P. 1
Zenon Kosidowski - Biblijske Legende

Zenon Kosidowski - Biblijske Legende

|Views: 917|Likes:
Published by Milica Jakovljevic

More info:

Published by: Milica Jakovljevic on Nov 05, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as TXT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/21/2013

pdf

text

original

Naslov originala Zenon Kosidowski OPOWIESCI BIBLIJNE Zenon Kosidovski Preveo sa poljskog MR JOVAN JOVANOVIC Copyright © za Jugoslaviju Agencija

Trivic BIBLIJSKE LEGENDE agencija/ Beograd 2002. Citati biblijskog teksta, biblijska imena i nazivi mesta preuzeti su iz Danicicevog prevoda Starog zaveta. J. Jovanovic UVOD Fotografija na korici: Grob Avesaloma, sina Davidovog (1000 g.p.n.e.) koji se nalazi u dolini Hevron. U svom dana njem obliku grob je izgraden u l veku p.n.e. Moje knjige obicno se svrstavaju u kategoriju naucno-popularne literature. Ne podcenjujuci nikako tu korisnu oblast, moram priznati da moje ambicije se u dalje. Mo da sam u zabludi, ali sebe smatram piscem koji je za umetnicku gradu jednostavno izabrao naucna dostignuca. Odu evljavaju me otkrica, ali jo vi e sam pronalazac kao covek, njegov trud, njegov napor i dramatican dogadaj na putu do istine, njegovi upesi koje cesto posti e po cenu zdravlja i ivota. ta, naime, mo e biti zanosnije od tog dugog niza tihih istra ivaca, genijalnih i plemenitih cudaka ili nesebicnih avanturista ednih znanja, koji su uprkos svemu ru ili predrasudu za predrasudom i pu tali sve vi e svetlosti u na e zamracene glave. Njihovo stradalni tvo i njihovi trijumfi - to su valjda najcudesnije literarne teme. U strahotama, kojih nas istorija nije po tedela i ne tedi nas, oni su u su tini jedina afirmacija i opravdanje na eg ovozemaljskog ivota. Parafrazirajuci Stendala, moglo bi se reci da bi covecanostvo bez znanja bilo kao brod bez balasta prepu ten neobuzdanoj vodenoj stihiji. Ako sam pisao o sudbinama drevnih kultura, onda sam to uvek cinio tra eci upravo tu afirmaciju ivota, tu dragocenu osnovu ljudskog napretka koja se probija kroz burne periode ratova, strahota i mraka. Tra io sam coveka koji je otimajuci se okovima iskonskih nagona i sujeverja ipak, i ao napred ka svetlim horizontima bitisanja. Pracenje njegovog lutanja punog rizika, kroz ere, epohe i stoleca to je upravo tema mojih knjiga. Naime, nema uzbudljivije epopeje od hoda ljudskog roda od pecinskog coveka do pronalazaca atoma i tajni kosmosa. Zenm %psi U toj perspektivi deo od velikog znacaja cini upravo Stari zavet. On je hiljadama vlakana protkao na u kulturu, pod njegovim uticajem obrazovala se na a pokoljenja, na jezik i na i obicaji. A ipak kako smo malo upoznati sa njegovim sadr ajem. Starije pokoljenje pamti izvodene fragmente, dok dana nji nara taj odgajan u laickom duhu, valjda ni ta ne zna o Bibliji. Stari prevodi, pa cak i neki savremeni, svojim arhaicnim jezikom ne podsticu prosecnog coveka na citanje, a ljude racionalnih uverenja odbija mi ljenje da je to sakralna knjiga, puna mitova i ritualnih propisa. Medjutim, zahvaljujuci nauci izvr en je proces reva-ndikacije Biblije kao svetovnog dokumenta koji sadr i veliku kolicinu istorijskih podataka. Poceci sistematskih istra ivanja u toj oblasti, izuzimajuci ranije sporadicne poku aje, dogadaju se polovinom XIX veka. Ali u relativno kratkom periodu, za nepunih sto godina, kako su se samo desile temeljne, revolucionarne promene u na im pogledima na Bibliju. Sve do polovine pro loga veka ona je bila u domenu iskljucivog prava teologa. Kao sveta knjiga, nadahnuta Bogom, u odnosu na prohteve nauke u ivala je

svojevrstan imunitet koji su obezkedivali strogi propisi crkvenih institucija. Poku aj kritickog ugta dugo je smatran za svetogrde i napad na religijska verovanja. Vladalo je uverenje da su Mojsije, Isus Navin, David, Solomon i proroci zaista napisali odgovrajuce delove Biblije, da je Jehova na Sinajskoj gori ustanovio "Deset bo jih zapovesti", da je prorok Ilija na plamtecoj dvokolici odleteo na nebo, a Danilo iza ao citav iz jame sa lavovima.Kad je biblijski tekst na veoma ocigledan nacin bio u raskoraku sa onim to spada u pojam sakralnosti, tumaci su u njemu nalazili alegoricni smisao, pun mistike. Tako se, na primer, "Pesma nad pesmama", ljubavna lirika koja odi e istocnjackom culno cu, u njihovoj verziji preinacila u religioznu poemu u kojoj se pod simbolom mlado enje krije Jehova, a u doba hiri canstva Hristos. Naime, ljudima epoha velikih prirodnih otkrica, te ko je shvatiti da je tako nedavno Biblija va ila za jedini autoritet u stvarima koje se odnose na znanje o svetu. Divne u svojoj naivnosti, biblijske price o Adamu, Evi i raju vecina ljudi je uzimala kao poslednju rec o nastanku ivota na zemlji. Kada je . <Bit>(ijsl(e legende Darvin godine 1859. objavio svoju teoriju evolucije u jeku "O poreklu vrste", izazvao je buru protesta ne samo medu pobornicima Biblije, vec i u nekim naucnim krugovima. U drugoj polovini pro loga veka kada se vidokrug na eg znanja naglo pro irio zahvaljujuci nizu izvanrednih naucnih otkrica, silom prilika morao je da nastupi i zaokret u odnosu na Bibliju. Njenim problemima pozabavili su se pravi naucnici. Postepeno se razvijala biblistika ciji poceci dose u do XVII veka. Izdvojila se nova grana nauke sa sopstvenim istra ivackim metodama koje su se usavr avale iz dana u dan. Toj promeni doprinela je op ta atmosfera u Evropi koja je izlazila iz svoje kulturne izolacije. Putnici i istra ivaci nepoznatih zemalja izazvali su ivo interesovanje za velike kulture Bliskog i Dalekog istoka. Tada je, pored ostalog, shvaceno da Biblija ne mo e da pola e iskljucivo pravo na naziv otkrovenja. Jer indijski bramani imaju Rivedu, poklonici novijeg hinduizma Mahabharatu i Ramajanu, budisti sa reke Gang u Indiji, Japanu, Kini i Mongoliji knjigu Mahajana, Persijanci, poslednji pobornici Zaratustre Zend Avestu, muslimani Koran. Ova lista nikako nije iscrpljena jer tu jo treba dodati svete knjige kineskog konfucija-nizma i taoizma kao i japanskog intoizma. Sve te svete knjige po mi ljenju njihovih poklonika sadr e iskljucivo objavljenu istinu, iako se medusobno mnogo razlikuju. Medu njima Biblija zauzima jedno mesto i to nikako najva nije, jer u pogledu broja njenih poklonika ustupa pred mnogima od njih. Li ena oreola jednostavnosti Biblija je prestala da bude izuzetan i neponovljiv fenomen, ali pokazala se kao jedna od mnogih pojava ljudske te nje za istinom. Podloga iz koje je nastala normalni su psiholo ki i dru tveni procesi isti kod naroda svih kontinenata, bez obzira na rasu, jezik i kulturu. Naucnici koji se bave izucavanjem biblijskog teksta izgradili su novu naucnu oblast zvanu biblijska kritika koja se deli na ni u i vi u. Ni a kritika trudi se da koliko je to moguce utvrdi autenticni tekst otkrivanjem gre aka kopista i prevodilaca. Nas radije zanima vi a kritika, jer zahvaljujuci njenim zadivljujucim zakljuccima saznali smo ta je u biti stvari vStari zavet. Pioniri te nove istra ivacke oblasti su pored ostalih traus, Renan i Velhauzen. Besprekorna logika njihovih lingvistickih metoda dovednih do izuzetne preciznosti, slomila je najzad otpor dogme, pa je cak i katolicka crkva morala da popusti.

Godine 1943. Papa Pije XII najzad je prihvatio kritiku Biblije i samim tim katolickim istra ivacima otvorio put ka znanju. Njihova argumentacija je imala takvu neuporedivu snagu da je bilo nemoguce dalje je negirati. Kojim metodama se slu i vi a kritika u svom istra ivackom radu? Stvar je dosta slo ena i za laike mo da dosadna. U cilju svodenja tog pitanja na par osnovnih elemenata dozvolice-mo sebi dosta upro ceno poredenje koje ima tu dobru stranu da taj problem obja njava na veoma ocigledan nacin. Zamislimo polonistu koji pred sobom ima pricu kompilo-vanu u jednu narativnu celinu pozajmljenu od Reja, Paska, Na-ru evica, Njedevica i Lelevela. Po to poljski jezik, slicno drugim jezicima, tokom vremena podle e znatnim razvojnim promena-ma, a uz to svaki od pomenutih autora ima svoj sopstveni stil, na polonista ce u pojedinim delovima teksta lako otkriti razlike u sintaksi, leksici i frazeologiji. Vr eci detaljnu analizu teksta brzo ce prepoznati mistifikaciju, i ne samo to, utvrdice autore pojedinih delova, a u slucaju da mu to nije uspelo, na osnovu karakteristicnih obele ja jezika, konacno, ocenice da je prica me avina fragmenata razlicitog porekla i da prema tome ne mo e biti delo jednog autora. Sa slicnim, ali mnogo slo enijim problemima, imaju posla kriticari Biblije, Knjiga Staroga zavela, koje priznaju Jevreji, sacuvale su^pe u hebrejskom jeziku, uzimajuci malobrojne arame-jske fragmente. Zahvaljujuci dokumentima nadenim u Tel el-Amarni i Ras Samri, kao i nekim najstarijim delovima Biblije, kao to je, na primer, pesma Marije, Mojsijeve sestre, i pesma De-bore, naucnicima je uspelo da rekonstrui u razvoj herbrejskog jezika, pocev i od XIII veka pre na e ere. Naucnici su tako dobili izvanredno orude za lingvisticku analizu pojedinih biblijskih knjiga. To je naravno mukotrpan posao koji zahteva veliki napor i ogroman fond znanja. Taj posao nikako nije zavr en, a postignuti rezultati jo uvek su predmet novih naucnih rasprava. Izvesne osnovne tvrdnje ipak ne podle u nikakvoj sumnji. Utvrdeno je, pre svega, da je Stari zavet zbirka istori-jskih svedocanstava, narodnih legendi, zakona, ritualnih propisa i mitova koji vode poreklo iz razlicitih epoha i dru tvenih sredina. Tu zaostav tinu sakupili su i obradili dosta kasnije jevrejski kompilatori, uglavnom posle vavilonskog ropstva. Pod pritiskom Bfijs^e legende tih cinjenica, izgubilo se naravno mnogo ustaljenih tradicija, kao to je aksiom da su autori "Petoknji ja" Mojsije i Isus Nevin, da su proroci sami pisali svoja ucenja (s nekim izuzecima) da je David sastavio Psalme, a Solomon "Pesmu nad pesmama" i Poslovice. U Bibliji su tekstovni slojevi prekrivali jedan drugi ili su se toliko isprepletali da ce njihovo razgranicenje i naucno identi-fikovanje jo dugo biti predmet rada kriticara Biblije. Pored toga, problem su komplikovale dopune koje je iz razlicitih razloga dodavao dugi niz redaktora, kompilatora i prepisivaca. U tu oblast spadaju, pored ostalog i takozvani etiolo ki mitovi, tj. mitovi doterani ex post da bi se objasnili neki dogadaji ciji se pravi tok izgubio u pamcenju pokoljenja. Etiolo ki mitovi su, na primer, cudo prelaska Crvenog mora, cudo mane i cudo zaustavljanja voda Jordana. Istra ivanja su pokazala da se iza toga kriju sasvim prirodne pojave, koje su tek docnije, potiskivane tokom vremena, izrasle u natprirodne pojave. Kruna svih tih naucnih radova je, ipak, istorijska kritika Biblije. Potrudicemo se da u nekoliko recenica objasnimo na cemu se zasnivaju njeni radovi i zasluge. Do pocetka XIX veka na e znanje o drevnim kulturama Bliskog istoka bilo je veoma oskudno i u vecini slucajeva dosta maglovito. Jedini izvodi koje smo imali bile su nejasne bele ke u Bibliji i price grckih istoricara Herodota, Ksenofona, Ktesije i Diodora, pri cemu poslednjoj dvojici ne treba verovati. Imena naroda kao to su Vavilonci, Asirci, Egipcani i Persijanci malo su nam govorila, a teritorije njihovih dr ava predstavljale su na mapi bele mrlje. Zato nije cudno, to je Biblija, istrgnuta iz istori-jskog konteksta, postala polje

najfantasticnijih tumacenja. Nije postojala nikakva mogucnost potvrde ta je u njoj legenda a ta istorijska istina. Magle neznanja pocele su da se di u tek pocetkom epohe velikih arheolo kih otkrica polovinom pro loga veka. Ispod pustinjskog peska izvadeni su na povr inu divni istorijski spomenici zaboravljenih kultura: hramovi i grobnice faraona kao i ru evine hramova kraljevskih dvoraca u Horsabadu, Hatu i, Ninivi, Vavilonu, Uru, Ugaritu, Mari i mnogim drugim drevnim gradovima Mesopotamije i Sirije. U arheolo kim nalazi tima pronadena je ogromna kolicina pisanih dokumenata, doslovno citave biblioteke i arhive. Tako se u ru evinama dvorca asirskog 10 Zerwn "Kosufovsfe cara Asurbanipala u Ninivi sacuvalo cak dvadeset pet hiljada glinenih plocica s tekstovima pisanih klinastim pismom. Ono sadr i diplomatsku prepisku, ugovore, molitve, spomenike knji evnosti i religiozne mitove proteklih vekova, pored ostalog i ep o Gilga-me u u kome se nalazi prica o potopu. Godine 901. u Suzi je pronaden kodeks zakona vavilonskog cara Hamurabija (1750-1890. godine pre nove ere). Kako se pokazalo, taj kodeks bio je izvor nekih pravnih propisa Petoknji ja. Kada je Francuz ampolion (1790-1832.) de ifrovao egipatske hijeroglife, a Nemac Grotefend (1775-1853.) prodro u tajne klinastog pisma, pocelo je odgonetanje tih dokumenata. Taj posao nikako nije zavr en, ali vec danas stoje pred nama u punom svetlu malo poznati ili potajno zaboravljeni narodi staroga sveta: Sumeri, Vavilonci, Asirci, Haldejci, Fenicani, Filistejci, Hetiti, Mitani, Persijanci, Aramejci i Egipcani. Znamo vec dosta o njihovoj kulturi, religiji i obicajima, a istoriju mnogih od tih naroda danas znamo tako detaljno da su na tu temu vec napisane op irne knjige. Polovinom pro log veka zapoceta su arheolo ka ispitivanja i u Palestini. Otkopana je vecina gradova cija smo imena znali iskljucivo iz Biblije. U njihovim ru evinama nadena je potvrcm niza biblijskih svedocanstava, pored ostalog i nepobitni dokazi osvajacke kampanje Isusa Navina, ostaci gradevinarstva iz vremena Saula, Davida i Solomona kao i pusto enja izazvana najezdama Aramejaca, Asiraca i Haldejaca. S druge strane, egipatski, asirski, haldejski i persijski natpisi i dokumenti omogucili su nam da utvrdimo da u Bibliji nije sve legenda i fantazija i da su tu neke istorijske istinite cinjenice. Jevrejski narod, slicno svakom drugom narodu, nije mogao da ivi u potpunoj kulturnoj i obicajnoj izolaciji, pogotovo to je to bio mlad nanrod u odnosu na stare, bogate i zrele civilizacije koje su ga okru ivale. Istorijska kritika bavi se otkrivanjem tih veza i u tom pogledu mo e da pripi e sebi neke nesumnjive uspehe. Pre svega, metodom korelacije uspela je da delimicno rekonstrui e hronologiju biblijske istorije, dopuni ili utvrdi neke epizode koje Biblija ili precutkuje ili opisuje lakonski ili jednostrano i da osvetli politicke motive mnogih dogadaja koje nismo razumeli. Jednom recju - da dosta naivno ispricanoj biblijskoj istoriji da neki pragmaticni red uzroka i posledica. Za nas je bilo va nije da utvrdimo tesnu povezanost 11 obicaja, zakonodavstva i religije. Tim pitanjima posvecujem u knjizi dosta prostora. Dovoljno je tu istaci kao primer da su se zakoni Mojsijevih "Deset bo jih zapovesti" obrazovali pod utica-jem mesopotamskog zakonodavstva, da su prica o nastanku sveta, potopu i niz drugih prica pozajmljene iz vavilonske mitologije, da su cak i cela eshatologija proroka, kao stra ni sud, nagrada i kazna posle smrti, nebo i pakao, andeli i sotone, stranog porekla. Jednom recju -sve na e religijske koncepcije i zakoni vere stariji su desetak stoleca od Biblije koja nam ih je prenela. Pod uticajem svih tih otkrica poceli smo na Bibliju da gledamo drugim ocima i na na e iznenadenje shvatili smo da je ona jedno od najvecih remek-dela svetske

knji evnosti, delo izuzetnog realizma u kome kulja i kljuca autenticni ivot. Jednostavno, te ko je poverovati da je taj bogati kaleidoskop prica punih plasticnosti, ivota i kolorita kao i ljudi od krvi i mesa - mogao da nastane u tako dalekoj pro losti i da se odr ao do na ih dana. U toj zbirci prica, bajki, poema, poezije i nadahnutih prorocanstava, nadareni narod pokazao je svoju ivotnu mudrost, pronikao u najintimnije dubine ljudske prirode i hrabro postavio pitanje o smislu ivota. Tema Biblije je vi evekovna istorija jevrejskih plemena, tokom vremena ulep ana raznim neobicnim pricama i legendama. Sadr aj Biblije je tako bogat, koliko je bogat i sam ivot. Idilicne scene idu uporedo s krvavim ratovima, ekscesima, scenama raskala nosti i razvrata, kao i epizodama koje potresaju svojom tragikom. A kakvo je tu bogatstvo u galeriji licnosti koje se pojavljuju! Dovoljno je u jednom dahu navesti Samsona, cara Saula koji se razdire u osamljenosti, poluludilu i porazu ili pre-finjenog, mnogo snala ljivijeg Solomona, koji je na trgovini konjima i proizvodnji bakra stekao veliki imetak. Vrhunac tih dogadaja je kolektivna tragedija jevrejskog naroda, oteranog u vavilonsko ropstvo. Ali kao u dobro napisanoj tragediji, na kraju dolazi katarza, oci cenje i rehabilitacija. Izgnanicima nije bilo ba toliko lo e u Vaviloniji, a ipak umirali su od ce nje za svojom zemljom. Sedeci pored Eufrata, pevu ili su svoje pokajnicke pesme i nisu gubili nadu da ce im svanuti sloboda. Kada im je persijski car dozvolio povratak, pateci i li su 12 Zenm %j kroz pustinju i neprohodne planine da na ru evinama opusto enog i osiroma enog Jerusalima grade novi ivot. Pod utica-jem patnji i iskustva neki proroci su u nadahnutim vizijama propovedali sopstvenu etiku, socijalnu pravdu i vi i stupanj monoteizma, oslonjenog na veru i da svima vlada samo jedan Bog. U pohodu jevrejskog naroda ka vi im oblicima ivota upravo vidim ranije pomenutu razvojnu liniju koja cini su tinu istori-je ljudskoga roda. Eto, tako mi je izgledala Biblija kada sam pristupao pisanju ove knjige. Te koca je bila u tome to sam imao posla s dvojno cu materijala: s tekstom Biblije i ogromnim naucnim podacima koji su cela poglavlja jevrejske istorije ili njene detalje predstavljali u zadivljujucem svetlu. Trebalo je ta dva elementa spojiti u knjizi koja je trebalo da se razlikuju od naucnih ili cak i od naucnopopularni h rasprava. Radilo se o tome da se citaoci upoznaju sa sadr ajem Biblije i da je citaju tako kako je danas tumaci nauka. Zato sam knjizi dao dvokolosecnu kompoziciju: posebno sadr aj Biblije, a posebno komentar. Tako je nastala ta cudna i pomalo rizicna forma koja se, nadam se, nece pokazati previ e nepodesna za citanje. Parafrazirajuci biblijski tekst trudio sam se da ga predstavim na to komunikativniji nacin, kako bi ga dana nji citalac mogao citati bez napora i usresrediti pa nju na samu sadr ajnu vrednost. .... toga sam se oslonio na osavremenjeni prevod Vujka koji je tako odu evljavao Mickjevica, Slovockog i Sjenkjevica, a koji sadr i mnoge nepreciznosti kao i puno izraza i jezickih obrta koji su promenili znacenje ili su postali nerazumljivi. Moja prica sacuvala je ponegde tu laku poetiku arhai-zma koji stvara eljenu klimu drevnosti. Op te uzev, trudio sam se da se doslovno dr im dvo-kolosecne kompozicije knjige. Ali u slucajevima kada je pricu bilo moguce dopuniti, naslikati ili o iveti podacima dobijenim zahvaljujuci arheolo kim otkricima, nisam se ustezao da to ucinim. To se, na primer, odnosi na grad Ur i cinjenice koje pricu o Avramu cine plasticnom i ivom. Ostali problemi s kojima sam se borio bili su psiholo ki motivi nastali na temelju mnogih dogadaja. Biblija je u tom pogledu uglavnom umerena, mada je cesto u toj meri nejasna da nagoni na razmi ljanje. Za to su Leviti podigli bunu protiv Moj

.

izvadi mu jedno rebro i stvori od njega enu. Tako nastado e sunce i mesec da odvoje dan od noci i da oznacavaju godi nja doba. da njime upravlja i da se o njemu stara. Sutradan stvori nebeski svod koji razdvoji vodu na dva dela: na onaj na zemlji i na onaj koji kao oblaci i ki e lebdi na nebu. ali ipak se osecao usamljenim. Bog Jehova je video. Medu ivotinjama koje je Bog stvorio najlukavija je bila zmija i ona jednom upita enu za to im je Bog zabranio da jedu plodove s "drveta od znanja dobra i zla". "Sigurno necete umreti" . odgovore sam poku ao da nadem ili na temelju istorijskih podataka ili u logicnom zakljucku koji spontano proistice iz okolnosti koje prate dati dogadaj. da nije dobro da covek bude sam i doveo mu je u raj sve ivotinje koje ive na zemlji i ptice koje lete vazdu-hom.g. a cetvrtoj Eufrat. Jedna se zvala Fison i tekla oko zemlje Evilske. odvoji je od tame i nazva dan. ADAM l EVA U RAJU. jer ce im se otvoriti oci i tako ce kao i Bog da spoznaju dobro i zlo. l vodenu masu nazva morem. Jehova je dozvolio Adamu da mo e jesti voce sa svih drveta osim s "drveta od znanja dobra i zla"." Oboje su bili nagi. Bi ih sramota. EGIPAT oko 2000. ena izbliza pogleda "drvo od znanja doba i zla" i vide njegovu lepotu i plodove to daju mudrost. A Gospod viknu Adama: "Gde si?". gde se nalazi najfinije zlato. lepo za oko i korisno za jelo "i drvo od ivota usred vrta i drvo od znanja dobra i zla". blagoslovi taj dan i ucini ga praznikom za vecna vremena. Trecega dana sakupi vodu ispod neba na jedno mesto i ukaza se suvo kopno.ija. za to su mu otkazali poslu nost njegova braca i sestre. i pticama to lete nad zemljom. vodozemce i sve druge vrste ivotinja to hodaju zemljom. pticama i svim drugim bicima. zabranjeno voce. Na to ena odgovori: "Da ne bismo umrli". Tada im pade zaslon sa ociju i vide e da su nagi. Sedmoga dana odmori se Bog od svih dela svojih. Raslo je tamo svakojako drvece. a tamu noc. Tada Gospod pusti na Adama tvrd san. a kopna zemljom. i bice dvoje jedno telo. a nad njom lebdeo duh bo ji. l tada Adam rece: "Sada eto kost mojih kosti. U pocetku Bog stvori nebo i zemlju. U plodnoj ravnici na istoku Bog Jehova stvorio je vrt. l Bog rece: neka bude svetlost! Videci da je svetlost dobra. okusi ga. Na mestu gde je izlazila iz raja granala se na cetiri glavne reke sveta. pusta i utonula u vecnu tamu. A on odgovori: "Cuh glas tvoj u . dane i godine. Adam je dao imena sisarima. Svuda se rasprostirala samo voda. cije plodove mu je zabranio da jede pod pretnjom smrti. SIRIJA PALESTINA. . Trecoj je ime bilo Hidekel i tekla je istocno od Asirije. Adam se sa enom sakri medu drvece.. OD STVARANJA SVETA DO VAVILONSKE KULE MESOPOTAMIJA.pre na e ere STVARANJE SVETA. jer je uzeta od covjeka. Cetvrtoga dana stvori dva nebeska tela koja svetle na svodu: vece koje svetli danju i manje da osvetli noc. a potom nagovori i mu a na to. Ako sam se odva io da na neka od njih odgovorim. Neka joj bude ime covjecica. Petoga dana dade ivot morskim nemanima i svim ostalim ivim bicima to se krecu u vodi. Zatim naredi da zemlja obraste mnogim vrstama biljaka koje daju seme i drvece koje rada plod. Na nebeski svod smesti bezbroj zvezda. i prilepice se k eni svojoj. jer nije imao druga sebi ravnim. stavio u njega Adama ( to znaci: coveka). pa nakida e smokvino li ce da zaklone tela. ali se nisu stideli. Iz raja je tekla velika reka natapajuci biljke. i telo mojeg tela. Druga se zvala Geon i tekla oko zemlje Huske. dakle. za to se prvosve tenik Aron odrekao Jehove i ustanovio kult zlatnog teleta? Takvih intrigirajucih pitanja u Bibliji ima mno tvo. poznat kao rajski vrt. Uzbra. Kad Bog prolazi e rajem. mirisna smola i dragi kamen oniks. Na samom kraju nacini coveka "po oblicju svojemu". Za to ce ostaviti covek oca svojega i mater svoju. Zemlja je bila bezoblicna.tvrdila je lukava zmija i uveravala da Bog ne dozvoljara da jedu plodove sa tog drveta. estoga dana stvori stoku. l blagoslovi ih govoreci: rastite i mno ite se i punite vodu i vazduh. da vlada zemljom i svim to ivi i raste na zemlji.

Hama i Jafeta. a ko tebe ubije. Na to Bog upita: "Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog drveta to sam ti zabranio da jede s njega?". Eva mu je izrodila sinove i kceri. gmizavaca i ptica. iveo je 969 godina. jer si prah i u prah ce se vratiti. A Gospod nacini gre nom paru odecu od ivotinjske ko e da pokrije njihovu nagost i izgna ih iz raja. Kain se zbog toga neizmerno rasrdio i smrknuo. Nadao se da ce nova. Gospod se razgnevi na zmiju. Adam i Eva imali su dva sina: starijeg Kaina i mladeg Avelja. Cim vide da je kovceg gotov. rece da ce u mukama radati decu i od 19 sada biti pod vla cu mu a. a Kain ratar." Adam dade svojoj eni ime Eva. Tamo se o enio Evom i sa njom imao sina Enoha. Zar sam ja cuvar brata svojega?" Tada Bog u velikom gnevu rece: " ta ucini? Glas krvi brata tvojega vice sa zemlje k menL. Ipak nije hteo da se njegovo delo pretvori u prah i pepeo i da od njega ni ta ne ostane. Potomstvo Adama i Eve postepeno je naseljavalo zemlju. covek smeran. ve tog majstora u obradi bakra i gvozda. KAIN l AVELJ. Tada ga Gospod upita: " to se srdi ? to li ti se lice promeni? Nece li biti mio. Unuk mu je bio Noje koji je imao tri sina: Sima. Sa Adom je imao sina Jovila. Jedan od potomaka. takode. Ali ljudski rod bio je igosan praroditeljskim gre 20 Zerwn 3(psidJovsl(i horn. te se sakriti". Metuzalem. eni. kako bi stao na put gresima. Njegov brat Juval bio je za titnik muzicara koji su svirali na citri i flauti. Na bo ju preporuku Noje je sagradio kovceg od drveta. u njegovom srcu ugnezdili su se zloba i nemoral." Kain nije poslu ao opomenu. Razjaren zavi cu namamio je Avelja u polje i podmuklo ga ubio. Sela. samo je Noje. dokle se ne vrati u zemlju od koje si uzet. a samo jedan prozor i jedna vrata. Kad Bog vide zlocin ponovo se oglasi i upita Kaina: "Gde ti je brat Avelj? A on odgovori: "Ne znam.Adam je svu krivicu svalio na enu. Hama i Jafeta koji. kad dobro cini ? A kad ne cini dobro. iako mu je tada bilo vec est stotina godina. Enohov praunuk bio je Lameh koji je imao dve ene. a u tom mete u nije obracana pa nja na upozoravajuci glas Stvoritelja. Adam je iveo 930 godina. a ti ce jesti zelje poljsko. Trnje i korov ce ti radati. Covek je te kim znojem dolazio do hleba nasu nog. dok mu je Avelj podario prvorodeno jagnje svoga stada.Bice potukac i begunac na zemlji. greh je na vratima. Uz pomoc sinova Noje je_ zavr io kovceg. za titnika nomada i pastira. a ona je za sve okrivila zmiju koja ju je zavela i nagovorila da pojede zabranjeno voce. jede zemlju i bude u neprestanom ratu sa covekom. Druga ena. zemlja da je prokleta s tebe: s mukom ce se od nje hraniti do svojega veka. Od gre nika. jer sam go.. i ljude i ivotinje. Gospod je s ljubavlju primio darove Avelja. pa se popla ih. Bog objavi da ce na zemlju pustiti potop." Krijuci se pred Gospodom. ubijali se u neprestanim ratovima i medusobno pljackali. stekao milost u ocima Gospoda. Na kraju se obrati Adamu: ".. a otvore je zalio smolom. Ljudi su dizali ruke jedan na drugog. nisu skrenuli s puta cestitosti. Odlucio je da spase samo Noja i njegova tri sina sa enama i po jedan par svih cetvorono aca. imao je tri tavanice. Jednoga dana Kain je Bogu prineo na rtvu plodove zemaljske. irok pedeset i visok trideset lakata. prokle je i kazni da za vecna vremena puzi. On je imao tri sina: Sima. dok Kainovu rtvu nije ni pogledom udostojio. Kain je oti ao u izgnanstvo i naselio se u zemlji Naidskoj. Gospod se pokajao zbog svoga dela i iskreno patio zbog zlocina ljudskog roda. istocno od Edena. jer ne htede dopustiti da jedu voce s "drveta od ivota" i tako steknu besmrtnost. POTOP. Avelj je bio pastir. a od njih je nastalo brojno potomstvo. da bi se iznova .vrtu. jer je trebalo da bude majka svih ljudi na zemlji. Sa znojem lica svojega je ce hleb. Na vratima raja postavi ogromnog krilatog heruvima sa ognjenim macem. Zemlja je bila puna nasilja i zlocina. stici ce ga sedmostruka kazna. rodila je Tovela. Kovceg je bio dugacak trista. druga generacija ljudi i ivotinja biti poslu nija i urediti bolji i srecniji svet.. pak. Resio je da uni ti sve to ivi na zemlji.

.

kome je u znak zahvalnosti prineo rtvu paljenicu.. dakle. VAVILONSKA KULA. pre nego to se doselila u Hanan. Jo u trecem milenijumu pre na e ere podizali su divne gradove. POTOPU l VAVILONSKOJ KULI Iz Biblije doznajemo da je prvobitna domovina Jevreja bila Mesopotamija. dakle u trenutku smrti imao je 950 godina. 22 Zerwn y(osu NEOBICNA OTKRICA O STVARANJU SVETA. RAJU. da ne bi videli njegovu nagost. Avramova porodica. dana nju Palestinu. okrenuli su se i pokrili ga ogrtacem. Samo Nojev kovceg sa njegovom porodicom i ivotinjama dizao se iznad povr ine vodenog beskraja.mno ili. a Hamovi potomci su africki narodi Hamiti. Ali Sem i Jafet pokazali su vi e po tovanja prema ocu i. redom osnivali svoje dr ave u Mesopotamiji i Siriji. Noje je u kovceg ubacio ivotinje.. koja je padala cetrdeset dana i cetrdeset noci. pripadali velikoj grupi naroda koja je u basenu Eufrata i Tigra stvorila jednu od najbogatijih kultura u istoriji covecanstva. a desetog meseca izronili su iz vode vrhovi planina. pa su iveli sve bolje. Kada se Noje probudio i cuo kako se poneo Ham. preneo braci ta je video. Zemlja je bila neizmerno plodna. Jafet je praotac severnih naroda. i smejuci se. Postali su gordi pa su resili da podignu kulu koja svojim vrhom dose e samo nebo. otac Hananaca. Vavilonci. od Sima poticu Semiti. Kula je sve vi e rasla. a kao znak vecnog zaveta izmedu njega i svih ivih bica na zemlji. Sedmog meseca kovceg se zaustavio na vrhu planine Ararat u Armeniji. cak i najvi e planine. Zatim je pustio golubicu. ivotinje i ptice. razvili zanatstvo i stvorili sjajne spomenike umetnosti i knji evnosti. Ljudi su u pocetku govorili jednim jezikom. navodnjavali zemlju razgranatom mre om kanala. dok se Gospod nije zabrinuo i odlucio da je vidi. dok najzad nije potopila celu zemlju. Zasadio je vinograd i naucio da pravi vino. koji su kasnije. Noje je posle potopa iveo jo 350 godina. Jedan od Hamovih potomaka bio je Nevrod. jer se zemlja vec potpuno 21 osu ila.. koji se pred Gospodom proslavio kao veliki lovac.. Voda je sve vi e rasla. koja se ovog puta nije vratila. postavio je na nebu luk svetlosti sedmobojne duge. ostavljajuci nagomilanu gradu i oruda kojima su se slu ili. Medu graditeljima je nastao takav mete da su morali da odustanu od dalje gradnje i raspr ili su se na sve strane sveta. Hetiti i Aramejci. Posle sedam dana ponovo je pustio golubicu koja se predvece vratila sa maslinovom grancicom u kljunu. Jevreji su. . ivela je u Uru. Noje je sacekao jo sledecih sedam dana i tada je treci put pustio golubicu. ljudi.. U takvom stanju zatekao ga je Ham. Pravi tvorci te velike kulture bili su Su-meri. bili su uni teni. to je na-gove tavalo da su se na zemlji pojavila suva mesta. Noje je ponovo poceo da obraduje zemlju i gaji stoku. ali je voda opadala veoma sporo i jo sto pedeset dana nije moglo da se vidi ni parce kopna. Ali ptica se brzo vratila. Noje je sacekao jo cetrnaest dana. A grad u kome se uzdizala kula i gde su izme ani jezici nazvan je Vavilon. Akadi. Gospod je odlucio da vi e nikada nece kazniti covecanstvo potopom. od kojih su primili veliko kulturno naslede. u o a-mucenosti je skinuo sa sebe odecu i tako nag zaspao u atoru. pa im je pome ao jezike da ne bi mogli da se medu sobom sporazumevaju. Ki a je najzad prestala da pada. tako se rasrdio da ga je prokleo i predskazao da ce njegovi potomci postati robovi potomstva Sima i Jafeta. ali i ona se vratila ne na av i mesto na koje bi se spustila. Umesto kamena koristili su opeku koju su spajali glinom. Nakon sedam dana srucila se strahovitaltki a. Razgnevila ga je ljudska na-dmenost. nagomilao hranu i zatvorio se s porodicom. a onda je kroz prozor pustio gavrana da se uveri da li ce naci suvo kopno. Od njegovih sinova nastale su tri velike grane ljudskog roda na zemlji. Asirci. Noje je iza ao iz kovcega i sagradio rtvenik Gospodu. Jednom je malo vi e popio. bili su ucenici . Sve ivo. drevnoj prestoni-ci Sumera. Oni su naseljavali ravnicu u zemlji Senarskoj u slivu Tigra i Eufrata.

Iz tog strahovitog haosa nastali su prvi bogovi. Na srecu naucnih istra ivaca. ali njihova iskustva ive i obogacuju se u narednim pokoljenjima. Zatiranju tih drevnih srodnosti najvi e su doprineli sve. ugovore. ali su ih bez skrupula preradivali za svoje unapred odredene religiozne svrhe. Jevreji su se postepeno udaljavali od mesopotamskog uticaja. cesto vijugavim putevima. koji su po povratku iz vavilonskog ropstva. Mitove. U svojoj kompilaciji slu ili su se pradavnim narodnim predanjima. cvetaju i propadaju. Biblijska prica o nastanku sveta mo e da poslu i kao primer kako su sve tenici prepravljali stare mesopotamske mitove. koje su vec procitane. o sumerskom narodnom junaku Gilgame u. U svetlu dana njeg istorij23 skog znanja smatrali bismo neobicnim da je drugacije. De ifrovanje tekstova pokazalo je da Biblija. veoma skraceno. iz nje su preneli u Hanan predstave.pozajmljene iz bogate riznice sumerskih mitova i legendi. Jasne tragove tih dalekih uticaja nalazimo danas u biblijskim tekstovima. slu ile su im samo za to da doka u da je Jehova jo od Avramovih vremena upravljao sudbinom svog izabranog naroda. Otkrivanje tih zavisnosti i pozajmica ipak nije tako jednostavno. Sadr aj tog mitolo kog epa. Vavilon i Niniva. obicaje i religiozne mitove koji su tokom milenija nastali pored Eufrata i Tigra. Akada. Smatrali smo donedavna da evropska kultura sve duguje Grckoj. svojim korenima se e u mesopotamsku tradiciju i da su mnogi detalji i price . poznat pod nazivom Enuma eli . Posle mnogih vekova neki bogovi odlucili su da zavedu . kao to su Ur. dakle u periodu od VI do IV veka pre na e ere. Znamo da kulture i civilizacije ne umiru bez potomstva. Kulture i narodi. prenose na mlade kulture. izgleda ovako: U pocetku je postojala samo voda i vladao je haos. da najdragoce-nije plodove svog dostignuca. Price koje su prenosila pokoljenja. Tek arheolo ka iskopavanja irih razmera izvr ena u Mesopotamiji. Otkopane su mocne metropole. Savremeno shvatanje o istorijskoj istini bilo im je strano. U tom istorijskom kontinuitetu Jevreji nisu predstavljali niti su mogli da predstavljaju izdvojenu grupu. redigovali tekst Starog zaveta i preneli ga nam u obliku u kakvom ga imamo danas. bacila su snop svetlosti na 24 Zerwn 9(psidbvs%i te nekada nerazumljive pojedinosti i iznela na videlo njihovo drevno poreklo.tenicki krugovi. Asiraca i Vavilonaca. cak nejasne podatke. koje su poneli odande. koji naizgled nema niceg zajednickog s biblijskom pricom. price i predstave. Njihov smisao nije se mogao protumaciti vekovima. zrelijih kultura. a u carskim palatama nadene hiljade tablica ispisanih klinastim pismom. otkrila su nam njihovu velicinu i bogatstvo. Njeni koreni le e u mesopotamskoj kulturi. U biblijskim tekstovima prevideli su mnoge pojedinosti koje otkrivaju tesnu povezanost s mesopotamskom kulturom. vekovima smatrana originalnom tvorevinom Jevreja i knjigom objavljenom. sve tenici nisu uvek bili dosledni. Poznati arheolog D ord Smit procitao je na tablicama sa klinastim pismom ceo vavilonski spev o stvaranju sveta. u svom vecnom proticanju. Ti dokumenti sadr e istorijske hronike. ali najnovija istra ivanja pokazala su da smo u mnogim pogledima jo uvek naslednici onoga to je pre pet hiljada godina stvorio genije sumerskog naroda. Naseliv i se u Hananu. diplomatsku prepisku. u tom svom radu na pre-pravkama. da se jedino pomocu mesopotamskih izvora njihovo poreklo mo e prepoznati. Tek velika arheolo ka otkrica koja su nam omogucila da rekonstrui emo zaboravljene kulture Sumera.Despotovine XIX veka o kulturi tih naroda imali smo veoma oskudne. prenosili su usmeno s pokoljenja na pokoljenje i tokom vekova su ih u tolikoj meri preinacili.u vecoj ili manjoj meri . mitove i religiozne spevove medu kojima se nalazi najstariji ep covecanstva. U tome nema niceg cudnog. zajednicki deluju u stvaranju novih.

A ipak postoje izvesne indicije po kojima se vidi da je ona na nel4 nacin morala predstavljati sirovu gradu za jevrej-sku. a njeno ogromno telo rasekli na dva dela. krivuljastu zmiju. Biblijska prica o stvaranju sveta zacelo je nastala u miru sve tenickog rada i kao intelektualna koncepcija teologa nije stekla popularnost u irokim masama jevrejskog naroda. Tijamat. stra ne boginje haosa. medutim. odvajanje vode od zemlje. U vreme Sumera. Sukob Jehove sa Rahabom pominje se i u Knjizi o Jovu. odmaranje Boga u Bibliji kao i zajednicka gozba vavilonskih bogova sedmoga dana u tekstu Enuma eli . a upravo tako vavilonski mit oznacava pobunjene bogove. To su. ponekad i fantasticne nacine. Neki naucnici smatraju da tekst Knjige Postanja (3. Buntovnici su se ujedinili pod vodstvom mudrog boga Ea i ubili Abzua. neizmer-no primitivna kosmogonija mo e da ima zajednicko sa uzvi enom. U kosmogonicnom mitu naucnici su nai li na tekst prema kome je Bog sedeo na vodi kao ptica na jajima i iz haosa izlegao ivot. u jednom od psalama kao i Knjizi proroka Isaije. sve dok u ru evinama fenickog grada Ugarita (u blizini dana njeg Ras amra u Siriji) nisu nadene tablice s klinastim pismom koje sadr e zbirku mitolo kih poema. Nema razloga za sumnju da je biblijski duh bo ji koji se di e nad vodom odjek ovog ugaritskog mita. primetili tragove davna njih politeistickih shvatanja u biblijskim tekstovima. isti redosled dogadaja u oba teksta: nastanak neba i nebeskih tela. neuporedivo plemenitiju verziju.. monoteistickom pricom sve tenika koji su redigovali Stari zavet. A Abuzovu krv su pome ali s glinom i od te smese postao je prvi covek. Odmah nam se namece pitanje ta ta mracna. kao zanimljivost. Kad je Mesopotamiju pokorio akads ki car Hamurabi. a tada je pocast najvi eg bo anstva u dr avi stekao A ur. zbog nepa nje judejskih redaktora. pa cete tako kao bog znati ta je dobro a ta zlo" treba shvatiti u politeistickom smislu: " tako kao bogovi".. Asirski pisari izbrisali su na tablicama ime Marduka. odlucila je da osveti smrt mu a. Po mi ljenju pojedinuh naucnika mit je dospeo cak u hri canstvo u vidu legende o svetom Ðordu koji ubija a daju. po to su stvarno bili sinovi boga Abzua i boginje Tijamat. predstavljena u vidu a daje. Mit je potom dospeo u Palestinu i Jevreji su nalo ili Jehovi da se bori sa cudovi tem Levijatinom ili Rahabom. i ubice zmaja koji je u moru.1) citamo doslovno sledece: "Tada ce Gospod pokarati macem svojim ljutim i velikim i jakim levijatana. Tada su bogovi reda. U ugaritskoj poemi bog Bal odnosi pobe-du nad sedmoglavim zmajem Levijatanom. da dodamo cinjenicu veoma karakteristicnu za ljude koji su u Starom zavetu . pre svega. ukrotitelj zmaja bio je Marduk. Dugo vremena istra ivaci su lupali glavu nad drugim stihom prvog poglavlja Knjige Postanja. pod vodstvom Marduka.5): ". U Knjizi proroka Isaije (27." Zmaj se javlja i pod imenom Ra-hab. To je izazvalo gnev boga Abzua i njegove ene Tijamat. u kome se govori o ivo-tvornom duhu bo jem koji se di e nad vodom. Na uobrazilju obicnih ljudi izgleda da su vi e delovali dramaticni mitovi o herojskim borbama bogova sa d inovskim cudovi tem haosa. Americki arheolog D ejms J. ljudi su nazvani "sinovima Bo jim". u krvavom boju ubili Tijamat. od kojih je jedan deo postao zemlja a drugi nebo. Kada bi to stvarno bilo tako. Nalazimo se u srecnoj situaciji to mo emo da sledimo put kojim se kroz istoriju prenosio mesopotamski mit o borbi bogova sa cudovi tem. tu bismo. uradili nepa ljivo i na nekim mestima teksta prevideli Mardukovo ime. Taj stih je tumacen na razlicite. bog pobednik koji je savladao zmaja. U tekstovima Staroga zaveta sacuvali su se jasni tragovi tih narodnih verovanja. Pada u oci. a na njegovo mesto ispisali ime svog plemenskog boga A ura. stvaranje coveka estoga dana. Minuli su veko-vi i hegemoniju nad medurecjem Tigra i Eufrata zadobili su Asirsci.red na svetu. U estom poglavlju iste knjige (stih 2). Pricard potrudio se da detaljno uporedi oba teksta i u njima je otkrio mno tvo zapanjujucih analogija. J U vezi s biblijskom pricom o stvaranju sveta treba na kraju. bio je Enlil.

.

U trecem poglavlju Knjige Postanja (stih 22) citamo sledece: "l rece Gospod Bog: eto. Tablice sa klinastim pismom otkopane u ru evinama Vavilona dale su nam upravo zapanjujuce obja njenje. Sumerski junak Gilgame oti ao je na rajsko ostrvo gde je iveo miljenik bogova UtNapi tim da od njega dobije biljku ivota. U mitu o bogu Enkiju raj je predstavljen kao vrt pun vocaka u kome ljudi i ivotinje ive u najboljoj slozi. bez patnje i bolesti. a u mesopotamskom mitu dvolicni savetodavac je bog Ea. covek posta kao jedan od nas (opet ostatak politeizma) znajuci to je dobro to li zlo. ubedljivije obja njenje scene. prebacujuci mu nepreciznost u proracunima. vec i u strahu da ne posegnu za vocem sa "drveta od ivota" i postanu besmrtni kao Bog. ne eleci da covek postane besmrtan i njemu ravan. Tek su sve tenici. Taj datum je tokom citavog veka stavljan u naredna izdanja Biblije. Na tom duborezu vidimo drvo sa zmijom. jedan od bogova. tj. Biblijski raj nesumnjivo mo e da se smesti u Mesopotamiju. od Avramovih vremena. mudrost. Setimo se da je u raju pored "drveta od znanja dobra i zla" raslo i "drvo od ivota" koje daje besmrtnost. pretvorio se u zmiju i izroniv i iz vode oteo je Gilgame u cudotvornu biljku. Naime. U sumerskom mitu bog Enki ima bolesno rebro. odnosno ena od rebra. izjednacava coveka sa bogovima i obezbeduje mu besmrtnost. nadbiskup A er iz Irske izjavio je da posle ozbiljnog proucavanja Svetoga pisma proizlazi da je Bog stvorio svet godine 4004. odnosno ena koja . ali treba podvuci da i jedna i druga prica sadr e ideju o padu coveka. Kada je rec o raju. Jehova je prognao Adama i Evu ne samo zbog neposlu nosti. pre na e ere u 9 sati ujutru.videli alfu i omegu celokupnog ljudskog znanja. a sa obe njegove strane po jednu figuru: mu karca sa rogovima i enu. Na sumerskom jeziku rec rebro glasi ft. uni tavali te simbole igo uci ih kao znak idolopoklonstva. zbog cega su neki istra ivaci izrazili sumnju da taj pecat ima bilo ta zajednicko sa mitom o prvom coveku. u svom ikonoborackom aru. predstavljali Jehovu u vidu zmije. On le i u zemlji Dilnum u Persiji. on je takode plod sumerske ma te. pre na e ere. smatran je za jeretika. Ispostavilo se da se cela stvar zasniva na veoma zabavnom nesporazumu. preovladuje gledi te da je zaista naden dokaz po kome je jo u Mesopotamiji postojao mit o Adamu i Evi. U oba mita postoje upadljive slicnosti. Ali nin-tt takode znaci i dati ivot. l u tome je upravo izvor nesporazuma. Nin-ti mo e da znaci ena od rebra kao i ena koja daje ivot. 27 Uzgred receno. Kad se vracao preko reke. U ru evinama jednog mesopotamskog grada arheolozi su na li akadski pecat sa ugraviranom scenom koja verovatno predstavlja prototip price o Adamu i Evi. imao je dovoljno zemlje od koje je mogao da napravi i enu. od rebra Adamovog. Jevrejska plemena zamenila su Nin-ti Evom. U Bibliji zmija nagovara Adama i Evu da okuse voce sa "drveta od znanja dobra i zla". od kojih su dve Eufrat i Tigar. a onaj ko bi u to izra avao sumnju. Nadbiskupa A era ipak je napao biskup Lajtfut. Ljude je od pamtiveka intrigiralo pitanje za to je Bog stvorio Evu na tako neobican nacin. Prema tome. po to je Eva bila njihova legendarna pramajka covecanstva. u toj sumerskoj legendi verovatno treba tra iti obja njenje zbog cega su Jevreji vekovima. i okusi. Po to ipak nisu uspeli da nadu drugo. Obe virzije izra avaju misao da poznavanje dobra i zla. Godine 1654. kao to je to uradio sa covekom. ali sada da ne pru i ruke svoje i uzbere i s drveta od ivota. Treba po teno priznati da su konture figura jako nejasne i zato ih je te ko razaznati. Nije na zadatak da ulazimo u najsitnije detalje. Boginja koju su pozvali da izleci rebro boga Enkija zove se Nin-ti. Prema njegovom mi ljenju svet je nastao 23. te do veka ivi!" U izvesnoj meri je i razja njeno poreklo biblijske zmije-isku itelja. jer iz njega izviru cetiri reke. oktobra 4004.

Sumerski Noje zove se Ut-napi tim. legenda je u izvesnom smislu postala anahro-nizam. *U vezi sa postankom Adama treba navesti neobicno zabavan dogadaj koji se pre nekoliko godina desio u Kongresu Sjedinjenih Americkih Dr ava. dok u Bibliji potopom ljudski rod ka njava Jehova. Jevrejska plemena su nastojala da u toj legendi objasne sebi za to je Jehova.* Ali izgleda da je legenda o Kainu i Avelju iskljucivo tvorevina jevrejske ma te. Skromni radrA Britanskog muzeja u Londonu. l Jevreji su u to vreme bili stocari i zato je Avelj. U burnoj diskusiji. D ord Smit. U vreme kada su se vec naselili u Hananu i sami morali da se brane od napada ratobornih pustinjskih plemena. Ta pristrasnost u biblijskoj legendi je u svakom slucaju karakteristicna i svedoci o tome da je prica o Kainu i Avelju nastala u veoma davnim vremenima. Kada ih je objavio. Ali D ord Smit nije odustajao. Naime. U narodnim predanjima zbog toga je nastala zbrka. to je izgledalo potpuno neverovatno. njihov dobrodu ni tvorac.gle cuda .u ogromnim ru evinama Ninive na ao je nedostajuce delove price koji su u potpunosti potvrdili njegovu tezu. Na svoje zaprepa cenje. koga je Bog nacinio od zemlje nije imao majku i stoga nije mogao da ima pupak. u njihovom predanju bio miljenik Jehove i nevina rtva zemljoradnika Kaina. na nekim tablicama na ao je odlomke price o potopu. Bogom nadahnu-ta. Medu nekim istra ivacima Biblije postoji mi ljenje da je ona i odraz sukoba koji su u drevna vremena izbijali izmedu nomadskih stocarskih naroda i stalno naseljenog stanovni tva koje se posvetilo zemljoradnji. Spor bi definitivno mogao da se resi samo pronala enjem tablica koje nedostaju. Naravno da postoje i razlike. Nisu mogli da se pomire s mi lju da je prica o Noju mit. planina na kojoj se zaustavio kovceg. jer Adam. nai ao je na prvi spev u istoriji covecanstva koji opisuje dela i do ivljaje legendarnog sumer-skog junaka Gilgame a.daje ivot. jo dok su Jevreji vodili nomadski nacin ivota. patnje i bolesti. a svoju konacnu . pastir. Sedamdesetih godina pro log veka ogromno uzbudenje izazvalo je otkrice koje se odnosi na biblijski potop. ali se ipak odr ala kao dragocena zaostav tina od predaka nomada. Ali se ni drugo znacenje reci Nin-ti ( ena od rebra) nije nekako izbrisalo iz pamcenja Jevreja. zapanjujuce slicne biblijskoj verziji. u prauzoru mita postoji mno tvo bogova sa svim ljudskim slabostima. U jednom trenutku cinilo mu se da sanja. O tome su svedocili takvi identicni detalji. U vladinoj bro uri Ljudske rase crtac je prikazao Adama s pupkom. za koje je Biblija bila sveta knjiga. osudio ljudski rod na stalan naporan rad. po njihom mi ljenju bila je samo slucajna podudarnost detalja. Otputovao je u Mesopotamiju i . vatrenog poklonika Biblije umirila je cinjenica da se u Vatikanu nalazi slika Mikelandela na kojoj je Adam takode prikazan s pupkom. vreme trajanja potopa i moralna poruka potopa: ka njavanje covecanstva zbog grehova i spa avanje pravednog coveka. Prerada mita u monoteistickom duhu potice nesumnjivo iz kasnijih vremena. To je izazavalo interpelaciju kongresmena iz Severne Karoline Karla T. legende 29 pozajmljen od Sumera. To to je Smit procitao. To je jo jedan dokaz u kojoj meri Jevreji u svojim predanjima duguju narodima Mesopotamije. Jo od mesopotamskih vremena se pamtilo da Eva ima neceg zajednickog sa rebrom i zahvaljujuci tome nastala je cudnovata verzija da je ona stvorena od Adamovog rebra. jednoga dana lb prihvatio de ifrovanja tablica sa klinastim pismom poslatim iz Ninive i slo enih u podrumu muzeja. podigla se bura protesta medu bogomoljcima viktorijanske Engleske. kao to je pu tanje na slobodu gavrana i golubice. Darhema. On je crte oznacio kao jednu od pojava irece komunisticke propagande. prikazan u svom velicanstvu svoje moci. Treba uzgred naglasiti da je u istoriji razvitka covecanstva bilo upravo obrnuto: nomadska plemena bila su ta koja su napadala miroljubivo nastrojene zemljoradnike. tvorac sveta.

.

pepeo sa ognji ta i komaZetwn di keramike. radnici su nai li na recni mulj. Da li su mo da vec doprli do prvobitnog terena iz doba kada u Mesopotamiji jo nije bilo ljudskih naselja? Pomocu proracuna metodom triangulac ije. stvaraoci najstarije poznate civilizacije sveta. Kada su probili sledeci sloj. na kome su se hiljadama godina talo ile naslage pod zidovima sumerske prestonice. Imala je sedam spratova i bila devedeset metara visoka. Vavilonu. To su bili Sumeri. Najcuvenija od tih piramida. Sastojale su se od cetvrtastih ili oblih blokova koji su se nastavljali jedan na drugi a prema vrhu su se su avali tako da je gradevina licila na ste-penastu piramidu. Arheolozi su iz ru evina otkopali njene temelje i donje delove zidina. Izracunato je da bi pri takvom nivou vode bila poplavljena cela Mesopotamija. Za vreme bogoslu enja u belo obuceni sve tenici koracali su po njima u svecanoj povorci uz pevanje hora i zvuke muzickih instrumenata. Taj raspored slojeva mo e se objasniti samo ovako: neka poplava stravicnih razmera uni tila je nepoznatu nam ljudsku naseobinu zagonetne starosti. pronalazac Ura. izmenili na svoj nacin i upravo tu verziju stavili u svete knjige Staroga zaveta . smece. Iz Mesopotamije u Hanan su ih preneli Jevreji. To pitanje je na neverovatan nacin resio veliki engleski arheolog Lionard Vuli. Postavljalo se pitanje da li je vavilonska piramida bila prauzor za Vavilonsku kulu iz Biblije. jer je mulj le ao iznad okolnog terena i cinio je vidljivi bre uljak. iskopao je jamu i na dubini od cetrnaest metara otkrio grobnice sumerskih kraljeva s pocetka treceg mi-lenijuma pre na e ere. Ali za onda nje stanovni tvo oblast koju je zadesila katastrofa predstavljala je citav svet. Poznati francuski naucnik Andre Paro posvetio je toj zagonetki celu knjigu i na osnovu niza dokaza do ao do zakljucka da u to nema nikakve sumnje. Dalje prekopavanje groblja donelo je nesvakida nje otkrice. Pod slojem mulja debljine tri metra pojavili su se novi tragovi naseobine: cigle. Iskusni istoricar zna da su legende cesto poetizovana istorija i da mnogo puta sadr e neku istorijsku istinu. a poplava je znacila op ti potop kojim su bogovi kaznili gre no covecanstvo. arheolog je do ao do zakljucka da jo nije dosegao netaknuto tlo. jer je na plocicama sa klinastim pismom bila i opisana i urezana. zvanih zigurat. U svim gradovima pored Eufrata i Tigra uzdizale su se veoma visoke gradevine neobicnog oblika. cak i posmrtni ostaci sahranjenih vladara. Namece se. Da bi se nagomilalo tri metra mulja i blata. a kad se voda povukla do li su drugi ljudi i ponovo naselili Mesopotamiju. bez tragova ljudskog bitisanja. Znamo tacno kakav je bio arhitektonski izgled piramide. Na zasecenom vrhu obicno se nalazio mali hram posvecen lokalnom bogu. Price o katastrofi kru ile su vekovima od Sumera do Akada i Vavilona-ca. pitanje da li je mo da prica o potopu odraz neke pradavne elementarne katastrofe koja se duboko urezala u secanje ljudskih pokoljenja. Bila je to kataklizma takvih razmera kakva se u istoriji retko srece.religioznu i eticku produbljenost verovatno duguje redaktorima iz sve tenickih krugova. Do hrama su vodile trokrake kamene stepenice. ali ipak lokalnog karaktera. Na ogromnom smetli tu. Ovde nije moguce da navedemo celokupnu njegovu . voda je na tom mestu morala da stoji veoma dugi vremenski period na visini od skoro osam metara. l oblik i ornament grncarskih komadica potvrdivali su da te iskopine pripadaju sasvim drugoj kulturi od onih koje su le ale na sloju recnog mulja. u kojima se nalazilo ogromno blago. nalazila se u ogromnoj i velelepnoj metropoli. Ali Vuli je po svaku cenu eleo da utvrdi ta se krije ispod ogromnog groblja. dakle.

.

Grada koju su oni koristili -opeke i recna glina kojom su spajane. kako ga naziva Biblija. nekaldrmisane ulice. U VII veku pre na e ere vavilonski kralj Nabopolasar pristupio je restauraciji drevne kule i izmedu ostalog naredio da se ureze i sledeca recenica: "Ljude mnogih naroda primorah da rade na obnavljanju kule. unuku Avramovom.!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! U Knjizi Postanja (11. Jehova ba tamo pome ao jezike Nojevih potomaka? Treba najpre reci da naziv metropole Vavilon na vavilonskom jeziku znaci "bo ja vrata" (bab-ilu). koje su se prisnile Jakovu. ugledni gradanin cuvenog grada Ura Haldej-skog. a na hebrejskom. oznacava postupak me anja. mi tu prazninu popunjavamo podacima koje nam pru aju arheologija i istorija.dosta slo enu i iscrpnu dokumentaciju. Najstariji Aran umro je prerano ostaviv i za sobom sina Lota. AVRAM. Od vavilonskog doba tada je vec bilo proteklo mnogo vremena i jevrejska pokoljenja rodena u Hananu gotovo su potpuno zaboravila nepravde koje su njihovim precima naneli vavilonski kraljevi. tacno odgovara gradi vavilonske piramide. Zbog glasovne slicnosti ovih reci Vavilon je lako mogao da postane simbol jezickog haosa na svetu. Bio je to jedan od onih . ba zato to je bio grad u kome se govorilo raznim jezicima. Kao to cemo videti kasnije. da im pome-temo jezik da ne razumeju jedan drugoga ta govore. koju neki naucnici poistovecuju sa Sumerom. Tara je imao tri sina: Arana.. Po biblijskoj prici. Visoko nad gradskim krovovima dominirala je kupasta piramida na cijem se vrhu nalazio hram boga meseca Nanar Sina. Najstariji tip sumerskog pisma Vavilonska kula Rekonstrukcija na osnovu iskopina u Vavilonu. Avrama i Nahora. rec koja slicno zvuci balal. Avram se o enio Sarom. u lepoj kuci sa brojnom poslugom i imao je robove.. Slika piramide nije im se istina izbrisala iz secanja. na stotine ovaca. MORE J fol Tu Sifiem AVRAMOV PUT pravac puta 35 AVRAMOVA PORODICA IVI U URU.. dakle. guste gomile su se razmicale sa izrazom smernog po tovanja. Ne mo emo da se cudimo ni tome to su Jevreji u Vavilonu i njegovoj piramidi videli otelotvorenje greha i arogancije prema Bogu. U svom secanju sacuvali su te ko vavilonsko ropstvo. Zadovoljimo se zato samo najva nijim dokazima. Vavilonski kraljevi izgradili su piramidu radom robova i ratnih zarobljenika. Tara je iveo u izobilju. ljudi su Vavilonsku kulu gradili u "zemlji Senarskoj"." Na taj robovski rad bili su sigurno primorani i Jevreji. reminiscencija Vavilonske kule odrazice se jo jednom u viziji nebeskih lestava. doteranih sa raznih strana sveta. pune vreve. svojom sestrom po ocu. Sem toga bavio se i trgovinom buduci da je odavno napustio nomadski ivot. koja je bila nerotkinja. zlato i srebro i sinove koji su ga odmenjivali u poslovima i starali se o pastirima na pa njacima van grada. ISAK l JAKOV ~S/-" SREDOZEMNO ei. Po to nam Biblija ne daje nikakve informacije o tom gradu. Prestonica drevnih Su-mera vec tada je bila stara preko hiljadu godina. Samo kada su se pojavljivali dostojanstveni sve tenici u beloj lanenoj odeci. ali je dobila sasvim drugi smisao: bile su to lestve koje simbolizuju slogu coveka i Jehove. Bio je. a ta gorka uspomena na la je svoj odraz u prici o Vavilonskoj kuli. Izmedu tesno zbijenih kuca vijugale su uske. Kroz masu ljudi probijali su se karavani natovarenih magaraca i odredi kraljevskih telohranitelja. dok su jo govorili jednim jezikom." Za to su Jevreji Vavilonsku kulu smatrali simbolom ljudske oholosti i za to je. po njima.7) citamo sledece: ".

.

svodio racune i trgovao. ubrajane u svetska cuda. preplanuli seljaci i robovi kako posluju na poljima. kupala su se u suncu polja pod jecmom i povrcem. Je-dnospratna kuca. koji su dovodili ivotvornu vodu iz sporog toka Eufrata. gajevi urmi i bujne livade. prolazio pored samih gradova Kadi i Damask. do dalekog gradica Harana. ulazilo se u svetio i cisto kaldrmisano dvori te. gde je gost u malom bazenu mogao da opere noge i ruke. a za praznike odlazio pod piramidu i predano se molio agu meseca. vec i u dalekom Egiptu. kako je i dolikovalo slobodnom gradaninu Ura. da se odrekne udobnosti. maslinja-c'. Bio je to veoma zaobilazan put. tkanine od kostreti. odmah iza ulazne kapije. Vremenom su otkrili da mogu uvecati zaradu.ko u. ki nica je mogla slobodno da se sliva u dvori te. izmorenim od dugog puta. na pritoci Nar Balih. TARA ODLUCUJE DA SE SELI U HARAN. U prizemlju je bio sanktuarijum sa malim kipom kucnog bo anstva. izdavao naredenja. kupujuci robu na jednom mestu i unosno je preproda-juci na drugom. naseliti se za stalno u Uru i posredovati izmedu prijateljskih. Sred mre e ve tackih kanala i kanalcica. Iza stepeni ta nalazio se toalet od terakote. loj. Taj put koji su utrli karavani i ao je od Persijskog zaliva uz Eufrat. jer su Eufrat i Nar Balih . izledala je rasko no.za robu koju nisu sami proizvodili.zigurata. cuvenih ne samo u zemlji kraj Tigra i Eufrata. obradiva polja i prostrane pa njake. Haran se nalazio na jednom od naj ivljih trgovackih puteva staroga sveta. Pred kapijom i pod zidinama grada logorovali su putujuci trgovci i nomadi sa svojim stadima. maslac. Pripitomili su je Beduini. ali u to vreme covek jo nije bio pripitomio kamilu i tek u XII veku pre na e ere one su se pojavile kao tovarna ivotinja. a ljudi koji su iveli po selima i gradovima rado su koristili njihovo posredni tvo. Prvi putnici i posrednici u tgovini u davnim vremenima bili su nomadi. Tarina porodicna kuca nalazila se pod samim odbrambenim bedemima. sa spoljne strane povezane galerijom koja se oslanjala na cetiri stuba. videli su se 36 polunagi. Na sprat su vodile kamene stepenice. Docekao je poodmakle godine i stekao lep imetak. Tamo su se nalazile sobe. U pocetku su razmenjivali svoje proizvode . da je imala vocnjake. kupatilo i prostorija u kojoj su robinje na rvnju mlele ito. ostava. Izgledalo je da ce mu ivot proteci u miru i zadovoljstvu. gde su od davnina postojale faraonske piramide. Ujutru i uvece svakoga dana klanjao se kucnom bo anstvu. jednoga dana je odlucio da zatvori velika vrata svoje kuce. Kroz mali trem. sagradena od opeke i okrecena. a ispod njegovog kamenog poda u glinenim kovcezima cuvani su ostaci umrlih clanova porodice. dok se povorka sve tenika u sjajnim odorama kretala stepeni tem goredole uz zvonku jeku truba i pojanje hramskog hora. U tome im je na ruku i la cinjenica to su stalno bili na putu. Tara je svakako znao da je okolina Hanana neverovatno plodna. bezvodnu Sirijsku pustinju. mleko i meso . a odatle je kanalom oticala na ulicu. kod Harana je naglo skretao na jugozapad. koji je le ao u slivu gornjeg Eufrata. Od tih putujucih trgovaca i uzgajivaca stoke doznao je zanimljive stvari o gradicu Haranu i njegovoj okolini. presecao Hanan du obale Sredozemnog mora i stizao do granica Egipta. koji su svoja stada gonili sa pa njaka na pa njak i u tim lutanjima zalazili veoma daleko. Za to su prakticni trgovci prevaljivali stotine kilometara vi e umesto da se iz Ura spuste pravo na zapad u Hanan? Morali bi tada precicom da idu kroz u asnu. Znao je da tamo ima vode u izobilju. na dalekim granicama Arabije. Kasnije se uverio da je bolje napustiti nomadski nacin ivota. Eufratom su plovile barke pretovarene robom. Pa. kuhinja. u tajanstvenoj zemlji koja je kasno stupila na istorijsku scenu. Sa kosog krova iznad galerije. Na to se moglo odva iti jedino s kamilama. cesto i rodbinski vezanih nomadskih plemena i kupaca njihove robe. Tara je upravljao imanjem. ipak. Tara je upravo na taj nacin ste/ epende 37 kao imetak. zauvek napusti rodni grad i krene u novo lutanje. U to vreme je okolina Ura izgledala kao pravi cvetajuci vrt. Dokle pogled se e.

.

Oko verskog reformatora okupila se grupica vernih i odanih ljudi. za koju je on uvek bio dobrodu ni hranilac. Od tog tre( egende nutka Avrama vi e ni ta nije vezivalo za grad u kome je do iveo toliko poni enja i zlostavljanja. U njegovom srcu budila se nedoumica: vera u boga meseca krunila se sve vi e. pratio njihov put kroz prostranstvo slicno crnom baldahinu i sve vi e je shvatao ogromnost sveta. okrenuli su leda Avramu kao otpadniku. S vremenom je tamo podignut divan hram i Haran je. Na zapadnoj strani. Po predanju pokoljenja. ocrtavao se planinski lanac Antitavora. postao drugo po znacaju sredi te kulta boga Sin. okoreli obo avaoci boga Sin. sinovac U i najbli a posluga. Vatrenim pristalicama boga meseca. a livade i planinske padine bile su prepune cveca svih boja. le ao je medu zelenim bre uljcima. Bila je to neizmerno plodna zemlja i podesna za vredne ljude. Gradic. Haran je postao medunarodno trgovacko sredi te. a stanovnike terao na robovski rad. Tako se u Haranu sakupila brojna kolonija izbeglica. Satima je Avram lebdeo pogledom preko treperavih zvezda. pocela je da ivi svojim ivotom. Tamo su zastajali na odmor trgovacki karavani i razmenjivali vrednu robu donetu iz Mesopota-mije i Egipta. Tarinoj porodici u Haranu je dobro i lo. a sinovima je prepustio brigu o stadima na pa njacima van grada. Cuvajuci poverena mu stada. mocan.natapali zemlju i u tom pogledu nikada nisu izneverili ratare. meseca i zvezda mogao da bude samo jedan Bog. Mala zajednica nove religije. lepotu i harmoniju. Ali do ao je dan kada se Tara rastao od ivota. Mocni vavilonski car i veliki zakonodavac Hamurabi nastojao je da nametne pokorenim narodima jednu dr avnu religiju i u tom cilju uzdizao svog plemenskog boga Marduka iznad svih bogova Mesopotamije. njegovu velicanstvenost. Tara se tamo mogao i dalje baviti unosnom trgovinom. milostiv. Strogi. Bilo mu je vec sedamdeset pet godina. ali i u gnevu neumoljiv. Neposlu ne gradove ka njavao je ognjem i macem. Svoju novu misao Avram uop te nije krio i javno ju je irio po gradu. U to vreme u Uru nije i lo dobro. Bile su to noci prijatno hladne. pun kupastih kucica koje su na suncu blje tale zaslepljujucom belinom. 38 TARA. pod nebom obasjanim suncem. ne zanemarujuci porodicnu tradiciju gajenja stoke. itelji Harana.sve je to navuklo na njih prezir i osudu. rtvovanje ovnova na bre uljcima nekom nepoznatom. to je mo da bilo najva nije. odmah posle Ura. pod crnim atorima od kostreti. Avram je cesto provodio noci uz vatru medu svojim pastirima. bli e odredenom bogu . a njima je pripadao i Tara. cak su Tara i Nahor zamerali Avramu. a narocito ih je sabla njavalo to to je svojim bogohulnim ucenjem zaveo i mladog Lota. l dalje su pomagali jedan drugom u vodenju gazdinstva i dalje je u porodici vladala uzorna sloga. Osim toga. sveprisutan.inom. mogao je svoje ljude da uci cistoti obicaja i cuvati ih od svih isku enja gradskog ivota. ali i pored toga iznenada je osetio sna an nagon za nomadskim ivotom otaca na irokim prostranstvima. nevidljiv. Tamo se osecao beskrajan dah nezavisnosti i slobode. mogao je do mile volje da se klanja svome bogu i da mu prinosi rtve paljenice na rtvenicima od poljskog kamenja. bilo mu je tada dve-sta pedeset godina. sunca. pa je svom du om stremio nepoznatoj zemlji novih obecanja. koje su navodile na razmi ljanje. Avram i Nahor pravedno su podelili njegov veliki imetak i porodica se razdvojila na dve grane. NAHOR l AVRAM U NOVOJ DOMOVINI. puritanski moralni kodeks pripadnika sekte. Kod naroda Istoka narocito je jak porodicni instinkt i dok je Tara bio iv u kuci se ni ta nije promenilo. . Medu tim dalekim istovernicima Tara je imao mnogo poznanika. nije preostalo ni ta drugo nego da se isele tamo gde nije dosezala ruka cara ugnjetaca. Danonocno su tamo uborili potoci koji su odisali sve. dok mu jednog dana nije sinula misao da je tvorac svemira. okru ena zidom netrpeljivosti. Sledbenicima novog bo anstava pri la je njegova ena Sara. Tara se i dalje bavio trgovinom. njihov povratak jednostavnosti bitisanja praotaca iz doba nomadskog pastirskog ivota. pune bla ene ti ine. prijatelja i bliskih rodaka.

Deca su. rastuci nameti i pritisak administracije vec su im bili dozlogrdili. pak. Karavan koji je napustio kapije Harana. koketeriju i nakit. Kosu su garavile antimonom. Avram izda . atorima i balama sa pone-tom imovinom. uspavljivana melodijom. Nisu prezirale. veoma^ bliskom hebrejskom. U ZEMLJI OBECANOJ. a povorku je zavr avala licna Avramova vojska od trista robova naoru anih strelama i prackama. da ljudima i ivotinjama pru i zaslu eni odmor. arenim alom ciji su se krajevi spu tali niz leda. posmatrali Avramove ljude. svedocio je o imucnosti njegovog vlasnika. U suton bi. dok je on sa darovima pohitao gradskom vladaru da ga zamoli za gostoprimstvo. Avram ga je prihvatio kao rodenog sina i poverio mu poslove upravljanja njegovim imanjem. a neprestani ratovi. A. kako se vidi. pred gradskom kapijom. Sara i Lot. jer su preko cele zemlje prolazili trgovacki karavani za Egipat. jer je upravo ta boja preovladavala na njihovoj odeci. Mu karci su oko bedara imali suknjice sa crvenim i plavim prugama. U to vreme putevi nisu bili bezbedni i trebalo je racunati s napadima pustinjskih razbojnika. nosile su arene tunike. Tako je jednom upoznao i mladog. Na celu. a jednom su pro li i ispod zidina velikog grada Kadisa. Odmah iza njih i lo je stotinak magaraca natovarenih zalihama hrane. prido lice iz dalekog Harana. kako to obicno biva sa svetinom. Do Hanana je bilo preko hiljadu kilometara. cak do ruba ogrtaca. uvijale kao burnus. na golo telo navlacili su ko uljice sa kratkim rukavima a preko ramena prebacivali arene ogrtace koji su im nocu slu ili kao pokrivaci. Njihova odeca nije licila na bele burnuse koje su nosili beduini iz obli nje pustinje. pa nije bilo te ko da se sporazumeju. Jednoga dana Avram dade znak za polazak na put. Avram je odlucio da se tu zadr e du e vreme. Avram je trcao po graddl estoko se cenkao i nabavljao stvari koje su mu bile potrebne za dalje putovanje. a usta i obraze rumenile crvenim okerom. ene su ocigledno volele zelenu boju. me inama sa vodom. Na rukama i nogama nosile su srebrne grivne. o kojoj se pricalo da je malo naseljena. Pri tome je sklapao brojna poznanstva. Stocari i trgovci nisu prestajali da govore o Hananu. veoma dugim. cesto su sretali karavane koji se vracaju iz Egipta i tada su od bradatih trgovaca doznavali mnoge zanimljivosti o Hananu i mocnoj dr avi faraona. a na blagim planinskim padinama videli su se maslinjaci i vocnjaci cije su se grane povijale pod teretom kajsija i badema. ali Avramovi ljudi su nevoljno odlazili. naredio je Zerum y(p da se razapnu atori. jahali su Avram. ocnim kapcima davale tamniju nijansu pomocu malahita i tirkiza u prahu. dok su im oko vrata visili raznobojni derdani. Izmedu crnih atora vrzmali su se mu karci. slatko tonula u san na majcinim rukama. Za vreme hladnoca. Tim prometnim drumom stalno je neko prolazio. Ispod ogrtaca koji im je u naborima padao do polovine listova. Na sve strane su se prostirala obradena polja i livade. Po citave dane su provodili muvajuci se kroz masu ljudi i u cudu blenuli u robu iz dalekih krajeva sveta. Odlucio je da krene u zemlju Hanansku. U Damasku se govorilo aramejskim jezikom. Ne obracajuci pa nju na zlovoljna lica sunarodnika. Nijedan trgovac ni plemenski eik nisu se usudivali da putuju bez oru ane pratnje. jer im je grad svojim bazarima i veselim Zagorom pru ao mnoge razonode. Tamo su vec po la mnoga semitska stocarska plemena u potrazi za boljim ivotom. ene i deca. ugledali su cuveni grad Damask. zaista. posedali oko vatre i uz pratnju malih lira pe-vali setne. Dopala im se i okolina grada. Glavu su. pa nije ni cudno to je Avram u tom dalekom kraju video zemlju od Boga obecanu. Nailazili su i na sela i gradice. na velikim i sna nim magarcima. Malo iza njih pastiri su gonili stada koza i ovaca. veoma preduzimljivog i predusetljivog itelja Damaska Elijezera. da ima bujne pa njake i da postoje mogucnosti bavljenja trgovinom. ali putnici nisu imali razloga da se ale na dosadu. Do ao je trenutak rastanka od Damaska. Posle vi enedeljnog mar a. na svoju radost. Na ledini. pak. itelji su sa ogromnom znati eljom. bilo je ta da se vidi. U dr avama oko Tigra i Eufrata postajalo je sve tesnije.SEOBA U ZEMLJU HANANSKU. cudno dirljive pesme.

.

dok se najzad nije zaustavio u ju nom delu Hanana. znam da si lepa ena u licu. Hanan je u to vreme jo bila prete no divlja i malo naseljena zemlja. pa i samog faraona. da je njenog tobo njeg brata poceo da obasipa bogatim poklonima. bolje reci utvrdenja. S vremena na vreme Hanan je pogadala su a. i bavilo se zemljoradnjom i vinogradarstvom. rado su sa njima razmenjivali robu. Kada bi se uverili da nomadi nemaju lo e namere. Hanan.41 de naredbu za pokret. Na visijama. Pa njaci su se pretvorili u spr ene stepe. Po dolinama. ali ipak cinjenica je cinjenica: car je bio prevaren. a faraon je." Sara je bila poslu na supruga. ima e ovaca i goveda i magaraca i sluga i slu kinja i magarica i kamila". Egipcani su bili naviknuti na takve posete. l Avram ". zvanom Negeb. Ubrzo ju je tako zavoleo. ali mirnim stocarima. Avram se zaustavio na granici Egipta i zamolio faraonove cinovnike da mu pru e gostoprimstvo. Na tom pohodu niko mu nije smetao. koji se granici sa Egiptom. Posle izvesnog vremena stigao je na visiju i brdske predele i put se penjao sve vi e. Dr ao se samo stenovitih visija. ogromni planinski masiv gde izvire reka Jordan. tra ili kod njih utoci te. retko se nailazilo na ra trkane gradice. Ucinila je to ciste savesti. samo razocaranja. Takva je sudbina stocara. za Avrama su preko uhoda doznali da uz sebe ima trista naoru anih ljudi. saznao pravu iftinu. ukazala se beskrajna Sirijska pustinja. Avram se selio s pa njaka na pa njak. a to . posle proveravanja na granici. koji su toliko hvalili putujuci trgovci. Nego hajde ka i da si mi sestra. u stvari. Na granici izmedu Sirije i Hanana. ljudima i ivotinjama pretila je smrt od gladi. i kada se pribli i egipatskoj granici.. te ce meni biti dobro tebe radi i ostacu u ivotu uz tebe. gde je slobodno mogao da na-pasa svoja stada. pristala je na to lukavstvo i izdala se za njegovu sestru. krenuo je na jug. gde je zemlja mogla da se obraduje. Kne evi su o njenoj lepoti obavestili faraona i on je uze u svoj harem. malo po malo. po to je i bila njegova sestra po ocu i donekle nije zaobi la istinu. U tvrdavu se sklanjalo samo u slucaju opasnosti. gde je slobodno mogao da se krece. pre ao preko Hebrona i Virsaveje. Cesto se dogadalo da su stocarski narodi. Dugi karavan natovarenih magaraca i stoke koja je povremeno tu no blejala. pa su vi e voleli da ga ostave na miru. Ali Egipat su sna le velike nevolje. kule i oprezne stra e imali su zadatak da odbijaju napade pustinjskih razbojnika. a drveca ta^ko malo da je cesto nedostajalo ogreva za pripremanje hrane. Posle kratkog zastajanja u Sihemu. Pa ce me ubiti. a tebe ce ostaviti u ivotu. dok se sa desne strane dizao u nebo Hermon. zvani "Kne evski zid". Avram je to znao. Osim toga. Avram je razapeo atore u okolini Vetilja. bujnim pa njacima na u cu Nila. Lokalno stanovni tvo bilo je naviknuto na karavane nomada koji su prolazili uzdu i popreko njihove zemlje u potrazi za pa njacima.. Ubeden da se zamerio bogu Jevreja dr eci u haremu enu njihovog predvodnika. kada su se pojavljivala razbojnicka pustinjska plemena koja su harala Hananom u potrazi za plenom. a ponekad su cak uzimali najlep e devojke za harem dostojanstvenika. doneo mu je. Avram je oprezno obilazio doline i veca naselja. Doveden u bezizlaznu situaciju. 42 SARA U FARAONOVOM HAREMU. sa leve strane. Na brdu izmedu Veti-Ija i Gaja podigao je bogu rtvenik i prineo rtvu u znak zahvalnosti za za titu koju mu je dotad pru io. be eci od su e. Ali tamo nji pa njaci su presu ili i trebalo je ici dalje. Zato kad te vide Misirci reci ce: ovo je moja ena. Naravno da su egipatski cinovnici te usluge naplacivali. Upravo takva su a je zadesila Avrama dok je boravio u oblasti Negeb. uglavnom nije zabranjivan ulazak. pozva Avrama preda se i prekorno ga upita: " ta mi to ucini! Za to mi ne rece da je ona tvoja ena?" Avram se pravdao kako je znao. Obicno su se naseljavali na prostranim. u kolibama i atorima. u kojima su boravili samo mesni vladalac i njegovi naoru ani odredi. pa njaci su bili dosta lo i. Granicni zid. Da bi spasla mu a. odvede u stranu svoju enu Saru i rece joj: " Gle. Stanovni tvo je ivelo izvan zidina. Cak i vodu je ponekad trebalo donositi sa velike udaljenosti.

.

Medu vojnicima koji su govorili raznim jezicima zavladala je opu tenost i neopreznost. Medutim. u blizini severne granice Hanana. Jerusalim. u okolini Hebrona. on nije pa nije imao sina." Zatra io je samo da se stare inama prijateljskih plemena Esholu. zaspali su. Avram se naselio u Mamrijskoj ravnici. u hladu razgranatih hrastova. ako li ce ti na desno. Ubrzo se pokazalo da je tamo tesno za dva stada koja se mno e. Avram se vratio u Vetilj. U snu je cuo glas Jehove koji ga je uve-ravao da ce Hanan da bude domovina njegovih potomaka. mo da u strahu od ponovnog gneva stranog boga. razapeo atore i sagradio novi rtvenik Gospodu. U susret mu je iza ao. donoseci mu stra nu vest. Avram je pod okriljem noci napao logor sa svih strana i izazvao takvu paniku medu iznenadene neprijatelje da su se razbe ali kud koji. tada grad Jevuseja. Gonio ih je sve do Damaska i trijumfalno se vratio u zemlju Hanansku. a kada ga je car Sodome zamolio da mu vrati samo ljude. i Mel-hisedek. ne obaziruci se na njegovu brojcanu nadmoc. Avnanu i Mamriju. ne postaviv i nocne stra e. koji su mu pomagali u pobednickom pohodu. Avram je bez razmi ljanja pohitao da oslobodi zarobljenog Lota. pored ju ne obale Mrtvog mora. kao i Avram. vec mu je dozvolio da napusti zemlju s celim imetkom kojim ga je svojevremeno obdario. vrati deo plena koji im pripada. le ala su jo tri grada. S ogromnim plenom i mno tvom zarobljenika pobednici su se vracali u svoje dr avice. pozvao je Lota i rekao mu: "Nemoj da se svadamo ja i ti. bogatiji nego to je bio pre svog boravka u Egiptu. Avram mu ponosno odgovori: "Di em ruku svoju ka Gospodu Bogu vi njemu. a on je to rado prihvatio. Jednoga dana do ao je kod njega glasnik. gde je pa njaka bilo u izobilju i nastanio se u Sodomi. Avrama je neprestano mucila tuga. pa su pastiri Avrama i Lota poceli zapodevati kavge i tuce oko prava legende na kori cenje pa njaka. iako je grad bio poznat po razuzdanosti svojih itelja. Boga Svevi njega. ciji je vatreni pristalica bio. Izgledalo je da ce njegov na-slednik da bude . a ostaci razbijene vojske pobegli su u planine. a da ostatak plena zadr i za sebe. s hlebom i vinom. Tada se car elamski udru io sa tri ostala cara s Eufrata. Avramu su brzo dodijale te porodicne svade. LOT PADA U ROPSTVO. krenuo sa svojom vojskom protiv buntovnika i naneo im stra an poraz. ali trinaeste godine otkazali su mu poslu nost. da ne rece : ja sam obogatio Avrama. Avram se vratio u Hanan sa enom Sarom i Lotom. ni moji pastiri i tvoji pastiri. ja cu na levo. Novi car Sodome i kraljevi ostala cetiri grada pozdravili su ga kao izbavitelja. jer smo braca. gde je Lot na-pasao svoja stada. Opijeni pobedom i zaplenje-nim vinom. cije je nebo i zemlja. Vojske mesopotamskih careva ulogorile su se kod naselja Dan. pored Sodome i Gomore. Nije li ti otvorena cela zemlja? Odeli se od mene. Ali faraon. gde je nekada podigao rtvenik svome bogu. Na celu 318 naoru anih slugu i saveznika krenuo je u poteru za neprijateljem. AVRAMOVA BRIGA ZA POTOMSTVO. Vladari tih gradova bili su vazali cara elamskoga i dvanaest godina placali mu poslu no danak. Avram je prineo na rtvu Bogu deseti deo plena. Razdeliv i vojsku na manje grupe. ne samo to je oprostio Avramu. vodeci oslobodene zarobljenike zajedno sa Lotom i vracajuci otetu imovinu. Medu zarobljenicima bio je i Lot sa porodicom i celokupnim imetkom. ili voden jo neugaslom ljubavlju prema Sari. U zelenoj dolini.je licilo na uvredu njegovog velicanstva. ja cu na desno. 44 ime Jehove. Ako ce ti na levo." Avram je velikodu no prepustio Lotu da bira zemlju. zaklinjuci se: ni konca ni remena necu uzeti od svega to je tvoje. Izabrao je dolinu na ju noj obali Mrtvog mora. car i prvosve tenik grada Salima* i blagoslovio ga u 'Pretpostavlja se da je grad alim kasnija prestonica Izrailja. Tamo je. Njegov sinovac Lot se o enio i sam poceo da se bavi gajenjem stoke. Vladari Sodome i Gomore poginuli su u boju.

.

Sva uplakana. Lutala je pustinjom bez cilja i. tajanstveni covek se naljuti i upita prekornim glasom: " to se smeje Sara govoreci: istina li je da cu roditi kad sam ostarela? Ima li . a sina iz takve veze priznavao za zakonitog naslednika sa svim pravima prvorodenog sina. sedeo je ispred atora i uz um hrastova i zujanje pcela zadre-mao je. To samou-zdizanje nije izmenilo Aramov ivot. ena tvoja?". Jednog vrelog dana posle radova. zadr ao jednostavan nacin ivota. kome su dali ime Ismail. mesom i hlebom. Istovremeno svojoj eni dao je ime Sara. Nije mogla da se uzdr i od smeha i u sebi je pomislila: "Po to sam ostarela. cini s njom to ti je volja." Tada naju-va eniji od putnika rece da ce Sara da mu rodi sina. poklonio im se i pozvao ih u ator. gospode svoje. pa kako je vec bila u godinama. l dalje je iveo pod atorom. odlucio je da ga promeni u znak prekida sa idolopokloni-ckom pro lo cu i uzeo je ime Avram. to znaci "otac mnogih naroda". Usvojio ga je. sad li ce mi doci radost? A gospodar mi je star. Posle jela gosti zapita e: "Gde je Sara. je izgledalo neverovatno. A Avram je samo rezignirno uzdahnuo i rekao: "Eto. Agara nije znala z$ granice u hvalisanju to u utrobi nosi Avramova sina i bila je sve drskija. on im odgovori: "Eno je pod atorom. zaspala je pod vedrim nebom pored studenca. Jednoga dan Bog je poverio Avramu da sve svoje ljude ujedini u jedan narod i jednu versku zajednicu. a u znak po tovanja nije seo nego je stajao pored njih. koji je nekada dobio to ime u cast jednog od mnogih mesopotamskih bogova. videci patnju mu a. otkuda ide . Mucena ljubomorom i strahujuci za svoj polo aj u porodici. a sin Ismail izrastao je u nesta nog i neposlu nog decaka. Agara je oti la gde su je oci vodile." Agari je vec bilo dosta potucanja i spremno je poslu ala glas andela. U tom cilju naredio je da svi mu karci i decaci. a za svoje ljude ostao blag i pravedan otac." Zatim je otrcao do goveda. Sara se posvadala sa mu em. ali ipak on je bio samo kucni sluga.Elijezer iz Damaska. U jednom trenutku cuo je bat koraka i kada se prenuo ugledao je tri nepoznata putnika. Ali u kuci su ubrzo pocele razmirice. Te reci je cula ena u atoru. nemajuci gde glavu da spusti. kuda li ide ?" A ona odgovori: "Be im od Sare. Avram. A ime Sara je nastalo od vavilonske reci aratu -kneginjica. Naredio je da im se donese voda za umivanje i Sari rece: "Br e zamesi tri kopanje belog bra na i ispeci pogace. Izbor je pao na egipatsku robinju Agaru. bez obzira da li su slobodni gradani ili robovi." Nije pretpostavljao da ce Sara u gnevu da ode tako daleko i da robinju istera iz kuce. a ne sin njegove krvi. Avramu je bilo vec 99 godina. l zaista. primio ih je gostoljubivo. POSETA TROJICE TAJANSTVENIH LJUDI. "od ocem se ovde podrazumeva bog meseca. Be-zdetna Sara. prebacujuci mu da je on za sve kriv. Onaj ko nije hteo da pristane na taj obred samim tim se iskljucivao iz plemenske zajednice. Takode je naredio da se za sva vremena obavezano obrezuje svako mu ko dete staro osam dana. to bi odgovaralo tituli "va e visocanstvo"*. sa alila se i odlucila da pribe-gne prastarom zakonu otaca. robinjo Sarina. Tada joj se javi andeo i upita je: "Agaro. On je dozvoljavao da ena nerotkinja dovede mu u robinju. robinuja je tvoja u tvojim rukama. uhvatio mlado tele i naredio da ga ispeku. Promenom imena Avram je sebi dodelio izvesno plemicko dostojanstvo koje je trebalo da ga izjednaci sa kraljevima susednih dr avica i da ga izdigne iznad ljudi vlastitog plemena.Vratila se kuci i pred svojom gospodom pokajala. dodu e. Robinje su na platnu ispred atora postavile vrceve s mlekom i cinije s maslom. to joj *lme Avram potice od vavilonskog Abi-Ramu. Po starom pastirskom obicaju. na Avramovu radost. Avram je pozvao goste na obed. dodavao posude i nudio. budu obrezani u znak s Bogom sklopljenog svetog zaveta. to znaci Otac je uzvi en. Agara je zatrudnela. Od tada je pro lo trinaest godina." Kad cu njen smeh." Tada joj andeo rece: "Vrati se gospodi svojoj i pokori joj se. Btffi/sfe fyetute --------------------------------------------------------------------AVRAM MENJA IME. Ubrzo je na svet donela sina.

.

Dajuci na znanje da je samo prah i pepeo u odnosu na Boga. ili trideset. i Lota je obuzela sumnja.to te ko Gospodu?" Upla ena Sara je poricala da se smejala. Doznao je i da Bog ide u Sodomu i Gomoru s namerom da kazni stanovnike tih gradova zbog njihovih grehova. Bog mu je svaki put strpljivo odgovarao da ce uzdr ati ruku od kazne. nego si se smejala. Avramu je to izledalo nespojivo sa poimanjem pravednosti. Sodomljane je zahvatio u as. u asno zlostavljala i mo da bi ga i ubila da ga andeli u poslednjem trenutku nisu uvukli u kucu. kada je do lo vreme za polazak. Lot je smatrao za svoju svetu du nost da brani goste koji borave pod njegovim krovom. Bog mu na to odgovori da ce po tedeti grad ako u njemu nade pedeset pravednika. Ali gost odgovori: "Nije istina. Na grad se srucila ki a sumpora i vatre. Po to je opet govorio da mu je Sara sestra. Lotova ena je podlegla enskoj radoznalosti. samo ne dirajte u one ljude. pripremio im je postelju. Avram je smotao atore i ponovo krenuo na jug Hanana. naredio da je vrati mu u neokaljane casti. cara gerarskog. Bilo je vec vece. kako to dolikuje ljudima lepog pona anja. domacin je naredio robinjama da ispeku hleb i da spreme gozbu. Placuci i proklin-juci tumarali su u mete u. ipak ga upita da li ce uni titi grad ako u njemu nade samo cetrdeset pet pravednika. dok ga andeli nisu uzeli ispod ruke i silom izveli iz grada. s kojim se sprijateljio. Prevareni vladar pozvao je Avrama i prekorno ga upitao: " ta si nam ucinio! ta ." Zatim su gosti ustali i krenuli put Sodome. pa cinite s njima to vam je volja. a kada su se gosti najeli. njih cu vam izvesti. To mu je nalagao obicaj gostoprimstva koji su mu usadili preci. KAKO JE CAR AVIMELEH DOVEDEN U ZABLUDU. a ispred kuce se okupio najveci olo Sodome i vicuci zahtevao da im se predaju sumnjivi stranci. Na alost. Zgrabila je Lota. ali su mu do li zetovi. Niko od gre nih itelja nije se spasao iz katastrofe. kad su bo ji izaslanici pred gradskom kapijom sreli Lota. Bog mu ponovo dade umirujuci odgovor i ode zavr iv i dugi razgovor. ili dvadeset pobo nih ljudi. Zatvoriv i oprezno za sobom vrata. Begunci su vec bili stigli u gradic Sigor kad su iza sebe culi strahovit tresak. dok se nisu nasumce raspr ili po gradu. Obradovan time. Pred kucom je zavladao mir i tada su se andeli pover-ili Lotu ko su i kakvu im je misiju poverio Bog. Tamo je bio cest gost kod Avimeleha. Ali to nije umirilo Avramovu savest. jer su zato u li pod moj krov". Tada je Bog. Zemlja se stra no zatresla. car ju je uzeo u svoj harem. Zato je upita Boga da li je pravedno. U zoru. Lot je poverovao strancima. Avram ih je otpratio delic puta i tada je shvatio da je ugostio Boga i dva andela. Avramov sinovac im se poklonio i pozvao ih u svoju kucu. Avram nije ustupao. zapretiv i Avimelehu kaznom. Kada Avram na kraju pomenu deset nevinih. Ali rulja je na sve molbe ostala gluva. Onda se Avram vrati kuci. da i oni stradaju zajedno sa gre nicima. odgovori mu Gospod. Pitao je redom hoce li grad biti ka njen ako u njemu mo e da nabroji cetrdeset. Ali Lot je navaljivao tako uporno da su na kraju prihvatili gostoprimstvo. nije poslu ala strogu naredbu andela. ako u Sodomi nade pedeset nevinih ljudi. Ulogorio se na pa njacima izmedu gradova Kadisa i Sura. Nad Sodomom i Gomorom zavladala je grobna ti ina. uctivo zahvaljivali i uveravali ga da bi radije ostali na ulici. Andeli su tada izgubili strpljenje i oslepili sve mu karce koji su se tiskali oko vrata. Naredili su mu da povede enu i kceri sa njihovim verenicima i da smesta napusti grad osuden na propast. podsmevali se pred-skazanju do ljaka i nije im padalo na pamet da napuste rodni grad. "Necu". 4 SODOMA l GOMORA. napasnici su poku avali da razvale vrata kako bi se domogli stranaca. Beskrajno razjareni to im je rtva utekla. <Bi6fijs/{e fyfende 47 iza ao je na ulicu i prekinjao Sodomljane da ne cine zlo: "Imam dve kceri koje jo ne pozna e coveka. Ali oni su mu se. Ispred kapije su nalo ili svim clanovima Lotove porodice da se sklone u planine i da se ne osvrcu. Bog nije sam oti ao u Sodomu. Jo nisu stigli ni da legnu. Neckao se i oklevao. vec je tamo poslao dva svoja andela. osvrnula se i odmah pretvorila u stub soli. samouvereni nevernici. a kuce su se pretvorile u gomilu zadimljenih razvalina.

.

jamacno nema straha Bo ijega u ovom mestu. Najzad odluci da ih se zauvek otarasi i rece Avramu: "Oteraj ovu robinju sa s< om njenim. Ponekad je kao placenik odlazio u Egipat i borio se u najamnickim odredima. koje ima veze sa recju "smejati se". kao nagradu za sramotu koja joj je nane-ta medu stanovnicima Gerara. Avram je s bolom u srcu ispunio Sarinu elju. a on je u jednoj ruci poneo zapaljeni luc. po ceo dan se smejala i htela je da se svi oko nje raduju." Avram se dugo opirao eninom zahtevu. Ba . ali nije kci moje matere. Treceg dan zaustavio se u podno ju brda. volove i krave. dok je Ismaila voleo pravom ocinskom ljubavlju. Bog je hteo da Ismaila ostavi u ivotu.. Proganjala ju je misao da ce posle Avramove smrti glavni deo imetka da pripadne Ismailu kao prvorodenom sinu. pa mu je naredio da prinese na rtvu svoga voljenog sina Isaka. dok ce Isak morati da se zadovolji bednim ostacima nasledstva. Kada je Avram napunio sto godina. nije mogla da mu se nadivi i u sebi je ponavljala: . Ismail je postao nedosti an strelac i prednjacio je u lovu. ali mu je Bog preko svog andela u poslednjem trenutku zadr ao ruku i blagoslovio ga to je poslu ao njegovu naredbu i bio spreman da mu rtvuje prvorodenog sina.. jer sin ove robinje nece biti naslednik s mojim sinom Isakom. gde ugasi e ed i napuni e prazne me ine.* RTVOVANJE ISAKA. pa mu je cak darovao ovce."Ko bi rekao Avramu da ce Sara dojiti decu? Ipak mu rodih sina u starosti njegovoj. Tada joj se javi andeo gospodnji i naredi da uzme sina i odvede ih do studenca. robove i robinje. Sela je u pesak okrenuta njemu ledima i tu no plakala. a u drugoj je dr ao o tar no . jer ga je odredio 49 'Bififijsfe legende za pretka arabljanskih plemena. a ne Ismaila odrediti za oca potomstva. pripremio hranu i sa sinom i dvojicom robova krenuo na put. Opijena srecom.. kci oca mojega. Na pustinjskim bespucima nestalo im je vode u me inama i samotnim putnicima pretila je smrt od edi. Agara je ostavila Ismaila ispod drveta i udaljila se na domet strele da ne gleda sinove predsmr-tne muke. i ka i za me gde god dodemo: brat mi je. Sinu je rekao da ponese drva za vatru. Kradom je nocu ustao. ja joj rekoh: Ucini dobro. Dojeci dete. a Avram vi e nikada nije sreo svog odbacenog sina. ne no zagrlio i savetovao da krenu u Egipat. a on se sa sinom popeo na sam vrh. gde je Agara imala rodbinu. Poklonio mu je i hiljadu srebrenjaka za Saru. pa ce me ubiti radi ene moje. Dao im je hleb i me ine s vodom. Na vrhu brda podigao je rtvenik od kamenja. da se uveri koliko mu je odan. pa pode za me. Sutradan u zoru. A upravo i jest mi sestra. Sara je posmatrala njihovo igranje sa sve vecom zabrinuto cu. ROÐENJE ISAKOVO. Za nagradu je jo jednom rekao Avramu da ce mu potomstvo biti tako brojno kao zvezde na nebu i zrna peska na morskoj obali. Dete se lepo razvijalo i posle nekoliko godina vec se igralo s bratom po ocu Ismailom.li sam zgre io. sinko. Majka ga je o enila Egipcankom. jer se iskreno vezao za mladu i lepu Egipcanku. a gde je jagnje za rtvu?" Avram odgovori: "Bog ce se. Sve svoje ivotne nade Avram je polagao u svoga jedinca." Avimeleh je zaboravio Avramovu podvalu.. postarati za jagnje sebi na rtvu". eto ognja i drva. ipak se poslu no spremio za te ku rtvu. Ali kad se Bog u to ume ao i objavio da ce upravo Isaka. Zatim je zamahnuo no em. A kad me Bog izvede iz doma oca mojega. otpremio je nesrecne prognanike. nacepao drva za rtvenik. ispunilo se bo je obecanje: Sara je rodila sina. Duboko potresen naredbom bo jom. svezao prenera enog Isaka i postavio ga na drva. te navuce na me i na carstvo moje toliko zlo?" Avram se pravdao: "Veljah. Pod uticajem tih briga u njoj je rasla netrpeljivost prema egipatskoj robinji Agari i njenom sinu. Uz put ga Isak upita: "Oce." U spomen radosnog dogadaja detetu je dala ime Isak. Put je bio dug i opasan. Rekao je slugama da sa magarcem ostanu dole. Jednoga dana Bog je hteo da isku a Avrama. Spa eni prognanici iz Avra-movog doma srecno su se okucili u tom pustinjskom kraju.

.

Na ramenu je dr ala krcag i hodala tako dra esne da su se Ijudi< Bi6(ijsl<e legende ma u agrile oci. da bude Hetitka ili Hananka. Stoga je odbio da prihvati ponudeno mesto na hetitskom groblju i zamolio cara da se zauzme kod bogatog Hetita Efrona da mu proda pecinu u Makpeli. Efron je bio velikodu an covek i hteo je da ustupu pecinu besplatno. Vladar ga je primio pre-dusretljivo i ponudio mu mesto na hetitskom groblju.u tom trenutku zalutali ovan se zapleo u grmlje rogovima. Bilo joj je *Arabljani i danas izvode svoje poreklo od Ismaila i verujuda on i njegova majka pocivaju u Meki. trebalo potra iti odgovarajucu enu za sina. koga je devojka vec sasvim osvojila svojom dobrotom. Sara je sahranjena u pecini uz sve pogrebne ceremonije u kojima su ucestvovali i mnogi Hetiti medu kojima je Avram u ivao veliki ugled. Sunce je dodirivalo horizont i obasjalo svet zlatno-rumenim bleskom. vodio srecan ivot pod hrastovima to ume. Ali tamo. Avram je dobio pravo da u njegovoj zemlji napasa svoja stada i da koristi studence. pod Crnim kamenom u Kabi. zavr ila je ivot Sara. Putnici su bili premoreni. obdarenu svim osobinama koje je Avram zahte-vao od svoje buduce snahe: lepu.. kci Vatu-ilova i unuka Nahorova. poklonio mu se i zamolio ga za pravo da drago telo sahrani u njegovoj zemlji. Zahvaljujuci putujucim trgovcima Avram je znao da u Haranu ivi porodica njegovog brata Nahora. na njegovu veliku alost. Nikako nije . Kamile su polegale cekajuci da budu napojene. Tada izaslanik. Stoga je Avram pozvao slugu od poverenja i dao mu zadatak da isprosi devojku. Zapita je uctivo kako joj je ime i cija je. Avramu to nije odgovaralo iz verskih razloga. pa ga je Avram prineo na rtvu Bogu umesto Isaka i krenuo natrag kuci.. Stoga se preselio u Hebron. u dolini Mamrijskoj. Kada obavi posao. ucinio da odmah pored gradske kapije sretne kcer Tarina roda. Kupio ju je najzad za cetiri stotine sikala srebra. Pecina u Makpeli kraj Mamrije postala je porodicna grobnica praotaca i mesto vecnog pocinka Avrama. blage naravi i domacicu. izvadi iz putne torbe mindu e i grivnu od cistog zlata . Avram je bio vezan za slobodni pastirski ivot i ljubomorno je cuvao svoju versku i plemensku nezavisnost. najvecom svetinjom islama. uveravajuci ih da ce se u upi naci mesta i hrana za deset kamila. Ali ta zemlja suvi e ga je podsecala na tu ne trenutke kada je izgubio voljenu Agaru i prvorodenog sina Ismaila. Avramov sluga odlucio je u sebi da za nevestu Isaku izabere devojku koja ce mu najusrdnije dati vodu za pice. bila je to Reveka. To Predanje u lo je i u tekst Korana. kraj studenca. SARINA SMRT. podesnu za porodicnu grobnicu. gle cuda. jer bi u kucu unela tudu krv i tude bogove. Reveka pozva putnike da prenoce pod krovom njenih roditelja. l. Avram je oti ao kod tamo njeg hetitskog cara. u svom rodu. napuni vedro vodom i napoji kamile. Iz grada su nai le devojke u grupicama caskajuci i veselo se sme-juci. Zatim ne oklevajuci brzo potrca. Ali Avram na to nije hteo da pristane i nastojao je da plati. Provodad ija pomisli kako mu je Bog. u milosti svojoj. Sem tog. Medu njima je bila i devojka neobicno lepa i stasita. Do lo je predvecerje kada su devojke dolazile na studenac po vodu. gde je nekada. KAKO JE ISAKU ISPRO ENA ENA. bojao se da ce Hetiti sahranjivanje mrtvih na zajednickom groblju da protumace kao podredivanje njihovom caru. Po dogodoru sa carem Avimelehom. cinila je to tako domacinski uslu no da se izaslaniku odmah veoma dopala. Dodelio mu je za put deset kamila sa poslugom i poverio mu bogate darove za nevestu i njene roditelje. Isaka i Jakova. Jedino je tamo. Avramu su prolazile godine i bilo je vreme da se misli o eni za Isaka. vec sto dvadeset sedam godina i verovatno su njenoj smrti doprineli napori za vreme dugog puta. Avramov izaslanik se uctivo pokloni i zamoli je da mu da vode za pice. Posle dugotrajnog puta po dolini Eufrata.. Nije vi e sumnjao da je za Isaka na ao savr enu enu. karavan se zaustavio kod grada Harana. Devojka se ljubazno osmehnu i hitro mu pru i napunjen krcag.

.

ene su Posadili na kamile i povorka je. mada su vodila poreklo cak od Avrama. a zatim se odmah. Ali enska sujeta brzo prevlada i. Ali gost odbi da jede dok ne iznese zbog kakvog je posla do ao. nestrpljiv. Roditelji na to rado pristado e. U meduvremenu je postavljen obed i gost pozvan za sto. ali i pored osve. Avramov sin je tako zavoleo svoju enu Revbeku da mu je to ubla ilo bol za izgubljenom majkom. a odmah zatim iz oblaka pra ine pomo52 lio se karavan kamila koje su leno koracale.tanog obicaja. a kamile odvede u upu. voleo je grube ale i rado se nosio sa . Uvede ga je u kucu. Iznenadena Reveka gledala je nakit sa cudenjem i nije bila sigurna da li da primi skupoceni poklon. od nje same je zavisila konacna odluka. Isak i Reveka veoma su se voleli. jer ni posle dvadeset godina braka nisu imali dece. Avram je umro u sto sedamdeset petoj godini.* Braca ni po cemu nisu licila jedan na drugoga i nikada nisu ivela u slozi. koja su postala tuda i bila neprijatelji Isakovim pokoljenjima. o njihovom velikom imanju i na kraju je izvadio darove: zlatno i srebrno posude. po drevnom obicaju. ISAKOVI l REVEKINI BLIZANCI. to bi se moglo prevesti recju dr ipeta." Devojka odmah side s kamile. Sahranjen je pored Sare u pecini kupljenoj od Hetita Efrona. Te ka srca Avram je odlucio^da udalji sinove i unuke od druge ene. Domacini su s divljenjem gledali sku-pocene poklone a onda se provodad ija pokloni i zaprosi devojku za Isaka. Osetiv i novu mladalacku energiju resio je da se po drugi put o eni i uzeo je enu po imenu Heturu. te ko je bilo poverovati da su blizanci. Pricao je o Avramu i njegovom sinu Isaku. Obdario ih je bogato i savetovao da krenu istocno od Hanana. Glavni naslednik mogao je da bude samo prvorodeni sin. Odlikovao se drsko cu i hrabro cu. krenula Prema Hananu. uz odu evljene uzvike ostalih devojaka. Avram je bio zabrinut zbog tih porodicnih razmirica. kao to prilici verenici i smerno stade pred svog buduceg mu a. Isak je nastojao da obezbedi pravo prvorodst-va pre oceve smrti. Isav je bio jak i plecat. Drugi sin je nazvan Jakov. Reveka se alila da su se jo u njenoj utrobi tukli. nije mogao da doceka karavan sa svojom verenicom. Sav srecan. uz svadbene svecanosti obavi vencanje mladog para. ugledala ga je Reveka i upitala Avramovog slugu: "Ko je onaj covek to ide preko polja pred nas?" A on joj odgovori: "Ono je gospodar moj. Ali u kuci je vladala tuga. Dok je tako stajao i trudio se da razazna da li su to vec oni. pokri lice. uz plac i dirljive elje. ali je u su tini morao priznati da je Isak u pravu. Nije smeo dopustiti da se usitnjavanjem imanja prenebregne vekovni rodovski zakon. a kada su odrasli. Isak je odvede u ator pokojne Sare. U susret gostu izade joj brat Lavan. Avramu je dosadio ivot udovca. dade mu vode da se umije. uz to jo rid i kosmat po celom telu. AVRAM SE PONOVO ENI. Na pogrebne svecanosti do ao je iz daleke pustinje Ismail. Svetlost dana prvi je ugledao Isav i zato je smatran za prvorodenog sina. Najzad je Bog usli io njihove molitve i Reveka je osetila da je u drugom stanju. rasedla ih i polo i im hranu. cesto se iskradao na drum i zaklanjajuci °ci rukom upravljao pogled u daljinu da vidi hoce li se najzad pojaviti na vidiku. Jednoga dana u predvecerje zacuo je zvecka-nJe bakarnih praporaca. Isaku je bilo vec ezdeset godina kad mu je rodila blizance. jer je prilikom porodaja svoga brata dr ao za petu. kao znak da ce odsada njegova ena da bude majka roda. a kasnije i mnogo unuka. okiti se nakitom. gde su lako mogli da nadu jo nicije pa njake i da zapocnu novi ivot. sin nesrecne Agare. Zatim otrca kuci da se pohvali i da obavesti porodicu o dolasku Avramovog izaslanika. devojka odgovori kratko i odlucno: "Hocu da idem. Isak. divne tkanine i druge skupocene stvari." Za put su joj dodelili dadilju i robinju.i svecano ih predade devojci. To brojno potomstvo iz drugog braka moglo je na ne eljeni nacin da zamrsi pitanje nasledstva. Od njih su tamo vremenom nastala nova plemena. Kad je pozva e u kucu i upita e hoce li da ide u tudu zemlju i da se uda za nepoznatog coveka. Imao je sa njom est sinova. dok ne bude kasno.

.

Koliko se puta tako kleo i zaklinjao kada je padao u vatru. jednom recju. kad je bio edan. Danima i nocima lupala je glavu kako da spreci nesrecu i usmeri stvari tako da za Jakova izdejstvu-je pravo prvorodstva. dok ce Jakov. U tom je u ao Isav i zatra io od njega da jede. sunce i slobodu. ne sluteci uop te kakve ce mu velike posledice doneti njegova nepromi ljenost. Video je kako Isak zadirkuje Reveku. Odlucio je zato da ode u zemlju Avimeleha. dobrodu an i naivan. kao to je svojevremeno oprostio i Avramu. s po tovanjem. Isav se prihvatio jela sa u ivanjem. Svom narodu je. imao je brojna stada ovaca i goveda i mno tvo posluge. Zemlju Hebronsku. Pozva ga preda se i rece: "Ta to ti je ena. Po citave dane lovio je po okolini ili boravio na pa njacima. Isav je. Kad je stigao u grad. nije se brinuo za imanje. ZA CINIJU SOCIVA. Isav mu bez razmi ljanja odgovori: "Hocu". U tome je imao mnogo uspeha i cesto je sabi-rao stostruke prinose. gerarskog cara. Tada ga brat. domacin i trgovac za po tovanje. zabavljao ga i razveseljavao. Jednoga dana Jakov je stajao pri ognji tu i pripremao sebi jelo od sociva. ali ne onako kako se braca ale sa sestrama. kad bi mu se prispavalo. bio je primer vrednog i poslu nog sina. takve je bio naravi taj estoki covek. legao bi gde stigne i zaspao. Gerarski pastiri zapodevali su s njim svade i tuce oko studenaca . lako je padao u srd bu i tada je postajao opasan. ne razmi ljajuci. objavio da ako se neko usudi da dirne Reveku. . Jakovu nije padalo na pamet da deli sa njim ugotovljeno jelo. Isava je smatrala za neotesanog prostaka i pomalo ga se stidela. l sama pomisao da ce on biti glavni naslednik roda nije joj davala mira ni u snu. dobiti samo bedne ostatke nasledstva. A kad je bio gladan. a kada se vracao iz lova uvek mu je donosio ulovljenu divljac. odgovori lakomisleno. morao je da jede. Bez sumnje mu je odgovarala njegova ve tina u lovu i fizicka snaga.ukucanima. Koliko je drugaciji bio Jakov! Uvek je i ao utabanim stazama i poslovao oko imanja. U zemlji Gerarskoj Isak je gajio stoku i prvi put se poceo baviti ratarstvom. Uop te nije vodio racuna o svom spolja njem izgledu. To je izazivalo ljubomoru tamo njeg stanovni tva. Ubrzo je postao veoma bogat. tamo nji ljudi nisu imali reci da izraze divljenje prema Revekinoj lepoti. Isav ga je smatrao za nespretnjakovica i odnosio se prema njemu s blagim prezirom. ivot je za njega znacio iroka prostranstva."Zaklinjem se"." Kralj mu strogo prebaci: " ta si nam ucinio? Lako je mogao ko od naroda ovoga leci s tvojom enom. Ceo 'Dr ati za petu kod Jevreja ie znacilo eliminisati. Strahovala je da ce lakomisleno upropastiti porodicno imanje. kao u ali. U strahu da ga ne ubiju i da mu enu na silu ne odvedu. seo bi da jede. hodao neuredan. Stari Isak pokazivao je ociglednu slabost prema Isavu." Ali mu je ipak oprostio prevaru. zadesila je su a i glad. Ali za Jakova je zakletva bila sveta i neopoziva i zato je smatrao da je stekao pravo prvorodstva. Bile su to mu ke osobine koje su ga podsecale na pretke iz nomadskih vremena. bice osuden na smrtnu kaznu. Kad je bio gladan. i to smesta. Lakoveran. voleo oca na svoj nacin. pio je. Ali dogodilo se da je jednom prilikom car pogledao kroz prozor i veoma se zacudio. Isav je pohlepno udisao prijatan miris i sve je upornije navaljivao. te bi nas ti uvalio u greh. Zenon J(psidbvs%i dan je jurio za divljaci i ni ta nije ulovio. upita: "Ho e li da mi proda pravo prvorodstva sa cinuju sociva?". dru eci se sa pastirima. NEVOLJE ISAKOVE. a njegova znojava odeca osecala se na njivu i koze. gde je Isak vec godinama iveo."Ho e li da se zakune ?". kako si kazao: sestra mi je?" Isak se postide i odgovori: "Rekoh: da ne poginem s nje. nekada njeg Avramovog prijatelja. Nikada nije razmi ljao o tome ta ce ce mu doneti novi dan. Bio je umoran i gladan kao vuk. A Jakov je za Reveku bio oko u glavi. Kad se iz skitnje vracao kuci. tako je to bilo kod pastira i lovaca. Kad su hteli da izraze svoja osecanja nisu umeli da dr e jezik za zubima. steci nad nekim nadmoc. ukloniti nekoga. Nije ni slutio koliko je taj mamin sin u su tini bio prepreden i bistar. pak. svuda je irio pricu da je Re-veka njegova sestra. pak.

.

i Isak mu je zadavao brige. Jednog dana. sine. Ugotovila je od njih jelo. NEBESKE LESTVE. kada je palo vece. s torbom o ramenu i tapom u desnoj ruci. ne obaziruci se na plemensku tradiciju i ne mareci za cistotu krvi. Da nam ne cini zla. ne znam kad cu umreti. te cu navuci na se prokletstvo mesto blagoslova. rece. pa ce se osetiti da sam ga hteo prevariti. jer se ne no s njim oprostio i blagoslovio ga na put. stavio je kamen pod glavu i zaspao premoren posle ce-lodnevnog hoda. Videlo se da mu je stari otac oprostio podlu prevaru. l semena . pustio ih je da na miru odu kuci. Tamo je do ao Avimeleh s prijateljem i svojim vojskovodom. izmedu nas i tebe. Oslepeli otac se zacudi to se prvorodeni sin tako brzo vratio iz lova i. o eniv i se Hetitkama. miris sina mojega kao miris od polja koje blagoslovi Gospod. pa rekosmo: neka bude zakletva izmedu nas. zabrinu se i rece: "Ali je Isav brat moj rutav. naoru ao se strpljenjem i odlucio da ostvari svoju pretnju tek posle njegove smrti. to je jo gore. a kad su se najeli i napili. iako je dobijen na prevaru. Kad Jakov doznade za prevaru." Reveka je rasterala strah i naredila mu da donese dva jareta. pa da te blagoslovi du a moja dok nisam umro. Rebeka mu rece: "Gle." l odmah pristupi davanju svecanog blagoslova koji je Jakova cinio prvorodenim sinom i glavnim naslednikom. Isak je prelazio s mesta na mesto. pru i mu jelo. Isak ih s gorcinom upita: " to ste do li k meni. da se iz nje iri smrad polja. Strepeci za ivot Jakova. dokle se gnev brata tvojega odvrati od tebe. Uzmi oru je svoje. da mu se izvini za nanete nepravde. te zaboravi to si mu ucinio. zlobnici su ga zatrpavali peskom. Jakov je krenuo na daleki put kao ubogi hodocasnik. Najzad se preselio u Virsaveju." Tako je opet nastao mir izmedu Jevreja i mesnog vladara. l tada mu dode veoma cudan san: ugleda lestve koje su dosezale do neba. Kad se Isav vratio iz lova.koje je u svoje vreme iskopao Avram. Tako preobucen Jakov stade pred Isaka i izdajuci se za Isava. O enio se dvema enama hetitskog roda. Ocev blagoslov je bio mistican cin s neopozivom snagom delo-vanja. da za njega od mu a izvuce blagoslov koji se daje samo prvorodenom sinu. a onda cu ja poslati da te dovedu odande. Isak je priredio gostima gozbu. a ja sam gladak. Isav je bio van sebe od besa i zapreti da ce da ubije Jakova. i pustismo te da ide na miru. Tamo je mogao da nade ivotnu drugu svoga roda i da izbe-gne gre ku koju je pocinio Isav. l zgotovi mi jelo po mojoj volji. gde je podigao rtvenik Gospodu. l ostani kod njega neko vreme dokle prode srdnja brata tvojega. "Glas je Jakovljev. REVEKINA l JAKOVLJEVA PODVALA. i eto si blagosloven od Boga. tul i luk. a glavu i vrat mu uvi u jarecu ko u. Nego. Isak je u starosti izgubio vid i nije prepoznavao ni svoje najbli e. Mo e me opipati otac. Iskoristila je odsutnost Isava i odlucila da umesto njega podmetne Jakova. te mi ulovi lova. Celim putem je i ao pe ice ispavao pod vedrim nebom. kao to se mi tebe ne dotakosmo i kao to mi tebi samo dobro cini-smo. hajde da uhvatimo veru s tobom. opipa Jakova. obukla Jakova u odecu Isava. Ali iz sa aljenja prema voljenom ocu. Tra io je od tobo njeg Isava da ga polju-bl i kad oseti miris znoja bratove odece umiri se i rece: "Gle. kad mrzite na me i oteraste me od sebe?" A oni na to odgovori e: "Videsmo zaista da je Gospod s tobom. i izidi na planinu. Kad se najeo i napio vina." l Isaku je odgovaralo da Jakov ode u Haran. Taj razgovor je cula Reveka i smislila je lukav plan. ponovo ga je obuzela sumnja. Iz logora je morao nocu da se iskrade. Jednom ga pozva k sebi i rece: "Evo ostario sam. da se uveri. doznao je na kakav necastan nacin je li en nasledstva. Isak ipak nije prestao da ga i dalje voli i da ga smatra za prvorodnog sina. a na najvi oj precanici stajao je Jehova i govorio mu: " Ja sam Gospod Bog Avrama oca tvojega i Bog Isakov. da ispuni elju svog starog oca. tu zemlju na kojoj spava tebi cu dati i semenu tvojemu. po njima su hodali andeli. Isak i Isav nisu vi e mogli da izmene ovaj cin. ali ruke su Isavove". dok je stra ni Isav tvrdo spavao u svom atoru. i donesi mi da jedem. poslu aj to cu ti kazati: ustani i be i k Lavanu bratu mojemu u Haran." Isak je ne oklevajuci oti ao u lov. Isav brat tvoj te i se time to hoce da te ubije. ali cim bi iskopao novi studenac.

.

gosti se nisu ni na ta alili i sjajno su se zabavljali. Jakov je stigao u Hanan predvece. to znaci "dom Bo ji". $i6(ijs/(e legende -----------. Kad ugleda kcer svoga ujaka. ". vencanje s Rahiljom obavilo se nedelju dana posle nemilog incidenta. Razgovor su radoznalo prislu kivale njegove dve kceri. U tom se pojavi lepa cobanica vodeci svoje malo stado ovaca. kako bi dobio voljenu Rahilju. U spomen neobicnog videnja postavio je sveti kamen.. sad je zahtevao da mu tast slu bu unapred plati. a kad se sit naslu ao upita sestrica ta ga je dovelo u Hanan. Jakov se razne i i sa suzama u ocima poljubi je u obraz. morao je da pristane na novi ugovor. Jakov se probudi trezan i zaprepasti se kad pored sebe umesto Rahilje ugleda Liju. Ali. Svadba je bucno proslavljena. ali veoma utucenu sestru. Jakov se naljuti i . Pokazalo se." Lavan se nasmeja na tako drsku ponudu. Lija. ako ga sacuva od opasnosti. naime. mlado enja je oti ao u mracnu odaju. Kada je dojila decu sva je sijala i nije se ustrucavala da pecka svoju lepu. podmetnuv i mu ru niju kcer. Lavan. Ali stari lisac nimalo se ne uzbudi zbog toga i s najnevinijim izrazom na svetu odgovori: "Ne biva u na em mestu da se uda mlada pre starije.-------------------------------------------------------------------KAKO SU JAKOV l LAVAN VARALI JEDAN DRUGOG. jednom prevaren. iz godine u godinu podarivala Jakovu sinove. Ali to ga je ko talo mira u kuci. vikao. a mesto zaveta s Bogom nazvao je Vetilj. iscrpljen vikom. te ce se ra iriti na zapad i na istok i na sever i na jug. i ao je tamo dosta nesigurnim korakom. Na ujakovom imanju Jakov se prihvatio nadgledanja stoke." Pred zoru Jakov se probudi i dade zavet Gospodu da ce ga priznavati za svoga Boga i davati mu deseti deo svoga imetka. ne uskrati hleba i dozvoli mu da se vrati u ocev dom. Do ao je trenutak da se slu ba plati. jer su se ljubomorne sestre utrkivale koja ce da zadobije naklonost mu a i cesto zapodevale svadu. l zaista. bila toliko lepa da nije skidao pogled sa nje. stidljivo bacajuci pogled na rodaka. Gadura nije znala za meru u hvalisanju. dok je Lija. kada je odaja osvetljena. proklinjao i udario u takvu kuknjavu. imala je krmeljive oci i nije bila ba narocito lepa. upita sestrica kakvu naknadu tra i. ali po to mu je nagodba izgledala povoljna.ce tvojega biti kao praha na zemlji. da je u kuci nastao pakao. jer ga je uhvatilo vino. evo Rahilje. Odmah je shvatio da ga je Lavan necasno prevario. kceri njegove". po svadbenom obicaju. Nahorovog unuka. U to se sjajno razumeo. Drhtao je od besa. Obuzet besom skoci iz kreveta i otrca do tasta estoko prigovarajuci.. sudbina kao da se pod-smevala Rahilji. Sve se ipak odigralo tacno onako kako to nala e tradicija. mladu kcer tvoju. Pred zoru. l tako je Jakov imao dve ene. dok nije izrodila cetrnaest potomaka." Bezobrazan odgovor pogodi Jakova u srce. gde je tast trebalo da mu dovede nevestu. Lavan je potvrdio Jakovu da ce po tovati dogovor i na Rahiljino vencanje pozvao je mnogo gostiju. Jakov ih zapita da li poznaju Lavana. Ali Lavan se nije dao izvesti iz strpljenja i tek to se zet. povika e pastiri. Krajem dana. l evo. Ne treba mu se cuditi to je favorizovao Rahilju dok se prema Liji pona ao macehinski. ta je jadnik mogao da ucini? Hteo ne hteo. Rahilja je u svojoj muci i la toliko daleko da je svu krivicu za svoju nesrecu svalila na mu a: "Daj mi dece ili cu umreti". predlo i mu da jo sedam godina radi kod njega i tada ce dobiti Rahilju. Ra-hilja se vrati kuci i obavesti oca o dolasku rodaka. Osim toga. koliko toliko smirio. pa su se stada mno ila kao nikad dotad. Rahilja. prelio ga maslinovim uljem. kao praktican covek. pa odgovori ujaku: "Slu icu ti sedam godina za Rahilju. Lavan odmah pohita do studenca. Jakov je prozreo njihovu nameru i u sebi je ne to smi ljao. Jakov zamoli ujaka da ga primi u slu bu. Ispred kapije grada pored studenca okupljali su se pastiri da napoje svoja stada. Najzad se naka lja da prikupi hrabrost.. cvrsto zagrli Jakova i odvede ga svojoj kucu. i svi narodi na zemlji blagoslovice se u tebi i u semenu tvojemu. Starija. ja sam s tobom. zakukala je u ocajanju. nije nedostajalo ni jela.. Za vreme vecere neprestano se raspitivao za Isaka i Reve-ku. taj kucni predmet omalova avanja. prisrtade rado. Na radost gostiju. da je nerotkinja. ni vina. Sedam godina je pro lo kao sedam dana. Zato je mlada kcer.

.

Jednom recju." Braneci se. jer su u njegovom stadu preovladavala crna i bela grla. Lavan se u sebi smejao zetovoj naivnosti i rado prihvatio uslove novog dogovora." Ali sad se Lija smrknula. kamila i magaraca. Ali sre-cnoj vlasnici leka ni na pamet nije padalo da poma e sestri. a Jakov je postao bogat stekav i nebrojena stada ovaca i koza i mno tvo robinja i robova. ipak poce da popu ta." Kako je tek bilo kad je Vala rodila jo jednog sina! Rahilja s olak anjem rece: "Borah se estoko sa sestrom svojom. "Jer je malo bilo to si imao dokle ja ne dodoh. Po la je sestri-nim stopama i izabrala je mu u nalo nicu sa zvucnim imenom Zelfa. ovce su se tako zagledale u grancice da su na svet donosile samo priplod aren i s belegom. ovog puta udario je tuk na luk. Dok su pile vodu.^/ala zaista ubrzo zatrudni. te mi dade sina. pravdao se pred svojim enama. Jakov predlo i da mu i dalje slu i ako mu i sada i ubuduce pripadnu sve koze. pogotovo to je morao priznati da je zet u pravu. Za vreme porodaja Rahilja ju je dr ala na svojim kolenima da se zadovolji zakon i da dete robinje bude priznato za njeno. u tom . jer je Lija rodila jo dva sina i kcer. Ali sad odjednom i Rahilja. Priteran uza zid. ali se umno i veoma. Lavan je tra io nove izgovore. dok je skupljao i vezivao poko enu p enicu. na ao na strnji tu mandragoru. pa je mogla da se ponosi estoricom sinova i jednom kceri iz sop-stvene utrobe kao i dvojicom sinova robinje Zelfe. Videv i da ih je dovitljivi zet ogulio skoro do gole ko e. Tako se rodio decak kome dado e ime Dan. i od onoga to bese na ega oca stece sve ovo blago. pa joj odbrusi svadljivo: "Malo ti je to si mi uzela mu a? Hoce da mi uzme i mandragoru sina mojega?" Pora ena Rahilja ode kao pokisla i poce da se brine za svoju buducnost. ovce arene i s belegom. rodi sina kome dado e ime Josif. Najzad je pobedila svoju neplodnost. jer te Gospod blagoslovi kad ja dodoh. udari e u veliku kuknjavu i ovako se poce e tu iti: "Jakov uze sve to bese na ega oca. Najzad je do lo do toga da je Lavan sve vi e siroma io. "Blago meni. Jakov je tvrdio da je Bog kaznio Lavana zbog njegovog pokvarenja tva i zato je ucinio da se mno e samo grla arena i s belegom. Kako se Lija osecala ohrabrenom kad je opet stekla premoc nad sestrom. ali odoljeh. jer ce me bla enom zvati ene". Smesta je odnese majci da i dalje rada si59 nove. Ali se u svom racunu grdno prevario. Radoznala Rahilja odmah doznade za to. Rahilja najzad odluci da iskoristi stari zakon svoga naroda: izabra lepu robinju Valu i predade je mu u kao nalo nicu. Cenkao se s Lavanom oko dodatne plate kao nagradu to je tako revnosno i uspe no radio za njegovo dobro. efikasan lek protiv neplodnosti. naravno. a arenih i s belegom ako je bilo i za lek. Sve je ukazivalo na to da je nepobediva. Da li zahvaljujuci mandragori od koje je mo da kri om otkinula parcence u trenutku nepa nje ljubomorne sestre? Pro lo je jo sedam godina slu be i Jakov je odlucio da se vrati u Hanan. pobedonosno je klicala. dok se crna i bela neprestano prore-duju. jer je iznenada prestala da rada i ocigledno je gubila oslonac u tom duelu za materinstvo. nije odgovaralo La60 Zenon y&si vanovim sinovima. A zaljubljene ene. kao da se ponovo sa sestrom takmici. Zaboravio je da Jakov gajenje stoke kao da je s majcinim mlekom posisao i da se izvanredno razumeo u komplikovanu ve tinu ukr tanja. "Tako Bog uze stoku ocu va emu i dade je meni". Imala je za to osnovane razloge. Rahilja je zracila rado cu i ushiceno govorila: "Gospod mi je sudio i cuo glas moj. Videci da se Lavan koleba. Pa kad cu i ja tako kucu kuciti?" strpljivo mu je obja njavao. Stasita nalo nica stekla je Jakovljevu naklonost i u dve godine rodila mu dva sina. Lavan je prekasno primetio kako se zastra ujuce brzo mno e arena grla. Jakov je nakupio sve e grancice i olju tio sa njih koru da bi se videle bele pruge. Slucaj je hteo da njen sin Ruvim.odbrusi joj o tro: "Zar sam ja a ne Bog koji ti ne da poroda?" Ne videci drugog izlaza. neobicno retku biljku. Obradovao se to ce ga Jakovljeva pomoc tako malo ko tati. Tako narezane grancice zatim je stavio pored pojila. To. otrca kod Lije i stade navaljivati da i njoj da malo te cudotvorne trave.

pa ta si na ao iz svoje kuce? Daj ovamo pred pred moju i svoju racu. Lije i dve nalo nice." Posle zajednickog obeda izljubi kceri i unucad. to bi zverje zaklalo. neka rasude izmedu nas dvojice. Posle sedam dana potere." JAKOVLJEVO BEKSTVO. Stoga je odlucio da tajno pobegne iz Harana. Nezadovoljstvo i napetost u Lavanovoj kuci postali su nepodno ljivi. Idi dakle kad si se tako u elio kuce oca 'Bi6Rjs/(e legende svojega. ovce i koze kao i dve ene. a Jakov ga nazva Galed. Lavan pretra i atore Jakova. Da nije Bog oca mojega. ali Bog oca va ega nocas mi rece govoreci: cuvaj se da ne govori s Jakovom ni lepo ni ru no. nisam ti donosio. Ali na putu mu Bog naredi da se ne usudu naneti zlo Jakovu i da ne dovede do prolivanja krvi. Na-broja mu sve nepravde koje je za dvadeset godina slu be kod njega do iveo: "Pipao si sav prtljag moj. koji ga je cekao na celu svojih naoru anih ljudi. dve nalo. Lavan jo do-dade: "Svedok je ova gomila i svedok je ovaj spomenik: da ni ja necu preci preko ove gomile k tebi ni ti k meni da nece preci preko ove gomile i spomenika ovoga na zlo. Zato cini sve to ti je Gospod kazao. Mogao bih vam dosaditi. "Ove su kceri moje kceri. i to god vidi sve je moje. Ali i pored toga nije nastojao da ostvari svoja prava i pristao je da zet ode u Hanan. Evo dvadeset godina bejah kod tebe: ovce tvoje i koze tvoje ne jalovi e se. slu io sam ti cetrnaest godina za dve kceri tvoje i est godina za stoku tvoju. Jer sve ovo blago to uze Gospod ocu na emu. Danju me ubija e vrucina a nocu mraz. bi me zacelo otpustio prazna. podr a e ga iz sveg srca i tom prilikom dado e odu ka svom davna njem nezadovoljstvu prema ocu: "Nije li nas dr ao kao tudinke kad nas je prodao? Pa je jo i na e novce jednako jeo. . jer o kradi ni ta nije znao. s bubnji-ma i s guslama? Niti mi dade da izljubim sinove svoje i kceri svoje? Ludo si radio. dok je razapinjao atore. nije ih prona ao. sam sam podmirivao. i ovi su sinovi moji sinovi. pa ta bih ucinio danas kcerima svojim ili sinovima njihovim koje rodi e?" rekao je Jakovu i predlo io da se izmire. Ali nije znao da se Rahilja u unjala u roditeljsku kucu i da je ukrala male kipove kucnih bo anstava koja su od pamti-veka titila Tarino pleme. ne racunajuci mno tvo posluge s njihovim porodicama. Gnevni tast pride beguncu. Kada im je Jakov u najvecoj tajnosti sa-op tio da mu je Bog nalo io da se vrati u Hanan.nice i jedanaest Jakovljevih sinova. i ova stoka moja stoka. Sada se Jakov rasrdi na tasta to ga je tako estoko gonio i pretresom ponizio. da sve to je uzeo Jakov njegova svojina. i prekorno rece: " ta ucini te kradom pobe e od mene i odvede kceri moje kao na mac otete? Za to tajno pobe e i kradom otide od mene? Niti mi rece da te ispratim s veseljem i s pesmama. pa se sa sinovima vrati kuci svojoj. U znak pomirenja na vrhu Galadu napravi e uzvi enje od nagomilanog kamenja. ali za to ukrade bogove moje?" Jakov se na to iznenadi." Lavan je uporno ostajao pri svome. neka sude medu nama. Bog Aramov i strah Isakov bio sa mnom. a zatim se uputi u Rahiljin ator. Bog Aramov i bogovi Nahorovi. Jakubov karavan bio je ogroman: cinile su djl kamile. Jakov je s pravom strahovao da ce mu uraci silom oteti imetak koji je stekao svojim radom i sposobno cu. a ovnova iz stada tvojega ne jedoh. Zajamci da ce krivca kazniti smrcu ako ga otkrije i dopusti tastu da u logoru sprovede detaljan pretres. i san mi ne pada e na oci. Odmah je dozvao sinove i na celu naoru ane pratnje krenuo u poteru za beguncem. Pa ipak je Lavan primetio bekstvo tek posle tri dana. od mene si iskao to bi mi bilo ukradeno danju ili nocu. na e je i na e dece. magarci. A prestupnica brzo sakri kipove pod samar svoje kamile i sede odozgo. Lavan je stigao Jakova na gori Galadu. i platu si mi menjao deset puta. Lavan ga nazva Jegar-Sahadut.porodicnom sporu stale su na stranu mu a. bogovi oca njihova. Tako mi je bilo dvadeset godina u tvojoj kucu. Zato nije bilo lako neopa eno uteci iz Harana. Lavanu nije padalo na pamet da bi kipovi mogli biti sakriveni na tako nepristojnom mestu i naravno.

sinovi Izrailjevi vi e nikada nisu jeli ile sa bedara ubijenih ivotinja. jo uvek bojao zasede. kao da ima posla sa sebi ravnim. Bog je ozakonio svojim legende blagoslovom i uz to ga je odredio za oca roda koji ce da zavlada drugim ljudima. Nije mu bila cista savest i smatrao je da brat nije zaboravio nepravde koje mu je naneo pre dvadeset godina. Stoga mu je poslao glasnike s molbom za opro taj. pa kad vide da se ne mo e i cupati iz njegovog zagrljaja. te to i upita.Vesti koje je cuo. prepade se i poce se moliti Bogu ovim recima: "Izbavi me iz ruke brata mojega. SUSRET S ISAVOM. odnosno na visiji "kosmatoj". jer se bojim da ne dode i ubije mene i mater s decom. pa mu se srce steglo od straha. na visiji Sir. Pravo prvorodstva. u strahu na brzinu podeli porodicu na tri grupe. A ti si kazao: zaista ja cu ti biti dobrotvor. Jakov primeti da hramlje na jednu nogu. Jakov je pre ao granicu Hanana i ulogorio se u gradu koji je nazvao Mahanaim (logori). Na celo je stavio obe nalo nice s decom. dvadeset bikova. a na samom kraju ostavio je Rahilju s Josifom. trideset klmila sa drebadima. Bavio se prete no lovom u divljim planinskim cestarima. Ali se Jakov.JAKOV SE BORI S BOGOM. Potom je poku ao da Isava pridobije bogatim darovima. Tek tada Isav obrati pa nju na ogromna stada koja je Jakov gonio pred sobom." Tada nalo nice s decom i slu kinjama prido e bli e i pokloni e se. da ako me lepo primi. ali i razbojni tvom kada mu se za to ukazala prilika. dvesta ovaca sa dvesta ovnova. cetrdeset krava. Ne no i iskreno zagrli Jakova i obojica od silne radosti zaplaka e. dotace mu venu na bedrima. koju Bog milostivo darova sluzi tvojemu. iz ruke Isavove. Mesto gde se to dogodilo. To ogromno stado podelio je na tri ravna dela i pu tao ih u jednakim vremenskim razmacima da brata postepeno umilostivi. a kad mu Jakov spremno odgovori da je to za njega. " ta ce ti citava vojska ona koju sretoh?" upita. Na vest da mu je brat vec blizu. Zbog toga. Najzad se pojavi Isav na celu svojih ratnika. Prisnio mu se stra an san da se rve s Bogom. Ispostavilo se da je Isav odavno zaboravio nekada nje nepravde. "Ubla icu ga darom koji ide preda mnom". Osecao se ipak krepkim duhom. Kad se uverio da njegovoj porodici nije naneto nikakvo zlo. Oslobodiv i se. koje je najvi e voleo. ovce i ljude i rasporedio ih tako da u slucaju napada bar jedna grupa mo e da pobegne. bespravno steceno. kamile. i ucinicu seme tvoje da ga bude kao peska morskoga. a kad su se glasnici vratili i obavestili ga da mu Isav sa odredom naoru anih ratnika hita u susret. koja se odmah osu i. A Jakov odgovori: "Deca. volove. za njima je poslao Liju s njenim potomstvom. Jakovu nisu slutile na dobro. "obrasloj drvecem" i postao vladar zemlje Edomske. to znaci "oblicje bo je". Podelio je na dve grupe magarce. naravno. nije u ivao dobar glas medu Hanancima u dolinama. "pa cu mu onda videti lice. i pored blagoslova bo jeg. dugo nije hteo da cuje . jer je nocni do ivljaj odagnao sumnje i nedoumice koje su vec odavno remetile njegov mir. a u spomen na taj dogadaj. ne mogade sakriti svoje cudenje i mora e da se uveri da li je to stvarno porodica njegovog brata." Odvojio je od karavana dves-ta koza sa dvesta jaraca. Isav se nastanio pored Mrtvog mora. Kad Isav opazi gomilu ena i dece. Od tamo njih ljudi doznao je obeshrabrujuce vesto o bratu Zenon %psubvsl(i Isavu. Borio se s njim svim silama i na kraju ga prisilio da ga blagoslovi kao zakonitog Isakovog naslednika. Jakov je nazvao Fanuil. dvadeset magarica s desetoro magaradi. Probudiv i se u zoru. odva io se i on da pride bratu i sedam puta mu se do zemlje poklonio. Bog se nosio s njim sve do zore. mislio je u sebi. povika oholo. koji se ne mo e izbrojiti od mno ine. to znaci "onaj koji se borio s Bogom"." Zatim je preduzeo sve mere bezbednosti da se osigura pred mogucim napadom brata. Jakov je noc proveo u logoru i tada mu se desi ne to veoma neobicno. "Necu te pustiti dok me ne blagoslovi ". Bog ga blagoslovi i nalo i mu da od sada nosi nadimak "Izrailj".

.

mi cemo uzeti svoju devojku i otici cemo. Bogate darove primio je tek posle upornog navaljivanja. i omraziste me narodu ove zemlje. neizmerno zabrinulo. za koji su verovali da je za kralja Emora neprihvatljiv." Kako su bili iznenadeni kada je kralj prihvatio i taj uslov. Sihem. pa ce ostati kod nas. O plemenskoj cistoti su toliko brinuli da su po ene i li na daleki put u Haran. Ali Jakov jo uvek nije verovao Isavu. jer mora se kretati veoma polako i cesto du e zastajati da ne muci ivotinje i da mu stado zbog brzine ozbiljnije ne strada. u mene ima malo ljudi. koju je po pustinjskim obicajima samo krv mogla da spere. Hananejima i Ferezejima. zarobi e ene i decu i odvedo e svu stoku. zavoleo je svoju rtvu i bio spreman da se njome o eni. Pozvav i Simeuna i Levija. ta vi e. prezirali kao otpadnike. Pa ivite s nama. Otmica sestre smatrana je tada neoprostivom sramotom. Ali se ubrzo odigrao stra an dogadaj 64 koji mu je pokvario planove. i ucinio je nasilje nad njom. Kad je svoje podanike ubedivao da pristanu na kolektivno obrezivanje. Zaista je velika morala biti ljubav Sihema prema Dini! Pokazalo se da je kralj bio voden i svojim skrivenim prakticnim interesima." Kako je samo kralj Emor malo poznavao jevrejske pastire kada je mogao da im predlo i da se udru e u jedan narod! Jakov i sinovi su se upravo toga bojali kao vatre. Ali ce tako pristati da ive s nama i da postanemo jedan narod. Nisu hteli da se rasplinu u mesnom stanovli tvu. podajte mu je za enu. stra no se razgnevi e. samo mi dajte devojku za enu. pa ako se skupe na me. Videv i gnev Jakovljevih sinova. I tite mi koliko god hocete uzdarja i dara. a sinove koji su se enili tudinkama. urno je pregazio reku Jordan ' zaustavio se kod grada Sihema.ni za kakve poklone. Ako li ne pristanete da se obre ete. obja njavao im je: "Ovi ljudi hoce mirno da ive s nama. kao to su oni obrezani. Prividno je prihvatio poziv. pobi e stanovnike Sihema i oslobodi e sestru iz dvora. KAKO SU JAKOVLJEVI SINOVI OSVETILI SESTRU. i postacemo jedan narod. kceri svoje udajite za nas i kcerima na im enite se.. Ali trecega dana. izmedu ostalog. a ostala braca opusto i e okolinu grada. njegovi sinovi i svi mu karci njegovog naroda obre u i reko e: "Onda cemo udavati svoje kceri za vas i enicemo se va im kcerima. Jakov nije bio upoznat sa zaverom. Zatra i e da se on. osecanje dostojanstva i rasna solidarnost nisu vi e bili na nekoj ceni. Jakov je samo cekao da Isav nestane iza horizonta prema Edo-mu. sakupi e svoje ljude. pa da odmah skrene s puta. Ipak je dao rec da ce sigurno poci stopama brata i odsesti u njegovom domu na brdu Sir. dok su jo nemocno le ali u kucama zbog nezaceljenih rana. hoce me ubiti. te cu se istrebiti ja i dom moj." A skru eni Sihem dodade: "Da nadem milost pred vama. najstariji kraljev sin. ali ipak se lukavo pravdao da ne mo e s njim zajedno putovati. a kada se vrati e i cu e za kne ev postupak. oteo mu je kcer Dinu. Tamo nji kralj Emor dozvolio mu je da se nastani u njegovoj dr avi. pa je Jakov kupio komad zemlje i razapeo atore. da se nastane u ovoj zemlji i da trguju po njoj. pozvao je brata u svoje planinsko boravi te i prelo io mu da zajedno nastave put. Ali pokazalo se da mladi knez nije bio nitkov. l oprijateljite se s nama. Njihova stoka i njihovo blago i sva go veda njihova nece li biti na a? Slo imo se samo s njima. i zemlja ce vam biti otvorena. pa ga je krvoprolice koje sinovi pocini e. Simeun i Levije. nastanite se i trgujte i dr ite ba tine u njoj. ako se sve mu kinje medu nama obre e. Jakovljevi sinovi su postavili uslov. i dacu to mi god ka ete. Jakovljevi sinovi su u to vreme radili u polju. Smesta je oti ao sa ocem kod Jakova da je zaprosi.. koja je iza la da pogleda devojke iz okoline. braca Dinina. pa pomirljivo rece: "Sin moj Sihem srcem prionu za va u kcer." Izgledalo je da ce se spor zavr iti nagodbom. kralj Emor se jako zabrinu. Tarini potomci bili su ponosni pastiri koji su voleli slobodu i nisu mogli da razume-ju gradske ljude za koje cast. tude vere i rase." . ja cu dati to god ka ete. prekoravao ih je ogorceno: "Smetoste me. Stanovnici Sihema i okolone bili su obrezani.

.

tek po povratku Jevreja iz vavilonskog ropstva. to znaci "sin desnice". Jakov podi e Bogu rtvenik i nazva to mesto El Betel (Bog Vetiljski). radostan dolaskom na svet dvanaestog sina. da nacinim onde rtvenik Bogu. Zagrliv i sina i naradovav i se do mile volje. Nema sumnje da sve tenici nisu bili originalni autori. pred smrt dade detetu ime Venonija. Biblijske licnosti." Sutradan ujutru Jakov pozva svoj narod da se ocisti od grehova i da se odrekne svakog idolopoklonst-va. Namera irn je bila da poucavaju." Razne predmete la nog kulta. gde je stari otac Isak eljno i cekivao njegov povratak. U mladim delovima koji poticu iz VIII veka pre na e ere. da nagraduje i ka njava. dakle u periodu od VI do IV veka pre na e ere. i braca u najboljoj slozi sahrani e oca u porodicnoj grobnici u Makpeli. Bog mu se ponovo javi i jo jednom potvrdi njegovo novo ime Izrailj. Istorija je po njihovom shvatanju bilo sredstvo kojim se slu io Bog da objavljuje svoju volju. sin mu Ruvim se upusti u nedozvoljenu ljubav s njegovom nalo nicom Valom. Po to se mnogo mucila. U VII veku pre na e ere ta dva dela spojena su u jednu celinu i toliko izme ana da u tekstu srecemo naizmenicno i jedno i drugo ime. Jer kad se smesti iza kule Migdolederske. kasnijem Vitlejemu. i nacini onde rtvenik Bogu. Isak zavr i svoj ivot u sto osamdesetoj godini. idi gore u Vetilj i onde stani. koje su se po njihom mi ljenju pokoravale bo jem zakonu. veliki strah spopade stanovnike okolnih gradova i niko se ne usudi da ih goni. jer mu se tu javio Bog kad je be ao pred svojim bratom Isavom. 67 ISTINA l LEGENDA O PRAOCIMA Vec znamo da je biblijski tekst u sada njoj verziji nastao ralativno kasno. zakopa e u zemlju ispod velikog hrasta u blizini Sihema u znak novog zaveta s Bogom Avramovim. Skrhan tim novim udarcem. i carevi ce izaci iz bedara tvojih. Ta spojena verzija je kasnije prepisivana i podvrgnuta novim redakcijama. to znaci "sin muke". Izgleda da je Jakovu bilo pisano da vi e ne nade mira u Hananu. Bog se vec javlja pod imenom Jehova.JAKOV U VETILJU l MAMRIJI. dok su licnosti koje su iz nekog razloga bile u sukobu s njim. "Bacite tude bgove to su u vas. Na pogreb je do ao i Isav. menjali su tradicionalno istorijsko naslede. izbacivali sve to im nije odgovaralo. i nakon tebe semenu tvojemu dacu zemlju ovu. ali Jakov. U duhu tih religijskih i vaspitnih postavki. koji ti se javio kad si be ao od Isava brata svojega. vec kompilatori i redaktori starijih svedocanstava. a ne da pi u istoriju jevrejskog naroda. Autori konacne redakcije bili su sve tenici. Najstariji deo napisan je u IX veku pre na e ere. Trebalo je to pre pobeci iz Sihema. gde su vec pocivali Avram i Sara. Konacna verzija poslu ila je sve tenicima kao osnova za tumacenje price u obliku koji je u ao u biblijski kanon. kao to su mali kipovi domacih bogova i na-u nice-amajlije. Za kriticnu analizu biblijskog teksta i utvrdivanje hrono . Jakovu se javi Bog koji mu rece: "Ustani. Pa da se dignemo i idemo gore u Vetilj. Kad krenu e na put. donete iz Mesopotamije. Analiza biblijskog teksta pokazala je da u njemu treba razlikovati tri sloja. rasti i mno i se. l dacu ti zemlju koju sam dao Avramu i Isaku. a onda mu rece: "Ja sam Bog svemoguci. Zahvaljujuci Bogu za za titu koju mu je dotad pru io. koji me je cuo u dan nevolje moje i bio sa mnom na putu kojim sam i ao. Jakov se preseli u Mamriju. Karakteristicna osobina mu je ta to nepoznati autori za oznacavanje Boga koriste rec Elohim." A kad su krenuli iz Vetilja i hitali ka Efrati. Rahilja je pocela da se porada i 66 umrla na porodaju rodiv i Jakovu sina. promeni mu ime u Venijamin. i ocistite se i preobucite se. Jakov mu prinese rtvu od ulja i ivotinja. dok se susedni narodi ne povrate od u asa i ne izvr e odmazdu za izdajnicki i krvavi prepad. narod i mnogi ce narodi postati od tebe. Kad pade noc. Stigav i u Vetilj. pa i dopunjavali vlastitim pricama da istaknu neku religioznu ideju. prikazivali kao gre nike koje je Jehova opravdano ka njavao. ocenjivali su blagonaklono.

slu ili pismom.logije pojedinih delova biblije ogromne zasluge ima nemacki naucnik Julijus Velhauzen. kao to je cuveni zakonik iz Ge-zera iz X veka. pa jo i danas ima svojih pristalica. Vavilonskoj kuli i potopu u vecoj ili manjoj meri poticu iz sumerskih i vavilonskih mitova. Sve tenici-kompilatori. To istorijsko naslede jevrejski narod usmeno je prenosio s pokoljenje na pokoljenje. Zahvaljujuci de ifrovanim tablicama s klinastim pismom nadenim u ru evinama Ninive i Ugarita. nije iskljuceno da su Jevreji pisali svoje dokumente jo u drugom milenijumu pre na e ere. dok je u Palestini otkriven samo mali broj pisanih dokumenata. Zahvaljujuci narodnom karakteru prica. Jezekijin natpis iz VII veka i pisma iz Lakisa iz VI veka. ali nauka je od vremena Velhauzena napredovala. U Knjizi Postanja nesumnjivo su se sacuvali tragovi politeizma i feti izma. napisana mnogo kasnije i da prema tome price o praocima. koji su priznavali samo Jehovin i Mojsijev zakon. ali se zna da se sastoji od 32 znaka i da sadr i tekst na semitskom jeziku. Ukratko. Osim toga. o Mojsiju. ali su kao osnovu za svoje ucenje uzimali stwa narodna predanja koja su predstavljala odraz stvaralacke ma te Jevreja. u steni uklesano fenicansko alfabetsko pismo koje potice iz XV veka pre na e ere. domovina alfabetskog pisma. Izvr ena su velika arheolo ka otkrica koja zahtevaju korekciju zakljucaka do kojih je do ao Velhauzen. pa cak i o sudijama treba svrstati u legende relativno novijeg datuma. godine izvr io engleski arheolog Ser Flinders Pitri. zaceci nekih biblijskih prica se u u veoma daleke epohe. Sve te cinjenice potvrduju pretpostavku. a ako su se nekim cudom do na ih dana i ocuvale. otkopavanje palestinskih gradova koji se pominju u pricama o praocima kao i uporedivanje tih otkrica s biblijskim tekstovima -potvrdili su bez ikakve sumnje da je istorijsko naslede na koje su se oslanjali sve tenici u VI veku pre na e ere mnogo starije nego to je Velhauzen pretpostavljao. kako je predstavljena u Bibliji. narodnih predanja. U Pelestini se pisalo tu em na krhkim glinenim plocicama. saznali smo da price o Adamu i Evi. pored istinitih dogadaja. njihovog mentaliteta. medu dokumentima iz XIV veka pre na e ere. pojavila pretpostavka i6(ijs%e legende da su autori najstarijih biblijskih prica mogli da raspola u i nekim pisanim izvorima. Posle dugog i detaljnog proucavanja biblijskog teksta do ao je do zakljucka da je istorija Jevreja. Prema tome. upucenog . koji su nadeni u EI-Amarni. Ali se na osnovu otkrica koja je 1905. Odgovor je jednostavan. na primer. da su se Izrailjci jo u vreme Mojsija. U vla noj palestinskoj klimi glinene plocice su bile izlo ene propadanju. a u pricama o praocima veoma cesto nailazimo na obicaje i mitove koji poticu iz Mesopotamije. bezobzirno su preradivali predanja prilagoda-vajuci ih svojoj religijskoj tezi. pronadene u gradovima kao to je. Ono jo nije u dovoljnoj meri procitano. arheolozi su na glinenoj plocici prona li izuzetno dobro ocuvano pismo iz VII veka pre na e ere. Niniva. obicaja i te nji. koja se granicila s Hananom. nagomilalo se toliko legendi. Za to su onda iskopine nadene u Palestini tako siroma ne pisanim izvorima? Zato to su u Egiptu i Mesopotamiji nadene ogromne arhive pomocu kojih mo e detaljno da se rekonstrui e istorija tih zemalja. Sve tenici su nepa njom ne to i prevideli i nisu izbrisali iz tekstova sve to ukazuje na njihovo vreme nastanka. Velhauzenova kola bila je uspe na trideset godina. bajki i pricica da je danas te ko odvojiti istinu od ma te. Pitri je u rudniku bakra i malahita na Sinajskoj gori nai ao na staro. pa su cak delimicno kodifikovani u Hamurabijevom zakoniku. Sadr aj pisma. a neki obicaji opisani u Bibliji. Dugo je smatrano da su narodna predanja samo usmeno preno ena. Ogromne vavilonske arhive. ako ne i ranije. Tekst su verovatno u stenu uklesali izrailjski robovi koje su Egipcani poslali na prinudni rad u rudnike. dok su u Mesopotamiji klinasti znaci dletom urezivani u debele pecene tablice. tu se toliko izbrisao da natpis nije bilo moguce procitati. Godine 1960. nalazi se bogata prepiska izmedu Hanana i Egipta. imaju svoj ekvivalent u mesopotamskim dru tvima. Treba se po-dsetiti da je Fenikija.

.

on je tipican plemenski bog koji se brine samo za buducnost i dobro naroda koji je izabrao. Kod Jevreja je vladao zakon krvne osvete: "oko za oko". jer svedoci da su se u Palestini slu ili pismom cak i u svakodnevnom ivotu. odnosno o verovanju po kome postoje brojni bogovi. ali vec tad se javlaju izrazite klasne razlike. pa cak odobrava u moralnom pogledu njegove sumnjive postupke. Koliko se razlikuju jedan od drugog Avram. Zahvaljujuci detaljnom proucavanju raznih redakcionih slojeva Biblije. Avram je bogata i vlasnik robova. Iz biblijske tradicije mo e se izvesti zakljucak da je Avram postao pristalica monoteizma. ivot kakav je vodio Avram u Hananu. Veliki praocev ator nala --------------------------------------------------------------------------Zetwn 'J(psi(fovs/(i zio se u sredini i slu io je za okupljanje stare ina. Avramov bog nema univerzalnih crta. raspravlja sa legende 71 Avramom. gotovo gradske sredine.knezu. "zub za zub".mleko. u stanju smo da proverimo koliko tu cinjenicu mo emo da pripi emo ispravkama koje su izvr ili sve tenici u VI veku pre na e ere. od ostalih clanova klana deli ga provalija koju je nastojao da ozakoni dajuci sebi i svojoj eni plemicka imena. Izvesno vreme u godini praotac je logorovao pod zidina-ma gradova i razmenjivao svoju robu . Citav taj razvojni proces. tako jasno opisan u biblijskim pricama koje slede. Verovatnija je pretpostavka da se u doba praotaca ne radi toliko o cistom monoteizmu koliko o henoteizmu. kad se monoteizam pod uticajem proroka konacno iskristalisao i eticki produbio. Isak kupuje zemlju i ima uspeha u obradi zemlje i ne pije mleko vec vino. mesa se u pitanja zemaljskog ivota. Znamo da se u kasnijim vekovima Jevrejski narod cesto klanjao kultovima hanan-skih bogova i da su ga proroci zbog toga u svojim vatrenim propovedima o tro kritikovali. Isak ili . Ispred njih su sedele ene.^otpuno je u saglasnosti s onim to je dana nja nauka uspela da utvrdi o ranim fazama dru tvenog razvitka. U biblijskim pricama posebno pada u oci plasticna i jezgrovita karakteristika praotaca. Lot. To otkrice za nauku ima veoma veliki znacaj. ali treba slaviti samo boga za titniku plemena. prele vunu i pevusile svoje mesopotamske pesmice. Starost biblijskih predanja otkriva nam i pa ljiva analiza njihovog sadr aja. Krvavi dogadaj vezan za Dininu otmicu svakako nije bio usamljen. dok je Jakov. vunu i ko u . Koncepcija tog boga je veoma primitivna. re avao sporove i primao goste. Tu je Avram izdavao naredenja posluzi i pastirima. svedoci da je surovost tih obicaja jo tada pocela da slabi. Jakov se nosi s njim celu noc i primorava ga da mu ozakoni pravo prvorodstva koje je na prevaru oduzeo Isavu. sa svojim vrlinama i manama. Logor mu se sastojao od atora postavljenih u krug. Prisustvo tih naivnih i primitivnih religioznih shvatanja mo e se objasniti jedino cinjenicom to su ih sve tenici-redaktori doslovno preneli u biblijske knjige zajedno s drevnim narodnim pre-danjima na koja su se u svom radu oslanjali. Avram je tipicni beduinski eik koji ivi u uslovima idilicne jednostavnosti. vec proizvod naseljene. tipican je za nomadska stocarska plemena. Sam kolje tele da ugosti tri tajanstvena putnika. individuali-zovan i naslikan sa zadivljujucim osecanjem za realizam. On se pona a kao covek. bila je tu ba izrailjskog seljaka kome je poreznik uzeo ogrtac zbog navodno neizmirenog poreza. a za pice im daje mleko. mada cinjenica to Jakov nije odobravao postupak. Svaki lik je drugaciji.za zanatske prizvode iz grada. Bila su to surova i jo nedovoljno civilizovana vremena. Posle povratka Jevreja iz vavilonskog ropstva. Vidimo i to da Jevreji korak po korak prelaze s nomadskog na zemljoradnicki nacin ivota u stalnom boravi tu. U Avramovom klanu jo se vidi tipicno patrijarhalno ustrojstvo. U prilog starosti biblijskih predanja govori i proces postepene promene dru tvenih odnosa koji mo emo da pratimo u tekstovima. takva religijska koncepcija postala je vec anahronizam.

.

U pricama se prikazuje covek celovit. koji su obo avali razne dosetljivosti svojih narodnih junaka. vrlinama i konfliktima. Ne mo emo se oteti utisku da je u licnosti Isavovoj jevrejski narod izrazio vecitu podsvesnu nostalgiju za starim dobrim vremenima. a zatim Lavana ogulio do gole ko e.Jakov. kako je Isakov sluga sreo Reveku pored studenca. U tim pricama pastiri su davali ma ti na volju. koje nam tako verno prikazuju sliku dalekih epoha. Prisetimo se potresne scene u pustinji. nagomilavanjem novih arheolo kih dostignuca to pitanje se pre komplikuje nego to se razja njava. Bog i andeli me aju se u ljudska pitanja da upute tok price u eljenom pravcu ili da razre e bezizlazno dramaticnu situaciju. Price o praocima imaju sve karakteristicne osobine narodnih predanja i prikazuju mentalitet davnih jevrejskih pokoljenja. uneli u njih izvesne anahronizme. bogato dramaticnim situacijama. kako je lukavi Jakov iznudio od brata pravo prvorod-stva. Isakom i Jakovom iz biblijskih prica. to je zato to se u Nfiovo vreme kamila sretala svakodnevno. kad su mu pradedovi bili slobodni pastiri i nomadi. dakle kada su dru tveni uslovi i obicaji bili potpuno drugaciji. Preradujuci tekstove sve tenici su. Sara. Stoga su price autenticne i verno repro-dukovane. tavi e. To su pisma koja su sirijski i palestinski . Bili su osetljivi na poetsku lepotu svojih legendi. U tim intervencijama cesto ima bajkovite lepote. Sasvim je razumljivo da su u drevna vremena jevrejska plemena morala da imaju svoje vode. cak i Isak. da bi se covek odr ao na povr ini u varvarsko doba stalnih ratova i okrutnosti. skita poljima a prezire poljske radove. Reveka. Nemamo razloga za sumnju da su sve tenici imali pri ruci veoma stara narodna predanja o praocima. osnivaci rodova. taj enfant terrible porodice. Neobicno je recita cinjenica da mu je Biblija ocigledno naklonjena. cak ni daroviti pisac ne bi bio u stanju da to ucini. ocarava kraljeve svojom lepotom. Plahovit je i napra-sit a ipak dobrodu an i zaboravlja nanete mu nepravde. Poku ajmo ukratko da prika emo ta je nauka u toj oblasti uspela dosad da utvrdi. iz toga nikako ne proizlazi da je mi ljenje onih naucnika koji dovode u pitanje istoricnost praotaca li eno osnova. a to znaci nekoliko stotina godina kasnije. kako su se Lija i Rahilja takmicile u radanju sinova. ali tih propusta ima relativno malo. ali se cesto nisu snalazili u moralnoj oceni postupaka koje su svojim precima pripisivali. mogli da smisle sve tenici koji su iveli u VI veku pre na e ere. koji je s njim morao imati mnogo neprilika. Tek je relativno skoro otkriveno da se kamila u slu bi coveka pojavila negde u XII veku pre na e ere. otkriveno je trista tablica s klinastim pismom koje poticu iz XV veka pre na e ere. ali ne znamo da li se mogu poistovetiti s Avramom. Upravo zahvaljujuci tome Biblija je bila i uvek ce biti savremena. Nije te ko da zamislimo tada nje pastire kako sedeci oko vatre pricaju zabavne pricice i anegdote o precima: kako je Avram namagarcio faraona. i da su ih u svoju kompilaciju unosili uglavnom u originalnom obliku. istina. Pastirski ivot bio je surov i pun opasnosti. kad andeo savetuje prognanoj Agari da se vrati kuci ili kad je sa sinom Ismailom spa ava od smrti. pokazuje prema njemu ocinsku slabost. Koliko su uverljive u svojim enskim osobinama Sara. Kada tvrde da su praoci posedovali kamile. koji je nekim cudom pre iveo burna vremena i sada nam omogucava da se zagledamo u samu dubinu onoga to je neprolazno i arhiljudsko. Rahilja ili nesrecna Agara! A Isav. U Tel el-Amarni u Egiptu. puno dogadaja i neobicnih anegdota. nije mogao imati suvi e osetljivu savest. koji voli lov. intelektualno neizgradenih. Ona je kao isecak iz pulsi-rajuceg ivota davnih epoha. odlikuju se neobicnom dugovecno cu i plodno cu. Bila su to caskanja priprostih ljudi. Na alost. Sve to citamo o praocima izvanredno je zanimljivo. onako kako ih je prenela vekovna tradicija. Njihovi praoci. Iskljuceno je da su sve te pojedinosti i sitnice. i kao starica. nama blizak po svojim manama. mo da cak i pisane izvore.

.

Nazivi gradova Nahur. U toj seobi amorejskih naroda nesumnjivo su ucestvovala i jevrejska plemena. Na ru evinama pokorenih dr avica Amorejci su osnivali svoje brojne dr avne organizacije. kupatila s kadama. od Persijskog zaliva prema severu. Turahi. U drevno doba. kralj dr ave Mari. Proucavaoci Biblije smatraju da se pod imenom Habiru kriju Jevreji. grobari su tamo prona li statuetu izradenu u neobicnom stilu. odbrambeni bedemi. zbrisao dr avice Sumera.kne evi pisali faraonima Amenofisu III i Ahenatonu. i to u vreme kad su tamo stigli Tarini potomci. Nije moglo biti sumnje da su ti plemenski nazivi u tesnoj vezi s Avramom. tamo se pominju i imena plemena Abam-ram i Jakob-el. pa se i u tom slucaju pokazuje iznenadujuca identicnost imena licnosti i naziva gradova. Svuda su bili vidljivi tragovi po ara i name-rnog uni tavanja.. Medu njima nikad nije bilo sloge. koji se pominju u dokumentima. Seruha i Faleka. Kad je pocelo odcitavanje hronika. To izuzetno otkirice nametalo je zakljucak da su imena praotaca u stvari nazivi plemena ili gradova koja su ta plemena osnovala ili oru jem osvojila. U njegovoj licnosti u narodnom secanju sakupila se sva sudbina koju su ova plemana do ivela za vreme tih seljenja u novo boravi te. glasio je: "Ja sam Lami-Mari. Da je postojala dr ava Mari dodu e se znalo. godine pohitao Paro i preduzeo sistematska arheolo ka iskopavanja. prestona dvorana i sanktuarijum posvecen boginji Istar. Otkopani su hramovi. Na putu izmedu Mosula i Damaska uzdi e se brda ce koje Arabljani zovu Tel Hariri. U jednom pismu palestinski knez saop tava da su se u njegovoj dr avi pojavila plemena Habiru i da su do la iz Mesopotamije. praocem jednog od izrailjskih plemena. Tare. iza la je na videlo u svakom pogledu iznenadujuca 74 cinjenica. ali niko nije uspeo da utvrdi gde se prostirala. Dalja istra ivanja Paroa konacno su potvrdila da se pod brda cem kriju ru evine prestonice. Na vest o pronalasku tamo je 1934. privatne kuce. Vec prvih dana izvadio je iz ru evina figuricu bradatog mu karca s rukama sklopljenim kao za molitvu. Iz tih tablica doznali smo izmedu ostalog da su stanovni tvo dr ave Mari cinila amorejska plemena. U XVII veku pre na e ere osvojila ju je vavilonska vojska i njenu prestonicu tako razorila da od nje nije ostalo ni traga. zapanjujuce su podsecali na imena Avramovih rodaka: Nahora. Hamurabi. Senzacionalno otkrice dugujemo francuskom arheologu Andre Parou. Ali najkapitalniji pronalazak bila je ipak kraljevska arhiva k°ja je sadr avala 33 600 tablica s klinastim pismom. dok ih najzad nije ujedinio u jednu veliku dr avu najveci njihov car. urezan klinastim znacima. i preplavio skoro citavu Mesopotamiju. pa cak i pleme Venijamin. zigurat i pre svega velicanstveni kraljevski dvorac koji potice iz treceg milenijuma pre na e ere. U sastav dr ave ulazio je i grad Haran. njegovim unukom Jakovom kao i najmladim Jakovljevim sinom Venijaminom. Osim toga. nepobitni znaci vavilonske invazije. koje se pojavilo na granici dr ave i uznemi-ravalo stanovni tvo. Za vreme kopanja rake. kretao se ogromni migracioni ti<as semitskih naroda poznatih pod nazivom Amorejci. To njihovu emigraciju stavlja u daleko iru istorijsku perspektivu. koji je pokazivao da ona pripada nekoj nepoznatoj kulturi. U njemu su se nalazile kuhinje. Ovom prilikom treba podsetiti da se u Bibliji i Nahorov tast zove Haran. Gradevina se sastojala od 260 soba i dvorana. Te iskopine su va ne utoliko to bismo tu mogli imati eventualni trag prisutnosti Jevreja u Palestini jo pre vremena Mojsija." Uzbudenje je bilo ogromno. Nezadr ivi pohod i ao je uz Eufrat.. mada se mi ljenja po tom pitanju ne sla u. To mo e da se zakljuci iz . Lingvisticka analiza tablica iz dr ave Mari pokazala je da su Jevreji bili u bliskom srodstvu s Avramom i da su cak predstavljali jednu od njegovih etnickih grana. Natpis na njenom postolju. izve taja i prepiske arzave Mari. Sarugi i Peliga. U tom slucaju Avram bi vero-vatno bio mitolo ka personifikacija jednog od jevrejskih plemena koje se odselilo u Hanan.

.

Tokom te nove migracije. Iz njegovih postavki logicno proistice da je i preljuba bila dopu tena ako iz nekih razloga na nju pristaje mu . To nikako ne znaci da su Jevreji odobravali taj Lotov postupak. Nekim od tih fragmenata treba se pozabaviti malo detaljnije. mo e da se zakljuci i po tome. Stoga je lako razumljivo za to Sara tako pasivno i bez ikakvog otpora ispunjava elju svoga mu a. jer je Lot bio praotac Moavaca i Amonaca. Kako iz toga proizlazi. Ne treba zaboraviti da se to dogodilo u prvoj polovini drugog milenijuma pre na e ere. Amonci i Edomci. Potiskivani iz svojih naseobina. Drevni mesopotamski narodi. koja jo nije verena i otkupljena. Simeun i Levije. u kome su mu karci smatrali enu za svoje vlasni tvo kojim su mogli slobodno da raspola u kao i svakim drugim vlasni tvom. na tu ^e legende seobu bilo je primorano i zbog nekih verskih sukoba. koje su posle mnogih vekova sve tenici uneli u biblijske knjige. Ne ka njava njega. Siriju su zauzeli Aramejci. Kceri jo nisu bile udate ene i majke roda. U docnijim epohama u Mesopotamiju su prodrli sa seve-ra narodi nesemitskog porekla. vec careve. izmedu ostalog u strahu da ne izgubi ivot. a stroga za tita njene nepovredivosti imala je za cilj da obezbedi pravo potomstva i nasleda. da bi se pokazalo koliko je ispravna teza o starosti tih narodnih predanja. Isaku i Jakovu mo e ukazati na konkretne fragmente koji otkrivaju neposrednu vezu s mesopotamskom tradicijom i s drevnim religijskim kultovima. nije pridavan ni najmanji znacaj devicanstvu neudatih devojaka. grad u kome su iveli Amorejci. cak i nekoliko vekova kasnije Jehova opominje cara Davida da ce mu za kaznu uzeti enu i dati je njegovom susedu. glavna enina du nost je bila da rada decu i da podr ava rod svoga mu a. To se odnosilo i na verenicu ukoliko je buduci mu za nju platio otkup. To nikako ne svedoci o izopacenim moralnim shvatanjima Jevreja. u vreme kad su nomadska plemena ivela u uslovima veoma primitivnog dru tvenog uredenje.cinjenice to su ona najpre ivela u Uru. Kad Lot hoce da prepusti svoje kceri na milost i nemilost sodomskoj rulji samo da spase goste. povlacili su se na jugozapad. a zatim su pre la u Hanan. Medutim. vec jedino zbog toga to na nju nije imao nikakvo pravo vlasni tva. a kao to proizlazi iz Biblije. on postupa u duhu te duboko ukorenjene tradicije. to Bog po svoj prilici opravdava Avramovu podvalu. Epizoda s Lotom je bez su76 mnje tipicna prica koja se prenosi s pokoljenja na pokoljenje. Jakovljevi sinovi. dakle naroda prema kojima su se Jevreji odnosili neprijateljski i prezrivo. smatrali su preljubom odnos udate ene s drugim mu karcem. Pre svega. Preteranom metaforom narod je svakako hteo da istakne koliko mu je iznad svega bio drag obicaj gostoprimstva. smatran je za manje prestupe koji su uglavnom ka njavani placanjem od tete roditeljima. ne zato to on nije bio njen mu . Pa. pa teta ne bi bila tako velika. kako je ranije sa ustrucavanjem smatrano. ne mo emo se oteti utisku da u Bibliji imamo posla sa zajedljivom spletkom koju je narod irio. Obicaji koji se ticu dru tvenog polo aja ena pravno su obuhvaceni u Hamurabijevom zakoniku. Ne to kasnije njihovim stopama krenulo je i Avramovo pleme. krvavo su osvetili sestru koju je oteo knez Sihem. U skladu s tim shvatanjima. to nam je danas poznato iz tablica nadenih u dr avi Mari. Zahvaljujuci arheolo kim otkricima. osetljivo pitanje davanja Sare u carske hareme. Nejasne uspomene o tim dogadajima urezale su se u secanje jevrejskih pokoljenja u vidu legendi i anegdotskih prica. danas se u pricama o Avramu. dakle i Jevreji. Kako se u najstarija vremena gledalo na ove stvari. Avram u dva navrata daje Saru u harem tudih careva pod izgovorom da mu je sestra. odnos sa neudatom enom. a zapadne i ju ne krajeve Hanana naselili Moavci. Osim toga. iako .

.

mu nema pravo da uzme drugu enu. sagraden verovatno u II veku pre na e ere.su oni bili nevine rtve podvale. kako je neporocna belina tela njenog! O. To je bio cin formalnog priznavanja sina robinje za punopravnog naslednika roda. kojoj je bilo pisano da postane pramajka izrailjskih pokoljenja. kako je slatko pogledati na njena ramena i ruke pune savr enstva! Kako su joj tanani i ne ni prsti. kako su carobne oci njene. na cin obrezivanja. Za nas je va no to to su se cinu obrezivanja podvrgavali i egipatski sve tenici. kada se rastao od ivota Tara je imao 250 godina. Biblijsko predanje o njenoj lepoti odr alo se kroz celu istoriju Izrailjaca. da je na osnovu Hamurabijevog zakonika. Radilo se o tome da se carevi primoraju da vrate Saru. kako zanosna stopala i besprekorna bedra!" l tu na Agarina prica nalazi svoje obja njenje u meso-potamskim obicajima kodifikovanim u Hamurabijevom zakonodavstvu. ali nije imala pravo da je istera iz kuce. Oni su pripadali jevrejskoj sekti esenima. U pecinama kraj Mrtvog mora. Jevreji su se s tim ritualom upoznali verovatno za vreme svog kratkog boravka u Egiptu i pod utiskom njegove religiozne simbolike uveli ga kao spolja nji znak zaveta Bogu. On je nalagao da nalo nica rodi na kolenima supruge nerotkinje. Obrezivanje su primenji-vala i neka indijanska plemena pre otkrica Amerike. Imala je ezdeset i pet godina kada ju je faraon uzeo u svoj harem. koja je po legendi morala da ostavlja dubok utisak na savremenike. Edomci. Zakon je tacno odredivao ulogu nalo nice i njene dece u porodici. kako su joj skladne grudi. Pretpostavlja se da su . a Avram je do iveo 175 godina. Sara zaista mogla da kazni robinju Agaru. U prevodu on glasi ovako: "O kako je rumeno lice njeno. Srecemo ga u svim epohama i na svim kontinentima sveta. kao i narodi Australije. dok sa-vremeni istra ivaci u njemu vide magicni cin koji treba da sim-bolizuje krvavu rtvu prinetu bo anstvu. Taj cudan obicaj Biblija po-minje i u prici o Lavanovim kcerima. Herodot ga je pripisivao brizi za telesnu cistocu. jevrejski plemenski junaci odlikuju se nadprirodnom dugovecno cu i plodno cu. tako dugo sacuvala enske cari. Polinezije i Afrike. To je tim pre verovatnije. a u osamdesetoj godini svojom lepo-tom izazvala je divljenje u Avimelehovoj dr avi. odakle su pomenuti narodi do li u Hanan. tako da je Avram imao opravdane razloge to ih se bojao. stenovitim urvinama otkriveni su godine 1947. cije je sredi te bio manastir u Kumranu. u kome se pored ostalog nalazi i opis Sarine lepote. Taj zahvat se ubraja u najstarije obicaje primitivnih naroda i mi u stvari ne znamo njegov pravi smisao. kako je divan nos njen i kako lik njen zraci! O. smotuljci s biblijskim tekstovima koji poticu iz perioda izmedu III veka pre na e ere i l veka na e ere. Osim toga. Predimo sada na jedan od najcudnijih i najtajanstvenijih ritualnih obreda koji je Avram ustanovio za vreme svog puta po Hananu. grcki istoricar tvrdi da su Egipcani svojevremeno obicaj obrezi-vanja primili od Etiopljana. Jedan smotuljak sadr i ara mejski komentar Knjige Postanja. ^Po to smo vec kod Sare. godine pre na e ere) koji izmedu ostalog sadr i sledecu odredbu: "Ako ena bude imala dece. Herodot tvrdi da su ga Jevreji. Verovatno samo zato to su carevi posredno bili krivi ne znajuci za granice u nasilju i samovolji. Ta kazna ima i svoju prakticnu stranu. a decu rodenu iz tog odnosa odgajace kao da su njena rodena. Amonci i Moavci preuzeli od Egipcana. Jevrejski narod zato je lako poverovao da je ena njihovog praoca. tada ce sama izabrati mu u robinju. u divljim. jer obrezivanje nije bilo poznato u Mesopo-tamiji. U arhivi otkopanoj u ru evinama vile bogatog mesopo-tamskog trgovca u gradu Nuzi naden je bracni ugovor porodice Tehaptili (oko 1500. U biblijskim predanjima. dotaknimo se i zabavnog pitanja njene lepote." Treba jo dodati. nenaseljenim. Ali ako ih ne bude imala.

.

neki kultni simbol. Istra ivacima je najvi e muka zadavala scena prino enja Isaka na rtvu. pa cak i zlocin. mo da najbolje pokazuju nebeske Jakovljeve lestve s andelima koji idu gore-dole po njima. koji u ovom slucaju na tako surov nacin stavlja na isku enje svog pobo nog pobornika. U sumerskoj prici o potopu. Ostaci tih ritualnih rtava cesto se srecu zazidani u temeljima kuca. Koliko se u secanje Jevreja urezao boravak u Mesopo-tamiji. Ta vizija je. jednom od najcenjenijih sredi ta hanan-skog kulta. U arheolo kim nalazi tima u Gezeru. onda je Avramov razgovor s Bogom i njegovo cenkanje za ivot nevinih Sodomljana. Na to ukazuje ovan koji se rogovima zapleo u grmlje. boginja I tar pojavljuje se pred likom najvi eg boga. Po njenom mi ljenju. Ali danas znamo da ta epizoda predstavlja poslednji odraz varvarskih kultnih obicaja. Crni kamen (egetuk 79 u Kabi u Meki predstavlja relikt prastare religije Arabljana iz doba politeizma. pod gradskim zidinama. Kult kamena upra njavali su i Fenicani i Hananci. arheolozi su u pecini i njenoj okolini na li urne sa skeletima dece od osam dana. a zahvaljujuci arheolo kim otkricima upoznali smo i njegovu genezu. i optu uje ga za nepravdu. Ta epizoda je dokaz da se u Jakovljevom pokoljenju nije ugasio arhaicni feti izam. Izrezbarena je u drvetu i okovana zlatom. Za to Bog dozvoljava da pate pravednici. s rogovima zapetljanim u grmlju. a u gradu Megidonu. bog nije imao prava da uni tava celo covecanstvo.ga i Arabljani uveli pod uticajem Etiopljana. postavljenih na brdu. i to jo pre pojave Muhameda. Siriji kao i u Hananu postojao je veoma stari ritual rtvovanja bogovima prvorodene dece. nadeni su zacementirani posmrtni ostaci petnaestogodi nje devojcice. Pitanje patnje i smrti pravednih i pobo nih ljudi od pamtiveka muci savest ljudskih pokoljenja. a da gre nici u ivaju u izobilju? Poku aj odgovora na to pitanje srecemo i u biblijskoj girici o tragicnoj sudbini Jova kao i u nekim drugim drevnim legendama. a rogove ovna i grane grmlja drevni majstor izrezbario je od lazurita. Kult kamena (na hebrejskom mass-aba) jedan je od najstarijih kultova drevnih naroda. U Palestini ih je otkopano mno tvo. Tako je upravo i Jakov nazvao mesto gde su mu se u snu javile nebeske lestve s andelima. izgovorio Jakov: "Kako je stra no mesto ovo! Ovde je doista kuca Bo ja. probudiv i se. rtvovane bogovima. i ovo su vrata nebeska!" Ova vrata nebeska u kontekstu s lestvama bila bi sasvim nerazumljiva kad ne bismo znali da rec Vavilon u prevodu znaci bo ja vrata. vec ga precutkuje. Semiti su verovali da u njima ivi Bog i zato su ih nazivali Betel. bez sumnje. ." U tom sumerskom mitu odbacen je princip kolektivne odgovornosti. U Mesopotamiji. s njihovim kamenim stepeni tem po kome su u svecanoj povorci koracali sve tenici. koji je odgovoran za potop. One ivo podsecaju na zigurate ili piramide u Uru i Vavilonu. jer su rtve bili i nevini i pobo ni ljudi. Svaku sumnju u to otklanjaju reci koje je. Ova epizoda ima neceg zajednickog s mesopotamskim mitovima. nesumnjiva asocijacija na vavilonski zigurat. ocigledno mesopotamskog porekla. vec i njena izrada. Ako genezu obrezivanja treba tra iti u Egiptu. Ta skulptura za Sumere je morala da predstavlja veliku svetinju. Kuran ne samo da ne nala e obrezivanje. dakle. medutim. Deca su rtvovana i prilikom podizanja hramova i javnih zgrada. odnosno kuca bo ja. jer je engleski arheolog Vuli iz ru evina grada Ura otkopao skulpturu takvog ovna. O tome ne svedoci samo cinjenica to je nadena u jednoj kraljevskoj grobnici. Uporedo s islamom ra irili su ga svuda dokle god je dopirao njihov uticaj. Da ovekoveci do ivljeno snovidenje Jakov je postavio kamen i prelio ga maslinovim uljem. Svoju optu bu ona zavr ava karakteristicnom sentencijom: "Svaki gre nik licno odgovara za svoje grehe. To je. Izmedu ostalog u ru evinama grada Gezera nadeno je osam svetih stubova. Ucinio je to u skladu s prastarim semitskim obicajima. To mracno poglavlje biblijske povesti u potpunoj je suprotnosti sa shvatanjem o dobrom Bogu.

.

Odgovor na to pitanje dobijen je tek nedavno. Kod Tatara i Sirijaca slu enje kod tasta bilo je obavezno jo i u XIX veku. vecim delom su pripadali zapadnoj grupi Semita i govorili su jezikom veoma bliskim hebrejskom. za titnik zemljoradnika i etve. zvao se Jav. Nije manje star ni obicaj da se u tastovoj kuci odradi izvestan broj godina za enidbu njegovom kcerkom i. i za to im je Lavan pridavao toliki znacaj. svaki hananski grad imao je svog boga za titnika. bavili se zemljoradnjom i imali izvanredno zanatstvo. koje se na hebrejskom zovu terafim. ili A eru. na kraju tog perioda trebalo je . iveli su u gradovima. Biblijski tekstovi svedoce o tome da su se i Jevreji za oznacavanje boga cesto slu ili recju Bal. svojim bogovima prinosili i ljudske rtve. plemenskog boga Jevreja. Avram se nesumnjivo suprotstavljao tim uticajima. ali i o su tinskoj promeni koja se odigrala u religioznim shvatanjima Jevreja. Neki hananski bogovi imaju svoj ekvivalent u Vavilonu. U ovom slucaju radi se o isticanju bezuslovnog pokoravanja volji Bo joj. Arkadi Fidler u svojim Divljim bananama govori o takvom jednom slucaju na koji je nai ao kod vijetnamskog naroda Taja. Religija Hananaca pokazuje mnoge slicnosti s verovanji-ma Vavilonaca. a njegov sin. varvarski kultni obicaj podle e sublimaciji i postaje simbol duboke religiozne misli. Kradom kucnih bo anstava htela je da obezbedi mu u pravo uce ca u podeli nasledstva posle smrti svoga oca. neka vrsta formalnog odricanja od krvavih rituala koji su nesumnjivo jo uvek postojali u Hananu. a izraz njegovog stanovi ta vidi se u epizodi sa Isakom. Hananci su. Nema sumnje da je prvobitni politeisticki kult Jevreja u mnogim detaljima bio blizak hananskom kultu. Osim toga. koji se cesto javlja i pod imenom Dagan ili Dagon. cak su im i imena cesto slicna. dugo su bili nere iva zagonetka. Iz postavki Hamurabijevog zakonika proistice da zet koji poseduje tastovu statuetu kucnog bo anstva. U Knjizi Brojeva. rtvovanje dece osuduje se kao najte i zlocin Hananaca. Smatran je tvorcem sveta i zami ljan kao starac s dugom bradom. Njihov najvi i bog bio je El (bog). dakle. morali su da imaju jak uticaj na nove emiralle koji su iveli pod atorima. Lavan je to znao i zbog toga je tako estoko nastojao da vrati ukradene statuete. otkopane iz ru evina fenickog grada Ugarita. Tek su nam tablice s klinastim pismom. Kult u njenu cast imao je karakter orgija. Proucavaoce Biblije intrigralo je to za to je Rahilja ukrala te statuete. to bez sumnje predstavlja dijalekatsku modifikaciju imena Jehove. Nemacki putopisac Burkhart u knjizi Putovanje po Siriji. Dogadaj s Isakom je. Na osnovu tih cinjenica mo emo sumnjati da se Rahilja nije toliko rukovodila idolopoklonstvom koliko prakticnim razlozima. Najpopularniji bog ipak je bio Bal. ali su civilizacijski bili na daleko vi em nivou od nomadskih jevrejskih plemena. cesto poistovecivan s Balom. Elohim-Bog u svom imenu sadr i isti koren kao i najvi i hananski bog El. Od brojnog hananskog panteona treba jo pomenuti boginju ljubavi Astartu. pi e: "Jednom prilikom sam sreo mladog coveka koji je osam godina radio samo za hranu. gospodar vetra i ki e. odr ao se do dana njeg dana kod nekih naroda Dalekog istoka. omogucile da detaljno rekonstrui emo njihovu mitologiju i religijski ri80 tual. Taj vi i civilizacijski nivo i srodnost jezika i kulta. za divno cudo. dodu e. O njihovim religijskim verovanjima imali smo veoma oskudne podatke. a u njenim svetili tima vr en je sakralni razvrat. stice pravo na po-delu nasledstva sa sinovima. Statuete kucnih bo anstava koje je ukrala Rahilja. Kako to obicno u Bibliji biva. U arhivi tablica s klinastim pismom u gradu Nuzi naden je testament u kome otac prepisu 01 je najstarijem sinu statuetu kucnog bo anstva zajedno s glavnim delom nasleda i napominje da ostali sinovi imaju pravo da dolaze u kucu glavnog naslednika i da prinose rtve tome bo anstvu.Narodi koji su u Aramovo vreme iveli u Hananu.

.

ta emigracija pripada razdoblju od XX do XVII veka pre na e ere. tamo ivela Tarina porodica. Ali gorko se alio na svoga tasta. To se pre svega odnosi na grad Ur. O tome da je Hanan bio sredi te kulta boga meseca i da su njegovi stanovnici bili poznati po verskom fanatizmu.9). znaci iz vremena kad je. Bilo je to u okolini Damaska. Potvrdu za to nalazimo u 24.1913. koji su mnoge bogove priznavali. jednog Boga nebeskoga su slavili. i 1728. Na vrhu gradevine. i da se nasele u Haranu." Jedna od legendi. pa cak i o rasko i. godine u ju nu Tursku i otkrio ru evine Harana. koja sadr e povest trojice praotaca. koji se po biblijskom tekstu desio jo u Uru." Kakva neverovatna slicnost s prepirkama Lavana i Jakova. bio je vec tri godine o enjen. nepunih 500 kilometara severno od Ura. Ali velika dostignuca arheologije na prelomu XIX i XX veka potvrdila su njihovu istoricnost i samim tim dokazala da je Biblija u tom pogledu verodostojna. za koju bi inace morao da plati sedam stotina pjastera. Napustiv i tada obrede otaca svojih. govori o borbi izmedu po tovalaca meseca i po tovalaca sunca i o proterivanju poklonika meseca. 8 . To uverenje bilo je duboko ukorenjeno u izrailjsku traici-ju i na lo je svoj izraz i u Knjizi o Juditi (5." Jo je zanimljivija prica o otkricu Harana. poglavlju Knjige Isusa Navina (stih 2): "S onu stranu reke ive e negda oci va i.-1714. Naucnici pretpostavljaju da ime Avramovog oca Tara potice od reci zajednicke svim semitskim jezicima. visoko razvijene civilizacije.. u vreme Hamurabijeve vladavine. zvanom zigurat. Postoje osnove po kojima se mo e suditi da su Tarini potomci bili po tovaoci boga meseca.-1686. Ali niko nije ni pretpostavljao koliko su oni bili privr eni tom svom bo anstvu. Godine 1922. Tragovi kulta meseca otkriveni su i u Palestini. Britanski arheolog Dejvid Storm Rajs doputovao je 1957. koji behu u zemlji Haldejskoj. Na osnovu te rekonstrukcije. doznali smo iz raznih starovavilonskih tekstova. Po mi ljenju americkog orijentaliste Olbrajta. Razlog emigracije bio je Avramov prelazi* na henoteizam. koji je i dalje zahtevao od njega da radi najte e poslove besplatno. nalazio se hram posvecen bogu meseca. koja je po obliku slicna piramidi. Naucnici iznose tri perioda: 1955.. Kuce svedoce o ivotu u komforu. Tara otac Avramov i otac Nahorov. Vuli je po iskopinama rekonstrusao kucu imucnog gradanina iz perioda izmedu XIX i XVIII veka pre na e ere. iz koga je Avramov otac emigrirao u Haran. Kad sam ga sreo. Bio je itelj velikog grada i naslednik stare. U poglavljima Knjige Postanja.da se o eni cerkom svoga poslodavca. zapisana na tablicama s klinastim pismom nadenih u Ugaritu. Istra ivanja koja je u ru evinama izvr io engleski arheolog pokazala su da je kult meseca . engleski arheolog u svojoj knjizi Ur Haldejski pi e: "Moramo iz osnova da revidiramo na e poglede na jevrejskog praoca po to smo saznali u kakvim kulturnim uslovima je proveo svoje rane godine. 1792. Junakinja te knjige Judita ovako prica Asircu Holofernu o svojim precima: ". To ga je ometalo da osnuje svoje domacinstvo i porodicu. veliki engleski arheolog Lionard Vuli zapoceo je arheolo ka iskopavanja na uzvi ici koju Arabljani zovu Brdo smole i otkrio ru evine ogromnog grada koji su osnovali Sumeri tri hiljade godina pre na e ere. Iz biblijske povesti proizlazi da je razlog emigracije Tarinih potomaka iz Ura u Haran bila religija. koji je bio kultno mesto ne82 Zenon ftp prekidne skoro dve hiljade godina. i koja znaci mesec. po svoj prilici. Vreme Hamu-rabijeve vladavine jo je predmet sporenja. Ispostavilo se da se grad Tarinih potomaka nalazio na reci Nar Balih. pritoci <Bi6&js$g S3 gornjeg Eufrata." Iz biblijskog teksta doznajemo za to je Avram napustio Haran i krenuo u zemlju Hanansku. i slu i e drugim bogovima. srecemo se sa nazivima niza gradova koji su pvobi-tno smatrani za legendarne.. koji im naredi da odatle krenu.ne htedo e ici za bogovima otaca svojih.

ta vi e. koji odgovara zahtevima vremena i razvijenije civilizacije izrailjskog naroda. Tu se namece analogija s Muhamedom. Sve tenici-redaktori izvr ili su u tom duhu ispravke u tekstovima drevnih predanja i nastojali da prika u Avrama kao najcistijeg poklonika monoteizma. smatrati personifikacijom svega onoga to je jedno od jevrejskih plemena pre ivelo za vreme svojih seoba. nisu uzdigli na visine cistog. jer osim svog plemenskog boga za tinika. iveli medu hrastova. Ako. Tamo su nadeni ostaci sna nih odbrambenih bedema. a na njegovim temeljima. Treba samo Avramovu licnost zameniti plemenom. u tome nisu ba potpuno uspeli. Iz uporedne istorije religija znamo da su bogovi podle-gali istim promenama kao i njihovi poklonici. vec kult plemenskog bo anstva koje se javlja pod imenom Elohim. u okolnim pecinama nadeni su ostaci ljudskih kostiju koji svedoce da je Mamrija u prastarim vremenima bila veliko groblje. u blizini Mamrije. Kakve zakljucke mo emo odatle da izvucemo? Ako prihvatimo da je Avram iz biblijske price zaista postojao. u skladu sa sugestijama tablica iz Marija. Odjeci tih dogadaja. da se hri canstvo zadr alo pred njegovim vratima. neki biblijski tekstovi daju nam pravo da pretpostavimo da praocev monoteizam nije bio monoteizam u dana njem smislu te reci. l taj sukob ih je na kraju primorao da potra e novo boravi te u Hananu. sravnili sa zemljom Mongoli u XIII veku na e ere. koji je morao da be i iz Meke. Ispod ru evina triju velikih vrata d amije. u blizini dana njeg naselja Tel Balata otkopane razvaline grada kralja Emora. Osim toga. Arheolo ka istra ivanja u Palestini daju sve bolje rezultate. tj Avrama). moglo je da dode u o tar sukob s poklonicima meseca u tom gradu. Kao to se iz ovoga mo e zakljuciti. Tek za Saladi-nove vladavine sru en je mesecev hram. onda cemo ga. ulazeci u d amiju. Arheolo ka istra ivanja otkrila su navodni praocev bunar i temelje rtvenika na kojima je u docnijim vekovima podignut hri canski oltar. Pod uticajem politickih potresa i stradanja. gde su Avram. Da li hipotezu da je do emigracije do lo zbog religijskih razloga onda treba odbaciti? Mislim da ne treba. etickog monotei-zma. Jehova postaje univerzalni bog. Tamo od pamtiveka postoji kult Avramovog hrasta. Godine . Rajs je otkopao tri kamene ploce na kojima je bio urezan znak boga meseca. gde su po biblijskom predanju sahranjeni Avram. bunara i rtvenika. pak. koju su. posle povratka iz vavi-lonskog ropstva. na primer. sad stoji jedna od najpo tovanijih d amija islama. Njegove ru evine otkrivene su u Tel D emlehu. dvorca i hrama. Ploce su bile postavljene tako da su sledbenici Muhameda. Danas vec znamo i gde se nalazio Avimelehov grad Gerar. trinaest kilometara jugoistocno od Gaze. i hipoteza ce postati ve-rovatna. gazili po njima to je bio znak da je drevna religija Harana zauvek uni tena. U poslednje vreme otkrivene su ru evine nekoliko gradova drugorazrednog znacaja pomenutih u povestima o praocima. opet. progonjenog od fanaticnih stanovnika Harana. kao to smo vec pominjali. Izrailjci su postepeno produbljavali svoju plemensku religiju. na e ere.tamo nad iveo radanje i pad Rimskog carstva. Na osnovu tih podataka dr. Iznad pecine u Makpeli. Najstariji sloj nalazi ta se e do XIX veka pre na e ere. njegovu emigraciju mo emo da smatramo kao bekstvo osnivaca novog kulta. odr ali su se u legendama i anegdotskim narodnim pricama. dok je na kraju. Ali Mamrija. Jedno od jex'rejskih plemena koje je ivelo u Haranu. Arabljani to mesto zovu Haram Ramet el-Halil (sveto brdo Bo jeg prijatelja. pa se cak i islam vekovima morao miriti s njegovim postojanjem. koje su kasnije sve tenici uneli u biblijski tekst. Tako su. Isak i Jakov. dr. a kasnije i Isak. nije htelo da prizna druge bogove. nikada nije nestala i nalazi se tri kilometra severno od Hebrona. Rajs izvlaci hipotezu da se kult boga meseca odr ao sve do dvanaestog veka na e ere. po to se u nekim fragmentima teksta mogu otkriti plemenska obele ja prvobitnog jevrejskog bo anstva. godine 1179. Kao to znamo. kralj Emor nije bio makar kakav vladar. posumnjamo u Avramovu istoricnost. gde su Jakovljevi sinovi izvr ili krvavu osvetu. podignuta je d amija.

.

Drevni.e. to bi svedocilo o tome da je Gerar u Avramova vremena bio va no trgovacko sredi te. Opisujuci tu epizodu puta. Zato se pretpostavlja da je plitko korito nekada bila dolina koja je potopljena za vreme neke geolo ke kataklizme. na Primer. dakle. vec smo se oslanjali na neke izvore i tragove koji taj boravak cine vrlo verovatnim: 1. u Akabskom zalivu i du Crvenog mora. Nema razloga za pretpostavku da je Avram izabrao neku drugu. u Arabijskoj pustinji. 86 Zenon Nije ba tako jednostavno roniti u Mrtvom moru i snaci se na njegovom dnu. U ju nom delu voda je veoma plitka. Nedavno su otkriveni fragmenti Stare istorije fenicanskog sve tenika Sanhunijatona. g. 5. usled procesa vetrenja.to je razumljivo -okitio stra ni dogadaj mno tvom legendi i anegdota. Gnjurac mora da ponese sa sobom gotovo cetrdeset kilograma tereta da bi se spustio na dno. 2. prema proracunu.." 2. ". Gnjurci su nastojali da prodru do morskog dna. oslanjajuci se verovatno na nama nepoznate izvore ili narodna predanja. Odatle proistice da se u secanju izrailjskih pokoljenja sacuvala neka prirodna katastrofa koja se u drevnim vremenim dogodila u okolini Mrtvog mora. znaci preko Damaska. manje pogodnu i zaobilaznu mar rutu.u dolini Sidimskoj. 3. ali njegova tvrdnja primljena je s nepoverenjem. U Bibliji nema pomena o tome da se Avram na putu za Hanan zadr ao u tom gradu.n.) u svom delu Jevrejska starina. visoki procenat soli izaziva neprijatno zapaljenje ko e i bolno oticanje usana.. Tako je.-95. Praotac mu je poverio rukovodecu ulogu u svom . Voda sadr i 25% soli i toliko je mutna i te ko je bilo ta opaziti na du inu ruke. toliko je gusta da covek mo e da legne na njenu povr inu i da cita novine. Nema sumnje. godine 1958. Geolozi su cak uspeli da utvrde vreme te prirodne katastrofe. iako poslednjih godina sve vi e preovlada-va mi ljenje da su ti gradovi zaista postojali. Uz to. Naucnicima do sada jo nije uspelo da utvrde polo aj Sodome i Gomore.. Ovde se treba dotaci i pitanja Damaska. U poslednje vreme za podvodnu ekspediciju ozbiljno se priprema americko-kanadska arheolo ka ekipa. Neki od njih. dobili su oblike koji podsecaju na ljude. Biblija tvrdi da su gradovi Sodoma i Gomora le ali u dolini umovitoj (na hebrejskom Sidim).. to ipak ne znaci da njihova su tina nije istorijski istinita. U ru evinama je nadeno mno tvo vaga. Jo polovinom XIX veka Englezi su otkrili da se od uskog grebena Lisan. da se tu rodila legenda o Lotovoj eni koja se pretvorila u stub soli. Piloti koji redovno lete iznad Mrtvog mora tvrde da su primetili obrise nekih razvalina. a u severnom dno se naglo spu ta do dubine od cetiri stotine metara. 3). voda baptisticke misije u Vitlejemu dr Ralf Beni. Avramov boravak u Damasku pominje jevrejski istoricar Josif Flavije (37. Boravak u Damasku podvrduje i cinjenica to se u Avramovom ivotu odjednom javlja lik Elijezera Dama tanina. Geolo ka ispitivanja otkrila su tragove stra nih vulkanskih kataklizama u dolini Jordana. koji pi e: "Sidimska dolina se provalila i postala jezero. koja je sada slano more" (Postanje. Rezultati dosada njih istra ivanja izgledaju ovako: 1. nismo se vodili neosnovanim pretpostavkama. engleska arheolo ka ekipa dospela je do sloja iz bronzanog doba. 4 3. dakle za Avramovih vremena. objavio da je dopro do samog dna i nai ao na ostatke nekog nasipa. Narod je . Dogodila se dve hiljade godina pre na e ere. i to upravo na onom mestu gde bl se. 14. na istocnoj obali Mrtvog mora. 4. Mo da ce uspeti da ra-zre i tajnu Sodome i Gomore. U neposrednoj blizini Mrtvog mora nalazi se niz bre uljaka koji se uglavnom sastoje od kamene soli. prote e pod vodom stenoviti prag koji preseca more na dva basena. veoma prometan put iz Harana u zemlju Hanansku vodio je preko Sirije.1927. morali nalaziti Sodoma i Gomora. Pored toga. u podno ju planine Tavor.

.

Palestina se mo e podeliti na tri glavna dela: na nizinski pojas du Sredozemnog mora. Svakodnevno sam se hranio hlebom. Na ju noj obali Sredozemnog mora tlo je bilo neobicno plodno. koji je u slucaju ne-manja dece dozvoljavao usvojenje. Gajila se i p enica i jecam. a i ja sam cesto s lovackim psima odlazio u lov. kuvanim mesom i pecenom ivinom. dok je u ostalim oblastima bujalo rastinje. Tamo su otkopane ru evine mnogih drevnih gradova koji se pominju u Bibliji. travnate padine i suve stepe snabdevale su stada pa om. zvanom Predjordanija i na stenovitu zonu na istocnoj strani reke. Zemlja u koju je emigrirao Avram prvobitno se zvala Hanan. postojao je jo na dve hiljade godina pre na e ere. Ali je Hanan uglavnom bio stocarski kraj. po drugim naucnicima "zemlja purpurne vune". koji oznacava Hanan kao zemlju u kojoj "tece med i mleko". Smokava i gro da bilo je u izobilju. bez prikrivenih neprijateljskih namera. jer su mi priredivali lovove. vinom.domacinstvu i. On pi e kako je pod okriljem noci pre ao "Kne evski zid" i pobegao u severni Hanan. Na drvecu je bilo najrazlicitijeg voca. Taj naziv potice od reci Peli tim. zbog cega je morao da be i preko granice. podignut za odbranu od napada ratobornih pustinjskih plemena. a vina smo imali vi e nego vode. l istocno od Jordana nalazile su se omanje oblasti gde se razvila zemljoradnja. Egipcani su bili naviknuti na pojavu nomadskih stocarskih plemena koja su se pojavljivala na granici i molila za utoci te. Zahvaljuci toploj klimi tamo su uspevale cak i urme. po to je bila poznata po proizvodnji dra-gocene boje. brzo ispo cavanje tla i su a. upetljan u neke dvorske intrige. Zato su ih bez smetnje pu tali na svoje jo ne tako naseljene oblasti pored delte Nila. U grobnici egipatskog velikodostojnika u Beni Hasanu iz XVIII veka pre na e ere. Stoke je bilo bezbroj. u skladu s Hamurabijevim kodeksom. U mnogim svojim delovima bila je plodna i visija na zapadnoj strani Jordana. Tek ju je Herodot nazvao Palestina. smatrao ga za svog glavnog nasledni-ka. dakle za vremena Avramovih. biblijskog imena za Filistejce. dovodile su do toga da je Palestinu cesto pogadala velika glad. O tome do-znajemo iz avanturistickih do ivljaja koje je opisao egipatski dostojanstvenik Sinuhe. U svojoj prici nadugacko govori o plodnosti te zemlje." l opis jevrejske odece dugujemo arheolo kim otkricima izvr enim u Egiptu. narod koji je u XIII veku pre na e ere zauzeo ju nu obalu Hanana. izradivane od morskih pu eva murex. Okolna dolina Saron nazivana je "rajskim vrtom". Ni meda ni ulja nikad nam nije ponestalo. izgladnelih toliko da su od njih ostali sama kost i ko a. Znali su da ih na to tera velika glad i da su to mirni ljudi. iako su s vremena na vreme podbacivale usled jakih periodicnih su a. to bi mogla da potvrdi i Biblija. Razu-me se da se ta pohvala mogla odnositi samo na one delove gde su postojali zemljoradnja i povrtarstvo. ene i deca. Egipatski granicni zid. dok su ene i drugi mu karci ogrnuti dugim ivopisnim . na visoravan koja se prote e zapadno od Jordana. nalazi se zidna slika koja prikazuje pleme semitskih nomada iz Palestine. Isak i Jakov. na kojoj se vide bradati mu karci. Visoravni. Freska u grobnici u Beni Hasanu na realistican nacin predstavlja pleme semitskih stocara kako na granici pregovaraju s egipatskim cinovnicima. Primitivni nacin obrade zemlje bez upotrebe dubriva. Sinuhe izmedu ostalog pi e: "Dobra je to bila zemlja. Neki mu karci nose kratke suknjice s prugama u boji. to jest "zemlja ravnicarska" ili. U dolini Jordana zemlja je mogia da se obraduje samo oko Ge-nezaretskog jezera. Za tu uslugu naravno da su od njih tra ili da bine. Tamo je na ao utoci te kod plemenskog stare ine. navodnjeno recicama. Osim toga. upravo onakvog kakvi su bili Avram. jeo sam i divljac. do rodenja sina Isaka. gde je bilo cak i divljih zveri. Zajordaniju. Po plodnosti je narocito cuvena bila Galileja i od najdavnijih vremena gusto naseljena. Zidna slika u jednoj egipatskoj grobnici prikazuje potresne figure nomada.

.

braca odluci e da s njim zavr e zauvek. kako to vec biva. Narocito ih je nervirao pricanjem svojih snova u kojima su oni uvek bili u nekoj poni avajucoj ulozi.zlato. Josif se rado prihvatio nadzornickog zadatka. uostalom. i ko e ovnujske crvene obojene. skido e ga do naga i svezanog baci e na . Josif i Venijamin. Ali Josif. pa moj snop usta i uspravi se. i portiru i skerlet i crvac i tanko platno i kostret. vec i sunce i mesec. Zabrinut. kad se cela porodica okupila oko stola za obed. Ali nemio dogadaj je zaboravljen. crvene i plave boje. skoci e na njega. i ovog puta stade na stranu omiljenog sincica. Boraveci dugo van kuce. Ostali sinovi brinuli su o stoci i po citave dane provodili na pa njacima. kao Jakov. na nekim mestima potvrduje da su Jevreji voleli boje. razmetao bez mere i sve je bolje znao od brace po ocu. koji je najverovatnije opet do ao da ih uhodi. koji vas je oblacio u skerlet lepo.. i srebro i med. bio veoma ponosan i. Ali Josifu se ubrzo prisnio drugi san. u kome mu se duboko klanjalo ne samo jedanaest zvezda. de avalo se da ih uhodi i odmah javljao ocu ako su ne to skrivili. ali najveca slabost bili su mu najmladi izdanci. Otac je na njega. zbog cega se osecao pocastvovanim. Bilo je mi ljenja da se ubije i baci u presahli bunar." A braca skoci e i zapita e izazovno: "Da nece jo biti car nad nama i zapovedati nam?" Jakov." U drugoj Knjizi Samujovoj (1. Jednon se dogodilo. Izgrden tako neocekivano. i ko e jazavcje. nije zapazio koliko njihova ozlojedenost raste. Nije bilo dana da ih na neki nacin nije zajedao. Jakovljevi sinovi imali su puno toga da sakriju. Kupio mu je i arene haljine divnih boja i nije ba od njega zahtevao da se bakce poslovima na gazdinstvu. dok se Josif za to vreme nalickan i zalizan kao kico etao po kuci. Ali u dubini du e odlucio je da pod okriljem noci izvuce brata iz bunara i da ga odvede ocu. a on je ponovo u ivao naklonost i privilegije. i kitio vas zlatnim zakladima po haljinama va im. gde bi i onako umro od gladi. strela i pracaka.. zaslepljen svojom velicinom. Preovla-davaju zelene. da su se braca u tra enju pa njaka zaputila cak do Sihema i o njima se dugo ni ta nije znalo. "Kakav je to san to si snio? E da li cemo doci ja i mati tvoja i braca tvoja da se klanjamo tebi do zemlje?". pa su iz dna du e omrzli tog naduvenka i potkazivaca koji im je zagorcavao ivot. a va i snopovi idahu unaokolo i klanjahu se snopu mojemu. Gledajuci do-teranog kico a. Jedan nomad svira na maloj liri. Ali Ruvim se usprotivi i stade ih preklinjali da ne prolivaju bratsku krv. Jakov je poslao Josifa da sazna ta se sa njima de ava. pa je krenuo za njima. A to je najgore.Venijamin je bio jo dete. i to: ". Nomadsko oru je sastoji se od kopalja. Josif je neko vreme hodao kao pokisao. to govori da su Semiti jo tada veoma voleli muziku. l Biblija. a ocu da se ka e kako ga je pro drala divlja zver." BURNA POVEST JOSIFOVA 91 EGIPAT U VREME RAMZESA II CRVENO MORE PRODAN U ROPSTVO. evo onoga to sne sanja".. lako popu tao njegovim prohtevima. Predlo i da bace Josifa u bunar ivog. 2-5) Bog nala e Mojsiju da skupi od svojih ljudi prilog za rtvu. razume se. Jakov je imao dvanaest sinova.. 24) David uzvikuje: "Kceri Izrailjeve! Placite za Saulom. Jednoga dana. koje mu je rodila voljena Rahilja. U Knjizi Izlaska (25. Pona ao se nadmeno. Posle dugih savetovanja ogorcena braca pristado e na taj predlog. upita ga srdito. Jedan od njih zajedljivo povika: "Gle. Braca su boravila na pa njaku i odmah ga opazi e cim se pojavi na vidiku.plastovima. dok je Josif izrastao u izuzetno bistrog momka i u porodici po razboritosti niko mu nije bio ravan. l cim im Josif pride. To je bolno pogodilo cak i l 92 starog oca.U Sihemu je doznao da su mu braca sa stadom pre la u okolinu grada Dota-ima. isprica im ovakav san: "Vezasmo snoplje u polju.

.

jer su dobri znali da ce im se mladi rob na egipatskom tr i tu dobro isplatiti. cak i oprema na magarcima bila je gusto iskicena zlatnim dugmadima. kako se to ka e: kolo srece se okrece. ne eleci da uzvrati sramnom izdajom na dobrocinstvo svoga gospodara. mirno se-do e da jedu i ne baci e mu ni parce hleba. Nije mu tamo bilo lo e. Razderao je svoju odecu i zakukao u neute nom bolu: "Sina je mojega haljina. domami ga pod nekim izgovorom u spavacu sobu. a on je pak. Odbijao je njene izazove. trgovci su i li dalje svojim putem odvodeci u egipatsko ropstvo nesrecnog. mogao mirno da se posveti vojsci i prepusti svojim zadovoljstvima. cestit i u svakom pogledu snala ljiv. Iskoristiv i jednom priliku kad u kuci nije bilo mu a ni posluge. Ubrzo je stekao naklonost tamnicara i preuzeo nadzor nad su njima s 94 Zenon y& kojima je tamnovao. Nesrecnik je u prvfmah izgibio prisebnost i obamro. Ali ni u nesreci Jakovljev sin nije izgubio ni ta od svoje snala ljivost. zapovedniku faraonove telesne garde. a kad se nade u mracnoj jami. bogato odeveni. uvecao mu se imetak. stekao je milost svoga gospodara. Kad se vrati kuci. Ali jednoga dana pojavi se kara-van Madijanaca ili Ismailjaca*. Na kraju ga je cak postavio za glavnog upravnika svojih imanja i nije se me ao u njegovo upravljanje. Porodica se na sve nacine trudila da ubla i ocev bol. pokaza joj pla t kao dokaz njegovog prestupa. Putujuci trgovci prodali su Josifa Petefriju. obesi mu se o vrat i te inom svoga tela svali ga na postelju. cas druge. Pe-tefrije je imao dobre razloge da favorizuje jevrejskog roba. Ali. bilo je dobro. po udna ena uvrtela je sebi u glavu da po to-poto mora zavesti mladica. Videv i krvavu odecu voljenog sina. Josif se ocajnicki branio i na kraju pobegao ostaviv i svoj pla t u rukama sablazniteljke. Di e stra nu viku. a kad se odasvud slete posluga. Petefrijeva ena gorela je od strasti i slu ila se svim sredstvima da ga namami na preljubu. JOSIF U PETEFRIJEVOJ KUCI. Pro lo je nekoliko dana i Josif je trpeo glad i ed. ta god da je Josif resio. ljuta ga je zverka izjela. opaka braca umoci e Josifovu odecu u jarecu krv i po' Biblija nedosledno navodi cas jedne. a u tom nagonu za sticanje pohvala pomagao mu je prakticni i odlucni razum kao i dar za pridobijanje pretpostavljenih. odbacena ena osveti mu se za te ku uvredu. koji mu je poveravao sve odgovornije zadatke. Jakov umalo to ne side s uma. Otkad mu je dao upravljanje domacim poslovima. Putujuci trgovci dobro osmo-tri e slabunjavog momka i pogodi e se plativ i za njega dvadeset srebrnjaka. gluva na njegove molbe i preklinjanja. uplakanog Josifa. Josif je imao i tu osobinu da svuda gde se pojavi izbije na prvo mesto svojom usrdno cu i spremno cu da pomogne. Gre na braca. izmirnu i balsam. Nezadovoljena ambicija podsticala ga je kako u va nijim tako i u beznacajnim poslovima. obuze ga takav u as da stade glasno zapomagati. koga su braca tako sramotno izdala. Dok je on tako bio u estokoj muci. Oko vrata i na rukama blistao im je na suncu nakit od cistoga zlata. Na alost. Bili su to imucni trgovci. Jednoga . Duboko uvredena u svom enskom ponosu. Bio je jednostavno podesan covek na koga su mogli da se prenesu svakodnevni poslovi i brige oko vodenja gazdinstva. Tada Jakovljevim sinovima pade na um da prodaju Josifa u ropstvo. cim karavan produ i svojim putem. Tako je Jakovljev sin dospeo u slu bu jednog od najvecih egipatskih dostojanstvenika. Neki istra ivaci poistove-cuju Ismailjce s beduinima. poverova svojoj lukavoj supruzi i baci Josifa u tamnicu. ali neute ni Jakov ponavljao je slomljenim glasom: "S tugom cu u grob leci za sinom svojim". koji su iz Galada vozili u Egipat miri ljavo korenje." Onda se odenuo u kostret i dugo oplakivao gubitak sina.dno dubokog bunara. oslobodiv i se svakodnevnih briga. Petefrije doznade ta se desilo. Vredan. <Bi6Ujs/(e 93 sla e je ocu s pitanjem da li je prepoznaje. Josif je bio naocit i veoma lep mladic.

.

Sazva najbolje vrace i mudrace iz celog Egipta. A onda odjednom iz reke izade sedam mr avih krava koje poje-do e debele krave. U skladu s osve tanim dvorskim protokolom. kao i seljacima koji su iveli u bedi. savetovali se i prepirali. vicne tumacenju snova. kroz tri dana ispunilo se Josifovo predskazanje. a kad . Nije se zadr ao samo na proricanju. Ovaj savet se veoma svideo faraonu. Oprostio mu je krivicu i ponovo mu predao kljuceve dvorskog podruma. Samo diktatorskim merama mogao je da se sprovede privredni plan koji je zahtevao uvodenje te kih nameta feudalcima. U faraonovom srcu pojavi se nova nada. Posle cetrnaest godina ropstva postao je naredbodavac svojih nekada njih gospodara i desna ruka monarha. Drugom prilikom mu se prisnilo kako iz zemije izrasta sedam jedrih klasova. kako to cesto biva. Uzvracajuci mu prijateljstvom. pade nicice pred njega. Ali prema upravniku pekare ostao je neumoljiv i poslao ga na gubili te. obrijan i obucen u nove haljine. vladar mu nestrpljivo rece: "Usnih san. peharnik je u svojoj sreci zaboravio druga u nevolji koji mu je prorekao slobodu. NA FARAONOVOM DVORU. posle kojih ce nastupiti sedam godina su e i gladi.veleposednicima. Kad su anj. ali bez tebe nece niko maci ruke svoje ni noge svoje u svoj zemlji Misirskoj. Videci priliku da zadobije jo vecu faraonovu naklonost. Malo razmisli. A oni su samo klimali glavom.dana dopado e tamnice faraonov peharnik i pekar. skupocenu ogrlicu i pla t umetnicke izrade. dok na kraju bespomocno ne ra iri e ruke i prizna e bo anskom vladaru da ne mogu odgonetnuti tajanstveno znacenje snovidenja. Na alost. vlast mu je predala na najsvecaniji nacin. da se spreci oskudica u neradnim godinama. pa mi niko ne ume da ka e ta to znaci. vec je savetovao faraonu da neodlo no odredi mudrog upravitelja koji ce u godinama obilja ubirati petinu letine. Pronicljivo se zagledao u otvoreno lice naocitog mladica i odjednom mu je sinulo u glavi da je na ao spasitelja. jer je nevin bacen u tamnicu. Zatim je svoj san ispricao stare ina nad pekarima: cinilo mu se da nosi na glavi tri kotarice s pecivom koje kljucaju ptice." Josif pa ljivo saslu a faraonove snove o debelim i mr avim kravama i o jedrim i neplodnim klasovima. faraon rnu je urucio znake visoke du nosti: zlatni prsten. isprica mu o mladom Jevrejinu koji mu je nekad u tamnici tacno predvideo buducnost. naredi da mu dovedu Josifa. Josif je kao namesnik bio u kolima koja su u povorci i la odmah iza faraonovih kocija. pa saop ti da ce Egipat do iveti sedam rodnih godina. Josifu je bilo trideset godina kad se iznenada iz dubokog pada popeo na vrhunac uspeha i sjaja. izgovoriv i osve tanu formulu: "Ja sam faraon. upucivali ga u tajne dvorskih odnosa i upoznali sa slabostima vladara. l zaista. Tada je podmetnuo vrc iscedio sok i dao pice faraonu. Peharniku se prisnio izdanak vinove loze sa tri grancice na kojima su se najpre pojavili pupoljci a potom zrna gro da. Josif je jo dve godine proveo u tamnici i vec je izgubio svaku nadu da ce nezahvalnik odr ati rec. Faraon je upravo proslavljao rodendan i za vreme gozbe setio se kako ga je dobro poslu ivao peharnik. Jedne noci sanjao je kako je iz reke izronilo sedam debelih krava i paslo na livadi pored obale. koji je u Egiptu smatran za boga. Smesta ga je naimenovao za dr avnog namesnika i predao mu u ruke upravu nad Egiptom. U jednom takvom razgovoru dotakli su se snova i oba dvorana reko e da su cudne snove sanjali. Josif je sve pamtio i posle kratkog vremena orijentisao se tako dobro kao da je i sam slu io na kraljevskom dvoru. Sedeci na zlatnom tronu. Neobicni snovi obe-spokoji e faraona. Peharnik se tek tada seti Josifa. a za tebe cujem da ume kazivati sne. Josif se smrknu i prorece mu da ce za tri dana biti predat u d elatove ruke. Tom prilikom zamolio ga je da se kod faraona zauzme za njega. a zatim sedam klasova neplodnih i trulih koji pojedo e jedre klasove. l nije moguce ni predvideti kakva bi bila njegova sudbina da i faraona ne poce e da spopadaju snovi." Istog dana ceo dvor je krenuo u hram divnim konjski zapregama. nesrecni dvorani caskali su s njim po citave dane. Ni casa ne caseci. Josif se trudio da im pomogne i olak a nevolju. Josif se na trenutak zamislio i prorekao peharniku da ce za tri dana ponovo steci faraonovu milost i vratiti se na raniju du nost. Faraona obuze utucenost a u dvorcu zavlada sumorna poti tenost.

.

evo vam semena pa zasejte njive. Ne pretpostavljajuci da egipatski dostojanstvenik razume hebrejski jezik. koje nisu pogodile samo Egipat. a samo jednoga pustiti kuci da dovede najmladeg brata kao dokaz da to to govore nije la . a jedan nestao bez traga. Ali nije mogao da odoli zadovoljstvu da ih prestra i. a kad su preklinjali faraona da naredi da se otvore ambari. U hramu faraon dade Josifu egipatsko ime Psontomfanih. Gluv na sva njihova uveravanja i preklinjanja pozvao je stra u i naredio da odvede bracu u tamnicu. Ali taj zakon nije va io za sve tenike koji su se tako bogatili i postajali sve mocniji. jer im je faraon. Tako je posle sedam su nih godina sva zemlja sa njihovim oracima postala iskljucivo faraonove vlasni tvo.96 Zenon 9(psufovs/(i legende 97 je prolazio ulicama glasnici su pozivali stanovni tvo da padne na kolena pred novim velikodostojnikom. Josif se veoma uzbudio kad je video do ljake iz Ha-nana. da ih je poslao stari otac koji je imao dvanaest sinova." A narod je jemcio da ce verno slu iti faraonu. Gromkim glasom ih je optu io da su do li u Egipat da uhode. odobrio da u rodnim godinama stvaraju so-pstvene zalihe. Stado e se bogzna kako pravdati da su do li samo po ito. U Egiptu su ih odveli pred najvi eg dr avnog dostojanstvenika. racunajuci na njihov uticaj. U pocetku su ljudi za hranu morali da placaju novcem. U trenutku je prepoznao bracu. Samdisu sve tenici sacuvali imanja. Pozva ih jo jednom preda se i rece da ce im prodati ito i dozvoliti da se vrate u Hanan. Ali posle tri dana sa ali se na njih i odluci da im ubla i kaznu. l obuze ga takva tuga da ode u susednu sobu i u samoci . Kao mudar domacin. A to bude roda. da je najmladi brat ostao kod kuce. prodavali su konje. Jakovljevi sinovi poce e jadi-kovati da ih je sna la zaslu ena kazna za podlost prema bratu. Pretvarajuci se. JAKOVLJEV ROD GLADUJE. ali ito nije delio besplatno. koga je toliko voleo da nije hteo da ga pusti ispod svog okrilja. vec i sve susedne zemlje. a cetiri dela neka budu vama za seme po njivama i za hranu vama i onima koji su po kucama va im i za hranu deci va oj. l u Hananu je vladala su a. Kao to je i predvideo.bracu probi sto znojeva. Ljudi su gladovali. a u zemlji je i pored uzimanja poreza vladalo toliko izobilje da su ljudi bla-gosiljali novog namesnika. Ambari su su bili dupke puni p enice. uporno ih je optu ivao za uhodenje i saop tio im je da ce ih baciti u tamnicu. on je izlazio u susret njihovoj molbi. Nije se izdao ko je i razgovarao je s njima preko tumaca. Tako je Josif doznao da krivci ale zbog svog postupka i da u su tini nisu lo i ljudi. Prepla enu . dacete peto faraonu. Na vest da se u Egiptu mo e kupiti p enica. Od toga vremena uveden je zakon prema kome je egipatski narod predavao petinu svoje letine. Kod kuce je zadr ao samo Venijamina. Na kraju su se li avali zemlje i sami se prodavali u ropstvo. volove i magarce samo da se spasu od gladi. \ o eni ga Asenetom. a kad ga vi e nisu imali. cim je sva zemlja pre la u faraonove ruke. nastupile su godine su e i gladi. upucivao ih je Josifu. jer im je samo on mogao izdati ito. Jakov je u faraonovu zemlju poslao desetoricu svojih sinova. kcerkom Potifere. ovce. uticajnog sve teni-ka iz grada On (grcki Heliopolis). obezbedujuci mu tako podr ku mocne sve tenicke kaste. Josif je poceo da je daje pod zakup i objavi narodu: "Evo kupih danas vas i njive va e faraonu. a ne da kupe hranu. Tokom sedam rodnih godina Josif je putovao po celoj zemlji i licno nadgledao izvr avanje naredaba. koja su ga nekada prodala za dvadeset srebrnjaka. koje znaci bog ka e neka ivi. JOSIF UPRAVLJA EGIPTOM. Braca su prazne vrece stavila na magarce i krenula na daleki put. Josif ih je slu ao namr tena cela i nije dozvolio da primete kako ga je duboko dirnula vest da su Jakov i Venijamin ivi. ali ce jednog od njih da zadr i u tamnici kao jemstvo da ce da dovedu najmladeg brata. Ni porodicna sreca nije Josifa izneve-rila: ena Aseneta mu je rodila dva sina: Manasiju i Efrema.

Josif je u poteru za njima poslao svoju telesnu stra u. Egipatskom dostojanstveniku braca su se do zemlje poklonila i predala mu poklone 4d Jakova. Potajno je nalo io da braci vrate novac kojim su platili ito i da ga kri. Ali egipatski dostojanstvenik odbi njihovu rtvu i uporno zahteva e da samo Venijamin snosi kaznu. Tada istupi Juda i odva no rece: "Gospodar moj zapita sluge svoje govoreci: imate li oca ili brata? A mi rekosmo gospodaru svojemu: imamo stara oca i brata najmladega. i toliko se razne io da je samo s najvecim naporom mogao da zadr i suze. Zapovednik stra e pri ao im je stroga lica i okri99 vio ih za kradu srebrnog namesnikovog vrca. Po to je Zenon 9(psidbvs%i izgubio Josifa. sluga nije hteo da primi novac i umirio ih je ovim recima: "Bog va i Bog oca va ega metnuo je blago u vrece va e." Ali zapovednik saop ti da ce samo lopova da odvede u tamnicu." Braca s olak anjem odahnu e. Brzo ode u susednu sobu i isplaka se bez svedoka.om stave u vrece. Kljucar je doveo Simeuna iz tamnice i dao mu novu odecu. pogledao darove i pitao ih za ocevo zdravlje. Uvereni da je u pitanju neka gre ka. Sa magarcima natovarenim d akovima sa p enicom. U jednom trenutku podigao je pogled na Venijamina. orahe i badem. a Simeuna odvede u tamnicu kao taoca. Za vreme obeda Josif se brinuo da mladi Venijamin dobije najbolju hranu. naredi slugama da postave sto. Jedva to su Jakovljevi sinovi s natovarenim magarcima napustili grad. Jakov je bio neumoljiv. l opet su dobro polo ili ispit po tenja na koji ih je stavio Josif. vrativ i se u trpezariju. Sutradan je Josif naredio kljucaru da opet svakome od brace stavi u vrecu novac. pa braca odluci e da ne idu ponovo u Egipat bojeci se da izadu bez Venijamina pred egipatskog dostojanstvenika. Da bi odobrovoljio egipatskog dostojanstvenika poslao mu je malo balsama i meda. Odlucili su da ne ostavljaju Venijamina samog u nevolji i da se s njim vrate u egipatsku prestonicu. Jakovljevi sinovi krenu e u Hanan. a Venijaminu da podmetne svoj srebrni vrc za vino iz koga je cesto predvidao buducnost. na njihovo iznenadenje. ali Josif ih je ljubazno primio videv i Venijamina. Kuvarima je naredio da spreme gozbu. a . Hrane je brzo nestalo i ljude je ponovo pritisla beda. jer se Jakov niza ta na svetu nije hteo rastati od Venijamina. Jakovljevim sinovima je od straha si lo srce u pete kada su ih ubrzo opkolili naoru ani vojnici na bojnim kolima. koji mu se rodi u starosti. te ka srca morao je s ostalim sinovima da pusti i Venijamina. svog maloga brata. Uz put se zaustavi e da prenoce u gostionici. Nalo io je sinovima da vrate i novac koji se na neobja njiv nacin na ao u vrecama. Izbrisav i suze. Braca iskoristi e tu priliku i htedo e da vrate novac naden u vrecama. Josif ih je pozdravio. Onda se umi i. Za stolom je ubrzo nastalo takvo veselje da su se svi napili.isplaka patnje svoga srca i nezaceljenu ce nju za rodbinom. strepeo je za ivot najmledeg sina i u njemu je video jedinu utehu u starosti. Heto je tako da proveri njihovo po tenje. pa cak ni Ruvimova izjava da ce dopustiti da se ubiju dva njegova sina ako ne dovede natrag Venijamina. miri ljavo korenje. Braca su to odlucno odricala i pristajuci da se obavi pretres izjavila: "U kojeg se izmedu sluga tvojih nade. Ali. Kad odveza e d akove s namerom da nahrane magarce. onaj neka pogine. a odmah zatim snade ih nova radost. Kakvo je bilo zaprepa cenj e kada je srebrni vrc naden u Venijaminovoj vreci! Jakovljevi sinovi su u ocajanju cepali odecu i oplakivali svoju nesre-cnu sudbinu. a goste poverio brizi kljucara da bi mogli da se operu od pra ine. l Jakov nije imao drugog izlaza. odluci e da iznos vrate za vreme svog drugog boravka u Egiptu. Braca su krenula u Egipat s najgorim predosecanjem. Ali to se nije dogodilo tako brzo i Simeun je vec poceo da gubi svaku nadu da ce izaci iz tamnice. izmirnu. da i on sedne s njima na gozbu. Nisu pomogle ni pretnje ni molbe. novci su va i bili u mene. i svrh toga mi cemo biti robovi gospodaru mojemu. JOSIF PONOVO ISKU AVA BRACU. savlada se i rece braci da napune vrece itom. nado e svoj novac kojim su platili ito. U dvoru se baci e pre noge Josifa i preklinja e ga da ih zadr i u ropstvu zajedno s Venijaminom.

.

a narocito ne no je zagrlio najmladeg brata Venijamina. dostojanstvenog Jakova. pa su se mno ili brzo. Malo je dana ivota mojega i zlj su bili. Na njihovu molbu. s pastirskim tapom u desnoj ruci. Sve njegovo dostojanstvo odjednom nestade i on bri nu u tako glasan plac koji se cuo po citavom dvoru. Josif vi e nije mogao da sakrije svoja osecanja." Vest o neobicnom su-sretu brzo je stigla do dvora. A stari otac uzbudeno mu rece: "Sada ne marim umreti kad sam te video da si jo te iv. Jakov je iveo jo sedamnaest godina. nemoj oklevat. "Meni ima sto i trideset godina. da narod izrailjski.njegov je brat umro. i on osta sam od matere svoje. Ali Josif ih je sve izljubio. a kad je osetio da mu se pribli ava kraj. Blagosloviv i dvanaest svojih sinova. da ne pogine od gladi ti i dom tvoj i to je god tvoje. Izrailjski doseljenici dobro su iveli. A braca su bila kao gromom pogodena. Udalji sve Egipcane iz sobe i priznade braci ko je. te ce sluge tvoje svaliti staroga slugu tvojega a oca svojega s tugom u grob. hodi k meni." Videci da su braca po ocu cestiti ljudi. Kovceg su pratile i narikace.. Darovi su natovareni na deset magaraca. nekako su se nisu ni obradovala. faraon im odobri da se nasele u zemlji Gesemskoj. 100 svoju porodicu. Zato neka sluga tvoj ostane mesto deteta da bude rob gospodaru mojemu a dete neka ide s bracom svojom. odobrio je Josifu da dovede iz Hanana celu svoju porodicu i da po alje kola da joj olak a preseljenje. idem da ga vidim dokle nisam umro." Zatim Josif odvede oca i petoricu brace pred svoga dobrotvora. Pogrebne svecanosti trajale su cetrdeset dana. ti i sinovi tvoji i sinovi sinova tvojihi ovce tvoje i goveda tvoja i to je god tvoje. posle kojih je do lo sedamdeset dana alosti koja je ogla ena u celom Egiptu. odgovori starac faraonu i blagoslovi ga podizanjem desne ruke. i upita ga koliko mu je godina. Josif je ucinio tako kako mu je dopustio njegov gospodar. zamolio je Josifa da ga sahrani u grobnicu dede i oca u Makpeli kod Mamrije. u milosti svojoj. jer ce jo pet godina biti glad. ako se ikad vrati u Hanan. na delti Nila. Kad sinovi Jakovljevi stigo e u Hanan i isprica e ocu ta im se dogodilo na faronovom dvoru. Kad se do mile volje naradovao i obrisao suze radosnice. A osim toga obdario je bogato celu . od kojih ce poteci dvanaest izrailjskih pokoljenja. niti sti u veka otaca mojih koliko su oni iveli". dok je deset magarica nosilo p enicu i drugu hranu da Jakovljevi ljudi na putu ne trpe glad.. dok je ocu sem odece i novca poslao mnoge vredne predmete iz Egipta. Izrailjev rod od ezdeset i est osoba krenu na put u Egipat i zaustavi se u zemlji Gesemskoj. Josif mu pohita kolima u susret i placuci pade mu oko vrata.. Placuci od radosti. a Venijaminu pet najboljih haljina i trista srebrnjaka. on im u pocetku ne htede verovati i tek kad vide donete darove kao da se preporodi. Pred smrt je primio u svoju porodicu Manasiju i Jefrema. Naricale su tako tu no da su se Hananci pitali kakvog li to velikog Egipca-nina sahranjuju u njihovoj zemlji. ponese sa sobom njegovo telo u grobnicu . l ja cu te hraniti onde." ROD IZRAILJEV NASELJAVA SE NA DELTI NILA. Do Avramove grobnice u Hananu pratila je Jakova duga pogrebna povorka u kojoj su ucestvovali svi faraonovi dostojanstvenici. a onda s po tovanjem pogleda starog. vec se zabrinu e da im se brat ne osveti za nanetu mu nepravdu. i otac ga pazi. Obave ten o dolasku oca. kako sam do ljak. Naredio je da mu se braci po ocu daju po dve haljine. rekao im je: "Vratite se br e k ocu mojemu i ka ite mu: ovako veli sin tvoj Josif: Bog me je postavio gospo-darem svemu Misiru. Faraon. Pa njaci u zemlji Gesemskoj bili su bujni i socni.. sinove Josifa i Egipcanke. Josif je docekao i unuke i 101 umro u sto desetoj godini. Pred smrt je izrazio arku elju. koji je stajao pred njim ogrnut irokim vunenim plastom. Prema egipatskom obicaju telo mu je balsamovano. Umrece kad vidi da nema deteta. povika: "Dosta mi je kad je jo iv sin moj Josif. okrenuo se zidu i izdahnuo. Sedece u zemlji Gesemskoj i bice blizu mene.

u nastupu gneva. neobicnoj za doba sveop teg varvarstva. Egipatska prica zaista podseca na epizodu s Josifom i Petefrijevom enom. alfje u docnijim godinama. tipicna za to vreme. ali kako se kasnije pokazalo. uspeo da se promeni i postane velikodu an. iskreno su voleli starog oca. Tema o nevernoj eni i preljubi u to vreme bila je veoma u modi. medu vrletnim stenama. zato se ponavlja i u pricama mnogih drugih naroda drevnog Istoka. Neko bi naravno mogao da ka e da je prica o Josifu u stvari ditiramb u slavu rodovske solidarnosti. govori o velikoj ivotnoj mudrosti. potlacenog coveka. Jednoga dana Anubisova ena po elela je da ga zavede. bajka s naravoucenijem. poneli su se prema njemu sramno. skoro balade. Prema tome. uspeli su da izgrade izvornu emotivnu zrelost i poznavanje ljudske du e. treba prihvatiti mi ljenje da je cudesna prica o Josifovim do ivljajima. Josif je Uginladosti bio nepodno ljivi uobra enko i razma eni tatin sin. vecno gladnog pravde. odlucili su da dele s njim nevolju i samim tim bili spremni za najvece rtve. po pitanju novca postupali su po teno. prica o Josifovoj dobroj i zloj sreci uvek je dirala ljude u srce i sacuvala neprolaznu sve inu. Mo da je medu tim doseljenicima bio i Jakov i njegovi sinovi. Svojevremeno je izgledalo da su otkriveni tragovi koji vode u egipatsku knji evnost. Ali to ne iskljucuje cinjenicu da u nacinu vodenja price i slikanju karaktera izbija neko zrelije videnje stvari ovoga sveta. U toj prici postoji jo ne to to zaslu uje divljenje. U njoj ne srecemo likove izrazito zle ili dobre. Zahvaljujuci ba tim odlikama. iveci na stepama. gde je dobro iveo. cak se mo e sumnjati da li je i to pozajmica iz egipatske knji evnosti. A ipak. autori price o Josifu. puno neobicnih dogadaja. To duboko poznavanje ljudske prirode u svoj njenoj slo enosti. to razumevanje za coveka sa svim njegovim manama.Jakovljevu. Potka o Josifovoj sudbini mo da i jeste legendarna. NARODNA LEGENDA ILI ISTINA Prica o Josifu od pamtiveka je u ivala veliku popularnost i u la u folklor onih naroda koji su u Bibliji nalazili podlogu za svoju ma tu. Ali da li je samo tvorevina ma te? Da li se u su tini te price ne krije ne to to se zaista dogodilo? Zna se da znacajne istorijske cinjenice u narodnom predanju prelaze u legendu. Ali mladic je s ogorcenjem odbio njeno udvaranje. to im slu i na cast. Tada ga je licemerna ena optu ila pred svojim mu em da ju je silom uhvatio i stra no istukao kad je poku ala da se brani. crne ili bele karaktere. Njegovo naravoucenije odgovara duhovnoj potrebi prostog. Jer to je tipicno narodno predanje sa ivom pricom. kao to se cesto de avalo s drugim pricama Staroga zaveta. ali to ne iskljucuje mogucnost da se jedan Jevrejski ogranak stvarno naselio u Egiptu. koja se po svojoj osobenosti ne mo e ni sa cim porediti. cesto u tolikoj meri da je te ko odvojiti istinu od fikcije. Njegova braca po ocu. Jevrejski pastiri. pa je bez sumnje kru ila i po Hananu. pod uticajem patnji i neugasle ce nje za porodicom. Bata nije imao ene i radio je na imanju starijeg brata. S tim se uglavnom mo emo slo iti. Naucnici su neko vreme verovali da ce poreklo te biblijske price naci u knji evnosti naroda koji se granice s Palestinom. u osnovi nisu bili lupe i. Celog ivota ih je grizla savest. delo jevrejske ma te. Na takozvanom Orbinijevom papirusu procitana je prica O dva brata. koja je tako karakteristicna za narode Istoka i ne to razumljivo i potpuno prirodno za Semite. neotesani i puni predrasuda. U tome nema niceg cudnog. a kad je Ve-nijaminu zapretilo ropstvo. Anubis se razbesneo i ubio nevinog Batu. i . Rec je o o enjenom Anubisu i njegovom mladem bratu Bati. Ali slicnost se ogranicava iskljucivo na dogadaj koji u biblijskoj prici predstavlja samo mali fragment. l njegovo telo je^ balsamovano i stavljeno u kovceg po starom egipatskom obicaju. pro eto lepotom bajke. bili su ljudi surovih obicaja.

.

na primer: Anater. Vekovima nepobediva. ali kako ne Zenon 1(psidovs/(i raspola u nikakvim istorijskim dokumentima. pracke i strele. Naziv Hiksosi tumacen je na razne nacine: ranije je smatrano da znaci "poglavari pustinje" ili kraljevi pastira. Datum koji iznose naucnici varira izmedu 1730. Posledice te kataklizme osecale su se jo dugo i u XVII veku Egipat je u svojoj nemoci bio dr ava te ko paralizovana. Egipatski vojnici borili su se pe acki i bili su gotovo nagi. Arheolo ke iskopine iz Jeri-hona pokazale su da su taj drevni grad neko vreme dr ali Hiksosi. prihvaceno je ipak da ga pre treba tumaciti kao gospodari stranih zemalja. zemlju su uzdrmali revolucinarni neredi. koje zbog njihove iscrpnosti necemo da iznosimo. Pretpostavlja se da su Hiksosi predstavljali samo malobrojni sloj ratnika. otimaca. vojnici i robovi na velikim feudalnim po-sedima. egipatska sila bila je pretvorena u prah. Sa Istoka je nagrnula nebrojena masa tudinskih ratl ka i srucila se na zemlju kao planinska lavina. On ce nam omoguciti da udemo u tajne nacina kojima se naucnici slu e u rekonstrukciji istorije. moraju da se zadovolje postavljanjem hipoteza do kojih dolaze metodom dedukcije. Prica o Josifu u tom slucaju de avala bi se u XVII veku pre na e ere. Njihovi poglavari prisvojili su sve unutra nje atribute faraona i odr ali su se u pokorenom Egiptu oko 150 godina. Pa podimo tragom njihovog razmi ljanja. Mo e se. Egipcani su se tada prvi put sreli s novim nacinom borbe. a sjaj faraona ugasio se u trajanju od skoro dva stoleca. To ce nam. dakle. osvajaci su munjevitom brzinom jurili na oklopnim bojnim kolima u koja su bili upregnuti konji. Semitske narode. grad koji le i u istocnom delu delte Nila. jo strasnija nesreca. pretpostaviti da su u to vreme i narodi Palestine bili pod hegemonijom osvajaca Egipta. U drugom milenijumu prodrla su sa severa azija-tska plemena Huriti. Oko godine 1780. posledica velikih etnickih preobra aja koje je pre ivljavala Mesopotamija. Hijan. . sem toga. Bila je to pljacka ka. Bice to neobicno fascinantan izlet. Jednostavno su se pokazali nemocni prema nametnutoj im brzini bitke. pru iti i estetsko zadovoljstvo koje razum oseca prilikom logicnog re avanja problema na osnovu nepovezanih tragova. napravio sjajnu karijeru na faraonovom dvoru. taj nemirni kotao naroda. medu njima i Hiksose. Prestonica novih gospodara Egipta bila je Avaris. Sa natpisa na skarabejima znamo da su njihove vode nosili tipicno semitska imena. Za ticeni oklopima i naoru ani dugim macevima. izgleda. Na ustanak se digao potlaceni narod: seljaci. Prema poslednjim istra ivanjima. Jakober. Invazija Hiksosa bila je. zanatlije. zapenu eni konji i bojna kola nacickana kopljima izazvali su medu njima veliku pometnju. pustolova i probisveta raznih rasa i jezika. vec su ih gazila konjska kopita i mrvili tockovi kola. Pokazalo se da su osvajaci bili Hiksosi. godine. ali su provincijski kne evi Gornjeg Egipta postali nihovi vazali i placali im te ki danak. Okupirali su istina samo Donji Egipat s deltom Nila.da je jedan od njih. Naucnici lupaju glavu nad tom zagonetkom. dok stignu da upotrebe svoja koplja. Hiksosi su bili Semiti i govorili su jezikom koji je izgleda bio blizak ranom razvojnom obliku hebrejskog jezika. Podjarmljeno stanovni tvo na izvesno vreme cak je uzelo i kormilo dr ave u svoje ruke. Pomocu veoma mukotrpnih proracuna. dok je vojnicku svetinu sacinjavala razuzdana rulja svakojakih pustinjskih i planinskih plemena. ona su potisnula u Siriju i Palestinu. krvo edna razbojnicka banda koja se srucila na Egipat kao oblak skakavaca. U vreme tog politickog pada zadesila ga je nova. gu eci ognjem i macem svaki poku aj pobune. Kratko vreme pre toga Egipat je prolazio kroz najburniji period svoje duge istorije. po imenu Josif. i 1630. medu naucnicima se uvre ilo mi ljenje da je Jakov iveo dvesta pedeset godina posle Avra-ma.

.

Neposredni povod ustanaka bila je masovna glad koja je pogadala zemlju periodicno. cak su i faraoni egipatskog porekla primen jivali ponekad slicnu personalnu politiku. aristokratije.) borio se s opozcijom sve tenstva. Zvao se Nehemem i bio je Azijat. Preko Josifa je. U njegovom zapisu izmedu ostalog nalazimo i ovakvu recenicu: "Siromah postade vlasnik bogatstva i dok ranije nije bio u mogucnosti da nabavi sebi sandale. A Janhamu. pa cak i irih dru tvenih masa. 34) citamo o Jevrejima doslovno ovo: ".. Uostalom. Te ko je po-verovati da bi pravi Egipcani. nisu usudivali da im u tome smetaju.. meni koji nekad morah prositi komad hleba. bio sam covek bez svojine a on mi u svojoj tedrosti dade svakodnevnu opskrbu. ali car me podi e. sad lako nalazi gospodu plemenitog roda. Tamo je nai la na gostoljubiv prijem. Kako iz ovih cinjenica mo emo zakljuciti. ko nije imao parceta hleba. odanih tradicionalnom bogu Amonu. Od tog vremena.. Pre svega. jer su sami na svojim velikim imanjima gomilali zalihe hrane. ito nije delio besplatno. on je upravljao Egiptom ngnjetackom politikom. Verovatno je i Jakovljevu porodicu zahvatio op ti talas najezde. tipicnom za okupatora. vec je zahte-vao da se placa zlatom. ko nije posedovao ni camac.. Dozvoli mi da se istaknem. racunajuci na njihov uticaj. svakih pet est ili svakih desetlegende 107 petnaest godina.. Ta tradicija ivela je u podjarmljenim masama. Razumljivo je to su se hiksoski faraoni. nemajuci poverenje u domace stanovni tvo. mnoge sumnjicavosti u biblijskim pricama nalaze svoje logjcko obja njenje. O estini tih ustanaka izve tava nas egipatski bogata po imenu Ipuver. Danas se naucnici sla u u tome da se emigracija sedamdeset Izrailjaca u Egipat dogodila u vreme Hiksosa. prema kojima su ispo106 ljavali prezir. postavljanje Josifa na polo aj dr avnog namesnika. jer su Misircima svi pastiri necisti". u Egiptu izvr ena radikalna ekonomska revolucija s dugotrajnim posledi-cama. sada raspola e posteljom. a Hiksosi se. a egipatski tekstovi iz XVI veka pre na e ere pominju hananska nomadska plemenia koja su se naselila u Egiptu. U takvoj situaciji birao je saradnike iz zapostavljenih slojeva. osnivac monoteizma i poklonik boga sunca Atona (1377." l poslednji. a zatim zemljom i najzad licnom slobodom. sada je vlasnik lade. danas mu pripadaju itnice. vi e pouzdavali u Azijate doseljene iz Hanana. U Knjizi Postanja (46. Ko je nekad zbog neima tine spavao bez ene.Sada se namece pitanje ta s tim dogadajima imaju zajednicko Josif i njegova porodica.. srebrom i nakitom. u koje je imao vi e poverenja. kojima je bilo stalo do toga da u pokorenu zemlju dovedu to vi e Azijata.." Na drugom mestu citamo: "Kne evsku decu razbijaju o zid. sve be i iz grada. jer je bila blisko srodna osvajacima. poverili tako visoku du nost jednom od Azijata.-1352. Sva zemlje i ljudi koji je obraduju postali su faraonove vlasni tvo. Na taj nacin je li io imovine i bacio u ropstvo slobodnog seljaka i oslabio klasu veleposednika. u normalnim uslovima. ili da je stigla u Egipat po to su njime vec ovladali Hiksosi. veoma recit . nagli Josifov usporunije bio ne to nemoguce. Vec smo pominjali da je Egipat u svojoj istoriji pre iveo nekoliko krvavih revolucija. U grobnici jednog od njegovih visokih cinovnika naden je sledeci natpis: "Po ocu i majci bio sam niskog porekla. Faraon Ehnaton. bez sumnje. Ko ne imade gde da spusti glavu. postao je svemocan na dvoru iako je pripadao semi-tskoj rasi. dakle. rasno i jezicki njima srodne. Jedino su sve tenici izbe-gli tu sudbinu. Jevrejski istoricar Josif Flavije govori o Hiksosima kao o svojim precima. Na tom politickom terenu. fara-onov vezir. sada poseduje blago. Iskoristiv i sedam gladnih godina. datira u Egiptu sistem kmetovske zavisnosti i neogranicene crske vlasti." U Tel el-Amarni (ru evine prestonice faraona Ehnatona) otkriven je sarkofag dostojanstvenika koji je bio u slu bi kod Ehnatona..

Josif je kao namesnik svakako iveo uz faraona. Prisetimo se da je Josif obrijan pre nego to je izveden pred faraona. to su. pa se ne mo e sasvim pouzdano tvrditi kad su Jakov i njegova porodica krenuli u Egipat. Dvorane istera e iz carskih kuca. Zato je Josif . prestonici Hiksosa. * . u Egiptu kola nikad nisu kori cena za du a putovanja. Redosled dogadaja u Bibliji jo uvek je jako problematican. kao to je to zahtevao dvorski protokol. Neki skeptik mogao bi ovde primetiti da se sva ta vesta struktura poimanja oslanja samo na kratke napomene u Bibliji. a mumije polo ene u drveni kovceg. s obzirom na nepostojanje odgovarajucih puteva. koji je. potvrdili i tekstovi na papirusima nadeni u grobnicama faraona i njegovih dostojanstvenika. otpada svaka sumnja: pricu o njegovom ivotu treba smestiti u doba vladavine Hiksosa. Oni su le ali suvi e daleko od Gesemske zemlje i Josifovo putovanje kolima moralo bi trajati nekoliko dana. Time se namece zakljucak da se prestonica u kojoj je iveo Josif morala nalaziti blizu zemlje Gesemske. To nikako nisu mogli biti gradovi Memfis. bio pozdravljen kao izbavitelj. koja le i istocno od delte Nila. u prestonici. tu privilegiju imao je iskljucivo faraon. To je moglo da se dogodi pre dolaska Hiksosa kao i posle njihovog proterivanja. kad se pojavio s razumnim planom za otklanjanje buduce katastrofe od gladi. po to nije konacno dokazano da su se Izrailjci naselili u Egiptu u doba vladavine Hiksosa. U Egiptu nikome nije bilo dozvoljeno da nosi bradu. utoliko pre to je bio tudinski. Pitanje se svodi na sledeca zapa anja: Kao to znamo. Jakov se naselio u zemlji Gesemskoj. Sve gore pomenute okolnosti su neka vrsta putokaza cije su strelice slo no okrenute prema Avarisu. Nilom. U biblijskoj prici o Josifu iznenaduje istorijska tacnost u prikazivanju egipatskih obicaja. Iz Biblije nepobitno proistice da su se ovi dogadaji odigrali jedan za drugim u veoma kratkom vremenskom razmaku. Josif je bez sumnje pu tao bradu. Josif upravljao u Avarisu. Cinovnike pobi e i dokumente im oduze e. znaci blizu njega. Na vest o dolasku svoje porodice odmah je seo u kola i pohitao u susret ocu. otkopane u blizini dana njeg sela San el-Hagar. Danas vec znamo da je Avaris le ao na delti Nila. odnosi na pogrebni obred u opisu Jakovljeve i Josifove smrti. Time se i obja njava njegov svemocni polo aj na dvoru i milost kojom ga je obasipao faraon. Njihova tela su balsamovana cetrdeset dana. To se. na izgled beznacajan. mo da cak i u toku jednog dana. pravi egipatski faraoni XVIII dinastije preneli svoju prestonicu u Tebu. toliko je recit da ponovo svedoci o poznavanju egipatskih prilika. i morao je biti obrt jan. Po to je. Cara zarobi e siromasi. U Knjizi Postanja (45. Taj detalj. uostalom. Kao to vidimo. Fajum ili Teba. teorija o Hiksosima oslanja se na sasvim solidne postavke i zato je danas priznaju mnogi naucnici. jer su njegove ru evine. glavnom saobracajnom arterijom. Takva putovanja po pravilu su se odvijala barkama. po to su posle proterivanja osvajaca. pre svega. stavljao ve tacku bradu. kao to tvrdi francuski egipto-log Maspero. 10) Josif saop tava ocu da ce 108 iveti u zemlji Gesemskoj. uostalom." Hiksoski faraon bez sumnje dobro je poznavao tu revolucionarnu egipatsku tradiciju i zato je strahovao da novi ustanak narodnih masa ne uzdrma njegovu vlast. omrznuti despot.citat: "Carska prestonica osvojena je u toku jednoga sata. Zatim se vratio pred faraona da ga izvesti o svome putu. Odgovor na te sumnje daje nam izvanredna analiza biblijskog teksta koju je izvr io francuski egiptolog Pjer Monte u knjizi Egipat i Biblija. Kasniji datum je sasvim iskljucen. Uostalom. i u njima mno tvo hiksoskih pecata. dakle na samoj delti. Jo Herodot saop tava da je postupak balsamovanja u Egiptu trajao cetrdeset dana. dakle. pre svega na pretpostavke. Kao Jevrejin.

.

U biblijskoj prici znacajno je i to to su navedena imena prava egipatska. cak i hronicari precutkuju period njihove okupacije. l tok svecanosti je u skladu s onim to smo doznali iz papirusa i crte a u grobnicama. Ako je bilo tako. na egipatski presto stupio je novi faraon. stranci opasni za dr avu. da je ta biblijska prica odjek istori-jske cinjenice i da je jedan od Jevreja. Hronicarski zapisi se naglo prekidaju s godinom 1730. i zato je naredio svojim cinovnicima: "Gle. Danas je te ko lomiti koplja oko toga da li je Josif bio istorijska licnost. l posle proterivanja Hiksosa. U to vreme faraon je u delti . Hiksosi su bili toliko omrznuti da su Egipcani uni tavali sve to je podsecalo na njihovu vladavinu. Za vreme svecane povorke vozio se u zlatnim dvorskim kolima odmah iza faraonovih kocija. u plodnoj zemlji Gesemskoj. Josifovi postupci kasnije su se bolno odrazili na Izrailjce. novi dostojanstvenik primio je iz faraonovih ruku sku109 pocenu ogrlicu. iscrpne i tacne. koji ni ta nije znao o Josifovim zaslugama i zabrinuo se zbog plodnosti jevrejskih pastira. a posredno se cak mo e ide-ntifikovati i prestonica u kojoj je iveo Josif. MOJSIJE $&&jsfe legende 113 SREDOZEMNO MORE PRAVCI BEKSTVA IZ EGIPTA Put preko mocvara "Gorkih jezera" e KULUK. Tamo im uop te nije i lo lo e.zaista naselio na delti Nila. to znaci "bog ka e neka ivi". koje znaci "ona/ koga je dao bog Ra". rako ni pla t i enu visokog roda. nepopularnih medu Egipcanima. morao je biti i Josif. i kad nastane rat da ne pristanu s neprijateljima na im i ne udare na nas i ne otidu iz zemlje" (Izlazak.Slicno je i sa postavljanjem Josifa na polo aj faraonovog namesnika. dosegao visoki polo aj na faraonovom dvoru. Po prirodi stvari rtva te akcije brisanja 150 godina istorije. ena mu se zvala Aseneta. Ali. Kao oznake svoje visoke du nosti. za to onda o Josifu nema ni pomena u egipatskim hronikama? One su. imamo potvrdu da se neki ogranak Jevreja -mo da ba Jakovljev rod . Jakovljevi potomci iveli su u zemlji Gesemskoj gotovo cetiri stoleca. Egipcani su zadr ali obicaj kori cenja konja. Iz datih detalja nije te ko odrediti polo aj zemlje Gesemske. Bio je uveren da su to bili Azijati. da se ne mno e. Kratko receno. Docnije je oko njegove licnosti nastala legenda koju su stvorili Jevreji. Ali zaboravlja se na jednu veoma bitnu cinjenicu. ali nema nikakve sumnje da je prica nastala u samom Egiptu. slepi izvr ilac hiksoske politike i vinovnik dubokih ekonomskih pramena. Faraon je dao Josifu ime Psontomfanih. 9-10). pre na e ere. Na kraju treba jo dodati da se u prici o Josifu vidi tacno poznavanje egipatske topografije. pa se taj ceremonijal i dalje ocuvao u Egiptu. narod sinova Izrailjevih veci je i silniji od nas. Takva praznina u egipatskoj istoriji bila je sumnjiva i izazivala podozrenje u Josifovu istoricnost. S obzirom na to. 1. Nije cak iskjluceno. te su se brzo mno ili. vreme patnje i poni enja egipatskog carstva. to jest "ona koja pripada boginji Net" (boginja Net slavljena je na delti Nila). a polo aj namesnika koji je zauzimao Semita bio je dogadaj suvi e znacajan da bi se mogao precutati. a Potifera je iskvareni oblik imena "Pa-d/'-pa-Re. realnosti od kojih je sacinjen egipatski ambijent junacki su izdr ale probu savremenih naucnih istra ivanja. po imenu Josif. koji su posle Josifove smrti jo dugo ostali u zemlji Gesemskoj. po pravilu. Nego hajde mudro da postupamo s njima. i 110 ponovo se javljaju tek posle godine 1580. Njeni autori bili su ljudi koji su tu zemlju tako dobro poznavali da su nesumnjivo u njoj morali dugo iveti. ponosni na svog cuvenog pretka.

Razgnevljeni vladar tada je pozvao jedine dve izrailjske babice i strogo jm naredio da prilikom porodaja usmrcuju svu mu ku decu. i pored proganjanja i dalje se mno io. na ubitacnoj ezi. strogo ispitivane. Imao je na usluzi poslugu. Krijuci od princeze. Odjednom je zacula decji plac i naredila slu kinjama da pretra e evar. Tako se zaobilaznim putem odojce bezbedno vratilo u majcino narucje. Mariji da iz daljine brine o malom bratu i da stupi u akciju kada se uka e potreba. Zbogatoga je majka deteta do la na veoma zanimljivu ideju: polo ila ga je u kotaricu zaptivenu smolom i odnela u evar. te su jednog dana u gomilama saterani na gradili te. a tada bi nesreca zadesila citavu porodicu! Na jednom delu reke svakodnevno se kupala faraonova kcerka. Na nesrecu. U jednoj porodici Levijevog roda bilo je dvoje dece: Aron i Marija. ali vrativ i se u zemlju Gesemsku i ne pomisli e da se ukaljaju cedomorstvom. navikao na te ku sudbinu. odlucila je da ga sakrije od egipatskih d elata. Od tog trenutka Mojsije je rastao na dvoru kao da je po rodenju pripadao carskom rodu. one vec rode". po to se niko od egipatskih krvnika nije usudio da se 115 suprotstavi elji faraonove kcerke. a princeza je usvojila malog Izrailjca dav i mu ime Mojsije. Faraonova ocekivanja bila su. Dogodilo se ono to je majka planirala. Dobiv i pristanak.Nila dizao dva nova grada: svoju prestonicu Ramzes i grad ambara i vojnih skladi ta Pitom. izneverena. princeza se sa dvorskim damama uputila u etnju du obale. Mucili su se tako iz dana u dan. CUDESNO SPASENJE. izledalo je da je za Jakovljeve potomke nastupio sudnji dan. Posle nekoliko godina. Izrailjski narod. ne bi li ih pozvao na odgovornost. a po to je potajno osudivala ocevu neljudsku naredbu. Ali. kru io je gradom u zaprezi od vatrenih konja i stanovao u odajama punim prefinjene rasko i. veoma spretno skinule su krivicu sa sebe tvrdeci da su ene jednostavno prestale da koriste njihove usluge. epurio se u skupocenoj odeci od finog lana i kolovao u hramu gde su mu sve tenici otkrivali tajne svog znanja. gde je princeza mogla lako da ga nade. Posle kupanja. morao babice da pusti na slobodu. Ali vladar nije odustao od svojih okrutnih planova. ene su pokorno saslu ale naredenje. Sna no mlatarajuci no icama. kada je dete vec odraslo. Nije mu vi e pretila smrt u dubinama Nila. plakalo je ili gukalo tako glasno. sva radosna pohi-ta kuci po majku. majka se postarala da se ne odrekne izrailjskog porekla. Faraon je. poznata po svom milostivom srcu za tlacene Izrailjce. Naredila je. Faraon je ubrzo doznao za drsku neposlu nost babica i naredio da ih izvedu pred njega. to je bio decak. Izgledalo je da ce se odnaroditi i postati Egipcanin. U svakom trenutku mogao je da je otkrije jedan od faraonovih cinovnika koji je nju kao po gradu. . gde su morali da mese glinu i prave opeku. Izrailjski narod pozdravio je hrabre ene kao junakinje i u znak zahvalnosti sagradio im prelepe kuce. Ne no se nadvila nad nahoce i trudila se da ga milovanjem uti a. odlucila je da ga uzme pod svoju za titu. dok im dode babica. Odmah je shvatila da je prona la izrailjsko dete. Tri meseca ga je dojila u najtamnijem kutku kuce i sigurno bi uspela da do kraja ostvari svoj plan da dete nije suvi e brzo napredovalo. kojom ga nije tedelo kolo ivota. od jutra do mraka. Majka je pala u veliki ocaj i rizikujuci strogu kaznu. Bespomocni Izrailjci predstavljali su povoljan izvor jeftine radne snage. Ovoga puta izdao je svojim d elatima naredenje da mu ku novorodencad oduzimaju od majki i bacaju u Nil. jace su. majka ga je odvela u dvor. istovremeno. Kako se samo iznenadila kada su joj ispred nogu stavili kotaricu sa uplakanim mali anom. Zemlja Gesemska odjekivala je od placa i proklinjanja. unapred osuden na smrt u vodama Nila. da se culo daleko izvan kuce. "Jevrejke nisu kao ene 114 Misirke. ipak. Veste Izrailjke. Marija je iz daljine posmatrala citavu tu scenu i u jednom trenutku je pri la princezi nudeci joj da nade dojilju za tobo nje nahoce. U vreme najgoreg progona dobili su trece dete. dok su ih nadzornici po urivali tapovima. hteo ne hteo.

.

ucila ga je hebrejskomi jeziku i istoriji predaka, i na kraju mu otkrila kako je izbegao smrt u vodama Nila. Mojsije je, dodu e, saznao svoje poreklo, ali mu nije bilo lako da se rastane od lagodnog ivota egipatskog aristokrate. Obrazovanje, dvorski prijatelji, sjaj egipatske kulture - sve ga je to vezivalo za sredinu na koju se od malena navikao, ta je zajednicko mogao da ima ovaj prosvecen i prefinjen covek sa prezrenom i zaostalom izrailjskom sirotinjom? l mada mu se ponekad srce stezalo dok je gledao svoje sunarodnike kako te ko kuluce, nije imao dovoljno snage da se odrekne privilegija i sjaja dvorskog ivota. Punih cetrdeset godina u ivao je u svim prijatnostima usvojenog princezinog sina, a dobio je cak i zvanje egipatskog sve tenika. Dvorskom ladom plovio je Nilom, dok su ga zabavljali sviraci i madionicari, a lepe igracice ulep avale vreme plesovima uz pratnju harfi i flauta. Nova prestonica Ramzes bila je prelepa. Sagradena po uzoru na drevnu Tebu, imala je iroke ulice, predivne palate, javne zgrade i brojne hramove posvecene egipatskim bogovima. Na kraju grada uzdizala su se skladi ta puna jecma i p enice, a recnom lukom promicali su brodovi i barke koje dovoze robu. Lagune su vrvele od ptica i ribe, a odmah iza gradskih kapija pru ale su se bri ljivo obradene leje sa crnim lukom i vlascem i rodni vocnjaci cije su se grane povijale pod te inom narova, jabuka, smokava i maslina. Mojsije je, dakle, vodio bezbri an i rasko an ivot. Ali nije bio praznoglavi besposlicar. Marljivo se udubljivao u papiruse koji su sadr avali celokupnu mudrost Egipta. Vecerima, kada bi osve ilo i mesec se ^pomolio na nebu, etao je dvorskim vrtom okru en sve tenicima i vodio sa njima duge razgovore o bogovima, faraonima i smislu covekovog postojanja. Tek nocu, kada nije mogao da zaspi, u njemu se budio duboko pritajeni nemir. Tada 116 Zenon 117 su mu se pred ocima pojavljivali preci, video je kako pate, proklinju svoju sudbinu, cuo fijuk biceva koji ih teraju na robovski rad, lovio njihove tu aljke, jecaje i preklinjanja za spasenje. U snu mu se javljalo majcino lice, puno majcinske ne nosti, ali tu no i kao malo razocarano. Posle takvih noci nije mogao da izade na kraj sa mucnim nemirom. Osecao je da je ne to zgre io i da je sve to je do tada u ivotu radio bilo prazno i li eno smisla. Tada bi se poput prestupnika iskradao iz dvora i hitao izvan grada da bi iz daljine posmatrao kako se, sjajna od znoja, polunaga tela^ Jevreja povijaju nad zemljom i drvenim kalupima za opeke. iveo je, tako, dvostrukim ivotom: danju je bio hladni egipatski aristokrata, a nocu, pak, bludni sin koji je u mukama, nasumice tra io put povratka svome narodu. Jednom prilikom je opazio kako se egipatski nadzornik nemilosrdno i ivljava na Izrailjcu koji je pravio opeke. U nastupu velikog gneva, probo ga je macem bezdu nika i, po to u blizini nije video druge Egipcane, les zakopao u pesak, da ubistvo sakrije od faraona. Ali svedoci dogadaja bili su neki njegovi sunarod-nici. Nisu umeli, na alost, da dr e jezik za zubima. Vec istoga dana po citavoj Gesemskoj zemlji aputalo se o ubistvu. Mojsije je uglavnom hvaljen za hrabar cin, ali bili su i takvi koji su sigurno iz zavisti govorili zajedljivo o njemu. Mojsije nije bio sveston kakvom se zastra ujucom brzinom ra irila prica. Sutraaan je prisutvovao tuci dvojice Izrailjaca. Odmah razdvoji nakostre ene protivnike i izgrdi jacega: "Za to bijes bli njeg svoga?". Na to zlobnik odbrusi drsko: "Ko je tebe postavio za kneza i sudiju nad nama? eli li da me ubije kao to si juce ubio Egipcanina?" Mojsije se veoma upla io. Po to su vec svi znali za ubistvo, lako je za njega preko uhoda mogao da sazna i faraon, l zaista, ubzo su Mojsija upozorili dobronamerni ljudi da je po njega poslata dvorska stra a. Gotovo u poslednjem trenutku, onako kako je bio, iskrao se iz grada, preskocio pod okriljem noci granicni zid i krenuo pe ke na istok, gde mu je pustinja pru ala sigurno utoci te pred poterom. CETRDESET GODINA IZGNANSTVA. Istocno od Akab-skog zaliva rasprostirala se zemlja Madijanska, zemlja potomaka jednog od est Avramovih sinova i njegove druge ene

Hetu-re. Po to su mu to bili rodaci, Mojsije je odlucio da ih zamoli za gostoprimstvo. Put je bio dug oko cetiri stotine i pedeset kilometara i prete no je vodio kroz pustinjsko-stepske oblasti. Kada je stigao do Medijanaca, bio je izuzetno iscrpljen od dugog puta. Njegova dvorska odeca, prljava i natopljena znojem, vi e ni ta nije imala od nekada njeg sjaja i skoro da je podsecala na rite skitnica koje su lutale po zemljama Istoka u potrazi za milostinjom. Mojsije je seo pored gradskog bunara i radoznalo posmatrao kako sedam devojcica napaja ovce i koze. U jednom trenutku pojavila se gomila pastira i grubo odgurnula devojcice, zauzimajuci preko reda mesto na pojilu. Razgnevljen tim pona anjem skocio je na noge i, iako umoran, zauzeo tako stra an stav da su se nitkovi pokunjeno pokupili. Zatim je pomogao devojcicama da napoje ivotinje i vratio se na svoje mesto. Ispostavilo se da su pastirice bile kceri uticajnog madijanskog sve tenika Jotora. Zahvalni otac je pozvao Mojsija u svoju kuci, a kada je jo saznao da je do ljak njegov daljni rodak, primio ga je u svoju porodicu i dao mu kcer Seforu za enu. Mojsije je sa njom imao dva sina: Girsama i Eliezera. Na imanju se bavio uzgajanjem tastove stoke. Nagla pramena ivotnih uslova ostavila je dubok trag u njegovoj du i. Taj kico , naviknut na udobnost egipatskih gradova, obreo se sada u divljem, stenovi-tom kraju, nad kojim su se dimili visoki vrhovi vulkana. U pocetku mu je bilo te ko da se pomiri sa tom pramenom. Dok je usamljeno provodio vreme na pa njacima, nedostajali su mu njegov dvor, papirusi i razgovori sa sve tenicima. Kako je samo bolno osetio nesrecni ivot begunca! Ali vremenom su ovi te ki uslovi delovali na njegov duh oslobadajuce. Divlja priroda, jednostavan, casni pastirski ivot, dugi sati provedeni pod vedrim nebom u samoci, doveli su do toga da je polako poceo da razmi lja o smislu svog ivota. U secanju su mu postepeno bledele stare dobre godine, a sve je vi e bivao svestan da je Izrailjac, da je potomak Levija, Jakovljevog sina i Avramovog praunuka. Madijanci su se ponosili time to neposredno poticu od Avrama. Pricali su mu nebrojene legende i anegdote o tom velikom praocu, sahranjenom u Hananu. Govorili su mu i o Bogu kojeg su slavili njegovi preci, l tada mu se cinilo da se posle dugog lutanja konacno vratio u rodnu kucu. Kada bi se Pppeo na brdo i pogledao unaokolo, na zapadu bi video pustinju. Iza nje je le ao Egipat, zemlja ropstva. Na istoku se, pak, negde iza planina krio Hanan, otad bina njegovih predaka, Zemlja obecana, zemlja mira i dobrobiti. U takvim trenucima u 118 njemu je sazrevala velika odluka: resio je da oslobodi bracu iz egipatskog ropstva i odvede ih u rodni Hanan, zemlju gde teku med i mleko. Ta borba sa vlastitom save cu trajala je gotovo cetrdeset godina u nemirima, sumnjama i lomovima. Nailazili su i dugi prekidi, kada bi podlegao isku enju pastirskog ivota i u potpunosti se predavao obicnim, svakodnevnim poslovima. Tada je u sebi gu io sve obzire i grizu savesti. Bio je u osamdesetoj godini i cinilo se da je vec prekasno bilo da na svoja pleca preuzme tako opasnu misiju i da je bolje mirno umreti u zemlji Medijanskoj, koja mu je postala druga domovina. Ali nova ideja je i protiv njegove volje i dalje klijala, dok na kraju zov nije postao toliko jak da je bilo te ko odupreti mu se. Poslednje godine boravka kod Medijanaca do ivljavao je verske ekstaze, snove i prorocanske vizije. Jednog dana napasao je ovce u podno ju planine Horiv, svete planine, jer je, po verovanju Madijanaca, na njenom vrhu, medu oblacima, iveo Bog njihovih otaca, Bog Avrama, Isaka i Jakova. Dok je gledao unaokolo opazio je cudnu pojavu: neki bun je goreo svetlim plamenom, a nije sagorevao. Odjednom ga iz plamenog buna pozva glas Boga da odmah krene u Egipat i oslobodi Izrailjce iz ropstva. U velikom strahu, Mojsije zakloni rukama lice, ali je, ipak, sakupio hrabrost da iska e svoju sumnju: "Evo kad otidem k sinovima Izmiljevijem, pa im recem: Bog otaca va ih posla me k vama,%ko mi reknu: kako mu je ime? ta cu im kazati?" Kao odgovor Bog mu se prvi put objavi pod imenom Jehova. Bilo je to veliko objavljenje, ali ono, ipak, ne raspr i Mojsijeve strahove. Kako je mogao da stekne poslu nost Izrailjaca, alio se, kada ce im otici bez ikakvih dokaza

svoga poslanstva, vec samo s imenom Jehovinim na ustima? Tada ga Bog naoru a protiv malovernika cudotvornom moci, tako da je od toga trenutka bio u stanju da preobrazi tap u zmiju, leci gubu i vodu pretvori u krv. lako je bio naoru an moci cinjenja cuda, Mojsije je poku avao da izbegne nametnutu misiju, pravdajuci se da muca i da stoga nece moci govorom da ubedi sunarodnike. Jehova se razgnevi na taj novi izgovor, ali ga, na kraju, ute i, obecav i mu da ci mu u pomoc dati njegovog starijeg brata Arona, koji ima dar govora i besedice u njegovo ime. Mojsiju nije preostalo ni ta drugo nego da se sprema na put. Oprostiv i se od tasta, posadio je na magarce enu i decu i te ka srca krenuo za Egipat. Na putu je do iveo ne to stra no. U jednoj gostioni119 'Btffijsfe legende---------------------- --------------------------------------------------ci pored puta Jehova je iznenada hteo da ga ubije zato to nije bio obrezan. Pobesnelog Boga uspela je tek da umoli Sefora, obrezav i svoje sinove. U Egiptu je Aron iza ao u susret Mojsiju. Braca su sazvala zbor Izrailjaca i zajednickim snagama uspeli da ih ubede da po Jehovinoj volji moraju da napuste zemlju Gesemsku. Na njihovu odluku nisu toliko presudni uticaj imala cuda koja je Mojsije cinio dokazujuci svoje poslanstvo, ni Aronova krasnorecivost, koliko progon koji se iz dana u dan povecavao i ugro avao njihov opstanak. IZLAZAK IZ EGIPTA. Od nezaboravnog dana ubistva koje je izvr io Mojsije u nastupu gneva, proteklo je cetrdeset godina. U Egiptu je vladao drugi faraon, na njegovom dvoru je slu ilo novo pokoljenje cinovnika. Zlocin se zato izbrisao iz pamcenja ljudi i nekada njem beguncu nije vi e pretila nikakva opasnost. Ko bi, uostalom, prepoznao u tom bradatom Azijatu, odevenom u grub, dugacki pla t i sa pastirskim tapom u ruci, onog otmenog Egipcanina i usvojenog princezinog sina, koji je nekad bio tako cuven! Za cetrdeset godina je toliko ostario da se nije mogao prepoznati, izbrazdalo mu se preplanulo lice borama. Bio je to vec osamdesetogodi nji starac cija je brada gusto osedela. Mojsije i Aron su oti li kod faraona sa molbom da dozvoli Izrailjcima da odu na tri dana u pustinju, gde su rtvama i molitvama eleli da odaju pocast Jehovi. To je, naravno, bila prevara, po to nisu nameravali da se vrate pod jaram Egipcana. Ali, faraon je gnevno odbio njihovu molbu, a za kaznu je povecao Izrailjcima kuluk narediv i im ne samo da izraduju dotada nji broj opeke, vec i da nabavljaju plevu za njeno ojacavanje. To je zahtevalo dodatne casove rada, po to u Egiptu nije bilo mnogo pleve i morala je da se tra i po citavoj zemlji. A ko zbog toga nije stigao da izradi odreden broj opeka, izlagao se velikim ibanjima od strane egipatskih krvnika. Ogorceni takvim tokom dogadaja, Izrailjci su okrivljavali Mojsija to je njegovo zauzimanje kod faraona donelo vi e tete nego koristi. Za njega je to bio izuzetno bolan trenutak, trenutak ocajanja. Cinilo mu se da Jehova nije odr ao rec i da je uvalio izrailjski narod u jo vece patnje. Mojsije ponovo ode kod faraona cvrsto odluciv i da ovoga puta probudi njegovu savest slu eci se magijom. Stupiv i pred njegov tron, baci svoj tap i on se odmah pretvori u zmiju koja puzi. Ali faraon sa sa aljivim osmehom pogleda I2O Zenon 9(p bradatog carobnjaka i naredi da dovedu sve tenike, koji su izveli istu caroliju. Na njega nije ostavilo jaci utisak ni to to je Mojsijeva zmija pro drala zmije egipatskih sve tenika. Od tog trenutka rasplamsala se ogorcena borba sa tvrdom uporno cu vladara. Mojsije je poslao na Egipat redom deset nesreca: najpre se voda Nila pretvorila u krv, zatim su se na zastra ujuci nacin namno ile abe, komarci i muve, stoka crkavala od neke zaraze, ljudska tela bila prekrivena gnojavim ranama, grad upropastio letinu, na zemlju srucio ogromni oblak skakavaca, a na kraju je zavladala takva tama da su ljudi hodali pipajuci. Posle svake nesrece faraona je spopadao u as i pristajao bi da oslobodi Izrailjce, ali ubrzo bi povlacio obecanje, iako su njegovi podanici glasno tra ili da ih neispunjavanjem svojih obecanja ne izla e novim nesrecama. Doveden do krajnosti, Mojsije je konacno odlucio da slomi faraonovu

volju desetom, najpogubnijom nesrecom. Ali prethodno je upozorio Izrailjce da budu pripravni. Naredio im je, pre svega, da svaka porodica zakolje jednogodi nje jagnje i da njegovom krvlju obele i vrata svojih kuca. Za veceru je trebalo da pojedu peceno jagnjece meso sa beskvas-nim hlebom i gorkim travama, a svima je naredio da za sto sednu odeveni za put, da bi u svakom trenutku mogli da napuste Egipat. Kada je do la ponoc, Jehova je i ao od kuce do kuce, i tamo gde na vratima nije video krvavi znak, usmrci-vao japrvence, ne zaobilazeci ni faraonovog ni robinjinog sina. cak su* i prvencad ivotinja padala mrtva. Zemljom su se razlegli jauci i plac, smrt nije po tedela nijednu egipatsku porodicu, l tek tada je faraon razumeo stra nu Mojsijevu moc i dozvolio mu da izvede izrailjski narod iz ropstva. Sveteci se za progon i kuluk, Izrailjci su opljackali egipatske kuce, koristeci mete koji je u zemlji zavladao zbog nesrece. Tako su stekli zlatne i srebrne posude, odecu i mnoge druge dragocene stvari, pre svega oru je, koje je moglo dobro da im poslu i u borbi sa pustinjskim plemenima. Mojsije je ovekovecio ovaj dogadaj uspostavljanjem praznika Pashe, to znaci "praznik prolaska, zaobila enja", jer je Jehova zaobilazio domove Izrailjaca, a Egipcane ka njavao smrcu prvenaca. PRELAZAK PREKO CRVENOG MORA. Zasvira e srebrne trube i povorka Izrailjaca napusti zemlju Gesemsku i krenu na istok ka pustinji. Cinilo ju je esto hiljada naoru anih ljudi, 1 01 ne racunajuci ene, decu i poslugu. Na celu je hodala svita sa drvenim kovcegom u kojem se nalazila balsamovana mumija Josifa, a povorku se zavr avala nebrojenim stadom ovaca, koza i magaraca. U pustinji su izbeglice, na svoju radost, shvatile da ih predvodi Jehova, jer je danju ispred njih i ao stub od dima, a nocu ognjeni stub koji je dosezao samo nebo. Mojsije je u pocetku sledio stari put karavana du obale Sredozemnog mora, zatim je skrenuo na jug, ka pustinjskoj zemlji Etam, jer se bojao da ga pomorska utvrdenja tamo njih naroda nece bez borbe propustiti u Hanan. U Etamu je naredio prvi du i odmor, a zatim se ponovo uputio na sever i razapeo atore u Pi-Airotu. To je bilo naselje koje je le alo izmedu Migdola i mora, nedaleko od grada Vel-Sefona, poznatog po hramu hananskog boga Bala. U meduvremenu, faraon, uvreden i besan, bacio se u poteru za beguncima na celu est stotina bojnih kola. Kako su se samo prenerazili Izrailjci kada se iz pra ine pojavila gomila stra nih egipatskih ratnika u galopu! Kao opcinjeni gledali su u propast koja im se pribli avala, lomili ruke u ocajanju i kukali to su tako lakomisleno dozvolili da budu izvedeni iz zemlje Gesemske, gde je bilo bolje iveti u ropstvu nego sada ginuti od ruku egipatskih vojnika. Mojsije ih je umirivao i uveravao da Jehova nece napustiti svoj narod u nesreci, l zaista, cim je pao mrak Egi-pcanima je preprecio put ogroman zid od dima i plamena, koji je stajao do samog jutra i nije mogao da se prede. Mojsije je u praskozorje iza ao na morsku obalu i podigav i ruku naredio talasima da se razdvoje. Odmah se izmedu dva naslagana vodena zida stvorio suvi prolaz, kojim su Izrailjci po urili na drugu obalu. Faraon je shvatio ta se dogada i estoko za njima pojurio na celu cele konjice. U trenutku kada se nalazio na sredini mora, Mojsije je jo jednom podigao desnu ruku, i na taj znak vodeni zidovi su se sru ili na gonioce i odvukli ih u dubine pobesnelog vrtloga. Nekoliko sati kasnije talasi su na obalu izbacili tela ljudi i konja, i polomljena bojna kola - alosne ostatke ohole egipatske konjice. U izrailjskom logoru zavlada neopisiva radost. Mojsije i citav narod zapeva e pesmu zahvalnicu u slavu Jehove, a ene sa prorocicom Marijom na celu izvedo e Ples pun trijumfalnog zanosa, udarajuci takt na glasnim tambu-rinama. L 122 Zenm y(psi PUTOVANJE KROZ PUSTINJU. Izrailjci se zatim uputi e ka pustinji Sur. Put ih vodio kroz predele bez vode i tri dana nisu imali ni kapi vode za pice, a kada su se najzad dovukli do Mere, tamo nja voda je bila gorka. Za izmorene i edne

putnike to je bio izuzetno bolan udarac i u logoru je ponovo pocelo da se iri nezadovoljstvo i ocaj. " ta cemo piti?", gundali su ljudi. Ali, Mojsije je brzo iza ao na kraj sa zlom. Ubacio je u bunar neke grancice koje je sakupio u okolini i na radosno cudenje Izrailjaca voda je postala slatka i pitka. Okrepljeni putnici krenu e potom u Elim, rajsku oazu cuvenu po sedamdeset palmi koje tamo rastu i dvanaest izvora bistre vode. Trebalo je, ipak, nastaviti put. Tacno est nedelja nakon prelaska egipatske granice, povorka se ulogorila u pustinji Sin, izmedu Elima i Sinaja. Tamo je boravak bio izuzetno te ak. Sunce je nemilosrdno pr ilo, a da zlo bude vece istro ile su se zalihe hrane i vode. "Daj nam vode da pijemo!", zvali su, a Mojsije je odgovarao: "Za to se prepirete sa mnom? Za to izazivate Gospoda?". Za mu karce, ene i decu, koji se jo nisu bili navikli na te ak pustinjski ivot, glad i ed postajali su prava muka. Kao i obicno, citava krivica za nesrecu pripisivana je lakomislenosti Mojsija i Arona. Uzbudene gomile naroda opkoljavale su atore dvojice voda, proklin-juci sudbinu i u ocajanju gnevno ih optu ujuci: "Kamo da smo pomif od ruke Gospodnje u zemlji Misirskoj, kad sjedasmo kod lonaca s mesom i jedasmo hljeba izobila! Jer nas izvedoste u ovu pustinju da pomorite sav ovaj zbor gladu." Po tim recima Mojsije je postao svestan koliko je duboko u Izrailjcima bila uko-renjena ropska du a, po to su iznad slobode stavljali ugodan hleb i lonce mesa. To ga je do dna srca zabolelo, ali ih je uve-ravao da Jehova sigurno nece da napusti svoje sledbenike i da ce ih nahraniti i napojiti pre nego to se i nadaju, l pred vece obecanje se ispuni. Sa istoka dolete e nepregledna jata prepelica i u jednom trenutku pado e na zemlju. Iznemogle od dugog leta bespomocno su mlatarale krilima i lako se hvatale golim rukama. U logoru nasta groznicava vreva, planu e vatre i ubrzo se ra iri slatki miris ptica pecenih na ra nju. Po to su utoli e glad, Izrailjci polega e da spavaju, do nebesa uzdi uci cudotvornu moc Mojsija. U zoru, tek to ih je probudio znak za ustajanje srebrnih truba, protrlja e oci od cudenja, citavo prostranstvo stepe, dokle je pogled dopirao, bilo je prekriveno lopticama, be-lim kao sneg, koje su podsecale na grad. Istrcali su da bolje 123 *-' '-J-v, £/ osmotre pojavu. Iz atora je iza ao i Mojsije i sa trijumfalnim osmehom objavio da je to mana koju je Jehova poslao umesto hleba. Ljudi su oklevali da probaju cudne loptice, ali kada su se uverili da imaju ukus slican hlebu sa medom, uzvicima su izrazili prijatnu iznenadenost i odu evljeno su prionuli na njihovo skupljanje. Ubrzo se ispostavilo da se za dan mo e skupiti onoliko koliko je potrebno da se utoli glad. Od tada, pa narednih cetrdeset godina pustinjskog lutanja, mana je bila njihov svakodnevni hleb. Sledece mesto odmora bilo je Rafidin. Tamo nije bilo nijednog bunara i izrailjski narod je ponovo trpeo ed. U logoru je uzavrelo od protesta i buntovnickih pretnji. Mojsije se tada uputi pod planinu Horiv, koja se nedaleko od logora dizala do neba. Stade je u njenom podno ju i pred ocima utucenog naroda udari tapom po strmoj steni. U istom trenutku iknu iz pukotine mlaz sve e planinske vode. Videv i to cudo, Izrailjci prvo zaneme e, a zatim podivlja e od radosti i blagosiljajuci Mojsija gura e se jeden preko drugog da napune vodom krcage i druge posude koje su im se na le pri ruci. Jedva da su uspeli da utole ed i napoje ivotinje, kada su zaprepa ceni zaculi borbene poklice koji su im se pribli avali. Po prvi put su morali oru jem da odmere snage sa ratnickim pustinjskim plemenima. To su bili Amalicani, koji su hteli da preprece put nepoznatim uljezima i napljackaju se. Ali, ako su racunali na laku pobedu, ljuto su se prevarili. Mojsije je poverio komandu nad svojom vojskom Isusu Navinu, koji se pokazao kao sposoban i hrabar voda. Brzo je i vesto poveo svoje cete u borbu sa napadacima i ubrzo se rasplamsala ogorcena bitka. Mojsije je sa Aronom i Orom stao na brdo da bi pratio tok bitke, koja se sa promenlji-vom srecom vodila od jutra do mraka. Kada je Mojsije podizao ruke, pobedivali bi Izrailjci, a kada ih je spu tao, nadjacavali bi Amalicani. Satima je trajalo tako, dok mu na kraju ruke nisu

.

Umorice se i ti i narod koji je s tobom. svecano obuceni. rasle su urmine palme i bagremi. Girsama i Eleizera. Turobni stenoviti masiv sa svojim vrhovima koji doticl nebo. i ka i Isusu neka pamti da cu sasvijem istrijebiti spomen Amalikov ispod neba." Kada ga Mojsije upita ta bi trebalo da uradi. Na boji tu je podignut rtvenik za prino enje rtava zahvalnica. Savet mudrog madijanskog sve tenika je sproveden u ivot i rasute izrailjske mase dobile su zacetak svog buduceg dru tvenog uredenja. Tri meseca nakon napu tanja Egipta Mojsije se zaustavi na du i odmor pod gorom Sinauskom. pedeset i deset ljudi. ene kuvale. a samo u va nijim slucajevima pozivali bi se preko vi ih instanci na Mojsija. Novo uredenje zavelo je red i znatno pobolj alo administraciju. PLES OKO ZLATNOG TELETA. jer je to te ko za tebe. a njihovom krvlju poprska vernike u znak zaveta sklopljenog sa Jehovom." Za veliku pobedu uskoro je saznao Jotor. Ali je zato najbli a okolina bila veoma povoljna za du i boravak. ene i deca. pre nego to se razracunao sa faraonom i izveo narod iz Egipta. Tamo se susreo sa Jehovom. Po tom pitanju je bio znatno iskusniji i zato je zetu otvoreno rekao ta o tome misli: " ta to radi s narodom? Za to sjedi sam. koji mu je saop tio da namerava da sklopi zavet sa izrailjskim narodom. Mu karci. Tako je pred vece Isus Navin razbio napadace i primorao ih da se povuku. koji bi od tada trebalo da reguli u dru tveni ivot Izrailjaca. naime. prinoseci na rtve ovce. poredali su se du oznacene linije.utrnule i nemocno pale. koji su davali dovoljno drveta za ogrev i gradu. Tokom ponovnog boravka na Sinajskoj gori Je-hova mu je predao niz zakona i verskih propisa. a Jehova je naredio Mojsiju da za vecnu uspomenu pobedu zabele i u knjige: "Zapisi to za spomen u knjigu. bilo ih je dvanaest. Zatim pode od jednog do drugog rtvenika redom. Da bi izbegli poraz. Sutradan je poceo da sudi ispred svog atora. Mojsije ih je upozorio da niko ne sme da stupi na Svetu goru i pastirskim tapom oznacio granicu upo< Bi6(ijsl(e kgende zoravajuci da ce svako ko je prekoraci poginuti. nosio je u sebi ne to tajanstveno i ulivao sujeve-ran strah medu Izrailjcima naviknutim na ravnicu delte Nila. narod se okupio u podno ju Sinajske gore. Poce e da udaraju gromovi i sevaju munje. Mu karci su se prihvatili zanata. Zbog toga nisu videli kako se Mojsije u tom trenutku uspeo na padinu gore i odmah zatim nestao u neprozirnim oblacima dima. nad svakom grupom da postavi stare inu koji bi istovremeno bio sudija i re avao sitne albe. Jednoga dana Mojsije je napustio logor i popeo se na sam vrh Sinajske gore. sve tenik rnadijanski i Mojsijev tast. Nije dobro to radi . a deca veselo igrala izmedu atora. ljudi popada e na zemlju i u u asu prekriva e rukama oci. naredio je svim Izrailjcima da obuku sve e oprane haljine i poste tri dana da bi se dostojno pripremili za veliki trenutak. a vas narod stoji pred tobom od jutra do vecera?. sto. nece moci sam vr iti.. Sedeo je od jutra do veceri. a gora nesta u gustom oblaku dima. koji su se valjali oko vrha. ali je ovog puta sa sobom poveo . S tim dragocenim darom Mojsije se vrati u dolinu i u slavu velikog dogadaja naredi Jakovljevim pokoljenjima. prele i tkale.Vrativ i se u logor sa radosnom ve cu. Jotor je posmatrao i sve vi e se cudio kako se Mojsije ceo dan mucio i tracio vreme na re avanje sitnih sporova.. Mojsije je. da svako od njih podigne vlastiti rtvenik. Bez odlaganja je do ao u izrailjski logor i doveo zetu enu i dva sina. Odjednom se razbesne stra na oluja. Tamo je bilo dovoljno vode. posavetova mu da Izrailjce podeli na grupe od po hiljadu. Logor je ubrzo poceo da bruji ivotom punim u urbanosti i vreve. Kada je pro ao trodnevni period pripreme. poslao svoje najbli e natrag u zemlju Madijansku. saslu avajuci svedoke i izricuci presude cak i u najsitnijim sporovima. Mojsije je jo jednom oti ao da se sretne sa Jehovom. Aron i Or su posadili Mojsija na kamen i sa obe strane podupirali mu ruke. A kad jo odjeknu e glasni zvuci nekakvih tajanstvenih truba.

.

Boravio je tamo cetrdeset dana i cetrdeset noci. vec mu je predao i skup zakona i verskih propisa po kojima su Izrailjci imali da se vladaju. tako da se nagomilalo toliko zlata da su mogli da izliju statuu zlatnog 126 Zenon y&si teleta. pa podite tamo i amo po okolu od vrata do vrata. i pobijte svaki brata svojega i prijatelja svojega i bli njega svojega. Jehova mu je predao dve kamene tablice na kojima je bilo urezano deset bo jih zapovesti. Prorok je sa tablicima oti ao na vrh gore i tamo ostao cetrdeset dana i cetrdeset noci. na koje je eleo po drugi put da ureze deset zapovesti. koji ce ici pred nama. Ipak se jednom smi-lova izmucenom Mojsiju i. ipak. ljudi ostavljeni na polovini puta. a na vrh je oti ao sam." Aron. ene i deca padali su u verski zanos. Na kraju mu je objavio da je du nost prvosve tenika poverio Aronu zajedno sa privilegijem da se ona u njegovoj porodici prenosi sa koleno na koleno. u kome je kovceg trebalo da pociva. vrati e se u logor. Sada mu. Po to je uspostavio red u logoru. Mojsije se zatim vratio u logor. Nedugo zatim Jehova naredi Mojsiju da iskle e dve nove kamene tablice. mu karci. ZAVET S JEHOVOM. nije imao snage da se suprotstavi tom sna nom zahtevu. Zato im je pro-povedao . obuze ka takav gnev. Mojsije je jo izdaleka zacuo stravicnu viku. Ubrzao je korak da bi to pre stigao u logor. da su zasle-pljeni sunarodnici morali da odvracaju pogled. Sledeceg dana postavljena je na sred logora. Aron se na ao u velikoj nedoumici i nije znao ta da radi. ne jeduci i ne pi127 juci. Samo je on smeo tamo da ude. po urio je ka logoru i naredio da se izvan njegovih granica postavi posebni ator. Ispred Aronovog atora okupila se velika masa. A za to vreme. Nadava. Ispunjen osecanjem zahvalnosti. Tada je iz njegovih usta jo jednom*uo obecanje da ce narod izrailjski dobiti Hanan. kada nije bilo Mojsija i njegovog neodoljivog ara. Samo Leviti nisu ucestvovali u tom ludilu. Ugledav i u asnu razuzdanost. Zlatno tele je razbio u paramparcad i bacio u bunar. Ali Jehova mu odlucno rece da smrtnicima nikada nece pokazati svoje lice. da izmoli od Jehove opro taLza sve to se dogodilo. Mojsije se ponovo uputio na vrh Sinaja. a kada je stajao ispred ulaza sa uzdignutim rukama." Leviti se naoru a e macevima i ubi e na hiljade otpadnika. ipak. koji je trebalo da im slu i kao hram. Uostalom. i " ator od sastanka". vratili su se pod za titu svojih bogova iz vremena boravka u Egiptu. jer tome Mojsiju koji nas izvede iz zemlje Misirske ne znamo ta bi. Ostavio ih je. ljudi su na sav glas tra ili: "Hajde nacini nam bogove. pevajuci i igrajuci oko statue. Niko nije znao ta se de avalo u njegovoj du i. zemlju u kojoj teku med i mleko. to je bio Bog ciji im je kult usadivan odne-davno. prode pored njega zakloniv i lice rukom. Dr eci se po strani.Arona. kome je verno slu io. i dopusti mu da ga na tren pogleda s leda. Citav dan orili su se bubnjevi i svirale. na padini brda na polovini puta. to nije bilo dovoljno. Avijuda i sedamdeset izra-iljskih stare ina. ispunjen ocajanjem. a narod. Skru enog Arona je stra no ukorio zbog otpadni tva i pozvav i Levite dao im ovakvo naredenje: "Ovako ka e Gospod Bog Izrailjev: pripa ite svaki svoj mac uz bedro svoje. obradovan povratkom idola kojeg je obo avao od pamtiveka. ne mogav i da sa ekaju Mojsija. da je o stenu razbio tablice sa Jehovinim zapovestima. a Izrailjcima naredio da iz njega piju vodu. Do tada je slu ao samo glas Boga. Jehova mu je tada ne samo ponovio deset zapovesti. pri-neo mu Je rtve paljenice od ivotinja i zatim seo za svecanu gozbu. a sa njegovog lica izbijao je takav velicanstveni sjaj. sa u asom su posmatrali kako se narod odrekao Jehove i svom du om se predao idolopoklonstvu. sav narod bi izlazio iz atora i u strahu po-smatrao kako razgovara sa Jehovom. Na njegov poziv ene su u rtvenom zanosu davale svoj nakit. Sada. Silazeci sa vrha Sinajske gore. postaviv i ga u pukotinu stene. U strahu to su ostali sami. po to je strahovao da mu je brat nastradao. ce-znuo je da mu pogleda u lice. Dao mu je i tacna uputstva kako da napravi "kovceg zaveta". U srcima Izrailjaca slomila se vera u Jehovinu za titu.

tenstva i liturgijskih rituala. Hram su sagradili majstori od bagremovih dasaka. po to je stvorena regularna disciplinovana vojska. umetnicki izradenim glavama. Iz njihovih redova Mojsije je imenovao i sudije. sve. Njegova ode da. Grube tkanine od kostreti titile su ga od ki e i sunca. koje je u potpunosti uspelo. srebra i bakra. kao da su hteli da je za tite od ne eljenih pogleda. kao i u obradi metala. Velikom bogatstvu ukrasa doprinosile su i naramenice op ivene dragim kamenjem i ogrlica od te kog zlata u obliku lanca. NA PUTU U KADI . Sa poprecnih greda visilo je tanko laneno platno tako da je prostor sa svih strana bio zatvoren visokim paravanom. koji je sadr avao najdragocenije blago izrailjskog kulta. Mojsije je poletno poceo da organizuje institucije i uredenje vezano za religijski ivot Izrailjaca. Unutra se ulazilo kroz vrata zaklonjena zavesom od plave. Iza rasko no vezene zavese bilo je skriveno najsvetije mesto hrama. Preko pan-talona od belog lana i ljubicaste tunike ogrtao je dugacki pla t od plave vune. U podno ju Sinajske gore pojavili su se . Ta dva majstora. narod je smeo da se moli dok je prvosve tenik prinosio Jehovi na rtvu ivotinje. zaklanjali su tablice iroko razapetim krilima. izgledala je velicanstveno. vidare i poreznike. ator-svetinja stajao je nasred cetvorougaonog dvori ta. Pod Sinajskom gorom Izrailjci su logorovali citavu godinu. to je bila druga izdvojena dru tvena grupa kojoj su bile poverene du nosti od op teg znacaja. u dvori tu. Pojedina plemena mar irala su u odredenom rasporedu pod svojim zastavama i sa svojim vodama. a krov su cinile ovcije ko e ofarbane u crveno. Tako je svaki njegov pokret bio pracen tihim. Iz dasaka su virili zlatni prstenovi kroz koje se provlacila uska traka. Ali nisu ih zakivali. a kult Jehove dobio je konkretne oblike u vidu institucija hrama. postavljena sa obe strane kovcega. Mojsije je u kovceg polo io tablicu sa dekalogom i druge sinajske zakone. Veseleilu i Elijavu. Dva zlatna heruvima. Sa prednje strane turbana bila je pri ivena zlatna tablica s urezanim natpisom: "Svetinja Gospodu!". koju je Mojsije do detalja propisao. okru enog nizom bronzanih stu-bova sa srebrnim. znak svetosti. objavio je sakupljanje priloga. pre svega. a kada je u nadahnucu govorio u Jehovino ime. vernicima se cinilo da na njegovoj glavi vide rogove. Ali spoljni zidovi hrama nisu blistali zlatom. stocic sa osvecenim hlebom i sedmokraki bronzani svecnjak. bezoblicna masa izbeglica postala je dru tvo kojim je upravljala hijerarhija cinovnika. vesta u drvodeljstvu. sagradili su kovceg od bagremovog drveta i oblo ili ga zlatom. Zajednicki ivot bio je regulisan pravnim propisima. Odlucio je. pisare. Ispred ulaza u hram stajao je oltar izliven od bronze i velika bakarna cinija sa vodom. Pored skupa sve tenika. Tako je odmah pristupio ostvarenju svojih planova. na kome su izrailjske ene izvezle tajanstvene likove heruvima. Nasred odaje stajao je oltar protkan zlatom. metalnim zvucima. Umiv i se. purpurne i skerletne tkanine. Tamo je u tajanstvenom polumraku pocivao zlatni kovceg zavela. sa kandilom iz kojeg se irio mirisni dim. Zahvaljujuci tome hram je u slucaju preno enja mogao lako da se postavi ili rastavi na delove. Samo tu. prvosve tenik je sam ulazio u predvorje hrama. mesto gde je boravio Jehova. Leviti su bili najodanije Mojsijeve pristalice i verno su mu slu ili tokom putovanja kao telesna garda. Pojacana je i bezbednost putnika. Privelegija opslu ivanja hrama i no enja kovcega za vreme svecanog hoda dodeljena je iskljucivo Levitima. Na poklopcu se nalazila zlatna tablica sa natpisom koji je saop tavao da je tu nastanjen sam Jehova. ucitelje. da sagradi kovceg zaveta i prenosni atorhram. Kakve su se samo ogromne promene dogodile za to vreme! Zahvaljujuci Mojsiju. Po to mu je za njihovu gradnju bilo potrebno mnogo zlata. po-veriv i sve radove vezane za njih dvojici cuvenih zanatlija.sa prekrivkom na licu. Zidovi su bili prekriveni lanenim platnom. Na grudima mu su prelivao vi ebojni opr njak na kojem je svetlucalo dvanaest dragulja sa urezanim imenima dvanaest pokoljenja Jakovljevih. ciji je rub bio op iven zlatnim zvoncicima i re128 Zenm 3(psidbvs/(i sama. takode oblo enih zlatom.

Ne znamo kako se to dogodilo. i Mojsije je odlucio da ga ugu i u zacetku. Izrailjci su se bacili na ptice i lakomo navali e da utole glad. Duga kolona putnika krenula je na put u ustaljenom poretku. zajednicki interesi i ciljevi nadvladali su plemenski partikularizam. Klicuci od radosti. napu tajuci to mesto patnje i alosti. rastavljene delove hrama i posude za obred. zarazio gubom i proterao iz logora. kcerka sve tenika Jotora. po stra noj ezi. U Asirotu. Krivce je pozvao u hram. A da zlo bude vece. gde su se zaustavili na sledeci odmor. Ali medu Izrailjcima nije bilo nikoga ko je znao put do te obecane zemlje. stra no ukorio i pozvao na poslu nost. Izrailjci najzad dospe e do ju ne granice Hanana i postavi e logor u . po to je popustio pred Mojsijevim molbama. Mojsije je. Marija i Aron su zamerili svom bratu to je o enio Etioplja-nku. Do li su do uverenja da su i oni pozvani za to. i krastavaca i dinja i luka crnoga i bijeloga. Obeshrabreni naporima. nema ni ta osim mane pred ocima na ima". da razmisle o tome ta im je ciniti. ili mu je Etiopljanka bila nalo nica. te je tra io vodica koji dobro poznaje krajeve kroz koje je vodio put. odnosno enu tudinku i robinju. koji su na motkama nosili kovceg zaveta. morali su da se hrane samo manom. njegov urak i sin sve tenika Jotora. a na zacelju su bila ogromna stada ovaca i magaraca. A u divljim neprohodnim planinama i na beskonacnim pustinjskim prostranstvima <Bi6(tjs%e legende lako je moglo da se zaluta ili padne u zasedu Beduina razbojnika. surova kazna. Prorocica Marija i prvosve tenik Aron bili su nezadovoljni to je Mojsije smatrao da samo kroz njegova usta govori Jehova i da samo njemu pripada pravo da vlada u Jehovino ime. Po to ga je obuzelo osecanje bespomocnosti.tako prvi temelji buduceg izrailjskog naroda. Ubrzo je ceo kraj bio prekriven grobovima i zato su ga. koju vi e ocima nisu mogli gledati. Kolonu su titili posebni naoru ani odredi i izvidaci. Tek nakon sedam dana. po to su tamo sahranjeni oni koji su postali rtve lakomosti. Aronu je oprostio krivicu. govoreci iz oblaka. A sada posahnu du a na a. Ali iz nevolje ga je izbavilo jo jedno cudo. bio duboko pogoden malodu no cu svoga naroda. gnevni Bog povratio joj je zdravlje i dozvolio da se vrati u logor. jer se ispostavilo da su prepelice bile otrovne. Ali u temelju tih sukoba krile su se dublje nesuglasice. Sa setom su se secali starih dobrih vremena. Ali Jovavu se nije rastajalo od porodice. Tek nakon dugog navaljivanja i pogadanja. Mojsije se osecao dovoljno jak da se odva i na osvajanje Hanana. Iza njih su i la plemena pod svojim zastavama. Izvr iv i to veliko istorijsko delo. ali je Mariju. gladu i podnetim gubicima. umrla. Po to nije bilo dozvoljeno da se ubijaju ivotinje. naravno. U osvit odjeknu e dve srebrne trube i izrailjski narod. gde ih je Jehova. sazvao je savet stare ina. Posle tri dana mar a kroz pustinju. prihvatio je ulogu vodica. da li je njegova prva ena. Zato su i li po logoru i alili se: "Zar je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas?" To je bilo otvoreni sukob za uticaj.izbio je bunt u samoj Mojsijevoj porod130 131 ici. jer se na logor po drugi put spustio nepregledni oblak prepelica. utuceni su sedeli ispred atora i alili se na Mojsija to ih je nagovorio da napuste Egipat. ipak. koja je bila glavni vinovnik pobune. Za ovu ulogu najpogodniji je bio Madijanac Jovav. To verovatno nije bilo presudno: ogorcenje u porodici izazvala je cinjenica to je prorok pogazio drevnu hebrejsku tradiciju. Izrailjci su opet poceli da gundaju i okrivljuju Mojsija. kada mu je Mojsije obecao znatan udeo u buducem plenu iz Hanana. Na celu su bili Leviti. Palo je toliko prepelica da je meso cak moglo da se su i za zalihe. jednog dana u logoru je izbio po ar i progutao mnogo dragocenih dobara. spremi se za pokret. Mojsije je bio svestan tih opasnosti. zaboravljajuci na ropstvo i progon: "Opomenusmo se riba to jedasmo u Misiru zabadava. dogodilo se ne to znatno strasnije . sklopiv i atore. Izrailjci nazvali "Grobovi lakomosti". Nezadovoljnike i hu kace stigla je. U logoru su se irile bolesti i ljudi su umirali kao muve.

Ispunjeni rado cu. Na blagim planinskim padinama videli su se vrtovi maslina. a narodi koji su iveli u blizini nisu bili ratoborno rasoplo eni i rado su uspostavljali trgovacke odnose sa novim jiaseljenicima. grdnje i jadikovke pojacavale su se iz minuta u minut. eda li pod atorima ili u tvrdim gradovima". Junake je spasilo samo to to su se sklonili u dvori te hrama. Grupe podstrekaca zahtevale su da se Mojsije zbaci i izabere novi voda. kao i pokoljenje rodeno u te kim uslovima nomadskog ivota stici ce u Zemlju obecanu. Doline su bile prekrivene cilimom bujne trave. Ali Mojsije je bio previ e oprezan covek i nije dao da ga odu evljenje sunarodnika lako ponese. cekala ih je cast predvodenja Izrailjaca u osvajanju Hanana. Voce je izazvalo neopisivo uzbudenje i izraljski narod je uporno tra io da se odmah krene u osvajacki pohod. baci e se na Isusa i Ha-leva da ih kamenuju. Povrativ i vlast nad svojim narodom. Imali su cetrdeset godina da tumaraju po pustinji i da u njoj zavr e svoj ni tavni ivot. l kakva je zemlja u kojoj ivi. pa izidite na goru. Samo oni koji jo nisu navr ili dvadeset godina. koje su tako lako prelazile iz jedne krajnosti u drugu. poslav i na njega pomor. Izvidaci su bez te koca ispunili povereni zadatak. Zatim je krenuo u potragu za prostorom gde su Izrailjci mogli da se nastane za stalno. Dva studenca sa svezom vodom i prostrani pa njaci pru ali su povoljne uslove za uzgajanje stoke. a tu i tamo. odakle se pru ao pogled na granicne oblasti buduce domovine. Za Izrailjce. l vidite zemlju kakva je i kakav narod ivi u njoj. dok na kraju nisu medu gomilom izazvale velike nerede. te da su ostali ucesnici izvidackog pohoda zbog kukavicluka preterali u opisu snage te zemlje. je li jak ili slab. l 132 CETRDESET GODINA U PUSTINJI. Prema njihovom mi ljenju. narove i socne smokve. iznurene monotonim pustinjskim ivotom. Tek to je razjarilo ljude. je li mali ili velik. i kakva su mjesta u kojima ivi.pustinji Faranskoj. oplakivali su svoju sudbinu. koji bi vratio narod u Egipat. "Da postavimo starje inu pa da se vratimo u Misir". Tada Jehova odluci da uni ti citav izrailjski narod. Zaslepljeni ludackim strahom i besom. Ipak. je li dobra ili rdava. Kao nagradu za nepokolebljivu veru u Jehovinu za titu. Neposlu ne izrailjske mase. "Kamo da smo pomrli u zemlji Misirskoj ili da pomremo u ovoj pustinji! Za to nas vodi Gospod u tu zemlju da izginemo od maca. Ali odu evljenje je brzo splasnulo. Odlucio je da svi koji su pre li dvadesetu godinu ivota ne dozive srecu da vide Hanan. koji su ucestvovali u uhodenju. Putnici. odtmh potrca e na visoko uzvi enje. Nakon cetrdeset dana vratili su se u logor. po kojoj su cvetale jarkocrvene a e. a kao dokaz plodnosti Hanana doneli su na motkama te ke grozdove. kada su uhode saop tile sve ono to su videle. zemlja Hananska je zaista plivala u svakom izobilju. poku avali su da se suprotstave zahtevima bukaca i poderav i svoje haljine uveravali da se uz bo ju pomoc Hanan mo e osvojiti. u zemlji Madijanskoj. gde su izve-sno vreme boravili kod Akabskog zaliva. Kazna se nije odnosila na Isusa i Haleva. Kao najpogodnija pokazala se okolina grada Kadi . predlo eno im je da idu u samoubilacku smrt. Ali medu izrailjskim pokolenjima nije bilo sloge. u zemlju divova koji na njih cekaju iza sna nih zidova utvrdenja. bio je to prizor pun neopisive lepote. u neposrednoj blizini grada Kadisa. vikali su. Zatim je izabrao po jednog coveka iz svakog plemena i poslao ih u izvidanje uz sledece reci: "Idite ovuda na jug. padali su jedni drugima u zagrljaj i uzajamno se podsticali da odmah krenu u osvajanje te divne zemlje. ponovo su dozvolile da ih zahvati ocajanje. narova i urmi. A Isus sin Navin i Halev sin Jefonijin. Najpre je trebalo poslati uhode da utvrde sa kakvim ce se protivnikom suociti. Eto. Po to je svanulo. ene na e i djeca na a da postanu roblje? Nije li bolje da se vratimo u Misir?". ali o njenom osvajanju nije se moglo ni pomi ljati po to su granice branila sna na utvrdenja sa posadom od divova. Mojsije ga odmah povede na jug. opijeni rado cu. Od Avramovog vremena tamo su se dogodile mnoge promene. ivot im je zagorcavala . Bila je to pora avajuca vest. i bri ljivo negovani vinogradi. popustio je pred Mojsijevim preklinjanjima i ubla io kaznu.

.

Ustanak je ugu en. Taj nemar je zahvatio i Mojsija i Arona. koja se nadmeno izdvajala od ostalih Levita i prisvajala sve vi e privilegija i materijalnih koristi. U jednom trenutku zemlja se otvori i proguta Koreja. izvor nezado-voljsva. Pred sam polazak razboleo se Aron. Tada Jehova porazi napadace vatrom u kojoj je poginulo 14700 pobunjenika. Borba sa mocnim kraljem Mojsiju nikako nije i la na ruku. Tako je medu o tecenima jednom prilikom pod Korejevim vodstvom skovana zavera 250 Levita. l tako se sutradan pred ocima vernika do' Btfjfysfe legende godilo cudo: od svih tapova samo je Aronov pustio pupoljke. Zato je svakom od dvanaest pokoljenja. A zatim izade pred buntovnike i rece: "Cujte sinovi Levijevi! Malo li vam je to vas ie Bog Izrailjev odvojio od zbora Izrailjeva pustiv i vas k sebi *a vr ite slu bu u atoru Gospodnjem i da stojite pred zborom i slu ite za nj? Pustio je k sebi tebe i svu bracu tvoju. naredio da donesu u hram po jedan pastirski tap. a Mojsije i Aron su jedva uspeli da izvuku ivu glavu skloniv i se u hram. a ostale krivce proguta vatra. te je odlucio da zaobide Edom sa juga. da bi na kraju rodio bademe. Mojsije je preko izaslanika zamolio edomskog cara da ih propusti kroz svoju zemlju. Buntovnici se pojavi e ispred atora Mojsija i Arona i glasno ih upita e: "Za to se vi podi ete nad zborom Gospodnjim?" Saslu av i ih strpljivo. Gotovo trideset i osam godina izrailjska plemena vodila su u Kadisu miran pastirski ivot. To je bilo upozorenje da se ubuduce niko vi e ne usudi da se digne protiv sve tenika. Jer Aron ta je da vicete na nj?" Mojsije na zaverenike baci kletvu i naredi da se niko ne pribli ava njihovim atorima. iza koje se prostirao Hanan. Tada se narod povinovao Jehovinoj volji i vi e se nije bunio protiv privilegija Aronovog roda. U okr ajima sa pustinjskim razbojnicima ono se prekalilo i izve tilo u ratnickoj ve tini. odmar ira na sever du njegove istocne granice ' na taj nacin stigne na levu obalu Jordana. U logoru su izbili stravicni neredi. Uz to. zatim se prekrio cvecem. Izrailjski narod jo jednom je do iveo stra nu su u. s tobom. cak su i Leviti. .neprestana zavist i svade oko pa njaka. najodanije pristalice Mojsija. Neposredni uzrok te stra ne kazne bilo je nepostojanje vere u Jehovinu moc. Raspr ila su se po okolnim pa njacima i ivela svako svojim ivotom. Istocno od Kadisa nalazila se dr ava Edom. U tom periodu stasalo je novo izrailjsko pokoljenje koje je odraslo u pustinji i nije poznavalo udobnosti gradskog ivota. a za vodu i pa u ce platiti onoliko koliko od njega bude zatra io. Jehova im je odredio veoma te ku kaznu da umru u pustinji i da njihova noga ne stupi na Zemlju obecanu. Proteklo je cetrdeset godina kako su Izrailjci napustili Egipat. koju je presecao dobar karavanski put. sinove Levijeve. ali Mojsiju je bilo stalo da doka e da je Aron prvosve tenicku du nost dobio iz ruku samog Jehove. koja je pala s neba. U Kadisu se od ivota rastala prorocica Marija. da nece da gazi njive i vinograde. siguran u svoju snagu. Po to se nisu suprotstavili tom nemaru. a kada je edan poceo da se buni. postajali su lenji i ravnodu ni na religijska pitanja do te mere da su prestali da prinose rtve Jehovi i po tuju obavezu obrezivanja decaka. zvani "Carski put". Mojsije ode u hram i nici-ce pade ispred kovcega zaveta moleci za savet. otkazali poslu nost. Prepu teni sami sebi. nesuglasica i nereda bile su rastuce dru tvene suprotnosti. Aronova i Mojsijeva sestra. slabeci na taj nacin spone narodnog jedinstva. tako da je Mojsije do ao do uverenja da najzad mo e da se odva i na osvajanje Hanana. izazvala je nevideni bes. naprotiv. Ali surova kazna nije upla ila narod. a vi tra ite jo i sve tenstvo? Zato ti i sva dru ina tvoja skupiste se na Gospoda. svecano obecav i da ce se dr ati samo druma. to su pokazali udariv i tapom dva puta u stenu da bi se stvorila voda. Ali kralj je. kao i Aronu. odbio izaslanike i odmah poslao vojsku na granicu u nameri da silom zaustavi Izrailjce. U ZEMLJI OBECANOJ. Mojsije je udarcem tapa ponovo stvorio vodu. Razljucivalo ih je pona anje Arona i njegove sve teni-cke kaste.

.

Nakon pogrebnih svecanosti Izrailjci su se uputili na jug ka Akabskom zalivu. Osim toga. postali previ e velika sila i opasan sused. Kralj je poslao k njemu poslanstvo sa bogatim darovima i pozvao ga sebi da baci cini na Izrailjce i oduzme im volju za borbu. I li su dugim stenovitim klancem gde nije bilo ni vode ni hrane. prodrli u neprijateljsku zemlju i nezadr ivim juri em je osvojili. ali carobnjak ne popusti i otvoreno rece: "Da mi da Valak kucu punu srebra i zlata. Mojsije je naredio grupisanje svoje vojske na Moav-skim poljima. Balak nije odustajao. jer su Izrailjci posle pobede nad Amorejcima i carem Ogom. odmah bi povratio zdravlje i sposobnost da hoda. koji se do tada pasivno dr ao prema uljezima. Ali.u logor je upalo nepregledno mno tvo zmija otrovnica. Preko granicne reke Javok. Stekav i tako povoljnu bazu za napad na Hanan. Valam. Iznad Akabskog zaliva kolona je skrenula na sever. trecem Aronovom sinu. Mojsije je. Tako je prvi put obavljen obred preno enja visoke du nosti sa oca na sina. Poslao je drugo. Videla ga je samo magarica. S druge strane reke. prostirala se zemlja Moavska. jer su tek bili odneli veliku pobedu i stekli veru u svoje snage. Car moavski Valak. da bi se na kraju zaustavila na reci Zared. ivotinja se propela i. BiBfi/sfe legende ---------------------------------------------------------------------------CAROBNJAK VALAM. na istocnoj obali Jordana. Od njihovih ujeda razbolelo se toliko ljudi da je put morao da bude prekinut. Osvojiv i Vasan zavladali su celom Zajordanijom. zaobi la neprijateljski Edom sa juga i istoka. Ona je predstavljala granicu zemlje Amorejske. tako da nije ocekivao da ce pru iti otpor. Lako su slomili otpor protivnika. prepla ena. l zaista. jer se s druge strane reke nalazila dr ava Vasan. koja svojim gornjim tokom deli dr avu Siona od dr ave Amonaca. alili se na Mojsija i pretili da ce mu otkazati poslu nost. du obale Mrtvog mora...Mojsije naredi da brata na samrti odnesu na vrh gore Or. a izrailjski osvajaci. Ali nije se osecao dovoljno jakim da im se oru ano suprotstavi. Njen kralj zvao se Og i bio je div cuven po ratobornosti i fizickoj snazi. pro ao je kroz njihovu zemlju bez prepreka i stigao do reke Arnon. tako da je odlucio da pribegne magiji. koju nije bilo lako osvojiti. Iznureni putnici ponovo su gubili strpljenje. Aron je preminuo na gori Or i tamo sahranjen u prisustvu naroda koji ga je oplakivao. Izrailjci se nisu upla ili od tih vesti. skrenula u otvoreno polje. zabrinuo se za svoju sudbinu. U Faturi na Eufratu iveo je cuveni carobnjak i bogoboja ljivi covek. Tamo je sa njega skinuo haljine i oznake dostojanstva prvosve tenika i predao ih Eleazaru. sjajnije poslanstvo i jo skupo-cenije darove. Izrailjce je cekao te ak oru ani sukob. Slavni majstor umetnosti magije seo je na svoju vernu magaricu i krenuo na dalek put. Postelja mu je bio nacinjena od eleza i bio je dug devet stopa. Ali u dve bitke pretrpeo je stra an poraz. Mojsije je znao da su Moavci nakon rata s Amorejcima bili veoma oslabljeni. Naredio je andelu da stane na drum sa isukanim macem. ne tedeci ni ene ni decu." Ipak. Valam nije znao . cak do Genezaretskog jezera. pod uslovom da postupa onako kako mu bude naredio. po to je i la dubokom klisurom sa visokim i strmim*liticama. U meduvremenu Bog je poceo da sumnja da on potajno ima zle namere prema Izrailjcima i odluci da ga zaustavi. Tamo je reka bila plitka. razjareni zbog otpora. ne bih mogao prestupiti rijeci Gospoda Boga svojega. Ko god bi pogledao na tajanstveni simbol. ipak. i nju su sa druge strane cuvale kule i zidine Jerihona. Valam je saslu ao izaslanike i nakon noci provedene u molitvi saop tio im je da mu je Bog Izrailjaca zabranio da se prihvati takve misije. Zato ih je stigla kazna . tokom noci Bog se predomisli i dozvoli Valamu da ode u Moav. amorejski kralj Sion bio je sposoban vojskovoda i resio je da brani prelaz. na ao nacin da se suprostavi nesreci: naredio je da se od bronze izlije zmija i obesi na stubu nasred logora. pobi e sve stanovni tvo. Ugledav i blistavo providenje.

ta se dogodilo. po to je andeo za njega bio nevidljiv. Zato se razjario i .

" U tom trenutku i on odjednom ugleda svetli lik andela.poceo iz sve snage tapom da udara cudljivu ivotinju." U zemlji Moavskoj kralj je docekao slavnog carobnjaka ra irenih ruku i obasuo novim darovima. To je bio signal za odlucujuci obracun sa gre. ali im postavi uslov da prvo ucestvuju u osvajanju Hanana. Car je postupio po njegovom savetu. POSLEDNJI MOJSIJEVI DANI. carobnjak tada zapoce sa svojom magijom. Izrailjci su lako podlegli zavodnicama. Jednom prilikom jedan Izrailjac visokog roda doveo je u svoj ator Moavku. Smesta sjaha s magarice i pokloni se do 136 zemlje. ali svaki put Bog ga je primorao da blagosilja Izrailjce." Skru eni Valam se pravdao: "Zgrije io sam. U op tem pokolju poginuo je i carobnjak Valam i tako platio glavom za podli savet koji je dao moavskom caru. sna no se okrenuv i. U taj ritualni razvrat uvlacile su i Izrailjce. sad bih te ubio. Valama je veoma zabrinuo citav dogadaj i u elji da nekako popravi tetu pred kraljem. odakle se video izrailjski logor. Sedam puta je poku avao da izvr i carevo naredenje. Andeo ga pogleda prekorno i rece: "Za to si bio magaricu svoju vec tri puta? Evo ja izidoh da ti ne dam. Pored trideset i dve hiljade robinja. odlazeci dade mu lukav savet. Siti jednolicnog logorskog ivota i strogih propisa Mojsijeve religije. koji su izdali Jehovu zbog moav-skog boga. U pokolju. U uskom prolazu andeo joj je ponovo preprecio put. da zavede Izrailjce i podrije njihovu snagu uz po-mod moavskih ena. svide se osvojena oblast Zajordanije i izrazi e elju da se tamo nastane za stalno. andeo ga je upozoravao. Moavski kralj je posmatrao njegove postupke sa sve vecim podozrenjem. kao i polovini Manasiji-nog plemena. Zatim ga je odveo na brdo." "Idi s tijem ljudima". a ona zari kopite u zemlju i.umesto kletve iz njegovih usta su protiv volje iza le reci blagoslova. Izrailjci su oteli sedamdeset i dve hiljade grla stoke i ezdeset i jednu hiljadu magaraca. Tada je Fines. Plen osvojen u zemlji Moavskoj bio (BiBfijsfg legende-----------------------------------------------------------------------je ogroman. podigao sedam rtvenika na kojima je prinosio nove rtve. Moavske ene su se klanjale svom idolu Bal Peoru na veoma razuzdan nacin. Najpe je podigao rtvenik i prilo io na rtvu ovcu. Valam zajauka od bola i nastavi da je iba. palo je dvadeset i cetiri hiljade prestupnika. Ali to nije dalo nikakve rezultate. koja je trebalo da porazi Izrailjce. Plemenima Ruvima i Gada. ogorcen sramnim prizorom. ne obaziruci se na to to su se u tom trenutku vernici molili u Jehovinom hramu. "ali samo ono govori to ti ja ka em. i jo uvek ispunjen u asnim besom izgrdi je: " to mi prkosi ? Da imam mac u ruci. jesam li ti kad tako ucinila?" Valam je morao da prizna da mu je uvek verno slu ila i zato joj kratko odgovori: "Nijesi. pobiv i celo stanovni tvo. da nece do iveti srecu da prekoraci granicu Hanana. Dvanaest hiljada odabranih izrailjskih vojnika opusto ilo im je zemlju ognjem i macem. Mojsije je znao da po Jehovinoj presudi nece ostvariti glavni cilj svoga ivota. Poni ena magarica po ali se tada placnim glasom: " ta sam ti ucinila. jer tvoj put meni nije po volji. jer nijesam znao da ti stoji preda mnom na putu. macem probo gre ni par. alila se magarica. . a kada sedmi put cu isti blagoslov. te me bijes vec treci put?" Valam kao da se uop te nije iznenadio to je magarica iznenada progovorila ljudskim glasom. koji se rasplamsao po logoru. a zatim je poceo da govori osve tanu kletvu. i tako ih navodile na idolopo-klonstvo. Kad me ugleda magarica. l Moavite je stigla kazna za irenje bluda. ona se ukloni ispred mene vec tri puta. "Ja e me otkako sam postala tvoja do danas. prignjeci svome gospodaru nogu uza zid. a da se nije uklonila ispred mene. tebe bih vec ubio a nju ostavio u ivotu. sin prvosve tenika Eleazara. estoko se razgnevi i progna nepouzdanog carobnjaka iz svoje dr ave.gle cuda . Ali . Magarica je jurila napred kao pomahnitala i uletela izmedu dva zida vinograda.nicima. Mojsije im rado dodeli tu zemlju. ako tebi nije po volji. ja cu se vratiti." "Nijesam li tvoja magarica?". kako bi je naterao da se vrati na put.

.

dao im zakone. moralne norme i dru tveno uredenje. op ti popis stanovni tva i saznao da izrailjski narod broji est stotina i jednu hiljadu se-damsto i trideset ljudi. Narod je trideset dana oplakivao svoga ucitelja. Koristeci se cetrdesetogodi njim iskustvom. koje su smatrane za tako malo va ne da nije bilo potrebno navesti ni ime faraona progonitelja. molio se ovako: ". a zatim je digao atore. Njegova smrt je obavije-na vecitom tajnom i do dana dana jeg niko ne zna gde treba tra iti njegov grob. buduca 138 domovina Izrailja! S tugom je okrenuo leda predelu koji se pred njim rasprostirao i izdahnuo u samoci. na trud na i na nevolju na u. Odmah iza Jordana. Zatim je napisao uzvi enu. pre svega. da bi pod vodstvom Isusa Navina pre ao Jordan. Kada je izrailj-ski seljak prinosio na rtvu prvine svoje letine. l izvede nas gospod iz Misira rukom krepkom i mi icom podignutom. i Gospod cu glas na . da ih bodri i u dobru i u zlu. jer je trebalo da slu e Jehovi u celom Hananu. Mojsije je potom sazvao zbor svoga naroda i upozorio ga da ostane veran zavetu sa Jehovom. Oprostiv i se od svoga naroda. Da bi sprecio sukobe. izlazak Izrailjaca iz Egipta dobio je misticno znacenje kao objavljenje Jehovine volje i cisto religiozni dogadaj. Preno enjem predanja sa kole-na na koleno. pola uci tako cvrste temelje buduceg dru tvenog uredenja Izrailjaca. da je postao njihov izbavitelj. prve sna ne stra arske kule na pragu Hanana. sve vi e mu je pridavan natprirodan karakter. Miheja i Jeremije. Odredio je i est gradova u kojima su skloni te mogli da nadu ljudi krivi za nenamerna ubistva i tako izbegnu osvetu rtvinog roda. <Bifj(ijsl<g legende 139 MOJSIJE U OREOLU MITOVA Istorija bekstva iz ropstva i puta do Zemlje obecane istovremeno je i istorija jevrejske religije.Ali Misirci stado e zlo postupati s nama. Uostalom. ustanovio ve-rske institucije. Ali pred smrt morao je da uradi jo mnogo toga. kojem je slu io celog ivota. Za svog naslednika odredio je Isusa Na-vina. nadahnutu pesmu u slavu svoga Boga. uputio se na vrh gore Navav.. Izvr io je. a zanemarivane istorijske cinjenice. nad palminom oazom.. te nisu mogli da propadnu. pozvan da ispuni vecnu istorijsku misiju. i pogleda na muku na u. Istorija tog dramaticnog bekstva Izrailjaca iz ropstva postepeno je gubila realne odlike. Jedino Leviti i sve tenici nisu dobili zemlju. ose-cao je da mu se bli i kraj. i strme stene u utim. a na kraju horizonta pru ao se uski rub Sredozemnog mora. Ali i njima je dao u posed cetrdeset i osam malih i velikih gradova. mada su mu telo i um bili sacuvani. To je Zemlja obecana. zemlja u kojoj teku med i mleko. koje su ga opasavale. vernog saradnika i sposobnog vojskovodu. Mojsije je podelio Hanan izmedu rodova. Izrailjci su verovali da ih je Jehova posebno zavoleo.Bilo mu je vec stodvadeset godina i. i naredio Izrailjcima da je nauce napamet. uzdizale su se odbrambene zidine Jerihona. U nadahnutim vizijama proroka Osije. i dade nam zemlju u kojoj \ . l dovede nas na ovo mesto. Kao na dlanu video je Jordan kako tece kroz klance ka Mrtvom moru povr ine poput ulja. na koju mu nije bilo sudeno da stupi. i na kraju ih odveo u Hanan kao ujedinjen i organizovan narod. l mi zavapismo ka Gospodu Bogu otaca svojih. iako su katkad padale na njih te ke kazne za kr enje sinajskog zaveta. plavim i braon prelivima. bili su izabrani narod. ce njivim pogledom obuhvatio je velika prostranstva Zemlje obecane. Iz duboke vere u Jehovinu za titu Izrailjci su crpli moralnu snagu i nadu u trenucima poraza i nesrece. da budu sredi ta njihovog delovanja i da obezbede bogate uslove ivota. purpurnim. sve tenstvo i liturgijski ceremonijal. dopunio je zakonik novim zakonima i verskim propisima. muci e nas i udari e na nas te ke poslove. i strahotom velikom i znacima i cudesima.

.

Grckoj.Zenan 9(psufovs%i tece mlijeko i med" (Zakoni ponovljeni. 26. Vi e je nego verovatno da je izrailjska sredina iznedrila vodu. Avram. Veliki voda. Legenda o Mojsijevom rodenju i smrti zapanjujuce je slicna legendama drugih drevnih naroda. zakonodavac i prorok je sugestivan. Uostalom. Likurg ili Numa Pompilije vi e ne smatraju mitskim likovima.e. a iskustvo putovanja kroz pustinju poprimalo je u njihovim obredima karakter liturgijske misterije. Ali kako malo znamo o njemu kao coveku! Valjda samo toliko da je lako padao u gnev. Isav i Jakov relativno su realni likovi i svojim ljudskim osobinama razumljivi nam i bliski. Iz tog razloga. Zahvaljujuci njegovom geniju. Ukoliko bi neko poku ao da im predstavi nacela istorijskog kriticizma. U Aziji. dramatican i potresan u svojim tragicnim borbama sa sopstvenim i slabostima svoga naroda. osnovao u Mesopotamiji mocnu akadsku dr avu. Svake godine za praznik Pashe izrailjski narod je slavio himnama i psalmima Jehovu i njegovog opunomocenika Mojsija. njegova cuda i naredbe. Zato se ne treba cuditi to je u narodnom predanju Mojsije postao obo avani narodni junak i prorok. pa i u Japanu. za njih su bili najociglednija istorijska istina. medu oblacima i munjama.n. vec znamo samo to da su odrastali na dvorovima tudinskih kraljeva. na primer. Objavljivao je Jehovine reci. Njegova majka sve tenica donela ga je tajno na svet i pustila . pre se odigrava suprotan proces. na primer. Kao novorodencad pu tani su niz vodu u ko aricama ili kovcezima. Lot. njegovi razgovori sa Jehovom. p. ra trkana i zavadena izrailjska plemena ujedinila su se u jednu organizaciju i pobedonosno se odr ala u Egiptu. Udaljavanjem od drevnih epoha prevagu obicno dobija element istorijske istine i smanjuje se uloga legende. koji su napisali istoriju bekstva iz Egipta i uneli je u svoje svete knjige. Tako se. koji je godine 2350. W Da li iz toga proistice da Mojsije nije bio istorijska licnost? Ni najmanje! Dana nja nauka je opreznija u izricanju ocena po tom pitanju otkako je na dnu velikog broja legendi i 141 'Bi6(ijsi(e legende ------------------------. Oni nisu bili istoricari u savreme-nom znacenju te reci. U svetlu tog psiholo kog procesa mo emo lak e da ra-zumemo sve tenike. da se dva puta enio i da je imao probleme sa rodbinom. naucnici se danas bore sa ogromnim te kocama da iz legende izvuku jezgro istine. 6-9). Isak.------------------------------------------------------mitova otkrila naslage stvarnih dogadaja. imao sudbinu slicnu Mojsijevoj. vec je proteklo nekoliko stotina godina od Mojsijevog vremena i zato je stvarni tok dogadaja podlegao procesu koji nazivamo mitolo-gizacijom pro losti. Solon. koji su posmatrali istoriju Izrailja sa njima svojstvene religiozne tacke gledi ta. neumoljivog izvr ioca Jehovine volje. vec teolozi. ta god da je Mojsije cinio. zakonodavca i verskog reformatora velikog formata. Narodna predanja obicno ne govore ni ta o njihovoj mladosti. Iz tekstova sa klinastim pismom znamo. Kada je rec o Mojsiju. da je imao trenutke kada ga je obuzimala sumnja. Nasuprot tome. To su bili predvodnici koji su delovali u prelomnim istorij-skim trenucima i zato su u predanju pokoljenja bili uzdignuti u rang velikih simbola. Uvek ga vidimo idealizovanog. nai ao bi na njihovo potpuno nerazumevanje. to je uzdignut na pijedestal svetosti. rodenje narodnih heroja obicno je bilo praceno dramaticnim okolnostima. i zato je sve to je rekao i ucinio postalo pravo i nepogre iva dogma. neki naucnici smatraju da je Mojsije najmitologizovanija i naflajanstvenija licnost u biblijskoj prici. drame koja kao da je bila iz ^ drugog sveta. koji je izbavio svoj narod iz egipatskog ropstva i odveo ga u Hanan. u punom sjaju pomazani-ka. u pustinji i u Hananu. u trenutku kada su se prihvatili redigovanja istorijskog nasleda. da je veliki kralj Sargon. ali i pored velikih napora medu njima nema saglasnosti ta se zaista dogodilo i ko je ustvari bio Mojsije.

.

Od konacnog odnaro-denja sacuvao ih je. kako pokazuju neki podaci. Isus Navin sledecim recima opominje Izrailjce: ". Zahvaljujuci arheolo kim istra ivanjima tacno znamo polo aj oba grada. moramo da pribegnemo posrednim metodama. Na vlast su do li faraoni XIX dinastije. da se preseli na deltu i tamo. zid netrpeljivosti u neprijateljskom okru enju i sna na privr enost jeziku. Za to su nadeni nepobitni dokazi u dokumentima otkopanim u ru evinama mesopotamskih gradova. u Bibliji nastupa upadljiv prekid koji obuhvata cetiri stotine godina izrailjske istorije. Novorodence je iz reke izvadio radnik po imenu Aka. pogotovo to su sve vi e potpadali pod uticaj egipatske kulture i. Zatim odjednom imamo pricu o dogadajima vezanim za licnost Mojsija. po to egipatske hronike i drugi izvori te dogadaje potpuno pre-cutkuju. Ramzes II.niz reku u ko arici zalivenoj smolom. ali Sajgon je zaista postojao. Ramzes je smatrao deltu za svoj najbli i zavicaj. Ramzes (poznatu kasnije kao Tanis). Pripremajuci se za osvajacki pohod. Za to redaktori biblijskog teksta preskacu tako dug period ivota izrailjskog naroda? Postavljena je teza da su to namerno ucinili. podigao je jo grad.. koji su iveli po strani od glavnog politickog centra. Uz to. slu eci se dedukcijom na osnovu oskudnih. kojima su slu ili oci va i s onu stranu rijeke i u Misiru. faraoni XVIII dinastije preneli su prestonicu iz Avarisa u rodnu Tebu. na mestu propalog Avansa. do 1234. po to je njegova porodica poticala iz okoline Avarisa. jer je to bio ne mnogo pohvalan period za Izrailjce. 24. Prema tome.n. Sa pojavom Ramzesa zavr ila se idilicna izdvojenost . koja je poku avala da mu nametne svoju $. u dalekim pogranicnim oblastima dr ave. Resio je. Iz tog razloga. koji je navodnjavao polja.jsf<e tkgeruft: ---------------------------------------------------------------------------volju kao i prethodnim faraonima. 142 Zenon 9(psidbvs/(i Naucnici su u tom pogledu izvr ili veoma zanimljivu rekonstrukciju. koji je eleo da osvajanjem Azije povrati moc egipatske dr ave. koji je zapravo bio skup ambara i vojnih skladi ta. Prica sadr i izrazita obele ja narodne legende. Ime njegovog oca ( Seti l) etimolo ki je izvedeno od * imena boga Seta koji se u toj oblasti slavio. kao istorijsku cinjenicu moramo da priznamo i bekstvo Izrailjaca iz Egipta i njihove zgode i nezgode u pustinji. Niko nije obracao pa nju na proste stocare. cuda i druge natprirodne pojave ne iskljucuju mogucnost da je i Mojsije bio stvarna licnost. Posle prote-rivanja Hiksosa. zajedno sa zemljom Gesemskom. U svakom slucaju. godine p. Za Egipcane to su bila veoma burna vremena i nikome nije padalo na pamet da ugnjetava Izrailjce. legende. i povrzite bogove. pa slu ite Gospodu" (Knjiga Isusa Navina. mo e se prihvatiti kao neosporno da je cetiri stotine godina boravka u Gesemskoj zemlji za Izrailjce bila epoha duhovnog mrtvila. Uostalom. Najpodesnija vojna baza za prodor na istok bila je delta Nila.e. izgradi sebi novu prestonicu. obicajima i tra-d$iji predaka. vladao je od 1292. verovatno. Treci faraon te dinastije. upra njavali cak i kult egipatskih bogova. po to su njihove ruine otkopane i identifikovane. Bio je to veliki vojskovoda. Potrudicemo se da predstavimo njene glavne elemente: Nakon Josifove smrti. te ko razumljivih tragova u istori-jskim dokumentima. Ali to. a hteo je da bude i to dalje od mocne sve tenicke kaste. dakle. 14). ne mo emo da tvrdimo sa potpunom pouzdano cu. konformizma i ispraznog ivota od danas do sutra. Iz te opasne euforije Izrailjce je trgla nagla promena politickih prilika u Egiptu. na alost. * Ramzes se nije osecao siguran u tudoj mu Tebi.. sredi tu kulta boga Amona. Pitom. Zato ukoliko elimo da dodemo bar do delimicne istine. Izrailjci su i dalje ostali u Gesemskoj zemlji gde su vodili svoj izdvojeni pastirski ivot.

te su u slucaju rata s Azijom mogli da postanu opasni. Prestonica se zvala Hatu a i zauzimala je prostor od 170 hektara.. poreznika. odbrambene zidii 144 Zenon "J(psufovs%i ne i statue od crnog bazalta. Velika zasluga za njegovo de ifrovanje pripada ce kom naucniku Bed ihu Hroznom. koji su motkama po urivali robove.. Nije. do lo do sklapanja "vecitog saveza".n. ali nisu shvatali ta ih ceka. Zbog toga je. izaslanika i nadzornika.n. Za ostvarenje gradevinskih planova. . po to se pokazalo da je Ramzes manijak gmdenja i da mu je bilo potrebno sve vi e radne snage. U izrailjskim kucama i atorima razlegali su se plac. 32) citamo: ". na reci Halis. zavr io velikom bitkom u dolini reke Oronte. jer je to necisto Misir-cima". zami ljenih u velikim razmerama. nemoguce da su se setili da su u vreme te ke hiksoske okupacije Egipta Izrailjci bili hiksoski ticenici i verni podanici. sa irokim pa om. Zurili su u taj prizor pun vreve i u urbanosti. Naredba o ubijanju izrailjske novorodencadi svedoci o tome da su progoni vremenom postali krvavi i okrutni. Bili su to Hetiti. koja na tom mestu pravi luk 1 uliva se u Crno more. na dvokolicama galopirali dostojanstvenici. po to je faraonu. a one koji su protestovali i pru ali otpor brutalno tukli motkama. godine 1278. ali se u Aziji suocio sa znatno sna nijim protivnikom.e. oduzimali ito i stoku. bilo potrebno sve vi e radnika. Statue predstavljaju mu karce sa dugom kosom koja im pada na leda. p. U njihova dvori ta su sa kricima upadali vojnici i poreznici. Cinilo bi se da se tu susrecemo sa protivrecno cu. koji su se previ e brzo razmno avali. iz cega je proizlazilo da su Hetiti. bili indoevropskog porekla. jer ne mogahu Misirci jesti s Jevrejima. Preko njihovih pa njaka vukle su se kolone vojnika. Pronadena je i arhiva sa mno tvom tablica sa klinastim pismom na do tada nepoznatom jeziku. religije i obicaja toga naroda. uostalom. Ali ubrzo su na svojoj ko i osetili blizinu faraona. oni su bili ljudi Istoka. u okolini grada Kadisa. Ne samo da je podizao nove gradevine. Ali to je bio tek pocetak. kuknjava i jauci. a s druge strane. Jednog dana izrailjski pastiri su od cudenja protrljali oci. Ugnjetavanje i kuluk i dalje su trajali. potvrdenog brakom kceri Hetitskog cara Hatu ila s Ramzesom II. nemacki arheolozi Vinkler i Puh tajn otkrili su ru evine hetitske prestonice u Turskoj. vec je naredio i da se sa starih zgrada obrisu imena faraona osnivaca i na to mesto postavi njegovo ime. sa svojim bradama i irokim plastovima. urile gomile slu benika. zbog ove drakonske naredbe ostajao je bez njih. Tek prvih godina na eg stoleca. Ramzes II brzo je pokorio Palestinu i Siriju. a godine 1286. a Hetitima je u Mesopo-tamiji pretila opasnost i od sve mocnijih Asiraca. Prema njegovom shvatanju. u Knjizi Postanja (43. Ramzes II vodio je sa Hetitima rat koji je sa prekidima trajao petnaest godina. hram.. Tako je primorao Izrailjce na robovski rad i kuluk. Uz to. Ispod peskovitog tla otkopana je kraljevska palata ogromnih razmera. Bitka je bila veoma krvava. kratkim suknjicama i picastim cipelama. ali nije presudila. Zahvaljujuci radovima Hroznog i engleskog arheologa Vulija. Egipcani su se sa prezrenjem odnosili prema svim primitivnim stocarskim narodima.Gesemske zemlje. Dugotrajni oru ani sukobi oslabili su oba protivnika. On je dokazao da je hetitski jezik blisko srodan hindu. p. mada je Ramzes u mnogobrojnim zapisima predstavljao sebe kao pobednika. Do nedavno 0 njima smo znali veoma malo. kulture.e. Ali Izrailjcima taj mir nije doneo olak anje. Ramzesu su bili potrebni radnici. koji su u Maloj Aziji osnovali veliku i mocnu vojnu dr avu. sa visokom kapom na glavi. grckom i latinskom jeziku. s jedne strane. ili u najmanju ruku vladajuci sloj. rekonstru-isana je prilicno kompletna slika istorije.

Neki naucnici izvlace odatle zakljucak da su Izraljci podigli ustanak. iskljuceno da su slobodu zaista izborili oru jem. vec je to i prvi signal bunta izrailjskog naroda. U prilog ove teze govori i cinjenica da su za vreme puta kroz pustinju vodili pobedonosne bitke. Odakle im oru je? Nisu mogli da ga steknu u toku jednog dana. To su u potpunosti potvrdila arheolo ka istra ivanja. Naucnici do dana dana njeg imaju velike muke da utvrde datum Izlaska.n.. Ramzes je bio izuzetan faraon. do pasivnog i na kraju i aktivnog otpora ugnjetenih. gde su se prihvatili sitne trgovine i zanatstva. jer se u isti mah govori o pozajmici i pljackanju Egipcana. gde je iveo kao velikodostojnik. ta se zapravo krije iza toga? Uzmimo da su Izrailjci na prevaru pozajmili zlatno i srebrno posude pod izgovorom da ce. Prisetimo se da je Ramzes II vladao od 1292. Danas se znacajna vecina naucnika priklonila mi ljenju da je Izlazak iz Egipta nastupio u drugoj polovini XIII veka p. bar u prvom razdoblju svoje delatnosti.e. To znaci da su iz Egipta morali da izadu do zuba naoru ani. Ovaj proces se otkriva u Mojsijevom primeru.. i oplijenicete Misir." A u dvanestom delu (stih 36) te iste knjige citamo: "l Gospod ucini. godine p. nasledni-ka Ramzesa II. Mojsije je. U svetlu te pretpostavke. Doveli su do budenja rasnog jedinstva. po svemu sudeci.. Ubistvo i bekstvo na Istok nisu bili samo izraz njegovog licnog bunta. Nije. prema tome. kao to su uvera-vali faraona. da ru evine oba pomenuta grada poticu iz XIII veka. pa kad podete. naime. Nema sumnje da je on sagradio gradove Ramzes i Pitom i nametnuo Izrailjcima kuluk. i metnuce na sinove svoje i na kceri svoje. opljackali egipatske kuce i pobegli preko granice. potajno sakupljali tokom poslednjih godina ropstva. nego ce svaka ena zaiskati u susjede svoje i u domacice svoje nakita srebrnoga i nakita zlatnoga i haljina. a Egipat se za njegove vladavine nalazio na vrhuncu svoje moci. do 1234. 2. U Knjizi Izlaska (3.n." U oba ta teksta zacuduje odsustvo doslednosti. . pa su morali da se presele u gradove.. stekao obrazovanje na faraonovom dvoru. U tom slucaju bilo bi razumljivije za to ih je faraon gonio tako besno cak do Crvenog mora. dvorana i vojnika. . Nema potrebe da se bavimo razlikama u 146 mi ljenju. 21) Jehova ka e: "l ucinicu da narod nade ljubav u Misiraca. tako opli-jeni e Misirce.Pretpostavlja se da je uzrok izdavanja naredbe bilo veliko mno enje Izrailjaca i rastuca prenaseljenost delte nakon to je tamo sme tena centralna administracija s mno tvom cinovnika. 23) skriva se sugestija da se Mojsije vratio iz izgnanstva u Egipat nakon stupanja na presto faraona Merneptaha. te narod nade ljubav u Misiraca." (Izlazak. koji su osetili posledice konkurencije snala ljivih Izrailjaca. U recima: "A poslije mnogo vremena umrije car Misirski. To je bez sumnje izazvalo mr nju Egipcana. Iz Biblije proizlazi i to da mnogi Izrailjci u to vreme nisu mogli da se prehrane gajenjem stoke.e. _______________________________________ 145 'Bmysfe legende------------------------------------------------------------------------Kao to obicno biva. Zato treba sumnjati da su Izrailjci uspeli da se oslobode za njegovog ivota. vec su ga. u pustinji ostati samo tri dana i da ce ga doneti cim se vrate. Nosio je tipicno egipatsko ime. . koja navode na ozbiljno razmil ljanje. . Ali nikako se ne mo e prihvatiti da bi egipcani bili tako lakomisleni da povere svoje blago mrskim i prezrenim Jevrejima. U Bibliji nalazimo dva zagonetna stiha. necete poci prazni. . pre svega verovatno bio voda izrailjskog ustanka.. koje su po tom pitanju jo uvek predmet polemika u naucnim krugovima. tlacenje i progon proizveli su sasvim suprotne posledice. te im dado e. a ipak je pod utiskom proganjanja sunarodnika zbacio tudinsku masku i ponovo se osetio Izrailjcem. Utvrdeno je. Egipat je za njegove vladavine morao da brani zapadnu granicu od opasnih najezda Libijaca.

.

Najnoviji arheolo ki radovi. koji su napustili svoju balkansku postojbinu. a ne XIII veka pre na e ere. po Bibiliji. U slojevima iskopina. Njegova starost je utvrdena na osnovu nadenih skarabeja i karakteristicnih crte a na keramickim krhotinama. morali da se pojave na njegovoj granici ba u tom stolecu. bunari i u nekoliko slojeva naslagani grobovi. da na njima . da ljudi iz neolitskog doba nisu podizali gradove. da su najstariji gradovi nastali u Egiptu i Mesopotamiji. Ru evine grada cine ogromno uzvi enje na zapadnoj obali Jordana. prodrli u Malu Aziju. Ali u na em slucaju nije to najva nije. Jo uvek se nije doprlo da samog dna. Izrailjci su verovatno iskoristili trenutnu slabost i metal u Egiptu da se oslobode ropstva. Neki istra ivaci tvrde da postoje izvesni tragovi da su Izrailjci izi li iz Egipta u XIV veku. Medu naucnicima je nastala velika pometnja: s jedne strane iskopine iz stare edomske dr ave i istorijske prilike u Egiptu govore u prilog tome da je Izlazak nastupio u XIII veku. Arheolozi su uspeli da otkopaju ru evine hananskih gradova koje je. a otkrica u Jerihonu pokazala su da prvenstvo u tom pogledu pripada Palestini. po to je Edom bio sna na vojna dr ava. dakle. Izrailjci su. ali zgari ta i zdrobljeni gradevinski elementi nalazili su se u sloju koji potice iz XIV. Iskopani su odbrambeni zidovi. osim toga. Pretpostavljalo se. Ali nije se odlucio da upotrebi silu. to je verovatno najstariji grad u istoriji covecanstva. i bio je odbijen. godine britanska ekspedicija tamo neprekidno vr i iskopavanja. Poznato je. Sumnja se pojavila u vezi sa otkrivanjem Jerihona. Dakle. koji nesumnjivo poticu iz druge polovine XIII veka. Britanska ekspedicija je utvrdila da su osvajaci zaista razorili Jerihon.a sa istoka su dr avu napali indoevropski narodi. naime.n.e. On izra ava sumnju da je datum koji su dali arheolozi ispravan. da dugo posle toga nije uspeo da povrati svoju moc. utvrdenja koje je navodno osvojio Isus Navin. Postoje i drugi razlozi da se Izlazak smesti u drugu polovinu XIII veka. vr eni pod vodstvom engleskog arheologa dr Ketrin Kenion. Edom jo nije postojao i da je stupio na istorijsku pozornicu tek u XIII veku kao dobro organizovana i sna na dr ava. ra trkanim zemljoradnickim naseljima. na kojem se nalazilo najstarije naselje. ali Egipat je bio toliko iznuren. Utvrden je prevashodno na osnovu ska rabeja pronadenih u zgari tima. ali vec sada je nepobitno utvrdeno da je Jerihon postojao sedam hiljada godina pre na e ere. Kao to nam je poznato iz Biblije. Od 1952. putovali s njima iz mesta u mesto. a oni. osim toga. Smatralo se. Ova cinjenica je dovela do preokreta u gledanju na razvoj materijalne kulture. Mojsijevog naslednika. Rezultati dosada njih istra ivanja su prosto senzacionalni. Skarabeji su bili dragocen porodicni ukras: prenosili su se sa oca na sinove. tako da je odlucio da zaobide njegove granice. Ipak postoji jedan ozbiljan problem u tom proracunu. po njegovom mi ljenju. izmi ljotina kompilatora Biblije sa ciljem da se uvelica vojnicka slava Isusa Navina? Tra eni su razliciti izlazi iz te neprijatne situacije. prete no su pronadeni tragovi po ara i namernog pusto enja. kuce. a s druge strane imamo otkrice da je Jerihon osvojen citav vek ranije. jasan dokaz nasilnog osvajanja. ali njihova hipoteza ima toliko slabih strana da je vecina naucnika nije prihvatila. nisu pouzdano svedocanstvo. Zahvaljujuci arheolo kim otkricima. bacili su jaku svetlost na istoriju tog drevnog grada. vec da su iveli u malim. zdrobili mocnu hetitsku dr avu i zauzeli obalu Sredozemnog mora. znamo da u XIV veku p. Mojsije je molio edomskog cara da mu dozvoli prelaz preko njegove teritorije. Ozbiljnije su primedbe koje je izneo cuveni francuski orijentalista Pjer Monte. Merneptah je dodu e iz tih bitaka sa osvajacima iza ao kao pobednik. osvojio izrailjski narod pod vodstvom Isusa Navina. A mo da Izrailjci i nisu osvojili tu sna nu tvrdavu? Mo da ce se pokazati da je doticni fragment biblijske price legenda. ne pre.

.

Ibn Ezru i Urijela d'Akostu. da bi ih sakrili 149 $i6tys/(e legende------------------. da ga je Bog na taj nacin kaznio za ugnjetavanje i progon Izrailjaca. Tako su se poznavaoci Biblije na li pred dilemom: ili su Izrailjci napustili Egipat u XIV veku i zaista osvojili Jerihon. to se ne mo e reci za drugu. biblijska prica je bila ponovo dovedena u pitanje. prema pogrebnom obredu. ali je nedostajao Merneptah. koji su mi skrenuli pa nju na protivrecnost izmedu gornjeg tvrdenja i mi ljenja koje sadr i knjiga V. iz cega proistice da biblijska prica o razaranju tog grada nije neopozivo oborena. gle cuda. Kao posledica svega toga. u Jerihonu otkopano malo. Pilona.. balsamovano. Tako je iza lo na videlo da se nije utopio u moru. u koje su egipatski sve tenici polo ili trideset i sedam kraljevskih mumija u drvenim kovcezima. uostalom. da se covek ne mo e nacuditi kako je tako dugo mogla biti ozbiljno uzimana u obzir. iako u velikom broju slucajeva nisu li eni osnova. Bultona Vecnost piramida i . autor prvih pet knjiga Staroga zaveta. Ali pronalazaci Jerihona odbacuju Monteovu tezu. po svojim posledicama va niju legendu. Egipatske zanatlije pravile su. amsterdamska sinagoga ga je izop tila zbog irenja jeresi. na primer. u naucnim krugovima danas . Kasnije cemo videti na koji nacin naucnici poku avaju da razve u taj Gordijev cvor. po to su iskopine na kojima su zasnovali svoj zakljucak bile izlo ene veoma strogoj kritickoj oceni. Na primeru ove dramaticne price mo e se videti kako *^ su se u Bibliji zamrsile istorijske cinjenice sa legendama. Na zavr e* Vidi: Zenon Kosidovski: Kad je sunce bilo bog.** Ukoliko podatak da se faraon utopio ima marginalni karakter. a kad se filozof Baruh Spinoza (1632. Sa istoricarima smo do li do uverenja da je Izlazak bez sumnje morao da se dogodi za vreme faraona Merneptaha. a onda Isus Navin nikako nije mogao da bude njegov osvajac. usudio da dovede u sumnju njegovo autorstvo. koji se navodno utopio u Crvenom moru. primio sam nekoliko pisama od citalaca. ili u XIII veku pre na e ere. Ali. bio je sam Mojsije. to je trebalo da potvrdi biblijsku pricu. Krajem W pro log veka. cak i povr no citanje Petoknji ja ukazuje na neosnovanost tradicionalne teze. nisu utvrdila ni najmanje tragove delovanja morske vode na telu mrtvog faraona. Josifa Flavija. Pjer Monte smatra da kulturni sloj Jerihona u kojem su pronadeni tragovi po ara i nasilnih uni tenja. poglavlje: Posmrtne muke faraona.-----------------------------------------------------od pljacka a grobnica./ladava mi ljenje da je Jerihon razoren u XIV veku pre na " ere. kojim cudom je znao da ce mu se grob izgubiti i da nikada nece biti pronaden. vec da je umro prirodnom smrcu u svom dvorcu. lekarska ispitivanja. Trebalo je uzeti u obzir jo i mogucnost da je njegovo telo more izbacilo na obalu i da je nakon toga. koja su strucnjaci veoma savesno izvr ili.* Tamo su pocivali ostaci Setija l.H. odnosno 13 godina kasnije. uostalom.) slediv i. a medu njima se. Desetine pokoljenja duboko je verovalo da je ba takva bila sudbina toga vladara. usecene u steni. Ram-zesa II i mnogih drugih faraona sa suprugama i kcerkama. skarabeje sa imenom faraona Tutmesa III i u doba Ptolo-mejaca. Kako je Mojsije mogao da opi e svoju smrt. Prema ortodoksnoj tradiciji.. Ali godine 1898. Oni tvrde da njegovi argumenti. kojih je..-1677. Biblijska prica se nije odr ala pred neumoljivom tacno cu nauke. mo e isto tako dobro da potice i iz XIII veka. ne mogu da se primene na nalazi te u Jerihonu. **Kada se ovaj deo knjige pojavio u casopisu "Oko sveta". U "Dolini kraljeva" pronadena je druga zajednicka grobnica sa cetrnaest faraonskih mumija. Kako je lako pogre iti pri odredivanju starosti kulturnih slojeva na osnovu tako nepouzdanih svedocanstava! U ni ta manjoj meri ovo se odnosi i na keramicke krhotine.urezana imena kraljeva u najmanju ruku nisu dokaz da su nastali ba u vreme njihove vladavine. nalazio i Merneptah. dva Arabljanina su otkrila podzemne katakombe. takozvanog Petoknji ja. Medutim. Jednom recju.

.

Ono obuhvata najstariju izrailjsku tradiciju. dakle mnogo posle Mojsijeve smrti. Prvi jevrejski car bio je Saul. Namerno smo upotrebili rec sklop. o tetili pljacka i grobnica. bio prenet !z prvobitne grobnice u zajednicku katakombu. Iz Petoknji ja doznajemo i to da je Avram gonio neprijatelje sve do grada Dana. Prema legendi.tragedija Pompeja.. U prvoj prici Bog stvara mu karca i enu estog dana istovremeno. Navedimo jo jedan primer izrazitog anahronizma u Petoknji ju: "A ovo su carevi koji care-va e u zemlji Edomskoj prije nego se zacari car nad sinovima Izrailjevijem" (Postanje. ali i ovi koje smo naveli.Zerwn 3(psi tku knjige Zakoni ponovljeni (34. fj III veku pre na e ere. Petoknji je je prevedeno na grcki jezik za zajednicu aleksandrijskih Jevreja. obratiti pa nju na cudnu cinjenicu. Nazvao ga je Vulgata (od vulgatus . Kada bismo hteli sve da ih iznesemo. Petoknji je cini izvesnu zatvorenu narativnu celinu. Otkud je Mojsije mogao da zna da ce Izrailjci imati cara? To bi bilo isto kao da je na istoricar Adam Naru evic (1733. prevod su u toku sedamdeset i dva dana izvr ila sedamdeset i dva naucnika poslana iz Jerusalima. trebalo bi tome posvetiti veliki *U IV veku na e ere." Danas je vec poznato da je izraz prorok u ao u upotrebu u hebrejski jezik znatno kasnije. Telo faraona je bilo balsamovano. Autor te knjige navodi pismo koje je arheolog E. posebno upadljive primere. po to je kompilacija ivena tako grubim nitima da nije te ko raspoznati njene sastavne delove. predstavljaju dovoljan dokaz da osnovni oblik Petoknji ja nije mogao da nastane pre kraja XI veka pre na e ere. -1796.) napisao: "Pre nego to su Poljaci imali predsednika Dr avnog saveta". onda su oni mogli da poticu iz drugih izvora.rasprostranjen). da je taj va an detalj objavljen tek 30 godina nakon to je mumija otkrivena. koji je vladao u poslednjoj cetvrti XI veka pre na e ere. Ako su na mumiji zaista pronadeni kristali soli. nosila "znake inkrustracije kristalima soli". U pricama vrvi od protivrecnosti i nedoslednosti.. pa i najmanji trag morske soli. >Bi6ujs%§ (e/ende prostor. Zato cemo se ograniciti samo na neke. Treba imati na umu da je Merneptah. koju su. 31). odnosno prevod sedamde-setorice (zaokru eno receno). koja poticu iz perioda od IX do IV veka pre na e ere. koja se razlikuje od prve u veoma va nim pojedinostima. Osim toga.. novija nauka je odbacila taj dokaz iz sledecih razloga. . to je trebalo da bude dokaz da se faraon zaista utopio u moru. koja se odnosi na ivot jevrejskih praotaca.10) citamo: "Ali ne usta vi e prorok u Izrailju kao Mojsije. a dugotrajni i komplikovani proces balsamovanja sigurno je morao da ukloni svaki.* Kriticka analiza teksta pokazala je da je Petoknji je sklop najraznovrsnijih predanja. Jakub Vujek je preveo Stari zavet na poljski iz Vulgate. koji su zaboravili svoj ma-ternji jezik. bekstvo iz egipatskog ropstva i put kroz pustinju. U drugoj prici Bog stvara mu karca od blata. 36. daje mu u . Smit objavio godine 1929. Treba. uvodi ga u rajski vrt. Stoga je prevod nazvan Septuaginta. sveti Jeronim je preveo Stari zavet na latinski. odmah ce primetiti da se trecim stihom drugoga poglavlja zavr ava jedna prica o stvaranju coveka i pocinje potpuno druga na istu temu. kao i zbornik zakona i liturgijskih propisa. a tek znatno kasnije preimenovan je u Dan. pre svega. U njemu se tvrdi da je mumija faraona Merneptaha. Danas je poznato da se u Avramovo vreme pomenuti grad zvao Lais. Slicni anahronizmi mogli bi da se nabrajaju u beskonacnost. zajedno sa ostalim hebrejskim knjigama Staroga zaveta. zajedno sa ostalim faraonima. u londonskom listu The Times. Ko pa ljivo procita prvo i drugo poglavlje Knjige Postanja. inace.

.

Jedna osoba mo e da sakupi kilogram i po dnevno. luci sladunjavu tecnost koja se brzo stvrdnjava na vazduhu u bele kuglice nalik gradu. ispricao kako mu se Jehova obratio iz grma koji je goreo.dru tvo ivotinje. a nije sagorevao. Nije. nema osnova. U Egiptu im je. iz vremena svog izgnanstva. Biblija pripoveda da je Mojsije u podno ju gore Horiv udario tapom u stenu i da je odmah iknula izvorska voda. Naziva se diptam ili Mojsijev grm. Godine 1927. odnosno Mojsiju. pripisivanje njegovog autorstva jednom co-veku. i pored . s dolaskom proleca. sigurno su neke njegove postupke morali smatrati za cuda. njegovi saputnici. Mojsije je. Putem kriticke analize teksta utvrdeno je da je u celom Petoknji ju rec o cetiri posebna izvora. l tu ve tinu Mojsije je nesumnjivo naucio kod Madijanaca. Godine 1960. kao to mi bere-mo jagode. Oni znaju da se. Znanje koje je stekao iskustvom iskoristio je kasnije za vreme Izlaska. Kod kasnijih pokoljenja vladala je op ta tendencija da se od Mojsija pravi licnosti koju je Jehova obdario natprorodnom moci. Neocekivani su bili i rezultati ispitivanja vezanog za cuvenu biblijsku manu. dakle dovoljnu kolicinu da utoli glad. i zasaden u stepskos tenovitom rezervatu u Skorocicama. U prolece. bez poku aja uskladivanja njihove price. na mestu gde je ubode insekt. koji poticu iz razlicitih epoha. koji su. Ta narocita biljka ispu ta isparljivo. Medutim. Iscrljene dalekim putem. a po to je odgovarao interesima sve tenstva i kompilatora Petoknji ja. U svetlu tih otkrica biblijska mana prestaje da bude cudo. da bi na taj nacin stekao vecu poslu nost praznovernih Izrailjaca. stepa i planinskih pre-dela. Ono to je jo zanimljivije. Mojsije je iveo na Sinajskom poluostrvu tokom svog progonstva i naucio je od Madijanaca kako da pre ivi u surovom okru enju pustinje. zoolog Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. poznavao njenu prehrambenu vrednost i zahvaljujuci tome mogao je da nahrani Izrailjce. tampa je objavila da je na veliko cudenje tamo njih stanovnika Mojsijev grm jednog vrelog dana planuo plavo-crvenim plamenom. Jedan primerak je prenesen i u Poljsku. * Isto tako stoje stvari i sa prepelicama. Ocigledno je da se suocavamo sa dva savim nezavisna izvora koji su mehanicki spojeni. u srezu Busko. masovno idu u stepu da sakupljaju bele. vec da se i danas mo e naci na Sinajskom poluostrvu. ljotina. iskoristili srecnu priliku da prirede lov na njih. Prema tome.. Izrailjci su nesumnjivo nai li upravo na takvo jato prepelica i. na primer. Bodenhajmer. Danas vec znamo da ovaj grm nije bio njegova izmiZerwn 9(psidbvs/Q. lepljive kuglice. navikli na ivot na stalnom boravi tu u Egiptu. nai ao je na jednu vrstu metljike. bagdadski ulicni prodavci i danas nude na prodaju slatku smolu metljike pod nazivom man. i tek na kraju od njegovog rebra stvara enu. iskljuceno da je sam Mojsije predstavio neke svoje postupke kao cuda. naravno. obicno padaju na zemlju du morske obale i toliko su iznemogle da ih tamo nji stanovnici hvataju golim rukama. prepelice se u ogromnim jatima sele iz dubine Afrike u Evropu. koje se lako pali na suncu. prilikom obilaska Sinajskog poluostrva. koja u prolece. Dana nji stanovnici Smajskog poluostrva neizmerno bi se zacudili kada bi im neko rekao da je nalet tih ptica cudo. Mojsijeva cuda postala su sastavni deo vere jehovizma. U vreme opisivanja njegovih dela ovaj proces mitologizacije bio je vec sasvim okoncan. i bili novajlije na Sinajskom poluostrvu. Naucnici su stavili pod lupu i navodna Mojsijeva cuda i nepobitno utvrdili da su u mnogim slucajevima to bile najprirodnije pojave. etericno ulje. Lokalni beduini su veliki ljubitelji te poslastice i. Kako su onda mogle da se uzdignu do cuda? Odgovor je jednostavan. A ta tek da ka emo za Izrailjce koji se posle toga vekovima iveli u Hananu i prirodu Sinajskog poluostrva uop te nisu poznavali. kao i pokoljenja njihovih predaka. Do dana dana njeg to rade beduini. uostalom.

dugotrajne su e, u podno ju brda, pod krhkim slojem peska i kre-cnjaka, obicno sakuplja ki nica. Dovoljno je razbiti tu koru da se dode do vode i ugasi ed.

Nakon trodnevnog puta kroz pustinju Sur, Izrailjci su se zaustavili u Meri. Bili su ogorceni, jer im je ponovo nedostajala voda. Tamo ih je cekalo veliko razocaranje, jer se ispostavilo da je izvorska voda gorka i da nije za pice. Tada je Mojsije bacio u izvor neku grancicu i voda je nekim cudom postala slatka. U vezi s tom pricom utvrdeno je da u okolini Mere i danas postoji gorki izvor. Englezi su izvr ili hemijsku analizu njegove vode i utvrdili da ona sadr i izvestan procenat kalcijum-sulfata. Kada se toj vodi doda oksalna kiselina, sulfat se talo i na dnu i voda gubi svoju gorcinu. Beduini slade gorki izvor bunastom biljkom zvanom elvah, koja u svojim sokovima sadr i znacajnu primesu oksalne kiseline. Na putu od podno ja Sinajske gore do Kadisa, Izrailjci su ponovo osetili nesta icu hrane. Zbog toga su nastale nove jadikovke i optu be. Tada je na logor palo drugo jato prepelica i izgladneli putnici halapljivo su se bacili na njih. Ali ovoga puta pokazalo se da je meso ptica veoma opasno po zdravlje, gotovo svi su se te ko razboleli, a mnogi su lakomstvo platili ivotom. U Petoknji ju je ta dramaticna epizoda postala prica sa na-ravoucenijem da Bog ne pra ta onima koji se bune protiv njegove volje. Sve je govorilo u prilog tome da ovaj deo price treba ba tako shvatiti. On pokazuje tipicne odlike poucnog narodnog predanja, koje se prenosilo od usta do usta kroz nebrojena izrailjska pokoljenja. Iznenadenje je bilo utoliko vece kada se ispostavilo da dogadaj nipo to nije plod bujne ma te. Direktor Pasterovog instituta u Al iru, profesor Ser an, otkrio je da se na Sinajskom poluostrvu zaista povremeno pojavljuju "otrovne prepelice". To su ptice koje se pre odletanja za Evropu zadr avaju u Sudanu i tamo se hrane zrnevljem koje sad i otrovne materije. Njihovo meso je tetno, pa cak i opasno po ljudski ivot. Izrailjci su imali tu nesrecu da ulove ba takve prepelice, a njihov nesrecni dogadaj na ao je izraz u biblijskoj prici. Upravo u istu kategoriju treba ubrojati i nevolju sa otrovnim zmijama, koja je sna la putnike na pola puta izmedu Kadisa i Akabskog zaliva. vajcarski putopisac Jakob Ludvig Burk-hart boravio je od 1809. do 1816. godine na Sinajskom poluostrvu i na delu izrailjske mar rute, navedenoj u Bibliji, nai ao na dolinu koja je bila prekrivena mno tvom otrovnih zmija. Ta dolina je od vajkada bila boravi te tih gmizavaca, pa je beduini oprezno zaobilaze na svojim putovanjima. Dakle i taj frag154 Zenon %osidbvs/<i ment price mogao bi da bude zasnovan na autenticnim do ivljajima. Vec odavno skrenuta je pa nja da su egipatske pokore (osim desete) u faraonovoj dr avi bile, moglo bi se reci, normalna pojava. U periodu rasta Nila, voda je cesto postajala sme-decrvena, zbog nanosa iz etiopskih jezera. Pored toga, svakih nekoliko godina, u vreme poplava, u tolikoj meri su se razmno avale abe, komarci i drugi insekti, da su egipatski seljaci to do ivljavali kao nesrecu. Kada je rec o gradu, on je na Nilu, zaista, izuzetno retka pojava, ali ponekad je nailazio i tada je teta koju je izazivao bivala ogromna. Medutim, mnogo ce ce Egipat je snalazila nesreca najezde skakavaca. Ako govorimo o tami, ona je bila prouzrokovana jakim vetrom sirocco. On je u pustinji dizao ogromne oblake peska i bacao ih na Egipat, zaklanjajuci sunce tako gustim velom, da je nastupao gusti mrak. Po Bibliji, sve te pokore prouzrokovao je Mojsije s na-merom da izvr i pritisak na nepopustljivog faraona. Kako je takva legenda mogla da nastane? Ukoliko su navedene nesrece pogodile Egipat u vreme vladavine faraona Merneptaha, dakle u periodu kada je tamo delovao Mojsije, odgovor bi bio lak. Izrailjci, ljudi prosti i skloni praznoverju, mogli su da dodu uve-renja da je Mojsije, veliki carobnjak i opunomocenik Jehove, na taj nacin ka njavao progonitelje, tavi e, cak i Egipcani su mogli u to%te poveruju, po to su ionako verovali u postojanje carobnjaka koji imaju moc da cine cuda. Uostalom, kao to nam je poznato iz

dokumenata i Biblije, nekim njihovim sve tenicima pripisivane su upravo te iste natprirodne sposobnosti kakve je pred faraonovim prestolom demonstrirao Mojsije. U ovom slucaju, radilo bi se o obicnom vremenskom redosledu pojava (post hoc), koje su ljudi skloni da me aju sa uzrocnim odnosom (propter hoc). Po mi ljenju Izrailjaca Mojsije je bio mocni cudotvorac, koji je svojim cudima cesto izazivao divljenje, tako da je i na Egipat mogao da po alje deset uzastopnih pokora. Zanimljiv primer takve zablude nalazimo u cuvenom Rostanovom delu Chanteclair. Tamo se pojavljuje petao, koji je primetio da sunce izlazi kad god zakukurice; tako je stekao duboko uverenje da ga on poziva na nebo. Uzrocno me anje medusobno nezavisnih pojava ili dogadaja le i, dakle, u osnovi mnogih religijskih legendi i mitova. Na alost, nemamo nijedan dokaz da su biblijske pokore zaista 'Bififijsfe legende Itt pogodile Egipat u vreme vladavine faraona Merneptaha. One su mogle da se dogode i nekoliko ili cak desetak godina pre Mo-jsijevog povratka u prestonicu Ramzes. Da li je zbog toga na a teorija neosnovana? Nacelno nije, po to joj u pomoc dolazi jo jedna odlika nastanka mitova. Ona se zasniva na tome da se u narodnoj predstavi, sa protekom godina, vremensko rastojanje izmedu dva znacajna dogadaja postepeno smanjuje, dok na kraju ne dode do potpune sinhronizacije. Izrailjci su, po predanjima, pamtili prirodne katastrofe, koje su s vremena na vreme pogadale Egipat, i tokom vremena, da bi istakli Mojsijevu moc, stvorili su legendu da ih je on izazvao. To im je pru alo moralno zadovoljenje, jer je na taj nacim nadmeni faraon bio poni en, a njegova okrutnost prema izrailjskom narodu nije izbegla bo ju kaznu. U Bibliji nailazimo i na druge primere prenebregavanja vremena prilikom stvaranja legendi. Znamo, na primer, da je ha-nanski grad Gaj , koji je prema Bibliji osvojio Isus Navin, prema nekim arheolozima u to vreme vec pet stotina godina le ao u ru evinama. Potomci izrailjskih osvajaca Hanana bez sumnje su cesto razmi ljali o njegovim ru evinama i govorili: "Eto, to je grad koji je razorio Isus Navin". Popularna verzija kasnije je u la u Bibliju i tek savremena arheolo ka istra ivanja uspela su da je obore. Analogan slucaj imamo i u vezi sa Jerihonom, koji je, kako je pokazala engleska arheolo ka ekspedicija, osvojen sto godina pre pojave egipatskih Izrailjaca u Hananu. Nije besmisleno navesti jo jedan, neobicno zanimljiv primer iz te oblasti. Mojsijevi izvidaci, poslani u Hanan, vratili su se sa ve cu da u Hebronu ive Enakovi sinovi iz roda divova. Setimo se da je i car Vasanski Og bio div, koji je spavao u deset lakata dugoj, a cetiri irokoj eleznoj postelji. Pokazalo se da je legenda o tim divovima nastala pod utiskom drevnih me-galitskih grobova, zvanih dolmeni. Takvi dolmeni su pronadeni i u evropskim zemljama i zbog tih velikih dimenzija nazvani su "postelje divova". Godine 1928. nemacki arheolog Gustav Dalman otkrio je dolmene ba u okolini Hebrona i na teritoriji drevne vasanske dr ave. To su grobovi od velikih kamenih blokova, koji poticu iz mladeg kamenog doba, sagradeni od bazal-ta tvrdog kao celik i sigurno je zato nastao biblijski izraz: "odar gvozden." Narodna ma ta, nesvesna ogromne vremenske distance koja deli te grobove od Mojsija, povezala ih je sa nizom dogadaja oko Izlaska. Zato u biblijskoj prici citamo da je u Hebronu ivelo pleme divova i da je i car Vasanski Og bio div. Nekoliko reci moramo da posvetimo i desetoj egipatskoj pokori. Te ko nam je, naravno, da olako prihvatimo kao verodo-stojnu biblijsku tvrdnju da je smrt izabrala ba prvu decu i prvu mladuncad domacih ivotinja. Ne mo e, ipak, da se odbaci pretpostavka da je legenda odjek neke epidemije, koja je desetko-vala decu u gornjem Nilu, ali nije doprla do zemlje Gesemske, tako da od nje nisu stradala izrailjska deca. Ostalo je vec dodala narodna ma ta. Jevrejska plemena, kao to nam je poznato iz price o Isavu i Jakovu i drugih biblijskih prica, pridavala su veliku va nost prvorodenim sinovima. Oni su bili glavni na-slednici

i nastavljaci roda. Smrt prvorodenog sina bila je neupo-redivo veca nesreca od smrti njegove mlade brace. Izrailjci su zato stvorili legendu da je Jehova veoma surovo kaznio gre ne Egipcane ubijajuci njihove prvorodene sinove i prvu mladuncad ivotinja. Predmet estokih naucnih rasprava vec odavno je i cudo prelaska preko Crvenog mora. Pitanje je utoliko slo enije, jer je povezano s topografskim utvrdivanjem Mojsijeve mar rute. U nekim popularnim monografijama nailazimo na tezu da je put Izlaska van svake sumnje utvrden na osnovu biblijskih tekstova i arheolo kih iskopina. U stvari, savremena nauka, u najmanju ruku, wije u to sigurna. To zavodljivo upro cavanje imalo je za cilj da doka e da se Mojsije, pre av i preko Crvenog mora, uputio pravo na Sinajsku goru, koja se poistovecuje sa planinom na ju nom rtu Sinajskog poluostrva. Treba, pre svega, reci da u biblijskoj prici u tom pogledu postoje ozbiljne praznine, precutkivanja, cak i neke protivre-cnosti, tako da je te ko stvoriti jasnu sliku cele mar rute. Arheolo ka istra ivanja nisu uspela da sa punom sigurno cu identi-fikuju ru evine gradova koji su navedeni u Bibliji. Tako je, na primer, va na etapa u mar u Izrailjaca bio grad Migdol. Ali Mig-dol na hebrejskom i egipatskom jeziku znaci utvrdena kula, a naselja s takvim imenom otkopana su na vi e mesta. Ovde ne mo emo da ulazimo u veoma slo ene i podrobne rasprave na ovu temu, ali je dovoljno reci da uop te nije sigurno da se Mojsije direktno uputio na tradicionalnu Sinajsku goru. Raspola emo znacajnim podacima da je prvi cilj njegovog puta bio grad Kadi Varnija, u Negebu, koji le i u ju nom 157 delu Palestine. to se tice gore na kojoj je sklopljen zavet sa Jehovom, mnogi istaknuti istra ivaci sme taju je u drevnu zemlju Madija-naca, istocno od Akabskog zaliva, dakle u Arabiju, a ne na rt Sinajskog poluostrva. Prema tome, svi poku aji rekonstrukcije mar rute Izlaska imaju, silom prilika, hipotetican karakter. Danas se navode tri moguca puta: ju ni, srednji i severni. Bilo bi previ e zamorno da navodimo njihove deonice, zato prila emo kartu na kojoj je prikazan njihov pretpostavljeni tok. Kao to smo vec naznacili, to pitanje je tesno povezano sa prelaskom Crvenog mora. Pre tri hiljade godina, zapadni ogranak toga mora, koji se danas zavr ava kod Sueca, dopirao je mnogo dalje na sever, spajajuci se s Gorkim jezerima, a mo da cak i s jezerom Timsah. To su nesumnjivo dokazala geolo ka ispitivanja. Danas se na tom mestu nalazi Suecki kanal, ali se u Mojsijevo vreme na tom odsecku nalazio plitko poplavljen teren ispresecan mocvarama i uskim prevlakama zemlje. More, koje su Izrailjci pre li ne ukvasiv i noge, na hebrejskom jeziku zove se Jam Sul. LJ pravilnom prevodu to znaci Tr cano more. Tek u Novom zavetu nailazimo na tvrdnju da je to bilo Crveno more. Medutim, na Crvenom moru nije bilo i nema trske, dok je u mocvarnim predelima laguna i plicaka rasla veoma obilno. Odatle moramo da izvucemo zakljucak da je biblijski Jam Suf, upravo Gorka jezera. U tom slucaju, Mojsijevo "cudo" mo e bez te koca da se objasni. Izrailjci su i li pe ke i s lakocom su mogli da se provuku izmedu blata i poplavljenog terena, koristeci plitke gazove i uske prevlake zemlje. A Egipcani su na svojim te kim bojnim kolima, u estokoj poteri, verovatno zalutali u lavirintu mocvara i zaglibili se u blatu. Mo da su se, kako tvrdi Biblija, cak i utopili, jer su se tamo cesto dizali sna ni severozapadni vetrovi, koji su gurali ispred sebe ogromne vodene talase i naglo pretvarale plicake u opasne dubine. Kao to vidimo, ta teorija je savim ubedljiva. Na alost, ima jednu slabu stranu. Egipcani su sigurno dobro poznavali predeo Gorkih jezera sa njegovim opasnim zamkama i ne bi postupali tako lakomisleno. Na kraju krajeva, egipatsku vojsku je predvodio sam faraon i njegovi u bitkama iskusni komandanti,

15S Zerum 9(psidbvs%i. a njih je te ko osumnjiciti za diletantizam i nedostatak opreznosti. Tako se pojavila potreba da se potra i neki drugi nacin za obja njenje "cuda". Medu mnogim hipotezama, najvece priznanje je dobila smela hipoteza vec vi e puta pomenutog francuskog orijentaliste Pjera Montea. On polazi od pretpostavke da su se Izrailjci, po to su napustili prestonicu Ramzes, uputili pravo na sever, a zatim i li du obale Sredozemnog mora prema granici Hanana. Ali na putu su nai li na egipatska utvrdenja i na otpor primorskog stanovni tva, koje Biblija pogre no naziva Filistejcima, po to su Filistejci prodrli u Palaestinu tek nekoliko desetina godina kasnije. Prepreke su, prema tome, primorale Izrailjce da naglo skrenu na jug. U Bibliji nailazimo na bele ke koje potvrduju tu severnu varijantu Izlaska. Tako se, na primer, Migdol tamo opisuje kao najseverniji grad u Egiptu. Arheolozi su prona li njegove ru evine u Abu Hasanu. U Knjizi Izlaska (14, 2) citamo: "Ka i sinovima Izraeljevim neka saviju i stanu u oko pred Pi-Airot izmedu Migdola i mora prema Vel-Sefonu." Danas znamo da je Vel-Sefon bio znacajno sredi te hananskog kulta boga Bala Sefona, cije ime u prevodu znaci Gospodar severa. Grci su ga poisto-vecivali sa Zevsom Kasiosom. Njegov hram se nalazio na brda cu Mons Casius, koje le i na uskom zemljouzu izmedu Sredozjfnnog mora i jezera Sirbonis, kasnije nazvanog jezerom Bardavil. Izrailjci su verovatno izabrali stari, prometan drum koji je vodio obalom Sredozemnog mora i uskim pojasom kopna koje deli Sredozemno more od jezera Sirbonis. Njega su cesto koristili i Rimljani, a 68. godine pre na e ere Tit je tim putem vodio svoje legione protiv pobunjenih jerusalimskih Jevreja. Jezero Sirbonis le i nekoliko metara ispod povr ine mora i cesto toliko presu uje da njegovim dnom mo e da se prede, pa cak i kolima bezbedno da se preveze. U vreme grcke vladavine u Egiptu, tamo se dogodilo nekoliko katastrofa. Iznenadne bure na Sredozemnom moru prekidale su usko parce kopna i potapale putnike koji su i li dnom jezera u elji da skrate sebi put. Na osnovu tih cinjenica, Pjer Monte je rekonstruisao tok dogadaja opisanih u Bilbliji. Izrailjci su uspeli da predu preko uskog pojasa zemlje i pribli avali su se istocnoj obali isu enog <Bi6ft/sl(g legende-------------------jezera. Egipcani, u nameri da opkole begunce i preseku im put, u galopu su pojurili preko suvog dna jezera. Kad su se na li na samoj sredini ogromne udubine, na Sredozemnom moru iznenada se podigla bura. Sna ni vetar, koji je duvao sa severa, dizao je ogromne talase, koji su presekli usku branu i srucili se na Egipcane. Jezero je bilo sedamdeset kilometara dugo i dvadeset iroko. Visoka obala, gde su mogli da se sklone, bila je previ e udaljena, tako da su nestali u pobesnelim vrtlozima bujice. Izrailjci su svojim ocima videli iznenadnu propast svojih progonitelja, i ne treba se cuditi to su neocekivano spasenje pripisali cudotvornoj moci Mojsija. Izrailjske ene, sa prorocicom Marijom na celu, pesmom i igrom su odale pocast Jehovi i svome vodi koji je, po njihovom uverenju, pokretom tapa naredivao moru. Predimo sada na drugo pitanje iz Petoknji ja. Mojsije je, navodno, izveo iz Egipta est stotina hiljada mu karaca, ne racunajuci ene i decu, odnosno ukupno oko dva miliona ljudi. Vec na prvi pogled taj broj izgleda veoma preuvelican. Iskusni poznavalac pustinjskog ivota, ce ki putopisac Alojz Muzil, izracunao je da beduinsko pleme, koje broji pet hiljada porodica, za vreme mar a cini kolonu irine dvadeset i du ine preko tri kilometra, to je front kretanja iri, tim su mogucnosti pronala enja pa njaka i vode vece, ali istovremeno raste opasnost od napada neprijateljskih beduina. Muzil tvrdi da je potpuno iskljuceno da bi oaze Sinajskog poluostrva mogle da prehrane dva miliona Izrailjaca. A vec o tome da bi svi mogli da se smeste u jedan logor, kako tvrdi Biblija, ne mo e biti ni govora.

Odakle ta fantasticna brojka? Neki naucnici smatraju da su redaktori Biblije jednostavno nacinili gre ku. i sama Biblija u kasnijim knjigama navodi daleko manje brojke. nego ljubi bi njega svojega kao sebe samoga. l cini se da je ovaj poslednji broj najbli i istini. najvece pleme opremilo je cetrdeset hiljada ljudi pod oru jem. izmedu ostalih i sa blisko srodnim Kenitima. U to se. tako i njen vlasnik. takozvane Knjige za-veta. u Petoknji ju se srecemo sa <Bi6(ijsl(e legende -------------. zub za zub. iako je Mojsije. Oni se. 22) "Kad da u zajam novaca narodu mojemu. kada se dodaju ene i deca. a popis stanovni tva je pokazao da Izrailjaca tada nije bilo vi e od pola miliona. Uostalom. U velikom broju slucajeva predvidena je smrtna kazna kamenovanjem i istice se gotovo robovski polo aj ene. a ne dva miliona. a vlasnik. 22. Pitanje broja izrailjskih izbeglica. iako je znao da je ivotinja opasna. nemoj mu biti kao kamatnik. to bi. nogu za nogu". obavezao sva plemena da uzmu uce ce u osvajanju Hanana. Zakoni su branili i udovice. uverio izaelski premijer Ben Gurion. nije to sprecio. pre svega. Medutim. To je izazvalo ogroman gnev medu ortodoksnim predstavnicima izraelskog parlamenta i umalo da je Ben Gurion morao da podnese ostavku. i ne nosi srdnje na sinove naroda svojega. ukoli bi im gospodar izbio oko ili zub. Evo jo nekih primera kako doslovno glase u Bibliji: "Ne budi osvetljiv. lako mo e da zamisli. Ali to se ne bi moglo reci za zbornik i genezu dakona Petoknji ja. Jedan od primera te varvarske surovosti jeste i zapovest da u slucaju kada vo ubije coveka. koji nam daje Biblija. ruku za ruku. pokoljenje. (Knjiga Levitska (19. Nismo ni svesni koliko neke legende ponekad mogu da budu tvrdokorne. vec i deo." (Izlazak. Skrenuta je pa nja i na hebrejsku imenicu e/e/. Izrailjci ujedinili sa drugim plemenima. ona ne oznacava samo broj hiljadu." (Izlazak. na primer. ne udarajte na nj kamate. Zato se pretpostavlja da su se tokom cetrdesetogodi njeg boravka u pustinji. Sa druge strane. na prilicno neprijatan nacin. odnosno samo est stotina porodica. u su tini nema veliki znacaj. on je javno izneo mi ljenje da je prema njegovom proracunu Mojsije imao da prehrani est stotina ljudi. 9) . koji su bili etnicki ogranak Amalicana. 25) "Do ljake ne cvijeli. 23. kome je poznata velicina dvomilion-skog grada. Danas je vec te ko poreci da. Takvim tumacenjem dobili bismo jo manju brojku. kao to nam je poznato iz teksta. poticu iz razlicitih epoha i predstavljaju rezultat vi evekovne evolucije drevne pravnicke misli. 22. Tome u prilog govori i cinjenica da su u Egiptu dve babice bile u stanju da pomognu svim izrailjskim porodiljama. Tako je.Savremeni covek. koliki bi prostor takav logor morao da zauzima. Ocigledno je da tako slabe snage ne bi bile u stanju da osvoje Zajordaniju i Hanan. siromahu koji je kod tebe. Sve do XIX veka kru ilo je mi ljenje da je autor najstarijeg jevrejskog zakonika. jer vi znate kaka je du a do ljaku.18) "Nemojte cvijeliti udovice i sirote" (Izlazak. U vreme vladavine sudija.------------------------------------------------------------------------zacudujuce humanim zakonima. Jerihon osvojilo samo cetrdeset hiljada izrailjskih ratnika. odnose na robove i robinje: odmah bi povratili slobodu. bio sam Mojsije. sirocad i uboge od nepravdi bogata a i lihvara. pravne i religijske postavke sakupljene u Petoknji ju bez ikakvog reda. Tu spada i u Bibliji propovedano nacelo: "Oko za oko. Godine 1960. porodicnu grupu. ukupno iznosilo dvadeset pet hiljada ljudi. da se tu radi o est hiljada naoru anih mu karaca. Surovost nekih zakona govori i njihovoj velikoj starosti. kazni kamenovanja podle e kako ivotinja. savremene metode analize teksta nepobitno su dokazale neosnovanost takve tvrdnje. jer ste bili do ljaci u zemlji Misirskoj.

.

cetrdeset godina svog izgnanstva proveo medu Madijancima. takozvana Knjiga zaveta daje nam sliku evolucije izrailjskog zakonodavstva od epohe sudija do Jezdrinih vremena. Mnogi naucnici pretpostavljaju da je Jehova bio bog rata Madijanaca i da je Mojsije postao njegov poklonik. tako i §* samom Hananu. u dana njoj Arabiji. pevaca i pomocnika sve tenika. koji se lako priklanjao idolopoklonstvu. Jednom recju. prema biblijskoj prici. Oni pretpostavljaju postojanje njiva. Oblast u kojoj su iveli nalazila se istocno od Akabskog zaliva. Italijanski istoricar Ðuzepe Ricoti. egipatskog i hananskog zakonodavstva. Vec znamo da je Mojsije. U Knjizi Izlaska (6. koji je zaveden u Jerusalimu tek nakon povratka iz vavilonskog ropstva. Nakon povratka u Egipat. Bog mu se prvi put pokazao pod imenom Jehova. Tada je Aron uspostavio kult zlatnog teleta. natplemenska uloga svedoci o tome da je trebalo da budu misionari jehovizma u narodu. Izrailjci su i u tom pogledu koristili zaostav tinu Mesopotamije i Egipta. to znaci da Mojsije nije mogao da bude njihov autor. otkrio je u njemu zavisnost od Hamurabi-jevog zakonika i hetitskog. ciji su kult. Nemacki naucnik Alt. na pitanje ko je bio Mojsije kao tvorac jevrejske religije. cak ni Deset bo jih zapovesti nije originalna tvorevina Izrailjaca. Biblija izvodi njihovo poreklo od Madijama. ali danas vec znamo da su ga tamo znatno kasnije uneli kompilatori Svetoga pisma. autor Povesti Izraela. Naucnici koji su se posvetili istra ivanju ovog pitanja. Naime. vrtova. Niz propisa koji se odnose na vr enje verskih du nosti. 2-3)." U prethodnim odeljcima Petoknji ja srecemo dodu e ime Jehova. Sada prelazimo na najfascinantniji problem na ih razma162 tranja. Pod Sinajskom gorom narod je tra io vracanje starih bogova. ali ih je zato oslobodio brige za opstanak. . prihvatio se detaljnog uporedivanja nekoliko drevnih tekstova i otkrio u Deset bo jih zapovesti zapanjujucu analogiju sa egipatskom Knjigom mrtvih i vavilonskim liturgijskim tekstom u-pnu. kojem je i sam pripadao. Poku ajmo da ih prika e-mo to je moguce jasnije i krace. u prevodu sa hebrejskog citamo: "Ja sam Jehova i javio sam se Avramu. kultu egipatskih i hananskih bogova. ogranicavajuci se na najznacajnije elemente njihovog rezonovanja. vinograda. zajednickih bunara i malih gradova. jehovizam jo nije pustio duboko korenje u izrailjskim du ama. jednog od sinova Avrama i njegove druge ene Heture.Zakoni Petoknji ja prevashodno su odraz dru tvenih odnosa iz vremena kada su Izrailjci u Hananu vec prihvatili ivot na stalnom boravi tu i bavili se zemljoradnjom i zanatstvom. asirskog. Prema tome. u delu Die Ursprunge des israelitischen Rechts. cuvara. do li su do prosto senzacionalnih zakljucaka. u podno ju vulkanske planine Horiv. cinovnika. Mojsije se tamo osecao kao kod svoje kuce i cak je za enu uzeo jednu od kceri njihovog sve teni-ka po imenu Jotor. Time se obja njava izuzetna uloga koju im je dodelio u ivotu izrailjskog narod. Iskljucio ih je. U zemlji Madijanaca. iz podele hananske zemlje. po to su tesno povezani sa teokratskim poretkom. prihvatio se misije irenja njegovog kulta u izra-iljfckom narodu. sela. obrede i obaveze gradana prema sve tenicima jo je novijeg datuma. Ta vi a. To tele je prezriv naziv za bika Apisa. prema Bibliji. pri cemu je naj e ce i najsigurnije pristalice svoje nauke na ao u Levijevom rodu. nedavno primljen od Madijanaca. kako tokom lutanja kroz pustinju. Dokazanao je i da je najstariji zbornik izrailjskih zakona iz Knjige zaveta adaptacija pozajmica iz zakonodavstva drugih drevnih naroda. ovlastiv i ih da za svoje izdr avanje ubiru desetinu. nisu mogli da nastanu za vreme nomadskih lutanja po pustinji. Kako proizlazi iz toga poredenja. dodu e. Isaku i Jakovu imenom El adaj. Oni su u hramovima vr ili du nosti sve tenika. a imenom svojim Jehova ne bih im poznat. To je bilo Izrailjcima blisko srodno pleme. to su pokazivale veoma ceste^ pojave otpadni tva.

viti se. Utoliko pre to postoji i drugaciji pogled na to pitanje. Bilo bi. Bio je. Arheolo ka istra ivanja su pokazala da se kult zmije odr ao u Palestini jo nekoliko vekova i da je medu Izrailjcima imao mno tvo poklonika. i razbi zmiju od mjedi. jer joj dotada kadahu sinovi Izrailjevi. raspola emo izvesnim dokazima koji govore u prilog tome da se uputio tamo. Kakav zakljucak odatle proistice? Prema toj teoriji. koju bje e nacinio Mojsije. U svetlu tih otkrica. Neki naucnici su izneli pretpostavku da Leviti nisu predstavljali posebno pleme. a ne na rt Sinajskog poluostr-va. odnosno levit. koji su slavili egipatske bogove. neka vrsta misionara medu Izrailjcima. p. Tamo je proveo cetrdeset godina ivota i vezao se za nju enidbom iz ugledne sve tenicke porodice. verovatno. izmedu ostalog. Utvrdena je i znacajna cinjenica koja skrece pa nju. sve tenice bo anstva Vad zvale su se Iv. Tamo citamo da jevrejski car Jezikija (721 693.) "obori visine. a ne negde drugde. kult zmije odr ao se u Hananu preko pet stotina godina. Koren levi nalazi se. Ima naucnika koji su skrenuli pa nju na to da je naziv Levit blisko srodan s hebrejskom recju koja oznacava zmiju (na arapskom laha . hipoteza prema kojoj su Leviti bili poklonici zmije veoma je verovatna.---Izrailjci nekada upra njavali u Egiptu. Mojsije nije izbegao te ke prekore ogorcenih jehovista to je okaljao jevrejsku religiju dopu tajuci kult zmije. bio mesto gde je sklopljen savez sa Jehovom. kao kaznu to su ga se odrekli. Zemlju Madijanaca Mojsije je smatrao za svoju drugu otad binu. na alost. Iz ovog stiha mo emo da izvedemo dva zakljucka: 1. Pitanje Levita je dosta slo eno i puno zagonetki. besmisleno sa njegove strane da nije egipatske Izrailjce pravo poveo svojim proverenim prijateljima i rodbini. Od tih reci trebalo bi da potice naziv levit. To se jasno vidi \ Zenon iz Druge knjige o carevima (18. Leviti su u Egiptu bili poklonici boga zmije i te ko su se rastajali od svog kulta. l pored velikog moralnog autoriteta i oreola svetosti. mogao da ocekuje dobar prijem i pomoc u ostvarivanju zacrtanih planova. po to su bili uvereni da je nesrecu poslao bog-zmija. i izlomi likove i isjece lugove. g. 2. To je frapantna hipoteza. 4). u nazivu mitskog cudovi ta Levijatana. To su. i prozva je Neustan". U spisima pronadenim u arapskom mestu EI-OI. dakle. tra ili Leviti. Pod njihovim pritiskom Mojsije je morao da prihvati kompromis i da se slo i da pored kulta Jehove bude upra njavan i stari egipatski kult. Kao primer mo e da poslu i kralj Solomon: dodu e slavio je boga Jehovu. Nakon toga se na celu grupe sve tenika-levita uputio u Egipat.gicfi/s/fe legende----------------------------------------------------------------------. l zaista. a zatim i sam postao sve tenik. dakle. da je Horiv. Mojsije se o enio kcerkom madijanskog sve tenika i primio njegovu religiju.e. postaje razumljiva zagonetna epizoda kada Mojsije u logoru uzdi e lik zmije da bi povratio zdravlje ljudima koje su ujele zmije otrovnice. a sve tenici Ivi. zasniva na previ e krhkim osnovama da bi bila prihvacena bez rezervi. ali se. Kada se u godinama izgnanstva na ao u podno ju . Tu su mogli da dodu u obzir i hananski uticaji.n. ali je istovremeno naredio da se u Jerusalimu postave statuete hananskim bo anstvima. koje le i istocno od nekada nje teritorije Madijanaca. da bi preveo svoje sunarodnike u jehovizam. vec sve tenicku kastu u Kadisu. da su Leviti cesto nosili imena koja u svom korenu sadr e pojam zmije. pozivajuci se na odobrenje samog Mojsija. Takvi sinkreticni kompromisi nisu bili retkost u drugim religijama. Samo je kod njih. savijati se). a ne Sinaj. pa ni kod Izrailjaca.

madijanske gore. Jehova mu je izdao sledecu naredbu: "Kad izvede narod iz .

sve tenici Heliopolisa su surovo proganjali pristalice novog kulta i doveli do njegovog nestanka. Ipak. odlucio je da se obrati njihovoj su-jevernoj ma ti nastupajuci kao cudotvorac. tako da nije iskljuceno da je njegova religijska doktrina na neki nacin povezana sa kultom Atona. i sva se gora tresija e veoma. Iz tog razloga.* Mojsije je naucio "egipatsku mudrost" u Heliopolisu. ali su u vreme Mojsija bile jo aktivne. kasniji kompilatori Biblije. pervi e te ka za proste ljude. \v Madijanaca u pustinji. U Bibliji doslovno citamo: "A gora se Sinajska sva dim-Ija e. pre svega. Ta op ta intelektualna atmosfera mogla je da zahvati i Mojsija. i Mojsije govora e a Bog mu odgovara e glasom" (Izlazak. jer side na nju Gospod u ognju. na osnovu dokumenata na klinastom pismu. da bi njima nakalemio makar zacetke monoteizma. do 1200 godine p. Ali. vatre i tutnjave. mogao na neki macin da dode u dodir sa pripadnicima tih sekta. izvr ili u biblijskom tekstu ispravke. kao i jednostavnost kulta i njegov plemenit moralni kodeks. bio usamljen u tome.e. koje su. 19. da su se u periodu od 1500. Ehnaton je vladao od 1377. Mojsije je. vec uzima sve atribute madijanskog boga rata. slu icete Bogu na ovoj gori" (Izlazak. Njima su. dakle oko sto godina pre Mojsija. slavljenog pod simbolom sunca. da bi mogla da bude prihvacena u irokim izrailjskim masama. Taj stih ne mo e drugacije da se*protumaci.n. nesumnjivo apokrificnih reci. do 1358. Vec znamo da se trudio da pomiri kult zmije sa jehovi-zmom. po to je samo njima odgovarala apstraktna koncepcija Boga jedinoga. u poglavlju pod naslovom: "Pobunjeni faraon i sve tenici osvetnici".n. uostalom. Koncepcija tog boga jednako je primitivna kao to je bio primitivan duh Izrailjaca. verovatno najveci uticaj na njega izvr io je egipatski faraon Ehnaton. Ali. pogotovu to je bio obrazovan covek i sigurno se ivo zanimao za sve nove ideje iz oblasti religijskog i filozofskog mi ljenja. dok se na istocnoj strani Akabskog zaliva. Iz ovih. danas znamo da su sve do XIII veka p. Ne mo e se odbaciti mogucnost da su se u tom nesumnjivo velikom delatniku i misliocu javljale monoteisticke ideje. Postavimo sada sebi izuzetno intrigantno pitanje: da li je Mojsije bio monoteista u doslovnom znacenju te reci? Odgovor nije lak. To je jasan opis vulkanske planine. pripadali obrazovani ljudi. Jehova iz . u zemljama zapadne Azije pojavile monoteisticke tendencije. preteca monoteizma i osnivac religije Boga Atona.n. dodu e.Misira. tvorca sveta i dobrog za titnika covecanstva. vec odavno uga ene.e. tako i iskustva koja je stekao kod 'Bli e pojedinosti o tom faraonu mogu se naci u knjizi Kad je sunce bilo Bog. godine p. odnosno na madijanskoj teritoriji. Zato je bio prinuden da nacini razne kompromise. Ne mo e se zaobici jo jedan argument vezan za ovo pitanje. Pre svega zato to nismo u mogucnosti da utvrdimo u fyetuk kojoj meri su sve tenici. da bi ga prikazali kao monoteistu. Americki orijentalista Olbrajt dokazao je. l truba sve jace trublja e. 18-19). nedvosmisleno sledi da je jevrejska tradicija sve do epohe kompilatora Svetog pisma smatrala Horiv za svetu goru zaveta. postojale tajne sekte boga Atona. i dim se iz nje podiza e kao dim peci. sigurno je znao da je Ehnatonov bog bio previ e intelektualna koncepcija. a u svojim magicnim postupcima koristio je kako tajne koje je primio u egipatskom hramu od sve tenika. uzdi e lanac vulkanskih planina. a cak i da ucestvuje u njihovim tajanstvenim obredima u slavu boga sunca Atona. Nakon njegove smrti. to su Izrailjci shvatili kao natprirodno javaljanje Jehove. Nije.. zahvaljujuci arheolo kim pronalasci-ma. Njegov bog nije nevidljivo bice.e. Znamo da na Sinajskom poluostrvu nikada nije bilo vulkana. 12). dakle. 3.

.

beduini iz plemena Ruvala. Naime. Egipatski uticaj u uspostavljanju sve tenicke kaste jasno se vec ogleda u liturgijskom odelu. a Izrailjci nastanjeni u Gesemskoj zemlji verovatno su upra njavali kult egipatskih bogova. Spajajuci materijal trebalo je da bude posebna sve tenicka kasta sa Aronom na celu. koji je. do ao je u bliski dodir sa institucijom sve tenstva i shvatio u kolikoj meri je ona potpora vasti i cinilac koji usagla ava brojne provincijske partikularizme na Nilu. na primer. kojoj je legitimitet davao Jehovin autoritet. kod Jevreja nije postojala posebna sve tenicka kasta. rogovi su zaostala reminiscencija egipatskog kulta bika Apisa. Cak je i ivotinje titio od nasilnika. A to je jo zanimljiije te krinjice krilima su titila dva genija. Ona. iveo u logoru. milostiv prema ubogima i blag prema ratnim zarobljenicima. kao to svedoci epizoda sa zlatnim teletom. Ukoliko teorija o Ehnatonovom uticaju na religijske poglede Mojsija ima iskljucivo spekulativni karakter. drugi egipatski uticaji mogu se. Uvek je i ao na celu izrailjske kolone. nose na kamili cudnu krinjicu nacinjenu od stubica i prekrivenu pticjim perjem. upravljao vojskom u bitkama i bio tako pla-hovit da je u gnevu mogao da ubije na hiljade ljudi ukoliko bi se neko suprotstavio njegovoj volji. Ta opa anja je iskoristio za vreme putovanja prema Hananu da savlada jo uvek iv plemenski instikt kod Izrailjaca i od njih nacini jedinstvenu dru tvenu organizaciju. koje je skoro verna kopija sve tenicke ode de u Heliopolisu. l kovceg zaveta je egipatska pozajmica. pod atorom. U biblijskom tekstu mo e se naci niz drugih primera egipatskih uticaja. ili Ismailov kovceg. U tom slucaju Mojsije bez sumnje nije smeo da raskine sa drevnim semitskim obicajem. Tako. odnosno duha za tatnika. produbljivale su se klasne razlike i nastajali posebno privilegovani dru tveni slojevi. da su kovceg zaveta i ator-hram od Izrailjaca zatim pozajmila beduin-ska plemena. natplemenska kasta. Razlika se legende sastojala uglavnom u tome to su izrailjski sve tenici nosili bradu. opisanom u Bilbliji. Naime. brinuo o cistoci logora i naredivao da izrailjski narod bude gostoljubiv prema strancima. Bareljef iz rimske epohe pronaden u ru evinama Palmire prikazuje kamilu koja na ledima nosi mali sveti ator. nije mogla da se uklupi u patrijarhalni poredak jevrejskih nomada. To je imalo kao posledicu da su rogovi za njih predstavljali simbol svetosti. . koji su brijali glavu i lice. Ovde vredi istaci kao veoma interesantnu stvar. ostavio duboke tragove u du i Izrailjaca. Ova vrsta krinjice zove se markab. Kao usvojeni sin careve kcerke. nova vlast nije mogla Izrailjcima da se nametne bez otpora i protesta. Tragovi tog egipatsko-izrailjskog obicaja sacuvali su se cak i do na ih dana. pak. cak i heruvimi koji ukra avaju kovceg zaveta egipatskog su porekla. i predstavlja neku vrstu svete plemenske zastave. Korejeva pobuna. Rogati Mojsije u biblijskoj prici je pomazanik. Bezobzirno se borio protiv nemorala. Kao to iz toga proizlazi. suprotno od egipatskih. a kao znak svetosti na njegovoj glavi pojavljuju se rogovi. Sa druge strane. koji ive u sirijskoj pustinji. Setimo se slucaja kada Mojsije prekriva svoje lice zastorom. Sve tenici u Heliopolisu i Tebi nosili su za vreme procesije male krinjice sa nekim kultnim predmetom. nepobitno dokazati. jednostavno. zajedno sa uspostavljanjem teokratskog poretka. uzdignuta na vlast dodeljivanjem raznih privilegija. posedovao je tipicne vrline pustinjskih nomada. Tako su i egipatski sve tenici u svecanom trenutku religijskog rituala ili tokom saop tavanja prorocanstava zaklanjali sebi lice velom. Kao to svedoci. Osim toga.Petoknji ja veoma podseca na beduinskog vodu sa svim njegovim vrlinama i manama. izmedu ostalog. Tek je Mojsije uveo posebnu kastu sve tenika sa prvo-sveswnikom na celu.

.

kako smatraju neki naucnici. Jerihon. dok je Jerusalim postao prestonica judejskog carstva.. izneli pretpostavku da je Mojsije bio Egipcanin. izmedu ostalih gradova. zvana Habiru. koje su vladale u obe dr ave. koji su nastanjivali ju ni. Njegovo ime (na hebrejskom Mo eh) nije izrailjskog porekla i etimolo ki se izvodi iz egipatskog "m-v. razorio u XIV veku p. poku avaju da rese tu dilemu na neobicno zanimljiv nacin. u grckom obliku. zajedno sa jo nekim naucnicima. dakle oko sto godina pre dolaska egipatskih Izrailjaca. Pretpostavlja se da ovaj antagonizam nije bio samo posledica suparni tva dve kraljevske dinastije. u kojoj hananski vazali Egipta obave tavaju faraona da njihove dr avice uznemi% i6lys/(e legende------------ravaju napadima i pljackanjem neka pustinjska plemana. Neki naucnici su. Neki biblisti. koja je postala stvaralacki osnov za kasniji eticki mo-noteizam jevrejskih proroka. Silom. koji 16S se kao progonjeni begunac prikljucio hebrejskim plemenima i s vremenom preuzeo nad njima vodstvo.To je diplomatska prepiska iz XIV veka p.. Izmedu . na taj nacin. Za to? Da ih nisu vec bili osvojili Jevreji? to je jo zanimljivije. izvodi iz toga zakljucak da je jedan ogranak Jevreja ili napustio Egipat jo stolece i po pre Mojsija. to oznacava novorodeno dete. kao na primer u imenu Tutmozis. Njihova hipoteza svodi se na sledece argumente: Tokom citave svoje istorije jevrejski narod se delio na dve izrazito podeljene grupacije: na Izrailjce.n. koje su se toliko ogorceno sukobljavale.ozaren sjajem bo anske tajne. u kome su se stopila drevna hebrejska verovanja iz vremena patrijarha. i to pod pritiskom. ili iz egipatskog glagola "msj" . u nekim etnickim razlikama. kao to vec znamo. Gezer. da su bez skrupula sklapale saveze cak i sa svojim zajednickim vekovnim neprijateljima. Upravo takvog. Lahis i Jerusalim (Urusalim). ili da je prodro u Hanan sa istoka i. Postavlja se pitanje da nije to slucajno na poznanik iz Petoknji ja? Americki orijentalista Pauel Dejvis. takode. pak. u imenima mnogih faraona. Samariju.. stra nog i uzvi enog Mojsija. Biblijski Isus Navin. Moj-sijevog naslednika i osvajaca Hanana. zbog toga.e. Ne treba.". U njima se. Samo su u relativno kratkom periodu bili ujedinjeni u jednu dr avu.roditi. Srecemo ga. stvorio sintezu. Mojsije je.. Pronalazaci Jerihona. i to veoma istaknuti. G avaj a.e. u tim pismima imali bismo dokaz da su jevrejs-ka plemena prodrla u Hanan vek i po pre egipatskih Izrailjaca. pod vodstvom nekog nama nepoznatog Isusa.e. licnost u svakom pogledu zagonetna. otkopane iz ru evina Ehnato-** nove prestonice u dana njem arapskom mestu Tel el-Amarna. Severni Izrailjci podigli su sebi novu prestonicu. ne spominju gradovi Sihem.n. zaboraviti znacajne me-sopotamske i hananske uticaje. Frapantna je i cinjenica da pomoc za borbu protiv osvajaca tra e vazali iz takvih gradova kao to su Megidon. Mispa i Jerihon. Posebno je intrigantna licnost Isusa Navina. Odmah posle So-lomonove smrti ona se raspala na dve odvojene d ave. Ne treba se cuditi to je Mojsije ostao pod jakim egipatskim uticajem i to je bio upucen u sve egipatske mudrosti. i na Judejce.n. to znaci "dete boga Tota". Askalon. prema tome. .. Davida i Solomona. je zavladao duboki antagonizam. Ukoliko se pod tim nazivom kriju Jevreji. vec da je njegov uzrok le ao mnogo dublje. predstavio je Mikelandelo u svojoj genijalnoj skulpturi. kult madijanskog boga rata i obredi i religiozne predstave Egipcana. odlucno tvrde da je ta tvrdavu postala plen nepoznatih osvajaca u XIV veku p. koji su naseljavali severni deo Palestine. u vreme vladavine Saula. U povesti Izlaska svaki cas nailazimo na izuzetno zacudujuce stvari. u jednom od pisama naveden je i neki voda pod imenom Isus. Kako te razlike mogu da se objasne? Odgovor mo da sadr e tablice sa klinstim pismom. Rekli smo da je Mojsijeva religija bila neka vrsta sinkre-tizma. nije mogao da je osvoji.

koji nikada nisu bili u Egiptu ili su ga tako davno napustili. Severni deo zemlje naseljavali su potomci onih Jevreja. kao i za ocuvanjem judejske hegemonije nad ostatkom zemlje. situacija u Hananu postaje razumljiva. Isus je. Nova verzija je uspela da se ucvrsti zahvaljujuci tome to su sever-no izrailjsko carstvo osvojili i opusto ili Asirci. Davida i Solomona. egipatski Izrailjci. stanovnici juga slavili su Mojsija. kao na primer: Fines. prirodno. * Po to prema toj hipotezi (treba imati na umu da se citava ta grupa argumenata zasniva na pretpostavkama) pitanje Isusa Navina izgleda ovako. U toj nedoslednosti krije se sledeca alternativa: ili je Aron stvarna istorijska licnost. pripisali i zasluge za osvajanje Jerihona. koji je ustanovio Aron. . sve tenici su uni tili sve hramove u Hananu i od jerusalemskog hrama nacinili jedinstveno sredi te Jehovinog kulta. Nakon otcepljenja od Judeje. to im je omogucilo da stvore oru anu snagu sposobnu za osvajanje. prvo kao boga plodnosti. Ta borba jehovizma sa Balom i Astartom ispunjava veliki deo biblijskih prica i bila je naposredni uzrok mnogih tragicnih dogadaja. zauzeli su. necemo biti iznenadeni kad saznamo da i sa Aronom ne to nije u redu. pak. Or. Vec pomenuti americki orijentalista Pauel Dejvis na neobican nacin tra i izlaz iz te dileme. U prilog te teze govori. Dejvis pretpostavlja da je Aron nekada bio cuveni prvosve tenik tog kulta i da ga je tamo nja sve. U najstarijim delovima Petoknji ja on se uop te ne pominje. Merarije i Ka ir. a kasnije.Mojsije je iz Egipta verovatno izveo samo pleme Levita. U pustinji su im se priljucila i druga plemena. Te dve grupacije delile su tako duboke razlike u tradiciji. Odatle poticu antagonizmi i bratoubilacke borbe. postavljajuci (egende------------------------------------------------------------------------s tatue bika u Vetilju i Danu. zakonodavca i proroka. u epohi dr avnog ujedinjenja. u vreme irenja judejskih uticaja. On tvrdi da se kult bika. On je nekada bio pobednicki voda i osvajac Jerihona. zasniva na istinitim dogadajima. Faltije. kao pomocnik i naslednik. 170 Kasnije. kao simbol Jehove. koje su na kraju donele Izrailjcima nesrecu i propast. Ju ni deo zemlje. u toj plemenskoj skupini sacuvali poziciju vladajuce i privilegovane kaste. dok je severni deo stanovni tva. pak. koristeci hegemoniju Judeje. svog velikog vodu. Oni su primili kulturu Hananaca i postali poklonici njihovih bogova. Zato su spojili u jednu fabulu dva posebna ciklusa narodnih predanja: severni ciklus o Isusu i ju ni ciklus o Mojsiju. Judeju. izmedu ostalog. U te nji za ucvr cenjem dr ave i monarhije. uostalom kao i Mojsije. Hofnije. Naime. imali tipicno egipatska imena. da ni stotine godina susedstva i politicke zajednice nisu uspele da ih potru. naravno. a u tekstovima kasnijeg porekla uglavnom igra drugostepenu ulogu. obicajima i religijskim verovanjima. Izrailjci severnog dela Hanana imali su svog narodnog junaka pod imenom Isus. da bi doveli i do njihovog duhovnog ujedinjenja. severna jevrejska plemena upra njavala su kult bika stotinama godina. U svetlu tih cinjenica. pored toga. za vladavine kraljeva Saula. objavili su rat hananskim bogovima i poku avali severnom delu stanovni tva da nametnu kult Jehove kao jedinu dr avnu religiju.tenicka kasta po tovala kao svog praoca. Judejska dr ava tada je postala jedini naslednik i nastavljac narodne tradicije. jerusalimski sve tenici. i okolnost da su iskljucivo Leviti. zbog svog porekla i krvne povezanosti sa Mojsijem. desetkovan i odveden u ropstva zapravo prestao da postoji. Sa Isusom Navinom. da se toga vi e nisu secali. Te ili su. potomci egipatskih Izrailjaca sebi su. Leviti su. car Izrailja Jerovoam uzdigao je znacaj tog kulta. da otklone razlike u tradiciji i kulturi obe grupe stanovni tva. Sa druge strane. u tako preradenoj prici zauzeo drugo mesto iza Mojsija. ili je bio potpuna izmi ljotina biblijskih pripovedaca. i u tom slucaju nije mogao da bude Mojsijev brat i od njega imenovan prvosve tenik.

.

Sem toga. . Jehovini sve tenici. Odjeci tih sukoba. jer mu je unapred odredio va nu ulogu medu svojim poklonicima. l zaista. Biblija ka e da je umro u zemlji Moavskoj i ne zna se gde je sahranjen. onda je samo najistaknutijim i najuticajnijim priznavana ta privilegija. Kao dokaz su 172 Zenon 9(psidbvs/(i navodili cuda koja su imala za cilj da taj izbor podvrde. u predstavljanju Arona kao slabog coveka. Na taj nacin. koji je pod pritiskom svetine.Vec sama cinjenica da je taj dramaticni dogadaj zabele en u svetim knjigama veoma je recita i svedoci da se medu Izrailjcima nije uzgubilo secanje na Arono-vo poreklo i njegovu ulogu u severnom kultu bika. bilo suvi e. Ti veoma znacajni detalji iz Biblije poslu ili su Pauelu Dejvisu kao osnov za izvodenje zanimljivog zakljucka. a ni e sve tenstvo dobilo je ulogu vr enja drugih slu bi u hramu. Ali osim Levita tamo je postojala i druga sve tenicka kasta.tenika da njihovom pretku i prvosve teniku. Nije bilo u interesu nekih sve. Cak i Mojsijeva smrt ima ne to to navodi na raznovrsna nagadanja. u Mojsijevom odsustvu. vec i u severnom delu Hanana. gde su medu tamo njim jevrejskim plemenima vr ili du nost misionara Mojsijeve religije. u Petoknji ju se srecemo s mno tvom zagonetnih dogadaja i problema. Lako je shvatiti za to. naravno. Po to ih je. koje su imale svoje vlastite tradicije i vlastito poreklo. Nova sve tenicka kasta konacno se formirala na osnovu kompromisa izmedu elite Levita s juga i Aronida sa severa. Trebalo je opravdati povla ceni polo aj pred nezadovoljnim mno tvom ni ih sve tenika. U Knjizi Brojeva (12. vide se u prici o pobuni Levita i Marije i Arona. od nekoliko vekova ranije. Zbog toga je usledilo ukidanje svih kultnih sredi ta u Hananu. koja nije bila ni u kakvom srodstvu s Levitima. Na taj nacin nastojali su da u ocima obespravljenih Levita sankcioni u svoj posebni polo aj u verskom ivotu naroda. Samo Arona nije sna la kazna. bez sumnje se oseca neprijateljska nota. ka e on. a izvla cenim sve tenicima priznavano je pravo da sve tenicke funkcije vr e u Jerusalimu. vecina Levita je izgubila sve tanicke polo aje i zauzela ni i stepen u hijerarhiji preuzimajuci pomocne du nosti. S padom severne izrailjske dr ave sve tenici su te ili momopolisanju kulta u Jerusalimskom hramu. dozvolio da bude gurnut u idolopoklonstvo. Aronov tap je procvetao i na njemu su rodili bademi. iako nikada nije imao niceg zajednickog s Mojsijem i iveo je u drugom kraju Hahana i u drugoj epohi. Levite je progutala zemlja. Sve tenik severnog kulta bika pre bi trebalo da bude izlo en njihovoj osudi. medu sobom suprotstavljene sve tenicke grupacije. nanesu tetu u ocima naroda. koja je slavila kult Jehove u vidu bika i svoja prava zasnivala na poreklu od velikog prvosve tenika Arona. Postaviv i ga na tako visok polo aj. u novostvorenu kastu primljena je sve tenicka aristokratija iz severnih oblasti Hanana. To korenito pregrupisavanje nije pro lo bez borbe. Oni su delovali ne samo na teritoriji Judeje. da doka u da je nova sve tenicka kasta izbor samog Jehove. Dakle. Tako su se formirale dve odvojene. Kao to vidimo. Nije se moglo pozivati na tradicionalne levitske privilegije. sve tenici su opravdali svoje privilegije time da su direktni njegovi naslednici. prvobitno su mogli da budu iskljucivo Levi-jevi potomci. naravno. 2) citamo: "Zar je je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas?" Redaktori Petoknji ja nastojali su. U Peto-knji ju je lansirana verzija da je Aron bio Mojsijev brat i da ga je Mojsije imenovao za Jehovinog prvosve tenika. po to je vecina Levita tih povlastica bila li ena.Sada se postavlja pitanje za to su autori biblijske kompilacije u svoju pricu uveli Arona kao Mojsijevog brata i Jehovinog prvosve tenika. od koga su izvodili svoje povlastice. Jehova je oprostio Aronu pocinjeni greh. Iz tih te koca naden je veoma domi ljat izlaz. Tako je prvosve tenik kulta bika uved$n u povest Izlaska. a Marija se razbolela od gube. Opis plesa oko zlatnog teleta bio je poslednji odraz tog secanja.

.

a upravo je to bio cilj njegovog ivota. Pre svega. Pristalice te neobicne teze isticu nekoliko okolnosti koje zista navode na ozbiljno razmi ljanje. zakonodavac i prorok nestaje bez traga.. nije bilo i nema njegovog groba. a Edip nestaje u svetom gaju Eumenida. Vinovnik toga bio je sam Mojsije. To je valjda jedan od malobrojnih primera gde je smrt 174 velikog narodnog junaka opisana na tako lakonski nacin. neku staru zamerku. Morala je to biti ozbiljna krivica. Ali ne mo e se reci da ba svi istra ivaci u biblijskoj ff . U vezi s tim cinjenicama. Prema nekim biblistima. Mojsije ubijen i sahranjen u zajednicku grobnicu sa ostalim poginulim. Mo da je ona bila u tome to su zbog njegovog nemara Izrailjci zapustili svoje obaveze prino enja rtava Jehovi. iz biblijskog teksta nedvosmisleno proistice da je Mojsije u poslednjem periodu svoga ivota bio dobrog zdravlja. izgleda da je krivicu nacinio u Kadisu. nejasne aluzije na temu upravo takve Mojsijeve sudbine mogu se naci u pismima i knjigama proroka Osije i Amosa i u Psalmu 106. Tezeja i sina Korinta Belerofonta. koji bi zahvalan narod mogao okru iti kultom! Stvar u svakom pogledu neobicna i veoma intrigirajuca. Ali nije iskljuceno da je tvorac te verzije i sam Izrailjski narod i da je ona po tradiciji preno ena s pokoljenja na pokoljenje. 7): ". neki poznavaoci Biblije iznose rizicnu pretpostavku da je za vreme nereda izrailjskih idolopoklonika. neumoljivih boginja osvete. ne benu potamnele oci njegove niti ga snaga izdala". Predstavicemo ukratko razne hipoteze koje su dosad iznesene. cesto su se de avale i stra ne stvari. Naravno mo e se sumnjati da su verziju o krivici i kazni stvorili ex post judejski sve tenici da bi na Mojsijevom primeru pokazali kakve te ke posledice snose oni koji se ne pridr avaju Jehovinih zakona i propisa. Kakva je mogla da bude ta ljutnja i kakav postupak? Kao to se secamo. Pomenimo ovde. ali su naredna pokoljenja sve vi e bila svesna njegovog genija i ogromnih zasluga za jevrejski narod. Po nekim aluzijama u biblijskom tekstu. uporedo s njegovom rehabilitacijom. tragicnijih dogadaja. Dovoljno je pomenuti samo Herkula.veliki narodni voda. vec tada veoma star. a u isto vreme i poku aj opravdanja svog vlastitog pona anja. tekao je proces ovencavanja njegove licnosti oreolom mitova i cuda. na odmoru u zemlji Moavskoj. U okolnostima u kojma je zavr io ivot oni otkrivaju tragove nekih istinitih. pa cak odustali i od cina obrezivanja. Protokom vremena. U ocima svojih savremenika Mojsije je bio despot.. odnosi izmedu Izrailjaca i Mojsija uop te nisu bili idilicni. 173 *BibujSl(e legende ------------------------. nezaceljenu ranu. Izrailjci su mo da na taj nacin izra avali neku ljutnju prema Mojsiju. Prorok Ilija i Romul di u se u nebo na ognjenim kolima. U tra enju re enja te cudne zagonetke neki naucnici ukazali su na cinjenicu da u drevnim mitologijama narodni junaci veoma cesto nestaju pod tajanstvenim okolnostima. Bio je. Zapa eno je i to da se oko Mojsijeve smrti oseca neka zavera cutanja. svako otpadni tvo od Jehove neobicno surovo i fanaticno ka njavao. Ne mo emo da se otmemo utisku da je prvobitan i tacan opis jednostavno istrgnut iz teksta i da su redaktori odlucili da sakriju neke detalje koji se ne bi uklapali u lik koji je svoren o Mojsiju. U du i izrailjskih pokoljenja to je moralo ostaviti duboku. . U Petoknji ju nalazimo zagonetno pominjanje neke Mojsijeve krivice. Te ko je bilo pomiriti s tim likom Mojsijevu .-----------------------------------------------------verziji vide tipican primer stvaranja mita oko Mojsijeve licnosti. dodu e. samo ceste sukobe i krvoprolica u kojima je gubilo ivote na hiljade ljudi. koji je svaku najavu neposlu nosti. . ali. kao to citamo u Knjizi Zakoni Ponovljeni (34. jer mu je Jehova za kaznu uskratio srecu da s Izrailjskim narodom kroci u Hanan. primera radi.

.

Do tada su se Izriljci. skrivene u mravinjaku trgovaca. Ali uz sve to. Ali se na ao neko kome su se do ljaci . kada je otvorena kapija. ili drukcije govoreci. Zato su odlucili da prenoce u kuci naslonjenoj na gradske zidine. Ali. jer su postavke od kojih polazi suvi e nepouzdane. cije su se vatre videle nocu s druge strane Jordana. zahtevao da izabranik bude covek koji je vest u ratovanju. Trenutak je. S druge strane reke. sigurno je i to da je u malo cemu licio na onog Mojsija kavim ga predstavlja Stari zavet. kad su pred vece hteli da se iskradu iz grada. da ga je Jehova na taj nacin kaznio za neke pocinjene grehe. Postepeno su nestajale stvarne crte istorijske licnosti. cak je i pretpostavila da su uhode. Zato je poslao u uhodenje dva co-veka preru ena u Hanance. Izrailjski narod je isposlovao poslednju Mojsijevu elju i predao svoju sudbinu u ruke Isusa Navina. uostalom. koji je Isus Navin stekao za vreme Mojsijevog ivota. Niko vi e nije smeo prigovarati ili se buniti protiv njegovih naredenja. ispostavilo se da su zakasnili. Na njenom primeru se vidi koliko malo znamo o Mojsiju i kako je tajanstvena njegova licnost. omogucio mu je da postavljeni cilj postigne u kratkom roku.iznenadnu smrt. obezbedila naklonost buducih osvajaca. jer je sam Bog hteo da Mojsije zavr i ivot na samom pragu Zemlje obecane. Ta efektna teorija mo e se naravno prihvatiti ili odbaciti. cak i najmanji poku aj neposlu nosti ka njavan je smrcu. pre se mo e prihvatiti kao pouzdano da je zaista postojao veliki voda po imenu Mojsije. sjajno uve banom i opremljenom bojnim kolima. bezuslovno pokorna naredenjima jednog vode. Pod okriljem noci. eleo je. keji je izrailjski narod izveo iz egipatskog ropstva. Isus Navin je doveo narod na istocnu obalu Jordana i ulogorio se u Sitimu. bludnica Rava. Ako se prihvati da je Mojsije zaista postojao. za svaki slucaj. Vlasnica kuce. l pored toga. u unjale se u grad. Veliki autoritet. izrailjski narod ne snosi odgovornost za njegovu smrt. koje su ma tale o plenu i osvajanjima. u velikom palminom gaju. Vekovima je Jerihon nesalomivo stra ario na ulasku u Hanan. da se obavesti o snazi garnizona i odbrambenoj moci tvrdave. po obicaju pustinjskih hordi. ISUS NAVIN l SUDIJE j J SREDOZEMNO / MORE 7 OSVAJANJE HANANA PRAVAC KOJIH SC "NASTUPALI IZRAILJCT 177 JERIHON . Izglede za pobedu imala je samo regularna vojska. pru ila im je gostoprimstvo. Zato je odlucio da pojaca disciplinu u svojim odredima. U tradiciji preno enoj s pokoljenja na pokoljenje. voda iz dalekih vremena postajao je simbol borbe za nacionalnu nezavisnost. Isus Navin je bio svestan da ce morati da ru i kamene bastione hananskih vladara i da odmeri snage sa njihovom vojskom. videle su se zupcaste kule Jerihona. Tvrdava je gordo gledala logor pustinjskih hordi. po to je njemu dodeljen zadatak osvajanja Hanana. uhode su preplivale Jordan i u zoru. pre svega.PREDSTRA A MANAMA. zanatlija i seljaka. krivica i nezahvalnost njegovog naroda bila bi tada suvi e drasticna i suvi e mucna za potomstvo. po to je kapija vec bila zatvorena. Isus Navin je bio suvi e iskusan vojskovoda da bi nasumice bacio svoje jedinice u napad. borili neorganizovano i lako podlegali anarhiji. a ne prikupljeni ratnici pod vodstvom dvanaestorice plemenskih stare ina. da bi sebi. Ubrzo je stvorena armija od cetrdeset hiljada vojnika u kojoj je vladala surova disciplina. Stvoriv i organizovanu vojsku. U toku dana bez ikakvih smetnji su izvr ili zadatak. odmah je svojim ve tim okom prepoznala strance. Tako je nastala verzija da je Mojsije umro prirodnom smrcu. kojom je mogao uspe no manevrisati. Nisu se prvi put talasi napadaca sa istoka razbijali o njene zidine i zatim povlacili u svoja daleka boravi ta. koji je u okr ajima sa pustinjskim plemenima i u ratovima za osvajanje Zajordanije stekao slavu sposobnog vojskovode.

.

S mukom su se probijali kroz struje i virove. Samo to su Leviti s kovcegom zaveta napustili korito. Isus Navin je izabrao dvanaest mu karaca. U logoru je naredeno da ljudi spreme suvu hranu za tri dana. nagrnuli su u gomilama na gradske zidine. Ali Isus Navin nije gubio veru u uspeh pohoda.ucinili sumnjivi. estoko su krenuli u poteru za begu-ncima i stigli cak do Jordana. duboko uvereni da su uhode uspele da se prebace preko reke i vrate svojima. jer su do li da uhode svu zemlju. Tokom noci je cuo Jehovin glas. a ene i deca iskazivali su svoju zahvalnost veselo igrajuci uz pratnju tamburina i svirala." Stra ari. ali im nije palo na pamet da pogledaju ispod gomile lana. i od ki a u Hermonskim brdima reka je veoma narasla. Naredeno im je da pozovu Ravu sledecim recima: "Izvedi ljude koji su do li k tebi i u li u tvoju kucu. koju su poceli da ispituju. Stra.ari su pretresli kucu.. mnogo bistri ljudi. na prag Zemlje obecane. ali nisu gubili tlo pod nogama. zasipali uljeze ki om uvreda i pretnji. i kad se vrata zatvarahu u sumrak ljudi izido e. u kojima se veoma lako moglo utopiti. Po .. Taj budni gradanin Jerihona upozorio je lokalnog vladara. Pocelo je prolecno doba. U Gil180 galu je otklonjena i velika verska zapu tenost. kako bi znali da kucu treba po tedeti za vreme borbe. koji je jo jednom objavio pobedu Izrailjaca nad narodima Hanana. Izrailjci su sa strahom gledali uzburkane.. majke. U trenutku kad su se na li na sredini reke. Stariji Izrailjci. gde je bilo prvo zaustavljanje. brace i sestara. mutne dubine. Popela se na krov gostionice i obecala uhodama da ce im pomoci da pobegnu ukoliko se zakunu da ce u slucaju osvajanja grada po tedeti njen i ivot oca. dogodilo se cudo nalik onom prilikom prelaska Crvenog mora. ne znam kuda otido e. po naredenju vode. koji su iza li iz Egipta. dopustili su da ih lukava ena obmane. Lan se obicno su io po krovovima svih kuca u Jerihonu. Jordan odjednom zaustavio i uspravio u visok zid. u reku su najpre u li Leviti sa kovcegom zaveta na ramenima. i naredio im da iz reke izvade dvanaest velikih kamenova i postave ih u obliku kruga u spomen velikog cuda. a mlada pokoljenja su se za vreme boravka u Kadisu priklonila hananskim bogovima i nisu po tovala obavezu obrezivanja. idite brzo za njima. Izrailjci su u Gilgalu po cetrdeseti put slavili Pashu. Zatim su se pokunjeno vratili u grad. po to su joj zaista bili zahvalni za spasenje. a tokom noci su vojska i sav izrailjski narod iza li na samu reku da otpocnu prebacivanje. U Gilgalu. tako da je to bio toliko uobicajen prizor. Za to vreme Rava je pocela groznicavo da deluje. medu Izrailjcima je zavladala nevidena radost. svi su vec pomrli. pa se gaz na tom mestu nije mogao preci. stupiv i tako nakon cetrdeset godina potucanja. ali ja ne znam odakle bejahu. Rava. Nisu vi e morali da se hrane manom. pravdala se na sledeci nacin: "Jest istina da su ljudi do li k meni. Prestra eni stanovnici Jerihona zatvorili su se medu svoje zidine i vi e nisu smeli da se rugaju stra nim do ljacima. pa je promakao njihovoj pa nji. Ali to nije bilo jednostavno. medu stenovitim obalama. a on je odmah poslao stra are u gostionicu sa naredbom da uhapse sumnjive osobe. voda im je dosezala do ramena. da zavaraju pa nju stra ara. Nakon tri dana srecno su preplivali Jordan i podneli izve taj Isusu Navinu. U jednom trenutku zacule su se srebrne trube i." Rava je kroz prozor ugledala carsku stra u koja se pribli avala i smesta povela uhode na krov i sakrila ih ispod hrpe netrvenog lana koji se su io na suncu. Nekoliko milja uzvodno nalazio se grad Adama. Citav dan su pevane pesme i himne u slavu Jehove. od kojeg su pekli beskvasni hleb. Nisu ih ohrabrivali ni stanovnici Jerihona. Uhode se zakle e punim srcem. i verujuci da im je nado li Jordan sigurna za tita.. po to je na njivama Jerihona bilo dovoljno ita. ocigledno . Voda koja se jo uvek nalazila u koritu brzo je otekla u Mrtvo more i izrailjski narod je mogao da prede na drugu stranu ne okvasiv i noge. po jednog iz svakog plemena. Samo su joj savetovali da kroz prozor sa 179 ulice pusti jarkocrveni konop. Zatim su se spustili niz konop preko gradskih zidina i pritajili u obli njim planinama.. Jordan je ponovo potekao normalnim tokom. stignucete ih. Tamo se.

Isus Navin je bio svestan te kih posledica neuspeha. a samo je vazduh odjekivao od ( uba koje su zloslutno svirale. Poucen neprijatnim iskustvom. bradati mu karci u dugackim plastovima mahnito su svirali u srebrne trube. Sedmog dana. ni decu. na dati znak kriknuli su tako silno. Jer otkad postoji Jerihon nikada se napadaci nisu pona ali tako neobicno. zakon koji je zaveo Jehova. ispred grupe drugih mu karaca. koji su na zlatnim motkama nosili zlatni kovceg sa statuama krilatih heruvima. . DRAMATICNI DOGAÐAJI POD ZIDINAMA GAJA. Svi su cutali kao ukleti. Isus Navin je zapoceo opsadu Jerihona. Tom prilikom je primenio veoma neobicnu taktiku. po to su ti drago-ceni metali unapred bili odredeni za potrebe hramova i Jehovi-nih sve tenika. Na celu povorke mar irali su u zbijenim redovima naoru ani ratnici. iz plemena Judina. ja zgrije ili Gospodu Bogu Izrailjevu. cak ni ivotinje. da su se zidine iz temelja zatresle i sru ile. Odmah je pokajnicki priznao krivicu: "Istina je. dece i staraca. kada su im zarasle rane. to je nerve opkoljenih stavljalo na te ku probu. Isus Navin je zapoceo konacni obracun. Ali njeni branioci pokazali su se borbeniji od stanovnika Jerihona. izvesnu kolicinu srebrnih predmeta i zlatnu polugu. nedaleko od gradica Vetilj. i ucinih tako i tako". U okr aju ispred gradskih kapija naneli su Izrailjcima te ak poraz i gonili ih cak do grada Sivarima. Izrailjski vojnici su sa svih strana upali u grad i poceli da seju smrt. Povorka se zavr avala gomilom svecano obucenih ena. ratnici s nenaoru anim narodom izlazili su iz logora i u svecanoj povorci jedanput dnevno obilazili zidine tvrdave. Zatim se citavu noc kajao i pred kovcegom zaveta molio Jehovu da mu ka e za to im nije pru io podr ku. Uhode koje je poslao zakljucile su da grad predstavlja prepreku za dalji pohod i da ga zato na juri treba osvojiti. est puta su Izrailjci obi li zidine u grobnoj ti ini. est dana zaredom. dr eci se na sigurnom odstojanju od strela i kamenja. l ovoga puta Isus Navin je odlucio da prvo po alje uhode. Sva plemena. U zoru je opet izveo narod iz logora. Ispod svog atora zakopao je skupoceni skerletni pla t. rodovi i porodice morali su da vuku kocku. pretpostavljajuci da se tu kriju neke zloslutne vrad bine. sakrio je trideset hiljada vojnika u obli njim brdima. bakar i gvo de nisu prepustili plamenu. U tome je bilo neceg uznemiravajuceg. To je bio zlocin koji se morao kazniti. Oznacenu kocku izvukao je Ahan. Opkoljeni su u gomilama izlazili na zidine i posmatrali ih u cudu i strahu. Na mestu kazne Izrailjci su naslagali gomilu kamenja. Zlocinca su kamenovali u dolini Ahor. srebro. Branioci Gaja pokazali su svim hananskim gradovima da se navodno ne-pobedivi osvajaci mogu poraziti. Na kraju su zapalili kuce i javne zgrade. Isus Navin je opreznije pripremio plan napada na grad Gaj i odlucio da ga zauzme na prevaru. koji je bio osve tani obred pristupanja izrailjskoj zajednici i obnavljanje sinajskog zavela sa Jehovom. Bila je to manja tvrdava od Jerihona i zato se cinilo da je za njeno zauzimanje bilo potrebno samo tri hiljade vojnika. Zlato. ali ovoga puta se nije zadr ao na jednom obila enju grada. Pod okriljem noci. a svu njegovu imovinu spalili. pobili su sve stanovnike. l tako je doznao zastra ujucu stvar: neko od Izrailjaca pogazio je sveti zakon ratne zakletve i prisvojio deo plena na-menjen hramu. pretvoriv i tako tvrdavu u ogromno zgari te. samo smrt vinovnika mogla je da umilostivi razgnevljenog Boga. uzdizao se utvrdeni grad Gaj. U logoru je zavladala op ta poti tenost. samo ako im se odva no suprotstave. Za vreme sedmog obilaska. Osim Rave i njene porodice. " Idite i uhodite zemlju". Isusa Navina je obuzelo takvo ocajanje da je poderao na sebi pla t i tuniku. kao i prethodnih dana. Nekoliko dana nakon te svecanosti. naredi. a cim je svanulo sa ostatkom ratnika krenuo na zidine grada. ne tedeci ni ene. da za sva vremena predstavlja opomenu onima koji se ikada usude da prekr e sveti zakon ratne zakletve. U planinskom predelu severno od Jerusalima.naredenju Isusa Navina svi mu karci i decaci morali su da se podvrgnu zahvatu. Odmah iza njih. Prisvojeni plen je zaista pronaden na ukazanom mestu. Sutradan Isus Navin je sazvao zbor celog izrailjskog naroda da otkrije bezbo nika.

.

Tada ga je Isus Navin napao s leda. Isus Navin je dobro odmerio poslanike i poverovao da su prevalili dug put. SAVEZ PET KRALJEVA. Car je odmah naredio da se zatrubi na povratak i pohitao u pomoc gradu. Bogati plen u stoci i dragocenostima ovoga puta bio je podeljen izmedu ucesnika bitke. Ali Isus Navin nije hteo da prekr i zakletvu i odbio je njihove zahteve. Lahisa. izrailjski ratnici su odlucno tra ili da se odmah krene na prepredeni grad i da ga kazne za pre-varu. Jerusalimski car Adonisedek sa zaprepa cenjem je doznao za kukavicku predaju Gavaonjana i. Ali Gavaonjani su na vreme stigli da obaveste . bi savez sa tako velikim vodom smatrali za cast. Posle kratkog okr aja Isus Navin dade znak za povlacenje. Tacno pretpostaviv i da Izrailjci nisu dobro poznavali geografiju Hanana. Vekovima su od tada obavljali najni e poslove. Posle pobede. odlucili su da po svaku cenu izbegnu borbu s njima. koji je vi e voleo da ivi u poni enju. Isus Navin ispisao je na kamenu sve Mojsijeve zakone i procitao ih izrailjskom narodu na gori Evalu. U skladu sa zakonom ratne zakletve." Tvrdili su da se njihov grad nalazi veoma daleko od Galgala i da ce ugovor biti koristan za obe strane. naredio je da se otvori kapija i sa svom vojskom jurnu u odlucujucu bitku. pribegli su izuzeto domi ljatom lukavstvu. resio da ih na odgovarajuci nacin kazni. ukupno dvanaest hiljada ljudi. Mir je sklopljen i Isus Navin ga je potvrdio svecanom zakletvom. kako se proneo glas. samouveren nakon po-slednje pobede. koji su se nastanali u toj oblasti Hanana. Isus Navin se vratio u logor u Gilgalu. Kako da privole osvajace na sklapanje primirja? Gavaonjani nisu bili vesti ratnici. koji su bili skriveni u zasedi. branioci su oti li previ e daleko i. kada su se u jednom trenutku osvrnuli. utoliko pre to bi se tako stvorila pukotina u redovima ostalih hananskih careva. po to je Gavaon le ao veoma blizu Jerihona i Gaja. U poteri za navodno pora enom vojskom osvajaca. Izrailjci.ostavljajuci utisak da se sprema na otvoreni juri . sklopio je savez sa carevima Hebrona. Ni ta nije stajalo na putu da se mir sa gavaonskim carem sklopi. to ga je rasrdilo. da su poslanici bili lazovi i da je bio rtva njihovog lukavstva. ali ih je zato priroda bogato obdarila diplomatskom ve. Njegovi stanovnici nisu se odlikovali borbeno cu. Na av i se izmedu dve vatre. a hleb u torbama prekrila je plesan. LUKAVSTVO GAVAONJANA. a car je uhvacen iv. koji su. Gavaonjani su izbegli uni tenje. Jednog dana pojavili su se izaslanici Gavaona i predlo ili mu sklapanje ugovora o prijateljstvu: "Dodosmo iz daljne zemlje. ukljucujuci ene i decu. Cuv i za pobede Izrailjaca. koji su osvojili Gaj. Jeglona i Jermuta. Posle uni tenja Jerihona i Gaja. Gladni plena. Cara su obesili ispred gradskih kapija. sekli drva i nosili vodu za svoje izrailjske gospodare. njihova obuca. branioci su bili razbijeni i svi do jednog pobijeni. Ali s pravom su«e bojali da stra ni osvajaci nece hteti da pregovaraju s gradom koji se nalazio tako blizu na putu njihovog pobedonosnog pohoda i za njih predstavljao primamljiv ratni plen. Izgledali su veoma umorni od puta. odeca i flitifijslg legende me ine za vino bile su zakrpljene na vi e mesta. u strahu da i drugi hananski gradovi ne podu njihovim putem. isticuci da je slava Isusa Navina doprla cak i do njihovog dalekog grada i da . U pregovorima su se slu ili i laskanjem.tinom. Telo mu je skinuto tek nakon zalaska sunca i sahranjeno ispod gomile kamenja. S tim ciljem. jo dugi niz godina pokazivali su humku hrabrog vladara. opominjuci ih da budu verni Jehovi i da ga se nikada ne odricu. nego da se hrabro suprotstavi osvajacima. a trideset hiljada izrailjskih vojnika. ali su zato bili osudeni na vecito ropstvo. Izrailjci. hajde uhvatite veru s nama. sa zaprepa cenjem su videli 1&O da je njihov grad zahvacen plamenom. Oko petnaest milja jugozapadno od Jerihona le ao je grad Gavaon. i na celu ujedinjene vojske do ao pod zidine grada. Isus Navin je naredio da se pogube svi stanovnici grada. Ali ubrzo je doznao. preprecili su mu put. munjevito su osvojili tvrdavu bez odbrane. Car grada Gaja. sejuci smrt i pusto . stvarali ofanzivno-odbrambeni savez.

.

Isahara. Tek nakon zalaska sunca skinuli su ih i bacili u pecinu u kojoj su se prethodno krili. a on naredi svojim sta-re inama da im u znak pobede stanu nogom na vrat. jo dugo je podsecao potomstvo na veliku izrailjsku pobedu nad savezom pet kraljeva." Sunce i mesec su se zaista zaustavili na nebu i svetlo-st se produ ila. asorskog cara. Po to su Ruvimovom i Gadovom plemenu. kao i planinskih oblasti i dolina. Pora eni mu se baci e pod noge. Malobrojno Danovo pleme dobilo je uski pojas izmedu mora i planina.Isusa Navina o opasnosti. posle bitke. RAT S KRALJEVIMA SEVERNOG HANANA. Tada Isus Navin. pet careva se sakrilo u pecinu kod grada Makide. pet kraljevih zarobljenika su obe eni na drvece. Tada je Isus Navin pristupio podeli Hanana medu pojedina izrailjska plemena. Jude i Ve-nijamina. Pod vodstvom Javina. Hananci su se ra-zbe ali. Izrailjski ratnici do tada nisu znaluda se bore protiv tog stra nog naoru anja. svecanim glasom povika: "Stani sunce nad Gavaonom. Manasije. Zatim se vratio u logor u Galgalu. u opasnom . U krvavim borbama poginuo je trideset i jedan hananski car i mno tvo njihovih po danika. ali je Isus Navin. jer se Josifovo pokolenje podelilo na dve plemenske grupe njegovih sinova Jefrema i Manasije. stvoren je savez kome su pristupili skoro svi vladari dr ava na morskoj obali do gore Karmil. Lahis. i. pripale oblasti u Zajordaniji. Osvojiv i gradove Makidu. Ostali deo osvojene zemlje. i mesece nad dolinom Elonskom. Livnu. i tek kad su pali i neki utvrdeni gradovi srednjeg i ju nog Hanana. koje su se protezale na sever sve do planine Ermon. pretvarajuci ih u prah i pepeo i ubijajuci stanovni tvo. Njenu snagu predstavljala su bojna kola. Zavulona. Boji te je bilo prekriveno le evima ljudi i konja i ostacima zapaljenih bojnih kola. Svojim odabranim jedinicama naredio je da macevima presecaju puti ta konja. Kraljevi severnih hananskih dr avica pasivno su posmatrali pobedonos-ni pohod Izrailjaca. i polovini Manasijinog plemena. KAKO JE ISUS NAVIN UPRAVLJAO HANANOM. zapadno od Venijaminove i Judine zemlje. Bilo ih je ukupno trinaest. Razbijenu vojsku mogao je spasti samo mrak. pala je pod vlast Izrailja. Rasplamsala se ogorcena bitka u kojoj je savez pretrpeo strahovit poraz. ostavljajuci za sobom gomilu le eva. neocekivano se pojavila pred Gavaonom. na osnovu ratnih iskustava. izvedu pred 184 njega. shvatili su kakva se opasnost nadvila nad njihove glave. Njihov zajednicki grob. Visili su tako citav dan. ponavljajuci reci iz Knjige pravednoga. Osim Jerusalima i nekoliko drugih utvrdenih gradova na morskoj obali i u planinama. a u kola da ubacuju upaljene baklje. Isus Navin je na juri zauzimao grad za gradom. posle celonocnog usiljenog mar a. za podelu je ostalo jo devet plemena i druga polovina Manasijinog plemena. Potuceni do nogu. Isus Navin je naredio da se ulaz u pecinu zatrpa velikim kamenjem i da se zarobljenici. Isus Navin se uputio jo dalje na jug i munjevitim mar evima zauzeo celu oblast od Kadisa do Gaze. koji je zatrpan kamenjem. Hebron i Davir. U mete u za vreme povlacenja. prona ao nacin za njihovo uni tenje. naneo im je stra an poraz i u poteri za razbijenim neprijateljem pobio gotovo sve ratnike. Ogromni plen u skupocen-im predmetima i stoci pravedno je podelio Jakovljevim plemenima. Nakon ogorcene borbe. cela zemlja od ju nih granica. Osvajanje Hanana trajalo je sedam godina. Tako je Hanan podeljen na deset okruga. prema severu. Na jugu su se naselili potomci Simeuna. Po ratnom obicaju. pa do Val-Gada u Livanskoj dolini. Saveznicka vojska se okupila pored voda Meroma (na jezeru EI-Huleh). Uz put su stradali jo od jake oluje i grada. Izrailjska vojska je odmah krenula iz Galgala. Neftalima i Asi-ra. da pru i zaslu en odmor svojim iznurenim ratnicima i pripremi se za dalju borbu. Jeglon. zauzela su plemena Jefrema. a Leviti nisu dobijali zemlju. Zatim je ubrzanim mar em krenuo na vode Meroma i neocekivanim napadom iznenadio ulogorene Hanance. tako da su Izrailjci stigli da potpuno razbiju neprijatelja i bez otpora zauzmu njihove gradove.

.

izdr avajuci se gajenjem stoke i desetinom ubiranom od okolnog stanovni tva. Izrailjska plemena su se raspr ila po Hananu. uostalom. Fines napade potomstvo Ruvimovo. u kojima su se pred krvnom osvetom mogli skloniti izvr ioci nehoticnog ubistva. koji su podigli na Jordanu. Na Jefremovoj teritoriji nalazio se grad Silom. u kome boravi Jehova. stare ine zajordanskih Izrailjaca vatreno su poricale da su imale nameru da otkazu poslu nost sve tenicima iz Siloma. koje nam je govorio. Plemena ra trkana po Hananu bespogovorno su priznavala njegovu vlast. U spomen obnovljenog zavela sa Jehovom postavio je pod hrastom veliki kamen i rekao: "Evo. Ruvimovi. podelite plen od neprijatelja svojih s bracom svojom". a hram u Silomu bio je jedino boravi te Jehovino. "sa srebrom i zlatom i mjedu i gvo dem i odelom vrlo mnogim. Gadovi i Manasijini ratnici sagradili su na brdu rtvenik na kome su prinosili rtve Jehovi. u kojima su oni. u trenutku kada se Izrailj jo uvek nije ucvrstio u tek osvojenoj zemlji. U grob su mu polo eni kameni no evi kojima su obrezani Izrailjci kad su pre li granicu Hanana. Gadovo i Manasijino sledecim recima: "Kakav je to greh kojim se ogre iste Bogu Izrailjevu odvrativ i se danas od Gospoda naciniv i oltar da se odmetnete danas od Gospoda?" Bojeci se rata sa svojim sunarodnicima. kamen ovaj neka vam bude svedocanstvo. ubedeni da zastra ena plemena Zajordanije vi e nikada nece poku ati da se izdvoje iz verske zajednice Izrailja. koji jo uvek nisu ratovali sa Izrailjcima. pa su ga prihvatili. bratoubilacki rat mogao je imati pogubne posledice. U elji da to spreci. Dakle. IZRAILJCI SE NASTANJUJU U HANANU. Ali. Njegov veliki autoritet bio je izvor narodnog jedinstva. "S velikim blagom vracate se u atore svoje". Isus Navin je jo dugi niz godina predvodio Jakovljeva pokoljenja. milom ili silom 107 . Zato je odluceno da se prvo po alje poslanstvo na celu sa Finesom. Tako su prisvojili pravo koje pripadalo samo sve tenicima u Silomu. Nakon smrti Mojsija i Isusa Navina." Isus Navin je umro kada mu je bilo sto i deset godina. i pravdale se da je rtvenik. od samog pocetka Mojsijevoj religiji zapretila je izma. rekao im je na rastanku. Ali ubrzo je u Silom stigla veoma uznemi-ravajuca vest: vracajuci se u Zajordaniju. to je moglo da izazove i politicki ras-cep Izrailja. Isus Navin ih je blagoslovio na put i opomenuo da ostanu verni zajednickom hramu u Silomu. jer je cuo sve reci Gospodnje. po Mojsijevom naredenju. sinom prvosve tenika Eleazara. Odredeno je est gradova u Zajordaniji i samom Hananu. Isus Navin je odlucio da ugu i u zacetku ovu pojavu 186 J otpadni tva i sazvao je u Silom vojsku ostalih plemena. nije bilo coveka koji bi im bio ravan. i jo jednom mu procitao Mojsijeve zapovesti i naredio im da se zavetuju da nece slu iti tudim bogovima. sazvao je u Sihemu zbor svog naroda. i neka vam bude svedocanstvo da ne biste slagali Bogu svojemu. Nije video nikoga ko bi mogao da zauzme njegovo mesto i bojao se da ce plemena. vr ili svoju versku misiju. u njegovom sedi tu u Tamnat-Sarahu. da se oru jem obracuna s prestupnicima. Levitima je dodeljeno cetrdeset i osam gradova. Isus Navin je za svoje se-di te izabrao gradic Tamnat-Sarah na gori Jefremovoj. ali poslanici su hteli da izbegnu bratoubilacki rat po svaku cenu. Silom je na taj nacin postao prva prestonica Izrailja.susedstvu Filistejaca. Tamo su preneti sveti ator i kovceg zaveta. Ali Isus Navin se brinuo ta ce biti nakon njegove smrti. Sahranjen je na gori Jefremovoj. Po to su ispunili obecanje dato Mojsiju. ostavljena bez sna nog vodstva. koja je imala da sjedini podvojena plemena u jedan narod. Ruvimovo i Gadovo pleme i polovina plemena Manasijinog za elela su da se vrate u svoje zemlje u Zajordaniji. Stigav i u zemlju Galadsku. bio zami ljen samo kao spomenik zahvalnosti Jehovi za odnete pobede. Odgovor nije bio mnogo ubedljiv. Bili su. te iti nezavisnosti na tetu zajednicke religije i op teg dobra.

Kako sada da se misli na rat kad se ispunilo Jehovino obecanje. kojima su bili okru eni. dok su ih Hananci daleko prevazilazili bogatom civilizacijom i kulturom. U isto vreme. statue od bronze i terakote. Takav je bio ritam ivota u Hananu. rtvenici pod vedrim nebom. predstavljali su stalnu pretnju za osvajace. uvek slavili Jehovu kao svog Boga. na svakom koraku. rasejani po vrletima i dolinama. gajevi i sveto drvece. pevanjem himni i ritualnim plesovima. boravio je daleko. Eglon i mnogi drugi. Plemenska zavist. ivota punog uzbudljivih obreda i bogatog kolorita. U tim slucajevima. sukobi oko granica i lokalne ambicije pokidali su medusobne spone. jedno za drugim. Ali Jehova se razgnevio i odlucio da kazni otpadnike. mogli su se nekako sporazumeti. padaju u Hanansko ropstvo. koji je boravio u Silomu. veselo bi igrali po ulicama gradova i sela. U jesen. dodeljivao im je velike predvodnike. a Izrailjke su se rado udavale za Hanance. cim bi voljeni bog vaskrsao. Amorejci i Jevuseji potpuno su sacuvali snage za odbranu svoje nezavisnosti. Nije trebalo mnogo da prode da bi se osetile posledice te slabosti. Od njih su doznali da Bal i Astarta. Osim toga. cim bi osetili da im je opet dobro. Me oviti brakovi postali su rasprostranjena pojava. Plemenski bog Izrailjaca. u hramu u Silomu. oslabili narodno jedinstvo. kao i za sprecavanje najezde skakavaca. strasnije posledice tog biskog zajednickog ivota. Izrailjska plerrena ju nog . Osvojila su bogate pa njake. da mu preko sve tenika prinesu rtve i da ga slave molitvama. Askalon. koji su im bili bli i po svojim ljudskim manama i vrlinama. toliko neophodno za ocuvanje osvojenih teritorija. podizali velike gradove i. Izrailjci su bili prosti i surovi pustinjski ljudi. Astarta i drugi bogovi bili su vladari Hanana od pamtiveka. Jeveji. upravljaju prirodom i godi njim dobima. Postojale su i druge. Zavadena plemena. ciji otpor nije bio sasvim slomljen. Bog velikih dogadaja. Ucinio je da izrailjska plemena. njive. sretali s mesnim bogovima. po pravilu bi ponovo upadali u sabla njive mre e la nih bogova. dodu e. Povijajuci se pod jarmom neprijatelja. ali milosrdan.$i6ujs/(e legende zauzimajuci dodeljene im zemlje. koji su podignuti po brdima. Izrailjci nisu smatrali za nemoralno da se ene tudinkama. Medu njima nije bilo sloge. Hananci su priredivali alobne povorke. nisu uspela da dovr e osvajanje. Ali nepopravljivi sinovi Izrailja. Narodi Hanana. bio je previ e nepristupacan. Jakovlje-vim potomcima pretila je vecita sudbina varvara osvajaca: nestajanje u razvijenijim narodima koje su pokorili. Izrailjci su. da ih treba moliti za ki u i bogatu etvu. da bi ga opterecivali obicnim stvarima. Na to su 18S Zenon !%psidbvs/(i podsecali kameni stubovi. govorili jezikom veoma bliskim hebrejskom. Utvrdeni gradovi koje Isus Navin nije osvojio. Izrailjci su od Hananaca primili zemljoradnju. ceznula su da to br e u ivaju plodove pobe-de. grada ili su e. l ta se dogodilo: Izrailjci su stvorili mala ostrvca u moru hananskog stanovni tva. Gaza. Jerusalim. mitovi. da zlo bude vece. maslinjake i vinograde. umorna od dugogodi njeg potucanja i borbe. Jehova je bio strog. gre nici su se duboko kajali i vapili za milost. na kojima su se dimile rtve i mirisne trave. Ali Izrailjci su se svakodnevno. prepu tena iskljucivo vlastitim snagama. pune placa i jauka. Tri puta godi nje vernici su odlazili tamo na hodoca ce. a s dolaskom proleca. izrailjska plemena. ali to je bio Bog surov i neumoljiv. uspostaviti miroljubive odnose i tako dobiti mogucnost da se na osvojenim teritorijama okuce. i druga lokalna bo anstva. koji su preuzimali visoku du nost sudi-ja i oslobadali iz ropstva svoje sunarodnike. koji je hitao u pomoc izabranom narodu samo u trenucima opasnosti. kada je boga etve Bala otimao i odvlacio u podzemlje bog smrti Mot. Hananci. Sa hananskim narodima. Bal. Njihovi snovi o mirnom i bogatom ivotu stocara i zemljoradnika konacno su se ostvarili. previ e stra an i uzvi en. pe-sme i price. cekali su na priliku da povrate izgubljene zemlje.

.

U nagradu za junacki podvig. ali tada je vec bilo prekasno. U Hananu niko nije u ivao takav ugled kao ona. dodade. Iskoristiv i mete izazvan carevom smrcu. "Imam. Jefremovo. misleci da kralj apatom razgovara sa tajanstvenim do ljakom. Dvorska stra a ga je pretresla tra eci skriveno oru je. Sluge su strpljivo cekale u predvorju. oslobodio ih je Gotonilo. davala mudre savete. smeliji su poceli da prislu kuju pred vratima. najzad. i od tada je osamdeset godina upravljao zemljom Jefremovom. okrvavljeno telo srucilo na kameni pod. Osecala je da je za to pozvana. ne pomi ljajuci da je 'Carstvo Aram nalazilo se u Siriji. Izrailjci su upali u zemlju Moavsku i poput oluje se srucili na svoje ugnjetace. DEVORA . koji je nakon toga cetrdeset godina vr io du nost sudije u miru i blagostanju. zamolio ga za razgovor u cetiri oka. Poneta patriotskim zanosom.IZRAILJSKA JOVANKA ORLEANKA. i osam godina stenjali su pod njegovim jarmom. nisu digli uzbunu. junak iz Venijaminovog plemena. Venijaminovo. Isaharovo. Tada je Aod. pretvarajuci se da hoce da mu saop ti tajnu. U to vreme veliko po tovanje u ivala je Devora. osvojio je svu njihovu zemlju i osamnaest godina ubirao te ki danak. "Rec Bo iju imam da ti ka em". pesnikinja i verna slu benica Jehovina. Verovatno su redaktori Biblije pogre ili. okru en dvoranima i odaliskama. u savezu sa Amoncima i Amalicanima. Asorski car Javin i njegov vojskovoda Sisara. odlucio da ucini kraj tlacenju. ali mu nije opipala desno bedro. Svi su verovali da kroz usta prorocice govori Jehova. pobiv i deset hiljada moavskih ratnika. vec su izgubili nadu da ce im jednog dana svanuti sloboda. te su njeni saveti i nalozi prihvatani kao presude. A kada se debelo. Opasav i mac o desno bedro ispod pla ta. dr ali su na brdima lanac tvrdava koje su dominirale dolinama i pute-vima. iz Judinog plemena. predskazivala buducnost i re avala sporove izmedu plemena. oti ao je kod cara Eglona s darovima. Sedela je obicno pod palmom kraj puta i a izmedu Vetilja i Rame. Carstvo Edom naslanjalo se na istocnu granicu ju nog Hanana. jednoga dana je odlucila da povede narod u borbu za slobodu. Tamo je primala poslanike iz celog Izra-ilja. a despot nije stigao cak ni da vikne. narod je izabrao Aoda za sudiju. Po to se tobo nji razgovor zabrinjavajuce odu io. Na izrailjskog do ljaka pogleda s visine. da ih iscrpe gladovanjem i. Debeli despot sedeo je zavaljen na tronu. povratiti hrabrost prestra enim srcima njene brace i . Nakon to su razvalili vrata.* Gora sudbina je sna la Venijamite. dok. rece. o kome se mac i bode obicno ne nose. Aod je nicice pao pred njega i. nadahnut duhom bo jim. Bez oru ja i vere u svoje snage. dali su se u poteru za odbeglim ubicom. care. neku tajnu da ti ka em". koji su se motali medu Venijaminovim potomcima. Posle te kih borbi. porodica i pojedinaca. dao je znak za ustanak. Aod je bio levoruk. Iznenada je potegao mac i munjevitom brzinom ga proburazio.Hanana pokorio je aramski car Husan Risata-jim. Svoje kljucne polo aje koristili su da izrailjskim naselje-nicima preseku veze. pi uci RM (Aram) umesto DM (Edom). Aod je uspeo da se vrati svojim sunarodnicima i popev i se na goru Jefremovu. Moavski car Eglon. Aod je brzo zatvorio vrata iznutra i umakao na stra nji ulaz. Ali odmah je stekao uverenje da je pred njim jedan od mnogih njegovih uhoda. Klimnuv i glavom otpremio je dvorane i radoznalo naculjio u i. Te ka je bila sudbina tih sinova Izrailja koji su se naselili ju no od doline Jezrael. kao da je eleo da mu saop ti neku va nu vest. <Bi6fijs$e fegeruk -----------------naoru an. Aod mu je pri ao bli e. Car ga je podozrivo prostrelio svojim krmeljivim ocima i na trenutak se zamislio. Nefta-limovo i polovina Manasijinog plemena morali su poni avajuce da kuluce i placaju harac. podjarme. prorocica. uznemireni mrtvom ti inom. predav i darove. te su neki izrazili sumnju da je car Husan Risatajim mogao da dode u Hanan iz tolike daljine. da ce njen glas. Dvadeset godina im je tako pro lo u poni enju i ropstvu. U krvavoj bici zadado e im te ak poraz. konacno. Zavulonovo.

.

pasla su na livadama i poljima. ba kada je zapocinjala etva. ici cu. povrce i vinograde. u dolini Jezrael pojavila se hananska vojska kojom je komandovao Sisara. komandant nije mogao da prode neka njeno: Hananski vojskovoda Sisar^ nece pasti od njegove. Tek to je zaspao. U tom periodu sudila im je prorocica Devora. koja je tekla kroz dolinu. cudna stvorenja. Sisara je iskocio iz kola i uspeo da pobegne s bojnog polja u Kedes. Od toga vremena izrailjska plemena ivela su u miru cetrdeset godina. Zato ih je ponovo stigla kazna. covek poznat po svojoj hrabrosti i iskustvu u oru anim okr ajima sa Hanancima. Opisala je kako je Sisarin les le ao u pra ini pred njenim nogama. necu ici". Amalicani i druga nomadska plemena sa istoka pocela su da prelaze Jordan i poput gomile skakavaca napadali polja izrailjskih ratara. velika vojska cara Javina vi e nije postojala. vezen. U Kedesu. Pustinjski razbojnici otimali su sve to im je dopadalo ruku: hranu. Devora je bila iznenadena postavljenim uslovom. borba sa ugnjetacem dobila bi religijski karakter i tako postala sveti rat. Barak je odlucno rekao: "Ako ce ti ici sa mnom. koje su prilikom napada kosile neprijateljsku pe adiju. stare ine prijateljskog kenitskog klana. mogla to da ucini. Nedugo zatim stigao je Varak i video da je zakasnio. slavljena prorocica. Na boji tu. Ali Varak nije verovao u pobedu. izazivajuci ogromnu pometnju u Hananskim redovima. Pojavljivali su se redovno svake godine. i. nije ve-rovao da izrailjski narod. okupilo se deset hiljada ratnika. a i sama odgovara e sebi: Nijesu li na li? Ne dijele li plijen? Po jednu djevojku. Devora je u nadahnutoj pesmi oglasila trijumf Izraela nad Hanancima. Varak je poveo svoju vojsku u napad. Zbog dugotrajne ki e izlila se reka Kison. mo e da pobedi neprijatelja. zaglibila su se u raskva. Prisustvo "majke Izrailja". kako su zvali Devoru. iveo je Varak. Izra-iljci su se besno bacili na neprijatelja i ubrzo mu naneli stra hovit poraz. Iskoristiv i pometnju. gazeci p enicu. vec od ruke nejake ene. Istovremeno. a konji su se prevrtali u blato. ena mu je prislonila na slepoocnicu o tri kolac i udarcem malja probila glavu. Madijanci. Plijen aren Sisari. na njega su krenula hananska bojna kola.skloniti ih na oslobodilacki korak. u bekstvu. l pored toga. pozvala ga je u ator i pokrila plastom. nakon toga. Kada se na ao u dolini. Od maca je pao i najveci tlacitelj Izrailjaca. slabo naoru anih. Po to su povratili slobodu. Medutim. sinovi Izrailjevi brzo su zaboravili na Jehovina dobrocinstva i opet poceli da slave kult hananskih bogova. ako li nece ici sa mnom. . Ispred nje je i lo devet stotina bojnih kola. dok je njegova majka bri no ocekivala povratak sina: "S prozora gleda e majka Sisarina. aren. Gvo dem oklopljene dvokolice bile su narocito stra ne zbog o trih kosa po stranama. Devorino predskazanje se ispunilo: nije on usmrtio Sisaru. Ali zbog ociglednog nedostatka vere. Po to je dobro razmislio. Devora ga je pozvala i izabrala za svoga vojskovodu. vezen s obje strane. po dvije djevojke na svakoga. Eve-rova ena. i pretvorila bojno polje u mocvaru. ukoliko bi ga poveo neko ko bi u njima probudio borbenost i veru u Jehovinu za titu. Nije zaboravila ni junacko Jailjino delo. Samo je Devora. Pod njenim vodstvom. koja su se prvi put pojavila u Hananu. i kroz re etku vika e: to se tako dugo ne vracaju kola njegova? to se tako polako micu tockovi kola njegovijeh? Najmudrije izmedu dvorkinja njezinijeh odgovarahu joj. Ali Izrailjcima se osmehnu-la sreca. Njihove kamile. Nakon pobede. Osim. KAKO JE SKROMNI RATAR POSTAO OSLOBODILAC IZRAILJA. oko vrata onima koji zaplije-ni e". Na poziv prorocice nisu se sva plemena odazvala. pali su gotovo svi hananski ratnici. asorski car Javin. ali ga je prihvatila. okru ena ljubavlju zahvalnog naroda. izjeden sumnjom i strahom. vec Everova ena. Izrailjska vojska se postrojila na padini gore Tavor. u zemlji Neftalimovog plemena. stoku i magarce. izazvalo je neopisivo odu evljenje. ali na sve spremnih. Jailja. Ali nije ga zatekao u kuci. po to je iznuren bitkom hteo da se okrepi snom.enoj zemlji. gde je hteo da se skloni kod Evera. plijen aren.

.

Svakom od svojih junaka dao je ovcji rog i baklju skrivenu u glinenom loncu. Ujutru su stanovnici Ofre videli razru eni Balov rtvenik. Asirovog. gromoglasno su tra ili da Joas kazni Ge-deona smrcu. Vojnici su uglavnom odlagali oru je i klececi zahvatali vodu obema rukama. i dodirom tapa ucinio je da oganj proguta i hleb i meso. Kako da od tih sposobnih ljudi izabere najsposobnije? Ideju kako da izvr i konacni izbor dao mu je sam Jehova. slabo pokretljiva vojska. Na njegov poziv smesta su se odazvali svi naoru ani ljudi iz Avijezerovog roda. ali on je tra io neki znak od Jehove. Tako se povuklo cak dvadeset i dve hiljade Izrailjaca. a ja sam najmanji u domu oca svojega". neka sam raspravi s njim to mu je raskopao oltar". a svuda je bilo mnogo kamila. pa je Gedeon u Izrailju stekao veliki ugled. On je podigao rtvenik Balu. Iz godine u godinu pusto ena. uvek oprezni i spremni na iznenadni napad neprijatelja. Bili su to prekaljeni borci. Kod izvora Aroda okupilo se trideset i dve hiljade izrailjskih vojnika. ene i deca. Nemarno su postavljali stra e. vojskovoda ih je pa ljivo posma-trao sa obli njeg uzvi enja. Ni njegov sin Gedeon nije imao poverenja u Bala. pa su se razi li svojim kucama. Kada je pala noc. Andeo ga je uveravao da ce pobediti Madijance. Andeo mu je rekao da odnese rtvu na stenu. Ispod hrasta prineo je na rtvu peceno jare i beskvasni hleb. Svima onima koji nisu eleli da se bore. To je delovalo ubedljivo na me tane Ofre. Bale". Od tada je ru itelj tudinskog idola dobio aljivi nadimak Jeroval. poginuce jutros. Sa dva vola razru io je Balov rtvenik i rj sekao sveti gaj. Nomadi su se ulogorili u dolini Jezrael. Odjednom mu se javio andeo sa ve cu da mu je Jehova pove-rio zadatak da oslobodi svoj narod. ali odlucio je da samo s njima krene na neprijatelje. cim su razbojnici zaspali. odakle se kao na dlanu videla cela dolina. na pseci nacin hla-ptala jezikom vodu pravo iz reke. Gedeon je konacno poverovao u svoju misiju. a ostatak po alje u pozadinu. Odlucio je da ih iznenada napadne s malom jedinicom na sve spremnih junacina. medu slugama je izabrao deset pouzdanih ljudi i kradom se uputio na ocevo imanje. Posle izvesnog vremena ispostavilo da hananski bog nema nameru da se osveti za poni enje. zemlja se na kraju pretvorila u ledinu. naredio im je da se prikradu logoru sa tri strane. dao je znak za napad. ne ispu tajuci oru je. kao i Manasijinog. odgovorio mu je Gedeon. i veoma rasr-deni na bogohuljitelja. a u logoru je vladao veliki nered. sacinjena od gomile prikupljenog naroda. cim cu izbaviti Izrailja? Eto. Izmedu atora vrzmali su se mu karci. Joas. da se snabde hranom i to br e pobegne u brda pred Madijancima. Zatim je podigao oltar Jehovi i jednog od volova prineo mu na rtvu paljenicu.Bespomocni ratari be ali su u brda i krili se po jamama i pecinama. Izrailjci porazbija e lonce i otkri e upaljene baklje. ali mu je izrailjska vojska jo uvek izgledala brojna. magaraca i opljackane stoke. Gedeon je znao kako treba da se bori sa neregularnim hordama pustinj193 skih razbojnika. mogla je da mu osujeti planove. Brojna. rod je moj najsiroma niji u plemenu Manasijinu. to znaci "Sam se spasi. Videv i cudo. iveo je izrailjski ratar Joas. Jednog dana. u najvecoj urbi mlatio je na gumnu p enicu. rece im razborito: "Vi li hocete da branite Vala? Vi li hocete da ga izbavite? Ko ga brani. promocuran covek. dok su stanovnici Ofre spavali najdubljim snom. Neljudska buka trgla je nomade iz najdubljeg . Nocu. ali nije bio njegov previ e vatreni poklonik. Kad su vojnici pred vece oti li na recicu da utole ed. Gedeon je poveo svoj izabrani odred na goru Gelvuju. pa su smatrali da nema potrebe za oprezno cu. Izbrojao ih je svega trista. Ako je bog. koji ga je okru ivao. Sedam godina su neka njeno pusto ili zemlju. i poce e iz sve snage duvati u rogove i izvikivati stra ne borbene poklice. U Ofri. Samo acica vojnika legala je na stomak i. ali je ogorcen nesrecama Izrailja izgubio veru i u Jehovu. Ali. zavladala je glad i harale te ke bolesti. "O Gospode. Podeliv i ih u tri grupe. dozvolio je da se vrate kuci. ostalo je samo deset hiljada hrabrih ljudi. Tek nakon sedam godina neprestane nesrece i propasti Jehova se smilovao na svoj narod. gradicu koji je pripadao predjordansko m ogranku Manasijinog plemena. Zavulonovog i Neftalimovog plemena. U ponoc.

.

bio nasledni monarh. Tako se nakupilo hiljadu i sedam stotina sikala zlata (oko 27 kg). Voleli su da se razmecu svojim bogatstvom noseci skupocene haljine i kiteci se gomilom zlatnog nakita. koji se takode pobunio. tajno je poslao glasnika Avimelehu. Evedov sin. koji su pomogli Avimelehu da osvoji vlast. Gedeon je pre ao preko Jordana. Sve do jednog je pobio. Plen otet od neprijatelja bio je ogroman. Istocna plemena. a zatim i ao zemljom i bunio narod protiv uzurpatora. ili da vam je gospodar jedan covek? l opominjite se da sam ja kost va a i telo va e". Izrailjska plemena ponudila su svom oslobodiocu carsku krunu. Dogodilo se to prvi put u istoriji Izrailja. Stanovnici su se sklonili u visoku kulu. jedna ena ga pogodi kamenom u glavu. odneo pobedu i pobio svu bracu osim Jotama. Hiljadu ustanika skolonilo se u visoku kulu. koji su upravljali zajedno. naredio je da se zapali. Nakon njegove smrti. odakle je izdavao naredenja plemenima koja je izbavio iz ropstva. Upravitelj grada Sihema. Po to uzurpator nije mogao da je osvoji. Gedeon je bio svestan da medu njegovim zemljacima ima mnogo protivnika monarhije. po to se nije rodio u haremu. U skladu sa obicajem isto-lih despota. U trenutku kada se kralj pribli io kapiji. odbili su da gladnim izrailjskim ratnicima daju hranu. vec je bio sin ene koja je ivela u Sihe-mu. nisu se bavila samo pljackom. Gedeon je odlucio da ih primerno kazni. opusto io njihovu zemlju i ubio cetiri pustinjska cara. Rodaci su mu dali iz riznice Val-Veritovog hrama sedamdeset sikala srebra za vrbovanje najamnika. a narocito Madijanci. Oni su bili i sjajni trgovci i bavili se razmenom robe izmedu azijskih zemalja i Egipta. Avimeleh je oti ao kod majke i nagovorio svoje rodake po majci da mu pomognu da dode do vlasti: " ta vam je bolje. U Sehemu se narod podi< Bi6(ijsl<e (egetufe gao na oru ani ustanak protiv gradskih velika a. koji je uspeo da umakne ki f prijatelja. Gedeon je. Naredio je da se njihove gradske stare ine. moleci ga da po alje pomoc. Car je uni tio ustanike.sna. vlast su preuzeli njegovi sinovi. Cak su se i njihove kamile epurile sa zlatnim lancima oko vrata i sa ormom nabijenom zlatnim pucetima. Ustanak je predvodio Gal. Avimeleh je zatim krenuo na grad Teves. pobio sve me tane i grad pretvorio u prah i pepeo. naneo napadacima strahovit poraz. i ratnici su redom prilazili i na njega bacali osvojene ukrase. lako je formalno odbio krunu. Ispred atora je razastrt pla t. pa je odbio ponudenu pocast. Za vreme potere. Pusto ili su i okolna polja i vinograde. da ne . u stvari. Ali cim su zavladali mir i blagostanje. Za prestonicu je izabrao rodni grad Ofru. da su vam gospodari sedamdeset ljudi. Zatra io je samo da mu od ratnog plena budu predate sve zlatne grivne. Uvereni da ih je opkolila velika neprijateljska vojska. a po brdima su postavljali zasede caru i njegovim ljudima. gde su se branili do posled-njeg. Vladao je tacno cetrdeset godina. Pobunjenici su ovladali gradom i u Balovom hramu priredili orgije sa razuzdanom igrom oko rtvenika. Poteri su se uz put pridru ili ratnici drugih izrailjskih plemena. kasapeci razbojnike. dogodio se veoma neprijatan slucaj kukavicluka i nedostatka plemenske solidarnosti. Svetili te u Ofri postatje versko sredi te njegove dr ave. odstupio je od Jehove i naredio da se od dobijenog zlata izlije Balov lik. Zevul. Na njihovom celu krenuo je na Ofru. pla eci se osvete beduina. Nije oprostio ni ostalim me tanima. Avimeleh se pokazao kao krvav despot i njegova vladavina postala je vremenom nepodno ljiva. Te ko ranjen. pozvao je svog tito-no u i izdi uci mu rekao: "Izvadi mac svoj i ubij me. Ali u svoj krug nisu primili Avimeleha. dr ao je harem sa sedamdeset ena i sa njima imao sedamdeset sinova. a zatim ih je prepustio d elatovom macu. a prestupnicke gradove sravnio sa zemljom. svi sinovi Jerovalovi. Zajordanski gradovi Sokot i Fanuil. dado e se u panicno bekstvo preko Jordana. da njihove ru evine za sva vremena budu upozorenje onim Izraliljcima koji nameravaju da pocine slicnu izdaju. odan caru. kao obicne lopu e. uveravao ih je. i ibaju trnovitim Zerwn 9(psidbvs%i prucem.

.

Uslov je bio prihvacen. Na svakom koraku izlagani su preziru i nipoda tavanju. selili su se Jeftaja. Nije bilo drugog izlaza. trebalo se odluciti na oru ani sukob. Uputio im je poslanike sa zahtevom da vi e ne uznemiravaju Izrailjce. Jeftaj je na vreme pobeg ao i na ao utoci te u zemlji Tov. Zato se jo uvek nije ose-cao dovoljno sna nim da zarati i. nepobedivi voda na sve spremnih ubica. nakon tri godine burne vladavine. Kad se vratila. pru ala se pokrajina Galad. vec su se prebacivala preko Jordana i pusto ila Judinu. Cepajuci odecu na sebi. Vrebali su i priliku da ga ubiju. Venijaminovu i Jefremovu zemlju. Jeftaj je molio Jehovu za pomoc i svecano obecao da ce prineti na rtvu paljenicu coveka iz svoje kuce. bila je njegova najdra a kci jedinica. od Arnona do Javoka i do Jordana. izmedu reka Arnona i Javoka. Tada je u Galadu postao cudan obicaj: svake godine izrailjske devojke u alosnoj povorci i le su u planine da cetiri dana oplakuju tu nu sudbinu Jeftajeve kceri. kceri moja! Vele li me obori! Ti si od onijeh to me cvijele. Kad se pribli avao kuci. samo da im pritekne u pomoc. Osamnaest godina Galad je morao trpeti poni enje i poraze. istrcala mu je u susret. da oplace svoju sudbinu. koja se bavila razbojni tvom i iznudivanjem haraca od okolnog stanovni tva.NESRECNI JUNAK GALADA. Tako je. Tada je Jeftaj zatra io da ga izaberu za do ivotnog plemenskog vodu i sudiju. JEFTAJ . Jednom je tamo umro Izrailjac. A Jefremovom plemenu nije zaboravljena sramna pasivnost. igrajuci i udarajuci u tamburinu. da u buducnosti ne bi mogao polagati pravo na udeo u ocevom nasledstvu. Rat se zavr io potpunim porazom Amonaca. Posle nekog vremena postao je voda razbojnika i irio strah i trepet drsko cu svojih pljacka kih pohoda. ali Jeftaj nije zaboravio nekada nje nepravde i ogorceno im odbrusi: "Ne mrzite li vi na me. ostaviv i za sobom udovicu i sirocad. odlucio je da pregovara sa Amoncima. jer je bio sin bludnice. sada dakle vrati mi je s mirom". Samo je on. Devojka je znala da je zakletva data Jehovi neopoziva. Jeftaj se trijumfalno vratio u Mispu. i ne isteraste li me iz doma oca mojega? to ste dakle do li k meni sada kad ste u nevolji?" Poslanici su skru eno izjavili da ce prihvatiti sve njegove uslove. Tako se i dogodilo. Kroz suze je samo zamolila da joj otac dozvoli da sa vr njakinjama ode na dva meseca u planine. uz potresnu kuknjavu citavog naroda devojka je dala ivot Jehovi. ali nije dobio nikakav odgovor. i ne mogu poreci".reknu za me: ena ga je ubila". Tako se prikljucio bandi beduina. da bi dobio na vremenu. nedaleko od izvora Jordana. Ponosni Jefremovi potomci tvrdili su u svoju odbranu da ih Jeftaj uop te nije obavestio o predstojecem ratu sa Amoncima. a ne njihove majke. prva osoba koja ga je pozdravila. A za to vreme nastala su te ka vremena za Izrailjce u Galadu. gde je pristupio formiranju ustanickih jedinica. Ali njihov car na to odgovori: " to je uzeo Izrailj moju zemlju kad dode iz Misira. U planinskim predelima Zajordanije. Kada su mu sinovi odrasli. okoncao svoj ivot Avimeleh. mogao 196 da se suprotstavi napadacima i oslobodi zemljake ispod te kog jarma. Galadani mu posla e poslanstvo sa pozivom za pomoc. jadikovao je kroz suze i jauke: "Ah. Gedeonov sin. Nekada prognana plemena Amona-ca pocela su da di u glavu i vracaju izgubljene zemlje. dvadeset gradova. koji mu prvi izade u susret. Odmah je oti ao u rodni grad Mispu. proterali su iz kuce brata po ocu. a kada je to prevr ilo svaku meru. Izrailjski stanovnici. Radosna zbog ocevog povratka. Krv ezdeset i osam sinova Gedeonovih bila je osvecena. Uzne-miravala su napadima ne samo Galad. pa njaci i vinogradi postali su plen Galadana. koji su je oru jem zauzeli jo u vreme Isusa Navina. jer sam otvorio usta svoja ka Gospodu. Jeftaj je ispunio zakletvu. Pozvao je u borbu i Jefremovo pleme. uglavnom su iveli od gajenja ovaca i koza. Jeftaja obuze stra an ocaj. Razgnevljeni to niko nije hteo da poveruje 1 Q"7 tegetufe .

hteo da se eni. Ubrzo su zadobili prevagu nad susedima. Stari Izrailjci hvatali su se za glavu od zgra avanja: sin im je. U bratoubilackom ratu poginulo je cetrdeset i dve hiljade potomaka Jefremovih. kao da se ni ta nije dogodilo. u borbama prekaljeni ratnici. bio je sklon raznim glupim alama i u tom pogledu nije mu nedostajalo novih ideja. Izrailj je cetrdeset godina morao da podnosi njihov jaram. Uvek gladan divljenja svetine. Osim toga. a kad bi izustio sibolet. Ali raspu teni jedinac nije hteo da popusti i samo je ponavljao kratko i jasno: "Njom me o eni. i od ljutoga izide slatko". padao bi od maca ili koplja. Na jednoj od gozbi Samson se zabavljao sa tridesetoricom Filistejaca odgonetanjem zagonetki. Iz istih stopa vratio se kuci i molio roditelje da odu da je prose. Ali Galadani su znali da oni u kaju i da ne mogu izgovoriti slovo " ". S mora su do li Filistejci i zauzeli primorsku ravnicu u ju nom Hananu. te ko su uzdahnuli i pokorili se prohtevu sincica. Akaron. Tu razbaru enu momcinu priroda nije obdarila samo mi icama. kcerkom neobrezanog Fili-stejca. preprecio mu je put mladi lav. Jednog dana su pre li Jordan i upali u Ga-ladu. U jednom trenutku. Dok se on valjao pd smeha. Ali radosna vest bila je vezana za jedan uslov: buduci potomak morao je da bude nazirej bo ji. a uz to naoru ani gvozdenim oru jem. zadavao mnogo glavobolje. Kad se vracao kuci. ne govoreci gde ga je na ao. ali nije se isticao pobo no cu. pala je opklada u trideset ko ulja i trideset odela da nece uspeti da odgonetnu njegovu zagonetku: "Od onoga koji jede izide jelo. KAKO JE SAMSON HTEO DA SE ENI. To su.u njihova uveravanja. na teritoriju Jude i Dana. Pet njihovih careva vladalo je u gradovima Azot. tada jo uvek malo poznatom u Hananu. vec mu nije uskratila ni spretnost. nikome ne spominjuci ovaj dogadaj. ali nikako nisu mogli da odgonetnu ta je Samson imao na umu. Jeftaj od Galada iveo je jo est godina posle pobede i bio sudija. Taj plahoviti i napra iti obe enjak imao je jo jednu slabost: veoma lako se zaljubljivao. kao roditelji. Na njihov zahtev svaki je morao da izgovori rec ibolet (klas). Atleta ga je rastrgao na komade i. Jednog dana. kad je bezbri no i ao stazom kroz vinograde. Samson je vo-leo da skita po zemlji i tako je jednog dana stigao u grad Ta-mnat. Roditelji. Ali Jeftaj je video dalje od njih. Tamo se ludo zaljubio u stasitu Filistejku i odmah. po imenu Manoje. cija je ena bila nerotkinja. kao krotko jagnje ce mogla ga je voditi na kanapu. Ali pretrpeli su te ak poraz i u rasulu su se vratili kuci. polo io je nazirejski zavet. Prema obecanju roditelja. Gaza i Gat. Kad bi se zatreskao u neku vragolanku. Na vreme je zaposeo sve brodove na Jordanu da bi specio prolaz pora enih Jefremovih potomaka. a sad jo hoce i da se eni tudinkom. jer mi je ona omiljela". svadbene svecanosti trajale su sedam dana. na alost. Samson je postao verenik i od tada je cesto i ao u ta-zbinu. Samson je voleo da se razmece svojom snagom. Ali te ko onome ko bi povredio njegovo samoljublje: tada bi mu krv jurnula u glavu i postajao bi previ e opa198 san za okolinu. Bili su to okrutni. iveo je u to vreme covek iz plemena Banovoga. odnosno morao je da se zavetuje da nece piti vino i eci kosu. Samson je sace meda odneo roditeljima. brzo je rastao i po snazi nije mu bilo ravnog. Filistejci naglo promeni e raspolo enje. ionako. na svoje cudenje video je da se u celjusti ubijenog lava ugnezdio roj pcela i nakupilo se vec podosta meda. oti ao u Tamnat. SAMSON. alosnim supru nicima jednog dana javio se andeo i rekao da ce im se roditi toliko eljeni sin. Decak. Posle nekog vremena postalo im je tesno na obali i poceli su da prodiru u dubinu kopna. U gradicu Saraji. Najzad je do la i eljni ocekivana svadba. kome su dali ime Samson. Askalon. Prema filistejskom obicaju. Pojavili su se na reci pojedinacno govoreci da su sinovi drugih izrailjskih plemena. ricuci. Tri dana su lupali glavu nad cudnom zagonetkom. naravno. . uglavnom bile grube i bezobzirne ale. rtvama njegovih obe enjackih nesta luka uop te nije bilo do toga. odlucili su da se sa Jeftajem i Galadanima rasprave oru jem. Sahranjen je uz velike pocasti u rodnom Galadu. Samo se uzdr avao od vina i nije sekao kosu.

i ti me ne ljubi . tamo ga je cekala neocekivana uvreda. Ponev i jare za gozbu pomirenja. gde je silnik svio gne-zdo u jednoj od tamo njih pecina. Vojskovoda je zapoceo pregovore s njim i gnevno ga prekorio: "Ne zna li da Filisteji vladaju nad nama? Za to si nam dakle to ucinio? . Roditeljima nije ba preticalo. Sutradan Filistejci se pojavi e za gozbenim stolom i s pobedonosnim osme-hom saop ti e da se u zagonetki radi o ubijenom lavu sa sacima meda u celjusti. U rano jutro oti ao je u Aska-lon. Samson je odmah saznao za to i zakleo se da ce im se stra no osvetiti. Ubrzo su zavladali glad i beda. 200 vinograde i maslinjake. preprecio put tast i saop tio da je kcer udao za drugog. i odmah zatim dodao: "Zakunite mi se da necete vi ulo iti na me".ne htela. Najgore je bilo to to je trebalo naci nacina da se opklada plati.U krajnjem ocajanju oti li su njegovoj eni i bez okoli enja rekli: "Nagovori mu a svojega da nam ka e zagonetku. odgovorio je sa usiljenim mirom: "Da nijeste orali na mojoj junici. Po to je dobio obecanje da . Ne mogav i da izdr i. Pla ljivi Judejci su sa sluganjskom predano cu poslali tri hiljade ratnika u planinu Itam. a strah je paralizovao gradski ivot. poku avao sve da obrne na alu i skrene razgovor na drugu stranu. ne biste pogodili moje zagonetke". Samson je odmah shvatio da su napravili od njega budalu. Sav imetak filistejskih ratara pretvorio se u pepeo. Samson je 199 'Bi6(ijs/(g legende ----. namrgodio se i zloslutno procedio: "Ja necu biti kriv Filistejima kad im ucinim zlo". i da je poni en kao neki utokljunac. Dugo je mucio Filistejce hajduckim ratom."Kako su oni meni ucinili tako ja ucinih njima". i ponudio mu ruku mlade kceri. uveren da ju je Samson zauvek napustio. Nicao je kao iz zemlje.---------------------------------------------------------------------vrdao i tra io izgovore. Trideset ko ulja i trideset odela nije bila mala stvar. uputio se pravo u eninu odaju. Nije hteo ni da cuje za mladu devojku. ili cemo spaliti ognjem tebe i dom oca tvojega. u stvari. Samson nije smeo da se vrati kuci i samo je kao vuk kru io oko Tamnata. Jeste li nas zato pozvali da nam uzmete imanje?" ta je nesrecnica mogla da ucini? Zastra ena bezobzirnom pretnjom. okacio o rep upaljene baklje i poterao u pravcu grada. pod pretnjom da ce je opusto iti. ubijao prolaznike i izazivao takav strah da se niko nije usudivao da promoli nos izvan zidina. Dok su mu se te misli vrzmale po glavi. zatra ila da im se krivac preda. Zaslepljeni ocajanjem. odbrusio im je mrgodno Samson. nije prevarila iz zle namere. mazila se i umiljavala sve dok nije omek ao i odao joj tajnu. kakvog li u asa. vec da je to ucinila pod prinudom i zbog ljubavi prema roditeljima. dobru volju. ali ena je plakala. Obratila se tako mu u i roneci gorke suze alila se: "Ti mrzi na me. jo lep e od starije. Razmi ljajuci kako da se izvuce iz neprilike. me tani Tamnata ubili su biv u enu i tasta potpaljivaca. Kako sa takvom sramotom da izade pred ljude? Treba je sprati po svaku cenu. vec je samo razumeo da kao poki-sao stoji pred pragom eljene supruge. vratio se roditeljima i ne pogledav i verolomnu enu. ubio trideset Filistejaca i svakom uzeo po ko ulju i odelo. Uhvatio je u zamke trista lisica. Ta vest je sna no pogodila junaka. ali mu je tu. morala je da odigra komediju da bi spasila imanje svojih roditelja. htela . Savladujuci bes. da bi dozlogrdio omrznutom gradu. Zbog jednog kavgad ije ponosni grad se na ao u takvom polo aju kao da ga je citava vojska opkolila. te nije mogao da ih moli za pomoc. Konacno mu je na pamet pala originalna i neobicna ideja. Prepla ene ivotinje jurile su kao pomahnitale. Pokazao je. zagonetnuo si zagonetku sinovima naroda mojega. Ali. Kako da je kazni za bespomocnost i nedu nu izdaju. a nece meni da je ka e ". ipak. Plativ i tako podmuklim ucesnicima gozbe dug. Vojska je upala u Ju-dinu zemlju i. bez odlaganja pohita u Tamnat. potpaljujuci uz put itna polja. Filistejci su konacno odlucili da ucine kraj tom hiru. Posle nekog vremena gnev mu se sti ao i poceo je da cezne za svojom vrago-lankom. svetiti se nasiljem i lukavstvom vinovnicima svoje nesrece i poni enja. Razne eno je pomi ljao da ga ona. najzad je do ao na jednostavnu misao. l tako je zapoceo licni rat atlete protiv Filistejaca. vezao ih kanapom.

.

odlazio je cesto u Gazu. odlucio je da se zabavi na njen 202 racun i poigra s njom kao macka s mi em. zatim. Do li su joj filistejski kne evi i rekli: "Prevari ga i isku aj gde mu stoji velika snaga i kako bismo mu dosadili da ga sve emo i svladamo. zgrabio magarecu celjust. Ali Samson je nekako predosetio zasedu i vec oko ponoci iskrao se iz bludnicine kuce. Ali tamo nije ostao dugo. Vrativ i se u odaju. a mi cemo ti dati svaki po tisucu "i sto srebrnika". Tako je Samson iskoristio mete da usmrti to vi e neprijatelja i pobio je hiljadu Filistejaca. Pretvarajuci se da polako popu ta pred njenim molbama i ljubavnim zakletvama. koji ga nisu ocekivali tako rano. dok je Filistejce u ocima susednih naroda ponovo izvrgao ruglu. Tokom tih skitanja. Cekala je samo na prvi ne an trenutak da s najnevinijim izrazom lica upita ljubavnika o tajni njegove snage. potrga* je konopce kao konce. Bio je neobicno zadovoljan sobom. Kada je do lo vece. koji sve-doci ne samo o njegovoj neobicnoj snazi. vec i o nesvakida njoj spretnosti. i bio strah i trepet za Filistejce. rekao da ga treba svezati nikad ne upotreblje-nim konopcima. a te ka gradska vrata izvalio i na plecima odneo na vrh planine prema Hebronu. Jedanput je. Izdajnica je nocu budno vrebala da Samson zaspi da izvr i svoj plan. Vest da Samson namerava da prenoci u Gazi brzo se pronela medu Filistejcima. Trljali su ruke od zadovoljstva. na primer. silno se razljutio. koja mu se u strahu sklanjala s puta. Samson je bio toliko sa-mouveren da je u filistejske gradove odlazio sam. i besno se bacio na mucitelje. SAMSON I DALILA. Dok je hodao 201 ulicama. dvije gomile. dobrovoljno se predao i dopustio da ga ve u. Dalila se klela da je i ona spavala. zatvorili su gradske kapije i pored njih postavili stra u. doneo mu je jo vecu slavu. pa su spavali najdubljim snom. jer su ga najzad imali u klopci. udarajuci na sve strane. nije cak ni pogledom udostojavao gradsku svetinu. Samsone!" Silnik kao oparen skoci iz postelje. ali kad su najdrskiji poceli da ga cimaju i udaraju pesnicama. iskrala se tiho iz kuce i dovela Filistejce. Svezala ga je sa sedam konopa. Samson je mirno podnosio sve uvrede. ^ SAMSONOVE ZGODE U GAZI. Stra are. a kada se to pokazalo uzaludno. potkupljivoj davolici zasija e oci. jer su ga zahvalni sunarodni-ci izabrali za sudiju. gusto naseljen grad koji se obogation trgovinom. Napev i mi ice. ali kad je Ijubopitljiva ena i dalje navaljivala da joj oda tajnu. Dalile. koja je ivela u dolini Sorik. celju. Filistejce je zahvatio u as i uz neljudski urlik dali su se u panicno bekstvo. Besneo je i bacao se kao lud. uostalom. Zaljubljivi Samson upade. koji posle bolne lekcije nisu imali smelosti da ga izazivaju. veselo je pevu io uz ritam koraka: "Celju cu magarecom jednu gomilu. Taj cin. da bi smesta izgubio snagu kada bi bio vezan sa sedam mokrih u eta. koja mu se toliko svidela da je odlucio da je poseti u njenoj kuci. tobo e u najvecem poverenju. u mre u druge Filistejke.cu magarecom pobih tisucu ljudi". Samson se pretvarao da joj veruje. Odlucio je da se na ali sa znati eljnicom i priznade joj. najbolji dokaz njene nevinosti to to ga je na vreme upozorila. Tamo je jedanput sreo lepu bludnicu. poveravao bi joj neki na brzinu izmi ljen nacin za oduzimanje njegove snage i spokojno bi zaspao u njenom zagrljaju. dao joj je cudno uputstvo. u asnuto kriknu: "Eto Filisteja na te. po kome . pokida konopce i podrugljivim osmehom isprati zaverenike. koji navrat-nanos pobego e. i da je. Od tada je dvadeset godina vladao nad njima. koja je u zoru trebalo da ga iznenada uhvati i ubije.ga Filistejci nece ubiti. Ali Samson je vec postao oprezniji sa svojim milosnicama i nije se lako dao povuci za jezik. poubijao je. Filistejci su docekali zarobljenika sa uvredama i podsmehom. vracajuci se u svoju gorsku jazbinu. i ko god mu se na ao pod rukom pao je mrtav razmrskane glave. Ali podmukla devojka nije bila vredna njegove ljubavi. razgledajuci izlo enu robu za prodaju. Na^pomisao o takvom bogatstvu. koja je le ala na zemlji.

.

praceni grohotom aljivd ije. ljudi skoci e na noge i u strahu pogleda e ka slepcu. Ali u istom trenutku Samson se napregao iz sve snage i zatresao stubove. Oslepeli div. maltene. Majka je br e . stajao je u hramu blizu dva stuba i poslu no svirao na strunama melodiju koju mu je nekada pevu ila majka. Bilo je dupke puno i bucno od veselih gozbenika. Sahranili su ga u grobu oca njegovog. s prezrenjem ga je odgurnula od sebe i isterala iz kuce. za oba oka svoja". Niko. takode. Nemocnog. Zatim je Samsona uspavala u svom krilu i naredila brijacu da mu obrije glavu. jqf je pogazio nazirejski zavet. Posle svakog takvog poku aja Dalila bi pretrpela sramotan poraz. morale da trce da bi stigle da napune pehare. a razboj zatim prikovati za pod. da se obrijem. gde je prikovan uz dolap morao da okrece mlinski kamen. molim te. a Filistejci su morali da se spa avaju bekstvom. prizemnim portikom i lodama po spratovima." Momak mu je ispunio molbu. a zatim ga bacili u tamnicu. U jednom trenutku. Prostrano dvori te bilo je okru eno kolonadom. Pijanka je bila u punom jeku. Manoja. u strahu priznajuci kradu. Filistejci. sahranjujuci pod ru evinama silnika i tri hiljade Filistejaca. a sluge su. Prepredena ena vec je otkrila slabost svog pohotnog ljubavnika. strasni ljubitelji svetkovina i terevenki. preklinjao je Jehovu apatom: "Gospode. da opipam stubove na kojima stoji kuca. ponovo izrasla. dok na kraju nije dovela do toga da joj radi mira izbrblja istinu: "Britva nije nikad pre la preko glave moje. Dalila je odmah obavestila svoje zemljake da to br e dodu sa obecanom novcanom nagradom. Probudiv i ga. Neka udovica. ostavila bi me snaga moja i oslabio bih. koji je vi e voleo da umre. i ukrijepi me. Samson se bacio na njih ne znajuci da je o i an i da mu je Jehova oduzeo snagu. Doveli su ga iz tamnice i gurnuli mu u ruke harfu sa sedam struna. Ali pijanci ga uop te nisu slu ali. buka se povecavala iz trenutka u trenutak. Ali na du i rok ova zabava nije bila bezbedna. Izgledao je kao bespomocan i duhovno slomljen covek. Kako je samo bila rasrdena kada je zatekla praznu kutiju. Doveli su ga samo zato da bi u ivali gledajuci njegov pad i tako naplatili sve trenutke straha i zla koje su pretrpeli zbog njega. Gospode! Opomeni me se. Podlegao je nakon kratkog i slabog otpora. Judejci su otkupili telo junaka. veci su bili i veliki ljubitelji piva. Samson je strpljivo podnosio uvrede. jer sam nazirej Bo ji od utrobe matere svoje. razdragani gozbenici po ele e da ih Samson zateyeruk bavlja muzikom. Filistejci su odlucili da proslave pobedu nad svojim najvecim neprijateljem prino enjem rtava i velikom gozbom u hramu boga Dagona. iskopali mu oci i trijumfalno ga odveli u Gazu. odvratnim uvredama i psovkama. nego da provede ivot u ropstvu i poni enju. Jogunasto mu je odbijala svoju milost. Hram se sru io uz stra an tre-sak. zagorcavala mu ivot durenjem i kuknjavom.sedam uvojaka njegove kose treba uplesti u osnovu razboja. samo sada. Pome-rajuci usne. U nastupu ocajanja proklela je nepoznatog kradljivca i preklinjala Jehovu da mu oduzme ivot. pri tedela je hiljadu i sto srebrnjaka. koga su sramotno priko-vali za rvanj. Melodicni zvuci jevrejske pe-sme gubili su se u pijanoj galami. koje su bacali na poni enog silnika. JUNACKA SAMSONOVA SMRT. KAKO SU DANOVI POTOMCI UKRALI JEHOVIN KIP. Bila je to visoka gradevina poduprta sna nim stubovima. nisu pili samo vino. izvor njegove velike snage. Zatim rece momku koji ga je doveo iz tamnice: "Pusti me. vratio joj srebro. 0 Bo e! Da se osvetim jedanput Filistejima. U tom trenutku dotrcali su i Filistejci. koja je imala kucu na gori Jefremovoj. molim te. i od tada s ponosom pripovedali do ivljaje iz njegovog ivota. nije opazio da mu je kosa. Tada se pojavio njen sin Miha i. Bled kao mrtvac. i bio bih kao svaki covek". da se naslonim na njih. Filistejci su ga okovali u lance. oslepljenog roba izlo ili su poruzi i uvredama svetine. praznih ocnih duplji. Tada je Samson zagrlio dva stuba 1 glasno uzviknuo: "Neka umrem s Filistejima!" U Dagonovom hramu nasta iznenadna ti ina. Niko nije mogao ni da nasluti ta se u njemu zbiva.

.

Supru nici nisu iveli u slozi. koji nije sinova Izrailjevijeh. nego cemo ici do Gavaje". Levit koji ih je zatekao u trenutku je . Ali od njega nije zaradi vao onoliko koliko je ocekivao. Ali tamo su iveli Jevuseji. lako umoran od godina i celo-dnevnog rada. Po to nisu na li prenoci te. hleb i vino i krenuo na put u pratnji jednog sluge. Po to je doveo goste kuci. Ulicom je prolazio jedan starac.bolje povukla kletvu i oprostila krivcu. ZLOCIN POTOMAKA VENI J AM l NOVIH. Tada je kucu opkolila gomila najgoreg gradskog olo. a za sve teni-ka je odredio jednog od svojih sinova. zastao je da putnicima ponudi prenoci te.a i tra ila da se stranci predaju.. sazvao je svu poslugu i bacio se u poteru za kradljivcima. Uprkos zabrane Isusa Navina. putnici su seli na ulicu. iako je bespravno postojalo i od sve tenika iz Siloma igosano. Poslali su na sever petoricu ljudi sa zadatkom da pronadu novo boravi te. vec sin Jefremovog pokoljenja. Iz daleka ih ugledav i. u unjale se u Mihino svetili te da ukradu srebrni Jehovin kip i sve liturgijske predmete. Svetili te sa srebrnim Jehovinim kipom. Okolno stanovni tvo nije ozbiljno uzimalo sve tenika koji nije poticao iz Levijevog pokoljenja. a stanovni tvo nije bilo previ e ratoborno. pa je Levit odgovorio: "Necemo svratiti u tud grad.. le ao je na zemlji potomaka Venijamovih. A Gavaja. Jer tada nije bilo vode ravnog Isusu Navinu. izmireni supru nici po uri e na svoje ognji te u podno ju gore Jefremove. Poslanici su na putu svratili kod Mihe. Miha je napravio sebi Jehovino svetili te. Odredila je dvesta srebrnjaka u tedevine da se izlije Jehovin kip. Miha mu je odmah ponudio sve tenicku du nost u njegovom hramu. A u to vreme na jugu Hanana Danovi potomci borili su se s velikim te kocama. Po to se i ena odobrovoljila. koji se nastanio u Gavaji i tamo stekao imanje. Ubrzo je est stotina Danovih potomaka. koji je dala sinu kao nagradu za pokajanje. moleci ga za gostoprimstvo. Kakva je samo sreca i korist imati sopstveno versko sredi te i biti nezavisan od dalekog Siloma. Potomci Danovi lako su osvojili Lais i pretvorili ga u prah i pepeo. ali je ubrzo shvatio da su lopovi bili spremni na sve i da je bolje da im se skloni s puta. Levit se za eleo svoje supruge i odlucio da se s njom pomiri. koji bi bio u stanju da povrati jedinstvo razbijenom Izrailju.!!. koji se nakon poljskih radova vracao kuci. sa divljenjem razgledali svetili te i zapodenuli razgovor sa sve tenikom. sa porodicama i svom imovinom. gradu koji le i na severnoj granici Hanana. Natovario je na dva magarca hranu. Jednoga dana pojavio se kod Mihe namernik Levit. Na kraju su svade dovele do toga da ena napusti dom svoga mu a i vrati se ocu u Vitlejem. ne osecajuci se du nim da im pru e gostoprimstvo. <Bi6(ijs/<e legende -------Posle cetiri meseca. za hranu. Zato su Danovi potomci na kraju odlucili da se presele u druge krajeve Hanana. Taj predeo je bio veoma plodan. Izbeglice su se zaustavile na gori Jefremovoj i. koji su nadirali u njihovu zemlju i iz dana u dan postajali sve opasniji. viknu im da smesta stanu. Nije bio iz plemena Venijaminovog. deset zlatnika i dva odela godi nje. veoma im se svidelo. Pred zidinama Jeru-salima zatekla ih je noc i sluga je savetovao da prenoce u gradu. da ce s njima imati bolji ivot. stanovni tvo poubijali a na ru evinama podigli svoju pre-stonicu Dan. Bio je iz Vitlejema Judina i potucao se po svetu u potrazi za poslom. Tast ga je docekao ra irenih ruku i u svojoj kucu najsrdacnije gostio nekoliko dana. ali prolaznici su ravnodu no prolazili pored do ljaka sa zave ljajima. spakovao je stvari i prikljucio im se. Kad je Miha u zoru otkrio kradu. Zaustavili su se tek u Laisu. "Izvedi toga coveka to je u ao . Ono to su saznali. proculo se po celom Hananu. Susedi su im bili Filistejci. koje su tamo osnovali. U podno ju go-re Jefremove iveo je Levit cija je ena bila iz Vitlejema Judina. iv grad. starac je dodao magarcima seno i pozvao putnike na veceru. krenulo u osvajanje La-isa. kad je pala noc. Ali nisu otkrili svoje misli i nastavi e put. U gradu je vrvelo od ljudi.

.

Putem je stara Nojemina prebacivala sebi to vodi mlade udovice u neizvesnu sudbinu. Na putu su je pratile i obe snaje. Sinovi su se tamo o enili Moavkama Orfom i Rutom. pa njih osramotite i cinite s njima to vam je volja. Zatim su se vratili u svoj rodni kraj i zapoceli novi ivot. Razjareni gubicima i otporom. da pobiju stanovni tvo i uzmu devojke za ene. Stanovnik Vitlejema Elimeleh odlucio je da potra i hleba u Zajordaniji i odselio se u zemlju Moavsku. Zemlju su im opusto ili ognjem i macem. gde su se cetiri meseca uspe no branili i na kraju dobili opro taj. i tvoj je . Krvavi rat trajao je dugo. Izrailjci su izvr ili nad Venijaminovim potomcima u asan pokolj. ne cinite zla. ali Venijaminovi potomci su to oholo odbilli. U vreme vladavine sudija. i nagovarala ih da se vrate u zemlju Moavsku. kao i citav svoj imetak. U zoru se zlostavljana ena dovukla pred kucu potomka Jefremovog i na pragu izdahnula. posle potpunog istrebljenja ena i dece Venijamino-vog plemena. Izrailjci su se zakleli da nikada vi e nece dati svoje kceri za ene zlocincima. povev i sa sobom enu Nojeminu i dva sina. Napadaci su na kraju oteli Levitovu enu i zadr ali je celu noc. Tako se i dogodilo. pa je odlucila da se vrati. dogodi ovo u Izrailju. Izrailjci su se okupili u Mispi da se dogovore. gde su se skupili vojnici pobunjenog plemena. da danas nestane jednoga plemena iz Izrailja?" Na kraju je pronaden izlaz iz nevolje. Pred polazak u rat. dok joj je Ruta sa suzama u ocima odgovorila: "Nemoj me nagovarati da te ostavim i od tebe otidem. njih cu vam izvesti. VERNA RUTA GOLUBIJEG SRCA. Stare ine izrailjskih plemena okupile su se u Silomu i jadikovale pred kovcegom zaveta: "Za to se. Nojemina je tada pocela da cezne za Vitlejemom. ova zakletva je postala smrtna presuda za jedno od dvanaest Jakovljevih plemena. i tek se treci. l za to je pronadeno re enje: receno im je da se sakriju u vinogradima u blizini kapije grada Siloma. Sada. potomci Venijaminovi iskocili su iz zasede i najlep e medu njima odveli. jer kuda god ti ide . Zato im je objavljen rat. gde se up^vo slavio neki verski praznik. samo coveku ovome ne cinite toga bezumlja". ni ene. da ga poznamo". da iska u po tovanje Jehovi. Levit ju je stavio na magarca i urno napustio grad. Zajordanski grad Javi Galadov odbio je da ucestvuje u ratu. Ali ispostavilo se da su zarobili samo cetiri stotine devojaka. jer est stotina pre ivelih mu karaca nije moglo da osnuje porodicu. kao dokaz stravicnog zlocina stanovnika Gavaje. Trebalo ga je primerno kazniti za odbijanje poslu nosti. Ujedinjena izrailjska vojska krenula je pod zidine Gavaje. kad je covek u ao u moju kucu. Ali samo je Orfa odlucila da se vrati. Od 207 putnika koji su stizali otuda doznala je da je tamo ponovo pocelo bolje da se ivi. a grad spalili. nastanicu se i ja. ne cinite toga bezumlja. Uputili su u Gavaju poslanstvo sa zahtevom da im se zlocinci predaju. dve stotine sinova Venijaminovih i dalje je ostalo bez ena. ostavljajuci za sobom na bojnom polju na hiljade mrtvih. zahvaljuju206 ci ve toj zasedi. U trenutku kada su se zanele igrom i pesmom. ostaviv i bez sredstava za ivot tri udovice. gde se rodila i provela najlep e godine mladosti. Potomcima Venijaminovim bilo je dozvoljeno da ga osvoje.u tvoju kucu. tvoj je narod moj narod. Gospode Bo e Izrailjev. stoku pobili. devojke su u povorci igrajuci odlazile na poljske staze. Poslednji odred od est stotina pre ivelih na ao je utoci te na vrhu stene Rimon. u tudinu. idem i ja. vikali su stra no. Dva uzastopna kaznena pohoda pretrpela su stra an poraz. i gde se god ti nastani . Po drevnom obicaju. Evo kci moja devojka i inoca njegova. Tako se spasio od propasti Venijamonovo pleme. zemlju Hanansku pogodila je glad. ni decu. ni mu karce. Kod kuce je isekao telo ubijene ene na dvanaest delova i poslao ih svim izrailjskim plemenima. Malona i Heleona. Nikoga nisu tedeli. ene su se rasplakale i izljubile dobru svekrvu. podi uci iz pepela poru ene gradove i sela. Starac je iza ao pred kucu i molecivim glasom preklinjao razularene nitkove: "Ne. braco. gde su se mogle ponovo udati. zavr io pobedom. Ali sudbina nije bila naklon-jena izbeglicama: mu karci su ubrzo pomrli.

da bi ti dobro bilo?". Neprimetno je jo i naredio da se na strnji tu namerno ostavlja za nju vi e klasja. Voz se pokazao kao milosrdan covek. smrt ce me samo rastaviti s tobom". Bez tog simbolicnog gesta cin odustajanja nije bio punova an. Nojemina i Ruta stigle su u Vitlejem u vreme etve. Na to se rodak oneraspolo i. U Hananu je postojao obicaj da se ito mlati nocu.Bog moj Bog. po to su tada duvali povoljni vetrovi za odvajanje praznog klasja od zrnevlja. upitao je svoje ljude: "Cija je ono mladica?" . kad sam tudinka?". Od svitanja do sutona. da me pogleda . Svecanim glasom saop tio mu je da se vratila Nojemina i da njoj po nasledu pripada deo Elime-lehove njive. Treba je isplatiti i zato njiva mora da se proda. viknuo je pomalo upla eno. Tada joj Nojemina otkri da je Voz bliski rodak pokojnog mu a Elimeleha. umrecu i ja. pak. "Kceri moja. Skovala je lukav plan. ali ne po takvoj ceni. ne no joj je govorila. Voz je zato pozvao rodaka da mu uruci svoju obucu i pokazujuci je svedocima rece im: "Vi ste svedoci dana^f1 da sam otkupio iz ruke Nojeminine to . Zvao se Voz i bio je rodak Nojemininog pokojnog mu a. Namazala je devojku mirisnim uljima i odenula je u sve e haljine. Zemlju bi. "Kako nadoh milost pred tobom. Nojemina je doznala da ce Voz mlatiti ito flfi sledece noci i da ce posle rada prenociti na stogu. odgovori e eteoci. "Ja sam Ruta slu kinja tvoja. Oko ponoci Voz se probudio i veoma se zacudio kada je video enu kako le i. pa ju je poslala na njivu. Uvece se. Ruta je pohitala kuci.. odgovori mu devojka drhtavim glasom. Kao i svaki zemljoradnik. Ganut vrednocom tudin-ke. ne treba li da ti potra im pocinka. "Ko si?". spavao Voz. pitala ga je Ruta. noseci est merica ita i polovinu rucka. da podigne ime umrlomu u nasledstvu njegovu". Trebalo ga je najpre upitati da li eli da iskoristi to pravo."Moavka je mladica koja se vratila s Nojeminom iz zemlje Moavske". Nije imao razloga da odbije tu obavezu. kad je na prigradskim poljima ko eno ito. Voz je zamolio desetoricu starijih ljudi da mu budu svedoci i sede s njima kod gradske kapije. i kako si ostavila oca svojega i mater svoju i postojbinu svoju. vec ju je zamolio i da svakog dana podeli rucak s poslugom. koji je zbog toga imao na nju pravo prvenstva. rado kupio. i nisu imale ta da jedu. l tako je vec imao mnogobrojnu porodicu. skidao je sandalu i u prisustvu svedoka urucivao je svome nasledniku. dok je bila zauzeta skupljanjem klasja. Videv i devojku. Voz ga zaustavi i postavi do sebe izmedu deset svedoka. po to je upoznao Rutu kao cestitu i vrednu enu. a on kao najbli i rodak ima pravo da je prvi kupi. ne samo da joj je dozvolio da sakuplja klasje. bio je lakom na zemlju. Ovaj rodak je bio ratar i svakog dana je odlazio iz grada na svoju njivu. iz Vitlejema je do ao vlasnik njive. Gde ti umre . naravno. snaja je odlucila da sakupi klasje koje je za eteocima ostalo na strnji tu. Po savetu svekrvinom. gde je na senu. vracala svekrvi i prepremala skromnu veceru od sakupljenog jecma. U Izrailju je od davnina postojao obicaj ozakonjenja takvog cina: covek koji se odricao udovice svog rodaka i njenog miraza. i onde cu biti pogrebena. pa si do la k narodu kojega nijesi znala prije". . tako da je bez razmi ljanja odgovorio: "Ja cu otkupiti". podigla ogrtac i tiho legla pored njegovih nogu. i la je pognuta za njima. pa kako da se optereti jo jednom enom i novim potomstvom. Ra irio je zato sa aljivo ruke i izjavio da se odrice prava u Vozovu korist. Ruta mu je na prstima pri la. korak po korak. ra iri krilo svoje na slu kinju svoju. Izuzetno obradovana. Voz je odmah shvatio ta ona eli. treba da uzme i Rutu Moavku enu umrloga. jer je u mraku nije prepoznao.Q oci. Jednog jutra. Koristeci drevno pravo putnika i siromaha. Stari zakon ga je obavezivao da se o eni udovicom najbli eg rodaka koja nema dece. jer si mi osvetnik"."U koji dan uzme njivu iz ruke Nojeminine. To neka mi ucini Gospod i to neka mi doda. Rodaku zasija. da joj ne bi promakao nijedan klas. koju je ostavila za svekrvu. Voz joj na to odgovori: "Cuo sam ja sve to si cinila svekrvi svojoj po smrti mu a svojega. eleci da razjasni ovo pitanje. prekriven ogrtacem. Ali u Vitlejemu je iveo i njen bli i rodak. Bile su uboge.

kome su dali ime Ovid. koji nije sinova Izrailjevijeh. Po to se u njemu odigrao poslednji cin Isusa Navina. nedvosmisleno je utvrdeno da je ona konglomerat nekoliko istorijskih predanja. Svedoci uglas odgov-ori e: "Svedoci smo: da da Gospod da ena koja dolazi u dom . Ali citalac Biblije. nedostaje samo korak do legende da se upravo tamo odigrao taj istorijski skup. da su posle razbijanja koalicije ju nog Hanana Izrailjci razorili Jerusalim i istrebili njegovo stanovni tvo. . Na osnovu lingvistickih kriterijuma. Namerno smo upotrebili izraz "konglomerat". . sastavljen za vreme Solomona. jer je to bio otac Jeseja. vec naselili. Pored toga. One padaju u oci vec pri prvom citanju teksta.je god bilo Elimelehovo i to je god bilo Heleonovo i Malonovo". pa se lako moglo stvoriti uverenje da je tako bilo i za Isusa Navina. . tobo e. Ali danas znamo da je Sihem jo dugo nakon smrti Isusa Navina ostao u rukama Hananaca. pisano pocetkom IX veka pre na e ere. Ali ta pretpostavka nije ubedljiva. Ubrzo im se rodio sin. ti izvori su tokom vremena podlegali postupnim redakcijskim izmenama. bez te koca se mo e uveriti koliko tih nedoslednosti ima. Sihem je tada bio izrailjski grad. koje citaoca dovode u zabunu. kako je smatrano stolecima. koje obe sazida e dom Izrailjev. Knjiga Isusa Navina nastala je nekoliko stotina godina posle smrti Isusa Navina. bogati se u Efrati. i proslavi ime svoje u Vitlejemu!" Izgovaranjem te ceremonijalne pravne formule Voz je postao Rutin mu i punopravni vlasnik Elimelehovog nasledstva. koja poticu iz razlicitih vekova i raznih izrailjskih sredina.-. naravno._____________________209 'BmijsKg legende-----------------------------------------------------------------------tvoj bude kao Rahilja i Lija. Isus Navin je tamo okupio Izrailjce i jo jednom ih upozorio da ostanu verni zavetu sa Jehovom. U okviru na ih ogranicenih mogucnosti. kompilatori biblijskih tekstova jednostavno su prebacivali u pro lost ono to je bilo za njihovoga ivota. Kratko govoreci. dnevnik Isusa Navina.. koji je imao nevolje sa enom. Mo e li se prihvatiti kao vero-dostojan istorijski izvor? Na oba ova pitanja nauka odgovara odricno. Levit mu je na to odgovorio: "Necemo svrtati u tud grad. A vec u sledecem poglavlju. najveceg junaka izrailjskog naroda. vi e zain-teresovan za ovo pitanje. Neki biblisti su poku ali da nadu izlaz iz te te koce izra avajuci pretpostavku da se cuveni zbor nije odr ao u samom gradu. pa nje vrednije primere. i opis podele osvojene zemlje. potvrduje i slucaj iz ivota onog Levita. Pod uticajem narodnog predanja. vec u njegovoj okolini. na primer. Slicno stoji stvar i sa gradom Sihemom. oca Davidova. Pred kraj ivota. Supru nici su primili u svoj dom staru Nojeminu i iveliv veoma srecno. Vracajuci se kuci. jer su redaktori Biblije nekriticki koristili nasledene tradicionalne dokumente. 210 EPOHA BORBE l HEROIZMA Da li je esta knjiga Staroga zaveta. Tada mu je sluga predlo io da tamo prenoce. To." Pri tome treba imati na umu da je cela ta prica nastala pet est ili cak i desetak-petnaest godina posle smrti Isusa Navina. Jer Sihem je grad Avramov i predstavlja kult za Jevreje. ne poku avajuci da ih sklope u logicnu celinu. Cekala ga je vecna slava. Zato su biblijske price pune ponavljanja i nedoslednosti. mo emo navesti samo neke. gde su se Izrailjci. uostalom. Odatle. Preovladava mi ljenje da su u Knjizi Isusa Navina u pitanju dva osnovna dokumenta: saop tenje o osvajanju Hana-na. svecano potvrdivanje sinajskog . zaboravni redaktori teksta potpuno mirno pripovedaju da Jerusalim nije bio osvojen i da su Jevuseji u njemu iveli jo za njihovih vremena.. navodnog osvajaca Jerusalima. Doznajemo. prolazio je u sumrak ispod zidina Jerusalima.

.

U prvom delu Knjige o sudijama pleme Judino osvaja i gradove Gazu. iz propisa knjige Zakoni ponovljeni. Jerusalimski car Adonisedek biva ubijen po naredenju Isusa Navina. U ta davna vremena takav je bio normalni tok ratova.zaveta. nosi ime Adonisedek (Knjiga Isusa Navina. i Grci. Pred kraj svoga ivota ucvrstio je "Si-najski zavet" i umro u oreolu svetosti. 10. Ali vec u sledecem stihu. Totalne ratove vodili su Vavilonci. nareduje svojim poklonicima da ne tede cak ni ene. Ako se. a kao to znamo po Homeru. silom prilika. pitamo se na kraju koji je od tih gradova osvojio Isus Navin. U skladu s ratnom zakletvom he-remu.-----Ovom prilikom treba istaci da bi pogre no bilo ocenjivati ta zbivanja u duhu dana njih moralnih shvatanja. Zbunjeni tim protivrecnostima. a onaj ko bi. Egipcani. i nekako nastavljena najstarija jevrejska tradicija iz doba praotaca. Bilo je to varvarsko doba. 1). ali je nesumnjivo rec o istoj licnosti. iako su navedeni gradovi le ali u primorskoj ravnici. odnosno da je bilo dogadaj religioznog karaktera. Savremeni zahtevi tu se opet razilaze s namerama kompilatora Biblije. jer imahu gvozdena kola. i u slucaju potrebe potpomagao ih cudima." Oni . U te nji da postignu taj cilj. Asirci. koji ima karakteristike okrutnog. 5). i kojim su Hananskim gradovima Izrailjci zaista zavladali. va eci ratni obicaji dozvoljavali su ubijanje zarobljenika i stanovnika osvojenih utvrdenja. Prihvatajuci takvu interpretaciju kao osnovu. kao na primer Ahan. Njih nije zanimala istorijska istina u dana njem smislu te reci. i prisvojio deo plena. U njihovoj verziji Hananci su bili sasvim istrebljeni ili podjarmljeni. prevaru i izdaju. dolazimo do uverenja da esta knjiga Biblije kao istorijski izvor nije verodostojna. da predstave osvajanje Hanana kao svr en cin. koji je bdeo nad njihovim osvajackim pohodom. dodu e. Te price govore da Izrailjci imaju za sve da zahvale Jehovi. a koje njegovi potomci i na-slednici. U prvom slucaju. To je bila potpuna dominacija izabranog naroda. Jehova. U tom pogledu Izrailjci su bili pravi sinovi svoga doba i nisu se razlikovali od ostalih naroda Staroga sveta. Voda £)hoda. 212 koji ne samo to tada nisu bili pokoreni. Askalon i Akaron. prekr io sveto pravo heremu. u osvojenim gradovima nije ostavljan kamen na kamenu. osim tih sumnji. a kasnije ponovo gine od plemena Judinoga. 1. redaktori Biblije saop tavaju da Juda "osvoji goru. prisetimo da su u trenutku izrailjske invazije Jerihon i Gaj vec odavno le ali u ru evinama i da je licnost Isusa Navina veoma problematicna. neumoljivog boga rata. preradivali. Cak je i dragoceni ratni plen pretvaran u prah i pepeo. . decu i ivotinje. Isus Navin. Pregr t upadljivih nedoslednosti nalazimo posebno u onom delu Biblije gde se navode izrailjske pobede u Hananu. ali ne izagna onijeh koji i-vljahu u dolini. a u drugom Adoni-Vezek (Knjiga o sudijama. Pred njima je bila samo jedna ideja vodilja: da na odabranim primerima poka u kako je osvajanje Hanana bilo ispunjenje Jehovinog obecanja. koja ne dozvoljava nikakav kompromis ili milost prema pora enim. druge su. pak. &ic/t/sfe legende------------------------------------------------------------------. postupali su potpuno proizvoljno sa istorijskim dokumentima: neke su precutkivali. Tako je esta knjiga Biblije postala zbirka prica sa religiozno-moralnim tendencijama.to su Filistejci. placao je to spaljivanjem na lomaci. odnosio je pobede samo zato to je bio verni pristalica jehovizma. vec su s vremenom i sami podjarmili Izrailjce. redaktori biblijskih tekstova morali su. niti su se opterecivali hronologijom. kao mudri ucitelj naroda i nesalomljivi borac za Mojsijevo naslede. okrutno sakacenje ili ubijanje vladara. uzdignut je njegov ogromnji religiozni i simbolicni znacaj.

U Knjizi Isusa Navina (10. osvajaci Egipta. tra enju pomenutih hananskih gradova. Velika zaravan od nasute zemlje i ostaci konju njica svedoce da je tamo bila stacionirana jaka posada s bojnim kolima i konjima. u ru evinama kuca pepeo je dosezao do visine od jednog metra. na kojima su faraoni ispisivali nazive neprijateljskih ili pobunjenih palestinskih gradova. Kroz nekoliko kulturnih slojeva najzad su doprli do ostataka koji nesumnjivo poticu iz XII veka pre na e ere. O njegovom bogatstvu govore nam bezbrojni predm eti od bronze. koji je le ao kilometar i po od Gaja. Po shvatanju Egipcana. Gaj je vec nekoliko stotina godina pre Isusa Navina le ao u ru evinama. a porazbijane statuice svedocile su da je uni tenje izvr io strani osvajac. to upravo potvrduje biblijsku pricu. i nikada nije bio ponovo izgraden. 2) doslovno citamo: "Jer Gavaon bija e velik grad kao kakav carski grad. A na ru evinama Ve-tilja Izrailjci su podigli svoje kuce. nekih osam stotina kilometara severozapadno od Jerusalima. Gavaon je zauzimao ogroman prostor i cinile su ga brojne ulice. cinijama. pocetkom na ega veka. no evima. a iz Knjige o sudijama doznajemo da je zemlja i dalje bila naseljena mravinjakom hananskog stanovni tva. Amerikanci su otkrili ru evine grada Vetilja. Godine 1956. Prvo senzacionalno otkrice bile su egipatske vaze... Biblisti iznose pretpostavku da su hro-nicari jednostavno pome ali grad Gaj sa gradom Vetiljem. Medutim. Kao zani-mljivost vredi dodati da su otkopavanja potvrdila Bibliju u jo je-dnonf pogledu. Cime su Gavaonjani trgovali? Sudeci po otkopanim cisternama za ce-denje gro da i pecinama za cuvanje mladog vina. odgovor mora biti negativan. postavlja se pitanje da li je Isus Navin zaista osvojio Hanan. Prema tome. Nadeni su tragovi u asnog po ara. zaista ucinio Isus Navin? To pitanje resila je tek arheologija. skarabeusima i prstenjem pronadena zapanjujuca kolicina posuda koje poticu i iz Sirije i sa Kipra. Hebrona i drugih.. Na osnovu iskopina utvrdeno je da su u XVII veku pre na e ere grad okupirali Hiksosi. prema tome. ta je. Utvrdeno je i to da se stanovni tvo na veliko bavilo medunaro-dnom trgovinom. osim toga. hramovi i ja-vne zgrade. Nadeni . Svuda su u sloju iz XII veka pre na e ere nadeni nesumnjivi tragovi nasilja i po ara. nisu pronadeni tragovi po ara i pusto enja u gradu Gavaonu. Ali za nas je ovde najva nije da je i Asor u XII veku pre na e ere bio rtva velikog po ara. U tim uslovima lako je moglo nastati mi ljenje da su ru evine Gaja spomenik pohoda Isusa Navina. gradova ili lica navodi na njih stvarnu propast. silno uvecavali izrailjske okrutnosti. Dublja iskopavanja su pokazala da je Vetilj osnovan u ranom bronzanom dobu. trgovi. Jo je Isus Navin stupio u pregovore sa Gavaonjanima. u tom slucaju. statuetama. Otkopane su. pronadeni u grobovima i ru evinama kuca. prestonice nesrecnog cara Javina. jer se u Egiptu sveto verovalo da uni tenje imena naroda. ekspedicija jerusalimskog Hebrejskog univerziteta nai la je na ru evine Asora." Ru evine su otkrivene u jordanskom selu el-D ib. pomenutih u Bibliji. i ru evine gradova Lahisa. otprilike u vreme 214 kada je Gaj bio razoren. koji su im s vremena na vreme nametali jaram. to je predstavljalo prvi dokaz da ona u tom pogledu zaslu uje poverenje. Tvrda-va se nalazila severno od Galilejskog jezera i imala je oko ce-trdeset hiljada stanovnika. Za vreme velikih verskih svecanosti razbijanjem tih sudova bacana je kletva. po to je medu krcazima. peharima.Uostalom. Davira. Razne arheolo ke ekspedicije pristupile su. Po to je Knjiga o sudijama zapravo istori-ja oslobodilackih borbi Izrailjaca s hananskim narodima. Eglona. Ali za bibliste je bilo narocito va no to su se na tim keramickim krhotinama mogli procitati nazivi mnogih hananskih gradova. bili su proi-zvodaci i izvoznici vina. uvericemo se docnije da su biblijski hronicari u svom religioznom fanatizmu. to nije bio samo simbolicni cin.

.

naravno. Na taj nacin. Godine 1870. Kao to znamo. a primorski gradovi postali su plen Filistejaca. Nije se odva io na osvajanje plodnih dolina. mada po cenu politicke nezavisnosti. Pohod Isusa Navina pre je. u jednoj od podzemnih grobnica. U taktickom nastupu to je bilo munjevito oru je. imao karakter postepenog prodiranja u manje naseljene delove Hanana. koje su gotovo dva naredna stoleca ostala u rukama Hananaca. otkrivenih u tom kraju. a u periodima mirnog zajednickog ivota. govore nam da je Gavaon izbegao sudbinu ostalih hananskih gradova i da je nastavio da napreduje pod hegemonijom Izrailjaca. doline su sacuvale nadmoc nad planinama. Bilo bi. dobicemo pravac njegovog osvajanja. a za izrailjsku pe adiju zastra ujuce. savez gavaonskih gradova sacuvao je svoju nezavisnost. pre svega. Hanan je stalno bio predmet suparni tva velikih sila. Ne to seve-rnije. koje je vr ilo tamo naseljeno hanansko pleme. Septuaginta dodaje zanimljivu informaciju da su mu u grob polo eni kameni no evi kojima su u Galgalu obrezani Izrailjci. Kratko govoreci. gre ka kada bismo iz te cinjenice brzopleto zakljucili da je pecina grob Isusa Navina. Ali se ne mo e iskljuciti mogucnost da biblijska verzija o obrezivanju ima svoj izvor u drevnim kultnim obredima. Mesopotamije i Egipta." Zaobilazio je jaka utvrdenja. tri stoleca je . Dobro ocuvane odbrambene zidine. Ali uspeh Izrailjaca postace razumljiv ako uzmemo u obzir politicku situaciju u kojoj se nalazio tada nji svet.su cak i krcazi sa urezanim ime-nom Gavaona. vredi na kraju navesti jo jedan detalj koji privlaci pa nju. Posle proterivanja Hiksosa. Izrailjska plemena koja su se nastanila u severnom delu zemlje bila su odsecena od svojih sunarodnika na jugu lancem hananskih utvrdenja u dolini Jezrael. Namece se teza da su za vreme cetrdesetogodi njeg boravka u pustinji Izrailjci tako temeljno zaboravili na obrezivanje koje je naredio Mojsije. Zahvaljujuci tim arheolo kim otkricima postalo je jasno za to su Gavaonjani kapitulirali pod uslovima koji im ba i nisu Blijsfe legende slu ili na cast. punu utvrdenih gradova i sjajno naoru anih vojnih jedinica. i ao je "linijom najmanjeg otpora. autor knjige Ipak je Sveto pismo u pravu. i vi e puta su padala pod jaram Hananaca. kao i drugi arhitektonski ostaci. Izmedu planina Judine i Jefremove zemlje i dalje je stra arila jevusejska tvrdava Jerusa-lim. sa slabijim tackama otpora. Uzrok takve situacije bilo je zna_ l 216 Zenon 9(p tno bolje naoru anje Hananaca. U njima je slano vino stranim kupcima. podlegala su uticaju njihove vi e kulture i religije. nije osvajanje doveo do kraja. Kao to ka e Verner Keler. Po to smo vec kod arheologije. i pored Jehovine podr ke. Posle njegove smrti. Ako gradove. zauzimajuci uglavnom slabo naseljene planinske predele. na primer. mo emo zakljuciti da. na Jefremovoj gori. kao. Ali vratimo se na osvajacki pohod Isusa Navina. obe stenovite obale Jordana. Bili su to trgovci. O tim dugotrajnim borbama s neprijateljskim starosedelackim stanovni tvom govori nam Knjiga o sudijama. l izgleda da su svoj cilj postigli. lo e naoru anog naroda na zemlju koja je daleko odmakla u razvoju civilizacije. Kao spona izmedu Azije i Afrike. dakle. pronadena je velika kolicina kamenih no eva. bez obzira na tvrdenje redaktora Biblije. Legendarni voda. Pojedini stari narodi primili su taj obicaj nezavisno jedan od drugoga. pojedina izra-iljska plemena morala su voditi te ke bitke za opstanak. Isus Navin je sahranjen u Tamnat-Sarahu. da su ga obnovili tek pod uticajem hananskog plemena u Tamnat-Sarahu. Isus Navin nikako nije zavladao celim Hananom. Treba se cuditi kako je uop te bila moguca najezda primitivnog. za koje znamo da su spaljeni u XII veku pre na e ere spojimo na karti linijom. i trgovina im je bila bli a od ratnog zanata. Oni su raspolagali velikim brojem bojnih kola s odlicnom zapregom.

.

cak i rado gledao kad su medu sobom ratovali. osim toga. U kojoj meri je u to vreme nipoda tavana egipatska dr ava saznajemo iz papirusa sa izve tajem egipatskog poslanika Ven Amona. Faraoni nisu naru ili postojece dru tveno uredenje u toj zemlji. gonjeno od vlastodr aca na prisilni rad na izgradnji palata i utvrdenja. a o faraonski presto vodila se duga i ogorcena borba. Po to im cesto nije isplacivana najamnina. a zakidano im je i na hrani. koji su prisvojili ogroman deo obradive zemlje. Uz put je skrenuo u luku Dor. dok su se hananske narodne mase. nanev i im strahovit poraz u pomorskoj bici kod Pe-lusijuma. Egipat su napali indoevropski narodi. vec su primenjivali egipatski faraoni. Rimsko politicko nacelo divide et impera. Posledica tih dogadaja bio je potpuni pad autoriteta Egipta. Ramzes III. Njen drugi faraon. . Na svom pohodu preko Grcke i Male Azije.bio egipatska provincija. da se to br e obogate. Osim toga. Te male hananske careve Egipat je tretirao kao vazale. poslani poreznici bili su potkupljivi i potkradali su zemlju za svoj racun. zavladali obalom Sredozemnog mora i prodrli do delte Nila. bile su prilicno siroma ne. odbio je novu najezdu "naroda mora". posle dugotrajnog rata. O op tem osiroma enju svedoci i upadljivo mali broj pronadenih luksuznih predmeta. Egipatsku vojsku cinili su najamnici razlicitih rasa i narodnosti. koje su govorile jezikom bliskim hebrejskom. kao i arheolo ke iskopine. Ali lokalni knez je izgleda vi e vo-leo da plen zadr i za sebe. Hanan je postao gluva. ali te ke borbe su veoma oslabile Egipat. Ali u vecim hananskim gradovima bile su stacionirane egipatske posade i stalno boravili namesnici. Po to se lopov nalazio u gradu. i u svom lepom egoizmu nisu hteli da daju hranu izgladnelom stanovni tvu. Za vladavine poslednjih faraona XIX dinastije u zemlji je zavladao haos. dozvolio im da dr e vojne dru ine i da se naoru avaju bojnim kolima. pa cak i aristokratske palate. Ali njegovi naslednici. Vec smo ranije pisali o tome kako je Ramzes II. Ostavljao im je izvesnu slobodu. Gradevine iz tog perioda. Potvrduju ih. siroma ilo je i smanjivalo se. A porezi su bili strahovito te ki. sklopio ugovor o prijateljstvu sa mocnom hetitskom dr avom. i tablice sa klinastim pismom pronadene u Tel el-Amarni. Otvoreno se podsmevajuci poslaniku nekada mocne dr ave. prete no stranog porekla. a odbrambeni objekti gradova zapu teni. medu sirotinjom je vladala takva beda da su svaki cas izbijali neredi. Utvrdenim gradovima upravljali su lokalni vladari. Ven Amon je zaplovio morem ka Biblosu. Vlast nad celom dr avom preuzela je najzad XX dinastija. kao to vidimo. pljackano od soldateske i gotovo svedeno na ulogu robova. Egipat se raspao na nekoliko nezavisnih dr avica. Haos je u zemlji postajao sve veci. Njihove medusobne intrige i svade samo su ucvr civali hegemoniju Egipta i povecavali njegov autoritet kao najvi e arbitra ne instance. bili su slabi i nesposobni vladari. To je bilo uredenje koje je po mnogo cemu podseca da feudalizam srednjovekovne Evrope. Hanansko stanovni tvo. Glavni krivci za taj haos bili su sve tenici. Faraon Merne-ptah uspeo je da odbije napad. i tamo mu je jedan mornar ukrao sve zlato i srebro koje je prevozio da plati drvo. pregazili su hetitsku dr avu. Egipcanin je zatra io njegovo izrucenje. Pod vladavinom malih careva i njihovih egipatskih gospodara. zanatlija i robova. Nekad cvetajuci Hanan doveden je tako skoro do propasti. vukli su se po selima i pljackali gde god se moglo. takozvani "narodi mora". ciji je osnovni zadatak bio ubiranje poreza. takozvani Ramzesidi. bavile uglavnom zemljoradnjom i bile li ene politickih prava. koga su sve tenici iz Tebe poslali u Liban po Zerwn %psidovs/(i kedrovo drvo za gradnju svete lade boga Amona Ra. Posle njegove smrti. U to vreme izbila je jedna od mnogih buna ugnjetenih seljaka. zaostala provincija. Te prilike na le su u izvesnom stepenu odraz u nekim delovima Knjige Isusa Navina i Knjige o sudijama.

Plate najamnika i kupovina bojnih kola i konja mnogo su ko tale i. kojom je upravljala Kasitska dinastija. Bilo je to jedno od veoma retkih razdoblja u istoriji Staroga sveta. na kraju upropastile stanovnike Hanana. Hananski narod doveden je do bede neprestanim ratovima svojih vladara. osiroma ene mase italskog naroda docekale su germanske osvajace kao oslobodioce. po biblijskoj verziji. vec i brojno cu. Zamislimo sada prilike u vreme najezde Izrailjaca. koji su imali ta da izgube. pet stotina kotura kanapa. borili su se lenjo i rado be ali s bojnog polja. bio je uhap en. Oni su donosili dru tvenu revoluciju i najavu boljih vremena. U takvim politickim uslovima. desetkovani jo za vreme unutra njih ratova.pod raznim izgovorima je odugovlacio i Ven Amon je. Osim zlata i srebra. najzad je napravljena pogodba: Ven Amon je poslao u Tebu po novac i robu za razmenu. Nije se on suocio sa ujedinjenim snaga219 ma celoga Hanana. U te nji da povecaju svoje dr avice. Seljaci i zanatlije. vladar te fenicanske luke ne samo da mu nije dao drvo na kredit. a u svakom slucaju kraj vladavine skupe i korupcijom razjedene bi-rokratije. a pre svega upadljiv nedostatak luksuznih predmeta. kad se u Hananu nisu sukobljavale imperijalisticke ambicije Azije i Egipta. vodili surovi i totalni rat. Jo vece poni enje do iveo je u Biblosu. pet stotina volovskih ko a. Ven Amon naravno nije mogao odmah izvr iti to naredenje. verovatno. dvadeset vreca soje i trideset ko eva ribe. u ivali njihovu tihu simpatiju: ne samo da su bili isti prosti ljudi kao i oni. ubijajuci zatvorenike i istrebljujuci civilno stanovni tvo? Vec smo ranije rekli da su redaktori Biblije izrailjska . vec su i govorili semitskim jezikom toliko bliskim njihovom da su se lako mogli spo-razumevati s njima. dobio je znatnu kolicinu skupocenih egipatskih proizvoda: deset carskih odela od prvoklasnog lana. za svaku medu. a kad je hteo da se udalji drugom ladom. Kolika je bila ta razdrobljenost svedoci Knjiga Isusa Navina. Nekada nji egipatski vazali u Hananu odjednom su se osetili kao nezavisni suvereni. koja je za poslednjih cezara narasla do apsurdnih ra-zmera i iscedila sve ivotne sokove iz dru tva. O tome svedoce primitivno gradeni odbrambeni zidovi i kuce. Pritisnute velikim da binama. Gena koju je vladar Biblosa zatra io. ipak. to nije bio njihov rat. Bez lade. nisu imali volju za borbu. Hetitska i mitanska dr ava pale su pod naletom "naroda mora". u mnogo cemu podsecaju na period propadanja velike Rimske Imperije. bila je previsoka. da povrati ladu i nabavi kedrovinu. medusobno su vodili estoke borbe za svaki pedalj zemlje. %>ad egipatske moci i ao je uporedo sa politickim hao-som u Aziji. vec rat njihovih gospodara. posle devet dana uzaludnog i cekivanja. vec je imao posla s pojedinim malim carevima ili s njihovim lokalnim savezima. Posle dugog maltretiranja i pogadanja. nakita i skupocenije keramike. bila je oslabljena i ozbiljno ugro ena sve vecom snagom Asirije i Elama. koristeci slabost Egipta. Iz mnogih delova biblijskih prica mo emo zakljuciti da su u osvajanju Hanana va nu ulogu odigrali savim slicni cinioci. hananski narod mogao da gaji simpatije prema osvajacima. Uostalom. kao po-kisao morao nastaviti put. Vavilonija. Arheolo ka iskopavanja pokazala su da su osiroma ili cak i privilegovani slojevi. Na silu odvedeni u vojsku. pet stotina svitaka papirusa. Izrailjci su ih nadma ivali ne samo ratnim odu evljenjem. Uzrok te stagnacije nesumnjivo su bila drakonska poreska opterecenja za pokrivanje ratnih tro kova. koji su. Zemlja je bila politicki razdrobljena i cak u trenucima najvece opasnosti nije mogao biti stvoren zajednicki odbrambeni front. vec mu je i konfiskovao ladu i naredio da napusti grad kao nepo eljan stranac. Doznav i da je poslanik stigao bez novca. Slabost Hanana le ala je i u vec pomenutom feudalnom uredenju. Izrailjski osvajaci su. Odnosi koje je zatekao Isus Navin. uspeh Isusa Navina postaje potpuno razumljiv. napravljenim na brzinu u cilju zajednicke odbrane. Da li je. u kojoj se govori da je Isus Navin pobio trideset i jednog cara.

dakle. Ako procitamo Knjigu o sudi-jama. i da su se kasnije bez otpora pomirile s njihovom prisutno cu. Sve. od stvorene brane do Mrtvoga mora. i zato su iz opisa izostavili ono to im nije odgovaralo." (Knjiga o sudijama.. Ali uprkos njihovim naporima.. i stade u jednu gomilu vrlo nadaleko. Kao to vidimo. Vi e puta ogromne stene svaljuju se u korito i cine branu koja zadr ava tok vode. otece sasvijem. Jordan tece dubokom klisurom. Dvadeset i pet kilometara severno od Jerihona na Jordanu se nalazi gaz. govori u prilog tome da su iroke mase ha-nanskog naroda zaista bile naklonjene osvajacima. koji su iveli u brdovitim predelima Jordana. da bi kaznio Izrailjce za otpadni tvo i nepo tovanje Mojsijevih zapovesti. na primer. nezgodna praznina u opisu redaktora Biblije ispunjena je: Jordan se zaustavio usled zemljotresa i . Redaktori teksta ocigledno su eleli na ovaj nacin da naglase natprirodan karakter tog osvajanja. Cak ni redaktori Biblije nisu to Zenon %psitfovs/$. a to tecija e dolje u more kraj polja. Gore skaka e kao ovnovi. Ali i ovog puta. koji kao da se poziva na predanje iz vremena Isusa Navina. od grada Adama. A u Psalmu 114. U Knjizi Isusa Navina nailazimo na tri cuda i sva tri se mogu objasniti. dobro su znali da zemljotres mo e da pregradi reku ba kod gradica Adama. dakle. u skladu sa svojim te njama. U svetlu tih cinjenica namece se neizbe an zakljucak da se prilikom prelaska Jordana neobicni dogadaj zaista odigrao. postao je toliko plitak da se mogao preci gotovo da se ne pokvase noge. 4). obja njavajuci samo da je Jehova ostavio toliko Hananaca u ivotu. Prema Bibliji. Obe njegove strane cesto pogadaju zemljotresi vulkanskog porekla. Samo su. Obe reci nesumnjivo poticu od naziva drevnoga grada Adama. nad pobedom Isusa Navina bdeo je sam Jehova.zverstva veoma uvelicali. zemlja se tresija e. Redaktori Biblije osecali su da njihova teolo ka interpretacija mo e izazvati sumnju. koji su se zaista odigrali za vreme osvajackog pohoda. Te ko bi ih. nalazimo ovakvu poetsku recenicu: "Jordan se obrati natrag. koji se i danas zove El-Damijeh. i narod prelaza e prema Jerihonu". Na istocnoj obali reke uzdi e se brda ce Tel el-Damijeh. po svemu sudeci. uvericemo se da da su se osvajaci brzo sprijateljili sa domorocima sklapanjem me ovitih brakova i da su postali revnosni poklonici njihovih bogova.): "Ustavi se voda to tecija e ozgo. vec je u tim krajevima to cesta prirodna pojava. Takvo raspolo enje bilo je. Jordan je na taj nacin bio pregraden skoro jedno godi nje doba. more slano. Izrailjci. Tako. koji je kraj Zaretane. O tome citamo u trecem poglavlju (stih 16. Sada se namece pitanje: za to redaktori Biblije nijednom recju ne spominju zemljotres? Mislim da su to ucinili svesno i s odredenim ciljem. ju ni deo reke. narodna tradicija o zemljotresu nije se sasvim ugasila i provlaci se kroz druge delove Biblije. Prvo od njih bilo je naglo zaustavljanje vode Jordana. cije su ru evine nedavno otkrivene pod pomenutim brdom. prorocica Devora govori u svojoj nada-hnutoj pesmi u slavu pobede: "Gospode! Kad si slazio sa Sira. brda ca kao jaganjci". Na trag za obja njenje toga cuda naveo je bibliste u tekstu jlomenuti grad Adam. jedan od osnovnih razloga lakog osvajanja Hanana. kroz krecnjacke i glinene urvine. Dok su se vode gomilale severno od EI-Damijeha. poma uci Izrailjce cudima. ali njegov uzrocnik nije bio Jehova. slicno kao i u mnogim ranijim slucajevima. nisu svoju verziju izmislili. Godine 1927. tumacili izvesne dogadaje. bilo uveriti da se to dogodilo nekim cudom. kad si i ao iz polja Edomskoga. uspeli da zata kaju. 5.

.

nad pobedom Isusa Navina bdeo je sam Jehova. Ali pre nego to ukratko iznesemo njihove pretpostavke. dakle najkompetentniji arheolozi po tom pitanju. vec je u tim krajevima to cesta prirodna pojava. i narod prelaza e prema Jerihonu". O tome citamo u trecem poglavlju (stih 16. Na trag za obja njenje toga cuda naveo je bibliste u tekstu i^jmenuti grad Adam. koji se i danas zove El-Damijeh. otece sasvijem. i da su se kasnije bez otpora pomirile s njihovom prisutno cu. od stvo-rene brane do Mrtvoga mora. Te dve licnosti poistovecene su naknadno. bilo uveriti da se to . more slano. Dok su se vode gomilale severno od EI-Damijeha. u skladu sa svojim te njama. dobro su znali da zemljotres mo e da pregradi reku ba kod gradica Adama. koji su iveli u brdovitim predelima Jordana. poma uci Izrailjce cudima. odlucno tvrde da je tvrdava razorena sto godina pre najezde Izrailjaca i da. Dvadeset i pet kilometara severno od Jerihona na Jordanu se nalazi gaz. Po toj koncepciji. Sve. Biblisti i u toj legendi pronalaze cinjenice koje su se zaista dogodile. Obe njegove strane cesto pogadaju zemljotresi vulkanskog porekla. ali njegov uzrocnik nije bio Jehova. izmedu ostalih i prica o osvajanju Jerihona. sacinjena od elemenata koji poticu iz raznih epoha 220 uspeli da zata kaju. od grada Adama. biblijski Isus Navin nije mogao biti njen osvajac. Jordan tece dubokom klisurom. U Knjizi Isusa Navina nailazimo na tri cuda i sva tri se mogu objasniti. Prema Bibliji. nisu svoju verziju izmislili. slicno kao i u mnogim ranijim slucajevima. Obe reci nesumnjivo poticu od naziva drevnoga grada Adama. naravno. Godine 1927. a to tecija e dolje u more kraj polja. koji su se zaista odigrali za vreme osvajackog pohoda. ju ni deo reke. Sada se namece pitanje: za to redaktori Biblije nijednom recju ne spominju zemljotres? Mislim da su to ucinili svesno i s odredenim ciljem. biblijski Isus Navin bio bi dvosloj-na tvorevina. govori u prilog tome da su iroke mase ha-nanskog naroda zaista bile naklonjene osvajacima. tumacili izvesne dogadaje. Jordan je na taj nacin bio pregraden skoro jedno godi nje doba.zagradivanja korita od ogromnih kamenih blokova koji su se odvaljivali od stena kanjona. Zato se pretpostavlja da su Jerihon razorila neka druga jevrejska plemena pod vodstvom coveka. koji je bio imenjak poznijeg. u riznicu istorijskih predanja unesen je. dakle. po svemu sudeci. postao je toliko plitak da se mo-gao preci gotovo da se ne pokvase noge. Ali i ovog puta. Izrailjci. Samo su. kroz krecnjacke i glinene urvine. Vi e puta ogromne stene svaljuju se u korito i cine branu koja zadr ava tok vode. za vreme hegemonije Judeje. Pronalazaci Jerihona. moramo se podsetiti na ono to smo vec razmatrali drugom prilikom. Redaktori teksta ocigledno su eleli na ovaj nacin da naglase natprirodan karakter tog osvajanja.): "Ustavi se voda to tecija e ozgo. U svetlu tih cinjenica namece se neizbe an zakljucak da se prilikom prelaska Jordana neobicni dogadaj zaista odigrao. koji je kraj Zaretane. Te ko bi ih. Na istocnoj obali reke uzdi e se brda ce Tel el-Damijeh. i stade u jednu gomilu vrlo nadaleko. da bi kaznio Izrailjce za otpadni tvo i nepo tovanje Mojsijevih zapovesti. jedan od osnovnih razloga lakog osvajanja Hanana. obja njavajuci samo da je Jehova ostavio toliko Hananaca u ivotu. Prvo od njih bilo je naglo zaustavljanje vode Jordana. Takvo raspolo enje bilo je. dakle. cije su ru evine nedavno otkrivene pod pomenutim brdom. i ceo skup s njim povezanih prica o njegovim delima. Drugo cudo je ru enje zidova Jerihona. Prisvajanjem junaka severnih plemena. prema tome. biblijskog Isusa Navina. koja je te ila politickom i duhovnom ujedinjenju hebrejskih plemena severnog i ju nog Hanana.

" Najvecu kontroverziju izazvalo je trece cudo izrailjskog pohoda. a krovovi su se. biblisti su izneli drugu. brda ca kao jaganjci". biblijskog Isusa Navina. narodna tradicija o zemljotresu nije se sasvim ugasila i provlaci se kroz druge delove Biblije. pretpostaviti da je ta efikasna taktika prima jena i u Jerihonu. Imajuci u vidu prethodna upozorenja. Redaktori Biblije osecali su da njihova teolo ka interpretacija mo e izazvati sumnju. koji kao da se poziva na predanje iz vremena Isusa Navina. po svemu sudeci. koji je bio imenjak poznijeg. Zatim su ih potpaljivali. Gore skaka e kao ovnovi. na primer.. i zidine bi se stropo tale u iskopanu prazninu. biblijski Isus Navin bio bi dvosloj-na tvorevina. dakle najkompetentniji arheolozi po tom pitanju. zemlja se tresija e. odlucno tvrde da je tvrdava razorena sto godina pre najezde Izrailjaca i da. Zato se pretpostavlja da su Jerihon razorila neka druga jevrejska plemena pod vodstvom coveka. izmedu ostalih i prica o osvajanju Jerihona. Pronalazaci Jerihona. u kojoj se tvrdi da su se odbrambeni zidovi sru ili od trubljenja i poklica osvajaca. Vojnici su se pod okriljem noci potkopavali pod temelje utvrdenja i pod-gradivali ih debelim koljem. ubedljiviju hipotezu. Po toj koncepciji. Te dve licnosti poistovecene su naknadno.dogodilo nekim cudom. biblijski Isus Navin nije mogao biti njen osvajac. Na sacuvanim delovima odbrambenog zida vide se osim toga duboke pukotine.. i ceo skup s njim povezanih prica o njegovim delima. Zato se poslu io veoma domi ljatim lukavstvom priredujuci oko zidina mar eve svojih naoru anih odreda uz sviranje truba i bojne poklice. Drugo cudo je ru enje zidova Jerihona. Ali pre nego to ukratko iznesemo njihove pretpostavke. prorocica Devora govori u svojoj nada-hnutoj pesmi u slavu pobede: "Gospode! Kad si slazio sa Sira. Tako. naravno. za vreme hegemonije Judeje. nezgodna praznina u opisu redaktora Biblije ispunjena je: Jordan se zaustavio usled zemljotresa i zagradivanja korita od ogromnih kamenih blokova koji su se odvaljivali od stena kanjona. Ali to ne bi bilo u saglasnosti sa Knjigom Isusa Navina. naglo sru ili. Ali uprkos njihovim naporima. moramo se podsetiti na ono to smo vec razmatrali drugom prilikom.grad spali e ognjem i to bje e u njemu. Isus Navin je navodno zaustavio sunce i . Tragovi po ara nadeni u iskopinama uop te ne iskljucuju tu pretpostavku. i zato su iz opisa izostavili ono to im nije odgovaralo. sada mo emo razmotriti ta o cudu u Jerihonu imaju da ka u arheolozi i istoricari. koja je te ila politickom i duhovnom ujedinjenju hebrejskih plemena severnog i ju nog Hanana.. Prisvajanjem junaka severnih plemena. poznato nam je da miniranje odbrambenih zidova spada u jednu od najstarijih poznatih opsadnih tehnika u istoriji covecanstva. U elji da usklade rezultate arheologa sa biblijskom verzijom. Mo e se. Za vreme potkopavanja ispod zidina. zatrpavajuci pod sobom predmete svakodnevne upotrebe." (Knjiga o sudijama. 4). dakle. Pronalazaci Jerihona izra avaju mi ljenje da se tvrdava verovatno sru ila usled zemljotresa i po ara. sacinjena od elemenata koji poticu iz raznih epoha 222 Zenm i razlicitih jevrejskih sredi ta. Dok je gonio vojsku petorice careva ju noga Hanana. A u Psalmu 114.. Kao to vidimo. Biblisti i u toj legendi pronalaze cinjenice koje su se zaista dogodile. U prilog tome govore pocadale gomile kamenja i opeke. voda napadaca je bez sumnje hteo da odvrati pa nju opkoljenih i zaglu i podzemni tutanj minerskih radova. u riznicu istorijskih predanja unesen je. Zahvaljujuci dokumentima s klinastim pismom. kad si i ao iz polja Edomskoga. ugljenisani komadi drve-ta i debela naslaga pepela koja pokriva ru evine najvi eg kulturnog sloja. prema tome. nalazimo ovakvu poetsku recenicu: "Jordan se obrati natrag. 5. jer u Knjizi Isusa Navina citamo da Izrailjci posle osvajanja ". ireci paniku medu opkoljenima i otvarajuci put ka gradu napadackoj vojsci.

.

dobrodu ni ratari i ene blage naravi . koji sedaju za zajednicki obed. koje je vec za lo iza horizonta. pun smirujuce ti ine prizor etelaca. l stade sunce i ustavi se mjesec. redaktori biblijskog teksta kao da su se u jednom trenutku trgli. tako munjevita i potpuna. jare po ara i stravicnih dogadaja. koja je u svoje vreme stekla najvi e pristalica. ali u isto vreme i licnog heroizma. nisu povezali cinjenice i dogadaje po hronolo kom redosledu. opisana prirodna pojava morala zaista dogoditi.mesec. doslovno shvatiti. bezakonja i stra nih dogadaja u jednoj knjizi. Sa slicnim hiperbolama susrecemo se veoma cesto u starim poemama. Ovde ne mo emo izneti sve pretpostavke. a groteskno-ko marni do ivljaj Venijaminovih potomaka kao da je prauzor rimske legende o otmici Sabinjanki. To je 224 Zenon 'J&s neka vrsta antologije epskih prica koje ivo podsecaju na skandinavske sage. Idilicni. Jo jedan citat preuzet iz te antologije otkriven je u Prvoj knjizi Samuilovoj (1. koja je znatno kasnije dodata i potice iz vremena sudija. Cak ni najzagri eniji fideisti nisu se usudivali tvrditi da je Isus Navin imao takvu moc nad suncem i mesecom. Kasnije je narodna ma ta oko toga stvorila legendu kako je Isus Navin nacinio cudo zaustaviv i sunce i mesec. One su pune mracnih okrutnosti. Knjiga pravednoga bila je stara zbirka himni i kratkih epskih poema. odnosno od smrti Isusa Navina do zacetaka monarhistickog uredenja koje je uspostavio Samuilo. eleli su na izabranim primerima da poka u kakva je sudbina snalazi izrailjska plemena kad se odricu Jehove i slu e tudim bogovima. veoma popularna kod Jevreja. da sebi omoguci konacnu pobedu. Odmah vidimo da obave tenje o cudu ima izrazit karakter poetske apostrofe. U tim pricama nailazimo na odnekud nam dobro poznate motive. Devora je zapravo izrailjska Jovanka Orleanka. koju je rtvovao Agamemnon. dokle se ne osveti narod neprijateljima svojim. Za primer nave cemo (yarn 223 samo jednu od njih. Redaktori Biblije. godine pre na e ere. Ona se svodi na to da je gusti oblak s gradom prouzrokovao potpunu tamu. plemenitih poriva i istinskih ljudskih unutra njih sukoba. polazeci od pretpostavke da Biblija iznosi istinu i da se. Slicno kao i u prethodnim knjigama. nisu napisali celovitu istoriju tog razdoblja. u jednom trenutku sinulo je iza oblaka. Iza lo je na videlo da je taj cetvorostih doslovan citat iz Knjige pravednoga koji su u biblijsku pricu znatno kasnije uneli biblijski hronicari. Autor tih stihova hteo je metaforom da istakne koliko je velika bila pobeda Isusa Navina. to je jednostavno stilska figura. izmedu ostalog i kod Homera. Tra eni su najrazlicitiji nacini za obja njenja toga cuda. antologija tih turobnih saga zavr ava se optimistickim tonom u predivnoj prici o vernoj Ruti. l poslednje sumnje u tom pogledu raspr ila su kasnija lingvisticka istra ivanja. Sunce. da su cak sunce i mesec zastali u cudu. i mjesece nad dolinom Elonskom". Na taj nacin konacno je raspr ena legenda o cudu zaustavljanja sunca.18). neljudskosti i varvarstva. dakle. do 1050. Prica o Ruti kao da je htela da nas podseti . Ali se naknadno ipak pokazalo da se radi o nesporazumu. medutim.koliko je to drugaciji svet na pozadini op te anarhije. Nagomilav i toliko zverstava. a odblesak njegovih zraka na vrhovima oblaka izazivao je utisak kao da se naglo razdanilo. prema tome. Opisano cudo ne treba. Iznenadnu svetlost odmah su iskoristili Izrailjci da dotuku Hanance. Samson ima mnogo zajednickih osobina sa Herkulom. Isus Navin klice u radosnom zanosu: "Stani sunce nad Gavaonom. a Jeftajeva kci umire slicno kao Ifigenija. Naime. Knjiga o sudijama predstavlja produ etak Knjige Isusa Navina i manje-vi e obuhvata razdoblje od 1200. koja na uzvi en i egzaltiran nacin opeva slavu Isusa Navina. da bi joj osujetio bekstvo pod okriljem noci. ratne huke i zveketa oru ja.

.

U fenickim gradovima svake godine su birani namesnici kolonija. Knjiga o sudijama je zapravo zbirka prica o podjarmljenim izrailjskim plemenima. Samo u retkim slucajevima osvajali su zemlju oru jem. Upravo ti privilegovani slojevi legende poceli su medu sobom da se takmice i doveli su ne samo do razbijanja izraelskog zajedni tva. Pojedina izrailjska plemena. Posle smrti Isusa Navina kad vi e nije bilo zajednickog vode. Ali njihove du nosti nisu se samo ogranicavale na sudske poslove. vodili po-lunomadski ivot. Kad se Kartagina odvojila od svoje fenicke matice i postala suverena trgovacka sila. bila je jo uvek previ e vitalna da bi ustuknula cak i u novim uslovima ivota na stalnim prebivali tima. zvanih sudijama. birani su i u gradovima-dr avama Fenikije. sagnuce ramena svoja da nosi. dakle. vec i do bratoubilackih borbi. koje je svake godine birala trgovacka plutokratija. Nisu gradili kuce. predrasude i separatisticke te nje. Raspad izrailjske zajednice na dvanaest zavadenih plemena bio je utoliko opasniji to je Isus Navin samo delimicno osvojio Hanan. na njenom celu su i dalje bili sufetes. postojao obican svet po tenih ljudi. kuluk i ropstvo. koju je Izrailjcima nametnuo Mojsije. prepu tena sama sebi. Toj pojavi pogodovala je i cinjenica da se. pravilno pi e: "Istorija Izrailja u to vreme raspada se na toliko istorija koliko ima plemena". Plemenski i rodovski poglavari dodelili su sebi titule kne eva ili "pretpostavljenih". U Knjizi o sudijama citamo: "U to vrijeme ne bje e cara u Izrailju: svaki cinja e to mu bija e drago" (17. zasnovana na krvnoj povezanosti. Ta ekonomska i politicka zavisnost cesto se pretvarala u ugnjetavanje. nekada nje izborno rodovsko stare instvo pretvorilo u naslednu aristokratiju. Tako im . gde su. da ideja o rasnom jedinstvu. Biblija na iroko prica o estorici istaknutih sudija i nabraja est manje znacajnih. Za Izrailjce je to. Izrailjci su se u pocetku naseljavali po malo nastanjenim planinskim terenima. mirna infiltracija stocara nomada. Pojedina plemena imala su svoje vlastite obicaje. koja su dugi niz godina trpela ropstvo i najzad se dizala u oslobodilacku borbu pod vodstvom svojih narodnih junaka. Bila je to veoma stara semitska titula koja je pripadala najvi im administrativnim cinovnicima. a podr ao Isus Navin. Doznajemo. zvani sufetes. i placace danak". o kojima ni ta osim imena ne znamo. u knjizi Od Avrama do Hrista. vec su iveli u atorima i drvenim kolibama. naravno. Prasemitska plemenska organizacija. cesto su morala priznavati njihovu hegemoniju i placati im danak. Da bi mogla da se nastane u obli njim oblastima. U samom srcu zemlje nezavisnost su sacuvala sna na hananska plemena. Ponekad.. bio period politickog haosa i samovla.. U Knjizi Postanje citamo o plemenu Isaharovom : "Isahar je magarac jak u kostima. prirodnost i ljudsko dostojanstvo. nije izdr ala probu vremena.ca. l pored toga to su redaktori Biblije prilagodavali istoriju svojim^/erskim te njama. 6). za vreme meduvla ca. i nadimke "silni" ili "plemeniti". koja su dr ala utvrdene gradove i najplodnije doline.da je u doba sudija. uprkos svemu. Knjiga o sudijama omogucava nam da stvorimo prilicno jasnu sliku o politickim prilikama posle smrti Isusa Navina. usled raspada prvobitne zajednice i produbljivanja klasnih razlika. bila je to uglavnom postepena.suditi. ponovo su do le do izra aja stare mr nje. nisu. Sudije su se na hebrejskom zvale ofetim od glagola afat . koji su u op tem haosu uspeli da sacuvaju moralnu cistotu. Danijel Rops. kao stocari. mogla da stupaju u borbu s vladarima susednih hanan-skih dr avica. cak su i govorila donekle razlicitim narecjima. pre svega.

invazija Izrailjaca predstavljala je katastrofu. bez odvoda za ki. oru je i svakojaka keramika. maslinama. Na osnovu iskopina utvrdeno je da su Hananci stvorili visoko razvijenu materijalnu kulturu. Poznato je da su Hananci u Egipat izvozili vino. Sa svojim gusto naseljenim gradovima. jer su takve rodbinske veze verovatno smatrali za dru tveni uspeh. svetovni potreti. sticali veliki autoritet medu svojim saplemenicima i u povoljnom trenutku vodili ih u oslobodilacku borbu.nicu. naravno. Arheolo ka nalazi ta svedoce i o visokom nivou umet-nosti i zanatstva. Izrailjske sudi-je tamo uglavnom nastupaju kao hrabre vode ustanaka ili hajduci. punim velelepnih gradevina i ducana. maslinovo ulje i povrce. Ali za hananske dr avice koje nisu uspele da se odbrane. Ali i pored toga. a jo vi e gradevinarstva. koja nije mnogo zaostajala za kulturom Egipta. Faraon Tutmes III saop tava u jednom od sacuvanih zapisa da se njegov ratni plen u Palestini sastojao od mnogo zlatnog i srebrnog posuda. bode i. Svuda u zemlji mogli su se vide-ti bri ljivo negovani vocnjaci sa urmama. sekirice. Pored zemljoradnje i stocarstva cvetalo je i povrtarstvo. Zato se ne treba cuditi onome to o Izrailjcima govori Biblija: "l enjahu se kcerima njihovijem i udavahu kceri svoje za sinove njihove. a samo uzgredno kao gradanski upravnici. Obja njavajuci tu pojavu sa stanovi ta puritanskog jehovizma. U Bibliji to pitanje izgleda ne to drugacije. na primer. Sirije i Mesopotamije. ali su. godine pre na e ere. posude od fajansa s figuralnim ornamentima i precizno izgravirani predmeti za svakodnevnu upotrebu. Njihova vlast najce ce nije izlazila iz okvira jednog plemena. Hanan je. po padinama bre uljaka u suncu su se kupali vinogradi. u Tiru povereno kormilo dr ave od 563. zahvaljujuci licnim vrlinama. bareljefi u slonovaci.". kutijice. koji su cetrdeset godina iveli u primitivnim pustinjskim uslovima. Iskopine iz tog vremena otkrivaju uocljiv pad nivoa zanatstva. redaktori Biblije prikazali su Hanance kao iskvaren i varvarski narod. U Bet anu otkopana je iz ru evina cuvena kamena skulptura koja predstavlja dva lava kako se bore. zbog cega im je pretilo odnarodenje. plemena kojima su upravljale u vecini slucajeva ponovo padala pod hananski jaram. mogla u pustinji da steknu iskustvo u gradevinarstvu. osim toga. bio cuven i po divnim tkaninama. Izrailjska plemena nisu. Osim toga. Mnogi gradovi bavili su se trgovinom i zanatstvom. to im nije dozvoljavalo njihovo patrijarhalno . smokvama i narovima. U ru evinama hananskih gradova pronadene 227 su originalne izvajane statuice bogova i boginja. zlatni i srebrni nakit. Hananci su nesumnjivo imponovali tim prostim stocarima. Posle sticanja nezavisnosti. Zbog toga se postavilo pitanje kako se moglo dogoditi da se izrailjska plemena. morala je izvr iti izuzetan uticaj na izrailjske nomade. Na ru evinama hananskih gradova osvajaci su podizali sirotinjske kuce od poljskog kamena. vaspita-na u duhu Mojsijevih moralnih propisa. Kao to smo ranije istakli. Preokret po tom pitanju nastupio je tek zahvaljujuci arheolo kim otkricima u Palestini. sudije su kao narodni junaci vladali do kraja ivota. bojenim izuzetno cenjenom domacom purpurnom bojom. Odgovor na to pitanje nije bio moguc. odr avali su trgovacke i kulturne veze sa drugim dr avama. u XII veku pre na e ere ha-nanska kultura nalazila se vec u periodu opadanja. koji je slavio sraman i razvratan verski kult. iako je nekima po lo za rukom da stvore privremene saveze nekoliko plemena za borbu s hanan-skim ugnjetacima. Bili su pre vojni diktatori. sve dok se na e znanje o Hanancima oslanjalo uglavnom na ono to nam pru a Biblija. a u dolinama je raslo svakovrsno povrce. ponosili su se velelepnim gradevinama i trgovima..je.. tako lako uvuku u tu navodno nedostojnu religiju. do 556. Iz Knjige o sudijama ne mo e se dovoljno pouzdano zakljuciti za to je bilo tako. koji su. Daleko opasnije od politickog ropstva bila je cinjenica to su Izrailjci lako podlegali uticaju hananske kulture i religije. bocice. posle njihove smrti.

.

demokratsko dru tveno uredenje: velike gradevine i odbrambeni sistemi mogli su se tada graditi samo u feudalnim uslovima, primenom koordinisanog prisilnog rada podjarmljenih narodnih masa. Izrailjci su jo dugo ostali slobodni pastiri; njihovo plemensko stare instvo bilo je, dodu e, vec nasledno, ali nije imalo tako neogranicenu vlast kao to su imali vladari hananskih gradova. Prodiranje tudinskih plemena na teritorije koje su naseljavali Hananci moralo je da izazove dubok privredni potres. Hananski gradovi napredovali su uglavnom zahvaljujuci medunarodnoj trgovini. Zato je, cim su osvajaci presekli karavanske puteve, nastupio postepeni zastoj u trgovini, i, ono to za tim sledi, op te smanjenje blagostanja. 228 Zenon Posledice privrednog sloma osecale su jo nekoliko ve-kova. Kada je Solomon zapoceo izgradnju Jerusalimskog hrama, morao je da dovede zanatlije, umetnike i gradevinare iz fenickog grada Tira. Tek zahvaljujuci njegovoj preduzimljivosti ponovo je o ivela trgovina i gradovi su se izvukli iz bede, a neki od njih, kao Jerusalim, mogli su se na kraju takmiciti i sa gradovima Sirije i Egipta. Kao to vidimo, arheolo ka otkrica su na veoma iznenadujuci nacin osvetlila ulogu koju su u Hananu odigrali izrailjs-ki osvajaci. Ali bez odgovora je ostalo pitanje za to ih je tako lako privukla hananska religija, o kojoj su se redaktori Biblije uvek izra avali recima punim gnu anja i osude. Tek godine 1928, kad su u severnoj Siriji otkrivene ru evine fenickog grada Ugarita, nastupio je i u tom pogledu odlucujuci preokret. U njima je pronadeno nekoliko stotina tablica s klinastim pismom, sa dokumentima, izmedu ostalog, i na ugaritskom jeziku. Po to su de ifrovane, ispostavilo se da su to uglavnom religiozni tekstovi: himne, molitve i mitolo ke poeme. Te tablice su otkrice od velikog naucnog znacaja, jer se na osnovu njih najzad moglo otrgnuti od pristrasne biblijske verzije i rekonstruisati hanansku religiju onakvu kakva je zaista bila. Ali, ta je fenicanska religija imala zajednicko sa Hana-ncNlia? Utvrdeno je, pre svega, da su Fenikija i Hanan predstavljali jedinstven kulturni, religijski i etnicki prostor. Hananski narodi prete no su govorili fenickim jezikom ili njemu veoma srodnim narecjima. Osim toga, verovali su u iste bogove kao i stanovnici Tira, Biblosa ili Ugarita. Dakle, sve to je procitano na tablicama s klinastim pismom, moralo se odnositi i na kult koji se slavio u Hananu. Fenicani, semitski narod moreplovaca, trgovaca i putnika, jo u trecem milenijumu pre na e ere nastanio se na obali Sirije. Njihovi lucki gradovi, Tir, Biblos i Sidon, bavili su se pomorskom trgovinom. Fenicke lade stizali su do severozapadnih obala Afrike i do Engleske, a izgleda da su oplovili i africki kontinent. Od kolonija koje su fenicki trgovci osnovali du obale Sredozemnog mora, proslavila se Kartagina, koja se odvojila od svoje maticne dr ave i kao suverena pomorska sila borila se na ivot ili smrt sa Rimskom imperijom. Tokom svoje duge istorije, Fenicani su dostigli veoma 229 visok stepen kulturnog razvoja. Bez obzira na mesopotamske i egipatske uticaje, to je bila originalna kultura. U fenickim gradovima cvetali su arhitektura, zanatstvo i umetnost. Putem trgovacke razmene, proizvodi umetnickog zanatstva dopirali su do svih kutaka tada njeg sveta. Ali najvece dostignuce Fenicana bio je pronalazak pisma zasnovanog na alfabetskom sistemu. Arheolo ke iskopine u Ugaritu pokazale su da religija staroga Hanana nije bila tako gadna, kao to su se trudili da nas ubede redaktori Biblije. Svet bogova, koji nam se u tim dokumentima otkriva, bogat je i slikovit, pun poezije i dramaticnih sukoba. Bogovi i boginje, koji se u njima pojavljuju, razdirani su svim strastima obicnog smrtnika, vole, mrze, bore se medusobno, pate i umiru. Nije to, naravno, religija koja propoveda visoka moralna nacela. Kao i svi vidovi drevnog politeizma, izra avala je naivne predstave coveka o tajanstvenom smislu vasione i dramu ljudskog ivota s njegovim licnim i dru tvenim sukobima.

Fenicki religiozni epovi ponekad ivo podsecaju na Homera. Evo fragmenta koji opeva Bala: Podi e pehar carobnog napitka, Ustade, radosno kliknu i zapeva, Prateci se na cimbalu, peva e divnim glasom, Pope se zatim na vrh gore Zapon, Vide kcer svoju Padriju, boginju svetla, l kcer Taliju, boginju ki e... Najvi e fenicko bo anstvo bio je El. To je bio krvo edan bog, kao opsednut besom uni tenja, a u isto vreme dobar i milostiv. Ali najvecu slavu u ivao je, kao to znamo, Bal, bog etve, ki e i plodnosti stoke. Njegova ena bila je boginja ljubavi i plodnosti Astarta, jedna od najpopularnijih boginja Staroga sveta, slavljena u Hananu i pod imenom A era. Bal je bio bog sumersko-akadskog porekla. Kod naroda Istoka javlja se pod razlicitim imenima. Fenicani ga zovu i Ta-muz ili E mun, u Egiptu ga srecemo kao Ozirisa, a Grci ga slave kao mladog Adonisa. Kao to proizlazi iz Knjige proroka Jezekilja, kult Tamuza postojao je jo godine 590. pree na e ere u dvori tu Jerusalimskog hrama. Tamo doslovno citamo: "l odvede me na vrata Zenon y& doma Gospodnjega koja su sa sjevera; i gle, ene sjedahu i plakahu za Tamuzom." O popularnosti toga boga svedoci najvi e to to je njegovo ime veoma cesto cinilo glavni sastavni deo fenickih, izra-iljskih i kartaginskih imena. Jedan od sudija dobio je nadimak Jeroval, sin kralja Saula nosio je ime Esval, a najveci junaci Kartagine bili su Hazdrubal i Hanibal. U Tiru su Bala simbolizovala dva stuba, zlatni i srebrni. Narodna ma ta docnije ih je prenela daleko na zapad, u Gibraltarski moreuz, a Grci su ih uneli u svoje legende kao "Herku-love stubove". Za kult Bala bile su vezane velicanstvene svecanosti i verske povorke, koje na dramatican nacin prikazuju mitsku sudbinu ovoga boga. Pocetkom jeseni bog smrti Mot odvlacio je Bala u podzemlje, to je prouzrokovalo zamiranje prirode i dolazak zimskog doba. Hananski narod je oplakivao umrlog boga, izra avajuci ocajanje razdiranjem odece, sakacenjem tela i tu balicama. Ali u prolece je boginja plodnosti Astarta vodila po-bednicku borbu s Motom i izvodila svoga mu a na zemlju. Tada su ratari u cast vaskrslog boga plodnosti priredivali vesele povorke pevajuci himne i ple uci uz pratnju tamburina. Mit o smrti i vaskrsenju boga etve igrao je veliku ne samo kod Fenicana i Hananaca. Setimo se, na primer, egipatskog kulta Ozirisa i boginje Izide, grckih misterija vezanih za bogirau Demetru i njenu kcer Persefonu, frigijske boginje Kibele i njenog mladog mu a Atisa, kao i misticnih obreda u cast Afrodite i Adonisa u helenistickoj epohi. Zanimljiv opis ovog poslednjeg kulta daje nam u svojim secanjima grcki pisac Lukijan Samosacanin (II vek na e ere): "Posetio sam veliki Afroditin hram u Biblosu u kome su vr eni obredi u slavu Adonisa. U spomen na njegove patnje ljudi se udaraju u grudi, jadikuju i vr e razne ritualne cinove, a po celoj zemlji se razle e kuknjava. Posle plakanja i tu aljki prireduju Adonisu pogreb, kao da je umro. A sutradan bacaju pesak u vazduh i briju glave slicno kao i Egipcani kad umire Apis. A ene koje nece da im se obrije glava placaju ovakvu kaznu: jednoga dana vr e blud s tudim mu karcima, a nagradu za to rtvu-ju Afroditi". Pored Bala najvecu slavu u Hananu u ivala je boginja plodnosti Astarta. Bila je to tipicna "boginja-majka", koja se po javljuje i u mnogim drugim religioznim kultovima. U Bibliji nosi ime Astarota i o tro je igosana, po to je u njenom kultu naglasak stavljan na seksualizam kao glavni aspekt ivota, to je na lo izraz u sakralnom bludu. Hramovi su vr ili ulogu javnih kuca u kojima su se "posveceni" - i mu karci i ene - bavili

prostitucijom. Darovi za njihovu slu bu i li su u kasu hrama, kao rtva za boginju. Taj ritual bio je, u su tini, naivna manifestacija osecanja prostog naroda, koji je culnost smatrao sa ne to sasvim normalno u svom ivotu i zato u tome nije video ni ta nemoralno. Kult Astarte nije, dakle, svedocio o razvratu i razuzda-nosti hananskog naroda, kako ga u Bibliji predstavljaju stroge pristalice jehovizma. U plejadi fenicko-hananskih bogova bio je, ipak, jedan bog koji je opravdano mogao da izazove zgra anje. Poznat nam je pod imenom Moloh. To je iskvarena semitska rec meleh, to jednostavno znaci "car". U Uru sumerskom nazivan je Malkum, kod Amonaca Milkom, u Siriji i Vavilonu Malik, a u Tiru i Kartagini Melek-Kart, to znaci "car grada". Mracna strana njegovog kulta bilo je to to su njegovi poklonici prinosili na rtvu ljude, a narocito novorodencad. Po tim jezivim obredima narocito je bila poznata Kartagina. Arheolo ka istra ivanja pokazala su da su u Hananu novorodencad prino ena na rtvu jo dugo po to su ga osvojili Izrailjci. U Gezeru je nadeno citavo groblje novorodencadi. Na kostima su nadeni jasni tragovi vatre. Male rtve stavljane su zatim u cupove s glavom nadole i pokopavane u zemlju. Hananska religija bila je tesno povezana sa rasporedom radova zemljoradnickog stanovni tva i te ila je da objasni tajnu ritmicnog radanja i umiranja prirode. To je upravo i bio razlog za to su Izrailjci tako lako podlegli njenoj cari. Prelazeci sa nomadskog nacina ivota na obradivanje zemlje, morali su da se uce zemljoradnji od Hananaca. Od njih su saznali i to da treba slaviti mesne bogove, da bi se obezbedila dobra etva. Izrailjski zemljoradnik duboko je osecao potrebu da se osloni na razumljive i blagonaklone bogove, od kojih je s pove-renjem mogao tra iti ohrabrenje u svakodnevnim ivotnim brigama. Slikovit i pun sjajnih prizora, ritual vezan za kult Bala i Astarte, sna no je delovao na njegovu ma tu i vi e odgovarao njegovoj primitivnoj prirodi od puritanske Mojsijeve religije. Ti ekonomski i psiholo ki motivi, koji le e u osnovi ot232 padni tva, doveli su do toga da jehovisti zapravo nikada nisu uspeli da iskorene "idolopoklonstvo". U Knjizi o sudijama (10, 6) citamo da Izrailjci "slu i e Valima i Astarotama, i bogovima Sir-skim, i bogovima Sidonskim, i bogovima Moavskim, i bogovima sinova Amonovijeh i bogovima Filistejskim; i ostavi e Gospoda i ne slu i e mu". Dokle god je izrailjski ratar obradivao zemlju, dotle niti je hteo, niti je mogao da se odrekne kulta hananskih bogova. Povremeno je davao Jehovi ono to mu je pripadalo, ali istinski bliski bili su mu zemljoradnicki bogovi, koji su od nezapamcenih vremena vladali u Hananu. U Knjizi proroka Osije (2, 5-8), koja potice iz VIII veka pre na e ere, nalazi se jedan fragment koji sjajno obja njava te prakticne motive: "...sramoti se roditelj-ka njihova; jer govori: ici cu za milosnicima svojim koje mi daju hljeb moj i vodu moju, vunu moju i lan moj, ulje moje i pice moje... Jer ona ne zna da sam joj ja davao ito i vino i ulje, i umno avao joj srebro i zlato, od kojega nacini e Vala". Taj fragment svedoci kako se medu Izrailjcima duboko ukorenio kult hananskih bogova. Iz Biblije proizlazi da je postojao tokom nekoliko vekova jevrejske istorije i da je pre iveo cak i propast Jerusalima godine 571. p.n.e. U Knjizi o sudijama citamo da je Joas, otac junaka Ge-deona, imao kod sebe rtvenik Bala. Kada ga je Gedeon uni tio i na . . mestu postavio Jehovin oltar, Izrailjci su se toliko rasr-dili da su zahtevali njegovu smrt. Ali je i sam Gedeon posle po-bede nad neprijateljem naredio da se izlije zlatni efod, odnosno neki hananski kultni predmet. Iz te iste knjige doznajemo da su stanovnici Sihema za finansiranje Avimelehovog prevrata uzeli sedamdeset sikala zlata iz kase Balovog hrama. U Mispi su otkopane na maloj razdaljini ru evine dva hrama, Balovog i Jehovinog, koji poticu iz IX veka pre na e ere. Ali zacudujuce je bilo to to je u

ru evinama oba hrama pronadeno mno tvo statueta boginje Astarte. Arheolozi su posumnjali da su Sihemljani nacinili od nje Jehovinu suprugu. Nije to tako neverovatna pretpostavka kao to mo e na prvi pogled da izgleda. Da je sinkretizam takve vrste kod Izrailjaca bio moguc, imamo dokaz u kasnijoj epohi. Posle propasti Jerusalima, jedna grupa judejskih izbeglica nastanila se na egipatskom os-trvu Elefantini, koje le i iznad prve katarakte Nila, kod Asuana. Tamo su sagradili zajednicki hram za Jehovu i njegovu enu <Bi6(ijs%e GyenJe-------------------------------------------------------------------------Astartu, koja je nosila hanansko ime Anat-Jahu. Mo da je i u Silomu, tada njoj prestonici jehovizma, za vladavine prvosve tenika Ilija, postojao kult Astarte. Jer u Prvoj knjizi Samuilovoj (2, 22) citamo: "A Ilije bija e vrlo star, i cu sve to cinjahu sinovi njegovi svemu Izrailju, i kako spavahu sa enama koje dola ahu gomilama na vrata atora od sastanka". Kao to mo emo da zakljucimo iz Knjige proroka Isaije (8,3), ovaj prorok je oti ao u Jerusalim u jedan od hananskih hramova, da dobije dete sa sve tenicom boginje Astarte. Za vladavine cara Solomona, u Jerusalimskom hramu pored Jehove sjavljeni su i Bal i Astarta, kojima su postavljeni posebni oltari. Cak i posle preporoda jehovizma, za vladavine Josijine i nakon njegove smrti, godine 609. pre nove ere, nije bilo moguce da se uni ti kult hananskih bogova. To je, na svoje zaprepa cenje, utvrdio prorok Jeremija, kada je stigao u Jerusalim, koji su opusto ili Egipcani i Vavilonci. Po ulicama je sretao decu koja skupljaju gorivo da im ocevi raspale vatru u cast "boginje neba", dok su ene pekle svete kolacice sa utisnutim Astartinim likom. Na prigovore proroka, ljudi su odgovaraj da moraju prinositi rtve boginji, da im ne bi uskratila hranu. alili su se da ih pogadaju sve same nesrece od kada je Josija poku ao da uni ti kult Astarte: Jerusalim su opusto ili Haldejci, deo stanovni tva odveden je u Mesopotamiju, a deo se morao skloniti u Egipat. Utuceni Judejci nisu ni najmanje poverovali u Jere-mijino obja njenje da su sve te katastrofe i nevolje kazna za izdaju Jehove. Hananska religija morala je uticati na biblijsku literaturu. Tako su, na primer, u Psalmu 29. jasno vide tragovi stare ugari-tske himne. Na to ukazuju upadljive slicnosti u idejama, nazivi navedenih sirijskih gradova i elementi iz ugaritskog jezika. Stihovi od 12 do 15, u petnaestoj glavi Knjige proroka Isaije, doslovni su citati mitolo ke poeme pronadene u Ugaritu. Poznato nam je i da su neke biblijske izreke pisane po uzoru na ha-nanske. Neki istra ivaci do li su do uverenja da je Pjesma nad pjesmama zbirka liturgijskih tekstova, pevanih u cast boga Tamuza. Prema tome, mo emo s pravom upitati: kojim cudom je u takvim uslovima Mojsijeva religija uspela da se odr i? Treba, pre svega, imati na umu da se Izrailjci, slaveci hananske bogove, zapravo nikad nisu odrekli svoga plemenskog boga. U mnogim mestima stajali su, jedan pored drugog, hramovi Jehove i Bala. Neki carevi, na primer, Solomon i Ahav, podigli su hram hananskim bogovima, to im nije smetalo da i dalje ostanu Jehovini poklonici. Bio je to, dakle, sasvim izrazit politeizam, u kojem je Jehova, u zavisnosti od prilika, zauzimao manje ili vi e znacajno mesto u plejadi drugih bogova. U to vreme velikog nereda postojali su bez sumnje i krugovi nepokolebljivih Jehovinih pristalica, koji se nisu prepustili op tem talasu otpadni tva, pa su s vremena na vreme cak i ustajali u odbranu svoje religije. Kada je ena kralja Ahava, Jezavelja, progonila proroke jehovizma, carski sluga Avdija "uze... sto proroka, i sakri ih, po pedeset u jednu pecinu, i hrani ih hljebom i vodom" (Prva knjiga o carevima, 18, 4).

Osim sve tenika i Levita, odr anju stare Mojsijeve vere doprinela su u izvesnoj meri i bratstva pobo nih ljudi koji su se zavetovali Jehovi. Vec znamo za nazireje, po to je njima pripadao i Samson. Nazireji nisu pili vino, nisu se brijali, nisu jeli ritualno necista jela i nisu smeli dodirivati mrtvace. Mnogo zanimljivije je rehavitsko bratstvo. To su bili potomci Rehavljevog sina Jonadava, koji je za vladavine cara Ahava napadao Balove poklonike. Rehaviti nisu pili vino, nisu se bavili zemljoradnjom ni sadili vinograde, iveli su u atorima primitivnim pastirskim ivotom, suprotstavljajuci se na taj nacin urbanorrni ivotu Hananaca i lo im dru tvenim i verskim posledi-cama koje iz njega proisticu. Te nja za ocuvanjem pastirskog nacina ivota iz Mojsijevih vremena bila je, naravno, nerealni anahronizam i zato rehavitsko bratstvo nikad nije uspelo da se ra iri medu Izrailjcima. Docnije, za vladavine judejskog cara Ohozije (640-609. g. p.n.e.), jerusalimski sve tenici pre li su u odlucujuci napad protiv otpadni tva. Bilo im je, pre svega, stalo da uspostave teokratske dru tveno uredenje i da preuzmu stvarnu vlast u ime Jehove. U osnovi su ih, dakle, vodili politicki ciljevi. U verskim zapovestima naglasak su stavljali na spolja nje vidove kulta, na po tovanje obreda i rituala. Tek pod uticajem moralnog ucenja proroka, Izrailjci su postepeno produbljivali svoju religiju, dok je na kraju nisu uzdigli na nivo cistog, etickog monoteizma. U njihovim verovanjima Jehova postaje jedini, univerzalni bog vasione. Jevrejski monotei-zam je, prema tome, konacni i prilicno kasni rezultat mukotrpnog s istorijskog puta kroz vekove lutanja, patnje i politickih katastrofa. Za vreme sudija, Izrailj je prolazio kroz period gradanskih ratova i slabljenja verskih veza. Potresnu sliku tih unutra njih prilika daju nam narocito tri price: pokolj plemena Jefre-movog na gazu Jordana, istrebljenje skoro celog plemena Venijaminovog i krvavi Avimelehov prevrat. Poslednja prica zaslu uje posebnu pa nju, s obzirom na to da nam pru a dodatne informacije o klasnoj strukturi izrailj-skog dru tva i politickim strujama, koje predstavljaju nagove taj kasnijeg monarhistickog uredenja. U Knjizi o sudijama (8, 22) citamo: "Potom reko e Izrailjci Gedeonu: budi nam gospodar ti i sin tvoj i sin sina tvojega, jer si nas izbavio iz ruke Madijanske". Ali Gedeon ne prihvata ponudenu carsku krunu, iako je prakticno postao nasledni vladar. U svojoj prestonici vladao je kao tipicni istocnjacki despot, dr eci veliki harem nalo nica, s kojima je imao sedamdeset sinova. Za to, onda, nije hteo i formalno da primi carsku titulu? Nema nikakve sumnje da je tada medu Izrailjcima postojala izvesna grupa ljudi koja je u monarhistickom uredenju videla jedini izlaz iz anarhije i spas od propasti. Samo je centralizov ana vlast mogla da dovede do ujedinjenja izrailjskih plemena u zajednicki front protiv rastuce opasnosti od neprijateljskih hananskih naroda. Ali je ocigledno da su monarhisti bili u manjini. iroke narodne mase bojale su se despotizma i grcevito se dr ale plemenske podvojenosti. Gedeon je sigurno imao u vidu ta raspolo enja i zato je odbio krunu. Uostalom, mogao je to sebi da dopusti, jer je, zahvaljujuci svom licnom autoritetu, i tako imao neogranicenu vlast nad podredenim plemenima. Slucaj Avimeleha pokazuje nam koliko je sna na bila opozicija protiv monarhisticke ideje i u kojim dru tvenim slojevima se ona najvi e uvre ila. Avimeleh zapravo i nije bio car, vec uzurpator, koji je osvojio vlast zahvaljujuci pomoci svoje rodbine u Sihemu. Sredstvima koja je od njih dobio, zavrbovao je najamnike, pobio bracu po ocu i necuveno krvavo vladao. Ali na prestolu se odr ao samo tri godine. Poziv na ustanak dao je isti taj grad, Sihem, koji mu je mnogo pomogao da izvr i prevrat. Za to ba njegov rodni grad? Ako pa ljivo procitamo odgovarajuce biblijske stihove, dobicemo neocekivano

opasan odbrambenin zidom. koji ukrijepi e ruku njegovu da ubije bracu svoju".jasan odgovor. Nadeno je. Po njima je i pogrebna povorka Izrailjki. kao i vavilonski Talmud (VI vek n. Neki istra ivaci. U njoj su spojena dva posebna. Lingvistickom analizom utvrdeno je da je ova turobna pobednicka himna.e. lako je Knjiga o sudijama u svom dana njem redakcionom obliku relativno kasna tvorevina. vec i protiv vlastitih velika a. koja donekle odgovara grckom akropolju. da bi se osvetila nepravda ucinjena na sedamdeset sinova Jerovalovijeh. i na Sihemljane.. re enje zagonetke. pobuna grada Sihema bila je narodni ustanak ne samo protiv uzurpatora. pak. kao istorijski istinitu . Doznajemo. u tekstu imamo vi e dokaza da su joj kao osnova cesto slu ili stari dokumenti i istorijska predanja. izrazit karakter dru tvene revolucije. Jednom recju. Ali cak i tada. koliko je izrailjsko dru tvo vec tada bilo klasno raslojeno. Javin se uop te ne pominje. koje oplakuju smrt devojke. U prozi je protivnik Izrailja asorski car Javin. zbunjeni cinjenicom da je jedan od biblijskih junaka pocinio takvo varvarstvo. Ne mo e biti sumnje da je rtvovanje kceri na Jehovinom oltaru bio obicaj koji vodi poreklo iz najdrevnijih epoha ljudske istorije. pozajmljen od Hananaca. brojnih u to vreme. Ali jevrejsko predanje nikada nije tumacilo Jeftajevu rtvu u simbolicnom smislu. Iz te informacije neosporno proistice da su monarhisti prete no bili predstavnici privilegovanih slojeva i da su ba oni izdigli na presto Avimeleha. O masovnosti i narodnom karakteru ustanka govori nam i cinjenica da su u borbi uce ce uzele cak i ene. e. Arheolozi su otkrili takve delove grada ne samo u Sihemu. Dom Milov nije bio poseban grad.. izra-iljskoj prorocici i pesnikinji. pre svega. i 24. dakle. U Knjizi o sudijama (9. prethodno pomenutog poglavlja. a u poemi je ubijen s leda dok je pio mleko. Drevni tragovi kriju se i u prici o Jeftajevoj tragediji. iza koga su se nalazile palate dostojanstvenika i aristokratskih rodova. dok je Sisara samo njegov vrhovni komandant. Oni nas obave tava-ju da ". vec aristokratska cetvrt. Cak se pretpostavlja da je nastala u vreme opisanih dogadaja i da zato predstavlja autenticnu sliku Izrailjaca u najranijem razdoblju njihovog naseljavanja u Palestini.) uzimali su Jeftajevu rtvu doslovno.). To je najce ce bio nasip od zemlje i kamenja. koja je na njega bacila kamen sa vrha opsednute kule. 6) citamo sledece: "Tada se skupi e svi Sihemljani i sav dom Milov. opozicija protiv monarhije bila je i dalje jaka i aktivna. Kao primer mo e da nam poslu i prica o Devori. vec i u Jerusalimu. kao to se mo e zakljuciti iz povesti Samuilove. izneli su pretpostavku da Jeftajeva kci u stvari nije bila li ena ivota. ilegalnih Jeho-vinih svetili ta. Sihemljani iznevjeri e Avimeleha. Avimeleha je smrtno ranila ena. l to tek pred rastucom opasno cu od Filistejaca. vec da je posvecena za sve tenicu u jednom od. a po sadr aju cak i protivrecna izvorna dokumenta: prica u prozi. dakle.ern da zakljucimo da se narod borio neobicno estoko i s prezirom prema smrti. U poemi. jedna od najstarijih zaostav tina jevrejske litereature. Posle Avimelehovog pada protecice jo dosta vremena dok se izrailjska plemena odluce na izbor zajednickog cara. zapravo obred u slavu boginje plodnosti Astarte. Su tinska razlika pojavljuje se i u prici o Sisa-rinoj smrti: u proznom delu umoren je stra nom smrcu za vreme sna. Iz njenog toka mo. Sve sumnje po tom pitanju otklanjaju stihovi 23. Imala je. i drugim palestinskim gradovima. ipak zavr ena divnim ljudskim akcentom u opisu straha Sisarine majke. i pobednicka himna junakinje. koji ih ubi. puna zveketa oru ja. Jevrejski istoricar Josif Flavije (l vek n. i krv njihova da bi do la na Avimeleha brata njihova. a Sisara se javlja kao suvereni vladar. i otido e i postavi e Avimeleha carem kod hrasta koji stoji u Sihemu".

.

na-merno smo za sam kraj ostavili razmatranje Samsonovog lika. da se u Bat. vec su iz Jerusalima cak i proterivali strankinje kojima su se Jevreji enili. za-garantovana Mojsijevim propisima. bila Moavka i da su. Poznato je. prababa najveceg izrailjskog cara Davida. vezan za levirat. U slucaju odbijanja. ni ni e od drugih naroda svoje epohe. na primer. Neki proroci. koji je u Hananu imao mnogo pristalica. Ukoliko bi rodak odbio da ispuni svoju obavezu. XI ili X vek pre na e ere. dakle. vek Ifigenije i Klitemnestre. Taj vec davno nestali formalni gest sa pravnim posledicama imao je smisla samo dok su ljudi bili nepismeni i jo nisu sacinjavali pravna akta. me oviti brakovi nepravedno osudivani. Pravo na sakupljanje preostalog klasja na strnji tu bila je prastara privilegija siromaha. pljuvala mu u lice i na taj nacin stavljala ga pred dru tvom na stub srama. Ruta se udala za Voza po leviratu. Neki naucnici cak sumnjaju da je on prvobitno bio neko mitolo ko bo anstvo u kultu sunca. Uostalom. gde zemljo-posednici ive u patrijarhalnoj slozi sa svojim slugama. To je bio XII. a David je obesio sedam Saulovih sinova da odvrati od zemlje glad. trojanskog rata i njegovog ucesnika kritskog kralja Idomeja. koji pro direte uboge i satirete siromahe u zemlji. O2O Veoma zanimljiv primer spajanja starijih i novijih motiva u jednu narativnu celinu je prica o vernoj Ruti. vec tada su bili pro lost. osudivali su bogata e zbog izrabljivanja sirotinje. "Cujte ovo.eme u. Brojni arhaizmi u tekstu govore u prilog toga da je predanje nastalo veoma kasno. sirocadi i putnika. Saula i Davida. ve-rovatno nakon povratka iz vavilonskog ropstva. to znaci sunce. prorok Samuilo na komade isekao cara Agaga pred Jehovinim oltarom. jer su obicaji koje je opisao vec iza li ili izlazili iz upotrebe u poslevavilonskoj epohi. Isaije i Mihej. Bio bi bez sumnje anahronizam kada bismo na te cinjenice primenili dana nja moralna merila ili eticke norme proroka iz doba kristalizo-vanog monoteizma. onda je autor morao da iskoristi daleko stariju pricu na tu ili slicnu temu. . Drugi obicaj bio je jo stariji. udovica mu je skidala cipelu. u kome se uz pomoc alegorije izra ava protest protiv drakonskih Jezdrinih i Nemijinih mera. udovica je cak mogla sudskim putem da ostvaruje svoje pravo. lako Biblija o tro osuduje rtvovanje ljudi kao stra an zlocin. ovaj stari obicaj retko je po tovan. taj obicaj je bio veoma drastican. u svom najstarijem obliku. osim toga. Ali u vreme izvr ene urbanizacije izrailjskog dru tva i ucvr cavanja klasnih razlika. s obzirom na to da je prica o njemu neka vrsta uvoda u povest Samuila. udovica. Rec je o obicajnom pravu.. a posebno Amos. ^dilicni dru tveni odnosi prikazani u predanju. Neki biblisti su do li do uverenja da je ona neka vrsta politickog pamfleta. Autor price hteo je da podseti judejske fanatike da je Ruta. Po nekim detaljima podseca na sumerskog junaka Gilgame a i grckog Her-kula. koji se odr ao do l veka pre na e ere. takozvanom leviratu. vice Amos. Njegovo ime etimolo ki je izvedeno iz hebrejske reci eme i vavilonske am u.!". Jeftajev postupak nije bio usamljen. koji ne samo to nisu priznavali me. Tada nja jevrejska plemena u duhovnom razvoju nisu se nalazila ni vi e. Ukoliko je zaista bilo tako. Samson je bez sumnje legendarna licnost. i prema siroma nima su milosrdni. Tako je. koji je Posejdonu prineo na rtvu sina u zahvalnost sa spasenje iz morske bure. iz oblasti bracnog prava.cinjenicu. ne smemo nikada da zaboravimo o kakvoj arhaicnoj epohi se tu radi.. izmedu ostalog ni od Doraca i Ahajaca.ovite brakove. obicaj davanja obuce u znak odricanja od prava na udovicu najbli eg rodaka. Ono je propisivalo da se udovicom koja nije imala dece morao o eniti brat umrlog mu a. Naime. Ali u poslevavilonskoj epohi vi e nije postojao. Pokrecuci najzanimljivije aspekte Knjige o sudijama.

.

Zato izaziva cudenje to su redaktori Biblije uneli njegovu povest u kanonske knjige. nalazio hram posvecen bogu sunca. Ali. tipicno narodna figura! U njegovim lukavstvima i ivotnim neprilikama ogleda se sirovi humor jevrejskih pastira i. Narod je osecao prema njemu simpatiju i sa zadovoljstvom je pricao o njegovim ljubavnim avanturama i odu evljavao se time kako nije davao mira omrznutim Fiilistejcima. Ali to ne znaci da on nije proizvod jevrejske ma te. u Troji. Taj drski kavgad ija. u Anadoliji. Uostalom. O Filistejcima doskora nismo imali mnogo podataka. l tek pred kraj price. dakle. popularan medu Hanancima.nedaleko od rodnog Samsonovog sela. zahvaljujuci velikim arheolo kim otkricima i de i-frovanju egipatskih hijeroglifa i mesopotamskog klinastog pisma. Njegovi sukobi s Filistejcima imaju karakter usamljene odmetnicke borbe plahovitog coveka. i to sa neskrivenim zadovoljstvom odobrava njegove divljacke ispade. dodu e. njegova licnost se izrazito oplemenila. obaveze nazirejstva. nije sekao kosu i nije pio \ 240 vino. neiscrpan u desetkama i junacina i ne ba mnogo bistar atleta kakva je to divna. Oru ane borbe s Filistejcima pratile su Izrailjce gotovo dva stoleca i zavr ile se konacnom pobedom cara Davida. kada ce zavadena izrailjska plemena. iskljuceno da je neki idol. pun borbenog duha. Samsona je obavezivao nazirejski zavet. Rekli smo vec da je Samson legendarna licnost. Zbog^oga je sve to je Samson uradio u ocima jehovista dobi-jalo smisao i vrednost religijskog cina. Samson je za Izrailjce postao olicenje herojske epohe borbi sa Filistejcima i tako je neraskidivo srastao s narodnom tradicijom da ga nije bilo moguce zaobici. Kako se moglo dogoditi da taj neotesani junak narodnih prica bude uveden u dobro dru tvo vojskovoda. usamljenim odmetnickim pohodima i moralno veoma sumnjivim smicalicama. isticuci ga donekle kao primer koji treba slediti. On nije predvodnik koji. pred rastucom opasno cu od Filistejaca. ali je prica zasnovana na istinitim istorijskim dogadajima. U Sam-sonu je na la svoj izraz i slaba politicka svest Izrailjaca iz vremena sudija. ni religiozan covek koji se bojao Boga. l ne samo to su je uneli. ni predvodnik svog plemena. poput drugih sudija. koji je dat po volji njegovih roditelja dok je bio odojce. vec su i s drasticnim naturalizmom prikazali stvari koje nikako ne spadaju u knjige smatrane za svete. Sada. da se ka e da je Biblija uvek realna i da uzima ivot kakav je u stvarnosti. dakle. medutim. Ako hocemo da stvorimo sebi predstavu o Filistejcima i da razumemo prilike u kojima su se pojavili u Hananu. Za njega se. koliko elja za licnim obracunom. Mo e. ljubav prema fantasticnim avanturistickim pricama. zbog kojih je ljudska krv tekla u potocima! Nije on bio ni mudri sudija. U svom ivotu ispunjavao je. borba sa Filistejcima vodila se za opstanak naroda. vremena anarhije i plemenskih partikularizama. karakteristicna za Istok. Nije. ne mo e reci da je bio borac za je-hovizam. osim toga. a samim tim i za odr anje izrailjske religije. careva i proroka? Mislim da je odgovor jednostavan. do li smo do prilicno tacnih podataka o tome ko su oni bili i odakle su do li. Stvar je u tome to ona ovoga puta zacudujuce popustljivo gleda na kratke ljubavi Izrailjca sa tudinkama. Motiv za njegove postupke nije toliko patriotizam. Koliko ima primitivnog i paganskog u njegovim ljubavnim avanturama s Filistejkama. U tome ce nam pomoci arheolo ka nalazi ta u pelo-poneskoj Mikeni. bio prau-zor Samsonovog lika. nikada se nije rukovodio religioznim pobudama. najzad shvatiti neminovnost ujedinjenja radi zajednicke borbe za slobodu. . moramo bolje da upoznamo vreme u kome su iveli i radili. dodu e. U tom duboko potresnom zavr etku kao da le i nagove taj novih vremena koja se pribli avaju. koji eli da se osveti za do ivljene ili umi ljene uvrede. na Kritu. postaje herojska i istinski tragicna. organizuje otpor protiv ugnjetaca.

Siriji, Palestini i Egiptu. Naime, tim nalazi tima dugujemo ogromno znanje o epohama koje su ranije za nas bile velika nepoznanica. Zigurat u tjpiivi. Crte prema asirs(@m bardjeju iz Vll V. p.n.e. Zigurat sa hramom boga meseca na vrhu. ija na osnovu isfypina u liru. l\\ ts. A Stenovita obala Mrtvog mora. Snimafjz vazdufia >z& 'Egipatsfy pogrebna povorka. Jres^a iz grobnice. Bobovi izraduju opefe. y~res/(g. iz grobnice egipatsl^gg namesnifg., godine pre na e ere 1460. Stub sod nad Mrtvim morem Hgjipodseca na cove/(a 'EgipatsUg.pe adija. Drvene figurice nadene u egipatskoj grobnici 1800. godine p.n.e. 'D amija u ttebronu S^oja se uzdi e iznad verovatne grobnice Sare., fturama, 'Bitifijsfa mana na grancicama Jordan i Mrtvo more. fotografija iz vazduna. ^Sh *»*-.' 'Egipatskg. statua Oiananca s ispisanim prokletstvom, bacenim na hanansi^e. gradove. 'Ru evine palate u utvrdenju Cjaj Zajordansl^a rei^a Arnon, koja se pominje u Vtib&ji Zidine Jerifiona Istopim perinom., noj-/ starijeg grada u istanji (ofy 6000. g. pre na e ere.) . 1)rvena figura iz grobnice faraona 1utanl(amcma, 'Boginja plodnosti Astarta. lsf<@pina iz Ugarita Figura boga iz Ugarita figura boginje iz Ugarita otapana u 9{imrudu Tvrdava caraSauta. ftrfieoksfy nalazi te u TeC-eC-fuJu u blizini Jerusafoma li Zidplaca ujerusatimu. Rsirci iseljavaju pokoreno stanovnitvo. Crte prema asirsfgm bareljefu ,3 Iseljavanje stanovnika iz osvojenog grada. Bareljef iz dvorca asirskog cara 222 !Asirski carSargon Til, osvajac umarije. Bareljef iz 9{inive lzraij/s/Q; carjuj /fonja se Safmanasaru TiT. %areCjefsa cuvenog "Crnog obeCisHy?1 fmicanin s majmunima 'Plocica od slonove carso w ' ' ///»(l d-vorca uSamariji ^ 'Bic&jsfe feffende 241

- , _ . »i MHIII.. i,,.: -.....^ ............... i svecnjajjzJerusaGjnsfyf hrama no en u pofatnicfam Titovom polwdu, 'Bardje.f na Titovoj trijumfalnoj fapiji u Rimu, U drugom milenijumu pre na e ere, na Kritu je iveo narod koji je stvorio prefinjenu kulturu i na Egejskom moru osnovao najmocniju trgovacku dr avu. U isto vreme, Peloponez su nastanjivali narodi cije nam poreklo i jezik nisu poznati. Pokorili su ih Ahajci, grcka ratnicka plemena, okovana u bronzane oklope. Njihovi vladari su podigli megalitska utvrdenja u Mikeni, u Tirensu i drugim mestima Argolide. Tukidid navodi da su se ahajska plemena bavila piratstvom i da su izgradila sna nu flotu koja je bila opasna konkurencija Kricanima. Pocev i od XV veka pre na e ere, Ahajci pod dinastijom Atrida, kojoj je pripadao i Agamemnon, postepeno potiskuju Kricane sa njihovih kolonijalnih poseda na egejskim ostrvima i na obali Male Azije. Godine 1400. pre na e ere osvajaju Krit i uni tavaju visoko razvijenu minojsku kulturu, nazvanu tako po legendarnom kralju Minoju. Oko godine 1180. pre na e ere, posle desetogodi nje opsade, pretvaraju Troju u ru evine. Ali nisu dugo u ivali u svojim uspesima. Iz dubine Evrope do la su druga grcka varvarska plemena, poznata pod zajednickim imenom Dorci, kasnije istorijski Grci. Pokorili su Peloponez, Krit, egejska ostrva i obalu Male Azije. Pod njihovim pritiskom, u oblastima oko Egejskog mora odigrala se jedna od onih etnickih revolucija koje su izazivale velike seobe naroda. Stanovnici Balkana, Ilirije i egejskih ostrva, potiskivani iz svojih postojbina, kretali su se u talasima na jug u potrazi za novim boravi tima. I li su kroz Anadoliju, Malu Aziju, Siriju i Hanan, i do li do delte Nila. Merneptah im nanosi poraz i primorava ih na povlacenje. Njihova ponovna najezda na Egipat, godine 1191. pre na e ere, bila je daleko opasnija. Nepregledne horde ratnika s porodicama i imovinom kretale su se obalom Sirije i Hanana, ticene s mora brojnom flotom jedrenjaka. Pod njihovim udarcima ru i se mocna dr ava Hetita, a njena prestonica Hatu a , na reci Halis, zauvek je pretvorena u gomilu ru evina i pepela. Plen osvajaca zatim postaje Kilikija, s nepreglednim krdima rasnih konja, po kojima je bila cuvena. Fenicki gradovi Biblos, Sidon i Tir, predaju se dobrovoljno i tako izbegavaju uni tenje. Po to su pre li Hanan du obale mora, osvajaci prodiru u Egipat i pusto e njegove severne krajeve. Faraon Ramzes III (1198 - 1167. g. p.n.e.) morao je da upotrebi sve snaga da bi ih zadr ao. Na kraju ih je razbio i na kopnu i na moru, uni tiv i im Stolovi u "s/frptorijumu" esensl^og manastira u ttirbet ^....... 242 flotu u pomorskoj bici kod Pelusijuma. Najveca opasnost koja se nadvila nad Egipat u citavoj njegovoj istoriji bila je odbijena, ali Ramzes vi e nije imao snage da uljeze protera i iz Hanana i Sirije. Zahvaljujuci tome, jedan preostali ogranak mogao je bez smetnje da zauzme plodnu primorsku ravnicu u ju nom Hananu i tamo se zauvek naseli. Sticajem srecnih okolnosti sacuvao se egipatski dokument koji sadr i neizmerno dragocene podatke o tim tajanstvenim nomadskim narodima. U Medinet Habu, nedaleko od Tebe, otkopane su ru evine hrama boga Amona. Zidovi su mu od vrha do dna prekriveni natpisima i slikama, koji na sugestivan nacin predstavljaju dramatican tok faraonove borbe sa osvajacima. Dok se na kopnu egipatska pe adija bori prsa u prsa sa tudinskim vojnicima, na moru faraonove lade odnose odlucujucu po-bedu nad neprijateljskom flotom. Vidi se kako tonu jedrenjaci u plamenu s kojih padaju poginuli i skacu u more prestravljeni mornari. Na jednoj od fresaka prikazana su te ka kola sa volovskom zapregom, natovarena enama, decom i ratnim plenom. Bila je to, dakle, seoba naroda u punom znacenju te reci. Mu karci su visokog rasta, a njihova obrijana lica odlikuju pravi, tipicno grcki nosevi i visoka cela. Ratnici nose narocite lemove od pticjeg

perja, koji podsecaju na lemove Homerovih junaka na dfsvnim bareljefima, l iroki kratki macevi i mali okrugli titovi cini se da su grckog porekla. Sa zidnih natpisa doznajemo da su Egipcani napadace zvali "narodi mora". Tamo se pominju ratnici plemena "Donoja" i "Ahajva a"; to su nazivi pod kojima se mo da kriju Danajci i Ahajci, koji su nam poznati iz grcke istorije. Nailazimo i na egipatski naziv za Filistejce "Peleset" ili "Prst", l pored tih podataka, naucnici se ne sla u po pitanju etnickog porekla osvajaca. Ukoliko je to bila me avina plemena najrazlicitijih rasa, kako neki smatraju, onda se kao sigurno mo e prihvatiti da su ona bila pod uticajem grcke kulture, i cak da su se medu njima nalazili Ahajci, koje su Dorci potisnuli sa Balkanskog poluostrva, Male Azije i ostrva Egejskog mora. Posle neuspelog pohoda na Egipat, Filistejci su se naselili u Hananu, gotovo u isto vreme kad i Izrailjci. Iz Biblije znamo da su zauzeli plodni pojas obale ju no od planine Karmil. Njihovi gradovi-dr ave, Gaza, Askalon, Azot, Gat i Akaron, stvorili su federaciju koja se na grckom zvala pentarhija. Usmera-vajuci svoju teritorijalnu ekspanziju u dubinu kopna, brzo su u li u sukob sa susednim izrailjskim plemenima, Judinim i Danovim. l upravo ovi prvi sukobi predstavljaju istorijsku podlogu za pricu o Samsonu. Vec znamo da su, medu "narodima mora", Filistejci predstavljali posebnu, ne mnogo veliku etnicku grupu. Biblisti i arheolozi ula u napore da saznaju o njima ne to vi e, i po tom pitanju vec su zabele ili niz uspeha. Predstavicemo ukratko rezultate njihovih dosada njih istra ivanja. Treba, pre svega, istaci da Filistejci, po jevrejskom pre-danju, poticu sa Krita. Prorok Amos (Knjiga proroka Amosa, 9, 7) govori da ih je Bog izveo iz Kaftora, a pod tim imenom krije se Krit (u vavilonskim tekstovima s klinastim pismom: Kaftara). Sumnju u takvo tumacenje imena "Kaftor" otklanja kasnije prorok Jezekilj, koji Filistejce poistovecuje sa Kricanima. Kad bismo jevrejsko predanje prihvatili kao tacno, do li bismo do uverenja da su Filistejci bili Ahajci, koji su osvojili Krit, a zatim i sami bili potisnuti od Doraca. Na alost, ovakva vrsta predanja cesto je nepouzdana i nema vrednost naucnog dokaza. Neki istra ivaci skrenuli su pa nju na zanimljivu cinjenicu da su izvesna filistejska imena bila ilirskog porekla i da je u Iliriji postojao grad Paleste. Po to je seoba dorskih naroda pocela upravo tamo, nije iskljuceno da su Filistejci bili predgrcki stanovnici Ilirije, koje su potisnuli osvajaci. Sada cemo videti ta nam o tome ka e arheologija, na osnovu otkopavanje vr enih u Siriji i Palestini. U ru evinama grada Uga-rita pronadeni su grobovi s karakteristicnim egejskim, kiparskim i mikenskim odlikama. Keramika izvadena iz ru evina pet filistej-skih gradova nekada njeg Hanana prete no je mikenska. Pehari i krcazi ukra eni su crnim i crvenim figuralnim ornamentom, na svetlo utoj glazuri. Identicno keramicko posude upotrebljavano je upravo u Mikeni, gradu Agamemnonovom. Druge arheolo ke iskopine su karakteristicnije. U prici o Samsonu Biblija predstavlja Filistejce kao narod strasno zaljubljen u velike terevenke. Tamo doslovno citamo: "l kad se razveseli srce njihovo reko e: zovite Samsona da nam igra. l do-zva e Samsona iz tamnice da im igra, i namjesti e ga medu dva stupa... A kuca bija e puna ljudi i ena i svi knezovi Filistejski bijahu ondje; i na krovu bija e oko tri tisuce ljudi i ena, koji gledahu kako Samson igra". Taj upecatljiv prizor masovnog pira upotpunila je arheologija na neocekivan nacin. U ru evinama filistejskih gradova nadena je velika kolicina krcaga za pivo, koji su imali kljunove s filterom za zadr avanje jecmene pleve, koja je plivala u sve e skuvanom pivu. Pokazalo se, dakle, da su se u zemlji vina Filistej ci uporno dr ali piva, tradicionalnog pica grckih ratnika.

Kakve zakljucke mo emo da izvedemo na osnovu tih cinjenica? Ne mo emo s potpunom sigurno cu tvrditi da su Fili-stejci pripadali velikoj porodici grckih plemena. Nesumnjivo je da su dugo ostali pod uticajem njihove kulture i da su usvojili njihove obicaje. Mo da su se, cak, medu njima nalazile ahajske izbeglice iz Argolide, Ilirije, Male Azije, s Krita i ostalih egejskih ostrva. To je, po svemu sudecu, bila me avina skitnica grckog i negrckog porekla, koje su se posle poraza u Egiptu ujedinile radi zajednickog osvajanja Hanana. Mogli bismo opravdano da se zapitamo kako je takva acica osvajaca uspela ne samo da zadr i svoj plen, vec da s vremenom sebi potcini gotovo ceo Hanan zajedno sa Izrailjcima. Njihova nadmocnost zasnivala se na tome to su sa sobom doneli tajnu prerade gvozda. Njihovo gvozdeno oru je i sprave obezbedili su im odlucujucu premoc nad zemljom koja je jo uvek bila u bronzanom dobu. VAtimo se nekoliko stoleca unazad, da vidimo na koji nacin su Filistejci do li do gvozda. Negde u Jermenskim planinama ivelo je kizvadansko pleme, koje je u XIV veku pre na e ere naucilo da topi gvo de. Ono nije nacinilo novi pronalazak, vec je jednostavno otkrilo nacin da proizvede gvo de jeftino i u velikim kolicinama. U Egiptu i Mesopotamiji gvo de je bilo poznato jo u trecem milenijumu pre na e ere, ali je bilo toliko retko da je cenjeno vi e od zlata. Kizvadance su pokorili Hetiti i oteli im, naravno, tajnu topljenja gvozdene rude, koju su potom cuvali kao oko u glavi. Kada je jedan faraon zamolio prijateljskog hetitskog cara da mu otkrije tajnu, kao odgovor je samo dobio gvozdeni bode , bez ikakvog komentara. U XII veku pre na e ere "narodi mora" uni tili su mocnu hetitsku dr avu i s ogromnim ratnim plenom prigrabili i bri ljivo cuvanu tajnu topljenja gvozda. Tako su tim najdragocenijim blagom ovladali i Filistejci. tegetufe U Prvoj knjizi Samuilovoj (13, 19-22) citamo: " A u cijeloj zemlji Izrailjskoj ne bje e kovaca, jer Filisteji reko e: da ne bi gradili Jevreji maceva ni kopalja. Zato sla ahu svi Izrailjci k Filistejcima kad koji ca e poklepati raonik ili motiku ili sjekiru ili srp. l bijahu se zatupili raonici i motike i vile troroge i sjekire, i same ostane treba e zao triti. Zato kad dode vrijeme boju, ne nade se maca ni koplja ni u koga u narodu koji bje e sa Saulom i Jonatanom..." Kao to iz ovih reci proistice, Filistejci su dr ali Izrailjce u zavisnosti, drakonskim merama braneci svoj monopol na gvo de. To je bio vojni i ekonomski monopol, po to niko osim njih u Hananu nije mogao kovati gvozdeno oru je, niti orude potrebno u zanatstvu i zemljoradnji. Izrailjci su, dodu e, mogli da kupuju orude, ali kada ga je trebalo popraviti ili nao triti, morali su da se obrate Filistejcima, koji su svoju uslugu jo i dobro naplacivali. Zacudujuce je da je arheologija u potpunosti potvrdila informacije iz Biblije. Na teritorijama nekada njih filistejskih dr avica pronadena je ogromna kolicina gvozdenih predmeta, dok oni u drugim krajevima Hanana predstavljaju retkost. Ta slika se sasvim uocljivo menja kada se prekopavaju kulturni slojevi koji se odnose na period nakon to je David sru io filistejsku hegemoniju. Od tada se gvo de javlja u velikoj kolicini i ravno-merno je rasprostranjeno na celoj teritoriji Hanana. Pobeda Izrailjaca znacila je u isto vreme i ekonomski preokret, koji je nastupio kao posledica ukidanja filistejskog monopola i ulaska semitskih naroda Hanana u gvozdeno doba. Posle dve stotine godina borbe, Filistejci su bili pobedeni i, mada su od tada igrali samo drugorazrednu politicku ulogu, nisu, nestali sa istorijske karte. Od njih, naime, potice ime Palestina, koje je kasnije prihvaceno u zvanicnoj rimskoj nomenklaturi. Tako su Filistejci odneli neocekivanu pobedu: ovekoveceni su u imenu zemlje, koju i pored dugotrajnih napora nisu uspeli da pokore.

.

Samuilo je izbegavao pravi odgovor i tek kada je bio .tenik. Dok su ljudi. l tada doznade ne to to ga duboko potrese. Poti tena Elkanina ena molila se iz sveg srca. tri merice bra na i lonac vina. verna svom zavetu. oni su trokrakim vilju kama iz sudova uzimali najbolje parcice. To je veoma zacudilo starca. ali vec ostareo i onemocao. ali ga oni nisu slu ali i dalje su radili po svome. rastao je Samuilo vodeci po ten nacin ivota i verno slu eci Jehovi. koja je bila nerotkinja. Tek to je postao decacic. Uvek spreman da pomogne. Cak je i Ilije. kad je postao mlad sve . najmirnije 4 >avao. opazio je Anu kako se moli. S vremenom. nego sam ena tu na u srcu. kad je sedeo na stolici pred hramom i grejao se na suncu. kuvali meso. za to si ga molila. Njegovi sinovi sve . nisam pila vina ni silovita pica." Nepunu godinu posle tog predskazanja Ana je rodila sina i dala mu ime Samuilo. pomolila se i vratila se kuci radosna. prvosve tenik se jako bri -nuo. necujno micuci usnama. U njemu je iveo Levit Elkana sa svojim dvema enama.° Jafa rtxv>"f 1<W . iako je i dalje voleo svoje otpadnicke sinove. kad je cela porodica odlazila u Silom. Ofnije i Fines. ali nije imao ni snage ni volje da se suprotstavi sinovima. Fenina je imala sinove i neprestano se podsmevala Ani. SREDOZEMNO MORE (Mt$K\ . Ilija dirnu alosna sudbina enina pa joj odgovori: "Idi s mirom.. da prinese rtvu pred svetim atorom. pona ali su se nedostojno i zadavali mu mnogo briga. jer mu je majka cesto dolazila u Silom da opere staru ili da donese novu odecu. samovolja i razvrat izazvali su u Izrailju op te zgra anje. medutim. majka ga je odvela u Silom da slu i Jehovi do kraja ivota. nego izlivam du u svoju pred Gospodom". Ilije je tra io od njega da mu ponovi nocni razgovor. hodocasnici su po celom Izrailju proneli glas o njegovoj cestitosti. Ujutro. To isto dogo -dilo se i sledece noci. Ana mu je odgovorila s du nim po tovanjem: "Nisam pijana. Samuilo je poslu ao savet svoga ucite -lja. smesta je pohi -tao Iliju u uverenju da ga on doziva. pa je izgledalo da im povladuje. Pritisnut godinama.. Prvosve tenik je. Predav i prvosve teniku na dar tri teleta. covek cestit i bogobojan. Poucio je Samuila kako treba da se pona a kad opet zacuje svoje ime.tenici. Kad mu se Jehova obrati. Uvek je 2$0 bio obucen u cistu odecu od belog lana. i probudiv i se ni ta nije znao. gospodaru. gde je pocivao kovceg zaveta. Od hodocasnika su iznudivali previsoke da bine. U tom okru enju pokvarenosti i tetne slabosti. jer je navikao da hodocasnici glasno ispovedaju svoje brige i elje.^5affva( '. Od tada je Samuilo radio razne poslove u hramu i tako se pripremao za sve tenicku du nost. polagao u njega sve nade i u dubini du e smatrao ga za svoga naslednika.ftXftKtf SINAJSKO POLUISTRVO PRVOSVE TENIK ILIJE l SAMUILOVO ROÐENJE. l tek treci put starac je shvatio da je to glas Jehovin. vr ili blud sa enama koje su cuvale ulaz hra -ma. U gorama Jefremovim nalazio se gradic Rama. Samuilo je bio tako predan sve tenik da je cak i noci provodio u hramu. Anom i Feninom. Jednom. Visoku du nost prvosve tenika i sudije vr io je u to vreme Ilije. Ilije ih je najozbiljnije korio i opominjao da se vrate na put po -stenja.ZLATNO DOBA IZRAILJA if SOLOMONOVO CARSTVO fevS"'"^! Sofomonovo carstvo I I fPofyrene ztmlje. Pomislio je zato da je do la u hram pijana i zbog toga ju je prekorio. a to je najgore. prinoseci rtve. ucveljena ena strasno se molila Jehovi preklinjuci ga da joj podari sina i zavetujuci se da ce ga posvetiti za na-zireja i dati u slu bu hrama. Jednom godi nje. Po tovanom Iliju nije bila sudena mirna starost. pade nicice i upita ga ta eli. onemocao i gotovo lep. Jednom je cuo neki glas koji ga zove po imenu. Njihova gramzi vost. a Bog Izrailjev da ti ispuni molbu. / .

.

kad su u li u hram. istina. Ali i tamo je odmah izbila stra na zaraza koja je odnela mnogo ljudskih ivota. Sutra -dan. u tim da -nima najmracnijeg poraza. Ali posle izvesnog vremena. Uskoro se rasplamta druga bitka. izgubila mu -za. koju su fili -stejski gradovi osetili na tako poguban nacin. Iz filis tejskih gradova dolazili su neki cudni i ohrabrujuci glasovi. Srce mu je strepelo za sudbinu kovcega i. koja je bila trudna. Prvosve te -niku Iliju bilo je tada vec devedeset i osam godina. Oronuo i skoro oslepeo. versku i svetovnu prestonicu izrailj -skih plemena. Kad Ilije cu vest o porazu i smrti svoja dva sina i o gubitku svetoga kovcega. U bici kod Afeka odneli su pobedu. Izrailj utonu u tugu. 251 ISTREBLJENJE ILIJEVE DINASTIJE. u kome boravi Jehova. Izrailjci pretrpe e po -novo. pobiv i cetiri hiljade Jefremovih potomaka. Filistejci su poko -rili Judeju i zatim stupili u rat sa zemljom Jefremovom. razgnevljen samovoljom njegovih ra -zuzdanih sinova. Jo od egipatskih vremena. Cim se zlatni kovceg zaveta. od stresa odjednom dobi porodajne bolove i umiruci rodi sina. pao u ruke mrskih. Odjednom dotrca. gradani su se stra no pobunili negodujuci: "Doneso e k nama kovceg Boga Izrailjeva da pomori nas i na narod!" Opet je sazvan savet fili -stejskih kne eva. Te ili su je da je. koje 252 je narod prenosio od usta do usta. Stanovnici Azota sazvali su savet filistejskih kne eva i izjavili da po svaku cenu hoce da se otarase opasnog trofe -ja. Na boji tu je ostalo trideset hiljada mrtvih. od grada do grada. bili su zaprepa ceni. neo -brezanih Filistejaca. sveti Jehovin dom. Pricalo se da su Filistejci odvezli kovceg zaveta u Azot i postavili ga u hram svog najvi eg boga Dagona. ali se pokorno odazva: "Go -spod je. A ena Fi -nesova. odlicio da istrebi prvosve tenikov rod." Vest da Samuilo razgovara s Bogom brzo je obi la zemlju Hanansku. vojnici radosno povika e i povrati im se borbeni duh. neka cini to mu je volja. pa su smesta poslali u Silom po njega Levite sa sve tenicima Ofnijem i Finesom na celu. a ostatak vojske koji se spasao pogroma. Ljudi su drhtali od straha pred njegovom cudotvornom silom. pojavi u logoru. Tako je kovceg prenesen u grad Gat. blesnuo je prvi tracak nade. sedeo je na stolici kraj puta ocekujuci ishod bitke. od sela do sela. A u isto vreme zemlju je spopala navala mi eva. Kad su najzad opasni plen podmetnuli gradu Akaronu. Vi e nije bilo ni grada ni sela koje bi htelo da primi zlatni kovceg. a ona je najvi e tugovala zbog izgu -bljenog kovcega zaveta i na samrti pro aptala: "Otide slava od Izrailja. onesve cen pade sa stolice i polomi vrat. iako mu je vrednost bila ogromna. Posle po -ra a kod Afeka. uzbudeno je saop tio Iliju da je Jehova. U po aru je nestao i sveti Mojsijev ator. Poraz kod Afeka pripisivali su tome to nisu imali kovceg Gospodnji. l pored velike nade. i jo s odvaljenim rukama i glavom. jedino pravo svetili te Jehovino. zadihan i sav u pra ini. Starac pognu glavu pod te kim udarcem. Ali najstra nija nesreca bila je u tome to je kovceg zaveta. ali ostavlja potomka. Jakovljeva po -koljenja nisu tako nisko pala i bila toliko poni ena. dao se u panicno bekstvo. rastav i se od ivota posle cetrdeset godina nesrecnog vr enja prvosve tenicke du nosti. vojnik koji je pre iveo bitku. Filistejci su osvojili zemlju Jefremovu i razorili Silom. Njegova pobo nost bila je za njih jedina moralna podr ka. ovoga puta strahovit poraz. Otada su izrailjska plemena u njemu gledala pomazanika bo jeg." CUDNOVATA SUDBINA KOVCEGA ZAVETA. s krilatim heruvimima. mada je ne -pokolebljivo verovao u njegovu magicnu moc. proroka i mudra -ca. Videli su da se Dagonov kip sru io pored kovcega zaveta. u mislima je pre -bacivao sebi to je podlegao nagovoru sinova i dozvolio da kov -ceg iznesu iz hrama.prite njen uza zid. Najzad su filiste -jski vraci savetovali da se kovceg . koji su pro dirali letinu i irili gadne bole tine. Vratili su ga na po -stolje. Tada se stare ine plemena Jefremovog priseti e da Mojsije i Isus Navin nikada nisu i li u borbu bez kovcega zave -ta. jer bi otet kovceg Bo ji. u vreme kad su prvosve tenik i njegovi sinovi izgubili poverenje naroda. ali su ga sledeceg dana opet na li kako le i na zemlji.

.

Tri puta godi nje odlazio je u Vetilj. Samuilo je sazvao u Mispi sveop ti sabor Izrailjaca da ih privoli na jedinstvo u oslobodilackoj borbi koja se pribli avala. l njegovi sinovi bili su nevaljalci. zaviri e u kovceg da vide ta se u njemu nalazi. pa su Izrailjci do li do uverenja da im samo monarhisticke uredenje mo e doneti spas. imenujuci ih za sudije u Virsaveji. Silom je bio u ru evinama. Tako je proteklo dvadeset go -dina. Vr io je ne samo najvi u sve tenicku du nost. planovi su mu se pretvorili u prah i pepeo iz istih razlo -ga koji su zagorcali poslednje godine Ilijeve. da jo u zacetku ugu e prve iskre otpora. na svoju veliku radost. Osnovao je kolu za proroke u kojoj je sa svojim ucenicima. Tako se posle se -dam meseci ropstva kovceg vratio svome narodu. Krave su pu tene same. Susedni na -rodi imali su svoje careve. bili su potkupljivi i izricali ne -pravedne presude. iako su telad bila zatvorena u tali. njegove presude prihvatala su sva plemena bez pogovora. l%a divno cudo. uprkos materinskom instinktu. ugleda e kola sa svetim kovcegom. koji ce povesti narod u borbu za odbranu slobode. na du e vreme ubio im je volju za osvajacke pohode. kad. Izrailjski narod je sve vi e gubio naklonost prema urede Zenon %psidbvs/(i nju koje je on zaveo. Mit o njihovoj nepobedi -vosti bio je tako sna an da su i sami u njega poverovali. Ali pri tom pocini e svetogrde. gde je re avao sudske sporove. gde je predan na cuvanje Avinadavu i njegovom sinu Eleazaru. vec i svetovni posao sudije. U Vet-Seme -su Izrailjci su eli p enicu. Podlegav i gre nom isku enju radoznalosti. pa se javila neminovnost da se izabere jak voda. Veliki prorok i sudi -ja podigao je tamo novi hram Jehovin i odatle upravljao ivo -tom Izrailja. pod njegovim vodstvom i ao je mukotrpnim putem unutra njeg preporoda i politickog ujedinjenja. kao opro taj za grehove. Ali kad je trebalo da dode do oru anog sukoba. iznenada se podi e stra na oluja. bez vozara. Odmah ga skinu e i postavi e u polju na veliki kamen. Do nogu potuceni. Izrailjski narod opet je imao svoga predvodnika. Na kraju su doveli do toga da je du nost sudije do ivela sveop ti prezir. Imao je snovidenja. Galgal i Mispu.vrati Izrailjcima. ugnjetaci u bekstvu potra i e spas i povuko e se u granice svoje dr ave. pa se Samuilo za stalno preselio u svoj rodni grad Ramu. Vec je zalazio u godine i bila mu je potrebna odmena. uz muziku. Njegova zvezda je sijala sve jacim sjajem. ok koji su do iveli tim neocekivanim porazom. . Tada se Jehova razgnevi i li i ivota preko pedeset hilja -da stanovnika Vet-Semesa. Munje i gromovi iza -zva e u filistejskim redovima paniku i rasulo. Izrailjci se besno baci e na neprijatelja i nanese mu te ak poraz. Tu je ostao sve dok ga David nije svecano preneo u Jerusalim. vec su tu no mukale i uputile se prema izrailjskoj granici. Otada se Samuilo mogao mir -no posvetiti poslovima na ucvr cenju svoje vladavine. Kovceg posla e u Kirijat-Jarim. Razuzdani i gramzivi. Samuilo nije bio ni voda ni ratnik. prorokovao i objavio rat hananskim bogovima. Pravio je dalekose ne planove. bubnjeve i igre. padao u ver -sku ekstazu i objavljivao blisku pobedu Jehovinu nad tiranima Izrailja. Nastale su te ke godine rop -stva i poni enja. Zatim kola razbi e. a krave prineso e na rtvu paljenicu. Uznemireni Filistejci poslali su veliku vojsku. nisu krenule k njima. Iskoristiv i pomet -nju. l cudnom ironijom su -dbine. narocito zato to su Filistejci opet postaja -li agresivni. SAMUILO OBNOVITELJ. Dodali su jo i kovce ic sa prilozima iz pet najznacajnijih filistejskih gra -dova. Rama je postala svetovna i verska prestonica Izrailja. Samuilo je bio vec suvi e star i veoma popustljiv prema sinovima da bi se mogao zlu suprot -staviti. Zato je svoje sinove upucivao u ve -stinu vladanja. Natovarili su ga na kola i u njih upregli krave koje su se tek otelile. Postepeno je celu zemlju zahvatio vihor fanaticne mr nje prema Filistejcima. eleo je da se ure -denje koje je zaveo ucvrsti i da verska i svetovna vlast bude u njegovom rodu nasledna. vec je de -lovao kao obnovitelj i mudri ucitelj naroda.

.

" Ali izaslanike nisu odvratila ta crna predskazanja i dalje su ostali pri svome. Uzimace desetak od useva va ih i od vinograda va ih." Taj zahtev je Samuila duboko pogodio. A kad su se izaslanici sutradan okupili u njegovoj kuci. Stada ce va a desetkovati i vi cete mu biti robovi. Saul odluci da se vrati kuci. Predstavnici plemena oti li su u Ramu i rekli mu: "Eto. Ali upozorenje da ce uklanjanje Samuila sa vlasti i biranje novog cara uvrediti Jehovu. l njive va e i vinograde va e i maslinike va e najbolje uzimace i razdavati slugama svojim.aj glas njihov. l zato.Ali su toliko po tovali Samuila da su mu ostavili slobodne ruke u izboru kan -didata za cara. neki unutra nji glas mu do apnu da stoji licem u lice s covekom dostojnim carskog prestala. koje nije iskvario gradski ivot. Zato sada poslu . za glavu vi i od svih drugih izrailjskih mu karaca. U njemu je bilo sedi te vojnog name -snika. to da dam coveku Bo ijemu da nas uputi. koji ce izrailjski narod izbaviti iz filistejskog ropstva.tenika i vraca koji je iveo u obli njem mestu. jer ne odbaci e tebe nego mene odbaci e da ne carujem nad njima. Izdtlanici su uporno zahtevali cara. i da mu rade ratne sprave i to treba za kola nje -gova. U Gavaji. iveo je covek po imenu Kis. ali ne nado e ih. da mu se otac posle njegove tako duge odsu -tnosti ne brine. Uzimace i kceri va e da mu grade mirisne masti i da mu budu kuharice i hljebarice. u ze -mlji Venijaminovoj. U to vreme grad Gavaja bio je pod vla cu Filistejaca. po svim tim delima cine i tebi. i da mu oru njive i anju letinu. i oni ce trcati pred kolima njegovim. a sinovi tvoji ne hode tvojim putevima. i ne samo to ga primi u svoj dom. pred gradskom kapijom naido e na Samuila. Odmah ga pozva na ve -ceru i predskaza mu da ce naci zalutale magarice. Medu njima se narocito isticao Saul. Zar mu se tako vraca dobro koje je ucinio svom narodu! Smrknuta lica razmi ljao je ta da radi. Ali Samuilo mu umiri savest. da potice iz najmanjeg plemena i najskromnijeg od svih Venijami -novih domova. pa zemlju Salisku. lepoti i visokom stasu. Jednom im negde zaluta e magarice. Kako cini e od onoga dana kad ih izvedoh iz Misira do danas. Kisova porodica bavila se obradom zemlje i gajenjem stoke. mladic izuzetno naocit."Sinove va e uzimace i metati ih na kola svoja i medu konjanike svoje. kad ugleda kr nog i lepog Saula. U ivali su i glas dobrih sinova Izrailjevih. Kis odmah naredi Saulu da pode s jednim slugom da tra i nestale ivotinje. koji se nisu pomirili s rop -stvom i ostali su vatreni sledbenici Jehove. Taj predlog Sa -ulu se dopade. Saul se zbunjeno izvinjavao govoreci da ne zaslu uje toliku pocast." Iduci po uputstvu devojke koju su sreli usput. Iznenaden predusretljivo cu i Ijubazno cu uva enog sve tenika. Kad stigo e u blizinu grada Rame. i davace dvoranima svojim i slugama svojim. ciji su sinovi bili poznati po hrabrosti. legende 255 KAKO JE SAUL POMAZAN ZA CARA. ali se ustrucavao da ide svetom coveku bez darova. ali im dobro zasvedoci i ka i nacin kojirn ce car carovati nad njim". Samuilu nije ostalo ni ta drugo nego da im te ka srca obeca da ce za carski presto potra iti podesnog kan -didata. Rekao je da ce odgovor dati sledeceg dana. ti si ostario. Na to mu sluga rece: "Eto u mene cetvrt sikla srebra. zato postavi nam cara da nam sudi. vec ga posadi na najpocasnije mesto . Bili su to obicni se -ljaci. i po -stavice ih da su mu tisucnici i pedesetnici. Zajedno prodo e goru Jefre -movu. nije dalo nikakav re -zultat. Tada je Samuilo poku ao da ih zastra i predocavanjem svih opasnosti koje prete od monarhije. kao to je u svih naroda. l sluge va e i slu kinje va e i mladice va e najlep e i magarce va e uzimace. Prorok je te noci imao prividenje da ce mu Jehova poslati coveka iz zemlje Venijaminove. Ali sluga mu predlo i da zamole za pomoc sve . Venijaminovu i Sufsku. i obrtati na svoje poslove. zdravog tela i duha. saop tio im je da mu se te noci javio Jehova i rekao ogorceno: "Poslu aj glas narodni u svemu to ti govore. kako da izbegne ogranicenje vlasti prvosve tenika. koji je uz pomoc mocne posade i gomile poreznika sku -pljao od podjarmljenog stanovni tva danak. Salimsku. i ostavi e me i slu i e dru -gim bogovima. da sacuva teokratski poredak i obezbedi svojim sinovima na le -dnu vlast.

.

Uverio se tek onda kad mu se usput dogodilo tacno ono to mu je prorok predskazao. birajuci mu najlep e ko -made mesa. gde su ca -skali kasno u noc. Ali najva niji je bio treci susret. pozdravi e ga tri hodocasnika i od rtava koje su nosili u hram u Rami dado e mu dva hleba. Ali do ao je cas kad je i narod trebalo da potvrdi izbor za cara. Istocno od Jordana. ali pod uslovom da svakom od njih iskopa desno oko. ugleda gomilu proro -ka kako silaze s gore. pa su cak i po to je izabran s prezrenjem govorili o njemu i nisu mu odali pocast. Po to je bio mudar i uzdr an. Uz pratnju harfi. bubnjeva i svirala pobo ni ljudi podskakivali su. pravio se da ne cuje njihove podstrekacke prigovore i nije im se osvetio. onako kr an i za glavu vi i od ostalih. U rano jutro probudi ga i odvede van grada. pitali su jedan drugog. Ljudi koji se sjati e s okolnih polja. Zatim. Oholi vladar im je odgovorio da ce prihvatiti preda -ju. PRVA POBEDA SAULOVA. nisu rnogli doci sebi od cudenja: " ta to bi od sina Kisova? Eda li je i Saul medu prorocima?". mahali rukama i pevajuci pro -muklim glasom ogla avali neka nerazumljiva prorocanstva. po teno je predstavio svoga kandidata. Car Amonaca. Tada nji proroci. Zahvacen kolektivnom verskom ekstazom. Za vreme izbo -ra pokazalo se da su mnogi Izrailjci glasali protiv njega. U okupljenoj sve -tini neprekidno su padala podsme ljiva pitanja: "Ko li im je otac?" Ni Saul nije stekao njihovu naklonost i otada se_ uobicajila zajedljiva izreka: "Eda li je i Saul medu prorocima?" Cin poma -zanja odigrao se u najvecoj tajnosti. pomaza maslinovim uljem Saula za cara. Cim ostado e sami. to je. Cim sti e do svog rodnog grada Gavaje. U jednom trenutku izrazi elju da porazgovara s njim u cetiri oka i zamoli ga da otpremi slugu. lako je bio poznat po fizickoj snazi i hrabrosti. Izbor za cara toliko ga je zbunio da se sakrio medu kola i zapregu. medu kojima je bilo mno tvo varalica i arlatana. opkolio ga je i spremao se za odlucu -juci napad. od kojih je Jonatan izrastao u odva nog mladica. Nas. koji su ga obavestili da su magarice nadene i da otac nestrpljivo oce -kuje njegov povratak. Saul se kao zacaran zagledao u njihove pomamne postupke i poceo je polako osecati kako i u njega ulazi duh bo ji. dodijavali prosjacenjem i svakom ko je hteo proricali buducnost za hranu L milostinju. u gorskim predelima Galada. jer su u Gavaji.za sto -lom. a kad. Ali Saul je dobro poznavao ivot. Trebalo ga je silom otuda izvuci. Zatim ga odvede na krov svoje kuce. Godine su prolazile. u gomilama su se vukli zemljom. pa raspusti narod kuci. s velikim odu evljenjem Izrailjci povika e: "Da ivi car!" Tada im Samuilo saop ti carska prava i napisa ih u knjigu. stra arile filistejske posade. pevati i prorokovati. le ao je izrailjski grad Ja -vis. l po njegovoj preporuci Saul je izabran za cara. Opkoljeno stanovni tvo htelo je da stupi s njim u pregovore. kad je prolazio pored gore Tavor. izmedu tridesetorice drugih gostiju. A Saul krenu u Gavaju na celu povece grupe vojni ka koji se odmah stavi e pod njegovu komandu. novi voda bio je skroman. radio i svim drugim Izra -iljcima. U tom cilju Samuilo je sazvao sveop ti sabor u Mispi i. Imao je vec dva odrasla si -na. kako je to javno priznao. stade pred birace. nije ni primetio kako je i sam poceo igrati. Saul ni -je mogao vr iti vlast javno i potpuno. kao i u ostalim izrailjskim gradovima. uostalom. ali u su tini su ih prezirali. Takvo pitanje nije slu ilo na cast. mada je jo uvek bio ogorcen to mu je porodica odbacena. . Najpre je pored Rahi -ljinog groba sreo dva coveka iz plemena Venijaminova. Mladi pastir i ratar tim postu 256 Zerwn !%psidovs%i. Ljudi su se prema njima odnosili s pra -znovernim%trahom. cak ni svojoj najbli oj porodici Saul nije poverio ta se u Rami desilo. a znali su Saula kao jednostavnog i trezvenog seljackog sina. $i£(ijs/<K legende 257 pkom bio je o amucen i nikako nije mogao poverovati da je to volja Jehovina. Orao je zemlju i osnovao svoju porodicu.

Najpre je pored Rahi -ljinog groba sreo dva coveka iz plemena Venijaminova. A Saul krenu u Gavaju na celu povece grupe vojni kyende ka koji se odmah stavi e pod njegovu komandu. da radosni dan pobede ne okaljajiu prolivanjem bratske krvi. stade pred birace. dodijavali prosjacenjem i svakom ko je hteo proricali buducnost za hranu i milostinju. Ljudi su se prema njima odnosili s pra -znovernim strahom. a znali su Saula kao jednostavnog i trezvenog seljackog sina. mada je jo uvek bio ogorcen to mu je porodica odbacena. pozdravi e ga tri hodocasnika i od rtava koje su nosili u hram u Rami dado e mu dva hleba. novi voda bio je skroman. ugleda gomilu proro -ka kako silaze s gore. obuzet gnevom. Ali do ao je cas kad je i narod trebalo da potvrdi izbor za cara. Od mladosti je upravljao svojim narodom i pkom bio je o amucen i nikako nije mogao poverovati da je to volja Jehovina. po Izrailju se razle . Za Samuila je do ao tu an trenutak napu tanja sveto -vne sudijske vlasti. Izbor za cara toliko ga je zbunio da se sakrio medu kola i zapregu. bubnjeva i svirala pobo ni ljudi podskakivali su. Ljudi koji se sjati e s okolnih polja. ali u su tini su ih prezirali. Strah obuze Izrailjce i ubrzo se u Vezeku skupi ogromna narodna vojska. Javi je postigao sedmodnevno primirje i za to vreme je poslao emisare kod Saula s molbom da im po alje pomoc. Na vest o te kom polo aju bratskog Galadskog grada. a kad. kad je prolazio pored gore Tavor. upade u njihov logor kod Javisa i u krvavom boju ih potuce. po teno je predstavio svoga kandidata. Trebalo ga je silom otuda izvuci. Uverio se tek onda kad mu se usput dogodilo tacno ono to mu je prorok predskazao. koji su ga obavestili da su magarice nadene i da otac nestrpljivo oce -kuje njegov povratak. Dva vola kojima je orao zemlju isece na komade i razasla ih svim plemenima sa stra nom porukom da ce ista sudbina snaci svakog onog ko ne uzme uce ca u svetom ratu. pa raspusti narod kuci. U tom cilju Samuilo je sazvao sveop ti sabor u Mispi i. s velikim odu evljenjem Izrailjci povika e: "Da ivi car!" Tada im Samuilo saop ti carska prava i napisa ih u knjigu. ponovo zapade u stanje prorocke ekstaze. pitali su jedan drugog.Pod izgovorom da ce razmisliti o predlo enim uslovima. cak ni svojoj najbli oj porodici Saul nije poverio ta se u Rami desilo. u gomilama su se vukli zemljom. nije ni primetio kako je i sam poceo igrati. pevati i prorokovati. onako kr an i za glavu vi i od ostalih. Cim sti e do svog rodnog grada Gavaje. lako je bio poznat po fizickoj snazi i hrabrosti. Za vreme izbo -ra pokazalo se da su mnogi Izrailjci glasali protiv njega. Ali Saul je zaustavio svoje pristalice. Tada nji proroci. Saul je smesta povede protiv Amona -ca. Zatim. pa su i dalje hu kali protiv njega. Tamo su jo jednom potvrdili izbor Saula za cara.e plac i jadikovka. a Saul. Saul se kao zacaran zagledao u njihove pomamne postupke i poceo je polako osecati kako i u njega ulazi duh bo ji. ali odu evljenje koje je izazvao umalo ne dovede do bratoubilackog rata. Saulovi privr enici na -meravali su da se krvavo obracunaju s protivnicima. a pobedu su proslavili prino enjem rtava paljenica i bogatom ratnickom gozbom. nisu mogli doci sebi od cudenja: " ta to bi od sina Kisova? Eda li je i Saul medu prorocima?". Takvo pitanje nije slu ilo na cast. Ali najva niji je bio treci susret. Uz pratnju harfi. pa su cak i po to je izabran s prezrenjem govorili o njemu i nisu mu odali pocast. Zahvacen kolektivnom verskom ekstazom. l po njegovoj preporuci Saul je izabran za cara. mahali rukama i pevajuci pro -muklim glasom ogla avali neka nerazumljiva prorocanstva. Tako postade narodni junak. koji su u Mispi po svaku cenu poku avali da obesna e njegov izbor za cara. Ali Saul je dobro poznavao . Samuilo je ponovo sazvao zbor Izrailjaca u Galga -lu. U okupljenoj sve -tini neprekidno su padala podsme ljiva pitanja: "Ko li im je otac?" Ni Saul nije stekao njihovu naklonost i otada se_ uobicajila zajedljiva izreka: "Eda li je i Saul medu prorocima?" Cin poma -zanja odigrao se u najvecoj tajnosti. medu kojima je bilo mno tvo varalica i arlatana.

upade u njihov logor kod Javisa i u krvavom boju ih potuce. le ao je izrailjski grad Ja -vis. l kao dokaz svoje natpri -rodne moci. Saul je ra -spustio narodnu vojsku i pod oru jem zadr ao samo tri hiljade odabranih ratnika. ali pod uslovom da svakom od njih1 iskopa desno oko. u gorskim predelima Galada. Pod izgovorom da ce razmisliti o predlo enim uslovima. doneli su mu bolno razocaranje. Saulov rodni grad bio je slobodan. Nas. Imao je vec dva odrasla si -na. Ali Saul je zaustavio svoje pristalice. obuzet gnevom. stra arile filistejske posade. gde se formirala ustanicka vojska. pravio se da ne cuje njihove podstrekacke prigovore i nije im se osvetio. potukao je i ubio zapovednika. kao i u ostalim izrailjskim gradovima. Kao prvosve tenik i predstavnik Jehovin na zemlji. to je. Samuilo se nikako nije odrekao najvi e vrhovne vlasti u zemlji. Klanjajuci mu se sa strahopo tovanjem. Samuilo se vratio u Ramu. Filistejci su shvatili opasnost i sve snage su koncentrisali u Mihmasu. da radosni dan pobede ne okaljaju prolivanjem bratske krvi. Car Amonaca. izazvao je ki u i grmljavinu. koga su uvredili tra eci cara. pa su i dalje hu kali protiv njega. koji su u Mispi po svaku cenu poku avali da obesna e njegov izbor za cara.ivot. Za Samuila je do ao tu an trenutak napu tanja sveto -'ne sudijske vlasti. Radosna vest munjevito se pronela celim Izrailjem i dala podstrek za sveop ti ustanak. odgovorite mi pred Gospodom i pred pomazanikom njegovim. Istocno od Jordana. Kome sam uzeo vola ili kome sam uzeo magarca? Kome sam ucinio nasilje? Kome sam ucino krivo? Ili iz cije sam ruke uzeo poklon. kako je to javno priznao. Pred tim cudom. Godine su prolazile. Hiljadu je dao pod komandu svome sinu Jo -natanu. Stade pred zbor i progovori drhtavim glasom: "Evo me. Strah obuze Izrailjce i ubrzo se u Vezeku skupi ogromna narodna vojska. po Izrailju se razle . hrabrom i plahovitom mladicu. koji mu duguje poslu nost. da bih stiskao oci njega radi?" A narod potresen odgovori: "Nisi nam ucinio sile niti si kome ucinio krivo. vec i od hiljadu bojnih ko -la. ali odu evljenje koje je izazvao umalo ne dovede do bratoubilackog rata. od kojih je Jonatan izrastao u odva nog mladica. PRVA POBEDA SAULOVA. istocno od Ven-Avena. Tamo su jo jednom potvrdili izbor Saula za cara. osecao se i dalje ovla cen da upravlja sudbinom Izra -ilja.e plac i jadikovka. u koje je polagao sve nade svoga roda. Saul je smesta povede protiv Amona -ca. Po to je bio mudar i uzdr an. Sinovi. Na vest o te kom polo aju bratskog Galadskog grada. niti si uzeo to iz cije ruke. ponovo zapade u stanje prorocke ekstaze. tada nje sedi te prvosve tenika. Tako postade narodni junak. uostalom. Saulovi privr enici na -meravali su da se krvavo obracunaju s protivnicima. Dva vola kojima je orao zemlju isece na komade i razasla ih svim plemenima sa stra nom porukom da ce ista sudbina snaci svakog onog ko ne uzme uce ca u svetom ratu. Jedne noci. opkolio ga je i spremao se za odlucu -juci napad. Saul ni -je mogao vr iti vlast javno i potpuno. Orao je zemlju i osnovao svoju porodicu. molio je preklinjuci: "Moli se za sluge svoje Gospodu Bogu svojemu da ne pomremo. a Saul. Saul je razaslao poruku izrailjskim ratnicima da dodu u Galgal. jer su u Gavaji. Oholi vladar im je odgovorio da ce prihvatiti preda -ju. Javi je postigao sedmodnevno primirje i za to vreme je poslao emisare kod Saula s molbom da im po alje pomoc. SE SAUL ZAMERIO SVE TENICIMA. Jonatan je izvr io napad na filistejsku posadu u Gavaji. a pobedu su proslavili prino enjem rtava paljenica i bogatom ratnickom 'Zbom. Opkoljeno stanovni tvo htelo je da stupi s njim u pregovore. Sastojala se ne samo od brojnih pe adijskih jedinica. radio i svim drugim Izra -iljcima. jer dodasmo k svim gresima svojim zlo istuci sebi cara. bio je uveren da je iznad naroda i njegovog novopomaza -nog cara." Pre -dajuci Saulu presto. koja su po izrailjsku pe adiju bila . Samuilo je ponovo sazvao zbor Izrailjaca u Galga -lu. iako je bilo su no doba godine i vreme etve p enice. Bila je to sjajno naoru ana vojska." Obezbediv i tako sebi poslednju rec u verskim i politickim pitanjima Izrailja. okupljeni narod nije se upla io samo Jehove nego i Samuila. Od mladosti je upravljao svojim narodom i 258 na toj du nosti ostario i osedeo.

.

Jednoga dana. Mladi Jonatan nije se zbog toga mnogo uzbudio. Neki su pre li Jordan.narocito opasna. A Jonatan nije znao za ocevu kletvu i. samo su Saul i Jonatan imali gvozdene maceve i koplja. Saulova vojska nije bila dobro naoru ana. Kad pade noc. . Doznav i za greh koji pocini e. neprestano uznemiravanje i cepanje regularnih neprijateljskih jedinica. Cekao je sedam dana Samuila.. sa svojim titono om iznenada je upao u filiste -jski logor. JUNACKI PODVIG JONATANOV. Nisu pomogla nikakva opravdanja. predo e na njegovu stra -nu. To je bio rezultat dalekovide filiste -jske politike. Situacija je bila beznade na. Sukob sa sve tenici -ma i gubljenje njihove podr ke duboko su potresli Saula. "Da je proklet koji jede to do vecere. A o tome da je ko od Izrailjaca mogao imati mac ili ko -pije. pa su morali odlaziti u fili -stejske gradove da nao tre svoje orude: rala. Uprkos ogromnoj filistejskoj sili. U sveop toj panici. po utvrdenim gradovima i kulama. Izrailjski ratnici zaista i ne ta -kose hleba ni drugoga jela. Cak i zapreti da ce Jehova zbaciti s prestala Saula i izabrati sebi drugog. Naredi da se podigne oltar za rtve paljenice i sam prinese rtve Jehovi. pa i on poce udarati po neprijatelju u bekstvu. pa kad zacu viku u filistejskom logoru. da se krv slobodno sliva u zemlju. Saul je u to vreme boravio u Galgalu. pa mu je preostala jedino gerilska borba. na celu acice svojih junacina. napu ten skoro od svih. pobio dvadeset stra ara i izazvao takvu pometnju da se ostatak vojske dao u panicno bekstvo. Kad Samuilo sti e u logor i doznade za tu samo -volju. Saul odluci da nastavi borbu. dok na kraju s njim nije ostalo samo est stotina najodanijih ratnika. U svakom trenutku moglo je doci do prvog okr aja s neprijateljem. ali borba bez Jehovine podr ke neizbe no se morala zavr iti porazom. Pred vece se iznureni i izgladneli pobednici baci e na plen. Gonjeni su sve do Vet-Avena. da ih do kraja . U tome mu je uspe no pomagao sin Jonatan. silom ukljuceni u filistejsku vojsku. _________________ 259 tBiblijsfe tyenae dozvoljeno da imaju cak ni kovace. krijuci se po gorskim pecinama. da se osvetim nepri -jateljima svojim". ali kako je jo dugo bilo do sumraka. sekire ili asove. Saul strogo naredi da se ivotinje kolju na kamenu. da potra e spas u neprohod -nim umama zemlje^ Gadove i Galadske. Vojnici mu prekasno sa -op ti e Saulovo naredenje. Tada izrailjski odre 260 di. Zato se ne treba cuditi to je pojavljivanje stra ne fil -istejske vojske medu Izrailjcima izazvalo u as. prinese rtve i preko sve tenika upita Jehovu da li da goni Filistejce do zore. naredi da se ispita ko se iskrao iz Gavaje. O tome su se brinule filistejske posade koje su krstarile Hananom i vr ile po kucama detaljne pretrese. Kad im se jo prikljuci e i Izrailjci skriveni po okolnim peci -nama i klancima. cak je i zamerio ocu. U takvim uslovima nije moglo biti ni govora o borbi na otvore -nom polju. halapljivo jeduci sirovo meso s krvlju. poraz Filistejaca pretvori se u stra ni pogrom. vojska se iz dana u dan osipala. Saul nije bio prethod -no obave ten o opasnom podvigu svoga sina. obuze ga strahovita srd ba. i tada vide da nema Jonatana. poslu nijeg cara. Prvosve tenik je napustio logor bez pozdrava i vratio se u svoje sedi te. volove i telad na boji tu. spusti kraj tapa u sace i okusi meda.-. Ljudi su napu tali kuce. ludo hrabar mladic. Izrailjci su vec bili premoreni. kad u umi nade duplju s pcelinjim gnezdom. poruci vojnicima. U godinama svoje dominacije Filistejci su tako do -bro cuvali monopol na gvo de da pokorenim Jevrejima nije bilo . car naredi da se podigne oltar.. Klali su ovce. izdr ao je u Galgalu.. bojeci se cara. motike. smatrajuci ba bi poraz Filistejaca bio daleko veci da se Izrailjci nisu borili gladni. nije moglo biti ni govora. Smesta mu krenu u pomoc. Tada se Saul odluci na korak koji se mogao protumaciti kao uzurpacija prvosve tenickih ovla cenja. ali mu nisu slomili duh. koji je tre -balo da se pomoli Jehovi i prinese rtve paljenice.

.

vikali su rasrdeni vojnici. pljackale. gde je Saul upravo postavljao spomenik u slavu svoje pobede. Ubrzo se otkri da je Jonatan krivac. Ali pocinio je neoprostiv greh pogaziv i ratnu zakletvu herem. s carevima moavskim. i pobij Amalika. Ali najgore je bilo to to su sklopili sa -vez s Filistejcima u borbi protiv Izrailjaca. Kod Rafidina su ratovali s Mojsijem i Isusom Navinom. Zauzet drugim ratovi -ma. stoku i drugu vrednu imovinu Ama -licana. nerazdvojnog druga u ratu i miru. Susret dvojice celnih ljudi Izrailja bio je neobicno buran. u dolini Jezrael.istrebi. Saul se nije odmarao na lovorikama. Osim Jonatana imao je jo dva sina i dve kceri. da je neko prekr io njegov zavet i na celu vojsku navu -kao gnev bo ji. l dalje je vodio jednostavan ivot cara-seljaka i zadovoljio se samo jed -nom enom. koji je ucinio ovo spasenje veliko u Izrailju? Bo e sacuvaj! Tako iv bio Gospod. dodu e. ukljucujuci u njih svakog ko mu se cinio hrabar i sposoban. Cim je Samuilo doznao za taj prestup. i zatri kao prokleto sve to god ima. pobio zarobljenike ne tedeci ni ene ni decu." Saul je poslu no krenuo na celu gotovo cele svoje vojske i potukao kod Negiba Amalicane. pobedonosno se borio u Zajordaniji. Pripremajuci se za to. Tada mu bi jasno. Tako je stvorio sna nu izrailjsku dr a -vu. Saul je odlagao konacni obracun s tim pljacka ima. dakle blisko sro -dna Edomcima. posvetio je sve svoje snage formi -ranju vojnih jedinica. cekao ga je jo je -dan zadatak. Ali ga izbavi vojska. Ni ta ne pomogo e ni sinovljeva uveravanja da je prekr io zavet iz ne -znanja. poklonio mu je ivot. U strahu da glasovi o sukobu prvosve tenika i cara ne izazovu nemir u naro -du. Izrailjci su s njima neprestano imali problema. Ali ne dobi nikakav odgovor. "Zar da pogine Jonatan. Jer je s pomocu Bo jom ucinio to danas". Pustinjsku oblast od Sinajske gore sve do ju ne granice Hanana dr ali su Amalicani. Sad su se ponovo oglasili." Bila je to u stvari detronizacija. a cara Agaga zarobio. Vrativ i se u svoju rodnu Gavaju.^Saul ga osudi na smrt. dirnut junackim dr anjem cara Agaga. ao mu je bilo da uni ti ogromni ratni plen. Saul je morao voditi racuna o velikom moralnom autoritetu proroko -vom i pokorno ga je molio za opro tenje greha. nego pobij i ljude i ene i decu i to je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce. nece pasti na zemlju nijedna dlaka s glave njegove. ali su i dalje za Izrailjce predstavljali opasnost. tavi e. u zidine svojih gra -dova. Bilo mu je jasno da ce pre ili kasnije doci do odlucujuce bitke s Filistejci -ma. KONACNI RASKID SA SAMUILOM. odmah se uputio na goru Karmil. a unutar zemlje obezbe -dio slobodu kretanja osvojiv i hananske gradove koji su uspeli da sacuvaju nezavisnost. a svoje -vremeno podr avali moavskog cara Eglona i s Madijancima pu -sto ili hananske zemlje sve dok ih. unuka Isavovog. podsetio Saula da ga je pomazao za cara da brani Izrailj i naredio mu da smesta s ce -lom vojskom krene protiv Amalicana: "Zato idi. Za vojskovodu je naimenovao svoga rodaka Ave -nira. Ali. Prvosve tenik srdito prebaci caru neposlu nost i rece mu: "Odbacio si rec Gospodnju. uporno ga je molio da ostane u logoru i da ga prati u mar u Zenon %psidbvsfii . Pohitao je u Gavaju. na severu pokorio cara sovskog. ubijale i nestajale u pustinji pre nego to stigne pomoc. amonskim i edom < j/~i <Bi6(ijs%g legende -----------------skim. razbojnicka plemena koja su vodila poreklo od Amalika. To je ra estilo Samuila. Da bi obezbedio pozadinu. ne ali ga. Njihove horde pusto ile su ju ne oblasti Hanana. Saul morade odustati od dalje potere za Filistejcima i oni izbego e konacno uni tenje. koja nije htela dopustiti da se tako nagradi junak sa Gavaje i oslobodi -lac izrailjskog naroda. zato je i on tebe odba -cio da ne bude vi e car. Zatvorili su se. nije potukao Gedeon.

.

poku a da zadr i silom prvosve tenika i u tom rvanju iscepa mu parce pla ta. Kad je ugledao ridokoso momce koje je odisalo svezom lepotom mladosti. ni za jednog se ne odluci. na oci vernika. Izvadi iz torbe rog s uljem i u prisustvu brace pomaza Da 263 vida za buduceg cara. i pripremajuci se za bitku. Napu ten od sve tenika i od dela njima oda -nog stanovni tva. U strahu od cara. ravna objavi rata. slao je u Vitlejem po Davida. Jednoga dana oti ao je u Vitlejem pod izgovorom da hoce da prinese rtvu Jehovi. Dane i noci provodio je u razmi ljanju o svojoj krivici i toliko izgubio nerve.do Galgala. Dve protivnicke vojske postavlje -ne su u borbeni poredak na dva naspramna brda. A iz kratkog razgovora videlo se odmah da je izuzetno bistar i pro -mucuran. nisu ga ba rado docekali i otvoreno su ga pitali za cilj poseA Ali ih prvosve tenik umiri i uveri da je do ao samo iz verskih razloga. gde je na ne -pristupacnoj steni sagradio sebi jako utvrdenje. zloslutno odgovori. Zato Saul. provodeci dosta vre -mena na pa njaku. na svakom koraku osecao je svoju usamlje -nost. Saul je u to vreme boravio u Gavaji. Nije mogao naci boljeg kandida -ta. u zemlji Judinoj. cinio je to u najvecoj tajnosti. Kad jo dozna -de da je David sam sastavio pobo ne pesme koje je pevao. naucio je da svira na harfi. Bojeci se da ga Saul ne optu i za zaveru i izdaju. i zato je tebe Gospod odbacio da ne bude vi e car nad Izra -iljem. da ga isceliteljskom snagom svoje muzike otrgne od mracnih misli. Bese to decak ride kose. KAKO JE DAVID POBEDIO GOLIJATA. Tada Samulo viknu: "Oduzeo je gospod carstvo Izrailjevo od tebe danas. cim pade noc. Ali Samuilo. niskog rasta. Je -sej je imao sedam sinova. tavi e. Samuilo zadivljeno pogleda Davida. Svuda mu se prividala zavera i neprijateljska delatnost. Samuilo naredi da se car Agag dovede pred oltar Jehovin i isece ga svojom rukom na komade. A kad pod prstima sviraca od -jeknu e sa harfe smirujuci zvuci. jer si odbacio rec Gospodnju. U dolini koja . Car je toplo docekao Davida. da je prorok bio duboko dirnut. preko lica mu prelete osmeh davno kod njega neviden. Taj jo nedorasli mo -mcic cuvao je na imanju ovce. Neko." Posle tih reci. pa niko u Vitlejemu nije ni pomi ljao da se u gradu nalazi novi car Izrailja. Ubrzo je poceo da tra i novog kandidata za pre -sto. preporucio je Saulu skromno cobance iz Vitlejema koje je divno sviralo na harfi. Ubrzo zatim vrati se u Ramu i od tada vi e nikad nije hteo da se sastane sa Saulom. To je bila javna demonstracija. otvoreno je izjavljivao da je po -gre io to ga je izabrao za cara. ali poslu no naredi da ga dovedu s pa njaka. Saul im je po ao u susret da im prepreci put u svoju dr avu. kad god bi zapadao u melanholiju. i dao ga bli njemu tvojemu. mo da u dogovoru sa Samuilom. Obred je obavljen u porodicnom krugu. u kojima kao da se pritajilo bezumlje. Samuilo mu je u stvari oduzeo presto i upozorio ga otvoreno da ce Jehova iza -brati drugog cara. Samuilo mu naredi da ih predstavi. koji se zvao David. Odmah su ga doveli u Gavaju. Stare ine grada morale su da doznaju za njegov raskid sa Saulom. ulogorili se kod gradica Sokota. ciji je rod pripadao Judinom plemenu i u ivao u Vitlejemu veliki ugled. bistrog pogleda. ali naocit i gipkih pokreta. "Necu se vratiti s tobom. Videv i mu oci. Jesej se zacudi zahtevu prvo -sve tenikovom." AN ipak je popustio navaljivanju cara i po ao s njim u Galgal. koji je bolji od tebe. Svirao je vesto i tako osecajno. spremi se da napusti carski ator. a kad osmotri est starijih. da se ispuni ratna zakletva heremu. Cim stigo e. eleci da po svaku cenu prikri -je raskid. l otada. Bio je obdaren i za muziku i. turobne i od ne -sanice bezizrazne. oseti s neizmernim olak anjem kako odlaze od njega sva prividenja i vraca mu se zdravlje. U to vreme smatralo se da je najbolji lek za takve bolesti muzika. Zapita zato za najmladega. otpado e i poslednje sumnje. cak i najodaniji dvorani bili su uvereni da ga je napustio duh Gospo -dnji i njime ovladale mracne sile. i nije mogla da pro -makne pa nji vojnika. vo -dena rukom neumoljivog prvosve tenika. i dalje nepopustljivo uporan. da je sve ce ce zapadao u melanholiju. iskrade se do Jeseja. Filistejci su opet krenuli protiv Izrailja. Pozivao se pri tom na Jehovu i govorio da se i Gospod kaje to je postavio Saula za cara nad Izrailjem.

Njegov grubi glas odjekivao je po brdima i dolinama i parao u i i mozak utucenih izrailjskih vojnika. Kamen fijuknu vazduhom i duboko se zari divu u celo.kom oklopu David se nije dobro osecao i priznade da vi e voli da izadj na megdan onako kako je bio. Golijat je u ogromnoj rucerdi vagao dugi mac spremajuci se za napad. naoru an velikim macem i dugim kopljem. Na brdima zavlada napeta ti ina." Ali David uporno ostade pri svome. pevu eci pobo ne pesme. Prekaljeni ratnici isme -vali su ga i izgrdili kao utokljunca. jer ce za koji trenutak po volji Jehovinoj pasti mrtav. Saul je kipteo od nemocnog besa. David u tren oka priskoci obeznanjenom Golijatu.ih je razdvajala pojedinacno su se borili ratnici. Taj savim neo -cekivani poraz izazva medu Filistejcima neopisivu pometnju. Kad se jednom pojavio u logoru. I car Saul. Hvalio se kako je ubijao lavove i medvede kad su mu napadali stado. sklonili su se u atore od stida i sramote. stavi ga u pracku i odape iz sve snage. Povrativ i se malo. koji je s tako naivnom samouvereno cu i ao u ne -izbe nu smrt. Uz u asne krike Filistejaca i radosne uzvike Izrailja -ca. Golijat je vredao i blatio sve to je Izrailjcima sveto. Cetrdeset dana neprekidno. nije udostojio momcica ni da obrati pa nju na njegove pokrete. a kad niko nije hteo da mu izade na megdan. poce se nemilosrdno rugati ridoj kosi i krhkoj gradi Davidovoj. filistejskog diva iz Gata. Ali u te . Sav u te kom oklopu. David kratko i jasno izjavi braci da ce prihvatiti izazov. obasipao je Izrailjce najru nijim uvredama. rezignirano mahnu rukom i dozvoli mu da radi kako mu je volja. a Izrailjci sa strahom u srcu pratili pokrete detinjastog i hrabrog sunarodnika. Uz put zasta -de na brzom potoku i bri ljivo odabra pet o trih kamenova. Cak ga i opremi u svoj oklop i lem. Takav strah je izazivao Golijat. nasmeja se tako gromoglasno da gore zadrhta e. Kad Golijat ugleda pastirce. jer ti si dete a on je vojnik od mladosti svoje. Saul mu najzad dade pristanak. Pretio je i kleo se da ce telo drskoga decaka baciti zverima i pticama grabljivicama. napado e ga ozbiljno i naredi e mu da se to pre vrati kuci. povika iz sveg glasa: "Eda li sam pseto. iz dana u dan izlazio je u pretpolje. Ogromna telesina nemocno se svali na zemlju. Osvojen vatrenim odu evljenjem decaka. David ponese samo svoj tap i pracku. oslobadanje od te kih nameta i ruku svoje starije kceri. Vest o odva nom pastircetu silno razveseli Saula. samo sasvim ozbiljno oporne -nu diva da se spremi za smrt. Ogorcen njegovom drsko cu. U oholom osecanju svoje nadmoci. i njegove vojskovode na celu s Avenirom kao i drugi ratnici. plju tale su na njih podrugljive uvrede i progonio ih Zetwn 3(psidbvs%i prezrivi smeh diva. pripasa mu mac i naredi da hoda atorom. Izrailjci ne oklevajuci iskoristi e op ti mete i grunu e na njih tako . Od -mah ga pozva u svoj ator i s ocinskom dobrotom mu objasni: "Ne mo e ti ici na Filistejina da se bijes s njim. a kad on ostade pri svojoj ludoj nameri. Kao vuk na bespomocno jagnje. David je ostao kod kuce i samo ponekad donosio hranu braci. Junaku koji prihvati borbu s Fili -stejcem obecavao je neizmerno blago. podsticani od drugova po oru ju. pokazivao svoje mi ice i gipkost tela. te ide na me sa tapom?" U trenutku pomisli da su mu Izrailjci poslali tog decaka da ga izvrgnu ruglu. Ali niko nije imao hrabrosti da se upusti u borbu. da se uveri mo e li poneti oru je. A najvecu radost pricinilo mu je to to je mr avko bio naoru an samo tapom. Ali niko od Izrailjaca nije smeo da prihvati izazov Golijata. Iduci na megdan sa stra nim Fi -listejcem. produ i na dvoboj u dolinu. David se ne upusti u bucni dvoboj recima. od jutra do mraka. Saul se nasmeja. Filistejci Bittys/<e fyemte su nesrpljivo ocekivali smrtni udarac svog nepobedivog atlete. istr e mu mac iz ruke i jednim udarcem odrubi mu glavu. U vojsci su bila i tri najstarija Jesejeva sina. gle -dao je na protivnika koji mu se primicao. u lakom pastirskom ogrtacu. Praveci se da je ozlojeden. A David kradom izvadi iz torbe kamen. Zatim. Po to je bio najmladi.

silovito da se filistejska vojska razbe a na sve strane osta -vljajuci za sobom .

SAUL I JONATAN. Uvek su mu izlazili u susret s pesmom i igrom uz pratnju bubnjeva. nesanice i velike srd be. ne o eni ga svojom starijom kcerkom. Nije smeo. um mu se toliko pomracio da je po -nekad mrmljao besmislene stvari. tako da mu na kraju nije preostalo ni ta drugo nego da izvr i zadatak. izvodeci cudesne melodije. Odmah je krenuo na put i poveo samo malu grupu svojih naj -vernijih ratnih drugova. U dvorcu je zavladala poti te -nost. Mla -di harfista ude u sobu i odmah poce dodirivati strune prstima. vec mu ponudi mladu. a mo da je i David s njim u dogovoru. Postao je idol za stare. Praveci zasede Filistejcima. Jednoga dana preko izaslani -ka porucio je Davidu da ce mu dati za enu svoju stariju kci. Kao nagradu za pobedu nad divom. Iz mnogih pohoda protiv Filistejaca vracao se kao pobednik. Bila je to gorka. stucuci sve vecu slavu i ljubav naroda. U izrailjskim gradovima docekivan je s velikim odu e -vljenjem. uostalom. eleci da odobrovolji Davida. Jonatan. David je dobio pod komandu znacajan odred vojnika i tako postao najmladi vojskovoda u istoriji Izrailja. koji mu je nekada otvoreno rekao da ce nastojati da ga li i prestola? Od muke. Mihalu. s brojnim stadom stoke i otetom izrailjskom imovinom pao je u Saulove ruke. lem i mac pobe -denog diva obesio je o zid svoje kuce. Nedvosmisleno ga je vredao i isticao ratne zasluge Davidove iznad svega ono -ga to je on tokom mnogih godina borbe ucinio za izrailjski narod. Zadatak je bio veoma opasan i Saul je racunao na to da mu se rival nece iv vratiti iz tog nerazumnog lova. l pored svoje mladosti. koja je tom pramenom. jer je odavno pomalo bila zaljubljena u mladog . ali tajno je smislio plan ta da cini. Ali najveca korist koju je izvukao iz dvoboja bila je ratna slava i popularnost u izrai -Ijskom narodu. Dohvati uz tron pri lo -njeno koplje i hitnu ga na Davida. Ali David pogubi deset tisuca".gomilu le eva. mac i vojnicki opasac. Meravu. l pored obecanja. nepomirljivog neprijatelja. Saul odjednom shvati da je malo nedostajalo da ucini neuracunljiv postupak. poku ao je da se izvuce iz tog suludog poduhvata. tuniku. a oklop. Ali uporedo je rasla i careva zavist. sklopio je s njim toplo i iskreno prija -teljstvo vec za vreme njihovog prvog susreta. Isti onaj narod koji 33 je jo donedavno okru ivao tolikom ljubavlju i obo avanjem. ako ne prvosve tenika. dodu e. naimeno -vao ga je za vojskovodu nad hiljadu vojnika i otpremio ga u borbu s Filistejcima. Cija je mogla biti ta intriga. U poteri za neprijateljem Izra -iljci su se zaustavili tek pod zidinama filistejskih gradova Gata i Akarona. Pod izgovorom da nije dostojan da mu bude zet. vec dvesta kapica. Opet posla e po Davida da muzikom isceli bolesno carevo srce. Posle izvesnog vremena tr e se iz otupelosti. bila zadovoljna. te prorokova e u kuci". carev sin i naslednik prestala. Ubistvo omiljenog izrailjskog junaka moglo bi povuci za sobom nepredvidljive posledice. Potajne nade izne -veri e Saula i on odluci da bar ponizi Davida. nezaslu ena nepravda. David mu je kao ratni trofej darovao glavu Golijatovu. mlade i ene. za kratko vreme sakupio je ne sto. DAVID. David je odmah shvatio ta car namerava. Sav filistejski logor. Mladic se izmace u posle -dnjem casu a koplje se uz fijuk zabode u zid. U znak privr e -nosti predao mu je svoj dragoceni pla t. u ocima mu sevnu mracni plamen mr nje. ako mu kao ratni trofej donese udne kapice sto ubije -nih Fillistejaca. Ali Saul je navaljivao sve vi e. Dva dana i dve noci mucila ga je sumnja da je Samuilo inspirator uvredljive pe -smice. otvoreno istupiti. posluga nije smela glasa dici i samo je aputala po kutovi -ma: "Napade Saula zli duh Bo ji. Saul ga pogleda izgubljeno. kao da ga ne poznaje. Sadr aj pesmice duboko je dirnuo Saula. Mladi vojskovoda opet je i ao iz pobede u pobedu. Ne zna se kad je i gde nastala pohvalna pesma u njegovu slavu koja je kru ila ulicama gradova i ubrzo stigla i do Gavaje: 266 "Saul pogubi svoju tisucu. Nije mu se valj -da prividalo kad je na svakom koraku osecao da mu narod okrece leda. David se dobro pokazao u ulozi vojskovode.

.

David je odnosio nove pobede nad Filistejcima. a vojni -ci su se vratili u Gavaju praznih ruku. Privoleo ga je da se skloni u obli nje planine. David se ljutio na Saula to ga je prevario. Neopravdana odsutnost znacila bi odricanje poslu nosti i povukla bi za sobom najvecu nemilost. Ne obaziruci se na to to se mo e zameriti ocu. iskrao se iz dvora i pobegao svojoj kuci u gradu. i pretio je da ce ga ubiti. ali i oni su podlegli prorockim urocima i nisu izvr ili naredenje. _ali ga opet proma i. Jonatan ga je te io kako je umeo i uveravao da mo e racunati na njegovu pomoc.. U trenutku kad mu se od gneva svest ponovo pomraci. Ali tako iv bio Gospod i tako bila iva du a tvoja. to je kod Saula izazivalo zavist i strah. A Saul posla po njega stra are. Saul ih je u pocetku posmatrao ispod oka. Najgore je bilo to to je sutradan trebalo da bude gozba koju je Saul priredivao o mladini za svoje najbli e saradnike. a kad se najzad probudio. MIHALA l JONATAN SPA AVAJU DAVIDA.junaka. bojao se da se na gozbi pojavi. pevajuci i igrajuci uz lu -pu bubnjeva i zvuke svirala. Zavaljujuci tome David je uspeo da se sakrije. Davida vi e nije bilo u gradu. Cim prekoraci zidine grada. To je istovremeno bio i najvi i dr avni savet. Dovedo e Mihalu pred oca. dok najzad ne pade na zemlju potpu -no nag i bez svesti. Ali je izbegla kaznu. Saul je jo dvaput slao po Davida vojnike. Ali Saul je bio nepopustljiv i gnevno naredi: "Donesite mi ga u postelji da ga pogubim. Vrteo se ukrug. pokaza im postelju i rece da David le i te ko bolestan. samo je jedan korak izmedu mene i smrti". pravdajuci se da joj je David pretio smrcu ako mu ne pomogne da pobegne i da je prevaru ucinila pod prinudom. da se ne o alosti. kad im je i sam pripadao. Posle dugih ubedivanja odo -brovoljio je Saula i David je mogao da se vrati na carski dvor. stupi u kolo proroka koji su mahali rukama pevajuci. Citav dan le ao je tako u dubokoj nesvesti -ci. a on je oti . U tim tra -gicnim trenucima Jonatan se pokazao kao pravi prijatelj. jer mu je David opasan suparnik za krunu. po drugi put hitnu koplje na svog omra enog suparnika.ao ocu da se zauzme kod njega. polo ila je u postelju i dobro prekrila." Tada se otkri enina podvala. Mihala je spasla mu a u poslednjem trenutku. pa veli: ne treba da dozna Zciovo Jonatan. Ali sloga nije dugo potrajala. tu io se. U jednom tre nutku sti e vest da se Rami pribli avaju carski vojnici s nared bom da uhvate begunca. trgao sa sebe odecu. Go -njeni zlosrecnik vratio se u Gavaju. jedinom svome prijatelju: " ta sam ucinio? Kakva je krivica moja? l ta sam zgre io ocu tvojemu te tra i du u moju?". Cim je pala noc.^ 268 Zenon 9(psutbvs%i u sve vecem strahu. Opijen verskim nadahnucem. sa koga niko nije smeo izostati iz njegovog okru enja. koji su igrom. Prvosve tenik im izade u susret. A Saul je sumnjao na Davida da je u savezu s prvosve tenikom. buncao s penom na ustima i. Tada je car odlucb da sam ode u Ramu da se docepa neuhvatljivog begunca. Kad udo e carevi stra ari. dok na kraju i oni nisu uvuceni u mahni -tu igru. A David ode prvosve te -niku Samuilu i isprica mu svoje nevolje na dvoru. Zato je zamolio Jonatana da obavesti oca da je morao otici u Vitlejem na porodicnu . upozorio ga je na opasnost koja mu preti. Tada je David shvatio da je stvar ozbiljna. A David mu odgovori sa sumnjom u glasu: "Otac tvoj zna dobro da sam na ao ljubav u tebe. u njegovu odecu obukla lutku. okru en brojnim prorocima. a zatim je. jer bi kao mu starije kceri imao vece izglede na presto. pesmom i vikom padali u stanje najvi e verske ekstaze. Rekla mu je da pobegne kroz prozor. da ce ga na vreme upozo -riti na opasnost. da se_ po ali na svoju sudbi -nu Jonatanu. padajuci u stanje potpunog zano -sa. ali znajuci neu -racunljivu carevu narav. David jo nije izgubio nadu da ce se pomiriti sa Sau -lom i zato nije hteo ru iti mostove za sobom. jer je otac navikao da mu poverava svoje pla -nove.^. ali se u njemu postepeno budio stari nagon iz mlado -sti. Ali brak nije doneo nikakvo olak anje na carskom dvoru. Samuilo i proroci izado e mu u susret. Praznoverni vojnici gledali su ih ^.

.

bice to povoljan znak. udaljenom dvadeset i pet kilometara jugozapadno od Jerusalima. David umace iz opasnog grada i savi sebi gnezdo u te ko pristupacnoj gorskoj pecini. A prijatelji su se dogovorili da se David sakrije u brdima kod Gavaje i da tamo saceka vest < kako ce Saul reagovati na njegovo opravdanje. pa mu je poklonio i Golijatov mac koji je cuvan u svetili tu. nije pokolebalo nesebicno. razbijao iz za -sede manje carske jedinice i branio narod od napada Filistejaca uzimajuci za to danak.svecanost. a zatim se vratio u zemlju Judinu i sakrio se u umi Jaret. nece se utvrditi ni ti ni carstvo tvoje. a Jonatan rece Davidu: "Idi s mirom. vec mu je rekao da ga je car poslao u tajnu misiju. pozvao ju je kod sebe preko poverljivog izaslanika. postao je voda bande koja je ivela od razbojni tva i iznudenog otkupa. kao ljudi dusima opsednuti. S neskrivenom gorcinom upitao je oca ta je to David ucinio da je zaslu io smrt. Doznav i od nekih ljudi da je car licno krenuo za njim u poteru. Jonatan srdito ustade od stola i ode u svoju sobu. Ulicni prolaznici odmah su u njemu pre -poznali slavnog pobednika nad Golijatom. Saula zahvati neobuzdana jarost. gde je carevao Ahis. celog iduceg dana ni parce hleba ne uze u usta." SECA SVE TENIKA l DAVIDOVO POTUCANJE. Ali ga proma i i vrh se abi u drveni zid sobe. naredi da ga puste na slobodu. sedi te istaknutog sve tenika Ahimeleha. Saul je u meduvremenu doznao da je sve tenik Ahimeleh pomogao Davidu pri bekstvu . pa se pretvarao da je lud. Naglim po -kretom posegnu za kopljem i hitnu ga na sina. a na kraju ipak su se 270 odva ili da ga svezu i odvedu pred cara. David je zatim pohitao u filistejski grad Gat. di uci na noge sve svoje oru ane snage. Jednom recju. Strahujuci za sudbinu svoje porodice. Gradani Gata. Na njihovom celu vr io je drske prepade u potrazi za hranom. siromasi gonjeni zbog poreza i dugova i mlade eljna ratne slave. jer je zaslu io smrt. Ali se prevario u nadi da ce ostati nepoznat. Po to nije imao ni ta drugo pri ruci. Davidu pade na um neobicna pomisao kako da izbegne osvetu Filistejaca. Vukao se ulicama buncajuci. koji je na celu osamdeset i pet sve tenika prinosio Jehovi rtve u tamo njem svetili tu. David je oti ao u grad Nov. U jednom ca -su David je osetio da gubi tlo pod nogama. zaklinjuci se na vernost do kraja i -vota. kao to smo se za -kleli obojica imenom Gospodnjim rekav i: Gospod da je svedok izmedu mene i tebe i izmedu mojega semena i tvojega seme -na doveka. trudio se da mu iz usta tece slina. A u isto vreme pohitali su k njemu svakojaki ljudi s raznih strana: pustolovi eljni burnih dogadaja. Saul je gonio Davida sa sve vecim besom. David se triput pokloni pred vern -im prijateljem. Doveden do belog usijanja tim gerilskim ratom. plemenito Jonatanovo prijateljstvo. Ahimeleh je bio pla ljiv covek i zato mu David nije odao da je u nemilosti. ne mogu racunati na izmirenje. zato po lji sada i dovedi ga k meni. Ako se bude fl pona ao mirno. a Jonatan ga zagrli i najne nije poljubi. kod staroga grada Odolama. Od te raznolike i neposlu ne gomile David je stvorio disciplinovanu dru inu od est stotina du om i telom njemu odanih ubica. Duboko potresen burnim dogadajem. ne znajuci ta s njim da ucini. Rastajuci se obojica su ronili suze. Dode dirljivi trenutak rastanka. Ahis s gadenjem po -gleda ludaka i. a ako padne u svoju ne -obuzdanu jarost videv i prazno mesto za stolom. sve tenik ga je nahranio rtvenim hlebom. Jonatan je ispunio prijateljevu molbu i nai 269 ao na gnevno ocevo odbijanje: "Nevaljali i neposlu ni sine! Zar ja ne znam da si izabrao sina Jesejeva sebi na sramotu i na sramotu svojoj nevaljaloj majci? Jer dokle je iv sin Jesejev na zemlji. u praz -novernom strahu. Iskrao se u Mispu Moavsku da preda svoju porodicu pod za titu tamo njeg cara. U sumrak se iskrade iz dvora i upozori Davida da nikad vi e ne izlazi na oci caru. a prolazeci pored kucnih vra -ta arao na njima neke magicne znake. dugo su i li za njim." Ocevo upozorenje da ce zbog Davida izgubiti presto ako ga bude podr avao i dalje. begunci stavljeni van zakona. u ivali su privilegiju nedodirlji -vosti. Umobol -nici.

i Ahimeleha medu njima. Od pogroma se spasao samo jedan od Ahimelehovih sinova. Mogao je tada da ubije cara. Niko nije smeo da digne ruku na svetu sve tenicku licnost i tako pocini svetogrde. Otad je sa svojim drugovima po oru ju boravio po planinskim i pustinjskim krajevima. buhu jednu. Docnije. eleci da zadobije carevu milost. Postiden . najamnicka banda krvo edno se bacila na grad. i neka me osve -ti od tebe. Saul je odmah morao odu -stati od opsade. a tebe ne ubih. Ali stanovnici Zifa bili su uz cara i obavestili ga o mestu Davidovog boravka. magarci i ovce. Bez oklevanja pohitao je u pomoc i izbavio ga iz nevo -Ije. pojavio se na celu svojih ubica i izrazio spremnost da izvr i naredenje. spavali dubokim snom. goneci ga po pustinjama i gorskim cestarima. Potkazivac je bio D$k. Gospod neka sudi izmedu mene i tebe. Saul je brzo stigao i opkolio brdo na kome se David skrivao s odredom od est stotina ratnika. Iskrav i se nocu iz gra -da koji je u dimu i plamenu polako nestajao. U pratnji titono e. i da ti nisam zgre io. Saul se jo nikad nije na ao u tako neprijat -noj situaciji. Jednom za vreme potrage u ao je u pecinu za svoje biolo ke potrebe. uvu -kao se nocu u carev logor i u ao u ator." Drugi 272 put se David odlucio na jo veci podvig. Ahimeleh se uzaludno pravdao da je bio rtva Davi -dove prevare. a zatim je posekla sve stanovni tvo. gde su Saul i Avenir. Odmah je krenuo s voj -skom u Nov da tamo nje sve tenike kazni zbog zavere i izda -je dr ave. ali nije eleo da se uprlja krvlju pomazanika. S plamenim arom vodio je tri hiljade vojnika da se po svaku cenu docepa mrskog suparnika.snabdev i ga hranom. Slucaj je hteo da se u mracnom uglu pecine skrivao David sa nekoliko svojih drugova. Ali cim je odbio napad. ponovo je po ao u poteru za Davidom. Ali zaveru je na vreme otkrio sve tenik Avijatar i David je uspeo da se iz zasede izvuce. Po speci -jalnom izaslaniku obavestili su Saula da David boravi u njiho -vom gradu i da ce mu ga predati ako odmah dode. Tada je stigla stra na vest da su Filistejci iznenada prodrli u izrailjske zemlje. Saul je bio toliko gne 271 van na nabedene izdajnike da je naredio da se pokolju cak i volovi. Jednoga dana dok se skrivao u pustinji kod Zifa. ali stanovnici su mu uzvratili podmuklom izdajom. evo vidi skut od pla ta svojega u mojoj ruci: odsekoh skut od pla ta tvojega. pojavio se na vrhu stene i ma uci odsecenim parcetom carevog pla ta povika: "Evo. sve tenik Avijatar. Izgledalo je da je sudbina op -koljenih zapecacena. Za kim je i ao car Izrailjev? Koga goni ? Mrtva psa. Samo se tiho pri -vukao i odsekao mu parce pla ta. da pohita u susret neprijatelju.. kad je Saul na celu svoje vojske krenuo dalje. Njegov pratilac hteo je da ubije cara. U zoru se opet popeo na vrh nepristupacne stene i rugao se Aveniru to je tako slabo cuvao svoga gospodara. pobila sve sve tenike. poznaj i vidi da nema zla ni nepravde u ruci mojoj. Izvrgav i ga tako podsmehu vojnika.. ali David se gnu ao muckog ubistva. jedan od najamnika iz zemlje Edomske. l tada je prvi put do iveo te ak poraz. KAKO JE DAVID PO TEDEO SAULA l KAKO JE ZA -VOLEO AVIGEJU. koji su ga zabrinuto cekali. gde je lako bilo zametnu -ti trag poteri. i srecno zaobi av i neprijateljske stra e. ali ruka se moja nece podignuti na te. a ti vreba du u moju da je uzme . Na znak Saulov. pocev i od zapoved -nika pa do najobicnijeg stra ara. vratio se svo -jim ljudima. Za cara vi e nije postojala ni najmanja sumnja da su sve tenici u dogovoru s Da -vidom i da mu krce put do prestola. Tada mu je u pomoc pritekao potkazivac Doik Edomski. David je doznao da Filistejci opsedaju grad Keilu. njegov vojskovoda. Vojnici njegove telesne garde. odbili su da izvr e presudu. skupa sa enama i decom. oce moj. stigao je do Davida i postao njegov najodaniji pristalica. do ao mu je preru en Jonatan da ga upozori na oceve namere i da ga uveri u svoje nepokolebljivo prijateljstvo. Saul je ostao gluv na njegova obja njenja i izdao je naredbu vojnicima da ga pogube. Uzeo je samo pobodeno u zemlju kraj uzglavlja Saulovo koplje i vrc s vodom. porucio mu je da nekoga po alje po koplje i vrc.

.

Daj sluga -ma svojim i Davidu sinu svojemu to ti dode do ruke. aovoreci im: "Idite na Karmil.. idi s mirom kuci svojoj. Cim se pribli i Davidu. U stepi kod Maona napasao je svoja stada izvesni bogata po imenu Naval. i ne ucinismo im nepravde. paze za petama mojima. po to je logorovao u blizi -ni i vec samim svojim prisustvom rasterivao otimace. Ta vest ga je toliko potresla da je dobio srcani napad i umro posle deset dana. optu iv i mu a za glupost. pa dati ljudima kojih ne znam odakle su.. iako je i njemu pru ao za titu. sto venaca suvog gro da i dvesta venaca smokava." Lepota i blagost enina ucini e silan utisak na Davida. ali nikad nije dirao stada svo -jih sunarodnika. Uzimao im je samo redovan porez u naturi za cuvanje njihovih stada i kuca od napada beduinskih i filistejskih pljacka a. Ovce.. Mihalu.. A ja slu kinja tvo ja nisam videla momaka gospodara svojega. Avigeja isprica kakva mu je velika opasnost pretila.svime to se zbilo i malo dirnut vite kim Davidovim postupkom. koju mu je docnije Saul oduzeo i udao za Faltija. Zato joj ganuto odgovori: "Da je blagosloven gospod Bog Izrailjev. Skupljaju se. Cuo sam da stri e ovce." Takav odgovor silno razgnevi Davida. prikrivaju se. Zato mu je uputio deset momaka s molbom za hranu. poslu ah te. ena Na -valova. Na magarcima donese dvesta hlebova. l kad Gospod ucini gospodaru mojemu svako dobro koje ti je obrekao i postavi te vodom Izrailju.. pohita u susret hajduckom vodi da ga odobrovolji. Ahinoamu. neprijatelj me svaki dan prite njuje.. Njegov ogromni imetak iznosio je tri hiljade ovaca i hiljadu koza.. eto. i jo jednu Izrailjku. preki -nuo je poteru i vratio se u Gavaju. Eda li cu uzeti hleb svoj i vodu svoju i meso to sam poklao za ljude koji mi strigu ovce. pet merica pr enog i -ta. zamoli Avigeju da mu bude ena. pastiri su tvoji bivali kod nas." Ali boga -ta je bio krt i ne ba ugladen covek. Trebalo je napustiti granice Izrailja i skloniti se negde dokle ne dopire njegova ruka. volove. David je znao da car u svom besu nece da se smiri dok ga ne ubije ili ne uhvati ivog. 2-3) . jer covek hoce da me proguta. da slu i i da pere noge slugama gospodara svojega. A tada mudra i lepa Avigeja. Svaki dan izvrcu reci moje. Tamo mu se smerno pokloni do zemlje i rece: "Evo slu kinje tvoje. koji te danas posla meni na susret! l da su blagoslovene reci tvoje. sve meni o zlu. i pogledah na te. jednog od vernih svojih pristalica. Na celu cetiri stotine svojih ljudi. nece ti biti spoticanja ni sablazni srcu gospodara mojega da je prolio krv ni za to i da se sam osve -tio gospodaru mojemu. l recite mu: Zdravo!.. Bo e. opomenuce se slu kinje svoje. smesta pode da drznika nauci pameti... Zla sudbina i neprestano potucanje doveli su ga u stanje duboke depresije. DAVID U SLU BI FILISTEJACA l TRAGICNA SUDBINA SAULOVA. jer tra e du u moju. David od njega nikad nije uzimao otkup. pet zgotovljenih ovaca. ali je samo Avi -geju istinski voleo. Jednom mu je do lo do u iju da je Naval oterao ovce na goru Karmil da ih stri e." David je vec imao dve ene.. bezumlje je kod njega. Udovica bez premi ljanja sede na magarca i pohita u njegov logor sa pet svojih slu kinja. koje si slao. koze i drugu hranu oti -mao je uglavnom od Filistejaca. i otidite k Navalu i pozdra -vite ga od mene. to god misle. A kad se najzad otreznio. side s magarca. Mnogo docnije talentovani pesnik pripisace mu reci prepune istinskog bola: Smiluj se na me. dve me ine vina. David je morao de se brine za ishranu svoje dru ine. Napade i grubo izgrdi vojnike: "Ko je David? l ko je sin Jesejev? Danas ima mnogo sluga koji be e od svojih gospodara. pokorno mu se pokloni do zeml 273 je i moleci rece: "Neka gospodar moj ne gleda na toga nevalja loga coveka. Cim David doznade za to." Za to vreme Naval je povodom zavr etka stri e ovaca priredio bogatu gozbu i opio se do besvesti. Navala. (Psalam 56. i ni ta im nije nestalo dokle god bejahu na Karmilu..

dakle u samom srcu Izrailja. ma -garce. nije vi e mogao polagati pravo na presto. Niko nije poricao njegove ogromne ratne zasluge i te ke napore koje je ulo io za velicinu Izrailja. Ali je pusto io zemlje Amalica -na. kamile i drugu imovinu. medu kojima i njegovu porodicu. Ahis je poveo i Davida sa est stotina njegovih vojnika. koju je sagradio na nepristupacnoj ste -ni u Gavaji. Ali pokazalo se. Posle Da -vida.io i drugog najopasnijeg protivnika. pa upita svoje odane prijatelje ima li u blizini neka vracara to predvida buducnost. Saul je razmestio svoju vojsku na padinama gore Gel -vuje. Nastanio se tamo sa svojom vojskom i s celom porodicom. trebalo se odluciti na bolni. po njegovom mi ljenju. U to vreme u Rami je zavladala velika alost. pa je u zemlji zavladalo nepoverenje i strah od terora. naredio je da se pohvataju i pobiju njihove pristalice: svakojaki vraci i vracare. doznali su da se u Endoru sakrila stara vra -cara koja priziva utvare mrtvih i ispituje ih za buducnost. David je dobio u leno gradic Siklag. a odgovaralo mu je da Izrailj i dalje slabi zbog dina -stickih trvenja. da ne bude svedoka njegovim najezdama. Posle tra enja obave tenja me -du stanovni tvom. U ka -menim zidinama tvrdave. pa su mu cak zapretili i kamenovanjem. a kad je predavao Ahisu plen: volove. koji je pre ao na stranu Filistejaca i zato. Vecina Izrailjaca jo uvek ga je po tovala. Saul se re . Avigejom i Ahinoamom. hvalio se ovim recima: "Ba se omrazio s narodom svojim Izrailjem. u dolini Jezrael. Uni tavao je sve do poslednjega. zato ce mi biti sluga doveka." Filistejci su se pripremali za novi rat protiv Saula. Saul je odlucio da preru en od kod . poremetili su mu du evnu ravno -te u i naveli ga na neuracunljive i despotske postupke. prizivaci duhova i carobnjaci. Amalicani u znak odmazde pretvorili Siklag u prah i pepeo i odveli u rop -stvo mnogo stanovnika. ne tedeci ni ene ni decu. odakle se pru ao pogled na celu dolinu. Nekada nji neprijatelj primio ga je veoma gostoljubivo. Ljudi koji su uspeli da se spasu docekali su Davida s placem i grd -njom. Ogromni filistej -ski logor izazivao je u njemu nemir i osecanje bespomocnosti pred sudbinom koja se ne mo e izbeci. Ponudio se u slu bu Ahisu. A nad mladu izrailjsku dr avu nadneli su se crni oblaci. govorio mu je da ga je oteo od Izrailjaca. caru filistejskog grada Gata. to bi se smatralo iz -dajom. Njene granice pre la je mocna vojska saveza fili -stejskih careva. Ali carevi i kne evi filistejski nisu verovali Izrailjcima i odlucno su zahtevali da se uklone iz njiho -vih redova. iako mu se za to dvaput ukazala prili -ka. eleci da utera strah u sve . poni ava -juci korak. stanovnicima zemlje Judejske.tenike. Pomoc est stotina u borbama prekaljenih ubica nije bila za pot -cenjivanje. Za trenutak se tu no zamisli.Nije imao drugoga izlaza. nedaleko od Gaze. u osnovi zadovoljan to nije morao'da se bori protiv svoje brace. sa dve ene. da su u njegovom odsustvu. potuce ih i ote im zarobljenike i svoju porodicu medu njima. David se vratio u Siklag. Zacudeni dvorani podseti e ga da je nare -dio da se istrebe svi carobnjaci. Njegov ugled bio je tako veliki da ga ni David nije smeo ubiti. David smesta krenu u poteru za razbojnicima. vekovnih neprijatelja jevrejskih plemena. da u prestojecoj borbi za carsku vlast zadobije njihovu podr ku. Na licu mu se video izraz umora i ravnodu nosti. Ahis mu je nalo io da napada izrailjske zemlje. Plen razdeli svojim zemljacima. Stotine pancirnih bojnih kola i hiljade oklopnika ulogorilo se u Sunimu. Ali neprestane sve tenicke mahinacije i glasovi da je Samu -ilo pomazao Davida za cara. Tada ih je u Izrailju bilo mno tvo. jer se od ivota rastao prorok Samuilo. ali David nije ni pomi ljao da ratuje sa svojom zemljacima. cak i volela. Mogao je sada te sporove da podstice iskori ca -vajuci Davida protiv Saula. provodio je dane u cetiri oka sa svojom usamlje -no cu i ogorcenjem. Lakoverni filistejski car poverovao mu je i trljajuci ruke od radosti. U licnom ivotu Saul je sacuvao jednostavnost i cistotu obicaja. narod je navikao da koristi njihove <Bi6fijs/<e legende 27$ usluge.

nje. vracara ga ne htede pustiti da ude. Cim pade noc. David naredi da ga pogube to se usudio da digne ruku na carskog pomazanika. dado e se u panicno bekst -vo. Po opisu vracarinom. iako ranjen. nem i turoban tumarao odajama. Dr ava koju je ve -likim frudom stvorio Saul. jer je to istovremeno zna -cilo i propast prve ujedinjene izrailjske dr ave. Opet mu je prebacio uzurpaciju prvosve tenickih prava i samim tim ga enje volje Jehovine. 276 s Filistejcima poginuce sa svojim sinovima. oznake carske vlasti. Saul je opet umiri i. iznuren od jada. nesebicnog prijatelja. oni ukrado e mr -tvoga cara i dostojno ga sahrani e na groblju svoga grada. pado e sa hiljadama svojih ratnih drugova. jer ne htede da pre ivi svoga gospodara. Ali Samuilo je i posle smrti ostao neumoljiv. saop ti mu vest o smrti Saula. koje je Saul svojevremeno oslobodio od vlasti Amonaca. be eci s boji ta nai ao je na les Saulov i ski -nuo s njega carske znake pre nego to su stigli Filistejci. To bese Amalicanin iz izrailjskih najamnickih odreda koji je ucestvovao u nesrecnoj bici. isprica da je macem probo ranjenog cara na njegov vlastiti zahtev. Upitan za pojedinosti. Do ve -ceri niko nije ni pomislio na jelo i niko cele noci oka sklopio nije. i kad vide da im ne mo e umaci. Jonatanovo mesto u nje -govom srcu niko vi e nece zauzeti. Zato ga nece mimoici kazna: u borbi . udarao glavom o zid i razdirao odecu na sebi. A telo mu obesi e na zidine grada Vet-Sanskoga. l verni sluga probode se ma -cem. Tek posle dugog i upornog navaljivanja vracarinog. A u stvari. kriknu prestravlje -na. Uz pomoc magicnih cini vracara prizva utvaru prorokovu. Poklonio mu se t pokorno i molio ga za savet kako da postupi u stra noj opasno -sti od Filistejaca. Tragicni Sa -ulov kraj duboko je rastu io Davida. prepoznao je . Ali Filistejci su mu bili za petama. Sutradan je David. a zatim ce doci pro -past celog njegovog roda. Ali se u svom racunu grdno prevario. ogrnu se put -nickom kabanicom i u pratnji dvojice titono a tiho se iskrade iz logora. Plakao je David previjajuci se u neute nom bolu. a oni to ne izgibo e. Saul. Celu tu pricu izmislio je u nadi da ce ga David nagraditi za smrt supar -nika. Izrailjci pretrpe e stra -hovit poraz. Uzvracajuci mu zahvalno cu. uze zalogaj hleba i komadic te -letine. Placuci i kukajuci. uspe da pobegne s bojnog polja. Vest o skrnavljenju carskih posmrtnih ostataka stigla je do sta -novnika grada Javisa. Za tragicne dogadaje u dolini Jezrael David je doznao tek kad se vratio u Siklag iz pohoda protiv Amalicana. iako je bio potpuno onemocao. DAVID OPLAKUJE SAULOVU l JONATANOVU SMRT. Kad ga povrati e. Sledeceg dana rasplamsa se bitka. glave pra inom posute. a s njim su jadikovali drugovi po oru ju i porodica. Fi -listejci su zauzeli dolinu Jezrael i tako obezbedili sebi strate ki povoljan polo aj za osvajanje celog Hanana. Samuila. Stra na vest toliko pogodi Saula da se onesve cen sru i na zemlju. upita je ko se na njen poziv pojavio. Izgubio je jedinog vernog. medu njima i plemeniti Jonatan. Tek kad se zakle da joj se ni ta lo e nece do -goditi. prestala je da postoji. koji ga ni u najte im trenucima nije napu -stio i kakav se retko srece u ivotu. slomljena srca. "Za to si me prevario? Ta ti li si Saul?". baci mu se pred no -ge. Ali momak se ustezao da ubije cara. po to sam nije video duha. rece svome titono i da ga ma -cem dotuce. U strahu od carskih progonitelja. Sinovi Saulovi. l tek tada shvati da je tajanstveni do ljak car Saul. i Saul se sam ubi baciv i se na o tricu maca. svoga davna njeg upornog protivnika. Filistejci odrubi -se Saulovu glavu i zajedno s oru jem izlo i e je u hramu Astar -te i Dagona. ne htede da se okrepi. Saul je zamoli da sa onog sve -ta dozove Samuila. A onda . upita ga ciji duh da tra i. Ali smrt Jonata legende 277 nova bacila ga je u pravo ocajanje. Nekakav covek u poderanoj odeci. i kao dokaz da govori istinu uruci Davidu venac i grivnu.

279 . Zato se ne treba cuditi to su ga posle propasti Saulove pozvali u Hebron i proglasili za judejskog cara. Borba je bila tako estoka da su svi do jednog izginuli. Bez krvi pobijenijeh i bez masti od junaka nije se vracao luk Jonatanov. pre ili kasnije morala je dovesti do gradanskog rata. veca mi je bila ljubav tvoja od ljubavi enske. David je pripadao Judinom pokoljenju. Zato je od samog pocetka nastojao da pridobije naklonost severnih pleme -na i u tom cilju odmah je uputio izaslanstvo gradanima Javisa da im zahvali to su ukrali Saulov les i carski ga sahranili. Pu -stio je vest po celom Izrailju da je oglasio u svome kraju alost i naredio da se ubije Amalicanin koji se usudio da digne ruku na car t U tim nastojanjima usrdno su mu pomagali sve tenici. u zajordanskom gradu Mahanajimu. David se za to planski pripremao. Kako pado e junaci u boju! Jonatan kako pogibe na tvojim visinama! ao mi je za tobom. koja je ceo dan trajala. Sedam i po godina svoje vladavine u Hebronu David je iskoristio da formira mocnu i bor -benu vojsku pod komandom sposobnog vojskovode Joava. Po starom obicaju. prethodile su joj pojedinacne bo -rbe u kojima se ogledalo dvanaest Venijaminovih i dvanaest Ju -dinih potomaka. Fili -stejci. ni ta nisu naslucivali. lak i od orlova i jaci od lavova bijahu. U isto vreme. koga je po -dr avalo deset severnih plemena. ciju budnost je uspeo da uspava. proglasio je za cara Isvosteja. Kako pado e junaci. brate Jonatane. i ne razgla ujte po ulicama Askalon-skim. kao da nije pomazan uljem. a Davida su smatrali za poslu nog izvr ioca njihove volje. Po to je bio ne samo sposoban i iskusan vojskovoda nego i vest i dalokovid politicar. nalazila se u ranije pomenutoj Knjizi pravednoga. jer je tu bacen tit s junaka. Ubrzo zatim otpocela je prava bitka. Saul i Jonatan. cetvrtog Saulovog sina. da se ne vesele kceri filistejske i da ne igraju kceri neo -brezanijeh. daleko od filistejskog doma aja. dodirujuci strune. Smatrali su ga za bezopasnog i podesnog vazala koji radi u nji -hovu korist. Posle bitke. Gradanski rat otpoceo je krvavom bitkom kod jezera Ga -vaonskog. tit Saulov. znao je da pravi izvor nesuglasica le i u antagonizmu koji je od pamtiveka vladao izmedu severnih i ju nih plemena. bili su nepomirljivi neprijatelji doma Saulovog. 278 metnik i voda razbojnicke bande. koju je podr avala vecina naroda. i kitio vas zlatnijem zakladima po haljinama va im.dohvati svoju omiljenu harfu i. Isvostej je bio covek slabe volje i bez ikakvog uticaja. Jo od vremena sukoba sa Samuilom i krvoprolica u Novu. izrazi svoj ocaj potresnom elegijom: Diko Izrailjeva! Na tvojim visinama pobijeni su. Gore Gelvujske! Ne padala rosa ni da d na vas. pa je postao slepo orude u rukama svemocnog Avenira. nazvana "Pesma luka". ni za smrti se ne rastavi e. niti je mac Saulov dolazio natrag prazan. mili i dragi za ivota. a Isvostejevi ratnici dado e se u bekstvo. ne samo to je branio svoje sunarodnike od napada pustinjskih plemena. po to je kao provincijski uzurpator podrivao jedinst -vo Izrailja i izazvao njegovo razbijanje na dve zaracene dr a -vice. Tako je obezbedio sebi njihovu toplu zahvalnost i privr enost. i propade oru je ubojito!* DAVID POSTAJE CAR JUDEJSKI l BORI SE ZA IZRA -ILJSKI PRESTO. Kceri Izrailjeve! Placite za Saulom. judejska vojska pod vodstvom Joava odnela je potpunu pobedu. Pobuna protiv Saulove dinastije. Kao od * Ova elegija. David je otkazao poslu nost caru i tako doveo do rasce -pa dr ave. kako pado e junaci! Ne kazujte u Gatu. koji je otada imao stvarnu vlast u celom Izrailju izuzev Judeje. koji vas je oblacio u skerlet lijepo. glavni vojskovoda Avenir. vec je i delio s nji -ma plen otet od Amalicana. bio si mi mio vrlo. i ne rodilo polje za prinos.

.

u su tini zadovoljan to se na tako neocekivan nacin resio opasnog saveznika. Avenir je odlucio da bez odlaganja preduz -me mere da se spase od konacne propasti. Davidu je potajno uputio izaslanstvo s porukom da ce sa celokupnom vojskom preci na njegovu stranu.Joavov brat. l najzad. naredio da se vrati kuci. Avenir je dolazio k tebi. ali je imao malo iskustva u ratnom zanatu. Po drevnom obicaju. ali i svakojakih snala ljiva -ca koji su vi e voleli da na vreme predu na stranu pobednika. dok Avenir nije izgubio strpljenje i. krvna osveta smatrana je u Izrailju tako svetom i neopozivom da joj se cak ni on nije smeo suprotstaviti. pa je prisvajan -je Resfe moglo predstavljati znak da Avenir priprema prevrat. Posle burnog razgovora sa carem. preteci mu smrtnom kaznom. Obespravljeni mu . pre svega. A osim toga. tim pre to zbog pretrpljenih poraza drugog izlaza nije ni bilo. To bese estok mladic. Zbog stalnih neuspeha Avenir je gubio uticaj u Mahanajimu. morade prihvatiti dvoboj i bez muke se otrese nametljivca probov i ga kopljem. Medu njima je bilo iskrenih rodoljuba. a pre svega ubicu svoga brata. cak i iz severnih krajeva. hteo ne hteo. ako obeca da mu nece ni ta uciniti i da ce mu poveriti du nost glavnog vojskovode. Rat za izrailjski presto bio je estok i dugotrajan. da vidi kuda hodi i da dozna sve ta radi . Ugovor je bio sklopljen i David je u cast izaslanika priredio sjajnu gozbu. Joav ga namami natrag u Hebro^ i u toku razgovora mucki ga probode. dok je David postizao sve vecu nadmoc. nije se hteo . Glavni vojskovoda Joav u to vreme je boravio u logoru medu svojim vojnicima. David je imao vi e razloga da ne kazni Joava za podmuklo ubistvo.to preduzme. A sad mu se slava gasila tako naglo da vi e nije bio siguran ni u podr ku svoje vojske. Placuci i kr eci ruke od ocaja trcao je za svojom voljenom. koji su se s vremenom uverili da samo on mo e odbraniti Izrailj od Filistejaca. krenu u poteru za omrznutim Avenirom. odlucio je da ne . Avenir je opomenuo Isvosteja da za krunu ima samo njemu da zahvali. U njegove redove dolazilo je mno tvo ratnika. Avenir ga triput pozva da potra i sebi drugog protivnika. To je ubrzo dovelo do otvorenog skoba. David je prihva -tio Avenirov predlog pod uslovom da mu dovede njegovu neka 2SO da nju enu Mihalu. za to ga pusti te otide? Poznaje li Avenira sina Nirova? Dolazio je da te prevari. morao se pomoriti sa sudbinom. za to da te sastavim sa zemljom? l kako bih smeo pogledati u Joava brata tvojega?". Bio je. Iznenaden ve cu o ugovoru. po njegovom mi ljenju. Avenir je na silu oteo Mihalu. To nasilje bilo je zlo -slutno za Isvosteja. "Od -stupi od mene. Avenir je bez te koca nagovorio plemenske stare ine da stupe u pregovore. pohita Davidu i sav ogorcen rece: " ta ucini? Gle. Slabi i pla ljivi car naslutio je u tim recima pretnju da ce biti napu ten i prepla en pokorno se vratio u svoje odaje. David odneti pobedu nad domom Saulovim. Video je u njemu stra nog suparnika za mesto glavnog vojskovode. naravno. Njen mu Faltije bio je neute an. Ali Asailo u svojoj plahovitosti ostade gluv na sva upozorenja. Osecajuci da mu vlast izmice iz ru -ku. Pod izgovorom da David ima jo ne to da mu saop ti. u velikom bolu razdera odecu i zakle se da ce se krvavo osvetiti Aveniru. Izaslanstvo severnih plemena nai lo je u He -branu na dobar prijem. Asailo. pravo na harem umrlo -ga cara pripadalo je samo nasledniku prestola. koga je po rodovskom zakonu mo -rao osvetiti." Joavu se. Avenir se vracao u Mahanajim. Izrailjci su postepeno gubili tlo pod nogama. Avenir je tra io nacin da ucvrsti svoj polo aj i zato je pri -grabio Resfu. pa cak i prezirati. nikako nije moglo svidati to Avenir ponovo zadobija carevu milost. Kad Joav nade na boji tu les svoga brata. Tada Ave -nir. Zbog toga je izbila o tra svada izmedu cara i glavnog vojskovo -de. U jednom trenutku izgubio je kontrolu nad sobom i otvoreno mu rekao da ce. nemocan pred samovoljom sil -nih.govorio je. Oslonac njegove moci bilo je sveop te uverenje da je on najveci izrailjski vojskovoda. Marionetski car Isvostej i njegovi dvo -rani stado e ga omalova avati. Po to su sve tenici vec odavno irili glasove da je Jehova odredio Davida za cara Izrailja. kome se cak ni David ne mo e odupreti. jednu od Saulovih nalo nica. koju je Saul udao za drugoga.

Vest o ugovoru s Davidom izazva u Mahanajimu nevidenu uznemirenost. zapadno od Jerusalima. Taj grad je cetiri stotine godina pripadao Je -vusejima. presekav i tako vezu izmedu severnog i ju nog dela Izrailja. Planinski regioni na kojima se nije nalazila vojska. Ali ga nije bilo lako osvojiti. Odrubi e mu glavu i odneso e je Davidu u nadi da ce biti na -gradeni. David je vr io juri za juri . Potiskivani iz grada u grad. 2S2 znati hegemoniju Izrailja. pojacane dodu e dolas -kom ratnika severnih plemena. Kad su Filistejci doznali da se njihov vazal proglasio za cara celog Izrailja. O razmera -ma njihovog poraza i rasulu svedoci i to to su ih Izrailjci gonili sve do zidina filistejskog grada Gata. nisu bili pogodni za mar eve. Zato je resio da izbegene gre ku koju je ucinio Saul. David naredi da se careubice pogube. njegova dadilja u strahu je pocela be ati i ispustila ga na zemlju.zameriti Joavu. Njegovi stanovnici osecali su se u njemu potpuno bezbedni i u ali su govorili da bi grad mogla odbraniti cak i posada sastavljena sa -mo od hromih i slepih. ispresecani brojnim klisurama i raselinama. iz sela u selo. i ogranicio se samo na gerilsku borbu.. Bogaljasti poto -mak Saulov celog ivota imao je mesto za stolom i bio uva a -van kao i ostali clanovi carske porodice. a kao judejski grad ne bi ni bio prihvacen od severnih plemena. do li su u Hebron i zvanicno mu po -nudili krunu. Rasrden. David je prihvatio sina svoga poginu -log prijatelja i okru ivao ga ocinskom pa njom. Ne treba se zato cuditi to su iza li na zidine i docekali Izrailjce porugama. za opomenu svima onima koji se usude da dignu ruku na carskog pomazanika. osvaja -ci su se na kraju povukli u granice svojih dr avica. decak hrom u obe noge. nisu se mogle meriti s filistejskim bojnim kolima. prestra eni sve ve -corn snagom Filistejaca. Njegova nadmoc nad Filistejcima bila je i u tome to je kao njihov biv i vazal odlicno poznavao njihovu ratnu taktiku. Ne samo zato to se nalazio na celu pobed -nicke vojske nego i zbog toga to ga je Samuilo nekad poma -zao za cara. odlucili su da ga uhvate i kazne kao buntovnika. a tela da im se obese u Hebronu nad jezerom. U toku sledece trideset i tri godine svoje vladavine. Predstavnici severnih plemena. Isvostej pade u nesvest od zaprepa cenja. pa su ga ljubomorna plemena mogla smatrati da je neutralan. U dvorcu u Mahanajimu iveo je Jonatanov sin. da im se odseku ruke i noge. David se na ao u ve -oma te kom polo aju. Njegove snage. Filistejci se otada vi e ni -kad nisu povratili od poraza i s vremenom su cak morali i pri . David je bio jedini ozbiljan pretendent za izrailjski presto. David je tako postao car cele izrailjske dr ave. Silna njihova vojska pojavila se u pro -stranoj dolini Rafajskoj. DAVIDOV GRAD. Filistejski odredi koje su gerilci estoko napadali postepeno su gubili samopouzdanje i na naj -manju opasnost davali se u bekstvo. pokorice Filistejce i stvoriti najmocniju dr avu u istoriji jevrejskog naroda. Na vest o porazu. a njegovi dvorani i pristalice kradom se izvuko e iz dvora da spasu vlastitu ko u. Jednog vrelog dana popodne. sve do -tad se uspe no odupirao svim namerama neprijatelja. Ali u svojim ocekivanjima se prevari e. bilo mu je pet godi -na. Hebron se nalazio daleko na jugu. Podignut na tri brda. Kad mu je otac poginuo u dolini Jezrael. kad je osamljeni Isvostej dremao. bra -njen isturenom redutom na nepristupacnoj steni Sionu. U tome je stekao veliko iskustvo za vreme svoga potucanja. Posle vi e od sedam godina vladavine u Hebronu. rece najzad svojim vojnicima: "Ko god pobije .em i do ivljavao same poraze. u sobu upado e dva potomka Venijaminova i probodo e ga macevima. Vodeci racuna o tim raspolo enjima. U povoljnim trenucima Da -vid je prelazio u otvoren i odlucan napad i tako odneo dve ve -like pobede. koji je tako ojacao da ga se jedostavno pribojavao. Posle smrti Avenirove i pada Saulove dinastije. David je usredsredio pa -nju na Jerusalim. A Isvo Offl <Bi6ujsfe fyende --------------------------------------------------------------------------stejevu glavu svecano sahrani u grobu Avenirovom.

a ispod njega spu tala se rida talasasta kosa. odu e ivot prestupniku. Natan mu u prvi mah odobri nameru. koji se od Saulovih vremena nalazio u ma -lom naselju Kirijat-Jarimu. koji ce sjajem nadvisiti njegov dvorac. visoko iznad mora glava izdizao se kovceg zaveta. usecen u stenu. smehom i svadama ispunja -valo sve kutke dvora. Prepla eni bukom. Nad njom su dominirale Avigeja. Grad se mogao osvojiti samo lukav -stvom. Narod se veselio. svirala. David pode po njega na celu svojih dvorana i trideset hiljada vojnika. a kovceg predade na cuvanje Izrailjcu Ovid-Edomu.Jevuseje. Tek posle tri meseca odva io se da ga prenese u prestonicu. Po to prinese rtve Gospodu. ne obazi -ruci se na njegove dobre namere. 283 Izrailjski narod pratio ga je u ogromnoj povorci i davao odu ka svojoj radosti igrom i pesmom uz pratnju harfi. kao to se otkrivaju ni -kakvi ljudi!" Duboko dirnut njenom podrugljivo cu. bice vojvoda. u ludom zanosu igrao i pevao uz pratnju srebrnih truba. koje su bile srecne majke carskih sinova i kceri. Mihala ga doceka s podsmehom i zajedljivo mu rece: "Kako je slavan bio danas car Izrailjev. okomit hodnik. tamburina i bubnjeva. Odmah je pristupio izgradnji grada i odlucio da sebi podigne dvorac dostojan velikog monarha. no en na ramenima Levita. Kovceg je vo en na kolima s volovskom zapregom. Sa acicom vojnika Joav se tim putem uvukao u tvrda -vu. U toj zaglu ujucoj buci kora -cao je kao zacaran David. a kovceg Bo ji stoji pod zavjesima. Povorku je posmatrala s prozora Davidova ena Mihala. i sveti kovceg sru io bi se na zemlju da ga u posled -njem trenutku nije pridr ao pobo ni covek po imenu Uza. a uz njega su i li sve tenici iz Levijevog pokoljenja. pa kad najednom ugleda e izrailjske vojnike. Kovceg zaveta uneso e u vec ranije pripremljen sveti ator. na istocnoj strani Jerusalima nalazio se izvor od koga je vodio do grada. ali sutradan rece da mu se te noci javio Jehova i zabranio da se gradi hram. Zato je hodao po okolini. Ali pre nego to je povorka stigla u Jerusalim. i Jehova. Osnovao je veliki harem ena i nalo nica. volovi su se uznemirili. cimbala i bubnjeva. Sredi te kulta mogao je biti sa -mo kovceg zavela. Jednoga dana David pozva uva enoga proroka Natana i rece mu: "Vidi. Na celu mu je blistao zlatni carski venae." Tog te kog zadatka prihvati se Joav. ja stojim u kuci od kedrova drveta. izvidao i najzad otkrio tajni pro -laz u utvrdenje. To je toliko potreslo Davida da smesta naredi da se prekinu sve -canosti. kad se danas otkrivao pred slu kinjama sluga svojih. David se zau -vek ohladi prema njoj. s prvosve tenicima Avijatarom i Sadokom na celu. Jevuseji nisu ocekivali napad s te strane. Prevlacio je prstima po struna -ma svoje harfe i zajedno s narodom igrajuci i ao uskim ulica -ma grada. Odmah iza njega. jer se u to vreme i po haremu cenila careva moc.. cimbala. Dr avni interesi zahtevali su da Jerusalim bude i verska prestonica Izrailja. podeli hranu ljudima. Putem trgovinske razmene dobio je od njega kedrovo drvo i majstore i umetnike vicne gra -dnji. pojuri e na zidove da ih zaustave. vrati se po -sle gozbe u dvor.. Brdo s dvorcem u ju nom delu grada izabra za prestonicu Izrailja i nazva je "Grad Davtbov". jer je hteo 234 . na stra an nacin javio se Je -hova. O tome se do -govorio s Hiramom. Videci kako joj je mu na oci gradske svetine zaboravio na svoje dostojanstvo. frula. koji nije krila. David to iskoristi i silovitim juri em zauze grad. kola su se is -krenula. Ahinoama i brojne nalo nice. Jo u necemu se David ugledao na te careve. S vremenom je postao otac broj -nog potomstva. U dolini. Na celu trijumfalne povorke nalazio se sam car David u beloj lanenoj sve tenickoj odori. oseti prezir prema njemu. koje je Zagorom. Mihala je do kraja ivota bila u nemilosti i nije mu nikada rodila sina. koji je kao zlatna buktinja plamteo na jarkom suncu svojim okovom i ra irenim kri -lima heruvima. obucen u sne nobelu sve tenicku odecu. carem tirskim. Ali do -taknuti kovceg bilo je necuveno svetogrde. Uz njihovu pomoc nastala je gradevina koja iepotom arhi -tekture i ukrasima nije ustupala ni sedi tima najistaknutijih su -sednih careva." Saop ti mu da eli da sagra -di hram u Jerusalimu.

.

a drugi od Filistejaca najmljenih u Gatu. Ali rat s Amoncima izbio je protiv njego -ve volje. to je rad uciniti cast ocu tvojemu? A nije zato poslao Da -vid k tebi sluge svoje da promotri grad i uhodi. nisu nekako stekla njegovo pri -znanje. jer su Amonci pozva -li iz Sirije pet ujedinjenih aramejskih careva. Tako se pod Davidovom vla cu na ao i veliki deo Sirije. prackama i macevima. Ali se odlucujuca bitka ipak zavr ila potpunom pobedom Izrailjaca. a konjima da se podseku puti ta. Civilnu upravu David je orga -nizovao po egipatskom uzoru. Kad je posle smrti Na a. magaraca i kamila. dodelio im zemlju otetu od neprijatelja i postavio na visoke polo aje.ava sve do Eufrata. vec ih je zapo ljavao kao robove u dvo -rcu i na carskim imanjima. pisari i sedam glavnih upravitelja koji su nadgledali careve njive. koji ce sagraditi tek njegov slavni naslednik Solomon. David se morade pokoriti volji Svemocnoga i odbaciti plan ulep avanja prestonice velicanstvenim hramom. gde se nalazio glavni hram. zavisno od njihovog ranga i znacaja. Neposredno su mu bila podredena tri zapovednika vi eg i tride -set ni eg ranga. Zadr ao je samo sto za -prega za potrebe dvora. DAVID . okru ni poreznici. cara amonskoga. Najvi i cinovnici bili su dva carska ri -znicara. David je pro irio gra -nice dr ave novim osvajanjima. stra no oru je Filistejaca. to jest od vojnika kritsko-filistejskog porekla. Oslonac njegove snage bila je vojska i njoj je posvetio najvi e pa nje. U Gavaonu. i od Arnona do Hermona s druge strane Jordana. Ali je nai ao na izvesne te koce oko du nosti prvosve tenika. jer je od Aramejaca zaplenio hiljadu i sedam stotina bojnih kola s odgovarajucom konjskom zapre -gom. A David se prihvatio unutra nje organizacije dr ave. Rat je bio te ak i opasan. koji je izvr avao naredenja cara. vinograde i vocnjake i brinuli se za njegova stada ovaca. u njima su se po Jerusalimu vozili nje -govi sinovi i najznamenitiji dvorski dostojanstvenici.da ostane bog pastira i da ivi u atoru kao i dotad. jo uvek se slu io pe adijskim jedinicama. Otad se u Damasku nalazila jaka izrliljska posada. prvosve tenik je bio Sadok. Protiv nadmenih ismevaca poslao je Joava na celu njegove po -uzdane vojske. Najpre je nametnuo svoju vlast Moavcima i Edomcima. stupio na presto njegov sin Anun. Bojna kola. Tim osvajanjima David je stvorio veliku imperiju. U slucaju rata. Zarobljenike nije ubijao. est stotina njegovih drugova po oru ju iz vremena potucanja. Tu vojnu elitu dopunjavala su dva odreda najamnika: jedan sastavljen od takozvanih Hereteja i Feleteja. Ali savetnici reko e mladome caru: "Misli da je David zato poslao ljude da te pot -je e. Jezgro Da -vidove vojske sacinjavao je "odred hrabrih". David je uvecavao svoju riznicu i ri -znicu hrama ogromnim ratnim plenom u zlatu. Filistejci su po -stepeno gubili politicku nezavisnost. Sredio je i verska pitanja ucvrstiv i sve tenicku hijerarhiju i dodeljujuci Levitima du nosti. srebru i bakru. iz najstarije sve tenicke . s carskim namesnikom na celu.TVORAC VELIKE DR AVE. naoru anim kopljima. a svi zajedno sacinjavali su glavni vojni savet. naredio je da se spa fyautt 00? le. pomocu truba i znakova vatrom pozivani su svi mu karci sposobni za oru je. cija se teritori -ja prostirala od Akabskog zaliva. U zemlji je nastao red i blagostanje. Posle poraza koji im je naneo David. Ali u oblasti naoru anja nije sproveo nikakva pobolj anja. Na njenom celu nalazili su se sa -vet stare ina i namesnik. i tako osramocene vra -tio ih u Jerusalim. Glavnu komandu nad vojskom dr ao je u svojim rukama Joav. David ih je obasipao pa njom i privilegijama. David nije mogao preci preko tog poni enja. A imao je izvanrednu priliku da bez velikih tro kova for -mira od njih veliku jedinicu. preko vazalskih aramejskih dr . Umesto da ih ukljuci u svoju vojsku. pa posle da ga raskopa?" Anun je naredio da izaslanicima dopola obrijaju brade i da im se odre u haljine do zadnjice. goveda. Izrailj je konacno trijumfo -vao nad svojim neprijateljima i zapoceo jedino razdoblje u svo -joj istoriji kad je predstavljao veliku silu. David mu je uputio izaslanstvo sa izra -zima sauce ca i eljama da uspe no vlada. Po to je ujedinio sva izrailjska plemena i pokorio Filistejce.

" Joav poslu no izvr i sramno naredenje i verni Urija. koju bese kupio. jednog iz gru -pe od tridesetorice njegovih zaslu nih vojskovoda. posle sece sve tenika u Novu. postio sam i plakao. jedan bo -gat a drugi siromah. A dode putnik k bogatome coveku. uskoro mu rodi sina. odmah ustade s poda. koji dode k njemu. A sada . David je boravio u svom dvorcu u prestonici. a kad je dete umrlo. koga u mete u bitke napusti e vojnici.ao kod ene. Ali u Jerusalimu je bio Avijatar. Ubrzo dode k njemu Natan. David je primetio da su svi pre -stravljeni i da se o necemu do aptavaju po kutovima. i beja e mu kao kci. najita eniji prorok u Izrailju. Vitsave -ju. Natan pogleda cara pravo u oci i rece mu: 'Ti si taj. David ga doceka s licemernom Ijubazno cu. pa kako bih ja u ao u kucu svoju da jedem i pijem i spavam sa enom svojom?" David ga otprati Joavu s pismom u kome poruci: "Namestite Uriju gde je naj e ci boj. najprirodni -jim glasom im odgovori: "Dok dete beja e ivo.. a on mu glasom punim tuge isprica ovakav dogadaj: "U jednom gradu bejahu dva coveka. te odraste uza nj i uz decu njegovu. nego uze ovcu onoga siromaha. Dok je Joav pusto io zemlju ft Amonaca i opsedao Ravu. ugosti ga za svojim stolom a pred vece ga posla kuci savetujuci mu da se odmori od na -pornog puta. koja je gorko oplakivala mu a. ena Urije Hetejina. Ali to nije umilostivilo Jehovu i Davidov sincic se ubrzo te ko razboleo. Car je ocaja vao. obna ila svoje obline. Car ga s najvecim po to -vanjem posadi do sebe.. Vrativ i se u dvor. u zemlji Amonaca. a njemu bi ao uzeti iz svojih ovaca ili goveda da zgotovi putniku koji dode k njemu. OTMICA ENE URIJINE. neku lepu enu koja je. pa se uzmaknite od njega da bi ga ubili da pogine. Obuzela ga je za njom velika po uda i od posluge ^. a siromah nema e ni ta do jednu malu ovcicu. Kad ga upita e otkud ta nagla pramena. neposredni potomak Eleazarov. da se ne zameri severnim plemenima. i na krilu mu spava -se. umivajuci se. niko se nije od -va io da ga obavesti o tome. David uze u svoj harem. jedini sve tenik koji se spasao iz Nova i verni carev. jer govorah: ko zna. i hrani e je. Izvukao se iz neprilike tako to je postavio dva prvosve tenika: Sadoka i Avijatara. umi se i namaza mirisnim uljima. Sedam dana dete se borilo sa smrcu. David nije mogao ukloniti Sadoka.«" m 2S6 Zenon %psidavsl<i 287 je doznao da je to Vitsaveja. Kad ga David sutradan upita za to nije oti . Ali Urija le e da spava pred carskim vratima. i David je iskoristio nje -govu odsutnost da otme Vitsaveju. mo e se smilovati Gospod na me da dete ostane ivo.alo se da ena ocekuje dete. Svoj uspon dugovao je Saulu. mucio se postom i svu noc le eci na zemlji molio Jehovu da mu se smiluje. Na svoju veliku radost.prijatelj iz vremena potucanja.loze. Posle nekog vremena poka .. Doznav i najzad istinu. u kuci preko puta. Porodica i dvorani uzalud su ga nagovarali da ustane i da se okrepi. Dvorani ne moga e doci sebi od cudenja. i jeda e od njegova zalogaja. On je u to vreme bio s Joavom. sa dvorskom stra om." David srdito povika da bogata za -slu uje smrt. i Joav gospodar moj i sluge gospodara moje -ga stoje u polju. pa ode u hram da se pomoli." Zatim mu saop ti da se Jehova veoma razgnevio na njega i da ce ga kazniti smrcu sina koga mu je rodila Vitsaveja. Tada David shvati svu gnusnost svoga zlocina i iskreno se pokaja. i zgotovi je coveku. i iz njegove ca e pija e. pogibe usamljen pod zidinama Rave. Jednom je etao po sobi i ugledao kroz prozor. Hrabri vojskovo -da ubrzo sti e u dvor i podnese caru iscrpni raport. nare -di da se postavi sto i najede se. Bogati ima e ovaca i goveda vrlo mnogo. Po glasniku porucio je Joavu da mu po alje Uriju sa izve tajem o toku rata. Carev postupak izaz -vao je ogromno zgra anje u Jerusalimu. dostojanstveno odgovori: "Kovceg i Izrailj i Juda stoje po atorima. Tada je car smislio podmukli plan da se oslobodi uvredenog mu a.

.

Postigav i svoj cilj. Amnon. Tamara je bila rodena sestra Avesalomova. branila se Tamara. ne cini toga bezumlja. Bio je to Solomon. silom je polo i na krevet i ucini joj nasilje. velike porodicne svecanosti.umrlo je. Ali otac nije hteo da ga vidi. Bila je to vesto pripremljena zamka. izrazio je gadenje prema devojci i naredio joj da napusti sobu. glasno oplakujuci uni tenje sveg mu kog potomstva carskoga doma. a dvorani ih radosno doceka e. nasta -de porletnja. L 288 Zaton 9(psidbvsfij. Avesalom se na ao u nezavidnon . iako se sekirao i jedio zbog njego -vog postupka. toliko je bio gnevan na njega. Na sveop te iznenadenje. Posredovanja se prihvatio Joav. Ostali sinovi Davidovi poskaka e na svoje maga -rice i koliko ih noge nose pojuri e u prestonicu. NOVA SABLAZAN U CARSKOM DVORCU. cara gesurskoga. Dok je Amnon le ao pijan. prvorodeni sin Davidov i naslednik prestola. i po majci bili carskog porekla." Osramocena devojka posu se pepelom. Ostao je tamo tri godine i cekao da mu otac oprosti ubistvo. Cast je nalagala da zavodnika stigne krva -va rodovska osveta. Nesrecna Tamara rasplaka se i rece: "To ce biti vece zlo od onoga koje si mi ucinio to me tera . U me -duvremenu. gluv i lep na sve. Ra -zdera e svoju odecu i baci e se na zemlju. carev sine. ali pristade da svi njegovi si -novi podu. Bilo je to tim cudnije to su on i Tama -ra. Cak je i Amnona zavela ta lukava igra i vi e nije bio na oprezu. ali on se nece vratiti k meni". Car se rasplaka od sil -nog olak anja i sve ih redom s ocinskom ne nocu izgrli. Tada mu prijatelj do apnu lukavu misao da se pravi da je bolestan i da zamoli cara da ga Tamara neguje. caru gesurskom. narocito kad mu posle go -dinu dana opet rodi sina. osetio je silnu strast prema lepoj Tamari. i zakljucaj vrata za njom. Nego govori caru. Ali u Jerusalim je pre njih stigla vest da su svi do jednog izginuli od ruke os -vetnika. jer se tako ne radi u Izrailju. Dvorac je postao leglo nemorala i pokvarenosti. Ali. Sinovi i kceri ena i nalo nica spletkama i klevetama borili su se za ocevu milost. Avesalomove sluge saseko e ga macevima. prepunom jela i krcaga vina. buduci car Izrailja. to bih postio? Mogu li ga povratiti? Ja cu otici k njemu. Sinovi se pojavi e u dvorcu. David nije umeo cvrsto dr ati u ruci porodicu i uciniti kraj tim nevaljalstvima. vec je prema Amnonu bio pre -terano ljubazan."Ljubim Tamaru sestru Avesaloma brata svojega". Mucen stra cu. To primeti njegov prijatelj Jonadav. Posle upornih nastojanja uspeo je da se Avesalomu dozvoli povratak njegovoj kuci u Jerusalimu. svojoj sestri po ocu. kceri Talmaja. nemoj me osramotiti. Devojka je uporno odbijala njegova udva -ranja i branila svoje devicanstvo. Avesalom je pozvao celu carsku porodicu na gozbu na svoje imanje u Val-Asoru. on me nece tebe odreci". priznade mu Amnon. Na srecu. Davidovo potomstvo bilo je mnogobrojno i svadljivo. Vitsaveja mu postade najmilija ena. Amnon je sve vi e sahnuo. David je osecao veliku slabost prema Amnonu i nije se mogao odluciti da ga kazni."Ne brate. Jednom se na carskom dvoru dogodio stra an skandal. nisu znali da se pod maskom osmeha pritajila mr nja i elja za osvetom. David i njegovi bliski pado e u stra no ocajanje. kao deca Mahe. sin brata Da -vidova i upita ga: " to se tako su i . Ne podozrevajuci klopku. Mladic je odjednom zgrabi u narucje govoreci: "Hodi. Avesalom pobe e svome dedi Talmaju. David se nekako izgovori. Kuda bih ja sa sramotom svojom? A ti bi bio kao koji od najgorih ljudi u Izrailju. sestro moja!" . Ali pro le su dve godine a Avesalom ne samo to nije preduzimao ni ta. po to se osvetio. ubrzo se pokazalo da je vest bila la na. Sutradan se obelodanilo kakva je bila njegova ljubav. Povodom stri e ovaca. i Amnon medu njima." A Amnon pozva svoga momka i viknu: "Vodi ovu od mene napolje. razdera svoju haljinu i udari u takvu kuknjavu da ubrzo ceo dvor doznade za nasilje. Avesalom je porodicnu sramotu mirno podneo. devojka zgotovi je -lo i donese ga u postelju Amnonu. Ljudi koji su ga zbog toga prezirali. lezi sa mnom. Amnon. Za trpezom. od dana na dan? Ne bi li mi kazao?" .

Ljubav prema sinu toliko ga je zaslepila da je na sva upozorenja i kriticke primedbe ostajao potpuno ravnodu an. vojskovoda je morao popustiti. ali je nai ao na odlucno odbijanje. Pobunjenici su ga proglasili za cara i on se ubrzanim mar em uputio prema Jerusalimu. Avesalom je mogao postati opasan. u znak alosti pokri e glavu plastovima i bosi stupi e na goru Maslinsku. gde je eleo da prinese rtve Jehovi u znak zahval -nosti to se vratio iz progonstva u Jerusalim. Avesalom je zamolio oca da mu dozvoli odlazak 290 u Hebron. Cesto je odlazio pred gradsku kapiju. Rukovoden njegovim savetima. gde je David donosio presude. Za ene je bio princ iz bajke o kome se s potajnim uzdasima sanja. sve je cinio da zadobije ljubav svetine. postao je miljenik naroda. svetla kosa. jer bi se savio pod njenim teretom. izra ajne oci i mu ke. Oni su Davida smatrali za uzurpatora i nikad mu nisu oprostili to je oborio njihovu zavicajnu. uspeo je najzad da izmiri sina i razgnevljenog oca. Kad bi. Ljudi su govorili: evo na eg coveka. U najvecoj urbi napustio je prestonicu i pe ke se dao u bekstvo prema Jordanu. Za stra nu pobunu David je doznao u poslednjem trenutku. Odvodio bi u stranu ljude koji su izgubili spor i govorio im da je car prema njima nepravedan i da bi on presudio u njihovu korist. Rastanak je bio veoma bolan. Ne podozrevajuci prevaru. pravilne crte lica. Opet je molio Joava da posreduje kod oca da ga primi. Bio je poz -nat kao izuzetno uman covek. ju -rio na kolima gradom. pa je ta vest ozbiljno zabrinula Davida. Zbog stare netrpeljivosti i prezira prema ju nom Judinom plemenu. Ne to kasnije David je dozirao da je glavni Avesalomov savetnik Ahitofel. David je u osnovi bio zadovoljan takvim obrtom. Pred njima je bio dug i neizvestan put beskucnika. Sve su izgu -bili: prestonicu. a nije smeo da prede preko dvorskog praga. Po to se cak i prema obicnim ljudima lepo i predusretljivo pona ao. koju je svake godine morao i ati. pa ne no poljubi Ave -saloma posle dugog rastanka. i Avesatom je odmah krenuo na put u pratnji dvesta svojih pristalica. sjajno obucen i iskicen blje tecim draguljima. s pedeset vojnika telesne garde pred so -bom. Bio je carski sin. Saulovu dinastiju. a za mu karce dika i nada Izrailja. Iduci ulicama ljubio je svakoga ko bi ga pozdravio. Na -redi svojim slugama da potpale ito Joavu i zapreti da ce mu naneti jo vecu tetu ako ga i dalje bude odbijao. Tada se Avesalom poslu i grubom silom. Pre svega. Te eci tom cilju. Stigav i u Hebron. Postepeno je svu izrailjsku zemlju uhvatio u mre u svojih spletaka. Avesalomu je bilo vec trideset godina i urilo mu se na presto. a ona su mu obecala oru anu podr ku u slucaju ustanka.po -lo aju. Preko tajnih izaslanika podbunjivao je severna plemena. Na taj podmukli nacin irio je nezadovoljstvo prema svome ocu i tako sticao sve iri krug prijatelja. Uz put se David pribra i bez oklevanja pristupi merama za odbranu prestola. Hteo-ne hteo. odak -le se moglo videti kako se kovceg zaveta udaljava. Poveo je i svu svoju porodicu. a po to je imao veliki uticaj na cara. ostaviv i samo deset nalo nica da se brinu o kuci. Naj -lep a mu je bila bujna. AVESALOMOVA BUNA. rodni dom i najvecu versku svetinju. Avesalom je smatran za jednog od najlep ih mu karaca Izrailja. Vest u rat -nim . David je pristao. Prvosve tenici Sadok i Avijatar sa celim sve tenstvom prikljucili su se beguncima i poneli sa sobom i kovceg zaveta. razaslao je poruku zaverenicima i za kratko vreme skupio poveliku vojsku koja se regrutovala iz skoro svih severnih plemena. izgubio je strpljenje. ulicna svetina odu evljeno ga je pozdravljala. Posle dve godine nemilosti. David mu je sve dozvoljavao i zatvarao oci pred njegovom lakomisleno cu i rasko nim i razmetljivim naci -nom ivota. Car i njegova pratnja rasplaka e se. nalo io je sve tenicima da se vrate u Jerusalim i da mu preko uhoda javljaju sve to se tamo zbiva. S vremenom je postao ljubimac i ponos svoga oca. nisu se mirili sa cinjenicom to je ono nametnulo svoga cara celom Izrailju. To je trebalo na neki nacin osujetiti. Pratila ga je garda od est stotina starih ratnih drugova i dva odreda filistejskih najamnika odanih mu telom i du om. U njegovom izgledu sve je bilo otmeno: pona anje.

.

Ahitofel je prozreo tajne namere Husajeve. ja cu te hraniti kod sebe u Jerusalimu". jer nije hteo pogor avati ionako vec lo e odnose sa severnim plemeni -ma. Tek kad su begunci pre li Jordan. sine moj. Pre nego to je pre ao preko Jordana. David je krenuo dalje. Avesalom naleti na velik. i on osedla magarca. "Hajde sa mnom. koji je onako te ko poni avao cara za vreme povlacenja. Za to vreme. izgleda. David odluci da se vrati u prestonicu. Sovije. jer si krvopija. da se pokaju pred pobednikom i izmole opro tenje. Po to su ga sve tenici obavestili o savetovanju. iduci brdom. Be eci na mazgi. Pribli avala se odlu -cujuca bitka. David je is -koristio oklevanje da skupi to vecu vojsku. a kad je prolazio pored grada Vaurima. narocito u gerilskim borbama." Verni sluga Avisaj rece tada caru: "Za to da psuje ovaj mrtvi pas cara gospodara mojega? Idem da mu skinem glavu. U njegove redove stupilo je i mno tvo mlade i. tako da ga je telesna garda morala zaklanjati titovi -ma. Jo uvek voleci pobunjenog sina. Avesalom je u Jerusalimu sazvao vojni savet da pripremi dalji plan akcija. Dok je tako i ao drumom. bobom. eto te sada u 291 tvom zlu. Taj plan se svideo i Avesalomu i celom ratnom savetu.lukavstvima poslu io se sabota om. Na njegovo prekljinjanje. dok se najzad Joav ne naljuti i o tro mu prebaci da su mu. strogo je nare -dio da mu po tede ivot. sve drskiji Simej. Mazga produ i dalje. nije ni sanjao da se zapleo u nevidljivu mre u la nih pri -jatelja i uhoda. dra i neprijatelji od prijatelja koji su za njega i -vot izlagali opasnosti. sine moj Avesalome! Kamo da sam ja umro mesto tebe! Avesalome. Narocito je bio zahva -lan Varzelaju. mogao bi Ahitofelu naneti poraz. a bogate njegove pristalice. ali njegovo protivljenje ne naide na odobra -vanje. bra nom. a tada bi se severna plemena upla ila i glavom bez obzira napustila Avesaloma. Uprkos Davidovom naredenju. plakao je i kukao: "Sine moj Avesa 292 lome. razbesneli progonitelj vratio se kuci. p enicom. Posle nekog vremena Avesalom je pre ao Jordan i ulogorio se u Galadu. s pet -naest svojih sinova. na cije si mesto zacario i predade Gospod carstvo u ruke Avesalomu sinu tvojemu. socivom. vrati se kuci i u ocajanju se obe -si. nai ao je covek po imenu Simej. a on ostade viseci. Kad je Avesalom zauzeo preston -icu. Savetovao je da se najpre pozovu pod oru je svi Izrailjci i da se u odlucujucu borbu stu -pi s velikom. u zemlji Venijaminovoj. l pored slabih oru anih snaga kojim raspola e. iz doma Saulovog. a sam se ponudio da odmah krene u poteru za Davidom i da ga ubije pre nego to stigne da organizuje otpor. je -cmom. krvopijo i zlikovce! Obrati Gospod na tebe sve krvi doma Saulova. sine moj!" Jadikovao je tako ceo dan. dobacivao mu je najpogrdnije uvrede i bacao se na njega kamenjem. baci e ga u umsku jamu i zatrpa e kamenjem." Ali David zadr a plahovitog Asaja. Bitka se zavr ila potpunim porazom ustanika. Joav ga probode kopljem. Ahitofel ga je nago -varao da u znak pobede prisvoji carske nalo nice. U novoj ulozi savetnika trebalo je da se suprotstavlja savetima Ahitofelovim i da preko sve tenika izve tava Davida o tajnim planovima buntovnika. granat hrast i zakaci se kosom o granje. . medom. ovcjim i telecim mesom. Skrenuo je pa nju na to da je David iskusan vojskovoda. sine moj. David mu oprosti krivicu i cak se zakle da ce mu po tedeti ivot. Ali Husaj. a deset titono a saseko e telo macevima. Sa svih strana sjati e se njegove pristalice da ga na pobednickom povratku prate. glinenim posudem. koji je u skladu s Davidovim planom uspeo da stekne Avesalomovu milost. pr enim zrnjem. Mahir i Varzelaj. pojavi e se i nedavni protivnici. dobro organizovanom vojskom. to ga je tako tedro snabdevao hranom. i bacajuci se kamenjem poce ga grditi: "Odlazi. Imao je jo mnogo po tovalaca u Izrailju. Pokriv i lice. odlazi. i Simej. ma -slom. Medu njima je bio i Siva. snabdevale su ga pokrivacima. estoko se usprotivio. Sinova smrt duboko ra -stu i Davida. Odluci i da na -gradi one koji ga u nevolji ne izneveri e. Naredio je svom najvernijem savetniku Husaju da se vrati u Jerusalim i da zado -bije Avesalomovo poverenje izdajuci se za Davidovog nepri -jatelja. iz roda Saulovog.

Ubrzo se Izrailjci i po drugi put digo e na ustanak pod vodstvom eve. Medu nesrecnim rtvama nalazila su se i dva sina Resfe. l tada je saznao razlog nesrece. Agitin . Ocajna majka. nesahranjeni u zemlji. a ona je stra arila tako od juna. Kad je sreo svoga suparnika. A jedan od momaka Joavovih odvuce Amasu s puta u polje i pokri ga plastom. ni ta ne osecajuci. jer mrtvi. priredio im je pogreb dostojan careva i uz ve -like svecanosti preneo ih u porodicnu grobnicu u Gavaji. David je pozvao preda se preostale Gavaonjane i upitao ih kako mo e da ispravi nepravdu.ANTIGONA IZRAILJA.nagovarao ga je. Ljupka Sunamka oz -biljno se prihvatila svoga zadatka: grejala je nocu staroga cara. Tri godine harala je glad u Izrailju. A oni zatra i e da im se preda sedam mu kih potomaka Saulovih. Adonija. David dovede u red porodicne stvari. sagorevalo cvece i trava. Pitanje naslednika prestola po -stajalo je sve osetljivije. po to su na krunu racunala dva pre -tendenta: Adonija i Solomon. prvog meseca ki nog perioda. Tako se zavr i druga pobuna severnih plemena protiv hegemonije Jude 293 je. Da se spasu od uni tenja. probode ga macem i ostavi mr -tva nasred puta." Zamol samo Davida da povede na svoj dvor njegovog sina Hi -mama. stanovnici grada ubi e ga. Zadatak da ugu i pobunu David po -veri Amasi. sedela nad sinovima sa uporno cu ne ne materinske ljubavi. a ona je. zatvori u posebnu kucu. RESFA . da umrem u svom gradu kod groba oca svojega i matere svoje. da idem s carem u Jerusalim? Ima mi danas osamdeset godina. Car im je usli io molbu i sedam potomaka roda Saulovog visilo je na krstu. Krv mu je bila toliko hla -dna da se ni u postelji nije mogao zagrejati. pa do oktobra. David prede Jordan i uputi se u Jeru . Mo e li sluga tvoj kusom razli -kovati to ce jesti i to ce piti? Mogu li jo te slu ati glas peva -cima i pevacicama? l za to bi sluga tvoj jo na tegotu caru gospodaru mojemu? Malo ce proci sluga tvoj preko Jordana s carem. kada je pocinjala etva p enice. Sada je krv pobijenih Gavaonjana pala na potom -stvo Saulovo.alim. da s njim spava i da mu greje telo. Tra ili su je po celom Izrailju. dok najzad u gradu Sunamu ne nado e lepu devojku Avisagu. Slava nesrecne Resfe procula se po celom Izrailju. Niko vi e nije su -mnjao da su caru dani izbrojani. Joav je stekao toliki ugled da ga David nije smeo kazniti. nisu mogli da nadu mira posle smrti. David se obratio za savet sve tenicima kako da ubla i gnev Jehovin. eva se zatvorio sa ustanicima u tvrdavu Avel-Vet-Masu. Zerwn %osidbvs%i a preko dana ga je revnosno i verno dvorila. pa su njegove slu -ge odlucile da mu nadu mladu devojku. gde su do smrti ivele kao udovice. Stigav i u Jerusalim. Isus Na -vin zakleo se Gavaonjanima da Izrailj nikad na njih nece podici mac. Poslednjih godina svoga ivota Da -vid je bio vec savim orunuo starac. Bila je to stra na sudbina. biv i protivnici zahtevali su prvenstvo. Tela su im bacena u polje div -ljim zverima i pticama grabljivicama. iz plemena Venijaminova. gde je le ao Saulov otac Kis. mogu li raspoznavati dobro i zlo. le -gla je pored dragih tela. rtve Avesalomovog nasilja. Uz put nastade prepirka izmedu Izrailjaca i Judejaca oko mesta u pobednickom pohodu. ali u dubini du e nikad mu nije opro -stio. ljudi su se sklanjali u hlad. da ih obese na vratima Gavaona. David se bojao sve veceg nezadovoljstva ljudi i naredio je da se pove ani sahrane. ali Judejci ih o tro odbi e i ne ustupi e ni za korak. nalo nice Saulove. Pozivajuci se na svoju dese -tostruku brojnu prevagu. DVORSKE INTRIGE. obukav i alobne haljine. Polja su zamirala na suncanoj ezi. pla eci dan i noc zveri i ptice. a odru -bijenu mu glavu u znak predaje prebaci e preko zida. Hranili su je milosrdni ljudi. a za to bi mi car tako naplatio? Neka se sluga tvoj vrati. Zagrliv i starca. zavidljivi Joav liceme -rno ga zagrli u znak pozdrava. Deset nalo nica. Ali Saul je prekr io tu zakletvu nastojeci da ih istrebi i da im otme grad. Setio se da i Saulovo telo i njegovih sinova jo le e u zajordanskom gradu Javisu. A Varzeiaj mu odgovori: "Koliko ima veka mojega. eleci da umiri nezadovoljstvo se -vernih plemena.

Adonija se pokloni novom vladaru i pokunjeno se vrati kuci. Ali Solomon se zakle da mu ni dlaka s glave nece pasti ako ne bude vi e kovao zavere. Nadnev i se nad postelju bolesnoga cara Vitsa -veja mu je rekla: "Gospodaru moj. Sada. i Avijatara sve tenika i Joava vojvodu. Zato je nalo io Solomonu da se . i on ne -ka dode i sedne na presto moj i caruje mesto mene. Uz njega je bila i vojna elita. Inace kad gospodar moj car pocine kod otaca svojih. Njegovi izgledi na presto zasnivali su se na tome to je. da ce mu po tedeti ivot. da im ka e ko ce esti na presto tvoj. ali je iza sebe imao ni ta manje uticajnu stranku. bio ocev ljubimac. a Solomona sluge tvoje -ga nije pozvao. gospodaru moj care. garda od est stotina starih ratnih drugova Davidovih i dva odreda filistejskih najamnika Hereteja i Feleteja. Skupu su prisustvovali Joav. David 29$ se tr e iz nemoci. Zakleo mu se. razbuktao se pakao intriga. sa prvosve teni -kom Sadokom i prorokom Natanom na celu. srebro i drugi gradevinski materijal koji je on pri -premio. Pro -rok Nftan je pohitao do Vitsaveje i navaljivao na nju da odmah obavesti mu a da se Adonija bez njegovog ovla cenja proglasio za cara. Sada. ude u carevu lo nicu Natan i potvrdi njene reci. jer nije hteo pogor avati odnose s pobunjenim severnim plemenima. setio se svih poni enja koja je do iveo od njega. A sada evo Adonija se zacari. David pozva Solomona i opomenu ga da uvek verno slu i Jehovi. i on ce sedeti na prestolu mojem. Naklao je volo -va i ugojene stoke i ovaca mnogo." Tako je i bilo. okru en svitom od pedeset dvorskih stra ara. care gospodaru moj. posle tebe. Vest o krunisanju doprla je do zaverenika dok su uveliko pirovali na izvoru Rogilu. ti si se zakleo Gospodom Bogom svojim slu kjinji svojoj: Solomon sin tvoj bice car posle mene. U dvor -cu. oci su svega Izrailja uprte u tebe. i ne zna . jer sam njega odredio da bude vod Izrailju i Judi. bicemo ja i sin moj Solomon krivi. jer je stekao toliku moc da ga ni car nije smeo pozvati na odgovornost. Kad se novi pomazanik vracao u dvorac. Ocekujuci carevu smrt svakoga casa. Muckog ubistva Avesaloma. Sve te zlocine glavni vojsko -voda izvr io je neka njeno. Obecao joj je da ce i on sam malo kasnije doci da posvedoci istinitost njenih reci. Nije se mogao pomiriti ni s mi lju da ce ostati neka njen Simej koji ga je za vreme Avesalomove bune drsko sramotio kod grada Vaurima. kome je dugovao mnoge pobede nad neprijateljima. Adonija je odlucio da na vreme utre sebi put do prestola. i posadite Solomona sina mojega na moju mazgu i odvedite ga u Gion. gospoda -ru moj care. Avijatar. kao sin najvo -Ijenije Davidove ene. svi carski sinovi osim Solomona i mnoge stare ine severnih pleme -na. i pozvao sve sinove careve. Podr avala su ga severna pleme -na i uticajna stranka. Osetiv i da mu se bli i kraj.sin. Nalo i mu i da u Jerusalimu sagradi hram i da za to upotrebi zlato. to se vi e carev ivot gasio.kom lepotom i voleo rasko . ciji su celni ljudi bili Joav i prvosve tenik Avijatar. razbe a e se u svoje gradove. U strahu. Salomon nije bio toliko popularan. David je obavezao So -lomona da precisti stare racune s opasnim mocnikom i da mu oduzme ivot. koja je u stvari bila vojno savetovanje. sva -da i kleveta. Optu ba je bila la na. oko samrtnikovog uzglavlja. isticao se mu . Vitsaveje. borba dveju stranaka se pojacavala. i neka ga onde Sadok sve tenik i Natan prorok poma u za cara nad Izrailjem. a ti. Naredi da mu se smesta dovedu njegovi naj -bli i saradnici i izdade im naredenje: "Uzmite sa sobom sluge gospodara svojega. na samrtnom odru. Avenira i Amase i poslednjeg izdajnickog dogovora s Adonijom i Avijatarom. pratila ga je gomila rado -snih stanovnika Jerusalima svirajuci u svirale i uzvikujuci: "Da ivi car Solomon". Kod izvora Ro -gila priredio je za svoje pristalice veliku gozbu. ali ta zakletva nije obavezivala njegovog naslednika na prestolu." Dok je go -vorila. a Adonija potra i utoci te u hramu i grcevito se uhvati za oltar. ali u borbi za vlast nijedna strana nije birala sredstva. Uznemirujuca vest o tom skupu brzo je stigla do dvora. dodu e. pa se osecao toliko siguran da je vec i primio carske manire i vozio se gradom rasko nim kolima. u naj -manju ruku preuranjena. Za ivota je David morao racunati na Joava. i zatrubite u trubu i recite: da ivi car Solomon! Potom se vratite za njim.

.

Oslobodiv i se tako dvaju najopasnijih neprijatelja. pod za titu cara Ahisa. ali je obecala da ce se zauzeti kod sina. samo zakonitom caru pripa -dala privilegija nasledivanja harema posle smrti oca. Narocito je eleo da se odu i Varzelaju. Cin pomazanja izvr io je prvosve tenik Sadok. Uznemireno upita svog ljutog neprijatelja: "Jesi li dobro do ao?" . Otad je u Izrailju opet bio samo jedan prvosve . ali kad doznade o cemu se radi rasrdi se i odlucno odbi. Solomon je obecao da ce se po -brinuti da potomstvu vernoga starca zauvek bude obezbeden dobar ivot u Jerusalimu i pocasno mesto za carskim stolom. Tada on otkri cilj svoga dolaska: "Govori caru Solomonu. po starom obicaju. Jednoga dana Vitsaveja se zacudi kad on ude u njenu sobu. enidba Sunamkom. Pre -tendenta na presto iznednadi u kuci i izvr i nad njim smrtnu presudu. Podozrevao je da se u Adonijinoj molbi krije ne -ka nova podvala. Razljucen tim zahtevom. U nasledstvo sinu je ostavio dr avu koja se prostirala od Damaska do Egipta i od istocnih krajeva Zajordanije do Sredozemnog mora. i da je u mene bio upro oci sav Izrailj da ja budem car. nemoj me odbiti. verni privr enik novoga cara. Solomon je oti ao tamo na hodoca ce i uz velicanstvene . verni Solomonov privr enik. U nekada njoj Saulovoj prestonici Gavajj nalazio se rtvenik koji je u Izrailju smatran za veliku svetinju. jer ti on nece odbiti. koji ga je snabdevao hranom dok se. Jednoga dana nekoliko nje -govih robova pobeglo je u filistejski grad Gat. Sadok. jer mu ga Gospod dade. severozapadno od prestonice. Setio se i prijatelja. odgovori skru eno Adonija.tenik. Kad je stupio na presto Solomon je imao samo dvadeset godina. gde ga je titilo pravo azila." Vitsaveja je tim zahtevom bila malo iznenadena. Adonija. Solomon mu je dozvolio da sagradi kucu u Jerusalimu i poklonio mu ivot. Zato te sada molim za jedno. ali se carstvo prenese i dopade bratu mojemu. rece joj s neprikrivenim nezadovoljstvom: "Ti zna da je moje bilo carstvo. Cim se vratio u prestonicu. Solomon primi majku s du nim po tovanjem. Uskoro je u prestonici izvr eno i svecano krunisanje Solomono vo. morao kriti po brdima od Avesaloma. jer je. iveli su u Jerusalimu. Joav i Avijatar. hiljadu ovno -va i hiljadu jaganjaca. Na pitan -je ta eli od nje. brzo su se prevarili u ocekivanjima i morali se pritajiti. Novoimenovani glavni voj -skovoda Venaja dobi naredenje da ubije Adoniju i Joava. mogla bi da mu pru i osnova za obnavljanje spora oko prestola. dobra ena pristade da saslu a molbu. PRICA O DVEMA MAJKAMA. Ali Simej je bio drzak covek i olako je primio upozorenje. koji su racunali na njegovu mladost i nedostatak iskustva. Solomon se seti ocevih preporuka i odluci da svr i s vodom neprijateljskog tabora. ne obaziruci se na njegova opravdanja. Posle cetrdeset godina via -davine."Dobro". Ali Venaja pogazi sveto mesto i probode 297 Btftijsfe fyende------------------------------------------------------------------------ga macem pred Jehovinim oltarom. ali se od -mah pokazao kao vladar jake volje i vest diplomata. pod uslovom da bez odobren -ja nikada ne srne napustiti zidine grada.krvavo obracuna s drznikom koji se usudio da vreda velicanstvo. neka mi da za enu Avisagu Sunamku. napu ten od sveg Izrailja." lako se Adonija nije mogao uzdr ati da pono -vo ne^stakne svoje pravo na presto.CAR IZRAILJA l JUDEJE. Ne zatra iv i odobrenje da napusti Jerusalim. li eni svakog uticaja. Samo ga je uklonio s visokog polo aja i poslao u do ivotno progonstvo u zabaceni gradic Anatot. Prineseno je na rtvu paljenicu hiljadu volova. Protivnici. eleci da pridobije severna plemena. Uprkos Davidovoj e -lji. Joav je uspeo da se skloni u dvori te hrama. izvukao se i Simej. i mo da bi dobro pro li da Adonija u svojoj tupoj oholosti nije pocinio pogubnu gre ku. Solomon je poklonio ivot prvosve teni -ku Avijataru. Simej je krenuo u poteru za beguncima. So -lomon naredi glavnom vojskovodi da ga pogubi. David se rastao od ovoga sveta u sedamdesetoj godi -ni ivota. SOLOMON . jednom od Davidovih na -lo nica.

.

a za sve stanovnike grada prire -di veliku gozbu." Ota -da se narod izrailjski bojao cara. ali kad razgledah ujutru. i bejasmo za -jedno i ne beja e niko drugi s nama u kuci. Zato ga obdari ne samo mudro cu. i glavnog poreznika bile su u rukama njegovih najpouzdanijih ljudi. podajte njojzi dete ivo." A druga ena sasvim mirno rece: "Neka ne bude ni meni ni tebi. kad slu kinja tvoja spava e. du no -sti namesnika.svecanosti prineo na rtvu paljenicu hiljadu grla stoke. SOLOMON . U jed -nom trenutku stado e pred njega dve ene. Orodavanje s egipatskom dinastijom obezbedivalo mu je granice s juga i jacalo politicku moc Izrailja. a to. Placuci i zaklinjuci se da go -vori istinu. samo nas dve be -jasmo u kuci. pa se ma i maca i naredi: "Rasecite ivo dete na dvoje. od Dana do Virsaveje. i ra . Poucen lo im iskustvom. koji su se samo delimicno poklapali sa teritorijom pojedinih plemena. ja i ova ena sedimo u istoj kuci. David je imao po -verenja samo u pe adiju. Zadr ao je . ona mu je mati. Osim toga. A kad ustah ujutru da podojim sina svoje 298 Zenan %psidbvs/(i ga. naredio je da se sva ko -la spale. a konjima da se podseku puti ta. u miru i blagostanju. a on je jahao na magarcu.MUDRI DR AVNIK. U tom cilju podelio je dr avu na dvanaest administrativnih okruga. da bi mogao biti pravedan sudija svojim podanicima. Prvi put od pamtiveka jevre -jska p%mena mogla su bez smetnji da se posvete mirnodo -pskim poslovima. a to. Secanje na ta srecna vremena nad ivelo je mnoga pokoljenja. ne bese moj sin. dvorskog upravitelja. Korenite reforme sprovedene su i u vojsci. car je nastojao da ucvrsti svoju vlast i slabljenjem izrailjskih plemena. Jehovi se svi -de careva skromnost. gospodaru. tu iteljka isprica caru: "Ah. svega veka Solomo -nova!" Solomon se pokazao ne samo kao vest diplomata." Optu ena je estoko poricala da je ukrala su -setki dete. po mesec dana u godi OQO (Bi6Rjsl(e fyende ----------. Sav radostan. vec i kao mudar dr avnik. prinese pred kovcegom zaveta bogate rtve.estile se tako da bi mo da i oci jedna drugoj iskopale da ih ne rastavi e. mrtav. i podajte polovinu jednoj i polovi -nu drugoj. jer ona le e na nj." Tada tu iteljka prestra eno kriknu: "Ah. ene su vikale. jer se uverio da pred njego -vom mudro cu niko ne mo e sakriti istinu. Njihov spor je bio neobican i te ko se mogao resiti. l umre sin ove ene nocas. mladi car postigao je veliki di -plomatski uspeh.--------------------------------------------------------------------ni. i stavi ga sebi u narucje. A treci dan posle moga porodaja porodi se i ova ena. optu ivale jedna drugu za la . svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom. Solomon je nasledio sna nu dr avu. jer mu je faraon dao svoju kcer za enu i kao miraz prikljucio Izrailju grad Gezer koji je oteo od Filistejaca. kojega ja rodin. Posle tih svecanosti sede pred gradsku kapiju da sa sudijske stolice re ava sporove svojih podanika. Pokoreni i podjarmljeni su -sedni narodi vi e nisu predstavljali opasnost." Car pokaza na enu koja je preklinjala za decji ivot i rece: "Podajte onoj ivo dete. Ugovor o prijatelj -stvu koji je Saul sklopio s bogatim tirskim carem Hiramom i da -Ije je ostao na snazi. Okru i su morali snabdevati hranom dvor i vojsku redom. gospodaru. Posle po -bede nad sovskim carem Adarezerom. Kad je oti ao na pocinak. pisara i sekretara. Car ga zamoli da mu da razumno srce. javi mu se u snu Jehova i rece mu da zatra i to hoce. a jedan od docnijih hronicara zapisao je: "l ivljahu Juda i Izrailj bez straha. vec mu obeca i bogatstvo i slavu kojim ce nadma iti sve careve sveta. a svoga sina mrtvoga stavi meni u narucje. Car malo razmisli. a nemojte ga ubijati. Pa ustav i u ponoc uze sina mojega iskraj mene. glavnog vojskovode. rasecite ga. nemojte ga ubiti. Najvi e polo aje u administraciji poverio je svojim odanim pristalicama i prijateljima. zapo -vednika telesne garde. Na celo svakog okruga postavio je svoga namesnika i zapovednika garnizona. Solomon se vrati u Jerusalim. i porodih se kod nje u istoj kuci. Na taj nacin. a on ce mu elju ispuniti.

Izgradnja hrama trajala je vi e od tri godine. rasla je moc Izrailja. malu prostoriju bez prozora. gde je smestio najvecu jedinicu nove konjice. sedamdeset hiljada radilo je u kamenolomima po jordanskim brdima. Prag "svetinje nad svetinjama" mogli su prekoraciti samo sve tenici. na ko -me je gorela vecna vatra. Obaveza isporuke hrane i slame za konje padala je redom na pojedine dr avne okruge. m%ticni simboli moci i slave. palmi i cvetova. Za ubrzanje sece u libanskim umama. i to samo jednom u godi -ni. s kojim je bio u prijateljskim odnosima. Zato se obratio za pomoc lirskom caru Hiramu. Njihovim radom upravljalo je tri hiljade i 300 Zerum %psidbvs/<i. Sacinjavali su je iskljucivo podjarmljeni Hananci. srebra i bronze. Zahvaljujuci svim tim me -rama. Drugi zid opasivao je unutra nje dvori te. koju je Hiram izlio u jordanskim brdima. Car Hi -ram je poslao u Izrailj najbolje strucnjake. ukra ena bareljefima heruvima. Cetvrte godine svoje via -davine Solomon je odlucio da ispuni poslednju ocevu elju. Lomeci duboko ukorenjene predrasude Izrailjaca prema konjima. na cetiri strane sveta. samo trideset jedan metar dug i deset i po metara irok. SOLOMON GRADI HRAM. Da bi se obe -zbedio veci prostor. Svaka od tih grupa odlazila je redom na tri meseca u Tir. Ta ogromna zdela. kamenorezaca. Tavanice i zidovi bili su oblo eni kedrovi -nom. Na stra nji i oba bocna zida naslanjale su se tri zgrade s prostorijama za sve tenike i poslugu.samo stotinu kola sa zapregama za potrebe dvora. a Solomon se procuo kao mudrac. da poma e Fe -nicanima u seci i tovarenju drveta na morske splavove. Sve tri prostorije zasenjivale su bogatstvom ukrasa. okrenutih tri po tri. blistala je pozlatom. da sagradi u Jerusalimu hram dostojan velikog monarha. koje je uvek vrveio od itelja Jerusalima i hodocasnika iz celog Hanana. gde je u tajanstvenom mraku pocivao kovceg zaveta. Putem koji je vodio do vrha stene ulazilo se u zidine spolja njeg dvori ta. Ali nije imao plemenitog drveta i ve tih gradevinara. Brojala je sto i cetrdeset hiljada mu karaca. Drvena obloga. Kroz re etkaste prozore. a sedamdeset hiljada prenosilo na plecima ogromne blokove tesanog kamena na gra -dili te u Jerusalimu. Solomom je tako nasledio zastarelu vojsku. zlatni oltar za kadenje. izmedu ostalih i u Megidonu. stajala je na dva -naest bronzanih volova. koje je predvodio cu -veni majstor umetnickog zanata Hiram. ciji je vrh bio odsecen i poravnat. Unapredio je i vojnu komoru uvodeci kola i konjsku zapregu. koja nije odgovarala potrebama vre -mena. formirao je sna ni konjicki korpus od cetrnaest hiljada bojnih kola. ve tak u livenju i obra -di zlata. Solomon je naredio Adoniramu da oformi radnu vojsku od ezdeset hiljada hanan -skih kulucara. Solomon se obavezao caru Hiramu da ce za isporuku gradevinskog materijala placati godi nje dvade -set hiljada mera p enice. Hram nije bio velik. va -jara i zlatara. dvadeset hiljada vedara vina i dvade -set hiljada merica maslinovog ulja najvi eg kvaliteta. na glavno mesto verskih obreda i na "svetinju nad svetinjama". U isto vre -me stvorena je u Izrailju vojska radnika primoranih na prisilni rad. S obe strane ulaza u predvorje uzdizali su se bronzani stu -bovi visoki preko dvanaest metara. s bogato ukra enim kapite -lima. est stotina izrailjskih nadzornika. a podovi nacinjeni od uglacanih cempresovih dasaka. Malo dalje se nalazilo "more". sa rtvenikom u sredini. mesto verskih obreda. Po raznim izrailjskim gradovima izgradio je konju nice. Na dvori tu je bilo i deset bronzanih kanti na tockovima za razno enje vode. odakle su ga izrailjski nosaci prenosili u Jerusalim. Fenicki car slao je kedrovo i cempresovo drvo morskim pu -tem do Jafe. Hram je podignut na stenovi -tom brdu Ofel. de -set zlatnih svecnjaka i mno tvo drugih ritualnih predmeta od zla -ta. bronza -na cisterna s vodom za pranje rtvenih ivotinja. Unutra njost hrama je bila podeljena na tri dela: na predvorje. stena je obzidana tesanim kamenim blokovi -ma koji su spajani olovom. U sredi njoj dvorani nalazio se pozlaceni sto od kedrovine za rtvene hlebove. Ubrzo je sklopljen i ugo -vor. ispod . podeljenih na grupe po deset hiljada.

.

kantori su zapevali himnu. a sa strane dopirala do zidova tog najsvetijeg mesta.ena figurama heruvima. Solomon je ustao s trona i u nadahnucu podigav i ruke k nebu. u kome su se nalazile dve kamene ploce Mojsijeve. sve teni -ci u belim lanenim odorama. prinosili sveti hleb na rtvu i bdeli nad plamiccima sve -cnjaka da se nikad ne ugase. cija je sadr ina docnije u la u Psalam 24: Vrata! Uzvisite vrhove svoje. pal -mama i cvetovima. ali je ulaz zakla -njao laneni zaslon purpurne i ljubicaste boje s heruvimima.samog svoda. BOGATSTVO SOLOMONOVO. bogato vezenom plastu. Nije bilo coveka u Izrailju koji se nije prikljucio tom velicanstve -nom slavlju a da nije dao bar jednog vola ili ovcu. harfisti. Dok se u prostranom spolja njem dvori tu tiskalo mno tvo izrailjskog naroda. sudija i pevaca. . uz pratnju harfi i cimbala. uzvisite se vrata vecna! Ide car slave. . Oko bronzanog rtvenika poredale su se stare ine izrailjskih plemena. dvadeset i cetvorica dobila su sve tenicka zvan -ja. bila su uvek otvorena. U dvori tu se pojavio kovceg zaveta. u unutra njem dvori tu odvijala se svecanost osvecenja hrama i preno enja kovcega zaveta. Od trideset i est hiljada Levita. kao da se zadubio u odjek svojih reci. pun zanosa i radosti odgovor drugog dela hora zvucao je: Gospod krepak i silan. Nad nepreglednom masom vernika vladala je duboka ti ina. Dvokrilna vrata. pocela je velika svecanost preno enja kovcega zaveta. a zatim se predano molio Jehovi da i dalje bdi nad Izrailjem. ukra .enjem tolikog mno tva rtava paljenica da se nisu mogle pre -brojati. Solomon je ucutao. dvorski dostojanstvenici.. Pitanje sve tenickog stale a resio je David.irena krila dodirivala su im se u_ sredini. u skerletnom. prodirala je pri -gu ena svetlost. cimbalisti i sto dvadeset sve tenika-trubaca. Pitanja i odgovori ponavljali su se sve dok zlatni kovceg nije unesen u najsvetiji deo hrama. najednom su odjeknuli prodorni zvuci truba. priznato je iskljucivo pravo na cin prvosve teni -ka. Sazidah dom tebi za stan. Cim je gradnja hrama bila za -vr ena. Solomon... Sledecih trinaest godina svoje vladavine posvetio se ivoj gradevinskoj delatnosti. Zaslepljeni nje -govim zlatnim bljeskom. Gospod silan u boju. Potomstvu Aronovom. prevucene debelim slojem zlata. Nad njim su bdele dve ogromne figure heruvi .. sva zemlja se veselila i pirovala za bogatim trpezama. koji su visoko na plecima nosili Leviti. Zatim je jedan deo hora nastavio sledecu strofu: Ko je taj car slave? A silni. Iza tog zaslona pocivao je u mraku kovceg zaveta. _______ 301 'Bmijsf(e ugenae------------------------------------------------------------------------ma od maslinovog drveta. Sred dima i otu nog mirisa nagorelog mesa. "Svetinja nad svetinjama" bila je odvojena zidom od pozlacene kedrovine. Za to vreme prineseno je na r -tvu dvadeset i dve hiljade volova i sto i dvadeset hiljada ovaca. pod za titu krilatih heruvi -ma. mesto da u njemu nastava do veka. cu -vara. Solomon nije prestao da gradi Jehovin hram. . Na -stupio je cetrnaestodnevni praznik. . Za tronom je bilo postrojeno pet stotina vojnika njegove telesne ga -rde. sa zlatnim carskim vencem na glavi. izvezenim u zlatu. U toj dvorani sve tenici su palili mirise na oltaru. pevaci. izgovorio gromkim glasom: Zenon 9(asufovsl<i Gospod je rekao da ce nastavati u mraku. a ostali su se morali zadovoljiti du nostima nadzornika. sedeo je na bronzanom reljefom ukra enom tronu. sa titovima od suvog zlata. Ra . nikoga vi e nije smeo vide -ti osim prvosve tenika. Svecanost je otpocela prino . da ojaca odbrambenu moc zemlje i da napravi carsko sedi te dostojno velike dr ave. A kad se spustio vezeni zaslon. pisara. kome je pri -padao Sadok. svi su u usredsredenom zanosu slu ali glas svoga cara.

.

__________________________303 <Biblijst<e legende------------------------------------------------------------------------Egiptu. divio se crnpurastom licu ne nih crta. U jednom je iveo Solomon sa svojim haremom. U svim tim tvrdavama bile su pripravne konji -cke i pe adijske posade. koje su dostojanstveno ko -racale. sandalovo drvo. U "tremu sudskom". Kad je ugledao egzoticnu enu skocio je s trona i otrcao da je pozdravi. Kao paun pokazao je pred caricom svu svoju mudrost. Pored poreza u naturi koji su placali Izrailjci. srebro. Vatrenim pogle -dom obuhvatio je njene fine obline. koje su pla -mtele tajanstvenom arom. Tirski car oti ao je da ih vidi i zakljucio da u razmeni nije dobro pro ao. Ca -rica je sedela u zaslonjenoj nosiljci. pozlaceni tron od slonovace i mno tvo zlatnog posuda. Pravo carsko sedi te ima -lo je dva krila. za rezide -nciju gorde egipatske princeze i njene raznolike svite. a drugo je bilo sagradeno na izriciti zahtev faraona. U za -menu za bakarnu rudu. koja se ljuljala na kamili kao brod na morskim talasima. Carica se uverila u mudrost i bogat -stvo Solomonovo. Tu se na postolju uzdizao tron od slonovace. zabradene ene i bogate darove: zlato. Kad je razgledala neverovatnu rasko njego -voga dvora. Dopro je i do carice dalekog carstva Savskog. prostrana dvorana. carine i vazalski danak donosili su mu sumu od 666 talenata (22 825 kilograma) zlata godi nje. majmune i paunove. i razmenjivao ih za drugu robu sa susednim narodi -ma. . U cilju za tite gra -nica i glavnih trgovackih puteva. bogato ukra en pozlatom. Prihvatio se i veoma unosne pomorske trgovine. car je re avao sporove i primao izaslanike stranih vladara. Ali svi ti dohoci nisu bili dovoljni da se nadoknadi rasipni tvo u gradenju i naoru anju i preterana rasko na carskom dvoru. Solomon je cekao caricu u pre -stonoj dvorani. odaje oblo ene kedrovinom. U Kilikiji i drugim bli im zemljama kupovao je konje i prodavao ih u Mesopotamiji i . jer je zbog preterano velikih poreza u gradovima vladalo siroma tvo. CARICA SAVSKA. Ali ne htedoh verovati . njegove lade prevozile su skupocenu robu: zlato. Glas o mudrosti Solomonovoj i rasko -si njegovog dvorca proneo se po celom svetu. Zato je odlucila da ode u Je -rusalim da upozna velikog monarha i da se svojim ocima uveri koliko ima istine u tim glasinama. zavese od raznobojnog veza. Satima je razgovarao s njom o svemu to ga je pitala i davao joj dragocene savete o ve tini upravljanja dr avom. a u srednjem delu zemlje Gezer. Velike izdatke za naoru anje. Kod rta Akabskog zaliva sagradio je luku Esion-Gaver. sav u skerletu i zlatu. A iz Egipta je dovozio bojna kola. So -lomon je od Hirama pozajmio sto i dvadeset talenata zlata i dao mu u zalog dvadeset galilejskih gradova. . crne oci. zagledao se u njene velike. okicene arenim pokrivkama i suvim zlatom. dvorske dostojanstvenike.Carski kompleks naslanjao se neposredno na unutra nje dvori -ste hrama i sastojao se od tri zgrade. gradnju i luksuzne predmete Solomon je pokrivao dohocima koji su mu neprestano priticali iz najrazlicitijih izvora. sa svodom od cetrdeset i pet stubova od libanskog kedra. Vet-Oron i Valat. vozio je stra ne pustinjske ratnike. Za sku -pove l velike dr avne praznike slu io je "dom iz ume Liban -ske". rasko i otmenost. Solomon se pokazao i kao sposoban trgovac i razvio je ive trgovacke veze sa susednim dr avama. Na severu je opasao jakim zidovima i ku -lama gradove Asor i Megidon. Dug karavan kamila. da bine. nije mogla doci sebi od cudenja i odu evljeno mu je rekla: "Isti -na je to sam cula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i mudrosti tvojoj. Njen ulazak u Jerusalim bio je velicanstven. slonovacu. . koja se dobijala iz obli njih rudnika i to -pila u pecima. odakle je svake tri godine njegova flota plovila u tajanstvenu zemlju Ofir. Zato se obratio za pomoc caru Hiramu. Izrailjce more nije privlacilo i nimalo se nisu razumevali u brodogradnju i moreplovstvo. Solomon je utvrdivao gradove i dizao nove tvrdave.. poznata po dobrom kvalitetu. drago kamenje i mirisna ulja. Car je naredio da mu se u dvorcu napravi stepeni te od sandalovine.

.

Fenicanki i Hetitki. a pod uticajem proroka Ahije. 304 Zenon 3(psicfovs%i nije mogla doci sebi od cudenja i odu evljeno mu je rekla: "Isti -na je to sam cula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i mudrosti tvojoj. Dala mu je izmedu ostalog sto i dvade -set talenata zlata. Na njihov nagovor zaveo je u Jerusalimu kult tudih bogova. biv i vojskovoda Adarezara. kao i Adad. Bio je sa severa. razbio tamo nju izrailjsku posadu i proglasio se za cara. Tada se Jehova razgnevio na Solomona i odlu -cio da mu carstvo podeli na dve nezavisne dr ave. Ali ubrzo je pretrpeo poraz i pobegao u Egipat. na cijem je celu bio Adad. to je car sve vi e stario i pasivno se prepu tao uticaju svojih miljenica." Na rastanku bogato ga je darivala. predstavnika stranke neprijateljski raspolo ene prema Solomonu. Faraon mu je pru io utoci te. SOLOMONOV HAREM l TUÐI BOGOVI. Prvi znak nemira bio je ustanak u Edomu. cara savskoga. Prvi znak nemira bio je ustanak u Edomu. od koga se odmetnuo i dugo predvo -dio razbojnicku bandu. Otada je Damask neprestanim napadima i gerilskim ratom ugro avao severne gra -nice Izrailja. ni pola mi nije kazano. Ali je Adad pretrpeo poraz i sklonio se u Egipat. i cak mu dao svoju kci za enu. Ali najgore je bilo sve vece nezadovoljstvo deset severnih plemena. i cak mu dao svoju kci za enu. Amonki. podr avajuci njegove nepri -jatelje* Solomonu je zadao udarac i Rezon. Balu. Tada se Jehova razgnevio na Solomona i odlu -cio da mu carstvo podeli na dve nezavisne dr ave.to se govora e dokle ne dodem i vidim svojim ocima. pa je odlucio da ga po svaku cenu oslabi. ubirac po -reza. Balu. Na njihov nagovor zaveo je u Jerusalimu kult tudih bogova." Na rastanku bogato ga je darivala. Tamo je. Solomon je neprestano povecavao svoj harem. latio se oru ja i pozvao narod na ustanak. dakle iz plemena Jefremovog. cara savskoga. a on joj je uzvratio ne manje vrednim darovi -ma. Amonki. Prinosio im je rtve cak i u dvori tu Jehovinog hrama. Po uzoru na druge vladare. Problem je bio u tome. Tako je Solomon izgubio Siriju. Videci sve vecu bedu svojih su -narodnika. Ali je Adad pretrpeo poraz i sklonio se u Egipat. Solomon je neprestano povecavao svoj harem. Problem je bio u tome. Moa -vki. a po brdima podizao hramove Astarti. Na presto je stupio njegov sin Rovoam. od koga se odmetnuo i dugo predvo -dio razbojnicku bandu. koji ga je docekao oberucke kao buduce orude za ra -zbijanje jedinstva Izrailja. a po brdima podizao hramove Astarti. Vinovnik tih nemira bio je Jerovoam. a on joj je uzvratio ne manje vrednim darovi -ma. Edomki. Moa -vki. Molohu i moavskom bogu Hemosu. Solomon je umro posle cetrdeset god -ina vladavine i sahranjen je u Jerusalimu. Molohu i moavskom bogu Hemosu. U pogodnom . potomak tamo njeg carskog roda. Ali ne htedoh verovati to se govora e dokle ne dodem i vidim svojim ocima. dobio za titu fyende 305 faraona. Prinosio im je rtve cak i u dvori tu Jehovinog hrama. jer se poceo pribojavati snage Izrailja. a gle. SOLOMONOV HAREM l TUÐI BOGOVI. koji je svoj uspon dugovao Solomonu. Po uzoru na druge vladare. jer se poceo pribojavati snage Izrailja. podr avajuci njegove nepri -jateljeS Solomonu je zadao udarac i Rezon. pa je odlucio da ga po svaku cenu oslabi. Faraon mu je pru io utoci te. tvoja mu -drost i dobrota nadvisuje glas koji sam slu ala. ni pola mi nije kazano. Poreska opterecenja. za koje je bio vezan. Fenicanki i Hetitki. na cijem je celu bio Adad. jer se u svojoj starackoj nemoci nije mogao odva iti da oru jem ugu i pobunu. biv i vojskovoda Adarezara. U pogodnom trenutka napao je na Da -mask. Edomki. potomak tamo njeg carskog roda. Bilo je u njemu ena svakojakih rasa i religija: Egipcanki. Bilo je u njemu ena svakojakih rasa i religija: Egipcanki. Dala mu je izmedu ostalog sto i dvade -set talenata zlata. prisilni rad i ponovno budenje osecanja zavisti prema Judeji doveli su najzad do izbi -janja ustanka. a gle. to je car sve vi e stario i pasivno se prepu tao uticaju svojih miljenica. tvoja mu -drost i dobrota nadvisuje glas koji sam slu ala.

.

Tamo je. Tome u prilog govori izrazito izra ena tendencija vrednovanja istorijskih dogadaja u teokratskom duhu. Dugo se smatralo da su Solomon i proroci Gad i Natan autori Knjiga Samuilovih. koji je svoj uspon dugovao Solomonu.). Davida (1012-972. Prema tim postavkama prva oba( y. posle dugog vremena.) i Solomona (972. prisilni rad i ponovno budenje osecanja zavisti prema Judeji doveli su najzad do izbi -janja ustanka. Ako tome dodamo uspe nu vladavinu Samuila. Ali ubrzo je pretrpeo poraz i pobegao u Egipat.). to razdoblje ne prelazi vek i po. U svakom slucaju jedno je sigurno: konacna redakcija je delo sve tenika-kopista koji su bili pod uticajem verskih reformi judejskog cara Ohozije (640-609. s malim izuzecima. Kako je to samo delic vremena u istoriji Izrailja! Epoha ujedinjenog carstva pada u vreme vladavine tri izrailjska cara: Sa-ula (10401012 . Po prirodi stvari. Na presto je stupio njegov sin Rovoam. 306 ISTINA l LEGENDA O OSNIVACIMA IZRAILJSKE MONARHIJE Najsjajnije razdoblje u istoriji Izrailja obuhvata godine od 1040-932. Vinovnik tih nemira bio je Jerovoam. nastupa otcepljenje deset severnih plemena i nastaju dve suprostavljene dr ave: Izrailj i Judeja. Ali i pored toga treba reci da one sadr e mno tvo podataka koji se mogu prihvatiti kao istorijski tacni. kao i Adad. najveceg proroka posle Mojsija i osnivaca monarhije.trenutka napao je na Da -mask. Neke njegove zlocine nastojali su da ubla e tako to su ih pred -stavljali kao sticaj slucajnih okolnosti. Bio je sa severa. Ali najgore je bilo sve vece nezadovoljstvo deset severnih plemena. Ocena njihovog delovanja zavisila je od toga u kolikoj su meri taj postulat izvr avali. koji ga je docekao oberucke kao buduce orude za ra -zbijanje jedinstva Izrailja. Pisanje istorije te epohe ukorenjene u usmenom preda -nju pocelo je. razbio tamo nju izrailjsku posadu i proglasio se za cara. latio se oru ja i pozvao narod na ustanak. dakle iz plemena Jefremovog. propu tene stvari"). Poreska opterecenja. Tako je Solomon izgubio Siriju. Ali su prema Davidu. dok su druge opravdavali verskim razlozima. Talmud i nekoliko biblista smatraju da je autor Knjiga o Carevima bio Jeremija. Tako je. njihovom vernom poslu niku. za koje je bio vezan. a pod uticajem proroka Ahije. to je moralo nepovoljno da utice na verodostojnost pome -nutih biblijskih knjiga. tacnije receno: dlema Knjigama Samuilovim. Videci sve vecu bedu svojih su -narodnika. Godine 932. Solomon je umro posle cetrdeset god -ina vladavine i sahranjen je u Jerusalimu. sedam direktnih potoma -ka Saulovih David navodno morao da pobije na izricitu elju Je -hovinu. pre na e ere. jer se u svojoj starackoj nemoci nije mogao odva iti da oru jem ugu i pobunu. jer su grcki prevodioci pogre no smatrali da Knjige Dnevnika sadr e podatke izostavljene u prethodnim knjigama.932. ubirac po -reza. Skoro sve to znamo o toj epohi dugujemo iskljucivo Bibliji. godine pre na e ere. Knjige Dnevnika morale su da nastanu u drugoj polovini IV veka pre na e ere. To se narocito odnosi na . dobio za titu legende JO faraona. ende veza careva bila je slu enje Jehovi i podredivanje njegovim pr -vosve tenicima. Saul je u ao u o tar sukob s prvosve tenikom Samuilom i zato nije u ivao naklonost u ocima redaktora. odnosno ne to vi e od sto godina. u ne -kim slucajevima tek posle nekoliko stotina godina. Kao to pokazuju mnogi aramejski uticaji u jeziku teksta. predstavnika stranke neprijateljski raspolo ene prema Solomonu.). O vremenu nastanka tih knjiga medu biblistima postoje razlicita mi ljenja. dvema Knjigama o Carevima i dvema Knjigama Dnevnika koje se javljaju i pod nazivom "Pa-ralipomenon" ("izostavljene. Otada je Damask neprestanim napadima i gerilskim ratom ugro avao severne gra -nice Izrailja. na primer. bili bezgranicno popustljivi.

.

Iliju su.to su dogadaji koji se sigurno nisu izbrisali iz secanja jevrejskih pokoljenja. Vec sama cinjenica to redaktori Biblije nisu precutali niz postupaka i zlocina. U dvanaestom sti -hu sedmog poglavlja doslovno citamo: "Nego idite sada na moje mesto. uverljivo pokazuje da su se oni oslanjali na neke autenticne istorijske izvore. uostalom. to je dovelo do privremene koncentracije svetovne i verske vlasti u rukama prvosve tenika Ilija. koje je bilo u . istoku i jugu morala ocajnicki braniti od pritisaka susednih naroda. dakle imaju sve odlike autenticnih zapisa. Sem toga. Nisu se ocigledno rukovodili idejom nepristrasnog istorijskog objektiviz -ma. da je nije podr ao prorok Samuilo. koji je zahvaljujuci velikoj pobo no -sti zadobio poverenje svih izrailjskih plemena. Izuzetno je va na i cinjenica to redaktori Biblije ni jed -nom recju ne pominju sudbinu tada nje izrailjske prestonice. to je bio sredi nji deo zemlje. Knjige Samuilove potpuno precutkuju vojne i politicke po -sledice poraza kod Afeka. dakle nije mu pretio neprijetelj.nje politicke prilike. Silom. iz pomena razbacanih po drugim biblijskim knjigama mo e se zakljuciti da su Filistejci po -bedu iskoristili do kraja. razuzdanosti i pokvarenost odbijale su na -rod od postojecih politickih odnosa i postale ozbiljna opasnost za njegove namere. Prva Knjiga Samuilova pocinje kratkim. Ali Ilije je bio vec suvi e star da se tome suprotstavi. Tako je nekako spontano nastala dominacija Jefremovog plemena. nisu ni mogli da precute te ne ba pozitivne cinjenice. sve do trenutka kad je car Saul stupio na istorijsku pozornicu. Ju -dino pleme. koje se odavno nadmetalo s plemenom Jefremovim o prevlast u Izrailju.dogadaje koji su opisani upadljivo reali -sticki. Koliko ima istine u opisu te tragicne licnosti? Verovatno nece biti su -vi e slobodna pretpostavka ako ka emo da je zaista postojao ^ m 308 prvosve tenik s tim imenom. to je omogucilo da se delimicno rekonstrui e slika te epohe izrailjske istorije. Prvi put posle Mojsijeve smrti ostvario se davna nji san jehovista: izrailjski narod dobio je teokratske dru tveno uredenje. mitova i narodnih preda -nja kao i iz nedoslednosti koje su proistekle zbog nekritickog spajanja cesto oprecnih izvora. Ilije je to shva -tio i zato se zalagao da polo aj prvosve tenika i sudije postane nasledan u njegovoj porodici. veoma brojnog i uticajnog. iz mno tva legendi. Istrebljenje Saulovog roda ili Solomonovo idolopoklonstvo u Jerusalimu . ali veoma drama -ticnim ivotopisom prvosve tenika Ilija i njegovih sinova. Ali planove su mu pokvarili sinovi. Pa ljiv citalac zacudice se to Ilijev naslednik Samuilo nije ostao u svetom gradu. Ali poredak koji se zasniva na moralnom ugledu samo jednog coveka nije mogao racunati da ce dugo trajati. Katastrofa njegove porodice i gubitak kovcega zaveta mo da bi istovremeno oznacili nepovratni pad teokratije. u svakom pogledu odgovarale unutra . mogla se izdvojiti pregr t bitnih cinjenica. Ta -kvo stanje trajalo je bezmalo dvadeset godina. palo je pod vlast Filistejaca i zbog toga ne -ko vreme nije imalo nikakvu politicku ulogu. Medutim. Verska prestonica Izrailja. Stekli su kontrolu nad sredi njim delom zemlje i u mnoge izrailjske gradove smestili svoje posade. vec se seli za stalno u Ramu. dok su se plemena koja su ivela na severu. Njihova nadmenost. Po svoj prilici. Si -loma. nalazila se na teritoriji plemena Jefremovog. sa slikovitim i dramaticnim pojedinostima. po to su bile i suvi e dobro poznate u Izrailju. gde se nalazio Mojsijev ator i kovceg zaveta. takva koncepcija bila je potpuno strana ljudima tog vreme -na. Kakva je sudbina zadesila Silom? Maglovit odgovor na 309 to pitanje nalazimo u Knjizi proroka Jeremije. Na kraju. koji ne slu e na cast takvim narodnim junacima kao tu su David i Solomon.

.

za to ga su se onda posle sedam meseci otresli? Niko razuman nece poverovati u pricu o kipu boga Dragona. Neki istra ivaci dopu taju mogucnost da su Izrailjci ukrali kovceg zaveta iz Dagonovog hrama. suvi e neprijatan i suvi e nepovoljan dogadaj po sve . Nemoguce je. u to isto vreme pogodila neka epidemi -ja. stica -jem slucajnih okolnosti. Filistejci su krenuli za njima u poteru i stigli ih u Vet-Semesu.tenike. Na taj nacin moglo se nepobitno utvrditi da je Silom pao u ruke filistejskih osvajaca. nadeni jasni tragovi po ara i nasilnog uni tenja. Tu je do lo do borbe u kojoj je izginuo pomenuti broj izrailjskih vojnika." Kao dopuna tog podatka mogu poslu iti reci iz devetog stiha dvade -set estoga poglavlja: "Ovaj ce dom biti kao Silom. Ta propast se tako duboko urezala u seca -nje naroda da je prorok Jeremija i posle cetiri stotine godina navodi kao primer gneva bo jeg. da bi se mogao pomenuti. Zato u prici o cudnoj sudbini kovcega zaveta mo da postoji neko zrno istine. . U godinama 1926-1929. gde namestih ime svoje ispocetka. naravno. Ako su ga Filistejci zaista prigrabili. Ali ta se dogodilo s kovcegom zaveta? Sve to o nje -govoj sudbini doznajemo je suvi e fantasticno. uop te ne znaci da nisu verovali u postojanje i magicnu moc tudih. Zata kali su ga na veoma vest nacin. Za redaktore Biblije bio je to. da bi se u to moglo poverovati." Ovi citati ne ostavljaju nikakvu sumnju da su Silom sra -vnili sa zemljom Filistejci i jednostavno je prestao da postoji kao Izrailjska prestonica.Silomu. dvadeset i dva kilometra ju no od Sihema. ipak. Tajnu je konacno objasnila arheologija. U Vet-Semesu Jehova je kaznio smrcu ra -vno pedeset hiljada i sedamdeset Izrailjaca. Ali ka -ko pokazuje ogroman broj rtava. Otud poticu i negativni pomeni o njima u biblijskom zapisu.. pa su tu nesrecu pripisali gnevnom izrailjskom bogu koga su dr ali u ropstvu. Jasno je da je to verzija fanatizovanih jehovista. morala je da se zasniva na nekom istinitom stra nom dogadaju koji se duboko usadio u se -canje pokoljenja.. stavljajuci glavni akcent na trijumfalni pohod kovcega zaveta po filistejskim gradovima. Kao nepobitna cinjenica mo e se prihvatiti i to da je u plamenu nestao i Mojsijev ator. neprijateljskih 310 bogova. opsednutih praznoverjem. Kovceg je ipak bio spa en i sklonjen u KirijatJarim. Postoji i druga hipoteza po kojoj kovceg zaveta nikad nije ni pao u ruke Filistejaca i da je odmah posle poraza kod Afeka prenet u Kirijat-Jarim. U toj prici nalazi se jedna epizoda koja pada u oci svo -jom zagonetno cu. Ali ta teorija. mogli bismo ne -voljno da pristanemo na teoriju da je sujeverne Filistejce. ali pada u oci cudno pona anje stanovnika Vet-Semesa koji za vreme te kih borbi s Filistejcima sasvim mirno anju pse -nicu kao da ih se rat za odbranu nezavisnosti i kovcega zave -ta uop te ne tice. Na jednom brdu utvrdeno je cak i mesto gde se po svoj prilici nalazio sveti ator s Jehovinim rtvenikom i kovcegom zaveta. u krajnjem slucaju. ocevidno. za kaznu to su odbili da ucestvuju u ratu protiv Filistejaca. i vidite ta sam mu ucinio za zlocu naroda svojega Izrailja. Ali najva nije je bilo to to su na ru evinama grada. pomenutih u Bibliji. suvi e lici na le -gendu. Po toj verziji krvavi pokolj stanovni -ka Vet-S^nesa izvr ila su druga izrailjska plemena. To to su slavili svoje sopstvene plemenske bogove. i ovaj ce grad opusteti. za koji je utvrdeno da potice iz XI veka pre na e ere. To ne bi bilo u suprotnosti s onim to znamo o mentalitetu i religioznim predstavama drevnih naroda. O tom zagonetnom dogadaju iznete su mnoge pretpo -stavke koje je trebalo da ga objasne. ima jednu slabu stranu: pitamo se za to su onda redaktori Biblije izginule brani -telje kovcega prikazali kao bogohulnike koje je Jehova kaznio smrcu. najvrednija narodna svetinja Izrailja. utvrditi koliko istine ima u toj hipotezi o gradanskom ratu. zato to su se neki od njih odva ili da zavire u kovceg zaveta. danska ekspedicija otkrila je razvaline grada Siloma.

.

Nave cemo jedan primer. n. razgovoru s Jehovom i predskazanji -ma koja se odnose na dom Ilijev. u tada njim politickim i dru tvenim prilika -ma. vlast je preuzeo njegov vaspitanik Samuilo. utoliko su blizu istini to se logicki uklapaju u vec poznatu nam sliku dru tvenih odnosa staroga sveta. Skoro je sigurno da je Samuilo bio prvosve tenik i sudija i da je posle Ilijeve smrti i propasti Siloma preneo svoje sedi te u Ramu. Zahvaljujuci svom moralnom ugledu. Mo e se pretpostaviti da je ceo skup prica o njegovoj majci. koji bi. Dakle. a zatim mu. Tek posle mnogo godina reformatorske misije i irenja cistog je -hovizma. u skladu sa zakonitostima dru tvenih procesa. jako upro ceno i pre ima karakter poucne price. kao rivala na presto suprotstavio Davida. ne trudeci se da ih logicki usklade. n. U pocetku price Samu -ilo je u celom Izrailju slavna licnost. Biblija tvrdi da su mu te pla -nove osujetili njegovi nepo teni i potkupljivi sinovi. Izrailj se povijao pod jarmom Filistejaca.) odnela u Carigrad i uz verske svecanosti polo ila u specijalno za to sagraden mauzolej. Ali to se nije dogodilo odmah posle poraza kod Afeka. Danas se ocigledno vi e ne mo e doci do istine. tvorevina narodne ma te. zbog suko -ba oko sve tenickih privilegija. Ali vec u devetom poglavlju javlja se kao lokalni vrac. Kako proi -zlazi iz otkopanih dokumenata. zamagljuju istorijsku sliku i znatno umanjuju verodo -stojnost price. po uzoru na vladare susednih zemalja. jer razloge pada teokratije i uspostavljanja monarhije treba tra iti mnogo dublje. koje se nalaze u osnovi razgranate biblijske price. ulagao je napore da cin prvosve tenika i du nost sudije u nje -govoj porodici postanu nasledni. odjednom je spu ten na nivo lokalnog vraca koji za malu nagradu deli savete kako se mo e pronaci zalutala magarica. kao to znamo. bili su prilicno cesta pojava. Jednom recju. Znamo da su se jo u epohi sudija u Izrailju javljale mo -narhisticke struje. koji je svrgnut za vreme naro -dnog ustanka u gradu Sihemu. Koliko su jo tada bili brojni protivnici monarhije. U tekstu nailazimo na niz podataka koji se medusobno iskljucuju. sve tenici su nastojali da se iz -bore za teokratske dru tveno uredenje i u zemljama kao to su Sumer. Samuilo je toliko ucvrstio svoj uticaj da je postao stva -rni vladar Izrailja. Sukobi koji su se odvijali na tom terenu izmedu svetovne vlasti i sve tenicke hijerarhije. Cak i ka -tolicka crkva smatra ga za sveca i pretecu Hrista.e. U to vreme postojala je sna na stranka koja je elela da proglasi sudiju Gedeona za cara. Sveti Jero -nim misli da je car Arkadije (378-408.) preneo njegove posmrtne ostatke iz Rame u Tursku. odakle ih je zatim njego -va kci Pulherija (405-453. koje je njegov prethodnik tako kompromito -vao. naravno. sedeo na carskom prestolu. Takvo tuma cenje je. Samim tim je ponovo uspostavio teokratske dru tveno uredenje. Asirija i Egipat. Jevreji ubrajaju Samuila u svoje najvece proroke.e. ne preostaje nam ni ta drugo nego da primimo zdravo za gotovo ono to u osnovnoj niti ima sve privide istine. iako je de facto imao vlast i privilegije cara. Kao i Ilije. Ali raslo je uverenje da samo voda izuzetnih vojnickih sposobnosti mo e osloboditi na -rod od nasilja. g. cudotvorni lek protiv . Posle poraza kod Afeka i za vreme vladavine Samuilove. Te gole cinjenice. Samuilo je. gde je Saula pomazao za cara. Dakle. g. njegovom rodenju. za koga Saul doznaje tek od svoga sluge. To to je odbio da zvanicno primi krunu je uglavnom zato to je uzimao u obzir isto tako jaku opoziciju.Posle nesrecnog Ilija. cuveni i pobo ni sve tenik. Samuilo je nesumnjivo postojao. Proti -vrecnost potice bez sumnje otuda to su redaktori Biblije u je -dnu pricu uneli dva razlicita narodna predanja. Ali se s vremenom oko njegove licnosti isplelo toliko legendi da redaktori Biblije vi e ni -su tacno znali koje on bio i u cemu se sastojala njegova dela -tnost. govori tragicna sudbina Avimelehova. ponovo zaveo u Izrailju teokratske uredenje.

.

S gorcinom je pitao predstav -nike plemena sta je to skrivio. Novi sloj privilegovanih osecao je potrebu da ucvrsti svoj polo aj pod pritiskom obespravljenih sunarodnika. koji je posedovao tri hilja -de ovaca i hiljadu koza. uop te nije imao nameru da se odrekne fakticke vlasti. David vec ima dvor i harem. Iz razumljivih razloga i Samuilo je bio protivnik monarhi -je. vec je usmerio stvari tako da buduci car bude poslu no orude u nje -govim rukama. cinovnika. a s podanicima postupa samovoljno. Jo za Samuilovih vremena. moramo se pozabaviti narocitom institucijom. mnogi Izrailjci naselili su se po gradovima. Sukob se pretvorio u otvorenu borbu. kao to znamo. Takav bogata bio je i Naval. u svojim planovima grdno se pre -vario. Tok izbora u Mispi i Galgalu morao je biti veoma buran. car-seljak. Racunao je da ce se verska i svetovna vlast u njegovoj porodici prenositi sa oca na sina. odanost jehovizmu i Mojsijevim zakonima. Tu. Solomon najzad uspostavlja odnose koji podsecaju na robovski sistem u Egiptu iz doba po -dizanja velikih piramida. porodice koja je bila bez ikakvog uticaja. imucni slojevi stekli su tako jak politicki uticaj da su uprkos opoziciji mogli izdejstvovati izbor cara. koji su pru ili podr ku Davidu. Tako je nastao sloj bogatih trgovaca. pa ga potiskuju s vlasti. Zbog toga su nastali o tri sukobi oko nadle nosti i prvosve tenik se prividno povukao u privatni ivot. Samuilo je osnovao kolu za proroke i u njoj je. Tom rapolo enju doprinelo je i tada nje stanje klasnih odnosa Posle osvajanja Hanana. koji je zadr ao jednostavnost obicaja i u slobodnim trenucima bavio se uzgajanjem stoke. dakle. Bila su to udru enja verskih zanesenjaka. kojima je za porez i dugove oduziman imetak i zemlja.svih nesreca video se samo u ujedinjenju plemena u zajednicku dr avu pod vla cu mocnog monarha. kako se mo e zakljuciti iz biblijskog teksta. Ali. s kojim je David do ao u sukob oko isporuke hrane. . kad je Saul naredio da se pobiju sve tenici pri hramu u Novu. Saul je bio patrijarhalni vladar. a tu za titu mogao je da ocekuje samo od monarhistickog uredenja. formirao ticenika po svojoj volji. U najgo -rem svetlu predstavljao je opasnosti koje im prete od samovo -Ijnog cara. a kada to nije dalo nikakav rezultat. S druge strane. Te eci njegovoj detroniza -ciji. dok se na kraju nije pretvorila u despoti -zam istocnjackog tipa. samim tim odricu i Jehove. Uporedo sa zao travanjem klasnih razlika rasla je i apsolutna vlast cara. Zahteve za njeno uvodenje smatrao je kao licnu uvredu i po -ra . prisiljava desetine hiljada podanika na robovski rad u seci libanskih uma. molitvama i pozivi -ma na pokajanje u stvari bespomocan. Zato je njegov izbor pao na mladica koji je poti -cao iz najni eg izrailjskog plemena. vojnih zapovednika i naslednih plemenskih sta -re ina. 314 Da bismo to bolje prikazali pozadinu sukoba. jer Biblija bele i da Saul nije tra io osvetu za ljude koji su pro -tiv njega glasali i hu kali. Kad je na kraju morao da popusti pred njihovim zahtevi -ma. Boja ljivi mladic izrastao je u izvanrednog vodu i energi -cnog vladara koji je brzo postao nezavisan u svojim odlukama. takozvanom " kolom proro -ka". Setimo se da je Avimeleh do ao na vlast zahvaljujuci podr ci vi ih slojeva sta -novni tva grada Sihema i da ga je svrgla narodna buna. imamo tipican sukob izmedu svetovne vlasti i sve tenicke hijerarhije koji se cesto srece u istoriji. pla io ih je da se odbacujuci teokratsku vlast prvosve tenika. uporedo s uverenjem da je prvosve tenik svojim prino enjem rtava. Taj razumni politicki real -izam sticao je sve iri krug pristalica. ali je potajno otpoceo o tru borbu protiv pobunjenog vaspitanika. ulivajuci mu poslu nost prema prvosve teniku. u kamenolomima Zajordanije i na jerusalimskim gradili tima. godine pre na e ere. velepose -dnika. u najvecoj tajnosti pomazao je Davida za cara. koja se u Izrailju prvi put javljaju oko 1000. produbljivala se beda irokih narodnih masa.

.

koji neverovatno pod -secaju na islamske dervi e.Prete no su osnivana u blizini znacajnih svetili ta. 5) citamo: ". izmedu ostalog. vidi_ i iz dva pitanja koja su sebi postavljali stanovnici Gavaje: " ta to bi od sina Kisova? E da li je i Saul medu prorocima?" i "Ko li im je otac?" Kad je David igrajuci i ao ispred kovcega zaveta. 19) citamo da je carica Jezavelja izdr avala cetiri stotine i pedeset fenickih proroka. Vra -cajuci se kuci iz Rame. prorok Osija (VII v. Pretpostavlja se da je prvobitna domovina profetizma bi -la Frigija. Ali. koje tako lutaju zemljom. sre ce te gomila proroka slazeci s gore.n. ifeli od milostinje.n. Saul i David.) hodao je po gradu nag. Setimo se samo orgijasticnih misterija u cast Apolona i Dionisa. Izrailjci su se prema njima odnosili sa sujevernim po tovanjem. nabi bi bio covek koji nastupa u ime Boga. Ali preovladuje mi ljenje da su ga Izrailjci pozajmili od Hananaca. onaj koji prorice buducnost.e. slu ili se njihovim vracanjem i davali im milostinju. cine te ki greh preljube. i sam se upustio u njihove igre i pesme. Njegovo poreklo je jo uvek otvoreni problem. cak ga je i prezirao. Nabizam je u Izrailju ponekad dobijao neverovatne obli -ke. Zbog njih se narod nenaklono odnosio prema njihovom prorockom pozivu. Cinjenica to tako relativno kasno stupaju na scenu izrailjskog verskog ivota ima svoje obja njenje. u Maloj Aziji.. i oni ce prorokovati. nabi bi bar u pocetnoj fazi nabizma znacilo pre svega vrac. kad se tamo pojavio u poteri za Davidom. u ovom slucaju u ime Boga. <Bi6Cijsl@ fyerufe -------Prvoj Knjizi o Carevima (18. kao i der -vi i. Njihova verska delatnost nije se zasni -vala samo na pesmama. Od njega potice i slovenska rec prorok. nosili specijalne pojaseve i. pesmom i kricima i uvukao ga u svoje orgija -sticno kolo. upra njavajuci idolo -poklonstvo. Ali s vremenom su se tim po -bo nim ljudima prikljucivale razne vrste arlatana. Kad je eleo da poka e Judejcima da. Herodot pi e o nadahnutim ljudima koji su i li po Gr -ckoj i prorokovali u heksametrima. hipnoti -sao ga igrama. To se. kao to su Gavaja. p. s kultom Ba -la. igrama i vracanju. vec i na samobice -vanju i povredivanju tela raznim spravama za mucejije. Po njihovom tumacenju. Prorok Isaija (VIII v. u Bibliji po -znati kao "la ni proroci". Prema tom tumacenju. Rama. Vetilj." Ta neobicno sugestivna scena govori da su se po zemlji vukle gomile verskih fanatika i mistika. odakle je prenet u Fenikiju i Hanan. Na hebrejskom jeziku nazivali su se nabF.. Gomile proroka. U *U Septuaginti naziv nabi preveden je na grcki kao profetes. i kad ude u grad. Ti izrailjski proroci oblacili su se u odecu od grubog platna. a pred njima psaltiri i bubnji i svirale i gusle. neki pisci Rimokatolicke crkve povezuju rec nabi sa grckom recju pro-femi. nekoliko veko -va bile su u Hananu svakodnevni prizor. p. Treba uosta -lom podvuci da profetizam slicnog tipa nije bio stran ni drugim narodima. Saul je kod Gavaje sreo grupu proro -ka i ocaran njihovim ekstaticno-freneticnim postupcima. U svim jezicima prihvaceno je to znacenje. U susret mu je iza ao Samuilo na celu svojih proroka. to znaci govoriti u necije ime. Drugi put je u takvo stanje za -nosa pao na vest o opsadi grada Javisa. a kasnije i u Samariji. Bez sumnje to je dokaz da taj kolektivni orgijasticno-ekstaticni profetizam nije izvorna jevrejska pojava. U Prvoj knjizi Samuilovoj (10. njegova ena Mihala s prezrenjem mu . Treci put mu se to dogodilo u Rami.e. Verski zanesenjaci bili su i Samuilo. Astarte i drugih fenickih bo anstava.) tri godine iveo je s bludnicom i udatom enom. U nastupu ludila ra -skomadao je dva vola s kojima je orao zemlju. da gradane Jerusalima upozori da ce Jehova na slican nacin njihov gre ni grad ogoli -ti i osiroma iti.

.

Po Bibliji. Iz esnaestog poglavlja Prve knjige Sa -muilove doznajemo da je doveden na dvor kao harfista i . titile su je ugaone kule i dva reda zidina od neotesanih kamenih bio -kova izmedu kojih su se nalazili tajni prolazi i prostorije za cu -vanje zaliha. nisu imali niceg zajednickog s vracevima koji su lutali zemljom. Arheolozi su tom prilikom otkrili istorijski detalj. koji su biblijski pripovedaci sasvim precutali. gde su Filistejci obe . pet kilometara od Jerusalima.castili Saulove posmrtne ostatke. Ostaci zidina tih hramova nekad su bili svedoci posled -njeg cina filistejskoizr ailjskog sukoba koji se zavr io pogibijom hrabroga cara i njegova tri sina. Vredi navesti neke primere da bismo pokazali na kakve te koce nailaze biblisti pri utvrdivanju istorijske istine. vec su bez sumnje predstavljali krajnji proizvod vi evekovne tradicije kolektivnog re -ligioznog proro tva. posle vavilonskog ropstva. cija su pisma sacuvana u Bibliji. o kojima govori Bi -blija. Jevreji su postepeno usavr avali svoju religiju. ocadeno kamenje i porazbijani kipovi ne -pobitno dokazuju da je filistejski grad bio rtva stra ne najezde i po ara. Ru evine su dostizale visinu preko dvadeset i tri metra i imale su osamnaest kulturnih sloje -va. Proroci vi eg reda. dakle u izvesnoj meri od njega i proisticu. Najni i sloj potice iz cetvrtog milenijuma pre na e ere. njegovo oru je u Astartin. Ali za nas je najzanimljivije to to se u kulturnom sloju koji pripada Saulovom dobu otkopane ru evine dva hrama. Mudrac i narodni ucitelj Amos odlucno je poricao da je bio pro rok. Redaktori su ih prikljucili svojoj prici. Otkrivene su i ru evine Vet-Sana. Otkopavanje su pokazala da je to bila sna na planinska tvrdava. odnosno iz perioda vladavine prvog izrailjskog cara.je prebacila da njegovo pona anje smatra nedostojnim cara. De -bela naslaga pepela. Ako sebi postavimo pitanje kako se David na ao na dvo -ru cara Saula. proste i grube konstrukcije. Na osnovu raznih iskopina utvrdeno je da ru evine poticu iz druge polovine XI ve -ka pre na e ere. Tragicna povest Saulova poznata nam je samo iz Biblije Zetum 9(psidbvs%i i u osnovi nismo u stanju da utvrdimo koliko je istinita. naci cemo se u neprilici. jedan pored drugog. a trup su obesili na zidine grada. Silom prilika ta evolucija je morala da dovede do nestan -ka primitivnih oblika kolektivnog profetizma. godine kad je americki arheolog i orijentalist Olbrajt otkrio u Tel elFulu. Zato ot -krivanje cak i najskromnijeg materijalnog dokaza koji bi u izves -noj meri potvrdio biblijsku pricu. Da -gonovog i Astartinog. predstavlja velik i uzbudljiv do -gadaj. ru evine Gavaje. Kada su stajali na bedemima. U tom utvrdenju odigravale su se dramaticne scene izme -du Saula. Saulove prestonice. iz cega proizlazi da je Vet-San bio jedan od najstarijih gradova Hanana. Pod uticajem ucenja proroka i politickih potresa i strada -nja. nisu sublimisali u cisti eticki monoteizam. i prica o Davidu je skup narodnih predanja koja su vekovima kru ila po Izrailju. Ali ni oni se na sceni izrailjske istorije nisu pojavili kao deus ex machine. obuhvatali su pogledom onaj isti divlji planinski predeo koji da -nas gledaju arabljanski pastiri i clanovi arheolo ke ekspedicije. Kao to smo to vec vi e puta utvrdili prilikom razmatra nja drugih fragmenata Biblije. glavu nesrecnoga cara stavili su u Dagonov hram. U ru evinama je pronadena zacudujuca kolicina bronzanih kopalja i kamenova za pracke. ne primecujuci ili ne mareci za to to su cesto protivrecna. Davida i Jonatana. jer nam Biblija daje dve sasvim razlicite verzije. dok je na kraju. To nam dozvoljava da pretpostavimo s velikom vero -vatnocom da je David razorio Vet-San u znak odmazde zbog obe ca cenja posmrtnih ostataka svog prethodnika na prestolu. ali veoma te ka za osvajanje. Upravo takav slucaj dogodio se 1922.

.

Popularna verzija. U legendu spada i verovanje da je David autor vecine biblijskih psalama. Jer izgleda da David. Na duh narednih pokoljenja psalmi su nesu -mnjivo izvr ili veci uticaj od ostalih knjiga Staroga zavela. i 12. vec neki Elhanan iz Vitlejema. oslanja se na Prvu knjigu Samuilovu. ostaje jo 31 O ----------------------------------------------------. Psalmi 6. Tipican primer za to je i tvrdnja da je David odneo Golijatovu glavu u Jerusalim. koga je kasnije zahvalni izrailjski narod nazvao Davidom. pra ta i najte e grehe. Njihova obrazlo enja uglavnom se oslanjaju na labave razumske spekulacije i ne mogu imati pretenzije da doka u naucnu istinu. Ideja vodilja tih religioznih himni je monoteuzam. koja se jednom javlja pod svojim nadimkom. U tom slucaju. Jo zanimljiviji primer je pitanje kako je ubijen Golijat. Mnogi biblisti izjasnili su se u korist teze da su David i Elhanan ista licnost. Pobednik je bio nepoznato co -bance. pa je^Saul naredio da mu ga dovedu i upitao svoga vojskovodu: "Ciji je sin taj mladic.da je svirajuci zadobio carevu milost. To je vec koncepcija bo . smernosti i rezigna -cije do nade. zemlja je ravna i okru ena praokeanom. tako da i pored svih napora naucnika vi e nikada necemo saznati istinu. vec titula ili nadimak sa znacenjem voda ili za titnik. Biblisti su cinili velike napore da ove protivrecnosti nekako objasne ili opravdaju. Avenire?" To pitanje se od -nosilo na mladica koga je Saul. stra ne nemani haosa i zla bore se sa stvaralackim silama reda. koja ka e da ga je u dvoboju ubio David. Ako te dve verzije uskladimo i ka emo da je Golijata pobedio vitlejemski pastir El -hanan. slikara i ko -mpozitora. Na osam ica. U njoj su ocigledno pome ane cinjenice s lege -ndama. kao za vremena Av -ramovih. Uz ice. To je nesumnjivo znatno kasnija dopuna. i: . sa etog i strogog stila i potresnog religioznog ara. Je -dnom u buducnosti Jehova ce pobediti. ili pesmu koja se pevala uz pratnju tog instrumenta. a drugi put pod pravim imenom. po ranijem biblijskom tekstu. andeli pevaju u njegovu slavu. Naziv "psalam" potice od grcke reci psallein (dodirivati prstima strune). a po njegovoj volji ze -mljom ce vladati kne evi iz Davidovog doma. upadljiva protivrecnost nestace kao dodirom carobnog tapica. Naime. Za mnoge citaoce Biblije bice sigurno iznenadujuca ci -njenica da mi zapravo i ne znamo kako se zvao Saulov na le -dnik na izrailjskom prestolu. divljenja i pohvale lepote ivota. verovatno fenickog porekla. koja izra . vec poznavao. vere. Ali ko -smologija tih poema je isto tako primitivna.anst^fc vi eg reda. jer je David osvojio Jerusalim tek deset ili petnaest godina posle toga. Treba napomenuti da je psalme preveo na poljski jezik Jan Kohanovski.Zenon 2(psidbvs%i mnogo drugih protivrecnosti koje umanjuju istorijsku vrednost biblijske price. Ali kad citamo Drugu knjigu Samuilovu bicemo iznenadeni. koje nala e coveku eticka nacela. Rec psalmas oznacava ili instrument sa struna -ma. radosnog ushicenja. izvr eno je otkrice koje je naucnike navelo na neocekivani trag za obja njenje nesaglasnosti. Zbog svoje dostojanstvene jednostavno -sti. Jehova sedi na nebeskom prestolu. Ispostavlja se da Golijata nije ubio David. kao i rec da-vidum u tekstovima iz Marija. nije ime. zahvalnosti. Ali kad je rec o Golijatu. pocinju jasnim upozore -njem: "Nacelniku pevackom. Ali sedamnaesto poglavlje iste knjige obave tava nas da je David na sebe privukao Saulovu pa nju kad je pobedio Golijata. ali je i neumoljiv u svome gnevu i odmeravanju kazne. Psalam Da -vidov". To je religiozna lirika privlacne lepote i bogatstva ugodaja. One su apoteoza velicanstvenosti i svemoci Jehove. stara narodna predanja s docnijim dopunama. Ali kad bismo tu hipotezu cak i prihvatili bez ograda. te poe -me su postale nepresu ni izvor inspiracije pesnika. tu stvari stoje ne to drugacije. stvar bi bila jasna. kad je vec bio car Izrailja. koji pokazuje veliku ljubav za covecanstvo.ava citav spektar osecanja: od poti tenosti.

.

pa se pojavila pretpostavka da se Joav uvukao u tvrdavu kroz neki tajni kanal i iznenadio branioce zidina s leda. Medu njima je bilo i grupa sastavljenih iskjlu -civo od ena koje sviraju na instrumentima. Zahvaljujuci velikom naucnom otkricu. Izrailjci su za muziku bili izuzetno obdareni i u tom pogledu kod drugih naroda visoko ce -njeni. tik iznad svoje glave opazio je okrugli otvor izdu -bljen u strmoj steni. pa cak mo emo tacno reci i kavim cudom mu je to uspe -lo. Biblijska prica o njenom osvajanju je lakonska i nejasna. U ambijentu tako bogate muzicke tradicije ne bi bilo ni . . oba ... Cak i elegicna tu balica koju je.. Narocito je zagonetan ovaj stih: "Jer rece David u onaj dan: ko god pobije Jevuseje i dode do jaza. To nesumnjivo znaci da treba da budu praceni na osam ica. Zaintrigiran time. koji je najpre i ao vodoravno. U ru evinama d amije nai ao je na prokop koji vodi u dubinu zemlje. Godine 1867. lako je bilo mracno. Prema tome. Psa -lam Davidov". cesto na ocaravajuci nacin pretvara u nepobitnu nau -cnu cinjenicu. Namerno ka emo "cudom"... Tom prilikom zainteresovao se i za izvor u dolini Kedrona. sastavio David povodom Saulove i Jonatanove smrti potice od stare zbirke himni. ugledao je strmi hodnik s usecenim stepenica -ma koji vodi u slabo osvetljenu pecinu. Osnova za izvesna nagadanja mogao bi da bude izraz: ". Znali smo da je tvdavu nekim lukavstvom osvojio Joav. Privlacna strana arheologije je u tome to ona neko isto -rijsko svedocanstvo. Posle trinaest metara mu -cnog penjanja. Voren se penjao s velikim naporom. bice vojvoda". koji su mu. ali se dugo nije moglo utvrditi u cemu se to lukavstvo sastojalo. nazvane Knjiga pravednoga. a danas se zove "Ain Siti Marijam". Njihov sa -dr aj je odraz religioznih shvatanja i dru tveno-politickih odnosa koji odgovaraju poslednjem postvavilonskom razdoblju jevrejske istorije. ulep avali slobodne trenutke u dvorcu. Nastojeci da zadobi -je naklonost asirskog vladara Sanheriba. za koje nismo mogli reci da li je legenda ili istina. zagone -tka je razre ena sasvim slucajno." U hebrejskom tekstu u potre 320 Zerum yCos bijena je rec sinor.. Mnoge okolnosti govore o tome da je tekst delj -en na pojedine glasove i horske partije. navodno. koji se u Bibliji pominje pod imenom Gion. Kao to smo vec ranije utvrdili. Kao to smo vec istakli. Na zidnoj slici otkrivenoj u Beni Hasanu. Kao to cesto biva u istoriji arheolo kih otkrica. zatim naglo izvijao u vertikalnom pravcu. Iz analize teksta pouzdano je utvrdeno da vecina psalama nije mogla da nastane pre vavilonskog ropstva i da je uneta u biblijske knjige tek u III veku pre na e ere. Bio je to kanal usecen u steni. legende 313 vezan sastavni deo najrazlicitijih obreda i liturgijskih ceremonija. svaka po -ema predstavljala je neku vrstu pevane litanije ili antifonije. to mo e znaciti i cev i kanal. judejski car Jezekija poslao mu je grupu pevaca i pevacica. opiruci se ledima i nogama o suprotne strane otvora. i dode do jaza. kapetan Voren. izazvav i u gradu mete i paniku. postarao se za merdevine i konopac da se progura unutra. medu jevrejskim pastirima vidimo svirace s lirom u ruci. danas smo sasvim sigurni da je tu jevusejsku tvrdavu osvojio David. Otatle je kroz usku pu -kotinu u steni . Davidovo autorstvo treba ubro -jiti u legende. engleski oficir. Ali to nikako ne znaci da David nije bio pesnik i muzi -car."Nacelniku pevackom.ta neobicno da su i neki izrailjski carevi bili daroviti pesnici i kompozitori. Uza spravu od osam ica. razgledao je Jerusalim i njegovu najbli u okoli -nu. bez um -nje. Spu tajuci se usecenim stepenicama stigao je do podzemnog rezervoara s izvorskom vodom. Iz natpisa u Egiptu i Me -sopotamiji doznali smo da je Hanan u te zemlje slao grupe sviraca i igracica. Tako je bilo i s biblijskom pricom koja se odnosi na osvajanje Jerusalima. jer se tvrdava nalazila na vrhu skoro nepristupacne stene i cetiri stotine godina pobedonosno odolevala svim napadima i opsadama.

otpoceo je napad na branioce zidina s leda. Kad je sve vojnike sku -pio u pecini.sve te epi -zode sklapaju se u pravu ekspirovsku tragediju. Oba cara su izrazite individualnosti. Saul se poneo nezahvalno prema Samuilu. iako po njegovog nacinu ivota te ko mo emo zakljuciti da to zaslu uje. njegova starost zagor -cana porodicnim pobunama i dvorskim intrigama . Kad se 322 najzad pojavio u logoru. Prolaz je. ali u slucaju opsade nisu imali pristupa do njega. miljenik sve tenika. oba imaju zasluge i opravdanja. Saulova borba sa sve tenstvom za odbranu svoga prestola. predstavljen je kao covek mracnog karaktera. pri cemu se zaklanjao voljom Jehovinom. pa je nesumnjivo to onaj tajanstveni "jaz" kojim se Joav uvukao u tvrdavu. a izrailjski narod zahvatila je panika. Izricanje konacne presude prepu tamo citaocima. Kako su pokazala ispitivanja. njihova pri -strasnost bila je nemocna. na koje su morali da racunaju. B. cuvan u najvecoj tajnosti. izja -vio je da ce svrgnuti s prestala Saula. 321 Prica o dvojici prvih izrailjskih careva mo e se ubrojiti u remek-dela svetske knji evnosti. a zatim buran Davidov ivot. kao verni privr enik sve tenika. mracna. i svoje vaspitanje i stupanje na presto. Njemu je dugovao sve. Ne znamo kako je za njega doznao Joav. tunel potice s kraja drugog miler^juma pre na e ere. na kojoj je grad podignut. To nas je navelo na ideju da izvr imo zanimljiv eksper -iment. ivi i slo eni Ijud -ski karakteri. negativne strane Davidovog karaktera. Kroz okomiti kanal prvo se uz konopac uspuzao on. opis postepenog duhovnog pada Saulovog pod uticajem otrovnih sumnji i zavisti.iza ao napolje i na svoje veliko iznenadenje na . u ivao njihovu naklonost i bio njihov obo avani junak. uzurpirao je prava svoga za titnika prinoseci u Galgalu rtvu Jehovi. iako se u tom dramaticnom trenutku re avala sudbina naroda. Verovatno je iznudio informaci -je od zarobljenika ili je neko od izrailjskih ratnika slucajno cuo mukli udar posuda za vodu o stenu. zatim redom izvlacio svoje drugove. neprijatelj sve . do lo je do o trog sukoba s carem. Kroz okomiti kanal spu tali su konopcem sudove. propast svega to je u ivotu stekao i samoubi -lacka smrt. iako je on. U mirno vreme sta -novnici su silazili na izvor Gion. dok je David. usekli tunel i stepenice. Na prino enje rtve primorale su ga neodlo ne okol -nosti i Samuilovo oklevanje. a njegovi zlocini i ne ba pohvalni postupci su zata kivani ili ocenjivani s daleko vecom popustljivo cu. A ta je uradio Samuilo? Naredio je da ga cekaju gotovo sedam dana. Zato su u podno ju stene. Ali cim se dokopao vlasti. Saul. Ono to nas jo cudi je realizam s kojim su redaktori Biblije naslikali mracne. Kakva divna psiholo ka skica je. Filistejska vojska bila je spremna za napad. Bolesno ljubomoran na svoje prvosve tenicke prerogative. Improvizovacemo kratki apelacioni proces u cilju revidira -nja presude koju su izrekli redaktori Biblije.ao se iza samih drevnih gradskih zidina. neverovatna scena kod vra -care u Endoru. U biblijskom tekstu sasvim nedvosmisleno se pokazuje njihov odnos prema jednom i drugom caru. dok je David krenuo u op ti juri spolja. Nije te ko zamisliti tok tog dogadaja. A. U odnosu na neosporne istorijske dokumente. naravno. Iz ponekad na -ivnih biblijskih prica izranjaju plasticno opisani. a neko ko se skrivao u donjoj pecini punio ih je vodom iz rezervoara u kome se skupljala izvorska voda. uzdizan u nebesa. ljudske u svojim vrli -nama. manama i zlocinima. na primer. Car ga je prekljinjao da ne ote ava i onako .tenika. Strane u tom izmi -sijenom sudskom postupku oznacicemo slovima A i B. oba nas potresaju strasnom snagom svojih osecanja. ali je imao svoju Ahilovu petu: bio je bez vode. Jerusalim je spadao u najmocnije tvrdave Hanana.

.

da ne nanese jo gore tete Izrailju. iveo je u svojoj primitivnoj tvrdavi u Gavaji. ali u izvesnom smislu razumljiva. da je poni tio cin njegovog pomazanja. samo da u tom opasnom trenutku sacuva bar privid sloge. izlivi ljubomore i gne -va. Zar se neuracunljivi napadi na Davida i Jonatana mogu nazvati uzdr ljivo cu? B.. B. Saul je sve bolnije osecao neprijateljstvo i ledenu prazninu koja se stvarala oko njegove licnosti. kad je. poklonio ivot caru Agagu? B. a ne kao bezumnik. pa su vec tada on i Samuilo bili zaverenici koji priprema -ju prevrat. Kad je poku ao da pro -bode Davida kopljem. Dokaz za to je i prebacivanje Jonatanu da ne vidi Davida kao suparnika za presto. Zato se pitam: ko je od njih dvojice bio veci patriota i dr avnik? A." Eto kako se sve tenici. Mislim da mu taj navodni prestup kao coveku slu i na cast. Podsetimo se kave su bile prilike u to vreme.. 323 A. Ljudi su bili praznoverni i sva -kako ogromne mase Izrailjaca su poverovale prvosve teniku. Krvoprolice sve tenika u Novu svedoci da je Saul bio zlocinac koga je trebalo li iti prestala. irio je. B. cak se i poni avao. A ta da se misli o drugom Saulovom svetogrdu. Samuilo je zapoceo bespo tednu propagandu protiv Saula. Njegova plahovitost prema Davidu i Jonatanu. Borba s mocnim sve tenstvom bila je te ka. na primer. ali ne mo e se poreci da je David bio veci i za Izrailj zaslu niji vladar. rukovodio se sasvim razumljivim razlozi -ma. Taj pokolj je bio posledica. Setimo se da je David nastupajuci na dvoru kao harfista vec bio pomazan za cara. glasine da ga je Jehova odbacio i anatemisao. Bila je to samoodbrana. Ako dobro razmislimo. $A. dodu e varvar -ska. Nije to bila neuracunljiva reakcija. Mo da su biblijski pripovedaci krivi za izvesno pris -trasno preterivanje. Iz biblijskog teksta mo e se izvici samo jedan zakljucak: Saul je bio hrabar i sposoban vladar. B. jednom recju. Trebalo ga je po svaku cenu ukloniti.kriticnu situaciju. podigao dr avu iz nemoci i pretvorio je u veliku. Te ko je zamisliti da Saul nije osecao ono to je le -bdelo u vazduhu. njegova melanholicna i depresivna stanja. Osamljenost je morala nepovo -Ijno da utice na njegovo du evno stanje. A. a ne Saul. Ali u odnosu pre -ma Agagu pokazuje se veoma pozitivna crta njegovog karakte -ra: vite tvo i velikodu nost. nije se okru avao sjajem. o kr enju svete ratne zakletve heremu. Njegov rdav . a ne uzrok prvosve teni -kovih politickih intriga. Ali u ovom trenutku ne radi se o tome. A. Jedini njegov zlocin bilo je to to je branio carsku vlast od teokratskih pretenzija sve tenika. Koliko je on u tom slucaju simpati -cniji od prvosve tenika. Iz Biblije proistice da je Saul bio bezumnik i psiho -pata. Tako je. koji je svojom rukom posekao Agaga. On je. beznade na. uprkos Samuilo -vom naredenju. Rec je o nepravednoj moralnoj oceni oba cara. pre se moramo cuditi kako je Saul uspeo da sacuva toliku uzdr ljivost. ujedinjenu silu. koji je u licnom ivotu sacuvao jednostavnost obicaja i skromnost. koja nam u Bibliji smeta. iako bi nesumnjivo rado to ucinili. svete nesrecnom caru koji se usudio da ogranici njihovu vlast. Samuilo mu je s pravom okrenuo leda i za cara pomazao Davida. U Prvoj knjizi dnevnika (10. vec je po svoj prilici imao samo jednu enu i uop te bio izuzetno plemenit i cestit covek. Jer. i posle neko -liko stotina godina. gde je to "bezakonje"? Cak ni sve tenici ne mogu da ga navedu. 13) citamo: "l tako pogibe Saul za bezakonje svoje. On je bio surovi ratnik i za neposlu nost je hteo da kazni smrcu i svoga voljenog sina Jonatana. nije imao harem kao David. ali to nije bilo ludilo. ceolokupno njegovo pona anje diskvalifikova -lo ga je kao cara.

to je potresna slika postepenog psihickog . na cije si se mesto $acario. Vodeci racuna o raspolo enju severnih plemena. 1. najljucih neprijatelja svoga naro -da. ali i tu se opet moramo zamisliti da li su redaktori-sve tenici u moralnoj oceni njegove licnosti sacuvali nepristrasnost. osvajac i osnivac dr ave s pravom je postao ponos svoga nar -oda. Radi bolje preglednosti. Isvostej je ubijen pod tajanstvenim okolnostima i ne mo . Ostavljanje le eva zverima za hranu govori o njegovoj izuzetnoj osvetoljubivosti. Davidova velikodu nost. Imao je i neke tajne dogovore s drugim neprijateljem Izrailja. Na alost. cijem se uticaju pasivno prepu tao. Kompilatori Biblije mo da su izoblicili portret Saulov. koji se usudio da podigne mac na prelata svemocne Crkve. David na prestolu. B. l treba se cuditii s kakvom blago cu prorok Natan. koliko o diplomatskoj ve tini. ne mo e se poreci da je David bio jedna od najvecih i najzaslu nijih licnosti u istoriji Izrailja. nije se kolebao da bude najamnik Filistejaca. Kao vojskovoda. Navedene cinjenice pokazuju da Saul nikako nije bio du evno bolestan i da je pre s dalekovido cu dostojnom divljenja prozro karakter i namere Davidove. 16. koja mu nikad ne bi oprostila ubist -vo voljenoga cara. tako retko u ivotu. Izgnanik je morao da vodi racuna o mi ljen -ju deset severnih plemena. jednostavno je nalo io Solomonu da ga odmeni i da oduzme ivot neprijatelju. To je jo jedan dokaz kako se redaktori Biblije pristrasno odnose prema svome miljeniku. nisu. intriga i skandala kao i vlast miljenika i miljenica. Kad je iskrsla potreba. Mislim da taj postupak ne govori toliko o njegovoj velikodu nosti. Po tome se mo e zakljuciti da je to covek koji nije bio li en licnih vrlina i lepote. Davidu u prilog govori. Naredio mu je i da ubije Joava. Biblija ka e kako David dva puta nije iskoristio povoljnu priliku da ubije Saula. Njegov brojni harem. Pokolj sedam neposrednih Saulovih po -tomaka. i predade Gospod carstvo u ruke Avesalomu si -nu tvojemu. obuhvaticemo ih u nekoliko tacaka. prema biblijskoj verziji. Na ta je sve David bio spreman svedoci skandal s Urijom. prijateljstvo s Jonatanom i privr enost njegovih drugova po oru ju. koga je podr avalo deset izrailjskih plemena. Bez obzira na to kako se dokopao vlasti. Godinama je bio na celu razbojnicke bande koja je terorisala goloruko stanovni tvo i iz -nudivala redovan otkup. Zakoniti naslednik Saulov bio je njegov sin Isvostej. U ovom slucaju vi e nas cudi njihovo moralno slepilo. ponos Izrailja. kome je tako mnogo dugovao. znaci ogromna vecina naroda. Mladost. 2. David mu je objavio rat i odneo pobedu nad njim. eto te sada u tvom zlu. A. 4.emo se oteti sumnji da su u njegovu smrt posredno bili ume .glas u ocima narednih pokoljenja ivo podseca na sudbinu Boleslava Smelog. tvorac sna ne dr a -ve. Ali iznenaduje to kako se brzo izrodio u despota istocnjackog tipa i razne enog razvratnika. carem moavskim. Kako je postao car? Na presto je do ao preko le eva. svojevremeno se za -kleo da ce Simej biti neprikosnoven. Da bi se to dokazalo dovoljno je samo dotaci neke aspekte karaktera i delatnosti Davidove. ali kad je rec o Davidu. odlikovao se odsustvom skrupula. osuduje njegov nitkovluk. sjajan vojskovoda i vladar. Ali tu je prepreku zaobi ao na necuveno liceme -ran nacin. Preljuba sa enom vernog vojskovode i pod -muklo slanje prevarenog mu a u sigurnu smrt. Zato nije mogao sam da mu se osveti. Pre nego to je ispustio du u. David je zaista bio veliki. izuzetno je pr -ljav cin. 3.ani i Davidovi prsti. jer si krvopija" (Druga knji -ga Samuilova. dvorska sredina puna korupcije. tog bogohulnika. Njihov stav izra en je u prigovoru upucenom Davidu: "Obrati Gospod na tebe sve krvi doma Saulova. 8). Pobune Avesaloma i eve bile su u stvari ustanci deset severnih ple -mena. to im se ne mo e prebaciti. Naravno. 32$ David je cak i na samrtnoj postelji bio licemeran. Ali kad je rec o politickim ciljevima. njegovog zaslu nog voskovodu. bio je vec ocigledan zlocin.

propadanja nekad istaknu -tog vojskovode i dr avnika. Moralna baru tina na .

iako je vec bio nagomilao plemenite metale i dr -venu gradu. U pismu fenickom caru Himanu.nost i na sve ostale va nije polo aje u Jerusalimskom hramu. njegovi napori bili su apsolutno bezuspe ni. jer su bili dobro poznati iz drugih dokumenata i iz predanja.carskom dvoru postala je predmet op teg zgra avanja i svakako je mnogo do -prinela pobuni Avesaloma i eve. Zato se utoliko tesnije povezao sa sve tenstvom. na primer. koga su jehovisti zabranjivali i iskorenjivali. to je ono to ka -rakteri e kraj Davidog ivota. svecani pogreb koji mu je priredio i brzo po -vlacenje kad je shvatio. pojavilo se osetljivo pitanje ko ce od njih dvojice da zadr i tu visoku du nost. poslav i Avija -tara u izgnanstvo zato to je podr avao Adonijinu kandidaturu na presto. nije u ivao podr ku vecine izrailjskih plemena sa severa. Danas posedujemo sve te pojedinosti iz njegovog i -vota zahvaljujuci upravo objektivnosti redaktora Biblije. na nizu kompromisa.). . Ali citajuci Prvu knjigu o carevima (stih 3. bilo pitanje prvosve tenicke du nosti. onda. David je ta prvosve tenika naimenovao svog bliskog saradnika 1 prijatelja Avijatara. bio je Sadok. Kad su se obe oblasti ujedinile pod nje -govom vla cu. onaj terafim. poslu no odustao od svoje namere. l tako je bogoboja ljivi David. koje je zbog svog iroko ra -sprostranjenog uticaja postalo neophodan oslonac njegove via -sti. Jer kako se u njegovoj kuci na la ona lutka koju je Mihala obuk -la u njegove haljine i polo ila je u postelju? To je ono nama dobro poznato kucno bo anstvo. Od njega potice docnije stranka sadu -keja. Kao Judejac i uzurpator koji je iskljucio iz vlasti za -konitu dinastiju severnog. Pri -strasnost redaktora je u tome to oni prikazuju Davida kao lic -nost gotovo svetu. ponekad veoma neobicnih. kao to je. njihova pristrasnost? B. govori nam cinjenica da se njegova telesna garda sastojala od stranih najamnika. u severnom Hananu. Da li je David zaista bio takav verni Jehovin sledbe -nik kao to ga prikazuje Biblija i zar je stvarno bio privr enik sve tenika? Tvrdnja da je bio verni jehovista budi izvesne sumnje. David nije pristao da ukloni Avija -tara. l upravo to izaziva otpor. Te malo pohvalne detalje nisu mogli da precute. te ko je zahtevati od jehovista da ne po -kazuju naklonost prema coveku koji je bio verni sledbenik Je -hovin i za titnik njegovih sve tenika. Znamo da je nameravao da sagradi hram u Jerusalimu. To nenormalno stanje promenio je tek Solomon. koji kao reflektor baca jako svetio na neko pitanje. Saulovog roda. naravno. prvi i poslednji put u istoriji Izrailja. Ali sudeci po neredima koje su izazvali Avesalom i Se -va. Nave cemo slucaj ko -ji se odnosi na Davida. imamo osnova da smatramo da ih je podr avao iz cisto politic -kih pobuda. nasilna rodoskvrna -vijanja i borbe klika oko nasledstva na presto. A. koja je vekovima dr ala monopol na prvosve tenicku du . Koliko se nesigurno ose -cao na prestolu. da je zbog demonstracije ocajne Resfe. jer bi to izazvalo nerede kod severnih plemena. Od tada su prvosve tenicku du nost stalno vr ili po -tomci po Sadokovoj liniji. Kao car Judeje. a pre svega kao pobo nog cara vodenog Je -hovinom rukom. prete no Filistejaca. U Bibliji ponekad naidemo na lakonski pomen. Prorok Natan mu je tada saop tio da Jeho -va. A. Taj savez zasnivao se. Time se obja njava i ogla avanje alosti na vest 0 Saulovoj smrti. Zakoniti prvosve tenik. obe ca cenje pove anih Saulovih potomaka izazvalo sveop tu ogorcenost. trljamo oci od cudenja. Ubistva. ne eli zidanu kucu. B. jer nije hteo da izgubi poverljivog saradnika. predmet idolopo326 klonickog kulta. kako sugeri e Biblija. Kad je rec o Davidovom odnosu prema sve tenicima. Ni Sadoka ni -je bilo moguce skinuti s polo aja. naviknut na ivot u atoru. U cemu je. Svim silama nastojao je da zadobije naklonost protivni -ka sa severa. da istovremeno vr e du nost dva prvosve tenika. Zato je doneta odluka. sa sedi tem u Gavaonu. Konacno.

Ali je i on stupio na presto u atmo -sferi skandala i klanovskih intriga. koji su cuvali stare pastirske obicaje iz vreme -na Mojsijevih i bili protivnici urbanizacije dru tva. eleci da obezbedi svoju vladavinu. . Ta cinjenica obja njava za to su jevandelisti zasnivali is -torijsku misiju skromnog Ucitelja iz Nazareta i na tome to je bio potomak najveceg cara Izrailja. dodu e. koga su podr avali prvosve tenik Avijatar i glavni vojskovoda Joav. bezobziran vladar. morao se osloboditi opa -snog suparnika i zastra iti njegove privr enike. preterani sjaj ko -jim je bio okru en i.. Vladao je cetrdeset godina. kako pokazuje nje -gova odbrana atora-hrama. Po njegovom tvrdenju. Samim tim stvar je postala jasna. Pripadnost rodu Davidovom bila je velika cast i obezbedivala je privilegije. vojno sna nu dr avu koja je u ivala veliki ugled na me -dunarodnoj sceni. graditelj i trgovac. koji je umeo da se slu i i verskim institucijama i raspolo enjima za ostvarenje svojih politickih cilje -va. ali So -lomonova gre ka bila je u tome to nije predvideo da ce nova aramejska dr avica pod Anti-Livanom jednom u buducnosti po -stati velika opasnost za Izrailj. privredno na -prednu. Solomon je po tedeo Avijatara. Taj mracni obicaj bio je primenjivan izmedu ostalog i na dvoru vizantijskih careva.avnik i dalekovidi diplomata. Za to vreme nije vodio nijedan veci rat. doveli su do to -ga da je nasilno uklanjanje pretendenata cesto bilo neminov -nost. On je izgradio velicanstveni Jerusalim i od njega napravio pravu prestonicu dr ave. O njegovom ugledu govori i cinje -nica da^mu je ponosni faraon dao svoju kcer za enu i izjedna -cio ga tako sa azijskim velika ima. u izvr enju plana omeli su ga ratovi koje je neprestano vodio. Ogromni haremi na dvorovima istocnjackih despota. Njegova epohalna zasluga sastoji se u tome to je iro -ma nu zemljoradnicku zemlju. od 972. Treba dodati da je Natan. Vece pravo na presto nesumnjivo je imao Adonija. Tada je to. Posle oca nasledio je ve -liku i sna nu dr avu. Da se njegova majka Vitsa -veja. U tom slucaju David se pre svega rukovodio politickim interesima. ali i izvrstan dr . godine pre na e ere. Njegove zasluge za velicinu Izrailja su neosporne i ne treba se cuditi to su ga naredna pokoljenja idealizovala. gde je postao gotovo legalan dr avni cin koji prati krunisanje.. bio dogadaj drugorazrednog znacaja. l pored svih tih poroka i mana. ambiciozna i preduzimljiva ena. a ne poslu no cu prema proroku. ne ustuknuv i cak ni pred obe ca cenjem hrama. Dokaz Solomonove moci i znacaja bio je njegov cudovi no brojni harem. pretvorio u administrativno jedinstvenu. koja je jo ivela u patrijarhalnim uslovima. Hram koji je podi -gao postao je jedinstveno sredi te i . U izvesnom smislu treba ga i razumeti. Za vreme njegove vladavine Izrailj se proslavio sjajem svoje prestonice i nevide -nom rasko i carskog dvorca. koji je proterao iz Damaska izrailjsku posadu i proglasio se za cara. do 932. reformator. Solomon je bio prvi monarh koji je primio krunu zahva -Ijujuci privilegiji po rodenju. bio predstavnik uticajne stranke ve -rskih cistunaca. Ta prinudna situacija postojala je u to vreme ne samo u Izrailju. David je bio okrutan. cetvr -ti Davidov sin. ali je naredio da se ubiju Joav i Adonija. brojno mu ko potomstvo i nepostojanje bilo kakvih pravnih ili obicajnih normi po pitanju nasledivanja prestola. necuveno samovoljan odnos prema podanicima.Solomon obja njava za to njegov otac nije sagradio hram. koje je tretirao kao robove. najzad. po svoj prilici bi ostao jedan od mnogobrojnih anonimnih carskih sinova. o koji -ma ne znamo ni ta pouzdano. ne mogu se poreci dobre strane njegove vladavine. diplomata. Solomon je jednostavno bio sposoban uprav -ljac. Solomon je bio miroljubiv car. nije udru ila s Natanovom strankom i da nije obuzdala ostarelog Davida. Nije se obracunao cak ni s Aramejcem Rezonom.

.

tako mnogo" (Prva knjiga o carevima (10. mirisnih ulja i boja. organizovana po fenickim. pokazuju da su Izrailjke u to vreme vodile racuna o svom izgledu. Po to su svi hananski gradovi bili opasani odbrambenim bedemom. Kuce. Meso se jelo samo u dane . uglavnom jednospratne. zacinjena crnim i belim lukom ili prazilu -kom. Zemljoradnja je i dalje bila osnova egzistencije. koji im je omogucavao da se odmore posle celodnevne ege. a ulice su bile uski sokaci.u Jerusalimu beja e srebra kao kamenja. pa -sulj. bez koje svoje namere ne bi mogao da ostvari. papilote i ukosnice.. . minku i kreme. naravno. koji dotad jo nisu postojali u Izrailju. Upadljivo mno tvo skupocenih posuda od alabaste -ra i slonove kosti za cuvanje kozmetickih sredstava. dostizao je 666 tale -nata (oko 22 825 kg zlata). balsamovo ulje. Arheolo ka nalazi ta otkrila su nam mnoge aspekte sva -kodnevnog ivota u Izrailju. Izrailjska jela. nastojao je da stvori zanatsvo i pomorsku trgovinu. gde je pirkao hladan povetarac.simbol ucvr cenja jevrejske religije. a porodica _ se okupljala za vreme obeda. bocice raznih oblika. Izrailj je va io za zemlju velikog blagostanja. Pomenimo izgradnju sistema utvrdenih gradova i odbrambenih tacaka kao i temeljnu reorganizaciju voj -ske uvodenjem bojnih kola kao glavnog ofanzivnog naoru anja. 27). i kedrovih drva kao divljih smokava koje rastu po polju. Tu tvrdnju. krastavci.ena i kuvana p enica. U gornje odaje i sobice vodile su kamene stepenice ili samo drvene merdevine. zagu ljivi i puni gu ve. razastrtim po kamenom podu ili nabijenoj zemlji. Arheolozi su utvrdili i brzi proces urbnizacije. Osnovna hrana bila je pr . voce i med. cempresovu koru u prahu. Efikasan rad dr avne administracije obezbedila mu je ci -novnicka hijerarhija. Najva nija prostorija izrailjske kuce bila je velika soba u prizemlju. O procvatu zemljoradnje u Hananu govori i to to je So -lomon dostavljao Hiramu 20 000 mera p enice i 20 000 mera jestivog ulja godi nje. pa je i to dokaz velikog blagostanja u zemlji. Tu su ene kuvale 330 Zenon 3(psidbvs%i . protiv koje su se jo u Davidovo vreme tako estoko borili konzervativni je -hovisti. sirijskim i egi ( BMjsfe legende-------------------------------------------------------------------patskim uzorima. Razume se da to nije moglo da prode bez te kog izrabljvanja seljaka. po -stojao je problem prenaseljenosti. Name taja uglavnom nije bilo. Vecina tih mikstura se uvozila. U nje -gova najveca dostignuca u toj oblasti spada enidba faraono -vom kceri i saradnja s carem Hiramom. tapici i pincete. bila su jednostavna i hranljiva. legende 331 jela i pekle hleb. Dovodenjem strucnjaka iz Fenikije. Biblija tvrdi da ". treba ubrojiti u red onih preteranih stilskih izraza. svojstvenih istocnjackoj ma ti. Ali raspola emo izvesnim podacima koji u nekoj meri govore o njenoj verodostojnosti. Cak su i imucni ljudi jeli i spavali na asurama. Koristile su razne mirise. Narocito dalekovida su bila nastojanja na jacanju od -brambene moci zemlje. ali su vlasnici obradive zemlje prete no iveli u gradovima. Godi nji Solomonov prihod od trgovine. izmedu ostalog i prilicno visok ivot -ni standard. ne racunajuci porez u naturi koji je sakupljen od izrailjskog stanovni tva. Zahvaljujuici Solomonovoj preduzimljivosti u trgovini i proizvodnji. izmir -nu. aloju. ali tako ogromno nagomilavanje poljoprvrednih proizvoda bilo je moguce samo u povoljnim pri -vrednim uslovima. razne vrste ka e i socivo. Bio je i izvanredan majstor diplomatije. cr -venu boju za nokte i plavu za ocne kapke. ogledalca.. kanu. gradene su na svakom slobodnom parcetu zemlje. Leti su stanovnici provodili noci na krovovi -ma. od danka arabljanskih vazala i od poreza.

.

bez velikog truda postizana je potrebna temperatura za topljenje. istra ivacima su izgledali suvi e fantasticni i u pojedinostima nejasni. U Prvoj knjizi o carevima citamo: "l dovodahu Solomonu konje iz Misira i svakojaki trg. on je postojao jo u trecem milenijumu pre na e ere. odakle ne -prestane duvaju morski vetrovi. koja je svake tre -ce godine plovila u zemlju Ofir i otuda dovozila egzoticnu robu i zlato. iz -mirnu. americka arheolo ka ekspedicija otkrila je u istorijskoj dolini Jezrael ru evine grada Megidona. sagradene u njegovo vreme. On je imao veliki strategijski znacaj. Biblijski stihovi koji govore o tome. iz zemlje zvane Punt. abonosovo i sandalovo drvo. Kratko govoreci. poznata po dobrom kvalitetu. Svakodnevno pice bilo je ovcje i kozje mleko. l tako svi carevi Hetejski i care -vi Sirski pobijahu konje preko njih". U tom Megidonu iza la je na videlo Solomonova tajna. po svoj prilici. Na taj vesto smi ljen nacin. Solomon je uz pomoc fenickih strucnjaka i pomoraca izgradio trgovacku flotu. Tako se pojavila pretpostavka da je Punt biblijski Ofir. Okru avale su prostrano dvori te na kome su verovatno uve bavani i pojeni konji. gde su vec ranije otkopani ispod peska ostaci luke Esion-Gaver. Ostaci kamenih kucica za rudare i odbrambeni zid koji ih je titio od napada pustinjskih razbojnika uverili su ga da je otkrio Solomo -nov rudnik. Bibliste su mucila dva pitanja: 1. stacioni -ranu u luci Esion-Gaveru. prodavao Egiptu. Poznati americki orijentalist Olbrajt do ao je do uverenje da se tu radi o Somaliji. ko e pantera. Indija. Gde se nalazila ta tajanstvena zemlja Ofir? 2. odakle je u zamenu do -vozio kola. a konj po sto i pedeset. Natpis nam ka u -je da su egipatske lade iz te zemlje dovozile zlato. U ru evinama su otkrivene konju nice za 450 konja. David i Solomon pretvorili su Megidon u sna no utvrde -nje. . Ali zahvaljujuci arheolo kim nalazima. U blizini rta Akabskog zaliva. Peci su imale dimnjake sa otvorom okrenutim na sever. Na prostranoj povr ini. kad je Hanan bio poljoprivredna zemlja? Identifikacija te zagonetne zemlje jo uvek je predmet ra -sprava i nagadanja. a mo da i prodavani. Arabija i Madagaskar. ta je flota izvozila u Ofir. U navedenom tekstu pominje se samo to da je car So -lomon kupovao konje i kola. opasanoj odbrambenim zi -dom. jer trgovci carevi uzimahu trg razlican za cenu. ive male majmune i robove crnce. Na drugo pitanje odgovor nam je dala arheologija. ali kako pokazuju razni kulturni slojevi. danas vec pouzdano zna -mo da se on bavio posredni tvom u trgovini izmedu Egipta i Azije. Iz kakvih izvora je Solomon crpeo svoja bogatstva? Me -du naucnicima je dugo postojala tendencija da se biblijske price smatraju legendama ili bar ubroje u kategoriju onih narodnih predanja koja se odlikuju naivnim preterivanjem. Pominju se. srebro. Na njima se vidi fi -gura tamnopute carice. bio je trgovac konjima i kolima. Vec same razmere i polo aj tih konju nica pored glavnog trgovackog puta govore da je Megidon predstavljao glavnu bazu za trgovi -nu konjima izmedu Azije i Egipta. a ne govori se da ih je i prodavao. i prodavao ih na me -sopotamskim tr i tima. Godine 1925. Gluk je izvr io jo znacaj -nije otkrice. nalazio se veliki broj peci za topljenje bakarne rude. Solomon ih je nabavljao u Ki -likiji i. Drugi naucnici skrecu pa nju na freske u jednom od tebanskih hramova. l dola ahu kola iz Misira po est stotina sikala srebra. dok se vino pilo veoma umereno. Go -dine 1937.dr avnih. izdubljena u steni. izmedu ostalog. arheolog Nelson Gluk nai ao je u pustinjskoj dolini Vadi el-Araba na okna rudnika bakra. verskih i porodicnih praznika. Kao to nam je poznato iz Biblije. jer je cuvao severni izlaz iz doline i drevni trgovacki put koji je prolazio kroz nju i povezivao Aziju i Egipat. u Akabskom zalivu.

junakinja jedne od naj -fascinatnijih biblijskih prica? Dugo je smatrano da je to bila kraljica Sabe. D inovska. bila je za Evropljane nepristupacna. Posle brojnih do ivljaja i te koca nai li su u pustinji na ru evine og -romnog grada. nabavljajuci u njoj uglavnom zacine i mirise. Brojni stubovi. dve hiljade metara iznad ni -voa Crvenog mora. otpoceli su ivu trgovinu s natpisima iz Mariba. Arabljanski trgovci. Bez sumnje bili su ponosni to je Jerusalim po -stao tako znacajno medunarodno trgovacko i diplomatsko sre -di te. le ao je na planini. E. preko dvadeset metara visoka brana za -dr avala je vode reke Adhanat. Slava o njegovom bogatstvu. Hadramaut. legendarni hram Haram Bilkis. Po svemu sudeci. dostojanstvenika i robova. zasnivalo na alfabetskom sistemu poreklom iz Palestine. Francuz J. jer je to zaista^lzadivljujuca prica. on je stekao monopol na proizvode od bakra. odakle je . otkrivene na ju nom rtu Arabijskog poluostrva. vredno je ukratko ispricati. Pa ipak su se na li ljudi kod kojih je ed za znanjem i avanturom nadvla -dala strah od smrti. ko -ju su Rimljani prozvali "Srecnom Arabijom" ( Arabia Felix). Ali zahvaljujuci istra ivanjima putnika i arheologa utvrdeno je da je Saba ime zemlje u kojoj je ona vladala. Skoro svakoga dana stanovnici prestonice divili su se egzoticnim gostima koji su dovozili caru bogate darove. zemlja zacina i mirisa. a karavan se za -vr avao dugom kolonom kamila koje su Solomonu nosile bogate darove. zvao Marib. Jednoga dana pronela se vest da se pribli ava karavan carice iz daleke Sabe. koji se. Iz njih se vidi da je Mesopotamija s tom zemljom odr avala ive trgovinske odnose. U ogromnim razvalinama na li su i tajanstvene natpise koje su doneli u Evropu. iveli su u prestonici Maribu. Medu bezbrojnim stubovima i zidinama lepotom se izd -vajao stari. a kako je do toga do lo. to mu je omogucilo J da diktira cene i da zgrce ogromne prihode u zlatu koji se pomi -nju u Bibliji. kako se kasnije pokazalo. velicanstvenom dvorcu i mudrosti ra irila se nadaleko po onda njem svetu.Zahvaljujuci tim otkricima saznali smo da je Solomon bio vest trgovac konjima i proizvodac bakra. poznata kao "kraljica od Sabe". nedaleko od Mariba. Iz natpisa doznajemo da je podignuta u cast arabljanskog boga Ilumkuha. u Arabiji. Bila je to ovalna gradevina s divnim portalom do kojeg su vodile kamene stepenice oblo ene bronzom. Sa svih stra -na stizala su u Jerusalim izaslanstva da sklapaju ugovore o pri -jateljstvu i trgovinskoj razmeni. Alevi i Austrijanac dr. Kraljicu je pratila ogro -mna svita dvorkinja. To senzacionalno otkrice izazvalo je veliko uz -budenje u naucnim krugovima. Ljudi su masovno iza li na ulice i odu evljenim povicima pozdravljali caricu u rasko noj nosiljci na kamiljoj grbi koja se lagano ljuljala. Preru eni u Arabljane. Polo aj grada bio je izvanredan.ave Sabe. Pomeni o dr avi Sabi nalaze se i u asirskim dokumenti -ma iz VIII veka pre na e ere. Kataban i Saba. u dana njem Jemenu. kako je kas -nije utvrdeno. to znaci sve tenik-knez. Nevernim psima koji bi se usu -dili da kroce na Muhamedovu zemlju pretila je smrt. pilastri i vodoskoci u prostranom dvori tu daju potpunu sliku o njenom nekada njem sjaju. plemeni -ma i gradovima procitana su i cetiri naziva ju noarabljanskih dr ava: Mineja. Tako se u kabinetima naucnika na lo neko -liko hiljada kamenih fragmenata s pismom koje se. Danas je njena tajna vec odgonet -nuta. Ko je bila ta legendarna kraljica. Pored fragmentarnih podataka o bogovima. Vladari Sabe nosili su titule mu-karib. ci -je su razvaline. Jo u XIX veku ju na Arabija. Glazer krenuli su u zabranjenu zemlju. Detaljnim istra ivanjima otkriven je izvor blagostanja dr . uvek snala ljivi i osetljivi na konjukturu. kao to smo pomenuli.

.

pro lost skoro neprekidno pra -cena porazima i poni enjem.nji cvetajuci vrt. lako je izracunati koliki ogroman procenat podanika je car izrabljivao uz pomoc svojih nadzornika i naoru anih stra ara. izvr en po Davidovom nalogu. kojim su stanovnici Sabe na kamilama izvozili svoju robu u Egipat. Za pokrice obaveza morao je da mu ustupi dvadeset galilejskih gradova. Kao to proistice iz biblijske price. pokazao da su Izrailj i Judeja u to vreme imali milion i dvesta hiljada mu karaca. zvani "Mirisni put". a na njegovom mestu ostavio falsi -fikat. A ipak ne mo emo ga nazvati ra -zumnim i dalekovidim upravljacem. Videli smo kakve je ogromne prihode Solomon imao od trgovine i proizvodnje bakra. On predstavlja najvecu svetinju Etiopije i niko nema pravo da ga vidi. Neometana komunikacija zavisi -la je samo od Solomonove dobre volje. Zahvaljujuci tome Saba je po -stala izuzetno plodna zemlja. U predanjir-jevrejskih pokoljenja Solomon je postao oli -cenje mudrosti. Prema tome. Trgovacki drum. Otkud on tamo? Pre -danje ka e da ga je iz Jerusalimskog hrama kri om odneo sin Solomona i kraljice od Sabe. Sad nam je jasno za to se kraljica od Sabe uputila u posetu Solomonu. to je doba kad je bio velika sila i iveo u miru i blagostanju. U secanju pokoljenja ostale su samo svetle strane nje -gove vladavine.sproveden razgranati sistem kanala za navodnjavanje. Jasno je da su takve prinudne ekonomske mere morale da izazovu duboke i neminovne dru tvene promene. Dovoljno je napomenuti da je preko dvesta hiljada ljudi iz godine u godinu terano na prinudni rad u libanske ume. Narodno predanje zamaglilo je taj pravi cilj romanticnom anegdotom. stavlja se na uvid javnosti sa -mo njegova kopija. Iz godine u godinu produbljivao se jaz izmedu bogata a i potlacene siroti -nje. Etiopljani i danas tvrde da od tog Solomonovog potomka potice njihova dinastija Negusa. a pale u zaborav njene senke. pa cemo razumeti psiholo ke motive te apoteoze. li ene licne slobode i nemilosrdno . protezao se du obale Crvenog mora i presecao teri -toriju koja je pripadala Izrailju. U crkvenoj riznici nekada nje Etiopske prestonice Aksumu navodno se nalazi kovceg zaveta. Ne treba se cuditi to je to tako. Ako uzmemo u obzir da je popis stanovni tva. koji se slavi na kraju ki nog perioda. na e ere. jer nije imao drugi izlaz iz te ke finan -sijske situacije. Njegovo rasipni tvo i sklonost prema orijentalnoj rasko i doveli su dotle da nije mogao platiti caru Hiramu dug od sto i dvadeset talenata. Kraljica od Sabe doputovala je. prema tome. Zahvaljujuci njemu. Za vreme nje -gove vladavine Izrailj je pro ao kroz period najveceg sjaja i poli -tickog znacaja. Takvog cudovi nog robovskog siste ma ne bi se postideo nijedan faraon iz doba gradnje velikih pira -mida. za naoru anje i izdr avanje velikog carskog dvora opterecivale su uglavnom iroke mase hananskog stanovni tva. Za vreme praznika Moskal. Stanovnici su se uglavnom bavili gajenjem raznovrsnog bilja za zacine koji su izvo eni u susedne zemlje. Siriju i Fenikiju. Bio je to korak bankrota. Zadivljen cudesnom kraljicinom lepo Zenon 3(psidovs%i tom. Solomon se izgleda strasno zaljubio i s njom dobio sina. A tih senki nije bilo malA Moramo ih pogledati izbliza da dobijemo pravu sliku te epohe. kad se usled najezda i ra -tnih vihora sru ila brana i pustinjski pesak progutao je nekada . Zamislimo biblijsku pricu bez So -lomona. Takvo stanje trajalo je do godine 542. Ovom prilikom vredi navesti jo jednu legendu vezanu za Solomona. iz cisto pra -kticnih razloga: radilo se o tome da bogatim darovima i ponu -dom ucestvovanja u dobiti privoli cara Izrailja na sklapanje ugo -vora o prijateljstvu. u jordanske kamenolome i na gradili ta. zablistala je i slavom koja je zado -voljila narodni ponos Jevreja. izdaci za gradevinske investicije. izgleda da se autenticni Mojsijev kovceg zaveta nalazi u Aksumu.

.

Setimo se da je on podelio dr avu na dva -naest fiskalnih okruga kojima je nametnuo obavezu da za potrebe dvora i vojske dostavljaju odredenu kolicinu poljoprivred JL nih proizvoda. kao Davidovo i Solomonovo pleme. lako je uzurpator neprestano pusto io se -vernu pogranicnu oblast. l zaista. 35). Narocito u zadnjim godinama svo -ga ivota car je podlegao uticajima svojih ljubimica i po njiho -vom nagovoru ustanovljavao razne idolopoklonicke kultove. Pri tom pada u oci veoma recita cinjenica da se na spisku tih okruga ne nalazi oblast Judeje. Cak i David je bio svestan podvojenosti ove dve grupe stanovni tva i na samrtnoj postelji rekao je o Solomonu: "Jer sam ga odredio da bude vod Izrailju i Judi" (Prva knjiga o carevima 1. Takva privilegija je bez sumnje morala izazvati ogorcenost ostalih ple -mena. neprestano tinjali dok na kraju nisu doveli do podele dr ave. Fenicanki i Hananki. Egipcanki. carev primer nije pridonosio jacanju jehovizma. ali to nikako nije bila i njihova duhovna uni -fikacija. gde mu je faraon Sisak rado pru io gostoprimstvo. pre na e ere). Buntovnik. U svoj ogromni harem Solomon je dovodio ene najrazli -citijih rasa i religija. pet godina posle Solomonove smrti. njegovim savre -menicima. ali je uspeo da pobegne u Egipat. Kao to smo vec ranije rekli. naro -cito na severu. Sisak je upao u judejsku dr avu i opljackao sve blago Jerusalimskog hrama (oko godine 926. da su u dvori tu Jerusalimskog hrama slavljeni Bal. car se nije odva io na odlucujucu bi -tku. U ni im dru tvenim slojevima pokazivali su se sve veci znaci nezadovoljstva i zloslutnih revolucinarnih previranja. David i Solomon su zaista ujedinili sva plemena u jedan dr avni organizam. bila oslobodena poreskih obaveza. koje su sa svojim obicajima na dvor donosile i svoje bogove. bio je iz plemena Jefremo -vog. Poslat u oblast svog rodnog plemena da ubira porez.pritiskivane neprestanim obavezama i nametima. a narocito ponosnog plemena Jefremovog. Iz toga se mo e sasvim pouzdano zakljuciti da je Judeja. Jo za vreme Davidove vladavine na dr avnoj gradevini pojavile su se opasne pukotine. naredna pokoljenje oprostila su mu to je sasvim ja -vno upra njavao idolopoklonstvo. U vezi s tim Solomon je pocinio sudbonosnu gre ku. Bio je to drugi upozoravajuci signal koji govori o tome da je Egipat imao neprijateljske name -re prema Izrailju i u tom cilju podr avao sve one koji doprinose slabljenju i razbijanju izrailjske dr ave. Po to su iroke mase stanovni tva. Bilo je tu Hetitki. bile prijemcive na cari hananskih bogova. Kobna Solomonova gre ka bila je u tome to se nikada nije trudio da obezbedi cvrste dr avne temelje. Cak i sve tenici. na primer. Edomki. Ubrzo je zadobio njihovo poverenje i. Pretrpeo je dodu -se poraz. to se posle njegove smrti pokazalo katastrofa! -nim. to ubedljivo svedoci da su unutra nji sukobi. digao ih na ustanak. gu eni si -lom. U svojoj kratkovi -dosti i egotizmu nerazumno je produbljivao opasne plemenske antagonizme. Amonki. Znacajne istorijske posledice izazvala je i Solomonova nemoc prema Rezonu. Kao pretendenta na presto ta plemena su podr avala Isvosteja i Adoniju protiv Davida i Solo -mona. koji se za vreme Davidove vladavine proglasio za cara u Damasku. Ali je to je bolo oci sve tenicima. Zna -mo. s ogorcenjd n je gledao ugnjetavanje i tlacenje svojih saplemeni -ka. Posle . ne -dostojnu dr avnika. Moavki. u datom trenutku. Prvi znaci raspada dr ave javili su se jo za vreme njego -vog ivota kada je izbila Jerovoamova buna. cak i u dvori tu Jerusalimskog hrama. jedan od najpoverljivijih carevih cinovnika. Pamteci velike careve zasluge za dr avu. koje se vecno takmicilo s Judejom za prevlast u Izrailju. Avesalomova i Sevina buna bili su u stvari ustanci severnih ple -mena protiv hegemonije Judeje. po nagovoru proroka Ahije. u Davidovo vreme saveznici dr ave. Astarta i Moloh. Izmedu severnih i ju nih plemena jo uvek su postojali politicki antagonizam i verska netrpeljivost. imali su razloga za negodovanje.

cu. Oci mu kao u goluba na potocima vodenim. Kao primer nave cemo opis proleca na gori Karmil: Ustani.ave. i miris nosa tvo -jega kao jabuke. Posle propasti Asirije izbila je borba izmedu novovavilonske haldejske dr ave i Egipta za Siriju i Hanan. zima prode. i stoje u obilju. Obrazi su mu kao leje mirisnoga bilja. koju je s tolikim trudom izgradio David.e. kosa mu je kudrava. nije zadobio njenu naklonost. moramo na a -lost konstatovati da Solomonova vladavina. ali i pored svih vatrenih udva -ranja. Evo kako pastir opisuje svoju voljenu: Kako si lepa i kako si ljupka. Zato se ne tre -ba cuditi to se odmah posle careve smrti velika sila. pre na e ere pobedom Haldejaca i njihovim osvajanjem Judeje i razaranjem Jerusalima. uglavljeni na zlatnom podno ju. To je Asiriji olak alo osvajanje Sirije u VIII veku pre na e ere. Njene dostojanstvo -ne ritmicke fraze. jer je dolazila iz sela Sunam ili Su -nem. Gnjati su mu kao stupovi od mramora. Biblija ka e da je on sastavio hiljadu i pet pesama i tri hiljade prica. do ivljavala je naj -cudniju sudbinu. raspala na dve slabe jevrejske dr . uvucene u bratoubilacki rat. dovedene do usijanja arom egzoticnih meta -fora i komparacija. na kojima su ukovani virili. Na kraju ljubav pobeduje i ljubavnici se ponovo sasta -ju. Neobicna je vec i sama cinjenica to se na la medu kanonskim knjigama Staroga zaveta. draga moja. pastiru iz rodnog sela.. dohvaticu grane njezine. lepotice moja. mlekom umivene. Ustani. U toj poemi ima i prekrasnih opisa palestinske prirode. Devojka je ostala verna svo -me draganu. a nocu sanja o snazi i slasti njegovog zagrljaja. slikara i muzicara bila neiscrpan izvor nadahnuca. i glas grlicin cuje se u na oj zemlji. koja se zavr ila godine 586. s njih kaplje smirna itka. nagrizan korupcijom i potresan unutra njim dru tvenim sukobima. otido e. kad je sa svojim voljenim lutala po gorama i napasala stado ovaca. minuse da di. Car je zavoleo neku devojku po imenu Sunamku ili Sulamku. da uni ti Izrailj i odvede deset izrailjskih plemena u vavilonsko ropstvo. Pesma nad pesmama je jedna od najlep ih i najoriginal -nijih erotskih poema u svetskoj knji evnosti. Smokva je pustila zametke svoje. dode vreme pevanju. usne su mu kao ljiljan. aramej -ska dr ava Damask izrasla je u veliku silu i godinama vodila o tre borbe s Izrailjem. nije bila uspe na. ona samo uzdi e za onim srecnim danima. Rekoh: popecu se na palmu. Okru ena dvorskom rasko i i blagonaklono cu svoga gospodara. i bice dojke tvoje kao grozdovi na vinovoj lozi.. crna kao gavran.. Jer gle.. Plameni izlivi ljubavnih osecanja prate nit price koja pod -seca na stare pastirske idile. i pored sveg sjaja i prividnog bogatstva. a godine 722. lepotice moja. Doveo ju je u svoj harem. i dojke kao grozdovi. Izrailj je vidljivo propadao. i loza vinova ucvala mirile. o ljubavi u milinama! Uzrast ti je kao palma. p. trbuh mu je kao svetla slonova kost oblo ena safirima. A junakinja poeme ovako govori o svome ljubavniku: Glava mu je najbolje zlato. zaista zadivljuju svojom istocnjackom culno . i hodi.raspada jevrejskog carstva na Izrailj i Judeju. Na rukama su mu zlatni prsteni.n. remek-delo ljubavne poezije. Imajuci u vidu gore navedene cinjenice. draga moja. ume -tnicki pehar prepun carobne poetike. Cvece se vidi po zemlji. Ta poema. kao cvece miris no. Zbog pogubne politike i carevog despotizma. koje sadr e ve -liku njegovu mudrost. i hodi. Zato se ne cudimo to je ta poema za mnoga pokoljenja pesnika. Kako je dobila rang religioznog teksta i pored svoje . Moramo ra cistiti i s tradicijom da je Solomon autor Pe -srne nad pesmama i Prica Solomonovih.

U III veku na e ere poema pobednicki prelazi i prag ka -tolicke crkve. Ali nisu svi Jevreji uvek bili u to uvereni. Posmatrajuci svadbene obicaje sirijskih seljaka. obucen u svecanu svadbenu odecu. sva ta nagadanja 340 na la su pristalice narocito medu umetnicima i piscima. Izmedu ostalih. a gosti igraju oko njih i pevaju pojedi -nacno i u horu. na seoskom gumnu. Mladi par. i na kraju Sunamka Avisaga. Kao graditelj Jerusalimskog hrama bio je do te mere idealizovan da je pripisivanje autorstva erotske poeme njemu smatrano gotovo za svetogrde. Postavljano je pitanje da li je ta poema s pravom uvr cena u kanonske tekstove. proroci i praoci. Zbog budnosti crkve i inkvizicije. pru -ski konzul u Damasku J. Tamo se vencanja uglavnom obavljaju u martu. a sunce jo nije tako nesnosno kao u sledecim mesecima. Sadr aj treba da izra ava postupne promene koje su se dogodile u odnosu Izrailja prema Jehovi u periodu od izlaska iz Egipta. Vec tajn. sve do trenutka kad ce nastupiti oslobodenje naroda od prolazne patnje i njegovo sjedi -njenje s Bogom. Karakteristicno je da je jedan od najvecih rabina i pravnika Akiba (50-135. privukla mu je pa nju upadljiva slicnost njihovih obrednih pesama s biblijskom Pesmom nad pesmama. Mlada s vremena na vreme ustaje i igra pred mlado enjom da privuce njegovu pa nju na svoju lepotu".n. U tim divnim pesmama velicaju telesnu lepotu mladenaca. slu a pesme i posmatra nadmetanje mu karaca. Voljeni je sam Isus Hristos. koje je u tom mesecu posuto poljskim cvecem. kao to . na Pesmu nad pesma -ma ponovo se pocelo gledati kriticki tek u XVIII veku. Takve zbirke svadbenih pesama pose -duje folklor svih naroda. Navodene su redom kci cara Hirama. kojom se Solomon o enio i verovatno prvi put je sreo na gori Karmil. Gore navedene hipoteze poljuljao je godine 1873. pa kraljica od Sabe. Recituje se kao molitva mitske drame. koja zbog svoje tamne puti nije u ivala popularnost u Jerusalimu.e.ecu u godini u Siriji. Naucnici su putem uporedivanja do li do zakljucka da je Pesm$ nad pesmama zbirka narodnih jevrejskih pesama veza -nih za svadbene obicaje. Na Bliskom istoku postojale su od davnina i. Tada prestaje ki ni period. Naprotiv. Pretpostavlja se uglavnom da su je redaktori svetih tekstova uneli u Bibliju i zato to je po njihovom uverenju autor poeme bio Solomon. naravno s prilagodenim tumacenjem. Za to vreme on i njegova mlada igraju ulogu cara i carice. One se obicno vezane za odredeni obi -caj i cine kompozicionu celinu. Svadbene sve -canosti se odvijaju pod vedrim nebom. voljena simbolizuje crkvu ili du u hri canina. se -dam dana ne radi ni ta. Slu e ih seljaci iz njihovog i susednih sela. faraonove kceri. Zbog svoje romanticne privlacnosti. Pesma nad pesmama u la je u jevrejsku liturgiju i cita se prvog dana praznika Pashe. Ali vec u V veku pocele su tu i tamo da se javljaju su -mnje u religiozni karakter poeme. U Pesmi nad pesmama on je mogao da izrazi jedino religiozna osecanja.nedvosmislene culne atmosfere? Istra ivaci jo nisu uspeli da daju konacan odgovor na to pitan je. s pode -lom na monologe.) pozivao narod da ne skrnavi Pesmu nad pesmama peva -juci je po krcmama. Ali je vremenom pobe -dila tradicija koja sve pokriva dostojanstvenom patinom. koju su doveli u postelju bolesnog Davida. g. dijaloge i horove. a hor prijatelja dvoje zaljubljenih predstavljaju andeli. Ali nikome nije padalo na pamet da dovede u pitanje Solomonovo autor -stvo. Mladenci sede na improvizovanom prestolu. G. bezuspe no se nagadalo koja se od carevih Iju -bimica krije pod imenom Sulamke. zatim egipatska princeza. Teodor iz Mo -psveste izrazio je mi ljenje da ju je Solomon napisao u odbranu svoje ene Egipcanke. najlep em me . samo sedi na prestolu dok ga svatovi slu e. a ucinio je to u tako culnoj alegoriji samo zato da bi lak e uticao na ma tu istovernika. Evo ta on o tome pi e u svojim secanjima: "Najlep i dani u ivotu sirijskog seljaka su prvih sedam dana posle vencanja.

g. lave. otkrili su nam tek natpisi s klinastim pismom iz Mesopotamije. cak i recnika. mio srcu mome! Lepota ti je slatka kao med. Haldejci i Fenicani. Ljubavna poema koju nevesta peva pokazuje upadljivu slicnost s nekim delovima Pesme nad pe -srnama. Ali tek savremena nauka u potpunosti je po -tvrdila ispravnost takvog stanovi ta. Jo je zanimljivija zbirka poucnih sentencija egipatskog mu -draca Amenemopea. Brojni aramizmi i jasni helenisticki elementi uveravaju nas van svake sumnje da je poema nastala tek posle vavilonskog ropstva. Primoravajuci mladog vladara da vodi pregovore s buntovnikom i prognanikom. Siriji i Mesopotamiji oborila su i drugo predanje da je Solomon autor Prica Solomonovih. Smisao te tvrdnje shvatili smo tek posle de ifrova -nja hijeroglifa. posle godine 332. utvrdena je njena velika zavisnost od pomenutih. Izgledalo je da i tamo nece biti protivljenja. Sever je bio spreman da se i dalje potci-njava judejskoj dinastiji. Arheolo ka otkrica u Egiptu. Jerovoama. Utvrdivanje narodnog porekla Pesme nad pesmama mo -ralo je da iskljuci Solomonovo autorstvo i samim tim da obori biblijsko predanje. Pokazalo se da ugled Egipcana kao mudrih ljudi nije bez osnova. daleko starijih zbirki. Izrailjski narod ih je do te mere usvojio da ih je na kraju pripisao Solomonovoj mudrosti. U Bibliji citamo da je Solomonova mudrost prevazilazila sve mu -drosti Egipta. U njih je uneo svoje ogromno ivotno iskustvo. Ali vecina je bez su -mnje stranog porekla. mio srcu mome! Lepota ti je slatka kao med. Carski Davidov rod u ivao je u Judeji veliko po tovanje. Desi -trovane su dve erotske poeme koje bez sumnje predstavljaju antologiju pesama neveste svom carskom suprugu. pa je Rovaom. Otkrivene su i doslovne pozajmice pojedinih misli. l danas ih pevaju sirijski seljaci za vreme svadbenih svecanosti. Uporedujuci sav taj materijal s biblijskom knjigom Price Solomo -nove. odr ale su se do na ih dana.e. vratio iz Egipta. kad su u Palestini jacali uticaji grcke kulture. koji se. bez prepreka stupio na jerusalimski presto. bogato snabdeven faraonovim zlatom. jer kad je pisao svoje maksime bilo mu je vec sto i deset godi -na. Solomonov sin.n. pa su prodrle i u Hanan. iz XVI veka pre na e ere. severna plemena su stavila do znanja da su u slucaju odbijanja njihovih zahteva . Do kakvih davnih vremena se e njihovo poreklo. Na osnovu filolo ke analize dokazano je da je jezik Pesme nad pesmama najmanje neko -liko vekova mladi od hebrejskog. Kao svog zastupnika isturio je vodu nedavnog ustanka. izraza. IZRAILJ l JUDEJA Lu IZRAILJ I JUDEJA E Izraiijsi^o carstvo carstvo SREDOZEMNO MORE 345 KAKO SU SE RAZI LI PUTEVI IZRAILJA l JUDEJE. Ali je novi vladar morao otici i u Sihern da dobije saglasn ost severnih plemena za svoj izbor. Kao primer nave cemo sledeci cetvorostih: $i6(jjslg legende 341 Mlado enjo. Asirci. Jo za vreme vladavine V dinastije faraona (oko 2450-2315. tacnije govoreci. O. pre na e ere.) visoki dvorski dostojanstvenik Ptaho -tep napisao je za svoga sina zbirku ivotnih saveta u vidu krat -kih poslovica. Iz toga nikako ne proizlazi da se u knjizi ne nalaze i originalne jevrejske poslovice. Verovatno su kru ile po celom Istoku.se vidi iz Vec tajnovog zapisa. Iz tablica s klinastim pismom doznali smo da su se sli -cnim zbirkama mogli podiciti i Sumeri. p. car je imao obavezu da se jedanput godi nje o eni jednom od sve tenica boginje ljubavi Inane i tako obezbedi zemlji dobar rod. kojim se slu ilo u Solomonovo doba. U skladu s verovanjima Sumera. ali je tra io vece olak ice od te kih poreskih obaveza koje mu je nametnuo Solomon.

.

Severna plemena latila su se oru ja i razbiv i carske odrede kamenovala Adorama. Tada se javio stari prorok Semej. a ja cu vas ibati bodljivijem bicevima. eleci da izbegne opasnost. Posle otcepljenja severa. Desetinama godina vladalo je medu njima nepomirljivo neprijateljstvo.spremna da se late oru ja u odbranu svoje nezavisnosti. a ja cu jo dometnuti na jaram va . Prenera eni Ro -voam skocio je u kola i galopom odjurio u Jerusalim. ali to ne znaci da su dve dr ave ivele u slozi. Svojim otpadni tvom Jerovoam je izazvao veliko . Silna dr ava Davidova i Solomonova raspala se na dva slaba zaracena carstva: Izrailj i Judeju. zjapili su goli zidovi i drvo. Stari. dakle. faraon Sisak krenuo je na Hanan u pljacka ki pohod i opusto io Judeju i deo Izrailja. Deset severnih plemena otcepilo se od Judeje. koja se nisu prikljucila pobuni. car je odgovorio preteci: "Moj je otac metnuo na vas te ak jaram. Sakupiv i ogromnu vojsku iz plemena Judinog i Venijaminovog. koji je u Jerusalimu u ivao veliko po tovanje. zacinjena jo i idolopoklonstvom. ubi-racu poreza Adoramu. 346 Zenon %osidovs/(i Rovoam jo nije shvatio ozbiljnost situacije i odlucio je da sever -na plemena primora na pokornost silom. Ustanovio je i posebnu sve tenicku korporaciju. pun vere u svoju snagu. koji su la nim sjajem prikrivali alosnu propast doskora. nego ti sada olak aj ljutu slu bu oca svojega i te ki jaram koji je metnuo na nas. osudio je nameravani pohod kao bratoubilacki rat i pozvao cara da odustane od ner -azumnog plana. kako bi razmislio. Videci da su oba carstva osoljena razdorima. objavilo svoju nezavisnost i proglasilo za cara Jerovoama. pak cemo ti slu iti. a na kraju je dovelo i do rata. U tom cilju sagradio je svetili ta u Vetilju i Danu i naredio da se za njih izlije zlatno tele kao postolje za Jehovin presto. Na savetovanju plemenskih stare ina istupio je Jerovoam i rekao caru: "Tvoj je otac metnuo na nas te ak jaram. koje se ispoljavalo u intrigama i granicnim carkama. cije je ime za vreme Solomonove vlada -vine izazivalo strah i trepet. vodstvo kaznenog pohoda poverio je najomra enijem coveku. Rovoam je naredio da se umesto njih izliju bakarni titovi. Bila je to. Kad su se posle tri dana predstavnici plemena ponovo sastali. Ali kasnije. otac vas je moj ibao bicevima. strahovao je da mu se podanici vremenom mogu okrenuti od Izrailja i po eleti ponovno ujedinjenje kao u slavn -im Davidovim i Solomonovim vremenima. kovceg zaveta. Rasko i sjaj Solo-monovih gradevina ugasili se posle jedva dvadeset godina pos -tojanja: tamo gde je blistalo zlato. Jerovoam je za svoju prestonicu izabrao Sihem. jo se nije predavao. Tako je izbegnut gradanski rat. Na posledice te nerezumne politike nije se dugo cekalo. da se skloni iza njegovih zidina. iskusni savetnici njegovog oca nagovarali su ga da popusti. preneo je svoje sedi te u zajordanski grad Fanuil.nje slave. verska izma. hteo je da krene na sever da ustanak ugu i u krvi. gde se nalazio jedini i najsveti -ji predmet njihovog kulta. Jehovini sve tenici pre li su u Jerusalim. a na kraju se za stalno nastanio u Tersi. Da zlo bude vece. Govoreci u ime Jehove. Izrailj je patio to nije imao versku prestonicu. povlaceci se pred faraonom Sisakom. li avajuci jerusalimski hram i kraljevski dvorac najvrednijeg blaga. odlucio je da se i verski osamostali od Jerusalima. Povukao se tek kad mu je Rovoam platio ogromni otkup. Pro lo je pet godina od rascepa. Ali mladi car je radije poslu ao savete svojih mladih drugova u zabavi." Rovoam je tra io da odgovor odgodi za tri dana. plemenske stare ine odbile su da priznaju cara i urno su napustile Sihem. IZRAILJ SE KLANJA ZLATNOM TELETU. posebne verske praznike i obrede. Jerovoam je bio duboko zabrinut masovnim hodoca cem u prestonicu neprijateljske Judeje. Ali tvrdoglavi Rovoam." Li ene svake iluzije. a pobo ni ljudi i dalje $ijj[ijs%e legende 347 su putovali u Solomonov hram. U Egipat su oti li i zlatni titovi koji su krasili "dom iz ume Livanske". koji su nerazumno podsticali njegovu oholost i nagovarali ga da bude surov prema drznicima.

.

onde je Ahija prorok. i istrebicu Jerovoamu i ono to mokri uza zid. Jednom. Prorok Ahija je opominjao Jerovoama da se vrati na put prave vere." lako je bio lep. sa brda i iz gajeva uklonio sve idole i proterao iz zemlje strance koji su slavili la ne bogove. ja cu pustiti zlo na dom Jerovoamov. Pored toga to je pete godine njegovog carevanja faraon Sisak opljackao Jerusalimski hram. Tako se i desilo. vratio se u Jerusalim i uzeo cetrnaest ena. vec je i dalje irio idolopoklonstvo medu svojim podanici -ma. on sam se. i uhvacenoga i ostavljenoga u Izrailju. Poniziv i tako cara Izrailja. Tada on rece svo -joj eni: "Ustani i preobuci se da te ne poznadu da si ena Jerovoamova. na bre uljcima i pod svetim drve -cem. a ko pogine u polju. ponovo u njemu gomilajuci vredno blago i vracajuci mu tako nekada nji sjaj. Jerovoam je vladao dvadeset i dve godine. s kojima je imao dvadeset i dva sina i esnaest kceri. opusto io ih i odveo mno tvo zarobljenika. idi kuci svojoj. odmah ce umreti dete. gde su prinosili rtve Jehovi. Da bi Izrailj priterao uza zid. Rasrdeni car naredi da se uhvati drski cudotvorac i u tom casu sasu i mu se ruka koju je podigao na svetog coveka. Njegov naslednik na judejskom prestolu bio je Asa. koga je odredio za svoga naslednika na prestolu. odneo je potpunu pobedu. njegovi podanici slavili su tude bogove. u kome je palo pet^totina hiljada sinova Izrailja. Pre svega li io je uticaja svoju babu Mahu. a narocito je razgnevio proroka Ahiju. gde je boravio u osamljenosti. Avijam je vladao samo tri godine. Ona je u Jerusalimskom hramu postavila deblo koje simbolizuje Astartu. dete joj je odmah izdahnu na rukama. Ahija dode iz Judeje i kletvom ucini da se oltar razru i. i dom cu Jerovoamov omesti kao to se mete. Njegova vladavina nije bila uspe na za jevrejsku religiju. pak idi u Silom. Ko Jerovoamov pogine u gradu. upao u Vetilj i druge severne gradove. a u Jerusalimu uza se zadr ao samo Avijama. koji je svojim uticajem doprineo njegovom izboru za izrailjski presto. izje ce ga psi. Nasto -jao je i da ojaca Jehovin kult u Jerusalimskom hramu. Za razli -ku od svojih prethodnika. Asa . Bio je vec oronuo i obnevi-deo starac. evo. i kad stupi noga 348 ma svojim u grad. razboleo mu se voljeni sincic Abija. Eto. Odmah se umiri i stade preklinjati proroka da uputi molitvu Jehovi i povrati mu zdravlje. za titni -cu Astartinog i Prijapovog kulta. prorok odmah pre -poznade carevu enu. A ti ustani. TA SE ZBIVALO U JUDEJI? Solomonov sin Rovoam vladao je Judom sedamnaest godina.zgra anje jehovista. Po celoj zemlji. a kad prekoraci prag svoje kuce. l izrece presudu: "Zato. utvrdio mnoge pogranicne gradove. U krvavom boju. Za zapovednike posada u tim utvrdenjima naimenovao je dvadeset i osam svojih sinova. pod uticajem svoje majke Name Amonke. ali car nije izvukao odgovarajucu pouku. Posle njegove smrti na presto je stupio sin mu Nadav. Dok je Jerovoam iveo u Tersi." ena se prestravi i pohita na magarici u Tersu. Asa je naredio da se ono spali u dolini Kedrona. pa otidi k njemu. bio je vatreni jehovista i mrzeo idolo -poklonstvo. on ce ti kaza -ti ta ce biti od deteta. Kroz njegova usta progovori Jehova i zgromi Jerovoama to je postavio likove tudih bogova. da ga ne ostane ni ta. kad je car palio tamjan zlatnom teletu u Vetilju. izje ce ga ptice nebeske. duboko ogorcen na coveka koga je ucinio vladarem u nadi da ce verno slu iti Mojsijevoj veri. jer Gospod rece. Ali bio je vest politicar i vojskovoda. ne ogranicavajuci rasprostranjeno idolopoklonstvo. odao idol -opoklonstvu. koji mi je kazao da cu biti car nad ovim narodom. Rovoam je vodio oru ane sukobe s Izrailjom i obezbedujuci se od Jerovoamove invazije. povukao se u Silom. i u datom trenutku s ogromnom vojskom krenuo protiv Jerovoama. sklopio je savez s carem Damaska. a kad su njegovi napori propali. U verskim pitanjima sledio je svoga oca i majku Mahu. koji je vladao cetrdeset i jednu godinu. l ponesi deset hlebova i kolaca i ban meda. Ali judejske seljake i pastire nije bilo lako privuci u pre -stonicu i za svakodnevno slu enje Bogu sacuvali su sveta me-sta na brdima i u gajevima.

Posle cetverogodi njeg gradanskog rata. Tako je nestala i druga izrailj -ska dinastija. to je za buducu izrailjsku prestonicu bilo od ogromnog znacaja. Careubica je pobio sve clanove carske porodice i tako uni tio dinastiju Jerovoamovu. Amrije je ipak uspeo da se odr i. Njegov sin lla odr ao se na prestolu jedva godinu dana. to je nepobitan dokaz njegove sposobnosti. Pre svega. Tada je na celu zavereni -ka u dvorac upao Zimrije. naslednik Je -rovoamov. opasan po Mojsijevu veru. Bre uljak je dominirao nad svim va nim trgovackim putevima Hanana. A vojska proglasi Amrija za cara. Potcinio je zemlju Moavsku i primorao je da placa danak. bre . Tra eci pogodno mesto u izrailjskoj zemlji. koji su zauzeli Filistejci. Sklopio je krhki mir s Izrailjom i potvrdio ga brakom svoga sina Jorama i Gotolije. vladao je samo dve godine. Vlast je preuzeo Zimrije. Posle sedam dana opsade zapali carski dvorac i nestade u plamenu. Njegov sin Josafat vladao je dvadeset i jednu godinu. Po lepom vremenu stra e su odatle mogle da nadgle -daju sve karavane sve do Sredozemnog mora. ubio cara i posekao celu njegovu porodicu. On je bio osni -vac cetvrte izrailjske dinastije. Nadav. Kad mu je prorok Ananije smelo prebacio taj savez. carem sidonskim. koja se pedeset godina odr ala 350 Zerwn £yeru& na prestolu. Ali je pred kraj ivota shvatio kolika opasnost preti jevrejskim plemenima od rastuce moci aramejske dr ave i nastojao je da popravi od -nose s Izrailjom. na ao je bre uljak koji mu se dopao. pa je morao pristati da damaski trgovci u Samariji imaju svoj deo grada i da slobodno trguju. koju je osnovao Va a. NAJVECI CAR IZRAILJA. Veliki deo dru tva predlo io je za cara nekog Tivniju. Amrijeva vladavina bila je po Izrailj veoma uspe na. AMRIJE. Asa je iskoristio njegovo odsustvo da odnese iz Rame priprem -Ijenu gradu koju je upotrebio za utvrdivanje gradova Geve i Mi -spe. Na velikoj svetkovini u Tersi. vec i da napadne Izrailj. zapovednik bojnih kola. Carevo ime bilo je po tovano i kod Asiraca i Egipcana. Sklopiv i primirje s carem Damaska Ven Adadom l. Va a je bio vest diploma -ta i sposoban ratnik. mucki ga je ubio Va a iz pleme -na Isaharova. Ali pokazalo se da nije imao podr ku cele vojske. Na celu svo -jih odanih odreda pohita u Tersu glavnokomandujuci Amrije i otpoce opsadu grada. Amrije ga je kupio od nekog Semera za dva talenta srebra i po nje -govom imenu grad nazvao Samarija. naredio je da ga bace u tamnicu. Mada je bio iskusan vojskovoda. a Tivnije je naglo nestao s politicke scene. nije voleo da vodi ratove. s kojim je sklopio ugovor o prijatelj -stvu i potvrdio . kceri mocnog izrailjskog cara Ahava. Amrije je odlucio da sagradi novu prestonicu. Kad je opsedao grad Gi -veton. Ali nisu se svi Izrailjci pomirili s njegovom vladavi -nom. Osvojio je grad Ramu i pristupio njegovom utvrdivanju da judejskom caru ote a najezdu.uljak je mogao lako da se brani u slucaju opsade. gde je preneo pre -stonicu dr ave. Usled poraza izgubio je nekoliko gradova u korist cara Damaska Ven Adada l. Imao je dobre odnose s Etvalom. Bogatim darovima potkupio je Ven Adada i nagovorio ga ne samo da raskine savez.349 <Bi6fysl(e legende -----------------------------------------------------------------------------je pobednicki odbio napad ju nih beduinskih plemena i obnovio savez s carem Damaska da bi stavio Izrailj izmedu dve vatre. koga je narocito podr avalo ponosno i uticajno pleme Jefremovo. poceo je agresivnu akciju protiv Judeje. opio se do besvesti. bio je vatreni jehovista i dalje je sprovodio njegovu politiku. Ali nije imao uspeha u borbama s Aramejcima. Izrailjski uzurpator i careubica umro je prirodnom smrcu po -sle dvadeset i cetiri godine vladavine. Kao i otac. Zimrije shvati beznade nost svoga polo aja. Ali nije racunao s dovitljivo cu judejskog cara Ase. Va a je to je br e mogao krenuo na sever da prepreci put Aramejcima.

.

Ilija na -pravi rtvenik. To prijateljstvo produbio je njegov sin Ahav. ili mo e biti spava. polo i ga na postelju i iz -moli od Jehove da dete vaskrsne. Sede na kamen i spusti glavu na kolena. Dozvolja -vao je. Proroci su igrali oko rtvenika. Bio je to nenaseljen kraj. Obucen u grubi pla t pustinjaka. Gospod je Bog. ali je imao velike zasluge za Izrailj. sagradila mu je hram u Samariji. ili na putu. Bal ili Jehova. "Tako da je iv Gospod Bog Izrailjev. gde je u tamo njoj pustinji razgovarao l. podi e ruke k nebu i gromkim glasom stade moliti Jehovu da poka e da je on pravi bog. opasan kanapom. da se probudi. Takav potajni jehovista bio je i glavni upravitelj carskog dvora. vatrena poklonica tir -skog boga Melkarta. Ali milosrdnu udovicu snade stra na nesreca: sin joj se te ko razbole i umre. a vodu je pio sa potoka Horata. U obli njim pecinama sakrio je od progona sto proroka. a vo se ne upali. deleci s njim svoju skromnu hranu. Sprijateljio se i s carem Judeje. Kad carica Jezavelja do -znade ta se zbilo na gori Karmelskoj.*r s Jehovom koji mu je poverio prorocku misiju. noseci im hleb i vodu. udovi -ca ushiceno povika: "Sada znam da si covek Bo ji i da je rec Gospodnja u tvojim ustima istina. mnogo va nija misija. vapeci u po -mamnom zanosu: "Vale. Njima se suprotstavio sam Ilija. Avdija. cekajuci da se nad morem pojavi prvi ki ni oblak. idolopoklonstvo. Dru -ga. udav i svoju kcer Gotoliju za jude -jskog cara Jorama. Pod uticajem svoje ene Jezavelje. iskopa rov oko njega. a potok je sasvim presu io. Van sebe od radosti. Do lo je do toga da su ljudi morali kriti da su poklonici Jehovini. ali nije gladovao. Kad se rov ispu -ni vodom. Naredi da se la ni proroci pohvataju i pobiju svi do jednoga na potoku Kisonu. Ilija je zbog toga pre ao u mesta ce Sarepta kod Sidona. bila je da za buduceg cara Izrailja . ppvikao je stra nim glasom. naslaga drva. ovih godina nece biti rose ni da da dokle ja ne recem". Jednom je pred cara Ahava iza ao pro -rok Ilija. Ali nastala je prorecena su a. jer dok je kod nje boravio prorok. ili je u poslu. narocito izgradnjom divne prestonice Samarije. nije im ne -dostajalo bra na u zdeli ni ulja u krcagu. Bio je iz Galada. s plamenom srd bom preba -cio je caru otpadni tvo i prorekao da ce zemlju pogoditi su a i glad. Amrije je vladao dvanaest godina. ki e su prestale da padaju. Ahav se sastade s Ilijom i pristade da se izvr i proba koji je bog istinit. Ilija se stade rugati svojim protivnicima: "Vicite vecma: jer je on bog! Valjda se ne to zamislio. Pritisnut nedacom. jer su mu gavranovi dva puta na dan donosili hleba i mesa. pred kojim stojim. pobegao je iz pre -stonice pred carevom osvetom i sakrio se u neprohodne zajor -danske ume. gde se krio po gorskim pecinama. dodu e. usli i nas!" Kad dode podne. Tamo ga je prihva -tila uboga udovica. kakva se nije videla tri godine. ranjavali se no evima i kopljima. Zacas se nebo prevuce gustim oblacima i pljusnu jaka ki a. l tada se dogodi cudo. odrekao se Jehove i dozvolio da kult Bala po -stane u Izrailju dr avna religija. Izrekav i prorocanstvo. Videci cudo. Jezavelja. narod pade na zemlju i povika u zanosu: "Gospod je Bog. Tamo mu Jehova na -lo i da ode u Siriju i da poma e Azaila za cara Damaska." Kad prode podne. Na gori Karmilskoj okupilo se cetiri stotine i pedeset Balovih proroka koji su bili na izdr avanju carice Jezavelje. ra cereci svoga vola i rece da se rtvenik zaliva vodom. l smesta pade oganj s neba i proguta rtvenu ivotinju i kamenje i vodu u rovu. Prorok se upla i okorele idolopoklonice i pobe e u zemlju Judinu. Ilija pozva Balove proroke da stave na rtvenik ra cerecenog vola i upute molitvu svome bogu da po alje vatru s neba. Nepregledna masa Izrailjaca i Hananaca napeto je i -cekivala neobican dvoboj o vlast za njihove du e. fenicke princeze." Glad je tri godine harala Izrailjem.ga brakom svoga sina Ahava s njegovom kcer -kom J^aveljom. vladao je dvadeset i dve godine. Tada Ilija odnese mrtvo dete u svoju sobu. Ahav. Zatim se vrati na goru Karmilsku. a proro -ke jehovizma surovo proganjala i osudivala na mucenicku smrt. Sin Amrijev. zakle se da ce se osveti -ti Iliji. PROROK ILIJA l JEZAVELJA." Ali se Ilija ne zadovolji tom pobedom.

.

i da se izrailjskim trgovcima prizna pravo na slobodnu trgovinu u Da -masku. vladao je samo dve godine. Sin Ahavov. Jelisije se dopade Iliji i on ga ogrnu svo -jim plastom u znak da ga prima za ucenika. Izaslanici su se vratili u Samariju kao pokisli. NAVUTEJEV VINOGRAD. Ahav je vodio neprestane ra -tove s Aramejcima. Pohita u sobu mu a i rece: "Ti li si car nad Izrailjem? Ustani. oteti za Amrijeve vladavine. Sle -dece godite ponovo se pojavio. a car. priredi svojim zemljacima gozbu i pode u daleki svet za svojim uciteljem. ljut na drznika. Ohozija. Na putu je sreo ne -kog Izrailjca po imenu Jelisija. boga akaronskog. stvar je uzela u svoje ruke energicna i lukava Jezavelja. A Josafat je izvukao ivi glavu i s ostacima svojih odreda vratio se u Jerusalim. zatim ode pred cara i prorece mu skoru smrt. Kao i obi cno u takvim prilikama. upao je u Izrailj i opsedao cak i Samariju. jedi hleba i budi veseo. Na -redio je da se carski dvorac. pro -ricuci skoru smrt Ohozijinu. Sluge su prale okrvavljena Ahavova kola u samarijskom jezeru. a njegov vinograd je dat u vlasni tvo caru. Povoljan ishod ratova i blagostanje u dr avi omogucili su Ahavu da misli o sjaju druge prestonice Izrailja.." Zatim zakla dva vola. da ga po tedi muka za ivota. Tako se ispu -nio prvi deo Ilijinig prorocanstva. Ma tanje o lepom. prekorio ih je to idu po savet tu -t dinskom bogu. Odneli su ga s bojnog polja. Ali to nije bilo lako. zato to je slavio . Hteo je i da pro iri i ulep a vrt oko carskog sedi ta. Ali carske izaslanike zaustavio je na putu prorok Ilija i. eleo je da dobije savet Ve -Izevula. Bacio se na postelju. Ahav se vratio u dvorac zlovo -ljan. Samo je prorok Ilija. pa cu ici za tobom. ali niko nije smeo da podigne glas protivljenja. ali ga je ipak probola strela. tako ce lizati psi i tvoju krv. hodao i spavao u pokajnickoj ko ulji od kostreti i mucio se postom. pretrpeo pod Afekom strahovit poraz i pao u ropstvo. osudujuci ga. zahtevajuci samo da mu se vrate gradovi. Na osnovu njihovih la nih iskaza. Mir s Aramejcima trajao je samo tri godine.. koji je orao svoju njivu zapregom od dvanaest volova. ob -javio ovakvo prorocanstvo: "Ovako veli Gospod: nisi li ubio i nisi li prisvojio?. Ahav je sada mogao bez smetnji da pro iri svoj vrt. veran svojoj misiji. glavnog Ahavovog vojskovodu. kao nekada krv kamenovanog Navuteja. koji je bio cuven po izlecenju bolesni -ka. u savezu sa jo trideset i dva cara. Jezraela." Upla en stra nom kletvom. i zamolio ga da mu ustupi posed za sre -bro ili za vinograd na nekom drugom mestu. car Damaska nije vratio oteti izrailj -ski grad Ramot Galadski. Navutej je to odbio. prostranom carskom vrtu razbilo se zbog podanikovog protivljenja. l pored ugovora. prizvav i na njih oganj s nebesa. a psi su lizali carsku krv. Takode i za Jezavelju rece Gospod govoreci: psi ce izjesti Jezavelju ispod zidova Jesraelskih. SMRT CARA AHAVA.. koji je podigao njegov otac. Zbog te velikodu nosti osudio ga je jedan od Jehovinih proroka. pravdajuci se da se ne mo e li iti nasledstva koje u njegovoj porodici prelazi sa oca na sina. Tri stra e redom Ilija uni ti. Ahav je razderao odecu. Jednoga dana pao je s dvorskog balkona i zadobio te ke povrede. S tom namerom oti ao je Navuteju. vlasniku obli njeg vinograda. Kako psi liza e krv Navutejevu. Ahav ga je ipak oslobodio. Iznenaden tom ne -ocekivanom ca cu. Ja cu ti dati vinograd Navuteja Jezraeljanina. da ga ne prepo -znaju. Zato se Ahav udru io s judejskim car -em Josafatom i oba vladara na celu svojih bojnih kola krenu e protiv sirijske vojske." Odmah napisa pismo svojim poverljivim ljudima da nadu dva svedoka koji ce optu iti Navuteja za izda -ju dr ave. Car Damaska Ven Adad II. nesrecnik je osuden na smrt kamenovanjem. Videv i Ahavovo iskreno pokajanje. Ali je bio odbijen i morao je da se povuce u svoju zemlju. okrenuo se prema zidu i nije hteo da stavi u usta ni parce Neba. Jehova odluci da istrebi njegov rod tek posle njegove smrti. stao odva no pred cara i. pro iri i bogato ukrasi slonovacom. ali je umro na putu za Samariju.po -ma e Juja.. Podli postupak carskog para nai ao je na tihu osudu celog Izrailja. Ahav se borio preru en. Jelisije se obrati proroku recima: "Da celu -jem oca svojega i mater svoju. naredi da ga uhvate.

a odatle u presto -nicu Izrailja Samariju. a zemlja plodna. samo mu po svome sluzi poruci da se sedam puta okupa u Jordanu i bice izlecen. CUDA JELISIJEVA. i prema njenu bila toliko gostoljubiva da mu je cuvala spremnu posebnu sobu s posteljom. Tamo dode k njemu neka udovica i po ali se da joj je poverilac odveo dva sina u ropstvo zbog dugova. s pravom smatrajuci da nece biti dovoljno za sve. to je ovaj ocekivao. Otada je voda u Jerihonu pitka. odjednom se podi e vihor i pojavi e se ognjena kola s ognjenim konjima. a zemlja neplodna. akaronskog boga. Uvek je veoma lepo docekivala proroka. Pod utiskom cuda koje vide e. znaj da aljem k tebi Nemana slugu svojega da ga oprosti gube". Iz Vetilja prorok ode na goru Karmilsku. Kad procita pismo. te alje k meni da oprostim coveka gube? Pazite i vidite kako tra i zadevice sa mnom. bio je bogat i mocan covek. Posle nekoliko godina decak se te ko razboleo i umro. car izrailjski ra -dera odecu i povika: "Zar sam ja Bog da mogu ubiti i povratiti ivot. Ali nije bio srecan. kad ti dode ova knjiga. "Eto. jer se zarazio gubom. stolom i svetiljkom. za ra -zliku od svoga ucitelja. tamo nji proroci proglasi e ga za Ilijinog naslednika. ODLAZAK NA NEBO PROROKA ILIJE. s kojim nije imala dece. Gradani Jerihona su se alili da im je voda nezdrava. Jelisije ga preko poslani -ka zamoli da po alje bolesnika k njemu. na oci pedeset drugih proroka. celo! Hodi. a na presto stupio Jo -ram. Njegova ena imala je u svojoj posluzi mladu devojku koju su lupe i oteli iz Izrailja i prodali je Nemanu u ropstvo. Neki pobo an covek iz Vel 355 Salise doznao je da tamo boravi Jelisije i. Neman se obradova i zamoli svoga gospodara da mu dozvoli odlazak u Samariju i da napi e pismo s preporukom caru izrailjskom. Posle izvesnog vremena ode u Vetilj. Neman. voj -skovoda cara sirijskoga. Namno i joj toliko ulja da ga je mogla prodati i otkupiti sinove. udari plastom po Jor -danu i voda se odmah razdeli. Jelisije im rece da mu donesu nove posude sa solju. uciteljevim plastom rastavi vodu Jorda -na i vrati se u Jerihon. Kad se nado e na drugoj strani reke. celo!" Jelisije pogleda male napasnike i prokle ih imenom Gospodnjim. U Sunamu je ivela ena." Podozrevao je da lukavi vladar Damaska samo tra i izgovor da objavi rat Izrailju. Jelisije je eleo da se odu i Sunamki i zahvaljujuci svojoj cudotvornoj moci uci -nio je da ona rodi sina. Neman je bio duboko . poslednji car iz dinastije Ahavove. pisao je car Damaska caru izrailjskom. U Galgalu je vladala takva glad da su ljudi morali jesti travu i korov. jer je bila verna sledbenica Jehovina. Dok se tako ljutio i tra io izlaz iz te kog polo aja. Jelisije se sa ali na enu. oce moj! Kola Izrailjeva i konjici njegovi!" Ne dobiv i nikakav odgovor. Do ljak je negodovao. Kad stigo e u Jerihon. Ali se desi -lo cudo: hlebovi su se namno ili i svi ne samo to utoli e glad i najedo e se nego i hleba kuci ponese. Tada je prorok zagrejao mrtvog decaka svojim telom i povratio ga u ivot. udata za daleko starijeg coveka. Izrailjska robinja sa ali se na svoga gospo -dara i rece mu da u Samariji ivi veliki prorok koji ga mo e izleciti. koji je radije boravio u pustinji. Utom iskoci e iz ume dva medveda i rastrgo e cetrdeset i dvoje de -ce. KAKO JE JELISIJE ISCELIO GUBAVCA. Ilija je lutao Ha -nanom u pratnji svog najvernijeg ucenika Jelisija. pa pode od izvora do izvora i is -celi vodu sipajuci u nju so. eleci da ne gladu -je. Ilija sede u kola u plamenu i odlete u nepo -znati beskraj neba. Nadmeni sirijski dosto -janstvenik sti e pred prorokovu kucu na sjajnim kolima. jer je svoju misiju vr io uglavnom po gradovima i seoskim naseljima.Zenon 3(psidovs/q. Prorok je zahvalio na daru i nalo io mu da razdeli hleb na stotinu ljudi koji su se okupili oko njega. doneo mu je dvadeset jecmenih hlebova i vrecicu sve eg i -ta. A Jelisije razdera svoje haljine i povika u ocaju: "Oce moj. okru en velikom pratnjom. Jednom ga na prigradskom putu salete gomila raspu tene dece i poce se rugati%ijegovoj celavosti: "Hodi. Ohozija je ubrzo umro. Jelisije ne izade da ga saceka i ne pokloni mu se.

.

Osim toga. koji mu je povratio zdravlje." Ohrabren prorocanstvom izrailjskog bo jeg coveka. Zato je vojsku poverio svome vojskovodi Juju. a prorok ga blagoslovi. Po stupanju na presto.uvreden. Tako skrenu ka Jordanu i sedam puta se okupa u reci. Ubrzo zatim car Damaska prodro je u Izrailj i zaustavio se pod zidinama Sama -rije. Tamo ga je posetio car judejski Ohozija. Darove. o inuo je konje i oti ao. Azailo se vrati svome gospodaru. pa je u prestonici harala takva glad da su majke jele svoju decu. krenuo je s carem judejskim Josafatom na cara moavskoga Misu. nudeci mu zlato. 357 htede da primi nagradu. Zato je poslao u Ramot Galadski svog poverljivog ucenika s nalogom da glavnog . Pojuri za Nemanom i. On pozva krivca pred sebe i rece mu gnevnim glasom: "Zar je to bilo vreme uzimati srebro i uzimati haljine.eg vazala Izrailja. U jednom trenutku ipak ga obu -ze sumnja. Hteo je da donetu zemlju pospe pred Jehovin oltar koji ce podici i da tako zadovolji slovo zakona. Kao Ahavovog sina i poklonika zlatnoga teleta. Ali ga sluge uz put uve -ri e da mu ni ta nece na koditi ako poslu a savet neljubaznog proroka. jeho -visti su mrzeli Jorama. Zato zamoli svoga dobrotvora da mu unapred oprosti otpadni tvo. da ucini tako veliku stvar?" Tada mu prorok svecano saop ti: "Pokazao mi je Gospod da ce ti biti car u Siriji. po sirijskom logoru se proneo glas da hetitska i egipatska vojska sti u u pomoc opsednutom gradu. i on ce se morati duboko pokloniti. odgovori s tugom: "Jer znam kakvo ce zlo uciniti sinovima Izrailjevim. zaustaviv i ga na putu. Neman pohita cudotvor -cu. gospodar njegov. poslao mu je svoga dostojanstvenika Aza -ila s bogatim darovima i zamolio da ga izleci. Na to mu Azailo rece: "A ta je sluga tvoj. Posle izvesnog vre -mena car Ven Adad se te ko razboleo. ugu i ga pokrivacem i proglasi se za cara Damaska. on u odu evljenju povika da ce otada slaviti samo Jehovu. dav i mu time oprost za bu -duce grehe. sa -op ti mu da njegov gospodar tra i talenat srebra i odecu za dva mladica koji su mu upravo stigli u goste iz gore Jefremove. ali u jednom okr aju je ranjen. Opsada je bila dugotrajna. sluga sklo -ni u svoju kucu. Na srecu. posumnjao je da cela ta stvar sa ku -panjem u Jordanu je ismevanje njegove licnosti i povika van se -be od gneva: "Nisu li Avana i Farfar vode u Damasku bolje od svih voda izrailjskih? Ne bih li se mogao u njima okupati i ocisti -ti?" Ogorcen. naredi slugama da napune vrece izrailjskom zemljom i da ih natovare na dve mazge. Kad se car. Razgovor je prislu kivao Jelisijev sluga i odluci da bar ne to trpne od tog blaga koje je njegov gospodar tako ola -ko odbacio. Kad Jelisije ne 356 Zenon 3(psidovs/(i. bude klanjao bogu. ovce. i mladice ce njihove eci macem. Car Damaska se u urbi povukao i Samarija je neocekivano izbegla stra no uni tenje. iznudene na preveru. Ujedinjena voj -ska upala je u zemlju Moavsku s juga i nanela vazalu te ak poraz. Nikad mu se nije dogodilo da je bio tako omalova avan. i decu ce njihovu razbijati i trudne ene njihove rastrzati". Prorok Jelisije odlucio je da iskoristi nje -govu bolest i da ga ukloni s prestola. goveda. a telo mu postade cisto kao u novorodenog deteta. srebro i skupocenu odecu. Jelisije saslu a Azaila i rasplaka se. Kad cu da se Jehova mo e slaviti samo u Izrailju. Kao dvorski dostojanstvenik morao je da ucestvuje u verskim obredima u hramu sirijskog boga Rimona. ISTREBLJENJE DINASTIJE AHAVOVE." l tako bi. biv . Doznav i da se Dama -sku pribli ava Jelisije. koji je odbio da placa danak. Joram je hteo da iskoristi pre -vrat u Damasku i da povrati od Aramejaca Ramot Galadski. s kojim je ostao u prijateljskim odnosima. da kupi maslinike. vinograde. gradove ce njihove paliti ognjem. Izrailjski car Jo -ram vladao je dvanaest godina. Guba nestade kao rukom odneta. Ali pred prorokom ni ta se nije moglo sakriti. sluge i slu kinje? Zato guba Nemano -va neka prione za te i za seme tvoje doveka. pas. Na pitanje za to place. a on se vratio u Izrailj da leci rane. Pun zahvalnosti. ali nije uspela da ga ponovo podjarmi. Si -rijski dostojanstvenik rado mu ispuni molbu i umesto jednog da -de dva talenta srebra.

.

Juj je umro posle dvadeset osam godina vladanja. na njih se baci e vojnici i sve ih saseko e.vojsko -vodu Juja poma e za cara. l Ohozija se dade u bekstvo. dok se u dvorcu odvijao pir zaverenika. Razjareni careubica naredi da je bace kroz prozor. Jehova zatrijumfova nad hananskim bogovima. a hram mu osramoti e napraviv i od njega javni nu nik. Na vest o smrti svoga sina. Juj ih pohvata i naredi da se pokolju pored bunara njegove kuce. Zabrinut to nema nikavih vesti. sestru Ohozijinu. U Solo-monovom hramu dimili su se rtvenici tudih bogova. Buntovnici ga doceka e pogrdama. Prepla eni gradani Samarije doneli su u kotaricama gla -ve carevih sinova.ini grada tra eci njihove glave kao dokaz pokornosti i poslu -snosti. Na izrailjski presto stu -pio je njegov sin Joahaz. namaza lice i uvi kosu. Izrailjem. prijatelja i cinovnika Joramovih. Odluciv i da se za smrt dostojno pri -% premi. To je bila prevara. jer Juj nije ukinuo kult zlatnog teleta cija su sredi ta bila u Vetilju i Danu. a kad poku a da pobegne. ali se ispostavilo da je njen les copor pasa vec razvukao i da su ostali samo alosni ostaci. prvosve tenik Jodaj organizovao je veliku . l pobij dom Ahava gospodara svojega. Stigav i u Samariju. pa ga zacudi vest da je Juj napustio Ramot Galadski i da se uputio k njemu. po to je pobila sve clanove carske porodice. ne znajuci ni ta o prevratu. Carici Jezavelji bilo je jasno da joj -4 je kucnuo poslednji cas. a Juj je naredio da se u dve gomile slo e pred kapijom njegove prestonice Jezrael. jednoglasno pro -glasi Juja za cara. smes -ta sede u kola i na celu pobunjene vojske pohita u Jezrael. jer ih buntovnik zadr a silom. ali ga ra -ni e Jujevi vojnici. Kad sve tenici ispuni e hram do poslednjeg mesta. Zatim sazva u prestonicu Balove sve tenike iz celog Hanana i saop ti im da ce povodom svoga krunisanja prineti rtve njihovim bogovima. kci Jezaveljina i Ahavova. Kip boga Bala razbi e. Juj naredi da se carica pokopa. cetrdesetori -ca njegove brace. surovi uzurpator priredi po -kolj pristalica. pa gordo stade na prozor dvor -ca. Gotolija je izvr ila krvavi prevrat i sama pri -grabila vlast. Joram nije ni ta znao o zaveri. Pod njenim uticajem kult Bala postepeno je preovladavao nad Jehovinim kultom. Novi vladar. To je izazvalo ogorcenost me -du prorocima koji su ga doveli na presto. Kad se Juj pojavi na ulici. Zato mu posla u susret jedan za drugim dva izaslanika. jer hocu da pokajem krv sluga svojih proroka. U toku tajnog obreda. Telo mu sluge odvezo e u Jerusalim i sa -hrani e ga u Davidov grob. a nje -no smrskano telo izgazi e konji njegove zaprege. a oni se ne vrati e. proboden strelom izdajnickog uzurpatora. izaslanik Jelisijev svecano izrece: "Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: pomazah te za cara nad narodom Gospodnjim. a tudinski sve tenici osecali su se u njemu kao kod svoje kuce. kako bi se narod svo -jim ocima uverio u istrebljenje roda Ahavovog. jer je ona bila ena mocnog prvosve . Dovuce se nekako do Megidona. doceka ga s podsmehom i pogr -dama. JUDEJSKA CARICA GOTOLIJA. koga je pomazao Jelisije. i sakrila ga od carice u svojoj kuci. . Juj je poslao pismo stare . Ali nije smela da ubije Jo-saveju. bila je ena jake volje. Ta ko se ispinio i drugi deo Jelisijevog predskazanja. krenu e u pose -tu Joramu. Na presto je do la preko brojnih le eva. pade mrtav sa kola. Pre nego to je telo ubijenog cara Ohozije doneseno u Jerusalim. kao i njena majka. gde je umro usled gubitka krvi. Iz dvorskog pokolja Josaveja je spa . Jezavelja je 35S svu noc le ala u krvi. i krv svih sluga Gospodnjih od ruke Jezaveljine. majka ubije -nog judejskog cara Ohozije. Joram pode licno u susret svome vojskovodi sa Ohozijom. Kad je decak navr io sedam godina. Jodaja. koji je vladao esnaest godina.tenika Jehovinog." Kad izrailjska vojska doznade za pomazanje. a Jehova se razgnevio i dopustio da samozvani car Damaska Azailo mo e neka njeno da pusto i sve izrailjske zemlje istocno od Jordana. Ali ta po -beda je bila polovicna. carem judejskim. Joasa. Gotolija. legende sla jednogodi njeg Ohozijinog sina. U Samariji je ivelo sedamdeset Ahavovih sinova.

.

Joas je izgubio podr ku naroda. Naznacenog dana sabata zaverenicka vojska zauzela je prostor oko hrama. koji je vladao sedamnaest godina. To su iskoristili Jehovini sve tenici. To je naj -zad dozlogrdilo caru. Joas je iskoristio trenutnu slabost . car Joas se. Nemoc Izrailja omogucila mu je da krene na Ju -deju i Filistejce.Vladavina cara Juja zavr ila se porazima i slabljenjem dr a -ve. Dok je Joas bio maloletan. Istrcala je iz dvora i. Kad je asirski car al -manasar III napao Damask. sin Jodajev. Prvosve tenik Jodaj umro je u sto i tridesetoj godini. koji mu ni -su oprostili ubistvo Zaharijino. pod izgovorom da praznuje sabat u Jerusa-limu. Izgubiv i Zajordaniju i zemlju Moavsku. oslabljenu unutra njim neredima. Posle izvesnog vremena. opet su trijumfovale pristalice Jehovine. Za vreme njegove vladavine Asirija je ponovo napala Damask i nanela mu ozbiljan poraz. moglo se najzad pristupiti obnovi hrama. Ali je odustao od opsade. Car Azailo sa svojom vojskom gazio ju je uzdu i popreko. deset bojnih kola i pedeset konjanika. A usled dugogodi nje nebrige i zanemarivanja Jehovinog kulta i zidovi su bili skloni padu. razoru ala carsku stra u. Posle njegove smrti. Ratni porazi izazvali su u zemlji veliko nezadovoljstvo. ali nisu zapoceti nikakvi radovi. Najpre je stupio u tajne pregovore sa svim vojnim zapovednicima i pridobio ih za Joasa. To je bio sposoban vojsko -voda i dr avnik.eci zemlju i sejuci smrt. Juj se stavio na njegovu stranu i cak mu redovno placao danak. Joahazu je bilo dozvoljeno da dr i samo malu vojnu silu. hram se zatresao od silnog poklika: "Da ivi car!" Tek tada je Gotolija primetila da se u hramu de ava ne to neobicno. Zahvaljujuci njemu. zaboraviv i da svoj presto duguje njegovom ocu. ugro avala su brdska plemena Medani. Jehova je odlucio da kazni 360 izdajnika i ubrzo je u Judeju upao car Damaska. napao je na Jeru . sin Joahazov. poru eni su Balovi rtvenici a njegovi sve tenici isterani. Izrailjska vojska vi e nije po -stojala. jer su sve teni -ci prisvajali sve to je verni narod ubacivao u krinju. ugledav i na prestolu krunisanog decaka. pod pritiskom uticajnih judejskih velika a. buna!" Jodaj naredi da je odvedu u dvorsku konju nicu i poseku macevima. Pod njihovim vodstvom izbio je dvorski puc i bolesnog Joasa ubile su njegove sluge. sastavljenu od deset hiljada pe aka. okrenuo od Jehove i slavio boga Bala. U nizu ratnih pohoda osvojio je oblasti s druge strane Jordana. Zemlja je postala sasvim bespomocna. Njegov sin Joahaz. platio ogroman otkup u zlatu i srebru.alim. li avajuci hrane sela i gAdove. u njegovo ime vladao je prvosve tenik Jojad. Hram je od toga dosta postradao i trebalo ga je popraviti. pa je poverio nadzor nad krinjom jednom od svojih pisara. ubija -juci svakog nepoznatog coveka koji bi poku ao da ude. Novac za obnovu hrama skupljan je dvade -set i tri godine. gvozda i bakra. a osim toga te ko se razboleo. u pratnji naoru anih Levita. SLABLJENJE l PROPAST IZRAILJA. Osvojiv i filistejski grad Gat. Asiriju. morao je da prizna hegemoniju Damaska. Jerusalimski hram je oci cen od svakog traga idolopoklonstva. U tom cilju kod ulaza u hram postavljena je krinja s otvorom u koju su verni -ci ubacivali priloge. Juj je imao veoma lo e odnose s carem Damaska Azailom. Kad mu je sve tenik Zaharija. Po -pravljanje hrama i uspostavljanje njegovog ranijeg sjaja zahte -valo je znatna novcana sredstva. Azail je iskoristio tu priliku da se osveti Juju.zaveru jehovista. zaprepa ceno povika: "Buna. naredio je da ga kamenuju. Azailo. pa je morala da odustane od svoje osvajacke politike. U je -dnom trenutku. A zatim je. jer mu je judejski car Joas. Car Joas je objavio prikuplja -nje priloga od judejskog naroda za isplatu zanatlija i pokrivanje tro kova za nabavku kamena. pusto . sazvao Levite iz cele judejske dr ave i naoru ao ih iz Davidovo g arsenala. Otada je novac prebrojavan u prisustvu car -skog cinovnika i prvosve tenika. izrailjska dr ava smanjila se skoro za trecinu svoje povr i -ne. Jodaj uvede u dvo -ri te hrama maloga Joasa i pomaza ga za cara. o tro pre -bacio otpadni tvo. Kad je decaku stavio na glavu carski venac i posadio ga na presto. Na izrailjski presto stupio je Joas. sin Ohozijin.

.

bezosecajne velmo e. Pun gneva." Bile su to te ke optu be. pozivao ih je: "Cujte ovo. zvani Ful. Izrailj se digao iz nemoci i stupio u period velikog privrednog procvata. U zemlji je nastalo blagostanje koje je podsecalo na Solomonova vremena. medvedi. i prorokovao. cak i za par obuce. U svojim propovedima Amos je pred -skazivao propast Izrailja i Samarije. Odmah je oti ao u Vetilj. Dok je malobrojni dru tveni sloj iveo u necuvenoj rasko i i razvratu. dok su veleposednici i dr avni dostojanstvenici gomilali sve veca bogatstva. ma u se mirisima i surovo ugnjetavaju obespravljene narodne mase. ostavio je na ju -dejskom prestolu Amasija kao svog vazala i vratio se u Sama-riju. Nije. Asirija se podigla iz privremene slabosti. samo da sacuvaju svoj rasipnicki na -cin ivota. Sa zgra anjem je posmatrao namazane ene. Govorio je tvrdim. neljudski cedili iz njih sve to se moglo iscediti. Judejac po imenu Amos.** znatno pro irila i postala velika metropola.njim te kocama.svog najveceg neprijatelja i povratio sve oblasti koje je izgubio njegov otac. Za vladavine Jerovoama II. lavovi i zmije. Amos je zamerio imucnim Izrailjcima da varaju siromahe na kvalitetu. koji spavaju na posteljama od slonove kosti. Bogata i nisu znali za milost prema siromasima. govoreci: kad ce proci mladina da prodajemo ito? l subota da otvorimo p enicu? Umanjujuci efu i povecavajuci sikal i varajuci la nim merilima. opominjao je ljude da ih ceka Jehovina kazna za njihovo bezakonje. Kao stocar boravio je neprestano na prostranim gorskim visinama i. zemlja ne mo e podneti svih reci njegovih. koji pro direte uboge i 362 satirete siromahe u zemlji. ive u razvratu i rasko i. vec je pozivao ljude da ne vredaju Boga razvratom. nedaleko od Vitlejema." Po carevom nalogu prorok je pro -teran iz Izrailja. Takvo ucenje jo nikada se nije culo iz usta zanesenih jehovista. Izboriv i se sa unutra . Razru iv i njegove zidine. gde bogata i. nad Izrailjom i Judejom nadvila se stra na opasnost. U to vreme iveo je u Tekuji. Grad pokvarenosti i razvrata duboko ga je potresao. i da prodajemo ocinke od p enice. da ljude bacaju u ropstvo za dugove. nepravda. l zaista. li avali su ih slobode za dugove. Zatim je upao u Judeju. prorok se zamerio vlastodr cima i postao opasan podstrekac u njihovim ocima. Osudujuci moralno posrnuce i raspad izrailjskog dru tva. Ponovo je o ivela medu -narodna trgovina. da kupujemo siromahe za novce i uboge za jedne opanke. stao pred svetili te gde je Bog Mojsijev slavljen u liku zlatnoga teleta. Sitne zemljoposednike potisnuli su vlasnici velikih poseda koje su obradivali robovi i seljaci be -zemlja i. vodio je te ak i po ten ivot. Na presto je stupio veliki ratnik Tiglat-Falazar III. pro -davali im hranu po previsokim cenama. meri i ceni ita. Zato je uzeo pastirski tap u ruku i uputio se u Samariju. gde su jata skakavaca i nebeska vatra pro dirali Izrailj. u bliskom dodiru s prirodom. zemljom je harala beda. Stalno je tvrdio da nije prorok. Prvosve tenik Amasija upozorio je cara Jerovoama: "Amos di e bunu na te usred doma Izrailjeva. Teret izdataka za ratove koje je vodio Jerovoam pa -dao je uglavnom na narodne mase. Medutim. pridavao znacaj spolja njim vidovima verskog rituala. pokorio je i poharao Jerusalim. a s druge strane alio prosti narod koji je iveo u krajnjoj bedi i nevolji. necuvenu rasko dvoraca i kuca. otmeno obucene mladice. korupcija i ugnjetavanje razvla cenog naroda. kao oni. sina Joasova. razlikovao se od njih u svakom pogledu. Samarija se 361 ». kao potvrda Amosovog upozorenja. rasko i i bezosecajno cu prema ubogima i nemocnima. stvorio se jak sloj imucnih ljudi. Slabljenje Damaska i unutra nje neprilike u Asiriji omogucili su celom Hananu da odahne. da ne podstice ljude protiv ugnjetaca i izrablji -vaca. U vizijama. Stanovnici grada i hodocasnici s cudenjem su slu ali zanesene reci pastira s dalekih planina. l pored toga to je zapoceo bezobzirnu . u kome se pominju ptice. Imao je bistar pogled brdanina i duboko uverenje da donosi ljudima rec bo ju. versko sredi te Izrailja. Ali to razdoblje sjaja imalo je i svoje mracne strane. neugladenim jezikom punim slika. Jednoga dana do lo mu je prividenje da mu Jehova po-verava misiju popravljanja sveta.

.

Zatim se vratio u Ninivu. A opusto ene izrailjske zemlje na -selio je me avinom raznih plemena iz Arabije i Vavilona. Izrailj nije shvatio opasnost. Ubili su ga zaverenici na cijem celu je bio njegov vojskovoda Fekaj. smesta je krenuo na ustanike. Ahaz je molio za pomoc boga Moloha i prineo mu na rtvu svoga malog sina. Sred dima i plamena izra -iljskih gradova i sela razlegali su se jauci mucenih i u vatru ba -canih rtava. koji je zatim pao od ruke Menajima. Po asirskom obicaju. usled intriga Egipta. a sa zapada Filistejci.osvajacku politiku. pokorenih azijatskih plemena. koji je zahvatio i Samariju. aljuci mu na dar sve zlato i srebro. dobiv i harac od hiljadu tale -nata srebra. koje je uzeo iz hra -ma i dvorca. antiasirijska stranka ponovo je digla glavu i pocela na njega vr iti pritisak da se pobuni. Ali saveznici su se osecali veoma slabi da zarate protiv Asirije. Uz potajnu podr ku Tiglat-Falazara. Njegovi ratnici sa iljatim lemovima i gvozdenim pancirima pu -sto ili su zemlju i ubijali stanovni tvo. Po to je Samarija bila sna na. zatvorio se u zidine Jerusalima. Dr avu su potresali dvorski pucevi i unutra nji nemiri. pre na e ere." Munjevitim napadom Tiglat-Falazar III razorio je Damask i ubio cara Resina. ali nije se dugo odr ao na prestolu. da im propoveda 364 Zetwn !%psidbvs/(i . nabijali ih na kolac i ive derali. ne ost -variv i svoju nameru. Judeja sa Jerusalimom se spasla. asirska stran -ka izvr ila je puc i ubila nesrecnog cara. poslu no orude u rukama asirskog vladara. Ali vremenom. Za -hariju. estoko su se borile. Ta -da je Tiglat-Falazar prvi put prodro u Izrailj i ucvrstio vlast svoga vazala. odveo je vi e slojeve stanovni tva u Asiriju i naselio ih "u Alaju i Avoru na vodi Go -zanu i u gradovima Midskim". Tako je pobedila stranka koja je podr avala Egipat. Posle poraza na bojnom polju. Car Fekaj zatvo -rio se u nju s ostatkom svoje vojske. postao asirska pro -vincija. Tada im je asir -ski car poslao jednog jevrejskog sve tenika. Pre ivele stanov -nike asirski vladar iselio je u Mesopotamiju. odlucili su da je prisile na stvaranje zajedni -ckog fronta. posle est meseci njegove vladavine. a zatim je prodro u Izrailj. Zato su pozvali Judeju da pristupi nihovom savezu. Godine 724. Sina Jerovoama II. a na njihovo mesto doveo gomilu drugih. Vlast je prigrabio voda zaverenika Osija. koji se podigo e na me. Po to su nai li na odbijanje. nepristupacna tvrdava. porucivao mu je u svom pismu: "Sluga sam tvoj. Salmanasar V. Dok su dva saveznika udarila na njega sa severa. pre na e ere za -poceo je opsadu Samarije. ubio je Salum. hodi i izbavi me iz ruku cara Sirskoga i iz ruku cara Izrailjeva. pristalice Egipta i pristalice Asirije. ireci anarhiju u Samariji. upr -kos upozorenjima proroka Isaije. Ali kad ni to nije pomoglo. sa juga su ga napali Edomci. Sirija se tada digla na ustanak. Osija se odlucio na taj korak posle smrti Tiglat-Falazara. Judejski car Ahaz na ao se u te koj situaciji. Nekoliko godina placao je svom za titniku danak. l novi naseljenici u Izrailju poceli su da slave Jehovu. Tek je Sargon II osvojio i razorio posled -nji izrailjski bastion. koji je opkolila sirijsko363 izrailjska vojska. Asirci nisu ni poku avali da je osvoje. zatra io je pomoc od asirskog cara. To je izazvalo op te nezadovoljstvo. Izrailj je. naslednik Tiglat-Falazara. Njegov sin Fakija odr ao se na prestolu samo dve godine. sejuci teror i oslanjajuci se na moc Asirije. godine 727. potukao Izrailjce na bojnom polju. osim visoravni na kojoj se nalazila Samarija. ali je postala vazal Asirije i svoju prividnu nezavisnost morala je placati te kim go -di njim dankom. odsecali im noge i ruke. zarobio Osiju i poslao ga okovanog u Ninivu. Fekaj je otpoceo svoju antiasirijsku politiku sklopiv i savez s carem Damaska Resinom I. Osvajaci su zarobljenicima kopali oci. Umro je posle dve godine. Dve stranke. Uzurpator se odr ao na pre-stolu^pet godina. Menajim je obezbedio tu sumu uzimajuci od svakog imucnog gradanina novcanu da binu od pedeset sikala srebra.

Za vreme njegove vladavine Izrailj i Damask sklopili su savez s namerom da zarate protiv Judeje. svetih drve -ta i kamenova. U to vreme razvio je svoju misionarsku delatnost veliki prorok Isaija. opominjao da carstvo judejske treba da veru -je u za titu Jehovinu i odvracao cara od saveza s Asirijom. pala je u bedu. Tako je nestalo bez traga deset Jakov -Ijevih pokoljenja. na judejski presto stupio je njegov sin Amasija. Potukao je Edomce ju no od Mrtvog mora. i svi lukovi njihovi zapeti. a istovremeno ugnjetavaju uboge. Kad ga je opkolila vojska izrailjsko-sirijskog saveza. Jezekija je bio razuman vladar i bilo mu je jasno da ce pre ili kasnije morati da dode do oru anog sukoba s tom opas -nom silom. covek obrazovan. Zato je go-milao blago i oru je. Judeja je izgubila svoju nezavisnost. Osudivao je licemerje boga -ta a koji poste i prinose rtve u Jerusalimskom hramu. ve bao vojsku i utvr -dio Jerusalim izgradnjom jo jednog pojasa odbrambenih zidina sa sna nim ugaonim kulama. izlivena po Mojsijevom nalogu. Posle ubistva Joasa. bucace i ugrabice plen i odneti ga.nacela Mojsijeve religije. Njegov sin Jotam vladao je samo pel godina. prisvo -jiv i pravo prino enja rtava Jehovi. vec i po Judeju. Zbog toga je u prestonici izbila buna jehovista. oduzeo im kipove njihovih bo anstava i postavio ih u dvori tu Jerusalimskog hra -ma. koju je opusto ila tudinska vojs -ka. ali je u zemlji Judejskoj ipak bujao kult tudih idola. kao to znamo. pobe -dio je Filistejce. Rika ce im biti kao u lava. cak i nare -dio da se izlomi bakarna zmija. Znatno je pobolj ao i odbrambenu moc ze -mije jacanjem vojske i utvrdivanjem Jerusalima. Prvi put u istoriji Izrailja ucio je da verski obredi nemaju nikavu vrednost ako im se ne pristupa cista i pravedna srca. To je izazvalo potresan utisak u Judeji. Obnavljanje jehovizma istovremeno je bilo bacanje izazova Asiriji.nog Azijata. Ogromni grad sa svojim velicanstvenim gradevinama ostavio je na njega takav utisak da je postao vatreni poklonik njegovih bogova. i nece biti nikoga da otme. Posledice su bile pogubne ne samo po bratski Izrailj. U Davidovom gradu zavladala je moda asirske religije i kulture. sina Ohozijina. poznat i pod imenom Azarija. U tom cilju naredio je da se u stenu usece podzemni . Sve tenici su trijumfalno govorili da ga je Jehova tako kaznio to je pogazio njihova prava. Njegov sin Ozija. Uni tavao je sve vidove idolopoklonstva. a njihovo mesto zauzela je me avina naroda. gde su ga ubili zaverenici. rtvovao je. izvanredan govo -rnik i pisac. Zahvaljujuci tome to je ucvrstio svoju vlast nad Edomcima i utvrdio luku Elat. Ponovo uspostaviv i dobre odnose s Izrailjom. Ahaz je oti ao u Ninivu da se pokloni asirskom ca 36$ ru. razbijao kamenove i sekao drveta kojima se narod klanjao po brdima. svoga sina i poz -vao u pomoc Asiriju. oboleo je od gube i morao je da se povuce u samocu. nevoljnike i decu. a na njegovom mestu podigao je rtvenik posvecen tudim bogovima. i rikace kao lavici. SUDBINA JUDEJSKOG CARSTVA. u okolini Jerusalima. kopita u konja njihovih bice kao kremen i tockovi njihovi kao vihor. Zemlja. Na presto je stupio sin Jotamov. Pod njegovim uti -cajem car Jezekija otpoceo je veliku akciju preporoda jehoviz -ma. Riznice hrama i dvorca ispraznile su se po -sle placanja danka tobo njem spasiocu. Ali je pre svega odlucio da snabde prestonicu vodom. pokorio buntovna arabljanska plemena i namet -nuo vlast Amoncima. Naredio je da se u Jerusalimskom hramu pomeri u stranu Jehovin oltar. Prorok Isaija upozoravao je narod na opasnost od Asiraca i vapio: "Strele ce im biti o tre. Pred kraj svoje vladavine do ao je u o tar sukob sa sve tenicima. Ahaz. Za razliku od oca bio je vatreni Jehovista. Amasija je pobegao u Lahis. Da zlo bude vece. uspelo mu je da ponovo uspostavi pomorsku trgovinu na Crvenom moru i da ostvari znatno blagostanje u zemlji. Za vreme vladavine njegovog sina Jezekije pala je Samarija." Recima punih apokalipticnog u asa opominjao je Judeju da odbaci tude bogove i vrati se na put Jehovin. bio je sposoban vojskovoda i do -bar vladar. Nadahnutim recima osudivao je idolopoklonstvo koje se irilo zemljom. koji su kasnije nazvani zajednickim imenom Samaricani. Ali Ahaz nije poslu ao mudroga coveka i pozvao je u pomoc stra .

Sanherib je naredio povlacenje i vratio se u Ninivu. l zaista. Mucenickom smrcu stradao je 367 i stari prorok Isaija. jednom preko poslanika. jedne noci u neprijateljskom logoru pojavio se andeo s macem i pobio sto osamdeset i pet hiljada asirskih ratnika. kao obrazovan i iskusan covek. Prorok Isaija. U Gehinomu su bogu Molohu rtvovana novoro-dencad. u dva navrata. a zatim se okrenuo protiv egipatske vojske koja je saveznicima pohitala u pomoc. Tamo je proveo u tamnici nekoliko godina i pod utiskom stra nih do ivlaja ponovo se priklonio jehovizmu. najvecu riznicu pisanih dela minulih vekova. hananskih. Oko godine 652. l tada se ispunilo predskazanje Isaijino. Sanherib je osvojio tvrdavu Lahis i opusto io zemlju Judejsku. Pored ulaza u hram sagradene su konju nice u kojima su dr ani konji posveceni bo-gu sunca. a u isto vreme digli su se na ustanak podjarmljeni asirski vazali. a u Jerusalimskom hramu stajali su rtvenici i kipovi asirskih. Jezekija je vladao jo neko -liko godina i stigao je da podigne Judeju iz ru evina i zgari ta. Pod njenim uticajem car je ponovo zaveo kult tudih bo-gova. koji je izgradio velicanstvenu Ninivu i u svojoj bib -lioteci sakupio hiljade tablica ispisanih klinastim pismom. prerezan napola drvenom testerom. suzbijao idolopoklonstvo i slavio samo Jehovu. Brzo je zavladalo blagostanje i ljudi su slavili samo Jehovu.n. pozivao Jezekiju da se preda. Asirija se u to vreme nalazila na vrhuncu svoje moci. Verovalo se jo i u Sunce. Egipcani su pretrpeli strahovit poraz kod Akarona i pobegli ostaviv i svoje saveznike na milost i nemilost sudbini. ugu io usta-nak u Fenikiji. Jeru-salim je bio slobodan.* U borbi s jehovistickom opozicijom Manasija se oslanjao na Asiriju i postao je njen vazal. koji su ga smelo napadali i najavljivali brzu propast Judeje. pa je 366 za povlacenje bilo kasno. a drugi put pismom. Opsednut idolopoklonicom besom. Rezultat tih pregovora bilo je stvaranje saveza protiv Asirije kome su pristupili i vavilonski car MerodahBaladan. Kad je pu ten na slo -bodu. sastojala se od zakletih nepri -jatelja jeho-vizma. Asirska vojs -ka upala je u Judeju i odvela ga u Ninivu okovanog u lance. narocito proroka. izbavitelja od asirske vlasti. Najvece nade saveznici su uglavnom polagali u Egipat. Mesec i planete. Dvorska kamarila. i sam car mu je prineo na rtvu svoga sina. koja je vladala u nje -govo ime i vaspitavala u mladosti. p. najavljujuci prorocanskim recima da ce Jehova kazni -ti neprijatelja. namesnik Vavilona. Ma-nasija (687-642. Na uzvi icama Judejske zemlje ponovo se klan -jalo kame-nim stubovima i drvecu. ali prorok Isaija. mudar covek. U dvori tu hrama ivele su sve tenice koje su se u njenu cast odavale rit -ualnom bludu. Sred po ara i zgari ta branio se samo Jerusalim. egi -patski faraon i vladari fenickih i filistejskih dr avica. Jerusalim je postao sredi te groznicavih politickih pre -govora. jer je bio ogorcen to ga na vreme nisu pitali za savet. koji je tako tacno predskazivao bu-ducnost.) imao je dvanaest godina kad je stidio na presto. Ali stvari su oti le predaleko.kanal kojim ce voda sa izvora Giona teci pravo u grad.e. kako na carskom dvoru tako i u irokim masama judejskog naroda. Manasija je bio osumnjicen za saradnju s buntovnicima. Njegov sin Amon vladao . Tada je ponovo istupio prorok Isaija i hrabrio svoje sunarodnike na otpor. Asirski car ga je opkolio vojskom i. Istovre-meno su surovo progonjeni verni sledbenici Jehovini. u ivao je najvece po tovanje. Na presto je stupio najveci asirski car Asurbanipal. moavskih i sidon -skih bogova. Sanherib je munjevito osvojio Vavilon. Sin Jezekijin. prekorno je ponavljao. pre na e ere pobunio se Asurbanipalov brat. Uskoro je buknuo plamen ustanka u vazalskim asirskim dr avicama. znao je da je Egipat oslabljen unutra njim nemirima. odvodeci u Asiriju stanovni tvo zauzetih grado -va i sela. "Jer ce Misirci uzalud i naprazno pomagati". vratio se u Jerusalim. Zato je opominjao cara Jezekiju da ne racuna na faraonovu pomoc. Manasija se okal -jao nevinom krvlju mnogih mucenika. Najvi e je slavljena boginja Astarta.

.

**^^. U meduvremenu faraon Neho pretrpeo je kod Harana te ak poraz i dao se u . Na presto je stupio njegov sin Jo-sija. lako se ce-log ivota borio s Asirijom. to mu nije donelo popularnost me -du stanovnicima prestonice. vi e se nije mogla dici iz propasti. se branio do poslednjeg coveka. Asirski car zatvorio se u Ninivu i tako se spasao. Josija je iskoristio sla -bost Asirije i otpoceo groznicavu delatnost na sprovodenju koren itih dru tvenih i verskih reformi u dr avi. Od tog dogadaja pro . rekav i da se u knjizi pomenute kazne ne odnose na njega. s bezobzirnom okrutno cu iskorenjivao je sve tude kultove i od jehovizma nacinio jedinu dr avnu religiju.. Zaslepljen mr njom prema Asiriji. u ratnim pohodima zamenjivao ga je sin Nabukodonosor. Na presto je postavljen njegov sin Joahaz. a ona je potvrdila autenticnost knjige i umirila cara. sa severa su nadirali Medani.. Obratili su se za savet prorocici Oldi. iako su se Skiti posle nekoliko godina vratili u svoje planinske naseobine. Godi -ne 612. pa je nastojao da obesna i poslednje poteze svoga oca i pao je od ruke zaverenika jehovista. a sa juga se pribli a -vala semitska plemena Haldejci. Ali predvidajuci da je nji -hova o trica u osnovi uperena protiv asirskih uticaja. koja su osvojila Vavilon. poreklom od prvosve tenika Avijatara. Posle Asurbanipalove smrti. U toj situaciji Josija se nije pokazao kao dalekovid politicar. po svojoj prilici uzet iz apokrifa Isaijino vaznesenje. odlucio je da prepreci put egipatskoj vojsci koja je preko Hanana hitala u Haran. sada je resio da krene u pomoc asirskoj vojsci koja se u Haranu pripremala za konacan obracun s osvajacem. pre na e ere osvajaci su zauzeli i do temelja razorili Ninivu. godine pre na e ere. l tada se dogodilo ne to to je duboko potreslo sve verne jehoviste. opusto ena najezdom. Faraon Neho II shvatio je kakva je opasnost pretila Egiptu od novih osvajaca. To je bio mladic koji je vaspitavan u duhu kulta tudih bogova. Ali je u bici kod Megidona pretrpeo poraz i pao na bojnom polju pogoden strelom egipatskog ratnika. U Asiriji se podigla nova politicka bura. Jeremija se odnosio blagonaklono prema reformama cara. jer su one u stvari bile uvodenje teokratskog dru tvenog uredenja u Judeji. ili po svoj prilici Knjige zakona ponovljenih. odvracao Biblija cutke prelazi preko poslednjih godina njegovog ivota. S Kavkaza se srucio nepregledni talas divljih skitskih plemena. 368 " . Na nekom skrovitom mestu hrama nadeni su svici s tekstom zaboravljene Knjige Zakona.io je pet godina.>»-* l je cara od saveza s Egiptom koji ce Judeji doneti nesrecu i propast. Prvosve te -nik Helkija procitao je knjigu potresenom caru Josiji. ali dr ava. po to je ostao veran Jehovi. U tome su ga podr avali sve tenici i proroci Naum i Sofonija. i zaustavio se na Nilu. od asirske dr ave odvajale su se citave provincije. Haldejski car Nabo -polasar izabrao je Vavilon za svoju prestonicu i na ru evinama Asirije osnovao sna nu dr avu zvanu Haldeja ili Novi Vavilon. Zatim je sveta Knjiga Zakona svecano procitana u dvori tu hrama. este godine njegove vladavine Asiriju je sna la velika nesreca. U svojim propovedima najavljivao je najezdu severnih na roda i razaranje Jerusalima. Trinaeste godine njegove vladavine pojavio se u prestonici veli -ki prorok Jeremija.je samo dve godine. a vernici su se zakleli da ce se pridr avati njenih propisa. Posle pedeset godina idolopoklon -stva trebalo je ocistiti hram od brojnih tragova tudinskih kultova i izvr iti popravku cele gradevine. Asirski vojskovoda pobegao je sa ostacima vojske u Ha -ran i ^. koji je vladao od 640. potomak sve tenickog roda. projurio kroz Hanan zaobi av i Jerusalim. do 609. Po to je vec bio u poodmaklim godinama. preplavio Mediju i Asiriju. Ona je iz -medu ostalog predvidala te ke kazne za one koji se ne pri -dr avaju ritualnih propisa koje je ustanovio Mojsije. Telo mu je odvezeno u Je -rusalim i sahranjeno u carskoj grobnici. U nastojanju da kon -soliduje dru tvo. Podatak o njegovoj mucenickoj smrti nalazi se u vavilonskom Talmudu.

.

morao da se vrati u Vavilon na vest o smrti svoga oca Nabopolasara. Kad je prorok svoje propovedi napisao. Time je navukao gnev zaslepljenih narodnih masa. koji mu je bio pokoran. Nabukodonosor je vladao od 605. Na povratku je bez otpora upao u Jerusalim. podsta -knute * . enama. Sa carskom .. Nabuko -donosor je za judejskog cara naimenovao njegovog strica Ma -taniju i dao mu ime Sedekija... Na presto je stupio Joakimov sin Joahin. Joakima. Od konacne propasti spasio ga je samo to to je Nabukodonosor. Dve godine kasnije Jeremija ih je pono -vo izdiktirao svome sekretaru Varuhu. naravno. koji je proticao kroz grad Nipur. a agitatori i fanaticni jeho -visti dr ali su po ulicama podstrekacke govore. do 562. na podstrek Egipta i ojacane pro -egipatske stranke. pa je zlodela.. Izgnanici su naseljeni pored velikog kanala Kebar. Sklon ra -zmi ljanju u samoci. ponudio mu je sve blago i posude od plemenitih metala iz dvorca i hrama. sinovima i dvorskim dostojanstvenicima.. Joakim je prema njemu bio neprijateljski raspolo en. Umesto Joahina.. cesto je izlazio pred gomile ljudi i u vatrenim govorima opominjao ih da ne izazivaju vavilonskog ko -losa.. car je nare -dio da se odmah spale. Prorok Jeremija fanaticno je voleo svoj narod.. Prorok Jeremija bio je zgranut i ocajan. Prvih godina carevanja bavio se sredivanjem unutra njih prilika u dr avi i zato je ostavio na miru Judeju. Ovog puta Nabukodonosor je bio neumoljiv. Godine 605. pogoden prorocanstvima koja najavlju -ju propast Jerusalima. u koga su podjarmljeni narodi polagali velike nade. Upozoravao ih je da suvi e ne racunaju na pomoc Egipta. prekoravao je Judejce. vodila proegipatska stranka. slab i ne tako bistar. Odmah je pao pod uticaj fanatika iz proegipatske stranke i Judeja je ponovo po la opasnim putem rovarenja pro -tiv Vavilona. Nakon prvog poraza.. Da umilostivi pobednika. Znao je da ti bezumnici guraju Judeju pravo na put propasti. Posle tri godine. a Jerusalim je postao gnezdo intri -ga protiv novovavilonske dr ave. koje su jednom prilikom kre -nule da ga kamenuju. Njihovi izaslanici vo -dili su u Jerusalimu tajne pregovore. poslugu i odredeno sle -dovanje namirnica sa carevih imanja. do iveo strahovit poraz. Na egipatski presto stupio je Psametih II. Nabukodono or je s ogromnom vojskom krenuo na Judeju i poceo opsadu Jerusalima. pobunio se i odbio da placa danak. dru tvenu nepravdu i politicko slepilo do ivljavao kao svoju licnu tragediju. Po to je i on vodio antivavilonsku politiku. Joakim je bio poklonik tudih bogova i proganjao je jehoviste. s majkom. fa -raon Neho se ponovo pripremao da povrati Siriju.. zauzeo Je -rusalim i odveo u ropstvo Joakima. godine pre na e ere. Joahin je iza ao iz grada i dobrovoljno se predao u ruke neprijatelju.! 370 porodicom odveo je u Vavilon sedam hiljada istaknutih Judejaca i hiljadu zanatlija. korupciju. Na slobodu ga je pustio novovavilonski car EvilMerodah. . a na judej 369 ski presto postavio drugog Josijinog sina. odveo Joahaza u Egipat. Poraz kod Karkemi a li io je uticaja proegipatsku stranku u Judeji i Joakim je morao da placa danak novovavilon -skom caru. koji je krenuo za njim u poteru. Bio je to vec stariji covek.. na reci Oronti. pre na e ere krenuo je protiv Vavilonaca i posle velike bitke kod Karkemi a. Da li zbog nedostatka hrabrosti ili iz elje da spase Jerusalim od razaranja.bekstvo.. Tada je Nabukodonosor munjevitim mar em upao u Judeju. ali je nesrecni judejski car vi e voleo da poslednje godine svoga ivota provede u izgnanstvu. "Za to trcka tako menjajuci svoj put? Posramice se od Misirca kako sj se posramio od Asirca". Medu njima je bio i prorok Jezekilj. Za vreme njegove vladavine glavnu rec je. Joahin je u tamnici proveo trideset i sedam godina. cesto je padao u apatiju i ocajanje. Ali je nastupao u javnim propovedima i upozoravao narod na pogub -ne posledice izazivanja vavilonskog kolosa. koji je zatim negde u Me -sopotamiji nestao bez traga. U poslednjem trenutku spasla ga je inter -vencija carske vojske. U vavilonskom dvorcu dobio je za sebe i svojih pet sinova posebne odaje.

uhvatili su ga blizu Jerihona. Tamo je kod gradske kapije uhvacen kao begunac. Tada legende 371 je stigla vest da je faraon Hofra krenuo s ogromnom vojskom u pomoc stanovnicima Jerusalima. poslati za njim u poteru.. Oni koji su iza li citavi iz tog mucenickog pohoda zatvoreni su u logore u blizini Vavilona. Do lo je cak dotle da su majke jele svoju decu koja su umirala od iscrpljenosti. Vavilonski odredi.&. ponovo se prihvatio svoje misije da spase voljenu domovinu. zatra i od njega savet.. Za kratko vreme Davidov grad bio je pretvoren u prah i pepeo. prorok Jeremija je i dalje pozivao narod da se opameti i dobrovoljno preda. Od hrama i carskog dvorca ostale su samo gomile ru evina. a malo zatim novo -vavilonska vojska ponovo se pojavila pod zidinama prestonice. Iskoristiv i pometnju. Jeremija je izgubio svaku nadu da ce uspeti da spase zaludenu prestonicu. koji su hrabro branili zidine grada. Opsada je trajala jo osam meseci. Kad je na presto stupio faraon Hofra. U radosnom uzbudenju ljudi su vikali kao mahniti. osvojio Lahis i druge tvrdave. a njega je oslepio i poslao u Vavilon okovanog u lance. U gradu je harala glad i zaraza. pljackali i palili kuce. Jerusalim je bio slobodan. Jeremija je iskoristio njegovu blagonaklonost da rtvenik i kovceg zaveta iznese iz Jerusalima i sakrije ih u pecini na gori Navav. Poslednji judejski car umro je ubrzo u tam -nici. a na kraju je pristupio opsadi prestonice. i robovi. U gradu je zavladalo neopisivo vesel -je. antivavilonski savez prestao je da skriva svoje namere. Samo Jeremija nije delio sveop tu radost.&. Znajuci snagu Nabukodonosora.. Tada je Nabukodonosor shvatio da je vreme za akciju. da u svojim brigama i sumnjama potra i od njega savet. Uz fijuk biceva i grubo teranje. Na oru je su pozvani cak i starci. spase grad i svetinju od potpunog uni tenja. Osim toga.. nije verovao u pobedu Egipta i obuzele su ga crne slutnje. cak i pobune prevarenih ljudi. a zatim ga je pustio na slobodu. obele avajuci svoj put le evima. U opusto enoj zemlji . Jerusalimska svetina omrzla ga je zato to je govorio istinu. bogati i povla ceni nisu ispunili svoja obecanja: nisu oslobodili sirotin -ju od dugova niti su dali slobodu robovima. Desetine hiljada zarobljenika postrojene su u redove i povezane dugim konopcima. Ali car Sedekija naredio je da ga sprovedu u Jerusalim. Zato je opet optu en za izdaju. Cim je iza ao na slobodu. Haldejska vojska bila je pod zidinama punu godinu dana. Asirski pobednik dozvolio je Jeremiji da ostane u Judeji. Ali prorok je bio nepokolebljiv. U gradu su zbog toga nastali neredi. Brzim mar em zauzeo je Judeju. Zato je odlucio da ode u svoj rodni grad Anatot i da pre poraza sredi neka pitanja oko imovine. Po ulicama je bilo toliko le eva da ljudi nisu stizali da ih pokopaju. ogoreli ostaci zidova i patrljci polomljenih stubova. grlili se i blagosiljali egipatskog spasioca. kojima je obecana sloboda. Dvorska kamarila koja je zagospodarila carem optu ila ga je za izdaju i defetizam. Razjareni novovavilonski ratnicu ubijali su... ene i deca. estoko i iban i bacen u tamnicu.ropagandom.^. Jerusalim vi e nije postojao. Nabukodonosor je naredio da mu se sinovi pobiju. krijuci od dvora. Ali ti sveti predmeti nikada vi e nisu pronadeni. a kolebljivi car Sedekija cas ga je vracao u tamnicu. Godine 586. car Sedekija s porodi -com i dvorskim dostojanstvenicima iskrao se iz grada i pobe -gao prema Zajordaniji. Otpoceo je krvavi pokolj stanovni tva. Ubrzo je stigla vest da su Egipcani pretrpeli poraz. Kolona nesrecnika mesecima se vukla po beloj pustinjskoj ezi. Jerusalim se junacki branio. Po ^. m 372 mesopotamskom obicaju pocelo je iseljavanje stanovni tva iz judejskih gradova i sela. gladi i bolesti.. stra ari su ih gonili u daleko izgnanstvo. Nabukodonosor je morao da udustane od opsade i krene u susret egipatskoj vojsci.. Po to je poku avao da. cas pu tao na slobodu da. pre na e ere Haldejci su izvr ili op ti juri i kroz pukotine u zidina -ma upali u grad. bacila ga u tamnicu j pod -vrgla surovom ibanju.

.

nih hodocasnika. Nabukodonosor im je za namesnika postavio Judejca Godoliju. Od velicanstvenih "As -tartinih vrata".Judejskoj ostala je samo seoska sirotinja. kamenovali su ga u Egiptu njegovi sunarodnici. Poreznici su od ratara i pastira cedili sve to se moglo iscediti. S vremenom. Pro -rok se nastanio u Tafnesu i osudivao svoje sunarodnike zbog idolopoklonstva i otpadni tva. po to je Vavilon u to vreme bio najva nije sredi te medunaro -dne trgovacke razmene. sve * Po Talmudu. Prorok Jeremija stalno im je upucivao pis -mene poruke. udeci za zavicajem. Mnogi od njih brzo su se otudili. vodila je iroka. Na obodu presto -nice osnivali su svoja seoca i iveli od vocarstva i povrtarstva. legende 373 cana ulica. U toj gunguli culi su se razni jezici. takode ukra enim ba -reljefom s likovima lavova. prava. Prorok Jeremija iveo je u njegovom dvorcu i preuzeo duhovnu brigu nad ostatkom judejskog stanovni tva. kula od sedam terasa. bacenih u sam vrtlog veliko -ga sveta. prorok Jeremija je umro u Vavilonu. s obe strane oivicena zidom. Na kraju uspeli su da ubiju i samog Godoliju. sa sedi tem u Mispi. zatvarali oci pred izazovima novog i -vota i nestrpljivo cekali da Jehova pobedi Vavilon i omoguci im povratak u domovinu. vracana im je i licna sloboda. odlucili da se pomire s novim ivotom i da se to bolje uklope. Kroz gomilu prolaznika probijali su se karavani kamila. Neki su postali i finansijski magnati i imali na hiljade robova (Knjiga Jezdrina 2. Lavirint uskih ulicica kljucao je od bucnog ivota stanovnika. po to su u metropolu dolazili putnici sa svih strana sveta. A pesnik iz kasnijeg vremena. natovarena kola i povorke pobo . Na njenom vrhu prelivale su se na suncu plave kaljeve plocice malog svetili ta u kome je boravio Marduk. Ti optimisti kao da su sedeli na svojim spremljenim zave ljajima. vinograde i vocnjake da odr e iskru ivota koja je tinjala. Ali. a gradice i sela pljackali su odmetnici i ra -bojnicke bande. U zemlji su vladali beda i nered. narocito posle Nabukodo -nosorove smrti. Ulicni trgovci vikali su koliko ih grlo nosi hva -leci svoju robu. Cesto su u gomilama sedeli na obali Eufrata i. Posle ubist -va pobegli su u Egipat i silom odveli sa sobom i Jeremiju. Najva niji je bio hram najvi eg va -vilonskog boga Marduka. U Vavilonu je bilo preko pedeset hramova. Vavilon je u isto vreme bio potresan do ivljaj i opas -nost. Bilo je i takvih koji su dobili istaknute polo aje u dr avnoj administraciji i na carskom dvoru. Dobili su na obradivanje opusto ene njive. 65). Fanaticni neprijatelji Asirije vr ili su teror ubija -juci svoje sunarodnike koje su smatrali za otpadnike i oportuni -ste. postavljeni na terasa -ma koje su se oslanjale na svodove od opeke. pokrivenih bareljefom. Za iseljenike iz malog provincijskog Jerusalima. tako debelim da se po njima moglo voziti cetvoropregom. Preko est stotina kula bdelo je nad bezbedno cu njegovih stanovnika. . Vavilon je bio milionska metropola. glasom prepunim bola pevu ili svoje setne pesme. O vrbama sred njega ve asmo harfe svoje. po sokacima se razlegala zaglu na lupa iz za -natskih radionica. ovako je izrazio njihova osecanja: Na vodama Vavilonskim sedasmo i plakasmo opominjuci se Siona. po hri canskom predanju.* WWILONSKO ROPSTVO. odvracao ih od zabluda i savetovao im da grade kuce i sade vrtove. Vecinu je ipak mucila bolest izgnanika: nostal -gija za rodnim krajem. Judejski izgnanici dr ani su u pocetku H logorima i radili na izgradnji Vavilona i odr avanju ka -nala i carskih imanja. ne veru -juci u povratak. stara dve hiljade godina. dok su drugi. Trezveni prorokov glas samo je produblji -vao njihovu tugu. Nasred grada nalazilo se jedno od svetskih cuda: Semiramidini viseci vrtovi. gde ga je Nabukodonosor poslao nakon to je osvojio Egipat. Veliki broj izgnanih bavio se trgovinom i stekao prilican imetak. opasana dvostrukim redom odbrambenih zidina. autor Psalma 137. U njegovoj blizini visoko u nebo izdi -zao se zigurat.

Neke svitke iseljenici su uspeli da iznesu iz zapaljenog hrama. Bio je to ogroman korak napred u pravcu etickog produbljivanja monoteiz -ma i raskid sa pojmom osvetoljubivog plemenskog bo anstva. koji ce kao pastir. obno -vljeni Jerusalim. Pod teretom patnje produbljivali su svoj odnos prema Jehovi. proroke i predvodnike. saop tio je vernicima da ga je Jehova preneo u buduci. ako tebe ne uspa -tim. Ti skupovi bili su zaceci buducih sinagoga. Negovali su svoje drevne obicaje. 18. a Jehova ga je upozorio da sve razgleda pa ljivo da bi mogao podneti tacan izve taj svojim su -narodnicima u Vaviloniji. koji za grehove predaka ka njava njihove potomke do cetvrtog kolena. Neki tajanstveni covek vodio ga je po gradu i po dvori tu obnovljenog hrama. Tako je dizao moral iseljenika. pre na e ere. 20). koji je ise -Ijen u Vavilon jo godine 597. 7) on je osve -toljubivi bog. Vlast je u prestonici preuzeo njegov sin Baltazar. Kako cemo pevati pesmu Gospodnju u zemlji tudoj? Zerum 9(psufovs%i Ako zaboravim tebe. Pored njih pojavili su se znalci i tumaci verskih knjiga koji su se prihvatili prikupljanja i sredivanja narodnog du -hovnog nasleda. Njegov naslednik. raspr ilo i na kraju bez traga nestalo u moru azijskih naroda. pre -selio se u daleki dvorac na kraju Sirijske pustinje u severnoj Arabiji. pre na e ere stupa na presto . On je bio obuzet samo verskim pitanjima i starinama koje je s velikim arom sakupljao u svome dvorcu. nije bio ni sposoban vojskovoda ni dobar dr avnik. Tu individualnu odgovornost izrazio je ovim recima: "Koja du a zgre i ona ce umreti. Jevrejske zajednice i dalje su imale svoje sve tenike. Bila je to sledeca etapa u oblikovanju teksta Svetoga pisma. ali je mnogo istorijskog i pravnog materijala trebalo napisati po usmenom predanju. Odgovor na ova mucna pitanja bila je mesijanska ideja. Time je izazvao duboko nezadovoljst -vo medu podanicima. POVRATAK. irio je nacelo da svaki covek licno odgovara za svoje postupke. Glavni pobornik tih mesijanskih misli bio je prorok Jezekilj. pre na e ere. odvojiv i se od svakodnevnih dr avnih poslova. i koji nas obori e da se veselimo: "Pevajte nam pesmu Sidonsku". Dok se stanovni tvo izrailjskog carstva. vecno vladati u ime Jehovino. Posle Nabukodonosorove smrti novovavi -lonska dr ava bli ila se svome kraju. nad Mesopotamiju su se ponovo nadneli crni politi -cki oblaci. 37$ Po to je judejski narod bio predodreden za vr enje va ne istori -jske misije. U me -duvremenu. koji je konacno sreden tek po povratku iz vavilonskog ropstva. slavili sabat i sve ostale verske praznike. Neka prione jezik moj za usta moja. U knjigama Izlazak (20. Jednoga dana. o ivljavajuci istoriju. u miru i pravdi. Izgnanici su poceli da razmi ljaju o uzrocima svoje nesrece. a car ce im biti potomak Davidov. a po to nije bilo Jerusalim -skog hrama. Godine 558. Judejci su se dr ali na okupu u selima i gradicima. pred -kazujuci im da ce se jednom vratiti u zemlju otaca. propovedajuci u svome domu. neka me zaboravi desnica moja. sveop teg covekoljubivog Boga. Jehova je izabrao judejski narod da se kroz patnju ocisti od greha i da objavljuje svetu jedinog. prorok je u svojim apokalipticnim vizijama predska -zivao propast svih njegovih ugnjetaca i njegov konacni trijumf u bliskoj buducnosti. ako ne uzdr im Jerusalima svrh veselja svojega. sin nece nositi bezakonja ocina niti ce otac nositi beza -konja sinovljega" (Knjiga proroka Jezekilja. Jerusalime. koje su Asirci iselili godine 722. na zajednicke molitve okupljali su se po kucama svojih predvodnika. 5) i Zakoni ponovljeni (5. U te nji da ucvrsti dr avu oduzeo je svim pokorenim narodima kipove njihovih bogova i nagomilao ih u Vavilonu. Posle nekog vremena postao je potpuno nastran i. Nabo -nid. A zar Bog mo e biti tako nepravedan da jednako ka njava i krivce i nevine? Kolektivna odgovornost nije bila u skladu s moralnim nacelima i zato je nesreca koja je za -desila judejski narod morala imati neki dublji istorijski smisao.Onde iskahu koji nas zaboravi e da pevamo.

.

Ali su svi. nije ru io njihove gradove. Vraceno im je tri -deset zlatnih zdela. pre na e ere. niti je dozvljavao svojim vojnicima da pljackaju. uhodani drum trgovackih karavana. pokazao se kao stra ni i genijalni vojskovoda. Jednoga dana medu stenama ukazale su se ru evine Jerusalima. cije su se granice protezale od Indije do Sredozemnog mora. posle osam godi -na vladavine. 435 mazgi. Ne -punih dvadeset godina posle stupanja na presto. Karavan koji je krenuo na daleki put bio je dug nekoliko kilometara. Persijski car se u jo jednom pogledu po -kazao kao covek novoga vremena. zatim rodoljubi. Ali nisu se svi odlucili za povratak. odakle su vec poznatim Avramovim putem produ ili preko Damaska i gore Hermon do Genezaretskog jezera i na granicu nekada njeg ju -dejskog carstva. razorenoj. Judejski izgnanici docekali su Kira s neopisivim odu evljenjem. Kir odgovara na izazov. U njemu su gledali ne sa -mo oslobodioca. tako da su povratnici za tu svrhu sakupili ogromno blago. Njegova verska i politicka tolerancija ispolji -la se i u tome to je raseljenim plemenima dozvolio povratak u zavicaj i naredio da im se vrate kipovi i ritualni predmeti iz njihovih hramova koji su im bili oteti. Haldeje. Najpre su i li uz Eu -frat. Kir je postao vladar ogromne dr ave. trgovci i zanatlije i dalje su se mirno bavili svojim poslom. smejali se od radosti i upucivali Jehovi zahvalne molitve. obilazeci razvaline Ninive i stigli u Haran. Trebalo je srediti spisak onih koji su izrazili spremnost da napuste Vavilon i sakupiti ih u logore. po li su napred kao opcinjeni i glasno pevali: * . ili cinovnike koji su zauzimali visoke dr avne polo . Kir je posebnim dekretom odobrio Jevrejima povratak u Jerusalim. pobeduje Kreza i za kratko vreme osvaja Malu Aziju. "izabranik" i "pastir Jehovin". Podjarmljeni narodi Haldeje docekali su 376 ga kao spasioca. Protiv novog osvajaca car Nabonid stvara savez. kome pored Haldeje pristupaju i car Lidije Krez. proroci i potomci plemena Levijevog. Porazio ju je godine 540. Taj malo poznati plemenski stare ina. cetiri stotine i deset srebrnih vrceva i hiljadu komada razne druge liturjjske opreme. Sparta i faraon Amazis. Povratnici su izabrali stari.aje. ivot u pokorenoj zemlji odvijao se normalno. Zorovavelj sin Sala-tilov i dvanaestorica plemenskih stare ina. nije privlacio ivot u osiroma enoj. Zatim je krenuo protiv svog glavnog protivnika. Kapiju sna ne tvrdave irom su mu otvorili sve tenici boga Marduka. veci i ruku Jehovinu koja ka njava. Naredio je da im se vrate sve liturgijske posude koje je Nabu -kodonosor odneo iz Jerusalimskog hrama. Nepunu godinu dana posle osvajanja Haldeje. Iznureni putnici plakali su. koji su posedovali imanja i trgovacka preduzeca. trideset zlatnih vrce -va. njegovog poslanika i miljenika. izda no prila -gali za obnovu Jerusalimskog hrama. i siroma ni i bogati. zauzima njihovu prestonicu Ekbatanu i progla . jer pored ljudi u njemu su nalazi -lo 736 konja. hiljadu srebrnih zdela. A kad su se povratili od prvog uzbudenja. provincijskoj Judejskoj zemlji. Bili su to uglavnom ljudi kojima u izgnanstvu nije ba i lo dobro. Pripreme za povratak trajale su veoma dugo. vatreni poklonici Jehovini. 6720 magaraca i 435 kamila. Po -korava Medane. sve tenici.car An a -na Kir. Sve tenici i proroci objavljivali su svojim sapatnicima u ropstvu da je njihov spasilac "pomazanik bo ji". Predvo -dili si ih prvosve tenik Isus sin Josedekov. a godinu dana kasnije bez borbe zauzeo Vavilon. Kir se pokazao kao pobednik i dr avnik sa -svim drugoga kova. Za povratak je bilo spremno skoro pedeset hiljada ljudi ukljucujuci ene. Imucne ljude.ava se za cara Persijanaca. "mesija". Njihove nade ubrzo su se obistinile. decu i poslugu. Za razliku od asirskih i haldejskih careva nije ubijao pokoreno stanovni tvo. Pokorenim narodima priznao je iroku autonomiju i vratio im kipove njihovih bogova koji su bili odneti u Vavilon. koji su se osecali ugro eni Nabonidovom verskom politikom.

.

iako su i oni slavili Jehovu. Jo je i ovlastio Hananskog namesnika da starom jevrejskom povratniku isplati sto talenata srebra i snabde ga potrebnim namirnicama.Veseli se i raduj se s nama Jerusalime sru eni. Na persijskom prestolu nalazio se Artakserks l (465-424. Kad je do ao da moli Artakserksa za odobrenje da putuje. pre na e ere. sada je zjapila praznina. Na najsvetijem mestu. U Vavilonu je u to vreme iveo Jezdra. vec mu je iz svoje riznice ponudio mnogo zlata i srebra za ulep avanje Jerusalimskog hrama. kren -uo na daleki put. Do ljaci iz Jerusalima donosili su mu veoma uznemiravajuce vesti da je judejski narod postao ne -maran u ispunjavanju verskih du nosti i da mu preti odnarode -nje. Godine 529.). Zato su tek sedmoga meseca boravka u domovini podigli rtvenik. poginuo je Kir. Persijski satrap Tatnaj. pocivao zlatni kovceg zaveta. Ubogi mali hram bez ukrasa bio je alosna slika bede i propadanja zemlje. Samaricani i ostala plemena koja su zaposela ispra njene jevrejske zemlje. ali je za to vre me osvojio celi Egipat i tako stvorio najvecu imperiju u istoriji staroga sveta. Na Samaricane.. Novi Jehovin dom nicim nije podsecao na velicanstveni Solomonov hram. p. Svakodnevni ivot u opusto enom Jerusalimu bio je neizmerno te ak. . gledali su s prezrenjem. a druge godine zapoceli obnavljanje hrama. Jerusalime spa eni! OBNOVA. Jerusalim je jo uvek bio ogromna gomila kr a. gde su na li skloni te malobrojni stanovnici. poslao je u Jerusalim komisiju sa zadatkom da ispita s kakvim pravom se Jerusalimski hram podi e iz ru evina. zamolio je cara za uputstvo ta treba dalje da radi. u tajanstvenom sjaju. Cetrdeset i tri godine pro le su od obnavljanja hrama. Za -prepastilo ga je ono to je zatekao.e. Tako je pro lo petnaest godina. bio je ve -oma predusretljivo primljen. Judejci su najzad pre kinuli obnavljanje hrama i posvetili se svakodnevnim ivotnim problemima. Vladao je samo sedam godina. Za vladavine sledeceg persijskog cara Darija l (522-485. a na presto stupio nje gov sin Kambiz. Obeshrabreni te kocama i pogor anim uslovima ivota. Ne samo da mu je dao odobrenje. Gradnja je trajala cetiri i po godine. vr eci oru ane napade. Ne ubrajajuci ene i decu. u borbi s narodima koji su napadali istocne granice njegove dr ave. Na njegov zahtev pre -gledana je arhiva u Ekbatani i Kirov dekret je naden. proroci Agej i Zaharija optu ivali su stanovnike Jerusalima za nemar i privoleli ih u ime Jehovino da ponovo otpocnu obnavljanje hrama.). gde je nekada. pre na e ere. ^^^^. jer se preko me anih brakova vezuju s okolnim arabljan -skim plemenima. MISIJA JEZDRINA. Medu svojim vav -ilonskim sunarodnicima Jezdra je organizovao prikupljanje prilo -ga i sakupiv i poveliko blago. pod cijom vla cu je bio Hanan. Jezdra je energicno poceo da sprovodi reforme za preporod Judeje. Jer Gospod se smilova narodu svome. pa su ih preko izaslanika zamolili da i oni ucestvuju u gradnji. U svetu su se za to vreme dogodile velike promene. U potrazi za nasu nim hlebom zanemarili su religi ju i nisu vi e brinuli o hramu. ali je ipak odlucio da ode u svoju zemlju da se suprotstavi tome. ali su Zorovavelj i Isus odlucno odbili po nudenu pomoc. pratilo ga je 1576 mu karaca koji su odlucili da se s njim vrate u domovinu.. Povratnici su se pre svega morali po brinuti za krov nad glavom i bar donekle ukloniti kr s gradskih ulica. na -ucnik i veliki poznavalac Tore. Posledice odbijanja nihove pomoci bile su veoma neprijatne.. Ali ni tada nije i lo bez te koca. Jezdra je vec bio za ao u godine.. samo su ponegde trcale skle -pane kucice.n.. Novi povratnici stigli su u Jerusalim posle cetiri meseca. Za to su doznali Samaricani..e. p. s neobicnom estinom ometali su gradnju. ru eci vec podignute zidove i intrigama ireci pometnju u Jerusalimu. koji su posle proterivanja Izra -iljaca naseljeni u severnom Hananu. Po to je Jevrejki bilo malo. Kad su se Judejci poz -vali na Kirov dekret. godine 458. Stoga je naredio satrapu da se obnova hrama ne ometa i da se dosta -vijanjem grade i ivotinja za rtvovanje pomogne povratnicima. Darije je bio tolerantan covek.n..

.

podstaknut njegovim entuzi -jazmom i energijom. Nemija se ne dade zastra iti i organizova odbranu. u ocajanju cupao \ bradu i u nezmernoj tuzi celi dan sedeo nemo. tugovao. ivo se prihvatio obnove. Jezdra je bio duboko potresen. rekav i im:$Posao je velik i dug." Artakserks je voleo svoga peharnika i poklanjao 380 Zenon !](psulbvs/(i mu puno poverenje. Razderao je pla t na sebi. Nemija je stigao u Jerusalim godine 445. dajte da zidamo zidove Jerusalimske. koplja. Po jerusalimskim ulicama cula se me avina svakojakih jezika i narecja i izabranom narodu pretila je brza propast. Arabljana i drugih neprijateljskih pleme -na rugali su se Jevrejima." Ali kad su zidovi bili dopola podignuti." Grad je bio bez ikakve odbrane. pre na e ere. cak su i sve tenici i narodni predvodnici imali ene tudeg porekla. polovina stanovni tva bila zauzeta gradnjom s pripasanim macevima. Stare ine Samaricana. Persijski car je primetio da mu je peharnik nekako setan i zabrinut dok mu dodaje vino. i mi smo se rasuli po zidu daleko jedan od drugoga. Na dvoru Artakserksa u Suzi. Jezdrinom zaslu -gom najzad je pala odluka na osnovu koje se svima koji su o enjeni tudinkama oduzima imanje i pravo gradanstva ako ne napuste svoje ene u roku od tri dana. Amonaca. onamo trcite k nama. Moavaca. Nemija isprica svome gospodaru ta je cuo od Ananija: "Da je iv car doveka! Kako ne bih bio lica nevesela. dok su sve tenici i bogati iveli bezbri no u izobilju. spremna da odbije napad. Judejski narod ocuvao je svoju rasnu i versku osobenost. Danima je plakao. i zapitao ga za razloge njegove tuge: " to si lica nevesela. Osim toga. bila u pripravnosti. na smenu. Ta surova naredba une -srecila je i rasturila mnoge porodice odvajajuci voljene ene od mu eva i bri ne majke od rodene dece.mnogi Judejci po enili su se kcerima Hananaca. Svakoj porodici. Zbog poreza. Rasporedeni du zida. trubaci su imali zadatak da pozivaju branioce na ugro ena mesta. Za vreme vecernje rtve pao je nicice pred hramom i tako po -tresno plakao da su i svi okupljeni zaplakali. Ne samo to mu je dopustio da ide. dao mu pismo za cuvara carskih uma s nalogom da mu izda onoliko drvene grade koliko je potrebno za obnovu jerusalimskih kuca i zidina i cak mu dodelio jaku pratnju od persijske pe adije i konjanika. Stare ina Amonaca Tovija podsme ljivo rece: "Neka zidaju. a narod. Svi koji su se bojali reci bo je okupili su se oko njega i dugo se s njim molili. provalice kameni zid njihov. ostavljen na milost i nemilost pustinjskih razbojnika i neprijateljskih plemena koja su zauzela napu tene delove judejske zemlje." Otad je. postio i molio Jehovu da se smiluje na njegove sunarodnike u domovi -ni. ali je otada iveo potpuno izolovan medu neprijateljima. spopade ih bes i poce e se spremati za oru ani napad. ne iskljucujuci ni sve tenicke. kad nisi bolestan? Nije drugo nego tuga u srcu". kad je grad gde su grobovi mojih otaca opustio i vrata mu og -. ne verujuci da ce podici zidove. Tri dana u tajnosti je detaljno razgledao sru ene zidove i spaljene gradske kapije i najzad objavio cilj svoga dolaska: "Vidite u kakvom smo zlu. vinograde i vocnjake. njem spaljena?" A car mu rece: " ta hoce ?" Posle tople molitve objasni o cemu se radi. Jevuseja. zelena tva i pljacke najveci deo naroda pao je u krajnju bedu. Zato se napadaci nisu usudili da stupe u . da vi e ne budemo rug. Hetita. a zatim zamoli cara za odobren -je da ode u Jerusalim: "Ako je ugodno caru i ako ti je mio sluga tvoj. po lji me u Judeju u grad gde su grobovi otaca mojih da ga sagradim. MISIJA NEMIJINA. dan i noc. pogor ala je odnose s okolnim narodima koji su se osecali te ko pogodeni prezrivim odbacivanjem svojih kceri. Lo a vest duboko je potresla Nemiju. visoku du nost peharnika obavljao je Judejac Nemija. pa cak pri -moravali na robovski rad njihove sinove i kceri. Bog na vojevace za nas. a druga polovina je. bogati su ugnjetavali siromahe i za dugove uzimali im polja. Egipcana i Amorejaca. Zidine prestani -ce i dalje su bile u ru evinama. Gde cujete trubu da trubi. Nemija je odmah prionuo na posao. da lisica dode. strele i titove. Jerusalim pust i vrata mu popaljena ognjem. Razdeli graditeljima maceve. vec ga je naimenovao za namesnika Judeje. Filiste -jaca. Amonaca. poverio je rad na jednom delu zida.

.

382 "ZAR SAM JA CUVAR BRATA SVOJEGA"* Ubrzo se pokazalo da je raspad Davidove dr ave na Izrailj i Judeju jedna od najvecih tragedija jevrejskog naroda. da bi onemogucio trgovinu. Kad je rec o sastavu . Najvi e ga je bolela pohlepnost sve tenika. vinogra -de i vocnjake koje su im oduzeli za dugove i zelena ke kamate. Izrailj je otcepljenjem istupio i iz te najva nije zajednice i stvorio svoje vlastite kultne prestonice u Vetilju i Danu. znaci. Jo gore je bilo to to vi e niko nije slavio sabat. spasla se samo zahvaljujuci tome to je postala vazal svog tobo njeg spasioca. Sve koji se nisu pokorili naredenju. Solomon je umro godine 932. Zemljoradnici su muljali gro de. Postojala je jo sto i petnaest godina. Za vreme Solomonove i Davidove vladavine ubla avali su ih zajednicki dr avni interes i zajednicko versko sredi te. Nemija je sve krivce pozvao preda se. Pod izgovorom da hoce sklapanje mira. kad je Nabukodonosor razorio Jerusalim. hram u Jerusalimu. zadovoljava -juci se samo skromnim prilozima za odr avanje svoje kuce. koja je prodrla i u sve tenicke krugove. do -nosili u_ prestonicu svoje proizvode i pazarili po gradskim duca -nima. nastojali su da u gradu ire strah i po -metnju preko potkupljenih judejskih otpadnika. Osiroma eno fyende stanovni tvo oslobodio je te kih poreza i da bina. ne to vi e od dvesta godina. Za -tim je sazvao zbor i zahtevao od bogata a da se zakunu da se vi e nece baviti lihvarenjem i da ce vratiti sirotinji polja. pre na e ere. Zatim im je naredio da se zakunu da ce ostaviti ene tudinke. proterao je iz Jerusalima. Judejska dr ava. Ta verska izma ne samo to je dovela do potpunog duhovnog otudenja dve krnje jevrejske dr avice. Nemija je s velikom odlucno cu zaveo red u hramu i. Ispuniv i svoju misiju. Vec znamo da su severna i ju na plemena oduvek delili duboki etnicki i politicki antagonizmi. koja je protiv bratskih izrailjskih plemena pozvala Asiriju. Godine 721. estoko ih grdio i prokli -njao i u nastupu besa udarao ih pesnicama i vukao za bradu. cetiri puta su poku ali da izmame Nemiju iz grada. pa su resili da pribegnu lukavstvu.^ Ali Nemija se dr ao na oprezu i uporno je i ao svome cilju. S ogorcenjem je zakljucio da se stanje opet pokvarilo. A Nemija se prihvatio sredivanja dru tvenih pitanja. gde je ponovo preuzeo pocasnu du nost peha -rnika. Posle nekoliko godina ponovo je oti ao u Jerusalim da se uveri kako se vlada judejski narod. vratio se posle dvanaest godina na cars -ki dvor u Suzi. naredio je da se gradska kapija uoci sabata zatvara. itelji Jerusalima groznicavo su zidali danju i nocu. zidovi su bili podignuti iz ru evina i prestonica je s olak anjem mogla da odahne. koji Levitima i pevacima nisu placali odredeni deo desetine koji im je pripadao.otvorenu borbu. pala je Samarija. to jest do godine 586. Do lo je do toga da deca jz tih me anih brakova nisu vi e znala da govore hebrejski. Otkrio je da su se Judejci opet enili tudinkama. Cak i tirskim trgovcima koji su se naselili u Jerusalimu bilo je dopu teno da trguju. a kad im to nije po lo za rukom. Zamislimo za trenutak ta se de avalo u Izrailju. vec je kobno uticala na njihove unutra nje odnose. cesto ne spavajuci i ne pre -svlaceci se. Posle pedeset i dva dana. Razlozi te tragedije bili su veoma slo eni. Izrailjska dr avica postojala je. Dovoljno je navesti samo nekoliko cinjenica da se u to uveri-mo. zbog cega su napustili slu bu u hramu i poceli se baviti zemljoradnjom. Cak i jedan sin prvosve tenika o enio se tudinkom. a medu njima je bio i sin prvosve tenika. Svega dvadeset godina posle razaranja Samarije asirski car pojavio se pred ^zidinama Jerusalima i samo zahvaljujuci spletu srecnih okolnosti judejska dr ava tada nije izgubila nezavisnost. pre na e ere. Izbacen iz ravnote e tom zarazom.

stanovni tva te dr avice. izrailjska plemena su jo Bila su pod jakim pritiskom razno uvek tamo bila u manjini. .

Tek kasnije je predvo -dnik jehovisticke stranke Juj odneo pobedu nad tudinskim kulto -vima. Ali to je bila samo privremena pobeda. Ali i tamo se kult tudinskih bogova sna no si -rio. Knjiga postanja (4. Cak je i Jerovoam. Po mi ljenju naucnika . Pod te kim teretom poreza i dugova. Ahaz je bogu Molohu pri -neo na rtvu svoga sina. Jerovoam i drugi izrailjski carevi morali su na to ozbiljno racunati i zato je izmaticni Jehovin kult u njihovoj dr avi dobio idolopoklonicki karakter. jer se i on. koga je na presto dovela jehovisticka stranka proroka Ahije. dok je mali broj privilegovanih gomilao sve veca bogatsva. Do -znajemo da je vatrena poklonica fenickih bogova progonila i ubi -jala Jehovine proroke. dok se na kraju nije izborila za prevagu nad tudinskim bogovima. to takode ima svoje obja njenje. Osam judejskih careva Biblija optu uje za idolopoklonstvo ili za proganjanje jehovinih sve tenika. Tada je. u blizini palestinkog na -seljaf^ison Lesion. Za vreme Ahavove vladavine i njegove ene. Jeremija i Ne -mija. koji je izvr io duboke verske reforme i povratio pravne norme sadr ane u knjizi Zakoni ponovljeni. Na taj na -cin. kad je prorok morao da pobegne iz zemlje. kao to znamo. To se pokaziva -lo u ustanovljenju zlatnog teleta i proterivanju iz dr ave ortodok -snih predstavnika jehovizma: sve tenika i Levita. trebalo da predstavlja oslonac Mojsijeve religije. Josafat. Izrailj i Judeja postali su igracka u politickim igrama koje su im na kraju donele propast. do lo do ustanka pod vodstvom proroka Ilije. Joas je ubio sve tenika Zahariju zato to mu je prebacio idolopoklonstvo. U Samariji i Jerusalimu borile su se o prevlast stranke koje su tra ile oslonac ili u Siriju. 384 Zenon !%psidovs/(i Jezekija i Josija. l pored svega. ubrzo priklonio idolopoklonstvu. koji su osudivali ugnjetavanje. izrabljivanje i su -rovost bogata a. izvr io versku izmu. neprestani ratovi. odsecena planinama od susednih uticaja. Uop te uzev i. istina. pouke. Pogor avale su se i unutra nje dru tvene prilike. a Manasija je zapoceo krvave progone jehovista. Obe dr avice bile su potresane dugo -trajnim i te kim verskim ratovima. Fenicanke Jeza -velje. Kako to obicno biva. To se dogodilo narocito zahvaljujuci caru Josiju. Zahvaljujuci takvim carevima kao to su bili Asa. sa cudenjem cemo utvrditi da Biblija optu uje njegove careve za kult tudinskih bogova ili precutkuje njihovu versku de -latnost. Jotam. Pojavili su se mudraci kao Amos. Drukcije govoreci. revoluci -je. vrsnog hananskog stanovni tva. ako iz tog ugla pogledamo na istoriju Izrailja. dinasticki prevrati i verski neredi ne samo to su prouzroko -vali anarhiju u obe zemlje. Komentar za te prilike mo e biti vec pomenuto pismo izrailjskog seljaka nadeno godine 1960. koje se ponosilo bogatom ver -skom i kulturnom tradicijom. Kultovi ovih naroda pu tali su u Izrailju sve dublje korene i u pojedi -nim trenucima izgledalo je da je jehovizam osuden na propast. vec su produbljivali i klasne razlike. ali. eleci verovatno da dobije podr ku vecine podanika. Nemocni Izrailj nije se mogao uspe no braniti ni od uti -caja i podrivanja susednih dr ava. ili u Egiptu. ili u Asiriju. lihvarstvo. 9) 2. kovcegom zaveta.*Kainove reci. jehovizam je u Judeji bio daleko ilaviji. borba protiv jehovizma poprimila je krvavi karakter. propovedi i poziva -nja ljudi da se poprave ne zaustavljaju tok istorije. prvi car Izrailja. ali ustanak nije mogao biti uspe an. s prete nom vecinom jevrejskog stanovni tva i s tradicionalnim kultnim pred -metom. Fenikije i Damaska. Da zlo bude vece. ti ratovi su hiljadostrukim nitima bili vezani za politicke medunarodne sile. iroke narodne mase sve vi e su siroma ile. me -du njima nije bilo nijednog vernog jehoviste koji bi zaslu io po -hvalu redaktora istorijskih biblijskih knjiga. Kako je to pitanje izgledalo u Judeji? Izgledalo je da bi zemlja. Mojsijeva religija uvek se obnavljavala. bratoubilacke borbe..

.

da dva cara ive i u slozi. pre na e ere. krenuo je sa saveznikom protiv judejskog cara Ahaza. razumecemo bezobzirnost tada njeg poreskog si -stema. Davidova dinastija. krvavi uzurpator Menajim morao se osloniti na Asiriju da bi se odr ao na vlasti. Prvi talas povratnika krenuo je na put u prolece godine 537. ispla -tio je svome za titniku tri miliona sikala srebra. ali je njegov sadr aj sasvim jasan. Tada je Ahaz. u mnogim slucajevima cak i povoljno u materijalnom pogledu. Po to je talenat vredeo tri hiljade sikala. Ako uzmemo u obzir cinjenicu da je ogrtac ubogim Izrailjcima slu io i kao pokrivac. U svetlu tih cinjenica postaju nam razumljivi neprestani dvorski pucevi. dodu e. po to se iz osiroma enog naro -da ni ta vi e nije moglo iscediti. pokrivali su oni koji su jo imali zlata i srebra. dodu e. l car Izrailja Joas opljackao je Jerusalimski hram i deli -micno poru io gradske zidine. l u Ju -deji su se. vec preseljenje. ali je u njoj sve vreme vladala jedna. Jerovoam. po cenu citavog blaga Jerusalimskog hrama doveo u Hanan asirsku vojsku. Ali bez obzira na tako kratak vremenski period. Pismo je o teceno i ima praz -nine. Menajim je do ao do nje na taj nacin to je uzimao od bogata a po pede -set sikala srebra. Zemlju su pusto ili razni osvajaci. kao to smo vec pomenuli. bio je bez sumnje egipatski placenik. znaci da je ezdeset hiljada imucnijih ljudi moralo prilo iti znatan iznos za odr avanje na prestolu krvavog uzurpatora. dok se u Izrailju u toku 230 godina izmenjalo devet carskih dinastija koje su uzurpatori nasilno osnivali. Bili su to razni ljudi: bogati trgovci. mnogi Judejci uspeli su da se okuce u tudini i odbili su da se vrate. opusto io Judeju i poceo opsadu Jerusalima. ali takvi slucajevi bili su retki i pre su imali karakter politickih manevara i nikako nisu proisticali iz patriotskih pobuda. Jo prve godine svoje 2Q/~ vladavine persijski car Kir dozvolio im je da se vrate u domovi -nu. Dinasticko rivalstvo izmedu vladara Izrailja i Judeje kao i borba sve tenika za prevlast oslabili su obe dr avice i bili u potpunoj suprotnosti s interesima naroda. Ta samoubilacka politika morala je pre ili kasnije da dovede do propasti celog jevrejskog naroda. De avalo se. Seljak. Osim toga. Kad tri miliona podelimo sa pedeset. l pored toga to je zaveo teror u dr avi. podnosi tu bu svome knezu da mu je ubirac po -reza oduzeo ogrtac. careubistva i dinasticki prevrati u Izrailju. Dovoljno je navesti tri primera da se prika e to stanje stra nog politickog slepila. . to znaci da je izgnanstvo trajalo nepunih pedeset godina. Ali s vremenom su cak i bogati ljudi postali rtve rato -va i politickih nemira. Dok se deset izrailjskih plemena bez traga rasplinulo u etnickom kotlu Mesopotamije. istorija je prema njima bila blagonaklona. Dva carstva uglavnom su vodila medusobne istrebljivacke ratove i nisu se ustezala da dovedu u Hanan svoje najljuce vekovne neprijatelje. Da bi prinudio Judeju da pristupi antiasirijskoj ko -aliciji. Izvr ilac otcepljenja. Neposredna posledica njegove pobune bila je ta to je faraon Sisak l pet godina posle Solo -monove smrti opusto io Hanan i odneo sve blago Jerusalimskog hrama. de avala careubistva i dvorski pucevi. Tiglat-Falazar III zahtevao je za tu 10C legende uslugu stravicnu sumu od hiljadu talenata srebra. iako za to nije imao nikakvog osnova. za Judejce takozvano vavilonsko ropstvo i nije bilo pravo robovanje. samo da pobede protivnika.ono potice iz VII veka pre na e ere i sastoji se od cetrnaest redova teksta napisanog na komadima razbijenog krcaga. a visoke namete. Ogrtac je verovatno bio jedina imovina seljaka kome je nanesena nepravda. koje je trebalo placati susednim silama. Car Izrailja Fekaj sklopio je savez s Damaskom. koji je upravo zavr io berbu.

.

Nemija. 15). ciji religiozni ar nije bio ta -ko jak kao njihovih otaca. prihvatio misije da ucini kraj svim tim zloupotrebama. Nema sumnje da su se za povratak prijavili pre svega siroma ni ljudi. Zato se rasrdih vrlo kad cuh viku njihovu i te reci. iako vec u godinama.. Jer neki govorahu: nas i sinova na ih i kceri na ih ima mnogo. koje nije upla io daleki naporni put i ubogi ivot u ru . To je Dilo pravo teokratske dru tveno uredenje s prvosve . Jevreji koji su se o enili tudinkama morali su napustiti svoje ene i de -cu ili i sami otici iz Judeje. sve tenici i Leviti. rasno tudih naroda. od koga je kasnije nastala stalna institucija Sanhedrin. Kratko govoreci. i sluge njihove zapovedahu po narodu. izrabljivanju i lihvarenju od strane imucnih slojeva. koji se nadao da ce biti naimenovan za prvosve tenika. Morali su to biti vatreni sled -benici Jehovini. narodne ma -se bile su izlo ene ugnjetavanju. a vratili kao verska zajednica. i re -koh im: vi mecete bremena svaki na brata svojega. koji su za novu domovinu bili vezani interesima. Jevrejina visoka roda. Ali teo -kratski poredak nije obezbedio narodu demokratsku ravno -pravnost. Tada ga je vladar Samarije postavio za naj -vi eg sve tenika hrama koji . Uz to. mnogi povratnici prihvatili su aramejski jezik. ali i brojni predsta -vnici u Vavilonu rodenih pokoljenja. l smislih u srcu svom i ukorih knezove i poglavare. sinovi na i kao nji -hovi sinovi.zemljoradnici i zanatlije. legende 387 Jo drugi govorahu: da uzajmimo novaca na polja svoja i vinograde za danak poreski. Sve tenici su vr ili finansijske zloupotrebe. 11. i kao to znamo iz Biblije.. tj rasejanju. 1-7. ali je bio odbacen jer mu je ena bila tudinka. 5.evinama Jerusalima. Mu karci i ene stupali su u brakove s pri -padnicima susednih. Drugi opet govorahu: da zalo imo polja svoja i vinograde i kuce da dobijemo ita u ovoj gladi. A telo je na e kao telo brace na e. S ugnjetavanjem i ekonomskim zloupotrebama vlasto -dr aca irila se demoralizacija i ravnodu nost prema pitanjima koja se ticu naroda. Tako se u Judeji stvorila izuzetna konce -ntracija ortodoksnih jehovista. Jevrejski istoricar Josif Flavije pomi -nje nekog Manasiju. Judejcima je pretila opasnost odnarodenja. Uz njega je stajalo savetodavno telo sasta -vljeno od predstavnika aristokratije. koji se. a mi ne mo emo ni ta. cuvajuci svoje stare obicaje i obrede. da dobavimo ita da jedemo i ostanemo ivi. deca iz tih brakova ce -sto nisu vi e ni govorila hebrejski. a po ulicama Jerusalima culi su se tudi jezici. predstavnici najkonzervativnijeg dela Mojsijeve religije. Hajde vratite im danas polja njihova i vinograde i masli -nike i kuce i to im na stotinu uzimate od novca i ita i vina i ulja." (Knjiga Nemijina. Oni koji su ostali u emigraciji iveli su u takozvanoj dijaspori. reakcija na te pojave bila je neobicno sna na. Ta cinjenica nam obja njava gotovo sve to znamo iz Knjige Jezdrine i Knjige Nemijine. koji je sve vi e preovladivao u Vavilonu. Tacno je receno da su se Judejci iselili kao narod. ovako opisuje te odnose: "l stade velika vika ljudi i ena na bracu njihovu Judejce.tenikom na celu. takozvani "savet stare ina". Ali niko nije bio ravnodu an prema svojoj domovini. Zahvaljujuci Jezdri i Nemiji. A preda nji upravitelji koji bejahu pre mene bejahu te ki narodu uzimajuci od njega hleba i vina osim cetrdeset sikala re -bra. U novom judejskom dru tvu pre svega*Dada u oci nesumnjiva dominacija religije i sve teni -ka. i neke kceri na e vec su robinje. jer polja na a i vinograde na e dr e drugi. i eto treba da damo sinove svoje i kceri svoje u roblje. Oni su doneli stroge zakone o braku. svi su dare ljivo pri -lagali za obnovu hrama.

Religija je postala orude ovinisticke politike. ciji su predstavnici bili proroci. Amos je upravo propo -vedao da ga se u jehovinom kultu malo ticu rituali i ceremoni -je i da je su tina u tome da ljudi u du i budu pravedni i bogobo -ja ljivi. postojala je u jevrejskom dru tvu i druga verska struja. Jevrejski pisci navode trideset i devet poslova koje za vreme sabata nije bilo dozvolje -no obavljati. neba i . pravedan i 389 milosrdan. Sve na e dualisticke religio -zne koncepcije Boga i sotone. Isaija je bio imucan zemljoradnik. Ta mesijanisticka ideja bila je ne to sasvim novo i stvaralacki je delovala na mi -sao prvih hri canskih zajednica. stega koja je trebalo da dr i u pokornosti malobrojni jevrejski narod da ne izgubi svoju posebnost. u najboljem slucaju sastavljene od autenticnih odlomaka nji -hovih tekstova ili od tekstova nepoznatih autora iz raznih veko -va. koji je propovedao da na svetu deluju dve sile koje se medu -sobno bore: bog svetlosti Ormuzd i bog zla Ahriman. kao i Jevreji. Prorok Mihej je tu misao jo uprostio. Isaijina. Tamo mu se prikljucio veliki broj sve tenika i Levita koji su sbog istih razjoga morali da napuste Jerusalim. Prorok Isaija je od Jehove najzad ucinio Boga celog covecanstva. Per -sijanci. pa ni da ubere klas ita kad je bio gladan. narodni uci -telji. dru tveni i politicki radnici i propovednici religiozne konce -pcije vi eg reda. Jeremijina i Jeze -kiljeva. To su bili mudraci. Svi koji su se protivili sve tenicima i nadzoru nad ritualima iselili su se iz Judeje. a Jeze -kilj sve tenik u Jerusalimskom hramu. Za vreme sabata niko nije smeo da krene na 388 dalji put. Kult Or -muzda nesumnjivo ima mnogo zajednickog s jehovizmom. Izrailjci su zaista bili izabrani narod. Biblija sadr i knjige esnaest proroka od kojih najveci znacaj imaju prorocanstva Amosova. zasnovane na licnoj moralnoj odgovornosti co -veka pred Bogom. propovedajuci da Jehova pre svega tra i od coveka da bude dobar. Po njegovom shvatanju. cime su osvoji -li simpatije ikonoplasta jehovizma. lako je neke od njih narodno predanje obdarilo natpriro -dnom cudotvornom moci. Sve pojedinosti ivota bile su uredene preciznim ritu -alnim propisima. Jeremija potomak aristokratskog sve tenickog roda. Te nja za potpunom izdvojeno cu od okolnih naroda iz -vr ila je dubok i dalekose an uticaj na jevrejsku religiju. Svi oni su bili uvereni da im je Jehova poverio znacajnu versku i dru tvenu misiju. ali izabran samo zato da celom covecanstvu donese do -bru vest i na taj naci omoguci spasenje sveta. Jevreji su verovatno mo -rali osecati naklonost prema persijskim sledbenicima Zaratustre. Amos pa -stir. Taj jalovi verski formalizam podsecao je na feti izam i ocigledno je slu io sve tenicima za odr avanje teokratske vlasti nad judejskim narodom. Na osnovu lingvisti -ckih ispitivanja danas vec znamo da su te knjige samo antologi -je. Na srecu. Cak je bio greh izvlaciti magarca kad padne u jamu. Broroci nisu imali niceg zajednickog s vracima koji su lu -tali po emlji. iako su predstavljali konacnu sublimaciju vekovne tradicije religioznog vracarstva. Razlikovali su se od njih pre svega po tome to im propovedanje nije bilo profesija i to nisu iveli od proricanja buducnosti. Zbog toga je Mojsijeva religija postala be ivotna i li ena dubljeg etickog sadr aja. nisu priznavali kultne idole. slobodni smo reci da su biblijske knjige pro -roka zajednicka svojina jevrejskog naroda i predstavnika ideja koje su ga zaokupljale jo od VIII veka pre na e ere. dakle pripisuje mu vec sasvim jasno univerzalne osobine. Prema tome. ' Njihova velika zasluga bila je u tome to su pre svega isticali eticke vrednosti jevrejske religije. Ali je sigurno da knjige koje im pripisuje Bi -blija nisu uvek iza le ispod njihovog pera. Zanimljivo je da neki naucnici u produbljenoj monote -istickoj koncepciji koja se provlaci kroz knjige proroka otkrivaju uticaje iz vremena vavilonskog ropstva.je podigao na brdu Garizim. iz toga nikako ne proizlazi da su oni legendarne licnosti.

.

Proroci su bili i dalekovidi politicari. nadahnuti vizionari i veliki pesnici izra avali su sve ono to je u jevrejskom naro -du bilo najvrednije. Prorok Isaija u ocajanju uzvikuje: "Te ko onima koji sastavljaju kucu s kucom. 8). pravednost i dobrotu. li enih pragmaticne povezanosti. U tekstovima koji se od -nose na istoriju pomenutih dr ava. metodom korelacije moguce je bilo objasniti ne samo dotad nepoznate uzrocne veze mnogih biblijskih podataka. Biblijska istorija Izrailja i Judeje svodi se na hronicarsko nabrajanje careva i na ocenu njihove vladavine s gledi ta jeho -vizma. svetlosti i mraka. dakle. Kao to smo vec vi e puta utvrdili. Logicna posledica tih uzvi enih etickih nacela bila je o tra kritika dru tvenih odnosa u Izrailju i Judeji. porezi i zadu iva -nje kod lihvara produbljivali su bedu radnih masa i bogatili imu -cne slojeve. Ideje proroka bile su.. da vec ne bude mesta i vi sami ostanete u zemlji" (Knjiga proroka Isaije. koji su. Proroci su osu -divali dru tvo zbog otpadni tva. propovednici. u novovavilonskoj haldejskoj dr avi i u Egiptu sa -cuvale su se ogromne arhive s dokumentima i natpisima u grob -nicama. a oni su iveli u luksuznim dvorcima.^ ne na drukciji postupak. a jevrejskom dru tvu prorokovali propast i patnju ako se ne vrati na put istine. poticu iz persijskog doba: Jevreji su ih preuzeli u vreme ropst -va i predali ih potom ranome hri canstvu. verske koncepcije i po -zivanje na dru tvenu pravdu.zemlje.. na stenama i u hramovima. otkriveni su mnogi podaci koji bacaju iznenadujuce svetio na dogadaje u Izrailju i Judeji.^&^ 390 Zenon %osufovs/(i kovi padali su na seljake i na kraju ih doveli do propasti. i njivu na njivu nastavljaju. Na srecu. Dok su bogata i iveli u istocnjackoj rasko i. cak i za vreme Nabukodo -nosorove opsade Jerusalima nagovarao je Judejce na predaju. Aristotel je pi -sao da bi bilo cudno kad bi neko rekao da voli Boga. Biblijski tekst obave tava nas samo o tome kad su poje -dini carevi vladali. izvr ili su neprolazan uticaj na evropsku kulturu dva sledeca milenijuma. A upra -vo to su propovedali neki proroci i tom svezom mi lju zapoceli novu eru verskog ivota naroda. podsticali Judejce protiv Haldejaca. Ti duhovni predvodnici. Kratko receno. Njihovi moralni ideali. Ugnjetavanje sirotinje i samovolja bogata a. vec tra i moralnu cistotu. ugovora o prijateljstvu i diplomatskih poteza. okru eni brojnom poslu -gom i nalo nicama. Isa -ija odvraca cara Ahaza od dovodenja Asiraca u pomoc protiv izrailjsko-sirijskog saveza. 5. moralnog pada i korupcije. mogle su se cak pribli no proracunati godine vladavine . U propovedima tih mudraca religija je prestala da bude op ta insti -tucija i postala je licna stvar svakoga coveka. Po njima. na primer. Tako. veoma revolucionarne. vec i utvrditi da su ti podaci uglavnom tacni. Jehova ne pridaje znacaj spolja njim formama kulta i rituala. po tenje. 11 mnogim slucajevima ne doznajemo ta ih je navelo na ovakav. Ratni tro ^ . Jeremija po cenu ivota o tro istupa protiv politickih fanatika. Ropstvo je u Hananu postojalo od pamti -veka. istorija dveju jevrejskih dr ava tesno je pove -zana s istorijom velikih sila. Dogadaji su ubrzo pokazali kako je njegovo stanovi te bilo is -pravno i razumno. ne shvatamo politicke i psi -holo ke motive ratova. U Vavi -loniji i Asiriji. racunajuci na pomoc Egipta. ta vi e. Ca -revima su prebacivali zlocine i raskala an ivot. narodne mase postajale su sve siroma nije. postojale su ozbiljne osnove za kritiku. ali tek u vreme careva i posle povratka iz vavilonskog ropstva iroko je primenjivano robovanje za dugove. palata i tvrdava. Carevi su stanov -ni tvo gonili na prisilni rad na gradnji hramova. Zahvaljujuci tim otkricima. biblijska istorija sastoji se sa -mo od kratkih hronicarskih zapisa. Mesopotamijom i Egiptom.

.

Tih otkrica ima tako mnogo da se ovde ne mogu sva navesti. Za lak e razumevanje tog problema vredi navesti jedan od lak ih primera takvog preracunavanja. Arheolo ka otkrica izvr ena u Egiptu i Mesopotamiji na zapanjujuci nacin potvrduju verodostojnost i tacnost pomenutih biblijskih tekstova. A. pre na e ere. Tada su Arabljani do li do zakljucka da taj kamen mora imati neku magicnu moc. Klajn otkrio je istocno od Mrtvog mora ogroman kamen od plavog bazalta s urezanim nat -pisom na moavskom jeziku. Biblija govori da je pet godina posle podele jevrejskog carstva faraon Sisak upao u Judeju i opljackao Jerusalimski hram. Kao to iz ovoga vidimo. Zato je cudno izgledala primedba da pobednici "brzo oti -do e odande i vrati e se u svoju zemlju" (Druga knjiga o care -vima. U ru evinama hrama u Karnaku otkriven je bareljef na kome je ovekovecen taj pohod. Na njemu vidimo egipatskog bo -ga Amona kako vodi na konopcu 156 jevrejskih zarobljenika. car moavski Misa digao je bunu protiv Izrailja i prestao da placa nametnuti danak. Po to su se iseljenici nekoliko mese -ci pripremali za put. Pre nego to je kupovina izvr ena. ali ipak nije . Zahvaljujuci proracunima izvr enim na os -novu persijskih dokumenata. Danas se on nalazi u Luvru. prineo mu na rtvu svoga sina. Iz natpisa na njemu proizlazi da je Misa u pocetki stvarno trpeo poraze. znamo da se to dogodilo krajem godine 539. a sadr i i podatke iz sa -cuvanih svedocanstava Mesopotamije i Egipta. Tu tajanstvenu napomenu razjasnila je tek arheologija. pokorio je zemlju Moavsku i cetrdeset godina posle toga izvlacio od svoga vazala ogroman godi nji danak od sto hiljada ovnova. Tada je Joram u savezu s carem 392 Zenon 3(psit£ovs/<i edomskim i carem judejskim krenuo protiv pobunjenika. Zato je poglavlje koje se odnosi na dva jevrejska carst -va me avina sastavljena od podataka iz raznih istorijskih izvo -ra. Godine 1868. Amrije. ne bi shvatio njenu uzrocnu povezanost s politikom susednih velikih sila. Iz spiska tih gradova doznajemo zanimljiv poda -tak koji Biblija sasvim precutkuje. Potpalili su ispod njega vatru i polivali ga vodom sve dok se nije raspao na ko -made. Jeremije i Jezekilja. i zatvoriv i se u tvrdavu Kiraraset. mo emo smatrati da je taj rat stvarno bio ru ilacki. U na oj prici ne bi imalo smisla ponavljati maglovita i lakonska biblijska saop tenja^ bez pozivanja na bogati materijal koji nam pru a arheologija. koje su zatim prodavali kao amajlije. Najveci car Izrailja. Svaki od njih predstavlja jedan od gradova koje je Sisak osvo -jio i opljackao. Knjige Nemijine i knji -ga proroka Isaije. da bi umilostivio boga Hemosa. pobedom se razmecu obe stra -ne. 3. Biblija tvrdi da su saveznici potukli cara Misu i potpuno opusto ili nje -govu zemlju. kao to Biblija priznaje "vratio se u svoju zemlju". 27). Oslanja se uglavnom na prvu i drugu Knjigu o carevima i dopunjeno podacima iz Knjige Jezdrine. U sledecim redovima natpisa pobedonosno saop tava da je razbio napadace %ko da "Izrailj zauvek propade". nemacki misionar F. Biblija ka e da je Kir jo prve godine posle osvajanja Vavilona dopustio Jevrejima da se vrate u Jerusalim.kom aru nije po tedeo ni svoga ticenika cara Jerovoama i da je pusto io i zemlje novoosnovanog izrailjskog carstva. Po to Joram nije konacno pokorio zemlju Moavsku i. Citalac ne bi stekao potpunu sliku o jevrejskoj istoriji. Ispada da faraon u pljacka . Zato cemo se ograniciti samo na neka naj -va nija i najneverovatnija. doznale su za to francuske vlasti i ponudile vlasniku hiljadu i pet stotina dolara. Za vreme Joramove via -davine. Za taj dragoceni spomenik Klajn je ponudio Arabljanima cetrdeset dolara. Samo ulaganjem ogromnog truda i sredstava francuski arheolozi uspeli su da ih otkupe i ponovo sastave dragoceni kamen. prvi talas povratnika nije mogao da krene za Jerusalim pre proleca godine 537.391 izrailjski i judejskih careva kao i va ni datumi u istoriji jevrejskog naroda. pre na e ere.

.

" Iz drugog teksta vidi se da je Juj uru -cio danak osamnaeste godine Salmanasarove vladavine. poceo je opsadu Damaska. Tek posle nekoliko godina natpis je uspeo da procita Englez Ravlinson. kamile. izdata od svoga saveznika. jer se vratio u Ninivu i pet godina nije zapocinjao nove ratove. Car gordo sto -ji. jer kad su se Asirci vratili u svoju zemlju. a deset izrailjskih plemena odvedenih u Mesopotamiju. posadio ga na svoja ko -la. dobijeno od njega. olovo. U svetlu tih novootkrivenih cinjenica.). sklopio s njim mir i pustio na slobodu. zlatne cinije. Povorka robova nosi mu skupoceno blago: slonovu kost. antilope. god. kad je izbio novi rat sa Salmanasarom. biblijski zapis po -stao je jasan. zlatna vedra. Jo jedan bareljef prikazuje Salmanasara. neobicne za Ahava i onda nja vremena. zlatna ca a. zlato. Osecalo se da se iza te velikodu nosti. Ali je asirski natpis otkrio razlog zbog cega je car Damaska upao u Izrailj i opusto io njegove gradove. izabrao je jedinu razumnu politiku: sa -vez s pobedenim protivnikom. p. Posle dugih i estokih borbi s Damaskom. Ahav je morao biti svestan sve vece moci Asirije.e. Natpis ispod te scene ovako glasi: "Danak cara Jaui iz Bit Humri (to jest iz car -skog doma Amrijevog): srebro. Kao dalekovidi dr avnik. U Bibliji nailazimo na dogadaj koji je dugo vremena bio potpuno nerazumljiv. obhodio se prema njemu veoma blago. Naprotiv. Oslabljen borbama sa svojim prirodnim savez -nikom. Vladar mocne dr ave sa op tava da je odneo pobedu nad savezom dvanaest careva medu kojima su bili i Ven-Adad i Ahav. a na drugom mestu vodi mu na konopcima ivotinje: slonove. stari sporovi izmedu Izrailja i Sirije ponovo su buknuli i Ahav je poginuo u jednom od broj -nih okr aja. cupove i kotarice. bale tkanina. Sirija. 394 Biblija precutkuje cinjenicu da je Juj bio asirski vazal. dok se Ahav povukao iz borbe s velikim gubicima. koji je engleski arheolog Lejard godine 1846. Zagonetka je re ena kad je otkriven natpis asirskog cara Salmanasara III (859 825. godine pre na e ere. bude uni tena. Samarija je ra -zorena. Misa je utoliko bio u pravu to se tada zaista oslobodio dugogo -di njeg ugnjetaca. U takvim uslovima nije bilo u njegovom interesu da Sirija. nestalo je u izgnanstvu bez traga. To je bila odmazda za to to je Juj izdao antiasirijski savez sklopljen s Aramejcima i. koji je ubio Ahava i Jezavelju. to jest oko 842. otkopao iz ru evina asirskog grada na brdu Tel Nimrud. zlatni pehari. carsko ezlo i balsamovo drvo. Na jednoj strani vidi se lik cara Salmanasara III sa svojom svitom. Najvece uzbudenje u naucnom svetu izazvao je takozva -ni "crni obelisk". Posledice te ku -kavicke politike bile su kobne. bikove i legendarnog jed -noroga. Iz teksta njegovog natpisa mo emo za -kljuciti da je rat ostao nerazre en. dobrovoljno se predao Asir -cima plativ i ogroman danak u zlatu i srebru. Damask je uspeo da se od -brani. Car Ahav naneo je vladaru Damaska Ven-Adadu strahovit poraz i zarobio ga. "Crni obelisk" nam je tako pokazao koliko je bila kratko -vida i pogubna politika izrailjskih uzurpatora. majmune. a njegova silna vojska prinudno je svedena na pedeset konjanika. mora skrivati neka tajna. Ali uprkos onda njim obica -jima nije ga ubio niti je opusto io njegovu prestonicu. a pred nogama ponizno mu se klanja neki dostojanstvenik u bogato vezenom plastu. l tada se ispostavilo da je taj ponizni lik iz -railjski car Juj. deset bojnih kola i deset hiljada pe aka. ali nije bio pobeden. Sve strane tog cetvorougaonog stuba od crnog bazalta pokrivene su bareljefima i natpisima s klinastim znacima. .n. nazvao ga bratom. Pobiv i dvadeset i pet hiljada neprijateljskih vojnika. ali oci -gledno nije zauzeo grad. Izrailj je na kraju postao plen Sargona II. Ali to nije bio cvrst savez. Izrailj je za vladavine Joahazove pretrpeo potpun poraz. protiv mocne Asirije morala se boriti sama i bila je pobedena.doneo re enje. pred -stra a Izrailja protiv buduceg asirskog napada.

Sargon se u Bibliji pominje samo jednom i to u vezi s pobunom u gradu Azota. ljiljane. i nestace velikih ku -ca. a kao to se mo e zakljuciti iz ocuvanih tragova. Vec na samom pocetku nailazimo na intrigirajucu zagonetku vezanu za razumnog i tra -gicnog cara Oziju. a zatim unuk Ahaz. za koji neki naucnici <Bj6ujsl(e legende misle da je bio napisan kao svadbena himna za Ahava i Jeza -velju. To mi ljenje moralo je biti odbaceno kad su u naselju Rama. nije bilo dozvoljeno da osta -nu u Jerusalimu. Na hiljade odlomaka plocica od slonove kosti le alo je u pepelu. dok su u njegovo ime vladali najpre njegov sin Jotam. ali nije odbacena mogucnost da je za cara napravljen izuzetak. Od 1931.. U Drugoj knjizi o carevima (15. Postavih im namesnika i nametnu danak kakav placaju svi podanici Asirije. i ivlja e u odvo jenom domu. sfinge i fe -nicke idole. Grad je osvojio tek njegov naslednik Sargon posle dve godine svoje vladavine." Biblisti i arheolozi su pretpostavljali da je Ozija iveo u podzemnim prostorijama svoga dvorca. U Prvoj knjizi o carevima (22. grad obnovih i ucinih ga lep im no to je bio. nailazimo na pomen o "dvorima od Minijske slonove kosti". 3. Te ko je bilo pretpostaviti da je tu rec o Sargonu. Bila je opasana zidinama debelim preko tri metra." Najzad. Na njima su se videli bareljefi koji su pred -stavljali lotose. U ru evina -ma je nadena upadljivo velika kolicina . i propa ce kuce od slonove kosti. Tek arheolo ka istra ivanja u ru evinama Samarije po -kazala su da to nije ba savim legenda. lavove. godine ekspedicija engleskih i ame -rickih arheologa izvr ila je tamo sistematske radove na iskopa -vanju. 39) citamo da je Ahav sagradio kucu od slonove kosti. Ali najva niji nalaz bio je car -ski dvorac Ahava i Jezavelje. Pokazalo se da je Salmanasar zaista otpoceo opsadu Samarije. to jest posle trogodi nje opsade. Ispod razvalina otkriveni su temelji odbrambenih zidina. Ko je i za to sagradio tvrdavu u blizini prestonce? Sve ukazuje na to da ju je podigao za sebe car Ozija. bili su zapanjeni. 15): "l udaricu kucu zimnu i let -nju kucu. gubavcima. kule i cisterne za cuvanje ki nice. od pedeset bojnih kola. ali je umro posle godinu dana. pre na e ere. Razumljivo je to je taj fantastican podatak smatran jed -nim od brojnih primera bujne ma te. ali zidovi i name taj bili su ukra eni tako ogromnom kolicinom tih plocica da je svakako mogao ostavljati takav utisak. ili Rama Rahel. Kad su arheolozi poceli prosejavati kr . Tek je otkrivanje natpisa na zidu carskog dvorca u Hor -sabadu ucii4o sumnjama kraj. U dvo -ri tu su se nalazili kameni zidovi u Bibliji pomenutog bazena u kome su oprana okrvavljena Ahavova bojna kola. Dvorac dodu e nije bio sagraden od slonove kosti. Na osnovu tih podataka moglo se utvrditi da je Samarija pala godine 721. kao "car Asirski". pogotovu to se tri stiha pre toga pominje Salma -nasar. istina. srne." Biblija u tri navrata istice rasko koja je navodno vladala u carskom dvorcu u Samariji. Osvajac Samarije pojavljuje se anoni -mno. Le ao je na zapadnom obronku gorskog vrha odakle se moglo videti Sredozemno more. U prostranom dvori tu nalazile su se tri radevine. orkrivene ru evine neke tvrdave koja se ne pominje ni u jednom istorijskom izvoru. U tome natpisu Sargon saop tava: "Opsedah i osvo -jih Samariju i odvedoh u ropstvo dvadeset i sedam hiljada dve stotine i devedest stanovnika. toliko svojstvene narodima Istoka. govori Gospod. Na jednoj od njih su sa zadnje strane bila tajna vratanca kroz koja se iz tvrdave moglo neopa eno izaci. opekama i kamenju. 5) doslovno citamo: "A Gospod udari cara. do 1935. Naselih ga ljudima iz zemalja koje osvojih. Po bibli -jskim propisima. kapije su bile izlivene od bakra ili bronze. u Psalmu 45. Amos proro -kuje (Knjiga proroka Amosa.. te bi gubav do smrti svoje. Ostavi -mo sada Izrailj i predimo na Judeju. palme. Nacinih od njih carski korpus. papiruse.

.

Jedan od njih se oklizn -uo. u Egiptu i u Meso -potamiji. a verovatno je bio i zatrpan kr em po to se pokazalo da za grad predstavlja opasnost. Judeja je bila svesna opasnosti koja joj preti od Asirije. "slobodnim domom" ili "domom slo -bode". U pricama Staroga zaveta mi se veoma cesto pojavlju -je kao simbol zaraze. Srecemo ga u Bibliji. ali priznaje da je judejskog cara zatvorio u prestonici "kao pticu u kavezu". razloge zbog kojih je morao da odustane od opsade. grupa arabljanskih decaka igrala se kraj jezerceta Siloe. odustav i privremeo od opsade Jerusalima. Pobrinuo se i za snabdevanje grada stalnim dotokom vode. Osim toga. kroz tanki zid zaculi svoje glaso -ve. Nekoliko mladih nemackih arhitekata prihvatilo se istra ivanja tajanstvenog kanala. Ne iznosi. Na vest o otkricu. Rad je bio neobicno te ak. kojim je voda sa izvora Giona tekla pravo u Jerusalim i slivala se u cisternu. doputovao je u Jerusalim engleski orijentalist Arcibald Sajs da prepi e natpis. Tada su asirski logor napali poljski mi evi i toliko izgrizli tetive lukova i ko ne delove naoru anja da su se bespomocni vojnici morali povuci iz borbe. uz slabi plamicak svece. Po to su samo bogovi i carevi pri -kazivani u sedecem polo aju. Jezikijino delo otkriveno je sasvim slucajno. Andeo koga je poslao Jehova pro ao je kroz neprijateljski logor i pobio sto osamde -set i pet hiljada asirskih vojnika. Stari kanal Jevuseja. pribli iv i se jedni drugi -ma na udaljenost od tri lakta. Mo da tu hipotezu potvrduje i cinjenica da je engleski arheolog . Bio je to kanal du ine pola kilometra koji je zaobilaznim putem vodio kroz krecnjacku stenu do zapadnog dela grada. Godine 1800. Car Jezekija groznicavo je ojacavao zi -dine Jerusalima i u skladi te gomilao oru je. Nesrecni car nije bio prinudno zatvoren kao ostali gubav -ci. pokazivao je na dramatican nacin kako su radnici pijucima dubili stenu sa dve suprotne strane i. Tekst koji je delimicno o te -cen. morao je da kopira slovo po slovo. nema sumnje da je trvrdava bila carsko sedi te. kroz koji se uvukla Davidova vojska. pao u vodu i tada je primetio neki tajanstveni natpis na zidu. a upravo njega su proroci optu ivali za upra njavanje kulta fe -nicke boginje. Posle pada Samarije. Hvali se dodu e da je opusto io Judeju i od Jezekije uzeo danak od trideset tale -nata zlata i trista talenata srebra. Posle detaljnog pregleda topografije toga mesta. pokazalo se da je trebalo zao -bici u steni izdubljene grobnice Davida i Solomona. Jedan od njih upao je u vodu i doplivav i do druge obale otkrio u steni uski prolaz. Iz toga bi proiza lo da je Sanherib morao da prekine opsadu Jerusalima po to mu je vojsku desetkovala neka stra na zaraza. Sa tima sedeci u blatu i vodi. U jednom od svojih natpisa asirski car Sanherib posred -no sam priznaje da nije zauzeo Jerusalim. Do kolena u mulju i vodi. vec je u ivao relativnu slobodu u svom izdvojenom dvorcu. odakle je zahvaljujuci blizini prestonice mogao vr iti nadzor nad dr avnim poslovima. Tek godine 1880. naden je nepobitan dokaz da je to bio Jezekijin kanal. Izgleda da nam re enje te zagonetke pru a grcki istoricar He -rodot.figurica boginje Astarte. u znak radosti udarali su pijuci -ma o pijuke. nar -avno. a voda je prvi put potekla iz izvora u grad. ^Kako to cesto biva. cime bi u tedeli preko dvesta metara mukotrpnog rada. Jedan egipatski sve tenik ispricao mu je da je Sanheri -bova vojska. Arheolozi su se pitali za to rad -nici i pored velike urbe nisu bu ili stenu u pravoj liniji. Ali se konacno napor isplatio. Njegov poraz Biblija predstavlja kao cudo. s mukom su doprli do polovine kanala. na jednom fragmentu urezan je lik bradatog mu karca koji sedi. Sada razumemo za to Biblija mesto Ozijinog prebivali ta naziva "odvojenim domom". Biblija ka e da je Jezekija naredio da se u steni usece novi kanal. krenu -la protiv Egipcana. Naucnici su razmi ljali ta se zaista krije iza toga cuda. nije vi e bio podesan. jer se pokazalo da je natpis veliko otkrice. He -brejski jezik natpisa nesumnjivo potice iz Jezekijinih vremena. Kad su najzad probili tunel.

.

kolebao izmedu lojalnosti prema Egiptu ili prema Asiriji. l promeni mu haljine tamnicke. psima. a njegovi sunarodnici ubili kao otpadnika. istorijs -ka licnost." Godine 1933. u blizi -ni Efesa. U vavilonskim dokumentima nadena je i potvrda biblijskih podataka o judejskom caru Joahinu. Pod jednog od prigradskih ku -ca bio je pokriven slojem pepela u kome su le ale stotine strela. i namesti mu presto vi e prestala drugih careva koji bejahu kod njega u Vavilonu. daleko od svoje domovine. Ovom prilikom vredno je navesti jo jedno zanimljivo otkrice. U vezi s vavilonskim ropstvom utvrdili smo da su neki judejski iseljenici u tudini stekli imetak. kipovi egipatskih bo anstava. Medu oru jem Vuli je na ao grcki tit pokriven bronzom. dok na kraju nije navukao na sebe propast. koga je Nabukodonosor imenovao za name -snika Judeje. To je na zapanjujuci . u vavilonskoj arhivi nadeni su zapisi upra -vitelja dvora o izdavanju sledovanja namirnica raznim licnostima koje su bile na carevom izdr avanju. tit je morao da pripada grckom najamniku koji je posle razaranja Gaze verovatno pre ao u fa -raonovd slu bu i zatim poginuo u Karkemi u. i on jeda e svagda s njim svega veka svojega. l hra -na mu se jednako dava e od cara svaki dan svega veka njego -va do smrti njegove. Na njemu se vidi reljef s figurom Gorgone okru ene ivotinja -ma: konjima. odlomljeni vrhovi kopalja i komadi plomljenih maceva. Zahvaljujuci arheologiji uverili smo se i u to da je u Bibliji pomenuti Godolija. 39S Iz polo aja tih ostataka proistice da se borba vodila od odaje do odaje. Drugi nalazi daju nam poucan uvid u tada nje politicke intrige. Kako se grcki tit na . Medu tim carskim senkama zavr io je svoj ne -srecni ivot i judejski car Joahin. jelenima i zecevima. U ru evinama grada Lahisa naden je pecat s natpisom: "Svojina Godolije koji je postavljen nad domom (nad Judejom)". Na spisku se nalaze i ju -dejski car Joahin. Najvi e strela bilo je nagomilano pred ulazom u pojedine odaje.Strejci u okolini grada Lahisa otkrio masovnu grobnicu u kojoj je nadeno dve hiljade mu kih skeleta. Bile su iskrivljene od udaraca o kamene okvire i metalne okove vrata. kao i Jerusalim. 28-29) citamo: "l lepo govori s njim. u bici s Haldejcima kod Karkemi a fa -raon Neho pretrpeo je te ak poraz. Kao to znamo. uz estok otpor branilaca. u Vavilonu je ivela acica zarobljenih careva. pet njegovih sinova i osam Judejaca koji su <Bicfijs/(e legende 393 I* sacinjavli njegovu pratnju i poslugu. U Drugoj knjizi o carevima (25. koga je Nabukodonosor od -veo u ropstvo. Kako proizlazi iz tih doku -menata. Veliki engleski arheolog Vuli izvr io je u ru evinama toga grada istra ivanja i nai ao na dra -maticne tragove te cuvene bitke. prsten sa urezanim imenom faraona Psametiha l i pecat njegovog sina Neha dokaz su koliko je jaka bila egipatska penetracija na tim prostorima. S druge strane. Na kraju su napadaci pobe -dili i pretvorili kucu u prah i pepeo.ao u Karkemi u? Vuli se odjednom prisetio jednog Herodotovog odlomka iz koga se vidi da je u Apolonovom hramu u Branhidaju. imao svoj presto i svoje odaje u dvorcu. Ocigledno je da se Karkemi . osvecen plen koji je faraon Neho osvojio u Gazi u ko -joj su slu ili jonski najamnici. Asirski tekstovi na tablicama s klinastim pismom svedoce da je hetitski Karkemi bio vazalni grad Asirije. Faraon Neho je sramno izdao svoje pristalice i krenuo u odbranu Asirije protiv Nabukodonosora. Svaki je dobijao svoje dnevno sledovanje hrane. Kad je na asirski presto stupio car Evil-Merodah pustio je Joahina iz tamnice i dozvolio mu da ivi u carskom dvorcu.

Na taj nacin. Aleksandar Veliki umro je godine 323. Od 332. epoha tolerancije. Zahvaljujuci njemu nastao je grcki prevod Biblije. sve ih intelektual -nih strujanja i procvat nauke. pre na e ere nastupio je prelom u poretku onda njeg sveta. u ono vreme va ecu. Tako je Biblija postala veli -ka optu nica careva i naroda.nacin po -tvrdila arheologija kad je americka ekspedicija prona la u Nipuru deo arhive bankarske firme "Mura u i sinovi". Mo e se pretpostaviti da se za to vreme nije dogodilo ni ta zna -cajno. Jevrejima. visoku naknadu od dvadeset procenata. a na njenim prostorima nastala je velika grcka imperija. ugovori o pozajmici i potvrde o polo enoj kauciji za zatvorene du nike. takozvana Septuaginta. Biblija prelazi cutke preko ogromnog razdoblja jevrejske istorije koje obuhvata dvesta ezdeset i pet godina: od vreme -na Nemijine obnove jerusalimskih zidina. . Kao to cemo videti. Neproverena legenda ka e da je uz put posetio Jerusalim da se pokloni Jehovi. Podlegali su joj narocito naseljenici u Ale -ksandriji. Izolovani od ostalog sveta. do 331. godine 433. Jevreji su bili zauzeti iskljucivo svojim poslovima. a dr avu su podelili medu sobom njegove vojskovode. posle krvavih borbi. Veliki broj Jevreja nije se mogao odupreti nadmocnim dra ima helenizma. Stanovnci brdovite. dokument koji je trebalo da do 400 ka e da samo u Mojsijevoj religiji le i izbavljenje i dobro Je -vreja. <ad jevrejski narod nadnela se sasvin drukcija. Tu su ugovori o za -kupu zemlje. Ptolomej II stvorio je sjajnu zbirku rukopisa koja je sadr avala duhovna dostignuca minulih vekova. Sredi te toga preporoda prosvete i humanizma postala je Aleksandrija. potomcima izbeglica iz va -vilonskih vremena. mno -go strasnija opasnost od sile i ugnjetavanja. koji su sticali slavu i dobijali priznanje sveta. do izbijanja ustanka Makabejaca godine 168. nastale su tri dr ave: Egipat pod vla cu Ptolomejaca. sadr ana je iva i iroko razgranala di -plomatska delatnost te judejske porodice. izdvojene Judeje nisu bili svesni da stup -aju u novu eru istorije covecanstva. Firma je za svoje posredni tvo uzimala. kanala. pre na e ere. Judeja je predstavljala sicu nu. takozvani dijadosi. slobode duha. Sirija pod vla cu Seleukida i Makedonsko carstvo pod vla cu Antigonida. Uz pristanak persijskih careva. Godine 320. S vremenom su se toliko helenizovali da su zaboravi -li hebrejski jezik i govorili samo grcki. Sve tenici i pis -meni ljudi o ivljavali su svoju pro lost i prikupljali dokumente koji bi trebalo da razjasne uzroke narodnih nesreca. knji evnosti i umetnosti. kupoprodajne transakcije. bila je to teokratska dr avica kojom su upravljali sve tenici. to govori da je veliki broj iseljenika iveo u prilicnom bogatstvu. pre na e ere Ptolomej l pripaja Judeju svo -joj dr avi. bolje reci. pre na e ere. Persija je prestala da postoji. docnije ce se pokazati da su posledice tog postupka bile neobicno znacajne. mala verska zajednica. vrtova i ovaca. buducu pre -stonicu nauke i umetnosti. pisanih klinastim pismom na glinenim tablicama. Iz njihovih redova izlazili su naucnici. Nastala je epoha helenizma. Do li su do uverenja da su Jevreji neprestano izneveravali Jehovu. Stari zavet je bez sumnje u to vreme dobio svoj dana nji redakcioni oblik. godine pre na e ere novi vladar sveta osniva na jednom od rtova delte Nila Aleksandriju. Mladi pobednik krenuo je na Egipat i osvojio ga bez otpora. U sto i pedeset dokumenata. Ali sve te istorijske dogadaje Biblija precutku -je. zabacenu provinciju ogro -mnog persijskog carstva. Makedonski car Aleksandar odneo je kod Isa odlucujucu pobedu nad vojskom Darija III. Medu potpisi -ma na tim aktima ima mnogo jevrejskih imena. Godine 333. istoricari i pesnici. daje ista prava kao i Grcima i Egipcanima. kr ili nje -gove naredbe i zato bili ka njavani. pre na e ere.

Mlado pokoljenje Jevreja. Kod Vet-Zaharije."Sve tenici nisu vi e slu ili oltaru. da je u samom srcu grada sagradena arena u kojoj se. a kad su zbog toga izbili neredi. po imenu jednog od Matatijinih predaka. nedaleko od Vitlejema. U hramu je silom za -veden kult Zevsa Olimpijskog. takmicila polunaga jevrejska mla -de . 14) . lepim. pre na e ere odneo je sve blago iz Jerusalimskog hrama. bezbo nim igrama i bacanju di -ska. Prva knjiga.* Od toga vremena u Judeji je vladala Makabejska dinasti -ja. zvani **' Makabejci. Na presto je stupio Antioh IV Epifan. melodija grcke poezije i polet filo -zofskih ideja nadvladali su pevanje psalama i stegu ritualnih propisa. godine 142. iz pera nepoznatog palestinskog Jevrejina. opijeno klimom novog vremena. U bliskom sused -stvu Jerusalima nastajale su grcke kolonije. to znaci da je bio va spitan u helenistickoj sredini. Godine 195. prezrev i svetinju i zanemariv i rtve. Judina braca. Makabejci su bili pora eni. hitali da uzmu uce ca u macevanju. nemira i politickih borbi. sin Epifanov. Povest tih junackih borbi kazuju nam dve Knjige Maka -bejske. ponovo su povela borbu koja se.Ogromni talas grckog uticaja prodro je i u Jerusalim. koji su od 165. cak im je priznao izvesnu autonomiju. pod pretnjom smrtne kazne. a Samarija je posta -la znacajan administrativni centar novoga vladara. po uzoru na grcke atlete. Godine 168. Grad je dugo vremena bio po -pri te intriga. Do lo 401 je do toga. Junacka borba ustanika bila je tako estoka da se vojska Seleukida morala povuci iz mnogih palestinskih gradova i godine 164. fanaticni poklonik grcke kulture. pre na e ere Antioh III odneo je pobedu nad Ptolomejom V i zauzeo celu Palestinu. jer nisu mogli da se odu -pru jakoj grckoj konjici i jedinicama s bojnim slonovima. . koji je odlucio da u svojoj dr avi iskoreni sve dru -ge obicaje i vere. Najzad je buknuo jevrejski ustanak pod vodstvom sve tenika Matatije.. do ao je s velikom oru . slavljenje sabata i obrezi -vanje dece. zavr ila potpunom politickom nezavisno cu.evljavalo se grckom knji evno cu. kako to ka e autor Druge knjige Makabejske (4. za -branjeno je prino enje rtava Jehovi. Otpocela je vlast terora i progona. poslao je u Jerusalim svoga vojskovodu koji je ognjem i macem opus -to io grad. pre na e ere voda ustanka Juda u ao je u Jeru . U svetom Jehovinom gradu grcki obicaji su toliko ojacali da. poru io njegove odbrambene zidine i odveo u rop -stvo veliki broj stanovnika. koju jevrejski istoricar Josif Flavije naziva Hasmonejskom. Ali u lo -vi kapitulacije bili su neocekivano blagi. l drugu knjigu je napisao palestinski Jevrejin. Jonatan i Simon. filozofijom i jezikom.. ali Makabejci se nisu zadovoljili tom polovicnom nezavisno cu. novi car je vratio Jevrejima slobodu ispoveda nja vere. godine pre na e ere redom predvodili njegovi sinovi Juda. odu . Videv i uzaludnost na pora svoga oca. vec su. Ali u Jerusalimu je jo postojala mocna stranka ortodok -snih Jehovinih sledbenika koja se estoko suprotstavljala tudin -skoj invaziji. do 135. Posle vi e od sto godina Judeja je dospela pod vlast Seleukida.anom silom da ugu i ustanak. Vernici koji su kr ili drakonske naredbe osudivani su na mucenje i mucenicku smrt.alim i ponovo zaveo u hramu kult Jehove. pre na e ere. ali se do na eg vremena sacuvala samo u grckom prevodu. Kult zdravog i lepog tela. Jonatan i Simon. napisana je na hebrejskom. Naravno da je cesto dolazilo do o trih sukoba iz -medu te dve dru tvene grupe. klasicnim grckim jezikom. 402 Zenon 2(psidbvs%i Antioh V Evpator." Cak je i pobo ni i revnosni prvosve tenik Jazon optu en za bezbo nost i sklonost novoj jeresi.

.

Na celu ustanicke vojske. godine na e ere. U Egiptu je na -stala jevrejska kolonija na ostrvu Elefantini. Na mestu gde se nalazio hram. U judejskom gradu Vetuliji ivela je udovica po imenu Judita. Ubrzo je zavladao Jerusalimom i velikim delom Palestine. Stanovni tvo se branilo nevidenom hrabro . Bremenom je ugnjetacka i izrabljivacka politika postala tako nepodno ljiva da je u Palestini ponovo buknuo ustanak. bolesti i iscrpljenosti. a pre svega u Ale -ksandriji. car Hadrijan podigao je "Knjige Makabejske Jevreji ne priznaju za svete. godine 132. Cuvena po svojoj okrutnosti. Najveca zajednica.Godine 63. Josif Flavije citi -ra grckog geografa Strabona: "Jevreji se naseljavaju po skoro svim gradovima i na celom svetu nije lako naci mesto gde ne ive predstavnci toga plemena. pre na e ere u Palestinu je u ao rimski vojskovoda Pompej i posle tromesecne opsade zauzeo Jerusa -lim. zvani Bar Kohva. Ustanici koji nisu pali u borbi. na potresan nacin opisao je Josif Flavije. tamo rimsku koloniju: Elija Kapitolina (Aelia Capitolina). Prvo sredi te dijaspore u Vaviloniji odr alo se do kasnog srednjeg veka. ali je na kraju podleglo nadmocnoj rimskoj sili. koja je za kratko vreme nara -sla do pola miliona vojnika. Ljudi su padali po ulicama od gladi. Imala je njive. ali Rimokatolicka crkva ih je svrstala u kanonske tekstove. X rimska legija ezdeset godina je logorovala na jerusalimskim ru evina -ma. Za persijskih i grckih vremena prisilno izgnanstvo pretvorilo se u dobrovoljnu emigraciju. PATNJI l PRAVEDNIM BO JIM PRESUDAMA 407 SREDOZEMNO i J O JUNAKINJI JUDITI. ekspedicija izraelskih arheologa otkrila je u jednoj od pecina kraj Mrtvog mora kosti i dokumenta posled -njih ustanika koji su tamo izginuli. Tit je naredio da se sravne sa zemljom oni delovi koji su izbegli pogrom. nalazila se u Aleksandriji. Rabin Ben Akiba docekao ga je kao Mesiju i nagovarao ga da se pro -glasi za cara Izrailja. koji je brzo pokorio Palestinu i godine 136. ni ta manje tragicna i herojska od one koju opisuju biblijske knjige. Tragediju koju je grad pre iveo. Nova jevrejska dr ava nije dugo postojala. eleci da slikovito predstavi razmere dijaspore. Godine 1961. Osvojiv i grad. nova epopeja. uzdizala se statua Jupitera. do 138. Tako je jevrejskoj nezavisnosti do ao kraj i Palestina je po -stala rimska provincija kojom upravlja prokurator. a Jevrejima i sledbe -nicima Hrista pod pretnjom smrtne kazne bilo je zabranjeno da ulaze u razru eni grad. na e ere Jevreji su se ponovo digli na ustanak. kretali su u tudinu novi talasi izbeglica koji su znatno pojacavali ranije jevre -jske zajednice. Bila je veoma bogata." Od tih vremena pocinje novo poglavlje jevrejske istorije. Dijaspora je postepeno obuhvatala i Kirenajku. preziruci smrt. Jo je vavilonskim ropstvom i bekstvom Godolijinih ubica u Egipat otpocela takozvana dijaspora ili rasejanje Jevreja po celom svetu. Hiljade jevrejskih zarobljenika legionari su pobili ili ve ali na krstove. dogadalo se cak da su majke jele svoju novorode -ncad. Zbog obe ca cenja svetoga mesta i zabrane obrezivanja dece. Posle ustanaka Makabejaca i Bar Kohve. Od 117. bio je Simon. osvojio poslednju ustanicku tvrdavu Betar. Hadrijan je doveo iz Britanije svoga vojskovodu Julija Severa. Drugo znacajno emigra -ciono sredi te Jevreji su podigli u samoj rimskoj prestonici. nove ere stigao je Tit sa silnom vojskom i zapoceo opsadu Jerusalima. stoku i mnogobrojnu poslugu. EST BIBLIJSKIH PRICA O JUNA TVU.cu. Godine 70. Bila . Grcku i Malu Aziju. Tamo je ubijen ili je izvr io samoubist -vo Bar Kohva. oterani su u rop -stvo ili pobegli u Vavilon. koja je brojala gotovo sto hilja -da Jevreja.

.

peceno meso. 408 Zerwn zadivljeno ju je posmatrao. Kad je u zoru silazila s brda na kome se nalazila Vetulija. Ali Jevrejka nije htela da uzima necistu hranu i jela je samo ono to je dvorkinja donela iz Vetulije. Iz Jerusalima je do ao i sam prvosve tenik Joakim 409 . Oziji se srce cepa-lo od bola gledajuci ljudsku patnju. ali ih je uporno molio da izdr e jo pet dana. jer je verovao da ce im Jehova priteci u pomoc. tri i po godine predavala se molitvi i samoodricanju. A za to vreme Judita je skinula albenu odecu. Posle smrti mu a ivot je za nju izgubio svaki smisao. Judita je kleknula i poklonila se do zemlje. magaraca i kamila.. "Pobegla sam jer sam se uverila da ce moj grad biti razoren.tvo Holoferna. njegovo zlato. smokve. odgovorila je. blistao je od zlatnog nakita. uhvatila ih je velika panika. iza mre e koja ga je titila od komaraca." Holefneru su se svidele te reci i naredio je svojim slugama da joj pomognu da ustane. smaragda i drugog dragog kamenja.. Nesrecni gradani okupili su se pred dvorcem namesnika Ozije i potresno placuci preklinjali ga da se preda Holofernu. Obucen u purpurnu odecu. Holofern joj se udvarao sve nasrtljivije. Preziruci vas. velika i prisutni u atoru povika e ushiceno: "Kako se mo e prezirati narod koji ima tako divne ene!" A Judita se tada pretvarala da joj je do lo nadahnuce i prorockim glasom najavi -la osvajacima potpunu pobedu nad Judejom. Pred pocinak. Kad se uspravila u svoj svojoj rasko noj lepoti. kao i veliku kolicinu zlata. Posle dvadeset dana opsade. Divno obucena. na -pustiv i logor s neizmernim blagom i plenom otetim u Judeji. drago kamenje i skupoce -na odeca. pesmu. Kad su u zoru Asirci zatekli svog vojskovodu mr -tvog. Tri meseca su gradani Vetulije proslavljali pobedu uz igru. posudu s uljem. Zatim se obukla u svecane haljine i stavila najdragoceniji nakit koji je imala u svojom atulici. obecavam da ce bog Izrailja postati i moj bog. Pobednici su zaplenili brojna stada ovaca. U radosnom ocekivanju u ivanja popio je i suvi e vina i.. nestalo je u gradu vode. u punom sjaju. Obucena u grube alobne haljine. molitve i zvuk harfe." Na -redio je zatim da se Juditi dodeli ugodan ator i tri dana are -dom pozivao je na bogate gozbe. Judita je pro -cenila da ce je cetvrtog dana zamoliti da posle gozbe ostane sa njim u atoru. savladan tvrdim . srebro. upi -tao je blagim glasom ta je dovodi k njemu. otpustila je svoju dvorkinju i ce -lu noc je u suzama molila Jehovu da joj pomogne u onome to je naumila. Bogobojno cu i primernim ivotom stekla je takvo po tovanje da su je ljudi u Judeji poceli smatrati za prorocicu. zaustavila ju je neprijateljska stra a i odvela u ator svoga vojskovode. Holofern se ne -izmerno obradovao i rekao joj: "Ako se obistini tvoje pred -skazanje. ocaran njenom lepotom. u pratnji dvorkinje koja je nosila me i-ne pune vina. dato je Juditi kao nagrada za juna tvo. pohitala je u Vetuliju i pokazala glavu omrznutog vojskovode svojim sunarodnicima. Holofern je le ao u postelji. "Kci sam Jevrejina". zavila je u mre u protiv komaraca i stavi -la u putnu torbu. Iskrav i se iz logora. Jednom se dogodilo da je u Hanan upala ogromna Nabukodonosorova vojska. a on. srebra. Branioci grada estoko su ih gonili i priredili im takav pokolj da je samo nekolicina uspela da izvuce ivu glavu. umila se. nije hteo da se preda dobrovoljno. namazala mirisnom izmirnom i ukovrd ala kosu. uputila se u neprijateljski logor. s vojskovodom Holofernom na celu. Kad se povratio od prvog utiska. svalio se na postelju. pa su se dali u bekstvo. hleb i sir. Judita mu je tada njegovim macem odrubila glavu. Zato sam odlucila: otici cu knezu Holofernu i odati mu tajnu kako ga mo e osvojiti a da ne izgubi nijednog vojnika.je cuvena i po zanosnoj lepoti. Sve to je bilo licno vlasni . Ljudi su zahvaljivali Jehovi za pobedu i slavili junakinju koja je sa dva udarca odrubila nepri -jatelju glavu. Vetulija se nije predavala i hrabro se odupirala osvajacu. oru ja i odece. Sutradan je Holofern priredio najsvecaniju gozbu. U gradu je nastala velika radost.

a dan njene velike pobede progla en je za jevrejski praznik koji se otada slavi svake godine.da oda pocast junakinji i da ucestvuje u sveop toj radosti. obukao se u alobne haljine. l od danas ce kneginje Persijske i Medijske koje cuju ta je ucinila carica tako govoriti svim knezovima carevim. Mardohej je postavljen na mesto dvorskog vratara i stekao takvo poverenje da je stra ario pred carskom lo nicom. a ona ne dode. O tome je odmah obavestio Jestiru. Samo Mardohej nije klecao pred njim. odlazile su u carevu lo nicu. Posle cetiri godine do ao je red na izuzetno lepu devo -jku Jestiru. zakone i verske obrede. To je dovelo do besa druga dva careva vratara. Ubrzo zatim car je nare -dio da se po celoj dr avi nadu najlep e devojke i po alju u dvo -rac. bez obzira na njihovo bogatstvo i polo aj." Car odluci da zauvek napusti caricu. velika a i dvorskih dostojanstvenika. te ce biti mnogo prkosa i svade. Pod nadzorom odanog evnuha. ali to niko nije znao. Tada je Jestira odlucila da deluje. To je bio svemocni visoki cinovnik pred kojim su svi drhtali i padali na kolena. Razdiran besom. Judita je ivela sto i pet godina. da razmisle ta da urade s tvrdoglavom enom. Bila je Izrailjka. Gozba je neprekidno trajala sto i sedamdeset dana. Tako je ugu eno opasno ari te enske bune. Asvir se silno razgnevi zbog njene neposlu nosti i odmah sazva savet od sedam persijskih i medi -jskih kne eva. Trece godine svoje vladavine persijski car Asvir priredio je veliku gozbu. a ona je upozorila mu a na opasnost koja mu preti. odlucio je da se krvavo osveti svim Jevrejima koji ive u Persiji. Po to je carica bila neobicno lepa. Sledeceg dana pripremila je gozbu na koju je pozvala cara i njegovog doglavnika. Zaverenici su zavr ili na ve alima. Istovremeno je poslao pisma u sve krajeve zemlje s naredbom da se podani -ci obaveste da ene moraju slu ati svoje mu eve. Stolovi su bili postavljeni u dvori tu i u vrtu dvorca. niti mu se klanjao. Jednoga dana Mardohej je cuo njihov razgovor i doznao da kuju plan kako da ubiju cara. jer je drznik bio pod neposrednom za titom cara. okru ena po tovanjem i ljubavlju naro -da. Asvir je toliko zavoleo Jestiru da se o enio njome i krunisao je za caricu. u enskom krilu dvorca. nudeci jelo i pice. Jer ce se delo caricino razici medu sve ene. i jedan od njih ovako rece: "Nije samo caru skrivila carica Astina nego i svim knezovima i svim narodima po svim zemlja -ma cara Asvira. od Indije do Etiopije. Mardohej je stekao takav uticaj na dvoru da je poceo omalova avati carevog doglavnika Amana. izabrane devojke dvanaest meseci mazale su se izmirnom i drugim mirisima i bojom 410 Zenon 3(psu&vs/(i ulep avale lice. pa ce prezirati mu eve svoje govoreci: car Asvir zapovedi da dovedu preda nj caricu Astinu. Gosti su le ali na zlatnim i sebrnim posteljama oko stolova na podu poplocanom smaragdnim i belim mermerom. Pozvao je sve knezove i dostojanstvenike Persije i Medije i namesnike zemalja koje je pokorio. Na njegov nagovor Asvir je pot -pisao naredbu o istrebljenju svih Jevreja. Istovremeno. Sluge su prinosile jelo i vino u posudama od cistoga zlata. na koja je . Ali kad je doznao da je Mardohej jevrejskog porekla. A kad su bile spremne. a pri kraju car je na sedmodnevnu gozbu pozvao sve gradane Suze. carica Astina gostila je ene kne eva. Kad je to cuo Mardohej. Na zauzi -manje bratanice.%ioderao je svoju odecu. posuo glavu pepelom i lutao ulicama Suze glasno izra avajuci svoj bol i patnju. Aman se osecao nemocan. Za svakim stolom sedeo je jedan od knezova. jedan od mnogih izgnanika iz Jerusalima. Aman je postao siguran u sebe i naredio da se podignu ve ala visoka pedeset lakata. sedmoga dana gozbe car Asvir za eleo je da je poka e svojim gostima. Uva eni mu evi veoma se zabrinu e za mir u svojim domovi -ma. Ali carica se uzjogunila i nije htela da poslu a naredbu mu a. a nad njima su razapeta raznobojna platna pricvr cena za mermerne stubove. Roditelji su joj umrli jo dok je bila dete i o njoj se starao stric Mardohej. a car se jo vi e vezao za svoju voljenu enu. Porucio joj je da stavi na glavu carski venac i da dode pred njega. po to imaju svoje posebne obicaje. Ponosan zbog te pocasti. JESTIRA -CARICA PERSIJSKA. da ih za tite od sunca.

.

nameravao da obesi Mardoheja. U jednom od malih persijskih gradova.. Kad je odveden u asirsko ropstvo. pa je sad odlucio da nagradi svog vernog vratara. TOVIJA . da uzme od njega novac koji mu je nekad posudio. . i 412 da ga donese svom namucenom ocu. dobri mladicu?" Andeo mu odgovori da je od sinova Izrailjevih i da ide u Rages. Plivao je u izo -bilju i bio imucan covek. pojavili su se evnusi s naredenjem da dode na gozbu kod cara. ali to bogatstvo nije koristio za sebe. Duboko uveren da car na njega misli." Ali Rafailo se ne dade nagovoriti da primi nagradu i otkri im ko je. l mladi Tovija nije se razocarao. Narocito se posvetio odavanju poslednje po te i sahranjivanju umrlih Izrailjaca u skladu s propisima Mojsijeve religije. legao na zemlju. a izmet iz lastavicjeg gnezda pao mu je pravo u oko. kcer Raguila. A Mardohej. Pun zahvalnosti prema Rafailu. i metnuti mu na glavu venac carski. jer je tada re ena sudbina jevrejskog naroda. pa je naredio svojim dvoranima da mu donesu stare dnevnike. za to mu je pretila stroga kazna. Ugledav i iznenada naocitog momka spremnog za put. Tovija je pokorno podnosio slepilo. reci mu da uzme polovinu od svega to je doneseno. ta da mu damo za nagradu. obja njavajuci zacudenim podanicima: "Ovako biva coveku koga car hoce da proslavi!" Tek to se vratio kuci. Andeo Rafailo ne samo to ga je dopratio do Ragesa. poslao je svoga sina sirotom Gavelu. Kad je stari Tovija osetio da su mu dani izbrojani. A Jestira je vec priznala mu u da je Jevrejka i Mardohejeva bratanica. Od mno tva poslova car je potpuno zaboravio na to. Tada ga Asvir upita ta treba da uradi coveku kome hoce da oda priznanje. a medu njima i deset Amanovih sinova. Tada je Asvir uvideo podmuklost Amanovu i cim se ovaj pojavio u dvorcu naredio je da da ga po alju na ve ala. Molim te. a kad su se vratili kuci. sav besan od poni enja. Vaspitavao se u reli -gioznoj atmosferi doma u kome je vladala privr enost tradiciji i religiji predaka. na zemlji Neftalimovog pokoljenja. i dovesti konja na kom car ja e. U njima je procitao kako mu je Mardohej spasao ivot. i odelo i konja treba dati kome izmedu najvecih knezova carevih da obuku coveka onoga r jlegende 411 kojega car hoce da proslavi. vec mu je na ao i enu. vec ga je delio sa svojim najsiroma nijim sunarodnicima koje su Asirci te ko ugnjetvali. Na molbu Jestirinu. U skladu sa svojim savetom morao je svoga neprijatelja posaditi na konja i voditi po gradu. Jednom je. mladi Tovija ga upita: "Odakle si. Za vodica u daleki grad Rages neiskusnom mladicu ponudio se andeo Rafailo u covecjem liku. mladi Tovija rece: "Oce. povratio je vid njegov -om starom ocu. Tako je izgubilo ivot sedamdeset i pet hiljada ljudi. pa da ga provedu na konju po uli -cama gradskim i vicu pred njim: ovako biva coveku koga car hoce da proslavi. umoran od sahranjivanja. vec je dozvolio Jevrejima da se osvete svojim neprijateljima u celoj Persiji. spremljena za Mardoheja. Prijatno iznenaden. koji je posle Amana na dvoru persijskog cara zauzeo mesto doglavnika. razaslao je pisma svim jevrejskim op tinama s porukom da u spomen na svoje spasenje svake godine slave radosni praznik Purim. to znaci "praznik sudbine". jer ta mo e biti dos -tojno dobrocinstava njegovih?. Sa suzama u ocima preklinjala ga je da povuce naredbu o istrebljenju njenih sunarodnika. koji mu preporuci da se dr i neznanog putnika. Tovija se obradova i saop ti radosnu vest ocu. a podsmeh i porugu zlobnih i bezbo nih ljudi trpeo je s najvecim mirom. U takvom duhu odgajao je i svoga sina i dao i njemu ime Tovija." Kakvo je bilo njegovo zaprepa cenje kad je cuo da car misli na Mardoheja. ne samo to je stra nu nared -bu povukao. ugledao je svetlost dana Tovija.VERNI 1ZRAILJAC U ZEMLJI PERSIJSKOJ. oce moj. Ali te noci car nije mogao zaspati. Aman mu odgovori: "Treba doneti carsko odelo koje car nosi. nije se bunio protiv Boga. uspeo je i tamo nekako da uredi ivot i nije mu bilo lo e.. nji -hovog rodaka. Sutradan je do ao Aman da tra i kaznu za Mardoheja.

" Sotona ode od Gospoda. Zadaje mi rane na rane." Opet ga upita Gospod: "Jesi li video slugu mojega Jova? Nema onakoga coveka na zemlji." A Sotona mu na to odgov -ori: Eda li se uzalud Jov boji Boga? Nisi li ga ti ogradio i kucu njegovu i sve to ima svuda naokolo? Delo ruku njegovih blagoslovio si. pet stotina magarica i bro -jnu poslugu. samo na njega ne di i svoje ruke." Bog je bio veoma zadovoljan to se nije razocarao u pobo nog coveka i prebaci 413 'BiB&jsfe legende-----------------------------------------------------------------------vao je Sotoni to je na njegov nagovor mucio Jova bez razlo -ga. Ali pru i ruku svoju i dotakni svega to ima. svi ste dosadni te ioci..." Elifas je slu ao njegovu jadikovku zabrinuto. razdera e svoje plastove i posu e se pepelom po glavi. i molitva je . razgnevljena nesrecom. Sreca ga je u svakom pogledu pratila. cekala vide -lo i ne docekala ga. Gospod upita Sotonu otkud dolazi a on mu odgovori: "Prohodih zemlju i obillzih. Sedeo je jadnik u gnoji tu i strugao ih crepom. Noc onu osvo -jila tama. Premda nema nepravde u rukama mojim. Najzad se Jov tr e iz svoga bola i slomljenim glasom poce se aliti na svoju nesrecnu sudbinu: "Ne bilo dana u koji se rodih. medu kojima je bio i Sotona.JOV. rasplaka e se. go cu se i vratiti onamo. ne brojila se u meseceL. Pored sedam sinova i tri kcerke. na nebu su se pred Gospodom skupili andeli. sedam dana i sedam noci sedeli su pored njega i cutali. i pokloniv i se Gospodu pokorno rece: "Go sam iza ao iz utrobe matere svoje. da je blagosloveno ime Gospodnje. i udara na me kao junak. Bejah miran i zatr me. Potamnele zvezde u sumracje njezino.. dobra i pravedna. pet stotina volova. U arabljanskoj pokrajini Uz iveo je bogobojni i pravedni covek Jov. cepa mi bubrege nemilice. ostri e glavu. Dok su mu se deca igrala za gozbenim stolom a on na svom polju prinosio rtve paljenice. i stoka se njegova umno ila na zemlji. i u ruke bezbo nicima bacio me. Odmah pohita e k njemu i kad ga vide e u takvom ocajnom stanju. to mi nije zatvorila vrata od utrobe i nije sakrila muku od mojih ociju.. ne radovala se medu danima godi njim. psovace te u oci. pa mu prekorno rece: "Nije li pobo nost tvoja bila uzdanje tvoje? l dobrota puto -va tvojih nadanje tvoje?" Ali Jov je jadikovao i dalje: Slu ao sam mnogo takih stvari. i uhvativ i me za vrat smrska me i metnu me sebi za beljegu." A Gospod rece Sotoni: "Evo ti ga u ruke. psovace te u oci." A Gospod mu rece: "Evo. Gospod dade. Savejci su mu oteli stoku i pobili pastire.. ena ga je obasipala pogr -dama i besno vikala: "Hoce li se jo dr ati dobrote svoje? Blagoslovi Boga. ali mu du u cuvaj. Jov tada razdera haljine svoje. i noci u kojoj reko e: rodi se djetic!. pa umri. a pustinjski vetar sru io mu je kucu koja je zatrpala njegove sinove i kceri... Opkoli e me njegovi strelci. imao je i sedam hiljada ovaca. na vedama je mojim smrtni sen. Da zlo bude vece. i ne videla zori trepavica. koji se boji Boga i uklanja se oda zla. Lice je moje podbulo od placa. prosipa na zemlju uc moju. dobro smo primali od Boga.. a zla zar necemo primati?" Za Jovove muke cu e tri njegova prijatelja: Elifas. a Jovu se na telu otvori e ive rane. a oganj nebeski spalio ovce i sluge. Iz po tovanja prema nje -govom bolu. sve to ima neka je u tvojoj ruci. Predao me je Bog nepravedniku." Jov joj na to mirno odgovori: "Go -vori kao luda ena. Gospod uze. Sa io sam kostret po ko i svojoj. i uvaljao sam u prah slavu svoju. tri hiljade kamila. Vildad i Sofar. pru i ruku svoju u dotakni se i kostiju njegovih i mesa njegova." Sotona ode od Gospoda. Ubrzo poce e Jova nesrece snalaziti. Haldejci su odveli kamile. Ali Sotona se ne predade i zlobno rece: ".

moja cista. .

Za sve vreme razgovora Jov je proklinjao svoju sudbinu. star -ci su je optu ili za preljubu. Obdaren vidovito cu. i udari lik u stopala mjedena i zemljana. Kad je ucenje bilo zavr eno. a stopala koje od gvozda koje od zemlje. Jednom se Suzana. Ali kad su je poveli na gubili te. A cetvrto ce carstvo biti tvrdo kao gvo de. A kad su mu rekli da samo bogovi znaju snove ljudske. D elatima koji su do li po njega rekao je da ce protumaciti carev san." A zatim je san caru protumacio: "Ti si ona glava zlatna. a potom trece carstvo. DANILO. koga nisu uspeli da uhvate. Izmolila su evnuha koji ih je vaspitavadl za dozvolu da mogu jesti samo hleb i povrce. Sva cetiri prijatelja bila su pobo na i nisu htela da uzimaju hranu koju su davali na dvoru.. care. Sud je starcima poverovao i osudio Suzanu na smrt. Medu lepim mladicima doveden -im u Vavilon bio je i Danilo sa svoja tri bliska druga. prsi i mi ice od srebra. Cele noci se molio. Za nagradu za bezgranicnu veru. jer je ena nevina. Jedan je tvrdio da je porocnu enu i mladica video pod pistacevim drvetom. Ali Jov im se kleo u sve na svetu i pozivao Boga za svedoka da nije gre io i da strada nevin. dok mu se Jehova nije smilovao i otkrio mu tajnu. a drugi da ih je zatekao pod velikim hrastom. Sutradan ujutro stao je pred Nabukodonosora i rekao mu: "Ti. i kao gvo de to sve lomi. Ti gleda e dokle se odvali kamen bez ruku. jer je bio br i od njih. Mladi ljudi nisu ucili samo vavilonsku istoriju i obicaje. a pobo na ena je pu tena na slobodu. i satr ih. A od svih tih jevrejskih mladica najmudriji je bio Danilo. ali je molio da mu daju jo jedan dan da se za to pripremi. bezocno su tvrdili da su je videli s nekim mladicem. ali ni za trenu -tak nije gubio veru u nedosti nu mudrost bo jeg providenja. prelepa i bogobojna ena bogatog trgovca Joakima.. Ananijom. trbuh i bedra od mjedi. mjedeno. Danilo je razdvojio starce i poceo da ispituje svakoga posebno. A kamen. jer svemocne i mudre namere bo je prelaze granice Ijud -skoga razuma. Kazna se odnosila i na Danila. l tada se. posta gora velika i ispuni svu zemlju. jer nije bila spremljena po Mojsijevim propisima. Kada ih je Suzana strogo odbila. Glava tome liku beja e od cistoga zlata. Zato je sazvao u svoj dvor vrace. Nabukodonosor ih je pozvao preda se da im proveri znanje. jer Bog ne ka njava nevine ljude. Iza grmlja su je posmatrala dva starca sladostrasnika i pri la joj s nepristojnim predlozima. ocajnim glasom je povikao da se obustavi izvr enje kazne. zbog cega su osudeni na smrt kamenovanjem.41$ Prijatelji su se upustili s njim u du i razgovor u kome su izneli pretpostavku da je ipak negde morao zgre iti. Bog cesto isku ava ba najodanije smrtnike da ih ucvrsti u njihovim vrlinama. tako ce satrti i polomiti. jer je car svoj san zaboravio i zahtevao je od njih ne samo da ga protumace nego i da ga se sete. uverio da znanjem i mudro cu desetostruko prevazilaze sve haldejske vrace i carobnjake. na svoje cudenje. Kad je Nabukodonosor osvojio Jerusalim i odveo u ropstvo judejskog cara Joahina za eleo je da na svom dvoru ima jevrejske mladice carskog i kne evskog roda i da ih vaspitava u haldejskom duhu. Bog mu se javio iz stra nog viho -ra i rekao mu da se uzalud trudi da otkrije uzrok svoga strada -nja. goleni mu od gvozda. vec su ulazili i u tajne haldejskih vraceva: astrologiju i tumacenje snova. stra no se razgnevio i naredio je da se pogube svi mudraci u njegovoj dr avi. Bilo je jasno da tu itelji la u. vide a to lik velik. carobnjake i gatare iz cele Haldeje. Kad su na sudu upitani za detalje. stigao je Danilo. koje ce via -dati po svoj zemlji.. jer gvo de satire i tro i sve. pade nicice hvaleci jevrejskog boga i postavi Danila za namesnika . Na kraju se i on ume ao u njihov razgovor i rekao im da po nje -govom mi ljenju ni jedna ni druga strana nije u pravu. Ubrzo se pokazalo da su im izjave protivrecne. Sudije su tada pristale da on sam jo jednom sprovede istragu. kupala u jezercetu svoga vrta. Misailom i Azarijom.. Stradanje nije uvek kazna za pocinjene grehe. A nakon tebe nastace drugo carstvo. Taj njihov razgovor prislu kivao je mladi covek po imenu Elijuj. A jednom se dogodilo da je Nabukodonosor usnio san koji ga je veoma zabrinuo. manje od tvojega." Kad car saslu a mudre reci. Ali oni su bili sasvim bespomocni. koji udari lik.

.

brojio je Bog tvoje carstvo. rasterao ptice i zveri. jer ono nije bilo u skladu s Mojsijevim zapovestima. Zavidnici su ga opazili kad se molio i optu ili ga pred carem za odbijanje poslu nosti. i sa zverima ce poljskim iveti. izmeren si na merila. Car je naredio da se za kaznu bace u pec i da se pec sedam puta vi e nego obicno u ari. Neko vreme posle toga. Otada je odba -cio la ne bogove i slavio samo cara nebeskoga. prebaci caru to je ustao na Gospoda. a nad svima je bio Danilo. i ovako mu rastumaci tajanstvene znake: "MENE. Darije je veoma cenio i voleo Danila. i rosa ce te nebeska kvasiti. Ali se iznenada pojavi jedna ruka i ispisa ma zidu tri tajanstvene reci: MENE. i dano Midijanima i Persijanima. poklonio je ivot vracima i mudracima koje je prethodno osudio na smrt. Jednom je u svom dvorcu prire -dio veliku gozbu na koju je pozvao sve svoje dostojanstvenike. Posle izrecene presude bio je toliko poti ten da nije mogao vecerati i cele noci nije oka sklopio. Stolovi su bili bogato postavljeni jelom i vinom. Zatim je sazvao sve kne eve. velmo e i dostojanstvenike da se poklone kipu. ponizio i opet ga uzdigao. razdeljeno je carstvo tvoje. Na vavilonski presto stupio je zatim Valtasar. Darije je izdao naredbu da se niko od njegovih podanika trideset dana ne srne moliti bogovima. FERES. Danilo se nije mogao povinovati naredenju. TEKEL. i na ao si se lak. Opet pozva e u dvo -rac Danila i on s lakocom protumaci caru cudan san: "Bice prognan izmedi ljudi. Po to je predano vr io poverenu mu du nost. Po njihovom nagovoru. a kad je posle sedam godina ozdravio. jer nisu hteli da slu e paganskom bo anstvu. Umno poremecen. Ali vatra nije na kodila vernim sled 416 benicima Jehovinim. a pored sta -bla le ale su zveri. podanici su pali nicice i poklonili se. te ko ga je bilo ocrniti pred carem. pa se ubrzo gosti opi e. Valtasar bi ubijen. Cim su se oglasile trube. Danilo. nad njima tri kneza. Kad su mladici iza li iz peci vatrom netaknuti. Nabukodonosor je naredio da se u dolini Duri postavi kip od zlata. FERES. a car preblede i zadrhta od straha." Tako se i dogodilo. slugo Boga ivoga. Ali znali su njegovu odanost Jehovi i revnost u vr enju verskih du nosti. Na Danilovo zalaganje. i sa svojim enama i dvoranima pio iz sudo -va doma gospodnjega. 417 Dr avni dostojanstvenici. i do kraja izbrojio. kne evi i dos -tojanstvenici ponovo su ga posadili na presto. Svi su razrogacenih ociju gledali prividenje. ezdeset lakata visok. i hranice te travom kao goveda. Tri puta dnevno molio se Jehovi otvarajuci prozore prema Jerusalimu. mo e li te izbaviti od lavova?" A Danilo mu iz jame . pa je te ka srca naredio da ga bace u jamu s gladnim lavovima. TEKEL. Video je drvo puno plodova. a s njima i careve ene i nalo nice. raspolutio drvo. Bog kojemu slu i bez prestanka. a ostavio je samo korenje koje je pricvrstio za zemlju gvozdenim i bakarnim lancima. car ih je postavio na visoke dr avne du nosti i zapre -tio smrtnom kaznom svakom ko se usudi huliti na Jehovu. da gosti piju iz njih. Sedrah. Ranom zorom ode pred jamu i tu nim glasom povika: "Danilo. Iste noci ispuni se Danilovo predskazanje. car je iveo medu ivotinjama u najvecem poni enju. Samo su stajali jevrejski mladici. a na vavilonski prsto stupi Darije. Na njegovim granama bilo je puno ptica. car Medana." Valtasar je razumeo da kroz usta Danilova govori duh bo ji. do neba visoko. Car Darije postavio je sto dvadeset provincijskih namesnika. i sedam ce vremena proci preko tebe dokle pozna da vi nji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoce. jer se za njih pobrinuo andeo koji ih je pra -tio do mesta kazne. Pripiti Valtasar naredi ea se donesu svi zlatni i sebrni sudovi oteti iz Jerusalimskog hrama. koji ga je kaznio zbog oholosti. U sali zavlada grobna ti ina. Pala im je na pamet podla misao da mu s te strane naude. svirale i harfe. stavi mu oko vrata zlatni lanac i proglasi ga za trecu licnost u carstvu. Misah i Avdenago. odlucili su da sru e carevog ljubimca. Ubrzo je usnio i drugi san. S neba je si ao andeo. muceni zavi cu. koga ponovo pozva e u dvorac. pa ga obuce u skerlet.nad svom zemljom vavilonskom.

Jehova podi e silan vetar na moru. Danilo je iveo jo do prvih godina Kirove vladavine. u Tarsis. da bi nam more utolilo?" pitali su ga ladari. te mi ne naudi e. Jehova se smilovao i spasao ih propasti. Tri dana i tri noci sedeo je brodolomnik u trbuhu morske nemani. suv vetar. Veslali su iz sve snage da ga iskrcaju na kopno. jer vidim da je s mene do la na vas ova velika bura. a verni ce po tovati zapovesti ispisane u svetim knjigama. A meni da ne bude ao Ninive. Kad je Kir dozvolio jevrejskim iseljenicima da se vrate u Jerusalim. domacim ivotinjama nije davana ni hrana ni voda. Sada Gospode. Za to vreme Jona je spavao tvrdim snom ispod palube. jer su ih razbesneli talasi bacali nazad na more. jer mi je bolje umreti nego iveti. Sutradan Bog zapovedi crvima da izgrizu korenje tikve. jer izade zloca njihova preda me". care. i koje nisi odgajio.odgovori: "Care da si iv do veka! Bog moj posla andela svojega i zatvori usta lavovi -ma. ne bi li nas se opomenuo Bog da ne poginemo. oko koje se nisi trudio. Ljudi su morali da se pridr avaju strogog posta." Van sebe od radosti. Taj narodni mesija sedece na ognjenom prestolu. upucujuci zahvalne himne Gospodu koji ga je spasao da se ne utopi. Umesto da krene na istok. a sunce je pr ilo tako nemilosrdno da se Jona onesvesti od ege. Kormilar ga probudi i obrecnu se: " ta ti spava ! Ustani. i ona se osu i i pretvori u prah. idi u Ninivu grad veliki. prizivaj Boga svojega. Darije zapovedi da ga izvade iz jame i vrati mu njegove pocasti. Gnevan zbog neposlu nosti svoga sluge." Ladari su bacali kocku da vide ko je kriv za nesrecu. Ali prorok se upla i te misije. Ogromni talasi sna no su udarali o ladu. Razocaran i gnevan oti ao je iz grada da mu se ne podsmevaju ljudi kojima je proricao propast. Zavr io je ivot u Vavilonu i kao visoki dosto -janstvenik sahranjen u velicanstvenoj carskoj grobnici. "Sto cemo uciniti s tobom. A Jona im odgovori: "Uzmite me i bacite me u more. Hodao je po ulicama*od jutra do mraka. Ali se to nije svidelo Joni. vec je bio slavan i kao nadahnuti prorok. Jona priznade da [e navukao gnev Jehovin. U prorocanskim vizijama video je kako se na nebu sudaraju sna ni vihori a nemani izlaze iz mora i najavljivao jevrejskom narodu oslobodenje od svekolikih patnji i dolazak pomazanika bo jeg. koji ce uni titi grehe i zavesti pravdu na zemlji. U okolini je sagradio kolibu i gorko se tu io: "Gospode! Ne rekoh li to jo kad bejah u svojoj zemlji? Zato cah pre pobeci u Tarsis. Jednom Bog naredi Joni da ode u Ninivu i da gre nim gradanima objavi propast: "Ustani. i propovedaj protiv njega. jer znah da si ti Bog milostiv i alostiv. da ga zaklanja od vrelog sunca. jer se nije povinovao njegovoj volji. spor na gnev i obilan milosrdem. Istovremeno sa istoka dunu vreo. jer se nadoh cist pred njim." Jehova ne odgovori proroku. i more ce vam utoliti. a ispod njegovih nogu teci ce plamena reka. Danilo je bio vec suvi e star da pode na taj daleki put. Hiljade sluga cekace na njegova naredenja. ne ucinih zla. 419 Tada se javi Jehova i rece: "Tebi je ao tikve. velikoga grada. a kocka pade na Jonu. U jamu su baceni Danilovi tu itelji. ali ucini da iznad njegove glave izrasle ogromna tikva. a lavovi su ih odmah rastrgli. Asirski car poverovao je njegovom prorocanstvu i izrazio kajanje. Kad ga je velika riba izbacila na obalu. JONA. prorok je odmah poslu no krenuo u Ninivu. uzmi du u moju od mene. Videci da su se gradani Ninive vratili s gre nog puta. jer mu se cinilo besmisleno da propoveda u gradu prema kome je Jerusalim bio ubogo 418 Zerwn 2(psidbvs%i seoce. ukrcao se na brod u Jafi i zaplovio u suprotnom pravcu. a ni tebi. nego jednu noc uzraste a drugu noc propade. saop tavao gradanima reci Jehovine i proricau da ce Niniva za cetrdeset dana biti razorena. Tada Jehova naredi da velika riba proguta Jona. i kaje se od zla. ali nisu mogli da stignu do obale. Nije im preostalo ni ta drugo nego da ga bace u vodu." Ladari odluci e da se otresu opasnog putnika. u kom ima vi e od sto i dvadeset tisuca ljudi?" .. U ivao je ugled ne samo dr avnog dostojanstvenika. ladari su dan i noc preko ograde izlevali vodu i molili se svojim bogovima da se smiluju.

.

bogatom slikovito cu i si eom koji ne zna za granice izmedu stvarnosti i ma te. koje je narod prenosio od usta do usta radi podr avanja patriotskog duha ili za izra avanje neke filozofske misli koja je zaokupljala onda nje duhove. Na vest o njegovom porazu. tlacitelj istocnih naroda i osnivac grada Ekbatane. Boreci se s nadmocnim snagama Seleukida. Boga i coveka. nastale u narodu cije je iskustvo kroz istoriju bilo izuzetno te ko. i Jevreji su se prikljucili sveop tem ustanku. na primer. Bila je to neka vrsta propagandne literature za podizanje hrabrosti ustanika i podr avanje njihove istrajnosti u otporu. na dvoru vavilonskog cara. tvrdi da je Artakserks za vreme pohoda na Egipat odveo iz Hanana veliki broj Jevreja i naselio ih na Kaspijskom moru. te ko je bila odr iva teza da su to autenticni istorijski tekstovi koje treba doslovno . Javljaju se gradovi kao Niniva. JKao i sve narodne bajke. Prvi njegov pohod protiv po -bunjenog vazala zavr io se neuspehom. U svojim propovedima i biblijskim komentarima rabini su se njima bez sumnje obilno slu ili. Kao primer mo e poslu iti Knjiga o Juditi. Euzebije. . koji je vladao od 358. Prica se razvija na osnovi poznatih nam istorijskih cinjenica. Po to je zaveo red u Aziji. Knjiga o Juditi napisana je na osnovo usmenih preda -nja. Holofern kao Persijanac naravno nije mogao biti zapovednik asirske vojske. zvani atra -pi. legende 421 uzimati. a opsada Vetilja je jedan od njegovih epizoda. moralo je da ima kazneni karak -ter. Jevreji su irili anegdotske price takve vrste. bilo bi naivno i dalje nastojati na tvrdnji da je to istorijska knjiga. medu Jevrejima Judeje. najverovatnije za vreme ustanickih borbi Makabejaca. Haldejski car Nabu -kodonosor nazvan je asirskim carem cije je sedi te u Ninivi. do 337. Artakserks III je bio okrutan i ohol covek. price su u tom pogledu veoma mutne i s istorijom nemaju niceg zajednickog. ustanku su se prikljucili i Fenikija. pre na e ere ponovo ga pretvorio u per -sijsku provinciju. samo s tom razlikom to jevrejske price. a religija imala ogromnu ulogu. U njoj se jav -lja potpuno neistorijska licnost. Nepoznati autori pokazuju ponekad izvesno poznavanje prilika koje su vladale. Po svemu sudeci. Oba se pominju u Knjizi o Juditi. da na istorijskim primerima poka u kako Jeho -va nikad ne ostavlja svoj narod u tragicnim i odsudnim trenuci -ma. srece i patnje. da bi pomocu alegorije lak e delovali na slu aoce. Za vreme nje -gove vladavine pobunili su se namesnici provincija. Istra ivaci su se trudili da odgonetnu istorijske okvire njene fabule i do li su do uverenja da se radi o vremenu persijskog cara Artakserksa III Ohosa. U njima je ista ona car samonikle poezije. Crkveni istoricar iz IV veka. ista ona ce nja za pravdom na zemlji. Vavilon ili carevi kao Nabukodonosor i Valtasar. Artakserks je preko Hanana pohitao u Egipati i godine 341 . dakle. sadr e dublje filozofske misli. u Hirkaniji. pa ih danas cak i pristalice najtradicionalnijih pogleda na Bibliju smatraju knji evnom fikcijom. izmedu sna i jave. Ali uop te uzev i. a Egipat se digao na ustanak. vezane za vecne probleme ivota i smrti. Ako se iseljavanje zaista dogodilo. godine pre na e ere. One. zvana midra . Vavilonije i Egipta razvila se posebna vrsta didakticne price. Otkad su procitani dokumenti mesopotamskih careva. . U izvesnoj meri podsecaju na poznate arapske bajke o Sinbadu moreplovcu ili "Hiljadu i jedne noci". koja je razorena jo za njegova ivota. Jednom re -cju. te price se odlikuju ivom i dramaticViom naracijom. Ali se i pored svega ne mo e odbaciti mogucnost da je ona odjek izvesnih stvarnih dogadaja.420 POUCNE NARODNE PRICE Posle vavilonskog ropstva. spadaju u autenticni narodni folklor. car Medije Arkfasad. To su poucne price s naravoucenijem. Iz dokume -nata je poznato da se njegov vojskovoda zvao Holofern i da mu je pomocnik bio evnuh Bagoas. Kipar i deo Sirije.

.

zvane ketubim. persijske devojke ma u se dvanaest meseci pre nego to izadu pred cara. da je cela prica izmi ljena za dramatizaciju liturgije praznika Purim. nazvana po imenu cuvenog junaka. Jestira se sprema za brak pune cetiri godine. U uvodu autor istice istorijsku pozadinu na kojoj gradi svoju pricu. Izraz hiobowa wiadomosc (tragicna. Tipicna istocnjacka bajka je do ivljaj Jestire i Mardoheja na dvoru persijskog cara u Suzi. Oslanjaju se samo na cinjenicu da ime Jestira nesumnjivo potice od imena boginje I tar.lako je bio junacki. cije ime i poreklo ni do danas nije na zadovo -ljavajci nacin razja njeno. Osim toga. Za remek-delo biblijske literature smatra se Knjiga o Jovu. iako za to dosad nisu na li nikakve konkretne dokaze. Knjiga se sastoji od tri osnovna dela: od prologa u prozi. to je morao biti neki Jevrejin koji je za vreme makabejskih borbi u Hananu iveo u Suzi. Ime bo jeg pacenika posta -lo je sinonim svih ljudskih nesreca i katastrofa. ve ala na koja je obe en Aman visoka su pedeset lakata. a iznenaduje i bogatstvo opisa punih pla -sticnosti^i kolorita. a Jevreji za odmazdu ubujaju sedamdeset i pet hiljada svojih neprijatelja. koja je svojom neposlu no cu zabrinula mu eve persijske aristo -kratije. Bujna pripovedaceva ma ta preterano je uvecala sve njene epizode: carski pir traje sto i osamdeset dana. smelo cu filozofske misli i snagom osecanja. poema i drama u isto vreme. uzeto je iz persijske religije s kojom su Jevreji do li u dodir u izgnanstvu. Zbog toga palestinski Jevreji Knjigu o Juditi nisu priznali za sve -tu. ali po brojnim persij -skim elementima u hebrejskom tekstu i po izvesnom poznava -nju prilika na persijskom dvoru. ali fr r 'Bwlijs/(e katolicka crkva unela ju je docnije u spisak kanonskih knjiga. soto -ne. Knjigu o Jestiri te ko je ubrajati u reli -gioznu literaturu. Ime Boga pominje su u njoj samo jedanput. a pokolj koji su Jevreji priredili svojim neprijateljima upadljivo je protivan nacelima velikih proroka Isaije. Juditin cin je izazivao izvesne pogledu. Citanje njenog teksta i danas predstavlja osnovu za obred praznika Purim. pre na e ere). u Bibliji nazvanog Asvir (485-465. Ali katolicka crkva je ubraja u kanonske tekstove i unela ju je u spisak biblijskih knjiga. ali u daljem toku pripovedanja pominje persij -ske gradove Rages i Ekbatanu ne trudeci se da uskladi hrono -lo ke razlike od stotinu do dvesta godina. Sve tenici su je i pored toga uvrstili u didakticne biblijske knjige. a Mar -dohej od imena vavilonskog boga Marduka. Jeremije i Jezekilja. govori o vladavini istorijskih careva Salmanasara (tacnije Sargo -na) i Sanheriba. odlikuje se ivo cu opisa i stila. fabula je puna dramaticne napetosti. originalni hebrejski tekst je um -nje u moralnom nestao i sacuvali su se samo prevodi na grcki i latinski jezik. nadzemaljska bica. Pretpostavljaju. po svoj prilici prva u istoriji predstavnica sifra etkinja. osim toga. Zanimljivo je i to da je njegova ena Astina. Saveti koje stari Tovija daje svome sinu ivo podsecaju na ivotne maksime od kojih vrvi literatura semitskih naroda. Stil price je iv i ivopisan. jovovska vest) sastavni je deo poljskog jezika. Bio je obdaren pisac. Na granici izmedu "istorijskih" i didakticnih knjiga Staroga zaveta nalazi se i Knjiga o Toviji. Neki istra ivaci smatraju da je autor osnovnu nit price uzeo iz vavilonske ili persijske mitologije. god. Taj traktat. Verovanje u andele. Autor Knjige o Juditi je nepoznat. ciji su do ivljaji prikazani neobicno ivo i slikovito. Na osnovu lingvistickih istra ivanja . dramaticnom gradacijom radnje. Prvobitni tekst docnije je upotpunjen raznim dodacima drugih autora i u Bibliju je u ao u tom konacnom obliku. poetskog dijaloga i epiloga koji ima karakter happy end-a. Radnja te dramaticne price de ava se za vreme vlada -vine persijskog cara Kserksa. Prvi hri cani su je odbacili.

.

ali on nije hulio na svoga boga. Proroci Jeremija i Jezekilj propovedali su da svaki covek za svoje postupke licno odgovara pred Bogom i samim tim istupili protiv osve tane teze Petoknji ja. ne primecujuci da su okrutne metode isku avanja ljudi u suprotnosti s pojmom pravednosti. nai ao je na poemu o nekom Sumeru koji je nesumnjivo prauzor biblijskog Jova. vec je mnogo pozajmio od sumerskih pisaca. Tada svi ucesnici u razgovoru prihvataju mladicevo obja njenje. autoru knjige Istorija pocinje u Sumeru. patnja. iz helenisticke epohe. jevrejska prica je daleko lep a. a od Haldejaca prave anahronicnu kastu sve tenika-vraceva. Za gre -he oceva moraju da ispa taju pokoljenja. Bio je to covek bogat. Ali on nije razre io probem koji muci coveka. rasprava prijatelja o smislu patnje. mudar i pravedan. nije bio gnevan na njega. pri ce -mu Danila nazivaju "majstorom vraceva". nareduje svim pokorenim narodima da prime Mojsijevu veru. Treba ipak imati na umu da ih dele dva ili tri mileni 424 juma razvoja religioznih predstava. ogla ava se mladi Eliluj i iznosi re enje zagonetke. Posle toga slavi boga Izrailja i porucuje da ce svako ko ka e ne to lo e o tom bogu biti osuden na legende 425 l smrt. S procesom sazrevanja etickog monoteizma. U Petoknji ju. beda i smrt njihovih bli njih? Upravo tim pitanjima bavi se Knjiga o Jovu. Cuda. srecan. beda i gubitak blis -kih. okru en mnogo -brojnom rodbinom i prijateljima. S problemom kojim se bavi prica sreli smo se jo prili kom razmatranja uloge proroka. kao i bolest. za to ih muci bolest. Jer ako svaki covek za svoje pos -tupke licno odgovara. Podudarnost potke price i ideje vodilje tih dveju verzija tako je upadljiva da je u njihovu neposrednu zavisnost te ko po -sumnjati. bog mu se najzad smilovao i vratio mu zdravlje.pretpostavlja se da je njen sre -di nji deo. ili jevrejski kompilator. apokalipticna prorocanstva i mutni istorijski podaci u tom pogledu ne ostavlaju nikakvu sumnju. to pitanje je re eno na jed -nostavan nacin. taj fatalizam nije mogao da opstane. koje je u su tini prlfnavanje poraza: Bog isku ava svoje verne smrtnike da proveri njihovu pobo nost i da ih ucvrsti u vrlinama. Nepoznati autor. nije stvorio originalno delo. Nabukodonosor postavlja ogromni zlatni kip i nareduje narodu da mu se klanja. Prica u dana njem redakcionom obliku potice verovatno iz III veka pre na e ere. Pokorno se predao njegovoj volji i samo placuci i jadiku -juci molio ga za milost. . U kategoriju literarne fikcije treba svakako ubrojiti i Knji -gu proroka Danila. Narocito su fantasticni podaci o carevima koji se javlja -ju u prici. patnji i krivici.cu. iako nisu niza ta kriva. za to onda stradaju ljudi pravedni i bogo -bojni? Ako je Bog pravedan. koji se vrti u zacaranom krugu. Posle du eg razgovora Jovovih prijatelja. Darije izdaje naredbu svojim podanicima da se trideset da -na ne mole nikakvim bogovima. Dirnut njegovom pokorno cu i pobo no . Au -tori price na svakom koraku pokazuju nepoznavanje istorije Vavilonije i Persije. Odjednom su ga sna le bolesti i patnje. Bio je to revolucionaran korak koji je predstavljao ogromni napredak u religioznoj misli. knji evno savr enija i filozofski zrelija. Ocitavajuci tablice s klinastim pismom otkopane u ru evinama Nipura. dakle. koncepcijom o kolektivnoj odgovornosti. Rec je o covekovoj odgovor -nosti. Premda se oslanja na su mersku osnovu. docniji dodatak. Za to veliko otkrice treba da zahvalimo americkom orijentalistu Samjelu Krameru. jer je kolektivna odgovornost bila u o troj protivrecnosti sa pojmom bo je pravednosti. me aju medijske i persijske careve. pre bi se reklo da ga je iskomplikovao. a kad Danilo izlazi nepovreden iz jame s lavovima.

Ali te mesijanisticke ideje nemaju deterministicki karakter. Objav -Ijuje. persijsko. Riba ili morska neman koja je progutala Jonu veoma ivo pod -seca na mitsku a daju haosa Tijamat. Prorocanstvo ce se ispuniti samo onda kad ljudi ociste svoja srca od greha i postanu pravedni. . menja se smisao tih izraza. Danilo je. Kao to vidimo iz toga. Ona opeva sudbinu nekog Danila i njegovog sina Ahata. nisu izmenile poglede na istoricnost Knjige proroka Danila. TEKEL. Dugo je ostala nerazja njena zagonetna bele ka da je car Valtasar uci -nio Danila trecom licno cu u carstvu. u dr avnoj hijerarhiji mogao zauzeti samo trece mesto. samoglasnik "a" ili "e". . Prorocanstvo je trebalo da podr i duh potlacenih sunarodnika i da im ojaca nadu u pobedu. istice licnu odgovornost coveka pred Bogom. najzad. na primer. Ali najpopularnije je cudo s tajanstvenom rukom koja ispisuje na zidu tri zagonetne reci: MENE. vec njegov naslednik Nabonid. po svoj prilici. u prici nalazimo neke notice koje su odjek stvarnih dogadaja. i Knjiga proroka Jone. Rec je. tu grupu alegoricnih narodnih prica spada. Kao Knjiga o Jovu i Knjiga proroka Danila crpela je izvore iz tude mitologije. i brojni grcki izrazi u aramejsko-hebrejskom tekstu. Za to ba trecom. Bacanje u u arenu pec bila je kazna koja se u Vaviloniji veoma cesto primenjivala. l pored mno tva neverovatnih stvari. nastanak carstva bo jeg na zemlji i vaskrsenje ljudi na kraju sveta. najavljena su cetiri carstva ovim redom: vavilonsko. upravo iz nje uzeli ideju za svoju pricu o Danilu.Prizori trojice jevrejskih mladica koji iz u arene peci izlaze netaknuti. U videnjima nadah -nutim vatrenim patriotizmom. dodu e. ali istra ivaci sumnjaju da se izvori te price kriju u nepoznatom mesopotamskom mitu. FERES. Ocigledne aluzije na sknavljenje Jerusalimskog hrama za vladavine Antioha Epifana. Zato je uglavnom prihva -ceno tumacenje koje srecemo u Knjijzi proroka Danila. Pravo njihovo znacenje jo uvek je predmet naucnih rasprava. Zavisno od toga da li se izmedu suglasnika stavlja. ne on. godine 167. U cetvrtom delu koji sadr i apokalipticka predskazanja. Dokaz za to su. o sedmogodi njem Nabukodonosorovom ludilu. odmah posle svoga oca. sa sedi tem u Vavilonu. i Danila koji sedi u jami medu krotkim lavovi -ma. Burne i slikovite peripetije prorokove tipi -cna su tvorevina jevrejskog folklora. Dovoljno 426 Zenon je reci. Za Jevreje su to bila te ka vremena borbi za versku nezavisnost. a sin coveciji koji se pominje u njoj postao je naziv za Isusa Nazarecanina. Znamo da je. U arheolo kom nalazi tu Ugarit otkrive -na je poema koja potice iz XIV veka pre na e ere. uostalom. naravno da imaju mnogo bajkovite lepote i zato uvek delu -ju na ma tu naroda i umetnika. Ispostavilo se da je Valtasar bio Nabonidov sin i suvladar. na primer. pre na e ere. kao carski doglavnik. Junak poeme bio je mudri i pravedni sudija koji titi udovice i sirocad. na -ravno. a ne drugom? To pitanje tek je razjasnila arheologija. da su jevreski pisci. da se knjiga sastoji iz dva dela. Jevrejima se u knjizi najavljuje do -lazak sina covecijeg koji ce ih izbaviti iz tudinske vlasti. Njene mesijanisticke ideje izvr ile su jak uticaj na prvobitno hri canstvo. Ove pojedinosti. koja su napisala dva razna autora i u razlicitim vremenima: na veoma popularnu pricu s radnjom i na prorocanstvo u stilu apokalip -tickog objavljenja. medijsko i grcko. Po to je Valtasar bio druga licnost u dr avi. Jer treba znati. sedam godina bolovao od neke du evne bolesti. kao i knjige drugih proroka i Knjiga o Jovu. Nevolja je u tome to se u hebrejskom i aramejskom pismu ne pi u samoglasnici. ali dokazuju da je osnova price nastala u vavilonskoj sredini. vec samo suglasnici. Knjiga proroka Danila. ukazuju na to da je knjiga u svojoj konacnoj redakciji morala nastati u kasno helenisticko doba. takode.

deca i nevine ivotinje? Koliki je to napredak u koncepciji Jehove u poredenju s Jehovom Mojsija. koja vec sistematski i naucno vode arheolo ke eks -pedicije. ispisane arhaicnim znacima hebrejskog pisma. karavan stocara iz beduinskog plemena Tamira zaustavio se na odmor u stenovi -tom predelu kod izvora Ain Fe ha. iz razdoblja posle vavilonskog ropstva. Dosad naden materijal tako je ogroman da ce. Arabljani ih zovu Hirbet Kumran. komentar za Knjigu proroka Avakuma i apokalipticki tekst Rat sinova sve -tlosti sa sinovima mraka. Arheolozi su u iskopinama razaznali trpezariju. Su tina je u tome to svitci sadr e tekstove Staroga zaveta iz III ili II veka pre na e ere. Tek kad je deo svitaka dospeo u Sjedinjene Americke Dr ave. spavao -nicu. Prava vrednost tih otkrica u pocetku nije bila poznata. Dalja istra ivanja. aramejskim i grckim pismom. Biblijski egzegeti su nastojali da odgonetnu njen navodni ale -goricni smisao. jedan mali decak prona ao je velike glinene cupove pune nekih tajanstvenih svitaka. Izrailj je. ali po to nije obavio povereni mu zadatak. Stenovita divljina oko Mrtvog mora bila je prepuna beduinskih tragaca koji su pretresali tamo nje bezbrojne pecine i raseline. Godine 1947. Ru evine su nekad bile kompleks gradevina od blokova tesanog kamena. tim pitanjem pozabavila se specijalna arheolo ka ekspedicija i ubrzo saop tila svoje rezultate.Knjiga je nesumnjivo nastala posle vavilonskog ropstva. Nedaleko od tih pecina nalaze se ru evine koje su godi -nama smatrane ostacima rimskog utvrdenja. Jehova mu ociglednom nastavom pokazuje ta je to pravednost: kad je on za alio za usahlom biljkom. dva bazena za kupa -nje s ritualnom namenom i skladi ta. Tra eci zalutale jare u jed -noj od mnogobrojnih pecina. a deo u sirijski pravoslavni manastir Svetoga Marka. Jeremije i Jezekilja i kroz didakticke price. naucnicima su se otvorile oci. trske i mulja. nu nike. gomilaju sve vi e novih pronalazaka. da se medu njima nalazi i Knjiga proroka Jeremije. zanatske radionice. Rezultat je bio iznad svakog ocekivanja. od neprocenjivog su znacaja za uporedne filolo ke studije i za razja njenje mno -gih spornih ili nerazumljivih delova Biblije. Kad se Jona naljutio to Niniva nije razorena. U dvadeset i pet pecina nadeno je nekoliko stotina svitaka i hiljade manjih parcadi s hebrejskim. Ali vec se sada zna *Razgovor Avrama sa Bogom o istom pitanju nesumnjivo je kasniji dodatak. Godine 1951. proteci najmanje pedeset godina pre nego to tekstovi budu sredeni i naucno obradeni. Po to najstarija kopija koja je dotad otkrivena potice iz IX veka na e ere. kada je problem pravde na zemlji bio veoma aktuelan. zanimljivo pitanje kako su se ti sveti tekstovi na li u tim pustim pecinama kod Mrtvog mora. Ali za nas je daleko va nija ideja vodilja koja se nalazi na kraju price. zar Jehova nije trebalo da se smiluje velikom gradu. kuhinju. naravno. Isusa Navina ili sudija!* Sve te ideje koje se provlace kroz knjige proroka Isaije. govore oni. bile su to duge trake od ovcije ko e. Na tok tog zanimljivog procesa jako svetio bacili su svitci nadeni u pecinama kod Crnog mora. Kako je docnije utvrdeno.or. Bura koja se oko tih svitaka podigla i vest o ceni koja je za njih placena (za est svitaka Amerikanci su platili dve sto -tine i pedeset hiljada dolara) doprla je i do Arabijske pustinje. po volji Jehovinoj progutala ga je neman Nabukodono . prema proceni naucnika. Postavilo se. Cuveni orijentalist Vilijam Olbrajt nije se ustezao da svitke nazove "najvecim otkricem na ega veka". u kome osim gre nika ive i pravedni ljudi. s krovom od palmovih debala. . bez sumnje su mo -rale stvaralacki uticati na dalji razvoj religioznih koncepcija. imao da izvr i prorocansku misiju medu ostalim narodima.

.

u gomilama komada keramike. Ucitelja pravednosti. poznata po svojoj surovosti.Ali najva nije otkrice je "skriptorijum". grupa orijentalista s Dipon-Somerom na celu iznela je mi ljenje da eseni predstavljaju onu kariku koja spaja judaizam i hri canstvo. biti nikakve sumnje da su vlasnici svitka bili ljudi koji su iveli u toj gra -devini. Avram u Hananu Izlazak pod Mojsijevim vodstvomNajezda Izrailjaca na Hanan pod vodstvom 1200-1025. pre na e ere. Najstarija potice iz godine 125. n. Od dokumenata nadenih u pecininama narocito je vre -dan svitak s ritualnim propisima. siroma tvo. Tako. Najamnici su pljackali zemlju i postepeno se pribli avali mestu manastira. Tragovi po ara svedoce da je iste godine naglo do ao kraj toj tajanstvenoj gradevini. eseni o svojoj sudbini nisu mogli imati nikakvih iluzija. moralnim pou -kama i organizacionim nacelima esena. prostorija u kojoj su kopisti prepisivali svete knjige. Buka koja se podigla oko tog dokumenta traje i do da -na njeg dana. nadene su potpuno ocuvane iste onakve cilindricne glinene posude u kojima su bili dr ani otkriveni rukopisi. cije je nepostojanje nauka tako du -boko osecala. obavezno davanje milostinje. Svoju hipotezu zasnivaju ne samo na dovoljno uverljivim arheolo kim iskopinama nego i na informacijama star -ih putopisaca i istoricara. Protiv 429 buntovnika upucena je. prema tome. na primer. . U njoj su se sacuvali kameni stolovi s klupama i. dok je stare ina blagosiljao hleb i vino. Po svemu sudeci. 430 'Bi6fijs/(e legende431 KRONOLO KA TABLICA oko 1850. verovanjima. Arheolozi su do li do uverenja da je to bio manastir jevrejske sekte esena. & ru evina je izvadeno i mnogo moneta. Vredne svitke stavili su u glinene posude i sklonili ih u puste pecine u nadi da ce docnije. Iz tog dokumenta do -znajemo da je kod njih svojina bila zajednicka. Moneta iz godine 68. koji ce na zemlji zavesti novi red. Za to je drevni smotuljak izazvao tako strasne rasprave? Rec je o tome to su eseni u svakom pogledu upadljivo slicni prvim hri canima. to je najva nije. koji su pobegli iz Jerusalima pred progo -nima Sanhedrina. Plinije Stariji pi e da je za vreme svoga boravka u Palestini posetio veliki esenski manastir kod Mrtvog mora. primali u bazenu svakodnevno kr tenje i sedali za zajednicku veceru. Posle spaljivanja Jerusalimskog hrama i krvavog ugu enja ustanka. Svakoga dana o zalasku sunca clanovi sekte svecano su se oblacili. Eseni su izmedu ostalog pro -povedali ljubav prema bli njem. X rimska legija. pod nazivom "bitka za svitke". a najmlada iz godine 68. osudivali su ropstvo i verovali u dolazak pomazanika bo jeg. Na osnovu toga. U Jerusalimu je buknuo ustanak jevrejskog naroda. Na tu temu u zapadnim zemljama napisano je na stotine clanaka i knjiga. u buducnosti. " " e. moci da obnove svoju delatnost. Ne mo e. Braca su se najpre pobrinula da spasu svete knjige. cim prode ratni haos. O eseni -ma pi u i jevrejski istoricar Josif Flavije i Grk Filon iz Aleksan -drije. nekoliko mastionica od bronze i gline sa jo vidljivim tragovima mastila. Isusa Navina p. na e ere nadena u ru evinama omogucava nam da zakljucimo kakva je sudbina sna la mana -stir. na e ere. oko 1250 1220-1200. U podzemnim skladi tima. bio je to onaj isti manastir cije su ru evine otkrivene u Hirbet Kumranu.

" Car David oko 1000. 970-931. " " Doba sudijaCar Saul 1010-970.1030-1010. " " David osvaja JerusalimCar Solomon .

687-642. p. " Fakija 737-732. " Joram 841.) 932-915. " Josija 622. " Ahav 853-852. Opsada Jerusalima i odvodenje Joahina. " Avijam 912-870. " Joahaz 798-783. " Zaharija 743.n. e. " Jezekija 700. 598-587. " Jotam 736-721. " Sargon II osvaja Samariju. " Nadav 909-885. " Ahaz 721 -687. " Amon 640-609. n. p. p. " Josafat 849-841. " Juj 814-798. " Nabukodonosor razara Jerusalim. " Ozija 740-736. 609. p. Jezekija placa danak. " Nadena "Knjiga zakona". Jerovoam l 911-909. Menajim 738-737. " Asa 870-849. " Amasija 781-740. " Joas 797-781. e.n. " Joahaz 609-598. '" Zimrije 884-874.e. " Ohozija (ubijen od izrailjskog uzurpatora Juja) 841-835. " Gotolija 835-797. " Fekaj 732-724. " Joas 783-743. " Va a 885-884. " Osija 721. Rovoam 915-912. '582-581. Preporod jehovizma. " Ohozija 852-842. " Sanherib pusto i Judeju. " Amrije-Osnivanje Samarije 874-853.) 932-911. " Sedekija 587. " Joakim 605. " Nabukondonosor odnosi pobedu nad Egiptom kod Karkemi a Joahin. Iseljavanje deset izrailjskih plemena. " Ha 884.e. n. Iseljavanje Judejaca. " Salum 742-738. p. " Ponovno iseljavanje 432 <Bi6lysfe fyende 433 .\ IZRAILJSKO CARSTVO (931-721. JUDEJSKO CARSTVO (931-587. n. " Joram 842-814. " Manasija 642-640. " Jerovoam II 743. e.

.

H. N.Penguin Books . 1957.Poznan. W. Signet Key Book . e. Y. IV. F. 1956.Harmondsworth -Middlesex.: "The Legacy of the Ancient World" . 1950. Powell: 'The Ten Commandments" . I. 1955.POSLE VAVILONSKOG ROPSTVA 538.A. W. Kult Jupitera u Jerusalimskom hramu.Penguin Books Harmondsworth .Pan Books Ltd .Harper & Brother New York. Burgh W.Wyd.: "Histoire D'lsrael" .Warszawa.: "Wiecznosc piramid I tragedia Pompei" -(Przekl.London. Ustanak Makabejaca 63. 1957. " Antioh Epifan proganja Jevreje. " Hadrijan podi e na ru evinama Jerusalima grad Elija Kapitolina 132-135. Daws A. A. Andrzejewski Tadeusz: "Starzytny Egipt" .New York. L. 1952. Dabrowski Eugeniusz ks. " Obnova oltara na ru evinama Jerusalimskog hrama 520-515. 1957.Harmondsworth -Middlesex.: "Podreczna encyklopedia biblijna" 2 tomy Ksiegarnia Sw.Thames and Hudson .Penguin Books Harmondsworth .: "The Dead Sea Scrolls" -.Evans Brothers Ltd . 1949. S. Y. Y. Chiera Edward: 'They Wrote on Clay" .(Volume One) Pengui n Books .: "Historia starozytnego Wschodu" (Przelozyl z ros."Szytelnik" . n. Boulton W.The New American Library . dr. Wojciecha .New York 22. 1956. 1957. Davis A. Baron S. Pokolj u Jerusalimu. Badzian I S. p. Michalowskiego) .The New American Library New York 22. 1961. Lublin. 1950. Kirov edikt kojim se iseljenim Jevrejima dozvoljava povratak u Jerusalim 538.(Vie sociale et religieuse) P resses Universitaires de France . e. Gluchowski.: "A Journey through the Old Testament" . Burrows Millar: "What Mean These Stones?" Meridan Books . dr K. n. Cottrell Leonard: 'The Lost Pharaohs" . Cottrell Leonard: "Life under the Pharaohs" .Penguin Books . 1961.: "The Archaeology of Palestine" . " Jevrejski ustanak pod vodstvom Bar Kohve i *-fe ft-' BIBLIOGRAFIJA Albright W.The University of Chikago Press -Chicago. 1956.Middlesex. prof. N. 1959. Cumont Franz: "Oriental Religions in Roman Paganism" Dover Publications ."Ksiazka I Wiedza" Warszawa. 1957. Awdijew W. " Obnova hrama 167-164. Cottrell Leonard: The Anvil of Civilization" . Edwards l. E. " Tit razara Jerusalim 130. Powell: "The Meaning of the Dead Sea Scrolls" .Middlesex.: "The Pyramids of Egypt" . G. Pompej zauzima Jerusalim 70.London. 1962. Warszawa. N. 1958. Warszawa.New York 22.: "Comparative Religion" . Allegro I.Penguin Books . Beck M.Paris. Ostrowski) . C.London.London. Child Gordon: "What Happened in History" . Bouquet A. M.

.

Gurney O. 1959. Kautsky Karol: "Pochodzenie chrzescijanstwa" .Harmondsworth . Inc. Genesis: Ksiega Rodzaju (przelozyl z hebr. 1939. 1956. Peattie Roderick: "Geography in Human Destiny" E dit.lipiec."Ksiaska I Wiedza" Warszawa. 1959.Institut Wyd. 1948. 1960. N ew York.: "History Begins at Sumer" . . R.Thames and Hudson Lond on. 1958. Kraeling G.: The Egyptians" . Kramer S. 1961. Milman Henry Hart: The History of the Jews" . 1959. K.Krakow Lloyd Secton: "Foundations in the Dust" -(A story of Mesopotamian Exploration) .: "The Cult of the Mother Goddes" . Freud Sigmund: "Moses and Monotheism" .Berlin. 1959. Gaer Joseph: "How the Great Religions Began" . 1957. 1959. 1954. New Jersey. Patterson. 1957.: "Atlas of the Bible" .Black Ltd .: "Stary Testament w swietle dzisiejszych badan" " Znak" .Harmondsworth . 1957.Dent & Sons Ltd London.Verlag Heinrich Keller . A.New York 22.New York. I. Szeslaw Jakubiec) . ks. (USA).Time" . Loret. 1950. Glanville S. Herbert: "The Uses of the Past" (Profiles of Former Societies) A Mentor Book .: "The Ancient World .Nelson & Sons. 1940.Wyd. 1961.Harmondsworth. Jirku Anton: "Die Welt der Bibel" .Stuttgart. 1956. Glover T. Muller I.Penguin Books .Gustaw Kilper Verlag . Frazer James George: The Golden Bough" (A study in magic and reli gio< .Littefield. Armed Services. Keller Werner: "A jednak Pismo sviete ma racje" (Przeloz.Warszawa. . R. N. James E. Elder John: "Prophets. ks. James E. 1931. Meek T.Delachaux & Niestle S. New York.Penguin Books Harmondsworth.Middlesex. N.New York. Janusz Koczolowski) . .: "The Hitties" . Haran.A Mentor Book .Harper & Brothers . Signet Key Book -The New York Library of Worlds Literature. 1939. . Inc.: "Myth and Ritual in the Ancient Near East" .Warszawa. Cyti of the Moongod Sin . . Grollenberg L H. B. Middlesex. . April 8.London. Pritchard B. Idols and Diggers" Bobbs Merill Comp. R. Perm Vergilius: "An Encyclopedia of Religion" . Indianopolis N. Knopf. Y.: "Hebrew Origins" .Thames & Hudson. Emil: "Bible Atlas" . 1933. z niem.Harmonsworth.Middlesex.Penguin Books . Inc.Penguin Books Harmondsworth Middlesex.Thames & Hudson.1958. Encyklopaedia Britanica. Huntington Ellsworth: "Mainsprings of Civilization" .Raud Me Nally & Co. London. 1956. sierpien 1961. Adams & Co. Frankfort Henri: "Before Philosophy" . O.A. Lipinski Edward. 1942. 1960. Middlesex. 1945.Alfred A. SS. Middlesex. 1956.New American Library. O.Penguin Books . James: "Archeology and the Old Testament" Pr inceton . Kiihn Herbert: "Die Entfaltung der Menschheit" .The Macmillan Comp.New York. Y. London. London. "Pax" . 1955.New York.: "Archaic Egypt" .New York. Oppeln-Bronikowski Friedich: "Archaologische Entdeckungen" .Fischer Bucherei Frankfur t am Main .New York. Montet Pierre: "L'Egypte et la Bible" . Emery W. 1949. Neuchatel & Paris VII.

. Parrot Andre: "Ninive et I'ancien Testament" .Paris VII. 1956. USA. New Jersey. A.University Press .Delachaux & Niestle S. -Neuchatel . 1958.Princeton.

2."Znak" Lipiec. Neuchatel . 1923. ISAK l JAKOV Avramova porodica ivi u Uru Tara odlucuje da se seli u Haran Tara.: "Pochodzenie chrzescijanstwa (Przel. muth and drama) Vintage Books."Ksiazka I Wiedza" . Illinois. Nahor i Avram u novoj domovini Seoba u zemlju Hanansku U zemlji obecanoj Sara u Faraonovom haremu Lot pada u ropstvo Avramova briga za potomstvo . 1955. 1956. Woolley Leonard: "A Forgotten Kingdom" .Penguin Books Harmondsworth.Oxford University Press London. z jezyka wloskiego o. Weech W. Woolley Leonard: "Ur: The First Phases" . Stachowiak Lech.Warszawa. A. Temples & Ancient Art" . 1948.Warszawa.Penguin Books Baltimore Maryland.Warszawa. middlesex.Odhams Press . Zdislaw Rzeszutek) . Reade Winwood: 'The Martyrdom of Man" . P. potopu i Vavilonskoj kuli AVRAM.King Penguin Books. raju. 1960. Raglan Lord: "The Hero" (A study in traditional. 1954. Zofia Starowieyska-Morstinowa) .Parrot Andre: "La tour de Babel" .London. Parrot Andre: "Le temple de Jerusalem" . SADR AJ UVOD OD STVARANJA SVETA DO VAVILONSKE KULE Stvaranje sveta Adam i Eva u raju Kajin i Avelj Potop Vavilonska kula Neobicna otkrica o stvaranju sveta. 1953.Paris VII. A. 1946.Warszawa. Wheeler Margaret: "Walls of Jericho" . Toynbee I.The National Geographic Magazin . Evert I Michalski . sierpien 1961. 1956.Delachaux & Niestle S. 1955. Smith Joseph Lindon: "Tombs.The Free Press Glencol. ."Pax" . 1953.Fontana Books London. Putnams Sons * New York. 1956. 1949. Wilson Edmund: 'The Scrolls from the Dead Sea" . .Paris VII."Pax" . Woolley Leonard: "Ur of the Chaldees" . Swiecicki) . -Neuchatel . Weigall Arthur: "The Life and Times of Akhnaton" .: "Dzieje ostatnich sporow biblijnych" . A.London -WC. Warszawa. A.G. 1956. Wright Ernest: "Bringing Old Testament Times to Life" . Z franc. N.December. Robertson A. -1955.Delachaux & Niestle S. Ricciotti Giuseppe: "Dzieje Izraela" (Przeloz.Watts & Co. capital du royaume d'lsrael" . Weber Max: "Ancient Judaism" . ks. Lublin (2) 1956. flops Daniel: "Od Abrahama do Chrystusa" (Przel. 1957. Wojciecha . Parrot Andre: "Ninive et I'ancien Testament" Delachaux & Niestle S.Arrow Books Ltd .London.University of Oklahoma Press.: "History of the World" . Z anglielskiego T. Pismo Swiete Starego Testamentu . London.Delachaux & Niestle S.Poznan. Arnold: "A study of History" . 1950. Parrot Andre: "Samarie. 1954.Neuchatel -Paris VII. Walek-Czarnecki: "Historia gospodarca swiata starozytnego" Trzaska. 1946. 1958.Ksiegarnia Sw.

Avram menja ime Poseta trojice tajanstvenih ljudi .

izrailjska Jovanka OrleankaKako je skromni ratar postao oslobodilac IzrailjaJeftaj .nesrecni junak Galaija 177 180 182 183 184 184 .predstra a HananaDramaticni dogadaji pod zidinama GajaLukavstvo Gavaonja naSavez pet kraljevaRat s kraljevima severnog HananaKako je isus Navin upravljao HananomIzrailjci se nastanjuju u HananuDevora .Sodoma i Gomora Kako je car Avideleh doveden u zabludu Rodenje Isakovo rtvovanje Isaka Sarina smrt Kako je Isaku ispro ena ena 15 17 17 19 19 21 33 35 36 38 39 40 42 42 44 45 45 46 47 48 49 49 50 Avram se ponovo eni Isakovi i Revekini blizanci Za ciniju sociva Nevolje Isakove Revekina i Jakovljeva podvala Nebeske lestve Kako su Lavan i Jakov varali jedan drugog Jakovljevo bekstvo Jakov se bori s Bogom Susret s Isavom Kako su Jakovljevi sinovi osvetili sestru Jakov u Vetilju i Mamriji Istina i legenda o praocima BURNA POVEST JOSIFOVA Prodan u ropstvo U Petefrijevoj kuci Na faraonovom dvoru Josif upravlja Egiptom Jakovljev rod gladuje Josif ponovo isku ava bracu Rod Izrailjev naseljava se na delti Nila larodi Narodna bajka ili istina? MOJSIJE Kuluk Cudesno spasenje Cetrdeset godina izgnanstva Izlazak iz Egipta Prelazak preko Crvenog mora Putovanje kroz pustinju Ples oko zlatnog teleta Zavet s Jehovom Na putu u Kadi Cetrdeset godina u pustinji U zemlji obecanoj Carobnjak Valam Poslednji Mojsijevi dani 52 52 53 54 55 56 57 60 61 63 63 65 67 89 91 93 94 96 96 98 100 102 111 113 114 116 119 120 122 124 126 128 132 133 135 137 Mojsije u oreolu mita139 ISUS NAVIN l SUDIJE 175 Jerihon .

186 189 191 195 .

Antigena Izrailja Dvorske intrige Solomun car Izrailja i Judeje Prica o dvema majkama Solomun . Tragicna sudbina Saulova David oplakuje Saulovu i Jonatanovu smrt David postaje car judejski i bori se za izrailjski presto Davidov grad David .Samson 197 Kako je Samson hteo da se eniSamsonove zgode u GaziSamson i Dalila 198 200 201 Junacka Samsonova smrt 202 Kako su Danovi potomci ukrali Jehovin kipZlocin potomaka VenijaminovihVerna Ruta golubijeg srcaEpoha borbe i heroizma210 203 204 206 ZLATNO DOBA IZRAILJA 247 Prvosve tenik Ilije i Samuilovo rodenjeIstrebljenje Ilijeve dinastijeCudnovata sud bina kovcega zavetaSamuilo obnovitelj252 249 251 251 Kako je Saul pomazan za caraPrva pobeda SaulovaKako se Saul zamerio sve tenicima 255 258 257 Junacki podvig JonatanovKonacni raskid sa Samuilom 259 260 Kako je David pobedio GolijataDavid.mudri dr avnik Solomun gradi hram Bogatstvo Solomunovo Carica Savska Solomunov harem i tudi bogovi Istina i legenda o osnivacima izrailjske monarhije IZRAILJ l JUDEJA .tvorac velike dr ave Otmica ene Urijine Nova sablazan u carskom dvoru Avesalomova buna Resfa . Saul i JonatanMihala i Jonatan spa avaju Davi da 263 267 265 »*< Seca sve tenika i Davidovo potucanje 269 Kako je David po tedeo Saula i kako je zavoleo Avigeju 271 IS* David u slu bi Filistejaca.

Kako su se razi li putevi Izrailja Izrailj se klanja zlatnom teletu ta se zbivalo u Judeji? .

Zenon Kosidovski BIBLIJSKE LEGENDE l izdanje Prevod sa poljskog mr Jovan Jovanovic Urednik Katica Trivic Slog i prelom a a Kostic Kompjuterska obrada Goran Martac Izdavac Agencija Trivic Zvezdarska 3.verni Izrailjac u zemlji persijskoj 411 Jov 412 Danilo 414 Jona 417 Poucne narodne price 420 HRONOLO KA TABLICA 430 BIBLIOGRAFIJA 433 ».Amrije .*. PATNJI l PRAVEDNIM BO JIM PRESUDAMA 405 O junakinji Juditi 407 Jestira .Katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke Srbije. 011/770-126 tampa ELNID. Beograd tel.carica Persijska 409 Tovija .najveci car Izrailja Prorok Ilija i Jezavelja Navutejev vinograd Smrt cara Ahava Odlazak na nebo proroka Ilije Cuda Jelisijeva Kako je Jelisije iscelio gubavca Istrebljenje dinastije Ahavove Judejska carica Gotolija Slabljenje i propast Izrailja Sudbina judejskog carstva Vavilonsko ropstvo Povratak Obnova Judeje 273 276 277 281 284 285 287 289 293 293 296 297 298 299 302 303 304 306 343 345 346 348 349 350 352 353 354 354 355 356 358 360 364 372 375 377 Misija Jezdrina 378 Misija Nemijina 379 "Zar sam ja cuvar brata svojega" 382 EST BIBLIJSKIH PRICA O JUNA TVU. Beograd . Beograd Tira 500 ISBN 86-7632-007-1 CIP .

07 .22.

407-409. ISBN 86-7632-007-1 a) Arheologija (popularna nauka) COBISS-ID 98126348 . -Tira 500.KOSIDOVSKI. : geogr.Hronolo ka Tablica: str.-Beograd : Trivic. 21cm Prevod dela: Opowiesci biblijne / Zenon Kosidowski. . 2002 (Beograd : elnid). -Bibliografija: str 410-413. -413 str. karte . (preveo sa poljskog Jovan Jovanovic). Zenon Biblijske Legende / Zenon Kosidovski.