu egipatsko ime Psontomfanih. volove i magarce samo da se spasu od gladi. Tako je Josif doznao da krivci ale zbog svog postupka i da u su tini nisu lo i ljudi. Stado e se bogzna kako pravdati da su do li samo po ito. racunajuci na njihov uticaj. Ne pretpostavljajuci da egipatski dostojanstvenik razume hebrejski jezik. upucivao ih je Josifu. Od toga vremena uveden je zakon prema kome je egipatski narod predavao petinu svoje letine. odobrio da u rodnim godinama stvaraju so-pstvene zalihe. Josif je poceo da je daje pod zakup i objavi narodu: "Evo kupih danas vas i njive va e faraonu. da ih je poslao stari otac koji je imao dvanaest sinova. koja su ga nekada prodala za dvadeset srebrnjaka. nastupile su godine su e i gladi. U pocetku su ljudi za hranu morali da placaju novcem. JAKOVLJEV ROD GLADUJE. jer im je samo on mogao izdati ito. l obuze ga takva tuga da ode u susednu sobu i u samoci . koje znaci bog ka e neka ivi. koje nisu pogodile samo Egipat. jer im je faraon. a cetiri dela neka budu vama za seme po njivama i za hranu vama i onima koji su po kucama va im i za hranu deci va oj. Jakov je u faraonovu zemlju poslao desetoricu svojih sinova. a kad su preklinjali faraona da naredi da se otvore ambari. Kao to je i predvideo. \ o eni ga Asenetom.96 Zenon 9(psufovs/(i legende 97 je prolazio ulicama glasnici su pozivali stanovni tvo da padne na kolena pred novim velikodostojnikom. a kad ga vi e nisu imali. Kao mudar domacin. Braca su prazne vrece stavila na magarce i krenula na daleki put. ali ce jednog od njih da zadr i u tamnici kao jemstvo da ce da dovedu najmladeg brata. evo vam semena pa zasejte njive. Na vest da se u Egiptu mo e kupiti p enica. Ambari su su bili dupke puni p enice. a jedan nestao bez traga. Ljudi su gladovali. uporno ih je optu ivao za uhodenje i saop tio im je da ce ih baciti u tamnicu. Prepla enu . A to bude roda. ali ito nije delio besplatno. obezbedujuci mu tako podr ku mocne sve tenicke kaste. Gromkim glasom ih je optu io da su do li u Egipat da uhode. koga je toliko voleo da nije hteo da ga pusti ispod svog okrilja. Gluv na sva njihova uveravanja i preklinjanja pozvao je stra u i naredio da odvede bracu u tamnicu. on je izlazio u susret njihovoj molbi. Nije se izdao ko je i razgovarao je s njima preko tumaca. a samo jednoga pustiti kuci da dovede najmladeg brata kao dokaz da to to govore nije la . da je najmladi brat ostao kod kuce. Tako je posle sedam su nih godina sva zemlja sa njihovim oracima postala iskljucivo faraonove vlasni tvo. dacete peto faraonu. Tokom sedam rodnih godina Josif je putovao po celoj zemlji i licno nadgledao izvr avanje naredaba. vec i sve susedne zemlje. U trenutku je prepoznao bracu. JOSIF UPRAVLJA EGIPTOM. Josif se veoma uzbudio kad je video do ljake iz Ha-nana. Ali taj zakon nije va io za sve tenike koji su se tako bogatili i postajali sve mocniji. Josif ih je slu ao namr tena cela i nije dozvolio da primete kako ga je duboko dirnula vest da su Jakov i Venijamin ivi. Ali nije mogao da odoli zadovoljstvu da ih prestra i. uticajnog sve teni-ka iz grada On (grcki Heliopolis). Kod kuce je zadr ao samo Venijamina. U Egiptu su ih odveli pred najvi eg dr avnog dostojanstvenika. Jakovljevi sinovi poce e jadi-kovati da ih je sna la zaslu ena kazna za podlost prema bratu. ovce.

Ali to se nije dogodilo tako brzo i Simeun je vec poceo da gubi svaku nadu da ce izaci iz tamnice. Brzo ode u susednu sobu i isplaka se bez svedoka. ali Josif ih je ljubazno primio videv i Venijamina. U jednom trenutku podigao je pogled na Venijamina. Braca su to odlucno odricala i pristajuci da se obavi pretres izjavila: "U kojeg se izmedu sluga tvojih nade. Uz put se zaustavi e da prenoce u gostionici. a Venijaminu da podmetne svoj srebrni vrc za vino iz koga je cesto predvidao buducnost. Josif ih je pozdravio. Ali. pa braca odluci e da ne idu ponovo u Egipat bojeci se da izadu bez Venijamina pred egipatskog dostojanstvenika. pa cak ni Ruvimova izjava da ce dopustiti da se ubiju dva njegova sina ako ne dovede natrag Venijamina. l opet su dobro polo ili ispit po tenja na koji ih je stavio Josif." Braca s olak anjem odahnu e. a odmah zatim snade ih nova radost. Za vreme obeda Josif se brinuo da mladi Venijamin dobije najbolju hranu. U dvoru se baci e pre noge Josifa i preklinja e ga da ih zadr i u ropstvu zajedno s Venijaminom. svog maloga brata. Kakvo je bilo zaprepa cenj e kada je srebrni vrc naden u Venijaminovoj vreci! Jakovljevi sinovi su u ocajanju cepali odecu i oplakivali svoju nesre-cnu sudbinu. Uvereni da je u pitanju neka gre ka." Ali zapovednik saop ti da ce samo lopova da odvede u tamnicu. Odlucili su da ne ostavljaju Venijamina samog u nevolji i da se s njim vrate u egipatsku prestonicu. izmirnu. strepeo je za ivot najmledeg sina i u njemu je video jedinu utehu u starosti. miri ljavo korenje. Kad odveza e d akove s namerom da nahrane magarce. onaj neka pogine. Jakov je bio neumoljiv. Tada istupi Juda i odva no rece: "Gospodar moj zapita sluge svoje govoreci: imate li oca ili brata? A mi rekosmo gospodaru svojemu: imamo stara oca i brata najmladega. Hrane je brzo nestalo i ljude je ponovo pritisla beda. Izbrisav i suze. Braca su krenula u Egipat s najgorim predosecanjem. Onda se umi i. a . Jakovljevi sinovi krenu e u Hanan. Zapovednik stra e pri ao im je stroga lica i okri99 vio ih za kradu srebrnog namesnikovog vrca. na njihovo iznenadenje. Kljucar je doveo Simeuna iz tamnice i dao mu novu odecu. i toliko se razne io da je samo s najvecim naporom mogao da zadr i suze. naredi slugama da postave sto. a goste poverio brizi kljucara da bi mogli da se operu od pra ine. novci su va i bili u mene. Kuvarima je naredio da spreme gozbu. Jedva to su Jakovljevi sinovi s natovarenim magarcima napustili grad. pogledao darove i pitao ih za ocevo zdravlje. Nisu pomogle ni pretnje ni molbe. da i on sedne s njima na gozbu. Heto je tako da proveri njihovo po tenje. Po to je Zenon 9(psidbvs%i izgubio Josifa. Josif je u poteru za njima poslao svoju telesnu stra u. odluci e da iznos vrate za vreme svog drugog boravka u Egiptu. Za stolom je ubrzo nastalo takvo veselje da su se svi napili. l Jakov nije imao drugog izlaza. Sa magarcima natovarenim d akovima sa p enicom. i svrh toga mi cemo biti robovi gospodaru mojemu. vrativ i se u trpezariju. Da bi odobrovoljio egipatskog dostojanstvenika poslao mu je malo balsama i meda. Nalo io je sinovima da vrate i novac koji se na neobja njiv nacin na ao u vrecama.om stave u vrece. koji mu se rodi u starosti. Jakovljevim sinovima je od straha si lo srce u pete kada su ih ubrzo opkolili naoru ani vojnici na bojnim kolima. Ali egipatski dostojanstvenik odbi njihovu rtvu i uporno zahteva e da samo Venijamin snosi kaznu. jer se Jakov niza ta na svetu nije hteo rastati od Venijamina. Sutradan je Josif naredio kljucaru da opet svakome od brace stavi u vrecu novac. Egipatskom dostojanstveniku braca su se do zemlje poklonila i predala mu poklone 4d Jakova. sluga nije hteo da primi novac i umirio ih je ovim recima: "Bog va i Bog oca va ega metnuo je blago u vrece va e. Potajno je nalo io da braci vrate novac kojim su platili ito i da ga kri.isplaka patnje svoga srca i nezaceljenu ce nju za rodbinom. JOSIF PONOVO ISKU AVA BRACU. Braca iskoristi e tu priliku i htedo e da vrate novac naden u vrecama. te ka srca morao je s ostalim sinovima da pusti i Venijamina. nado e svoj novac kojim su platili ito. a Simeuna odvede u tamnicu kao taoca. orahe i badem. savlada se i rece braci da napune vrece itom.

.

Naricale su tako tu no da su se Hananci pitali kakvog li to velikog Egipca-nina sahranjuju u njihovoj zemlji. a Venijaminu pet najboljih haljina i trista srebrnjaka. a kad je osetio da mu se pribli ava kraj. Ali Josif ih je sve izljubio. zamolio je Josifa da ga sahrani u grobnicu dede i oca u Makpeli kod Mamrije. posle kojih je do lo sedamdeset dana alosti koja je ogla ena u celom Egiptu. pa su se mno ili brzo. Pred smrt je izrazio arku elju.. Josif je ucinio tako kako mu je dopustio njegov gospodar. faraon im odobri da se nasele u zemlji Gesemskoj. A stari otac uzbudeno mu rece: "Sada ne marim umreti kad sam te video da si jo te iv. odgovori starac faraonu i blagoslovi ga podizanjem desne ruke. na delti Nila. Na njihovu molbu. Prema egipatskom obicaju telo mu je balsamovano. Blagosloviv i dvanaest svojih sinova. Umrece kad vidi da nema deteta. hodi k meni." Vest o neobicnom su-sretu brzo je stigla do dvora. "Meni ima sto i trideset godina. te ce sluge tvoje svaliti staroga slugu tvojega a oca svojega s tugom u grob.. Sve njegovo dostojanstvo odjednom nestade i on bri nu u tako glasan plac koji se cuo po citavom dvoru. Kovceg su pratile i narikace. da narod izrailjski. dok je ocu sem odece i novca poslao mnoge vredne predmete iz Egipta. povika: "Dosta mi je kad je jo iv sin moj Josif.njegov je brat umro." Zatim Josif odvede oca i petoricu brace pred svoga dobrotvora. niti sti u veka otaca mojih koliko su oni iveli". i on osta sam od matere svoje. Kad sinovi Jakovljevi stigo e u Hanan i isprica e ocu ta im se dogodilo na faronovom dvoru. ponese sa sobom njegovo telo u grobnicu . Obave ten o dolasku oca. Placuci od radosti. a onda s po tovanjem pogleda starog. nemoj oklevat. od kojih ce poteci dvanaest izrailjskih pokoljenja.. Naredio je da mu se braci po ocu daju po dve haljine. dostojanstvenog Jakova. odobrio je Josifu da dovede iz Hanana celu svoju porodicu i da po alje kola da joj olak a preseljenje. sinove Josifa i Egipcanke. kako sam do ljak." Videci da su braca po ocu cestiti ljudi. Darovi su natovareni na deset magaraca. Malo je dana ivota mojega i zlj su bili. koji je stajao pred njim ogrnut irokim vunenim plastom. vec se zabrinu e da im se brat ne osveti za nanetu mu nepravdu. s pastirskim tapom u desnoj ruci. Josif vi e nije mogao da sakrije svoja osecanja. idem da ga vidim dokle nisam umro. Josif mu pohita kolima u susret i placuci pade mu oko vrata. Jakov je iveo jo sedamnaest godina. Sedece u zemlji Gesemskoj i bice blizu mene. 100 svoju porodicu. Josif je docekao i unuke i 101 umro u sto desetoj godini. l ja cu te hraniti onde. ti i sinovi tvoji i sinovi sinova tvojihi ovce tvoje i goveda tvoja i to je god tvoje. nekako su se nisu ni obradovala. Izrailjev rod od ezdeset i est osoba krenu na put u Egipat i zaustavi se u zemlji Gesemskoj. u milosti svojoj. Izrailjski doseljenici dobro su iveli. Faraon. Pa njaci u zemlji Gesemskoj bili su bujni i socni. Pred smrt je primio u svoju porodicu Manasiju i Jefrema. ako se ikad vrati u Hanan. da ne pogine od gladi ti i dom tvoj i to je god tvoje. i otac ga pazi.. a narocito ne no je zagrlio najmladeg brata Venijamina. Kad se do mile volje naradovao i obrisao suze radosnice. A osim toga obdario je bogato celu . Udalji sve Egipcane iz sobe i priznade braci ko je. Zato neka sluga tvoj ostane mesto deteta da bude rob gospodaru mojemu a dete neka ide s bracom svojom. dok je deset magarica nosilo p enicu i drugu hranu da Jakovljevi ljudi na putu ne trpe glad. jer ce jo pet godina biti glad. rekao im je: "Vratite se br e k ocu mojemu i ka ite mu: ovako veli sin tvoj Josif: Bog me je postavio gospo-darem svemu Misiru. Do Avramove grobnice u Hananu pratila je Jakova duga pogrebna povorka u kojoj su ucestvovali svi faraonovi dostojanstvenici." ROD IZRAILJEV NASELJAVA SE NA DELTI NILA. okrenuo se zidu i izdahnuo. on im u pocetku ne htede verovati i tek kad vide donete darove kao da se preporodi. i upita ga koliko mu je godina. A braca su bila kao gromom pogodena. Pogrebne svecanosti trajale su cetrdeset dana.

Na takozvanom Orbinijevom papirusu procitana je prica O dva brata. cesto u tolikoj meri da je te ko odvojiti istinu od fikcije. Egipatska prica zaista podseca na epizodu s Josifom i Petefrijevom enom. uspeli su da izgrade izvornu emotivnu zrelost i poznavanje ljudske du e. Svojevremeno je izgledalo da su otkriveni tragovi koji vode u egipatsku knji evnost. a kad je Ve-nijaminu zapretilo ropstvo. Jednoga dana Anubisova ena po elela je da ga zavede. S tim se uglavnom mo emo slo iti. neobicnoj za doba sveop teg varvarstva. alfje u docnijim godinama. Prema tome. gde je dobro iveo. Anubis se razbesneo i ubio nevinog Batu. Mo da je medu tim doseljenicima bio i Jakov i njegovi sinovi. autori price o Josifu. Naucnici su neko vreme verovali da ce poreklo te biblijske price naci u knji evnosti naroda koji se granice s Palestinom. potlacenog coveka. u nastupu gneva. po pitanju novca postupali su po teno. i . Ali slicnost se ogranicava iskljucivo na dogadaj koji u biblijskoj prici predstavlja samo mali fragment. U njoj ne srecemo likove izrazito zle ili dobre. iskreno su voleli starog oca. u osnovi nisu bili lupe i. to razumevanje za coveka sa svim njegovim manama. Tema o nevernoj eni i preljubi u to vreme bila je veoma u modi. To duboko poznavanje ljudske prirode u svoj njenoj slo enosti. tipicna za to vreme.Jakovljevu. odlucili su da dele s njim nevolju i samim tim bili spremni za najvece rtve. pro eto lepotom bajke. Josif je Uginladosti bio nepodno ljivi uobra enko i razma eni tatin sin. Rec je o o enjenom Anubisu i njegovom mladem bratu Bati. koja je tako karakteristicna za narode Istoka i ne to razumljivo i potpuno prirodno za Semite. U toj prici postoji jo ne to to zaslu uje divljenje. medu vrletnim stenama. l njegovo telo je^ balsamovano i stavljeno u kovceg po starom egipatskom obicaju. Njegova braca po ocu. cak se mo e sumnjati da li je i to pozajmica iz egipatske knji evnosti. treba prihvatiti mi ljenje da je cudesna prica o Josifovim do ivljajima. Celog ivota ih je grizla savest. ali to ne iskljucuje mogucnost da se jedan Jevrejski ogranak stvarno naselio u Egiptu. Ali mladic je s ogorcenjem odbio njeno udvaranje. Ali da li je samo tvorevina ma te? Da li se u su tini te price ne krije ne to to se zaista dogodilo? Zna se da znacajne istorijske cinjenice u narodnom predanju prelaze u legendu. pa je bez sumnje kru ila i po Hananu. zato se ponavlja i u pricama mnogih drugih naroda drevnog Istoka. poneli su se prema njemu sramno. NARODNA LEGENDA ILI ISTINA Prica o Josifu od pamtiveka je u ivala veliku popularnost i u la u folklor onih naroda koji su u Bibliji nalazili podlogu za svoju ma tu. pod uticajem patnji i neugasle ce nje za porodicom. delo jevrejske ma te. A ipak. vecno gladnog pravde. iveci na stepama. skoro balade. Tada ga je licemerna ena optu ila pred svojim mu em da ju je silom uhvatio i stra no istukao kad je poku ala da se brani. to im slu i na cast. bili su ljudi surovih obicaja. U tome nema niceg cudnog. Zahvaljujuci ba tim odlikama. Njegovo naravoucenije odgovara duhovnoj potrebi prostog. crne ili bele karaktere. ali kako se kasnije pokazalo. Jer to je tipicno narodno predanje sa ivom pricom. Bata nije imao ene i radio je na imanju starijeg brata. Ali to ne iskljucuje cinjenicu da u nacinu vodenja price i slikanju karaktera izbija neko zrelije videnje stvari ovoga sveta. uspeo da se promeni i postane velikodu an. puno neobicnih dogadaja. prica o Josifovoj dobroj i zloj sreci uvek je dirala ljude u srce i sacuvala neprolaznu sve inu. Neko bi naravno mogao da ka e da je prica o Josifu u stvari ditiramb u slavu rodovske solidarnosti. bajka s naravoucenijem. kao to se cesto de avalo s drugim pricama Staroga zaveta. Potka o Josifovoj sudbini mo da i jeste legendarna. govori o velikoj ivotnoj mudrosti. neotesani i puni predrasuda. koja se po svojoj osobenosti ne mo e ni sa cim porediti. Jevrejski pastiri.

.

Pokazalo se da su osvajaci bili Hiksosi. Oko godine 1780. medu njima i Hiksose. egipatska sila bila je pretvorena u prah. Egipcani su se tada prvi put sreli s novim nacinom borbe. Prica o Josifu u tom slucaju de avala bi se u XVII veku pre na e ere. prihvaceno je ipak da ga pre treba tumaciti kao gospodari stranih zemalja. Na ustanak se digao potlaceni narod: seljaci. To ce nam. Prema poslednjim istra ivanjima. ali kako ne Zenon 1(psidovs/(i raspola u nikakvim istorijskim dokumentima. . dok je vojnicku svetinu sacinjavala razuzdana rulja svakojakih pustinjskih i planinskih plemena. Naziv Hiksosi tumacen je na razne nacine: ranije je smatrano da znaci "poglavari pustinje" ili kraljevi pastira. a sjaj faraona ugasio se u trajanju od skoro dva stoleca. Kratko vreme pre toga Egipat je prolazio kroz najburniji period svoje duge istorije. po imenu Josif. Pretpostavlja se da su Hiksosi predstavljali samo malobrojni sloj ratnika. vojnici i robovi na velikim feudalnim po-sedima. zanatlije. gu eci ognjem i macem svaki poku aj pobune.da je jedan od njih. posledica velikih etnickih preobra aja koje je pre ivljavala Mesopotamija. Hiksosi su bili Semiti i govorili su jezikom koji je izgleda bio blizak ranom razvojnom obliku hebrejskog jezika. Datum koji iznose naucnici varira izmedu 1730. grad koji le i u istocnom delu delte Nila. Mo e se. vec su ih gazila konjska kopita i mrvili tockovi kola. Jednostavno su se pokazali nemocni prema nametnutoj im brzini bitke. pracke i strele. Hijan. Posledice te kataklizme osecale su se jo dugo i u XVII veku Egipat je u svojoj nemoci bio dr ava te ko paralizovana. pustolova i probisveta raznih rasa i jezika. Bice to neobicno fascinantan izlet. moraju da se zadovolje postavljanjem hipoteza do kojih dolaze metodom dedukcije. Pomocu veoma mukotrpnih proracuna. Arheolo ke iskopine iz Jeri-hona pokazale su da su taj drevni grad neko vreme dr ali Hiksosi. zemlju su uzdrmali revolucinarni neredi. Bila je to pljacka ka. krvo edna razbojnicka banda koja se srucila na Egipat kao oblak skakavaca. U vreme tog politickog pada zadesila ga je nova. Podjarmljeno stanovni tvo na izvesno vreme cak je uzelo i kormilo dr ave u svoje ruke. otimaca. koje zbog njihove iscrpnosti necemo da iznosimo. Njihovi poglavari prisvojili su sve unutra nje atribute faraona i odr ali su se u pokorenom Egiptu oko 150 godina. dakle. Egipatski vojnici borili su se pe acki i bili su gotovo nagi. osvajaci su munjevitom brzinom jurili na oklopnim bojnim kolima u koja su bili upregnuti konji. Za ticeni oklopima i naoru ani dugim macevima. medu naucnicima se uvre ilo mi ljenje da je Jakov iveo dvesta pedeset godina posle Avra-ma. pru iti i estetsko zadovoljstvo koje razum oseca prilikom logicnog re avanja problema na osnovu nepovezanih tragova. Pa podimo tragom njihovog razmi ljanja. pretpostaviti da su u to vreme i narodi Palestine bili pod hegemonijom osvajaca Egipta. Sa natpisa na skarabejima znamo da su njihove vode nosili tipicno semitska imena. Naucnici lupaju glavu nad tom zagonetkom. izgleda. Okupirali su istina samo Donji Egipat s deltom Nila. Jakober. Invazija Hiksosa bila je. godine. sem toga. ona su potisnula u Siriju i Palestinu. taj nemirni kotao naroda. Vekovima nepobediva. i 1630. jo strasnija nesreca. dok stignu da upotrebe svoja koplja. ali su provincijski kne evi Gornjeg Egipta postali nihovi vazali i placali im te ki danak. Prestonica novih gospodara Egipta bila je Avaris. zapenu eni konji i bojna kola nacickana kopljima izazvali su medu njima veliku pometnju. On ce nam omoguciti da udemo u tajne nacina kojima se naucnici slu e u rekonstrukciji istorije. U drugom milenijumu prodrla su sa severa azija-tska plemena Huriti. Sa Istoka je nagrnula nebrojena masa tudinskih ratl ka i srucila se na zemlju kao planinska lavina. Semitske narode. na primer: Anater. napravio sjajnu karijeru na faraonovom dvoru.

.

ko nije imao parceta hleba. O estini tih ustanaka izve tava nas egipatski bogata po imenu Ipuver. sada poseduje blago. ali car me podi e. svakih pet est ili svakih desetlegende 107 petnaest godina. sada je vlasnik lade. Kako iz ovih cinjenica mo emo zakljuciti.. jer je bila blisko srodna osvajacima. meni koji nekad morah prositi komad hleba. dakle. U takvoj situaciji birao je saradnike iz zapostavljenih slojeva." U Tel el-Amarni (ru evine prestonice faraona Ehnatona) otkriven je sarkofag dostojanstvenika koji je bio u slu bi kod Ehnatona. Sva zemlje i ljudi koji je obraduju postali su faraonove vlasni tvo. Te ko je po-verovati da bi pravi Egipcani. poverili tako visoku du nost jednom od Azijata. bez sumnje.. U njegovom zapisu izmedu ostalog nalazimo i ovakvu recenicu: "Siromah postade vlasnik bogatstva i dok ranije nije bio u mogucnosti da nabavi sebi sandale.-1352. a Hiksosi se. veoma recit . Jedino su sve tenici izbe-gli tu sudbinu. postao je svemocan na dvoru iako je pripadao semi-tskoj rasi. u normalnim uslovima. Na taj nacin je li io imovine i bacio u ropstvo slobodnog seljaka i oslabio klasu veleposednika. Na tom politickom terenu. Verovatno je i Jakovljevu porodicu zahvatio op ti talas najezde.. nagli Josifov usporunije bio ne to nemoguce.. Neposredni povod ustanaka bila je masovna glad koja je pogadala zemlju periodicno. odanih tradicionalnom bogu Amonu. nemajuci poverenje u domace stanovni tvo. aristokratije.. sada raspola e posteljom. jer su Misircima svi pastiri necisti". Faraon Ehnaton. Pre svega. cak su i faraoni egipatskog porekla primen jivali ponekad slicnu personalnu politiku. on je upravljao Egiptom ngnjetackom politikom. mnoge sumnjicavosti u biblijskim pricama nalaze svoje logjcko obja njenje. fara-onov vezir. vi e pouzdavali u Azijate doseljene iz Hanana.) borio se s opozcijom sve tenstva. Ko je nekad zbog neima tine spavao bez ene. bio sam covek bez svojine a on mi u svojoj tedrosti dade svakodnevnu opskrbu. Danas se naucnici sla u u tome da se emigracija sedamdeset Izrailjaca u Egipat dogodila u vreme Hiksosa. prema kojima su ispo106 ljavali prezir. racunajuci na njihov uticaj. U Knjizi Postanja (46. datira u Egiptu sistem kmetovske zavisnosti i neogranicene crske vlasti." l poslednji.. ko nije posedovao ni camac. Razumljivo je to su se hiksoski faraoni.Sada se namece pitanje ta s tim dogadajima imaju zajednicko Josif i njegova porodica. sve be i iz grada. sad lako nalazi gospodu plemenitog roda. danas mu pripadaju itnice. U grobnici jednog od njegovih visokih cinovnika naden je sledeci natpis: "Po ocu i majci bio sam niskog porekla. kojima je bilo stalo do toga da u pokorenu zemlju dovedu to vi e Azijata. srebrom i nakitom. tipicnom za okupatora. ili da je stigla u Egipat po to su njime vec ovladali Hiksosi. Vec smo pominjali da je Egipat u svojoj istoriji pre iveo nekoliko krvavih revolucija. 34) citamo o Jevrejima doslovno ovo: ". Dozvoli mi da se istaknem.. Ko ne imade gde da spusti glavu. osnivac monoteizma i poklonik boga sunca Atona (1377. a egipatski tekstovi iz XVI veka pre na e ere pominju hananska nomadska plemenia koja su se naselila u Egiptu. pa cak i irih dru tvenih masa. Tamo je nai la na gostoljubiv prijem. rasno i jezicki njima srodne. u Egiptu izvr ena radikalna ekonomska revolucija s dugotrajnim posledi-cama.. jer su sami na svojim velikim imanjima gomilali zalihe hrane. a zatim zemljom i najzad licnom slobodom. Zvao se Nehemem i bio je Azijat. Ta tradicija ivela je u podjarmljenim masama. vec je zahte-vao da se placa zlatom. ito nije delio besplatno. u koje je imao vi e poverenja. Iskoristiv i sedam gladnih godina. Preko Josifa je. A Janhamu. Jevrejski istoricar Josif Flavije govori o Hiksosima kao o svojim precima. postavljanje Josifa na polo aj dr avnog namesnika. nisu usudivali da im u tome smetaju. Uostalom." Na drugom mestu citamo: "Kne evsku decu razbijaju o zid. Od tog vremena.

Fajum ili Teba. teorija o Hiksosima oslanja se na sasvim solidne postavke i zato je danas priznaju mnogi naucnici. Dvorane istera e iz carskih kuca. Danas vec znamo da je Avaris le ao na delti Nila. i morao je biti obrt jan. Neki skeptik mogao bi ovde primetiti da se sva ta vesta struktura poimanja oslanja samo na kratke napomene u Bibliji. otkopane u blizini dana njeg sela San el-Hagar. prestonici Hiksosa. Josif je kao namesnik svakako iveo uz faraona. toliko je recit da ponovo svedoci o poznavanju egipatskih prilika. Po to je. To se.citat: "Carska prestonica osvojena je u toku jednoga sata. Kasniji datum je sasvim iskljucen. Jakov se naselio u zemlji Gesemskoj. uostalom. Uostalom. omrznuti despot. Njihova tela su balsamovana cetrdeset dana. kao to tvrdi francuski egipto-log Maspero. * . Time se namece zakljucak da se prestonica u kojoj je iveo Josif morala nalaziti blizu zemlje Gesemske. glavnom saobracajnom arterijom. utoliko pre to je bio tudinski. Cara zarobi e siromasi. potvrdili i tekstovi na papirusima nadeni u grobnicama faraona i njegovih dostojanstvenika. Takva putovanja po pravilu su se odvijala barkama. pravi egipatski faraoni XVIII dinastije preneli svoju prestonicu u Tebu. uostalom. Zatim se vratio pred faraona da ga izvesti o svome putu. kad se pojavio s razumnim planom za otklanjanje buduce katastrofe od gladi. Prisetimo se da je Josif obrijan pre nego to je izveden pred faraona. Oni su le ali suvi e daleko od Gesemske zemlje i Josifovo putovanje kolima moralo bi trajati nekoliko dana. i u njima mno tvo hiksoskih pecata. u prestonici. Jo Herodot saop tava da je postupak balsamovanja u Egiptu trajao cetrdeset dana. mo da cak i u toku jednog dana. Kao to vidimo. koja le i istocno od delte Nila. a mumije polo ene u drveni kovceg. po to su posle proterivanja osvajaca." Hiksoski faraon bez sumnje dobro je poznavao tu revolucionarnu egipatsku tradiciju i zato je strahovao da novi ustanak narodnih masa ne uzdrma njegovu vlast. Taj detalj. bio pozdravljen kao izbavitelj. s obzirom na nepostojanje odgovarajucih puteva. kao to je to zahtevao dvorski protokol. Zato je Josif . koji je. po to nije konacno dokazano da su se Izrailjci naselili u Egiptu u doba vladavine Hiksosa. Sve gore pomenute okolnosti su neka vrsta putokaza cije su strelice slo no okrenute prema Avarisu. Iz Biblije nepobitno proistice da su se ovi dogadaji odigrali jedan za drugim u veoma kratkom vremenskom razmaku. U biblijskoj prici o Josifu iznenaduje istorijska tacnost u prikazivanju egipatskih obicaja. pre svega. jer su njegove ru evine. U Egiptu nikome nije bilo dozvoljeno da nosi bradu. otpada svaka sumnja: pricu o njegovom ivotu treba smestiti u doba vladavine Hiksosa. stavljao ve tacku bradu. Cinovnike pobi e i dokumente im oduze e. To nikako nisu mogli biti gradovi Memfis. Pitanje se svodi na sledeca zapa anja: Kao to znamo. To je moglo da se dogodi pre dolaska Hiksosa kao i posle njihovog proterivanja. U Knjizi Postanja (45. Josif je bez sumnje pu tao bradu. Odgovor na te sumnje daje nam izvanredna analiza biblijskog teksta koju je izvr io francuski egiptolog Pjer Monte u knjizi Egipat i Biblija. Redosled dogadaja u Bibliji jo uvek je jako problematican. pa se ne mo e sasvim pouzdano tvrditi kad su Jakov i njegova porodica krenuli u Egipat. dakle na samoj delti. pre svega na pretpostavke. Nilom. znaci blizu njega. Na vest o dolasku svoje porodice odmah je seo u kola i pohitao u susret ocu. odnosi na pogrebni obred u opisu Jakovljeve i Josifove smrti. Josif upravljao u Avarisu. Time se i obja njava njegov svemocni polo aj na dvoru i milost kojom ga je obasipao faraon. tu privilegiju imao je iskljucivo faraon. Kao Jevrejin. dakle. 10) Josif saop tava ocu da ce 108 iveti u zemlji Gesemskoj. to su. na izgled beznacajan. u Egiptu kola nikad nisu kori cena za du a putovanja.

.

MOJSIJE $&&jsfe legende 113 SREDOZEMNO MORE PRAVCI BEKSTVA IZ EGIPTA Put preko mocvara "Gorkih jezera" e KULUK. Iz datih detalja nije te ko odrediti polo aj zemlje Gesemske. novi dostojanstvenik primio je iz faraonovih ruku sku109 pocenu ogrlicu. Hronicarski zapisi se naglo prekidaju s godinom 1730. za to onda o Josifu nema ni pomena u egipatskim hronikama? One su. pa se taj ceremonijal i dalje ocuvao u Egiptu. slepi izvr ilac hiksoske politike i vinovnik dubokih ekonomskih pramena. Za vreme svecane povorke vozio se u zlatnim dvorskim kolima odmah iza faraonovih kocija. 9-10). Takva praznina u egipatskoj istoriji bila je sumnjiva i izazivala podozrenje u Josifovu istoricnost. Njeni autori bili su ljudi koji su tu zemlju tako dobro poznavali da su nesumnjivo u njoj morali dugo iveti. Kao oznake svoje visoke du nosti. to jest "ona koja pripada boginji Net" (boginja Net slavljena je na delti Nila). te su se brzo mno ili. cak i hronicari precutkuju period njihove okupacije. po imenu Josif. na egipatski presto stupio je novi faraon. ena mu se zvala Aseneta. koji ni ta nije znao o Josifovim zaslugama i zabrinuo se zbog plodnosti jevrejskih pastira. Kratko receno. Bio je uveren da su to bili Azijati.zaista naselio na delti Nila. koji su posle Josifove smrti jo dugo ostali u zemlji Gesemskoj. l posle proterivanja Hiksosa. Docnije je oko njegove licnosti nastala legenda koju su stvorili Jevreji. rako ni pla t i enu visokog roda. stranci opasni za dr avu. vreme patnje i poni enja egipatskog carstva. to znaci "bog ka e neka ivi". realnosti od kojih je sacinjen egipatski ambijent junacki su izdr ale probu savremenih naucnih istra ivanja. pre na e ere. Hiksosi su bili toliko omrznuti da su Egipcani uni tavali sve to je podsecalo na njihovu vladavinu. Na kraju treba jo dodati da se u prici o Josifu vidi tacno poznavanje egipatske topografije. Faraon je dao Josifu ime Psontomfanih. koje znaci "ona/ koga je dao bog Ra". Danas je te ko lomiti koplja oko toga da li je Josif bio istorijska licnost. imamo potvrdu da se neki ogranak Jevreja -mo da ba Jakovljev rod . narod sinova Izrailjevih veci je i silniji od nas. Nije cak iskjluceno. Ali zaboravlja se na jednu veoma bitnu cinjenicu. Ako je bilo tako. i 110 ponovo se javljaju tek posle godine 1580. dosegao visoki polo aj na faraonovom dvoru. i kad nastane rat da ne pristanu s neprijateljima na im i ne udare na nas i ne otidu iz zemlje" (Izlazak. ali nema nikakve sumnje da je prica nastala u samom Egiptu. Josifovi postupci kasnije su se bolno odrazili na Izrailjce. Nego hajde mudro da postupamo s njima. Jakovljevi potomci iveli su u zemlji Gesemskoj gotovo cetiri stoleca. Egipcani su zadr ali obicaj kori cenja konja. morao je biti i Josif. U biblijskoj prici znacajno je i to to su navedena imena prava egipatska.Slicno je i sa postavljanjem Josifa na polo aj faraonovog namesnika. Ali. a Potifera je iskvareni oblik imena "Pa-d/'-pa-Re. ponosni na svog cuvenog pretka. po pravilu. da je ta biblijska prica odjek istori-jske cinjenice i da je jedan od Jevreja. nepopularnih medu Egipcanima. 1. S obzirom na to. a posredno se cak mo e ide-ntifikovati i prestonica u kojoj je iveo Josif. Tamo im uop te nije i lo lo e. da se ne mno e. Po prirodi stvari rtva te akcije brisanja 150 godina istorije. U to vreme faraon je u delti . iscrpne i tacne. i zato je naredio svojim cinovnicima: "Gle. a polo aj namesnika koji je zauzimao Semita bio je dogadaj suvi e znacajan da bi se mogao precutati. l tok svecanosti je u skladu s onim to smo doznali iz papirusa i crte a u grobnicama. u plodnoj zemlji Gesemskoj.

navikao na te ku sudbinu. izledalo je da je za Jakovljeve potomke nastupio sudnji dan. poznata po svom milostivom srcu za tlacene Izrailjce. a po to je potajno osudivala ocevu neljudsku naredbu. kada je dete vec odraslo. od jutra do mraka. izneverena. Marija je iz daljine posmatrala citavu tu scenu i u jednom trenutku je pri la princezi nudeci joj da nade dojilju za tobo nje nahoce. Sna no mlatarajuci no icama. morao babice da pusti na slobodu.Nila dizao dva nova grada: svoju prestonicu Ramzes i grad ambara i vojnih skladi ta Pitom. Imao je na usluzi poslugu. da se culo daleko izvan kuce. Ali vladar nije odustao od svojih okrutnih planova. Na nesrecu. sva radosna pohi-ta kuci po majku. gde su morali da mese glinu i prave opeku. Posle kupanja. . Posle nekoliko godina. a tada bi nesreca zadesila citavu porodicu! Na jednom delu reke svakodnevno se kupala faraonova kcerka. epurio se u skupocenoj odeci od finog lana i kolovao u hramu gde su mu sve tenici otkrivali tajne svog znanja. Tako se zaobilaznim putem odojce bezbedno vratilo u majcino narucje. Odmah je shvatila da je prona la izrailjsko dete. Faraon je ubrzo doznao za drsku neposlu nost babica i naredio da ih izvedu pred njega. Izrailjski narod. one vec rode". Krijuci od princeze. U vreme najgoreg progona dobili su trece dete. CUDESNO SPASENJE. Ali. gde je princeza mogla lako da ga nade. jace su. Od tog trenutka Mojsije je rastao na dvoru kao da je po rodenju pripadao carskom rodu. istovremeno. unapred osuden na smrt u vodama Nila. dok im dode babica. i pored proganjanja i dalje se mno io. Mucili su se tako iz dana u dan. "Jevrejke nisu kao ene 114 Misirke. Zemlja Gesemska odjekivala je od placa i proklinjanja. ipak. Veste Izrailjke. majka se postarala da se ne odrekne izrailjskog porekla. Razgnevljeni vladar tada je pozvao jedine dve izrailjske babice i strogo jm naredio da prilikom porodaja usmrcuju svu mu ku decu. kojom ga nije tedelo kolo ivota. po to se niko od egipatskih krvnika nije usudio da se 115 suprotstavi elji faraonove kcerke. na ubitacnoj ezi. plakalo je ili gukalo tako glasno. Zbogatoga je majka deteta do la na veoma zanimljivu ideju: polo ila ga je u kotaricu zaptivenu smolom i odnela u evar. Nije mu vi e pretila smrt u dubinama Nila. ali vrativ i se u zemlju Gesemsku i ne pomisli e da se ukaljaju cedomorstvom. majka ga je odvela u dvor. Faraon je. a princeza je usvojila malog Izrailjca dav i mu ime Mojsije. ene su pokorno saslu ale naredenje. ne bi li ih pozvao na odgovornost. U jednoj porodici Levijevog roda bilo je dvoje dece: Aron i Marija. odlucila je da ga uzme pod svoju za titu. Majka je pala u veliki ocaj i rizikujuci strogu kaznu. Faraonova ocekivanja bila su. Dobiv i pristanak. Odjednom je zacula decji plac i naredila slu kinjama da pretra e evar. dok su ih nadzornici po urivali tapovima. to je bio decak. kru io je gradom u zaprezi od vatrenih konja i stanovao u odajama punim prefinjene rasko i. veoma spretno skinule su krivicu sa sebe tvrdeci da su ene jednostavno prestale da koriste njihove usluge. U svakom trenutku mogao je da je otkrije jedan od faraonovih cinovnika koji je nju kao po gradu. te su jednog dana u gomilama saterani na gradili te. Kako se samo iznenadila kada su joj ispred nogu stavili kotaricu sa uplakanim mali anom. Naredila je. Mariji da iz daljine brine o malom bratu i da stupi u akciju kada se uka e potreba. Dogodilo se ono to je majka planirala. Izrailjski narod pozdravio je hrabre ene kao junakinje i u znak zahvalnosti sagradio im prelepe kuce. odlucila je da ga sakrije od egipatskih d elata. hteo ne hteo. Ovoga puta izdao je svojim d elatima naredenje da mu ku novorodencad oduzimaju od majki i bacaju u Nil. Ne no se nadvila nad nahoce i trudila se da ga milovanjem uti a. Bespomocni Izrailjci predstavljali su povoljan izvor jeftine radne snage. Izgledalo je da ce se odnaroditi i postati Egipcanin. princeza se sa dvorskim damama uputila u etnju du obale. Tri meseca ga je dojila u najtamnijem kutku kuce i sigurno bi uspela da do kraja ostvari svoj plan da dete nije suvi e brzo napredovalo. strogo ispitivane.

.

ucila ga je hebrejskomi jeziku i istoriji predaka, i na kraju mu otkrila kako je izbegao smrt u vodama Nila. Mojsije je, dodu e, saznao svoje poreklo, ali mu nije bilo lako da se rastane od lagodnog ivota egipatskog aristokrate. Obrazovanje, dvorski prijatelji, sjaj egipatske kulture - sve ga je to vezivalo za sredinu na koju se od malena navikao, ta je zajednicko mogao da ima ovaj prosvecen i prefinjen covek sa prezrenom i zaostalom izrailjskom sirotinjom? l mada mu se ponekad srce stezalo dok je gledao svoje sunarodnike kako te ko kuluce, nije imao dovoljno snage da se odrekne privilegija i sjaja dvorskog ivota. Punih cetrdeset godina u ivao je u svim prijatnostima usvojenog princezinog sina, a dobio je cak i zvanje egipatskog sve tenika. Dvorskom ladom plovio je Nilom, dok su ga zabavljali sviraci i madionicari, a lepe igracice ulep avale vreme plesovima uz pratnju harfi i flauta. Nova prestonica Ramzes bila je prelepa. Sagradena po uzoru na drevnu Tebu, imala je iroke ulice, predivne palate, javne zgrade i brojne hramove posvecene egipatskim bogovima. Na kraju grada uzdizala su se skladi ta puna jecma i p enice, a recnom lukom promicali su brodovi i barke koje dovoze robu. Lagune su vrvele od ptica i ribe, a odmah iza gradskih kapija pru ale su se bri ljivo obradene leje sa crnim lukom i vlascem i rodni vocnjaci cije su se grane povijale pod te inom narova, jabuka, smokava i maslina. Mojsije je, dakle, vodio bezbri an i rasko an ivot. Ali nije bio praznoglavi besposlicar. Marljivo se udubljivao u papiruse koji su sadr avali celokupnu mudrost Egipta. Vecerima, kada bi osve ilo i mesec se ^pomolio na nebu, etao je dvorskim vrtom okru en sve tenicima i vodio sa njima duge razgovore o bogovima, faraonima i smislu covekovog postojanja. Tek nocu, kada nije mogao da zaspi, u njemu se budio duboko pritajeni nemir. Tada 116 Zenon 117 su mu se pred ocima pojavljivali preci, video je kako pate, proklinju svoju sudbinu, cuo fijuk biceva koji ih teraju na robovski rad, lovio njihove tu aljke, jecaje i preklinjanja za spasenje. U snu mu se javljalo majcino lice, puno majcinske ne nosti, ali tu no i kao malo razocarano. Posle takvih noci nije mogao da izade na kraj sa mucnim nemirom. Osecao je da je ne to zgre io i da je sve to je do tada u ivotu radio bilo prazno i li eno smisla. Tada bi se poput prestupnika iskradao iz dvora i hitao izvan grada da bi iz daljine posmatrao kako se, sjajna od znoja, polunaga tela^ Jevreja povijaju nad zemljom i drvenim kalupima za opeke. iveo je, tako, dvostrukim ivotom: danju je bio hladni egipatski aristokrata, a nocu, pak, bludni sin koji je u mukama, nasumice tra io put povratka svome narodu. Jednom prilikom je opazio kako se egipatski nadzornik nemilosrdno i ivljava na Izrailjcu koji je pravio opeke. U nastupu velikog gneva, probo ga je macem bezdu nika i, po to u blizini nije video druge Egipcane, les zakopao u pesak, da ubistvo sakrije od faraona. Ali svedoci dogadaja bili su neki njegovi sunarod-nici. Nisu umeli, na alost, da dr e jezik za zubima. Vec istoga dana po citavoj Gesemskoj zemlji aputalo se o ubistvu. Mojsije je uglavnom hvaljen za hrabar cin, ali bili su i takvi koji su sigurno iz zavisti govorili zajedljivo o njemu. Mojsije nije bio sveston kakvom se zastra ujucom brzinom ra irila prica. Sutraaan je prisutvovao tuci dvojice Izrailjaca. Odmah razdvoji nakostre ene protivnike i izgrdi jacega: "Za to bijes bli njeg svoga?". Na to zlobnik odbrusi drsko: "Ko je tebe postavio za kneza i sudiju nad nama? eli li da me ubije kao to si juce ubio Egipcanina?" Mojsije se veoma upla io. Po to su vec svi znali za ubistvo, lako je za njega preko uhoda mogao da sazna i faraon, l zaista, ubzo su Mojsija upozorili dobronamerni ljudi da je po njega poslata dvorska stra a. Gotovo u poslednjem trenutku, onako kako je bio, iskrao se iz grada, preskocio pod okriljem noci granicni zid i krenuo pe ke na istok, gde mu je pustinja pru ala sigurno utoci te pred poterom. CETRDESET GODINA IZGNANSTVA. Istocno od Akab-skog zaliva rasprostirala se zemlja Madijanska, zemlja potomaka jednog od est Avramovih sinova i njegove druge ene

Hetu-re. Po to su mu to bili rodaci, Mojsije je odlucio da ih zamoli za gostoprimstvo. Put je bio dug oko cetiri stotine i pedeset kilometara i prete no je vodio kroz pustinjsko-stepske oblasti. Kada je stigao do Medijanaca, bio je izuzetno iscrpljen od dugog puta. Njegova dvorska odeca, prljava i natopljena znojem, vi e ni ta nije imala od nekada njeg sjaja i skoro da je podsecala na rite skitnica koje su lutale po zemljama Istoka u potrazi za milostinjom. Mojsije je seo pored gradskog bunara i radoznalo posmatrao kako sedam devojcica napaja ovce i koze. U jednom trenutku pojavila se gomila pastira i grubo odgurnula devojcice, zauzimajuci preko reda mesto na pojilu. Razgnevljen tim pona anjem skocio je na noge i, iako umoran, zauzeo tako stra an stav da su se nitkovi pokunjeno pokupili. Zatim je pomogao devojcicama da napoje ivotinje i vratio se na svoje mesto. Ispostavilo se da su pastirice bile kceri uticajnog madijanskog sve tenika Jotora. Zahvalni otac je pozvao Mojsija u svoju kuci, a kada je jo saznao da je do ljak njegov daljni rodak, primio ga je u svoju porodicu i dao mu kcer Seforu za enu. Mojsije je sa njom imao dva sina: Girsama i Eliezera. Na imanju se bavio uzgajanjem tastove stoke. Nagla pramena ivotnih uslova ostavila je dubok trag u njegovoj du i. Taj kico , naviknut na udobnost egipatskih gradova, obreo se sada u divljem, stenovi-tom kraju, nad kojim su se dimili visoki vrhovi vulkana. U pocetku mu je bilo te ko da se pomiri sa tom pramenom. Dok je usamljeno provodio vreme na pa njacima, nedostajali su mu njegov dvor, papirusi i razgovori sa sve tenicima. Kako je samo bolno osetio nesrecni ivot begunca! Ali vremenom su ovi te ki uslovi delovali na njegov duh oslobadajuce. Divlja priroda, jednostavan, casni pastirski ivot, dugi sati provedeni pod vedrim nebom u samoci, doveli su do toga da je polako poceo da razmi lja o smislu svog ivota. U secanju su mu postepeno bledele stare dobre godine, a sve je vi e bivao svestan da je Izrailjac, da je potomak Levija, Jakovljevog sina i Avramovog praunuka. Madijanci su se ponosili time to neposredno poticu od Avrama. Pricali su mu nebrojene legende i anegdote o tom velikom praocu, sahranjenom u Hananu. Govorili su mu i o Bogu kojeg su slavili njegovi preci, l tada mu se cinilo da se posle dugog lutanja konacno vratio u rodnu kucu. Kada bi se Pppeo na brdo i pogledao unaokolo, na zapadu bi video pustinju. Iza nje je le ao Egipat, zemlja ropstva. Na istoku se, pak, negde iza planina krio Hanan, otad bina njegovih predaka, Zemlja obecana, zemlja mira i dobrobiti. U takvim trenucima u 118 njemu je sazrevala velika odluka: resio je da oslobodi bracu iz egipatskog ropstva i odvede ih u rodni Hanan, zemlju gde teku med i mleko. Ta borba sa vlastitom save cu trajala je gotovo cetrdeset godina u nemirima, sumnjama i lomovima. Nailazili su i dugi prekidi, kada bi podlegao isku enju pastirskog ivota i u potpunosti se predavao obicnim, svakodnevnim poslovima. Tada je u sebi gu io sve obzire i grizu savesti. Bio je u osamdesetoj godini i cinilo se da je vec prekasno bilo da na svoja pleca preuzme tako opasnu misiju i da je bolje mirno umreti u zemlji Medijanskoj, koja mu je postala druga domovina. Ali nova ideja je i protiv njegove volje i dalje klijala, dok na kraju zov nije postao toliko jak da je bilo te ko odupreti mu se. Poslednje godine boravka kod Medijanaca do ivljavao je verske ekstaze, snove i prorocanske vizije. Jednog dana napasao je ovce u podno ju planine Horiv, svete planine, jer je, po verovanju Madijanaca, na njenom vrhu, medu oblacima, iveo Bog njihovih otaca, Bog Avrama, Isaka i Jakova. Dok je gledao unaokolo opazio je cudnu pojavu: neki bun je goreo svetlim plamenom, a nije sagorevao. Odjednom ga iz plamenog buna pozva glas Boga da odmah krene u Egipat i oslobodi Izrailjce iz ropstva. U velikom strahu, Mojsije zakloni rukama lice, ali je, ipak, sakupio hrabrost da iska e svoju sumnju: "Evo kad otidem k sinovima Izmiljevijem, pa im recem: Bog otaca va ih posla me k vama,%ko mi reknu: kako mu je ime? ta cu im kazati?" Kao odgovor Bog mu se prvi put objavi pod imenom Jehova. Bilo je to veliko objavljenje, ali ono, ipak, ne raspr i Mojsijeve strahove. Kako je mogao da stekne poslu nost Izrailjaca, alio se, kada ce im otici bez ikakvih dokaza

svoga poslanstva, vec samo s imenom Jehovinim na ustima? Tada ga Bog naoru a protiv malovernika cudotvornom moci, tako da je od toga trenutka bio u stanju da preobrazi tap u zmiju, leci gubu i vodu pretvori u krv. lako je bio naoru an moci cinjenja cuda, Mojsije je poku avao da izbegne nametnutu misiju, pravdajuci se da muca i da stoga nece moci govorom da ubedi sunarodnike. Jehova se razgnevi na taj novi izgovor, ali ga, na kraju, ute i, obecav i mu da ci mu u pomoc dati njegovog starijeg brata Arona, koji ima dar govora i besedice u njegovo ime. Mojsiju nije preostalo ni ta drugo nego da se sprema na put. Oprostiv i se od tasta, posadio je na magarce enu i decu i te ka srca krenuo za Egipat. Na putu je do iveo ne to stra no. U jednoj gostioni119 'Btffijsfe legende---------------------- --------------------------------------------------ci pored puta Jehova je iznenada hteo da ga ubije zato to nije bio obrezan. Pobesnelog Boga uspela je tek da umoli Sefora, obrezav i svoje sinove. U Egiptu je Aron iza ao u susret Mojsiju. Braca su sazvala zbor Izrailjaca i zajednickim snagama uspeli da ih ubede da po Jehovinoj volji moraju da napuste zemlju Gesemsku. Na njihovu odluku nisu toliko presudni uticaj imala cuda koja je Mojsije cinio dokazujuci svoje poslanstvo, ni Aronova krasnorecivost, koliko progon koji se iz dana u dan povecavao i ugro avao njihov opstanak. IZLAZAK IZ EGIPTA. Od nezaboravnog dana ubistva koje je izvr io Mojsije u nastupu gneva, proteklo je cetrdeset godina. U Egiptu je vladao drugi faraon, na njegovom dvoru je slu ilo novo pokoljenje cinovnika. Zlocin se zato izbrisao iz pamcenja ljudi i nekada njem beguncu nije vi e pretila nikakva opasnost. Ko bi, uostalom, prepoznao u tom bradatom Azijatu, odevenom u grub, dugacki pla t i sa pastirskim tapom u ruci, onog otmenog Egipcanina i usvojenog princezinog sina, koji je nekad bio tako cuven! Za cetrdeset godina je toliko ostario da se nije mogao prepoznati, izbrazdalo mu se preplanulo lice borama. Bio je to vec osamdesetogodi nji starac cija je brada gusto osedela. Mojsije i Aron su oti li kod faraona sa molbom da dozvoli Izrailjcima da odu na tri dana u pustinju, gde su rtvama i molitvama eleli da odaju pocast Jehovi. To je, naravno, bila prevara, po to nisu nameravali da se vrate pod jaram Egipcana. Ali, faraon je gnevno odbio njihovu molbu, a za kaznu je povecao Izrailjcima kuluk narediv i im ne samo da izraduju dotada nji broj opeke, vec i da nabavljaju plevu za njeno ojacavanje. To je zahtevalo dodatne casove rada, po to u Egiptu nije bilo mnogo pleve i morala je da se tra i po citavoj zemlji. A ko zbog toga nije stigao da izradi odreden broj opeka, izlagao se velikim ibanjima od strane egipatskih krvnika. Ogorceni takvim tokom dogadaja, Izrailjci su okrivljavali Mojsija to je njegovo zauzimanje kod faraona donelo vi e tete nego koristi. Za njega je to bio izuzetno bolan trenutak, trenutak ocajanja. Cinilo mu se da Jehova nije odr ao rec i da je uvalio izrailjski narod u jo vece patnje. Mojsije ponovo ode kod faraona cvrsto odluciv i da ovoga puta probudi njegovu savest slu eci se magijom. Stupiv i pred njegov tron, baci svoj tap i on se odmah pretvori u zmiju koja puzi. Ali faraon sa sa aljivim osmehom pogleda I2O Zenon 9(p bradatog carobnjaka i naredi da dovedu sve tenike, koji su izveli istu caroliju. Na njega nije ostavilo jaci utisak ni to to je Mojsijeva zmija pro drala zmije egipatskih sve tenika. Od tog trenutka rasplamsala se ogorcena borba sa tvrdom uporno cu vladara. Mojsije je poslao na Egipat redom deset nesreca: najpre se voda Nila pretvorila u krv, zatim su se na zastra ujuci nacin namno ile abe, komarci i muve, stoka crkavala od neke zaraze, ljudska tela bila prekrivena gnojavim ranama, grad upropastio letinu, na zemlju srucio ogromni oblak skakavaca, a na kraju je zavladala takva tama da su ljudi hodali pipajuci. Posle svake nesrece faraona je spopadao u as i pristajao bi da oslobodi Izrailjce, ali ubrzo bi povlacio obecanje, iako su njegovi podanici glasno tra ili da ih neispunjavanjem svojih obecanja ne izla e novim nesrecama. Doveden do krajnosti, Mojsije je konacno odlucio da slomi faraonovu

volju desetom, najpogubnijom nesrecom. Ali prethodno je upozorio Izrailjce da budu pripravni. Naredio im je, pre svega, da svaka porodica zakolje jednogodi nje jagnje i da njegovom krvlju obele i vrata svojih kuca. Za veceru je trebalo da pojedu peceno jagnjece meso sa beskvas-nim hlebom i gorkim travama, a svima je naredio da za sto sednu odeveni za put, da bi u svakom trenutku mogli da napuste Egipat. Kada je do la ponoc, Jehova je i ao od kuce do kuce, i tamo gde na vratima nije video krvavi znak, usmrci-vao japrvence, ne zaobilazeci ni faraonovog ni robinjinog sina. cak su* i prvencad ivotinja padala mrtva. Zemljom su se razlegli jauci i plac, smrt nije po tedela nijednu egipatsku porodicu, l tek tada je faraon razumeo stra nu Mojsijevu moc i dozvolio mu da izvede izrailjski narod iz ropstva. Sveteci se za progon i kuluk, Izrailjci su opljackali egipatske kuce, koristeci mete koji je u zemlji zavladao zbog nesrece. Tako su stekli zlatne i srebrne posude, odecu i mnoge druge dragocene stvari, pre svega oru je, koje je moglo dobro da im poslu i u borbi sa pustinjskim plemenima. Mojsije je ovekovecio ovaj dogadaj uspostavljanjem praznika Pashe, to znaci "praznik prolaska, zaobila enja", jer je Jehova zaobilazio domove Izrailjaca, a Egipcane ka njavao smrcu prvenaca. PRELAZAK PREKO CRVENOG MORA. Zasvira e srebrne trube i povorka Izrailjaca napusti zemlju Gesemsku i krenu na istok ka pustinji. Cinilo ju je esto hiljada naoru anih ljudi, 1 01 ne racunajuci ene, decu i poslugu. Na celu je hodala svita sa drvenim kovcegom u kojem se nalazila balsamovana mumija Josifa, a povorku se zavr avala nebrojenim stadom ovaca, koza i magaraca. U pustinji su izbeglice, na svoju radost, shvatile da ih predvodi Jehova, jer je danju ispred njih i ao stub od dima, a nocu ognjeni stub koji je dosezao samo nebo. Mojsije je u pocetku sledio stari put karavana du obale Sredozemnog mora, zatim je skrenuo na jug, ka pustinjskoj zemlji Etam, jer se bojao da ga pomorska utvrdenja tamo njih naroda nece bez borbe propustiti u Hanan. U Etamu je naredio prvi du i odmor, a zatim se ponovo uputio na sever i razapeo atore u Pi-Airotu. To je bilo naselje koje je le alo izmedu Migdola i mora, nedaleko od grada Vel-Sefona, poznatog po hramu hananskog boga Bala. U meduvremenu, faraon, uvreden i besan, bacio se u poteru za beguncima na celu est stotina bojnih kola. Kako su se samo prenerazili Izrailjci kada se iz pra ine pojavila gomila stra nih egipatskih ratnika u galopu! Kao opcinjeni gledali su u propast koja im se pribli avala, lomili ruke u ocajanju i kukali to su tako lakomisleno dozvolili da budu izvedeni iz zemlje Gesemske, gde je bilo bolje iveti u ropstvu nego sada ginuti od ruku egipatskih vojnika. Mojsije ih je umirivao i uveravao da Jehova nece napustiti svoj narod u nesreci, l zaista, cim je pao mrak Egi-pcanima je preprecio put ogroman zid od dima i plamena, koji je stajao do samog jutra i nije mogao da se prede. Mojsije je u praskozorje iza ao na morsku obalu i podigav i ruku naredio talasima da se razdvoje. Odmah se izmedu dva naslagana vodena zida stvorio suvi prolaz, kojim su Izrailjci po urili na drugu obalu. Faraon je shvatio ta se dogada i estoko za njima pojurio na celu cele konjice. U trenutku kada se nalazio na sredini mora, Mojsije je jo jednom podigao desnu ruku, i na taj znak vodeni zidovi su se sru ili na gonioce i odvukli ih u dubine pobesnelog vrtloga. Nekoliko sati kasnije talasi su na obalu izbacili tela ljudi i konja, i polomljena bojna kola - alosne ostatke ohole egipatske konjice. U izrailjskom logoru zavlada neopisiva radost. Mojsije i citav narod zapeva e pesmu zahvalnicu u slavu Jehove, a ene sa prorocicom Marijom na celu izvedo e Ples pun trijumfalnog zanosa, udarajuci takt na glasnim tambu-rinama. L 122 Zenm y(psi PUTOVANJE KROZ PUSTINJU. Izrailjci se zatim uputi e ka pustinji Sur. Put ih vodio kroz predele bez vode i tri dana nisu imali ni kapi vode za pice, a kada su se najzad dovukli do Mere, tamo nja voda je bila gorka. Za izmorene i edne

putnike to je bio izuzetno bolan udarac i u logoru je ponovo pocelo da se iri nezadovoljstvo i ocaj. " ta cemo piti?", gundali su ljudi. Ali, Mojsije je brzo iza ao na kraj sa zlom. Ubacio je u bunar neke grancice koje je sakupio u okolini i na radosno cudenje Izrailjaca voda je postala slatka i pitka. Okrepljeni putnici krenu e potom u Elim, rajsku oazu cuvenu po sedamdeset palmi koje tamo rastu i dvanaest izvora bistre vode. Trebalo je, ipak, nastaviti put. Tacno est nedelja nakon prelaska egipatske granice, povorka se ulogorila u pustinji Sin, izmedu Elima i Sinaja. Tamo je boravak bio izuzetno te ak. Sunce je nemilosrdno pr ilo, a da zlo bude vece istro ile su se zalihe hrane i vode. "Daj nam vode da pijemo!", zvali su, a Mojsije je odgovarao: "Za to se prepirete sa mnom? Za to izazivate Gospoda?". Za mu karce, ene i decu, koji se jo nisu bili navikli na te ak pustinjski ivot, glad i ed postajali su prava muka. Kao i obicno, citava krivica za nesrecu pripisivana je lakomislenosti Mojsija i Arona. Uzbudene gomile naroda opkoljavale su atore dvojice voda, proklin-juci sudbinu i u ocajanju gnevno ih optu ujuci: "Kamo da smo pomif od ruke Gospodnje u zemlji Misirskoj, kad sjedasmo kod lonaca s mesom i jedasmo hljeba izobila! Jer nas izvedoste u ovu pustinju da pomorite sav ovaj zbor gladu." Po tim recima Mojsije je postao svestan koliko je duboko u Izrailjcima bila uko-renjena ropska du a, po to su iznad slobode stavljali ugodan hleb i lonce mesa. To ga je do dna srca zabolelo, ali ih je uve-ravao da Jehova sigurno nece da napusti svoje sledbenike i da ce ih nahraniti i napojiti pre nego to se i nadaju, l pred vece obecanje se ispuni. Sa istoka dolete e nepregledna jata prepelica i u jednom trenutku pado e na zemlju. Iznemogle od dugog leta bespomocno su mlatarale krilima i lako se hvatale golim rukama. U logoru nasta groznicava vreva, planu e vatre i ubrzo se ra iri slatki miris ptica pecenih na ra nju. Po to su utoli e glad, Izrailjci polega e da spavaju, do nebesa uzdi uci cudotvornu moc Mojsija. U zoru, tek to ih je probudio znak za ustajanje srebrnih truba, protrlja e oci od cudenja, citavo prostranstvo stepe, dokle je pogled dopirao, bilo je prekriveno lopticama, be-lim kao sneg, koje su podsecale na grad. Istrcali su da bolje 123 *-' '-J-v, £/ osmotre pojavu. Iz atora je iza ao i Mojsije i sa trijumfalnim osmehom objavio da je to mana koju je Jehova poslao umesto hleba. Ljudi su oklevali da probaju cudne loptice, ali kada su se uverili da imaju ukus slican hlebu sa medom, uzvicima su izrazili prijatnu iznenadenost i odu evljeno su prionuli na njihovo skupljanje. Ubrzo se ispostavilo da se za dan mo e skupiti onoliko koliko je potrebno da se utoli glad. Od tada, pa narednih cetrdeset godina pustinjskog lutanja, mana je bila njihov svakodnevni hleb. Sledece mesto odmora bilo je Rafidin. Tamo nije bilo nijednog bunara i izrailjski narod je ponovo trpeo ed. U logoru je uzavrelo od protesta i buntovnickih pretnji. Mojsije se tada uputi pod planinu Horiv, koja se nedaleko od logora dizala do neba. Stade je u njenom podno ju i pred ocima utucenog naroda udari tapom po strmoj steni. U istom trenutku iknu iz pukotine mlaz sve e planinske vode. Videv i to cudo, Izrailjci prvo zaneme e, a zatim podivlja e od radosti i blagosiljajuci Mojsija gura e se jeden preko drugog da napune vodom krcage i druge posude koje su im se na le pri ruci. Jedva da su uspeli da utole ed i napoje ivotinje, kada su zaprepa ceni zaculi borbene poklice koji su im se pribli avali. Po prvi put su morali oru jem da odmere snage sa ratnickim pustinjskim plemenima. To su bili Amalicani, koji su hteli da preprece put nepoznatim uljezima i napljackaju se. Ali, ako su racunali na laku pobedu, ljuto su se prevarili. Mojsije je poverio komandu nad svojom vojskom Isusu Navinu, koji se pokazao kao sposoban i hrabar voda. Brzo je i vesto poveo svoje cete u borbu sa napadacima i ubrzo se rasplamsala ogorcena bitka. Mojsije je sa Aronom i Orom stao na brdo da bi pratio tok bitke, koja se sa promenlji-vom srecom vodila od jutra do mraka. Kada je Mojsije podizao ruke, pobedivali bi Izrailjci, a kada ih je spu tao, nadjacavali bi Amalicani. Satima je trajalo tako, dok mu na kraju ruke nisu

.

" Kada ga Mojsije upita ta bi trebalo da uradi. Novo uredenje zavelo je red i znatno pobolj alo administraciju. poredali su se du oznacene linije. nad svakom grupom da postavi stare inu koji bi istovremeno bio sudija i re avao sitne albe. ene kuvale. Da bi izbegli poraz. rasle su urmine palme i bagremi. Mu karci. sve tenik rnadijanski i Mojsijev tast. nece moci sam vr iti. Sutradan je poceo da sudi ispred svog atora. svecano obuceni. Mojsije je jo jednom oti ao da se sretne sa Jehovom. Turobni stenoviti masiv sa svojim vrhovima koji doticl nebo. Poce e da udaraju gromovi i sevaju munje. da svako od njih podigne vlastiti rtvenik. Tokom ponovnog boravka na Sinajskoj gori Je-hova mu je predao niz zakona i verskih propisa. Jotor je posmatrao i sve vi e se cudio kako se Mojsije ceo dan mucio i tracio vreme na re avanje sitnih sporova. i ka i Isusu neka pamti da cu sasvijem istrijebiti spomen Amalikov ispod neba. prele i tkale. S tim dragocenim darom Mojsije se vrati u dolinu i u slavu velikog dogadaja naredi Jakovljevim pokoljenjima. koji mu je saop tio da namerava da sklopi zavet sa izrailjskim narodom. Savet mudrog madijanskog sve tenika je sproveden u ivot i rasute izrailjske mase dobile su zacetak svog buduceg dru tvenog uredenja. Tri meseca nakon napu tanja Egipta Mojsije se zaustavi na du i odmor pod gorom Sinauskom. ali je ovog puta sa sobom poveo . Aron i Or su posadili Mojsija na kamen i sa obe strane podupirali mu ruke. jer je to te ko za tebe. a gora nesta u gustom oblaku dima. Bez odlaganja je do ao u izrailjski logor i doveo zetu enu i dva sina. naime. Tako je pred vece Isus Navin razbio napadace i primorao ih da se povuku. naredio je svim Izrailjcima da obuku sve e oprane haljine i poste tri dana da bi se dostojno pripremili za veliki trenutak. koji bi od tada trebalo da reguli u dru tveni ivot Izrailjaca. Tamo je bilo dovoljno vode. Kada je pro ao trodnevni period pripreme. narod se okupio u podno ju Sinajske gore. Mojsije ih je upozorio da niko ne sme da stupi na Svetu goru i pastirskim tapom oznacio granicu upo< Bi6(ijsl(e kgende zoravajuci da ce svako ko je prekoraci poginuti. pre nego to se razracunao sa faraonom i izveo narod iz Egipta. PLES OKO ZLATNOG TELETA. a vas narod stoji pred tobom od jutra do vecera?. A kad jo odjeknu e glasni zvuci nekakvih tajanstvenih truba. Logor je ubrzo poceo da bruji ivotom punim u urbanosti i vreve.. ljudi popada e na zemlju i u u asu prekriva e rukama oci. koji su davali dovoljno drveta za ogrev i gradu. Ali je zato najbli a okolina bila veoma povoljna za du i boravak. pedeset i deset ljudi. koji su se valjali oko vrha. Mojsije je. Girsama i Eleizera. a samo u va nijim slucajevima pozivali bi se preko vi ih instanci na Mojsija. poslao svoje najbli e natrag u zemlju Madijansku. a deca veselo igrala izmedu atora. Umorice se i ti i narod koji je s tobom. Jednoga dana Mojsije je napustio logor i popeo se na sam vrh Sinajske gore. a Jehova je naredio Mojsiju da za vecnu uspomenu pobedu zabele i u knjige: "Zapisi to za spomen u knjigu. Na boji tu je podignut rtvenik za prino enje rtava zahvalnica. Po tom pitanju je bio znatno iskusniji i zato je zetu otvoreno rekao ta o tome misli: " ta to radi s narodom? Za to sjedi sam. Zbog toga nisu videli kako se Mojsije u tom trenutku uspeo na padinu gore i odmah zatim nestao u neprozirnim oblacima dima. Mu karci su se prihvatili zanata. ene i deca. Zatim pode od jednog do drugog rtvenika redom. Sedeo je od jutra do veceri.. Tamo se susreo sa Jehovom." Za veliku pobedu uskoro je saznao Jotor. Odjednom se razbesne stra na oluja. prinoseci na rtve ovce. saslu avajuci svedoke i izricuci presude cak i u najsitnijim sporovima. posavetova mu da Izrailjce podeli na grupe od po hiljadu.Vrativ i se u logor sa radosnom ve cu. bilo ih je dvanaest.utrnule i nemocno pale. sto. a njihovom krvlju poprska vernike u znak zaveta sklopljenog sa Jehovom. nosio je u sebi ne to tajanstveno i ulivao sujeve-ran strah medu Izrailjcima naviknutim na ravnicu delte Nila. Nije dobro to radi .

.

a na vrh je oti ao sam. obuze ka takav gnev. kada nije bilo Mojsija i njegovog neodoljivog ara. pa podite tamo i amo po okolu od vrata do vrata. u kome je kovceg trebalo da pociva. sav narod bi izlazio iz atora i u strahu po-smatrao kako razgovara sa Jehovom. Skru enog Arona je stra no ukorio zbog otpadni tva i pozvav i Levite dao im ovakvo naredenje: "Ovako ka e Gospod Bog Izrailjev: pripa ite svaki svoj mac uz bedro svoje. pevajuci i igrajuci oko statue. Tada je iz njegovih usta jo jednom*uo obecanje da ce narod izrailjski dobiti Hanan. vec mu je predao i skup zakona i verskih propisa po kojima su Izrailjci imali da se vladaju. prode pored njega zakloniv i lice rukom. Mojsije se zatim vratio u logor. Na kraju mu je objavio da je du nost prvosve tenika poverio Aronu zajedno sa privilegijem da se ona u njegovoj porodici prenosi sa koleno na koleno. Ostavio ih je. obradovan povratkom idola kojeg je obo avao od pamtiveka. Sada. i pobijte svaki brata svojega i prijatelja svojega i bli njega svojega. A za to vreme. i " ator od sastanka". U strahu to su ostali sami. na padini brda na polovini puta. zemlju u kojoj teku med i mleko. Dr eci se po strani. na koje je eleo po drugi put da ureze deset zapovesti. vratili su se pod za titu svojih bogova iz vremena boravka u Egiptu. po urio je ka logoru i naredio da se izvan njegovih granica postavi posebni ator. Ipak se jednom smi-lova izmucenom Mojsiju i. a narod. Zlatno tele je razbio u paramparcad i bacio u bunar. Aron se na ao u velikoj nedoumici i nije znao ta da radi. ene i deca padali su u verski zanos. tako da se nagomilalo toliko zlata da su mogli da izliju statuu zlatnog 126 Zenon y&si teleta. a sa njegovog lica izbijao je takav velicanstveni sjaj. Boravio je tamo cetrdeset dana i cetrdeset noci. Niko nije znao ta se de avalo u njegovoj du i. Prorok je sa tablicima oti ao na vrh gore i tamo ostao cetrdeset dana i cetrdeset noci. Do tada je slu ao samo glas Boga. Uostalom.Arona. Dao mu je i tacna uputstva kako da napravi "kovceg zaveta". Sada mu. Nedugo zatim Jehova naredi Mojsiju da iskle e dve nove kamene tablice. Po to je uspostavio red u logoru. Ugledav i u asnu razuzdanost." Aron. Jehova mu je tada ne samo ponovio deset zapovesti. to je bio Bog ciji im je kult usadivan odne-davno. Na njegov poziv ene su u rtvenom zanosu davale svoj nakit. da je o stenu razbio tablice sa Jehovinim zapovestima. ZAVET S JEHOVOM." Leviti se naoru a e macevima i ubi e na hiljade otpadnika. jer tome Mojsiju koji nas izvede iz zemlje Misirske ne znamo ta bi. da su zasle-pljeni sunarodnici morali da odvracaju pogled. Ispunjen osecanjem zahvalnosti. vrati e se u logor. Ubrzao je korak da bi to pre stigao u logor. to nije bilo dovoljno. Samo Leviti nisu ucestvovali u tom ludilu. Samo je on smeo tamo da ude. ne mogav i da sa ekaju Mojsija. U srcima Izrailjaca slomila se vera u Jehovinu za titu. Ali Jehova mu odlucno rece da smrtnicima nikada nece pokazati svoje lice. Silazeci sa vrha Sinajske gore. da izmoli od Jehove opro taLza sve to se dogodilo. pri-neo mu Je rtve paljenice od ivotinja i zatim seo za svecanu gozbu. kome je verno slu io. Nadava. ljudi ostavljeni na polovini puta. po to je strahovao da mu je brat nastradao. i dopusti mu da ga na tren pogleda s leda. ipak. koji je trebalo da im slu i kao hram. nije imao snage da se suprotstavi tom sna nom zahtevu. Mojsije je jo izdaleka zacuo stravicnu viku. mu karci. Avijuda i sedamdeset izra-iljskih stare ina. ce-znuo je da mu pogleda u lice. ljudi su na sav glas tra ili: "Hajde nacini nam bogove. ispunjen ocajanjem. a kada je stajao ispred ulaza sa uzdignutim rukama. Mojsije se ponovo uputio na vrh Sinaja. sa u asom su posmatrali kako se narod odrekao Jehove i svom du om se predao idolopoklonstvu. Sledeceg dana postavljena je na sred logora. koji ce ici pred nama. postaviv i ga u pukotinu stene. Jehova mu je predao dve kamene tablice na kojima je bilo urezano deset bo jih zapovesti. Zato im je pro-povedao . ne jeduci i ne pi127 juci. a Izrailjcima naredio da iz njega piju vodu. Ispred Aronovog atora okupila se velika masa. ipak. Citav dan orili su se bubnjevi i svirale.

Nasred odaje stajao je oltar protkan zlatom. umetnicki izradenim glavama. Unutra se ulazilo kroz vrata zaklonjena zavesom od plave. Zahvaljujuci tome hram je u slucaju preno enja mogao lako da se postavi ili rastavi na delove. Odlucio je. vernicima se cinilo da na njegovoj glavi vide rogove. bezoblicna masa izbeglica postala je dru tvo kojim je upravljala hijerarhija cinovnika. Po to mu je za njihovu gradnju bilo potrebno mnogo zlata. vesta u drvodeljstvu. Iz njihovih redova Mojsije je imenovao i sudije. sve. Zidovi su bili prekriveni lanenim platnom. u dvori tu. Tako je odmah pristupio ostvarenju svojih planova. stocic sa osvecenim hlebom i sedmokraki bronzani svecnjak. Velikom bogatstvu ukrasa doprinosile su i naramenice op ivene dragim kamenjem i ogrlica od te kog zlata u obliku lanca. Ali spoljni zidovi hrama nisu blistali zlatom. Pod Sinajskom gorom Izrailjci su logorovali citavu godinu. metalnim zvucima. srebra i bakra. izgledala je velicanstveno. okru enog nizom bronzanih stu-bova sa srebrnim.sa prekrivkom na licu. Zajednicki ivot bio je regulisan pravnim propisima. takode oblo enih zlatom. sagradili su kovceg od bagremovog drveta i oblo ili ga zlatom. Kakve su se samo ogromne promene dogodile za to vreme! Zahvaljujuci Mojsiju. Tamo je u tajanstvenom polumraku pocivao zlatni kovceg zavela. NA PUTU U KADI . Iza rasko no vezene zavese bilo je skriveno najsvetije mesto hrama. Na grudima mu su prelivao vi ebojni opr njak na kojem je svetlucalo dvanaest dragulja sa urezanim imenima dvanaest pokoljenja Jakovljevih. ator-svetinja stajao je nasred cetvorougaonog dvori ta. objavio je sakupljanje priloga. ciji je rub bio op iven zlatnim zvoncicima i re128 Zenm 3(psidbvs/(i sama. kao i u obradi metala. a krov su cinile ovcije ko e ofarbane u crveno. Umiv i se. ucitelje. Mojsije je poletno poceo da organizuje institucije i uredenje vezano za religijski ivot Izrailjaca.tenstva i liturgijskih rituala. koje je u potpunosti uspelo. a kult Jehove dobio je konkretne oblike u vidu institucija hrama. U podno ju Sinajske gore pojavili su se . Preko pan-talona od belog lana i ljubicaste tunike ogrtao je dugacki pla t od plave vune. Tako je svaki njegov pokret bio pracen tihim. a kada je u nadahnucu govorio u Jehovino ime. Njegova ode da. po to je stvorena regularna disciplinovana vojska. da sagradi kovceg zaveta i prenosni atorhram. Pojedina plemena mar irala su u odredenom rasporedu pod svojim zastavama i sa svojim vodama. Sa prednje strane turbana bila je pri ivena zlatna tablica s urezanim natpisom: "Svetinja Gospodu!". Dva zlatna heruvima. Ali nisu ih zakivali. pisare. Grube tkanine od kostreti titile su ga od ki e i sunca. Samo tu. Veseleilu i Elijavu. Iz dasaka su virili zlatni prstenovi kroz koje se provlacila uska traka. koji je sadr avao najdragocenije blago izrailjskog kulta. Sa poprecnih greda visilo je tanko laneno platno tako da je prostor sa svih strana bio zatvoren visokim paravanom. Privelegija opslu ivanja hrama i no enja kovcega za vreme svecanog hoda dodeljena je iskljucivo Levitima. znak svetosti. Leviti su bili najodanije Mojsijeve pristalice i verno su mu slu ili tokom putovanja kao telesna garda. postavljena sa obe strane kovcega. po-veriv i sve radove vezane za njih dvojici cuvenih zanatlija. prvosve tenik je sam ulazio u predvorje hrama. zaklanjali su tablice iroko razapetim krilima. to je bila druga izdvojena dru tvena grupa kojoj su bile poverene du nosti od op teg znacaja. kao da su hteli da je za tite od ne eljenih pogleda. sa kandilom iz kojeg se irio mirisni dim. koju je Mojsije do detalja propisao. na kome su izrailjske ene izvezle tajanstvene likove heruvima. Pored skupa sve tenika. Hram su sagradili majstori od bagremovih dasaka. Ispred ulaza u hram stajao je oltar izliven od bronze i velika bakarna cinija sa vodom. narod je smeo da se moli dok je prvosve tenik prinosio Jehovi na rtvu ivotinje. vidare i poreznike. Mojsije je u kovceg polo io tablicu sa dekalogom i druge sinajske zakone. purpurne i skerletne tkanine. Ta dva majstora. pre svega. Na poklopcu se nalazila zlatna tablica sa natpisom koji je saop tavao da je tu nastanjen sam Jehova. Pojacana je i bezbednost putnika. mesto gde je boravio Jehova.

a na zacelju su bila ogromna stada ovaca i magaraca. po to je popustio pred Mojsijevim molbama. i Mojsije je odlucio da ga ugu i u zacetku.izbio je bunt u samoj Mojsijevoj porod130 131 ici. kada mu je Mojsije obecao znatan udeo u buducem plenu iz Hanana. koji su na motkama nosili kovceg zaveta. Duga kolona putnika krenula je na put u ustaljenom poretku. Klicuci od radosti. U Asirotu. morali su da se hrane samo manom. zarazio gubom i proterao iz logora. Mojsije je. da razmisle o tome ta im je ciniti. Ubrzo je ceo kraj bio prekriven grobovima i zato su ga. Do li su do uverenja da su i oni pozvani za to. Po to ga je obuzelo osecanje bespomocnosti. Aronu je oprostio krivicu. Obeshrabreni naporima. Za ovu ulogu najpogodniji je bio Madijanac Jovav. te je tra io vodica koji dobro poznaje krajeve kroz koje je vodio put. Izrailjci najzad dospe e do ju ne granice Hanana i postavi e logor u . gnevni Bog povratio joj je zdravlje i dozvolio da se vrati u logor. Mojsije se osecao dovoljno jak da se odva i na osvajanje Hanana. U osvit odjeknu e dve srebrne trube i izrailjski narod. naravno. Izvr iv i to veliko istorijsko delo. i krastavaca i dinja i luka crnoga i bijeloga. bio duboko pogoden malodu no cu svoga naroda. Kolonu su titili posebni naoru ani odredi i izvidaci. da li je njegova prva ena. Izrailjci su se bacili na ptice i lakomo navali e da utole glad. rastavljene delove hrama i posude za obred. gladu i podnetim gubicima. Ali iz nevolje ga je izbavilo jo jedno cudo. jer se na logor po drugi put spustio nepregledni oblak prepelica. po to su tamo sahranjeni oni koji su postali rtve lakomosti. gde su se zaustavili na sledeci odmor. Na celu su bili Leviti. gde ih je Jehova. ili mu je Etiopljanka bila nalo nica. To verovatno nije bilo presudno: ogorcenje u porodici izazvala je cinjenica to je prorok pogazio drevnu hebrejsku tradiciju. Posle tri dana mar a kroz pustinju. njegov urak i sin sve tenika Jotora. zajednicki interesi i ciljevi nadvladali su plemenski partikularizam. Prorocica Marija i prvosve tenik Aron bili su nezadovoljni to je Mojsije smatrao da samo kroz njegova usta govori Jehova i da samo njemu pripada pravo da vlada u Jehovino ime. Iza njih su i la plemena pod svojim zastavama. Izrailjci nazvali "Grobovi lakomosti". Sa setom su se secali starih dobrih vremena. koja je bila glavni vinovnik pobune. Ali u temelju tih sukoba krile su se dublje nesuglasice. Tek nakon dugog navaljivanja i pogadanja. Ali medu Izrailjcima nije bilo nikoga ko je znao put do te obecane zemlje. Nezadovoljnike i hu kace stigla je. prihvatio je ulogu vodica. jednog dana u logoru je izbio po ar i progutao mnogo dragocenih dobara. umrla. jer se ispostavilo da su prepelice bile otrovne. Palo je toliko prepelica da je meso cak moglo da se su i za zalihe. A da zlo bude vece. Krivce je pozvao u hram. zaboravljajuci na ropstvo i progon: "Opomenusmo se riba to jedasmo u Misiru zabadava. odnosno enu tudinku i robinju. A u divljim neprohodnim planinama i na beskonacnim pustinjskim prostranstvima <Bi6(tjs%e legende lako je moglo da se zaluta ili padne u zasedu Beduina razbojnika. sklopiv i atore. spremi se za pokret. ipak. Tek nakon sedam dana. Ne znamo kako se to dogodilo. Mojsije je bio svestan tih opasnosti. nema ni ta osim mane pred ocima na ima". govoreci iz oblaka. A sada posahnu du a na a. koju vi e ocima nisu mogli gledati. po stra noj ezi. surova kazna. utuceni su sedeli ispred atora i alili se na Mojsija to ih je nagovorio da napuste Egipat. Marija i Aron su zamerili svom bratu to je o enio Etioplja-nku. Po to nije bilo dozvoljeno da se ubijaju ivotinje. Zato su i li po logoru i alili se: "Zar je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas?" To je bilo otvoreni sukob za uticaj. U logoru su se irile bolesti i ljudi su umirali kao muve. sazvao je savet stare ina. ali je Mariju.tako prvi temelji buduceg izrailjskog naroda. stra no ukorio i pozvao na poslu nost. Ali Jovavu se nije rastajalo od porodice. Izrailjci su opet poceli da gundaju i okrivljuju Mojsija. kcerka sve tenika Jotora. dogodilo se ne to znatno strasnije . napu tajuci to mesto patnje i alosti.

l 132 CETRDESET GODINA U PUSTINJI. poku avali su da se suprotstave zahtevima bukaca i poderav i svoje haljine uveravali da se uz bo ju pomoc Hanan mo e osvojiti. Tek to je razjarilo ljude. ene na e i djeca na a da postanu roblje? Nije li bolje da se vratimo u Misir?". Ali medu izrailjskim pokolenjima nije bilo sloge. Bila je to pora avajuca vest. Ipak. a narodi koji su iveli u blizini nisu bili ratoborno rasoplo eni i rado su uspostavljali trgovacke odnose sa novim jiaseljenicima. Grupe podstrekaca zahtevale su da se Mojsije zbaci i izabere novi voda. predlo eno im je da idu u samoubilacku smrt. te da su ostali ucesnici izvidackog pohoda zbog kukavicluka preterali u opisu snage te zemlje. je li jak ili slab. baci e se na Isusa i Ha-leva da ih kamenuju. padali su jedni drugima u zagrljaj i uzajamno se podsticali da odmah krenu u osvajanje te divne zemlje. bio je to prizor pun neopisive lepote. grdnje i jadikovke pojacavale su se iz minuta u minut. Ispunjeni rado cu. Zatim je krenuo u potragu za prostorom gde su Izrailjci mogli da se nastane za stalno. eda li pod atorima ili u tvrdim gradovima". ivot im je zagorcavala . opijeni rado cu. Samo oni koji jo nisu navr ili dvadeset godina. Ali odu evljenje je brzo splasnulo. a tu i tamo. "Da postavimo starje inu pa da se vratimo u Misir". pa izidite na goru. odtmh potrca e na visoko uzvi enje. Zaslepljeni ludackim strahom i besom. Voce je izazvalo neopisivo uzbudenje i izraljski narod je uporno tra io da se odmah krene u osvajacki pohod. vikali su. odakle se pru ao pogled na granicne oblasti buduce domovine. l vidite zemlju kakva je i kakav narod ivi u njoj. Prema njihovom mi ljenju. Kao nagradu za nepokolebljivu veru u Jehovinu za titu. u zemlju divova koji na njih cekaju iza sna nih zidova utvrdenja. po kojoj su cvetale jarkocrvene a e. Imali su cetrdeset godina da tumaraju po pustinji i da u njoj zavr e svoj ni tavni ivot. Zatim je izabrao po jednog coveka iz svakog plemena i poslao ih u izvidanje uz sledece reci: "Idite ovuda na jug. oplakivali su svoju sudbinu. Nakon cetrdeset dana vratili su se u logor. i bri ljivo negovani vinogradi. Od Avramovog vremena tamo su se dogodile mnoge promene. cekala ih je cast predvodenja Izrailjaca u osvajanju Hanana. Putnici. Doline su bile prekrivene cilimom bujne trave. Neposlu ne izrailjske mase. a kao dokaz plodnosti Hanana doneli su na motkama te ke grozdove. je li dobra ili rdava. Povrativ i vlast nad svojim narodom. Junake je spasilo samo to to su se sklonili u dvori te hrama. Dva studenca sa svezom vodom i prostrani pa njaci pru ali su povoljne uslove za uzgajanje stoke. zemlja Hananska je zaista plivala u svakom izobilju. kada su uhode saop tile sve ono to su videle. Eto. ponovo su dozvolile da ih zahvati ocajanje. Odlucio je da svi koji su pre li dvadesetu godinu ivota ne dozive srecu da vide Hanan. Tada Jehova odluci da uni ti citav izrailjski narod. koji bi vratio narod u Egipat. koji su ucestvovali u uhodenju. Po to je svanulo. poslav i na njega pomor. i kakva su mjesta u kojima ivi. ali o njenom osvajanju nije se moglo ni pomi ljati po to su granice branila sna na utvrdenja sa posadom od divova.pustinji Faranskoj. iznurene monotonim pustinjskim ivotom. Izvidaci su bez te koca ispunili povereni zadatak. A Isus sin Navin i Halev sin Jefonijin. u zemlji Madijanskoj. Kazna se nije odnosila na Isusa i Haleva. kao i pokoljenje rodeno u te kim uslovima nomadskog ivota stici ce u Zemlju obecanu. dok na kraju nisu medu gomilom izazvale velike nerede. Na blagim planinskim padinama videli su se vrtovi maslina. Mojsije ga odmah povede na jug. koje su tako lako prelazile iz jedne krajnosti u drugu. Najpre je trebalo poslati uhode da utvrde sa kakvim ce se protivnikom suociti. l kakva je zemlja u kojoj ivi. popustio je pred Mojsijevim preklinjanjima i ubla io kaznu. Za Izrailjce. "Kamo da smo pomrli u zemlji Misirskoj ili da pomremo u ovoj pustinji! Za to nas vodi Gospod u tu zemlju da izginemo od maca. narova i urmi. Kao najpogodnija pokazala se okolina grada Kadi . je li mali ili velik. gde su izve-sno vreme boravili kod Akabskog zaliva. Ali Mojsije je bio previ e oprezan covek i nije dao da ga odu evljenje sunarodnika lako ponese. narove i socne smokve. u neposrednoj blizini grada Kadisa.

.

Ustanak je ugu en. kao i Aronu. te je odlucio da zaobide Edom sa juga. a ostale krivce proguta vatra. slabeci na taj nacin spone narodnog jedinstva. U tom periodu stasalo je novo izrailjsko pokoljenje koje je odraslo u pustinji i nije poznavalo udobnosti gradskog ivota. Aronova i Mojsijeva sestra. Uz to. najodanije pristalice Mojsija. . Taj nemar je zahvatio i Mojsija i Arona. Tako je medu o tecenima jednom prilikom pod Korejevim vodstvom skovana zavera 250 Levita. a kada je edan poceo da se buni. odbio izaslanike i odmah poslao vojsku na granicu u nameri da silom zaustavi Izrailjce. izazvala je nevideni bes. izvor nezado-voljsva. a za vodu i pa u ce platiti onoliko koliko od njega bude zatra io. cak su i Leviti. a Mojsije i Aron su jedva uspeli da izvuku ivu glavu skloniv i se u hram. da nece da gazi njive i vinograde. U jednom trenutku zemlja se otvori i proguta Koreja. s tobom. sinove Levijeve. odmar ira na sever du njegove istocne granice ' na taj nacin stigne na levu obalu Jordana. Tada Jehova porazi napadace vatrom u kojoj je poginulo 14700 pobunjenika. Pred sam polazak razboleo se Aron. Proteklo je cetrdeset godina kako su Izrailjci napustili Egipat. koja je pala s neba. naprotiv. a vi tra ite jo i sve tenstvo? Zato ti i sva dru ina tvoja skupiste se na Gospoda. Razljucivalo ih je pona anje Arona i njegove sve teni-cke kaste. siguran u svoju snagu. to su pokazali udariv i tapom dva puta u stenu da bi se stvorila voda. Tada se narod povinovao Jehovinoj volji i vi e se nije bunio protiv privilegija Aronovog roda. naredio da donesu u hram po jedan pastirski tap. svecano obecav i da ce se dr ati samo druma. U ZEMLJI OBECANOJ. zatim se prekrio cvecem. Mojsije je udarcem tapa ponovo stvorio vodu. Neposredni uzrok te stra ne kazne bilo je nepostojanje vere u Jehovinu moc. Zato je svakom od dvanaest pokoljenja. l tako se sutradan pred ocima vernika do' Btfjfysfe legende godilo cudo: od svih tapova samo je Aronov pustio pupoljke. U logoru su izbili stravicni neredi. Po to se nisu suprotstavili tom nemaru. A zatim izade pred buntovnike i rece: "Cujte sinovi Levijevi! Malo li vam je to vas ie Bog Izrailjev odvojio od zbora Izrailjeva pustiv i vas k sebi *a vr ite slu bu u atoru Gospodnjem i da stojite pred zborom i slu ite za nj? Pustio je k sebi tebe i svu bracu tvoju. U Kadisu se od ivota rastala prorocica Marija. Raspr ila su se po okolnim pa njacima i ivela svako svojim ivotom. iza koje se prostirao Hanan. Borba sa mocnim kraljem Mojsiju nikako nije i la na ruku. Istocno od Kadisa nalazila se dr ava Edom. nesuglasica i nereda bile su rastuce dru tvene suprotnosti. postajali su lenji i ravnodu ni na religijska pitanja do te mere da su prestali da prinose rtve Jehovi i po tuju obavezu obrezivanja decaka.neprestana zavist i svade oko pa njaka. koju je presecao dobar karavanski put. Jer Aron ta je da vicete na nj?" Mojsije na zaverenike baci kletvu i naredi da se niko ne pribli ava njihovim atorima. tako da je Mojsije do ao do uverenja da najzad mo e da se odva i na osvajanje Hanana. zvani "Carski put". U okr ajima sa pustinjskim razbojnicima ono se prekalilo i izve tilo u ratnickoj ve tini. Mojsije ode u hram i nici-ce pade ispred kovcega zaveta moleci za savet. koja se nadmeno izdvajala od ostalih Levita i prisvajala sve vi e privilegija i materijalnih koristi. Ali surova kazna nije upla ila narod. Izrailjski narod jo jednom je do iveo stra nu su u. otkazali poslu nost. Jehova im je odredio veoma te ku kaznu da umru u pustinji i da njihova noga ne stupi na Zemlju obecanu. Mojsije je preko izaslanika zamolio edomskog cara da ih propusti kroz svoju zemlju. Ali kralj je. Prepu teni sami sebi. ali Mojsiju je bilo stalo da doka e da je Aron prvosve tenicku du nost dobio iz ruku samog Jehove. Gotovo trideset i osam godina izrailjska plemena vodila su u Kadisu miran pastirski ivot. da bi na kraju rodio bademe. To je bilo upozorenje da se ubuduce niko vi e ne usudi da se digne protiv sve tenika. Buntovnici se pojavi e ispred atora Mojsija i Arona i glasno ih upita e: "Za to se vi podi ete nad zborom Gospodnjim?" Saslu av i ih strpljivo.

.

jer su tek bili odneli veliku pobedu i stekli veru u svoje snage. Stekav i tako povoljnu bazu za napad na Hanan. postali previ e velika sila i opasan sused. na ao nacin da se suprostavi nesreci: naredio je da se od bronze izlije zmija i obesi na stubu nasred logora. ne tedeci ni ene ni decu. Slavni majstor umetnosti magije seo je na svoju vernu magaricu i krenuo na dalek put.Mojsije naredi da brata na samrti odnesu na vrh gore Or. Ali. tako da je odlucio da pribegne magiji. Aron je preminuo na gori Or i tamo sahranjen u prisustvu naroda koji ga je oplakivao. Preko granicne reke Javok. Iznureni putnici ponovo su gubili strpljenje. cak do Genezaretskog jezera. zabrinuo se za svoju sudbinu. prodrli u neprijateljsku zemlju i nezadr ivim juri em je osvojili. jer se s druge strane reke nalazila dr ava Vasan. Mojsije je znao da su Moavci nakon rata s Amorejcima bili veoma oslabljeni. ivotinja se propela i. odmah bi povratio zdravlje i sposobnost da hoda. pobi e sve stanovni tvo. Od njihovih ujeda razbolelo se toliko ljudi da je put morao da bude prekinut. tako da nije ocekivao da ce pru iti otpor. prostirala se zemlja Moavska. S druge strane reke.. ali carobnjak ne popusti i otvoreno rece: "Da mi da Valak kucu punu srebra i zlata. tokom noci Bog se predomisli i dozvoli Valamu da ode u Moav. Izrailjce je cekao te ak oru ani sukob. Nakon pogrebnih svecanosti Izrailjci su se uputili na jug ka Akabskom zalivu. na istocnoj obali Jordana. Lako su slomili otpor protivnika. Postelja mu je bio nacinjena od eleza i bio je dug devet stopa. razjareni zbog otpora. prepla ena. sjajnije poslanstvo i jo skupo-cenije darove. skrenula u otvoreno polje.. Videla ga je samo magarica. Mojsije je naredio grupisanje svoje vojske na Moav-skim poljima. Zato ih je stigla kazna . ipak. Tako je prvi put obavljen obred preno enja visoke du nosti sa oca na sina. Naredio je andelu da stane na drum sa isukanim macem. Ugledav i blistavo providenje. zaobi la neprijateljski Edom sa juga i istoka. koja svojim gornjim tokom deli dr avu Siona od dr ave Amonaca. U meduvremenu Bog je poceo da sumnja da on potajno ima zle namere prema Izrailjcima i odluci da ga zaustavi. a izrailjski osvajaci. Izrailjci se nisu upla ili od tih vesti. Ali nije se osecao dovoljno jakim da im se oru ano suprotstavi. Tamo je reka bila plitka. Car moavski Valak. da bi se na kraju zaustavila na reci Zared. du obale Mrtvog mora. Ona je predstavljala granicu zemlje Amorejske. Osim toga. ne bih mogao prestupiti rijeci Gospoda Boga svojega. Balak nije odustajao. Valam je saslu ao izaslanike i nakon noci provedene u molitvi saop tio im je da mu je Bog Izrailjaca zabranio da se prihvati takve misije. amorejski kralj Sion bio je sposoban vojskovoda i resio je da brani prelaz.u logor je upalo nepregledno mno tvo zmija otrovnica. Ali u dve bitke pretrpeo je stra an poraz. pod uslovom da postupa onako kako mu bude naredio. trecem Aronovom sinu. Kralj je poslao k njemu poslanstvo sa bogatim darovima i pozvao ga sebi da baci cini na Izrailjce i oduzme im volju za borbu. koju nije bilo lako osvojiti. po to je i la dubokom klisurom sa visokim i strmim*liticama. Mojsije je. Poslao je drugo. l zaista. U Faturi na Eufratu iveo je cuveni carobnjak i bogoboja ljivi covek. BiBfi/sfe legende ---------------------------------------------------------------------------CAROBNJAK VALAM. i nju su sa druge strane cuvale kule i zidine Jerihona. alili se na Mojsija i pretili da ce mu otkazati poslu nost. Tamo je sa njega skinuo haljine i oznake dostojanstva prvosve tenika i predao ih Eleazaru. Osvojiv i Vasan zavladali su celom Zajordanijom. Valam. Valam nije znao ." Ipak. Ko god bi pogledao na tajanstveni simbol. I li su dugim stenovitim klancem gde nije bilo ni vode ni hrane. Iznad Akabskog zaliva kolona je skrenula na sever. pro ao je kroz njihovu zemlju bez prepreka i stigao do reke Arnon. jer su Izrailjci posle pobede nad Amorejcima i carem Ogom. Njen kralj zvao se Og i bio je div cuven po ratobornosti i fizickoj snazi. koji se do tada pasivno dr ao prema uljezima.

Zato se razjario i .ta se dogodilo. po to je andeo za njega bio nevidljiv.

Moavske ene su se klanjale svom idolu Bal Peoru na veoma razuzdan nacin. l Moavite je stigla kazna za irenje bluda. U op tem pokolju poginuo je i carobnjak Valam i tako platio glavom za podli savet koji je dao moavskom caru.nicima. U pokolju. Poni ena magarica po ali se tada placnim glasom: " ta sam ti ucinila. andeo ga je upozoravao. podigao sedam rtvenika na kojima je prinosio nove rtve. odlazeci dade mu lukav savet." "Idi s tijem ljudima". carobnjak tada zapoce sa svojom magijom. pobiv i celo stanovni tvo. a ona zari kopite u zemlju i. Moavski kralj je posmatrao njegove postupke sa sve vecim podozrenjem. Dvanaest hiljada odabranih izrailjskih vojnika opusto ilo im je zemlju ognjem i macem. te me bijes vec treci put?" Valam kao da se uop te nije iznenadio to je magarica iznenada progovorila ljudskim glasom. Siti jednolicnog logorskog ivota i strogih propisa Mojsijeve religije. ali svaki put Bog ga je primorao da blagosilja Izrailjce. i jo uvek ispunjen u asnim besom izgrdi je: " to mi prkosi ? Da imam mac u ruci. Mojsije je znao da po Jehovinoj presudi nece ostvariti glavni cilj svoga ivota. ne obaziruci se na to to su se u tom trenutku vernici molili u Jehovinom hramu. kako bi je naterao da se vrati na put. koja je trebalo da porazi Izrailjce. svide se osvojena oblast Zajordanije i izrazi e elju da se tamo nastane za stalno. koji se rasplamsao po logoru. Andeo ga pogleda prekorno i rece: "Za to si bio magaricu svoju vec tri puta? Evo ja izidoh da ti ne dam. da nece do iveti srecu da prekoraci granicu Hanana." "Nijesam li tvoja magarica?". jesam li ti kad tako ucinila?" Valam je morao da prizna da mu je uvek verno slu ila i zato joj kratko odgovori: "Nijesi. Pored trideset i dve hiljade robinja. Plen osvojen u zemlji Moavskoj bio (BiBfijsfg legende-----------------------------------------------------------------------je ogroman. odakle se video izrailjski logor. jer nijesam znao da ti stoji preda mnom na putu. Valama je veoma zabrinuo citav dogadaj i u elji da nekako popravi tetu pred kraljem. prignjeci svome gospodaru nogu uza zid. Car je postupio po njegovom savetu. POSLEDNJI MOJSIJEVI DANI. sin prvosve tenika Eleazara. ali im postavi uslov da prvo ucestvuju u osvajanju Hanana. Mojsije im rado dodeli tu zemlju. "ali samo ono govori to ti ja ka em. U uskom prolazu andeo joj je ponovo preprecio put. Plemenima Ruvima i Gada. ako tebi nije po volji. estoko se razgnevi i progna nepouzdanog carobnjaka iz svoje dr ave. Jednom prilikom jedan Izrailjac visokog roda doveo je u svoj ator Moavku. . sad bih te ubio. a da se nije uklonila ispred mene. Tada je Fines. sna no se okrenuv i.umesto kletve iz njegovih usta su protiv volje iza le reci blagoslova. "Ja e me otkako sam postala tvoja do danas. macem probo gre ni par." Skru eni Valam se pravdao: "Zgrije io sam. alila se magarica. kao i polovini Manasiji-nog plemena. Izrailjci su oteli sedamdeset i dve hiljade grla stoke i ezdeset i jednu hiljadu magaraca. koji su izdali Jehovu zbog moav-skog boga. To je bio signal za odlucujuci obracun sa gre. Kad me ugleda magarica. jer tvoj put meni nije po volji. ja cu se vratiti. Izrailjci su lako podlegli zavodnicama. a kada sedmi put cu isti blagoslov. ogorcen sramnim prizorom. palo je dvadeset i cetiri hiljade prestupnika.gle cuda . Zatim ga je odveo na brdo. Ali to nije dalo nikakve rezultate. Magarica je jurila napred kao pomahnitala i uletela izmedu dva zida vinograda. Sedam puta je poku avao da izvr i carevo naredenje. Najpe je podigao rtvenik i prilo io na rtvu ovcu. a zatim je poceo da govori osve tanu kletvu. U taj ritualni razvrat uvlacile su i Izrailjce. tebe bih vec ubio a nju ostavio u ivotu. ona se ukloni ispred mene vec tri puta. da zavede Izrailjce i podrije njihovu snagu uz po-mod moavskih ena. Smesta sjaha s magarice i pokloni se do 136 zemlje." U zemlji Moavskoj kralj je docekao slavnog carobnjaka ra irenih ruku i obasuo novim darovima. i tako ih navodile na idolopo-klonstvo.poceo iz sve snage tapom da udara cudljivu ivotinju." U tom trenutku i on odjednom ugleda svetli lik andela. Valam zajauka od bola i nastavi da je iba. Ali .

.

i Gospod cu glas na .Ali Misirci stado e zlo postupati s nama. Ali i njima je dao u posed cetrdeset i osam malih i velikih gradova. te nisu mogli da propadnu. a zatim je digao atore. sve tenstvo i liturgijski ceremonijal. dao im zakone. Da bi sprecio sukobe. ce njivim pogledom obuhvatio je velika prostranstva Zemlje obecane. da je postao njihov izbavitelj. pola uci tako cvrste temelje buduceg dru tvenog uredenja Izrailjaca. Miheja i Jeremije. Ali pred smrt morao je da uradi jo mnogo toga. Kada je izrailj-ski seljak prinosio na rtvu prvine svoje letine. l dovede nas na ovo mesto. kojem je slu io celog ivota. Jedino Leviti i sve tenici nisu dobili zemlju. Mojsije je potom sazvao zbor svoga naroda i upozorio ga da ostane veran zavetu sa Jehovom. Iz duboke vere u Jehovinu za titu Izrailjci su crpli moralnu snagu i nadu u trenucima poraza i nesrece. nadahnutu pesmu u slavu svoga Boga. ose-cao je da mu se bli i kraj. iako su katkad padale na njih te ke kazne za kr enje sinajskog zaveta. molio se ovako: ". <Bifj(ijsl<g legende 139 MOJSIJE U OREOLU MITOVA Istorija bekstva iz ropstva i puta do Zemlje obecane istovremeno je i istorija jevrejske religije. Koristeci se cetrdesetogodi njim iskustvom. Za svog naslednika odredio je Isusa Na-vina. Oprostiv i se od svoga naroda. sve vi e mu je pridavan natprirodan karakter. pre svega. koje su smatrane za tako malo va ne da nije bilo potrebno navesti ni ime faraona progonitelja. U nadahnutim vizijama proroka Osije. uzdizale su se odbrambene zidine Jerihona. mada su mu telo i um bili sacuvani. Izrailjci su verovali da ih je Jehova posebno zavoleo. Izvr io je. Istorija tog dramaticnog bekstva Izrailjaca iz ropstva postepeno je gubila realne odlike. i pogleda na muku na u. moralne norme i dru tveno uredenje. Mojsije je podelio Hanan izmedu rodova. Zatim je napisao uzvi enu. koje su ga opasavale. op ti popis stanovni tva i saznao da izrailjski narod broji est stotina i jednu hiljadu se-damsto i trideset ljudi. i strahotom velikom i znacima i cudesima. i naredio Izrailjcima da je nauce napamet. a zanemarivane istorijske cinjenice. Preno enjem predanja sa kole-na na koleno. na koju mu nije bilo sudeno da stupi. na trud na i na nevolju na u. Uostalom.. da budu sredi ta njihovog delovanja i da obezbede bogate uslove ivota. Njegova smrt je obavije-na vecitom tajnom i do dana dana jeg niko ne zna gde treba tra iti njegov grob. i strme stene u utim. i dade nam zemlju u kojoj \ . Odmah iza Jordana. da ih bodri i u dobru i u zlu. buduca 138 domovina Izrailja! S tugom je okrenuo leda predelu koji se pred njim rasprostirao i izdahnuo u samoci. zemlja u kojoj teku med i mleko. nad palminom oazom. da bi pod vodstvom Isusa Navina pre ao Jordan. plavim i braon prelivima. l mi zavapismo ka Gospodu Bogu otaca svojih. Kao na dlanu video je Jordan kako tece kroz klance ka Mrtvom moru povr ine poput ulja. Odredio je i est gradova u kojima su skloni te mogli da nadu ljudi krivi za nenamerna ubistva i tako izbegnu osvetu rtvinog roda. prve sna ne stra arske kule na pragu Hanana. vernog saradnika i sposobnog vojskovodu. pozvan da ispuni vecnu istorijsku misiju. uputio se na vrh gore Navav. izlazak Izrailjaca iz Egipta dobio je misticno znacenje kao objavljenje Jehovine volje i cisto religiozni dogadaj..Bilo mu je vec stodvadeset godina i. i na kraju ih odveo u Hanan kao ujedinjen i organizovan narod. ustanovio ve-rske institucije. muci e nas i udari e na nas te ke poslove. dopunio je zakonik novim zakonima i verskim propisima. purpurnim. bili su izabrani narod. l izvede nas gospod iz Misira rukom krepkom i mi icom podignutom. To je Zemlja obecana. Narod je trideset dana oplakivao svoga ucitelja. a na kraju horizonta pru ao se uski rub Sredozemnog mora. jer je trebalo da slu e Jehovi u celom Hananu.

.

vec znamo samo to da su odrastali na dvorovima tudinskih kraljeva. u trenutku kada su se prihvatili redigovanja istorijskog nasleda. neumoljivog izvr ioca Jehovine volje. Uvek ga vidimo idealizovanog. Kao novorodencad pu tani su niz vodu u ko aricama ili kovcezima. Oni nisu bili istoricari u savreme-nom znacenju te reci. koji su posmatrali istoriju Izrailja sa njima svojstvene religiozne tacke gledi ta. W Da li iz toga proistice da Mojsije nije bio istorijska licnost? Ni najmanje! Dana nja nauka je opreznija u izricanju ocena po tom pitanju otkako je na dnu velikog broja legendi i 141 'Bi6(ijsi(e legende ------------------------. nai ao bi na njihovo potpuno nerazumevanje. na primer. da je imao trenutke kada ga je obuzimala sumnja. koji je godine 2350. Isav i Jakov relativno su realni likovi i svojim ljudskim osobinama razumljivi nam i bliski. Zahvaljujuci njegovom geniju. za njih su bili najociglednija istorijska istina. u punom sjaju pomazani-ka. Kada je rec o Mojsiju. dramatican i potresan u svojim tragicnim borbama sa sopstvenim i slabostima svoga naroda. medu oblacima i munjama. p. Objavljivao je Jehovine reci. u pustinji i u Hananu. Iz tog razloga. Solon. pre se odigrava suprotan proces. i zato je sve to je rekao i ucinio postalo pravo i nepogre iva dogma. zakonodavca i verskog reformatora velikog formata. Narodna predanja obicno ne govore ni ta o njihovoj mladosti. Lot. 6-9). Ukoliko bi neko poku ao da im predstavi nacela istorijskog kriticizma. imao sudbinu slicnu Mojsijevoj.e. njegova cuda i naredbe. Svake godine za praznik Pashe izrailjski narod je slavio himnama i psalmima Jehovu i njegovog opunomocenika Mojsija. 26. vec je proteklo nekoliko stotina godina od Mojsijevog vremena i zato je stvarni tok dogadaja podlegao procesu koji nazivamo mitolo-gizacijom pro losti. Njegova majka sve tenica donela ga je tajno na svet i pustila . to je uzdignut na pijedestal svetosti. Nasuprot tome. vec teolozi. njegovi razgovori sa Jehovom. Tako se. zakonodavac i prorok je sugestivan. osnovao u Mesopotamiji mocnu akadsku dr avu. da je veliki kralj Sargon. Veliki voda. Ali kako malo znamo o njemu kao coveku! Valjda samo toliko da je lako padao u gnev. ta god da je Mojsije cinio. koji su napisali istoriju bekstva iz Egipta i uneli je u svoje svete knjige. Uostalom. a iskustvo putovanja kroz pustinju poprimalo je u njihovim obredima karakter liturgijske misterije. da se dva puta enio i da je imao probleme sa rodbinom. ali i pored velikih napora medu njima nema saglasnosti ta se zaista dogodilo i ko je ustvari bio Mojsije. naucnici se danas bore sa ogromnim te kocama da iz legende izvuku jezgro istine. Legenda o Mojsijevom rodenju i smrti zapanjujuce je slicna legendama drugih drevnih naroda. Likurg ili Numa Pompilije vi e ne smatraju mitskim likovima.Zenan 9(psufovs%i tece mlijeko i med" (Zakoni ponovljeni. To su bili predvodnici koji su delovali u prelomnim istorij-skim trenucima i zato su u predanju pokoljenja bili uzdignuti u rang velikih simbola. U Aziji. Vi e je nego verovatno da je izrailjska sredina iznedrila vodu. Isak. drame koja kao da je bila iz ^ drugog sveta. U svetlu tog psiholo kog procesa mo emo lak e da ra-zumemo sve tenike. neki naucnici smatraju da je Mojsije najmitologizovanija i naflajanstvenija licnost u biblijskoj prici. Grckoj. rodenje narodnih heroja obicno je bilo praceno dramaticnim okolnostima.------------------------------------------------------mitova otkrila naslage stvarnih dogadaja. pa i u Japanu. na primer.n. ra trkana i zavadena izrailjska plemena ujedinila su se u jednu organizaciju i pobedonosno se odr ala u Egiptu. Udaljavanjem od drevnih epoha prevagu obicno dobija element istorijske istine i smanjuje se uloga legende. Zato se ne treba cuditi to je u narodnom predanju Mojsije postao obo avani narodni junak i prorok. koji je izbavio svoj narod iz egipatskog ropstva i odveo ga u Hanan. Avram. Iz tekstova sa klinastim pismom znamo.

.

Isus Navin sledecim recima opominje Izrailjce: ".niz reku u ko arici zalivenoj smolom. slu eci se dedukcijom na osnovu oskudnih. Potrudicemo se da predstavimo njene glavne elemente: Nakon Josifove smrti. ne mo emo da tvrdimo sa potpunom pouzdano cu. do 1234. po to je njegova porodica poticala iz okoline Avarisa. * Ramzes se nije osecao siguran u tudoj mu Tebi. Bio je to veliki vojskovoda. Zatim odjednom imamo pricu o dogadajima vezanim za licnost Mojsija. Od konacnog odnaro-denja sacuvao ih je. 142 Zenon 9(psidbvs/(i Naucnici su u tom pogledu izvr ili veoma zanimljivu rekonstrukciju. izgradi sebi novu prestonicu. Ime njegovog oca ( Seti l) etimolo ki je izvedeno od * imena boga Seta koji se u toj oblasti slavio. koja je poku avala da mu nametne svoju $. po to egipatske hronike i drugi izvori te dogadaje potpuno pre-cutkuju. u Bibliji nastupa upadljiv prekid koji obuhvata cetiri stotine godina izrailjske istorije. Iz te opasne euforije Izrailjce je trgla nagla promena politickih prilika u Egiptu. moramo da pribegnemo posrednim metodama. vladao je od 1292. Ramzes II. kao istorijsku cinjenicu moramo da priznamo i bekstvo Izrailjaca iz Egipta i njihove zgode i nezgode u pustinji. Za to redaktori biblijskog teksta preskacu tako dug period ivota izrailjskog naroda? Postavljena je teza da su to namerno ucinili. Ramzes (poznatu kasnije kao Tanis). cuda i druge natprirodne pojave ne iskljucuju mogucnost da je i Mojsije bio stvarna licnost. Prica sadr i izrazita obele ja narodne legende. kojima su slu ili oci va i s onu stranu rijeke i u Misiru. Ramzes je smatrao deltu za svoj najbli i zavicaj. verovatno. Za to su nadeni nepobitni dokazi u dokumentima otkopanim u ru evinama mesopotamskih gradova. konformizma i ispraznog ivota od danas do sutra. ali Sajgon je zaista postojao. obicajima i tra-d$iji predaka. Uostalom. Sa pojavom Ramzesa zavr ila se idilicna izdvojenost . Najpodesnija vojna baza za prodor na istok bila je delta Nila.e. pogotovo to su sve vi e potpadali pod uticaj egipatske kulture i. upra njavali cak i kult egipatskih bogova. faraoni XVIII dinastije preneli su prestonicu iz Avarisa u rodnu Tebu. dakle. koji je zapravo bio skup ambara i vojnih skladi ta. Resio je. Pitom. Treci faraon te dinastije. Izrailjci su i dalje ostali u Gesemskoj zemlji gde su vodili svoj izdvojeni pastirski ivot. mo e se prihvatiti kao neosporno da je cetiri stotine godina boravka u Gesemskoj zemlji za Izrailjce bila epoha duhovnog mrtvila. Zato ukoliko elimo da dodemo bar do delimicne istine. zajedno sa zemljom Gesemskom. 24. Novorodence je iz reke izvadio radnik po imenu Aka.jsf<e tkgeruft: ---------------------------------------------------------------------------volju kao i prethodnim faraonima. koji je navodnjavao polja. u dalekim pogranicnim oblastima dr ave. i povrzite bogove. da se preseli na deltu i tamo.. zid netrpeljivosti u neprijateljskom okru enju i sna na privr enost jeziku. Za Egipcane to su bila veoma burna vremena i nikome nije padalo na pamet da ugnjetava Izrailjce.. Pripremajuci se za osvajacki pohod. a hteo je da bude i to dalje od mocne sve tenicke kaste. Ali to. pa slu ite Gospodu" (Knjiga Isusa Navina. po to su njihove ruine otkopane i identifikovane. Posle prote-rivanja Hiksosa. sredi tu kulta boga Amona. Prema tome. kako pokazuju neki podaci. U svakom slucaju. 14). Uz to. podigao je jo grad. na alost. Na vlast su do li faraoni XIX dinastije. te ko razumljivih tragova u istori-jskim dokumentima. Zahvaljujuci arheolo kim istra ivanjima tacno znamo polo aj oba grada. legende. godine p. koji su iveli po strani od glavnog politickog centra.n. jer je to bio ne mnogo pohvalan period za Izrailjce. Niko nije obracao pa nju na proste stocare. koji je eleo da osvajanjem Azije povrati moc egipatske dr ave. na mestu propalog Avansa. Iz tog razloga.

Ugnjetavanje i kuluk i dalje su trajali. jer je to necisto Misir-cima". Ne samo da je podizao nove gradevine. bilo potrebno sve vi e radnika. uostalom. Naredba o ubijanju izrailjske novorodencadi svedoci o tome da su progoni vremenom postali krvavi i okrutni. Tek prvih godina na eg stoleca. Ramzesu su bili potrebni radnici. Prestonica se zvala Hatu a i zauzimala je prostor od 170 hektara. Bili su to Hetiti. godine 1278.e. religije i obicaja toga naroda. Uz to. Cinilo bi se da se tu susrecemo sa protivrecno cu. iz cega je proizlazilo da su Hetiti. ili u najmanju ruku vladajuci sloj. Do nedavno 0 njima smo znali veoma malo. Zurili su u taj prizor pun vreve i u urbanosti. Ali Izrailjcima taj mir nije doneo olak anje. sa irokim pa om. Prema njegovom shvatanju. . Bitka je bila veoma krvava. Velika zasluga za njegovo de ifrovanje pripada ce kom naucniku Bed ihu Hroznom. ali se u Aziji suocio sa znatno sna nijim protivnikom. hram. Pronadena je i arhiva sa mno tvom tablica sa klinastim pismom na do tada nepoznatom jeziku. na dvokolicama galopirali dostojanstvenici. nemoguce da su se setili da su u vreme te ke hiksoske okupacije Egipta Izrailjci bili hiksoski ticenici i verni podanici. u Knjizi Postanja (43. a Hetitima je u Mesopo-tamiji pretila opasnost i od sve mocnijih Asiraca. koji su se previ e brzo razmno avali. Egipcani su se sa prezrenjem odnosili prema svim primitivnim stocarskim narodima. do lo do sklapanja "vecitog saveza". kratkim suknjicama i picastim cipelama. p. Ispod peskovitog tla otkopana je kraljevska palata ogromnih razmera.. mada je Ramzes u mnogobrojnim zapisima predstavljao sebe kao pobednika. koji su motkama po urivali robove. Ali ubrzo su na svojoj ko i osetili blizinu faraona. U izrailjskim kucama i atorima razlegali su se plac. Ramzes II vodio je sa Hetitima rat koji je sa prekidima trajao petnaest godina. p.n. zami ljenih u velikim razmerama. Nije. oduzimali ito i stoku. po to je faraonu. izaslanika i nadzornika.n. Ali to je bio tek pocetak. zbog ove drakonske naredbe ostajao je bez njih. Ramzes II brzo je pokorio Palestinu i Siriju. ali nije presudila. te su u slucaju rata s Azijom mogli da postanu opasni. sa svojim bradama i irokim plastovima. po to se pokazalo da je Ramzes manijak gmdenja i da mu je bilo potrebno sve vi e radne snage.. Jednog dana izrailjski pastiri su od cudenja protrljali oci. ali nisu shvatali ta ih ceka. koji su u Maloj Aziji osnovali veliku i mocnu vojnu dr avu. vec je naredio i da se sa starih zgrada obrisu imena faraona osnivaca i na to mesto postavi njegovo ime. a s druge strane. oni su bili ljudi Istoka. koja na tom mestu pravi luk 1 uliva se u Crno more. Zahvaljujuci radovima Hroznog i engleskog arheologa Vulija. Preko njihovih pa njaka vukle su se kolone vojnika. zavr io velikom bitkom u dolini reke Oronte. a one koji su protestovali i pru ali otpor brutalno tukli motkama. a godine 1286. U njihova dvori ta su sa kricima upadali vojnici i poreznici. rekonstru-isana je prilicno kompletna slika istorije. u okolini grada Kadisa.e. na reci Halis. bili indoevropskog porekla. Za ostvarenje gradevinskih planova. grckom i latinskom jeziku. kuknjava i jauci. odbrambene zidii 144 Zenon "J(psufovs%i ne i statue od crnog bazalta. poreznika. urile gomile slu benika. Dugotrajni oru ani sukobi oslabili su oba protivnika. s jedne strane. Zbog toga je. potvrdenog brakom kceri Hetitskog cara Hatu ila s Ramzesom II.Gesemske zemlje. jer ne mogahu Misirci jesti s Jevrejima. kulture. Statue predstavljaju mu karce sa dugom kosom koja im pada na leda. 32) citamo: ".. nemacki arheolozi Vinkler i Puh tajn otkrili su ru evine hetitske prestonice u Turskoj. sa visokom kapom na glavi. Tako je primorao Izrailjce na robovski rad i kuluk. On je dokazao da je hetitski jezik blisko srodan hindu.

stekao obrazovanje na faraonovom dvoru. ta se zapravo krije iza toga? Uzmimo da su Izrailjci na prevaru pozajmili zlatno i srebrno posude pod izgovorom da ce. u pustinji ostati samo tri dana i da ce ga doneti cim se vrate. Doveli su do budenja rasnog jedinstva. Prisetimo se da je Ramzes II vladao od 1292. gde su se prihvatili sitne trgovine i zanatstva. opljackali egipatske kuce i pobegli preko granice. Ubistvo i bekstvo na Istok nisu bili samo izraz njegovog licnog bunta. te narod nade ljubav u Misiraca. jer se u isti mah govori o pozajmici i pljackanju Egipcana. gde je iveo kao velikodostojnik. . To je bez sumnje izazvalo mr nju Egipcana. i oplijenicete Misir. a ipak je pod utiskom proganjanja sunarodnika zbacio tudinsku masku i ponovo se osetio Izrailjcem. Nije. Iz Biblije proizlazi i to da mnogi Izrailjci u to vreme nisu mogli da se prehrane gajenjem stoke. Egipat je za njegove vladavine morao da brani zapadnu granicu od opasnih najezda Libijaca.. Ovaj proces se otkriva u Mojsijevom primeru.Pretpostavlja se da je uzrok izdavanja naredbe bilo veliko mno enje Izrailjaca i rastuca prenaseljenost delte nakon to je tamo sme tena centralna administracija s mno tvom cinovnika. po svemu sudeci.n. Danas se znacajna vecina naucnika priklonila mi ljenju da je Izlazak iz Egipta nastupio u drugoj polovini XIII veka p. 21) Jehova ka e: "l ucinicu da narod nade ljubav u Misiraca. . To znaci da su iz Egipta morali da izadu do zuba naoru ani. iskljuceno da su slobodu zaista izborili oru jem. 2. _______________________________________ 145 'Bmysfe legende------------------------------------------------------------------------Kao to obicno biva. koje su po tom pitanju jo uvek predmet polemika u naucnim krugovima. nasledni-ka Ramzesa II. vec je to i prvi signal bunta izrailjskog naroda. To su u potpunosti potvrdila arheolo ka istra ivanja. . Ramzes je bio izuzetan faraon. dvorana i vojnika. kao to su uvera-vali faraona. i metnuce na sinove svoje i na kceri svoje. U svetlu te pretpostavke. a Egipat se za njegove vladavine nalazio na vrhuncu svoje moci. pa su morali da se presele u gradove. pre svega verovatno bio voda izrailjskog ustanka..n. naime. bar u prvom razdoblju svoje delatnosti. Odakle im oru je? Nisu mogli da ga steknu u toku jednog dana. do pasivnog i na kraju i aktivnog otpora ugnjetenih. da ru evine oba pomenuta grada poticu iz XIII veka. Nema sumnje da je on sagradio gradove Ramzes i Pitom i nametnuo Izrailjcima kuluk. te im dado e. U Bibliji nalazimo dva zagonetna stiha." (Izlazak. U Knjizi Izlaska (3.. koji su osetili posledice konkurencije snala ljivih Izrailjaca. U prilog ove teze govori i cinjenica da su za vreme puta kroz pustinju vodili pobedonosne bitke. Utvrdeno je. Neki naucnici izvlace odatle zakljucak da su Izraljci podigli ustanak. U recima: "A poslije mnogo vremena umrije car Misirski." A u dvanestom delu (stih 36) te iste knjige citamo: "l Gospod ucini..e. prema tome. U tom slucaju bilo bi razumljivije za to ih je faraon gonio tako besno cak do Crvenog mora." U oba ta teksta zacuduje odsustvo doslednosti.. koja navode na ozbiljno razmil ljanje. . necete poci prazni. Ali nikako se ne mo e prihvatiti da bi egipcani bili tako lakomisleni da povere svoje blago mrskim i prezrenim Jevrejima. pa kad podete. Zato treba sumnjati da su Izrailjci uspeli da se oslobode za njegovog ivota. vec su ga. Mojsije je. Nosio je tipicno egipatsko ime. tako opli-jeni e Misirce. potajno sakupljali tokom poslednjih godina ropstva. tlacenje i progon proizveli su sasvim suprotne posledice. godine p. nego ce svaka ena zaiskati u susjede svoje i u domacice svoje nakita srebrnoga i nakita zlatnoga i haljina. Nema potrebe da se bavimo razlikama u 146 mi ljenju. do 1234. Naucnici do dana dana njeg imaju velike muke da utvrde datum Izlaska. . 23) skriva se sugestija da se Mojsije vratio iz izgnanstva u Egipat nakon stupanja na presto faraona Merneptaha.e.

.

Izrailjci su verovatno iskoristili trenutnu slabost i metal u Egiptu da se oslobode ropstva. Rezultati dosada njih istra ivanja su prosto senzacionalni.e.a sa istoka su dr avu napali indoevropski narodi. Merneptah je dodu e iz tih bitaka sa osvajacima iza ao kao pobednik. godine britanska ekspedicija tamo neprekidno vr i iskopavanja. Mojsijevog naslednika. Utvrden je prevashodno na osnovu ska rabeja pronadenih u zgari tima.n. a s druge strane imamo otkrice da je Jerihon osvojen citav vek ranije. vr eni pod vodstvom engleskog arheologa dr Ketrin Kenion. Dakle. ali vec sada je nepobitno utvrdeno da je Jerihon postojao sedam hiljada godina pre na e ere. morali da se pojave na njegovoj granici ba u tom stolecu. Kao to nam je poznato iz Biblije. Postoje i drugi razlozi da se Izlazak smesti u drugu polovinu XIII veka. prete no su pronadeni tragovi po ara i namernog pusto enja. a otkrica u Jerihonu pokazala su da prvenstvo u tom pogledu pripada Palestini. utvrdenja koje je navodno osvojio Isus Navin. ra trkanim zemljoradnickim naseljima. Britanska ekspedicija je utvrdila da su osvajaci zaista razorili Jerihon. bunari i u nekoliko slojeva naslagani grobovi. Ali nije se odlucio da upotrebi silu. bacili su jaku svetlost na istoriju tog drevnog grada. osim toga. Poznato je. na kojem se nalazilo najstarije naselje. po Bibiliji. koji su napustili svoju balkansku postojbinu. zdrobili mocnu hetitsku dr avu i zauzeli obalu Sredozemnog mora. koji nesumnjivo poticu iz druge polovine XIII veka. A mo da Izrailjci i nisu osvojili tu sna nu tvrdavu? Mo da ce se pokazati da je doticni fragment biblijske price legenda. Edom jo nije postojao i da je stupio na istorijsku pozornicu tek u XIII veku kao dobro organizovana i sna na dr ava. Mojsije je molio edomskog cara da mu dozvoli prelaz preko njegove teritorije. Najnoviji arheolo ki radovi. putovali s njima iz mesta u mesto. da su najstariji gradovi nastali u Egiptu i Mesopotamiji. Neki istra ivaci tvrde da postoje izvesni tragovi da su Izrailjci izi li iz Egipta u XIV veku. kuce. i bio je odbijen. Arheolozi su uspeli da otkopaju ru evine hananskih gradova koje je. osim toga. ali zgari ta i zdrobljeni gradevinski elementi nalazili su se u sloju koji potice iz XIV. da dugo posle toga nije uspeo da povrati svoju moc. Od 1952. ne pre. tako da je odlucio da zaobide njegove granice. prodrli u Malu Aziju. Ozbiljnije su primedbe koje je izneo cuveni francuski orijentalista Pjer Monte. znamo da u XIV veku p. U slojevima iskopina. da na njima . naime. Njegova starost je utvrdena na osnovu nadenih skarabeja i karakteristicnih crte a na keramickim krhotinama. a ne XIII veka pre na e ere. Smatralo se. Medu naucnicima je nastala velika pometnja: s jedne strane iskopine iz stare edomske dr ave i istorijske prilike u Egiptu govore u prilog tome da je Izlazak nastupio u XIII veku. Skarabeji su bili dragocen porodicni ukras: prenosili su se sa oca na sinove. osvojio izrailjski narod pod vodstvom Isusa Navina. ali njihova hipoteza ima toliko slabih strana da je vecina naucnika nije prihvatila. ali Egipat je bio toliko iznuren. On izra ava sumnju da je datum koji su dali arheolozi ispravan. Iskopani su odbrambeni zidovi. a oni. po to je Edom bio sna na vojna dr ava. Zahvaljujuci arheolo kim otkricima. Pretpostavljalo se. izmi ljotina kompilatora Biblije sa ciljem da se uvelica vojnicka slava Isusa Navina? Tra eni su razliciti izlazi iz te neprijatne situacije. da ljudi iz neolitskog doba nisu podizali gradove. Ova cinjenica je dovela do preokreta u gledanju na razvoj materijalne kulture. nisu pouzdano svedocanstvo. dakle. to je verovatno najstariji grad u istoriji covecanstva. vec da su iveli u malim. jasan dokaz nasilnog osvajanja. Jo uvek se nije doprlo da samog dna. Izrailjci su. Ali u na em slucaju nije to najva nije. Sumnja se pojavila u vezi sa otkrivanjem Jerihona. Ipak postoji jedan ozbiljan problem u tom proracunu. Ru evine grada cine ogromno uzvi enje na zapadnoj obali Jordana. po njegovom mi ljenju.

.

kojim cudom je znao da ce mu se grob izgubiti i da nikada nece biti pronaden. skarabeje sa imenom faraona Tutmesa III i u doba Ptolo-mejaca. na primer. Jednom recju. Trebalo je uzeti u obzir jo i mogucnost da je njegovo telo more izbacilo na obalu i da je nakon toga. da bi ih sakrili 149 $i6tys/(e legende------------------. Biblijska prica se nije odr ala pred neumoljivom tacno cu nauke. koji su mi skrenuli pa nju na protivrecnost izmedu gornjeg tvrdenja i mi ljenja koje sadr i knjiga V.H. vec da je umro prirodnom smrcu u svom dvorcu. po to su iskopine na kojima su zasnovali svoj zakljucak bile izlo ene veoma strogoj kritickoj oceni. biblijska prica je bila ponovo dovedena u pitanje. Kako je lako pogre iti pri odredivanju starosti kulturnih slojeva na osnovu tako nepouzdanih svedocanstava! U ni ta manjoj meri ovo se odnosi i na keramicke krhotine. a kad se filozof Baruh Spinoza (1632. usudio da dovede u sumnju njegovo autorstvo. **Kada se ovaj deo knjige pojavio u casopisu "Oko sveta". to je trebalo da potvrdi biblijsku pricu.. iako u velikom broju slucajeva nisu li eni osnova. Pilona. odnosno 13 godina kasnije. Tako je iza lo na videlo da se nije utopio u moru.* Tamo su pocivali ostaci Setija l. nalazio i Merneptah. Ram-zesa II i mnogih drugih faraona sa suprugama i kcerkama. Kako je Mojsije mogao da opi e svoju smrt. koja su strucnjaci veoma savesno izvr ili. Krajem W pro log veka. Pjer Monte smatra da kulturni sloj Jerihona u kojem su pronadeni tragovi po ara i nasilnih uni tenja. Ali pronalazaci Jerihona odbacuju Monteovu tezu. dva Arabljanina su otkrila podzemne katakombe. u Jerihonu otkopano malo. Ibn Ezru i Urijela d'Akostu./ladava mi ljenje da je Jerihon razoren u XIV veku pre na " ere. da ga je Bog na taj nacin kaznio za ugnjetavanje i progon Izrailjaca. uostalom. Ali godine 1898. Josifa Flavija. Prema ortodoksnoj tradiciji. kojih je. Kasnije cemo videti na koji nacin naucnici poku avaju da razve u taj Gordijev cvor.. Na primeru ove dramaticne price mo e se videti kako *^ su se u Bibliji zamrsile istorijske cinjenice sa legendama.. Sa istoricarima smo do li do uverenja da je Izlazak bez sumnje morao da se dogodi za vreme faraona Merneptaha. a onda Isus Navin nikako nije mogao da bude njegov osvajac. nisu utvrdila ni najmanje tragove delovanja morske vode na telu mrtvog faraona. Desetine pokoljenja duboko je verovalo da je ba takva bila sudbina toga vladara. prema pogrebnom obredu. ili u XIII veku pre na e ere. Medutim. ne mogu da se primene na nalazi te u Jerihonu.-----------------------------------------------------od pljacka a grobnica.) slediv i. Bultona Vecnost piramida i . gle cuda. Na zavr e* Vidi: Zenon Kosidovski: Kad je sunce bilo bog. koji se navodno utopio u Crvenom moru. iz cega proistice da biblijska prica o razaranju tog grada nije neopozivo oborena. cak i povr no citanje Petoknji ja ukazuje na neosnovanost tradicionalne teze. autor prvih pet knjiga Staroga zaveta. u naucnim krugovima danas . balsamovano. usecene u steni. po svojim posledicama va niju legendu. Kao posledica svega toga. Oni tvrde da njegovi argumenti. amsterdamska sinagoga ga je izop tila zbog irenja jeresi. takozvanog Petoknji ja.urezana imena kraljeva u najmanju ruku nisu dokaz da su nastali ba u vreme njihove vladavine. to se ne mo e reci za drugu. da se covek ne mo e nacuditi kako je tako dugo mogla biti ozbiljno uzimana u obzir. ali je nedostajao Merneptah. a medu njima se. bio je sam Mojsije. Egipatske zanatlije pravile su. poglavlje: Posmrtne muke faraona. mo e isto tako dobro da potice i iz XIII veka.** Ukoliko podatak da se faraon utopio ima marginalni karakter. primio sam nekoliko pisama od citalaca. Tako su se poznavaoci Biblije na li pred dilemom: ili su Izrailjci napustili Egipat u XIV veku i zaista osvojili Jerihon.-1677. U "Dolini kraljeva" pronadena je druga zajednicka grobnica sa cetrnaest faraonskih mumija. lekarska ispitivanja. uostalom. u koje su egipatski sve tenici polo ili trideset i sedam kraljevskih mumija u drvenim kovcezima. Ali.

.

pre svega. >Bi6ujs%§ (e/ende prostor. a tek znatno kasnije preimenovan je u Dan.rasprostranjen). prevod su u toku sedamdeset i dva dana izvr ila sedamdeset i dva naucnika poslana iz Jerusalima. onda su oni mogli da poticu iz drugih izvora.10) citamo: "Ali ne usta vi e prorok u Izrailju kao Mojsije.tragedija Pompeja. Petoknji je je prevedeno na grcki jezik za zajednicu aleksandrijskih Jevreja. Ono obuhvata najstariju izrailjsku tradiciju. 36.* Kriticka analiza teksta pokazala je da je Petoknji je sklop najraznovrsnijih predanja. -1796. Treba imati na umu da je Merneptah. 31). obratiti pa nju na cudnu cinjenicu. inace.. Danas je poznato da se u Avramovo vreme pomenuti grad zvao Lais. zajedno sa ostalim hebrejskim knjigama Staroga zaveta. Stoga je prevod nazvan Septuaginta. Smit objavio godine 1929. koja se odnosi na ivot jevrejskih praotaca. odmah ce primetiti da se trecim stihom drugoga poglavlja zavr ava jedna prica o stvaranju coveka i pocinje potpuno druga na istu temu. da je taj va an detalj objavljen tek 30 godina nakon to je mumija otkrivena.. odnosno prevod sedamde-setorice (zaokru eno receno). U prvoj prici Bog stvara mu karca i enu estog dana istovremeno. koji su zaboravili svoj ma-ternji jezik. Nazvao ga je Vulgata (od vulgatus . bekstvo iz egipatskog ropstva i put kroz pustinju. o tetili pljacka i grobnica. Treba. sveti Jeronim je preveo Stari zavet na latinski.) napisao: "Pre nego to su Poljaci imali predsednika Dr avnog saveta". uvodi ga u rajski vrt. predstavljaju dovoljan dokaz da osnovni oblik Petoknji ja nije mogao da nastane pre kraja XI veka pre na e ere. a dugotrajni i komplikovani proces balsamovanja sigurno je morao da ukloni svaki. trebalo bi tome posvetiti veliki *U IV veku na e ere. po to je kompilacija ivena tako grubim nitima da nije te ko raspoznati njene sastavne delove." Danas je vec poznato da je izraz prorok u ao u upotrebu u hebrejski jezik znatno kasnije. zajedno sa ostalim faraonima. Zato cemo se ograniciti samo na neke. Osim toga. to je trebalo da bude dokaz da se faraon zaista utopio u moru. nosila "znake inkrustracije kristalima soli". dakle mnogo posle Mojsijeve smrti. Prema legendi. fj III veku pre na e ere. pa i najmanji trag morske soli. U pricama vrvi od protivrecnosti i nedoslednosti. daje mu u . U drugoj prici Bog stvara mu karca od blata.Zerwn 3(psi tku knjige Zakoni ponovljeni (34. kao i zbornik zakona i liturgijskih propisa. Petoknji je cini izvesnu zatvorenu narativnu celinu. Navedimo jo jedan primer izrazitog anahronizma u Petoknji ju: "A ovo su carevi koji care-va e u zemlji Edomskoj prije nego se zacari car nad sinovima Izrailjevijem" (Postanje. bio prenet !z prvobitne grobnice u zajednicku katakombu. u londonskom listu The Times. Jakub Vujek je preveo Stari zavet na poljski iz Vulgate. Ko pa ljivo procita prvo i drugo poglavlje Knjige Postanja. Ako su na mumiji zaista pronadeni kristali soli. Iz Petoknji ja doznajemo i to da je Avram gonio neprijatelje sve do grada Dana. Slicni anahronizmi mogli bi da se nabrajaju u beskonacnost. Autor te knjige navodi pismo koje je arheolog E. Otkud je Mojsije mogao da zna da ce Izrailjci imati cara? To bi bilo isto kao da je na istoricar Adam Naru evic (1733. koji je vladao u poslednjoj cetvrti XI veka pre na e ere. Kada bismo hteli sve da ih iznesemo. Namerno smo upotrebili rec sklop. koja se razlikuje od prve u veoma va nim pojedinostima. koja poticu iz perioda od IX do IV veka pre na e ere. novija nauka je odbacila taj dokaz iz sledecih razloga. ali i ovi koje smo naveli. Telo faraona je bilo balsamovano. U njemu se tvrdi da je mumija faraona Merneptaha. . Prvi jevrejski car bio je Saul. posebno upadljive primere. koju su..

.

poznavao njenu prehrambenu vrednost i zahvaljujuci tome mogao je da nahrani Izrailjce. Mojsije je iveo na Sinajskom poluostrvu tokom svog progonstva i naucio je od Madijanaca kako da pre ivi u surovom okru enju pustinje. Mojsije je. U vreme opisivanja njegovih dela ovaj proces mitologizacije bio je vec sasvim okoncan. nema osnova. * Isto tako stoje stvari i sa prepelicama. A ta tek da ka emo za Izrailjce koji se posle toga vekovima iveli u Hananu i prirodu Sinajskog poluostrva uop te nisu poznavali. Kod kasnijih pokoljenja vladala je op ta tendencija da se od Mojsija pravi licnosti koju je Jehova obdario natprorodnom moci. Prema tome. tampa je objavila da je na veliko cudenje tamo njih stanovnika Mojsijev grm jednog vrelog dana planuo plavo-crvenim plamenom. luci sladunjavu tecnost koja se brzo stvrdnjava na vazduhu u bele kuglice nalik gradu. vec da se i danas mo e naci na Sinajskom poluostrvu. Iscrljene dalekim putem. naravno. s dolaskom proleca. Biblija pripoveda da je Mojsije u podno ju gore Horiv udario tapom u stenu i da je odmah iknula izvorska voda. Putem kriticke analize teksta utvrdeno je da je u celom Petoknji ju rec o cetiri posebna izvora. kao to mi bere-mo jagode. na primer.dru tvo ivotinje. bez poku aja uskladivanja njihove price. Bodenhajmer. Mojsijeva cuda postala su sastavni deo vere jehovizma. Dana nji stanovnici Smajskog poluostrva neizmerno bi se zacudili kada bi im neko rekao da je nalet tih ptica cudo. Lokalni beduini su veliki ljubitelji te poslastice i. iz vremena svog izgnanstva. Naucnici su stavili pod lupu i navodna Mojsijeva cuda i nepobitno utvrdili da su u mnogim slucajevima to bile najprirodnije pojave. stepa i planinskih pre-dela. i bili novajlije na Sinajskom poluostrvu. ispricao kako mu se Jehova obratio iz grma koji je goreo. Jedan primerak je prenesen i u Poljsku. i zasaden u stepskos tenovitom rezervatu u Skorocicama. masovno idu u stepu da sakupljaju bele. nai ao je na jednu vrstu metljike. ljotina. Neocekivani su bili i rezultati ispitivanja vezanog za cuvenu biblijsku manu. Ocigledno je da se suocavamo sa dva savim nezavisna izvora koji su mehanicki spojeni. U svetlu tih otkrica biblijska mana prestaje da bude cudo. koji su. Znanje koje je stekao iskustvom iskoristio je kasnije za vreme Izlaska. bagdadski ulicni prodavci i danas nude na prodaju slatku smolu metljike pod nazivom man. Nije.. a nije sagorevao. uostalom. lepljive kuglice. prilikom obilaska Sinajskog poluostrva. Izrailjci su nesumnjivo nai li upravo na takvo jato prepelica i. odnosno Mojsiju. da bi na taj nacin stekao vecu poslu nost praznovernih Izrailjaca. obicno padaju na zemlju du morske obale i toliko su iznemogle da ih tamo nji stanovnici hvataju golim rukama. iskljuceno da je sam Mojsije predstavio neke svoje postupke kao cuda. Danas vec znamo da ovaj grm nije bio njegova izmiZerwn 9(psidbvs/Q. i pored . zoolog Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Ta narocita biljka ispu ta isparljivo. Jedna osoba mo e da sakupi kilogram i po dnevno. dakle dovoljnu kolicinu da utoli glad. iskoristili srecnu priliku da prirede lov na njih. u srezu Busko. Godine 1960. Oni znaju da se. koje se lako pali na suncu. Naziva se diptam ili Mojsijev grm. l tu ve tinu Mojsije je nesumnjivo naucio kod Madijanaca. a po to je odgovarao interesima sve tenstva i kompilatora Petoknji ja. kao i pokoljenja njihovih predaka. i tek na kraju od njegovog rebra stvara enu. koji poticu iz razlicitih epoha. U Egiptu im je. Do dana dana njeg to rade beduini. Medutim. U prolece. navikli na ivot na stalnom boravi tu u Egiptu. Ono to je jo zanimljivije. pripisivanje njegovog autorstva jednom co-veku. sigurno su neke njegove postupke morali smatrati za cuda. koja u prolece. prepelice se u ogromnim jatima sele iz dubine Afrike u Evropu. etericno ulje. Kako su onda mogle da se uzdignu do cuda? Odgovor je jednostavan. njegovi saputnici. na mestu gde je ubode insekt. Godine 1927.

dugotrajne su e, u podno ju brda, pod krhkim slojem peska i kre-cnjaka, obicno sakuplja ki nica. Dovoljno je razbiti tu koru da se dode do vode i ugasi ed.

Nakon trodnevnog puta kroz pustinju Sur, Izrailjci su se zaustavili u Meri. Bili su ogorceni, jer im je ponovo nedostajala voda. Tamo ih je cekalo veliko razocaranje, jer se ispostavilo da je izvorska voda gorka i da nije za pice. Tada je Mojsije bacio u izvor neku grancicu i voda je nekim cudom postala slatka. U vezi s tom pricom utvrdeno je da u okolini Mere i danas postoji gorki izvor. Englezi su izvr ili hemijsku analizu njegove vode i utvrdili da ona sadr i izvestan procenat kalcijum-sulfata. Kada se toj vodi doda oksalna kiselina, sulfat se talo i na dnu i voda gubi svoju gorcinu. Beduini slade gorki izvor bunastom biljkom zvanom elvah, koja u svojim sokovima sadr i znacajnu primesu oksalne kiseline. Na putu od podno ja Sinajske gore do Kadisa, Izrailjci su ponovo osetili nesta icu hrane. Zbog toga su nastale nove jadikovke i optu be. Tada je na logor palo drugo jato prepelica i izgladneli putnici halapljivo su se bacili na njih. Ali ovoga puta pokazalo se da je meso ptica veoma opasno po zdravlje, gotovo svi su se te ko razboleli, a mnogi su lakomstvo platili ivotom. U Petoknji ju je ta dramaticna epizoda postala prica sa na-ravoucenijem da Bog ne pra ta onima koji se bune protiv njegove volje. Sve je govorilo u prilog tome da ovaj deo price treba ba tako shvatiti. On pokazuje tipicne odlike poucnog narodnog predanja, koje se prenosilo od usta do usta kroz nebrojena izrailjska pokoljenja. Iznenadenje je bilo utoliko vece kada se ispostavilo da dogadaj nipo to nije plod bujne ma te. Direktor Pasterovog instituta u Al iru, profesor Ser an, otkrio je da se na Sinajskom poluostrvu zaista povremeno pojavljuju "otrovne prepelice". To su ptice koje se pre odletanja za Evropu zadr avaju u Sudanu i tamo se hrane zrnevljem koje sad i otrovne materije. Njihovo meso je tetno, pa cak i opasno po ljudski ivot. Izrailjci su imali tu nesrecu da ulove ba takve prepelice, a njihov nesrecni dogadaj na ao je izraz u biblijskoj prici. Upravo u istu kategoriju treba ubrojati i nevolju sa otrovnim zmijama, koja je sna la putnike na pola puta izmedu Kadisa i Akabskog zaliva. vajcarski putopisac Jakob Ludvig Burk-hart boravio je od 1809. do 1816. godine na Sinajskom poluostrvu i na delu izrailjske mar rute, navedenoj u Bibliji, nai ao na dolinu koja je bila prekrivena mno tvom otrovnih zmija. Ta dolina je od vajkada bila boravi te tih gmizavaca, pa je beduini oprezno zaobilaze na svojim putovanjima. Dakle i taj frag154 Zenon %osidbvs/<i ment price mogao bi da bude zasnovan na autenticnim do ivljajima. Vec odavno skrenuta je pa nja da su egipatske pokore (osim desete) u faraonovoj dr avi bile, moglo bi se reci, normalna pojava. U periodu rasta Nila, voda je cesto postajala sme-decrvena, zbog nanosa iz etiopskih jezera. Pored toga, svakih nekoliko godina, u vreme poplava, u tolikoj meri su se razmno avale abe, komarci i drugi insekti, da su egipatski seljaci to do ivljavali kao nesrecu. Kada je rec o gradu, on je na Nilu, zaista, izuzetno retka pojava, ali ponekad je nailazio i tada je teta koju je izazivao bivala ogromna. Medutim, mnogo ce ce Egipat je snalazila nesreca najezde skakavaca. Ako govorimo o tami, ona je bila prouzrokovana jakim vetrom sirocco. On je u pustinji dizao ogromne oblake peska i bacao ih na Egipat, zaklanjajuci sunce tako gustim velom, da je nastupao gusti mrak. Po Bibliji, sve te pokore prouzrokovao je Mojsije s na-merom da izvr i pritisak na nepopustljivog faraona. Kako je takva legenda mogla da nastane? Ukoliko su navedene nesrece pogodile Egipat u vreme vladavine faraona Merneptaha, dakle u periodu kada je tamo delovao Mojsije, odgovor bi bio lak. Izrailjci, ljudi prosti i skloni praznoverju, mogli su da dodu uve-renja da je Mojsije, veliki carobnjak i opunomocenik Jehove, na taj nacin ka njavao progonitelje, tavi e, cak i Egipcani su mogli u to%te poveruju, po to su ionako verovali u postojanje carobnjaka koji imaju moc da cine cuda. Uostalom, kao to nam je poznato iz

dokumenata i Biblije, nekim njihovim sve tenicima pripisivane su upravo te iste natprirodne sposobnosti kakve je pred faraonovim prestolom demonstrirao Mojsije. U ovom slucaju, radilo bi se o obicnom vremenskom redosledu pojava (post hoc), koje su ljudi skloni da me aju sa uzrocnim odnosom (propter hoc). Po mi ljenju Izrailjaca Mojsije je bio mocni cudotvorac, koji je svojim cudima cesto izazivao divljenje, tako da je i na Egipat mogao da po alje deset uzastopnih pokora. Zanimljiv primer takve zablude nalazimo u cuvenom Rostanovom delu Chanteclair. Tamo se pojavljuje petao, koji je primetio da sunce izlazi kad god zakukurice; tako je stekao duboko uverenje da ga on poziva na nebo. Uzrocno me anje medusobno nezavisnih pojava ili dogadaja le i, dakle, u osnovi mnogih religijskih legendi i mitova. Na alost, nemamo nijedan dokaz da su biblijske pokore zaista 'Bififijsfe legende Itt pogodile Egipat u vreme vladavine faraona Merneptaha. One su mogle da se dogode i nekoliko ili cak desetak godina pre Mo-jsijevog povratka u prestonicu Ramzes. Da li je zbog toga na a teorija neosnovana? Nacelno nije, po to joj u pomoc dolazi jo jedna odlika nastanka mitova. Ona se zasniva na tome da se u narodnoj predstavi, sa protekom godina, vremensko rastojanje izmedu dva znacajna dogadaja postepeno smanjuje, dok na kraju ne dode do potpune sinhronizacije. Izrailjci su, po predanjima, pamtili prirodne katastrofe, koje su s vremena na vreme pogadale Egipat, i tokom vremena, da bi istakli Mojsijevu moc, stvorili su legendu da ih je on izazvao. To im je pru alo moralno zadovoljenje, jer je na taj nacim nadmeni faraon bio poni en, a njegova okrutnost prema izrailjskom narodu nije izbegla bo ju kaznu. U Bibliji nailazimo i na druge primere prenebregavanja vremena prilikom stvaranja legendi. Znamo, na primer, da je ha-nanski grad Gaj , koji je prema Bibliji osvojio Isus Navin, prema nekim arheolozima u to vreme vec pet stotina godina le ao u ru evinama. Potomci izrailjskih osvajaca Hanana bez sumnje su cesto razmi ljali o njegovim ru evinama i govorili: "Eto, to je grad koji je razorio Isus Navin". Popularna verzija kasnije je u la u Bibliju i tek savremena arheolo ka istra ivanja uspela su da je obore. Analogan slucaj imamo i u vezi sa Jerihonom, koji je, kako je pokazala engleska arheolo ka ekspedicija, osvojen sto godina pre pojave egipatskih Izrailjaca u Hananu. Nije besmisleno navesti jo jedan, neobicno zanimljiv primer iz te oblasti. Mojsijevi izvidaci, poslani u Hanan, vratili su se sa ve cu da u Hebronu ive Enakovi sinovi iz roda divova. Setimo se da je i car Vasanski Og bio div, koji je spavao u deset lakata dugoj, a cetiri irokoj eleznoj postelji. Pokazalo se da je legenda o tim divovima nastala pod utiskom drevnih me-galitskih grobova, zvanih dolmeni. Takvi dolmeni su pronadeni i u evropskim zemljama i zbog tih velikih dimenzija nazvani su "postelje divova". Godine 1928. nemacki arheolog Gustav Dalman otkrio je dolmene ba u okolini Hebrona i na teritoriji drevne vasanske dr ave. To su grobovi od velikih kamenih blokova, koji poticu iz mladeg kamenog doba, sagradeni od bazal-ta tvrdog kao celik i sigurno je zato nastao biblijski izraz: "odar gvozden." Narodna ma ta, nesvesna ogromne vremenske distance koja deli te grobove od Mojsija, povezala ih je sa nizom dogadaja oko Izlaska. Zato u biblijskoj prici citamo da je u Hebronu ivelo pleme divova i da je i car Vasanski Og bio div. Nekoliko reci moramo da posvetimo i desetoj egipatskoj pokori. Te ko nam je, naravno, da olako prihvatimo kao verodo-stojnu biblijsku tvrdnju da je smrt izabrala ba prvu decu i prvu mladuncad domacih ivotinja. Ne mo e, ipak, da se odbaci pretpostavka da je legenda odjek neke epidemije, koja je desetko-vala decu u gornjem Nilu, ali nije doprla do zemlje Gesemske, tako da od nje nisu stradala izrailjska deca. Ostalo je vec dodala narodna ma ta. Jevrejska plemena, kao to nam je poznato iz price o Isavu i Jakovu i drugih biblijskih prica, pridavala su veliku va nost prvorodenim sinovima. Oni su bili glavni na-slednici

i nastavljaci roda. Smrt prvorodenog sina bila je neupo-redivo veca nesreca od smrti njegove mlade brace. Izrailjci su zato stvorili legendu da je Jehova veoma surovo kaznio gre ne Egipcane ubijajuci njihove prvorodene sinove i prvu mladuncad ivotinja. Predmet estokih naucnih rasprava vec odavno je i cudo prelaska preko Crvenog mora. Pitanje je utoliko slo enije, jer je povezano s topografskim utvrdivanjem Mojsijeve mar rute. U nekim popularnim monografijama nailazimo na tezu da je put Izlaska van svake sumnje utvrden na osnovu biblijskih tekstova i arheolo kih iskopina. U stvari, savremena nauka, u najmanju ruku, wije u to sigurna. To zavodljivo upro cavanje imalo je za cilj da doka e da se Mojsije, pre av i preko Crvenog mora, uputio pravo na Sinajsku goru, koja se poistovecuje sa planinom na ju nom rtu Sinajskog poluostrva. Treba, pre svega, reci da u biblijskoj prici u tom pogledu postoje ozbiljne praznine, precutkivanja, cak i neke protivre-cnosti, tako da je te ko stvoriti jasnu sliku cele mar rute. Arheolo ka istra ivanja nisu uspela da sa punom sigurno cu identi-fikuju ru evine gradova koji su navedeni u Bibliji. Tako je, na primer, va na etapa u mar u Izrailjaca bio grad Migdol. Ali Mig-dol na hebrejskom i egipatskom jeziku znaci utvrdena kula, a naselja s takvim imenom otkopana su na vi e mesta. Ovde ne mo emo da ulazimo u veoma slo ene i podrobne rasprave na ovu temu, ali je dovoljno reci da uop te nije sigurno da se Mojsije direktno uputio na tradicionalnu Sinajsku goru. Raspola emo znacajnim podacima da je prvi cilj njegovog puta bio grad Kadi Varnija, u Negebu, koji le i u ju nom 157 delu Palestine. to se tice gore na kojoj je sklopljen zavet sa Jehovom, mnogi istaknuti istra ivaci sme taju je u drevnu zemlju Madija-naca, istocno od Akabskog zaliva, dakle u Arabiju, a ne na rt Sinajskog poluostrva. Prema tome, svi poku aji rekonstrukcije mar rute Izlaska imaju, silom prilika, hipotetican karakter. Danas se navode tri moguca puta: ju ni, srednji i severni. Bilo bi previ e zamorno da navodimo njihove deonice, zato prila emo kartu na kojoj je prikazan njihov pretpostavljeni tok. Kao to smo vec naznacili, to pitanje je tesno povezano sa prelaskom Crvenog mora. Pre tri hiljade godina, zapadni ogranak toga mora, koji se danas zavr ava kod Sueca, dopirao je mnogo dalje na sever, spajajuci se s Gorkim jezerima, a mo da cak i s jezerom Timsah. To su nesumnjivo dokazala geolo ka ispitivanja. Danas se na tom mestu nalazi Suecki kanal, ali se u Mojsijevo vreme na tom odsecku nalazio plitko poplavljen teren ispresecan mocvarama i uskim prevlakama zemlje. More, koje su Izrailjci pre li ne ukvasiv i noge, na hebrejskom jeziku zove se Jam Sul. LJ pravilnom prevodu to znaci Tr cano more. Tek u Novom zavetu nailazimo na tvrdnju da je to bilo Crveno more. Medutim, na Crvenom moru nije bilo i nema trske, dok je u mocvarnim predelima laguna i plicaka rasla veoma obilno. Odatle moramo da izvucemo zakljucak da je biblijski Jam Suf, upravo Gorka jezera. U tom slucaju, Mojsijevo "cudo" mo e bez te koca da se objasni. Izrailjci su i li pe ke i s lakocom su mogli da se provuku izmedu blata i poplavljenog terena, koristeci plitke gazove i uske prevlake zemlje. A Egipcani su na svojim te kim bojnim kolima, u estokoj poteri, verovatno zalutali u lavirintu mocvara i zaglibili se u blatu. Mo da su se, kako tvrdi Biblija, cak i utopili, jer su se tamo cesto dizali sna ni severozapadni vetrovi, koji su gurali ispred sebe ogromne vodene talase i naglo pretvarale plicake u opasne dubine. Kao to vidimo, ta teorija je savim ubedljiva. Na alost, ima jednu slabu stranu. Egipcani su sigurno dobro poznavali predeo Gorkih jezera sa njegovim opasnim zamkama i ne bi postupali tako lakomisleno. Na kraju krajeva, egipatsku vojsku je predvodio sam faraon i njegovi u bitkama iskusni komandanti,

15S Zerum 9(psidbvs%i. a njih je te ko osumnjiciti za diletantizam i nedostatak opreznosti. Tako se pojavila potreba da se potra i neki drugi nacin za obja njenje "cuda". Medu mnogim hipotezama, najvece priznanje je dobila smela hipoteza vec vi e puta pomenutog francuskog orijentaliste Pjera Montea. On polazi od pretpostavke da su se Izrailjci, po to su napustili prestonicu Ramzes, uputili pravo na sever, a zatim i li du obale Sredozemnog mora prema granici Hanana. Ali na putu su nai li na egipatska utvrdenja i na otpor primorskog stanovni tva, koje Biblija pogre no naziva Filistejcima, po to su Filistejci prodrli u Palaestinu tek nekoliko desetina godina kasnije. Prepreke su, prema tome, primorale Izrailjce da naglo skrenu na jug. U Bibliji nailazimo na bele ke koje potvrduju tu severnu varijantu Izlaska. Tako se, na primer, Migdol tamo opisuje kao najseverniji grad u Egiptu. Arheolozi su prona li njegove ru evine u Abu Hasanu. U Knjizi Izlaska (14, 2) citamo: "Ka i sinovima Izraeljevim neka saviju i stanu u oko pred Pi-Airot izmedu Migdola i mora prema Vel-Sefonu." Danas znamo da je Vel-Sefon bio znacajno sredi te hananskog kulta boga Bala Sefona, cije ime u prevodu znaci Gospodar severa. Grci su ga poisto-vecivali sa Zevsom Kasiosom. Njegov hram se nalazio na brda cu Mons Casius, koje le i na uskom zemljouzu izmedu Sredozjfnnog mora i jezera Sirbonis, kasnije nazvanog jezerom Bardavil. Izrailjci su verovatno izabrali stari, prometan drum koji je vodio obalom Sredozemnog mora i uskim pojasom kopna koje deli Sredozemno more od jezera Sirbonis. Njega su cesto koristili i Rimljani, a 68. godine pre na e ere Tit je tim putem vodio svoje legione protiv pobunjenih jerusalimskih Jevreja. Jezero Sirbonis le i nekoliko metara ispod povr ine mora i cesto toliko presu uje da njegovim dnom mo e da se prede, pa cak i kolima bezbedno da se preveze. U vreme grcke vladavine u Egiptu, tamo se dogodilo nekoliko katastrofa. Iznenadne bure na Sredozemnom moru prekidale su usko parce kopna i potapale putnike koji su i li dnom jezera u elji da skrate sebi put. Na osnovu tih cinjenica, Pjer Monte je rekonstruisao tok dogadaja opisanih u Bilbliji. Izrailjci su uspeli da predu preko uskog pojasa zemlje i pribli avali su se istocnoj obali isu enog <Bi6ft/sl(g legende-------------------jezera. Egipcani, u nameri da opkole begunce i preseku im put, u galopu su pojurili preko suvog dna jezera. Kad su se na li na samoj sredini ogromne udubine, na Sredozemnom moru iznenada se podigla bura. Sna ni vetar, koji je duvao sa severa, dizao je ogromne talase, koji su presekli usku branu i srucili se na Egipcane. Jezero je bilo sedamdeset kilometara dugo i dvadeset iroko. Visoka obala, gde su mogli da se sklone, bila je previ e udaljena, tako da su nestali u pobesnelim vrtlozima bujice. Izrailjci su svojim ocima videli iznenadnu propast svojih progonitelja, i ne treba se cuditi to su neocekivano spasenje pripisali cudotvornoj moci Mojsija. Izrailjske ene, sa prorocicom Marijom na celu, pesmom i igrom su odale pocast Jehovi i svome vodi koji je, po njihovom uverenju, pokretom tapa naredivao moru. Predimo sada na drugo pitanje iz Petoknji ja. Mojsije je, navodno, izveo iz Egipta est stotina hiljada mu karaca, ne racunajuci ene i decu, odnosno ukupno oko dva miliona ljudi. Vec na prvi pogled taj broj izgleda veoma preuvelican. Iskusni poznavalac pustinjskog ivota, ce ki putopisac Alojz Muzil, izracunao je da beduinsko pleme, koje broji pet hiljada porodica, za vreme mar a cini kolonu irine dvadeset i du ine preko tri kilometra, to je front kretanja iri, tim su mogucnosti pronala enja pa njaka i vode vece, ali istovremeno raste opasnost od napada neprijateljskih beduina. Muzil tvrdi da je potpuno iskljuceno da bi oaze Sinajskog poluostrva mogle da prehrane dva miliona Izrailjaca. A vec o tome da bi svi mogli da se smeste u jedan logor, kako tvrdi Biblija, ne mo e biti ni govora.

l cini se da je ovaj poslednji broj najbli i istini." (Izlazak. koji su bili etnicki ogranak Amalicana. Skrenuta je pa nja i na hebrejsku imenicu e/e/. 9) . Jerihon osvojilo samo cetrdeset hiljada izrailjskih ratnika. Medutim. Izrailjci ujedinili sa drugim plemenima. odnose na robove i robinje: odmah bi povratili slobodu. jer ste bili do ljaci u zemlji Misirskoj. savremene metode analize teksta nepobitno su dokazale neosnovanost takve tvrdnje. Zakoni su branili i udovice. lako mo e da zamisli. koliki bi prostor takav logor morao da zauzima. Ocigledno je da tako slabe snage ne bi bile u stanju da osvoje Zajordaniju i Hanan. obavezao sva plemena da uzmu uce ce u osvajanju Hanana. siromahu koji je kod tebe. tako i njen vlasnik. on je javno izneo mi ljenje da je prema njegovom proracunu Mojsije imao da prehrani est stotina ljudi. na prilicno neprijatan nacin. Oni se. To je izazvalo ogroman gnev medu ortodoksnim predstavnicima izraelskog parlamenta i umalo da je Ben Gurion morao da podnese ostavku. 22. ukoli bi im gospodar izbio oko ili zub. 23. 22) "Kad da u zajam novaca narodu mojemu. 22. to bi. U velikom broju slucajeva predvidena je smrtna kazna kamenovanjem i istice se gotovo robovski polo aj ene. Sa druge strane. pre svega.18) "Nemojte cvijeliti udovice i sirote" (Izlazak. porodicnu grupu. nemoj mu biti kao kamatnik. u Petoknji ju se srecemo sa <Bi6(ijsl(e legende -------------. Tu spada i u Bibliji propovedano nacelo: "Oko za oko. 25) "Do ljake ne cvijeli. izmedu ostalih i sa blisko srodnim Kenitima. kazni kamenovanja podle e kako ivotinja. ona ne oznacava samo broj hiljadu. koji nam daje Biblija. U vreme vladavine sudija. jer vi znate kaka je du a do ljaku. Surovost nekih zakona govori i njihovoj velikoj starosti. na primer. Nismo ni svesni koliko neke legende ponekad mogu da budu tvrdokorne. najvece pleme opremilo je cetrdeset hiljada ljudi pod oru jem. nego ljubi bi njega svojega kao sebe samoga. iako je Mojsije. a ne dva miliona. nogu za nogu". kao to nam je poznato iz teksta. ne udarajte na nj kamate. nije to sprecio. uverio izaelski premijer Ben Gurion. ukupno iznosilo dvadeset pet hiljada ljudi. kome je poznata velicina dvomilion-skog grada. da se tu radi o est hiljada naoru anih mu karaca. Danas je vec te ko poreci da. zub za zub. ruku za ruku. poticu iz razlicitih epoha i predstavljaju rezultat vi evekovne evolucije drevne pravnicke misli. Godine 1960. Pitanje broja izrailjskih izbeglica. a popis stanovni tva je pokazao da Izrailjaca tada nije bilo vi e od pola miliona. Sve do XIX veka kru ilo je mi ljenje da je autor najstarijeg jevrejskog zakonika. pravne i religijske postavke sakupljene u Petoknji ju bez ikakvog reda. vec i deo. Tome u prilog govori i cinjenica da su u Egiptu dve babice bile u stanju da pomognu svim izrailjskim porodiljama. Jedan od primera te varvarske surovosti jeste i zapovest da u slucaju kada vo ubije coveka.Savremeni covek. Takvim tumacenjem dobili bismo jo manju brojku. bio sam Mojsije. Uostalom. Zato se pretpostavlja da su se tokom cetrdesetogodi njeg boravka u pustinji. Evo jo nekih primera kako doslovno glase u Bibliji: "Ne budi osvetljiv. Odakle ta fantasticna brojka? Neki naucnici smatraju da su redaktori Biblije jednostavno nacinili gre ku. i ne nosi srdnje na sinove naroda svojega. u su tini nema veliki znacaj. pokoljenje. U to se. i sama Biblija u kasnijim knjigama navodi daleko manje brojke. sirocad i uboge od nepravdi bogata a i lihvara. a vlasnik. odnosno samo est stotina porodica. Ali to se ne bi moglo reci za zbornik i genezu dakona Petoknji ja. Tako je. iako je znao da je ivotinja opasna.------------------------------------------------------------------------zacudujuce humanim zakonima. (Knjiga Levitska (19." (Izlazak. kada se dodaju ene i deca. takozvane Knjige za-veta.

.

to znaci da Mojsije nije mogao da bude njihov autor. Prema tome. nisu mogli da nastanu za vreme nomadskih lutanja po pustinji. kultu egipatskih i hananskih bogova. ciji su kult. cinovnika. Biblija izvodi njihovo poreklo od Madijama. Oni pretpostavljaju postojanje njiva. zajednickih bunara i malih gradova. Mojsije se tamo osecao kao kod svoje kuce i cak je za enu uzeo jednu od kceri njihovog sve teni-ka po imenu Jotor. Naucnici koji su se posvetili istra ivanju ovog pitanja. po to su tesno povezani sa teokratskim poretkom. u prevodu sa hebrejskog citamo: "Ja sam Jehova i javio sam se Avramu. takozvana Knjiga zaveta daje nam sliku evolucije izrailjskog zakonodavstva od epohe sudija do Jezdrinih vremena. otkrio je u njemu zavisnost od Hamurabi-jevog zakonika i hetitskog. prihvatio se misije irenja njegovog kulta u izra-iljfckom narodu. U Knjizi Izlaska (6. Vec znamo da je Mojsije. prema Bibliji. koji je zaveden u Jerusalimu tek nakon povratka iz vavilonskog ropstva. iz podele hananske zemlje. vrtova. Time se obja njava izuzetna uloga koju im je dodelio u ivotu izrailjskog narod. pri cemu je naj e ce i najsigurnije pristalice svoje nauke na ao u Levijevom rodu. Niz propisa koji se odnose na vr enje verskih du nosti. u podno ju vulkanske planine Horiv. To tele je prezriv naziv za bika Apisa. jednog od sinova Avrama i njegove druge ene Heture. do li su do prosto senzacionalnih zakljucaka. autor Povesti Izraela. Kako proizlazi iz toga poredenja. ogranicavajuci se na najznacajnije elemente njihovog rezonovanja. Jednom recju. ali ih je zato oslobodio brige za opstanak." U prethodnim odeljcima Petoknji ja srecemo dodu e ime Jehova. U zemlji Madijanaca. . koji se lako priklanjao idolopoklonstvu. prihvatio se detaljnog uporedivanja nekoliko drevnih tekstova i otkrio u Deset bo jih zapovesti zapanjujucu analogiju sa egipatskom Knjigom mrtvih i vavilonskim liturgijskim tekstom u-pnu. nedavno primljen od Madijanaca. Isaku i Jakovu imenom El adaj. obrede i obaveze gradana prema sve tenicima jo je novijeg datuma. u delu Die Ursprunge des israelitischen Rechts. Oblast u kojoj su iveli nalazila se istocno od Akabskog zaliva. egipatskog i hananskog zakonodavstva. asirskog. Bog mu se prvi put pokazao pod imenom Jehova. vinograda. Tada je Aron uspostavio kult zlatnog teleta. natplemenska uloga svedoci o tome da je trebalo da budu misionari jehovizma u narodu. cuvara. prema biblijskoj prici. Mnogi naucnici pretpostavljaju da je Jehova bio bog rata Madijanaca i da je Mojsije postao njegov poklonik. Naime. cak ni Deset bo jih zapovesti nije originalna tvorevina Izrailjaca. jehovizam jo nije pustio duboko korenje u izrailjskim du ama. Nakon povratka u Egipat. Poku ajmo da ih prika e-mo to je moguce jasnije i krace. Ta vi a. pevaca i pomocnika sve tenika. Italijanski istoricar Ðuzepe Ricoti. ali danas vec znamo da su ga tamo znatno kasnije uneli kompilatori Svetoga pisma. To je bilo Izrailjcima blisko srodno pleme. Izrailjci su i u tom pogledu koristili zaostav tinu Mesopotamije i Egipta. u dana njoj Arabiji. dodu e.Zakoni Petoknji ja prevashodno su odraz dru tvenih odnosa iz vremena kada su Izrailjci u Hananu vec prihvatili ivot na stalnom boravi tu i bavili se zemljoradnjom i zanatstvom. to su pokazivale veoma ceste^ pojave otpadni tva. tako i §* samom Hananu. 2-3). kojem je i sam pripadao. kako tokom lutanja kroz pustinju. Dokazanao je i da je najstariji zbornik izrailjskih zakona iz Knjige zaveta adaptacija pozajmica iz zakonodavstva drugih drevnih naroda. Nemacki naucnik Alt. na pitanje ko je bio Mojsije kao tvorac jevrejske religije. Oni su u hramovima vr ili du nosti sve tenika. a imenom svojim Jehova ne bih im poznat. Pod Sinajskom gorom narod je tra io vracanje starih bogova. ovlastiv i ih da za svoje izdr avanje ubiru desetinu. cetrdeset godina svog izgnanstva proveo medu Madijancima. Iskljucio ih je. sela. Sada prelazimo na najfascinantniji problem na ih razma162 tranja.

4). Tamo je proveo cetrdeset godina ivota i vezao se za nju enidbom iz ugledne sve tenicke porodice. Zemlju Madijanaca Mojsije je smatrao za svoju drugu otad binu. Mojsije nije izbegao te ke prekore ogorcenih jehovista to je okaljao jevrejsku religiju dopu tajuci kult zmije. U svetlu tih otkrica.---Izrailjci nekada upra njavali u Egiptu. l zaista. Koren levi nalazi se. g. Tu su mogli da dodu u obzir i hananski uticaji.e. Arheolo ka istra ivanja su pokazala da se kult zmije odr ao u Palestini jo nekoliko vekova i da je medu Izrailjcima imao mno tvo poklonika. u nazivu mitskog cudovi ta Levijatana. pa ni kod Izrailjaca. Neki naucnici su izneli pretpostavku da Leviti nisu predstavljali posebno pleme. izmedu ostalog. po to su bili uvereni da je nesrecu poslao bog-zmija. Samo je kod njih. hipoteza prema kojoj su Leviti bili poklonici zmije veoma je verovatna. jer joj dotada kadahu sinovi Izrailjevi. koji su slavili egipatske bogove. odnosno levit. vec sve tenicku kastu u Kadisu. zasniva na previ e krhkim osnovama da bi bila prihvacena bez rezervi. bio mesto gde je sklopljen savez sa Jehovom. mogao da ocekuje dobar prijem i pomoc u ostvarivanju zacrtanih planova. Tamo citamo da jevrejski car Jezikija (721 693. i izlomi likove i isjece lugove. Bio je. Mojsije se o enio kcerkom madijanskog sve tenika i primio njegovu religiju. da bi preveo svoje sunarodnike u jehovizam. savijati se). Bilo bi. Kao primer mo e da poslu i kralj Solomon: dodu e slavio je boga Jehovu. a ne Sinaj. i prozva je Neustan". kult zmije odr ao se u Hananu preko pet stotina godina. To je frapantna hipoteza. ali je istovremeno naredio da se u Jerusalimu postave statuete hananskim bo anstvima. Utvrdena je i znacajna cinjenica koja skrece pa nju. neka vrsta misionara medu Izrailjcima. Kakav zakljucak odatle proistice? Prema toj teoriji. p. l pored velikog moralnog autoriteta i oreola svetosti. Iz ovog stiha mo emo da izvedemo dva zakljucka: 1. dakle. na alost. To su. a ne na rt Sinajskog poluostr-va.viti se. Ima naucnika koji su skrenuli pa nju na to da je naziv Levit blisko srodan s hebrejskom recju koja oznacava zmiju (na arapskom laha . kao kaznu to su ga se odrekli. Pod njihovim pritiskom Mojsije je morao da prihvati kompromis i da se slo i da pored kulta Jehove bude upra njavan i stari egipatski kult. sve tenice bo anstva Vad zvale su se Iv. U spisima pronadenim u arapskom mestu EI-OI. besmisleno sa njegove strane da nije egipatske Izrailjce pravo poveo svojim proverenim prijateljima i rodbini. koju bje e nacinio Mojsije. a zatim i sam postao sve tenik. tra ili Leviti. verovatno. Kada se u godinama izgnanstva na ao u podno ju . Nakon toga se na celu grupe sve tenika-levita uputio u Egipat. postaje razumljiva zagonetna epizoda kada Mojsije u logoru uzdi e lik zmije da bi povratio zdravlje ljudima koje su ujele zmije otrovnice. a ne negde drugde. da je Horiv. dakle. ali se. da su Leviti cesto nosili imena koja u svom korenu sadr e pojam zmije.) "obori visine. i razbi zmiju od mjedi.n. 2. raspola emo izvesnim dokazima koji govore u prilog tome da se uputio tamo. Pitanje Levita je dosta slo eno i puno zagonetki. pozivajuci se na odobrenje samog Mojsija. Takvi sinkreticni kompromisi nisu bili retkost u drugim religijama. To se jasno vidi \ Zenon iz Druge knjige o carevima (18. Leviti su u Egiptu bili poklonici boga zmije i te ko su se rastajali od svog kulta. koje le i istocno od nekada nje teritorije Madijanaca. Utoliko pre to postoji i drugaciji pogled na to pitanje. a sve tenici Ivi.gicfi/s/fe legende----------------------------------------------------------------------. Od tih reci trebalo bi da potice naziv levit.

madijanske gore. Jehova mu je izdao sledecu naredbu: "Kad izvede narod iz .

vatre i tutnjave. odnosno na madijanskoj teritoriji. pogotovu to je bio obrazovan covek i sigurno se ivo zanimao za sve nove ideje iz oblasti religijskog i filozofskog mi ljenja. Pre svega zato to nismo u mogucnosti da utvrdimo u fyetuk kojoj meri su sve tenici. 12). po to je samo njima odgovarala apstraktna koncepcija Boga jedinoga. Zato je bio prinuden da nacini razne kompromise. da bi ga prikazali kao monoteistu. sigurno je znao da je Ehnatonov bog bio previ e intelektualna koncepcija.n. kasniji kompilatori Biblije. jer side na nju Gospod u ognju. Ne mo e se odbaciti mogucnost da su se u tom nesumnjivo velikom delatniku i misliocu javljale monoteisticke ideje. Ipak. Americki orijentalista Olbrajt dokazao je. do 1358. \v Madijanaca u pustinji.e. danas znamo da su sve do XIII veka p. u poglavlju pod naslovom: "Pobunjeni faraon i sve tenici osvetnici".. Ehnaton je vladao od 1377. vec uzima sve atribute madijanskog boga rata. l truba sve jace trublja e.Misira. U Bibliji doslovno citamo: "A gora se Sinajska sva dim-Ija e. To je jasan opis vulkanske planine. Znamo da na Sinajskom poluostrvu nikada nije bilo vulkana. Ta op ta intelektualna atmosfera mogla je da zahvati i Mojsija. verovatno najveci uticaj na njega izvr io je egipatski faraon Ehnaton. i Mojsije govora e a Bog mu odgovara e glasom" (Izlazak. pre svega. koje su. i dim se iz nje podiza e kao dim peci. Vec znamo da se trudio da pomiri kult zmije sa jehovi-zmom. pripadali obrazovani ljudi. uostalom. sve tenici Heliopolisa su surovo proganjali pristalice novog kulta i doveli do njegovog nestanka. 19. izvr ili u biblijskom tekstu ispravke. tako da nije iskljuceno da je njegova religijska doktrina na neki nacin povezana sa kultom Atona. Iz tog razloga. na osnovu dokumenata na klinastom pismu. dakle. Ali. vec odavno uga ene. slu icete Bogu na ovoj gori" (Izlazak. mogao na neki macin da dode u dodir sa pripadnicima tih sekta. odlucio je da se obrati njihovoj su-jevernoj ma ti nastupajuci kao cudotvorac. Jehova iz . preteca monoteizma i osnivac religije Boga Atona. nesumnjivo apokrificnih reci. a u svojim magicnim postupcima koristio je kako tajne koje je primio u egipatskom hramu od sve tenika. Iz ovih. da su se u periodu od 1500. Njima su. Postavimo sada sebi izuzetno intrigantno pitanje: da li je Mojsije bio monoteista u doslovnom znacenju te reci? Odgovor nije lak. do 1200 godine p. da bi mogla da bude prihvacena u irokim izrailjskim masama.e. tvorca sveta i dobrog za titnika covecanstva. pervi e te ka za proste ljude. Koncepcija tog boga jednako je primitivna kao to je bio primitivan duh Izrailjaca. Nakon njegove smrti. 3. dodu e. dok se na istocnoj strani Akabskog zaliva. godine p. ali su u vreme Mojsija bile jo aktivne. bio usamljen u tome.n. kao i jednostavnost kulta i njegov plemenit moralni kodeks. 18-19). Ne mo e se zaobici jo jedan argument vezan za ovo pitanje. Mojsije je. Ali.n. tako i iskustva koja je stekao kod 'Bli e pojedinosti o tom faraonu mogu se naci u knjizi Kad je sunce bilo Bog. Nije. to su Izrailjci shvatili kao natprirodno javaljanje Jehove. u zemljama zapadne Azije pojavile monoteisticke tendencije. i sva se gora tresija e veoma. uzdi e lanac vulkanskih planina. zahvaljujuci arheolo kim pronalasci-ma. nedvosmisleno sledi da je jevrejska tradicija sve do epohe kompilatora Svetog pisma smatrala Horiv za svetu goru zaveta. Taj stih ne mo e drugacije da se*protumaci. da bi njima nakalemio makar zacetke monoteizma.e. postojale tajne sekte boga Atona. Njegov bog nije nevidljivo bice. slavljenog pod simbolom sunca. a cak i da ucestvuje u njihovim tajanstvenim obredima u slavu boga sunca Atona. dakle oko sto godina pre Mojsija.* Mojsije je naucio "egipatsku mudrost" u Heliopolisu.

.

milostiv prema ubogima i blag prema ratnim zarobljenicima. ili Ismailov kovceg. Bareljef iz rimske epohe pronaden u ru evinama Palmire prikazuje kamilu koja na ledima nosi mali sveti ator. suprotno od egipatskih. opisanom u Bilbliji. U tom slucaju Mojsije bez sumnje nije smeo da raskine sa drevnim semitskim obicajem. . Bezobzirno se borio protiv nemorala. Tragovi tog egipatsko-izrailjskog obicaja sacuvali su se cak i do na ih dana. pod atorom. koje je skoro verna kopija sve tenicke ode de u Heliopolisu. jednostavno. Kao to svedoci. Tek je Mojsije uveo posebnu kastu sve tenika sa prvo-sveswnikom na celu. koji su brijali glavu i lice. uzdignuta na vlast dodeljivanjem raznih privilegija. pak. koji ive u sirijskoj pustinji. posedovao je tipicne vrline pustinjskih nomada. produbljivale su se klasne razlike i nastajali posebno privilegovani dru tveni slojevi. Egipatski uticaj u uspostavljanju sve tenicke kaste jasno se vec ogleda u liturgijskom odelu. Korejeva pobuna. U biblijskom tekstu mo e se naci niz drugih primera egipatskih uticaja. na primer. beduini iz plemena Ruvala. upravljao vojskom u bitkama i bio tako pla-hovit da je u gnevu mogao da ubije na hiljade ljudi ukoliko bi se neko suprotstavio njegovoj volji. izmedu ostalog. Naime. Sa druge strane. do ao je u bliski dodir sa institucijom sve tenstva i shvatio u kolikoj meri je ona potpora vasti i cinilac koji usagla ava brojne provincijske partikularizme na Nilu. Tako su i egipatski sve tenici u svecanom trenutku religijskog rituala ili tokom saop tavanja prorocanstava zaklanjali sebi lice velom. Osim toga. nepobitno dokazati.Petoknji ja veoma podseca na beduinskog vodu sa svim njegovim vrlinama i manama. brinuo o cistoci logora i naredivao da izrailjski narod bude gostoljubiv prema strancima. A to je jo zanimljiije te krinjice krilima su titila dva genija. Razlika se legende sastojala uglavnom u tome to su izrailjski sve tenici nosili bradu. koji je. Tako. nose na kamili cudnu krinjicu nacinjenu od stubica i prekrivenu pticjim perjem. Cak je i ivotinje titio od nasilnika. i predstavlja neku vrstu svete plemenske zastave. nova vlast nije mogla Izrailjcima da se nametne bez otpora i protesta. Ova vrsta krinjice zove se markab. Spajajuci materijal trebalo je da bude posebna sve tenicka kasta sa Aronom na celu. kao to svedoci epizoda sa zlatnim teletom. Uvek je i ao na celu izrailjske kolone. Ona. Naime. zajedno sa uspostavljanjem teokratskog poretka. nije mogla da se uklupi u patrijarhalni poredak jevrejskih nomada. Ovde vredi istaci kao veoma interesantnu stvar. a Izrailjci nastanjeni u Gesemskoj zemlji verovatno su upra njavali kult egipatskih bogova. Sve tenici u Heliopolisu i Tebi nosili su za vreme procesije male krinjice sa nekim kultnim predmetom. da su kovceg zaveta i ator-hram od Izrailjaca zatim pozajmila beduin-ska plemena. rogovi su zaostala reminiscencija egipatskog kulta bika Apisa. odnosno duha za tatnika. Rogati Mojsije u biblijskoj prici je pomazanik. Kao usvojeni sin careve kcerke. To je imalo kao posledicu da su rogovi za njih predstavljali simbol svetosti. ostavio duboke tragove u du i Izrailjaca. drugi egipatski uticaji mogu se. natplemenska kasta. iveo u logoru. Ukoliko teorija o Ehnatonovom uticaju na religijske poglede Mojsija ima iskljucivo spekulativni karakter. a kao znak svetosti na njegovoj glavi pojavljuju se rogovi. Setimo se slucaja kada Mojsije prekriva svoje lice zastorom. kojoj je legitimitet davao Jehovin autoritet. cak i heruvimi koji ukra avaju kovceg zaveta egipatskog su porekla. Kao to iz toga proizlazi. l kovceg zaveta je egipatska pozajmica. Ta opa anja je iskoristio za vreme putovanja prema Hananu da savlada jo uvek iv plemenski instikt kod Izrailjaca i od njih nacini jedinstvenu dru tvenu organizaciju. kod Jevreja nije postojala posebna sve tenicka kasta.

.

Ukoliko se pod tim nazivom kriju Jevreji. Srecemo ga. Rekli smo da je Mojsijeva religija bila neka vrsta sinkre-tizma. Posebno je intrigantna licnost Isusa Navina. ili iz egipatskog glagola "msj" . G avaj a. Frapantna je i cinjenica da pomoc za borbu protiv osvajaca tra e vazali iz takvih gradova kao to su Megidon. Odmah posle So-lomonove smrti ona se raspala na dve odvojene d ave. Samo su u relativno kratkom periodu bili ujedinjeni u jednu dr avu. kult madijanskog boga rata i obredi i religiozne predstave Egipcana.ozaren sjajem bo anske tajne.". pod vodstvom nekog nama nepoznatog Isusa. Kako te razlike mogu da se objasne? Odgovor mo da sadr e tablice sa klinstim pismom. predstavio je Mikelandelo u svojoj genijalnoj skulpturi. izneli pretpostavku da je Mojsije bio Egipcanin. stra nog i uzvi enog Mojsija. u kojoj hananski vazali Egipta obave tavaju faraona da njihove dr avice uznemi% i6lys/(e legende------------ravaju napadima i pljackanjem neka pustinjska plemana. Pretpostavlja se da ovaj antagonizam nije bio samo posledica suparni tva dve kraljevske dinastije. u tim pismima imali bismo dokaz da su jevrejs-ka plemena prodrla u Hanan vek i po pre egipatskih Izrailjaca. Ne treba se cuditi to je Mojsije ostao pod jakim egipatskim uticajem i to je bio upucen u sve egipatske mudrosti. Mojsije je. da su bez skrupula sklapale saveze cak i sa svojim zajednickim vekovnim neprijateljima. u grckom obliku. Silom. u nekim etnickim razlikama. koje su se toliko ogorceno sukobljavale. otkopane iz ru evina Ehnato-** nove prestonice u dana njem arapskom mestu Tel el-Amarna. i na Judejce. Lahis i Jerusalim (Urusalim). Njihova hipoteza svodi se na sledece argumente: Tokom citave svoje istorije jevrejski narod se delio na dve izrazito podeljene grupacije: na Izrailjce.n. Davida i Solomona. U povesti Izlaska svaki cas nailazimo na izuzetno zacudujuce stvari. kao na primer u imenu Tutmozis. Severni Izrailjci podigli su sebi novu prestonicu.e.. dok je Jerusalim postao prestonica judejskog carstva.. izvodi iz toga zakljucak da je jedan ogranak Jevreja ili napustio Egipat jo stolece i po pre Mojsija.. Jerihon. Biblijski Isus Navin. to znaci "dete boga Tota". koji 16S se kao progonjeni begunac prikljucio hebrejskim plemenima i s vremenom preuzeo nad njima vodstvo. U njima se. u kome su se stopila drevna hebrejska verovanja iz vremena patrijarha. na taj nacin. kao to vec znamo. kako smatraju neki naucnici.n.roditi. zbog toga. izmedu ostalih gradova. Askalon. Upravo takvog. Neki naucnici su. koji su nastanjivali ju ni. vec da je njegov uzrok le ao mnogo dublje. Moj-sijevog naslednika i osvajaca Hanana. zaboraviti znacajne me-sopotamske i hananske uticaje. nije mogao da je osvoji. Postavlja se pitanje da nije to slucajno na poznanik iz Petoknji ja? Americki orijentalista Pauel Dejvis. Njegovo ime (na hebrejskom Mo eh) nije izrailjskog porekla i etimolo ki se izvodi iz egipatskog "m-v. odlucno tvrde da je ta tvrdavu postala plen nepoznatih osvajaca u XIV veku p.n.e. i to veoma istaknuti. licnost u svakom pogledu zagonetna. razorio u XIV veku p. dakle oko sto godina pre dolaska egipatskih Izrailjaca. Samariju. pak. zvana Habiru. to oznacava novorodeno dete. poku avaju da rese tu dilemu na neobicno zanimljiv nacin. Gezer.. . koja je postala stvaralacki osnov za kasniji eticki mo-noteizam jevrejskih proroka. u vreme vladavine Saula. Neki biblisti. Izmedu . ne spominju gradovi Sihem. je zavladao duboki antagonizam. ili da je prodro u Hanan sa istoka i. Mispa i Jerihon. prema tome. koje su vladale u obe dr ave. i to pod pritiskom. Ne treba. zajedno sa jo nekim naucnicima.To je diplomatska prepiska iz XIV veka p.e. Pronalazaci Jerihona. u imenima mnogih faraona. Za to? Da ih nisu vec bili osvojili Jevreji? to je jo zanimljivije.. u jednom od pisama naveden je i neki voda pod imenom Isus. koji su naseljavali severni deo Palestine. stvorio sintezu. takode.

Te dve grupacije delile su tako duboke razlike u tradiciji. pored toga. Judeju. svog velikog vodu. U pustinji su im se priljucila i druga plemena. Nova verzija je uspela da se ucvrsti zahvaljujuci tome to su sever-no izrailjsko carstvo osvojili i opusto ili Asirci. potomci egipatskih Izrailjaca sebi su. Merarije i Ka ir. desetkovan i odveden u ropstva zapravo prestao da postoji. * Po to prema toj hipotezi (treba imati na umu da se citava ta grupa argumenata zasniva na pretpostavkama) pitanje Isusa Navina izgleda ovako. kao pomocnik i naslednik. koristeci hegemoniju Judeje. prvo kao boga plodnosti. ili je bio potpuna izmi ljotina biblijskih pripovedaca. Hofnije. U svetlu tih cinjenica. Naime. zauzeli su. da ni stotine godina susedstva i politicke zajednice nisu uspele da ih potru. uostalom kao i Mojsije. izmedu ostalog. a kasnije. Leviti su. . stanovnici juga slavili su Mojsija. car Izrailja Jerovoam uzdigao je znacaj tog kulta. zasniva na istinitim dogadajima. 170 Kasnije. situacija u Hananu postaje razumljiva. egipatski Izrailjci. objavili su rat hananskim bogovima i poku avali severnom delu stanovni tva da nametnu kult Jehove kao jedinu dr avnu religiju. u toj plemenskoj skupini sacuvali poziciju vladajuce i privilegovane kaste. obicajima i religijskim verovanjima. Te ili su. u epohi dr avnog ujedinjenja. u tako preradenoj prici zauzeo drugo mesto iza Mojsija. koji je ustanovio Aron.tenicka kasta po tovala kao svog praoca. Sa Isusom Navinom. naravno. U prilog te teze govori. On je nekada bio pobednicki voda i osvajac Jerihona. zakonodavca i proroka. necemo biti iznenadeni kad saznamo da i sa Aronom ne to nije u redu. u vreme irenja judejskih uticaja. za vladavine kraljeva Saula. kao simbol Jehove. Nakon otcepljenja od Judeje. Zato su spojili u jednu fabulu dva posebna ciklusa narodnih predanja: severni ciklus o Isusu i ju ni ciklus o Mojsiju. pak. prirodno. zbog svog porekla i krvne povezanosti sa Mojsijem. i u tom slucaju nije mogao da bude Mojsijev brat i od njega imenovan prvosve tenik. i okolnost da su iskljucivo Leviti. kao i za ocuvanjem judejske hegemonije nad ostatkom zemlje. jerusalimski sve tenici.Mojsije je iz Egipta verovatno izveo samo pleme Levita. da bi doveli i do njihovog duhovnog ujedinjenja. pripisali i zasluge za osvajanje Jerihona. Judejska dr ava tada je postala jedini naslednik i nastavljac narodne tradicije. U toj nedoslednosti krije se sledeca alternativa: ili je Aron stvarna istorijska licnost. Severni deo zemlje naseljavali su potomci onih Jevreja. Ta borba jehovizma sa Balom i Astartom ispunjava veliki deo biblijskih prica i bila je naposredni uzrok mnogih tragicnih dogadaja. to im je omogucilo da stvore oru anu snagu sposobnu za osvajanje. imali tipicno egipatska imena. koji nikada nisu bili u Egiptu ili su ga tako davno napustili. sve tenici su uni tili sve hramove u Hananu i od jerusalemskog hrama nacinili jedinstveno sredi te Jehovinog kulta. postavljajuci (egende------------------------------------------------------------------------s tatue bika u Vetilju i Danu. Sa druge strane. U najstarijim delovima Petoknji ja on se uop te ne pominje. koje su na kraju donele Izrailjcima nesrecu i propast. a u tekstovima kasnijeg porekla uglavnom igra drugostepenu ulogu. da se toga vi e nisu secali. kao na primer: Fines. Isus je. Izrailjci severnog dela Hanana imali su svog narodnog junaka pod imenom Isus. Odatle poticu antagonizmi i bratoubilacke borbe. U te nji za ucvr cenjem dr ave i monarhije. da otklone razlike u tradiciji i kulturi obe grupe stanovni tva. Vec pomenuti americki orijentalista Pauel Dejvis na neobican nacin tra i izlaz iz te dileme. Oni su primili kulturu Hananaca i postali poklonici njihovih bogova. Ju ni deo zemlje. Or. Davida i Solomona. severna jevrejska plemena upra njavala su kult bika stotinama godina. Dejvis pretpostavlja da je Aron nekada bio cuveni prvosve tenik tog kulta i da ga je tamo nja sve. On tvrdi da se kult bika. pak. Faltije. dok je severni deo stanovni tva.

.

Kao dokaz su 172 Zenon 9(psidbvs/(i navodili cuda koja su imala za cilj da taj izbor podvrde. Cak i Mojsijeva smrt ima ne to to navodi na raznovrsna nagadanja. Opis plesa oko zlatnog teleta bio je poslednji odraz tog secanja. u predstavljanju Arona kao slabog coveka. Iz tih te koca naden je veoma domi ljat izlaz. a Marija se razbolela od gube. Levite je progutala zemlja. bez sumnje se oseca neprijateljska nota. Nije se moglo pozivati na tradicionalne levitske privilegije. bilo suvi e. prvobitno su mogli da budu iskljucivo Levi-jevi potomci. Trebalo je opravdati povla ceni polo aj pred nezadovoljnim mno tvom ni ih sve tenika. u novostvorenu kastu primljena je sve tenicka aristokratija iz severnih oblasti Hanana. a ni e sve tenstvo dobilo je ulogu vr enja drugih slu bi u hramu. nanesu tetu u ocima naroda. koja nije bila ni u kakvom srodstvu s Levitima. koje su imale svoje vlastite tradicije i vlastito poreklo. naravno. Zbog toga je usledilo ukidanje svih kultnih sredi ta u Hananu. Biblija ka e da je umro u zemlji Moavskoj i ne zna se gde je sahranjen. po to je vecina Levita tih povlastica bila li ena. gde su medu tamo njim jevrejskim plemenima vr ili du nost misionara Mojsijeve religije. dozvolio da bude gurnut u idolopoklonstvo. Tako je prvosve tenik kulta bika uved$n u povest Izlaska. iako nikada nije imao niceg zajednickog s Mojsijem i iveo je u drugom kraju Hahana i u drugoj epohi. U Knjizi Brojeva (12. Sem toga.Vec sama cinjenica da je taj dramaticni dogadaj zabele en u svetim knjigama veoma je recita i svedoci da se medu Izrailjcima nije uzgubilo secanje na Arono-vo poreklo i njegovu ulogu u severnom kultu bika. da doka u da je nova sve tenicka kasta izbor samog Jehove. sve tenici su opravdali svoje privilegije time da su direktni njegovi naslednici. Jehovini sve tenici. vecina Levita je izgubila sve tanicke polo aje i zauzela ni i stepen u hijerarhiji preuzimajuci pomocne du nosti. Nije bilo u interesu nekih sve. koja je slavila kult Jehove u vidu bika i svoja prava zasnivala na poreklu od velikog prvosve tenika Arona. Ti veoma znacajni detalji iz Biblije poslu ili su Pauelu Dejvisu kao osnov za izvodenje zanimljivog zakljucka. vide se u prici o pobuni Levita i Marije i Arona. medu sobom suprotstavljene sve tenicke grupacije.Sada se postavlja pitanje za to su autori biblijske kompilacije u svoju pricu uveli Arona kao Mojsijevog brata i Jehovinog prvosve tenika. onda je samo najistaknutijim i najuticajnijim priznavana ta privilegija. Postaviv i ga na tako visok polo aj. Ali osim Levita tamo je postojala i druga sve tenicka kasta. Oni su delovali ne samo na teritoriji Judeje.tenika da njihovom pretku i prvosve teniku. To korenito pregrupisavanje nije pro lo bez borbe. Samo Arona nije sna la kazna. Nova sve tenicka kasta konacno se formirala na osnovu kompromisa izmedu elite Levita s juga i Aronida sa severa. naravno. od koga su izvodili svoje povlastice. Kao to vidimo. koji je pod pritiskom svetine. jer mu je unapred odredio va nu ulogu medu svojim poklonicima. l zaista. Po to ih je. Tako su se formirale dve odvojene. Sve tenik severnog kulta bika pre bi trebalo da bude izlo en njihovoj osudi. u Mojsijevom odsustvu. Na taj nacin. ka e on. S padom severne izrailjske dr ave sve tenici su te ili momopolisanju kulta u Jerusalimskom hramu. a izvla cenim sve tenicima priznavano je pravo da sve tenicke funkcije vr e u Jerusalimu. Aronov tap je procvetao i na njemu su rodili bademi. U Peto-knji ju je lansirana verzija da je Aron bio Mojsijev brat i da ga je Mojsije imenovao za Jehovinog prvosve tenika. u Petoknji ju se srecemo s mno tvom zagonetnih dogadaja i problema. Jehova je oprostio Aronu pocinjeni greh. Dakle. . 2) citamo: "Zar je je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas?" Redaktori Petoknji ja nastojali su. vec i u severnom delu Hanana. Na taj nacin nastojali su da u ocima obespravljenih Levita sankcioni u svoj posebni polo aj u verskom ivotu naroda. od nekoliko vekova ranije. Odjeci tih sukoba. Lako je shvatiti za to.

.

Po nekim aluzijama u biblijskom tekstu. Pomenimo ovde.. pa cak odustali i od cina obrezivanja. U Petoknji ju nalazimo zagonetno pominjanje neke Mojsijeve krivice. uporedo s njegovom rehabilitacijom. a u isto vreme i poku aj opravdanja svog vlastitog pona anja. a upravo je to bio cilj njegovog ivota. tragicnijih dogadaja. ali. Bio je. . neki poznavaoci Biblije iznose rizicnu pretpostavku da je za vreme nereda izrailjskih idolopoklonika. . 173 *BibujSl(e legende ------------------------. Prema nekim biblistima. nije bilo i nema njegovog groba. Zapa eno je i to da se oko Mojsijeve smrti oseca neka zavera cutanja. U ocima svojih savremenika Mojsije je bio despot. Ali nije iskljuceno da je tvorac te verzije i sam Izrailjski narod i da je ona po tradiciji preno ena s pokoljenja na pokoljenje. Prorok Ilija i Romul di u se u nebo na ognjenim kolima. primera radi. iz biblijskog teksta nedvosmisleno proistice da je Mojsije u poslednjem periodu svoga ivota bio dobrog zdravlja.-----------------------------------------------------verziji vide tipican primer stvaranja mita oko Mojsijeve licnosti. Predstavicemo ukratko razne hipoteze koje su dosad iznesene. Kakva je mogla da bude ta ljutnja i kakav postupak? Kao to se secamo. Protokom vremena. Tezeja i sina Korinta Belerofonta.. Pristalice te neobicne teze isticu nekoliko okolnosti koje zista navode na ozbiljno razmi ljanje. Izrailjci su mo da na taj nacin izra avali neku ljutnju prema Mojsiju. Morala je to biti ozbiljna krivica. Vinovnik toga bio je sam Mojsije. dodu e. Pre svega. nejasne aluzije na temu upravo takve Mojsijeve sudbine mogu se naci u pismima i knjigama proroka Osije i Amosa i u Psalmu 106. svako otpadni tvo od Jehove neobicno surovo i fanaticno ka njavao. nezaceljenu ranu. Ne mo emo da se otmemo utisku da je prvobitan i tacan opis jednostavno istrgnut iz teksta i da su redaktori odlucili da sakriju neke detalje koji se ne bi uklapali u lik koji je svoren o Mojsiju. odnosi izmedu Izrailjaca i Mojsija uop te nisu bili idilicni. neku staru zamerku. U okolnostima u kojma je zavr io ivot oni otkrivaju tragove nekih istinitih. a Edip nestaje u svetom gaju Eumenida. kao to citamo u Knjizi Zakoni Ponovljeni (34. na odmoru u zemlji Moavskoj. ali su naredna pokoljenja sve vi e bila svesna njegovog genija i ogromnih zasluga za jevrejski narod. vec tada veoma star. tekao je proces ovencavanja njegove licnosti oreolom mitova i cuda. koji je svaku najavu neposlu nosti. Naravno mo e se sumnjati da su verziju o krivici i kazni stvorili ex post judejski sve tenici da bi na Mojsijevom primeru pokazali kakve te ke posledice snose oni koji se ne pridr avaju Jehovinih zakona i propisa. cesto su se de avale i stra ne stvari. jer mu je Jehova za kaznu uskratio srecu da s Izrailjskim narodom kroci u Hanan. U tra enju re enja te cudne zagonetke neki naucnici ukazali su na cinjenicu da u drevnim mitologijama narodni junaci veoma cesto nestaju pod tajanstvenim okolnostima.veliki narodni voda. Mo da je ona bila u tome to su zbog njegovog nemara Izrailjci zapustili svoje obaveze prino enja rtava Jehovi. koji bi zahvalan narod mogao okru iti kultom! Stvar u svakom pogledu neobicna i veoma intrigirajuca. U du i izrailjskih pokoljenja to je moralo ostaviti duboku. Te ko je bilo pomiriti s tim likom Mojsijevu . ne benu potamnele oci njegove niti ga snaga izdala". Ali ne mo e se reci da ba svi istra ivaci u biblijskoj ff . izgleda da je krivicu nacinio u Kadisu. U vezi s tim cinjenicama. 7): ". Mojsije ubijen i sahranjen u zajednicku grobnicu sa ostalim poginulim. samo ceste sukobe i krvoprolica u kojima je gubilo ivote na hiljade ljudi. To je valjda jedan od malobrojnih primera gde je smrt 174 velikog narodnog junaka opisana na tako lakonski nacin. neumoljivih boginja osvete. Dovoljno je pomenuti samo Herkula. zakonodavac i prorok nestaje bez traga.

.

cak i najmanji poku aj neposlu nosti ka njavan je smrcu. koje su ma tale o plenu i osvajanjima. Niko vi e nije smeo prigovarati ili se buniti protiv njegovih naredenja. eleo je. Isus Navin je doveo narod na istocnu obalu Jordana i ulogorio se u Sitimu. Stvoriv i organizovanu vojsku. jer su postavke od kojih polazi suvi e nepouzdane. skrivene u mravinjaku trgovaca. keji je izrailjski narod izveo iz egipatskog ropstva. pru ila im je gostoprimstvo. Ali uz sve to. ISUS NAVIN l SUDIJE j J SREDOZEMNO / MORE 7 OSVAJANJE HANANA PRAVAC KOJIH SC "NASTUPALI IZRAILJCT 177 JERIHON . da ga je Jehova na taj nacin kaznio za neke pocinjene grehe. kojom je mogao uspe no manevrisati. Zato je poslao u uhodenje dva co-veka preru ena u Hanance. voda iz dalekih vremena postajao je simbol borbe za nacionalnu nezavisnost. ili drukcije govoreci. Izglede za pobedu imala je samo regularna vojska. l pored toga. Trenutak je. Vlasnica kuce. Pod okriljem noci. u unjale se u grad. ispostavilo se da su zakasnili. Ubrzo je stvorena armija od cetrdeset hiljada vojnika u kojoj je vladala surova disciplina. S druge strane reke. po obicaju pustinjskih hordi. Ali se na ao neko kome su se do ljaci . zahtevao da izabranik bude covek koji je vest u ratovanju. cije su se vatre videle nocu s druge strane Jordana. po to je kapija vec bila zatvorena. kada je otvorena kapija. Veliki autoritet. jer je sam Bog hteo da Mojsije zavr i ivot na samom pragu Zemlje obecane. sigurno je i to da je u malo cemu licio na onog Mojsija kavim ga predstavlja Stari zavet. koji je Isus Navin stekao za vreme Mojsijevog ivota. Tako je nastala verzija da je Mojsije umro prirodnom smrcu. da bi sebi. Zato su odlucili da prenoce u kuci naslonjenoj na gradske zidine. uostalom. Isus Navin je bio suvi e iskusan vojskovoda da bi nasumice bacio svoje jedinice u napad. Ali. da se obavesti o snazi garnizona i odbrambenoj moci tvrdave.PREDSTRA A MANAMA. po to je njemu dodeljen zadatak osvajanja Hanana. odmah je svojim ve tim okom prepoznala strance. u velikom palminom gaju. U tradiciji preno enoj s pokoljenja na pokoljenje. Na njenom primeru se vidi koliko malo znamo o Mojsiju i kako je tajanstvena njegova licnost. Vekovima je Jerihon nesalomivo stra ario na ulasku u Hanan. Nisu se prvi put talasi napadaca sa istoka razbijali o njene zidine i zatim povlacili u svoja daleka boravi ta. pre se mo e prihvatiti kao pouzdano da je zaista postojao veliki voda po imenu Mojsije. koji je u okr ajima sa pustinjskim plemenima i u ratovima za osvajanje Zajordanije stekao slavu sposobnog vojskovode.iznenadnu smrt. izrailjski narod ne snosi odgovornost za njegovu smrt. krivica i nezahvalnost njegovog naroda bila bi tada suvi e drasticna i suvi e mucna za potomstvo. obezbedila naklonost buducih osvajaca. za svaki slucaj. Zato je odlucio da pojaca disciplinu u svojim odredima. pre svega. U toku dana bez ikakvih smetnji su izvr ili zadatak. sjajno uve banom i opremljenom bojnim kolima. uhode su preplivale Jordan i u zoru. Izrailjski narod je isposlovao poslednju Mojsijevu elju i predao svoju sudbinu u ruke Isusa Navina. omogucio mu je da postavljeni cilj postigne u kratkom roku. Tvrdava je gordo gledala logor pustinjskih hordi. zanatlija i seljaka. Do tada su se Izriljci. a ne prikupljeni ratnici pod vodstvom dvanaestorice plemenskih stare ina. borili neorganizovano i lako podlegali anarhiji. videle su se zupcaste kule Jerihona. bludnica Rava. Ako se prihvati da je Mojsije zaista postojao. Postepeno su nestajale stvarne crte istorijske licnosti. cak je i pretpostavila da su uhode. Ta efektna teorija mo e se naravno prihvatiti ili odbaciti. kad su pred vece hteli da se iskradu iz grada. bezuslovno pokorna naredenjima jednog vode. Isus Navin je bio svestan da ce morati da ru i kamene bastione hananskih vladara i da odmeri snage sa njihovom vojskom.

.

U Gil180 galu je otklonjena i velika verska zapu tenost. stignucete ih. po to je na njivama Jerihona bilo dovoljno ita. Voda koja se jo uvek nalazila u koritu brzo je otekla u Mrtvo more i izrailjski narod je mogao da prede na drugu stranu ne okvasiv i noge. nagrnuli su u gomilama na gradske zidine.." Rava je kroz prozor ugledala carsku stra u koja se pribli avala i smesta povela uhode na krov i sakrila ih ispod hrpe netrvenog lana koji se su io na suncu. a ene i deca iskazivali su svoju zahvalnost veselo igrajuci uz pratnju tamburina i svirala. u reku su najpre u li Leviti sa kovcegom zaveta na ramenima. ali ja ne znam odakle bejahu.ucinili sumnjivi. koju su poceli da ispituju. jer su do li da uhode svu zemlju. S mukom su se probijali kroz struje i virove. Rava. Prestra eni stanovnici Jerihona zatvorili su se medu svoje zidine i vi e nisu smeli da se rugaju stra nim do ljacima. gde je bilo prvo zaustavljanje. Stra. od kojeg su pekli beskvasni hleb.. zasipali uljeze ki om uvreda i pretnji. Nekoliko milja uzvodno nalazio se grad Adama.. Stariji Izrailjci. Popela se na krov gostionice i obecala uhodama da ce im pomoci da pobegnu ukoliko se zakunu da ce u slucaju osvajanja grada po tedeti njen i ivot oca. po jednog iz svakog plemena. da zavaraju pa nju stra ara. Samo to su Leviti s kovcegom zaveta napustili korito. Isus Navin je izabrao dvanaest mu karaca. Tamo se. U logoru je naredeno da ljudi spreme suvu hranu za tri dana. medu stenovitim obalama. Jordan je ponovo potekao normalnim tokom. Samo su joj savetovali da kroz prozor sa 179 ulice pusti jarkocrveni konop. po to su joj zaista bili zahvalni za spasenje. Naredeno im je da pozovu Ravu sledecim recima: "Izvedi ljude koji su do li k tebi i u li u tvoju kucu. U jednom trenutku zacule su se srebrne trube i. i verujuci da im je nado li Jordan sigurna za tita. duboko uvereni da su uhode uspele da se prebace preko reke i vrate svojima. pa se gaz na tom mestu nije mogao preci. Ali Isus Navin nije gubio veru u uspeh pohoda.. medu Izrailjcima je zavladala nevidena radost. Pocelo je prolecno doba. Nakon tri dana srecno su preplivali Jordan i podneli izve taj Isusu Navinu. Taj budni gradanin Jerihona upozorio je lokalnog vladara. voda im je dosezala do ramena. Za to vreme Rava je pocela groznicavo da deluje. majke. kako bi znali da kucu treba po tedeti za vreme borbe. Nisu vi e morali da se hrane manom. na prag Zemlje obecane. U trenutku kad su se na li na sredini reke." Stra ari. ocigledno . mutne dubine. Citav dan su pevane pesme i himne u slavu Jehove. Po .. Lan se obicno su io po krovovima svih kuca u Jerihonu. po naredenju vode. Zatim su se pokunjeno vratili u grad. U Gilgalu. stupiv i tako nakon cetrdeset godina potucanja. Jordan odjednom zaustavio i uspravio u visok zid. Nisu ih ohrabrivali ni stanovnici Jerihona. Izrailjci su sa strahom gledali uzburkane. u kojima se veoma lako moglo utopiti. svi su vec pomrli. estoko su krenuli u poteru za begu-ncima i stigli cak do Jordana. Uhode se zakle e punim srcem. a mlada pokoljenja su se za vreme boravka u Kadisu priklonila hananskim bogovima i nisu po tovala obavezu obrezivanja. a on je odmah poslao stra are u gostionicu sa naredbom da uhapse sumnjive osobe. Tokom noci je cuo Jehovin glas. dopustili su da ih lukava ena obmane. ali im nije palo na pamet da pogledaju ispod gomile lana. idite brzo za njima. koji su iza li iz Egipta. tako da je to bio toliko uobicajen prizor. ne znam kuda otido e. ali nisu gubili tlo pod nogama. dogodilo se cudo nalik onom prilikom prelaska Crvenog mora. Zatim su se spustili niz konop preko gradskih zidina i pritajili u obli njim planinama. pa je promakao njihovoj pa nji. pravdala se na sledeci nacin: "Jest istina da su ljudi do li k meni. brace i sestara. Izrailjci su u Gilgalu po cetrdeseti put slavili Pashu. a tokom noci su vojska i sav izrailjski narod iza li na samu reku da otpocnu prebacivanje. koji je jo jednom objavio pobedu Izrailjaca nad narodima Hanana. i kad se vrata zatvarahu u sumrak ljudi izido e. mnogo bistri ljudi. i naredio im da iz reke izvade dvanaest velikih kamenova i postave ih u obliku kruga u spomen velikog cuda. i od ki a u Hermonskim brdima reka je veoma narasla. Ali to nije bilo jednostavno.ari su pretresli kucu.

U planinskom predelu severno od Jerusalima. naredi. pobili su sve stanovnike. Uhode koje je poslao zakljucile su da grad predstavlja prepreku za dalji pohod i da ga zato na juri treba osvojiti. ali ovoga puta se nije zadr ao na jednom obila enju grada. Odmah je pokajnicki priznao krivicu: "Istina je. Zlato. Isus Navin je opreznije pripremio plan napada na grad Gaj i odlucio da ga zauzme na prevaru. a cim je svanulo sa ostatkom ratnika krenuo na zidine grada. dr eci se na sigurnom odstojanju od strela i kamenja. ni decu. sakrio je trideset hiljada vojnika u obli njim brdima. da su se zidine iz temelja zatresle i sru ile. cak ni ivotinje. nedaleko od gradica Vetilj. l tako je doznao zastra ujucu stvar: neko od Izrailjaca pogazio je sveti zakon ratne zakletve i prisvojio deo plena na-menjen hramu. Izrailjski vojnici su sa svih strana upali u grad i poceli da seju smrt. U logoru je zavladala op ta poti tenost. Isus Navin je zapoceo opsadu Jerihona. Svi su cutali kao ukleti. Branioci Gaja pokazali su svim hananskim gradovima da se navodno ne-pobedivi osvajaci mogu poraziti. Oznacenu kocku izvukao je Ahan. kada su im zarasle rane. Opkoljeni su u gomilama izlazili na zidine i posmatrali ih u cudu i strahu. Tom prilikom je primenio veoma neobicnu taktiku. zakon koji je zaveo Jehova. Jer otkad postoji Jerihon nikada se napadaci nisu pona ali tako neobicno. Zatim se citavu noc kajao i pred kovcegom zaveta molio Jehovu da mu ka e za to im nije pru io podr ku. To je bio zlocin koji se morao kazniti. Bila je to manja tvrdava od Jerihona i zato se cinilo da je za njeno zauzimanje bilo potrebno samo tri hiljade vojnika. ratnici s nenaoru anim narodom izlazili su iz logora i u svecanoj povorci jedanput dnevno obilazili zidine tvrdave.naredenju Isusa Navina svi mu karci i decaci morali su da se podvrgnu zahvatu. bakar i gvo de nisu prepustili plamenu. uzdizao se utvrdeni grad Gaj. i ucinih tako i tako". Na kraju su zapalili kuce i javne zgrade. Isus Navin je bio svestan te kih posledica neuspeha. Nekoliko dana nakon te svecanosti. DRAMATICNI DOGAÐAJI POD ZIDINAMA GAJA. bradati mu karci u dugackim plastovima mahnito su svirali u srebrne trube. Odmah iza njih. Prisvojeni plen je zaista pronaden na ukazanom mestu. " Idite i uhodite zemlju". Osim Rave i njene porodice. U zoru je opet izveo narod iz logora. da za sva vremena predstavlja opomenu onima koji se ikada usude da prekr e sveti zakon ratne zakletve. to je nerve opkoljenih stavljalo na te ku probu. Na celu povorke mar irali su u zbijenim redovima naoru ani ratnici. rodovi i porodice morali su da vuku kocku. Na mestu kazne Izrailjci su naslagali gomilu kamenja. pretpostavljajuci da se tu kriju neke zloslutne vrad bine. Pod okriljem noci. Sva plemena. est dana zaredom. est puta su Izrailjci obi li zidine u grobnoj ti ini. pretvoriv i tako tvrdavu u ogromno zgari te. na dati znak kriknuli su tako silno. iz plemena Judina. po to su ti drago-ceni metali unapred bili odredeni za potrebe hramova i Jehovi-nih sve tenika. Poucen neprijatnim iskustvom. koji su na zlatnim motkama nosili zlatni kovceg sa statuama krilatih heruvima. dece i staraca. l ovoga puta Isus Navin je odlucio da prvo po alje uhode. Sedmog dana. Isusa Navina je obuzelo takvo ocajanje da je poderao na sebi pla t i tuniku. kao i prethodnih dana. . ne tedeci ni ene. Zlocinca su kamenovali u dolini Ahor. Povorka se zavr avala gomilom svecano obucenih ena. a svu njegovu imovinu spalili. U okr aju ispred gradskih kapija naneli su Izrailjcima te ak poraz i gonili ih cak do grada Sivarima. srebro. Ispod svog atora zakopao je skupoceni skerletni pla t. samo ako im se odva no suprotstave. ispred grupe drugih mu karaca. Za vreme sedmog obilaska. a samo je vazduh odjekivao od ( uba koje su zloslutno svirale. Sutradan Isus Navin je sazvao zbor celog izrailjskog naroda da otkrije bezbo nika. samo smrt vinovnika mogla je da umilostivi razgnevljenog Boga. izvesnu kolicinu srebrnih predmeta i zlatnu polugu. Isus Navin je zapoceo konacni obracun. Ali njeni branioci pokazali su se borbeniji od stanovnika Jerihona. U tome je bilo neceg uznemiravajuceg. koji je bio osve tani obred pristupanja izrailjskoj zajednici i obnavljanje sinajskog zavela sa Jehovom. ja zgrije ili Gospodu Bogu Izrailjevu.

.

S tim ciljem. a hleb u torbama prekrila je plesan. po to je Gavaon le ao veoma blizu Jerihona i Gaja.tinom. pribegli su izuzeto domi ljatom lukavstvu. U skladu sa zakonom ratne zakletve. Jednog dana pojavili su se izaslanici Gavaona i predlo ili mu sklapanje ugovora o prijateljstvu: "Dodosmo iz daljne zemlje. Posle uni tenja Jerihona i Gaja. Ali ubrzo je doznao. odlucili su da po svaku cenu izbegnu borbu s njima. izrailjski ratnici su odlucno tra ili da se odmah krene na prepredeni grad i da ga kazne za pre-varu. Isus Navin je naredio da se pogube svi stanovnici grada. Ali Isus Navin nije hteo da prekr i zakletvu i odbio je njihove zahteve. preprecili su mu put. njihova obuca. Oko petnaest milja jugozapadno od Jerihona le ao je grad Gavaon. U poteri za navodno pora enom vojskom osvajaca. Ali s pravom su«e bojali da stra ni osvajaci nece hteti da pregovaraju s gradom koji se nalazio tako blizu na putu njihovog pobedonosnog pohoda i za njih predstavljao primamljiv ratni plen. samouveren nakon po-slednje pobede. Isus Navin se vratio u logor u Gilgalu. SAVEZ PET KRALJEVA. Isus Navin je dobro odmerio poslanike i poverovao da su prevalili dug put. Telo mu je skinuto tek nakon zalaska sunca i sahranjeno ispod gomile kamenja." Tvrdili su da se njihov grad nalazi veoma daleko od Galgala i da ce ugovor biti koristan za obe strane. nego da se hrabro suprotstavi osvajacima. LUKAVSTVO GAVAONJANA. a car je uhvacen iv. to ga je rasrdilo. ukupno dvanaest hiljada ljudi. Bogati plen u stoci i dragocenostima ovoga puta bio je podeljen izmedu ucesnika bitke. Na av i se izmedu dve vatre. stvarali ofanzivno-odbrambeni savez. isticuci da je slava Isusa Navina doprla cak i do njihovog dalekog grada i da . kada su se u jednom trenutku osvrnuli. Tacno pretpostaviv i da Izrailjci nisu dobro poznavali geografiju Hanana. Vekovima su od tada obavljali najni e poslove. U pregovorima su se slu ili i laskanjem. branioci su bili razbijeni i svi do jednog pobijeni. da su poslanici bili lazovi i da je bio rtva njihovog lukavstva. koji su bili skriveni u zasedi. Njegovi stanovnici nisu se odlikovali borbeno cu. Mir je sklopljen i Isus Navin ga je potvrdio svecanom zakletvom. Jeglona i Jermuta. bi savez sa tako velikim vodom smatrali za cast. koji je vi e voleo da ivi u poni enju. koji su. kako se proneo glas.ostavljajuci utisak da se sprema na otvoreni juri . naredio je da se otvori kapija i sa svom vojskom jurnu u odlucujucu bitku. Gladni plena. Gavaonjani su izbegli uni tenje. hajde uhvatite veru s nama. odeca i flitifijslg legende me ine za vino bile su zakrpljene na vi e mesta. Cara su obesili ispred gradskih kapija. sklopio je savez sa carevima Hebrona. Posle kratkog okr aja Isus Navin dade znak za povlacenje. Izrailjci. koji su osvojili Gaj. Car je odmah naredio da se zatrubi na povratak i pohitao u pomoc gradu. ali su zato bili osudeni na vecito ropstvo. opominjuci ih da budu verni Jehovi i da ga se nikada ne odricu. Posle pobede. sejuci smrt i pusto . a trideset hiljada izrailjskih vojnika. utoliko pre to bi se tako stvorila pukotina u redovima ostalih hananskih careva. sa zaprepa cenjem su videli 1&O da je njihov grad zahvacen plamenom. ali ih je zato priroda bogato obdarila diplomatskom ve. sekli drva i nosili vodu za svoje izrailjske gospodare. Lahisa. Cuv i za pobede Izrailjaca. Izgledali su veoma umorni od puta. Ali Gavaonjani su na vreme stigli da obaveste . Jerusalimski car Adonisedek sa zaprepa cenjem je doznao za kukavicku predaju Gavaonjana i. i na celu ujedinjene vojske do ao pod zidine grada. ukljucujuci ene i decu. Isus Navin ispisao je na kamenu sve Mojsijeve zakone i procitao ih izrailjskom narodu na gori Evalu. munjevito su osvojili tvrdavu bez odbrane. u strahu da i drugi hananski gradovi ne podu njihovim putem. jo dugi niz godina pokazivali su humku hrabrog vladara. Tada ga je Isus Navin napao s leda. Kako da privole osvajace na sklapanje primirja? Gavaonjani nisu bili vesti ratnici. Izrailjci. koji su se nastanali u toj oblasti Hanana. branioci su oti li previ e daleko i. Ni ta nije stajalo na putu da se mir sa gavaonskim carem sklopi. resio da ih na odgovarajuci nacin kazni. Car grada Gaja.

.

Po to su Ruvimovom i Gadovom plemenu. pripale oblasti u Zajordaniji. posle bitke. izvedu pred 184 njega. stvoren je savez kome su pristupili skoro svi vladari dr ava na morskoj obali do gore Karmil. Pora eni mu se baci e pod noge. i.Isusa Navina o opasnosti. pretvarajuci ih u prah i pepeo i ubijajuci stanovni tvo. Izrailjski ratnici do tada nisu znaluda se bore protiv tog stra nog naoru anja. pet careva se sakrilo u pecinu kod grada Makide. Bilo ih je ukupno trinaest. jo dugo je podsecao potomstvo na veliku izrailjsku pobedu nad savezom pet kraljeva. Izrailjska vojska je odmah krenula iz Galgala. Razbijenu vojsku mogao je spasti samo mrak. Rasplamsala se ogorcena bitka u kojoj je savez pretrpeo strahovit poraz. Po ratnom obicaju. svecanim glasom povika: "Stani sunce nad Gavaonom. Manasije. Jeglon. u opasnom . Njihov zajednicki grob. zapadno od Venijaminove i Judine zemlje. pet kraljevih zarobljenika su obe eni na drvece. zauzela su plemena Jefrema. U mete u za vreme povlacenja. a Leviti nisu dobijali zemlju. asorskog cara. a u kola da ubacuju upaljene baklje. i polovini Manasijinog plemena. Boji te je bilo prekriveno le evima ljudi i konja i ostacima zapaljenih bojnih kola. Pod vodstvom Javina. Tada Isus Navin. Osim Jerusalima i nekoliko drugih utvrdenih gradova na morskoj obali i u planinama. Ostali deo osvojene zemlje. na osnovu ratnih iskustava. KAKO JE ISUS NAVIN UPRAVLJAO HANANOM. koje su se protezale na sever sve do planine Ermon. pa do Val-Gada u Livanskoj dolini. Kraljevi severnih hananskih dr avica pasivno su posmatrali pobedonos-ni pohod Izrailjaca. Osvajanje Hanana trajalo je sedam godina. Isus Navin je naredio da se ulaz u pecinu zatrpa velikim kamenjem i da se zarobljenici. kao i planinskih oblasti i dolina. ostavljajuci za sobom gomilu le eva. a on naredi svojim sta-re inama da im u znak pobede stanu nogom na vrat. Neftalima i Asi-ra. prona ao nacin za njihovo uni tenje. Svojim odabranim jedinicama naredio je da macevima presecaju puti ta konja. Hananci su se ra-zbe ali. pala je pod vlast Izrailja. Tek nakon zalaska sunca skinuli su ih i bacili u pecinu u kojoj su se prethodno krili. Osvojiv i gradove Makidu. Ogromni plen u skupocen-im predmetima i stoci pravedno je podelio Jakovljevim plemenima. posle celonocnog usiljenog mar a. Isus Navin se uputio jo dalje na jug i munjevitim mar evima zauzeo celu oblast od Kadisa do Gaze. Isus Navin je na juri zauzimao grad za gradom. za podelu je ostalo jo devet plemena i druga polovina Manasijinog plemena. Nakon ogorcene borbe. i mesece nad dolinom Elonskom. jer se Josifovo pokolenje podelilo na dve plemenske grupe njegovih sinova Jefrema i Manasije. shvatili su kakva se opasnost nadvila nad njihove glave. Tada je Isus Navin pristupio podeli Hanana medu pojedina izrailjska plemena. Saveznicka vojska se okupila pored voda Meroma (na jezeru EI-Huleh). Zatim je ubrzanim mar em krenuo na vode Meroma i neocekivanim napadom iznenadio ulogorene Hanance." Sunce i mesec su se zaista zaustavili na nebu i svetlo-st se produ ila. da pru i zaslu en odmor svojim iznurenim ratnicima i pripremi se za dalju borbu. Zatim se vratio u logor u Galgalu. Livnu. Malobrojno Danovo pleme dobilo je uski pojas izmedu mora i planina. Na jugu su se naselili potomci Simeuna. Jude i Ve-nijamina. tako da su Izrailjci stigli da potpuno razbiju neprijatelja i bez otpora zauzmu njihove gradove. RAT S KRALJEVIMA SEVERNOG HANANA. Isahara. Visili su tako citav dan. i tek kad su pali i neki utvrdeni gradovi srednjeg i ju nog Hanana. Zavulona. Potuceni do nogu. ali je Isus Navin. naneo im je stra an poraz i u poteri za razbijenim neprijateljem pobio gotovo sve ratnike. Lahis. cela zemlja od ju nih granica. neocekivano se pojavila pred Gavaonom. Uz put su stradali jo od jake oluje i grada. ponavljajuci reci iz Knjige pravednoga. Njenu snagu predstavljala su bojna kola. Tako je Hanan podeljen na deset okruga. koji je zatrpan kamenjem. Hebron i Davir. prema severu. U krvavim borbama poginuo je trideset i jedan hananski car i mno tvo njihovih po danika.

.

podelite plen od neprijatelja svojih s bracom svojom". Ruvimovi. Gadovi i Manasijini ratnici sagradili su na brdu rtvenik na kome su prinosili rtve Jehovi. sazvao je u Sihemu zbor svog naroda. Silom je na taj nacin postao prva prestonica Izrailja. milom ili silom 107 . koji jo uvek nisu ratovali sa Izrailjcima." Isus Navin je umro kada mu je bilo sto i deset godina. Isus Navin je jo dugi niz godina predvodio Jakovljeva pokoljenja. te iti nezavisnosti na tetu zajednicke religije i op teg dobra. Gadovo i Manasijino sledecim recima: "Kakav je to greh kojim se ogre iste Bogu Izrailjevu odvrativ i se danas od Gospoda naciniv i oltar da se odmetnete danas od Gospoda?" Bojeci se rata sa svojim sunarodnicima. Po to su ispunili obecanje dato Mojsiju. jer je cuo sve reci Gospodnje. u kojima su se pred krvnom osvetom mogli skloniti izvr ioci nehoticnog ubistva. pa su ga prihvatili. Na Jefremovoj teritoriji nalazio se grad Silom. Zato je odluceno da se prvo po alje poslanstvo na celu sa Finesom. u trenutku kada se Izrailj jo uvek nije ucvrstio u tek osvojenoj zemlji. Odgovor nije bio mnogo ubedljiv. Tamo su preneti sveti ator i kovceg zaveta. u njegovom sedi tu u Tamnat-Sarahu. i pravdale se da je rtvenik. to je moglo da izazove i politicki ras-cep Izrailja. Plemena ra trkana po Hananu bespogovorno su priznavala njegovu vlast. Stigav i u zemlju Galadsku. koje nam je govorio. U elji da to spreci. Isus Navin je za svoje se-di te izabrao gradic Tamnat-Sarah na gori Jefremovoj. koji su podigli na Jordanu. Dakle. Ali ubrzo je u Silom stigla veoma uznemi-ravajuca vest: vracajuci se u Zajordaniju. "sa srebrom i zlatom i mjedu i gvo dem i odelom vrlo mnogim. Isus Navin ih je blagoslovio na put i opomenuo da ostanu verni zajednickom hramu u Silomu. Tako su prisvojili pravo koje pripadalo samo sve tenicima u Silomu. Nije video nikoga ko bi mogao da zauzme njegovo mesto i bojao se da ce plemena. ostavljena bez sna nog vodstva. Izrailjska plemena su se raspr ila po Hananu. po Mojsijevom naredenju. Sahranjen je na gori Jefremovoj. kamen ovaj neka vam bude svedocanstvo. i jo jednom mu procitao Mojsijeve zapovesti i naredio im da se zavetuju da nece slu iti tudim bogovima. da se oru jem obracuna s prestupnicima. "S velikim blagom vracate se u atore svoje". Isus Navin je odlucio da ugu i u zacetku ovu pojavu 186 J otpadni tva i sazvao je u Silom vojsku ostalih plemena. izdr avajuci se gajenjem stoke i desetinom ubiranom od okolnog stanovni tva. Nakon smrti Mojsija i Isusa Navina. i neka vam bude svedocanstvo da ne biste slagali Bogu svojemu. Levitima je dodeljeno cetrdeset i osam gradova. bio zami ljen samo kao spomenik zahvalnosti Jehovi za odnete pobede. Ali Isus Navin se brinuo ta ce biti nakon njegove smrti. ubedeni da zastra ena plemena Zajordanije vi e nikada nece poku ati da se izdvoje iz verske zajednice Izrailja. vr ili svoju versku misiju. stare ine zajordanskih Izrailjaca vatreno su poricale da su imale nameru da otkazu poslu nost sve tenicima iz Siloma.susedstvu Filistejaca. uostalom. Bili su. Ali. IZRAILJCI SE NASTANJUJU U HANANU. U grob su mu polo eni kameni no evi kojima su obrezani Izrailjci kad su pre li granicu Hanana. u kome boravi Jehova. Njegov veliki autoritet bio je izvor narodnog jedinstva. bratoubilacki rat mogao je imati pogubne posledice. Odredeno je est gradova u Zajordaniji i samom Hananu. koja je imala da sjedini podvojena plemena u jedan narod. od samog pocetka Mojsijevoj religiji zapretila je izma. ali poslanici su hteli da izbegnu bratoubilacki rat po svaku cenu. nije bilo coveka koji bi im bio ravan. u kojima su oni. rekao im je na rastanku. a hram u Silomu bio je jedino boravi te Jehovino. Fines napade potomstvo Ruvimovo. Ruvimovo i Gadovo pleme i polovina plemena Manasijinog za elela su da se vrate u svoje zemlje u Zajordaniji. U spomen obnovljenog zavela sa Jehovom postavio je pod hrastom veliki kamen i rekao: "Evo. sinom prvosve tenika Eleazara.

Izrailjska plerrena ju nog . Takav je bio ritam ivota u Hananu. U jesen. Gaza. Osvojila su bogate pa njake. Plemenski bog Izrailjaca. dodeljivao im je velike predvodnike. njive. Jeveji. Jakovlje-vim potomcima pretila je vecita sudbina varvara osvajaca: nestajanje u razvijenijim narodima koje su pokorili. grada ili su e. pe-sme i price. na svakom koraku. sretali s mesnim bogovima. Astarta i drugi bogovi bili su vladari Hanana od pamtiveka. koji je boravio u Silomu. predstavljali su stalnu pretnju za osvajace. padaju u Hanansko ropstvo. Zavadena plemena. ali to je bio Bog surov i neumoljiv. U tim slucajevima. Utvrdeni gradovi koje Isus Navin nije osvojio. jedno za drugim. statue od bronze i terakote.$i6ujs/(e legende zauzimajuci dodeljene im zemlje. cim bi voljeni bog vaskrsao. nisu uspela da dovr e osvajanje. Njihovi snovi o mirnom i bogatom ivotu stocara i zemljoradnika konacno su se ostvarili. maslinjake i vinograde. rasejani po vrletima i dolinama. Narodi Hanana. rtvenici pod vedrim nebom. ciji otpor nije bio sasvim slomljen. uvek slavili Jehovu kao svog Boga. Izrailjci su bili prosti i surovi pustinjski ljudi. kao i za sprecavanje najezde skakavaca. Jerusalim. Bal. pevanjem himni i ritualnim plesovima. dodu e. boravio je daleko. toliko neophodno za ocuvanje osvojenih teritorija. da mu preko sve tenika prinesu rtve i da ga slave molitvama. koji je hitao u pomoc izabranom narodu samo u trenucima opasnosti. Askalon. a s dolaskom proleca. Ali Izrailjci su se svakodnevno. u hramu u Silomu. cim bi osetili da im je opet dobro. koji su im bili bli i po svojim ljudskim manama i vrlinama. Bog velikih dogadaja. mitovi. Povijajuci se pod jarmom neprijatelja. Ucinio je da izrailjska plemena. Hananci su priredivali alobne povorke. Ali Jehova se razgnevio i odlucio da kazni otpadnike. Tri puta godi nje vernici su odlazili tamo na hodoca ce. Izrailjci su. bio je previ e nepristupacan. gajevi i sveto drvece. Jehova je bio strog. izrailjska plemena. gre nici su se duboko kajali i vapili za milost. Sa hananskim narodima. Hananci. Medu njima nije bilo sloge. Ali nepopravljivi sinovi Izrailja. U isto vreme. umorna od dugogodi njeg potucanja i borbe. ali milosrdan. i druga lokalna bo anstva. govorili jezikom veoma bliskim hebrejskom. Eglon i mnogi drugi. da bi ga opterecivali obicnim stvarima. oslabili narodno jedinstvo. da zlo bude vece. na kojima su se dimile rtve i mirisne trave. Od njih su doznali da Bal i Astarta. koji su podignuti po brdima. veselo bi igrali po ulicama gradova i sela. koji su preuzimali visoku du nost sudi-ja i oslobadali iz ropstva svoje sunarodnike. mogli su se nekako sporazumeti. Postojale su i druge. ceznula su da to br e u ivaju plodove pobe-de. a Izrailjke su se rado udavale za Hanance. prepu tena iskljucivo vlastitim snagama. uspostaviti miroljubive odnose i tako dobiti mogucnost da se na osvojenim teritorijama okuce. pune placa i jauka. da ih treba moliti za ki u i bogatu etvu. kada je boga etve Bala otimao i odvlacio u podzemlje bog smrti Mot. Me oviti brakovi postali su rasprostranjena pojava. upravljaju prirodom i godi njim dobima. dok su ih Hananci daleko prevazilazili bogatom civilizacijom i kulturom. podizali velike gradove i. Nije trebalo mnogo da prode da bi se osetile posledice te slabosti. kojima su bili okru eni. cekali su na priliku da povrate izgubljene zemlje. po pravilu bi ponovo upadali u sabla njive mre e la nih bogova. Plemenska zavist. previ e stra an i uzvi en. Osim toga. sukobi oko granica i lokalne ambicije pokidali su medusobne spone. Kako sada da se misli na rat kad se ispunilo Jehovino obecanje. strasnije posledice tog biskog zajednickog ivota. Na to su 18S Zenon !%psidbvs/(i podsecali kameni stubovi. ivota punog uzbudljivih obreda i bogatog kolorita. Izrailjci nisu smatrali za nemoralno da se ene tudinkama. Izrailjci su od Hananaca primili zemljoradnju. l ta se dogodilo: Izrailjci su stvorili mala ostrvca u moru hananskog stanovni tva. Amorejci i Jevuseji potpuno su sacuvali snage za odbranu svoje nezavisnosti.

.

A kada se debelo. rece. i osam godina stenjali su pod njegovim jarmom. Asorski car Javin i njegov vojskovoda Sisara. kao da je eleo da mu saop ti neku va nu vest. oti ao je kod cara Eglona s darovima. Iskoristiv i mete izazvan carevom smrcu. Tada je Aod. care. Osecala je da je za to pozvana. Dvorska stra a ga je pretresla tra eci skriveno oru je. Jefremovo. Klimnuv i glavom otpremio je dvorane i radoznalo naculjio u i. Nakon to su razvalili vrata. okrvavljeno telo srucilo na kameni pod. Aod je brzo zatvorio vrata iznutra i umakao na stra nji ulaz. Po to se tobo nji razgovor zabrinjavajuce odu io. u savezu sa Amoncima i Amalicanima. prorocica. smeliji su poceli da prislu kuju pred vratima. zamolio ga za razgovor u cetiri oka. Te ka je bila sudbina tih sinova Izrailja koji su se naselili ju no od doline Jezrael. i od tada je osamdeset godina upravljao zemljom Jefremovom. Verovatno su redaktori Biblije pogre ili. Aod je nicice pao pred njega i. pesnikinja i verna slu benica Jehovina. jednoga dana je odlucila da povede narod u borbu za slobodu. pi uci RM (Aram) umesto DM (Edom). U nagradu za junacki podvig. povratiti hrabrost prestra enim srcima njene brace i . Aod je uspeo da se vrati svojim sunarodnicima i popev i se na goru Jefremovu. te su njeni saveti i nalozi prihvatani kao presude. U to vreme veliko po tovanje u ivala je Devora. koji je nakon toga cetrdeset godina vr io du nost sudije u miru i blagostanju. vec su izgubili nadu da ce im jednog dana svanuti sloboda. te su neki izrazili sumnju da je car Husan Risatajim mogao da dode u Hanan iz tolike daljine. Sedela je obicno pod palmom kraj puta i a izmedu Vetilja i Rame. predav i darove. Debeli despot sedeo je zavaljen na tronu. "Rec Bo iju imam da ti ka em". odlucio da ucini kraj tlacenju. Sluge su strpljivo cekale u predvorju. <Bi6fijs$e fegeruk -----------------naoru an. misleci da kralj apatom razgovara sa tajanstvenim do ljakom. Aod je bio levoruk. koji su se motali medu Venijaminovim potomcima. nisu digli uzbunu. Izrailjci su upali u zemlju Moavsku i poput oluje se srucili na svoje ugnjetace. Aod mu je pri ao bli e. okru en dvoranima i odaliskama. pretvarajuci se da hoce da mu saop ti tajnu. Posle te kih borbi. najzad. Venijaminovo.IZRAILJSKA JOVANKA ORLEANKA. o kome se mac i bode obicno ne nose. dok. nadahnut duhom bo jim. DEVORA . da ce njen glas. Opasav i mac o desno bedro ispod pla ta. U krvavoj bici zadado e im te ak poraz. Na izrailjskog do ljaka pogleda s visine. ali mu nije opipala desno bedro. neku tajnu da ti ka em". Nefta-limovo i polovina Manasijinog plemena morali su poni avajuce da kuluce i placaju harac. Ali odmah je stekao uverenje da je pred njim jedan od mnogih njegovih uhoda. dali su se u poteru za odbeglim ubicom. oslobodio ih je Gotonilo. Svoje kljucne polo aje koristili su da izrailjskim naselje-nicima preseku veze. Isaharovo. Bez oru ja i vere u svoje snage. porodica i pojedinaca. osvojio je svu njihovu zemlju i osamnaest godina ubirao te ki danak.Hanana pokorio je aramski car Husan Risata-jim. U Hananu niko nije u ivao takav ugled kao ona. "Imam. Tamo je primala poslanike iz celog Izra-ilja. Svi su verovali da kroz usta prorocice govori Jehova. uznemireni mrtvom ti inom. da ih iscrpe gladovanjem i. davala mudre savete. Moavski car Eglon. predskazivala buducnost i re avala sporove izmedu plemena. iz Judinog plemena. ali tada je vec bilo prekasno. pobiv i deset hiljada moavskih ratnika. Dvadeset godina im je tako pro lo u poni enju i ropstvu. Car ga je podozrivo prostrelio svojim krmeljivim ocima i na trenutak se zamislio. dao je znak za ustanak. podjarme. Carstvo Edom naslanjalo se na istocnu granicu ju nog Hanana. Iznenada je potegao mac i munjevitom brzinom ga proburazio. junak iz Venijaminovog plemena. Zavulonovo. dodade. konacno. a despot nije stigao cak ni da vikne.* Gora sudbina je sna la Venijamite. ne pomi ljajuci da je 'Carstvo Aram nalazilo se u Siriji. dr ali su na brdima lanac tvrdava koje su dominirale dolinama i pute-vima. narod je izabrao Aoda za sudiju. Poneta patriotskim zanosom.

.

a konji su se prevrtali u blato. gazeci p enicu. dok je njegova majka bri no ocekivala povratak sina: "S prozora gleda e majka Sisarina. Na poziv prorocice nisu se sva plemena odazvala. na njega su krenula hananska bojna kola.skloniti ih na oslobodilacki korak. l pored toga. Sisara je iskocio iz kola i uspeo da pobegne s bojnog polja u Kedes. Po to je dobro razmislio. . Devora je u nadahnutoj pesmi oglasila trijumf Izraela nad Hanancima. Devorino predskazanje se ispunilo: nije on usmrtio Sisaru. Eve-rova ena. Samo je Devora. Barak je odlucno rekao: "Ako ce ti ici sa mnom. iveo je Varak. koja je tekla kroz dolinu. mo e da pobedi neprijatelja. Tek to je zaspao. Jailja. slabo naoru anih. stare ine prijateljskog kenitskog klana. izazivajuci ogromnu pometnju u Hananskim redovima. i pretvorila bojno polje u mocvaru. ba kada je zapocinjala etva. zaglibila su se u raskva. Nije zaboravila ni junacko Jailjino delo. ako li nece ici sa mnom. Iskoristiv i pometnju. Na boji tu. okupilo se deset hiljada ratnika. ukoliko bi ga poveo neko ko bi u njima probudio borbenost i veru u Jehovinu za titu. nije ve-rovao da izrailjski narod. Kada se na ao u dolini. Zato ih je ponovo stigla kazna. Njihove kamile. kako su zvali Devoru. vezen. Ali nije ga zatekao u kuci. Zbog dugotrajne ki e izlila se reka Kison. ici cu. Nedugo zatim stigao je Varak i video da je zakasnio. po to je iznuren bitkom hteo da se okrepi snom. nakon toga. izjeden sumnjom i strahom. aren. i kroz re etku vika e: to se tako dugo ne vracaju kola njegova? to se tako polako micu tockovi kola njegovijeh? Najmudrije izmedu dvorkinja njezinijeh odgovarahu joj. Izra-iljci su se besno bacili na neprijatelja i ubrzo mu naneli stra hovit poraz. mogla to da ucini. okru ena ljubavlju zahvalnog naroda. koje su prilikom napada kosile neprijateljsku pe adiju. borba sa ugnjetacem dobila bi religijski karakter i tako postala sveti rat. Ali Varak nije verovao u pobedu. ali ga je prihvatila. Pustinjski razbojnici otimali su sve to im je dopadalo ruku: hranu. asorski car Javin. plijen aren. gde je hteo da se skloni kod Evera. ena mu je prislonila na slepoocnicu o tri kolac i udarcem malja probila glavu. Varak je poveo svoju vojsku u napad. Izrailjska vojska se postrojila na padini gore Tavor. Po to su povratili slobodu. po dvije djevojke na svakoga. cudna stvorenja. U Kedesu. Osim. Nakon pobede. vec Everova ena. KAKO JE SKROMNI RATAR POSTAO OSLOBODILAC IZRAILJA. Prisustvo "majke Izrailja". Devora je bila iznenadena postavljenim uslovom. pozvala ga je u ator i pokrila plastom. vec od ruke nejake ene. slavljena prorocica. covek poznat po svojoj hrabrosti i iskustvu u oru anim okr ajima sa Hanancima. Plijen aren Sisari. Devora ga je pozvala i izabrala za svoga vojskovodu. pali su gotovo svi hananski ratnici. u dolini Jezrael pojavila se hananska vojska kojom je komandovao Sisara. i. Od maca je pao i najveci tlacitelj Izrailjaca. Gvo dem oklopljene dvokolice bile su narocito stra ne zbog o trih kosa po stranama. a i sama odgovara e sebi: Nijesu li na li? Ne dijele li plijen? Po jednu djevojku. komandant nije mogao da prode neka njeno: Hananski vojskovoda Sisar^ nece pasti od njegove. Amalicani i druga nomadska plemena sa istoka pocela su da prelaze Jordan i poput gomile skakavaca napadali polja izrailjskih ratara. izazvalo je neopisivo odu evljenje. Madijanci. pasla su na livadama i poljima. velika vojska cara Javina vi e nije postojala. necu ici". Pod njenim vodstvom. Ali zbog ociglednog nedostatka vere. ali na sve spremnih. Opisala je kako je Sisarin les le ao u pra ini pred njenim nogama. koja su se prvi put pojavila u Hananu. Medutim. sinovi Izrailjevi brzo su zaboravili na Jehovina dobrocinstva i opet poceli da slave kult hananskih bogova. U tom periodu sudila im je prorocica Devora. povrce i vinograde. oko vrata onima koji zaplije-ni e". u zemlji Neftalimovog plemena. Istovremeno. u bekstvu. stoku i magarce. vezen s obje strane. Ispred nje je i lo devet stotina bojnih kola. Pojavljivali su se redovno svake godine. Ali Izrailjcima se osmehnu-la sreca.enoj zemlji. Od toga vremena izrailjska plemena ivela su u miru cetrdeset godina.

.

to znaci "Sam se spasi. neka sam raspravi s njim to mu je raskopao oltar". Iz godine u godinu pusto ena. pa su se razi li svojim kucama. zemlja se na kraju pretvorila u ledinu. da se snabde hranom i to br e pobegne u brda pred Madijancima. promocuran covek. odakle se kao na dlanu videla cela dolina. Sa dva vola razru io je Balov rtvenik i rj sekao sveti gaj. Podeliv i ih u tri grupe. Videv i cudo. poginuce jutros. pa je Gedeon u Izrailju stekao veliki ugled. kao i Manasijinog. Tek nakon sedam godina neprestane nesrece i propasti Jehova se smilovao na svoj narod. Kad su vojnici pred vece oti li na recicu da utole ed. Izrailjci porazbija e lonce i otkri e upaljene baklje. ostalo je samo deset hiljada hrabrih ljudi. a ostatak po alje u pozadinu. vojskovoda ih je pa ljivo posma-trao sa obli njeg uzvi enja. Kod izvora Aroda okupilo se trideset i dve hiljade izrailjskih vojnika. na pseci nacin hla-ptala jezikom vodu pravo iz reke. On je podigao rtvenik Balu. Odjednom mu se javio andeo sa ve cu da mu je Jehova pove-rio zadatak da oslobodi svoj narod. Izmedu atora vrzmali su se mu karci. Ako je bog. koji ga je okru ivao. odgovorio mu je Gedeon. Nomadi su se ulogorili u dolini Jezrael. U Ofri. Ni njegov sin Gedeon nije imao poverenja u Bala. Joas. Asirovog. ali on je tra io neki znak od Jehove. dao je znak za napad.Bespomocni ratari be ali su u brda i krili se po jamama i pecinama. u najvecoj urbi mlatio je na gumnu p enicu. Kada je pala noc. ali je ogorcen nesrecama Izrailja izgubio veru i u Jehovu. Zavulonovog i Neftalimovog plemena. Nocu. a ja sam najmanji u domu oca svojega". mogla je da mu osujeti planove. Nemarno su postavljali stra e. Ujutru su stanovnici Ofre videli razru eni Balov rtvenik. ali nije bio njegov previ e vatreni poklonik. Gedeon je konacno poverovao u svoju misiju. Bili su to prekaljeni borci. Samo acica vojnika legala je na stomak i. Od tada je ru itelj tudinskog idola dobio aljivi nadimak Jeroval. i poce e iz sve snage duvati u rogove i izvikivati stra ne borbene poklice. i dodirom tapa ucinio je da oganj proguta i hleb i meso. Vojnici su uglavnom odlagali oru je i klececi zahvatali vodu obema rukama. cim su razbojnici zaspali. ali mu je izrailjska vojska jo uvek izgledala brojna. magaraca i opljackane stoke. Svakom od svojih junaka dao je ovcji rog i baklju skrivenu u glinenom loncu. Andeo mu je rekao da odnese rtvu na stenu. slabo pokretljiva vojska. Jednog dana. Odlucio je da ih iznenada napadne s malom jedinicom na sve spremnih junacina. gradicu koji je pripadao predjordansko m ogranku Manasijinog plemena. sacinjena od gomile prikupljenog naroda. Zatim je podigao oltar Jehovi i jednog od volova prineo mu na rtvu paljenicu. To je delovalo ubedljivo na me tane Ofre. iveo je izrailjski ratar Joas. Kako da od tih sposobnih ljudi izabere najsposobnije? Ideju kako da izvr i konacni izbor dao mu je sam Jehova. Svima onima koji nisu eleli da se bore. rod je moj najsiroma niji u plemenu Manasijinu. i veoma rasr-deni na bogohuljitelja. pa su smatrali da nema potrebe za oprezno cu. a svuda je bilo mnogo kamila. "O Gospode. Tako se povuklo cak dvadeset i dve hiljade Izrailjaca. Sedam godina su neka njeno pusto ili zemlju. Brojna. cim cu izbaviti Izrailja? Eto. gromoglasno su tra ili da Joas kazni Ge-deona smrcu. dozvolio je da se vrate kuci. Posle izvesnog vremena ispostavilo da hananski bog nema nameru da se osveti za poni enje. dok su stanovnici Ofre spavali najdubljim snom. Izbrojao ih je svega trista. rece im razborito: "Vi li hocete da branite Vala? Vi li hocete da ga izbavite? Ko ga brani. Gedeon je znao kako treba da se bori sa neregularnim hordama pustinj193 skih razbojnika. ene i deca. Andeo ga je uveravao da ce pobediti Madijance. ne ispu tajuci oru je. a u logoru je vladao veliki nered. Gedeon je poveo svoj izabrani odred na goru Gelvuju. ali odlucio je da samo s njima krene na neprijatelje. medu slugama je izabrao deset pouzdanih ljudi i kradom se uputio na ocevo imanje. U ponoc. Ispod hrasta prineo je na rtvu peceno jare i beskvasni hleb. Ali. Neljudska buka trgla je nomade iz najdubljeg . Bale". naredio im je da se prikradu logoru sa tri strane. zavladala je glad i harale te ke bolesti. Na njegov poziv smesta su se odazvali svi naoru ani ljudi iz Avijezerovog roda. uvek oprezni i spremni na iznenadni napad neprijatelja.

.

lako je formalno odbio krunu. odneo pobedu i pobio svu bracu osim Jotama. koji je uspeo da umakne ki f prijatelja. Svetili te u Ofri postatje versko sredi te njegove dr ave. U Sehemu se narod podi< Bi6(ijsl<e (egetufe gao na oru ani ustanak protiv gradskih velika a. moleci ga da po alje pomoc. bio nasledni monarh. kao obicne lopu e. vlast su preuzeli njegovi sinovi. Pusto ili su i okolna polja i vinograde. da njihove ru evine za sva vremena budu upozorenje onim Izraliljcima koji nameravaju da pocine slicnu izdaju. pa je odbio ponudenu pocast.sna. pla eci se osvete beduina. Rodaci su mu dali iz riznice Val-Veritovog hrama sedamdeset sikala srebra za vrbovanje najamnika. Dogodilo se to prvi put u istoriji Izrailja. U skladu sa obicajem isto-lih despota. Zevul. Gedeon je pre ao preko Jordana. i ratnici su redom prilazili i na njega bacali osvojene ukrase. kasapeci razbojnike. odbili su da gladnim izrailjskim ratnicima daju hranu. a zatim i ao zemljom i bunio narod protiv uzurpatora. dado e se u panicno bekstvo preko Jordana. Stanovnici su se sklonili u visoku kulu. Za vreme potere. po to se nije rodio u haremu. dogodio se veoma neprijatan slucaj kukavicluka i nedostatka plemenske solidarnosti. Avimeleh je oti ao kod majke i nagovorio svoje rodake po majci da mu pomognu da dode do vlasti: " ta vam je bolje. Gedeon je bio svestan da medu njegovim zemljacima ima mnogo protivnika monarhije. odan caru. nisu se bavila samo pljackom. naredio je da se zapali. vec je bio sin ene koja je ivela u Sihe-mu. opusto io njihovu zemlju i ubio cetiri pustinjska cara. Oni su bili i sjajni trgovci i bavili se razmenom robe izmedu azijskih zemalja i Egipta. Istocna plemena. naneo napadacima strahovit poraz. Naredio je da se njihove gradske stare ine. Evedov sin. Te ko ranjen. Vladao je tacno cetrdeset godina. tajno je poslao glasnika Avimelehu. Uvereni da ih je opkolila velika neprijateljska vojska. Cak su se i njihove kamile epurile sa zlatnim lancima oko vrata i sa ormom nabijenom zlatnim pucetima. koji su pomogli Avimelehu da osvoji vlast. jedna ena ga pogodi kamenom u glavu. Gedeon je. Tako se nakupilo hiljadu i sedam stotina sikala zlata (oko 27 kg). Ali cim su zavladali mir i blagostanje. odstupio je od Jehove i naredio da se od dobijenog zlata izlije Balov lik. koji se takode pobunio. u stvari. Ispred atora je razastrt pla t. Sve do jednog je pobio. a po brdima su postavljali zasede caru i njegovim ljudima. a prestupnicke gradove sravnio sa zemljom. Nakon njegove smrti. gde su se branili do posled-njeg. U trenutku kada se kralj pribli io kapiji. uveravao ih je. Po to uzurpator nije mogao da je osvoji. Poteri su se uz put pridru ili ratnici drugih izrailjskih plemena. pobio sve me tane i grad pretvorio u prah i pepeo. Nije oprostio ni ostalim me tanima. Pobunjenici su ovladali gradom i u Balovom hramu priredili orgije sa razuzdanom igrom oko rtvenika. Avimeleh je zatim krenuo na grad Teves. Zajordanski gradovi Sokot i Fanuil. Plen otet od neprijatelja bio je ogroman. Gedeon je odlucio da ih primerno kazni. Ustanak je predvodio Gal. Upravitelj grada Sihema. Na njihovom celu krenuo je na Ofru. a narocito Madijanci. ili da vam je gospodar jedan covek? l opominjite se da sam ja kost va a i telo va e". i ibaju trnovitim Zerwn 9(psidbvs%i prucem. pozvao je svog tito-no u i izdi uci mu rekao: "Izvadi mac svoj i ubij me. odakle je izdavao naredenja plemenima koja je izbavio iz ropstva. Izrailjska plemena ponudila su svom oslobodiocu carsku krunu. a zatim ih je prepustio d elatovom macu. Voleli su da se razmecu svojim bogatstvom noseci skupocene haljine i kiteci se gomilom zlatnog nakita. Zatra io je samo da mu od ratnog plena budu predate sve zlatne grivne. Car je uni tio ustanike. dr ao je harem sa sedamdeset ena i sa njima imao sedamdeset sinova. Hiljadu ustanika skolonilo se u visoku kulu. koji su upravljali zajedno. da ne . Avimeleh se pokazao kao krvav despot i njegova vladavina postala je vremenom nepodno ljiva. Ali u svoj krug nisu primili Avimeleha. da su vam gospodari sedamdeset ljudi. Za prestonicu je izabrao rodni grad Ofru. svi sinovi Jerovalovi.

.

ali Jeftaj nije zaboravio nekada nje nepravde i ogorceno im odbrusi: "Ne mrzite li vi na me. da oplace svoju sudbinu. koji su je oru jem zauzeli jo u vreme Isusa Navina. Nekada prognana plemena Amona-ca pocela su da di u glavu i vracaju izgubljene zemlje.reknu za me: ena ga je ubila". bila je njegova najdra a kci jedinica. uglavnom su iveli od gajenja ovaca i koza. kceri moja! Vele li me obori! Ti si od onijeh to me cvijele. izmedu reka Arnona i Javoka. Galadani mu posla e poslanstvo sa pozivom za pomoc. prva osoba koja ga je pozdravila. Jeftaja obuze stra an ocaj. Uputio im je poslanike sa zahtevom da vi e ne uznemiravaju Izrailjce. Rat se zavr io potpunim porazom Amonaca. A Jefremovom plemenu nije zaboravljena sramna pasivnost. Vrebali su i priliku da ga ubiju. Osamnaest godina Galad je morao trpeti poni enje i poraze. Razgnevljeni to niko nije hteo da poveruje 1 Q"7 tegetufe . Odmah je oti ao u rodni grad Mispu. od Arnona do Javoka i do Jordana. nakon tri godine burne vladavine. A za to vreme nastala su te ka vremena za Izrailjce u Galadu. jer je bio sin bludnice. Jeftaj je na vreme pobeg ao i na ao utoci te u zemlji Tov. okoncao svoj ivot Avimeleh.NESRECNI JUNAK GALADA. Kroz suze je samo zamolila da joj otac dozvoli da sa vr njakinjama ode na dva meseca u planine. Venijaminovu i Jefremovu zemlju. da u buducnosti ne bi mogao polagati pravo na udeo u ocevom nasledstvu. i ne mogu poreci". jer sam otvorio usta svoja ka Gospodu. selili su se Jeftaja. i ne isteraste li me iz doma oca mojega? to ste dakle do li k meni sada kad ste u nevolji?" Poslanici su skru eno izjavili da ce prihvatiti sve njegove uslove. Nije bilo drugog izlaza. dvadeset gradova. JEFTAJ . odlucio je da pregovara sa Amoncima. sada dakle vrati mi je s mirom". gde je pristupio formiranju ustanickih jedinica. proterali su iz kuce brata po ocu. Jeftaj je molio Jehovu za pomoc i svecano obecao da ce prineti na rtvu paljenicu coveka iz svoje kuce. Posle nekog vremena postao je voda razbojnika i irio strah i trepet drsko cu svojih pljacka kih pohoda. pru ala se pokrajina Galad. Na svakom koraku izlagani su preziru i nipoda tavanju. uz potresnu kuknjavu citavog naroda devojka je dala ivot Jehovi. Uslov je bio prihvacen. Ali njihov car na to odgovori: " to je uzeo Izrailj moju zemlju kad dode iz Misira. igrajuci i udarajuci u tamburinu. Tako je. koji mu prvi izade u susret. Pozvao je u borbu i Jefremovo pleme. Tako se i dogodilo. Gedeonov sin. pa njaci i vinogradi postali su plen Galadana. Tada je Jeftaj zatra io da ga izaberu za do ivotnog plemenskog vodu i sudiju. jadikovao je kroz suze i jauke: "Ah. a kada je to prevr ilo svaku meru. vec su se prebacivala preko Jordana i pusto ila Judinu. Jeftaj se trijumfalno vratio u Mispu. nepobedivi voda na sve spremnih ubica. Jednom je tamo umro Izrailjac. Zato se jo uvek nije ose-cao dovoljno sna nim da zarati i. istrcala mu je u susret. Devojka je znala da je zakletva data Jehovi neopoziva. Kada su mu sinovi odrasli. Tada je u Galadu postao cudan obicaj: svake godine izrailjske devojke u alosnoj povorci i le su u planine da cetiri dana oplakuju tu nu sudbinu Jeftajeve kceri. nedaleko od izvora Jordana. da bi dobio na vremenu. koja se bavila razbojni tvom i iznudivanjem haraca od okolnog stanovni tva. ostaviv i za sobom udovicu i sirocad. Krv ezdeset i osam sinova Gedeonovih bila je osvecena. trebalo se odluciti na oru ani sukob. Izrailjski stanovnici. Tako se prikljucio bandi beduina. Jeftaj je ispunio zakletvu. U planinskim predelima Zajordanije. Kad se pribli avao kuci. samo da im pritekne u pomoc. ali nije dobio nikakav odgovor. a ne njihove majke. Ponosni Jefremovi potomci tvrdili su u svoju odbranu da ih Jeftaj uop te nije obavestio o predstojecem ratu sa Amoncima. Samo je on. Cepajuci odecu na sebi. Uzne-miravala su napadima ne samo Galad. mogao 196 da se suprotstavi napadacima i oslobodi zemljake ispod te kog jarma. Kad se vratila. Radosna zbog ocevog povratka.

Posle nekog vremena postalo im je tesno na obali i poceli su da prodiru u dubinu kopna. Pet njihovih careva vladalo je u gradovima Azot. kome su dali ime Samson. Na njihov zahtev svaki je morao da izgovori rec ibolet (klas). oti ao u Tamnat. To su. cija je ena bila nerotkinja. Roditelji. na svoje cudenje video je da se u celjusti ubijenog lava ugnezdio roj pcela i nakupilo se vec podosta meda. nikome ne spominjuci ovaj dogadaj. hteo da se eni. Jeftaj od Galada iveo je jo est godina posle pobede i bio sudija. Decak. Najzad je do la i eljni ocekivana svadba. S mora su do li Filistejci i zauzeli primorsku ravnicu u ju nom Hananu. svadbene svecanosti trajale su sedam dana. kao krotko jagnje ce mogla ga je voditi na kanapu. Prema obecanju roditelja. na alost. ne govoreci gde ga je na ao. Stari Izrailjci hvatali su se za glavu od zgra avanja: sin im je. Akaron. Jednog dana. kao da se ni ta nije dogodilo. bio je sklon raznim glupim alama i u tom pogledu nije mu nedostajalo novih ideja. Iz istih stopa vratio se kuci i molio roditelje da odu da je prose. kao roditelji. Samo se uzdr avao od vina i nije sekao kosu. Izrailj je cetrdeset godina morao da podnosi njihov jaram. Ali te ko onome ko bi povredio njegovo samoljublje: tada bi mu krv jurnula u glavu i postajao bi previ e opa198 san za okolinu. Samson je sace meda odneo roditeljima. ali nije se isticao pobo no cu. Samson je voleo da se razmece svojom snagom. Tu razbaru enu momcinu priroda nije obdarila samo mi icama. Ali radosna vest bila je vezana za jedan uslov: buduci potomak morao je da bude nazirej bo ji. Dok se on valjao pd smeha. rtvama njegovih obe enjackih nesta luka uop te nije bilo do toga. Samson je postao verenik i od tada je cesto i ao u ta-zbinu. iveo je u to vreme covek iz plemena Banovoga. tada jo uvek malo poznatom u Hananu. padao bi od maca ili koplja. Na vreme je zaposeo sve brodove na Jordanu da bi specio prolaz pora enih Jefremovih potomaka. ricuci. Samson je vo-leo da skita po zemlji i tako je jednog dana stigao u grad Ta-mnat. Bili su to okrutni. Taj plahoviti i napra iti obe enjak imao je jo jednu slabost: veoma lako se zaljubljivao. KAKO JE SAMSON HTEO DA SE ENI. alosnim supru nicima jednog dana javio se andeo i rekao da ce im se roditi toliko eljeni sin. Na jednoj od gozbi Samson se zabavljao sa tridesetoricom Filistejaca odgonetanjem zagonetki. Ali raspu teni jedinac nije hteo da popusti i samo je ponavljao kratko i jasno: "Njom me o eni. odnosno morao je da se zavetuje da nece piti vino i eci kosu.u njihova uveravanja. Ali Galadani su znali da oni u kaju i da ne mogu izgovoriti slovo " ". Filistejci naglo promeni e raspolo enje. Tri dana su lupali glavu nad cudnom zagonetkom. brzo je rastao i po snazi nije mu bilo ravnog. Ali pretrpeli su te ak poraz i u rasulu su se vratili kuci. vec mu nije uskratila ni spretnost. Ali Jeftaj je video dalje od njih. Tamo se ludo zaljubio u stasitu Filistejku i odmah. uglavnom bile grube i bezobzirne ale. Osim toga. i od ljutoga izide slatko". . SAMSON. Askalon. a uz to naoru ani gvozdenim oru jem. kcerkom neobrezanog Fili-stejca. Jednog dana su pre li Jordan i upali u Ga-ladu. na teritoriju Jude i Dana. a kad bi izustio sibolet. a sad jo hoce i da se eni tudinkom. Kad se vracao kuci. Ubrzo su zadobili prevagu nad susedima. Kad bi se zatreskao u neku vragolanku. Uvek gladan divljenja svetine. naravno. Gaza i Gat. u borbama prekaljeni ratnici. ali nikako nisu mogli da odgonetnu ta je Samson imao na umu. Sahranjen je uz velike pocasti u rodnom Galadu. U bratoubilackom ratu poginulo je cetrdeset i dve hiljade potomaka Jefremovih. Atleta ga je rastrgao na komade i. pala je opklada u trideset ko ulja i trideset odela da nece uspeti da odgonetnu njegovu zagonetku: "Od onoga koji jede izide jelo. kad je bezbri no i ao stazom kroz vinograde. Prema filistejskom obicaju. preprecio mu je put mladi lav. U jednom trenutku. U gradicu Saraji. odlucili su da se sa Jeftajem i Galadanima rasprave oru jem. ionako. polo io je nazirejski zavet. zadavao mnogo glavobolje. po imenu Manoje. Pojavili su se na reci pojedinacno govoreci da su sinovi drugih izrailjskih plemena. jer mi je ona omiljela". te ko su uzdahnuli i pokorili se prohtevu sincica.

ubijao prolaznike i izazivao takav strah da se niko nije usudivao da promoli nos izvan zidina. Kako da je kazni za bespomocnost i nedu nu izdaju. okacio o rep upaljene baklje i poterao u pravcu grada. Pokazao je."Kako su oni meni ucinili tako ja ucinih njima". odgovorio je sa usiljenim mirom: "Da nijeste orali na mojoj junici. mazila se i umiljavala sve dok nije omek ao i odao joj tajnu. Jeste li nas zato pozvali da nam uzmete imanje?" ta je nesrecnica mogla da ucini? Zastra ena bezobzirnom pretnjom. poku avao sve da obrne na alu i skrene razgovor na drugu stranu. morala je da odigra komediju da bi spasila imanje svojih roditelja. tamo ga je cekala neocekivana uvreda. Najgore je bilo to to je trebalo naci nacina da se opklada plati. Sav imetak filistejskih ratara pretvorio se u pepeo. Zaslepljeni ocajanjem. Samson je odmah shvatio da su napravili od njega budalu. 200 vinograde i maslinjake. i odmah zatim dodao: "Zakunite mi se da necete vi ulo iti na me". me tani Tamnata ubili su biv u enu i tasta potpaljivaca. Samson je 199 'Bi6(ijs/(g legende ----. Zbog jednog kavgad ije ponosni grad se na ao u takvom polo aju kao da ga je citava vojska opkolila.ne htela. Uhvatio je u zamke trista lisica. gde je silnik svio gne-zdo u jednoj od tamo njih pecina. Plativ i tako podmuklim ucesnicima gozbe dug. vec da je to ucinila pod prinudom i zbog ljubavi prema roditeljima. dobru volju. l tako je zapoceo licni rat atlete protiv Filistejaca. kakvog li u asa. Konacno mu je na pamet pala originalna i neobicna ideja. vratio se roditeljima i ne pogledav i verolomnu enu. preprecio put tast i saop tio da je kcer udao za drugog. namrgodio se i zloslutno procedio: "Ja necu biti kriv Filistejima kad im ucinim zlo".---------------------------------------------------------------------vrdao i tra io izgovore. i da je poni en kao neki utokljunac. Samson je odmah saznao za to i zakleo se da ce im se stra no osvetiti. ipak. Posle nekog vremena gnev mu se sti ao i poceo je da cezne za svojom vrago-lankom. Filistejci su konacno odlucili da ucine kraj tom hiru. odbrusio im je mrgodno Samson. uputio se pravo u eninu odaju. ali ena je plakala. Trideset ko ulja i trideset odela nije bila mala stvar. Kako sa takvom sramotom da izade pred ljude? Treba je sprati po svaku cenu. da bi dozlogrdio omrznutom gradu. Samson nije smeo da se vrati kuci i samo je kao vuk kru io oko Tamnata. Ne mogav i da izdr i. Obratila se tako mu u i roneci gorke suze alila se: "Ti mrzi na me. te nije mogao da ih moli za pomoc. Razmi ljajuci kako da se izvuce iz neprilike. zatra ila da im se krivac preda. Vojska je upala u Ju-dinu zemlju i. Po to je dobio obecanje da . vec je samo razumeo da kao poki-sao stoji pred pragom eljene supruge. pod pretnjom da ce je opusto iti. nije prevarila iz zle namere. u stvari. a nece meni da je ka e ". i ponudio mu ruku mlade kceri. Savladujuci bes. Ubrzo su zavladali glad i beda. U rano jutro oti ao je u Aska-lon. ili cemo spaliti ognjem tebe i dom oca tvojega. Ponev i jare za gozbu pomirenja. uveren da ju je Samson zauvek napustio. Prepla ene ivotinje jurile su kao pomahnitale.U krajnjem ocajanju oti li su njegovoj eni i bez okoli enja rekli: "Nagovori mu a svojega da nam ka e zagonetku. potpaljujuci uz put itna polja. htela . Dok su mu se te misli vrzmale po glavi. Nicao je kao iz zemlje. Razne eno je pomi ljao da ga ona. Pla ljivi Judejci su sa sluganjskom predano cu poslali tri hiljade ratnika u planinu Itam. Nije hteo ni da cuje za mladu devojku. a strah je paralizovao gradski ivot. Ta vest je sna no pogodila junaka. Ali. Roditeljima nije ba preticalo. zagonetnuo si zagonetku sinovima naroda mojega. ubio trideset Filistejaca i svakom uzeo po ko ulju i odelo. ne biste pogodili moje zagonetke". Sutradan Filistejci se pojavi e za gozbenim stolom i s pobedonosnim osme-hom saop ti e da se u zagonetki radi o ubijenom lavu sa sacima meda u celjusti. i ti me ne ljubi . vezao ih kanapom. Dugo je mucio Filistejce hajduckim ratom. najzad je do ao na jednostavnu misao. ali mu je tu. bez odlaganja pohita u Tamnat. jo lep e od starije. Vojskovoda je zapoceo pregovore s njim i gnevno ga prekorio: "Ne zna li da Filisteji vladaju nad nama? Za to si nam dakle to ucinio? . svetiti se nasiljem i lukavstvom vinovnicima svoje nesrece i poni enja.

.

u asnuto kriknu: "Eto Filisteja na te. Vrativ i se u odaju. a te ka gradska vrata izvalio i na plecima odneo na vrh planine prema Hebronu. na primer. Izdajnica je nocu budno vrebala da Samson zaspi da izvr i svoj plan. udarajuci na sve strane. koja je le ala na zemlji. Bio je neobicno zadovoljan sobom. rekao da ga treba svezati nikad ne upotreblje-nim konopcima. Samson je bio toliko sa-mouveren da je u filistejske gradove odlazio sam. Cekala je samo na prvi ne an trenutak da s najnevinijim izrazom lica upita ljubavnika o tajni njegove snage. ali kad je Ijubopitljiva ena i dalje navaljivala da joj oda tajnu. zgrabio magarecu celjust. Dok je hodao 201 ulicama. koji posle bolne lekcije nisu imali smelosti da ga izazivaju. Tamo je jedanput sreo lepu bludnicu. dao joj je cudno uputstvo. veselo je pevu io uz ritam koraka: "Celju cu magarecom jednu gomilu. Ali Samson je nekako predosetio zasedu i vec oko ponoci iskrao se iz bludnicine kuce. Tokom tih skitanja. jer su ga najzad imali u klopci. odlucio je da se zabavi na njen 202 racun i poigra s njom kao macka s mi em. i da je. Napev i mi ice. Taj cin. dobrovoljno se predao i dopustio da ga ve u. dvije gomile. Do li su joj filistejski kne evi i rekli: "Prevari ga i isku aj gde mu stoji velika snaga i kako bismo mu dosadili da ga sve emo i svladamo. Ali tamo nije ostao dugo. koji sve-doci ne samo o njegovoj neobicnoj snazi. Filistejce je zahvatio u as i uz neljudski urlik dali su se u panicno bekstvo. Tako je Samson iskoristio mete da usmrti to vi e neprijatelja i pobio je hiljadu Filistejaca. koja mu se toliko svidela da je odlucio da je poseti u njenoj kuci. i bio strah i trepet za Filistejce. i besno se bacio na mucitelje. da bi smesta izgubio snagu kada bi bio vezan sa sedam mokrih u eta. Odlucio je da se na ali sa znati eljnicom i priznade joj. pa su spavali najdubljim snom. koja je u zoru trebalo da ga iznenada uhvati i ubije. najbolji dokaz njene nevinosti to to ga je na vreme upozorila. Ali podmukla devojka nije bila vredna njegove ljubavi. iskrala se tiho iz kuce i dovela Filistejce. koja mu se u strahu sklanjala s puta. Stra are. koji navrat-nanos pobego e. Filistejci su docekali zarobljenika sa uvredama i podsmehom. uostalom. celju. Pretvarajuci se da polako popu ta pred njenim molbama i ljubavnim zakletvama. dok je Filistejce u ocima susednih naroda ponovo izvrgao ruglu. Vest da Samson namerava da prenoci u Gazi brzo se pronela medu Filistejcima. Na^pomisao o takvom bogatstvu. vracajuci se u svoju gorsku jazbinu. Kada je do lo vece. Ali Samson je vec postao oprezniji sa svojim milosnicama i nije se lako dao povuci za jezik. vec i o nesvakida njoj spretnosti. Svezala ga je sa sedam konopa. a kada se to pokazalo uzaludno. Zaljubljivi Samson upade. poveravao bi joj neki na brzinu izmi ljen nacin za oduzimanje njegove snage i spokojno bi zaspao u njenom zagrljaju. Samson se pretvarao da joj veruje. pokida konopce i podrugljivim osmehom isprati zaverenike. Samsone!" Silnik kao oparen skoci iz postelje. Jedanput je. koja je ivela u dolini Sorik. zatim. Besneo je i bacao se kao lud. odlazio je cesto u Gazu. poubijao je. a mi cemo ti dati svaki po tisucu "i sto srebrnika". tobo e u najvecem poverenju. u mre u druge Filistejke. potkupljivoj davolici zasija e oci. ali kad su najdrskiji poceli da ga cimaju i udaraju pesnicama. jer su ga zahvalni sunarodni-ci izabrali za sudiju. Od tada je dvadeset godina vladao nad njima. i ko god mu se na ao pod rukom pao je mrtav razmrskane glave.ga Filistejci nece ubiti. doneo mu je jo vecu slavu. ^ SAMSONOVE ZGODE U GAZI. SAMSON I DALILA. zatvorili su gradske kapije i pored njih postavili stra u. Dalile. nije cak ni pogledom udostojavao gradsku svetinu. Dalila se klela da je i ona spavala. razgledajuci izlo enu robu za prodaju.cu magarecom pobih tisucu ljudi". silno se razljutio. gusto naseljen grad koji se obogation trgovinom. Samson je mirno podnosio sve uvrede. po kome . Trljali su ruke od zadovoljstva. potrga* je konopce kao konce. koji ga nisu ocekivali tako rano.

.

strasni ljubitelji svetkovina i terevenki. s prezrenjem ga je odgurnula od sebe i isterala iz kuce.sedam uvojaka njegove kose treba uplesti u osnovu razboja. izvor njegove velike snage. Dalila je odmah obavestila svoje zemljake da to br e dodu sa obecanom novcanom nagradom. Tada se pojavio njen sin Miha i. Gospode! Opomeni me se. Neka udovica. ostavila bi me snaga moja i oslabio bih. i ukrijepi me. Niko. Judejci su otkupili telo junaka. da se naslonim na njih. Jogunasto mu je odbijala svoju milost. da se obrijem. samo sada. gde je prikovan uz dolap morao da okrece mlinski kamen. Bled kao mrtvac. takode. Ali u istom trenutku Samson se napregao iz sve snage i zatresao stubove. buka se povecavala iz trenutka u trenutak. nego da provede ivot u ropstvu i poni enju. Ali na du i rok ova zabava nije bila bezbedna. Bila je to visoka gradevina poduprta sna nim stubovima. odvratnim uvredama i psovkama. Pome-rajuci usne. Prostrano dvori te bilo je okru eno kolonadom. preklinjao je Jehovu apatom: "Gospode. U tom trenutku dotrcali su i Filistejci. Doveli su ga samo zato da bi u ivali gledajuci njegov pad i tako naplatili sve trenutke straha i zla koje su pretrpeli zbog njega. Ali pijanci ga uop te nisu slu ali. koga su sramotno priko-vali za rvanj. Filistejci su odlucili da proslave pobedu nad svojim najvecim neprijateljem prino enjem rtava i velikom gozbom u hramu boga Dagona. maltene. sahranjujuci pod ru evinama silnika i tri hiljade Filistejaca. jqf je pogazio nazirejski zavet. Manoja. U jednom trenutku. koja je imala kucu na gori Jefremovoj. Samson je strpljivo podnosio uvrede. Prepredena ena vec je otkrila slabost svog pohotnog ljubavnika. Bilo je dupke puno i bucno od veselih gozbenika. stajao je u hramu blizu dva stuba i poslu no svirao na strunama melodiju koju mu je nekada pevu ila majka. a Filistejci su morali da se spa avaju bekstvom. oslepljenog roba izlo ili su poruzi i uvredama svetine. Pijanka je bila u punom jeku." Momak mu je ispunio molbu. Doveli su ga iz tamnice i gurnuli mu u ruke harfu sa sedam struna. Zatim je Samsona uspavala u svom krilu i naredila brijacu da mu obrije glavu. ljudi skoci e na noge i u strahu pogleda e ka slepcu. Tada je Samson zagrlio dva stuba 1 glasno uzviknuo: "Neka umrem s Filistejima!" U Dagonovom hramu nasta iznenadna ti ina. Niko nije mogao ni da nasluti ta se u njemu zbiva. a zatim ga bacili u tamnicu. Oslepeli div. razdragani gozbenici po ele e da ih Samson zateyeruk bavlja muzikom. prizemnim portikom i lodama po spratovima. Izgledao je kao bespomocan i duhovno slomljen covek. dok na kraju nije dovela do toga da joj radi mira izbrblja istinu: "Britva nije nikad pre la preko glave moje. Probudiv i ga. za oba oka svoja". da opipam stubove na kojima stoji kuca. a sluge su. nisu pili samo vino. Podlegao je nakon kratkog i slabog otpora. Zatim rece momku koji ga je doveo iz tamnice: "Pusti me. praznih ocnih duplji. nije opazio da mu je kosa. molim te. U nastupu ocajanja proklela je nepoznatog kradljivca i preklinjala Jehovu da mu oduzme ivot. praceni grohotom aljivd ije. iskopali mu oci i trijumfalno ga odveli u Gazu. jer sam nazirej Bo ji od utrobe matere svoje. Posle svakog takvog poku aja Dalila bi pretrpela sramotan poraz. i od tada s ponosom pripovedali do ivljaje iz njegovog ivota. Nemocnog. 0 Bo e! Da se osvetim jedanput Filistejima. Majka je br e . a razboj zatim prikovati za pod. koje su bacali na poni enog silnika. Sahranili su ga u grobu oca njegovog. molim te. vratio joj srebro. Melodicni zvuci jevrejske pe-sme gubili su se u pijanoj galami. ponovo izrasla. KAKO SU DANOVI POTOMCI UKRALI JEHOVIN KIP. Filistejci. zagorcavala mu ivot durenjem i kuknjavom. Kako je samo bila rasrdena kada je zatekla praznu kutiju. u strahu priznajuci kradu. JUNACKA SAMSONOVA SMRT. pri tedela je hiljadu i sto srebrnjaka. Filistejci su ga okovali u lance. veci su bili i veliki ljubitelji piva. koji je vi e voleo da umre. Samson se bacio na njih ne znajuci da je o i an i da mu je Jehova oduzeo snagu. i bio bih kao svaki covek". morale da trce da bi stigle da napune pehare. Hram se sru io uz stra an tre-sak.

.

Okolno stanovni tvo nije ozbiljno uzimalo sve tenika koji nije poticao iz Levijevog pokoljenja. Tada je kucu opkolila gomila najgoreg gradskog olo. deset zlatnika i dva odela godi nje. da ce s njima imati bolji ivot. U podno ju go-re Jefremove iveo je Levit cija je ena bila iz Vitlejema Judina. Ono to su saznali. kad je pala noc. Susedi su im bili Filistejci. ne osecajuci se du nim da im pru e gostoprimstvo. <Bi6(ijs/<e legende -------Posle cetiri meseca. za hranu. Poslali su na sever petoricu ljudi sa zadatkom da pronadu novo boravi te. Levit se za eleo svoje supruge i odlucio da se s njom pomiri. koji se nastanio u Gavaji i tamo stekao imanje. koji se nakon poljskih radova vracao kuci.!!. Ulicom je prolazio jedan starac. Svetili te sa srebrnim Jehovinim kipom. Iz daleka ih ugledav i. Izbeglice su se zaustavile na gori Jefremovoj i.. Zato su Danovi potomci na kraju odlucili da se presele u druge krajeve Hanana. Po to se i ena odobrovoljila. sazvao je svu poslugu i bacio se u poteru za kradljivcima. proculo se po celom Hananu.. Na kraju su svade dovele do toga da ena napusti dom svoga mu a i vrati se ocu u Vitlejem. sa porodicama i svom imovinom. Po to nisu na li prenoci te. moleci ga za gostoprimstvo. ali je ubrzo shvatio da su lopovi bili spremni na sve i da je bolje da im se skloni s puta. viknu im da smesta stanu. a stanovni tvo nije bilo previ e ratoborno. "Izvedi toga coveka to je u ao . Potomci Danovi lako su osvojili Lais i pretvorili ga u prah i pepeo. Levit koji ih je zatekao u trenutku je . Natovario je na dva magarca hranu. koji nije sinova Izrailjevijeh. Zaustavili su se tek u Laisu. Nije bio iz plemena Venijaminovog. Odredila je dvesta srebrnjaka u tedevine da se izlije Jehovin kip. starac je dodao magarcima seno i pozvao putnike na veceru. iv grad. Kakva je samo sreca i korist imati sopstveno versko sredi te i biti nezavisan od dalekog Siloma. A Gavaja. nego cemo ici do Gavaje".bolje povukla kletvu i oprostila krivcu. Ali nisu otkrili svoje misli i nastavi e put. putnici su seli na ulicu. stanovni tvo poubijali a na ru evinama podigli svoju pre-stonicu Dan. Ubrzo je est stotina Danovih potomaka. Uprkos zabrane Isusa Navina. Miha mu je odmah ponudio sve tenicku du nost u njegovom hramu. Ali od njega nije zaradi vao onoliko koliko je ocekivao. hleb i vino i krenuo na put u pratnji jednog sluge. Po to je doveo goste kuci. Poslanici su na putu svratili kod Mihe. sa divljenjem razgledali svetili te i zapodenuli razgovor sa sve tenikom. Jer tada nije bilo vode ravnog Isusu Navinu. u unjale se u Mihino svetili te da ukradu srebrni Jehovin kip i sve liturgijske predmete. iako je bespravno postojalo i od sve tenika iz Siloma igosano. vec sin Jefremovog pokoljenja. zastao je da putnicima ponudi prenoci te. Jednoga dana pojavio se kod Mihe namernik Levit. Supru nici nisu iveli u slozi. Pred zidinama Jeru-salima zatekla ih je noc i sluga je savetovao da prenoce u gradu. koje su tamo osnovali. lako umoran od godina i celo-dnevnog rada. koji su nadirali u njihovu zemlju i iz dana u dan postajali sve opasniji. le ao je na zemlji potomaka Venijamovih. U gradu je vrvelo od ljudi. veoma im se svidelo. krenulo u osvajanje La-isa. pa je Levit odgovorio: "Necemo svratiti u tud grad. a za sve teni-ka je odredio jednog od svojih sinova. izmireni supru nici po uri e na svoje ognji te u podno ju gore Jefremove. spakovao je stvari i prikljucio im se. koji bi bio u stanju da povrati jedinstvo razbijenom Izrailju. Taj predeo je bio veoma plodan. Bio je iz Vitlejema Judina i potucao se po svetu u potrazi za poslom. A u to vreme na jugu Hanana Danovi potomci borili su se s velikim te kocama. ZLOCIN POTOMAKA VENI J AM l NOVIH.a i tra ila da se stranci predaju. ali prolaznici su ravnodu no prolazili pored do ljaka sa zave ljajima. Tast ga je docekao ra irenih ruku i u svojoj kucu najsrdacnije gostio nekoliko dana. Ali tamo su iveli Jevuseji. gradu koji le i na severnoj granici Hanana. Miha je napravio sebi Jehovino svetili te. koji je dala sinu kao nagradu za pokajanje. Kad je Miha u zoru otkrio kradu.

.

Pred polazak u rat. ne cinite zla. Stare ine izrailjskih plemena okupile su se u Silomu i jadikovale pred kovcegom zaveta: "Za to se. ova zakletva je postala smrtna presuda za jedno od dvanaest Jakovljevih plemena. potomci Venijaminovi iskocili su iz zasede i najlep e medu njima odveli. da danas nestane jednoga plemena iz Izrailja?" Na kraju je pronaden izlaz iz nevolje. gde se rodila i provela najlep e godine mladosti. ni ene. povev i sa sobom enu Nojeminu i dva sina. devojke su u povorci igrajuci odlazile na poljske staze. Krvavi rat trajao je dugo. Izrailjci su izvr ili nad Venijaminovim potomcima u asan pokolj. Dva uzastopna kaznena pohoda pretrpela su stra an poraz. Tako se spasio od propasti Venijamonovo pleme. gde su se cetiri meseca uspe no branili i na kraju dobili opro taj. da ga poznamo". njih cu vam izvesti. vikali su stra no. Ujedinjena izrailjska vojska krenula je pod zidine Gavaje. braco. ostavljajuci za sobom na bojnom polju na hiljade mrtvih. zahvaljuju206 ci ve toj zasedi. Zatim su se vratili u svoj rodni kraj i zapoceli novi ivot. ni decu. Ali sudbina nije bila naklon-jena izbeglicama: mu karci su ubrzo pomrli. zemlju Hanansku pogodila je glad. Razjareni gubicima i otporom. da pobiju stanovni tvo i uzmu devojke za ene. Na putu su je pratile i obe snaje. Izrailjci su se zakleli da nikada vi e nece dati svoje kceri za ene zlocincima. ne cinite toga bezumlja. Malona i Heleona. Od 207 putnika koji su stizali otuda doznala je da je tamo ponovo pocelo bolje da se ivi. stoku pobili. samo coveku ovome ne cinite toga bezumlja". U zoru se zlostavljana ena dovukla pred kucu potomka Jefremovog i na pragu izdahnula. Potomcima Venijaminovim bilo je dozvoljeno da ga osvoje. Levit ju je stavio na magarca i urno napustio grad. tvoj je narod moj narod. Nojemina je tada pocela da cezne za Vitlejemom. ene su se rasplakale i izljubile dobru svekrvu. i gde se god ti nastani . Zajordanski grad Javi Galadov odbio je da ucestvuje u ratu. ostaviv i bez sredstava za ivot tri udovice. Evo kci moja devojka i inoca njegova. Stanovnik Vitlejema Elimeleh odlucio je da potra i hleba u Zajordaniji i odselio se u zemlju Moavsku. Sada. Trebalo ga je primerno kazniti za odbijanje poslu nosti. dve stotine sinova Venijaminovih i dalje je ostalo bez ena. a grad spalili. ali Venijaminovi potomci su to oholo odbilli. zavr io pobedom. Ali ispostavilo se da su zarobili samo cetiri stotine devojaka. Napadaci su na kraju oteli Levitovu enu i zadr ali je celu noc. Izrailjci su se okupili u Mispi da se dogovore. gde se up^vo slavio neki verski praznik. gde su se mogle ponovo udati. Nikoga nisu tedeli. dogodi ovo u Izrailju. pa je odlucila da se vrati. U vreme vladavine sudija. Po drevnom obicaju. Ali samo je Orfa odlucila da se vrati. idem i ja. Zato im je objavljen rat. Kod kuce je isekao telo ubijene ene na dvanaest delova i poslao ih svim izrailjskim plemenima. l za to je pronadeno re enje: receno im je da se sakriju u vinogradima u blizini kapije grada Siloma. nastanicu se i ja. Uputili su u Gavaju poslanstvo sa zahtevom da im se zlocinci predaju. Poslednji odred od est stotina pre ivelih na ao je utoci te na vrhu stene Rimon. kao dokaz stravicnog zlocina stanovnika Gavaje. U trenutku kada su se zanele igrom i pesmom. i tek se treci. gde su se skupili vojnici pobunjenog plemena. i tvoj je . i nagovarala ih da se vrate u zemlju Moavsku.u tvoju kucu. Tako se i dogodilo. kao i citav svoj imetak. Putem je stara Nojemina prebacivala sebi to vodi mlade udovice u neizvesnu sudbinu. kad je covek u ao u moju kucu. pa njih osramotite i cinite s njima to vam je volja. ni mu karce. jer est stotina pre ivelih mu karaca nije moglo da osnuje porodicu. jer kuda god ti ide . Zemlju su im opusto ili ognjem i macem. Sinovi su se tamo o enili Moavkama Orfom i Rutom. VERNA RUTA GOLUBIJEG SRCA. Gospode Bo e Izrailjev. Starac je iza ao pred kucu i molecivim glasom preklinjao razularene nitkove: "Ne. u tudinu. dok joj je Ruta sa suzama u ocima odgovorila: "Nemoj me nagovarati da te ostavim i od tebe otidem. posle potpunog istrebljenja ena i dece Venijamino-vog plemena. da iska u po tovanje Jehovi. podi uci iz pepela poru ene gradove i sela.

Ruta je pohitala kuci. l tako je vec imao mnogobrojnu porodicu. tako da je bez razmi ljanja odgovorio: "Ja cu otkupiti". viknuo je pomalo upla eno. kad sam tudinka?". Ruta mu je na prstima pri la. ne treba li da ti potra im pocinka.Bog moj Bog. Stari zakon ga je obavezivao da se o eni udovicom najbli eg rodaka koja nema dece. Kao i svaki zemljoradnik. i kako si ostavila oca svojega i mater svoju i postojbinu svoju.. odgovori mu devojka drhtavim glasom. pak. U Izrailju je od davnina postojao obicaj ozakonjenja takvog cina: covek koji se odricao udovice svog rodaka i njenog miraza. koju je ostavila za svekrvu. smrt ce me samo rastaviti s tobom". Koristeci drevno pravo putnika i siromaha. treba da uzme i Rutu Moavku enu umrloga. ne samo da joj je dozvolio da sakuplja klasje. To neka mi ucini Gospod i to neka mi doda. ne no joj je govorila. Neprimetno je jo i naredio da se na strnji tu namerno ostavlja za nju vi e klasja. vec ju je zamolio i da svakog dana podeli rucak s poslugom. Bile su uboge. "Kako nadoh milost pred tobom. "Ja sam Ruta slu kinja tvoja. Izuzetno obradovana. odgovori e eteoci. Tada joj Nojemina otkri da je Voz bliski rodak pokojnog mu a Elimeleha. Po savetu svekrvinom. bio je lakom na zemlju. kad je na prigradskim poljima ko eno ito. Uvece se. ra iri krilo svoje na slu kinju svoju. Bez tog simbolicnog gesta cin odustajanja nije bio punova an. U Hananu je postojao obicaj da se ito mlati nocu. gde je na senu. Voz je zamolio desetoricu starijih ljudi da mu budu svedoci i sede s njima kod gradske kapije. Ra irio je zato sa aljivo ruke i izjavio da se odrice prava u Vozovu korist. vracala svekrvi i prepremala skromnu veceru od sakupljenog jecma. "Ko si?". Rodaku zasija. spavao Voz. Treba je isplatiti i zato njiva mora da se proda. "Kceri moja. umrecu i ja."Moavka je mladica koja se vratila s Nojeminom iz zemlje Moavske". Od svitanja do sutona. Voz je zato pozvao rodaka da mu uruci svoju obucu i pokazujuci je svedocima rece im: "Vi ste svedoci dana^f1 da sam otkupio iz ruke Nojeminine to . jer si mi osvetnik". Oko ponoci Voz se probudio i veoma se zacudio kada je video enu kako le i. dok je bila zauzeta skupljanjem klasja. da podigne ime umrlomu u nasledstvu njegovu". pitala ga je Ruta. da me pogleda . po to je upoznao Rutu kao cestitu i vrednu enu. Voz se pokazao kao milosrdan covek. prekriven ogrtacem. Voz ga zaustavi i postavi do sebe izmedu deset svedoka. Ali u Vitlejemu je iveo i njen bli i rodak. a on kao najbli i rodak ima pravo da je prvi kupi. i la je pognuta za njima. koji je zbog toga imao na nju pravo prvenstva. iz Vitlejema je do ao vlasnik njive. korak po korak. jer je u mraku nije prepoznao. Nije imao razloga da odbije tu obavezu. Voz joj na to odgovori: "Cuo sam ja sve to si cinila svekrvi svojoj po smrti mu a svojega. skidao je sandalu i u prisustvu svedoka urucivao je svome nasledniku. naravno. Nojemina je doznala da ce Voz mlatiti ito flfi sledece noci i da ce posle rada prenociti na stogu. Na to se rodak oneraspolo i. Jednog jutra. Namazala je devojku mirisnim uljima i odenula je u sve e haljine. pa si do la k narodu kojega nijesi znala prije". ali ne po takvoj ceni. po to su tada duvali povoljni vetrovi za odvajanje praznog klasja od zrnevlja. Nojemina i Ruta stigle su u Vitlejem u vreme etve. rado kupio. pa kako da se optereti jo jednom enom i novim potomstvom. i nisu imale ta da jedu. Zemlju bi. Skovala je lukav plan. podigla ogrtac i tiho legla pored njegovih nogu. snaja je odlucila da sakupi klasje koje je za eteocima ostalo na strnji tu. Ganut vrednocom tudin-ke. pa ju je poslala na njivu. Ovaj rodak je bio ratar i svakog dana je odlazio iz grada na svoju njivu.Q oci."U koji dan uzme njivu iz ruke Nojeminine. Voz je odmah shvatio ta ona eli. Trebalo ga je najpre upitati da li eli da iskoristi to pravo. noseci est merica ita i polovinu rucka. eleci da razjasni ovo pitanje. upitao je svoje ljude: "Cija je ono mladica?" . . da joj ne bi promakao nijedan klas. Videv i devojku. Gde ti umre . da bi ti dobro bilo?". i onde cu biti pogrebena. Svecanim glasom saop tio mu je da se vratila Nojemina i da njoj po nasledu pripada deo Elime-lehove njive. Zvao se Voz i bio je rodak Nojemininog pokojnog mu a.

Ali citalac Biblije. uostalom. vec naselili. Zato su biblijske price pune ponavljanja i nedoslednosti. i proslavi ime svoje u Vitlejemu!" Izgovaranjem te ceremonijalne pravne formule Voz je postao Rutin mu i punopravni vlasnik Elimelehovog nasledstva. Tada mu je sluga predlo io da tamo prenoce. Doznajemo. Odatle. jer su redaktori Biblije nekriticki koristili nasledene tradicionalne dokumente. dnevnik Isusa Navina. svecano potvrdivanje sinajskog . Vracajuci se kuci. navodnog osvajaca Jerusalima. Namerno smo upotrebili izraz "konglomerat". koji je imao nevolje sa enom. Slicno stoji stvar i sa gradom Sihemom. Svedoci uglas odgov-ori e: "Svedoci smo: da da Gospod da ena koja dolazi u dom . gde su se Izrailjci. sastavljen za vreme Solomona. Pod uticajem narodnog predanja. nedostaje samo korak do legende da se upravo tamo odigrao taj istorijski skup. pa se lako moglo stvoriti uverenje da je tako bilo i za Isusa Navina. Jer Sihem je grad Avramov i predstavlja kult za Jevreje. jer je to bio otac Jeseja.. A vec u sledecem poglavlju. ti izvori su tokom vremena podlegali postupnim redakcijskim izmenama. kako je smatrano stolecima. ne poku avajuci da ih sklope u logicnu celinu. Mo e li se prihvatiti kao vero-dostojan istorijski izvor? Na oba ova pitanja nauka odgovara odricno. Supru nici su primili u svoj dom staru Nojeminu i iveliv veoma srecno. nedvosmisleno je utvrdeno da je ona konglomerat nekoliko istorijskih predanja. naravno. Ali danas znamo da je Sihem jo dugo nakon smrti Isusa Navina ostao u rukama Hananaca. One padaju u oci vec pri prvom citanju teksta. U okviru na ih ogranicenih mogucnosti. kome su dali ime Ovid. i opis podele osvojene zemlje. zaboravni redaktori teksta potpuno mirno pripovedaju da Jerusalim nije bio osvojen i da su Jevuseji u njemu iveli jo za njihovih vremena. potvrduje i slucaj iz ivota onog Levita. tobo e. koji nije sinova Izrailjevijeh. Levit mu je na to odgovorio: "Necemo svrtati u tud grad. najveceg junaka izrailjskog naroda. kompilatori biblijskih tekstova jednostavno su prebacivali u pro lost ono to je bilo za njihovoga ivota. Cekala ga je vecna slava. mo emo navesti samo neke. Pred kraj ivota. Na osnovu lingvistickih kriterijuma. Po to se u njemu odigrao poslednji cin Isusa Navina.je god bilo Elimelehovo i to je god bilo Heleonovo i Malonovo". 210 EPOHA BORBE l HEROIZMA Da li je esta knjiga Staroga zaveta. pisano pocetkom IX veka pre na e ere. Neki biblisti su poku ali da nadu izlaz iz te te koce izra avajuci pretpostavku da se cuveni zbor nije odr ao u samom gradu. prolazio je u sumrak ispod zidina Jerusalima.-. vec u njegovoj okolini. . vi e zain-teresovan za ovo pitanje. da su posle razbijanja koalicije ju nog Hanana Izrailjci razorili Jerusalim i istrebili njegovo stanovni tvo. bogati se u Efrati. . Knjiga Isusa Navina nastala je nekoliko stotina godina posle smrti Isusa Navina. oca Davidova. na primer. Pored toga. Isus Navin je tamo okupio Izrailjce i jo jednom ih upozorio da ostanu verni zavetu sa Jehovom._____________________209 'BmijsKg legende-----------------------------------------------------------------------tvoj bude kao Rahilja i Lija. pa nje vrednije primere.. Kratko govoreci. koja poticu iz razlicitih vekova i raznih izrailjskih sredina. Ubrzo im se rodio sin. Sihem je tada bio izrailjski grad. Preovladava mi ljenje da su u Knjizi Isusa Navina u pitanju dva osnovna dokumenta: saop tenje o osvajanju Hana-na. koje obe sazida e dom Izrailjev. koje citaoca dovode u zabunu. Ali ta pretpostavka nije ubedljiva. To. . bez te koca se mo e uveriti koliko tih nedoslednosti ima." Pri tome treba imati na umu da je cela ta prica nastala pet est ili cak i desetak-petnaest godina posle smrti Isusa Navina.

.

preradivali. Ali vec u sledecem stihu. odnosio je pobede samo zato to je bio verni pristalica jehovizma. a onaj ko bi. i Grci. Pred njima je bila samo jedna ideja vodilja: da na odabranim primerima poka u kako je osvajanje Hanana bilo ispunjenje Jehovinog obecanja.-----Ovom prilikom treba istaci da bi pogre no bilo ocenjivati ta zbivanja u duhu dana njih moralnih shvatanja. Njih nije zanimala istorijska istina u dana njem smislu te reci. kao na primer Ahan. Voda £)hoda. Prihvatajuci takvu interpretaciju kao osnovu. U tom pogledu Izrailjci su bili pravi sinovi svoga doba i nisu se razlikovali od ostalih naroda Staroga sveta. 212 koji ne samo to tada nisu bili pokoreni.zaveta. a kasnije ponovo gine od plemena Judinoga. pitamo se na kraju koji je od tih gradova osvojio Isus Navin. placao je to spaljivanjem na lomaci. prisetimo da su u trenutku izrailjske invazije Jerihon i Gaj vec odavno le ali u ru evinama i da je licnost Isusa Navina veoma problematicna. Pred kraj svoga ivota ucvrstio je "Si-najski zavet" i umro u oreolu svetosti. u osvojenim gradovima nije ostavljan kamen na kamenu. prevaru i izdaju. okrutno sakacenje ili ubijanje vladara. koji ima karakteristike okrutnog. dodu e. kao mudri ucitelj naroda i nesalomljivi borac za Mojsijevo naslede. va eci ratni obicaji dozvoljavali su ubijanje zarobljenika i stanovnika osvojenih utvrdenja. 5). iz propisa knjige Zakoni ponovljeni. Totalne ratove vodili su Vavilonci. i kojim su Hananskim gradovima Izrailjci zaista zavladali. jer imahu gvozdena kola. niti su se opterecivali hronologijom. odnosno da je bilo dogadaj religioznog karaktera. U ta davna vremena takav je bio normalni tok ratova. . neumoljivog boga rata. Egipcani. &ic/t/sfe legende------------------------------------------------------------------. ali ne izagna onijeh koji i-vljahu u dolini. Te price govore da Izrailjci imaju za sve da zahvale Jehovi. Asirci. ali je nesumnjivo rec o istoj licnosti. Cak je i dragoceni ratni plen pretvaran u prah i pepeo. 1). dolazimo do uverenja da esta knjiga Biblije kao istorijski izvor nije verodostojna. iako su navedeni gradovi le ali u primorskoj ravnici. i prisvojio deo plena. redaktori Biblije saop tavaju da Juda "osvoji goru. Savremeni zahtevi tu se opet razilaze s namerama kompilatora Biblije. i u slucaju potrebe potpomagao ih cudima. uzdignut je njegov ogromnji religiozni i simbolicni znacaj. druge su. vec su s vremenom i sami podjarmili Izrailjce. a kao to znamo po Homeru. nareduje svojim poklonicima da ne tede cak ni ene. U te nji da postignu taj cilj. Zbunjeni tim protivrecnostima. a koje njegovi potomci i na-slednici.to su Filistejci. redaktori biblijskih tekstova morali su. i nekako nastavljena najstarija jevrejska tradicija iz doba praotaca. U prvom delu Knjige o sudijama pleme Judino osvaja i gradove Gazu. Isus Navin. prekr io sveto pravo heremu. silom prilika. U skladu s ratnom zakletvom he-remu. Jerusalimski car Adonisedek biva ubijen po naredenju Isusa Navina. decu i ivotinje. U njihovoj verziji Hananci su bili sasvim istrebljeni ili podjarmljeni. Tako je esta knjiga Biblije postala zbirka prica sa religiozno-moralnim tendencijama. a u drugom Adoni-Vezek (Knjiga o sudijama. Ako se. koji je bdeo nad njihovim osvajackim pohodom. nosi ime Adonisedek (Knjiga Isusa Navina. To je bila potpuna dominacija izabranog naroda. Askalon i Akaron. koja ne dozvoljava nikakav kompromis ili milost prema pora enim." Oni . Pregr t upadljivih nedoslednosti nalazimo posebno u onom delu Biblije gde se navode izrailjske pobede u Hananu. Bilo je to varvarsko doba. osim tih sumnji. da predstave osvajanje Hanana kao svr en cin. Jehova. 10. postupali su potpuno proizvoljno sa istorijskim dokumentima: neke su precutkivali. U prvom slucaju. 1. pak.

2) doslovno citamo: "Jer Gavaon bija e velik grad kao kakav carski grad. osvajaci Egipta. Razne arheolo ke ekspedicije pristupile su. i ru evine gradova Lahisa. Eglona. osim toga. A na ru evinama Ve-tilja Izrailjci su podigli svoje kuce. Kao zani-mljivost vredi dodati da su otkopavanja potvrdila Bibliju u jo je-dnonf pogledu. odgovor mora biti negativan. pocetkom na ega veka. to upravo potvrduje biblijsku pricu. pomenutih u Bibliji. a iz Knjige o sudijama doznajemo da je zemlja i dalje bila naseljena mravinjakom hananskog stanovni tva. Biblisti iznose pretpostavku da su hro-nicari jednostavno pome ali grad Gaj sa gradom Vetiljem. u ru evinama kuca pepeo je dosezao do visine od jednog metra. Nadeni su tragovi u asnog po ara. koji je le ao kilometar i po od Gaja. pronadeni u grobovima i ru evinama kuca. postavlja se pitanje da li je Isus Navin zaista osvojio Hanan. statuetama. Na osnovu iskopina utvrdeno je da su u XVII veku pre na e ere grad okupirali Hiksosi. peharima. cinijama." Ru evine su otkrivene u jordanskom selu el-D ib.Uostalom. a porazbijane statuice svedocile su da je uni tenje izvr io strani osvajac. Tvrda-va se nalazila severno od Galilejskog jezera i imala je oko ce-trdeset hiljada stanovnika. Cime su Gavaonjani trgovali? Sudeci po otkopanim cisternama za ce-denje gro da i pecinama za cuvanje mladog vina. Medutim. uvericemo se docnije da su biblijski hronicari u svom religioznom fanatizmu.. Godine 1956.. po to je medu krcazima. i nikada nije bio ponovo izgraden. to je predstavljalo prvi dokaz da ona u tom pogledu zaslu uje poverenje. silno uvecavali izrailjske okrutnosti. gradova ili lica navodi na njih stvarnu propast. prema tome. Kroz nekoliko kulturnih slojeva najzad su doprli do ostataka koji nesumnjivo poticu iz XII veka pre na e ere. Gaj je vec nekoliko stotina godina pre Isusa Navina le ao u ru evinama.. koji su im s vremena na vreme nametali jaram. Prvo senzacionalno otkrice bile su egipatske vaze. Za vreme velikih verskih svecanosti razbijanjem tih sudova bacana je kletva. otprilike u vreme 214 kada je Gaj bio razoren. trgovi. Po to je Knjiga o sudijama zapravo istori-ja oslobodilackih borbi Izrailjaca s hananskim narodima. prestonice nesrecnog cara Javina. Otkopane su. O njegovom bogatstvu govore nam bezbrojni predm eti od bronze. Prema tome. zaista ucinio Isus Navin? To pitanje resila je tek arheologija. Davira. Dublja iskopavanja su pokazala da je Vetilj osnovan u ranom bronzanom dobu. na kojima su faraoni ispisivali nazive neprijateljskih ili pobunjenih palestinskih gradova. U tim uslovima lako je moglo nastati mi ljenje da su ru evine Gaja spomenik pohoda Isusa Navina. Po shvatanju Egipcana. nekih osam stotina kilometara severozapadno od Jerusalima. Hebrona i drugih. u tom slucaju. Ali za bibliste je bilo narocito va no to su se na tim keramickim krhotinama mogli procitati nazivi mnogih hananskih gradova. to nije bio samo simbolicni cin. no evima. Ali za nas je ovde najva nije da je i Asor u XII veku pre na e ere bio rtva velikog po ara. tra enju pomenutih hananskih gradova. hramovi i ja-vne zgrade. jer se u Egiptu sveto verovalo da uni tenje imena naroda. Velika zaravan od nasute zemlje i ostaci konju njica svedoce da je tamo bila stacionirana jaka posada s bojnim kolima i konjima. Jo je Isus Navin stupio u pregovore sa Gavaonjanima. ekspedicija jerusalimskog Hebrejskog univerziteta nai la je na ru evine Asora. Svuda su u sloju iz XII veka pre na e ere nadeni nesumnjivi tragovi nasilja i po ara. nisu pronadeni tragovi po ara i pusto enja u gradu Gavaonu. skarabeusima i prstenjem pronadena zapanjujuca kolicina posuda koje poticu i iz Sirije i sa Kipra. Nadeni . bili su proi-zvodaci i izvoznici vina. U Knjizi Isusa Navina (10. Amerikanci su otkrili ru evine grada Vetilja. Gavaon je zauzimao ogroman prostor i cinile su ga brojne ulice. ta je. Utvrdeno je i to da se stanovni tvo na veliko bavilo medunaro-dnom trgovinom.

.

govore nam da je Gavaon izbegao sudbinu ostalih hananskih gradova i da je nastavio da napreduje pod hegemonijom Izrailjaca. zauzimajuci uglavnom slabo naseljene planinske predele. pronadena je velika kolicina kamenih no eva. Nije se odva io na osvajanje plodnih dolina. Namece se teza da su za vreme cetrdesetogodi njeg boravka u pustinji Izrailjci tako temeljno zaboravili na obrezivanje koje je naredio Mojsije. imao karakter postepenog prodiranja u manje naseljene delove Hanana. savez gavaonskih gradova sacuvao je svoju nezavisnost. dakle. autor knjige Ipak je Sveto pismo u pravu. vredi na kraju navesti jo jedan detalj koji privlaci pa nju. naravno. Na taj nacin. Godine 1870. a primorski gradovi postali su plen Filistejaca. Bilo bi. Mesopotamije i Egipta. Posle proterivanja Hiksosa. Kratko govoreci. Pohod Isusa Navina pre je. mo emo zakljuciti da. gre ka kada bismo iz te cinjenice brzopleto zakljucili da je pecina grob Isusa Navina. Ali vratimo se na osvajacki pohod Isusa Navina. pojedina izra-iljska plemena morala su voditi te ke bitke za opstanak. u jednoj od podzemnih grobnica. punu utvrdenih gradova i sjajno naoru anih vojnih jedinica. koje su gotovo dva naredna stoleca ostala u rukama Hananaca. Ali uspeh Izrailjaca postace razumljiv ako uzmemo u obzir politicku situaciju u kojoj se nalazio tada nji svet. da su ga obnovili tek pod uticajem hananskog plemena u Tamnat-Sarahu. Ne to seve-rnije. Posle njegove smrti. doline su sacuvale nadmoc nad planinama. kao i drugi arhitektonski ostaci. Isus Navin je sahranjen u Tamnat-Sarahu. Kao to ka e Verner Keler. Po to smo vec kod arheologije. Ako gradove. sa slabijim tackama otpora. Uzrok takve situacije bilo je zna_ l 216 Zenon 9(p tno bolje naoru anje Hananaca. tri stoleca je . kao. Isus Navin nikako nije zavladao celim Hananom. obe stenovite obale Jordana. nije osvajanje doveo do kraja. i ao je "linijom najmanjeg otpora. U njima je slano vino stranim kupcima. U taktickom nastupu to je bilo munjevito oru je. Izmedu planina Judine i Jefremove zemlje i dalje je stra arila jevusejska tvrdava Jerusa-lim. Legendarni voda. l izgleda da su svoj cilj postigli. Hanan je stalno bio predmet suparni tva velikih sila. Septuaginta dodaje zanimljivu informaciju da su mu u grob polo eni kameni no evi kojima su u Galgalu obrezani Izrailjci. i vi e puta su padala pod jaram Hananaca. O tim dugotrajnim borbama s neprijateljskim starosedelackim stanovni tvom govori nam Knjiga o sudijama. a u periodima mirnog zajednickog ivota.su cak i krcazi sa urezanim ime-nom Gavaona. Izrailjska plemena koja su se nastanila u severnom delu zemlje bila su odsecena od svojih sunarodnika na jugu lancem hananskih utvrdenja u dolini Jezrael. koje je vr ilo tamo naseljeno hanansko pleme. Kao to znamo. Treba se cuditi kako je uop te bila moguca najezda primitivnog." Zaobilazio je jaka utvrdenja. dobicemo pravac njegovog osvajanja. Bili su to trgovci. Zahvaljujuci tim arheolo kim otkricima postalo je jasno za to su Gavaonjani kapitulirali pod uslovima koji im ba i nisu Blijsfe legende slu ili na cast. Oni su raspolagali velikim brojem bojnih kola s odlicnom zapregom. Pojedini stari narodi primili su taj obicaj nezavisno jedan od drugoga. pre svega. na Jefremovoj gori. Kao spona izmedu Azije i Afrike. Ali se ne mo e iskljuciti mogucnost da biblijska verzija o obrezivanju ima svoj izvor u drevnim kultnim obredima. na primer. bez obzira na tvrdenje redaktora Biblije. za koje znamo da su spaljeni u XII veku pre na e ere spojimo na karti linijom. Dobro ocuvane odbrambene zidine. lo e naoru anog naroda na zemlju koja je daleko odmakla u razvoju civilizacije. mada po cenu politicke nezavisnosti. podlegala su uticaju njihove vi e kulture i religije. i pored Jehovine podr ke. otkrivenih u tom kraju. i trgovina im je bila bli a od ratnog zanata. a za izrailjsku pe adiju zastra ujuce.

.

pa cak i aristokratske palate. Ali u vecim hananskim gradovima bile su stacionirane egipatske posade i stalno boravili namesnici. Gradevine iz tog perioda. kao i arheolo ke iskopine. kao to vidimo. Rimsko politicko nacelo divide et impera. gonjeno od vlastodr aca na prisilni rad na izgradnji palata i utvrdenja. Ali lokalni knez je izgleda vi e vo-leo da plen zadr i za sebe. Vlast nad celom dr avom preuzela je najzad XX dinastija. vukli su se po selima i pljackali gde god se moglo. ali te ke borbe su veoma oslabile Egipat. zanatlija i robova. cak i rado gledao kad su medu sobom ratovali. Egipcanin je zatra io njegovo izrucenje. Otvoreno se podsmevajuci poslaniku nekada mocne dr ave. Te prilike na le su u izvesnom stepenu odraz u nekim delovima Knjige Isusa Navina i Knjige o sudijama. i tamo mu je jedan mornar ukrao sve zlato i srebro koje je prevozio da plati drvo. nanev i im strahovit poraz u pomorskoj bici kod Pe-lusijuma. Posledica tih dogadaja bio je potpuni pad autoriteta Egipta. Glavni krivci za taj haos bili su sve tenici. da se to br e obogate. koje su govorile jezikom bliskim hebrejskom. Njen drugi faraon. Potvrduju ih. bavile uglavnom zemljoradnjom i bile li ene politickih prava. Te male hananske careve Egipat je tretirao kao vazale. a zakidano im je i na hrani. a odbrambeni objekti gradova zapu teni. Uz put je skrenuo u luku Dor. Nekad cvetajuci Hanan doveden je tako skoro do propasti. U kojoj meri je u to vreme nipoda tavana egipatska dr ava saznajemo iz papirusa sa izve tajem egipatskog poslanika Ven Amona. Faraoni nisu naru ili postojece dru tveno uredenje u toj zemlji. takozvani Ramzesidi. vec su primenjivali egipatski faraoni. Po to se lopov nalazio u gradu. zaostala provincija.bio egipatska provincija. Egipat se raspao na nekoliko nezavisnih dr avica. i u svom lepom egoizmu nisu hteli da daju hranu izgladnelom stanovni tvu. odbio je novu najezdu "naroda mora". Ven Amon je zaplovio morem ka Biblosu. Vec smo ranije pisali o tome kako je Ramzes II. siroma ilo je i smanjivalo se. Pod vladavinom malih careva i njihovih egipatskih gospodara. pregazili su hetitsku dr avu. medu sirotinjom je vladala takva beda da su svaki cas izbijali neredi. poslani poreznici bili su potkupljivi i potkradali su zemlju za svoj racun. Njihove medusobne intrige i svade samo su ucvr civali hegemoniju Egipta i povecavali njegov autoritet kao najvi e arbitra ne instance. bile su prilicno siroma ne. Po to im cesto nije isplacivana najamnina. koga su sve tenici iz Tebe poslali u Liban po Zerwn %psidovs/(i kedrovo drvo za gradnju svete lade boga Amona Ra. a o faraonski presto vodila se duga i ogorcena borba. Posle njegove smrti. koji su prisvojili ogroman deo obradive zemlje. Egipat su napali indoevropski narodi. takozvani "narodi mora". Hanansko stanovni tvo. Ramzes III. Ali njegovi naslednici. bili su slabi i nesposobni vladari. osim toga. Faraon Merne-ptah uspeo je da odbije napad. U to vreme izbila je jedna od mnogih buna ugnjetenih seljaka. ciji je osnovni zadatak bio ubiranje poreza. prete no stranog porekla. i tablice sa klinastim pismom pronadene u Tel el-Amarni. dok su se hananske narodne mase. Haos je u zemlji postajao sve veci. dozvolio im da dr e vojne dru ine i da se naoru avaju bojnim kolima. sklopio ugovor o prijateljstvu sa mocnom hetitskom dr avom. Egipatsku vojsku cinili su najamnici razlicitih rasa i narodnosti. To je bilo uredenje koje je po mnogo cemu podseca da feudalizam srednjovekovne Evrope. Osim toga. Hanan je postao gluva. pljackano od soldateske i gotovo svedeno na ulogu robova. Za vladavine poslednjih faraona XIX dinastije u zemlji je zavladao haos. Utvrdenim gradovima upravljali su lokalni vladari. posle dugotrajnog rata. Na svom pohodu preko Grcke i Male Azije. A porezi su bili strahovito te ki. zavladali obalom Sredozemnog mora i prodrli do delte Nila. . Ostavljao im je izvesnu slobodu. O op tem osiroma enju svedoci i upadljivo mali broj pronadenih luksuznih predmeta.

osiroma ene mase italskog naroda docekale su germanske osvajace kao oslobodioce. vladar te fenicanske luke ne samo da mu nije dao drvo na kredit. vec mu je i konfiskovao ladu i naredio da napusti grad kao nepo eljan stranac. Da li je. kad se u Hananu nisu sukobljavale imperijalisticke ambicije Azije i Egipta. po biblijskoj verziji. ipak. verovatno. dobio je znatnu kolicinu skupocenih egipatskih proizvoda: deset carskih odela od prvoklasnog lana. Uostalom. bila je oslabljena i ozbiljno ugro ena sve vecom snagom Asirije i Elama. Hetitska i mitanska dr ava pale su pod naletom "naroda mora". koji su imali ta da izgube. vec rat njihovih gospodara. a kad je hteo da se udalji drugom ladom. ubijajuci zatvorenike i istrebljujuci civilno stanovni tvo? Vec smo ranije rekli da su redaktori Biblije izrailjska . Nije se on suocio sa ujedinjenim snaga219 ma celoga Hanana. Nekada nji egipatski vazali u Hananu odjednom su se osetili kao nezavisni suvereni. da povrati ladu i nabavi kedrovinu. Zemlja je bila politicki razdrobljena i cak u trenucima najvece opasnosti nije mogao biti stvoren zajednicki odbrambeni front. Iz mnogih delova biblijskih prica mo emo zakljuciti da su u osvajanju Hanana va nu ulogu odigrali savim slicni cinioci. Jo vece poni enje do iveo je u Biblosu. Zamislimo sada prilike u vreme najezde Izrailjaca. dvadeset vreca soje i trideset ko eva ribe. bila je previsoka. vodili surovi i totalni rat. borili su se lenjo i rado be ali s bojnog polja. Doznav i da je poslanik stigao bez novca. Slabost Hanana le ala je i u vec pomenutom feudalnom uredenju. Plate najamnika i kupovina bojnih kola i konja mnogo su ko tale i. bio je uhap en. Gena koju je vladar Biblosa zatra io. uspeh Isusa Navina postaje potpuno razumljiv. Osim zlata i srebra. napravljenim na brzinu u cilju zajednicke odbrane. Uzrok te stagnacije nesumnjivo su bila drakonska poreska opterecenja za pokrivanje ratnih tro kova. Seljaci i zanatlije. U takvim politickim uslovima. Bez lade. pet stotina kotura kanapa. nisu imali volju za borbu. vec su i govorili semitskim jezikom toliko bliskim njihovom da su se lako mogli spo-razumevati s njima. najzad je napravljena pogodba: Ven Amon je poslao u Tebu po novac i robu za razmenu. Hananski narod doveden je do bede neprestanim ratovima svojih vladara. za svaku medu. nakita i skupocenije keramike. Na silu odvedeni u vojsku. Izrailjci su ih nadma ivali ne samo ratnim odu evljenjem. vec je imao posla s pojedinim malim carevima ili s njihovim lokalnim savezima. U te nji da povecaju svoje dr avice. O tome svedoce primitivno gradeni odbrambeni zidovi i kuce. Pritisnute velikim da binama. pet stotina svitaka papirusa. medusobno su vodili estoke borbe za svaki pedalj zemlje. koja je za poslednjih cezara narasla do apsurdnih ra-zmera i iscedila sve ivotne sokove iz dru tva. Arheolo ka iskopavanja pokazala su da su osiroma ili cak i privilegovani slojevi. kojom je upravljala Kasitska dinastija. u mnogo cemu podsecaju na period propadanja velike Rimske Imperije. Ven Amon naravno nije mogao odmah izvr iti to naredenje. a u svakom slucaju kraj vladavine skupe i korupcijom razjedene bi-rokratije. pet stotina volovskih ko a. koristeci slabost Egipta. kao po-kisao morao nastaviti put. Odnosi koje je zatekao Isus Navin. hananski narod mogao da gaji simpatije prema osvajacima. Izrailjski osvajaci su. koji su. u kojoj se govori da je Isus Navin pobio trideset i jednog cara. a pre svega upadljiv nedostatak luksuznih predmeta. Vavilonija. posle devet dana uzaludnog i cekivanja. Oni su donosili dru tvenu revoluciju i najavu boljih vremena. Kolika je bila ta razdrobljenost svedoci Knjiga Isusa Navina. to nije bio njihov rat. %>ad egipatske moci i ao je uporedo sa politickim hao-som u Aziji. na kraju upropastile stanovnike Hanana.pod raznim izgovorima je odugovlacio i Ven Amon je. u ivali njihovu tihu simpatiju: ne samo da su bili isti prosti ljudi kao i oni. desetkovani jo za vreme unutra njih ratova. vec i brojno cu. Bilo je to jedno od veoma retkih razdoblja u istoriji Staroga sveta. Posle dugog maltretiranja i pogadanja.

da bi kaznio Izrailjce za otpadni tvo i nepo tovanje Mojsijevih zapovesti. Sve. Obe njegove strane cesto pogadaju zemljotresi vulkanskog porekla. narodna tradicija o zemljotresu nije se sasvim ugasila i provlaci se kroz druge delove Biblije. Ako procitamo Knjigu o sudi-jama. dakle. Ali i ovog puta. nad pobedom Isusa Navina bdeo je sam Jehova. nalazimo ovakvu poetsku recenicu: "Jordan se obrati natrag. od grada Adama. zemlja se tresija e. Obe reci nesumnjivo poticu od naziva drevnoga grada Adama. obja njavajuci samo da je Jehova ostavio toliko Hananaca u ivotu. bilo uveriti da se to dogodilo nekim cudom. koji je kraj Zaretane. i stade u jednu gomilu vrlo nadaleko. dakle. ju ni deo reke. i narod prelaza e prema Jerihonu". Prvo od njih bilo je naglo zaustavljanje vode Jordana. A u Psalmu 114. Godine 1927. U svetlu tih cinjenica namece se neizbe an zakljucak da se prilikom prelaska Jordana neobicni dogadaj zaista odigrao. 4). Kao to vidimo. govori u prilog tome da su iroke mase ha-nanskog naroda zaista bile naklonjene osvajacima. nisu svoju verziju izmislili. poma uci Izrailjce cudima. nezgodna praznina u opisu redaktora Biblije ispunjena je: Jordan se zaustavio usled zemljotresa i . Dok su se vode gomilale severno od EI-Damijeha. koji se i danas zove El-Damijeh. Prema Bibliji. od stvorene brane do Mrtvoga mora. Izrailjci. u skladu sa svojim te njama. vec je u tim krajevima to cesta prirodna pojava. Sada se namece pitanje: za to redaktori Biblije nijednom recju ne spominju zemljotres? Mislim da su to ucinili svesno i s odredenim ciljem. prorocica Devora govori u svojoj nada-hnutoj pesmi u slavu pobede: "Gospode! Kad si slazio sa Sira. Ali uprkos njihovim naporima. kad si i ao iz polja Edomskoga. cije su ru evine nedavno otkrivene pod pomenutim brdom. U Knjizi Isusa Navina nailazimo na tri cuda i sva tri se mogu objasniti. a to tecija e dolje u more kraj polja. 5. slicno kao i u mnogim ranijim slucajevima. Gore skaka e kao ovnovi. brda ca kao jaganjci".zverstva veoma uvelicali. na primer. Samo su. Na trag za obja njenje toga cuda naveo je bibliste u tekstu jlomenuti grad Adam. Tako. O tome citamo u trecem poglavlju (stih 16. Na istocnoj obali reke uzdi e se brda ce Tel el-Damijeh. uvericemo se da da su se osvajaci brzo sprijateljili sa domorocima sklapanjem me ovitih brakova i da su postali revnosni poklonici njihovih bogova. Jordan je na taj nacin bio pregraden skoro jedno godi nje doba.): "Ustavi se voda to tecija e ozgo. Jordan tece dubokom klisurom. jedan od osnovnih razloga lakog osvajanja Hanana." (Knjiga o sudijama. otece sasvijem. Cak ni redaktori Biblije nisu to Zenon %psitfovs/$. Dvadeset i pet kilometara severno od Jerihona na Jordanu se nalazi gaz. more slano. dobro su znali da zemljotres mo e da pregradi reku ba kod gradica Adama. koji kao da se poziva na predanje iz vremena Isusa Navina. koji su iveli u brdovitim predelima Jordana. Takvo raspolo enje bilo je.. Redaktori Biblije osecali su da njihova teolo ka interpretacija mo e izazvati sumnju.. i da su se kasnije bez otpora pomirile s njihovom prisutno cu. Te ko bi ih. ali njegov uzrocnik nije bio Jehova. po svemu sudeci. koji su se zaista odigrali za vreme osvajackog pohoda. postao je toliko plitak da se mogao preci gotovo da se ne pokvase noge. i zato su iz opisa izostavili ono to im nije odgovaralo. kroz krecnjacke i glinene urvine. tumacili izvesne dogadaje. uspeli da zata kaju. Vi e puta ogromne stene svaljuju se u korito i cine branu koja zadr ava tok vode. Redaktori teksta ocigledno su eleli na ovaj nacin da naglase natprirodan karakter tog osvajanja.

.

tumacili izvesne dogadaje. Ali i ovog puta. more slano. koji su se zaista odigrali za vreme osvajackog pohoda. biblijskog Isusa Navina. dakle. Jordan je na taj nacin bio pregraden skoro jedno godi nje doba. Godine 1927. koja je te ila politickom i duhovnom ujedinjenju hebrejskih plemena severnog i ju nog Hanana. i narod prelaza e prema Jerihonu". nad pobedom Isusa Navina bdeo je sam Jehova. kroz krecnjacke i glinene urvine. ali njegov uzrocnik nije bio Jehova. Ali pre nego to ukratko iznesemo njihove pretpostavke. da bi kaznio Izrailjce za otpadni tvo i nepo tovanje Mojsijevih zapovesti. koji su iveli u brdovitim predelima Jordana. govori u prilog tome da su iroke mase ha-nanskog naroda zaista bile naklonjene osvajacima. O tome citamo u trecem poglavlju (stih 16. dakle. Prvo od njih bilo je naglo zaustavljanje vode Jordana. obja njavajuci samo da je Jehova ostavio toliko Hananaca u ivotu. po svemu sudeci. Pronalazaci Jerihona. i ceo skup s njim povezanih prica o njegovim delima. Sada se namece pitanje: za to redaktori Biblije nijednom recju ne spominju zemljotres? Mislim da su to ucinili svesno i s odredenim ciljem. koji se i danas zove El-Damijeh. odlucno tvrde da je tvrdava razorena sto godina pre najezde Izrailjaca i da. Na trag za obja njenje toga cuda naveo je bibliste u tekstu i^jmenuti grad Adam. Na istocnoj obali reke uzdi e se brda ce Tel el-Damijeh. i stade u jednu gomilu vrlo nadaleko. i da su se kasnije bez otpora pomirile s njihovom prisutno cu. u skladu sa svojim te njama. od stvo-rene brane do Mrtvoga mora. za vreme hegemonije Judeje.): "Ustavi se voda to tecija e ozgo. Sve. moramo se podsetiti na ono to smo vec razmatrali drugom prilikom. ju ni deo reke. U Knjizi Isusa Navina nailazimo na tri cuda i sva tri se mogu objasniti. Te ko bi ih. Drugo cudo je ru enje zidova Jerihona. koji je kraj Zaretane. U svetlu tih cinjenica namece se neizbe an zakljucak da se prilikom prelaska Jordana neobicni dogadaj zaista odigrao. otece sasvijem. dobro su znali da zemljotres mo e da pregradi reku ba kod gradica Adama. vec je u tim krajevima to cesta prirodna pojava. od grada Adama. prema tome. jedan od osnovnih razloga lakog osvajanja Hanana. biblijski Isus Navin nije mogao biti njen osvajac. Obe njegove strane cesto pogadaju zemljotresi vulkanskog porekla. u riznicu istorijskih predanja unesen je. Samo su. Izrailjci. bilo uveriti da se to . Takvo raspolo enje bilo je. Po toj koncepciji. Prema Bibliji. a to tecija e dolje u more kraj polja. nisu svoju verziju izmislili. Dok su se vode gomilale severno od EI-Damijeha. poma uci Izrailjce cudima. Te dve licnosti poistovecene su naknadno. biblijski Isus Navin bio bi dvosloj-na tvorevina. slicno kao i u mnogim ranijim slucajevima. sacinjena od elemenata koji poticu iz raznih epoha 220 uspeli da zata kaju. Vi e puta ogromne stene svaljuju se u korito i cine branu koja zadr ava tok vode. izmedu ostalih i prica o osvajanju Jerihona. Dvadeset i pet kilometara severno od Jerihona na Jordanu se nalazi gaz. koji je bio imenjak poznijeg. cije su ru evine nedavno otkrivene pod pomenutim brdom. Prisvajanjem junaka severnih plemena. Biblisti i u toj legendi pronalaze cinjenice koje su se zaista dogodile. naravno. Obe reci nesumnjivo poticu od naziva drevnoga grada Adama. Zato se pretpostavlja da su Jerihon razorila neka druga jevrejska plemena pod vodstvom coveka. postao je toliko plitak da se mo-gao preci gotovo da se ne pokvase noge. Jordan tece dubokom klisurom.zagradivanja korita od ogromnih kamenih blokova koji su se odvaljivali od stena kanjona. Redaktori teksta ocigledno su eleli na ovaj nacin da naglase natprirodan karakter tog osvajanja. dakle najkompetentniji arheolozi po tom pitanju.

5. Vojnici su se pod okriljem noci potkopavali pod temelje utvrdenja i pod-gradivali ih debelim koljem. Zato se poslu io veoma domi ljatim lukavstvom priredujuci oko zidina mar eve svojih naoru anih odreda uz sviranje truba i bojne poklice.. Ali to ne bi bilo u saglasnosti sa Knjigom Isusa Navina. Ali pre nego to ukratko iznesemo njihove pretpostavke. jer u Knjizi Isusa Navina citamo da Izrailjci posle osvajanja ". Za vreme potkopavanja ispod zidina. U elji da usklade rezultate arheologa sa biblijskom verzijom. Gore skaka e kao ovnovi. zemlja se tresija e. Redaktori Biblije osecali su da njihova teolo ka interpretacija mo e izazvati sumnju.dogodilo nekim cudom. dakle najkompetentniji arheolozi po tom pitanju. Imajuci u vidu prethodna upozorenja. Zahvaljujuci dokumentima s klinastim pismom." Najvecu kontroverziju izazvalo je trece cudo izrailjskog pohoda. Ali uprkos njihovim naporima. nalazimo ovakvu poetsku recenicu: "Jordan se obrati natrag. sacinjena od elemenata koji poticu iz raznih epoha 222 Zenm i razlicitih jevrejskih sredi ta. Tako. Drugo cudo je ru enje zidova Jerihona. biblijski Isus Navin bio bi dvosloj-na tvorevina.. U prilog tome govore pocadale gomile kamenja i opeke. u riznicu istorijskih predanja unesen je. po svemu sudeci. i ceo skup s njim povezanih prica o njegovim delima. biblijskog Isusa Navina. Dok je gonio vojsku petorice careva ju noga Hanana. prema tome. kad si i ao iz polja Edomskoga. koja je te ila politickom i duhovnom ujedinjenju hebrejskih plemena severnog i ju nog Hanana. moramo se podsetiti na ono to smo vec razmatrali drugom prilikom. na primer. biblijski Isus Navin nije mogao biti njen osvajac. Kao to vidimo. brda ca kao jaganjci". Tragovi po ara nadeni u iskopinama uop te ne iskljucuju tu pretpostavku." (Knjiga o sudijama. 4). Zato se pretpostavlja da su Jerihon razorila neka druga jevrejska plemena pod vodstvom coveka. biblisti su izneli drugu. koji je bio imenjak poznijeg. koji kao da se poziva na predanje iz vremena Isusa Navina. ireci paniku medu opkoljenima i otvarajuci put ka gradu napadackoj vojsci. ubedljiviju hipotezu. Isus Navin je navodno zaustavio sunce i . a krovovi su se. Na sacuvanim delovima odbrambenog zida vide se osim toga duboke pukotine. izmedu ostalih i prica o osvajanju Jerihona. prorocica Devora govori u svojoj nada-hnutoj pesmi u slavu pobede: "Gospode! Kad si slazio sa Sira. Biblisti i u toj legendi pronalaze cinjenice koje su se zaista dogodile. Pronalazaci Jerihona. Te dve licnosti poistovecene su naknadno. Zatim su ih potpaljivali. i zidine bi se stropo tale u iskopanu prazninu. u kojoj se tvrdi da su se odbrambeni zidovi sru ili od trubljenja i poklica osvajaca. zatrpavajuci pod sobom predmete svakodnevne upotrebe.. naglo sru ili. odlucno tvrde da je tvrdava razorena sto godina pre najezde Izrailjaca i da. i zato su iz opisa izostavili ono to im nije odgovaralo.grad spali e ognjem i to bje e u njemu. voda napadaca je bez sumnje hteo da odvrati pa nju opkoljenih i zaglu i podzemni tutanj minerskih radova. sada mo emo razmotriti ta o cudu u Jerihonu imaju da ka u arheolozi i istoricari. Prisvajanjem junaka severnih plemena. A u Psalmu 114. Pronalazaci Jerihona izra avaju mi ljenje da se tvrdava verovatno sru ila usled zemljotresa i po ara. nezgodna praznina u opisu redaktora Biblije ispunjena je: Jordan se zaustavio usled zemljotresa i zagradivanja korita od ogromnih kamenih blokova koji su se odvaljivali od stena kanjona. poznato nam je da miniranje odbrambenih zidova spada u jednu od najstarijih poznatih opsadnih tehnika u istoriji covecanstva. dakle. ugljenisani komadi drve-ta i debela naslaga pepela koja pokriva ru evine najvi eg kulturnog sloja. narodna tradicija o zemljotresu nije se sasvim ugasila i provlaci se kroz druge delove Biblije. pretpostaviti da je ta efikasna taktika prima jena i u Jerihonu. za vreme hegemonije Judeje. Po toj koncepciji.. naravno. Mo e se.

.

Ona se svodi na to da je gusti oblak s gradom prouzrokovao potpunu tamu. Autor tih stihova hteo je metaforom da istakne koliko je velika bila pobeda Isusa Navina. godine pre na e ere. One su pune mracnih okrutnosti. koja na uzvi en i egzaltiran nacin opeva slavu Isusa Navina. eleli su na izabranim primerima da poka u kakva je sudbina snalazi izrailjska plemena kad se odricu Jehove i slu e tudim bogovima. l poslednje sumnje u tom pogledu raspr ila su kasnija lingvisticka istra ivanja. Knjiga pravednoga bila je stara zbirka himni i kratkih epskih poema. koju je rtvovao Agamemnon. Opisano cudo ne treba. nisu napisali celovitu istoriju tog razdoblja. dokle se ne osveti narod neprijateljima svojim. dobrodu ni ratari i ene blage naravi . ratne huke i zveketa oru ja. Sa slicnim hiperbolama susrecemo se veoma cesto u starim poemama. ali u isto vreme i licnog heroizma. polazeci od pretpostavke da Biblija iznosi istinu i da se. i mjesece nad dolinom Elonskom". Sunce. da bi joj osujetio bekstvo pod okriljem noci. Kasnije je narodna ma ta oko toga stvorila legendu kako je Isus Navin nacinio cudo zaustaviv i sunce i mesec.mesec. Jo jedan citat preuzet iz te antologije otkriven je u Prvoj knjizi Samuilovoj (1. To je 224 Zenon 'J&s neka vrsta antologije epskih prica koje ivo podsecaju na skandinavske sage. medutim. do 1050. Idilicni. U tim pricama nailazimo na odnekud nam dobro poznate motive.18). izmedu ostalog i kod Homera. jare po ara i stravicnih dogadaja. koje je vec za lo iza horizonta. dakle. da sebi omoguci konacnu pobedu. Iza lo je na videlo da je taj cetvorostih doslovan citat iz Knjige pravednoga koji su u biblijsku pricu znatno kasnije uneli biblijski hronicari. l stade sunce i ustavi se mjesec. Ovde ne mo emo izneti sve pretpostavke. a odblesak njegovih zraka na vrhovima oblaka izazivao je utisak kao da se naglo razdanilo. neljudskosti i varvarstva. a groteskno-ko marni do ivljaj Venijaminovih potomaka kao da je prauzor rimske legende o otmici Sabinjanki. tako munjevita i potpuna. opisana prirodna pojava morala zaista dogoditi. plemenitih poriva i istinskih ljudskih unutra njih sukoba. u jednom trenutku sinulo je iza oblaka. Za primer nave cemo (yarn 223 samo jednu od njih. prema tome. Devora je zapravo izrailjska Jovanka Orleanka. Odmah vidimo da obave tenje o cudu ima izrazit karakter poetske apostrofe.koliko je to drugaciji svet na pozadini op te anarhije. a Jeftajeva kci umire slicno kao Ifigenija. Samson ima mnogo zajednickih osobina sa Herkulom. pun smirujuce ti ine prizor etelaca. Ali se naknadno ipak pokazalo da se radi o nesporazumu. veoma popularna kod Jevreja. Knjiga o sudijama predstavlja produ etak Knjige Isusa Navina i manje-vi e obuhvata razdoblje od 1200. koja je u svoje vreme stekla najvi e pristalica. bezakonja i stra nih dogadaja u jednoj knjizi. Tra eni su najrazlicitiji nacini za obja njenja toga cuda. Cak ni najzagri eniji fideisti nisu se usudivali tvrditi da je Isus Navin imao takvu moc nad suncem i mesecom. Isus Navin klice u radosnom zanosu: "Stani sunce nad Gavaonom. Iznenadnu svetlost odmah su iskoristili Izrailjci da dotuku Hanance. to je jednostavno stilska figura. koji sedaju za zajednicki obed. koja je znatno kasnije dodata i potice iz vremena sudija. Na taj nacin konacno je raspr ena legenda o cudu zaustavljanja sunca. Nagomilav i toliko zverstava. Redaktori Biblije. nisu povezali cinjenice i dogadaje po hronolo kom redosledu. antologija tih turobnih saga zavr ava se optimistickim tonom u predivnoj prici o vernoj Ruti. doslovno shvatiti. da su cak sunce i mesec zastali u cudu. Prica o Ruti kao da je htela da nas podseti . odnosno od smrti Isusa Navina do zacetaka monarhistickog uredenja koje je uspostavio Samuilo. Slicno kao i u prethodnim knjigama. redaktori biblijskog teksta kao da su se u jednom trenutku trgli. Naime.

.

suditi. bila je to uglavnom postepena. kuluk i ropstvo. koja su dugi niz godina trpela ropstvo i najzad se dizala u oslobodilacku borbu pod vodstvom svojih narodnih junaka. Posle smrti Isusa Navina kad vi e nije bilo zajednickog vode. naravno. cesto su morala priznavati njihovu hegemoniju i placati im danak. Kad se Kartagina odvojila od svoje fenicke matice i postala suverena trgovacka sila. U Knjizi Postanje citamo o plemenu Isaharovom : "Isahar je magarac jak u kostima.da je u doba sudija. Danijel Rops. U samom srcu zemlje nezavisnost su sacuvala sna na hananska plemena. 6). koje je svake godine birala trgovacka plutokratija. na njenom celu su i dalje bili sufetes. l pored toga to su redaktori Biblije prilagodavali istoriju svojim^/erskim te njama. sagnuce ramena svoja da nosi. koju je Izrailjcima nametnuo Mojsije. i nadimke "silni" ili "plemeniti". Izrailjci su se u pocetku naseljavali po malo nastanjenim planinskim terenima. usled raspada prvobitne zajednice i produbljivanja klasnih razlika.. zvanih sudijama. Biblija na iroko prica o estorici istaknutih sudija i nabraja est manje znacajnih. vodili po-lunomadski ivot. Knjiga o sudijama omogucava nam da stvorimo prilicno jasnu sliku o politickim prilikama posle smrti Isusa Navina. Ta ekonomska i politicka zavisnost cesto se pretvarala u ugnjetavanje. zasnovana na krvnoj povezanosti. zvani sufetes. da ideja o rasnom jedinstvu. Da bi mogla da se nastane u obli njim oblastima. U fenickim gradovima svake godine su birani namesnici kolonija.. kao stocari. a podr ao Isus Navin.ca. i placace danak". bio period politickog haosa i samovla. pre svega. ponovo su do le do izra aja stare mr nje. Ali njihove du nosti nisu se samo ogranicavale na sudske poslove. Nisu gradili kuce. predrasude i separatisticke te nje. prepu tena sama sebi. Doznajemo. dakle. vec i do bratoubilackih borbi. Bila je to veoma stara semitska titula koja je pripadala najvi im administrativnim cinovnicima. prirodnost i ljudsko dostojanstvo. cak su i govorila donekle razlicitim narecjima. u knjizi Od Avrama do Hrista. Toj pojavi pogodovala je i cinjenica da se. U Knjizi o sudijama citamo: "U to vrijeme ne bje e cara u Izrailju: svaki cinja e to mu bija e drago" (17. Raspad izrailjske zajednice na dvanaest zavadenih plemena bio je utoliko opasniji to je Isus Navin samo delimicno osvojio Hanan. gde su. nekada nje izborno rodovsko stare instvo pretvorilo u naslednu aristokratiju. bila je jo uvek previ e vitalna da bi ustuknula cak i u novim uslovima ivota na stalnim prebivali tima. koja su dr ala utvrdene gradove i najplodnije doline. mogla da stupaju u borbu s vladarima susednih hanan-skih dr avica. uprkos svemu. mirna infiltracija stocara nomada. nisu. postojao obican svet po tenih ljudi. nije izdr ala probu vremena. Upravo ti privilegovani slojevi legende poceli su medu sobom da se takmice i doveli su ne samo do razbijanja izraelskog zajedni tva. Za Izrailjce je to. Pojedina plemena imala su svoje vlastite obicaje. za vreme meduvla ca. Knjiga o sudijama je zapravo zbirka prica o podjarmljenim izrailjskim plemenima. Tako im . Plemenski i rodovski poglavari dodelili su sebi titule kne eva ili "pretpostavljenih". Samo u retkim slucajevima osvajali su zemlju oru jem. vec su iveli u atorima i drvenim kolibama. Ponekad. Sudije su se na hebrejskom zvale ofetim od glagola afat . Prasemitska plemenska organizacija. pravilno pi e: "Istorija Izrailja u to vreme raspada se na toliko istorija koliko ima plemena". koji su u op tem haosu uspeli da sacuvaju moralnu cistotu. o kojima ni ta osim imena ne znamo. birani su i u gradovima-dr avama Fenikije. Pojedina izrailjska plemena.

Na ru evinama hananskih gradova osvajaci su podizali sirotinjske kuce od poljskog kamena. a samo uzgredno kao gradanski upravnici. iako je nekima po lo za rukom da stvore privremene saveze nekoliko plemena za borbu s hanan-skim ugnjetacima. Pored zemljoradnje i stocarstva cvetalo je i povrtarstvo. zlatni i srebrni nakit. Hananci su nesumnjivo imponovali tim prostim stocarima. Ali za hananske dr avice koje nisu uspele da se odbrane. Izrailjska plemena nisu. Posle sticanja nezavisnosti. Faraon Tutmes III saop tava u jednom od sacuvanih zapisa da se njegov ratni plen u Palestini sastojao od mnogo zlatnog i srebrnog posuda. oru je i svakojaka keramika. koji su cetrdeset godina iveli u primitivnim pustinjskim uslovima. bode i. Preokret po tom pitanju nastupio je tek zahvaljujuci arheolo kim otkricima u Palestini. Ali i pored toga. Iskopine iz tog vremena otkrivaju uocljiv pad nivoa zanatstva. sve dok se na e znanje o Hanancima oslanjalo uglavnom na ono to nam pru a Biblija. zahvaljujuci licnim vrlinama. Njihova vlast najce ce nije izlazila iz okvira jednog plemena. tako lako uvuku u tu navodno nedostojnu religiju. koji su.je. bojenim izuzetno cenjenom domacom purpurnom bojom. Zato se ne treba cuditi onome to o Izrailjcima govori Biblija: "l enjahu se kcerima njihovijem i udavahu kceri svoje za sinove njihove. Bili su pre vojni diktatori.nicu. Osim toga. godine pre na e ere. sudije su kao narodni junaci vladali do kraja ivota. plemena kojima su upravljale u vecini slucajeva ponovo padala pod hananski jaram. a u dolinama je raslo svakovrsno povrce. Daleko opasnije od politickog ropstva bila je cinjenica to su Izrailjci lako podlegali uticaju hananske kulture i religije. po padinama bre uljaka u suncu su se kupali vinogradi. sticali veliki autoritet medu svojim saplemenicima i u povoljnom trenutku vodili ih u oslobodilacku borbu. ali su. Izrailjske sudi-je tamo uglavnom nastupaju kao hrabre vode ustanaka ili hajduci. jer su takve rodbinske veze verovatno smatrali za dru tveni uspeh. bocice. U ru evinama hananskih gradova pronadene 227 su originalne izvajane statuice bogova i boginja. bio cuven i po divnim tkaninama. morala je izvr iti izuzetan uticaj na izrailjske nomade. Svuda u zemlji mogli su se vide-ti bri ljivo negovani vocnjaci sa urmama.". Arheolo ka nalazi ta svedoce i o visokom nivou umet-nosti i zanatstva. odr avali su trgovacke i kulturne veze sa drugim dr avama. naravno. Sirije i Mesopotamije. bareljefi u slonovaci. u XII veku pre na e ere ha-nanska kultura nalazila se vec u periodu opadanja. ponosili su se velelepnim gradevinama i trgovima. do 556. bez odvoda za ki. posude od fajansa s figuralnim ornamentima i precizno izgravirani predmeti za svakodnevnu upotrebu.. Odgovor na to pitanje nije bio moguc.. vaspita-na u duhu Mojsijevih moralnih propisa. invazija Izrailjaca predstavljala je katastrofu. to im nije dozvoljavalo njihovo patrijarhalno . maslinama. kutijice. punim velelepnih gradevina i ducana. na primer. Hanan je. koja nije mnogo zaostajala za kulturom Egipta. u Tiru povereno kormilo dr ave od 563. koji je slavio sraman i razvratan verski kult. posle njihove smrti. Mnogi gradovi bavili su se trgovinom i zanatstvom. smokvama i narovima. Poznato je da su Hananci u Egipat izvozili vino. osim toga. Kao to smo ranije istakli. Sa svojim gusto naseljenim gradovima. zbog cega im je pretilo odnarodenje. redaktori Biblije prikazali su Hanance kao iskvaren i varvarski narod. U Bibliji to pitanje izgleda ne to drugacije. Zbog toga se postavilo pitanje kako se moglo dogoditi da se izrailjska plemena. U Bet anu otkopana je iz ru evina cuvena kamena skulptura koja predstavlja dva lava kako se bore. maslinovo ulje i povrce. a jo vi e gradevinarstva. Na osnovu iskopina utvrdeno je da su Hananci stvorili visoko razvijenu materijalnu kulturu. sekirice. mogla u pustinji da steknu iskustvo u gradevinarstvu. Obja njavajuci tu pojavu sa stanovi ta puritanskog jehovizma. Iz Knjige o sudijama ne mo e se dovoljno pouzdano zakljuciti za to je bilo tako. svetovni potreti.

.

demokratsko dru tveno uredenje: velike gradevine i odbrambeni sistemi mogli su se tada graditi samo u feudalnim uslovima, primenom koordinisanog prisilnog rada podjarmljenih narodnih masa. Izrailjci su jo dugo ostali slobodni pastiri; njihovo plemensko stare instvo bilo je, dodu e, vec nasledno, ali nije imalo tako neogranicenu vlast kao to su imali vladari hananskih gradova. Prodiranje tudinskih plemena na teritorije koje su naseljavali Hananci moralo je da izazove dubok privredni potres. Hananski gradovi napredovali su uglavnom zahvaljujuci medunarodnoj trgovini. Zato je, cim su osvajaci presekli karavanske puteve, nastupio postepeni zastoj u trgovini, i, ono to za tim sledi, op te smanjenje blagostanja. 228 Zenon Posledice privrednog sloma osecale su jo nekoliko ve-kova. Kada je Solomon zapoceo izgradnju Jerusalimskog hrama, morao je da dovede zanatlije, umetnike i gradevinare iz fenickog grada Tira. Tek zahvaljujuci njegovoj preduzimljivosti ponovo je o ivela trgovina i gradovi su se izvukli iz bede, a neki od njih, kao Jerusalim, mogli su se na kraju takmiciti i sa gradovima Sirije i Egipta. Kao to vidimo, arheolo ka otkrica su na veoma iznenadujuci nacin osvetlila ulogu koju su u Hananu odigrali izrailjs-ki osvajaci. Ali bez odgovora je ostalo pitanje za to ih je tako lako privukla hananska religija, o kojoj su se redaktori Biblije uvek izra avali recima punim gnu anja i osude. Tek godine 1928, kad su u severnoj Siriji otkrivene ru evine fenickog grada Ugarita, nastupio je i u tom pogledu odlucujuci preokret. U njima je pronadeno nekoliko stotina tablica s klinastim pismom, sa dokumentima, izmedu ostalog, i na ugaritskom jeziku. Po to su de ifrovane, ispostavilo se da su to uglavnom religiozni tekstovi: himne, molitve i mitolo ke poeme. Te tablice su otkrice od velikog naucnog znacaja, jer se na osnovu njih najzad moglo otrgnuti od pristrasne biblijske verzije i rekonstruisati hanansku religiju onakvu kakva je zaista bila. Ali, ta je fenicanska religija imala zajednicko sa Hana-ncNlia? Utvrdeno je, pre svega, da su Fenikija i Hanan predstavljali jedinstven kulturni, religijski i etnicki prostor. Hananski narodi prete no su govorili fenickim jezikom ili njemu veoma srodnim narecjima. Osim toga, verovali su u iste bogove kao i stanovnici Tira, Biblosa ili Ugarita. Dakle, sve to je procitano na tablicama s klinastim pismom, moralo se odnositi i na kult koji se slavio u Hananu. Fenicani, semitski narod moreplovaca, trgovaca i putnika, jo u trecem milenijumu pre na e ere nastanio se na obali Sirije. Njihovi lucki gradovi, Tir, Biblos i Sidon, bavili su se pomorskom trgovinom. Fenicke lade stizali su do severozapadnih obala Afrike i do Engleske, a izgleda da su oplovili i africki kontinent. Od kolonija koje su fenicki trgovci osnovali du obale Sredozemnog mora, proslavila se Kartagina, koja se odvojila od svoje maticne dr ave i kao suverena pomorska sila borila se na ivot ili smrt sa Rimskom imperijom. Tokom svoje duge istorije, Fenicani su dostigli veoma 229 visok stepen kulturnog razvoja. Bez obzira na mesopotamske i egipatske uticaje, to je bila originalna kultura. U fenickim gradovima cvetali su arhitektura, zanatstvo i umetnost. Putem trgovacke razmene, proizvodi umetnickog zanatstva dopirali su do svih kutaka tada njeg sveta. Ali najvece dostignuce Fenicana bio je pronalazak pisma zasnovanog na alfabetskom sistemu. Arheolo ke iskopine u Ugaritu pokazale su da religija staroga Hanana nije bila tako gadna, kao to su se trudili da nas ubede redaktori Biblije. Svet bogova, koji nam se u tim dokumentima otkriva, bogat je i slikovit, pun poezije i dramaticnih sukoba. Bogovi i boginje, koji se u njima pojavljuju, razdirani su svim strastima obicnog smrtnika, vole, mrze, bore se medusobno, pate i umiru. Nije to, naravno, religija koja propoveda visoka moralna nacela. Kao i svi vidovi drevnog politeizma, izra avala je naivne predstave coveka o tajanstvenom smislu vasione i dramu ljudskog ivota s njegovim licnim i dru tvenim sukobima.

Fenicki religiozni epovi ponekad ivo podsecaju na Homera. Evo fragmenta koji opeva Bala: Podi e pehar carobnog napitka, Ustade, radosno kliknu i zapeva, Prateci se na cimbalu, peva e divnim glasom, Pope se zatim na vrh gore Zapon, Vide kcer svoju Padriju, boginju svetla, l kcer Taliju, boginju ki e... Najvi e fenicko bo anstvo bio je El. To je bio krvo edan bog, kao opsednut besom uni tenja, a u isto vreme dobar i milostiv. Ali najvecu slavu u ivao je, kao to znamo, Bal, bog etve, ki e i plodnosti stoke. Njegova ena bila je boginja ljubavi i plodnosti Astarta, jedna od najpopularnijih boginja Staroga sveta, slavljena u Hananu i pod imenom A era. Bal je bio bog sumersko-akadskog porekla. Kod naroda Istoka javlja se pod razlicitim imenima. Fenicani ga zovu i Ta-muz ili E mun, u Egiptu ga srecemo kao Ozirisa, a Grci ga slave kao mladog Adonisa. Kao to proizlazi iz Knjige proroka Jezekilja, kult Tamuza postojao je jo godine 590. pree na e ere u dvori tu Jerusalimskog hrama. Tamo doslovno citamo: "l odvede me na vrata Zenon y& doma Gospodnjega koja su sa sjevera; i gle, ene sjedahu i plakahu za Tamuzom." O popularnosti toga boga svedoci najvi e to to je njegovo ime veoma cesto cinilo glavni sastavni deo fenickih, izra-iljskih i kartaginskih imena. Jedan od sudija dobio je nadimak Jeroval, sin kralja Saula nosio je ime Esval, a najveci junaci Kartagine bili su Hazdrubal i Hanibal. U Tiru su Bala simbolizovala dva stuba, zlatni i srebrni. Narodna ma ta docnije ih je prenela daleko na zapad, u Gibraltarski moreuz, a Grci su ih uneli u svoje legende kao "Herku-love stubove". Za kult Bala bile su vezane velicanstvene svecanosti i verske povorke, koje na dramatican nacin prikazuju mitsku sudbinu ovoga boga. Pocetkom jeseni bog smrti Mot odvlacio je Bala u podzemlje, to je prouzrokovalo zamiranje prirode i dolazak zimskog doba. Hananski narod je oplakivao umrlog boga, izra avajuci ocajanje razdiranjem odece, sakacenjem tela i tu balicama. Ali u prolece je boginja plodnosti Astarta vodila po-bednicku borbu s Motom i izvodila svoga mu a na zemlju. Tada su ratari u cast vaskrslog boga plodnosti priredivali vesele povorke pevajuci himne i ple uci uz pratnju tamburina. Mit o smrti i vaskrsenju boga etve igrao je veliku ne samo kod Fenicana i Hananaca. Setimo se, na primer, egipatskog kulta Ozirisa i boginje Izide, grckih misterija vezanih za bogirau Demetru i njenu kcer Persefonu, frigijske boginje Kibele i njenog mladog mu a Atisa, kao i misticnih obreda u cast Afrodite i Adonisa u helenistickoj epohi. Zanimljiv opis ovog poslednjeg kulta daje nam u svojim secanjima grcki pisac Lukijan Samosacanin (II vek na e ere): "Posetio sam veliki Afroditin hram u Biblosu u kome su vr eni obredi u slavu Adonisa. U spomen na njegove patnje ljudi se udaraju u grudi, jadikuju i vr e razne ritualne cinove, a po celoj zemlji se razle e kuknjava. Posle plakanja i tu aljki prireduju Adonisu pogreb, kao da je umro. A sutradan bacaju pesak u vazduh i briju glave slicno kao i Egipcani kad umire Apis. A ene koje nece da im se obrije glava placaju ovakvu kaznu: jednoga dana vr e blud s tudim mu karcima, a nagradu za to rtvu-ju Afroditi". Pored Bala najvecu slavu u Hananu u ivala je boginja plodnosti Astarta. Bila je to tipicna "boginja-majka", koja se po javljuje i u mnogim drugim religioznim kultovima. U Bibliji nosi ime Astarota i o tro je igosana, po to je u njenom kultu naglasak stavljan na seksualizam kao glavni aspekt ivota, to je na lo izraz u sakralnom bludu. Hramovi su vr ili ulogu javnih kuca u kojima su se "posveceni" - i mu karci i ene - bavili

prostitucijom. Darovi za njihovu slu bu i li su u kasu hrama, kao rtva za boginju. Taj ritual bio je, u su tini, naivna manifestacija osecanja prostog naroda, koji je culnost smatrao sa ne to sasvim normalno u svom ivotu i zato u tome nije video ni ta nemoralno. Kult Astarte nije, dakle, svedocio o razvratu i razuzda-nosti hananskog naroda, kako ga u Bibliji predstavljaju stroge pristalice jehovizma. U plejadi fenicko-hananskih bogova bio je, ipak, jedan bog koji je opravdano mogao da izazove zgra anje. Poznat nam je pod imenom Moloh. To je iskvarena semitska rec meleh, to jednostavno znaci "car". U Uru sumerskom nazivan je Malkum, kod Amonaca Milkom, u Siriji i Vavilonu Malik, a u Tiru i Kartagini Melek-Kart, to znaci "car grada". Mracna strana njegovog kulta bilo je to to su njegovi poklonici prinosili na rtvu ljude, a narocito novorodencad. Po tim jezivim obredima narocito je bila poznata Kartagina. Arheolo ka istra ivanja pokazala su da su u Hananu novorodencad prino ena na rtvu jo dugo po to su ga osvojili Izrailjci. U Gezeru je nadeno citavo groblje novorodencadi. Na kostima su nadeni jasni tragovi vatre. Male rtve stavljane su zatim u cupove s glavom nadole i pokopavane u zemlju. Hananska religija bila je tesno povezana sa rasporedom radova zemljoradnickog stanovni tva i te ila je da objasni tajnu ritmicnog radanja i umiranja prirode. To je upravo i bio razlog za to su Izrailjci tako lako podlegli njenoj cari. Prelazeci sa nomadskog nacina ivota na obradivanje zemlje, morali su da se uce zemljoradnji od Hananaca. Od njih su saznali i to da treba slaviti mesne bogove, da bi se obezbedila dobra etva. Izrailjski zemljoradnik duboko je osecao potrebu da se osloni na razumljive i blagonaklone bogove, od kojih je s pove-renjem mogao tra iti ohrabrenje u svakodnevnim ivotnim brigama. Slikovit i pun sjajnih prizora, ritual vezan za kult Bala i Astarte, sna no je delovao na njegovu ma tu i vi e odgovarao njegovoj primitivnoj prirodi od puritanske Mojsijeve religije. Ti ekonomski i psiholo ki motivi, koji le e u osnovi ot232 padni tva, doveli su do toga da jehovisti zapravo nikada nisu uspeli da iskorene "idolopoklonstvo". U Knjizi o sudijama (10, 6) citamo da Izrailjci "slu i e Valima i Astarotama, i bogovima Sir-skim, i bogovima Sidonskim, i bogovima Moavskim, i bogovima sinova Amonovijeh i bogovima Filistejskim; i ostavi e Gospoda i ne slu i e mu". Dokle god je izrailjski ratar obradivao zemlju, dotle niti je hteo, niti je mogao da se odrekne kulta hananskih bogova. Povremeno je davao Jehovi ono to mu je pripadalo, ali istinski bliski bili su mu zemljoradnicki bogovi, koji su od nezapamcenih vremena vladali u Hananu. U Knjizi proroka Osije (2, 5-8), koja potice iz VIII veka pre na e ere, nalazi se jedan fragment koji sjajno obja njava te prakticne motive: "...sramoti se roditelj-ka njihova; jer govori: ici cu za milosnicima svojim koje mi daju hljeb moj i vodu moju, vunu moju i lan moj, ulje moje i pice moje... Jer ona ne zna da sam joj ja davao ito i vino i ulje, i umno avao joj srebro i zlato, od kojega nacini e Vala". Taj fragment svedoci kako se medu Izrailjcima duboko ukorenio kult hananskih bogova. Iz Biblije proizlazi da je postojao tokom nekoliko vekova jevrejske istorije i da je pre iveo cak i propast Jerusalima godine 571. p.n.e. U Knjizi o sudijama citamo da je Joas, otac junaka Ge-deona, imao kod sebe rtvenik Bala. Kada ga je Gedeon uni tio i na . . mestu postavio Jehovin oltar, Izrailjci su se toliko rasr-dili da su zahtevali njegovu smrt. Ali je i sam Gedeon posle po-bede nad neprijateljem naredio da se izlije zlatni efod, odnosno neki hananski kultni predmet. Iz te iste knjige doznajemo da su stanovnici Sihema za finansiranje Avimelehovog prevrata uzeli sedamdeset sikala zlata iz kase Balovog hrama. U Mispi su otkopane na maloj razdaljini ru evine dva hrama, Balovog i Jehovinog, koji poticu iz IX veka pre na e ere. Ali zacudujuce je bilo to to je u

ru evinama oba hrama pronadeno mno tvo statueta boginje Astarte. Arheolozi su posumnjali da su Sihemljani nacinili od nje Jehovinu suprugu. Nije to tako neverovatna pretpostavka kao to mo e na prvi pogled da izgleda. Da je sinkretizam takve vrste kod Izrailjaca bio moguc, imamo dokaz u kasnijoj epohi. Posle propasti Jerusalima, jedna grupa judejskih izbeglica nastanila se na egipatskom os-trvu Elefantini, koje le i iznad prve katarakte Nila, kod Asuana. Tamo su sagradili zajednicki hram za Jehovu i njegovu enu <Bi6(ijs%e GyenJe-------------------------------------------------------------------------Astartu, koja je nosila hanansko ime Anat-Jahu. Mo da je i u Silomu, tada njoj prestonici jehovizma, za vladavine prvosve tenika Ilija, postojao kult Astarte. Jer u Prvoj knjizi Samuilovoj (2, 22) citamo: "A Ilije bija e vrlo star, i cu sve to cinjahu sinovi njegovi svemu Izrailju, i kako spavahu sa enama koje dola ahu gomilama na vrata atora od sastanka". Kao to mo emo da zakljucimo iz Knjige proroka Isaije (8,3), ovaj prorok je oti ao u Jerusalim u jedan od hananskih hramova, da dobije dete sa sve tenicom boginje Astarte. Za vladavine cara Solomona, u Jerusalimskom hramu pored Jehove sjavljeni su i Bal i Astarta, kojima su postavljeni posebni oltari. Cak i posle preporoda jehovizma, za vladavine Josijine i nakon njegove smrti, godine 609. pre nove ere, nije bilo moguce da se uni ti kult hananskih bogova. To je, na svoje zaprepa cenje, utvrdio prorok Jeremija, kada je stigao u Jerusalim, koji su opusto ili Egipcani i Vavilonci. Po ulicama je sretao decu koja skupljaju gorivo da im ocevi raspale vatru u cast "boginje neba", dok su ene pekle svete kolacice sa utisnutim Astartinim likom. Na prigovore proroka, ljudi su odgovaraj da moraju prinositi rtve boginji, da im ne bi uskratila hranu. alili su se da ih pogadaju sve same nesrece od kada je Josija poku ao da uni ti kult Astarte: Jerusalim su opusto ili Haldejci, deo stanovni tva odveden je u Mesopotamiju, a deo se morao skloniti u Egipat. Utuceni Judejci nisu ni najmanje poverovali u Jere-mijino obja njenje da su sve te katastrofe i nevolje kazna za izdaju Jehove. Hananska religija morala je uticati na biblijsku literaturu. Tako su, na primer, u Psalmu 29. jasno vide tragovi stare ugari-tske himne. Na to ukazuju upadljive slicnosti u idejama, nazivi navedenih sirijskih gradova i elementi iz ugaritskog jezika. Stihovi od 12 do 15, u petnaestoj glavi Knjige proroka Isaije, doslovni su citati mitolo ke poeme pronadene u Ugaritu. Poznato nam je i da su neke biblijske izreke pisane po uzoru na ha-nanske. Neki istra ivaci do li su do uverenja da je Pjesma nad pjesmama zbirka liturgijskih tekstova, pevanih u cast boga Tamuza. Prema tome, mo emo s pravom upitati: kojim cudom je u takvim uslovima Mojsijeva religija uspela da se odr i? Treba, pre svega, imati na umu da se Izrailjci, slaveci hananske bogove, zapravo nikad nisu odrekli svoga plemenskog boga. U mnogim mestima stajali su, jedan pored drugog, hramovi Jehove i Bala. Neki carevi, na primer, Solomon i Ahav, podigli su hram hananskim bogovima, to im nije smetalo da i dalje ostanu Jehovini poklonici. Bio je to, dakle, sasvim izrazit politeizam, u kojem je Jehova, u zavisnosti od prilika, zauzimao manje ili vi e znacajno mesto u plejadi drugih bogova. U to vreme velikog nereda postojali su bez sumnje i krugovi nepokolebljivih Jehovinih pristalica, koji se nisu prepustili op tem talasu otpadni tva, pa su s vremena na vreme cak i ustajali u odbranu svoje religije. Kada je ena kralja Ahava, Jezavelja, progonila proroke jehovizma, carski sluga Avdija "uze... sto proroka, i sakri ih, po pedeset u jednu pecinu, i hrani ih hljebom i vodom" (Prva knjiga o carevima, 18, 4).

Osim sve tenika i Levita, odr anju stare Mojsijeve vere doprinela su u izvesnoj meri i bratstva pobo nih ljudi koji su se zavetovali Jehovi. Vec znamo za nazireje, po to je njima pripadao i Samson. Nazireji nisu pili vino, nisu se brijali, nisu jeli ritualno necista jela i nisu smeli dodirivati mrtvace. Mnogo zanimljivije je rehavitsko bratstvo. To su bili potomci Rehavljevog sina Jonadava, koji je za vladavine cara Ahava napadao Balove poklonike. Rehaviti nisu pili vino, nisu se bavili zemljoradnjom ni sadili vinograde, iveli su u atorima primitivnim pastirskim ivotom, suprotstavljajuci se na taj nacin urbanorrni ivotu Hananaca i lo im dru tvenim i verskim posledi-cama koje iz njega proisticu. Te nja za ocuvanjem pastirskog nacina ivota iz Mojsijevih vremena bila je, naravno, nerealni anahronizam i zato rehavitsko bratstvo nikad nije uspelo da se ra iri medu Izrailjcima. Docnije, za vladavine judejskog cara Ohozije (640-609. g. p.n.e.), jerusalimski sve tenici pre li su u odlucujuci napad protiv otpadni tva. Bilo im je, pre svega, stalo da uspostave teokratske dru tveno uredenje i da preuzmu stvarnu vlast u ime Jehove. U osnovi su ih, dakle, vodili politicki ciljevi. U verskim zapovestima naglasak su stavljali na spolja nje vidove kulta, na po tovanje obreda i rituala. Tek pod uticajem moralnog ucenja proroka, Izrailjci su postepeno produbljivali svoju religiju, dok je na kraju nisu uzdigli na nivo cistog, etickog monoteizma. U njihovim verovanjima Jehova postaje jedini, univerzalni bog vasione. Jevrejski monotei-zam je, prema tome, konacni i prilicno kasni rezultat mukotrpnog s istorijskog puta kroz vekove lutanja, patnje i politickih katastrofa. Za vreme sudija, Izrailj je prolazio kroz period gradanskih ratova i slabljenja verskih veza. Potresnu sliku tih unutra njih prilika daju nam narocito tri price: pokolj plemena Jefre-movog na gazu Jordana, istrebljenje skoro celog plemena Venijaminovog i krvavi Avimelehov prevrat. Poslednja prica zaslu uje posebnu pa nju, s obzirom na to da nam pru a dodatne informacije o klasnoj strukturi izrailj-skog dru tva i politickim strujama, koje predstavljaju nagove taj kasnijeg monarhistickog uredenja. U Knjizi o sudijama (8, 22) citamo: "Potom reko e Izrailjci Gedeonu: budi nam gospodar ti i sin tvoj i sin sina tvojega, jer si nas izbavio iz ruke Madijanske". Ali Gedeon ne prihvata ponudenu carsku krunu, iako je prakticno postao nasledni vladar. U svojoj prestonici vladao je kao tipicni istocnjacki despot, dr eci veliki harem nalo nica, s kojima je imao sedamdeset sinova. Za to, onda, nije hteo i formalno da primi carsku titulu? Nema nikakve sumnje da je tada medu Izrailjcima postojala izvesna grupa ljudi koja je u monarhistickom uredenju videla jedini izlaz iz anarhije i spas od propasti. Samo je centralizov ana vlast mogla da dovede do ujedinjenja izrailjskih plemena u zajednicki front protiv rastuce opasnosti od neprijateljskih hananskih naroda. Ali je ocigledno da su monarhisti bili u manjini. iroke narodne mase bojale su se despotizma i grcevito se dr ale plemenske podvojenosti. Gedeon je sigurno imao u vidu ta raspolo enja i zato je odbio krunu. Uostalom, mogao je to sebi da dopusti, jer je, zahvaljujuci svom licnom autoritetu, i tako imao neogranicenu vlast nad podredenim plemenima. Slucaj Avimeleha pokazuje nam koliko je sna na bila opozicija protiv monarhisticke ideje i u kojim dru tvenim slojevima se ona najvi e uvre ila. Avimeleh zapravo i nije bio car, vec uzurpator, koji je osvojio vlast zahvaljujuci pomoci svoje rodbine u Sihemu. Sredstvima koja je od njih dobio, zavrbovao je najamnike, pobio bracu po ocu i necuveno krvavo vladao. Ali na prestolu se odr ao samo tri godine. Poziv na ustanak dao je isti taj grad, Sihem, koji mu je mnogo pomogao da izvr i prevrat. Za to ba njegov rodni grad? Ako pa ljivo procitamo odgovarajuce biblijske stihove, dobicemo neocekivano

koje oplakuju smrt devojke. Iz njenog toka mo. Po njima je i pogrebna povorka Izrailjki. Sihemljani iznevjeri e Avimeleha. Imala je. koja je na njega bacila kamen sa vrha opsednute kule. vec da je posvecena za sve tenicu u jednom od. Drevni tragovi kriju se i u prici o Jeftajevoj tragediji. kao i vavilonski Talmud (VI vek n. jedna od najstarijih zaostav tina jevrejske litereature.e. Posle Avimelehovog pada protecice jo dosta vremena dok se izrailjska plemena odluce na izbor zajednickog cara. U poemi. koji ukrijepi e ruku njegovu da ubije bracu svoju". O masovnosti i narodnom karakteru ustanka govori nam i cinjenica da su u borbi uce ce uzele cak i ene. Dom Milov nije bio poseban grad. kao istorijski istinitu . Ne mo e biti sumnje da je rtvovanje kceri na Jehovinom oltaru bio obicaj koji vodi poreklo iz najdrevnijih epoha ljudske istorije. opozicija protiv monarhije bila je i dalje jaka i aktivna. Iz te informacije neosporno proistice da su monarhisti prete no bili predstavnici privilegovanih slojeva i da su ba oni izdigli na presto Avimeleha. pobuna grada Sihema bila je narodni ustanak ne samo protiv uzurpatora. Lingvistickom analizom utvrdeno je da je ova turobna pobednicka himna. re enje zagonetke. puna zveketa oru ja. 6) citamo sledece: "Tada se skupi e svi Sihemljani i sav dom Milov. dakle. U njoj su spojena dva posebna. brojnih u to vreme.. Cak se pretpostavlja da je nastala u vreme opisanih dogadaja i da zato predstavlja autenticnu sliku Izrailjaca u najranijem razdoblju njihovog naseljavanja u Palestini. izrazit karakter dru tvene revolucije. zapravo obred u slavu boginje plodnosti Astarte. dok je Sisara samo njegov vrhovni komandant. i krv njihova da bi do la na Avimeleha brata njihova. i drugim palestinskim gradovima. a po sadr aju cak i protivrecna izvorna dokumenta: prica u prozi. Nadeno je. U Knjizi o sudijama (9. i otido e i postavi e Avimeleha carem kod hrasta koji stoji u Sihemu". i 24.jasan odgovor. i na Sihemljane. U prozi je protivnik Izrailja asorski car Javin. prethodno pomenutog poglavlja. a Sisara se javlja kao suvereni vladar. Arheolozi su otkrili takve delove grada ne samo u Sihemu. koja donekle odgovara grckom akropolju. Doznajemo. ipak zavr ena divnim ljudskim akcentom u opisu straha Sisarine majke. Jevrejski istoricar Josif Flavije (l vek n. Ali cak i tada. zbunjeni cinjenicom da je jedan od biblijskih junaka pocinio takvo varvarstvo. Oni nas obave tava-ju da ". vec i u Jerusalimu. koji ih ubi. Javin se uop te ne pominje. Neki istra ivaci.). lako je Knjiga o sudijama u svom dana njem redakcionom obliku relativno kasna tvorevina. u tekstu imamo vi e dokaza da su joj kao osnova cesto slu ili stari dokumenti i istorijska predanja. pozajmljen od Hananaca.. Sve sumnje po tom pitanju otklanjaju stihovi 23. dakle. i pobednicka himna junakinje. izra-iljskoj prorocici i pesnikinji. a u poemi je ubijen s leda dok je pio mleko. ilegalnih Jeho-vinih svetili ta. Jednom recju. izneli su pretpostavku da Jeftajeva kci u stvari nije bila li ena ivota. vec aristokratska cetvrt. pak. To je najce ce bio nasip od zemlje i kamenja. l to tek pred rastucom opasno cu od Filistejaca. Ali jevrejsko predanje nikada nije tumacilo Jeftajevu rtvu u simbolicnom smislu. e.) uzimali su Jeftajevu rtvu doslovno. opasan odbrambenin zidom.ern da zakljucimo da se narod borio neobicno estoko i s prezirom prema smrti. da bi se osvetila nepravda ucinjena na sedamdeset sinova Jerovalovijeh. Su tinska razlika pojavljuje se i u prici o Sisa-rinoj smrti: u proznom delu umoren je stra nom smrcu za vreme sna. vec i protiv vlastitih velika a. kao to se mo e zakljuciti iz povesti Samuilove. Kao primer mo e da nam poslu i prica o Devori. pre svega. koliko je izrailjsko dru tvo vec tada bilo klasno raslojeno. Avimeleha je smrtno ranila ena. iza koga su se nalazile palate dostojanstvenika i aristokratskih rodova.

.

Pokrecuci najzanimljivije aspekte Knjige o sudijama. ^dilicni dru tveni odnosi prikazani u predanju... ne smemo nikada da zaboravimo o kakvoj arhaicnoj epohi se tu radi. takozvanom leviratu. Taj vec davno nestali formalni gest sa pravnim posledicama imao je smisla samo dok su ljudi bili nepismeni i jo nisu sacinjavali pravna akta. Rec je o obicajnom pravu. Ono je propisivalo da se udovicom koja nije imala dece morao o eniti brat umrlog mu a. Jeftajev postupak nije bio usamljen.eme u. Isaije i Mihej. Neki naucnici cak sumnjaju da je on prvobitno bio neko mitolo ko bo anstvo u kultu sunca. Ali u vreme izvr ene urbanizacije izrailjskog dru tva i ucvr cavanja klasnih razlika. Ukoliko bi rodak odbio da ispuni svoju obavezu. na primer. O2O Veoma zanimljiv primer spajanja starijih i novijih motiva u jednu narativnu celinu je prica o vernoj Ruti. "Cujte ovo. To je bio XII. XI ili X vek pre na e ere. Poznato je. gde zemljo-posednici ive u patrijarhalnoj slozi sa svojim slugama. koji je u Hananu imao mnogo pristalica. koji se odr ao do l veka pre na e ere. Naime. vek Ifigenije i Klitemnestre. bila Moavka i da su. a David je obesio sedam Saulovih sinova da odvrati od zemlje glad. Neki biblisti su do li do uverenja da je ona neka vrsta politickog pamfleta. koji je Posejdonu prineo na rtvu sina u zahvalnost sa spasenje iz morske bure. osudivali su bogata e zbog izrabljivanja sirotinje. na-merno smo za sam kraj ostavili razmatranje Samsonovog lika. koji ne samo to nisu priznavali me. U slucaju odbijanja. taj obicaj je bio veoma drastican. vec tada su bili pro lost. izmedu ostalog ni od Doraca i Ahajaca. Tada nja jevrejska plemena u duhovnom razvoju nisu se nalazila ni vi e. obicaj davanja obuce u znak odricanja od prava na udovicu najbli eg rodaka. Ukoliko je zaista bilo tako. i prema siroma nima su milosrdni. . onda je autor morao da iskoristi daleko stariju pricu na tu ili slicnu temu. udovica je cak mogla sudskim putem da ostvaruje svoje pravo. prorok Samuilo na komade isekao cara Agaga pred Jehovinim oltarom. osim toga. a posebno Amos. vice Amos. Drugi obicaj bio je jo stariji. sirocadi i putnika.!". vezan za levirat. me oviti brakovi nepravedno osudivani. Njegovo ime etimolo ki je izvedeno iz hebrejske reci eme i vavilonske am u. ve-rovatno nakon povratka iz vavilonskog ropstva. Saula i Davida. dakle. Pravo na sakupljanje preostalog klasja na strnji tu bila je prastara privilegija siromaha. u kome se uz pomoc alegorije izra ava protest protiv drakonskih Jezdrinih i Nemijinih mera. koji pro direte uboge i satirete siromahe u zemlji. Ali u poslevavilonskoj epohi vi e nije postojao. Brojni arhaizmi u tekstu govore u prilog toga da je predanje nastalo veoma kasno. iz oblasti bracnog prava. lako Biblija o tro osuduje rtvovanje ljudi kao stra an zlocin. prababa najveceg izrailjskog cara Davida. trojanskog rata i njegovog ucesnika kritskog kralja Idomeja. ni ni e od drugih naroda svoje epohe. Tako je. Neki proroci. pljuvala mu u lice i na taj nacin stavljala ga pred dru tvom na stub srama.cinjenicu. da se u Bat. Uostalom. vec su iz Jerusalima cak i proterivali strankinje kojima su se Jevreji enili. s obzirom na to da je prica o njemu neka vrsta uvoda u povest Samuila. Autor price hteo je da podseti judejske fanatike da je Ruta. Po nekim detaljima podseca na sumerskog junaka Gilgame a i grckog Her-kula. u svom najstarijem obliku. Samson je bez sumnje legendarna licnost. udovica mu je skidala cipelu. Ruta se udala za Voza po leviratu. to znaci sunce. jer su obicaji koje je opisao vec iza li ili izlazili iz upotrebe u poslevavilonskoj epohi. Bio bi bez sumnje anahronizam kada bismo na te cinjenice primenili dana nja moralna merila ili eticke norme proroka iz doba kristalizo-vanog monoteizma. za-garantovana Mojsijevim propisima. udovica.ovite brakove. ovaj stari obicaj retko je po tovan.

.

medutim. Motiv za njegove postupke nije toliko patriotizam. Narod je osecao prema njemu simpatiju i sa zadovoljstvom je pricao o njegovim ljubavnim avanturama i odu evljavao se time kako nije davao mira omrznutim Fiilistejcima. njegova licnost se izrazito oplemenila. organizuje otpor protiv ugnjetaca. U tome ce nam pomoci arheolo ka nalazi ta u pelo-poneskoj Mikeni. zahvaljujuci velikim arheolo kim otkricima i de i-frovanju egipatskih hijeroglifa i mesopotamskog klinastog pisma. U svom ivotu ispunjavao je. Ako hocemo da stvorimo sebi predstavu o Filistejcima i da razumemo prilike u kojima su se pojavili u Hananu. careva i proroka? Mislim da je odgovor jednostavan.nedaleko od rodnog Samsonovog sela. da se ka e da je Biblija uvek realna i da uzima ivot kakav je u stvarnosti. Rekli smo vec da je Samson legendarna licnost. koji eli da se osveti za do ivljene ili umi ljene uvrede. pred rastucom opasno cu od Filistejaca. l tek pred kraj price. dakle. osim toga. poput drugih sudija. Ali. na Kritu. nikada se nije rukovodio religioznim pobudama. karakteristicna za Istok. ali je prica zasnovana na istinitim istorijskim dogadajima. borba sa Filistejcima vodila se za opstanak naroda. zbog kojih je ljudska krv tekla u potocima! Nije on bio ni mudri sudija. Mo e. dakle. vec su i s drasticnim naturalizmom prikazali stvari koje nikako ne spadaju u knjige smatrane za svete. neiscrpan u desetkama i junacina i ne ba mnogo bistar atleta kakva je to divna. . Za njega se. ne mo e reci da je bio borac za je-hovizam. popularan medu Hanancima. Taj drski kavgad ija. u Troji. nalazio hram posvecen bogu sunca. Zbog^oga je sve to je Samson uradio u ocima jehovista dobi-jalo smisao i vrednost religijskog cina. do li smo do prilicno tacnih podataka o tome ko su oni bili i odakle su do li. obaveze nazirejstva. dodu e. bio prau-zor Samsonovog lika. ljubav prema fantasticnim avanturistickim pricama. postaje herojska i istinski tragicna. Koliko ima primitivnog i paganskog u njegovim ljubavnim avanturama s Filistejkama. i to sa neskrivenim zadovoljstvom odobrava njegove divljacke ispade. iskljuceno da je neki idol. Stvar je u tome to ona ovoga puta zacudujuce popustljivo gleda na kratke ljubavi Izrailjca sa tudinkama. ni religiozan covek koji se bojao Boga. Oru ane borbe s Filistejcima pratile su Izrailjce gotovo dva stoleca i zavr ile se konacnom pobedom cara Davida. koliko elja za licnim obracunom. pun borbenog duha. Ali to ne znaci da on nije proizvod jevrejske ma te. U Sam-sonu je na la svoj izraz i slaba politicka svest Izrailjaca iz vremena sudija. isticuci ga donekle kao primer koji treba slediti. Sada. Njegovi sukobi s Filistejcima imaju karakter usamljene odmetnicke borbe plahovitog coveka. On nije predvodnik koji. U tom duboko potresnom zavr etku kao da le i nagove taj novih vremena koja se pribli avaju. Samsona je obavezivao nazirejski zavet. Samson je za Izrailjce postao olicenje herojske epohe borbi sa Filistejcima i tako je neraskidivo srastao s narodnom tradicijom da ga nije bilo moguce zaobici. Zato izaziva cudenje to su redaktori Biblije uneli njegovu povest u kanonske knjige. tipicno narodna figura! U njegovim lukavstvima i ivotnim neprilikama ogleda se sirovi humor jevrejskih pastira i. Kako se moglo dogoditi da taj neotesani junak narodnih prica bude uveden u dobro dru tvo vojskovoda. vremena anarhije i plemenskih partikularizama. l ne samo to su je uneli. usamljenim odmetnickim pohodima i moralno veoma sumnjivim smicalicama. u Anadoliji. ni predvodnik svog plemena. a samim tim i za odr anje izrailjske religije. Nije. nije sekao kosu i nije pio \ 240 vino. dodu e. Uostalom. koji je dat po volji njegovih roditelja dok je bio odojce. moramo bolje da upoznamo vreme u kome su iveli i radili. kada ce zavadena izrailjska plemena. najzad shvatiti neminovnost ujedinjenja radi zajednicke borbe za slobodu. O Filistejcima doskora nismo imali mnogo podataka.

Siriji, Palestini i Egiptu. Naime, tim nalazi tima dugujemo ogromno znanje o epohama koje su ranije za nas bile velika nepoznanica. Zigurat u tjpiivi. Crte prema asirs(@m bardjeju iz Vll V. p.n.e. Zigurat sa hramom boga meseca na vrhu. ija na osnovu isfypina u liru. l\\ ts. A Stenovita obala Mrtvog mora. Snimafjz vazdufia >z& 'Egipatsfy pogrebna povorka. Jres^a iz grobnice. Bobovi izraduju opefe. y~res/(g. iz grobnice egipatsl^gg namesnifg., godine pre na e ere 1460. Stub sod nad Mrtvim morem Hgjipodseca na cove/(a 'EgipatsUg.pe adija. Drvene figurice nadene u egipatskoj grobnici 1800. godine p.n.e. 'D amija u ttebronu S^oja se uzdi e iznad verovatne grobnice Sare., fturama, 'Bitifijsfa mana na grancicama Jordan i Mrtvo more. fotografija iz vazduna. ^Sh *»*-.' 'Egipatskg. statua Oiananca s ispisanim prokletstvom, bacenim na hanansi^e. gradove. 'Ru evine palate u utvrdenju Cjaj Zajordansl^a rei^a Arnon, koja se pominje u Vtib&ji Zidine Jerifiona Istopim perinom., noj-/ starijeg grada u istanji (ofy 6000. g. pre na e ere.) . 1)rvena figura iz grobnice faraona 1utanl(amcma, 'Boginja plodnosti Astarta. lsf<@pina iz Ugarita Figura boga iz Ugarita figura boginje iz Ugarita otapana u 9{imrudu Tvrdava caraSauta. ftrfieoksfy nalazi te u TeC-eC-fuJu u blizini Jerusafoma li Zidplaca ujerusatimu. Rsirci iseljavaju pokoreno stanovnitvo. Crte prema asirsfgm bareljefu ,3 Iseljavanje stanovnika iz osvojenog grada. Bareljef iz dvorca asirskog cara 222 !Asirski carSargon Til, osvajac umarije. Bareljef iz 9{inive lzraij/s/Q; carjuj /fonja se Safmanasaru TiT. %areCjefsa cuvenog "Crnog obeCisHy?1 fmicanin s majmunima 'Plocica od slonove carso w ' ' ///»(l d-vorca uSamariji ^ 'Bic&jsfe feffende 241

- , _ . »i MHIII.. i,,.: -.....^ ............... i svecnjajjzJerusaGjnsfyf hrama no en u pofatnicfam Titovom polwdu, 'Bardje.f na Titovoj trijumfalnoj fapiji u Rimu, U drugom milenijumu pre na e ere, na Kritu je iveo narod koji je stvorio prefinjenu kulturu i na Egejskom moru osnovao najmocniju trgovacku dr avu. U isto vreme, Peloponez su nastanjivali narodi cije nam poreklo i jezik nisu poznati. Pokorili su ih Ahajci, grcka ratnicka plemena, okovana u bronzane oklope. Njihovi vladari su podigli megalitska utvrdenja u Mikeni, u Tirensu i drugim mestima Argolide. Tukidid navodi da su se ahajska plemena bavila piratstvom i da su izgradila sna nu flotu koja je bila opasna konkurencija Kricanima. Pocev i od XV veka pre na e ere, Ahajci pod dinastijom Atrida, kojoj je pripadao i Agamemnon, postepeno potiskuju Kricane sa njihovih kolonijalnih poseda na egejskim ostrvima i na obali Male Azije. Godine 1400. pre na e ere osvajaju Krit i uni tavaju visoko razvijenu minojsku kulturu, nazvanu tako po legendarnom kralju Minoju. Oko godine 1180. pre na e ere, posle desetogodi nje opsade, pretvaraju Troju u ru evine. Ali nisu dugo u ivali u svojim uspesima. Iz dubine Evrope do la su druga grcka varvarska plemena, poznata pod zajednickim imenom Dorci, kasnije istorijski Grci. Pokorili su Peloponez, Krit, egejska ostrva i obalu Male Azije. Pod njihovim pritiskom, u oblastima oko Egejskog mora odigrala se jedna od onih etnickih revolucija koje su izazivale velike seobe naroda. Stanovnici Balkana, Ilirije i egejskih ostrva, potiskivani iz svojih postojbina, kretali su se u talasima na jug u potrazi za novim boravi tima. I li su kroz Anadoliju, Malu Aziju, Siriju i Hanan, i do li do delte Nila. Merneptah im nanosi poraz i primorava ih na povlacenje. Njihova ponovna najezda na Egipat, godine 1191. pre na e ere, bila je daleko opasnija. Nepregledne horde ratnika s porodicama i imovinom kretale su se obalom Sirije i Hanana, ticene s mora brojnom flotom jedrenjaka. Pod njihovim udarcima ru i se mocna dr ava Hetita, a njena prestonica Hatu a , na reci Halis, zauvek je pretvorena u gomilu ru evina i pepela. Plen osvajaca zatim postaje Kilikija, s nepreglednim krdima rasnih konja, po kojima je bila cuvena. Fenicki gradovi Biblos, Sidon i Tir, predaju se dobrovoljno i tako izbegavaju uni tenje. Po to su pre li Hanan du obale mora, osvajaci prodiru u Egipat i pusto e njegove severne krajeve. Faraon Ramzes III (1198 - 1167. g. p.n.e.) morao je da upotrebi sve snaga da bi ih zadr ao. Na kraju ih je razbio i na kopnu i na moru, uni tiv i im Stolovi u "s/frptorijumu" esensl^og manastira u ttirbet ^....... 242 flotu u pomorskoj bici kod Pelusijuma. Najveca opasnost koja se nadvila nad Egipat u citavoj njegovoj istoriji bila je odbijena, ali Ramzes vi e nije imao snage da uljeze protera i iz Hanana i Sirije. Zahvaljujuci tome, jedan preostali ogranak mogao je bez smetnje da zauzme plodnu primorsku ravnicu u ju nom Hananu i tamo se zauvek naseli. Sticajem srecnih okolnosti sacuvao se egipatski dokument koji sadr i neizmerno dragocene podatke o tim tajanstvenim nomadskim narodima. U Medinet Habu, nedaleko od Tebe, otkopane su ru evine hrama boga Amona. Zidovi su mu od vrha do dna prekriveni natpisima i slikama, koji na sugestivan nacin predstavljaju dramatican tok faraonove borbe sa osvajacima. Dok se na kopnu egipatska pe adija bori prsa u prsa sa tudinskim vojnicima, na moru faraonove lade odnose odlucujucu po-bedu nad neprijateljskom flotom. Vidi se kako tonu jedrenjaci u plamenu s kojih padaju poginuli i skacu u more prestravljeni mornari. Na jednoj od fresaka prikazana su te ka kola sa volovskom zapregom, natovarena enama, decom i ratnim plenom. Bila je to, dakle, seoba naroda u punom znacenju te reci. Mu karci su visokog rasta, a njihova obrijana lica odlikuju pravi, tipicno grcki nosevi i visoka cela. Ratnici nose narocite lemove od pticjeg

perja, koji podsecaju na lemove Homerovih junaka na dfsvnim bareljefima, l iroki kratki macevi i mali okrugli titovi cini se da su grckog porekla. Sa zidnih natpisa doznajemo da su Egipcani napadace zvali "narodi mora". Tamo se pominju ratnici plemena "Donoja" i "Ahajva a"; to su nazivi pod kojima se mo da kriju Danajci i Ahajci, koji su nam poznati iz grcke istorije. Nailazimo i na egipatski naziv za Filistejce "Peleset" ili "Prst", l pored tih podataka, naucnici se ne sla u po pitanju etnickog porekla osvajaca. Ukoliko je to bila me avina plemena najrazlicitijih rasa, kako neki smatraju, onda se kao sigurno mo e prihvatiti da su ona bila pod uticajem grcke kulture, i cak da su se medu njima nalazili Ahajci, koje su Dorci potisnuli sa Balkanskog poluostrva, Male Azije i ostrva Egejskog mora. Posle neuspelog pohoda na Egipat, Filistejci su se naselili u Hananu, gotovo u isto vreme kad i Izrailjci. Iz Biblije znamo da su zauzeli plodni pojas obale ju no od planine Karmil. Njihovi gradovi-dr ave, Gaza, Askalon, Azot, Gat i Akaron, stvorili su federaciju koja se na grckom zvala pentarhija. Usmera-vajuci svoju teritorijalnu ekspanziju u dubinu kopna, brzo su u li u sukob sa susednim izrailjskim plemenima, Judinim i Danovim. l upravo ovi prvi sukobi predstavljaju istorijsku podlogu za pricu o Samsonu. Vec znamo da su, medu "narodima mora", Filistejci predstavljali posebnu, ne mnogo veliku etnicku grupu. Biblisti i arheolozi ula u napore da saznaju o njima ne to vi e, i po tom pitanju vec su zabele ili niz uspeha. Predstavicemo ukratko rezultate njihovih dosada njih istra ivanja. Treba, pre svega, istaci da Filistejci, po jevrejskom pre-danju, poticu sa Krita. Prorok Amos (Knjiga proroka Amosa, 9, 7) govori da ih je Bog izveo iz Kaftora, a pod tim imenom krije se Krit (u vavilonskim tekstovima s klinastim pismom: Kaftara). Sumnju u takvo tumacenje imena "Kaftor" otklanja kasnije prorok Jezekilj, koji Filistejce poistovecuje sa Kricanima. Kad bismo jevrejsko predanje prihvatili kao tacno, do li bismo do uverenja da su Filistejci bili Ahajci, koji su osvojili Krit, a zatim i sami bili potisnuti od Doraca. Na alost, ovakva vrsta predanja cesto je nepouzdana i nema vrednost naucnog dokaza. Neki istra ivaci skrenuli su pa nju na zanimljivu cinjenicu da su izvesna filistejska imena bila ilirskog porekla i da je u Iliriji postojao grad Paleste. Po to je seoba dorskih naroda pocela upravo tamo, nije iskljuceno da su Filistejci bili predgrcki stanovnici Ilirije, koje su potisnuli osvajaci. Sada cemo videti ta nam o tome ka e arheologija, na osnovu otkopavanje vr enih u Siriji i Palestini. U ru evinama grada Uga-rita pronadeni su grobovi s karakteristicnim egejskim, kiparskim i mikenskim odlikama. Keramika izvadena iz ru evina pet filistej-skih gradova nekada njeg Hanana prete no je mikenska. Pehari i krcazi ukra eni su crnim i crvenim figuralnim ornamentom, na svetlo utoj glazuri. Identicno keramicko posude upotrebljavano je upravo u Mikeni, gradu Agamemnonovom. Druge arheolo ke iskopine su karakteristicnije. U prici o Samsonu Biblija predstavlja Filistejce kao narod strasno zaljubljen u velike terevenke. Tamo doslovno citamo: "l kad se razveseli srce njihovo reko e: zovite Samsona da nam igra. l do-zva e Samsona iz tamnice da im igra, i namjesti e ga medu dva stupa... A kuca bija e puna ljudi i ena i svi knezovi Filistejski bijahu ondje; i na krovu bija e oko tri tisuce ljudi i ena, koji gledahu kako Samson igra". Taj upecatljiv prizor masovnog pira upotpunila je arheologija na neocekivan nacin. U ru evinama filistejskih gradova nadena je velika kolicina krcaga za pivo, koji su imali kljunove s filterom za zadr avanje jecmene pleve, koja je plivala u sve e skuvanom pivu. Pokazalo se, dakle, da su se u zemlji vina Filistej ci uporno dr ali piva, tradicionalnog pica grckih ratnika.

Kakve zakljucke mo emo da izvedemo na osnovu tih cinjenica? Ne mo emo s potpunom sigurno cu tvrditi da su Fili-stejci pripadali velikoj porodici grckih plemena. Nesumnjivo je da su dugo ostali pod uticajem njihove kulture i da su usvojili njihove obicaje. Mo da su se, cak, medu njima nalazile ahajske izbeglice iz Argolide, Ilirije, Male Azije, s Krita i ostalih egejskih ostrva. To je, po svemu sudecu, bila me avina skitnica grckog i negrckog porekla, koje su se posle poraza u Egiptu ujedinile radi zajednickog osvajanja Hanana. Mogli bismo opravdano da se zapitamo kako je takva acica osvajaca uspela ne samo da zadr i svoj plen, vec da s vremenom sebi potcini gotovo ceo Hanan zajedno sa Izrailjcima. Njihova nadmocnost zasnivala se na tome to su sa sobom doneli tajnu prerade gvozda. Njihovo gvozdeno oru je i sprave obezbedili su im odlucujucu premoc nad zemljom koja je jo uvek bila u bronzanom dobu. VAtimo se nekoliko stoleca unazad, da vidimo na koji nacin su Filistejci do li do gvozda. Negde u Jermenskim planinama ivelo je kizvadansko pleme, koje je u XIV veku pre na e ere naucilo da topi gvo de. Ono nije nacinilo novi pronalazak, vec je jednostavno otkrilo nacin da proizvede gvo de jeftino i u velikim kolicinama. U Egiptu i Mesopotamiji gvo de je bilo poznato jo u trecem milenijumu pre na e ere, ali je bilo toliko retko da je cenjeno vi e od zlata. Kizvadance su pokorili Hetiti i oteli im, naravno, tajnu topljenja gvozdene rude, koju su potom cuvali kao oko u glavi. Kada je jedan faraon zamolio prijateljskog hetitskog cara da mu otkrije tajnu, kao odgovor je samo dobio gvozdeni bode , bez ikakvog komentara. U XII veku pre na e ere "narodi mora" uni tili su mocnu hetitsku dr avu i s ogromnim ratnim plenom prigrabili i bri ljivo cuvanu tajnu topljenja gvozda. Tako su tim najdragocenijim blagom ovladali i Filistejci. tegetufe U Prvoj knjizi Samuilovoj (13, 19-22) citamo: " A u cijeloj zemlji Izrailjskoj ne bje e kovaca, jer Filisteji reko e: da ne bi gradili Jevreji maceva ni kopalja. Zato sla ahu svi Izrailjci k Filistejcima kad koji ca e poklepati raonik ili motiku ili sjekiru ili srp. l bijahu se zatupili raonici i motike i vile troroge i sjekire, i same ostane treba e zao triti. Zato kad dode vrijeme boju, ne nade se maca ni koplja ni u koga u narodu koji bje e sa Saulom i Jonatanom..." Kao to iz ovih reci proistice, Filistejci su dr ali Izrailjce u zavisnosti, drakonskim merama braneci svoj monopol na gvo de. To je bio vojni i ekonomski monopol, po to niko osim njih u Hananu nije mogao kovati gvozdeno oru je, niti orude potrebno u zanatstvu i zemljoradnji. Izrailjci su, dodu e, mogli da kupuju orude, ali kada ga je trebalo popraviti ili nao triti, morali su da se obrate Filistejcima, koji su svoju uslugu jo i dobro naplacivali. Zacudujuce je da je arheologija u potpunosti potvrdila informacije iz Biblije. Na teritorijama nekada njih filistejskih dr avica pronadena je ogromna kolicina gvozdenih predmeta, dok oni u drugim krajevima Hanana predstavljaju retkost. Ta slika se sasvim uocljivo menja kada se prekopavaju kulturni slojevi koji se odnose na period nakon to je David sru io filistejsku hegemoniju. Od tada se gvo de javlja u velikoj kolicini i ravno-merno je rasprostranjeno na celoj teritoriji Hanana. Pobeda Izrailjaca znacila je u isto vreme i ekonomski preokret, koji je nastupio kao posledica ukidanja filistejskog monopola i ulaska semitskih naroda Hanana u gvozdeno doba. Posle dve stotine godina borbe, Filistejci su bili pobedeni i, mada su od tada igrali samo drugorazrednu politicku ulogu, nisu, nestali sa istorijske karte. Od njih, naime, potice ime Palestina, koje je kasnije prihvaceno u zvanicnoj rimskoj nomenklaturi. Tako su Filistejci odneli neocekivanu pobedu: ovekoveceni su u imenu zemlje, koju i pored dugotrajnih napora nisu uspeli da pokore.

.

Poti tena Elkanina ena molila se iz sveg srca. Ilija dirnu alosna sudbina enina pa joj odgovori: "Idi s mirom. Samuilo je bio tako predan sve tenik da je cak i noci provodio u hramu. Cak je i Ilije. pomolila se i vratila se kuci radosna. kad je cela porodica odlazila u Silom. kad je postao mlad sve . ali nije imao ni snage ni volje da se suprotstavi sinovima. Pritisnut godinama. samovolja i razvrat izazvali su u Izrailju op te zgra anje. Uvek je 2$0 bio obucen u cistu odecu od belog lana. gde je pocivao kovceg zaveta. ucveljena ena strasno se molila Jehovi preklinjuci ga da joj podari sina i zavetujuci se da ce ga posvetiti za na-zireja i dati u slu bu hrama." Nepunu godinu posle tog predskazanja Ana je rodila sina i dala mu ime Samuilo.. Samuilo je poslu ao savet svoga ucite -lja. U gorama Jefremovim nalazio se gradic Rama. vr ili blud sa enama koje su cuvale ulaz hra -ma. i probudiv i se ni ta nije znao. za to si ga molila. Ana mu je odgovorila s du nim po tovanjem: "Nisam pijana.ZLATNO DOBA IZRAILJA if SOLOMONOVO CARSTVO fevS"'"^! Sofomonovo carstvo I I fPofyrene ztmlje. l tada doznade ne to to ga duboko potrese. S vremenom.^5affva( '. SREDOZEMNO MORE (Mt$K\ . hodocasnici su po celom Izrailju proneli glas o njegovoj cestitosti. smesta je pohi -tao Iliju u uverenju da ga on doziva. Fenina je imala sinove i neprestano se podsmevala Ani. Jednom godi nje. prinoseci rtve. gospodaru. Od hodocasnika su iznudivali previsoke da bine. pa je izgledalo da im povladuje. Ilije ih je najozbiljnije korio i opominjao da se vrate na put po -stenja. l tek treci put starac je shvatio da je to glas Jehovin. pade nicice i upita ga ta eli.. Od tada je Samuilo radio razne poslove u hramu i tako se pripremao za sve tenicku du nost. medutim. tri merice bra na i lonac vina. a Bog Izrailjev da ti ispuni molbu. necujno micuci usnama. Ofnije i Fines. kad je sedeo na stolici pred hramom i grejao se na suncu. To isto dogo -dilo se i sledece noci. pona ali su se nedostojno i zadavali mu mnogo briga. iako je i dalje voleo svoje otpadnicke sinove. a to je najgore. ali ga oni nisu slu ali i dalje su radili po svome. da prinese rtvu pred svetim atorom. polagao u njega sve nade i u dubini du e smatrao ga za svoga naslednika. koja je bila nerotkinja. Poucio je Samuila kako treba da se pona a kad opet zacuje svoje ime. U njemu je iveo Levit Elkana sa svojim dvema enama. nego izlivam du u svoju pred Gospodom". U tom okru enju pokvarenosti i tetne slabosti. covek cestit i bogobojan.tenik. Njegovi sinovi sve . nisam pila vina ni silovita pica. Tek to je postao decacic. Po tovanom Iliju nije bila sudena mirna starost. Samuilo je izbegavao pravi odgovor i tek kada je bio . Kad mu se Jehova obrati. Prvosve tenik je. To je veoma zacudilo starca. majka ga je odvela u Silom da slu i Jehovi do kraja ivota.tenici. Njihova gramzi vost. nego sam ena tu na u srcu. Visoku du nost prvosve tenika i sudije vr io je u to vreme Ilije. Predav i prvosve teniku na dar tri teleta. Ilije je tra io od njega da mu ponovi nocni razgovor. jer je navikao da hodocasnici glasno ispovedaju svoje brige i elje. Pomislio je zato da je do la u hram pijana i zbog toga ju je prekorio. jer mu je majka cesto dolazila u Silom da opere staru ili da donese novu odecu. oni su trokrakim vilju kama iz sudova uzimali najbolje parcice. prvosve tenik se jako bri -nuo. opazio je Anu kako se moli. Ujutro. najmirnije 4 >avao. Jednom. Dok su ljudi. Anom i Feninom. verna svom zavetu. kuvali meso. rastao je Samuilo vodeci po ten nacin ivota i verno slu eci Jehovi.° Jafa rtxv>"f 1<W .ftXftKtf SINAJSKO POLUISTRVO PRVOSVE TENIK ILIJE l SAMUILOVO ROÐENJE. Jednom je cuo neki glas koji ga zove po imenu. ali vec ostareo i onemocao. Uvek spreman da pomogne. onemocao i gotovo lep. / .

.

Srce mu je strepelo za sudbinu kovcega i. Odjednom dotrca. 251 ISTREBLJENJE ILIJEVE DINASTIJE. i jo s odvaljenim rukama i glavom. koje 252 je narod prenosio od usta do usta. A u isto vreme zemlju je spopala navala mi eva. ali ostavlja potomka. mada je ne -pokolebljivo verovao u njegovu magicnu moc. u vreme kad su prvosve tenik i njegovi sinovi izgubili poverenje naroda. ovoga puta strahovit poraz. ali se pokorno odazva: "Go -spod je. Jakovljeva po -koljenja nisu tako nisko pala i bila toliko poni ena. Vratili su ga na po -stolje. Ali i tamo je odmah izbila stra na zaraza koja je odnela mnogo ljudskih ivota. Izrailj utonu u tugu. Ali posle izvesnog vremena. od grada do grada. od sela do sela. kad su u li u hram. Kad Ilije cu vest o porazu i smrti svoja dva sina i o gubitku svetoga kovcega. neo -brezanih Filistejaca. od stresa odjednom dobi porodajne bolove i umiruci rodi sina. jedino pravo svetili te Jehovino. sedeo je na stolici kraj puta ocekujuci ishod bitke. s krilatim heruvimima. Poraz kod Afeka pripisivali su tome to nisu imali kovceg Gospodnji. zadihan i sav u pra ini. Uskoro se rasplamta druga bitka. iako mu je vrednost bila ogromna. Jo od egipatskih vremena. pao u ruke mrskih. Tada se stare ine plemena Jefremovog priseti e da Mojsije i Isus Navin nikada nisu i li u borbu bez kovcega zave -ta. vojnik koji je pre iveo bitku." Vest da Samuilo razgovara s Bogom brzo je obi la zemlju Hanansku. Te ili su je da je. Njegova pobo nost bila je za njih jedina moralna podr ka. Prvosve te -niku Iliju bilo je tada vec devedeset i osam godina.prite njen uza zid. Najzad su filiste -jski vraci savetovali da se kovceg . istina. Cim se zlatni kovceg zaveta. Filistejci su osvojili zemlju Jefremovu i razorili Silom. dao se u panicno bekstvo. U po aru je nestao i sveti Mojsijev ator. pa su smesta poslali u Silom po njega Levite sa sve tenicima Ofnijem i Finesom na celu. izgubila mu -za. U bici kod Afeka odneli su pobedu. Pricalo se da su Filistejci odvezli kovceg zaveta u Azot i postavili ga u hram svog najvi eg boga Dagona. u mislima je pre -bacivao sebi to je podlegao nagovoru sinova i dozvolio da kov -ceg iznesu iz hrama. l pored velike nade. Otada su izrailjska plemena u njemu gledala pomazanika bo jeg. Kad su najzad opasni plen podmetnuli gradu Akaronu. odlicio da istrebi prvosve tenikov rod. u kome boravi Jehova." CUDNOVATA SUDBINA KOVCEGA ZAVETA. Izrailjci pretrpe e po -novo. koja je bila trudna. Vi e nije bilo ni grada ni sela koje bi htelo da primi zlatni kovceg. koju su fili -stejski gradovi osetili na tako poguban nacin. Filistejci su poko -rili Judeju i zatim stupili u rat sa zemljom Jefremovom. versku i svetovnu prestonicu izrailj -skih plemena. a ona je najvi e tugovala zbog izgu -bljenog kovcega zaveta i na samrti pro aptala: "Otide slava od Izrailja. a ostatak vojske koji se spasao pogroma. pojavi u logoru. Iz filis tejskih gradova dolazili su neki cudni i ohrabrujuci glasovi. koji su pro dirali letinu i irili gadne bole tine. blesnuo je prvi tracak nade. ali su ga sledeceg dana opet na li kako le i na zemlji. onesve cen pade sa stolice i polomi vrat. Na boji tu je ostalo trideset hiljada mrtvih. rastav i se od ivota posle cetrdeset godina nesrecnog vr enja prvosve tenicke du nosti. Oronuo i skoro oslepeo. Posle po -ra a kod Afeka. Stanovnici Azota sazvali su savet filistejskih kne eva i izjavili da po svaku cenu hoce da se otarase opasnog trofe -ja. gradani su se stra no pobunili negodujuci: "Doneso e k nama kovceg Boga Izrailjeva da pomori nas i na narod!" Opet je sazvan savet fili -stejskih kne eva. razgnevljen samovoljom njegovih ra -zuzdanih sinova. u tim da -nima najmracnijeg poraza. A ena Fi -nesova. jer bi otet kovceg Bo ji. proroka i mudra -ca. Sutra -dan. Starac pognu glavu pod te kim udarcem. Videli su da se Dagonov kip sru io pored kovcega zaveta. bili su zaprepa ceni. pobiv i cetiri hiljade Jefremovih potomaka. neka cini to mu je volja. sveti Jehovin dom. Ali najstra nija nesreca bila je u tome to je kovceg zaveta. vojnici radosno povika e i povrati im se borbeni duh. Ljudi su drhtali od straha pred njegovom cudotvornom silom. uzbudeno je saop tio Iliju da je Jehova. Tako je kovceg prenesen u grad Gat.

.

Ali pri tom pocini e svetogrde. Mit o njihovoj nepobedi -vosti bio je tako sna an da su i sami u njega poverovali. l njegovi sinovi bili su nevaljalci. koji ce povesti narod u borbu za odbranu slobode. Samuilo je sazvao u Mispi sveop ti sabor Izrailjaca da ih privoli na jedinstvo u oslobodilackoj borbi koja se pribli avala. pa se javila neminovnost da se izabere jak voda. kao opro taj za grehove. Munje i gromovi iza -zva e u filistejskim redovima paniku i rasulo. Otada se Samuilo mogao mir -no posvetiti poslovima na ucvr cenju svoje vladavine. gde je re avao sudske sporove. ok koji su do iveli tim neocekivanim porazom. Vr io je ne samo najvi u sve tenicku du nost. na du e vreme ubio im je volju za osvajacke pohode. da jo u zacetku ugu e prve iskre otpora. Vec je zalazio u godine i bila mu je potrebna odmena. pod njegovim vodstvom i ao je mukotrpnim putem unutra njeg preporoda i politickog ujedinjenja. Odmah ga skinu e i postavi e u polju na veliki kamen. nisu krenule k njima. Njegova zvezda je sijala sve jacim sjajem. Krave su pu tene same. Podlegav i gre nom isku enju radoznalosti. uz muziku. ugleda e kola sa svetim kovcegom. bili su potkupljivi i izricali ne -pravedne presude. l%a divno cudo. Uznemireni Filistejci poslali su veliku vojsku. U Vet-Seme -su Izrailjci su eli p enicu. Tako se posle se -dam meseci ropstva kovceg vratio svome narodu. bez vozara. prorokovao i objavio rat hananskim bogovima. kad. padao u ver -sku ekstazu i objavljivao blisku pobedu Jehovinu nad tiranima Izrailja. Silom je bio u ru evinama. Tako je proteklo dvadeset go -dina. gde je predan na cuvanje Avinadavu i njegovom sinu Eleazaru. l cudnom ironijom su -dbine. njegove presude prihvatala su sva plemena bez pogovora. zaviri e u kovceg da vide ta se u njemu nalazi. iznenada se podi e stra na oluja. . Osnovao je kolu za proroke u kojoj je sa svojim ucenicima.vrati Izrailjcima. ugnjetaci u bekstvu potra i e spas i povuko e se u granice svoje dr ave. Zatim kola razbi e. vec su tu no mukale i uputile se prema izrailjskoj granici. Dodali su jo i kovce ic sa prilozima iz pet najznacajnijih filistejskih gra -dova. Tada se Jehova razgnevi i li i ivota preko pedeset hilja -da stanovnika Vet-Semesa. planovi su mu se pretvorili u prah i pepeo iz istih razlo -ga koji su zagorcali poslednje godine Ilijeve. narocito zato to su Filistejci opet postaja -li agresivni. Tri puta godi nje odlazio je u Vetilj. Galgal i Mispu. iako su telad bila zatvorena u tali. vec i svetovni posao sudije. Susedni na -rodi imali su svoje careve. bubnjeve i igre. Samuilo je bio vec suvi e star i veoma popustljiv prema sinovima da bi se mogao zlu suprot -staviti. eleo je da se ure -denje koje je zaveo ucvrsti i da verska i svetovna vlast bude u njegovom rodu nasledna. na svoju veliku radost. Rama je postala svetovna i verska prestonica Izrailja. pa se Samuilo za stalno preselio u svoj rodni grad Ramu. imenujuci ih za sudije u Virsaveji. Samuilo nije bio ni voda ni ratnik. Tu je ostao sve dok ga David nije svecano preneo u Jerusalim. Pravio je dalekose ne planove. SAMUILO OBNOVITELJ. a krave prineso e na rtvu paljenicu. Nastale su te ke godine rop -stva i poni enja. Izrailjski narod je sve vi e gubio naklonost prema urede Zenon %psidbvs/(i nju koje je on zaveo. Postepeno je celu zemlju zahvatio vihor fanaticne mr nje prema Filistejcima. uprkos materinskom instinktu. Izrailjski narod opet je imao svoga predvodnika. Razuzdani i gramzivi. Izrailjci se besno baci e na neprijatelja i nanese mu te ak poraz. Veliki prorok i sudi -ja podigao je tamo novi hram Jehovin i odatle upravljao ivo -tom Izrailja. pa su Izrailjci do li do uverenja da im samo monarhisticke uredenje mo e doneti spas. Do nogu potuceni. Zato je svoje sinove upucivao u ve -stinu vladanja. vec je de -lovao kao obnovitelj i mudri ucitelj naroda. Ali kad je trebalo da dode do oru anog sukoba. Natovarili su ga na kola i u njih upregli krave koje su se tek otelile. Na kraju su doveli do toga da je du nost sudije do ivela sveop ti prezir. Imao je snovidenja. Kovceg posla e u Kirijat-Jarim. Iskoristiv i pomet -nju.

.

i ne samo to ga primi u svoj dom. Ali sluga mu predlo i da zamole za pomoc sve . i po -stavice ih da su mu tisucnici i pedesetnici. ali se ustrucavao da ide svetom coveku bez darova. neki unutra nji glas mu do apnu da stoji licem u lice s covekom dostojnim carskog prestala. Ali Samuilo mu umiri savest. pred gradskom kapijom naido e na Samuila. Iznenaden predusretljivo cu i Ijubazno cu uva enog sve tenika. ti si ostario. to da dam coveku Bo ijemu da nas uputi.aj glas njihov. l njive va e i vinograde va e i maslinike va e najbolje uzimace i razdavati slugama svojim. Saul odluci da se vrati kuci." Ali izaslanike nisu odvratila ta crna predskazanja i dalje su ostali pri svome. Kisova porodica bavila se obradom zemlje i gajenjem stoke.Ali su toliko po tovali Samuila da su mu ostavili slobodne ruke u izboru kan -didata za cara. ali im dobro zasvedoci i ka i nacin kojirn ce car carovati nad njim". zdravog tela i duha. i oni ce trcati pred kolima njegovim. Bili su to obicni se -ljaci. Salimsku. ciji su sinovi bili poznati po hrabrosti. zato postavi nam cara da nam sudi. po svim tim delima cine i tebi. Uzimace i kceri va e da mu grade mirisne masti i da mu budu kuharice i hljebarice. a sinovi tvoji ne hode tvojim putevima. U to vreme grad Gavaja bio je pod vla cu Filistejaca. Odmah ga pozva na ve -ceru i predskaza mu da ce naci zalutale magarice. Zato sada poslu . mladic izuzetno naocit. Uzimace desetak od useva va ih i od vinograda va ih.tenika i vraca koji je iveo u obli njem mestu. Tada je Samuilo poku ao da ih zastra i predocavanjem svih opasnosti koje prete od monarhije. koji se nisu pomirili s rop -stvom i ostali su vatreni sledbenici Jehove. U njemu je bilo sedi te vojnog name -snika. Prorok je te noci imao prividenje da ce mu Jehova poslati coveka iz zemlje Venijaminove. u ze -mlji Venijaminovoj. saop tio im je da mu se te noci javio Jehova i rekao ogorceno: "Poslu aj glas narodni u svemu to ti govore. kad ugleda kr nog i lepog Saula. i obrtati na svoje poslove. iveo je covek po imenu Kis. Venijaminovu i Sufsku. da potice iz najmanjeg plemena i najskromnijeg od svih Venijami -novih domova. lepoti i visokom stasu. i davace dvoranima svojim i slugama svojim. koji ce izrailjski narod izbaviti iz filistejskog ropstva. Kis odmah naredi Saulu da pode s jednim slugom da tra i nestale ivotinje. za glavu vi i od svih drugih izrailjskih mu karaca. da mu se otac posle njegove tako duge odsu -tnosti ne brine. Medu njima se narocito isticao Saul. Saul se zbunjeno izvinjavao govoreci da ne zaslu uje toliku pocast. Stada ce va a desetkovati i vi cete mu biti robovi. Zajedno prodo e goru Jefre -movu. Kako cini e od onoga dana kad ih izvedoh iz Misira do danas. l zato. nije dalo nikakav re -zultat. Zar mu se tako vraca dobro koje je ucinio svom narodu! Smrknuta lica razmi ljao je ta da radi. i da mu oru njive i anju letinu. Izdtlanici su uporno zahtevali cara. pa zemlju Salisku. Na to mu sluga rece: "Eto u mene cetvrt sikla srebra. legende 255 KAKO JE SAUL POMAZAN ZA CARA. U Gavaji. U ivali su i glas dobrih sinova Izrailjevih. kako da izbegne ogranicenje vlasti prvosve tenika. i da mu rade ratne sprave i to treba za kola nje -gova. Kad stigo e u blizinu grada Rame. da sacuva teokratski poredak i obezbedi svojim sinovima na le -dnu vlast. kao to je u svih naroda. Rekao je da ce odgovor dati sledeceg dana. A kad su se izaslanici sutradan okupili u njegovoj kuci. vec ga posadi na najpocasnije mesto . i ostavi e me i slu i e dru -gim bogovima. Predstavnici plemena oti li su u Ramu i rekli mu: "Eto. l sluge va e i slu kinje va e i mladice va e najlep e i magarce va e uzimace. ali ne nado e ih." Iduci po uputstvu devojke koju su sreli usput. Ali upozorenje da ce uklanjanje Samuila sa vlasti i biranje novog cara uvrediti Jehovu. Samuilu nije ostalo ni ta drugo nego da im te ka srca obeca da ce za carski presto potra iti podesnog kan -didata. koje nije iskvario gradski ivot."Sinove va e uzimace i metati ih na kola svoja i medu konjanike svoje. koji je uz pomoc mocne posade i gomile poreznika sku -pljao od podjarmljenog stanovni tva danak. Taj predlog Sa -ulu se dopade. jer ne odbaci e tebe nego mene odbaci e da ne carujem nad njima." Taj zahtev je Samuila duboko pogodio. Jednom im negde zaluta e magarice.

.

. ali u su tini su ih prezirali. Ali najva niji je bio treci susret. cak ni svojoj najbli oj porodici Saul nije poverio ta se u Rami desilo. le ao je izrailjski grad Ja -vis. stade pred birace. izmedu tridesetorice drugih gostiju. A Saul krenu u Gavaju na celu povece grupe vojni ka koji se odmah stavi e pod njegovu komandu. gde su ca -skali kasno u noc. pravio se da ne cuje njihove podstrekacke prigovore i nije im se osvetio. Zatim ga odvede na krov svoje kuce. Zahvacen kolektivnom verskom ekstazom. uostalom. Car Amonaca. po teno je predstavio svoga kandidata. Trebalo ga je silom otuda izvuci. nije ni primetio kako je i sam poceo igrati. Orao je zemlju i osnovao svoju porodicu. Nas. Uz pratnju harfi. od kojih je Jonatan izrastao u odva nog mladica. mahali rukama i pevajuci pro -muklim glasom ogla avali neka nerazumljiva prorocanstva. pa su cak i po to je izabran s prezrenjem govorili o njemu i nisu mu odali pocast. Za vreme izbo -ra pokazalo se da su mnogi Izrailjci glasali protiv njega. dodijavali prosjacenjem i svakom ko je hteo proricali buducnost za hranu L milostinju. Uverio se tek onda kad mu se usput dogodilo tacno ono to mu je prorok predskazao. jer su u Gavaji. Izbor za cara toliko ga je zbunio da se sakrio medu kola i zapregu. U tom cilju Samuilo je sazvao sveop ti sabor u Mispi i. kako je to javno priznao. lako je bio poznat po fizickoj snazi i hrabrosti. U rano jutro probudi ga i odvede van grada. Takvo pitanje nije slu ilo na cast. Zatim. Oholi vladar im je odgovorio da ce prihvatiti preda -ju. Cim ostado e sami. koji su ga obavestili da su magarice nadene i da otac nestrpljivo oce -kuje njegov povratak. Tada nji proroci. Imao je vec dva odrasla si -na. Opkoljeno stanovni tvo htelo je da stupi s njim u pregovore. Godine su prolazile. radio i svim drugim Izra -iljcima. u gorskim predelima Galada. Ali do ao je cas kad je i narod trebalo da potvrdi izbor za cara. kad je prolazio pored gore Tavor. Ali Saul je dobro poznavao ivot. kao i u ostalim izrailjskim gradovima. opkolio ga je i spremao se za odlucu -juci napad. ugleda gomilu proro -ka kako silaze s gore. pozdravi e ga tri hodocasnika i od rtava koje su nosili u hram u Rami dado e mu dva hleba. U jednom trenutku izrazi elju da porazgovara s njim u cetiri oka i zamoli ga da otpremi slugu. l po njegovoj preporuci Saul je izabran za cara. Ljudi koji se sjati e s okolnih polja.za sto -lom. ali pod uslovom da svakom od njih iskopa desno oko. pomaza maslinovim uljem Saula za cara. a kad. Mladi pastir i ratar tim postu 256 Zerwn !%psidovs%i. a znali su Saula kao jednostavnog i trezvenog seljackog sina. bubnjeva i svirala pobo ni ljudi podskakivali su. onako kr an i za glavu vi i od ostalih. pa raspusti narod kuci. Po to je bio mudar i uzdr an. Najpre je pored Rahi -ljinog groba sreo dva coveka iz plemena Venijaminova. $i£(ijs/<K legende 257 pkom bio je o amucen i nikako nije mogao poverovati da je to volja Jehovina. novi voda bio je skroman. nisu rnogli doci sebi od cudenja: " ta to bi od sina Kisova? Eda li je i Saul medu prorocima?". medu kojima je bilo mno tvo varalica i arlatana. U okupljenoj sve -tini neprekidno su padala podsme ljiva pitanja: "Ko li im je otac?" Ni Saul nije stekao njihovu naklonost i otada se_ uobicajila zajedljiva izreka: "Eda li je i Saul medu prorocima?" Cin poma -zanja odigrao se u najvecoj tajnosti. birajuci mu najlep e ko -made mesa. Istocno od Jordana. stra arile filistejske posade. s velikim odu evljenjem Izrailjci povika e: "Da ivi car!" Tada im Samuilo saop ti carska prava i napisa ih u knjigu. Cim sti e do svog rodnog grada Gavaje. pitali su jedan drugog. mada je jo uvek bio ogorcen to mu je porodica odbacena. pevati i prorokovati. Saul se kao zacaran zagledao u njihove pomamne postupke i poceo je polako osecati kako i u njega ulazi duh bo ji. PRVA POBEDA SAULOVA. to je. Ljudi su se prema njima odnosili s pra -znovernim%trahom. u gomilama su se vukli zemljom. Saul ni -je mogao vr iti vlast javno i potpuno.

ponovo zapade u stanje prorocke ekstaze. Ali Saul je zaustavio svoje pristalice. bubnjeva i svirala pobo ni ljudi podskakivali su. Uverio se tek onda kad mu se usput dogodilo tacno ono to mu je prorok predskazao. mada je jo uvek bio ogorcen to mu je porodica odbacena. a pobedu su proslavili prino enjem rtava paljenica i bogatom ratnickom gozbom.Pod izgovorom da ce razmisliti o predlo enim uslovima. A Saul krenu u Gavaju na celu povece grupe vojni kyende ka koji se odmah stavi e pod njegovu komandu. upade u njihov logor kod Javisa i u krvavom boju ih potuce. U okupljenoj sve -tini neprekidno su padala podsme ljiva pitanja: "Ko li im je otac?" Ni Saul nije stekao njihovu naklonost i otada se_ uobicajila zajedljiva izreka: "Eda li je i Saul medu prorocima?" Cin poma -zanja odigrao se u najvecoj tajnosti. obuzet gnevom. Ali do ao je cas kad je i narod trebalo da potvrdi izbor za cara. a kad. pa raspusti narod kuci. Ljudi su se prema njima odnosili s pra -znovernim strahom. U tom cilju Samuilo je sazvao sveop ti sabor u Mispi i. koji su u Mispi po svaku cenu poku avali da obesna e njegov izbor za cara. Saul se kao zacaran zagledao u njihove pomamne postupke i poceo je polako osecati kako i u njega ulazi duh bo ji. koji su ga obavestili da su magarice nadene i da otac nestrpljivo oce -kuje njegov povratak. ali odu evljenje koje je izazvao umalo ne dovede do bratoubilackog rata. nisu mogli doci sebi od cudenja: " ta to bi od sina Kisova? Eda li je i Saul medu prorocima?". medu kojima je bilo mno tvo varalica i arlatana. Takvo pitanje nije slu ilo na cast. onako kr an i za glavu vi i od ostalih. Saulovi privr enici na -meravali su da se krvavo obracunaju s protivnicima. Trebalo ga je silom otuda izvuci. Od mladosti je upravljao svojim narodom i pkom bio je o amucen i nikako nije mogao poverovati da je to volja Jehovina. da radosni dan pobede ne okaljajiu prolivanjem bratske krvi. pa su cak i po to je izabran s prezrenjem govorili o njemu i nisu mu odali pocast. mahali rukama i pevajuci pro -muklim glasom ogla avali neka nerazumljiva prorocanstva. dodijavali prosjacenjem i svakom ko je hteo proricali buducnost za hranu i milostinju. Ali Saul je dobro poznavao . stade pred birace. a znali su Saula kao jednostavnog i trezvenog seljackog sina. u gomilama su se vukli zemljom. a Saul. Tamo su jo jednom potvrdili izbor Saula za cara. Izbor za cara toliko ga je zbunio da se sakrio medu kola i zapregu. nije ni primetio kako je i sam poceo igrati. Strah obuze Izrailjce i ubrzo se u Vezeku skupi ogromna narodna vojska. Saul je smesta povede protiv Amona -ca. lako je bio poznat po fizickoj snazi i hrabrosti. Za Samuila je do ao tu an trenutak napu tanja sveto -vne sudijske vlasti. Tada nji proroci. novi voda bio je skroman. Ali najva niji je bio treci susret. Uz pratnju harfi. Javi je postigao sedmodnevno primirje i za to vreme je poslao emisare kod Saula s molbom da im po alje pomoc. pitali su jedan drugog. pozdravi e ga tri hodocasnika i od rtava koje su nosili u hram u Rami dado e mu dva hleba. Tako postade narodni junak. Najpre je pored Rahi -ljinog groba sreo dva coveka iz plemena Venijaminova. s velikim odu evljenjem Izrailjci povika e: "Da ivi car!" Tada im Samuilo saop ti carska prava i napisa ih u knjigu. po teno je predstavio svoga kandidata. pa su i dalje hu kali protiv njega. Zahvacen kolektivnom verskom ekstazom. pevati i prorokovati. Dva vola kojima je orao zemlju isece na komade i razasla ih svim plemenima sa stra nom porukom da ce ista sudbina snaci svakog onog ko ne uzme uce ca u svetom ratu. Samuilo je ponovo sazvao zbor Izrailjaca u Galga -lu. Cim sti e do svog rodnog grada Gavaje. ugleda gomilu proro -ka kako silaze s gore. po Izrailju se razle . cak ni svojoj najbli oj porodici Saul nije poverio ta se u Rami desilo. l po njegovoj preporuci Saul je izabran za cara.e plac i jadikovka. Zatim. Za vreme izbo -ra pokazalo se da su mnogi Izrailjci glasali protiv njega. Ljudi koji se sjati e s okolnih polja. ali u su tini su ih prezirali. kad je prolazio pored gore Tavor. Na vest o te kom polo aju bratskog Galadskog grada.

molio je preklinjuci: "Moli se za sluge svoje Gospodu Bogu svojemu da ne pomremo. Kao prvosve tenik i predstavnik Jehovin na zemlji. Saul ni -je mogao vr iti vlast javno i potpuno. po Izrailju se razle . Od mladosti je upravljao svojim narodom i 258 na toj du nosti ostario i osedeo. Tako postade narodni junak. Nas. Bila je to sjajno naoru ana vojska. a pobedu su proslavili prino enjem rtava paljenica i bogatom ratnickom 'Zbom. pa su i dalje hu kali protiv njega. Orao je zemlju i osnovao svoju porodicu. Ali Saul je zaustavio svoje pristalice. Pred tim cudom. opkolio ga je i spremao se za odlucu -juci napad. Saul je razaslao poruku izrailjskim ratnicima da dodu u Galgal. ponovo zapade u stanje prorocke ekstaze. Godine su prolazile. pravio se da ne cuje njihove podstrekacke prigovore i nije im se osvetio. Filistejci su shvatili opasnost i sve snage su koncentrisali u Mihmasu. Strah obuze Izrailjce i ubrzo se u Vezeku skupi ogromna narodna vojska. ali pod uslovom da svakom od njih1 iskopa desno oko. da radosni dan pobede ne okaljaju prolivanjem bratske krvi. Sastojala se ne samo od brojnih pe adijskih jedinica. potukao je i ubio zapovednika." Obezbediv i tako sebi poslednju rec u verskim i politickim pitanjima Izrailja. upade u njihov logor kod Javisa i u krvavom boju ih potuce. Samuilo se nikako nije odrekao najvi e vrhovne vlasti u zemlji. Oholi vladar im je odgovorio da ce prihvatiti preda -ju. Istocno od Jordana. to je. radio i svim drugim Izra -iljcima. Car Amonaca. Po to je bio mudar i uzdr an. Samuilo je ponovo sazvao zbor Izrailjaca u Galga -lu. Sinovi. u koje je polagao sve nade svoga roda. a Saul.e plac i jadikovka. Saul je smesta povede protiv Amona -ca. PRVA POBEDA SAULOVA. gde se formirala ustanicka vojska." Pre -dajuci Saulu presto. Kome sam uzeo vola ili kome sam uzeo magarca? Kome sam ucinio nasilje? Kome sam ucino krivo? Ili iz cije sam ruke uzeo poklon. SE SAUL ZAMERIO SVE TENICIMA. odgovorite mi pred Gospodom i pred pomazanikom njegovim. Opkoljeno stanovni tvo htelo je da stupi s njim u pregovore. jer dodasmo k svim gresima svojim zlo istuci sebi cara. Dva vola kojima je orao zemlju isece na komade i razasla ih svim plemenima sa stra nom porukom da ce ista sudbina snaci svakog onog ko ne uzme uce ca u svetom ratu. Saulovi privr enici na -meravali su da se krvavo obracunaju s protivnicima. niti si uzeo to iz cije ruke. koji su u Mispi po svaku cenu poku avali da obesna e njegov izbor za cara. Klanjajuci mu se sa strahopo tovanjem. koga su uvredili tra eci cara. okupljeni narod nije se upla io samo Jehove nego i Samuila. obuzet gnevom. hrabrom i plahovitom mladicu. Saul je ra -spustio narodnu vojsku i pod oru jem zadr ao samo tri hiljade odabranih ratnika. uostalom. da bih stiskao oci njega radi?" A narod potresen odgovori: "Nisi nam ucinio sile niti si kome ucinio krivo. kako je to javno priznao. Na vest o te kom polo aju bratskog Galadskog grada. Stade pred zbor i progovori drhtavim glasom: "Evo me. Javi je postigao sedmodnevno primirje i za to vreme je poslao emisare kod Saula s molbom da im po alje pomoc. Za Samuila je do ao tu an trenutak napu tanja sveto -'ne sudijske vlasti. l kao dokaz svoje natpri -rodne moci. Samuilo se vratio u Ramu. stra arile filistejske posade. kao i u ostalim izrailjskim gradovima. izazvao je ki u i grmljavinu. istocno od Ven-Avena. koja su po izrailjsku pe adiju bila . u gorskim predelima Galada. iako je bilo su no doba godine i vreme etve p enice. koji mu duguje poslu nost. osecao se i dalje ovla cen da upravlja sudbinom Izra -ilja. Imao je vec dva odrasla si -na. ali odu evljenje koje je izazvao umalo ne dovede do bratoubilackog rata. Jonatan je izvr io napad na filistejsku posadu u Gavaji. od kojih je Jonatan izrastao u odva nog mladica. Saulov rodni grad bio je slobodan. Pod izgovorom da ce razmisliti o predlo enim uslovima. Radosna vest munjevito se pronela celim Izrailjem i dala podstrek za sveop ti ustanak. Tamo su jo jednom potvrdili izbor Saula za cara. Jedne noci. Hiljadu je dao pod komandu svome sinu Jo -natanu.ivot. doneli su mu bolno razocaranje. jer su u Gavaji. tada nje sedi te prvosve tenika. le ao je izrailjski grad Ja -vis. bio je uveren da je iznad naroda i njegovog novopomaza -nog cara. vec i od hiljadu bojnih ko -la.

.

smatrajuci ba bi poraz Filistejaca bio daleko veci da se Izrailjci nisu borili gladni. da ih do kraja . vojska se iz dana u dan osipala. Saul je u to vreme boravio u Galgalu.. motike. ali kako je jo dugo bilo do sumraka. . pa i on poce udarati po neprijatelju u bekstvu. Izrailjci su vec bili premoreni. da potra e spas u neprohod -nim umama zemlje^ Gadove i Galadske. U godinama svoje dominacije Filistejci su tako do -bro cuvali monopol na gvo de da pokorenim Jevrejima nije bilo . poraz Filistejaca pretvori se u stra ni pogrom. Prvosve tenik je napustio logor bez pozdrava i vratio se u svoje sedi te. predo e na njegovu stra -nu. _________________ 259 tBiblijsfe tyenae dozvoljeno da imaju cak ni kovace. silom ukljuceni u filistejsku vojsku. U svakom trenutku moglo je doci do prvog okr aja s neprijateljem. po utvrdenim gradovima i kulama. "Da je proklet koji jede to do vecere. Cak i zapreti da ce Jehova zbaciti s prestala Saula i izabrati sebi drugog. ali borba bez Jehovine podr ke neizbe no se morala zavr iti porazom. halapljivo jeduci sirovo meso s krvlju. Saul strogo naredi da se ivotinje kolju na kamenu. Neki su pre li Jordan. nije moglo biti ni govora. car naredi da se podigne oltar. To je bio rezultat dalekovide filiste -jske politike. neprestano uznemiravanje i cepanje regularnih neprijateljskih jedinica. Jednoga dana. i tada vide da nema Jonatana. prinese rtve i preko sve tenika upita Jehovu da li da goni Filistejce do zore. Kad pade noc. spusti kraj tapa u sace i okusi meda. Gonjeni su sve do Vet-Avena. Zato se ne treba cuditi to je pojavljivanje stra ne fil -istejske vojske medu Izrailjcima izazvalo u as. sa svojim titono om iznenada je upao u filiste -jski logor. krijuci se po gorskim pecinama. Tada se Saul odluci na korak koji se mogao protumaciti kao uzurpacija prvosve tenickih ovla cenja. naredi da se ispita ko se iskrao iz Gavaje. Naredi da se podigne oltar za rtve paljenice i sam prinese rtve Jehovi. izdr ao je u Galgalu. dok na kraju s njim nije ostalo samo est stotina najodanijih ratnika. poslu nijeg cara. U tome mu je uspe no pomagao sin Jonatan. pa su morali odlaziti u fili -stejske gradove da nao tre svoje orude: rala. Nisu pomogla nikakva opravdanja. Saul odluci da nastavi borbu. U takvim uslovima nije moglo biti ni govora o borbi na otvore -nom polju. A Jonatan nije znao za ocevu kletvu i.. Kad Samuilo sti e u logor i doznade za tu samo -volju. ludo hrabar mladic. Saul nije bio prethod -no obave ten o opasnom podvigu svoga sina. Smesta mu krenu u pomoc. Ljudi su napu tali kuce. Tada izrailjski odre 260 di. pa kad zacu viku u filistejskom logoru.. ali mu nisu slomili duh. bojeci se cara. Sukob sa sve tenici -ma i gubljenje njihove podr ke duboko su potresli Saula. koji je tre -balo da se pomoli Jehovi i prinese rtve paljenice. Pred vece se iznureni i izgladneli pobednici baci e na plen. Mladi Jonatan nije se zbog toga mnogo uzbudio. da se osvetim nepri -jateljima svojim". JUNACKI PODVIG JONATANOV. pobio dvadeset stra ara i izazvao takvu pometnju da se ostatak vojske dao u panicno bekstvo. O tome su se brinule filistejske posade koje su krstarile Hananom i vr ile po kucama detaljne pretrese. Klali su ovce. U sveop toj panici. Izrailjski ratnici zaista i ne ta -kose hleba ni drugoga jela. Doznav i za greh koji pocini e. da se krv slobodno sliva u zemlju. sekire ili asove. Vojnici mu prekasno sa -op ti e Saulovo naredenje. Kad im se jo prikljuci e i Izrailjci skriveni po okolnim peci -nama i klancima. Situacija je bila beznade na. obuze ga strahovita srd ba. cak je i zamerio ocu.narocito opasna. poruci vojnicima. volove i telad na boji tu. Uprkos ogromnoj filistejskoj sili. A o tome da je ko od Izrailjaca mogao imati mac ili ko -pije. Cekao je sedam dana Samuila.-. Saulova vojska nije bila dobro naoru ana. na celu acice svojih junacina. kad u umi nade duplju s pcelinjim gnezdom. pa mu je preostala jedino gerilska borba. napu ten skoro od svih. samo su Saul i Jonatan imali gvozdene maceve i koplja.

.

Vrativ i se u svoju rodnu Gavaju. Cim je Samuilo doznao za taj prestup. Ali. Saul je odlagao konacni obracun s tim pljacka ima. u zidine svojih gra -dova. nije potukao Gedeon. s carevima moavskim. KONACNI RASKID SA SAMUILOM." Saul je poslu no krenuo na celu gotovo cele svoje vojske i potukao kod Negiba Amalicane. Izrailjci su s njima neprestano imali problema. ubijale i nestajale u pustinji pre nego to stigne pomoc. gde je Saul upravo postavljao spomenik u slavu svoje pobede. Pohitao je u Gavaju. Saul morade odustati od dalje potere za Filistejcima i oni izbego e konacno uni tenje. Saul se nije odmarao na lovorikama. u dolini Jezrael. Sad su se ponovo oglasili. ali su i dalje za Izrailjce predstavljali opasnost. To je ra estilo Samuila. amonskim i edom < j/~i <Bi6(ijs%g legende -----------------skim. Jer je s pomocu Bo jom ucinio to danas". pljackale. a unutar zemlje obezbe -dio slobodu kretanja osvojiv i hananske gradove koji su uspeli da sacuvaju nezavisnost. unuka Isavovog. U strahu da glasovi o sukobu prvosve tenika i cara ne izazovu nemir u naro -du. poklonio mu je ivot. ne ali ga. dodu e. stoku i drugu vrednu imovinu Ama -licana.istrebi. koji je ucinio ovo spasenje veliko u Izrailju? Bo e sacuvaj! Tako iv bio Gospod. da je neko prekr io njegov zavet i na celu vojsku navu -kao gnev bo ji. razbojnicka plemena koja su vodila poreklo od Amalika. Kod Rafidina su ratovali s Mojsijem i Isusom Navinom. Ali najgore je bilo to to su sklopili sa -vez s Filistejcima u borbi protiv Izrailjaca. Zauzet drugim ratovi -ma. Zatvorili su se. na severu pokorio cara sovskog. Da bi obezbedio pozadinu. Tada mu bi jasno. Susret dvojice celnih ljudi Izrailja bio je neobicno buran. koja nije htela dopustiti da se tako nagradi junak sa Gavaje i oslobodi -lac izrailjskog naroda. nego pobij i ljude i ene i decu i to je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce.^Saul ga osudi na smrt. dirnut junackim dr anjem cara Agaga. Pripremajuci se za to. nece pasti na zemlju nijedna dlaka s glave njegove. Prvosve tenik srdito prebaci caru neposlu nost i rece mu: "Odbacio si rec Gospodnju. Saul je morao voditi racuna o velikom moralnom autoritetu proroko -vom i pokorno ga je molio za opro tenje greha. uporno ga je molio da ostane u logoru i da ga prati u mar u Zenon %psidbvsfii . Pustinjsku oblast od Sinajske gore sve do ju ne granice Hanana dr ali su Amalicani. Za vojskovodu je naimenovao svoga rodaka Ave -nira. nerazdvojnog druga u ratu i miru. podsetio Saula da ga je pomazao za cara da brani Izrailj i naredio mu da smesta s ce -lom vojskom krene protiv Amalicana: "Zato idi. i zatri kao prokleto sve to god ima. dakle blisko sro -dna Edomcima. cekao ga je jo je -dan zadatak. Ali ne dobi nikakav odgovor. tavi e. Njihove horde pusto ile su ju ne oblasti Hanana." Bila je to u stvari detronizacija. Ubrzo se otkri da je Jonatan krivac. pobedonosno se borio u Zajordaniji. a cara Agaga zarobio. i pobij Amalika. l dalje je vodio jednostavan ivot cara-seljaka i zadovoljio se samo jed -nom enom. Ali pocinio je neoprostiv greh pogaziv i ratnu zakletvu herem. Osim Jonatana imao je jo dva sina i dve kceri. posvetio je sve svoje snage formi -ranju vojnih jedinica. zato je i on tebe odba -cio da ne bude vi e car. vikali su rasrdeni vojnici. ukljucujuci u njih svakog ko mu se cinio hrabar i sposoban. Bilo mu je jasno da ce pre ili kasnije doci do odlucujuce bitke s Filistejci -ma. ao mu je bilo da uni ti ogromni ratni plen. pobio zarobljenike ne tedeci ni ene ni decu. "Zar da pogine Jonatan. Tako je stvorio sna nu izrailjsku dr a -vu. Ni ta ne pomogo e ni sinovljeva uveravanja da je prekr io zavet iz ne -znanja. a svoje -vremeno podr avali moavskog cara Eglona i s Madijancima pu -sto ili hananske zemlje sve dok ih. Ali ga izbavi vojska. odmah se uputio na goru Karmil.

.

jer si odbacio rec Gospodnju. Cim stigo e. Tada Samulo viknu: "Oduzeo je gospod carstvo Izrailjevo od tebe danas. Samuilo mu naredi da ih predstavi. Kad je ugledao ridokoso momce koje je odisalo svezom lepotom mladosti. ali poslu no naredi da ga dovedu s pa njaka. cak i najodaniji dvorani bili su uvereni da ga je napustio duh Gospo -dnji i njime ovladale mracne sile. zloslutno odgovori. cinio je to u najvecoj tajnosti. iskrade se do Jeseja. ulogorili se kod gradica Sokota. da ga isceliteljskom snagom svoje muzike otrgne od mracnih misli. Jesej se zacudi zahtevu prvo -sve tenikovom. Svirao je vesto i tako osecajno. Neko. spremi se da napusti carski ator. ciji je rod pripadao Judinom plemenu i u ivao u Vitlejemu veliki ugled. U strahu od cara. ali naocit i gipkih pokreta. Samuilo zadivljeno pogleda Davida. Zato Saul." AN ipak je popustio navaljivanju cara i po ao s njim u Galgal. otvoreno je izjavljivao da je po -gre io to ga je izabrao za cara. i nije mogla da pro -makne pa nji vojnika. Videv i mu oci. da je sve ce ce zapadao u melanholiju. Filistejci su opet krenuli protiv Izrailja. Ubrzo zatim vrati se u Ramu i od tada vi e nikad nije hteo da se sastane sa Saulom. tavi e. preko lica mu prelete osmeh davno kod njega neviden. Taj jo nedorasli mo -mcic cuvao je na imanju ovce. vo -dena rukom neumoljivog prvosve tenika. da je prorok bio duboko dirnut. provodeci dosta vre -mena na pa njaku. oseti s neizmernim olak anjem kako odlaze od njega sva prividenja i vraca mu se zdravlje. i dao ga bli njemu tvojemu. Zapita zato za najmladega. KAKO JE DAVID POBEDIO GOLIJATA. Samuilo naredi da se car Agag dovede pred oltar Jehovin i isece ga svojom rukom na komade. otpado e i poslednje sumnje. u kojima kao da se pritajilo bezumlje. i zato je tebe Gospod odbacio da ne bude vi e car nad Izra -iljem. Dane i noci provodio je u razmi ljanju o svojoj krivici i toliko izgubio nerve. Izvadi iz torbe rog s uljem i u prisustvu brace pomaza Da 263 vida za buduceg cara. Bese to decak ride kose.do Galgala. Stare ine grada morale su da doznaju za njegov raskid sa Saulom. turobne i od ne -sanice bezizrazne." Posle tih reci. kad god bi zapadao u melanholiju. Dve protivnicke vojske postavlje -ne su u borbeni poredak na dva naspramna brda. niskog rasta. nisu ga ba rado docekali i otvoreno su ga pitali za cilj poseA Ali ih prvosve tenik umiri i uveri da je do ao samo iz verskih razloga. na svakom koraku osecao je svoju usamlje -nost. To je bila javna demonstracija. Jednoga dana oti ao je u Vitlejem pod izgovorom da hoce da prinese rtvu Jehovi. Bojeci se da ga Saul ne optu i za zaveru i izdaju. U to vreme smatralo se da je najbolji lek za takve bolesti muzika. u zemlji Judinoj. Car je toplo docekao Davida. cim pade noc. Saul im je po ao u susret da im prepreci put u svoju dr avu. preporucio je Saulu skromno cobance iz Vitlejema koje je divno sviralo na harfi. na oci vernika. Bio je obdaren i za muziku i. Je -sej je imao sedam sinova. Ubrzo je poceo da tra i novog kandidata za pre -sto. koji je bolji od tebe. gde je na ne -pristupacnoj steni sagradio sebi jako utvrdenje. eleci da po svaku cenu prikri -je raskid. a kad osmotri est starijih. da se ispuni ratna zakletva heremu. poku a da zadr i silom prvosve tenika i u tom rvanju iscepa mu parce pla ta. Odmah su ga doveli u Gavaju. Samuilo mu je u stvari oduzeo presto i upozorio ga otvoreno da ce Jehova iza -brati drugog cara. koji se zvao David. ravna objavi rata. l otada. bistrog pogleda. Ali Samuilo. Kad jo dozna -de da je David sam sastavio pobo ne pesme koje je pevao. U dolini koja . i dalje nepopustljivo uporan. Obred je obavljen u porodicnom krugu. i pripremajuci se za bitku. Svuda mu se prividala zavera i neprijateljska delatnost. mo da u dogovoru sa Samuilom. "Necu se vratiti s tobom. Napu ten od sve tenika i od dela njima oda -nog stanovni tva. A kad pod prstima sviraca od -jeknu e sa harfe smirujuci zvuci. naucio je da svira na harfi. Saul je u to vreme boravio u Gavaji. ni za jednog se ne odluci. Pozivao se pri tom na Jehovu i govorio da se i Gospod kaje to je postavio Saula za cara nad Izrailjem. A iz kratkog razgovora videlo se odmah da je izuzetno bistar i pro -mucuran. slao je u Vitlejem po Davida. pa niko u Vitlejemu nije ni pomi ljao da se u gradu nalazi novi car Izrailja. Nije mogao naci boljeg kandida -ta.

obasipao je Izrailjce najru nijim uvredama. pevu eci pobo ne pesme. Iduci na megdan sa stra nim Fi -listejcem. Od -mah ga pozva u svoj ator i s ocinskom dobrotom mu objasni: "Ne mo e ti ici na Filistejina da se bijes s njim. poce se nemilosrdno rugati ridoj kosi i krhkoj gradi Davidovoj. Pretio je i kleo se da ce telo drskoga decaka baciti zverima i pticama grabljivicama. Filistejci Bittys/<e fyemte su nesrpljivo ocekivali smrtni udarac svog nepobedivog atlete. a Izrailjci sa strahom u srcu pratili pokrete detinjastog i hrabrog sunarodnika. Zatim. jer ce za koji trenutak po volji Jehovinoj pasti mrtav. A najvecu radost pricinilo mu je to to je mr avko bio naoru an samo tapom." Ali David uporno ostade pri svome. gle -dao je na protivnika koji mu se primicao. podsticani od drugova po oru ju. David se ne upusti u bucni dvoboj recima. Kamen fijuknu vazduhom i duboko se zari divu u celo. David kratko i jasno izjavi braci da ce prihvatiti izazov. Po to je bio najmladi. jer ti si dete a on je vojnik od mladosti svoje. te ide na me sa tapom?" U trenutku pomisli da su mu Izrailjci poslali tog decaka da ga izvrgnu ruglu. David je ostao kod kuce i samo ponekad donosio hranu braci.kom oklopu David se nije dobro osecao i priznade da vi e voli da izadj na megdan onako kako je bio. produ i na dvoboj u dolinu. Hvalio se kako je ubijao lavove i medvede kad su mu napadali stado. U vojsci su bila i tri najstarija Jesejeva sina. a kad on ostade pri svojoj ludoj nameri. Takav strah je izazivao Golijat. Sav u te kom oklopu. Saul je kipteo od nemocnog besa. Njegov grubi glas odjekivao je po brdima i dolinama i parao u i i mozak utucenih izrailjskih vojnika. Uz u asne krike Filistejaca i radosne uzvike Izrailja -ca. iz dana u dan izlazio je u pretpolje. Vest o odva nom pastircetu silno razveseli Saula. Golijat je u ogromnoj rucerdi vagao dugi mac spremajuci se za napad. filistejskog diva iz Gata. Na brdima zavlada napeta ti ina. a kad niko nije hteo da mu izade na megdan. Ogromna telesina nemocno se svali na zemlju. Kad Golijat ugleda pastirce. Cak ga i opremi u svoj oklop i lem. rezignirano mahnu rukom i dozvoli mu da radi kako mu je volja. Osvojen vatrenim odu evljenjem decaka. Izrailjci ne oklevajuci iskoristi e op ti mete i grunu e na njih tako . napado e ga ozbiljno i naredi e mu da se to pre vrati kuci. Ali niko nije imao hrabrosti da se upusti u borbu. u lakom pastirskom ogrtacu. nasmeja se tako gromoglasno da gore zadrhta e. sklonili su se u atore od stida i sramote. pokazivao svoje mi ice i gipkost tela. Taj savim neo -cekivani poraz izazva medu Filistejcima neopisivu pometnju. Povrativ i se malo. Ali u te . U oholom osecanju svoje nadmoci. Saul se nasmeja. stavi ga u pracku i odape iz sve snage. A David kradom izvadi iz torbe kamen. oslobadanje od te kih nameta i ruku svoje starije kceri. Praveci se da je ozlojeden.ih je razdvajala pojedinacno su se borili ratnici. David u tren oka priskoci obeznanjenom Golijatu. Saul mu najzad dade pristanak. Junaku koji prihvati borbu s Fili -stejcem obecavao je neizmerno blago. plju tale su na njih podrugljive uvrede i progonio ih Zetwn 3(psidbvs%i prezrivi smeh diva. Golijat je vredao i blatio sve to je Izrailjcima sveto. Ogorcen njegovom drsko cu. koji je s tako naivnom samouvereno cu i ao u ne -izbe nu smrt. Cetrdeset dana neprekidno. da se uveri mo e li poneti oru je. povika iz sveg glasa: "Eda li sam pseto. Kad se jednom pojavio u logoru. istr e mu mac iz ruke i jednim udarcem odrubi mu glavu. pripasa mu mac i naredi da hoda atorom. I car Saul. Ali niko od Izrailjaca nije smeo da prihvati izazov Golijata. Prekaljeni ratnici isme -vali su ga i izgrdili kao utokljunca. naoru an velikim macem i dugim kopljem. Uz put zasta -de na brzom potoku i bri ljivo odabra pet o trih kamenova. od jutra do mraka. Kao vuk na bespomocno jagnje. David ponese samo svoj tap i pracku. i njegove vojskovode na celu s Avenirom kao i drugi ratnici. samo sasvim ozbiljno oporne -nu diva da se spremi za smrt. nije udostojio momcica ni da obrati pa nju na njegove pokrete.

silovito da se filistejska vojska razbe a na sve strane osta -vljajuci za sobom .

l pored svoje mladosti. uostalom. eleci da odobrovolji Davida. SAUL I JONATAN. mlade i ene. Opet posla e po Davida da muzikom isceli bolesno carevo srce. Bila je to gorka. za kratko vreme sakupio je ne sto. Uvek su mu izlazili u susret s pesmom i igrom uz pratnju bubnjeva. Mladic se izmace u posle -dnjem casu a koplje se uz fijuk zabode u zid. David je dobio pod komandu znacajan odred vojnika i tako postao najmladi vojskovoda u istoriji Izrailja. Cija je mogla biti ta intriga. David je odmah shvatio ta car namerava. lem i mac pobe -denog diva obesio je o zid svoje kuce. Posle izvesnog vremena tr e se iz otupelosti. Pod izgovorom da nije dostojan da mu bude zet. Sav filistejski logor. Postao je idol za stare. Ali David pogubi deset tisuca". poku ao je da se izvuce iz tog suludog poduhvata. u ocima mu sevnu mracni plamen mr nje. s brojnim stadom stoke i otetom izrailjskom imovinom pao je u Saulove ruke. vec mu ponudi mladu. Jednoga dana preko izaslani -ka porucio je Davidu da ce mu dati za enu svoju stariju kci. ne o eni ga svojom starijom kcerkom. stucuci sve vecu slavu i ljubav naroda. ako ne prvosve tenika. posluga nije smela glasa dici i samo je aputala po kutovi -ma: "Napade Saula zli duh Bo ji. nezaslu ena nepravda. U znak privr e -nosti predao mu je svoj dragoceni pla t. Odmah je krenuo na put i poveo samo malu grupu svojih naj -vernijih ratnih drugova. sklopio je s njim toplo i iskreno prija -teljstvo vec za vreme njihovog prvog susreta. Meravu. David mu je kao ratni trofej darovao glavu Golijatovu. Ali Saul je navaljivao sve vi e. Jonatan. bila zadovoljna. jer je odavno pomalo bila zaljubljena u mladog . Kao nagradu za pobedu nad divom. tako da mu na kraju nije preostalo ni ta drugo nego da izvr i zadatak. ali tajno je smislio plan ta da cini. DAVID. Zadatak je bio veoma opasan i Saul je racunao na to da mu se rival nece iv vratiti iz tog nerazumnog lova. Ali uporedo je rasla i careva zavist. kao da ga ne poznaje. l pored obecanja. Saul ga pogleda izgubljeno. Dva dana i dve noci mucila ga je sumnja da je Samuilo inspirator uvredljive pe -smice. Sadr aj pesmice duboko je dirnuo Saula. nepomirljivog neprijatelja. vec dvesta kapica. Ali najveca korist koju je izvukao iz dvoboja bila je ratna slava i popularnost u izrai -Ijskom narodu. David se dobro pokazao u ulozi vojskovode. mac i vojnicki opasac. izvodeci cudesne melodije. Mladi vojskovoda opet je i ao iz pobede u pobedu. U poteri za neprijateljem Izra -iljci su se zaustavili tek pod zidinama filistejskih gradova Gata i Akarona. koji mu je nekada otvoreno rekao da ce nastojati da ga li i prestola? Od muke. ako mu kao ratni trofej donese udne kapice sto ubije -nih Fillistejaca.gomilu le eva. carev sin i naslednik prestala. Nedvosmisleno ga je vredao i isticao ratne zasluge Davidove iznad svega ono -ga to je on tokom mnogih godina borbe ucinio za izrailjski narod. nesanice i velike srd be. dodu e. U izrailjskim gradovima docekivan je s velikim odu e -vljenjem. Isti onaj narod koji 33 je jo donedavno okru ivao tolikom ljubavlju i obo avanjem. koja je tom pramenom. Ubistvo omiljenog izrailjskog junaka moglo bi povuci za sobom nepredvidljive posledice. a mo da je i David s njim u dogovoru. Saul odjednom shvati da je malo nedostajalo da ucini neuracunljiv postupak. Praveci zasede Filistejcima. Mla -di harfista ude u sobu i odmah poce dodirivati strune prstima. te prorokova e u kuci". naimeno -vao ga je za vojskovodu nad hiljadu vojnika i otpremio ga u borbu s Filistejcima. tuniku. Nije mu se valj -da prividalo kad je na svakom koraku osecao da mu narod okrece leda. Mihalu. Iz mnogih pohoda protiv Filistejaca vracao se kao pobednik. U dvorcu je zavladala poti te -nost. um mu se toliko pomracio da je po -nekad mrmljao besmislene stvari. Dohvati uz tron pri lo -njeno koplje i hitnu ga na Davida. otvoreno istupiti. Ne zna se kad je i gde nastala pohvalna pesma u njegovu slavu koja je kru ila ulicama gradova i ubrzo stigla i do Gavaje: 266 "Saul pogubi svoju tisucu. a oklop. Nije smeo. Potajne nade izne -veri e Saula i on odluci da bar ponizi Davida.

.

U jednom tre nutku sti e vest da se Rami pribli avaju carski vojnici s nared bom da uhvate begunca. okru en brojnim prorocima. pa veli: ne treba da dozna Zciovo Jonatan. A David ode prvosve te -niku Samuilu i isprica mu svoje nevolje na dvoru. Privoleo ga je da se skloni u obli nje planine. samo je jedan korak izmedu mene i smrti". Zavaljujuci tome David je uspeo da se sakrije. polo ila je u postelju i dobro prekrila. stupi u kolo proroka koji su mahali rukama pevajuci.ao ocu da se zauzme kod njega. pravdajuci se da joj je David pretio smrcu ako mu ne pomogne da pobegne i da je prevaru ucinila pod prinudom. padajuci u stanje potpunog zano -sa. A David mu odgovori sa sumnjom u glasu: "Otac tvoj zna dobro da sam na ao ljubav u tebe. Posle dugih ubedivanja odo -brovoljio je Saula i David je mogao da se vrati na carski dvor. u njegovu odecu obukla lutku. Najgore je bilo to to je sutradan trebalo da bude gozba koju je Saul priredivao o mladini za svoje najbli e saradnike. pevajuci i igrajuci uz lu -pu bubnjeva i zvuke svirala. i pretio je da ce ga ubiti. Ali Saul je bio nepopustljiv i gnevno naredi: "Donesite mi ga u postelji da ga pogubim. to je kod Saula izazivalo zavist i strah. Citav dan le ao je tako u dubokoj nesvesti -ci. jer bi kao mu starije kceri imao vece izglede na presto. To je istovremeno bio i najvi i dr avni savet. Cim prekoraci zidine grada. Ali brak nije doneo nikakvo olak anje na carskom dvoru. _ali ga opet proma i. pokaza im postelju i rece da David le i te ko bolestan. Go -njeni zlosrecnik vratio se u Gavaju." Tada se otkri enina podvala. Davida vi e nije bilo u gradu. jedinom svome prijatelju: " ta sam ucinio? Kakva je krivica moja? l ta sam zgre io ocu tvojemu te tra i du u moju?". iskrao se iz dvora i pobegao svojoj kuci u gradu. ali se u njemu postepeno budio stari nagon iz mlado -sti. A Saul posla po njega stra are. Samuilo i proroci izado e mu u susret. buncao s penom na ustima i.junaka.^ 268 Zenon 9(psutbvs%i u sve vecem strahu. dok najzad ne pade na zemlju potpu -no nag i bez svesti. a kad se najzad probudio. MIHALA l JONATAN SPA AVAJU DAVIDA. da ce ga na vreme upozo -riti na opasnost. a vojni -ci su se vratili u Gavaju praznih ruku. tu io se. pesmom i vikom padali u stanje najvi e verske ekstaze.^. Jonatan ga je te io kako je umeo i uveravao da mo e racunati na njegovu pomoc. jer je otac navikao da mu poverava svoje pla -nove. trgao sa sebe odecu. Rekla mu je da pobegne kroz prozor. bojao se da se na gozbi pojavi. Ali sloga nije dugo potrajala. a zatim je. Vrteo se ukrug.. po drugi put hitnu koplje na svog omra enog suparnika. Ali je izbegla kaznu. Ne obaziruci se na to to se mo e zameriti ocu. Saul ih je u pocetku posmatrao ispod oka. jer mu je David opasan suparnik za krunu. U tim tra -gicnim trenucima Jonatan se pokazao kao pravi prijatelj. David jo nije izgubio nadu da ce se pomiriti sa Sau -lom i zato nije hteo ru iti mostove za sobom. David se ljutio na Saula to ga je prevario. a on je oti . dok na kraju i oni nisu uvuceni u mahni -tu igru. Zato je zamolio Jonatana da obavesti oca da je morao otici u Vitlejem na porodicnu . koji su igrom. Saul je jo dvaput slao po Davida vojnike. da se_ po ali na svoju sudbi -nu Jonatanu. Tada je car odlucb da sam ode u Ramu da se docepa neuhvatljivog begunca. Prvosve tenik im izade u susret. ali i oni su podlegli prorockim urocima i nisu izvr ili naredenje. Mihala je spasla mu a u poslednjem trenutku. U trenutku kad mu se od gneva svest ponovo pomraci. da se ne o alosti. ali znajuci neu -racunljivu carevu narav. Opijen verskim nadahnucem. sa koga niko nije smeo izostati iz njegovog okru enja. A Saul je sumnjao na Davida da je u savezu s prvosve tenikom. kad im je i sam pripadao. Neopravdana odsutnost znacila bi odricanje poslu nosti i povukla bi za sobom najvecu nemilost. upozorio ga je na opasnost koja mu preti. Praznoverni vojnici gledali su ih ^. Kad udo e carevi stra ari. Ali tako iv bio Gospod i tako bila iva du a tvoja. David je odnosio nove pobede nad Filistejcima. Cim je pala noc. Tada je David shvatio da je stvar ozbiljna. Dovedo e Mihalu pred oca.

.

di uci na noge sve svoje oru ane snage. Doznav i od nekih ljudi da je car licno krenuo za njim u poteru. celog iduceg dana ni parce hleba ne uze u usta. David umace iz opasnog grada i savi sebi gnezdo u te ko pristupacnoj gorskoj pecini. Ulicni prolaznici odmah su u njemu pre -poznali slavnog pobednika nad Golijatom. a na kraju ipak su se 270 odva ili da ga svezu i odvedu pred cara. A prijatelji su se dogovorili da se David sakrije u brdima kod Gavaje i da tamo saceka vest < kako ce Saul reagovati na njegovo opravdanje. Jonatan srdito ustade od stola i ode u svoju sobu. Ahimeleh je bio pla ljiv covek i zato mu David nije odao da je u nemilosti. U sumrak se iskrade iz dvora i upozori Davida da nikad vi e ne izlazi na oci caru. a prolazeci pored kucnih vra -ta arao na njima neke magicne znake. kao ljudi dusima opsednuti." Ocevo upozorenje da ce zbog Davida izgubiti presto ako ga bude podr avao i dalje. kao to smo se za -kleli obojica imenom Gospodnjim rekav i: Gospod da je svedok izmedu mene i tebe i izmedu mojega semena i tvojega seme -na doveka. Od te raznolike i neposlu ne gomile David je stvorio disciplinovanu dru inu od est stotina du om i telom njemu odanih ubica. Ali se prevario u nadi da ce ostati nepoznat. jer je zaslu io smrt. Ako se bude fl pona ao mirno. sedi te istaknutog sve tenika Ahimeleha. David se triput pokloni pred vern -im prijateljem. David je oti ao u grad Nov. Saula zahvati neobuzdana jarost. trudio se da mu iz usta tece slina. sve tenik ga je nahranio rtvenim hlebom. kod staroga grada Odolama. gde je carevao Ahis. Dode dirljivi trenutak rastanka. ne znajuci ta s njim da ucini. ne mogu racunati na izmirenje. Vukao se ulicama buncajuci. S neskrivenom gorcinom upitao je oca ta je to David ucinio da je zaslu io smrt. begunci stavljeni van zakona. a zatim se vratio u zemlju Judinu i sakrio se u umi Jaret. postao je voda bande koja je ivela od razbojni tva i iznudenog otkupa. nece se utvrditi ni ti ni carstvo tvoje. Iskrao se u Mispu Moavsku da preda svoju porodicu pod za titu tamo njeg cara. Saul je u meduvremenu doznao da je sve tenik Ahimeleh pomogao Davidu pri bekstvu . Strahujuci za sudbinu svoje porodice. A u isto vreme pohitali su k njemu svakojaki ljudi s raznih strana: pustolovi eljni burnih dogadaja. a ako padne u svoju ne -obuzdanu jarost videv i prazno mesto za stolom. a Jonatan rece Davidu: "Idi s mirom. Po to nije imao ni ta drugo pri ruci. plemenito Jonatanovo prijateljstvo. Rastajuci se obojica su ronili suze. nije pokolebalo nesebicno. bice to povoljan znak. Jednom recju. pa se pretvarao da je lud.svecanost. u praz -novernom strahu. razbijao iz za -sede manje carske jedinice i branio narod od napada Filistejaca uzimajuci za to danak. Umobol -nici. Saul je gonio Davida sa sve vecim besom. u ivali su privilegiju nedodirlji -vosti. naredi da ga puste na slobodu. udaljenom dvadeset i pet kilometara jugozapadno od Jerusalima. Gradani Gata. zaklinjuci se na vernost do kraja i -vota. Jonatan je ispunio prijateljevu molbu i nai 269 ao na gnevno ocevo odbijanje: "Nevaljali i neposlu ni sine! Zar ja ne znam da si izabrao sina Jesejeva sebi na sramotu i na sramotu svojoj nevaljaloj majci? Jer dokle je iv sin Jesejev na zemlji. Ali ga proma i i vrh se abi u drveni zid sobe. dugo su i li za njim. pa mu je poklonio i Golijatov mac koji je cuvan u svetili tu. Na njihovom celu vr io je drske prepade u potrazi za hranom. Duboko potresen burnim dogadajem. vec mu je rekao da ga je car poslao u tajnu misiju." SECA SVE TENIKA l DAVIDOVO POTUCANJE. U jednom ca -su David je osetio da gubi tlo pod nogama. Davidu pade na um neobicna pomisao kako da izbegne osvetu Filistejaca. a Jonatan ga zagrli i najne nije poljubi. zato po lji sada i dovedi ga k meni. Doveden do belog usijanja tim gerilskim ratom. Naglim po -kretom posegnu za kopljem i hitnu ga na sina. Ahis s gadenjem po -gleda ludaka i. David je zatim pohitao u filistejski grad Gat. pozvao ju je kod sebe preko poverljivog izaslanika. koji je na celu osamdeset i pet sve tenika prinosio Jehovi rtve u tamo njem svetili tu. siromasi gonjeni zbog poreza i dugova i mlade eljna ratne slave.

najamnicka banda krvo edno se bacila na grad. jedan od najamnika iz zemlje Edomske. Tada mu je u pomoc pritekao potkazivac Doik Edomski. do ao mu je preru en Jonatan da ga upozori na oceve namere i da ga uveri u svoje nepokolebljivo prijateljstvo.snabdev i ga hranom. i srecno zaobi av i neprijateljske stra e. oce moj. Uzeo je samo pobodeno u zemlju kraj uzglavlja Saulovo koplje i vrc s vodom. skupa sa enama i decom. pocev i od zapoved -nika pa do najobicnijeg stra ara. pojavio se na vrhu stene i ma uci odsecenim parcetom carevog pla ta povika: "Evo. Niko nije smeo da digne ruku na svetu sve tenicku licnost i tako pocini svetogrde. a ti vreba du u moju da je uzme . Gospod neka sudi izmedu mene i tebe. Docnije.. Po speci -jalnom izaslaniku obavestili su Saula da David boravi u njiho -vom gradu i da ce mu ga predati ako odmah dode. odbili su da izvr e presudu. vratio se svo -jim ljudima. Za cara vi e nije postojala ni najmanja sumnja da su sve tenici u dogovoru s Da -vidom i da mu krce put do prestola. sve tenik Avijatar. S plamenim arom vodio je tri hiljade vojnika da se po svaku cenu docepa mrskog suparnika. a tebe ne ubih. Ali cim je odbio napad." Drugi 272 put se David odlucio na jo veci podvig. Odmah je krenuo s voj -skom u Nov da tamo nje sve tenike kazni zbog zavere i izda -je dr ave. Jednoga dana dok se skrivao u pustinji kod Zifa. Otad je sa svojim drugovima po oru ju boravio po planinskim i pustinjskim krajevima. Za kim je i ao car Izrailjev? Koga goni ? Mrtva psa. Ali zaveru je na vreme otkrio sve tenik Avijatar i David je uspeo da se iz zasede izvuce. njegov vojskovoda. U zoru se opet popeo na vrh nepristupacne stene i rugao se Aveniru to je tako slabo cuvao svoga gospodara. Mogao je tada da ubije cara. Potkazivac je bio D$k. porucio mu je da nekoga po alje po koplje i vrc. a zatim je posekla sve stanovni tvo. uvu -kao se nocu u carev logor i u ao u ator. evo vidi skut od pla ta svojega u mojoj ruci: odsekoh skut od pla ta tvojega. i neka me osve -ti od tebe. Izgledalo je da je sudbina op -koljenih zapecacena. buhu jednu. Ali stanovnici Zifa bili su uz cara i obavestili ga o mestu Davidovog boravka. Na znak Saulov. eleci da zadobije carevu milost. Vojnici njegove telesne garde. magarci i ovce. da pohita u susret neprijatelju. i Ahimeleha medu njima. l tada je prvi put do iveo te ak poraz. David je doznao da Filistejci opsedaju grad Keilu. U pratnji titono e. Saul je bio toliko gne 271 van na nabedene izdajnike da je naredio da se pokolju cak i volovi.. KAKO JE DAVID PO TEDEO SAULA l KAKO JE ZA -VOLEO AVIGEJU. Ahimeleh se uzaludno pravdao da je bio rtva Davi -dove prevare. stigao je do Davida i postao njegov najodaniji pristalica. ali ruka se moja nece podignuti na te. ali nije eleo da se uprlja krvlju pomazanika. Saul je ostao gluv na njegova obja njenja i izdao je naredbu vojnicima da ga pogube. poznaj i vidi da nema zla ni nepravde u ruci mojoj. Saul je brzo stigao i opkolio brdo na kome se David skrivao s odredom od est stotina ratnika. Samo se tiho pri -vukao i odsekao mu parce pla ta. Postiden . Od pogroma se spasao samo jedan od Ahimelehovih sinova. Slucaj je hteo da se u mracnom uglu pecine skrivao David sa nekoliko svojih drugova. pojavio se na celu svojih ubica i izrazio spremnost da izvr i naredenje. Tada je stigla stra na vest da su Filistejci iznenada prodrli u izrailjske zemlje. pobila sve sve tenike. Njegov pratilac hteo je da ubije cara. ali stanovnici su mu uzvratili podmuklom izdajom. Saul je odmah morao odu -stati od opsade. ali David se gnu ao muckog ubistva. Bez oklevanja pohitao je u pomoc i izbavio ga iz nevo -Ije. Jednom za vreme potrage u ao je u pecinu za svoje biolo ke potrebe. kad je Saul na celu svoje vojske krenuo dalje. Saul se jo nikad nije na ao u tako neprijat -noj situaciji. gde je lako bilo zametnu -ti trag poteri. ponovo je po ao u poteru za Davidom. goneci ga po pustinjama i gorskim cestarima. koji su ga zabrinuto cekali. Izvrgav i ga tako podsmehu vojnika. i da ti nisam zgre io. spavali dubokim snom. gde su Saul i Avenir. Iskrav i se nocu iz gra -da koji je u dimu i plamenu polako nestajao.

.

koju mu je docnije Saul oduzeo i udao za Faltija. Eda li cu uzeti hleb svoj i vodu svoju i meso to sam poklao za ljude koji mi strigu ovce. pokorno mu se pokloni do zeml 273 je i moleci rece: "Neka gospodar moj ne gleda na toga nevalja loga coveka.. l recite mu: Zdravo!. (Psalam 56. A ja slu kinja tvo ja nisam videla momaka gospodara svojega.. i pogledah na te. iako je i njemu pru ao za titu. ali nikad nije dirao stada svo -jih sunarodnika. pastiri su tvoji bivali kod nas. opomenuce se slu kinje svoje. Na celu cetiri stotine svojih ljudi. Ahinoamu. Zla sudbina i neprestano potucanje doveli su ga u stanje duboke depresije.. Svaki dan izvrcu reci moje. DAVID U SLU BI FILISTEJACA l TRAGICNA SUDBINA SAULOVA. pohita u susret hajduckom vodi da ga odobrovolji. Uzimao im je samo redovan porez u naturi za cuvanje njihovih stada i kuca od napada beduinskih i filistejskih pljacka a. optu iv i mu a za glupost. Tamo mu se smerno pokloni do zemlje i rece: "Evo slu kinje tvoje. Cim David doznade za to. i jo jednu Izrailjku.. to god misle. jer tra e du u moju. A kad se najzad otreznio. po to je logorovao u blizi -ni i vec samim svojim prisustvom rasterivao otimace. Bo e. Ovce. jer covek hoce da me proguta. Jednom mu je do lo do u iju da je Naval oterao ovce na goru Karmil da ih stri e. poslu ah te. preki -nuo je poteru i vratio se u Gavaju. 2-3) . i ni ta im nije nestalo dokle god bejahu na Karmilu." Za to vreme Naval je povodom zavr etka stri e ovaca priredio bogatu gozbu i opio se do besvesti. i ne ucinismo im nepravde. da slu i i da pere noge slugama gospodara svojega. Mnogo docnije talentovani pesnik pripisace mu reci prepune istinskog bola: Smiluj se na me. Njegov ogromni imetak iznosio je tri hiljade ovaca i hiljadu koza." David je vec imao dve ene." Takav odgovor silno razgnevi Davida. neprijatelj me svaki dan prite njuje. ali je samo Avi -geju istinski voleo.svime to se zbilo i malo dirnut vite kim Davidovim postupkom. nece ti biti spoticanja ni sablazni srcu gospodara mojega da je prolio krv ni za to i da se sam osve -tio gospodaru mojemu. A tada mudra i lepa Avigeja.. Mihalu. paze za petama mojima. Udovica bez premi ljanja sede na magarca i pohita u njegov logor sa pet svojih slu kinja. Avigeja isprica kakva mu je velika opasnost pretila. koji te danas posla meni na susret! l da su blagoslovene reci tvoje.. David od njega nikad nije uzimao otkup." Lepota i blagost enina ucini e silan utisak na Davida. prikrivaju se. Cuo sam da stri e ovce. smesta pode da drznika nauci pameti. jednog od vernih svojih pristalica. side s magarca. idi s mirom kuci svojoj. aovoreci im: "Idite na Karmil. zamoli Avigeju da mu bude ena.. pet zgotovljenih ovaca. volove.. Navala. dve me ine vina. Napade i grubo izgrdi vojnike: "Ko je David? l ko je sin Jesejev? Danas ima mnogo sluga koji be e od svojih gospodara. eto. koje si slao. Zato joj ganuto odgovori: "Da je blagosloven gospod Bog Izrailjev. Zato mu je uputio deset momaka s molbom za hranu. koze i drugu hranu oti -mao je uglavnom od Filistejaca. sto venaca suvog gro da i dvesta venaca smokava. l kad Gospod ucini gospodaru mojemu svako dobro koje ti je obrekao i postavi te vodom Izrailju.. Daj sluga -ma svojim i Davidu sinu svojemu to ti dode do ruke. Na magarcima donese dvesta hlebova. i otidite k Navalu i pozdra -vite ga od mene. bezumlje je kod njega. David je znao da car u svom besu nece da se smiri dok ga ne ubije ili ne uhvati ivog. pet merica pr enog i -ta. U stepi kod Maona napasao je svoja stada izvesni bogata po imenu Naval. ena Na -valova. Cim se pribli i Davidu.. Ta vest ga je toliko potresla da je dobio srcani napad i umro posle deset dana. sve meni o zlu.. Skupljaju se. David je morao de se brine za ishranu svoje dru ine.." Ali boga -ta je bio krt i ne ba ugladen covek. pa dati ljudima kojih ne znam odakle su. Trebalo je napustiti granice Izrailja i skloniti se negde dokle ne dopire njegova ruka.

a kad je predavao Ahisu plen: volove. Ponudio se u slu bu Ahisu. Posle tra enja obave tenja me -du stanovni tvom. provodio je dane u cetiri oka sa svojom usamlje -no cu i ogorcenjem. Njegov ugled bio je tako veliki da ga ni David nije smeo ubiti. iako mu se za to dvaput ukazala prili -ka. trebalo se odluciti na bolni. stanovnicima zemlje Judejske. medu kojima i njegovu porodicu. Na licu mu se video izraz umora i ravnodu nosti. Za trenutak se tu no zamisli. Ali carevi i kne evi filistejski nisu verovali Izrailjcima i odlucno su zahtevali da se uklone iz njiho -vih redova. potuce ih i ote im zarobljenike i svoju porodicu medu njima. po njegovom mi ljenju. koji je pre ao na stranu Filistejaca i zato. David je dobio u leno gradic Siklag. prizivaci duhova i carobnjaci. A nad mladu izrailjsku dr avu nadneli su se crni oblaci. U to vreme u Rami je zavladala velika alost. Niko nije poricao njegove ogromne ratne zasluge i te ke napore koje je ulo io za velicinu Izrailja. David se vratio u Siklag. sa dve ene. govorio mu je da ga je oteo od Izrailjaca. caru filistejskog grada Gata. Lakoverni filistejski car poverovao mu je i trljajuci ruke od radosti. a odgovaralo mu je da Izrailj i dalje slabi zbog dina -stickih trvenja. kamile i drugu imovinu. Saul je odlucio da preru en od kod . Vecina Izrailjaca jo uvek ga je po tovala. Ali je pusto io zemlje Amalica -na.tenike. dakle u samom srcu Izrailja. Pomoc est stotina u borbama prekaljenih ubica nije bila za pot -cenjivanje. poni ava -juci korak. Uni tavao je sve do poslednjega. Posle Da -vida. u osnovi zadovoljan to nije morao'da se bori protiv svoje brace. U licnom ivotu Saul je sacuvao jednostavnost i cistotu obicaja. Amalicani u znak odmazde pretvorili Siklag u prah i pepeo i odveli u rop -stvo mnogo stanovnika. ma -garce. da su u njegovom odsustvu. hvalio se ovim recima: "Ba se omrazio s narodom svojim Izrailjem. da ne bude svedoka njegovim najezdama. U ka -menim zidinama tvrdave. odakle se pru ao pogled na celu dolinu. Ljudi koji su uspeli da se spasu docekali su Davida s placem i grd -njom. Ogromni filistej -ski logor izazivao je u njemu nemir i osecanje bespomocnosti pred sudbinom koja se ne mo e izbeci. nedaleko od Gaze. pa upita svoje odane prijatelje ima li u blizini neka vracara to predvida buducnost. pa je u zemlji zavladalo nepoverenje i strah od terora. Saul je razmestio svoju vojsku na padinama gore Gel -vuje. Avigejom i Ahinoamom. da u prestojecoj borbi za carsku vlast zadobije njihovu podr ku. narod je navikao da koristi njihove <Bi6fijs/<e legende 27$ usluge.io i drugog najopasnijeg protivnika. Nekada nji neprijatelj primio ga je veoma gostoljubivo. cak i volela.Nije imao drugoga izlaza. Njene granice pre la je mocna vojska saveza fili -stejskih careva. zato ce mi biti sluga doveka. u dolini Jezrael. Tada ih je u Izrailju bilo mno tvo. Mogao je sada te sporove da podstice iskori ca -vajuci Davida protiv Saula. Ali neprestane sve tenicke mahinacije i glasovi da je Samu -ilo pomazao Davida za cara. ne tedeci ni ene ni decu. Zacudeni dvorani podseti e ga da je nare -dio da se istrebe svi carobnjaci. David smesta krenu u poteru za razbojnicima. Ahis mu je nalo io da napada izrailjske zemlje. jer se od ivota rastao prorok Samuilo. koju je sagradio na nepristupacnoj ste -ni u Gavaji. vekovnih neprijatelja jevrejskih plemena. Stotine pancirnih bojnih kola i hiljade oklopnika ulogorilo se u Sunimu. naredio je da se pohvataju i pobiju njihove pristalice: svakojaki vraci i vracare. Plen razdeli svojim zemljacima. Nastanio se tamo sa svojom vojskom i s celom porodicom. Ali pokazalo se. to bi se smatralo iz -dajom." Filistejci su se pripremali za novi rat protiv Saula. pa su mu cak zapretili i kamenovanjem. doznali su da se u Endoru sakrila stara vra -cara koja priziva utvare mrtvih i ispituje ih za buducnost. nije vi e mogao polagati pravo na presto. poremetili su mu du evnu ravno -te u i naveli ga na neuracunljive i despotske postupke. Ahis je poveo i Davida sa est stotina njegovih vojnika. Saul se re . eleci da utera strah u sve . ali David nije ni pomi ljao da ratuje sa svojom zemljacima.

Zato ga nece mimoici kazna: u borbi . Uzvracajuci mu zahvalno cu. Ali momak se ustezao da ubije cara. jer ne htede da pre ivi svoga gospodara. pado e sa hiljadama svojih ratnih drugova. Celu tu pricu izmislio je u nadi da ce ga David nagraditi za smrt supar -nika. po to sam nije video duha. David naredi da ga pogube to se usudio da digne ruku na carskog pomazanika. upita ga ciji duh da tra i. isprica da je macem probo ranjenog cara na njegov vlastiti zahtev. Ali smrt Jonata legende 277 nova bacila ga je u pravo ocajanje. Ali Samuilo je i posle smrti ostao neumoljiv. Vest o skrnavljenju carskih posmrtnih ostataka stigla je do sta -novnika grada Javisa. Cim pade noc. i Saul se sam ubi baciv i se na o tricu maca. i kad vide da im ne mo e umaci. Tek kad se zakle da joj se ni ta lo e nece do -goditi. iznuren od jada. kriknu prestravlje -na. a zatim ce doci pro -past celog njegovog roda. Fi -listejci su zauzeli dolinu Jezrael i tako obezbedili sebi strate ki povoljan polo aj za osvajanje celog Hanana. Kad ga povrati e. l tek tada shvati da je tajanstveni do ljak car Saul. DAVID OPLAKUJE SAULOVU l JONATANOVU SMRT. prestala je da postoji. Izrailjci pretrpe e stra -hovit poraz. koji ga ni u najte im trenucima nije napu -stio i kakav se retko srece u ivotu. Filistejci odrubi -se Saulovu glavu i zajedno s oru jem izlo i e je u hramu Astar -te i Dagona. nesebicnog prijatelja. Upitan za pojedinosti. Sutradan je David. baci mu se pred no -ge. Plakao je David previjajuci se u neute nom bolu. Placuci i kukajuci. jer je to istovremeno zna -cilo i propast prve ujedinjene izrailjske dr ave. oni ukrado e mr -tvoga cara i dostojno ga sahrani e na groblju svoga grada. glave pra inom posute. Tragicni Sa -ulov kraj duboko je rastu io Davida. Jonatanovo mesto u nje -govom srcu niko vi e nece zauzeti. A onda . A u stvari. uze zalogaj hleba i komadic te -letine. Po opisu vracarinom. be eci s boji ta nai ao je na les Saulov i ski -nuo s njega carske znake pre nego to su stigli Filistejci. Samuila. Ali se u svom racunu grdno prevario. vracara ga ne htede pustiti da ude. medu njima i plemeniti Jonatan. Opet mu je prebacio uzurpaciju prvosve tenickih prava i samim tim ga enje volje Jehovine.nje. "Za to si me prevario? Ta ti li si Saul?". i kao dokaz da govori istinu uruci Davidu venac i grivnu. l verni sluga probode se ma -cem. dado e se u panicno bekst -vo. 276 s Filistejcima poginuce sa svojim sinovima. Sinovi Saulovi. ne htede da se okrepi. oznake carske vlasti. Za tragicne dogadaje u dolini Jezrael David je doznao tek kad se vratio u Siklag iz pohoda protiv Amalicana. iako je bio potpuno onemocao. To bese Amalicanin iz izrailjskih najamnickih odreda koji je ucestvovao u nesrecnoj bici. Izgubio je jedinog vernog. slomljena srca. ogrnu se put -nickom kabanicom i u pratnji dvojice titono a tiho se iskrade iz logora. Nekakav covek u poderanoj odeci. Saul je opet umiri i. a oni to ne izgibo e. Poklonio mu se t pokorno i molio ga za savet kako da postupi u stra noj opasno -sti od Filistejaca. Do ve -ceri niko nije ni pomislio na jelo i niko cele noci oka sklopio nije. Tek posle dugog i upornog navaljivanja vracarinog. upita je ko se na njen poziv pojavio. koje je Saul svojevremeno oslobodio od vlasti Amonaca. Dr ava koju je ve -likim frudom stvorio Saul. Saul je zamoli da sa onog sve -ta dozove Samuila. Stra na vest toliko pogodi Saula da se onesve cen sru i na zemlju. Uz pomoc magicnih cini vracara prizva utvaru prorokovu. saop ti mu vest o smrti Saula. prepoznao je . udarao glavom o zid i razdirao odecu na sebi. a s njim su jadikovali drugovi po oru ju i porodica. Saul. svoga davna njeg upornog protivnika. uspe da pobegne s bojnog polja. iako ranjen. A telo mu obesi e na zidine grada Vet-Sanskoga. rece svome titono i da ga ma -cem dotuce. Ali Filistejci su mu bili za petama. U strahu od carskih progonitelja. nem i turoban tumarao odajama. Sledeceg dana rasplamsa se bitka.

Jo od vremena sukoba sa Samuilom i krvoprolica u Novu. koja je ceo dan trajala. Zato se ne treba cuditi to su ga posle propasti Saulove pozvali u Hebron i proglasili za judejskog cara. da se ne vesele kceri filistejske i da ne igraju kceri neo -brezanijeh. cetvrtog Saulovog sina. koji je otada imao stvarnu vlast u celom Izrailju izuzev Judeje. brate Jonatane. Pobuna protiv Saulove dinastije. znao je da pravi izvor nesuglasica le i u antagonizmu koji je od pamtiveka vladao izmedu severnih i ju nih plemena. po to je kao provincijski uzurpator podrivao jedinst -vo Izrailja i izazvao njegovo razbijanje na dve zaracene dr a -vice. i kitio vas zlatnijem zakladima po haljinama va im. niti je mac Saulov dolazio natrag prazan. pa je postao slepo orude u rukama svemocnog Avenira. pre ili kasnije morala je dovesti do gradanskog rata. vec je i delio s nji -ma plen otet od Amalicana. koji vas je oblacio u skerlet lijepo. Kao od * Ova elegija. glavni vojskovoda Avenir. Fili -stejci. mili i dragi za ivota. David se za to planski pripremao. prethodile su joj pojedinacne bo -rbe u kojima se ogledalo dvanaest Venijaminovih i dvanaest Ju -dinih potomaka. Saul i Jonatan. izrazi svoj ocaj potresnom elegijom: Diko Izrailjeva! Na tvojim visinama pobijeni su. U isto vreme. ni za smrti se ne rastavi e. Sedam i po godina svoje vladavine u Hebronu David je iskoristio da formira mocnu i bor -benu vojsku pod komandom sposobnog vojskovode Joava. i propade oru je ubojito!* DAVID POSTAJE CAR JUDEJSKI l BORI SE ZA IZRA -ILJSKI PRESTO. nazvana "Pesma luka". jer je tu bacen tit s junaka. ne samo to je branio svoje sunarodnike od napada pustinjskih plemena. 279 . ni ta nisu naslucivali. bio si mi mio vrlo. a Isvostejevi ratnici dado e se u bekstvo. Posle bitke. Gradanski rat otpoceo je krvavom bitkom kod jezera Ga -vaonskog. veca mi je bila ljubav tvoja od ljubavi enske. i ne razgla ujte po ulicama Askalon-skim. Ubrzo zatim otpocela je prava bitka. judejska vojska pod vodstvom Joava odnela je potpunu pobedu. Po starom obicaju. lak i od orlova i jaci od lavova bijahu. Zato je od samog pocetka nastojao da pridobije naklonost severnih pleme -na i u tom cilju odmah je uputio izaslanstvo gradanima Javisa da im zahvali to su ukrali Saulov les i carski ga sahranili. David je otkazao poslu nost caru i tako doveo do rasce -pa dr ave. koga je po -dr avalo deset severnih plemena. Smatrali su ga za bezopasnog i podesnog vazala koji radi u nji -hovu korist. Isvostej je bio covek slabe volje i bez ikakvog uticaja. David je pripadao Judinom pokoljenju. dodirujuci strune. nalazila se u ranije pomenutoj Knjizi pravednoga. Kako pado e junaci. daleko od filistejskog doma aja.dohvati svoju omiljenu harfu i. u zajordanskom gradu Mahanajimu. a Davida su smatrali za poslu nog izvr ioca njihove volje. proglasio je za cara Isvosteja. tit Saulov. kao da nije pomazan uljem. Borba je bila tako estoka da su svi do jednog izginuli. Kako pado e junaci u boju! Jonatan kako pogibe na tvojim visinama! ao mi je za tobom. Pu -stio je vest po celom Izrailju da je oglasio u svome kraju alost i naredio da se ubije Amalicanin koji se usudio da digne ruku na car t U tim nastojanjima usrdno su mu pomagali sve tenici. Kceri Izrailjeve! Placite za Saulom. 278 metnik i voda razbojnicke bande. Po to je bio ne samo sposoban i iskusan vojskovoda nego i vest i dalokovid politicar. Bez krvi pobijenijeh i bez masti od junaka nije se vracao luk Jonatanov. Tako je obezbedio sebi njihovu toplu zahvalnost i privr enost. bili su nepomirljivi neprijatelji doma Saulovog. koju je podr avala vecina naroda. Gore Gelvujske! Ne padala rosa ni da d na vas. i ne rodilo polje za prinos. kako pado e junaci! Ne kazujte u Gatu. ciju budnost je uspeo da uspava.

.

Posle burnog razgovora sa carem. morao se pomoriti sa sudbinom. To je ubrzo dovelo do otvorenog skoba. a pre svega ubicu svoga brata. ali je imao malo iskustva u ratnom zanatu. za to ga pusti te otide? Poznaje li Avenira sina Nirova? Dolazio je da te prevari. Avenir je bez te koca nagovorio plemenske stare ine da stupe u pregovore. A sad mu se slava gasila tako naglo da vi e nije bio siguran ni u podr ku svoje vojske. Avenir ga triput pozva da potra i sebi drugog protivnika. Po drevnom obicaju. tim pre to zbog pretrpljenih poraza drugog izlaza nije ni bilo. Glavni vojskovoda Joav u to vreme je boravio u logoru medu svojim vojnicima. naredio da se vrati kuci. nije se hteo . krenu u poteru za omrznutim Avenirom. pa je prisvajan -je Resfe moglo predstavljati znak da Avenir priprema prevrat. odlucio je da ne . ali i svakojakih snala ljiva -ca koji su vi e voleli da na vreme predu na stranu pobednika. po njegovom mi ljenju. David odneti pobedu nad domom Saulovim. Placuci i kr eci ruke od ocaja trcao je za svojom voljenom. Obespravljeni mu . Joav ga namami natrag u Hebro^ i u toku razgovora mucki ga probode. u su tini zadovoljan to se na tako neocekivan nacin resio opasnog saveznika. dok je David postizao sve vecu nadmoc. Zbog stalnih neuspeha Avenir je gubio uticaj u Mahanajimu. za to da te sastavim sa zemljom? l kako bih smeo pogledati u Joava brata tvojega?". pravo na harem umrlo -ga cara pripadalo je samo nasledniku prestola. Avenir je dolazio k tebi. Avenir je opomenuo Isvosteja da za krunu ima samo njemu da zahvali. Tada Ave -nir. u velikom bolu razdera odecu i zakle se da ce se krvavo osvetiti Aveniru. U jednom trenutku izgubio je kontrolu nad sobom i otvoreno mu rekao da ce. Bio je. pre svega.to preduzme. David je prihva -tio Avenirov predlog pod uslovom da mu dovede njegovu neka 2SO da nju enu Mihalu. "Od -stupi od mene.govorio je. da vidi kuda hodi i da dozna sve ta radi . To nasilje bilo je zlo -slutno za Isvosteja. krvna osveta smatrana je u Izrailju tako svetom i neopozivom da joj se cak ni on nije smeo suprotstaviti. Avenir se vracao u Mahanajim. David je imao vi e razloga da ne kazni Joava za podmuklo ubistvo. jednu od Saulovih nalo nica. Njen mu Faltije bio je neute an. Oslonac njegove moci bilo je sveop te uverenje da je on najveci izrailjski vojskovoda. Avenir je tra io nacin da ucvrsti svoj polo aj i zato je pri -grabio Resfu. Rat za izrailjski presto bio je estok i dugotrajan. A osim toga. ako obeca da mu nece ni ta uciniti i da ce mu poveriti du nost glavnog vojskovode. Asailo. Osecajuci da mu vlast izmice iz ru -ku. Davidu je potajno uputio izaslanstvo s porukom da ce sa celokupnom vojskom preci na njegovu stranu. Ugovor je bio sklopljen i David je u cast izaslanika priredio sjajnu gozbu. Avenir je na silu oteo Mihalu. morade prihvatiti dvoboj i bez muke se otrese nametljivca probov i ga kopljem. Po to su sve tenici vec odavno irili glasove da je Jehova odredio Davida za cara Izrailja. To bese estok mladic. dok Avenir nije izgubio strpljenje i. cak i iz severnih krajeva. Zbog toga je izbila o tra svada izmedu cara i glavnog vojskovo -de." Joavu se. Izaslanstvo severnih plemena nai lo je u He -branu na dobar prijem. preteci mu smrtnom kaznom. Avenir je odlucio da bez odlaganja preduz -me mere da se spase od konacne propasti.Joavov brat. Ali Asailo u svojoj plahovitosti ostade gluv na sva upozorenja. pa cak i prezirati. l najzad. hteo ne hteo. U njegove redove dolazilo je mno tvo ratnika. koga je po rodovskom zakonu mo -rao osvetiti. Izrailjci su postepeno gubili tlo pod nogama. nemocan pred samovoljom sil -nih. Iznenaden ve cu o ugovoru. Pod izgovorom da David ima jo ne to da mu saop ti. pohita Davidu i sav ogorcen rece: " ta ucini? Gle. koji su se s vremenom uverili da samo on mo e odbraniti Izrailj od Filistejaca. Medu njima je bilo iskrenih rodoljuba. Kad Joav nade na boji tu les svoga brata. Marionetski car Isvostej i njegovi dvo -rani stado e ga omalova avati. koju je Saul udao za drugoga. kome se cak ni David ne mo e odupreti. naravno. Slabi i pla ljivi car naslutio je u tim recima pretnju da ce biti napu ten i prepla en pokorno se vratio u svoje odaje. nikako nije moglo svidati to Avenir ponovo zadobija carevu milost. Video je u njemu stra nog suparnika za mesto glavnog vojskovode.

U dvorcu u Mahanajimu iveo je Jonatanov sin. David je vr io juri za juri . David naredi da se careubice pogube. Potiskivani iz grada u grad. nisu se mogle meriti s filistejskim bojnim kolima. osvaja -ci su se na kraju povukli u granice svojih dr avica. pojacane dodu e dolas -kom ratnika severnih plemena. a tela da im se obese u Hebronu nad jezerom. Predstavnici severnih plemena. 2S2 znati hegemoniju Izrailja. u sobu upado e dva potomka Venijaminova i probodo e ga macevima. Taj grad je cetiri stotine godina pripadao Je -vusejima. U toku sledece trideset i tri godine svoje vladavine. koji je tako ojacao da ga se jedostavno pribojavao. Hebron se nalazio daleko na jugu. Filistejci se otada vi e ni -kad nisu povratili od poraza i s vremenom su cak morali i pri . sve do -tad se uspe no odupirao svim namerama neprijatelja. O razmera -ma njihovog poraza i rasulu svedoci i to to su ih Izrailjci gonili sve do zidina filistejskog grada Gata. Posle smrti Avenirove i pada Saulove dinastije. Silna njihova vojska pojavila se u pro -stranoj dolini Rafajskoj. Vest o ugovoru s Davidom izazva u Mahanajimu nevidenu uznemirenost. DAVIDOV GRAD. David je prihvatio sina svoga poginu -log prijatelja i okru ivao ga ocinskom pa njom. iz sela u selo. a kao judejski grad ne bi ni bio prihvacen od severnih plemena. U tome je stekao veliko iskustvo za vreme svoga potucanja. pa su ga ljubomorna plemena mogla smatrati da je neutralan. bilo mu je pet godi -na. rece najzad svojim vojnicima: "Ko god pobije . Zato je resio da izbegene gre ku koju je ucinio Saul. njegova dadilja u strahu je pocela be ati i ispustila ga na zemlju. Filistejski odredi koje su gerilci estoko napadali postepeno su gubili samopouzdanje i na naj -manju opasnost davali se u bekstvo. Kad su Filistejci doznali da se njihov vazal proglasio za cara celog Izrailja. A Isvo Offl <Bi6ujsfe fyende --------------------------------------------------------------------------stejevu glavu svecano sahrani u grobu Avenirovom. nisu bili pogodni za mar eve. presekav i tako vezu izmedu severnog i ju nog dela Izrailja. Na vest o porazu. Njegovi stanovnici osecali su se u njemu potpuno bezbedni i u ali su govorili da bi grad mogla odbraniti cak i posada sastavljena sa -mo od hromih i slepih. David je tako postao car cele izrailjske dr ave. David se na ao u ve -oma te kom polo aju. zapadno od Jerusalima. Vodeci racuna o tim raspolo enjima. Rasrden. pokorice Filistejce i stvoriti najmocniju dr avu u istoriji jevrejskog naroda. kad je osamljeni Isvostej dremao. odlucili su da ga uhvate i kazne kao buntovnika. Bogaljasti poto -mak Saulov celog ivota imao je mesto za stolom i bio uva a -van kao i ostali clanovi carske porodice. i ogranicio se samo na gerilsku borbu. Jednog vrelog dana popodne. a njegovi dvorani i pristalice kradom se izvuko e iz dvora da spasu vlastitu ko u. Podignut na tri brda. David je usredsredio pa -nju na Jerusalim. Ali u svojim ocekivanjima se prevari e. Odrubi e mu glavu i odneso e je Davidu u nadi da ce biti na -gradeni. Ali ga nije bilo lako osvojiti. prestra eni sve ve -corn snagom Filistejaca. bra -njen isturenom redutom na nepristupacnoj steni Sionu. do li su u Hebron i zvanicno mu po -nudili krunu. ispresecani brojnim klisurama i raselinama. decak hrom u obe noge. Njegova nadmoc nad Filistejcima bila je i u tome to je kao njihov biv i vazal odlicno poznavao njihovu ratnu taktiku. Ne treba se zato cuditi to su iza li na zidine i docekali Izrailjce porugama. Kad mu je otac poginuo u dolini Jezrael.. Planinski regioni na kojima se nije nalazila vojska. Isvostej pade u nesvest od zaprepa cenja.zameriti Joavu. da im se odseku ruke i noge. Posle vi e od sedam godina vladavine u Hebronu. Njegove snage.em i do ivljavao same poraze. U povoljnim trenucima Da -vid je prelazio u otvoren i odlucan napad i tako odneo dve ve -like pobede. za opomenu svima onima koji se usude da dignu ruku na carskog pomazanika. Ne samo zato to se nalazio na celu pobed -nicke vojske nego i zbog toga to ga je Samuilo nekad poma -zao za cara. David je bio jedini ozbiljan pretendent za izrailjski presto.

Odmah je pristupio izgradnji grada i odlucio da sebi podigne dvorac dostojan velikog monarha. obucen u sne nobelu sve tenicku odecu. izvidao i najzad otkrio tajni pro -laz u utvrdenje. koji je kao zlatna buktinja plamteo na jarkom suncu svojim okovom i ra irenim kri -lima heruvima. i sveti kovceg sru io bi se na zemlju da ga u posled -njem trenutku nije pridr ao pobo ni covek po imenu Uza. ja stojim u kuci od kedrova drveta. Brdo s dvorcem u ju nom delu grada izabra za prestonicu Izrailja i nazva je "Grad Davtbov". koji nije krila. bice vojvoda. Ali do -taknuti kovceg bilo je necuveno svetogrde. na istocnoj strani Jerusalima nalazio se izvor od koga je vodio do grada. odu e ivot prestupniku. Ali pre nego to je povorka stigla u Jerusalim. tamburina i bubnjeva. a kovceg predade na cuvanje Izrailjcu Ovid-Edomu. U dolini. cimbala. Dr avni interesi zahtevali su da Jerusalim bude i verska prestonica Izrailja. 283 Izrailjski narod pratio ga je u ogromnoj povorci i davao odu ka svojoj radosti igrom i pesmom uz pratnju harfi. Nad njom su dominirale Avigeja. Prepla eni bukom. S vremenom je postao otac broj -nog potomstva. na stra an nacin javio se Je -hova." Tog te kog zadatka prihvati se Joav. Grad se mogao osvojiti samo lukav -stvom. Kovceg je vo en na kolima s volovskom zapregom. i Jehova. koje su bile srecne majke carskih sinova i kceri. a kovceg Bo ji stoji pod zavjesima. Natan mu u prvi mah odobri nameru. kao to se otkrivaju ni -kakvi ljudi!" Duboko dirnut njenom podrugljivo cu. Mihala je do kraja ivota bila u nemilosti i nije mu nikada rodila sina. Jednoga dana David pozva uva enoga proroka Natana i rece mu: "Vidi. Mihala ga doceka s podsmehom i zajedljivo mu rece: "Kako je slavan bio danas car Izrailjev. ali sutradan rece da mu se te noci javio Jehova i zabranio da se gradi hram. Narod se veselio. carem tirskim. Odmah iza njega. Jevuseji nisu ocekivali napad s te strane. David pode po njega na celu svojih dvorana i trideset hiljada vojnika. no en na ramenima Levita. jer je hteo 234 . Povorku je posmatrala s prozora Davidova ena Mihala. O tome se do -govorio s Hiramom. visoko iznad mora glava izdizao se kovceg zaveta. volovi su se uznemirili. oseti prezir prema njemu. Uz njihovu pomoc nastala je gradevina koja iepotom arhi -tekture i ukrasima nije ustupala ni sedi tima najistaknutijih su -sednih careva. a ispod njega spu tala se rida talasasta kosa. okomit hodnik. usecen u stenu. Sa acicom vojnika Joav se tim putem uvukao u tvrda -vu. To je toliko potreslo Davida da smesta naredi da se prekinu sve -canosti. kola su se is -krenula... Osnovao je veliki harem ena i nalo nica." Saop ti mu da eli da sagra -di hram u Jerusalimu. U toj zaglu ujucoj buci kora -cao je kao zacaran David. Videci kako joj je mu na oci gradske svetine zaboravio na svoje dostojanstvo. Kovceg zaveta uneso e u vec ranije pripremljen sveti ator. u ludom zanosu igrao i pevao uz pratnju srebrnih truba. Zato je hodao po okolini. Prevlacio je prstima po struna -ma svoje harfe i zajedno s narodom igrajuci i ao uskim ulica -ma grada. cimbala i bubnjeva. Na celu trijumfalne povorke nalazio se sam car David u beloj lanenoj sve tenickoj odori.Jevuseje. a uz njega su i li sve tenici iz Levijevog pokoljenja. Sredi te kulta mogao je biti sa -mo kovceg zavela. Jo u necemu se David ugledao na te careve. Ahinoama i brojne nalo nice. koje je Zagorom. Na celu mu je blistao zlatni carski venae. kad se danas otkrivao pred slu kinjama sluga svojih. koji ce sjajem nadvisiti njegov dvorac. pojuri e na zidove da ih zaustave. vrati se po -sle gozbe u dvor. jer se u to vreme i po haremu cenila careva moc. Tek posle tri meseca odva io se da ga prenese u prestonicu. podeli hranu ljudima. pa kad najednom ugleda e izrailjske vojnike. Po to prinese rtve Gospodu. David to iskoristi i silovitim juri em zauze grad. smehom i svadama ispunja -valo sve kutke dvora. Putem trgovinske razmene dobio je od njega kedrovo drvo i majstore i umetnike vicne gra -dnji. frula. svirala. ne obazi -ruci se na njegove dobre namere. s prvosve tenicima Avijatarom i Sadokom na celu. David se zau -vek ohladi prema njoj. koji se od Saulovih vremena nalazio u ma -lom naselju Kirijat-Jarimu.

.

David je uvecavao svoju riznicu i ri -znicu hrama ogromnim ratnim plenom u zlatu. iz najstarije sve tenicke . srebru i bakru. Bojna kola. Umesto da ih ukljuci u svoju vojsku. Neposredno su mu bila podredena tri zapovednika vi eg i tride -set ni eg ranga. a drugi od Filistejaca najmljenih u Gatu. okru ni poreznici. Ali savetnici reko e mladome caru: "Misli da je David zato poslao ljude da te pot -je e. Posle poraza koji im je naneo David. David nije mogao preci preko tog poni enja. Tako se pod Davidovom vla cu na ao i veliki deo Sirije. s carskim namesnikom na celu. A David se prihvatio unutra nje organizacije dr ave. pa posle da ga raskopa?" Anun je naredio da izaslanicima dopola obrijaju brade i da im se odre u haljine do zadnjice. vec ih je zapo ljavao kao robove u dvo -rcu i na carskim imanjima. koji je izvr avao naredenja cara. Ali u oblasti naoru anja nije sproveo nikakva pobolj anja. stra no oru je Filistejaca. pomocu truba i znakova vatrom pozivani su svi mu karci sposobni za oru je. Ali se odlucujuca bitka ipak zavr ila potpunom pobedom Izrailjaca. Tu vojnu elitu dopunjavala su dva odreda najamnika: jedan sastavljen od takozvanih Hereteja i Feleteja. A imao je izvanrednu priliku da bez velikih tro kova for -mira od njih veliku jedinicu. vinograde i vocnjake i brinuli se za njegova stada ovaca. Civilnu upravu David je orga -nizovao po egipatskom uzoru. pisari i sedam glavnih upravitelja koji su nadgledali careve njive. i tako osramocene vra -tio ih u Jerusalim. est stotina njegovih drugova po oru ju iz vremena potucanja. Najpre je nametnuo svoju vlast Moavcima i Edomcima. naredio je da se spa fyautt 00? le. i od Arnona do Hermona s druge strane Jordana. Na njenom celu nalazili su se sa -vet stare ina i namesnik. Tim osvajanjima David je stvorio veliku imperiju. gde se nalazio glavni hram. zavisno od njihovog ranga i znacaja. Izrailj je konacno trijumfo -vao nad svojim neprijateljima i zapoceo jedino razdoblje u svo -joj istoriji kad je predstavljao veliku silu. DAVID . jer su Amonci pozva -li iz Sirije pet ujedinjenih aramejskih careva. a svi zajedno sacinjavali su glavni vojni savet. Po to je ujedinio sva izrailjska plemena i pokorio Filistejce. a konjima da se podseku puti ta. koji ce sagraditi tek njegov slavni naslednik Solomon. Jezgro Da -vidove vojske sacinjavao je "odred hrabrih". naoru anim kopljima. Oslonac njegove snage bila je vojska i njoj je posvetio najvi e pa nje. Kad je posle smrti Na a. to je rad uciniti cast ocu tvojemu? A nije zato poslao Da -vid k tebi sluge svoje da promotri grad i uhodi. nisu nekako stekla njegovo pri -znanje. Najvi i cinovnici bili su dva carska ri -znicara. preko vazalskih aramejskih dr . to jest od vojnika kritsko-filistejskog porekla. Otad se u Damasku nalazila jaka izrliljska posada. David ih je obasipao pa njom i privilegijama. U Gavaonu. Filistejci su po -stepeno gubili politicku nezavisnost. prackama i macevima. cara amonskoga.TVORAC VELIKE DR AVE. Ali je nai ao na izvesne te koce oko du nosti prvosve tenika. magaraca i kamila. goveda. u njima su se po Jerusalimu vozili nje -govi sinovi i najznamenitiji dvorski dostojanstvenici. U zemlji je nastao red i blagostanje.ava sve do Eufrata. Sredio je i verska pitanja ucvrstiv i sve tenicku hijerarhiju i dodeljujuci Levitima du nosti. stupio na presto njegov sin Anun. Glavnu komandu nad vojskom dr ao je u svojim rukama Joav. Protiv nadmenih ismevaca poslao je Joava na celu njegove po -uzdane vojske. David se morade pokoriti volji Svemocnoga i odbaciti plan ulep avanja prestonice velicanstvenim hramom. Ali rat s Amoncima izbio je protiv njego -ve volje.da ostane bog pastira i da ivi u atoru kao i dotad. Rat je bio te ak i opasan. David je pro irio gra -nice dr ave novim osvajanjima. jo uvek se slu io pe adijskim jedinicama. cija se teritori -ja prostirala od Akabskog zaliva. jer je od Aramejaca zaplenio hiljadu i sedam stotina bojnih kola s odgovarajucom konjskom zapre -gom. U slucaju rata. Zadr ao je samo sto za -prega za potrebe dvora. prvosve tenik je bio Sadok. dodelio im zemlju otetu od neprijatelja i postavio na visoke polo aje. David mu je uputio izaslanstvo sa izra -zima sauce ca i eljama da uspe no vlada. Zarobljenike nije ubijao.

Izvukao se iz neprilike tako to je postavio dva prvosve tenika: Sadoka i Avijatara. postio sam i plakao. Ubrzo dode k njemu Natan. Dvorani ne moga e doci sebi od cudenja. obna ila svoje obline. niko se nije od -va io da ga obavesti o tome. Hrabri vojskovo -da ubrzo sti e u dvor i podnese caru iscrpni raport. posle sece sve tenika u Novu. Posle nekog vremena poka . a njemu bi ao uzeti iz svojih ovaca ili goveda da zgotovi putniku koji dode k njemu. i jeda e od njegova zalogaja. nego uze ovcu onoga siromaha. i iz njegove ca e pija e. On je u to vreme bio s Joavom. da se ne zameri severnim plemenima. mucio se postom i svu noc le eci na zemlji molio Jehovu da mu se smiluje. Porodica i dvorani uzalud su ga nagovarali da ustane i da se okrepi. koju bese kupio. ena Urije Hetejina.prijatelj iz vremena potucanja. ugosti ga za svojim stolom a pred vece ga posla kuci savetujuci mu da se odmori od na -pornog puta. te odraste uza nj i uz decu njegovu. Na svoju veliku radost. Car ga s najvecim po to -vanjem posadi do sebe. i David je iskoristio nje -govu odsutnost da otme Vitsaveju. koga u mete u bitke napusti e vojnici. Tada David shvati svu gnusnost svoga zlocina i iskreno se pokaja. Kad ga David sutradan upita za to nije oti . najita eniji prorok u Izrailju. nare -di da se postavi sto i najede se. Ali u Jerusalimu je bio Avijatar. Vitsave -ju. David ga doceka s licemernom Ijubazno cu. David je boravio u svom dvorcu u prestonici. i na krilu mu spava -se. i Joav gospodar moj i sluge gospodara moje -ga stoje u polju. Svoj uspon dugovao je Saulu. pogibe usamljen pod zidinama Rave. pa ode u hram da se pomoli. umi se i namaza mirisnim uljima. a kad je dete umrlo. Po glasniku porucio je Joavu da mu po alje Uriju sa izve tajem o toku rata. sa dvorskom stra om.. Tada je car smislio podmukli plan da se oslobodi uvredenog mu a. Kad ga upita e otkud ta nagla pramena. David uze u svoj harem.." David srdito povika da bogata za -slu uje smrt.loze. pa kako bih ja u ao u kucu svoju da jedem i pijem i spavam sa enom svojom?" David ga otprati Joavu s pismom u kome poruci: "Namestite Uriju gde je naj e ci boj. Obuzela ga je za njom velika po uda i od posluge ^. u zemlji Amonaca. i zgotovi je coveku. jedini sve tenik koji se spasao iz Nova i verni carev. A sada . Doznav i najzad istinu.alo se da ena ocekuje dete." Zatim mu saop ti da se Jehova veoma razgnevio na njega i da ce ga kazniti smrcu sina koga mu je rodila Vitsaveja. jednog iz gru -pe od tridesetorice njegovih zaslu nih vojskovoda. David nije mogao ukloniti Sadoka." Joav poslu no izvr i sramno naredenje i verni Urija. Vrativ i se u dvor. u kuci preko puta. koja je gorko oplakivala mu a. a on mu glasom punim tuge isprica ovakav dogadaj: "U jednom gradu bejahu dva coveka.. Car je ocaja vao. jedan bo -gat a drugi siromah. A dode putnik k bogatome coveku. Dok je Joav pusto io zemlju ft Amonaca i opsedao Ravu. Carev postupak izaz -vao je ogromno zgra anje u Jerusalimu. Sedam dana dete se borilo sa smrcu.ao kod ene. mo e se smilovati Gospod na me da dete ostane ivo. Bogati ima e ovaca i goveda vrlo mnogo. uskoro mu rodi sina. neku lepu enu koja je. Jednom je etao po sobi i ugledao kroz prozor. i hrani e je. dostojanstveno odgovori: "Kovceg i Izrailj i Juda stoje po atorima. David je primetio da su svi pre -stravljeni i da se o necemu do aptavaju po kutovima. Natan pogleda cara pravo u oci i rece mu: 'Ti si taj. umivajuci se. neposredni potomak Eleazarov. i beja e mu kao kci. pa se uzmaknite od njega da bi ga ubili da pogine. a siromah nema e ni ta do jednu malu ovcicu. Ali to nije umilostivilo Jehovu i Davidov sincic se ubrzo te ko razboleo. jer govorah: ko zna. koji dode k njemu. najprirodni -jim glasom im odgovori: "Dok dete beja e ivo. odmah ustade s poda. OTMICA ENE URIJINE.«" m 2S6 Zenon %psidavsl<i 287 je doznao da je to Vitsaveja. Ali Urija le e da spava pred carskim vratima.

.

ali on se nece vratiti k meni". Ostali sinovi Davidovi poskaka e na svoje maga -rice i koliko ih noge nose pojuri e u prestonicu. NOVA SABLAZAN U CARSKOM DVORCU. on me nece tebe odreci". prepunom jela i krcaga vina. priznade mu Amnon. Amnon. Na srecu. devojka zgotovi je -lo i donese ga u postelju Amnonu. Kuda bih ja sa sramotom svojom? A ti bi bio kao koji od najgorih ljudi u Izrailju. buduci car Izrailja. Avesalomove sluge saseko e ga macevima. Sinovi se pojavi e u dvorcu. nisu znali da se pod maskom osmeha pritajila mr nja i elja za osvetom. svojoj sestri po ocu. i po majci bili carskog porekla. iako se sekirao i jedio zbog njego -vog postupka. Avesalom pobe e svome dedi Talmaju. carev sine. Dok je Amnon le ao pijan. kao deca Mahe. nemoj me osramotiti. ne cini toga bezumlja. Bila je to vesto pripremljena zamka. Cast je nalagala da zavodnika stigne krva -va rodovska osveta. Ljudi koji su ga zbog toga prezirali. i zakljucaj vrata za njom. Amnon. Bilo je to tim cudnije to su on i Tama -ra. Za trpezom. po to se osvetio. Sutradan se obelodanilo kakva je bila njegova ljubav. to bih postio? Mogu li ga povratiti? Ja cu otici k njemu. Ali u Jerusalim je pre njih stigla vest da su svi do jednog izginuli od ruke os -vetnika. Ostao je tamo tri godine i cekao da mu otac oprosti ubistvo. branila se Tamara. sin brata Da -vidova i upita ga: " to se tako su i . sestro moja!" . osetio je silnu strast prema lepoj Tamari. lezi sa mnom. Vitsaveja mu postade najmilija ena. vec je prema Amnonu bio pre -terano ljubazan. Ra -zdera e svoju odecu i baci e se na zemlju. Amnon je sve vi e sahnuo. David nije umeo cvrsto dr ati u ruci porodicu i uciniti kraj tim nevaljalstvima. Dvorac je postao leglo nemorala i pokvarenosti. Tada mu prijatelj do apnu lukavu misao da se pravi da je bolestan i da zamoli cara da ga Tamara neguje. silom je polo i na krevet i ucini joj nasilje. Davidovo potomstvo bilo je mnogobrojno i svadljivo. Sinovi i kceri ena i nalo nica spletkama i klevetama borili su se za ocevu milost. David i njegovi bliski pado e u stra no ocajanje. Cak je i Amnona zavela ta lukava igra i vi e nije bio na oprezu. Mladic je odjednom zgrabi u narucje govoreci: "Hodi. Avesalom je pozvao celu carsku porodicu na gozbu na svoje imanje u Val-Asoru. Ne podozrevajuci klopku."Ljubim Tamaru sestru Avesaloma brata svojega". i Amnon medu njima. David se nekako izgovori. jer se tako ne radi u Izrailju. prvorodeni sin Davidov i naslednik prestola. Nesrecna Tamara rasplaka se i rece: "To ce biti vece zlo od onoga koje si mi ucinio to me tera . Avesalom se na ao u nezavidnon . toliko je bio gnevan na njega. Jednom se na carskom dvoru dogodio stra an skandal. Posredovanja se prihvatio Joav. Ali. To primeti njegov prijatelj Jonadav. Posle upornih nastojanja uspeo je da se Avesalomu dozvoli povratak njegovoj kuci u Jerusalimu. caru gesurskom. David je osecao veliku slabost prema Amnonu i nije se mogao odluciti da ga kazni." A Amnon pozva svoga momka i viknu: "Vodi ovu od mene napolje. Devojka je uporno odbijala njegova udva -ranja i branila svoje devicanstvo. Povodom stri e ovaca. od dana na dan? Ne bi li mi kazao?" . Mucen stra cu. a dvorani ih radosno doceka e. Bio je to Solomon. narocito kad mu posle go -dinu dana opet rodi sina."Ne brate. velike porodicne svecanosti. Ali otac nije hteo da ga vidi. glasno oplakujuci uni tenje sveg mu kog potomstva carskoga doma. nasta -de porletnja. Postigav i svoj cilj. Car se rasplaka od sil -nog olak anja i sve ih redom s ocinskom ne nocu izgrli. Ali pro le su dve godine a Avesalom ne samo to nije preduzimao ni ta. Tamara je bila rodena sestra Avesalomova.umrlo je. U me -duvremenu. ali pristade da svi njegovi si -novi podu." Osramocena devojka posu se pepelom. Na sveop te iznenadenje. L 288 Zaton 9(psidbvsfij. gluv i lep na sve. Nego govori caru. kceri Talmaja. ubrzo se pokazalo da je vest bila la na. Avesalom je porodicnu sramotu mirno podneo. razdera svoju haljinu i udari u takvu kuknjavu da ubrzo ceo dvor doznade za nasilje. izrazio je gadenje prema devojci i naredio joj da napusti sobu. cara gesurskoga.

Bio je poz -nat kao izuzetno uman covek. U najvecoj urbi napustio je prestonicu i pe ke se dao u bekstvo prema Jordanu. rodni dom i najvecu versku svetinju. ostaviv i samo deset nalo nica da se brinu o kuci. uspeo je najzad da izmiri sina i razgnevljenog oca. gde je David donosio presude. s pedeset vojnika telesne garde pred so -bom. pravilne crte lica. Pred njima je bio dug i neizvestan put beskucnika. a nije smeo da prede preko dvorskog praga. Rastanak je bio veoma bolan. gde je eleo da prinese rtve Jehovi u znak zahval -nosti to se vratio iz progonstva u Jerusalim. Prvosve tenici Sadok i Avijatar sa celim sve tenstvom prikljucili su se beguncima i poneli sa sobom i kovceg zaveta. AVESALOMOVA BUNA. u znak alosti pokri e glavu plastovima i bosi stupi e na goru Maslinsku. Pobunjenici su ga proglasili za cara i on se ubrzanim mar em uputio prema Jerusalimu. nisu se mirili sa cinjenicom to je ono nametnulo svoga cara celom Izrailju. ali je nai ao na odlucno odbijanje. Postepeno je svu izrailjsku zemlju uhvatio u mre u svojih spletaka. David je pristao. sjajno obucen i iskicen blje tecim draguljima. Pratila ga je garda od est stotina starih ratnih drugova i dva odreda filistejskih najamnika odanih mu telom i du om. Odvodio bi u stranu ljude koji su izgubili spor i govorio im da je car prema njima nepravedan i da bi on presudio u njihovu korist. Poveo je i svu svoju porodicu. Saulovu dinastiju. Ljubav prema sinu toliko ga je zaslepila da je na sva upozorenja i kriticke primedbe ostajao potpuno ravnodu an. a ona su mu obecala oru anu podr ku u slucaju ustanka. David je u osnovi bio zadovoljan takvim obrtom. a po to je imao veliki uticaj na cara. Naj -lep a mu je bila bujna. svetla kosa. Preko tajnih izaslanika podbunjivao je severna plemena. Avesalomu je bilo vec trideset godina i urilo mu se na presto. ju -rio na kolima gradom. S vremenom je postao ljubimac i ponos svoga oca. i Avesatom je odmah krenuo na put u pratnji dvesta svojih pristalica. Pre svega. Opet je molio Joava da posreduje kod oca da ga primi. razaslao je poruku zaverenicima i za kratko vreme skupio poveliku vojsku koja se regrutovala iz skoro svih severnih plemena. Te eci tom cilju. Bio je carski sin. izgubio je strpljenje. To je trebalo na neki nacin osujetiti. Tada se Avesalom poslu i grubom silom. Avesalom je smatran za jednog od najlep ih mu karaca Izrailja. Cesto je odlazio pred gradsku kapiju. Avesalom je mogao postati opasan. Ne to kasnije David je dozirao da je glavni Avesalomov savetnik Ahitofel. sve je cinio da zadobije ljubav svetine. pa ne no poljubi Ave -saloma posle dugog rastanka. Posle dve godine nemilosti. Ljudi su govorili: evo na eg coveka. nalo io je sve tenicima da se vrate u Jerusalim i da mu preko uhoda javljaju sve to se tamo zbiva. Vest u rat -nim . Hteo-ne hteo. Avesalom je zamolio oca da mu dozvoli odlazak 290 u Hebron. Iduci ulicama ljubio je svakoga ko bi ga pozdravio.po -lo aju. Oni su Davida smatrali za uzurpatora i nikad mu nisu oprostili to je oborio njihovu zavicajnu. Uz put se David pribra i bez oklevanja pristupi merama za odbranu prestola. a za mu karce dika i nada Izrailja. U njegovom izgledu sve je bilo otmeno: pona anje. Ne podozrevajuci prevaru. postao je miljenik naroda. Zbog stare netrpeljivosti i prezira prema ju nom Judinom plemenu. Sve su izgu -bili: prestonicu. ulicna svetina odu evljeno ga je pozdravljala. Kad bi. Rukovoden njegovim savetima. Za ene je bio princ iz bajke o kome se s potajnim uzdasima sanja. Na taj podmukli nacin irio je nezadovoljstvo prema svome ocu i tako sticao sve iri krug prijatelja. Po to se cak i prema obicnim ljudima lepo i predusretljivo pona ao. izra ajne oci i mu ke. pa je ta vest ozbiljno zabrinula Davida. vojskovoda je morao popustiti. odak -le se moglo videti kako se kovceg zaveta udaljava. jer bi se savio pod njenim teretom. Na -redi svojim slugama da potpale ito Joavu i zapreti da ce mu naneti jo vecu tetu ako ga i dalje bude odbijao. Za stra nu pobunu David je doznao u poslednjem trenutku. Car i njegova pratnja rasplaka e se. Stigav i u Hebron. koju je svake godine morao i ati. David mu je sve dozvoljavao i zatvarao oci pred njegovom lakomisleno cu i rasko nim i razmetljivim naci -nom ivota.

.

ovcjim i telecim mesom. dobacivao mu je najpogrdnije uvrede i bacao se na njega kamenjem. Po to su ga sve tenici obavestili o savetovanju. dra i neprijatelji od prijatelja koji su za njega i -vot izlagali opasnosti. sine moj. nai ao je covek po imenu Simej. Za to vreme. iz roda Saulovog. Kad je Avesalom zauzeo preston -icu. da se pokaju pred pobednikom i izmole opro tenje. jer si krvopija. Skrenuo je pa nju na to da je David iskusan vojskovoda. i Simej. Savetovao je da se najpre pozovu pod oru je svi Izrailjci i da se u odlucujucu borbu stu -pi s velikom. David odluci da se vrati u prestonicu. Ahitofel je prozreo tajne namere Husajeve. ja cu te hraniti kod sebe u Jerusalimu". i bacajuci se kamenjem poce ga grditi: "Odlazi. Mahir i Varzelaj. koji je u skladu s Davidovim planom uspeo da stekne Avesalomovu milost. strogo je nare -dio da mu po tede ivot. a kad je prolazio pored grada Vaurima. i on osedla magarca. iz doma Saulovog. baci e ga u umsku jamu i zatrpa e kamenjem. David mu oprosti krivicu i cak se zakle da ce mu po tedeti ivot. razbesneli progonitelj vratio se kuci. Odluci i da na -gradi one koji ga u nevolji ne izneveri e. odlazi. medom. Bitka se zavr ila potpunim porazom ustanika. tako da ga je telesna garda morala zaklanjati titovi -ma. izgleda. Sinova smrt duboko ra -stu i Davida. Jo uvek voleci pobunjenog sina. "Hajde sa mnom. Uprkos Davidovom naredenju. estoko se usprotivio. eto te sada u 291 tvom zlu. Mazga produ i dalje. krvopijo i zlikovce! Obrati Gospod na tebe sve krvi doma Saulova. u zemlji Venijaminovoj. sve drskiji Simej. pr enim zrnjem. na cije si mesto zacario i predade Gospod carstvo u ruke Avesalomu sinu tvojemu. Na njegovo prekljinjanje. sine moj." Ali David zadr a plahovitog Asaja. sine moj!" Jadikovao je tako ceo dan. vrati se kuci i u ocajanju se obe -si. Avesalom je u Jerusalimu sazvao vojni savet da pripremi dalji plan akcija. to ga je tako tedro snabdevao hranom. pojavi e se i nedavni protivnici. sine moj Avesalome! Kamo da sam ja umro mesto tebe! Avesalome. Avesalom naleti na velik. Dok je tako i ao drumom. p enicom. ma -slom. U njegove redove stupilo je i mno tvo mlade i. a bogate njegove pristalice. Medu njima je bio i Siva. a deset titono a saseko e telo macevima. . dok se najzad Joav ne naljuti i o tro mu prebaci da su mu. je -cmom. Sa svih strana sjati e se njegove pristalice da ga na pobednickom povratku prate. iduci brdom. bra nom. l pored slabih oru anih snaga kojim raspola e. Naredio je svom najvernijem savetniku Husaju da se vrati u Jerusalim i da zado -bije Avesalomovo poverenje izdajuci se za Davidovog nepri -jatelja. Ahitofel ga je nago -varao da u znak pobede prisvoji carske nalo nice. Taj plan se svideo i Avesalomu i celom ratnom savetu. ali njegovo protivljenje ne naide na odobra -vanje. Tek kad su begunci pre li Jordan. a on ostade viseci.lukavstvima poslu io se sabota om." Verni sluga Avisaj rece tada caru: "Za to da psuje ovaj mrtvi pas cara gospodara mojega? Idem da mu skinem glavu. Posle nekog vremena Avesalom je pre ao Jordan i ulogorio se u Galadu. granat hrast i zakaci se kosom o granje. plakao je i kukao: "Sine moj Avesa 292 lome. Imao je jo mnogo po tovalaca u Izrailju. jer nije hteo pogor avati ionako vec lo e odnose sa severnim plemeni -ma. Pre nego to je pre ao preko Jordana. s pet -naest svojih sinova. mogao bi Ahitofelu naneti poraz. bobom. nije ni sanjao da se zapleo u nevidljivu mre u la nih pri -jatelja i uhoda. socivom. narocito u gerilskim borbama. a tada bi se severna plemena upla ila i glavom bez obzira napustila Avesaloma. koji je onako te ko poni avao cara za vreme povlacenja. Ali Husaj. snabdevale su ga pokrivacima. David je is -koristio oklevanje da skupi to vecu vojsku. U novoj ulozi savetnika trebalo je da se suprotstavlja savetima Ahitofelovim i da preko sve tenika izve tava Davida o tajnim planovima buntovnika. David je krenuo dalje. Be eci na mazgi. glinenim posudem. Joav ga probode kopljem. Sovije. Narocito je bio zahva -lan Varzelaju. Pokriv i lice. Pribli avala se odlu -cujuca bitka. a sam se ponudio da odmah krene u poteru za Davidom i da ga ubije pre nego to stigne da organizuje otpor. dobro organizovanom vojskom.

nisu mogli da nadu mira posle smrti. rtve Avesalomovog nasilja.alim. Zerwn %osidbvs%i a preko dana ga je revnosno i verno dvorila. ali Judejci ih o tro odbi e i ne ustupi e ni za korak. RESFA . A jedan od momaka Joavovih odvuce Amasu s puta u polje i pokri ga plastom. Mo e li sluga tvoj kusom razli -kovati to ce jesti i to ce piti? Mogu li jo te slu ati glas peva -cima i pevacicama? l za to bi sluga tvoj jo na tegotu caru gospodaru mojemu? Malo ce proci sluga tvoj preko Jordana s carem. eva se zatvorio sa ustanicima u tvrdavu Avel-Vet-Masu. a odru -bijenu mu glavu u znak predaje prebaci e preko zida. David se bojao sve veceg nezadovoljstva ljudi i naredio je da se pove ani sahrane. pla eci dan i noc zveri i ptice. A oni zatra i e da im se preda sedam mu kih potomaka Saulovih. Ubrzo se Izrailjci i po drugi put digo e na ustanak pod vodstvom eve. gde je le ao Saulov otac Kis. probode ga macem i ostavi mr -tva nasred puta. Tra ili su je po celom Izrailju. Deset nalo nica. Isus Na -vin zakleo se Gavaonjanima da Izrailj nikad na njih nece podici mac. Poslednjih godina svoga ivota Da -vid je bio vec savim orunuo starac. Slava nesrecne Resfe procula se po celom Izrailju. DVORSKE INTRIGE. prvog meseca ki nog perioda. Krv mu je bila toliko hla -dna da se ni u postelji nije mogao zagrejati. Pozivajuci se na svoju dese -tostruku brojnu prevagu. David prede Jordan i uputi se u Jeru . sedela nad sinovima sa uporno cu ne ne materinske ljubavi. kada je pocinjala etva p enice. eleci da umiri nezadovoljstvo se -vernih plemena. da idem s carem u Jerusalim? Ima mi danas osamdeset godina. Uz put nastade prepirka izmedu Izrailjaca i Judejaca oko mesta u pobednickom pohodu. ljudi su se sklanjali u hlad. Medu nesrecnim rtvama nalazila su se i dva sina Resfe. Ali Saul je prekr io tu zakletvu nastojeci da ih istrebi i da im otme grad. l tada je saznao razlog nesrece. Tri godine harala je glad u Izrailju. Hranili su je milosrdni ljudi. Ocajna majka. Kad je sreo svoga suparnika. Bila je to stra na sudbina.ANTIGONA IZRAILJA. biv i protivnici zahtevali su prvenstvo. Joav je stekao toliki ugled da ga David nije smeo kazniti. sagorevalo cvece i trava. gde su do smrti ivele kao udovice." Zamol samo Davida da povede na svoj dvor njegovog sina Hi -mama. le -gla je pored dragih tela. Niko vi e nije su -mnjao da su caru dani izbrojani. zavidljivi Joav liceme -rno ga zagrli u znak pozdrava. da ih obese na vratima Gavaona. a za to bi mi car tako naplatio? Neka se sluga tvoj vrati. a ona je stra arila tako od juna. Da se spasu od uni tenja. da umrem u svom gradu kod groba oca svojega i matere svoje. Car im je usli io molbu i sedam potomaka roda Saulovog visilo je na krstu. David dovede u red porodicne stvari. Tela su im bacena u polje div -ljim zverima i pticama grabljivicama. iz plemena Venijaminova. zatvori u posebnu kucu. obukav i alobne haljine. mogu li raspoznavati dobro i zlo. David je pozvao preda se preostale Gavaonjane i upitao ih kako mo e da ispravi nepravdu. stanovnici grada ubi e ga. a ona je. nesahranjeni u zemlji. da s njim spava i da mu greje telo. Sada je krv pobijenih Gavaonjana pala na potom -stvo Saulovo. David se obratio za savet sve tenicima kako da ubla i gnev Jehovin. priredio im je pogreb dostojan careva i uz ve -like svecanosti preneo ih u porodicnu grobnicu u Gavaji. Setio se da i Saulovo telo i njegovih sinova jo le e u zajordanskom gradu Javisu. Adonija. Zagrliv i starca. dok najzad u gradu Sunamu ne nado e lepu devojku Avisagu.nagovarao ga je. Agitin . jer mrtvi. Stigav i u Jerusalim. po to su na krunu racunala dva pre -tendenta: Adonija i Solomon. ali u dubini du e nikad mu nije opro -stio. nalo nice Saulove. ni ta ne osecajuci. Ljupka Sunamka oz -biljno se prihvatila svoga zadatka: grejala je nocu staroga cara. pa do oktobra. A Varzeiaj mu odgovori: "Koliko ima veka mojega. Tako se zavr i druga pobuna severnih plemena protiv hegemonije Jude 293 je. Zadatak da ugu i pobunu David po -veri Amasi. Pitanje naslednika prestola po -stajalo je sve osetljivije. pa su njegove slu -ge odlucile da mu nadu mladu devojku. Polja su zamirala na suncanoj ezi.

Sve te zlocine glavni vojsko -voda izvr io je neka njeno. kome je dugovao mnoge pobede nad neprijateljima. David je obavezao So -lomona da precisti stare racune s opasnim mocnikom i da mu oduzme ivot. a ti. da im ka e ko ce esti na presto tvoj. garda od est stotina starih ratnih drugova Davidovih i dva odreda filistejskih najamnika Hereteja i Feleteja. jer nije hteo pogor avati odnose s pobunjenim severnim plemenima. Zato je nalo io Solomonu da se . Pro -rok Nftan je pohitao do Vitsaveje i navaljivao na nju da odmah obavesti mu a da se Adonija bez njegovog ovla cenja proglasio za cara. posle tebe. i Avijatara sve tenika i Joava vojvodu. isticao se mu . gospoda -ru moj care. Inace kad gospodar moj car pocine kod otaca svojih. Muckog ubistva Avesaloma. ali je iza sebe imao ni ta manje uticajnu stranku. Obecao joj je da ce i on sam malo kasnije doci da posvedoci istinitost njenih reci. Naredi da mu se smesta dovedu njegovi naj -bli i saradnici i izdade im naredenje: "Uzmite sa sobom sluge gospodara svojega. Sada. koja je u stvari bila vojno savetovanje. Adonija je odlucio da na vreme utre sebi put do prestola. setio se svih poni enja koja je do iveo od njega. Sada." Dok je go -vorila. jer sam njega odredio da bude vod Izrailju i Judi. gospodaru moj care. Vitsaveje. pa se osecao toliko siguran da je vec i primio carske manire i vozio se gradom rasko nim kolima. Vest o krunisanju doprla je do zaverenika dok su uveliko pirovali na izvoru Rogilu. i zatrubite u trubu i recite: da ivi car Solomon! Potom se vratite za njim. dodu e. i on ce sedeti na prestolu mojem. borba dveju stranaka se pojacavala. David pozva Solomona i opomenu ga da uvek verno slu i Jehovi. da ce mu po tedeti ivot. Uznemirujuca vest o tom skupu brzo je stigla do dvora. ciji su celni ljudi bili Joav i prvosve tenik Avijatar. Kod izvora Ro -gila priredio je za svoje pristalice veliku gozbu. Za ivota je David morao racunati na Joava. okru en svitom od pedeset dvorskih stra ara. Skupu su prisustvovali Joav. u naj -manju ruku preuranjena. Nije se mogao pomiriti ni s mi lju da ce ostati neka njen Simej koji ga je za vreme Avesalomove bune drsko sramotio kod grada Vaurima. to se vi e carev ivot gasio. oko samrtnikovog uzglavlja. svi carski sinovi osim Solomona i mnoge stare ine severnih pleme -na.sin. sva -da i kleveta. i neka ga onde Sadok sve tenik i Natan prorok poma u za cara nad Izrailjem. i posadite Solomona sina mojega na moju mazgu i odvedite ga u Gion. Nalo i mu i da u Jerusalimu sagradi hram i da za to upotrebi zlato. care gospodaru moj. i ne zna .kom lepotom i voleo rasko . U strahu. Avijatar. srebro i drugi gradevinski materijal koji je on pri -premio. Avenira i Amase i poslednjeg izdajnickog dogovora s Adonijom i Avijatarom." Tako je i bilo. a Solomona sluge tvoje -ga nije pozvao. Podr avala su ga severna pleme -na i uticajna stranka. bio ocev ljubimac. a Adonija potra i utoci te u hramu i grcevito se uhvati za oltar. razbe a e se u svoje gradove. Adonija se pokloni novom vladaru i pokunjeno se vrati kuci. ude u carevu lo nicu Natan i potvrdi njene reci. oci su svega Izrailja uprte u tebe. Kad se novi pomazanik vracao u dvorac. Ocekujuci carevu smrt svakoga casa. sa prvosve teni -kom Sadokom i prorokom Natanom na celu. Nadnev i se nad postelju bolesnoga cara Vitsa -veja mu je rekla: "Gospodaru moj. ali ta zakletva nije obavezivala njegovog naslednika na prestolu. Uz njega je bila i vojna elita. Osetiv i da mu se bli i kraj. kao sin najvo -Ijenije Davidove ene. Salomon nije bio toliko popularan. Njegovi izgledi na presto zasnivali su se na tome to je. jer je stekao toliku moc da ga ni car nije smeo pozvati na odgovornost. i pozvao sve sinove careve. i on ne -ka dode i sedne na presto moj i caruje mesto mene. Naklao je volo -va i ugojene stoke i ovaca mnogo. Ali Solomon se zakle da mu ni dlaka s glave nece pasti ako ne bude vi e kovao zavere. Optu ba je bila la na. Zakleo mu se. ali u borbi za vlast nijedna strana nije birala sredstva. na samrtnom odru. bicemo ja i sin moj Solomon krivi. A sada evo Adonija se zacari. razbuktao se pakao intriga. U dvor -cu. David 29$ se tr e iz nemoci. pratila ga je gomila rado -snih stanovnika Jerusalima svirajuci u svirale i uzvikujuci: "Da ivi car Solomon". ti si se zakleo Gospodom Bogom svojim slu kjinji svojoj: Solomon sin tvoj bice car posle mene.

.

Joav i Avijatar. Narocito je eleo da se odu i Varzelaju. ali kad doznade o cemu se radi rasrdi se i odlucno odbi. Solomon se seti ocevih preporuka i odluci da svr i s vodom neprijateljskog tabora. neka mi da za enu Avisagu Sunamku. Jednoga dana Vitsaveja se zacudi kad on ude u njenu sobu. Simej je krenuo u poteru za beguncima. Zato te sada molim za jedno. Cim se vratio u prestonicu. enidba Sunamkom. gde ga je titilo pravo azila. Joav je uspeo da se skloni u dvori te hrama. David se rastao od ovoga sveta u sedamdesetoj godi -ni ivota.krvavo obracuna s drznikom koji se usudio da vreda velicanstvo. Setio se i prijatelja. iveli su u Jerusalimu. brzo su se prevarili u ocekivanjima i morali se pritajiti. Samo ga je uklonio s visokog polo aja i poslao u do ivotno progonstvo u zabaceni gradic Anatot. Podozrevao je da se u Adonijinoj molbi krije ne -ka nova podvala. ali je obecala da ce se zauzeti kod sina. i da je u mene bio upro oci sav Izrailj da ja budem car. Otad je u Izrailju opet bio samo jedan prvosve . koji su racunali na njegovu mladost i nedostatak iskustva. Cin pomazanja izvr io je prvosve tenik Sadok. dobra ena pristade da saslu a molbu. Sadok. Pre -tendenta na presto iznednadi u kuci i izvr i nad njim smrtnu presudu. Novoimenovani glavni voj -skovoda Venaja dobi naredenje da ubije Adoniju i Joava.tenik. Uskoro je u prestonici izvr eno i svecano krunisanje Solomono vo. verni Solomonov privr enik. samo zakonitom caru pripa -dala privilegija nasledivanja harema posle smrti oca. ali se od -mah pokazao kao vladar jake volje i vest diplomata. Kad je stupio na presto Solomon je imao samo dvadeset godina. So -lomon naredi glavnom vojskovodi da ga pogubi. jer je. pod za titu cara Ahisa. po starom obicaju. ne obaziruci se na njegova opravdanja." lako se Adonija nije mogao uzdr ati da pono -vo ne^stakne svoje pravo na presto. nemoj me odbiti. Razljucen tim zahtevom. Jednoga dana nekoliko nje -govih robova pobeglo je u filistejski grad Gat. jednom od Davidovih na -lo nica. Solomon je oti ao tamo na hodoca ce i uz velicanstvene . rece joj s neprikrivenim nezadovoljstvom: "Ti zna da je moje bilo carstvo. Ali Venaja pogazi sveto mesto i probode 297 Btftijsfe fyende------------------------------------------------------------------------ga macem pred Jehovinim oltarom. ali se carstvo prenese i dopade bratu mojemu. Ali Simej je bio drzak covek i olako je primio upozorenje. odgovori skru eno Adonija. i mo da bi dobro pro li da Adonija u svojoj tupoj oholosti nije pocinio pogubnu gre ku. eleci da pridobije severna plemena. napu ten od sveg Izrailja. verni privr enik novoga cara. U nekada njoj Saulovoj prestonici Gavajj nalazio se rtvenik koji je u Izrailju smatran za veliku svetinju. Solomon je obecao da ce se po -brinuti da potomstvu vernoga starca zauvek bude obezbeden dobar ivot u Jerusalimu i pocasno mesto za carskim stolom." Vitsaveja je tim zahtevom bila malo iznenadena. koji ga je snabdevao hranom dok se. jer ti on nece odbiti. severozapadno od prestonice. jer mu ga Gospod dade. Solomon primi majku s du nim po tovanjem. Posle cetrdeset godina via -davine. SOLOMON . morao kriti po brdima od Avesaloma. Tada on otkri cilj svoga dolaska: "Govori caru Solomonu. mogla bi da mu pru i osnova za obnavljanje spora oko prestola. li eni svakog uticaja. Uprkos Davidovoj e -lji. Prineseno je na rtvu paljenicu hiljadu volova. Oslobodiv i se tako dvaju najopasnijih neprijatelja. izvukao se i Simej. hiljadu ovno -va i hiljadu jaganjaca.CAR IZRAILJA l JUDEJE. Ne zatra iv i odobrenje da napusti Jerusalim. pod uslovom da bez odobren -ja nikada ne srne napustiti zidine grada. PRICA O DVEMA MAJKAMA. Solomon mu je dozvolio da sagradi kucu u Jerusalimu i poklonio mu ivot. Protivnici."Dobro". Na pitan -je ta eli od nje. Uznemireno upita svog ljutog neprijatelja: "Jesi li dobro do ao?" . Solomon je poklonio ivot prvosve teni -ku Avijataru. U nasledstvo sinu je ostavio dr avu koja se prostirala od Damaska do Egipta i od istocnih krajeva Zajordanije do Sredozemnog mora. Adonija.

.

javi mu se u snu Jehova i rece mu da zatra i to hoce. pisara i sekretara. Car malo razmisli. koji su se samo delimicno poklapali sa teritorijom pojedinih plemena. prinese pred kovcegom zaveta bogate rtve. gospodaru. Kad je oti ao na pocinak. Car ga zamoli da mu da razumno srce. Pa ustav i u ponoc uze sina mojega iskraj mene. nemojte ga ubiti. i stavi ga sebi u narucje. Solomon se vrati u Jerusalim.svecanosti prineo na rtvu paljenicu hiljadu grla stoke. i glavnog poreznika bile su u rukama njegovih najpouzdanijih ljudi. a to. ne bese moj sin. i porodih se kod nje u istoj kuci. Najvi e polo aje u administraciji poverio je svojim odanim pristalicama i prijateljima. SOLOMON . A kad ustah ujutru da podojim sina svoje 298 Zenan %psidbvs/(i ga. svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom. vec mu obeca i bogatstvo i slavu kojim ce nadma iti sve careve sveta. Posle po -bede nad sovskim carem Adarezerom. Ugovor o prijatelj -stvu koji je Saul sklopio s bogatim tirskim carem Hiramom i da -Ije je ostao na snazi. a on je jahao na magarcu. pa se ma i maca i naredi: "Rasecite ivo dete na dvoje." Tada tu iteljka prestra eno kriknu: "Ah. svega veka Solomo -nova!" Solomon se pokazao ne samo kao vest diplomata. glavnog vojskovode. Sav radostan. Poucen lo im iskustvom. dvorskog upravitelja." Car pokaza na enu koja je preklinjala za decji ivot i rece: "Podajte onoj ivo dete. ali kad razgledah ujutru. zapo -vednika telesne garde. ja i ova ena sedimo u istoj kuci. Na taj nacin. Prvi put od pamtiveka jevre -jska p%mena mogla su bez smetnji da se posvete mirnodo -pskim poslovima. optu ivale jedna drugu za la . Zadr ao je . jer se uverio da pred njego -vom mudro cu niko ne mo e sakriti istinu. od Dana do Virsaveje. A treci dan posle moga porodaja porodi se i ova ena. mladi car postigao je veliki di -plomatski uspeh. U tom cilju podelio je dr avu na dvanaest administrativnih okruga. gospodaru. i podajte polovinu jednoj i polovi -nu drugoj. David je imao po -verenja samo u pe adiju. a to. jer ona le e na nj.--------------------------------------------------------------------ni. Korenite reforme sprovedene su i u vojsci. i bejasmo za -jedno i ne beja e niko drugi s nama u kuci. du no -sti namesnika. po mesec dana u godi OQO (Bi6Rjsl(e fyende ----------. a jedan od docnijih hronicara zapisao je: "l ivljahu Juda i Izrailj bez straha. podajte njojzi dete ivo. mrtav. Posle tih svecanosti sede pred gradsku kapiju da sa sudijske stolice re ava sporove svojih podanika. a on ce mu elju ispuniti. jer mu je faraon dao svoju kcer za enu i kao miraz prikljucio Izrailju grad Gezer koji je oteo od Filistejaca. a konjima da se podseku puti ta.MUDRI DR AVNIK. Orodavanje s egipatskom dinastijom obezbedivalo mu je granice s juga i jacalo politicku moc Izrailja. Pokoreni i podjarmljeni su -sedni narodi vi e nisu predstavljali opasnost. tu iteljka isprica caru: "Ah. Zato ga obdari ne samo mudro cu." Ota -da se narod izrailjski bojao cara. Na celo svakog okruga postavio je svoga namesnika i zapovednika garnizona." A druga ena sasvim mirno rece: "Neka ne bude ni meni ni tebi. Solomon je nasledio sna nu dr avu. samo nas dve be -jasmo u kuci. l umre sin ove ene nocas." Optu ena je estoko poricala da je ukrala su -setki dete. Njihov spor je bio neobican i te ko se mogao resiti. ona mu je mati. rasecite ga. kad slu kinja tvoja spava e. Secanje na ta srecna vremena nad ivelo je mnoga pokoljenja. car je nastojao da ucvrsti svoju vlast i slabljenjem izrailjskih plemena. U jed -nom trenutku stado e pred njega dve ene.estile se tako da bi mo da i oci jedna drugoj iskopale da ih ne rastavi e. Okru i su morali snabdevati hranom dvor i vojsku redom. naredio je da se sva ko -la spale. Osim toga. Jehovi se svi -de careva skromnost. vec i kao mudar dr avnik. da bi mogao biti pravedan sudija svojim podanicima. Placuci i zaklinjuci se da go -vori istinu. a svoga sina mrtvoga stavi meni u narucje. kojega ja rodin. a za sve stanovnike grada prire -di veliku gozbu. ene su vikale. a nemojte ga ubijati. u miru i blagostanju. i ra .

dvadeset hiljada vedara vina i dvade -set hiljada merica maslinovog ulja najvi eg kvaliteta. koje je uvek vrveio od itelja Jerusalima i hodocasnika iz celog Hanana. Kroz re etkaste prozore. a Solomon se procuo kao mudrac. va -jara i zlatara. ciji je vrh bio odsecen i poravnat. mesto verskih obreda. Unutra njost hrama je bila podeljena na tri dela: na predvorje. kamenorezaca. Tavanice i zidovi bili su oblo eni kedrovi -nom. Solomon je naredio Adoniramu da oformi radnu vojsku od ezdeset hiljada hanan -skih kulucara. m%ticni simboli moci i slave. bronza -na cisterna s vodom za pranje rtvenih ivotinja. Za ubrzanje sece u libanskim umama. odakle su ga izrailjski nosaci prenosili u Jerusalim. Hram je podignut na stenovi -tom brdu Ofel. Unapredio je i vojnu komoru uvodeci kola i konjsku zapregu. ispod . Brojala je sto i cetrdeset hiljada mu karaca. s kojim je bio u prijateljskim odnosima.samo stotinu kola sa zapregama za potrebe dvora. de -set zlatnih svecnjaka i mno tvo drugih ritualnih predmeta od zla -ta. stena je obzidana tesanim kamenim blokovi -ma koji su spajani olovom. s bogato ukra enim kapite -lima. Hram nije bio velik. Fenicki car slao je kedrovo i cempresovo drvo morskim pu -tem do Jafe. Drvena obloga. malu prostoriju bez prozora. gde je smestio najvecu jedinicu nove konjice. koju je Hiram izlio u jordanskim brdima. formirao je sna ni konjicki korpus od cetrnaest hiljada bojnih kola. zlatni oltar za kadenje. okrenutih tri po tri. stajala je na dva -naest bronzanih volova. a podovi nacinjeni od uglacanih cempresovih dasaka. Malo dalje se nalazilo "more". izmedu ostalih i u Megidonu. est stotina izrailjskih nadzornika. Zato se obratio za pomoc lirskom caru Hiramu. rasla je moc Izrailja. Sve tri prostorije zasenjivale su bogatstvom ukrasa. samo trideset jedan metar dug i deset i po metara irok. da sagradi u Jerusalimu hram dostojan velikog monarha. Prag "svetinje nad svetinjama" mogli su prekoraciti samo sve tenici. Na stra nji i oba bocna zida naslanjale su se tri zgrade s prostorijama za sve tenike i poslugu. Sacinjavali su je iskljucivo podjarmljeni Hananci. a sedamdeset hiljada prenosilo na plecima ogromne blokove tesanog kamena na gra -dili te u Jerusalimu. ve tak u livenju i obra -di zlata. koja nije odgovarala potrebama vre -mena. SOLOMON GRADI HRAM. Solomon se obavezao caru Hiramu da ce za isporuku gradevinskog materijala placati godi nje dvade -set hiljada mera p enice. na glavno mesto verskih obreda i na "svetinju nad svetinjama". na cetiri strane sveta. Zahvaljujuci svim tim me -rama. Izgradnja hrama trajala je vi e od tri godine. Ali nije imao plemenitog drveta i ve tih gradevinara. Drugi zid opasivao je unutra nje dvori te. koje je predvodio cu -veni majstor umetnickog zanata Hiram. sa rtvenikom u sredini. Da bi se obe -zbedio veci prostor. podeljenih na grupe po deset hiljada. sedamdeset hiljada radilo je u kamenolomima po jordanskim brdima. Solomom je tako nasledio zastarelu vojsku. U sredi njoj dvorani nalazio se pozlaceni sto od kedrovine za rtvene hlebove. da poma e Fe -nicanima u seci i tovarenju drveta na morske splavove. ukra ena bareljefima heruvima. blistala je pozlatom. na ko -me je gorela vecna vatra. Svaka od tih grupa odlazila je redom na tri meseca u Tir. palmi i cvetova. Obaveza isporuke hrane i slame za konje padala je redom na pojedine dr avne okruge. Njihovim radom upravljalo je tri hiljade i 300 Zerum %psidbvs/<i. i to samo jednom u godi -ni. Cetvrte godine svoje via -davine Solomon je odlucio da ispuni poslednju ocevu elju. Po raznim izrailjskim gradovima izgradio je konju nice. Car Hi -ram je poslao u Izrailj najbolje strucnjake. U isto vre -me stvorena je u Izrailju vojska radnika primoranih na prisilni rad. Putem koji je vodio do vrha stene ulazilo se u zidine spolja njeg dvori ta. Na dvori tu je bilo i deset bronzanih kanti na tockovima za razno enje vode. Lomeci duboko ukorenjene predrasude Izrailjaca prema konjima. S obe strane ulaza u predvorje uzdizali su se bronzani stu -bovi visoki preko dvanaest metara. gde je u tajanstvenom mraku pocivao kovceg zaveta. Ubrzo je sklopljen i ugo -vor. Ta ogromna zdela. srebra i bronze.

.

pod za titu krilatih heruvi -ma. da ojaca odbrambenu moc zemlje i da napravi carsko sedi te dostojno velike dr ave. Oko bronzanog rtvenika poredale su se stare ine izrailjskih plemena. . Zatim je jedan deo hora nastavio sledecu strofu: Ko je taj car slave? A silni. Solomon nije prestao da gradi Jehovin hram. Za tronom je bilo postrojeno pet stotina vojnika njegove telesne ga -rde. prevucene debelim slojem zlata. u unutra njem dvori tu odvijala se svecanost osvecenja hrama i preno enja kovcega zaveta.irena krila dodirivala su im se u_ sredini. Sledecih trinaest godina svoje vladavine posvetio se ivoj gradevinskoj delatnosti. Svecanost je otpocela prino . U dvori tu se pojavio kovceg zaveta.. Na -stupio je cetrnaestodnevni praznik. Sred dima i otu nog mirisa nagorelog mesa. svi su u usredsredenom zanosu slu ali glas svoga cara. uzvisite se vrata vecna! Ide car slave. kantori su zapevali himnu. harfisti. Zaslepljeni nje -govim zlatnim bljeskom. pisara. ukra . kome je pri -padao Sadok. bila su uvek otvorena. Ra . bogato vezenom plastu. cija je sadr ina docnije u la u Psalam 24: Vrata! Uzvisite vrhove svoje. a sa strane dopirala do zidova tog najsvetijeg mesta. . prodirala je pri -gu ena svetlost.samog svoda. a ostali su se morali zadovoljiti du nostima nadzornika. Cim je gradnja hrama bila za -vr ena. a zatim se predano molio Jehovi da i dalje bdi nad Izrailjem. Pitanje sve tenickog stale a resio je David. Potomstvu Aronovom. prinosili sveti hleb na rtvu i bdeli nad plamiccima sve -cnjaka da se nikad ne ugase. "Svetinja nad svetinjama" bila je odvojena zidom od pozlacene kedrovine. cu -vara. BOGATSTVO SOLOMONOVO. sudija i pevaca. ali je ulaz zakla -njao laneni zaslon purpurne i ljubicaste boje s heruvimima. mesto da u njemu nastava do veka.. u kome su se nalazile dve kamene ploce Mojsijeve. cimbalisti i sto dvadeset sve tenika-trubaca. Nad nepreglednom masom vernika vladala je duboka ti ina. sa zlatnim carskim vencem na glavi. priznato je iskljucivo pravo na cin prvosve teni -ka. Dvokrilna vrata.enjem tolikog mno tva rtava paljenica da se nisu mogle pre -brojati. pevaci. uz pratnju harfi i cimbala. Sazidah dom tebi za stan. sa titovima od suvog zlata. Solomon je ustao s trona i u nadahnucu podigav i ruke k nebu. sedeo je na bronzanom reljefom ukra enom tronu. Nad njim su bdele dve ogromne figure heruvi . Za to vreme prineseno je na r -tvu dvadeset i dve hiljade volova i sto i dvadeset hiljada ovaca. _______ 301 'Bmijsf(e ugenae------------------------------------------------------------------------ma od maslinovog drveta. koji su visoko na plecima nosili Leviti. sve teni -ci u belim lanenim odorama. dvorski dostojanstvenici. A kad se spustio vezeni zaslon. nikoga vi e nije smeo vide -ti osim prvosve tenika. izgovorio gromkim glasom: Zenon 9(asufovsl<i Gospod je rekao da ce nastavati u mraku. pal -mama i cvetovima. Pitanja i odgovori ponavljali su se sve dok zlatni kovceg nije unesen u najsvetiji deo hrama. najednom su odjeknuli prodorni zvuci truba. . sva zemlja se veselila i pirovala za bogatim trpezama. Od trideset i est hiljada Levita. pocela je velika svecanost preno enja kovcega zaveta. kao da se zadubio u odjek svojih reci.. . pun zanosa i radosti odgovor drugog dela hora zvucao je: Gospod krepak i silan. Gospod silan u boju.. Dok se u prostranom spolja njem dvori tu tiskalo mno tvo izrailjskog naroda. Solomon je ucutao.ena figurama heruvima. Nije bilo coveka u Izrailju koji se nije prikljucio tom velicanstve -nom slavlju a da nije dao bar jednog vola ili ovcu. izvezenim u zlatu. dvadeset i cetvorica dobila su sve tenicka zvan -ja. Solomon. Iza tog zaslona pocivao je u mraku kovceg zaveta. u skerletnom. U toj dvorani sve tenici su palili mirise na oltaru.

.

divio se crnpurastom licu ne nih crta. Satima je razgovarao s njom o svemu to ga je pitala i davao joj dragocene savete o ve tini upravljanja dr avom. poznata po dobrom kvalitetu. Ali svi ti dohoci nisu bili dovoljni da se nadoknadi rasipni tvo u gradenju i naoru anju i preterana rasko na carskom dvoru. okicene arenim pokrivkama i suvim zlatom. Za sku -pove l velike dr avne praznike slu io je "dom iz ume Liban -ske". sa svodom od cetrdeset i pet stubova od libanskog kedra. Izrailjce more nije privlacilo i nimalo se nisu razumevali u brodogradnju i moreplovstvo. Pravo carsko sedi te ima -lo je dva krila. Prihvatio se i veoma unosne pomorske trgovine. vozio je stra ne pustinjske ratnike. rasko i otmenost. nije mogla doci sebi od cudenja i odu evljeno mu je rekla: "Isti -na je to sam cula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i mudrosti tvojoj. Kad je ugledao egzoticnu enu skocio je s trona i otrcao da je pozdravi. bogato ukra en pozlatom. Tirski car oti ao je da ih vidi i zakljucio da u razmeni nije dobro pro ao. Tu se na postolju uzdizao tron od slonovace. drago kamenje i mirisna ulja. U jednom je iveo Solomon sa svojim haremom. majmune i paunove. Ali ne htedoh verovati . Car je naredio da mu se u dvorcu napravi stepeni te od sandalovine. Dopro je i do carice dalekog carstva Savskog. koje su dostojanstveno ko -racale. koja se dobijala iz obli njih rudnika i to -pila u pecima. Solomon se pokazao i kao sposoban trgovac i razvio je ive trgovacke veze sa susednim dr avama.__________________________303 <Biblijst<e legende------------------------------------------------------------------------Egiptu. i razmenjivao ih za drugu robu sa susednim narodi -ma. dvorske dostojanstvenike. . Kad je razgledala neverovatnu rasko njego -voga dvora. za rezide -nciju gorde egipatske princeze i njene raznolike svite. zavese od raznobojnog veza. prostrana dvorana. carine i vazalski danak donosili su mu sumu od 666 talenata (22 825 kilograma) zlata godi nje. U svim tim tvrdavama bile su pripravne konji -cke i pe adijske posade. Na severu je opasao jakim zidovima i ku -lama gradove Asor i Megidon. da bine. U za -menu za bakarnu rudu. Solomon je utvrdivao gradove i dizao nove tvrdave.. Glas o mudrosti Solomonovoj i rasko -si njegovog dvorca proneo se po celom svetu. odakle je svake tri godine njegova flota plovila u tajanstvenu zemlju Ofir. U cilju za tite gra -nica i glavnih trgovackih puteva. So -lomon je od Hirama pozajmio sto i dvadeset talenata zlata i dao mu u zalog dvadeset galilejskih gradova. sandalovo drvo. Velike izdatke za naoru anje. slonovacu. Solomon je cekao caricu u pre -stonoj dvorani. Kao paun pokazao je pred caricom svu svoju mudrost. Vatrenim pogle -dom obuhvatio je njene fine obline. koje su pla -mtele tajanstvenom arom. zagledao se u njene velike. pozlaceni tron od slonovace i mno tvo zlatnog posuda. Ca -rica je sedela u zaslonjenoj nosiljci. jer je zbog preterano velikih poreza u gradovima vladalo siroma tvo. crne oci. odaje oblo ene kedrovinom. a u srednjem delu zemlje Gezer. Pored poreza u naturi koji su placali Izrailjci. koja se ljuljala na kamili kao brod na morskim talasima. . Njen ulazak u Jerusalim bio je velicanstven.Carski kompleks naslanjao se neposredno na unutra nje dvori -ste hrama i sastojao se od tri zgrade. Kod rta Akabskog zaliva sagradio je luku Esion-Gaver. a drugo je bilo sagradeno na izriciti zahtev faraona. U "tremu sudskom". A iz Egipta je dovozio bojna kola. Vet-Oron i Valat. . CARICA SAVSKA. gradnju i luksuzne predmete Solomon je pokrivao dohocima koji su mu neprestano priticali iz najrazlicitijih izvora. Zato je odlucila da ode u Je -rusalim da upozna velikog monarha i da se svojim ocima uveri koliko ima istine u tim glasinama. car je re avao sporove i primao izaslanike stranih vladara. U Kilikiji i drugim bli im zemljama kupovao je konje i prodavao ih u Mesopotamiji i . njegove lade prevozile su skupocenu robu: zlato. srebro. Zato se obratio za pomoc caru Hiramu. zabradene ene i bogate darove: zlato. Carica se uverila u mudrost i bogat -stvo Solomonovo. Dug karavan kamila. sav u skerletu i zlatu.

.

prisilni rad i ponovno budenje osecanja zavisti prema Judeji doveli su najzad do izbi -janja ustanka. Problem je bio u tome. predstavnika stranke neprijateljski raspolo ene prema Solomonu. Amonki. podr avajuci njegove nepri -jateljeS Solomonu je zadao udarac i Rezon. Solomon je umro posle cetrdeset god -ina vladavine i sahranjen je u Jerusalimu. a po brdima podizao hramove Astarti. Balu. Bio je sa severa. Tada se Jehova razgnevio na Solomona i odlu -cio da mu carstvo podeli na dve nezavisne dr ave. Faraon mu je pru io utoci te. U pogodnom trenutka napao je na Da -mask. U pogodnom . koji ga je docekao oberucke kao buduce orude za ra -zbijanje jedinstva Izrailja. Bilo je u njemu ena svakojakih rasa i religija: Egipcanki. Dala mu je izmedu ostalog sto i dvade -set talenata zlata. Na njihov nagovor zaveo je u Jerusalimu kult tudih bogova. Molohu i moavskom bogu Hemosu. a on joj je uzvratio ne manje vrednim darovi -ma. Prvi znak nemira bio je ustanak u Edomu. Poreska opterecenja. Ali ne htedoh verovati to se govora e dokle ne dodem i vidim svojim ocima. i cak mu dao svoju kci za enu. Prvi znak nemira bio je ustanak u Edomu. potomak tamo njeg carskog roda. jer se poceo pribojavati snage Izrailja. Tada se Jehova razgnevio na Solomona i odlu -cio da mu carstvo podeli na dve nezavisne dr ave. biv i vojskovoda Adarezara. Faraon mu je pru io utoci te. Solomon je neprestano povecavao svoj harem. Balu. pa je odlucio da ga po svaku cenu oslabi. od koga se odmetnuo i dugo predvo -dio razbojnicku bandu. tvoja mu -drost i dobrota nadvisuje glas koji sam slu ala. Videci sve vecu bedu svojih su -narodnika. Problem je bio u tome. Na presto je stupio njegov sin Rovoam. Bilo je u njemu ena svakojakih rasa i religija: Egipcanki. 304 Zenon 3(psicfovs%i nije mogla doci sebi od cudenja i odu evljeno mu je rekla: "Isti -na je to sam cula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i mudrosti tvojoj. ni pola mi nije kazano. razbio tamo nju izrailjsku posadu i proglasio se za cara. Fenicanki i Hetitki. potomak tamo njeg carskog roda. Moa -vki.to se govora e dokle ne dodem i vidim svojim ocima. pa je odlucio da ga po svaku cenu oslabi. na cijem je celu bio Adad. Edomki. Dala mu je izmedu ostalog sto i dvade -set talenata zlata. Molohu i moavskom bogu Hemosu. Edomki. Amonki. Solomon je neprestano povecavao svoj harem. a pod uticajem proroka Ahije. cara savskoga. Tako je Solomon izgubio Siriju. za koje je bio vezan. SOLOMONOV HAREM l TUÐI BOGOVI. biv i vojskovoda Adarezara. to je car sve vi e stario i pasivno se prepu tao uticaju svojih miljenica. Po uzoru na druge vladare. Na njihov nagovor zaveo je u Jerusalimu kult tudih bogova. a gle. Ali je Adad pretrpeo poraz i sklonio se u Egipat. dobio za titu fyende 305 faraona. koji je svoj uspon dugovao Solomonu. Po uzoru na druge vladare. Moa -vki. Fenicanki i Hetitki. Tamo je. Ali ubrzo je pretrpeo poraz i pobegao u Egipat. i cak mu dao svoju kci za enu. Ali je Adad pretrpeo poraz i sklonio se u Egipat. na cijem je celu bio Adad. latio se oru ja i pozvao narod na ustanak. Otada je Damask neprestanim napadima i gerilskim ratom ugro avao severne gra -nice Izrailja." Na rastanku bogato ga je darivala. tvoja mu -drost i dobrota nadvisuje glas koji sam slu ala. Vinovnik tih nemira bio je Jerovoam. a po brdima podizao hramove Astarti. a on joj je uzvratio ne manje vrednim darovi -ma. to je car sve vi e stario i pasivno se prepu tao uticaju svojih miljenica. a gle. od koga se odmetnuo i dugo predvo -dio razbojnicku bandu. Prinosio im je rtve cak i u dvori tu Jehovinog hrama. ubirac po -reza. kao i Adad. podr avajuci njegove nepri -jatelje* Solomonu je zadao udarac i Rezon. Prinosio im je rtve cak i u dvori tu Jehovinog hrama. jer se u svojoj starackoj nemoci nije mogao odva iti da oru jem ugu i pobunu. dakle iz plemena Jefremovog. cara savskoga." Na rastanku bogato ga je darivala. ni pola mi nije kazano. Ali najgore je bilo sve vece nezadovoljstvo deset severnih plemena. SOLOMONOV HAREM l TUÐI BOGOVI. jer se poceo pribojavati snage Izrailja.

.

ubirac po -reza. dvema Knjigama o Carevima i dvema Knjigama Dnevnika koje se javljaju i pod nazivom "Pa-ralipomenon" ("izostavljene. razbio tamo nju izrailjsku posadu i proglasio se za cara. Solomon je umro posle cetrdeset god -ina vladavine i sahranjen je u Jerusalimu.trenutka napao je na Da -mask. tacnije receno: dlema Knjigama Samuilovim. a pod uticajem proroka Ahije. Dugo se smatralo da su Solomon i proroci Gad i Natan autori Knjiga Samuilovih. koji je svoj uspon dugovao Solomonu. najveceg proroka posle Mojsija i osnivaca monarhije. Kao to pokazuju mnogi aramejski uticaji u jeziku teksta. Ali su prema Davidu. Talmud i nekoliko biblista smatraju da je autor Knjiga o Carevima bio Jeremija. godine pre na e ere.932. koji ga je docekao oberucke kao buduce orude za ra -zbijanje jedinstva Izrailja. Ali najgore je bilo sve vece nezadovoljstvo deset severnih plemena. odnosno ne to vi e od sto godina. Vinovnik tih nemira bio je Jerovoam. Videci sve vecu bedu svojih su -narodnika. Skoro sve to znamo o toj epohi dugujemo iskljucivo Bibliji. Poreska opterecenja. to razdoblje ne prelazi vek i po. to je moralo nepovoljno da utice na verodostojnost pome -nutih biblijskih knjiga. Tome u prilog govori izrazito izra ena tendencija vrednovanja istorijskih dogadaja u teokratskom duhu. s malim izuzecima. Bio je sa severa. Ali ubrzo je pretrpeo poraz i pobegao u Egipat. dakle iz plemena Jefremovog.). Ali i pored toga treba reci da one sadr e mno tvo podataka koji se mogu prihvatiti kao istorijski tacni. Pisanje istorije te epohe ukorenjene u usmenom preda -nju pocelo je. u ne -kim slucajevima tek posle nekoliko stotina godina. Otada je Damask neprestanim napadima i gerilskim ratom ugro avao severne gra -nice Izrailja. Knjige Dnevnika morale su da nastanu u drugoj polovini IV veka pre na e ere. jer se u svojoj starackoj nemoci nije mogao odva iti da oru jem ugu i pobunu. dobio za titu legende JO faraona. prisilni rad i ponovno budenje osecanja zavisti prema Judeji doveli su najzad do izbi -janja ustanka. latio se oru ja i pozvao narod na ustanak. O vremenu nastanka tih knjiga medu biblistima postoje razlicita mi ljenja. kao i Adad. U svakom slucaju jedno je sigurno: konacna redakcija je delo sve tenika-kopista koji su bili pod uticajem verskih reformi judejskog cara Ohozije (640-609. sedam direktnih potoma -ka Saulovih David navodno morao da pobije na izricitu elju Je -hovinu. pre na e ere. Na presto je stupio njegov sin Rovoam. ende veza careva bila je slu enje Jehovi i podredivanje njegovim pr -vosve tenicima. Godine 932. njihovom vernom poslu niku. Saul je u ao u o tar sukob s prvosve tenikom Samuilom i zato nije u ivao naklonost u ocima redaktora. propu tene stvari").). Tamo je. Po prirodi stvari. Tako je Solomon izgubio Siriju. posle dugog vremena. Kako je to samo delic vremena u istoriji Izrailja! Epoha ujedinjenog carstva pada u vreme vladavine tri izrailjska cara: Sa-ula (10401012 . za koje je bio vezan. jer su grcki prevodioci pogre no smatrali da Knjige Dnevnika sadr e podatke izostavljene u prethodnim knjigama. Neke njegove zlocine nastojali su da ubla e tako to su ih pred -stavljali kao sticaj slucajnih okolnosti.). dok su druge opravdavali verskim razlozima. Ocena njihovog delovanja zavisila je od toga u kolikoj su meri taj postulat izvr avali. Prema tim postavkama prva oba( y. 306 ISTINA l LEGENDA O OSNIVACIMA IZRAILJSKE MONARHIJE Najsjajnije razdoblje u istoriji Izrailja obuhvata godine od 1040-932. Ako tome dodamo uspe nu vladavinu Samuila. predstavnika stranke neprijateljski raspolo ene prema Solomonu.) i Solomona (972. Tako je. To se narocito odnosi na . bili bezgranicno popustljivi. na primer. nastupa otcepljenje deset severnih plemena i nastaju dve suprostavljene dr ave: Izrailj i Judeja. Davida (1012-972.

.

Pa ljiv citalac zacudice se to Ilijev naslednik Samuilo nije ostao u svetom gradu. sve do trenutka kad je car Saul stupio na istorijsku pozornicu. Prvi put posle Mojsijeve smrti ostvario se davna nji san jehovista: izrailjski narod dobio je teokratske dru tveno uredenje. koje se odavno nadmetalo s plemenom Jefremovim o prevlast u Izrailju. Istrebljenje Saulovog roda ili Solomonovo idolopoklonstvo u Jerusalimu . Ilije je to shva -tio i zato se zalagao da polo aj prvosve tenika i sudije postane nasledan u njegovoj porodici. Sem toga. Na kraju. Tako je nekako spontano nastala dominacija Jefremovog plemena. to je bio sredi nji deo zemlje. Njihova nadmenost. vec se seli za stalno u Ramu. razuzdanosti i pokvarenost odbijale su na -rod od postojecih politickih odnosa i postale ozbiljna opasnost za njegove namere. Iliju su. Prva Knjiga Samuilova pocinje kratkim. mogla se izdvojiti pregr t bitnih cinjenica. iz pomena razbacanih po drugim biblijskim knjigama mo e se zakljuciti da su Filistejci po -bedu iskoristili do kraja. gde se nalazio Mojsijev ator i kovceg zaveta. Medutim. Nisu se ocigledno rukovodili idejom nepristrasnog istorijskog objektiviz -ma. Verska prestonica Izrailja. Ali planove su mu pokvarili sinovi. koji ne slu e na cast takvim narodnim junacima kao tu su David i Solomon.dogadaje koji su opisani upadljivo reali -sticki. u svakom pogledu odgovarale unutra . Knjige Samuilove potpuno precutkuju vojne i politicke po -sledice poraza kod Afeka. sa slikovitim i dramaticnim pojedinostima. Koliko ima istine u opisu te tragicne licnosti? Verovatno nece biti su -vi e slobodna pretpostavka ako ka emo da je zaista postojao ^ m 308 prvosve tenik s tim imenom. dok su se plemena koja su ivela na severu. Izuzetno je va na i cinjenica to redaktori Biblije ni jed -nom recju ne pominju sudbinu tada nje izrailjske prestonice. Si -loma. koji je zahvaljujuci velikoj pobo no -sti zadobio poverenje svih izrailjskih plemena. Ju -dino pleme. Po svoj prilici.nje politicke prilike. uverljivo pokazuje da su se oni oslanjali na neke autenticne istorijske izvore.to su dogadaji koji se sigurno nisu izbrisali iz secanja jevrejskih pokoljenja. uostalom. koje je bilo u . Vec sama cinjenica to redaktori Biblije nisu precutali niz postupaka i zlocina. da je nije podr ao prorok Samuilo. nalazila se na teritoriji plemena Jefremovog. ali veoma drama -ticnim ivotopisom prvosve tenika Ilija i njegovih sinova. dakle nije mu pretio neprijetelj. palo je pod vlast Filistejaca i zbog toga ne -ko vreme nije imalo nikakvu politicku ulogu. istoku i jugu morala ocajnicki braniti od pritisaka susednih naroda. mitova i narodnih preda -nja kao i iz nedoslednosti koje su proistekle zbog nekritickog spajanja cesto oprecnih izvora. dakle imaju sve odlike autenticnih zapisa. Ali poredak koji se zasniva na moralnom ugledu samo jednog coveka nije mogao racunati da ce dugo trajati. Ta -kvo stanje trajalo je bezmalo dvadeset godina. po to su bile i suvi e dobro poznate u Izrailju. nisu ni mogli da precute te ne ba pozitivne cinjenice. Kakva je sudbina zadesila Silom? Maglovit odgovor na 309 to pitanje nalazimo u Knjizi proroka Jeremije. Silom. veoma brojnog i uticajnog. Katastrofa njegove porodice i gubitak kovcega zaveta mo da bi istovremeno oznacili nepovratni pad teokratije. to je omogucilo da se delimicno rekonstrui e slika te epohe izrailjske istorije. to je dovelo do privremene koncentracije svetovne i verske vlasti u rukama prvosve tenika Ilija. U dvanaestom sti -hu sedmog poglavlja doslovno citamo: "Nego idite sada na moje mesto. Ali Ilije je bio vec suvi e star da se tome suprotstavi. iz mno tva legendi. Stekli su kontrolu nad sredi njim delom zemlje i u mnoge izrailjske gradove smestili svoje posade. takva koncepcija bila je potpuno strana ljudima tog vreme -na.

.

tenike. nadeni jasni tragovi po ara i nasilnog uni tenja. suvi e neprijatan i suvi e nepovoljan dogadaj po sve .Silomu. morala je da se zasniva na nekom istinitom stra nom dogadaju koji se duboko usadio u se -canje pokoljenja. Po toj verziji krvavi pokolj stanovni -ka Vet-S^nesa izvr ila su druga izrailjska plemena. ali pada u oci cudno pona anje stanovnika Vet-Semesa koji za vreme te kih borbi s Filistejcima sasvim mirno anju pse -nicu kao da ih se rat za odbranu nezavisnosti i kovcega zave -ta uop te ne tice. ipak. U toj prici nalazi se jedna epizoda koja pada u oci svo -jom zagonetno cu. u to isto vreme pogodila neka epidemi -ja. U Vet-Semesu Jehova je kaznio smrcu ra -vno pedeset hiljada i sedamdeset Izrailjaca. Postoji i druga hipoteza po kojoj kovceg zaveta nikad nije ni pao u ruke Filistejaca i da je odmah posle poraza kod Afeka prenet u Kirijat-Jarim. pomenutih u Bibliji. Tu je do lo do borbe u kojoj je izginuo pomenuti broj izrailjskih vojnika. Kovceg je ipak bio spa en i sklonjen u KirijatJarim. za to ga su se onda posle sedam meseci otresli? Niko razuman nece poverovati u pricu o kipu boga Dragona. Kao nepobitna cinjenica mo e se prihvatiti i to da je u plamenu nestao i Mojsijev ator. Zata kali su ga na veoma vest nacin. naravno. da bi se mogao pomenuti. gde namestih ime svoje ispocetka. Na jednom brdu utvrdeno je cak i mesto gde se po svoj prilici nalazio sveti ator s Jehovinim rtvenikom i kovcegom zaveta. Tajnu je konacno objasnila arheologija. da bi se u to moglo poverovati. Ali najva nije je bilo to to su na ru evinama grada. utvrditi koliko istine ima u toj hipotezi o gradanskom ratu.. Ta propast se tako duboko urezala u seca -nje naroda da je prorok Jeremija i posle cetiri stotine godina navodi kao primer gneva bo jeg. i ovaj ce grad opusteti. Ali ka -ko pokazuje ogroman broj rtava. za kaznu to su odbili da ucestvuju u ratu protiv Filistejaca. u krajnjem slucaju. dvadeset i dva kilometra ju no od Sihema. stica -jem slucajnih okolnosti. . ima jednu slabu stranu: pitamo se za to su onda redaktori Biblije izginule brani -telje kovcega prikazali kao bogohulnike koje je Jehova kaznio smrcu.. O tom zagonetnom dogadaju iznete su mnoge pretpo -stavke koje je trebalo da ga objasne. Zato u prici o cudnoj sudbini kovcega zaveta mo da postoji neko zrno istine. stavljajuci glavni akcent na trijumfalni pohod kovcega zaveta po filistejskim gradovima. Na taj nacin moglo se nepobitno utvrditi da je Silom pao u ruke filistejskih osvajaca. To ne bi bilo u suprotnosti s onim to znamo o mentalitetu i religioznim predstavama drevnih naroda. ocevidno. pa su tu nesrecu pripisali gnevnom izrailjskom bogu koga su dr ali u ropstvu. To to su slavili svoje sopstvene plemenske bogove. mogli bismo ne -voljno da pristanemo na teoriju da je sujeverne Filistejce. danska ekspedicija otkrila je razvaline grada Siloma. suvi e lici na le -gendu. Ali ta se dogodilo s kovcegom zaveta? Sve to o nje -govoj sudbini doznajemo je suvi e fantasticno." Ovi citati ne ostavljaju nikakvu sumnju da su Silom sra -vnili sa zemljom Filistejci i jednostavno je prestao da postoji kao Izrailjska prestonica. opsednutih praznoverjem. Ako su ga Filistejci zaista prigrabili. za koji je utvrdeno da potice iz XI veka pre na e ere. neprijateljskih 310 bogova. Ali ta teorija. zato to su se neki od njih odva ili da zavire u kovceg zaveta. Neki istra ivaci dopu taju mogucnost da su Izrailjci ukrali kovceg zaveta iz Dagonovog hrama. U godinama 1926-1929. uop te ne znaci da nisu verovali u postojanje i magicnu moc tudih." Kao dopuna tog podatka mogu poslu iti reci iz devetog stiha dvade -set estoga poglavlja: "Ovaj ce dom biti kao Silom. i vidite ta sam mu ucinio za zlocu naroda svojega Izrailja. Filistejci su krenuli za njima u poteru i stigli ih u Vet-Semesu. Otud poticu i negativni pomeni o njima u biblijskom zapisu. Za redaktore Biblije bio je to. najvrednija narodna svetinja Izrailja. Jasno je da je to verzija fanatizovanih jehovista. Nemoguce je.

.

Jednom recju. Ali to se nije dogodilo odmah posle poraza kod Afeka. Jevreji ubrajaju Samuila u svoje najvece proroke. Samuilo je nesumnjivo postojao. ulagao je napore da cin prvosve tenika i du nost sudije u nje -govoj porodici postanu nasledni. po uzoru na vladare susednih zemalja. govori tragicna sudbina Avimelehova. Kako proi -zlazi iz otkopanih dokumenata. Zahvaljujuci svom moralnom ugledu. Ali raslo je uverenje da samo voda izuzetnih vojnickih sposobnosti mo e osloboditi na -rod od nasilja. koje je njegov prethodnik tako kompromito -vao. Mo e se pretpostaviti da je ceo skup prica o njegovoj majci. Skoro je sigurno da je Samuilo bio prvosve tenik i sudija i da je posle Ilijeve smrti i propasti Siloma preneo svoje sedi te u Ramu. Sveti Jero -nim misli da je car Arkadije (378-408. odjednom je spu ten na nivo lokalnog vraca koji za malu nagradu deli savete kako se mo e pronaci zalutala magarica.e. u tada njim politickim i dru tvenim prilika -ma. Ali se s vremenom oko njegove licnosti isplelo toliko legendi da redaktori Biblije vi e ni -su tacno znali koje on bio i u cemu se sastojala njegova dela -tnost. iako je de facto imao vlast i privilegije cara. U tekstu nailazimo na niz podataka koji se medusobno iskljucuju. n. Proti -vrecnost potice bez sumnje otuda to su redaktori Biblije u je -dnu pricu uneli dva razlicita narodna predanja. koji bi. cuveni i pobo ni sve tenik. koje se nalaze u osnovi razgranate biblijske price. u skladu sa zakonitostima dru tvenih procesa. koji je svrgnut za vreme naro -dnog ustanka u gradu Sihemu. za koga Saul doznaje tek od svoga sluge. Samim tim je ponovo uspostavio teokratske dru tveno uredenje. kao rivala na presto suprotstavio Davida. jer razloge pada teokratije i uspostavljanja monarhije treba tra iti mnogo dublje. ponovo zaveo u Izrailju teokratske uredenje. jako upro ceno i pre ima karakter poucne price. bili su prilicno cesta pojava. tvorevina narodne ma te. vlast je preuzeo njegov vaspitanik Samuilo. Samuilo je.e. Posle poraza kod Afeka i za vreme vladavine Samuilove. razgovoru s Jehovom i predskazanji -ma koja se odnose na dom Ilijev. U pocetku price Samu -ilo je u celom Izrailju slavna licnost. Izrailj se povijao pod jarmom Filistejaca. sedeo na carskom prestolu. Koliko su jo tada bili brojni protivnici monarhije. Samuilo je toliko ucvrstio svoj uticaj da je postao stva -rni vladar Izrailja. ne preostaje nam ni ta drugo nego da primimo zdravo za gotovo ono to u osnovnoj niti ima sve privide istine. n.Posle nesrecnog Ilija. To to je odbio da zvanicno primi krunu je uglavnom zato to je uzimao u obzir isto tako jaku opoziciju. Tek posle mnogo godina reformatorske misije i irenja cistog je -hovizma. Asirija i Egipat. kao to znamo. odakle ih je zatim njego -va kci Pulherija (405-453. Sukobi koji su se odvijali na tom terenu izmedu svetovne vlasti i sve tenicke hijerarhije. ne trudeci se da ih logicki usklade. Nave cemo jedan primer. njegovom rodenju. Te gole cinjenice. Dakle. g.) odnela u Carigrad i uz verske svecanosti polo ila u specijalno za to sagraden mauzolej. Biblija tvrdi da su mu te pla -nove osujetili njegovi nepo teni i potkupljivi sinovi.) preneo njegove posmrtne ostatke iz Rame u Tursku. Takvo tuma cenje je. U to vreme postojala je sna na stranka koja je elela da proglasi sudiju Gedeona za cara. Znamo da su se jo u epohi sudija u Izrailju javljale mo -narhisticke struje. Cak i ka -tolicka crkva smatra ga za sveca i pretecu Hrista. naravno. Danas se ocigledno vi e ne mo e doci do istine. cudotvorni lek protiv . sve tenici su nastojali da se iz -bore za teokratske dru tveno uredenje i u zemljama kao to su Sumer. gde je Saula pomazao za cara. a zatim mu. zbog suko -ba oko sve tenickih privilegija. Kao i Ilije. utoliko su blizu istini to se logicki uklapaju u vec poznatu nam sliku dru tvenih odnosa staroga sveta. Ali vec u devetom poglavlju javlja se kao lokalni vrac. zamagljuju istorijsku sliku i znatno umanjuju verodo -stojnost price. Dakle. g.

.

dok se na kraju nije pretvorila u despoti -zam istocnjackog tipa. imucni slojevi stekli su tako jak politicki uticaj da su uprkos opoziciji mogli izdejstvovati izbor cara. produbljivala se beda irokih narodnih masa. formirao ticenika po svojoj volji. Te eci njegovoj detroniza -ciji. Uporedo sa zao travanjem klasnih razlika rasla je i apsolutna vlast cara. Iz razumljivih razloga i Samuilo je bio protivnik monarhi -je. Zato je njegov izbor pao na mladica koji je poti -cao iz najni eg izrailjskog plemena.svih nesreca video se samo u ujedinjenju plemena u zajednicku dr avu pod vla cu mocnog monarha. pa ga potiskuju s vlasti. koji je zadr ao jednostavnost obicaja i u slobodnim trenucima bavio se uzgajanjem stoke. a kada to nije dalo nikakav rezultat. Racunao je da ce se verska i svetovna vlast u njegovoj porodici prenositi sa oca na sina. S gorcinom je pitao predstav -nike plemena sta je to skrivio. Novi sloj privilegovanih osecao je potrebu da ucvrsti svoj polo aj pod pritiskom obespravljenih sunarodnika. samim tim odricu i Jehove. kako se mo e zakljuciti iz biblijskog teksta. uop te nije imao nameru da se odrekne fakticke vlasti. ulivajuci mu poslu nost prema prvosve teniku. velepose -dnika. Tu. porodice koja je bila bez ikakvog uticaja. godine pre na e ere. koja se u Izrailju prvi put javljaju oko 1000. U najgo -rem svetlu predstavljao je opasnosti koje im prete od samovo -Ijnog cara. a tu za titu mogao je da ocekuje samo od monarhistickog uredenja. molitvama i pozivi -ma na pokajanje u stvari bespomocan. S druge strane. a s podanicima postupa samovoljno. Bila su to udru enja verskih zanesenjaka. u svojim planovima grdno se pre -vario. dakle. vojnih zapovednika i naslednih plemenskih sta -re ina. mnogi Izrailjci naselili su se po gradovima. prisiljava desetine hiljada podanika na robovski rad u seci libanskih uma. Samuilo je osnovao kolu za proroke i u njoj je. u najvecoj tajnosti pomazao je Davida za cara. Tom rapolo enju doprinelo je i tada nje stanje klasnih odnosa Posle osvajanja Hanana. uporedo s uverenjem da je prvosve tenik svojim prino enjem rtava. takozvanom " kolom proro -ka". ali je potajno otpoceo o tru borbu protiv pobunjenog vaspitanika. koji je posedovao tri hilja -de ovaca i hiljadu koza. Boja ljivi mladic izrastao je u izvanrednog vodu i energi -cnog vladara koji je brzo postao nezavisan u svojim odlukama. odanost jehovizmu i Mojsijevim zakonima. Tako je nastao sloj bogatih trgovaca. jer Biblija bele i da Saul nije tra io osvetu za ljude koji su pro -tiv njega glasali i hu kali. Taj razumni politicki real -izam sticao je sve iri krug pristalica. Solomon najzad uspostavlja odnose koji podsecaju na robovski sistem u Egiptu iz doba po -dizanja velikih piramida. Zbog toga su nastali o tri sukobi oko nadle nosti i prvosve tenik se prividno povukao u privatni ivot. Kad je na kraju morao da popusti pred njihovim zahtevi -ma. Takav bogata bio je i Naval. koji su pru ili podr ku Davidu. Tok izbora u Mispi i Galgalu morao je biti veoma buran. kao to znamo. car-seljak. Zahteve za njeno uvodenje smatrao je kao licnu uvredu i po -ra . kojima je za porez i dugove oduziman imetak i zemlja. u kamenolomima Zajordanije i na jerusalimskim gradili tima. Saul je bio patrijarhalni vladar. Ali. cinovnika. 314 Da bismo to bolje prikazali pozadinu sukoba. vec je usmerio stvari tako da buduci car bude poslu no orude u nje -govim rukama. . Sukob se pretvorio u otvorenu borbu. Jo za Samuilovih vremena. kad je Saul naredio da se pobiju sve tenici pri hramu u Novu. imamo tipican sukob izmedu svetovne vlasti i sve tenicke hijerarhije koji se cesto srece u istoriji. moramo se pozabaviti narocitom institucijom. s kojim je David do ao u sukob oko isporuke hrane. David vec ima dvor i harem. pla io ih je da se odbacujuci teokratsku vlast prvosve tenika. Setimo se da je Avimeleh do ao na vlast zahvaljujuci podr ci vi ih slojeva sta -novni tva grada Sihema i da ga je svrgla narodna buna.

.

cak ga je i prezirao. Prema tom tumacenju. Ti izrailjski proroci oblacili su se u odecu od grubog platna. Cinjenica to tako relativno kasno stupaju na scenu izrailjskog verskog ivota ima svoje obja njenje. sre ce te gomila proroka slazeci s gore. Gomile proroka. Ali preovladuje mi ljenje da su ga Izrailjci pozajmili od Hananaca. Treci put mu se to dogodilo u Rami. nabi bi bio covek koji nastupa u ime Boga. Herodot pi e o nadahnutim ljudima koji su i li po Gr -ckoj i prorokovali u heksametrima. onaj koji prorice buducnost. cine te ki greh preljube. kao i der -vi i. i kad ude u grad. ifeli od milostinje.n. kad se tamo pojavio u poteri za Davidom. Saul i David. pesmom i kricima i uvukao ga u svoje orgija -sticno kolo. u Bibliji po -znati kao "la ni proroci". <Bi6Cijsl@ fyerufe -------Prvoj Knjizi o Carevima (18. Ali. Drugi put je u takvo stanje za -nosa pao na vest o opsadi grada Javisa. Zbog njih se narod nenaklono odnosio prema njihovom prorockom pozivu. Setimo se samo orgijasticnih misterija u cast Apolona i Dionisa. vidi_ i iz dva pitanja koja su sebi postavljali stanovnici Gavaje: " ta to bi od sina Kisova? E da li je i Saul medu prorocima?" i "Ko li im je otac?" Kad je David igrajuci i ao ispred kovcega zaveta. da gradane Jerusalima upozori da ce Jehova na slican nacin njihov gre ni grad ogoli -ti i osiroma iti. izmedu ostalog. Ali s vremenom su se tim po -bo nim ljudima prikljucivale razne vrste arlatana. a pred njima psaltiri i bubnji i svirale i gusle.n. to znaci govoriti u necije ime. Po njihovom tumacenju.e.) tri godine iveo je s bludnicom i udatom enom. Na hebrejskom jeziku nazivali su se nabF. Pretpostavlja se da je prvobitna domovina profetizma bi -la Frigija. odakle je prenet u Fenikiju i Hanan. Saul je kod Gavaje sreo grupu proro -ka i ocaran njihovim ekstaticno-freneticnim postupcima. Verski zanesenjaci bili su i Samuilo.. Bez sumnje to je dokaz da taj kolektivni orgijasticno-ekstaticni profetizam nije izvorna jevrejska pojava. Prorok Isaija (VIII v. upra njavajuci idolo -poklonstvo. hipnoti -sao ga igrama. i oni ce prorokovati. neki pisci Rimokatolicke crkve povezuju rec nabi sa grckom recju pro-femi. Nabizam je u Izrailju ponekad dobijao neverovatne obli -ke. U *U Septuaginti naziv nabi preveden je na grcki kao profetes. nabi bi bar u pocetnoj fazi nabizma znacilo pre svega vrac.) hodao je po gradu nag.. a kasnije i u Samariji. Izrailjci su se prema njima odnosili sa sujevernim po tovanjem. slu ili se njihovim vracanjem i davali im milostinju. U susret mu je iza ao Samuilo na celu svojih proroka. njegova ena Mihala s prezrenjem mu . Njegovo poreklo je jo uvek otvoreni problem. nosili specijalne pojaseve i. Kad je eleo da poka e Judejcima da. i sam se upustio u njihove igre i pesme. Od njega potice i slovenska rec prorok. u Maloj Aziji. Vetilj. 19) citamo da je carica Jezavelja izdr avala cetiri stotine i pedeset fenickih proroka. s kultom Ba -la." Ta neobicno sugestivna scena govori da su se po zemlji vukle gomile verskih fanatika i mistika. nekoliko veko -va bile su u Hananu svakodnevni prizor. Njihova verska delatnost nije se zasni -vala samo na pesmama. U svim jezicima prihvaceno je to znacenje. To se. Rama. U nastupu ludila ra -skomadao je dva vola s kojima je orao zemlju. kao to su Gavaja. prorok Osija (VII v. koje tako lutaju zemljom. Astarte i drugih fenickih bo anstava. u ovom slucaju u ime Boga. p. p. igrama i vracanju.e. koji neverovatno pod -secaju na islamske dervi e. 5) citamo: ". vec i na samobice -vanju i povredivanju tela raznim spravama za mucejije. U Prvoj knjizi Samuilovoj (10.Prete no su osnivana u blizini znacajnih svetili ta. Vra -cajuci se kuci iz Rame. Treba uosta -lom podvuci da profetizam slicnog tipa nije bio stran ni drugim narodima.

.

predstavlja velik i uzbudljiv do -gadaj. cija su pisma sacuvana u Bibliji. posle vavilonskog ropstva. nisu sublimisali u cisti eticki monoteizam. Najni i sloj potice iz cetvrtog milenijuma pre na e ere. Tragicna povest Saulova poznata nam je samo iz Biblije Zetum 9(psidbvs%i i u osnovi nismo u stanju da utvrdimo koliko je istinita. Arheolozi su tom prilikom otkrili istorijski detalj. Jevreji su postepeno usavr avali svoju religiju. gde su Filistejci obe . Da -gonovog i Astartinog. ne primecujuci ili ne mareci za to to su cesto protivrecna. a trup su obesili na zidine grada. njegovo oru je u Astartin. Proroci vi eg reda. jedan pored drugog. Saulove prestonice. Davida i Jonatana. ru evine Gavaje. i prica o Davidu je skup narodnih predanja koja su vekovima kru ila po Izrailju. Ali za nas je najzanimljivije to to se u kulturnom sloju koji pripada Saulovom dobu otkopane ru evine dva hrama. Pod uticajem ucenja proroka i politickih potresa i strada -nja. Ostaci zidina tih hramova nekad su bili svedoci posled -njeg cina filistejskoizr ailjskog sukoba koji se zavr io pogibijom hrabroga cara i njegova tri sina. U tom utvrdenju odigravale su se dramaticne scene izme -du Saula. Kao to smo to vec vi e puta utvrdili prilikom razmatra nja drugih fragmenata Biblije. Ru evine su dostizale visinu preko dvadeset i tri metra i imale su osamnaest kulturnih sloje -va. To nam dozvoljava da pretpostavimo s velikom vero -vatnocom da je David razorio Vet-San u znak odmazde zbog obe ca cenja posmrtnih ostataka svog prethodnika na prestolu. dok je na kraju. Na osnovu raznih iskopina utvrdeno je da ru evine poticu iz druge polovine XI ve -ka pre na e ere. Kada su stajali na bedemima. o kojima govori Bi -blija. glavu nesrecnoga cara stavili su u Dagonov hram. obuhvatali su pogledom onaj isti divlji planinski predeo koji da -nas gledaju arabljanski pastiri i clanovi arheolo ke ekspedicije. U ru evinama je pronadena zacudujuca kolicina bronzanih kopalja i kamenova za pracke. godine kad je americki arheolog i orijentalist Olbrajt otkrio u Tel elFulu. dakle u izvesnoj meri od njega i proisticu. Iz esnaestog poglavlja Prve knjige Sa -muilove doznajemo da je doveden na dvor kao harfista i . Mudrac i narodni ucitelj Amos odlucno je poricao da je bio pro rok.castili Saulove posmrtne ostatke. jer nam Biblija daje dve sasvim razlicite verzije. Po Bibliji. Silom prilika ta evolucija je morala da dovede do nestan -ka primitivnih oblika kolektivnog profetizma. Vredi navesti neke primere da bismo pokazali na kakve te koce nailaze biblisti pri utvrdivanju istorijske istine. De -bela naslaga pepela.je prebacila da njegovo pona anje smatra nedostojnim cara. nisu imali niceg zajednickog s vracevima koji su lutali zemljom. Redaktori su ih prikljucili svojoj prici. koji su biblijski pripovedaci sasvim precutali. ali veoma te ka za osvajanje. naci cemo se u neprilici. vec su bez sumnje predstavljali krajnji proizvod vi evekovne tradicije kolektivnog re -ligioznog proro tva. titile su je ugaone kule i dva reda zidina od neotesanih kamenih bio -kova izmedu kojih su se nalazili tajni prolazi i prostorije za cu -vanje zaliha. proste i grube konstrukcije. ocadeno kamenje i porazbijani kipovi ne -pobitno dokazuju da je filistejski grad bio rtva stra ne najezde i po ara. odnosno iz perioda vladavine prvog izrailjskog cara. Zato ot -krivanje cak i najskromnijeg materijalnog dokaza koji bi u izves -noj meri potvrdio biblijsku pricu. iz cega proizlazi da je Vet-San bio jedan od najstarijih gradova Hanana. Ako sebi postavimo pitanje kako se David na ao na dvo -ru cara Saula. pet kilometara od Jerusalima. Upravo takav slucaj dogodio se 1922. Otkrivene su i ru evine Vet-Sana. Ali ni oni se na sceni izrailjske istorije nisu pojavili kao deus ex machine. Otkopavanje su pokazala da je to bila sna na planinska tvrdava.

.

Avenire?" To pitanje se od -nosilo na mladica koga je Saul. Na duh narednih pokoljenja psalmi su nesu -mnjivo izvr ili veci uticaj od ostalih knjiga Staroga zavela. koja izra . Je -dnom u buducnosti Jehova ce pobediti. Rec psalmas oznacava ili instrument sa struna -ma.anst^fc vi eg reda. pra ta i najte e grehe. Ispostavlja se da Golijata nije ubio David. Njihova obrazlo enja uglavnom se oslanjaju na labave razumske spekulacije i ne mogu imati pretenzije da doka u naucnu istinu. koja se jednom javlja pod svojim nadimkom. Ali kad je rec o Golijatu. radosnog ushicenja.Zenon 2(psidbvs%i mnogo drugih protivrecnosti koje umanjuju istorijsku vrednost biblijske price. zemlja je ravna i okru ena praokeanom. Jehova sedi na nebeskom prestolu. oslanja se na Prvu knjigu Samuilovu. Jo zanimljiviji primer je pitanje kako je ubijen Golijat. Ako te dve verzije uskladimo i ka emo da je Golijata pobedio vitlejemski pastir El -hanan. vere. Jer izgleda da David. U tom slucaju. To je religiozna lirika privlacne lepote i bogatstva ugodaja. koje nala e coveku eticka nacela. kao i rec da-vidum u tekstovima iz Marija. sa etog i strogog stila i potresnog religioznog ara. i: . U njoj su ocigledno pome ane cinjenice s lege -ndama. One su apoteoza velicanstvenosti i svemoci Jehove. vec poznavao. slikara i ko -mpozitora. vec titula ili nadimak sa znacenjem voda ili za titnik. To je vec koncepcija bo . divljenja i pohvale lepote ivota. stara narodna predanja s docnijim dopunama. izvr eno je otkrice koje je naucnike navelo na neocekivani trag za obja njenje nesaglasnosti. ostaje jo 31 O ----------------------------------------------------. pocinju jasnim upozore -njem: "Nacelniku pevackom. upadljiva protivrecnost nestace kao dodirom carobnog tapica.ava citav spektar osecanja: od poti tenosti. a po njegovoj volji ze -mljom ce vladati kne evi iz Davidovog doma. stvar bi bila jasna. ali je i neumoljiv u svome gnevu i odmeravanju kazne. Pobednik je bio nepoznato co -bance. nije ime. Uz ice. vec neki Elhanan iz Vitlejema. Ali sedamnaesto poglavlje iste knjige obave tava nas da je David na sebe privukao Saulovu pa nju kad je pobedio Golijata. tako da i pored svih napora naucnika vi e nikada necemo saznati istinu.da je svirajuci zadobio carevu milost. Zbog svoje dostojanstvene jednostavno -sti. Za mnoge citaoce Biblije bice sigurno iznenadujuca ci -njenica da mi zapravo i ne znamo kako se zvao Saulov na le -dnik na izrailjskom prestolu. po ranijem biblijskom tekstu. a drugi put pod pravim imenom. zahvalnosti. kad je vec bio car Izrailja. Treba napomenuti da je psalme preveo na poljski jezik Jan Kohanovski. pa je^Saul naredio da mu ga dovedu i upitao svoga vojskovodu: "Ciji je sin taj mladic. Popularna verzija. Naziv "psalam" potice od grcke reci psallein (dodirivati prstima strune). U legendu spada i verovanje da je David autor vecine biblijskih psalama. te poe -me su postale nepresu ni izvor inspiracije pesnika. kao za vremena Av -ramovih. stra ne nemani haosa i zla bore se sa stvaralackim silama reda. Mnogi biblisti izjasnili su se u korist teze da su David i Elhanan ista licnost. ili pesmu koja se pevala uz pratnju tog instrumenta. Psalam Da -vidov". Ideja vodilja tih religioznih himni je monoteuzam. Na osam ica. andeli pevaju u njegovu slavu. Ali kad bismo tu hipotezu cak i prihvatili bez ograda. Biblisti su cinili velike napore da ove protivrecnosti nekako objasne ili opravdaju. tu stvari stoje ne to drugacije. koga je kasnije zahvalni izrailjski narod nazvao Davidom. To je nesumnjivo znatno kasnija dopuna. Psalmi 6. koja ka e da ga je u dvoboju ubio David. koji pokazuje veliku ljubav za covecanstvo. verovatno fenickog porekla. Tipican primer za to je i tvrdnja da je David odneo Golijatovu glavu u Jerusalim. Ali ko -smologija tih poema je isto tako primitivna. i 12. Naime. Ali kad citamo Drugu knjigu Samuilovu bicemo iznenadeni. smernosti i rezigna -cije do nade. jer je David osvojio Jerusalim tek deset ili petnaest godina posle toga.

.

danas smo sasvim sigurni da je tu jevusejsku tvrdavu osvojio David. Medu njima je bilo i grupa sastavljenih iskjlu -civo od ena koje sviraju na instrumentima. sastavio David povodom Saulove i Jonatanove smrti potice od stare zbirke himni. Biblijska prica o njenom osvajanju je lakonska i nejasna. Kao to smo vec ranije utvrdili. U ambijentu tako bogate muzicke tradicije ne bi bilo ni . Uza spravu od osam ica. Posle trinaest metara mu -cnog penjanja. ulep avali slobodne trenutke u dvorcu. Godine 1867. judejski car Jezekija poslao mu je grupu pevaca i pevacica. Iz natpisa u Egiptu i Me -sopotamiji doznali smo da je Hanan u te zemlje slao grupe sviraca i igracica. Davidovo autorstvo treba ubro -jiti u legende. Cak i elegicna tu balica koju je. Tom prilikom zainteresovao se i za izvor u dolini Kedrona. Izrailjci su za muziku bili izuzetno obdareni i u tom pogledu kod drugih naroda visoko ce -njeni. bice vojvoda". engleski oficir. ugledao je strmi hodnik s usecenim stepenica -ma koji vodi u slabo osvetljenu pecinu.. i dode do jaza. To nesumnjivo znaci da treba da budu praceni na osam ica. razgledao je Jerusalim i njegovu najbli u okoli -nu. Privlacna strana arheologije je u tome to ona neko isto -rijsko svedocanstvo. koji su mu. Mnoge okolnosti govore o tome da je tekst delj -en na pojedine glasove i horske partije. bez um -nje. navodno. jer se tvrdava nalazila na vrhu skoro nepristupacne stene i cetiri stotine godina pobedonosno odolevala svim napadima i opsadama. izazvav i u gradu mete i paniku. Znali smo da je tvdavu nekim lukavstvom osvojio Joav.ta neobicno da su i neki izrailjski carevi bili daroviti pesnici i kompozitori. U ru evinama d amije nai ao je na prokop koji vodi u dubinu zemlje. Bio je to kanal usecen u steni. Ali to nikako ne znaci da David nije bio pesnik i muzi -car. Narocito je zagonetan ovaj stih: "Jer rece David u onaj dan: ko god pobije Jevuseje i dode do jaza. Spu tajuci se usecenim stepenicama stigao je do podzemnog rezervoara s izvorskom vodom." U hebrejskom tekstu u potre 320 Zerum yCos bijena je rec sinor. Njihov sa -dr aj je odraz religioznih shvatanja i dru tveno-politickih odnosa koji odgovaraju poslednjem postvavilonskom razdoblju jevrejske istorije. legende 313 vezan sastavni deo najrazlicitijih obreda i liturgijskih ceremonija. cesto na ocaravajuci nacin pretvara u nepobitnu nau -cnu cinjenicu.. lako je bilo mracno. Psa -lam Davidov". zagone -tka je razre ena sasvim slucajno. medu jevrejskim pastirima vidimo svirace s lirom u ruci. Otatle je kroz usku pu -kotinu u steni . koji se u Bibliji pominje pod imenom Gion. Kao to smo vec istakli. a danas se zove "Ain Siti Marijam". pa se pojavila pretpostavka da se Joav uvukao u tvrdavu kroz neki tajni kanal i iznenadio branioce zidina s leda.. zatim naglo izvijao u vertikalnom pravcu.. svaka po -ema predstavljala je neku vrstu pevane litanije ili antifonije. pa cak mo emo tacno reci i kavim cudom mu je to uspe -lo. . Nastojeci da zadobi -je naklonost asirskog vladara Sanheriba. koji je najpre i ao vodoravno. postarao se za merdevine i konopac da se progura unutra. za koje nismo mogli reci da li je legenda ili istina. Namerno ka emo "cudom". Tako je bilo i s biblijskom pricom koja se odnosi na osvajanje Jerusalima. kapetan Voren. to mo e znaciti i cev i kanal. opiruci se ledima i nogama o suprotne strane otvora. Voren se penjao s velikim naporom. Iz analize teksta pouzdano je utvrdeno da vecina psalama nije mogla da nastane pre vavilonskog ropstva i da je uneta u biblijske knjige tek u III veku pre na e ere."Nacelniku pevackom. Kao to cesto biva u istoriji arheolo kih otkrica. Zaintrigiran time.. ali se dugo nije moglo utvrditi u cemu se to lukavstvo sastojalo. nazvane Knjiga pravednoga. Osnova za izvesna nagadanja mogao bi da bude izraz: ". Prema tome. Na zidnoj slici otkrivenoj u Beni Hasanu.. Zahvaljujuci velikom naucnom otkricu. tik iznad svoje glave opazio je okrugli otvor izdu -bljen u strmoj steni. oba .

iako po njegovog nacinu ivota te ko mo emo zakljuciti da to zaslu uje. ali je imao svoju Ahilovu petu: bio je bez vode. na kojoj je grad podignut. ivi i slo eni Ijud -ski karakteri. A. To nas je navelo na ideju da izvr imo zanimljiv eksper -iment. neverovatna scena kod vra -care u Endoru. i svoje vaspitanje i stupanje na presto. kao verni privr enik sve tenika. mracna. Bolesno ljubomoran na svoje prvosve tenicke prerogative. dok je David krenuo u op ti juri spolja. naravno. pri cemu se zaklanjao voljom Jehovinom. A ta je uradio Samuilo? Naredio je da ga cekaju gotovo sedam dana. Ono to nas jo cudi je realizam s kojim su redaktori Biblije naslikali mracne. predstavljen je kao covek mracnog karaktera. B. uzurpirao je prava svoga za titnika prinoseci u Galgalu rtvu Jehovi. njihova pri -strasnost bila je nemocna. Nije te ko zamisliti tok tog dogadaja. Improvizovacemo kratki apelacioni proces u cilju revidira -nja presude koju su izrekli redaktori Biblije. tunel potice s kraja drugog miler^juma pre na e ere. Kroz okomiti kanal spu tali su konopcem sudove. Prolaz je. pa je nesumnjivo to onaj tajanstveni "jaz" kojim se Joav uvukao u tvrdavu. neprijatelj sve . Zato su u podno ju stene. oba nas potresaju strasnom snagom svojih osecanja. zatim redom izvlacio svoje drugove. miljenik sve tenika. Oba cara su izrazite individualnosti.tenika. otpoceo je napad na branioce zidina s leda. ali u slucaju opsade nisu imali pristupa do njega. opis postepenog duhovnog pada Saulovog pod uticajem otrovnih sumnji i zavisti. 321 Prica o dvojici prvih izrailjskih careva mo e se ubrojiti u remek-dela svetske knji evnosti. a neko ko se skrivao u donjoj pecini punio ih je vodom iz rezervoara u kome se skupljala izvorska voda. usekli tunel i stepenice. izja -vio je da ce svrgnuti s prestala Saula.iza ao napolje i na svoje veliko iznenadenje na . na primer. na koje su morali da racunaju. Njemu je dugovao sve. Kroz okomiti kanal prvo se uz konopac uspuzao on. do lo je do o trog sukoba s carem. Kad je sve vojnike sku -pio u pecini. iako je on. U biblijskom tekstu sasvim nedvosmisleno se pokazuje njihov odnos prema jednom i drugom caru. Car ga je prekljinjao da ne ote ava i onako . Kad se 322 najzad pojavio u logoru. uzdizan u nebesa. Saulova borba sa sve tenstvom za odbranu svoga prestola. Saul. negativne strane Davidovog karaktera. cuvan u najvecoj tajnosti. manama i zlocinima. Izricanje konacne presude prepu tamo citaocima. a zatim buran Davidov ivot. ljudske u svojim vrli -nama.sve te epi -zode sklapaju se u pravu ekspirovsku tragediju. Ne znamo kako je za njega doznao Joav. propast svega to je u ivotu stekao i samoubi -lacka smrt. Saul se poneo nezahvalno prema Samuilu. Na prino enje rtve primorale su ga neodlo ne okol -nosti i Samuilovo oklevanje. oba imaju zasluge i opravdanja. a izrailjski narod zahvatila je panika. njegova starost zagor -cana porodicnim pobunama i dvorskim intrigama . iako se u tom dramaticnom trenutku re avala sudbina naroda.ao se iza samih drevnih gradskih zidina. dok je David. Filistejska vojska bila je spremna za napad. u ivao njihovu naklonost i bio njihov obo avani junak. Verovatno je iznudio informaci -je od zarobljenika ili je neko od izrailjskih ratnika slucajno cuo mukli udar posuda za vodu o stenu. Ali cim se dokopao vlasti. U mirno vreme sta -novnici su silazili na izvor Gion. Iz ponekad na -ivnih biblijskih prica izranjaju plasticno opisani. Jerusalim je spadao u najmocnije tvrdave Hanana. Kakva divna psiholo ka skica je. a njegovi zlocini i ne ba pohvalni postupci su zata kivani ili ocenjivani s daleko vecom popustljivo cu. U odnosu na neosporne istorijske dokumente. Strane u tom izmi -sijenom sudskom postupku oznacicemo slovima A i B. Kako su pokazala ispitivanja.

.

cak se i poni avao. pa su vec tada on i Samuilo bili zaverenici koji priprema -ju prevrat. gde je to "bezakonje"? Cak ni sve tenici ne mogu da ga navedu. Mislim da mu taj navodni prestup kao coveku slu i na cast. a ne Saul. Nije to bila neuracunljiva reakcija. iako bi nesumnjivo rado to ucinili. Taj pokolj je bio posledica. a ne kao bezumnik. jednom recju. Njegov rdav . a ne uzrok prvosve teni -kovih politickih intriga. B. uprkos Samuilo -vom naredenju. svete nesrecnom caru koji se usudio da ogranici njihovu vlast. On je bio surovi ratnik i za neposlu nost je hteo da kazni smrcu i svoga voljenog sina Jonatana. da ne nanese jo gore tete Izrailju. A ta da se misli o drugom Saulovom svetogrdu. vec je po svoj prilici imao samo jednu enu i uop te bio izuzetno plemenit i cestit covek. B. koji je u licnom ivotu sacuvao jednostavnost obicaja i skromnost. Bila je to samoodbrana. Trebalo ga je po svaku cenu ukloniti. Te ko je zamisliti da Saul nije osecao ono to je le -bdelo u vazduhu. koja nam u Bibliji smeta. Saul je sve bolnije osecao neprijateljstvo i ledenu prazninu koja se stvarala oko njegove licnosti. A. Ljudi su bili praznoverni i sva -kako ogromne mase Izrailjaca su poverovale prvosve teniku. Jedini njegov zlocin bilo je to to je branio carsku vlast od teokratskih pretenzija sve tenika. beznade na. dodu e varvar -ska.. kad je. Koliko je on u tom slucaju simpati -cniji od prvosve tenika. podigao dr avu iz nemoci i pretvorio je u veliku. iveo je u svojoj primitivnoj tvrdavi u Gavaji. 323 A. Iz biblijskog teksta mo e se izvici samo jedan zakljucak: Saul je bio hrabar i sposoban vladar. A. B. poklonio ivot caru Agagu? B. izlivi ljubomore i gne -va. Iz Biblije proistice da je Saul bio bezumnik i psiho -pata. Zato se pitam: ko je od njih dvojice bio veci patriota i dr avnik? A. samo da u tom opasnom trenutku sacuva bar privid sloge. Samuilo mu je s pravom okrenuo leda i za cara pomazao Davida. na primer. ali to nije bilo ludilo. da je poni tio cin njegovog pomazanja.. Tako je. Borba s mocnim sve tenstvom bila je te ka.kriticnu situaciju. i posle neko -liko stotina godina. Ako dobro razmislimo. Jer. o kr enju svete ratne zakletve heremu. pre se moramo cuditi kako je Saul uspeo da sacuva toliku uzdr ljivost. rukovodio se sasvim razumljivim razlozi -ma. Zar se neuracunljivi napadi na Davida i Jonatana mogu nazvati uzdr ljivo cu? B. On je. Ali u odnosu pre -ma Agagu pokazuje se veoma pozitivna crta njegovog karakte -ra: vite tvo i velikodu nost. Rec je o nepravednoj moralnoj oceni oba cara. irio je. nije se okru avao sjajem." Eto kako se sve tenici. Njegova plahovitost prema Davidu i Jonatanu. Mo da su biblijski pripovedaci krivi za izvesno pris -trasno preterivanje. Osamljenost je morala nepovo -Ijno da utice na njegovo du evno stanje. U Prvoj knjizi dnevnika (10. Dokaz za to je i prebacivanje Jonatanu da ne vidi Davida kao suparnika za presto. ujedinjenu silu. ali u izvesnom smislu razumljiva. Setimo se da je David nastupajuci na dvoru kao harfista vec bio pomazan za cara. nije imao harem kao David. Krvoprolice sve tenika u Novu svedoci da je Saul bio zlocinac koga je trebalo li iti prestala. Ali u ovom trenutku ne radi se o tome. njegova melanholicna i depresivna stanja. Kad je poku ao da pro -bode Davida kopljem. Samuilo je zapoceo bespo tednu propagandu protiv Saula. 13) citamo: "l tako pogibe Saul za bezakonje svoje. Podsetimo se kave su bile prilike u to vreme. $A. koji je svojom rukom posekao Agaga. ceolokupno njegovo pona anje diskvalifikova -lo ga je kao cara. ali ne mo e se poreci da je David bio veci i za Izrailj zaslu niji vladar. glasine da ga je Jehova odbacio i anatemisao.

na cije si se mesto $acario. Preljuba sa enom vernog vojskovode i pod -muklo slanje prevarenog mu a u sigurnu smrt. Ali kad je rec o politickim ciljevima. tog bogohulnika. carem moavskim. nisu. izuzetno je pr -ljav cin. koliko o diplomatskoj ve tini. l treba se cuditii s kakvom blago cu prorok Natan. najljucih neprijatelja svoga naro -da. prijateljstvo s Jonatanom i privr enost njegovih drugova po oru ju. to je potresna slika postepenog psihickog . ne mo e se poreci da je David bio jedna od najvecih i najzaslu nijih licnosti u istoriji Izrailja. Ali tu je prepreku zaobi ao na necuveno liceme -ran nacin. Radi bolje preglednosti. obuhvaticemo ih u nekoliko tacaka. ali i tu se opet moramo zamisliti da li su redaktori-sve tenici u moralnoj oceni njegove licnosti sacuvali nepristrasnost. osvajac i osnivac dr ave s pravom je postao ponos svoga nar -oda. Pobune Avesaloma i eve bile su u stvari ustanci deset severnih ple -mena. ali kad je rec o Davidu. Naredio mu je i da ubije Joava. koja mu nikad ne bi oprostila ubist -vo voljenoga cara.emo se oteti sumnji da su u njegovu smrt posredno bili ume . Izgnanik je morao da vodi racuna o mi ljen -ju deset severnih plemena. Njegov brojni harem. Zato nije mogao sam da mu se osveti. znaci ogromna vecina naroda. i predade Gospod carstvo u ruke Avesalomu si -nu tvojemu. U ovom slucaju vi e nas cudi njihovo moralno slepilo. kome je tako mnogo dugovao. ponos Izrailja. Isvostej je ubijen pod tajanstvenim okolnostima i ne mo . David je zaista bio veliki. 2. A. svojevremeno se za -kleo da ce Simej biti neprikosnoven. Naravno. nije se kolebao da bude najamnik Filistejaca. Navedene cinjenice pokazuju da Saul nikako nije bio du evno bolestan i da je pre s dalekovido cu dostojnom divljenja prozro karakter i namere Davidove. David na prestolu. intriga i skandala kao i vlast miljenika i miljenica. Kako je postao car? Na presto je do ao preko le eva. Davidu u prilog govori. tvorac sna ne dr a -ve. sjajan vojskovoda i vladar. 3. osuduje njegov nitkovluk. B. Pokolj sedam neposrednih Saulovih po -tomaka. Njihov stav izra en je u prigovoru upucenom Davidu: "Obrati Gospod na tebe sve krvi doma Saulova. cijem se uticaju pasivno prepu tao. To je jo jedan dokaz kako se redaktori Biblije pristrasno odnose prema svome miljeniku. David mu je objavio rat i odneo pobedu nad njim. 4.glas u ocima narednih pokoljenja ivo podseca na sudbinu Boleslava Smelog. tako retko u ivotu. Na ta je sve David bio spreman svedoci skandal s Urijom. 32$ David je cak i na samrtnoj postelji bio licemeran.ani i Davidovi prsti. dvorska sredina puna korupcije. jer si krvopija" (Druga knji -ga Samuilova. Vodeci racuna o raspolo enju severnih plemena. Biblija ka e kako David dva puta nije iskoristio povoljnu priliku da ubije Saula. Na alost. bio je vec ocigledan zlocin. jednostavno je nalo io Solomonu da ga odmeni i da oduzme ivot neprijatelju. Zakoniti naslednik Saulov bio je njegov sin Isvostej. Bez obzira na to kako se dokopao vlasti. odlikovao se odsustvom skrupula. koga je podr avalo deset izrailjskih plemena. Mladost. Ostavljanje le eva zverima za hranu govori o njegovoj izuzetnoj osvetoljubivosti. Kao vojskovoda. koji se usudio da podigne mac na prelata svemocne Crkve. Imao je i neke tajne dogovore s drugim neprijateljem Izrailja. 1. to im se ne mo e prebaciti. Kad je iskrsla potreba. Godinama je bio na celu razbojnicke bande koja je terorisala goloruko stanovni tvo i iz -nudivala redovan otkup. Pre nego to je ispustio du u. Davidova velikodu nost. eto te sada u tvom zlu. Ali iznenaduje to kako se brzo izrodio u despota istocnjackog tipa i razne enog razvratnika. prema biblijskoj verziji. Mislim da taj postupak ne govori toliko o njegovoj velikodu nosti. 8). Kompilatori Biblije mo da su izoblicili portret Saulov. 16. njegovog zaslu nog voskovodu. Po tome se mo e zakljuciti da je to covek koji nije bio li en licnih vrlina i lepote. Da bi se to dokazalo dovoljno je samo dotaci neke aspekte karaktera i delatnosti Davidove.

Moralna baru tina na .propadanja nekad istaknu -tog vojskovode i dr avnika.

Kao car Judeje. Nave cemo slucaj ko -ji se odnosi na Davida. jer bi to izazvalo nerede kod severnih plemena. Od njega potice docnije stranka sadu -keja. da je zbog demonstracije ocajne Resfe. Od tada su prvosve tenicku du nost stalno vr ili po -tomci po Sadokovoj liniji. Danas posedujemo sve te pojedinosti iz njegovog i -vota zahvaljujuci upravo objektivnosti redaktora Biblije.). David je ta prvosve tenika naimenovao svog bliskog saradnika 1 prijatelja Avijatara.carskom dvoru postala je predmet op teg zgra avanja i svakako je mnogo do -prinela pobuni Avesaloma i eve. . Kad su se obe oblasti ujedinile pod nje -govom vla cu. Kad je rec o Davidovom odnosu prema sve tenicima. iako je vec bio nagomilao plemenite metale i dr -venu gradu. ne eli zidanu kucu. pojavilo se osetljivo pitanje ko ce od njih dvojice da zadr i tu visoku du nost. Ali sudeci po neredima koje su izazvali Avesalom i Se -va.nost i na sve ostale va nije polo aje u Jerusalimskom hramu. Pri -strasnost redaktora je u tome to oni prikazuju Davida kao lic -nost gotovo svetu. A. Zato se utoliko tesnije povezao sa sve tenstvom. koja je vekovima dr ala monopol na prvosve tenicku du . ponekad veoma neobicnih. nasilna rodoskvrna -vijanja i borbe klika oko nasledstva na presto. Zakoniti prvosve tenik. Time se obja njava i ogla avanje alosti na vest 0 Saulovoj smrti. koje je zbog svog iroko ra -sprostranjenog uticaja postalo neophodan oslonac njegove via -sti. Svim silama nastojao je da zadobije naklonost protivni -ka sa severa. prete no Filistejaca. bio je Sadok. Taj savez zasnivao se. Te malo pohvalne detalje nisu mogli da precute. koji kao reflektor baca jako svetio na neko pitanje. U pismu fenickom caru Himanu. njegovi napori bili su apsolutno bezuspe ni. njihova pristrasnost? B. B. obe ca cenje pove anih Saulovih potomaka izazvalo sveop tu ogorcenost. kao to je. Znamo da je nameravao da sagradi hram u Jerusalimu. kako sugeri e Biblija. l tako je bogoboja ljivi David. Kao Judejac i uzurpator koji je iskljucio iz vlasti za -konitu dinastiju severnog. predmet idolopo326 klonickog kulta. Zato je doneta odluka. Konacno. To nenormalno stanje promenio je tek Solomon. onda. na primer. A. poslu no odustao od svoje namere. te ko je zahtevati od jehovista da ne po -kazuju naklonost prema coveku koji je bio verni sledbenik Je -hovin i za titnik njegovih sve tenika. Ali citajuci Prvu knjigu o carevima (stih 3. Ni Sadoka ni -je bilo moguce skinuti s polo aja. svecani pogreb koji mu je priredio i brzo po -vlacenje kad je shvatio. imamo osnova da smatramo da ih je podr avao iz cisto politic -kih pobuda. jer nije hteo da izgubi poverljivog saradnika. jer su bili dobro poznati iz drugih dokumenata i iz predanja. Prorok Natan mu je tada saop tio da Jeho -va. Saulovog roda. nije u ivao podr ku vecine izrailjskih plemena sa severa. da istovremeno vr e du nost dva prvosve tenika. u severnom Hananu. poslav i Avija -tara u izgnanstvo zato to je podr avao Adonijinu kandidaturu na presto. Ubistva. a pre svega kao pobo nog cara vodenog Je -hovinom rukom. naviknut na ivot u atoru. koga su jehovisti zabranjivali i iskorenjivali. l upravo to izaziva otpor. onaj terafim. to je ono to ka -rakteri e kraj Davidog ivota. sa sedi tem u Gavaonu. Da li je David zaista bio takav verni Jehovin sledbe -nik kao to ga prikazuje Biblija i zar je stvarno bio privr enik sve tenika? Tvrdnja da je bio verni jehovista budi izvesne sumnje. David nije pristao da ukloni Avija -tara. U cemu je. na nizu kompromisa. Jer kako se u njegovoj kuci na la ona lutka koju je Mihala obuk -la u njegove haljine i polo ila je u postelju? To je ono nama dobro poznato kucno bo anstvo. naravno. Koliko se nesigurno ose -cao na prestolu. prvi i poslednji put u istoriji Izrailja. bilo pitanje prvosve tenicke du nosti. U Bibliji ponekad naidemo na lakonski pomen. trljamo oci od cudenja. govori nam cinjenica da se njegova telesna garda sastojala od stranih najamnika.

Po njegovom tvrdenju. Vladao je cetrdeset godina. brojno mu ko potomstvo i nepostojanje bilo kakvih pravnih ili obicajnih normi po pitanju nasledivanja prestola. graditelj i trgovac. a ne poslu no cu prema proroku. Za to vreme nije vodio nijedan veci rat. ali je naredio da se ubiju Joav i Adonija. Hram koji je podi -gao postao je jedinstveno sredi te i . pretvorio u administrativno jedinstvenu. Tada je to. ali So -lomonova gre ka bila je u tome to nije predvideo da ce nova aramejska dr avica pod Anti-Livanom jednom u buducnosti po -stati velika opasnost za Izrailj. u izvr enju plana omeli su ga ratovi koje je neprestano vodio. koji je proterao iz Damaska izrailjsku posadu i proglasio se za cara. diplomata. Solomon je po tedeo Avijatara.avnik i dalekovidi diplomata. Samim tim stvar je postala jasna. Da se njegova majka Vitsa -veja. Treba dodati da je Natan. koja je jo ivela u patrijarhalnim uslovima. bio dogadaj drugorazrednog znacaja. Ogromni haremi na dvorovima istocnjackih despota. Vece pravo na presto nesumnjivo je imao Adonija. eleci da obezbedi svoju vladavinu. morao se osloboditi opa -snog suparnika i zastra iti njegove privr enike. necuveno samovoljan odnos prema podanicima. bio predstavnik uticajne stranke ve -rskih cistunaca. dodu e. U tom slucaju David se pre svega rukovodio politickim interesima. vojno sna nu dr avu koja je u ivala veliki ugled na me -dunarodnoj sceni. On je izgradio velicanstveni Jerusalim i od njega napravio pravu prestonicu dr ave. koji je umeo da se slu i i verskim institucijama i raspolo enjima za ostvarenje svojih politickih cilje -va. gde je postao gotovo legalan dr avni cin koji prati krunisanje. O njegovom ugledu govori i cinje -nica da^mu je ponosni faraon dao svoju kcer za enu i izjedna -cio ga tako sa azijskim velika ima. ali i izvrstan dr .Solomon obja njava za to njegov otac nije sagradio hram. . do 932. Dokaz Solomonove moci i znacaja bio je njegov cudovi no brojni harem. ne ustuknuv i cak ni pred obe ca cenjem hrama. Taj mracni obicaj bio je primenjivan izmedu ostalog i na dvoru vizantijskih careva. Njegova epohalna zasluga sastoji se u tome to je iro -ma nu zemljoradnicku zemlju. ambiciozna i preduzimljiva ena. ne mogu se poreci dobre strane njegove vladavine. Ali je i on stupio na presto u atmo -sferi skandala i klanovskih intriga. Ta prinudna situacija postojala je u to vreme ne samo u Izrailju. Za vreme njegove vladavine Izrailj se proslavio sjajem svoje prestonice i nevide -nom rasko i carskog dvorca. godine pre na e ere. koji su cuvali stare pastirske obicaje iz vreme -na Mojsijevih i bili protivnici urbanizacije dru tva. po svoj prilici bi ostao jedan od mnogobrojnih anonimnih carskih sinova. nije udru ila s Natanovom strankom i da nije obuzdala ostarelog Davida. Pripadnost rodu Davidovom bila je velika cast i obezbedivala je privilegije. od 972. koga su podr avali prvosve tenik Avijatar i glavni vojskovoda Joav. Ta cinjenica obja njava za to su jevandelisti zasnivali is -torijsku misiju skromnog Ucitelja iz Nazareta i na tome to je bio potomak najveceg cara Izrailja. reformator. l pored svih tih poroka i mana. Posle oca nasledio je ve -liku i sna nu dr avu. najzad. o koji -ma ne znamo ni ta pouzdano. koje je tretirao kao robove. Nije se obracunao cak ni s Aramejcem Rezonom. privredno na -prednu. cetvr -ti Davidov sin. U izvesnom smislu treba ga i razumeti. preterani sjaj ko -jim je bio okru en i. doveli su do to -ga da je nasilno uklanjanje pretendenata cesto bilo neminov -nost. bezobziran vladar.. Solomon je jednostavno bio sposoban uprav -ljac. Solomon je bio miroljubiv car. David je bio okrutan. Solomon je bio prvi monarh koji je primio krunu zahva -Ijujuci privilegiji po rodenju.. Njegove zasluge za velicinu Izrailja su neosporne i ne treba se cuditi to su ga naredna pokoljenja idealizovala. kako pokazuje nje -gova odbrana atora-hrama.

.

voce i med. ne racunajuci porez u naturi koji je sakupljen od izrailjskog stanovni tva. papilote i ukosnice. gde je pirkao hladan povetarac. krastavci. mirisnih ulja i boja. Bio je i izvanredan majstor diplomatije. i kedrovih drva kao divljih smokava koje rastu po polju. Najva nija prostorija izrailjske kuce bila je velika soba u prizemlju.simbol ucvr cenja jevrejske religije. pa -sulj. Name taja uglavnom nije bilo. Izrailj je va io za zemlju velikog blagostanja. bez koje svoje namere ne bi mogao da ostvari. po -stojao je problem prenaseljenosti. cr -venu boju za nokte i plavu za ocne kapke. treba ubrojiti u red onih preteranih stilskih izraza. Vecina tih mikstura se uvozila. balsamovo ulje. . naravno. svojstvenih istocnjackoj ma ti. Ali raspola emo izvesnim podacima koji u nekoj meri govore o njenoj verodostojnosti.. Tu su ene kuvale 330 Zenon 3(psidbvs%i . dostizao je 666 tale -nata (oko 22 825 kg zlata). Efikasan rad dr avne administracije obezbedila mu je ci -novnicka hijerarhija. Arheolo ka nalazi ta otkrila su nam mnoge aspekte sva -kodnevnog ivota u Izrailju. razastrtim po kamenom podu ili nabijenoj zemlji.u Jerusalimu beja e srebra kao kamenja. bila su jednostavna i hranljiva. 27). pa je i to dokaz velikog blagostanja u zemlji. legende 331 jela i pekle hleb. Cak su i imucni ljudi jeli i spavali na asurama. Narocito dalekovida su bila nastojanja na jacanju od -brambene moci zemlje. Arheolozi su utvrdili i brzi proces urbnizacije. ali tako ogromno nagomilavanje poljoprvrednih proizvoda bilo je moguce samo u povoljnim pri -vrednim uslovima. a ulice su bile uski sokaci. minku i kreme. koji dotad jo nisu postojali u Izrailju. Osnovna hrana bila je pr . tapici i pincete. sirijskim i egi ( BMjsfe legende-------------------------------------------------------------------patskim uzorima. nastojao je da stvori zanatsvo i pomorsku trgovinu. izmedu ostalog i prilicno visok ivot -ni standard. razne vrste ka e i socivo. U gornje odaje i sobice vodile su kamene stepenice ili samo drvene merdevine. Dovodenjem strucnjaka iz Fenikije. kanu. Po to su svi hananski gradovi bili opasani odbrambenim bedemom. Godi nji Solomonov prihod od trgovine. zagu ljivi i puni gu ve. bocice raznih oblika. Pomenimo izgradnju sistema utvrdenih gradova i odbrambenih tacaka kao i temeljnu reorganizaciju voj -ske uvodenjem bojnih kola kao glavnog ofanzivnog naoru anja. cempresovu koru u prahu. aloju. Zahvaljujuici Solomonovoj preduzimljivosti u trgovini i proizvodnji. koji im je omogucavao da se odmore posle celodnevne ege. U nje -gova najveca dostignuca u toj oblasti spada enidba faraono -vom kceri i saradnja s carem Hiramom. Upadljivo mno tvo skupocenih posuda od alabaste -ra i slonove kosti za cuvanje kozmetickih sredstava. Koristile su razne mirise. od danka arabljanskih vazala i od poreza. ali su vlasnici obradive zemlje prete no iveli u gradovima. Meso se jelo samo u dane . Tu tvrdnju.. zacinjena crnim i belim lukom ili prazilu -kom. a porodica _ se okupljala za vreme obeda. uglavnom jednospratne. Zemljoradnja je i dalje bila osnova egzistencije. O procvatu zemljoradnje u Hananu govori i to to je So -lomon dostavljao Hiramu 20 000 mera p enice i 20 000 mera jestivog ulja godi nje. Izrailjska jela. ogledalca. pokazuju da su Izrailjke u to vreme vodile racuna o svom izgledu. Biblija tvrdi da ". Kuce.ena i kuvana p enica. izmir -nu. Razume se da to nije moglo da prode bez te kog izrabljvanja seljaka. tako mnogo" (Prva knjiga o carevima (10. Leti su stanovnici provodili noci na krovovi -ma. gradene su na svakom slobodnom parcetu zemlje. protiv koje su se jo u Davidovo vreme tako estoko borili konzervativni je -hovisti. organizovana po fenickim.

.

odakle je u zamenu do -vozio kola. istra ivacima su izgledali suvi e fantasticni i u pojedinostima nejasni. a ne govori se da ih je i prodavao. u Akabskom zalivu. U navedenom tekstu pominje se samo to da je car So -lomon kupovao konje i kola. gde su vec ranije otkopani ispod peska ostaci luke Esion-Gaver. ta je flota izvozila u Ofir. Gde se nalazila ta tajanstvena zemlja Ofir? 2. U blizini rta Akabskog zaliva. prodavao Egiptu. Pominju se. l dola ahu kola iz Misira po est stotina sikala srebra. Ali zahvaljujuci arheolo kim nalazima. nalazio se veliki broj peci za topljenje bakarne rude. Go -dine 1937. poznata po dobrom kvalitetu. izmedu ostalog. bez velikog truda postizana je potrebna temperatura za topljenje. Arabija i Madagaskar. Solomon ih je nabavljao u Ki -likiji i. Natpis nam ka u -je da su egipatske lade iz te zemlje dovozile zlato. Biblijski stihovi koji govore o tome. Solomon je uz pomoc fenickih strucnjaka i pomoraca izgradio trgovacku flotu. izdubljena u steni. Iz kakvih izvora je Solomon crpeo svoja bogatstva? Me -du naucnicima je dugo postojala tendencija da se biblijske price smatraju legendama ili bar ubroje u kategoriju onih narodnih predanja koja se odlikuju naivnim preterivanjem. Ostaci kamenih kucica za rudare i odbrambeni zid koji ih je titio od napada pustinjskih razbojnika uverili su ga da je otkrio Solomo -nov rudnik. Kratko govoreci. dok se vino pilo veoma umereno. ali kako pokazuju razni kulturni slojevi. Na taj vesto smi ljen nacin. koja je svake tre -ce godine plovila u zemlju Ofir i otuda dovozila egzoticnu robu i zlato. iz zemlje zvane Punt. srebro. Poznati americki orijentalist Olbrajt do ao je do uverenje da se tu radi o Somaliji. po svoj prilici. arheolog Nelson Gluk nai ao je u pustinjskoj dolini Vadi el-Araba na okna rudnika bakra. abonosovo i sandalovo drvo.dr avnih. Tako se pojavila pretpostavka da je Punt biblijski Ofir. U tom Megidonu iza la je na videlo Solomonova tajna. iz -mirnu. Peci su imale dimnjake sa otvorom okrenutim na sever. americka arheolo ka ekspedicija otkrila je u istorijskoj dolini Jezrael ru evine grada Megidona. On je imao veliki strategijski znacaj. Godine 1925. verskih i porodicnih praznika. ive male majmune i robove crnce. Indija. sagradene u njegovo vreme. Svakodnevno pice bilo je ovcje i kozje mleko. on je postojao jo u trecem milenijumu pre na e ere. Drugi naucnici skrecu pa nju na freske u jednom od tebanskih hramova. U ru evinama su otkrivene konju nice za 450 konja. Okru avale su prostrano dvori te na kome su verovatno uve bavani i pojeni konji. a mo da i prodavani. Na prostranoj povr ini. Na njima se vidi fi -gura tamnopute carice. a konj po sto i pedeset. Bibliste su mucila dva pitanja: 1. David i Solomon pretvorili su Megidon u sna no utvrde -nje. ko e pantera. . danas vec pouzdano zna -mo da se on bavio posredni tvom u trgovini izmedu Egipta i Azije. l tako svi carevi Hetejski i care -vi Sirski pobijahu konje preko njih". jer trgovci carevi uzimahu trg razlican za cenu. U Prvoj knjizi o carevima citamo: "l dovodahu Solomonu konje iz Misira i svakojaki trg. odakle ne -prestane duvaju morski vetrovi. jer je cuvao severni izlaz iz doline i drevni trgovacki put koji je prolazio kroz nju i povezivao Aziju i Egipat. opasanoj odbrambenim zi -dom. Vec same razmere i polo aj tih konju nica pored glavnog trgovackog puta govore da je Megidon predstavljao glavnu bazu za trgovi -nu konjima izmedu Azije i Egipta. stacioni -ranu u luci Esion-Gaveru. bio je trgovac konjima i kolima. Na drugo pitanje odgovor nam je dala arheologija. i prodavao ih na me -sopotamskim tr i tima. kad je Hanan bio poljoprivredna zemlja? Identifikacija te zagonetne zemlje jo uvek je predmet ra -sprava i nagadanja. Kao to nam je poznato iz Biblije. Gluk je izvr io jo znacaj -nije otkrice.

Posle brojnih do ivljaja i te koca nai li su u pustinji na ru evine og -romnog grada. ci -je su razvaline. dostojanstvenika i robova. D inovska. Nevernim psima koji bi se usu -dili da kroce na Muhamedovu zemlju pretila je smrt. Pa ipak su se na li ljudi kod kojih je ed za znanjem i avanturom nadvla -dala strah od smrti. Francuz J. poznata kao "kraljica od Sabe". kao to smo pomenuli. Iz njih se vidi da je Mesopotamija s tom zemljom odr avala ive trgovinske odnose. vredno je ukratko ispricati. plemeni -ma i gradovima procitana su i cetiri naziva ju noarabljanskih dr ava: Mineja. Pored fragmentarnih podataka o bogovima. Jednoga dana pronela se vest da se pribli ava karavan carice iz daleke Sabe. to znaci sve tenik-knez. U ogromnim razvalinama na li su i tajanstvene natpise koje su doneli u Evropu. zvao Marib. otpoceli su ivu trgovinu s natpisima iz Mariba. Ali zahvaljujuci istra ivanjima putnika i arheologa utvrdeno je da je Saba ime zemlje u kojoj je ona vladala. ko -ju su Rimljani prozvali "Srecnom Arabijom" ( Arabia Felix). dve hiljade metara iznad ni -voa Crvenog mora. Iz natpisa doznajemo da je podignuta u cast arabljanskog boga Ilumkuha. pilastri i vodoskoci u prostranom dvori tu daju potpunu sliku o njenom nekada njem sjaju. Kraljicu je pratila ogro -mna svita dvorkinja. Polo aj grada bio je izvanredan. Slava o njegovom bogatstvu. u Arabiji. Ko je bila ta legendarna kraljica. Skoro svakoga dana stanovnici prestonice divili su se egzoticnim gostima koji su dovozili caru bogate darove. Pomeni o dr avi Sabi nalaze se i u asirskim dokumenti -ma iz VIII veka pre na e ere. junakinja jedne od naj -fascinatnijih biblijskih prica? Dugo je smatrano da je to bila kraljica Sabe. Bila je to ovalna gradevina s divnim portalom do kojeg su vodile kamene stepenice oblo ene bronzom. Tako se u kabinetima naucnika na lo neko -liko hiljada kamenih fragmenata s pismom koje se. on je stekao monopol na proizvode od bakra. bila je za Evropljane nepristupacna. zasnivalo na alfabetskom sistemu poreklom iz Palestine. legendarni hram Haram Bilkis. otkrivene na ju nom rtu Arabijskog poluostrva. uvek snala ljivi i osetljivi na konjukturu. velicanstvenom dvorcu i mudrosti ra irila se nadaleko po onda njem svetu. Vladari Sabe nosili su titule mu-karib.ave Sabe. kako je kas -nije utvrdeno. iveli su u prestonici Maribu. To senzacionalno otkrice izazvalo je veliko uz -budenje u naucnim krugovima. Kataban i Saba. Medu bezbrojnim stubovima i zidinama lepotom se izd -vajao stari. nabavljajuci u njoj uglavnom zacine i mirise. Bez sumnje bili su ponosni to je Jerusalim po -stao tako znacajno medunarodno trgovacko i diplomatsko sre -di te. Detaljnim istra ivanjima otkriven je izvor blagostanja dr . jer je to zaista^lzadivljujuca prica. a kako je do toga do lo. le ao je na planini. odakle je . nedaleko od Mariba. to mu je omogucilo J da diktira cene i da zgrce ogromne prihode u zlatu koji se pomi -nju u Bibliji. zemlja zacina i mirisa. Hadramaut. Danas je njena tajna vec odgonet -nuta.Zahvaljujuci tim otkricima saznali smo da je Solomon bio vest trgovac konjima i proizvodac bakra. Po svemu sudeci. Jo u XIX veku ju na Arabija. Arabljanski trgovci. E. kako se kasnije pokazalo. Preru eni u Arabljane. preko dvadeset metara visoka brana za -dr avala je vode reke Adhanat. Sa svih stra -na stizala su u Jerusalim izaslanstva da sklapaju ugovore o pri -jateljstvu i trgovinskoj razmeni. koji se. Ljudi su masovno iza li na ulice i odu evljenim povicima pozdravljali caricu u rasko noj nosiljci na kamiljoj grbi koja se lagano ljuljala. a karavan se za -vr avao dugom kolonom kamila koje su Solomonu nosile bogate darove. Glazer krenuli su u zabranjenu zemlju. u dana njem Jemenu. Brojni stubovi. Alevi i Austrijanac dr.

.

Ne treba se cuditi to je to tako. li ene licne slobode i nemilosrdno . Zahvaljujuci tome Saba je po -stala izuzetno plodna zemlja. Jasno je da su takve prinudne ekonomske mere morale da izazovu duboke i neminovne dru tvene promene. pro lost skoro neprekidno pra -cena porazima i poni enjem. lako je izracunati koliki ogroman procenat podanika je car izrabljivao uz pomoc svojih nadzornika i naoru anih stra ara. Sad nam je jasno za to se kraljica od Sabe uputila u posetu Solomonu. Zamislimo biblijsku pricu bez So -lomona. Zahvaljujuci njemu. Takvog cudovi nog robovskog siste ma ne bi se postideo nijedan faraon iz doba gradnje velikih pira -mida. pa cemo razumeti psiholo ke motive te apoteoze. a pale u zaborav njene senke. Dovoljno je napomenuti da je preko dvesta hiljada ljudi iz godine u godinu terano na prinudni rad u libanske ume. Neometana komunikacija zavisi -la je samo od Solomonove dobre volje. pokazao da su Izrailj i Judeja u to vreme imali milion i dvesta hiljada mu karaca. izdaci za gradevinske investicije. iz cisto pra -kticnih razloga: radilo se o tome da bogatim darovima i ponu -dom ucestvovanja u dobiti privoli cara Izrailja na sklapanje ugo -vora o prijateljstvu. Bio je to korak bankrota. koji se slavi na kraju ki nog perioda. na e ere. protezao se du obale Crvenog mora i presecao teri -toriju koja je pripadala Izrailju. Ako uzmemo u obzir da je popis stanovni tva. U predanjir-jevrejskih pokoljenja Solomon je postao oli -cenje mudrosti. Kraljica od Sabe doputovala je. Za vreme nje -gove vladavine Izrailj je pro ao kroz period najveceg sjaja i poli -tickog znacaja. Narodno predanje zamaglilo je taj pravi cilj romanticnom anegdotom. za naoru anje i izdr avanje velikog carskog dvora opterecivale su uglavnom iroke mase hananskog stanovni tva. kad se usled najezda i ra -tnih vihora sru ila brana i pustinjski pesak progutao je nekada . zablistala je i slavom koja je zado -voljila narodni ponos Jevreja. Iz godine u godinu produbljivao se jaz izmedu bogata a i potlacene siroti -nje. kojim su stanovnici Sabe na kamilama izvozili svoju robu u Egipat. U crkvenoj riznici nekada nje Etiopske prestonice Aksumu navodno se nalazi kovceg zaveta. Stanovnici su se uglavnom bavili gajenjem raznovrsnog bilja za zacine koji su izvo eni u susedne zemlje. Solomon se izgleda strasno zaljubio i s njom dobio sina. stavlja se na uvid javnosti sa -mo njegova kopija. Za pokrice obaveza morao je da mu ustupi dvadeset galilejskih gradova.nji cvetajuci vrt. Kao to proistice iz biblijske price. Prema tome. to je doba kad je bio velika sila i iveo u miru i blagostanju. Etiopljani i danas tvrde da od tog Solomonovog potomka potice njihova dinastija Negusa. Za vreme praznika Moskal. Otkud on tamo? Pre -danje ka e da ga je iz Jerusalimskog hrama kri om odneo sin Solomona i kraljice od Sabe. A ipak ne mo emo ga nazvati ra -zumnim i dalekovidim upravljacem. izgleda da se autenticni Mojsijev kovceg zaveta nalazi u Aksumu. Videli smo kakve je ogromne prihode Solomon imao od trgovine i proizvodnje bakra. a na njegovom mestu ostavio falsi -fikat. u jordanske kamenolome i na gradili ta. zvani "Mirisni put". U secanju pokoljenja ostale su samo svetle strane nje -gove vladavine. Zadivljen cudesnom kraljicinom lepo Zenon 3(psidovs%i tom. Ovom prilikom vredi navesti jo jednu legendu vezanu za Solomona. Siriju i Fenikiju. prema tome. A tih senki nije bilo malA Moramo ih pogledati izbliza da dobijemo pravu sliku te epohe. izvr en po Davidovom nalogu. Takvo stanje trajalo je do godine 542. On predstavlja najvecu svetinju Etiopije i niko nema pravo da ga vidi. jer nije imao drugi izlaz iz te ke finan -sijske situacije.sproveden razgranati sistem kanala za navodnjavanje. Trgovacki drum. Njegovo rasipni tvo i sklonost prema orijentalnoj rasko i doveli su dotle da nije mogao platiti caru Hiramu dug od sto i dvadeset talenata.

.

imali su razloga za negodovanje. Prvi znaci raspada dr ave javili su se jo za vreme njego -vog ivota kada je izbila Jerovoamova buna. kao Davidovo i Solomonovo pleme. Astarta i Moloh. a narocito ponosnog plemena Jefremovog. Cak i David je bio svestan podvojenosti ove dve grupe stanovni tva i na samrtnoj postelji rekao je o Solomonu: "Jer sam ga odredio da bude vod Izrailju i Judi" (Prva knjiga o carevima 1. carev primer nije pridonosio jacanju jehovizma. Avesalomova i Sevina buna bili su u stvari ustanci severnih ple -mena protiv hegemonije Judeje. bila oslobodena poreskih obaveza. Cak i sve tenici. s ogorcenjd n je gledao ugnjetavanje i tlacenje svojih saplemeni -ka. Takva privilegija je bez sumnje morala izazvati ogorcenost ostalih ple -mena. jedan od najpoverljivijih carevih cinovnika. Iz toga se mo e sasvim pouzdano zakljuciti da je Judeja. Egipcanki. lako je uzurpator neprestano pusto io se -vernu pogranicnu oblast. Moavki. neprestano tinjali dok na kraju nisu doveli do podele dr ave. na primer. Po to su iroke mase stanovni tva. Buntovnik. car se nije odva io na odlucujucu bi -tku. Bio je to drugi upozoravajuci signal koji govori o tome da je Egipat imao neprijateljske name -re prema Izrailju i u tom cilju podr avao sve one koji doprinose slabljenju i razbijanju izrailjske dr ave. Narocito u zadnjim godinama svo -ga ivota car je podlegao uticajima svojih ljubimica i po njiho -vom nagovoru ustanovljavao razne idolopoklonicke kultove. ne -dostojnu dr avnika. digao ih na ustanak. Setimo se da je on podelio dr avu na dva -naest fiskalnih okruga kojima je nametnuo obavezu da za potrebe dvora i vojske dostavljaju odredenu kolicinu poljoprivred JL nih proizvoda. U svoj ogromni harem Solomon je dovodio ene najrazli -citijih rasa i religija. Kobna Solomonova gre ka bila je u tome to se nikada nije trudio da obezbedi cvrste dr avne temelje. Amonki.pritiskivane neprestanim obavezama i nametima. cak i u dvori tu Jerusalimskog hrama. U svojoj kratkovi -dosti i egotizmu nerazumno je produbljivao opasne plemenske antagonizme. Bilo je tu Hetitki. bile prijemcive na cari hananskih bogova. U ni im dru tvenim slojevima pokazivali su se sve veci znaci nezadovoljstva i zloslutnih revolucinarnih previranja. l zaista. Posle . njegovim savre -menicima. naro -cito na severu. Zna -mo. U vezi s tim Solomon je pocinio sudbonosnu gre ku. Ubrzo je zadobio njihovo poverenje i. Sisak je upao u judejsku dr avu i opljackao sve blago Jerusalimskog hrama (oko godine 926. koje se vecno takmicilo s Judejom za prevlast u Izrailju. Kao pretendenta na presto ta plemena su podr avala Isvosteja i Adoniju protiv Davida i Solo -mona. Fenicanki i Hananki. Poslat u oblast svog rodnog plemena da ubira porez. u datom trenutku. 35). Kao to smo vec ranije rekli. Pri tom pada u oci veoma recita cinjenica da se na spisku tih okruga ne nalazi oblast Judeje. Pamteci velike careve zasluge za dr avu. po nagovoru proroka Ahije. to se posle njegove smrti pokazalo katastrofa! -nim. koji se za vreme Davidove vladavine proglasio za cara u Damasku. gde mu je faraon Sisak rado pru io gostoprimstvo. Jo za vreme Davidove vladavine na dr avnoj gradevini pojavile su se opasne pukotine. ali je uspeo da pobegne u Egipat. u Davidovo vreme saveznici dr ave. bio je iz plemena Jefremo -vog. Edomki. gu eni si -lom. koje su sa svojim obicajima na dvor donosile i svoje bogove. ali to nikako nije bila i njihova duhovna uni -fikacija. Ali je to je bolo oci sve tenicima. pet godina posle Solomonove smrti. naredna pokoljenje oprostila su mu to je sasvim ja -vno upra njavao idolopoklonstvo. Pretrpeo je dodu -se poraz. Znacajne istorijske posledice izazvala je i Solomonova nemoc prema Rezonu. David i Solomon su zaista ujedinili sva plemena u jedan dr avni organizam. pre na e ere). Izmedu severnih i ju nih plemena jo uvek su postojali politicki antagonizam i verska netrpeljivost. da su u dvori tu Jerusalimskog hrama slavljeni Bal. to ubedljivo svedoci da su unutra nji sukobi.

To je Asiriji olak alo osvajanje Sirije u VIII veku pre na e ere.e. Zato se ne cudimo to je ta poema za mnoga pokoljenja pesnika. Imajuci u vidu gore navedene cinjenice. Gnjati su mu kao stupovi od mramora. kosa mu je kudrava.raspada jevrejskog carstva na Izrailj i Judeju. Na kraju ljubav pobeduje i ljubavnici se ponovo sasta -ju. nije zadobio njenu naklonost. Zbog pogubne politike i carevog despotizma. ona samo uzdi e za onim srecnim danima. U toj poemi ima i prekrasnih opisa palestinske prirode. Ta poema. Obrazi su mu kao leje mirisnoga bilja. koja se zavr ila godine 586. uvucene u bratoubilacki rat. a godine 722. i miris nosa tvo -jega kao jabuke. Na rukama su mu zlatni prsteni. o ljubavi u milinama! Uzrast ti je kao palma. Kao primer nave cemo opis proleca na gori Karmil: Ustani. Jer gle. Kako je dobila rang religioznog teksta i pored svoje . Biblija ka e da je on sastavio hiljadu i pet pesama i tri hiljade prica. usne su mu kao ljiljan. p. A junakinja poeme ovako govori o svome ljubavniku: Glava mu je najbolje zlato. uglavljeni na zlatnom podno ju. Okru ena dvorskom rasko i i blagonaklono cu svoga gospodara.cu. lepotice moja. Moramo ra cistiti i s tradicijom da je Solomon autor Pe -srne nad pesmama i Prica Solomonovih. moramo na a -lost konstatovati da Solomonova vladavina. dohvaticu grane njezine. aramej -ska dr ava Damask izrasla je u veliku silu i godinama vodila o tre borbe s Izrailjem... Devojka je ostala verna svo -me draganu. Pesma nad pesmama je jedna od najlep ih i najoriginal -nijih erotskih poema u svetskoj knji evnosti. koju je s tolikim trudom izgradio David. crna kao gavran. Plameni izlivi ljubavnih osecanja prate nit price koja pod -seca na stare pastirske idile. zaista zadivljuju svojom istocnjackom culno . na kojima su ukovani virili. dode vreme pevanju. raspala na dve slabe jevrejske dr . mlekom umivene. trbuh mu je kao svetla slonova kost oblo ena safirima. remek-delo ljubavne poezije. slikara i muzicara bila neiscrpan izvor nadahnuca. Neobicna je vec i sama cinjenica to se na la medu kanonskim knjigama Staroga zaveta. zima prode. a nocu sanja o snazi i slasti njegovog zagrljaja. do ivljavala je naj -cudniju sudbinu. i hodi. i loza vinova ucvala mirile. kad je sa svojim voljenim lutala po gorama i napasala stado ovaca. Ustani. nije bila uspe na. Doveo ju je u svoj harem. pre na e ere pobedom Haldejaca i njihovim osvajanjem Judeje i razaranjem Jerusalima. i dojke kao grozdovi. otido e. Oci mu kao u goluba na potocima vodenim. i pored sveg sjaja i prividnog bogatstva. pastiru iz rodnog sela.n. i bice dojke tvoje kao grozdovi na vinovoj lozi. Zato se ne tre -ba cuditi to se odmah posle careve smrti velika sila. minuse da di. Njene dostojanstvo -ne ritmicke fraze. Posle propasti Asirije izbila je borba izmedu novovavilonske haldejske dr ave i Egipta za Siriju i Hanan. Rekoh: popecu se na palmu. da uni ti Izrailj i odvede deset izrailjskih plemena u vavilonsko ropstvo. lepotice moja. Cvece se vidi po zemlji.. jer je dolazila iz sela Sunam ili Su -nem. kao cvece miris no. nagrizan korupcijom i potresan unutra njim dru tvenim sukobima.. Izrailj je vidljivo propadao. s njih kaplje smirna itka. dovedene do usijanja arom egzoticnih meta -fora i komparacija. i stoje u obilju. i hodi. koje sadr e ve -liku njegovu mudrost. ali i pored svih vatrenih udva -ranja.ave. draga moja. Evo kako pastir opisuje svoju voljenu: Kako si lepa i kako si ljupka. Smokva je pustila zametke svoje. i glas grlicin cuje se u na oj zemlji. Car je zavoleo neku devojku po imenu Sunamku ili Sulamku. draga moja. ume -tnicki pehar prepun carobne poetike.

Takve zbirke svadbenih pesama pose -duje folklor svih naroda. s pode -lom na monologe.ecu u godini u Siriji. Mladi par. Naucnici su putem uporedivanja do li do zakljucka da je Pesm$ nad pesmama zbirka narodnih jevrejskih pesama veza -nih za svadbene obicaje. i na kraju Sunamka Avisaga. sva ta nagadanja 340 na la su pristalice narocito medu umetnicima i piscima. slu a pesme i posmatra nadmetanje mu karaca. Pesma nad pesmama u la je u jevrejsku liturgiju i cita se prvog dana praznika Pashe. U tim divnim pesmama velicaju telesnu lepotu mladenaca. dijaloge i horove. Zbog svoje romanticne privlacnosti. zatim egipatska princeza. Zbog budnosti crkve i inkvizicije. Sadr aj treba da izra ava postupne promene koje su se dogodile u odnosu Izrailja prema Jehovi u periodu od izlaska iz Egipta. kao to . g. Slu e ih seljaci iz njihovog i susednih sela. Za to vreme on i njegova mlada igraju ulogu cara i carice. na Pesmu nad pesma -ma ponovo se pocelo gledati kriticki tek u XVIII veku. Navodene su redom kci cara Hirama. sve do trenutka kad ce nastupiti oslobodenje naroda od prolazne patnje i njegovo sjedi -njenje s Bogom.) pozivao narod da ne skrnavi Pesmu nad pesmama peva -juci je po krcmama. One se obicno vezane za odredeni obi -caj i cine kompozicionu celinu. Izmedu ostalih. Na Bliskom istoku postojale su od davnina i. Posmatrajuci svadbene obicaje sirijskih seljaka. Mladenci sede na improvizovanom prestolu. Karakteristicno je da je jedan od najvecih rabina i pravnika Akiba (50-135. Ali vec u V veku pocele su tu i tamo da se javljaju su -mnje u religiozni karakter poeme. naravno s prilagodenim tumacenjem. faraonove kceri. Teodor iz Mo -psveste izrazio je mi ljenje da ju je Solomon napisao u odbranu svoje ene Egipcanke.e. Voljeni je sam Isus Hristos. Mlada s vremena na vreme ustaje i igra pred mlado enjom da privuce njegovu pa nju na svoju lepotu". Ali nikome nije padalo na pamet da dovede u pitanje Solomonovo autor -stvo. a gosti igraju oko njih i pevaju pojedi -nacno i u horu. Pretpostavlja se uglavnom da su je redaktori svetih tekstova uneli u Bibliju i zato to je po njihovom uverenju autor poeme bio Solomon. Tamo se vencanja uglavnom obavljaju u martu. koju su doveli u postelju bolesnog Davida. Vec tajn. najlep em me . voljena simbolizuje crkvu ili du u hri canina. koje je u tom mesecu posuto poljskim cvecem. Postavljano je pitanje da li je ta poema s pravom uvr cena u kanonske tekstove. se -dam dana ne radi ni ta. a ucinio je to u tako culnoj alegoriji samo zato da bi lak e uticao na ma tu istovernika. a sunce jo nije tako nesnosno kao u sledecim mesecima. Evo ta on o tome pi e u svojim secanjima: "Najlep i dani u ivotu sirijskog seljaka su prvih sedam dana posle vencanja. Naprotiv. Tada prestaje ki ni period. G. Ali je vremenom pobe -dila tradicija koja sve pokriva dostojanstvenom patinom. proroci i praoci. pa kraljica od Sabe. U III veku na e ere poema pobednicki prelazi i prag ka -tolicke crkve.nedvosmislene culne atmosfere? Istra ivaci jo nisu uspeli da daju konacan odgovor na to pitan je. na seoskom gumnu. Ali nisu svi Jevreji uvek bili u to uvereni. koja zbog svoje tamne puti nije u ivala popularnost u Jerusalimu. U Pesmi nad pesmama on je mogao da izrazi jedino religiozna osecanja. Kao graditelj Jerusalimskog hrama bio je do te mere idealizovan da je pripisivanje autorstva erotske poeme njemu smatrano gotovo za svetogrde.n. obucen u svecanu svadbenu odecu. privukla mu je pa nju upadljiva slicnost njihovih obrednih pesama s biblijskom Pesmom nad pesmama. Recituje se kao molitva mitske drame. bezuspe no se nagadalo koja se od carevih Iju -bimica krije pod imenom Sulamke. kojom se Solomon o enio i verovatno prvi put je sreo na gori Karmil. pru -ski konzul u Damasku J. samo sedi na prestolu dok ga svatovi slu e. Gore navedene hipoteze poljuljao je godine 1873. a hor prijatelja dvoje zaljubljenih predstavljaju andeli. Svadbene sve -canosti se odvijaju pod vedrim nebom.

ali je tra io vece olak ice od te kih poreskih obaveza koje mu je nametnuo Solomon. Smisao te tvrdnje shvatili smo tek posle de ifrova -nja hijeroglifa. pre na e ere. Kao svog zastupnika isturio je vodu nedavnog ustanka. U njih je uneo svoje ogromno ivotno iskustvo. koji se. Asirci. Izgledalo je da i tamo nece biti protivljenja. Kao primer nave cemo sledeci cetvorostih: $i6(jjslg legende 341 Mlado enjo. utvrdena je njena velika zavisnost od pomenutih. Solomonov sin. Uporedujuci sav taj materijal s biblijskom knjigom Price Solomo -nove. lave. Iz tablica s klinastim pismom doznali smo da su se sli -cnim zbirkama mogli podiciti i Sumeri. Ljubavna poema koju nevesta peva pokazuje upadljivu slicnost s nekim delovima Pesme nad pe -srnama. Haldejci i Fenicani. daleko starijih zbirki. odr ale su se do na ih dana. cak i recnika. Siriji i Mesopotamiji oborila su i drugo predanje da je Solomon autor Prica Solomonovih. Ali je novi vladar morao otici i u Sihern da dobije saglasn ost severnih plemena za svoj izbor. Jo za vreme vladavine V dinastije faraona (oko 2450-2315. IZRAILJ l JUDEJA Lu IZRAILJ I JUDEJA E Izraiijsi^o carstvo carstvo SREDOZEMNO MORE 345 KAKO SU SE RAZI LI PUTEVI IZRAILJA l JUDEJE. mio srcu mome! Lepota ti je slatka kao med.) visoki dvorski dostojanstvenik Ptaho -tep napisao je za svoga sina zbirku ivotnih saveta u vidu krat -kih poslovica. vratio iz Egipta. O. mio srcu mome! Lepota ti je slatka kao med. pa su prodrle i u Hanan. Pokazalo se da ugled Egipcana kao mudrih ljudi nije bez osnova. Jo je zanimljivija zbirka poucnih sentencija egipatskog mu -draca Amenemopea. kad su u Palestini jacali uticaji grcke kulture. pa je Rovaom. g. otkrili su nam tek natpisi s klinastim pismom iz Mesopotamije. Izrailjski narod ih je do te mere usvojio da ih je na kraju pripisao Solomonovoj mudrosti. iz XVI veka pre na e ere. Sever je bio spreman da se i dalje potci-njava judejskoj dinastiji. kojim se slu ilo u Solomonovo doba. p. tacnije govoreci. Brojni aramizmi i jasni helenisticki elementi uveravaju nas van svake sumnje da je poema nastala tek posle vavilonskog ropstva. Arheolo ka otkrica u Egiptu. bogato snabdeven faraonovim zlatom. Jerovoama. Verovatno su kru ile po celom Istoku. l danas ih pevaju sirijski seljaci za vreme svadbenih svecanosti. Otkrivene su i doslovne pozajmice pojedinih misli. Desi -trovane su dve erotske poeme koje bez sumnje predstavljaju antologiju pesama neveste svom carskom suprugu. U Bibliji citamo da je Solomonova mudrost prevazilazila sve mu -drosti Egipta. Primoravajuci mladog vladara da vodi pregovore s buntovnikom i prognanikom.e. Ali vecina je bez su -mnje stranog porekla.n. izraza. posle godine 332. Ali tek savremena nauka u potpunosti je po -tvrdila ispravnost takvog stanovi ta. severna plemena su stavila do znanja da su u slucaju odbijanja njihovih zahteva .se vidi iz Vec tajnovog zapisa. Utvrdivanje narodnog porekla Pesme nad pesmama mo -ralo je da iskljuci Solomonovo autorstvo i samim tim da obori biblijsko predanje. Na osnovu filolo ke analize dokazano je da je jezik Pesme nad pesmama najmanje neko -liko vekova mladi od hebrejskog. Carski Davidov rod u ivao je u Judeji veliko po tovanje. U skladu s verovanjima Sumera. jer kad je pisao svoje maksime bilo mu je vec sto i deset godi -na. car je imao obavezu da se jedanput godi nje o eni jednom od sve tenica boginje ljubavi Inane i tako obezbedi zemlji dobar rod. bez prepreka stupio na jerusalimski presto. Iz toga nikako ne proizlazi da se u knjizi ne nalaze i originalne jevrejske poslovice. Do kakvih davnih vremena se e njihovo poreklo.

.

a na kraju se za stalno nastanio u Tersi. Bila je to. kovceg zaveta. 346 Zenon %osidovs/(i Rovoam jo nije shvatio ozbiljnost situacije i odlucio je da sever -na plemena primora na pokornost silom. Jehovini sve tenici pre li su u Jerusalim.spremna da se late oru ja u odbranu svoje nezavisnosti. U tom cilju sagradio je svetili ta u Vetilju i Danu i naredio da se za njih izlije zlatno tele kao postolje za Jehovin presto. preneo je svoje sedi te u zajordanski grad Fanuil. Izrailj je patio to nije imao versku prestonicu. Desetinama godina vladalo je medu njima nepomirljivo neprijateljstvo. povlaceci se pred faraonom Sisakom. Posle otcepljenja severa. Tako je izbegnut gradanski rat. Ali mladi car je radije poslu ao savete svojih mladih drugova u zabavi. Stari. osudio je nameravani pohod kao bratoubilacki rat i pozvao cara da odustane od ner -azumnog plana. Ustanovio je i posebnu sve tenicku korporaciju. a pobo ni ljudi i dalje $ijj[ijs%e legende 347 su putovali u Solomonov hram. dakle. Jerovoam je bio duboko zabrinut masovnim hodoca cem u prestonicu neprijateljske Judeje. Videci da su oba carstva osoljena razdorima. strahovao je da mu se podanici vremenom mogu okrenuti od Izrailja i po eleti ponovno ujedinjenje kao u slavn -im Davidovim i Solomonovim vremenima. Silna dr ava Davidova i Solomonova raspala se na dva slaba zaracena carstva: Izrailj i Judeju. koji su nerazumno podsticali njegovu oholost i nagovarali ga da bude surov prema drznicima. hteo je da krene na sever da ustanak ugu i u krvi. posebne verske praznike i obrede." Rovoam je tra io da odgovor odgodi za tri dana. Svojim otpadni tvom Jerovoam je izazvao veliko . koji je u Jerusalimu u ivao veliko po tovanje. koje se ispoljavalo u intrigama i granicnim carkama. ali to ne znaci da su dve dr ave ivele u slozi. verska izma. Rovoam je naredio da se umesto njih izliju bakarni titovi. Govoreci u ime Jehove. eleci da izbegne opasnost. nego ti sada olak aj ljutu slu bu oca svojega i te ki jaram koji je metnuo na nas. Na savetovanju plemenskih stare ina istupio je Jerovoam i rekao caru: "Tvoj je otac metnuo na nas te ak jaram. gde se nalazio jedini i najsveti -ji predmet njihovog kulta. odlucio je da se i verski osamostali od Jerusalima. Deset severnih plemena otcepilo se od Judeje. Severna plemena latila su se oru ja i razbiv i carske odrede kamenovala Adorama. a ja cu vas ibati bodljivijem bicevima. a na kraju je dovelo i do rata. IZRAILJ SE KLANJA ZLATNOM TELETU. Rasko i sjaj Solo-monovih gradevina ugasili se posle jedva dvadeset godina pos -tojanja: tamo gde je blistalo zlato. Jerovoam je za svoju prestonicu izabrao Sihem. otac vas je moj ibao bicevima. zacinjena jo i idolopoklonstvom. Da zlo bude vece. Na posledice te nerezumne politike nije se dugo cekalo. Ali tvrdoglavi Rovoam. Sakupiv i ogromnu vojsku iz plemena Judinog i Venijaminovog. faraon Sisak krenuo je na Hanan u pljacka ki pohod i opusto io Judeju i deo Izrailja." Li ene svake iluzije. da se skloni iza njegovih zidina.nje slave. cije je ime za vreme Solomonove vlada -vine izazivalo strah i trepet. Kad su se posle tri dana predstavnici plemena ponovo sastali. vodstvo kaznenog pohoda poverio je najomra enijem coveku. Prenera eni Ro -voam skocio je u kola i galopom odjurio u Jerusalim. zjapili su goli zidovi i drvo. Pro lo je pet godina od rascepa. koji su la nim sjajem prikrivali alosnu propast doskora. Ali kasnije. koja se nisu prikljucila pobuni. a ja cu jo dometnuti na jaram va . pun vere u svoju snagu. plemenske stare ine odbile su da priznaju cara i urno su napustile Sihem. li avajuci jerusalimski hram i kraljevski dvorac najvrednijeg blaga. ubi-racu poreza Adoramu. U Egipat su oti li i zlatni titovi koji su krasili "dom iz ume Livanske". pak cemo ti slu iti. jo se nije predavao. iskusni savetnici njegovog oca nagovarali su ga da popusti. Tada se javio stari prorok Semej. kako bi razmislio. car je odgovorio preteci: "Moj je otac metnuo na vas te ak jaram. Povukao se tek kad mu je Rovoam platio ogromni otkup. objavilo svoju nezavisnost i proglasilo za cara Jerovoama.

.

Poniziv i tako cara Izrailja. a kad su njegovi napori propali. sklopio je savez s carem Damaska. vec je i dalje irio idolopoklonstvo medu svojim podanici -ma. Asa je naredio da se ono spali u dolini Kedrona. ponovo u njemu gomilajuci vredno blago i vracajuci mu tako nekada nji sjaj. on ce ti kaza -ti ta ce biti od deteta. Eto. Nasto -jao je i da ojaca Jehovin kult u Jerusalimskom hramu. l izrece presudu: "Zato. bio je vatreni jehovista i mrzeo idolo -poklonstvo. odmah ce umreti dete. Kroz njegova usta progovori Jehova i zgromi Jerovoama to je postavio likove tudih bogova. odao idol -opoklonstvu. koji mi je kazao da cu biti car nad ovim narodom. Bio je vec oronuo i obnevi-deo starac. i u datom trenutku s ogromnom vojskom krenuo protiv Jerovoama. gde su prinosili rtve Jehovi. prorok odmah pre -poznade carevu enu. a ko pogine u polju. Jerovoam je vladao dvadeset i dve godine. dete joj je odmah izdahnu na rukama. Rovoam je vodio oru ane sukobe s Izrailjom i obezbedujuci se od Jerovoamove invazije. ne ogranicavajuci rasprostranjeno idolopoklonstvo. Asa . a kad prekoraci prag svoje kuce. U verskim pitanjima sledio je svoga oca i majku Mahu. a u Jerusalimu uza se zadr ao samo Avijama. povukao se u Silom. Ko Jerovoamov pogine u gradu. i uhvacenoga i ostavljenoga u Izrailju. duboko ogorcen na coveka koga je ucinio vladarem u nadi da ce verno slu iti Mojsijevoj veri. Ahija dode iz Judeje i kletvom ucini da se oltar razru i. Za razli -ku od svojih prethodnika. onde je Ahija prorok. kad je car palio tamjan zlatnom teletu u Vetilju. pa otidi k njemu. i istrebicu Jerovoamu i ono to mokri uza zid. koji je svojim uticajem doprineo njegovom izboru za izrailjski presto." lako je bio lep. A ti ustani. Po celoj zemlji. jer Gospod rece. koga je odredio za svoga naslednika na prestolu. Ali judejske seljake i pastire nije bilo lako privuci u pre -stonicu i za svakodnevno slu enje Bogu sacuvali su sveta me-sta na brdima i u gajevima. u kome je palo pet^totina hiljada sinova Izrailja. U krvavom boju. Ali bio je vest politicar i vojskovoda. ja cu pustiti zlo na dom Jerovoamov. i kad stupi noga 348 ma svojim u grad. s kojima je imao dvadeset i dva sina i esnaest kceri. sa brda i iz gajeva uklonio sve idole i proterao iz zemlje strance koji su slavili la ne bogove. odneo je potpunu pobedu. evo. vratio se u Jerusalim i uzeo cetrnaest ena. Njegova vladavina nije bila uspe na za jevrejsku religiju. pod uticajem svoje majke Name Amonke. opusto io ih i odveo mno tvo zarobljenika. Tako se i desilo. razboleo mu se voljeni sincic Abija. Posle njegove smrti na presto je stupio sin mu Nadav. izje ce ga ptice nebeske. utvrdio mnoge pogranicne gradove. pak idi u Silom. Ona je u Jerusalimskom hramu postavila deblo koje simbolizuje Astartu. upao u Vetilj i druge severne gradove. Rasrdeni car naredi da se uhvati drski cudotvorac i u tom casu sasu i mu se ruka koju je podigao na svetog coveka. Da bi Izrailj priterao uza zid. Odmah se umiri i stade preklinjati proroka da uputi molitvu Jehovi i povrati mu zdravlje. njegovi podanici slavili su tude bogove.zgra anje jehovista. na bre uljcima i pod svetim drve -cem. Dok je Jerovoam iveo u Tersi. ali car nije izvukao odgovarajucu pouku. Pored toga to je pete godine njegovog carevanja faraon Sisak opljackao Jerusalimski hram." ena se prestravi i pohita na magarici u Tersu. da ga ne ostane ni ta. on sam se. Njegov naslednik na judejskom prestolu bio je Asa. Za zapovednike posada u tim utvrdenjima naimenovao je dvadeset i osam svojih sinova. za titni -cu Astartinog i Prijapovog kulta. Jednom. Tada on rece svo -joj eni: "Ustani i preobuci se da te ne poznadu da si ena Jerovoamova. i dom cu Jerovoamov omesti kao to se mete. Pre svega li io je uticaja svoju babu Mahu. Avijam je vladao samo tri godine. Prorok Ahija je opominjao Jerovoama da se vrati na put prave vere. a narocito je razgnevio proroka Ahiju. TA SE ZBIVALO U JUDEJI? Solomonov sin Rovoam vladao je Judom sedamnaest godina. izje ce ga psi. idi kuci svojoj. gde je boravio u osamljenosti. l ponesi deset hlebova i kolaca i ban meda. koji je vladao cetrdeset i jednu godinu.

a Tivnije je naglo nestao s politicke scene. poceo je agresivnu akciju protiv Judeje. Na velikoj svetkovini u Tersi. Amrije ga je kupio od nekog Semera za dva talenta srebra i po nje -govom imenu grad nazvao Samarija. AMRIJE. opasan po Mojsijevu veru. bio je vatreni jehovista i dalje je sprovodio njegovu politiku. Kao i otac. Va a je to je br e mogao krenuo na sever da prepreci put Aramejcima. ubio cara i posekao celu njegovu porodicu. Amrije je odlucio da sagradi novu prestonicu. Posle sedam dana opsade zapali carski dvorac i nestade u plamenu. Po lepom vremenu stra e su odatle mogle da nadgle -daju sve karavane sve do Sredozemnog mora. to je za buducu izrailjsku prestonicu bilo od ogromnog znacaja. na ao je bre uljak koji mu se dopao. Na celu svo -jih odanih odreda pohita u Tersu glavnokomandujuci Amrije i otpoce opsadu grada. to je nepobitan dokaz njegove sposobnosti. koga je narocito podr avalo ponosno i uticajno pleme Jefremovo. Asa je iskoristio njegovo odsustvo da odnese iz Rame priprem -Ijenu gradu koju je upotrebio za utvrdivanje gradova Geve i Mi -spe. Kad je opsedao grad Gi -veton. Usled poraza izgubio je nekoliko gradova u korist cara Damaska Ven Adada l. Amrijeva vladavina bila je po Izrailj veoma uspe na. koja se pedeset godina odr ala 350 Zerwn £yeru& na prestolu. Ali nije imao uspeha u borbama s Aramejcima. Sklopio je krhki mir s Izrailjom i potvrdio ga brakom svoga sina Jorama i Gotolije. vec i da napadne Izrailj. Tra eci pogodno mesto u izrailjskoj zemlji. gde je preneo pre -stonicu dr ave. nije voleo da vodi ratove. koju je osnovao Va a. Ali nije racunao s dovitljivo cu judejskog cara Ase. mucki ga je ubio Va a iz pleme -na Isaharova. NAJVECI CAR IZRAILJA. Vlast je preuzeo Zimrije.uljak je mogao lako da se brani u slucaju opsade. Carevo ime bilo je po tovano i kod Asiraca i Egipcana.349 <Bi6fysl(e legende -----------------------------------------------------------------------------je pobednicki odbio napad ju nih beduinskih plemena i obnovio savez s carem Damaska da bi stavio Izrailj izmedu dve vatre. On je bio osni -vac cetvrte izrailjske dinastije. koji su zauzeli Filistejci. Bogatim darovima potkupio je Ven Adada i nagovorio ga ne samo da raskine savez. naredio je da ga bace u tamnicu. s kojim je sklopio ugovor o prijatelj -stvu i potvrdio . Imao je dobre odnose s Etvalom. Ali nisu se svi Izrailjci pomirili s njegovom vladavi -nom. Ali pokazalo se da nije imao podr ku cele vojske. Njegov sin Josafat vladao je dvadeset i jednu godinu. Potcinio je zemlju Moavsku i primorao je da placa danak. Sklopiv i primirje s carem Damaska Ven Adadom l. Careubica je pobio sve clanove carske porodice i tako uni tio dinastiju Jerovoamovu. opio se do besvesti. Posle cetverogodi njeg gradanskog rata. Kad mu je prorok Ananije smelo prebacio taj savez. Njegov sin lla odr ao se na prestolu jedva godinu dana. Pre svega. Nadav. naslednik Je -rovoamov. Bre uljak je dominirao nad svim va nim trgovackim putevima Hanana. Tako je nestala i druga izrailj -ska dinastija. pa je morao pristati da damaski trgovci u Samariji imaju svoj deo grada i da slobodno trguju. kceri mocnog izrailjskog cara Ahava. Ali je pred kraj ivota shvatio kolika opasnost preti jevrejskim plemenima od rastuce moci aramejske dr ave i nastojao je da popravi od -nose s Izrailjom. Mada je bio iskusan vojskovoda. Zimrije shvati beznade nost svoga polo aja. bre . zapovednik bojnih kola. carem sidonskim. A vojska proglasi Amrija za cara. Veliki deo dru tva predlo io je za cara nekog Tivniju. vladao je samo dve godine. Va a je bio vest diploma -ta i sposoban ratnik. Izrailjski uzurpator i careubica umro je prirodnom smrcu po -sle dvadeset i cetiri godine vladavine. Tada je na celu zavereni -ka u dvorac upao Zimrije. Amrije je ipak uspeo da se odr i. Osvojio je grad Ramu i pristupio njegovom utvrdivanju da judejskom caru ote a najezdu.

.

a vodu je pio sa potoka Horata. vladao je dvadeset i dve godine. zakle se da ce se osveti -ti Iliji. udav i svoju kcer Gotoliju za jude -jskog cara Jorama. a proro -ke jehovizma surovo proganjala i osudivala na mucenicku smrt. Njima se suprotstavio sam Ilija. ki e su prestale da padaju. Ilija pozva Balove proroke da stave na rtvenik ra cerecenog vola i upute molitvu svome bogu da po alje vatru s neba. da se probudi. Zatim se vrati na goru Karmilsku. a potok je sasvim presu io. vapeci u po -mamnom zanosu: "Vale. Bio je to nenaseljen kraj. ili na putu. Pod uticajem svoje ene Jezavelje. sagradila mu je hram u Samariji. ili je u poslu. Zacas se nebo prevuce gustim oblacima i pljusnu jaka ki a. ra cereci svoga vola i rece da se rtvenik zaliva vodom. Van sebe od radosti. narocito izgradnjom divne prestonice Samarije. s plamenom srd bom preba -cio je caru otpadni tvo i prorekao da ce zemlju pogoditi su a i glad. podi e ruke k nebu i gromkim glasom stade moliti Jehovu da poka e da je on pravi bog." Ali se Ilija ne zadovolji tom pobedom. noseci im hleb i vodu. opasan kanapom. pred kojim stojim.*r s Jehovom koji mu je poverio prorocku misiju. fenicke princeze. ppvikao je stra nim glasom. Tada Ilija odnese mrtvo dete u svoju sobu. ovih godina nece biti rose ni da da dokle ja ne recem". Prorok se upla i okorele idolopoklonice i pobe e u zemlju Judinu. Takav potajni jehovista bio je i glavni upravitelj carskog dvora. Dru -ga. narod pade na zemlju i povika u zanosu: "Gospod je Bog. ranjavali se no evima i kopljima. Videci cudo. Proroci su igrali oko rtvenika. naslaga drva. Ali milosrdnu udovicu snade stra na nesreca: sin joj se te ko razbole i umre. Sprijateljio se i s carem Judeje.ga brakom svoga sina Ahava s njegovom kcer -kom J^aveljom. Na gori Karmilskoj okupilo se cetiri stotine i pedeset Balovih proroka koji su bili na izdr avanju carice Jezavelje. Naredi da se la ni proroci pohvataju i pobiju svi do jednoga na potoku Kisonu. Amrije je vladao dvanaest godina. Tamo ga je prihva -tila uboga udovica. Jednom je pred cara Ahava iza ao pro -rok Ilija. deleci s njim svoju skromnu hranu. Avdija. Sin Amrijev. udovi -ca ushiceno povika: "Sada znam da si covek Bo ji i da je rec Gospodnja u tvojim ustima istina. idolopoklonstvo. Ilija je zbog toga pre ao u mesta ce Sarepta kod Sidona. U obli njim pecinama sakrio je od progona sto proroka. Kad carica Jezavelja do -znade ta se zbilo na gori Karmelskoj. polo i ga na postelju i iz -moli od Jehove da dete vaskrsne. ili mo e biti spava. Nepregledna masa Izrailjaca i Hananaca napeto je i -cekivala neobican dvoboj o vlast za njihove du e. Izrekav i prorocanstvo. gde je u tamo njoj pustinji razgovarao l. Ahav se sastade s Ilijom i pristade da se izvr i proba koji je bog istinit. Gospod je Bog. pobegao je iz pre -stonice pred carevom osvetom i sakrio se u neprohodne zajor -danske ume. ali nije gladovao. odrekao se Jehove i dozvolio da kult Bala po -stane u Izrailju dr avna religija. Kad se rov ispu -ni vodom. nije im ne -dostajalo bra na u zdeli ni ulja u krcagu. l tada se dogodi cudo. gde se krio po gorskim pecinama. jer dok je kod nje boravio prorok. Pritisnut nedacom. Dozvolja -vao je. Sede na kamen i spusti glavu na kolena. iskopa rov oko njega. Bio je iz Galada." Glad je tri godine harala Izrailjem. Do lo je do toga da su ljudi morali kriti da su poklonici Jehovini. usli i nas!" Kad dode podne. Ali nastala je prorecena su a. jer su mu gavranovi dva puta na dan donosili hleba i mesa. Bal ili Jehova. Ilija na -pravi rtvenik. PROROK ILIJA l JEZAVELJA. mnogo va nija misija. vatrena poklonica tir -skog boga Melkarta. ali je imao velike zasluge za Izrailj. l smesta pade oganj s neba i proguta rtvenu ivotinju i kamenje i vodu u rovu. Ahav. "Tako da je iv Gospod Bog Izrailjev. cekajuci da se nad morem pojavi prvi ki ni oblak. dodu e. Obucen u grubi pla t pustinjaka. bila je da za buduceg cara Izrailja ." Kad prode podne. Jezavelja. kakva se nije videla tri godine. a vo se ne upali. Tamo mu Jehova na -lo i da ode u Siriju i da poma e Azaila za cara Damaska. To prijateljstvo produbio je njegov sin Ahav. Ilija se stade rugati svojim protivnicima: "Vicite vecma: jer je on bog! Valjda se ne to zamislio.

.

eleo je da dobije savet Ve -Izevula. car Damaska nije vratio oteti izrailj -ski grad Ramot Galadski. Bacio se na postelju. Ahav se borio preru en. hodao i spavao u pokajnickoj ko ulji od kostreti i mucio se postom. Kako psi liza e krv Navutejevu. ali ga je ipak probola strela. Tako se ispu -nio prvi deo Ilijinig prorocanstva. pro iri i bogato ukrasi slonovacom. prekorio ih je to idu po savet tu -t dinskom bogu. Videv i Ahavovo iskreno pokajanje. Sluge su prale okrvavljena Ahavova kola u samarijskom jezeru. l pored ugovora. veran svojoj misiji. Ohozija. Hteo je i da pro iri i ulep a vrt oko carskog sedi ta. Zato se Ahav udru io s judejskim car -em Josafatom i oba vladara na celu svojih bojnih kola krenu e protiv sirijske vojske.. Na osnovu njihovih la nih iskaza. Jezraela. Na putu je sreo ne -kog Izrailjca po imenu Jelisija." Upla en stra nom kletvom. nesrecnik je osuden na smrt kamenovanjem. a car. Ahav je sada mogao bez smetnji da pro iri svoj vrt. Takode i za Jezavelju rece Gospod govoreci: psi ce izjesti Jezavelju ispod zidova Jesraelskih. ljut na drznika. S tom namerom oti ao je Navuteju. osudujuci ga. Jednoga dana pao je s dvorskog balkona i zadobio te ke povrede. SMRT CARA AHAVA. vladao je samo dve godine. ali niko nije smeo da podigne glas protivljenja. Ma tanje o lepom. prizvav i na njih oganj s nebesa. Navutej je to odbio. Sin Ahavov. okrenuo se prema zidu i nije hteo da stavi u usta ni parce Neba. prostranom carskom vrtu razbilo se zbog podanikovog protivljenja. Ahav ga je ipak oslobodio. Tri stra e redom Ilija uni ti. Izaslanici su se vratili u Samariju kao pokisli. Ali carske izaslanike zaustavio je na putu prorok Ilija i. Ali je bio odbijen i morao je da se povuce u svoju zemlju. zatim ode pred cara i prorece mu skoru smrt. Sle -dece godite ponovo se pojavio. upao je u Izrailj i opsedao cak i Samariju. Iznenaden tom ne -ocekivanom ca cu. priredi svojim zemljacima gozbu i pode u daleki svet za svojim uciteljem. Ahav se vratio u dvorac zlovo -ljan." Zatim zakla dva vola. boga akaronskog. NAVUTEJEV VINOGRAD. koji je bio cuven po izlecenju bolesni -ka. glavnog Ahavovog vojskovodu. oteti za Amrijeve vladavine. Pohita u sobu mu a i rece: "Ti li si car nad Izrailjem? Ustani.po -ma e Juja. a njegov vinograd je dat u vlasni tvo caru. stvar je uzela u svoje ruke energicna i lukava Jezavelja.. Samo je prorok Ilija. Ahav je razderao odecu. Jehova odluci da istrebi njegov rod tek posle njegove smrti. zahtevajuci samo da mu se vrate gradovi. pretrpeo pod Afekom strahovit poraz i pao u ropstvo. A Josafat je izvukao ivi glavu i s ostacima svojih odreda vratio se u Jerusalim. pro -ricuci skoru smrt Ohozijinu. pa cu ici za tobom. Podli postupak carskog para nai ao je na tihu osudu celog Izrailja. Ali to nije bilo lako. Povoljan ishod ratova i blagostanje u dr avi omogucili su Ahavu da misli o sjaju druge prestonice Izrailja. vlasniku obli njeg vinograda. zato to je slavio . tako ce lizati psi i tvoju krv.. i da se izrailjskim trgovcima prizna pravo na slobodnu trgovinu u Da -masku. da ga po tedi muka za ivota. Zbog te velikodu nosti osudio ga je jedan od Jehovinih proroka. Jelisije se obrati proroku recima: "Da celu -jem oca svojega i mater svoju. u savezu sa jo trideset i dva cara." Odmah napisa pismo svojim poverljivim ljudima da nadu dva svedoka koji ce optu iti Navuteja za izda -ju dr ave. Car Damaska Ven Adad II. Ahav je vodio neprestane ra -tove s Aramejcima.. koji je podigao njegov otac. Mir s Aramejcima trajao je samo tri godine. kao nekada krv kamenovanog Navuteja. Odneli su ga s bojnog polja. koji je orao svoju njivu zapregom od dvanaest volova. Jelisije se dopade Iliji i on ga ogrnu svo -jim plastom u znak da ga prima za ucenika. Kao i obi cno u takvim prilikama. Na -redio je da se carski dvorac. naredi da ga uhvate. a psi su lizali carsku krv. ali je umro na putu za Samariju. jedi hleba i budi veseo. Ja cu ti dati vinograd Navuteja Jezraeljanina. ob -javio ovakvo prorocanstvo: "Ovako veli Gospod: nisi li ubio i nisi li prisvojio?. stao odva no pred cara i. da ga ne prepo -znaju. i zamolio ga da mu ustupi posed za sre -bro ili za vinograd na nekom drugom mestu. pravdajuci se da se ne mo e li iti nasledstva koje u njegovoj porodici prelazi sa oca na sina.

celo!" Jelisije pogleda male napasnike i prokle ih imenom Gospodnjim. a na presto stupio Jo -ram. "Eto. a zemlja neplodna. Posle izvesnog vremena ode u Vetilj. za ra -zliku od svoga ucitelja. bio je bogat i mocan covek. Jednom ga na prigradskom putu salete gomila raspu tene dece i poce se rugati%ijegovoj celavosti: "Hodi. Namno i joj toliko ulja da ga je mogla prodati i otkupiti sinove. a odatle u presto -nicu Izrailja Samariju. uciteljevim plastom rastavi vodu Jorda -na i vrati se u Jerihon. Prorok je zahvalio na daru i nalo io mu da razdeli hleb na stotinu ljudi koji su se okupili oko njega. A Jelisije razdera svoje haljine i povika u ocaju: "Oce moj. Kad stigo e u Jerihon. Neman je bio duboko . Izrailjska robinja sa ali se na svoga gospo -dara i rece mu da u Samariji ivi veliki prorok koji ga mo e izleciti. Dok se tako ljutio i tra io izlaz iz te kog polo aja. Kad procita pismo. Neman se obradova i zamoli svoga gospodara da mu dozvoli odlazak u Samariju i da napi e pismo s preporukom caru izrailjskom. poslednji car iz dinastije Ahavove. Kad se nado e na drugoj strani reke. i prema njenu bila toliko gostoljubiva da mu je cuvala spremnu posebnu sobu s posteljom. Otada je voda u Jerihonu pitka. celo! Hodi. to je ovaj ocekivao. Jelisije je eleo da se odu i Sunamki i zahvaljujuci svojoj cudotvornoj moci uci -nio je da ona rodi sina. car izrailjski ra -dera odecu i povika: "Zar sam ja Bog da mogu ubiti i povratiti ivot. U Sunamu je ivela ena. Jelisije ga preko poslani -ka zamoli da po alje bolesnika k njemu. Jelisije se sa ali na enu. tamo nji proroci proglasi e ga za Ilijinog naslednika. doneo mu je dvadeset jecmenih hlebova i vrecicu sve eg i -ta. udari plastom po Jor -danu i voda se odmah razdeli. samo mu po svome sluzi poruci da se sedam puta okupa u Jordanu i bice izlecen. Ali nije bio srecan. a zemlja plodna. Neki pobo an covek iz Vel 355 Salise doznao je da tamo boravi Jelisije i. kad ti dode ova knjiga. Iz Vetilja prorok ode na goru Karmilsku. udata za daleko starijeg coveka. pa pode od izvora do izvora i is -celi vodu sipajuci u nju so. stolom i svetiljkom. KAKO JE JELISIJE ISCELIO GUBAVCA. koji je radije boravio u pustinji. pisao je car Damaska caru izrailjskom. te alje k meni da oprostim coveka gube? Pazite i vidite kako tra i zadevice sa mnom. ODLAZAK NA NEBO PROROKA ILIJE. Pod utiskom cuda koje vide e. U Galgalu je vladala takva glad da su ljudi morali jesti travu i korov." Podozrevao je da lukavi vladar Damaska samo tra i izgovor da objavi rat Izrailju. akaronskog boga. okru en velikom pratnjom. Tada je prorok zagrejao mrtvog decaka svojim telom i povratio ga u ivot. znaj da aljem k tebi Nemana slugu svojega da ga oprosti gube". CUDA JELISIJEVA. oce moj! Kola Izrailjeva i konjici njegovi!" Ne dobiv i nikakav odgovor. Tamo dode k njemu neka udovica i po ali se da joj je poverilac odveo dva sina u ropstvo zbog dugova. voj -skovoda cara sirijskoga. s pravom smatrajuci da nece biti dovoljno za sve. Ilija je lutao Ha -nanom u pratnji svog najvernijeg ucenika Jelisija. jer se zarazio gubom. s kojim nije imala dece. jer je bila verna sledbenica Jehovina. odjednom se podi e vihor i pojavi e se ognjena kola s ognjenim konjima. na oci pedeset drugih proroka. Ilija sede u kola u plamenu i odlete u nepo -znati beskraj neba.Zenon 3(psidovs/q. Ohozija je ubrzo umro. Njegova ena imala je u svojoj posluzi mladu devojku koju su lupe i oteli iz Izrailja i prodali je Nemanu u ropstvo. eleci da ne gladu -je. Posle nekoliko godina decak se te ko razboleo i umro. Ali se desi -lo cudo: hlebovi su se namno ili i svi ne samo to utoli e glad i najedo e se nego i hleba kuci ponese. Jelisije ne izade da ga saceka i ne pokloni mu se. Do ljak je negodovao. Uvek je veoma lepo docekivala proroka. Gradani Jerihona su se alili da im je voda nezdrava. Neman. Nadmeni sirijski dosto -janstvenik sti e pred prorokovu kucu na sjajnim kolima. jer je svoju misiju vr io uglavnom po gradovima i seoskim naseljima. Utom iskoci e iz ume dva medveda i rastrgo e cetrdeset i dvoje de -ce. Jelisije im rece da mu donesu nove posude sa solju.

.

ali nije uspela da ga ponovo podjarmi. po sirijskom logoru se proneo glas da hetitska i egipatska vojska sti u u pomoc opsednutom gradu. Zato je poslao u Ramot Galadski svog poverljivog ucenika s nalogom da glavnog . Po stupanju na presto. poslao mu je svoga dostojanstvenika Aza -ila s bogatim darovima i zamolio da ga izleci. Si -rijski dostojanstvenik rado mu ispuni molbu i umesto jednog da -de dva talenta srebra. Doznav i da se Dama -sku pribli ava Jelisije. sluge i slu kinje? Zato guba Nemano -va neka prione za te i za seme tvoje doveka. Opsada je bila dugotrajna. Neman pohita cudotvor -cu. i mladice ce njihove eci macem. ali u jednom okr aju je ranjen. o inuo je konje i oti ao. Ali ga sluge uz put uve -ri e da mu ni ta nece na koditi ako poslu a savet neljubaznog proroka. Darove. sa -op ti mu da njegov gospodar tra i talenat srebra i odecu za dva mladica koji su mu upravo stigli u goste iz gore Jefremove. Prorok Jelisije odlucio je da iskoristi nje -govu bolest i da ga ukloni s prestola. Kao Ahavovog sina i poklonika zlatnoga teleta. Na pitanje za to place. Razgovor je prislu kivao Jelisijev sluga i odluci da bar ne to trpne od tog blaga koje je njegov gospodar tako ola -ko odbacio. On pozva krivca pred sebe i rece mu gnevnim glasom: "Zar je to bilo vreme uzimati srebro i uzimati haljine. Tako skrenu ka Jordanu i sedam puta se okupa u reci. gradove ce njihove paliti ognjem. Izrailjski car Jo -ram vladao je dvanaest godina. ugu i ga pokrivacem i proglasi se za cara Damaska. a prorok ga blagoslovi. Osim toga. Joram je hteo da iskoristi pre -vrat u Damasku i da povrati od Aramejaca Ramot Galadski. U jednom trenutku ipak ga obu -ze sumnja. nudeci mu zlato. iznudene na preveru. pas. vinograde. gospodar njegov. Hteo je da donetu zemlju pospe pred Jehovin oltar koji ce podici i da tako zadovolji slovo zakona. ISTREBLJENJE DINASTIJE AHAVOVE. Jelisije saslu a Azaila i rasplaka se. Kad se car. on u odu evljenju povika da ce otada slaviti samo Jehovu. i on ce se morati duboko pokloniti." l tako bi. 357 htede da primi nagradu. Azailo se vrati svome gospodaru. ovce. jeho -visti su mrzeli Jorama. bude klanjao bogu. Kad cu da se Jehova mo e slaviti samo u Izrailju. Car Damaska se u urbi povukao i Samarija je neocekivano izbegla stra no uni tenje. i decu ce njihovu razbijati i trudne ene njihove rastrzati". Ujedinjena voj -ska upala je u zemlju Moavsku s juga i nanela vazalu te ak poraz. koji je odbio da placa danak. srebro i skupocenu odecu. da kupi maslinike. pa je u prestonici harala takva glad da su majke jele svoju decu. Zato zamoli svoga dobrotvora da mu unapred oprosti otpadni tvo. da ucini tako veliku stvar?" Tada mu prorok svecano saop ti: "Pokazao mi je Gospod da ce ti biti car u Siriji. a on se vratio u Izrailj da leci rane." Ohrabren prorocanstvom izrailjskog bo jeg coveka. a telo mu postade cisto kao u novorodenog deteta. goveda. biv . sluga sklo -ni u svoju kucu. Ali pred prorokom ni ta se nije moglo sakriti. Kad Jelisije ne 356 Zenon 3(psidovs/(i. Guba nestade kao rukom odneta. posumnjao je da cela ta stvar sa ku -panjem u Jordanu je ismevanje njegove licnosti i povika van se -be od gneva: "Nisu li Avana i Farfar vode u Damasku bolje od svih voda izrailjskih? Ne bih li se mogao u njima okupati i ocisti -ti?" Ogorcen.uvreden. Ubrzo zatim car Damaska prodro je u Izrailj i zaustavio se pod zidinama Sama -rije. Nikad mu se nije dogodilo da je bio tako omalova avan. Na srecu. Posle izvesnog vre -mena car Ven Adad se te ko razboleo. krenuo je s carem judejskim Josafatom na cara moavskoga Misu. Pojuri za Nemanom i. naredi slugama da napune vrece izrailjskom zemljom i da ih natovare na dve mazge. Kao dvorski dostojanstvenik morao je da ucestvuje u verskim obredima u hramu sirijskog boga Rimona. Pun zahvalnosti. Tamo ga je posetio car judejski Ohozija. s kojim je ostao u prijateljskim odnosima. zaustaviv i ga na putu.eg vazala Izrailja. koji mu je povratio zdravlje. Na to mu Azailo rece: "A ta je sluga tvoj. odgovori s tugom: "Jer znam kakvo ce zlo uciniti sinovima Izrailjevim. dav i mu time oprost za bu -duce grehe. Zato je vojsku poverio svome vojskovodi Juju.

.

a hram mu osramoti e napraviv i od njega javni nu nik. Iz dvorskog pokolja Josaveja je spa . Stigav i u Samariju. U toku tajnog obreda. Kad se Juj pojavi na ulici. U Solo-monovom hramu dimili su se rtvenici tudih bogova. Joram nije ni ta znao o zaveri. Na presto je do la preko brojnih le eva. prvosve tenik Jodaj organizovao je veliku . po to je pobila sve clanove carske porodice. i krv svih sluga Gospodnjih od ruke Jezaveljine. koga je pomazao Jelisije. Ali ta po -beda je bila polovicna. krenu e u pose -tu Joramu. jednoglasno pro -glasi Juja za cara. Novi vladar. kao i njena majka. Jezavelja je 35S svu noc le ala u krvi. l Ohozija se dade u bekstvo. surovi uzurpator priredi po -kolj pristalica. ne znajuci ni ta o prevratu. a kad poku a da pobegne. Kad je decak navr io sedam godina. smes -ta sede u kola i na celu pobunjene vojske pohita u Jezrael. Pod njenim uticajem kult Bala postepeno je preovladavao nad Jehovinim kultom. Buntovnici ga doceka e pogrdama. Pre nego to je telo ubijenog cara Ohozije doneseno u Jerusalim. Odluciv i da se za smrt dostojno pri -% premi. koji je vladao esnaest godina. a oni se ne vrati e. Joasa.tenika Jehovinog. . Jodaja. Carici Jezavelji bilo je jasno da joj -4 je kucnuo poslednji cas. Na izrailjski presto stu -pio je njegov sin Joahaz. Prepla eni gradani Samarije doneli su u kotaricama gla -ve carevih sinova. namaza lice i uvi kosu. jer Juj nije ukinuo kult zlatnog teleta cija su sredi ta bila u Vetilju i Danu. Joram pode licno u susret svome vojskovodi sa Ohozijom. Jehova zatrijumfova nad hananskim bogovima. Gotolija. gde je umro usled gubitka krvi. Telo mu sluge odvezo e u Jerusalim i sa -hrani e ga u Davidov grob. legende sla jednogodi njeg Ohozijinog sina. sestru Ohozijinu. bila je ena jake volje. a Juj je naredio da se u dve gomile slo e pred kapijom njegove prestonice Jezrael. izaslanik Jelisijev svecano izrece: "Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: pomazah te za cara nad narodom Gospodnjim. Zato mu posla u susret jedan za drugim dva izaslanika. a tudinski sve tenici osecali su se u njemu kao kod svoje kuce. Izrailjem. Juj naredi da se carica pokopa. Dovuce se nekako do Megidona." Kad izrailjska vojska doznade za pomazanje. proboden strelom izdajnickog uzurpatora. Kad sve tenici ispuni e hram do poslednjeg mesta. Razjareni careubica naredi da je bace kroz prozor. Juj ih pohvata i naredi da se pokolju pored bunara njegove kuce. pade mrtav sa kola. kako bi se narod svo -jim ocima uverio u istrebljenje roda Ahavovog. Na vest o smrti svoga sina. jer ih buntovnik zadr a silom. a nje -no smrskano telo izgazi e konji njegove zaprege. pa gordo stade na prozor dvor -ca. Juj je umro posle dvadeset osam godina vladanja. Zabrinut to nema nikavih vesti. To je izazvalo ogorcenost me -du prorocima koji su ga doveli na presto. cetrdesetori -ca njegove brace. Juj je poslao pismo stare . doceka ga s podsmehom i pogr -dama. Ta ko se ispinio i drugi deo Jelisijevog predskazanja. kci Jezaveljina i Ahavova. prijatelja i cinovnika Joramovih. Ali nije smela da ubije Jo-saveju. majka ubije -nog judejskog cara Ohozije.ini grada tra eci njihove glave kao dokaz pokornosti i poslu -snosti. To je bila prevara. carem judejskim.vojsko -vodu Juja poma e za cara. U Samariji je ivelo sedamdeset Ahavovih sinova. Kip boga Bala razbi e. dok se u dvorcu odvijao pir zaverenika. jer je ona bila ena mocnog prvosve . ali se ispostavilo da je njen les copor pasa vec razvukao i da su ostali samo alosni ostaci. ali ga ra -ni e Jujevi vojnici. pa ga zacudi vest da je Juj napustio Ramot Galadski i da se uputio k njemu. jer hocu da pokajem krv sluga svojih proroka. i sakrila ga od carice u svojoj kuci. a Jehova se razgnevio i dopustio da samozvani car Damaska Azailo mo e neka njeno da pusto i sve izrailjske zemlje istocno od Jordana. na njih se baci e vojnici i sve ih saseko e. l pobij dom Ahava gospodara svojega. JUDEJSKA CARICA GOTOLIJA. Zatim sazva u prestonicu Balove sve tenike iz celog Hanana i saop ti im da ce povodom svoga krunisanja prineti rtve njihovim bogovima. Gotolija je izvr ila krvavi prevrat i sama pri -grabila vlast.

.

Prvosve tenik Jodaj umro je u sto i tridesetoj godini. To su iskoristili Jehovini sve tenici. platio ogroman otkup u zlatu i srebru. Azailo. U je -dnom trenutku.alim. Izgubiv i Zajordaniju i zemlju Moavsku. Novac za obnovu hrama skupljan je dvade -set i tri godine. To je bio sposoban vojsko -voda i dr avnik. A zatim je. opet su trijumfovale pristalice Jehovine. sastavljenu od deset hiljada pe aka. buna!" Jodaj naredi da je odvedu u dvorsku konju nicu i poseku macevima. U tom cilju kod ulaza u hram postavljena je krinja s otvorom u koju su verni -ci ubacivali priloge. Otada je novac prebrojavan u prisustvu car -skog cinovnika i prvosve tenika. Car Joas je objavio prikuplja -nje priloga od judejskog naroda za isplatu zanatlija i pokrivanje tro kova za nabavku kamena. gvozda i bakra.eci zemlju i sejuci smrt. zaboraviv i da svoj presto duguje njegovom ocu. sin Joahazov. Zahvaljujuci njemu. Na izrailjski presto stupio je Joas. koji mu ni -su oprostili ubistvo Zaharijino. Posle njegove smrti. U nizu ratnih pohoda osvojio je oblasti s druge strane Jordana. Hram je od toga dosta postradao i trebalo ga je popraviti. Juj se stavio na njegovu stranu i cak mu redovno placao danak. Joahazu je bilo dozvoljeno da dr i samo malu vojnu silu. SLABLJENJE l PROPAST IZRAILJA. Kad je asirski car al -manasar III napao Damask. Juj je imao veoma lo e odnose s carem Damaska Azailom. napao je na Jeru . A usled dugogodi nje nebrige i zanemarivanja Jehovinog kulta i zidovi su bili skloni padu. deset bojnih kola i pedeset konjanika. Izrailjska vojska vi e nije po -stojala. Ratni porazi izazvali su u zemlji veliko nezadovoljstvo. ugledav i na prestolu krunisanog decaka. morao je da prizna hegemoniju Damaska. Azail je iskoristio tu priliku da se osveti Juju. jer su sve teni -ci prisvajali sve to je verni narod ubacivao u krinju.Vladavina cara Juja zavr ila se porazima i slabljenjem dr a -ve. poru eni su Balovi rtvenici a njegovi sve tenici isterani. u pratnji naoru anih Levita. li avajuci hrane sela i gAdove. naredio je da ga kamenuju. koji je vladao sedamnaest godina. hram se zatresao od silnog poklika: "Da ivi car!" Tek tada je Gotolija primetila da se u hramu de ava ne to neobicno. moglo se najzad pristupiti obnovi hrama. Osvojiv i filistejski grad Gat. Jehova je odlucio da kazni 360 izdajnika i ubrzo je u Judeju upao car Damaska. izrailjska dr ava smanjila se skoro za trecinu svoje povr i -ne. pod pritiskom uticajnih judejskih velika a. Joas je iskoristio trenutnu slabost . Naznacenog dana sabata zaverenicka vojska zauzela je prostor oko hrama. zaprepa ceno povika: "Buna. ugro avala su brdska plemena Medani. Najpre je stupio u tajne pregovore sa svim vojnim zapovednicima i pridobio ih za Joasa. Car Azailo sa svojom vojskom gazio ju je uzdu i popreko. pusto . sazvao Levite iz cele judejske dr ave i naoru ao ih iz Davidovo g arsenala. Nemoc Izrailja omogucila mu je da krene na Ju -deju i Filistejce. sin Ohozijin. Pod njihovim vodstvom izbio je dvorski puc i bolesnog Joasa ubile su njegove sluge. u njegovo ime vladao je prvosve tenik Jojad. sin Jodajev. Asiriju. Za vreme njegove vladavine Asirija je ponovo napala Damask i nanela mu ozbiljan poraz. Joas je izgubio podr ku naroda. pa je morala da odustane od svoje osvajacke politike. Jodaj uvede u dvo -ri te hrama maloga Joasa i pomaza ga za cara. okrenuo od Jehove i slavio boga Bala. car Joas se. Njegov sin Joahaz. Kad je decaku stavio na glavu carski venac i posadio ga na presto. Po -pravljanje hrama i uspostavljanje njegovog ranijeg sjaja zahte -valo je znatna novcana sredstva. ali nisu zapoceti nikakvi radovi. Istrcala je iz dvora i. Dok je Joas bio maloletan. o tro pre -bacio otpadni tvo. Ali je odustao od opsade. Kad mu je sve tenik Zaharija. oslabljenu unutra njim neredima. ubija -juci svakog nepoznatog coveka koji bi poku ao da ude. a osim toga te ko se razboleo. Posle izvesnog vremena. To je naj -zad dozlogrdilo caru. pa je poverio nadzor nad krinjom jednom od svojih pisara. razoru ala carsku stra u. jer mu je judejski car Joas.zaveru jehovista. Jerusalimski hram je oci cen od svakog traga idolopoklonstva. pod izgovorom da praznuje sabat u Jerusa-limu. Zemlja je postala sasvim bespomocna.

.

u kome se pominju ptice. Stalno je tvrdio da nije prorok. Ali to razdoblje sjaja imalo je i svoje mracne strane. koji pro direte uboge i 362 satirete siromahe u zemlji. korupcija i ugnjetavanje razvla cenog naroda. zemljom je harala beda. govoreci: kad ce proci mladina da prodajemo ito? l subota da otvorimo p enicu? Umanjujuci efu i povecavajuci sikal i varajuci la nim merilima. Izboriv i se sa unutra . ostavio je na ju -dejskom prestolu Amasija kao svog vazala i vratio se u Sama-riju. Ponovo je o ivela medu -narodna trgovina. dok su veleposednici i dr avni dostojanstvenici gomilali sve veca bogatstva. opominjao je ljude da ih ceka Jehovina kazna za njihovo bezakonje. Dok je malobrojni dru tveni sloj iveo u necuvenoj rasko i i razvratu. Slabljenje Damaska i unutra nje neprilike u Asiriji omogucili su celom Hananu da odahne. u bliskom dodiru s prirodom. Sa zgra anjem je posmatrao namazane ene. Za vladavine Jerovoama II. Prvosve tenik Amasija upozorio je cara Jerovoama: "Amos di e bunu na te usred doma Izrailjeva. Imao je bistar pogled brdanina i duboko uverenje da donosi ljudima rec bo ju. Zato je uzeo pastirski tap u ruku i uputio se u Samariju. necuvenu rasko dvoraca i kuca. Samarija se 361 ». cak i za par obuce. Bogata i nisu znali za milost prema siromasima. Grad pokvarenosti i razvrata duboko ga je potresao. zemlja ne mo e podneti svih reci njegovih. samo da sacuvaju svoj rasipnicki na -cin ivota.svog najveceg neprijatelja i povratio sve oblasti koje je izgubio njegov otac. nedaleko od Vitlejema. rasko i i bezosecajno cu prema ubogima i nemocnima. Amos je zamerio imucnim Izrailjcima da varaju siromahe na kvalitetu. l pored toga to je zapoceo bezobzirnu . l zaista. U vizijama. pridavao znacaj spolja njim vidovima verskog rituala. Zatim je upao u Judeju. kao oni. pokorio je i poharao Jerusalim. Na presto je stupio veliki ratnik Tiglat-Falazar III. gde bogata i. Asirija se podigla iz privremene slabosti. U to vreme iveo je u Tekuji. ma u se mirisima i surovo ugnjetavaju obespravljene narodne mase. lavovi i zmije.** znatno pro irila i postala velika metropola. stao pred svetili te gde je Bog Mojsijev slavljen u liku zlatnoga teleta. U zemlji je nastalo blagostanje koje je podsecalo na Solomonova vremena. i prorokovao. i da prodajemo ocinke od p enice." Po carevom nalogu prorok je pro -teran iz Izrailja. Odmah je oti ao u Vetilj. Kao stocar boravio je neprestano na prostranim gorskim visinama i. otmeno obucene mladice. nepravda. ive u razvratu i rasko i. Jednoga dana do lo mu je prividenje da mu Jehova po-verava misiju popravljanja sveta. stvorio se jak sloj imucnih ljudi. meri i ceni ita. sina Joasova. gde su jata skakavaca i nebeska vatra pro dirali Izrailj. li avali su ih slobode za dugove.njim te kocama. Teret izdataka za ratove koje je vodio Jerovoam pa -dao je uglavnom na narodne mase. Osudujuci moralno posrnuce i raspad izrailjskog dru tva. neljudski cedili iz njih sve to se moglo iscediti. neugladenim jezikom punim slika. a s druge strane alio prosti narod koji je iveo u krajnjoj bedi i nevolji. koji spavaju na posteljama od slonove kosti. kao potvrda Amosovog upozorenja. Sitne zemljoposednike potisnuli su vlasnici velikih poseda koje su obradivali robovi i seljaci be -zemlja i. zvani Ful." Bile su to te ke optu be. da ne podstice ljude protiv ugnjetaca i izrablji -vaca. Razru iv i njegove zidine. da kupujemo siromahe za novce i uboge za jedne opanke. Takvo ucenje jo nikada se nije culo iz usta zanesenih jehovista. razlikovao se od njih u svakom pogledu. Pun gneva. pro -davali im hranu po previsokim cenama. Judejac po imenu Amos. vec je pozivao ljude da ne vredaju Boga razvratom. bezosecajne velmo e. pozivao ih je: "Cujte ovo. vodio je te ak i po ten ivot. U svojim propovedima Amos je pred -skazivao propast Izrailja i Samarije. da ljude bacaju u ropstvo za dugove. Nije. medvedi. Izrailj se digao iz nemoci i stupio u period velikog privrednog procvata. Medutim. Stanovnici grada i hodocasnici s cudenjem su slu ali zanesene reci pastira s dalekih planina. prorok se zamerio vlastodr cima i postao opasan podstrekac u njihovim ocima. Govorio je tvrdim. nad Izrailjom i Judejom nadvila se stra na opasnost. versko sredi te Izrailja.

.

estoko su se borile. dobiv i harac od hiljadu tale -nata srebra. Godine 724. nabijali ih na kolac i ive derali. Judejski car Ahaz na ao se u te koj situaciji. odsecali im noge i ruke. Pre ivele stanov -nike asirski vladar iselio je u Mesopotamiju. pre na e ere za -poceo je opsadu Samarije. koje je uzeo iz hra -ma i dvorca. Posle poraza na bojnom polju. Tek je Sargon II osvojio i razorio posled -nji izrailjski bastion. sejuci teror i oslanjajuci se na moc Asirije. Po asirskom obicaju. Osija se odlucio na taj korak posle smrti Tiglat-Falazara. Sred dima i plamena izra -iljskih gradova i sela razlegali su se jauci mucenih i u vatru ba -canih rtava. Nekoliko godina placao je svom za titniku danak. Salmanasar V. Njegov sin Fakija odr ao se na prestolu samo dve godine. antiasirijska stranka ponovo je digla glavu i pocela na njega vr iti pritisak da se pobuni. koji se podigo e na me. pre na e ere. l novi naseljenici u Izrailju poceli su da slave Jehovu. postao asirska pro -vincija. a na njihovo mesto doveo gomilu drugih. Fekaj je otpoceo svoju antiasirijsku politiku sklopiv i savez s carem Damaska Resinom I. Tako je pobedila stranka koja je podr avala Egipat. Sina Jerovoama II. pokorenih azijatskih plemena. Car Fekaj zatvo -rio se u nju s ostatkom svoje vojske. Izrailj je. Judeja sa Jerusalimom se spasla. poslu no orude u rukama asirskog vladara. naslednik Tiglat-Falazara. a sa zapada Filistejci. odveo je vi e slojeve stanovni tva u Asiriju i naselio ih "u Alaju i Avoru na vodi Go -zanu i u gradovima Midskim". Izrailj nije shvatio opasnost. koji je zahvatio i Samariju. ali je postala vazal Asirije i svoju prividnu nezavisnost morala je placati te kim go -di njim dankom. To je izazvalo op te nezadovoljstvo. ali nije se dugo odr ao na prestolu. Ali kad ni to nije pomoglo. posle est meseci njegove vladavine. zatvorio se u zidine Jerusalima. Ta -da je Tiglat-Falazar prvi put prodro u Izrailj i ucvrstio vlast svoga vazala. da im propoveda 364 Zetwn !%psidbvs/(i . potukao Izrailjce na bojnom polju. Tada im je asir -ski car poslao jednog jevrejskog sve tenika. Osvajaci su zarobljenicima kopali oci." Munjevitim napadom Tiglat-Falazar III razorio je Damask i ubio cara Resina. pristalice Egipta i pristalice Asirije. a zatim je prodro u Izrailj. ne ost -variv i svoju nameru. Sirija se tada digla na ustanak. Dok su dva saveznika udarila na njega sa severa. upr -kos upozorenjima proroka Isaije. Dr avu su potresali dvorski pucevi i unutra nji nemiri. Ali saveznici su se osecali veoma slabi da zarate protiv Asirije. Asirci nisu ni poku avali da je osvoje. Umro je posle dve godine. ubio je Salum. nepristupacna tvrdava. Za -hariju.osvajacku politiku. Ali vremenom. usled intriga Egipta. Po to su nai li na odbijanje. asirska stran -ka izvr ila je puc i ubila nesrecnog cara. aljuci mu na dar sve zlato i srebro. Menajim je obezbedio tu sumu uzimajuci od svakog imucnog gradanina novcanu da binu od pedeset sikala srebra. Vlast je prigrabio voda zaverenika Osija. koji je zatim pao od ruke Menajima. A opusto ene izrailjske zemlje na -selio je me avinom raznih plemena iz Arabije i Vavilona. sa juga su ga napali Edomci. Zatim se vratio u Ninivu. Njegovi ratnici sa iljatim lemovima i gvozdenim pancirima pu -sto ili su zemlju i ubijali stanovni tvo. Uzurpator se odr ao na pre-stolu^pet godina. godine 727. koji je opkolila sirijsko363 izrailjska vojska. zarobio Osiju i poslao ga okovanog u Ninivu. Ubili su ga zaverenici na cijem celu je bio njegov vojskovoda Fekaj. Po to je Samarija bila sna na. osim visoravni na kojoj se nalazila Samarija. Uz potajnu podr ku Tiglat-Falazara. odlucili su da je prisile na stvaranje zajedni -ckog fronta. hodi i izbavi me iz ruku cara Sirskoga i iz ruku cara Izrailjeva. Zato su pozvali Judeju da pristupi nihovom savezu. porucivao mu je u svom pismu: "Sluga sam tvoj. Dve stranke. zatra io je pomoc od asirskog cara. smesta je krenuo na ustanike. Ahaz je molio za pomoc boga Moloha i prineo mu na rtvu svoga malog sina. ireci anarhiju u Samariji.

Naredio je da se u Jerusalimskom hramu pomeri u stranu Jehovin oltar." Recima punih apokalipticnog u asa opominjao je Judeju da odbaci tude bogove i vrati se na put Jehovin. Posledice su bile pogubne ne samo po bratski Izrailj. Ogromni grad sa svojim velicanstvenim gradevinama ostavio je na njega takav utisak da je postao vatreni poklonik njegovih bogova. Prorok Isaija upozoravao je narod na opasnost od Asiraca i vapio: "Strele ce im biti o tre. Judeja je izgubila svoju nezavisnost. SUDBINA JUDEJSKOG CARSTVA. Pred kraj svoje vladavine do ao je u o tar sukob sa sve tenicima. Zato je go-milao blago i oru je. izlivena po Mojsijevom nalogu. Prvi put u istoriji Izrailja ucio je da verski obredi nemaju nikavu vrednost ako im se ne pristupa cista i pravedna srca. gde su ga ubili zaverenici. cak i nare -dio da se izlomi bakarna zmija. Zahvaljujuci tome to je ucvrstio svoju vlast nad Edomcima i utvrdio luku Elat. nevoljnike i decu. svetih drve -ta i kamenova. U to vreme razvio je svoju misionarsku delatnost veliki prorok Isaija. uspelo mu je da ponovo uspostavi pomorsku trgovinu na Crvenom moru i da ostvari znatno blagostanje u zemlji. Obnavljanje jehovizma istovremeno je bilo bacanje izazova Asiriji. sina Ohozijina. Kad ga je opkolila vojska izrailjsko-sirijskog saveza. pobe -dio je Filistejce. koju je opusto ila tudinska vojs -ka. pokorio buntovna arabljanska plemena i namet -nuo vlast Amoncima. koji su kasnije nazvani zajednickim imenom Samaricani. pala je u bedu.nacela Mojsijeve religije. Jezekija je bio razuman vladar i bilo mu je jasno da ce pre ili kasnije morati da dode do oru anog sukoba s tom opas -nom silom. rtvovao je. ali je u zemlji Judejskoj ipak bujao kult tudih idola. Osudivao je licemerje boga -ta a koji poste i prinose rtve u Jerusalimskom hramu. Zemlja. a na njegovom mestu podigao je rtvenik posvecen tudim bogovima. U Davidovom gradu zavladala je moda asirske religije i kulture. na judejski presto stupio je njegov sin Amasija. Njegov sin Ozija. To je izazvalo potresan utisak u Judeji. svoga sina i poz -vao u pomoc Asiriju. kao to znamo. poznat i pod imenom Azarija.nog Azijata. izvanredan govo -rnik i pisac. covek obrazovan. Za razliku od oca bio je vatreni Jehovista. Zbog toga je u prestonici izbila buna jehovista. oboleo je od gube i morao je da se povuce u samocu. Tako je nestalo bez traga deset Jakov -Ijevih pokoljenja. a istovremeno ugnjetavaju uboge. i nece biti nikoga da otme. kopita u konja njihovih bice kao kremen i tockovi njihovi kao vihor. a njihovo mesto zauzela je me avina naroda. Posle ubistva Joasa. Za vreme njegove vladavine Izrailj i Damask sklopili su savez s namerom da zarate protiv Judeje. Rika ce im biti kao u lava. u okolini Jerusalima. Ali Ahaz nije poslu ao mudroga coveka i pozvao je u pomoc stra . Za vreme vladavine njegovog sina Jezekije pala je Samarija. Znatno je pobolj ao i odbrambenu moc ze -mije jacanjem vojske i utvrdivanjem Jerusalima. Potukao je Edomce ju no od Mrtvog mora. Riznice hrama i dvorca ispraznile su se po -sle placanja danka tobo njem spasiocu. bucace i ugrabice plen i odneti ga. U tom cilju naredio je da se u stenu usece podzemni . vec i po Judeju. Ahaz je oti ao u Ninivu da se pokloni asirskom ca 36$ ru. i rikace kao lavici. Na presto je stupio sin Jotamov. ve bao vojsku i utvr -dio Jerusalim izgradnjom jo jednog pojasa odbrambenih zidina sa sna nim ugaonim kulama. Njegov sin Jotam vladao je samo pel godina. Pod njegovim uti -cajem car Jezekija otpoceo je veliku akciju preporoda jehoviz -ma. bio je sposoban vojskovoda i do -bar vladar. Ahaz. Da zlo bude vece. opominjao da carstvo judejske treba da veru -je u za titu Jehovinu i odvracao cara od saveza s Asirijom. razbijao kamenove i sekao drveta kojima se narod klanjao po brdima. Nadahnutim recima osudivao je idolopoklonstvo koje se irilo zemljom. Ali je pre svega odlucio da snabde prestonicu vodom. oduzeo im kipove njihovih bo anstava i postavio ih u dvori tu Jerusalimskog hra -ma. Uni tavao je sve vidove idolopoklonstva. i svi lukovi njihovi zapeti. Ponovo uspostaviv i dobre odnose s Izrailjom. prisvo -jiv i pravo prino enja rtava Jehovi. Amasija je pobegao u Lahis. Sve tenici su trijumfalno govorili da ga je Jehova tako kaznio to je pogazio njihova prava.

Pod njenim uticajem car je ponovo zaveo kult tudih bo-gova.) imao je dvanaest godina kad je stidio na presto. Istovre-meno su surovo progonjeni verni sledbenici Jehovini. Najvece nade saveznici su uglavnom polagali u Egipat. pa je 366 za povlacenje bilo kasno. jedne noci u neprijateljskom logoru pojavio se andeo s macem i pobio sto osamdeset i pet hiljada asirskih ratnika. jednom preko poslanika. najavljujuci prorocanskim recima da ce Jehova kazni -ti neprijatelja. Sred po ara i zgari ta branio se samo Jerusalim. Ali stvari su oti le predaleko. jer je bio ogorcen to ga na vreme nisu pitali za savet. koji je izgradio velicanstvenu Ninivu i u svojoj bib -lioteci sakupio hiljade tablica ispisanih klinastim pismom. Sanherib je osvojio tvrdavu Lahis i opusto io zemlju Judejsku. Brzo je zavladalo blagostanje i ljudi su slavili samo Jehovu. znao je da je Egipat oslabljen unutra njim nemirima. a drugi put pismom. Manasija je bio osumnjicen za saradnju s buntovnicima. a u Jerusalimskom hramu stajali su rtvenici i kipovi asirskih. Jeru-salim je bio slobodan. Sanherib je munjevito osvojio Vavilon. a u isto vreme digli su se na ustanak podjarmljeni asirski vazali. sastojala se od zakletih nepri -jatelja jeho-vizma. namesnik Vavilona. Jezekija je vladao jo neko -liko godina i stigao je da podigne Judeju iz ru evina i zgari ta. pre na e ere pobunio se Asurbanipalov brat. koji je tako tacno predskazivao bu-ducnost. pozivao Jezekiju da se preda.* U borbi s jehovistickom opozicijom Manasija se oslanjao na Asiriju i postao je njen vazal. koja je vladala u nje -govo ime i vaspitavala u mladosti. ali prorok Isaija. Mucenickom smrcu stradao je 367 i stari prorok Isaija. Prorok Isaija. egi -patski faraon i vladari fenickih i filistejskih dr avica. Asirska vojs -ka upala je u Judeju i odvela ga u Ninivu okovanog u lance. hananskih. U dvori tu hrama ivele su sve tenice koje su se u njenu cast odavale rit -ualnom bludu. l tada se ispunilo predskazanje Isaijino. izbavitelja od asirske vlasti. najvecu riznicu pisanih dela minulih vekova. Opsednut idolopoklonicom besom.kanal kojim ce voda sa izvora Giona teci pravo u grad. p. Zato je opominjao cara Jezekiju da ne racuna na faraonovu pomoc. a zatim se okrenuo protiv egipatske vojske koja je saveznicima pohitala u pomoc. Njegov sin Amon vladao . Sin Jezekijin. mudar covek. odvodeci u Asiriju stanovni tvo zauzetih grado -va i sela. Kad je pu ten na slo -bodu. Mesec i planete. Tada je ponovo istupio prorok Isaija i hrabrio svoje sunarodnike na otpor. vratio se u Jerusalim. Manasija se okal -jao nevinom krvlju mnogih mucenika. Tamo je proveo u tamnici nekoliko godina i pod utiskom stra nih do ivlaja ponovo se priklonio jehovizmu. U Gehinomu su bogu Molohu rtvovana novoro-dencad. l zaista. prekorno je ponavljao. Uskoro je buknuo plamen ustanka u vazalskim asirskim dr avicama. Oko godine 652. i sam car mu je prineo na rtvu svoga sina. koji su ga smelo napadali i najavljivali brzu propast Judeje. Jerusalim je postao sredi te groznicavih politickih pre -govora. u dva navrata. Asirija se u to vreme nalazila na vrhuncu svoje moci. moavskih i sidon -skih bogova. Najvi e je slavljena boginja Astarta. suzbijao idolopoklonstvo i slavio samo Jehovu. kao obrazovan i iskusan covek. ugu io usta-nak u Fenikiji. u ivao je najvece po tovanje. Na presto je stupio najveci asirski car Asurbanipal. Pored ulaza u hram sagradene su konju nice u kojima su dr ani konji posveceni bo-gu sunca. Na uzvi icama Judejske zemlje ponovo se klan -jalo kame-nim stubovima i drvecu. "Jer ce Misirci uzalud i naprazno pomagati". Dvorska kamarila. narocito proroka. prerezan napola drvenom testerom. Asirski car ga je opkolio vojskom i. Egipcani su pretrpeli strahovit poraz kod Akarona i pobegli ostaviv i svoje saveznike na milost i nemilost sudbini.n.e. Rezultat tih pregovora bilo je stvaranje saveza protiv Asirije kome su pristupili i vavilonski car MerodahBaladan. Sanherib je naredio povlacenje i vratio se u Ninivu. Ma-nasija (687-642. Verovalo se jo i u Sunce. kako na carskom dvoru tako i u irokim masama judejskog naroda.

.

. U svojim propovedima najavljivao je najezdu severnih na roda i razaranje Jerusalima. potomak sve tenickog roda. se branio do poslednjeg coveka. ili po svoj prilici Knjige zakona ponovljenih. Na nekom skrovitom mestu hrama nadeni su svici s tekstom zaboravljene Knjige Zakona. po to je ostao veran Jehovi. l tada se dogodilo ne to to je duboko potreslo sve verne jehoviste. vi e se nije mogla dici iz propasti. Zatim je sveta Knjiga Zakona svecano procitana u dvori tu hrama. a ona je potvrdila autenticnost knjige i umirila cara. sa severa su nadirali Medani. Od tog dogadaja pro . Haldejski car Nabo -polasar izabrao je Vavilon za svoju prestonicu i na ru evinama Asirije osnovao sna nu dr avu zvanu Haldeja ili Novi Vavilon. to mu nije donelo popularnost me -du stanovnicima prestonice. do 609. koja su osvojila Vavilon. U Asiriji se podigla nova politicka bura. pa je nastojao da obesna i poslednje poteze svoga oca i pao je od ruke zaverenika jehovista.>»-* l je cara od saveza s Egiptom koji ce Judeji doneti nesrecu i propast. jer su one u stvari bile uvodenje teokratskog dru tvenog uredenja u Judeji. Po to je vec bio u poodmaklim godinama. Ali je u bici kod Megidona pretrpeo poraz i pao na bojnom polju pogoden strelom egipatskog ratnika. U meduvremenu faraon Neho pretrpeo je kod Harana te ak poraz i dao se u . od asirske dr ave odvajale su se citave provincije. Godi -ne 612. este godine njegove vladavine Asiriju je sna la velika nesreca. preplavio Mediju i Asiriju. Telo mu je odvezeno u Je -rusalim i sahranjeno u carskoj grobnici. i zaustavio se na Nilu. 368 " . Faraon Neho II shvatio je kakva je opasnost pretila Egiptu od novih osvajaca. ali dr ava. iako su se Skiti posle nekoliko godina vratili u svoje planinske naseobine. Ali predvidajuci da je nji -hova o trica u osnovi uperena protiv asirskih uticaja. Posle pedeset godina idolopoklon -stva trebalo je ocistiti hram od brojnih tragova tudinskih kultova i izvr iti popravku cele gradevine. Josija je iskoristio sla -bost Asirije i otpoceo groznicavu delatnost na sprovodenju koren itih dru tvenih i verskih reformi u dr avi. To je bio mladic koji je vaspitavan u duhu kulta tudih bogova. U nastojanju da kon -soliduje dru tvo. a sa juga se pribli a -vala semitska plemena Haldejci. godine pre na e ere. rekav i da se u knjizi pomenute kazne ne odnose na njega. pre na e ere osvajaci su zauzeli i do temelja razorili Ninivu. Asirski vojskovoda pobegao je sa ostacima vojske u Ha -ran i ^. Podatak o njegovoj mucenickoj smrti nalazi se u vavilonskom Talmudu. odlucio je da prepreci put egipatskoj vojsci koja je preko Hanana hitala u Haran. projurio kroz Hanan zaobi av i Jerusalim. a vernici su se zakleli da ce se pridr avati njenih propisa. koji je vladao od 640. Trinaeste godine njegove vladavine pojavio se u prestonici veli -ki prorok Jeremija. odvracao Biblija cutke prelazi preko poslednjih godina njegovog ivota. Na presto je postavljen njegov sin Joahaz. Prvosve te -nik Helkija procitao je knjigu potresenom caru Josiji. Zaslepljen mr njom prema Asiriji. Obratili su se za savet prorocici Oldi. U tome su ga podr avali sve tenici i proroci Naum i Sofonija. u ratnim pohodima zamenjivao ga je sin Nabukodonosor..je samo dve godine. Na presto je stupio njegov sin Jo-sija. S Kavkaza se srucio nepregledni talas divljih skitskih plemena. Asirski car zatvorio se u Ninivu i tako se spasao. Posle Asurbanipalove smrti. poreklom od prvosve tenika Avijatara. opusto ena najezdom. Jeremija se odnosio blagonaklono prema reformama cara. po svojoj prilici uzet iz apokrifa Isaijino vaznesenje. Ona je iz -medu ostalog predvidala te ke kazne za one koji se ne pri -dr avaju ritualnih propisa koje je ustanovio Mojsije.io je pet godina. s bezobzirnom okrutno cu iskorenjivao je sve tude kultove i od jehovizma nacinio jedinu dr avnu religiju. U toj situaciji Josija se nije pokazao kao dalekovid politicar. lako se ce-log ivota borio s Asirijom. sada je resio da krene u pomoc asirskoj vojsci koja se u Haranu pripremala za konacan obracun s osvajacem.**^^.

.

a agitatori i fanaticni jeho -visti dr ali su po ulicama podstrekacke govore. Njihovi izaslanici vo -dili su u Jerusalimu tajne pregovore. sinovima i dvorskim dostojanstvenicima. cesto je padao u apatiju i ocajanje. Sa carskom . Da li zbog nedostatka hrabrosti ili iz elje da spase Jerusalim od razaranja. na podstrek Egipta i ojacane pro -egipatske stranke. Joakim je prema njemu bio neprijateljski raspolo en.. enama. Ovog puta Nabukodonosor je bio neumoljiv. Da umilostivi pobednika. Nabukodono or je s ogromnom vojskom krenuo na Judeju i poceo opsadu Jerusalima. morao da se vrati u Vavilon na vest o smrti svoga oca Nabopolasara. Na presto je stupio Joakimov sin Joahin. Bio je to vec stariji covek. do iveo strahovit poraz. a na judej 369 ski presto postavio drugog Josijinog sina.. pre na e ere krenuo je protiv Vavilonaca i posle velike bitke kod Karkemi a. Upozoravao ih je da suvi e ne racunaju na pomoc Egipta.. koji je krenuo za njim u poteru. koje su jednom prilikom kre -nule da ga kamenuju. Nabukodonosor je vladao od 605... Umesto Joahina. koji mu je bio pokoran. Na slobodu ga je pustio novovavilonski car EvilMerodah. slab i ne tako bistar. dru tvenu nepravdu i politicko slepilo do ivljavao kao svoju licnu tragediju. Prorok Jeremija bio je zgranut i ocajan. a Jerusalim je postao gnezdo intri -ga protiv novovavilonske dr ave.. car je nare -dio da se odmah spale. ali je nesrecni judejski car vi e voleo da poslednje godine svoga ivota provede u izgnanstvu. Joahin je iza ao iz grada i dobrovoljno se predao u ruke neprijatelju. koji je zatim negde u Me -sopotamiji nestao bez traga. Joahin je u tamnici proveo trideset i sedam godina. Joakima. Kad je prorok svoje propovedi napisao. u koga su podjarmljeni narodi polagali velike nade. Na povratku je bez otpora upao u Jerusalim. Nakon prvog poraza. odveo Joahaza u Egipat. vodila proegipatska stranka. Prvih godina carevanja bavio se sredivanjem unutra njih prilika u dr avi i zato je ostavio na miru Judeju. koji je proticao kroz grad Nipur. . fa -raon Neho se ponovo pripremao da povrati Siriju.! 370 porodicom odveo je u Vavilon sedam hiljada istaknutih Judejaca i hiljadu zanatlija. podsta -knute * . prekoravao je Judejce. Poraz kod Karkemi a li io je uticaja proegipatsku stranku u Judeji i Joakim je morao da placa danak novovavilon -skom caru. Na egipatski presto stupio je Psametih II. Nabuko -donosor je za judejskog cara naimenovao njegovog strica Ma -taniju i dao mu ime Sedekija. Odmah je pao pod uticaj fanatika iz proegipatske stranke i Judeja je ponovo po la opasnim putem rovarenja pro -tiv Vavilona. zauzeo Je -rusalim i odveo u ropstvo Joakima.. s majkom. pogoden prorocanstvima koja najavlju -ju propast Jerusalima. U vavilonskom dvorcu dobio je za sebe i svojih pet sinova posebne odaje. "Za to trcka tako menjajuci svoj put? Posramice se od Misirca kako sj se posramio od Asirca". Dve godine kasnije Jeremija ih je pono -vo izdiktirao svome sekretaru Varuhu. pa je zlodela. Posle tri godine. Znao je da ti bezumnici guraju Judeju pravo na put propasti. Joakim je bio poklonik tudih bogova i proganjao je jehoviste.bekstvo. Za vreme njegove vladavine glavnu rec je. pobunio se i odbio da placa danak. korupciju. Medu njima je bio i prorok Jezekilj... na reci Oronti. Time je navukao gnev zaslepljenih narodnih masa. godine pre na e ere. Sklon ra -zmi ljanju u samoci. poslugu i odredeno sle -dovanje namirnica sa carevih imanja.. Tada je Nabukodonosor munjevitim mar em upao u Judeju. cesto je izlazio pred gomile ljudi i u vatrenim govorima opominjao ih da ne izazivaju vavilonskog ko -losa. U poslednjem trenutku spasla ga je inter -vencija carske vojske. Prorok Jeremija fanaticno je voleo svoj narod. Godine 605. Po to je i on vodio antivavilonsku politiku. naravno. Od konacne propasti spasio ga je samo to to je Nabukodonosor. do 562. ponudio mu je sve blago i posude od plemenitih metala iz dvorca i hrama.. Izgnanici su naseljeni pored velikog kanala Kebar.. Ali je nastupao u javnim propovedima i upozoravao narod na pogub -ne posledice izazivanja vavilonskog kolosa.

Desetine hiljada zarobljenika postrojene su u redove i povezane dugim konopcima. grlili se i blagosiljali egipatskog spasioca.ropagandom. cas pu tao na slobodu da. antivavilonski savez prestao je da skriva svoje namere. m 372 mesopotamskom obicaju pocelo je iseljavanje stanovni tva iz judejskih gradova i sela. U gradu su zbog toga nastali neredi. Iskoristiv i pometnju. Jeremija je iskoristio njegovu blagonaklonost da rtvenik i kovceg zaveta iznese iz Jerusalima i sakrije ih u pecini na gori Navav. kojima je obecana sloboda.. Otpoceo je krvavi pokolj stanovni tva. bacila ga u tamnicu j pod -vrgla surovom ibanju. da u svojim brigama i sumnjama potra i od njega savet.^. Po to je poku avao da... Kolona nesrecnika mesecima se vukla po beloj pustinjskoj ezi. Jeremija je izgubio svaku nadu da ce uspeti da spase zaludenu prestonicu. Do lo je cak dotle da su majke jele svoju decu koja su umirala od iscrpljenosti. Zato je opet optu en za izdaju. Po ^. koji su hrabro branili zidine grada. prorok Jeremija je i dalje pozivao narod da se opameti i dobrovoljno preda. Godine 586. Nabukodonosor je morao da udustane od opsade i krene u susret egipatskoj vojsci. Jerusalim se junacki branio. pljackali i palili kuce. Znajuci snagu Nabukodonosora. Tamo je kod gradske kapije uhvacen kao begunac. Asirski pobednik dozvolio je Jeremiji da ostane u Judeji. Osim toga. Vavilonski odredi. a zatim ga je pustio na slobodu. osvojio Lahis i druge tvrdave.&. Brzim mar em zauzeo je Judeju. nije verovao u pobedu Egipta i obuzele su ga crne slutnje. U radosnom uzbudenju ljudi su vikali kao mahniti...&. Zato je odlucio da ode u svoj rodni grad Anatot i da pre poraza sredi neka pitanja oko imovine. cak i pobune prevarenih ljudi. Jerusalim je bio slobodan. Poslednji judejski car umro je ubrzo u tam -nici. Opsada je trajala jo osam meseci. uhvatili su ga blizu Jerihona. Oni koji su iza li citavi iz tog mucenickog pohoda zatvoreni su u logore u blizini Vavilona. krijuci od dvora. gladi i bolesti. Nabukodonosor je naredio da mu se sinovi pobiju. a malo zatim novo -vavilonska vojska ponovo se pojavila pod zidinama prestonice. car Sedekija s porodi -com i dvorskim dostojanstvenicima iskrao se iz grada i pobe -gao prema Zajordaniji. Tada je Nabukodonosor shvatio da je vreme za akciju. U gradu je harala glad i zaraza. ogoreli ostaci zidova i patrljci polomljenih stubova. pre na e ere Haldejci su izvr ili op ti juri i kroz pukotine u zidina -ma upali u grad.. Kad je na presto stupio faraon Hofra. a na kraju je pristupio opsadi prestonice. stra ari su ih gonili u daleko izgnanstvo. Ali prorok je bio nepokolebljiv. U gradu je zavladalo neopisivo vesel -je. Haldejska vojska bila je pod zidinama punu godinu dana. Razjareni novovavilonski ratnicu ubijali su.. ene i deca. spase grad i svetinju od potpunog uni tenja. zatra i od njega savet. a kolebljivi car Sedekija cas ga je vracao u tamnicu. estoko i iban i bacen u tamnicu.. Cim je iza ao na slobodu. poslati za njim u poteru. Dvorska kamarila koja je zagospodarila carem optu ila ga je za izdaju i defetizam. Na oru je su pozvani cak i starci. U opusto enoj zemlji . obele avajuci svoj put le evima. Ubrzo je stigla vest da su Egipcani pretrpeli poraz. Po ulicama je bilo toliko le eva da ljudi nisu stizali da ih pokopaju. Za kratko vreme Davidov grad bio je pretvoren u prah i pepeo. Ali ti sveti predmeti nikada vi e nisu pronadeni. Ali car Sedekija naredio je da ga sprovedu u Jerusalim. Samo Jeremija nije delio sveop tu radost. Od hrama i carskog dvorca ostale su samo gomile ru evina. Tada legende 371 je stigla vest da je faraon Hofra krenuo s ogromnom vojskom u pomoc stanovnicima Jerusalima. i robovi. Jerusalim vi e nije postojao. Uz fijuk biceva i grubo teranje. ponovo se prihvatio svoje misije da spase voljenu domovinu. bogati i povla ceni nisu ispunili svoja obecanja: nisu oslobodili sirotin -ju od dugova niti su dali slobodu robovima. a njega je oslepio i poslao u Vavilon okovanog u lance. Jerusalimska svetina omrzla ga je zato to je govorio istinu.

.

Vecinu je ipak mucila bolest izgnanika: nostal -gija za rodnim krajem. po hri canskom predanju. Ulicni trgovci vikali su koliko ih grlo nosi hva -leci svoju robu. Od velicanstvenih "As -tartinih vrata". postavljeni na terasa -ma koje su se oslanjale na svodove od opeke. ne veru -juci u povratak. Kroz gomilu prolaznika probijali su se karavani kamila. prorok Jeremija je umro u Vavilonu. dok su drugi.Judejskoj ostala je samo seoska sirotinja. legende 373 cana ulica. autor Psalma 137. Ti optimisti kao da su sedeli na svojim spremljenim zave ljajima. zatvarali oci pred izazovima novog i -vota i nestrpljivo cekali da Jehova pobedi Vavilon i omoguci im povratak u domovinu. Najva niji je bio hram najvi eg va -vilonskog boga Marduka. kula od sedam terasa. U toj gunguli culi su se razni jezici. prava. vodila je iroka. U zemlji su vladali beda i nered. Veliki broj izgnanih bavio se trgovinom i stekao prilican imetak. opasana dvostrukim redom odbrambenih zidina. Vavilon je bio milionska metropola. Na kraju uspeli su da ubiju i samog Godoliju. Trezveni prorokov glas samo je produblji -vao njihovu tugu. sve * Po Talmudu. Pro -rok se nastanio u Tafnesu i osudivao svoje sunarodnike zbog idolopoklonstva i otpadni tva. Prorok Jeremija iveo je u njegovom dvorcu i preuzeo duhovnu brigu nad ostatkom judejskog stanovni tva. Vavilon je u isto vreme bio potresan do ivljaj i opas -nost. S vremenom. O vrbama sred njega ve asmo harfe svoje. Poreznici su od ratara i pastira cedili sve to se moglo iscediti. odvracao ih od zabluda i savetovao im da grade kuce i sade vrtove. vracana im je i licna sloboda. Neki su postali i finansijski magnati i imali na hiljade robova (Knjiga Jezdrina 2. po to su u metropolu dolazili putnici sa svih strana sveta. ovako je izrazio njihova osecanja: Na vodama Vavilonskim sedasmo i plakasmo opominjuci se Siona. vinograde i vocnjake da odr e iskru ivota koja je tinjala. Lavirint uskih ulicica kljucao je od bucnog ivota stanovnika. gde ga je Nabukodonosor poslao nakon to je osvojio Egipat. odlucili da se pomire s novim ivotom i da se to bolje uklope. po sokacima se razlegala zaglu na lupa iz za -natskih radionica. takode ukra enim ba -reljefom s likovima lavova. Za iseljenike iz malog provincijskog Jerusalima. Cesto su u gomilama sedeli na obali Eufrata i. stara dve hiljade godina. a gradice i sela pljackali su odmetnici i ra -bojnicke bande. Bilo je i takvih koji su dobili istaknute polo aje u dr avnoj administraciji i na carskom dvoru. s obe strane oivicena zidom. Judejski izgnanici dr ani su u pocetku H logorima i radili na izgradnji Vavilona i odr avanju ka -nala i carskih imanja. A pesnik iz kasnijeg vremena. .* WWILONSKO ROPSTVO. pokrivenih bareljefom. bacenih u sam vrtlog veliko -ga sveta. U Vavilonu je bilo preko pedeset hramova. tako debelim da se po njima moglo voziti cetvoropregom. 65). Nabukodonosor im je za namesnika postavio Judejca Godoliju. Posle ubist -va pobegli su u Egipat i silom odveli sa sobom i Jeremiju. glasom prepunim bola pevu ili svoje setne pesme. udeci za zavicajem. Mnogi od njih brzo su se otudili. po to je Vavilon u to vreme bio najva nije sredi te medunaro -dne trgovacke razmene. natovarena kola i povorke pobo . Prorok Jeremija stalno im je upucivao pis -mene poruke. Ali. kamenovali su ga u Egiptu njegovi sunarodnici. Preko est stotina kula bdelo je nad bezbedno cu njegovih stanovnika.nih hodocasnika. Dobili su na obradivanje opusto ene njive. narocito posle Nabukodo -nosorove smrti. sa sedi tem u Mispi. Nasred grada nalazilo se jedno od svetskih cuda: Semiramidini viseci vrtovi. Na njenom vrhu prelivale su se na suncu plave kaljeve plocice malog svetili ta u kome je boravio Marduk. U njegovoj blizini visoko u nebo izdi -zao se zigurat. Na obodu presto -nice osnivali su svoja seoca i iveli od vocarstva i povrtarstva. Fanaticni neprijatelji Asirije vr ili su teror ubija -juci svoje sunarodnike koje su smatrali za otpadnike i oportuni -ste.

koji je konacno sreden tek po povratku iz vavilonskog ropstva. u miru i pravdi. vecno vladati u ime Jehovino. 18. Judejci su se dr ali na okupu u selima i gradicima. Pored njih pojavili su se znalci i tumaci verskih knjiga koji su se prihvatili prikupljanja i sredivanja narodnog du -hovnog nasleda. Izgnanici su poceli da razmi ljaju o uzrocima svoje nesrece. o ivljavajuci istoriju. U te nji da ucvrsti dr avu oduzeo je svim pokorenim narodima kipove njihovih bogova i nagomilao ih u Vavilonu. nad Mesopotamiju su se ponovo nadneli crni politi -cki oblaci. saop tio je vernicima da ga je Jehova preneo u buduci. proroke i predvodnike. koji ce kao pastir. 5) i Zakoni ponovljeni (5. i koji nas obori e da se veselimo: "Pevajte nam pesmu Sidonsku". Kako cemo pevati pesmu Gospodnju u zemlji tudoj? Zerum 9(psufovs%i Ako zaboravim tebe. pre na e ere. Bio je to ogroman korak napred u pravcu etickog produbljivanja monoteiz -ma i raskid sa pojmom osvetoljubivog plemenskog bo anstva. A zar Bog mo e biti tako nepravedan da jednako ka njava i krivce i nevine? Kolektivna odgovornost nije bila u skladu s moralnim nacelima i zato je nesreca koja je za -desila judejski narod morala imati neki dublji istorijski smisao. Nabo -nid. Glavni pobornik tih mesijanskih misli bio je prorok Jezekilj. Pod teretom patnje produbljivali su svoj odnos prema Jehovi. nije bio ni sposoban vojskovoda ni dobar dr avnik. pre -selio se u daleki dvorac na kraju Sirijske pustinje u severnoj Arabiji. 7) on je osve -toljubivi bog. Time je izazvao duboko nezadovoljst -vo medu podanicima. raspr ilo i na kraju bez traga nestalo u moru azijskih naroda. Godine 558. prorok je u svojim apokalipticnim vizijama predska -zivao propast svih njegovih ugnjetaca i njegov konacni trijumf u bliskoj buducnosti. Negovali su svoje drevne obicaje. 20). Dok se stanovni tvo izrailjskog carstva. a car ce im biti potomak Davidov. Neka prione jezik moj za usta moja. Odgovor na ova mucna pitanja bila je mesijanska ideja. ako ne uzdr im Jerusalima svrh veselja svojega. Jehova je izabrao judejski narod da se kroz patnju ocisti od greha i da objavljuje svetu jedinog. Neke svitke iseljenici su uspeli da iznesu iz zapaljenog hrama. Posle nekog vremena postao je potpuno nastran i. Bila je to sledeca etapa u oblikovanju teksta Svetoga pisma. a po to nije bilo Jerusalim -skog hrama. a Jehova ga je upozorio da sve razgleda pa ljivo da bi mogao podneti tacan izve taj svojim su -narodnicima u Vaviloniji. Njegov naslednik. irio je nacelo da svaki covek licno odgovara za svoje postupke. pre na e ere. ali je mnogo istorijskog i pravnog materijala trebalo napisati po usmenom predanju. koji je ise -Ijen u Vavilon jo godine 597. Neki tajanstveni covek vodio ga je po gradu i po dvori tu obnovljenog hrama. Tako je dizao moral iseljenika. Ti skupovi bili su zaceci buducih sinagoga. koje su Asirci iselili godine 722. On je bio obuzet samo verskim pitanjima i starinama koje je s velikim arom sakupljao u svome dvorcu. pre na e ere stupa na presto . slavili sabat i sve ostale verske praznike. propovedajuci u svome domu. na zajednicke molitve okupljali su se po kucama svojih predvodnika. sveop teg covekoljubivog Boga. Vlast je u prestonici preuzeo njegov sin Baltazar. pred -kazujuci im da ce se jednom vratiti u zemlju otaca. U me -duvremenu. koji za grehove predaka ka njava njihove potomke do cetvrtog kolena. U knjigama Izlazak (20. odvojiv i se od svakodnevnih dr avnih poslova. Tu individualnu odgovornost izrazio je ovim recima: "Koja du a zgre i ona ce umreti.Onde iskahu koji nas zaboravi e da pevamo. Jevrejske zajednice i dalje su imale svoje sve tenike. Posle Nabukodonosorove smrti novovavi -lonska dr ava bli ila se svome kraju. Jerusalime. neka me zaboravi desnica moja. obno -vljeni Jerusalim. ako tebe ne uspa -tim. Jednoga dana. POVRATAK. sin nece nositi bezakonja ocina niti ce otac nositi beza -konja sinovljega" (Knjiga proroka Jezekilja. 37$ Po to je judejski narod bio predodreden za vr enje va ne istori -jske misije.

.

Podjarmljeni narodi Haldeje docekali su 376 ga kao spasioca. provincijskoj Judejskoj zemlji. koji su se osecali ugro eni Nabonidovom verskom politikom. uhodani drum trgovackih karavana. hiljadu srebrnih zdela. kome pored Haldeje pristupaju i car Lidije Krez. odakle su vec poznatim Avramovim putem produ ili preko Damaska i gore Hermon do Genezaretskog jezera i na granicu nekada njeg ju -dejskog carstva. obilazeci razvaline Ninive i stigli u Haran. ivot u pokorenoj zemlji odvijao se normalno. pobeduje Kreza i za kratko vreme osvaja Malu Aziju. Zorovavelj sin Sala-tilov i dvanaestorica plemenskih stare ina. niti je dozvljavao svojim vojnicima da pljackaju.car An a -na Kir. 6720 magaraca i 435 kamila. "mesija". Trebalo je srediti spisak onih koji su izrazili spremnost da napuste Vavilon i sakupiti ih u logore. trgovci i zanatlije i dalje su se mirno bavili svojim poslom. razorenoj. zauzima njihovu prestonicu Ekbatanu i progla . nije ru io njihove gradove.ava se za cara Persijanaca. pokazao se kao stra ni i genijalni vojskovoda. Sparta i faraon Amazis. Kir odgovara na izazov. koji su posedovali imanja i trgovacka preduzeca. vatreni poklonici Jehovini. Za povratak je bilo spremno skoro pedeset hiljada ljudi ukljucujuci ene. Najpre su i li uz Eu -frat. izda no prila -gali za obnovu Jerusalimskog hrama. veci i ruku Jehovinu koja ka njava. Ne -punih dvadeset godina posle stupanja na presto. trideset zlatnih vrce -va. Iznureni putnici plakali su. posle osam godi -na vladavine. Naredio je da im se vrate sve liturgijske posude koje je Nabu -kodonosor odneo iz Jerusalimskog hrama. Karavan koji je krenuo na daleki put bio je dug nekoliko kilometara. Kapiju sna ne tvrdave irom su mu otvorili sve tenici boga Marduka. Jednoga dana medu stenama ukazale su se ru evine Jerusalima. "izabranik" i "pastir Jehovin". Njihove nade ubrzo su se obistinile. Kir se pokazao kao pobednik i dr avnik sa -svim drugoga kova. Imucne ljude. Bili su to uglavnom ljudi kojima u izgnanstvu nije ba i lo dobro. Zatim je krenuo protiv svog glavnog protivnika. Vraceno im je tri -deset zlatnih zdela. Judejski izgnanici docekali su Kira s neopisivim odu evljenjem. A kad su se povratili od prvog uzbudenja. sve tenici. Po -korava Medane. nije privlacio ivot u osiroma enoj. po li su napred kao opcinjeni i glasno pevali: * .aje. U njemu su gledali ne sa -mo oslobodioca. jer pored ljudi u njemu su nalazi -lo 736 konja. Persijski car se u jo jednom pogledu po -kazao kao covek novoga vremena. zatim rodoljubi. Predvo -dili si ih prvosve tenik Isus sin Josedekov. Porazio ju je godine 540. Ali nisu se svi odlucili za povratak. Njegova verska i politicka tolerancija ispolji -la se i u tome to je raseljenim plemenima dozvolio povratak u zavicaj i naredio da im se vrate kipovi i ritualni predmeti iz njihovih hramova koji su im bili oteti. Ali su svi. 435 mazgi. ili cinovnike koji su zauzimali visoke dr avne polo . proroci i potomci plemena Levijevog. Pokorenim narodima priznao je iroku autonomiju i vratio im kipove njihovih bogova koji su bili odneti u Vavilon. njegovog poslanika i miljenika. cetiri stotine i deset srebrnih vrceva i hiljadu komada razne druge liturjjske opreme. Taj malo poznati plemenski stare ina. Kir je posebnim dekretom odobrio Jevrejima povratak u Jerusalim. cije su se granice protezale od Indije do Sredozemnog mora. tako da su povratnici za tu svrhu sakupili ogromno blago. smejali se od radosti i upucivali Jehovi zahvalne molitve. Kir je postao vladar ogromne dr ave. decu i poslugu. Haldeje. Protiv novog osvajaca car Nabonid stvara savez. Nepunu godinu dana posle osvajanja Haldeje. Pripreme za povratak trajale su veoma dugo. a godinu dana kasnije bez borbe zauzeo Vavilon. Sve tenici i proroci objavljivali su svojim sapatnicima u ropstvu da je njihov spasilac "pomazanik bo ji". pre na e ere. Za razliku od asirskih i haldejskih careva nije ubijao pokoreno stanovni tvo. i siroma ni i bogati. Povratnici su izabrali stari.

.

pre na e ere.. godine 458. ali su Zorovavelj i Isus odlucno odbili po nudenu pomoc.n. jer se preko me anih brakova vezuju s okolnim arabljan -skim plemenima. koji su posle proterivanja Izra -iljaca naseljeni u severnom Hananu. Obeshrabreni te kocama i pogor anim uslovima ivota. U Vavilonu je u to vreme iveo Jezdra. gde je nekada. na -ucnik i veliki poznavalac Tore.. gde su na li skloni te malobrojni stanovnici. Jo je i ovlastio Hananskog namesnika da starom jevrejskom povratniku isplati sto talenata srebra i snabde ga potrebnim namirnicama. ali je za to vre me osvojio celi Egipat i tako stvorio najvecu imperiju u istoriji staroga sveta. Novi Jehovin dom nicim nije podsecao na velicanstveni Solomonov hram. Jer Gospod se smilova narodu svome. ru eci vec podignute zidove i intrigama ireci pometnju u Jerusalimu.). pod cijom vla cu je bio Hanan. s neobicnom estinom ometali su gradnju. sada je zjapila praznina. Na persijskom prestolu nalazio se Artakserks l (465-424. Samaricani i ostala plemena koja su zaposela ispra njene jevrejske zemlje. Posledice odbijanja nihove pomoci bile su veoma neprijatne. a druge godine zapoceli obnavljanje hrama. Povratnici su se pre svega morali po brinuti za krov nad glavom i bar donekle ukloniti kr s gradskih ulica. pratilo ga je 1576 mu karaca koji su odlucili da se s njim vrate u domovinu. Za -prepastilo ga je ono to je zatekao. Na Samaricane.. Stoga je naredio satrapu da se obnova hrama ne ometa i da se dosta -vijanjem grade i ivotinja za rtvovanje pomogne povratnicima.e.. Ne ubrajajuci ene i decu. Ali ni tada nije i lo bez te koca. Ne samo da mu je dao odobrenje. pa su ih preko izaslanika zamolili da i oni ucestvuju u gradnji. p. samo su ponegde trcale skle -pane kucice. Po to je Jevrejki bilo malo. Jerusalime spa eni! OBNOVA. Ubogi mali hram bez ukrasa bio je alosna slika bede i propadanja zemlje. vec mu je iz svoje riznice ponudio mnogo zlata i srebra za ulep avanje Jerusalimskog hrama. Kad su se Judejci poz -vali na Kirov dekret. proroci Agej i Zaharija optu ivali su stanovnike Jerusalima za nemar i privoleli ih u ime Jehovino da ponovo otpocnu obnavljanje hrama. . MISIJA JEZDRINA. Do ljaci iz Jerusalima donosili su mu veoma uznemiravajuce vesti da je judejski narod postao ne -maran u ispunjavanju verskih du nosti i da mu preti odnarode -nje. Judejci su najzad pre kinuli obnavljanje hrama i posvetili se svakodnevnim ivotnim problemima. a na presto stupio nje gov sin Kambiz. iako su i oni slavili Jehovu. zamolio je cara za uputstvo ta treba dalje da radi. Za vladavine sledeceg persijskog cara Darija l (522-485. pre na e ere. Jezdra je energicno poceo da sprovodi reforme za preporod Judeje. Persijski satrap Tatnaj.n.e. poslao je u Jerusalim komisiju sa zadatkom da ispita s kakvim pravom se Jerusalimski hram podi e iz ru evina.. Za to su doznali Samaricani. Jerusalim je jo uvek bio ogromna gomila kr a. Na njegov zahtev pre -gledana je arhiva u Ekbatani i Kirov dekret je naden. vr eci oru ane napade. Medu svojim vav -ilonskim sunarodnicima Jezdra je organizovao prikupljanje prilo -ga i sakupiv i poveliko blago. Vladao je samo sedam godina.Veseli se i raduj se s nama Jerusalime sru eni. kren -uo na daleki put.. gledali su s prezrenjem. Zato su tek sedmoga meseca boravka u domovini podigli rtvenik. Novi povratnici stigli su u Jerusalim posle cetiri meseca. Darije je bio tolerantan covek. Tako je pro lo petnaest godina. ali je ipak odlucio da ode u svoju zemlju da se suprotstavi tome. Cetrdeset i tri godine pro le su od obnavljanja hrama. Gradnja je trajala cetiri i po godine. U svetu su se za to vreme dogodile velike promene. Kad je do ao da moli Artakserksa za odobrenje da putuje. bio je ve -oma predusretljivo primljen. pocivao zlatni kovceg zaveta. p.). ^^^^. u borbi s narodima koji su napadali istocne granice njegove dr ave. Godine 529. U potrazi za nasu nim hlebom zanemarili su religi ju i nisu vi e brinuli o hramu. poginuo je Kir.. Jezdra je vec bio za ao u godine. Na najsvetijem mestu. Svakodnevni ivot u opusto enom Jerusalimu bio je neizmerno te ak. u tajanstvenom sjaju.

.

Rasporedeni du zida. onamo trcite k nama. Nemija se ne dade zastra iti i organizova odbranu. da lisica dode. Amonaca. i zapitao ga za razloge njegove tuge: " to si lica nevesela. kad nisi bolestan? Nije drugo nego tuga u srcu". a druga polovina je. visoku du nost peharnika obavljao je Judejac Nemija. ne iskljucujuci ni sve tenicke. Jezdrinom zaslu -gom najzad je pala odluka na osnovu koje se svima koji su o enjeni tudinkama oduzima imanje i pravo gradanstva ako ne napuste svoje ene u roku od tri dana. dan i noc." Artakserks je voleo svoga peharnika i poklanjao 380 Zenon !](psulbvs/(i mu puno poverenje. njem spaljena?" A car mu rece: " ta hoce ?" Posle tople molitve objasni o cemu se radi. ivo se prihvatio obnove. Gde cujete trubu da trubi. spopade ih bes i poce e se spremati za oru ani napad. dajte da zidamo zidove Jerusalimske. Nemija isprica svome gospodaru ta je cuo od Ananija: "Da je iv car doveka! Kako ne bih bio lica nevesela. Zidine prestani -ce i dalje su bile u ru evinama. vec ga je naimenovao za namesnika Judeje. da vi e ne budemo rug." Otad je. u ocajanju cupao \ bradu i u nezmernoj tuzi celi dan sedeo nemo. po lji me u Judeju u grad gde su grobovi otaca mojih da ga sagradim." Ali kad su zidovi bili dopola podignuti. Bog na vojevace za nas. tugovao. Moavaca. Egipcana i Amorejaca. Zbog poreza. Po jerusalimskim ulicama cula se me avina svakojakih jezika i narecja i izabranom narodu pretila je brza propast. polovina stanovni tva bila zauzeta gradnjom s pripasanim macevima. Ne samo to mu je dopustio da ide. podstaknut njegovim entuzi -jazmom i energijom. MISIJA NEMIJINA. Ta surova naredba une -srecila je i rasturila mnoge porodice odvajajuci voljene ene od mu eva i bri ne majke od rodene dece. zelena tva i pljacke najveci deo naroda pao je u krajnju bedu. pre na e ere. Judejski narod ocuvao je svoju rasnu i versku osobenost. Nemija je odmah prionuo na posao. Razderao je pla t na sebi. Stare ina Amonaca Tovija podsme ljivo rece: "Neka zidaju. Razdeli graditeljima maceve. i mi smo se rasuli po zidu daleko jedan od drugoga. Nemija je stigao u Jerusalim godine 445. dao mu pismo za cuvara carskih uma s nalogom da mu izda onoliko drvene grade koliko je potrebno za obnovu jerusalimskih kuca i zidina i cak mu dodelio jaku pratnju od persijske pe adije i konjanika. Za vreme vecernje rtve pao je nicice pred hramom i tako po -tresno plakao da su i svi okupljeni zaplakali. spremna da odbije napad. Zato se napadaci nisu usudili da stupe u . strele i titove. Lo a vest duboko je potresla Nemiju. a zatim zamoli cara za odobren -je da ode u Jerusalim: "Ako je ugodno caru i ako ti je mio sluga tvoj. provalice kameni zid njihov. poverio je rad na jednom delu zida. Osim toga. postio i molio Jehovu da se smiluje na njegove sunarodnike u domovi -ni. a narod. Filiste -jaca. Persijski car je primetio da mu je peharnik nekako setan i zabrinut dok mu dodaje vino. Svakoj porodici. Hetita. Tri dana u tajnosti je detaljno razgledao sru ene zidove i spaljene gradske kapije i najzad objavio cilj svoga dolaska: "Vidite u kakvom smo zlu. Stare ine Samaricana. na smenu. rekav i im:$Posao je velik i dug. kad je grad gde su grobovi mojih otaca opustio i vrata mu og -. Amonaca. bila u pripravnosti. Jevuseja. Svi koji su se bojali reci bo je okupili su se oko njega i dugo se s njim molili. vinograde i vocnjake. Arabljana i drugih neprijateljskih pleme -na rugali su se Jevrejima. cak su i sve tenici i narodni predvodnici imali ene tudeg porekla." Grad je bio bez ikakve odbrane. Danima je plakao. pogor ala je odnose s okolnim narodima koji su se osecali te ko pogodeni prezrivim odbacivanjem svojih kceri. bogati su ugnjetavali siromahe i za dugove uzimali im polja. trubaci su imali zadatak da pozivaju branioce na ugro ena mesta. ne verujuci da ce podici zidove.mnogi Judejci po enili su se kcerima Hananaca. ostavljen na milost i nemilost pustinjskih razbojnika i neprijateljskih plemena koja su zauzela napu tene delove judejske zemlje. Jerusalim pust i vrata mu popaljena ognjem. ali je otada iveo potpuno izolovan medu neprijateljima. pa cak pri -moravali na robovski rad njihove sinove i kceri. Na dvoru Artakserksa u Suzi. dok su sve tenici i bogati iveli bezbri no u izobilju. koplja. Jezdra je bio duboko potresen.

.

Izrailj je otcepljenjem istupio i iz te najva nije zajednice i stvorio svoje vlastite kultne prestonice u Vetilju i Danu. Sve koji se nisu pokorili naredenju. Ispuniv i svoju misiju. cetiri puta su poku ali da izmame Nemiju iz grada. Zatim im je naredio da se zakunu da ce ostaviti ene tudinke. Judejska dr ava. nastojali su da u gradu ire strah i po -metnju preko potkupljenih judejskih otpadnika. Posle pedeset i dva dana. Godine 721. zbog cega su napustili slu bu u hramu i poceli se baviti zemljoradnjom. Vec znamo da su severna i ju na plemena oduvek delili duboki etnicki i politicki antagonizmi. koja je protiv bratskih izrailjskih plemena pozvala Asiriju. vec je kobno uticala na njihove unutra nje odnose. Zemljoradnici su muljali gro de. ne to vi e od dvesta godina. koja je prodrla i u sve tenicke krugove. zadovoljava -juci se samo skromnim prilozima za odr avanje svoje kuce. itelji Jerusalima groznicavo su zidali danju i nocu. zidovi su bili podignuti iz ru evina i prestonica je s olak anjem mogla da odahne. S ogorcenjem je zakljucio da se stanje opet pokvarilo. Posle nekoliko godina ponovo je oti ao u Jerusalim da se uveri kako se vlada judejski narod. Ta verska izma ne samo to je dovela do potpunog duhovnog otudenja dve krnje jevrejske dr avice. proterao je iz Jerusalima. Dovoljno je navesti samo nekoliko cinjenica da se u to uveri-mo. Solomon je umro godine 932.otvorenu borbu. Razlozi te tragedije bili su veoma slo eni. da bi onemogucio trgovinu. do -nosili u_ prestonicu svoje proizvode i pazarili po gradskim duca -nima. naredio je da se gradska kapija uoci sabata zatvara. a kad im to nije po lo za rukom. Izbacen iz ravnote e tom zarazom. Nemija je sve krivce pozvao preda se. Osiroma eno fyende stanovni tvo oslobodio je te kih poreza i da bina. pa su resili da pribegnu lukavstvu. cesto ne spavajuci i ne pre -svlaceci se. Do lo je do toga da deca jz tih me anih brakova nisu vi e znala da govore hebrejski. Za vreme Solomonove i Davidove vladavine ubla avali su ih zajednicki dr avni interes i zajednicko versko sredi te. to jest do godine 586. vinogra -de i vocnjake koje su im oduzeli za dugove i zelena ke kamate. Nemija je s velikom odlucno cu zaveo red u hramu i. hram u Jerusalimu. Zamislimo za trenutak ta se de avalo u Izrailju. spasla se samo zahvaljujuci tome to je postala vazal svog tobo njeg spasioca. vratio se posle dvanaest godina na cars -ki dvor u Suzi. Postojala je jo sto i petnaest godina. a medu njima je bio i sin prvosve tenika. Svega dvadeset godina posle razaranja Samarije asirski car pojavio se pred ^zidinama Jerusalima i samo zahvaljujuci spletu srecnih okolnosti judejska dr ava tada nije izgubila nezavisnost. estoko ih grdio i prokli -njao i u nastupu besa udarao ih pesnicama i vukao za bradu. Pod izgovorom da hoce sklapanje mira. gde je ponovo preuzeo pocasnu du nost peha -rnika. Cak i tirskim trgovcima koji su se naselili u Jerusalimu bilo je dopu teno da trguju. Jo gore je bilo to to vi e niko nije slavio sabat. pala je Samarija. Otkrio je da su se Judejci opet enili tudinkama. Izrailjska dr avica postojala je. Kad je rec o sastavu . 382 "ZAR SAM JA CUVAR BRATA SVOJEGA"* Ubrzo se pokazalo da je raspad Davidove dr ave na Izrailj i Judeju jedna od najvecih tragedija jevrejskog naroda. znaci. koji Levitima i pevacima nisu placali odredeni deo desetine koji im je pripadao. kad je Nabukodonosor razorio Jerusalim. Cak i jedan sin prvosve tenika o enio se tudinkom. pre na e ere. pre na e ere. A Nemija se prihvatio sredivanja dru tvenih pitanja.^ Ali Nemija se dr ao na oprezu i uporno je i ao svome cilju. Za -tim je sazvao zbor i zahtevao od bogata a da se zakunu da se vi e nece baviti lihvarenjem i da ce vratiti sirotinji polja. Najvi e ga je bolela pohlepnost sve tenika.

. izrailjska plemena su jo Bila su pod jakim pritiskom razno uvek tamo bila u manjini.stanovni tva te dr avice.

kad je prorok morao da pobegne iz zemlje. kao to znamo. Jeremija i Ne -mija. ili u Asiriju. istina. vrsnog hananskog stanovni tva. koji su osudivali ugnjetavanje. izvr io versku izmu. koga je na presto dovela jehovisticka stranka proroka Ahije. ali ustanak nije mogao biti uspe an. Jerovoam i drugi izrailjski carevi morali su na to ozbiljno racunati i zato je izmaticni Jehovin kult u njihovoj dr avi dobio idolopoklonicki karakter. lihvarstvo. sa cudenjem cemo utvrditi da Biblija optu uje njegove careve za kult tudinskih bogova ili precutkuje njihovu versku de -latnost. Jotam. koje se ponosilo bogatom ver -skom i kulturnom tradicijom. Obe dr avice bile su potresane dugo -trajnim i te kim verskim ratovima. Cak je i Jerovoam. iroke narodne mase sve vi e su siroma ile. ubrzo priklonio idolopoklonstvu. Kako je to pitanje izgledalo u Judeji? Izgledalo je da bi zemlja. Pojavili su se mudraci kao Amos. To se pokaziva -lo u ustanovljenju zlatnog teleta i proterivanju iz dr ave ortodok -snih predstavnika jehovizma: sve tenika i Levita. jer se i on. To se dogodilo narocito zahvaljujuci caru Josiju. Tada je. Ali to je bila samo privremena pobeda. do lo do ustanka pod vodstvom proroka Ilije. ti ratovi su hiljadostrukim nitima bili vezani za politicke medunarodne sile. trebalo da predstavlja oslonac Mojsijeve religije. borba protiv jehovizma poprimila je krvavi karakter. 384 Zenon !%psidovs/(i Jezekija i Josija. Ahaz je bogu Molohu pri -neo na rtvu svoga sina. me -du njima nije bilo nijednog vernog jehoviste koji bi zaslu io po -hvalu redaktora istorijskih biblijskih knjiga. Knjiga postanja (4. pouke. ali. Da zlo bude vece. Ali i tamo se kult tudinskih bogova sna no si -rio. prvi car Izrailja. jehovizam je u Judeji bio daleko ilaviji. eleci verovatno da dobije podr ku vecine podanika. propovedi i poziva -nja ljudi da se poprave ne zaustavljaju tok istorije. a Manasija je zapoceo krvave progone jehovista. koji je izvr io duboke verske reforme i povratio pravne norme sadr ane u knjizi Zakoni ponovljeni. Za vreme Ahavove vladavine i njegove ene. Zahvaljujuci takvim carevima kao to su bili Asa. kovcegom zaveta. Pogor avale su se i unutra nje dru tvene prilike. Uop te uzev i. l pored svega. Kako to obicno biva. ili u Egiptu. Josafat. dok se na kraju nije izborila za prevagu nad tudinskim bogovima. izrabljivanje i su -rovost bogata a. Do -znajemo da je vatrena poklonica fenickih bogova progonila i ubi -jala Jehovine proroke. to takode ima svoje obja njenje. u blizini palestinkog na -seljaf^ison Lesion. Nemocni Izrailj nije se mogao uspe no braniti ni od uti -caja i podrivanja susednih dr ava. Izrailj i Judeja postali su igracka u politickim igrama koje su im na kraju donele propast. neprestani ratovi. bratoubilacke borbe. Osam judejskih careva Biblija optu uje za idolopoklonstvo ili za proganjanje jehovinih sve tenika. Tek kasnije je predvo -dnik jehovisticke stranke Juj odneo pobedu nad tudinskim kulto -vima. ako iz tog ugla pogledamo na istoriju Izrailja. U Samariji i Jerusalimu borile su se o prevlast stranke koje su tra ile oslonac ili u Siriju. 9) 2. Na taj na -cin. dok je mali broj privilegovanih gomilao sve veca bogatsva. Joas je ubio sve tenika Zahariju zato to mu je prebacio idolopoklonstvo. dinasticki prevrati i verski neredi ne samo to su prouzroko -vali anarhiju u obe zemlje. revoluci -je. s prete nom vecinom jevrejskog stanovni tva i s tradicionalnim kultnim pred -metom. odsecena planinama od susednih uticaja. Po mi ljenju naucnika . Drukcije govoreci. vec su produbljivali i klasne razlike.*Kainove reci.. Mojsijeva religija uvek se obnavljavala. Fenicanke Jeza -velje. Fenikije i Damaska. Kultovi ovih naroda pu tali su u Izrailju sve dublje korene i u pojedi -nim trenucima izgledalo je da je jehovizam osuden na propast. Komentar za te prilike mo e biti vec pomenuto pismo izrailjskog seljaka nadeno godine 1960. Pod te kim teretom poreza i dugova.

.

samo da pobede protivnika. kao to smo vec pomenuli. U svetlu tih cinjenica postaju nam razumljivi neprestani dvorski pucevi. bio je bez sumnje egipatski placenik. . Ogrtac je verovatno bio jedina imovina seljaka kome je nanesena nepravda. Seljak. Po to je talenat vredeo tri hiljade sikala. dok se u Izrailju u toku 230 godina izmenjalo devet carskih dinastija koje su uzurpatori nasilno osnivali. Ako uzmemo u obzir cinjenicu da je ogrtac ubogim Izrailjcima slu io i kao pokrivac. koji je upravo zavr io berbu. Dok se deset izrailjskih plemena bez traga rasplinulo u etnickom kotlu Mesopotamije. Dinasticko rivalstvo izmedu vladara Izrailja i Judeje kao i borba sve tenika za prevlast oslabili su obe dr avice i bili u potpunoj suprotnosti s interesima naroda. Tada je Ahaz. l car Izrailja Joas opljackao je Jerusalimski hram i deli -micno poru io gradske zidine. Menajim je do ao do nje na taj nacin to je uzimao od bogata a po pede -set sikala srebra. Tiglat-Falazar III zahtevao je za tu 10C legende uslugu stravicnu sumu od hiljadu talenata srebra. u mnogim slucajevima cak i povoljno u materijalnom pogledu. Ali bez obzira na tako kratak vremenski period. Izvr ilac otcepljenja. Prvi talas povratnika krenuo je na put u prolece godine 537. iako za to nije imao nikakvog osnova. to znaci da je izgnanstvo trajalo nepunih pedeset godina. da dva cara ive i u slozi. opusto io Judeju i poceo opsadu Jerusalima. istorija je prema njima bila blagonaklona. Da bi prinudio Judeju da pristupi antiasirijskoj ko -aliciji. vec preseljenje. Davidova dinastija. znaci da je ezdeset hiljada imucnijih ljudi moralo prilo iti znatan iznos za odr avanje na prestolu krvavog uzurpatora. ali je u njoj sve vreme vladala jedna. krvavi uzurpator Menajim morao se osloniti na Asiriju da bi se odr ao na vlasti. ali je njegov sadr aj sasvim jasan. koje je trebalo placati susednim silama. Dva carstva uglavnom su vodila medusobne istrebljivacke ratove i nisu se ustezala da dovedu u Hanan svoje najljuce vekovne neprijatelje. za Judejce takozvano vavilonsko ropstvo i nije bilo pravo robovanje. Osim toga. Pismo je o teceno i ima praz -nine. careubistva i dinasticki prevrati u Izrailju. de avala careubistva i dvorski pucevi. l pored toga to je zaveo teror u dr avi. Kad tri miliona podelimo sa pedeset. dodu e. De avalo se. a visoke namete. pre na e ere. Ali s vremenom su cak i bogati ljudi postali rtve rato -va i politickih nemira. ispla -tio je svome za titniku tri miliona sikala srebra. mnogi Judejci uspeli su da se okuce u tudini i odbili su da se vrate.ono potice iz VII veka pre na e ere i sastoji se od cetrnaest redova teksta napisanog na komadima razbijenog krcaga. po cenu citavog blaga Jerusalimskog hrama doveo u Hanan asirsku vojsku. po to se iz osiroma enog naro -da ni ta vi e nije moglo iscediti. pokrivali su oni koji su jo imali zlata i srebra. Car Izrailja Fekaj sklopio je savez s Damaskom. razumecemo bezobzirnost tada njeg poreskog si -stema. krenuo je sa saveznikom protiv judejskog cara Ahaza. Jo prve godine svoje 2Q/~ vladavine persijski car Kir dozvolio im je da se vrate u domovi -nu. Jerovoam. l u Ju -deji su se. Zemlju su pusto ili razni osvajaci. ali takvi slucajevi bili su retki i pre su imali karakter politickih manevara i nikako nisu proisticali iz patriotskih pobuda. dodu e. Ta samoubilacka politika morala je pre ili kasnije da dovede do propasti celog jevrejskog naroda. Neposredna posledica njegove pobune bila je ta to je faraon Sisak l pet godina posle Solo -monove smrti opusto io Hanan i odneo sve blago Jerusalimskog hrama. Dovoljno je navesti tri primera da se prika e to stanje stra nog politickog slepila. podnosi tu bu svome knezu da mu je ubirac po -reza oduzeo ogrtac. Bili su to razni ljudi: bogati trgovci.

.

sinovi na i kao nji -hovi sinovi. 15). Tako se u Judeji stvorila izuzetna konce -ntracija ortodoksnih jehovista. To je Dilo pravo teokratske dru tveno uredenje s prvosve . mnogi povratnici prihvatili su aramejski jezik. Zato se rasrdih vrlo kad cuh viku njihovu i te reci. A preda nji upravitelji koji bejahu pre mene bejahu te ki narodu uzimajuci od njega hleba i vina osim cetrdeset sikala re -bra. Zahvaljujuci Jezdri i Nemiji. Jer neki govorahu: nas i sinova na ih i kceri na ih ima mnogo. Kratko govoreci. svi su dare ljivo pri -lagali za obnovu hrama. koji se nadao da ce biti naimenovan za prvosve tenika. 11. ali i brojni predsta -vnici u Vavilonu rodenih pokoljenja. Tada ga je vladar Samarije postavio za naj -vi eg sve tenika hrama koji . koji je sve vi e preovladivao u Vavilonu. i re -koh im: vi mecete bremena svaki na brata svojega. Tacno je receno da su se Judejci iselili kao narod. jer polja na a i vinograde na e dr e drugi. Ali niko nije bio ravnodu an prema svojoj domovini. Nema sumnje da su se za povratak prijavili pre svega siroma ni ljudi.tenikom na celu. Drugi opet govorahu: da zalo imo polja svoja i vinograde i kuce da dobijemo ita u ovoj gladi. iako vec u godinama. Sve tenici su vr ili finansijske zloupotrebe. legende 387 Jo drugi govorahu: da uzajmimo novaca na polja svoja i vinograde za danak poreski. A telo je na e kao telo brace na e. ciji religiozni ar nije bio ta -ko jak kao njihovih otaca. S ugnjetavanjem i ekonomskim zloupotrebama vlasto -dr aca irila se demoralizacija i ravnodu nost prema pitanjima koja se ticu naroda. Uz njega je stajalo savetodavno telo sasta -vljeno od predstavnika aristokratije. i kao to znamo iz Biblije. Jevreji koji su se o enili tudinkama morali su napustiti svoje ene i de -cu ili i sami otici iz Judeje. 5. predstavnici najkonzervativnijeg dela Mojsijeve religije. narodne ma -se bile su izlo ene ugnjetavanju. rasno tudih naroda. koji su za novu domovinu bili vezani interesima. U novom judejskom dru tvu pre svega*Dada u oci nesumnjiva dominacija religije i sve teni -ka.evinama Jerusalima. i eto treba da damo sinove svoje i kceri svoje u roblje. Hajde vratite im danas polja njihova i vinograde i masli -nike i kuce i to im na stotinu uzimate od novca i ita i vina i ulja..zemljoradnici i zanatlije. 1-7. koji se. a po ulicama Jerusalima culi su se tudi jezici. Oni su doneli stroge zakone o braku. deca iz tih brakova ce -sto nisu vi e ni govorila hebrejski.." (Knjiga Nemijina. koje nije upla io daleki naporni put i ubogi ivot u ru . cuvajuci svoje stare obicaje i obrede. prihvatio misije da ucini kraj svim tim zloupotrebama. Nemija. da dobavimo ita da jedemo i ostanemo ivi. izrabljivanju i lihvarenju od strane imucnih slojeva. i neke kceri na e vec su robinje. Ta cinjenica nam obja njava gotovo sve to znamo iz Knjige Jezdrine i Knjige Nemijine. Ali teo -kratski poredak nije obezbedio narodu demokratsku ravno -pravnost. Mu karci i ene stupali su u brakove s pri -padnicima susednih. a vratili kao verska zajednica. Judejcima je pretila opasnost odnarodenja. i sluge njihove zapovedahu po narodu. od koga je kasnije nastala stalna institucija Sanhedrin. sve tenici i Leviti. takozvani "savet stare ina". Uz to. ali je bio odbacen jer mu je ena bila tudinka. Oni koji su ostali u emigraciji iveli su u takozvanoj dijaspori. reakcija na te pojave bila je neobicno sna na. a mi ne mo emo ni ta. Morali su to biti vatreni sled -benici Jehovini. Jevrejski istoricar Josif Flavije pomi -nje nekog Manasiju. ovako opisuje te odnose: "l stade velika vika ljudi i ena na bracu njihovu Judejce. l smislih u srcu svom i ukorih knezove i poglavare. tj rasejanju. Jevrejina visoka roda.

pravedan i 389 milosrdan. neba i . Jevrejski pisci navode trideset i devet poslova koje za vreme sabata nije bilo dozvolje -no obavljati. ali izabran samo zato da celom covecanstvu donese do -bru vest i na taj naci omoguci spasenje sveta. narodni uci -telji.je podigao na brdu Garizim. Ta mesijanisticka ideja bila je ne to sasvim novo i stvaralacki je delovala na mi -sao prvih hri canskih zajednica. Sve na e dualisticke religio -zne koncepcije Boga i sotone. postojala je u jevrejskom dru tvu i druga verska struja. koji je propovedao da na svetu deluju dve sile koje se medu -sobno bore: bog svetlosti Ormuzd i bog zla Ahriman. dru tveni i politicki radnici i propovednici religiozne konce -pcije vi eg reda. stega koja je trebalo da dr i u pokornosti malobrojni jevrejski narod da ne izgubi svoju posebnost. Broroci nisu imali niceg zajednickog s vracima koji su lu -tali po emlji. a Jeze -kilj sve tenik u Jerusalimskom hramu. Isaija je bio imucan zemljoradnik. Te nja za potpunom izdvojeno cu od okolnih naroda iz -vr ila je dubok i dalekose an uticaj na jevrejsku religiju. slobodni smo reci da su biblijske knjige pro -roka zajednicka svojina jevrejskog naroda i predstavnika ideja koje su ga zaokupljale jo od VIII veka pre na e ere. Isaijina. To su bili mudraci. Jeremijina i Jeze -kiljeva. iz toga nikako ne proizlazi da su oni legendarne licnosti. dakle pripisuje mu vec sasvim jasno univerzalne osobine. nisu priznavali kultne idole. zasnovane na licnoj moralnoj odgovornosti co -veka pred Bogom. Sve pojedinosti ivota bile su uredene preciznim ritu -alnim propisima. u najboljem slucaju sastavljene od autenticnih odlomaka nji -hovih tekstova ili od tekstova nepoznatih autora iz raznih veko -va. kao i Jevreji. Zanimljivo je da neki naucnici u produbljenoj monote -istickoj koncepciji koja se provlaci kroz knjige proroka otkrivaju uticaje iz vremena vavilonskog ropstva. Na osnovu lingvisti -ckih ispitivanja danas vec znamo da su te knjige samo antologi -je. Per -sijanci. Tamo mu se prikljucio veliki broj sve tenika i Levita koji su sbog istih razjoga morali da napuste Jerusalim. cime su osvoji -li simpatije ikonoplasta jehovizma. Ali je sigurno da knjige koje im pripisuje Bi -blija nisu uvek iza le ispod njihovog pera. ' Njihova velika zasluga bila je u tome to su pre svega isticali eticke vrednosti jevrejske religije. Cak je bio greh izvlaciti magarca kad padne u jamu. pa ni da ubere klas ita kad je bio gladan. Kult Or -muzda nesumnjivo ima mnogo zajednickog s jehovizmom. Izrailjci su zaista bili izabrani narod. Prorok Mihej je tu misao jo uprostio. ciji su predstavnici bili proroci. Prema tome. Za vreme sabata niko nije smeo da krene na 388 dalji put. Na srecu. Razlikovali su se od njih pre svega po tome to im propovedanje nije bilo profesija i to nisu iveli od proricanja buducnosti. Po njegovom shvatanju. propovedajuci da Jehova pre svega tra i od coveka da bude dobar. Amos je upravo propo -vedao da ga se u jehovinom kultu malo ticu rituali i ceremoni -je i da je su tina u tome da ljudi u du i budu pravedni i bogobo -ja ljivi. Jevreji su verovatno mo -rali osecati naklonost prema persijskim sledbenicima Zaratustre. Svi oni su bili uvereni da im je Jehova poverio znacajnu versku i dru tvenu misiju. Jeremija potomak aristokratskog sve tenickog roda. Svi koji su se protivili sve tenicima i nadzoru nad ritualima iselili su se iz Judeje. Amos pa -stir. iako su predstavljali konacnu sublimaciju vekovne tradicije religioznog vracarstva. Prorok Isaija je od Jehove najzad ucinio Boga celog covecanstva. lako je neke od njih narodno predanje obdarilo natpriro -dnom cudotvornom moci. Taj jalovi verski formalizam podsecao je na feti izam i ocigledno je slu io sve tenicima za odr avanje teokratske vlasti nad judejskim narodom. Zbog toga je Mojsijeva religija postala be ivotna i li ena dubljeg etickog sadr aja. Biblija sadr i knjige esnaest proroka od kojih najveci znacaj imaju prorocanstva Amosova. Religija je postala orude ovinisticke politike.

.

Dok su bogata i iveli u istocnjackoj rasko i. racunajuci na pomoc Egipta. ali tek u vreme careva i posle povratka iz vavilonskog ropstva iroko je primenjivano robovanje za dugove. na primer. Po njima. verske koncepcije i po -zivanje na dru tvenu pravdu. Prorok Isaija u ocajanju uzvikuje: "Te ko onima koji sastavljaju kucu s kucom. Carevi su stanov -ni tvo gonili na prisilni rad na gradnji hramova. Biblijski tekst obave tava nas samo o tome kad su poje -dini carevi vladali. otkriveni su mnogi podaci koji bacaju iznenadujuce svetio na dogadaje u Izrailju i Judeji. Logicna posledica tih uzvi enih etickih nacela bila je o tra kritika dru tvenih odnosa u Izrailju i Judeji. koji su. mogle su se cak pribli no proracunati godine vladavine . Ratni tro ^ .^ ne na drukciji postupak. Mesopotamijom i Egiptom.zemlje. po tenje. okru eni brojnom poslu -gom i nalo nicama. porezi i zadu iva -nje kod lihvara produbljivali su bedu radnih masa i bogatili imu -cne slojeve. propovednici. 8). A upra -vo to su propovedali neki proroci i tom svezom mi lju zapoceli novu eru verskog ivota naroda. postojale su ozbiljne osnove za kritiku. palata i tvrdava.^&^ 390 Zenon %osufovs/(i kovi padali su na seljake i na kraju ih doveli do propasti. vec i utvrditi da su ti podaci uglavnom tacni. 5. Zahvaljujuci tim otkricima. pravednost i dobrotu. Ugnjetavanje sirotinje i samovolja bogata a. narodne mase postajale su sve siroma nije.. li enih pragmaticne povezanosti. podsticali Judejce protiv Haldejaca. U tekstovima koji se od -nose na istoriju pomenutih dr ava. Na srecu. Ca -revima su prebacivali zlocine i raskala an ivot. istorija dveju jevrejskih dr ava tesno je pove -zana s istorijom velikih sila. i njivu na njivu nastavljaju. da vec ne bude mesta i vi sami ostanete u zemlji" (Knjiga proroka Isaije. poticu iz persijskog doba: Jevreji su ih preuzeli u vreme ropst -va i predali ih potom ranome hri canstvu. dakle. ta vi e. cak i za vreme Nabukodo -nosorove opsade Jerusalima nagovarao je Judejce na predaju. U propovedima tih mudraca religija je prestala da bude op ta insti -tucija i postala je licna stvar svakoga coveka. nadahnuti vizionari i veliki pesnici izra avali su sve ono to je u jevrejskom naro -du bilo najvrednije. Kratko receno. Proroci su osu -divali dru tvo zbog otpadni tva. Tako. Aristotel je pi -sao da bi bilo cudno kad bi neko rekao da voli Boga. Jeremija po cenu ivota o tro istupa protiv politickih fanatika. a oni su iveli u luksuznim dvorcima. vec tra i moralnu cistotu. Jehova ne pridaje znacaj spolja njim formama kulta i rituala. Dogadaji su ubrzo pokazali kako je njegovo stanovi te bilo is -pravno i razumno. u novovavilonskoj haldejskoj dr avi i u Egiptu sa -cuvale su se ogromne arhive s dokumentima i natpisima u grob -nicama. biblijska istorija sastoji se sa -mo od kratkih hronicarskih zapisa. veoma revolucionarne. a jevrejskom dru tvu prorokovali propast i patnju ako se ne vrati na put istine. Njihovi moralni ideali. na stenama i u hramovima. Ropstvo je u Hananu postojalo od pamti -veka. ne shvatamo politicke i psi -holo ke motive ratova. ugovora o prijateljstvu i diplomatskih poteza. izvr ili su neprolazan uticaj na evropsku kulturu dva sledeca milenijuma. svetlosti i mraka. Ti duhovni predvodnici. 11 mnogim slucajevima ne doznajemo ta ih je navelo na ovakav. metodom korelacije moguce je bilo objasniti ne samo dotad nepoznate uzrocne veze mnogih biblijskih podataka. Biblijska istorija Izrailja i Judeje svodi se na hronicarsko nabrajanje careva i na ocenu njihove vladavine s gledi ta jeho -vizma. Isa -ija odvraca cara Ahaza od dovodenja Asiraca u pomoc protiv izrailjsko-sirijskog saveza.. Kao to smo vec vi e puta utvrdili. Proroci su bili i dalekovidi politicari. U Vavi -loniji i Asiriji. moralnog pada i korupcije. Ideje proroka bile su.

.

kao to Biblija priznaje "vratio se u svoju zemlju". pobedom se razmecu obe stra -ne. Arheolo ka otkrica izvr ena u Egiptu i Mesopotamiji na zapanjujuci nacin potvrduju verodostojnost i tacnost pomenutih biblijskih tekstova. Za vreme Joramove via -davine. pre na e ere. Kao to iz ovoga vidimo. Zato cemo se ograniciti samo na neka naj -va nija i najneverovatnija. Za taj dragoceni spomenik Klajn je ponudio Arabljanima cetrdeset dolara. Tada je Joram u savezu s carem 392 Zenon 3(psit£ovs/<i edomskim i carem judejskim krenuo protiv pobunjenika. Zahvaljujuci proracunima izvr enim na os -novu persijskih dokumenata. Po to su se iseljenici nekoliko mese -ci pripremali za put. Godine 1868. Potpalili su ispod njega vatru i polivali ga vodom sve dok se nije raspao na ko -made. U sledecim redovima natpisa pobedonosno saop tava da je razbio napadace %ko da "Izrailj zauvek propade". Na njemu vidimo egipatskog bo -ga Amona kako vodi na konopcu 156 jevrejskih zarobljenika. da bi umilostivio boga Hemosa. Pre nego to je kupovina izvr ena. Knjige Nemijine i knji -ga proroka Isaije. mo emo smatrati da je taj rat stvarno bio ru ilacki. Samo ulaganjem ogromnog truda i sredstava francuski arheolozi uspeli su da ih otkupe i ponovo sastave dragoceni kamen. ne bi shvatio njenu uzrocnu povezanost s politikom susednih velikih sila. ali ipak nije . Biblija ka e da je Kir jo prve godine posle osvajanja Vavilona dopustio Jevrejima da se vrate u Jerusalim. Svaki od njih predstavlja jedan od gradova koje je Sisak osvo -jio i opljackao. Iz natpisa na njemu proizlazi da je Misa u pocetki stvarno trpeo poraze. nemacki misionar F. Za lak e razumevanje tog problema vredi navesti jedan od lak ih primera takvog preracunavanja. Tu tajanstvenu napomenu razjasnila je tek arheologija. prineo mu na rtvu svoga sina. Ispada da faraon u pljacka . koje su zatim prodavali kao amajlije. Jeremije i Jezekilja. Oslanja se uglavnom na prvu i drugu Knjigu o carevima i dopunjeno podacima iz Knjige Jezdrine. Biblija tvrdi da su saveznici potukli cara Misu i potpuno opusto ili nje -govu zemlju. 27). car moavski Misa digao je bunu protiv Izrailja i prestao da placa nametnuti danak. Zato je poglavlje koje se odnosi na dva jevrejska carst -va me avina sastavljena od podataka iz raznih istorijskih izvo -ra.391 izrailjski i judejskih careva kao i va ni datumi u istoriji jevrejskog naroda. doznale su za to francuske vlasti i ponudile vlasniku hiljadu i pet stotina dolara. Zato je cudno izgledala primedba da pobednici "brzo oti -do e odande i vrati e se u svoju zemlju" (Druga knjiga o care -vima. U na oj prici ne bi imalo smisla ponavljati maglovita i lakonska biblijska saop tenja^ bez pozivanja na bogati materijal koji nam pru a arheologija. Citalac ne bi stekao potpunu sliku o jevrejskoj istoriji. prvi talas povratnika nije mogao da krene za Jerusalim pre proleca godine 537. znamo da se to dogodilo krajem godine 539. a sadr i i podatke iz sa -cuvanih svedocanstava Mesopotamije i Egipta. Danas se on nalazi u Luvru. Po to Joram nije konacno pokorio zemlju Moavsku i. pokorio je zemlju Moavsku i cetrdeset godina posle toga izvlacio od svoga vazala ogroman godi nji danak od sto hiljada ovnova. A. Najveci car Izrailja. Amrije. U ru evinama hrama u Karnaku otkriven je bareljef na kome je ovekovecen taj pohod. Tada su Arabljani do li do zakljucka da taj kamen mora imati neku magicnu moc. i zatvoriv i se u tvrdavu Kiraraset. Tih otkrica ima tako mnogo da se ovde ne mogu sva navesti. pre na e ere. Iz spiska tih gradova doznajemo zanimljiv poda -tak koji Biblija sasvim precutkuje. 3. Biblija govori da je pet godina posle podele jevrejskog carstva faraon Sisak upao u Judeju i opljackao Jerusalimski hram. Klajn otkrio je istocno od Mrtvog mora ogroman kamen od plavog bazalta s urezanim nat -pisom na moavskom jeziku.kom aru nije po tedeo ni svoga ticenika cara Jerovoama i da je pusto io i zemlje novoosnovanog izrailjskog carstva.

.

Ahav je morao biti svestan sve vece moci Asirije. a deset izrailjskih plemena odvedenih u Mesopotamiju. U takvim uslovima nije bilo u njegovom interesu da Sirija. cupove i kotarice. Car gordo sto -ji. a njegova silna vojska prinudno je svedena na pedeset konjanika. dobijeno od njega. obhodio se prema njemu veoma blago. Car Ahav naneo je vladaru Damaska Ven-Adadu strahovit poraz i zarobio ga. jer kad su se Asirci vratili u svoju zemlju. ali oci -gledno nije zauzeo grad. bikove i legendarnog jed -noroga. pred -stra a Izrailja protiv buduceg asirskog napada.n. Najvece uzbudenje u naucnom svetu izazvao je takozva -ni "crni obelisk". to jest oko 842. U svetlu tih novootkrivenih cinjenica. majmune. kamile. dobrovoljno se predao Asir -cima plativ i ogroman danak u zlatu i srebru. U Bibliji nailazimo na dogadaj koji je dugo vremena bio potpuno nerazumljiv. carsko ezlo i balsamovo drvo. Povorka robova nosi mu skupoceno blago: slonovu kost. Damask je uspeo da se od -brani. Natpis ispod te scene ovako glasi: "Danak cara Jaui iz Bit Humri (to jest iz car -skog doma Amrijevog): srebro. koji je ubio Ahava i Jezavelju. Posledice te ku -kavicke politike bile su kobne. kad je izbio novi rat sa Salmanasarom. god. godine pre na e ere. Iz teksta njegovog natpisa mo emo za -kljuciti da je rat ostao nerazre en. Tek posle nekoliko godina natpis je uspeo da procita Englez Ravlinson. Sve strane tog cetvorougaonog stuba od crnog bazalta pokrivene su bareljefima i natpisima s klinastim znacima. zlato. antilope. Osecalo se da se iza te velikodu nosti. biblijski zapis po -stao je jasan. jer se vratio u Ninivu i pet godina nije zapocinjao nove ratove. deset bojnih kola i deset hiljada pe aka. Izrailj je na kraju postao plen Sargona II. Samarija je ra -zorena. 394 Biblija precutkuje cinjenicu da je Juj bio asirski vazal." Iz drugog teksta vidi se da je Juj uru -cio danak osamnaeste godine Salmanasarove vladavine. Oslabljen borbama sa svojim prirodnim savez -nikom. nestalo je u izgnanstvu bez traga. sklopio s njim mir i pustio na slobodu. Ali to nije bio cvrst savez. poceo je opsadu Damaska. "Crni obelisk" nam je tako pokazao koliko je bila kratko -vida i pogubna politika izrailjskih uzurpatora. Jo jedan bareljef prikazuje Salmanasara. bude uni tena. Naprotiv. posadio ga na svoja ko -la. mora skrivati neka tajna. zlatna vedra. Pobiv i dvadeset i pet hiljada neprijateljskih vojnika. Kao dalekovidi dr avnik. zlatna ca a. Sirija. Ali uprkos onda njim obica -jima nije ga ubio niti je opusto io njegovu prestonicu. a na drugom mestu vodi mu na konopcima ivotinje: slonove. Na jednoj strani vidi se lik cara Salmanasara III sa svojom svitom. neobicne za Ahava i onda nja vremena. zlatni pehari. . zlatne cinije. Posle dugih i estokih borbi s Damaskom. Misa je utoliko bio u pravu to se tada zaista oslobodio dugogo -di njeg ugnjetaca. Zagonetka je re ena kad je otkriven natpis asirskog cara Salmanasara III (859 825.e. bale tkanina. To je bila odmazda za to to je Juj izdao antiasirijski savez sklopljen s Aramejcima i. ali nije bio pobeden. dok se Ahav povukao iz borbe s velikim gubicima. olovo. izabrao je jedinu razumnu politiku: sa -vez s pobedenim protivnikom. otkopao iz ru evina asirskog grada na brdu Tel Nimrud. koji je engleski arheolog Lejard godine 1846. l tada se ispostavilo da je taj ponizni lik iz -railjski car Juj.). a pred nogama ponizno mu se klanja neki dostojanstvenik u bogato vezenom plastu.doneo re enje. Izrailj je za vladavine Joahazove pretrpeo potpun poraz. stari sporovi izmedu Izrailja i Sirije ponovo su buknuli i Ahav je poginuo u jednom od broj -nih okr aja. nazvao ga bratom. protiv mocne Asirije morala se boriti sama i bila je pobedena. izdata od svoga saveznika. Vladar mocne dr ave sa op tava da je odneo pobedu nad savezom dvanaest careva medu kojima su bili i Ven-Adad i Ahav. Ali je asirski natpis otkrio razlog zbog cega je car Damaska upao u Izrailj i opusto io njegove gradove. p.

Ali najva niji nalaz bio je car -ski dvorac Ahava i Jezavelje. a zatim unuk Ahaz. ljiljane. U prostranom dvori tu nalazile su se tri radevine. grad obnovih i ucinih ga lep im no to je bio. 15): "l udaricu kucu zimnu i let -nju kucu. Tek arheolo ka istra ivanja u ru evinama Samarije po -kazala su da to nije ba savim legenda." Biblija u tri navrata istice rasko koja je navodno vladala u carskom dvorcu u Samariji. ali nije odbacena mogucnost da je za cara napravljen izuzetak. Te ko je bilo pretpostaviti da je tu rec o Sargonu. bili su zapanjeni. U Drugoj knjizi o carevima (15." Najzad. gubavcima. ili Rama Rahel. Vec na samom pocetku nailazimo na intrigirajucu zagonetku vezanu za razumnog i tra -gicnog cara Oziju. ali zidovi i name taj bili su ukra eni tako ogromnom kolicinom tih plocica da je svakako mogao ostavljati takav utisak. Po bibli -jskim propisima. Bila je opasana zidinama debelim preko tri metra. Ko je i za to sagradio tvrdavu u blizini prestonce? Sve ukazuje na to da ju je podigao za sebe car Ozija. kule i cisterne za cuvanje ki nice. Razumljivo je to je taj fantastican podatak smatran jed -nim od brojnih primera bujne ma te. u Psalmu 45. 3. toliko svojstvene narodima Istoka. nailazimo na pomen o "dvorima od Minijske slonove kosti". to jest posle trogodi nje opsade. Kad su arheolozi poceli prosejavati kr . Dvorac dodu e nije bio sagraden od slonove kosti. U dvo -ri tu su se nalazili kameni zidovi u Bibliji pomenutog bazena u kome su oprana okrvavljena Ahavova bojna kola. godine ekspedicija engleskih i ame -rickih arheologa izvr ila je tamo sistematske radove na iskopa -vanju. pogotovu to se tri stiha pre toga pominje Salma -nasar." Biblisti i arheolozi su pretpostavljali da je Ozija iveo u podzemnim prostorijama svoga dvorca. Naselih ga ljudima iz zemalja koje osvojih.Sargon se u Bibliji pominje samo jednom i to u vezi s pobunom u gradu Azota. govori Gospod. Na jednoj od njih su sa zadnje strane bila tajna vratanca kroz koja se iz tvrdave moglo neopa eno izaci. Le ao je na zapadnom obronku gorskog vrha odakle se moglo videti Sredozemno more. 5) doslovno citamo: "A Gospod udari cara. Postavih im namesnika i nametnu danak kakav placaju svi podanici Asirije. opekama i kamenju. Ostavi -mo sada Izrailj i predimo na Judeju. lavove. dok su u njegovo ime vladali najpre njegov sin Jotam. istina. Grad je osvojio tek njegov naslednik Sargon posle dve godine svoje vladavine. U Prvoj knjizi o carevima (22. za koji neki naucnici <Bj6ujsl(e legende misle da je bio napisan kao svadbena himna za Ahava i Jeza -velju.. i ivlja e u odvo jenom domu.. sfinge i fe -nicke idole. papiruse. srne. Na njima su se videli bareljefi koji su pred -stavljali lotose. Ispod razvalina otkriveni su temelji odbrambenih zidina. i nestace velikih ku -ca. U ru evina -ma je nadena upadljivo velika kolicina . U tome natpisu Sargon saop tava: "Opsedah i osvo -jih Samariju i odvedoh u ropstvo dvadeset i sedam hiljada dve stotine i devedest stanovnika. kao "car Asirski". To mi ljenje moralo je biti odbaceno kad su u naselju Rama. Amos proro -kuje (Knjiga proroka Amosa. do 1935. ali je umro posle godinu dana. pre na e ere. Pokazalo se da je Salmanasar zaista otpoceo opsadu Samarije. te bi gubav do smrti svoje. Na hiljade odlomaka plocica od slonove kosti le alo je u pepelu. od pedeset bojnih kola. nije bilo dozvoljeno da osta -nu u Jerusalimu. a kao to se mo e zakljuciti iz ocuvanih tragova. Nacinih od njih carski korpus. orkrivene ru evine neke tvrdave koja se ne pominje ni u jednom istorijskom izvoru. Tek je otkrivanje natpisa na zidu carskog dvorca u Hor -sabadu ucii4o sumnjama kraj. i propa ce kuce od slonove kosti. 39) citamo da je Ahav sagradio kucu od slonove kosti. Od 1931. palme. Na osnovu tih podataka moglo se utvrditi da je Samarija pala godine 721. kapije su bile izlivene od bakra ili bronze. Osvajac Samarije pojavljuje se anoni -mno.

.

U pricama Staroga zaveta mi se veoma cesto pojavlju -je kao simbol zaraze. He -brejski jezik natpisa nesumnjivo potice iz Jezekijinih vremena. kojim je voda sa izvora Giona tekla pravo u Jerusalim i slivala se u cisternu. Ne iznosi. Sa tima sedeci u blatu i vodi. uz slabi plamicak svece. Do kolena u mulju i vodi. odustav i privremeo od opsade Jerusalima. Sada razumemo za to Biblija mesto Ozijinog prebivali ta naziva "odvojenim domom". Osim toga. grupa arabljanskih decaka igrala se kraj jezerceta Siloe. Jedan od njih upao je u vodu i doplivav i do druge obale otkrio u steni uski prolaz. razloge zbog kojih je morao da odustane od opsade. pribli iv i se jedni drugi -ma na udaljenost od tri lakta. a verovatno je bio i zatrpan kr em po to se pokazalo da za grad predstavlja opasnost. Posle pada Samarije. Kad su najzad probili tunel. Biblija ka e da je Jezekija naredio da se u steni usece novi kanal. Iz toga bi proiza lo da je Sanherib morao da prekine opsadu Jerusalima po to mu je vojsku desetkovala neka stra na zaraza. Rad je bio neobicno te ak. kroz koji se uvukla Davidova vojska. u znak radosti udarali su pijuci -ma o pijuke. Judeja je bila svesna opasnosti koja joj preti od Asirije. kroz tanki zid zaculi svoje glaso -ve. Car Jezekija groznicavo je ojacavao zi -dine Jerusalima i u skladi te gomilao oru je. krenu -la protiv Egipcana. s mukom su doprli do polovine kanala. Naucnici su razmi ljali ta se zaista krije iza toga cuda. Srecemo ga u Bibliji. ^Kako to cesto biva. Bio je to kanal du ine pola kilometra koji je zaobilaznim putem vodio kroz krecnjacku stenu do zapadnog dela grada. Nesrecni car nije bio prinudno zatvoren kao ostali gubav -ci. nije vi e bio podesan. U jednom od svojih natpisa asirski car Sanherib posred -no sam priznaje da nije zauzeo Jerusalim. pokazalo se da je trebalo zao -bici u steni izdubljene grobnice Davida i Solomona. pokazivao je na dramatican nacin kako su radnici pijucima dubili stenu sa dve suprotne strane i. na jednom fragmentu urezan je lik bradatog mu karca koji sedi. Pobrinuo se i za snabdevanje grada stalnim dotokom vode. Po to su samo bogovi i carevi pri -kazivani u sedecem polo aju. Tada su asirski logor napali poljski mi evi i toliko izgrizli tetive lukova i ko ne delove naoru anja da su se bespomocni vojnici morali povuci iz borbe. Hvali se dodu e da je opusto io Judeju i od Jezekije uzeo danak od trideset tale -nata zlata i trista talenata srebra. nema sumnje da je trvrdava bila carsko sedi te. Tekst koji je delimicno o te -cen. Stari kanal Jevuseja. Tek godine 1880. Ali se konacno napor isplatio. Izgleda da nam re enje te zagonetke pru a grcki istoricar He -rodot. Nekoliko mladih nemackih arhitekata prihvatilo se istra ivanja tajanstvenog kanala. Njegov poraz Biblija predstavlja kao cudo. morao je da kopira slovo po slovo. nar -avno. cime bi u tedeli preko dvesta metara mukotrpnog rada. odakle je zahvaljujuci blizini prestonice mogao vr iti nadzor nad dr avnim poslovima. Posle detaljnog pregleda topografije toga mesta. "slobodnim domom" ili "domom slo -bode". Jedan od njih se oklizn -uo. a voda je prvi put potekla iz izvora u grad. vec je u ivao relativnu slobodu u svom izdvojenom dvorcu. Jezikijino delo otkriveno je sasvim slucajno. Na vest o otkricu. naden je nepobitan dokaz da je to bio Jezekijin kanal. Andeo koga je poslao Jehova pro ao je kroz neprijateljski logor i pobio sto osamde -set i pet hiljada asirskih vojnika. u Egiptu i u Meso -potamiji.figurica boginje Astarte. pao u vodu i tada je primetio neki tajanstveni natpis na zidu. jer se pokazalo da je natpis veliko otkrice. ali priznaje da je judejskog cara zatvorio u prestonici "kao pticu u kavezu". a upravo njega su proroci optu ivali za upra njavanje kulta fe -nicke boginje. Mo da tu hipotezu potvrduje i cinjenica da je engleski arheolog . Jedan egipatski sve tenik ispricao mu je da je Sanheri -bova vojska. doputovao je u Jerusalim engleski orijentalist Arcibald Sajs da prepi e natpis. Godine 1800. Arheolozi su se pitali za to rad -nici i pored velike urbe nisu bu ili stenu u pravoj liniji.

.

dok na kraju nije navukao na sebe propast. prsten sa urezanim imenom faraona Psametiha l i pecat njegovog sina Neha dokaz su koliko je jaka bila egipatska penetracija na tim prostorima.ao u Karkemi u? Vuli se odjednom prisetio jednog Herodotovog odlomka iz koga se vidi da je u Apolonovom hramu u Branhidaju. kipovi egipatskih bo anstava. Pod jednog od prigradskih ku -ca bio je pokriven slojem pepela u kome su le ale stotine strela. l hra -na mu se jednako dava e od cara svaki dan svega veka njego -va do smrti njegove. daleko od svoje domovine. Na njemu se vidi reljef s figurom Gorgone okru ene ivotinja -ma: konjima. pet njegovih sinova i osam Judejaca koji su <Bicfijs/(e legende 393 I* sacinjavli njegovu pratnju i poslugu. Medu tim carskim senkama zavr io je svoj ne -srecni ivot i judejski car Joahin. tit je morao da pripada grckom najamniku koji je posle razaranja Gaze verovatno pre ao u fa -raonovd slu bu i zatim poginuo u Karkemi u. S druge strane. Veliki engleski arheolog Vuli izvr io je u ru evinama toga grada istra ivanja i nai ao na dra -maticne tragove te cuvene bitke. imao svoj presto i svoje odaje u dvorcu. Na kraju su napadaci pobe -dili i pretvorili kucu u prah i pepeo. kolebao izmedu lojalnosti prema Egiptu ili prema Asiriji. Na spisku se nalaze i ju -dejski car Joahin. a njegovi sunarodnici ubili kao otpadnika. 39S Iz polo aja tih ostataka proistice da se borba vodila od odaje do odaje. Asirski tekstovi na tablicama s klinastim pismom svedoce da je hetitski Karkemi bio vazalni grad Asirije. Kao to znamo. U ru evinama grada Lahisa naden je pecat s natpisom: "Svojina Godolije koji je postavljen nad domom (nad Judejom)". uz estok otpor branilaca. i namesti mu presto vi e prestala drugih careva koji bejahu kod njega u Vavilonu. istorijs -ka licnost. u bici s Haldejcima kod Karkemi a fa -raon Neho pretrpeo je te ak poraz. Najvi e strela bilo je nagomilano pred ulazom u pojedine odaje. U vezi s vavilonskim ropstvom utvrdili smo da su neki judejski iseljenici u tudini stekli imetak. Kad je na asirski presto stupio car Evil-Merodah pustio je Joahina iz tamnice i dozvolio mu da ivi u carskom dvorcu. jelenima i zecevima." Godine 1933. Ovom prilikom vredno je navesti jo jedno zanimljivo otkrice. osvecen plen koji je faraon Neho osvojio u Gazi u ko -joj su slu ili jonski najamnici. Kako se grcki tit na . i on jeda e svagda s njim svega veka svojega. odlomljeni vrhovi kopalja i komadi plomljenih maceva.Strejci u okolini grada Lahisa otkrio masovnu grobnicu u kojoj je nadeno dve hiljade mu kih skeleta. psima. kao i Jerusalim. u Vavilonu je ivela acica zarobljenih careva. Kako proizlazi iz tih doku -menata. U vavilonskim dokumentima nadena je i potvrda biblijskih podataka o judejskom caru Joahinu. koga je Nabukodonosor od -veo u ropstvo. Bile su iskrivljene od udaraca o kamene okvire i metalne okove vrata. Drugi nalazi daju nam poucan uvid u tada nje politicke intrige. Medu oru jem Vuli je na ao grcki tit pokriven bronzom. U Drugoj knjizi o carevima (25. Faraon Neho je sramno izdao svoje pristalice i krenuo u odbranu Asirije protiv Nabukodonosora. Svaki je dobijao svoje dnevno sledovanje hrane. Zahvaljujuci arheologiji uverili smo se i u to da je u Bibliji pomenuti Godolija. 28-29) citamo: "l lepo govori s njim. u vavilonskoj arhivi nadeni su zapisi upra -vitelja dvora o izdavanju sledovanja namirnica raznim licnostima koje su bile na carevom izdr avanju. koga je Nabukodonosor imenovao za name -snika Judeje. u blizi -ni Efesa. l promeni mu haljine tamnicke. Ocigledno je da se Karkemi . To je na zapanjujuci .

Jevreji su bili zauzeti iskljucivo svojim poslovima. do izbijanja ustanka Makabejaca godine 168. Sredi te toga preporoda prosvete i humanizma postala je Aleksandrija. u ono vreme va ecu. posle krvavih borbi. mala verska zajednica. Persija je prestala da postoji. a dr avu su podelili medu sobom njegove vojskovode. potomcima izbeglica iz va -vilonskih vremena. Od 332. Podlegali su joj narocito naseljenici u Ale -ksandriji. <ad jevrejski narod nadnela se sasvin drukcija. Biblija prelazi cutke preko ogromnog razdoblja jevrejske istorije koje obuhvata dvesta ezdeset i pet godina: od vreme -na Nemijine obnove jerusalimskih zidina. takozvana Septuaginta. Uz pristanak persijskih careva. Nastala je epoha helenizma. knji evnosti i umetnosti. dokument koji je trebalo da do 400 ka e da samo u Mojsijevoj religiji le i izbavljenje i dobro Je -vreja. nastale su tri dr ave: Egipat pod vla cu Ptolomejaca. takozvani dijadosi. godine 433. do 331. vrtova i ovaca. pre na e ere Ptolomej l pripaja Judeju svo -joj dr avi. Iz njihovih redova izlazili su naucnici. Stanovnci brdovite. Mladi pobednik krenuo je na Egipat i osvojio ga bez otpora. Makedonski car Aleksandar odneo je kod Isa odlucujucu pobedu nad vojskom Darija III. . docnije ce se pokazati da su posledice tog postupka bile neobicno znacajne. Judeja je predstavljala sicu nu. mno -go strasnija opasnost od sile i ugnjetavanja. Neproverena legenda ka e da je uz put posetio Jerusalim da se pokloni Jehovi. Veliki broj Jevreja nije se mogao odupreti nadmocnim dra ima helenizma. Firma je za svoje posredni tvo uzimala. ugovori o pozajmici i potvrde o polo enoj kauciji za zatvorene du nike. Do li su do uverenja da su Jevreji neprestano izneveravali Jehovu. Zahvaljujuci njemu nastao je grcki prevod Biblije. Tako je Biblija postala veli -ka optu nica careva i naroda. kr ili nje -gove naredbe i zato bili ka njavani. istoricari i pesnici. Sve tenici i pis -meni ljudi o ivljavali su svoju pro lost i prikupljali dokumente koji bi trebalo da razjasne uzroke narodnih nesreca. Na taj nacin. Ali sve te istorijske dogadaje Biblija precutku -je. izdvojene Judeje nisu bili svesni da stup -aju u novu eru istorije covecanstva. buducu pre -stonicu nauke i umetnosti. kanala. pre na e ere. godine pre na e ere novi vladar sveta osniva na jednom od rtova delte Nila Aleksandriju. bila je to teokratska dr avica kojom su upravljali sve tenici. visoku naknadu od dvadeset procenata. Medu potpisi -ma na tim aktima ima mnogo jevrejskih imena. to govori da je veliki broj iseljenika iveo u prilicnom bogatstvu. pre na e ere. epoha tolerancije. slobode duha. Stari zavet je bez sumnje u to vreme dobio svoj dana nji redakcioni oblik. bolje reci. zabacenu provinciju ogro -mnog persijskog carstva. Mo e se pretpostaviti da se za to vreme nije dogodilo ni ta zna -cajno. S vremenom su se toliko helenizovali da su zaboravi -li hebrejski jezik i govorili samo grcki. Izolovani od ostalog sveta. sve ih intelektual -nih strujanja i procvat nauke. sadr ana je iva i iroko razgranala di -plomatska delatnost te judejske porodice. daje ista prava kao i Grcima i Egipcanima. pisanih klinastim pismom na glinenim tablicama.nacin po -tvrdila arheologija kad je americka ekspedicija prona la u Nipuru deo arhive bankarske firme "Mura u i sinovi". Tu su ugovori o za -kupu zemlje. pre na e ere. Kao to cemo videti. a na njenim prostorima nastala je velika grcka imperija. Sirija pod vla cu Seleukida i Makedonsko carstvo pod vla cu Antigonida. Godine 333. Godine 320. Ptolomej II stvorio je sjajnu zbirku rukopisa koja je sadr avala duhovna dostignuca minulih vekova. pre na e ere nastupio je prelom u poretku onda njeg sveta. U sto i pedeset dokumenata. Aleksandar Veliki umro je godine 323. Jevrejima. kupoprodajne transakcije. koji su sticali slavu i dobijali priznanje sveta.

"Sve tenici nisu vi e slu ili oltaru. prezrev i svetinju i zanemariv i rtve. 402 Zenon 2(psidbvs%i Antioh V Evpator. napisana je na hebrejskom. odu . pre na e ere voda ustanka Juda u ao je u Jeru . Ali u Jerusalimu je jo postojala mocna stranka ortodok -snih Jehovinih sledbenika koja se estoko suprotstavljala tudin -skoj invaziji. Mlado pokoljenje Jevreja. po imenu jednog od Matatijinih predaka. Vernici koji su kr ili drakonske naredbe osudivani su na mucenje i mucenicku smrt. U hramu je silom za -veden kult Zevsa Olimpijskog. to znaci da je bio va spitan u helenistickoj sredini. Makabejci su bili pora eni. za -branjeno je prino enje rtava Jehovi. pre na e ere odneo je sve blago iz Jerusalimskog hrama." Cak je i pobo ni i revnosni prvosve tenik Jazon optu en za bezbo nost i sklonost novoj jeresi. Posle vi e od sto godina Judeja je dospela pod vlast Seleukida. cak im je priznao izvesnu autonomiju. vec su. pre na e ere Antioh III odneo je pobedu nad Ptolomejom V i zauzeo celu Palestinu. Videv i uzaludnost na pora svoga oca. U bliskom sused -stvu Jerusalima nastajale su grcke kolonije.anom silom da ugu i ustanak. koji je odlucio da u svojoj dr avi iskoreni sve dru -ge obicaje i vere. Naravno da je cesto dolazilo do o trih sukoba iz -medu te dve dru tvene grupe. klasicnim grckim jezikom. Jonatan i Simon. U svetom Jehovinom gradu grcki obicaji su toliko ojacali da. novi car je vratio Jevrejima slobodu ispoveda nja vere. l drugu knjigu je napisao palestinski Jevrejin.* Od toga vremena u Judeji je vladala Makabejska dinasti -ja. ali Makabejci se nisu zadovoljili tom polovicnom nezavisno cu. do ao je s velikom oru . do 135. ali se do na eg vremena sacuvala samo u grckom prevodu.Ogromni talas grckog uticaja prodro je i u Jerusalim. a kad su zbog toga izbili neredi. nedaleko od Vitlejema. Junacka borba ustanika bila je tako estoka da se vojska Seleukida morala povuci iz mnogih palestinskih gradova i godine 164. slavljenje sabata i obrezi -vanje dece. Godine 195. da je u samom srcu grada sagradena arena u kojoj se. zavr ila potpunom politickom nezavisno cu. a Samarija je posta -la znacajan administrativni centar novoga vladara. jer nisu mogli da se odu -pru jakoj grckoj konjici i jedinicama s bojnim slonovima. godine pre na e ere redom predvodili njegovi sinovi Juda. bezbo nim igrama i bacanju di -ska.evljavalo se grckom knji evno cu. pre na e ere.. poru io njegove odbrambene zidine i odveo u rop -stvo veliki broj stanovnika. pod pretnjom smrtne kazne.. hitali da uzmu uce ca u macevanju. Godine 168. Judina braca. takmicila polunaga jevrejska mla -de . godine 142. Kod Vet-Zaharije. ponovo su povela borbu koja se. Jonatan i Simon. opijeno klimom novog vremena. Prva knjiga. Grad je dugo vremena bio po -pri te intriga. filozofijom i jezikom.alim i ponovo zaveo u hramu kult Jehove. melodija grcke poezije i polet filo -zofskih ideja nadvladali su pevanje psalama i stegu ritualnih propisa. koju jevrejski istoricar Josif Flavije naziva Hasmonejskom. Kult zdravog i lepog tela. sin Epifanov. iz pera nepoznatog palestinskog Jevrejina. kako to ka e autor Druge knjige Makabejske (4. po uzoru na grcke atlete. Otpocela je vlast terora i progona. . Najzad je buknuo jevrejski ustanak pod vodstvom sve tenika Matatije. Na presto je stupio Antioh IV Epifan. fanaticni poklonik grcke kulture. 14) . poslao je u Jerusalim svoga vojskovodu koji je ognjem i macem opus -to io grad. Do lo 401 je do toga. zvani **' Makabejci. Povest tih junackih borbi kazuju nam dve Knjige Maka -bejske. nemira i politickih borbi. koji su od 165. Ali u lo -vi kapitulacije bili su neocekivano blagi. lepim.

.

koji je brzo pokorio Palestinu i godine 136. Bila je veoma bogata. Cuvena po svojoj okrutnosti. godine na e ere. Bila . na potresan nacin opisao je Josif Flavije. Ustanici koji nisu pali u borbi. nove ere stigao je Tit sa silnom vojskom i zapoceo opsadu Jerusalima. X rimska legija ezdeset godina je logorovala na jerusalimskim ru evina -ma. Hiljade jevrejskih zarobljenika legionari su pobili ili ve ali na krstove. Na celu ustanicke vojske. PATNJI l PRAVEDNIM BO JIM PRESUDAMA 407 SREDOZEMNO i J O JUNAKINJI JUDITI. Jo je vavilonskim ropstvom i bekstvom Godolijinih ubica u Egipat otpocela takozvana dijaspora ili rasejanje Jevreja po celom svetu. Stanovni tvo se branilo nevidenom hrabro . Josif Flavije citi -ra grckog geografa Strabona: "Jevreji se naseljavaju po skoro svim gradovima i na celom svetu nije lako naci mesto gde ne ive predstavnci toga plemena. Tit je naredio da se sravne sa zemljom oni delovi koji su izbegli pogrom. a Jevrejima i sledbe -nicima Hrista pod pretnjom smrtne kazne bilo je zabranjeno da ulaze u razru eni grad. ekspedicija izraelskih arheologa otkrila je u jednoj od pecina kraj Mrtvog mora kosti i dokumenta posled -njih ustanika koji su tamo izginuli. Ubrzo je zavladao Jerusalimom i velikim delom Palestine. do 138. Grcku i Malu Aziju. Zbog obe ca cenja svetoga mesta i zabrane obrezivanja dece. preziruci smrt. EST BIBLIJSKIH PRICA O JUNA TVU. zvani Bar Kohva. ni ta manje tragicna i herojska od one koju opisuju biblijske knjige. Ljudi su padali po ulicama od gladi. nalazila se u Aleksandriji. eleci da slikovito predstavi razmere dijaspore. koja je za kratko vreme nara -sla do pola miliona vojnika. Tragediju koju je grad pre iveo. a pre svega u Ale -ksandriji. Na mestu gde se nalazio hram. dogadalo se cak da su majke jele svoju novorode -ncad. Prvo sredi te dijaspore u Vaviloniji odr alo se do kasnog srednjeg veka. osvojio poslednju ustanicku tvrdavu Betar. Posle ustanaka Makabejaca i Bar Kohve. Nova jevrejska dr ava nije dugo postojala. uzdizala se statua Jupitera. koja je brojala gotovo sto hilja -da Jevreja. Za persijskih i grckih vremena prisilno izgnanstvo pretvorilo se u dobrovoljnu emigraciju. car Hadrijan podigao je "Knjige Makabejske Jevreji ne priznaju za svete. Najveca zajednica. Godine 70.cu. godine 132. Od 117. oterani su u rop -stvo ili pobegli u Vavilon. Hadrijan je doveo iz Britanije svoga vojskovodu Julija Severa. U judejskom gradu Vetuliji ivela je udovica po imenu Judita. Rabin Ben Akiba docekao ga je kao Mesiju i nagovarao ga da se pro -glasi za cara Izrailja. Osvojiv i grad. nova epopeja. pre na e ere u Palestinu je u ao rimski vojskovoda Pompej i posle tromesecne opsade zauzeo Jerusa -lim. Dijaspora je postepeno obuhvatala i Kirenajku. tamo rimsku koloniju: Elija Kapitolina (Aelia Capitolina). Drugo znacajno emigra -ciono sredi te Jevreji su podigli u samoj rimskoj prestonici." Od tih vremena pocinje novo poglavlje jevrejske istorije. ali Rimokatolicka crkva ih je svrstala u kanonske tekstove. na e ere Jevreji su se ponovo digli na ustanak. Imala je njive.Godine 63. ali je na kraju podleglo nadmocnoj rimskoj sili. Bremenom je ugnjetacka i izrabljivacka politika postala tako nepodno ljiva da je u Palestini ponovo buknuo ustanak. kretali su u tudinu novi talasi izbeglica koji su znatno pojacavali ranije jevre -jske zajednice. U Egiptu je na -stala jevrejska kolonija na ostrvu Elefantini. stoku i mnogobrojnu poslugu. bolesti i iscrpljenosti. bio je Simon. Godine 1961. Tamo je ubijen ili je izvr io samoubist -vo Bar Kohva. Tako je jevrejskoj nezavisnosti do ao kraj i Palestina je po -stala rimska provincija kojom upravlja prokurator.

.

smaragda i drugog dragog kamenja. 408 Zerwn zadivljeno ju je posmatrao. Zatim se obukla u svecane haljine i stavila najdragoceniji nakit koji je imala u svojom atulici. Pobednici su zaplenili brojna stada ovaca. namazala mirisnom izmirnom i ukovrd ala kosu. Kad se povratio od prvog utiska. u pratnji dvorkinje koja je nosila me i-ne pune vina. Kad su u zoru Asirci zatekli svog vojskovodu mr -tvog. Posle smrti mu a ivot je za nju izgubio svaki smisao. srebro. blistao je od zlatnog nakita. umila se. zavila je u mre u protiv komaraca i stavi -la u putnu torbu. tri i po godine predavala se molitvi i samoodricanju. Obucen u purpurnu odecu. Vetulija se nije predavala i hrabro se odupirala osvajacu. obecavam da ce bog Izrailja postati i moj bog. uputila se u neprijateljski logor. Sutradan je Holofern priredio najsvecaniju gozbu. U gradu je nastala velika radost. Holofern se ne -izmerno obradovao i rekao joj: "Ako se obistini tvoje pred -skazanje. molitve i zvuk harfe. odgovorila je." Na -redio je zatim da se Juditi dodeli ugodan ator i tri dana are -dom pozivao je na bogate gozbe. peceno meso. zaustavila ju je neprijateljska stra a i odvela u ator svoga vojskovode. kao i veliku kolicinu zlata. a on. dato je Juditi kao nagrada za juna tvo. Pred pocinak. nestalo je u gradu vode.." Holefneru su se svidele te reci i naredio je svojim slugama da joj pomognu da ustane. Iskrav i se iz logora. u punom sjaju. Obucena u grube alobne haljine. "Kci sam Jevrejina". Divno obucena. Sve to je bilo licno vlasni . Zato sam odlucila: otici cu knezu Holofernu i odati mu tajnu kako ga mo e osvojiti a da ne izgubi nijednog vojnika. iza mre e koja ga je titila od komaraca. svalio se na postelju. posudu s uljem. Tri meseca su gradani Vetulije proslavljali pobedu uz igru. oru ja i odece. ali ih je uporno molio da izdr e jo pet dana. Bogobojno cu i primernim ivotom stekla je takvo po tovanje da su je ljudi u Judeji poceli smatrati za prorocicu. ocaran njenom lepotom.je cuvena i po zanosnoj lepoti. Ali Jevrejka nije htela da uzima necistu hranu i jela je samo ono to je dvorkinja donela iz Vetulije. Branioci grada estoko su ih gonili i priredili im takav pokolj da je samo nekolicina uspela da izvuce ivu glavu. Nesrecni gradani okupili su se pred dvorcem namesnika Ozije i potresno placuci preklinjali ga da se preda Holofernu. "Pobegla sam jer sam se uverila da ce moj grad biti razoren.. nije hteo da se preda dobrovoljno. Judita je pro -cenila da ce je cetvrtog dana zamoliti da posle gozbe ostane sa njim u atoru.. pesmu. njegovo zlato. Posle dvadeset dana opsade. na -pustiv i logor s neizmernim blagom i plenom otetim u Judeji. A za to vreme Judita je skinula albenu odecu. upi -tao je blagim glasom ta je dovodi k njemu.tvo Holoferna. Oziji se srce cepa-lo od bola gledajuci ljudsku patnju. Judita mu je tada njegovim macem odrubila glavu. Jednom se dogodilo da je u Hanan upala ogromna Nabukodonosorova vojska. s vojskovodom Holofernom na celu. Holofern je le ao u postelji. uhvatila ih je velika panika. pohitala je u Vetuliju i pokazala glavu omrznutog vojskovode svojim sunarodnicima. hleb i sir. U radosnom ocekivanju u ivanja popio je i suvi e vina i. magaraca i kamila. otpustila je svoju dvorkinju i ce -lu noc je u suzama molila Jehovu da joj pomogne u onome to je naumila. srebra. Kad se uspravila u svoj svojoj rasko noj lepoti. Ljudi su zahvaljivali Jehovi za pobedu i slavili junakinju koja je sa dva udarca odrubila nepri -jatelju glavu. drago kamenje i skupoce -na odeca. savladan tvrdim . Holofern joj se udvarao sve nasrtljivije. pa su se dali u bekstvo. smokve. Iz Jerusalima je do ao i sam prvosve tenik Joakim 409 . Preziruci vas. velika i prisutni u atoru povika e ushiceno: "Kako se mo e prezirati narod koji ima tako divne ene!" A Judita se tada pretvarala da joj je do lo nadahnuce i prorockim glasom najavi -la osvajacima potpunu pobedu nad Judejom. jer je verovao da ce im Jehova priteci u pomoc. Kad je u zoru silazila s brda na kome se nalazila Vetulija. Judita je kleknula i poklonila se do zemlje.

obukao se u alobne haljine. jer je drznik bio pod neposrednom za titom cara. Istovremeno je poslao pisma u sve krajeve zemlje s naredbom da se podani -ci obaveste da ene moraju slu ati svoje mu eve. Na zauzi -manje bratanice. odlucio je da se krvavo osveti svim Jevrejima koji ive u Persiji. Gosti su le ali na zlatnim i sebrnim posteljama oko stolova na podu poplocanom smaragdnim i belim mermerom. posuo glavu pepelom i lutao ulicama Suze glasno izra avajuci svoj bol i patnju. a ona je upozorila mu a na opasnost koja mu preti. Kad je to cuo Mardohej." Car odluci da zauvek napusti caricu. od Indije do Etiopije. Sledeceg dana pripremila je gozbu na koju je pozvala cara i njegovog doglavnika. Zaverenici su zavr ili na ve alima. Judita je ivela sto i pet godina. Aman se osecao nemocan. da razmisle ta da urade s tvrdoglavom enom. pa ce prezirati mu eve svoje govoreci: car Asvir zapovedi da dovedu preda nj caricu Astinu. izabrane devojke dvanaest meseci mazale su se izmirnom i drugim mirisima i bojom 410 Zenon 3(psu&vs/(i ulep avale lice. O tome je odmah obavestio Jestiru. Uva eni mu evi veoma se zabrinu e za mir u svojim domovi -ma. Aman je postao siguran u sebe i naredio da se podignu ve ala visoka pedeset lakata. JESTIRA -CARICA PERSIJSKA. Porucio joj je da stavi na glavu carski venac i da dode pred njega. Bila je Izrailjka. Istovremeno. Ubrzo zatim car je nare -dio da se po celoj dr avi nadu najlep e devojke i po alju u dvo -rac. a dan njene velike pobede progla en je za jevrejski praznik koji se otada slavi svake godine. zakone i verske obrede. Mardohej je postavljen na mesto dvorskog vratara i stekao takvo poverenje da je stra ario pred carskom lo nicom. A kad su bile spremne. okru ena po tovanjem i ljubavlju naro -da. Za svakim stolom sedeo je jedan od knezova. ali to niko nije znao.%ioderao je svoju odecu. a nad njima su razapeta raznobojna platna pricvr cena za mermerne stubove.da oda pocast junakinji i da ucestvuje u sveop toj radosti. nudeci jelo i pice. Trece godine svoje vladavine persijski car Asvir priredio je veliku gozbu. Tako je ugu eno opasno ari te enske bune. sedmoga dana gozbe car Asvir za eleo je da je poka e svojim gostima. l od danas ce kneginje Persijske i Medijske koje cuju ta je ucinila carica tako govoriti svim knezovima carevim. Razdiran besom. Asvir je toliko zavoleo Jestiru da se o enio njome i krunisao je za caricu. Asvir se silno razgnevi zbog njene neposlu nosti i odmah sazva savet od sedam persijskih i medi -jskih kne eva. Roditelji su joj umrli jo dok je bila dete i o njoj se starao stric Mardohej. Jer ce se delo caricino razici medu sve ene. na koja je . To je bio svemocni visoki cinovnik pred kojim su svi drhtali i padali na kolena. Samo Mardohej nije klecao pred njim. Na njegov nagovor Asvir je pot -pisao naredbu o istrebljenju svih Jevreja. Ali carica se uzjogunila i nije htela da poslu a naredbu mu a. Jednoga dana Mardohej je cuo njihov razgovor i doznao da kuju plan kako da ubiju cara. odlazile su u carevu lo nicu. po to imaju svoje posebne obicaje. a ona ne dode. Sluge su prinosile jelo i vino u posudama od cistoga zlata. Posle cetiri godine do ao je red na izuzetno lepu devo -jku Jestiru. Stolovi su bili postavljeni u dvori tu i u vrtu dvorca. niti mu se klanjao. te ce biti mnogo prkosa i svade. Gozba je neprekidno trajala sto i sedamdeset dana. Mardohej je stekao takav uticaj na dvoru da je poceo omalova avati carevog doglavnika Amana. a pri kraju car je na sedmodnevnu gozbu pozvao sve gradane Suze. a car se jo vi e vezao za svoju voljenu enu. To je dovelo do besa druga dva careva vratara. da ih za tite od sunca. Ali kad je doznao da je Mardohej jevrejskog porekla. Pozvao je sve knezove i dostojanstvenike Persije i Medije i namesnike zemalja koje je pokorio. bez obzira na njihovo bogatstvo i polo aj. Pod nadzorom odanog evnuha. velika a i dvorskih dostojanstvenika. Ponosan zbog te pocasti. carica Astina gostila je ene kne eva. jedan od mnogih izgnanika iz Jerusalima. u enskom krilu dvorca. i jedan od njih ovako rece: "Nije samo caru skrivila carica Astina nego i svim knezovima i svim narodima po svim zemlja -ma cara Asvira. Tada je Jestira odlucila da deluje. Po to je carica bila neobicno lepa.

.

to znaci "praznik sudbine". a medu njima i deset Amanovih sinova. Prijatno iznenaden. za to mu je pretila stroga kazna. Ali te noci car nije mogao zaspati. Sutradan je do ao Aman da tra i kaznu za Mardoheja. ne samo to je stra nu nared -bu povukao. pa je naredio svojim dvoranima da mu donesu stare dnevnike. poslao je svoga sina sirotom Gavelu. nji -hovog rodaka. mladi Tovija ga upita: "Odakle si. Tovija se obradova i saop ti radosnu vest ocu. Duboko uveren da car na njega misli. ali to bogatstvo nije koristio za sebe. nije se bunio protiv Boga. A Mardohej. Pun zahvalnosti prema Rafailu. sav besan od poni enja. vec mu je na ao i enu. U jednom od malih persijskih gradova. vec je dozvolio Jevrejima da se osvete svojim neprijateljima u celoj Persiji.. legao na zemlju. l mladi Tovija nije se razocarao. A Jestira je vec priznala mu u da je Jevrejka i Mardohejeva bratanica. pa da ga provedu na konju po uli -cama gradskim i vicu pred njim: ovako biva coveku koga car hoce da proslavi. ta da mu damo za nagradu. Aman mu odgovori: "Treba doneti carsko odelo koje car nosi. Tada je Asvir uvideo podmuklost Amanovu i cim se ovaj pojavio u dvorcu naredio je da da ga po alju na ve ala. ugledao je svetlost dana Tovija. koji mu preporuci da se dr i neznanog putnika. Narocito se posvetio odavanju poslednje po te i sahranjivanju umrlih Izrailjaca u skladu s propisima Mojsijeve religije. Za vodica u daleki grad Rages neiskusnom mladicu ponudio se andeo Rafailo u covecjem liku. pojavili su se evnusi s naredenjem da dode na gozbu kod cara. dobri mladicu?" Andeo mu odgovori da je od sinova Izrailjevih i da ide u Rages.. a podsmeh i porugu zlobnih i bezbo nih ljudi trpeo je s najvecim mirom. Tada ga Asvir upita ta treba da uradi coveku kome hoce da oda priznanje. pa je sad odlucio da nagradi svog vernog vratara.VERNI 1ZRAILJAC U ZEMLJI PERSIJSKOJ. Kad je odveden u asirsko ropstvo. da uzme od njega novac koji mu je nekad posudio. Molim te. povratio je vid njegov -om starom ocu. U takvom duhu odgajao je i svoga sina i dao i njemu ime Tovija. a kad su se vratili kuci. obja njavajuci zacudenim podanicima: "Ovako biva coveku koga car hoce da proslavi!" Tek to se vratio kuci. uspeo je i tamo nekako da uredi ivot i nije mu bilo lo e. Od mno tva poslova car je potpuno zaboravio na to. i odelo i konja treba dati kome izmedu najvecih knezova carevih da obuku coveka onoga r jlegende 411 kojega car hoce da proslavi. Jednom je. na zemlji Neftalimovog pokoljenja. spremljena za Mardoheja. Ugledav i iznenada naocitog momka spremnog za put. . mladi Tovija rece: "Oce. i dovesti konja na kom car ja e. oce moj. Vaspitavao se u reli -gioznoj atmosferi doma u kome je vladala privr enost tradiciji i religiji predaka. umoran od sahranjivanja. Andeo Rafailo ne samo to ga je dopratio do Ragesa. Plivao je u izo -bilju i bio imucan covek. a izmet iz lastavicjeg gnezda pao mu je pravo u oko. TOVIJA . vec ga je delio sa svojim najsiroma nijim sunarodnicima koje su Asirci te ko ugnjetvali. Sa suzama u ocima preklinjala ga je da povuce naredbu o istrebljenju njenih sunarodnika. razaslao je pisma svim jevrejskim op tinama s porukom da u spomen na svoje spasenje svake godine slave radosni praznik Purim.nameravao da obesi Mardoheja. Na molbu Jestirinu. Kad je stari Tovija osetio da su mu dani izbrojani. koji je posle Amana na dvoru persijskog cara zauzeo mesto doglavnika. kcer Raguila. i metnuti mu na glavu venac carski." Kakvo je bilo njegovo zaprepa cenje kad je cuo da car misli na Mardoheja. reci mu da uzme polovinu od svega to je doneseno. Tovija je pokorno podnosio slepilo. Tako je izgubilo ivot sedamdeset i pet hiljada ljudi. jer ta mo e biti dos -tojno dobrocinstava njegovih?. U skladu sa svojim savetom morao je svoga neprijatelja posaditi na konja i voditi po gradu." Ali Rafailo se ne dade nagovoriti da primi nagradu i otkri im ko je. U njima je procitao kako mu je Mardohej spasao ivot. jer je tada re ena sudbina jevrejskog naroda. i 412 da ga donese svom namucenom ocu.

Odmah pohita e k njemu i kad ga vide e u takvom ocajnom stanju. Ubrzo poce e Jova nesrece snalaziti." Bog je bio veoma zadovoljan to se nije razocarao u pobo nog coveka i prebaci 413 'BiB&jsfe legende-----------------------------------------------------------------------vao je Sotoni to je na njegov nagovor mucio Jova bez razlo -ga. razdera e svoje plastove i posu e se pepelom po glavi. pa mu prekorno rece: "Nije li pobo nost tvoja bila uzdanje tvoje? l dobrota puto -va tvojih nadanje tvoje?" Ali Jov je jadikovao i dalje: Slu ao sam mnogo takih stvari." Sotona ode od Gospoda. Gospod uze. razgnevljena nesrecom. i u ruke bezbo nicima bacio me. i stoka se njegova umno ila na zemlji. Zadaje mi rane na rane. da je blagosloveno ime Gospodnje. i pokloniv i se Gospodu pokorno rece: "Go sam iza ao iz utrobe matere svoje. i uvaljao sam u prah slavu svoju. Noc onu osvo -jila tama. Ali Sotona se ne predade i zlobno rece: ". imao je i sedam hiljada ovaca." A Sotona mu na to odgov -ori: Eda li se uzalud Jov boji Boga? Nisi li ga ti ogradio i kucu njegovu i sve to ima svuda naokolo? Delo ruku njegovih blagoslovio si. Opkoli e me njegovi strelci." Elifas je slu ao njegovu jadikovku zabrinuto. ne brojila se u meseceL. sedam dana i sedam noci sedeli su pored njega i cutali. Bejah miran i zatr me. a oganj nebeski spalio ovce i sluge." A Gospod rece Sotoni: "Evo ti ga u ruke.. Dok su mu se deca igrala za gozbenim stolom a on na svom polju prinosio rtve paljenice. Predao me je Bog nepravedniku. i ne videla zori trepavica. prosipa na zemlju uc moju. Gospod dade. Sreca ga je u svakom pogledu pratila. pet stotina volova. Haldejci su odveli kamile. ali mu du u cuvaj. a zla zar necemo primati?" Za Jovove muke cu e tri njegova prijatelja: Elifas. na nebu su se pred Gospodom skupili andeli. dobra i pravedna. Najzad se Jov tr e iz svoga bola i slomljenim glasom poce se aliti na svoju nesrecnu sudbinu: "Ne bilo dana u koji se rodih." A Gospod mu rece: "Evo." Sotona ode od Gospoda. go cu se i vratiti onamo. Potamnele zvezde u sumracje njezino. i molitva je . Pored sedam sinova i tri kcerke.. a Jovu se na telu otvori e ive rane. a pustinjski vetar sru io mu je kucu koja je zatrpala njegove sinove i kceri.. dobro smo primali od Boga. Sedeo je jadnik u gnoji tu i strugao ih crepom. i udara na me kao junak. svi ste dosadni te ioci. Premda nema nepravde u rukama mojim. samo na njega ne di i svoje ruke. ostri e glavu. to mi nije zatvorila vrata od utrobe i nije sakrila muku od mojih ociju. Jov tada razdera haljine svoje." Opet ga upita Gospod: "Jesi li video slugu mojega Jova? Nema onakoga coveka na zemlji. psovace te u oci.." Jov joj na to mirno odgovori: "Go -vori kao luda ena. psovace te u oci.. Lice je moje podbulo od placa. cekala vide -lo i ne docekala ga. U arabljanskoj pokrajini Uz iveo je bogobojni i pravedni covek Jov..JOV. sve to ima neka je u tvojoj ruci. pet stotina magarica i bro -jnu poslugu. Savejci su mu oteli stoku i pobili pastire.. Sa io sam kostret po ko i svojoj. cepa mi bubrege nemilice.. Ali pru i ruku svoju i dotakni svega to ima. Iz po tovanja prema nje -govom bolu. pa umri. na vedama je mojim smrtni sen. medu kojima je bio i Sotona. Da zlo bude vece. ne radovala se medu danima godi njim. tri hiljade kamila. Gospod upita Sotonu otkud dolazi a on mu odgovori: "Prohodih zemlju i obillzih. i uhvativ i me za vrat smrska me i metnu me sebi za beljegu. ena ga je obasipala pogr -dama i besno vikala: "Hoce li se jo dr ati dobrote svoje? Blagoslovi Boga. i noci u kojoj reko e: rodi se djetic!. koji se boji Boga i uklanja se oda zla. rasplaka e se. Vildad i Sofar. pru i ruku svoju u dotakni se i kostiju njegovih i mesa njegova.

moja cista. .

a drugi da ih je zatekao pod velikim hrastom. DANILO. koga nisu uspeli da uhvate. mjedeno. Taj njihov razgovor prislu kivao je mladi covek po imenu Elijuj. A cetvrto ce carstvo biti tvrdo kao gvo de. Kada ih je Suzana strogo odbila. i satr ih. l tada se. kupala u jezercetu svoga vrta. A kamen. jer nije bila spremljena po Mojsijevim propisima. stigao je Danilo. Bilo je jasno da tu itelji la u. Bog mu se javio iz stra nog viho -ra i rekao mu da se uzalud trudi da otkrije uzrok svoga strada -nja. Danilo je razdvojio starce i poceo da ispituje svakoga posebno. Misailom i Azarijom. Ubrzo se pokazalo da su im izjave protivrecne. Kad je ucenje bilo zavr eno. bezocno su tvrdili da su je videli s nekim mladicem. koje ce via -dati po svoj zemlji. Kazna se odnosila i na Danila. trbuh i bedra od mjedi. Medu lepim mladicima doveden -im u Vavilon bio je i Danilo sa svoja tri bliska druga. Za nagradu za bezgranicnu veru.. Sva cetiri prijatelja bila su pobo na i nisu htela da uzimaju hranu koju su davali na dvoru. Ali oni su bili sasvim bespomocni. jer je bio br i od njih. Sud je starcima poverovao i osudio Suzanu na smrt. care. i udari lik u stopala mjedena i zemljana. Ali Jov im se kleo u sve na svetu i pozivao Boga za svedoka da nije gre io i da strada nevin.41$ Prijatelji su se upustili s njim u du i razgovor u kome su izneli pretpostavku da je ipak negde morao zgre iti. pade nicice hvaleci jevrejskog boga i postavi Danila za namesnika . Za sve vreme razgovora Jov je proklinjao svoju sudbinu. jer je car svoj san zaboravio i zahtevao je od njih ne samo da ga protumace nego i da ga se sete. Na kraju se i on ume ao u njihov razgovor i rekao im da po nje -govom mi ljenju ni jedna ni druga strana nije u pravu. Ti gleda e dokle se odvali kamen bez ruku. A od svih tih jevrejskih mladica najmudriji je bio Danilo. goleni mu od gvozda. prsi i mi ice od srebra. Ali kad su je poveli na gubili te. A kad su mu rekli da samo bogovi znaju snove ljudske. D elatima koji su do li po njega rekao je da ce protumaciti carev san. ocajnim glasom je povikao da se obustavi izvr enje kazne. Kad je Nabukodonosor osvojio Jerusalim i odveo u ropstvo judejskog cara Joahina za eleo je da na svom dvoru ima jevrejske mladice carskog i kne evskog roda i da ih vaspitava u haldejskom duhu. vide a to lik velik. Sutradan ujutro stao je pred Nabukodonosora i rekao mu: "Ti. jer je ena nevina. jer Bog ne ka njava nevine ljude. Zato je sazvao u svoj dvor vrace. Obdaren vidovito cu. Kad su na sudu upitani za detalje. Cele noci se molio. i kao gvo de to sve lomi. stra no se razgnevio i naredio je da se pogube svi mudraci u njegovoj dr avi. zbog cega su osudeni na smrt kamenovanjem. A nakon tebe nastace drugo carstvo. dok mu se Jehova nije smilovao i otkrio mu tajnu. na svoje cudenje. Iza grmlja su je posmatrala dva starca sladostrasnika i pri la joj s nepristojnim predlozima. Stradanje nije uvek kazna za pocinjene grehe. jer gvo de satire i tro i sve. vec su ulazili i u tajne haldejskih vraceva: astrologiju i tumacenje snova. tako ce satrti i polomiti. ali je molio da mu daju jo jedan dan da se za to pripremi.. a stopala koje od gvozda koje od zemlje. Sudije su tada pristale da on sam jo jednom sprovede istragu." Kad car saslu a mudre reci. A jednom se dogodilo da je Nabukodonosor usnio san koji ga je veoma zabrinuo. uverio da znanjem i mudro cu desetostruko prevazilaze sve haldejske vrace i carobnjake. posta gora velika i ispuni svu zemlju. a pobo na ena je pu tena na slobodu. Ananijom. manje od tvojega. Glava tome liku beja e od cistoga zlata. Jednom se Suzana. Mladi ljudi nisu ucili samo vavilonsku istoriju i obicaje. Jedan je tvrdio da je porocnu enu i mladica video pod pistacevim drvetom. a potom trece carstvo. jer svemocne i mudre namere bo je prelaze granice Ijud -skoga razuma. Nabukodonosor ih je pozvao preda se da im proveri znanje. ali ni za trenu -tak nije gubio veru u nedosti nu mudrost bo jeg providenja. prelepa i bogobojna ena bogatog trgovca Joakima." A zatim je san caru protumacio: "Ti si ona glava zlatna. carobnjake i gatare iz cele Haldeje.. Bog cesto isku ava ba najodanije smrtnike da ih ucvrsti u njihovim vrlinama. koji udari lik.. Izmolila su evnuha koji ih je vaspitavadl za dozvolu da mogu jesti samo hleb i povrce. star -ci su je optu ili za preljubu.

.

Zavidnici su ga opazili kad se molio i optu ili ga pred carem za odbijanje poslu nosti. do neba visoko. Darije je veoma cenio i voleo Danila. Danilo se nije mogao povinovati naredenju. Misah i Avdenago. kne evi i dos -tojanstvenici ponovo su ga posadili na presto. Stolovi su bili bogato postavljeni jelom i vinom. a nad svima je bio Danilo. Darije je izdao naredbu da se niko od njegovih podanika trideset dana ne srne moliti bogovima. Ubrzo je usnio i drugi san. Iste noci ispuni se Danilovo predskazanje. Na vavilonski presto stupio je zatim Valtasar. mo e li te izbaviti od lavova?" A Danilo mu iz jame . Danilo. pa ga obuce u skerlet. jer nisu hteli da slu e paganskom bo anstvu. car je iveo medu ivotinjama u najvecem poni enju. Ali znali su njegovu odanost Jehovi i revnost u vr enju verskih du nosti. izmeren si na merila. nad njima tri kneza. Jednom je u svom dvorcu prire -dio veliku gozbu na koju je pozvao sve svoje dostojanstvenike. muceni zavi cu. Pala im je na pamet podla misao da mu s te strane naude. i dano Midijanima i Persijanima. i sedam ce vremena proci preko tebe dokle pozna da vi nji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoce. i ovako mu rastumaci tajanstvene znake: "MENE. jer ono nije bilo u skladu s Mojsijevim zapovestima. pa se ubrzo gosti opi e. rasterao ptice i zveri. Sedrah. Cim su se oglasile trube. Svi su razrogacenih ociju gledali prividenje. a kad je posle sedam godina ozdravio.nad svom zemljom vavilonskom. Po to je predano vr io poverenu mu du nost. da gosti piju iz njih. Pripiti Valtasar naredi ea se donesu svi zlatni i sebrni sudovi oteti iz Jerusalimskog hrama. Umno poremecen. i na ao si se lak." Tako se i dogodilo. razdeljeno je carstvo tvoje. Zatim je sazvao sve kne eve. i sa svojim enama i dvoranima pio iz sudo -va doma gospodnjega. ezdeset lakata visok. jer se za njih pobrinuo andeo koji ih je pra -tio do mesta kazne." Valtasar je razumeo da kroz usta Danilova govori duh bo ji. prebaci caru to je ustao na Gospoda. koji ga je kaznio zbog oholosti. a na vavilonski prsto stupi Darije. ponizio i opet ga uzdigao. raspolutio drvo. a pored sta -bla le ale su zveri. Ali se iznenada pojavi jedna ruka i ispisa ma zidu tri tajanstvene reci: MENE. svirale i harfe. slugo Boga ivoga. Neko vreme posle toga. Posle izrecene presude bio je toliko poti ten da nije mogao vecerati i cele noci nije oka sklopio. i do kraja izbrojio. Valtasar bi ubijen. Na njegovim granama bilo je puno ptica. Ranom zorom ode pred jamu i tu nim glasom povika: "Danilo. brojio je Bog tvoje carstvo. a car preblede i zadrhta od straha. i sa zverima ce poljskim iveti. Tri puta dnevno molio se Jehovi otvarajuci prozore prema Jerusalimu. pa je te ka srca naredio da ga bace u jamu s gladnim lavovima. a ostavio je samo korenje koje je pricvrstio za zemlju gvozdenim i bakarnim lancima. TEKEL. Samo su stajali jevrejski mladici. Video je drvo puno plodova. Kad su mladici iza li iz peci vatrom netaknuti. FERES. Na Danilovo zalaganje. car ih je postavio na visoke dr avne du nosti i zapre -tio smrtnom kaznom svakom ko se usudi huliti na Jehovu. TEKEL. i hranice te travom kao goveda. U sali zavlada grobna ti ina. S neba je si ao andeo. Car je naredio da se za kaznu bace u pec i da se pec sedam puta vi e nego obicno u ari. Opet pozva e u dvo -rac Danila i on s lakocom protumaci caru cudan san: "Bice prognan izmedi ljudi. Bog kojemu slu i bez prestanka. i rosa ce te nebeska kvasiti. poklonio je ivot vracima i mudracima koje je prethodno osudio na smrt. stavi mu oko vrata zlatni lanac i proglasi ga za trecu licnost u carstvu. podanici su pali nicice i poklonili se. Po njihovom nagovoru. koga ponovo pozva e u dvorac. 417 Dr avni dostojanstvenici. Otada je odba -cio la ne bogove i slavio samo cara nebeskoga. Nabukodonosor je naredio da se u dolini Duri postavi kip od zlata. car Medana. te ko ga je bilo ocrniti pred carem. odlucili su da sru e carevog ljubimca. velmo e i dostojanstvenike da se poklone kipu. FERES. Ali vatra nije na kodila vernim sled 416 benicima Jehovinim. Car Darije postavio je sto dvadeset provincijskih namesnika. a s njima i careve ene i nalo nice.

a lavovi su ih odmah rastrgli. Jona priznade da [e navukao gnev Jehovin. care. jer izade zloca njihova preda me". i ona se osu i i pretvori u prah. Jehova podi e silan vetar na moru. Za to vreme Jona je spavao tvrdim snom ispod palube. a ni tebi. upucujuci zahvalne himne Gospodu koji ga je spasao da se ne utopi. i koje nisi odgajio. Nije im preostalo ni ta drugo nego da ga bace u vodu. prorok je odmah poslu no krenuo u Ninivu." Van sebe od radosti. jer se nije povinovao njegovoj volji. vec je bio slavan i kao nadahnuti prorok. U prorocanskim vizijama video je kako se na nebu sudaraju sna ni vihori a nemani izlaze iz mora i najavljivao jevrejskom narodu oslobodenje od svekolikih patnji i dolazak pomazanika bo jeg. Ali prorok se upla i te misije. idi u Ninivu grad veliki. Razocaran i gnevan oti ao je iz grada da mu se ne podsmevaju ljudi kojima je proricao propast. Danilo je bio vec suvi e star da pode na taj daleki put. jer znah da si ti Bog milostiv i alostiv. prizivaj Boga svojega. Videci da su se gradani Ninive vratili s gre nog puta. u Tarsis. Veslali su iz sve snage da ga iskrcaju na kopno. Asirski car poverovao je njegovom prorocanstvu i izrazio kajanje. u kom ima vi e od sto i dvadeset tisuca ljudi?" . da bi nam more utolilo?" pitali su ga ladari. A meni da ne bude ao Ninive. jer su ih razbesneli talasi bacali nazad na more. Kormilar ga probudi i obrecnu se: " ta ti spava ! Ustani. jer mu se cinilo besmisleno da propoveda u gradu prema kome je Jerusalim bio ubogo 418 Zerwn 2(psidbvs%i seoce. 419 Tada se javi Jehova i rece: "Tebi je ao tikve. domacim ivotinjama nije davana ni hrana ni voda. U okolini je sagradio kolibu i gorko se tu io: "Gospode! Ne rekoh li to jo kad bejah u svojoj zemlji? Zato cah pre pobeci u Tarsis. Darije zapovedi da ga izvade iz jame i vrati mu njegove pocasti. i more ce vam utoliti. jer vidim da je s mene do la na vas ova velika bura." Jehova ne odgovori proroku. i propovedaj protiv njega. da ga zaklanja od vrelog sunca. ali nisu mogli da stignu do obale. Ogromni talasi sna no su udarali o ladu. Istovremeno sa istoka dunu vreo. uzmi du u moju od mene. velikoga grada. Ljudi su morali da se pridr avaju strogog posta. suv vetar. spor na gnev i obilan milosrdem. Kad je Kir dozvolio jevrejskim iseljenicima da se vrate u Jerusalim. "Sto cemo uciniti s tobom. A Jona im odgovori: "Uzmite me i bacite me u more.. JONA. a ispod njegovih nogu teci ce plamena reka. ne ucinih zla. Jehova se smilovao i spasao ih propasti. te mi ne naudi e. ukrcao se na brod u Jafi i zaplovio u suprotnom pravcu. Tri dana i tri noci sedeo je brodolomnik u trbuhu morske nemani. Sutradan Bog zapovedi crvima da izgrizu korenje tikve. oko koje se nisi trudio. jer se nadoh cist pred njim. Zavr io je ivot u Vavilonu i kao visoki dosto -janstvenik sahranjen u velicanstvenoj carskoj grobnici. i kaje se od zla. nego jednu noc uzraste a drugu noc propade. Gnevan zbog neposlu nosti svoga sluge. Ali se to nije svidelo Joni. Sada Gospode. Hiljade sluga cekace na njegova naredenja. Jednom Bog naredi Joni da ode u Ninivu i da gre nim gradanima objavi propast: "Ustani." Ladari su bacali kocku da vide ko je kriv za nesrecu. ladari su dan i noc preko ograde izlevali vodu i molili se svojim bogovima da se smiluju. Danilo je iveo jo do prvih godina Kirove vladavine. a verni ce po tovati zapovesti ispisane u svetim knjigama. U ivao je ugled ne samo dr avnog dostojanstvenika. Kad ga je velika riba izbacila na obalu. a kocka pade na Jonu. Umesto da krene na istok. Tada Jehova naredi da velika riba proguta Jona." Ladari odluci e da se otresu opasnog putnika. jer mi je bolje umreti nego iveti. ali ucini da iznad njegove glave izrasle ogromna tikva. koji ce uni titi grehe i zavesti pravdu na zemlji. ne bi li nas se opomenuo Bog da ne poginemo. Hodao je po ulicama*od jutra do mraka. a sunce je pr ilo tako nemilosrdno da se Jona onesvesti od ege.odgovori: "Care da si iv do veka! Bog moj posla andela svojega i zatvori usta lavovi -ma. saop tavao gradanima reci Jehovine i proricau da ce Niniva za cetrdeset dana biti razorena. Taj narodni mesija sedece na ognjenom prestolu. U jamu su baceni Danilovi tu itelji.

.

ustanku su se prikljucili i Fenikija. nastale u narodu cije je iskustvo kroz istoriju bilo izuzetno te ko. Istra ivaci su se trudili da odgonetnu istorijske okvire njene fabule i do li su do uverenja da se radi o vremenu persijskog cara Artakserksa III Ohosa. Ali se i pored svega ne mo e odbaciti mogucnost da je ona odjek izvesnih stvarnih dogadaja. Holofern kao Persijanac naravno nije mogao biti zapovednik asirske vojske. zvana midra . ista ona ce nja za pravdom na zemlji. do 337. Bila je to neka vrsta propagandne literature za podizanje hrabrosti ustanika i podr avanje njihove istrajnosti u otporu. Vavilon ili carevi kao Nabukodonosor i Valtasar. tlacitelj istocnih naroda i osnivac grada Ekbatane. One. pre na e ere ponovo ga pretvorio u per -sijsku provinciju. Artakserks je preko Hanana pohitao u Egipati i godine 341 . da na istorijskim primerima poka u kako Jeho -va nikad ne ostavlja svoj narod u tragicnim i odsudnim trenuci -ma. koja je razorena jo za njegova ivota. i Jevreji su se prikljucili sveop tem ustanku. da bi pomocu alegorije lak e delovali na slu aoce. Boreci se s nadmocnim snagama Seleukida. Euzebije. te price se odlikuju ivom i dramaticViom naracijom. Jevreji su irili anegdotske price takve vrste. medu Jevrejima Judeje. Na vest o njegovom porazu. na primer. Prvi njegov pohod protiv po -bunjenog vazala zavr io se neuspehom. koji je vladao od 358. U svojim propovedima i biblijskim komentarima rabini su se njima bez sumnje obilno slu ili. Kipar i deo Sirije. Kao primer mo e poslu iti Knjiga o Juditi. Za vreme nje -gove vladavine pobunili su se namesnici provincija. sadr e dublje filozofske misli. Crkveni istoricar iz IV veka. JKao i sve narodne bajke. srece i patnje. bilo bi naivno i dalje nastojati na tvrdnji da je to istorijska knjiga. Nepoznati autori pokazuju ponekad izvesno poznavanje prilika koje su vladale. a opsada Vetilja je jedan od njegovih epizoda. samo s tom razlikom to jevrejske price. koje je narod prenosio od usta do usta radi podr avanja patriotskog duha ili za izra avanje neke filozofske misli koja je zaokupljala onda nje duhove. moralo je da ima kazneni karak -ter. spadaju u autenticni narodni folklor. dakle. zvani atra -pi. Boga i coveka. Prica se razvija na osnovi poznatih nam istorijskih cinjenica. pa ih danas cak i pristalice najtradicionalnijih pogleda na Bibliju smatraju knji evnom fikcijom. car Medije Arkfasad. Javljaju se gradovi kao Niniva. bogatom slikovito cu i si eom koji ne zna za granice izmedu stvarnosti i ma te. . U izvesnoj meri podsecaju na poznate arapske bajke o Sinbadu moreplovcu ili "Hiljadu i jedne noci". vezane za vecne probleme ivota i smrti. U njima je ista ona car samonikle poezije. Ako se iseljavanje zaista dogodilo. a religija imala ogromnu ulogu. tvrdi da je Artakserks za vreme pohoda na Egipat odveo iz Hanana veliki broj Jevreja i naselio ih na Kaspijskom moru. Iz dokume -nata je poznato da se njegov vojskovoda zvao Holofern i da mu je pomocnik bio evnuh Bagoas. Haldejski car Nabu -kodonosor nazvan je asirskim carem cije je sedi te u Ninivi. Artakserks III je bio okrutan i ohol covek. Vavilonije i Egipta razvila se posebna vrsta didakticne price. legende 421 uzimati. a Egipat se digao na ustanak. Otkad su procitani dokumenti mesopotamskih careva. na dvoru vavilonskog cara. Po svemu sudeci. izmedu sna i jave.420 POUCNE NARODNE PRICE Posle vavilonskog ropstva. . najverovatnije za vreme ustanickih borbi Makabejaca. Po to je zaveo red u Aziji. Ali uop te uzev i. godine pre na e ere. price su u tom pogledu veoma mutne i s istorijom nemaju niceg zajednickog. u Hirkaniji. To su poucne price s naravoucenijem. Oba se pominju u Knjizi o Juditi. Jednom re -cju. U njoj se jav -lja potpuno neistorijska licnost. Knjiga o Juditi napisana je na osnovo usmenih preda -nja. te ko je bila odr iva teza da su to autenticni istorijski tekstovi koje treba doslovno .

.

poetskog dijaloga i epiloga koji ima karakter happy end-a. Za remek-delo biblijske literature smatra se Knjiga o Jovu. zvane ketubim. Knjiga se sastoji od tri osnovna dela: od prologa u prozi. ali po brojnim persij -skim elementima u hebrejskom tekstu i po izvesnom poznava -nju prilika na persijskom dvoru. koja je svojom neposlu no cu zabrinula mu eve persijske aristo -kratije. to je morao biti neki Jevrejin koji je za vreme makabejskih borbi u Hananu iveo u Suzi. Prvi hri cani su je odbacili. smelo cu filozofske misli i snagom osecanja. Osim toga. cije ime i poreklo ni do danas nije na zadovo -ljavajci nacin razja njeno. Na osnovu lingvistickih istra ivanja . Knjigu o Jestiri te ko je ubrajati u reli -gioznu literaturu. Stil price je iv i ivopisan. Neki istra ivaci smatraju da je autor osnovnu nit price uzeo iz vavilonske ili persijske mitologije. pre na e ere).lako je bio junacki. ciji su do ivljaji prikazani neobicno ivo i slikovito. a iznenaduje i bogatstvo opisa punih pla -sticnosti^i kolorita. Tipicna istocnjacka bajka je do ivljaj Jestire i Mardoheja na dvoru persijskog cara u Suzi. god. po svoj prilici prva u istoriji predstavnica sifra etkinja. Na granici izmedu "istorijskih" i didakticnih knjiga Staroga zaveta nalazi se i Knjiga o Toviji. u Bibliji nazvanog Asvir (485-465. Radnja te dramaticne price de ava se za vreme vlada -vine persijskog cara Kserksa. Bio je obdaren pisac. persijske devojke ma u se dvanaest meseci pre nego to izadu pred cara. ali fr r 'Bwlijs/(e katolicka crkva unela ju je docnije u spisak kanonskih knjiga. Bujna pripovedaceva ma ta preterano je uvecala sve njene epizode: carski pir traje sto i osamdeset dana. a Jevreji za odmazdu ubujaju sedamdeset i pet hiljada svojih neprijatelja. Ime Boga pominje su u njoj samo jedanput. nazvana po imenu cuvenog junaka. originalni hebrejski tekst je um -nje u moralnom nestao i sacuvali su se samo prevodi na grcki i latinski jezik. dramaticnom gradacijom radnje. Verovanje u andele. jovovska vest) sastavni je deo poljskog jezika. soto -ne. Citanje njenog teksta i danas predstavlja osnovu za obred praznika Purim. U uvodu autor istice istorijsku pozadinu na kojoj gradi svoju pricu. ali u daljem toku pripovedanja pominje persij -ske gradove Rages i Ekbatanu ne trudeci se da uskladi hrono -lo ke razlike od stotinu do dvesta godina. osim toga. fabula je puna dramaticne napetosti. Zbog toga palestinski Jevreji Knjigu o Juditi nisu priznali za sve -tu. Autor Knjige o Juditi je nepoznat. Taj traktat. poema i drama u isto vreme. nadzemaljska bica. govori o vladavini istorijskih careva Salmanasara (tacnije Sargo -na) i Sanheriba. Prvobitni tekst docnije je upotpunjen raznim dodacima drugih autora i u Bibliju je u ao u tom konacnom obliku. Pretpostavljaju. iako za to dosad nisu na li nikakve konkretne dokaze. Izraz hiobowa wiadomosc (tragicna. Ime bo jeg pacenika posta -lo je sinonim svih ljudskih nesreca i katastrofa. Jestira se sprema za brak pune cetiri godine. uzeto je iz persijske religije s kojom su Jevreji do li u dodir u izgnanstvu. Oslanjaju se samo na cinjenicu da ime Jestira nesumnjivo potice od imena boginje I tar. a pokolj koji su Jevreji priredili svojim neprijateljima upadljivo je protivan nacelima velikih proroka Isaije. Sve tenici su je i pored toga uvrstili u didakticne biblijske knjige. Jeremije i Jezekilja. odlikuje se ivo cu opisa i stila. a Mar -dohej od imena vavilonskog boga Marduka. Zanimljivo je i to da je njegova ena Astina. Ali katolicka crkva je ubraja u kanonske tekstove i unela ju je u spisak biblijskih knjiga. ve ala na koja je obe en Aman visoka su pedeset lakata. Saveti koje stari Tovija daje svome sinu ivo podsecaju na ivotne maksime od kojih vrvi literatura semitskih naroda. da je cela prica izmi ljena za dramatizaciju liturgije praznika Purim. Juditin cin je izazivao izvesne pogledu.

.

Podudarnost potke price i ideje vodilje tih dveju verzija tako je upadljiva da je u njihovu neposrednu zavisnost te ko po -sumnjati. a od Haldejaca prave anahronicnu kastu sve tenika-vraceva. Prica u dana njem redakcionom obliku potice verovatno iz III veka pre na e ere. apokalipticna prorocanstva i mutni istorijski podaci u tom pogledu ne ostavlaju nikakvu sumnju. Premda se oslanja na su mersku osnovu. za to ih muci bolest. kao i bolest. beda i gubitak blis -kih. koncepcijom o kolektivnoj odgovornosti.pretpostavlja se da je njen sre -di nji deo. iako nisu niza ta kriva. koji se vrti u zacaranom krugu. beda i smrt njihovih bli njih? Upravo tim pitanjima bavi se Knjiga o Jovu. dakle. U kategoriju literarne fikcije treba svakako ubrojiti i Knji -gu proroka Danila. pri ce -mu Danila nazivaju "majstorom vraceva". Za gre -he oceva moraju da ispa taju pokoljenja. Treba ipak imati na umu da ih dele dva ili tri mileni 424 juma razvoja religioznih predstava. me aju medijske i persijske careve. Posle toga slavi boga Izrailja i porucuje da ce svako ko ka e ne to lo e o tom bogu biti osuden na legende 425 l smrt. Ali on nije razre io probem koji muci coveka. Jer ako svaki covek za svoje pos -tupke licno odgovara. S problemom kojim se bavi prica sreli smo se jo prili kom razmatranja uloge proroka. Bio je to covek bogat. . rasprava prijatelja o smislu patnje. Posle du eg razgovora Jovovih prijatelja. autoru knjige Istorija pocinje u Sumeru. mudar i pravedan. S procesom sazrevanja etickog monoteizma. nije stvorio originalno delo. okru en mnogo -brojnom rodbinom i prijateljima. nije bio gnevan na njega. Bio je to revolucionaran korak koji je predstavljao ogromni napredak u religioznoj misli. srecan. pre bi se reklo da ga je iskomplikovao. Pokorno se predao njegovoj volji i samo placuci i jadiku -juci molio ga za milost. patnji i krivici. ili jevrejski kompilator. bog mu se najzad smilovao i vratio mu zdravlje. ali on nije hulio na svoga boga. ne primecujuci da su okrutne metode isku avanja ljudi u suprotnosti s pojmom pravednosti. Rec je o covekovoj odgovor -nosti. nai ao je na poemu o nekom Sumeru koji je nesumnjivo prauzor biblijskog Jova. ogla ava se mladi Eliluj i iznosi re enje zagonetke. taj fatalizam nije mogao da opstane. Au -tori price na svakom koraku pokazuju nepoznavanje istorije Vavilonije i Persije. Tada svi ucesnici u razgovoru prihvataju mladicevo obja njenje. Nepoznati autor. koje je u su tini prlfnavanje poraza: Bog isku ava svoje verne smrtnike da proveri njihovu pobo nost i da ih ucvrsti u vrlinama. vec je mnogo pozajmio od sumerskih pisaca. nareduje svim pokorenim narodima da prime Mojsijevu veru. za to onda stradaju ljudi pravedni i bogo -bojni? Ako je Bog pravedan. Dirnut njegovom pokorno cu i pobo no . Odjednom su ga sna le bolesti i patnje. Ocitavajuci tablice s klinastim pismom otkopane u ru evinama Nipura. Cuda. Narocito su fantasticni podaci o carevima koji se javlja -ju u prici. to pitanje je re eno na jed -nostavan nacin. knji evno savr enija i filozofski zrelija. jer je kolektivna odgovornost bila u o troj protivrecnosti sa pojmom bo je pravednosti. Nabukodonosor postavlja ogromni zlatni kip i nareduje narodu da mu se klanja. Proroci Jeremija i Jezekilj propovedali su da svaki covek za svoje postupke licno odgovara pred Bogom i samim tim istupili protiv osve tane teze Petoknji ja. Darije izdaje naredbu svojim podanicima da se trideset da -na ne mole nikakvim bogovima. a kad Danilo izlazi nepovreden iz jame s lavovima. iz helenisticke epohe. docniji dodatak.cu. jevrejska prica je daleko lep a. U Petoknji ju. patnja. Za to veliko otkrice treba da zahvalimo americkom orijentalistu Samjelu Krameru.

najavljena su cetiri carstva ovim redom: vavilonsko. Rec je. ali istra ivaci sumnjaju da se izvori te price kriju u nepoznatom mesopotamskom mitu. po svoj prilici. . samoglasnik "a" ili "e". Kao to vidimo iz toga. upravo iz nje uzeli ideju za svoju pricu o Danilu. ali dokazuju da je osnova price nastala u vavilonskoj sredini. odmah posle svoga oca. U videnjima nadah -nutim vatrenim patriotizmom. u dr avnoj hijerarhiji mogao zauzeti samo trece mesto. FERES. menja se smisao tih izraza. tu grupu alegoricnih narodnih prica spada. nastanak carstva bo jeg na zemlji i vaskrsenje ljudi na kraju sveta. Dugo je ostala nerazja njena zagonetna bele ka da je car Valtasar uci -nio Danila trecom licno cu u carstvu. l pored mno tva neverovatnih stvari. Zavisno od toga da li se izmedu suglasnika stavlja. Bacanje u u arenu pec bila je kazna koja se u Vaviloniji veoma cesto primenjivala. najzad. Knjiga proroka Danila. i Knjiga proroka Jone. na primer. Ona opeva sudbinu nekog Danila i njegovog sina Ahata. kao i knjige drugih proroka i Knjiga o Jovu. vec njegov naslednik Nabonid. U cetvrtom delu koji sadr i apokalipticka predskazanja. o sedmogodi njem Nabukodonosorovom ludilu. Po to je Valtasar bio druga licnost u dr avi. sedam godina bolovao od neke du evne bolesti. Dokaz za to su. U arheolo kom nalazi tu Ugarit otkrive -na je poema koja potice iz XIV veka pre na e ere. kao carski doglavnik. persijsko. istice licnu odgovornost coveka pred Bogom.Prizori trojice jevrejskih mladica koji iz u arene peci izlaze netaknuti. i brojni grcki izrazi u aramejsko-hebrejskom tekstu. Jevrejima se u knjizi najavljuje do -lazak sina covecijeg koji ce ih izbaviti iz tudinske vlasti. na primer. sa sedi tem u Vavilonu. Znamo da je. godine 167. da se knjiga sastoji iz dva dela. ukazuju na to da je knjiga u svojoj konacnoj redakciji morala nastati u kasno helenisticko doba. Njene mesijanisticke ideje izvr ile su jak uticaj na prvobitno hri canstvo. a sin coveciji koji se pominje u njoj postao je naziv za Isusa Nazarecanina. Prorocanstvo ce se ispuniti samo onda kad ljudi ociste svoja srca od greha i postanu pravedni. Danilo je. vec samo suglasnici. pre na e ere. koja su napisala dva razna autora i u razlicitim vremenima: na veoma popularnu pricu s radnjom i na prorocanstvo u stilu apokalip -tickog objavljenja. Dovoljno 426 Zenon je reci. takode. uostalom. Jer treba znati. Burne i slikovite peripetije prorokove tipi -cna su tvorevina jevrejskog folklora. medijsko i grcko. Prorocanstvo je trebalo da podr i duh potlacenih sunarodnika i da im ojaca nadu u pobedu. Ispostavilo se da je Valtasar bio Nabonidov sin i suvladar. Ali najpopularnije je cudo s tajanstvenom rukom koja ispisuje na zidu tri zagonetne reci: MENE. Za Jevreje su to bila te ka vremena borbi za versku nezavisnost. Kao Knjiga o Jovu i Knjiga proroka Danila crpela je izvore iz tude mitologije. Riba ili morska neman koja je progutala Jonu veoma ivo pod -seca na mitsku a daju haosa Tijamat. da su jevreski pisci. . Ali te mesijanisticke ideje nemaju deterministicki karakter. Ove pojedinosti. naravno da imaju mnogo bajkovite lepote i zato uvek delu -ju na ma tu naroda i umetnika. Pravo njihovo znacenje jo uvek je predmet naucnih rasprava. Junak poeme bio je mudri i pravedni sudija koji titi udovice i sirocad. Objav -Ijuje. i Danila koji sedi u jami medu krotkim lavovi -ma. TEKEL. nisu izmenile poglede na istoricnost Knjige proroka Danila. Ocigledne aluzije na sknavljenje Jerusalimskog hrama za vladavine Antioha Epifana. ne on. Zato je uglavnom prihva -ceno tumacenje koje srecemo u Knjijzi proroka Danila. na -ravno. a ne drugom? To pitanje tek je razjasnila arheologija. Za to ba trecom. Nevolja je u tome to se u hebrejskom i aramejskom pismu ne pi u samoglasnici. dodu e. u prici nalazimo neke notice koje su odjek stvarnih dogadaja.

jedan mali decak prona ao je velike glinene cupove pune nekih tajanstvenih svitaka. Ali vec se sada zna *Razgovor Avrama sa Bogom o istom pitanju nesumnjivo je kasniji dodatak. zanimljivo pitanje kako su se ti sveti tekstovi na li u tim pustim pecinama kod Mrtvog mora. komentar za Knjigu proroka Avakuma i apokalipticki tekst Rat sinova sve -tlosti sa sinovima mraka. gomilaju sve vi e novih pronalazaka. Tek kad je deo svitaka dospeo u Sjedinjene Americke Dr ave. aramejskim i grckim pismom. Jeremije i Jezekilja i kroz didakticke price. Arheolozi su u iskopinama razaznali trpezariju. Kako je docnije utvrdeno. Arabljani ih zovu Hirbet Kumran. bez sumnje su mo -rale stvaralacki uticati na dalji razvoj religioznih koncepcija. bile su to duge trake od ovcije ko e. . iz razdoblja posle vavilonskog ropstva. da se medu njima nalazi i Knjiga proroka Jeremije. zanatske radionice. Dalja istra ivanja. Po to najstarija kopija koja je dotad otkrivena potice iz IX veka na e ere. ispisane arhaicnim znacima hebrejskog pisma. dva bazena za kupa -nje s ritualnom namenom i skladi ta. u kome osim gre nika ive i pravedni ljudi. U dvadeset i pet pecina nadeno je nekoliko stotina svitaka i hiljade manjih parcadi s hebrejskim.or. govore oni. Ali za nas je daleko va nija ideja vodilja koja se nalazi na kraju price. proteci najmanje pedeset godina pre nego to tekstovi budu sredeni i naucno obradeni. Dosad naden materijal tako je ogroman da ce. Bura koja se oko tih svitaka podigla i vest o ceni koja je za njih placena (za est svitaka Amerikanci su platili dve sto -tine i pedeset hiljada dolara) doprla je i do Arabijske pustinje. Jehova mu ociglednom nastavom pokazuje ta je to pravednost: kad je on za alio za usahlom biljkom. Biblijski egzegeti su nastojali da odgonetnu njen navodni ale -goricni smisao. trske i mulja. zar Jehova nije trebalo da se smiluje velikom gradu. imao da izvr i prorocansku misiju medu ostalim narodima. Tra eci zalutale jare u jed -noj od mnogobrojnih pecina. Prava vrednost tih otkrica u pocetku nije bila poznata. karavan stocara iz beduinskog plemena Tamira zaustavio se na odmor u stenovi -tom predelu kod izvora Ain Fe ha. Nedaleko od tih pecina nalaze se ru evine koje su godi -nama smatrane ostacima rimskog utvrdenja. Postavilo se. Izrailj je. Su tina je u tome to svitci sadr e tekstove Staroga zaveta iz III ili II veka pre na e ere. Kad se Jona naljutio to Niniva nije razorena. a deo u sirijski pravoslavni manastir Svetoga Marka. Cuveni orijentalist Vilijam Olbrajt nije se ustezao da svitke nazove "najvecim otkricem na ega veka". Godine 1951. Isusa Navina ili sudija!* Sve te ideje koje se provlace kroz knjige proroka Isaije. prema proceni naucnika. s krovom od palmovih debala. spavao -nicu.Knjiga je nesumnjivo nastala posle vavilonskog ropstva. ali po to nije obavio povereni mu zadatak. od neprocenjivog su znacaja za uporedne filolo ke studije i za razja njenje mno -gih spornih ili nerazumljivih delova Biblije. kuhinju. naravno. po volji Jehovinoj progutala ga je neman Nabukodono . Na tok tog zanimljivog procesa jako svetio bacili su svitci nadeni u pecinama kod Crnog mora. koja vec sistematski i naucno vode arheolo ke eks -pedicije. Rezultat je bio iznad svakog ocekivanja. Godine 1947. tim pitanjem pozabavila se specijalna arheolo ka ekspedicija i ubrzo saop tila svoje rezultate. naucnicima su se otvorile oci. Stenovita divljina oko Mrtvog mora bila je prepuna beduinskih tragaca koji su pretresali tamo nje bezbrojne pecine i raseline. deca i nevine ivotinje? Koliki je to napredak u koncepciji Jehove u poredenju s Jehovom Mojsija. Ru evine su nekad bile kompleks gradevina od blokova tesanog kamena. kada je problem pravde na zemlji bio veoma aktuelan. nu nike.

.

poznata po svojoj surovosti. biti nikakve sumnje da su vlasnici svitka bili ljudi koji su iveli u toj gra -devini. prostorija u kojoj su kopisti prepisivali svete knjige. Plinije Stariji pi e da je za vreme svoga boravka u Palestini posetio veliki esenski manastir kod Mrtvog mora. " " e. grupa orijentalista s Dipon-Somerom na celu iznela je mi ljenje da eseni predstavljaju onu kariku koja spaja judaizam i hri canstvo. Najstarija potice iz godine 125. verovanjima. O eseni -ma pi u i jevrejski istoricar Josif Flavije i Grk Filon iz Aleksan -drije. u gomilama komada keramike. U Jerusalimu je buknuo ustanak jevrejskog naroda. Najamnici su pljackali zemlju i postepeno se pribli avali mestu manastira. pre na e ere. Ne mo e. Tako. Iz tog dokumenta do -znajemo da je kod njih svojina bila zajednicka. Svoju hipotezu zasnivaju ne samo na dovoljno uverljivim arheolo kim iskopinama nego i na informacijama star -ih putopisaca i istoricara.Ali najva nije otkrice je "skriptorijum". X rimska legija. U podzemnim skladi tima. cim prode ratni haos. a najmlada iz godine 68. nadene su potpuno ocuvane iste onakve cilindricne glinene posude u kojima su bili dr ani otkriveni rukopisi. Posle spaljivanja Jerusalimskog hrama i krvavog ugu enja ustanka. 430 'Bi6fijs/(e legende431 KRONOLO KA TABLICA oko 1850. Braca su se najpre pobrinula da spasu svete knjige. siroma tvo. oko 1250 1220-1200. Na tu temu u zapadnim zemljama napisano je na stotine clanaka i knjiga. Moneta iz godine 68. U njoj su se sacuvali kameni stolovi s klupama i. Avram u Hananu Izlazak pod Mojsijevim vodstvomNajezda Izrailjaca na Hanan pod vodstvom 1200-1025. obavezno davanje milostinje. bio je to onaj isti manastir cije su ru evine otkrivene u Hirbet Kumranu. & ru evina je izvadeno i mnogo moneta. Arheolozi su do li do uverenja da je to bio manastir jevrejske sekte esena. to je najva nije. prema tome. Za to je drevni smotuljak izazvao tako strasne rasprave? Rec je o tome to su eseni u svakom pogledu upadljivo slicni prvim hri canima. na primer. u buducnosti. cije je nepostojanje nauka tako du -boko osecala. Svakoga dana o zalasku sunca clanovi sekte svecano su se oblacili. n. nekoliko mastionica od bronze i gline sa jo vidljivim tragovima mastila. . Na osnovu toga. koji su pobegli iz Jerusalima pred progo -nima Sanhedrina. Isusa Navina p. Eseni su izmedu ostalog pro -povedali ljubav prema bli njem. dok je stare ina blagosiljao hleb i vino. Od dokumenata nadenih u pecininama narocito je vre -dan svitak s ritualnim propisima. na e ere nadena u ru evinama omogucava nam da zakljucimo kakva je sudbina sna la mana -stir. Protiv 429 buntovnika upucena je. moralnim pou -kama i organizacionim nacelima esena. Vredne svitke stavili su u glinene posude i sklonili ih u puste pecine u nadi da ce docnije. primali u bazenu svakodnevno kr tenje i sedali za zajednicku veceru. Buka koja se podigla oko tog dokumenta traje i do da -na njeg dana. eseni o svojoj sudbini nisu mogli imati nikakvih iluzija. na e ere. Ucitelja pravednosti. Tragovi po ara svedoce da je iste godine naglo do ao kraj toj tajanstvenoj gradevini. moci da obnove svoju delatnost. Po svemu sudeci. koji ce na zemlji zavesti novi red. osudivali su ropstvo i verovali u dolazak pomazanika bo jeg. pod nazivom "bitka za svitke".

970-931.1030-1010. " " David osvaja JerusalimCar Solomon . " Car David oko 1000. " " Doba sudijaCar Saul 1010-970.

e. " Joahaz 609-598. " Josija 622. " Fakija 737-732. " Sanherib pusto i Judeju. Iseljavanje deset izrailjskih plemena. Jerovoam l 911-909. " Joas 783-743. e. " Joakim 605. " Jerovoam II 743. 609. e. " Nabukodonosor razara Jerusalim. Rovoam 915-912. " Ahaz 721 -687. n. " Ha 884. " Osija 721. " Gotolija 835-797. " Jotam 736-721. p. " Juj 814-798. " Zaharija 743.\ IZRAILJSKO CARSTVO (931-721.e. " Sedekija 587. Jezekija placa danak.) 932-911. " Joahaz 798-783. p. '582-581. " Avijam 912-870. " Amrije-Osnivanje Samarije 874-853. p. " Fekaj 732-724. JUDEJSKO CARSTVO (931-587. " Sargon II osvaja Samariju. n. " Josafat 849-841.n. " Asa 870-849.n. Menajim 738-737. 687-642. " Manasija 642-640. " Ohozija 852-842. e. Iseljavanje Judejaca. " Amasija 781-740. " Ozija 740-736. " Va a 885-884. " Salum 742-738. " Nadena "Knjiga zakona". " Jezekija 700. Preporod jehovizma. " Amon 640-609. '" Zimrije 884-874. " Ponovno iseljavanje 432 <Bi6lysfe fyende 433 . 598-587. " Ahav 853-852. " Joram 842-814. " Ohozija (ubijen od izrailjskog uzurpatora Juja) 841-835. p. Opsada Jerusalima i odvodenje Joahina. n. " Joram 841. p. " Nadav 909-885. " Nabukondonosor odnosi pobedu nad Egiptom kod Karkemi a Joahin. " Joas 797-781.) 932-915.

.

Davis A. Burgh W. A. 1952. S. Badzian I S.Pan Books Ltd . Ostrowski) . 1949. G.: "The Dead Sea Scrolls" -. H. Wojciecha . " Jevrejski ustanak pod vodstvom Bar Kohve i *-fe ft-' BIBLIOGRAFIJA Albright W. 1955. Baron S. Bouquet A. M. Cottrell Leonard: 'The Lost Pharaohs" .: "The Archaeology of Palestine" . Kirov edikt kojim se iseljenim Jevrejima dozvoljava povratak u Jerusalim 538. Dabrowski Eugeniusz ks.Harmondsworth -Middlesex. Chiera Edward: 'They Wrote on Clay" .Evans Brothers Ltd . Y. Y. 1957. Beck M. " Obnova hrama 167-164."Ksiazka I Wiedza" Warszawa. Kult Jupitera u Jerusalimskom hramu. Cumont Franz: "Oriental Religions in Roman Paganism" Dover Publications .Harmondsworth -Middlesex.The University of Chikago Press -Chicago.: "The Legacy of the Ancient World" .Wyd. prof. dr K. W.London. 1957.(Vie sociale et religieuse) P resses Universitaires de France .Penguin Books . " Hadrijan podi e na ru evinama Jerusalima grad Elija Kapitolina 132-135. 1956. 1962. " Tit razara Jerusalim 130. 1950.Penguin Books Harmondsworth .: "Historia starozytnego Wschodu" (Przelozyl z ros. 1959. Cottrell Leonard: "Life under the Pharaohs" . Powell: 'The Ten Commandments" .Warszawa. C. Pokolj u Jerusalimu. Awdijew W. 1957.London. " Obnova oltara na ru evinama Jerusalimskog hrama 520-515. 1950.A.The New American Library New York 22.Harper & Brother New York.Penguin Books Harmondsworth . N. Lublin. Cottrell Leonard: The Anvil of Civilization" .London. dr. Gluchowski. Allegro I. IV. Powell: "The Meaning of the Dead Sea Scrolls" . " Antioh Epifan proganja Jevreje.Penguin Books .New York 22.: "The Pyramids of Egypt" . Warszawa.Middlesex.Thames and Hudson . W. n.Penguin Books . 1956.: "Podreczna encyklopedia biblijna" 2 tomy Ksiegarnia Sw.Middlesex. Edwards l. Daws A. 1957.London.Paris. Burrows Millar: "What Mean These Stones?" Meridan Books .: "Wiecznosc piramid I tragedia Pompei" -(Przekl. N. I. F. Andrzejewski Tadeusz: "Starzytny Egipt" . Pompej zauzima Jerusalim 70. p.New York. Child Gordon: "What Happened in History" . Signet Key Book . n. e.Poznan.New York 22.: "A Journey through the Old Testament" . N. Ustanak Makabejaca 63.The New American Library . 1957. e.(Volume One) Pengui n Books . E. 1961. 1956.POSLE VAVILONSKOG ROPSTVA 538. 1961. Boulton W. L. Warszawa.: "Histoire D'lsrael" ."Szytelnik" . Michalowskiego) .: "Comparative Religion" . Y. 1958.

.

1955. . 1959. 1954. R. ks.Institut Wyd.Harmondsworth . Gurney O. Y. Freud Sigmund: "Moses and Monotheism" . Elder John: "Prophets.Gustaw Kilper Verlag . Inc. Genesis: Ksiega Rodzaju (przelozyl z hebr. 1959. Herbert: "The Uses of the Past" (Profiles of Former Societies) A Mentor Book .New York.Alfred A.Black Ltd .The Macmillan Comp. 1957.: "History Begins at Sumer" .New York. . 1957. (USA).: "Atlas of the Bible" .Penguin Books . April 8.Thames & Hudson. N. 1959. 1931. Kraeling G. Perm Vergilius: "An Encyclopedia of Religion" .lipiec. Peattie Roderick: "Geography in Human Destiny" E dit. Glanville S. Huntington Ellsworth: "Mainsprings of Civilization" . .Thames & Hudson. R. 1956. 1945. Kautsky Karol: "Pochodzenie chrzescijanstwa" .London.Dent & Sons Ltd London. 1956. Patterson.Middlesex. z niem. Signet Key Book -The New York Library of Worlds Literature. Indianopolis N. James E. Inc. 1940. Grollenberg L H. Kramer S. ks.Penguin Books Harmondsworth Middlesex.New York.Harmonsworth.: "Myth and Ritual in the Ancient Near East" . Lipinski Edward.Fischer Bucherei Frankfur t am Main .: "The Cult of the Mother Goddes" . Frazer James George: The Golden Bough" (A study in magic and reli gio< . 1942. 1933. Inc.Penguin Books . Knopf.Penguin Books Harmondsworth.Warszawa.: "Archaic Egypt" . 1956. . James: "Archeology and the Old Testament" Pr inceton .Stuttgart. Gaer Joseph: "How the Great Religions Began" . B. Haran."Ksiaska I Wiedza" Warszawa. "Pax" . London. Pritchard B. 1957.Harper & Brothers .: "Stary Testament w swietle dzisiejszych badan" " Znak" . New Jersey.: The Egyptians" . Middlesex. 1959. O. Idols and Diggers" Bobbs Merill Comp. Szeslaw Jakubiec) .1958. Meek T. 1961. 1956.New York. James E.Verlag Heinrich Keller . Armed Services. Jirku Anton: "Die Welt der Bibel" . Glover T.Time" . Middlesex. 1948. Encyklopaedia Britanica. Emil: "Bible Atlas" . Cyti of the Moongod Sin . 1950.Berlin.Wyd. . London. A. New York.Harmondsworth .Middlesex.Harmondsworth. N. Middlesex. 1960. 1959.: "The Hitties" . Kiihn Herbert: "Die Entfaltung der Menschheit" . Frankfort Henri: "Before Philosophy" .: "Hebrew Origins" . K.A Mentor Book . SS.New York 22.Penguin Books . Janusz Koczolowski) . Muller I.Warszawa.: "The Ancient World . Milman Henry Hart: The History of the Jews" .A. 1961.Krakow Lloyd Secton: "Foundations in the Dust" -(A story of Mesopotamian Exploration) .Delachaux & Niestle S. Y. 1958. R. Emery W.New York. 1939.Nelson & Sons.New American Library. N ew York. Adams & Co.Raud Me Nally & Co. . sierpien 1961. Montet Pierre: "L'Egypte et la Bible" .New York. Loret.Thames and Hudson Lond on. Keller Werner: "A jednak Pismo sviete ma racje" (Przeloz. London. I. 1939. 1960.Littefield. Neuchatel & Paris VII. O. Oppeln-Bronikowski Friedich: "Archaologische Entdeckungen" . 1949.

Princeton. USA. -Neuchatel . New Jersey. 1956.University Press . . Parrot Andre: "Ninive et I'ancien Testament" . A. 1958.Paris VII.Delachaux & Niestle S.

A. Temples & Ancient Art" . London. 1958. Wheeler Margaret: "Walls of Jericho" .Warszawa.Watts & Co.Poznan. ks. 1953.Penguin Books Baltimore Maryland. 1955. 1946. Raglan Lord: "The Hero" (A study in traditional.: "History of the World" . SADR AJ UVOD OD STVARANJA SVETA DO VAVILONSKE KULE Stvaranje sveta Adam i Eva u raju Kajin i Avelj Potop Vavilonska kula Neobicna otkrica o stvaranju sveta.December. 1956. Pismo Swiete Starego Testamentu . A. Wright Ernest: "Bringing Old Testament Times to Life" . Robertson A.: "Dzieje ostatnich sporow biblijnych" . Nahor i Avram u novoj domovini Seoba u zemlju Hanansku U zemlji obecanoj Sara u Faraonovom haremu Lot pada u ropstvo Avramova briga za potomstvo .Warszawa.London.London. Putnams Sons * New York. Wojciecha . raju.Delachaux & Niestle S. 1954."Pax" ."Pax" . Ricciotti Giuseppe: "Dzieje Izraela" (Przeloz.Paris VII. A. 1923. Neuchatel . middlesex. Swiecicki) . muth and drama) Vintage Books. 1960.King Penguin Books.The Free Press Glencol. -1955. sierpien 1961. N. Zdislaw Rzeszutek) .Delachaux & Niestle S. 1949. -Neuchatel . . Parrot Andre: "Ninive et I'ancien Testament" Delachaux & Niestle S. Z franc. Parrot Andre: "Samarie. 1950.Warszawa.Oxford University Press London. Woolley Leonard: "A Forgotten Kingdom" .Paris VII. Weber Max: "Ancient Judaism" . Walek-Czarnecki: "Historia gospodarca swiata starozytnego" Trzaska. Wilson Edmund: 'The Scrolls from the Dead Sea" . Weech W. ISAK l JAKOV Avramova porodica ivi u Uru Tara odlucuje da se seli u Haran Tara."Ksiazka I Wiedza" . . Weigall Arthur: "The Life and Times of Akhnaton" . 1955. Z anglielskiego T. z jezyka wloskiego o.Arrow Books Ltd .London -WC. Stachowiak Lech.Odhams Press . 1954. 1953.Parrot Andre: "La tour de Babel" .Delachaux & Niestle S. 1957. A. 2. Parrot Andre: "Le temple de Jerusalem" . Arnold: "A study of History" . Reade Winwood: 'The Martyrdom of Man" . Woolley Leonard: "Ur: The First Phases" . 1948. Smith Joseph Lindon: "Tombs.Neuchatel -Paris VII.Ksiegarnia Sw.Warszawa. Zofia Starowieyska-Morstinowa) . Toynbee I. 1956. Lublin (2) 1956. capital du royaume d'lsrael" .Fontana Books London.Penguin Books Harmondsworth.: "Pochodzenie chrzescijanstwa (Przel. potopu i Vavilonskoj kuli AVRAM. 1946. Woolley Leonard: "Ur of the Chaldees" .University of Oklahoma Press. Evert I Michalski . Illinois. 1956. Warszawa.The National Geographic Magazin . P. 1956.G. flops Daniel: "Od Abrahama do Chrystusa" (Przel."Znak" Lipiec.

Avram menja ime Poseta trojice tajanstvenih ljudi .

Sodoma i Gomora Kako je car Avideleh doveden u zabludu Rodenje Isakovo rtvovanje Isaka Sarina smrt Kako je Isaku ispro ena ena 15 17 17 19 19 21 33 35 36 38 39 40 42 42 44 45 45 46 47 48 49 49 50 Avram se ponovo eni Isakovi i Revekini blizanci Za ciniju sociva Nevolje Isakove Revekina i Jakovljeva podvala Nebeske lestve Kako su Lavan i Jakov varali jedan drugog Jakovljevo bekstvo Jakov se bori s Bogom Susret s Isavom Kako su Jakovljevi sinovi osvetili sestru Jakov u Vetilju i Mamriji Istina i legenda o praocima BURNA POVEST JOSIFOVA Prodan u ropstvo U Petefrijevoj kuci Na faraonovom dvoru Josif upravlja Egiptom Jakovljev rod gladuje Josif ponovo isku ava bracu Rod Izrailjev naseljava se na delti Nila larodi Narodna bajka ili istina? MOJSIJE Kuluk Cudesno spasenje Cetrdeset godina izgnanstva Izlazak iz Egipta Prelazak preko Crvenog mora Putovanje kroz pustinju Ples oko zlatnog teleta Zavet s Jehovom Na putu u Kadi Cetrdeset godina u pustinji U zemlji obecanoj Carobnjak Valam Poslednji Mojsijevi dani 52 52 53 54 55 56 57 60 61 63 63 65 67 89 91 93 94 96 96 98 100 102 111 113 114 116 119 120 122 124 126 128 132 133 135 137 Mojsije u oreolu mita139 ISUS NAVIN l SUDIJE 175 Jerihon .nesrecni junak Galaija 177 180 182 183 184 184 .izrailjska Jovanka OrleankaKako je skromni ratar postao oslobodilac IzrailjaJeftaj .predstra a HananaDramaticni dogadaji pod zidinama GajaLukavstvo Gavaonja naSavez pet kraljevaRat s kraljevima severnog HananaKako je isus Navin upravljao HananomIzrailjci se nastanjuju u HananuDevora .

186 189 191 195 .

Saul i JonatanMihala i Jonatan spa avaju Davi da 263 267 265 »*< Seca sve tenika i Davidovo potucanje 269 Kako je David po tedeo Saula i kako je zavoleo Avigeju 271 IS* David u slu bi Filistejaca.mudri dr avnik Solomun gradi hram Bogatstvo Solomunovo Carica Savska Solomunov harem i tudi bogovi Istina i legenda o osnivacima izrailjske monarhije IZRAILJ l JUDEJA . Tragicna sudbina Saulova David oplakuje Saulovu i Jonatanovu smrt David postaje car judejski i bori se za izrailjski presto Davidov grad David .Samson 197 Kako je Samson hteo da se eniSamsonove zgode u GaziSamson i Dalila 198 200 201 Junacka Samsonova smrt 202 Kako su Danovi potomci ukrali Jehovin kipZlocin potomaka VenijaminovihVerna Ruta golubijeg srcaEpoha borbe i heroizma210 203 204 206 ZLATNO DOBA IZRAILJA 247 Prvosve tenik Ilije i Samuilovo rodenjeIstrebljenje Ilijeve dinastijeCudnovata sud bina kovcega zavetaSamuilo obnovitelj252 249 251 251 Kako je Saul pomazan za caraPrva pobeda SaulovaKako se Saul zamerio sve tenicima 255 258 257 Junacki podvig JonatanovKonacni raskid sa Samuilom 259 260 Kako je David pobedio GolijataDavid.Antigena Izrailja Dvorske intrige Solomun car Izrailja i Judeje Prica o dvema majkama Solomun .tvorac velike dr ave Otmica ene Urijine Nova sablazan u carskom dvoru Avesalomova buna Resfa .

Kako su se razi li putevi Izrailja Izrailj se klanja zlatnom teletu ta se zbivalo u Judeji? .

Beograd tel. Beograd . 011/770-126 tampa ELNID. Beograd Tira 500 ISBN 86-7632-007-1 CIP . Zenon Kosidovski BIBLIJSKE LEGENDE l izdanje Prevod sa poljskog mr Jovan Jovanovic Urednik Katica Trivic Slog i prelom a a Kostic Kompjuterska obrada Goran Martac Izdavac Agencija Trivic Zvezdarska 3.Amrije . PATNJI l PRAVEDNIM BO JIM PRESUDAMA 405 O junakinji Juditi 407 Jestira .najveci car Izrailja Prorok Ilija i Jezavelja Navutejev vinograd Smrt cara Ahava Odlazak na nebo proroka Ilije Cuda Jelisijeva Kako je Jelisije iscelio gubavca Istrebljenje dinastije Ahavove Judejska carica Gotolija Slabljenje i propast Izrailja Sudbina judejskog carstva Vavilonsko ropstvo Povratak Obnova Judeje 273 276 277 281 284 285 287 289 293 293 296 297 298 299 302 303 304 306 343 345 346 348 349 350 352 353 354 354 355 356 358 360 364 372 375 377 Misija Jezdrina 378 Misija Nemijina 379 "Zar sam ja cuvar brata svojega" 382 EST BIBLIJSKIH PRICA O JUNA TVU.Katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke Srbije.verni Izrailjac u zemlji persijskoj 411 Jov 412 Danilo 414 Jona 417 Poucne narodne price 420 HRONOLO KA TABLICA 430 BIBLIOGRAFIJA 433 ».carica Persijska 409 Tovija .*.

07 .22.

-Tira 500.-Beograd : Trivic. : geogr. . (preveo sa poljskog Jovan Jovanovic). Zenon Biblijske Legende / Zenon Kosidovski.KOSIDOVSKI. -Bibliografija: str 410-413. ISBN 86-7632-007-1 a) Arheologija (popularna nauka) COBISS-ID 98126348 . karte .Hronolo ka Tablica: str. 21cm Prevod dela: Opowiesci biblijne / Zenon Kosidowski. 2002 (Beograd : elnid). -413 str. 407-409.