Naslov originala Zenon Kosidowski OPOWIESCI BIBLIJNE Zenon Kosidovski Preveo sa poljskog MR JOVAN JOVANOVIC Copyright © za Jugoslaviju Agencija

Trivic BIBLIJSKE LEGENDE agencija/ Beograd 2002. Citati biblijskog teksta, biblijska imena i nazivi mesta preuzeti su iz Danicicevog prevoda Starog zaveta. J. Jovanovic UVOD Fotografija na korici: Grob Avesaloma, sina Davidovog (1000 g.p.n.e.) koji se nalazi u dolini Hevron. U svom dana njem obliku grob je izgraden u l veku p.n.e. Moje knjige obicno se svrstavaju u kategoriju naucno-popularne literature. Ne podcenjujuci nikako tu korisnu oblast, moram priznati da moje ambicije se u dalje. Mo da sam u zabludi, ali sebe smatram piscem koji je za umetnicku gradu jednostavno izabrao naucna dostignuca. Odu evljavaju me otkrica, ali jo vi e sam pronalazac kao covek, njegov trud, njegov napor i dramatican dogadaj na putu do istine, njegovi upesi koje cesto posti e po cenu zdravlja i ivota. ta, naime, mo e biti zanosnije od tog dugog niza tihih istra ivaca, genijalnih i plemenitih cudaka ili nesebicnih avanturista ednih znanja, koji su uprkos svemu ru ili predrasudu za predrasudom i pu tali sve vi e svetlosti u na e zamracene glave. Njihovo stradalni tvo i njihovi trijumfi - to su valjda najcudesnije literarne teme. U strahotama, kojih nas istorija nije po tedela i ne tedi nas, oni su u su tini jedina afirmacija i opravdanje na eg ovozemaljskog ivota. Parafrazirajuci Stendala, moglo bi se reci da bi covecanostvo bez znanja bilo kao brod bez balasta prepu ten neobuzdanoj vodenoj stihiji. Ako sam pisao o sudbinama drevnih kultura, onda sam to uvek cinio tra eci upravo tu afirmaciju ivota, tu dragocenu osnovu ljudskog napretka koja se probija kroz burne periode ratova, strahota i mraka. Tra io sam coveka koji je otimajuci se okovima iskonskih nagona i sujeverja ipak, i ao napred ka svetlim horizontima bitisanja. Pracenje njegovog lutanja punog rizika, kroz ere, epohe i stoleca to je upravo tema mojih knjiga. Naime, nema uzbudljivije epopeje od hoda ljudskog roda od pecinskog coveka do pronalazaca atoma i tajni kosmosa. Zenm %psi U toj perspektivi deo od velikog znacaja cini upravo Stari zavet. On je hiljadama vlakana protkao na u kulturu, pod njegovim uticajem obrazovala se na a pokoljenja, na jezik i na i obicaji. A ipak kako smo malo upoznati sa njegovim sadr ajem. Starije pokoljenje pamti izvodene fragmente, dok dana nji nara taj odgajan u laickom duhu, valjda ni ta ne zna o Bibliji. Stari prevodi, pa cak i neki savremeni, svojim arhaicnim jezikom ne podsticu prosecnog coveka na citanje, a ljude racionalnih uverenja odbija mi ljenje da je to sakralna knjiga, puna mitova i ritualnih propisa. Medjutim, zahvaljujuci nauci izvr en je proces reva-ndikacije Biblije kao svetovnog dokumenta koji sadr i veliku kolicinu istorijskih podataka. Poceci sistematskih istra ivanja u toj oblasti, izuzimajuci ranije sporadicne poku aje, dogadaju se polovinom XIX veka. Ali u relativno kratkom periodu, za nepunih sto godina, kako su se samo desile temeljne, revolucionarne promene u na im pogledima na Bibliju. Sve do polovine pro loga veka ona je bila u domenu iskljucivog prava teologa. Kao sveta knjiga, nadahnuta Bogom, u odnosu na prohteve nauke u ivala je

svojevrstan imunitet koji su obezkedivali strogi propisi crkvenih institucija. Poku aj kritickog ugta dugo je smatran za svetogrde i napad na religijska verovanja. Vladalo je uverenje da su Mojsije, Isus Navin, David, Solomon i proroci zaista napisali odgovrajuce delove Biblije, da je Jehova na Sinajskoj gori ustanovio "Deset bo jih zapovesti", da je prorok Ilija na plamtecoj dvokolici odleteo na nebo, a Danilo iza ao citav iz jame sa lavovima.Kad je biblijski tekst na veoma ocigledan nacin bio u raskoraku sa onim to spada u pojam sakralnosti, tumaci su u njemu nalazili alegoricni smisao, pun mistike. Tako se, na primer, "Pesma nad pesmama", ljubavna lirika koja odi e istocnjackom culno cu, u njihovoj verziji preinacila u religioznu poemu u kojoj se pod simbolom mlado enje krije Jehova, a u doba hiri canstva Hristos. Naime, ljudima epoha velikih prirodnih otkrica, te ko je shvatiti da je tako nedavno Biblija va ila za jedini autoritet u stvarima koje se odnose na znanje o svetu. Divne u svojoj naivnosti, biblijske price o Adamu, Evi i raju vecina ljudi je uzimala kao poslednju rec o nastanku ivota na zemlji. Kada je . <Bit>(ijsl(e legende Darvin godine 1859. objavio svoju teoriju evolucije u jeku "O poreklu vrste", izazvao je buru protesta ne samo medu pobornicima Biblije, vec i u nekim naucnim krugovima. U drugoj polovini pro loga veka kada se vidokrug na eg znanja naglo pro irio zahvaljujuci nizu izvanrednih naucnih otkrica, silom prilika morao je da nastupi i zaokret u odnosu na Bibliju. Njenim problemima pozabavili su se pravi naucnici. Postepeno se razvijala biblistika ciji poceci dose u do XVII veka. Izdvojila se nova grana nauke sa sopstvenim istra ivackim metodama koje su se usavr avale iz dana u dan. Toj promeni doprinela je op ta atmosfera u Evropi koja je izlazila iz svoje kulturne izolacije. Putnici i istra ivaci nepoznatih zemalja izazvali su ivo interesovanje za velike kulture Bliskog i Dalekog istoka. Tada je, pored ostalog, shvaceno da Biblija ne mo e da pola e iskljucivo pravo na naziv otkrovenja. Jer indijski bramani imaju Rivedu, poklonici novijeg hinduizma Mahabharatu i Ramajanu, budisti sa reke Gang u Indiji, Japanu, Kini i Mongoliji knjigu Mahajana, Persijanci, poslednji pobornici Zaratustre Zend Avestu, muslimani Koran. Ova lista nikako nije iscrpljena jer tu jo treba dodati svete knjige kineskog konfucija-nizma i taoizma kao i japanskog intoizma. Sve te svete knjige po mi ljenju njihovih poklonika sadr e iskljucivo objavljenu istinu, iako se medusobno mnogo razlikuju. Medu njima Biblija zauzima jedno mesto i to nikako najva nije, jer u pogledu broja njenih poklonika ustupa pred mnogima od njih. Li ena oreola jednostavnosti Biblija je prestala da bude izuzetan i neponovljiv fenomen, ali pokazala se kao jedna od mnogih pojava ljudske te nje za istinom. Podloga iz koje je nastala normalni su psiholo ki i dru tveni procesi isti kod naroda svih kontinenata, bez obzira na rasu, jezik i kulturu. Naucnici koji se bave izucavanjem biblijskog teksta izgradili su novu naucnu oblast zvanu biblijska kritika koja se deli na ni u i vi u. Ni a kritika trudi se da koliko je to moguce utvrdi autenticni tekst otkrivanjem gre aka kopista i prevodilaca. Nas radije zanima vi a kritika, jer zahvaljujuci njenim zadivljujucim zakljuccima saznali smo ta je u biti stvari vStari zavet. Pioniri te nove istra ivacke oblasti su pored ostalih traus, Renan i Velhauzen. Besprekorna logika njihovih lingvistickih metoda dovednih do izuzetne preciznosti, slomila je najzad otpor dogme, pa je cak i katolicka crkva morala da popusti.

Godine 1943. Papa Pije XII najzad je prihvatio kritiku Biblije i samim tim katolickim istra ivacima otvorio put ka znanju. Njihova argumentacija je imala takvu neuporedivu snagu da je bilo nemoguce dalje je negirati. Kojim metodama se slu i vi a kritika u svom istra ivackom radu? Stvar je dosta slo ena i za laike mo da dosadna. U cilju svodenja tog pitanja na par osnovnih elemenata dozvolice-mo sebi dosta upro ceno poredenje koje ima tu dobru stranu da taj problem obja njava na veoma ocigledan nacin. Zamislimo polonistu koji pred sobom ima pricu kompilo-vanu u jednu narativnu celinu pozajmljenu od Reja, Paska, Na-ru evica, Njedevica i Lelevela. Po to poljski jezik, slicno drugim jezicima, tokom vremena podle e znatnim razvojnim promena-ma, a uz to svaki od pomenutih autora ima svoj sopstveni stil, na polonista ce u pojedinim delovima teksta lako otkriti razlike u sintaksi, leksici i frazeologiji. Vr eci detaljnu analizu teksta brzo ce prepoznati mistifikaciju, i ne samo to, utvrdice autore pojedinih delova, a u slucaju da mu to nije uspelo, na osnovu karakteristicnih obele ja jezika, konacno, ocenice da je prica me avina fragmenata razlicitog porekla i da prema tome ne mo e biti delo jednog autora. Sa slicnim, ali mnogo slo enijim problemima, imaju posla kriticari Biblije, Knjiga Staroga zavela, koje priznaju Jevreji, sacuvale su^pe u hebrejskom jeziku, uzimajuci malobrojne arame-jske fragmente. Zahvaljujuci dokumentima nadenim u Tel el-Amarni i Ras Samri, kao i nekim najstarijim delovima Biblije, kao to je, na primer, pesma Marije, Mojsijeve sestre, i pesma De-bore, naucnicima je uspelo da rekonstrui u razvoj herbrejskog jezika, pocev i od XIII veka pre na e ere. Naucnici su tako dobili izvanredno orude za lingvisticku analizu pojedinih biblijskih knjiga. To je naravno mukotrpan posao koji zahteva veliki napor i ogroman fond znanja. Taj posao nikako nije zavr en, a postignuti rezultati jo uvek su predmet novih naucnih rasprava. Izvesne osnovne tvrdnje ipak ne podle u nikakvoj sumnji. Utvrdeno je, pre svega, da je Stari zavet zbirka istori-jskih svedocanstava, narodnih legendi, zakona, ritualnih propisa i mitova koji vode poreklo iz razlicitih epoha i dru tvenih sredina. Tu zaostav tinu sakupili su i obradili dosta kasnije jevrejski kompilatori, uglavnom posle vavilonskog ropstva. Pod pritiskom Bfijs^e legende tih cinjenica, izgubilo se naravno mnogo ustaljenih tradicija, kao to je aksiom da su autori "Petoknji ja" Mojsije i Isus Nevin, da su proroci sami pisali svoja ucenja (s nekim izuzecima) da je David sastavio Psalme, a Solomon "Pesmu nad pesmama" i Poslovice. U Bibliji su tekstovni slojevi prekrivali jedan drugi ili su se toliko isprepletali da ce njihovo razgranicenje i naucno identi-fikovanje jo dugo biti predmet rada kriticara Biblije. Pored toga, problem su komplikovale dopune koje je iz razlicitih razloga dodavao dugi niz redaktora, kompilatora i prepisivaca. U tu oblast spadaju, pored ostalog i takozvani etiolo ki mitovi, tj. mitovi doterani ex post da bi se objasnili neki dogadaji ciji se pravi tok izgubio u pamcenju pokoljenja. Etiolo ki mitovi su, na primer, cudo prelaska Crvenog mora, cudo mane i cudo zaustavljanja voda Jordana. Istra ivanja su pokazala da se iza toga kriju sasvim prirodne pojave, koje su tek docnije, potiskivane tokom vremena, izrasle u natprirodne pojave. Kruna svih tih naucnih radova je, ipak, istorijska kritika Biblije. Potrudicemo se da u nekoliko recenica objasnimo na cemu se zasnivaju njeni radovi i zasluge. Do pocetka XIX veka na e znanje o drevnim kulturama Bliskog istoka bilo je veoma oskudno i u vecini slucajeva dosta maglovito. Jedini izvodi koje smo imali bile su nejasne bele ke u Bibliji i price grckih istoricara Herodota, Ksenofona, Ktesije i Diodora, pri cemu poslednjoj dvojici ne treba verovati. Imena naroda kao to su Vavilonci, Asirci, Egipcani i Persijanci malo su nam govorila, a teritorije njihovih dr ava predstavljale su na mapi bele mrlje. Zato nije cudno, to je Biblija, istrgnuta iz istori-jskog konteksta, postala polje

najfantasticnijih tumacenja. Nije postojala nikakva mogucnost potvrde ta je u njoj legenda a ta istorijska istina. Magle neznanja pocele su da se di u tek pocetkom epohe velikih arheolo kih otkrica polovinom pro loga veka. Ispod pustinjskog peska izvadeni su na povr inu divni istorijski spomenici zaboravljenih kultura: hramovi i grobnice faraona kao i ru evine hramova kraljevskih dvoraca u Horsabadu, Hatu i, Ninivi, Vavilonu, Uru, Ugaritu, Mari i mnogim drugim drevnim gradovima Mesopotamije i Sirije. U arheolo kim nalazi tima pronadena je ogromna kolicina pisanih dokumenata, doslovno citave biblioteke i arhive. Tako se u ru evinama dvorca asirskog 10 Zerwn "Kosufovsfe cara Asurbanipala u Ninivi sacuvalo cak dvadeset pet hiljada glinenih plocica s tekstovima pisanih klinastim pismom. Ono sadr i diplomatsku prepisku, ugovore, molitve, spomenike knji evnosti i religiozne mitove proteklih vekova, pored ostalog i ep o Gilga-me u u kome se nalazi prica o potopu. Godine 901. u Suzi je pronaden kodeks zakona vavilonskog cara Hamurabija (1750-1890. godine pre nove ere). Kako se pokazalo, taj kodeks bio je izvor nekih pravnih propisa Petoknji ja. Kada je Francuz ampolion (1790-1832.) de ifrovao egipatske hijeroglife, a Nemac Grotefend (1775-1853.) prodro u tajne klinastog pisma, pocelo je odgonetanje tih dokumenata. Taj posao nikako nije zavr en, ali vec danas stoje pred nama u punom svetlu malo poznati ili potajno zaboravljeni narodi staroga sveta: Sumeri, Vavilonci, Asirci, Haldejci, Fenicani, Filistejci, Hetiti, Mitani, Persijanci, Aramejci i Egipcani. Znamo vec dosta o njihovoj kulturi, religiji i obicajima, a istoriju mnogih od tih naroda danas znamo tako detaljno da su na tu temu vec napisane op irne knjige. Polovinom pro log veka zapoceta su arheolo ka ispitivanja i u Palestini. Otkopana je vecina gradova cija smo imena znali iskljucivo iz Biblije. U njihovim ru evinama nadena je potvrcm niza biblijskih svedocanstava, pored ostalog i nepobitni dokazi osvajacke kampanje Isusa Navina, ostaci gradevinarstva iz vremena Saula, Davida i Solomona kao i pusto enja izazvana najezdama Aramejaca, Asiraca i Haldejaca. S druge strane, egipatski, asirski, haldejski i persijski natpisi i dokumenti omogucili su nam da utvrdimo da u Bibliji nije sve legenda i fantazija i da su tu neke istorijske istinite cinjenice. Jevrejski narod, slicno svakom drugom narodu, nije mogao da ivi u potpunoj kulturnoj i obicajnoj izolaciji, pogotovo to je to bio mlad nanrod u odnosu na stare, bogate i zrele civilizacije koje su ga okru ivale. Istorijska kritika bavi se otkrivanjem tih veza i u tom pogledu mo e da pripi e sebi neke nesumnjive uspehe. Pre svega, metodom korelacije uspela je da delimicno rekonstrui e hronologiju biblijske istorije, dopuni ili utvrdi neke epizode koje Biblija ili precutkuje ili opisuje lakonski ili jednostrano i da osvetli politicke motive mnogih dogadaja koje nismo razumeli. Jednom recju - da dosta naivno ispricanoj biblijskoj istoriji da neki pragmaticni red uzroka i posledica. Za nas je bilo va nije da utvrdimo tesnu povezanost 11 obicaja, zakonodavstva i religije. Tim pitanjima posvecujem u knjizi dosta prostora. Dovoljno je tu istaci kao primer da su se zakoni Mojsijevih "Deset bo jih zapovesti" obrazovali pod utica-jem mesopotamskog zakonodavstva, da su prica o nastanku sveta, potopu i niz drugih prica pozajmljene iz vavilonske mitologije, da su cak i cela eshatologija proroka, kao stra ni sud, nagrada i kazna posle smrti, nebo i pakao, andeli i sotone, stranog porekla. Jednom recju -sve na e religijske koncepcije i zakoni vere stariji su desetak stoleca od Biblije koja nam ih je prenela. Pod uticajem svih tih otkrica poceli smo na Bibliju da gledamo drugim ocima i na na e iznenadenje shvatili smo da je ona jedno od najvecih remek-dela svetske

knji evnosti, delo izuzetnog realizma u kome kulja i kljuca autenticni ivot. Jednostavno, te ko je poverovati da je taj bogati kaleidoskop prica punih plasticnosti, ivota i kolorita kao i ljudi od krvi i mesa - mogao da nastane u tako dalekoj pro losti i da se odr ao do na ih dana. U toj zbirci prica, bajki, poema, poezije i nadahnutih prorocanstava, nadareni narod pokazao je svoju ivotnu mudrost, pronikao u najintimnije dubine ljudske prirode i hrabro postavio pitanje o smislu ivota. Tema Biblije je vi evekovna istorija jevrejskih plemena, tokom vremena ulep ana raznim neobicnim pricama i legendama. Sadr aj Biblije je tako bogat, koliko je bogat i sam ivot. Idilicne scene idu uporedo s krvavim ratovima, ekscesima, scenama raskala nosti i razvrata, kao i epizodama koje potresaju svojom tragikom. A kakvo je tu bogatstvo u galeriji licnosti koje se pojavljuju! Dovoljno je u jednom dahu navesti Samsona, cara Saula koji se razdire u osamljenosti, poluludilu i porazu ili pre-finjenog, mnogo snala ljivijeg Solomona, koji je na trgovini konjima i proizvodnji bakra stekao veliki imetak. Vrhunac tih dogadaja je kolektivna tragedija jevrejskog naroda, oteranog u vavilonsko ropstvo. Ali kao u dobro napisanoj tragediji, na kraju dolazi katarza, oci cenje i rehabilitacija. Izgnanicima nije bilo ba toliko lo e u Vaviloniji, a ipak umirali su od ce nje za svojom zemljom. Sedeci pored Eufrata, pevu ili su svoje pokajnicke pesme i nisu gubili nadu da ce im svanuti sloboda. Kada im je persijski car dozvolio povratak, pateci i li su 12 Zenm %j kroz pustinju i neprohodne planine da na ru evinama opusto enog i osiroma enog Jerusalima grade novi ivot. Pod utica-jem patnji i iskustva neki proroci su u nadahnutim vizijama propovedali sopstvenu etiku, socijalnu pravdu i vi i stupanj monoteizma, oslonjenog na veru i da svima vlada samo jedan Bog. U pohodu jevrejskog naroda ka vi im oblicima ivota upravo vidim ranije pomenutu razvojnu liniju koja cini su tinu istori-je ljudskoga roda. Eto, tako mi je izgledala Biblija kada sam pristupao pisanju ove knjige. Te koca je bila u tome to sam imao posla s dvojno cu materijala: s tekstom Biblije i ogromnim naucnim podacima koji su cela poglavlja jevrejske istorije ili njene detalje predstavljali u zadivljujucem svetlu. Trebalo je ta dva elementa spojiti u knjizi koja je trebalo da se razlikuju od naucnih ili cak i od naucnopopularni h rasprava. Radilo se o tome da se citaoci upoznaju sa sadr ajem Biblije i da je citaju tako kako je danas tumaci nauka. Zato sam knjizi dao dvokolosecnu kompoziciju: posebno sadr aj Biblije, a posebno komentar. Tako je nastala ta cudna i pomalo rizicna forma koja se, nadam se, nece pokazati previ e nepodesna za citanje. Parafrazirajuci biblijski tekst trudio sam se da ga predstavim na to komunikativniji nacin, kako bi ga dana nji citalac mogao citati bez napora i usresrediti pa nju na samu sadr ajnu vrednost. .... toga sam se oslonio na osavremenjeni prevod Vujka koji je tako odu evljavao Mickjevica, Slovockog i Sjenkjevica, a koji sadr i mnoge nepreciznosti kao i puno izraza i jezickih obrta koji su promenili znacenje ili su postali nerazumljivi. Moja prica sacuvala je ponegde tu laku poetiku arhai-zma koji stvara eljenu klimu drevnosti. Op te uzev, trudio sam se da se doslovno dr im dvo-kolosecne kompozicije knjige. Ali u slucajevima kada je pricu bilo moguce dopuniti, naslikati ili o iveti podacima dobijenim zahvaljujuci arheolo kim otkricima, nisam se ustezao da to ucinim. To se, na primer, odnosi na grad Ur i cinjenice koje pricu o Avramu cine plasticnom i ivom. Ostali problemi s kojima sam se borio bili su psiholo ki motivi nastali na temelju mnogih dogadaja. Biblija je u tom pogledu uglavnom umerena, mada je cesto u toj meri nejasna da nagoni na razmi ljanje. Za to su Leviti podigli bunu protiv Moj

.

estoga dana stvori stoku. pticama i svim drugim bicima. zabranjeno voce. OD STVARANJA SVETA DO VAVILONSKE KULE MESOPOTAMIJA. da nije dobro da covek bude sam i doveo mu je u raj sve ivotinje koje ive na zemlji i ptice koje lete vazdu-hom. A Gospod viknu Adama: "Gde si?". i bice dvoje jedno telo. Petoga dana dade ivot morskim nemanima i svim ostalim ivim bicima to se krecu u vodi. . Medu ivotinjama koje je Bog stvorio najlukavija je bila zmija i ona jednom upita enu za to im je Bog zabranio da jedu plodove s "drveta od znanja dobra i zla"." Oboje su bili nagi. a cetvrtoj Eufrat. cije plodove mu je zabranio da jede pod pretnjom smrti.tvrdila je lukava zmija i uveravala da Bog ne dozvoljara da jedu plodove sa tog drveta. a nad njom lebdeo duh bo ji. l vodenu masu nazva morem.g. a tamu noc. poznat kao rajski vrt. Bog Jehova je video. okusi ga. ena izbliza pogleda "drvo od znanja doba i zla" i vide njegovu lepotu i plodove to daju mudrost. pa nakida e smokvino li ce da zaklone tela. Za to ce ostaviti covek oca svojega i mater svoju.pre na e ere STVARANJE SVETA. jer nije imao druga sebi ravnim. Adam se sa enom sakri medu drvece. l blagoslovi ih govoreci: rastite i mno ite se i punite vodu i vazduh. mirisna smola i dragi kamen oniks. Na to ena odgovori: "Da ne bismo umrli". da njime upravlja i da se o njemu stara. Druga se zvala Geon i tekla oko zemlje Huske. dane i godine. jer je uzeta od covjeka. l tada Adam rece: "Sada eto kost mojih kosti. Ako sam se odva io da na neka od njih odgovorim. SIRIJA PALESTINA. Kad Bog prolazi e rajem. Zatim naredi da zemlja obraste mnogim vrstama biljaka koje daju seme i drvece koje rada plod. l Bog rece: neka bude svetlost! Videci da je svetlost dobra. ADAM l EVA U RAJU. Jehova je dozvolio Adamu da mo e jesti voce sa svih drveta osim s "drveta od znanja dobra i zla". vodozemce i sve druge vrste ivotinja to hodaju zemljom. stavio u njega Adama ( to znaci: coveka). odvoji je od tame i nazva dan. Iz raja je tekla velika reka natapajuci biljke. "Sigurno necete umreti" . lepo za oko i korisno za jelo "i drvo od ivota usred vrta i drvo od znanja dobra i zla". i telo mojeg tela. i pticama to lete nad zemljom. gde se nalazi najfinije zlato. Sutradan stvori nebeski svod koji razdvoji vodu na dva dela: na onaj na zemlji i na onaj koji kao oblaci i ki e lebdi na nebu. Trecega dana sakupi vodu ispod neba na jedno mesto i ukaza se suvo kopno. Cetvrtoga dana stvori dva nebeska tela koja svetle na svodu: vece koje svetli danju i manje da osvetli noc. Tada Gospod pusti na Adama tvrd san. a potom nagovori i mu a na to. i prilepice se k eni svojoj. odgovore sam poku ao da nadem ili na temelju istorijskih podataka ili u logicnom zakljucku koji spontano proistice iz okolnosti koje prate dati dogadaj. A on odgovori: "Cuh glas tvoj u . U pocetku Bog stvori nebo i zemlju. da vlada zemljom i svim to ivi i raste na zemlji. U plodnoj ravnici na istoku Bog Jehova stvorio je vrt. blagoslovi taj dan i ucini ga praznikom za vecna vremena. izvadi mu jedno rebro i stvori od njega enu. za to se prvosve tenik Aron odrekao Jehove i ustanovio kult zlatnog teleta? Takvih intrigirajucih pitanja u Bibliji ima mno tvo. Na nebeski svod smesti bezbroj zvezda. Svuda se rasprostirala samo voda. Adam je dao imena sisarima.ija. Sedmoga dana odmori se Bog od svih dela svojih. za to su mu otkazali poslu nost njegova braca i sestre. pusta i utonula u vecnu tamu. Tada im pade zaslon sa ociju i vide e da su nagi.. Trecoj je ime bilo Hidekel i tekla je istocno od Asirije. Na samom kraju nacini coveka "po oblicju svojemu". dakle. Raslo je tamo svakojako drvece. Tako nastado e sunce i mesec da odvoje dan od noci i da oznacavaju godi nja doba. ali se nisu stideli. EGIPAT oko 2000. Uzbra. Bi ih sramota. jer ce im se otvoriti oci i tako ce kao i Bog da spoznaju dobro i zlo. ali ipak se osecao usamljenim. a kopna zemljom. Zemlja je bila bezoblicna. Na mestu gde je izlazila iz raja granala se na cetiri glavne reke sveta. Jedna se zvala Fison i tekla oko zemlje Evilske. Neka joj bude ime covjecica.

stici ce ga sedmostruka kazna. Covek je te kim znojem dolazio do hleba nasu nog. Sela. a samo jedan prozor i jedna vrata. a Kain ratar. Razjaren zavi cu namamio je Avelja u polje i podmuklo ga ubio. Jedan od potomaka. a u tom mete u nije obracana pa nja na upozoravajuci glas Stvoritelja. Sa Adom je imao sina Jovila. pak. Tada ga Gospod upita: " to se srdi ? to li ti se lice promeni? Nece li biti mio. te se sakriti"." Adam dade svojoj eni ime Eva.. Kad Bog vide zlocin ponovo se oglasi i upita Kaina: "Gde ti je brat Avelj? A on odgovori: "Ne znam. Unuk mu je bio Noje koji je imao tri sina: Sima. prokle je i kazni da za vecna vremena puzi. iveo je 969 godina. pa se popla ih. Potomstvo Adama i Eve postepeno je naseljavalo zemlju." Kain nije poslu ao opomenu. Adam je iveo 930 godina. Gospod se razgnevi na zmiju. Kain se zbog toga neizmerno rasrdio i smrknuo. samo je Noje. Kain je oti ao u izgnanstvo i naselio se u zemlji Naidskoj." Krijuci se pred Gospodom. A Gospod nacini gre nom paru odecu od ivotinjske ko e da pokrije njihovu nagost i izgna ih iz raja. Adam i Eva imali su dva sina: starijeg Kaina i mladeg Avelja. Trnje i korov ce ti radati. Resio je da uni ti sve to ivi na zemlji. Gospod je s ljubavlju primio darove Avelja. Na kraju se obrati Adamu: ". Uz pomoc sinova Noje je_ zavr io kovceg. kako bi stao na put gresima. Od gre nika. rece da ce u mukama radati decu i od 19 sada biti pod vla cu mu a. druga generacija ljudi i ivotinja biti poslu nija i urediti bolji i srecniji svet. takode. Kovceg je bio dugacak trista. Tamo se o enio Evom i sa njom imao sina Enoha. za titnika nomada i pastira. Zar sam ja cuvar brata svojega?" Tada Bog u velikom gnevu rece: " ta ucini? Glas krvi brata tvojega vice sa zemlje k menL. Njegov brat Juval bio je za titnik muzicara koji su svirali na citri i flauti. covek smeran. POTOP. Druga ena. irok pedeset i visok trideset lakata. Na vratima raja postavi ogromnog krilatog heruvima sa ognjenim macem. Gospod se pokajao zbog svoga dela i iskreno patio zbog zlocina ljudskog roda. jer sam go. da bi se iznova . Enohov praunuk bio je Lameh koji je imao dve ene. imao je tri tavanice. greh je na vratima. KAIN l AVELJ. rodila je Tovela. u njegovom srcu ugnezdili su se zloba i nemoral. dok mu je Avelj podario prvorodeno jagnje svoga stada.. Odlucio je da spase samo Noja i njegova tri sina sa enama i po jedan par svih cetvorono aca.vrtu. dok Kainovu rtvu nije ni pogledom udostojio. iako mu je tada bilo vec est stotina godina. Avelj je bio pastir. jer ne htede dopustiti da jedu voce s "drveta od ivota" i tako steknu besmrtnost. Zemlja je bila puna nasilja i zlocina. jede zemlju i bude u neprestanom ratu sa covekom. jer je trebalo da bude majka svih ljudi na zemlji. Ali ljudski rod bio je igosan praroditeljskim gre 20 Zerwn 3(psidJovsl(i horn. kad dobro cini ? A kad ne cini dobro. jer si prah i u prah ce se vratiti.Bice potukac i begunac na zemlji. i ljude i ivotinje. ve tog majstora u obradi bakra i gvozda.Adam je svu krivicu svalio na enu. eni. Nadao se da ce nova. Bog objavi da ce na zemlju pustiti potop. nisu skrenuli s puta cestitosti. Jednoga dana Kain je Bogu prineo na rtvu plodove zemaljske. Hama i Jafeta koji. zemlja da je prokleta s tebe: s mukom ce se od nje hraniti do svojega veka. Metuzalem. a ona je za sve okrivila zmiju koja ju je zavela i nagovorila da pojede zabranjeno voce. istocno od Edena. gmizavaca i ptica. ubijali se u neprestanim ratovima i medusobno pljackali. dokle se ne vrati u zemlju od koje si uzet. Hama i Jafeta. Ljudi su dizali ruke jedan na drugog. On je imao tri sina: Sima. a otvore je zalio smolom. a od njih je nastalo brojno potomstvo. a ko tebe ubije. a ti ce jesti zelje poljsko.. stekao milost u ocima Gospoda. Na bo ju preporuku Noje je sagradio kovceg od drveta. Cim vide da je kovceg gotov. Ipak nije hteo da se njegovo delo pretvori u prah i pepeo i da od njega ni ta ne ostane. Sa znojem lica svojega je ce hleb. Na to Bog upita: "Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog drveta to sam ti zabranio da jede s njega?". Eva mu je izrodila sinove i kceri.

.

. Noje je sacekao jo sledecih sedam dana i tada je treci put pustio golubicu. a kao znak vecnog zaveta izmedu njega i svih ivih bica na zemlji. . pre nego to se doselila u Hanan. Akadi.. A grad u kome se uzdizala kula i gde su izme ani jezici nazvan je Vavilon. od Sima poticu Semiti. Zatim je pustio golubicu. Jednom je malo vi e popio. 22 Zerwn y(osu NEOBICNA OTKRICA O STVARANJU SVETA. i smejuci se. pripadali velikoj grupi naroda koja je u basenu Eufrata i Tigra stvorila jednu od najbogatijih kultura u istoriji covecanstva. Razgnevila ga je ljudska na-dmenost. postavio je na nebu luk svetlosti sedmobojne duge. Avramova porodica. Jedan od Hamovih potomaka bio je Nevrod. Postali su gordi pa su resili da podignu kulu koja svojim vrhom dose e samo nebo. ljudi. ivotinje i ptice. pa im je pome ao jezike da ne bi mogli da se medu sobom sporazumevaju. dana nju Palestinu. Umesto kamena koristili su opeku koju su spajali glinom. bili su uni teni.. Sedmog meseca kovceg se zaustavio na vrhu planine Ararat u Armeniji. Hetiti i Aramejci. u o a-mucenosti je skinuo sa sebe odecu i tako nag zaspao u atoru. da ne bi videli njegovu nagost. navodnjavali zemlju razgranatom mre om kanala. koji su kasnije. Sve ivo. Ljudi su u pocetku govorili jednim jezikom. otac Hananaca. Ali Sem i Jafet pokazali su vi e po tovanja prema ocu i. Voda je sve vi e rasla. Noje je ponovo poceo da obraduje zemlju i gaji stoku.mno ili. Posle sedam dana ponovo je pustio golubicu koja se predvece vratila sa maslinovom grancicom u kljunu. ali i ona se vratila ne na av i mesto na koje bi se spustila. Ki a je najzad prestala da pada. cak i najvi e planine.. dok najzad nije potopila celu zemlju. Noje je sacekao jo cetrnaest dana. to je na-gove tavalo da su se na zemlji pojavila suva mesta. koji se pred Gospodom proslavio kao veliki lovac. ostavljajuci nagomilanu gradu i oruda kojima su se slu ili. Jevreji su. redom osnivali svoje dr ave u Mesopotamiji i Siriji. Kula je sve vi e rasla. pa su iveli sve bolje. Zasadio je vinograd i naucio da pravi vino. Zemlja je bila neizmerno plodna. bili su ucenici . Pravi tvorci te velike kulture bili su Su-meri. koja je padala cetrdeset dana i cetrdeset noci. razvili zanatstvo i stvorili sjajne spomenike umetnosti i knji evnosti.. nagomilao hranu i zatvorio se s porodicom. a Hamovi potomci su africki narodi Hamiti. Noje je posle potopa iveo jo 350 godina. Nakon sedam dana srucila se strahovitaltki a. Samo Nojev kovceg sa njegovom porodicom i ivotinjama dizao se iznad povr ine vodenog beskraja. Jo u trecem milenijumu pre na e ere podizali su divne gradove. RAJU. Noje je u kovceg ubacio ivotinje. drevnoj prestoni-ci Sumera. Od njegovih sinova nastale su tri velike grane ljudskog roda na zemlji. Asirci. Ali ptica se brzo vratila. Noje je iza ao iz kovcega i sagradio rtvenik Gospodu. preneo braci ta je video. POTOPU l VAVILONSKOJ KULI Iz Biblije doznajemo da je prvobitna domovina Jevreja bila Mesopotamija. VAVILONSKA KULA. Gospod je odlucio da vi e nikada nece kazniti covecanstvo potopom. Kada se Noje probudio i cuo kako se poneo Ham. dakle u trenutku smrti imao je 950 godina. od kojih su primili veliko kulturno naslede. koja se ovog puta nije vratila. jer se zemlja vec potpuno 21 osu ila. Vavilonci. dok se Gospod nije zabrinuo i odlucio da je vidi. Oni su naseljavali ravnicu u zemlji Senarskoj u slivu Tigra i Eufrata. Medu graditeljima je nastao takav mete da su morali da odustanu od dalje gradnje i raspr ili su se na sve strane sveta. Jafet je praotac severnih naroda. okrenuli su se i pokrili ga ogrtacem. ivela je u Uru. U takvom stanju zatekao ga je Ham. ali je voda opadala veoma sporo i jo sto pedeset dana nije moglo da se vidi ni parce kopna. a desetog meseca izronili su iz vode vrhovi planina. a onda je kroz prozor pustio gavrana da se uveri da li ce naci suvo kopno. dakle. tako se rasrdio da ga je prokleo i predskazao da ce njegovi potomci postati robovi potomstva Sima i Jafeta. kome je u znak zahvalnosti prineo rtvu paljenicu.

Na srecu naucnih istra ivaca. Zatiranju tih drevnih srodnosti najvi e su doprineli sve. Tek velika arheolo ka otkrica koja su nam omogucila da rekonstrui emo zaboravljene kulture Sumera. ugovore. obicaje i religiozne mitove koji su tokom milenija nastali pored Eufrata i Tigra. u svom vecnom proticanju. u tom svom radu na pre-pravkama. koji su po povratku iz vavilonskog ropstva. poznat pod nazivom Enuma eli . veoma skraceno. sve tenici nisu uvek bili dosledni. cvetaju i propadaju. diplomatsku prepisku. Njihov smisao nije se mogao protumaciti vekovima. Mitove. Poznati arheolog D ord Smit procitao je na tablicama sa klinastim pismom ceo vavilonski spev o stvaranju sveta. Biblijska prica o nastanku sveta mo e da poslu i kao primer kako su sve tenici prepravljali stare mesopotamske mitove. ali njihova iskustva ive i obogacuju se u narednim pokoljenjima. Vavilon i Niniva. o sumerskom narodnom junaku Gilgame u. a u carskim palatama nadene hiljade tablica ispisanih klinastim pismom. Jevreji su se postepeno udaljavali od mesopotamskog uticaja. U svojoj kompilaciji slu ili su se pradavnim narodnim predanjima. da se jedino pomocu mesopotamskih izvora njihovo poreklo mo e prepoznati. Naseliv i se u Hananu. Jasne tragove tih dalekih uticaja nalazimo danas u biblijskim tekstovima. da najdragoce-nije plodove svog dostignuca. prenosili su usmeno s pokoljenja na pokoljenje i tokom vekova su ih u tolikoj meri preinacili. Tek arheolo ka iskopavanja irih razmera izvr ena u Mesopotamiji. Iz tog strahovitog haosa nastali su prvi bogovi. zajednicki deluju u stvaranju novih. koje su poneli odande. koji naizgled nema niceg zajednickog s biblijskom pricom. De ifrovanje tekstova pokazalo je da Biblija. redigovali tekst Starog zaveta i preneli ga nam u obliku u kakvom ga imamo danas. otkrila su nam njihovu velicinu i bogatstvo. Asiraca i Vavilonaca.pozajmljene iz bogate riznice sumerskih mitova i legendi. mitove i religiozne spevove medu kojima se nalazi najstariji ep covecanstva. zrelijih kultura. vekovima smatrana originalnom tvorevinom Jevreja i knjigom objavljenom. cesto vijugavim putevima. U svetlu dana njeg istorij23 skog znanja smatrali bismo neobicnim da je drugacije. cak nejasne podatke. U biblijskim tekstovima prevideli su mnoge pojedinosti koje otkrivaju tesnu povezanost s mesopotamskom kulturom. ali najnovija istra ivanja pokazala su da smo u mnogim pogledima jo uvek naslednici onoga to je pre pet hiljada godina stvorio genije sumerskog naroda. bacila su snop svetlosti na 24 Zerwn 9(psidbvs%i te nekada nerazumljive pojedinosti i iznela na videlo njihovo drevno poreklo. Znamo da kulture i civilizacije ne umiru bez potomstva. iz nje su preneli u Hanan predstave. koje su vec procitane. Price koje su prenosila pokoljenja. Ti dokumenti sadr e istorijske hronike. kao to su Ur. U tome nema niceg cudnog. U tom istorijskom kontinuitetu Jevreji nisu predstavljali niti su mogli da predstavljaju izdvojenu grupu. Posle mnogih vekova neki bogovi odlucili su da zavedu . Otkrivanje tih zavisnosti i pozajmica ipak nije tako jednostavno. Sadr aj tog mitolo kog epa. ali su ih bez skrupula preradivali za svoje unapred odredene religiozne svrhe. slu ile su im samo za to da doka u da je Jehova jo od Avramovih vremena upravljao sudbinom svog izabranog naroda.u vecoj ili manjoj meri . Kulture i narodi.tenicki krugovi. price i predstave. svojim korenima se e u mesopotamsku tradiciju i da su mnogi detalji i price . prenose na mlade kulture. Njeni koreni le e u mesopotamskoj kulturi.Despotovine XIX veka o kulturi tih naroda imali smo veoma oskudne. izgleda ovako: U pocetku je postojala samo voda i vladao je haos. dakle u periodu od VI do IV veka pre na e ere. Otkopane su mocne metropole. Smatrali smo donedavna da evropska kultura sve duguje Grckoj. Savremeno shvatanje o istorijskoj istini bilo im je strano. Akada.

Mit je potom dospeo u Palestinu i Jevreji su nalo ili Jehovi da se bori sa cudovi tem Levijatinom ili Rahabom. odmaranje Boga u Bibliji kao i zajednicka gozba vavilonskih bogova sedmoga dana u tekstu Enuma eli . stra ne boginje haosa. od kojih je jedan deo postao zemlja a drugi nebo. A ipak postoje izvesne indicije po kojima se vidi da je ona na nel4 nacin morala predstavljati sirovu gradu za jevrej-sku. sve dok u ru evinama fenickog grada Ugarita (u blizini dana njeg Ras amra u Siriji) nisu nadene tablice s klinastim pismom koje sadr e zbirku mitolo kih poema. ponekad i fantasticne nacine. monoteistickom pricom sve tenika koji su redigovali Stari zavet. Tada su bogovi reda. pa cete tako kao bog znati ta je dobro a ta zlo" treba shvatiti u politeistickom smislu: " tako kao bogovi". U ugaritskoj poemi bog Bal odnosi pobe-du nad sedmoglavim zmajem Levijatanom. krivuljastu zmiju. Buntovnici su se ujedinili pod vodstvom mudrog boga Ea i ubili Abzua. primetili tragove davna njih politeistickih shvatanja u biblijskim tekstovima. Biblijska prica o stvaranju sveta zacelo je nastala u miru sve tenickog rada i kao intelektualna koncepcija teologa nije stekla popularnost u irokim masama jevrejskog naroda. neuporedivo plemenitiju verziju. U vreme Sumera. To su. a na njegovo mesto ispisali ime svog plemenskog boga A ura. U Knjizi proroka Isaije (27. Nalazimo se u srecnoj situaciji to mo emo da sledimo put kojim se kroz istoriju prenosio mesopotamski mit o borbi bogova sa cudovi tem. U kosmogonicnom mitu naucnici su nai li na tekst prema kome je Bog sedeo na vodi kao ptica na jajima i iz haosa izlegao ivot. po to su stvarno bili sinovi boga Abzua i boginje Tijamat. Odmah nam se namece pitanje ta ta mracna.5): ". J U vezi s biblijskom pricom o stvaranju sveta treba na kraju.1) citamo doslovno sledece: "Tada ce Gospod pokarati macem svojim ljutim i velikim i jakim levijatana. Pada u oci. medutim.. pod vodstvom Marduka. odvajanje vode od zemlje. Taj stih je tumacen na razlicite. neizmer-no primitivna kosmogonija mo e da ima zajednicko sa uzvi enom. u krvavom boju ubili Tijamat. u jednom od psalama kao i Knjizi proroka Isaije. U tekstovima Staroga zaveta sacuvali su se jasni tragovi tih narodnih verovanja. pre svega. a tada je pocast najvi eg bo anstva u dr avi stekao A ur. uradili nepa ljivo i na nekim mestima teksta prevideli Mardukovo ime. To je izazvalo gnev boga Abzua i njegove ene Tijamat. kao zanimljivost.red na svetu. a upravo tako vavilonski mit oznacava pobunjene bogove. u kome se govori o ivo-tvornom duhu bo jem koji se di e nad vodom. odlucila je da osveti smrt mu a. Tijamat. da dodamo cinjenicu veoma karakteristicnu za ljude koji su u Starom zavetu . Kad je Mesopotamiju pokorio akads ki car Hamurabi. Po mi ljenju pojedinuh naucnika mit je dospeo cak u hri canstvo u vidu legende o svetom Ðordu koji ubija a daju.. zbog nepa nje judejskih redaktora. Americki arheolog D ejms J. Nema razloga za sumnju da je biblijski duh bo ji koji se di e nad vodom odjek ovog ugaritskog mita. Sukob Jehove sa Rahabom pominje se i u Knjizi o Jovu. Minuli su veko-vi i hegemoniju nad medurecjem Tigra i Eufrata zadobili su Asirsci. predstavljena u vidu a daje. Na uobrazilju obicnih ljudi izgleda da su vi e delovali dramaticni mitovi o herojskim borbama bogova sa d inovskim cudovi tem haosa. Kada bi to stvarno bilo tako. Pricard potrudio se da detaljno uporedi oba teksta i u njima je otkrio mno tvo zapanjujucih analogija. Neki naucnici smatraju da tekst Knjige Postanja (3. U estom poglavlju iste knjige (stih 2). A Abuzovu krv su pome ali s glinom i od te smese postao je prvi covek. Dugo vremena istra ivaci su lupali glavu nad drugim stihom prvog poglavlja Knjige Postanja. Asirski pisari izbrisali su na tablicama ime Marduka. bio je Enlil. ljudi su nazvani "sinovima Bo jim"." Zmaj se javlja i pod imenom Ra-hab. a njeno ogromno telo rasekli na dva dela. stvaranje coveka estoga dana. i ubice zmaja koji je u moru. ukrotitelj zmaja bio je Marduk. tu bismo. isti redosled dogadaja u oba teksta: nastanak neba i nebeskih tela. bog pobednik koji je savladao zmaja.

.

Godine 1654. pre na e ere u 9 sati ujutru. smatran je za jeretika. te do veka ivi!" U izvesnoj meri je i razja njeno poreklo biblijske zmije-isku itelja. U trecem poglavlju Knjige Postanja (stih 22) citamo sledece: "l rece Gospod Bog: eto. pretvorio se u zmiju i izroniv i iz vode oteo je Gilgame u cudotvornu biljku. u toj sumerskoj legendi verovatno treba tra iti obja njenje zbog cega su Jevreji vekovima. On le i u zemlji Dilnum u Persiji. od Avramovih vremena. Taj datum je tokom citavog veka stavljan u naredna izdanja Biblije. od kojih su dve Eufrat i Tigar. a onaj ko bi u to izra avao sumnju. U Bibliji zmija nagovara Adama i Evu da okuse voce sa "drveta od znanja dobra i zla". preovladuje gledi te da je zaista naden dokaz po kome je jo u Mesopotamiji postojao mit o Adamu i Evi. ali treba podvuci da i jedna i druga prica sadr e ideju o padu coveka. a u mesopotamskom mitu dvolicni savetodavac je bog Ea. Na tom duborezu vidimo drvo sa zmijom. U sumerskom mitu bog Enki ima bolesno rebro. tj. odnosno ena koja . Kada je rec o raju. Naime. od rebra Adamovog. Ali nin-tt takode znaci i dati ivot. uni tavali te simbole igo uci ih kao znak idolopoklonstva. Prema tome. covek posta kao jedan od nas (opet ostatak politeizma) znajuci to je dobro to li zlo.videli alfu i omegu celokupnog ljudskog znanja. Ljude je od pamtiveka intrigiralo pitanje za to je Bog stvorio Evu na tako neobican nacin. zbog cega su neki istra ivaci izrazili sumnju da taj pecat ima bilo ta zajednicko sa mitom o prvom coveku. po to je Eva bila njihova legendarna pramajka covecanstva. Po to ipak nisu uspeli da nadu drugo. Boginja koju su pozvali da izleci rebro boga Enkija zove se Nin-ti. Setimo se da je u raju pored "drveta od znanja dobra i zla" raslo i "drvo od ivota" koje daje besmrtnost. on je takode plod sumerske ma te. Nije na zadatak da ulazimo u najsitnije detalje. izjednacava coveka sa bogovima i obezbeduje mu besmrtnost. Jehova je prognao Adama i Evu ne samo zbog neposlu nosti. Treba po teno priznati da su konture figura jako nejasne i zato ih je te ko razaznati. odnosno ena od rebra. ne eleci da covek postane besmrtan i njemu ravan. ubedljivije obja njenje scene. Nadbiskupa A era ipak je napao biskup Lajtfut. 27 Uzgred receno. nadbiskup A er iz Irske izjavio je da posle ozbiljnog proucavanja Svetoga pisma proizlazi da je Bog stvorio svet godine 4004. oktobra 4004. pre na e ere. Prema njegovom mi ljenju svet je nastao 23. Obe virzije izra avaju misao da poznavanje dobra i zla. i okusi. a sa obe njegove strane po jednu figuru: mu karca sa rogovima i enu. ali sada da ne pru i ruke svoje i uzbere i s drveta od ivota. U ru evinama jednog mesopotamskog grada arheolozi su na li akadski pecat sa ugraviranom scenom koja verovatno predstavlja prototip price o Adamu i Evi. Kad se vracao preko reke. Biblijski raj nesumnjivo mo e da se smesti u Mesopotamiju. Tek su sve tenici. u svom ikonoborackom aru. kao to je to uradio sa covekom. jedan od bogova. bez patnje i bolesti. jer iz njega izviru cetiri reke. prebacujuci mu nepreciznost u proracunima. imao je dovoljno zemlje od koje je mogao da napravi i enu. Na sumerskom jeziku rec rebro glasi ft. mudrost. predstavljali Jehovu u vidu zmije. Nin-ti mo e da znaci ena od rebra kao i ena koja daje ivot. U oba mita postoje upadljive slicnosti. l u tome je upravo izvor nesporazuma. Sumerski junak Gilgame oti ao je na rajsko ostrvo gde je iveo miljenik bogova UtNapi tim da od njega dobije biljku ivota. Tablice sa klinastim pismom otkopane u ru evinama Vavilona dale su nam upravo zapanjujuce obja njenje. U mitu o bogu Enkiju raj je predstavljen kao vrt pun vocaka u kome ljudi i ivotinje ive u najboljoj slozi. Ispostavilo se da se cela stvar zasniva na veoma zabavnom nesporazumu. vec i u strahu da ne posegnu za vocem sa "drveta od ivota" i postanu besmrtni kao Bog. Jevrejska plemena zamenila su Nin-ti Evom.

Spor bi definitivno mogao da se resi samo pronala enjem tablica koje nedostaju.daje ivot. Treba uzgred naglasiti da je u istoriji razvitka covecanstva bilo upravo obrnuto: nomadska plemena bila su ta koja su napadala miroljubivo nastrojene zemljoradnike. jo dok su Jevreji vodili nomadski nacin ivota. ali se ipak odr ala kao dragocena zaostav tina od predaka nomada. Na svoje zaprepa cenje. Ta pristrasnost u biblijskoj legendi je u svakom slucaju karakteristicna i svedoci o tome da je prica o Kainu i Avelju nastala u veoma davnim vremenima. Jo od mesopotamskih vremena se pamtilo da Eva ima neceg zajednickog sa rebrom i zahvaljujuci tome nastala je cudnovata verzija da je ona stvorena od Adamovog rebra. D ord Smit.gle cuda . legenda je u izvesnom smislu postala anahro-nizam. To je jo jedan dokaz u kojoj meri Jevreji u svojim predanjima duguju narodima Mesopotamije. legende 29 pozajmljen od Sumera. za koje je Biblija bila sveta knjiga. podigla se bura protesta medu bogomoljcima viktorijanske Engleske. zapanjujuce slicne biblijskoj verziji. Prerada mita u monoteistickom duhu potice nesumnjivo iz kasnijih vremena. kao to je pu tanje na slobodu gavrana i golubice. jer Adam.u ogromnim ru evinama Ninive na ao je nedostajuce delove price koji su u potpunosti potvrdili njegovu tezu. Jevrejska plemena su nastojala da u toj legendi objasne sebi za to je Jehova. pastir. *U vezi sa postankom Adama treba navesti neobicno zabavan dogadaj koji se pre nekoliko godina desio u Kongresu Sjedinjenih Americkih Dr ava. njihov dobrodu ni tvorac. Medu nekim istra ivacima Biblije postoji mi ljenje da je ona i odraz sukoba koji su u drevna vremena izbijali izmedu nomadskih stocarskih naroda i stalno naseljenog stanovni tva koje se posvetilo zemljoradnji. Sumerski Noje zove se Ut-napi tim. U jednom trenutku cinilo mu se da sanja. Bogom nadahnu-ta. Ali se ni drugo znacenje reci Nin-ti ( ena od rebra) nije nekako izbrisalo iz pamcenja Jevreja. u njihovom predanju bio miljenik Jehove i nevina rtva zemljoradnika Kaina. Nisu mogli da se pomire s mi lju da je prica o Noju mit. U narodnim predanjima zbog toga je nastala zbrka. Otputovao je u Mesopotamiju i . On je crte oznacio kao jednu od pojava irece komunisticke propagande. Skromni radrA Britanskog muzeja u Londonu.* Ali izgleda da je legenda o Kainu i Avelju iskljucivo tvorevina jevrejske ma te. U burnoj diskusiji. nai ao je na prvi spev u istoriji covecanstva koji opisuje dela i do ivljaje legendarnog sumer-skog junaka Gilgame a. U vladinoj bro uri Ljudske rase crtac je prikazao Adama s pupkom. U vreme kada su se vec naselili u Hananu i sami morali da se brane od napada ratobornih pustinjskih plemena. Sedamdesetih godina pro log veka ogromno uzbudenje izazvalo je otkrice koje se odnosi na biblijski potop. u prauzoru mita postoji mno tvo bogova sa svim ljudskim slabostima. vatrenog poklonika Biblije umirila je cinjenica da se u Vatikanu nalazi slika Mikelandela na kojoj je Adam takode prikazan s pupkom. Ali D ord Smit nije odustajao. prikazan u svom velicanstvu svoje moci. osudio ljudski rod na stalan naporan rad. planina na kojoj se zaustavio kovceg. Naime. po njihom mi ljenju bila je samo slucajna podudarnost detalja. To to je Smit procitao. tvorac sveta. koga je Bog nacinio od zemlje nije imao majku i stoga nije mogao da ima pupak. l Jevreji su u to vreme bili stocari i zato je Avelj. vreme trajanja potopa i moralna poruka potopa: ka njavanje covecanstva zbog grehova i spa avanje pravednog coveka. na nekim tablicama na ao je odlomke price o potopu. Naravno da postoje i razlike. Darhema. O tome su svedocili takvi identicni detalji. to je izgledalo potpuno neverovatno. jednoga dana lb prihvatio de ifrovanja tablica sa klinastim pismom poslatim iz Ninive i slo enih u podrumu muzeja. Kada ih je objavio. a svoju konacnu . To je izazavalo interpelaciju kongresmena iz Severne Karoline Karla T. patnje i bolesti. dok u Bibliji potopom ljudski rod ka njava Jehova.

.

Izracunato je da bi pri takvom nivou vode bila poplavljena cela Mesopotamija. Znamo tacno kakav je bio arhitektonski izgled piramide. a kad se voda povukla do li su drugi ljudi i ponovo naselili Mesopotamiju. ali ipak lokalnog karaktera. zvanih zigurat. Da bi se nagomilalo tri metra mulja i blata. Arheolozi su iz ru evina otkopali njene temelje i donje delove zidina. izmenili na svoj nacin i upravo tu verziju stavili u svete knjige Staroga zaveta . Da li su mo da vec doprli do prvobitnog terena iz doba kada u Mesopotamiji jo nije bilo ljudskih naselja? Pomocu proracuna metodom triangulac ije. Na zasecenom vrhu obicno se nalazio mali hram posvecen lokalnom bogu. Za vreme bogoslu enja u belo obuceni sve tenici koracali su po njima u svecanoj povorci uz pevanje hora i zvuke muzickih instrumenata. Imala je sedam spratova i bila devedeset metara visoka. pepeo sa ognji ta i komaZetwn di keramike. smece. Vavilonu. Postavljalo se pitanje da li je vavilonska piramida bila prauzor za Vavilonsku kulu iz Biblije. Bila je to kataklizma takvih razmera kakva se u istoriji retko srece. u kojima se nalazilo ogromno blago. arheolog je do ao do zakljucka da jo nije dosegao netaknuto tlo. Price o katastrofi kru ile su vekovima od Sumera do Akada i Vavilona-ca. Dalje prekopavanje groblja donelo je nesvakida nje otkrice. stvaraoci najstarije poznate civilizacije sveta. iskopao je jamu i na dubini od cetrnaest metara otkrio grobnice sumerskih kraljeva s pocetka treceg mi-lenijuma pre na e ere. To pitanje je na neverovatan nacin resio veliki engleski arheolog Lionard Vuli. bez tragova ljudskog bitisanja. Do hrama su vodile trokrake kamene stepenice. cak i posmrtni ostaci sahranjenih vladara. Ovde nije moguce da navedemo celokupnu njegovu . radnici su nai li na recni mulj. jer je mulj le ao iznad okolnog terena i cinio je vidljivi bre uljak. Iz Mesopotamije u Hanan su ih preneli Jevreji. l oblik i ornament grncarskih komadica potvrdivali su da te iskopine pripadaju sasvim drugoj kulturi od onih koje su le ale na sloju recnog mulja. Poznati francuski naucnik Andre Paro posvetio je toj zagonetki celu knjigu i na osnovu niza dokaza do ao do zakljucka da u to nema nikakve sumnje. Najcuvenija od tih piramida. U svim gradovima pored Eufrata i Tigra uzdizale su se veoma visoke gradevine neobicnog oblika.religioznu i eticku produbljenost verovatno duguje redaktorima iz sve tenickih krugova. Taj raspored slojeva mo e se objasniti samo ovako: neka poplava stravicnih razmera uni tila je nepoznatu nam ljudsku naseobinu zagonetne starosti. nalazila se u ogromnoj i velelepnoj metropoli. a poplava je znacila op ti potop kojim su bogovi kaznili gre no covecanstvo. Namece se. na kome su se hiljadama godina talo ile naslage pod zidovima sumerske prestonice. To su bili Sumeri. Sastojale su se od cetvrtastih ili oblih blokova koji su se nastavljali jedan na drugi a prema vrhu su se su avali tako da je gradevina licila na ste-penastu piramidu. Iskusni istoricar zna da su legende cesto poetizovana istorija i da mnogo puta sadr e neku istorijsku istinu. Kada su probili sledeci sloj. Ali Vuli je po svaku cenu eleo da utvrdi ta se krije ispod ogromnog groblja. voda je na tom mestu morala da stoji veoma dugi vremenski period na visini od skoro osam metara. Pod slojem mulja debljine tri metra pojavili su se novi tragovi naseobine: cigle. dakle. jer je na plocicama sa klinastim pismom bila i opisana i urezana. pronalazac Ura. Na ogromnom smetli tu. Ali za onda nje stanovni tvo oblast koju je zadesila katastrofa predstavljala je citav svet. pitanje da li je mo da prica o potopu odraz neke pradavne elementarne katastrofe koja se duboko urezala u secanje ljudskih pokoljenja.

.

guste gomile su se razmicale sa izrazom smernog po tovanja. reminiscencija Vavilonske kule odrazice se jo jednom u viziji nebeskih lestava. Visoko nad gradskim krovovima dominirala je kupasta piramida na cijem se vrhu nalazio hram boga meseca Nanar Sina. Prestonica drevnih Su-mera vec tada je bila stara preko hiljadu godina. Izmedu tesno zbijenih kuca vijugale su uske.7) citamo sledece: ".. Vavilonski kraljevi izgradili su piramidu radom robova i ratnih zarobljenika. MORE J fol Tu Sifiem AVRAMOV PUT pravac puta 35 AVRAMOVA PORODICA IVI U URU. svojom sestrom po ocu. Po biblijskoj prici. Avrama i Nahora. AVRAM. tacno odgovara gradi vavilonske piramide. koja je bila nerotkinja. Bio je to jedan od onih . Po to nam Biblija ne daje nikakve informacije o tom gradu. Najstariji Aran umro je prerano ostaviv i za sobom sina Lota. Tara je imao tri sina: Arana. da im pome-temo jezik da ne razumeju jedan drugoga ta govore. Najstariji tip sumerskog pisma Vavilonska kula Rekonstrukcija na osnovu iskopina u Vavilonu. Kroz masu ljudi probijali su se karavani natovarenih magaraca i odredi kraljevskih telohranitelja. dok su jo govorili jednim jezikom. koje su se prisnile Jakovu. a na hebrejskom. ISAK l JAKOV ~S/-" SREDOZEMNO ei. zlato i srebro i sinove koji su ga odmenjivali u poslovima i starali se o pastirima na pa njacima van grada. U svom secanju sacuvali su te ko vavilonsko ropstvo. Kao to cemo videti kasnije.!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! U Knjizi Postanja (11. Grada koju su oni koristili -opeke i recna glina kojom su spajane. na stotine ovaca. po njima. doteranih sa raznih strana sveta. a ta gorka uspomena na la je svoj odraz u prici o Vavilonskoj kuli.. Zadovoljimo se zato samo najva nijim dokazima. mi tu prazninu popunjavamo podacima koje nam pru aju arheologija i istorija. ugledni gradanin cuvenog grada Ura Haldej-skog. Jehova ba tamo pome ao jezike Nojevih potomaka? Treba najpre reci da naziv metropole Vavilon na vavilonskom jeziku znaci "bo ja vrata" (bab-ilu).. ljudi su Vavilonsku kulu gradili u "zemlji Senarskoj". Bio je.dosta slo enu i iscrpnu dokumentaciju. Samo kada su se pojavljivali dostojanstveni sve tenici u beloj lanenoj odeci. oznacava postupak me anja. Zbog glasovne slicnosti ovih reci Vavilon je lako mogao da postane simbol jezickog haosa na svetu. ali je dobila sasvim drugi smisao: bile su to lestve koje simbolizuju slogu coveka i Jehove. dakle. Sem toga bavio se i trgovinom buduci da je odavno napustio nomadski ivot. Slika piramide nije im se istina izbrisala iz secanja." Za to su Jevreji Vavilonsku kulu smatrali simbolom ljudske oholosti i za to je. pune vreve. koju neki naucnici poistovecuju sa Sumerom. ba zato to je bio grad u kome se govorilo raznim jezicima. rec koja slicno zvuci balal. kako ga naziva Biblija. Od vavilonskog doba tada je vec bilo proteklo mnogo vremena i jevrejska pokoljenja rodena u Hananu gotovo su potpuno zaboravila nepravde koje su njihovim precima naneli vavilonski kraljevi. unuku Avramovom. U VII veku pre na e ere vavilonski kralj Nabopolasar pristupio je restauraciji drevne kule i izmedu ostalog naredio da se ureze i sledeca recenica: "Ljude mnogih naroda primorah da rade na obnavljanju kule. Tara je iveo u izobilju. nekaldrmisane ulice. Avram se o enio Sarom. u lepoj kuci sa brojnom poslugom i imao je robove. Ne mo emo da se cudimo ni tome to su Jevreji u Vavilonu i njegovoj piramidi videli otelotvorenje greha i arogancije prema Bogu." Na taj robovski rad bili su sigurno primorani i Jevreji.

.

do dalekog gradica Harana. gde su od davnina postojale faraonske piramide. kod Harana je naglo skretao na jugozapad. svodio racune i trgovao. Na sprat su vodile kamene stepenice. Haran se nalazio na jednom od naj ivljih trgovackih puteva staroga sveta. vec i u dalekom Egiptu. da je imala vocnjake. jer su Eufrat i Nar Balih . izledala je rasko no. mleko i meso . koji je le ao u slivu gornjeg Eufrata. ostava. ipak. kako je i dolikovalo slobodnom gradaninu Ura. jednoga dana je odlucio da zatvori velika vrata svoje kuce.za robu koju nisu sami proizvodili. Na to se moglo odva iti jedino s kamilama. a za praznike odlazio pod piramidu i predano se molio agu meseca. zauvek napusti rodni grad i krene u novo lutanje. Od tih putujucih trgovaca i uzgajivaca stoke doznao je zanimljive stvari o gradicu Haranu i njegovoj okolini. Pripitomili su je Beduini. naseliti se za stalno u Uru i posredovati izmedu prijateljskih. ulazilo se u svetio i cisto kaldrmisano dvori te. Tara je upravo na taj nacin ste/ epende 37 kao imetak. odmah iza ulazne kapije. ali u to vreme covek jo nije bio pripitomio kamilu i tek u XII veku pre na e ere one su se pojavile kao tovarna ivotinja. Znao je da tamo ima vode u izobilju. Vremenom su otkrili da mogu uvecati zaradu. a ljudi koji su iveli po selima i gradovima rado su koristili njihovo posredni tvo. prolazio pored samih gradova Kadi i Damask. U pocetku su razmenjivali svoje proizvode . Izgledalo je da ce mu ivot proteci u miru i zadovoljstvu. na dalekim granicama Arabije. Taj put koji su utrli karavani i ao je od Persijskog zaliva uz Eufrat. cuvenih ne samo u zemlji kraj Tigra i Eufrata. obradiva polja i prostrane pa njake. ubrajane u svetska cuda. Ujutru i uvece svakoga dana klanjao se kucnom bo anstvu. Prvi putnici i posrednici u tgovini u davnim vremenima bili su nomadi. kupujuci robu na jednom mestu i unosno je preproda-juci na drugom. Eufratom su plovile barke pretovarene robom. ki nica je mogla slobodno da se sliva u dvori te. U to vreme je okolina Ura izgledala kao pravi cvetajuci vrt. gajevi urmi i bujne livade. Kasnije se uverio da je bolje napustiti nomadski nacin ivota. Tamo su se nalazile sobe. Pa. Tarina porodicna kuca nalazila se pod samim odbrambenim bedemima. maslinja-c'. Sred mre e ve tackih kanala i kanalcica. Za to su prakticni trgovci prevaljivali stotine kilometara vi e umesto da se iz Ura spuste pravo na zapad u Hanan? Morali bi tada precicom da idu kroz u asnu. loj. Bio je to veoma zaobilazan put. kupala su se u suncu polja pod jecmom i povrcem. preplanuli seljaci i robovi kako posluju na poljima. Tara je svakako znao da je okolina Hanana neverovatno plodna. Dokle pogled se e. videli su se 36 polunagi. Tara je upravljao imanjem. U prizemlju je bio sanktuarijum sa malim kipom kucnog bo anstva. Je-dnospratna kuca. izmorenim od dugog puta. maslac.zigurata. a ispod njegovog kamenog poda u glinenim kovcezima cuvani su ostaci umrlih clanova porodice. dok se povorka sve tenika u sjajnim odorama kretala stepeni tem goredole uz zvonku jeku truba i pojanje hramskog hora. Kroz mali trem. u tajanstvenoj zemlji koja je kasno stupila na istorijsku scenu. kupatilo i prostorija u kojoj su robinje na rvnju mlele ito. Docekao je poodmakle godine i stekao lep imetak. Iza stepeni ta nalazio se toalet od terakote. Sa kosog krova iznad galerije. da se odrekne udobnosti. gde je gost u malom bazenu mogao da opere noge i ruke. na pritoci Nar Balih. TARA ODLUCUJE DA SE SELI U HARAN.ko u. cesto i rodbinski vezanih nomadskih plemena i kupaca njihove robe. presecao Hanan du obale Sredozemnog mora i stizao do granica Egipta. U tome im je na ruku i la cinjenica to su stalno bili na putu. kuhinja. Pred kapijom i pod zidinama grada logorovali su putujuci trgovci i nomadi sa svojim stadima. bezvodnu Sirijsku pustinju. tkanine od kostreti. koji su dovodili ivotvornu vodu iz sporog toka Eufrata. koji su svoja stada gonili sa pa njaka na pa njak i u tim lutanjima zalazili veoma daleko. izdavao naredenja. a odatle je kanalom oticala na ulicu. sagradena od opeke i okrecena. sa spoljne strane povezane galerijom koja se oslanjala na cetiri stuba.

.

ne zanemarujuci porodicnu tradiciju gajenja stoke. koje su navodile na razmi ljanje. pun kupastih kucica koje su na suncu blje tale zaslepljujucom belinom. Svoju novu misao Avram uop te nije krio i javno ju je irio po gradu. Haran je postao medunarodno trgovacko sredi te. itelji Harana. pune bla ene ti ine. l dalje su pomagali jedan drugom u vodenju gazdinstva i dalje je u porodici vladala uzorna sloga. Tara se tamo mogao i dalje baviti unosnom trgovinom. okru ena zidom netrpeljivosti. ali i pored toga iznenada je osetio sna an nagon za nomadskim ivotom otaca na irokim prostranstvima. Kod naroda Istoka narocito je jak porodicni instinkt i dok je Tara bio iv u kuci se ni ta nije promenilo. Vatrenim pristalicama boga meseca. Po predanju pokoljenja. postao drugo po znacaju sredi te kulta boga Sin. mogao je do mile volje da se klanja svome bogu i da mu prinosi rtve paljenice na rtvenicima od poljskog kamenja. 38 TARA.natapali zemlju i u tom pogledu nikada nisu izneverili ratare. bli e odredenom bogu . milostiv. . Tamo su zastajali na odmor trgovacki karavani i razmenjivali vrednu robu donetu iz Mesopota-mije i Egipta. ocrtavao se planinski lanac Antitavora. pratio njihov put kroz prostranstvo slicno crnom baldahinu i sve vi e je shvatao ogromnost sveta. Cuvajuci poverena mu stada. meseca i zvezda mogao da bude samo jedan Bog. a narocito ih je sabla njavalo to to je svojim bogohulnim ucenjem zaveo i mladog Lota. Avram je cesto provodio noci uz vatru medu svojim pastirima. okrenuli su leda Avramu kao otpadniku. Oko verskog reformatora okupila se grupica vernih i odanih ljudi. a stanovnike terao na robovski rad. pocela je da ivi svojim ivotom. sunca. Bilo mu je vec sedamdeset pet godina.inom. Bile su to noci prijatno hladne. njihov povratak jednostavnosti bitisanja praotaca iz doba nomadskog pastirskog ivota. a livade i planinske padine bile su prepune cveca svih boja. nevidljiv. Avram i Nahor pravedno su podelili njegov veliki imetak i porodica se razdvojila na dve grane. Na zapadnoj strani. Mocni vavilonski car i veliki zakonodavac Hamurabi nastojao je da nametne pokorenim narodima jednu dr avnu religiju i u tom cilju uzdizao svog plemenskog boga Marduka iznad svih bogova Mesopotamije. Mala zajednica nove religije. lepotu i harmoniju. Od tog tre( egende nutka Avrama vi e ni ta nije vezivalo za grad u kome je do iveo toliko poni enja i zlostavljanja. prijatelja i bliskih rodaka. Danonocno su tamo uborili potoci koji su odisali sve. puritanski moralni kodeks pripadnika sekte. mogao je svoje ljude da uci cistoti obicaja i cuvati ih od svih isku enja gradskog ivota. sinovac U i najbli a posluga. a njima je pripadao i Tara. pod crnim atorima od kostreti. Tako se u Haranu sakupila brojna kolonija izbeglica. cak su Tara i Nahor zamerali Avramu. rtvovanje ovnova na bre uljcima nekom nepoznatom. Ali do ao je dan kada se Tara rastao od ivota. Medu tim dalekim istovernicima Tara je imao mnogo poznanika. Sledbenicima novog bo anstava pri la je njegova ena Sara. Gradic. Tara se i dalje bavio trgovinom. odmah posle Ura. okoreli obo avaoci boga Sin. Bila je to neizmerno plodna zemlja i podesna za vredne ljude. Strogi. to je mo da bilo najva nije. sveprisutan. pod nebom obasjanim suncem. U to vreme u Uru nije i lo dobro. nije preostalo ni ta drugo nego da se isele tamo gde nije dosezala ruka cara ugnjetaca. Osim toga. U njegovom srcu budila se nedoumica: vera u boga meseca krunila se sve vi e. a sinovima je prepustio brigu o stadima na pa njacima van grada. Neposlu ne gradove ka njavao je ognjem i macem.sve je to navuklo na njih prezir i osudu. ali i u gnevu neumoljiv. njegovu velicanstvenost. Satima je Avram lebdeo pogledom preko treperavih zvezda. le ao je medu zelenim bre uljcima. mocan. NAHOR l AVRAM U NOVOJ DOMOVINI. bilo mu je tada dve-sta pedeset godina. Tamo se osecao beskrajan dah nezavisnosti i slobode. pa je svom du om stremio nepoznatoj zemlji novih obecanja. Tarinoj porodici u Haranu je dobro i lo. za koju je on uvek bio dobrodu ni hranilac. S vremenom je tamo podignut divan hram i Haran je. dok mu jednog dana nije sinula misao da je tvorac svemira.

ali Avramovi ljudi su nevoljno odlazili. jer su preko cele zemlje prolazili trgovacki karavani za Egipat. Sara i Lot. U to vreme putevi nisu bili bezbedni i trebalo je racunati s napadima pustinjskih razbojnika. U ZEMLJI OBECANOJ. pa nije bilo te ko da se sporazumeju. Nailazili su i na sela i gradice. koketeriju i nakit. a neprestani ratovi. Avram izda . pak. Nijedan trgovac ni plemenski eik nisu se usudivali da putuju bez oru ane pratnje. arenim alom ciji su se krajevi spu tali niz leda. Tim prometnim drumom stalno je neko prolazio. Na ledini. Po citave dane su provodili muvajuci se kroz masu ljudi i u cudu blenuli u robu iz dalekih krajeva sveta. posedali oko vatre i uz pratnju malih lira pe-vali setne. o kojoj se pricalo da je malo naseljena. Deca su. cak do ruba ogrtaca. Za vreme hladnoca. Pri tome je sklapao brojna poznanstva. Ispod ogrtaca koji im je u naborima padao do polovine listova. Malo iza njih pastiri su gonili stada koza i ovaca. prido lice iz dalekog Harana. veoma^ bliskom hebrejskom. veoma dugim. uspavljivana melodijom. Izmedu crnih atora vrzmali su se mu karci. dok je on sa darovima pohitao gradskom vladaru da ga zamoli za gostoprimstvo. Njihova odeca nije licila na bele burnuse koje su nosili beduini iz obli nje pustinje. Tako je jednom upoznao i mladog. zaista. Avram je trcao po graddl estoko se cenkao i nabavljao stvari koje su mu bile potrebne za dalje putovanje. ene su ocigledno volele zelenu boju. A. cesto su sretali karavane koji se vracaju iz Egipta i tada su od bradatih trgovaca doznavali mnoge zanimljivosti o Hananu i mocnoj dr avi faraona. cudno dirljive pesme. kako se vidi. da ljudima i ivotinjama pru i zaslu eni odmor. Do ao je trenutak rastanka od Damaska.SEOBA U ZEMLJU HANANSKU. pred gradskom kapijom. Karavan koji je napustio kapije Harana. Avram je odlucio da se tu zadr e du e vreme. uvijale kao burnus. svedocio je o imucnosti njegovog vlasnika. veoma preduzimljivog i predusetljivog itelja Damaska Elijezera. Jednoga dana Avram dade znak za polazak na put. dok su im oko vrata visili raznobojni derdani. itelji su sa ogromnom znati eljom. ene i deca. Na rukama i nogama nosile su srebrne grivne. na velikim i sna nim magarcima. posmatrali Avramove ljude. pa nije ni cudno to je Avram u tom dalekom kraju video zemlju od Boga obecanu. bilo je ta da se vidi. slatko tonula u san na majcinim rukama. a na blagim planinskim padinama videli su se maslinjaci i vocnjaci cije su se grane povijale pod teretom kajsija i badema. kako to obicno biva sa svetinom. na svoju radost. Mu karci su oko bedara imali suknjice sa crvenim i plavim prugama. Glavu su. jer im je grad svojim bazarima i veselim Zagorom pru ao mnoge razonode. Nisu prezirale. Na sve strane su se prostirala obradena polja i livade. U Damasku se govorilo aramejskim jezikom. rastuci nameti i pritisak administracije vec su im bili dozlogrdili. Na celu. na golo telo navlacili su ko uljice sa kratkim rukavima a preko ramena prebacivali arene ogrtace koji su im nocu slu ili kao pokrivaci. Stocari i trgovci nisu prestajali da govore o Hananu. Odlucio je da krene u zemlju Hanansku. Tamo su vec po la mnoga semitska stocarska plemena u potrazi za boljim ivotom. Odmah iza njih i lo je stotinak magaraca natovarenih zalihama hrane. Do Hanana je bilo preko hiljadu kilometara. a povorku je zavr avala licna Avramova vojska od trista robova naoru anih strelama i prackama. nosile su arene tunike. ocnim kapcima davale tamniju nijansu pomocu malahita i tirkiza u prahu. ali putnici nisu imali razloga da se ale na dosadu. Posle vi enedeljnog mar a. pak. naredio je Zerum y(p da se razapnu atori. Dopala im se i okolina grada. U suton bi. Kosu su garavile antimonom. me inama sa vodom. a jednom su pro li i ispod zidina velikog grada Kadisa. a usta i obraze rumenile crvenim okerom. jahali su Avram. jer je upravo ta boja preovladavala na njihovoj odeci. ugledali su cuveni grad Damask. atorima i balama sa pone-tom imovinom. U dr avama oko Tigra i Eufrata postajalo je sve tesnije. da ima bujne pa njake i da postoje mogucnosti bavljenja trgovinom. Ne obracajuci pa nju na zlovoljna lica sunarodnika. Avram ga je prihvatio kao rodenog sina i poverio mu poslove upravljanja njegovim imanjem.

.

sa leve strane. Kne evi su o njenoj lepoti obavestili faraona i on je uze u svoj harem. Ucinila je to ciste savesti. kada su se pojavljivala razbojnicka pustinjska plemena koja su harala Hananom u potrazi za plenom. gde je zemlja mogla da se obraduje.. uglavnom nije zabranjivan ulazak. dok se najzad nije zaustavio u ju nom delu Hanana. doneo mu je. tra ili kod njih utoci te. 42 SARA U FARAONOVOM HAREMU. pre ao preko Hebrona i Virsaveje. malo po malo. Egipcani su bili naviknuti na takve posete. ljudima i ivotinjama pretila je smrt od gladi. saznao pravu iftinu. zvani "Kne evski zid". pa su vi e voleli da ga ostave na miru. Avram se zaustavio na granici Egipta i zamolio faraonove cinovnike da mu pru e gostoprimstvo.. gde je slobodno mogao da na-pasa svoja stada. da je njenog tobo njeg brata poceo da obasipa bogatim poklonima. S vremena na vreme Hanan je pogadala su a. Takva je sudbina stocara. Ubrzo ju je tako zavoleo. Upravo takva su a je zadesila Avrama dok je boravio u oblasti Negeb. Dr ao se samo stenovitih visija. retko se nailazilo na ra trkane gradice. krenuo je na jug. dok se sa desne strane dizao u nebo Hermon. Avram je to znao. Na visijama. koji su toliko hvalili putujuci trgovci. a drveca ta^ko malo da je cesto nedostajalo ogreva za pripremanje hrane. Doveden u bezizlaznu situaciju. Hanan je u to vreme jo bila prete no divlja i malo naseljena zemlja. ali ipak cinjenica je cinjenica: car je bio prevaren." Sara je bila poslu na supruga. Stanovni tvo je ivelo izvan zidina. Granicni zid. gde je slobodno mogao da se krece. a to . pozva Avrama preda se i prekorno ga upita: " ta mi to ucini! Za to mi ne rece da je ona tvoja ena?" Avram se pravdao kako je znao. Lokalno stanovni tvo bilo je naviknuto na karavane nomada koji su prolazili uzdu i popreko njihove zemlje u potrazi za pa njacima. odvede u stranu svoju enu Saru i rece joj: " Gle. za Avrama su preko uhoda doznali da uz sebe ima trista naoru anih ljudi. Hanan. pa njaci su bili dosta lo i. U tvrdavu se sklanjalo samo u slucaju opasnosti. Naravno da su egipatski cinovnici te usluge naplacivali. Avram se selio s pa njaka na pa njak. Avram je razapeo atore u okolini Vetilja. bujnim pa njacima na u cu Nila. Na tom pohodu niko mu nije smetao. Ali Egipat su sna le velike nevolje. u kojima su boravili samo mesni vladalac i njegovi naoru ani odredi. koji se granici sa Egiptom. Ali tamo nji pa njaci su presu ili i trebalo je ici dalje. po to je i bila njegova sestra po ocu i donekle nije zaobi la istinu.41 de naredbu za pokret. i bavilo se zemljoradnjom i vinogradarstvom. u kolibama i atorima. te ce meni biti dobro tebe radi i ostacu u ivotu uz tebe. Na granici izmedu Sirije i Hanana. Da bi spasla mu a. Posle izvesnog vremena stigao je na visiju i brdske predele i put se penjao sve vi e. a faraon je. l Avram ". Po dolinama. ali mirnim stocarima. Posle kratkog zastajanja u Sihemu. a ponekad su cak uzimali najlep e devojke za harem dostojanstvenika. kule i oprezne stra e imali su zadatak da odbijaju napade pustinjskih razbojnika. be eci od su e. Cesto se dogadalo da su stocarski narodi. Avram je oprezno obilazio doline i veca naselja. Osim toga. Ubeden da se zamerio bogu Jevreja dr eci u haremu enu njihovog predvodnika. Pa ce me ubiti. i kada se pribli i egipatskoj granici. znam da si lepa ena u licu. ukazala se beskrajna Sirijska pustinja. Cak i vodu je ponekad trebalo donositi sa velike udaljenosti. Dugi karavan natovarenih magaraca i stoke koja je povremeno tu no blejala. posle proveravanja na granici. pristala je na to lukavstvo i izdala se za njegovu sestru. a tebe ce ostaviti u ivotu. Zato kad te vide Misirci reci ce: ovo je moja ena. u stvari. zvanom Negeb. pa i samog faraona. Pa njaci su se pretvorili u spr ene stepe. samo razocaranja. Kada bi se uverili da nomadi nemaju lo e namere. Obicno su se naseljavali na prostranim. rado su sa njima razmenjivali robu. ima e ovaca i goveda i magaraca i sluga i slu kinja i magarica i kamila". Na brdu izmedu Veti-Ija i Gaja podigao je bogu rtvenik i prineo rtvu u znak zahvalnosti za za titu koju mu je dotad pru io. ogromni planinski masiv gde izvire reka Jordan. Nego hajde ka i da si mi sestra. bolje reci utvrdenja.

.

Medutim. Avram se vratio u Hanan sa enom Sarom i Lotom. Avram je pod okriljem noci napao logor sa svih strana i izazvao takvu paniku medu iznenadene neprijatelje da su se razbe ali kud koji. jer smo braca. ne postaviv i nocne stra e. razapeo atore i sagradio novi rtvenik Gospodu. vec mu je dozvolio da napusti zemlju s celim imetkom kojim ga je svojevremeno obdario. ne obaziruci se na njegovu brojcanu nadmoc. gde je Lot na-pasao svoja stada. mo da u strahu od ponovnog gneva stranog boga. on nije pa nije imao sina. kao i Avram. cije je nebo i zemlja. Avnanu i Mamriju. Izgledalo je da ce njegov na-slednik da bude . zaspali su. Ako ce ti na levo. iako je grad bio poznat po razuzdanosti svojih itelja. Avram mu ponosno odgovori: "Di em ruku svoju ka Gospodu Bogu vi njemu. Opijeni pobedom i zaplenje-nim vinom. le ala su jo tri grada. pored ju ne obale Mrtvog mora. u blizini severne granice Hanana.je licilo na uvredu njegovog velicanstva. Avramu su brzo dodijale te porodicne svade. Jerusalim. vodeci oslobodene zarobljenike zajedno sa Lotom i vracajuci otetu imovinu. zaklinjuci se: ni konca ni remena necu uzeti od svega to je tvoje. Ali faraon. da ne rece : ja sam obogatio Avrama. ili voden jo neugaslom ljubavlju prema Sari." Zatra io je samo da se stare inama prijateljskih plemena Esholu. Avram se vratio u Vetilj. U zelenoj dolini. Avrama je neprestano mucila tuga. Avram je bez razmi ljanja pohitao da oslobodi zarobljenog Lota. Boga Svevi njega. U snu je cuo glas Jehove koji ga je uve-ravao da ce Hanan da bude domovina njegovih potomaka. a da ostatak plena zadr i za sebe. S ogromnim plenom i mno tvom zarobljenika pobednici su se vracali u svoje dr avice. ne samo to je oprostio Avramu. a ostaci razbijene vojske pobegli su u planine. Ubrzo se pokazalo da je tamo tesno za dva stada koja se mno e. Medu vojnicima koji su govorili raznim jezicima zavladala je opu tenost i neopreznost. Nije li ti otvorena cela zemlja? Odeli se od mene. ako li ce ti na desno. Avram je prineo na rtvu Bogu deseti deo plena. krenuo sa svojom vojskom protiv buntovnika i naneo im stra an poraz. ja cu na desno. Vojske mesopotamskih careva ulogorile su se kod naselja Dan. Medu zarobljenicima bio je i Lot sa porodicom i celokupnim imetkom. Vladari tih gradova bili su vazali cara elamskoga i dvanaest godina placali mu poslu no danak. u okolini Hebrona. Njegov sinovac Lot se o enio i sam poceo da se bavi gajenjem stoke. pozvao je Lota i rekao mu: "Nemoj da se svadamo ja i ti. 44 ime Jehove. Na celu 318 naoru anih slugu i saveznika krenuo je u poteru za neprijateljem. car i prvosve tenik grada Salima* i blagoslovio ga u 'Pretpostavlja se da je grad alim kasnija prestonica Izrailja. Vladari Sodome i Gomore poginuli su u boju. U susret mu je iza ao. gde je pa njaka bilo u izobilju i nastanio se u Sodomi. Avram se naselio u Mamrijskoj ravnici. u hladu razgranatih hrastova. tada grad Jevuseja. i Mel-hisedek. Novi car Sodome i kraljevi ostala cetiri grada pozdravili su ga kao izbavitelja. pa su pastiri Avrama i Lota poceli zapodevati kavge i tuce oko prava legende na kori cenje pa njaka. ja cu na levo. a kada ga je car Sodome zamolio da mu vrati samo ljude. AVRAMOVA BRIGA ZA POTOMSTVO. bogatiji nego to je bio pre svog boravka u Egiptu. Tamo je." Avram je velikodu no prepustio Lotu da bira zemlju. donoseci mu stra nu vest. Razdeliv i vojsku na manje grupe. a on je to rado prihvatio. ni moji pastiri i tvoji pastiri. koji su mu pomagali u pobednickom pohodu. Jednoga dana do ao je kod njega glasnik. s hlebom i vinom. vrati deo plena koji im pripada. gde je nekada podigao rtvenik svome bogu. pored Sodome i Gomore. Tada se car elamski udru io sa tri ostala cara s Eufrata. Izabrao je dolinu na ju noj obali Mrtvog mora. Gonio ih je sve do Damaska i trijumfalno se vratio u zemlju Hanansku. LOT PADA U ROPSTVO. ciji je vatreni pristalica bio. ali trinaeste godine otkazali su mu poslu nost.

.

a sina iz takve veze priznavao za zakonitog naslednika sa svim pravima prvorodenog sina. Sara se posvadala sa mu em. videci patnju mu a. Ubrzo je na svet donela sina." Kad cu njen smeh. Btffi/sfe fyetute --------------------------------------------------------------------AVRAM MENJA IME." Agari je vec bilo dosta potucanja i spremno je poslu ala glas andela. to bi odgovaralo tituli "va e visocanstvo"*. sa alila se i odlucila da pribe-gne prastarom zakonu otaca. Sva uplakana. Takode je naredio da se za sva vremena obavezano obrezuje svako mu ko dete staro osam dana. Onaj ko nije hteo da pristane na taj obred samim tim se iskljucivao iz plemenske zajednice. otkuda ide . uhvatio mlado tele i naredio da ga ispeku. On je dozvoljavao da ena nerotkinja dovede mu u robinju. robinjo Sarina. prebacujuci mu da je on za sve kriv. gospode svoje. Agara nije znala z$ granice u hvalisanju to u utrobi nosi Avramova sina i bila je sve drskija. bez obzira da li su slobodni gradani ili robovi. primio ih je gostoljubivo. Tada joj se javi andeo i upita je: "Agaro. poklonio im se i pozvao ih u ator. je izgledalo neverovatno. pa kako je vec bila u godinama. "od ocem se ovde podrazumeva bog meseca. Avram." Nije pretpostavljao da ce Sara u gnevu da ode tako daleko i da robinju istera iz kuce. mesom i hlebom. cini s njom to ti je volja. Naredio je da im se donese voda za umivanje i Sari rece: "Br e zamesi tri kopanje belog bra na i ispeci pogace. nemajuci gde glavu da spusti. POSETA TROJICE TAJANSTVENIH LJUDI. to joj *lme Avram potice od vavilonskog Abi-Ramu. Izbor je pao na egipatsku robinju Agaru. Lutala je pustinjom bez cilja i. a ne sin njegove krvi. Ali u kuci su ubrzo pocele razmirice. To samou-zdizanje nije izmenilo Aramov ivot. budu obrezani u znak s Bogom sklopljenog svetog zaveta. l zaista. Od tada je pro lo trinaest godina. odlucio je da ga promeni u znak prekida sa idolopokloni-ckom pro lo cu i uzeo je ime Avram. zaspala je pod vedrim nebom pored studenca. A ime Sara je nastalo od vavilonske reci aratu -kneginjica. a za svoje ljude ostao blag i pravedan otac. a u znak po tovanja nije seo nego je stajao pored njih. kuda li ide ?" A ona odgovori: "Be im od Sare." Zatim je otrcao do goveda. robinuja je tvoja u tvojim rukama. dodavao posude i nudio. Jednoga dan Bog je poverio Avramu da sve svoje ljude ujedini u jedan narod i jednu versku zajednicu. U tom cilju naredio je da svi mu karci i decaci. Jednog vrelog dana posle radova. Te reci je cula ena u atoru. Be-zdetna Sara. Mucena ljubomorom i strahujuci za svoj polo aj u porodici. Promenom imena Avram je sebi dodelio izvesno plemicko dostojanstvo koje je trebalo da ga izjednaci sa kraljevima susednih dr avica i da ga izdigne iznad ljudi vlastitog plemena. A Avram je samo rezignirno uzdahnuo i rekao: "Eto. Avram je pozvao goste na obed. sad li ce mi doci radost? A gospodar mi je star. Usvojio ga je." Tada joj andeo rece: "Vrati se gospodi svojoj i pokori joj se. a sin Ismail izrastao je u nesta nog i neposlu nog decaka. to znaci "otac mnogih naroda". Po starom pastirskom obicaju. Nije mogla da se uzdr i od smeha i u sebi je pomislila: "Po to sam ostarela. sedeo je ispred atora i uz um hrastova i zujanje pcela zadre-mao je. U jednom trenutku cuo je bat koraka i kada se prenuo ugledao je tri nepoznata putnika. kome su dali ime Ismail. Avramu je bilo vec 99 godina. l dalje je iveo pod atorom. tajanstveni covek se naljuti i upita prekornim glasom: " to se smeje Sara govoreci: istina li je da cu roditi kad sam ostarela? Ima li .Elijezer iz Damaska." Tada naju-va eniji od putnika rece da ce Sara da mu rodi sina. to znaci Otac je uzvi en. na Avramovu radost. Agara je oti la gde su je oci vodile. koji je nekada dobio to ime u cast jednog od mnogih mesopotamskih bogova. dodu e. Istovremeno svojoj eni dao je ime Sara. on im odgovori: "Eno je pod atorom. ali ipak on je bio samo kucni sluga. zadr ao jednostavan nacin ivota.Vratila se kuci i pred svojom gospodom pokajala. Posle jela gosti zapita e: "Gde je Sara. Robinje su na platnu ispred atora postavile vrceve s mlekom i cinije s maslom. ena tvoja?". Agara je zatrudnela.

.

uctivo zahvaljivali i uveravali ga da bi radije ostali na ulici. samo ne dirajte u one ljude. Kada Avram na kraju pomenu deset nevinih. Andeli su tada izgubili strpljenje i oslepili sve mu karce koji su se tiskali oko vrata. Na grad se srucila ki a sumpora i vatre. Nad Sodomom i Gomorom zavladala je grobna ti ina. domacin je naredio robinjama da ispeku hleb i da spreme gozbu. KAKO JE CAR AVIMELEH DOVEDEN U ZABLUDU. Ali gost odgovori: "Nije istina. Beskrajno razjareni to im je rtva utekla. s kojim se sprijateljio. Pitao je redom hoce li grad biti ka njen ako u njemu mo e da nabroji cetrdeset. Avramu je to izledalo nespojivo sa poimanjem pravednosti. Ulogorio se na pa njacima izmedu gradova Kadisa i Sura. car ju je uzeo u svoj harem. a kada su se gosti najeli. Zgrabila je Lota. i Lota je obuzela sumnja. Bog mu na to odgovori da ce po tedeti grad ako u njemu nade pedeset pravednika. Niko od gre nih itelja nije se spasao iz katastrofe. ipak ga upita da li ce uni titi grad ako u njemu nade samo cetrdeset pet pravednika." Zatim su gosti ustali i krenuli put Sodome. Sodomljane je zahvatio u as. Naredili su mu da povede enu i kceri sa njihovim verenicima i da smesta napusti grad osuden na propast. napasnici su poku avali da razvale vrata kako bi se domogli stranaca. kada je do lo vreme za polazak. samouvereni nevernici. podsmevali se pred-skazanju do ljaka i nije im padalo na pamet da napuste rodni grad. u asno zlostavljala i mo da bi ga i ubila da ga andeli u poslednjem trenutku nisu uvukli u kucu. Lot je poverovao strancima. kad su bo ji izaslanici pred gradskom kapijom sreli Lota. dok se nisu nasumce raspr ili po gradu. Bog mu ponovo dade umirujuci odgovor i ode zavr iv i dugi razgovor. Pred kucom je zavladao mir i tada su se andeli pover-ili Lotu ko su i kakvu im je misiju poverio Bog. ako u Sodomi nade pedeset nevinih ljudi. ali su mu do li zetovi. a ispred kuce se okupio najveci olo Sodome i vicuci zahtevao da im se predaju sumnjivi stranci. Obradovan time.to te ko Gospodu?" Upla ena Sara je poricala da se smejala. Tada je Bog. a kuce su se pretvorile u gomilu zadimljenih razvalina. nije poslu ala strogu naredbu andela. Ali oni su mu se. da i oni stradaju zajedno sa gre nicima. pripremio im je postelju. Avram je smotao atore i ponovo krenuo na jug Hanana. jer su zato u li pod moj krov". Ispred kapije su nalo ili svim clanovima Lotove porodice da se sklone u planine i da se ne osvrcu. Avramov sinovac im se poklonio i pozvao ih u svoju kucu. Lot je smatrao za svoju svetu du nost da brani goste koji borave pod njegovim krovom. Zato je upita Boga da li je pravedno. ili dvadeset pobo nih ljudi. Placuci i proklin-juci tumarali su u mete u. Jo nisu stigli ni da legnu. Bilo je vec vece. Neckao se i oklevao. Doznao je i da Bog ide u Sodomu i Gomoru s namerom da kazni stanovnike tih gradova zbog njihovih grehova. To mu je nalagao obicaj gostoprimstva koji su mu usadili preci. zapretiv i Avimelehu kaznom. Zatvoriv i oprezno za sobom vrata. Avram ih je otpratio delic puta i tada je shvatio da je ugostio Boga i dva andela. njih cu vam izvesti. U zoru. <Bi6fijs/{e fyfende 47 iza ao je na ulicu i prekinjao Sodomljane da ne cine zlo: "Imam dve kceri koje jo ne pozna e coveka. dok ga andeli nisu uzeli ispod ruke i silom izveli iz grada. ili trideset. Onda se Avram vrati kuci. vec je tamo poslao dva svoja andela. Begunci su vec bili stigli u gradic Sigor kad su iza sebe culi strahovit tresak. Ali to nije umirilo Avramovu savest. Dajuci na znanje da je samo prah i pepeo u odnosu na Boga. Zemlja se stra no zatresla. Bog nije sam oti ao u Sodomu. nego si se smejala. Avram nije ustupao. osvrnula se i odmah pretvorila u stub soli. Ali Lot je navaljivao tako uporno da su na kraju prihvatili gostoprimstvo. Ali rulja je na sve molbe ostala gluva. 4 SODOMA l GOMORA. naredio da je vrati mu u neokaljane casti. Po to je opet govorio da mu je Sara sestra. Tamo je bio cest gost kod Avimeleha. pa cinite s njima to vam je volja. Bog mu je svaki put strpljivo odgovarao da ce uzdr ati ruku od kazne. Prevareni vladar pozvao je Avrama i prekorno ga upitao: " ta si nam ucinio! ta . odgovori mu Gospod. cara gerarskog. Na alost. "Necu". kako to dolikuje ljudima lepog pona anja. Lotova ena je podlegla enskoj radoznalosti.

.

ali nije kci moje matere. pa ce me ubiti radi ene moje. a Avram vi e nikada nije sreo svog odbacenog sina.. Tada joj se javi andeo gospodnji i naredi da uzme sina i odvede ih do studenca. otpremio je nesrecne prognanike. Sela je u pesak okrenuta njemu ledima i tu no plakala. a on se sa sinom popeo na sam vrh. a gde je jagnje za rtvu?" Avram odgovori: "Bog ce se. Za nagradu je jo jednom rekao Avramu da ce mu potomstvo biti tako brojno kao zvezde na nebu i zrna peska na morskoj obali."Ko bi rekao Avramu da ce Sara dojiti decu? Ipak mu rodih sina u starosti njegovoj. Uz put ga Isak upita: "Oce. Bog je hteo da Ismaila ostavi u ivotu. ja joj rekoh: Ucini dobro. dok je Ismaila voleo pravom ocinskom ljubavlju. kci oca mojega. Duboko potresen naredbom bo jom. eto ognja i drva. gde je Agara imala rodbinu. pa mu je cak darovao ovce. Sve svoje ivotne nade Avram je polagao u svoga jedinca. robove i robinje. Sara je posmatrala njihovo igranje sa sve vecom zabrinuto cu. pa mu je naredio da prinese na rtvu svoga voljenog sina Isaka. Pod uticajem tih briga u njoj je rasla netrpeljivost prema egipatskoj robinji Agari i njenom sinu. pripremio hranu i sa sinom i dvojicom robova krenuo na put. koje ima veze sa recju "smejati se". a u drugoj je dr ao o tar no . Agara je ostavila Ismaila ispod drveta i udaljila se na domet strele da ne gleda sinove predsmr-tne muke. Opijena srecom. ne no zagrlio i savetovao da krenu u Egipat. volove i krave. Treceg dan zaustavio se u podno ju brda. i ka i za me gde god dodemo: brat mi je." Avimeleh je zaboravio Avramovu podvalu. gde ugasi e ed i napuni e prazne me ine. Spa eni prognanici iz Avra-movog doma srecno su se okucili u tom pustinjskom kraju.. Dao im je hleb i me ine s vodom. postarati za jagnje sebi na rtvu".. Ponekad je kao placenik odlazio u Egipat i borio se u najamnickim odredima. nije mogla da mu se nadivi i u sebi je ponavljala: . Poklonio mu je i hiljadu srebrenjaka za Saru. ROÐENJE ISAKOVO. Najzad odluci da ih se zauvek otarasi i rece Avramu: "Oteraj ovu robinju sa s< om njenim. jamacno nema straha Bo ijega u ovom mestu. Dojeci dete." U spomen radosnog dogadaja detetu je dala ime Isak. Avram je s bolom u srcu ispunio Sarinu elju. po ceo dan se smejala i htela je da se svi oko nje raduju. Proganjala ju je misao da ce posle Avramove smrti glavni deo imetka da pripadne Ismailu kao prvorodenom sinu. Na vrhu brda podigao je rtvenik od kamenja. Ali kad se Bog u to ume ao i objavio da ce upravo Isaka. sinko. Put je bio dug i opasan. jer sin ove robinje nece biti naslednik s mojim sinom Isakom. Kada je Avram napunio sto godina. Dete se lepo razvijalo i posle nekoliko godina vec se igralo s bratom po ocu Ismailom. Rekao je slugama da sa magarcem ostanu dole. dok ce Isak morati da se zadovolji bednim ostacima nasledstva. A upravo i jest mi sestra. jer ga je odredio 49 'Bififijsfe legende za pretka arabljanskih plemena.li sam zgre io. a ne Ismaila odrediti za oca potomstva.* RTVOVANJE ISAKA. A kad me Bog izvede iz doma oca mojega. Jednoga dana Bog je hteo da isku a Avrama. Zatim je zamahnuo no em." Avram se dugo opirao eninom zahtevu. nacepao drva za rtvenik. svezao prenera enog Isaka i postavio ga na drva. ispunilo se bo je obecanje: Sara je rodila sina. jer se iskreno vezao za mladu i lepu Egipcanku. pa pode za me. Sutradan u zoru. ali mu je Bog preko svog andela u poslednjem trenutku zadr ao ruku i blagoslovio ga to je poslu ao njegovu naredbu i bio spreman da mu rtvuje prvorodenog sina. a on je u jednoj ruci poneo zapaljeni luc. te navuce na me i na carstvo moje toliko zlo?" Avram se pravdao: "Veljah. Kradom je nocu ustao. Majka ga je o enila Egipcankom. Ba . Sinu je rekao da ponese drva za vatru. ipak se poslu no spremio za te ku rtvu. Na pustinjskim bespucima nestalo im je vode u me inama i samotnim putnicima pretila je smrt od edi. kao nagradu za sramotu koja joj je nane-ta medu stanovnicima Gerara. da se uveri koliko mu je odan. Ismail je postao nedosti an strelac i prednjacio je u lovu..

.

Ali tamo. Sem tog. Devojka se ljubazno osmehnu i hitro mu pru i napunjen krcag.. Stoga je odbio da prihvati ponudeno mesto na hetitskom groblju i zamolio cara da se zauzme kod bogatog Hetita Efrona da mu proda pecinu u Makpeli. Posle dugotrajnog puta po dolini Eufrata. u dolini Mamrijskoj. Kamile su polegale cekajuci da budu napojene. To Predanje u lo je i u tekst Korana. Dodelio mu je za put deset kamila sa poslugom i poverio mu bogate darove za nevestu i njene roditelje. trebalo potra iti odgovarajucu enu za sina. Pecina u Makpeli kraj Mamrije postala je porodicna grobnica praotaca i mesto vecnog pocinka Avrama. karavan se zaustavio kod grada Harana. izvadi iz putne torbe mindu e i grivnu od cistog zlata . Avramov izaslanik se uctivo pokloni i zamoli je da mu da vode za pice. Stoga je Avram pozvao slugu od poverenja i dao mu zadatak da isprosi devojku. Isaka i Jakova. kci Vatu-ilova i unuka Nahorova. Jedino je tamo. Avramov sluga odlucio je u sebi da za nevestu Isaku izabere devojku koja ce mu najusrdnije dati vodu za pice. Zatim ne oklevajuci brzo potrca. Vladar ga je primio pre-dusretljivo i ponudio mu mesto na hetitskom groblju. u svom rodu. napuni vedro vodom i napoji kamile. Putnici su bili premoreni. Avramu su prolazile godine i bilo je vreme da se misli o eni za Isaka. uveravajuci ih da ce se u upi naci mesta i hrana za deset kamila. Sunce je dodirivalo horizont i obasjalo svet zlatno-rumenim bleskom. Zahvaljujuci putujucim trgovcima Avram je znao da u Haranu ivi porodica njegovog brata Nahora. Sara je sahranjena u pecini uz sve pogrebne ceremonije u kojima su ucestvovali i mnogi Hetiti medu kojima je Avram u ivao veliki ugled.u tom trenutku zalutali ovan se zapleo u grmlje rogovima. Medu njima je bila i devojka neobicno lepa i stasita. Avram je oti ao kod tamo njeg hetitskog cara. poklonio mu se i zamolio ga za pravo da drago telo sahrani u njegovoj zemlji. blage naravi i domacicu. cinila je to tako domacinski uslu no da se izaslaniku odmah veoma dopala. najvecom svetinjom islama. kraj studenca. Reveka pozva putnike da prenoce pod krovom njenih roditelja. Nije vi e sumnjao da je za Isaka na ao savr enu enu. pa ga je Avram prineo na rtvu Bogu umesto Isaka i krenuo natrag kuci. pod Crnim kamenom u Kabi. na njegovu veliku alost. Do lo je predvecerje kada su devojke dolazile na studenac po vodu. podesnu za porodicnu grobnicu. Kupio ju je najzad za cetiri stotine sikala srebra. zavr ila je ivot Sara. bojao se da ce Hetiti sahranjivanje mrtvih na zajednickom groblju da protumace kao podredivanje njihovom caru. Bilo joj je *Arabljani i danas izvode svoje poreklo od Ismaila i verujuda on i njegova majka pocivaju u Meki. jer bi u kucu unela tudu krv i tude bogove. da bude Hetitka ili Hananka. Kada obavi posao. gde je nekada. vodio srecan ivot pod hrastovima to ume. obdarenu svim osobinama koje je Avram zahte-vao od svoje buduce snahe: lepu. l. SARINA SMRT. Avram je dobio pravo da u njegovoj zemlji napasa svoja stada i da koristi studence. gle cuda. koga je devojka vec sasvim osvojila svojom dobrotom. Ali Avram na to nije hteo da pristane i nastojao je da plati. Na ramenu je dr ala krcag i hodala tako dra esne da su se Ijudi< Bi6(ijsl<e legende ma u agrile oci. KAKO JE ISAKU ISPRO ENA ENA. vec sto dvadeset sedam godina i verovatno su njenoj smrti doprineli napori za vreme dugog puta. Efron je bio velikodu an covek i hteo je da ustupu pecinu besplatno.. ucinio da odmah pored gradske kapije sretne kcer Tarina roda. bila je to Reveka. Iz grada su nai le devojke u grupicama caskajuci i veselo se sme-juci. Provodad ija pomisli kako mu je Bog.. Po dogodoru sa carem Avimelehom. Zapita je uctivo kako joj je ime i cija je. Avram je bio vezan za slobodni pastirski ivot i ljubomorno je cuvao svoju versku i plemensku nezavisnost. Ali ta zemlja suvi e ga je podsecala na tu ne trenutke kada je izgubio voljenu Agaru i prvorodenog sina Ismaila. Tada izaslanik. Nikako nije . u milosti svojoj. Stoga se preselio u Hebron. Avramu to nije odgovaralo iz verskih razloga.

.

Glavni naslednik mogao je da bude samo prvorodeni sin. od nje same je zavisila konacna odluka. Avram je umro u sto sedamdeset petoj godini." Za put su joj dodelili dadilju i robinju. a zatim se odmah. jer ni posle dvadeset godina braka nisu imali dece. AVRAM SE PONOVO ENI. okiti se nakitom. Dok je tako stajao i trudio se da razazna da li su to vec oni. Iznenadena Reveka gledala je nakit sa cudenjem i nije bila sigurna da li da primi skupoceni poklon. Ali enska sujeta brzo prevlada i. Jednoga dana u predvecerje zacuo je zvecka-nJe bakarnih praporaca. ISAKOVI l REVEKINI BLIZANCI. devojka odgovori kratko i odlucno: "Hocu da idem. gde su lako mogli da nadu jo nicije pa njake i da zapocnu novi ivot. Imao je sa njom est sinova. Uvede ga je u kucu. jer je prilikom porodaja svoga brata dr ao za petu. uz odu evljene uzvike ostalih devojaka. U meduvremenu je postavljen obed i gost pozvan za sto.* Braca ni po cemu nisu licila jedan na drugoga i nikada nisu ivela u slozi. cesto se iskradao na drum i zaklanjajuci °ci rukom upravljao pogled u daljinu da vidi hoce li se najzad pojaviti na vidiku. pokri lice. to bi se moglo prevesti recju dr ipeta." Devojka odmah side s kamile. Reveka se alila da su se jo u njenoj utrobi tukli. Isak je odvede u ator pokojne Sare. voleo je grube ale i rado se nosio sa . kao znak da ce odsada njegova ena da bude majka roda. te ko je bilo poverovati da su blizanci. a kamile odvede u upu. Te ka srca Avram je odlucio^da udalji sinove i unuke od druge ene. dade mu vode da se umije. ali i pored osve. To brojno potomstvo iz drugog braka moglo je na ne eljeni nacin da zamrsi pitanje nasledstva. uz to jo rid i kosmat po celom telu. divne tkanine i druge skupocene stvari. Isak je nastojao da obezbedi pravo prvorodst-va pre oceve smrti. Isak. Zatim otrca kuci da se pohvali i da obavesti porodicu o dolasku Avramovog izaslanika. Avram je bio zabrinut zbog tih porodicnih razmirica. o njihovom velikom imanju i na kraju je izvadio darove: zlatno i srebrno posude. dok ne bude kasno. po drevnom obicaju. Avramu je dosadio ivot udovca. a odmah zatim iz oblaka pra ine pomo52 lio se karavan kamila koje su leno koracale. Kad je pozva e u kucu i upita e hoce li da ide u tudu zemlju i da se uda za nepoznatog coveka. nije mogao da doceka karavan sa svojom verenicom. Roditelji na to rado pristado e.i svecano ih predade devojci. Isak i Reveka veoma su se voleli. ene su Posadili na kamile i povorka je. Ali u kuci je vladala tuga. rasedla ih i polo i im hranu. mada su vodila poreklo cak od Avrama. Avramov sin je tako zavoleo svoju enu Revbeku da mu je to ubla ilo bol za izgubljenom majkom. Domacini su s divljenjem gledali sku-pocene poklone a onda se provodad ija pokloni i zaprosi devojku za Isaka. Najzad je Bog usli io njihove molitve i Reveka je osetila da je u drugom stanju. Drugi sin je nazvan Jakov.tanog obicaja. Na pogrebne svecanosti do ao je iz daleke pustinje Ismail. Sav srecan. Osetiv i novu mladalacku energiju resio je da se po drugi put o eni i uzeo je enu po imenu Heturu. U susret gostu izade joj brat Lavan. Sahranjen je pored Sare u pecini kupljenoj od Hetita Efrona. koja su postala tuda i bila neprijatelji Isakovim pokoljenjima. nestrpljiv. Svetlost dana prvi je ugledao Isav i zato je smatran za prvorodenog sina. Obdario ih je bogato i savetovao da krenu istocno od Hanana. uz svadbene svecanosti obavi vencanje mladog para. uz plac i dirljive elje. Ali gost odbi da jede dok ne iznese zbog kakvog je posla do ao. Pricao je o Avramu i njegovom sinu Isaku. Od njih su tamo vremenom nastala nova plemena. ugledala ga je Reveka i upitala Avramovog slugu: "Ko je onaj covek to ide preko polja pred nas?" A on joj odgovori: "Ono je gospodar moj. kao to prilici verenici i smerno stade pred svog buduceg mu a. ali je u su tini morao priznati da je Isak u pravu. Isav je bio jak i plecat. Isaku je bilo vec ezdeset godina kad mu je rodila blizance. a kada su odrasli. a kasnije i mnogo unuka. Nije smeo dopustiti da se usitnjavanjem imanja prenebregne vekovni rodovski zakon. krenula Prema Hananu. Odlikovao se drsko cu i hrabro cu. sin nesrecne Agare.

.

Ali dogodilo se da je jednom prilikom car pogledao kroz prozor i veoma se zacudio. Jednoga dana Jakov je stajao pri ognji tu i pripremao sebi jelo od sociva. Isav mu bez razmi ljanja odgovori: "Hocu". tamo nji ljudi nisu imali reci da izraze divljenje prema Revekinoj lepoti. Bile su to mu ke osobine koje su ga podsecale na pretke iz nomadskih vremena. a kada se vracao iz lova uvek mu je donosio ulovljenu divljac."Ho e li da se zakune ?". U tome je imao mnogo uspeha i cesto je sabi-rao stostruke prinose. zabavljao ga i razveseljavao. dok ce Jakov. ali ne onako kako se braca ale sa sestrama. nije se brinuo za imanje. To je izazivalo ljubomoru tamo njeg stanovni tva. ivot je za njega znacio iroka prostranstva. takve je bio naravi taj estoki covek. s po tovanjem. Svom narodu je. l sama pomisao da ce on biti glavni naslednik roda nije joj davala mira ni u snu. upita: "Ho e li da mi proda pravo prvorodstva sa cinuju sociva?". U zemlji Gerarskoj Isak je gajio stoku i prvi put se poceo baviti ratarstvom. Video je kako Isak zadirkuje Reveku. Kad su hteli da izraze svoja osecanja nisu umeli da dr e jezik za zubima. Ubrzo je postao veoma bogat. Isav je. tako je to bilo kod pastira i lovaca. bio je primer vrednog i poslu nog sina. ne razmi ljajuci. Koliko se puta tako kleo i zaklinjao kada je padao u vatru. pak. A Jakov je za Reveku bio oko u glavi. dobiti samo bedne ostatke nasledstva. Bio je umoran i gladan kao vuk. Kad se iz skitnje vracao kuci. Danima i nocima lupala je glavu kako da spreci nesrecu i usmeri stvari tako da za Jakova izdejstvu-je pravo prvorodstva. zadesila je su a i glad. Zenon J(psidbvs%i dan je jurio za divljaci i ni ta nije ulovio. Tada ga brat. pak. a njegova znojava odeca osecala se na njivu i koze. seo bi da jede. imao je brojna stada ovaca i goveda i mno tvo posluge. kao u ali. Strahovala je da ce lakomisleno upropastiti porodicno imanje. U tom je u ao Isav i zatra io od njega da jede. Zemlju Hebronsku. Isava je smatrala za neotesanog prostaka i pomalo ga se stidela." Ali mu je ipak oprostio prevaru. gerarskog cara. Pozva ga preda se i rece: "Ta to ti je ena. nekada njeg Avramovog prijatelja. U strahu da ga ne ubiju i da mu enu na silu ne odvedu. steci nad nekim nadmoc. Po citave dane lovio je po okolini ili boravio na pa njacima. lako je padao u srd bu i tada je postajao opasan. ne sluteci uop te kakve ce mu velike posledice doneti njegova nepromi ljenost. kako si kazao: sestra mi je?" Isak se postide i odgovori: "Rekoh: da ne poginem s nje. i to smesta. Gerarski pastiri zapodevali su s njim svade i tuce oko studenaca . Koliko je drugaciji bio Jakov! Uvek je i ao utabanim stazama i poslovao oko imanja. Nije ni slutio koliko je taj mamin sin u su tini bio prepreden i bistar." Kralj mu strogo prebaci: " ta si nam ucinio? Lako je mogao ko od naroda ovoga leci s tvojom enom. NEVOLJE ISAKOVE. bice osuden na smrtnu kaznu. ukloniti nekoga. objavio da ako se neko usudi da dirne Reveku. Uop te nije vodio racuna o svom spolja njem izgledu. Ceo 'Dr ati za petu kod Jevreja ie znacilo eliminisati. kad je bio edan. sunce i slobodu. Kad je bio gladan. hodao neuredan. Odlucio je zato da ode u zemlju Avimeleha. Isav ga je smatrao za nespretnjakovica i odnosio se prema njemu s blagim prezirom. Kad je stigao u grad. Isav je pohlepno udisao prijatan miris i sve je upornije navaljivao.ukucanima. legao bi gde stigne i zaspao. domacin i trgovac za po tovanje. Lakoveran. Isav se prihvatio jela sa u ivanjem. odgovori lakomisleno."Zaklinjem se". dru eci se sa pastirima. kao to je svojevremeno oprostio i Avramu. dobrodu an i naivan. ZA CINIJU SOCIVA. Stari Isak pokazivao je ociglednu slabost prema Isavu. gde je Isak vec godinama iveo. Nikada nije razmi ljao o tome ta ce ce mu doneti novi dan. kad bi mu se prispavalo. jednom recju. . Ali za Jakova je zakletva bila sveta i neopoziva i zato je smatrao da je stekao pravo prvorodstva. Bez sumnje mu je odgovarala njegova ve tina u lovu i fizicka snaga. pio je. morao je da jede. svuda je irio pricu da je Re-veka njegova sestra. te bi nas ti uvalio u greh. voleo oca na svoj nacin. Jakovu nije padalo na pamet da deli sa njim ugotovljeno jelo. A kad je bio gladan.

.

a glavu i vrat mu uvi u jarecu ko u. tul i luk. Jednom ga pozva k sebi i rece: "Evo ostario sam. Da nam ne cini zla. te cu navuci na se prokletstvo mesto blagoslova. Kad Jakov doznade za prevaru. pa da te blagoslovi du a moja dok nisam umro. a onda cu ja poslati da te dovedu odande. hajde da uhvatimo veru s tobom. Isak je u starosti izgubio vid i nije prepoznavao ni svoje najbli e. Iz logora je morao nocu da se iskrade. te mi ulovi lova. O enio se dvema enama hetitskog roda. a kad su se najeli i napili. Jednog dana. pustio ih je da na miru odu kuci. naoru ao se strpljenjem i odlucio da ostvari svoju pretnju tek posle njegove smrti. doznao je na kakav necastan nacin je li en nasledstva. l tada mu dode veoma cudan san: ugleda lestve koje su dosezale do neba. zlobnici su ga zatrpavali peskom. da za njega od mu a izvuce blagoslov koji se daje samo prvorodenom sinu. dokle se gnev brata tvojega odvrati od tebe. ali cim bi iskopao novi studenac. Mo e me opipati otac. i Isak mu je zadavao brige. ponovo ga je obuzela sumnja. Jakov je krenuo na daleki put kao ubogi hodocasnik. Tako preobucen Jakov stade pred Isaka i izdajuci se za Isava. iako je dobijen na prevaru. sine. dok je stra ni Isav tvrdo spavao u svom atoru. stavio je kamen pod glavu i zaspao premoren posle ce-lodnevnog hoda. i izidi na planinu. da ispuni elju svog starog oca." Isak je ne oklevajuci oti ao u lov. po njima su hodali andeli. da se iz nje iri smrad polja. Kad se najeo i napio vina. Celim putem je i ao pe ice ispavao pod vedrim nebom. i eto si blagosloven od Boga. pru i mu jelo. a ja sam gladak. s torbom o ramenu i tapom u desnoj ruci. rece. da mu se izvini za nanete nepravde. Videlo se da mu je stari otac oprostio podlu prevaru." Reveka je rasterala strah i naredila mu da donese dva jareta. Isak ipak nije prestao da ga i dalje voli i da ga smatra za prvorodnog sina. Tamo je mogao da nade ivotnu drugu svoga roda i da izbe-gne gre ku koju je pocinio Isav. l zgotovi mi jelo po mojoj volji. kao to se mi tebe ne dotakosmo i kao to mi tebi samo dobro cini-smo. opipa Jakova. Isak i Isav nisu vi e mogli da izmene ovaj cin." l odmah pristupi davanju svecanog blagoslova koji je Jakova cinio prvorodenim sinom i glavnim naslednikom. Isak je priredio gostima gozbu. te zaboravi to si mu ucinio. obukla Jakova u odecu Isava.koje je u svoje vreme iskopao Avram. l semena . Tra io je od tobo njeg Isava da ga polju-bl i kad oseti miris znoja bratove odece umiri se i rece: "Gle." Tako je opet nastao mir izmedu Jevreja i mesnog vladara. Isak ih s gorcinom upita: " to ste do li k meni. REVEKINA l JAKOVLJEVA PODVALA. Uzmi oru je svoje. kad mrzite na me i oteraste me od sebe?" A oni na to odgovori e: "Videsmo zaista da je Gospod s tobom. miris sina mojega kao miris od polja koje blagoslovi Gospod. NEBESKE LESTVE. "Glas je Jakovljev. ne znam kad cu umreti. poslu aj to cu ti kazati: ustani i be i k Lavanu bratu mojemu u Haran. zabrinu se i rece: "Ali je Isav brat moj rutav. gde je podigao rtvenik Gospodu. pa ce se osetiti da sam ga hteo prevariti. Ali iz sa aljenja prema voljenom ocu. Oslepeli otac se zacudi to se prvorodeni sin tako brzo vratio iz lova i. jer se ne no s njim oprostio i blagoslovio ga na put. i donesi mi da jedem. da se uveri. to je jo gore. Kad se Isav vratio iz lova. Nego. Najzad se preselio u Virsaveju. l ostani kod njega neko vreme dokle prode srdnja brata tvojega. Iskoristila je odsutnost Isava i odlucila da umesto njega podmetne Jakova. kada je palo vece. pa rekosmo: neka bude zakletva izmedu nas." l Isaku je odgovaralo da Jakov ode u Haran. Isak je prelazio s mesta na mesto. o eniv i se Hetitkama. Taj razgovor je cula Reveka i smislila je lukav plan. ne obaziruci se na plemensku tradiciju i ne mareci za cistotu krvi. Strepeci za ivot Jakova. ali ruke su Isavove". Rebeka mu rece: "Gle. Tamo je do ao Avimeleh s prijateljem i svojim vojskovodom. Isav brat tvoj te i se time to hoce da te ubije. tu zemlju na kojoj spava tebi cu dati i semenu tvojemu. a na najvi oj precanici stajao je Jehova i govorio mu: " Ja sam Gospod Bog Avrama oca tvojega i Bog Isakov. izmedu nas i tebe. Ugotovila je od njih jelo. Isav je bio van sebe od besa i zapreti da ce da ubije Jakova. Ocev blagoslov je bio mistican cin s neopozivom snagom delo-vanja. i pustismo te da ide na miru.

.

gde je tast trebalo da mu dovede nevestu. mladu kcer tvoju. naime. Krajem dana. Osim toga.. Ali Lavan se nije dao izvesti iz strpljenja i tek to se zet. ako ga sacuva od opasnosti. taj kucni predmet omalova avanja. pa odgovori ujaku: "Slu icu ti sedam godina za Rahilju. Ra-hilja se vrati kuci i obavesti oca o dolasku rodaka. iz godine u godinu podarivala Jakovu sinove. ne uskrati hleba i dozvoli mu da se vrati u ocev dom. Lavan. Jakov zamoli ujaka da ga primi u slu bu. te ce se ra iriti na zapad i na istok i na sever i na jug.ce tvojega biti kao praha na zemlji. ni vina. ta je jadnik mogao da ucini? Hteo ne hteo.. U to se sjajno razumeo. Rahilja. ". l tako je Jakov imao dve ene. a kad se sit naslu ao upita sestrica ta ga je dovelo u Hanan. Jakov se naljuti i . kceri njegove". ali veoma utucenu sestru. kako bi dobio voljenu Rahilju.-------------------------------------------------------------------KAKO SU JAKOV l LAVAN VARALI JEDAN DRUGOG. prisrtade rado. l evo. da je nerotkinja. kada je odaja osvetljena. Na radost gostiju. Gadura nije znala za meru u hvalisanju. Nahorovog unuka. Na ujakovom imanju Jakov se prihvatio nadgledanja stoke. Obuzet besom skoci iz kreveta i otrca do tasta estoko prigovarajuci. Pokazalo se. Lija. sudbina kao da se pod-smevala Rahilji. cvrsto zagrli Jakova i odvede ga svojoj kucu. bila toliko lepa da nije skidao pogled sa nje. zakukala je u ocajanju. l zaista. stidljivo bacajuci pogled na rodaka. ali po to mu je nagodba izgledala povoljna. imala je krmeljive oci i nije bila ba narocito lepa. dok je Lija. nije nedostajalo ni jela. upita sestrica kakvu naknadu tra i. Lavan odmah pohita do studenca. mlado enja je oti ao u mracnu odaju. jer ga je uhvatilo vino. Jakov ih zapita da li poznaju Lavana." Lavan se nasmeja na tako drsku ponudu. po svadbenom obicaju. da je u kuci nastao pakao. Ne treba mu se cuditi to je favorizovao Rahilju dok se prema Liji pona ao macehinski. a mesto zaveta s Bogom nazvao je Vetilj. Drhtao je od besa. Starija. Najzad se naka lja da prikupi hrabrost. U spomen neobicnog videnja postavio je sveti kamen. ja sam s tobom. prelio ga maslinovim uljem. Razgovor su radoznalo prislu kivale njegove dve kceri. Sedam godina je pro lo kao sedam dana. vikao. Ali stari lisac nimalo se ne uzbudi zbog toga i s najnevinijim izrazom na svetu odgovori: "Ne biva u na em mestu da se uda mlada pre starije. Odmah je shvatio da ga je Lavan necasno prevario. Lavan je potvrdio Jakovu da ce po tovati dogovor i na Rahiljino vencanje pozvao je mnogo gostiju. jednom prevaren. Jakov se probudi trezan i zaprepasti se kad pored sebe umesto Rahilje ugleda Liju." Pred zoru Jakov se probudi i dade zavet Gospodu da ce ga priznavati za svoga Boga i davati mu deseti deo svoga imetka. Ali. Ispred kapije grada pored studenca okupljali su se pastiri da napoje svoja stada. koliko toliko smirio. i svi narodi na zemlji blagoslovice se u tebi i u semenu tvojemu. pa su se stada mno ila kao nikad dotad. evo Rahilje. Kada je dojila decu sva je sijala i nije se ustrucavala da pecka svoju lepu. proklinjao i udario u takvu kuknjavu. Za vreme vecere neprestano se raspitivao za Isaka i Reve-ku. Jakov je prozreo njihovu nameru i u sebi je ne to smi ljao. $i6(ijs/(e legende -----------. Kad ugleda kcer svoga ujaka. sad je zahtevao da mu tast slu bu unapred plati. Zato je mlada kcer. Ali to ga je ko talo mira u kuci. povika e pastiri. iscrpljen vikom. i ao je tamo dosta nesigurnim korakom. Pred zoru. jer su se ljubomorne sestre utrkivale koja ce da zadobije naklonost mu a i cesto zapodevale svadu.. Jakov je stigao u Hanan predvece. gosti se nisu ni na ta alili i sjajno su se zabavljali. kao praktican covek. to znaci "dom Bo ji". Sve se ipak odigralo tacno onako kako to nala e tradicija. vencanje s Rahiljom obavilo se nedelju dana posle nemilog incidenta." Bezobrazan odgovor pogodi Jakova u srce. podmetnuv i mu ru niju kcer. Rahilja je u svojoj muci i la toliko daleko da je svu krivicu za svoju nesrecu svalila na mu a: "Daj mi dece ili cu umreti". U tom se pojavi lepa cobanica vodeci svoje malo stado ovaca. predlo i mu da jo sedam godina radi kod njega i tada ce dobiti Rahilju. dok nije izrodila cetrnaest potomaka.. Svadba je bucno proslavljena. morao je da pristane na novi ugovor. Jakov se razne i i sa suzama u ocima poljubi je u obraz. Do ao je trenutak da se slu ba plati.

.

efikasan lek protiv neplodnosti. Obradovao se to ce ga Jakovljeva pomoc tako malo ko tati. te mi dade sina. kao da se ponovo sa sestrom takmici. Cenkao se s Lavanom oko dodatne plate kao nagradu to je tako revnosno i uspe no radio za njegovo dobro. Rahilja je zracila rado cu i ushiceno govorila: "Gospod mi je sudio i cuo glas moj. jer su u njegovom stadu preovladavala crna i bela grla. dok je skupljao i vezivao poko enu p enicu. rodi sina kome dado e ime Josif. pa joj odbrusi svadljivo: "Malo ti je to si mi uzela mu a? Hoce da mi uzme i mandragoru sina mojega?" Pora ena Rahilja ode kao pokisla i poce da se brine za svoju buducnost. Priteran uza zid." Ali sad se Lija smrknula. Ali sre-cnoj vlasnici leka ni na pamet nije padalo da poma e sestri. jer ce me bla enom zvati ene". otrca kod Lije i stade navaljivati da i njoj da malo te cudotvorne trave. nije odgovaralo La60 Zenon y&si vanovim sinovima. pobedonosno je klicala. Ali sad odjednom i Rahilja. Radoznala Rahilja odmah doznade za to. Tako narezane grancice zatim je stavio pored pojila. Lavan je tra io nove izgovore.odbrusi joj o tro: "Zar sam ja a ne Bog koji ti ne da poroda?" Ne videci drugog izlaza. Kako se Lija osecala ohrabrenom kad je opet stekla premoc nad sestrom. pa je mogla da se ponosi estoricom sinova i jednom kceri iz sop-stvene utrobe kao i dvojicom sinova robinje Zelfe. Po la je sestri-nim stopama i izabrala je mu u nalo nicu sa zvucnim imenom Zelfa. naravno. ovce su se tako zagledale u grancice da su na svet donosile samo priplod aren i s belegom. ovce arene i s belegom. Stasita nalo nica stekla je Jakovljevu naklonost i u dve godine rodila mu dva sina. Sve je ukazivalo na to da je nepobediva. Videci da se Lavan koleba. Slucaj je hteo da njen sin Ruvim. ipak poce da popu ta. Najzad je pobedila svoju neplodnost. Lavan je prekasno primetio kako se zastra ujuce brzo mno e arena grla. Dok su pile vodu. na ao na strnji tu mandragoru. neobicno retku biljku." Kako je tek bilo kad je Vala rodila jo jednog sina! Rahilja s olak anjem rece: "Borah se estoko sa sestrom svojom. Smesta je odnese majci da i dalje rada si59 nove. A zaljubljene ene. Da li zahvaljujuci mandragori od koje je mo da kri om otkinula parcence u trenutku nepa nje ljubomorne sestre? Pro lo je jo sedam godina slu be i Jakov je odlucio da se vrati u Hanan. Rahilja najzad odluci da iskoristi stari zakon svoga naroda: izabra lepu robinju Valu i predade je mu u kao nalo nicu. i od onoga to bese na ega oca stece sve ovo blago. kamila i magaraca. ali se umno i veoma. a Jakov je postao bogat stekav i nebrojena stada ovaca i koza i mno tvo robinja i robova. Jakov predlo i da mu i dalje slu i ako mu i sada i ubuduce pripadnu sve koze. Imala je za to osnovane razloge. jer je Lija rodila jo dva sina i kcer. jer je iznenada prestala da rada i ocigledno je gubila oslonac u tom duelu za materinstvo. Zaboravio je da Jakov gajenje stoke kao da je s majcinim mlekom posisao i da se izvanredno razumeo u komplikovanu ve tinu ukr tanja. "Jer je malo bilo to si imao dokle ja ne dodoh. To. dok se crna i bela neprestano prore-duju." Braneci se. Lavan se u sebi smejao zetovoj naivnosti i rado prihvatio uslove novog dogovora. Pa kad cu i ja tako kucu kuciti?" strpljivo mu je obja njavao. udari e u veliku kuknjavu i ovako se poce e tu iti: "Jakov uze sve to bese na ega oca. "Blago meni. jer te Gospod blagoslovi kad ja dodoh. u tom . pogotovo to je morao priznati da je zet u pravu. Videv i da ih je dovitljivi zet ogulio skoro do gole ko e. Ali se u svom racunu grdno prevario. Za vreme porodaja Rahilja ju je dr ala na svojim kolenima da se zadovolji zakon i da dete robinje bude priznato za njeno. ovog puta udario je tuk na luk. Tako se rodio decak kome dado e ime Dan. Jakov je nakupio sve e grancice i olju tio sa njih koru da bi se videle bele pruge. pravdao se pred svojim enama. Najzad je do lo do toga da je Lavan sve vi e siroma io. Jakov je tvrdio da je Bog kaznio Lavana zbog njegovog pokvarenja tva i zato je ucinio da se mno e samo grla arena i s belegom. "Tako Bog uze stoku ocu va emu i dade je meni". Jednom recju. a arenih i s belegom ako je bilo i za lek. ali odoljeh.^/ala zaista ubrzo zatrudni.

pa ta si na ao iz svoje kuce? Daj ovamo pred pred moju i svoju racu. . Lavanu nije padalo na pamet da bi kipovi mogli biti sakriveni na tako nepristojnom mestu i naravno. i prekorno rece: " ta ucini te kradom pobe e od mene i odvede kceri moje kao na mac otete? Za to tajno pobe e i kradom otide od mene? Niti mi rece da te ispratim s veseljem i s pesmama. i platu si mi menjao deset puta. Mogao bih vam dosaditi. Nezadovoljstvo i napetost u Lavanovoj kuci postali su nepodno ljivi. dok je razapinjao atore." Posle zajednickog obeda izljubi kceri i unucad. Bog Aramov i bogovi Nahorovi." Lavan je uporno ostajao pri svome. a ovnova iz stada tvojega ne jedoh.porodicnom sporu stale su na stranu mu a. ali Bog oca va ega nocas mi rece govoreci: cuvaj se da ne govori s Jakovom ni lepo ni ru no. Ali na putu mu Bog naredi da se ne usudu naneti zlo Jakovu i da ne dovede do prolivanja krvi. neka rasude izmedu nas dvojice. Stoga je odlucio da tajno pobegne iz Harana. bi me zacelo otpustio prazna. Zato cini sve to ti je Gospod kazao. s bubnji-ma i s guslama? Niti mi dade da izljubim sinove svoje i kceri svoje? Ludo si radio. U znak pomirenja na vrhu Galadu napravi e uzvi enje od nagomilanog kamenja. slu io sam ti cetrnaest godina za dve kceri tvoje i est godina za stoku tvoju. Jer sve ovo blago to uze Gospod ocu na emu. Sada se Jakov rasrdi na tasta to ga je tako estoko gonio i pretresom ponizio. Ali i pored toga nije nastojao da ostvari svoja prava i pristao je da zet ode u Hanan. Lavan ga nazva Jegar-Sahadut. na e je i na e dece. Bog Aramov i strah Isakov bio sa mnom. dve nalo. Jakov je s pravom strahovao da ce mu uraci silom oteti imetak koji je stekao svojim radom i sposobno cu. Ali nije znao da se Rahilja u unjala u roditeljsku kucu i da je ukrala male kipove kucnih bo anstava koja su od pamti-veka titila Tarino pleme.nice i jedanaest Jakovljevih sinova. pa se sa sinovima vrati kuci svojoj. neka sude medu nama. Lavan je stigao Jakova na gori Galadu. Kada im je Jakov u najvecoj tajnosti sa-op tio da mu je Bog nalo io da se vrati u Hanan. podr a e ga iz sveg srca i tom prilikom dado e odu ka svom davna njem nezadovoljstvu prema ocu: "Nije li nas dr ao kao tudinke kad nas je prodao? Pa je jo i na e novce jednako jeo. a zatim se uputi u Rahiljin ator. Jakubov karavan bio je ogroman: cinile su djl kamile. nije ih prona ao. Lavan jo do-dade: "Svedok je ova gomila i svedok je ovaj spomenik: da ni ja necu preci preko ove gomile k tebi ni ti k meni da nece preci preko ove gomile i spomenika ovoga na zlo. magarci. nisam ti donosio. Evo dvadeset godina bejah kod tebe: ovce tvoje i koze tvoje ne jalovi e se. koji ga je cekao na celu svojih naoru anih ljudi. ali za to ukrade bogove moje?" Jakov se na to iznenadi. da sve to je uzeo Jakov njegova svojina. bogovi oca njihova. pa ta bih ucinio danas kcerima svojim ili sinovima njihovim koje rodi e?" rekao je Jakovu i predlo io da se izmire. ovce i koze kao i dve ene. i san mi ne pada e na oci. Idi dakle kad si se tako u elio kuce oca 'Bi6Rjs/(e legende svojega. "Ove su kceri moje kceri. Pa ipak je Lavan primetio bekstvo tek posle tri dana. Na-broja mu sve nepravde koje je za dvadeset godina slu be kod njega do iveo: "Pipao si sav prtljag moj. Zato nije bilo lako neopa eno uteci iz Harana. i ova stoka moja stoka. Da nije Bog oca mojega. Danju me ubija e vrucina a nocu mraz. Zajamci da ce krivca kazniti smrcu ako ga otkrije i dopusti tastu da u logoru sprovede detaljan pretres. i to god vidi sve je moje. jer o kradi ni ta nije znao. Lavan pretra i atore Jakova. sam sam podmirivao. Odmah je dozvao sinove i na celu naoru ane pratnje krenuo u poteru za beguncem. A prestupnica brzo sakri kipove pod samar svoje kamile i sede odozgo. Posle sedam dana potere. od mene si iskao to bi mi bilo ukradeno danju ili nocu. Tako mi je bilo dvadeset godina u tvojoj kucu." JAKOVLJEVO BEKSTVO. Lije i dve nalo nice. Gnevni tast pride beguncu. a Jakov ga nazva Galed. ne racunajuci mno tvo posluge s njihovim porodicama. i ovi su sinovi moji sinovi. to bi zverje zaklalo.

kamile. dugo nije hteo da cuje . nije u ivao dobar glas medu Hanancima u dolinama. na visiji Sir. "pa cu mu onda videti lice. Jakov je nazvao Fanuil. Mesto gde se to dogodilo." Zatim je preduzeo sve mere bezbednosti da se osigura pred mogucim napadom brata. Pravo prvorodstva. sinovi Izrailjevi vi e nikada nisu jeli ile sa bedara ubijenih ivotinja. za njima je poslao Liju s njenim potomstvom. dotace mu venu na bedrima. odnosno na visiji "kosmatoj". "obrasloj drvecem" i postao vladar zemlje Edomske. ne mogade sakriti svoje cudenje i mora e da se uveri da li je to stvarno porodica njegovog brata. Od tamo njih ljudi doznao je obeshrabrujuce vesto o bratu Zenon %psubvsl(i Isavu. Potom je poku ao da Isava pridobije bogatim darovima. i ucinicu seme tvoje da ga bude kao peska morskoga. Jakovu nisu slutile na dobro. pa kad vide da se ne mo e i cupati iz njegovog zagrljaja. To ogromno stado podelio je na tri ravna dela i pu tao ih u jednakim vremenskim razmacima da brata postepeno umilostivi. i pored blagoslova bo jeg. jer je nocni do ivljaj odagnao sumnje i nedoumice koje su vec odavno remetile njegov mir. Borio se s njim svim silama i na kraju ga prisilio da ga blagoslovi kao zakonitog Isakovog naslednika. koji se ne mo e izbrojiti od mno ine. Kad se uverio da njegovoj porodici nije naneto nikakvo zlo. trideset klmila sa drebadima. iz ruke Isavove. jer se bojim da ne dode i ubije mene i mater s decom. to znaci "onaj koji se borio s Bogom". Zbog toga. Bavio se prete no lovom u divljim planinskim cestarima. da ako me lepo primi. Bog ga blagoslovi i nalo i mu da od sada nosi nadimak "Izrailj". Nije mu bila cista savest i smatrao je da brat nije zaboravio nepravde koje mu je naneo pre dvadeset godina. Prisnio mu se stra an san da se rve s Bogom." Tada nalo nice s decom i slu kinjama prido e bli e i pokloni e se. Bog se nosio s njim sve do zore. Stoga mu je poslao glasnike s molbom za opro taj. mislio je u sebi. Na celo je stavio obe nalo nice s decom. prepade se i poce se moliti Bogu ovim recima: "Izbavi me iz ruke brata mojega. Osecao se ipak krepkim duhom. volove. "Necu te pustiti dok me ne blagoslovi ". koje je najvi e voleo. to znaci "oblicje bo je". ali i razbojni tvom kada mu se za to ukazala prilika. Oslobodiv i se. SUSRET S ISAVOM. Ne no i iskreno zagrli Jakova i obojica od silne radosti zaplaka e. A ti si kazao: zaista ja cu ti biti dobrotvor. Podelio je na dve grupe magarce. dvadeset bikova. Kad Isav opazi gomilu ena i dece. dvadeset magarica s desetoro magaradi. Isav se nastanio pored Mrtvog mora. ovce i ljude i rasporedio ih tako da u slucaju napada bar jedna grupa mo e da pobegne. Ali se Jakov.JAKOV SE BORI S BOGOM. Bog je ozakonio svojim legende blagoslovom i uz to ga je odredio za oca roda koji ce da zavlada drugim ljudima. koju Bog milostivo darova sluzi tvojemu. povika oholo. Najzad se pojavi Isav na celu svojih ratnika. "Ubla icu ga darom koji ide preda mnom". cetrdeset krava. naravno. a kad mu Jakov spremno odgovori da je to za njega. Jakov primeti da hramlje na jednu nogu. u strahu na brzinu podeli porodicu na tri grupe. Na vest da mu je brat vec blizu. te to i upita. Jakov je noc proveo u logoru i tada mu se desi ne to veoma neobicno. kao da ima posla sa sebi ravnim. Ispostavilo se da je Isav odavno zaboravio nekada nje nepravde." Odvojio je od karavana dves-ta koza sa dvesta jaraca. " ta ce ti citava vojska ona koju sretoh?" upita. koja se odmah osu i.Vesti koje je cuo. jo uvek bojao zasede. Probudiv i se u zoru. dvesta ovaca sa dvesta ovnova. pa mu se srce steglo od straha. A Jakov odgovori: "Deca. a na samom kraju ostavio je Rahilju s Josifom. odva io se i on da pride bratu i sedam puta mu se do zemlje poklonio. bespravno steceno. Tek tada Isav obrati pa nju na ogromna stada koja je Jakov gonio pred sobom. Jakov je pre ao granicu Hanana i ulogorio se u gradu koji je nazvao Mahanaim (logori). a kad su se glasnici vratili i obavestili ga da mu Isav sa odredom naoru anih ratnika hita u susret. a u spomen na taj dogadaj.

.

Jakovljevi sinovi su postavili uslov. neizmerno zabrinulo. stra no se razgnevi e. u mene ima malo ljudi. dok su jo nemocno le ali u kucama zbog nezaceljenih rana. O plemenskoj cistoti su toliko brinuli da su po ene i li na daleki put u Haran. kao to su oni obrezani.." Kako su bili iznenadeni kada je kralj prihvatio i taj uslov. i postacemo jedan narod. hoce me ubiti. izmedu ostalog. pa ako se skupe na me. Njihova stoka i njihovo blago i sva go veda njihova nece li biti na a? Slo imo se samo s njima. Kad je svoje podanike ubedivao da pristanu na kolektivno obrezivanje. i zemlja ce vam biti otvorena. Nisu hteli da se rasplinu u mesnom stanovli tvu. kralj Emor se jako zabrinu. njegovi sinovi i svi mu karci njegovog naroda obre u i reko e: "Onda cemo udavati svoje kceri za vas i enicemo se va im kcerima. Stanovnici Sihema i okolone bili su obrezani. Ali ce tako pristati da ive s nama i da postanemo jedan narod. zavoleo je svoju rtvu i bio spreman da se njome o eni. koju je po pustinjskim obicajima samo krv mogla da spere." Izgledalo je da ce se spor zavr iti nagodbom.. urno je pregazio reku Jordan ' zaustavio se kod grada Sihema." . ja cu dati to god ka ete. I tite mi koliko god hocete uzdarja i dara. jer mora se kretati veoma polako i cesto du e zastajati da ne muci ivotinje i da mu stado zbog brzine ozbiljnije ne strada. Zatra i e da se on. pozvao je brata u svoje planinsko boravi te i prelo io mu da zajedno nastave put. Ali pokazalo se da mladi knez nije bio nitkov. pa je Jakov kupio komad zemlje i razapeo atore. Zaista je velika morala biti ljubav Sihema prema Dini! Pokazalo se da je kralj bio voden i svojim skrivenim prakticnim interesima. kceri svoje udajite za nas i kcerima na im enite se. Prividno je prihvatio poziv. osecanje dostojanstva i rasna solidarnost nisu vi e bili na nekoj ceni. Ako li ne pristanete da se obre ete. Jakovljevi sinovi su u to vreme radili u polju. za koji su verovali da je za kralja Emora neprihvatljiv. samo mi dajte devojku za enu. Jakov je samo cekao da Isav nestane iza horizonta prema Edo-mu. i omraziste me narodu ove zemlje. Bogate darove primio je tek posle upornog navaljivanja.ni za kakve poklone. a kada se vrati e i cu e za kne ev postupak. Tarini potomci bili su ponosni pastiri koji su voleli slobodu i nisu mogli da razume-ju gradske ljude za koje cast. obja njavao im je: "Ovi ljudi hoce mirno da ive s nama. Tamo nji kralj Emor dozvolio mu je da se nastani u njegovoj dr avi. Simeun i Levije. Ali trecega dana. Ali se ubrzo odigrao stra an dogadaj 64 koji mu je pokvario planove. a sinove koji su se enili tudinkama. a ostala braca opusto i e okolinu grada. najstariji kraljev sin." Kako je samo kralj Emor malo poznavao jevrejske pastire kada je mogao da im predlo i da se udru e u jedan narod! Jakov i sinovi su se upravo toga bojali kao vatre. Pa ivite s nama. da se nastane u ovoj zemlji i da trguju po njoj. ako se sve mu kinje medu nama obre e. prekoravao ih je ogorceno: "Smetoste me. Videv i gnev Jakovljevih sinova. sakupi e svoje ljude. Sihem. l oprijateljite se s nama. tude vere i rase. KAKO SU JAKOVLJEVI SINOVI OSVETILI SESTRU. Hananejima i Ferezejima. Smesta je oti ao sa ocem kod Jakova da je zaprosi. koja je iza la da pogleda devojke iz okoline. pa ce ostati kod nas. ta vi e. podajte mu je za enu. pa da odmah skrene s puta. i dacu to mi god ka ete. Ipak je dao rec da ce sigurno poci stopama brata i odsesti u njegovom domu na brdu Sir. mi cemo uzeti svoju devojku i otici cemo. oteo mu je kcer Dinu. pobi e stanovnike Sihema i oslobodi e sestru iz dvora. pa pomirljivo rece: "Sin moj Sihem srcem prionu za va u kcer." A skru eni Sihem dodade: "Da nadem milost pred vama. Ali Jakov jo uvek nije verovao Isavu. zarobi e ene i decu i odvedo e svu stoku. nastanite se i trgujte i dr ite ba tine u njoj. i ucinio je nasilje nad njom. Jakov nije bio upoznat sa zaverom. pa ga je krvoprolice koje sinovi pocini e. Pozvav i Simeuna i Levija. ali ipak se lukavo pravdao da ne mo e s njim zajedno putovati. Otmica sestre smatrana je tada neoprostivom sramotom. braca Dinina. prezirali kao otpadnike. te cu se istrebiti ja i dom moj.

.

Zahvaljujuci Bogu za za titu koju mu je dotad pru io. U mladim delovima koji poticu iz VIII veka pre na e ere. to znaci "sin desnice". Rahilja je pocela da se porada i 66 umrla na porodaju rodiv i Jakovu sina. Karakteristicna osobina mu je ta to nepoznati autori za oznacavanje Boga koriste rec Elohim. sin mu Ruvim se upusti u nedozvoljenu ljubav s njegovom nalo nicom Valom. i ocistite se i preobucite se." Razne predmete la nog kulta. gde su vec pocivali Avram i Sara. da nagraduje i ka njava. Pa da se dignemo i idemo gore u Vetilj. l dacu ti zemlju koju sam dao Avramu i Isaku. Na pogreb je do ao i Isav. dok su licnosti koje su iz nekog razloga bile u sukobu s njim. Kad pade noc. Autori konacne redakcije bili su sve tenici. Bog mu se ponovo javi i jo jednom potvrdi njegovo novo ime Izrailj. promeni mu ime u Venijamin. donete iz Mesopotamije. Konacna verzija poslu ila je sve tenicima kao osnova za tumacenje price u obliku koji je u ao u biblijski kanon. Jakov podi e Bogu rtvenik i nazva to mesto El Betel (Bog Vetiljski). Analiza biblijskog teksta pokazala je da u njemu treba razlikovati tri sloja. "Bacite tude bgove to su u vas. kao to su mali kipovi domacih bogova i na-u nice-amajlije. izbacivali sve to im nije odgovaralo. koje su se po njihom mi ljenju pokoravale bo jem zakonu. narod i mnogi ce narodi postati od tebe. vec kompilatori i redaktori starijih svedocanstava. a onda mu rece: "Ja sam Bog svemoguci. ocenjivali su blagonaklono. prikazivali kao gre nike koje je Jehova opravdano ka njavao. veliki strah spopade stanovnike okolnih gradova i niko se ne usudi da ih goni. rasti i mno i se. 67 ISTINA l LEGENDA O PRAOCIMA Vec znamo da je biblijski tekst u sada njoj verziji nastao ralativno kasno. ali Jakov. i braca u najboljoj slozi sahrani e oca u porodicnoj grobnici u Makpeli. Jakovu se javi Bog koji mu rece: "Ustani. i nacini onde rtvenik Bogu. tek po povratku Jevreja iz vavilonskog ropstva. jer mu se tu javio Bog kad je be ao pred svojim bratom Isavom. pa i dopunjavali vlastitim pricama da istaknu neku religioznu ideju. menjali su tradicionalno istorijsko naslede. Izgleda da je Jakovu bilo pisano da vi e ne nade mira u Hananu. dok se susedni narodi ne povrate od u asa i ne izvr e odmazdu za izdajnicki i krvavi prepad. zakopa e u zemlju ispod velikog hrasta u blizini Sihema u znak novog zaveta s Bogom Avramovim. Bog se vec javlja pod imenom Jehova. pred smrt dade detetu ime Venonija. Istorija je po njihovom shvatanju bilo sredstvo kojim se slu io Bog da objavljuje svoju volju. Namera irn je bila da poucavaju. radostan dolaskom na svet dvanaestog sina. kasnijem Vitlejemu. Ta spojena verzija je kasnije prepisivana i podvrgnuta novim redakcijama. da nacinim onde rtvenik Bogu. U VII veku pre na e ere ta dva dela spojena su u jednu celinu i toliko izme ana da u tekstu srecemo naizmenicno i jedno i drugo ime. Nema sumnje da sve tenici nisu bili originalni autori. dakle u periodu od VI do IV veka pre na e ere. Jakov se preseli u Mamriju. idi gore u Vetilj i onde stani." A kad su krenuli iz Vetilja i hitali ka Efrati. koji me je cuo u dan nevolje moje i bio sa mnom na putu kojim sam i ao. U duhu tih religijskih i vaspitnih postavki. Stigav i u Vetilj. gde je stari otac Isak eljno i cekivao njegov povratak. Skrhan tim novim udarcem. Trebalo je to pre pobeci iz Sihema.JAKOV U VETILJU l MAMRIJI. koji ti se javio kad si be ao od Isava brata svojega. Jakov mu prinese rtvu od ulja i ivotinja. Za kriticnu analizu biblijskog teksta i utvrdivanje hrono . i carevi ce izaci iz bedara tvojih. Najstariji deo napisan je u IX veku pre na e ere. Biblijske licnosti. Isak zavr i svoj ivot u sto osamdesetoj godini. to znaci "sin muke". a ne da pi u istoriju jevrejskog naroda. Jer kad se smesti iza kule Migdolederske. i nakon tebe semenu tvojemu dacu zemlju ovu. Kad krenu e na put. Zagrliv i sina i naradovav i se do mile volje. Po to se mnogo mucila." Sutradan ujutru Jakov pozva svoj narod da se ocisti od grehova i da se odrekne svakog idolopoklonst-va.

logije pojedinih delova biblije ogromne zasluge ima nemacki naucnik Julijus Velhauzen. U Pelestini se pisalo tu em na krhkim glinenim plocicama. ali se zna da se sastoji od 32 znaka i da sadr i tekst na semitskom jeziku. Za to su onda iskopine nadene u Palestini tako siroma ne pisanim izvorima? Zato to su u Egiptu i Mesopotamiji nadene ogromne arhive pomocu kojih mo e detaljno da se rekonstrui e istorija tih zemalja. dok su u Mesopotamiji klinasti znaci dletom urezivani u debele pecene tablice. Osim toga. a ako su se nekim cudom do na ih dana i ocuvale. da su se Izrailjci jo u vreme Mojsija. Posle dugog i detaljnog proucavanja biblijskog teksta do ao je do zakljucka da je istorija Jevreja. napisana mnogo kasnije i da prema tome price o praocima. otkopavanje palestinskih gradova koji se pominju u pricama o praocima kao i uporedivanje tih otkrica s biblijskim tekstovima -potvrdili su bez ikakve sumnje da je istorijsko naslede na koje su se oslanjali sve tenici u VI veku pre na e ere mnogo starije nego to je Velhauzen pretpostavljao. nagomilalo se toliko legendi. medu dokumentima iz XIV veka pre na e ere. koji su priznavali samo Jehovin i Mojsijev zakon. Zahvaljujuci de ifrovanim tablicama s klinastim pismom nadenim u ru evinama Ninive i Ugarita. saznali smo da price o Adamu i Evi. Ono jo nije u dovoljnoj meri procitano. Sve te cinjenice potvrduju pretpostavku. domovina alfabetskog pisma. Tekst su verovatno u stenu uklesali izrailjski robovi koje su Egipcani poslali na prinudni rad u rudnike. pronadene u gradovima kao to je. na primer. Dugo je smatrano da su narodna predanja samo usmeno preno ena. tu se toliko izbrisao da natpis nije bilo moguce procitati. Prema tome. dok je u Palestini otkriven samo mali broj pisanih dokumenata. o Mojsiju. Zahvaljujuci narodnom karakteru prica. kako je predstavljena u Bibliji. slu ili pismom. Sve tenici su nepa njom ne to i prevideli i nisu izbrisali iz tekstova sve to ukazuje na njihovo vreme nastanka. Niniva. njihovog mentaliteta. Sadr aj pisma. Ukratko. pojavila pretpostavka i6(ijs%e legende da su autori najstarijih biblijskih prica mogli da raspola u i nekim pisanim izvorima. Ogromne vavilonske arhive. zaceci nekih biblijskih prica se u u veoma daleke epohe. Jezekijin natpis iz VII veka i pisma iz Lakisa iz VI veka. pa su cak delimicno kodifikovani u Hamurabijevom zakoniku. pa cak i o sudijama treba svrstati u legende relativno novijeg datuma. koja se granicila s Hananom. u steni uklesano fenicansko alfabetsko pismo koje potice iz XV veka pre na e ere. U vla noj palestinskoj klimi glinene plocice su bile izlo ene propadanju. koji su nadeni u EI-Amarni. Ali se na osnovu otkrica koja je 1905. godine izvr io engleski arheolog Ser Flinders Pitri. ali nauka je od vremena Velhauzena napredovala. To istorijsko naslede jevrejski narod usmeno je prenosio s pokoljenje na pokoljenje. Sve tenici-kompilatori. obicaja i te nji. arheolozi su na glinenoj plocici prona li izuzetno dobro ocuvano pismo iz VII veka pre na e ere. upucenog . pa jo i danas ima svojih pristalica. Treba se po-dsetiti da je Fenikija. Vavilonskoj kuli i potopu u vecoj ili manjoj meri poticu iz sumerskih i vavilonskih mitova. ali su kao osnovu za svoje ucenje uzimali stwa narodna predanja koja su predstavljala odraz stvaralacke ma te Jevreja. Velhauzenova kola bila je uspe na trideset godina. Pitri je u rudniku bakra i malahita na Sinajskoj gori nai ao na staro. narodnih predanja. Godine 1960. Izvr ena su velika arheolo ka otkrica koja zahtevaju korekciju zakljucaka do kojih je do ao Velhauzen. U Knjizi Postanja nesumnjivo su se sacuvali tragovi politeizma i feti izma. kao to je cuveni zakonik iz Ge-zera iz X veka. nije iskljuceno da su Jevreji pisali svoje dokumente jo u drugom milenijumu pre na e ere. a u pricama o praocima veoma cesto nailazimo na obicaje i mitove koji poticu iz Mesopotamije. bajki i pricica da je danas te ko odvojiti istinu od ma te. nalazi se bogata prepiska izmedu Hanana i Egipta. imaju svoj ekvivalent u mesopotamskim dru tvima. a neki obicaji opisani u Bibliji. bezobzirno su preradivali predanja prilagoda-vajuci ih svojoj religijskoj tezi. pored istinitih dogadaja. Odgovor je jednostavan. ako ne i ranije.

.

Koliko se razlikuju jedan od drugog Avram. on je tipican plemenski bog koji se brine samo za buducnost i dobro naroda koji je izabrao. vunu i ko u . Znamo da se u kasnijim vekovima Jevrejski narod cesto klanjao kultovima hanan-skih bogova i da su ga proroci zbog toga u svojim vatrenim propovedima o tro kritikovali. Logor mu se sastojao od atora postavljenih u krug. raspravlja sa legende 71 Avramom. takva religijska koncepcija postala je vec anahronizam. Veliki praocev ator nala --------------------------------------------------------------------------Zetwn 'J(psi(fovs/(i zio se u sredini i slu io je za okupljanje stare ina. Avram je tipicni beduinski eik koji ivi u uslovima idilicne jednostavnosti. Tu je Avram izdavao naredenja posluzi i pastirima. Krvavi dogadaj vezan za Dininu otmicu svakako nije bio usamljen. kad se monoteizam pod uticajem proroka konacno iskristalisao i eticki produbio. Sam kolje tele da ugosti tri tajanstvena putnika. Citav taj razvojni proces. prele vunu i pevusile svoje mesopotamske pesmice. jer svedoci da su se u Palestini slu ili pismom cak i u svakodnevnom ivotu. Zahvaljujuci detaljnom proucavanju raznih redakcionih slojeva Biblije. Bila su to surova i jo nedovoljno civilizovana vremena. Avramov bog nema univerzalnih crta. tipican je za nomadska stocarska plemena.^otpuno je u saglasnosti s onim to je dana nja nauka uspela da utvrdi o ranim fazama dru tvenog razvitka. Ispred njih su sedele ene.za zanatske prizvode iz grada. od ostalih clanova klana deli ga provalija koju je nastojao da ozakoni dajuci sebi i svojoj eni plemicka imena. Iz biblijske tradicije mo e se izvesti zakljucak da je Avram postao pristalica monoteizma. Jakov se nosi s njim celu noc i primorava ga da mu ozakoni pravo prvorodstva koje je na prevaru oduzeo Isavu. bila je tu ba izrailjskog seljaka kome je poreznik uzeo ogrtac zbog navodno neizmirenog poreza. a za pice im daje mleko. Posle povratka Jevreja iz vavilonskog ropstva. Prisustvo tih naivnih i primitivnih religioznih shvatanja mo e se objasniti jedino cinjenicom to su ih sve tenici-redaktori doslovno preneli u biblijske knjige zajedno s drevnim narodnim pre-danjima na koja su se u svom radu oslanjali. To otkrice za nauku ima veoma veliki znacaj. sa svojim vrlinama i manama.mleko. U biblijskim pricama posebno pada u oci plasticna i jezgrovita karakteristika praotaca. Isak ili . Izvesno vreme u godini praotac je logorovao pod zidina-ma gradova i razmenjivao svoju robu . dok je Jakov.knezu. re avao sporove i primao goste. individuali-zovan i naslikan sa zadivljujucim osecanjem za realizam. Koncepcija tog boga je veoma primitivna. Starost biblijskih predanja otkriva nam i pa ljiva analiza njihovog sadr aja. ali treba slaviti samo boga za titniku plemena. odnosno o verovanju po kome postoje brojni bogovi. vec proizvod naseljene. ali vec tad se javlaju izrazite klasne razlike. Verovatnija je pretpostavka da se u doba praotaca ne radi toliko o cistom monoteizmu koliko o henoteizmu. gotovo gradske sredine. svedoci da je surovost tih obicaja jo tada pocela da slabi. Avram je bogata i vlasnik robova. mesa se u pitanja zemaljskog ivota. Vidimo i to da Jevreji korak po korak prelaze s nomadskog na zemljoradnicki nacin ivota u stalnom boravi tu. Svaki lik je drugaciji. Kod Jevreja je vladao zakon krvne osvete: "oko za oko". "zub za zub". ivot kakav je vodio Avram u Hananu. u stanju smo da proverimo koliko tu cinjenicu mo emo da pripi emo ispravkama koje su izvr ili sve tenici u VI veku pre na e ere. Isak kupuje zemlju i ima uspeha u obradi zemlje i ne pije mleko vec vino. mada cinjenica to Jakov nije odobravao postupak. U prilog starosti biblijskih predanja govori i proces postepene promene dru tvenih odnosa koji mo emo da pratimo u tekstovima. pa cak odobrava u moralnom pogledu njegove sumnjive postupke. U Avramovom klanu jo se vidi tipicno patrijarhalno ustrojstvo. Lot. On se pona a kao covek. tako jasno opisan u biblijskim pricama koje slede.

.

da bi se covek odr ao na povr ini u varvarsko doba stalnih ratova i okrutnosti. Isakom i Jakovom iz biblijskih prica. pokazuje prema njemu ocinsku slabost. i da su ih u svoju kompilaciju unosili uglavnom u originalnom obliku. tavi e. koji je nekim cudom pre iveo burna vremena i sada nam omogucava da se zagledamo u samu dubinu onoga to je neprolazno i arhiljudsko. Sve to citamo o praocima izvanredno je zanimljivo. ocarava kraljeve svojom lepotom. To su pisma koja su sirijski i palestinski . koji voli lov. Reveka. Bog i andeli me aju se u ljudska pitanja da upute tok price u eljenom pravcu ili da razre e bezizlazno dramaticnu situaciju. a zatim Lavana ogulio do gole ko e. Ne mo emo se oteti utisku da je u licnosti Isavovoj jevrejski narod izrazio vecitu podsvesnu nostalgiju za starim dobrim vremenima. otkriveno je trista tablica s klinastim pismom koje poticu iz XV veka pre na e ere. Tek je relativno skoro otkriveno da se kamila u slu bi coveka pojavila negde u XII veku pre na e ere. ali ne znamo da li se mogu poistovetiti s Avramom. Sasvim je razumljivo da su u drevna vremena jevrejska plemena morala da imaju svoje vode. kad su mu pradedovi bili slobodni pastiri i nomadi. Neobicno je recita cinjenica da mu je Biblija ocigledno naklonjena. nama blizak po svojim manama. cak i Isak. Kada tvrde da su praoci posedovali kamile. Nemamo razloga za sumnju da su sve tenici imali pri ruci veoma stara narodna predanja o praocima. U tim intervencijama cesto ima bajkovite lepote. koji su obo avali razne dosetljivosti svojih narodnih junaka. Na alost. Iskljuceno je da su sve te pojedinosti i sitnice. puno dogadaja i neobicnih anegdota. dakle kada su dru tveni uslovi i obicaji bili potpuno drugaciji. nije mogao imati suvi e osetljivu savest. odlikuju se neobicnom dugovecno cu i plodno cu. a to znaci nekoliko stotina godina kasnije.Jakov. U pricama se prikazuje covek celovit. Nije te ko da zamislimo tada nje pastire kako sedeci oko vatre pricaju zabavne pricice i anegdote o precima: kako je Avram namagarcio faraona. U tim pricama pastiri su davali ma ti na volju. intelektualno neizgradenih. Ona je kao isecak iz pulsi-rajuceg ivota davnih epoha. Bili su osetljivi na poetsku lepotu svojih legendi. Price o praocima imaju sve karakteristicne osobine narodnih predanja i prikazuju mentalitet davnih jevrejskih pokoljenja. Njihovi praoci. kad andeo savetuje prognanoj Agari da se vrati kuci ili kad je sa sinom Ismailom spa ava od smrti. U Tel el-Amarni u Egiptu. Bila su to caskanja priprostih ljudi. to je zato to se u Nfiovo vreme kamila sretala svakodnevno. iz toga nikako ne proizlazi da je mi ljenje onih naucnika koji dovode u pitanje istoricnost praotaca li eno osnova. Preradujuci tekstove sve tenici su. istina. kako je lukavi Jakov iznudio od brata pravo prvorod-stva. mogli da smisle sve tenici koji su iveli u VI veku pre na e ere. Rahilja ili nesrecna Agara! A Isav. cak ni daroviti pisac ne bi bio u stanju da to ucini. Stoga su price autenticne i verno repro-dukovane. mo da cak i pisane izvore. nagomilavanjem novih arheolo kih dostignuca to pitanje se pre komplikuje nego to se razja njava. uneli u njih izvesne anahronizme. kako je Isakov sluga sreo Reveku pored studenca. kako su se Lija i Rahilja takmicile u radanju sinova. Plahovit je i napra-sit a ipak dobrodu an i zaboravlja nanete mu nepravde. Pastirski ivot bio je surov i pun opasnosti. skita poljima a prezire poljske radove. osnivaci rodova. onako kako ih je prenela vekovna tradicija. Sara. koje nam tako verno prikazuju sliku dalekih epoha. ali se cesto nisu snalazili u moralnoj oceni postupaka koje su svojim precima pripisivali. Prisetimo se potresne scene u pustinji. koji je s njim morao imati mnogo neprilika. Upravo zahvaljujuci tome Biblija je bila i uvek ce biti savremena. vrlinama i konfliktima. Poku ajmo ukratko da prika emo ta je nauka u toj oblasti uspela dosad da utvrdi. bogato dramaticnim situacijama. Koliko su uverljive u svojim enskim osobinama Sara. i kao starica. taj enfant terrible porodice. ali tih propusta ima relativno malo.

.

Seruha i Faleka. Proucavaoci Biblije smatraju da se pod imenom Habiru kriju Jevreji. kretao se ogromni migracioni ti<as semitskih naroda poznatih pod nazivom Amorejci. zapanjujuce su podsecali na imena Avramovih rodaka: Nahora. Turahi. prestona dvorana i sanktuarijum posvecen boginji Istar. glasio je: "Ja sam Lami-Mari. Natpis na njenom postolju. U jednom pismu palestinski knez saop tava da su se u njegovoj dr avi pojavila plemena Habiru i da su do la iz Mesopotamije. Ovom prilikom treba podsetiti da se u Bibliji i Nahorov tast zove Haran. To mo e da se zakljuci iz . Osim toga. Medu njima nikad nije bilo sloge. Nije moglo biti sumnje da su ti plemenski nazivi u tesnoj vezi s Avramom. Iz tih tablica doznali smo izmedu ostalog da su stanovni tvo dr ave Mari cinila amorejska plemena.. To izuzetno otkirice nametalo je zakljucak da su imena praotaca u stvari nazivi plemena ili gradova koja su ta plemena osnovala ili oru jem osvojila. U njemu su se nalazile kuhinje. i preplavio skoro citavu Mesopotamiju. Tare. U tom slucaju Avram bi vero-vatno bio mitolo ka personifikacija jednog od jevrejskih plemena koje se odselilo u Hanan. Lingvisticka analiza tablica iz dr ave Mari pokazala je da su Jevreji bili u bliskom srodstvu s Avramom i da su cak predstavljali jednu od njegovih etnickih grana. mada se mi ljenja po tom pitanju ne sla u. Na ru evinama pokorenih dr avica Amorejci su osnivali svoje brojne dr avne organizacije." Uzbudenje je bilo ogromno. Da je postojala dr ava Mari dodu e se znalo. od Persijskog zaliva prema severu. Otkopani su hramovi. Senzacionalno otkrice dugujemo francuskom arheologu Andre Parou. U XVII veku pre na e ere osvojila ju je vavilonska vojska i njenu prestonicu tako razorila da od nje nije ostalo ni traga. U sastav dr ave ulazio je i grad Haran. pa se i u tom slucaju pokazuje iznenadujuca identicnost imena licnosti i naziva gradova. Nezadr ivi pohod i ao je uz Eufrat. Svuda su bili vidljivi tragovi po ara i name-rnog uni tavanja. Hamurabi. ali niko nije uspeo da utvrdi gde se prostirala. privatne kuce. Na vest o pronalasku tamo je 1934. Za vreme kopanja rake. praocem jednog od izrailjskih plemena. nepobitni znaci vavilonske invazije. grobari su tamo prona li statuetu izradenu u neobicnom stilu. godine pohitao Paro i preduzeo sistematska arheolo ka iskopavanja. i to u vreme kad su tamo stigli Tarini potomci. Kad je pocelo odcitavanje hronika. izve taja i prepiske arzave Mari. Te iskopine su va ne utoliko to bismo tu mogli imati eventualni trag prisutnosti Jevreja u Palestini jo pre vremena Mojsija. Vec prvih dana izvadio je iz ru evina figuricu bradatog mu karca s rukama sklopljenim kao za molitvu. Sarugi i Peliga. njegovim unukom Jakovom kao i najmladim Jakovljevim sinom Venijaminom. tamo se pominju i imena plemena Abam-ram i Jakob-el. koji je pokazivao da ona pripada nekoj nepoznatoj kulturi. Dalja istra ivanja Paroa konacno su potvrdila da se pod brda cem kriju ru evine prestonice. urezan klinastim znacima. Gradevina se sastojala od 260 soba i dvorana. U toj seobi amorejskih naroda nesumnjivo su ucestvovala i jevrejska plemena. Na putu izmedu Mosula i Damaska uzdi e se brda ce koje Arabljani zovu Tel Hariri. Nazivi gradova Nahur. pa cak i pleme Venijamin. kralj dr ave Mari. U njegovoj licnosti u narodnom secanju sakupila se sva sudbina koju su ova plemana do ivela za vreme tih seljenja u novo boravi te. zbrisao dr avice Sumera. iza la je na videlo u svakom pogledu iznenadujuca 74 cinjenica. To njihovu emigraciju stavlja u daleko iru istorijsku perspektivu. kupatila s kadama. koje se pojavilo na granici dr ave i uznemi-ravalo stanovni tvo.. odbrambeni bedemi. koji se pominju u dokumentima. zigurat i pre svega velicanstveni kraljevski dvorac koji potice iz treceg milenijuma pre na e ere.kne evi pisali faraonima Amenofisu III i Ahenatonu. U drevno doba. Ali najkapitalniji pronalazak bila je ipak kraljevska arhiva k°ja je sadr avala 33 600 tablica s klinastim pismom. dok ih najzad nije ujedinio u jednu veliku dr avu najveci njihov car.

.

Nejasne uspomene o tim dogadajima urezale su se u secanje jevrejskih pokoljenja u vidu legendi i anegdotskih prica. Nekim od tih fragmenata treba se pozabaviti malo detaljnije. Preteranom metaforom narod je svakako hteo da istakne koliko mu je iznad svega bio drag obicaj gostoprimstva. to nam je danas poznato iz tablica nadenih u dr avi Mari. Drevni mesopotamski narodi. grad u kome su iveli Amorejci. Iz njegovih postavki logicno proistice da je i preljuba bila dopu tena ako iz nekih razloga na nju pristaje mu . Ne ka njava njega. To nikako ne svedoci o izopacenim moralnim shvatanjima Jevreja. na tu ^e legende seobu bilo je primorano i zbog nekih verskih sukoba. Isaku i Jakovu mo e ukazati na konkretne fragmente koji otkrivaju neposrednu vezu s mesopotamskom tradicijom i s drevnim religijskim kultovima. smatrali su preljubom odnos udate ene s drugim mu karcem. Potiskivani iz svojih naseobina. dakle naroda prema kojima su se Jevreji odnosili neprijateljski i prezrivo. a zatim su pre la u Hanan. nije pridavan ni najmanji znacaj devicanstvu neudatih devojaka. Epizoda s Lotom je bez su76 mnje tipicna prica koja se prenosi s pokoljenja na pokoljenje. jer je Lot bio praotac Moavaca i Amonaca. vec careve. glavna enina du nost je bila da rada decu i da podr ava rod svoga mu a. Kako iz toga proizlazi. cak i nekoliko vekova kasnije Jehova opominje cara Davida da ce mu za kaznu uzeti enu i dati je njegovom susedu. smatran je za manje prestupe koji su uglavnom ka njavani placanjem od tete roditeljima.cinjenice to su ona najpre ivela u Uru. To se odnosilo i na verenicu ukoliko je buduci mu za nju platio otkup. Amonci i Edomci. iako . u kome su mu karci smatrali enu za svoje vlasni tvo kojim su mogli slobodno da raspola u kao i svakim drugim vlasni tvom. odnos sa neudatom enom. Kceri jo nisu bile udate ene i majke roda. vec jedino zbog toga to na nju nije imao nikakvo pravo vlasni tva. Ne to kasnije njihovim stopama krenulo je i Avramovo pleme. a kao to proizlazi iz Biblije. Siriju su zauzeli Aramejci. Pre svega. Avram u dva navrata daje Saru u harem tudih careva pod izgovorom da mu je sestra. Kad Lot hoce da prepusti svoje kceri na milost i nemilost sodomskoj rulji samo da spase goste. U docnijim epohama u Mesopotamiju su prodrli sa seve-ra narodi nesemitskog porekla. U skladu s tim shvatanjima. osetljivo pitanje davanja Sare u carske hareme. povlacili su se na jugozapad. u vreme kad su nomadska plemena ivela u uslovima veoma primitivnog dru tvenog uredenje. pa teta ne bi bila tako velika. da bi se pokazalo koliko je ispravna teza o starosti tih narodnih predanja. Pa. Osim toga. a zapadne i ju ne krajeve Hanana naselili Moavci. krvavo su osvetili sestru koju je oteo knez Sihem. To nikako ne znaci da su Jevreji odobravali taj Lotov postupak. a stroga za tita njene nepovredivosti imala je za cilj da obezbedi pravo potomstva i nasleda. ne zato to on nije bio njen mu . mo e da se zakljuci i po tome. Obicaji koji se ticu dru tvenog polo aja ena pravno su obuhvaceni u Hamurabijevom zakoniku. Simeun i Levije. dakle i Jevreji. Stoga je lako razumljivo za to Sara tako pasivno i bez ikakvog otpora ispunjava elju svoga mu a. koja jo nije verena i otkupljena. koje su posle mnogih vekova sve tenici uneli u biblijske knjige. Kako se u najstarija vremena gledalo na ove stvari. danas se u pricama o Avramu. on postupa u duhu te duboko ukorenjene tradicije. Ne treba zaboraviti da se to dogodilo u prvoj polovini drugog milenijuma pre na e ere. kako je ranije sa ustrucavanjem smatrano. Medutim. izmedu ostalog u strahu da ne izgubi ivot. Zahvaljujuci arheolo kim otkricima. Tokom te nove migracije. ne mo emo se oteti utisku da u Bibliji imamo posla sa zajedljivom spletkom koju je narod irio. Jakovljevi sinovi. to Bog po svoj prilici opravdava Avramovu podvalu.

.

Polinezije i Afrike. Zakon je tacno odredivao ulogu nalo nice i njene dece u porodici. Amonci i Moavci preuzeli od Egipcana. Srecemo ga u svim epohama i na svim kontinentima sveta. nenaseljenim. Za nas je va no to to su se cinu obrezivanja podvrgavali i egipatski sve tenici. kako zanosna stopala i besprekorna bedra!" l tu na Agarina prica nalazi svoje obja njenje u meso-potamskim obicajima kodifikovanim u Hamurabijevom zakonodavstvu. jer obrezivanje nije bilo poznato u Mesopo-tamiji. Jevreji su se s tim ritualom upoznali verovatno za vreme svog kratkog boravka u Egiptu i pod utiskom njegove religiozne simbolike uveli ga kao spolja nji znak zaveta Bogu. a Avram je do iveo 175 godina. jevrejski plemenski junaci odlikuju se nadprirodnom dugovecno cu i plodno cu. ali nije imala pravo da je istera iz kuce. tada ce sama izabrati mu u robinju. tako dugo sacuvala enske cari. U prevodu on glasi ovako: "O kako je rumeno lice njeno. odakle su pomenuti narodi do li u Hanan. Herodot tvrdi da su ga Jevreji. kojoj je bilo pisano da postane pramajka izrailjskih pokoljenja. kako je neporocna belina tela njenog! O. kako su carobne oci njene. Ta kazna ima i svoju prakticnu stranu. Obrezivanje su primenji-vala i neka indijanska plemena pre otkrica Amerike. Jedan smotuljak sadr i ara mejski komentar Knjige Postanja. kako je slatko pogledati na njena ramena i ruke pune savr enstva! Kako su joj tanani i ne ni prsti. kao i narodi Australije. U pecinama kraj Mrtvog mora. koja je po legendi morala da ostavlja dubok utisak na savremenike. Sara zaista mogla da kazni robinju Agaru. U arhivi otkopanoj u ru evinama vile bogatog mesopo-tamskog trgovca u gradu Nuzi naden je bracni ugovor porodice Tehaptili (oko 1500. Ali ako ih ne bude imala. Radilo se o tome da se carevi primoraju da vrate Saru. Jevrejski narod zato je lako poverovao da je ena njihovog praoca. U biblijskim predanjima. dotaknimo se i zabavnog pitanja njene lepote. ^Po to smo vec kod Sare. kako je divan nos njen i kako lik njen zraci! O." Treba jo dodati. kako su joj skladne grudi. Taj cudan obicaj Biblija po-minje i u prici o Lavanovim kcerima. dok sa-vremeni istra ivaci u njemu vide magicni cin koji treba da sim-bolizuje krvavu rtvu prinetu bo anstvu. Pretpostavlja se da su . On je nalagao da nalo nica rodi na kolenima supruge nerotkinje. Predimo sada na jedan od najcudnijih i najtajanstvenijih ritualnih obreda koji je Avram ustanovio za vreme svog puta po Hananu. a decu rodenu iz tog odnosa odgajace kao da su njena rodena. To je tim pre verovatnije. Herodot ga je pripisivao brizi za telesnu cistocu. cije je sredi te bio manastir u Kumranu. smotuljci s biblijskim tekstovima koji poticu iz perioda izmedu III veka pre na e ere i l veka na e ere. na cin obrezivanja. grcki istoricar tvrdi da su Egipcani svojevremeno obicaj obrezi-vanja primili od Etiopljana. Taj zahvat se ubraja u najstarije obicaje primitivnih naroda i mi u stvari ne znamo njegov pravi smisao. da je na osnovu Hamurabijevog zakonika.su oni bili nevine rtve podvale. godine pre na e ere) koji izmedu ostalog sadr i sledecu odredbu: "Ako ena bude imala dece. a u osamdesetoj godini svojom lepo-tom izazvala je divljenje u Avimelehovoj dr avi. To je bio cin formalnog priznavanja sina robinje za punopravnog naslednika roda. kada se rastao od ivota Tara je imao 250 godina. mu nema pravo da uzme drugu enu. Osim toga. Biblijsko predanje o njenoj lepoti odr alo se kroz celu istoriju Izrailjaca. stenovitim urvinama otkriveni su godine 1947. Edomci. u kome se pored ostalog nalazi i opis Sarine lepote. u divljim. Imala je ezdeset i pet godina kada ju je faraon uzeo u svoj harem. sagraden verovatno u II veku pre na e ere. Oni su pripadali jevrejskoj sekti esenima. tako da je Avram imao opravdane razloge to ih se bojao. Verovatno samo zato to su carevi posredno bili krivi ne znajuci za granice u nasilju i samovolji.

.

a da gre nici u ivaju u izobilju? Poku aj odgovora na to pitanje srecemo i u biblijskoj girici o tragicnoj sudbini Jova kao i u nekim drugim drevnim legendama. rtvovane bogovima. odnosno kuca bo ja. nesumnjiva asocijacija na vavilonski zigurat. vec ga precutkuje. Kult kamena (na hebrejskom mass-aba) jedan je od najstarijih kultova drevnih naroda. jer su rtve bili i nevini i pobo ni ljudi. O tome ne svedoci samo cinjenica to je nadena u jednoj kraljevskoj grobnici. i ovo su vrata nebeska!" Ova vrata nebeska u kontekstu s lestvama bila bi sasvim nerazumljiva kad ne bismo znali da rec Vavilon u prevodu znaci bo ja vrata. Ova epizoda ima neceg zajednickog s mesopotamskim mitovima. Svoju optu bu ona zavr ava karakteristicnom sentencijom: "Svaki gre nik licno odgovara za svoje grehe. Kuran ne samo da ne nala e obrezivanje. Svaku sumnju u to otklanjaju reci koje je. Tako je upravo i Jakov nazvao mesto gde su mu se u snu javile nebeske lestve s andelima. a zahvaljujuci arheolo kim otkricima upoznali smo i njegovu genezu. U arheolo kim nalazi tima u Gezeru. To mracno poglavlje biblijske povesti u potpunoj je suprotnosti sa shvatanjem o dobrom Bogu." U tom sumerskom mitu odbacen je princip kolektivne odgovornosti. jednom od najcenjenijih sredi ta hanan-skog kulta. Izrezbarena je u drvetu i okovana zlatom. Crni kamen (egetuk 79 u Kabi u Meki predstavlja relikt prastare religije Arabljana iz doba politeizma. bog nije imao prava da uni tava celo covecanstvo. dakle. Pitanje patnje i smrti pravednih i pobo nih ljudi od pamtiveka muci savest ljudskih pokoljenja. pa cak i zlocin. To je. mo da najbolje pokazuju nebeske Jakovljeve lestve s andelima koji idu gore-dole po njima. U Mesopotamiji. One ivo podsecaju na zigurate ili piramide u Uru i Vavilonu. Ta epizoda je dokaz da se u Jakovljevom pokoljenju nije ugasio arhaicni feti izam. Deca su rtvovana i prilikom podizanja hramova i javnih zgrada. a rogove ovna i grane grmlja drevni majstor izrezbario je od lazurita. Izmedu ostalog u ru evinama grada Gezera nadeno je osam svetih stubova. Koliko se u secanje Jevreja urezao boravak u Mesopo-tamiji. a u gradu Megidonu. neki kultni simbol.ga i Arabljani uveli pod uticajem Etiopljana. Da ovekoveci do ivljeno snovidenje Jakov je postavio kamen i prelio ga maslinovim uljem. . vec i njena izrada. s njihovim kamenim stepeni tem po kome su u svecanoj povorci koracali sve tenici. jer je engleski arheolog Vuli iz ru evina grada Ura otkopao skulpturu takvog ovna. pod gradskim zidinama. medutim. probudiv i se. Ta skulptura za Sumere je morala da predstavlja veliku svetinju. Uporedo s islamom ra irili su ga svuda dokle god je dopirao njihov uticaj. Kult kamena upra njavali su i Fenicani i Hananci. U Palestini ih je otkopano mno tvo. i optu uje ga za nepravdu. Istra ivacima je najvi e muka zadavala scena prino enja Isaka na rtvu. U sumerskoj prici o potopu. onda je Avramov razgovor s Bogom i njegovo cenkanje za ivot nevinih Sodomljana. nadeni su zacementirani posmrtni ostaci petnaestogodi nje devojcice. ocigledno mesopotamskog porekla. s rogovima zapetljanim u grmlju. Ali danas znamo da ta epizoda predstavlja poslednji odraz varvarskih kultnih obicaja. izgovorio Jakov: "Kako je stra no mesto ovo! Ovde je doista kuca Bo ja. i to jo pre pojave Muhameda. koji u ovom slucaju na tako surov nacin stavlja na isku enje svog pobo nog pobornika. Ostaci tih ritualnih rtava cesto se srecu zazidani u temeljima kuca. postavljenih na brdu. Ta vizija je. Ucinio je to u skladu s prastarim semitskim obicajima. Semiti su verovali da u njima ivi Bog i zato su ih nazivali Betel. boginja I tar pojavljuje se pred likom najvi eg boga. Ako genezu obrezivanja treba tra iti u Egiptu. Siriji kao i u Hananu postojao je veoma stari ritual rtvovanja bogovima prvorodene dece. Na to ukazuje ovan koji se rogovima zapleo u grmlje. bez sumnje. Za to Bog dozvoljava da pate pravednici. arheolozi su u pecini i njenoj okolini na li urne sa skeletima dece od osam dana. koji je odgovoran za potop. Po njenom mi ljenju.

.

zvao se Jav. Dogadaj s Isakom je. Na osnovu tih cinjenica mo emo sumnjati da se Rahilja nije toliko rukovodila idolopoklonstvom koliko prakticnim razlozima. bavili se zemljoradnjom i imali izvanredno zanatstvo.Narodi koji su u Aramovo vreme iveli u Hananu. stice pravo na po-delu nasledstva sa sinovima. Kako to obicno u Bibliji biva. Smatran je tvorcem sveta i zami ljan kao starac s dugom bradom. Taj vi i civilizacijski nivo i srodnost jezika i kulta. Avram se nesumnjivo suprotstavljao tim uticajima. ali i o su tinskoj promeni koja se odigrala u religioznim shvatanjima Jevreja. Statuete kucnih bo anstava koje je ukrala Rahilja. pi e: "Jednom prilikom sam sreo mladog coveka koji je osam godina radio samo za hranu. a njegov sin. Proucavaoce Biblije intrigralo je to za to je Rahilja ukrala te statuete. gospodar vetra i ki e. Osim toga. U Knjizi Brojeva. koje se na hebrejskom zovu terafim. varvarski kultni obicaj podle e sublimaciji i postaje simbol duboke religiozne misli. i za to im je Lavan pridavao toliki znacaj. cak su im i imena cesto slicna. Neki hananski bogovi imaju svoj ekvivalent u Vavilonu. za titnik zemljoradnika i etve. O njihovim religijskim verovanjima imali smo veoma oskudne podatke. Kod Tatara i Sirijaca slu enje kod tasta bilo je obavezno jo i u XIX veku. a u njenim svetili tima vr en je sakralni razvrat. odr ao se do dana njeg dana kod nekih naroda Dalekog istoka. svojim bogovima prinosili i ljudske rtve. Od brojnog hananskog panteona treba jo pomenuti boginju ljubavi Astartu. rtvovanje dece osuduje se kao najte i zlocin Hananaca. Biblijski tekstovi svedoce o tome da su se i Jevreji za oznacavanje boga cesto slu ili recju Bal. Nije manje star ni obicaj da se u tastovoj kuci odradi izvestan broj godina za enidbu njegovom kcerkom i. dakle. U arhivi tablica s klinastim pismom u gradu Nuzi naden je testament u kome otac prepisu 01 je najstarijem sinu statuetu kucnog bo anstva zajedno s glavnim delom nasleda i napominje da ostali sinovi imaju pravo da dolaze u kucu glavnog naslednika i da prinose rtve tome bo anstvu. dugo su bili nere iva zagonetka. ili A eru. vecim delom su pripadali zapadnoj grupi Semita i govorili su jezikom veoma bliskim hebrejskom. plemenskog boga Jevreja. Religija Hananaca pokazuje mnoge slicnosti s verovanji-ma Vavilonaca. otkopane iz ru evina fenickog grada Ugarita. to bez sumnje predstavlja dijalekatsku modifikaciju imena Jehove. neka vrsta formalnog odricanja od krvavih rituala koji su nesumnjivo jo uvek postojali u Hananu. Iz postavki Hamurabijevog zakonika proistice da zet koji poseduje tastovu statuetu kucnog bo anstva. koji se cesto javlja i pod imenom Dagan ili Dagon. Najpopularniji bog ipak je bio Bal. morali su da imaju jak uticaj na nove emiralle koji su iveli pod atorima. Hananci su. Odgovor na to pitanje dobijen je tek nedavno. Nema sumnje da je prvobitni politeisticki kult Jevreja u mnogim detaljima bio blizak hananskom kultu. Elohim-Bog u svom imenu sadr i isti koren kao i najvi i hananski bog El. ali su civilizacijski bili na daleko vi em nivou od nomadskih jevrejskih plemena. Arkadi Fidler u svojim Divljim bananama govori o takvom jednom slucaju na koji je nai ao kod vijetnamskog naroda Taja. svaki hananski grad imao je svog boga za titnika. a izraz njegovog stanovi ta vidi se u epizodi sa Isakom. iveli su u gradovima. Njihov najvi i bog bio je El (bog). Kult u njenu cast imao je karakter orgija. omogucile da detaljno rekonstrui emo njihovu mitologiju i religijski ri80 tual. Nemacki putopisac Burkhart u knjizi Putovanje po Siriji. Kradom kucnih bo anstava htela je da obezbedi mu u pravo uce ca u podeli nasledstva posle smrti svoga oca. cesto poistovecivan s Balom. na kraju tog perioda trebalo je . Tek su nam tablice s klinastim pismom. U ovom slucaju radi se o isticanju bezuslovnog pokoravanja volji Bo joj. Lavan je to znao i zbog toga je tako estoko nastojao da vrati ukradene statuete. za divno cudo. dodu e.

.

koji im naredi da odatle krenu. koji je i dalje zahtevao od njega da radi najte e poslove besplatno. Ali niko nije ni pretpostavljao koliko su oni bili privr eni tom svom bo anstvu." Iz biblijskog teksta doznajemo za to je Avram napustio Haran i krenuo u zemlju Hanansku. Naucnici pretpostavljaju da ime Avramovog oca Tara potice od reci zajednicke svim semitskim jezicima. Tragovi kulta meseca otkriveni su i u Palestini. poglavlju Knjige Isusa Navina (stih 2): "S onu stranu reke ive e negda oci va i. bio je vec tri godine o enjen. Britanski arheolog Dejvid Storm Rajs doputovao je 1957. Postoje osnove po kojima se mo e suditi da su Tarini potomci bili po tovaoci boga meseca. doznali smo iz raznih starovavilonskih tekstova.ne htedo e ici za bogovima otaca svojih.9). Razlog emigracije bio je Avramov prelazi* na henoteizam. 1792. jednog Boga nebeskoga su slavili. govori o borbi izmedu po tovalaca meseca i po tovalaca sunca i o proterivanju poklonika meseca. po svoj prilici. nalazio se hram posvecen bogu meseca. koji su mnoge bogove priznavali. za koju bi inace morao da plati sedam stotina pjastera. Na osnovu te rekonstrukcije. i koja znaci mesec. koji behu u zemlji Haldejskoj. u vreme Hamurabijeve vladavine.. Iz biblijske povesti proizlazi da je razlog emigracije Tarinih potomaka iz Ura u Haran bila religija.-1686. Ali velika dostignuca arheologije na prelomu XIX i XX veka potvrdila su njihovu istoricnost i samim tim dokazala da je Biblija u tom pogledu verodostojna. engleski arheolog u svojoj knjizi Ur Haldejski pi e: "Moramo iz osnova da revidiramo na e poglede na jevrejskog praoca po to smo saznali u kakvim kulturnim uslovima je proveo svoje rane godine. Naucnici iznose tri perioda: 1955. U poglavljima Knjige Postanja." Jo je zanimljivija prica o otkricu Harana. Vuli je po iskopinama rekonstrusao kucu imucnog gradanina iz perioda izmedu XIX i XVIII veka pre na e ere. koja sadr e povest trojice praotaca. koji je bio kultno mesto ne82 Zenon ftp prekidne skoro dve hiljade godina. veliki engleski arheolog Lionard Vuli zapoceo je arheolo ka iskopavanja na uzvi ici koju Arabljani zovu Brdo smole i otkrio ru evine ogromnog grada koji su osnovali Sumeri tri hiljade godina pre na e ere. Ispostavilo se da se grad Tarinih potomaka nalazio na reci Nar Balih. iz koga je Avramov otac emigrirao u Haran. To ga je ometalo da osnuje svoje domacinstvo i porodicu..-1714. znaci iz vremena kad je. 8 . ta emigracija pripada razdoblju od XX do XVII veka pre na e ere. zapisana na tablicama s klinastim pismom nadenih u Ugaritu. Bilo je to u okolini Damaska. To uverenje bilo je duboko ukorenjeno u izrailjsku traici-ju i na lo je svoj izraz i u Knjizi o Juditi (5. Istra ivanja koja je u ru evinama izvr io engleski arheolog pokazala su da je kult meseca . pritoci <Bi6&js$g S3 gornjeg Eufrata. godine u ju nu Tursku i otkrio ru evine Harana. Potvrdu za to nalazimo u 24. srecemo se sa nazivima niza gradova koji su pvobi-tno smatrani za legendarne. pa cak i o rasko i. Vreme Hamu-rabijeve vladavine jo je predmet sporenja.da se o eni cerkom svoga poslodavca. koja je po obliku slicna piramidi.1913. Godine 1922. Bio je itelj velikog grada i naslednik stare. zvanom zigurat. visoko razvijene civilizacije. O tome da je Hanan bio sredi te kulta boga meseca i da su njegovi stanovnici bili poznati po verskom fanatizmu. To se pre svega odnosi na grad Ur. Kad sam ga sreo. Napustiv i tada obrede otaca svojih. Junakinja te knjige Judita ovako prica Asircu Holofernu o svojim precima: ".. Tara otac Avramov i otac Nahorov. Na vrhu gradevine." Kakva neverovatna slicnost s prepirkama Lavana i Jakova. i slu i e drugim bogovima. i 1728. i da se nasele u Haranu. tamo ivela Tarina porodica. Ali gorko se alio na svoga tasta. koji se po biblijskom tekstu desio jo u Uru. nepunih 500 kilometara severno od Ura. Po mi ljenju americkog orijentaliste Olbrajta." Jedna od legendi. Kuce svedoce o ivotu u komforu.

kralj Emor nije bio makar kakav vladar. Izrailjci su postepeno produbljavali svoju plemensku religiju. jer osim svog plemenskog boga za tinika. Odjeci tih dogadaja. u skladu sa sugestijama tablica iz Marija. a na njegovim temeljima. Ploce su bile postavljene tako da su sledbenici Muhameda. koju su. da se hri canstvo zadr alo pred njegovim vratima. Ali Mamrija. nije htelo da prizna druge bogove. Kao to se iz ovoga mo e zakljuciti. Iznad pecine u Makpeli. bunara i rtvenika. Arheolo ka istra ivanja u Palestini daju sve bolje rezultate. Danas vec znamo i gde se nalazio Avimelehov grad Gerar. Rajs izvlaci hipotezu da se kult boga meseca odr ao sve do dvanaestog veka na e ere. po to se u nekim fragmentima teksta mogu otkriti plemenska obele ja prvobitnog jevrejskog bo anstva. dvorca i hrama. Sve tenici-redaktori izvr ili su u tom duhu ispravke u tekstovima drevnih predanja i nastojali da prika u Avrama kao najcistijeg poklonika monoteizma. koji je morao da be i iz Meke. Arheolo ka istra ivanja otkrila su navodni praocev bunar i temelje rtvenika na kojima je u docnijim vekovima podignut hri canski oltar. Arabljani to mesto zovu Haram Ramet el-Halil (sveto brdo Bo jeg prijatelja. Da li hipotezu da je do emigracije do lo zbog religijskih razloga onda treba odbaciti? Mislim da ne treba. Pod uticajem politickih potresa i stradanja. podignuta je d amija. dr. Isak i Jakov. Najstariji sloj nalazi ta se e do XIX veka pre na e ere. Kao to znamo. sravnili sa zemljom Mongoli u XIII veku na e ere. nikada nije nestala i nalazi se tri kilometra severno od Hebrona. nisu uzdigli na visine cistog. Iz uporedne istorije religija znamo da su bogovi podle-gali istim promenama kao i njihovi poklonici. Njegove ru evine otkrivene su u Tel D emlehu. opet. u blizini dana njeg naselja Tel Balata otkopane razvaline grada kralja Emora. vec kult plemenskog bo anstva koje se javlja pod imenom Elohim. gde su Avram. Jedno od jex'rejskih plemena koje je ivelo u Haranu. Ako. a kasnije i Isak. Tamo od pamtiveka postoji kult Avramovog hrasta. posle povratka iz vavi-lonskog ropstva. odr ali su se u legendama i anegdotskim narodnim pricama. dok je na kraju. Godine . Jehova postaje univerzalni bog. etickog monotei-zma. Ispod ru evina triju velikih vrata d amije. Osim toga. Kakve zakljucke mo emo odatle da izvucemo? Ako prihvatimo da je Avram iz biblijske price zaista postojao. moglo je da dode u o tar sukob s poklonicima meseca u tom gradu. smatrati personifikacijom svega onoga to je jedno od jevrejskih plemena pre ivelo za vreme svojih seoba. gde su Jakovljevi sinovi izvr ili krvavu osvetu. Na osnovu tih podataka dr. Tek za Saladi-nove vladavine sru en je mesecev hram. progonjenog od fanaticnih stanovnika Harana. trinaest kilometara jugoistocno od Gaze. Rajs je otkopao tri kamene ploce na kojima je bio urezan znak boga meseca. neki biblijski tekstovi daju nam pravo da pretpostavimo da praocev monoteizam nije bio monoteizam u dana njem smislu te reci. na e ere. iveli medu hrastova. godine 1179. ulazeci u d amiju. u tome nisu ba potpuno uspeli. gazili po njima to je bio znak da je drevna religija Harana zauvek uni tena. na primer. koje su kasnije sve tenici uneli u biblijski tekst. i hipoteza ce postati ve-rovatna. gde su po biblijskom predanju sahranjeni Avram. Tamo su nadeni ostaci sna nih odbrambenih bedema.tamo nad iveo radanje i pad Rimskog carstva. sad stoji jedna od najpo tovanijih d amija islama. pak. njegovu emigraciju mo emo da smatramo kao bekstvo osnivaca novog kulta. l taj sukob ih je na kraju primorao da potra e novo boravi te u Hananu. ta vi e. U poslednje vreme otkrivene su ru evine nekoliko gradova drugorazrednog znacaja pomenutih u povestima o praocima. koji odgovara zahtevima vremena i razvijenije civilizacije izrailjskog naroda. kao to smo vec pominjali. Treba samo Avramovu licnost zameniti plemenom. pa se cak i islam vekovima morao miriti s njegovim postojanjem. u blizini Mamrije. posumnjamo u Avramovu istoricnost. Tu se namece analogija s Muhamedom. Tako su. onda cemo ga. u okolnim pecinama nadeni su ostaci ljudskih kostiju koji svedoce da je Mamrija u prastarim vremenima bila veliko groblje. tj Avrama).

.

visoki procenat soli izaziva neprijatno zapaljenje ko e i bolno oticanje usana. u Arabijskoj pustinji. prema proracunu. ". u podno ju planine Tavor. 4. Drevni. da se tu rodila legenda o Lotovoj eni koja se pretvorila u stub soli. veoma prometan put iz Harana u zemlju Hanansku vodio je preko Sirije. usled procesa vetrenja. Nema sumnje. Naucnicima do sada jo nije uspelo da utvrde polo aj Sodome i Gomore. engleska arheolo ka ekipa dospela je do sloja iz bronzanog doba. iako poslednjih godina sve vi e preovlada-va mi ljenje da su ti gradovi zaista postojali. Avramov boravak u Damasku pominje jevrejski istoricar Josif Flavije (37.to je razumljivo -okitio stra ni dogadaj mno tvom legendi i anegdota. znaci preko Damaska.-95.) u svom delu Jevrejska starina. Tako je. Dogodila se dve hiljade godina pre na e ere. U Bibliji nema pomena o tome da se Avram na putu za Hanan zadr ao u tom gradu. Neki od njih. 5. Ovde se treba dotaci i pitanja Damaska. Geolo ka ispitivanja otkrila su tragove stra nih vulkanskih kataklizama u dolini Jordana. na Primer. Narod je . manje pogodnu i zaobilaznu mar rutu. 3. na istocnoj obali Mrtvog mora. g.e. objavio da je dopro do samog dna i nai ao na ostatke nekog nasipa. Nema razloga za pretpostavku da je Avram izabrao neku drugu. u Akabskom zalivu i du Crvenog mora. dobili su oblike koji podsecaju na ljude.. 4 3. to ipak ne znaci da njihova su tina nije istorijski istinita. 86 Zenon Nije ba tako jednostavno roniti u Mrtvom moru i snaci se na njegovom dnu. i to upravo na onom mestu gde bl se. ali njegova tvrdnja primljena je s nepoverenjem. 14. Nedavno su otkriveni fragmenti Stare istorije fenicanskog sve tenika Sanhunijatona. Voda sadr i 25% soli i toliko je mutna i te ko je bilo ta opaziti na du inu ruke. godine 1958. nismo se vodili neosnovanim pretpostavkama. Praotac mu je poverio rukovodecu ulogu u svom . morali nalaziti Sodoma i Gomora." 2. Rezultati dosada njih istra ivanja izgledaju ovako: 1. dakle za Avramovih vremena.. koja je sada slano more" (Postanje. U ju nom delu voda je veoma plitka. vec smo se oslanjali na neke izvore i tragove koji taj boravak cine vrlo verovatnim: 1. Boravak u Damasku podvrduje i cinjenica to se u Avramovom ivotu odjednom javlja lik Elijezera Dama tanina. prote e pod vodom stenoviti prag koji preseca more na dva basena. toliko je gusta da covek mo e da legne na njenu povr inu i da cita novine. U neposrednoj blizini Mrtvog mora nalazi se niz bre uljaka koji se uglavnom sastoje od kamene soli. dakle. oslanjajuci se verovatno na nama nepoznate izvore ili narodna predanja.n. Gnjurac mora da ponese sa sobom gotovo cetrdeset kilograma tereta da bi se spustio na dno. Jo polovinom XIX veka Englezi su otkrili da se od uskog grebena Lisan. U poslednje vreme za podvodnu ekspediciju ozbiljno se priprema americko-kanadska arheolo ka ekipa. a u severnom dno se naglo spu ta do dubine od cetiri stotine metara. Uz to. Gnjurci su nastojali da prodru do morskog dna. Biblija tvrdi da su gradovi Sodoma i Gomora le ali u dolini umovitoj (na hebrejskom Sidim). Mo da ce uspeti da ra-zre i tajnu Sodome i Gomore.. Odatle proistice da se u secanju izrailjskih pokoljenja sacuvala neka prirodna katastrofa koja se u drevnim vremenim dogodila u okolini Mrtvog mora. Pored toga. 2. U ru evinama je nadeno mno tvo vaga.. Zato se pretpostavlja da je plitko korito nekada bila dolina koja je potopljena za vreme neke geolo ke kataklizme.u dolini Sidimskoj. voda baptisticke misije u Vitlejemu dr Ralf Beni.1927. koji pi e: "Sidimska dolina se provalila i postala jezero. Geolozi su cak uspeli da utvrde vreme te prirodne katastrofe. to bi svedocilo o tome da je Gerar u Avramova vremena bio va no trgovacko sredi te. Piloti koji redovno lete iznad Mrtvog mora tvrde da su primetili obrise nekih razvalina. 3). Opisujuci tu epizodu puta.

.

bez prikrivenih neprijateljskih namera. dakle za vremena Avramovih. Okolna dolina Saron nazivana je "rajskim vrtom". Po plodnosti je narocito cuvena bila Galileja i od najdavnijih vremena gusto naseljena. biblijskog imena za Filistejce. kuvanim mesom i pecenom ivinom. U grobnici egipatskog velikodostojnika u Beni Hasanu iz XVIII veka pre na e ere. Visoravni. Zidna slika u jednoj egipatskoj grobnici prikazuje potresne figure nomada. smatrao ga za svog glavnog nasledni-ka. u skladu s Hamurabijevim kodeksom. a vina smo imali vi e nego vode. l istocno od Jordana nalazile su se omanje oblasti gde se razvila zemljoradnja. travnate padine i suve stepe snabdevale su stada pa om. izgladnelih toliko da su od njih ostali sama kost i ko a.domacinstvu i. Sinuhe izmedu ostalog pi e: "Dobra je to bila zemlja. na kojoj se vide bradati mu karci. postojao je jo na dve hiljade godina pre na e ere." l opis jevrejske odece dugujemo arheolo kim otkricima izvr enim u Egiptu. brzo ispo cavanje tla i su a. O tome do-znajemo iz avanturistickih do ivljaja koje je opisao egipatski dostojanstvenik Sinuhe. podignut za odbranu od napada ratobornih pustinjskih plemena. to jest "zemlja ravnicarska" ili. upetljan u neke dvorske intrige. dovodile su do toga da je Palestinu cesto pogadala velika glad. Stoke je bilo bezbroj. koji je u slucaju ne-manja dece dozvoljavao usvojenje. na visoravan koja se prote e zapadno od Jordana. gde je bilo cak i divljih zveri. Freska u grobnici u Beni Hasanu na realistican nacin predstavlja pleme semitskih stocara kako na granici pregovaraju s egipatskim cinovnicima. navodnjeno recicama. a i ja sam cesto s lovackim psima odlazio u lov. Isak i Jakov. Ali je Hanan uglavnom bio stocarski kraj. Egipatski granicni zid. On pi e kako je pod okriljem noci pre ao "Kne evski zid" i pobegao u severni Hanan. Egipcani su bili naviknuti na pojavu nomadskih stocarskih plemena koja su se pojavljivala na granici i molila za utoci te. Zemlja u koju je emigrirao Avram prvobitno se zvala Hanan. Palestina se mo e podeliti na tri glavna dela: na nizinski pojas du Sredozemnog mora. dok su ene i drugi mu karci ogrnuti dugim ivopisnim . Razu-me se da se ta pohvala mogla odnositi samo na one delove gde su postojali zemljoradnja i povrtarstvo. zbog cega je morao da be i preko granice. Na ju noj obali Sredozemnog mora tlo je bilo neobicno plodno. po to je bila poznata po proizvodnji dra-gocene boje. narod koji je u XIII veku pre na e ere zauzeo ju nu obalu Hanana. U dolini Jordana zemlja je mogia da se obraduje samo oko Ge-nezaretskog jezera. Zato su ih bez smetnje pu tali na svoje jo ne tako naseljene oblasti pored delte Nila. Taj naziv potice od reci Peli tim. to bi mogla da potvrdi i Biblija. U mnogim svojim delovima bila je plodna i visija na zapadnoj strani Jordana. nalazi se zidna slika koja prikazuje pleme semitskih nomada iz Palestine. vinom. U svojoj prici nadugacko govori o plodnosti te zemlje. Tek ju je Herodot nazvao Palestina. Osim toga. po drugim naucnicima "zemlja purpurne vune". Gajila se i p enica i jecam. Tamo je na ao utoci te kod plemenskog stare ine. izradivane od morskih pu eva murex. Na drvecu je bilo najrazlicitijeg voca. Znali su da ih na to tera velika glad i da su to mirni ljudi. jer su mi priredivali lovove. do rodenja sina Isaka. Ni meda ni ulja nikad nam nije ponestalo. Zahvaljuci toploj klimi tamo su uspevale cak i urme. zvanom Predjordanija i na stenovitu zonu na istocnoj strani reke. Primitivni nacin obrade zemlje bez upotrebe dubriva. dok je u ostalim oblastima bujalo rastinje. jeo sam i divljac. ene i deca. Neki mu karci nose kratke suknjice s prugama u boji. Zajordaniju. iako su s vremena na vreme podbacivale usled jakih periodicnih su a. Smokava i gro da bilo je u izobilju. Svakodnevno sam se hranio hlebom. Za tu uslugu naravno da su od njih tra ili da bine. Tamo su otkopane ru evine mnogih drevnih gradova koji se pominju u Bibliji. koji oznacava Hanan kao zemlju u kojoj "tece med i mleko". upravo onakvog kakvi su bili Avram.

.

. i to: ".zlato. a on je ponovo u ivao naklonost i privilegije. pa su iz dna du e omrzli tog naduvenka i potkazivaca koji im je zagorcavao ivot. Jednoga dana. u kome mu se duboko klanjalo ne samo jedanaest zvezda.U Sihemu je doznao da su mu braca sa stadom pre la u okolinu grada Dota-ima. i ovog puta stade na stranu omiljenog sincica." A braca skoci e i zapita e izazovno: "Da nece jo biti car nad nama i zapovedati nam?" Jakov. da su se braca u tra enju pa njaka zaputila cak do Sihema i o njima se dugo ni ta nije znalo. Jedan nomad svira na maloj liri. Jakov je imao dvanaest sinova. i portiru i skerlet i crvac i tanko platno i kostret. uostalom. kako to vec biva. Otac je na njega. na nekim mestima potvrduje da su Jevreji voleli boje. To je bolno pogodilo cak i l 92 starog oca. Narocito ih je nervirao pricanjem svojih snova u kojima su oni uvek bili u nekoj poni avajucoj ulozi. bio veoma ponosan i. isprica im ovakav san: "Vezasmo snoplje u polju. a ocu da se ka e kako ga je pro drala divlja zver. crvene i plave boje. Josif i Venijamin. Jedan od njih zajedljivo povika: "Gle. koji vas je oblacio u skerlet lepo. Nije bilo dana da ih na neki nacin nije zajedao. l cim im Josif pride. Braca su boravila na pa njaku i odmah ga opazi e cim se pojavi na vidiku. Ali Ruvim se usprotivi i stade ih preklinjali da ne prolivaju bratsku krv. 24) David uzvikuje: "Kceri Izrailjeve! Placite za Saulom." U drugoj Knjizi Samujovoj (1. Jakovljevi sinovi imali su puno toga da sakriju. Josif je neko vreme hodao kao pokisao. koje mu je rodila voljena Rahilja.. pa je krenuo za njima. A to je najgore. l Biblija. skido e ga do naga i svezanog baci e na .Venijamin je bio jo dete. dok je Josif izrastao u izuzetno bistrog momka i u porodici po razboritosti niko mu nije bio ravan. Jednon se dogodilo. a va i snopovi idahu unaokolo i klanjahu se snopu mojemu. koji je najverovatnije opet do ao da ih uhodi. Boraveci dugo van kuce. razmetao bez mere i sve je bolje znao od brace po ocu." BURNA POVEST JOSIFOVA 91 EGIPAT U VREME RAMZESA II CRVENO MORE PRODAN U ROPSTVO. ali najveca slabost bili su mu najmladi izdanci. pa moj snop usta i uspravi se. Pona ao se nadmeno. 2-5) Bog nala e Mojsiju da skupi od svojih ljudi prilog za rtvu. Josif se rado prihvatio nadzornickog zadatka. U Knjizi Izlaska (25. to govori da su Semiti jo tada veoma voleli muziku. Gledajuci do-teranog kico a. i ko e jazavcje. Izgrden tako neocekivano. Zabrinut. nije zapazio koliko njihova ozlojedenost raste. evo onoga to sne sanja". Nomadsko oru je sastoji se od kopalja. zbog cega se osecao pocastvovanim. kad se cela porodica okupila oko stola za obed. i ko e ovnujske crvene obojene. upita ga srdito. Posle dugih savetovanja ogorcena braca pristado e na taj predlog. i kitio vas zlatnim zakladima po haljinama va im. Ali Josif. Jakov je poslao Josifa da sazna ta se sa njima de ava. Preovla-davaju zelene. Predlo i da bace Josifa u bunar ivog.. de avalo se da ih uhodi i odmah javljao ocu ako su ne to skrivili.plastovima. Bilo je mi ljenja da se ubije i baci u presahli bunar. zaslepljen svojom velicinom. braca odluci e da s njim zavr e zauvek. vec i sunce i mesec. "Kakav je to san to si snio? E da li cemo doci ja i mati tvoja i braca tvoja da se klanjamo tebi do zemlje?". Ostali sinovi brinuli su o stoci i po citave dane provodili na pa njacima. gde bi i onako umro od gladi. razume se. Kupio mu je i arene haljine divnih boja i nije ba od njega zahtevao da se bakce poslovima na gazdinstvu. i srebro i med. dok se Josif za to vreme nalickan i zalizan kao kico etao po kuci. kao Jakov. skoci e na njega. lako popu tao njegovim prohtevima. strela i pracaka. Ali Josifu se ubrzo prisnio drugi san. Ali nemio dogadaj je zaboravljen.. Ali u dubini du e odlucio je da pod okriljem noci izvuce brata iz bunara i da ga odvede ocu.

.

Tako je Jakovljev sin dospeo u slu bu jednog od najvecih egipatskih dostojanstvenika. obesi mu se o vrat i te inom svoga tela svali ga na postelju.dno dubokog bunara. cas druge. Porodica se na sve nacine trudila da ubla i ocev bol. koji su iz Galada vozili u Egipat miri ljavo korenje. <Bi6Ujs/(e 93 sla e je ocu s pitanjem da li je prepoznaje. Josif je bio naocit i veoma lep mladic. bogato odeveni. Putujuci trgovci prodali su Josifa Petefriju. ljuta ga je zverka izjela. Ubrzo je stekao naklonost tamnicara i preuzeo nadzor nad su njima s 94 Zenon y& kojima je tamnovao. a on je pak. Pro lo je nekoliko dana i Josif je trpeo glad i ed. stekao je milost svoga gospodara. uplakanog Josifa. Duboko uvredena u svom enskom ponosu. Ali. Dok je on tako bio u estokoj muci. domami ga pod nekim izgovorom u spavacu sobu. Vredan. Videv i krvavu odecu voljenog sina. Na alost. odbacena ena osveti mu se za te ku uvredu. izmirnu i balsam. Bili su to imucni trgovci. koga su braca tako sramotno izdala. Tada Jakovljevim sinovima pade na um da prodaju Josifa u ropstvo. cak i oprema na magarcima bila je gusto iskicena zlatnim dugmadima. JOSIF U PETEFRIJEVOJ KUCI. Neki istra ivaci poistove-cuju Ismailjce s beduinima. po udna ena uvrtela je sebi u glavu da po to-poto mora zavesti mladica. poverova svojoj lukavoj supruzi i baci Josifa u tamnicu. ali neute ni Jakov ponavljao je slomljenim glasom: "S tugom cu u grob leci za sinom svojim". cestit i u svakom pogledu snala ljiv. Kad se vrati kuci. pokaza joj pla t kao dokaz njegovog prestupa. a kad se odasvud slete posluga. Iskoristiv i jednom priliku kad u kuci nije bilo mu a ni posluge. trgovci su i li dalje svojim putem odvodeci u egipatsko ropstvo nesrecnog. Bio je jednostavno podesan covek na koga su mogli da se prenesu svakodnevni poslovi i brige oko vodenja gazdinstva. mirno se-do e da jedu i ne baci e mu ni parce hleba. ta god da je Josif resio. Nesrecnik je u prvfmah izgibio prisebnost i obamro. a u tom nagonu za sticanje pohvala pomagao mu je prakticni i odlucni razum kao i dar za pridobijanje pretpostavljenih. a kad se nade u mracnoj jami. Petefrije doznade ta se desilo. Petefrijeva ena gorela je od strasti i slu ila se svim sredstvima da ga namami na preljubu." Onda se odenuo u kostret i dugo oplakivao gubitak sina. Otkad mu je dao upravljanje domacim poslovima. uvecao mu se imetak. Oko vrata i na rukama blistao im je na suncu nakit od cistoga zlata. ne eleci da uzvrati sramnom izdajom na dobrocinstvo svoga gospodara. gluva na njegove molbe i preklinjanja. Ali ni u nesreci Jakovljev sin nije izgubio ni ta od svoje snala ljivost. zapovedniku faraonove telesne garde. Josif se ocajnicki branio i na kraju pobegao ostaviv i svoj pla t u rukama sablazniteljke. Odbijao je njene izazove. Di e stra nu viku. Josif je imao i tu osobinu da svuda gde se pojavi izbije na prvo mesto svojom usrdno cu i spremno cu da pomogne. cim karavan produ i svojim putem. Jakov umalo to ne side s uma. oslobodiv i se svakodnevnih briga. bilo je dobro. obuze ga takav u as da stade glasno zapomagati. Na kraju ga je cak postavio za glavnog upravnika svojih imanja i nije se me ao u njegovo upravljanje. mogao mirno da se posveti vojsci i prepusti svojim zadovoljstvima. opaka braca umoci e Josifovu odecu u jarecu krv i po' Biblija nedosledno navodi cas jedne. Ali jednoga dana pojavi se kara-van Madijanaca ili Ismailjaca*. kako se to ka e: kolo srece se okrece. Pe-tefrije je imao dobre razloge da favorizuje jevrejskog roba. jer su dobri znali da ce im se mladi rob na egipatskom tr i tu dobro isplatiti. Nije mu tamo bilo lo e. Gre na braca. Nezadovoljena ambicija podsticala ga je kako u va nijim tako i u beznacajnim poslovima. Jednoga . Razderao je svoju odecu i zakukao u neute nom bolu: "Sina je mojega haljina. koji mu je poveravao sve odgovornije zadatke. Putujuci trgovci dobro osmo-tri e slabunjavog momka i pogodi e se plativ i za njega dvadeset srebrnjaka.

.

pa mi niko ne ume da ka e ta to znaci. Josif je sve pamtio i posle kratkog vremena orijentisao se tako dobro kao da je i sam slu io na kraljevskom dvoru. Sazva najbolje vrace i mudrace iz celog Egipta. Posle cetrnaest godina ropstva postao je naredbodavac svojih nekada njih gospodara i desna ruka monarha. vicne tumacenju snova. A onda odjednom iz reke izade sedam mr avih krava koje poje-do e debele krave. Zatim je svoj san ispricao stare ina nad pekarima: cinilo mu se da nosi na glavi tri kotarice s pecivom koje kljucaju ptice. Josif je kao namesnik bio u kolima koja su u povorci i la odmah iza faraonovih kocija. NA FARAONOVOM DVORU. upucivali ga u tajne dvorskih odnosa i upoznali sa slabostima vladara. A oni su samo klimali glavom. pa saop ti da ce Egipat do iveti sedam rodnih godina. l nije moguce ni predvideti kakva bi bila njegova sudbina da i faraona ne poce e da spopadaju snovi. Faraona obuze utucenost a u dvorcu zavlada sumorna poti tenost." Josif pa ljivo saslu a faraonove snove o debelim i mr avim kravama i o jedrim i neplodnim klasovima. Oprostio mu je krivicu i ponovo mu predao kljuceve dvorskog podruma. savetovali se i prepirali. nesrecni dvorani caskali su s njim po citave dane. Ni casa ne caseci. Tom prilikom zamolio ga je da se kod faraona zauzme za njega. skupocenu ogrlicu i pla t umetnicke izrade. Videci priliku da zadobije jo vecu faraonovu naklonost. a zatim sedam klasova neplodnih i trulih koji pojedo e jedre klasove. U faraonovom srcu pojavi se nova nada. pade nicice pred njega.dana dopado e tamnice faraonov peharnik i pekar. Josifu je bilo trideset godina kad se iznenada iz dubokog pada popeo na vrhunac uspeha i sjaja. Ovaj savet se veoma svideo faraonu. U skladu s osve tanim dvorskim protokolom. jer je nevin bacen u tamnicu. posle kojih ce nastupiti sedam godina su e i gladi. Josif je jo dve godine proveo u tamnici i vec je izgubio svaku nadu da ce nezahvalnik odr ati rec. Samo diktatorskim merama mogao je da se sprovede privredni plan koji je zahtevao uvodenje te kih nameta feudalcima.veleposednicima. Faraon je upravo proslavljao rodendan i za vreme gozbe setio se kako ga je dobro poslu ivao peharnik. da se spreci oskudica u neradnim godinama. l zaista. dok na kraju bespomocno ne ra iri e ruke i prizna e bo anskom vladaru da ne mogu odgonetnuti tajanstveno znacenje snovidenja. Drugom prilikom mu se prisnilo kako iz zemije izrasta sedam jedrih klasova. Smesta ga je naimenovao za dr avnog namesnika i predao mu u ruke upravu nad Egiptom. faraon rnu je urucio znake visoke du nosti: zlatni prsten. obrijan i obucen u nove haljine. izgovoriv i osve tanu formulu: "Ja sam faraon. naredi da mu dovedu Josifa. Josif se na trenutak zamislio i prorekao peharniku da ce za tri dana ponovo steci faraonovu milost i vratiti se na raniju du nost. ali bez tebe nece niko maci ruke svoje ni noge svoje u svoj zemlji Misirskoj. Sedeci na zlatnom tronu. Neobicni snovi obe-spokoji e faraona. Nije se zadr ao samo na proricanju. kako to cesto biva. Josif se trudio da im pomogne i olak a nevolju. koji je u Egiptu smatran za boga. Uzvracajuci mu prijateljstvom. peharnik je u svojoj sreci zaboravio druga u nevolji koji mu je prorekao slobodu. isprica mu o mladom Jevrejinu koji mu je nekad u tamnici tacno predvideo buducnost. Peharniku se prisnio izdanak vinove loze sa tri grancice na kojima su se najpre pojavili pupoljci a potom zrna gro da. vladar mu nestrpljivo rece: "Usnih san. U jednom takvom razgovoru dotakli su se snova i oba dvorana reko e da su cudne snove sanjali. Pronicljivo se zagledao u otvoreno lice naocitog mladica i odjednom mu je sinulo u glavi da je na ao spasitelja. Na alost. Malo razmisli." Istog dana ceo dvor je krenuo u hram divnim konjski zapregama. a za tebe cujem da ume kazivati sne. kroz tri dana ispunilo se Josifovo predskazanje. Jedne noci sanjao je kako je iz reke izronilo sedam debelih krava i paslo na livadi pored obale. vlast mu je predala na najsvecaniji nacin. Kad su anj. vec je savetovao faraonu da neodlo no odredi mudrog upravitelja koji ce u godinama obilja ubirati petinu letine. Ali prema upravniku pekare ostao je neumoljiv i poslao ga na gubili te. Josif se smrknu i prorece mu da ce za tri dana biti predat u d elatove ruke. Peharnik se tek tada seti Josifa. kao i seljacima koji su iveli u bedi. Tada je podmetnuo vrc iscedio sok i dao pice faraonu. a kad .

.

a kad ga vi e nisu imali. da je najmladi brat ostao kod kuce. koga je toliko voleo da nije hteo da ga pusti ispod svog okrilja. JAKOVLJEV ROD GLADUJE. U hramu faraon dade Josifu egipatsko ime Psontomfanih. Pozva ih jo jednom preda se i rece da ce im prodati ito i dozvoliti da se vrate u Hanan. Prepla enu . a jedan nestao bez traga.96 Zenon 9(psufovs/(i legende 97 je prolazio ulicama glasnici su pozivali stanovni tvo da padne na kolena pred novim velikodostojnikom. koja su ga nekada prodala za dvadeset srebrnjaka. nastupile su godine su e i gladi. U pocetku su ljudi za hranu morali da placaju novcem. cim je sva zemlja pre la u faraonove ruke. U trenutku je prepoznao bracu. Jakovljevi sinovi poce e jadi-kovati da ih je sna la zaslu ena kazna za podlost prema bratu. a cetiri dela neka budu vama za seme po njivama i za hranu vama i onima koji su po kucama va im i za hranu deci va oj. Kao mudar domacin. obezbedujuci mu tako podr ku mocne sve tenicke kaste. Tako je posle sedam su nih godina sva zemlja sa njihovim oracima postala iskljucivo faraonove vlasni tvo. a u zemlji je i pored uzimanja poreza vladalo toliko izobilje da su ljudi bla-gosiljali novog namesnika. Josif se veoma uzbudio kad je video do ljake iz Ha-nana. Ne pretpostavljajuci da egipatski dostojanstvenik razume hebrejski jezik. Gluv na sva njihova uveravanja i preklinjanja pozvao je stra u i naredio da odvede bracu u tamnicu. ali ce jednog od njih da zadr i u tamnici kao jemstvo da ce da dovedu najmladeg brata. Na kraju su se li avali zemlje i sami se prodavali u ropstvo. Samdisu sve tenici sacuvali imanja. jer im je faraon. evo vam semena pa zasejte njive. \ o eni ga Asenetom. Pretvarajuci se. prodavali su konje. Josif je poceo da je daje pod zakup i objavi narodu: "Evo kupih danas vas i njive va e faraonu. Kao to je i predvideo. kcerkom Potifere. A to bude roda. Ambari su su bili dupke puni p enice. odobrio da u rodnim godinama stvaraju so-pstvene zalihe. Od toga vremena uveden je zakon prema kome je egipatski narod predavao petinu svoje letine." A narod je jemcio da ce verno slu iti faraonu. Kod kuce je zadr ao samo Venijamina. Braca su prazne vrece stavila na magarce i krenula na daleki put. da ih je poslao stari otac koji je imao dvanaest sinova. l obuze ga takva tuga da ode u susednu sobu i u samoci . jer im je samo on mogao izdati ito. Josif ih je slu ao namr tena cela i nije dozvolio da primete kako ga je duboko dirnula vest da su Jakov i Venijamin ivi. Ali nije mogao da odoli zadovoljstvu da ih prestra i. l u Hananu je vladala su a. upucivao ih je Josifu. Stado e se bogzna kako pravdati da su do li samo po ito. Nije se izdao ko je i razgovarao je s njima preko tumaca. Tako je Josif doznao da krivci ale zbog svog postupka i da u su tini nisu lo i ljudi. a kad su preklinjali faraona da naredi da se otvore ambari. a ne da kupe hranu. uticajnog sve teni-ka iz grada On (grcki Heliopolis).bracu probi sto znojeva. dacete peto faraonu. volove i magarce samo da se spasu od gladi. Tokom sedam rodnih godina Josif je putovao po celoj zemlji i licno nadgledao izvr avanje naredaba. Gromkim glasom ih je optu io da su do li u Egipat da uhode. Ali posle tri dana sa ali se na njih i odluci da im ubla i kaznu. ovce. Ali taj zakon nije va io za sve tenike koji su se tako bogatili i postajali sve mocniji. ali ito nije delio besplatno. Jakov je u faraonovu zemlju poslao desetoricu svojih sinova. Na vest da se u Egiptu mo e kupiti p enica. racunajuci na njihov uticaj. koje nisu pogodile samo Egipat. U Egiptu su ih odveli pred najvi eg dr avnog dostojanstvenika. JOSIF UPRAVLJA EGIPTOM. Ljudi su gladovali. koje znaci bog ka e neka ivi. Ni porodicna sreca nije Josifa izneve-rila: ena Aseneta mu je rodila dva sina: Manasiju i Efrema. a samo jednoga pustiti kuci da dovede najmladeg brata kao dokaz da to to govore nije la . vec i sve susedne zemlje. uporno ih je optu ivao za uhodenje i saop tio im je da ce ih baciti u tamnicu. on je izlazio u susret njihovoj molbi.

Izbrisav i suze. da i on sedne s njima na gozbu. Josif ih je pozdravio. te ka srca morao je s ostalim sinovima da pusti i Venijamina. na njihovo iznenadenje. Kakvo je bilo zaprepa cenj e kada je srebrni vrc naden u Venijaminovoj vreci! Jakovljevi sinovi su u ocajanju cepali odecu i oplakivali svoju nesre-cnu sudbinu. Jakovljevi sinovi krenu e u Hanan. Uvereni da je u pitanju neka gre ka. Sutradan je Josif naredio kljucaru da opet svakome od brace stavi u vrecu novac. Kuvarima je naredio da spreme gozbu. Ali. strepeo je za ivot najmledeg sina i u njemu je video jedinu utehu u starosti. sluga nije hteo da primi novac i umirio ih je ovim recima: "Bog va i Bog oca va ega metnuo je blago u vrece va e. naredi slugama da postave sto. a goste poverio brizi kljucara da bi mogli da se operu od pra ine. Josif je u poteru za njima poslao svoju telesnu stra u. Za vreme obeda Josif se brinuo da mladi Venijamin dobije najbolju hranu." Ali zapovednik saop ti da ce samo lopova da odvede u tamnicu. onaj neka pogine. Za stolom je ubrzo nastalo takvo veselje da su se svi napili. odluci e da iznos vrate za vreme svog drugog boravka u Egiptu. Jakovljevim sinovima je od straha si lo srce u pete kada su ih ubrzo opkolili naoru ani vojnici na bojnim kolima. i svrh toga mi cemo biti robovi gospodaru mojemu. l opet su dobro polo ili ispit po tenja na koji ih je stavio Josif. l Jakov nije imao drugog izlaza. Tada istupi Juda i odva no rece: "Gospodar moj zapita sluge svoje govoreci: imate li oca ili brata? A mi rekosmo gospodaru svojemu: imamo stara oca i brata najmladega. Brzo ode u susednu sobu i isplaka se bez svedoka. vrativ i se u trpezariju. izmirnu. U dvoru se baci e pre noge Josifa i preklinja e ga da ih zadr i u ropstvu zajedno s Venijaminom. Zapovednik stra e pri ao im je stroga lica i okri99 vio ih za kradu srebrnog namesnikovog vrca. svog maloga brata. Braca su krenula u Egipat s najgorim predosecanjem. savlada se i rece braci da napune vrece itom. miri ljavo korenje. Egipatskom dostojanstveniku braca su se do zemlje poklonila i predala mu poklone 4d Jakova. Po to je Zenon 9(psidbvs%i izgubio Josifa. ali Josif ih je ljubazno primio videv i Venijamina. Jakov je bio neumoljiv. a . Uz put se zaustavi e da prenoce u gostionici. nado e svoj novac kojim su platili ito. a Simeuna odvede u tamnicu kao taoca. pa cak ni Ruvimova izjava da ce dopustiti da se ubiju dva njegova sina ako ne dovede natrag Venijamina. a Venijaminu da podmetne svoj srebrni vrc za vino iz koga je cesto predvidao buducnost. JOSIF PONOVO ISKU AVA BRACU. Ali to se nije dogodilo tako brzo i Simeun je vec poceo da gubi svaku nadu da ce izaci iz tamnice. Nalo io je sinovima da vrate i novac koji se na neobja njiv nacin na ao u vrecama. Nisu pomogle ni pretnje ni molbe. Hrane je brzo nestalo i ljude je ponovo pritisla beda. Kad odveza e d akove s namerom da nahrane magarce. i toliko se razne io da je samo s najvecim naporom mogao da zadr i suze. Kljucar je doveo Simeuna iz tamnice i dao mu novu odecu. pogledao darove i pitao ih za ocevo zdravlje. a odmah zatim snade ih nova radost. jer se Jakov niza ta na svetu nije hteo rastati od Venijamina. orahe i badem. Sa magarcima natovarenim d akovima sa p enicom. Odlucili su da ne ostavljaju Venijamina samog u nevolji i da se s njim vrate u egipatsku prestonicu. Braca su to odlucno odricala i pristajuci da se obavi pretres izjavila: "U kojeg se izmedu sluga tvojih nade. Braca iskoristi e tu priliku i htedo e da vrate novac naden u vrecama. Ali egipatski dostojanstvenik odbi njihovu rtvu i uporno zahteva e da samo Venijamin snosi kaznu. pa braca odluci e da ne idu ponovo u Egipat bojeci se da izadu bez Venijamina pred egipatskog dostojanstvenika.isplaka patnje svoga srca i nezaceljenu ce nju za rodbinom. Potajno je nalo io da braci vrate novac kojim su platili ito i da ga kri. novci su va i bili u mene." Braca s olak anjem odahnu e.om stave u vrece. Da bi odobrovoljio egipatskog dostojanstvenika poslao mu je malo balsama i meda. Heto je tako da proveri njihovo po tenje. Jedva to su Jakovljevi sinovi s natovarenim magarcima napustili grad. koji mu se rodi u starosti. U jednom trenutku podigao je pogled na Venijamina. Onda se umi i.

.

" Zatim Josif odvede oca i petoricu brace pred svoga dobrotvora. Naricale su tako tu no da su se Hananci pitali kakvog li to velikog Egipca-nina sahranjuju u njihovoj zemlji. Josif vi e nije mogao da sakrije svoja osecanja. te ce sluge tvoje svaliti staroga slugu tvojega a oca svojega s tugom u grob. i otac ga pazi. na delti Nila. "Meni ima sto i trideset godina. Josif je ucinio tako kako mu je dopustio njegov gospodar. faraon im odobri da se nasele u zemlji Gesemskoj. Ali Josif ih je sve izljubio. ponese sa sobom njegovo telo u grobnicu . ako se ikad vrati u Hanan. ti i sinovi tvoji i sinovi sinova tvojihi ovce tvoje i goveda tvoja i to je god tvoje. Sedece u zemlji Gesemskoj i bice blizu mene. Sve njegovo dostojanstvo odjednom nestade i on bri nu u tako glasan plac koji se cuo po citavom dvoru. kako sam do ljak. sinove Josifa i Egipcanke. odgovori starac faraonu i blagoslovi ga podizanjem desne ruke. Izrailjski doseljenici dobro su iveli. Do Avramove grobnice u Hananu pratila je Jakova duga pogrebna povorka u kojoj su ucestvovali svi faraonovi dostojanstvenici. Pred smrt je primio u svoju porodicu Manasiju i Jefrema. i on osta sam od matere svoje. posle kojih je do lo sedamdeset dana alosti koja je ogla ena u celom Egiptu. 100 svoju porodicu. jer ce jo pet godina biti glad. idem da ga vidim dokle nisam umro. nekako su se nisu ni obradovala. i upita ga koliko mu je godina. Darovi su natovareni na deset magaraca.. Izrailjev rod od ezdeset i est osoba krenu na put u Egipat i zaustavi se u zemlji Gesemskoj. Pred smrt je izrazio arku elju. od kojih ce poteci dvanaest izrailjskih pokoljenja. a Venijaminu pet najboljih haljina i trista srebrnjaka. Zato neka sluga tvoj ostane mesto deteta da bude rob gospodaru mojemu a dete neka ide s bracom svojom. Kad se do mile volje naradovao i obrisao suze radosnice. Jakov je iveo jo sedamnaest godina. niti sti u veka otaca mojih koliko su oni iveli". hodi k meni." Vest o neobicnom su-sretu brzo je stigla do dvora. a onda s po tovanjem pogleda starog. dostojanstvenog Jakova.. vec se zabrinu e da im se brat ne osveti za nanetu mu nepravdu. Malo je dana ivota mojega i zlj su bili. A stari otac uzbudeno mu rece: "Sada ne marim umreti kad sam te video da si jo te iv. A osim toga obdario je bogato celu . A braca su bila kao gromom pogodena. dok je ocu sem odece i novca poslao mnoge vredne predmete iz Egipta. Placuci od radosti. Josif je docekao i unuke i 101 umro u sto desetoj godini. dok je deset magarica nosilo p enicu i drugu hranu da Jakovljevi ljudi na putu ne trpe glad. povika: "Dosta mi je kad je jo iv sin moj Josif. Prema egipatskom obicaju telo mu je balsamovano. on im u pocetku ne htede verovati i tek kad vide donete darove kao da se preporodi.njegov je brat umro. Naredio je da mu se braci po ocu daju po dve haljine. Blagosloviv i dvanaest svojih sinova. l ja cu te hraniti onde. rekao im je: "Vratite se br e k ocu mojemu i ka ite mu: ovako veli sin tvoj Josif: Bog me je postavio gospo-darem svemu Misiru. Josif mu pohita kolima u susret i placuci pade mu oko vrata. u milosti svojoj. s pastirskim tapom u desnoj ruci. Obave ten o dolasku oca. a narocito ne no je zagrlio najmladeg brata Venijamina. Umrece kad vidi da nema deteta. koji je stajao pred njim ogrnut irokim vunenim plastom. Faraon. a kad je osetio da mu se pribli ava kraj. Kad sinovi Jakovljevi stigo e u Hanan i isprica e ocu ta im se dogodilo na faronovom dvoru." ROD IZRAILJEV NASELJAVA SE NA DELTI NILA. Na njihovu molbu.. Udalji sve Egipcane iz sobe i priznade braci ko je. da narod izrailjski. zamolio je Josifa da ga sahrani u grobnicu dede i oca u Makpeli kod Mamrije. Pa njaci u zemlji Gesemskoj bili su bujni i socni. Pogrebne svecanosti trajale su cetrdeset dana. odobrio je Josifu da dovede iz Hanana celu svoju porodicu i da po alje kola da joj olak a preseljenje. Kovceg su pratile i narikace." Videci da su braca po ocu cestiti ljudi. okrenuo se zidu i izdahnuo. da ne pogine od gladi ti i dom tvoj i to je god tvoje. pa su se mno ili brzo. nemoj oklevat..

prica o Josifovoj dobroj i zloj sreci uvek je dirala ljude u srce i sacuvala neprolaznu sve inu. Neko bi naravno mogao da ka e da je prica o Josifu u stvari ditiramb u slavu rodovske solidarnosti. bili su ljudi surovih obicaja. Ali da li je samo tvorevina ma te? Da li se u su tini te price ne krije ne to to se zaista dogodilo? Zna se da znacajne istorijske cinjenice u narodnom predanju prelaze u legendu. Josif je Uginladosti bio nepodno ljivi uobra enko i razma eni tatin sin. poneli su se prema njemu sramno. A ipak. uspeo da se promeni i postane velikodu an. skoro balade. u osnovi nisu bili lupe i. Egipatska prica zaista podseca na epizodu s Josifom i Petefrijevom enom. po pitanju novca postupali su po teno. pa je bez sumnje kru ila i po Hananu. alfje u docnijim godinama. ali to ne iskljucuje mogucnost da se jedan Jevrejski ogranak stvarno naselio u Egiptu. to razumevanje za coveka sa svim njegovim manama. cak se mo e sumnjati da li je i to pozajmica iz egipatske knji evnosti. uspeli su da izgrade izvornu emotivnu zrelost i poznavanje ljudske du e. Celog ivota ih je grizla savest. Bata nije imao ene i radio je na imanju starijeg brata. koja se po svojoj osobenosti ne mo e ni sa cim porediti. Ali slicnost se ogranicava iskljucivo na dogadaj koji u biblijskoj prici predstavlja samo mali fragment. zato se ponavlja i u pricama mnogih drugih naroda drevnog Istoka. NARODNA LEGENDA ILI ISTINA Prica o Josifu od pamtiveka je u ivala veliku popularnost i u la u folklor onih naroda koji su u Bibliji nalazili podlogu za svoju ma tu. neotesani i puni predrasuda. Naucnici su neko vreme verovali da ce poreklo te biblijske price naci u knji evnosti naroda koji se granice s Palestinom. ali kako se kasnije pokazalo. u nastupu gneva. koja je tako karakteristicna za narode Istoka i ne to razumljivo i potpuno prirodno za Semite. Njegovo naravoucenije odgovara duhovnoj potrebi prostog. U tome nema niceg cudnog. to im slu i na cast. iskreno su voleli starog oca. neobicnoj za doba sveop teg varvarstva. Jednoga dana Anubisova ena po elela je da ga zavede. odlucili su da dele s njim nevolju i samim tim bili spremni za najvece rtve. S tim se uglavnom mo emo slo iti.Jakovljevu. To duboko poznavanje ljudske prirode u svoj njenoj slo enosti. gde je dobro iveo. Mo da je medu tim doseljenicima bio i Jakov i njegovi sinovi. Tada ga je licemerna ena optu ila pred svojim mu em da ju je silom uhvatio i stra no istukao kad je poku ala da se brani. U njoj ne srecemo likove izrazito zle ili dobre. potlacenog coveka. pro eto lepotom bajke. cesto u tolikoj meri da je te ko odvojiti istinu od fikcije. delo jevrejske ma te. Jevrejski pastiri. i . Zahvaljujuci ba tim odlikama. crne ili bele karaktere. l njegovo telo je^ balsamovano i stavljeno u kovceg po starom egipatskom obicaju. treba prihvatiti mi ljenje da je cudesna prica o Josifovim do ivljajima. Ali mladic je s ogorcenjem odbio njeno udvaranje. Potka o Josifovoj sudbini mo da i jeste legendarna. autori price o Josifu. Anubis se razbesneo i ubio nevinog Batu. U toj prici postoji jo ne to to zaslu uje divljenje. Rec je o o enjenom Anubisu i njegovom mladem bratu Bati. Svojevremeno je izgledalo da su otkriveni tragovi koji vode u egipatsku knji evnost. Njegova braca po ocu. bajka s naravoucenijem. Tema o nevernoj eni i preljubi u to vreme bila je veoma u modi. kao to se cesto de avalo s drugim pricama Staroga zaveta. Jer to je tipicno narodno predanje sa ivom pricom. iveci na stepama. pod uticajem patnji i neugasle ce nje za porodicom. tipicna za to vreme. Na takozvanom Orbinijevom papirusu procitana je prica O dva brata. vecno gladnog pravde. medu vrletnim stenama. Prema tome. Ali to ne iskljucuje cinjenicu da u nacinu vodenja price i slikanju karaktera izbija neko zrelije videnje stvari ovoga sveta. a kad je Ve-nijaminu zapretilo ropstvo. govori o velikoj ivotnoj mudrosti. puno neobicnih dogadaja.

.

posledica velikih etnickih preobra aja koje je pre ivljavala Mesopotamija. medu njima i Hiksose. Hiksosi su bili Semiti i govorili su jezikom koji je izgleda bio blizak ranom razvojnom obliku hebrejskog jezika. koje zbog njihove iscrpnosti necemo da iznosimo. krvo edna razbojnicka banda koja se srucila na Egipat kao oblak skakavaca. Prestonica novih gospodara Egipta bila je Avaris. Podjarmljeno stanovni tvo na izvesno vreme cak je uzelo i kormilo dr ave u svoje ruke. Arheolo ke iskopine iz Jeri-hona pokazale su da su taj drevni grad neko vreme dr ali Hiksosi. i 1630. Bila je to pljacka ka. To ce nam. dok je vojnicku svetinu sacinjavala razuzdana rulja svakojakih pustinjskih i planinskih plemena. On ce nam omoguciti da udemo u tajne nacina kojima se naucnici slu e u rekonstrukciji istorije. Kratko vreme pre toga Egipat je prolazio kroz najburniji period svoje duge istorije. . ona su potisnula u Siriju i Palestinu. po imenu Josif. Za ticeni oklopima i naoru ani dugim macevima. Pa podimo tragom njihovog razmi ljanja. ali kako ne Zenon 1(psidovs/(i raspola u nikakvim istorijskim dokumentima. otimaca. Semitske narode. U drugom milenijumu prodrla su sa severa azija-tska plemena Huriti. Prica o Josifu u tom slucaju de avala bi se u XVII veku pre na e ere. pretpostaviti da su u to vreme i narodi Palestine bili pod hegemonijom osvajaca Egipta. Sa natpisa na skarabejima znamo da su njihove vode nosili tipicno semitska imena. Prema poslednjim istra ivanjima. pracke i strele. izgleda. Pomocu veoma mukotrpnih proracuna. medu naucnicima se uvre ilo mi ljenje da je Jakov iveo dvesta pedeset godina posle Avra-ma. pustolova i probisveta raznih rasa i jezika. Bice to neobicno fascinantan izlet. Jakober. na primer: Anater. moraju da se zadovolje postavljanjem hipoteza do kojih dolaze metodom dedukcije. ali su provincijski kne evi Gornjeg Egipta postali nihovi vazali i placali im te ki danak. Oko godine 1780. prihvaceno je ipak da ga pre treba tumaciti kao gospodari stranih zemalja. Naziv Hiksosi tumacen je na razne nacine: ranije je smatrano da znaci "poglavari pustinje" ili kraljevi pastira. pru iti i estetsko zadovoljstvo koje razum oseca prilikom logicnog re avanja problema na osnovu nepovezanih tragova. dok stignu da upotrebe svoja koplja. dakle. Egipatski vojnici borili su se pe acki i bili su gotovo nagi. gu eci ognjem i macem svaki poku aj pobune. zemlju su uzdrmali revolucinarni neredi. napravio sjajnu karijeru na faraonovom dvoru. Sa Istoka je nagrnula nebrojena masa tudinskih ratl ka i srucila se na zemlju kao planinska lavina. Na ustanak se digao potlaceni narod: seljaci. Naucnici lupaju glavu nad tom zagonetkom. Njihovi poglavari prisvojili su sve unutra nje atribute faraona i odr ali su se u pokorenom Egiptu oko 150 godina. Pokazalo se da su osvajaci bili Hiksosi. Pretpostavlja se da su Hiksosi predstavljali samo malobrojni sloj ratnika. Posledice te kataklizme osecale su se jo dugo i u XVII veku Egipat je u svojoj nemoci bio dr ava te ko paralizovana. Datum koji iznose naucnici varira izmedu 1730. vec su ih gazila konjska kopita i mrvili tockovi kola. osvajaci su munjevitom brzinom jurili na oklopnim bojnim kolima u koja su bili upregnuti konji. U vreme tog politickog pada zadesila ga je nova. sem toga. godine. egipatska sila bila je pretvorena u prah. zanatlije. Egipcani su se tada prvi put sreli s novim nacinom borbe. vojnici i robovi na velikim feudalnim po-sedima. a sjaj faraona ugasio se u trajanju od skoro dva stoleca. Vekovima nepobediva. taj nemirni kotao naroda.da je jedan od njih. Mo e se. Invazija Hiksosa bila je. grad koji le i u istocnom delu delte Nila. Okupirali su istina samo Donji Egipat s deltom Nila. Hijan. zapenu eni konji i bojna kola nacickana kopljima izazvali su medu njima veliku pometnju. jo strasnija nesreca. Jednostavno su se pokazali nemocni prema nametnutoj im brzini bitke.

.

Na taj nacin je li io imovine i bacio u ropstvo slobodnog seljaka i oslabio klasu veleposednika. O estini tih ustanaka izve tava nas egipatski bogata po imenu Ipuver. pa cak i irih dru tvenih masa. Preko Josifa je. nemajuci poverenje u domace stanovni tvo. U takvoj situaciji birao je saradnike iz zapostavljenih slojeva... Danas se naucnici sla u u tome da se emigracija sedamdeset Izrailjaca u Egipat dogodila u vreme Hiksosa. U njegovom zapisu izmedu ostalog nalazimo i ovakvu recenicu: "Siromah postade vlasnik bogatstva i dok ranije nije bio u mogucnosti da nabavi sebi sandale. srebrom i nakitom. U Knjizi Postanja (46. postao je svemocan na dvoru iako je pripadao semi-tskoj rasi. A Janhamu... 34) citamo o Jevrejima doslovno ovo: ". u Egiptu izvr ena radikalna ekonomska revolucija s dugotrajnim posledi-cama.. sada raspola e posteljom. a zatim zemljom i najzad licnom slobodom. rasno i jezicki njima srodne. Ta tradicija ivela je u podjarmljenim masama. Iskoristiv i sedam gladnih godina. dakle. aristokratije.. vi e pouzdavali u Azijate doseljene iz Hanana. Pre svega. jer je bila blisko srodna osvajacima. jer su Misircima svi pastiri necisti". a egipatski tekstovi iz XVI veka pre na e ere pominju hananska nomadska plemenia koja su se naselila u Egiptu. odanih tradicionalnom bogu Amonu. osnivac monoteizma i poklonik boga sunca Atona (1377. poverili tako visoku du nost jednom od Azijata. a Hiksosi se. sada poseduje blago. ko nije posedovao ni camac. racunajuci na njihov uticaj. U grobnici jednog od njegovih visokih cinovnika naden je sledeci natpis: "Po ocu i majci bio sam niskog porekla. ali car me podi e. Vec smo pominjali da je Egipat u svojoj istoriji pre iveo nekoliko krvavih revolucija. nisu usudivali da im u tome smetaju. on je upravljao Egiptom ngnjetackom politikom. bez sumnje. Ko je nekad zbog neima tine spavao bez ene. sada je vlasnik lade. meni koji nekad morah prositi komad hleba. Od tog vremena. sve be i iz grada. postavljanje Josifa na polo aj dr avnog namesnika. Kako iz ovih cinjenica mo emo zakljuciti. Jedino su sve tenici izbe-gli tu sudbinu. vec je zahte-vao da se placa zlatom. tipicnom za okupatora.. svakih pet est ili svakih desetlegende 107 petnaest godina. nagli Josifov usporunije bio ne to nemoguce. Razumljivo je to su se hiksoski faraoni. veoma recit . jer su sami na svojim velikim imanjima gomilali zalihe hrane. Faraon Ehnaton." U Tel el-Amarni (ru evine prestonice faraona Ehnatona) otkriven je sarkofag dostojanstvenika koji je bio u slu bi kod Ehnatona. Uostalom. u koje je imao vi e poverenja." l poslednji. Neposredni povod ustanaka bila je masovna glad koja je pogadala zemlju periodicno. Jevrejski istoricar Josif Flavije govori o Hiksosima kao o svojim precima. ito nije delio besplatno. Sva zemlje i ljudi koji je obraduju postali su faraonove vlasni tvo. prema kojima su ispo106 ljavali prezir. ko nije imao parceta hleba. kojima je bilo stalo do toga da u pokorenu zemlju dovedu to vi e Azijata. Zvao se Nehemem i bio je Azijat. Tamo je nai la na gostoljubiv prijem. Dozvoli mi da se istaknem. Na tom politickom terenu. Verovatno je i Jakovljevu porodicu zahvatio op ti talas najezde. Te ko je po-verovati da bi pravi Egipcani." Na drugom mestu citamo: "Kne evsku decu razbijaju o zid.Sada se namece pitanje ta s tim dogadajima imaju zajednicko Josif i njegova porodica. cak su i faraoni egipatskog porekla primen jivali ponekad slicnu personalnu politiku. u normalnim uslovima. mnoge sumnjicavosti u biblijskim pricama nalaze svoje logjcko obja njenje. fara-onov vezir.. ili da je stigla u Egipat po to su njime vec ovladali Hiksosi.-1352. datira u Egiptu sistem kmetovske zavisnosti i neogranicene crske vlasti.) borio se s opozcijom sve tenstva. Ko ne imade gde da spusti glavu. danas mu pripadaju itnice. bio sam covek bez svojine a on mi u svojoj tedrosti dade svakodnevnu opskrbu. sad lako nalazi gospodu plemenitog roda.

odnosi na pogrebni obred u opisu Jakovljeve i Josifove smrti. pre svega. Na vest o dolasku svoje porodice odmah je seo u kola i pohitao u susret ocu. prestonici Hiksosa. stavljao ve tacku bradu. Cinovnike pobi e i dokumente im oduze e. Pitanje se svodi na sledeca zapa anja: Kao to znamo. Josif upravljao u Avarisu. i morao je biti obrt jan. uostalom. Iz Biblije nepobitno proistice da su se ovi dogadaji odigrali jedan za drugim u veoma kratkom vremenskom razmaku. koji je. jer su njegove ru evine. Uostalom. potvrdili i tekstovi na papirusima nadeni u grobnicama faraona i njegovih dostojanstvenika. Oni su le ali suvi e daleko od Gesemske zemlje i Josifovo putovanje kolima moralo bi trajati nekoliko dana. To se. dakle. kao to tvrdi francuski egipto-log Maspero. Takva putovanja po pravilu su se odvijala barkama. to su. teorija o Hiksosima oslanja se na sasvim solidne postavke i zato je danas priznaju mnogi naucnici. utoliko pre to je bio tudinski. Neki skeptik mogao bi ovde primetiti da se sva ta vesta struktura poimanja oslanja samo na kratke napomene u Bibliji. na izgled beznacajan. U Knjizi Postanja (45. Taj detalj. dakle na samoj delti. Njihova tela su balsamovana cetrdeset dana. Danas vec znamo da je Avaris le ao na delti Nila. Kao to vidimo. toliko je recit da ponovo svedoci o poznavanju egipatskih prilika. Jo Herodot saop tava da je postupak balsamovanja u Egiptu trajao cetrdeset dana. po to nije konacno dokazano da su se Izrailjci naselili u Egiptu u doba vladavine Hiksosa. otkopane u blizini dana njeg sela San el-Hagar. glavnom saobracajnom arterijom. mo da cak i u toku jednog dana. Dvorane istera e iz carskih kuca. pre svega na pretpostavke. otpada svaka sumnja: pricu o njegovom ivotu treba smestiti u doba vladavine Hiksosa. Po to je. Prisetimo se da je Josif obrijan pre nego to je izveden pred faraona. koja le i istocno od delte Nila. * . Fajum ili Teba. znaci blizu njega. tu privilegiju imao je iskljucivo faraon." Hiksoski faraon bez sumnje dobro je poznavao tu revolucionarnu egipatsku tradiciju i zato je strahovao da novi ustanak narodnih masa ne uzdrma njegovu vlast. bio pozdravljen kao izbavitelj. i u njima mno tvo hiksoskih pecata.citat: "Carska prestonica osvojena je u toku jednoga sata. Zato je Josif . po to su posle proterivanja osvajaca. Jakov se naselio u zemlji Gesemskoj. Redosled dogadaja u Bibliji jo uvek je jako problematican. Sve gore pomenute okolnosti su neka vrsta putokaza cije su strelice slo no okrenute prema Avarisu. Nilom. Kao Jevrejin. Cara zarobi e siromasi. Josif je bez sumnje pu tao bradu. U Egiptu nikome nije bilo dozvoljeno da nosi bradu. To je moglo da se dogodi pre dolaska Hiksosa kao i posle njihovog proterivanja. a mumije polo ene u drveni kovceg. Time se i obja njava njegov svemocni polo aj na dvoru i milost kojom ga je obasipao faraon. Time se namece zakljucak da se prestonica u kojoj je iveo Josif morala nalaziti blizu zemlje Gesemske. U biblijskoj prici o Josifu iznenaduje istorijska tacnost u prikazivanju egipatskih obicaja. u prestonici. u Egiptu kola nikad nisu kori cena za du a putovanja. pravi egipatski faraoni XVIII dinastije preneli svoju prestonicu u Tebu. uostalom. omrznuti despot. Odgovor na te sumnje daje nam izvanredna analiza biblijskog teksta koju je izvr io francuski egiptolog Pjer Monte u knjizi Egipat i Biblija. Josif je kao namesnik svakako iveo uz faraona. Kasniji datum je sasvim iskljucen. kad se pojavio s razumnim planom za otklanjanje buduce katastrofe od gladi. To nikako nisu mogli biti gradovi Memfis. 10) Josif saop tava ocu da ce 108 iveti u zemlji Gesemskoj. kao to je to zahtevao dvorski protokol. pa se ne mo e sasvim pouzdano tvrditi kad su Jakov i njegova porodica krenuli u Egipat. s obzirom na nepostojanje odgovarajucih puteva. Zatim se vratio pred faraona da ga izvesti o svome putu.

.

S obzirom na to. U biblijskoj prici znacajno je i to to su navedena imena prava egipatska. Faraon je dao Josifu ime Psontomfanih. koje znaci "ona/ koga je dao bog Ra". Ali. Takva praznina u egipatskoj istoriji bila je sumnjiva i izazivala podozrenje u Josifovu istoricnost. rako ni pla t i enu visokog roda. Po prirodi stvari rtva te akcije brisanja 150 godina istorije. dosegao visoki polo aj na faraonovom dvoru. iscrpne i tacne. Josifovi postupci kasnije su se bolno odrazili na Izrailjce. Nego hajde mudro da postupamo s njima. Za vreme svecane povorke vozio se u zlatnim dvorskim kolima odmah iza faraonovih kocija. a polo aj namesnika koji je zauzimao Semita bio je dogadaj suvi e znacajan da bi se mogao precutati. Egipcani su zadr ali obicaj kori cenja konja. ali nema nikakve sumnje da je prica nastala u samom Egiptu. a Potifera je iskvareni oblik imena "Pa-d/'-pa-Re. ponosni na svog cuvenog pretka. i zato je naredio svojim cinovnicima: "Gle. to jest "ona koja pripada boginji Net" (boginja Net slavljena je na delti Nila). l posle proterivanja Hiksosa. Tamo im uop te nije i lo lo e. Jakovljevi potomci iveli su u zemlji Gesemskoj gotovo cetiri stoleca. Na kraju treba jo dodati da se u prici o Josifu vidi tacno poznavanje egipatske topografije. za to onda o Josifu nema ni pomena u egipatskim hronikama? One su. u plodnoj zemlji Gesemskoj. l tok svecanosti je u skladu s onim to smo doznali iz papirusa i crte a u grobnicama. to znaci "bog ka e neka ivi". po pravilu. Kratko receno. da je ta biblijska prica odjek istori-jske cinjenice i da je jedan od Jevreja. Ali zaboravlja se na jednu veoma bitnu cinjenicu. 1. stranci opasni za dr avu. U to vreme faraon je u delti . morao je biti i Josif. ena mu se zvala Aseneta. narod sinova Izrailjevih veci je i silniji od nas. pre na e ere. te su se brzo mno ili. po imenu Josif. Iz datih detalja nije te ko odrediti polo aj zemlje Gesemske. Hronicarski zapisi se naglo prekidaju s godinom 1730. Danas je te ko lomiti koplja oko toga da li je Josif bio istorijska licnost. Bio je uveren da su to bili Azijati.zaista naselio na delti Nila. i 110 ponovo se javljaju tek posle godine 1580. Ako je bilo tako. cak i hronicari precutkuju period njihove okupacije. pa se taj ceremonijal i dalje ocuvao u Egiptu. imamo potvrdu da se neki ogranak Jevreja -mo da ba Jakovljev rod . nepopularnih medu Egipcanima. Njeni autori bili su ljudi koji su tu zemlju tako dobro poznavali da su nesumnjivo u njoj morali dugo iveti. novi dostojanstvenik primio je iz faraonovih ruku sku109 pocenu ogrlicu. na egipatski presto stupio je novi faraon. a posredno se cak mo e ide-ntifikovati i prestonica u kojoj je iveo Josif. Kao oznake svoje visoke du nosti.Slicno je i sa postavljanjem Josifa na polo aj faraonovog namesnika. koji ni ta nije znao o Josifovim zaslugama i zabrinuo se zbog plodnosti jevrejskih pastira. Docnije je oko njegove licnosti nastala legenda koju su stvorili Jevreji. Hiksosi su bili toliko omrznuti da su Egipcani uni tavali sve to je podsecalo na njihovu vladavinu. da se ne mno e. MOJSIJE $&&jsfe legende 113 SREDOZEMNO MORE PRAVCI BEKSTVA IZ EGIPTA Put preko mocvara "Gorkih jezera" e KULUK. koji su posle Josifove smrti jo dugo ostali u zemlji Gesemskoj. Nije cak iskjluceno. slepi izvr ilac hiksoske politike i vinovnik dubokih ekonomskih pramena. 9-10). vreme patnje i poni enja egipatskog carstva. i kad nastane rat da ne pristanu s neprijateljima na im i ne udare na nas i ne otidu iz zemlje" (Izlazak. realnosti od kojih je sacinjen egipatski ambijent junacki su izdr ale probu savremenih naucnih istra ivanja.

Tako se zaobilaznim putem odojce bezbedno vratilo u majcino narucje. one vec rode". Kako se samo iznenadila kada su joj ispred nogu stavili kotaricu sa uplakanim mali anom. majka se postarala da se ne odrekne izrailjskog porekla. Zemlja Gesemska odjekivala je od placa i proklinjanja. dok su ih nadzornici po urivali tapovima. Izrailjski narod. hteo ne hteo. kojom ga nije tedelo kolo ivota. unapred osuden na smrt u vodama Nila. Ovoga puta izdao je svojim d elatima naredenje da mu ku novorodencad oduzimaju od majki i bacaju u Nil. Tri meseca ga je dojila u najtamnijem kutku kuce i sigurno bi uspela da do kraja ostvari svoj plan da dete nije suvi e brzo napredovalo. Izgledalo je da ce se odnaroditi i postati Egipcanin. odlucila je da ga uzme pod svoju za titu. princeza se sa dvorskim damama uputila u etnju du obale. Ali vladar nije odustao od svojih okrutnih planova. Na nesrecu. ali vrativ i se u zemlju Gesemsku i ne pomisli e da se ukaljaju cedomorstvom. po to se niko od egipatskih krvnika nije usudio da se 115 suprotstavi elji faraonove kcerke. morao babice da pusti na slobodu. Odmah je shvatila da je prona la izrailjsko dete. jace su. navikao na te ku sudbinu. Mucili su se tako iz dana u dan. i pored proganjanja i dalje se mno io. ipak. Faraon je. Majka je pala u veliki ocaj i rizikujuci strogu kaznu. to je bio decak. odlucila je da ga sakrije od egipatskih d elata. Od tog trenutka Mojsije je rastao na dvoru kao da je po rodenju pripadao carskom rodu. Razgnevljeni vladar tada je pozvao jedine dve izrailjske babice i strogo jm naredio da prilikom porodaja usmrcuju svu mu ku decu. plakalo je ili gukalo tako glasno. dok im dode babica. gde su morali da mese glinu i prave opeku. Posle nekoliko godina. Sna no mlatarajuci no icama. Dobiv i pristanak. a princeza je usvojila malog Izrailjca dav i mu ime Mojsije. U svakom trenutku mogao je da je otkrije jedan od faraonovih cinovnika koji je nju kao po gradu. Naredila je. ene su pokorno saslu ale naredenje. poznata po svom milostivom srcu za tlacene Izrailjce. . na ubitacnoj ezi. Izrailjski narod pozdravio je hrabre ene kao junakinje i u znak zahvalnosti sagradio im prelepe kuce. Nije mu vi e pretila smrt u dubinama Nila. strogo ispitivane. U jednoj porodici Levijevog roda bilo je dvoje dece: Aron i Marija. istovremeno. Posle kupanja. Veste Izrailjke. Ali. od jutra do mraka. Ne no se nadvila nad nahoce i trudila se da ga milovanjem uti a. izneverena. Dogodilo se ono to je majka planirala. da se culo daleko izvan kuce. Marija je iz daljine posmatrala citavu tu scenu i u jednom trenutku je pri la princezi nudeci joj da nade dojilju za tobo nje nahoce. Mariji da iz daljine brine o malom bratu i da stupi u akciju kada se uka e potreba. kru io je gradom u zaprezi od vatrenih konja i stanovao u odajama punim prefinjene rasko i. Odjednom je zacula decji plac i naredila slu kinjama da pretra e evar. "Jevrejke nisu kao ene 114 Misirke. te su jednog dana u gomilama saterani na gradili te. U vreme najgoreg progona dobili su trece dete. gde je princeza mogla lako da ga nade. CUDESNO SPASENJE.Nila dizao dva nova grada: svoju prestonicu Ramzes i grad ambara i vojnih skladi ta Pitom. Bespomocni Izrailjci predstavljali su povoljan izvor jeftine radne snage. sva radosna pohi-ta kuci po majku. Imao je na usluzi poslugu. a po to je potajno osudivala ocevu neljudsku naredbu. izledalo je da je za Jakovljeve potomke nastupio sudnji dan. Faraonova ocekivanja bila su. majka ga je odvela u dvor. veoma spretno skinule su krivicu sa sebe tvrdeci da su ene jednostavno prestale da koriste njihove usluge. a tada bi nesreca zadesila citavu porodicu! Na jednom delu reke svakodnevno se kupala faraonova kcerka. Faraon je ubrzo doznao za drsku neposlu nost babica i naredio da ih izvedu pred njega. ne bi li ih pozvao na odgovornost. Krijuci od princeze. kada je dete vec odraslo. epurio se u skupocenoj odeci od finog lana i kolovao u hramu gde su mu sve tenici otkrivali tajne svog znanja. Zbogatoga je majka deteta do la na veoma zanimljivu ideju: polo ila ga je u kotaricu zaptivenu smolom i odnela u evar.

.

ucila ga je hebrejskomi jeziku i istoriji predaka, i na kraju mu otkrila kako je izbegao smrt u vodama Nila. Mojsije je, dodu e, saznao svoje poreklo, ali mu nije bilo lako da se rastane od lagodnog ivota egipatskog aristokrate. Obrazovanje, dvorski prijatelji, sjaj egipatske kulture - sve ga je to vezivalo za sredinu na koju se od malena navikao, ta je zajednicko mogao da ima ovaj prosvecen i prefinjen covek sa prezrenom i zaostalom izrailjskom sirotinjom? l mada mu se ponekad srce stezalo dok je gledao svoje sunarodnike kako te ko kuluce, nije imao dovoljno snage da se odrekne privilegija i sjaja dvorskog ivota. Punih cetrdeset godina u ivao je u svim prijatnostima usvojenog princezinog sina, a dobio je cak i zvanje egipatskog sve tenika. Dvorskom ladom plovio je Nilom, dok su ga zabavljali sviraci i madionicari, a lepe igracice ulep avale vreme plesovima uz pratnju harfi i flauta. Nova prestonica Ramzes bila je prelepa. Sagradena po uzoru na drevnu Tebu, imala je iroke ulice, predivne palate, javne zgrade i brojne hramove posvecene egipatskim bogovima. Na kraju grada uzdizala su se skladi ta puna jecma i p enice, a recnom lukom promicali su brodovi i barke koje dovoze robu. Lagune su vrvele od ptica i ribe, a odmah iza gradskih kapija pru ale su se bri ljivo obradene leje sa crnim lukom i vlascem i rodni vocnjaci cije su se grane povijale pod te inom narova, jabuka, smokava i maslina. Mojsije je, dakle, vodio bezbri an i rasko an ivot. Ali nije bio praznoglavi besposlicar. Marljivo se udubljivao u papiruse koji su sadr avali celokupnu mudrost Egipta. Vecerima, kada bi osve ilo i mesec se ^pomolio na nebu, etao je dvorskim vrtom okru en sve tenicima i vodio sa njima duge razgovore o bogovima, faraonima i smislu covekovog postojanja. Tek nocu, kada nije mogao da zaspi, u njemu se budio duboko pritajeni nemir. Tada 116 Zenon 117 su mu se pred ocima pojavljivali preci, video je kako pate, proklinju svoju sudbinu, cuo fijuk biceva koji ih teraju na robovski rad, lovio njihove tu aljke, jecaje i preklinjanja za spasenje. U snu mu se javljalo majcino lice, puno majcinske ne nosti, ali tu no i kao malo razocarano. Posle takvih noci nije mogao da izade na kraj sa mucnim nemirom. Osecao je da je ne to zgre io i da je sve to je do tada u ivotu radio bilo prazno i li eno smisla. Tada bi se poput prestupnika iskradao iz dvora i hitao izvan grada da bi iz daljine posmatrao kako se, sjajna od znoja, polunaga tela^ Jevreja povijaju nad zemljom i drvenim kalupima za opeke. iveo je, tako, dvostrukim ivotom: danju je bio hladni egipatski aristokrata, a nocu, pak, bludni sin koji je u mukama, nasumice tra io put povratka svome narodu. Jednom prilikom je opazio kako se egipatski nadzornik nemilosrdno i ivljava na Izrailjcu koji je pravio opeke. U nastupu velikog gneva, probo ga je macem bezdu nika i, po to u blizini nije video druge Egipcane, les zakopao u pesak, da ubistvo sakrije od faraona. Ali svedoci dogadaja bili su neki njegovi sunarod-nici. Nisu umeli, na alost, da dr e jezik za zubima. Vec istoga dana po citavoj Gesemskoj zemlji aputalo se o ubistvu. Mojsije je uglavnom hvaljen za hrabar cin, ali bili su i takvi koji su sigurno iz zavisti govorili zajedljivo o njemu. Mojsije nije bio sveston kakvom se zastra ujucom brzinom ra irila prica. Sutraaan je prisutvovao tuci dvojice Izrailjaca. Odmah razdvoji nakostre ene protivnike i izgrdi jacega: "Za to bijes bli njeg svoga?". Na to zlobnik odbrusi drsko: "Ko je tebe postavio za kneza i sudiju nad nama? eli li da me ubije kao to si juce ubio Egipcanina?" Mojsije se veoma upla io. Po to su vec svi znali za ubistvo, lako je za njega preko uhoda mogao da sazna i faraon, l zaista, ubzo su Mojsija upozorili dobronamerni ljudi da je po njega poslata dvorska stra a. Gotovo u poslednjem trenutku, onako kako je bio, iskrao se iz grada, preskocio pod okriljem noci granicni zid i krenuo pe ke na istok, gde mu je pustinja pru ala sigurno utoci te pred poterom. CETRDESET GODINA IZGNANSTVA. Istocno od Akab-skog zaliva rasprostirala se zemlja Madijanska, zemlja potomaka jednog od est Avramovih sinova i njegove druge ene

Hetu-re. Po to su mu to bili rodaci, Mojsije je odlucio da ih zamoli za gostoprimstvo. Put je bio dug oko cetiri stotine i pedeset kilometara i prete no je vodio kroz pustinjsko-stepske oblasti. Kada je stigao do Medijanaca, bio je izuzetno iscrpljen od dugog puta. Njegova dvorska odeca, prljava i natopljena znojem, vi e ni ta nije imala od nekada njeg sjaja i skoro da je podsecala na rite skitnica koje su lutale po zemljama Istoka u potrazi za milostinjom. Mojsije je seo pored gradskog bunara i radoznalo posmatrao kako sedam devojcica napaja ovce i koze. U jednom trenutku pojavila se gomila pastira i grubo odgurnula devojcice, zauzimajuci preko reda mesto na pojilu. Razgnevljen tim pona anjem skocio je na noge i, iako umoran, zauzeo tako stra an stav da su se nitkovi pokunjeno pokupili. Zatim je pomogao devojcicama da napoje ivotinje i vratio se na svoje mesto. Ispostavilo se da su pastirice bile kceri uticajnog madijanskog sve tenika Jotora. Zahvalni otac je pozvao Mojsija u svoju kuci, a kada je jo saznao da je do ljak njegov daljni rodak, primio ga je u svoju porodicu i dao mu kcer Seforu za enu. Mojsije je sa njom imao dva sina: Girsama i Eliezera. Na imanju se bavio uzgajanjem tastove stoke. Nagla pramena ivotnih uslova ostavila je dubok trag u njegovoj du i. Taj kico , naviknut na udobnost egipatskih gradova, obreo se sada u divljem, stenovi-tom kraju, nad kojim su se dimili visoki vrhovi vulkana. U pocetku mu je bilo te ko da se pomiri sa tom pramenom. Dok je usamljeno provodio vreme na pa njacima, nedostajali su mu njegov dvor, papirusi i razgovori sa sve tenicima. Kako je samo bolno osetio nesrecni ivot begunca! Ali vremenom su ovi te ki uslovi delovali na njegov duh oslobadajuce. Divlja priroda, jednostavan, casni pastirski ivot, dugi sati provedeni pod vedrim nebom u samoci, doveli su do toga da je polako poceo da razmi lja o smislu svog ivota. U secanju su mu postepeno bledele stare dobre godine, a sve je vi e bivao svestan da je Izrailjac, da je potomak Levija, Jakovljevog sina i Avramovog praunuka. Madijanci su se ponosili time to neposredno poticu od Avrama. Pricali su mu nebrojene legende i anegdote o tom velikom praocu, sahranjenom u Hananu. Govorili su mu i o Bogu kojeg su slavili njegovi preci, l tada mu se cinilo da se posle dugog lutanja konacno vratio u rodnu kucu. Kada bi se Pppeo na brdo i pogledao unaokolo, na zapadu bi video pustinju. Iza nje je le ao Egipat, zemlja ropstva. Na istoku se, pak, negde iza planina krio Hanan, otad bina njegovih predaka, Zemlja obecana, zemlja mira i dobrobiti. U takvim trenucima u 118 njemu je sazrevala velika odluka: resio je da oslobodi bracu iz egipatskog ropstva i odvede ih u rodni Hanan, zemlju gde teku med i mleko. Ta borba sa vlastitom save cu trajala je gotovo cetrdeset godina u nemirima, sumnjama i lomovima. Nailazili su i dugi prekidi, kada bi podlegao isku enju pastirskog ivota i u potpunosti se predavao obicnim, svakodnevnim poslovima. Tada je u sebi gu io sve obzire i grizu savesti. Bio je u osamdesetoj godini i cinilo se da je vec prekasno bilo da na svoja pleca preuzme tako opasnu misiju i da je bolje mirno umreti u zemlji Medijanskoj, koja mu je postala druga domovina. Ali nova ideja je i protiv njegove volje i dalje klijala, dok na kraju zov nije postao toliko jak da je bilo te ko odupreti mu se. Poslednje godine boravka kod Medijanaca do ivljavao je verske ekstaze, snove i prorocanske vizije. Jednog dana napasao je ovce u podno ju planine Horiv, svete planine, jer je, po verovanju Madijanaca, na njenom vrhu, medu oblacima, iveo Bog njihovih otaca, Bog Avrama, Isaka i Jakova. Dok je gledao unaokolo opazio je cudnu pojavu: neki bun je goreo svetlim plamenom, a nije sagorevao. Odjednom ga iz plamenog buna pozva glas Boga da odmah krene u Egipat i oslobodi Izrailjce iz ropstva. U velikom strahu, Mojsije zakloni rukama lice, ali je, ipak, sakupio hrabrost da iska e svoju sumnju: "Evo kad otidem k sinovima Izmiljevijem, pa im recem: Bog otaca va ih posla me k vama,%ko mi reknu: kako mu je ime? ta cu im kazati?" Kao odgovor Bog mu se prvi put objavi pod imenom Jehova. Bilo je to veliko objavljenje, ali ono, ipak, ne raspr i Mojsijeve strahove. Kako je mogao da stekne poslu nost Izrailjaca, alio se, kada ce im otici bez ikakvih dokaza

svoga poslanstva, vec samo s imenom Jehovinim na ustima? Tada ga Bog naoru a protiv malovernika cudotvornom moci, tako da je od toga trenutka bio u stanju da preobrazi tap u zmiju, leci gubu i vodu pretvori u krv. lako je bio naoru an moci cinjenja cuda, Mojsije je poku avao da izbegne nametnutu misiju, pravdajuci se da muca i da stoga nece moci govorom da ubedi sunarodnike. Jehova se razgnevi na taj novi izgovor, ali ga, na kraju, ute i, obecav i mu da ci mu u pomoc dati njegovog starijeg brata Arona, koji ima dar govora i besedice u njegovo ime. Mojsiju nije preostalo ni ta drugo nego da se sprema na put. Oprostiv i se od tasta, posadio je na magarce enu i decu i te ka srca krenuo za Egipat. Na putu je do iveo ne to stra no. U jednoj gostioni119 'Btffijsfe legende---------------------- --------------------------------------------------ci pored puta Jehova je iznenada hteo da ga ubije zato to nije bio obrezan. Pobesnelog Boga uspela je tek da umoli Sefora, obrezav i svoje sinove. U Egiptu je Aron iza ao u susret Mojsiju. Braca su sazvala zbor Izrailjaca i zajednickim snagama uspeli da ih ubede da po Jehovinoj volji moraju da napuste zemlju Gesemsku. Na njihovu odluku nisu toliko presudni uticaj imala cuda koja je Mojsije cinio dokazujuci svoje poslanstvo, ni Aronova krasnorecivost, koliko progon koji se iz dana u dan povecavao i ugro avao njihov opstanak. IZLAZAK IZ EGIPTA. Od nezaboravnog dana ubistva koje je izvr io Mojsije u nastupu gneva, proteklo je cetrdeset godina. U Egiptu je vladao drugi faraon, na njegovom dvoru je slu ilo novo pokoljenje cinovnika. Zlocin se zato izbrisao iz pamcenja ljudi i nekada njem beguncu nije vi e pretila nikakva opasnost. Ko bi, uostalom, prepoznao u tom bradatom Azijatu, odevenom u grub, dugacki pla t i sa pastirskim tapom u ruci, onog otmenog Egipcanina i usvojenog princezinog sina, koji je nekad bio tako cuven! Za cetrdeset godina je toliko ostario da se nije mogao prepoznati, izbrazdalo mu se preplanulo lice borama. Bio je to vec osamdesetogodi nji starac cija je brada gusto osedela. Mojsije i Aron su oti li kod faraona sa molbom da dozvoli Izrailjcima da odu na tri dana u pustinju, gde su rtvama i molitvama eleli da odaju pocast Jehovi. To je, naravno, bila prevara, po to nisu nameravali da se vrate pod jaram Egipcana. Ali, faraon je gnevno odbio njihovu molbu, a za kaznu je povecao Izrailjcima kuluk narediv i im ne samo da izraduju dotada nji broj opeke, vec i da nabavljaju plevu za njeno ojacavanje. To je zahtevalo dodatne casove rada, po to u Egiptu nije bilo mnogo pleve i morala je da se tra i po citavoj zemlji. A ko zbog toga nije stigao da izradi odreden broj opeka, izlagao se velikim ibanjima od strane egipatskih krvnika. Ogorceni takvim tokom dogadaja, Izrailjci su okrivljavali Mojsija to je njegovo zauzimanje kod faraona donelo vi e tete nego koristi. Za njega je to bio izuzetno bolan trenutak, trenutak ocajanja. Cinilo mu se da Jehova nije odr ao rec i da je uvalio izrailjski narod u jo vece patnje. Mojsije ponovo ode kod faraona cvrsto odluciv i da ovoga puta probudi njegovu savest slu eci se magijom. Stupiv i pred njegov tron, baci svoj tap i on se odmah pretvori u zmiju koja puzi. Ali faraon sa sa aljivim osmehom pogleda I2O Zenon 9(p bradatog carobnjaka i naredi da dovedu sve tenike, koji su izveli istu caroliju. Na njega nije ostavilo jaci utisak ni to to je Mojsijeva zmija pro drala zmije egipatskih sve tenika. Od tog trenutka rasplamsala se ogorcena borba sa tvrdom uporno cu vladara. Mojsije je poslao na Egipat redom deset nesreca: najpre se voda Nila pretvorila u krv, zatim su se na zastra ujuci nacin namno ile abe, komarci i muve, stoka crkavala od neke zaraze, ljudska tela bila prekrivena gnojavim ranama, grad upropastio letinu, na zemlju srucio ogromni oblak skakavaca, a na kraju je zavladala takva tama da su ljudi hodali pipajuci. Posle svake nesrece faraona je spopadao u as i pristajao bi da oslobodi Izrailjce, ali ubrzo bi povlacio obecanje, iako su njegovi podanici glasno tra ili da ih neispunjavanjem svojih obecanja ne izla e novim nesrecama. Doveden do krajnosti, Mojsije je konacno odlucio da slomi faraonovu

volju desetom, najpogubnijom nesrecom. Ali prethodno je upozorio Izrailjce da budu pripravni. Naredio im je, pre svega, da svaka porodica zakolje jednogodi nje jagnje i da njegovom krvlju obele i vrata svojih kuca. Za veceru je trebalo da pojedu peceno jagnjece meso sa beskvas-nim hlebom i gorkim travama, a svima je naredio da za sto sednu odeveni za put, da bi u svakom trenutku mogli da napuste Egipat. Kada je do la ponoc, Jehova je i ao od kuce do kuce, i tamo gde na vratima nije video krvavi znak, usmrci-vao japrvence, ne zaobilazeci ni faraonovog ni robinjinog sina. cak su* i prvencad ivotinja padala mrtva. Zemljom su se razlegli jauci i plac, smrt nije po tedela nijednu egipatsku porodicu, l tek tada je faraon razumeo stra nu Mojsijevu moc i dozvolio mu da izvede izrailjski narod iz ropstva. Sveteci se za progon i kuluk, Izrailjci su opljackali egipatske kuce, koristeci mete koji je u zemlji zavladao zbog nesrece. Tako su stekli zlatne i srebrne posude, odecu i mnoge druge dragocene stvari, pre svega oru je, koje je moglo dobro da im poslu i u borbi sa pustinjskim plemenima. Mojsije je ovekovecio ovaj dogadaj uspostavljanjem praznika Pashe, to znaci "praznik prolaska, zaobila enja", jer je Jehova zaobilazio domove Izrailjaca, a Egipcane ka njavao smrcu prvenaca. PRELAZAK PREKO CRVENOG MORA. Zasvira e srebrne trube i povorka Izrailjaca napusti zemlju Gesemsku i krenu na istok ka pustinji. Cinilo ju je esto hiljada naoru anih ljudi, 1 01 ne racunajuci ene, decu i poslugu. Na celu je hodala svita sa drvenim kovcegom u kojem se nalazila balsamovana mumija Josifa, a povorku se zavr avala nebrojenim stadom ovaca, koza i magaraca. U pustinji su izbeglice, na svoju radost, shvatile da ih predvodi Jehova, jer je danju ispred njih i ao stub od dima, a nocu ognjeni stub koji je dosezao samo nebo. Mojsije je u pocetku sledio stari put karavana du obale Sredozemnog mora, zatim je skrenuo na jug, ka pustinjskoj zemlji Etam, jer se bojao da ga pomorska utvrdenja tamo njih naroda nece bez borbe propustiti u Hanan. U Etamu je naredio prvi du i odmor, a zatim se ponovo uputio na sever i razapeo atore u Pi-Airotu. To je bilo naselje koje je le alo izmedu Migdola i mora, nedaleko od grada Vel-Sefona, poznatog po hramu hananskog boga Bala. U meduvremenu, faraon, uvreden i besan, bacio se u poteru za beguncima na celu est stotina bojnih kola. Kako su se samo prenerazili Izrailjci kada se iz pra ine pojavila gomila stra nih egipatskih ratnika u galopu! Kao opcinjeni gledali su u propast koja im se pribli avala, lomili ruke u ocajanju i kukali to su tako lakomisleno dozvolili da budu izvedeni iz zemlje Gesemske, gde je bilo bolje iveti u ropstvu nego sada ginuti od ruku egipatskih vojnika. Mojsije ih je umirivao i uveravao da Jehova nece napustiti svoj narod u nesreci, l zaista, cim je pao mrak Egi-pcanima je preprecio put ogroman zid od dima i plamena, koji je stajao do samog jutra i nije mogao da se prede. Mojsije je u praskozorje iza ao na morsku obalu i podigav i ruku naredio talasima da se razdvoje. Odmah se izmedu dva naslagana vodena zida stvorio suvi prolaz, kojim su Izrailjci po urili na drugu obalu. Faraon je shvatio ta se dogada i estoko za njima pojurio na celu cele konjice. U trenutku kada se nalazio na sredini mora, Mojsije je jo jednom podigao desnu ruku, i na taj znak vodeni zidovi su se sru ili na gonioce i odvukli ih u dubine pobesnelog vrtloga. Nekoliko sati kasnije talasi su na obalu izbacili tela ljudi i konja, i polomljena bojna kola - alosne ostatke ohole egipatske konjice. U izrailjskom logoru zavlada neopisiva radost. Mojsije i citav narod zapeva e pesmu zahvalnicu u slavu Jehove, a ene sa prorocicom Marijom na celu izvedo e Ples pun trijumfalnog zanosa, udarajuci takt na glasnim tambu-rinama. L 122 Zenm y(psi PUTOVANJE KROZ PUSTINJU. Izrailjci se zatim uputi e ka pustinji Sur. Put ih vodio kroz predele bez vode i tri dana nisu imali ni kapi vode za pice, a kada su se najzad dovukli do Mere, tamo nja voda je bila gorka. Za izmorene i edne

putnike to je bio izuzetno bolan udarac i u logoru je ponovo pocelo da se iri nezadovoljstvo i ocaj. " ta cemo piti?", gundali su ljudi. Ali, Mojsije je brzo iza ao na kraj sa zlom. Ubacio je u bunar neke grancice koje je sakupio u okolini i na radosno cudenje Izrailjaca voda je postala slatka i pitka. Okrepljeni putnici krenu e potom u Elim, rajsku oazu cuvenu po sedamdeset palmi koje tamo rastu i dvanaest izvora bistre vode. Trebalo je, ipak, nastaviti put. Tacno est nedelja nakon prelaska egipatske granice, povorka se ulogorila u pustinji Sin, izmedu Elima i Sinaja. Tamo je boravak bio izuzetno te ak. Sunce je nemilosrdno pr ilo, a da zlo bude vece istro ile su se zalihe hrane i vode. "Daj nam vode da pijemo!", zvali su, a Mojsije je odgovarao: "Za to se prepirete sa mnom? Za to izazivate Gospoda?". Za mu karce, ene i decu, koji se jo nisu bili navikli na te ak pustinjski ivot, glad i ed postajali su prava muka. Kao i obicno, citava krivica za nesrecu pripisivana je lakomislenosti Mojsija i Arona. Uzbudene gomile naroda opkoljavale su atore dvojice voda, proklin-juci sudbinu i u ocajanju gnevno ih optu ujuci: "Kamo da smo pomif od ruke Gospodnje u zemlji Misirskoj, kad sjedasmo kod lonaca s mesom i jedasmo hljeba izobila! Jer nas izvedoste u ovu pustinju da pomorite sav ovaj zbor gladu." Po tim recima Mojsije je postao svestan koliko je duboko u Izrailjcima bila uko-renjena ropska du a, po to su iznad slobode stavljali ugodan hleb i lonce mesa. To ga je do dna srca zabolelo, ali ih je uve-ravao da Jehova sigurno nece da napusti svoje sledbenike i da ce ih nahraniti i napojiti pre nego to se i nadaju, l pred vece obecanje se ispuni. Sa istoka dolete e nepregledna jata prepelica i u jednom trenutku pado e na zemlju. Iznemogle od dugog leta bespomocno su mlatarale krilima i lako se hvatale golim rukama. U logoru nasta groznicava vreva, planu e vatre i ubrzo se ra iri slatki miris ptica pecenih na ra nju. Po to su utoli e glad, Izrailjci polega e da spavaju, do nebesa uzdi uci cudotvornu moc Mojsija. U zoru, tek to ih je probudio znak za ustajanje srebrnih truba, protrlja e oci od cudenja, citavo prostranstvo stepe, dokle je pogled dopirao, bilo je prekriveno lopticama, be-lim kao sneg, koje su podsecale na grad. Istrcali su da bolje 123 *-' '-J-v, £/ osmotre pojavu. Iz atora je iza ao i Mojsije i sa trijumfalnim osmehom objavio da je to mana koju je Jehova poslao umesto hleba. Ljudi su oklevali da probaju cudne loptice, ali kada su se uverili da imaju ukus slican hlebu sa medom, uzvicima su izrazili prijatnu iznenadenost i odu evljeno su prionuli na njihovo skupljanje. Ubrzo se ispostavilo da se za dan mo e skupiti onoliko koliko je potrebno da se utoli glad. Od tada, pa narednih cetrdeset godina pustinjskog lutanja, mana je bila njihov svakodnevni hleb. Sledece mesto odmora bilo je Rafidin. Tamo nije bilo nijednog bunara i izrailjski narod je ponovo trpeo ed. U logoru je uzavrelo od protesta i buntovnickih pretnji. Mojsije se tada uputi pod planinu Horiv, koja se nedaleko od logora dizala do neba. Stade je u njenom podno ju i pred ocima utucenog naroda udari tapom po strmoj steni. U istom trenutku iknu iz pukotine mlaz sve e planinske vode. Videv i to cudo, Izrailjci prvo zaneme e, a zatim podivlja e od radosti i blagosiljajuci Mojsija gura e se jeden preko drugog da napune vodom krcage i druge posude koje su im se na le pri ruci. Jedva da su uspeli da utole ed i napoje ivotinje, kada su zaprepa ceni zaculi borbene poklice koji su im se pribli avali. Po prvi put su morali oru jem da odmere snage sa ratnickim pustinjskim plemenima. To su bili Amalicani, koji su hteli da preprece put nepoznatim uljezima i napljackaju se. Ali, ako su racunali na laku pobedu, ljuto su se prevarili. Mojsije je poverio komandu nad svojom vojskom Isusu Navinu, koji se pokazao kao sposoban i hrabar voda. Brzo je i vesto poveo svoje cete u borbu sa napadacima i ubrzo se rasplamsala ogorcena bitka. Mojsije je sa Aronom i Orom stao na brdo da bi pratio tok bitke, koja se sa promenlji-vom srecom vodila od jutra do mraka. Kada je Mojsije podizao ruke, pobedivali bi Izrailjci, a kada ih je spu tao, nadjacavali bi Amalicani. Satima je trajalo tako, dok mu na kraju ruke nisu

.

bilo ih je dvanaest. sve tenik rnadijanski i Mojsijev tast. prele i tkale. koji su se valjali oko vrha.Vrativ i se u logor sa radosnom ve cu. posavetova mu da Izrailjce podeli na grupe od po hiljadu. S tim dragocenim darom Mojsije se vrati u dolinu i u slavu velikog dogadaja naredi Jakovljevim pokoljenjima. Tamo je bilo dovoljno vode. Nije dobro to radi . ene i deca. Mojsije ih je upozorio da niko ne sme da stupi na Svetu goru i pastirskim tapom oznacio granicu upo< Bi6(ijsl(e kgende zoravajuci da ce svako ko je prekoraci poginuti. Jednoga dana Mojsije je napustio logor i popeo se na sam vrh Sinajske gore. Zatim pode od jednog do drugog rtvenika redom. prinoseci na rtve ovce. a vas narod stoji pred tobom od jutra do vecera?. a Jehova je naredio Mojsiju da za vecnu uspomenu pobedu zabele i u knjige: "Zapisi to za spomen u knjigu. Umorice se i ti i narod koji je s tobom. Poce e da udaraju gromovi i sevaju munje.utrnule i nemocno pale. koji bi od tada trebalo da reguli u dru tveni ivot Izrailjaca. koji su davali dovoljno drveta za ogrev i gradu. Sutradan je poceo da sudi ispred svog atora. nece moci sam vr iti. Kada je pro ao trodnevni period pripreme. a gora nesta u gustom oblaku dima. Sedeo je od jutra do veceri. Jotor je posmatrao i sve vi e se cudio kako se Mojsije ceo dan mucio i tracio vreme na re avanje sitnih sporova. Turobni stenoviti masiv sa svojim vrhovima koji doticl nebo. Tri meseca nakon napu tanja Egipta Mojsije se zaustavi na du i odmor pod gorom Sinauskom. ali je ovog puta sa sobom poveo . a deca veselo igrala izmedu atora. a njihovom krvlju poprska vernike u znak zaveta sklopljenog sa Jehovom. rasle su urmine palme i bagremi. Bez odlaganja je do ao u izrailjski logor i doveo zetu enu i dva sina. A kad jo odjeknu e glasni zvuci nekakvih tajanstvenih truba. i ka i Isusu neka pamti da cu sasvijem istrijebiti spomen Amalikov ispod neba. ljudi popada e na zemlju i u u asu prekriva e rukama oci." Kada ga Mojsije upita ta bi trebalo da uradi. jer je to te ko za tebe. Novo uredenje zavelo je red i znatno pobolj alo administraciju. Tako je pred vece Isus Navin razbio napadace i primorao ih da se povuku. svecano obuceni. Mu karci su se prihvatili zanata. Mojsije je jo jednom oti ao da se sretne sa Jehovom. ene kuvale... Po tom pitanju je bio znatno iskusniji i zato je zetu otvoreno rekao ta o tome misli: " ta to radi s narodom? Za to sjedi sam. Tokom ponovnog boravka na Sinajskoj gori Je-hova mu je predao niz zakona i verskih propisa." Za veliku pobedu uskoro je saznao Jotor. nosio je u sebi ne to tajanstveno i ulivao sujeve-ran strah medu Izrailjcima naviknutim na ravnicu delte Nila. koji mu je saop tio da namerava da sklopi zavet sa izrailjskim narodom. nad svakom grupom da postavi stare inu koji bi istovremeno bio sudija i re avao sitne albe. poslao svoje najbli e natrag u zemlju Madijansku. naredio je svim Izrailjcima da obuku sve e oprane haljine i poste tri dana da bi se dostojno pripremili za veliki trenutak. narod se okupio u podno ju Sinajske gore. Tamo se susreo sa Jehovom. da svako od njih podigne vlastiti rtvenik. sto. PLES OKO ZLATNOG TELETA. Ali je zato najbli a okolina bila veoma povoljna za du i boravak. pedeset i deset ljudi. Odjednom se razbesne stra na oluja. Na boji tu je podignut rtvenik za prino enje rtava zahvalnica. Da bi izbegli poraz. naime. Mu karci. saslu avajuci svedoke i izricuci presude cak i u najsitnijim sporovima. pre nego to se razracunao sa faraonom i izveo narod iz Egipta. Girsama i Eleizera. Logor je ubrzo poceo da bruji ivotom punim u urbanosti i vreve. Mojsije je. poredali su se du oznacene linije. Zbog toga nisu videli kako se Mojsije u tom trenutku uspeo na padinu gore i odmah zatim nestao u neprozirnim oblacima dima. Aron i Or su posadili Mojsija na kamen i sa obe strane podupirali mu ruke. Savet mudrog madijanskog sve tenika je sproveden u ivot i rasute izrailjske mase dobile su zacetak svog buduceg dru tvenog uredenja. a samo u va nijim slucajevima pozivali bi se preko vi ih instanci na Mojsija.

.

to nije bilo dovoljno. kada nije bilo Mojsija i njegovog neodoljivog ara. sa u asom su posmatrali kako se narod odrekao Jehove i svom du om se predao idolopoklonstvu. vec mu je predao i skup zakona i verskih propisa po kojima su Izrailjci imali da se vladaju. Sada. U strahu to su ostali sami. ene i deca padali su u verski zanos. mu karci. ne mogav i da sa ekaju Mojsija. Mojsije se zatim vratio u logor. Citav dan orili su se bubnjevi i svirale." Aron. to je bio Bog ciji im je kult usadivan odne-davno. da je o stenu razbio tablice sa Jehovinim zapovestima. ipak. Sada mu. Samo Leviti nisu ucestvovali u tom ludilu. ljudi ostavljeni na polovini puta. pevajuci i igrajuci oko statue. Ispunjen osecanjem zahvalnosti. ispunjen ocajanjem. ne jeduci i ne pi127 juci. pa podite tamo i amo po okolu od vrata do vrata. Avijuda i sedamdeset izra-iljskih stare ina. a na vrh je oti ao sam. po urio je ka logoru i naredio da se izvan njegovih granica postavi posebni ator. ipak. Niko nije znao ta se de avalo u njegovoj du i. u kome je kovceg trebalo da pociva. Skru enog Arona je stra no ukorio zbog otpadni tva i pozvav i Levite dao im ovakvo naredenje: "Ovako ka e Gospod Bog Izrailjev: pripa ite svaki svoj mac uz bedro svoje. Zato im je pro-povedao . sav narod bi izlazio iz atora i u strahu po-smatrao kako razgovara sa Jehovom." Leviti se naoru a e macevima i ubi e na hiljade otpadnika. a Izrailjcima naredio da iz njega piju vodu. Uostalom. Dr eci se po strani. Prorok je sa tablicima oti ao na vrh gore i tamo ostao cetrdeset dana i cetrdeset noci. Jehova mu je tada ne samo ponovio deset zapovesti. koji ce ici pred nama. nije imao snage da se suprotstavi tom sna nom zahtevu. Sledeceg dana postavljena je na sred logora. da izmoli od Jehove opro taLza sve to se dogodilo. po to je strahovao da mu je brat nastradao. jer tome Mojsiju koji nas izvede iz zemlje Misirske ne znamo ta bi. Aron se na ao u velikoj nedoumici i nije znao ta da radi. Ugledav i u asnu razuzdanost. Na kraju mu je objavio da je du nost prvosve tenika poverio Aronu zajedno sa privilegijem da se ona u njegovoj porodici prenosi sa koleno na koleno. Po to je uspostavio red u logoru. da su zasle-pljeni sunarodnici morali da odvracaju pogled. obradovan povratkom idola kojeg je obo avao od pamtiveka. Samo je on smeo tamo da ude. Do tada je slu ao samo glas Boga. ZAVET S JEHOVOM. a kada je stajao ispred ulaza sa uzdignutim rukama. a narod. vrati e se u logor. Nedugo zatim Jehova naredi Mojsiju da iskle e dve nove kamene tablice. ce-znuo je da mu pogleda u lice. Mojsije je jo izdaleka zacuo stravicnu viku. i dopusti mu da ga na tren pogleda s leda. prode pored njega zakloniv i lice rukom. Zlatno tele je razbio u paramparcad i bacio u bunar. Ali Jehova mu odlucno rece da smrtnicima nikada nece pokazati svoje lice. tako da se nagomilalo toliko zlata da su mogli da izliju statuu zlatnog 126 Zenon y&si teleta. ljudi su na sav glas tra ili: "Hajde nacini nam bogove. Boravio je tamo cetrdeset dana i cetrdeset noci. A za to vreme. zemlju u kojoj teku med i mleko. Ubrzao je korak da bi to pre stigao u logor. Tada je iz njegovih usta jo jednom*uo obecanje da ce narod izrailjski dobiti Hanan. obuze ka takav gnev. Nadava. postaviv i ga u pukotinu stene. vratili su se pod za titu svojih bogova iz vremena boravka u Egiptu.Arona. U srcima Izrailjaca slomila se vera u Jehovinu za titu. i " ator od sastanka". pri-neo mu Je rtve paljenice od ivotinja i zatim seo za svecanu gozbu. Dao mu je i tacna uputstva kako da napravi "kovceg zaveta". Mojsije se ponovo uputio na vrh Sinaja. koji je trebalo da im slu i kao hram. Jehova mu je predao dve kamene tablice na kojima je bilo urezano deset bo jih zapovesti. na koje je eleo po drugi put da ureze deset zapovesti. Na njegov poziv ene su u rtvenom zanosu davale svoj nakit. Silazeci sa vrha Sinajske gore. na padini brda na polovini puta. Ostavio ih je. a sa njegovog lica izbijao je takav velicanstveni sjaj. i pobijte svaki brata svojega i prijatelja svojega i bli njega svojega. Ispred Aronovog atora okupila se velika masa. Ipak se jednom smi-lova izmucenom Mojsiju i. kome je verno slu io.

koje je u potpunosti uspelo. Leviti su bili najodanije Mojsijeve pristalice i verno su mu slu ili tokom putovanja kao telesna garda.sa prekrivkom na licu. izgledala je velicanstveno. Veseleilu i Elijavu. metalnim zvucima. narod je smeo da se moli dok je prvosve tenik prinosio Jehovi na rtvu ivotinje. Ali spoljni zidovi hrama nisu blistali zlatom. a krov su cinile ovcije ko e ofarbane u crveno. u dvori tu. koji je sadr avao najdragocenije blago izrailjskog kulta. Odlucio je. ator-svetinja stajao je nasred cetvorougaonog dvori ta. Po to mu je za njihovu gradnju bilo potrebno mnogo zlata. po-veriv i sve radove vezane za njih dvojici cuvenih zanatlija. sa kandilom iz kojeg se irio mirisni dim. Tako je odmah pristupio ostvarenju svojih planova. takode oblo enih zlatom. Nasred odaje stajao je oltar protkan zlatom. Pojedina plemena mar irala su u odredenom rasporedu pod svojim zastavama i sa svojim vodama. sve. Unutra se ulazilo kroz vrata zaklonjena zavesom od plave. Samo tu.tenstva i liturgijskih rituala. okru enog nizom bronzanih stu-bova sa srebrnim. Na poklopcu se nalazila zlatna tablica sa natpisom koji je saop tavao da je tu nastanjen sam Jehova. ciji je rub bio op iven zlatnim zvoncicima i re128 Zenm 3(psidbvs/(i sama. Zidovi su bili prekriveni lanenim platnom. vernicima se cinilo da na njegovoj glavi vide rogove. Ispred ulaza u hram stajao je oltar izliven od bronze i velika bakarna cinija sa vodom. Zajednicki ivot bio je regulisan pravnim propisima. Pored skupa sve tenika. Privelegija opslu ivanja hrama i no enja kovcega za vreme svecanog hoda dodeljena je iskljucivo Levitima. a kult Jehove dobio je konkretne oblike u vidu institucija hrama. umetnicki izradenim glavama. Ta dva majstora. mesto gde je boravio Jehova. Sa poprecnih greda visilo je tanko laneno platno tako da je prostor sa svih strana bio zatvoren visokim paravanom. vidare i poreznike. stocic sa osvecenim hlebom i sedmokraki bronzani svecnjak. Na grudima mu su prelivao vi ebojni opr njak na kojem je svetlucalo dvanaest dragulja sa urezanim imenima dvanaest pokoljenja Jakovljevih. Mojsije je u kovceg polo io tablicu sa dekalogom i druge sinajske zakone. to je bila druga izdvojena dru tvena grupa kojoj su bile poverene du nosti od op teg znacaja. NA PUTU U KADI . prvosve tenik je sam ulazio u predvorje hrama. Pojacana je i bezbednost putnika. vesta u drvodeljstvu. Sa prednje strane turbana bila je pri ivena zlatna tablica s urezanim natpisom: "Svetinja Gospodu!". kao i u obradi metala. U podno ju Sinajske gore pojavili su se . srebra i bakra. bezoblicna masa izbeglica postala je dru tvo kojim je upravljala hijerarhija cinovnika. po to je stvorena regularna disciplinovana vojska. Iza rasko no vezene zavese bilo je skriveno najsvetije mesto hrama. pisare. Hram su sagradili majstori od bagremovih dasaka. Iz njihovih redova Mojsije je imenovao i sudije. Pod Sinajskom gorom Izrailjci su logorovali citavu godinu. Tamo je u tajanstvenom polumraku pocivao zlatni kovceg zavela. koju je Mojsije do detalja propisao. Ali nisu ih zakivali. da sagradi kovceg zaveta i prenosni atorhram. Tako je svaki njegov pokret bio pracen tihim. Umiv i se. sagradili su kovceg od bagremovog drveta i oblo ili ga zlatom. Mojsije je poletno poceo da organizuje institucije i uredenje vezano za religijski ivot Izrailjaca. znak svetosti. na kome su izrailjske ene izvezle tajanstvene likove heruvima. pre svega. Dva zlatna heruvima. Zahvaljujuci tome hram je u slucaju preno enja mogao lako da se postavi ili rastavi na delove. Velikom bogatstvu ukrasa doprinosile su i naramenice op ivene dragim kamenjem i ogrlica od te kog zlata u obliku lanca. purpurne i skerletne tkanine. postavljena sa obe strane kovcega. ucitelje. Grube tkanine od kostreti titile su ga od ki e i sunca. Preko pan-talona od belog lana i ljubicaste tunike ogrtao je dugacki pla t od plave vune. Njegova ode da. a kada je u nadahnucu govorio u Jehovino ime. zaklanjali su tablice iroko razapetim krilima. objavio je sakupljanje priloga. kao da su hteli da je za tite od ne eljenih pogleda. Iz dasaka su virili zlatni prstenovi kroz koje se provlacila uska traka. Kakve su se samo ogromne promene dogodile za to vreme! Zahvaljujuci Mojsiju.

Ali u temelju tih sukoba krile su se dublje nesuglasice. jer se ispostavilo da su prepelice bile otrovne. To verovatno nije bilo presudno: ogorcenje u porodici izazvala je cinjenica to je prorok pogazio drevnu hebrejsku tradiciju. Sa setom su se secali starih dobrih vremena. spremi se za pokret. Tek nakon sedam dana. zaboravljajuci na ropstvo i progon: "Opomenusmo se riba to jedasmo u Misiru zabadava. A sada posahnu du a na a. napu tajuci to mesto patnje i alosti. i krastavaca i dinja i luka crnoga i bijeloga. ipak. Izvr iv i to veliko istorijsko delo. U osvit odjeknu e dve srebrne trube i izrailjski narod. A u divljim neprohodnim planinama i na beskonacnim pustinjskim prostranstvima <Bi6(tjs%e legende lako je moglo da se zaluta ili padne u zasedu Beduina razbojnika. rastavljene delove hrama i posude za obred. Nezadovoljnike i hu kace stigla je. kcerka sve tenika Jotora. prihvatio je ulogu vodica. Aronu je oprostio krivicu. po stra noj ezi. nema ni ta osim mane pred ocima na ima". Marija i Aron su zamerili svom bratu to je o enio Etioplja-nku. Obeshrabreni naporima. Izrailjci najzad dospe e do ju ne granice Hanana i postavi e logor u . Ali Jovavu se nije rastajalo od porodice. U logoru su se irile bolesti i ljudi su umirali kao muve. kada mu je Mojsije obecao znatan udeo u buducem plenu iz Hanana. Palo je toliko prepelica da je meso cak moglo da se su i za zalihe. Do li su do uverenja da su i oni pozvani za to. Po to ga je obuzelo osecanje bespomocnosti. Izrailjci su opet poceli da gundaju i okrivljuju Mojsija. gladu i podnetim gubicima. govoreci iz oblaka. odnosno enu tudinku i robinju.tako prvi temelji buduceg izrailjskog naroda. Ubrzo je ceo kraj bio prekriven grobovima i zato su ga. da razmisle o tome ta im je ciniti. Izrailjci nazvali "Grobovi lakomosti". bio duboko pogoden malodu no cu svoga naroda. umrla. ili mu je Etiopljanka bila nalo nica. Ne znamo kako se to dogodilo. sazvao je savet stare ina. sklopiv i atore. Na celu su bili Leviti. i Mojsije je odlucio da ga ugu i u zacetku. Tek nakon dugog navaljivanja i pogadanja. Mojsije je bio svestan tih opasnosti. zajednicki interesi i ciljevi nadvladali su plemenski partikularizam. te je tra io vodica koji dobro poznaje krajeve kroz koje je vodio put.izbio je bunt u samoj Mojsijevoj porod130 131 ici. Mojsije se osecao dovoljno jak da se odva i na osvajanje Hanana. morali su da se hrane samo manom. stra no ukorio i pozvao na poslu nost. dogodilo se ne to znatno strasnije . naravno. Klicuci od radosti. Krivce je pozvao u hram. zarazio gubom i proterao iz logora. Posle tri dana mar a kroz pustinju. jer se na logor po drugi put spustio nepregledni oblak prepelica. Ali iz nevolje ga je izbavilo jo jedno cudo. Kolonu su titili posebni naoru ani odredi i izvidaci. utuceni su sedeli ispred atora i alili se na Mojsija to ih je nagovorio da napuste Egipat. Duga kolona putnika krenula je na put u ustaljenom poretku. njegov urak i sin sve tenika Jotora. A da zlo bude vece. Ali medu Izrailjcima nije bilo nikoga ko je znao put do te obecane zemlje. jednog dana u logoru je izbio po ar i progutao mnogo dragocenih dobara. Izrailjci su se bacili na ptice i lakomo navali e da utole glad. koja je bila glavni vinovnik pobune. gde ih je Jehova. Za ovu ulogu najpogodniji je bio Madijanac Jovav. Mojsije je. Prorocica Marija i prvosve tenik Aron bili su nezadovoljni to je Mojsije smatrao da samo kroz njegova usta govori Jehova i da samo njemu pripada pravo da vlada u Jehovino ime. da li je njegova prva ena. po to su tamo sahranjeni oni koji su postali rtve lakomosti. Po to nije bilo dozvoljeno da se ubijaju ivotinje. gde su se zaustavili na sledeci odmor. gnevni Bog povratio joj je zdravlje i dozvolio da se vrati u logor. a na zacelju su bila ogromna stada ovaca i magaraca. po to je popustio pred Mojsijevim molbama. Iza njih su i la plemena pod svojim zastavama. koju vi e ocima nisu mogli gledati. U Asirotu. surova kazna. koji su na motkama nosili kovceg zaveta. ali je Mariju. Zato su i li po logoru i alili se: "Zar je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas?" To je bilo otvoreni sukob za uticaj.

Neposlu ne izrailjske mase. Prema njihovom mi ljenju. ali o njenom osvajanju nije se moglo ni pomi ljati po to su granice branila sna na utvrdenja sa posadom od divova. l 132 CETRDESET GODINA U PUSTINJI. l kakva je zemlja u kojoj ivi. Od Avramovog vremena tamo su se dogodile mnoge promene. odakle se pru ao pogled na granicne oblasti buduce domovine. poku avali su da se suprotstave zahtevima bukaca i poderav i svoje haljine uveravali da se uz bo ju pomoc Hanan mo e osvojiti. i bri ljivo negovani vinogradi. oplakivali su svoju sudbinu. Na blagim planinskim padinama videli su se vrtovi maslina. ene na e i djeca na a da postanu roblje? Nije li bolje da se vratimo u Misir?". poslav i na njega pomor. Ali odu evljenje je brzo splasnulo. u zemlji Madijanskoj. Zatim je krenuo u potragu za prostorom gde su Izrailjci mogli da se nastane za stalno. bio je to prizor pun neopisive lepote. Grupe podstrekaca zahtevale su da se Mojsije zbaci i izabere novi voda. eda li pod atorima ili u tvrdim gradovima". Imali su cetrdeset godina da tumaraju po pustinji i da u njoj zavr e svoj ni tavni ivot. Povrativ i vlast nad svojim narodom. a tu i tamo. a narodi koji su iveli u blizini nisu bili ratoborno rasoplo eni i rado su uspostavljali trgovacke odnose sa novim jiaseljenicima. grdnje i jadikovke pojacavale su se iz minuta u minut. Tada Jehova odluci da uni ti citav izrailjski narod. Eto. Samo oni koji jo nisu navr ili dvadeset godina. i kakva su mjesta u kojima ivi. Voce je izazvalo neopisivo uzbudenje i izraljski narod je uporno tra io da se odmah krene u osvajacki pohod. kao i pokoljenje rodeno u te kim uslovima nomadskog ivota stici ce u Zemlju obecanu. Tek to je razjarilo ljude. "Da postavimo starje inu pa da se vratimo u Misir". je li mali ili velik. koje su tako lako prelazile iz jedne krajnosti u drugu. padali su jedni drugima u zagrljaj i uzajamno se podsticali da odmah krenu u osvajanje te divne zemlje. A Isus sin Navin i Halev sin Jefonijin.pustinji Faranskoj. koji bi vratio narod u Egipat. odtmh potrca e na visoko uzvi enje. Za Izrailjce. u zemlju divova koji na njih cekaju iza sna nih zidova utvrdenja. Najpre je trebalo poslati uhode da utvrde sa kakvim ce se protivnikom suociti. Doline su bile prekrivene cilimom bujne trave. Ali Mojsije je bio previ e oprezan covek i nije dao da ga odu evljenje sunarodnika lako ponese. je li dobra ili rdava. ivot im je zagorcavala . narova i urmi. Putnici. popustio je pred Mojsijevim preklinjanjima i ubla io kaznu. ponovo su dozvolile da ih zahvati ocajanje. Nakon cetrdeset dana vratili su se u logor. gde su izve-sno vreme boravili kod Akabskog zaliva. Bila je to pora avajuca vest. po kojoj su cvetale jarkocrvene a e. Odlucio je da svi koji su pre li dvadesetu godinu ivota ne dozive srecu da vide Hanan. Kazna se nije odnosila na Isusa i Haleva. zemlja Hananska je zaista plivala u svakom izobilju. l vidite zemlju kakva je i kakav narod ivi u njoj. opijeni rado cu. Zatim je izabrao po jednog coveka iz svakog plemena i poslao ih u izvidanje uz sledece reci: "Idite ovuda na jug. pa izidite na goru. te da su ostali ucesnici izvidackog pohoda zbog kukavicluka preterali u opisu snage te zemlje. koji su ucestvovali u uhodenju. a kao dokaz plodnosti Hanana doneli su na motkama te ke grozdove. kada su uhode saop tile sve ono to su videle. u neposrednoj blizini grada Kadisa. iznurene monotonim pustinjskim ivotom. cekala ih je cast predvodenja Izrailjaca u osvajanju Hanana. vikali su. Izvidaci su bez te koca ispunili povereni zadatak. narove i socne smokve. Po to je svanulo. Zaslepljeni ludackim strahom i besom. Kao najpogodnija pokazala se okolina grada Kadi . Mojsije ga odmah povede na jug. Ispunjeni rado cu. dok na kraju nisu medu gomilom izazvale velike nerede. Ali medu izrailjskim pokolenjima nije bilo sloge. baci e se na Isusa i Ha-leva da ih kamenuju. je li jak ili slab. predlo eno im je da idu u samoubilacku smrt. Kao nagradu za nepokolebljivu veru u Jehovinu za titu. "Kamo da smo pomrli u zemlji Misirskoj ili da pomremo u ovoj pustinji! Za to nas vodi Gospod u tu zemlju da izginemo od maca. Junake je spasilo samo to to su se sklonili u dvori te hrama. Dva studenca sa svezom vodom i prostrani pa njaci pru ali su povoljne uslove za uzgajanje stoke. Ipak.

.

U jednom trenutku zemlja se otvori i proguta Koreja. Mojsije je preko izaslanika zamolio edomskog cara da ih propusti kroz svoju zemlju. koja je pala s neba. koju je presecao dobar karavanski put. Gotovo trideset i osam godina izrailjska plemena vodila su u Kadisu miran pastirski ivot. izazvala je nevideni bes. To je bilo upozorenje da se ubuduce niko vi e ne usudi da se digne protiv sve tenika. Zato je svakom od dvanaest pokoljenja. siguran u svoju snagu. Aronova i Mojsijeva sestra. najodanije pristalice Mojsija. da bi na kraju rodio bademe. a za vodu i pa u ce platiti onoliko koliko od njega bude zatra io. a Mojsije i Aron su jedva uspeli da izvuku ivu glavu skloniv i se u hram. otkazali poslu nost. sinove Levijeve. Neposredni uzrok te stra ne kazne bilo je nepostojanje vere u Jehovinu moc. Borba sa mocnim kraljem Mojsiju nikako nije i la na ruku. izvor nezado-voljsva. kao i Aronu. odmar ira na sever du njegove istocne granice ' na taj nacin stigne na levu obalu Jordana. Istocno od Kadisa nalazila se dr ava Edom. te je odlucio da zaobide Edom sa juga. Mojsije je udarcem tapa ponovo stvorio vodu. U ZEMLJI OBECANOJ. a vi tra ite jo i sve tenstvo? Zato ti i sva dru ina tvoja skupiste se na Gospoda. Ali kralj je. Pred sam polazak razboleo se Aron. tako da je Mojsije do ao do uverenja da najzad mo e da se odva i na osvajanje Hanana. Mojsije ode u hram i nici-ce pade ispred kovcega zaveta moleci za savet. Tako je medu o tecenima jednom prilikom pod Korejevim vodstvom skovana zavera 250 Levita. a ostale krivce proguta vatra.neprestana zavist i svade oko pa njaka. to su pokazali udariv i tapom dva puta u stenu da bi se stvorila voda. slabeci na taj nacin spone narodnog jedinstva. cak su i Leviti. Ali surova kazna nije upla ila narod. Taj nemar je zahvatio i Mojsija i Arona. nesuglasica i nereda bile su rastuce dru tvene suprotnosti. Prepu teni sami sebi. ali Mojsiju je bilo stalo da doka e da je Aron prvosve tenicku du nost dobio iz ruku samog Jehove. Tada se narod povinovao Jehovinoj volji i vi e se nije bunio protiv privilegija Aronovog roda. Uz to. naredio da donesu u hram po jedan pastirski tap. U okr ajima sa pustinjskim razbojnicima ono se prekalilo i izve tilo u ratnickoj ve tini. iza koje se prostirao Hanan. Tada Jehova porazi napadace vatrom u kojoj je poginulo 14700 pobunjenika. Po to se nisu suprotstavili tom nemaru. A zatim izade pred buntovnike i rece: "Cujte sinovi Levijevi! Malo li vam je to vas ie Bog Izrailjev odvojio od zbora Izrailjeva pustiv i vas k sebi *a vr ite slu bu u atoru Gospodnjem i da stojite pred zborom i slu ite za nj? Pustio je k sebi tebe i svu bracu tvoju. Razljucivalo ih je pona anje Arona i njegove sve teni-cke kaste. Izrailjski narod jo jednom je do iveo stra nu su u. da nece da gazi njive i vinograde. odbio izaslanike i odmah poslao vojsku na granicu u nameri da silom zaustavi Izrailjce. . U Kadisu se od ivota rastala prorocica Marija. postajali su lenji i ravnodu ni na religijska pitanja do te mere da su prestali da prinose rtve Jehovi i po tuju obavezu obrezivanja decaka. Buntovnici se pojavi e ispred atora Mojsija i Arona i glasno ih upita e: "Za to se vi podi ete nad zborom Gospodnjim?" Saslu av i ih strpljivo. zvani "Carski put". Jehova im je odredio veoma te ku kaznu da umru u pustinji i da njihova noga ne stupi na Zemlju obecanu. svecano obecav i da ce se dr ati samo druma. naprotiv. koja se nadmeno izdvajala od ostalih Levita i prisvajala sve vi e privilegija i materijalnih koristi. U tom periodu stasalo je novo izrailjsko pokoljenje koje je odraslo u pustinji i nije poznavalo udobnosti gradskog ivota. zatim se prekrio cvecem. a kada je edan poceo da se buni. l tako se sutradan pred ocima vernika do' Btfjfysfe legende godilo cudo: od svih tapova samo je Aronov pustio pupoljke. Ustanak je ugu en. U logoru su izbili stravicni neredi. Raspr ila su se po okolnim pa njacima i ivela svako svojim ivotom. Proteklo je cetrdeset godina kako su Izrailjci napustili Egipat. Jer Aron ta je da vicete na nj?" Mojsije na zaverenike baci kletvu i naredi da se niko ne pribli ava njihovim atorima. s tobom.

.

po to je i la dubokom klisurom sa visokim i strmim*liticama. U Faturi na Eufratu iveo je cuveni carobnjak i bogoboja ljivi covek. Ali nije se osecao dovoljno jakim da im se oru ano suprotstavi.. odmah bi povratio zdravlje i sposobnost da hoda. Ona je predstavljala granicu zemlje Amorejske. Mojsije je naredio grupisanje svoje vojske na Moav-skim poljima. a izrailjski osvajaci. zaobi la neprijateljski Edom sa juga i istoka. pro ao je kroz njihovu zemlju bez prepreka i stigao do reke Arnon. Ko god bi pogledao na tajanstveni simbol. ali carobnjak ne popusti i otvoreno rece: "Da mi da Valak kucu punu srebra i zlata. Valam je saslu ao izaslanike i nakon noci provedene u molitvi saop tio im je da mu je Bog Izrailjaca zabranio da se prihvati takve misije. sjajnije poslanstvo i jo skupo-cenije darove. Izrailjci se nisu upla ili od tih vesti. pobi e sve stanovni tvo. Ugledav i blistavo providenje. na ao nacin da se suprostavi nesreci: naredio je da se od bronze izlije zmija i obesi na stubu nasred logora. amorejski kralj Sion bio je sposoban vojskovoda i resio je da brani prelaz. prodrli u neprijateljsku zemlju i nezadr ivim juri em je osvojili. tako da nije ocekivao da ce pru iti otpor. zabrinuo se za svoju sudbinu.. koji se do tada pasivno dr ao prema uljezima. Od njihovih ujeda razbolelo se toliko ljudi da je put morao da bude prekinut. Preko granicne reke Javok. Iznureni putnici ponovo su gubili strpljenje. tokom noci Bog se predomisli i dozvoli Valamu da ode u Moav. cak do Genezaretskog jezera. prepla ena. I li su dugim stenovitim klancem gde nije bilo ni vode ni hrane. Videla ga je samo magarica. Aron je preminuo na gori Or i tamo sahranjen u prisustvu naroda koji ga je oplakivao. pod uslovom da postupa onako kako mu bude naredio. Balak nije odustajao. prostirala se zemlja Moavska. Nakon pogrebnih svecanosti Izrailjci su se uputili na jug ka Akabskom zalivu. Poslao je drugo. ne bih mogao prestupiti rijeci Gospoda Boga svojega. trecem Aronovom sinu. ivotinja se propela i. koja svojim gornjim tokom deli dr avu Siona od dr ave Amonaca. koju nije bilo lako osvojiti. S druge strane reke. Tamo je sa njega skinuo haljine i oznake dostojanstva prvosve tenika i predao ih Eleazaru. Kralj je poslao k njemu poslanstvo sa bogatim darovima i pozvao ga sebi da baci cini na Izrailjce i oduzme im volju za borbu. Mojsije je znao da su Moavci nakon rata s Amorejcima bili veoma oslabljeni.Mojsije naredi da brata na samrti odnesu na vrh gore Or." Ipak. Ali u dve bitke pretrpeo je stra an poraz. Osvojiv i Vasan zavladali su celom Zajordanijom. Ali. Mojsije je. Izrailjce je cekao te ak oru ani sukob. skrenula u otvoreno polje. BiBfi/sfe legende ---------------------------------------------------------------------------CAROBNJAK VALAM. alili se na Mojsija i pretili da ce mu otkazati poslu nost. ipak. Lako su slomili otpor protivnika. i nju su sa druge strane cuvale kule i zidine Jerihona. Car moavski Valak. razjareni zbog otpora.u logor je upalo nepregledno mno tvo zmija otrovnica. Zato ih je stigla kazna . Valam. ne tedeci ni ene ni decu. jer se s druge strane reke nalazila dr ava Vasan. Osim toga. na istocnoj obali Jordana. Stekav i tako povoljnu bazu za napad na Hanan. Tamo je reka bila plitka. tako da je odlucio da pribegne magiji. U meduvremenu Bog je poceo da sumnja da on potajno ima zle namere prema Izrailjcima i odluci da ga zaustavi. Slavni majstor umetnosti magije seo je na svoju vernu magaricu i krenuo na dalek put. Naredio je andelu da stane na drum sa isukanim macem. da bi se na kraju zaustavila na reci Zared. Postelja mu je bio nacinjena od eleza i bio je dug devet stopa. jer su tek bili odneli veliku pobedu i stekli veru u svoje snage. l zaista. Njen kralj zvao se Og i bio je div cuven po ratobornosti i fizickoj snazi. Iznad Akabskog zaliva kolona je skrenula na sever. du obale Mrtvog mora. Tako je prvi put obavljen obred preno enja visoke du nosti sa oca na sina. Valam nije znao . postali previ e velika sila i opasan sused. jer su Izrailjci posle pobede nad Amorejcima i carem Ogom.

po to je andeo za njega bio nevidljiv. Zato se razjario i .ta se dogodilo.

Jednom prilikom jedan Izrailjac visokog roda doveo je u svoj ator Moavku. andeo ga je upozoravao. Andeo ga pogleda prekorno i rece: "Za to si bio magaricu svoju vec tri puta? Evo ja izidoh da ti ne dam.nicima. U taj ritualni razvrat uvlacile su i Izrailjce. da nece do iveti srecu da prekoraci granicu Hanana. a kada sedmi put cu isti blagoslov. "Ja e me otkako sam postala tvoja do danas. jer tvoj put meni nije po volji. svide se osvojena oblast Zajordanije i izrazi e elju da se tamo nastane za stalno. U uskom prolazu andeo joj je ponovo preprecio put. Poni ena magarica po ali se tada placnim glasom: " ta sam ti ucinila. Valama je veoma zabrinuo citav dogadaj i u elji da nekako popravi tetu pred kraljem." U zemlji Moavskoj kralj je docekao slavnog carobnjaka ra irenih ruku i obasuo novim darovima. Tada je Fines. Sedam puta je poku avao da izvr i carevo naredenje.umesto kletve iz njegovih usta su protiv volje iza le reci blagoslova. ali svaki put Bog ga je primorao da blagosilja Izrailjce. To je bio signal za odlucujuci obracun sa gre. koji su izdali Jehovu zbog moav-skog boga. da zavede Izrailjce i podrije njihovu snagu uz po-mod moavskih ena. l Moavite je stigla kazna za irenje bluda. macem probo gre ni par. Mojsije im rado dodeli tu zemlju." U tom trenutku i on odjednom ugleda svetli lik andela. U pokolju. POSLEDNJI MOJSIJEVI DANI. ja cu se vratiti. Ali to nije dalo nikakve rezultate. U op tem pokolju poginuo je i carobnjak Valam i tako platio glavom za podli savet koji je dao moavskom caru. Mojsije je znao da po Jehovinoj presudi nece ostvariti glavni cilj svoga ivota. palo je dvadeset i cetiri hiljade prestupnika. Dvanaest hiljada odabranih izrailjskih vojnika opusto ilo im je zemlju ognjem i macem. Moavski kralj je posmatrao njegove postupke sa sve vecim podozrenjem. prignjeci svome gospodaru nogu uza zid. Smesta sjaha s magarice i pokloni se do 136 zemlje. a zatim je poceo da govori osve tanu kletvu. pobiv i celo stanovni tvo. alila se magarica. sin prvosve tenika Eleazara. Siti jednolicnog logorskog ivota i strogih propisa Mojsijeve religije.gle cuda ." Skru eni Valam se pravdao: "Zgrije io sam. Car je postupio po njegovom savetu. ne obaziruci se na to to su se u tom trenutku vernici molili u Jehovinom hramu." "Idi s tijem ljudima". a da se nije uklonila ispred mene. i tako ih navodile na idolopo-klonstvo. kako bi je naterao da se vrati na put. sad bih te ubio.poceo iz sve snage tapom da udara cudljivu ivotinju. odakle se video izrailjski logor. odlazeci dade mu lukav savet. carobnjak tada zapoce sa svojom magijom. i jo uvek ispunjen u asnim besom izgrdi je: " to mi prkosi ? Da imam mac u ruci. Zatim ga je odveo na brdo. koja je trebalo da porazi Izrailjce. jer nijesam znao da ti stoji preda mnom na putu. Ali . te me bijes vec treci put?" Valam kao da se uop te nije iznenadio to je magarica iznenada progovorila ljudskim glasom. Plemenima Ruvima i Gada. Izrailjci su lako podlegli zavodnicama. sna no se okrenuv i. Plen osvojen u zemlji Moavskoj bio (BiBfijsfg legende-----------------------------------------------------------------------je ogroman. "ali samo ono govori to ti ja ka em. podigao sedam rtvenika na kojima je prinosio nove rtve. ogorcen sramnim prizorom. Najpe je podigao rtvenik i prilo io na rtvu ovcu. . Valam zajauka od bola i nastavi da je iba. Moavske ene su se klanjale svom idolu Bal Peoru na veoma razuzdan nacin. a ona zari kopite u zemlju i." "Nijesam li tvoja magarica?". Pored trideset i dve hiljade robinja. koji se rasplamsao po logoru. jesam li ti kad tako ucinila?" Valam je morao da prizna da mu je uvek verno slu ila i zato joj kratko odgovori: "Nijesi. ali im postavi uslov da prvo ucestvuju u osvajanju Hanana. estoko se razgnevi i progna nepouzdanog carobnjaka iz svoje dr ave. Magarica je jurila napred kao pomahnitala i uletela izmedu dva zida vinograda. tebe bih vec ubio a nju ostavio u ivotu. ona se ukloni ispred mene vec tri puta. Kad me ugleda magarica. kao i polovini Manasiji-nog plemena. Izrailjci su oteli sedamdeset i dve hiljade grla stoke i ezdeset i jednu hiljadu magaraca. ako tebi nije po volji.

.

Miheja i Jeremije. pola uci tako cvrste temelje buduceg dru tvenog uredenja Izrailjaca. op ti popis stanovni tva i saznao da izrailjski narod broji est stotina i jednu hiljadu se-damsto i trideset ljudi. Kada je izrailj-ski seljak prinosio na rtvu prvine svoje letine. pozvan da ispuni vecnu istorijsku misiju. i strme stene u utim. purpurnim. i na kraju ih odveo u Hanan kao ujedinjen i organizovan narod. i naredio Izrailjcima da je nauce napamet. l dovede nas na ovo mesto.Ali Misirci stado e zlo postupati s nama. na trud na i na nevolju na u. molio se ovako: ". Njegova smrt je obavije-na vecitom tajnom i do dana dana jeg niko ne zna gde treba tra iti njegov grob. nad palminom oazom. te nisu mogli da propadnu. l mi zavapismo ka Gospodu Bogu otaca svojih. Mojsije je podelio Hanan izmedu rodova. jer je trebalo da slu e Jehovi u celom Hananu. mada su mu telo i um bili sacuvani. i strahotom velikom i znacima i cudesima. bili su izabrani narod. dao im zakone. plavim i braon prelivima. izlazak Izrailjaca iz Egipta dobio je misticno znacenje kao objavljenje Jehovine volje i cisto religiozni dogadaj. i dade nam zemlju u kojoj \ . prve sna ne stra arske kule na pragu Hanana. Da bi sprecio sukobe. ose-cao je da mu se bli i kraj. muci e nas i udari e na nas te ke poslove. zemlja u kojoj teku med i mleko. uzdizale su se odbrambene zidine Jerihona. koje su ga opasavale. ustanovio ve-rske institucije. a zatim je digao atore. <Bifj(ijsl<g legende 139 MOJSIJE U OREOLU MITOVA Istorija bekstva iz ropstva i puta do Zemlje obecane istovremeno je i istorija jevrejske religije. i Gospod cu glas na . Uostalom. Mojsije je potom sazvao zbor svoga naroda i upozorio ga da ostane veran zavetu sa Jehovom. pre svega. Ali pred smrt morao je da uradi jo mnogo toga. vernog saradnika i sposobnog vojskovodu. buduca 138 domovina Izrailja! S tugom je okrenuo leda predelu koji se pred njim rasprostirao i izdahnuo u samoci. Iz duboke vere u Jehovinu za titu Izrailjci su crpli moralnu snagu i nadu u trenucima poraza i nesrece. i pogleda na muku na u. U nadahnutim vizijama proroka Osije. Preno enjem predanja sa kole-na na koleno. sve vi e mu je pridavan natprirodan karakter.. a zanemarivane istorijske cinjenice. a na kraju horizonta pru ao se uski rub Sredozemnog mora. koje su smatrane za tako malo va ne da nije bilo potrebno navesti ni ime faraona progonitelja. dopunio je zakonik novim zakonima i verskim propisima. nadahnutu pesmu u slavu svoga Boga. Izrailjci su verovali da ih je Jehova posebno zavoleo. Narod je trideset dana oplakivao svoga ucitelja. na koju mu nije bilo sudeno da stupi. da ih bodri i u dobru i u zlu. da je postao njihov izbavitelj. da bi pod vodstvom Isusa Navina pre ao Jordan. l izvede nas gospod iz Misira rukom krepkom i mi icom podignutom.Bilo mu je vec stodvadeset godina i. Za svog naslednika odredio je Isusa Na-vina. Oprostiv i se od svoga naroda. To je Zemlja obecana. Jedino Leviti i sve tenici nisu dobili zemlju. da budu sredi ta njihovog delovanja i da obezbede bogate uslove ivota. Odredio je i est gradova u kojima su skloni te mogli da nadu ljudi krivi za nenamerna ubistva i tako izbegnu osvetu rtvinog roda. iako su katkad padale na njih te ke kazne za kr enje sinajskog zaveta. Odmah iza Jordana. sve tenstvo i liturgijski ceremonijal. Izvr io je. Ali i njima je dao u posed cetrdeset i osam malih i velikih gradova. uputio se na vrh gore Navav.. ce njivim pogledom obuhvatio je velika prostranstva Zemlje obecane. Istorija tog dramaticnog bekstva Izrailjaca iz ropstva postepeno je gubila realne odlike. Koristeci se cetrdesetogodi njim iskustvom. moralne norme i dru tveno uredenje. kojem je slu io celog ivota. Zatim je napisao uzvi enu. Kao na dlanu video je Jordan kako tece kroz klance ka Mrtvom moru povr ine poput ulja.

.

Kao novorodencad pu tani su niz vodu u ko aricama ili kovcezima. Nasuprot tome. ta god da je Mojsije cinio. koji je izbavio svoj narod iz egipatskog ropstva i odveo ga u Hanan. Iz tekstova sa klinastim pismom znamo. Isak. i zato je sve to je rekao i ucinio postalo pravo i nepogre iva dogma.Zenan 9(psufovs%i tece mlijeko i med" (Zakoni ponovljeni. na primer. neki naucnici smatraju da je Mojsije najmitologizovanija i naflajanstvenija licnost u biblijskoj prici.e. za njih su bili najociglednija istorijska istina. koji je godine 2350. Ali kako malo znamo o njemu kao coveku! Valjda samo toliko da je lako padao u gnev. Grckoj. vec je proteklo nekoliko stotina godina od Mojsijevog vremena i zato je stvarni tok dogadaja podlegao procesu koji nazivamo mitolo-gizacijom pro losti. koji su napisali istoriju bekstva iz Egipta i uneli je u svoje svete knjige. u pustinji i u Hananu. Avram. u trenutku kada su se prihvatili redigovanja istorijskog nasleda. neumoljivog izvr ioca Jehovine volje. zakonodavca i verskog reformatora velikog formata. Udaljavanjem od drevnih epoha prevagu obicno dobija element istorijske istine i smanjuje se uloga legende. Zato se ne treba cuditi to je u narodnom predanju Mojsije postao obo avani narodni junak i prorok. Oni nisu bili istoricari u savreme-nom znacenju te reci. Likurg ili Numa Pompilije vi e ne smatraju mitskim likovima. Ukoliko bi neko poku ao da im predstavi nacela istorijskog kriticizma. koji su posmatrali istoriju Izrailja sa njima svojstvene religiozne tacke gledi ta. da je veliki kralj Sargon. pre se odigrava suprotan proces. vec teolozi. pa i u Japanu. Tako se. ali i pored velikih napora medu njima nema saglasnosti ta se zaista dogodilo i ko je ustvari bio Mojsije. a iskustvo putovanja kroz pustinju poprimalo je u njihovim obredima karakter liturgijske misterije. Zahvaljujuci njegovom geniju. 26. nai ao bi na njihovo potpuno nerazumevanje. Vi e je nego verovatno da je izrailjska sredina iznedrila vodu. rodenje narodnih heroja obicno je bilo praceno dramaticnim okolnostima. U Aziji. na primer. Kada je rec o Mojsiju. drame koja kao da je bila iz ^ drugog sveta. Uostalom. Iz tog razloga. njegova cuda i naredbe. dramatican i potresan u svojim tragicnim borbama sa sopstvenim i slabostima svoga naroda. To su bili predvodnici koji su delovali u prelomnim istorij-skim trenucima i zato su u predanju pokoljenja bili uzdignuti u rang velikih simbola. W Da li iz toga proistice da Mojsije nije bio istorijska licnost? Ni najmanje! Dana nja nauka je opreznija u izricanju ocena po tom pitanju otkako je na dnu velikog broja legendi i 141 'Bi6(ijsi(e legende ------------------------. da se dva puta enio i da je imao probleme sa rodbinom.------------------------------------------------------mitova otkrila naslage stvarnih dogadaja. Legenda o Mojsijevom rodenju i smrti zapanjujuce je slicna legendama drugih drevnih naroda. osnovao u Mesopotamiji mocnu akadsku dr avu. zakonodavac i prorok je sugestivan. Isav i Jakov relativno su realni likovi i svojim ljudskim osobinama razumljivi nam i bliski. p. Veliki voda. U svetlu tog psiholo kog procesa mo emo lak e da ra-zumemo sve tenike. Narodna predanja obicno ne govore ni ta o njihovoj mladosti. medu oblacima i munjama. vec znamo samo to da su odrastali na dvorovima tudinskih kraljeva. to je uzdignut na pijedestal svetosti. Objavljivao je Jehovine reci. naucnici se danas bore sa ogromnim te kocama da iz legende izvuku jezgro istine. 6-9). njegovi razgovori sa Jehovom. Lot.n. Uvek ga vidimo idealizovanog. Njegova majka sve tenica donela ga je tajno na svet i pustila . da je imao trenutke kada ga je obuzimala sumnja. Solon. ra trkana i zavadena izrailjska plemena ujedinila su se u jednu organizaciju i pobedonosno se odr ala u Egiptu. u punom sjaju pomazani-ka. imao sudbinu slicnu Mojsijevoj. Svake godine za praznik Pashe izrailjski narod je slavio himnama i psalmima Jehovu i njegovog opunomocenika Mojsija.

.

jsf<e tkgeruft: ---------------------------------------------------------------------------volju kao i prethodnim faraonima. Zato ukoliko elimo da dodemo bar do delimicne istine. Ime njegovog oca ( Seti l) etimolo ki je izvedeno od * imena boga Seta koji se u toj oblasti slavio. dakle. po to egipatske hronike i drugi izvori te dogadaje potpuno pre-cutkuju. Isus Navin sledecim recima opominje Izrailjce: ". Posle prote-rivanja Hiksosa. da se preseli na deltu i tamo. moramo da pribegnemo posrednim metodama. Niko nije obracao pa nju na proste stocare. Pripremajuci se za osvajacki pohod. koji su iveli po strani od glavnog politickog centra. Iz tog razloga. 14). Uostalom. Za Egipcane to su bila veoma burna vremena i nikome nije padalo na pamet da ugnjetava Izrailjce. faraoni XVIII dinastije preneli su prestonicu iz Avarisa u rodnu Tebu. vladao je od 1292. Ramzes je smatrao deltu za svoj najbli i zavicaj. mo e se prihvatiti kao neosporno da je cetiri stotine godina boravka u Gesemskoj zemlji za Izrailjce bila epoha duhovnog mrtvila. cuda i druge natprirodne pojave ne iskljucuju mogucnost da je i Mojsije bio stvarna licnost. Izrailjci su i dalje ostali u Gesemskoj zemlji gde su vodili svoj izdvojeni pastirski ivot. Prema tome. Potrudicemo se da predstavimo njene glavne elemente: Nakon Josifove smrti. Zatim odjednom imamo pricu o dogadajima vezanim za licnost Mojsija.. ne mo emo da tvrdimo sa potpunom pouzdano cu. Ali to. 142 Zenon 9(psidbvs/(i Naucnici su u tom pogledu izvr ili veoma zanimljivu rekonstrukciju. Treci faraon te dinastije. sredi tu kulta boga Amona. Bio je to veliki vojskovoda. te ko razumljivih tragova u istori-jskim dokumentima. Ramzes II. Najpodesnija vojna baza za prodor na istok bila je delta Nila. podigao je jo grad. koji je eleo da osvajanjem Azije povrati moc egipatske dr ave. konformizma i ispraznog ivota od danas do sutra. Za to su nadeni nepobitni dokazi u dokumentima otkopanim u ru evinama mesopotamskih gradova. ali Sajgon je zaista postojao. Sa pojavom Ramzesa zavr ila se idilicna izdvojenost . slu eci se dedukcijom na osnovu oskudnih. Novorodence je iz reke izvadio radnik po imenu Aka. pogotovo to su sve vi e potpadali pod uticaj egipatske kulture i.niz reku u ko arici zalivenoj smolom. u dalekim pogranicnim oblastima dr ave. Uz to. zajedno sa zemljom Gesemskom. Pitom. kako pokazuju neki podaci. U svakom slucaju. Resio je. do 1234. obicajima i tra-d$iji predaka. na mestu propalog Avansa. na alost.n. koji je zapravo bio skup ambara i vojnih skladi ta. Zahvaljujuci arheolo kim istra ivanjima tacno znamo polo aj oba grada. Prica sadr i izrazita obele ja narodne legende. Ramzes (poznatu kasnije kao Tanis). kao istorijsku cinjenicu moramo da priznamo i bekstvo Izrailjaca iz Egipta i njihove zgode i nezgode u pustinji. legende. verovatno. po to su njihove ruine otkopane i identifikovane. Iz te opasne euforije Izrailjce je trgla nagla promena politickih prilika u Egiptu. Za to redaktori biblijskog teksta preskacu tako dug period ivota izrailjskog naroda? Postavljena je teza da su to namerno ucinili. koja je poku avala da mu nametne svoju $. upra njavali cak i kult egipatskih bogova. Na vlast su do li faraoni XIX dinastije. Od konacnog odnaro-denja sacuvao ih je. i povrzite bogove. a hteo je da bude i to dalje od mocne sve tenicke kaste. po to je njegova porodica poticala iz okoline Avarisa. 24. u Bibliji nastupa upadljiv prekid koji obuhvata cetiri stotine godina izrailjske istorije. zid netrpeljivosti u neprijateljskom okru enju i sna na privr enost jeziku. koji je navodnjavao polja.. izgradi sebi novu prestonicu.e. pa slu ite Gospodu" (Knjiga Isusa Navina. jer je to bio ne mnogo pohvalan period za Izrailjce. kojima su slu ili oci va i s onu stranu rijeke i u Misiru. godine p. * Ramzes se nije osecao siguran u tudoj mu Tebi.

Ramzes II vodio je sa Hetitima rat koji je sa prekidima trajao petnaest godina. Bili su to Hetiti. a s druge strane. vec je naredio i da se sa starih zgrada obrisu imena faraona osnivaca i na to mesto postavi njegovo ime. Naredba o ubijanju izrailjske novorodencadi svedoci o tome da su progoni vremenom postali krvavi i okrutni. ali se u Aziji suocio sa znatno sna nijim protivnikom. iz cega je proizlazilo da su Hetiti. oni su bili ljudi Istoka. po to se pokazalo da je Ramzes manijak gmdenja i da mu je bilo potrebno sve vi e radne snage. grckom i latinskom jeziku. Ali Izrailjcima taj mir nije doneo olak anje. na dvokolicama galopirali dostojanstvenici. potvrdenog brakom kceri Hetitskog cara Hatu ila s Ramzesom II. odbrambene zidii 144 Zenon "J(psufovs%i ne i statue od crnog bazalta. religije i obicaja toga naroda. nemacki arheolozi Vinkler i Puh tajn otkrili su ru evine hetitske prestonice u Turskoj. Tako je primorao Izrailjce na robovski rad i kuluk. p. a one koji su protestovali i pru ali otpor brutalno tukli motkama. u okolini grada Kadisa. kratkim suknjicama i picastim cipelama. koji su motkama po urivali robove. bili indoevropskog porekla. On je dokazao da je hetitski jezik blisko srodan hindu.Gesemske zemlje. Ali ubrzo su na svojoj ko i osetili blizinu faraona. Nije. Zbog toga je. urile gomile slu benika.e. a Hetitima je u Mesopo-tamiji pretila opasnost i od sve mocnijih Asiraca. zbog ove drakonske naredbe ostajao je bez njih. Ramzesu su bili potrebni radnici.n. Dugotrajni oru ani sukobi oslabili su oba protivnika. sa svojim bradama i irokim plastovima. Uz to. kuknjava i jauci. Preko njihovih pa njaka vukle su se kolone vojnika. U izrailjskim kucama i atorima razlegali su se plac. Statue predstavljaju mu karce sa dugom kosom koja im pada na leda. U njihova dvori ta su sa kricima upadali vojnici i poreznici. u Knjizi Postanja (43. mada je Ramzes u mnogobrojnim zapisima predstavljao sebe kao pobednika. Prestonica se zvala Hatu a i zauzimala je prostor od 170 hektara. po to je faraonu. izaslanika i nadzornika. sa irokim pa om. Ne samo da je podizao nove gradevine. a godine 1286. Egipcani su se sa prezrenjem odnosili prema svim primitivnim stocarskim narodima. Ispod peskovitog tla otkopana je kraljevska palata ogromnih razmera. zavr io velikom bitkom u dolini reke Oronte. 32) citamo: ". godine 1278. Jednog dana izrailjski pastiri su od cudenja protrljali oci. na reci Halis. hram. koji su se previ e brzo razmno avali. kulture. ili u najmanju ruku vladajuci sloj. sa visokom kapom na glavi. jer je to necisto Misir-cima".. Cinilo bi se da se tu susrecemo sa protivrecno cu. nemoguce da su se setili da su u vreme te ke hiksoske okupacije Egipta Izrailjci bili hiksoski ticenici i verni podanici. Velika zasluga za njegovo de ifrovanje pripada ce kom naucniku Bed ihu Hroznom. bilo potrebno sve vi e radnika. Bitka je bila veoma krvava. Ugnjetavanje i kuluk i dalje su trajali. p.e. Tek prvih godina na eg stoleca. koji su u Maloj Aziji osnovali veliku i mocnu vojnu dr avu. poreznika. Zurili su u taj prizor pun vreve i u urbanosti. Ramzes II brzo je pokorio Palestinu i Siriju. Za ostvarenje gradevinskih planova. rekonstru-isana je prilicno kompletna slika istorije. s jedne strane. oduzimali ito i stoku. ali nisu shvatali ta ih ceka. te su u slucaju rata s Azijom mogli da postanu opasni. Pronadena je i arhiva sa mno tvom tablica sa klinastim pismom na do tada nepoznatom jeziku. Zahvaljujuci radovima Hroznog i engleskog arheologa Vulija. zami ljenih u velikim razmerama. Do nedavno 0 njima smo znali veoma malo. koja na tom mestu pravi luk 1 uliva se u Crno more.. Prema njegovom shvatanju. do lo do sklapanja "vecitog saveza". Ali to je bio tek pocetak..n. uostalom. ali nije presudila. jer ne mogahu Misirci jesti s Jevrejima. .

i oplijenicete Misir. necete poci prazni. naime. Ovaj proces se otkriva u Mojsijevom primeru. 23) skriva se sugestija da se Mojsije vratio iz izgnanstva u Egipat nakon stupanja na presto faraona Merneptaha. vec su ga. Ubistvo i bekstvo na Istok nisu bili samo izraz njegovog licnog bunta. potajno sakupljali tokom poslednjih godina ropstva.. godine p. pa su morali da se presele u gradove. koja navode na ozbiljno razmil ljanje. tlacenje i progon proizveli su sasvim suprotne posledice. Mojsije je. jer se u isti mah govori o pozajmici i pljackanju Egipcana. U prilog ove teze govori i cinjenica da su za vreme puta kroz pustinju vodili pobedonosne bitke.." A u dvanestom delu (stih 36) te iste knjige citamo: "l Gospod ucini.e. U tom slucaju bilo bi razumljivije za to ih je faraon gonio tako besno cak do Crvenog mora.n. stekao obrazovanje na faraonovom dvoru. Doveli su do budenja rasnog jedinstva. tako opli-jeni e Misirce. koje su po tom pitanju jo uvek predmet polemika u naucnim krugovima. ta se zapravo krije iza toga? Uzmimo da su Izrailjci na prevaru pozajmili zlatno i srebrno posude pod izgovorom da ce. . To znaci da su iz Egipta morali da izadu do zuba naoru ani. ." U oba ta teksta zacuduje odsustvo doslednosti. do 1234. nego ce svaka ena zaiskati u susjede svoje i u domacice svoje nakita srebrnoga i nakita zlatnoga i haljina. Egipat je za njegove vladavine morao da brani zapadnu granicu od opasnih najezda Libijaca.n. i metnuce na sinove svoje i na kceri svoje. Utvrdeno je. Nema potrebe da se bavimo razlikama u 146 mi ljenju. Iz Biblije proizlazi i to da mnogi Izrailjci u to vreme nisu mogli da se prehrane gajenjem stoke." (Izlazak. vec je to i prvi signal bunta izrailjskog naroda. Ali nikako se ne mo e prihvatiti da bi egipcani bili tako lakomisleni da povere svoje blago mrskim i prezrenim Jevrejima. U Bibliji nalazimo dva zagonetna stiha. U svetlu te pretpostavke. pre svega verovatno bio voda izrailjskog ustanka. Nosio je tipicno egipatsko ime. gde su se prihvatili sitne trgovine i zanatstva.Pretpostavlja se da je uzrok izdavanja naredbe bilo veliko mno enje Izrailjaca i rastuca prenaseljenost delte nakon to je tamo sme tena centralna administracija s mno tvom cinovnika. Naucnici do dana dana njeg imaju velike muke da utvrde datum Izlaska. gde je iveo kao velikodostojnik. Zato treba sumnjati da su Izrailjci uspeli da se oslobode za njegovog ivota. dvorana i vojnika. U Knjizi Izlaska (3. To su u potpunosti potvrdila arheolo ka istra ivanja.. te narod nade ljubav u Misiraca.. pa kad podete..e. . da ru evine oba pomenuta grada poticu iz XIII veka. To je bez sumnje izazvalo mr nju Egipcana. Danas se znacajna vecina naucnika priklonila mi ljenju da je Izlazak iz Egipta nastupio u drugoj polovini XIII veka p. . a ipak je pod utiskom proganjanja sunarodnika zbacio tudinsku masku i ponovo se osetio Izrailjcem. 2. Nema sumnje da je on sagradio gradove Ramzes i Pitom i nametnuo Izrailjcima kuluk. Neki naucnici izvlace odatle zakljucak da su Izraljci podigli ustanak. iskljuceno da su slobodu zaista izborili oru jem. kao to su uvera-vali faraona. Odakle im oru je? Nisu mogli da ga steknu u toku jednog dana. u pustinji ostati samo tri dana i da ce ga doneti cim se vrate. po svemu sudeci. prema tome. a Egipat se za njegove vladavine nalazio na vrhuncu svoje moci. Prisetimo se da je Ramzes II vladao od 1292. bar u prvom razdoblju svoje delatnosti. opljackali egipatske kuce i pobegli preko granice. _______________________________________ 145 'Bmysfe legende------------------------------------------------------------------------Kao to obicno biva. 21) Jehova ka e: "l ucinicu da narod nade ljubav u Misiraca. Nije. nasledni-ka Ramzesa II. do pasivnog i na kraju i aktivnog otpora ugnjetenih. te im dado e. koji su osetili posledice konkurencije snala ljivih Izrailjaca. Ramzes je bio izuzetan faraon. . U recima: "A poslije mnogo vremena umrije car Misirski.

.

ne pre. Ali u na em slucaju nije to najva nije. Kao to nam je poznato iz Biblije. Britanska ekspedicija je utvrdila da su osvajaci zaista razorili Jerihon. Ozbiljnije su primedbe koje je izneo cuveni francuski orijentalista Pjer Monte. da dugo posle toga nije uspeo da povrati svoju moc. Izrailjci su verovatno iskoristili trenutnu slabost i metal u Egiptu da se oslobode ropstva. na kojem se nalazilo najstarije naselje. Utvrden je prevashodno na osnovu ska rabeja pronadenih u zgari tima. Edom jo nije postojao i da je stupio na istorijsku pozornicu tek u XIII veku kao dobro organizovana i sna na dr ava. Pretpostavljalo se. A mo da Izrailjci i nisu osvojili tu sna nu tvrdavu? Mo da ce se pokazati da je doticni fragment biblijske price legenda. bacili su jaku svetlost na istoriju tog drevnog grada. Postoje i drugi razlozi da se Izlazak smesti u drugu polovinu XIII veka. a otkrica u Jerihonu pokazala su da prvenstvo u tom pogledu pripada Palestini. dakle. Najnoviji arheolo ki radovi. a oni. prete no su pronadeni tragovi po ara i namernog pusto enja. morali da se pojave na njegovoj granici ba u tom stolecu. koji nesumnjivo poticu iz druge polovine XIII veka. Jo uvek se nije doprlo da samog dna. naime. bunari i u nekoliko slojeva naslagani grobovi. ali zgari ta i zdrobljeni gradevinski elementi nalazili su se u sloju koji potice iz XIV. ali njihova hipoteza ima toliko slabih strana da je vecina naucnika nije prihvatila. godine britanska ekspedicija tamo neprekidno vr i iskopavanja. utvrdenja koje je navodno osvojio Isus Navin. znamo da u XIV veku p. koji su napustili svoju balkansku postojbinu. jasan dokaz nasilnog osvajanja. po njegovom mi ljenju. vec da su iveli u malim.e. zdrobili mocnu hetitsku dr avu i zauzeli obalu Sredozemnog mora. i bio je odbijen. Rezultati dosada njih istra ivanja su prosto senzacionalni. Neki istra ivaci tvrde da postoje izvesni tragovi da su Izrailjci izi li iz Egipta u XIV veku. Izrailjci su. Merneptah je dodu e iz tih bitaka sa osvajacima iza ao kao pobednik. Zahvaljujuci arheolo kim otkricima. ra trkanim zemljoradnickim naseljima. da ljudi iz neolitskog doba nisu podizali gradove. nisu pouzdano svedocanstvo. Smatralo se. Poznato je. tako da je odlucio da zaobide njegove granice. Dakle. On izra ava sumnju da je datum koji su dali arheolozi ispravan. Njegova starost je utvrdena na osnovu nadenih skarabeja i karakteristicnih crte a na keramickim krhotinama. ali Egipat je bio toliko iznuren. Skarabeji su bili dragocen porodicni ukras: prenosili su se sa oca na sinove. ali vec sada je nepobitno utvrdeno da je Jerihon postojao sedam hiljada godina pre na e ere.a sa istoka su dr avu napali indoevropski narodi. Ali nije se odlucio da upotrebi silu. osim toga. da na njima . Mojsije je molio edomskog cara da mu dozvoli prelaz preko njegove teritorije. Iskopani su odbrambeni zidovi. putovali s njima iz mesta u mesto.n. Ova cinjenica je dovela do preokreta u gledanju na razvoj materijalne kulture. Ru evine grada cine ogromno uzvi enje na zapadnoj obali Jordana. osvojio izrailjski narod pod vodstvom Isusa Navina. U slojevima iskopina. Arheolozi su uspeli da otkopaju ru evine hananskih gradova koje je. Sumnja se pojavila u vezi sa otkrivanjem Jerihona. po Bibiliji. po to je Edom bio sna na vojna dr ava. vr eni pod vodstvom engleskog arheologa dr Ketrin Kenion. izmi ljotina kompilatora Biblije sa ciljem da se uvelica vojnicka slava Isusa Navina? Tra eni su razliciti izlazi iz te neprijatne situacije. Od 1952. da su najstariji gradovi nastali u Egiptu i Mesopotamiji. Mojsijevog naslednika. Medu naucnicima je nastala velika pometnja: s jedne strane iskopine iz stare edomske dr ave i istorijske prilike u Egiptu govore u prilog tome da je Izlazak nastupio u XIII veku. a ne XIII veka pre na e ere. kuce. a s druge strane imamo otkrice da je Jerihon osvojen citav vek ranije. to je verovatno najstariji grad u istoriji covecanstva. prodrli u Malu Aziju. Ipak postoji jedan ozbiljan problem u tom proracunu. osim toga.

.

Kao posledica svega toga. koja su strucnjaci veoma savesno izvr ili. u naucnim krugovima danas . a onda Isus Navin nikako nije mogao da bude njegov osvajac. ili u XIII veku pre na e ere. amsterdamska sinagoga ga je izop tila zbog irenja jeresi. Biblijska prica se nije odr ala pred neumoljivom tacno cu nauke. uostalom. bio je sam Mojsije.. ali je nedostajao Merneptah.urezana imena kraljeva u najmanju ruku nisu dokaz da su nastali ba u vreme njihove vladavine. Pjer Monte smatra da kulturni sloj Jerihona u kojem su pronadeni tragovi po ara i nasilnih uni tenja. cak i povr no citanje Petoknji ja ukazuje na neosnovanost tradicionalne teze.. u Jerihonu otkopano malo. a medu njima se. Bultona Vecnost piramida i ./ladava mi ljenje da je Jerihon razoren u XIV veku pre na " ere. koji se navodno utopio u Crvenom moru. Tako je iza lo na videlo da se nije utopio u moru. iz cega proistice da biblijska prica o razaranju tog grada nije neopozivo oborena. Egipatske zanatlije pravile su. Kako je Mojsije mogao da opi e svoju smrt. prema pogrebnom obredu. Ali. takozvanog Petoknji ja. autor prvih pet knjiga Staroga zaveta. Pilona. odnosno 13 godina kasnije. to se ne mo e reci za drugu. to je trebalo da potvrdi biblijsku pricu. da se covek ne mo e nacuditi kako je tako dugo mogla biti ozbiljno uzimana u obzir. koji su mi skrenuli pa nju na protivrecnost izmedu gornjeg tvrdenja i mi ljenja koje sadr i knjiga V. po svojim posledicama va niju legendu. kojim cudom je znao da ce mu se grob izgubiti i da nikada nece biti pronaden. po to su iskopine na kojima su zasnovali svoj zakljucak bile izlo ene veoma strogoj kritickoj oceni. Ali godine 1898. na primer. usudio da dovede u sumnju njegovo autorstvo. da ga je Bog na taj nacin kaznio za ugnjetavanje i progon Izrailjaca. Desetine pokoljenja duboko je verovalo da je ba takva bila sudbina toga vladara. Na primeru ove dramaticne price mo e se videti kako *^ su se u Bibliji zamrsile istorijske cinjenice sa legendama.) slediv i. mo e isto tako dobro da potice i iz XIII veka..-1677. vec da je umro prirodnom smrcu u svom dvorcu. biblijska prica je bila ponovo dovedena u pitanje. primio sam nekoliko pisama od citalaca.H. u koje su egipatski sve tenici polo ili trideset i sedam kraljevskih mumija u drvenim kovcezima. Ibn Ezru i Urijela d'Akostu. Ali pronalazaci Jerihona odbacuju Monteovu tezu. ne mogu da se primene na nalazi te u Jerihonu. kojih je. dva Arabljanina su otkrila podzemne katakombe. Kako je lako pogre iti pri odredivanju starosti kulturnih slojeva na osnovu tako nepouzdanih svedocanstava! U ni ta manjoj meri ovo se odnosi i na keramicke krhotine. Medutim.-----------------------------------------------------od pljacka a grobnica. U "Dolini kraljeva" pronadena je druga zajednicka grobnica sa cetrnaest faraonskih mumija. gle cuda. Oni tvrde da njegovi argumenti.** Ukoliko podatak da se faraon utopio ima marginalni karakter. poglavlje: Posmrtne muke faraona. iako u velikom broju slucajeva nisu li eni osnova. lekarska ispitivanja. usecene u steni. Josifa Flavija. Jednom recju. nalazio i Merneptah. Prema ortodoksnoj tradiciji. Trebalo je uzeti u obzir jo i mogucnost da je njegovo telo more izbacilo na obalu i da je nakon toga. Na zavr e* Vidi: Zenon Kosidovski: Kad je sunce bilo bog.* Tamo su pocivali ostaci Setija l. nisu utvrdila ni najmanje tragove delovanja morske vode na telu mrtvog faraona. uostalom. da bi ih sakrili 149 $i6tys/(e legende------------------. Kasnije cemo videti na koji nacin naucnici poku avaju da razve u taj Gordijev cvor. a kad se filozof Baruh Spinoza (1632. Tako su se poznavaoci Biblije na li pred dilemom: ili su Izrailjci napustili Egipat u XIV veku i zaista osvojili Jerihon. Krajem W pro log veka. Ram-zesa II i mnogih drugih faraona sa suprugama i kcerkama. balsamovano. **Kada se ovaj deo knjige pojavio u casopisu "Oko sveta". Sa istoricarima smo do li do uverenja da je Izlazak bez sumnje morao da se dogodi za vreme faraona Merneptaha. skarabeje sa imenom faraona Tutmesa III i u doba Ptolo-mejaca.

.

Iz Petoknji ja doznajemo i to da je Avram gonio neprijatelje sve do grada Dana. onda su oni mogli da poticu iz drugih izvora. Kada bismo hteli sve da ih iznesemo.Zerwn 3(psi tku knjige Zakoni ponovljeni (34.) napisao: "Pre nego to su Poljaci imali predsednika Dr avnog saveta".tragedija Pompeja. Treba imati na umu da je Merneptah. Treba. inace. Telo faraona je bilo balsamovano. pre svega. Prvi jevrejski car bio je Saul. posebno upadljive primere. po to je kompilacija ivena tako grubim nitima da nije te ko raspoznati njene sastavne delove. a dugotrajni i komplikovani proces balsamovanja sigurno je morao da ukloni svaki. novija nauka je odbacila taj dokaz iz sledecih razloga. Zato cemo se ograniciti samo na neke. koji je vladao u poslednjoj cetvrti XI veka pre na e ere. Jakub Vujek je preveo Stari zavet na poljski iz Vulgate." Danas je vec poznato da je izraz prorok u ao u upotrebu u hebrejski jezik znatno kasnije. Nazvao ga je Vulgata (od vulgatus . . Smit objavio godine 1929. trebalo bi tome posvetiti veliki *U IV veku na e ere. U drugoj prici Bog stvara mu karca od blata. Prema legendi. kao i zbornik zakona i liturgijskih propisa. -1796. koja poticu iz perioda od IX do IV veka pre na e ere. Stoga je prevod nazvan Septuaginta. koja se razlikuje od prve u veoma va nim pojedinostima. Ono obuhvata najstariju izrailjsku tradiciju. Osim toga. obratiti pa nju na cudnu cinjenicu. to je trebalo da bude dokaz da se faraon zaista utopio u moru. u londonskom listu The Times. prevod su u toku sedamdeset i dva dana izvr ila sedamdeset i dva naucnika poslana iz Jerusalima. uvodi ga u rajski vrt. bekstvo iz egipatskog ropstva i put kroz pustinju. Autor te knjige navodi pismo koje je arheolog E. fj III veku pre na e ere. >Bi6ujs%§ (e/ende prostor.. predstavljaju dovoljan dokaz da osnovni oblik Petoknji ja nije mogao da nastane pre kraja XI veka pre na e ere. bio prenet !z prvobitne grobnice u zajednicku katakombu. dakle mnogo posle Mojsijeve smrti. Navedimo jo jedan primer izrazitog anahronizma u Petoknji ju: "A ovo su carevi koji care-va e u zemlji Edomskoj prije nego se zacari car nad sinovima Izrailjevijem" (Postanje.. koja se odnosi na ivot jevrejskih praotaca. U njemu se tvrdi da je mumija faraona Merneptaha. odnosno prevod sedamde-setorice (zaokru eno receno). Ko pa ljivo procita prvo i drugo poglavlje Knjige Postanja. daje mu u . pa i najmanji trag morske soli.rasprostranjen). ali i ovi koje smo naveli.10) citamo: "Ali ne usta vi e prorok u Izrailju kao Mojsije. Namerno smo upotrebili rec sklop. odmah ce primetiti da se trecim stihom drugoga poglavlja zavr ava jedna prica o stvaranju coveka i pocinje potpuno druga na istu temu.* Kriticka analiza teksta pokazala je da je Petoknji je sklop najraznovrsnijih predanja. sveti Jeronim je preveo Stari zavet na latinski. 36. U pricama vrvi od protivrecnosti i nedoslednosti. o tetili pljacka i grobnica. Petoknji je je prevedeno na grcki jezik za zajednicu aleksandrijskih Jevreja. Otkud je Mojsije mogao da zna da ce Izrailjci imati cara? To bi bilo isto kao da je na istoricar Adam Naru evic (1733. zajedno sa ostalim faraonima. koju su. da je taj va an detalj objavljen tek 30 godina nakon to je mumija otkrivena. zajedno sa ostalim hebrejskim knjigama Staroga zaveta. a tek znatno kasnije preimenovan je u Dan. Danas je poznato da se u Avramovo vreme pomenuti grad zvao Lais. nosila "znake inkrustracije kristalima soli". 31). Ako su na mumiji zaista pronadeni kristali soli. U prvoj prici Bog stvara mu karca i enu estog dana istovremeno. Slicni anahronizmi mogli bi da se nabrajaju u beskonacnost. Petoknji je cini izvesnu zatvorenu narativnu celinu.. koji su zaboravili svoj ma-ternji jezik.

.

. koja u prolece. bez poku aja uskladivanja njihove price. i bili novajlije na Sinajskom poluostrvu. Ocigledno je da se suocavamo sa dva savim nezavisna izvora koji su mehanicki spojeni. Neocekivani su bili i rezultati ispitivanja vezanog za cuvenu biblijsku manu. i zasaden u stepskos tenovitom rezervatu u Skorocicama. navikli na ivot na stalnom boravi tu u Egiptu. Godine 1927. Jedan primerak je prenesen i u Poljsku. zoolog Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. koji poticu iz razlicitih epoha. naravno. i pored . njegovi saputnici. Nije.dru tvo ivotinje. kao to mi bere-mo jagode. Lokalni beduini su veliki ljubitelji te poslastice i. U svetlu tih otkrica biblijska mana prestaje da bude cudo. Mojsije je iveo na Sinajskom poluostrvu tokom svog progonstva i naucio je od Madijanaca kako da pre ivi u surovom okru enju pustinje. koji su. U prolece. lepljive kuglice. masovno idu u stepu da sakupljaju bele. Iscrljene dalekim putem. a po to je odgovarao interesima sve tenstva i kompilatora Petoknji ja. a nije sagorevao. Kod kasnijih pokoljenja vladala je op ta tendencija da se od Mojsija pravi licnosti koju je Jehova obdario natprorodnom moci. Naucnici su stavili pod lupu i navodna Mojsijeva cuda i nepobitno utvrdili da su u mnogim slucajevima to bile najprirodnije pojave. Putem kriticke analize teksta utvrdeno je da je u celom Petoknji ju rec o cetiri posebna izvora. vec da se i danas mo e naci na Sinajskom poluostrvu. iskljuceno da je sam Mojsije predstavio neke svoje postupke kao cuda. Godine 1960. Ta narocita biljka ispu ta isparljivo. Biblija pripoveda da je Mojsije u podno ju gore Horiv udario tapom u stenu i da je odmah iknula izvorska voda. etericno ulje. stepa i planinskih pre-dela. Mojsijeva cuda postala su sastavni deo vere jehovizma. Mojsije je. Kako su onda mogle da se uzdignu do cuda? Odgovor je jednostavan. bagdadski ulicni prodavci i danas nude na prodaju slatku smolu metljike pod nazivom man. Danas vec znamo da ovaj grm nije bio njegova izmiZerwn 9(psidbvs/Q. U Egiptu im je. na mestu gde je ubode insekt. Do dana dana njeg to rade beduini. obicno padaju na zemlju du morske obale i toliko su iznemogle da ih tamo nji stanovnici hvataju golim rukama. dakle dovoljnu kolicinu da utoli glad. * Isto tako stoje stvari i sa prepelicama. koje se lako pali na suncu. prepelice se u ogromnim jatima sele iz dubine Afrike u Evropu. Znanje koje je stekao iskustvom iskoristio je kasnije za vreme Izlaska. Naziva se diptam ili Mojsijev grm. l tu ve tinu Mojsije je nesumnjivo naucio kod Madijanaca. odnosno Mojsiju. sigurno su neke njegove postupke morali smatrati za cuda. Izrailjci su nesumnjivo nai li upravo na takvo jato prepelica i. Medutim. A ta tek da ka emo za Izrailjce koji se posle toga vekovima iveli u Hananu i prirodu Sinajskog poluostrva uop te nisu poznavali. nema osnova. Ono to je jo zanimljivije. iz vremena svog izgnanstva. Jedna osoba mo e da sakupi kilogram i po dnevno. prilikom obilaska Sinajskog poluostrva. Bodenhajmer. iskoristili srecnu priliku da prirede lov na njih. U vreme opisivanja njegovih dela ovaj proces mitologizacije bio je vec sasvim okoncan. da bi na taj nacin stekao vecu poslu nost praznovernih Izrailjaca. i tek na kraju od njegovog rebra stvara enu. ljotina. na primer. Prema tome. nai ao je na jednu vrstu metljike. u srezu Busko. luci sladunjavu tecnost koja se brzo stvrdnjava na vazduhu u bele kuglice nalik gradu. Dana nji stanovnici Smajskog poluostrva neizmerno bi se zacudili kada bi im neko rekao da je nalet tih ptica cudo. uostalom. pripisivanje njegovog autorstva jednom co-veku. kao i pokoljenja njihovih predaka. tampa je objavila da je na veliko cudenje tamo njih stanovnika Mojsijev grm jednog vrelog dana planuo plavo-crvenim plamenom. poznavao njenu prehrambenu vrednost i zahvaljujuci tome mogao je da nahrani Izrailjce. s dolaskom proleca. ispricao kako mu se Jehova obratio iz grma koji je goreo. Oni znaju da se.

dugotrajne su e, u podno ju brda, pod krhkim slojem peska i kre-cnjaka, obicno sakuplja ki nica. Dovoljno je razbiti tu koru da se dode do vode i ugasi ed.

Nakon trodnevnog puta kroz pustinju Sur, Izrailjci su se zaustavili u Meri. Bili su ogorceni, jer im je ponovo nedostajala voda. Tamo ih je cekalo veliko razocaranje, jer se ispostavilo da je izvorska voda gorka i da nije za pice. Tada je Mojsije bacio u izvor neku grancicu i voda je nekim cudom postala slatka. U vezi s tom pricom utvrdeno je da u okolini Mere i danas postoji gorki izvor. Englezi su izvr ili hemijsku analizu njegove vode i utvrdili da ona sadr i izvestan procenat kalcijum-sulfata. Kada se toj vodi doda oksalna kiselina, sulfat se talo i na dnu i voda gubi svoju gorcinu. Beduini slade gorki izvor bunastom biljkom zvanom elvah, koja u svojim sokovima sadr i znacajnu primesu oksalne kiseline. Na putu od podno ja Sinajske gore do Kadisa, Izrailjci su ponovo osetili nesta icu hrane. Zbog toga su nastale nove jadikovke i optu be. Tada je na logor palo drugo jato prepelica i izgladneli putnici halapljivo su se bacili na njih. Ali ovoga puta pokazalo se da je meso ptica veoma opasno po zdravlje, gotovo svi su se te ko razboleli, a mnogi su lakomstvo platili ivotom. U Petoknji ju je ta dramaticna epizoda postala prica sa na-ravoucenijem da Bog ne pra ta onima koji se bune protiv njegove volje. Sve je govorilo u prilog tome da ovaj deo price treba ba tako shvatiti. On pokazuje tipicne odlike poucnog narodnog predanja, koje se prenosilo od usta do usta kroz nebrojena izrailjska pokoljenja. Iznenadenje je bilo utoliko vece kada se ispostavilo da dogadaj nipo to nije plod bujne ma te. Direktor Pasterovog instituta u Al iru, profesor Ser an, otkrio je da se na Sinajskom poluostrvu zaista povremeno pojavljuju "otrovne prepelice". To su ptice koje se pre odletanja za Evropu zadr avaju u Sudanu i tamo se hrane zrnevljem koje sad i otrovne materije. Njihovo meso je tetno, pa cak i opasno po ljudski ivot. Izrailjci su imali tu nesrecu da ulove ba takve prepelice, a njihov nesrecni dogadaj na ao je izraz u biblijskoj prici. Upravo u istu kategoriju treba ubrojati i nevolju sa otrovnim zmijama, koja je sna la putnike na pola puta izmedu Kadisa i Akabskog zaliva. vajcarski putopisac Jakob Ludvig Burk-hart boravio je od 1809. do 1816. godine na Sinajskom poluostrvu i na delu izrailjske mar rute, navedenoj u Bibliji, nai ao na dolinu koja je bila prekrivena mno tvom otrovnih zmija. Ta dolina je od vajkada bila boravi te tih gmizavaca, pa je beduini oprezno zaobilaze na svojim putovanjima. Dakle i taj frag154 Zenon %osidbvs/<i ment price mogao bi da bude zasnovan na autenticnim do ivljajima. Vec odavno skrenuta je pa nja da su egipatske pokore (osim desete) u faraonovoj dr avi bile, moglo bi se reci, normalna pojava. U periodu rasta Nila, voda je cesto postajala sme-decrvena, zbog nanosa iz etiopskih jezera. Pored toga, svakih nekoliko godina, u vreme poplava, u tolikoj meri su se razmno avale abe, komarci i drugi insekti, da su egipatski seljaci to do ivljavali kao nesrecu. Kada je rec o gradu, on je na Nilu, zaista, izuzetno retka pojava, ali ponekad je nailazio i tada je teta koju je izazivao bivala ogromna. Medutim, mnogo ce ce Egipat je snalazila nesreca najezde skakavaca. Ako govorimo o tami, ona je bila prouzrokovana jakim vetrom sirocco. On je u pustinji dizao ogromne oblake peska i bacao ih na Egipat, zaklanjajuci sunce tako gustim velom, da je nastupao gusti mrak. Po Bibliji, sve te pokore prouzrokovao je Mojsije s na-merom da izvr i pritisak na nepopustljivog faraona. Kako je takva legenda mogla da nastane? Ukoliko su navedene nesrece pogodile Egipat u vreme vladavine faraona Merneptaha, dakle u periodu kada je tamo delovao Mojsije, odgovor bi bio lak. Izrailjci, ljudi prosti i skloni praznoverju, mogli su da dodu uve-renja da je Mojsije, veliki carobnjak i opunomocenik Jehove, na taj nacin ka njavao progonitelje, tavi e, cak i Egipcani su mogli u to%te poveruju, po to su ionako verovali u postojanje carobnjaka koji imaju moc da cine cuda. Uostalom, kao to nam je poznato iz

dokumenata i Biblije, nekim njihovim sve tenicima pripisivane su upravo te iste natprirodne sposobnosti kakve je pred faraonovim prestolom demonstrirao Mojsije. U ovom slucaju, radilo bi se o obicnom vremenskom redosledu pojava (post hoc), koje su ljudi skloni da me aju sa uzrocnim odnosom (propter hoc). Po mi ljenju Izrailjaca Mojsije je bio mocni cudotvorac, koji je svojim cudima cesto izazivao divljenje, tako da je i na Egipat mogao da po alje deset uzastopnih pokora. Zanimljiv primer takve zablude nalazimo u cuvenom Rostanovom delu Chanteclair. Tamo se pojavljuje petao, koji je primetio da sunce izlazi kad god zakukurice; tako je stekao duboko uverenje da ga on poziva na nebo. Uzrocno me anje medusobno nezavisnih pojava ili dogadaja le i, dakle, u osnovi mnogih religijskih legendi i mitova. Na alost, nemamo nijedan dokaz da su biblijske pokore zaista 'Bififijsfe legende Itt pogodile Egipat u vreme vladavine faraona Merneptaha. One su mogle da se dogode i nekoliko ili cak desetak godina pre Mo-jsijevog povratka u prestonicu Ramzes. Da li je zbog toga na a teorija neosnovana? Nacelno nije, po to joj u pomoc dolazi jo jedna odlika nastanka mitova. Ona se zasniva na tome da se u narodnoj predstavi, sa protekom godina, vremensko rastojanje izmedu dva znacajna dogadaja postepeno smanjuje, dok na kraju ne dode do potpune sinhronizacije. Izrailjci su, po predanjima, pamtili prirodne katastrofe, koje su s vremena na vreme pogadale Egipat, i tokom vremena, da bi istakli Mojsijevu moc, stvorili su legendu da ih je on izazvao. To im je pru alo moralno zadovoljenje, jer je na taj nacim nadmeni faraon bio poni en, a njegova okrutnost prema izrailjskom narodu nije izbegla bo ju kaznu. U Bibliji nailazimo i na druge primere prenebregavanja vremena prilikom stvaranja legendi. Znamo, na primer, da je ha-nanski grad Gaj , koji je prema Bibliji osvojio Isus Navin, prema nekim arheolozima u to vreme vec pet stotina godina le ao u ru evinama. Potomci izrailjskih osvajaca Hanana bez sumnje su cesto razmi ljali o njegovim ru evinama i govorili: "Eto, to je grad koji je razorio Isus Navin". Popularna verzija kasnije je u la u Bibliju i tek savremena arheolo ka istra ivanja uspela su da je obore. Analogan slucaj imamo i u vezi sa Jerihonom, koji je, kako je pokazala engleska arheolo ka ekspedicija, osvojen sto godina pre pojave egipatskih Izrailjaca u Hananu. Nije besmisleno navesti jo jedan, neobicno zanimljiv primer iz te oblasti. Mojsijevi izvidaci, poslani u Hanan, vratili su se sa ve cu da u Hebronu ive Enakovi sinovi iz roda divova. Setimo se da je i car Vasanski Og bio div, koji je spavao u deset lakata dugoj, a cetiri irokoj eleznoj postelji. Pokazalo se da je legenda o tim divovima nastala pod utiskom drevnih me-galitskih grobova, zvanih dolmeni. Takvi dolmeni su pronadeni i u evropskim zemljama i zbog tih velikih dimenzija nazvani su "postelje divova". Godine 1928. nemacki arheolog Gustav Dalman otkrio je dolmene ba u okolini Hebrona i na teritoriji drevne vasanske dr ave. To su grobovi od velikih kamenih blokova, koji poticu iz mladeg kamenog doba, sagradeni od bazal-ta tvrdog kao celik i sigurno je zato nastao biblijski izraz: "odar gvozden." Narodna ma ta, nesvesna ogromne vremenske distance koja deli te grobove od Mojsija, povezala ih je sa nizom dogadaja oko Izlaska. Zato u biblijskoj prici citamo da je u Hebronu ivelo pleme divova i da je i car Vasanski Og bio div. Nekoliko reci moramo da posvetimo i desetoj egipatskoj pokori. Te ko nam je, naravno, da olako prihvatimo kao verodo-stojnu biblijsku tvrdnju da je smrt izabrala ba prvu decu i prvu mladuncad domacih ivotinja. Ne mo e, ipak, da se odbaci pretpostavka da je legenda odjek neke epidemije, koja je desetko-vala decu u gornjem Nilu, ali nije doprla do zemlje Gesemske, tako da od nje nisu stradala izrailjska deca. Ostalo je vec dodala narodna ma ta. Jevrejska plemena, kao to nam je poznato iz price o Isavu i Jakovu i drugih biblijskih prica, pridavala su veliku va nost prvorodenim sinovima. Oni su bili glavni na-slednici

i nastavljaci roda. Smrt prvorodenog sina bila je neupo-redivo veca nesreca od smrti njegove mlade brace. Izrailjci su zato stvorili legendu da je Jehova veoma surovo kaznio gre ne Egipcane ubijajuci njihove prvorodene sinove i prvu mladuncad ivotinja. Predmet estokih naucnih rasprava vec odavno je i cudo prelaska preko Crvenog mora. Pitanje je utoliko slo enije, jer je povezano s topografskim utvrdivanjem Mojsijeve mar rute. U nekim popularnim monografijama nailazimo na tezu da je put Izlaska van svake sumnje utvrden na osnovu biblijskih tekstova i arheolo kih iskopina. U stvari, savremena nauka, u najmanju ruku, wije u to sigurna. To zavodljivo upro cavanje imalo je za cilj da doka e da se Mojsije, pre av i preko Crvenog mora, uputio pravo na Sinajsku goru, koja se poistovecuje sa planinom na ju nom rtu Sinajskog poluostrva. Treba, pre svega, reci da u biblijskoj prici u tom pogledu postoje ozbiljne praznine, precutkivanja, cak i neke protivre-cnosti, tako da je te ko stvoriti jasnu sliku cele mar rute. Arheolo ka istra ivanja nisu uspela da sa punom sigurno cu identi-fikuju ru evine gradova koji su navedeni u Bibliji. Tako je, na primer, va na etapa u mar u Izrailjaca bio grad Migdol. Ali Mig-dol na hebrejskom i egipatskom jeziku znaci utvrdena kula, a naselja s takvim imenom otkopana su na vi e mesta. Ovde ne mo emo da ulazimo u veoma slo ene i podrobne rasprave na ovu temu, ali je dovoljno reci da uop te nije sigurno da se Mojsije direktno uputio na tradicionalnu Sinajsku goru. Raspola emo znacajnim podacima da je prvi cilj njegovog puta bio grad Kadi Varnija, u Negebu, koji le i u ju nom 157 delu Palestine. to se tice gore na kojoj je sklopljen zavet sa Jehovom, mnogi istaknuti istra ivaci sme taju je u drevnu zemlju Madija-naca, istocno od Akabskog zaliva, dakle u Arabiju, a ne na rt Sinajskog poluostrva. Prema tome, svi poku aji rekonstrukcije mar rute Izlaska imaju, silom prilika, hipotetican karakter. Danas se navode tri moguca puta: ju ni, srednji i severni. Bilo bi previ e zamorno da navodimo njihove deonice, zato prila emo kartu na kojoj je prikazan njihov pretpostavljeni tok. Kao to smo vec naznacili, to pitanje je tesno povezano sa prelaskom Crvenog mora. Pre tri hiljade godina, zapadni ogranak toga mora, koji se danas zavr ava kod Sueca, dopirao je mnogo dalje na sever, spajajuci se s Gorkim jezerima, a mo da cak i s jezerom Timsah. To su nesumnjivo dokazala geolo ka ispitivanja. Danas se na tom mestu nalazi Suecki kanal, ali se u Mojsijevo vreme na tom odsecku nalazio plitko poplavljen teren ispresecan mocvarama i uskim prevlakama zemlje. More, koje su Izrailjci pre li ne ukvasiv i noge, na hebrejskom jeziku zove se Jam Sul. LJ pravilnom prevodu to znaci Tr cano more. Tek u Novom zavetu nailazimo na tvrdnju da je to bilo Crveno more. Medutim, na Crvenom moru nije bilo i nema trske, dok je u mocvarnim predelima laguna i plicaka rasla veoma obilno. Odatle moramo da izvucemo zakljucak da je biblijski Jam Suf, upravo Gorka jezera. U tom slucaju, Mojsijevo "cudo" mo e bez te koca da se objasni. Izrailjci su i li pe ke i s lakocom su mogli da se provuku izmedu blata i poplavljenog terena, koristeci plitke gazove i uske prevlake zemlje. A Egipcani su na svojim te kim bojnim kolima, u estokoj poteri, verovatno zalutali u lavirintu mocvara i zaglibili se u blatu. Mo da su se, kako tvrdi Biblija, cak i utopili, jer su se tamo cesto dizali sna ni severozapadni vetrovi, koji su gurali ispred sebe ogromne vodene talase i naglo pretvarale plicake u opasne dubine. Kao to vidimo, ta teorija je savim ubedljiva. Na alost, ima jednu slabu stranu. Egipcani su sigurno dobro poznavali predeo Gorkih jezera sa njegovim opasnim zamkama i ne bi postupali tako lakomisleno. Na kraju krajeva, egipatsku vojsku je predvodio sam faraon i njegovi u bitkama iskusni komandanti,

15S Zerum 9(psidbvs%i. a njih je te ko osumnjiciti za diletantizam i nedostatak opreznosti. Tako se pojavila potreba da se potra i neki drugi nacin za obja njenje "cuda". Medu mnogim hipotezama, najvece priznanje je dobila smela hipoteza vec vi e puta pomenutog francuskog orijentaliste Pjera Montea. On polazi od pretpostavke da su se Izrailjci, po to su napustili prestonicu Ramzes, uputili pravo na sever, a zatim i li du obale Sredozemnog mora prema granici Hanana. Ali na putu su nai li na egipatska utvrdenja i na otpor primorskog stanovni tva, koje Biblija pogre no naziva Filistejcima, po to su Filistejci prodrli u Palaestinu tek nekoliko desetina godina kasnije. Prepreke su, prema tome, primorale Izrailjce da naglo skrenu na jug. U Bibliji nailazimo na bele ke koje potvrduju tu severnu varijantu Izlaska. Tako se, na primer, Migdol tamo opisuje kao najseverniji grad u Egiptu. Arheolozi su prona li njegove ru evine u Abu Hasanu. U Knjizi Izlaska (14, 2) citamo: "Ka i sinovima Izraeljevim neka saviju i stanu u oko pred Pi-Airot izmedu Migdola i mora prema Vel-Sefonu." Danas znamo da je Vel-Sefon bio znacajno sredi te hananskog kulta boga Bala Sefona, cije ime u prevodu znaci Gospodar severa. Grci su ga poisto-vecivali sa Zevsom Kasiosom. Njegov hram se nalazio na brda cu Mons Casius, koje le i na uskom zemljouzu izmedu Sredozjfnnog mora i jezera Sirbonis, kasnije nazvanog jezerom Bardavil. Izrailjci su verovatno izabrali stari, prometan drum koji je vodio obalom Sredozemnog mora i uskim pojasom kopna koje deli Sredozemno more od jezera Sirbonis. Njega su cesto koristili i Rimljani, a 68. godine pre na e ere Tit je tim putem vodio svoje legione protiv pobunjenih jerusalimskih Jevreja. Jezero Sirbonis le i nekoliko metara ispod povr ine mora i cesto toliko presu uje da njegovim dnom mo e da se prede, pa cak i kolima bezbedno da se preveze. U vreme grcke vladavine u Egiptu, tamo se dogodilo nekoliko katastrofa. Iznenadne bure na Sredozemnom moru prekidale su usko parce kopna i potapale putnike koji su i li dnom jezera u elji da skrate sebi put. Na osnovu tih cinjenica, Pjer Monte je rekonstruisao tok dogadaja opisanih u Bilbliji. Izrailjci su uspeli da predu preko uskog pojasa zemlje i pribli avali su se istocnoj obali isu enog <Bi6ft/sl(g legende-------------------jezera. Egipcani, u nameri da opkole begunce i preseku im put, u galopu su pojurili preko suvog dna jezera. Kad su se na li na samoj sredini ogromne udubine, na Sredozemnom moru iznenada se podigla bura. Sna ni vetar, koji je duvao sa severa, dizao je ogromne talase, koji su presekli usku branu i srucili se na Egipcane. Jezero je bilo sedamdeset kilometara dugo i dvadeset iroko. Visoka obala, gde su mogli da se sklone, bila je previ e udaljena, tako da su nestali u pobesnelim vrtlozima bujice. Izrailjci su svojim ocima videli iznenadnu propast svojih progonitelja, i ne treba se cuditi to su neocekivano spasenje pripisali cudotvornoj moci Mojsija. Izrailjske ene, sa prorocicom Marijom na celu, pesmom i igrom su odale pocast Jehovi i svome vodi koji je, po njihovom uverenju, pokretom tapa naredivao moru. Predimo sada na drugo pitanje iz Petoknji ja. Mojsije je, navodno, izveo iz Egipta est stotina hiljada mu karaca, ne racunajuci ene i decu, odnosno ukupno oko dva miliona ljudi. Vec na prvi pogled taj broj izgleda veoma preuvelican. Iskusni poznavalac pustinjskog ivota, ce ki putopisac Alojz Muzil, izracunao je da beduinsko pleme, koje broji pet hiljada porodica, za vreme mar a cini kolonu irine dvadeset i du ine preko tri kilometra, to je front kretanja iri, tim su mogucnosti pronala enja pa njaka i vode vece, ali istovremeno raste opasnost od napada neprijateljskih beduina. Muzil tvrdi da je potpuno iskljuceno da bi oaze Sinajskog poluostrva mogle da prehrane dva miliona Izrailjaca. A vec o tome da bi svi mogli da se smeste u jedan logor, kako tvrdi Biblija, ne mo e biti ni govora.

obavezao sva plemena da uzmu uce ce u osvajanju Hanana. ruku za ruku. Sve do XIX veka kru ilo je mi ljenje da je autor najstarijeg jevrejskog zakonika. Sa druge strane. ne udarajte na nj kamate. lako mo e da zamisli. iako je Mojsije." (Izlazak. ukoli bi im gospodar izbio oko ili zub. na primer.Savremeni covek. (Knjiga Levitska (19. a ne dva miliona. da se tu radi o est hiljada naoru anih mu karaca. Ali to se ne bi moglo reci za zbornik i genezu dakona Petoknji ja. zub za zub. Zato se pretpostavlja da su se tokom cetrdesetogodi njeg boravka u pustinji.------------------------------------------------------------------------zacudujuce humanim zakonima. 22) "Kad da u zajam novaca narodu mojemu. ukupno iznosilo dvadeset pet hiljada ljudi. izmedu ostalih i sa blisko srodnim Kenitima. na prilicno neprijatan nacin. ona ne oznacava samo broj hiljadu. vec i deo. odnose na robove i robinje: odmah bi povratili slobodu. Izrailjci ujedinili sa drugim plemenima. Surovost nekih zakona govori i njihovoj velikoj starosti. nemoj mu biti kao kamatnik. pokoljenje. siromahu koji je kod tebe. a popis stanovni tva je pokazao da Izrailjaca tada nije bilo vi e od pola miliona. on je javno izneo mi ljenje da je prema njegovom proracunu Mojsije imao da prehrani est stotina ljudi. Tome u prilog govori i cinjenica da su u Egiptu dve babice bile u stanju da pomognu svim izrailjskim porodiljama. savremene metode analize teksta nepobitno su dokazale neosnovanost takve tvrdnje. 25) "Do ljake ne cvijeli. Tu spada i u Bibliji propovedano nacelo: "Oko za oko. Odakle ta fantasticna brojka? Neki naucnici smatraju da su redaktori Biblije jednostavno nacinili gre ku. nogu za nogu". Danas je vec te ko poreci da. kada se dodaju ene i deca. nego ljubi bi njega svojega kao sebe samoga. Skrenuta je pa nja i na hebrejsku imenicu e/e/. jer ste bili do ljaci u zemlji Misirskoj. Tako je. jer vi znate kaka je du a do ljaku. to bi. iako je znao da je ivotinja opasna. Nismo ni svesni koliko neke legende ponekad mogu da budu tvrdokorne. kao to nam je poznato iz teksta. Ocigledno je da tako slabe snage ne bi bile u stanju da osvoje Zajordaniju i Hanan. uverio izaelski premijer Ben Gurion. koji su bili etnicki ogranak Amalicana. kome je poznata velicina dvomilion-skog grada. Medutim. i sama Biblija u kasnijim knjigama navodi daleko manje brojke. 23. pravne i religijske postavke sakupljene u Petoknji ju bez ikakvog reda. Uostalom. Godine 1960. U velikom broju slucajeva predvidena je smrtna kazna kamenovanjem i istice se gotovo robovski polo aj ene. Jedan od primera te varvarske surovosti jeste i zapovest da u slucaju kada vo ubije coveka. odnosno samo est stotina porodica. Zakoni su branili i udovice. kazni kamenovanja podle e kako ivotinja. u su tini nema veliki znacaj. sirocad i uboge od nepravdi bogata a i lihvara. Takvim tumacenjem dobili bismo jo manju brojku." (Izlazak. takozvane Knjige za-veta. Oni se. koji nam daje Biblija. najvece pleme opremilo je cetrdeset hiljada ljudi pod oru jem. l cini se da je ovaj poslednji broj najbli i istini. Jerihon osvojilo samo cetrdeset hiljada izrailjskih ratnika. a vlasnik.18) "Nemojte cvijeliti udovice i sirote" (Izlazak. u Petoknji ju se srecemo sa <Bi6(ijsl(e legende -------------. Evo jo nekih primera kako doslovno glase u Bibliji: "Ne budi osvetljiv. poticu iz razlicitih epoha i predstavljaju rezultat vi evekovne evolucije drevne pravnicke misli. U vreme vladavine sudija. U to se. To je izazvalo ogroman gnev medu ortodoksnim predstavnicima izraelskog parlamenta i umalo da je Ben Gurion morao da podnese ostavku. bio sam Mojsije. porodicnu grupu. i ne nosi srdnje na sinove naroda svojega. 9) . 22. Pitanje broja izrailjskih izbeglica. tako i njen vlasnik. pre svega. koliki bi prostor takav logor morao da zauzima. 22. nije to sprecio.

.

Oni pretpostavljaju postojanje njiva. do li su do prosto senzacionalnih zakljucaka. pri cemu je naj e ce i najsigurnije pristalice svoje nauke na ao u Levijevom rodu. tako i §* samom Hananu. prihvatio se detaljnog uporedivanja nekoliko drevnih tekstova i otkrio u Deset bo jih zapovesti zapanjujucu analogiju sa egipatskom Knjigom mrtvih i vavilonskim liturgijskim tekstom u-pnu. Nakon povratka u Egipat. Jednom recju. Oblast u kojoj su iveli nalazila se istocno od Akabskog zaliva. u dana njoj Arabiji. sela. U Knjizi Izlaska (6. pevaca i pomocnika sve tenika. iz podele hananske zemlje. vinograda. nedavno primljen od Madijanaca. ogranicavajuci se na najznacajnije elemente njihovog rezonovanja. cetrdeset godina svog izgnanstva proveo medu Madijancima. zajednickih bunara i malih gradova. cinovnika. natplemenska uloga svedoci o tome da je trebalo da budu misionari jehovizma u narodu. Bog mu se prvi put pokazao pod imenom Jehova. kultu egipatskih i hananskih bogova. koji je zaveden u Jerusalimu tek nakon povratka iz vavilonskog ropstva. Izrailjci su i u tom pogledu koristili zaostav tinu Mesopotamije i Egipta." U prethodnim odeljcima Petoknji ja srecemo dodu e ime Jehova. U zemlji Madijanaca. kojem je i sam pripadao. To je bilo Izrailjcima blisko srodno pleme. vrtova. Mnogi naucnici pretpostavljaju da je Jehova bio bog rata Madijanaca i da je Mojsije postao njegov poklonik. prema Bibliji. Dokazanao je i da je najstariji zbornik izrailjskih zakona iz Knjige zaveta adaptacija pozajmica iz zakonodavstva drugih drevnih naroda. otkrio je u njemu zavisnost od Hamurabi-jevog zakonika i hetitskog.Zakoni Petoknji ja prevashodno su odraz dru tvenih odnosa iz vremena kada su Izrailjci u Hananu vec prihvatili ivot na stalnom boravi tu i bavili se zemljoradnjom i zanatstvom. Nemacki naucnik Alt. . Prema tome. cak ni Deset bo jih zapovesti nije originalna tvorevina Izrailjaca. na pitanje ko je bio Mojsije kao tvorac jevrejske religije. Ta vi a. Isaku i Jakovu imenom El adaj. to su pokazivale veoma ceste^ pojave otpadni tva. Time se obja njava izuzetna uloga koju im je dodelio u ivotu izrailjskog narod. to znaci da Mojsije nije mogao da bude njihov autor. jednog od sinova Avrama i njegove druge ene Heture. u delu Die Ursprunge des israelitischen Rechts. Pod Sinajskom gorom narod je tra io vracanje starih bogova. takozvana Knjiga zaveta daje nam sliku evolucije izrailjskog zakonodavstva od epohe sudija do Jezdrinih vremena. Oni su u hramovima vr ili du nosti sve tenika. u prevodu sa hebrejskog citamo: "Ja sam Jehova i javio sam se Avramu. cuvara. prema biblijskoj prici. ali danas vec znamo da su ga tamo znatno kasnije uneli kompilatori Svetoga pisma. Kako proizlazi iz toga poredenja. dodu e. a imenom svojim Jehova ne bih im poznat. Biblija izvodi njihovo poreklo od Madijama. asirskog. Mojsije se tamo osecao kao kod svoje kuce i cak je za enu uzeo jednu od kceri njihovog sve teni-ka po imenu Jotor. Italijanski istoricar Ðuzepe Ricoti. jehovizam jo nije pustio duboko korenje u izrailjskim du ama. ovlastiv i ih da za svoje izdr avanje ubiru desetinu. ciji su kult. po to su tesno povezani sa teokratskim poretkom. egipatskog i hananskog zakonodavstva. Iskljucio ih je. Naucnici koji su se posvetili istra ivanju ovog pitanja. koji se lako priklanjao idolopoklonstvu. Naime. obrede i obaveze gradana prema sve tenicima jo je novijeg datuma. u podno ju vulkanske planine Horiv. Niz propisa koji se odnose na vr enje verskih du nosti. ali ih je zato oslobodio brige za opstanak. Sada prelazimo na najfascinantniji problem na ih razma162 tranja. prihvatio se misije irenja njegovog kulta u izra-iljfckom narodu. To tele je prezriv naziv za bika Apisa. Vec znamo da je Mojsije. 2-3). kako tokom lutanja kroz pustinju. Poku ajmo da ih prika e-mo to je moguce jasnije i krace. autor Povesti Izraela. Tada je Aron uspostavio kult zlatnog teleta. nisu mogli da nastanu za vreme nomadskih lutanja po pustinji.

Ima naucnika koji su skrenuli pa nju na to da je naziv Levit blisko srodan s hebrejskom recju koja oznacava zmiju (na arapskom laha . 2. Samo je kod njih. g.viti se. ali se. Bio je. neka vrsta misionara medu Izrailjcima. 4). Iz ovog stiha mo emo da izvedemo dva zakljucka: 1. i razbi zmiju od mjedi. a ne Sinaj. Bilo bi. Pitanje Levita je dosta slo eno i puno zagonetki. odnosno levit. To se jasno vidi \ Zenon iz Druge knjige o carevima (18. To su. Tamo citamo da jevrejski car Jezikija (721 693. p. Tu su mogli da dodu u obzir i hananski uticaji.---Izrailjci nekada upra njavali u Egiptu. ali je istovremeno naredio da se u Jerusalimu postave statuete hananskim bo anstvima. raspola emo izvesnim dokazima koji govore u prilog tome da se uputio tamo. vec sve tenicku kastu u Kadisu. izmedu ostalog. kult zmije odr ao se u Hananu preko pet stotina godina.e. koji su slavili egipatske bogove. To je frapantna hipoteza. i prozva je Neustan". a sve tenici Ivi. Mojsije nije izbegao te ke prekore ogorcenih jehovista to je okaljao jevrejsku religiju dopu tajuci kult zmije.) "obori visine.n. da su Leviti cesto nosili imena koja u svom korenu sadr e pojam zmije. koju bje e nacinio Mojsije. postaje razumljiva zagonetna epizoda kada Mojsije u logoru uzdi e lik zmije da bi povratio zdravlje ljudima koje su ujele zmije otrovnice. pa ni kod Izrailjaca. a ne na rt Sinajskog poluostr-va. hipoteza prema kojoj su Leviti bili poklonici zmije veoma je verovatna. Kada se u godinama izgnanstva na ao u podno ju . Od tih reci trebalo bi da potice naziv levit. l pored velikog moralnog autoriteta i oreola svetosti. U svetlu tih otkrica. koje le i istocno od nekada nje teritorije Madijanaca. Mojsije se o enio kcerkom madijanskog sve tenika i primio njegovu religiju. savijati se). Neki naucnici su izneli pretpostavku da Leviti nisu predstavljali posebno pleme. Koren levi nalazi se. Utvrdena je i znacajna cinjenica koja skrece pa nju. jer joj dotada kadahu sinovi Izrailjevi. l zaista. verovatno. besmisleno sa njegove strane da nije egipatske Izrailjce pravo poveo svojim proverenim prijateljima i rodbini. U spisima pronadenim u arapskom mestu EI-OI. Pod njihovim pritiskom Mojsije je morao da prihvati kompromis i da se slo i da pored kulta Jehove bude upra njavan i stari egipatski kult. Nakon toga se na celu grupe sve tenika-levita uputio u Egipat. Utoliko pre to postoji i drugaciji pogled na to pitanje. a ne negde drugde.gicfi/s/fe legende----------------------------------------------------------------------. Tamo je proveo cetrdeset godina ivota i vezao se za nju enidbom iz ugledne sve tenicke porodice. Zemlju Madijanaca Mojsije je smatrao za svoju drugu otad binu. kao kaznu to su ga se odrekli. pozivajuci se na odobrenje samog Mojsija. bio mesto gde je sklopljen savez sa Jehovom. dakle. Takvi sinkreticni kompromisi nisu bili retkost u drugim religijama. dakle. Arheolo ka istra ivanja su pokazala da se kult zmije odr ao u Palestini jo nekoliko vekova i da je medu Izrailjcima imao mno tvo poklonika. po to su bili uvereni da je nesrecu poslao bog-zmija. da je Horiv. na alost. Leviti su u Egiptu bili poklonici boga zmije i te ko su se rastajali od svog kulta. i izlomi likove i isjece lugove. Kao primer mo e da poslu i kralj Solomon: dodu e slavio je boga Jehovu. tra ili Leviti. sve tenice bo anstva Vad zvale su se Iv. da bi preveo svoje sunarodnike u jehovizam. Kakav zakljucak odatle proistice? Prema toj teoriji. u nazivu mitskog cudovi ta Levijatana. zasniva na previ e krhkim osnovama da bi bila prihvacena bez rezervi. a zatim i sam postao sve tenik. mogao da ocekuje dobar prijem i pomoc u ostvarivanju zacrtanih planova.

madijanske gore. Jehova mu je izdao sledecu naredbu: "Kad izvede narod iz .

Iz ovih. pogotovu to je bio obrazovan covek i sigurno se ivo zanimao za sve nove ideje iz oblasti religijskog i filozofskog mi ljenja. godine p. slavljenog pod simbolom sunca. Pre svega zato to nismo u mogucnosti da utvrdimo u fyetuk kojoj meri su sve tenici. i Mojsije govora e a Bog mu odgovara e glasom" (Izlazak. dakle. odlucio je da se obrati njihovoj su-jevernoj ma ti nastupajuci kao cudotvorac. Njima su. Ehnaton je vladao od 1377. kao i jednostavnost kulta i njegov plemenit moralni kodeks. Americki orijentalista Olbrajt dokazao je. Nije. nesumnjivo apokrificnih reci.e.e. a cak i da ucestvuje u njihovim tajanstvenim obredima u slavu boga sunca Atona. Postavimo sada sebi izuzetno intrigantno pitanje: da li je Mojsije bio monoteista u doslovnom znacenju te reci? Odgovor nije lak. da su se u periodu od 1500.n. na osnovu dokumenata na klinastom pismu. Iz tog razloga. vec odavno uga ene. da bi mogla da bude prihvacena u irokim izrailjskim masama. slu icete Bogu na ovoj gori" (Izlazak. jer side na nju Gospod u ognju. dakle oko sto godina pre Mojsija. izvr ili u biblijskom tekstu ispravke. Mojsije je. 19. Koncepcija tog boga jednako je primitivna kao to je bio primitivan duh Izrailjaca. Ipak. pripadali obrazovani ljudi. danas znamo da su sve do XIII veka p. 12).n.* Mojsije je naucio "egipatsku mudrost" u Heliopolisu. verovatno najveci uticaj na njega izvr io je egipatski faraon Ehnaton. da bi njima nakalemio makar zacetke monoteizma. dok se na istocnoj strani Akabskog zaliva. 3. u zemljama zapadne Azije pojavile monoteisticke tendencije. Jehova iz . bio usamljen u tome. dodu e. Ne mo e se zaobici jo jedan argument vezan za ovo pitanje. u poglavlju pod naslovom: "Pobunjeni faraon i sve tenici osvetnici". l truba sve jace trublja e. sve tenici Heliopolisa su surovo proganjali pristalice novog kulta i doveli do njegovog nestanka. Znamo da na Sinajskom poluostrvu nikada nije bilo vulkana. pervi e te ka za proste ljude. sigurno je znao da je Ehnatonov bog bio previ e intelektualna koncepcija. Zato je bio prinuden da nacini razne kompromise. mogao na neki macin da dode u dodir sa pripadnicima tih sekta. Vec znamo da se trudio da pomiri kult zmije sa jehovi-zmom. tako da nije iskljuceno da je njegova religijska doktrina na neki nacin povezana sa kultom Atona. To je jasan opis vulkanske planine. U Bibliji doslovno citamo: "A gora se Sinajska sva dim-Ija e. Nakon njegove smrti. Ne mo e se odbaciti mogucnost da su se u tom nesumnjivo velikom delatniku i misliocu javljale monoteisticke ideje. uzdi e lanac vulkanskih planina. to su Izrailjci shvatili kao natprirodno javaljanje Jehove. da bi ga prikazali kao monoteistu. odnosno na madijanskoj teritoriji. Ali. po to je samo njima odgovarala apstraktna koncepcija Boga jedinoga. postojale tajne sekte boga Atona. Ali. nedvosmisleno sledi da je jevrejska tradicija sve do epohe kompilatora Svetog pisma smatrala Horiv za svetu goru zaveta. Ta op ta intelektualna atmosfera mogla je da zahvati i Mojsija. koje su.n. tvorca sveta i dobrog za titnika covecanstva. Taj stih ne mo e drugacije da se*protumaci. kasniji kompilatori Biblije. i dim se iz nje podiza e kao dim peci. pre svega. do 1358. i sva se gora tresija e veoma. do 1200 godine p. tako i iskustva koja je stekao kod 'Bli e pojedinosti o tom faraonu mogu se naci u knjizi Kad je sunce bilo Bog. a u svojim magicnim postupcima koristio je kako tajne koje je primio u egipatskom hramu od sve tenika.e. \v Madijanaca u pustinji.Misira. zahvaljujuci arheolo kim pronalasci-ma. vatre i tutnjave. preteca monoteizma i osnivac religije Boga Atona. ali su u vreme Mojsija bile jo aktivne.. Njegov bog nije nevidljivo bice. 18-19). vec uzima sve atribute madijanskog boga rata. uostalom.

.

na primer. Ona. Setimo se slucaja kada Mojsije prekriva svoje lice zastorom. l kovceg zaveta je egipatska pozajmica. Naime. Egipatski uticaj u uspostavljanju sve tenicke kaste jasno se vec ogleda u liturgijskom odelu. zajedno sa uspostavljanjem teokratskog poretka. . Ukoliko teorija o Ehnatonovom uticaju na religijske poglede Mojsija ima iskljucivo spekulativni karakter. Uvek je i ao na celu izrailjske kolone. Rogati Mojsije u biblijskoj prici je pomazanik. drugi egipatski uticaji mogu se. Bareljef iz rimske epohe pronaden u ru evinama Palmire prikazuje kamilu koja na ledima nosi mali sveti ator. Spajajuci materijal trebalo je da bude posebna sve tenicka kasta sa Aronom na celu. kao to svedoci epizoda sa zlatnim teletom. cak i heruvimi koji ukra avaju kovceg zaveta egipatskog su porekla. Tako su i egipatski sve tenici u svecanom trenutku religijskog rituala ili tokom saop tavanja prorocanstava zaklanjali sebi lice velom. posedovao je tipicne vrline pustinjskih nomada. milostiv prema ubogima i blag prema ratnim zarobljenicima. nova vlast nije mogla Izrailjcima da se nametne bez otpora i protesta.Petoknji ja veoma podseca na beduinskog vodu sa svim njegovim vrlinama i manama. nose na kamili cudnu krinjicu nacinjenu od stubica i prekrivenu pticjim perjem. koji su brijali glavu i lice. Korejeva pobuna. Ovde vredi istaci kao veoma interesantnu stvar. brinuo o cistoci logora i naredivao da izrailjski narod bude gostoljubiv prema strancima. pak. To je imalo kao posledicu da su rogovi za njih predstavljali simbol svetosti. Ta opa anja je iskoristio za vreme putovanja prema Hananu da savlada jo uvek iv plemenski instikt kod Izrailjaca i od njih nacini jedinstvenu dru tvenu organizaciju. Naime. izmedu ostalog. natplemenska kasta. beduini iz plemena Ruvala. nepobitno dokazati. odnosno duha za tatnika. i predstavlja neku vrstu svete plemenske zastave. Tek je Mojsije uveo posebnu kastu sve tenika sa prvo-sveswnikom na celu. Tragovi tog egipatsko-izrailjskog obicaja sacuvali su se cak i do na ih dana. koje je skoro verna kopija sve tenicke ode de u Heliopolisu. koji ive u sirijskoj pustinji. Sve tenici u Heliopolisu i Tebi nosili su za vreme procesije male krinjice sa nekim kultnim predmetom. rogovi su zaostala reminiscencija egipatskog kulta bika Apisa. uzdignuta na vlast dodeljivanjem raznih privilegija. Cak je i ivotinje titio od nasilnika. upravljao vojskom u bitkama i bio tako pla-hovit da je u gnevu mogao da ubije na hiljade ljudi ukoliko bi se neko suprotstavio njegovoj volji. ili Ismailov kovceg. Razlika se legende sastojala uglavnom u tome to su izrailjski sve tenici nosili bradu. Tako. koji je. pod atorom. Kao to iz toga proizlazi. U tom slucaju Mojsije bez sumnje nije smeo da raskine sa drevnim semitskim obicajem. Sa druge strane. iveo u logoru. a kao znak svetosti na njegovoj glavi pojavljuju se rogovi. U biblijskom tekstu mo e se naci niz drugih primera egipatskih uticaja. nije mogla da se uklupi u patrijarhalni poredak jevrejskih nomada. opisanom u Bilbliji. jednostavno. ostavio duboke tragove u du i Izrailjaca. Ova vrsta krinjice zove se markab. da su kovceg zaveta i ator-hram od Izrailjaca zatim pozajmila beduin-ska plemena. Bezobzirno se borio protiv nemorala. Kao to svedoci. Osim toga. a Izrailjci nastanjeni u Gesemskoj zemlji verovatno su upra njavali kult egipatskih bogova. suprotno od egipatskih. A to je jo zanimljiije te krinjice krilima su titila dva genija. kod Jevreja nije postojala posebna sve tenicka kasta. Kao usvojeni sin careve kcerke. produbljivale su se klasne razlike i nastajali posebno privilegovani dru tveni slojevi. do ao je u bliski dodir sa institucijom sve tenstva i shvatio u kolikoj meri je ona potpora vasti i cinilac koji usagla ava brojne provincijske partikularizme na Nilu. kojoj je legitimitet davao Jehovin autoritet.

.

ili da je prodro u Hanan sa istoka i. kao na primer u imenu Tutmozis. Neki biblisti. Njihova hipoteza svodi se na sledece argumente: Tokom citave svoje istorije jevrejski narod se delio na dve izrazito podeljene grupacije: na Izrailjce. kao to vec znamo. u nekim etnickim razlikama. koji su nastanjivali ju ni.. Ukoliko se pod tim nazivom kriju Jevreji. pak. Posebno je intrigantna licnost Isusa Navina. dakle oko sto godina pre dolaska egipatskih Izrailjaca. Jerihon. predstavio je Mikelandelo u svojoj genijalnoj skulpturi. kult madijanskog boga rata i obredi i religiozne predstave Egipcana. Odmah posle So-lomonove smrti ona se raspala na dve odvojene d ave. ili iz egipatskog glagola "msj" . izvodi iz toga zakljucak da je jedan ogranak Jevreja ili napustio Egipat jo stolece i po pre Mojsija. stvorio sintezu. koje su se toliko ogorceno sukobljavale.n. G avaj a. koja je postala stvaralacki osnov za kasniji eticki mo-noteizam jevrejskih proroka. takode. Njegovo ime (na hebrejskom Mo eh) nije izrailjskog porekla i etimolo ki se izvodi iz egipatskog "m-v. stra nog i uzvi enog Mojsija. Kako te razlike mogu da se objasne? Odgovor mo da sadr e tablice sa klinstim pismom. izmedu ostalih gradova. Upravo takvog. Ne treba. licnost u svakom pogledu zagonetna. Mispa i Jerihon. Samariju.e. u vreme vladavine Saula. i na Judejce. koji su naseljavali severni deo Palestine. Srecemo ga. Mojsije je. otkopane iz ru evina Ehnato-** nove prestonice u dana njem arapskom mestu Tel el-Amarna.. u imenima mnogih faraona.n. i to pod pritiskom. Moj-sijevog naslednika i osvajaca Hanana. zbog toga.ozaren sjajem bo anske tajne.". u kojoj hananski vazali Egipta obave tavaju faraona da njihove dr avice uznemi% i6lys/(e legende------------ravaju napadima i pljackanjem neka pustinjska plemana. koji 16S se kao progonjeni begunac prikljucio hebrejskim plemenima i s vremenom preuzeo nad njima vodstvo.. Rekli smo da je Mojsijeva religija bila neka vrsta sinkre-tizma. izneli pretpostavku da je Mojsije bio Egipcanin. Davida i Solomona. Samo su u relativno kratkom periodu bili ujedinjeni u jednu dr avu. zaboraviti znacajne me-sopotamske i hananske uticaje. . Gezer. to oznacava novorodeno dete. nije mogao da je osvoji. odlucno tvrde da je ta tvrdavu postala plen nepoznatih osvajaca u XIV veku p. Postavlja se pitanje da nije to slucajno na poznanik iz Petoknji ja? Americki orijentalista Pauel Dejvis.roditi. Silom. Pronalazaci Jerihona. to znaci "dete boga Tota". Izmedu . Biblijski Isus Navin. Askalon. u kome su se stopila drevna hebrejska verovanja iz vremena patrijarha.To je diplomatska prepiska iz XIV veka p. u tim pismima imali bismo dokaz da su jevrejs-ka plemena prodrla u Hanan vek i po pre egipatskih Izrailjaca. Lahis i Jerusalim (Urusalim). Neki naucnici su. vec da je njegov uzrok le ao mnogo dublje. prema tome. dok je Jerusalim postao prestonica judejskog carstva.e. Frapantna je i cinjenica da pomoc za borbu protiv osvajaca tra e vazali iz takvih gradova kao to su Megidon.. da su bez skrupula sklapale saveze cak i sa svojim zajednickim vekovnim neprijateljima.n. i to veoma istaknuti. zvana Habiru. ne spominju gradovi Sihem. U njima se. je zavladao duboki antagonizam. poku avaju da rese tu dilemu na neobicno zanimljiv nacin. Pretpostavlja se da ovaj antagonizam nije bio samo posledica suparni tva dve kraljevske dinastije. u jednom od pisama naveden je i neki voda pod imenom Isus. U povesti Izlaska svaki cas nailazimo na izuzetno zacudujuce stvari. zajedno sa jo nekim naucnicima. Ne treba se cuditi to je Mojsije ostao pod jakim egipatskim uticajem i to je bio upucen u sve egipatske mudrosti.e. razorio u XIV veku p. na taj nacin. kako smatraju neki naucnici. Severni Izrailjci podigli su sebi novu prestonicu. pod vodstvom nekog nama nepoznatog Isusa. u grckom obliku. koje su vladale u obe dr ave. Za to? Da ih nisu vec bili osvojili Jevreji? to je jo zanimljivije..

Ta borba jehovizma sa Balom i Astartom ispunjava veliki deo biblijskih prica i bila je naposredni uzrok mnogih tragicnih dogadaja. u vreme irenja judejskih uticaja. za vladavine kraljeva Saula. U pustinji su im se priljucila i druga plemena. U te nji za ucvr cenjem dr ave i monarhije. severna jevrejska plemena upra njavala su kult bika stotinama godina. U toj nedoslednosti krije se sledeca alternativa: ili je Aron stvarna istorijska licnost. desetkovan i odveden u ropstva zapravo prestao da postoji. da se toga vi e nisu secali. situacija u Hananu postaje razumljiva. Isus je. U svetlu tih cinjenica. car Izrailja Jerovoam uzdigao je znacaj tog kulta. prirodno. a u tekstovima kasnijeg porekla uglavnom igra drugostepenu ulogu. koji nikada nisu bili u Egiptu ili su ga tako davno napustili. Judeju. On je nekada bio pobednicki voda i osvajac Jerihona. objavili su rat hananskim bogovima i poku avali severnom delu stanovni tva da nametnu kult Jehove kao jedinu dr avnu religiju.Mojsije je iz Egipta verovatno izveo samo pleme Levita. pripisali i zasluge za osvajanje Jerihona. koristeci hegemoniju Judeje. uostalom kao i Mojsije. kao na primer: Fines. . koje su na kraju donele Izrailjcima nesrecu i propast. Faltije. Oni su primili kulturu Hananaca i postali poklonici njihovih bogova. Leviti su. sve tenici su uni tili sve hramove u Hananu i od jerusalemskog hrama nacinili jedinstveno sredi te Jehovinog kulta. Dejvis pretpostavlja da je Aron nekada bio cuveni prvosve tenik tog kulta i da ga je tamo nja sve. necemo biti iznenadeni kad saznamo da i sa Aronom ne to nije u redu. Hofnije. u toj plemenskoj skupini sacuvali poziciju vladajuce i privilegovane kaste. * Po to prema toj hipotezi (treba imati na umu da se citava ta grupa argumenata zasniva na pretpostavkama) pitanje Isusa Navina izgleda ovako. zauzeli su. i okolnost da su iskljucivo Leviti. zasniva na istinitim dogadajima. pak. svog velikog vodu. prvo kao boga plodnosti. naravno. stanovnici juga slavili su Mojsija. postavljajuci (egende------------------------------------------------------------------------s tatue bika u Vetilju i Danu. obicajima i religijskim verovanjima. Te dve grupacije delile su tako duboke razlike u tradiciji. pak. kao pomocnik i naslednik. u epohi dr avnog ujedinjenja. potomci egipatskih Izrailjaca sebi su. Merarije i Ka ir. Naime. jerusalimski sve tenici. zakonodavca i proroka. Zato su spojili u jednu fabulu dva posebna ciklusa narodnih predanja: severni ciklus o Isusu i ju ni ciklus o Mojsiju. U najstarijim delovima Petoknji ja on se uop te ne pominje. Judejska dr ava tada je postala jedini naslednik i nastavljac narodne tradicije. koji je ustanovio Aron. kao simbol Jehove. Te ili su. da otklone razlike u tradiciji i kulturi obe grupe stanovni tva. egipatski Izrailjci. u tako preradenoj prici zauzeo drugo mesto iza Mojsija. ili je bio potpuna izmi ljotina biblijskih pripovedaca. U prilog te teze govori. zbog svog porekla i krvne povezanosti sa Mojsijem. dok je severni deo stanovni tva. Sa Isusom Navinom. Izrailjci severnog dela Hanana imali su svog narodnog junaka pod imenom Isus. Or.tenicka kasta po tovala kao svog praoca. imali tipicno egipatska imena. a kasnije. da ni stotine godina susedstva i politicke zajednice nisu uspele da ih potru. to im je omogucilo da stvore oru anu snagu sposobnu za osvajanje. Vec pomenuti americki orijentalista Pauel Dejvis na neobican nacin tra i izlaz iz te dileme. pored toga. izmedu ostalog. Severni deo zemlje naseljavali su potomci onih Jevreja. Nakon otcepljenja od Judeje. On tvrdi da se kult bika. kao i za ocuvanjem judejske hegemonije nad ostatkom zemlje. Nova verzija je uspela da se ucvrsti zahvaljujuci tome to su sever-no izrailjsko carstvo osvojili i opusto ili Asirci. i u tom slucaju nije mogao da bude Mojsijev brat i od njega imenovan prvosve tenik. Odatle poticu antagonizmi i bratoubilacke borbe. Davida i Solomona. Sa druge strane. Ju ni deo zemlje. 170 Kasnije. da bi doveli i do njihovog duhovnog ujedinjenja.

.

Biblija ka e da je umro u zemlji Moavskoj i ne zna se gde je sahranjen.Vec sama cinjenica da je taj dramaticni dogadaj zabele en u svetim knjigama veoma je recita i svedoci da se medu Izrailjcima nije uzgubilo secanje na Arono-vo poreklo i njegovu ulogu u severnom kultu bika. U Peto-knji ju je lansirana verzija da je Aron bio Mojsijev brat i da ga je Mojsije imenovao za Jehovinog prvosve tenika. Aronov tap je procvetao i na njemu su rodili bademi. bez sumnje se oseca neprijateljska nota. Ti veoma znacajni detalji iz Biblije poslu ili su Pauelu Dejvisu kao osnov za izvodenje zanimljivog zakljucka. Tako su se formirale dve odvojene. Nije bilo u interesu nekih sve. Tako je prvosve tenik kulta bika uved$n u povest Izlaska. Jehovini sve tenici. koja nije bila ni u kakvom srodstvu s Levitima. Dakle. Nova sve tenicka kasta konacno se formirala na osnovu kompromisa izmedu elite Levita s juga i Aronida sa severa. koji je pod pritiskom svetine. ka e on. koja je slavila kult Jehove u vidu bika i svoja prava zasnivala na poreklu od velikog prvosve tenika Arona. Nije se moglo pozivati na tradicionalne levitske privilegije. vecina Levita je izgubila sve tanicke polo aje i zauzela ni i stepen u hijerarhiji preuzimajuci pomocne du nosti. Zbog toga je usledilo ukidanje svih kultnih sredi ta u Hananu. To korenito pregrupisavanje nije pro lo bez borbe. U Knjizi Brojeva (12. onda je samo najistaknutijim i najuticajnijim priznavana ta privilegija. u novostvorenu kastu primljena je sve tenicka aristokratija iz severnih oblasti Hanana. u Mojsijevom odsustvu. Na taj nacin nastojali su da u ocima obespravljenih Levita sankcioni u svoj posebni polo aj u verskom ivotu naroda. od koga su izvodili svoje povlastice. a Marija se razbolela od gube. l zaista. Sem toga. da doka u da je nova sve tenicka kasta izbor samog Jehove. Ali osim Levita tamo je postojala i druga sve tenicka kasta. nanesu tetu u ocima naroda. gde su medu tamo njim jevrejskim plemenima vr ili du nost misionara Mojsijeve religije. Odjeci tih sukoba. Jehova je oprostio Aronu pocinjeni greh. Kao to vidimo. prvobitno su mogli da budu iskljucivo Levi-jevi potomci. od nekoliko vekova ranije. naravno. Oni su delovali ne samo na teritoriji Judeje. naravno. po to je vecina Levita tih povlastica bila li ena. Sve tenik severnog kulta bika pre bi trebalo da bude izlo en njihovoj osudi.Sada se postavlja pitanje za to su autori biblijske kompilacije u svoju pricu uveli Arona kao Mojsijevog brata i Jehovinog prvosve tenika. Lako je shvatiti za to. 2) citamo: "Zar je je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas?" Redaktori Petoknji ja nastojali su. a ni e sve tenstvo dobilo je ulogu vr enja drugih slu bi u hramu. S padom severne izrailjske dr ave sve tenici su te ili momopolisanju kulta u Jerusalimskom hramu. bilo suvi e. Cak i Mojsijeva smrt ima ne to to navodi na raznovrsna nagadanja. Postaviv i ga na tako visok polo aj. koje su imale svoje vlastite tradicije i vlastito poreklo. jer mu je unapred odredio va nu ulogu medu svojim poklonicima. vec i u severnom delu Hanana. Iz tih te koca naden je veoma domi ljat izlaz. u Petoknji ju se srecemo s mno tvom zagonetnih dogadaja i problema. medu sobom suprotstavljene sve tenicke grupacije. Trebalo je opravdati povla ceni polo aj pred nezadovoljnim mno tvom ni ih sve tenika. .tenika da njihovom pretku i prvosve teniku. dozvolio da bude gurnut u idolopoklonstvo. Opis plesa oko zlatnog teleta bio je poslednji odraz tog secanja. sve tenici su opravdali svoje privilegije time da su direktni njegovi naslednici. u predstavljanju Arona kao slabog coveka. iako nikada nije imao niceg zajednickog s Mojsijem i iveo je u drugom kraju Hahana i u drugoj epohi. Levite je progutala zemlja. a izvla cenim sve tenicima priznavano je pravo da sve tenicke funkcije vr e u Jerusalimu. Kao dokaz su 172 Zenon 9(psidbvs/(i navodili cuda koja su imala za cilj da taj izbor podvrde. Po to ih je. vide se u prici o pobuni Levita i Marije i Arona. Na taj nacin. Samo Arona nije sna la kazna.

.

Zapa eno je i to da se oko Mojsijeve smrti oseca neka zavera cutanja. Protokom vremena. U tra enju re enja te cudne zagonetke neki naucnici ukazali su na cinjenicu da u drevnim mitologijama narodni junaci veoma cesto nestaju pod tajanstvenim okolnostima. ne benu potamnele oci njegove niti ga snaga izdala".. 7): ". Tezeja i sina Korinta Belerofonta. Mojsije ubijen i sahranjen u zajednicku grobnicu sa ostalim poginulim. odnosi izmedu Izrailjaca i Mojsija uop te nisu bili idilicni. nije bilo i nema njegovog groba. U du i izrailjskih pokoljenja to je moralo ostaviti duboku. Te ko je bilo pomiriti s tim likom Mojsijevu . Kakva je mogla da bude ta ljutnja i kakav postupak? Kao to se secamo. Prema nekim biblistima. Pomenimo ovde. izgleda da je krivicu nacinio u Kadisu. Ne mo emo da se otmemo utisku da je prvobitan i tacan opis jednostavno istrgnut iz teksta i da su redaktori odlucili da sakriju neke detalje koji se ne bi uklapali u lik koji je svoren o Mojsiju. ali su naredna pokoljenja sve vi e bila svesna njegovog genija i ogromnih zasluga za jevrejski narod. neku staru zamerku. U okolnostima u kojma je zavr io ivot oni otkrivaju tragove nekih istinitih. koji je svaku najavu neposlu nosti. Naravno mo e se sumnjati da su verziju o krivici i kazni stvorili ex post judejski sve tenici da bi na Mojsijevom primeru pokazali kakve te ke posledice snose oni koji se ne pridr avaju Jehovinih zakona i propisa. a u isto vreme i poku aj opravdanja svog vlastitog pona anja. na odmoru u zemlji Moavskoj. To je valjda jedan od malobrojnih primera gde je smrt 174 velikog narodnog junaka opisana na tako lakonski nacin. U vezi s tim cinjenicama.-----------------------------------------------------verziji vide tipican primer stvaranja mita oko Mojsijeve licnosti. zakonodavac i prorok nestaje bez traga. nejasne aluzije na temu upravo takve Mojsijeve sudbine mogu se naci u pismima i knjigama proroka Osije i Amosa i u Psalmu 106. ali. primera radi. U Petoknji ju nalazimo zagonetno pominjanje neke Mojsijeve krivice. U ocima svojih savremenika Mojsije je bio despot. Ali ne mo e se reci da ba svi istra ivaci u biblijskoj ff . dodu e. Ali nije iskljuceno da je tvorac te verzije i sam Izrailjski narod i da je ona po tradiciji preno ena s pokoljenja na pokoljenje. uporedo s njegovom rehabilitacijom. Dovoljno je pomenuti samo Herkula. Pre svega. samo ceste sukobe i krvoprolica u kojima je gubilo ivote na hiljade ljudi. a Edip nestaje u svetom gaju Eumenida. neki poznavaoci Biblije iznose rizicnu pretpostavku da je za vreme nereda izrailjskih idolopoklonika. 173 *BibujSl(e legende ------------------------. svako otpadni tvo od Jehove neobicno surovo i fanaticno ka njavao.veliki narodni voda. Po nekim aluzijama u biblijskom tekstu. tekao je proces ovencavanja njegove licnosti oreolom mitova i cuda. cesto su se de avale i stra ne stvari. nezaceljenu ranu. Morala je to biti ozbiljna krivica. Mo da je ona bila u tome to su zbog njegovog nemara Izrailjci zapustili svoje obaveze prino enja rtava Jehovi. a upravo je to bio cilj njegovog ivota. koji bi zahvalan narod mogao okru iti kultom! Stvar u svakom pogledu neobicna i veoma intrigirajuca. Vinovnik toga bio je sam Mojsije. vec tada veoma star. . Pristalice te neobicne teze isticu nekoliko okolnosti koje zista navode na ozbiljno razmi ljanje. Predstavicemo ukratko razne hipoteze koje su dosad iznesene. kao to citamo u Knjizi Zakoni Ponovljeni (34. Prorok Ilija i Romul di u se u nebo na ognjenim kolima. iz biblijskog teksta nedvosmisleno proistice da je Mojsije u poslednjem periodu svoga ivota bio dobrog zdravlja. tragicnijih dogadaja. .. neumoljivih boginja osvete. Bio je. jer mu je Jehova za kaznu uskratio srecu da s Izrailjskim narodom kroci u Hanan. pa cak odustali i od cina obrezivanja. Izrailjci su mo da na taj nacin izra avali neku ljutnju prema Mojsiju.

.

S druge strane reke. zahtevao da izabranik bude covek koji je vest u ratovanju. Do tada su se Izriljci. po to je njemu dodeljen zadatak osvajanja Hanana. cak i najmanji poku aj neposlu nosti ka njavan je smrcu. pre se mo e prihvatiti kao pouzdano da je zaista postojao veliki voda po imenu Mojsije. keji je izrailjski narod izveo iz egipatskog ropstva. bezuslovno pokorna naredenjima jednog vode. Niko vi e nije smeo prigovarati ili se buniti protiv njegovih naredenja. krivica i nezahvalnost njegovog naroda bila bi tada suvi e drasticna i suvi e mucna za potomstvo. Ta efektna teorija mo e se naravno prihvatiti ili odbaciti. kada je otvorena kapija. sigurno je i to da je u malo cemu licio na onog Mojsija kavim ga predstavlja Stari zavet. Ali se na ao neko kome su se do ljaci . kad su pred vece hteli da se iskradu iz grada. Vekovima je Jerihon nesalomivo stra ario na ulasku u Hanan. sjajno uve banom i opremljenom bojnim kolima. Tako je nastala verzija da je Mojsije umro prirodnom smrcu. da ga je Jehova na taj nacin kaznio za neke pocinjene grehe. ili drukcije govoreci. koji je Isus Navin stekao za vreme Mojsijevog ivota. videle su se zupcaste kule Jerihona. po obicaju pustinjskih hordi. Izrailjski narod je isposlovao poslednju Mojsijevu elju i predao svoju sudbinu u ruke Isusa Navina. Nisu se prvi put talasi napadaca sa istoka razbijali o njene zidine i zatim povlacili u svoja daleka boravi ta. cije su se vatre videle nocu s druge strane Jordana. uostalom. odmah je svojim ve tim okom prepoznala strance. pre svega. Veliki autoritet. omogucio mu je da postavljeni cilj postigne u kratkom roku. voda iz dalekih vremena postajao je simbol borbe za nacionalnu nezavisnost. borili neorganizovano i lako podlegali anarhiji. Zato je odlucio da pojaca disciplinu u svojim odredima. Isus Navin je doveo narod na istocnu obalu Jordana i ulogorio se u Sitimu. Ako se prihvati da je Mojsije zaista postojao. bludnica Rava. kojom je mogao uspe no manevrisati. Pod okriljem noci. pru ila im je gostoprimstvo. koji je u okr ajima sa pustinjskim plemenima i u ratovima za osvajanje Zajordanije stekao slavu sposobnog vojskovode. da se obavesti o snazi garnizona i odbrambenoj moci tvrdave. Ali. Ali uz sve to. Vlasnica kuce. Isus Navin je bio suvi e iskusan vojskovoda da bi nasumice bacio svoje jedinice u napad. uhode su preplivale Jordan i u zoru. ISUS NAVIN l SUDIJE j J SREDOZEMNO / MORE 7 OSVAJANJE HANANA PRAVAC KOJIH SC "NASTUPALI IZRAILJCT 177 JERIHON . za svaki slucaj. eleo je. ispostavilo se da su zakasnili. a ne prikupljeni ratnici pod vodstvom dvanaestorice plemenskih stare ina. Trenutak je. Isus Navin je bio svestan da ce morati da ru i kamene bastione hananskih vladara i da odmeri snage sa njihovom vojskom.iznenadnu smrt. Postepeno su nestajale stvarne crte istorijske licnosti. cak je i pretpostavila da su uhode. Na njenom primeru se vidi koliko malo znamo o Mojsiju i kako je tajanstvena njegova licnost. jer je sam Bog hteo da Mojsije zavr i ivot na samom pragu Zemlje obecane. Zato su odlucili da prenoce u kuci naslonjenoj na gradske zidine. skrivene u mravinjaku trgovaca. zanatlija i seljaka. U tradiciji preno enoj s pokoljenja na pokoljenje. obezbedila naklonost buducih osvajaca. u velikom palminom gaju. jer su postavke od kojih polazi suvi e nepouzdane. koje su ma tale o plenu i osvajanjima. izrailjski narod ne snosi odgovornost za njegovu smrt. da bi sebi. u unjale se u grad. Stvoriv i organizovanu vojsku. po to je kapija vec bila zatvorena. Tvrdava je gordo gledala logor pustinjskih hordi. l pored toga.PREDSTRA A MANAMA. Izglede za pobedu imala je samo regularna vojska. Zato je poslao u uhodenje dva co-veka preru ena u Hanance. U toku dana bez ikakvih smetnji su izvr ili zadatak. Ubrzo je stvorena armija od cetrdeset hiljada vojnika u kojoj je vladala surova disciplina.

.

ucinili sumnjivi. i verujuci da im je nado li Jordan sigurna za tita.ari su pretresli kucu.. Nakon tri dana srecno su preplivali Jordan i podneli izve taj Isusu Navinu. majke. dogodilo se cudo nalik onom prilikom prelaska Crvenog mora. koji su iza li iz Egipta. voda im je dosezala do ramena. Uhode se zakle e punim srcem. dopustili su da ih lukava ena obmane. u kojima se veoma lako moglo utopiti.. gde je bilo prvo zaustavljanje.. Rava. Jordan odjednom zaustavio i uspravio u visok zid. Izrailjci su sa strahom gledali uzburkane. Stra. Voda koja se jo uvek nalazila u koritu brzo je otekla u Mrtvo more i izrailjski narod je mogao da prede na drugu stranu ne okvasiv i noge. Nekoliko milja uzvodno nalazio se grad Adama. Samo su joj savetovali da kroz prozor sa 179 ulice pusti jarkocrveni konop. Ali to nije bilo jednostavno. Isus Navin je izabrao dvanaest mu karaca." Rava je kroz prozor ugledala carsku stra u koja se pribli avala i smesta povela uhode na krov i sakrila ih ispod hrpe netrvenog lana koji se su io na suncu. Nisu vi e morali da se hrane manom. U logoru je naredeno da ljudi spreme suvu hranu za tri dana. medu Izrailjcima je zavladala nevidena radost. ali ja ne znam odakle bejahu. i kad se vrata zatvarahu u sumrak ljudi izido e. Naredeno im je da pozovu Ravu sledecim recima: "Izvedi ljude koji su do li k tebi i u li u tvoju kucu. Za to vreme Rava je pocela groznicavo da deluje. pa je promakao njihovoj pa nji. mutne dubine. Popela se na krov gostionice i obecala uhodama da ce im pomoci da pobegnu ukoliko se zakunu da ce u slucaju osvajanja grada po tedeti njen i ivot oca. po naredenju vode. Izrailjci su u Gilgalu po cetrdeseti put slavili Pashu. Lan se obicno su io po krovovima svih kuca u Jerihonu. U Gilgalu.. idite brzo za njima. a ene i deca iskazivali su svoju zahvalnost veselo igrajuci uz pratnju tamburina i svirala. po to su joj zaista bili zahvalni za spasenje. Tokom noci je cuo Jehovin glas. Samo to su Leviti s kovcegom zaveta napustili korito. nagrnuli su u gomilama na gradske zidine. koji je jo jednom objavio pobedu Izrailjaca nad narodima Hanana. brace i sestara. a mlada pokoljenja su se za vreme boravka u Kadisu priklonila hananskim bogovima i nisu po tovala obavezu obrezivanja." Stra ari. U Gil180 galu je otklonjena i velika verska zapu tenost. Nisu ih ohrabrivali ni stanovnici Jerihona. kako bi znali da kucu treba po tedeti za vreme borbe.. duboko uvereni da su uhode uspele da se prebace preko reke i vrate svojima. od kojeg su pekli beskvasni hleb. U trenutku kad su se na li na sredini reke. koju su poceli da ispituju. i od ki a u Hermonskim brdima reka je veoma narasla. Citav dan su pevane pesme i himne u slavu Jehove. Taj budni gradanin Jerihona upozorio je lokalnog vladara. Zatim su se pokunjeno vratili u grad. Tamo se. po jednog iz svakog plemena. stupiv i tako nakon cetrdeset godina potucanja. da zavaraju pa nju stra ara. ali nisu gubili tlo pod nogama. tako da je to bio toliko uobicajen prizor. Zatim su se spustili niz konop preko gradskih zidina i pritajili u obli njim planinama. stignucete ih. S mukom su se probijali kroz struje i virove. svi su vec pomrli. Jordan je ponovo potekao normalnim tokom. po to je na njivama Jerihona bilo dovoljno ita. i naredio im da iz reke izvade dvanaest velikih kamenova i postave ih u obliku kruga u spomen velikog cuda. mnogo bistri ljudi. ne znam kuda otido e. Po . a tokom noci su vojska i sav izrailjski narod iza li na samu reku da otpocnu prebacivanje. na prag Zemlje obecane. Ali Isus Navin nije gubio veru u uspeh pohoda. ocigledno . ali im nije palo na pamet da pogledaju ispod gomile lana. Prestra eni stanovnici Jerihona zatvorili su se medu svoje zidine i vi e nisu smeli da se rugaju stra nim do ljacima. zasipali uljeze ki om uvreda i pretnji. medu stenovitim obalama. Stariji Izrailjci. a on je odmah poslao stra are u gostionicu sa naredbom da uhapse sumnjive osobe. U jednom trenutku zacule su se srebrne trube i. jer su do li da uhode svu zemlju. estoko su krenuli u poteru za begu-ncima i stigli cak do Jordana. pravdala se na sledeci nacin: "Jest istina da su ljudi do li k meni. pa se gaz na tom mestu nije mogao preci. Pocelo je prolecno doba. u reku su najpre u li Leviti sa kovcegom zaveta na ramenima.

na dati znak kriknuli su tako silno. Bila je to manja tvrdava od Jerihona i zato se cinilo da je za njeno zauzimanje bilo potrebno samo tri hiljade vojnika. dr eci se na sigurnom odstojanju od strela i kamenja. pobili su sve stanovnike. kao i prethodnih dana. Ispod svog atora zakopao je skupoceni skerletni pla t. Izrailjski vojnici su sa svih strana upali u grad i poceli da seju smrt. uzdizao se utvrdeni grad Gaj. ja zgrije ili Gospodu Bogu Izrailjevu. Poucen neprijatnim iskustvom. Odmah je pokajnicki priznao krivicu: "Istina je. nedaleko od gradica Vetilj. naredi. Isus Navin je opreznije pripremio plan napada na grad Gaj i odlucio da ga zauzme na prevaru. Pod okriljem noci. est dana zaredom. ispred grupe drugih mu karaca. da za sva vremena predstavlja opomenu onima koji se ikada usude da prekr e sveti zakon ratne zakletve. U zoru je opet izveo narod iz logora. Tom prilikom je primenio veoma neobicnu taktiku. dece i staraca. Uhode koje je poslao zakljucile su da grad predstavlja prepreku za dalji pohod i da ga zato na juri treba osvojiti. sakrio je trideset hiljada vojnika u obli njim brdima. Na kraju su zapalili kuce i javne zgrade. Sedmog dana. po to su ti drago-ceni metali unapred bili odredeni za potrebe hramova i Jehovi-nih sve tenika. a svu njegovu imovinu spalili. Isus Navin je zapoceo opsadu Jerihona. Na mestu kazne Izrailjci su naslagali gomilu kamenja. Prisvojeni plen je zaista pronaden na ukazanom mestu. l ovoga puta Isus Navin je odlucio da prvo po alje uhode.naredenju Isusa Navina svi mu karci i decaci morali su da se podvrgnu zahvatu. l tako je doznao zastra ujucu stvar: neko od Izrailjaca pogazio je sveti zakon ratne zakletve i prisvojio deo plena na-menjen hramu. ni decu. Na celu povorke mar irali su u zbijenim redovima naoru ani ratnici. est puta su Izrailjci obi li zidine u grobnoj ti ini. U okr aju ispred gradskih kapija naneli su Izrailjcima te ak poraz i gonili ih cak do grada Sivarima. Isus Navin je bio svestan te kih posledica neuspeha. rodovi i porodice morali su da vuku kocku. Opkoljeni su u gomilama izlazili na zidine i posmatrali ih u cudu i strahu. Svi su cutali kao ukleti. Ali njeni branioci pokazali su se borbeniji od stanovnika Jerihona. samo smrt vinovnika mogla je da umilostivi razgnevljenog Boga. Sva plemena. Osim Rave i njene porodice. Za vreme sedmog obilaska. zakon koji je zaveo Jehova. samo ako im se odva no suprotstave. DRAMATICNI DOGAÐAJI POD ZIDINAMA GAJA. " Idite i uhodite zemlju". To je bio zlocin koji se morao kazniti. da su se zidine iz temelja zatresle i sru ile. Isusa Navina je obuzelo takvo ocajanje da je poderao na sebi pla t i tuniku. a samo je vazduh odjekivao od ( uba koje su zloslutno svirale. to je nerve opkoljenih stavljalo na te ku probu. Oznacenu kocku izvukao je Ahan. Jer otkad postoji Jerihon nikada se napadaci nisu pona ali tako neobicno. bakar i gvo de nisu prepustili plamenu. U logoru je zavladala op ta poti tenost. U planinskom predelu severno od Jerusalima. kada su im zarasle rane. Zlato. bradati mu karci u dugackim plastovima mahnito su svirali u srebrne trube. srebro. koji su na zlatnim motkama nosili zlatni kovceg sa statuama krilatih heruvima. U tome je bilo neceg uznemiravajuceg. . izvesnu kolicinu srebrnih predmeta i zlatnu polugu. Isus Navin je zapoceo konacni obracun. Zatim se citavu noc kajao i pred kovcegom zaveta molio Jehovu da mu ka e za to im nije pru io podr ku. cak ni ivotinje. i ucinih tako i tako". Nekoliko dana nakon te svecanosti. Povorka se zavr avala gomilom svecano obucenih ena. ali ovoga puta se nije zadr ao na jednom obila enju grada. Zlocinca su kamenovali u dolini Ahor. Odmah iza njih. Sutradan Isus Navin je sazvao zbor celog izrailjskog naroda da otkrije bezbo nika. ratnici s nenaoru anim narodom izlazili su iz logora i u svecanoj povorci jedanput dnevno obilazili zidine tvrdave. Branioci Gaja pokazali su svim hananskim gradovima da se navodno ne-pobedivi osvajaci mogu poraziti. pretvoriv i tako tvrdavu u ogromno zgari te. koji je bio osve tani obred pristupanja izrailjskoj zajednici i obnavljanje sinajskog zavela sa Jehovom. iz plemena Judina. ne tedeci ni ene. pretpostavljajuci da se tu kriju neke zloslutne vrad bine. a cim je svanulo sa ostatkom ratnika krenuo na zidine grada.

.

koji su. i na celu ujedinjene vojske do ao pod zidine grada. Isus Navin se vratio u logor u Gilgalu. Izrailjci. Mir je sklopljen i Isus Navin ga je potvrdio svecanom zakletvom. a car je uhvacen iv. Isus Navin ispisao je na kamenu sve Mojsijeve zakone i procitao ih izrailjskom narodu na gori Evalu. ukupno dvanaest hiljada ljudi. Cuv i za pobede Izrailjaca. Ali s pravom su«e bojali da stra ni osvajaci nece hteti da pregovaraju s gradom koji se nalazio tako blizu na putu njihovog pobedonosnog pohoda i za njih predstavljao primamljiv ratni plen. izrailjski ratnici su odlucno tra ili da se odmah krene na prepredeni grad i da ga kazne za pre-varu. Na av i se izmedu dve vatre. sejuci smrt i pusto .tinom. Ali Gavaonjani su na vreme stigli da obaveste . munjevito su osvojili tvrdavu bez odbrane. Njegovi stanovnici nisu se odlikovali borbeno cu. Jednog dana pojavili su se izaslanici Gavaona i predlo ili mu sklapanje ugovora o prijateljstvu: "Dodosmo iz daljne zemlje. branioci su bili razbijeni i svi do jednog pobijeni. Isus Navin je naredio da se pogube svi stanovnici grada.ostavljajuci utisak da se sprema na otvoreni juri . isticuci da je slava Isusa Navina doprla cak i do njihovog dalekog grada i da . bi savez sa tako velikim vodom smatrali za cast. ukljucujuci ene i decu. koji je vi e voleo da ivi u poni enju. Posle uni tenja Jerihona i Gaja. preprecili su mu put. Posle kratkog okr aja Isus Navin dade znak za povlacenje. odeca i flitifijslg legende me ine za vino bile su zakrpljene na vi e mesta. Tada ga je Isus Navin napao s leda. koji su se nastanali u toj oblasti Hanana. utoliko pre to bi se tako stvorila pukotina u redovima ostalih hananskih careva. a hleb u torbama prekrila je plesan. kada su se u jednom trenutku osvrnuli. Gladni plena. Cara su obesili ispred gradskih kapija. S tim ciljem. Ali ubrzo je doznao. Ni ta nije stajalo na putu da se mir sa gavaonskim carem sklopi. samouveren nakon po-slednje pobede. kako se proneo glas. u strahu da i drugi hananski gradovi ne podu njihovim putem. a trideset hiljada izrailjskih vojnika. LUKAVSTVO GAVAONJANA. da su poslanici bili lazovi i da je bio rtva njihovog lukavstva. resio da ih na odgovarajuci nacin kazni. koji su osvojili Gaj. Kako da privole osvajace na sklapanje primirja? Gavaonjani nisu bili vesti ratnici. SAVEZ PET KRALJEVA. Isus Navin je dobro odmerio poslanike i poverovao da su prevalili dug put. jo dugi niz godina pokazivali su humku hrabrog vladara. U skladu sa zakonom ratne zakletve. U poteri za navodno pora enom vojskom osvajaca. U pregovorima su se slu ili i laskanjem. ali ih je zato priroda bogato obdarila diplomatskom ve. koji su bili skriveni u zasedi. pribegli su izuzeto domi ljatom lukavstvu. Posle pobede. Vekovima su od tada obavljali najni e poslove. Izrailjci. odlucili su da po svaku cenu izbegnu borbu s njima. Oko petnaest milja jugozapadno od Jerihona le ao je grad Gavaon." Tvrdili su da se njihov grad nalazi veoma daleko od Galgala i da ce ugovor biti koristan za obe strane. njihova obuca. Tacno pretpostaviv i da Izrailjci nisu dobro poznavali geografiju Hanana. naredio je da se otvori kapija i sa svom vojskom jurnu u odlucujucu bitku. Bogati plen u stoci i dragocenostima ovoga puta bio je podeljen izmedu ucesnika bitke. stvarali ofanzivno-odbrambeni savez. nego da se hrabro suprotstavi osvajacima. Car grada Gaja. Izgledali su veoma umorni od puta. sklopio je savez sa carevima Hebrona. Telo mu je skinuto tek nakon zalaska sunca i sahranjeno ispod gomile kamenja. po to je Gavaon le ao veoma blizu Jerihona i Gaja. branioci su oti li previ e daleko i. Lahisa. Jeglona i Jermuta. sa zaprepa cenjem su videli 1&O da je njihov grad zahvacen plamenom. Car je odmah naredio da se zatrubi na povratak i pohitao u pomoc gradu. Gavaonjani su izbegli uni tenje. opominjuci ih da budu verni Jehovi i da ga se nikada ne odricu. sekli drva i nosili vodu za svoje izrailjske gospodare. Ali Isus Navin nije hteo da prekr i zakletvu i odbio je njihove zahteve. ali su zato bili osudeni na vecito ropstvo. Jerusalimski car Adonisedek sa zaprepa cenjem je doznao za kukavicku predaju Gavaonjana i. to ga je rasrdilo. hajde uhvatite veru s nama.

.

Tek nakon zalaska sunca skinuli su ih i bacili u pecinu u kojoj su se prethodno krili. Saveznicka vojska se okupila pored voda Meroma (na jezeru EI-Huleh). posle celonocnog usiljenog mar a. Lahis. a on naredi svojim sta-re inama da im u znak pobede stanu nogom na vrat. a Leviti nisu dobijali zemlju. koje su se protezale na sever sve do planine Ermon. KAKO JE ISUS NAVIN UPRAVLJAO HANANOM. da pru i zaslu en odmor svojim iznurenim ratnicima i pripremi se za dalju borbu. i.Isusa Navina o opasnosti. Livnu. na osnovu ratnih iskustava. Nakon ogorcene borbe. neocekivano se pojavila pred Gavaonom. jer se Josifovo pokolenje podelilo na dve plemenske grupe njegovih sinova Jefrema i Manasije." Sunce i mesec su se zaista zaustavili na nebu i svetlo-st se produ ila. Osvojiv i gradove Makidu. i tek kad su pali i neki utvrdeni gradovi srednjeg i ju nog Hanana. Jeglon. Izrailjski ratnici do tada nisu znaluda se bore protiv tog stra nog naoru anja. Manasije. Po ratnom obicaju. shvatili su kakva se opasnost nadvila nad njihove glave. Po to su Ruvimovom i Gadovom plemenu. pa do Val-Gada u Livanskoj dolini. Isus Navin se uputio jo dalje na jug i munjevitim mar evima zauzeo celu oblast od Kadisa do Gaze. izvedu pred 184 njega. Tada je Isus Navin pristupio podeli Hanana medu pojedina izrailjska plemena. cela zemlja od ju nih granica. Pora eni mu se baci e pod noge. svecanim glasom povika: "Stani sunce nad Gavaonom. Ostali deo osvojene zemlje. jo dugo je podsecao potomstvo na veliku izrailjsku pobedu nad savezom pet kraljeva. pretvarajuci ih u prah i pepeo i ubijajuci stanovni tvo. asorskog cara. pet kraljevih zarobljenika su obe eni na drvece. pet careva se sakrilo u pecinu kod grada Makide. Hebron i Davir. Izrailjska vojska je odmah krenula iz Galgala. Rasplamsala se ogorcena bitka u kojoj je savez pretrpeo strahovit poraz. Visili su tako citav dan. Tako je Hanan podeljen na deset okruga. Uz put su stradali jo od jake oluje i grada. zauzela su plemena Jefrema. Malobrojno Danovo pleme dobilo je uski pojas izmedu mora i planina. Zavulona. Ogromni plen u skupocen-im predmetima i stoci pravedno je podelio Jakovljevim plemenima. Pod vodstvom Javina. prema severu. ostavljajuci za sobom gomilu le eva. kao i planinskih oblasti i dolina. Isahara. Zatim je ubrzanim mar em krenuo na vode Meroma i neocekivanim napadom iznenadio ulogorene Hanance. tako da su Izrailjci stigli da potpuno razbiju neprijatelja i bez otpora zauzmu njihove gradove. Bilo ih je ukupno trinaest. ali je Isus Navin. U krvavim borbama poginuo je trideset i jedan hananski car i mno tvo njihovih po danika. Potuceni do nogu. Hananci su se ra-zbe ali. Zatim se vratio u logor u Galgalu. Njihov zajednicki grob. Tada Isus Navin. Razbijenu vojsku mogao je spasti samo mrak. zapadno od Venijaminove i Judine zemlje. Osvajanje Hanana trajalo je sedam godina. stvoren je savez kome su pristupili skoro svi vladari dr ava na morskoj obali do gore Karmil. Jude i Ve-nijamina. pala je pod vlast Izrailja. Neftalima i Asi-ra. Isus Navin je na juri zauzimao grad za gradom. Boji te je bilo prekriveno le evima ljudi i konja i ostacima zapaljenih bojnih kola. ponavljajuci reci iz Knjige pravednoga. prona ao nacin za njihovo uni tenje. Osim Jerusalima i nekoliko drugih utvrdenih gradova na morskoj obali i u planinama. Svojim odabranim jedinicama naredio je da macevima presecaju puti ta konja. koji je zatrpan kamenjem. u opasnom . Kraljevi severnih hananskih dr avica pasivno su posmatrali pobedonos-ni pohod Izrailjaca. Njenu snagu predstavljala su bojna kola. naneo im je stra an poraz i u poteri za razbijenim neprijateljem pobio gotovo sve ratnike. posle bitke. a u kola da ubacuju upaljene baklje. RAT S KRALJEVIMA SEVERNOG HANANA. U mete u za vreme povlacenja. i polovini Manasijinog plemena. Isus Navin je naredio da se ulaz u pecinu zatrpa velikim kamenjem i da se zarobljenici. za podelu je ostalo jo devet plemena i druga polovina Manasijinog plemena. i mesece nad dolinom Elonskom. Na jugu su se naselili potomci Simeuna. pripale oblasti u Zajordaniji.

.

"sa srebrom i zlatom i mjedu i gvo dem i odelom vrlo mnogim. Odgovor nije bio mnogo ubedljiv. a hram u Silomu bio je jedino boravi te Jehovino. Plemena ra trkana po Hananu bespogovorno su priznavala njegovu vlast. Tako su prisvojili pravo koje pripadalo samo sve tenicima u Silomu. U spomen obnovljenog zavela sa Jehovom postavio je pod hrastom veliki kamen i rekao: "Evo. U elji da to spreci. Odredeno je est gradova u Zajordaniji i samom Hananu. Po to su ispunili obecanje dato Mojsiju. Silom je na taj nacin postao prva prestonica Izrailja. Tamo su preneti sveti ator i kovceg zaveta. u kome boravi Jehova. u kojima su oni. koji su podigli na Jordanu. ostavljena bez sna nog vodstva. Fines napade potomstvo Ruvimovo. Stigav i u zemlju Galadsku. koje nam je govorio. sinom prvosve tenika Eleazara. Ali. Nakon smrti Mojsija i Isusa Navina. koja je imala da sjedini podvojena plemena u jedan narod. rekao im je na rastanku. kamen ovaj neka vam bude svedocanstvo. milom ili silom 107 . te iti nezavisnosti na tetu zajednicke religije i op teg dobra. sazvao je u Sihemu zbor svog naroda. da se oru jem obracuna s prestupnicima. Dakle. Ali ubrzo je u Silom stigla veoma uznemi-ravajuca vest: vracajuci se u Zajordaniju. Sahranjen je na gori Jefremovoj. Zato je odluceno da se prvo po alje poslanstvo na celu sa Finesom. ubedeni da zastra ena plemena Zajordanije vi e nikada nece poku ati da se izdvoje iz verske zajednice Izrailja. Isus Navin ih je blagoslovio na put i opomenuo da ostanu verni zajednickom hramu u Silomu. to je moglo da izazove i politicki ras-cep Izrailja. Isus Navin je za svoje se-di te izabrao gradic Tamnat-Sarah na gori Jefremovoj. Nije video nikoga ko bi mogao da zauzme njegovo mesto i bojao se da ce plemena. Izrailjska plemena su se raspr ila po Hananu. Njegov veliki autoritet bio je izvor narodnog jedinstva. stare ine zajordanskih Izrailjaca vatreno su poricale da su imale nameru da otkazu poslu nost sve tenicima iz Siloma. nije bilo coveka koji bi im bio ravan. Ruvimovi. u trenutku kada se Izrailj jo uvek nije ucvrstio u tek osvojenoj zemlji. u njegovom sedi tu u Tamnat-Sarahu. od samog pocetka Mojsijevoj religiji zapretila je izma. bratoubilacki rat mogao je imati pogubne posledice. koji jo uvek nisu ratovali sa Izrailjcima. Ruvimovo i Gadovo pleme i polovina plemena Manasijinog za elela su da se vrate u svoje zemlje u Zajordaniji. i pravdale se da je rtvenik. jer je cuo sve reci Gospodnje. pa su ga prihvatili. i jo jednom mu procitao Mojsijeve zapovesti i naredio im da se zavetuju da nece slu iti tudim bogovima. i neka vam bude svedocanstvo da ne biste slagali Bogu svojemu. Levitima je dodeljeno cetrdeset i osam gradova. podelite plen od neprijatelja svojih s bracom svojom". Ali Isus Navin se brinuo ta ce biti nakon njegove smrti. u kojima su se pred krvnom osvetom mogli skloniti izvr ioci nehoticnog ubistva. Isus Navin je odlucio da ugu i u zacetku ovu pojavu 186 J otpadni tva i sazvao je u Silom vojsku ostalih plemena. vr ili svoju versku misiju. IZRAILJCI SE NASTANJUJU U HANANU.susedstvu Filistejaca. po Mojsijevom naredenju. U grob su mu polo eni kameni no evi kojima su obrezani Izrailjci kad su pre li granicu Hanana." Isus Navin je umro kada mu je bilo sto i deset godina. "S velikim blagom vracate se u atore svoje". Isus Navin je jo dugi niz godina predvodio Jakovljeva pokoljenja. Bili su. izdr avajuci se gajenjem stoke i desetinom ubiranom od okolnog stanovni tva. ali poslanici su hteli da izbegnu bratoubilacki rat po svaku cenu. Gadovo i Manasijino sledecim recima: "Kakav je to greh kojim se ogre iste Bogu Izrailjevu odvrativ i se danas od Gospoda naciniv i oltar da se odmetnete danas od Gospoda?" Bojeci se rata sa svojim sunarodnicima. bio zami ljen samo kao spomenik zahvalnosti Jehovi za odnete pobede. Gadovi i Manasijini ratnici sagradili su na brdu rtvenik na kome su prinosili rtve Jehovi. Na Jefremovoj teritoriji nalazio se grad Silom. uostalom.

a Izrailjke su se rado udavale za Hanance. Kako sada da se misli na rat kad se ispunilo Jehovino obecanje. uspostaviti miroljubive odnose i tako dobiti mogucnost da se na osvojenim teritorijama okuce. i druga lokalna bo anstva. cekali su na priliku da povrate izgubljene zemlje. izrailjska plemena. Izrailjci su od Hananaca primili zemljoradnju. Jerusalim. kojima su bili okru eni. da ih treba moliti za ki u i bogatu etvu. Takav je bio ritam ivota u Hananu. Amorejci i Jevuseji potpuno su sacuvali snage za odbranu svoje nezavisnosti. njive. Hananci su priredivali alobne povorke. umorna od dugogodi njeg potucanja i borbe. koji su podignuti po brdima. pune placa i jauka. statue od bronze i terakote. Izrailjci nisu smatrali za nemoralno da se ene tudinkama. Gaza. na svakom koraku. Plemenski bog Izrailjaca. Jakovlje-vim potomcima pretila je vecita sudbina varvara osvajaca: nestajanje u razvijenijim narodima koje su pokorili. predstavljali su stalnu pretnju za osvajace. Od njih su doznali da Bal i Astarta. Osvojila su bogate pa njake. dodu e. Eglon i mnogi drugi. Jeveji. gre nici su se duboko kajali i vapili za milost. ciji otpor nije bio sasvim slomljen. Narodi Hanana. l ta se dogodilo: Izrailjci su stvorili mala ostrvca u moru hananskog stanovni tva. rasejani po vrletima i dolinama. pevanjem himni i ritualnim plesovima. a s dolaskom proleca. u hramu u Silomu. Postojale su i druge. pe-sme i price. Ucinio je da izrailjska plemena. boravio je daleko. U tim slucajevima. grada ili su e. maslinjake i vinograde. ivota punog uzbudljivih obreda i bogatog kolorita. jedno za drugim. Medu njima nije bilo sloge. toliko neophodno za ocuvanje osvojenih teritorija. govorili jezikom veoma bliskim hebrejskom. ali milosrdan. bio je previ e nepristupacan. sukobi oko granica i lokalne ambicije pokidali su medusobne spone. koji su preuzimali visoku du nost sudi-ja i oslobadali iz ropstva svoje sunarodnike. koji je boravio u Silomu. na kojima su se dimile rtve i mirisne trave. kada je boga etve Bala otimao i odvlacio u podzemlje bog smrti Mot. cim bi osetili da im je opet dobro. Zavadena plemena. Bog velikih dogadaja. da mu preko sve tenika prinesu rtve i da ga slave molitvama. Ali Jehova se razgnevio i odlucio da kazni otpadnike. Na to su 18S Zenon !%psidbvs/(i podsecali kameni stubovi. cim bi voljeni bog vaskrsao. Izrailjci su. koji su im bili bli i po svojim ljudskim manama i vrlinama. po pravilu bi ponovo upadali u sabla njive mre e la nih bogova. Ali Izrailjci su se svakodnevno. Sa hananskim narodima. ali to je bio Bog surov i neumoljiv. Me oviti brakovi postali su rasprostranjena pojava. Tri puta godi nje vernici su odlazili tamo na hodoca ce. Izrailjska plerrena ju nog . oslabili narodno jedinstvo. koji je hitao u pomoc izabranom narodu samo u trenucima opasnosti. prepu tena iskljucivo vlastitim snagama. nisu uspela da dovr e osvajanje. Ali nepopravljivi sinovi Izrailja. da bi ga opterecivali obicnim stvarima. Utvrdeni gradovi koje Isus Navin nije osvojio. Hananci. da zlo bude vece. dodeljivao im je velike predvodnike. Povijajuci se pod jarmom neprijatelja. veselo bi igrali po ulicama gradova i sela. Bal. previ e stra an i uzvi en. Plemenska zavist. padaju u Hanansko ropstvo. Jehova je bio strog. mogli su se nekako sporazumeti. mitovi. sretali s mesnim bogovima. Osim toga. Nije trebalo mnogo da prode da bi se osetile posledice te slabosti. kao i za sprecavanje najezde skakavaca. uvek slavili Jehovu kao svog Boga. Astarta i drugi bogovi bili su vladari Hanana od pamtiveka. ceznula su da to br e u ivaju plodove pobe-de. rtvenici pod vedrim nebom. podizali velike gradove i. Askalon. Izrailjci su bili prosti i surovi pustinjski ljudi. U isto vreme. gajevi i sveto drvece. dok su ih Hananci daleko prevazilazili bogatom civilizacijom i kulturom. U jesen. upravljaju prirodom i godi njim dobima. Njihovi snovi o mirnom i bogatom ivotu stocara i zemljoradnika konacno su se ostvarili.$i6ujs/(e legende zauzimajuci dodeljene im zemlje. strasnije posledice tog biskog zajednickog ivota.

.

dr ali su na brdima lanac tvrdava koje su dominirale dolinama i pute-vima. Iznenada je potegao mac i munjevitom brzinom ga proburazio. Posle te kih borbi. narod je izabrao Aoda za sudiju. i od tada je osamdeset godina upravljao zemljom Jefremovom. Nefta-limovo i polovina Manasijinog plemena morali su poni avajuce da kuluce i placaju harac. prorocica. smeliji su poceli da prislu kuju pred vratima. nisu digli uzbunu. dodade. i osam godina stenjali su pod njegovim jarmom. pretvarajuci se da hoce da mu saop ti tajnu. Iskoristiv i mete izazvan carevom smrcu. odlucio da ucini kraj tlacenju. jednoga dana je odlucila da povede narod u borbu za slobodu. Dvadeset godina im je tako pro lo u poni enju i ropstvu. povratiti hrabrost prestra enim srcima njene brace i . predskazivala buducnost i re avala sporove izmedu plemena. Car ga je podozrivo prostrelio svojim krmeljivim ocima i na trenutak se zamislio. pesnikinja i verna slu benica Jehovina. ali mu nije opipala desno bedro. Isaharovo. A kada se debelo. Svoje kljucne polo aje koristili su da izrailjskim naselje-nicima preseku veze. Poneta patriotskim zanosom. pobiv i deset hiljada moavskih ratnika. <Bi6fijs$e fegeruk -----------------naoru an. ne pomi ljajuci da je 'Carstvo Aram nalazilo se u Siriji. Dvorska stra a ga je pretresla tra eci skriveno oru je. Opasav i mac o desno bedro ispod pla ta. misleci da kralj apatom razgovara sa tajanstvenim do ljakom. davala mudre savete. u savezu sa Amoncima i Amalicanima. U Hananu niko nije u ivao takav ugled kao ona. Osecala je da je za to pozvana. Aod mu je pri ao bli e. DEVORA . dok. junak iz Venijaminovog plemena. Bez oru ja i vere u svoje snage. Aod je brzo zatvorio vrata iznutra i umakao na stra nji ulaz. oti ao je kod cara Eglona s darovima. koji je nakon toga cetrdeset godina vr io du nost sudije u miru i blagostanju. Carstvo Edom naslanjalo se na istocnu granicu ju nog Hanana. o kome se mac i bode obicno ne nose. Svi su verovali da kroz usta prorocice govori Jehova. kao da je eleo da mu saop ti neku va nu vest. Moavski car Eglon. najzad. Te ka je bila sudbina tih sinova Izrailja koji su se naselili ju no od doline Jezrael. te su njeni saveti i nalozi prihvatani kao presude. iz Judinog plemena. "Rec Bo iju imam da ti ka em". vec su izgubili nadu da ce im jednog dana svanuti sloboda. neku tajnu da ti ka em". Na izrailjskog do ljaka pogleda s visine. care. ali tada je vec bilo prekasno. a despot nije stigao cak ni da vikne. Jefremovo. oslobodio ih je Gotonilo. konacno. Izrailjci su upali u zemlju Moavsku i poput oluje se srucili na svoje ugnjetace. Tada je Aod.Hanana pokorio je aramski car Husan Risata-jim. te su neki izrazili sumnju da je car Husan Risatajim mogao da dode u Hanan iz tolike daljine. Nakon to su razvalili vrata. Verovatno su redaktori Biblije pogre ili. U krvavoj bici zadado e im te ak poraz. Tamo je primala poslanike iz celog Izra-ilja. Venijaminovo. Asorski car Javin i njegov vojskovoda Sisara.IZRAILJSKA JOVANKA ORLEANKA. uznemireni mrtvom ti inom. U to vreme veliko po tovanje u ivala je Devora. pi uci RM (Aram) umesto DM (Edom). osvojio je svu njihovu zemlju i osamnaest godina ubirao te ki danak. Sedela je obicno pod palmom kraj puta i a izmedu Vetilja i Rame.* Gora sudbina je sna la Venijamite. rece. Aod je uspeo da se vrati svojim sunarodnicima i popev i se na goru Jefremovu. dao je znak za ustanak. dali su se u poteru za odbeglim ubicom. U nagradu za junacki podvig. Aod je nicice pao pred njega i. da ce njen glas. Ali odmah je stekao uverenje da je pred njim jedan od mnogih njegovih uhoda. da ih iscrpe gladovanjem i. Zavulonovo. "Imam. koji su se motali medu Venijaminovim potomcima. podjarme. Sluge su strpljivo cekale u predvorju. okrvavljeno telo srucilo na kameni pod. zamolio ga za razgovor u cetiri oka. predav i darove. okru en dvoranima i odaliskama. Debeli despot sedeo je zavaljen na tronu. Aod je bio levoruk. porodica i pojedinaca. nadahnut duhom bo jim. Klimnuv i glavom otpremio je dvorane i radoznalo naculjio u i. Po to se tobo nji razgovor zabrinjavajuce odu io.

.

Nije zaboravila ni junacko Jailjino delo. sinovi Izrailjevi brzo su zaboravili na Jehovina dobrocinstva i opet poceli da slave kult hananskih bogova. oko vrata onima koji zaplije-ni e". gde je hteo da se skloni kod Evera. gazeci p enicu. i pretvorila bojno polje u mocvaru. Devorino predskazanje se ispunilo: nije on usmrtio Sisaru. a i sama odgovara e sebi: Nijesu li na li? Ne dijele li plijen? Po jednu djevojku. po dvije djevojke na svakoga. izazivajuci ogromnu pometnju u Hananskim redovima. komandant nije mogao da prode neka njeno: Hananski vojskovoda Sisar^ nece pasti od njegove. pasla su na livadama i poljima. u bekstvu. stoku i magarce. Na boji tu. mo e da pobedi neprijatelja. ba kada je zapocinjala etva. Od maca je pao i najveci tlacitelj Izrailjaca. slabo naoru anih. . pozvala ga je u ator i pokrila plastom. zaglibila su se u raskva. Plijen aren Sisari. covek poznat po svojoj hrabrosti i iskustvu u oru anim okr ajima sa Hanancima. plijen aren. Amalicani i druga nomadska plemena sa istoka pocela su da prelaze Jordan i poput gomile skakavaca napadali polja izrailjskih ratara. nije ve-rovao da izrailjski narod. Ali Varak nije verovao u pobedu. asorski car Javin. Izrailjska vojska se postrojila na padini gore Tavor. Sisara je iskocio iz kola i uspeo da pobegne s bojnog polja u Kedes. U Kedesu. vec od ruke nejake ene. Samo je Devora. Ispred nje je i lo devet stotina bojnih kola. Zato ih je ponovo stigla kazna. koja su se prvi put pojavila u Hananu. Zbog dugotrajne ki e izlila se reka Kison. Ali zbog ociglednog nedostatka vere. u dolini Jezrael pojavila se hananska vojska kojom je komandovao Sisara. slavljena prorocica. ako li nece ici sa mnom. Osim. nakon toga. Pustinjski razbojnici otimali su sve to im je dopadalo ruku: hranu.skloniti ih na oslobodilacki korak. Devora ga je pozvala i izabrala za svoga vojskovodu. na njega su krenula hananska bojna kola. aren. Nakon pobede. izjeden sumnjom i strahom. Njihove kamile. Tek to je zaspao. Istovremeno. iveo je Varak. Ali nije ga zatekao u kuci. po to je iznuren bitkom hteo da se okrepi snom. necu ici". kako su zvali Devoru. l pored toga. Jailja. Kada se na ao u dolini. Od toga vremena izrailjska plemena ivela su u miru cetrdeset godina. okru ena ljubavlju zahvalnog naroda. dok je njegova majka bri no ocekivala povratak sina: "S prozora gleda e majka Sisarina. borba sa ugnjetacem dobila bi religijski karakter i tako postala sveti rat. ukoliko bi ga poveo neko ko bi u njima probudio borbenost i veru u Jehovinu za titu. koje su prilikom napada kosile neprijateljsku pe adiju. ena mu je prislonila na slepoocnicu o tri kolac i udarcem malja probila glavu. mogla to da ucini. Devora je u nadahnutoj pesmi oglasila trijumf Izraela nad Hanancima. ali na sve spremnih. Ali Izrailjcima se osmehnu-la sreca. stare ine prijateljskog kenitskog klana. i. a konji su se prevrtali u blato. ici cu. KAKO JE SKROMNI RATAR POSTAO OSLOBODILAC IZRAILJA. velika vojska cara Javina vi e nije postojala. Iskoristiv i pometnju. pali su gotovo svi hananski ratnici. Po to su povratili slobodu. koja je tekla kroz dolinu. Varak je poveo svoju vojsku u napad. Nedugo zatim stigao je Varak i video da je zakasnio. izazvalo je neopisivo odu evljenje. Barak je odlucno rekao: "Ako ce ti ici sa mnom. vec Everova ena. u zemlji Neftalimovog plemena. vezen. Po to je dobro razmislio. ali ga je prihvatila.enoj zemlji. Na poziv prorocice nisu se sva plemena odazvala. Madijanci. Prisustvo "majke Izrailja". okupilo se deset hiljada ratnika. Devora je bila iznenadena postavljenim uslovom. Medutim. Pod njenim vodstvom. Izra-iljci su se besno bacili na neprijatelja i ubrzo mu naneli stra hovit poraz. Eve-rova ena. i kroz re etku vika e: to se tako dugo ne vracaju kola njegova? to se tako polako micu tockovi kola njegovijeh? Najmudrije izmedu dvorkinja njezinijeh odgovarahu joj. vezen s obje strane. U tom periodu sudila im je prorocica Devora. Pojavljivali su se redovno svake godine. Gvo dem oklopljene dvokolice bile su narocito stra ne zbog o trih kosa po stranama. cudna stvorenja. Opisala je kako je Sisarin les le ao u pra ini pred njenim nogama. povrce i vinograde.

.

Sa dva vola razru io je Balov rtvenik i rj sekao sveti gaj. Bili su to prekaljeni borci. a ja sam najmanji u domu oca svojega". Posle izvesnog vremena ispostavilo da hananski bog nema nameru da se osveti za poni enje. i poce e iz sve snage duvati u rogove i izvikivati stra ne borbene poklice. ene i deca. zemlja se na kraju pretvorila u ledinu. Vojnici su uglavnom odlagali oru je i klececi zahvatali vodu obema rukama. a u logoru je vladao veliki nered. ali mu je izrailjska vojska jo uvek izgledala brojna. On je podigao rtvenik Balu. Odjednom mu se javio andeo sa ve cu da mu je Jehova pove-rio zadatak da oslobodi svoj narod. Neljudska buka trgla je nomade iz najdubljeg . sacinjena od gomile prikupljenog naroda. Svakom od svojih junaka dao je ovcji rog i baklju skrivenu u glinenom loncu. U ponoc. cim su razbojnici zaspali. "O Gospode. i veoma rasr-deni na bogohuljitelja. magaraca i opljackane stoke. Joas. U Ofri. ostalo je samo deset hiljada hrabrih ljudi. Svima onima koji nisu eleli da se bore. Gedeon je konacno poverovao u svoju misiju. ali nije bio njegov previ e vatreni poklonik. Nemarno su postavljali stra e. pa je Gedeon u Izrailju stekao veliki ugled. a svuda je bilo mnogo kamila. kao i Manasijinog. gradicu koji je pripadao predjordansko m ogranku Manasijinog plemena. Kada je pala noc. mogla je da mu osujeti planove. Ni njegov sin Gedeon nije imao poverenja u Bala. Odlucio je da ih iznenada napadne s malom jedinicom na sve spremnih junacina. na pseci nacin hla-ptala jezikom vodu pravo iz reke. Gedeon je poveo svoj izabrani odred na goru Gelvuju. u najvecoj urbi mlatio je na gumnu p enicu. vojskovoda ih je pa ljivo posma-trao sa obli njeg uzvi enja. Ispod hrasta prineo je na rtvu peceno jare i beskvasni hleb. ali odlucio je da samo s njima krene na neprijatelje. dozvolio je da se vrate kuci. Kad su vojnici pred vece oti li na recicu da utole ed. Nomadi su se ulogorili u dolini Jezrael. to znaci "Sam se spasi. odgovorio mu je Gedeon.Bespomocni ratari be ali su u brda i krili se po jamama i pecinama. poginuce jutros. Izbrojao ih je svega trista. Izmedu atora vrzmali su se mu karci. iveo je izrailjski ratar Joas. Podeliv i ih u tri grupe. promocuran covek. Tek nakon sedam godina neprestane nesrece i propasti Jehova se smilovao na svoj narod. Andeo mu je rekao da odnese rtvu na stenu. Brojna. neka sam raspravi s njim to mu je raskopao oltar". Videv i cudo. rece im razborito: "Vi li hocete da branite Vala? Vi li hocete da ga izbavite? Ko ga brani. ne ispu tajuci oru je. Zavulonovog i Neftalimovog plemena. Ako je bog. Na njegov poziv smesta su se odazvali svi naoru ani ljudi iz Avijezerovog roda. pa su se razi li svojim kucama. To je delovalo ubedljivo na me tane Ofre. zavladala je glad i harale te ke bolesti. Bale". Sedam godina su neka njeno pusto ili zemlju. Od tada je ru itelj tudinskog idola dobio aljivi nadimak Jeroval. dok su stanovnici Ofre spavali najdubljim snom. Kod izvora Aroda okupilo se trideset i dve hiljade izrailjskih vojnika. Jednog dana. gromoglasno su tra ili da Joas kazni Ge-deona smrcu. Gedeon je znao kako treba da se bori sa neregularnim hordama pustinj193 skih razbojnika. uvek oprezni i spremni na iznenadni napad neprijatelja. ali je ogorcen nesrecama Izrailja izgubio veru i u Jehovu. slabo pokretljiva vojska. Samo acica vojnika legala je na stomak i. ali on je tra io neki znak od Jehove. Iz godine u godinu pusto ena. Ujutru su stanovnici Ofre videli razru eni Balov rtvenik. pa su smatrali da nema potrebe za oprezno cu. Kako da od tih sposobnih ljudi izabere najsposobnije? Ideju kako da izvr i konacni izbor dao mu je sam Jehova. naredio im je da se prikradu logoru sa tri strane. i dodirom tapa ucinio je da oganj proguta i hleb i meso. Izrailjci porazbija e lonce i otkri e upaljene baklje. dao je znak za napad. Nocu. Tako se povuklo cak dvadeset i dve hiljade Izrailjaca. Zatim je podigao oltar Jehovi i jednog od volova prineo mu na rtvu paljenicu. Andeo ga je uveravao da ce pobediti Madijance. da se snabde hranom i to br e pobegne u brda pred Madijancima. Asirovog. koji ga je okru ivao. odakle se kao na dlanu videla cela dolina. a ostatak po alje u pozadinu. medu slugama je izabrao deset pouzdanih ljudi i kradom se uputio na ocevo imanje. rod je moj najsiroma niji u plemenu Manasijinu. Ali. cim cu izbaviti Izrailja? Eto.

.

U skladu sa obicajem isto-lih despota. koji su upravljali zajedno. Naredio je da se njihove gradske stare ine. naneo napadacima strahovit poraz. a zatim ih je prepustio d elatovom macu. pozvao je svog tito-no u i izdi uci mu rekao: "Izvadi mac svoj i ubij me. Izrailjska plemena ponudila su svom oslobodiocu carsku krunu. ili da vam je gospodar jedan covek? l opominjite se da sam ja kost va a i telo va e". Ali cim su zavladali mir i blagostanje. kasapeci razbojnike. U Sehemu se narod podi< Bi6(ijsl<e (egetufe gao na oru ani ustanak protiv gradskih velika a. Zevul. a prestupnicke gradove sravnio sa zemljom. Upravitelj grada Sihema. pa je odbio ponudenu pocast. Gedeon je. lako je formalno odbio krunu. Voleli su da se razmecu svojim bogatstvom noseci skupocene haljine i kiteci se gomilom zlatnog nakita. Gedeon je bio svestan da medu njegovim zemljacima ima mnogo protivnika monarhije. vlast su preuzeli njegovi sinovi. Uvereni da ih je opkolila velika neprijateljska vojska. Cak su se i njihove kamile epurile sa zlatnim lancima oko vrata i sa ormom nabijenom zlatnim pucetima. a narocito Madijanci. Istocna plemena. Pusto ili su i okolna polja i vinograde. Ustanak je predvodio Gal. da ne . Te ko ranjen. naredio je da se zapali. U trenutku kada se kralj pribli io kapiji. koji su pomogli Avimelehu da osvoji vlast. Avimeleh je zatim krenuo na grad Teves. odbili su da gladnim izrailjskim ratnicima daju hranu. Gedeon je odlucio da ih primerno kazni. koji je uspeo da umakne ki f prijatelja. moleci ga da po alje pomoc. Avimeleh je oti ao kod majke i nagovorio svoje rodake po majci da mu pomognu da dode do vlasti: " ta vam je bolje. gde su se branili do posled-njeg. Nakon njegove smrti.sna. odstupio je od Jehove i naredio da se od dobijenog zlata izlije Balov lik. Avimeleh se pokazao kao krvav despot i njegova vladavina postala je vremenom nepodno ljiva. Ali u svoj krug nisu primili Avimeleha. i ratnici su redom prilazili i na njega bacali osvojene ukrase. Car je uni tio ustanike. Sve do jednog je pobio. Po to uzurpator nije mogao da je osvoji. odneo pobedu i pobio svu bracu osim Jotama. Gedeon je pre ao preko Jordana. u stvari. a po brdima su postavljali zasede caru i njegovim ljudima. Zajordanski gradovi Sokot i Fanuil. jedna ena ga pogodi kamenom u glavu. pla eci se osvete beduina. tajno je poslao glasnika Avimelehu. dr ao je harem sa sedamdeset ena i sa njima imao sedamdeset sinova. Svetili te u Ofri postatje versko sredi te njegove dr ave. Na njihovom celu krenuo je na Ofru. i ibaju trnovitim Zerwn 9(psidbvs%i prucem. Ispred atora je razastrt pla t. Pobunjenici su ovladali gradom i u Balovom hramu priredili orgije sa razuzdanom igrom oko rtvenika. Poteri su se uz put pridru ili ratnici drugih izrailjskih plemena. Plen otet od neprijatelja bio je ogroman. Rodaci su mu dali iz riznice Val-Veritovog hrama sedamdeset sikala srebra za vrbovanje najamnika. odakle je izdavao naredenja plemenima koja je izbavio iz ropstva. Stanovnici su se sklonili u visoku kulu. koji se takode pobunio. Za vreme potere. dado e se u panicno bekstvo preko Jordana. kao obicne lopu e. Oni su bili i sjajni trgovci i bavili se razmenom robe izmedu azijskih zemalja i Egipta. da su vam gospodari sedamdeset ljudi. pobio sve me tane i grad pretvorio u prah i pepeo. Vladao je tacno cetrdeset godina. odan caru. vec je bio sin ene koja je ivela u Sihe-mu. dogodio se veoma neprijatan slucaj kukavicluka i nedostatka plemenske solidarnosti. nisu se bavila samo pljackom. Dogodilo se to prvi put u istoriji Izrailja. Hiljadu ustanika skolonilo se u visoku kulu. Zatra io je samo da mu od ratnog plena budu predate sve zlatne grivne. po to se nije rodio u haremu. Evedov sin. Nije oprostio ni ostalim me tanima. uveravao ih je. opusto io njihovu zemlju i ubio cetiri pustinjska cara. bio nasledni monarh. da njihove ru evine za sva vremena budu upozorenje onim Izraliljcima koji nameravaju da pocine slicnu izdaju. a zatim i ao zemljom i bunio narod protiv uzurpatora. svi sinovi Jerovalovi. Tako se nakupilo hiljadu i sedam stotina sikala zlata (oko 27 kg). Za prestonicu je izabrao rodni grad Ofru.

.

koji mu prvi izade u susret. Uslov je bio prihvacen. U planinskim predelima Zajordanije. kceri moja! Vele li me obori! Ti si od onijeh to me cvijele. da oplace svoju sudbinu. Kada su mu sinovi odrasli. Razgnevljeni to niko nije hteo da poveruje 1 Q"7 tegetufe . Jednom je tamo umro Izrailjac. Rat se zavr io potpunim porazom Amonaca. Vrebali su i priliku da ga ubiju. samo da im pritekne u pomoc. nakon tri godine burne vladavine. Odmah je oti ao u rodni grad Mispu. A za to vreme nastala su te ka vremena za Izrailjce u Galadu. koja se bavila razbojni tvom i iznudivanjem haraca od okolnog stanovni tva. trebalo se odluciti na oru ani sukob. Zato se jo uvek nije ose-cao dovoljno sna nim da zarati i. Jeftaj je na vreme pobeg ao i na ao utoci te u zemlji Tov. i ne mogu poreci". koji su je oru jem zauzeli jo u vreme Isusa Navina. Samo je on. a ne njihove majke. A Jefremovom plemenu nije zaboravljena sramna pasivnost. Tada je Jeftaj zatra io da ga izaberu za do ivotnog plemenskog vodu i sudiju. prva osoba koja ga je pozdravila. mogao 196 da se suprotstavi napadacima i oslobodi zemljake ispod te kog jarma. Venijaminovu i Jefremovu zemlju. gde je pristupio formiranju ustanickih jedinica. okoncao svoj ivot Avimeleh. Jeftaj je molio Jehovu za pomoc i svecano obecao da ce prineti na rtvu paljenicu coveka iz svoje kuce.reknu za me: ena ga je ubila". a kada je to prevr ilo svaku meru. Galadani mu posla e poslanstvo sa pozivom za pomoc. Posle nekog vremena postao je voda razbojnika i irio strah i trepet drsko cu svojih pljacka kih pohoda. nepobedivi voda na sve spremnih ubica. dvadeset gradova. selili su se Jeftaja. Kroz suze je samo zamolila da joj otac dozvoli da sa vr njakinjama ode na dva meseca u planine. Izrailjski stanovnici. Gedeonov sin. jer je bio sin bludnice. Tako je. JEFTAJ . jadikovao je kroz suze i jauke: "Ah. Na svakom koraku izlagani su preziru i nipoda tavanju. da u buducnosti ne bi mogao polagati pravo na udeo u ocevom nasledstvu. Uputio im je poslanike sa zahtevom da vi e ne uznemiravaju Izrailjce. Kad se pribli avao kuci. i ne isteraste li me iz doma oca mojega? to ste dakle do li k meni sada kad ste u nevolji?" Poslanici su skru eno izjavili da ce prihvatiti sve njegove uslove. uglavnom su iveli od gajenja ovaca i koza. Kad se vratila. Tako se prikljucio bandi beduina. igrajuci i udarajuci u tamburinu. Nije bilo drugog izlaza. sada dakle vrati mi je s mirom". pru ala se pokrajina Galad. Tada je u Galadu postao cudan obicaj: svake godine izrailjske devojke u alosnoj povorci i le su u planine da cetiri dana oplakuju tu nu sudbinu Jeftajeve kceri. da bi dobio na vremenu. pa njaci i vinogradi postali su plen Galadana. Tako se i dogodilo. Krv ezdeset i osam sinova Gedeonovih bila je osvecena. istrcala mu je u susret. Jeftaj se trijumfalno vratio u Mispu. proterali su iz kuce brata po ocu. Pozvao je u borbu i Jefremovo pleme. Nekada prognana plemena Amona-ca pocela su da di u glavu i vracaju izgubljene zemlje. vec su se prebacivala preko Jordana i pusto ila Judinu. Cepajuci odecu na sebi. nedaleko od izvora Jordana. Radosna zbog ocevog povratka. Jeftaja obuze stra an ocaj. Osamnaest godina Galad je morao trpeti poni enje i poraze. Ali njihov car na to odgovori: " to je uzeo Izrailj moju zemlju kad dode iz Misira.NESRECNI JUNAK GALADA. ostaviv i za sobom udovicu i sirocad. bila je njegova najdra a kci jedinica. ali nije dobio nikakav odgovor. izmedu reka Arnona i Javoka. ali Jeftaj nije zaboravio nekada nje nepravde i ogorceno im odbrusi: "Ne mrzite li vi na me. Ponosni Jefremovi potomci tvrdili su u svoju odbranu da ih Jeftaj uop te nije obavestio o predstojecem ratu sa Amoncima. jer sam otvorio usta svoja ka Gospodu. odlucio je da pregovara sa Amoncima. Jeftaj je ispunio zakletvu. Devojka je znala da je zakletva data Jehovi neopoziva. Uzne-miravala su napadima ne samo Galad. od Arnona do Javoka i do Jordana. uz potresnu kuknjavu citavog naroda devojka je dala ivot Jehovi.

Decak. Prema obecanju roditelja. Ali Jeftaj je video dalje od njih. Ali te ko onome ko bi povredio njegovo samoljublje: tada bi mu krv jurnula u glavu i postajao bi previ e opa198 san za okolinu. Tamo se ludo zaljubio u stasitu Filistejku i odmah. Samson je sace meda odneo roditeljima. Akaron. Samo se uzdr avao od vina i nije sekao kosu. a kad bi izustio sibolet. Ali raspu teni jedinac nije hteo da popusti i samo je ponavljao kratko i jasno: "Njom me o eni. Ali pretrpeli su te ak poraz i u rasulu su se vratili kuci. na teritoriju Jude i Dana. S mora su do li Filistejci i zauzeli primorsku ravnicu u ju nom Hananu. Pojavili su se na reci pojedinacno govoreci da su sinovi drugih izrailjskih plemena. preprecio mu je put mladi lav. padao bi od maca ili koplja. Kad se vracao kuci. Dok se on valjao pd smeha.u njihova uveravanja. Gaza i Gat. nikome ne spominjuci ovaj dogadaj. zadavao mnogo glavobolje. To su. Roditelji. svadbene svecanosti trajale su sedam dana. Prema filistejskom obicaju. Samson je vo-leo da skita po zemlji i tako je jednog dana stigao u grad Ta-mnat. cija je ena bila nerotkinja. Ali Galadani su znali da oni u kaju i da ne mogu izgovoriti slovo " ". KAKO JE SAMSON HTEO DA SE ENI. na alost. Jednog dana. Kad bi se zatreskao u neku vragolanku. kcerkom neobrezanog Fili-stejca. jer mi je ona omiljela". a sad jo hoce i da se eni tudinkom. uglavnom bile grube i bezobzirne ale. a uz to naoru ani gvozdenim oru jem. brzo je rastao i po snazi nije mu bilo ravnog. Na vreme je zaposeo sve brodove na Jordanu da bi specio prolaz pora enih Jefremovih potomaka. Taj plahoviti i napra iti obe enjak imao je jo jednu slabost: veoma lako se zaljubljivao. ricuci. u borbama prekaljeni ratnici. SAMSON. ionako. kao roditelji. odlucili su da se sa Jeftajem i Galadanima rasprave oru jem. Pet njihovih careva vladalo je u gradovima Azot. Izrailj je cetrdeset godina morao da podnosi njihov jaram. U jednom trenutku. po imenu Manoje. alosnim supru nicima jednog dana javio se andeo i rekao da ce im se roditi toliko eljeni sin. Askalon. Posle nekog vremena postalo im je tesno na obali i poceli su da prodiru u dubinu kopna. hteo da se eni. Na jednoj od gozbi Samson se zabavljao sa tridesetoricom Filistejaca odgonetanjem zagonetki. bio je sklon raznim glupim alama i u tom pogledu nije mu nedostajalo novih ideja. oti ao u Tamnat. kao da se ni ta nije dogodilo. ali nije se isticao pobo no cu. te ko su uzdahnuli i pokorili se prohtevu sincica. Osim toga. kad je bezbri no i ao stazom kroz vinograde. Ali radosna vest bila je vezana za jedan uslov: buduci potomak morao je da bude nazirej bo ji. naravno. Filistejci naglo promeni e raspolo enje. U gradicu Saraji. Samson je postao verenik i od tada je cesto i ao u ta-zbinu. . Sahranjen je uz velike pocasti u rodnom Galadu. ne govoreci gde ga je na ao. Stari Izrailjci hvatali su se za glavu od zgra avanja: sin im je. U bratoubilackom ratu poginulo je cetrdeset i dve hiljade potomaka Jefremovih. i od ljutoga izide slatko". Uvek gladan divljenja svetine. Jeftaj od Galada iveo je jo est godina posle pobede i bio sudija. Bili su to okrutni. kome su dali ime Samson. rtvama njegovih obe enjackih nesta luka uop te nije bilo do toga. polo io je nazirejski zavet. Atleta ga je rastrgao na komade i. Jednog dana su pre li Jordan i upali u Ga-ladu. Samson je voleo da se razmece svojom snagom. Iz istih stopa vratio se kuci i molio roditelje da odu da je prose. ali nikako nisu mogli da odgonetnu ta je Samson imao na umu. iveo je u to vreme covek iz plemena Banovoga. Tri dana su lupali glavu nad cudnom zagonetkom. vec mu nije uskratila ni spretnost. pala je opklada u trideset ko ulja i trideset odela da nece uspeti da odgonetnu njegovu zagonetku: "Od onoga koji jede izide jelo. kao krotko jagnje ce mogla ga je voditi na kanapu. Najzad je do la i eljni ocekivana svadba. odnosno morao je da se zavetuje da nece piti vino i eci kosu. Na njihov zahtev svaki je morao da izgovori rec ibolet (klas). tada jo uvek malo poznatom u Hananu. na svoje cudenje video je da se u celjusti ubijenog lava ugnezdio roj pcela i nakupilo se vec podosta meda. Tu razbaru enu momcinu priroda nije obdarila samo mi icama. Ubrzo su zadobili prevagu nad susedima.

Ne mogav i da izdr i. da bi dozlogrdio omrznutom gradu. Najgore je bilo to to je trebalo naci nacina da se opklada plati. gde je silnik svio gne-zdo u jednoj od tamo njih pecina. i odmah zatim dodao: "Zakunite mi se da necete vi ulo iti na me". ubio trideset Filistejaca i svakom uzeo po ko ulju i odelo. Po to je dobio obecanje da . Samson je 199 'Bi6(ijs/(g legende ----. Zaslepljeni ocajanjem. Uhvatio je u zamke trista lisica. Ubrzo su zavladali glad i beda. Razne eno je pomi ljao da ga ona. vratio se roditeljima i ne pogledav i verolomnu enu. nije prevarila iz zle namere."Kako su oni meni ucinili tako ja ucinih njima". namrgodio se i zloslutno procedio: "Ja necu biti kriv Filistejima kad im ucinim zlo". jo lep e od starije. i da je poni en kao neki utokljunac.U krajnjem ocajanju oti li su njegovoj eni i bez okoli enja rekli: "Nagovori mu a svojega da nam ka e zagonetku. Konacno mu je na pamet pala originalna i neobicna ideja. Dok su mu se te misli vrzmale po glavi. Ponev i jare za gozbu pomirenja. Vojskovoda je zapoceo pregovore s njim i gnevno ga prekorio: "Ne zna li da Filisteji vladaju nad nama? Za to si nam dakle to ucinio? . Vojska je upala u Ju-dinu zemlju i. bez odlaganja pohita u Tamnat.---------------------------------------------------------------------vrdao i tra io izgovore. morala je da odigra komediju da bi spasila imanje svojih roditelja. zagonetnuo si zagonetku sinovima naroda mojega. u stvari. Obratila se tako mu u i roneci gorke suze alila se: "Ti mrzi na me. uputio se pravo u eninu odaju. ali ena je plakala. me tani Tamnata ubili su biv u enu i tasta potpaljivaca. Samson je odmah shvatio da su napravili od njega budalu. potpaljujuci uz put itna polja. dobru volju. okacio o rep upaljene baklje i poterao u pravcu grada. l tako je zapoceo licni rat atlete protiv Filistejaca. odgovorio je sa usiljenim mirom: "Da nijeste orali na mojoj junici. ipak. Trideset ko ulja i trideset odela nije bila mala stvar. Zbog jednog kavgad ije ponosni grad se na ao u takvom polo aju kao da ga je citava vojska opkolila. Nije hteo ni da cuje za mladu devojku. odbrusio im je mrgodno Samson. a nece meni da je ka e ". pod pretnjom da ce je opusto iti. U rano jutro oti ao je u Aska-lon. Samson nije smeo da se vrati kuci i samo je kao vuk kru io oko Tamnata. Pokazao je. Samson je odmah saznao za to i zakleo se da ce im se stra no osvetiti. Dugo je mucio Filistejce hajduckim ratom. Ali. Savladujuci bes. vec je samo razumeo da kao poki-sao stoji pred pragom eljene supruge. Jeste li nas zato pozvali da nam uzmete imanje?" ta je nesrecnica mogla da ucini? Zastra ena bezobzirnom pretnjom. a strah je paralizovao gradski ivot. poku avao sve da obrne na alu i skrene razgovor na drugu stranu. i ti me ne ljubi . ili cemo spaliti ognjem tebe i dom oca tvojega. te nije mogao da ih moli za pomoc. Prepla ene ivotinje jurile su kao pomahnitale. najzad je do ao na jednostavnu misao. ali mu je tu. ubijao prolaznike i izazivao takav strah da se niko nije usudivao da promoli nos izvan zidina. Sav imetak filistejskih ratara pretvorio se u pepeo. mazila se i umiljavala sve dok nije omek ao i odao joj tajnu. htela . vezao ih kanapom. Ta vest je sna no pogodila junaka. Kako sa takvom sramotom da izade pred ljude? Treba je sprati po svaku cenu. Posle nekog vremena gnev mu se sti ao i poceo je da cezne za svojom vrago-lankom. Nicao je kao iz zemlje. 200 vinograde i maslinjake. zatra ila da im se krivac preda. preprecio put tast i saop tio da je kcer udao za drugog. kakvog li u asa. svetiti se nasiljem i lukavstvom vinovnicima svoje nesrece i poni enja. tamo ga je cekala neocekivana uvreda. Razmi ljajuci kako da se izvuce iz neprilike. Sutradan Filistejci se pojavi e za gozbenim stolom i s pobedonosnim osme-hom saop ti e da se u zagonetki radi o ubijenom lavu sa sacima meda u celjusti. Pla ljivi Judejci su sa sluganjskom predano cu poslali tri hiljade ratnika u planinu Itam. Plativ i tako podmuklim ucesnicima gozbe dug. ne biste pogodili moje zagonetke". Roditeljima nije ba preticalo. i ponudio mu ruku mlade kceri. Filistejci su konacno odlucili da ucine kraj tom hiru. uveren da ju je Samson zauvek napustio. vec da je to ucinila pod prinudom i zbog ljubavi prema roditeljima.ne htela. Kako da je kazni za bespomocnost i nedu nu izdaju.

.

potrga* je konopce kao konce. Ali Samson je vec postao oprezniji sa svojim milosnicama i nije se lako dao povuci za jezik. Samson je mirno podnosio sve uvrede. doneo mu je jo vecu slavu. Kada je do lo vece. Dok je hodao 201 ulicama. dobrovoljno se predao i dopustio da ga ve u. Dalile. da bi smesta izgubio snagu kada bi bio vezan sa sedam mokrih u eta. poubijao je. pokida konopce i podrugljivim osmehom isprati zaverenike. odlucio je da se zabavi na njen 202 racun i poigra s njom kao macka s mi em. SAMSON I DALILA. Izdajnica je nocu budno vrebala da Samson zaspi da izvr i svoj plan. i bio strah i trepet za Filistejce. koji posle bolne lekcije nisu imali smelosti da ga izazivaju. uostalom. Cekala je samo na prvi ne an trenutak da s najnevinijim izrazom lica upita ljubavnika o tajni njegove snage. koja je u zoru trebalo da ga iznenada uhvati i ubije. dao joj je cudno uputstvo.ga Filistejci nece ubiti. Svezala ga je sa sedam konopa. vec i o nesvakida njoj spretnosti. koja mu se toliko svidela da je odlucio da je poseti u njenoj kuci. Pretvarajuci se da polako popu ta pred njenim molbama i ljubavnim zakletvama. Trljali su ruke od zadovoljstva. i besno se bacio na mucitelje. Ali podmukla devojka nije bila vredna njegove ljubavi. koja je ivela u dolini Sorik. koji sve-doci ne samo o njegovoj neobicnoj snazi. Zaljubljivi Samson upade. nije cak ni pogledom udostojavao gradsku svetinu. rekao da ga treba svezati nikad ne upotreblje-nim konopcima. Vest da Samson namerava da prenoci u Gazi brzo se pronela medu Filistejcima. ali kad je Ijubopitljiva ena i dalje navaljivala da joj oda tajnu.cu magarecom pobih tisucu ljudi". Stra are. Jedanput je. najbolji dokaz njene nevinosti to to ga je na vreme upozorila. ^ SAMSONOVE ZGODE U GAZI. Napev i mi ice. po kome . tobo e u najvecem poverenju. ali kad su najdrskiji poceli da ga cimaju i udaraju pesnicama. odlazio je cesto u Gazu. Tokom tih skitanja. zgrabio magarecu celjust. veselo je pevu io uz ritam koraka: "Celju cu magarecom jednu gomilu. Filistejci su docekali zarobljenika sa uvredama i podsmehom. dvije gomile. poveravao bi joj neki na brzinu izmi ljen nacin za oduzimanje njegove snage i spokojno bi zaspao u njenom zagrljaju. Tako je Samson iskoristio mete da usmrti to vi e neprijatelja i pobio je hiljadu Filistejaca. Na^pomisao o takvom bogatstvu. jer su ga zahvalni sunarodni-ci izabrali za sudiju. Taj cin. celju. koji navrat-nanos pobego e. iskrala se tiho iz kuce i dovela Filistejce. silno se razljutio. vracajuci se u svoju gorsku jazbinu. Vrativ i se u odaju. Ali tamo nije ostao dugo. Do li su joj filistejski kne evi i rekli: "Prevari ga i isku aj gde mu stoji velika snaga i kako bismo mu dosadili da ga sve emo i svladamo. a mi cemo ti dati svaki po tisucu "i sto srebrnika". Samson je bio toliko sa-mouveren da je u filistejske gradove odlazio sam. Samsone!" Silnik kao oparen skoci iz postelje. u mre u druge Filistejke. pa su spavali najdubljim snom. udarajuci na sve strane. Besneo je i bacao se kao lud. Ali Samson je nekako predosetio zasedu i vec oko ponoci iskrao se iz bludnicine kuce. Tamo je jedanput sreo lepu bludnicu. Dalila se klela da je i ona spavala. dok je Filistejce u ocima susednih naroda ponovo izvrgao ruglu. koja mu se u strahu sklanjala s puta. i ko god mu se na ao pod rukom pao je mrtav razmrskane glave. Bio je neobicno zadovoljan sobom. koji ga nisu ocekivali tako rano. Od tada je dvadeset godina vladao nad njima. a te ka gradska vrata izvalio i na plecima odneo na vrh planine prema Hebronu. gusto naseljen grad koji se obogation trgovinom. potkupljivoj davolici zasija e oci. razgledajuci izlo enu robu za prodaju. Odlucio je da se na ali sa znati eljnicom i priznade joj. zatvorili su gradske kapije i pored njih postavili stra u. jer su ga najzad imali u klopci. a kada se to pokazalo uzaludno. na primer. i da je. zatim. Filistejce je zahvatio u as i uz neljudski urlik dali su se u panicno bekstvo. u asnuto kriknu: "Eto Filisteja na te. Samson se pretvarao da joj veruje. koja je le ala na zemlji.

.

stajao je u hramu blizu dva stuba i poslu no svirao na strunama melodiju koju mu je nekada pevu ila majka. strasni ljubitelji svetkovina i terevenki. KAKO SU DANOVI POTOMCI UKRALI JEHOVIN KIP. da opipam stubove na kojima stoji kuca. Pome-rajuci usne. JUNACKA SAMSONOVA SMRT. Prostrano dvori te bilo je okru eno kolonadom. nisu pili samo vino. Tada se pojavio njen sin Miha i. koja je imala kucu na gori Jefremovoj. preklinjao je Jehovu apatom: "Gospode. Nemocnog. Sahranili su ga u grobu oca njegovog. i od tada s ponosom pripovedali do ivljaje iz njegovog ivota.sedam uvojaka njegove kose treba uplesti u osnovu razboja. u strahu priznajuci kradu. Samson se bacio na njih ne znajuci da je o i an i da mu je Jehova oduzeo snagu. pri tedela je hiljadu i sto srebrnjaka. prizemnim portikom i lodama po spratovima. 0 Bo e! Da se osvetim jedanput Filistejima. Ali pijanci ga uop te nisu slu ali. Neka udovica. oslepljenog roba izlo ili su poruzi i uvredama svetine. ljudi skoci e na noge i u strahu pogleda e ka slepcu. Oslepeli div. a sluge su. Podlegao je nakon kratkog i slabog otpora. Niko. gde je prikovan uz dolap morao da okrece mlinski kamen. Ali na du i rok ova zabava nije bila bezbedna. Zatim rece momku koji ga je doveo iz tamnice: "Pusti me. nego da provede ivot u ropstvu i poni enju. s prezrenjem ga je odgurnula od sebe i isterala iz kuce. sahranjujuci pod ru evinama silnika i tri hiljade Filistejaca. i bio bih kao svaki covek". jqf je pogazio nazirejski zavet. Samson je strpljivo podnosio uvrede. Pijanka je bila u punom jeku. Izgledao je kao bespomocan i duhovno slomljen covek. a razboj zatim prikovati za pod. samo sada. Posle svakog takvog poku aja Dalila bi pretrpela sramotan poraz. molim te. Hram se sru io uz stra an tre-sak. takode. veci su bili i veliki ljubitelji piva. Manoja. Doveli su ga samo zato da bi u ivali gledajuci njegov pad i tako naplatili sve trenutke straha i zla koje su pretrpeli zbog njega. Filistejci su ga okovali u lance. Bled kao mrtvac. Jogunasto mu je odbijala svoju milost. praceni grohotom aljivd ije. Judejci su otkupili telo junaka. da se obrijem. odvratnim uvredama i psovkama. za oba oka svoja". Probudiv i ga. Bilo je dupke puno i bucno od veselih gozbenika. iskopali mu oci i trijumfalno ga odveli u Gazu. U tom trenutku dotrcali su i Filistejci. da se naslonim na njih. U nastupu ocajanja proklela je nepoznatog kradljivca i preklinjala Jehovu da mu oduzme ivot. U jednom trenutku. Ali u istom trenutku Samson se napregao iz sve snage i zatresao stubove. jer sam nazirej Bo ji od utrobe matere svoje. buka se povecavala iz trenutka u trenutak. Zatim je Samsona uspavala u svom krilu i naredila brijacu da mu obrije glavu. a zatim ga bacili u tamnicu. Dalila je odmah obavestila svoje zemljake da to br e dodu sa obecanom novcanom nagradom. dok na kraju nije dovela do toga da joj radi mira izbrblja istinu: "Britva nije nikad pre la preko glave moje. morale da trce da bi stigle da napune pehare. razdragani gozbenici po ele e da ih Samson zateyeruk bavlja muzikom. Doveli su ga iz tamnice i gurnuli mu u ruke harfu sa sedam struna. Majka je br e . Filistejci su odlucili da proslave pobedu nad svojim najvecim neprijateljem prino enjem rtava i velikom gozbom u hramu boga Dagona. maltene. nije opazio da mu je kosa. vratio joj srebro. koje su bacali na poni enog silnika. Prepredena ena vec je otkrila slabost svog pohotnog ljubavnika. molim te. i ukrijepi me. Melodicni zvuci jevrejske pe-sme gubili su se u pijanoj galami. Bila je to visoka gradevina poduprta sna nim stubovima. praznih ocnih duplji. koji je vi e voleo da umre. Gospode! Opomeni me se. koga su sramotno priko-vali za rvanj. zagorcavala mu ivot durenjem i kuknjavom. ostavila bi me snaga moja i oslabio bih." Momak mu je ispunio molbu. izvor njegove velike snage. Niko nije mogao ni da nasluti ta se u njemu zbiva. Filistejci. ponovo izrasla. a Filistejci su morali da se spa avaju bekstvom. Tada je Samson zagrlio dva stuba 1 glasno uzviknuo: "Neka umrem s Filistejima!" U Dagonovom hramu nasta iznenadna ti ina. Kako je samo bila rasrdena kada je zatekla praznu kutiju.

.

da ce s njima imati bolji ivot. koji su nadirali u njihovu zemlju i iz dana u dan postajali sve opasniji. Taj predeo je bio veoma plodan. Pred zidinama Jeru-salima zatekla ih je noc i sluga je savetovao da prenoce u gradu. U gradu je vrvelo od ljudi. Ali nisu otkrili svoje misli i nastavi e put. vec sin Jefremovog pokoljenja. ne osecajuci se du nim da im pru e gostoprimstvo. sa porodicama i svom imovinom. putnici su seli na ulicu. Okolno stanovni tvo nije ozbiljno uzimalo sve tenika koji nije poticao iz Levijevog pokoljenja. koji nije sinova Izrailjevijeh. Poslali su na sever petoricu ljudi sa zadatkom da pronadu novo boravi te. U podno ju go-re Jefremove iveo je Levit cija je ena bila iz Vitlejema Judina.!!.bolje povukla kletvu i oprostila krivcu. Natovario je na dva magarca hranu. Na kraju su svade dovele do toga da ena napusti dom svoga mu a i vrati se ocu u Vitlejem. krenulo u osvajanje La-isa. Bio je iz Vitlejema Judina i potucao se po svetu u potrazi za poslom.. Poslanici su na putu svratili kod Mihe. Po to se i ena odobrovoljila. A Gavaja. "Izvedi toga coveka to je u ao . spakovao je stvari i prikljucio im se. le ao je na zemlji potomaka Venijamovih. Miha je napravio sebi Jehovino svetili te. izmireni supru nici po uri e na svoje ognji te u podno ju gore Jefremove. koji se nastanio u Gavaji i tamo stekao imanje. Supru nici nisu iveli u slozi. Jednoga dana pojavio se kod Mihe namernik Levit. lako umoran od godina i celo-dnevnog rada. iv grad. koji bi bio u stanju da povrati jedinstvo razbijenom Izrailju. ZLOCIN POTOMAKA VENI J AM l NOVIH. Zato su Danovi potomci na kraju odlucili da se presele u druge krajeve Hanana. deset zlatnika i dva odela godi nje. Zaustavili su se tek u Laisu. a za sve teni-ka je odredio jednog od svojih sinova. za hranu.a i tra ila da se stranci predaju. A u to vreme na jugu Hanana Danovi potomci borili su se s velikim te kocama. Kakva je samo sreca i korist imati sopstveno versko sredi te i biti nezavisan od dalekog Siloma. gradu koji le i na severnoj granici Hanana. hleb i vino i krenuo na put u pratnji jednog sluge. Uprkos zabrane Isusa Navina. Ono to su saznali. Izbeglice su se zaustavile na gori Jefremovoj i. <Bi6(ijs/<e legende -------Posle cetiri meseca. starac je dodao magarcima seno i pozvao putnike na veceru. nego cemo ici do Gavaje". koje su tamo osnovali. koji je dala sinu kao nagradu za pokajanje. Ali tamo su iveli Jevuseji. Kad je Miha u zoru otkrio kradu. Ubrzo je est stotina Danovih potomaka. sa divljenjem razgledali svetili te i zapodenuli razgovor sa sve tenikom. Iz daleka ih ugledav i. sazvao je svu poslugu i bacio se u poteru za kradljivcima. Tast ga je docekao ra irenih ruku i u svojoj kucu najsrdacnije gostio nekoliko dana. Ali od njega nije zaradi vao onoliko koliko je ocekivao. viknu im da smesta stanu. iako je bespravno postojalo i od sve tenika iz Siloma igosano. Jer tada nije bilo vode ravnog Isusu Navinu.. Tada je kucu opkolila gomila najgoreg gradskog olo. a stanovni tvo nije bilo previ e ratoborno. Potomci Danovi lako su osvojili Lais i pretvorili ga u prah i pepeo. zastao je da putnicima ponudi prenoci te. ali prolaznici su ravnodu no prolazili pored do ljaka sa zave ljajima. Svetili te sa srebrnim Jehovinim kipom. Po to je doveo goste kuci. Po to nisu na li prenoci te. Miha mu je odmah ponudio sve tenicku du nost u njegovom hramu. ali je ubrzo shvatio da su lopovi bili spremni na sve i da je bolje da im se skloni s puta. Susedi su im bili Filistejci. proculo se po celom Hananu. Levit koji ih je zatekao u trenutku je . u unjale se u Mihino svetili te da ukradu srebrni Jehovin kip i sve liturgijske predmete. pa je Levit odgovorio: "Necemo svratiti u tud grad. Levit se za eleo svoje supruge i odlucio da se s njom pomiri. Odredila je dvesta srebrnjaka u tedevine da se izlije Jehovin kip. Nije bio iz plemena Venijaminovog. stanovni tvo poubijali a na ru evinama podigli svoju pre-stonicu Dan. moleci ga za gostoprimstvo. Ulicom je prolazio jedan starac. kad je pala noc. koji se nakon poljskih radova vracao kuci. veoma im se svidelo.

.

kao i citav svoj imetak. ova zakletva je postala smrtna presuda za jedno od dvanaest Jakovljevih plemena. Poslednji odred od est stotina pre ivelih na ao je utoci te na vrhu stene Rimon. U trenutku kada su se zanele igrom i pesmom. Starac je iza ao pred kucu i molecivim glasom preklinjao razularene nitkove: "Ne. pa njih osramotite i cinite s njima to vam je volja. Dva uzastopna kaznena pohoda pretrpela su stra an poraz. Zatim su se vratili u svoj rodni kraj i zapoceli novi ivot. ni decu. idem i ja. podi uci iz pepela poru ene gradove i sela. Zajordanski grad Javi Galadov odbio je da ucestvuje u ratu. ostaviv i bez sredstava za ivot tri udovice. Izrailjci su se zakleli da nikada vi e nece dati svoje kceri za ene zlocincima. da ga poznamo". Napadaci su na kraju oteli Levitovu enu i zadr ali je celu noc. Nojemina je tada pocela da cezne za Vitlejemom. njih cu vam izvesti. da danas nestane jednoga plemena iz Izrailja?" Na kraju je pronaden izlaz iz nevolje. Izrailjci su se okupili u Mispi da se dogovore. Razjareni gubicima i otporom. ene su se rasplakale i izljubile dobru svekrvu. Zato im je objavljen rat. kao dokaz stravicnog zlocina stanovnika Gavaje. Pred polazak u rat. Uputili su u Gavaju poslanstvo sa zahtevom da im se zlocinci predaju. l za to je pronadeno re enje: receno im je da se sakriju u vinogradima u blizini kapije grada Siloma. Ali ispostavilo se da su zarobili samo cetiri stotine devojaka. jer kuda god ti ide . ali Venijaminovi potomci su to oholo odbilli. potomci Venijaminovi iskocili su iz zasede i najlep e medu njima odveli. i nagovarala ih da se vrate u zemlju Moavsku. Nikoga nisu tedeli. Evo kci moja devojka i inoca njegova. U vreme vladavine sudija. ne cinite toga bezumlja. Ujedinjena izrailjska vojska krenula je pod zidine Gavaje. Malona i Heleona. dogodi ovo u Izrailju. zemlju Hanansku pogodila je glad. jer est stotina pre ivelih mu karaca nije moglo da osnuje porodicu. Kod kuce je isekao telo ubijene ene na dvanaest delova i poslao ih svim izrailjskim plemenima. ne cinite zla. posle potpunog istrebljenja ena i dece Venijamino-vog plemena. zahvaljuju206 ci ve toj zasedi. Sinovi su se tamo o enili Moavkama Orfom i Rutom. gde se up^vo slavio neki verski praznik. i tek se treci. da iska u po tovanje Jehovi. Od 207 putnika koji su stizali otuda doznala je da je tamo ponovo pocelo bolje da se ivi. Zemlju su im opusto ili ognjem i macem. stoku pobili. nastanicu se i ja. pa je odlucila da se vrati. i tvoj je . kad je covek u ao u moju kucu. vikali su stra no. VERNA RUTA GOLUBIJEG SRCA. devojke su u povorci igrajuci odlazile na poljske staze. ni ene. da pobiju stanovni tvo i uzmu devojke za ene. dve stotine sinova Venijaminovih i dalje je ostalo bez ena. Putem je stara Nojemina prebacivala sebi to vodi mlade udovice u neizvesnu sudbinu. Gospode Bo e Izrailjev. gde su se mogle ponovo udati. ostavljajuci za sobom na bojnom polju na hiljade mrtvih. a grad spalili. Tako se spasio od propasti Venijamonovo pleme. Sada. Na putu su je pratile i obe snaje. Izrailjci su izvr ili nad Venijaminovim potomcima u asan pokolj. Tako se i dogodilo. i gde se god ti nastani . gde su se cetiri meseca uspe no branili i na kraju dobili opro taj. gde se rodila i provela najlep e godine mladosti. Po drevnom obicaju. ni mu karce. tvoj je narod moj narod. Potomcima Venijaminovim bilo je dozvoljeno da ga osvoje. povev i sa sobom enu Nojeminu i dva sina. U zoru se zlostavljana ena dovukla pred kucu potomka Jefremovog i na pragu izdahnula. Ali samo je Orfa odlucila da se vrati.u tvoju kucu. Trebalo ga je primerno kazniti za odbijanje poslu nosti. zavr io pobedom. Krvavi rat trajao je dugo. samo coveku ovome ne cinite toga bezumlja". gde su se skupili vojnici pobunjenog plemena. braco. Stare ine izrailjskih plemena okupile su se u Silomu i jadikovale pred kovcegom zaveta: "Za to se. Ali sudbina nije bila naklon-jena izbeglicama: mu karci su ubrzo pomrli. Stanovnik Vitlejema Elimeleh odlucio je da potra i hleba u Zajordaniji i odselio se u zemlju Moavsku. Levit ju je stavio na magarca i urno napustio grad. u tudinu. dok joj je Ruta sa suzama u ocima odgovorila: "Nemoj me nagovarati da te ostavim i od tebe otidem.

Namazala je devojku mirisnim uljima i odenula je u sve e haljine. noseci est merica ita i polovinu rucka. rado kupio. prekriven ogrtacem. korak po korak. Zvao se Voz i bio je rodak Nojemininog pokojnog mu a. Po savetu svekrvinom. i nisu imale ta da jedu. Trebalo ga je najpre upitati da li eli da iskoristi to pravo. Voz se pokazao kao milosrdan covek. "Ko si?". da podigne ime umrlomu u nasledstvu njegovu". dok je bila zauzeta skupljanjem klasja. odgovori mu devojka drhtavim glasom. Ruta je pohitala kuci. Skovala je lukav plan. Bez tog simbolicnog gesta cin odustajanja nije bio punova an. "Kceri moja. U Izrailju je od davnina postojao obicaj ozakonjenja takvog cina: covek koji se odricao udovice svog rodaka i njenog miraza. ra iri krilo svoje na slu kinju svoju. eleci da razjasni ovo pitanje. "Kako nadoh milost pred tobom. Svecanim glasom saop tio mu je da se vratila Nojemina i da njoj po nasledu pripada deo Elime-lehove njive. Jednog jutra. Neprimetno je jo i naredio da se na strnji tu namerno ostavlja za nju vi e klasja. pa kako da se optereti jo jednom enom i novim potomstvom. Kao i svaki zemljoradnik. Videv i devojku. koji je zbog toga imao na nju pravo prvenstva. pak. ne treba li da ti potra im pocinka. skidao je sandalu i u prisustvu svedoka urucivao je svome nasledniku. ali ne po takvoj ceni. Izuzetno obradovana. Od svitanja do sutona. Voz je zamolio desetoricu starijih ljudi da mu budu svedoci i sede s njima kod gradske kapije.Q oci. Voz je odmah shvatio ta ona eli. i onde cu biti pogrebena. po to je upoznao Rutu kao cestitu i vrednu enu. ne samo da joj je dozvolio da sakuplja klasje. To neka mi ucini Gospod i to neka mi doda. Voz ga zaustavi i postavi do sebe izmedu deset svedoka. Bile su uboge. . naravno. Rodaku zasija. Tada joj Nojemina otkri da je Voz bliski rodak pokojnog mu a Elimeleha. spavao Voz. a on kao najbli i rodak ima pravo da je prvi kupi. odgovori e eteoci. smrt ce me samo rastaviti s tobom". Oko ponoci Voz se probudio i veoma se zacudio kada je video enu kako le i. jer si mi osvetnik". Stari zakon ga je obavezivao da se o eni udovicom najbli eg rodaka koja nema dece. Ruta mu je na prstima pri la. Uvece se. kad je na prigradskim poljima ko eno ito. i kako si ostavila oca svojega i mater svoju i postojbinu svoju. Ra irio je zato sa aljivo ruke i izjavio da se odrice prava u Vozovu korist. koju je ostavila za svekrvu. Voz je zato pozvao rodaka da mu uruci svoju obucu i pokazujuci je svedocima rece im: "Vi ste svedoci dana^f1 da sam otkupio iz ruke Nojeminine to . Ganut vrednocom tudin-ke. umrecu i ja. i la je pognuta za njima.. Na to se rodak oneraspolo i. l tako je vec imao mnogobrojnu porodicu. "Ja sam Ruta slu kinja tvoja. da me pogleda . podigla ogrtac i tiho legla pored njegovih nogu. Treba je isplatiti i zato njiva mora da se proda. jer je u mraku nije prepoznao. pitala ga je Ruta. vracala svekrvi i prepremala skromnu veceru od sakupljenog jecma. Gde ti umre . po to su tada duvali povoljni vetrovi za odvajanje praznog klasja od zrnevlja. Nije imao razloga da odbije tu obavezu. Koristeci drevno pravo putnika i siromaha."Moavka je mladica koja se vratila s Nojeminom iz zemlje Moavske". vec ju je zamolio i da svakog dana podeli rucak s poslugom. upitao je svoje ljude: "Cija je ono mladica?" . da joj ne bi promakao nijedan klas. tako da je bez razmi ljanja odgovorio: "Ja cu otkupiti". U Hananu je postojao obicaj da se ito mlati nocu. Nojemina je doznala da ce Voz mlatiti ito flfi sledece noci i da ce posle rada prenociti na stogu. pa si do la k narodu kojega nijesi znala prije". Zemlju bi. da bi ti dobro bilo?". viknuo je pomalo upla eno.Bog moj Bog. ne no joj je govorila. treba da uzme i Rutu Moavku enu umrloga. Ali u Vitlejemu je iveo i njen bli i rodak. Nojemina i Ruta stigle su u Vitlejem u vreme etve. iz Vitlejema je do ao vlasnik njive. gde je na senu."U koji dan uzme njivu iz ruke Nojeminine. Ovaj rodak je bio ratar i svakog dana je odlazio iz grada na svoju njivu. kad sam tudinka?". bio je lakom na zemlju. snaja je odlucila da sakupi klasje koje je za eteocima ostalo na strnji tu. pa ju je poslala na njivu. Voz joj na to odgovori: "Cuo sam ja sve to si cinila svekrvi svojoj po smrti mu a svojega.

pa se lako moglo stvoriti uverenje da je tako bilo i za Isusa Navina._____________________209 'BmijsKg legende-----------------------------------------------------------------------tvoj bude kao Rahilja i Lija. vi e zain-teresovan za ovo pitanje. Doznajemo. Ali danas znamo da je Sihem jo dugo nakon smrti Isusa Navina ostao u rukama Hananaca. ti izvori su tokom vremena podlegali postupnim redakcijskim izmenama. Levit mu je na to odgovorio: "Necemo svrtati u tud grad. koje citaoca dovode u zabunu. Jer Sihem je grad Avramov i predstavlja kult za Jevreje. vec naselili. svecano potvrdivanje sinajskog . Mo e li se prihvatiti kao vero-dostojan istorijski izvor? Na oba ova pitanja nauka odgovara odricno. najveceg junaka izrailjskog naroda. sastavljen za vreme Solomona. Odatle. Namerno smo upotrebili izraz "konglomerat". tobo e. Po to se u njemu odigrao poslednji cin Isusa Navina. uostalom. bogati se u Efrati. . pisano pocetkom IX veka pre na e ere. 210 EPOHA BORBE l HEROIZMA Da li je esta knjiga Staroga zaveta. oca Davidova. mo emo navesti samo neke. To. nedostaje samo korak do legende da se upravo tamo odigrao taj istorijski skup. kome su dali ime Ovid. koje obe sazida e dom Izrailjev. jer su redaktori Biblije nekriticki koristili nasledene tradicionalne dokumente. potvrduje i slucaj iz ivota onog Levita. Ubrzo im se rodio sin. dnevnik Isusa Navina. Ali citalac Biblije. U okviru na ih ogranicenih mogucnosti. Vracajuci se kuci. Na osnovu lingvistickih kriterijuma." Pri tome treba imati na umu da je cela ta prica nastala pet est ili cak i desetak-petnaest godina posle smrti Isusa Navina. Neki biblisti su poku ali da nadu izlaz iz te te koce izra avajuci pretpostavku da se cuveni zbor nije odr ao u samom gradu. ne poku avajuci da ih sklope u logicnu celinu. zaboravni redaktori teksta potpuno mirno pripovedaju da Jerusalim nije bio osvojen i da su Jevuseji u njemu iveli jo za njihovih vremena. koji je imao nevolje sa enom. pa nje vrednije primere. Supru nici su primili u svoj dom staru Nojeminu i iveliv veoma srecno. koji nije sinova Izrailjevijeh. Kratko govoreci. Slicno stoji stvar i sa gradom Sihemom. kako je smatrano stolecima. Ali ta pretpostavka nije ubedljiva. . Pred kraj ivota. da su posle razbijanja koalicije ju nog Hanana Izrailjci razorili Jerusalim i istrebili njegovo stanovni tvo. A vec u sledecem poglavlju. Svedoci uglas odgov-ori e: "Svedoci smo: da da Gospod da ena koja dolazi u dom . prolazio je u sumrak ispod zidina Jerusalima. . na primer. Pored toga. navodnog osvajaca Jerusalima. Tada mu je sluga predlo io da tamo prenoce. bez te koca se mo e uveriti koliko tih nedoslednosti ima. Preovladava mi ljenje da su u Knjizi Isusa Navina u pitanju dva osnovna dokumenta: saop tenje o osvajanju Hana-na. Isus Navin je tamo okupio Izrailjce i jo jednom ih upozorio da ostanu verni zavetu sa Jehovom.. Knjiga Isusa Navina nastala je nekoliko stotina godina posle smrti Isusa Navina. i opis podele osvojene zemlje. koja poticu iz razlicitih vekova i raznih izrailjskih sredina.. nedvosmisleno je utvrdeno da je ona konglomerat nekoliko istorijskih predanja. naravno. vec u njegovoj okolini. gde su se Izrailjci. Pod uticajem narodnog predanja. Sihem je tada bio izrailjski grad. jer je to bio otac Jeseja. Zato su biblijske price pune ponavljanja i nedoslednosti. i proslavi ime svoje u Vitlejemu!" Izgovaranjem te ceremonijalne pravne formule Voz je postao Rutin mu i punopravni vlasnik Elimelehovog nasledstva. Cekala ga je vecna slava. One padaju u oci vec pri prvom citanju teksta.je god bilo Elimelehovo i to je god bilo Heleonovo i Malonovo". kompilatori biblijskih tekstova jednostavno su prebacivali u pro lost ono to je bilo za njihovoga ivota.-.

.

Pred kraj svoga ivota ucvrstio je "Si-najski zavet" i umro u oreolu svetosti." Oni . Jerusalimski car Adonisedek biva ubijen po naredenju Isusa Navina. Voda £)hoda.zaveta. a koje njegovi potomci i na-slednici. uzdignut je njegov ogromnji religiozni i simbolicni znacaj. 212 koji ne samo to tada nisu bili pokoreni. Savremeni zahtevi tu se opet razilaze s namerama kompilatora Biblije. Jehova. Bilo je to varvarsko doba. koji je bdeo nad njihovim osvajackim pohodom. a kasnije ponovo gine od plemena Judinoga. redaktori biblijskih tekstova morali su. Prihvatajuci takvu interpretaciju kao osnovu. 1. Pregr t upadljivih nedoslednosti nalazimo posebno u onom delu Biblije gde se navode izrailjske pobede u Hananu. ali je nesumnjivo rec o istoj licnosti. okrutno sakacenje ili ubijanje vladara. U njihovoj verziji Hananci su bili sasvim istrebljeni ili podjarmljeni. Totalne ratove vodili su Vavilonci.to su Filistejci. a u drugom Adoni-Vezek (Knjiga o sudijama. koja ne dozvoljava nikakav kompromis ili milost prema pora enim. neumoljivog boga rata. i kojim su Hananskim gradovima Izrailjci zaista zavladali. kao na primer Ahan. U tom pogledu Izrailjci su bili pravi sinovi svoga doba i nisu se razlikovali od ostalih naroda Staroga sveta. Egipcani. To je bila potpuna dominacija izabranog naroda. odnosno da je bilo dogadaj religioznog karaktera. a onaj ko bi. 10. nareduje svojim poklonicima da ne tede cak ni ene. va eci ratni obicaji dozvoljavali su ubijanje zarobljenika i stanovnika osvojenih utvrdenja. preradivali. prekr io sveto pravo heremu. Njih nije zanimala istorijska istina u dana njem smislu te reci. Asirci. iz propisa knjige Zakoni ponovljeni. &ic/t/sfe legende------------------------------------------------------------------. U ta davna vremena takav je bio normalni tok ratova. a kao to znamo po Homeru. i prisvojio deo plena. niti su se opterecivali hronologijom. redaktori Biblije saop tavaju da Juda "osvoji goru. U prvom slucaju. Tako je esta knjiga Biblije postala zbirka prica sa religiozno-moralnim tendencijama. da predstave osvajanje Hanana kao svr en cin. i u slucaju potrebe potpomagao ih cudima. osim tih sumnji. u osvojenim gradovima nije ostavljan kamen na kamenu. postupali su potpuno proizvoljno sa istorijskim dokumentima: neke su precutkivali. dodu e. nosi ime Adonisedek (Knjiga Isusa Navina. Pred njima je bila samo jedna ideja vodilja: da na odabranim primerima poka u kako je osvajanje Hanana bilo ispunjenje Jehovinog obecanja. . jer imahu gvozdena kola. silom prilika. i nekako nastavljena najstarija jevrejska tradicija iz doba praotaca. pak. Zbunjeni tim protivrecnostima. Isus Navin. 1). 5). U te nji da postignu taj cilj.-----Ovom prilikom treba istaci da bi pogre no bilo ocenjivati ta zbivanja u duhu dana njih moralnih shvatanja. pitamo se na kraju koji je od tih gradova osvojio Isus Navin. ali ne izagna onijeh koji i-vljahu u dolini. Ali vec u sledecem stihu. Cak je i dragoceni ratni plen pretvaran u prah i pepeo. vec su s vremenom i sami podjarmili Izrailjce. druge su. prevaru i izdaju. iako su navedeni gradovi le ali u primorskoj ravnici. odnosio je pobede samo zato to je bio verni pristalica jehovizma. Te price govore da Izrailjci imaju za sve da zahvale Jehovi. decu i ivotinje. Ako se. kao mudri ucitelj naroda i nesalomljivi borac za Mojsijevo naslede. U skladu s ratnom zakletvom he-remu. dolazimo do uverenja da esta knjiga Biblije kao istorijski izvor nije verodostojna. U prvom delu Knjige o sudijama pleme Judino osvaja i gradove Gazu. i Grci. koji ima karakteristike okrutnog. placao je to spaljivanjem na lomaci. Askalon i Akaron. prisetimo da su u trenutku izrailjske invazije Jerihon i Gaj vec odavno le ali u ru evinama i da je licnost Isusa Navina veoma problematicna.

Uostalom. Svuda su u sloju iz XII veka pre na e ere nadeni nesumnjivi tragovi nasilja i po ara. U Knjizi Isusa Navina (10. Utvrdeno je i to da se stanovni tvo na veliko bavilo medunaro-dnom trgovinom. nekih osam stotina kilometara severozapadno od Jerusalima. Otkopane su.. koji je le ao kilometar i po od Gaja. to upravo potvrduje biblijsku pricu.. Biblisti iznose pretpostavku da su hro-nicari jednostavno pome ali grad Gaj sa gradom Vetiljem. po to je medu krcazima. silno uvecavali izrailjske okrutnosti. Prema tome. Gaj je vec nekoliko stotina godina pre Isusa Navina le ao u ru evinama. to nije bio samo simbolicni cin. statuetama. osim toga. prema tome. A na ru evinama Ve-tilja Izrailjci su podigli svoje kuce. Kao zani-mljivost vredi dodati da su otkopavanja potvrdila Bibliju u jo je-dnonf pogledu." Ru evine su otkrivene u jordanskom selu el-D ib. uvericemo se docnije da su biblijski hronicari u svom religioznom fanatizmu. no evima. cinijama. Medutim. to je predstavljalo prvi dokaz da ona u tom pogledu zaslu uje poverenje. Po shvatanju Egipcana. Razne arheolo ke ekspedicije pristupile su. Eglona. Jo je Isus Navin stupio u pregovore sa Gavaonjanima. U tim uslovima lako je moglo nastati mi ljenje da su ru evine Gaja spomenik pohoda Isusa Navina. Cime su Gavaonjani trgovali? Sudeci po otkopanim cisternama za ce-denje gro da i pecinama za cuvanje mladog vina. a iz Knjige o sudijama doznajemo da je zemlja i dalje bila naseljena mravinjakom hananskog stanovni tva. otprilike u vreme 214 kada je Gaj bio razoren. Na osnovu iskopina utvrdeno je da su u XVII veku pre na e ere grad okupirali Hiksosi. zaista ucinio Isus Navin? To pitanje resila je tek arheologija. bili su proi-zvodaci i izvoznici vina. Prvo senzacionalno otkrice bile su egipatske vaze. Hebrona i drugih. osvajaci Egipta. prestonice nesrecnog cara Javina. pocetkom na ega veka. ta je. 2) doslovno citamo: "Jer Gavaon bija e velik grad kao kakav carski grad. nisu pronadeni tragovi po ara i pusto enja u gradu Gavaonu. jer se u Egiptu sveto verovalo da uni tenje imena naroda. u ru evinama kuca pepeo je dosezao do visine od jednog metra. gradova ili lica navodi na njih stvarnu propast. i nikada nije bio ponovo izgraden. na kojima su faraoni ispisivali nazive neprijateljskih ili pobunjenih palestinskih gradova. O njegovom bogatstvu govore nam bezbrojni predm eti od bronze. Davira. hramovi i ja-vne zgrade. skarabeusima i prstenjem pronadena zapanjujuca kolicina posuda koje poticu i iz Sirije i sa Kipra. u tom slucaju. Godine 1956. pomenutih u Bibliji. koji su im s vremena na vreme nametali jaram. tra enju pomenutih hananskih gradova. Gavaon je zauzimao ogroman prostor i cinile su ga brojne ulice. Za vreme velikih verskih svecanosti razbijanjem tih sudova bacana je kletva.. Ali za nas je ovde najva nije da je i Asor u XII veku pre na e ere bio rtva velikog po ara. odgovor mora biti negativan. Tvrda-va se nalazila severno od Galilejskog jezera i imala je oko ce-trdeset hiljada stanovnika. i ru evine gradova Lahisa. Ali za bibliste je bilo narocito va no to su se na tim keramickim krhotinama mogli procitati nazivi mnogih hananskih gradova. Nadeni . trgovi. Dublja iskopavanja su pokazala da je Vetilj osnovan u ranom bronzanom dobu. peharima. pronadeni u grobovima i ru evinama kuca. Amerikanci su otkrili ru evine grada Vetilja. a porazbijane statuice svedocile su da je uni tenje izvr io strani osvajac. Velika zaravan od nasute zemlje i ostaci konju njica svedoce da je tamo bila stacionirana jaka posada s bojnim kolima i konjima. Kroz nekoliko kulturnih slojeva najzad su doprli do ostataka koji nesumnjivo poticu iz XII veka pre na e ere. Po to je Knjiga o sudijama zapravo istori-ja oslobodilackih borbi Izrailjaca s hananskim narodima. ekspedicija jerusalimskog Hebrejskog univerziteta nai la je na ru evine Asora. Nadeni su tragovi u asnog po ara. postavlja se pitanje da li je Isus Navin zaista osvojio Hanan.

.

l izgleda da su svoj cilj postigli. Kao spona izmedu Azije i Afrike. zauzimajuci uglavnom slabo naseljene planinske predele. pojedina izra-iljska plemena morala su voditi te ke bitke za opstanak. i trgovina im je bila bli a od ratnog zanata. i ao je "linijom najmanjeg otpora. za koje znamo da su spaljeni u XII veku pre na e ere spojimo na karti linijom. lo e naoru anog naroda na zemlju koja je daleko odmakla u razvoju civilizacije. Mesopotamije i Egipta. Na taj nacin. Legendarni voda. Ali se ne mo e iskljuciti mogucnost da biblijska verzija o obrezivanju ima svoj izvor u drevnim kultnim obredima. i pored Jehovine podr ke. u jednoj od podzemnih grobnica. pronadena je velika kolicina kamenih no eva. a u periodima mirnog zajednickog ivota. imao karakter postepenog prodiranja u manje naseljene delove Hanana. Nije se odva io na osvajanje plodnih dolina. Kratko govoreci. Uzrok takve situacije bilo je zna_ l 216 Zenon 9(p tno bolje naoru anje Hananaca. Isus Navin je sahranjen u Tamnat-Sarahu. Dobro ocuvane odbrambene zidine. Izrailjska plemena koja su se nastanila u severnom delu zemlje bila su odsecena od svojih sunarodnika na jugu lancem hananskih utvrdenja u dolini Jezrael. naravno. Oni su raspolagali velikim brojem bojnih kola s odlicnom zapregom. Ali uspeh Izrailjaca postace razumljiv ako uzmemo u obzir politicku situaciju u kojoj se nalazio tada nji svet. otkrivenih u tom kraju. Posle proterivanja Hiksosa. Septuaginta dodaje zanimljivu informaciju da su mu u grob polo eni kameni no evi kojima su u Galgalu obrezani Izrailjci." Zaobilazio je jaka utvrdenja. Namece se teza da su za vreme cetrdesetogodi njeg boravka u pustinji Izrailjci tako temeljno zaboravili na obrezivanje koje je naredio Mojsije. Posle njegove smrti. a za izrailjsku pe adiju zastra ujuce. mada po cenu politicke nezavisnosti. Ako gradove. kao. U njima je slano vino stranim kupcima. doline su sacuvale nadmoc nad planinama. mo emo zakljuciti da. Izmedu planina Judine i Jefremove zemlje i dalje je stra arila jevusejska tvrdava Jerusa-lim. O tim dugotrajnim borbama s neprijateljskim starosedelackim stanovni tvom govori nam Knjiga o sudijama. Godine 1870. vredi na kraju navesti jo jedan detalj koji privlaci pa nju. koje su gotovo dva naredna stoleca ostala u rukama Hananaca. U taktickom nastupu to je bilo munjevito oru je. Pojedini stari narodi primili su taj obicaj nezavisno jedan od drugoga. dobicemo pravac njegovog osvajanja. sa slabijim tackama otpora. Kao to ka e Verner Keler. Hanan je stalno bio predmet suparni tva velikih sila. Ne to seve-rnije. tri stoleca je . nije osvajanje doveo do kraja. govore nam da je Gavaon izbegao sudbinu ostalih hananskih gradova i da je nastavio da napreduje pod hegemonijom Izrailjaca. koje je vr ilo tamo naseljeno hanansko pleme. na primer. i vi e puta su padala pod jaram Hananaca. pre svega. dakle. a primorski gradovi postali su plen Filistejaca. bez obzira na tvrdenje redaktora Biblije. da su ga obnovili tek pod uticajem hananskog plemena u Tamnat-Sarahu. gre ka kada bismo iz te cinjenice brzopleto zakljucili da je pecina grob Isusa Navina.su cak i krcazi sa urezanim ime-nom Gavaona. obe stenovite obale Jordana. na Jefremovoj gori. Treba se cuditi kako je uop te bila moguca najezda primitivnog. podlegala su uticaju njihove vi e kulture i religije. Bili su to trgovci. punu utvrdenih gradova i sjajno naoru anih vojnih jedinica. Kao to znamo. kao i drugi arhitektonski ostaci. autor knjige Ipak je Sveto pismo u pravu. Zahvaljujuci tim arheolo kim otkricima postalo je jasno za to su Gavaonjani kapitulirali pod uslovima koji im ba i nisu Blijsfe legende slu ili na cast. Pohod Isusa Navina pre je. savez gavaonskih gradova sacuvao je svoju nezavisnost. Isus Navin nikako nije zavladao celim Hananom. Bilo bi. Ali vratimo se na osvajacki pohod Isusa Navina. Po to smo vec kod arheologije.

.

cak i rado gledao kad su medu sobom ratovali. bavile uglavnom zemljoradnjom i bile li ene politickih prava. Po to im cesto nije isplacivana najamnina. i u svom lepom egoizmu nisu hteli da daju hranu izgladnelom stanovni tvu. Utvrdenim gradovima upravljali su lokalni vladari. Ven Amon je zaplovio morem ka Biblosu. Posle njegove smrti. Egipatsku vojsku cinili su najamnici razlicitih rasa i narodnosti. posle dugotrajnog rata. a zakidano im je i na hrani. medu sirotinjom je vladala takva beda da su svaki cas izbijali neredi. dozvolio im da dr e vojne dru ine i da se naoru avaju bojnim kolima. Pod vladavinom malih careva i njihovih egipatskih gospodara. dok su se hananske narodne mase. U to vreme izbila je jedna od mnogih buna ugnjetenih seljaka. koje su govorile jezikom bliskim hebrejskom. vukli su se po selima i pljackali gde god se moglo. Ostavljao im je izvesnu slobodu. bile su prilicno siroma ne. Hanansko stanovni tvo. pljackano od soldateske i gotovo svedeno na ulogu robova. O op tem osiroma enju svedoci i upadljivo mali broj pronadenih luksuznih predmeta. Ali lokalni knez je izgleda vi e vo-leo da plen zadr i za sebe. Te male hananske careve Egipat je tretirao kao vazale. Te prilike na le su u izvesnom stepenu odraz u nekim delovima Knjige Isusa Navina i Knjige o sudijama. takozvani "narodi mora". Hanan je postao gluva. nanev i im strahovit poraz u pomorskoj bici kod Pe-lusijuma. pregazili su hetitsku dr avu. koga su sve tenici iz Tebe poslali u Liban po Zerwn %psidovs/(i kedrovo drvo za gradnju svete lade boga Amona Ra. Haos je u zemlji postajao sve veci. gonjeno od vlastodr aca na prisilni rad na izgradnji palata i utvrdenja. bili su slabi i nesposobni vladari.bio egipatska provincija. Njen drugi faraon. Potvrduju ih. Ali u vecim hananskim gradovima bile su stacionirane egipatske posade i stalno boravili namesnici. Rimsko politicko nacelo divide et impera. Egipat su napali indoevropski narodi. takozvani Ramzesidi. . Faraoni nisu naru ili postojece dru tveno uredenje u toj zemlji. a odbrambeni objekti gradova zapu teni. Osim toga. zanatlija i robova. Vlast nad celom dr avom preuzela je najzad XX dinastija. Egipat se raspao na nekoliko nezavisnih dr avica. Na svom pohodu preko Grcke i Male Azije. kao to vidimo. Vec smo ranije pisali o tome kako je Ramzes II. Gradevine iz tog perioda. osim toga. prete no stranog porekla. A porezi su bili strahovito te ki. da se to br e obogate. pa cak i aristokratske palate. Ali njegovi naslednici. Glavni krivci za taj haos bili su sve tenici. Po to se lopov nalazio u gradu. Uz put je skrenuo u luku Dor. siroma ilo je i smanjivalo se. Ramzes III. Za vladavine poslednjih faraona XIX dinastije u zemlji je zavladao haos. Otvoreno se podsmevajuci poslaniku nekada mocne dr ave. odbio je novu najezdu "naroda mora". kao i arheolo ke iskopine. Nekad cvetajuci Hanan doveden je tako skoro do propasti. a o faraonski presto vodila se duga i ogorcena borba. Egipcanin je zatra io njegovo izrucenje. Posledica tih dogadaja bio je potpuni pad autoriteta Egipta. To je bilo uredenje koje je po mnogo cemu podseca da feudalizam srednjovekovne Evrope. Njihove medusobne intrige i svade samo su ucvr civali hegemoniju Egipta i povecavali njegov autoritet kao najvi e arbitra ne instance. i tablice sa klinastim pismom pronadene u Tel el-Amarni. i tamo mu je jedan mornar ukrao sve zlato i srebro koje je prevozio da plati drvo. ciji je osnovni zadatak bio ubiranje poreza. ali te ke borbe su veoma oslabile Egipat. zaostala provincija. poslani poreznici bili su potkupljivi i potkradali su zemlju za svoj racun. zavladali obalom Sredozemnog mora i prodrli do delte Nila. Faraon Merne-ptah uspeo je da odbije napad. vec su primenjivali egipatski faraoni. U kojoj meri je u to vreme nipoda tavana egipatska dr ava saznajemo iz papirusa sa izve tajem egipatskog poslanika Ven Amona. koji su prisvojili ogroman deo obradive zemlje. sklopio ugovor o prijateljstvu sa mocnom hetitskom dr avom.

koja je za poslednjih cezara narasla do apsurdnih ra-zmera i iscedila sve ivotne sokove iz dru tva. Da li je. Arheolo ka iskopavanja pokazala su da su osiroma ili cak i privilegovani slojevi. %>ad egipatske moci i ao je uporedo sa politickim hao-som u Aziji. Iz mnogih delova biblijskih prica mo emo zakljuciti da su u osvajanju Hanana va nu ulogu odigrali savim slicni cinioci. hananski narod mogao da gaji simpatije prema osvajacima. Nije se on suocio sa ujedinjenim snaga219 ma celoga Hanana. verovatno. pet stotina svitaka papirusa. koji su imali ta da izgube. Bez lade. da povrati ladu i nabavi kedrovinu. bio je uhap en. Gena koju je vladar Biblosa zatra io. Izrailjci su ih nadma ivali ne samo ratnim odu evljenjem. pet stotina kotura kanapa. O tome svedoce primitivno gradeni odbrambeni zidovi i kuce. Hananski narod doveden je do bede neprestanim ratovima svojih vladara. nisu imali volju za borbu. Izrailjski osvajaci su. koristeci slabost Egipta. U takvim politickim uslovima. Doznav i da je poslanik stigao bez novca. a kad je hteo da se udalji drugom ladom. osiroma ene mase italskog naroda docekale su germanske osvajace kao oslobodioce. napravljenim na brzinu u cilju zajednicke odbrane. Vavilonija. uspeh Isusa Navina postaje potpuno razumljiv. Odnosi koje je zatekao Isus Navin. nakita i skupocenije keramike. bila je oslabljena i ozbiljno ugro ena sve vecom snagom Asirije i Elama. Nekada nji egipatski vazali u Hananu odjednom su se osetili kao nezavisni suvereni. bila je previsoka. dvadeset vreca soje i trideset ko eva ribe. u kojoj se govori da je Isus Navin pobio trideset i jednog cara. kad se u Hananu nisu sukobljavale imperijalisticke ambicije Azije i Egipta. vec rat njihovih gospodara. vec mu je i konfiskovao ladu i naredio da napusti grad kao nepo eljan stranac. Bilo je to jedno od veoma retkih razdoblja u istoriji Staroga sveta. vec i brojno cu. ubijajuci zatvorenike i istrebljujuci civilno stanovni tvo? Vec smo ranije rekli da su redaktori Biblije izrailjska . Jo vece poni enje do iveo je u Biblosu. Slabost Hanana le ala je i u vec pomenutom feudalnom uredenju. po biblijskoj verziji.pod raznim izgovorima je odugovlacio i Ven Amon je. dobio je znatnu kolicinu skupocenih egipatskih proizvoda: deset carskih odela od prvoklasnog lana. Zamislimo sada prilike u vreme najezde Izrailjaca. Seljaci i zanatlije. Ven Amon naravno nije mogao odmah izvr iti to naredenje. vodili surovi i totalni rat. Hetitska i mitanska dr ava pale su pod naletom "naroda mora". a pre svega upadljiv nedostatak luksuznih predmeta. u ivali njihovu tihu simpatiju: ne samo da su bili isti prosti ljudi kao i oni. Uzrok te stagnacije nesumnjivo su bila drakonska poreska opterecenja za pokrivanje ratnih tro kova. vec su i govorili semitskim jezikom toliko bliskim njihovom da su se lako mogli spo-razumevati s njima. Uostalom. Osim zlata i srebra. desetkovani jo za vreme unutra njih ratova. medusobno su vodili estoke borbe za svaki pedalj zemlje. Plate najamnika i kupovina bojnih kola i konja mnogo su ko tale i. U te nji da povecaju svoje dr avice. Pritisnute velikim da binama. posle devet dana uzaludnog i cekivanja. najzad je napravljena pogodba: Ven Amon je poslao u Tebu po novac i robu za razmenu. vladar te fenicanske luke ne samo da mu nije dao drvo na kredit. borili su se lenjo i rado be ali s bojnog polja. Posle dugog maltretiranja i pogadanja. Na silu odvedeni u vojsku. kojom je upravljala Kasitska dinastija. to nije bio njihov rat. Zemlja je bila politicki razdrobljena i cak u trenucima najvece opasnosti nije mogao biti stvoren zajednicki odbrambeni front. na kraju upropastile stanovnike Hanana. ipak. kao po-kisao morao nastaviti put. Kolika je bila ta razdrobljenost svedoci Knjiga Isusa Navina. Oni su donosili dru tvenu revoluciju i najavu boljih vremena. a u svakom slucaju kraj vladavine skupe i korupcijom razjedene bi-rokratije. koji su. za svaku medu. u mnogo cemu podsecaju na period propadanja velike Rimske Imperije. pet stotina volovskih ko a. vec je imao posla s pojedinim malim carevima ili s njihovim lokalnim savezima.

5. ali njegov uzrocnik nije bio Jehova. jedan od osnovnih razloga lakog osvajanja Hanana. po svemu sudeci. Vi e puta ogromne stene svaljuju se u korito i cine branu koja zadr ava tok vode. koji su se zaista odigrali za vreme osvajackog pohoda. Sve. na primer. Ali uprkos njihovim naporima. i narod prelaza e prema Jerihonu"." (Knjiga o sudijama. dakle. dakle. Tako. Dvadeset i pet kilometara severno od Jerihona na Jordanu se nalazi gaz. od grada Adama.. govori u prilog tome da su iroke mase ha-nanskog naroda zaista bile naklonjene osvajacima. i da su se kasnije bez otpora pomirile s njihovom prisutno cu. Godine 1927. Ali i ovog puta.zverstva veoma uvelicali. slicno kao i u mnogim ranijim slucajevima. Ako procitamo Knjigu o sudi-jama. obja njavajuci samo da je Jehova ostavio toliko Hananaca u ivotu. U svetlu tih cinjenica namece se neizbe an zakljucak da se prilikom prelaska Jordana neobicni dogadaj zaista odigrao. Jordan tece dubokom klisurom. koji kao da se poziva na predanje iz vremena Isusa Navina. kroz krecnjacke i glinene urvine. Redaktori teksta ocigledno su eleli na ovaj nacin da naglase natprirodan karakter tog osvajanja. Jordan je na taj nacin bio pregraden skoro jedno godi nje doba. i stade u jednu gomilu vrlo nadaleko. da bi kaznio Izrailjce za otpadni tvo i nepo tovanje Mojsijevih zapovesti. Na istocnoj obali reke uzdi e se brda ce Tel el-Damijeh. koji je kraj Zaretane. koji su iveli u brdovitim predelima Jordana. Dok su se vode gomilale severno od EI-Damijeha. Samo su. a to tecija e dolje u more kraj polja. more slano. Cak ni redaktori Biblije nisu to Zenon %psitfovs/$. poma uci Izrailjce cudima. vec je u tim krajevima to cesta prirodna pojava. cije su ru evine nedavno otkrivene pod pomenutim brdom. nisu svoju verziju izmislili.. Izrailjci. nezgodna praznina u opisu redaktora Biblije ispunjena je: Jordan se zaustavio usled zemljotresa i . Prvo od njih bilo je naglo zaustavljanje vode Jordana. koji se i danas zove El-Damijeh. i zato su iz opisa izostavili ono to im nije odgovaralo. zemlja se tresija e. nad pobedom Isusa Navina bdeo je sam Jehova. 4). bilo uveriti da se to dogodilo nekim cudom. uvericemo se da da su se osvajaci brzo sprijateljili sa domorocima sklapanjem me ovitih brakova i da su postali revnosni poklonici njihovih bogova. Takvo raspolo enje bilo je. Prema Bibliji. nalazimo ovakvu poetsku recenicu: "Jordan se obrati natrag. Gore skaka e kao ovnovi. Na trag za obja njenje toga cuda naveo je bibliste u tekstu jlomenuti grad Adam. ju ni deo reke. narodna tradicija o zemljotresu nije se sasvim ugasila i provlaci se kroz druge delove Biblije. prorocica Devora govori u svojoj nada-hnutoj pesmi u slavu pobede: "Gospode! Kad si slazio sa Sira. Obe reci nesumnjivo poticu od naziva drevnoga grada Adama. U Knjizi Isusa Navina nailazimo na tri cuda i sva tri se mogu objasniti. A u Psalmu 114. O tome citamo u trecem poglavlju (stih 16. kad si i ao iz polja Edomskoga.): "Ustavi se voda to tecija e ozgo. tumacili izvesne dogadaje. Te ko bi ih. postao je toliko plitak da se mogao preci gotovo da se ne pokvase noge. u skladu sa svojim te njama. otece sasvijem. brda ca kao jaganjci". od stvorene brane do Mrtvoga mora. dobro su znali da zemljotres mo e da pregradi reku ba kod gradica Adama. Sada se namece pitanje: za to redaktori Biblije nijednom recju ne spominju zemljotres? Mislim da su to ucinili svesno i s odredenim ciljem. Obe njegove strane cesto pogadaju zemljotresi vulkanskog porekla. uspeli da zata kaju. Redaktori Biblije osecali su da njihova teolo ka interpretacija mo e izazvati sumnju. Kao to vidimo.

.

sacinjena od elemenata koji poticu iz raznih epoha 220 uspeli da zata kaju. biblijski Isus Navin bio bi dvosloj-na tvorevina. kroz krecnjacke i glinene urvine. dakle najkompetentniji arheolozi po tom pitanju. i stade u jednu gomilu vrlo nadaleko.): "Ustavi se voda to tecija e ozgo. i da su se kasnije bez otpora pomirile s njihovom prisutno cu. Jordan je na taj nacin bio pregraden skoro jedno godi nje doba. Vi e puta ogromne stene svaljuju se u korito i cine branu koja zadr ava tok vode. vec je u tim krajevima to cesta prirodna pojava. i narod prelaza e prema Jerihonu". Dvadeset i pet kilometara severno od Jerihona na Jordanu se nalazi gaz. Prisvajanjem junaka severnih plemena. Obe njegove strane cesto pogadaju zemljotresi vulkanskog porekla. prema tome. nisu svoju verziju izmislili. Ali pre nego to ukratko iznesemo njihove pretpostavke. cije su ru evine nedavno otkrivene pod pomenutim brdom. Takvo raspolo enje bilo je. Na trag za obja njenje toga cuda naveo je bibliste u tekstu i^jmenuti grad Adam. Te ko bi ih. izmedu ostalih i prica o osvajanju Jerihona. Prvo od njih bilo je naglo zaustavljanje vode Jordana. dakle. Samo su. Obe reci nesumnjivo poticu od naziva drevnoga grada Adama. koji su se zaista odigrali za vreme osvajackog pohoda. govori u prilog tome da su iroke mase ha-nanskog naroda zaista bile naklonjene osvajacima. od stvo-rene brane do Mrtvoga mora. koja je te ila politickom i duhovnom ujedinjenju hebrejskih plemena severnog i ju nog Hanana. dakle. ju ni deo reke. more slano. Drugo cudo je ru enje zidova Jerihona. Po toj koncepciji. jedan od osnovnih razloga lakog osvajanja Hanana. Sve. Godine 1927. Sada se namece pitanje: za to redaktori Biblije nijednom recju ne spominju zemljotres? Mislim da su to ucinili svesno i s odredenim ciljem. U svetlu tih cinjenica namece se neizbe an zakljucak da se prilikom prelaska Jordana neobicni dogadaj zaista odigrao. Izrailjci. tumacili izvesne dogadaje. postao je toliko plitak da se mo-gao preci gotovo da se ne pokvase noge. Ali i ovog puta. Na istocnoj obali reke uzdi e se brda ce Tel el-Damijeh. obja njavajuci samo da je Jehova ostavio toliko Hananaca u ivotu. Redaktori teksta ocigledno su eleli na ovaj nacin da naglase natprirodan karakter tog osvajanja. Pronalazaci Jerihona. nad pobedom Isusa Navina bdeo je sam Jehova. naravno. koji je bio imenjak poznijeg. u riznicu istorijskih predanja unesen je. biblijskog Isusa Navina. Jordan tece dubokom klisurom. Biblisti i u toj legendi pronalaze cinjenice koje su se zaista dogodile. ali njegov uzrocnik nije bio Jehova. slicno kao i u mnogim ranijim slucajevima. u skladu sa svojim te njama. i ceo skup s njim povezanih prica o njegovim delima.zagradivanja korita od ogromnih kamenih blokova koji su se odvaljivali od stena kanjona. da bi kaznio Izrailjce za otpadni tvo i nepo tovanje Mojsijevih zapovesti. moramo se podsetiti na ono to smo vec razmatrali drugom prilikom. koji je kraj Zaretane. poma uci Izrailjce cudima. Te dve licnosti poistovecene su naknadno. dobro su znali da zemljotres mo e da pregradi reku ba kod gradica Adama. a to tecija e dolje u more kraj polja. od grada Adama. po svemu sudeci. koji se i danas zove El-Damijeh. Zato se pretpostavlja da su Jerihon razorila neka druga jevrejska plemena pod vodstvom coveka. biblijski Isus Navin nije mogao biti njen osvajac. otece sasvijem. Prema Bibliji. za vreme hegemonije Judeje. bilo uveriti da se to . odlucno tvrde da je tvrdava razorena sto godina pre najezde Izrailjaca i da. O tome citamo u trecem poglavlju (stih 16. U Knjizi Isusa Navina nailazimo na tri cuda i sva tri se mogu objasniti. koji su iveli u brdovitim predelima Jordana. Dok su se vode gomilale severno od EI-Damijeha.

U elji da usklade rezultate arheologa sa biblijskom verzijom. Ali uprkos njihovim naporima. ugljenisani komadi drve-ta i debela naslaga pepela koja pokriva ru evine najvi eg kulturnog sloja. sada mo emo razmotriti ta o cudu u Jerihonu imaju da ka u arheolozi i istoricari. koji je bio imenjak poznijeg. 4). Tragovi po ara nadeni u iskopinama uop te ne iskljucuju tu pretpostavku. Vojnici su se pod okriljem noci potkopavali pod temelje utvrdenja i pod-gradivali ih debelim koljem. Na sacuvanim delovima odbrambenog zida vide se osim toga duboke pukotine. sacinjena od elemenata koji poticu iz raznih epoha 222 Zenm i razlicitih jevrejskih sredi ta. Dok je gonio vojsku petorice careva ju noga Hanana. A u Psalmu 114. dakle. i ceo skup s njim povezanih prica o njegovim delima. prema tome. na primer. biblijski Isus Navin bio bi dvosloj-na tvorevina." (Knjiga o sudijama. Tako. Gore skaka e kao ovnovi. i zato su iz opisa izostavili ono to im nije odgovaralo. Imajuci u vidu prethodna upozorenja. ireci paniku medu opkoljenima i otvarajuci put ka gradu napadackoj vojsci. Po toj koncepciji. u riznicu istorijskih predanja unesen je. zemlja se tresija e. jer u Knjizi Isusa Navina citamo da Izrailjci posle osvajanja ". Biblisti i u toj legendi pronalaze cinjenice koje su se zaista dogodile.. naglo sru ili. Kao to vidimo. ubedljiviju hipotezu. U prilog tome govore pocadale gomile kamenja i opeke.. za vreme hegemonije Judeje. nalazimo ovakvu poetsku recenicu: "Jordan se obrati natrag. koja je te ila politickom i duhovnom ujedinjenju hebrejskih plemena severnog i ju nog Hanana. dakle najkompetentniji arheolozi po tom pitanju..dogodilo nekim cudom. Pronalazaci Jerihona.. pretpostaviti da je ta efikasna taktika prima jena i u Jerihonu. Redaktori Biblije osecali su da njihova teolo ka interpretacija mo e izazvati sumnju. Zatim su ih potpaljivali. izmedu ostalih i prica o osvajanju Jerihona. Ali pre nego to ukratko iznesemo njihove pretpostavke. moramo se podsetiti na ono to smo vec razmatrali drugom prilikom. Isus Navin je navodno zaustavio sunce i . biblijskog Isusa Navina. 5. brda ca kao jaganjci". voda napadaca je bez sumnje hteo da odvrati pa nju opkoljenih i zaglu i podzemni tutanj minerskih radova. i zidine bi se stropo tale u iskopanu prazninu.grad spali e ognjem i to bje e u njemu. poznato nam je da miniranje odbrambenih zidova spada u jednu od najstarijih poznatih opsadnih tehnika u istoriji covecanstva. biblijski Isus Navin nije mogao biti njen osvajac. biblisti su izneli drugu. narodna tradicija o zemljotresu nije se sasvim ugasila i provlaci se kroz druge delove Biblije. Zahvaljujuci dokumentima s klinastim pismom. Zato se poslu io veoma domi ljatim lukavstvom priredujuci oko zidina mar eve svojih naoru anih odreda uz sviranje truba i bojne poklice. Zato se pretpostavlja da su Jerihon razorila neka druga jevrejska plemena pod vodstvom coveka. zatrpavajuci pod sobom predmete svakodnevne upotrebe. po svemu sudeci. Prisvajanjem junaka severnih plemena. Za vreme potkopavanja ispod zidina. prorocica Devora govori u svojoj nada-hnutoj pesmi u slavu pobede: "Gospode! Kad si slazio sa Sira. Ali to ne bi bilo u saglasnosti sa Knjigom Isusa Navina. odlucno tvrde da je tvrdava razorena sto godina pre najezde Izrailjaca i da." Najvecu kontroverziju izazvalo je trece cudo izrailjskog pohoda. a krovovi su se. koji kao da se poziva na predanje iz vremena Isusa Navina. Mo e se. Te dve licnosti poistovecene su naknadno. nezgodna praznina u opisu redaktora Biblije ispunjena je: Jordan se zaustavio usled zemljotresa i zagradivanja korita od ogromnih kamenih blokova koji su se odvaljivali od stena kanjona. u kojoj se tvrdi da su se odbrambeni zidovi sru ili od trubljenja i poklica osvajaca. kad si i ao iz polja Edomskoga. naravno. Pronalazaci Jerihona izra avaju mi ljenje da se tvrdava verovatno sru ila usled zemljotresa i po ara. Drugo cudo je ru enje zidova Jerihona.

.

dakle. Jo jedan citat preuzet iz te antologije otkriven je u Prvoj knjizi Samuilovoj (1. nisu povezali cinjenice i dogadaje po hronolo kom redosledu. ali u isto vreme i licnog heroizma. da bi joj osujetio bekstvo pod okriljem noci. godine pre na e ere. Prica o Ruti kao da je htela da nas podseti . odnosno od smrti Isusa Navina do zacetaka monarhistickog uredenja koje je uspostavio Samuilo. do 1050. koja je znatno kasnije dodata i potice iz vremena sudija. Ovde ne mo emo izneti sve pretpostavke. Sa slicnim hiperbolama susrecemo se veoma cesto u starim poemama. Slicno kao i u prethodnim knjigama. da su cak sunce i mesec zastali u cudu. Ona se svodi na to da je gusti oblak s gradom prouzrokovao potpunu tamu. eleli su na izabranim primerima da poka u kakva je sudbina snalazi izrailjska plemena kad se odricu Jehove i slu e tudim bogovima. l poslednje sumnje u tom pogledu raspr ila su kasnija lingvisticka istra ivanja. Idilicni. Opisano cudo ne treba. Iza lo je na videlo da je taj cetvorostih doslovan citat iz Knjige pravednoga koji su u biblijsku pricu znatno kasnije uneli biblijski hronicari. Devora je zapravo izrailjska Jovanka Orleanka.18). doslovno shvatiti. Tra eni su najrazlicitiji nacini za obja njenja toga cuda. Iznenadnu svetlost odmah su iskoristili Izrailjci da dotuku Hanance. koja na uzvi en i egzaltiran nacin opeva slavu Isusa Navina. dokle se ne osveti narod neprijateljima svojim. Knjiga pravednoga bila je stara zbirka himni i kratkih epskih poema. koju je rtvovao Agamemnon. antologija tih turobnih saga zavr ava se optimistickim tonom u predivnoj prici o vernoj Ruti. pun smirujuce ti ine prizor etelaca. koje je vec za lo iza horizonta. a Jeftajeva kci umire slicno kao Ifigenija. a odblesak njegovih zraka na vrhovima oblaka izazivao je utisak kao da se naglo razdanilo. koja je u svoje vreme stekla najvi e pristalica. a groteskno-ko marni do ivljaj Venijaminovih potomaka kao da je prauzor rimske legende o otmici Sabinjanki. Knjiga o sudijama predstavlja produ etak Knjige Isusa Navina i manje-vi e obuhvata razdoblje od 1200. Odmah vidimo da obave tenje o cudu ima izrazit karakter poetske apostrofe. dobrodu ni ratari i ene blage naravi . izmedu ostalog i kod Homera. bezakonja i stra nih dogadaja u jednoj knjizi. koji sedaju za zajednicki obed. Naime. opisana prirodna pojava morala zaista dogoditi. polazeci od pretpostavke da Biblija iznosi istinu i da se. Sunce. Samson ima mnogo zajednickih osobina sa Herkulom. ratne huke i zveketa oru ja. Ali se naknadno ipak pokazalo da se radi o nesporazumu. da sebi omoguci konacnu pobedu. tako munjevita i potpuna. Nagomilav i toliko zverstava. To je 224 Zenon 'J&s neka vrsta antologije epskih prica koje ivo podsecaju na skandinavske sage. l stade sunce i ustavi se mjesec. Autor tih stihova hteo je metaforom da istakne koliko je velika bila pobeda Isusa Navina. Isus Navin klice u radosnom zanosu: "Stani sunce nad Gavaonom.koliko je to drugaciji svet na pozadini op te anarhije. Cak ni najzagri eniji fideisti nisu se usudivali tvrditi da je Isus Navin imao takvu moc nad suncem i mesecom. i mjesece nad dolinom Elonskom". Redaktori Biblije. One su pune mracnih okrutnosti. medutim.mesec. prema tome. Kasnije je narodna ma ta oko toga stvorila legendu kako je Isus Navin nacinio cudo zaustaviv i sunce i mesec. u jednom trenutku sinulo je iza oblaka. Za primer nave cemo (yarn 223 samo jednu od njih. veoma popularna kod Jevreja. Na taj nacin konacno je raspr ena legenda o cudu zaustavljanja sunca. nisu napisali celovitu istoriju tog razdoblja. neljudskosti i varvarstva. to je jednostavno stilska figura. plemenitih poriva i istinskih ljudskih unutra njih sukoba. U tim pricama nailazimo na odnekud nam dobro poznate motive. jare po ara i stravicnih dogadaja. redaktori biblijskog teksta kao da su se u jednom trenutku trgli.

.

koja su dr ala utvrdene gradove i najplodnije doline. cesto su morala priznavati njihovu hegemoniju i placati im danak. Za Izrailjce je to. Doznajemo. ponovo su do le do izra aja stare mr nje. Sudije su se na hebrejskom zvale ofetim od glagola afat . Pojedina izrailjska plemena. Kad se Kartagina odvojila od svoje fenicke matice i postala suverena trgovacka sila. U samom srcu zemlje nezavisnost su sacuvala sna na hananska plemena. cak su i govorila donekle razlicitim narecjima. Ali njihove du nosti nisu se samo ogranicavale na sudske poslove. vec i do bratoubilackih borbi. Knjiga o sudijama je zapravo zbirka prica o podjarmljenim izrailjskim plemenima. U Knjizi o sudijama citamo: "U to vrijeme ne bje e cara u Izrailju: svaki cinja e to mu bija e drago" (17. vodili po-lunomadski ivot.. zvani sufetes. U fenickim gradovima svake godine su birani namesnici kolonija. a podr ao Isus Navin. Biblija na iroko prica o estorici istaknutih sudija i nabraja est manje znacajnih. mirna infiltracija stocara nomada. Posle smrti Isusa Navina kad vi e nije bilo zajednickog vode. koji su u op tem haosu uspeli da sacuvaju moralnu cistotu. vec su iveli u atorima i drvenim kolibama. koje je svake godine birala trgovacka plutokratija. mogla da stupaju u borbu s vladarima susednih hanan-skih dr avica. Nisu gradili kuce. Tako im . Samo u retkim slucajevima osvajali su zemlju oru jem. bila je jo uvek previ e vitalna da bi ustuknula cak i u novim uslovima ivota na stalnim prebivali tima. za vreme meduvla ca.da je u doba sudija. Upravo ti privilegovani slojevi legende poceli su medu sobom da se takmice i doveli su ne samo do razbijanja izraelskog zajedni tva. Ponekad. prepu tena sama sebi. Danijel Rops. o kojima ni ta osim imena ne znamo. naravno. zvanih sudijama.ca. nekada nje izborno rodovsko stare instvo pretvorilo u naslednu aristokratiju. Izrailjci su se u pocetku naseljavali po malo nastanjenim planinskim terenima. dakle. Da bi mogla da se nastane u obli njim oblastima. zasnovana na krvnoj povezanosti. U Knjizi Postanje citamo o plemenu Isaharovom : "Isahar je magarac jak u kostima. predrasude i separatisticke te nje. 6). gde su. Plemenski i rodovski poglavari dodelili su sebi titule kne eva ili "pretpostavljenih". u knjizi Od Avrama do Hrista. postojao obican svet po tenih ljudi. Raspad izrailjske zajednice na dvanaest zavadenih plemena bio je utoliko opasniji to je Isus Navin samo delimicno osvojio Hanan..suditi. i nadimke "silni" ili "plemeniti". Prasemitska plemenska organizacija. da ideja o rasnom jedinstvu. koja su dugi niz godina trpela ropstvo i najzad se dizala u oslobodilacku borbu pod vodstvom svojih narodnih junaka. nisu. uprkos svemu. Knjiga o sudijama omogucava nam da stvorimo prilicno jasnu sliku o politickim prilikama posle smrti Isusa Navina. i placace danak". pravilno pi e: "Istorija Izrailja u to vreme raspada se na toliko istorija koliko ima plemena". Toj pojavi pogodovala je i cinjenica da se. Ta ekonomska i politicka zavisnost cesto se pretvarala u ugnjetavanje. Pojedina plemena imala su svoje vlastite obicaje. Bila je to veoma stara semitska titula koja je pripadala najvi im administrativnim cinovnicima. prirodnost i ljudsko dostojanstvo. bila je to uglavnom postepena. l pored toga to su redaktori Biblije prilagodavali istoriju svojim^/erskim te njama. nije izdr ala probu vremena. na njenom celu su i dalje bili sufetes. kuluk i ropstvo. usled raspada prvobitne zajednice i produbljivanja klasnih razlika. sagnuce ramena svoja da nosi. kao stocari. pre svega. birani su i u gradovima-dr avama Fenikije. koju je Izrailjcima nametnuo Mojsije. bio period politickog haosa i samovla.

jer su takve rodbinske veze verovatno smatrali za dru tveni uspeh. posude od fajansa s figuralnim ornamentima i precizno izgravirani predmeti za svakodnevnu upotrebu. maslinovo ulje i povrce. maslinama. redaktori Biblije prikazali su Hanance kao iskvaren i varvarski narod. Na ru evinama hananskih gradova osvajaci su podizali sirotinjske kuce od poljskog kamena. koji su cetrdeset godina iveli u primitivnim pustinjskim uslovima. plemena kojima su upravljale u vecini slucajeva ponovo padala pod hananski jaram. ponosili su se velelepnim gradevinama i trgovima. osim toga. Sirije i Mesopotamije. iako je nekima po lo za rukom da stvore privremene saveze nekoliko plemena za borbu s hanan-skim ugnjetacima. kutijice. Preokret po tom pitanju nastupio je tek zahvaljujuci arheolo kim otkricima u Palestini. Ali i pored toga. zbog cega im je pretilo odnarodenje.. naravno. zahvaljujuci licnim vrlinama. Poznato je da su Hananci u Egipat izvozili vino. U Bet anu otkopana je iz ru evina cuvena kamena skulptura koja predstavlja dva lava kako se bore. godine pre na e ere. Mnogi gradovi bavili su se trgovinom i zanatstvom. posle njihove smrti. bocice. do 556. koji je slavio sraman i razvratan verski kult. sudije su kao narodni junaci vladali do kraja ivota. Svuda u zemlji mogli su se vide-ti bri ljivo negovani vocnjaci sa urmama. morala je izvr iti izuzetan uticaj na izrailjske nomade.". ali su.. Arheolo ka nalazi ta svedoce i o visokom nivou umet-nosti i zanatstva. sve dok se na e znanje o Hanancima oslanjalo uglavnom na ono to nam pru a Biblija. svetovni potreti. Iskopine iz tog vremena otkrivaju uocljiv pad nivoa zanatstva. bio cuven i po divnim tkaninama. a jo vi e gradevinarstva. bez odvoda za ki. Izrailjske sudi-je tamo uglavnom nastupaju kao hrabre vode ustanaka ili hajduci. tako lako uvuku u tu navodno nedostojnu religiju. u XII veku pre na e ere ha-nanska kultura nalazila se vec u periodu opadanja. Zbog toga se postavilo pitanje kako se moglo dogoditi da se izrailjska plemena. odr avali su trgovacke i kulturne veze sa drugim dr avama. sticali veliki autoritet medu svojim saplemenicima i u povoljnom trenutku vodili ih u oslobodilacku borbu. zlatni i srebrni nakit. mogla u pustinji da steknu iskustvo u gradevinarstvu. koja nije mnogo zaostajala za kulturom Egipta. na primer. Hanan je. Daleko opasnije od politickog ropstva bila je cinjenica to su Izrailjci lako podlegali uticaju hananske kulture i religije. Faraon Tutmes III saop tava u jednom od sacuvanih zapisa da se njegov ratni plen u Palestini sastojao od mnogo zlatnog i srebrnog posuda. Kao to smo ranije istakli. U Bibliji to pitanje izgleda ne to drugacije. a u dolinama je raslo svakovrsno povrce. Iz Knjige o sudijama ne mo e se dovoljno pouzdano zakljuciti za to je bilo tako. a samo uzgredno kao gradanski upravnici. Ali za hananske dr avice koje nisu uspele da se odbrane. koji su. vaspita-na u duhu Mojsijevih moralnih propisa. bode i. Zato se ne treba cuditi onome to o Izrailjcima govori Biblija: "l enjahu se kcerima njihovijem i udavahu kceri svoje za sinove njihove. Izrailjska plemena nisu. sekirice. Posle sticanja nezavisnosti. punim velelepnih gradevina i ducana. bojenim izuzetno cenjenom domacom purpurnom bojom. Njihova vlast najce ce nije izlazila iz okvira jednog plemena. invazija Izrailjaca predstavljala je katastrofu.nicu. Na osnovu iskopina utvrdeno je da su Hananci stvorili visoko razvijenu materijalnu kulturu. U ru evinama hananskih gradova pronadene 227 su originalne izvajane statuice bogova i boginja. oru je i svakojaka keramika. po padinama bre uljaka u suncu su se kupali vinogradi. Sa svojim gusto naseljenim gradovima. Pored zemljoradnje i stocarstva cvetalo je i povrtarstvo. Osim toga. Odgovor na to pitanje nije bio moguc. Bili su pre vojni diktatori. Hananci su nesumnjivo imponovali tim prostim stocarima. bareljefi u slonovaci. to im nije dozvoljavalo njihovo patrijarhalno . Obja njavajuci tu pojavu sa stanovi ta puritanskog jehovizma.je. smokvama i narovima. u Tiru povereno kormilo dr ave od 563.

.

demokratsko dru tveno uredenje: velike gradevine i odbrambeni sistemi mogli su se tada graditi samo u feudalnim uslovima, primenom koordinisanog prisilnog rada podjarmljenih narodnih masa. Izrailjci su jo dugo ostali slobodni pastiri; njihovo plemensko stare instvo bilo je, dodu e, vec nasledno, ali nije imalo tako neogranicenu vlast kao to su imali vladari hananskih gradova. Prodiranje tudinskih plemena na teritorije koje su naseljavali Hananci moralo je da izazove dubok privredni potres. Hananski gradovi napredovali su uglavnom zahvaljujuci medunarodnoj trgovini. Zato je, cim su osvajaci presekli karavanske puteve, nastupio postepeni zastoj u trgovini, i, ono to za tim sledi, op te smanjenje blagostanja. 228 Zenon Posledice privrednog sloma osecale su jo nekoliko ve-kova. Kada je Solomon zapoceo izgradnju Jerusalimskog hrama, morao je da dovede zanatlije, umetnike i gradevinare iz fenickog grada Tira. Tek zahvaljujuci njegovoj preduzimljivosti ponovo je o ivela trgovina i gradovi su se izvukli iz bede, a neki od njih, kao Jerusalim, mogli su se na kraju takmiciti i sa gradovima Sirije i Egipta. Kao to vidimo, arheolo ka otkrica su na veoma iznenadujuci nacin osvetlila ulogu koju su u Hananu odigrali izrailjs-ki osvajaci. Ali bez odgovora je ostalo pitanje za to ih je tako lako privukla hananska religija, o kojoj su se redaktori Biblije uvek izra avali recima punim gnu anja i osude. Tek godine 1928, kad su u severnoj Siriji otkrivene ru evine fenickog grada Ugarita, nastupio je i u tom pogledu odlucujuci preokret. U njima je pronadeno nekoliko stotina tablica s klinastim pismom, sa dokumentima, izmedu ostalog, i na ugaritskom jeziku. Po to su de ifrovane, ispostavilo se da su to uglavnom religiozni tekstovi: himne, molitve i mitolo ke poeme. Te tablice su otkrice od velikog naucnog znacaja, jer se na osnovu njih najzad moglo otrgnuti od pristrasne biblijske verzije i rekonstruisati hanansku religiju onakvu kakva je zaista bila. Ali, ta je fenicanska religija imala zajednicko sa Hana-ncNlia? Utvrdeno je, pre svega, da su Fenikija i Hanan predstavljali jedinstven kulturni, religijski i etnicki prostor. Hananski narodi prete no su govorili fenickim jezikom ili njemu veoma srodnim narecjima. Osim toga, verovali su u iste bogove kao i stanovnici Tira, Biblosa ili Ugarita. Dakle, sve to je procitano na tablicama s klinastim pismom, moralo se odnositi i na kult koji se slavio u Hananu. Fenicani, semitski narod moreplovaca, trgovaca i putnika, jo u trecem milenijumu pre na e ere nastanio se na obali Sirije. Njihovi lucki gradovi, Tir, Biblos i Sidon, bavili su se pomorskom trgovinom. Fenicke lade stizali su do severozapadnih obala Afrike i do Engleske, a izgleda da su oplovili i africki kontinent. Od kolonija koje su fenicki trgovci osnovali du obale Sredozemnog mora, proslavila se Kartagina, koja se odvojila od svoje maticne dr ave i kao suverena pomorska sila borila se na ivot ili smrt sa Rimskom imperijom. Tokom svoje duge istorije, Fenicani su dostigli veoma 229 visok stepen kulturnog razvoja. Bez obzira na mesopotamske i egipatske uticaje, to je bila originalna kultura. U fenickim gradovima cvetali su arhitektura, zanatstvo i umetnost. Putem trgovacke razmene, proizvodi umetnickog zanatstva dopirali su do svih kutaka tada njeg sveta. Ali najvece dostignuce Fenicana bio je pronalazak pisma zasnovanog na alfabetskom sistemu. Arheolo ke iskopine u Ugaritu pokazale su da religija staroga Hanana nije bila tako gadna, kao to su se trudili da nas ubede redaktori Biblije. Svet bogova, koji nam se u tim dokumentima otkriva, bogat je i slikovit, pun poezije i dramaticnih sukoba. Bogovi i boginje, koji se u njima pojavljuju, razdirani su svim strastima obicnog smrtnika, vole, mrze, bore se medusobno, pate i umiru. Nije to, naravno, religija koja propoveda visoka moralna nacela. Kao i svi vidovi drevnog politeizma, izra avala je naivne predstave coveka o tajanstvenom smislu vasione i dramu ljudskog ivota s njegovim licnim i dru tvenim sukobima.

Fenicki religiozni epovi ponekad ivo podsecaju na Homera. Evo fragmenta koji opeva Bala: Podi e pehar carobnog napitka, Ustade, radosno kliknu i zapeva, Prateci se na cimbalu, peva e divnim glasom, Pope se zatim na vrh gore Zapon, Vide kcer svoju Padriju, boginju svetla, l kcer Taliju, boginju ki e... Najvi e fenicko bo anstvo bio je El. To je bio krvo edan bog, kao opsednut besom uni tenja, a u isto vreme dobar i milostiv. Ali najvecu slavu u ivao je, kao to znamo, Bal, bog etve, ki e i plodnosti stoke. Njegova ena bila je boginja ljubavi i plodnosti Astarta, jedna od najpopularnijih boginja Staroga sveta, slavljena u Hananu i pod imenom A era. Bal je bio bog sumersko-akadskog porekla. Kod naroda Istoka javlja se pod razlicitim imenima. Fenicani ga zovu i Ta-muz ili E mun, u Egiptu ga srecemo kao Ozirisa, a Grci ga slave kao mladog Adonisa. Kao to proizlazi iz Knjige proroka Jezekilja, kult Tamuza postojao je jo godine 590. pree na e ere u dvori tu Jerusalimskog hrama. Tamo doslovno citamo: "l odvede me na vrata Zenon y& doma Gospodnjega koja su sa sjevera; i gle, ene sjedahu i plakahu za Tamuzom." O popularnosti toga boga svedoci najvi e to to je njegovo ime veoma cesto cinilo glavni sastavni deo fenickih, izra-iljskih i kartaginskih imena. Jedan od sudija dobio je nadimak Jeroval, sin kralja Saula nosio je ime Esval, a najveci junaci Kartagine bili su Hazdrubal i Hanibal. U Tiru su Bala simbolizovala dva stuba, zlatni i srebrni. Narodna ma ta docnije ih je prenela daleko na zapad, u Gibraltarski moreuz, a Grci su ih uneli u svoje legende kao "Herku-love stubove". Za kult Bala bile su vezane velicanstvene svecanosti i verske povorke, koje na dramatican nacin prikazuju mitsku sudbinu ovoga boga. Pocetkom jeseni bog smrti Mot odvlacio je Bala u podzemlje, to je prouzrokovalo zamiranje prirode i dolazak zimskog doba. Hananski narod je oplakivao umrlog boga, izra avajuci ocajanje razdiranjem odece, sakacenjem tela i tu balicama. Ali u prolece je boginja plodnosti Astarta vodila po-bednicku borbu s Motom i izvodila svoga mu a na zemlju. Tada su ratari u cast vaskrslog boga plodnosti priredivali vesele povorke pevajuci himne i ple uci uz pratnju tamburina. Mit o smrti i vaskrsenju boga etve igrao je veliku ne samo kod Fenicana i Hananaca. Setimo se, na primer, egipatskog kulta Ozirisa i boginje Izide, grckih misterija vezanih za bogirau Demetru i njenu kcer Persefonu, frigijske boginje Kibele i njenog mladog mu a Atisa, kao i misticnih obreda u cast Afrodite i Adonisa u helenistickoj epohi. Zanimljiv opis ovog poslednjeg kulta daje nam u svojim secanjima grcki pisac Lukijan Samosacanin (II vek na e ere): "Posetio sam veliki Afroditin hram u Biblosu u kome su vr eni obredi u slavu Adonisa. U spomen na njegove patnje ljudi se udaraju u grudi, jadikuju i vr e razne ritualne cinove, a po celoj zemlji se razle e kuknjava. Posle plakanja i tu aljki prireduju Adonisu pogreb, kao da je umro. A sutradan bacaju pesak u vazduh i briju glave slicno kao i Egipcani kad umire Apis. A ene koje nece da im se obrije glava placaju ovakvu kaznu: jednoga dana vr e blud s tudim mu karcima, a nagradu za to rtvu-ju Afroditi". Pored Bala najvecu slavu u Hananu u ivala je boginja plodnosti Astarta. Bila je to tipicna "boginja-majka", koja se po javljuje i u mnogim drugim religioznim kultovima. U Bibliji nosi ime Astarota i o tro je igosana, po to je u njenom kultu naglasak stavljan na seksualizam kao glavni aspekt ivota, to je na lo izraz u sakralnom bludu. Hramovi su vr ili ulogu javnih kuca u kojima su se "posveceni" - i mu karci i ene - bavili

prostitucijom. Darovi za njihovu slu bu i li su u kasu hrama, kao rtva za boginju. Taj ritual bio je, u su tini, naivna manifestacija osecanja prostog naroda, koji je culnost smatrao sa ne to sasvim normalno u svom ivotu i zato u tome nije video ni ta nemoralno. Kult Astarte nije, dakle, svedocio o razvratu i razuzda-nosti hananskog naroda, kako ga u Bibliji predstavljaju stroge pristalice jehovizma. U plejadi fenicko-hananskih bogova bio je, ipak, jedan bog koji je opravdano mogao da izazove zgra anje. Poznat nam je pod imenom Moloh. To je iskvarena semitska rec meleh, to jednostavno znaci "car". U Uru sumerskom nazivan je Malkum, kod Amonaca Milkom, u Siriji i Vavilonu Malik, a u Tiru i Kartagini Melek-Kart, to znaci "car grada". Mracna strana njegovog kulta bilo je to to su njegovi poklonici prinosili na rtvu ljude, a narocito novorodencad. Po tim jezivim obredima narocito je bila poznata Kartagina. Arheolo ka istra ivanja pokazala su da su u Hananu novorodencad prino ena na rtvu jo dugo po to su ga osvojili Izrailjci. U Gezeru je nadeno citavo groblje novorodencadi. Na kostima su nadeni jasni tragovi vatre. Male rtve stavljane su zatim u cupove s glavom nadole i pokopavane u zemlju. Hananska religija bila je tesno povezana sa rasporedom radova zemljoradnickog stanovni tva i te ila je da objasni tajnu ritmicnog radanja i umiranja prirode. To je upravo i bio razlog za to su Izrailjci tako lako podlegli njenoj cari. Prelazeci sa nomadskog nacina ivota na obradivanje zemlje, morali su da se uce zemljoradnji od Hananaca. Od njih su saznali i to da treba slaviti mesne bogove, da bi se obezbedila dobra etva. Izrailjski zemljoradnik duboko je osecao potrebu da se osloni na razumljive i blagonaklone bogove, od kojih je s pove-renjem mogao tra iti ohrabrenje u svakodnevnim ivotnim brigama. Slikovit i pun sjajnih prizora, ritual vezan za kult Bala i Astarte, sna no je delovao na njegovu ma tu i vi e odgovarao njegovoj primitivnoj prirodi od puritanske Mojsijeve religije. Ti ekonomski i psiholo ki motivi, koji le e u osnovi ot232 padni tva, doveli su do toga da jehovisti zapravo nikada nisu uspeli da iskorene "idolopoklonstvo". U Knjizi o sudijama (10, 6) citamo da Izrailjci "slu i e Valima i Astarotama, i bogovima Sir-skim, i bogovima Sidonskim, i bogovima Moavskim, i bogovima sinova Amonovijeh i bogovima Filistejskim; i ostavi e Gospoda i ne slu i e mu". Dokle god je izrailjski ratar obradivao zemlju, dotle niti je hteo, niti je mogao da se odrekne kulta hananskih bogova. Povremeno je davao Jehovi ono to mu je pripadalo, ali istinski bliski bili su mu zemljoradnicki bogovi, koji su od nezapamcenih vremena vladali u Hananu. U Knjizi proroka Osije (2, 5-8), koja potice iz VIII veka pre na e ere, nalazi se jedan fragment koji sjajno obja njava te prakticne motive: "...sramoti se roditelj-ka njihova; jer govori: ici cu za milosnicima svojim koje mi daju hljeb moj i vodu moju, vunu moju i lan moj, ulje moje i pice moje... Jer ona ne zna da sam joj ja davao ito i vino i ulje, i umno avao joj srebro i zlato, od kojega nacini e Vala". Taj fragment svedoci kako se medu Izrailjcima duboko ukorenio kult hananskih bogova. Iz Biblije proizlazi da je postojao tokom nekoliko vekova jevrejske istorije i da je pre iveo cak i propast Jerusalima godine 571. p.n.e. U Knjizi o sudijama citamo da je Joas, otac junaka Ge-deona, imao kod sebe rtvenik Bala. Kada ga je Gedeon uni tio i na . . mestu postavio Jehovin oltar, Izrailjci su se toliko rasr-dili da su zahtevali njegovu smrt. Ali je i sam Gedeon posle po-bede nad neprijateljem naredio da se izlije zlatni efod, odnosno neki hananski kultni predmet. Iz te iste knjige doznajemo da su stanovnici Sihema za finansiranje Avimelehovog prevrata uzeli sedamdeset sikala zlata iz kase Balovog hrama. U Mispi su otkopane na maloj razdaljini ru evine dva hrama, Balovog i Jehovinog, koji poticu iz IX veka pre na e ere. Ali zacudujuce je bilo to to je u

ru evinama oba hrama pronadeno mno tvo statueta boginje Astarte. Arheolozi su posumnjali da su Sihemljani nacinili od nje Jehovinu suprugu. Nije to tako neverovatna pretpostavka kao to mo e na prvi pogled da izgleda. Da je sinkretizam takve vrste kod Izrailjaca bio moguc, imamo dokaz u kasnijoj epohi. Posle propasti Jerusalima, jedna grupa judejskih izbeglica nastanila se na egipatskom os-trvu Elefantini, koje le i iznad prve katarakte Nila, kod Asuana. Tamo su sagradili zajednicki hram za Jehovu i njegovu enu <Bi6(ijs%e GyenJe-------------------------------------------------------------------------Astartu, koja je nosila hanansko ime Anat-Jahu. Mo da je i u Silomu, tada njoj prestonici jehovizma, za vladavine prvosve tenika Ilija, postojao kult Astarte. Jer u Prvoj knjizi Samuilovoj (2, 22) citamo: "A Ilije bija e vrlo star, i cu sve to cinjahu sinovi njegovi svemu Izrailju, i kako spavahu sa enama koje dola ahu gomilama na vrata atora od sastanka". Kao to mo emo da zakljucimo iz Knjige proroka Isaije (8,3), ovaj prorok je oti ao u Jerusalim u jedan od hananskih hramova, da dobije dete sa sve tenicom boginje Astarte. Za vladavine cara Solomona, u Jerusalimskom hramu pored Jehove sjavljeni su i Bal i Astarta, kojima su postavljeni posebni oltari. Cak i posle preporoda jehovizma, za vladavine Josijine i nakon njegove smrti, godine 609. pre nove ere, nije bilo moguce da se uni ti kult hananskih bogova. To je, na svoje zaprepa cenje, utvrdio prorok Jeremija, kada je stigao u Jerusalim, koji su opusto ili Egipcani i Vavilonci. Po ulicama je sretao decu koja skupljaju gorivo da im ocevi raspale vatru u cast "boginje neba", dok su ene pekle svete kolacice sa utisnutim Astartinim likom. Na prigovore proroka, ljudi su odgovaraj da moraju prinositi rtve boginji, da im ne bi uskratila hranu. alili su se da ih pogadaju sve same nesrece od kada je Josija poku ao da uni ti kult Astarte: Jerusalim su opusto ili Haldejci, deo stanovni tva odveden je u Mesopotamiju, a deo se morao skloniti u Egipat. Utuceni Judejci nisu ni najmanje poverovali u Jere-mijino obja njenje da su sve te katastrofe i nevolje kazna za izdaju Jehove. Hananska religija morala je uticati na biblijsku literaturu. Tako su, na primer, u Psalmu 29. jasno vide tragovi stare ugari-tske himne. Na to ukazuju upadljive slicnosti u idejama, nazivi navedenih sirijskih gradova i elementi iz ugaritskog jezika. Stihovi od 12 do 15, u petnaestoj glavi Knjige proroka Isaije, doslovni su citati mitolo ke poeme pronadene u Ugaritu. Poznato nam je i da su neke biblijske izreke pisane po uzoru na ha-nanske. Neki istra ivaci do li su do uverenja da je Pjesma nad pjesmama zbirka liturgijskih tekstova, pevanih u cast boga Tamuza. Prema tome, mo emo s pravom upitati: kojim cudom je u takvim uslovima Mojsijeva religija uspela da se odr i? Treba, pre svega, imati na umu da se Izrailjci, slaveci hananske bogove, zapravo nikad nisu odrekli svoga plemenskog boga. U mnogim mestima stajali su, jedan pored drugog, hramovi Jehove i Bala. Neki carevi, na primer, Solomon i Ahav, podigli su hram hananskim bogovima, to im nije smetalo da i dalje ostanu Jehovini poklonici. Bio je to, dakle, sasvim izrazit politeizam, u kojem je Jehova, u zavisnosti od prilika, zauzimao manje ili vi e znacajno mesto u plejadi drugih bogova. U to vreme velikog nereda postojali su bez sumnje i krugovi nepokolebljivih Jehovinih pristalica, koji se nisu prepustili op tem talasu otpadni tva, pa su s vremena na vreme cak i ustajali u odbranu svoje religije. Kada je ena kralja Ahava, Jezavelja, progonila proroke jehovizma, carski sluga Avdija "uze... sto proroka, i sakri ih, po pedeset u jednu pecinu, i hrani ih hljebom i vodom" (Prva knjiga o carevima, 18, 4).

Osim sve tenika i Levita, odr anju stare Mojsijeve vere doprinela su u izvesnoj meri i bratstva pobo nih ljudi koji su se zavetovali Jehovi. Vec znamo za nazireje, po to je njima pripadao i Samson. Nazireji nisu pili vino, nisu se brijali, nisu jeli ritualno necista jela i nisu smeli dodirivati mrtvace. Mnogo zanimljivije je rehavitsko bratstvo. To su bili potomci Rehavljevog sina Jonadava, koji je za vladavine cara Ahava napadao Balove poklonike. Rehaviti nisu pili vino, nisu se bavili zemljoradnjom ni sadili vinograde, iveli su u atorima primitivnim pastirskim ivotom, suprotstavljajuci se na taj nacin urbanorrni ivotu Hananaca i lo im dru tvenim i verskim posledi-cama koje iz njega proisticu. Te nja za ocuvanjem pastirskog nacina ivota iz Mojsijevih vremena bila je, naravno, nerealni anahronizam i zato rehavitsko bratstvo nikad nije uspelo da se ra iri medu Izrailjcima. Docnije, za vladavine judejskog cara Ohozije (640-609. g. p.n.e.), jerusalimski sve tenici pre li su u odlucujuci napad protiv otpadni tva. Bilo im je, pre svega, stalo da uspostave teokratske dru tveno uredenje i da preuzmu stvarnu vlast u ime Jehove. U osnovi su ih, dakle, vodili politicki ciljevi. U verskim zapovestima naglasak su stavljali na spolja nje vidove kulta, na po tovanje obreda i rituala. Tek pod uticajem moralnog ucenja proroka, Izrailjci su postepeno produbljivali svoju religiju, dok je na kraju nisu uzdigli na nivo cistog, etickog monoteizma. U njihovim verovanjima Jehova postaje jedini, univerzalni bog vasione. Jevrejski monotei-zam je, prema tome, konacni i prilicno kasni rezultat mukotrpnog s istorijskog puta kroz vekove lutanja, patnje i politickih katastrofa. Za vreme sudija, Izrailj je prolazio kroz period gradanskih ratova i slabljenja verskih veza. Potresnu sliku tih unutra njih prilika daju nam narocito tri price: pokolj plemena Jefre-movog na gazu Jordana, istrebljenje skoro celog plemena Venijaminovog i krvavi Avimelehov prevrat. Poslednja prica zaslu uje posebnu pa nju, s obzirom na to da nam pru a dodatne informacije o klasnoj strukturi izrailj-skog dru tva i politickim strujama, koje predstavljaju nagove taj kasnijeg monarhistickog uredenja. U Knjizi o sudijama (8, 22) citamo: "Potom reko e Izrailjci Gedeonu: budi nam gospodar ti i sin tvoj i sin sina tvojega, jer si nas izbavio iz ruke Madijanske". Ali Gedeon ne prihvata ponudenu carsku krunu, iako je prakticno postao nasledni vladar. U svojoj prestonici vladao je kao tipicni istocnjacki despot, dr eci veliki harem nalo nica, s kojima je imao sedamdeset sinova. Za to, onda, nije hteo i formalno da primi carsku titulu? Nema nikakve sumnje da je tada medu Izrailjcima postojala izvesna grupa ljudi koja je u monarhistickom uredenju videla jedini izlaz iz anarhije i spas od propasti. Samo je centralizov ana vlast mogla da dovede do ujedinjenja izrailjskih plemena u zajednicki front protiv rastuce opasnosti od neprijateljskih hananskih naroda. Ali je ocigledno da su monarhisti bili u manjini. iroke narodne mase bojale su se despotizma i grcevito se dr ale plemenske podvojenosti. Gedeon je sigurno imao u vidu ta raspolo enja i zato je odbio krunu. Uostalom, mogao je to sebi da dopusti, jer je, zahvaljujuci svom licnom autoritetu, i tako imao neogranicenu vlast nad podredenim plemenima. Slucaj Avimeleha pokazuje nam koliko je sna na bila opozicija protiv monarhisticke ideje i u kojim dru tvenim slojevima se ona najvi e uvre ila. Avimeleh zapravo i nije bio car, vec uzurpator, koji je osvojio vlast zahvaljujuci pomoci svoje rodbine u Sihemu. Sredstvima koja je od njih dobio, zavrbovao je najamnike, pobio bracu po ocu i necuveno krvavo vladao. Ali na prestolu se odr ao samo tri godine. Poziv na ustanak dao je isti taj grad, Sihem, koji mu je mnogo pomogao da izvr i prevrat. Za to ba njegov rodni grad? Ako pa ljivo procitamo odgovarajuce biblijske stihove, dobicemo neocekivano

dakle. pozajmljen od Hananaca. Ali jevrejsko predanje nikada nije tumacilo Jeftajevu rtvu u simbolicnom smislu. Jednom recju. vec aristokratska cetvrt. u tekstu imamo vi e dokaza da su joj kao osnova cesto slu ili stari dokumenti i istorijska predanja. Po njima je i pogrebna povorka Izrailjki. ilegalnih Jeho-vinih svetili ta. jedna od najstarijih zaostav tina jevrejske litereature. a u poemi je ubijen s leda dok je pio mleko. Ali cak i tada. kao to se mo e zakljuciti iz povesti Samuilove. Javin se uop te ne pominje. Imala je. puna zveketa oru ja. Avimeleha je smrtno ranila ena. koje oplakuju smrt devojke. pak. dakle. Dom Milov nije bio poseban grad. vec da je posvecena za sve tenicu u jednom od. U njoj su spojena dva posebna. i na Sihemljane. izra-iljskoj prorocici i pesnikinji. U Knjizi o sudijama (9. Sve sumnje po tom pitanju otklanjaju stihovi 23. 6) citamo sledece: "Tada se skupi e svi Sihemljani i sav dom Milov. kao istorijski istinitu . kao i vavilonski Talmud (VI vek n. a Sisara se javlja kao suvereni vladar. vec i protiv vlastitih velika a. Ne mo e biti sumnje da je rtvovanje kceri na Jehovinom oltaru bio obicaj koji vodi poreklo iz najdrevnijih epoha ljudske istorije. U poemi. Nadeno je. Sihemljani iznevjeri e Avimeleha. O masovnosti i narodnom karakteru ustanka govori nam i cinjenica da su u borbi uce ce uzele cak i ene. opozicija protiv monarhije bila je i dalje jaka i aktivna. prethodno pomenutog poglavlja.. koji ih ubi.) uzimali su Jeftajevu rtvu doslovno. Posle Avimelehovog pada protecice jo dosta vremena dok se izrailjska plemena odluce na izbor zajednickog cara. zapravo obred u slavu boginje plodnosti Astarte. iza koga su se nalazile palate dostojanstvenika i aristokratskih rodova. izrazit karakter dru tvene revolucije. U prozi je protivnik Izrailja asorski car Javin. koja je na njega bacila kamen sa vrha opsednute kule. a po sadr aju cak i protivrecna izvorna dokumenta: prica u prozi. i 24. To je najce ce bio nasip od zemlje i kamenja. Lingvistickom analizom utvrdeno je da je ova turobna pobednicka himna. da bi se osvetila nepravda ucinjena na sedamdeset sinova Jerovalovijeh. Cak se pretpostavlja da je nastala u vreme opisanih dogadaja i da zato predstavlja autenticnu sliku Izrailjaca u najranijem razdoblju njihovog naseljavanja u Palestini. Drevni tragovi kriju se i u prici o Jeftajevoj tragediji. Doznajemo. koja donekle odgovara grckom akropolju. re enje zagonetke. l to tek pred rastucom opasno cu od Filistejaca. izneli su pretpostavku da Jeftajeva kci u stvari nije bila li ena ivota. i krv njihova da bi do la na Avimeleha brata njihova. koji ukrijepi e ruku njegovu da ubije bracu svoju". Jevrejski istoricar Josif Flavije (l vek n.ern da zakljucimo da se narod borio neobicno estoko i s prezirom prema smrti. i drugim palestinskim gradovima. Kao primer mo e da nam poslu i prica o Devori. pre svega. dok je Sisara samo njegov vrhovni komandant. pobuna grada Sihema bila je narodni ustanak ne samo protiv uzurpatora. Iz njenog toka mo. lako je Knjiga o sudijama u svom dana njem redakcionom obliku relativno kasna tvorevina. Iz te informacije neosporno proistice da su monarhisti prete no bili predstavnici privilegovanih slojeva i da su ba oni izdigli na presto Avimeleha. Oni nas obave tava-ju da ". vec i u Jerusalimu. e. Su tinska razlika pojavljuje se i u prici o Sisa-rinoj smrti: u proznom delu umoren je stra nom smrcu za vreme sna. Neki istra ivaci. brojnih u to vreme. koliko je izrailjsko dru tvo vec tada bilo klasno raslojeno.jasan odgovor. opasan odbrambenin zidom. i pobednicka himna junakinje.e. ipak zavr ena divnim ljudskim akcentom u opisu straha Sisarine majke. zbunjeni cinjenicom da je jedan od biblijskih junaka pocinio takvo varvarstvo. Arheolozi su otkrili takve delove grada ne samo u Sihemu.). i otido e i postavi e Avimeleha carem kod hrasta koji stoji u Sihemu"..

.

dakle. iz oblasti bracnog prava. trojanskog rata i njegovog ucesnika kritskog kralja Idomeja. Ukoliko bi rodak odbio da ispuni svoju obavezu. ne smemo nikada da zaboravimo o kakvoj arhaicnoj epohi se tu radi. ve-rovatno nakon povratka iz vavilonskog ropstva. i prema siroma nima su milosrdni. vice Amos. Ruta se udala za Voza po leviratu.ovite brakove. prorok Samuilo na komade isekao cara Agaga pred Jehovinim oltarom. koji je Posejdonu prineo na rtvu sina u zahvalnost sa spasenje iz morske bure. Jeftajev postupak nije bio usamljen. udovica je cak mogla sudskim putem da ostvaruje svoje pravo. . me oviti brakovi nepravedno osudivani. ovaj stari obicaj retko je po tovan. Brojni arhaizmi u tekstu govore u prilog toga da je predanje nastalo veoma kasno. sirocadi i putnika. a David je obesio sedam Saulovih sinova da odvrati od zemlje glad. Njegovo ime etimolo ki je izvedeno iz hebrejske reci eme i vavilonske am u. Ali u poslevavilonskoj epohi vi e nije postojao. udovica. vec tada su bili pro lost. osudivali su bogata e zbog izrabljivanja sirotinje. Uostalom.cinjenicu. vek Ifigenije i Klitemnestre. Ono je propisivalo da se udovicom koja nije imala dece morao o eniti brat umrlog mu a. ni ni e od drugih naroda svoje epohe.!". Isaije i Mihej. osim toga. Neki biblisti su do li do uverenja da je ona neka vrsta politickog pamfleta. "Cujte ovo. Pravo na sakupljanje preostalog klasja na strnji tu bila je prastara privilegija siromaha. Poznato je. takozvanom leviratu. to znaci sunce. udovica mu je skidala cipelu. pljuvala mu u lice i na taj nacin stavljala ga pred dru tvom na stub srama. Drugi obicaj bio je jo stariji. Tako je. Pokrecuci najzanimljivije aspekte Knjige o sudijama. Ali u vreme izvr ene urbanizacije izrailjskog dru tva i ucvr cavanja klasnih razlika. za-garantovana Mojsijevim propisima. XI ili X vek pre na e ere. Rec je o obicajnom pravu.eme u. U slucaju odbijanja. s obzirom na to da je prica o njemu neka vrsta uvoda u povest Samuila. koji pro direte uboge i satirete siromahe u zemlji. koji je u Hananu imao mnogo pristalica. prababa najveceg izrailjskog cara Davida. Naime. Ukoliko je zaista bilo tako. bila Moavka i da su. obicaj davanja obuce u znak odricanja od prava na udovicu najbli eg rodaka. u svom najstarijem obliku. ^dilicni dru tveni odnosi prikazani u predanju.. jer su obicaji koje je opisao vec iza li ili izlazili iz upotrebe u poslevavilonskoj epohi. izmedu ostalog ni od Doraca i Ahajaca. da se u Bat. To je bio XII. Samson je bez sumnje legendarna licnost. Po nekim detaljima podseca na sumerskog junaka Gilgame a i grckog Her-kula. koji se odr ao do l veka pre na e ere. na-merno smo za sam kraj ostavili razmatranje Samsonovog lika. onda je autor morao da iskoristi daleko stariju pricu na tu ili slicnu temu. Saula i Davida. Neki naucnici cak sumnjaju da je on prvobitno bio neko mitolo ko bo anstvo u kultu sunca. u kome se uz pomoc alegorije izra ava protest protiv drakonskih Jezdrinih i Nemijinih mera. na primer. O2O Veoma zanimljiv primer spajanja starijih i novijih motiva u jednu narativnu celinu je prica o vernoj Ruti. vezan za levirat. vec su iz Jerusalima cak i proterivali strankinje kojima su se Jevreji enili. taj obicaj je bio veoma drastican. Bio bi bez sumnje anahronizam kada bismo na te cinjenice primenili dana nja moralna merila ili eticke norme proroka iz doba kristalizo-vanog monoteizma. Taj vec davno nestali formalni gest sa pravnim posledicama imao je smisla samo dok su ljudi bili nepismeni i jo nisu sacinjavali pravna akta. lako Biblija o tro osuduje rtvovanje ljudi kao stra an zlocin. Tada nja jevrejska plemena u duhovnom razvoju nisu se nalazila ni vi e. a posebno Amos. gde zemljo-posednici ive u patrijarhalnoj slozi sa svojim slugama. Neki proroci.. koji ne samo to nisu priznavali me. Autor price hteo je da podseti judejske fanatike da je Ruta.

.

koliko elja za licnim obracunom. ljubav prema fantasticnim avanturistickim pricama. ni predvodnik svog plemena. Njegovi sukobi s Filistejcima imaju karakter usamljene odmetnicke borbe plahovitog coveka. usamljenim odmetnickim pohodima i moralno veoma sumnjivim smicalicama. ni religiozan covek koji se bojao Boga. do li smo do prilicno tacnih podataka o tome ko su oni bili i odakle su do li. Stvar je u tome to ona ovoga puta zacudujuce popustljivo gleda na kratke ljubavi Izrailjca sa tudinkama. Narod je osecao prema njemu simpatiju i sa zadovoljstvom je pricao o njegovim ljubavnim avanturama i odu evljavao se time kako nije davao mira omrznutim Fiilistejcima. a samim tim i za odr anje izrailjske religije. obaveze nazirejstva. Kako se moglo dogoditi da taj neotesani junak narodnih prica bude uveden u dobro dru tvo vojskovoda. l tek pred kraj price. popularan medu Hanancima. dodu e. Motiv za njegove postupke nije toliko patriotizam. Rekli smo vec da je Samson legendarna licnost. Zbog^oga je sve to je Samson uradio u ocima jehovista dobi-jalo smisao i vrednost religijskog cina. zbog kojih je ljudska krv tekla u potocima! Nije on bio ni mudri sudija. nalazio hram posvecen bogu sunca. moramo bolje da upoznamo vreme u kome su iveli i radili. careva i proroka? Mislim da je odgovor jednostavan. Ako hocemo da stvorimo sebi predstavu o Filistejcima i da razumemo prilike u kojima su se pojavili u Hananu. . vremena anarhije i plemenskih partikularizama. iskljuceno da je neki idol. osim toga. na Kritu. Ali. O Filistejcima doskora nismo imali mnogo podataka. dakle. nikada se nije rukovodio religioznim pobudama. dodu e. Zato izaziva cudenje to su redaktori Biblije uneli njegovu povest u kanonske knjige. l ne samo to su je uneli. Mo e. On nije predvodnik koji. bio prau-zor Samsonovog lika. borba sa Filistejcima vodila se za opstanak naroda. organizuje otpor protiv ugnjetaca. vec su i s drasticnim naturalizmom prikazali stvari koje nikako ne spadaju u knjige smatrane za svete. koji eli da se osveti za do ivljene ili umi ljene uvrede. isticuci ga donekle kao primer koji treba slediti. Ali to ne znaci da on nije proizvod jevrejske ma te. U tome ce nam pomoci arheolo ka nalazi ta u pelo-poneskoj Mikeni. neiscrpan u desetkama i junacina i ne ba mnogo bistar atleta kakva je to divna. U svom ivotu ispunjavao je. kada ce zavadena izrailjska plemena. pun borbenog duha. Za njega se. koji je dat po volji njegovih roditelja dok je bio odojce. da se ka e da je Biblija uvek realna i da uzima ivot kakav je u stvarnosti. ali je prica zasnovana na istinitim istorijskim dogadajima. medutim. Samsona je obavezivao nazirejski zavet. postaje herojska i istinski tragicna. i to sa neskrivenim zadovoljstvom odobrava njegove divljacke ispade. Samson je za Izrailjce postao olicenje herojske epohe borbi sa Filistejcima i tako je neraskidivo srastao s narodnom tradicijom da ga nije bilo moguce zaobici. najzad shvatiti neminovnost ujedinjenja radi zajednicke borbe za slobodu. Uostalom. Oru ane borbe s Filistejcima pratile su Izrailjce gotovo dva stoleca i zavr ile se konacnom pobedom cara Davida. pred rastucom opasno cu od Filistejaca. Taj drski kavgad ija. u Troji. zahvaljujuci velikim arheolo kim otkricima i de i-frovanju egipatskih hijeroglifa i mesopotamskog klinastog pisma. Sada. nije sekao kosu i nije pio \ 240 vino. karakteristicna za Istok. U Sam-sonu je na la svoj izraz i slaba politicka svest Izrailjaca iz vremena sudija. Nije. u Anadoliji.nedaleko od rodnog Samsonovog sela. U tom duboko potresnom zavr etku kao da le i nagove taj novih vremena koja se pribli avaju. tipicno narodna figura! U njegovim lukavstvima i ivotnim neprilikama ogleda se sirovi humor jevrejskih pastira i. njegova licnost se izrazito oplemenila. Koliko ima primitivnog i paganskog u njegovim ljubavnim avanturama s Filistejkama. dakle. ne mo e reci da je bio borac za je-hovizam. poput drugih sudija.

Siriji, Palestini i Egiptu. Naime, tim nalazi tima dugujemo ogromno znanje o epohama koje su ranije za nas bile velika nepoznanica. Zigurat u tjpiivi. Crte prema asirs(@m bardjeju iz Vll V. p.n.e. Zigurat sa hramom boga meseca na vrhu. ija na osnovu isfypina u liru. l\\ ts. A Stenovita obala Mrtvog mora. Snimafjz vazdufia >z& 'Egipatsfy pogrebna povorka. Jres^a iz grobnice. Bobovi izraduju opefe. y~res/(g. iz grobnice egipatsl^gg namesnifg., godine pre na e ere 1460. Stub sod nad Mrtvim morem Hgjipodseca na cove/(a 'EgipatsUg.pe adija. Drvene figurice nadene u egipatskoj grobnici 1800. godine p.n.e. 'D amija u ttebronu S^oja se uzdi e iznad verovatne grobnice Sare., fturama, 'Bitifijsfa mana na grancicama Jordan i Mrtvo more. fotografija iz vazduna. ^Sh *»*-.' 'Egipatskg. statua Oiananca s ispisanim prokletstvom, bacenim na hanansi^e. gradove. 'Ru evine palate u utvrdenju Cjaj Zajordansl^a rei^a Arnon, koja se pominje u Vtib&ji Zidine Jerifiona Istopim perinom., noj-/ starijeg grada u istanji (ofy 6000. g. pre na e ere.) . 1)rvena figura iz grobnice faraona 1utanl(amcma, 'Boginja plodnosti Astarta. lsf<@pina iz Ugarita Figura boga iz Ugarita figura boginje iz Ugarita otapana u 9{imrudu Tvrdava caraSauta. ftrfieoksfy nalazi te u TeC-eC-fuJu u blizini Jerusafoma li Zidplaca ujerusatimu. Rsirci iseljavaju pokoreno stanovnitvo. Crte prema asirsfgm bareljefu ,3 Iseljavanje stanovnika iz osvojenog grada. Bareljef iz dvorca asirskog cara 222 !Asirski carSargon Til, osvajac umarije. Bareljef iz 9{inive lzraij/s/Q; carjuj /fonja se Safmanasaru TiT. %areCjefsa cuvenog "Crnog obeCisHy?1 fmicanin s majmunima 'Plocica od slonove carso w ' ' ///»(l d-vorca uSamariji ^ 'Bic&jsfe feffende 241

- , _ . »i MHIII.. i,,.: -.....^ ............... i svecnjajjzJerusaGjnsfyf hrama no en u pofatnicfam Titovom polwdu, 'Bardje.f na Titovoj trijumfalnoj fapiji u Rimu, U drugom milenijumu pre na e ere, na Kritu je iveo narod koji je stvorio prefinjenu kulturu i na Egejskom moru osnovao najmocniju trgovacku dr avu. U isto vreme, Peloponez su nastanjivali narodi cije nam poreklo i jezik nisu poznati. Pokorili su ih Ahajci, grcka ratnicka plemena, okovana u bronzane oklope. Njihovi vladari su podigli megalitska utvrdenja u Mikeni, u Tirensu i drugim mestima Argolide. Tukidid navodi da su se ahajska plemena bavila piratstvom i da su izgradila sna nu flotu koja je bila opasna konkurencija Kricanima. Pocev i od XV veka pre na e ere, Ahajci pod dinastijom Atrida, kojoj je pripadao i Agamemnon, postepeno potiskuju Kricane sa njihovih kolonijalnih poseda na egejskim ostrvima i na obali Male Azije. Godine 1400. pre na e ere osvajaju Krit i uni tavaju visoko razvijenu minojsku kulturu, nazvanu tako po legendarnom kralju Minoju. Oko godine 1180. pre na e ere, posle desetogodi nje opsade, pretvaraju Troju u ru evine. Ali nisu dugo u ivali u svojim uspesima. Iz dubine Evrope do la su druga grcka varvarska plemena, poznata pod zajednickim imenom Dorci, kasnije istorijski Grci. Pokorili su Peloponez, Krit, egejska ostrva i obalu Male Azije. Pod njihovim pritiskom, u oblastima oko Egejskog mora odigrala se jedna od onih etnickih revolucija koje su izazivale velike seobe naroda. Stanovnici Balkana, Ilirije i egejskih ostrva, potiskivani iz svojih postojbina, kretali su se u talasima na jug u potrazi za novim boravi tima. I li su kroz Anadoliju, Malu Aziju, Siriju i Hanan, i do li do delte Nila. Merneptah im nanosi poraz i primorava ih na povlacenje. Njihova ponovna najezda na Egipat, godine 1191. pre na e ere, bila je daleko opasnija. Nepregledne horde ratnika s porodicama i imovinom kretale su se obalom Sirije i Hanana, ticene s mora brojnom flotom jedrenjaka. Pod njihovim udarcima ru i se mocna dr ava Hetita, a njena prestonica Hatu a , na reci Halis, zauvek je pretvorena u gomilu ru evina i pepela. Plen osvajaca zatim postaje Kilikija, s nepreglednim krdima rasnih konja, po kojima je bila cuvena. Fenicki gradovi Biblos, Sidon i Tir, predaju se dobrovoljno i tako izbegavaju uni tenje. Po to su pre li Hanan du obale mora, osvajaci prodiru u Egipat i pusto e njegove severne krajeve. Faraon Ramzes III (1198 - 1167. g. p.n.e.) morao je da upotrebi sve snaga da bi ih zadr ao. Na kraju ih je razbio i na kopnu i na moru, uni tiv i im Stolovi u "s/frptorijumu" esensl^og manastira u ttirbet ^....... 242 flotu u pomorskoj bici kod Pelusijuma. Najveca opasnost koja se nadvila nad Egipat u citavoj njegovoj istoriji bila je odbijena, ali Ramzes vi e nije imao snage da uljeze protera i iz Hanana i Sirije. Zahvaljujuci tome, jedan preostali ogranak mogao je bez smetnje da zauzme plodnu primorsku ravnicu u ju nom Hananu i tamo se zauvek naseli. Sticajem srecnih okolnosti sacuvao se egipatski dokument koji sadr i neizmerno dragocene podatke o tim tajanstvenim nomadskim narodima. U Medinet Habu, nedaleko od Tebe, otkopane su ru evine hrama boga Amona. Zidovi su mu od vrha do dna prekriveni natpisima i slikama, koji na sugestivan nacin predstavljaju dramatican tok faraonove borbe sa osvajacima. Dok se na kopnu egipatska pe adija bori prsa u prsa sa tudinskim vojnicima, na moru faraonove lade odnose odlucujucu po-bedu nad neprijateljskom flotom. Vidi se kako tonu jedrenjaci u plamenu s kojih padaju poginuli i skacu u more prestravljeni mornari. Na jednoj od fresaka prikazana su te ka kola sa volovskom zapregom, natovarena enama, decom i ratnim plenom. Bila je to, dakle, seoba naroda u punom znacenju te reci. Mu karci su visokog rasta, a njihova obrijana lica odlikuju pravi, tipicno grcki nosevi i visoka cela. Ratnici nose narocite lemove od pticjeg

perja, koji podsecaju na lemove Homerovih junaka na dfsvnim bareljefima, l iroki kratki macevi i mali okrugli titovi cini se da su grckog porekla. Sa zidnih natpisa doznajemo da su Egipcani napadace zvali "narodi mora". Tamo se pominju ratnici plemena "Donoja" i "Ahajva a"; to su nazivi pod kojima se mo da kriju Danajci i Ahajci, koji su nam poznati iz grcke istorije. Nailazimo i na egipatski naziv za Filistejce "Peleset" ili "Prst", l pored tih podataka, naucnici se ne sla u po pitanju etnickog porekla osvajaca. Ukoliko je to bila me avina plemena najrazlicitijih rasa, kako neki smatraju, onda se kao sigurno mo e prihvatiti da su ona bila pod uticajem grcke kulture, i cak da su se medu njima nalazili Ahajci, koje su Dorci potisnuli sa Balkanskog poluostrva, Male Azije i ostrva Egejskog mora. Posle neuspelog pohoda na Egipat, Filistejci su se naselili u Hananu, gotovo u isto vreme kad i Izrailjci. Iz Biblije znamo da su zauzeli plodni pojas obale ju no od planine Karmil. Njihovi gradovi-dr ave, Gaza, Askalon, Azot, Gat i Akaron, stvorili su federaciju koja se na grckom zvala pentarhija. Usmera-vajuci svoju teritorijalnu ekspanziju u dubinu kopna, brzo su u li u sukob sa susednim izrailjskim plemenima, Judinim i Danovim. l upravo ovi prvi sukobi predstavljaju istorijsku podlogu za pricu o Samsonu. Vec znamo da su, medu "narodima mora", Filistejci predstavljali posebnu, ne mnogo veliku etnicku grupu. Biblisti i arheolozi ula u napore da saznaju o njima ne to vi e, i po tom pitanju vec su zabele ili niz uspeha. Predstavicemo ukratko rezultate njihovih dosada njih istra ivanja. Treba, pre svega, istaci da Filistejci, po jevrejskom pre-danju, poticu sa Krita. Prorok Amos (Knjiga proroka Amosa, 9, 7) govori da ih je Bog izveo iz Kaftora, a pod tim imenom krije se Krit (u vavilonskim tekstovima s klinastim pismom: Kaftara). Sumnju u takvo tumacenje imena "Kaftor" otklanja kasnije prorok Jezekilj, koji Filistejce poistovecuje sa Kricanima. Kad bismo jevrejsko predanje prihvatili kao tacno, do li bismo do uverenja da su Filistejci bili Ahajci, koji su osvojili Krit, a zatim i sami bili potisnuti od Doraca. Na alost, ovakva vrsta predanja cesto je nepouzdana i nema vrednost naucnog dokaza. Neki istra ivaci skrenuli su pa nju na zanimljivu cinjenicu da su izvesna filistejska imena bila ilirskog porekla i da je u Iliriji postojao grad Paleste. Po to je seoba dorskih naroda pocela upravo tamo, nije iskljuceno da su Filistejci bili predgrcki stanovnici Ilirije, koje su potisnuli osvajaci. Sada cemo videti ta nam o tome ka e arheologija, na osnovu otkopavanje vr enih u Siriji i Palestini. U ru evinama grada Uga-rita pronadeni su grobovi s karakteristicnim egejskim, kiparskim i mikenskim odlikama. Keramika izvadena iz ru evina pet filistej-skih gradova nekada njeg Hanana prete no je mikenska. Pehari i krcazi ukra eni su crnim i crvenim figuralnim ornamentom, na svetlo utoj glazuri. Identicno keramicko posude upotrebljavano je upravo u Mikeni, gradu Agamemnonovom. Druge arheolo ke iskopine su karakteristicnije. U prici o Samsonu Biblija predstavlja Filistejce kao narod strasno zaljubljen u velike terevenke. Tamo doslovno citamo: "l kad se razveseli srce njihovo reko e: zovite Samsona da nam igra. l do-zva e Samsona iz tamnice da im igra, i namjesti e ga medu dva stupa... A kuca bija e puna ljudi i ena i svi knezovi Filistejski bijahu ondje; i na krovu bija e oko tri tisuce ljudi i ena, koji gledahu kako Samson igra". Taj upecatljiv prizor masovnog pira upotpunila je arheologija na neocekivan nacin. U ru evinama filistejskih gradova nadena je velika kolicina krcaga za pivo, koji su imali kljunove s filterom za zadr avanje jecmene pleve, koja je plivala u sve e skuvanom pivu. Pokazalo se, dakle, da su se u zemlji vina Filistej ci uporno dr ali piva, tradicionalnog pica grckih ratnika.

Kakve zakljucke mo emo da izvedemo na osnovu tih cinjenica? Ne mo emo s potpunom sigurno cu tvrditi da su Fili-stejci pripadali velikoj porodici grckih plemena. Nesumnjivo je da su dugo ostali pod uticajem njihove kulture i da su usvojili njihove obicaje. Mo da su se, cak, medu njima nalazile ahajske izbeglice iz Argolide, Ilirije, Male Azije, s Krita i ostalih egejskih ostrva. To je, po svemu sudecu, bila me avina skitnica grckog i negrckog porekla, koje su se posle poraza u Egiptu ujedinile radi zajednickog osvajanja Hanana. Mogli bismo opravdano da se zapitamo kako je takva acica osvajaca uspela ne samo da zadr i svoj plen, vec da s vremenom sebi potcini gotovo ceo Hanan zajedno sa Izrailjcima. Njihova nadmocnost zasnivala se na tome to su sa sobom doneli tajnu prerade gvozda. Njihovo gvozdeno oru je i sprave obezbedili su im odlucujucu premoc nad zemljom koja je jo uvek bila u bronzanom dobu. VAtimo se nekoliko stoleca unazad, da vidimo na koji nacin su Filistejci do li do gvozda. Negde u Jermenskim planinama ivelo je kizvadansko pleme, koje je u XIV veku pre na e ere naucilo da topi gvo de. Ono nije nacinilo novi pronalazak, vec je jednostavno otkrilo nacin da proizvede gvo de jeftino i u velikim kolicinama. U Egiptu i Mesopotamiji gvo de je bilo poznato jo u trecem milenijumu pre na e ere, ali je bilo toliko retko da je cenjeno vi e od zlata. Kizvadance su pokorili Hetiti i oteli im, naravno, tajnu topljenja gvozdene rude, koju su potom cuvali kao oko u glavi. Kada je jedan faraon zamolio prijateljskog hetitskog cara da mu otkrije tajnu, kao odgovor je samo dobio gvozdeni bode , bez ikakvog komentara. U XII veku pre na e ere "narodi mora" uni tili su mocnu hetitsku dr avu i s ogromnim ratnim plenom prigrabili i bri ljivo cuvanu tajnu topljenja gvozda. Tako su tim najdragocenijim blagom ovladali i Filistejci. tegetufe U Prvoj knjizi Samuilovoj (13, 19-22) citamo: " A u cijeloj zemlji Izrailjskoj ne bje e kovaca, jer Filisteji reko e: da ne bi gradili Jevreji maceva ni kopalja. Zato sla ahu svi Izrailjci k Filistejcima kad koji ca e poklepati raonik ili motiku ili sjekiru ili srp. l bijahu se zatupili raonici i motike i vile troroge i sjekire, i same ostane treba e zao triti. Zato kad dode vrijeme boju, ne nade se maca ni koplja ni u koga u narodu koji bje e sa Saulom i Jonatanom..." Kao to iz ovih reci proistice, Filistejci su dr ali Izrailjce u zavisnosti, drakonskim merama braneci svoj monopol na gvo de. To je bio vojni i ekonomski monopol, po to niko osim njih u Hananu nije mogao kovati gvozdeno oru je, niti orude potrebno u zanatstvu i zemljoradnji. Izrailjci su, dodu e, mogli da kupuju orude, ali kada ga je trebalo popraviti ili nao triti, morali su da se obrate Filistejcima, koji su svoju uslugu jo i dobro naplacivali. Zacudujuce je da je arheologija u potpunosti potvrdila informacije iz Biblije. Na teritorijama nekada njih filistejskih dr avica pronadena je ogromna kolicina gvozdenih predmeta, dok oni u drugim krajevima Hanana predstavljaju retkost. Ta slika se sasvim uocljivo menja kada se prekopavaju kulturni slojevi koji se odnose na period nakon to je David sru io filistejsku hegemoniju. Od tada se gvo de javlja u velikoj kolicini i ravno-merno je rasprostranjeno na celoj teritoriji Hanana. Pobeda Izrailjaca znacila je u isto vreme i ekonomski preokret, koji je nastupio kao posledica ukidanja filistejskog monopola i ulaska semitskih naroda Hanana u gvozdeno doba. Posle dve stotine godina borbe, Filistejci su bili pobedeni i, mada su od tada igrali samo drugorazrednu politicku ulogu, nisu, nestali sa istorijske karte. Od njih, naime, potice ime Palestina, koje je kasnije prihvaceno u zvanicnoj rimskoj nomenklaturi. Tako su Filistejci odneli neocekivanu pobedu: ovekoveceni su u imenu zemlje, koju i pored dugotrajnih napora nisu uspeli da pokore.

.

Visoku du nost prvosve tenika i sudije vr io je u to vreme Ilije. Prvosve tenik je. ali ga oni nisu slu ali i dalje su radili po svome. Od hodocasnika su iznudivali previsoke da bine. pa je izgledalo da im povladuje. smesta je pohi -tao Iliju u uverenju da ga on doziva. Kad mu se Jehova obrati. koja je bila nerotkinja. samovolja i razvrat izazvali su u Izrailju op te zgra anje. opazio je Anu kako se moli. verna svom zavetu. iako je i dalje voleo svoje otpadnicke sinove. Pomislio je zato da je do la u hram pijana i zbog toga ju je prekorio. Ofnije i Fines. prvosve tenik se jako bri -nuo. Tek to je postao decacic.° Jafa rtxv>"f 1<W . necujno micuci usnama. nisam pila vina ni silovita pica. nego izlivam du u svoju pred Gospodom". / . jer mu je majka cesto dolazila u Silom da opere staru ili da donese novu odecu. kad je cela porodica odlazila u Silom. Samuilo je poslu ao savet svoga ucite -lja. Jednom. covek cestit i bogobojan." Nepunu godinu posle tog predskazanja Ana je rodila sina i dala mu ime Samuilo. pona ali su se nedostojno i zadavali mu mnogo briga. gde je pocivao kovceg zaveta. Ilija dirnu alosna sudbina enina pa joj odgovori: "Idi s mirom. Od tada je Samuilo radio razne poslove u hramu i tako se pripremao za sve tenicku du nost. Po tovanom Iliju nije bila sudena mirna starost. oni su trokrakim vilju kama iz sudova uzimali najbolje parcice. kad je postao mlad sve .ZLATNO DOBA IZRAILJA if SOLOMONOVO CARSTVO fevS"'"^! Sofomonovo carstvo I I fPofyrene ztmlje. tri merice bra na i lonac vina. Cak je i Ilije. Njihova gramzi vost. U gorama Jefremovim nalazio se gradic Rama. Ana mu je odgovorila s du nim po tovanjem: "Nisam pijana. polagao u njega sve nade i u dubini du e smatrao ga za svoga naslednika. a Bog Izrailjev da ti ispuni molbu. Njegovi sinovi sve . Uvek je 2$0 bio obucen u cistu odecu od belog lana. Ujutro. kad je sedeo na stolici pred hramom i grejao se na suncu. da prinese rtvu pred svetim atorom. U njemu je iveo Levit Elkana sa svojim dvema enama. Jednom godi nje. Predav i prvosve teniku na dar tri teleta. rastao je Samuilo vodeci po ten nacin ivota i verno slu eci Jehovi. Samuilo je izbegavao pravi odgovor i tek kada je bio . najmirnije 4 >avao. U tom okru enju pokvarenosti i tetne slabosti. prinoseci rtve. Uvek spreman da pomogne. l tada doznade ne to to ga duboko potrese. To je veoma zacudilo starca. Anom i Feninom.^5affva( '. i probudiv i se ni ta nije znao. vr ili blud sa enama koje su cuvale ulaz hra -ma. Poti tena Elkanina ena molila se iz sveg srca. Fenina je imala sinove i neprestano se podsmevala Ani. Samuilo je bio tako predan sve tenik da je cak i noci provodio u hramu.. onemocao i gotovo lep. pade nicice i upita ga ta eli. jer je navikao da hodocasnici glasno ispovedaju svoje brige i elje. za to si ga molila.tenik. S vremenom.ftXftKtf SINAJSKO POLUISTRVO PRVOSVE TENIK ILIJE l SAMUILOVO ROÐENJE. Poucio je Samuila kako treba da se pona a kad opet zacuje svoje ime. Ilije je tra io od njega da mu ponovi nocni razgovor. Ilije ih je najozbiljnije korio i opominjao da se vrate na put po -stenja. a to je najgore. Pritisnut godinama. ucveljena ena strasno se molila Jehovi preklinjuci ga da joj podari sina i zavetujuci se da ce ga posvetiti za na-zireja i dati u slu bu hrama. Jednom je cuo neki glas koji ga zove po imenu. ali vec ostareo i onemocao. l tek treci put starac je shvatio da je to glas Jehovin. kuvali meso. nego sam ena tu na u srcu. hodocasnici su po celom Izrailju proneli glas o njegovoj cestitosti. gospodaru. medutim. majka ga je odvela u Silom da slu i Jehovi do kraja ivota. To isto dogo -dilo se i sledece noci. pomolila se i vratila se kuci radosna..tenici. Dok su ljudi. ali nije imao ni snage ni volje da se suprotstavi sinovima. SREDOZEMNO MORE (Mt$K\ .

.

bili su zaprepa ceni. Vi e nije bilo ni grada ni sela koje bi htelo da primi zlatni kovceg. mada je ne -pokolebljivo verovao u njegovu magicnu moc. Otada su izrailjska plemena u njemu gledala pomazanika bo jeg. a ona je najvi e tugovala zbog izgu -bljenog kovcega zaveta i na samrti pro aptala: "Otide slava od Izrailja. neo -brezanih Filistejaca. od grada do grada. U bici kod Afeka odneli su pobedu. Pricalo se da su Filistejci odvezli kovceg zaveta u Azot i postavili ga u hram svog najvi eg boga Dagona. iako mu je vrednost bila ogromna. gradani su se stra no pobunili negodujuci: "Doneso e k nama kovceg Boga Izrailjeva da pomori nas i na narod!" Opet je sazvan savet fili -stejskih kne eva. vojnik koji je pre iveo bitku. koju su fili -stejski gradovi osetili na tako poguban nacin. izgubila mu -za. Srce mu je strepelo za sudbinu kovcega i. pa su smesta poslali u Silom po njega Levite sa sve tenicima Ofnijem i Finesom na celu. koji su pro dirali letinu i irili gadne bole tine. a ostatak vojske koji se spasao pogroma. Stanovnici Azota sazvali su savet filistejskih kne eva i izjavili da po svaku cenu hoce da se otarase opasnog trofe -ja. ovoga puta strahovit poraz. pao u ruke mrskih. istina. u kome boravi Jehova. uzbudeno je saop tio Iliju da je Jehova. Najzad su filiste -jski vraci savetovali da se kovceg . ali ostavlja potomka. Izrailj utonu u tugu. Ljudi su drhtali od straha pred njegovom cudotvornom silom. Prvosve te -niku Iliju bilo je tada vec devedeset i osam godina. ali se pokorno odazva: "Go -spod je. Poraz kod Afeka pripisivali su tome to nisu imali kovceg Gospodnji. Uskoro se rasplamta druga bitka. 251 ISTREBLJENJE ILIJEVE DINASTIJE. u tim da -nima najmracnijeg poraza. Sutra -dan. Kad su najzad opasni plen podmetnuli gradu Akaronu. Te ili su je da je. Jakovljeva po -koljenja nisu tako nisko pala i bila toliko poni ena. pobiv i cetiri hiljade Jefremovih potomaka. i jo s odvaljenim rukama i glavom. od sela do sela. Tako je kovceg prenesen u grad Gat. sedeo je na stolici kraj puta ocekujuci ishod bitke. neka cini to mu je volja. Ali najstra nija nesreca bila je u tome to je kovceg zaveta. Iz filis tejskih gradova dolazili su neki cudni i ohrabrujuci glasovi. Njegova pobo nost bila je za njih jedina moralna podr ka. od stresa odjednom dobi porodajne bolove i umiruci rodi sina. ali su ga sledeceg dana opet na li kako le i na zemlji. Cim se zlatni kovceg zaveta. pojavi u logoru. onesve cen pade sa stolice i polomi vrat. Kad Ilije cu vest o porazu i smrti svoja dva sina i o gubitku svetoga kovcega. koje 252 je narod prenosio od usta do usta. zadihan i sav u pra ini. Izrailjci pretrpe e po -novo. Posle po -ra a kod Afeka. Videli su da se Dagonov kip sru io pored kovcega zaveta. jer bi otet kovceg Bo ji. dao se u panicno bekstvo.prite njen uza zid. l pored velike nade. Ali i tamo je odmah izbila stra na zaraza koja je odnela mnogo ljudskih ivota. Vratili su ga na po -stolje. kad su u li u hram. Filistejci su osvojili zemlju Jefremovu i razorili Silom. odlicio da istrebi prvosve tenikov rod. blesnuo je prvi tracak nade. razgnevljen samovoljom njegovih ra -zuzdanih sinova. versku i svetovnu prestonicu izrailj -skih plemena. u mislima je pre -bacivao sebi to je podlegao nagovoru sinova i dozvolio da kov -ceg iznesu iz hrama." Vest da Samuilo razgovara s Bogom brzo je obi la zemlju Hanansku. jedino pravo svetili te Jehovino. sveti Jehovin dom. u vreme kad su prvosve tenik i njegovi sinovi izgubili poverenje naroda. Starac pognu glavu pod te kim udarcem. Tada se stare ine plemena Jefremovog priseti e da Mojsije i Isus Navin nikada nisu i li u borbu bez kovcega zave -ta. Oronuo i skoro oslepeo. Na boji tu je ostalo trideset hiljada mrtvih." CUDNOVATA SUDBINA KOVCEGA ZAVETA. A u isto vreme zemlju je spopala navala mi eva. rastav i se od ivota posle cetrdeset godina nesrecnog vr enja prvosve tenicke du nosti. proroka i mudra -ca. Filistejci su poko -rili Judeju i zatim stupili u rat sa zemljom Jefremovom. Jo od egipatskih vremena. vojnici radosno povika e i povrati im se borbeni duh. koja je bila trudna. Odjednom dotrca. s krilatim heruvimima. U po aru je nestao i sveti Mojsijev ator. Ali posle izvesnog vremena. A ena Fi -nesova.

.

Galgal i Mispu. Susedni na -rodi imali su svoje careve. Vr io je ne samo najvi u sve tenicku du nost. pa se javila neminovnost da se izabere jak voda. Izrailjski narod opet je imao svoga predvodnika. pod njegovim vodstvom i ao je mukotrpnim putem unutra njeg preporoda i politickog ujedinjenja. pa su Izrailjci do li do uverenja da im samo monarhisticke uredenje mo e doneti spas. na svoju veliku radost. Mit o njihovoj nepobedi -vosti bio je tako sna an da su i sami u njega poverovali. Silom je bio u ru evinama. Munje i gromovi iza -zva e u filistejskim redovima paniku i rasulo. Osnovao je kolu za proroke u kojoj je sa svojim ucenicima. Veliki prorok i sudi -ja podigao je tamo novi hram Jehovin i odatle upravljao ivo -tom Izrailja. l njegovi sinovi bili su nevaljalci. Vec je zalazio u godine i bila mu je potrebna odmena. Tako se posle se -dam meseci ropstva kovceg vratio svome narodu. Samuilo je bio vec suvi e star i veoma popustljiv prema sinovima da bi se mogao zlu suprot -staviti. Kovceg posla e u Kirijat-Jarim. gde je predan na cuvanje Avinadavu i njegovom sinu Eleazaru. narocito zato to su Filistejci opet postaja -li agresivni.vrati Izrailjcima. Izrailjci se besno baci e na neprijatelja i nanese mu te ak poraz. koji ce povesti narod u borbu za odbranu slobode. Natovarili su ga na kola i u njih upregli krave koje su se tek otelile. Nastale su te ke godine rop -stva i poni enja. ok koji su do iveli tim neocekivanim porazom. njegove presude prihvatala su sva plemena bez pogovora. planovi su mu se pretvorili u prah i pepeo iz istih razlo -ga koji su zagorcali poslednje godine Ilijeve. U Vet-Seme -su Izrailjci su eli p enicu. Na kraju su doveli do toga da je du nost sudije do ivela sveop ti prezir. bez vozara. bili su potkupljivi i izricali ne -pravedne presude. Zato je svoje sinove upucivao u ve -stinu vladanja. Pravio je dalekose ne planove. Zatim kola razbi e. l cudnom ironijom su -dbine. Tu je ostao sve dok ga David nije svecano preneo u Jerusalim. Rama je postala svetovna i verska prestonica Izrailja. padao u ver -sku ekstazu i objavljivao blisku pobedu Jehovinu nad tiranima Izrailja. SAMUILO OBNOVITELJ. Tri puta godi nje odlazio je u Vetilj. iznenada se podi e stra na oluja. gde je re avao sudske sporove. a krave prineso e na rtvu paljenicu. uprkos materinskom instinktu. kad. vec su tu no mukale i uputile se prema izrailjskoj granici. Podlegav i gre nom isku enju radoznalosti. Ali kad je trebalo da dode do oru anog sukoba. iako su telad bila zatvorena u tali. prorokovao i objavio rat hananskim bogovima. l%a divno cudo. vec i svetovni posao sudije. pa se Samuilo za stalno preselio u svoj rodni grad Ramu. zaviri e u kovceg da vide ta se u njemu nalazi. Samuilo je sazvao u Mispi sveop ti sabor Izrailjaca da ih privoli na jedinstvo u oslobodilackoj borbi koja se pribli avala. imenujuci ih za sudije u Virsaveji. vec je de -lovao kao obnovitelj i mudri ucitelj naroda. Iskoristiv i pomet -nju. Samuilo nije bio ni voda ni ratnik. kao opro taj za grehove. na du e vreme ubio im je volju za osvajacke pohode. Imao je snovidenja. nisu krenule k njima. Ali pri tom pocini e svetogrde. Dodali su jo i kovce ic sa prilozima iz pet najznacajnijih filistejskih gra -dova. uz muziku. Otada se Samuilo mogao mir -no posvetiti poslovima na ucvr cenju svoje vladavine. ugnjetaci u bekstvu potra i e spas i povuko e se u granice svoje dr ave. Tada se Jehova razgnevi i li i ivota preko pedeset hilja -da stanovnika Vet-Semesa. eleo je da se ure -denje koje je zaveo ucvrsti i da verska i svetovna vlast bude u njegovom rodu nasledna. Odmah ga skinu e i postavi e u polju na veliki kamen. Uznemireni Filistejci poslali su veliku vojsku. Njegova zvezda je sijala sve jacim sjajem. da jo u zacetku ugu e prve iskre otpora. bubnjeve i igre. Krave su pu tene same. Razuzdani i gramzivi. ugleda e kola sa svetim kovcegom. Postepeno je celu zemlju zahvatio vihor fanaticne mr nje prema Filistejcima. . Izrailjski narod je sve vi e gubio naklonost prema urede Zenon %psidbvs/(i nju koje je on zaveo. Do nogu potuceni. Tako je proteklo dvadeset go -dina.

.

Ali su toliko po tovali Samuila da su mu ostavili slobodne ruke u izboru kan -didata za cara. ti si ostario. Na to mu sluga rece: "Eto u mene cetvrt sikla srebra. Zajedno prodo e goru Jefre -movu. Saul odluci da se vrati kuci. U ivali su i glas dobrih sinova Izrailjevih. kao to je u svih naroda. Kisova porodica bavila se obradom zemlje i gajenjem stoke. koji je uz pomoc mocne posade i gomile poreznika sku -pljao od podjarmljenog stanovni tva danak. Prorok je te noci imao prividenje da ce mu Jehova poslati coveka iz zemlje Venijaminove. Ali upozorenje da ce uklanjanje Samuila sa vlasti i biranje novog cara uvrediti Jehovu. i ostavi e me i slu i e dru -gim bogovima. a sinovi tvoji ne hode tvojim putevima. ali ne nado e ih. l zato. i da mu rade ratne sprave i to treba za kola nje -gova. Saul se zbunjeno izvinjavao govoreci da ne zaslu uje toliku pocast. Uzimace desetak od useva va ih i od vinograda va ih. Zato sada poslu . Salimsku. U to vreme grad Gavaja bio je pod vla cu Filistejaca. i obrtati na svoje poslove. kad ugleda kr nog i lepog Saula. Jednom im negde zaluta e magarice.tenika i vraca koji je iveo u obli njem mestu. legende 255 KAKO JE SAUL POMAZAN ZA CARA. zato postavi nam cara da nam sudi. neki unutra nji glas mu do apnu da stoji licem u lice s covekom dostojnim carskog prestala. Rekao je da ce odgovor dati sledeceg dana. Samuilu nije ostalo ni ta drugo nego da im te ka srca obeca da ce za carski presto potra iti podesnog kan -didata. to da dam coveku Bo ijemu da nas uputi. Zar mu se tako vraca dobro koje je ucinio svom narodu! Smrknuta lica razmi ljao je ta da radi. i da mu oru njive i anju letinu. Venijaminovu i Sufsku. Stada ce va a desetkovati i vi cete mu biti robovi. da mu se otac posle njegove tako duge odsu -tnosti ne brine. da sacuva teokratski poredak i obezbedi svojim sinovima na le -dnu vlast. Taj predlog Sa -ulu se dopade. U njemu je bilo sedi te vojnog name -snika. iveo je covek po imenu Kis. Medu njima se narocito isticao Saul. A kad su se izaslanici sutradan okupili u njegovoj kuci. lepoti i visokom stasu. U Gavaji. i po -stavice ih da su mu tisucnici i pedesetnici. vec ga posadi na najpocasnije mesto . nije dalo nikakav re -zultat. Odmah ga pozva na ve -ceru i predskaza mu da ce naci zalutale magarice. kako da izbegne ogranicenje vlasti prvosve tenika. Kako cini e od onoga dana kad ih izvedoh iz Misira do danas. Kis odmah naredi Saulu da pode s jednim slugom da tra i nestale ivotinje. Iznenaden predusretljivo cu i Ijubazno cu uva enog sve tenika. Izdtlanici su uporno zahtevali cara. i oni ce trcati pred kolima njegovim. saop tio im je da mu se te noci javio Jehova i rekao ogorceno: "Poslu aj glas narodni u svemu to ti govore. l sluge va e i slu kinje va e i mladice va e najlep e i magarce va e uzimace." Iduci po uputstvu devojke koju su sreli usput." Ali izaslanike nisu odvratila ta crna predskazanja i dalje su ostali pri svome. koje nije iskvario gradski ivot." Taj zahtev je Samuila duboko pogodio. po svim tim delima cine i tebi. l njive va e i vinograde va e i maslinike va e najbolje uzimace i razdavati slugama svojim.aj glas njihov. Bili su to obicni se -ljaci. jer ne odbaci e tebe nego mene odbaci e da ne carujem nad njima. za glavu vi i od svih drugih izrailjskih mu karaca. Tada je Samuilo poku ao da ih zastra i predocavanjem svih opasnosti koje prete od monarhije. pred gradskom kapijom naido e na Samuila. i ne samo to ga primi u svoj dom. koji se nisu pomirili s rop -stvom i ostali su vatreni sledbenici Jehove. Kad stigo e u blizinu grada Rame. zdravog tela i duha."Sinove va e uzimace i metati ih na kola svoja i medu konjanike svoje. ali im dobro zasvedoci i ka i nacin kojirn ce car carovati nad njim". i davace dvoranima svojim i slugama svojim. koji ce izrailjski narod izbaviti iz filistejskog ropstva. Predstavnici plemena oti li su u Ramu i rekli mu: "Eto. Ali sluga mu predlo i da zamole za pomoc sve . Uzimace i kceri va e da mu grade mirisne masti i da mu budu kuharice i hljebarice. da potice iz najmanjeg plemena i najskromnijeg od svih Venijami -novih domova. Ali Samuilo mu umiri savest. mladic izuzetno naocit. pa zemlju Salisku. ali se ustrucavao da ide svetom coveku bez darova. ciji su sinovi bili poznati po hrabrosti. u ze -mlji Venijaminovoj.

.

za sto -lom. Za vreme izbo -ra pokazalo se da su mnogi Izrailjci glasali protiv njega. pozdravi e ga tri hodocasnika i od rtava koje su nosili u hram u Rami dado e mu dva hleba. le ao je izrailjski grad Ja -vis. PRVA POBEDA SAULOVA. Ljudi su se prema njima odnosili s pra -znovernim%trahom. nije ni primetio kako je i sam poceo igrati. birajuci mu najlep e ko -made mesa. Uz pratnju harfi. Uverio se tek onda kad mu se usput dogodilo tacno ono to mu je prorok predskazao. pravio se da ne cuje njihove podstrekacke prigovore i nije im se osvetio. l po njegovoj preporuci Saul je izabran za cara. a kad. opkolio ga je i spremao se za odlucu -juci napad. bubnjeva i svirala pobo ni ljudi podskakivali su. ali pod uslovom da svakom od njih iskopa desno oko. od kojih je Jonatan izrastao u odva nog mladica. U jednom trenutku izrazi elju da porazgovara s njim u cetiri oka i zamoli ga da otpremi slugu. $i£(ijs/<K legende 257 pkom bio je o amucen i nikako nije mogao poverovati da je to volja Jehovina. kad je prolazio pored gore Tavor. pevati i prorokovati. Opkoljeno stanovni tvo htelo je da stupi s njim u pregovore. a znali su Saula kao jednostavnog i trezvenog seljackog sina. Ali najva niji je bio treci susret. U rano jutro probudi ga i odvede van grada. Orao je zemlju i osnovao svoju porodicu. Tada nji proroci. dodijavali prosjacenjem i svakom ko je hteo proricali buducnost za hranu L milostinju. to je. . Cim sti e do svog rodnog grada Gavaje. Istocno od Jordana. Mladi pastir i ratar tim postu 256 Zerwn !%psidovs%i. s velikim odu evljenjem Izrailjci povika e: "Da ivi car!" Tada im Samuilo saop ti carska prava i napisa ih u knjigu. Car Amonaca. cak ni svojoj najbli oj porodici Saul nije poverio ta se u Rami desilo. koji su ga obavestili da su magarice nadene i da otac nestrpljivo oce -kuje njegov povratak. u gorskim predelima Galada. Oholi vladar im je odgovorio da ce prihvatiti preda -ju. nisu rnogli doci sebi od cudenja: " ta to bi od sina Kisova? Eda li je i Saul medu prorocima?". pa su cak i po to je izabran s prezrenjem govorili o njemu i nisu mu odali pocast. Najpre je pored Rahi -ljinog groba sreo dva coveka iz plemena Venijaminova. pitali su jedan drugog. Zatim. Ali Saul je dobro poznavao ivot. kao i u ostalim izrailjskim gradovima. Zatim ga odvede na krov svoje kuce. U okupljenoj sve -tini neprekidno su padala podsme ljiva pitanja: "Ko li im je otac?" Ni Saul nije stekao njihovu naklonost i otada se_ uobicajila zajedljiva izreka: "Eda li je i Saul medu prorocima?" Cin poma -zanja odigrao se u najvecoj tajnosti. novi voda bio je skroman. jer su u Gavaji. lako je bio poznat po fizickoj snazi i hrabrosti. Po to je bio mudar i uzdr an. mahali rukama i pevajuci pro -muklim glasom ogla avali neka nerazumljiva prorocanstva. Nas. Trebalo ga je silom otuda izvuci. pomaza maslinovim uljem Saula za cara. ugleda gomilu proro -ka kako silaze s gore. medu kojima je bilo mno tvo varalica i arlatana. Saul se kao zacaran zagledao u njihove pomamne postupke i poceo je polako osecati kako i u njega ulazi duh bo ji. izmedu tridesetorice drugih gostiju. pa raspusti narod kuci. mada je jo uvek bio ogorcen to mu je porodica odbacena. Izbor za cara toliko ga je zbunio da se sakrio medu kola i zapregu. Imao je vec dva odrasla si -na. ali u su tini su ih prezirali. Takvo pitanje nije slu ilo na cast. u gomilama su se vukli zemljom. Ali do ao je cas kad je i narod trebalo da potvrdi izbor za cara. uostalom. A Saul krenu u Gavaju na celu povece grupe vojni ka koji se odmah stavi e pod njegovu komandu. stade pred birace. Ljudi koji se sjati e s okolnih polja. radio i svim drugim Izra -iljcima. Zahvacen kolektivnom verskom ekstazom. Saul ni -je mogao vr iti vlast javno i potpuno. Cim ostado e sami. po teno je predstavio svoga kandidata. Godine su prolazile. onako kr an i za glavu vi i od ostalih. U tom cilju Samuilo je sazvao sveop ti sabor u Mispi i. kako je to javno priznao. stra arile filistejske posade. gde su ca -skali kasno u noc.

Ali do ao je cas kad je i narod trebalo da potvrdi izbor za cara. Zatim. bubnjeva i svirala pobo ni ljudi podskakivali su. mahali rukama i pevajuci pro -muklim glasom ogla avali neka nerazumljiva prorocanstva. ali odu evljenje koje je izazvao umalo ne dovede do bratoubilackog rata. po Izrailju se razle . koji su ga obavestili da su magarice nadene i da otac nestrpljivo oce -kuje njegov povratak. koji su u Mispi po svaku cenu poku avali da obesna e njegov izbor za cara. l po njegovoj preporuci Saul je izabran za cara. Ali Saul je zaustavio svoje pristalice. pa su cak i po to je izabran s prezrenjem govorili o njemu i nisu mu odali pocast. ponovo zapade u stanje prorocke ekstaze. pa su i dalje hu kali protiv njega.e plac i jadikovka. Ljudi su se prema njima odnosili s pra -znovernim strahom. a znali su Saula kao jednostavnog i trezvenog seljackog sina. stade pred birace. medu kojima je bilo mno tvo varalica i arlatana. Najpre je pored Rahi -ljinog groba sreo dva coveka iz plemena Venijaminova. Trebalo ga je silom otuda izvuci. Uverio se tek onda kad mu se usput dogodilo tacno ono to mu je prorok predskazao. da radosni dan pobede ne okaljajiu prolivanjem bratske krvi. nisu mogli doci sebi od cudenja: " ta to bi od sina Kisova? Eda li je i Saul medu prorocima?". Uz pratnju harfi. Na vest o te kom polo aju bratskog Galadskog grada. pa raspusti narod kuci. a pobedu su proslavili prino enjem rtava paljenica i bogatom ratnickom gozbom. po teno je predstavio svoga kandidata. pevati i prorokovati. Tamo su jo jednom potvrdili izbor Saula za cara. upade u njihov logor kod Javisa i u krvavom boju ih potuce. cak ni svojoj najbli oj porodici Saul nije poverio ta se u Rami desilo. Takvo pitanje nije slu ilo na cast. Dva vola kojima je orao zemlju isece na komade i razasla ih svim plemenima sa stra nom porukom da ce ista sudbina snaci svakog onog ko ne uzme uce ca u svetom ratu. kad je prolazio pored gore Tavor. Tada nji proroci. Tako postade narodni junak. onako kr an i za glavu vi i od ostalih. Saul se kao zacaran zagledao u njihove pomamne postupke i poceo je polako osecati kako i u njega ulazi duh bo ji. nije ni primetio kako je i sam poceo igrati. a kad. s velikim odu evljenjem Izrailjci povika e: "Da ivi car!" Tada im Samuilo saop ti carska prava i napisa ih u knjigu. dodijavali prosjacenjem i svakom ko je hteo proricali buducnost za hranu i milostinju. mada je jo uvek bio ogorcen to mu je porodica odbacena. novi voda bio je skroman. u gomilama su se vukli zemljom. Saul je smesta povede protiv Amona -ca. Zahvacen kolektivnom verskom ekstazom. Za vreme izbo -ra pokazalo se da su mnogi Izrailjci glasali protiv njega. obuzet gnevom. pozdravi e ga tri hodocasnika i od rtava koje su nosili u hram u Rami dado e mu dva hleba. Javi je postigao sedmodnevno primirje i za to vreme je poslao emisare kod Saula s molbom da im po alje pomoc. pitali su jedan drugog. ugleda gomilu proro -ka kako silaze s gore. ali u su tini su ih prezirali. Cim sti e do svog rodnog grada Gavaje. a Saul. U tom cilju Samuilo je sazvao sveop ti sabor u Mispi i. Ali Saul je dobro poznavao . Strah obuze Izrailjce i ubrzo se u Vezeku skupi ogromna narodna vojska. Ali najva niji je bio treci susret. A Saul krenu u Gavaju na celu povece grupe vojni kyende ka koji se odmah stavi e pod njegovu komandu. Za Samuila je do ao tu an trenutak napu tanja sveto -vne sudijske vlasti.Pod izgovorom da ce razmisliti o predlo enim uslovima. Ljudi koji se sjati e s okolnih polja. Samuilo je ponovo sazvao zbor Izrailjaca u Galga -lu. Od mladosti je upravljao svojim narodom i pkom bio je o amucen i nikako nije mogao poverovati da je to volja Jehovina. Izbor za cara toliko ga je zbunio da se sakrio medu kola i zapregu. Saulovi privr enici na -meravali su da se krvavo obracunaju s protivnicima. U okupljenoj sve -tini neprekidno su padala podsme ljiva pitanja: "Ko li im je otac?" Ni Saul nije stekao njihovu naklonost i otada se_ uobicajila zajedljiva izreka: "Eda li je i Saul medu prorocima?" Cin poma -zanja odigrao se u najvecoj tajnosti. lako je bio poznat po fizickoj snazi i hrabrosti.

SE SAUL ZAMERIO SVE TENICIMA. Za Samuila je do ao tu an trenutak napu tanja sveto -'ne sudijske vlasti. a Saul. Orao je zemlju i osnovao svoju porodicu. Javi je postigao sedmodnevno primirje i za to vreme je poslao emisare kod Saula s molbom da im po alje pomoc. da radosni dan pobede ne okaljaju prolivanjem bratske krvi. hrabrom i plahovitom mladicu. ali odu evljenje koje je izazvao umalo ne dovede do bratoubilackog rata. koji mu duguje poslu nost. upade u njihov logor kod Javisa i u krvavom boju ih potuce. u gorskim predelima Galada. Samuilo je ponovo sazvao zbor Izrailjaca u Galga -lu. l kao dokaz svoje natpri -rodne moci. stra arile filistejske posade. Imao je vec dva odrasla si -na. koji su u Mispi po svaku cenu poku avali da obesna e njegov izbor za cara. da bih stiskao oci njega radi?" A narod potresen odgovori: "Nisi nam ucinio sile niti si kome ucinio krivo. istocno od Ven-Avena." Pre -dajuci Saulu presto. niti si uzeo to iz cije ruke. Klanjajuci mu se sa strahopo tovanjem. Po to je bio mudar i uzdr an. u koje je polagao sve nade svoga roda. jer su u Gavaji. Samuilo se vratio u Ramu. Istocno od Jordana. Na vest o te kom polo aju bratskog Galadskog grada." Obezbediv i tako sebi poslednju rec u verskim i politickim pitanjima Izrailja. Dva vola kojima je orao zemlju isece na komade i razasla ih svim plemenima sa stra nom porukom da ce ista sudbina snaci svakog onog ko ne uzme uce ca u svetom ratu.ivot. Filistejci su shvatili opasnost i sve snage su koncentrisali u Mihmasu. koga su uvredili tra eci cara. le ao je izrailjski grad Ja -vis. uostalom. radio i svim drugim Izra -iljcima. Pred tim cudom. pravio se da ne cuje njihove podstrekacke prigovore i nije im se osvetio. vec i od hiljadu bojnih ko -la. to je. Saul je ra -spustio narodnu vojsku i pod oru jem zadr ao samo tri hiljade odabranih ratnika. Sinovi. Opkoljeno stanovni tvo htelo je da stupi s njim u pregovore. obuzet gnevom. Hiljadu je dao pod komandu svome sinu Jo -natanu. po Izrailju se razle . Tako postade narodni junak. Kao prvosve tenik i predstavnik Jehovin na zemlji. Jedne noci. molio je preklinjuci: "Moli se za sluge svoje Gospodu Bogu svojemu da ne pomremo.e plac i jadikovka. Nas. od kojih je Jonatan izrastao u odva nog mladica. pa su i dalje hu kali protiv njega. Car Amonaca. Tamo su jo jednom potvrdili izbor Saula za cara. opkolio ga je i spremao se za odlucu -juci napad. potukao je i ubio zapovednika. Saul je razaslao poruku izrailjskim ratnicima da dodu u Galgal. PRVA POBEDA SAULOVA. Saulovi privr enici na -meravali su da se krvavo obracunaju s protivnicima. okupljeni narod nije se upla io samo Jehove nego i Samuila. Godine su prolazile. Bila je to sjajno naoru ana vojska. bio je uveren da je iznad naroda i njegovog novopomaza -nog cara. Ali Saul je zaustavio svoje pristalice. Saulov rodni grad bio je slobodan. Saul ni -je mogao vr iti vlast javno i potpuno. Od mladosti je upravljao svojim narodom i 258 na toj du nosti ostario i osedeo. jer dodasmo k svim gresima svojim zlo istuci sebi cara. ponovo zapade u stanje prorocke ekstaze. ali pod uslovom da svakom od njih1 iskopa desno oko. doneli su mu bolno razocaranje. koja su po izrailjsku pe adiju bila . kao i u ostalim izrailjskim gradovima. gde se formirala ustanicka vojska. Saul je smesta povede protiv Amona -ca. osecao se i dalje ovla cen da upravlja sudbinom Izra -ilja. Radosna vest munjevito se pronela celim Izrailjem i dala podstrek za sveop ti ustanak. Oholi vladar im je odgovorio da ce prihvatiti preda -ju. Kome sam uzeo vola ili kome sam uzeo magarca? Kome sam ucinio nasilje? Kome sam ucino krivo? Ili iz cije sam ruke uzeo poklon. Strah obuze Izrailjce i ubrzo se u Vezeku skupi ogromna narodna vojska. iako je bilo su no doba godine i vreme etve p enice. kako je to javno priznao. Samuilo se nikako nije odrekao najvi e vrhovne vlasti u zemlji. Pod izgovorom da ce razmisliti o predlo enim uslovima. a pobedu su proslavili prino enjem rtava paljenica i bogatom ratnickom 'Zbom. Sastojala se ne samo od brojnih pe adijskih jedinica. Stade pred zbor i progovori drhtavim glasom: "Evo me. odgovorite mi pred Gospodom i pred pomazanikom njegovim. izazvao je ki u i grmljavinu. tada nje sedi te prvosve tenika. Jonatan je izvr io napad na filistejsku posadu u Gavaji.

.

Izrailjci su vec bili premoreni. Kad Samuilo sti e u logor i doznade za tu samo -volju. poraz Filistejaca pretvori se u stra ni pogrom. Sukob sa sve tenici -ma i gubljenje njihove podr ke duboko su potresli Saula. naredi da se ispita ko se iskrao iz Gavaje. Prvosve tenik je napustio logor bez pozdrava i vratio se u svoje sedi te. Klali su ovce. da potra e spas u neprohod -nim umama zemlje^ Gadove i Galadske. Neki su pre li Jordan. pobio dvadeset stra ara i izazvao takvu pometnju da se ostatak vojske dao u panicno bekstvo. Ljudi su napu tali kuce. car naredi da se podigne oltar. pa i on poce udarati po neprijatelju u bekstvu. Pred vece se iznureni i izgladneli pobednici baci e na plen.-. _________________ 259 tBiblijsfe tyenae dozvoljeno da imaju cak ni kovace. dok na kraju s njim nije ostalo samo est stotina najodanijih ratnika. Vojnici mu prekasno sa -op ti e Saulovo naredenje. obuze ga strahovita srd ba. cak je i zamerio ocu. bojeci se cara. O tome su se brinule filistejske posade koje su krstarile Hananom i vr ile po kucama detaljne pretrese. na celu acice svojih junacina. Saul odluci da nastavi borbu.. poslu nijeg cara. samo su Saul i Jonatan imali gvozdene maceve i koplja. koji je tre -balo da se pomoli Jehovi i prinese rtve paljenice. Saul nije bio prethod -no obave ten o opasnom podvigu svoga sina. U takvim uslovima nije moglo biti ni govora o borbi na otvore -nom polju. Cekao je sedam dana Samuila. i tada vide da nema Jonatana. neprestano uznemiravanje i cepanje regularnih neprijateljskih jedinica. predo e na njegovu stra -nu. smatrajuci ba bi poraz Filistejaca bio daleko veci da se Izrailjci nisu borili gladni. halapljivo jeduci sirovo meso s krvlju. volove i telad na boji tu.narocito opasna.. Tada izrailjski odre 260 di. A o tome da je ko od Izrailjaca mogao imati mac ili ko -pije. Cak i zapreti da ce Jehova zbaciti s prestala Saula i izabrati sebi drugog. nije moglo biti ni govora. Jednoga dana. ali mu nisu slomili duh. da se osvetim nepri -jateljima svojim". vojska se iz dana u dan osipala. Saulova vojska nije bila dobro naoru ana. "Da je proklet koji jede to do vecere. U sveop toj panici. JUNACKI PODVIG JONATANOV. Gonjeni su sve do Vet-Avena. sa svojim titono om iznenada je upao u filiste -jski logor. To je bio rezultat dalekovide filiste -jske politike. Kad im se jo prikljuci e i Izrailjci skriveni po okolnim peci -nama i klancima. Zato se ne treba cuditi to je pojavljivanje stra ne fil -istejske vojske medu Izrailjcima izazvalo u as. U godinama svoje dominacije Filistejci su tako do -bro cuvali monopol na gvo de da pokorenim Jevrejima nije bilo . pa su morali odlaziti u fili -stejske gradove da nao tre svoje orude: rala. Doznav i za greh koji pocini e. Tada se Saul odluci na korak koji se mogao protumaciti kao uzurpacija prvosve tenickih ovla cenja. napu ten skoro od svih. ludo hrabar mladic. Situacija je bila beznade na. U svakom trenutku moglo je doci do prvog okr aja s neprijateljem. pa mu je preostala jedino gerilska borba. prinese rtve i preko sve tenika upita Jehovu da li da goni Filistejce do zore. ali borba bez Jehovine podr ke neizbe no se morala zavr iti porazom. Naredi da se podigne oltar za rtve paljenice i sam prinese rtve Jehovi. . Kad pade noc. pa kad zacu viku u filistejskom logoru. U tome mu je uspe no pomagao sin Jonatan. Uprkos ogromnoj filistejskoj sili. po utvrdenim gradovima i kulama. Saul je u to vreme boravio u Galgalu. Mladi Jonatan nije se zbog toga mnogo uzbudio. A Jonatan nije znao za ocevu kletvu i.. poruci vojnicima. Nisu pomogla nikakva opravdanja. Smesta mu krenu u pomoc. Izrailjski ratnici zaista i ne ta -kose hleba ni drugoga jela. kad u umi nade duplju s pcelinjim gnezdom. sekire ili asove. motike. ali kako je jo dugo bilo do sumraka. spusti kraj tapa u sace i okusi meda. Saul strogo naredi da se ivotinje kolju na kamenu. da se krv slobodno sliva u zemlju. krijuci se po gorskim pecinama. silom ukljuceni u filistejsku vojsku. izdr ao je u Galgalu. da ih do kraja .

.

Zatvorili su se. Prvosve tenik srdito prebaci caru neposlu nost i rece mu: "Odbacio si rec Gospodnju. U strahu da glasovi o sukobu prvosve tenika i cara ne izazovu nemir u naro -du. dakle blisko sro -dna Edomcima. dirnut junackim dr anjem cara Agaga. pljackale. Pustinjsku oblast od Sinajske gore sve do ju ne granice Hanana dr ali su Amalicani. "Zar da pogine Jonatan. Zauzet drugim ratovi -ma. Saul se nije odmarao na lovorikama. Pohitao je u Gavaju. dodu e. ne ali ga. unuka Isavovog. i zatri kao prokleto sve to god ima. gde je Saul upravo postavljao spomenik u slavu svoje pobede. l dalje je vodio jednostavan ivot cara-seljaka i zadovoljio se samo jed -nom enom.^Saul ga osudi na smrt. a cara Agaga zarobio. odmah se uputio na goru Karmil. u zidine svojih gra -dova. nije potukao Gedeon. podsetio Saula da ga je pomazao za cara da brani Izrailj i naredio mu da smesta s ce -lom vojskom krene protiv Amalicana: "Zato idi. Saul je odlagao konacni obracun s tim pljacka ima. cekao ga je jo je -dan zadatak.istrebi. Tada mu bi jasno. razbojnicka plemena koja su vodila poreklo od Amalika. pobedonosno se borio u Zajordaniji. Ali pocinio je neoprostiv greh pogaziv i ratnu zakletvu herem. a unutar zemlje obezbe -dio slobodu kretanja osvojiv i hananske gradove koji su uspeli da sacuvaju nezavisnost. pobio zarobljenike ne tedeci ni ene ni decu. nego pobij i ljude i ene i decu i to je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce. i pobij Amalika. ao mu je bilo da uni ti ogromni ratni plen. u dolini Jezrael. Ali. posvetio je sve svoje snage formi -ranju vojnih jedinica. da je neko prekr io njegov zavet i na celu vojsku navu -kao gnev bo ji. nerazdvojnog druga u ratu i miru. vikali su rasrdeni vojnici. Da bi obezbedio pozadinu." Bila je to u stvari detronizacija. stoku i drugu vrednu imovinu Ama -licana. Njihove horde pusto ile su ju ne oblasti Hanana. Saul morade odustati od dalje potere za Filistejcima i oni izbego e konacno uni tenje. To je ra estilo Samuila. a svoje -vremeno podr avali moavskog cara Eglona i s Madijancima pu -sto ili hananske zemlje sve dok ih. ali su i dalje za Izrailjce predstavljali opasnost. Osim Jonatana imao je jo dva sina i dve kceri. Bilo mu je jasno da ce pre ili kasnije doci do odlucujuce bitke s Filistejci -ma. Ubrzo se otkri da je Jonatan krivac. koji je ucinio ovo spasenje veliko u Izrailju? Bo e sacuvaj! Tako iv bio Gospod. uporno ga je molio da ostane u logoru i da ga prati u mar u Zenon %psidbvsfii . Ni ta ne pomogo e ni sinovljeva uveravanja da je prekr io zavet iz ne -znanja. Kod Rafidina su ratovali s Mojsijem i Isusom Navinom." Saul je poslu no krenuo na celu gotovo cele svoje vojske i potukao kod Negiba Amalicane. Sad su se ponovo oglasili. ubijale i nestajale u pustinji pre nego to stigne pomoc. Susret dvojice celnih ljudi Izrailja bio je neobicno buran. nece pasti na zemlju nijedna dlaka s glave njegove. Ali ne dobi nikakav odgovor. Izrailjci su s njima neprestano imali problema. ukljucujuci u njih svakog ko mu se cinio hrabar i sposoban. Vrativ i se u svoju rodnu Gavaju. Jer je s pomocu Bo jom ucinio to danas". Saul je morao voditi racuna o velikom moralnom autoritetu proroko -vom i pokorno ga je molio za opro tenje greha. Ali ga izbavi vojska. KONACNI RASKID SA SAMUILOM. Cim je Samuilo doznao za taj prestup. zato je i on tebe odba -cio da ne bude vi e car. na severu pokorio cara sovskog. Pripremajuci se za to. koja nije htela dopustiti da se tako nagradi junak sa Gavaje i oslobodi -lac izrailjskog naroda. Tako je stvorio sna nu izrailjsku dr a -vu. s carevima moavskim. amonskim i edom < j/~i <Bi6(ijs%g legende -----------------skim. Za vojskovodu je naimenovao svoga rodaka Ave -nira. tavi e. poklonio mu je ivot. Ali najgore je bilo to to su sklopili sa -vez s Filistejcima u borbi protiv Izrailjaca.

.

i dao ga bli njemu tvojemu. Filistejci su opet krenuli protiv Izrailja. Ubrzo zatim vrati se u Ramu i od tada vi e nikad nije hteo da se sastane sa Saulom. otvoreno je izjavljivao da je po -gre io to ga je izabrao za cara. ali poslu no naredi da ga dovedu s pa njaka. Kad jo dozna -de da je David sam sastavio pobo ne pesme koje je pevao. Zato Saul. Neko. Ubrzo je poceo da tra i novog kandidata za pre -sto. "Necu se vratiti s tobom. zloslutno odgovori. da ga isceliteljskom snagom svoje muzike otrgne od mracnih misli. na oci vernika. U to vreme smatralo se da je najbolji lek za takve bolesti muzika. Svuda mu se prividala zavera i neprijateljska delatnost. koji se zvao David. Je -sej je imao sedam sinova. KAKO JE DAVID POBEDIO GOLIJATA. a kad osmotri est starijih. da je prorok bio duboko dirnut. ulogorili se kod gradica Sokota. l otada. Izvadi iz torbe rog s uljem i u prisustvu brace pomaza Da 263 vida za buduceg cara. ni za jednog se ne odluci. Samuilo mu naredi da ih predstavi. Saul je u to vreme boravio u Gavaji. Dane i noci provodio je u razmi ljanju o svojoj krivici i toliko izgubio nerve. Jesej se zacudi zahtevu prvo -sve tenikovom. eleci da po svaku cenu prikri -je raskid. spremi se da napusti carski ator. Ali Samuilo. Obred je obavljen u porodicnom krugu. cinio je to u najvecoj tajnosti. u kojima kao da se pritajilo bezumlje. i nije mogla da pro -makne pa nji vojnika. Car je toplo docekao Davida. i zato je tebe Gospod odbacio da ne bude vi e car nad Izra -iljem. bistrog pogleda. pa niko u Vitlejemu nije ni pomi ljao da se u gradu nalazi novi car Izrailja. Stare ine grada morale su da doznaju za njegov raskid sa Saulom." Posle tih reci. gde je na ne -pristupacnoj steni sagradio sebi jako utvrdenje. Pozivao se pri tom na Jehovu i govorio da se i Gospod kaje to je postavio Saula za cara nad Izrailjem. na svakom koraku osecao je svoju usamlje -nost." AN ipak je popustio navaljivanju cara i po ao s njim u Galgal. Taj jo nedorasli mo -mcic cuvao je na imanju ovce. Cim stigo e. U strahu od cara. oseti s neizmernim olak anjem kako odlaze od njega sva prividenja i vraca mu se zdravlje. poku a da zadr i silom prvosve tenika i u tom rvanju iscepa mu parce pla ta. Samuilo naredi da se car Agag dovede pred oltar Jehovin i isece ga svojom rukom na komade. iskrade se do Jeseja. Tada Samulo viknu: "Oduzeo je gospod carstvo Izrailjevo od tebe danas. Dve protivnicke vojske postavlje -ne su u borbeni poredak na dva naspramna brda. nisu ga ba rado docekali i otvoreno su ga pitali za cilj poseA Ali ih prvosve tenik umiri i uveri da je do ao samo iz verskih razloga. koji je bolji od tebe. preporucio je Saulu skromno cobance iz Vitlejema koje je divno sviralo na harfi. Bojeci se da ga Saul ne optu i za zaveru i izdaju. Bese to decak ride kose. naucio je da svira na harfi. Napu ten od sve tenika i od dela njima oda -nog stanovni tva. slao je u Vitlejem po Davida. niskog rasta. u zemlji Judinoj. tavi e. da je sve ce ce zapadao u melanholiju. U dolini koja . Samuilo mu je u stvari oduzeo presto i upozorio ga otvoreno da ce Jehova iza -brati drugog cara. ravna objavi rata. cak i najodaniji dvorani bili su uvereni da ga je napustio duh Gospo -dnji i njime ovladale mracne sile. kad god bi zapadao u melanholiju. i dalje nepopustljivo uporan. A iz kratkog razgovora videlo se odmah da je izuzetno bistar i pro -mucuran.do Galgala. Jednoga dana oti ao je u Vitlejem pod izgovorom da hoce da prinese rtvu Jehovi. preko lica mu prelete osmeh davno kod njega neviden. A kad pod prstima sviraca od -jeknu e sa harfe smirujuci zvuci. otpado e i poslednje sumnje. ali naocit i gipkih pokreta. i pripremajuci se za bitku. vo -dena rukom neumoljivog prvosve tenika. provodeci dosta vre -mena na pa njaku. Samuilo zadivljeno pogleda Davida. ciji je rod pripadao Judinom plemenu i u ivao u Vitlejemu veliki ugled. Bio je obdaren i za muziku i. mo da u dogovoru sa Samuilom. Nije mogao naci boljeg kandida -ta. Saul im je po ao u susret da im prepreci put u svoju dr avu. Zapita zato za najmladega. cim pade noc. da se ispuni ratna zakletva heremu. Kad je ugledao ridokoso momce koje je odisalo svezom lepotom mladosti. jer si odbacio rec Gospodnju. Videv i mu oci. Odmah su ga doveli u Gavaju. Svirao je vesto i tako osecajno. To je bila javna demonstracija. turobne i od ne -sanice bezizrazne.

" Ali David uporno ostade pri svome. Osvojen vatrenim odu evljenjem decaka. pripasa mu mac i naredi da hoda atorom. Kad se jednom pojavio u logoru. Ali u te . povika iz sveg glasa: "Eda li sam pseto. napado e ga ozbiljno i naredi e mu da se to pre vrati kuci. pokazivao svoje mi ice i gipkost tela. A najvecu radost pricinilo mu je to to je mr avko bio naoru an samo tapom. Filistejci Bittys/<e fyemte su nesrpljivo ocekivali smrtni udarac svog nepobedivog atlete. Njegov grubi glas odjekivao je po brdima i dolinama i parao u i i mozak utucenih izrailjskih vojnika. Sav u te kom oklopu. Uz put zasta -de na brzom potoku i bri ljivo odabra pet o trih kamenova. a kad on ostade pri svojoj ludoj nameri. Na brdima zavlada napeta ti ina. u lakom pastirskom ogrtacu. Golijat je u ogromnoj rucerdi vagao dugi mac spremajuci se za napad. Saul je kipteo od nemocnog besa. te ide na me sa tapom?" U trenutku pomisli da su mu Izrailjci poslali tog decaka da ga izvrgnu ruglu. Junaku koji prihvati borbu s Fili -stejcem obecavao je neizmerno blago. David se ne upusti u bucni dvoboj recima. Kad Golijat ugleda pastirce. da se uveri mo e li poneti oru je. Izrailjci ne oklevajuci iskoristi e op ti mete i grunu e na njih tako . jer ti si dete a on je vojnik od mladosti svoje. stavi ga u pracku i odape iz sve snage. i njegove vojskovode na celu s Avenirom kao i drugi ratnici. rezignirano mahnu rukom i dozvoli mu da radi kako mu je volja. David je ostao kod kuce i samo ponekad donosio hranu braci. pevu eci pobo ne pesme. nije udostojio momcica ni da obrati pa nju na njegove pokrete. samo sasvim ozbiljno oporne -nu diva da se spremi za smrt. sklonili su se u atore od stida i sramote. poce se nemilosrdno rugati ridoj kosi i krhkoj gradi Davidovoj. David u tren oka priskoci obeznanjenom Golijatu. U vojsci su bila i tri najstarija Jesejeva sina. plju tale su na njih podrugljive uvrede i progonio ih Zetwn 3(psidbvs%i prezrivi smeh diva. Ogromna telesina nemocno se svali na zemlju. Saul se nasmeja. David ponese samo svoj tap i pracku. gle -dao je na protivnika koji mu se primicao. obasipao je Izrailjce najru nijim uvredama. Od -mah ga pozva u svoj ator i s ocinskom dobrotom mu objasni: "Ne mo e ti ici na Filistejina da se bijes s njim.ih je razdvajala pojedinacno su se borili ratnici. filistejskog diva iz Gata. Hvalio se kako je ubijao lavove i medvede kad su mu napadali stado. a kad niko nije hteo da mu izade na megdan. Pretio je i kleo se da ce telo drskoga decaka baciti zverima i pticama grabljivicama. podsticani od drugova po oru ju. U oholom osecanju svoje nadmoci. Vest o odva nom pastircetu silno razveseli Saula. Iduci na megdan sa stra nim Fi -listejcem. Po to je bio najmladi.kom oklopu David se nije dobro osecao i priznade da vi e voli da izadj na megdan onako kako je bio. Povrativ i se malo. koji je s tako naivnom samouvereno cu i ao u ne -izbe nu smrt. jer ce za koji trenutak po volji Jehovinoj pasti mrtav. A David kradom izvadi iz torbe kamen. od jutra do mraka. Cak ga i opremi u svoj oklop i lem. Prekaljeni ratnici isme -vali su ga i izgrdili kao utokljunca. nasmeja se tako gromoglasno da gore zadrhta e. Uz u asne krike Filistejaca i radosne uzvike Izrailja -ca. Kamen fijuknu vazduhom i duboko se zari divu u celo. Ali niko od Izrailjaca nije smeo da prihvati izazov Golijata. Takav strah je izazivao Golijat. iz dana u dan izlazio je u pretpolje. Ali niko nije imao hrabrosti da se upusti u borbu. Saul mu najzad dade pristanak. naoru an velikim macem i dugim kopljem. Cetrdeset dana neprekidno. I car Saul. Kao vuk na bespomocno jagnje. a Izrailjci sa strahom u srcu pratili pokrete detinjastog i hrabrog sunarodnika. oslobadanje od te kih nameta i ruku svoje starije kceri. David kratko i jasno izjavi braci da ce prihvatiti izazov. istr e mu mac iz ruke i jednim udarcem odrubi mu glavu. Praveci se da je ozlojeden. Ogorcen njegovom drsko cu. Taj savim neo -cekivani poraz izazva medu Filistejcima neopisivu pometnju. Golijat je vredao i blatio sve to je Izrailjcima sveto. produ i na dvoboj u dolinu. Zatim.

silovito da se filistejska vojska razbe a na sve strane osta -vljajuci za sobom .

tuniku. eleci da odobrovolji Davida. U izrailjskim gradovima docekivan je s velikim odu e -vljenjem. Opet posla e po Davida da muzikom isceli bolesno carevo srce. nepomirljivog neprijatelja. l pored obecanja. poku ao je da se izvuce iz tog suludog poduhvata. kao da ga ne poznaje. Mladic se izmace u posle -dnjem casu a koplje se uz fijuk zabode u zid. Ali najveca korist koju je izvukao iz dvoboja bila je ratna slava i popularnost u izrai -Ijskom narodu. Meravu. posluga nije smela glasa dici i samo je aputala po kutovi -ma: "Napade Saula zli duh Bo ji. a oklop. DAVID. za kratko vreme sakupio je ne sto. nezaslu ena nepravda. ako mu kao ratni trofej donese udne kapice sto ubije -nih Fillistejaca. Nije mu se valj -da prividalo kad je na svakom koraku osecao da mu narod okrece leda. Sav filistejski logor. Jednoga dana preko izaslani -ka porucio je Davidu da ce mu dati za enu svoju stariju kci. Iz mnogih pohoda protiv Filistejaca vracao se kao pobednik. bila zadovoljna. Zadatak je bio veoma opasan i Saul je racunao na to da mu se rival nece iv vratiti iz tog nerazumnog lova. carev sin i naslednik prestala. Nedvosmisleno ga je vredao i isticao ratne zasluge Davidove iznad svega ono -ga to je on tokom mnogih godina borbe ucinio za izrailjski narod. Dohvati uz tron pri lo -njeno koplje i hitnu ga na Davida. mlade i ene. s brojnim stadom stoke i otetom izrailjskom imovinom pao je u Saulove ruke. koja je tom pramenom. David je dobio pod komandu znacajan odred vojnika i tako postao najmladi vojskovoda u istoriji Izrailja. Ali David pogubi deset tisuca". Cija je mogla biti ta intriga. nesanice i velike srd be. mac i vojnicki opasac. David mu je kao ratni trofej darovao glavu Golijatovu. otvoreno istupiti. Bila je to gorka. Saul ga pogleda izgubljeno. naimeno -vao ga je za vojskovodu nad hiljadu vojnika i otpremio ga u borbu s Filistejcima. Isti onaj narod koji 33 je jo donedavno okru ivao tolikom ljubavlju i obo avanjem. dodu e. Ali uporedo je rasla i careva zavist. ne o eni ga svojom starijom kcerkom. U znak privr e -nosti predao mu je svoj dragoceni pla t. Potajne nade izne -veri e Saula i on odluci da bar ponizi Davida. a mo da je i David s njim u dogovoru. Postao je idol za stare. ako ne prvosve tenika. Posle izvesnog vremena tr e se iz otupelosti. ali tajno je smislio plan ta da cini. Nije smeo. U dvorcu je zavladala poti te -nost. Uvek su mu izlazili u susret s pesmom i igrom uz pratnju bubnjeva. Mla -di harfista ude u sobu i odmah poce dodirivati strune prstima. stucuci sve vecu slavu i ljubav naroda. Odmah je krenuo na put i poveo samo malu grupu svojih naj -vernijih ratnih drugova. lem i mac pobe -denog diva obesio je o zid svoje kuce. tako da mu na kraju nije preostalo ni ta drugo nego da izvr i zadatak. sklopio je s njim toplo i iskreno prija -teljstvo vec za vreme njihovog prvog susreta. David se dobro pokazao u ulozi vojskovode. koji mu je nekada otvoreno rekao da ce nastojati da ga li i prestola? Od muke. Saul odjednom shvati da je malo nedostajalo da ucini neuracunljiv postupak. Mladi vojskovoda opet je i ao iz pobede u pobedu. te prorokova e u kuci". Jonatan. jer je odavno pomalo bila zaljubljena u mladog . l pored svoje mladosti. Pod izgovorom da nije dostojan da mu bude zet. Kao nagradu za pobedu nad divom.gomilu le eva. Mihalu. U poteri za neprijateljem Izra -iljci su se zaustavili tek pod zidinama filistejskih gradova Gata i Akarona. Sadr aj pesmice duboko je dirnuo Saula. izvodeci cudesne melodije. Dva dana i dve noci mucila ga je sumnja da je Samuilo inspirator uvredljive pe -smice. uostalom. SAUL I JONATAN. Praveci zasede Filistejcima. Ubistvo omiljenog izrailjskog junaka moglo bi povuci za sobom nepredvidljive posledice. David je odmah shvatio ta car namerava. vec dvesta kapica. u ocima mu sevnu mracni plamen mr nje. Ali Saul je navaljivao sve vi e. Ne zna se kad je i gde nastala pohvalna pesma u njegovu slavu koja je kru ila ulicama gradova i ubrzo stigla i do Gavaje: 266 "Saul pogubi svoju tisucu. vec mu ponudi mladu. um mu se toliko pomracio da je po -nekad mrmljao besmislene stvari.

.

a on je oti . David je odnosio nove pobede nad Filistejcima. To je istovremeno bio i najvi i dr avni savet. David jo nije izgubio nadu da ce se pomiriti sa Sau -lom i zato nije hteo ru iti mostove za sobom. Rekla mu je da pobegne kroz prozor. Cim prekoraci zidine grada. pravdajuci se da joj je David pretio smrcu ako mu ne pomogne da pobegne i da je prevaru ucinila pod prinudom. samo je jedan korak izmedu mene i smrti". Ne obaziruci se na to to se mo e zameriti ocu. bojao se da se na gozbi pojavi. Najgore je bilo to to je sutradan trebalo da bude gozba koju je Saul priredivao o mladini za svoje najbli e saradnike. Ali brak nije doneo nikakvo olak anje na carskom dvoru.. Ali Saul je bio nepopustljiv i gnevno naredi: "Donesite mi ga u postelji da ga pogubim. sa koga niko nije smeo izostati iz njegovog okru enja. Tada je car odlucb da sam ode u Ramu da se docepa neuhvatljivog begunca. A David mu odgovori sa sumnjom u glasu: "Otac tvoj zna dobro da sam na ao ljubav u tebe. a zatim je. da se_ po ali na svoju sudbi -nu Jonatanu. Ali sloga nije dugo potrajala. padajuci u stanje potpunog zano -sa. Prvosve tenik im izade u susret. Jonatan ga je te io kako je umeo i uveravao da mo e racunati na njegovu pomoc. Citav dan le ao je tako u dubokoj nesvesti -ci. A David ode prvosve te -niku Samuilu i isprica mu svoje nevolje na dvoru. Zavaljujuci tome David je uspeo da se sakrije. ali znajuci neu -racunljivu carevu narav. Go -njeni zlosrecnik vratio se u Gavaju. Saul ih je u pocetku posmatrao ispod oka.^. David se ljutio na Saula to ga je prevario. Vrteo se ukrug. dok najzad ne pade na zemlju potpu -no nag i bez svesti. Cim je pala noc.^ 268 Zenon 9(psutbvs%i u sve vecem strahu. upozorio ga je na opasnost koja mu preti. ali se u njemu postepeno budio stari nagon iz mlado -sti. jer bi kao mu starije kceri imao vece izglede na presto. Neopravdana odsutnost znacila bi odricanje poslu nosti i povukla bi za sobom najvecu nemilost.junaka. Ali tako iv bio Gospod i tako bila iva du a tvoja. _ali ga opet proma i. Privoleo ga je da se skloni u obli nje planine. stupi u kolo proroka koji su mahali rukama pevajuci. Kad udo e carevi stra ari.ao ocu da se zauzme kod njega. a kad se najzad probudio. Praznoverni vojnici gledali su ih ^. U jednom tre nutku sti e vest da se Rami pribli avaju carski vojnici s nared bom da uhvate begunca. da ce ga na vreme upozo -riti na opasnost. Saul je jo dvaput slao po Davida vojnike. polo ila je u postelju i dobro prekrila. U trenutku kad mu se od gneva svest ponovo pomraci. a vojni -ci su se vratili u Gavaju praznih ruku." Tada se otkri enina podvala. Ali je izbegla kaznu. jer je otac navikao da mu poverava svoje pla -nove. to je kod Saula izazivalo zavist i strah. A Saul posla po njega stra are. trgao sa sebe odecu. ali i oni su podlegli prorockim urocima i nisu izvr ili naredenje. U tim tra -gicnim trenucima Jonatan se pokazao kao pravi prijatelj. pa veli: ne treba da dozna Zciovo Jonatan. Zato je zamolio Jonatana da obavesti oca da je morao otici u Vitlejem na porodicnu . dok na kraju i oni nisu uvuceni u mahni -tu igru. jedinom svome prijatelju: " ta sam ucinio? Kakva je krivica moja? l ta sam zgre io ocu tvojemu te tra i du u moju?". Mihala je spasla mu a u poslednjem trenutku. u njegovu odecu obukla lutku. buncao s penom na ustima i. koji su igrom. tu io se. po drugi put hitnu koplje na svog omra enog suparnika. Opijen verskim nadahnucem. pevajuci i igrajuci uz lu -pu bubnjeva i zvuke svirala. jer mu je David opasan suparnik za krunu. Tada je David shvatio da je stvar ozbiljna. Dovedo e Mihalu pred oca. MIHALA l JONATAN SPA AVAJU DAVIDA. kad im je i sam pripadao. okru en brojnim prorocima. pokaza im postelju i rece da David le i te ko bolestan. iskrao se iz dvora i pobegao svojoj kuci u gradu. Davida vi e nije bilo u gradu. Samuilo i proroci izado e mu u susret. Posle dugih ubedivanja odo -brovoljio je Saula i David je mogao da se vrati na carski dvor. pesmom i vikom padali u stanje najvi e verske ekstaze. i pretio je da ce ga ubiti. A Saul je sumnjao na Davida da je u savezu s prvosve tenikom. da se ne o alosti.

.

naredi da ga puste na slobodu. U jednom ca -su David je osetio da gubi tlo pod nogama. U sumrak se iskrade iz dvora i upozori Davida da nikad vi e ne izlazi na oci caru. Jonatan srdito ustade od stola i ode u svoju sobu. razbijao iz za -sede manje carske jedinice i branio narod od napada Filistejaca uzimajuci za to danak. a ako padne u svoju ne -obuzdanu jarost videv i prazno mesto za stolom. jer je zaslu io smrt. Naglim po -kretom posegnu za kopljem i hitnu ga na sina. a zatim se vratio u zemlju Judinu i sakrio se u umi Jaret. nije pokolebalo nesebicno. gde je carevao Ahis. pa mu je poklonio i Golijatov mac koji je cuvan u svetili tu. Rastajuci se obojica su ronili suze. u ivali su privilegiju nedodirlji -vosti. begunci stavljeni van zakona.svecanost. di uci na noge sve svoje oru ane snage. Umobol -nici. a Jonatan rece Davidu: "Idi s mirom. Doveden do belog usijanja tim gerilskim ratom. dugo su i li za njim. pa se pretvarao da je lud. postao je voda bande koja je ivela od razbojni tva i iznudenog otkupa. vec mu je rekao da ga je car poslao u tajnu misiju. A u isto vreme pohitali su k njemu svakojaki ljudi s raznih strana: pustolovi eljni burnih dogadaja. Saula zahvati neobuzdana jarost. Jonatan je ispunio prijateljevu molbu i nai 269 ao na gnevno ocevo odbijanje: "Nevaljali i neposlu ni sine! Zar ja ne znam da si izabrao sina Jesejeva sebi na sramotu i na sramotu svojoj nevaljaloj majci? Jer dokle je iv sin Jesejev na zemlji. Dode dirljivi trenutak rastanka. Ulicni prolaznici odmah su u njemu pre -poznali slavnog pobednika nad Golijatom." SECA SVE TENIKA l DAVIDOVO POTUCANJE. David se triput pokloni pred vern -im prijateljem. Ali ga proma i i vrh se abi u drveni zid sobe. plemenito Jonatanovo prijateljstvo. a na kraju ipak su se 270 odva ili da ga svezu i odvedu pred cara. Strahujuci za sudbinu svoje porodice. David je oti ao u grad Nov. Od te raznolike i neposlu ne gomile David je stvorio disciplinovanu dru inu od est stotina du om i telom njemu odanih ubica. trudio se da mu iz usta tece slina. Ako se bude fl pona ao mirno. nece se utvrditi ni ti ni carstvo tvoje. Saul je gonio Davida sa sve vecim besom. koji je na celu osamdeset i pet sve tenika prinosio Jehovi rtve u tamo njem svetili tu. Doznav i od nekih ljudi da je car licno krenuo za njim u poteru. Ali se prevario u nadi da ce ostati nepoznat. Ahis s gadenjem po -gleda ludaka i. Davidu pade na um neobicna pomisao kako da izbegne osvetu Filistejaca. Duboko potresen burnim dogadajem. sve tenik ga je nahranio rtvenim hlebom. David je zatim pohitao u filistejski grad Gat. Na njihovom celu vr io je drske prepade u potrazi za hranom. S neskrivenom gorcinom upitao je oca ta je to David ucinio da je zaslu io smrt. Gradani Gata. udaljenom dvadeset i pet kilometara jugozapadno od Jerusalima. Po to nije imao ni ta drugo pri ruci. bice to povoljan znak. Iskrao se u Mispu Moavsku da preda svoju porodicu pod za titu tamo njeg cara." Ocevo upozorenje da ce zbog Davida izgubiti presto ako ga bude podr avao i dalje. sedi te istaknutog sve tenika Ahimeleha. siromasi gonjeni zbog poreza i dugova i mlade eljna ratne slave. Jednom recju. zato po lji sada i dovedi ga k meni. Vukao se ulicama buncajuci. zaklinjuci se na vernost do kraja i -vota. a prolazeci pored kucnih vra -ta arao na njima neke magicne znake. kao to smo se za -kleli obojica imenom Gospodnjim rekav i: Gospod da je svedok izmedu mene i tebe i izmedu mojega semena i tvojega seme -na doveka. pozvao ju je kod sebe preko poverljivog izaslanika. Ahimeleh je bio pla ljiv covek i zato mu David nije odao da je u nemilosti. A prijatelji su se dogovorili da se David sakrije u brdima kod Gavaje i da tamo saceka vest < kako ce Saul reagovati na njegovo opravdanje. kao ljudi dusima opsednuti. kod staroga grada Odolama. ne mogu racunati na izmirenje. celog iduceg dana ni parce hleba ne uze u usta. David umace iz opasnog grada i savi sebi gnezdo u te ko pristupacnoj gorskoj pecini. Saul je u meduvremenu doznao da je sve tenik Ahimeleh pomogao Davidu pri bekstvu . ne znajuci ta s njim da ucini. u praz -novernom strahu. a Jonatan ga zagrli i najne nije poljubi.

Na znak Saulov. i neka me osve -ti od tebe. Vojnici njegove telesne garde. Jednom za vreme potrage u ao je u pecinu za svoje biolo ke potrebe. Ali zaveru je na vreme otkrio sve tenik Avijatar i David je uspeo da se iz zasede izvuce. njegov vojskovoda. a ti vreba du u moju da je uzme . uvu -kao se nocu u carev logor i u ao u ator. magarci i ovce. S plamenim arom vodio je tri hiljade vojnika da se po svaku cenu docepa mrskog suparnika. Saul je ostao gluv na njegova obja njenja i izdao je naredbu vojnicima da ga pogube. a zatim je posekla sve stanovni tvo. odbili su da izvr e presudu. a tebe ne ubih. do ao mu je preru en Jonatan da ga upozori na oceve namere i da ga uveri u svoje nepokolebljivo prijateljstvo. Njegov pratilac hteo je da ubije cara. Saul se jo nikad nije na ao u tako neprijat -noj situaciji. gde su Saul i Avenir. Docnije.. pojavio se na celu svojih ubica i izrazio spremnost da izvr i naredenje. David je doznao da Filistejci opsedaju grad Keilu. sve tenik Avijatar. Slucaj je hteo da se u mracnom uglu pecine skrivao David sa nekoliko svojih drugova. Po speci -jalnom izaslaniku obavestili su Saula da David boravi u njiho -vom gradu i da ce mu ga predati ako odmah dode. koji su ga zabrinuto cekali. Za cara vi e nije postojala ni najmanja sumnja da su sve tenici u dogovoru s Da -vidom i da mu krce put do prestola. Uzeo je samo pobodeno u zemlju kraj uzglavlja Saulovo koplje i vrc s vodom. U zoru se opet popeo na vrh nepristupacne stene i rugao se Aveniru to je tako slabo cuvao svoga gospodara. stigao je do Davida i postao njegov najodaniji pristalica. Gospod neka sudi izmedu mene i tebe. Ahimeleh se uzaludno pravdao da je bio rtva Davi -dove prevare. Bez oklevanja pohitao je u pomoc i izbavio ga iz nevo -Ije. i Ahimeleha medu njima. Iskrav i se nocu iz gra -da koji je u dimu i plamenu polako nestajao. Ali stanovnici Zifa bili su uz cara i obavestili ga o mestu Davidovog boravka.. Mogao je tada da ubije cara. ali stanovnici su mu uzvratili podmuklom izdajom. ponovo je po ao u poteru za Davidom. pocev i od zapoved -nika pa do najobicnijeg stra ara. vratio se svo -jim ljudima. Potkazivac je bio D$k. pojavio se na vrhu stene i ma uci odsecenim parcetom carevog pla ta povika: "Evo. Izgledalo je da je sudbina op -koljenih zapecacena. Od pogroma se spasao samo jedan od Ahimelehovih sinova. i da ti nisam zgre io. Tada je stigla stra na vest da su Filistejci iznenada prodrli u izrailjske zemlje. goneci ga po pustinjama i gorskim cestarima. evo vidi skut od pla ta svojega u mojoj ruci: odsekoh skut od pla ta tvojega. Za kim je i ao car Izrailjev? Koga goni ? Mrtva psa. ali David se gnu ao muckog ubistva. Postiden . ali ruka se moja nece podignuti na te. spavali dubokim snom." Drugi 272 put se David odlucio na jo veci podvig. i srecno zaobi av i neprijateljske stra e. Tada mu je u pomoc pritekao potkazivac Doik Edomski. da pohita u susret neprijatelju. Saul je bio toliko gne 271 van na nabedene izdajnike da je naredio da se pokolju cak i volovi. poznaj i vidi da nema zla ni nepravde u ruci mojoj. U pratnji titono e. porucio mu je da nekoga po alje po koplje i vrc. l tada je prvi put do iveo te ak poraz. Niko nije smeo da digne ruku na svetu sve tenicku licnost i tako pocini svetogrde. KAKO JE DAVID PO TEDEO SAULA l KAKO JE ZA -VOLEO AVIGEJU. najamnicka banda krvo edno se bacila na grad. Saul je brzo stigao i opkolio brdo na kome se David skrivao s odredom od est stotina ratnika. kad je Saul na celu svoje vojske krenuo dalje. Samo se tiho pri -vukao i odsekao mu parce pla ta. eleci da zadobije carevu milost.snabdev i ga hranom. pobila sve sve tenike. skupa sa enama i decom. Otad je sa svojim drugovima po oru ju boravio po planinskim i pustinjskim krajevima. ali nije eleo da se uprlja krvlju pomazanika. buhu jednu. Izvrgav i ga tako podsmehu vojnika. Odmah je krenuo s voj -skom u Nov da tamo nje sve tenike kazni zbog zavere i izda -je dr ave. Jednoga dana dok se skrivao u pustinji kod Zifa. gde je lako bilo zametnu -ti trag poteri. Saul je odmah morao odu -stati od opsade. jedan od najamnika iz zemlje Edomske. oce moj. Ali cim je odbio napad.

.

Bo e. Navala. Avigeja isprica kakva mu je velika opasnost pretila. Jednom mu je do lo do u iju da je Naval oterao ovce na goru Karmil da ih stri e. i ni ta im nije nestalo dokle god bejahu na Karmilu. jer tra e du u moju. ali nikad nije dirao stada svo -jih sunarodnika. A kad se najzad otreznio. pa dati ljudima kojih ne znam odakle su." David je vec imao dve ene. Daj sluga -ma svojim i Davidu sinu svojemu to ti dode do ruke. Zato mu je uputio deset momaka s molbom za hranu.. po to je logorovao u blizi -ni i vec samim svojim prisustvom rasterivao otimace. koji te danas posla meni na susret! l da su blagoslovene reci tvoje. Tamo mu se smerno pokloni do zemlje i rece: "Evo slu kinje tvoje. ali je samo Avi -geju istinski voleo. 2-3) . l kad Gospod ucini gospodaru mojemu svako dobro koje ti je obrekao i postavi te vodom Izrailju.. iako je i njemu pru ao za titu. pohita u susret hajduckom vodi da ga odobrovolji.. idi s mirom kuci svojoj. volove. David je znao da car u svom besu nece da se smiri dok ga ne ubije ili ne uhvati ivog. nece ti biti spoticanja ni sablazni srcu gospodara mojega da je prolio krv ni za to i da se sam osve -tio gospodaru mojemu.." Lepota i blagost enina ucini e silan utisak na Davida. Mnogo docnije talentovani pesnik pripisace mu reci prepune istinskog bola: Smiluj se na me. pet merica pr enog i -ta..." Za to vreme Naval je povodom zavr etka stri e ovaca priredio bogatu gozbu i opio se do besvesti. i ne ucinismo im nepravde. Zato joj ganuto odgovori: "Da je blagosloven gospod Bog Izrailjev. prikrivaju se. preki -nuo je poteru i vratio se u Gavaju. koju mu je docnije Saul oduzeo i udao za Faltija." Ali boga -ta je bio krt i ne ba ugladen covek. Njegov ogromni imetak iznosio je tri hiljade ovaca i hiljadu koza. Cim se pribli i Davidu.... paze za petama mojima. U stepi kod Maona napasao je svoja stada izvesni bogata po imenu Naval. smesta pode da drznika nauci pameti. koje si slao. Trebalo je napustiti granice Izrailja i skloniti se negde dokle ne dopire njegova ruka. A tada mudra i lepa Avigeja. Svaki dan izvrcu reci moje. Cuo sam da stri e ovce. Mihalu. l recite mu: Zdravo!.. koze i drugu hranu oti -mao je uglavnom od Filistejaca. to god misle. aovoreci im: "Idite na Karmil. sve meni o zlu. ena Na -valova. jer covek hoce da me proguta. optu iv i mu a za glupost. jednog od vernih svojih pristalica. David je morao de se brine za ishranu svoje dru ine. Cim David doznade za to.. neprijatelj me svaki dan prite njuje. dve me ine vina." Takav odgovor silno razgnevi Davida. pokorno mu se pokloni do zeml 273 je i moleci rece: "Neka gospodar moj ne gleda na toga nevalja loga coveka. i jo jednu Izrailjku. Eda li cu uzeti hleb svoj i vodu svoju i meso to sam poklao za ljude koji mi strigu ovce. opomenuce se slu kinje svoje. Na magarcima donese dvesta hlebova. Napade i grubo izgrdi vojnike: "Ko je David? l ko je sin Jesejev? Danas ima mnogo sluga koji be e od svojih gospodara. Zla sudbina i neprestano potucanje doveli su ga u stanje duboke depresije. i pogledah na te. sto venaca suvog gro da i dvesta venaca smokava. DAVID U SLU BI FILISTEJACA l TRAGICNA SUDBINA SAULOVA. Uzimao im je samo redovan porez u naturi za cuvanje njihovih stada i kuca od napada beduinskih i filistejskih pljacka a. pet zgotovljenih ovaca. Ahinoamu. Udovica bez premi ljanja sede na magarca i pohita u njegov logor sa pet svojih slu kinja. poslu ah te.svime to se zbilo i malo dirnut vite kim Davidovim postupkom. David od njega nikad nije uzimao otkup. A ja slu kinja tvo ja nisam videla momaka gospodara svojega. Skupljaju se. Ta vest ga je toliko potresla da je dobio srcani napad i umro posle deset dana. (Psalam 56. zamoli Avigeju da mu bude ena. pastiri su tvoji bivali kod nas. side s magarca. i otidite k Navalu i pozdra -vite ga od mene. eto. Ovce. bezumlje je kod njega. da slu i i da pere noge slugama gospodara svojega. Na celu cetiri stotine svojih ljudi..

Uni tavao je sve do poslednjega. Ali neprestane sve tenicke mahinacije i glasovi da je Samu -ilo pomazao Davida za cara." Filistejci su se pripremali za novi rat protiv Saula. Nastanio se tamo sa svojom vojskom i s celom porodicom. odakle se pru ao pogled na celu dolinu. Njegov ugled bio je tako veliki da ga ni David nije smeo ubiti. Tada ih je u Izrailju bilo mno tvo. koju je sagradio na nepristupacnoj ste -ni u Gavaji. Niko nije poricao njegove ogromne ratne zasluge i te ke napore koje je ulo io za velicinu Izrailja. Saul je odlucio da preru en od kod . a kad je predavao Ahisu plen: volove. medu kojima i njegovu porodicu. doznali su da se u Endoru sakrila stara vra -cara koja priziva utvare mrtvih i ispituje ih za buducnost. da su u njegovom odsustvu. koji je pre ao na stranu Filistejaca i zato. provodio je dane u cetiri oka sa svojom usamlje -no cu i ogorcenjem. potuce ih i ote im zarobljenike i svoju porodicu medu njima. Ahis mu je nalo io da napada izrailjske zemlje. Ponudio se u slu bu Ahisu. Mogao je sada te sporove da podstice iskori ca -vajuci Davida protiv Saula. govorio mu je da ga je oteo od Izrailjaca. Nekada nji neprijatelj primio ga je veoma gostoljubivo. Ahis je poveo i Davida sa est stotina njegovih vojnika. Lakoverni filistejski car poverovao mu je i trljajuci ruke od radosti. u osnovi zadovoljan to nije morao'da se bori protiv svoje brace. Ali carevi i kne evi filistejski nisu verovali Izrailjcima i odlucno su zahtevali da se uklone iz njiho -vih redova. cak i volela. pa je u zemlji zavladalo nepoverenje i strah od terora. nije vi e mogao polagati pravo na presto. to bi se smatralo iz -dajom. jer se od ivota rastao prorok Samuilo. Na licu mu se video izraz umora i ravnodu nosti. poremetili su mu du evnu ravno -te u i naveli ga na neuracunljive i despotske postupke. ma -garce. nedaleko od Gaze. David smesta krenu u poteru za razbojnicima. sa dve ene.io i drugog najopasnijeg protivnika. U to vreme u Rami je zavladala velika alost.Nije imao drugoga izlaza. David se vratio u Siklag. David je dobio u leno gradic Siklag. Posle Da -vida. dakle u samom srcu Izrailja. Posle tra enja obave tenja me -du stanovni tvom. da ne bude svedoka njegovim najezdama. poni ava -juci korak. hvalio se ovim recima: "Ba se omrazio s narodom svojim Izrailjem. Pomoc est stotina u borbama prekaljenih ubica nije bila za pot -cenjivanje. Vecina Izrailjaca jo uvek ga je po tovala. ali David nije ni pomi ljao da ratuje sa svojom zemljacima. U ka -menim zidinama tvrdave. caru filistejskog grada Gata. stanovnicima zemlje Judejske. A nad mladu izrailjsku dr avu nadneli su se crni oblaci. Njene granice pre la je mocna vojska saveza fili -stejskih careva. Za trenutak se tu no zamisli. vekovnih neprijatelja jevrejskih plemena. Saul se re . iako mu se za to dvaput ukazala prili -ka. prizivaci duhova i carobnjaci. ne tedeci ni ene ni decu. U licnom ivotu Saul je sacuvao jednostavnost i cistotu obicaja. Ogromni filistej -ski logor izazivao je u njemu nemir i osecanje bespomocnosti pred sudbinom koja se ne mo e izbeci. Plen razdeli svojim zemljacima. pa upita svoje odane prijatelje ima li u blizini neka vracara to predvida buducnost. eleci da utera strah u sve . Avigejom i Ahinoamom. a odgovaralo mu je da Izrailj i dalje slabi zbog dina -stickih trvenja.tenike. naredio je da se pohvataju i pobiju njihove pristalice: svakojaki vraci i vracare. Ali je pusto io zemlje Amalica -na. zato ce mi biti sluga doveka. Stotine pancirnih bojnih kola i hiljade oklopnika ulogorilo se u Sunimu. pa su mu cak zapretili i kamenovanjem. narod je navikao da koristi njihove <Bi6fijs/<e legende 27$ usluge. u dolini Jezrael. Ali pokazalo se. po njegovom mi ljenju. trebalo se odluciti na bolni. Saul je razmestio svoju vojsku na padinama gore Gel -vuje. Amalicani u znak odmazde pretvorili Siklag u prah i pepeo i odveli u rop -stvo mnogo stanovnika. kamile i drugu imovinu. Ljudi koji su uspeli da se spasu docekali su Davida s placem i grd -njom. Zacudeni dvorani podseti e ga da je nare -dio da se istrebe svi carobnjaci. da u prestojecoj borbi za carsku vlast zadobije njihovu podr ku.

To bese Amalicanin iz izrailjskih najamnickih odreda koji je ucestvovao u nesrecnoj bici. l verni sluga probode se ma -cem. vracara ga ne htede pustiti da ude. Poklonio mu se t pokorno i molio ga za savet kako da postupi u stra noj opasno -sti od Filistejaca. 276 s Filistejcima poginuce sa svojim sinovima. udarao glavom o zid i razdirao odecu na sebi.nje. Za tragicne dogadaje u dolini Jezrael David je doznao tek kad se vratio u Siklag iz pohoda protiv Amalicana. dado e se u panicno bekst -vo. Ali Filistejci su mu bili za petama. Placuci i kukajuci. rece svome titono i da ga ma -cem dotuce. iznuren od jada. uze zalogaj hleba i komadic te -letine. nem i turoban tumarao odajama. Tek posle dugog i upornog navaljivanja vracarinog. Izgubio je jedinog vernog. i kad vide da im ne mo e umaci. Kad ga povrati e. Tek kad se zakle da joj se ni ta lo e nece do -goditi. Ali smrt Jonata legende 277 nova bacila ga je u pravo ocajanje. saop ti mu vest o smrti Saula. Cim pade noc. iako ranjen. Tragicni Sa -ulov kraj duboko je rastu io Davida. slomljena srca. U strahu od carskih progonitelja. Opet mu je prebacio uzurpaciju prvosve tenickih prava i samim tim ga enje volje Jehovine. koje je Saul svojevremeno oslobodio od vlasti Amonaca. Dr ava koju je ve -likim frudom stvorio Saul. Celu tu pricu izmislio je u nadi da ce ga David nagraditi za smrt supar -nika. Ali Samuilo je i posle smrti ostao neumoljiv. oznake carske vlasti. Saul je zamoli da sa onog sve -ta dozove Samuila. i Saul se sam ubi baciv i se na o tricu maca. upita ga ciji duh da tra i. "Za to si me prevario? Ta ti li si Saul?". jer je to istovremeno zna -cilo i propast prve ujedinjene izrailjske dr ave. A telo mu obesi e na zidine grada Vet-Sanskoga. Jonatanovo mesto u nje -govom srcu niko vi e nece zauzeti. Ali se u svom racunu grdno prevario. a zatim ce doci pro -past celog njegovog roda. Saul. DAVID OPLAKUJE SAULOVU l JONATANOVU SMRT. pado e sa hiljadama svojih ratnih drugova. i kao dokaz da govori istinu uruci Davidu venac i grivnu. Plakao je David previjajuci se u neute nom bolu. medu njima i plemeniti Jonatan. Zato ga nece mimoici kazna: u borbi . l tek tada shvati da je tajanstveni do ljak car Saul. isprica da je macem probo ranjenog cara na njegov vlastiti zahtev. Sinovi Saulovi. Ali momak se ustezao da ubije cara. be eci s boji ta nai ao je na les Saulov i ski -nuo s njega carske znake pre nego to su stigli Filistejci. prestala je da postoji. svoga davna njeg upornog protivnika. po to sam nije video duha. upita je ko se na njen poziv pojavio. ogrnu se put -nickom kabanicom i u pratnji dvojice titono a tiho se iskrade iz logora. kriknu prestravlje -na. prepoznao je . nesebicnog prijatelja. David naredi da ga pogube to se usudio da digne ruku na carskog pomazanika. a s njim su jadikovali drugovi po oru ju i porodica. oni ukrado e mr -tvoga cara i dostojno ga sahrani e na groblju svoga grada. Upitan za pojedinosti. uspe da pobegne s bojnog polja. iako je bio potpuno onemocao. jer ne htede da pre ivi svoga gospodara. baci mu se pred no -ge. Samuila. Stra na vest toliko pogodi Saula da se onesve cen sru i na zemlju. Uzvracajuci mu zahvalno cu. Izrailjci pretrpe e stra -hovit poraz. Vest o skrnavljenju carskih posmrtnih ostataka stigla je do sta -novnika grada Javisa. Saul je opet umiri i. A u stvari. Fi -listejci su zauzeli dolinu Jezrael i tako obezbedili sebi strate ki povoljan polo aj za osvajanje celog Hanana. ne htede da se okrepi. a oni to ne izgibo e. glave pra inom posute. Filistejci odrubi -se Saulovu glavu i zajedno s oru jem izlo i e je u hramu Astar -te i Dagona. Sledeceg dana rasplamsa se bitka. Sutradan je David. Po opisu vracarinom. A onda . Nekakav covek u poderanoj odeci. Uz pomoc magicnih cini vracara prizva utvaru prorokovu. koji ga ni u najte im trenucima nije napu -stio i kakav se retko srece u ivotu. Do ve -ceri niko nije ni pomislio na jelo i niko cele noci oka sklopio nije.

niti je mac Saulov dolazio natrag prazan. ne samo to je branio svoje sunarodnike od napada pustinjskih plemena. Kceri Izrailjeve! Placite za Saulom. dodirujuci strune.dohvati svoju omiljenu harfu i. Ubrzo zatim otpocela je prava bitka. Borba je bila tako estoka da su svi do jednog izginuli. Posle bitke. Pobuna protiv Saulove dinastije. vec je i delio s nji -ma plen otet od Amalicana. jer je tu bacen tit s junaka. Smatrali su ga za bezopasnog i podesnog vazala koji radi u nji -hovu korist. Fili -stejci. Zato se ne treba cuditi to su ga posle propasti Saulove pozvali u Hebron i proglasili za judejskog cara. znao je da pravi izvor nesuglasica le i u antagonizmu koji je od pamtiveka vladao izmedu severnih i ju nih plemena. ni za smrti se ne rastavi e. 279 . Kao od * Ova elegija. koga je po -dr avalo deset severnih plemena. Zato je od samog pocetka nastojao da pridobije naklonost severnih pleme -na i u tom cilju odmah je uputio izaslanstvo gradanima Javisa da im zahvali to su ukrali Saulov les i carski ga sahranili. Bez krvi pobijenijeh i bez masti od junaka nije se vracao luk Jonatanov. bili su nepomirljivi neprijatelji doma Saulovog. Kako pado e junaci. pa je postao slepo orude u rukama svemocnog Avenira. Jo od vremena sukoba sa Samuilom i krvoprolica u Novu. kako pado e junaci! Ne kazujte u Gatu. i ne rodilo polje za prinos. kao da nije pomazan uljem. a Isvostejevi ratnici dado e se u bekstvo. proglasio je za cara Isvosteja. nalazila se u ranije pomenutoj Knjizi pravednoga. koji vas je oblacio u skerlet lijepo. da se ne vesele kceri filistejske i da ne igraju kceri neo -brezanijeh. prethodile su joj pojedinacne bo -rbe u kojima se ogledalo dvanaest Venijaminovih i dvanaest Ju -dinih potomaka. po to je kao provincijski uzurpator podrivao jedinst -vo Izrailja i izazvao njegovo razbijanje na dve zaracene dr a -vice. Po starom obicaju. Pu -stio je vest po celom Izrailju da je oglasio u svome kraju alost i naredio da se ubije Amalicanin koji se usudio da digne ruku na car t U tim nastojanjima usrdno su mu pomagali sve tenici. izrazi svoj ocaj potresnom elegijom: Diko Izrailjeva! Na tvojim visinama pobijeni su. mili i dragi za ivota. nazvana "Pesma luka". bio si mi mio vrlo. glavni vojskovoda Avenir. daleko od filistejskog doma aja. lak i od orlova i jaci od lavova bijahu. Kako pado e junaci u boju! Jonatan kako pogibe na tvojim visinama! ao mi je za tobom. judejska vojska pod vodstvom Joava odnela je potpunu pobedu. tit Saulov. i ne razgla ujte po ulicama Askalon-skim. U isto vreme. i propade oru je ubojito!* DAVID POSTAJE CAR JUDEJSKI l BORI SE ZA IZRA -ILJSKI PRESTO. i kitio vas zlatnijem zakladima po haljinama va im. ciju budnost je uspeo da uspava. cetvrtog Saulovog sina. David se za to planski pripremao. a Davida su smatrali za poslu nog izvr ioca njihove volje. brate Jonatane. koju je podr avala vecina naroda. Saul i Jonatan. Po to je bio ne samo sposoban i iskusan vojskovoda nego i vest i dalokovid politicar. pre ili kasnije morala je dovesti do gradanskog rata. Tako je obezbedio sebi njihovu toplu zahvalnost i privr enost. veca mi je bila ljubav tvoja od ljubavi enske. David je pripadao Judinom pokoljenju. u zajordanskom gradu Mahanajimu. koji je otada imao stvarnu vlast u celom Izrailju izuzev Judeje. Isvostej je bio covek slabe volje i bez ikakvog uticaja. David je otkazao poslu nost caru i tako doveo do rasce -pa dr ave. koja je ceo dan trajala. ni ta nisu naslucivali. Sedam i po godina svoje vladavine u Hebronu David je iskoristio da formira mocnu i bor -benu vojsku pod komandom sposobnog vojskovode Joava. Gore Gelvujske! Ne padala rosa ni da d na vas. 278 metnik i voda razbojnicke bande. Gradanski rat otpoceo je krvavom bitkom kod jezera Ga -vaonskog.

.

Joavov brat. preteci mu smrtnom kaznom. pohita Davidu i sav ogorcen rece: " ta ucini? Gle. U jednom trenutku izgubio je kontrolu nad sobom i otvoreno mu rekao da ce. jednu od Saulovih nalo nica. nemocan pred samovoljom sil -nih. u velikom bolu razdera odecu i zakle se da ce se krvavo osvetiti Aveniru. morade prihvatiti dvoboj i bez muke se otrese nametljivca probov i ga kopljem. koga je po rodovskom zakonu mo -rao osvetiti. To nasilje bilo je zlo -slutno za Isvosteja. Medu njima je bilo iskrenih rodoljuba. Zbog stalnih neuspeha Avenir je gubio uticaj u Mahanajimu. Po to su sve tenici vec odavno irili glasove da je Jehova odredio Davida za cara Izrailja. Avenir se vracao u Mahanajim. Glavni vojskovoda Joav u to vreme je boravio u logoru medu svojim vojnicima. krvna osveta smatrana je u Izrailju tako svetom i neopozivom da joj se cak ni on nije smeo suprotstaviti. za to da te sastavim sa zemljom? l kako bih smeo pogledati u Joava brata tvojega?". kome se cak ni David ne mo e odupreti. Zbog toga je izbila o tra svada izmedu cara i glavnog vojskovo -de. Avenir je dolazio k tebi. odlucio je da ne . krenu u poteru za omrznutim Avenirom. Iznenaden ve cu o ugovoru. pravo na harem umrlo -ga cara pripadalo je samo nasledniku prestola. Ali Asailo u svojoj plahovitosti ostade gluv na sva upozorenja.to preduzme. Asailo. naravno. Po drevnom obicaju. A sad mu se slava gasila tako naglo da vi e nije bio siguran ni u podr ku svoje vojske. koji su se s vremenom uverili da samo on mo e odbraniti Izrailj od Filistejaca. To je ubrzo dovelo do otvorenog skoba. nikako nije moglo svidati to Avenir ponovo zadobija carevu milost. dok Avenir nije izgubio strpljenje i. za to ga pusti te otide? Poznaje li Avenira sina Nirova? Dolazio je da te prevari. Bio je. po njegovom mi ljenju. da vidi kuda hodi i da dozna sve ta radi . morao se pomoriti sa sudbinom. Joav ga namami natrag u Hebro^ i u toku razgovora mucki ga probode. U njegove redove dolazilo je mno tvo ratnika. Rat za izrailjski presto bio je estok i dugotrajan. Avenir je tra io nacin da ucvrsti svoj polo aj i zato je pri -grabio Resfu. koju je Saul udao za drugoga. Avenir je na silu oteo Mihalu. pa cak i prezirati. Izrailjci su postepeno gubili tlo pod nogama. Kad Joav nade na boji tu les svoga brata. To bese estok mladic. a pre svega ubicu svoga brata. Avenir je bez te koca nagovorio plemenske stare ine da stupe u pregovore. Oslonac njegove moci bilo je sveop te uverenje da je on najveci izrailjski vojskovoda. Pod izgovorom da David ima jo ne to da mu saop ti. Avenir ga triput pozva da potra i sebi drugog protivnika. ali i svakojakih snala ljiva -ca koji su vi e voleli da na vreme predu na stranu pobednika. l najzad. Ugovor je bio sklopljen i David je u cast izaslanika priredio sjajnu gozbu. Slabi i pla ljivi car naslutio je u tim recima pretnju da ce biti napu ten i prepla en pokorno se vratio u svoje odaje. David je prihva -tio Avenirov predlog pod uslovom da mu dovede njegovu neka 2SO da nju enu Mihalu.govorio je. ali je imao malo iskustva u ratnom zanatu. David odneti pobedu nad domom Saulovim. pre svega. A osim toga. Marionetski car Isvostej i njegovi dvo -rani stado e ga omalova avati. Placuci i kr eci ruke od ocaja trcao je za svojom voljenom. Izaslanstvo severnih plemena nai lo je u He -branu na dobar prijem. hteo ne hteo. Posle burnog razgovora sa carem. Avenir je opomenuo Isvosteja da za krunu ima samo njemu da zahvali. naredio da se vrati kuci. Avenir je odlucio da bez odlaganja preduz -me mere da se spase od konacne propasti. dok je David postizao sve vecu nadmoc. Osecajuci da mu vlast izmice iz ru -ku. Davidu je potajno uputio izaslanstvo s porukom da ce sa celokupnom vojskom preci na njegovu stranu. u su tini zadovoljan to se na tako neocekivan nacin resio opasnog saveznika. Obespravljeni mu . Video je u njemu stra nog suparnika za mesto glavnog vojskovode. tim pre to zbog pretrpljenih poraza drugog izlaza nije ni bilo. Tada Ave -nir. David je imao vi e razloga da ne kazni Joava za podmuklo ubistvo. nije se hteo . "Od -stupi od mene. Njen mu Faltije bio je neute an. ako obeca da mu nece ni ta uciniti i da ce mu poveriti du nost glavnog vojskovode. cak i iz severnih krajeva. pa je prisvajan -je Resfe moglo predstavljati znak da Avenir priprema prevrat." Joavu se.

David je tako postao car cele izrailjske dr ave. decak hrom u obe noge. David je bio jedini ozbiljan pretendent za izrailjski presto. iz sela u selo. a kao judejski grad ne bi ni bio prihvacen od severnih plemena. O razmera -ma njihovog poraza i rasulu svedoci i to to su ih Izrailjci gonili sve do zidina filistejskog grada Gata. Zato je resio da izbegene gre ku koju je ucinio Saul. za opomenu svima onima koji se usude da dignu ruku na carskog pomazanika. DAVIDOV GRAD. njegova dadilja u strahu je pocela be ati i ispustila ga na zemlju. David je usredsredio pa -nju na Jerusalim. Odrubi e mu glavu i odneso e je Davidu u nadi da ce biti na -gradeni. Posle vi e od sedam godina vladavine u Hebronu. Vest o ugovoru s Davidom izazva u Mahanajimu nevidenu uznemirenost. da im se odseku ruke i noge.em i do ivljavao same poraze. 2S2 znati hegemoniju Izrailja. pa su ga ljubomorna plemena mogla smatrati da je neutralan. Filistejci se otada vi e ni -kad nisu povratili od poraza i s vremenom su cak morali i pri . U dvorcu u Mahanajimu iveo je Jonatanov sin. A Isvo Offl <Bi6ujsfe fyende --------------------------------------------------------------------------stejevu glavu svecano sahrani u grobu Avenirovom. koji je tako ojacao da ga se jedostavno pribojavao. Isvostej pade u nesvest od zaprepa cenja. presekav i tako vezu izmedu severnog i ju nog dela Izrailja. odlucili su da ga uhvate i kazne kao buntovnika.. Silna njihova vojska pojavila se u pro -stranoj dolini Rafajskoj. David je prihvatio sina svoga poginu -log prijatelja i okru ivao ga ocinskom pa njom. Filistejski odredi koje su gerilci estoko napadali postepeno su gubili samopouzdanje i na naj -manju opasnost davali se u bekstvo. zapadno od Jerusalima.zameriti Joavu. Potiskivani iz grada u grad. Hebron se nalazio daleko na jugu. u sobu upado e dva potomka Venijaminova i probodo e ga macevima. Vodeci racuna o tim raspolo enjima. David je vr io juri za juri . ispresecani brojnim klisurama i raselinama. i ogranicio se samo na gerilsku borbu. Taj grad je cetiri stotine godina pripadao Je -vusejima. Njegovi stanovnici osecali su se u njemu potpuno bezbedni i u ali su govorili da bi grad mogla odbraniti cak i posada sastavljena sa -mo od hromih i slepih. Na vest o porazu. Kad mu je otac poginuo u dolini Jezrael. Posle smrti Avenirove i pada Saulove dinastije. pojacane dodu e dolas -kom ratnika severnih plemena. Jednog vrelog dana popodne. Rasrden. rece najzad svojim vojnicima: "Ko god pobije . Ne samo zato to se nalazio na celu pobed -nicke vojske nego i zbog toga to ga je Samuilo nekad poma -zao za cara. pokorice Filistejce i stvoriti najmocniju dr avu u istoriji jevrejskog naroda. Planinski regioni na kojima se nije nalazila vojska. Bogaljasti poto -mak Saulov celog ivota imao je mesto za stolom i bio uva a -van kao i ostali clanovi carske porodice. bilo mu je pet godi -na. U povoljnim trenucima Da -vid je prelazio u otvoren i odlucan napad i tako odneo dve ve -like pobede. osvaja -ci su se na kraju povukli u granice svojih dr avica. nisu bili pogodni za mar eve. U tome je stekao veliko iskustvo za vreme svoga potucanja. David naredi da se careubice pogube. nisu se mogle meriti s filistejskim bojnim kolima. Ne treba se zato cuditi to su iza li na zidine i docekali Izrailjce porugama. prestra eni sve ve -corn snagom Filistejaca. Ali ga nije bilo lako osvojiti. Kad su Filistejci doznali da se njihov vazal proglasio za cara celog Izrailja. David se na ao u ve -oma te kom polo aju. do li su u Hebron i zvanicno mu po -nudili krunu. a njegovi dvorani i pristalice kradom se izvuko e iz dvora da spasu vlastitu ko u. Predstavnici severnih plemena. sve do -tad se uspe no odupirao svim namerama neprijatelja. kad je osamljeni Isvostej dremao. Ali u svojim ocekivanjima se prevari e. Podignut na tri brda. Njegova nadmoc nad Filistejcima bila je i u tome to je kao njihov biv i vazal odlicno poznavao njihovu ratnu taktiku. Njegove snage. U toku sledece trideset i tri godine svoje vladavine. bra -njen isturenom redutom na nepristupacnoj steni Sionu. a tela da im se obese u Hebronu nad jezerom.

frula. a kovceg predade na cuvanje Izrailjcu Ovid-Edomu. Kovceg zaveta uneso e u vec ranije pripremljen sveti ator. i Jehova. svirala. kad se danas otkrivao pred slu kinjama sluga svojih.. izvidao i najzad otkrio tajni pro -laz u utvrdenje. koje je Zagorom. usecen u stenu. vrati se po -sle gozbe u dvor. Jo u necemu se David ugledao na te careve. ali sutradan rece da mu se te noci javio Jehova i zabranio da se gradi hram. kola su se is -krenula. u ludom zanosu igrao i pevao uz pratnju srebrnih truba. Dr avni interesi zahtevali su da Jerusalim bude i verska prestonica Izrailja. cimbala i bubnjeva. koji se od Saulovih vremena nalazio u ma -lom naselju Kirijat-Jarimu." Saop ti mu da eli da sagra -di hram u Jerusalimu. David to iskoristi i silovitim juri em zauze grad. Na celu mu je blistao zlatni carski venae. na stra an nacin javio se Je -hova. koje su bile srecne majke carskih sinova i kceri. koji nije krila. Prevlacio je prstima po struna -ma svoje harfe i zajedno s narodom igrajuci i ao uskim ulica -ma grada. Odmah iza njega. ne obazi -ruci se na njegove dobre namere. a uz njega su i li sve tenici iz Levijevog pokoljenja. obucen u sne nobelu sve tenicku odecu. Po to prinese rtve Gospodu. U toj zaglu ujucoj buci kora -cao je kao zacaran David. Sredi te kulta mogao je biti sa -mo kovceg zavela. oseti prezir prema njemu. jer se u to vreme i po haremu cenila careva moc. 283 Izrailjski narod pratio ga je u ogromnoj povorci i davao odu ka svojoj radosti igrom i pesmom uz pratnju harfi. smehom i svadama ispunja -valo sve kutke dvora. a ispod njega spu tala se rida talasasta kosa. cimbala. podeli hranu ljudima. a kovceg Bo ji stoji pod zavjesima. s prvosve tenicima Avijatarom i Sadokom na celu. tamburina i bubnjeva. volovi su se uznemirili. David se zau -vek ohladi prema njoj. i sveti kovceg sru io bi se na zemlju da ga u posled -njem trenutku nije pridr ao pobo ni covek po imenu Uza. Grad se mogao osvojiti samo lukav -stvom. pojuri e na zidove da ih zaustave. Nad njom su dominirale Avigeja. Jevuseji nisu ocekivali napad s te strane. U dolini. koji je kao zlatna buktinja plamteo na jarkom suncu svojim okovom i ra irenim kri -lima heruvima. no en na ramenima Levita. Natan mu u prvi mah odobri nameru. To je toliko potreslo Davida da smesta naredi da se prekinu sve -canosti. carem tirskim. pa kad najednom ugleda e izrailjske vojnike. Ahinoama i brojne nalo nice. Odmah je pristupio izgradnji grada i odlucio da sebi podigne dvorac dostojan velikog monarha. Videci kako joj je mu na oci gradske svetine zaboravio na svoje dostojanstvo. koji ce sjajem nadvisiti njegov dvorac. na istocnoj strani Jerusalima nalazio se izvor od koga je vodio do grada. Na celu trijumfalne povorke nalazio se sam car David u beloj lanenoj sve tenickoj odori. Zato je hodao po okolini. Tek posle tri meseca odva io se da ga prenese u prestonicu. O tome se do -govorio s Hiramom. kao to se otkrivaju ni -kakvi ljudi!" Duboko dirnut njenom podrugljivo cu. Putem trgovinske razmene dobio je od njega kedrovo drvo i majstore i umetnike vicne gra -dnji." Tog te kog zadatka prihvati se Joav.Jevuseje. Sa acicom vojnika Joav se tim putem uvukao u tvrda -vu. Brdo s dvorcem u ju nom delu grada izabra za prestonicu Izrailja i nazva je "Grad Davtbov". okomit hodnik. Uz njihovu pomoc nastala je gradevina koja iepotom arhi -tekture i ukrasima nije ustupala ni sedi tima najistaknutijih su -sednih careva. Prepla eni bukom. ja stojim u kuci od kedrova drveta. bice vojvoda. Ali pre nego to je povorka stigla u Jerusalim. Narod se veselio. Mihala je do kraja ivota bila u nemilosti i nije mu nikada rodila sina. Ali do -taknuti kovceg bilo je necuveno svetogrde. Povorku je posmatrala s prozora Davidova ena Mihala. jer je hteo 234 . Jednoga dana David pozva uva enoga proroka Natana i rece mu: "Vidi. S vremenom je postao otac broj -nog potomstva. Kovceg je vo en na kolima s volovskom zapregom. visoko iznad mora glava izdizao se kovceg zaveta. odu e ivot prestupniku. David pode po njega na celu svojih dvorana i trideset hiljada vojnika. Mihala ga doceka s podsmehom i zajedljivo mu rece: "Kako je slavan bio danas car Izrailjev. Osnovao je veliki harem ena i nalo nica..

.

pomocu truba i znakova vatrom pozivani su svi mu karci sposobni za oru je. okru ni poreznici. gde se nalazio glavni hram. Filistejci su po -stepeno gubili politicku nezavisnost. David je pro irio gra -nice dr ave novim osvajanjima. vinograde i vocnjake i brinuli se za njegova stada ovaca. dodelio im zemlju otetu od neprijatelja i postavio na visoke polo aje. cija se teritori -ja prostirala od Akabskog zaliva. Bojna kola. magaraca i kamila. Najvi i cinovnici bili su dva carska ri -znicara. Otad se u Damasku nalazila jaka izrliljska posada. A David se prihvatio unutra nje organizacije dr ave. a drugi od Filistejaca najmljenih u Gatu. Zarobljenike nije ubijao. Posle poraza koji im je naneo David. a konjima da se podseku puti ta. koji ce sagraditi tek njegov slavni naslednik Solomon. prackama i macevima. Zadr ao je samo sto za -prega za potrebe dvora. Protiv nadmenih ismevaca poslao je Joava na celu njegove po -uzdane vojske. Izrailj je konacno trijumfo -vao nad svojim neprijateljima i zapoceo jedino razdoblje u svo -joj istoriji kad je predstavljao veliku silu. Neposredno su mu bila podredena tri zapovednika vi eg i tride -set ni eg ranga. cara amonskoga. Ali rat s Amoncima izbio je protiv njego -ve volje. David se morade pokoriti volji Svemocnoga i odbaciti plan ulep avanja prestonice velicanstvenim hramom. pa posle da ga raskopa?" Anun je naredio da izaslanicima dopola obrijaju brade i da im se odre u haljine do zadnjice. prvosve tenik je bio Sadok. preko vazalskih aramejskih dr . Sredio je i verska pitanja ucvrstiv i sve tenicku hijerarhiju i dodeljujuci Levitima du nosti. stra no oru je Filistejaca. Najpre je nametnuo svoju vlast Moavcima i Edomcima.ava sve do Eufrata. a svi zajedno sacinjavali su glavni vojni savet. s carskim namesnikom na celu. pisari i sedam glavnih upravitelja koji su nadgledali careve njive. to jest od vojnika kritsko-filistejskog porekla. U Gavaonu. David ih je obasipao pa njom i privilegijama. iz najstarije sve tenicke . Ali je nai ao na izvesne te koce oko du nosti prvosve tenika. A imao je izvanrednu priliku da bez velikih tro kova for -mira od njih veliku jedinicu. jo uvek se slu io pe adijskim jedinicama. nisu nekako stekla njegovo pri -znanje. srebru i bakru. David mu je uputio izaslanstvo sa izra -zima sauce ca i eljama da uspe no vlada. David je uvecavao svoju riznicu i ri -znicu hrama ogromnim ratnim plenom u zlatu. Umesto da ih ukljuci u svoju vojsku. jer je od Aramejaca zaplenio hiljadu i sedam stotina bojnih kola s odgovarajucom konjskom zapre -gom. Po to je ujedinio sva izrailjska plemena i pokorio Filistejce. Ali se odlucujuca bitka ipak zavr ila potpunom pobedom Izrailjaca. David nije mogao preci preko tog poni enja. jer su Amonci pozva -li iz Sirije pet ujedinjenih aramejskih careva. naoru anim kopljima. Civilnu upravu David je orga -nizovao po egipatskom uzoru. Ali savetnici reko e mladome caru: "Misli da je David zato poslao ljude da te pot -je e.TVORAC VELIKE DR AVE. Tu vojnu elitu dopunjavala su dva odreda najamnika: jedan sastavljen od takozvanih Hereteja i Feleteja. stupio na presto njegov sin Anun. vec ih je zapo ljavao kao robove u dvo -rcu i na carskim imanjima. Ali u oblasti naoru anja nije sproveo nikakva pobolj anja. Oslonac njegove snage bila je vojska i njoj je posvetio najvi e pa nje. Jezgro Da -vidove vojske sacinjavao je "odred hrabrih".da ostane bog pastira i da ivi u atoru kao i dotad. DAVID . Na njenom celu nalazili su se sa -vet stare ina i namesnik. i od Arnona do Hermona s druge strane Jordana. Tim osvajanjima David je stvorio veliku imperiju. U zemlji je nastao red i blagostanje. Glavnu komandu nad vojskom dr ao je u svojim rukama Joav. zavisno od njihovog ranga i znacaja. i tako osramocene vra -tio ih u Jerusalim. naredio je da se spa fyautt 00? le. Tako se pod Davidovom vla cu na ao i veliki deo Sirije. goveda. koji je izvr avao naredenja cara. to je rad uciniti cast ocu tvojemu? A nije zato poslao Da -vid k tebi sluge svoje da promotri grad i uhodi. u njima su se po Jerusalimu vozili nje -govi sinovi i najznamenitiji dvorski dostojanstvenici. Rat je bio te ak i opasan. est stotina njegovih drugova po oru ju iz vremena potucanja. Kad je posle smrti Na a. U slucaju rata.

Hrabri vojskovo -da ubrzo sti e u dvor i podnese caru iscrpni raport. u zemlji Amonaca. pogibe usamljen pod zidinama Rave. i zgotovi je coveku. u kuci preko puta. i iz njegove ca e pija e. nare -di da se postavi sto i najede se. pa kako bih ja u ao u kucu svoju da jedem i pijem i spavam sa enom svojom?" David ga otprati Joavu s pismom u kome poruci: "Namestite Uriju gde je naj e ci boj. David nije mogao ukloniti Sadoka. Posle nekog vremena poka . Svoj uspon dugovao je Saulu. Kad ga upita e otkud ta nagla pramena. te odraste uza nj i uz decu njegovu. jednog iz gru -pe od tridesetorice njegovih zaslu nih vojskovoda. Dvorani ne moga e doci sebi od cudenja. i David je iskoristio nje -govu odsutnost da otme Vitsaveju. jer govorah: ko zna. Ali Urija le e da spava pred carskim vratima. i hrani e je. sa dvorskom stra om. mo e se smilovati Gospod na me da dete ostane ivo. i beja e mu kao kci.. Bogati ima e ovaca i goveda vrlo mnogo. posle sece sve tenika u Novu. David uze u svoj harem. A sada . Tada David shvati svu gnusnost svoga zlocina i iskreno se pokaja. pa se uzmaknite od njega da bi ga ubili da pogine. mucio se postom i svu noc le eci na zemlji molio Jehovu da mu se smiluje. Kad ga David sutradan upita za to nije oti .. On je u to vreme bio s Joavom. a njemu bi ao uzeti iz svojih ovaca ili goveda da zgotovi putniku koji dode k njemu. Sedam dana dete se borilo sa smrcu. ugosti ga za svojim stolom a pred vece ga posla kuci savetujuci mu da se odmori od na -pornog puta. neku lepu enu koja je. Vitsave -ju.. Dok je Joav pusto io zemlju ft Amonaca i opsedao Ravu." Joav poslu no izvr i sramno naredenje i verni Urija. A dode putnik k bogatome coveku. Carev postupak izaz -vao je ogromno zgra anje u Jerusalimu.«" m 2S6 Zenon %psidavsl<i 287 je doznao da je to Vitsaveja. Car ga s najvecim po to -vanjem posadi do sebe. dostojanstveno odgovori: "Kovceg i Izrailj i Juda stoje po atorima. neposredni potomak Eleazarov. nego uze ovcu onoga siromaha. koja je gorko oplakivala mu a. koga u mete u bitke napusti e vojnici.ao kod ene. i jeda e od njegova zalogaja. a on mu glasom punim tuge isprica ovakav dogadaj: "U jednom gradu bejahu dva coveka. najita eniji prorok u Izrailju. David je primetio da su svi pre -stravljeni i da se o necemu do aptavaju po kutovima. ena Urije Hetejina. obna ila svoje obline. David ga doceka s licemernom Ijubazno cu. OTMICA ENE URIJINE. Ali u Jerusalimu je bio Avijatar. Po glasniku porucio je Joavu da mu po alje Uriju sa izve tajem o toku rata. Porodica i dvorani uzalud su ga nagovarali da ustane i da se okrepi. Jednom je etao po sobi i ugledao kroz prozor.prijatelj iz vremena potucanja. Izvukao se iz neprilike tako to je postavio dva prvosve tenika: Sadoka i Avijatara. Natan pogleda cara pravo u oci i rece mu: 'Ti si taj. Na svoju veliku radost.alo se da ena ocekuje dete. najprirodni -jim glasom im odgovori: "Dok dete beja e ivo. jedini sve tenik koji se spasao iz Nova i verni carev. uskoro mu rodi sina. Ubrzo dode k njemu Natan. i na krilu mu spava -se. jedan bo -gat a drugi siromah. a kad je dete umrlo. Doznav i najzad istinu. koju bese kupio. niko se nije od -va io da ga obavesti o tome. Ali to nije umilostivilo Jehovu i Davidov sincic se ubrzo te ko razboleo. Car je ocaja vao. odmah ustade s poda. koji dode k njemu. Vrativ i se u dvor. i Joav gospodar moj i sluge gospodara moje -ga stoje u polju. Obuzela ga je za njom velika po uda i od posluge ^. postio sam i plakao. Tada je car smislio podmukli plan da se oslobodi uvredenog mu a. da se ne zameri severnim plemenima. umivajuci se. a siromah nema e ni ta do jednu malu ovcicu." Zatim mu saop ti da se Jehova veoma razgnevio na njega i da ce ga kazniti smrcu sina koga mu je rodila Vitsaveja. David je boravio u svom dvorcu u prestonici.loze. umi se i namaza mirisnim uljima." David srdito povika da bogata za -slu uje smrt. pa ode u hram da se pomoli.

.

Sutradan se obelodanilo kakva je bila njegova ljubav. Ostao je tamo tri godine i cekao da mu otac oprosti ubistvo. Dok je Amnon le ao pijan. Ali. David i njegovi bliski pado e u stra no ocajanje. David nije umeo cvrsto dr ati u ruci porodicu i uciniti kraj tim nevaljalstvima. Ali pro le su dve godine a Avesalom ne samo to nije preduzimao ni ta. razdera svoju haljinu i udari u takvu kuknjavu da ubrzo ceo dvor doznade za nasilje. nisu znali da se pod maskom osmeha pritajila mr nja i elja za osvetom. To primeti njegov prijatelj Jonadav. Avesalomove sluge saseko e ga macevima. caru gesurskom. Amnon. Ne podozrevajuci klopku. ali on se nece vratiti k meni". prvorodeni sin Davidov i naslednik prestola. narocito kad mu posle go -dinu dana opet rodi sina. nasta -de porletnja. kao deca Mahe. branila se Tamara. lezi sa mnom. ne cini toga bezumlja.umrlo je. Devojka je uporno odbijala njegova udva -ranja i branila svoje devicanstvo. silom je polo i na krevet i ucini joj nasilje. glasno oplakujuci uni tenje sveg mu kog potomstva carskoga doma. Cak je i Amnona zavela ta lukava igra i vi e nije bio na oprezu. i po majci bili carskog porekla. gluv i lep na sve. ubrzo se pokazalo da je vest bila la na. a dvorani ih radosno doceka e. Ali otac nije hteo da ga vidi. Na sveop te iznenadenje. Avesalom se na ao u nezavidnon . cara gesurskoga. Dvorac je postao leglo nemorala i pokvarenosti. Mladic je odjednom zgrabi u narucje govoreci: "Hodi. Ali u Jerusalim je pre njih stigla vest da su svi do jednog izginuli od ruke os -vetnika. priznade mu Amnon. Amnon. Ljudi koji su ga zbog toga prezirali. to bih postio? Mogu li ga povratiti? Ja cu otici k njemu. Car se rasplaka od sil -nog olak anja i sve ih redom s ocinskom ne nocu izgrli. velike porodicne svecanosti. NOVA SABLAZAN U CARSKOM DVORCU. od dana na dan? Ne bi li mi kazao?" . Bilo je to tim cudnije to su on i Tama -ra. Jednom se na carskom dvoru dogodio stra an skandal. Nesrecna Tamara rasplaka se i rece: "To ce biti vece zlo od onoga koje si mi ucinio to me tera . Sinovi se pojavi e u dvorcu. Ostali sinovi Davidovi poskaka e na svoje maga -rice i koliko ih noge nose pojuri e u prestonicu. Vitsaveja mu postade najmilija ena. L 288 Zaton 9(psidbvsfij. Posle upornih nastojanja uspeo je da se Avesalomu dozvoli povratak njegovoj kuci u Jerusalimu. osetio je silnu strast prema lepoj Tamari. vec je prema Amnonu bio pre -terano ljubazan. Za trpezom. Tada mu prijatelj do apnu lukavu misao da se pravi da je bolestan i da zamoli cara da ga Tamara neguje. iako se sekirao i jedio zbog njego -vog postupka. buduci car Izrailja. Na srecu." Osramocena devojka posu se pepelom. Amnon je sve vi e sahnuo. Avesalom je pozvao celu carsku porodicu na gozbu na svoje imanje u Val-Asoru. Avesalom pobe e svome dedi Talmaju. carev sine. Tamara je bila rodena sestra Avesalomova. Povodom stri e ovaca. Ra -zdera e svoju odecu i baci e se na zemlju. Sinovi i kceri ena i nalo nica spletkama i klevetama borili su se za ocevu milost. Bila je to vesto pripremljena zamka. svojoj sestri po ocu. Cast je nalagala da zavodnika stigne krva -va rodovska osveta."Ljubim Tamaru sestru Avesaloma brata svojega". Mucen stra cu. po to se osvetio. i zakljucaj vrata za njom. toliko je bio gnevan na njega. nemoj me osramotiti. devojka zgotovi je -lo i donese ga u postelju Amnonu. kceri Talmaja. sin brata Da -vidova i upita ga: " to se tako su i . on me nece tebe odreci"." A Amnon pozva svoga momka i viknu: "Vodi ovu od mene napolje. David se nekako izgovori. Bio je to Solomon. i Amnon medu njima. Postigav i svoj cilj. izrazio je gadenje prema devojci i naredio joj da napusti sobu. Nego govori caru. ali pristade da svi njegovi si -novi podu. jer se tako ne radi u Izrailju. Avesalom je porodicnu sramotu mirno podneo. sestro moja!" . prepunom jela i krcaga vina. Posredovanja se prihvatio Joav. Davidovo potomstvo bilo je mnogobrojno i svadljivo. Kuda bih ja sa sramotom svojom? A ti bi bio kao koji od najgorih ljudi u Izrailju. David je osecao veliku slabost prema Amnonu i nije se mogao odluciti da ga kazni."Ne brate. U me -duvremenu.

Pred njima je bio dug i neizvestan put beskucnika. Rastanak je bio veoma bolan. Bio je carski sin. a ona su mu obecala oru anu podr ku u slucaju ustanka. Po to se cak i prema obicnim ljudima lepo i predusretljivo pona ao. gde je eleo da prinese rtve Jehovi u znak zahval -nosti to se vratio iz progonstva u Jerusalim. Ljudi su govorili: evo na eg coveka. Avesalom je zamolio oca da mu dozvoli odlazak 290 u Hebron. izgubio je strpljenje. nalo io je sve tenicima da se vrate u Jerusalim i da mu preko uhoda javljaju sve to se tamo zbiva. U njegovom izgledu sve je bilo otmeno: pona anje. i Avesatom je odmah krenuo na put u pratnji dvesta svojih pristalica. Cesto je odlazio pred gradsku kapiju. Avesalom je mogao postati opasan. Bio je poz -nat kao izuzetno uman covek. Zbog stare netrpeljivosti i prezira prema ju nom Judinom plemenu. uspeo je najzad da izmiri sina i razgnevljenog oca. Tada se Avesalom poslu i grubom silom. ali je nai ao na odlucno odbijanje. svetla kosa. a po to je imao veliki uticaj na cara. U najvecoj urbi napustio je prestonicu i pe ke se dao u bekstvo prema Jordanu. Posle dve godine nemilosti. Pobunjenici su ga proglasili za cara i on se ubrzanim mar em uputio prema Jerusalimu. razaslao je poruku zaverenicima i za kratko vreme skupio poveliku vojsku koja se regrutovala iz skoro svih severnih plemena. Sve su izgu -bili: prestonicu. S vremenom je postao ljubimac i ponos svoga oca. postao je miljenik naroda. Ne to kasnije David je dozirao da je glavni Avesalomov savetnik Ahitofel. ostaviv i samo deset nalo nica da se brinu o kuci. Saulovu dinastiju. pa ne no poljubi Ave -saloma posle dugog rastanka. vojskovoda je morao popustiti. a za mu karce dika i nada Izrailja. pravilne crte lica. David je u osnovi bio zadovoljan takvim obrtom. To je trebalo na neki nacin osujetiti. Opet je molio Joava da posreduje kod oca da ga primi. Preko tajnih izaslanika podbunjivao je severna plemena. Kad bi. Car i njegova pratnja rasplaka e se. Te eci tom cilju. rodni dom i najvecu versku svetinju. ju -rio na kolima gradom. Na taj podmukli nacin irio je nezadovoljstvo prema svome ocu i tako sticao sve iri krug prijatelja. David je pristao.po -lo aju. David mu je sve dozvoljavao i zatvarao oci pred njegovom lakomisleno cu i rasko nim i razmetljivim naci -nom ivota. odak -le se moglo videti kako se kovceg zaveta udaljava. Ljubav prema sinu toliko ga je zaslepila da je na sva upozorenja i kriticke primedbe ostajao potpuno ravnodu an. Za stra nu pobunu David je doznao u poslednjem trenutku. Postepeno je svu izrailjsku zemlju uhvatio u mre u svojih spletaka. Stigav i u Hebron. izra ajne oci i mu ke. Uz put se David pribra i bez oklevanja pristupi merama za odbranu prestola. Naj -lep a mu je bila bujna. nisu se mirili sa cinjenicom to je ono nametnulo svoga cara celom Izrailju. a nije smeo da prede preko dvorskog praga. Avesalomu je bilo vec trideset godina i urilo mu se na presto. ulicna svetina odu evljeno ga je pozdravljala. s pedeset vojnika telesne garde pred so -bom. Oni su Davida smatrali za uzurpatora i nikad mu nisu oprostili to je oborio njihovu zavicajnu. Na -redi svojim slugama da potpale ito Joavu i zapreti da ce mu naneti jo vecu tetu ako ga i dalje bude odbijao. pa je ta vest ozbiljno zabrinula Davida. Prvosve tenici Sadok i Avijatar sa celim sve tenstvom prikljucili su se beguncima i poneli sa sobom i kovceg zaveta. AVESALOMOVA BUNA. Pre svega. gde je David donosio presude. koju je svake godine morao i ati. Vest u rat -nim . u znak alosti pokri e glavu plastovima i bosi stupi e na goru Maslinsku. Hteo-ne hteo. Ne podozrevajuci prevaru. jer bi se savio pod njenim teretom. sve je cinio da zadobije ljubav svetine. Rukovoden njegovim savetima. Iduci ulicama ljubio je svakoga ko bi ga pozdravio. Avesalom je smatran za jednog od najlep ih mu karaca Izrailja. Za ene je bio princ iz bajke o kome se s potajnim uzdasima sanja. Pratila ga je garda od est stotina starih ratnih drugova i dva odreda filistejskih najamnika odanih mu telom i du om. Odvodio bi u stranu ljude koji su izgubili spor i govorio im da je car prema njima nepravedan i da bi on presudio u njihovu korist. Poveo je i svu svoju porodicu. sjajno obucen i iskicen blje tecim draguljima.

.

i bacajuci se kamenjem poce ga grditi: "Odlazi. p enicom. baci e ga u umsku jamu i zatrpa e kamenjem. Na njegovo prekljinjanje.lukavstvima poslu io se sabota om. sine moj!" Jadikovao je tako ceo dan. medom. ja cu te hraniti kod sebe u Jerusalimu". glinenim posudem. Taj plan se svideo i Avesalomu i celom ratnom savetu. sine moj. ovcjim i telecim mesom. mogao bi Ahitofelu naneti poraz. pojavi e se i nedavni protivnici." Ali David zadr a plahovitog Asaja. koji je u skladu s Davidovim planom uspeo da stekne Avesalomovu milost. bra nom. Po to su ga sve tenici obavestili o savetovanju. Skrenuo je pa nju na to da je David iskusan vojskovoda. da se pokaju pred pobednikom i izmole opro tenje. iz roda Saulovog. Za to vreme. to ga je tako tedro snabdevao hranom. izgleda. Ahitofel ga je nago -varao da u znak pobede prisvoji carske nalo nice. sine moj Avesalome! Kamo da sam ja umro mesto tebe! Avesalome. Ahitofel je prozreo tajne namere Husajeve." Verni sluga Avisaj rece tada caru: "Za to da psuje ovaj mrtvi pas cara gospodara mojega? Idem da mu skinem glavu. je -cmom. a on ostade viseci. a kad je prolazio pored grada Vaurima. jer si krvopija. narocito u gerilskim borbama. Sa svih strana sjati e se njegove pristalice da ga na pobednickom povratku prate. socivom. Jo uvek voleci pobunjenog sina. jer nije hteo pogor avati ionako vec lo e odnose sa severnim plemeni -ma. a tada bi se severna plemena upla ila i glavom bez obzira napustila Avesaloma. Tek kad su begunci pre li Jordan. ma -slom. l pored slabih oru anih snaga kojim raspola e. Kad je Avesalom zauzeo preston -icu. Naredio je svom najvernijem savetniku Husaju da se vrati u Jerusalim i da zado -bije Avesalomovo poverenje izdajuci se za Davidovog nepri -jatelja. koji je onako te ko poni avao cara za vreme povlacenja. David odluci da se vrati u prestonicu. dok se najzad Joav ne naljuti i o tro mu prebaci da su mu. eto te sada u 291 tvom zlu. estoko se usprotivio. dobacivao mu je najpogrdnije uvrede i bacao se na njega kamenjem. David je krenuo dalje. a deset titono a saseko e telo macevima. pr enim zrnjem. Imao je jo mnogo po tovalaca u Izrailju. Mahir i Varzelaj. Joav ga probode kopljem. ali njegovo protivljenje ne naide na odobra -vanje. Pre nego to je pre ao preko Jordana. "Hajde sa mnom. Avesalom naleti na velik. sve drskiji Simej. dobro organizovanom vojskom. U novoj ulozi savetnika trebalo je da se suprotstavlja savetima Ahitofelovim i da preko sve tenika izve tava Davida o tajnim planovima buntovnika. Savetovao je da se najpre pozovu pod oru je svi Izrailjci i da se u odlucujucu borbu stu -pi s velikom. granat hrast i zakaci se kosom o granje. Uprkos Davidovom naredenju. Posle nekog vremena Avesalom je pre ao Jordan i ulogorio se u Galadu. vrati se kuci i u ocajanju se obe -si. na cije si mesto zacario i predade Gospod carstvo u ruke Avesalomu sinu tvojemu. i Simej. Ali Husaj. Be eci na mazgi. i on osedla magarca. David je is -koristio oklevanje da skupi to vecu vojsku. Pribli avala se odlu -cujuca bitka. Medu njima je bio i Siva. . tako da ga je telesna garda morala zaklanjati titovi -ma. David mu oprosti krivicu i cak se zakle da ce mu po tedeti ivot. Pokriv i lice. sine moj. s pet -naest svojih sinova. plakao je i kukao: "Sine moj Avesa 292 lome. strogo je nare -dio da mu po tede ivot. odlazi. bobom. nije ni sanjao da se zapleo u nevidljivu mre u la nih pri -jatelja i uhoda. Avesalom je u Jerusalimu sazvao vojni savet da pripremi dalji plan akcija. Bitka se zavr ila potpunim porazom ustanika. Sovije. dra i neprijatelji od prijatelja koji su za njega i -vot izlagali opasnosti. u zemlji Venijaminovoj. a sam se ponudio da odmah krene u poteru za Davidom i da ga ubije pre nego to stigne da organizuje otpor. a bogate njegove pristalice. Sinova smrt duboko ra -stu i Davida. razbesneli progonitelj vratio se kuci. Odluci i da na -gradi one koji ga u nevolji ne izneveri e. iduci brdom. nai ao je covek po imenu Simej. Narocito je bio zahva -lan Varzelaju. snabdevale su ga pokrivacima. krvopijo i zlikovce! Obrati Gospod na tebe sve krvi doma Saulova. Dok je tako i ao drumom. Mazga produ i dalje. U njegove redove stupilo je i mno tvo mlade i. iz doma Saulovog.

eva se zatvorio sa ustanicima u tvrdavu Avel-Vet-Masu. obukav i alobne haljine. David se bojao sve veceg nezadovoljstva ljudi i naredio je da se pove ani sahrane. David se obratio za savet sve tenicima kako da ubla i gnev Jehovin. Zerwn %osidbvs%i a preko dana ga je revnosno i verno dvorila. RESFA . Slava nesrecne Resfe procula se po celom Izrailju. Agitin . Isus Na -vin zakleo se Gavaonjanima da Izrailj nikad na njih nece podici mac. Ljupka Sunamka oz -biljno se prihvatila svoga zadatka: grejala je nocu staroga cara. ljudi su se sklanjali u hlad. dok najzad u gradu Sunamu ne nado e lepu devojku Avisagu. eleci da umiri nezadovoljstvo se -vernih plemena. da s njim spava i da mu greje telo. David prede Jordan i uputi se u Jeru . Stigav i u Jerusalim. Tra ili su je po celom Izrailju. Car im je usli io molbu i sedam potomaka roda Saulovog visilo je na krstu. A oni zatra i e da im se preda sedam mu kih potomaka Saulovih.alim. ali u dubini du e nikad mu nije opro -stio. David je pozvao preda se preostale Gavaonjane i upitao ih kako mo e da ispravi nepravdu. prvog meseca ki nog perioda. Tela su im bacena u polje div -ljim zverima i pticama grabljivicama. zavidljivi Joav liceme -rno ga zagrli u znak pozdrava. biv i protivnici zahtevali su prvenstvo. Ocajna majka.nagovarao ga je.ANTIGONA IZRAILJA. Setio se da i Saulovo telo i njegovih sinova jo le e u zajordanskom gradu Javisu. ni ta ne osecajuci. a za to bi mi car tako naplatio? Neka se sluga tvoj vrati. Da se spasu od uni tenja. pla eci dan i noc zveri i ptice. Ubrzo se Izrailjci i po drugi put digo e na ustanak pod vodstvom eve. rtve Avesalomovog nasilja. pa do oktobra. Tri godine harala je glad u Izrailju. da ih obese na vratima Gavaona. nalo nice Saulove. Sada je krv pobijenih Gavaonjana pala na potom -stvo Saulovo. iz plemena Venijaminova. pa su njegove slu -ge odlucile da mu nadu mladu devojku. Zadatak da ugu i pobunu David po -veri Amasi. A Varzeiaj mu odgovori: "Koliko ima veka mojega. gde je le ao Saulov otac Kis. Pozivajuci se na svoju dese -tostruku brojnu prevagu. da idem s carem u Jerusalim? Ima mi danas osamdeset godina. da umrem u svom gradu kod groba oca svojega i matere svoje. le -gla je pored dragih tela. Niko vi e nije su -mnjao da su caru dani izbrojani. l tada je saznao razlog nesrece. kada je pocinjala etva p enice. Kad je sreo svoga suparnika. nesahranjeni u zemlji. Krv mu je bila toliko hla -dna da se ni u postelji nije mogao zagrejati. Ali Saul je prekr io tu zakletvu nastojeci da ih istrebi i da im otme grad. jer mrtvi. Hranili su je milosrdni ljudi. Uz put nastade prepirka izmedu Izrailjaca i Judejaca oko mesta u pobednickom pohodu. Zagrliv i starca. Pitanje naslednika prestola po -stajalo je sve osetljivije. Deset nalo nica. Bila je to stra na sudbina. Tako se zavr i druga pobuna severnih plemena protiv hegemonije Jude 293 je. Adonija. probode ga macem i ostavi mr -tva nasred puta. Polja su zamirala na suncanoj ezi. nisu mogli da nadu mira posle smrti. a ona je. a ona je stra arila tako od juna. mogu li raspoznavati dobro i zlo." Zamol samo Davida da povede na svoj dvor njegovog sina Hi -mama. DVORSKE INTRIGE. sedela nad sinovima sa uporno cu ne ne materinske ljubavi. Mo e li sluga tvoj kusom razli -kovati to ce jesti i to ce piti? Mogu li jo te slu ati glas peva -cima i pevacicama? l za to bi sluga tvoj jo na tegotu caru gospodaru mojemu? Malo ce proci sluga tvoj preko Jordana s carem. Joav je stekao toliki ugled da ga David nije smeo kazniti. David dovede u red porodicne stvari. zatvori u posebnu kucu. po to su na krunu racunala dva pre -tendenta: Adonija i Solomon. a odru -bijenu mu glavu u znak predaje prebaci e preko zida. gde su do smrti ivele kao udovice. Poslednjih godina svoga ivota Da -vid je bio vec savim orunuo starac. ali Judejci ih o tro odbi e i ne ustupi e ni za korak. priredio im je pogreb dostojan careva i uz ve -like svecanosti preneo ih u porodicnu grobnicu u Gavaji. stanovnici grada ubi e ga. sagorevalo cvece i trava. Medu nesrecnim rtvama nalazila su se i dva sina Resfe. A jedan od momaka Joavovih odvuce Amasu s puta u polje i pokri ga plastom.

ali ta zakletva nije obavezivala njegovog naslednika na prestolu. ali je iza sebe imao ni ta manje uticajnu stranku. Kad se novi pomazanik vracao u dvorac. Ali Solomon se zakle da mu ni dlaka s glave nece pasti ako ne bude vi e kovao zavere. a Adonija potra i utoci te u hramu i grcevito se uhvati za oltar. Vest o krunisanju doprla je do zaverenika dok su uveliko pirovali na izvoru Rogilu. care gospodaru moj.sin. koja je u stvari bila vojno savetovanje. i ne zna . David pozva Solomona i opomenu ga da uvek verno slu i Jehovi. gospodaru moj care. i posadite Solomona sina mojega na moju mazgu i odvedite ga u Gion. Avijatar." Tako je i bilo. Adonija se pokloni novom vladaru i pokunjeno se vrati kuci. Nalo i mu i da u Jerusalimu sagradi hram i da za to upotrebi zlato. Za ivota je David morao racunati na Joava. srebro i drugi gradevinski materijal koji je on pri -premio.kom lepotom i voleo rasko . Sada. oci su svega Izrailja uprte u tebe. David je obavezao So -lomona da precisti stare racune s opasnim mocnikom i da mu oduzme ivot. pa se osecao toliko siguran da je vec i primio carske manire i vozio se gradom rasko nim kolima. jer je stekao toliku moc da ga ni car nije smeo pozvati na odgovornost. Muckog ubistva Avesaloma. gospoda -ru moj care. jer nije hteo pogor avati odnose s pobunjenim severnim plemenima. Sve te zlocine glavni vojsko -voda izvr io je neka njeno. ude u carevu lo nicu Natan i potvrdi njene reci. bicemo ja i sin moj Solomon krivi. svi carski sinovi osim Solomona i mnoge stare ine severnih pleme -na. i on ce sedeti na prestolu mojem. bio ocev ljubimac. Uznemirujuca vest o tom skupu brzo je stigla do dvora. jer sam njega odredio da bude vod Izrailju i Judi. okru en svitom od pedeset dvorskih stra ara. Uz njega je bila i vojna elita. setio se svih poni enja koja je do iveo od njega. i zatrubite u trubu i recite: da ivi car Solomon! Potom se vratite za njim. razbuktao se pakao intriga. ciji su celni ljudi bili Joav i prvosve tenik Avijatar. David 29$ se tr e iz nemoci. Njegovi izgledi na presto zasnivali su se na tome to je. Nadnev i se nad postelju bolesnoga cara Vitsa -veja mu je rekla: "Gospodaru moj. razbe a e se u svoje gradove. sva -da i kleveta. Skupu su prisustvovali Joav. da im ka e ko ce esti na presto tvoj. Zato je nalo io Solomonu da se . pratila ga je gomila rado -snih stanovnika Jerusalima svirajuci u svirale i uzvikujuci: "Da ivi car Solomon". U strahu. Adonija je odlucio da na vreme utre sebi put do prestola. dodu e. Obecao joj je da ce i on sam malo kasnije doci da posvedoci istinitost njenih reci. posle tebe. Vitsaveje. i on ne -ka dode i sedne na presto moj i caruje mesto mene. Nije se mogao pomiriti ni s mi lju da ce ostati neka njen Simej koji ga je za vreme Avesalomove bune drsko sramotio kod grada Vaurima. Sada. kome je dugovao mnoge pobede nad neprijateljima. Salomon nije bio toliko popularan. Ocekujuci carevu smrt svakoga casa. i Avijatara sve tenika i Joava vojvodu. i neka ga onde Sadok sve tenik i Natan prorok poma u za cara nad Izrailjem. garda od est stotina starih ratnih drugova Davidovih i dva odreda filistejskih najamnika Hereteja i Feleteja. ti si se zakleo Gospodom Bogom svojim slu kjinji svojoj: Solomon sin tvoj bice car posle mene. U dvor -cu. ali u borbi za vlast nijedna strana nije birala sredstva. borba dveju stranaka se pojacavala. kao sin najvo -Ijenije Davidove ene. Naklao je volo -va i ugojene stoke i ovaca mnogo. Kod izvora Ro -gila priredio je za svoje pristalice veliku gozbu. Avenira i Amase i poslednjeg izdajnickog dogovora s Adonijom i Avijatarom. a ti. u naj -manju ruku preuranjena. Pro -rok Nftan je pohitao do Vitsaveje i navaljivao na nju da odmah obavesti mu a da se Adonija bez njegovog ovla cenja proglasio za cara. Naredi da mu se smesta dovedu njegovi naj -bli i saradnici i izdade im naredenje: "Uzmite sa sobom sluge gospodara svojega. sa prvosve teni -kom Sadokom i prorokom Natanom na celu. i pozvao sve sinove careve. isticao se mu . Podr avala su ga severna pleme -na i uticajna stranka. Zakleo mu se. A sada evo Adonija se zacari. oko samrtnikovog uzglavlja. da ce mu po tedeti ivot. a Solomona sluge tvoje -ga nije pozvao. Osetiv i da mu se bli i kraj. na samrtnom odru. to se vi e carev ivot gasio." Dok je go -vorila. Optu ba je bila la na. Inace kad gospodar moj car pocine kod otaca svojih.

.

Zato te sada molim za jedno. Ne zatra iv i odobrenje da napusti Jerusalim. pod uslovom da bez odobren -ja nikada ne srne napustiti zidine grada. morao kriti po brdima od Avesaloma. severozapadno od prestonice. napu ten od sveg Izrailja. Solomon se seti ocevih preporuka i odluci da svr i s vodom neprijateljskog tabora." lako se Adonija nije mogao uzdr ati da pono -vo ne^stakne svoje pravo na presto. rece joj s neprikrivenim nezadovoljstvom: "Ti zna da je moje bilo carstvo. iveli su u Jerusalimu. jednom od Davidovih na -lo nica. David se rastao od ovoga sveta u sedamdesetoj godi -ni ivota. Kad je stupio na presto Solomon je imao samo dvadeset godina. Solomon primi majku s du nim po tovanjem. jer mu ga Gospod dade. Jednoga dana nekoliko nje -govih robova pobeglo je u filistejski grad Gat. jer je. Ali Simej je bio drzak covek i olako je primio upozorenje. Sadok. odgovori skru eno Adonija. Tada on otkri cilj svoga dolaska: "Govori caru Solomonu. hiljadu ovno -va i hiljadu jaganjaca. Razljucen tim zahtevom. Uskoro je u prestonici izvr eno i svecano krunisanje Solomono vo. nemoj me odbiti. ne obaziruci se na njegova opravdanja. Joav je uspeo da se skloni u dvori te hrama. Cim se vratio u prestonicu. samo zakonitom caru pripa -dala privilegija nasledivanja harema posle smrti oca. Setio se i prijatelja. i da je u mene bio upro oci sav Izrailj da ja budem car. Ali Venaja pogazi sveto mesto i probode 297 Btftijsfe fyende------------------------------------------------------------------------ga macem pred Jehovinim oltarom. Jednoga dana Vitsaveja se zacudi kad on ude u njenu sobu. ali kad doznade o cemu se radi rasrdi se i odlucno odbi. Solomon je obecao da ce se po -brinuti da potomstvu vernoga starca zauvek bude obezbeden dobar ivot u Jerusalimu i pocasno mesto za carskim stolom. i mo da bi dobro pro li da Adonija u svojoj tupoj oholosti nije pocinio pogubnu gre ku. izvukao se i Simej.CAR IZRAILJA l JUDEJE.tenik. verni privr enik novoga cara. Adonija. verni Solomonov privr enik." Vitsaveja je tim zahtevom bila malo iznenadena. li eni svakog uticaja. gde ga je titilo pravo azila. Joav i Avijatar. po starom obicaju. PRICA O DVEMA MAJKAMA. Uznemireno upita svog ljutog neprijatelja: "Jesi li dobro do ao?" . U nasledstvo sinu je ostavio dr avu koja se prostirala od Damaska do Egipta i od istocnih krajeva Zajordanije do Sredozemnog mora. dobra ena pristade da saslu a molbu. Pre -tendenta na presto iznednadi u kuci i izvr i nad njim smrtnu presudu. ali se carstvo prenese i dopade bratu mojemu. eleci da pridobije severna plemena. Solomon je oti ao tamo na hodoca ce i uz velicanstvene . Samo ga je uklonio s visokog polo aja i poslao u do ivotno progonstvo u zabaceni gradic Anatot. Cin pomazanja izvr io je prvosve tenik Sadok. So -lomon naredi glavnom vojskovodi da ga pogubi. Oslobodiv i se tako dvaju najopasnijih neprijatelja. Prineseno je na rtvu paljenicu hiljadu volova."Dobro". Narocito je eleo da se odu i Varzelaju. Na pitan -je ta eli od nje. Posle cetrdeset godina via -davine. koji su racunali na njegovu mladost i nedostatak iskustva. Solomon mu je dozvolio da sagradi kucu u Jerusalimu i poklonio mu ivot. SOLOMON . ali je obecala da ce se zauzeti kod sina. pod za titu cara Ahisa. neka mi da za enu Avisagu Sunamku. Simej je krenuo u poteru za beguncima. mogla bi da mu pru i osnova za obnavljanje spora oko prestola. Solomon je poklonio ivot prvosve teni -ku Avijataru. jer ti on nece odbiti. ali se od -mah pokazao kao vladar jake volje i vest diplomata. Otad je u Izrailju opet bio samo jedan prvosve . Podozrevao je da se u Adonijinoj molbi krije ne -ka nova podvala. enidba Sunamkom. brzo su se prevarili u ocekivanjima i morali se pritajiti. koji ga je snabdevao hranom dok se. Protivnici.krvavo obracuna s drznikom koji se usudio da vreda velicanstvo. U nekada njoj Saulovoj prestonici Gavajj nalazio se rtvenik koji je u Izrailju smatran za veliku svetinju. Uprkos Davidovoj e -lji. Novoimenovani glavni voj -skovoda Venaja dobi naredenje da ubije Adoniju i Joava.

.

a jedan od docnijih hronicara zapisao je: "l ivljahu Juda i Izrailj bez straha. nemojte ga ubiti. da bi mogao biti pravedan sudija svojim podanicima. car je nastojao da ucvrsti svoju vlast i slabljenjem izrailjskih plemena. jer ona le e na nj. vec mu obeca i bogatstvo i slavu kojim ce nadma iti sve careve sveta. kad slu kinja tvoja spava e. Zato ga obdari ne samo mudro cu. Pokoreni i podjarmljeni su -sedni narodi vi e nisu predstavljali opasnost. u miru i blagostanju. zapo -vednika telesne garde. Prvi put od pamtiveka jevre -jska p%mena mogla su bez smetnji da se posvete mirnodo -pskim poslovima. Ugovor o prijatelj -stvu koji je Saul sklopio s bogatim tirskim carem Hiramom i da -Ije je ostao na snazi.estile se tako da bi mo da i oci jedna drugoj iskopale da ih ne rastavi e. ene su vikale. pa se ma i maca i naredi: "Rasecite ivo dete na dvoje." Car pokaza na enu koja je preklinjala za decji ivot i rece: "Podajte onoj ivo dete. David je imao po -verenja samo u pe adiju. l umre sin ove ene nocas. a on je jahao na magarcu. glavnog vojskovode. ne bese moj sin. du no -sti namesnika. Najvi e polo aje u administraciji poverio je svojim odanim pristalicama i prijateljima. Sav radostan. Car malo razmisli. Zadr ao je . a nemojte ga ubijati. ona mu je mati. dvorskog upravitelja. koji su se samo delimicno poklapali sa teritorijom pojedinih plemena. Orodavanje s egipatskom dinastijom obezbedivalo mu je granice s juga i jacalo politicku moc Izrailja. Pa ustav i u ponoc uze sina mojega iskraj mene. kojega ja rodin. gospodaru." Tada tu iteljka prestra eno kriknu: "Ah. od Dana do Virsaveje. pisara i sekretara. i podajte polovinu jednoj i polovi -nu drugoj. prinese pred kovcegom zaveta bogate rtve. jer mu je faraon dao svoju kcer za enu i kao miraz prikljucio Izrailju grad Gezer koji je oteo od Filistejaca. samo nas dve be -jasmo u kuci. svega veka Solomo -nova!" Solomon se pokazao ne samo kao vest diplomata. a konjima da se podseku puti ta. Solomon je nasledio sna nu dr avu. Njihov spor je bio neobican i te ko se mogao resiti. a za sve stanovnike grada prire -di veliku gozbu. Okru i su morali snabdevati hranom dvor i vojsku redom. i glavnog poreznika bile su u rukama njegovih najpouzdanijih ljudi.--------------------------------------------------------------------ni.MUDRI DR AVNIK. U jed -nom trenutku stado e pred njega dve ene. jer se uverio da pred njego -vom mudro cu niko ne mo e sakriti istinu. Posle po -bede nad sovskim carem Adarezerom. mladi car postigao je veliki di -plomatski uspeh. javi mu se u snu Jehova i rece mu da zatra i to hoce. Korenite reforme sprovedene su i u vojsci. Poucen lo im iskustvom.svecanosti prineo na rtvu paljenicu hiljadu grla stoke." A druga ena sasvim mirno rece: "Neka ne bude ni meni ni tebi. Jehovi se svi -de careva skromnost." Ota -da se narod izrailjski bojao cara. Na taj nacin. ja i ova ena sedimo u istoj kuci. A treci dan posle moga porodaja porodi se i ova ena. Na celo svakog okruga postavio je svoga namesnika i zapovednika garnizona. tu iteljka isprica caru: "Ah. naredio je da se sva ko -la spale. po mesec dana u godi OQO (Bi6Rjsl(e fyende ----------. mrtav. Osim toga. Posle tih svecanosti sede pred gradsku kapiju da sa sudijske stolice re ava sporove svojih podanika. rasecite ga. Solomon se vrati u Jerusalim. Car ga zamoli da mu da razumno srce." Optu ena je estoko poricala da je ukrala su -setki dete. podajte njojzi dete ivo. SOLOMON . Secanje na ta srecna vremena nad ivelo je mnoga pokoljenja. i ra . a to. ali kad razgledah ujutru. Kad je oti ao na pocinak. Placuci i zaklinjuci se da go -vori istinu. a to. a on ce mu elju ispuniti. i porodih se kod nje u istoj kuci. A kad ustah ujutru da podojim sina svoje 298 Zenan %psidbvs/(i ga. U tom cilju podelio je dr avu na dvanaest administrativnih okruga. vec i kao mudar dr avnik. svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom. a svoga sina mrtvoga stavi meni u narucje. optu ivale jedna drugu za la . gospodaru. i bejasmo za -jedno i ne beja e niko drugi s nama u kuci. i stavi ga sebi u narucje.

mesto verskih obreda. kamenorezaca. formirao je sna ni konjicki korpus od cetrnaest hiljada bojnih kola. na ko -me je gorela vecna vatra. S obe strane ulaza u predvorje uzdizali su se bronzani stu -bovi visoki preko dvanaest metara. s kojim je bio u prijateljskim odnosima. dvadeset hiljada vedara vina i dvade -set hiljada merica maslinovog ulja najvi eg kvaliteta. sedamdeset hiljada radilo je u kamenolomima po jordanskim brdima.samo stotinu kola sa zapregama za potrebe dvora. Cetvrte godine svoje via -davine Solomon je odlucio da ispuni poslednju ocevu elju. va -jara i zlatara. sa rtvenikom u sredini. stajala je na dva -naest bronzanih volova. Solomon je naredio Adoniramu da oformi radnu vojsku od ezdeset hiljada hanan -skih kulucara. srebra i bronze. Izgradnja hrama trajala je vi e od tri godine. Unapredio je i vojnu komoru uvodeci kola i konjsku zapregu. a Solomon se procuo kao mudrac. gde je smestio najvecu jedinicu nove konjice. m%ticni simboli moci i slave. da poma e Fe -nicanima u seci i tovarenju drveta na morske splavove. Tavanice i zidovi bili su oblo eni kedrovi -nom. gde je u tajanstvenom mraku pocivao kovceg zaveta. bronza -na cisterna s vodom za pranje rtvenih ivotinja. Fenicki car slao je kedrovo i cempresovo drvo morskim pu -tem do Jafe. Svaka od tih grupa odlazila je redom na tri meseca u Tir. U isto vre -me stvorena je u Izrailju vojska radnika primoranih na prisilni rad. Sacinjavali su je iskljucivo podjarmljeni Hananci. Drugi zid opasivao je unutra nje dvori te. okrenutih tri po tri. Lomeci duboko ukorenjene predrasude Izrailjaca prema konjima. Njihovim radom upravljalo je tri hiljade i 300 Zerum %psidbvs/<i. podeljenih na grupe po deset hiljada. Car Hi -ram je poslao u Izrailj najbolje strucnjake. a sedamdeset hiljada prenosilo na plecima ogromne blokove tesanog kamena na gra -dili te u Jerusalimu. U sredi njoj dvorani nalazio se pozlaceni sto od kedrovine za rtvene hlebove. Zato se obratio za pomoc lirskom caru Hiramu. koje je predvodio cu -veni majstor umetnickog zanata Hiram. s bogato ukra enim kapite -lima. Hram je podignut na stenovi -tom brdu Ofel. Kroz re etkaste prozore. izmedu ostalih i u Megidonu. SOLOMON GRADI HRAM. i to samo jednom u godi -ni. blistala je pozlatom. rasla je moc Izrailja. Malo dalje se nalazilo "more". malu prostoriju bez prozora. Solomom je tako nasledio zastarelu vojsku. zlatni oltar za kadenje. Po raznim izrailjskim gradovima izgradio je konju nice. Na dvori tu je bilo i deset bronzanih kanti na tockovima za razno enje vode. de -set zlatnih svecnjaka i mno tvo drugih ritualnih predmeta od zla -ta. koju je Hiram izlio u jordanskim brdima. ve tak u livenju i obra -di zlata. koja nije odgovarala potrebama vre -mena. Drvena obloga. Obaveza isporuke hrane i slame za konje padala je redom na pojedine dr avne okruge. ispod . Hram nije bio velik. Brojala je sto i cetrdeset hiljada mu karaca. da sagradi u Jerusalimu hram dostojan velikog monarha. Unutra njost hrama je bila podeljena na tri dela: na predvorje. na glavno mesto verskih obreda i na "svetinju nad svetinjama". Da bi se obe -zbedio veci prostor. Solomon se obavezao caru Hiramu da ce za isporuku gradevinskog materijala placati godi nje dvade -set hiljada mera p enice. Za ubrzanje sece u libanskim umama. ukra ena bareljefima heruvima. Ubrzo je sklopljen i ugo -vor. koje je uvek vrveio od itelja Jerusalima i hodocasnika iz celog Hanana. a podovi nacinjeni od uglacanih cempresovih dasaka. samo trideset jedan metar dug i deset i po metara irok. odakle su ga izrailjski nosaci prenosili u Jerusalim. Na stra nji i oba bocna zida naslanjale su se tri zgrade s prostorijama za sve tenike i poslugu. stena je obzidana tesanim kamenim blokovi -ma koji su spajani olovom. est stotina izrailjskih nadzornika. Ali nije imao plemenitog drveta i ve tih gradevinara. ciji je vrh bio odsecen i poravnat. Sve tri prostorije zasenjivale su bogatstvom ukrasa. na cetiri strane sveta. Ta ogromna zdela. palmi i cvetova. Prag "svetinje nad svetinjama" mogli su prekoraciti samo sve tenici. Putem koji je vodio do vrha stene ulazilo se u zidine spolja njeg dvori ta. Zahvaljujuci svim tim me -rama.

.

Sledecih trinaest godina svoje vladavine posvetio se ivoj gradevinskoj delatnosti. kantori su zapevali himnu. harfisti. Oko bronzanog rtvenika poredale su se stare ine izrailjskih plemena. kome je pri -padao Sadok. Solomon je ucutao. Od trideset i est hiljada Levita. BOGATSTVO SOLOMONOVO. Pitanje sve tenickog stale a resio je David..samog svoda. sa zlatnim carskim vencem na glavi. _______ 301 'Bmijsf(e ugenae------------------------------------------------------------------------ma od maslinovog drveta. a sa strane dopirala do zidova tog najsvetijeg mesta. Nad njim su bdele dve ogromne figure heruvi .. cimbalisti i sto dvadeset sve tenika-trubaca. u unutra njem dvori tu odvijala se svecanost osvecenja hrama i preno enja kovcega zaveta. uz pratnju harfi i cimbala. prodirala je pri -gu ena svetlost. Zaslepljeni nje -govim zlatnim bljeskom. izgovorio gromkim glasom: Zenon 9(asufovsl<i Gospod je rekao da ce nastavati u mraku. ali je ulaz zakla -njao laneni zaslon purpurne i ljubicaste boje s heruvimima. Solomon je ustao s trona i u nadahnucu podigav i ruke k nebu. Solomon. Potomstvu Aronovom. Dvokrilna vrata.enjem tolikog mno tva rtava paljenica da se nisu mogle pre -brojati. bila su uvek otvorena. Nije bilo coveka u Izrailju koji se nije prikljucio tom velicanstve -nom slavlju a da nije dao bar jednog vola ili ovcu. Cim je gradnja hrama bila za -vr ena. pun zanosa i radosti odgovor drugog dela hora zvucao je: Gospod krepak i silan. sva zemlja se veselila i pirovala za bogatim trpezama. Nad nepreglednom masom vernika vladala je duboka ti ina. Dok se u prostranom spolja njem dvori tu tiskalo mno tvo izrailjskog naroda.. prevucene debelim slojem zlata. Na -stupio je cetrnaestodnevni praznik. sudija i pevaca. dvorski dostojanstvenici. priznato je iskljucivo pravo na cin prvosve teni -ka. nikoga vi e nije smeo vide -ti osim prvosve tenika. Zatim je jedan deo hora nastavio sledecu strofu: Ko je taj car slave? A silni. Ra . U dvori tu se pojavio kovceg zaveta. pocela je velika svecanost preno enja kovcega zaveta. A kad se spustio vezeni zaslon. sve teni -ci u belim lanenim odorama. pal -mama i cvetovima. Sred dima i otu nog mirisa nagorelog mesa. cu -vara. da ojaca odbrambenu moc zemlje i da napravi carsko sedi te dostojno velike dr ave. bogato vezenom plastu. sa titovima od suvog zlata. . "Svetinja nad svetinjama" bila je odvojena zidom od pozlacene kedrovine. Solomon nije prestao da gradi Jehovin hram. koji su visoko na plecima nosili Leviti. pod za titu krilatih heruvi -ma. a ostali su se morali zadovoljiti du nostima nadzornika. izvezenim u zlatu. Iza tog zaslona pocivao je u mraku kovceg zaveta. Gospod silan u boju. kao da se zadubio u odjek svojih reci. Sazidah dom tebi za stan. prinosili sveti hleb na rtvu i bdeli nad plamiccima sve -cnjaka da se nikad ne ugase. Svecanost je otpocela prino . u kome su se nalazile dve kamene ploce Mojsijeve. uzvisite se vrata vecna! Ide car slave. a zatim se predano molio Jehovi da i dalje bdi nad Izrailjem. ukra . u skerletnom.ena figurama heruvima. mesto da u njemu nastava do veka. Za to vreme prineseno je na r -tvu dvadeset i dve hiljade volova i sto i dvadeset hiljada ovaca. Za tronom je bilo postrojeno pet stotina vojnika njegove telesne ga -rde. sedeo je na bronzanom reljefom ukra enom tronu. Pitanja i odgovori ponavljali su se sve dok zlatni kovceg nije unesen u najsvetiji deo hrama. . U toj dvorani sve tenici su palili mirise na oltaru. svi su u usredsredenom zanosu slu ali glas svoga cara.. najednom su odjeknuli prodorni zvuci truba. cija je sadr ina docnije u la u Psalam 24: Vrata! Uzvisite vrhove svoje. pisara. .irena krila dodirivala su im se u_ sredini. dvadeset i cetvorica dobila su sve tenicka zvan -ja. pevaci. .

.

odakle je svake tri godine njegova flota plovila u tajanstvenu zemlju Ofir. Zato se obratio za pomoc caru Hiramu.. bogato ukra en pozlatom. Ca -rica je sedela u zaslonjenoj nosiljci. Tu se na postolju uzdizao tron od slonovace. koja se ljuljala na kamili kao brod na morskim talasima. Solomon je utvrdivao gradove i dizao nove tvrdave. jer je zbog preterano velikih poreza u gradovima vladalo siroma tvo. Tirski car oti ao je da ih vidi i zakljucio da u razmeni nije dobro pro ao. Njen ulazak u Jerusalim bio je velicanstven. prostrana dvorana. U za -menu za bakarnu rudu. U cilju za tite gra -nica i glavnih trgovackih puteva. poznata po dobrom kvalitetu. divio se crnpurastom licu ne nih crta. Ali ne htedoh verovati . . U svim tim tvrdavama bile su pripravne konji -cke i pe adijske posade. odaje oblo ene kedrovinom. Pored poreza u naturi koji su placali Izrailjci. car je re avao sporove i primao izaslanike stranih vladara. slonovacu. vozio je stra ne pustinjske ratnike. crne oci. U "tremu sudskom". rasko i otmenost. drago kamenje i mirisna ulja. Car je naredio da mu se u dvorcu napravi stepeni te od sandalovine. Pravo carsko sedi te ima -lo je dva krila. Kao paun pokazao je pred caricom svu svoju mudrost. njegove lade prevozile su skupocenu robu: zlato. Solomon je cekao caricu u pre -stonoj dvorani. Glas o mudrosti Solomonovoj i rasko -si njegovog dvorca proneo se po celom svetu. nije mogla doci sebi od cudenja i odu evljeno mu je rekla: "Isti -na je to sam cula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i mudrosti tvojoj. Zato je odlucila da ode u Je -rusalim da upozna velikog monarha i da se svojim ocima uveri koliko ima istine u tim glasinama. pozlaceni tron od slonovace i mno tvo zlatnog posuda. Kad je razgledala neverovatnu rasko njego -voga dvora. . gradnju i luksuzne predmete Solomon je pokrivao dohocima koji su mu neprestano priticali iz najrazlicitijih izvora. So -lomon je od Hirama pozajmio sto i dvadeset talenata zlata i dao mu u zalog dvadeset galilejskih gradova. da bine. Kod rta Akabskog zaliva sagradio je luku Esion-Gaver. Dug karavan kamila. i razmenjivao ih za drugu robu sa susednim narodi -ma. . Dopro je i do carice dalekog carstva Savskog.__________________________303 <Biblijst<e legende------------------------------------------------------------------------Egiptu. Na severu je opasao jakim zidovima i ku -lama gradove Asor i Megidon. Kad je ugledao egzoticnu enu skocio je s trona i otrcao da je pozdravi. okicene arenim pokrivkama i suvim zlatom. Solomon se pokazao i kao sposoban trgovac i razvio je ive trgovacke veze sa susednim dr avama. Za sku -pove l velike dr avne praznike slu io je "dom iz ume Liban -ske". carine i vazalski danak donosili su mu sumu od 666 talenata (22 825 kilograma) zlata godi nje. majmune i paunove. Ali svi ti dohoci nisu bili dovoljni da se nadoknadi rasipni tvo u gradenju i naoru anju i preterana rasko na carskom dvoru. Vet-Oron i Valat. CARICA SAVSKA. sandalovo drvo. Satima je razgovarao s njom o svemu to ga je pitala i davao joj dragocene savete o ve tini upravljanja dr avom. Izrailjce more nije privlacilo i nimalo se nisu razumevali u brodogradnju i moreplovstvo. U jednom je iveo Solomon sa svojim haremom. za rezide -nciju gorde egipatske princeze i njene raznolike svite. Velike izdatke za naoru anje. Carica se uverila u mudrost i bogat -stvo Solomonovo. koja se dobijala iz obli njih rudnika i to -pila u pecima. srebro. a u srednjem delu zemlje Gezer. a drugo je bilo sagradeno na izriciti zahtev faraona. Prihvatio se i veoma unosne pomorske trgovine. U Kilikiji i drugim bli im zemljama kupovao je konje i prodavao ih u Mesopotamiji i . zavese od raznobojnog veza. zabradene ene i bogate darove: zlato. sa svodom od cetrdeset i pet stubova od libanskog kedra. dvorske dostojanstvenike.Carski kompleks naslanjao se neposredno na unutra nje dvori -ste hrama i sastojao se od tri zgrade. koje su dostojanstveno ko -racale. A iz Egipta je dovozio bojna kola. koje su pla -mtele tajanstvenom arom. sav u skerletu i zlatu. zagledao se u njene velike. Vatrenim pogle -dom obuhvatio je njene fine obline.

.

Na presto je stupio njegov sin Rovoam. U pogodnom . podr avajuci njegove nepri -jateljeS Solomonu je zadao udarac i Rezon. Prvi znak nemira bio je ustanak u Edomu. Po uzoru na druge vladare. 304 Zenon 3(psicfovs%i nije mogla doci sebi od cudenja i odu evljeno mu je rekla: "Isti -na je to sam cula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i mudrosti tvojoj. U pogodnom trenutka napao je na Da -mask. Poreska opterecenja. jer se poceo pribojavati snage Izrailja. potomak tamo njeg carskog roda. Prinosio im je rtve cak i u dvori tu Jehovinog hrama. razbio tamo nju izrailjsku posadu i proglasio se za cara. Moa -vki. Bilo je u njemu ena svakojakih rasa i religija: Egipcanki.to se govora e dokle ne dodem i vidim svojim ocima. to je car sve vi e stario i pasivno se prepu tao uticaju svojih miljenica. a on joj je uzvratio ne manje vrednim darovi -ma. Problem je bio u tome. i cak mu dao svoju kci za enu. na cijem je celu bio Adad. Tada se Jehova razgnevio na Solomona i odlu -cio da mu carstvo podeli na dve nezavisne dr ave. tvoja mu -drost i dobrota nadvisuje glas koji sam slu ala. to je car sve vi e stario i pasivno se prepu tao uticaju svojih miljenica. Edomki. Faraon mu je pru io utoci te. Tada se Jehova razgnevio na Solomona i odlu -cio da mu carstvo podeli na dve nezavisne dr ave. SOLOMONOV HAREM l TUÐI BOGOVI. cara savskoga. Ali je Adad pretrpeo poraz i sklonio se u Egipat. Fenicanki i Hetitki. Balu. Amonki. Dala mu je izmedu ostalog sto i dvade -set talenata zlata. a po brdima podizao hramove Astarti. kao i Adad. Moa -vki. Prinosio im je rtve cak i u dvori tu Jehovinog hrama. jer se poceo pribojavati snage Izrailja. Otada je Damask neprestanim napadima i gerilskim ratom ugro avao severne gra -nice Izrailja. Na njihov nagovor zaveo je u Jerusalimu kult tudih bogova. Tako je Solomon izgubio Siriju. Videci sve vecu bedu svojih su -narodnika. cara savskoga. latio se oru ja i pozvao narod na ustanak. ni pola mi nije kazano. biv i vojskovoda Adarezara. Balu. Amonki. podr avajuci njegove nepri -jatelje* Solomonu je zadao udarac i Rezon. ubirac po -reza. Solomon je umro posle cetrdeset god -ina vladavine i sahranjen je u Jerusalimu. od koga se odmetnuo i dugo predvo -dio razbojnicku bandu. Prvi znak nemira bio je ustanak u Edomu. na cijem je celu bio Adad. Ali najgore je bilo sve vece nezadovoljstvo deset severnih plemena." Na rastanku bogato ga je darivala." Na rastanku bogato ga je darivala. a pod uticajem proroka Ahije. Molohu i moavskom bogu Hemosu. SOLOMONOV HAREM l TUÐI BOGOVI. Fenicanki i Hetitki. dobio za titu fyende 305 faraona. Ali ne htedoh verovati to se govora e dokle ne dodem i vidim svojim ocima. Bio je sa severa. dakle iz plemena Jefremovog. Solomon je neprestano povecavao svoj harem. Faraon mu je pru io utoci te. Vinovnik tih nemira bio je Jerovoam. jer se u svojoj starackoj nemoci nije mogao odva iti da oru jem ugu i pobunu. koji ga je docekao oberucke kao buduce orude za ra -zbijanje jedinstva Izrailja. a gle. predstavnika stranke neprijateljski raspolo ene prema Solomonu. Dala mu je izmedu ostalog sto i dvade -set talenata zlata. Po uzoru na druge vladare. potomak tamo njeg carskog roda. Solomon je neprestano povecavao svoj harem. Bilo je u njemu ena svakojakih rasa i religija: Egipcanki. Ali je Adad pretrpeo poraz i sklonio se u Egipat. Problem je bio u tome. biv i vojskovoda Adarezara. pa je odlucio da ga po svaku cenu oslabi. od koga se odmetnuo i dugo predvo -dio razbojnicku bandu. prisilni rad i ponovno budenje osecanja zavisti prema Judeji doveli su najzad do izbi -janja ustanka. Na njihov nagovor zaveo je u Jerusalimu kult tudih bogova. Ali ubrzo je pretrpeo poraz i pobegao u Egipat. tvoja mu -drost i dobrota nadvisuje glas koji sam slu ala. a po brdima podizao hramove Astarti. Edomki. za koje je bio vezan. a on joj je uzvratio ne manje vrednim darovi -ma. ni pola mi nije kazano. pa je odlucio da ga po svaku cenu oslabi. Molohu i moavskom bogu Hemosu. i cak mu dao svoju kci za enu. Tamo je. a gle. koji je svoj uspon dugovao Solomonu.

.

Po prirodi stvari. Vinovnik tih nemira bio je Jerovoam. Ali ubrzo je pretrpeo poraz i pobegao u Egipat. Na presto je stupio njegov sin Rovoam. predstavnika stranke neprijateljski raspolo ene prema Solomonu. to je moralo nepovoljno da utice na verodostojnost pome -nutih biblijskih knjiga. Bio je sa severa. Videci sve vecu bedu svojih su -narodnika.) i Solomona (972. u ne -kim slucajevima tek posle nekoliko stotina godina. za koje je bio vezan. na primer.). Talmud i nekoliko biblista smatraju da je autor Knjiga o Carevima bio Jeremija. kao i Adad. Knjige Dnevnika morale su da nastanu u drugoj polovini IV veka pre na e ere. propu tene stvari"). Pisanje istorije te epohe ukorenjene u usmenom preda -nju pocelo je.). s malim izuzecima. posle dugog vremena. dvema Knjigama o Carevima i dvema Knjigama Dnevnika koje se javljaju i pod nazivom "Pa-ralipomenon" ("izostavljene. Tome u prilog govori izrazito izra ena tendencija vrednovanja istorijskih dogadaja u teokratskom duhu. najveceg proroka posle Mojsija i osnivaca monarhije. Poreska opterecenja.trenutka napao je na Da -mask. O vremenu nastanka tih knjiga medu biblistima postoje razlicita mi ljenja. To se narocito odnosi na . Ali i pored toga treba reci da one sadr e mno tvo podataka koji se mogu prihvatiti kao istorijski tacni. razbio tamo nju izrailjsku posadu i proglasio se za cara. jer se u svojoj starackoj nemoci nije mogao odva iti da oru jem ugu i pobunu. jer su grcki prevodioci pogre no smatrali da Knjige Dnevnika sadr e podatke izostavljene u prethodnim knjigama. dakle iz plemena Jefremovog. dobio za titu legende JO faraona. pre na e ere. Saul je u ao u o tar sukob s prvosve tenikom Samuilom i zato nije u ivao naklonost u ocima redaktora. ende veza careva bila je slu enje Jehovi i podredivanje njegovim pr -vosve tenicima. U svakom slucaju jedno je sigurno: konacna redakcija je delo sve tenika-kopista koji su bili pod uticajem verskih reformi judejskog cara Ohozije (640-609. odnosno ne to vi e od sto godina. Dugo se smatralo da su Solomon i proroci Gad i Natan autori Knjiga Samuilovih. latio se oru ja i pozvao narod na ustanak. koji je svoj uspon dugovao Solomonu. Ako tome dodamo uspe nu vladavinu Samuila. bili bezgranicno popustljivi. Ali su prema Davidu. njihovom vernom poslu niku. Tako je Solomon izgubio Siriju. Kao to pokazuju mnogi aramejski uticaji u jeziku teksta. Solomon je umro posle cetrdeset god -ina vladavine i sahranjen je u Jerusalimu. sedam direktnih potoma -ka Saulovih David navodno morao da pobije na izricitu elju Je -hovinu. ubirac po -reza.932. Godine 932. 306 ISTINA l LEGENDA O OSNIVACIMA IZRAILJSKE MONARHIJE Najsjajnije razdoblje u istoriji Izrailja obuhvata godine od 1040-932. a pod uticajem proroka Ahije. Ali najgore je bilo sve vece nezadovoljstvo deset severnih plemena. Tamo je. Davida (1012-972.). Otada je Damask neprestanim napadima i gerilskim ratom ugro avao severne gra -nice Izrailja. Prema tim postavkama prva oba( y. koji ga je docekao oberucke kao buduce orude za ra -zbijanje jedinstva Izrailja. Skoro sve to znamo o toj epohi dugujemo iskljucivo Bibliji. nastupa otcepljenje deset severnih plemena i nastaju dve suprostavljene dr ave: Izrailj i Judeja. dok su druge opravdavali verskim razlozima. Neke njegove zlocine nastojali su da ubla e tako to su ih pred -stavljali kao sticaj slucajnih okolnosti. to razdoblje ne prelazi vek i po. tacnije receno: dlema Knjigama Samuilovim. Tako je. Kako je to samo delic vremena u istoriji Izrailja! Epoha ujedinjenog carstva pada u vreme vladavine tri izrailjska cara: Sa-ula (10401012 . Ocena njihovog delovanja zavisila je od toga u kolikoj su meri taj postulat izvr avali. prisilni rad i ponovno budenje osecanja zavisti prema Judeji doveli su najzad do izbi -janja ustanka. godine pre na e ere.

.

Ali poredak koji se zasniva na moralnom ugledu samo jednog coveka nije mogao racunati da ce dugo trajati. Prvi put posle Mojsijeve smrti ostvario se davna nji san jehovista: izrailjski narod dobio je teokratske dru tveno uredenje. dok su se plemena koja su ivela na severu. koji ne slu e na cast takvim narodnim junacima kao tu su David i Solomon. Si -loma.nje politicke prilike. Medutim. Na kraju. to je dovelo do privremene koncentracije svetovne i verske vlasti u rukama prvosve tenika Ilija. Sem toga. sve do trenutka kad je car Saul stupio na istorijsku pozornicu. nalazila se na teritoriji plemena Jefremovog. Ta -kvo stanje trajalo je bezmalo dvadeset godina. to je omogucilo da se delimicno rekonstrui e slika te epohe izrailjske istorije. Katastrofa njegove porodice i gubitak kovcega zaveta mo da bi istovremeno oznacili nepovratni pad teokratije. Kakva je sudbina zadesila Silom? Maglovit odgovor na 309 to pitanje nalazimo u Knjizi proroka Jeremije. iz pomena razbacanih po drugim biblijskim knjigama mo e se zakljuciti da su Filistejci po -bedu iskoristili do kraja. da je nije podr ao prorok Samuilo. koje je bilo u . takva koncepcija bila je potpuno strana ljudima tog vreme -na. Istrebljenje Saulovog roda ili Solomonovo idolopoklonstvo u Jerusalimu . Pa ljiv citalac zacudice se to Ilijev naslednik Samuilo nije ostao u svetom gradu. koji je zahvaljujuci velikoj pobo no -sti zadobio poverenje svih izrailjskih plemena. Ali planove su mu pokvarili sinovi. Prva Knjiga Samuilova pocinje kratkim. to je bio sredi nji deo zemlje. Izuzetno je va na i cinjenica to redaktori Biblije ni jed -nom recju ne pominju sudbinu tada nje izrailjske prestonice. dakle imaju sve odlike autenticnih zapisa. dakle nije mu pretio neprijetelj. uverljivo pokazuje da su se oni oslanjali na neke autenticne istorijske izvore. Iliju su. Ju -dino pleme. gde se nalazio Mojsijev ator i kovceg zaveta. u svakom pogledu odgovarale unutra . sa slikovitim i dramaticnim pojedinostima. Knjige Samuilove potpuno precutkuju vojne i politicke po -sledice poraza kod Afeka. po to su bile i suvi e dobro poznate u Izrailju.dogadaje koji su opisani upadljivo reali -sticki. Ilije je to shva -tio i zato se zalagao da polo aj prvosve tenika i sudije postane nasledan u njegovoj porodici. Koliko ima istine u opisu te tragicne licnosti? Verovatno nece biti su -vi e slobodna pretpostavka ako ka emo da je zaista postojao ^ m 308 prvosve tenik s tim imenom. vec se seli za stalno u Ramu. U dvanaestom sti -hu sedmog poglavlja doslovno citamo: "Nego idite sada na moje mesto. Ali Ilije je bio vec suvi e star da se tome suprotstavi. iz mno tva legendi. Verska prestonica Izrailja. Vec sama cinjenica to redaktori Biblije nisu precutali niz postupaka i zlocina.to su dogadaji koji se sigurno nisu izbrisali iz secanja jevrejskih pokoljenja. Po svoj prilici. nisu ni mogli da precute te ne ba pozitivne cinjenice. Tako je nekako spontano nastala dominacija Jefremovog plemena. istoku i jugu morala ocajnicki braniti od pritisaka susednih naroda. palo je pod vlast Filistejaca i zbog toga ne -ko vreme nije imalo nikakvu politicku ulogu. Nisu se ocigledno rukovodili idejom nepristrasnog istorijskog objektiviz -ma. koje se odavno nadmetalo s plemenom Jefremovim o prevlast u Izrailju. razuzdanosti i pokvarenost odbijale su na -rod od postojecih politickih odnosa i postale ozbiljna opasnost za njegove namere. mitova i narodnih preda -nja kao i iz nedoslednosti koje su proistekle zbog nekritickog spajanja cesto oprecnih izvora. veoma brojnog i uticajnog. mogla se izdvojiti pregr t bitnih cinjenica. uostalom. Silom. ali veoma drama -ticnim ivotopisom prvosve tenika Ilija i njegovih sinova. Njihova nadmenost. Stekli su kontrolu nad sredi njim delom zemlje i u mnoge izrailjske gradove smestili svoje posade.

.

Kovceg je ipak bio spa en i sklonjen u KirijatJarim. Ali ta se dogodilo s kovcegom zaveta? Sve to o nje -govoj sudbini doznajemo je suvi e fantasticno.tenike. Tu je do lo do borbe u kojoj je izginuo pomenuti broj izrailjskih vojnika. za kaznu to su odbili da ucestvuju u ratu protiv Filistejaca. dvadeset i dva kilometra ju no od Sihema. da bi se mogao pomenuti. Na taj nacin moglo se nepobitno utvrditi da je Silom pao u ruke filistejskih osvajaca. ocevidno. suvi e lici na le -gendu. mogli bismo ne -voljno da pristanemo na teoriju da je sujeverne Filistejce. morala je da se zasniva na nekom istinitom stra nom dogadaju koji se duboko usadio u se -canje pokoljenja. najvrednija narodna svetinja Izrailja. Otud poticu i negativni pomeni o njima u biblijskom zapisu. Jasno je da je to verzija fanatizovanih jehovista. Ali najva nije je bilo to to su na ru evinama grada. U toj prici nalazi se jedna epizoda koja pada u oci svo -jom zagonetno cu. ali pada u oci cudno pona anje stanovnika Vet-Semesa koji za vreme te kih borbi s Filistejcima sasvim mirno anju pse -nicu kao da ih se rat za odbranu nezavisnosti i kovcega zave -ta uop te ne tice. Ali ka -ko pokazuje ogroman broj rtava. U Vet-Semesu Jehova je kaznio smrcu ra -vno pedeset hiljada i sedamdeset Izrailjaca. za to ga su se onda posle sedam meseci otresli? Niko razuman nece poverovati u pricu o kipu boga Dragona. Za redaktore Biblije bio je to. utvrditi koliko istine ima u toj hipotezi o gradanskom ratu. . da bi se u to moglo poverovati. Ako su ga Filistejci zaista prigrabili. Po toj verziji krvavi pokolj stanovni -ka Vet-S^nesa izvr ila su druga izrailjska plemena. To ne bi bilo u suprotnosti s onim to znamo o mentalitetu i religioznim predstavama drevnih naroda. Postoji i druga hipoteza po kojoj kovceg zaveta nikad nije ni pao u ruke Filistejaca i da je odmah posle poraza kod Afeka prenet u Kirijat-Jarim. opsednutih praznoverjem.Silomu. i ovaj ce grad opusteti. pa su tu nesrecu pripisali gnevnom izrailjskom bogu koga su dr ali u ropstvu. i vidite ta sam mu ucinio za zlocu naroda svojega Izrailja. Ali ta teorija. Nemoguce je. nadeni jasni tragovi po ara i nasilnog uni tenja. za koji je utvrdeno da potice iz XI veka pre na e ere. u to isto vreme pogodila neka epidemi -ja. zato to su se neki od njih odva ili da zavire u kovceg zaveta. u krajnjem slucaju. Zata kali su ga na veoma vest nacin. Na jednom brdu utvrdeno je cak i mesto gde se po svoj prilici nalazio sveti ator s Jehovinim rtvenikom i kovcegom zaveta.. Tajnu je konacno objasnila arheologija. O tom zagonetnom dogadaju iznete su mnoge pretpo -stavke koje je trebalo da ga objasne. Neki istra ivaci dopu taju mogucnost da su Izrailjci ukrali kovceg zaveta iz Dagonovog hrama. Filistejci su krenuli za njima u poteru i stigli ih u Vet-Semesu. ipak. ima jednu slabu stranu: pitamo se za to su onda redaktori Biblije izginule brani -telje kovcega prikazali kao bogohulnike koje je Jehova kaznio smrcu. stavljajuci glavni akcent na trijumfalni pohod kovcega zaveta po filistejskim gradovima. uop te ne znaci da nisu verovali u postojanje i magicnu moc tudih. U godinama 1926-1929. neprijateljskih 310 bogova. Ta propast se tako duboko urezala u seca -nje naroda da je prorok Jeremija i posle cetiri stotine godina navodi kao primer gneva bo jeg. suvi e neprijatan i suvi e nepovoljan dogadaj po sve . danska ekspedicija otkrila je razvaline grada Siloma." Ovi citati ne ostavljaju nikakvu sumnju da su Silom sra -vnili sa zemljom Filistejci i jednostavno je prestao da postoji kao Izrailjska prestonica." Kao dopuna tog podatka mogu poslu iti reci iz devetog stiha dvade -set estoga poglavlja: "Ovaj ce dom biti kao Silom. naravno. gde namestih ime svoje ispocetka. Kao nepobitna cinjenica mo e se prihvatiti i to da je u plamenu nestao i Mojsijev ator. Zato u prici o cudnoj sudbini kovcega zaveta mo da postoji neko zrno istine. To to su slavili svoje sopstvene plemenske bogove.. stica -jem slucajnih okolnosti. pomenutih u Bibliji.

.

Sveti Jero -nim misli da je car Arkadije (378-408. Skoro je sigurno da je Samuilo bio prvosve tenik i sudija i da je posle Ilijeve smrti i propasti Siloma preneo svoje sedi te u Ramu. ne preostaje nam ni ta drugo nego da primimo zdravo za gotovo ono to u osnovnoj niti ima sve privide istine. g. govori tragicna sudbina Avimelehova. Izrailj se povijao pod jarmom Filistejaca. odakle ih je zatim njego -va kci Pulherija (405-453. Kako proi -zlazi iz otkopanih dokumenata.) odnela u Carigrad i uz verske svecanosti polo ila u specijalno za to sagraden mauzolej. Jednom recju. cudotvorni lek protiv . jako upro ceno i pre ima karakter poucne price. ne trudeci se da ih logicki usklade. u tada njim politickim i dru tvenim prilika -ma. a zatim mu. Kao i Ilije. Asirija i Egipat. g. koji je svrgnut za vreme naro -dnog ustanka u gradu Sihemu. sedeo na carskom prestolu. iako je de facto imao vlast i privilegije cara. To to je odbio da zvanicno primi krunu je uglavnom zato to je uzimao u obzir isto tako jaku opoziciju. utoliko su blizu istini to se logicki uklapaju u vec poznatu nam sliku dru tvenih odnosa staroga sveta. gde je Saula pomazao za cara. zamagljuju istorijsku sliku i znatno umanjuju verodo -stojnost price.e. koje je njegov prethodnik tako kompromito -vao. kao to znamo. Cak i ka -tolicka crkva smatra ga za sveca i pretecu Hrista. po uzoru na vladare susednih zemalja. Dakle. kao rivala na presto suprotstavio Davida. Samim tim je ponovo uspostavio teokratske dru tveno uredenje. vlast je preuzeo njegov vaspitanik Samuilo. Nave cemo jedan primer. n. Ali raslo je uverenje da samo voda izuzetnih vojnickih sposobnosti mo e osloboditi na -rod od nasilja. Posle poraza kod Afeka i za vreme vladavine Samuilove. odjednom je spu ten na nivo lokalnog vraca koji za malu nagradu deli savete kako se mo e pronaci zalutala magarica. razgovoru s Jehovom i predskazanji -ma koja se odnose na dom Ilijev. U pocetku price Samu -ilo je u celom Izrailju slavna licnost. za koga Saul doznaje tek od svoga sluge. Ali se s vremenom oko njegove licnosti isplelo toliko legendi da redaktori Biblije vi e ni -su tacno znali koje on bio i u cemu se sastojala njegova dela -tnost. Jevreji ubrajaju Samuila u svoje najvece proroke. U tekstu nailazimo na niz podataka koji se medusobno iskljucuju. Mo e se pretpostaviti da je ceo skup prica o njegovoj majci. bili su prilicno cesta pojava. koje se nalaze u osnovi razgranate biblijske price. Te gole cinjenice. zbog suko -ba oko sve tenickih privilegija. Samuilo je nesumnjivo postojao. Biblija tvrdi da su mu te pla -nove osujetili njegovi nepo teni i potkupljivi sinovi.) preneo njegove posmrtne ostatke iz Rame u Tursku. Dakle. ulagao je napore da cin prvosve tenika i du nost sudije u nje -govoj porodici postanu nasledni.e. koji bi. Ali to se nije dogodilo odmah posle poraza kod Afeka. jer razloge pada teokratije i uspostavljanja monarhije treba tra iti mnogo dublje. sve tenici su nastojali da se iz -bore za teokratske dru tveno uredenje i u zemljama kao to su Sumer. U to vreme postojala je sna na stranka koja je elela da proglasi sudiju Gedeona za cara. cuveni i pobo ni sve tenik. Znamo da su se jo u epohi sudija u Izrailju javljale mo -narhisticke struje. Zahvaljujuci svom moralnom ugledu. Tek posle mnogo godina reformatorske misije i irenja cistog je -hovizma. Danas se ocigledno vi e ne mo e doci do istine. tvorevina narodne ma te.Posle nesrecnog Ilija. Ali vec u devetom poglavlju javlja se kao lokalni vrac. naravno. n. ponovo zaveo u Izrailju teokratske uredenje. Sukobi koji su se odvijali na tom terenu izmedu svetovne vlasti i sve tenicke hijerarhije. Takvo tuma cenje je. Samuilo je. Proti -vrecnost potice bez sumnje otuda to su redaktori Biblije u je -dnu pricu uneli dva razlicita narodna predanja. njegovom rodenju. Koliko su jo tada bili brojni protivnici monarhije. Samuilo je toliko ucvrstio svoj uticaj da je postao stva -rni vladar Izrailja. u skladu sa zakonitostima dru tvenih procesa.

.

a s podanicima postupa samovoljno. Sukob se pretvorio u otvorenu borbu. kako se mo e zakljuciti iz biblijskog teksta. Ali. koja se u Izrailju prvi put javljaju oko 1000. cinovnika. u kamenolomima Zajordanije i na jerusalimskim gradili tima. Boja ljivi mladic izrastao je u izvanrednog vodu i energi -cnog vladara koji je brzo postao nezavisan u svojim odlukama. Zahteve za njeno uvodenje smatrao je kao licnu uvredu i po -ra . samim tim odricu i Jehove. ulivajuci mu poslu nost prema prvosve teniku. Solomon najzad uspostavlja odnose koji podsecaju na robovski sistem u Egiptu iz doba po -dizanja velikih piramida. Setimo se da je Avimeleh do ao na vlast zahvaljujuci podr ci vi ih slojeva sta -novni tva grada Sihema i da ga je svrgla narodna buna. David vec ima dvor i harem. S druge strane. produbljivala se beda irokih narodnih masa. porodice koja je bila bez ikakvog uticaja. Uporedo sa zao travanjem klasnih razlika rasla je i apsolutna vlast cara. U najgo -rem svetlu predstavljao je opasnosti koje im prete od samovo -Ijnog cara. Novi sloj privilegovanih osecao je potrebu da ucvrsti svoj polo aj pod pritiskom obespravljenih sunarodnika. Iz razumljivih razloga i Samuilo je bio protivnik monarhi -je. Samuilo je osnovao kolu za proroke i u njoj je. Tok izbora u Mispi i Galgalu morao je biti veoma buran. Tom rapolo enju doprinelo je i tada nje stanje klasnih odnosa Posle osvajanja Hanana. koji je zadr ao jednostavnost obicaja i u slobodnim trenucima bavio se uzgajanjem stoke. imucni slojevi stekli su tako jak politicki uticaj da su uprkos opoziciji mogli izdejstvovati izbor cara. kad je Saul naredio da se pobiju sve tenici pri hramu u Novu. Zbog toga su nastali o tri sukobi oko nadle nosti i prvosve tenik se prividno povukao u privatni ivot. car-seljak. velepose -dnika. godine pre na e ere. Jo za Samuilovih vremena. imamo tipican sukob izmedu svetovne vlasti i sve tenicke hijerarhije koji se cesto srece u istoriji. vojnih zapovednika i naslednih plemenskih sta -re ina. koji je posedovao tri hilja -de ovaca i hiljadu koza. molitvama i pozivi -ma na pokajanje u stvari bespomocan. Kad je na kraju morao da popusti pred njihovim zahtevi -ma. kao to znamo. pa ga potiskuju s vlasti. Tu. vec je usmerio stvari tako da buduci car bude poslu no orude u nje -govim rukama. u svojim planovima grdno se pre -vario. 314 Da bismo to bolje prikazali pozadinu sukoba. pla io ih je da se odbacujuci teokratsku vlast prvosve tenika. Te eci njegovoj detroniza -ciji. a tu za titu mogao je da ocekuje samo od monarhistickog uredenja. S gorcinom je pitao predstav -nike plemena sta je to skrivio. uop te nije imao nameru da se odrekne fakticke vlasti. dok se na kraju nije pretvorila u despoti -zam istocnjackog tipa. odanost jehovizmu i Mojsijevim zakonima. ali je potajno otpoceo o tru borbu protiv pobunjenog vaspitanika. moramo se pozabaviti narocitom institucijom. Zato je njegov izbor pao na mladica koji je poti -cao iz najni eg izrailjskog plemena. prisiljava desetine hiljada podanika na robovski rad u seci libanskih uma. u najvecoj tajnosti pomazao je Davida za cara. mnogi Izrailjci naselili su se po gradovima. uporedo s uverenjem da je prvosve tenik svojim prino enjem rtava. dakle. Taj razumni politicki real -izam sticao je sve iri krug pristalica. jer Biblija bele i da Saul nije tra io osvetu za ljude koji su pro -tiv njega glasali i hu kali. takozvanom " kolom proro -ka".svih nesreca video se samo u ujedinjenju plemena u zajednicku dr avu pod vla cu mocnog monarha. Saul je bio patrijarhalni vladar. . Tako je nastao sloj bogatih trgovaca. kojima je za porez i dugove oduziman imetak i zemlja. Racunao je da ce se verska i svetovna vlast u njegovoj porodici prenositi sa oca na sina. koji su pru ili podr ku Davidu. s kojim je David do ao u sukob oko isporuke hrane. a kada to nije dalo nikakav rezultat. Takav bogata bio je i Naval. formirao ticenika po svojoj volji. Bila su to udru enja verskih zanesenjaka.

.

nekoliko veko -va bile su u Hananu svakodnevni prizor. ifeli od milostinje. to znaci govoriti u necije ime. kad se tamo pojavio u poteri za Davidom.n. <Bi6Cijsl@ fyerufe -------Prvoj Knjizi o Carevima (18. Od njega potice i slovenska rec prorok. koje tako lutaju zemljom. p.. Saul i David. U susret mu je iza ao Samuilo na celu svojih proroka. Saul je kod Gavaje sreo grupu proro -ka i ocaran njihovim ekstaticno-freneticnim postupcima. 5) citamo: ". Ali s vremenom su se tim po -bo nim ljudima prikljucivale razne vrste arlatana. Herodot pi e o nadahnutim ljudima koji su i li po Gr -ckoj i prorokovali u heksametrima. upra njavajuci idolo -poklonstvo.) hodao je po gradu nag. Ali preovladuje mi ljenje da su ga Izrailjci pozajmili od Hananaca. cine te ki greh preljube. njegova ena Mihala s prezrenjem mu . kao i der -vi i. Bez sumnje to je dokaz da taj kolektivni orgijasticno-ekstaticni profetizam nije izvorna jevrejska pojava. koji neverovatno pod -secaju na islamske dervi e. prorok Osija (VII v. hipnoti -sao ga igrama. u Bibliji po -znati kao "la ni proroci". Drugi put je u takvo stanje za -nosa pao na vest o opsadi grada Javisa. vidi_ i iz dva pitanja koja su sebi postavljali stanovnici Gavaje: " ta to bi od sina Kisova? E da li je i Saul medu prorocima?" i "Ko li im je otac?" Kad je David igrajuci i ao ispred kovcega zaveta.Prete no su osnivana u blizini znacajnih svetili ta. Prema tom tumacenju. To se." Ta neobicno sugestivna scena govori da su se po zemlji vukle gomile verskih fanatika i mistika. i kad ude u grad.e. da gradane Jerusalima upozori da ce Jehova na slican nacin njihov gre ni grad ogoli -ti i osiroma iti. i sam se upustio u njihove igre i pesme. U *U Septuaginti naziv nabi preveden je na grcki kao profetes. odakle je prenet u Fenikiju i Hanan. Nabizam je u Izrailju ponekad dobijao neverovatne obli -ke. Rama. Vra -cajuci se kuci iz Rame. a kasnije i u Samariji. Pretpostavlja se da je prvobitna domovina profetizma bi -la Frigija. nabi bi bar u pocetnoj fazi nabizma znacilo pre svega vrac. Verski zanesenjaci bili su i Samuilo. Njihova verska delatnost nije se zasni -vala samo na pesmama.e. Treci put mu se to dogodilo u Rami. U svim jezicima prihvaceno je to znacenje. kao to su Gavaja. u ovom slucaju u ime Boga. Njegovo poreklo je jo uvek otvoreni problem. Kad je eleo da poka e Judejcima da. nosili specijalne pojaseve i. U nastupu ludila ra -skomadao je dva vola s kojima je orao zemlju. Vetilj. neki pisci Rimokatolicke crkve povezuju rec nabi sa grckom recju pro-femi. i oni ce prorokovati. pesmom i kricima i uvukao ga u svoje orgija -sticno kolo. vec i na samobice -vanju i povredivanju tela raznim spravama za mucejije. Astarte i drugih fenickih bo anstava. cak ga je i prezirao. izmedu ostalog. Izrailjci su se prema njima odnosili sa sujevernim po tovanjem. slu ili se njihovim vracanjem i davali im milostinju.. s kultom Ba -la. 19) citamo da je carica Jezavelja izdr avala cetiri stotine i pedeset fenickih proroka.) tri godine iveo je s bludnicom i udatom enom. Cinjenica to tako relativno kasno stupaju na scenu izrailjskog verskog ivota ima svoje obja njenje. u Maloj Aziji. nabi bi bio covek koji nastupa u ime Boga. Zbog njih se narod nenaklono odnosio prema njihovom prorockom pozivu. Ali. sre ce te gomila proroka slazeci s gore. U Prvoj knjizi Samuilovoj (10.n. Setimo se samo orgijasticnih misterija u cast Apolona i Dionisa. Po njihovom tumacenju. Na hebrejskom jeziku nazivali su se nabF. onaj koji prorice buducnost. Gomile proroka. Prorok Isaija (VIII v. Treba uosta -lom podvuci da profetizam slicnog tipa nije bio stran ni drugim narodima. a pred njima psaltiri i bubnji i svirale i gusle. igrama i vracanju. p. Ti izrailjski proroci oblacili su se u odecu od grubog platna.

.

dok je na kraju. pet kilometara od Jerusalima. Otkopavanje su pokazala da je to bila sna na planinska tvrdava. titile su je ugaone kule i dva reda zidina od neotesanih kamenih bio -kova izmedu kojih su se nalazili tajni prolazi i prostorije za cu -vanje zaliha. Vredi navesti neke primere da bismo pokazali na kakve te koce nailaze biblisti pri utvrdivanju istorijske istine. Pod uticajem ucenja proroka i politickih potresa i strada -nja. U tom utvrdenju odigravale su se dramaticne scene izme -du Saula. jer nam Biblija daje dve sasvim razlicite verzije. obuhvatali su pogledom onaj isti divlji planinski predeo koji da -nas gledaju arabljanski pastiri i clanovi arheolo ke ekspedicije. Mudrac i narodni ucitelj Amos odlucno je poricao da je bio pro rok. Kada su stajali na bedemima. Zato ot -krivanje cak i najskromnijeg materijalnog dokaza koji bi u izves -noj meri potvrdio biblijsku pricu. odnosno iz perioda vladavine prvog izrailjskog cara. Arheolozi su tom prilikom otkrili istorijski detalj. Da -gonovog i Astartinog.castili Saulove posmrtne ostatke. o kojima govori Bi -blija. Ali ni oni se na sceni izrailjske istorije nisu pojavili kao deus ex machine. Redaktori su ih prikljucili svojoj prici. cija su pisma sacuvana u Bibliji. nisu imali niceg zajednickog s vracevima koji su lutali zemljom. De -bela naslaga pepela. proste i grube konstrukcije. Upravo takav slucaj dogodio se 1922. Proroci vi eg reda. i prica o Davidu je skup narodnih predanja koja su vekovima kru ila po Izrailju. Ako sebi postavimo pitanje kako se David na ao na dvo -ru cara Saula. predstavlja velik i uzbudljiv do -gadaj. Po Bibliji. nisu sublimisali u cisti eticki monoteizam. Ali za nas je najzanimljivije to to se u kulturnom sloju koji pripada Saulovom dobu otkopane ru evine dva hrama. ocadeno kamenje i porazbijani kipovi ne -pobitno dokazuju da je filistejski grad bio rtva stra ne najezde i po ara. To nam dozvoljava da pretpostavimo s velikom vero -vatnocom da je David razorio Vet-San u znak odmazde zbog obe ca cenja posmrtnih ostataka svog prethodnika na prestolu. ru evine Gavaje. U ru evinama je pronadena zacudujuca kolicina bronzanih kopalja i kamenova za pracke. Na osnovu raznih iskopina utvrdeno je da ru evine poticu iz druge polovine XI ve -ka pre na e ere. ali veoma te ka za osvajanje. njegovo oru je u Astartin. dakle u izvesnoj meri od njega i proisticu.je prebacila da njegovo pona anje smatra nedostojnim cara. Kao to smo to vec vi e puta utvrdili prilikom razmatra nja drugih fragmenata Biblije. naci cemo se u neprilici. Saulove prestonice. Tragicna povest Saulova poznata nam je samo iz Biblije Zetum 9(psidbvs%i i u osnovi nismo u stanju da utvrdimo koliko je istinita. Jevreji su postepeno usavr avali svoju religiju. Ru evine su dostizale visinu preko dvadeset i tri metra i imale su osamnaest kulturnih sloje -va. iz cega proizlazi da je Vet-San bio jedan od najstarijih gradova Hanana. Iz esnaestog poglavlja Prve knjige Sa -muilove doznajemo da je doveden na dvor kao harfista i . posle vavilonskog ropstva. Ostaci zidina tih hramova nekad su bili svedoci posled -njeg cina filistejskoizr ailjskog sukoba koji se zavr io pogibijom hrabroga cara i njegova tri sina. jedan pored drugog. godine kad je americki arheolog i orijentalist Olbrajt otkrio u Tel elFulu. vec su bez sumnje predstavljali krajnji proizvod vi evekovne tradicije kolektivnog re -ligioznog proro tva. glavu nesrecnoga cara stavili su u Dagonov hram. a trup su obesili na zidine grada. Davida i Jonatana. ne primecujuci ili ne mareci za to to su cesto protivrecna. Najni i sloj potice iz cetvrtog milenijuma pre na e ere. koji su biblijski pripovedaci sasvim precutali. Otkrivene su i ru evine Vet-Sana. gde su Filistejci obe . Silom prilika ta evolucija je morala da dovede do nestan -ka primitivnih oblika kolektivnog profetizma.

.

te poe -me su postale nepresu ni izvor inspiracije pesnika. Naime. radosnog ushicenja. Psalmi 6. Ali sedamnaesto poglavlje iste knjige obave tava nas da je David na sebe privukao Saulovu pa nju kad je pobedio Golijata. Ali kad bismo tu hipotezu cak i prihvatili bez ograda. kao za vremena Av -ramovih.Zenon 2(psidbvs%i mnogo drugih protivrecnosti koje umanjuju istorijsku vrednost biblijske price.anst^fc vi eg reda. nije ime. po ranijem biblijskom tekstu. To je vec koncepcija bo . Ali ko -smologija tih poema je isto tako primitivna. jer je David osvojio Jerusalim tek deset ili petnaest godina posle toga. verovatno fenickog porekla. ostaje jo 31 O ----------------------------------------------------. smernosti i rezigna -cije do nade. Njihova obrazlo enja uglavnom se oslanjaju na labave razumske spekulacije i ne mogu imati pretenzije da doka u naucnu istinu. Psalam Da -vidov". kad je vec bio car Izrailja. zemlja je ravna i okru ena praokeanom. Mnogi biblisti izjasnili su se u korist teze da su David i Elhanan ista licnost. tako da i pored svih napora naucnika vi e nikada necemo saznati istinu. Jo zanimljiviji primer je pitanje kako je ubijen Golijat. One su apoteoza velicanstvenosti i svemoci Jehove. U njoj su ocigledno pome ane cinjenice s lege -ndama. koje nala e coveku eticka nacela. sa etog i strogog stila i potresnog religioznog ara. ali je i neumoljiv u svome gnevu i odmeravanju kazne. To je nesumnjivo znatno kasnija dopuna. a drugi put pod pravim imenom. Jehova sedi na nebeskom prestolu. pa je^Saul naredio da mu ga dovedu i upitao svoga vojskovodu: "Ciji je sin taj mladic. divljenja i pohvale lepote ivota.da je svirajuci zadobio carevu milost. Jer izgleda da David. ili pesmu koja se pevala uz pratnju tog instrumenta. Popularna verzija. koja izra . vere. koga je kasnije zahvalni izrailjski narod nazvao Davidom. Ali kad je rec o Golijatu. i: . Na duh narednih pokoljenja psalmi su nesu -mnjivo izvr ili veci uticaj od ostalih knjiga Staroga zavela. upadljiva protivrecnost nestace kao dodirom carobnog tapica. koji pokazuje veliku ljubav za covecanstvo. Naziv "psalam" potice od grcke reci psallein (dodirivati prstima strune). slikara i ko -mpozitora. koja ka e da ga je u dvoboju ubio David. tu stvari stoje ne to drugacije. Tipican primer za to je i tvrdnja da je David odneo Golijatovu glavu u Jerusalim. Uz ice. Na osam ica. vec neki Elhanan iz Vitlejema. stara narodna predanja s docnijim dopunama. pra ta i najte e grehe. U legendu spada i verovanje da je David autor vecine biblijskih psalama. a po njegovoj volji ze -mljom ce vladati kne evi iz Davidovog doma. Za mnoge citaoce Biblije bice sigurno iznenadujuca ci -njenica da mi zapravo i ne znamo kako se zvao Saulov na le -dnik na izrailjskom prestolu. andeli pevaju u njegovu slavu. vec titula ili nadimak sa znacenjem voda ili za titnik. To je religiozna lirika privlacne lepote i bogatstva ugodaja. zahvalnosti. Ako te dve verzije uskladimo i ka emo da je Golijata pobedio vitlejemski pastir El -hanan. koja se jednom javlja pod svojim nadimkom. pocinju jasnim upozore -njem: "Nacelniku pevackom. Rec psalmas oznacava ili instrument sa struna -ma. izvr eno je otkrice koje je naucnike navelo na neocekivani trag za obja njenje nesaglasnosti. Treba napomenuti da je psalme preveo na poljski jezik Jan Kohanovski. Biblisti su cinili velike napore da ove protivrecnosti nekako objasne ili opravdaju. Avenire?" To pitanje se od -nosilo na mladica koga je Saul. U tom slucaju. Je -dnom u buducnosti Jehova ce pobediti. Ideja vodilja tih religioznih himni je monoteuzam.ava citav spektar osecanja: od poti tenosti. stra ne nemani haosa i zla bore se sa stvaralackim silama reda. Zbog svoje dostojanstvene jednostavno -sti. oslanja se na Prvu knjigu Samuilovu. Pobednik je bio nepoznato co -bance. Ali kad citamo Drugu knjigu Samuilovu bicemo iznenadeni. vec poznavao. Ispostavlja se da Golijata nije ubio David. kao i rec da-vidum u tekstovima iz Marija. i 12. stvar bi bila jasna.

.

navodno. ulep avali slobodne trenutke u dvorcu. zatim naglo izvijao u vertikalnom pravcu. izazvav i u gradu mete i paniku. Namerno ka emo "cudom". U ambijentu tako bogate muzicke tradicije ne bi bilo ni . Privlacna strana arheologije je u tome to ona neko isto -rijsko svedocanstvo. Prema tome. Zaintrigiran time. pa cak mo emo tacno reci i kavim cudom mu je to uspe -lo. koji je najpre i ao vodoravno. Tako je bilo i s biblijskom pricom koja se odnosi na osvajanje Jerusalima. za koje nismo mogli reci da li je legenda ili istina. Kao to cesto biva u istoriji arheolo kih otkrica. tik iznad svoje glave opazio je okrugli otvor izdu -bljen u strmoj steni. medu jevrejskim pastirima vidimo svirace s lirom u ruci. koji se u Bibliji pominje pod imenom Gion. Otatle je kroz usku pu -kotinu u steni . Posle trinaest metara mu -cnog penjanja. U ru evinama d amije nai ao je na prokop koji vodi u dubinu zemlje. koji su mu. a danas se zove "Ain Siti Marijam".. to mo e znaciti i cev i kanal. sastavio David povodom Saulove i Jonatanove smrti potice od stare zbirke himni.. Davidovo autorstvo treba ubro -jiti u legende. Bio je to kanal usecen u steni. Psa -lam Davidov". ugledao je strmi hodnik s usecenim stepenica -ma koji vodi u slabo osvetljenu pecinu.." U hebrejskom tekstu u potre 320 Zerum yCos bijena je rec sinor. ali se dugo nije moglo utvrditi u cemu se to lukavstvo sastojalo. Ali to nikako ne znaci da David nije bio pesnik i muzi -car. Na zidnoj slici otkrivenoj u Beni Hasanu. Izrailjci su za muziku bili izuzetno obdareni i u tom pogledu kod drugih naroda visoko ce -njeni. engleski oficir."Nacelniku pevackom. Medu njima je bilo i grupa sastavljenih iskjlu -civo od ena koje sviraju na instrumentima. Uza spravu od osam ica. Cak i elegicna tu balica koju je. opiruci se ledima i nogama o suprotne strane otvora. zagone -tka je razre ena sasvim slucajno. . Njihov sa -dr aj je odraz religioznih shvatanja i dru tveno-politickih odnosa koji odgovaraju poslednjem postvavilonskom razdoblju jevrejske istorije. svaka po -ema predstavljala je neku vrstu pevane litanije ili antifonije. Biblijska prica o njenom osvajanju je lakonska i nejasna. Osnova za izvesna nagadanja mogao bi da bude izraz: ". Nastojeci da zadobi -je naklonost asirskog vladara Sanheriba. bice vojvoda". Mnoge okolnosti govore o tome da je tekst delj -en na pojedine glasove i horske partije.. Godine 1867. lako je bilo mracno.ta neobicno da su i neki izrailjski carevi bili daroviti pesnici i kompozitori. pa se pojavila pretpostavka da se Joav uvukao u tvrdavu kroz neki tajni kanal i iznenadio branioce zidina s leda. Narocito je zagonetan ovaj stih: "Jer rece David u onaj dan: ko god pobije Jevuseje i dode do jaza. Iz analize teksta pouzdano je utvrdeno da vecina psalama nije mogla da nastane pre vavilonskog ropstva i da je uneta u biblijske knjige tek u III veku pre na e ere. jer se tvrdava nalazila na vrhu skoro nepristupacne stene i cetiri stotine godina pobedonosno odolevala svim napadima i opsadama. bez um -nje. Kao to smo vec istakli. Tom prilikom zainteresovao se i za izvor u dolini Kedrona. razgledao je Jerusalim i njegovu najbli u okoli -nu. Spu tajuci se usecenim stepenicama stigao je do podzemnog rezervoara s izvorskom vodom.. To nesumnjivo znaci da treba da budu praceni na osam ica. Znali smo da je tvdavu nekim lukavstvom osvojio Joav. legende 313 vezan sastavni deo najrazlicitijih obreda i liturgijskih ceremonija. judejski car Jezekija poslao mu je grupu pevaca i pevacica. Iz natpisa u Egiptu i Me -sopotamiji doznali smo da je Hanan u te zemlje slao grupe sviraca i igracica. Voren se penjao s velikim naporom. danas smo sasvim sigurni da je tu jevusejsku tvrdavu osvojio David. cesto na ocaravajuci nacin pretvara u nepobitnu nau -cnu cinjenicu.. nazvane Knjiga pravednoga. oba . postarao se za merdevine i konopac da se progura unutra. Zahvaljujuci velikom naucnom otkricu. Kao to smo vec ranije utvrdili. kapetan Voren. i dode do jaza.

njihova pri -strasnost bila je nemocna. na kojoj je grad podignut. Improvizovacemo kratki apelacioni proces u cilju revidira -nja presude koju su izrekli redaktori Biblije. a njegovi zlocini i ne ba pohvalni postupci su zata kivani ili ocenjivani s daleko vecom popustljivo cu. dok je David. U biblijskom tekstu sasvim nedvosmisleno se pokazuje njihov odnos prema jednom i drugom caru. Kako su pokazala ispitivanja. na koje su morali da racunaju. mracna. propast svega to je u ivotu stekao i samoubi -lacka smrt. iako po njegovog nacinu ivota te ko mo emo zakljuciti da to zaslu uje. B. U mirno vreme sta -novnici su silazili na izvor Gion. pa je nesumnjivo to onaj tajanstveni "jaz" kojim se Joav uvukao u tvrdavu.tenika. njegova starost zagor -cana porodicnim pobunama i dvorskim intrigama . Kroz okomiti kanal spu tali su konopcem sudove. do lo je do o trog sukoba s carem. Na prino enje rtve primorale su ga neodlo ne okol -nosti i Samuilovo oklevanje. cuvan u najvecoj tajnosti. iako je on. u ivao njihovu naklonost i bio njihov obo avani junak. 321 Prica o dvojici prvih izrailjskih careva mo e se ubrojiti u remek-dela svetske knji evnosti. kao verni privr enik sve tenika. Oba cara su izrazite individualnosti. Strane u tom izmi -sijenom sudskom postupku oznacicemo slovima A i B. neprijatelj sve . Car ga je prekljinjao da ne ote ava i onako . oba imaju zasluge i opravdanja. A ta je uradio Samuilo? Naredio je da ga cekaju gotovo sedam dana. Ali cim se dokopao vlasti. Saul se poneo nezahvalno prema Samuilu. negativne strane Davidovog karaktera. pri cemu se zaklanjao voljom Jehovinom. neverovatna scena kod vra -care u Endoru. usekli tunel i stepenice. Kad se 322 najzad pojavio u logoru. U odnosu na neosporne istorijske dokumente. a izrailjski narod zahvatila je panika. Kroz okomiti kanal prvo se uz konopac uspuzao on. Saulova borba sa sve tenstvom za odbranu svoga prestola. zatim redom izvlacio svoje drugove. miljenik sve tenika. tunel potice s kraja drugog miler^juma pre na e ere. Njemu je dugovao sve.iza ao napolje i na svoje veliko iznenadenje na . ali je imao svoju Ahilovu petu: bio je bez vode. Prolaz je. Filistejska vojska bila je spremna za napad. ivi i slo eni Ijud -ski karakteri.sve te epi -zode sklapaju se u pravu ekspirovsku tragediju. A. uzdizan u nebesa. Ne znamo kako je za njega doznao Joav. Jerusalim je spadao u najmocnije tvrdave Hanana. Izricanje konacne presude prepu tamo citaocima. na primer. Verovatno je iznudio informaci -je od zarobljenika ili je neko od izrailjskih ratnika slucajno cuo mukli udar posuda za vodu o stenu. oba nas potresaju strasnom snagom svojih osecanja. dok je David krenuo u op ti juri spolja. naravno. Bolesno ljubomoran na svoje prvosve tenicke prerogative. Kakva divna psiholo ka skica je. To nas je navelo na ideju da izvr imo zanimljiv eksper -iment. a zatim buran Davidov ivot. iako se u tom dramaticnom trenutku re avala sudbina naroda. ali u slucaju opsade nisu imali pristupa do njega. i svoje vaspitanje i stupanje na presto. manama i zlocinima. otpoceo je napad na branioce zidina s leda. Kad je sve vojnike sku -pio u pecini. Nije te ko zamisliti tok tog dogadaja. ljudske u svojim vrli -nama. a neko ko se skrivao u donjoj pecini punio ih je vodom iz rezervoara u kome se skupljala izvorska voda. izja -vio je da ce svrgnuti s prestala Saula. Ono to nas jo cudi je realizam s kojim su redaktori Biblije naslikali mracne. uzurpirao je prava svoga za titnika prinoseci u Galgalu rtvu Jehovi. Zato su u podno ju stene. Saul.ao se iza samih drevnih gradskih zidina. Iz ponekad na -ivnih biblijskih prica izranjaju plasticno opisani. opis postepenog duhovnog pada Saulovog pod uticajem otrovnih sumnji i zavisti. predstavljen je kao covek mracnog karaktera.

.

podigao dr avu iz nemoci i pretvorio je u veliku. poklonio ivot caru Agagu? B. o kr enju svete ratne zakletve heremu. da ne nanese jo gore tete Izrailju. Nije to bila neuracunljiva reakcija. A ta da se misli o drugom Saulovom svetogrdu. Dokaz za to je i prebacivanje Jonatanu da ne vidi Davida kao suparnika za presto. B. Kad je poku ao da pro -bode Davida kopljem. B. Samuilo je zapoceo bespo tednu propagandu protiv Saula. irio je. 13) citamo: "l tako pogibe Saul za bezakonje svoje. a ne kao bezumnik. kad je. koja nam u Bibliji smeta. Ali u ovom trenutku ne radi se o tome. cak se i poni avao. da je poni tio cin njegovog pomazanja. U Prvoj knjizi dnevnika (10. Njegova plahovitost prema Davidu i Jonatanu. uprkos Samuilo -vom naredenju. Osamljenost je morala nepovo -Ijno da utice na njegovo du evno stanje. Ako dobro razmislimo. pa su vec tada on i Samuilo bili zaverenici koji priprema -ju prevrat." Eto kako se sve tenici. Njegov rdav . Bila je to samoodbrana. samo da u tom opasnom trenutku sacuva bar privid sloge. Krvoprolice sve tenika u Novu svedoci da je Saul bio zlocinac koga je trebalo li iti prestala. vec je po svoj prilici imao samo jednu enu i uop te bio izuzetno plemenit i cestit covek. Mislim da mu taj navodni prestup kao coveku slu i na cast. 323 A. Iz Biblije proistice da je Saul bio bezumnik i psiho -pata. iako bi nesumnjivo rado to ucinili. A. iveo je u svojoj primitivnoj tvrdavi u Gavaji. Jer. Borba s mocnim sve tenstvom bila je te ka. Zar se neuracunljivi napadi na Davida i Jonatana mogu nazvati uzdr ljivo cu? B. koji je svojom rukom posekao Agaga.. $A. ujedinjenu silu. Tako je. Setimo se da je David nastupajuci na dvoru kao harfista vec bio pomazan za cara. Koliko je on u tom slucaju simpati -cniji od prvosve tenika. beznade na. Taj pokolj je bio posledica. gde je to "bezakonje"? Cak ni sve tenici ne mogu da ga navedu. Mo da su biblijski pripovedaci krivi za izvesno pris -trasno preterivanje. Saul je sve bolnije osecao neprijateljstvo i ledenu prazninu koja se stvarala oko njegove licnosti. Te ko je zamisliti da Saul nije osecao ono to je le -bdelo u vazduhu. Trebalo ga je po svaku cenu ukloniti. nije se okru avao sjajem. Ljudi su bili praznoverni i sva -kako ogromne mase Izrailjaca su poverovale prvosve teniku. On je bio surovi ratnik i za neposlu nost je hteo da kazni smrcu i svoga voljenog sina Jonatana. jednom recju. izlivi ljubomore i gne -va. ceolokupno njegovo pona anje diskvalifikova -lo ga je kao cara. nije imao harem kao David.. Iz biblijskog teksta mo e se izvici samo jedan zakljucak: Saul je bio hrabar i sposoban vladar. B. Samuilo mu je s pravom okrenuo leda i za cara pomazao Davida. rukovodio se sasvim razumljivim razlozi -ma. On je. Zato se pitam: ko je od njih dvojice bio veci patriota i dr avnik? A. Rec je o nepravednoj moralnoj oceni oba cara. ali to nije bilo ludilo. koji je u licnom ivotu sacuvao jednostavnost obicaja i skromnost. a ne Saul. svete nesrecnom caru koji se usudio da ogranici njihovu vlast. njegova melanholicna i depresivna stanja. a ne uzrok prvosve teni -kovih politickih intriga. pre se moramo cuditi kako je Saul uspeo da sacuva toliku uzdr ljivost. ali u izvesnom smislu razumljiva. Ali u odnosu pre -ma Agagu pokazuje se veoma pozitivna crta njegovog karakte -ra: vite tvo i velikodu nost. dodu e varvar -ska. na primer. Jedini njegov zlocin bilo je to to je branio carsku vlast od teokratskih pretenzija sve tenika. Podsetimo se kave su bile prilike u to vreme. glasine da ga je Jehova odbacio i anatemisao.kriticnu situaciju. A. i posle neko -liko stotina godina. ali ne mo e se poreci da je David bio veci i za Izrailj zaslu niji vladar.

4. David je zaista bio veliki. Isvostej je ubijen pod tajanstvenim okolnostima i ne mo . David mu je objavio rat i odneo pobedu nad njim. i predade Gospod carstvo u ruke Avesalomu si -nu tvojemu. Radi bolje preglednosti. jednostavno je nalo io Solomonu da ga odmeni i da oduzme ivot neprijatelju.emo se oteti sumnji da su u njegovu smrt posredno bili ume . Imao je i neke tajne dogovore s drugim neprijateljem Izrailja. Izgnanik je morao da vodi racuna o mi ljen -ju deset severnih plemena. nisu. Navedene cinjenice pokazuju da Saul nikako nije bio du evno bolestan i da je pre s dalekovido cu dostojnom divljenja prozro karakter i namere Davidove. eto te sada u tvom zlu. Ostavljanje le eva zverima za hranu govori o njegovoj izuzetnoj osvetoljubivosti. David na prestolu. 8). na cije si se mesto $acario. to je potresna slika postepenog psihickog . Naredio mu je i da ubije Joava. Zakoniti naslednik Saulov bio je njegov sin Isvostej. to im se ne mo e prebaciti. Davidova velikodu nost. znaci ogromna vecina naroda. Vodeci racuna o raspolo enju severnih plemena. prema biblijskoj verziji. koji se usudio da podigne mac na prelata svemocne Crkve. carem moavskim. Mislim da taj postupak ne govori toliko o njegovoj velikodu nosti. kome je tako mnogo dugovao. koliko o diplomatskoj ve tini. ne mo e se poreci da je David bio jedna od najvecih i najzaslu nijih licnosti u istoriji Izrailja. Ali tu je prepreku zaobi ao na necuveno liceme -ran nacin. nije se kolebao da bude najamnik Filistejaca. Da bi se to dokazalo dovoljno je samo dotaci neke aspekte karaktera i delatnosti Davidove. tvorac sna ne dr a -ve. prijateljstvo s Jonatanom i privr enost njegovih drugova po oru ju. izuzetno je pr -ljav cin. 1. Po tome se mo e zakljuciti da je to covek koji nije bio li en licnih vrlina i lepote. ali i tu se opet moramo zamisliti da li su redaktori-sve tenici u moralnoj oceni njegove licnosti sacuvali nepristrasnost. Njegov brojni harem. Kompilatori Biblije mo da su izoblicili portret Saulov. jer si krvopija" (Druga knji -ga Samuilova. Njihov stav izra en je u prigovoru upucenom Davidu: "Obrati Gospod na tebe sve krvi doma Saulova. Ali kad je rec o politickim ciljevima. Kad je iskrsla potreba. Na alost. 2. ali kad je rec o Davidu.glas u ocima narednih pokoljenja ivo podseca na sudbinu Boleslava Smelog. Kao vojskovoda. intriga i skandala kao i vlast miljenika i miljenica. U ovom slucaju vi e nas cudi njihovo moralno slepilo. svojevremeno se za -kleo da ce Simej biti neprikosnoven. Ali iznenaduje to kako se brzo izrodio u despota istocnjackog tipa i razne enog razvratnika. Godinama je bio na celu razbojnicke bande koja je terorisala goloruko stanovni tvo i iz -nudivala redovan otkup. tako retko u ivotu. Davidu u prilog govori. To je jo jedan dokaz kako se redaktori Biblije pristrasno odnose prema svome miljeniku. osuduje njegov nitkovluk. Biblija ka e kako David dva puta nije iskoristio povoljnu priliku da ubije Saula. obuhvaticemo ih u nekoliko tacaka. Zato nije mogao sam da mu se osveti. Na ta je sve David bio spreman svedoci skandal s Urijom. 3. cijem se uticaju pasivno prepu tao. ponos Izrailja. Mladost. najljucih neprijatelja svoga naro -da. Preljuba sa enom vernog vojskovode i pod -muklo slanje prevarenog mu a u sigurnu smrt. 16. odlikovao se odsustvom skrupula.ani i Davidovi prsti. dvorska sredina puna korupcije. Bez obzira na to kako se dokopao vlasti. sjajan vojskovoda i vladar. osvajac i osnivac dr ave s pravom je postao ponos svoga nar -oda. A. Kako je postao car? Na presto je do ao preko le eva. Naravno. 32$ David je cak i na samrtnoj postelji bio licemeran. koga je podr avalo deset izrailjskih plemena. tog bogohulnika. bio je vec ocigledan zlocin. Pre nego to je ispustio du u. Pobune Avesaloma i eve bile su u stvari ustanci deset severnih ple -mena. l treba se cuditii s kakvom blago cu prorok Natan. B. koja mu nikad ne bi oprostila ubist -vo voljenoga cara. njegovog zaslu nog voskovodu. Pokolj sedam neposrednih Saulovih po -tomaka.

propadanja nekad istaknu -tog vojskovode i dr avnika. Moralna baru tina na .

Nave cemo slucaj ko -ji se odnosi na Davida. David je ta prvosve tenika naimenovao svog bliskog saradnika 1 prijatelja Avijatara. poslu no odustao od svoje namere. ponekad veoma neobicnih. Kad je rec o Davidovom odnosu prema sve tenicima. a pre svega kao pobo nog cara vodenog Je -hovinom rukom. predmet idolopo326 klonickog kulta. obe ca cenje pove anih Saulovih potomaka izazvalo sveop tu ogorcenost. na primer. trljamo oci od cudenja. Koliko se nesigurno ose -cao na prestolu. A. A. onaj terafim. Ali sudeci po neredima koje su izazvali Avesalom i Se -va. Te malo pohvalne detalje nisu mogli da precute. jer su bili dobro poznati iz drugih dokumenata i iz predanja. Time se obja njava i ogla avanje alosti na vest 0 Saulovoj smrti. U Bibliji ponekad naidemo na lakonski pomen. nije u ivao podr ku vecine izrailjskih plemena sa severa. Zato se utoliko tesnije povezao sa sve tenstvom. Od tada su prvosve tenicku du nost stalno vr ili po -tomci po Sadokovoj liniji. koga su jehovisti zabranjivali i iskorenjivali. imamo osnova da smatramo da ih je podr avao iz cisto politic -kih pobuda. kao to je. da istovremeno vr e du nost dva prvosve tenika. njegovi napori bili su apsolutno bezuspe ni. Ubistva.carskom dvoru postala je predmet op teg zgra avanja i svakako je mnogo do -prinela pobuni Avesaloma i eve. Kao car Judeje. Ali citajuci Prvu knjigu o carevima (stih 3. Zakoniti prvosve tenik. sa sedi tem u Gavaonu. iako je vec bio nagomilao plemenite metale i dr -venu gradu. nasilna rodoskvrna -vijanja i borbe klika oko nasledstva na presto. David nije pristao da ukloni Avija -tara. pojavilo se osetljivo pitanje ko ce od njih dvojice da zadr i tu visoku du nost. na nizu kompromisa. u severnom Hananu. te ko je zahtevati od jehovista da ne po -kazuju naklonost prema coveku koji je bio verni sledbenik Je -hovin i za titnik njegovih sve tenika. poslav i Avija -tara u izgnanstvo zato to je podr avao Adonijinu kandidaturu na presto. prvi i poslednji put u istoriji Izrailja. Zato je doneta odluka. svecani pogreb koji mu je priredio i brzo po -vlacenje kad je shvatio. njihova pristrasnost? B. l upravo to izaziva otpor. Da li je David zaista bio takav verni Jehovin sledbe -nik kao to ga prikazuje Biblija i zar je stvarno bio privr enik sve tenika? Tvrdnja da je bio verni jehovista budi izvesne sumnje. . onda. Kao Judejac i uzurpator koji je iskljucio iz vlasti za -konitu dinastiju severnog. jer bi to izazvalo nerede kod severnih plemena. Ni Sadoka ni -je bilo moguce skinuti s polo aja. da je zbog demonstracije ocajne Resfe. koje je zbog svog iroko ra -sprostranjenog uticaja postalo neophodan oslonac njegove via -sti. Danas posedujemo sve te pojedinosti iz njegovog i -vota zahvaljujuci upravo objektivnosti redaktora Biblije. ne eli zidanu kucu. koja je vekovima dr ala monopol na prvosve tenicku du . U cemu je. U pismu fenickom caru Himanu. kako sugeri e Biblija.). B. Prorok Natan mu je tada saop tio da Jeho -va. govori nam cinjenica da se njegova telesna garda sastojala od stranih najamnika. bio je Sadok. naravno. prete no Filistejaca. Od njega potice docnije stranka sadu -keja. Taj savez zasnivao se. naviknut na ivot u atoru.nost i na sve ostale va nije polo aje u Jerusalimskom hramu. Konacno. bilo pitanje prvosve tenicke du nosti. l tako je bogoboja ljivi David. Pri -strasnost redaktora je u tome to oni prikazuju Davida kao lic -nost gotovo svetu. Jer kako se u njegovoj kuci na la ona lutka koju je Mihala obuk -la u njegove haljine i polo ila je u postelju? To je ono nama dobro poznato kucno bo anstvo. jer nije hteo da izgubi poverljivog saradnika. koji kao reflektor baca jako svetio na neko pitanje. Kad su se obe oblasti ujedinile pod nje -govom vla cu. Saulovog roda. Svim silama nastojao je da zadobije naklonost protivni -ka sa severa. to je ono to ka -rakteri e kraj Davidog ivota. Znamo da je nameravao da sagradi hram u Jerusalimu. To nenormalno stanje promenio je tek Solomon.

l pored svih tih poroka i mana. a ne poslu no cu prema proroku. morao se osloboditi opa -snog suparnika i zastra iti njegove privr enike. do 932. cetvr -ti Davidov sin. ne ustuknuv i cak ni pred obe ca cenjem hrama. ambiciozna i preduzimljiva ena. o koji -ma ne znamo ni ta pouzdano. O njegovom ugledu govori i cinje -nica da^mu je ponosni faraon dao svoju kcer za enu i izjedna -cio ga tako sa azijskim velika ima. ali So -lomonova gre ka bila je u tome to nije predvideo da ce nova aramejska dr avica pod Anti-Livanom jednom u buducnosti po -stati velika opasnost za Izrailj. ali i izvrstan dr . Solomon je bio prvi monarh koji je primio krunu zahva -Ijujuci privilegiji po rodenju. Za vreme njegove vladavine Izrailj se proslavio sjajem svoje prestonice i nevide -nom rasko i carskog dvorca. eleci da obezbedi svoju vladavinu. po svoj prilici bi ostao jedan od mnogobrojnih anonimnih carskih sinova. Posle oca nasledio je ve -liku i sna nu dr avu. brojno mu ko potomstvo i nepostojanje bilo kakvih pravnih ili obicajnih normi po pitanju nasledivanja prestola. privredno na -prednu... reformator. Dokaz Solomonove moci i znacaja bio je njegov cudovi no brojni harem. Vece pravo na presto nesumnjivo je imao Adonija. pretvorio u administrativno jedinstvenu. necuveno samovoljan odnos prema podanicima. Solomon je jednostavno bio sposoban uprav -ljac. Nije se obracunao cak ni s Aramejcem Rezonom. Pripadnost rodu Davidovom bila je velika cast i obezbedivala je privilegije. On je izgradio velicanstveni Jerusalim i od njega napravio pravu prestonicu dr ave. koja je jo ivela u patrijarhalnim uslovima. ali je naredio da se ubiju Joav i Adonija. Ta cinjenica obja njava za to su jevandelisti zasnivali is -torijsku misiju skromnog Ucitelja iz Nazareta i na tome to je bio potomak najveceg cara Izrailja. preterani sjaj ko -jim je bio okru en i. Za to vreme nije vodio nijedan veci rat. Ogromni haremi na dvorovima istocnjackih despota. Solomon je bio miroljubiv car. Taj mracni obicaj bio je primenjivan izmedu ostalog i na dvoru vizantijskih careva. Ta prinudna situacija postojala je u to vreme ne samo u Izrailju. Hram koji je podi -gao postao je jedinstveno sredi te i . koji je proterao iz Damaska izrailjsku posadu i proglasio se za cara. Samim tim stvar je postala jasna. U tom slucaju David se pre svega rukovodio politickim interesima. Treba dodati da je Natan. koje je tretirao kao robove. ne mogu se poreci dobre strane njegove vladavine. kako pokazuje nje -gova odbrana atora-hrama. David je bio okrutan. Njegove zasluge za velicinu Izrailja su neosporne i ne treba se cuditi to su ga naredna pokoljenja idealizovala. koji je umeo da se slu i i verskim institucijama i raspolo enjima za ostvarenje svojih politickih cilje -va. Njegova epohalna zasluga sastoji se u tome to je iro -ma nu zemljoradnicku zemlju.avnik i dalekovidi diplomata. Tada je to. godine pre na e ere. Vladao je cetrdeset godina. najzad.Solomon obja njava za to njegov otac nije sagradio hram. Da se njegova majka Vitsa -veja. doveli su do to -ga da je nasilno uklanjanje pretendenata cesto bilo neminov -nost. dodu e. bezobziran vladar. vojno sna nu dr avu koja je u ivala veliki ugled na me -dunarodnoj sceni. od 972. bio dogadaj drugorazrednog znacaja. koga su podr avali prvosve tenik Avijatar i glavni vojskovoda Joav. Solomon je po tedeo Avijatara. Ali je i on stupio na presto u atmo -sferi skandala i klanovskih intriga. U izvesnom smislu treba ga i razumeti. u izvr enju plana omeli su ga ratovi koje je neprestano vodio. bio predstavnik uticajne stranke ve -rskih cistunaca. graditelj i trgovac. Po njegovom tvrdenju. . koji su cuvali stare pastirske obicaje iz vreme -na Mojsijevih i bili protivnici urbanizacije dru tva. gde je postao gotovo legalan dr avni cin koji prati krunisanje. diplomata. nije udru ila s Natanovom strankom i da nije obuzdala ostarelog Davida.

.

gradene su na svakom slobodnom parcetu zemlje. Bio je i izvanredan majstor diplomatije. balsamovo ulje. gde je pirkao hladan povetarac. zacinjena crnim i belim lukom ili prazilu -kom.. Pomenimo izgradnju sistema utvrdenih gradova i odbrambenih tacaka kao i temeljnu reorganizaciju voj -ske uvodenjem bojnih kola kao glavnog ofanzivnog naoru anja. uglavnom jednospratne. organizovana po fenickim. ali tako ogromno nagomilavanje poljoprvrednih proizvoda bilo je moguce samo u povoljnim pri -vrednim uslovima.simbol ucvr cenja jevrejske religije. pa je i to dokaz velikog blagostanja u zemlji. Dovodenjem strucnjaka iz Fenikije. Izrailj je va io za zemlju velikog blagostanja. Najva nija prostorija izrailjske kuce bila je velika soba u prizemlju. Name taja uglavnom nije bilo. nastojao je da stvori zanatsvo i pomorsku trgovinu. voce i med. Razume se da to nije moglo da prode bez te kog izrabljvanja seljaka. U nje -gova najveca dostignuca u toj oblasti spada enidba faraono -vom kceri i saradnja s carem Hiramom. bila su jednostavna i hranljiva. Upadljivo mno tvo skupocenih posuda od alabaste -ra i slonove kosti za cuvanje kozmetickih sredstava. kanu. koji im je omogucavao da se odmore posle celodnevne ege.u Jerusalimu beja e srebra kao kamenja. razastrtim po kamenom podu ili nabijenoj zemlji. O procvatu zemljoradnje u Hananu govori i to to je So -lomon dostavljao Hiramu 20 000 mera p enice i 20 000 mera jestivog ulja godi nje. Leti su stanovnici provodili noci na krovovi -ma. razne vrste ka e i socivo. Meso se jelo samo u dane . Zemljoradnja je i dalje bila osnova egzistencije. . pokazuju da su Izrailjke u to vreme vodile racuna o svom izgledu. Biblija tvrdi da ". legende 331 jela i pekle hleb. aloju. Kuce. zagu ljivi i puni gu ve. Izrailjska jela. krastavci. dostizao je 666 tale -nata (oko 22 825 kg zlata). a ulice su bile uski sokaci. treba ubrojiti u red onih preteranih stilskih izraza. svojstvenih istocnjackoj ma ti. 27). od danka arabljanskih vazala i od poreza. sirijskim i egi ( BMjsfe legende-------------------------------------------------------------------patskim uzorima. Tu su ene kuvale 330 Zenon 3(psidbvs%i .ena i kuvana p enica. bez koje svoje namere ne bi mogao da ostvari. i kedrovih drva kao divljih smokava koje rastu po polju. Vecina tih mikstura se uvozila. protiv koje su se jo u Davidovo vreme tako estoko borili konzervativni je -hovisti. Osnovna hrana bila je pr . Tu tvrdnju. koji dotad jo nisu postojali u Izrailju. cr -venu boju za nokte i plavu za ocne kapke. Koristile su razne mirise. izmedu ostalog i prilicno visok ivot -ni standard. Po to su svi hananski gradovi bili opasani odbrambenim bedemom. U gornje odaje i sobice vodile su kamene stepenice ili samo drvene merdevine. tako mnogo" (Prva knjiga o carevima (10. Godi nji Solomonov prihod od trgovine.. ogledalca. mirisnih ulja i boja. Arheolo ka nalazi ta otkrila su nam mnoge aspekte sva -kodnevnog ivota u Izrailju. Arheolozi su utvrdili i brzi proces urbnizacije. ne racunajuci porez u naturi koji je sakupljen od izrailjskog stanovni tva. po -stojao je problem prenaseljenosti. Efikasan rad dr avne administracije obezbedila mu je ci -novnicka hijerarhija. naravno. papilote i ukosnice. a porodica _ se okupljala za vreme obeda. bocice raznih oblika. cempresovu koru u prahu. Zahvaljujuici Solomonovoj preduzimljivosti u trgovini i proizvodnji. tapici i pincete. Ali raspola emo izvesnim podacima koji u nekoj meri govore o njenoj verodostojnosti. izmir -nu. pa -sulj. Narocito dalekovida su bila nastojanja na jacanju od -brambene moci zemlje. minku i kreme. Cak su i imucni ljudi jeli i spavali na asurama. ali su vlasnici obradive zemlje prete no iveli u gradovima.

.

Na prostranoj povr ini. Solomon ih je nabavljao u Ki -likiji i. gde su vec ranije otkopani ispod peska ostaci luke Esion-Gaver. Na taj vesto smi ljen nacin. u Akabskom zalivu. a mo da i prodavani. a ne govori se da ih je i prodavao. U tom Megidonu iza la je na videlo Solomonova tajna. Pominju se. odakle je u zamenu do -vozio kola. Indija. David i Solomon pretvorili su Megidon u sna no utvrde -nje. koja je svake tre -ce godine plovila u zemlju Ofir i otuda dovozila egzoticnu robu i zlato. Godine 1925. danas vec pouzdano zna -mo da se on bavio posredni tvom u trgovini izmedu Egipta i Azije. i prodavao ih na me -sopotamskim tr i tima. Go -dine 1937. U blizini rta Akabskog zaliva. Na drugo pitanje odgovor nam je dala arheologija. Gluk je izvr io jo znacaj -nije otkrice. Kao to nam je poznato iz Biblije. bio je trgovac konjima i kolima. Iz kakvih izvora je Solomon crpeo svoja bogatstva? Me -du naucnicima je dugo postojala tendencija da se biblijske price smatraju legendama ili bar ubroje u kategoriju onih narodnih predanja koja se odlikuju naivnim preterivanjem. l dola ahu kola iz Misira po est stotina sikala srebra. ta je flota izvozila u Ofir.dr avnih. Arabija i Madagaskar. istra ivacima su izgledali suvi e fantasticni i u pojedinostima nejasni. Kratko govoreci. U navedenom tekstu pominje se samo to da je car So -lomon kupovao konje i kola. odakle ne -prestane duvaju morski vetrovi. ali kako pokazuju razni kulturni slojevi. srebro. prodavao Egiptu. izdubljena u steni. Vec same razmere i polo aj tih konju nica pored glavnog trgovackog puta govore da je Megidon predstavljao glavnu bazu za trgovi -nu konjima izmedu Azije i Egipta. . arheolog Nelson Gluk nai ao je u pustinjskoj dolini Vadi el-Araba na okna rudnika bakra. On je imao veliki strategijski znacaj. Drugi naucnici skrecu pa nju na freske u jednom od tebanskih hramova. bez velikog truda postizana je potrebna temperatura za topljenje. po svoj prilici. Biblijski stihovi koji govore o tome. verskih i porodicnih praznika. iz zemlje zvane Punt. Svakodnevno pice bilo je ovcje i kozje mleko. abonosovo i sandalovo drvo. Solomon je uz pomoc fenickih strucnjaka i pomoraca izgradio trgovacku flotu. U Prvoj knjizi o carevima citamo: "l dovodahu Solomonu konje iz Misira i svakojaki trg. kad je Hanan bio poljoprivredna zemlja? Identifikacija te zagonetne zemlje jo uvek je predmet ra -sprava i nagadanja. a konj po sto i pedeset. Na njima se vidi fi -gura tamnopute carice. sagradene u njegovo vreme. nalazio se veliki broj peci za topljenje bakarne rude. ko e pantera. ive male majmune i robove crnce. Poznati americki orijentalist Olbrajt do ao je do uverenje da se tu radi o Somaliji. stacioni -ranu u luci Esion-Gaveru. Ali zahvaljujuci arheolo kim nalazima. Okru avale su prostrano dvori te na kome su verovatno uve bavani i pojeni konji. Ostaci kamenih kucica za rudare i odbrambeni zid koji ih je titio od napada pustinjskih razbojnika uverili su ga da je otkrio Solomo -nov rudnik. Natpis nam ka u -je da su egipatske lade iz te zemlje dovozile zlato. jer je cuvao severni izlaz iz doline i drevni trgovacki put koji je prolazio kroz nju i povezivao Aziju i Egipat. Tako se pojavila pretpostavka da je Punt biblijski Ofir. americka arheolo ka ekspedicija otkrila je u istorijskoj dolini Jezrael ru evine grada Megidona. izmedu ostalog. jer trgovci carevi uzimahu trg razlican za cenu. l tako svi carevi Hetejski i care -vi Sirski pobijahu konje preko njih". opasanoj odbrambenim zi -dom. Bibliste su mucila dva pitanja: 1. on je postojao jo u trecem milenijumu pre na e ere. iz -mirnu. dok se vino pilo veoma umereno. Gde se nalazila ta tajanstvena zemlja Ofir? 2. Peci su imale dimnjake sa otvorom okrenutim na sever. poznata po dobrom kvalitetu. U ru evinama su otkrivene konju nice za 450 konja.

dostojanstvenika i robova. Medu bezbrojnim stubovima i zidinama lepotom se izd -vajao stari. Vladari Sabe nosili su titule mu-karib. bila je za Evropljane nepristupacna. u dana njem Jemenu. a karavan se za -vr avao dugom kolonom kamila koje su Solomonu nosile bogate darove. Hadramaut. Pored fragmentarnih podataka o bogovima. Preru eni u Arabljane. Iz njih se vidi da je Mesopotamija s tom zemljom odr avala ive trgovinske odnose. Posle brojnih do ivljaja i te koca nai li su u pustinji na ru evine og -romnog grada. Jednoga dana pronela se vest da se pribli ava karavan carice iz daleke Sabe. Ali zahvaljujuci istra ivanjima putnika i arheologa utvrdeno je da je Saba ime zemlje u kojoj je ona vladala.Zahvaljujuci tim otkricima saznali smo da je Solomon bio vest trgovac konjima i proizvodac bakra. Sa svih stra -na stizala su u Jerusalim izaslanstva da sklapaju ugovore o pri -jateljstvu i trgovinskoj razmeni. kako se kasnije pokazalo. zvao Marib. kako je kas -nije utvrdeno. zasnivalo na alfabetskom sistemu poreklom iz Palestine. ko -ju su Rimljani prozvali "Srecnom Arabijom" ( Arabia Felix). otkrivene na ju nom rtu Arabijskog poluostrva. Glazer krenuli su u zabranjenu zemlju. pilastri i vodoskoci u prostranom dvori tu daju potpunu sliku o njenom nekada njem sjaju. preko dvadeset metara visoka brana za -dr avala je vode reke Adhanat. To senzacionalno otkrice izazvalo je veliko uz -budenje u naucnim krugovima. junakinja jedne od naj -fascinatnijih biblijskih prica? Dugo je smatrano da je to bila kraljica Sabe. Slava o njegovom bogatstvu. Bez sumnje bili su ponosni to je Jerusalim po -stao tako znacajno medunarodno trgovacko i diplomatsko sre -di te. jer je to zaista^lzadivljujuca prica. kao to smo pomenuli. Francuz J. legendarni hram Haram Bilkis. E. Jo u XIX veku ju na Arabija. Kraljicu je pratila ogro -mna svita dvorkinja. odakle je . otpoceli su ivu trgovinu s natpisima iz Mariba. a kako je do toga do lo. plemeni -ma i gradovima procitana su i cetiri naziva ju noarabljanskih dr ava: Mineja. Pa ipak su se na li ljudi kod kojih je ed za znanjem i avanturom nadvla -dala strah od smrti. uvek snala ljivi i osetljivi na konjukturu. Ljudi su masovno iza li na ulice i odu evljenim povicima pozdravljali caricu u rasko noj nosiljci na kamiljoj grbi koja se lagano ljuljala. Ko je bila ta legendarna kraljica. Danas je njena tajna vec odgonet -nuta. Polo aj grada bio je izvanredan. Pomeni o dr avi Sabi nalaze se i u asirskim dokumenti -ma iz VIII veka pre na e ere. Bila je to ovalna gradevina s divnim portalom do kojeg su vodile kamene stepenice oblo ene bronzom. velicanstvenom dvorcu i mudrosti ra irila se nadaleko po onda njem svetu. to znaci sve tenik-knez. iveli su u prestonici Maribu. le ao je na planini. Po svemu sudeci. to mu je omogucilo J da diktira cene i da zgrce ogromne prihode u zlatu koji se pomi -nju u Bibliji. nabavljajuci u njoj uglavnom zacine i mirise. U ogromnim razvalinama na li su i tajanstvene natpise koje su doneli u Evropu. Brojni stubovi. koji se. Tako se u kabinetima naucnika na lo neko -liko hiljada kamenih fragmenata s pismom koje se. Detaljnim istra ivanjima otkriven je izvor blagostanja dr . Alevi i Austrijanac dr.ave Sabe. Kataban i Saba. zemlja zacina i mirisa. Skoro svakoga dana stanovnici prestonice divili su se egzoticnim gostima koji su dovozili caru bogate darove. nedaleko od Mariba. vredno je ukratko ispricati. D inovska. Arabljanski trgovci. on je stekao monopol na proizvode od bakra. dve hiljade metara iznad ni -voa Crvenog mora. poznata kao "kraljica od Sabe". ci -je su razvaline. u Arabiji. Iz natpisa doznajemo da je podignuta u cast arabljanskog boga Ilumkuha. Nevernim psima koji bi se usu -dili da kroce na Muhamedovu zemlju pretila je smrt.

.

Za pokrice obaveza morao je da mu ustupi dvadeset galilejskih gradova. Dovoljno je napomenuti da je preko dvesta hiljada ljudi iz godine u godinu terano na prinudni rad u libanske ume. zablistala je i slavom koja je zado -voljila narodni ponos Jevreja. U predanjir-jevrejskih pokoljenja Solomon je postao oli -cenje mudrosti. Stanovnici su se uglavnom bavili gajenjem raznovrsnog bilja za zacine koji su izvo eni u susedne zemlje. Videli smo kakve je ogromne prihode Solomon imao od trgovine i proizvodnje bakra. Kao to proistice iz biblijske price. A ipak ne mo emo ga nazvati ra -zumnim i dalekovidim upravljacem. Zadivljen cudesnom kraljicinom lepo Zenon 3(psidovs%i tom. na e ere. Za vreme nje -gove vladavine Izrailj je pro ao kroz period najveceg sjaja i poli -tickog znacaja. Ne treba se cuditi to je to tako. kad se usled najezda i ra -tnih vihora sru ila brana i pustinjski pesak progutao je nekada . Ako uzmemo u obzir da je popis stanovni tva. Otkud on tamo? Pre -danje ka e da ga je iz Jerusalimskog hrama kri om odneo sin Solomona i kraljice od Sabe. lako je izracunati koliki ogroman procenat podanika je car izrabljivao uz pomoc svojih nadzornika i naoru anih stra ara. li ene licne slobode i nemilosrdno . Solomon se izgleda strasno zaljubio i s njom dobio sina.sproveden razgranati sistem kanala za navodnjavanje. Jasno je da su takve prinudne ekonomske mere morale da izazovu duboke i neminovne dru tvene promene. Kraljica od Sabe doputovala je. kojim su stanovnici Sabe na kamilama izvozili svoju robu u Egipat. Takvog cudovi nog robovskog siste ma ne bi se postideo nijedan faraon iz doba gradnje velikih pira -mida. za naoru anje i izdr avanje velikog carskog dvora opterecivale su uglavnom iroke mase hananskog stanovni tva. A tih senki nije bilo malA Moramo ih pogledati izbliza da dobijemo pravu sliku te epohe. pokazao da su Izrailj i Judeja u to vreme imali milion i dvesta hiljada mu karaca. a na njegovom mestu ostavio falsi -fikat. Takvo stanje trajalo je do godine 542. a pale u zaborav njene senke. Ovom prilikom vredi navesti jo jednu legendu vezanu za Solomona. U secanju pokoljenja ostale su samo svetle strane nje -gove vladavine. Zamislimo biblijsku pricu bez So -lomona. izgleda da se autenticni Mojsijev kovceg zaveta nalazi u Aksumu. prema tome.nji cvetajuci vrt. u jordanske kamenolome i na gradili ta. Njegovo rasipni tvo i sklonost prema orijentalnoj rasko i doveli su dotle da nije mogao platiti caru Hiramu dug od sto i dvadeset talenata. pa cemo razumeti psiholo ke motive te apoteoze. Etiopljani i danas tvrde da od tog Solomonovog potomka potice njihova dinastija Negusa. to je doba kad je bio velika sila i iveo u miru i blagostanju. Zahvaljujuci njemu. protezao se du obale Crvenog mora i presecao teri -toriju koja je pripadala Izrailju. stavlja se na uvid javnosti sa -mo njegova kopija. Bio je to korak bankrota. Siriju i Fenikiju. pro lost skoro neprekidno pra -cena porazima i poni enjem. Narodno predanje zamaglilo je taj pravi cilj romanticnom anegdotom. Sad nam je jasno za to se kraljica od Sabe uputila u posetu Solomonu. koji se slavi na kraju ki nog perioda. izvr en po Davidovom nalogu. Za vreme praznika Moskal. Trgovacki drum. Prema tome. On predstavlja najvecu svetinju Etiopije i niko nema pravo da ga vidi. Zahvaljujuci tome Saba je po -stala izuzetno plodna zemlja. Neometana komunikacija zavisi -la je samo od Solomonove dobre volje. iz cisto pra -kticnih razloga: radilo se o tome da bogatim darovima i ponu -dom ucestvovanja u dobiti privoli cara Izrailja na sklapanje ugo -vora o prijateljstvu. jer nije imao drugi izlaz iz te ke finan -sijske situacije. izdaci za gradevinske investicije. U crkvenoj riznici nekada nje Etiopske prestonice Aksumu navodno se nalazi kovceg zaveta. zvani "Mirisni put". Iz godine u godinu produbljivao se jaz izmedu bogata a i potlacene siroti -nje.

.

njegovim savre -menicima. U svoj ogromni harem Solomon je dovodio ene najrazli -citijih rasa i religija. Posle . Fenicanki i Hananki. s ogorcenjd n je gledao ugnjetavanje i tlacenje svojih saplemeni -ka. car se nije odva io na odlucujucu bi -tku. Pamteci velike careve zasluge za dr avu. da su u dvori tu Jerusalimskog hrama slavljeni Bal. Kao pretendenta na presto ta plemena su podr avala Isvosteja i Adoniju protiv Davida i Solo -mona. Po to su iroke mase stanovni tva. Kobna Solomonova gre ka bila je u tome to se nikada nije trudio da obezbedi cvrste dr avne temelje. cak i u dvori tu Jerusalimskog hrama. Pri tom pada u oci veoma recita cinjenica da se na spisku tih okruga ne nalazi oblast Judeje. koji se za vreme Davidove vladavine proglasio za cara u Damasku. Bilo je tu Hetitki. to se posle njegove smrti pokazalo katastrofa! -nim. po nagovoru proroka Ahije. bila oslobodena poreskih obaveza. koje se vecno takmicilo s Judejom za prevlast u Izrailju. Cak i sve tenici. kao Davidovo i Solomonovo pleme. Ali je to je bolo oci sve tenicima. Amonki. Kao to smo vec ranije rekli. U ni im dru tvenim slojevima pokazivali su se sve veci znaci nezadovoljstva i zloslutnih revolucinarnih previranja. 35). u Davidovo vreme saveznici dr ave. Iz toga se mo e sasvim pouzdano zakljuciti da je Judeja. ne -dostojnu dr avnika. na primer. Sisak je upao u judejsku dr avu i opljackao sve blago Jerusalimskog hrama (oko godine 926. Bio je to drugi upozoravajuci signal koji govori o tome da je Egipat imao neprijateljske name -re prema Izrailju i u tom cilju podr avao sve one koji doprinose slabljenju i razbijanju izrailjske dr ave. Pretrpeo je dodu -se poraz. bile prijemcive na cari hananskih bogova. koje su sa svojim obicajima na dvor donosile i svoje bogove. digao ih na ustanak. Buntovnik. Jo za vreme Davidove vladavine na dr avnoj gradevini pojavile su se opasne pukotine. ali to nikako nije bila i njihova duhovna uni -fikacija. Zna -mo. naro -cito na severu. Edomki. Narocito u zadnjim godinama svo -ga ivota car je podlegao uticajima svojih ljubimica i po njiho -vom nagovoru ustanovljavao razne idolopoklonicke kultove. Setimo se da je on podelio dr avu na dva -naest fiskalnih okruga kojima je nametnuo obavezu da za potrebe dvora i vojske dostavljaju odredenu kolicinu poljoprivred JL nih proizvoda. pre na e ere). Egipcanki. imali su razloga za negodovanje. pet godina posle Solomonove smrti.pritiskivane neprestanim obavezama i nametima. u datom trenutku. Cak i David je bio svestan podvojenosti ove dve grupe stanovni tva i na samrtnoj postelji rekao je o Solomonu: "Jer sam ga odredio da bude vod Izrailju i Judi" (Prva knjiga o carevima 1. Astarta i Moloh. U vezi s tim Solomon je pocinio sudbonosnu gre ku. Prvi znaci raspada dr ave javili su se jo za vreme njego -vog ivota kada je izbila Jerovoamova buna. to ubedljivo svedoci da su unutra nji sukobi. neprestano tinjali dok na kraju nisu doveli do podele dr ave. Ubrzo je zadobio njihovo poverenje i. Takva privilegija je bez sumnje morala izazvati ogorcenost ostalih ple -mena. carev primer nije pridonosio jacanju jehovizma. lako je uzurpator neprestano pusto io se -vernu pogranicnu oblast. Poslat u oblast svog rodnog plemena da ubira porez. Znacajne istorijske posledice izazvala je i Solomonova nemoc prema Rezonu. Izmedu severnih i ju nih plemena jo uvek su postojali politicki antagonizam i verska netrpeljivost. ali je uspeo da pobegne u Egipat. l zaista. jedan od najpoverljivijih carevih cinovnika. bio je iz plemena Jefremo -vog. Moavki. a narocito ponosnog plemena Jefremovog. gu eni si -lom. gde mu je faraon Sisak rado pru io gostoprimstvo. Avesalomova i Sevina buna bili su u stvari ustanci severnih ple -mena protiv hegemonije Judeje. David i Solomon su zaista ujedinili sva plemena u jedan dr avni organizam. naredna pokoljenje oprostila su mu to je sasvim ja -vno upra njavao idolopoklonstvo. U svojoj kratkovi -dosti i egotizmu nerazumno je produbljivao opasne plemenske antagonizme.

draga moja. Zato se ne tre -ba cuditi to se odmah posle careve smrti velika sila. lepotice moja. Devojka je ostala verna svo -me draganu. slikara i muzicara bila neiscrpan izvor nadahnuca. Imajuci u vidu gore navedene cinjenice. trbuh mu je kao svetla slonova kost oblo ena safirima. Smokva je pustila zametke svoje. Car je zavoleo neku devojku po imenu Sunamku ili Sulamku. draga moja. Oci mu kao u goluba na potocima vodenim. do ivljavala je naj -cudniju sudbinu. o ljubavi u milinama! Uzrast ti je kao palma.. usne su mu kao ljiljan. U toj poemi ima i prekrasnih opisa palestinske prirode. uglavljeni na zlatnom podno ju. lepotice moja. Okru ena dvorskom rasko i i blagonaklono cu svoga gospodara. p. Moramo ra cistiti i s tradicijom da je Solomon autor Pe -srne nad pesmama i Prica Solomonovih. Njene dostojanstvo -ne ritmicke fraze. na kojima su ukovani virili. Evo kako pastir opisuje svoju voljenu: Kako si lepa i kako si ljupka. Neobicna je vec i sama cinjenica to se na la medu kanonskim knjigama Staroga zaveta. i hodi. da uni ti Izrailj i odvede deset izrailjskih plemena u vavilonsko ropstvo. Kako je dobila rang religioznog teksta i pored svoje .ave. Zato se ne cudimo to je ta poema za mnoga pokoljenja pesnika. dovedene do usijanja arom egzoticnih meta -fora i komparacija.cu. nije zadobio njenu naklonost. zima prode. crna kao gavran. koju je s tolikim trudom izgradio David.. nije bila uspe na.n. koje sadr e ve -liku njegovu mudrost. Ustani. Jer gle. Gnjati su mu kao stupovi od mramora. moramo na a -lost konstatovati da Solomonova vladavina. uvucene u bratoubilacki rat. i bice dojke tvoje kao grozdovi na vinovoj lozi. kad je sa svojim voljenim lutala po gorama i napasala stado ovaca. Doveo ju je u svoj harem. zaista zadivljuju svojom istocnjackom culno . raspala na dve slabe jevrejske dr . otido e. Ta poema. pastiru iz rodnog sela. Posle propasti Asirije izbila je borba izmedu novovavilonske haldejske dr ave i Egipta za Siriju i Hanan.raspada jevrejskog carstva na Izrailj i Judeju. pre na e ere pobedom Haldejaca i njihovim osvajanjem Judeje i razaranjem Jerusalima. A junakinja poeme ovako govori o svome ljubavniku: Glava mu je najbolje zlato. dohvaticu grane njezine. ume -tnicki pehar prepun carobne poetike. i hodi. Pesma nad pesmama je jedna od najlep ih i najoriginal -nijih erotskih poema u svetskoj knji evnosti.. i stoje u obilju. mlekom umivene. Izrailj je vidljivo propadao. dode vreme pevanju. Na kraju ljubav pobeduje i ljubavnici se ponovo sasta -ju.e. i glas grlicin cuje se u na oj zemlji. Rekoh: popecu se na palmu. koja se zavr ila godine 586. a nocu sanja o snazi i slasti njegovog zagrljaja. To je Asiriji olak alo osvajanje Sirije u VIII veku pre na e ere. nagrizan korupcijom i potresan unutra njim dru tvenim sukobima. kosa mu je kudrava. Zbog pogubne politike i carevog despotizma. ona samo uzdi e za onim srecnim danima. s njih kaplje smirna itka. minuse da di. remek-delo ljubavne poezije. ali i pored svih vatrenih udva -ranja. Obrazi su mu kao leje mirisnoga bilja. jer je dolazila iz sela Sunam ili Su -nem. a godine 722. i miris nosa tvo -jega kao jabuke. kao cvece miris no. i dojke kao grozdovi. i pored sveg sjaja i prividnog bogatstva. Kao primer nave cemo opis proleca na gori Karmil: Ustani. Biblija ka e da je on sastavio hiljadu i pet pesama i tri hiljade prica. Cvece se vidi po zemlji. aramej -ska dr ava Damask izrasla je u veliku silu i godinama vodila o tre borbe s Izrailjem.. Plameni izlivi ljubavnih osecanja prate nit price koja pod -seca na stare pastirske idile. Na rukama su mu zlatni prsteni. i loza vinova ucvala mirile.

privukla mu je pa nju upadljiva slicnost njihovih obrednih pesama s biblijskom Pesmom nad pesmama. Kao graditelj Jerusalimskog hrama bio je do te mere idealizovan da je pripisivanje autorstva erotske poeme njemu smatrano gotovo za svetogrde. koja zbog svoje tamne puti nije u ivala popularnost u Jerusalimu. g. a sunce jo nije tako nesnosno kao u sledecim mesecima. One se obicno vezane za odredeni obi -caj i cine kompozicionu celinu. Na Bliskom istoku postojale su od davnina i. Posmatrajuci svadbene obicaje sirijskih seljaka.) pozivao narod da ne skrnavi Pesmu nad pesmama peva -juci je po krcmama. pa kraljica od Sabe. Mladenci sede na improvizovanom prestolu. Tada prestaje ki ni period. Mladi par. naravno s prilagodenim tumacenjem. s pode -lom na monologe. Ali je vremenom pobe -dila tradicija koja sve pokriva dostojanstvenom patinom. i na kraju Sunamka Avisaga.ecu u godini u Siriji. Sadr aj treba da izra ava postupne promene koje su se dogodile u odnosu Izrailja prema Jehovi u periodu od izlaska iz Egipta. se -dam dana ne radi ni ta. a gosti igraju oko njih i pevaju pojedi -nacno i u horu. a ucinio je to u tako culnoj alegoriji samo zato da bi lak e uticao na ma tu istovernika. na Pesmu nad pesma -ma ponovo se pocelo gledati kriticki tek u XVIII veku.n. Zbog budnosti crkve i inkvizicije. zatim egipatska princeza. Mlada s vremena na vreme ustaje i igra pred mlado enjom da privuce njegovu pa nju na svoju lepotu". Naucnici su putem uporedivanja do li do zakljucka da je Pesm$ nad pesmama zbirka narodnih jevrejskih pesama veza -nih za svadbene obicaje. Navodene su redom kci cara Hirama. Zbog svoje romanticne privlacnosti.nedvosmislene culne atmosfere? Istra ivaci jo nisu uspeli da daju konacan odgovor na to pitan je. Ali vec u V veku pocele su tu i tamo da se javljaju su -mnje u religiozni karakter poeme. Ali nikome nije padalo na pamet da dovede u pitanje Solomonovo autor -stvo. Tamo se vencanja uglavnom obavljaju u martu. Evo ta on o tome pi e u svojim secanjima: "Najlep i dani u ivotu sirijskog seljaka su prvih sedam dana posle vencanja. Voljeni je sam Isus Hristos. Svadbene sve -canosti se odvijaju pod vedrim nebom. a hor prijatelja dvoje zaljubljenih predstavljaju andeli. Postavljano je pitanje da li je ta poema s pravom uvr cena u kanonske tekstove. bezuspe no se nagadalo koja se od carevih Iju -bimica krije pod imenom Sulamke. proroci i praoci. sve do trenutka kad ce nastupiti oslobodenje naroda od prolazne patnje i njegovo sjedi -njenje s Bogom. Pretpostavlja se uglavnom da su je redaktori svetih tekstova uneli u Bibliju i zato to je po njihovom uverenju autor poeme bio Solomon. U III veku na e ere poema pobednicki prelazi i prag ka -tolicke crkve. Recituje se kao molitva mitske drame. Gore navedene hipoteze poljuljao je godine 1873. pru -ski konzul u Damasku J. Za to vreme on i njegova mlada igraju ulogu cara i carice. Naprotiv. Vec tajn. kao to . Pesma nad pesmama u la je u jevrejsku liturgiju i cita se prvog dana praznika Pashe. faraonove kceri. koju su doveli u postelju bolesnog Davida. sva ta nagadanja 340 na la su pristalice narocito medu umetnicima i piscima.e. Izmedu ostalih. dijaloge i horove. voljena simbolizuje crkvu ili du u hri canina. kojom se Solomon o enio i verovatno prvi put je sreo na gori Karmil. Teodor iz Mo -psveste izrazio je mi ljenje da ju je Solomon napisao u odbranu svoje ene Egipcanke. samo sedi na prestolu dok ga svatovi slu e. na seoskom gumnu. U tim divnim pesmama velicaju telesnu lepotu mladenaca. Slu e ih seljaci iz njihovog i susednih sela. U Pesmi nad pesmama on je mogao da izrazi jedino religiozna osecanja. slu a pesme i posmatra nadmetanje mu karaca. G. obucen u svecanu svadbenu odecu. Karakteristicno je da je jedan od najvecih rabina i pravnika Akiba (50-135. najlep em me . Takve zbirke svadbenih pesama pose -duje folklor svih naroda. koje je u tom mesecu posuto poljskim cvecem. Ali nisu svi Jevreji uvek bili u to uvereni.

se vidi iz Vec tajnovog zapisa. Ali tek savremena nauka u potpunosti je po -tvrdila ispravnost takvog stanovi ta. posle godine 332. Ljubavna poema koju nevesta peva pokazuje upadljivu slicnost s nekim delovima Pesme nad pe -srnama. Do kakvih davnih vremena se e njihovo poreklo.n. pa je Rovaom. Desi -trovane su dve erotske poeme koje bez sumnje predstavljaju antologiju pesama neveste svom carskom suprugu. Solomonov sin. jer kad je pisao svoje maksime bilo mu je vec sto i deset godi -na. Kao svog zastupnika isturio je vodu nedavnog ustanka. koji se. pa su prodrle i u Hanan. U skladu s verovanjima Sumera. Ali je novi vladar morao otici i u Sihern da dobije saglasn ost severnih plemena za svoj izbor. Jo je zanimljivija zbirka poucnih sentencija egipatskog mu -draca Amenemopea. kojim se slu ilo u Solomonovo doba. Izgledalo je da i tamo nece biti protivljenja. U njih je uneo svoje ogromno ivotno iskustvo. daleko starijih zbirki. Otkrivene su i doslovne pozajmice pojedinih misli. ali je tra io vece olak ice od te kih poreskih obaveza koje mu je nametnuo Solomon. Pokazalo se da ugled Egipcana kao mudrih ljudi nije bez osnova. Smisao te tvrdnje shvatili smo tek posle de ifrova -nja hijeroglifa. Brojni aramizmi i jasni helenisticki elementi uveravaju nas van svake sumnje da je poema nastala tek posle vavilonskog ropstva. vratio iz Egipta. Iz tablica s klinastim pismom doznali smo da su se sli -cnim zbirkama mogli podiciti i Sumeri. Iz toga nikako ne proizlazi da se u knjizi ne nalaze i originalne jevrejske poslovice. Uporedujuci sav taj materijal s biblijskom knjigom Price Solomo -nove. Jerovoama. Jo za vreme vladavine V dinastije faraona (oko 2450-2315. cak i recnika. Carski Davidov rod u ivao je u Judeji veliko po tovanje. Asirci. p. pre na e ere. Ali vecina je bez su -mnje stranog porekla. otkrili su nam tek natpisi s klinastim pismom iz Mesopotamije. Arheolo ka otkrica u Egiptu. izraza. kad su u Palestini jacali uticaji grcke kulture. Kao primer nave cemo sledeci cetvorostih: $i6(jjslg legende 341 Mlado enjo. tacnije govoreci. Sever je bio spreman da se i dalje potci-njava judejskoj dinastiji.e. Haldejci i Fenicani. Izrailjski narod ih je do te mere usvojio da ih je na kraju pripisao Solomonovoj mudrosti. l danas ih pevaju sirijski seljaci za vreme svadbenih svecanosti. Siriji i Mesopotamiji oborila su i drugo predanje da je Solomon autor Prica Solomonovih. severna plemena su stavila do znanja da su u slucaju odbijanja njihovih zahteva . U Bibliji citamo da je Solomonova mudrost prevazilazila sve mu -drosti Egipta. Na osnovu filolo ke analize dokazano je da je jezik Pesme nad pesmama najmanje neko -liko vekova mladi od hebrejskog. iz XVI veka pre na e ere. mio srcu mome! Lepota ti je slatka kao med. O. bez prepreka stupio na jerusalimski presto. mio srcu mome! Lepota ti je slatka kao med. IZRAILJ l JUDEJA Lu IZRAILJ I JUDEJA E Izraiijsi^o carstvo carstvo SREDOZEMNO MORE 345 KAKO SU SE RAZI LI PUTEVI IZRAILJA l JUDEJE. bogato snabdeven faraonovim zlatom. utvrdena je njena velika zavisnost od pomenutih. Primoravajuci mladog vladara da vodi pregovore s buntovnikom i prognanikom. Utvrdivanje narodnog porekla Pesme nad pesmama mo -ralo je da iskljuci Solomonovo autorstvo i samim tim da obori biblijsko predanje. lave.) visoki dvorski dostojanstvenik Ptaho -tep napisao je za svoga sina zbirku ivotnih saveta u vidu krat -kih poslovica. Verovatno su kru ile po celom Istoku. odr ale su se do na ih dana. car je imao obavezu da se jedanput godi nje o eni jednom od sve tenica boginje ljubavi Inane i tako obezbedi zemlji dobar rod. g.

.

ubi-racu poreza Adoramu. verska izma. da se skloni iza njegovih zidina. plemenske stare ine odbile su da priznaju cara i urno su napustile Sihem. dakle. Silna dr ava Davidova i Solomonova raspala se na dva slaba zaracena carstva: Izrailj i Judeju. Deset severnih plemena otcepilo se od Judeje. Ustanovio je i posebnu sve tenicku korporaciju. koja se nisu prikljucila pobuni. kako bi razmislio. Pro lo je pet godina od rascepa. Sakupiv i ogromnu vojsku iz plemena Judinog i Venijaminovog. a na kraju se za stalno nastanio u Tersi. IZRAILJ SE KLANJA ZLATNOM TELETU. Jerovoam je za svoju prestonicu izabrao Sihem. Izrailj je patio to nije imao versku prestonicu. a pobo ni ljudi i dalje $ijj[ijs%e legende 347 su putovali u Solomonov hram. hteo je da krene na sever da ustanak ugu i u krvi. jo se nije predavao. Da zlo bude vece.nje slave. ali to ne znaci da su dve dr ave ivele u slozi. iskusni savetnici njegovog oca nagovarali su ga da popusti. Povukao se tek kad mu je Rovoam platio ogromni otkup. eleci da izbegne opasnost. koji su nerazumno podsticali njegovu oholost i nagovarali ga da bude surov prema drznicima. a ja cu vas ibati bodljivijem bicevima. Prenera eni Ro -voam skocio je u kola i galopom odjurio u Jerusalim. Ali mladi car je radije poslu ao savete svojih mladih drugova u zabavi. osudio je nameravani pohod kao bratoubilacki rat i pozvao cara da odustane od ner -azumnog plana. Severna plemena latila su se oru ja i razbiv i carske odrede kamenovala Adorama. Rasko i sjaj Solo-monovih gradevina ugasili se posle jedva dvadeset godina pos -tojanja: tamo gde je blistalo zlato. zacinjena jo i idolopoklonstvom. faraon Sisak krenuo je na Hanan u pljacka ki pohod i opusto io Judeju i deo Izrailja. Tako je izbegnut gradanski rat.spremna da se late oru ja u odbranu svoje nezavisnosti. Jerovoam je bio duboko zabrinut masovnim hodoca cem u prestonicu neprijateljske Judeje. objavilo svoju nezavisnost i proglasilo za cara Jerovoama. otac vas je moj ibao bicevima. nego ti sada olak aj ljutu slu bu oca svojega i te ki jaram koji je metnuo na nas. Govoreci u ime Jehove. zjapili su goli zidovi i drvo. Posle otcepljenja severa. 346 Zenon %osidovs/(i Rovoam jo nije shvatio ozbiljnost situacije i odlucio je da sever -na plemena primora na pokornost silom. a ja cu jo dometnuti na jaram va . koje se ispoljavalo u intrigama i granicnim carkama. Na savetovanju plemenskih stare ina istupio je Jerovoam i rekao caru: "Tvoj je otac metnuo na nas te ak jaram. a na kraju je dovelo i do rata. car je odgovorio preteci: "Moj je otac metnuo na vas te ak jaram. Desetinama godina vladalo je medu njima nepomirljivo neprijateljstvo. pun vere u svoju snagu. Ali kasnije. Rovoam je naredio da se umesto njih izliju bakarni titovi." Rovoam je tra io da odgovor odgodi za tri dana. U Egipat su oti li i zlatni titovi koji su krasili "dom iz ume Livanske". povlaceci se pred faraonom Sisakom. Videci da su oba carstva osoljena razdorima. Kad su se posle tri dana predstavnici plemena ponovo sastali." Li ene svake iluzije. gde se nalazio jedini i najsveti -ji predmet njihovog kulta. odlucio je da se i verski osamostali od Jerusalima. pak cemo ti slu iti. cije je ime za vreme Solomonove vlada -vine izazivalo strah i trepet. preneo je svoje sedi te u zajordanski grad Fanuil. Jehovini sve tenici pre li su u Jerusalim. Tada se javio stari prorok Semej. kovceg zaveta. Svojim otpadni tvom Jerovoam je izazvao veliko . Na posledice te nerezumne politike nije se dugo cekalo. Bila je to. Stari. koji su la nim sjajem prikrivali alosnu propast doskora. Ali tvrdoglavi Rovoam. koji je u Jerusalimu u ivao veliko po tovanje. U tom cilju sagradio je svetili ta u Vetilju i Danu i naredio da se za njih izlije zlatno tele kao postolje za Jehovin presto. vodstvo kaznenog pohoda poverio je najomra enijem coveku. posebne verske praznike i obrede. li avajuci jerusalimski hram i kraljevski dvorac najvrednijeg blaga. strahovao je da mu se podanici vremenom mogu okrenuti od Izrailja i po eleti ponovno ujedinjenje kao u slavn -im Davidovim i Solomonovim vremenima.

.

l izrece presudu: "Zato. a ko pogine u polju. i istrebicu Jerovoamu i ono to mokri uza zid. a kad prekoraci prag svoje kuce. Posle njegove smrti na presto je stupio sin mu Nadav. Ko Jerovoamov pogine u gradu. odao idol -opoklonstvu. Rovoam je vodio oru ane sukobe s Izrailjom i obezbedujuci se od Jerovoamove invazije. onde je Ahija prorok. idi kuci svojoj. Da bi Izrailj priterao uza zid. dete joj je odmah izdahnu na rukama. Ali judejske seljake i pastire nije bilo lako privuci u pre -stonicu i za svakodnevno slu enje Bogu sacuvali su sveta me-sta na brdima i u gajevima. prorok odmah pre -poznade carevu enu. da ga ne ostane ni ta. Jerovoam je vladao dvadeset i dve godine. i u datom trenutku s ogromnom vojskom krenuo protiv Jerovoama. Pre svega li io je uticaja svoju babu Mahu. koji je svojim uticajem doprineo njegovom izboru za izrailjski presto. s kojima je imao dvadeset i dva sina i esnaest kceri. za titni -cu Astartinog i Prijapovog kulta. koji je vladao cetrdeset i jednu godinu. Eto. jer Gospod rece. Bio je vec oronuo i obnevi-deo starac. pa otidi k njemu. sklopio je savez s carem Damaska. utvrdio mnoge pogranicne gradove. Po celoj zemlji. Njegov naslednik na judejskom prestolu bio je Asa. Za zapovednike posada u tim utvrdenjima naimenovao je dvadeset i osam svojih sinova. i kad stupi noga 348 ma svojim u grad. pak idi u Silom. duboko ogorcen na coveka koga je ucinio vladarem u nadi da ce verno slu iti Mojsijevoj veri. Njegova vladavina nije bila uspe na za jevrejsku religiju. U krvavom boju. Poniziv i tako cara Izrailja. sa brda i iz gajeva uklonio sve idole i proterao iz zemlje strance koji su slavili la ne bogove. razboleo mu se voljeni sincic Abija. Avijam je vladao samo tri godine. ali car nije izvukao odgovarajucu pouku. opusto io ih i odveo mno tvo zarobljenika. kad je car palio tamjan zlatnom teletu u Vetilju. vratio se u Jerusalim i uzeo cetrnaest ena. ja cu pustiti zlo na dom Jerovoamov. ne ogranicavajuci rasprostranjeno idolopoklonstvo. Asa je naredio da se ono spali u dolini Kedrona. Ona je u Jerusalimskom hramu postavila deblo koje simbolizuje Astartu. A ti ustani. njegovi podanici slavili su tude bogove. upao u Vetilj i druge severne gradove. a kad su njegovi napori propali. bio je vatreni jehovista i mrzeo idolo -poklonstvo. U verskim pitanjima sledio je svoga oca i majku Mahu. Tako se i desilo. gde su prinosili rtve Jehovi. odmah ce umreti dete. a narocito je razgnevio proroka Ahiju. on ce ti kaza -ti ta ce biti od deteta. izje ce ga psi. Odmah se umiri i stade preklinjati proroka da uputi molitvu Jehovi i povrati mu zdravlje. TA SE ZBIVALO U JUDEJI? Solomonov sin Rovoam vladao je Judom sedamnaest godina. gde je boravio u osamljenosti." lako je bio lep. i uhvacenoga i ostavljenoga u Izrailju. Rasrdeni car naredi da se uhvati drski cudotvorac i u tom casu sasu i mu se ruka koju je podigao na svetog coveka. Tada on rece svo -joj eni: "Ustani i preobuci se da te ne poznadu da si ena Jerovoamova. Ali bio je vest politicar i vojskovoda. on sam se. povukao se u Silom. evo. a u Jerusalimu uza se zadr ao samo Avijama. l ponesi deset hlebova i kolaca i ban meda. izje ce ga ptice nebeske." ena se prestravi i pohita na magarici u Tersu. koji mi je kazao da cu biti car nad ovim narodom. Jednom. koga je odredio za svoga naslednika na prestolu. ponovo u njemu gomilajuci vredno blago i vracajuci mu tako nekada nji sjaj. Pored toga to je pete godine njegovog carevanja faraon Sisak opljackao Jerusalimski hram. u kome je palo pet^totina hiljada sinova Izrailja. odneo je potpunu pobedu. Asa . Dok je Jerovoam iveo u Tersi. Kroz njegova usta progovori Jehova i zgromi Jerovoama to je postavio likove tudih bogova. pod uticajem svoje majke Name Amonke. i dom cu Jerovoamov omesti kao to se mete.zgra anje jehovista. na bre uljcima i pod svetim drve -cem. Prorok Ahija je opominjao Jerovoama da se vrati na put prave vere. Za razli -ku od svojih prethodnika. Ahija dode iz Judeje i kletvom ucini da se oltar razru i. Nasto -jao je i da ojaca Jehovin kult u Jerusalimskom hramu. vec je i dalje irio idolopoklonstvo medu svojim podanici -ma.

Na velikoj svetkovini u Tersi. Ali pokazalo se da nije imao podr ku cele vojske. na ao je bre uljak koji mu se dopao. Sklopiv i primirje s carem Damaska Ven Adadom l. Posle cetverogodi njeg gradanskog rata. Bogatim darovima potkupio je Ven Adada i nagovorio ga ne samo da raskine savez. Kad je opsedao grad Gi -veton. pa je morao pristati da damaski trgovci u Samariji imaju svoj deo grada i da slobodno trguju. Ali nisu se svi Izrailjci pomirili s njegovom vladavi -nom. poceo je agresivnu akciju protiv Judeje. Na celu svo -jih odanih odreda pohita u Tersu glavnokomandujuci Amrije i otpoce opsadu grada. a Tivnije je naglo nestao s politicke scene. koja se pedeset godina odr ala 350 Zerwn £yeru& na prestolu. Mada je bio iskusan vojskovoda. NAJVECI CAR IZRAILJA. Amrije ga je kupio od nekog Semera za dva talenta srebra i po nje -govom imenu grad nazvao Samarija. kceri mocnog izrailjskog cara Ahava. AMRIJE. Bre uljak je dominirao nad svim va nim trgovackim putevima Hanana. carem sidonskim. Imao je dobre odnose s Etvalom. naslednik Je -rovoamov. opio se do besvesti. Posle sedam dana opsade zapali carski dvorac i nestade u plamenu. Amrijeva vladavina bila je po Izrailj veoma uspe na. Tako je nestala i druga izrailj -ska dinastija. naredio je da ga bace u tamnicu. Ali nije racunao s dovitljivo cu judejskog cara Ase. On je bio osni -vac cetvrte izrailjske dinastije. koga je narocito podr avalo ponosno i uticajno pleme Jefremovo. bio je vatreni jehovista i dalje je sprovodio njegovu politiku. zapovednik bojnih kola. to je nepobitan dokaz njegove sposobnosti. s kojim je sklopio ugovor o prijatelj -stvu i potvrdio . A vojska proglasi Amrija za cara. koju je osnovao Va a. Ali je pred kraj ivota shvatio kolika opasnost preti jevrejskim plemenima od rastuce moci aramejske dr ave i nastojao je da popravi od -nose s Izrailjom. Kao i otac. Nadav. to je za buducu izrailjsku prestonicu bilo od ogromnog znacaja. Sklopio je krhki mir s Izrailjom i potvrdio ga brakom svoga sina Jorama i Gotolije.uljak je mogao lako da se brani u slucaju opsade. Va a je to je br e mogao krenuo na sever da prepreci put Aramejcima. opasan po Mojsijevu veru. Amrije je ipak uspeo da se odr i. koji su zauzeli Filistejci. gde je preneo pre -stonicu dr ave. mucki ga je ubio Va a iz pleme -na Isaharova. Carevo ime bilo je po tovano i kod Asiraca i Egipcana. nije voleo da vodi ratove. Izrailjski uzurpator i careubica umro je prirodnom smrcu po -sle dvadeset i cetiri godine vladavine. Veliki deo dru tva predlo io je za cara nekog Tivniju. Amrije je odlucio da sagradi novu prestonicu. Asa je iskoristio njegovo odsustvo da odnese iz Rame priprem -Ijenu gradu koju je upotrebio za utvrdivanje gradova Geve i Mi -spe. Va a je bio vest diploma -ta i sposoban ratnik. Osvojio je grad Ramu i pristupio njegovom utvrdivanju da judejskom caru ote a najezdu. ubio cara i posekao celu njegovu porodicu. Njegov sin Josafat vladao je dvadeset i jednu godinu. Pre svega. vec i da napadne Izrailj. Tada je na celu zavereni -ka u dvorac upao Zimrije. Vlast je preuzeo Zimrije. Potcinio je zemlju Moavsku i primorao je da placa danak. Tra eci pogodno mesto u izrailjskoj zemlji. Kad mu je prorok Ananije smelo prebacio taj savez. Zimrije shvati beznade nost svoga polo aja. vladao je samo dve godine. Njegov sin lla odr ao se na prestolu jedva godinu dana. Careubica je pobio sve clanove carske porodice i tako uni tio dinastiju Jerovoamovu.349 <Bi6fysl(e legende -----------------------------------------------------------------------------je pobednicki odbio napad ju nih beduinskih plemena i obnovio savez s carem Damaska da bi stavio Izrailj izmedu dve vatre. bre . Ali nije imao uspeha u borbama s Aramejcima. Usled poraza izgubio je nekoliko gradova u korist cara Damaska Ven Adada l. Po lepom vremenu stra e su odatle mogle da nadgle -daju sve karavane sve do Sredozemnog mora.

.

nije im ne -dostajalo bra na u zdeli ni ulja u krcagu. Bal ili Jehova. a vo se ne upali. l smesta pade oganj s neba i proguta rtvenu ivotinju i kamenje i vodu u rovu. Bio je to nenaseljen kraj. zakle se da ce se osveti -ti Iliji. cekajuci da se nad morem pojavi prvi ki ni oblak. Obucen u grubi pla t pustinjaka. usli i nas!" Kad dode podne. noseci im hleb i vodu. gde se krio po gorskim pecinama. Izrekav i prorocanstvo. Ali milosrdnu udovicu snade stra na nesreca: sin joj se te ko razbole i umre. odrekao se Jehove i dozvolio da kult Bala po -stane u Izrailju dr avna religija. Sprijateljio se i s carem Judeje. ppvikao je stra nim glasom. udav i svoju kcer Gotoliju za jude -jskog cara Jorama. vladao je dvadeset i dve godine. Ilija se stade rugati svojim protivnicima: "Vicite vecma: jer je on bog! Valjda se ne to zamislio. l tada se dogodi cudo. a proro -ke jehovizma surovo proganjala i osudivala na mucenicku smrt. Kad carica Jezavelja do -znade ta se zbilo na gori Karmelskoj. Pritisnut nedacom.ga brakom svoga sina Ahava s njegovom kcer -kom J^aveljom. vapeci u po -mamnom zanosu: "Vale. idolopoklonstvo. sagradila mu je hram u Samariji. ali je imao velike zasluge za Izrailj. da se probudi. a potok je sasvim presu io. ki e su prestale da padaju. dodu e. Dru -ga. Videci cudo. Jezavelja. Ahav se sastade s Ilijom i pristade da se izvr i proba koji je bog istinit. Nepregledna masa Izrailjaca i Hananaca napeto je i -cekivala neobican dvoboj o vlast za njihove du e. Naredi da se la ni proroci pohvataju i pobiju svi do jednoga na potoku Kisonu. Dozvolja -vao je. Prorok se upla i okorele idolopoklonice i pobe e u zemlju Judinu. Ilija je zbog toga pre ao u mesta ce Sarepta kod Sidona." Glad je tri godine harala Izrailjem. ra cereci svoga vola i rece da se rtvenik zaliva vodom. Ilija pozva Balove proroke da stave na rtvenik ra cerecenog vola i upute molitvu svome bogu da po alje vatru s neba." Ali se Ilija ne zadovolji tom pobedom. kakva se nije videla tri godine. Njima se suprotstavio sam Ilija. Gospod je Bog. Ali nastala je prorecena su a. Ilija na -pravi rtvenik. naslaga drva. Tada Ilija odnese mrtvo dete u svoju sobu. iskopa rov oko njega. a vodu je pio sa potoka Horata. ovih godina nece biti rose ni da da dokle ja ne recem". ili na putu. jer dok je kod nje boravio prorok. ali nije gladovao. "Tako da je iv Gospod Bog Izrailjev. pred kojim stojim. narocito izgradnjom divne prestonice Samarije. udovi -ca ushiceno povika: "Sada znam da si covek Bo ji i da je rec Gospodnja u tvojim ustima istina. fenicke princeze. Bio je iz Galada. Tamo mu Jehova na -lo i da ode u Siriju i da poma e Azaila za cara Damaska. podi e ruke k nebu i gromkim glasom stade moliti Jehovu da poka e da je on pravi bog. To prijateljstvo produbio je njegov sin Ahav. Takav potajni jehovista bio je i glavni upravitelj carskog dvora. mnogo va nija misija. Do lo je do toga da su ljudi morali kriti da su poklonici Jehovini. Avdija. Kad se rov ispu -ni vodom. Pod uticajem svoje ene Jezavelje. ili mo e biti spava. gde je u tamo njoj pustinji razgovarao l." Kad prode podne. Jednom je pred cara Ahava iza ao pro -rok Ilija. Zacas se nebo prevuce gustim oblacima i pljusnu jaka ki a. pobegao je iz pre -stonice pred carevom osvetom i sakrio se u neprohodne zajor -danske ume. Proroci su igrali oko rtvenika. Ahav. ranjavali se no evima i kopljima. Sin Amrijev. s plamenom srd bom preba -cio je caru otpadni tvo i prorekao da ce zemlju pogoditi su a i glad. vatrena poklonica tir -skog boga Melkarta. Amrije je vladao dvanaest godina.*r s Jehovom koji mu je poverio prorocku misiju. Tamo ga je prihva -tila uboga udovica. opasan kanapom. Van sebe od radosti. Zatim se vrati na goru Karmilsku. jer su mu gavranovi dva puta na dan donosili hleba i mesa. PROROK ILIJA l JEZAVELJA. narod pade na zemlju i povika u zanosu: "Gospod je Bog. bila je da za buduceg cara Izrailja . U obli njim pecinama sakrio je od progona sto proroka. deleci s njim svoju skromnu hranu. Na gori Karmilskoj okupilo se cetiri stotine i pedeset Balovih proroka koji su bili na izdr avanju carice Jezavelje. polo i ga na postelju i iz -moli od Jehove da dete vaskrsne. ili je u poslu. Sede na kamen i spusti glavu na kolena.

.

kao nekada krv kamenovanog Navuteja. Zbog te velikodu nosti osudio ga je jedan od Jehovinih proroka. ob -javio ovakvo prorocanstvo: "Ovako veli Gospod: nisi li ubio i nisi li prisvojio?. naredi da ga uhvate. Ahav je razderao odecu. pa cu ici za tobom. ali je umro na putu za Samariju. u savezu sa jo trideset i dva cara. Ali carske izaslanike zaustavio je na putu prorok Ilija i. Tako se ispu -nio prvi deo Ilijinig prorocanstva. koji je podigao njegov otac. Ahav ga je ipak oslobodio. Ahav se borio preru en. Ahav se vratio u dvorac zlovo -ljan. Ahav je vodio neprestane ra -tove s Aramejcima." Odmah napisa pismo svojim poverljivim ljudima da nadu dva svedoka koji ce optu iti Navuteja za izda -ju dr ave. Na putu je sreo ne -kog Izrailjca po imenu Jelisija. Videv i Ahavovo iskreno pokajanje. stvar je uzela u svoje ruke energicna i lukava Jezavelja. S tom namerom oti ao je Navuteju.. pretrpeo pod Afekom strahovit poraz i pao u ropstvo. glavnog Ahavovog vojskovodu. Kako psi liza e krv Navutejevu. nesrecnik je osuden na smrt kamenovanjem. Izaslanici su se vratili u Samariju kao pokisli. i zamolio ga da mu ustupi posed za sre -bro ili za vinograd na nekom drugom mestu. ljut na drznika. a njegov vinograd je dat u vlasni tvo caru. Mir s Aramejcima trajao je samo tri godine. Kao i obi cno u takvim prilikama. Jelisije se obrati proroku recima: "Da celu -jem oca svojega i mater svoju. Podli postupak carskog para nai ao je na tihu osudu celog Izrailja." Upla en stra nom kletvom. koji je orao svoju njivu zapregom od dvanaest volova. Jezraela. A Josafat je izvukao ivi glavu i s ostacima svojih odreda vratio se u Jerusalim. Ma tanje o lepom. vlasniku obli njeg vinograda. prekorio ih je to idu po savet tu -t dinskom bogu. Navutej je to odbio. Ahav je sada mogao bez smetnji da pro iri svoj vrt. i da se izrailjskim trgovcima prizna pravo na slobodnu trgovinu u Da -masku. SMRT CARA AHAVA. Ali je bio odbijen i morao je da se povuce u svoju zemlju. zahtevajuci samo da mu se vrate gradovi.po -ma e Juja. Iznenaden tom ne -ocekivanom ca cu. Takode i za Jezavelju rece Gospod govoreci: psi ce izjesti Jezavelju ispod zidova Jesraelskih. Car Damaska Ven Adad II. stao odva no pred cara i. okrenuo se prema zidu i nije hteo da stavi u usta ni parce Neba." Zatim zakla dva vola. boga akaronskog. car Damaska nije vratio oteti izrailj -ski grad Ramot Galadski. a psi su lizali carsku krv. Jehova odluci da istrebi njegov rod tek posle njegove smrti. zato to je slavio . Sle -dece godite ponovo se pojavio. prizvav i na njih oganj s nebesa. Jednoga dana pao je s dvorskog balkona i zadobio te ke povrede. Ja cu ti dati vinograd Navuteja Jezraeljanina. Samo je prorok Ilija. Zato se Ahav udru io s judejskim car -em Josafatom i oba vladara na celu svojih bojnih kola krenu e protiv sirijske vojske. pravdajuci se da se ne mo e li iti nasledstva koje u njegovoj porodici prelazi sa oca na sina. Na osnovu njihovih la nih iskaza. zatim ode pred cara i prorece mu skoru smrt. pro -ricuci skoru smrt Ohozijinu. ali niko nije smeo da podigne glas protivljenja. pro iri i bogato ukrasi slonovacom. NAVUTEJEV VINOGRAD. da ga po tedi muka za ivota. Na -redio je da se carski dvorac. l pored ugovora. jedi hleba i budi veseo. osudujuci ga. priredi svojim zemljacima gozbu i pode u daleki svet za svojim uciteljem. koji je bio cuven po izlecenju bolesni -ka. Odneli su ga s bojnog polja. vladao je samo dve godine. Ali to nije bilo lako. Hteo je i da pro iri i ulep a vrt oko carskog sedi ta. veran svojoj misiji. da ga ne prepo -znaju. upao je u Izrailj i opsedao cak i Samariju. Sin Ahavov. oteti za Amrijeve vladavine. tako ce lizati psi i tvoju krv.. eleo je da dobije savet Ve -Izevula. Sluge su prale okrvavljena Ahavova kola u samarijskom jezeru. a car. Bacio se na postelju. ali ga je ipak probola strela.. prostranom carskom vrtu razbilo se zbog podanikovog protivljenja. hodao i spavao u pokajnickoj ko ulji od kostreti i mucio se postom.. Jelisije se dopade Iliji i on ga ogrnu svo -jim plastom u znak da ga prima za ucenika. Tri stra e redom Ilija uni ti. Ohozija. Povoljan ishod ratova i blagostanje u dr avi omogucili su Ahavu da misli o sjaju druge prestonice Izrailja. Pohita u sobu mu a i rece: "Ti li si car nad Izrailjem? Ustani.

Kad stigo e u Jerihon. ODLAZAK NA NEBO PROROKA ILIJE. na oci pedeset drugih proroka. s kojim nije imala dece. Jelisije se sa ali na enu. Tamo dode k njemu neka udovica i po ali se da joj je poverilac odveo dva sina u ropstvo zbog dugova. Posle nekoliko godina decak se te ko razboleo i umro. Neki pobo an covek iz Vel 355 Salise doznao je da tamo boravi Jelisije i. kad ti dode ova knjiga. za ra -zliku od svoga ucitelja. znaj da aljem k tebi Nemana slugu svojega da ga oprosti gube". eleci da ne gladu -je. Neman je bio duboko . Utom iskoci e iz ume dva medveda i rastrgo e cetrdeset i dvoje de -ce. Jelisije ne izade da ga saceka i ne pokloni mu se. Jelisije je eleo da se odu i Sunamki i zahvaljujuci svojoj cudotvornoj moci uci -nio je da ona rodi sina. U Sunamu je ivela ena. poslednji car iz dinastije Ahavove. a odatle u presto -nicu Izrailja Samariju. bio je bogat i mocan covek. Iz Vetilja prorok ode na goru Karmilsku. Neman se obradova i zamoli svoga gospodara da mu dozvoli odlazak u Samariju i da napi e pismo s preporukom caru izrailjskom. pa pode od izvora do izvora i is -celi vodu sipajuci u nju so." Podozrevao je da lukavi vladar Damaska samo tra i izgovor da objavi rat Izrailju. Ali nije bio srecan. Pod utiskom cuda koje vide e. jer se zarazio gubom. a zemlja neplodna. CUDA JELISIJEVA. celo! Hodi. pisao je car Damaska caru izrailjskom. te alje k meni da oprostim coveka gube? Pazite i vidite kako tra i zadevice sa mnom. Uvek je veoma lepo docekivala proroka. Namno i joj toliko ulja da ga je mogla prodati i otkupiti sinove. koji je radije boravio u pustinji. car izrailjski ra -dera odecu i povika: "Zar sam ja Bog da mogu ubiti i povratiti ivot. udata za daleko starijeg coveka. voj -skovoda cara sirijskoga. Ilija je lutao Ha -nanom u pratnji svog najvernijeg ucenika Jelisija. samo mu po svome sluzi poruci da se sedam puta okupa u Jordanu i bice izlecen. Ohozija je ubrzo umro. jer je svoju misiju vr io uglavnom po gradovima i seoskim naseljima. Njegova ena imala je u svojoj posluzi mladu devojku koju su lupe i oteli iz Izrailja i prodali je Nemanu u ropstvo. tamo nji proroci proglasi e ga za Ilijinog naslednika. Kad procita pismo. Neman. akaronskog boga. Ilija sede u kola u plamenu i odlete u nepo -znati beskraj neba. Gradani Jerihona su se alili da im je voda nezdrava. Jelisije im rece da mu donesu nove posude sa solju. Dok se tako ljutio i tra io izlaz iz te kog polo aja. celo!" Jelisije pogleda male napasnike i prokle ih imenom Gospodnjim. uciteljevim plastom rastavi vodu Jorda -na i vrati se u Jerihon. Tada je prorok zagrejao mrtvog decaka svojim telom i povratio ga u ivot. doneo mu je dvadeset jecmenih hlebova i vrecicu sve eg i -ta. a zemlja plodna. i prema njenu bila toliko gostoljubiva da mu je cuvala spremnu posebnu sobu s posteljom. Jednom ga na prigradskom putu salete gomila raspu tene dece i poce se rugati%ijegovoj celavosti: "Hodi. s pravom smatrajuci da nece biti dovoljno za sve. jer je bila verna sledbenica Jehovina.Zenon 3(psidovs/q. udari plastom po Jor -danu i voda se odmah razdeli. A Jelisije razdera svoje haljine i povika u ocaju: "Oce moj. Kad se nado e na drugoj strani reke. odjednom se podi e vihor i pojavi e se ognjena kola s ognjenim konjima. stolom i svetiljkom. oce moj! Kola Izrailjeva i konjici njegovi!" Ne dobiv i nikakav odgovor. Do ljak je negodovao. Jelisije ga preko poslani -ka zamoli da po alje bolesnika k njemu. okru en velikom pratnjom. Ali se desi -lo cudo: hlebovi su se namno ili i svi ne samo to utoli e glad i najedo e se nego i hleba kuci ponese. to je ovaj ocekivao. KAKO JE JELISIJE ISCELIO GUBAVCA. a na presto stupio Jo -ram. Otada je voda u Jerihonu pitka. Nadmeni sirijski dosto -janstvenik sti e pred prorokovu kucu na sjajnim kolima. "Eto. Izrailjska robinja sa ali se na svoga gospo -dara i rece mu da u Samariji ivi veliki prorok koji ga mo e izleciti. Prorok je zahvalio na daru i nalo io mu da razdeli hleb na stotinu ljudi koji su se okupili oko njega. U Galgalu je vladala takva glad da su ljudi morali jesti travu i korov. Posle izvesnog vremena ode u Vetilj.

.

sluga sklo -ni u svoju kucu. gospodar njegov. iznudene na preveru. zaustaviv i ga na putu. a prorok ga blagoslovi." l tako bi. U jednom trenutku ipak ga obu -ze sumnja. Osim toga. Si -rijski dostojanstvenik rado mu ispuni molbu i umesto jednog da -de dva talenta srebra. i decu ce njihovu razbijati i trudne ene njihove rastrzati". on u odu evljenju povika da ce otada slaviti samo Jehovu. Kad Jelisije ne 356 Zenon 3(psidovs/(i. Opsada je bila dugotrajna. Razgovor je prislu kivao Jelisijev sluga i odluci da bar ne to trpne od tog blaga koje je njegov gospodar tako ola -ko odbacio. naredi slugama da napune vrece izrailjskom zemljom i da ih natovare na dve mazge. Joram je hteo da iskoristi pre -vrat u Damasku i da povrati od Aramejaca Ramot Galadski. posumnjao je da cela ta stvar sa ku -panjem u Jordanu je ismevanje njegove licnosti i povika van se -be od gneva: "Nisu li Avana i Farfar vode u Damasku bolje od svih voda izrailjskih? Ne bih li se mogao u njima okupati i ocisti -ti?" Ogorcen. Ujedinjena voj -ska upala je u zemlju Moavsku s juga i nanela vazalu te ak poraz. koji je odbio da placa danak. i mladice ce njihove eci macem. On pozva krivca pred sebe i rece mu gnevnim glasom: "Zar je to bilo vreme uzimati srebro i uzimati haljine. poslao mu je svoga dostojanstvenika Aza -ila s bogatim darovima i zamolio da ga izleci. a on se vratio u Izrailj da leci rane. biv . Ali ga sluge uz put uve -ri e da mu ni ta nece na koditi ako poslu a savet neljubaznog proroka. i on ce se morati duboko pokloniti. Darove. Po stupanju na presto. Doznav i da se Dama -sku pribli ava Jelisije. ali nije uspela da ga ponovo podjarmi. ISTREBLJENJE DINASTIJE AHAVOVE. Prorok Jelisije odlucio je da iskoristi nje -govu bolest i da ga ukloni s prestola. Ali pred prorokom ni ta se nije moglo sakriti. Izrailjski car Jo -ram vladao je dvanaest godina. pa je u prestonici harala takva glad da su majke jele svoju decu. da ucini tako veliku stvar?" Tada mu prorok svecano saop ti: "Pokazao mi je Gospod da ce ti biti car u Siriji. Neman pohita cudotvor -cu. Kad se car. o inuo je konje i oti ao. Zato zamoli svoga dobrotvora da mu unapred oprosti otpadni tvo. Car Damaska se u urbi povukao i Samarija je neocekivano izbegla stra no uni tenje. krenuo je s carem judejskim Josafatom na cara moavskoga Misu. goveda. Posle izvesnog vre -mena car Ven Adad se te ko razboleo. Na srecu." Ohrabren prorocanstvom izrailjskog bo jeg coveka. nudeci mu zlato. ovce. Zato je poslao u Ramot Galadski svog poverljivog ucenika s nalogom da glavnog . sa -op ti mu da njegov gospodar tra i talenat srebra i odecu za dva mladica koji su mu upravo stigli u goste iz gore Jefremove. Hteo je da donetu zemlju pospe pred Jehovin oltar koji ce podici i da tako zadovolji slovo zakona. Pojuri za Nemanom i. Na pitanje za to place. Na to mu Azailo rece: "A ta je sluga tvoj. Kao Ahavovog sina i poklonika zlatnoga teleta. Pun zahvalnosti. Jelisije saslu a Azaila i rasplaka se. Azailo se vrati svome gospodaru. vinograde. da kupi maslinike. srebro i skupocenu odecu. koji mu je povratio zdravlje. dav i mu time oprost za bu -duce grehe. Zato je vojsku poverio svome vojskovodi Juju. Tako skrenu ka Jordanu i sedam puta se okupa u reci.uvreden. Ubrzo zatim car Damaska prodro je u Izrailj i zaustavio se pod zidinama Sama -rije. ali u jednom okr aju je ranjen. po sirijskom logoru se proneo glas da hetitska i egipatska vojska sti u u pomoc opsednutom gradu. sluge i slu kinje? Zato guba Nemano -va neka prione za te i za seme tvoje doveka. ugu i ga pokrivacem i proglasi se za cara Damaska. Nikad mu se nije dogodilo da je bio tako omalova avan. odgovori s tugom: "Jer znam kakvo ce zlo uciniti sinovima Izrailjevim. jeho -visti su mrzeli Jorama. pas. Kad cu da se Jehova mo e slaviti samo u Izrailju. s kojim je ostao u prijateljskim odnosima.eg vazala Izrailja. Kao dvorski dostojanstvenik morao je da ucestvuje u verskim obredima u hramu sirijskog boga Rimona. Guba nestade kao rukom odneta. 357 htede da primi nagradu. Tamo ga je posetio car judejski Ohozija. gradove ce njihove paliti ognjem. bude klanjao bogu. a telo mu postade cisto kao u novorodenog deteta.

.

" Kad izrailjska vojska doznade za pomazanje. Iz dvorskog pokolja Josaveja je spa . jer je ona bila ena mocnog prvosve . legende sla jednogodi njeg Ohozijinog sina. Jodaja. i sakrila ga od carice u svojoj kuci. doceka ga s podsmehom i pogr -dama. Na izrailjski presto stu -pio je njegov sin Joahaz. Jezavelja je 35S svu noc le ala u krvi. Juj ih pohvata i naredi da se pokolju pored bunara njegove kuce. a hram mu osramoti e napraviv i od njega javni nu nik. Ali ta po -beda je bila polovicna. Zatim sazva u prestonicu Balove sve tenike iz celog Hanana i saop ti im da ce povodom svoga krunisanja prineti rtve njihovim bogovima. a oni se ne vrati e. koga je pomazao Jelisije. . To je bila prevara. a Juj je naredio da se u dve gomile slo e pred kapijom njegove prestonice Jezrael. sestru Ohozijinu. Na vest o smrti svoga sina. Telo mu sluge odvezo e u Jerusalim i sa -hrani e ga u Davidov grob. pade mrtav sa kola. Novi vladar. proboden strelom izdajnickog uzurpatora. Na presto je do la preko brojnih le eva. pa ga zacudi vest da je Juj napustio Ramot Galadski i da se uputio k njemu. surovi uzurpator priredi po -kolj pristalica. majka ubije -nog judejskog cara Ohozije. smes -ta sede u kola i na celu pobunjene vojske pohita u Jezrael. l pobij dom Ahava gospodara svojega. a Jehova se razgnevio i dopustio da samozvani car Damaska Azailo mo e neka njeno da pusto i sve izrailjske zemlje istocno od Jordana. Ali nije smela da ubije Jo-saveju. gde je umro usled gubitka krvi. Prepla eni gradani Samarije doneli su u kotaricama gla -ve carevih sinova. Kad se Juj pojavi na ulici. jednoglasno pro -glasi Juja za cara. Buntovnici ga doceka e pogrdama. koji je vladao esnaest godina. jer hocu da pokajem krv sluga svojih proroka.tenika Jehovinog. a kad poku a da pobegne. ne znajuci ni ta o prevratu. Stigav i u Samariju.vojsko -vodu Juja poma e za cara. U toku tajnog obreda. l Ohozija se dade u bekstvo. jer ih buntovnik zadr a silom. U Solo-monovom hramu dimili su se rtvenici tudih bogova. Kip boga Bala razbi e. carem judejskim. a nje -no smrskano telo izgazi e konji njegove zaprege. Pod njenim uticajem kult Bala postepeno je preovladavao nad Jehovinim kultom. Carici Jezavelji bilo je jasno da joj -4 je kucnuo poslednji cas. a tudinski sve tenici osecali su se u njemu kao kod svoje kuce. Dovuce se nekako do Megidona. krenu e u pose -tu Joramu. namaza lice i uvi kosu. JUDEJSKA CARICA GOTOLIJA. Pre nego to je telo ubijenog cara Ohozije doneseno u Jerusalim. Izrailjem. dok se u dvorcu odvijao pir zaverenika. Zato mu posla u susret jedan za drugim dva izaslanika. Gotolija. Kad je decak navr io sedam godina. Ta ko se ispinio i drugi deo Jelisijevog predskazanja. Joasa. Razjareni careubica naredi da je bace kroz prozor. ali ga ra -ni e Jujevi vojnici. kako bi se narod svo -jim ocima uverio u istrebljenje roda Ahavovog. Kad sve tenici ispuni e hram do poslednjeg mesta. pa gordo stade na prozor dvor -ca. U Samariji je ivelo sedamdeset Ahavovih sinova. prvosve tenik Jodaj organizovao je veliku . po to je pobila sve clanove carske porodice. kci Jezaveljina i Ahavova. Jehova zatrijumfova nad hananskim bogovima. Juj naredi da se carica pokopa. Juj je poslao pismo stare . Joram nije ni ta znao o zaveri. Gotolija je izvr ila krvavi prevrat i sama pri -grabila vlast. To je izazvalo ogorcenost me -du prorocima koji su ga doveli na presto. kao i njena majka. prijatelja i cinovnika Joramovih. Joram pode licno u susret svome vojskovodi sa Ohozijom. izaslanik Jelisijev svecano izrece: "Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: pomazah te za cara nad narodom Gospodnjim. bila je ena jake volje. cetrdesetori -ca njegove brace. na njih se baci e vojnici i sve ih saseko e. Zabrinut to nema nikavih vesti. Odluciv i da se za smrt dostojno pri -% premi. jer Juj nije ukinuo kult zlatnog teleta cija su sredi ta bila u Vetilju i Danu. ali se ispostavilo da je njen les copor pasa vec razvukao i da su ostali samo alosni ostaci. i krv svih sluga Gospodnjih od ruke Jezaveljine.ini grada tra eci njihove glave kao dokaz pokornosti i poslu -snosti. Juj je umro posle dvadeset osam godina vladanja.

.

Osvojiv i filistejski grad Gat. U tom cilju kod ulaza u hram postavljena je krinja s otvorom u koju su verni -ci ubacivali priloge. poru eni su Balovi rtvenici a njegovi sve tenici isterani. sazvao Levite iz cele judejske dr ave i naoru ao ih iz Davidovo g arsenala. Kad je asirski car al -manasar III napao Damask. Zahvaljujuci njemu. Zemlja je postala sasvim bespomocna. razoru ala carsku stra u. SLABLJENJE l PROPAST IZRAILJA. gvozda i bakra.eci zemlju i sejuci smrt. platio ogroman otkup u zlatu i srebru. hram se zatresao od silnog poklika: "Da ivi car!" Tek tada je Gotolija primetila da se u hramu de ava ne to neobicno. o tro pre -bacio otpadni tvo. Azail je iskoristio tu priliku da se osveti Juju. Posle izvesnog vremena. li avajuci hrane sela i gAdove. napao je na Jeru . To je naj -zad dozlogrdilo caru. Dok je Joas bio maloletan. buna!" Jodaj naredi da je odvedu u dvorsku konju nicu i poseku macevima. Hram je od toga dosta postradao i trebalo ga je popraviti. car Joas se. jer su sve teni -ci prisvajali sve to je verni narod ubacivao u krinju. koji je vladao sedamnaest godina. ugledav i na prestolu krunisanog decaka. Jerusalimski hram je oci cen od svakog traga idolopoklonstva. Juj je imao veoma lo e odnose s carem Damaska Azailom. okrenuo od Jehove i slavio boga Bala. Joas je iskoristio trenutnu slabost . Jehova je odlucio da kazni 360 izdajnika i ubrzo je u Judeju upao car Damaska. u njegovo ime vladao je prvosve tenik Jojad. Izrailjska vojska vi e nije po -stojala. deset bojnih kola i pedeset konjanika. Za vreme njegove vladavine Asirija je ponovo napala Damask i nanela mu ozbiljan poraz. Najpre je stupio u tajne pregovore sa svim vojnim zapovednicima i pridobio ih za Joasa. jer mu je judejski car Joas. Novac za obnovu hrama skupljan je dvade -set i tri godine. To je bio sposoban vojsko -voda i dr avnik. ugro avala su brdska plemena Medani. Nemoc Izrailja omogucila mu je da krene na Ju -deju i Filistejce. To su iskoristili Jehovini sve tenici. u pratnji naoru anih Levita. pa je morala da odustane od svoje osvajacke politike. A zatim je. sastavljenu od deset hiljada pe aka. Izgubiv i Zajordaniju i zemlju Moavsku. Azailo. Jodaj uvede u dvo -ri te hrama maloga Joasa i pomaza ga za cara. sin Ohozijin. Juj se stavio na njegovu stranu i cak mu redovno placao danak. oslabljenu unutra njim neredima. ubija -juci svakog nepoznatog coveka koji bi poku ao da ude. A usled dugogodi nje nebrige i zanemarivanja Jehovinog kulta i zidovi su bili skloni padu. Na izrailjski presto stupio je Joas. Car Joas je objavio prikuplja -nje priloga od judejskog naroda za isplatu zanatlija i pokrivanje tro kova za nabavku kamena. pa je poverio nadzor nad krinjom jednom od svojih pisara.Vladavina cara Juja zavr ila se porazima i slabljenjem dr a -ve. Posle njegove smrti. Ratni porazi izazvali su u zemlji veliko nezadovoljstvo. morao je da prizna hegemoniju Damaska. koji mu ni -su oprostili ubistvo Zaharijino. zaprepa ceno povika: "Buna. Po -pravljanje hrama i uspostavljanje njegovog ranijeg sjaja zahte -valo je znatna novcana sredstva. sin Jodajev.zaveru jehovista. Prvosve tenik Jodaj umro je u sto i tridesetoj godini. pod pritiskom uticajnih judejskih velika a. U nizu ratnih pohoda osvojio je oblasti s druge strane Jordana. izrailjska dr ava smanjila se skoro za trecinu svoje povr i -ne. Joas je izgubio podr ku naroda. moglo se najzad pristupiti obnovi hrama. Joahazu je bilo dozvoljeno da dr i samo malu vojnu silu. U je -dnom trenutku. Istrcala je iz dvora i. a osim toga te ko se razboleo. ali nisu zapoceti nikakvi radovi. sin Joahazov. Ali je odustao od opsade. zaboraviv i da svoj presto duguje njegovom ocu. pod izgovorom da praznuje sabat u Jerusa-limu. Asiriju.alim. Kad je decaku stavio na glavu carski venac i posadio ga na presto. Naznacenog dana sabata zaverenicka vojska zauzela je prostor oko hrama. Car Azailo sa svojom vojskom gazio ju je uzdu i popreko. naredio je da ga kamenuju. Kad mu je sve tenik Zaharija. Njegov sin Joahaz. Otada je novac prebrojavan u prisustvu car -skog cinovnika i prvosve tenika. Pod njihovim vodstvom izbio je dvorski puc i bolesnog Joasa ubile su njegove sluge. pusto . opet su trijumfovale pristalice Jehovine.

.

nad Izrailjom i Judejom nadvila se stra na opasnost. nepravda. Na presto je stupio veliki ratnik Tiglat-Falazar III. da ne podstice ljude protiv ugnjetaca i izrablji -vaca. Razru iv i njegove zidine. Jednoga dana do lo mu je prividenje da mu Jehova po-verava misiju popravljanja sveta. Medutim. Odmah je oti ao u Vetilj. govoreci: kad ce proci mladina da prodajemo ito? l subota da otvorimo p enicu? Umanjujuci efu i povecavajuci sikal i varajuci la nim merilima. ma u se mirisima i surovo ugnjetavaju obespravljene narodne mase. U zemlji je nastalo blagostanje koje je podsecalo na Solomonova vremena. Slabljenje Damaska i unutra nje neprilike u Asiriji omogucili su celom Hananu da odahne. vec je pozivao ljude da ne vredaju Boga razvratom. Bogata i nisu znali za milost prema siromasima. cak i za par obuce. zemlja ne mo e podneti svih reci njegovih. razlikovao se od njih u svakom pogledu. prorok se zamerio vlastodr cima i postao opasan podstrekac u njihovim ocima. Stanovnici grada i hodocasnici s cudenjem su slu ali zanesene reci pastira s dalekih planina. Kao stocar boravio je neprestano na prostranim gorskim visinama i. kao oni. koji spavaju na posteljama od slonove kosti. versko sredi te Izrailja. neugladenim jezikom punim slika. necuvenu rasko dvoraca i kuca. stao pred svetili te gde je Bog Mojsijev slavljen u liku zlatnoga teleta. Zatim je upao u Judeju. U svojim propovedima Amos je pred -skazivao propast Izrailja i Samarije. Zato je uzeo pastirski tap u ruku i uputio se u Samariju. Za vladavine Jerovoama II. Imao je bistar pogled brdanina i duboko uverenje da donosi ljudima rec bo ju. opominjao je ljude da ih ceka Jehovina kazna za njihovo bezakonje. pro -davali im hranu po previsokim cenama. Prvosve tenik Amasija upozorio je cara Jerovoama: "Amos di e bunu na te usred doma Izrailjeva. Sa zgra anjem je posmatrao namazane ene. Grad pokvarenosti i razvrata duboko ga je potresao. rasko i i bezosecajno cu prema ubogima i nemocnima. l zaista. otmeno obucene mladice. stvorio se jak sloj imucnih ljudi.** znatno pro irila i postala velika metropola. dok su veleposednici i dr avni dostojanstvenici gomilali sve veca bogatstva. koji pro direte uboge i 362 satirete siromahe u zemlji. pokorio je i poharao Jerusalim. kao potvrda Amosovog upozorenja. bezosecajne velmo e. Ali to razdoblje sjaja imalo je i svoje mracne strane. a s druge strane alio prosti narod koji je iveo u krajnjoj bedi i nevolji. Judejac po imenu Amos. gde su jata skakavaca i nebeska vatra pro dirali Izrailj. gde bogata i. Govorio je tvrdim. lavovi i zmije. l pored toga to je zapoceo bezobzirnu . da ljude bacaju u ropstvo za dugove." Po carevom nalogu prorok je pro -teran iz Izrailja. ive u razvratu i rasko i. U to vreme iveo je u Tekuji. Amos je zamerio imucnim Izrailjcima da varaju siromahe na kvalitetu. Izrailj se digao iz nemoci i stupio u period velikog privrednog procvata. u kome se pominju ptice. i prorokovao. vodio je te ak i po ten ivot. u bliskom dodiru s prirodom.njim te kocama. Teret izdataka za ratove koje je vodio Jerovoam pa -dao je uglavnom na narodne mase. Sitne zemljoposednike potisnuli su vlasnici velikih poseda koje su obradivali robovi i seljaci be -zemlja i. neljudski cedili iz njih sve to se moglo iscediti. korupcija i ugnjetavanje razvla cenog naroda. Ponovo je o ivela medu -narodna trgovina. ostavio je na ju -dejskom prestolu Amasija kao svog vazala i vratio se u Sama-riju. U vizijama. nedaleko od Vitlejema. li avali su ih slobode za dugove.svog najveceg neprijatelja i povratio sve oblasti koje je izgubio njegov otac. Dok je malobrojni dru tveni sloj iveo u necuvenoj rasko i i razvratu. Takvo ucenje jo nikada se nije culo iz usta zanesenih jehovista. sina Joasova. Izboriv i se sa unutra . Nije. zvani Ful. Samarija se 361 ». samo da sacuvaju svoj rasipnicki na -cin ivota. medvedi. meri i ceni ita. Osudujuci moralno posrnuce i raspad izrailjskog dru tva. Stalno je tvrdio da nije prorok. pridavao znacaj spolja njim vidovima verskog rituala. zemljom je harala beda. pozivao ih je: "Cujte ovo. Asirija se podigla iz privremene slabosti. Pun gneva. i da prodajemo ocinke od p enice." Bile su to te ke optu be. da kupujemo siromahe za novce i uboge za jedne opanke.

.

sa juga su ga napali Edomci. Ali kad ni to nije pomoglo. zatra io je pomoc od asirskog cara. zatvorio se u zidine Jerusalima. koji je zatim pao od ruke Menajima. Osija se odlucio na taj korak posle smrti Tiglat-Falazara. pre na e ere. Tek je Sargon II osvojio i razorio posled -nji izrailjski bastion. nabijali ih na kolac i ive derali. koje je uzeo iz hra -ma i dvorca. Izrailj je. potukao Izrailjce na bojnom polju. Po to su nai li na odbijanje. a na njihovo mesto doveo gomilu drugih.osvajacku politiku. dobiv i harac od hiljadu tale -nata srebra. Po to je Samarija bila sna na. odsecali im noge i ruke. odveo je vi e slojeve stanovni tva u Asiriju i naselio ih "u Alaju i Avoru na vodi Go -zanu i u gradovima Midskim". Dr avu su potresali dvorski pucevi i unutra nji nemiri. hodi i izbavi me iz ruku cara Sirskoga i iz ruku cara Izrailjeva. Umro je posle dve godine. Ta -da je Tiglat-Falazar prvi put prodro u Izrailj i ucvrstio vlast svoga vazala. poslu no orude u rukama asirskog vladara. upr -kos upozorenjima proroka Isaije. Vlast je prigrabio voda zaverenika Osija. godine 727. Zatim se vratio u Ninivu. Ubili su ga zaverenici na cijem celu je bio njegov vojskovoda Fekaj. naslednik Tiglat-Falazara. koji je zahvatio i Samariju. smesta je krenuo na ustanike. Tako je pobedila stranka koja je podr avala Egipat. Dok su dva saveznika udarila na njega sa severa. posle est meseci njegove vladavine. Njegov sin Fakija odr ao se na prestolu samo dve godine. da im propoveda 364 Zetwn !%psidbvs/(i . Sred dima i plamena izra -iljskih gradova i sela razlegali su se jauci mucenih i u vatru ba -canih rtava. Sina Jerovoama II. Tada im je asir -ski car poslao jednog jevrejskog sve tenika. pokorenih azijatskih plemena. nepristupacna tvrdava. pre na e ere za -poceo je opsadu Samarije. koji se podigo e na me. A opusto ene izrailjske zemlje na -selio je me avinom raznih plemena iz Arabije i Vavilona. Izrailj nije shvatio opasnost. Dve stranke. Njegovi ratnici sa iljatim lemovima i gvozdenim pancirima pu -sto ili su zemlju i ubijali stanovni tvo. antiasirijska stranka ponovo je digla glavu i pocela na njega vr iti pritisak da se pobuni. porucivao mu je u svom pismu: "Sluga sam tvoj. Salmanasar V. osim visoravni na kojoj se nalazila Samarija. Judejski car Ahaz na ao se u te koj situaciji. sejuci teror i oslanjajuci se na moc Asirije. estoko su se borile. Pre ivele stanov -nike asirski vladar iselio je u Mesopotamiju. Godine 724. Fekaj je otpoceo svoju antiasirijsku politiku sklopiv i savez s carem Damaska Resinom I. l novi naseljenici u Izrailju poceli su da slave Jehovu. postao asirska pro -vincija." Munjevitim napadom Tiglat-Falazar III razorio je Damask i ubio cara Resina. Asirci nisu ni poku avali da je osvoje. To je izazvalo op te nezadovoljstvo. aljuci mu na dar sve zlato i srebro. Judeja sa Jerusalimom se spasla. Car Fekaj zatvo -rio se u nju s ostatkom svoje vojske. ireci anarhiju u Samariji. a zatim je prodro u Izrailj. koji je opkolila sirijsko363 izrailjska vojska. ubio je Salum. Za -hariju. zarobio Osiju i poslao ga okovanog u Ninivu. Ali saveznici su se osecali veoma slabi da zarate protiv Asirije. a sa zapada Filistejci. asirska stran -ka izvr ila je puc i ubila nesrecnog cara. Menajim je obezbedio tu sumu uzimajuci od svakog imucnog gradanina novcanu da binu od pedeset sikala srebra. usled intriga Egipta. Sirija se tada digla na ustanak. Ali vremenom. pristalice Egipta i pristalice Asirije. ne ost -variv i svoju nameru. ali je postala vazal Asirije i svoju prividnu nezavisnost morala je placati te kim go -di njim dankom. Osvajaci su zarobljenicima kopali oci. Zato su pozvali Judeju da pristupi nihovom savezu. Uzurpator se odr ao na pre-stolu^pet godina. ali nije se dugo odr ao na prestolu. Uz potajnu podr ku Tiglat-Falazara. Po asirskom obicaju. Ahaz je molio za pomoc boga Moloha i prineo mu na rtvu svoga malog sina. Posle poraza na bojnom polju. odlucili su da je prisile na stvaranje zajedni -ckog fronta. Nekoliko godina placao je svom za titniku danak.

Nadahnutim recima osudivao je idolopoklonstvo koje se irilo zemljom. Jezekija je bio razuman vladar i bilo mu je jasno da ce pre ili kasnije morati da dode do oru anog sukoba s tom opas -nom silom. izlivena po Mojsijevom nalogu. u okolini Jerusalima. rtvovao je. To je izazvalo potresan utisak u Judeji. pobe -dio je Filistejce. Prvi put u istoriji Izrailja ucio je da verski obredi nemaju nikavu vrednost ako im se ne pristupa cista i pravedna srca. U tom cilju naredio je da se u stenu usece podzemni . Njegov sin Ozija. Znatno je pobolj ao i odbrambenu moc ze -mije jacanjem vojske i utvrdivanjem Jerusalima. Riznice hrama i dvorca ispraznile su se po -sle placanja danka tobo njem spasiocu. i svi lukovi njihovi zapeti. U to vreme razvio je svoju misionarsku delatnost veliki prorok Isaija. na judejski presto stupio je njegov sin Amasija. Za vreme njegove vladavine Izrailj i Damask sklopili su savez s namerom da zarate protiv Judeje. prisvo -jiv i pravo prino enja rtava Jehovi. bio je sposoban vojskovoda i do -bar vladar. Pred kraj svoje vladavine do ao je u o tar sukob sa sve tenicima. Judeja je izgubila svoju nezavisnost. pala je u bedu. Zahvaljujuci tome to je ucvrstio svoju vlast nad Edomcima i utvrdio luku Elat. Ali Ahaz nije poslu ao mudroga coveka i pozvao je u pomoc stra . poznat i pod imenom Azarija. ali je u zemlji Judejskoj ipak bujao kult tudih idola.nog Azijata. Ahaz je oti ao u Ninivu da se pokloni asirskom ca 36$ ru. a na njegovom mestu podigao je rtvenik posvecen tudim bogovima. Pod njegovim uti -cajem car Jezekija otpoceo je veliku akciju preporoda jehoviz -ma. opominjao da carstvo judejske treba da veru -je u za titu Jehovinu i odvracao cara od saveza s Asirijom. sina Ohozijina. Potukao je Edomce ju no od Mrtvog mora." Recima punih apokalipticnog u asa opominjao je Judeju da odbaci tude bogove i vrati se na put Jehovin. Kad ga je opkolila vojska izrailjsko-sirijskog saveza. oduzeo im kipove njihovih bo anstava i postavio ih u dvori tu Jerusalimskog hra -ma. Ahaz. Tako je nestalo bez traga deset Jakov -Ijevih pokoljenja. Obnavljanje jehovizma istovremeno je bilo bacanje izazova Asiriji. svoga sina i poz -vao u pomoc Asiriju. Njegov sin Jotam vladao je samo pel godina. Posledice su bile pogubne ne samo po bratski Izrailj. razbijao kamenove i sekao drveta kojima se narod klanjao po brdima. Za razliku od oca bio je vatreni Jehovista. Ali je pre svega odlucio da snabde prestonicu vodom.nacela Mojsijeve religije. Ogromni grad sa svojim velicanstvenim gradevinama ostavio je na njega takav utisak da je postao vatreni poklonik njegovih bogova. Za vreme vladavine njegovog sina Jezekije pala je Samarija. izvanredan govo -rnik i pisac. i nece biti nikoga da otme. Zbog toga je u prestonici izbila buna jehovista. i rikace kao lavici. Ponovo uspostaviv i dobre odnose s Izrailjom. kopita u konja njihovih bice kao kremen i tockovi njihovi kao vihor. Posle ubistva Joasa. Sve tenici su trijumfalno govorili da ga je Jehova tako kaznio to je pogazio njihova prava. Zato je go-milao blago i oru je. koju je opusto ila tudinska vojs -ka. pokorio buntovna arabljanska plemena i namet -nuo vlast Amoncima. Rika ce im biti kao u lava. Amasija je pobegao u Lahis. uspelo mu je da ponovo uspostavi pomorsku trgovinu na Crvenom moru i da ostvari znatno blagostanje u zemlji. SUDBINA JUDEJSKOG CARSTVA. U Davidovom gradu zavladala je moda asirske religije i kulture. vec i po Judeju. Zemlja. bucace i ugrabice plen i odneti ga. a njihovo mesto zauzela je me avina naroda. covek obrazovan. gde su ga ubili zaverenici. cak i nare -dio da se izlomi bakarna zmija. kao to znamo. Naredio je da se u Jerusalimskom hramu pomeri u stranu Jehovin oltar. oboleo je od gube i morao je da se povuce u samocu. Uni tavao je sve vidove idolopoklonstva. koji su kasnije nazvani zajednickim imenom Samaricani. Na presto je stupio sin Jotamov. svetih drve -ta i kamenova. ve bao vojsku i utvr -dio Jerusalim izgradnjom jo jednog pojasa odbrambenih zidina sa sna nim ugaonim kulama. Da zlo bude vece. Prorok Isaija upozoravao je narod na opasnost od Asiraca i vapio: "Strele ce im biti o tre. Osudivao je licemerje boga -ta a koji poste i prinose rtve u Jerusalimskom hramu. a istovremeno ugnjetavaju uboge. nevoljnike i decu.

kanal kojim ce voda sa izvora Giona teci pravo u grad. a u isto vreme digli su se na ustanak podjarmljeni asirski vazali. hananskih.* U borbi s jehovistickom opozicijom Manasija se oslanjao na Asiriju i postao je njen vazal. i sam car mu je prineo na rtvu svoga sina. Mucenickom smrcu stradao je 367 i stari prorok Isaija. jednom preko poslanika. Jerusalim je postao sredi te groznicavih politickih pre -govora. Najvi e je slavljena boginja Astarta. Na uzvi icama Judejske zemlje ponovo se klan -jalo kame-nim stubovima i drvecu. Oko godine 652. mudar covek. Na presto je stupio najveci asirski car Asurbanipal. Sin Jezekijin. Prorok Isaija. Pored ulaza u hram sagradene su konju nice u kojima su dr ani konji posveceni bo-gu sunca. Opsednut idolopoklonicom besom. Pod njenim uticajem car je ponovo zaveo kult tudih bo-gova. Verovalo se jo i u Sunce. ugu io usta-nak u Fenikiji. Asirski car ga je opkolio vojskom i. namesnik Vavilona. pre na e ere pobunio se Asurbanipalov brat. kako na carskom dvoru tako i u irokim masama judejskog naroda. Asirska vojs -ka upala je u Judeju i odvela ga u Ninivu okovanog u lance. Tamo je proveo u tamnici nekoliko godina i pod utiskom stra nih do ivlaja ponovo se priklonio jehovizmu. Jezekija je vladao jo neko -liko godina i stigao je da podigne Judeju iz ru evina i zgari ta. Jeru-salim je bio slobodan. najvecu riznicu pisanih dela minulih vekova. a drugi put pismom. Kad je pu ten na slo -bodu.e. jer je bio ogorcen to ga na vreme nisu pitali za savet. a u Jerusalimskom hramu stajali su rtvenici i kipovi asirskih. Sanherib je naredio povlacenje i vratio se u Ninivu. najavljujuci prorocanskim recima da ce Jehova kazni -ti neprijatelja. suzbijao idolopoklonstvo i slavio samo Jehovu. pozivao Jezekiju da se preda. Sanherib je osvojio tvrdavu Lahis i opusto io zemlju Judejsku. Mesec i planete. koji su ga smelo napadali i najavljivali brzu propast Judeje. izbavitelja od asirske vlasti. moavskih i sidon -skih bogova. vratio se u Jerusalim. a zatim se okrenuo protiv egipatske vojske koja je saveznicima pohitala u pomoc. Ali stvari su oti le predaleko. Sanherib je munjevito osvojio Vavilon. Tada je ponovo istupio prorok Isaija i hrabrio svoje sunarodnike na otpor. kao obrazovan i iskusan covek. egi -patski faraon i vladari fenickih i filistejskih dr avica. Ma-nasija (687-642. prekorno je ponavljao. Brzo je zavladalo blagostanje i ljudi su slavili samo Jehovu. koji je tako tacno predskazivao bu-ducnost. ali prorok Isaija.n. Najvece nade saveznici su uglavnom polagali u Egipat. znao je da je Egipat oslabljen unutra njim nemirima. prerezan napola drvenom testerom. l zaista. Rezultat tih pregovora bilo je stvaranje saveza protiv Asirije kome su pristupili i vavilonski car MerodahBaladan. p. Zato je opominjao cara Jezekiju da ne racuna na faraonovu pomoc. U Gehinomu su bogu Molohu rtvovana novoro-dencad. Sred po ara i zgari ta branio se samo Jerusalim. u dva navrata. sastojala se od zakletih nepri -jatelja jeho-vizma. koji je izgradio velicanstvenu Ninivu i u svojoj bib -lioteci sakupio hiljade tablica ispisanih klinastim pismom. Manasija je bio osumnjicen za saradnju s buntovnicima. narocito proroka. U dvori tu hrama ivele su sve tenice koje su se u njenu cast odavale rit -ualnom bludu. jedne noci u neprijateljskom logoru pojavio se andeo s macem i pobio sto osamdeset i pet hiljada asirskih ratnika. Asirija se u to vreme nalazila na vrhuncu svoje moci. l tada se ispunilo predskazanje Isaijino. Dvorska kamarila. "Jer ce Misirci uzalud i naprazno pomagati". Istovre-meno su surovo progonjeni verni sledbenici Jehovini.) imao je dvanaest godina kad je stidio na presto. Manasija se okal -jao nevinom krvlju mnogih mucenika. odvodeci u Asiriju stanovni tvo zauzetih grado -va i sela. koja je vladala u nje -govo ime i vaspitavala u mladosti. pa je 366 za povlacenje bilo kasno. u ivao je najvece po tovanje. Egipcani su pretrpeli strahovit poraz kod Akarona i pobegli ostaviv i svoje saveznike na milost i nemilost sudbini. Uskoro je buknuo plamen ustanka u vazalskim asirskim dr avicama. Njegov sin Amon vladao .

.

io je pet godina. potomak sve tenickog roda. koja su osvojila Vavilon. U nastojanju da kon -soliduje dru tvo. Od tog dogadaja pro . pre na e ere osvajaci su zauzeli i do temelja razorili Ninivu. Asirski car zatvorio se u Ninivu i tako se spasao.. Trinaeste godine njegove vladavine pojavio se u prestonici veli -ki prorok Jeremija. s bezobzirnom okrutno cu iskorenjivao je sve tude kultove i od jehovizma nacinio jedinu dr avnu religiju. Jeremija se odnosio blagonaklono prema reformama cara. Ali je u bici kod Megidona pretrpeo poraz i pao na bojnom polju pogoden strelom egipatskog ratnika. Haldejski car Nabo -polasar izabrao je Vavilon za svoju prestonicu i na ru evinama Asirije osnovao sna nu dr avu zvanu Haldeja ili Novi Vavilon. l tada se dogodilo ne to to je duboko potreslo sve verne jehoviste. do 609. Obratili su se za savet prorocici Oldi. projurio kroz Hanan zaobi av i Jerusalim. Telo mu je odvezeno u Je -rusalim i sahranjeno u carskoj grobnici. jer su one u stvari bile uvodenje teokratskog dru tvenog uredenja u Judeji. Posle pedeset godina idolopoklon -stva trebalo je ocistiti hram od brojnih tragova tudinskih kultova i izvr iti popravku cele gradevine. preplavio Mediju i Asiriju. ili po svoj prilici Knjige zakona ponovljenih. to mu nije donelo popularnost me -du stanovnicima prestonice. U Asiriji se podigla nova politicka bura. ali dr ava. koji je vladao od 640. U meduvremenu faraon Neho pretrpeo je kod Harana te ak poraz i dao se u . To je bio mladic koji je vaspitavan u duhu kulta tudih bogova. Zaslepljen mr njom prema Asiriji. Ali predvidajuci da je nji -hova o trica u osnovi uperena protiv asirskih uticaja. 368 " . Na presto je postavljen njegov sin Joahaz.**^^. Po to je vec bio u poodmaklim godinama. U svojim propovedima najavljivao je najezdu severnih na roda i razaranje Jerusalima. Na presto je stupio njegov sin Jo-sija. este godine njegove vladavine Asiriju je sna la velika nesreca. Godi -ne 612. Faraon Neho II shvatio je kakva je opasnost pretila Egiptu od novih osvajaca. sada je resio da krene u pomoc asirskoj vojsci koja se u Haranu pripremala za konacan obracun s osvajacem. Asirski vojskovoda pobegao je sa ostacima vojske u Ha -ran i ^. S Kavkaza se srucio nepregledni talas divljih skitskih plemena. a sa juga se pribli a -vala semitska plemena Haldejci. Josija je iskoristio sla -bost Asirije i otpoceo groznicavu delatnost na sprovodenju koren itih dru tvenih i verskih reformi u dr avi. odvracao Biblija cutke prelazi preko poslednjih godina njegovog ivota. i zaustavio se na Nilu. U tome su ga podr avali sve tenici i proroci Naum i Sofonija. lako se ce-log ivota borio s Asirijom. Zatim je sveta Knjiga Zakona svecano procitana u dvori tu hrama. Posle Asurbanipalove smrti. godine pre na e ere. odlucio je da prepreci put egipatskoj vojsci koja je preko Hanana hitala u Haran. Na nekom skrovitom mestu hrama nadeni su svici s tekstom zaboravljene Knjige Zakona. rekav i da se u knjizi pomenute kazne ne odnose na njega. u ratnim pohodima zamenjivao ga je sin Nabukodonosor. vi e se nije mogla dici iz propasti. Ona je iz -medu ostalog predvidala te ke kazne za one koji se ne pri -dr avaju ritualnih propisa koje je ustanovio Mojsije. Prvosve te -nik Helkija procitao je knjigu potresenom caru Josiji.je samo dve godine. se branio do poslednjeg coveka. iako su se Skiti posle nekoliko godina vratili u svoje planinske naseobine. Podatak o njegovoj mucenickoj smrti nalazi se u vavilonskom Talmudu.. opusto ena najezdom.>»-* l je cara od saveza s Egiptom koji ce Judeji doneti nesrecu i propast. pa je nastojao da obesna i poslednje poteze svoga oca i pao je od ruke zaverenika jehovista. sa severa su nadirali Medani. po svojoj prilici uzet iz apokrifa Isaijino vaznesenje. U toj situaciji Josija se nije pokazao kao dalekovid politicar. a ona je potvrdila autenticnost knjige i umirila cara. po to je ostao veran Jehovi. poreklom od prvosve tenika Avijatara. od asirske dr ave odvajale su se citave provincije. a vernici su se zakleli da ce se pridr avati njenih propisa.

.

Sklon ra -zmi ljanju u samoci. zauzeo Je -rusalim i odveo u ropstvo Joakima. fa -raon Neho se ponovo pripremao da povrati Siriju. cesto je izlazio pred gomile ljudi i u vatrenim govorima opominjao ih da ne izazivaju vavilonskog ko -losa. Na egipatski presto stupio je Psametih II. morao da se vrati u Vavilon na vest o smrti svoga oca Nabopolasara. vodila proegipatska stranka. pogoden prorocanstvima koja najavlju -ju propast Jerusalima. Upozoravao ih je da suvi e ne racunaju na pomoc Egipta. Tada je Nabukodonosor munjevitim mar em upao u Judeju. Medu njima je bio i prorok Jezekilj. "Za to trcka tako menjajuci svoj put? Posramice se od Misirca kako sj se posramio od Asirca". Joakim je bio poklonik tudih bogova i proganjao je jehoviste.. Nabukodonosor je vladao od 605. enama. Prorok Jeremija bio je zgranut i ocajan. Kad je prorok svoje propovedi napisao. Time je navukao gnev zaslepljenih narodnih masa. Sa carskom .! 370 porodicom odveo je u Vavilon sedam hiljada istaknutih Judejaca i hiljadu zanatlija. Posle tri godine. koji mu je bio pokoran. Po to je i on vodio antivavilonsku politiku. korupciju.. Na presto je stupio Joakimov sin Joahin. poslugu i odredeno sle -dovanje namirnica sa carevih imanja. Odmah je pao pod uticaj fanatika iz proegipatske stranke i Judeja je ponovo po la opasnim putem rovarenja pro -tiv Vavilona.. koji je zatim negde u Me -sopotamiji nestao bez traga. na podstrek Egipta i ojacane pro -egipatske stranke. Prvih godina carevanja bavio se sredivanjem unutra njih prilika u dr avi i zato je ostavio na miru Judeju. ali je nesrecni judejski car vi e voleo da poslednje godine svoga ivota provede u izgnanstvu.. .. pobunio se i odbio da placa danak. godine pre na e ere. Njihovi izaslanici vo -dili su u Jerusalimu tajne pregovore. cesto je padao u apatiju i ocajanje. dru tvenu nepravdu i politicko slepilo do ivljavao kao svoju licnu tragediju. U poslednjem trenutku spasla ga je inter -vencija carske vojske. Poraz kod Karkemi a li io je uticaja proegipatsku stranku u Judeji i Joakim je morao da placa danak novovavilon -skom caru. prekoravao je Judejce. Joakima. Za vreme njegove vladavine glavnu rec je. Da umilostivi pobednika. Joakim je prema njemu bio neprijateljski raspolo en. Godine 605. Nabukodono or je s ogromnom vojskom krenuo na Judeju i poceo opsadu Jerusalima. koji je krenuo za njim u poteru.. U vavilonskom dvorcu dobio je za sebe i svojih pet sinova posebne odaje. Da li zbog nedostatka hrabrosti ili iz elje da spase Jerusalim od razaranja. Nabuko -donosor je za judejskog cara naimenovao njegovog strica Ma -taniju i dao mu ime Sedekija. Ovog puta Nabukodonosor je bio neumoljiv. a Jerusalim je postao gnezdo intri -ga protiv novovavilonske dr ave. a agitatori i fanaticni jeho -visti dr ali su po ulicama podstrekacke govore. koje su jednom prilikom kre -nule da ga kamenuju. naravno. pa je zlodela. do iveo strahovit poraz. Bio je to vec stariji covek.. pre na e ere krenuo je protiv Vavilonaca i posle velike bitke kod Karkemi a. Izgnanici su naseljeni pored velikog kanala Kebar.. Dve godine kasnije Jeremija ih je pono -vo izdiktirao svome sekretaru Varuhu. Na povratku je bez otpora upao u Jerusalim.. s majkom. podsta -knute * . ponudio mu je sve blago i posude od plemenitih metala iz dvorca i hrama. Umesto Joahina. car je nare -dio da se odmah spale. sinovima i dvorskim dostojanstvenicima. Nakon prvog poraza. Joahin je u tamnici proveo trideset i sedam godina. u koga su podjarmljeni narodi polagali velike nade. Od konacne propasti spasio ga je samo to to je Nabukodonosor. slab i ne tako bistar. do 562. Znao je da ti bezumnici guraju Judeju pravo na put propasti.. a na judej 369 ski presto postavio drugog Josijinog sina. odveo Joahaza u Egipat. koji je proticao kroz grad Nipur. na reci Oronti.bekstvo. Ali je nastupao u javnim propovedima i upozoravao narod na pogub -ne posledice izazivanja vavilonskog kolosa. Joahin je iza ao iz grada i dobrovoljno se predao u ruke neprijatelju.. Na slobodu ga je pustio novovavilonski car EvilMerodah.. Prorok Jeremija fanaticno je voleo svoj narod.

Godine 586. Nabukodonosor je morao da udustane od opsade i krene u susret egipatskoj vojsci. Ubrzo je stigla vest da su Egipcani pretrpeli poraz. estoko i iban i bacen u tamnicu. gladi i bolesti. stra ari su ih gonili u daleko izgnanstvo. Po to je poku avao da. Kolona nesrecnika mesecima se vukla po beloj pustinjskoj ezi. Opsada je trajala jo osam meseci. osvojio Lahis i druge tvrdave. a zatim ga je pustio na slobodu. Ali prorok je bio nepokolebljiv. bogati i povla ceni nisu ispunili svoja obecanja: nisu oslobodili sirotin -ju od dugova niti su dali slobodu robovima. Cim je iza ao na slobodu. Jeremija je izgubio svaku nadu da ce uspeti da spase zaludenu prestonicu. a kolebljivi car Sedekija cas ga je vracao u tamnicu.. m 372 mesopotamskom obicaju pocelo je iseljavanje stanovni tva iz judejskih gradova i sela. a njega je oslepio i poslao u Vavilon okovanog u lance. U gradu je zavladalo neopisivo vesel -je. ogoreli ostaci zidova i patrljci polomljenih stubova. Desetine hiljada zarobljenika postrojene su u redove i povezane dugim konopcima. U opusto enoj zemlji . prorok Jeremija je i dalje pozivao narod da se opameti i dobrovoljno preda. Ali ti sveti predmeti nikada vi e nisu pronadeni. cas pu tao na slobodu da. cak i pobune prevarenih ljudi. a na kraju je pristupio opsadi prestonice. zatra i od njega savet. Do lo je cak dotle da su majke jele svoju decu koja su umirala od iscrpljenosti. Poslednji judejski car umro je ubrzo u tam -nici. grlili se i blagosiljali egipatskog spasioca. kojima je obecana sloboda. Od hrama i carskog dvorca ostale su samo gomile ru evina.&. Po ulicama je bilo toliko le eva da ljudi nisu stizali da ih pokopaju. Samo Jeremija nije delio sveop tu radost. krijuci od dvora. Oni koji su iza li citavi iz tog mucenickog pohoda zatvoreni su u logore u blizini Vavilona. a malo zatim novo -vavilonska vojska ponovo se pojavila pod zidinama prestonice. Ali car Sedekija naredio je da ga sprovedu u Jerusalim. koji su hrabro branili zidine grada. Jerusalim vi e nije postojao. Asirski pobednik dozvolio je Jeremiji da ostane u Judeji. Tada legende 371 je stigla vest da je faraon Hofra krenuo s ogromnom vojskom u pomoc stanovnicima Jerusalima... pljackali i palili kuce. pre na e ere Haldejci su izvr ili op ti juri i kroz pukotine u zidina -ma upali u grad.. ponovo se prihvatio svoje misije da spase voljenu domovinu. Zato je opet optu en za izdaju.ropagandom. Po ^. uhvatili su ga blizu Jerihona. Jerusalimska svetina omrzla ga je zato to je govorio istinu. Znajuci snagu Nabukodonosora. Jerusalim se junacki branio. Uz fijuk biceva i grubo teranje. Haldejska vojska bila je pod zidinama punu godinu dana. obele avajuci svoj put le evima. Kad je na presto stupio faraon Hofra. Jerusalim je bio slobodan. ene i deca. spase grad i svetinju od potpunog uni tenja. poslati za njim u poteru. Dvorska kamarila koja je zagospodarila carem optu ila ga je za izdaju i defetizam.^. Otpoceo je krvavi pokolj stanovni tva.. Tamo je kod gradske kapije uhvacen kao begunac. nije verovao u pobedu Egipta i obuzele su ga crne slutnje. Zato je odlucio da ode u svoj rodni grad Anatot i da pre poraza sredi neka pitanja oko imovine. Brzim mar em zauzeo je Judeju. Za kratko vreme Davidov grad bio je pretvoren u prah i pepeo.. car Sedekija s porodi -com i dvorskim dostojanstvenicima iskrao se iz grada i pobe -gao prema Zajordaniji. U gradu je harala glad i zaraza. U gradu su zbog toga nastali neredi. Jeremija je iskoristio njegovu blagonaklonost da rtvenik i kovceg zaveta iznese iz Jerusalima i sakrije ih u pecini na gori Navav. i robovi. Na oru je su pozvani cak i starci. bacila ga u tamnicu j pod -vrgla surovom ibanju. Osim toga. Nabukodonosor je naredio da mu se sinovi pobiju. Tada je Nabukodonosor shvatio da je vreme za akciju. antivavilonski savez prestao je da skriva svoje namere. da u svojim brigama i sumnjama potra i od njega savet. Iskoristiv i pometnju.&. Vavilonski odredi.. U radosnom uzbudenju ljudi su vikali kao mahniti.. Razjareni novovavilonski ratnicu ubijali su.

.

Najva niji je bio hram najvi eg va -vilonskog boga Marduka.nih hodocasnika. S vremenom. dok su drugi. A pesnik iz kasnijeg vremena. U toj gunguli culi su se razni jezici. Ali. kula od sedam terasa. Neki su postali i finansijski magnati i imali na hiljade robova (Knjiga Jezdrina 2. Pro -rok se nastanio u Tafnesu i osudivao svoje sunarodnike zbog idolopoklonstva i otpadni tva. vodila je iroka. Kroz gomilu prolaznika probijali su se karavani kamila. odvracao ih od zabluda i savetovao im da grade kuce i sade vrtove. O vrbama sred njega ve asmo harfe svoje. vinograde i vocnjake da odr e iskru ivota koja je tinjala. narocito posle Nabukodo -nosorove smrti. Vavilon je bio milionska metropola. Nasred grada nalazilo se jedno od svetskih cuda: Semiramidini viseci vrtovi. ne veru -juci u povratak. postavljeni na terasa -ma koje su se oslanjale na svodove od opeke. tako debelim da se po njima moglo voziti cetvoropregom. zatvarali oci pred izazovima novog i -vota i nestrpljivo cekali da Jehova pobedi Vavilon i omoguci im povratak u domovinu. prorok Jeremija je umro u Vavilonu. Vavilon je u isto vreme bio potresan do ivljaj i opas -nost. ovako je izrazio njihova osecanja: Na vodama Vavilonskim sedasmo i plakasmo opominjuci se Siona. po to su u metropolu dolazili putnici sa svih strana sveta. Bilo je i takvih koji su dobili istaknute polo aje u dr avnoj administraciji i na carskom dvoru. Poreznici su od ratara i pastira cedili sve to se moglo iscediti. Na obodu presto -nice osnivali su svoja seoca i iveli od vocarstva i povrtarstva.Judejskoj ostala je samo seoska sirotinja. odlucili da se pomire s novim ivotom i da se to bolje uklope. U Vavilonu je bilo preko pedeset hramova. Veliki broj izgnanih bavio se trgovinom i stekao prilican imetak. Posle ubist -va pobegli su u Egipat i silom odveli sa sobom i Jeremiju. pokrivenih bareljefom. . U zemlji su vladali beda i nered. Judejski izgnanici dr ani su u pocetku H logorima i radili na izgradnji Vavilona i odr avanju ka -nala i carskih imanja. legende 373 cana ulica. takode ukra enim ba -reljefom s likovima lavova. Mnogi od njih brzo su se otudili. Dobili su na obradivanje opusto ene njive. Od velicanstvenih "As -tartinih vrata". vracana im je i licna sloboda. po sokacima se razlegala zaglu na lupa iz za -natskih radionica. Fanaticni neprijatelji Asirije vr ili su teror ubija -juci svoje sunarodnike koje su smatrali za otpadnike i oportuni -ste. po hri canskom predanju. bacenih u sam vrtlog veliko -ga sveta. glasom prepunim bola pevu ili svoje setne pesme. sve * Po Talmudu. a gradice i sela pljackali su odmetnici i ra -bojnicke bande. Prorok Jeremija stalno im je upucivao pis -mene poruke. stara dve hiljade godina. kamenovali su ga u Egiptu njegovi sunarodnici. Na kraju uspeli su da ubiju i samog Godoliju. Prorok Jeremija iveo je u njegovom dvorcu i preuzeo duhovnu brigu nad ostatkom judejskog stanovni tva. Na njenom vrhu prelivale su se na suncu plave kaljeve plocice malog svetili ta u kome je boravio Marduk. Cesto su u gomilama sedeli na obali Eufrata i. Ti optimisti kao da su sedeli na svojim spremljenim zave ljajima. Vecinu je ipak mucila bolest izgnanika: nostal -gija za rodnim krajem. sa sedi tem u Mispi. udeci za zavicajem. Za iseljenike iz malog provincijskog Jerusalima. Preko est stotina kula bdelo je nad bezbedno cu njegovih stanovnika. 65). s obe strane oivicena zidom. po to je Vavilon u to vreme bio najva nije sredi te medunaro -dne trgovacke razmene. gde ga je Nabukodonosor poslao nakon to je osvojio Egipat. opasana dvostrukim redom odbrambenih zidina. autor Psalma 137. Lavirint uskih ulicica kljucao je od bucnog ivota stanovnika. prava. U njegovoj blizini visoko u nebo izdi -zao se zigurat. Nabukodonosor im je za namesnika postavio Judejca Godoliju. Trezveni prorokov glas samo je produblji -vao njihovu tugu.* WWILONSKO ROPSTVO. natovarena kola i povorke pobo . Ulicni trgovci vikali su koliko ih grlo nosi hva -leci svoju robu.

pre -selio se u daleki dvorac na kraju Sirijske pustinje u severnoj Arabiji. a Jehova ga je upozorio da sve razgleda pa ljivo da bi mogao podneti tacan izve taj svojim su -narodnicima u Vaviloniji. ali je mnogo istorijskog i pravnog materijala trebalo napisati po usmenom predanju.Onde iskahu koji nas zaboravi e da pevamo. 7) on je osve -toljubivi bog. saop tio je vernicima da ga je Jehova preneo u buduci. U me -duvremenu. vecno vladati u ime Jehovino. Tu individualnu odgovornost izrazio je ovim recima: "Koja du a zgre i ona ce umreti. u miru i pravdi. koji za grehove predaka ka njava njihove potomke do cetvrtog kolena. a car ce im biti potomak Davidov. na zajednicke molitve okupljali su se po kucama svojih predvodnika. 18. slavili sabat i sve ostale verske praznike. sin nece nositi bezakonja ocina niti ce otac nositi beza -konja sinovljega" (Knjiga proroka Jezekilja. koji ce kao pastir. 37$ Po to je judejski narod bio predodreden za vr enje va ne istori -jske misije. neka me zaboravi desnica moja. a po to nije bilo Jerusalim -skog hrama. nije bio ni sposoban vojskovoda ni dobar dr avnik. pre na e ere. odvojiv i se od svakodnevnih dr avnih poslova. POVRATAK. Neke svitke iseljenici su uspeli da iznesu iz zapaljenog hrama. Bila je to sledeca etapa u oblikovanju teksta Svetoga pisma. Njegov naslednik. Izgnanici su poceli da razmi ljaju o uzrocima svoje nesrece. Kako cemo pevati pesmu Gospodnju u zemlji tudoj? Zerum 9(psufovs%i Ako zaboravim tebe. prorok je u svojim apokalipticnim vizijama predska -zivao propast svih njegovih ugnjetaca i njegov konacni trijumf u bliskoj buducnosti. propovedajuci u svome domu. Bio je to ogroman korak napred u pravcu etickog produbljivanja monoteiz -ma i raskid sa pojmom osvetoljubivog plemenskog bo anstva. ako ne uzdr im Jerusalima svrh veselja svojega. Godine 558. Neki tajanstveni covek vodio ga je po gradu i po dvori tu obnovljenog hrama. Glavni pobornik tih mesijanskih misli bio je prorok Jezekilj. Tako je dizao moral iseljenika. Posle nekog vremena postao je potpuno nastran i. On je bio obuzet samo verskim pitanjima i starinama koje je s velikim arom sakupljao u svome dvorcu. sveop teg covekoljubivog Boga. Neka prione jezik moj za usta moja. Nabo -nid. Time je izazvao duboko nezadovoljst -vo medu podanicima. pre na e ere stupa na presto . U te nji da ucvrsti dr avu oduzeo je svim pokorenim narodima kipove njihovih bogova i nagomilao ih u Vavilonu. Odgovor na ova mucna pitanja bila je mesijanska ideja. U knjigama Izlazak (20. ako tebe ne uspa -tim. Pod teretom patnje produbljivali su svoj odnos prema Jehovi. Jehova je izabrao judejski narod da se kroz patnju ocisti od greha i da objavljuje svetu jedinog. proroke i predvodnike. pred -kazujuci im da ce se jednom vratiti u zemlju otaca. pre na e ere. i koji nas obori e da se veselimo: "Pevajte nam pesmu Sidonsku". Negovali su svoje drevne obicaje. Ti skupovi bili su zaceci buducih sinagoga. obno -vljeni Jerusalim. raspr ilo i na kraju bez traga nestalo u moru azijskih naroda. koji je konacno sreden tek po povratku iz vavilonskog ropstva. Posle Nabukodonosorove smrti novovavi -lonska dr ava bli ila se svome kraju. Jerusalime. Pored njih pojavili su se znalci i tumaci verskih knjiga koji su se prihvatili prikupljanja i sredivanja narodnog du -hovnog nasleda. A zar Bog mo e biti tako nepravedan da jednako ka njava i krivce i nevine? Kolektivna odgovornost nije bila u skladu s moralnim nacelima i zato je nesreca koja je za -desila judejski narod morala imati neki dublji istorijski smisao. koji je ise -Ijen u Vavilon jo godine 597. o ivljavajuci istoriju. nad Mesopotamiju su se ponovo nadneli crni politi -cki oblaci. Dok se stanovni tvo izrailjskog carstva. 20). irio je nacelo da svaki covek licno odgovara za svoje postupke. 5) i Zakoni ponovljeni (5. Judejci su se dr ali na okupu u selima i gradicima. Jednoga dana. Jevrejske zajednice i dalje su imale svoje sve tenike. Vlast je u prestonici preuzeo njegov sin Baltazar. koje su Asirci iselili godine 722.

.

Kir je postao vladar ogromne dr ave. jer pored ljudi u njemu su nalazi -lo 736 konja. zauzima njihovu prestonicu Ekbatanu i progla . Nepunu godinu dana posle osvajanja Haldeje. uhodani drum trgovackih karavana. posle osam godi -na vladavine. Za razliku od asirskih i haldejskih careva nije ubijao pokoreno stanovni tvo. Za povratak je bilo spremno skoro pedeset hiljada ljudi ukljucujuci ene. Zatim je krenuo protiv svog glavnog protivnika. Persijski car se u jo jednom pogledu po -kazao kao covek novoga vremena. razorenoj.ava se za cara Persijanaca. koji su posedovali imanja i trgovacka preduzeca. Podjarmljeni narodi Haldeje docekali su 376 ga kao spasioca. nije privlacio ivot u osiroma enoj. hiljadu srebrnih zdela. Po -korava Medane. a godinu dana kasnije bez borbe zauzeo Vavilon. Kir odgovara na izazov.aje. cetiri stotine i deset srebrnih vrceva i hiljadu komada razne druge liturjjske opreme. pobeduje Kreza i za kratko vreme osvaja Malu Aziju. koji su se osecali ugro eni Nabonidovom verskom politikom. Ali su svi. 435 mazgi. niti je dozvljavao svojim vojnicima da pljackaju. A kad su se povratili od prvog uzbudenja. ivot u pokorenoj zemlji odvijao se normalno. Porazio ju je godine 540.car An a -na Kir. Kapiju sna ne tvrdave irom su mu otvorili sve tenici boga Marduka. Povratnici su izabrali stari. njegovog poslanika i miljenika. "izabranik" i "pastir Jehovin". Kir je posebnim dekretom odobrio Jevrejima povratak u Jerusalim. Njegova verska i politicka tolerancija ispolji -la se i u tome to je raseljenim plemenima dozvolio povratak u zavicaj i naredio da im se vrate kipovi i ritualni predmeti iz njihovih hramova koji su im bili oteti. i siroma ni i bogati. Iznureni putnici plakali su. "mesija". provincijskoj Judejskoj zemlji. Ali nisu se svi odlucili za povratak. proroci i potomci plemena Levijevog. odakle su vec poznatim Avramovim putem produ ili preko Damaska i gore Hermon do Genezaretskog jezera i na granicu nekada njeg ju -dejskog carstva. zatim rodoljubi. trgovci i zanatlije i dalje su se mirno bavili svojim poslom. Imucne ljude. Protiv novog osvajaca car Nabonid stvara savez. Vraceno im je tri -deset zlatnih zdela. Sparta i faraon Amazis. Jednoga dana medu stenama ukazale su se ru evine Jerusalima. po li su napred kao opcinjeni i glasno pevali: * . Predvo -dili si ih prvosve tenik Isus sin Josedekov. Njihove nade ubrzo su se obistinile. izda no prila -gali za obnovu Jerusalimskog hrama. decu i poslugu. Zorovavelj sin Sala-tilov i dvanaestorica plemenskih stare ina. pokazao se kao stra ni i genijalni vojskovoda. 6720 magaraca i 435 kamila. Pripreme za povratak trajale su veoma dugo. cije su se granice protezale od Indije do Sredozemnog mora. trideset zlatnih vrce -va. Sve tenici i proroci objavljivali su svojim sapatnicima u ropstvu da je njihov spasilac "pomazanik bo ji". tako da su povratnici za tu svrhu sakupili ogromno blago. U njemu su gledali ne sa -mo oslobodioca. ili cinovnike koji su zauzimali visoke dr avne polo . smejali se od radosti i upucivali Jehovi zahvalne molitve. Judejski izgnanici docekali su Kira s neopisivim odu evljenjem. Bili su to uglavnom ljudi kojima u izgnanstvu nije ba i lo dobro. kome pored Haldeje pristupaju i car Lidije Krez. pre na e ere. Karavan koji je krenuo na daleki put bio je dug nekoliko kilometara. Taj malo poznati plemenski stare ina. Pokorenim narodima priznao je iroku autonomiju i vratio im kipove njihovih bogova koji su bili odneti u Vavilon. vatreni poklonici Jehovini. Naredio je da im se vrate sve liturgijske posude koje je Nabu -kodonosor odneo iz Jerusalimskog hrama. Ne -punih dvadeset godina posle stupanja na presto. Najpre su i li uz Eu -frat. Trebalo je srediti spisak onih koji su izrazili spremnost da napuste Vavilon i sakupiti ih u logore. veci i ruku Jehovinu koja ka njava. sve tenici. Haldeje. obilazeci razvaline Ninive i stigli u Haran. Kir se pokazao kao pobednik i dr avnik sa -svim drugoga kova. nije ru io njihove gradove.

.

Do ljaci iz Jerusalima donosili su mu veoma uznemiravajuce vesti da je judejski narod postao ne -maran u ispunjavanju verskih du nosti i da mu preti odnarode -nje. pre na e ere. koji su posle proterivanja Izra -iljaca naseljeni u severnom Hananu.e.e. ru eci vec podignute zidove i intrigama ireci pometnju u Jerusalimu.). Svakodnevni ivot u opusto enom Jerusalimu bio je neizmerno te ak. Jezdra je energicno poceo da sprovodi reforme za preporod Judeje. Ali ni tada nije i lo bez te koca. Ne ubrajajuci ene i decu. Na persijskom prestolu nalazio se Artakserks l (465-424. U Vavilonu je u to vreme iveo Jezdra.. Kad je do ao da moli Artakserksa za odobrenje da putuje. U potrazi za nasu nim hlebom zanemarili su religi ju i nisu vi e brinuli o hramu. Cetrdeset i tri godine pro le su od obnavljanja hrama. Jerusalim je jo uvek bio ogromna gomila kr a. Zato su tek sedmoga meseca boravka u domovini podigli rtvenik. Godine 529. Na najsvetijem mestu. zamolio je cara za uputstvo ta treba dalje da radi. Vladao je samo sedam godina. Posledice odbijanja nihove pomoci bile su veoma neprijatne. a na presto stupio nje gov sin Kambiz. Darije je bio tolerantan covek. Gradnja je trajala cetiri i po godine. samo su ponegde trcale skle -pane kucice. Jerusalime spa eni! OBNOVA. Za -prepastilo ga je ono to je zatekao.. poginuo je Kir. p.. Na njegov zahtev pre -gledana je arhiva u Ekbatani i Kirov dekret je naden. u tajanstvenom sjaju. ^^^^.. pocivao zlatni kovceg zaveta. Po to je Jevrejki bilo malo. u borbi s narodima koji su napadali istocne granice njegove dr ave. poslao je u Jerusalim komisiju sa zadatkom da ispita s kakvim pravom se Jerusalimski hram podi e iz ru evina. gledali su s prezrenjem. Kad su se Judejci poz -vali na Kirov dekret. proroci Agej i Zaharija optu ivali su stanovnike Jerusalima za nemar i privoleli ih u ime Jehovino da ponovo otpocnu obnavljanje hrama. Novi povratnici stigli su u Jerusalim posle cetiri meseca.. kren -uo na daleki put. iako su i oni slavili Jehovu.). Novi Jehovin dom nicim nije podsecao na velicanstveni Solomonov hram. Obeshrabreni te kocama i pogor anim uslovima ivota. pre na e ere. godine 458.. . Jezdra je vec bio za ao u godine. sada je zjapila praznina. Jo je i ovlastio Hananskog namesnika da starom jevrejskom povratniku isplati sto talenata srebra i snabde ga potrebnim namirnicama. Na Samaricane. vec mu je iz svoje riznice ponudio mnogo zlata i srebra za ulep avanje Jerusalimskog hrama. Tako je pro lo petnaest godina. vr eci oru ane napade. a druge godine zapoceli obnavljanje hrama. s neobicnom estinom ometali su gradnju.. pod cijom vla cu je bio Hanan. Medu svojim vav -ilonskim sunarodnicima Jezdra je organizovao prikupljanje prilo -ga i sakupiv i poveliko blago. pa su ih preko izaslanika zamolili da i oni ucestvuju u gradnji.n. ali su Zorovavelj i Isus odlucno odbili po nudenu pomoc. Ne samo da mu je dao odobrenje. pratilo ga je 1576 mu karaca koji su odlucili da se s njim vrate u domovinu. U svetu su se za to vreme dogodile velike promene. p. bio je ve -oma predusretljivo primljen.n. Judejci su najzad pre kinuli obnavljanje hrama i posvetili se svakodnevnim ivotnim problemima. Jer Gospod se smilova narodu svome. Stoga je naredio satrapu da se obnova hrama ne ometa i da se dosta -vijanjem grade i ivotinja za rtvovanje pomogne povratnicima. ali je ipak odlucio da ode u svoju zemlju da se suprotstavi tome. Za to su doznali Samaricani. ali je za to vre me osvojio celi Egipat i tako stvorio najvecu imperiju u istoriji staroga sveta. gde su na li skloni te malobrojni stanovnici. gde je nekada. MISIJA JEZDRINA. Persijski satrap Tatnaj. Ubogi mali hram bez ukrasa bio je alosna slika bede i propadanja zemlje. Povratnici su se pre svega morali po brinuti za krov nad glavom i bar donekle ukloniti kr s gradskih ulica. Samaricani i ostala plemena koja su zaposela ispra njene jevrejske zemlje.Veseli se i raduj se s nama Jerusalime sru eni. na -ucnik i veliki poznavalac Tore. jer se preko me anih brakova vezuju s okolnim arabljan -skim plemenima. Za vladavine sledeceg persijskog cara Darija l (522-485.

.

dok su sve tenici i bogati iveli bezbri no u izobilju. koplja. Hetita. da vi e ne budemo rug. Jevuseja. u ocajanju cupao \ bradu i u nezmernoj tuzi celi dan sedeo nemo. spopade ih bes i poce e se spremati za oru ani napad. Razderao je pla t na sebi. pre na e ere. cak su i sve tenici i narodni predvodnici imali ene tudeg porekla. Tri dana u tajnosti je detaljno razgledao sru ene zidove i spaljene gradske kapije i najzad objavio cilj svoga dolaska: "Vidite u kakvom smo zlu. zelena tva i pljacke najveci deo naroda pao je u krajnju bedu. Amonaca." Otad je. Za vreme vecernje rtve pao je nicice pred hramom i tako po -tresno plakao da su i svi okupljeni zaplakali. Danima je plakao. Moavaca. Arabljana i drugih neprijateljskih pleme -na rugali su se Jevrejima. da lisica dode. strele i titove." Artakserks je voleo svoga peharnika i poklanjao 380 Zenon !](psulbvs/(i mu puno poverenje. visoku du nost peharnika obavljao je Judejac Nemija." Grad je bio bez ikakve odbrane. rekav i im:$Posao je velik i dug.mnogi Judejci po enili su se kcerima Hananaca. spremna da odbije napad. dajte da zidamo zidove Jerusalimske. Zbog poreza. Amonaca. bogati su ugnjetavali siromahe i za dugove uzimali im polja. pa cak pri -moravali na robovski rad njihove sinove i kceri. MISIJA NEMIJINA. Svakoj porodici. Ta surova naredba une -srecila je i rasturila mnoge porodice odvajajuci voljene ene od mu eva i bri ne majke od rodene dece. Egipcana i Amorejaca. trubaci su imali zadatak da pozivaju branioce na ugro ena mesta. Jerusalim pust i vrata mu popaljena ognjem. i zapitao ga za razloge njegove tuge: " to si lica nevesela. dao mu pismo za cuvara carskih uma s nalogom da mu izda onoliko drvene grade koliko je potrebno za obnovu jerusalimskih kuca i zidina i cak mu dodelio jaku pratnju od persijske pe adije i konjanika. Judejski narod ocuvao je svoju rasnu i versku osobenost. Bog na vojevace za nas. ivo se prihvatio obnove. Lo a vest duboko je potresla Nemiju. kad je grad gde su grobovi mojih otaca opustio i vrata mu og -. Rasporedeni du zida. njem spaljena?" A car mu rece: " ta hoce ?" Posle tople molitve objasni o cemu se radi. na smenu. Gde cujete trubu da trubi." Ali kad su zidovi bili dopola podignuti. Nemija je odmah prionuo na posao. bila u pripravnosti. Po jerusalimskim ulicama cula se me avina svakojakih jezika i narecja i izabranom narodu pretila je brza propast. tugovao. dan i noc. po lji me u Judeju u grad gde su grobovi otaca mojih da ga sagradim. a zatim zamoli cara za odobren -je da ode u Jerusalim: "Ako je ugodno caru i ako ti je mio sluga tvoj. vec ga je naimenovao za namesnika Judeje. Na dvoru Artakserksa u Suzi. Persijski car je primetio da mu je peharnik nekako setan i zabrinut dok mu dodaje vino. Ne samo to mu je dopustio da ide. Svi koji su se bojali reci bo je okupili su se oko njega i dugo se s njim molili. Filiste -jaca. provalice kameni zid njihov. Stare ina Amonaca Tovija podsme ljivo rece: "Neka zidaju. a narod. kad nisi bolestan? Nije drugo nego tuga u srcu". onamo trcite k nama. pogor ala je odnose s okolnim narodima koji su se osecali te ko pogodeni prezrivim odbacivanjem svojih kceri. polovina stanovni tva bila zauzeta gradnjom s pripasanim macevima. Stare ine Samaricana. i mi smo se rasuli po zidu daleko jedan od drugoga. Nemija se ne dade zastra iti i organizova odbranu. Nemija isprica svome gospodaru ta je cuo od Ananija: "Da je iv car doveka! Kako ne bih bio lica nevesela. a druga polovina je. Zato se napadaci nisu usudili da stupe u . ostavljen na milost i nemilost pustinjskih razbojnika i neprijateljskih plemena koja su zauzela napu tene delove judejske zemlje. Jezdrinom zaslu -gom najzad je pala odluka na osnovu koje se svima koji su o enjeni tudinkama oduzima imanje i pravo gradanstva ako ne napuste svoje ene u roku od tri dana. ne iskljucujuci ni sve tenicke. Nemija je stigao u Jerusalim godine 445. Zidine prestani -ce i dalje su bile u ru evinama. podstaknut njegovim entuzi -jazmom i energijom. Jezdra je bio duboko potresen. poverio je rad na jednom delu zida. Osim toga. Razdeli graditeljima maceve. postio i molio Jehovu da se smiluje na njegove sunarodnike u domovi -ni. ne verujuci da ce podici zidove. ali je otada iveo potpuno izolovan medu neprijateljima. vinograde i vocnjake.

.

cetiri puta su poku ali da izmame Nemiju iz grada. itelji Jerusalima groznicavo su zidali danju i nocu. vinogra -de i vocnjake koje su im oduzeli za dugove i zelena ke kamate. pa su resili da pribegnu lukavstvu. vec je kobno uticala na njihove unutra nje odnose. naredio je da se gradska kapija uoci sabata zatvara. Ta verska izma ne samo to je dovela do potpunog duhovnog otudenja dve krnje jevrejske dr avice. Posle pedeset i dva dana. A Nemija se prihvatio sredivanja dru tvenih pitanja. Cak i tirskim trgovcima koji su se naselili u Jerusalimu bilo je dopu teno da trguju. Postojala je jo sto i petnaest godina. koja je prodrla i u sve tenicke krugove. koji Levitima i pevacima nisu placali odredeni deo desetine koji im je pripadao. Godine 721. Judejska dr ava. zidovi su bili podignuti iz ru evina i prestonica je s olak anjem mogla da odahne. Vec znamo da su severna i ju na plemena oduvek delili duboki etnicki i politicki antagonizmi. Do lo je do toga da deca jz tih me anih brakova nisu vi e znala da govore hebrejski. Osiroma eno fyende stanovni tvo oslobodio je te kih poreza i da bina. proterao je iz Jerusalima. da bi onemogucio trgovinu. gde je ponovo preuzeo pocasnu du nost peha -rnika. Zamislimo za trenutak ta se de avalo u Izrailju. Nemija je s velikom odlucno cu zaveo red u hramu i. Kad je rec o sastavu . Posle nekoliko godina ponovo je oti ao u Jerusalim da se uveri kako se vlada judejski narod. pala je Samarija. Jo gore je bilo to to vi e niko nije slavio sabat. Izbacen iz ravnote e tom zarazom. kad je Nabukodonosor razorio Jerusalim. Izrailjska dr avica postojala je. ne to vi e od dvesta godina. Svega dvadeset godina posle razaranja Samarije asirski car pojavio se pred ^zidinama Jerusalima i samo zahvaljujuci spletu srecnih okolnosti judejska dr ava tada nije izgubila nezavisnost. pre na e ere. Pod izgovorom da hoce sklapanje mira. Cak i jedan sin prvosve tenika o enio se tudinkom. Za vreme Solomonove i Davidove vladavine ubla avali su ih zajednicki dr avni interes i zajednicko versko sredi te.^ Ali Nemija se dr ao na oprezu i uporno je i ao svome cilju. Zatim im je naredio da se zakunu da ce ostaviti ene tudinke. znaci. Ispuniv i svoju misiju. do -nosili u_ prestonicu svoje proizvode i pazarili po gradskim duca -nima. cesto ne spavajuci i ne pre -svlaceci se. zadovoljava -juci se samo skromnim prilozima za odr avanje svoje kuce. zbog cega su napustili slu bu u hramu i poceli se baviti zemljoradnjom. Otkrio je da su se Judejci opet enili tudinkama. estoko ih grdio i prokli -njao i u nastupu besa udarao ih pesnicama i vukao za bradu. koja je protiv bratskih izrailjskih plemena pozvala Asiriju. Dovoljno je navesti samo nekoliko cinjenica da se u to uveri-mo. spasla se samo zahvaljujuci tome to je postala vazal svog tobo njeg spasioca. nastojali su da u gradu ire strah i po -metnju preko potkupljenih judejskih otpadnika. Razlozi te tragedije bili su veoma slo eni. Zemljoradnici su muljali gro de.otvorenu borbu. Najvi e ga je bolela pohlepnost sve tenika. hram u Jerusalimu. pre na e ere. Za -tim je sazvao zbor i zahtevao od bogata a da se zakunu da se vi e nece baviti lihvarenjem i da ce vratiti sirotinji polja. Nemija je sve krivce pozvao preda se. a medu njima je bio i sin prvosve tenika. Solomon je umro godine 932. to jest do godine 586. Izrailj je otcepljenjem istupio i iz te najva nije zajednice i stvorio svoje vlastite kultne prestonice u Vetilju i Danu. S ogorcenjem je zakljucio da se stanje opet pokvarilo. Sve koji se nisu pokorili naredenju. a kad im to nije po lo za rukom. vratio se posle dvanaest godina na cars -ki dvor u Suzi. 382 "ZAR SAM JA CUVAR BRATA SVOJEGA"* Ubrzo se pokazalo da je raspad Davidove dr ave na Izrailj i Judeju jedna od najvecih tragedija jevrejskog naroda.

. izrailjska plemena su jo Bila su pod jakim pritiskom razno uvek tamo bila u manjini.stanovni tva te dr avice.

Po mi ljenju naucnika . to takode ima svoje obja njenje. izrabljivanje i su -rovost bogata a. Izrailj i Judeja postali su igracka u politickim igrama koje su im na kraju donele propast. Fenicanke Jeza -velje. 9) 2. dinasticki prevrati i verski neredi ne samo to su prouzroko -vali anarhiju u obe zemlje. Ali i tamo se kult tudinskih bogova sna no si -rio. ili u Egiptu. jer se i on. Kultovi ovih naroda pu tali su u Izrailju sve dublje korene i u pojedi -nim trenucima izgledalo je da je jehovizam osuden na propast.*Kainove reci. Kako je to pitanje izgledalo u Judeji? Izgledalo je da bi zemlja. ali ustanak nije mogao biti uspe an. Tek kasnije je predvo -dnik jehovisticke stranke Juj odneo pobedu nad tudinskim kulto -vima. U Samariji i Jerusalimu borile su se o prevlast stranke koje su tra ile oslonac ili u Siriju. dok je mali broj privilegovanih gomilao sve veca bogatsva. koji je izvr io duboke verske reforme i povratio pravne norme sadr ane u knjizi Zakoni ponovljeni. Kako to obicno biva. do lo do ustanka pod vodstvom proroka Ilije. dok se na kraju nije izborila za prevagu nad tudinskim bogovima. Pojavili su se mudraci kao Amos. a Manasija je zapoceo krvave progone jehovista. To se pokaziva -lo u ustanovljenju zlatnog teleta i proterivanju iz dr ave ortodok -snih predstavnika jehovizma: sve tenika i Levita. Uop te uzev i. Ali to je bila samo privremena pobeda. vec su produbljivali i klasne razlike. Obe dr avice bile su potresane dugo -trajnim i te kim verskim ratovima. Knjiga postanja (4. Mojsijeva religija uvek se obnavljavala. odsecena planinama od susednih uticaja. Ahaz je bogu Molohu pri -neo na rtvu svoga sina. propovedi i poziva -nja ljudi da se poprave ne zaustavljaju tok istorije. 384 Zenon !%psidovs/(i Jezekija i Josija. Tada je. bratoubilacke borbe. eleci verovatno da dobije podr ku vecine podanika. kao to znamo. ubrzo priklonio idolopoklonstvu. trebalo da predstavlja oslonac Mojsijeve religije. Jotam. Osam judejskih careva Biblija optu uje za idolopoklonstvo ili za proganjanje jehovinih sve tenika. u blizini palestinkog na -seljaf^ison Lesion. ti ratovi su hiljadostrukim nitima bili vezani za politicke medunarodne sile. prvi car Izrailja. Jeremija i Ne -mija. l pored svega. jehovizam je u Judeji bio daleko ilaviji. borba protiv jehovizma poprimila je krvavi karakter. Cak je i Jerovoam. vrsnog hananskog stanovni tva. kovcegom zaveta. To se dogodilo narocito zahvaljujuci caru Josiju. istina. me -du njima nije bilo nijednog vernog jehoviste koji bi zaslu io po -hvalu redaktora istorijskih biblijskih knjiga. Da zlo bude vece. sa cudenjem cemo utvrditi da Biblija optu uje njegove careve za kult tudinskih bogova ili precutkuje njihovu versku de -latnost. Josafat. neprestani ratovi. Jerovoam i drugi izrailjski carevi morali su na to ozbiljno racunati i zato je izmaticni Jehovin kult u njihovoj dr avi dobio idolopoklonicki karakter. koje se ponosilo bogatom ver -skom i kulturnom tradicijom. izvr io versku izmu. ako iz tog ugla pogledamo na istoriju Izrailja. Na taj na -cin. Za vreme Ahavove vladavine i njegove ene. pouke. Do -znajemo da je vatrena poklonica fenickih bogova progonila i ubi -jala Jehovine proroke. Drukcije govoreci. ili u Asiriju. koji su osudivali ugnjetavanje. Nemocni Izrailj nije se mogao uspe no braniti ni od uti -caja i podrivanja susednih dr ava. revoluci -je. Joas je ubio sve tenika Zahariju zato to mu je prebacio idolopoklonstvo. Fenikije i Damaska. ali. koga je na presto dovela jehovisticka stranka proroka Ahije. s prete nom vecinom jevrejskog stanovni tva i s tradicionalnim kultnim pred -metom. iroke narodne mase sve vi e su siroma ile. Pod te kim teretom poreza i dugova. Komentar za te prilike mo e biti vec pomenuto pismo izrailjskog seljaka nadeno godine 1960. kad je prorok morao da pobegne iz zemlje. Zahvaljujuci takvim carevima kao to su bili Asa. lihvarstvo. Pogor avale su se i unutra nje dru tvene prilike..

.

koje je trebalo placati susednim silama. Pismo je o teceno i ima praz -nine. Zemlju su pusto ili razni osvajaci. pokrivali su oni koji su jo imali zlata i srebra. da dva cara ive i u slozi. careubistva i dinasticki prevrati u Izrailju. dodu e. ali je njegov sadr aj sasvim jasan. koji je upravo zavr io berbu.ono potice iz VII veka pre na e ere i sastoji se od cetrnaest redova teksta napisanog na komadima razbijenog krcaga. po cenu citavog blaga Jerusalimskog hrama doveo u Hanan asirsku vojsku. l car Izrailja Joas opljackao je Jerusalimski hram i deli -micno poru io gradske zidine. Dok se deset izrailjskih plemena bez traga rasplinulo u etnickom kotlu Mesopotamije. Tada je Ahaz. Ogrtac je verovatno bio jedina imovina seljaka kome je nanesena nepravda. de avala careubistva i dvorski pucevi. Davidova dinastija. Tiglat-Falazar III zahtevao je za tu 10C legende uslugu stravicnu sumu od hiljadu talenata srebra. Osim toga. podnosi tu bu svome knezu da mu je ubirac po -reza oduzeo ogrtac. bio je bez sumnje egipatski placenik. Po to je talenat vredeo tri hiljade sikala. znaci da je ezdeset hiljada imucnijih ljudi moralo prilo iti znatan iznos za odr avanje na prestolu krvavog uzurpatora. Ako uzmemo u obzir cinjenicu da je ogrtac ubogim Izrailjcima slu io i kao pokrivac. dok se u Izrailju u toku 230 godina izmenjalo devet carskih dinastija koje su uzurpatori nasilno osnivali. pre na e ere. Da bi prinudio Judeju da pristupi antiasirijskoj ko -aliciji. mnogi Judejci uspeli su da se okuce u tudini i odbili su da se vrate. to znaci da je izgnanstvo trajalo nepunih pedeset godina. Izvr ilac otcepljenja. Dovoljno je navesti tri primera da se prika e to stanje stra nog politickog slepila. Ali s vremenom su cak i bogati ljudi postali rtve rato -va i politickih nemira. Ta samoubilacka politika morala je pre ili kasnije da dovede do propasti celog jevrejskog naroda. istorija je prema njima bila blagonaklona. kao to smo vec pomenuli. Menajim je do ao do nje na taj nacin to je uzimao od bogata a po pede -set sikala srebra. Jo prve godine svoje 2Q/~ vladavine persijski car Kir dozvolio im je da se vrate u domovi -nu. Neposredna posledica njegove pobune bila je ta to je faraon Sisak l pet godina posle Solo -monove smrti opusto io Hanan i odneo sve blago Jerusalimskog hrama. vec preseljenje. Dinasticko rivalstvo izmedu vladara Izrailja i Judeje kao i borba sve tenika za prevlast oslabili su obe dr avice i bili u potpunoj suprotnosti s interesima naroda. De avalo se. Seljak. Dva carstva uglavnom su vodila medusobne istrebljivacke ratove i nisu se ustezala da dovedu u Hanan svoje najljuce vekovne neprijatelje. dodu e. l u Ju -deji su se. Jerovoam. Car Izrailja Fekaj sklopio je savez s Damaskom. razumecemo bezobzirnost tada njeg poreskog si -stema. a visoke namete. ali takvi slucajevi bili su retki i pre su imali karakter politickih manevara i nikako nisu proisticali iz patriotskih pobuda. u mnogim slucajevima cak i povoljno u materijalnom pogledu. opusto io Judeju i poceo opsadu Jerusalima. Bili su to razni ljudi: bogati trgovci. krenuo je sa saveznikom protiv judejskog cara Ahaza. U svetlu tih cinjenica postaju nam razumljivi neprestani dvorski pucevi. ispla -tio je svome za titniku tri miliona sikala srebra. Prvi talas povratnika krenuo je na put u prolece godine 537. po to se iz osiroma enog naro -da ni ta vi e nije moglo iscediti. za Judejce takozvano vavilonsko ropstvo i nije bilo pravo robovanje. . iako za to nije imao nikakvog osnova. ali je u njoj sve vreme vladala jedna. krvavi uzurpator Menajim morao se osloniti na Asiriju da bi se odr ao na vlasti. Kad tri miliona podelimo sa pedeset. samo da pobede protivnika. Ali bez obzira na tako kratak vremenski period. l pored toga to je zaveo teror u dr avi.

.

Sve tenici su vr ili finansijske zloupotrebe. Jevreji koji su se o enili tudinkama morali su napustiti svoje ene i de -cu ili i sami otici iz Judeje. Tako se u Judeji stvorila izuzetna konce -ntracija ortodoksnih jehovista.. Jer neki govorahu: nas i sinova na ih i kceri na ih ima mnogo. U novom judejskom dru tvu pre svega*Dada u oci nesumnjiva dominacija religije i sve teni -ka.. Drugi opet govorahu: da zalo imo polja svoja i vinograde i kuce da dobijemo ita u ovoj gladi. Oni koji su ostali u emigraciji iveli su u takozvanoj dijaspori. svi su dare ljivo pri -lagali za obnovu hrama. Kratko govoreci. Tacno je receno da su se Judejci iselili kao narod. koje nije upla io daleki naporni put i ubogi ivot u ru . sinovi na i kao nji -hovi sinovi. Ali teo -kratski poredak nije obezbedio narodu demokratsku ravno -pravnost. Jevrejina visoka roda. Zahvaljujuci Jezdri i Nemiji. Zato se rasrdih vrlo kad cuh viku njihovu i te reci. Tada ga je vladar Samarije postavio za naj -vi eg sve tenika hrama koji . i neke kceri na e vec su robinje. 11. Ta cinjenica nam obja njava gotovo sve to znamo iz Knjige Jezdrine i Knjige Nemijine. a po ulicama Jerusalima culi su se tudi jezici. Nemija. 5. Nema sumnje da su se za povratak prijavili pre svega siroma ni ljudi. tj rasejanju. iako vec u godinama. Morali su to biti vatreni sled -benici Jehovini. ali je bio odbacen jer mu je ena bila tudinka. legende 387 Jo drugi govorahu: da uzajmimo novaca na polja svoja i vinograde za danak poreski. l smislih u srcu svom i ukorih knezove i poglavare. Ali niko nije bio ravnodu an prema svojoj domovini. koji je sve vi e preovladivao u Vavilonu. Judejcima je pretila opasnost odnarodenja. i kao to znamo iz Biblije. prihvatio misije da ucini kraj svim tim zloupotrebama. Oni su doneli stroge zakone o braku. mnogi povratnici prihvatili su aramejski jezik. predstavnici najkonzervativnijeg dela Mojsijeve religije.tenikom na celu. deca iz tih brakova ce -sto nisu vi e ni govorila hebrejski. i sluge njihove zapovedahu po narodu. A telo je na e kao telo brace na e. takozvani "savet stare ina". od koga je kasnije nastala stalna institucija Sanhedrin. ali i brojni predsta -vnici u Vavilonu rodenih pokoljenja. i eto treba da damo sinove svoje i kceri svoje u roblje. i re -koh im: vi mecete bremena svaki na brata svojega. 15). ovako opisuje te odnose: "l stade velika vika ljudi i ena na bracu njihovu Judejce. koji se nadao da ce biti naimenovan za prvosve tenika. rasno tudih naroda. ciji religiozni ar nije bio ta -ko jak kao njihovih otaca. Hajde vratite im danas polja njihova i vinograde i masli -nike i kuce i to im na stotinu uzimate od novca i ita i vina i ulja. Mu karci i ene stupali su u brakove s pri -padnicima susednih. a vratili kao verska zajednica. koji se. izrabljivanju i lihvarenju od strane imucnih slojeva. koji su za novu domovinu bili vezani interesima. Uz njega je stajalo savetodavno telo sasta -vljeno od predstavnika aristokratije. reakcija na te pojave bila je neobicno sna na. sve tenici i Leviti. Uz to. S ugnjetavanjem i ekonomskim zloupotrebama vlasto -dr aca irila se demoralizacija i ravnodu nost prema pitanjima koja se ticu naroda. narodne ma -se bile su izlo ene ugnjetavanju. cuvajuci svoje stare obicaje i obrede. Jevrejski istoricar Josif Flavije pomi -nje nekog Manasiju. A preda nji upravitelji koji bejahu pre mene bejahu te ki narodu uzimajuci od njega hleba i vina osim cetrdeset sikala re -bra.zemljoradnici i zanatlije. da dobavimo ita da jedemo i ostanemo ivi.evinama Jerusalima." (Knjiga Nemijina. a mi ne mo emo ni ta. To je Dilo pravo teokratske dru tveno uredenje s prvosve . jer polja na a i vinograde na e dr e drugi. 1-7.

To su bili mudraci. Taj jalovi verski formalizam podsecao je na feti izam i ocigledno je slu io sve tenicima za odr avanje teokratske vlasti nad judejskim narodom. Prorok Mihej je tu misao jo uprostio. pravedan i 389 milosrdan. stega koja je trebalo da dr i u pokornosti malobrojni jevrejski narod da ne izgubi svoju posebnost. Per -sijanci. u najboljem slucaju sastavljene od autenticnih odlomaka nji -hovih tekstova ili od tekstova nepoznatih autora iz raznih veko -va. slobodni smo reci da su biblijske knjige pro -roka zajednicka svojina jevrejskog naroda i predstavnika ideja koje su ga zaokupljale jo od VIII veka pre na e ere. Sve na e dualisticke religio -zne koncepcije Boga i sotone. propovedajuci da Jehova pre svega tra i od coveka da bude dobar. Amos je upravo propo -vedao da ga se u jehovinom kultu malo ticu rituali i ceremoni -je i da je su tina u tome da ljudi u du i budu pravedni i bogobo -ja ljivi. dru tveni i politicki radnici i propovednici religiozne konce -pcije vi eg reda. Jeremijina i Jeze -kiljeva. Zanimljivo je da neki naucnici u produbljenoj monote -istickoj koncepciji koja se provlaci kroz knjige proroka otkrivaju uticaje iz vremena vavilonskog ropstva. nisu priznavali kultne idole. ciji su predstavnici bili proroci. dakle pripisuje mu vec sasvim jasno univerzalne osobine. Zbog toga je Mojsijeva religija postala be ivotna i li ena dubljeg etickog sadr aja.je podigao na brdu Garizim. Kult Or -muzda nesumnjivo ima mnogo zajednickog s jehovizmom. narodni uci -telji. ali izabran samo zato da celom covecanstvu donese do -bru vest i na taj naci omoguci spasenje sveta. Svi koji su se protivili sve tenicima i nadzoru nad ritualima iselili su se iz Judeje. Prorok Isaija je od Jehove najzad ucinio Boga celog covecanstva. Ali je sigurno da knjige koje im pripisuje Bi -blija nisu uvek iza le ispod njihovog pera. Prema tome. iz toga nikako ne proizlazi da su oni legendarne licnosti. ' Njihova velika zasluga bila je u tome to su pre svega isticali eticke vrednosti jevrejske religije. Za vreme sabata niko nije smeo da krene na 388 dalji put. Religija je postala orude ovinisticke politike. koji je propovedao da na svetu deluju dve sile koje se medu -sobno bore: bog svetlosti Ormuzd i bog zla Ahriman. kao i Jevreji. Jevreji su verovatno mo -rali osecati naklonost prema persijskim sledbenicima Zaratustre. Amos pa -stir. Na osnovu lingvisti -ckih ispitivanja danas vec znamo da su te knjige samo antologi -je. pa ni da ubere klas ita kad je bio gladan. Razlikovali su se od njih pre svega po tome to im propovedanje nije bilo profesija i to nisu iveli od proricanja buducnosti. Isaijina. postojala je u jevrejskom dru tvu i druga verska struja. Tamo mu se prikljucio veliki broj sve tenika i Levita koji su sbog istih razjoga morali da napuste Jerusalim. Na srecu. Izrailjci su zaista bili izabrani narod. Cak je bio greh izvlaciti magarca kad padne u jamu. cime su osvoji -li simpatije ikonoplasta jehovizma. Sve pojedinosti ivota bile su uredene preciznim ritu -alnim propisima. Te nja za potpunom izdvojeno cu od okolnih naroda iz -vr ila je dubok i dalekose an uticaj na jevrejsku religiju. iako su predstavljali konacnu sublimaciju vekovne tradicije religioznog vracarstva. Ta mesijanisticka ideja bila je ne to sasvim novo i stvaralacki je delovala na mi -sao prvih hri canskih zajednica. zasnovane na licnoj moralnoj odgovornosti co -veka pred Bogom. Po njegovom shvatanju. Svi oni su bili uvereni da im je Jehova poverio znacajnu versku i dru tvenu misiju. neba i . Jeremija potomak aristokratskog sve tenickog roda. Isaija je bio imucan zemljoradnik. Jevrejski pisci navode trideset i devet poslova koje za vreme sabata nije bilo dozvolje -no obavljati. Broroci nisu imali niceg zajednickog s vracima koji su lu -tali po emlji. Biblija sadr i knjige esnaest proroka od kojih najveci znacaj imaju prorocanstva Amosova. lako je neke od njih narodno predanje obdarilo natpriro -dnom cudotvornom moci. a Jeze -kilj sve tenik u Jerusalimskom hramu.

.

Na srecu. po tenje.zemlje. veoma revolucionarne. ali tek u vreme careva i posle povratka iz vavilonskog ropstva iroko je primenjivano robovanje za dugove. poticu iz persijskog doba: Jevreji su ih preuzeli u vreme ropst -va i predali ih potom ranome hri canstvu. metodom korelacije moguce je bilo objasniti ne samo dotad nepoznate uzrocne veze mnogih biblijskih podataka. li enih pragmaticne povezanosti. dakle.. postojale su ozbiljne osnove za kritiku. Logicna posledica tih uzvi enih etickih nacela bila je o tra kritika dru tvenih odnosa u Izrailju i Judeji. Carevi su stanov -ni tvo gonili na prisilni rad na gradnji hramova. koji su. Dogadaji su ubrzo pokazali kako je njegovo stanovi te bilo is -pravno i razumno. ugovora o prijateljstvu i diplomatskih poteza. nadahnuti vizionari i veliki pesnici izra avali su sve ono to je u jevrejskom naro -du bilo najvrednije. Proroci su bili i dalekovidi politicari. narodne mase postajale su sve siroma nije. racunajuci na pomoc Egipta. Prorok Isaija u ocajanju uzvikuje: "Te ko onima koji sastavljaju kucu s kucom. Jeremija po cenu ivota o tro istupa protiv politickih fanatika. Isa -ija odvraca cara Ahaza od dovodenja Asiraca u pomoc protiv izrailjsko-sirijskog saveza. okru eni brojnom poslu -gom i nalo nicama. Ca -revima su prebacivali zlocine i raskala an ivot. Ugnjetavanje sirotinje i samovolja bogata a. Dok su bogata i iveli u istocnjackoj rasko i. da vec ne bude mesta i vi sami ostanete u zemlji" (Knjiga proroka Isaije. vec i utvrditi da su ti podaci uglavnom tacni. U Vavi -loniji i Asiriji. Aristotel je pi -sao da bi bilo cudno kad bi neko rekao da voli Boga. na stenama i u hramovima. Proroci su osu -divali dru tvo zbog otpadni tva. Ropstvo je u Hananu postojalo od pamti -veka. Ideje proroka bile su. verske koncepcije i po -zivanje na dru tvenu pravdu. palata i tvrdava. cak i za vreme Nabukodo -nosorove opsade Jerusalima nagovarao je Judejce na predaju. ta vi e. Zahvaljujuci tim otkricima. 5. svetlosti i mraka. na primer. A upra -vo to su propovedali neki proroci i tom svezom mi lju zapoceli novu eru verskog ivota naroda. Jehova ne pridaje znacaj spolja njim formama kulta i rituala. 11 mnogim slucajevima ne doznajemo ta ih je navelo na ovakav. otkriveni su mnogi podaci koji bacaju iznenadujuce svetio na dogadaje u Izrailju i Judeji. Biblijski tekst obave tava nas samo o tome kad su poje -dini carevi vladali. Ratni tro ^ . Ti duhovni predvodnici. Tako. U tekstovima koji se od -nose na istoriju pomenutih dr ava. a oni su iveli u luksuznim dvorcima. porezi i zadu iva -nje kod lihvara produbljivali su bedu radnih masa i bogatili imu -cne slojeve. Kao to smo vec vi e puta utvrdili. ne shvatamo politicke i psi -holo ke motive ratova. U propovedima tih mudraca religija je prestala da bude op ta insti -tucija i postala je licna stvar svakoga coveka. 8). Njihovi moralni ideali. Kratko receno. a jevrejskom dru tvu prorokovali propast i patnju ako se ne vrati na put istine. Biblijska istorija Izrailja i Judeje svodi se na hronicarsko nabrajanje careva i na ocenu njihove vladavine s gledi ta jeho -vizma. pravednost i dobrotu. vec tra i moralnu cistotu. Po njima. u novovavilonskoj haldejskoj dr avi i u Egiptu sa -cuvale su se ogromne arhive s dokumentima i natpisima u grob -nicama. Mesopotamijom i Egiptom. izvr ili su neprolazan uticaj na evropsku kulturu dva sledeca milenijuma.. moralnog pada i korupcije. i njivu na njivu nastavljaju. istorija dveju jevrejskih dr ava tesno je pove -zana s istorijom velikih sila. propovednici. biblijska istorija sastoji se sa -mo od kratkih hronicarskih zapisa. podsticali Judejce protiv Haldejaca.^ ne na drukciji postupak.^&^ 390 Zenon %osufovs/(i kovi padali su na seljake i na kraju ih doveli do propasti. mogle su se cak pribli no proracunati godine vladavine .

.

doznale su za to francuske vlasti i ponudile vlasniku hiljadu i pet stotina dolara. Za lak e razumevanje tog problema vredi navesti jedan od lak ih primera takvog preracunavanja. Tada su Arabljani do li do zakljucka da taj kamen mora imati neku magicnu moc. Svaki od njih predstavlja jedan od gradova koje je Sisak osvo -jio i opljackao. Na njemu vidimo egipatskog bo -ga Amona kako vodi na konopcu 156 jevrejskih zarobljenika. Za vreme Joramove via -davine. Tih otkrica ima tako mnogo da se ovde ne mogu sva navesti. Citalac ne bi stekao potpunu sliku o jevrejskoj istoriji. Biblija ka e da je Kir jo prve godine posle osvajanja Vavilona dopustio Jevrejima da se vrate u Jerusalim.kom aru nije po tedeo ni svoga ticenika cara Jerovoama i da je pusto io i zemlje novoosnovanog izrailjskog carstva. Kao to iz ovoga vidimo. Iz natpisa na njemu proizlazi da je Misa u pocetki stvarno trpeo poraze. Zato cemo se ograniciti samo na neka naj -va nija i najneverovatnija. Knjige Nemijine i knji -ga proroka Isaije. pobedom se razmecu obe stra -ne. Biblija govori da je pet godina posle podele jevrejskog carstva faraon Sisak upao u Judeju i opljackao Jerusalimski hram. prineo mu na rtvu svoga sina. pokorio je zemlju Moavsku i cetrdeset godina posle toga izvlacio od svoga vazala ogroman godi nji danak od sto hiljada ovnova. Oslanja se uglavnom na prvu i drugu Knjigu o carevima i dopunjeno podacima iz Knjige Jezdrine. i zatvoriv i se u tvrdavu Kiraraset. kao to Biblija priznaje "vratio se u svoju zemlju". Po to su se iseljenici nekoliko mese -ci pripremali za put. ne bi shvatio njenu uzrocnu povezanost s politikom susednih velikih sila. znamo da se to dogodilo krajem godine 539. Amrije. koje su zatim prodavali kao amajlije. prvi talas povratnika nije mogao da krene za Jerusalim pre proleca godine 537. Danas se on nalazi u Luvru. Pre nego to je kupovina izvr ena. car moavski Misa digao je bunu protiv Izrailja i prestao da placa nametnuti danak. Zahvaljujuci proracunima izvr enim na os -novu persijskih dokumenata. Iz spiska tih gradova doznajemo zanimljiv poda -tak koji Biblija sasvim precutkuje. ali ipak nije . Zato je poglavlje koje se odnosi na dva jevrejska carst -va me avina sastavljena od podataka iz raznih istorijskih izvo -ra. Ispada da faraon u pljacka . U ru evinama hrama u Karnaku otkriven je bareljef na kome je ovekovecen taj pohod. Jeremije i Jezekilja. nemacki misionar F. Po to Joram nije konacno pokorio zemlju Moavsku i. Za taj dragoceni spomenik Klajn je ponudio Arabljanima cetrdeset dolara. Potpalili su ispod njega vatru i polivali ga vodom sve dok se nije raspao na ko -made. Godine 1868. pre na e ere. pre na e ere. Biblija tvrdi da su saveznici potukli cara Misu i potpuno opusto ili nje -govu zemlju. da bi umilostivio boga Hemosa. a sadr i i podatke iz sa -cuvanih svedocanstava Mesopotamije i Egipta. Tada je Joram u savezu s carem 392 Zenon 3(psit£ovs/<i edomskim i carem judejskim krenuo protiv pobunjenika. 3. Zato je cudno izgledala primedba da pobednici "brzo oti -do e odande i vrati e se u svoju zemlju" (Druga knjiga o care -vima. U sledecim redovima natpisa pobedonosno saop tava da je razbio napadace %ko da "Izrailj zauvek propade". Klajn otkrio je istocno od Mrtvog mora ogroman kamen od plavog bazalta s urezanim nat -pisom na moavskom jeziku. A. Samo ulaganjem ogromnog truda i sredstava francuski arheolozi uspeli su da ih otkupe i ponovo sastave dragoceni kamen. mo emo smatrati da je taj rat stvarno bio ru ilacki. U na oj prici ne bi imalo smisla ponavljati maglovita i lakonska biblijska saop tenja^ bez pozivanja na bogati materijal koji nam pru a arheologija. Tu tajanstvenu napomenu razjasnila je tek arheologija. 27). Arheolo ka otkrica izvr ena u Egiptu i Mesopotamiji na zapanjujuci nacin potvrduju verodostojnost i tacnost pomenutih biblijskih tekstova. Najveci car Izrailja.391 izrailjski i judejskih careva kao i va ni datumi u istoriji jevrejskog naroda.

.

Iz teksta njegovog natpisa mo emo za -kljuciti da je rat ostao nerazre en. Car Ahav naneo je vladaru Damaska Ven-Adadu strahovit poraz i zarobio ga. Ali je asirski natpis otkrio razlog zbog cega je car Damaska upao u Izrailj i opusto io njegove gradove. Damask je uspeo da se od -brani. bale tkanina. "Crni obelisk" nam je tako pokazao koliko je bila kratko -vida i pogubna politika izrailjskih uzurpatora. otkopao iz ru evina asirskog grada na brdu Tel Nimrud. poceo je opsadu Damaska. a na drugom mestu vodi mu na konopcima ivotinje: slonove. Izrailj je za vladavine Joahazove pretrpeo potpun poraz. Osecalo se da se iza te velikodu nosti. U takvim uslovima nije bilo u njegovom interesu da Sirija. Naprotiv." Iz drugog teksta vidi se da je Juj uru -cio danak osamnaeste godine Salmanasarove vladavine. dok se Ahav povukao iz borbe s velikim gubicima. kad je izbio novi rat sa Salmanasarom. zlatni pehari. stari sporovi izmedu Izrailja i Sirije ponovo su buknuli i Ahav je poginuo u jednom od broj -nih okr aja. . bikove i legendarnog jed -noroga. Samarija je ra -zorena. jer kad su se Asirci vratili u svoju zemlju. a njegova silna vojska prinudno je svedena na pedeset konjanika. U svetlu tih novootkrivenih cinjenica. nestalo je u izgnanstvu bez traga. Sve strane tog cetvorougaonog stuba od crnog bazalta pokrivene su bareljefima i natpisima s klinastim znacima. protiv mocne Asirije morala se boriti sama i bila je pobedena. obhodio se prema njemu veoma blago.doneo re enje. godine pre na e ere. carsko ezlo i balsamovo drvo. Oslabljen borbama sa svojim prirodnim savez -nikom. deset bojnih kola i deset hiljada pe aka.). bude uni tena. Misa je utoliko bio u pravu to se tada zaista oslobodio dugogo -di njeg ugnjetaca. dobrovoljno se predao Asir -cima plativ i ogroman danak u zlatu i srebru. koji je ubio Ahava i Jezavelju. dobijeno od njega. Vladar mocne dr ave sa op tava da je odneo pobedu nad savezom dvanaest careva medu kojima su bili i Ven-Adad i Ahav. Ali uprkos onda njim obica -jima nije ga ubio niti je opusto io njegovu prestonicu. a pred nogama ponizno mu se klanja neki dostojanstvenik u bogato vezenom plastu. kamile. l tada se ispostavilo da je taj ponizni lik iz -railjski car Juj.e. zlato. to jest oko 842. pred -stra a Izrailja protiv buduceg asirskog napada. izabrao je jedinu razumnu politiku: sa -vez s pobedenim protivnikom. izdata od svoga saveznika. U Bibliji nailazimo na dogadaj koji je dugo vremena bio potpuno nerazumljiv. koji je engleski arheolog Lejard godine 1846. majmune. mora skrivati neka tajna. zlatne cinije. sklopio s njim mir i pustio na slobodu. Najvece uzbudenje u naucnom svetu izazvao je takozva -ni "crni obelisk". ali nije bio pobeden. a deset izrailjskih plemena odvedenih u Mesopotamiju. Zagonetka je re ena kad je otkriven natpis asirskog cara Salmanasara III (859 825. jer se vratio u Ninivu i pet godina nije zapocinjao nove ratove. To je bila odmazda za to to je Juj izdao antiasirijski savez sklopljen s Aramejcima i. Ali to nije bio cvrst savez. god. Tek posle nekoliko godina natpis je uspeo da procita Englez Ravlinson. Natpis ispod te scene ovako glasi: "Danak cara Jaui iz Bit Humri (to jest iz car -skog doma Amrijevog): srebro. Posledice te ku -kavicke politike bile su kobne. Izrailj je na kraju postao plen Sargona II. p. nazvao ga bratom. Car gordo sto -ji. neobicne za Ahava i onda nja vremena.n. biblijski zapis po -stao je jasan. Na jednoj strani vidi se lik cara Salmanasara III sa svojom svitom. posadio ga na svoja ko -la. Pobiv i dvadeset i pet hiljada neprijateljskih vojnika. olovo. zlatna vedra. Kao dalekovidi dr avnik. Ahav je morao biti svestan sve vece moci Asirije. Posle dugih i estokih borbi s Damaskom. antilope. cupove i kotarice. zlatna ca a. Sirija. Jo jedan bareljef prikazuje Salmanasara. ali oci -gledno nije zauzeo grad. Povorka robova nosi mu skupoceno blago: slonovu kost. 394 Biblija precutkuje cinjenicu da je Juj bio asirski vazal.

Ko je i za to sagradio tvrdavu u blizini prestonce? Sve ukazuje na to da ju je podigao za sebe car Ozija. te bi gubav do smrti svoje. srne. papiruse. nailazimo na pomen o "dvorima od Minijske slonove kosti". Amos proro -kuje (Knjiga proroka Amosa. 15): "l udaricu kucu zimnu i let -nju kucu. Nacinih od njih carski korpus. govori Gospod. Na jednoj od njih su sa zadnje strane bila tajna vratanca kroz koja se iz tvrdave moglo neopa eno izaci. Osvajac Samarije pojavljuje se anoni -mno. orkrivene ru evine neke tvrdave koja se ne pominje ni u jednom istorijskom izvoru. Vec na samom pocetku nailazimo na intrigirajucu zagonetku vezanu za razumnog i tra -gicnog cara Oziju. kule i cisterne za cuvanje ki nice." Biblisti i arheolozi su pretpostavljali da je Ozija iveo u podzemnim prostorijama svoga dvorca. gubavcima. ali nije odbacena mogucnost da je za cara napravljen izuzetak. Dvorac dodu e nije bio sagraden od slonove kosti. U prostranom dvori tu nalazile su se tri radevine. dok su u njegovo ime vladali najpre njegov sin Jotam. Na hiljade odlomaka plocica od slonove kosti le alo je u pepelu. a kao to se mo e zakljuciti iz ocuvanih tragova. Od 1931. od pedeset bojnih kola. 3. Ostavi -mo sada Izrailj i predimo na Judeju. Ali najva niji nalaz bio je car -ski dvorac Ahava i Jezavelje. U dvo -ri tu su se nalazili kameni zidovi u Bibliji pomenutog bazena u kome su oprana okrvavljena Ahavova bojna kola. Po bibli -jskim propisima. Na osnovu tih podataka moglo se utvrditi da je Samarija pala godine 721. Pokazalo se da je Salmanasar zaista otpoceo opsadu Samarije. u Psalmu 45. Grad je osvojio tek njegov naslednik Sargon posle dve godine svoje vladavine. opekama i kamenju. to jest posle trogodi nje opsade. Ispod razvalina otkriveni su temelji odbrambenih zidina. istina. Te ko je bilo pretpostaviti da je tu rec o Sargonu. pre na e ere." Biblija u tri navrata istice rasko koja je navodno vladala u carskom dvorcu u Samariji. i propa ce kuce od slonove kosti. U ru evina -ma je nadena upadljivo velika kolicina .. za koji neki naucnici <Bj6ujsl(e legende misle da je bio napisan kao svadbena himna za Ahava i Jeza -velju.. kao "car Asirski". U Drugoj knjizi o carevima (15. lavove. To mi ljenje moralo je biti odbaceno kad su u naselju Rama. grad obnovih i ucinih ga lep im no to je bio. a zatim unuk Ahaz. sfinge i fe -nicke idole. Tek arheolo ka istra ivanja u ru evinama Samarije po -kazala su da to nije ba savim legenda. nije bilo dozvoljeno da osta -nu u Jerusalimu. U tome natpisu Sargon saop tava: "Opsedah i osvo -jih Samariju i odvedoh u ropstvo dvadeset i sedam hiljada dve stotine i devedest stanovnika. U Prvoj knjizi o carevima (22. 5) doslovno citamo: "A Gospod udari cara. Le ao je na zapadnom obronku gorskog vrha odakle se moglo videti Sredozemno more. Tek je otkrivanje natpisa na zidu carskog dvorca u Hor -sabadu ucii4o sumnjama kraj. Na njima su se videli bareljefi koji su pred -stavljali lotose. kapije su bile izlivene od bakra ili bronze. palme. ljiljane. i nestace velikih ku -ca. Bila je opasana zidinama debelim preko tri metra. ali zidovi i name taj bili su ukra eni tako ogromnom kolicinom tih plocica da je svakako mogao ostavljati takav utisak. Postavih im namesnika i nametnu danak kakav placaju svi podanici Asirije. Razumljivo je to je taj fantastican podatak smatran jed -nim od brojnih primera bujne ma te. ili Rama Rahel.Sargon se u Bibliji pominje samo jednom i to u vezi s pobunom u gradu Azota. 39) citamo da je Ahav sagradio kucu od slonove kosti. pogotovu to se tri stiha pre toga pominje Salma -nasar. godine ekspedicija engleskih i ame -rickih arheologa izvr ila je tamo sistematske radove na iskopa -vanju. Naselih ga ljudima iz zemalja koje osvojih. i ivlja e u odvo jenom domu. toliko svojstvene narodima Istoka. ali je umro posle godinu dana." Najzad. do 1935. bili su zapanjeni. Kad su arheolozi poceli prosejavati kr .

.

na jednom fragmentu urezan je lik bradatog mu karca koji sedi. Tada su asirski logor napali poljski mi evi i toliko izgrizli tetive lukova i ko ne delove naoru anja da su se bespomocni vojnici morali povuci iz borbe. Car Jezekija groznicavo je ojacavao zi -dine Jerusalima i u skladi te gomilao oru je. "slobodnim domom" ili "domom slo -bode".figurica boginje Astarte. Osim toga. odakle je zahvaljujuci blizini prestonice mogao vr iti nadzor nad dr avnim poslovima. Tekst koji je delimicno o te -cen. Biblija ka e da je Jezekija naredio da se u steni usece novi kanal. a verovatno je bio i zatrpan kr em po to se pokazalo da za grad predstavlja opasnost. nema sumnje da je trvrdava bila carsko sedi te. Mo da tu hipotezu potvrduje i cinjenica da je engleski arheolog . Arheolozi su se pitali za to rad -nici i pored velike urbe nisu bu ili stenu u pravoj liniji. Bio je to kanal du ine pola kilometra koji je zaobilaznim putem vodio kroz krecnjacku stenu do zapadnog dela grada. naden je nepobitan dokaz da je to bio Jezekijin kanal. Jedan egipatski sve tenik ispricao mu je da je Sanheri -bova vojska. U pricama Staroga zaveta mi se veoma cesto pojavlju -je kao simbol zaraze. Rad je bio neobicno te ak. razloge zbog kojih je morao da odustane od opsade. Nekoliko mladih nemackih arhitekata prihvatilo se istra ivanja tajanstvenog kanala. Kad su najzad probili tunel. a voda je prvi put potekla iz izvora u grad. nije vi e bio podesan. pribli iv i se jedni drugi -ma na udaljenost od tri lakta. doputovao je u Jerusalim engleski orijentalist Arcibald Sajs da prepi e natpis. Jedan od njih se oklizn -uo. Hvali se dodu e da je opusto io Judeju i od Jezekije uzeo danak od trideset tale -nata zlata i trista talenata srebra. pao u vodu i tada je primetio neki tajanstveni natpis na zidu. Stari kanal Jevuseja. Judeja je bila svesna opasnosti koja joj preti od Asirije. Posle pada Samarije. Naucnici su razmi ljali ta se zaista krije iza toga cuda. Andeo koga je poslao Jehova pro ao je kroz neprijateljski logor i pobio sto osamde -set i pet hiljada asirskih vojnika. grupa arabljanskih decaka igrala se kraj jezerceta Siloe. kroz koji se uvukla Davidova vojska. pokazalo se da je trebalo zao -bici u steni izdubljene grobnice Davida i Solomona. Izgleda da nam re enje te zagonetke pru a grcki istoricar He -rodot. ^Kako to cesto biva. Tek godine 1880. Ali se konacno napor isplatio. Srecemo ga u Bibliji. Posle detaljnog pregleda topografije toga mesta. Godine 1800. Jezikijino delo otkriveno je sasvim slucajno. ali priznaje da je judejskog cara zatvorio u prestonici "kao pticu u kavezu". Jedan od njih upao je u vodu i doplivav i do druge obale otkrio u steni uski prolaz. vec je u ivao relativnu slobodu u svom izdvojenom dvorcu. kojim je voda sa izvora Giona tekla pravo u Jerusalim i slivala se u cisternu. krenu -la protiv Egipcana. uz slabi plamicak svece. Sa tima sedeci u blatu i vodi. Njegov poraz Biblija predstavlja kao cudo. Po to su samo bogovi i carevi pri -kazivani u sedecem polo aju. nar -avno. u znak radosti udarali su pijuci -ma o pijuke. odustav i privremeo od opsade Jerusalima. Pobrinuo se i za snabdevanje grada stalnim dotokom vode. Do kolena u mulju i vodi. Sada razumemo za to Biblija mesto Ozijinog prebivali ta naziva "odvojenim domom". pokazivao je na dramatican nacin kako su radnici pijucima dubili stenu sa dve suprotne strane i. cime bi u tedeli preko dvesta metara mukotrpnog rada. morao je da kopira slovo po slovo. Nesrecni car nije bio prinudno zatvoren kao ostali gubav -ci. a upravo njega su proroci optu ivali za upra njavanje kulta fe -nicke boginje. s mukom su doprli do polovine kanala. jer se pokazalo da je natpis veliko otkrice. u Egiptu i u Meso -potamiji. U jednom od svojih natpisa asirski car Sanherib posred -no sam priznaje da nije zauzeo Jerusalim. Ne iznosi. He -brejski jezik natpisa nesumnjivo potice iz Jezekijinih vremena. Iz toga bi proiza lo da je Sanherib morao da prekine opsadu Jerusalima po to mu je vojsku desetkovala neka stra na zaraza. Na vest o otkricu. kroz tanki zid zaculi svoje glaso -ve.

.

l promeni mu haljine tamnicke. u bici s Haldejcima kod Karkemi a fa -raon Neho pretrpeo je te ak poraz. Faraon Neho je sramno izdao svoje pristalice i krenuo u odbranu Asirije protiv Nabukodonosora. 39S Iz polo aja tih ostataka proistice da se borba vodila od odaje do odaje. Bile su iskrivljene od udaraca o kamene okvire i metalne okove vrata. tit je morao da pripada grckom najamniku koji je posle razaranja Gaze verovatno pre ao u fa -raonovd slu bu i zatim poginuo u Karkemi u. S druge strane. Zahvaljujuci arheologiji uverili smo se i u to da je u Bibliji pomenuti Godolija. a njegovi sunarodnici ubili kao otpadnika.Strejci u okolini grada Lahisa otkrio masovnu grobnicu u kojoj je nadeno dve hiljade mu kih skeleta. istorijs -ka licnost. dok na kraju nije navukao na sebe propast. daleko od svoje domovine. Medu tim carskim senkama zavr io je svoj ne -srecni ivot i judejski car Joahin. prsten sa urezanim imenom faraona Psametiha l i pecat njegovog sina Neha dokaz su koliko je jaka bila egipatska penetracija na tim prostorima. Asirski tekstovi na tablicama s klinastim pismom svedoce da je hetitski Karkemi bio vazalni grad Asirije. U ru evinama grada Lahisa naden je pecat s natpisom: "Svojina Godolije koji je postavljen nad domom (nad Judejom)". Kao to znamo. u Vavilonu je ivela acica zarobljenih careva. kao i Jerusalim. koga je Nabukodonosor od -veo u ropstvo. pet njegovih sinova i osam Judejaca koji su <Bicfijs/(e legende 393 I* sacinjavli njegovu pratnju i poslugu. u blizi -ni Efesa. psima. kipovi egipatskih bo anstava. U vezi s vavilonskim ropstvom utvrdili smo da su neki judejski iseljenici u tudini stekli imetak. To je na zapanjujuci . Na njemu se vidi reljef s figurom Gorgone okru ene ivotinja -ma: konjima." Godine 1933. Ocigledno je da se Karkemi . l hra -na mu se jednako dava e od cara svaki dan svega veka njego -va do smrti njegove. Pod jednog od prigradskih ku -ca bio je pokriven slojem pepela u kome su le ale stotine strela. Na kraju su napadaci pobe -dili i pretvorili kucu u prah i pepeo. odlomljeni vrhovi kopalja i komadi plomljenih maceva. kolebao izmedu lojalnosti prema Egiptu ili prema Asiriji. Ovom prilikom vredno je navesti jo jedno zanimljivo otkrice. Kako se grcki tit na . Kad je na asirski presto stupio car Evil-Merodah pustio je Joahina iz tamnice i dozvolio mu da ivi u carskom dvorcu. Na spisku se nalaze i ju -dejski car Joahin. Drugi nalazi daju nam poucan uvid u tada nje politicke intrige. uz estok otpor branilaca. U Drugoj knjizi o carevima (25. koga je Nabukodonosor imenovao za name -snika Judeje. Medu oru jem Vuli je na ao grcki tit pokriven bronzom. imao svoj presto i svoje odaje u dvorcu. 28-29) citamo: "l lepo govori s njim. Svaki je dobijao svoje dnevno sledovanje hrane.ao u Karkemi u? Vuli se odjednom prisetio jednog Herodotovog odlomka iz koga se vidi da je u Apolonovom hramu u Branhidaju. Veliki engleski arheolog Vuli izvr io je u ru evinama toga grada istra ivanja i nai ao na dra -maticne tragove te cuvene bitke. jelenima i zecevima. Kako proizlazi iz tih doku -menata. osvecen plen koji je faraon Neho osvojio u Gazi u ko -joj su slu ili jonski najamnici. Najvi e strela bilo je nagomilano pred ulazom u pojedine odaje. U vavilonskim dokumentima nadena je i potvrda biblijskih podataka o judejskom caru Joahinu. i namesti mu presto vi e prestala drugih careva koji bejahu kod njega u Vavilonu. i on jeda e svagda s njim svega veka svojega. u vavilonskoj arhivi nadeni su zapisi upra -vitelja dvora o izdavanju sledovanja namirnica raznim licnostima koje su bile na carevom izdr avanju.

pre na e ere Ptolomej l pripaja Judeju svo -joj dr avi. U sto i pedeset dokumenata. Mladi pobednik krenuo je na Egipat i osvojio ga bez otpora. pre na e ere nastupio je prelom u poretku onda njeg sveta. Od 332. to govori da je veliki broj iseljenika iveo u prilicnom bogatstvu. Godine 320. Persija je prestala da postoji. Stari zavet je bez sumnje u to vreme dobio svoj dana nji redakcioni oblik. Iz njihovih redova izlazili su naucnici. kupoprodajne transakcije. Do li su do uverenja da su Jevreji neprestano izneveravali Jehovu. takozvani dijadosi. zabacenu provinciju ogro -mnog persijskog carstva. slobode duha. Podlegali su joj narocito naseljenici u Ale -ksandriji. pre na e ere. Zahvaljujuci njemu nastao je grcki prevod Biblije. S vremenom su se toliko helenizovali da su zaboravi -li hebrejski jezik i govorili samo grcki. Kao to cemo videti. docnije ce se pokazati da su posledice tog postupka bile neobicno znacajne. pre na e ere. takozvana Septuaginta. Neproverena legenda ka e da je uz put posetio Jerusalim da se pokloni Jehovi. Stanovnci brdovite. sve ih intelektual -nih strujanja i procvat nauke. Judeja je predstavljala sicu nu. pisanih klinastim pismom na glinenim tablicama. godine 433. izdvojene Judeje nisu bili svesni da stup -aju u novu eru istorije covecanstva. nastale su tri dr ave: Egipat pod vla cu Ptolomejaca. mala verska zajednica. Medu potpisi -ma na tim aktima ima mnogo jevrejskih imena. Makedonski car Aleksandar odneo je kod Isa odlucujucu pobedu nad vojskom Darija III. vrtova i ovaca. Tu su ugovori o za -kupu zemlje. a dr avu su podelili medu sobom njegove vojskovode. Ptolomej II stvorio je sjajnu zbirku rukopisa koja je sadr avala duhovna dostignuca minulih vekova. istoricari i pesnici. bolje reci. bila je to teokratska dr avica kojom su upravljali sve tenici. a na njenim prostorima nastala je velika grcka imperija. kr ili nje -gove naredbe i zato bili ka njavani. Sirija pod vla cu Seleukida i Makedonsko carstvo pod vla cu Antigonida. kanala. sadr ana je iva i iroko razgranala di -plomatska delatnost te judejske porodice. do izbijanja ustanka Makabejaca godine 168. Jevrejima. buducu pre -stonicu nauke i umetnosti. Na taj nacin. koji su sticali slavu i dobijali priznanje sveta. Sredi te toga preporoda prosvete i humanizma postala je Aleksandrija. daje ista prava kao i Grcima i Egipcanima. mno -go strasnija opasnost od sile i ugnjetavanja. posle krvavih borbi. . ugovori o pozajmici i potvrde o polo enoj kauciji za zatvorene du nike. Nastala je epoha helenizma. Veliki broj Jevreja nije se mogao odupreti nadmocnim dra ima helenizma.nacin po -tvrdila arheologija kad je americka ekspedicija prona la u Nipuru deo arhive bankarske firme "Mura u i sinovi". potomcima izbeglica iz va -vilonskih vremena. Tako je Biblija postala veli -ka optu nica careva i naroda. Biblija prelazi cutke preko ogromnog razdoblja jevrejske istorije koje obuhvata dvesta ezdeset i pet godina: od vreme -na Nemijine obnove jerusalimskih zidina. <ad jevrejski narod nadnela se sasvin drukcija. dokument koji je trebalo da do 400 ka e da samo u Mojsijevoj religiji le i izbavljenje i dobro Je -vreja. Ali sve te istorijske dogadaje Biblija precutku -je. Firma je za svoje posredni tvo uzimala. Mo e se pretpostaviti da se za to vreme nije dogodilo ni ta zna -cajno. godine pre na e ere novi vladar sveta osniva na jednom od rtova delte Nila Aleksandriju. u ono vreme va ecu. Godine 333. Aleksandar Veliki umro je godine 323. Uz pristanak persijskih careva. epoha tolerancije. Jevreji su bili zauzeti iskljucivo svojim poslovima. do 331. knji evnosti i umetnosti. Sve tenici i pis -meni ljudi o ivljavali su svoju pro lost i prikupljali dokumente koji bi trebalo da razjasne uzroke narodnih nesreca. Izolovani od ostalog sveta. pre na e ere. visoku naknadu od dvadeset procenata.

Junacka borba ustanika bila je tako estoka da se vojska Seleukida morala povuci iz mnogih palestinskih gradova i godine 164. ali se do na eg vremena sacuvala samo u grckom prevodu.. poslao je u Jerusalim svoga vojskovodu koji je ognjem i macem opus -to io grad. Najzad je buknuo jevrejski ustanak pod vodstvom sve tenika Matatije. Povest tih junackih borbi kazuju nam dve Knjige Maka -bejske. filozofijom i jezikom. do 135. novi car je vratio Jevrejima slobodu ispoveda nja vere. koji je odlucio da u svojoj dr avi iskoreni sve dru -ge obicaje i vere. Makabejci su bili pora eni. Jonatan i Simon. poru io njegove odbrambene zidine i odveo u rop -stvo veliki broj stanovnika. nemira i politickih borbi. pre na e ere Antioh III odneo je pobedu nad Ptolomejom V i zauzeo celu Palestinu. Ali u Jerusalimu je jo postojala mocna stranka ortodok -snih Jehovinih sledbenika koja se estoko suprotstavljala tudin -skoj invaziji. Godine 168. melodija grcke poezije i polet filo -zofskih ideja nadvladali su pevanje psalama i stegu ritualnih propisa. lepim. klasicnim grckim jezikom. po imenu jednog od Matatijinih predaka. 402 Zenon 2(psidbvs%i Antioh V Evpator. Grad je dugo vremena bio po -pri te intriga.evljavalo se grckom knji evno cu. U bliskom sused -stvu Jerusalima nastajale su grcke kolonije. Otpocela je vlast terora i progona. takmicila polunaga jevrejska mla -de . a Samarija je posta -la znacajan administrativni centar novoga vladara. Mlado pokoljenje Jevreja. ali Makabejci se nisu zadovoljili tom polovicnom nezavisno cu. zvani **' Makabejci. kako to ka e autor Druge knjige Makabejske (4. hitali da uzmu uce ca u macevanju. Do lo 401 je do toga.. nedaleko od Vitlejema. fanaticni poklonik grcke kulture. pre na e ere odneo je sve blago iz Jerusalimskog hrama. pre na e ere voda ustanka Juda u ao je u Jeru . Judina braca. a kad su zbog toga izbili neredi. jer nisu mogli da se odu -pru jakoj grckoj konjici i jedinicama s bojnim slonovima. koji su od 165. da je u samom srcu grada sagradena arena u kojoj se. l drugu knjigu je napisao palestinski Jevrejin. zavr ila potpunom politickom nezavisno cu. Ali u lo -vi kapitulacije bili su neocekivano blagi. Kod Vet-Zaharije. vec su. odu .anom silom da ugu i ustanak. Videv i uzaludnost na pora svoga oca. ponovo su povela borbu koja se. . sin Epifanov.* Od toga vremena u Judeji je vladala Makabejska dinasti -ja. iz pera nepoznatog palestinskog Jevrejina. Jonatan i Simon. Vernici koji su kr ili drakonske naredbe osudivani su na mucenje i mucenicku smrt. godine pre na e ere redom predvodili njegovi sinovi Juda. U svetom Jehovinom gradu grcki obicaji su toliko ojacali da. bezbo nim igrama i bacanju di -ska. U hramu je silom za -veden kult Zevsa Olimpijskog. prezrev i svetinju i zanemariv i rtve. Kult zdravog i lepog tela. 14) .alim i ponovo zaveo u hramu kult Jehove. Na presto je stupio Antioh IV Epifan. do ao je s velikom oru . Naravno da je cesto dolazilo do o trih sukoba iz -medu te dve dru tvene grupe. koju jevrejski istoricar Josif Flavije naziva Hasmonejskom. pod pretnjom smrtne kazne. Prva knjiga. Godine 195."Sve tenici nisu vi e slu ili oltaru. pre na e ere. cak im je priznao izvesnu autonomiju. Posle vi e od sto godina Judeja je dospela pod vlast Seleukida.Ogromni talas grckog uticaja prodro je i u Jerusalim. opijeno klimom novog vremena. slavljenje sabata i obrezi -vanje dece. napisana je na hebrejskom." Cak je i pobo ni i revnosni prvosve tenik Jazon optu en za bezbo nost i sklonost novoj jeresi. godine 142. to znaci da je bio va spitan u helenistickoj sredini. po uzoru na grcke atlete. za -branjeno je prino enje rtava Jehovi.

.

Hiljade jevrejskih zarobljenika legionari su pobili ili ve ali na krstove. Tragediju koju je grad pre iveo. Na mestu gde se nalazio hram. nova epopeja. Posle ustanaka Makabejaca i Bar Kohve. koja je za kratko vreme nara -sla do pola miliona vojnika. U Egiptu je na -stala jevrejska kolonija na ostrvu Elefantini. oterani su u rop -stvo ili pobegli u Vavilon. Bila . car Hadrijan podigao je "Knjige Makabejske Jevreji ne priznaju za svete. Ustanici koji nisu pali u borbi. Ljudi su padali po ulicama od gladi. godine 132. Zbog obe ca cenja svetoga mesta i zabrane obrezivanja dece. Hadrijan je doveo iz Britanije svoga vojskovodu Julija Severa.cu. nove ere stigao je Tit sa silnom vojskom i zapoceo opsadu Jerusalima. Dijaspora je postepeno obuhvatala i Kirenajku. uzdizala se statua Jupitera. a pre svega u Ale -ksandriji. Prvo sredi te dijaspore u Vaviloniji odr alo se do kasnog srednjeg veka. Grcku i Malu Aziju. stoku i mnogobrojnu poslugu. Imala je njive. Tako je jevrejskoj nezavisnosti do ao kraj i Palestina je po -stala rimska provincija kojom upravlja prokurator. Rabin Ben Akiba docekao ga je kao Mesiju i nagovarao ga da se pro -glasi za cara Izrailja. Tit je naredio da se sravne sa zemljom oni delovi koji su izbegli pogrom. bolesti i iscrpljenosti. koji je brzo pokorio Palestinu i godine 136. bio je Simon. ekspedicija izraelskih arheologa otkrila je u jednoj od pecina kraj Mrtvog mora kosti i dokumenta posled -njih ustanika koji su tamo izginuli. X rimska legija ezdeset godina je logorovala na jerusalimskim ru evina -ma. EST BIBLIJSKIH PRICA O JUNA TVU. Najveca zajednica. ni ta manje tragicna i herojska od one koju opisuju biblijske knjige. koja je brojala gotovo sto hilja -da Jevreja. nalazila se u Aleksandriji. Jo je vavilonskim ropstvom i bekstvom Godolijinih ubica u Egipat otpocela takozvana dijaspora ili rasejanje Jevreja po celom svetu.Godine 63. pre na e ere u Palestinu je u ao rimski vojskovoda Pompej i posle tromesecne opsade zauzeo Jerusa -lim. tamo rimsku koloniju: Elija Kapitolina (Aelia Capitolina). Tamo je ubijen ili je izvr io samoubist -vo Bar Kohva. ali je na kraju podleglo nadmocnoj rimskoj sili. kretali su u tudinu novi talasi izbeglica koji su znatno pojacavali ranije jevre -jske zajednice. na potresan nacin opisao je Josif Flavije. Osvojiv i grad. PATNJI l PRAVEDNIM BO JIM PRESUDAMA 407 SREDOZEMNO i J O JUNAKINJI JUDITI. Drugo znacajno emigra -ciono sredi te Jevreji su podigli u samoj rimskoj prestonici. ali Rimokatolicka crkva ih je svrstala u kanonske tekstove. Nova jevrejska dr ava nije dugo postojala. Bila je veoma bogata. Od 117. preziruci smrt. godine na e ere. Bremenom je ugnjetacka i izrabljivacka politika postala tako nepodno ljiva da je u Palestini ponovo buknuo ustanak. Na celu ustanicke vojske. na e ere Jevreji su se ponovo digli na ustanak. Stanovni tvo se branilo nevidenom hrabro . Godine 70. Za persijskih i grckih vremena prisilno izgnanstvo pretvorilo se u dobrovoljnu emigraciju. U judejskom gradu Vetuliji ivela je udovica po imenu Judita. Cuvena po svojoj okrutnosti. Ubrzo je zavladao Jerusalimom i velikim delom Palestine. a Jevrejima i sledbe -nicima Hrista pod pretnjom smrtne kazne bilo je zabranjeno da ulaze u razru eni grad. Godine 1961. osvojio poslednju ustanicku tvrdavu Betar. dogadalo se cak da su majke jele svoju novorode -ncad. eleci da slikovito predstavi razmere dijaspore. zvani Bar Kohva. Josif Flavije citi -ra grckog geografa Strabona: "Jevreji se naseljavaju po skoro svim gradovima i na celom svetu nije lako naci mesto gde ne ive predstavnci toga plemena." Od tih vremena pocinje novo poglavlje jevrejske istorije. do 138.

.

uputila se u neprijateljski logor. Iz Jerusalima je do ao i sam prvosve tenik Joakim 409 . pesmu. jer je verovao da ce im Jehova priteci u pomoc. Zato sam odlucila: otici cu knezu Holofernu i odati mu tajnu kako ga mo e osvojiti a da ne izgubi nijednog vojnika. ali ih je uporno molio da izdr e jo pet dana. Iskrav i se iz logora. smokve. zaustavila ju je neprijateljska stra a i odvela u ator svoga vojskovode. ocaran njenom lepotom. tri i po godine predavala se molitvi i samoodricanju. Jednom se dogodilo da je u Hanan upala ogromna Nabukodonosorova vojska. Branioci grada estoko su ih gonili i priredili im takav pokolj da je samo nekolicina uspela da izvuce ivu glavu. Pred pocinak. 408 Zerwn zadivljeno ju je posmatrao. Sutradan je Holofern priredio najsvecaniju gozbu. zavila je u mre u protiv komaraca i stavi -la u putnu torbu. drago kamenje i skupoce -na odeca. Bogobojno cu i primernim ivotom stekla je takvo po tovanje da su je ljudi u Judeji poceli smatrati za prorocicu. Kad se povratio od prvog utiska. peceno meso. Holofern je le ao u postelji. Kad su u zoru Asirci zatekli svog vojskovodu mr -tvog.. Judita je kleknula i poklonila se do zemlje.. Divno obucena. pohitala je u Vetuliju i pokazala glavu omrznutog vojskovode svojim sunarodnicima. njegovo zlato. smaragda i drugog dragog kamenja. otpustila je svoju dvorkinju i ce -lu noc je u suzama molila Jehovu da joj pomogne u onome to je naumila. odgovorila je. Tri meseca su gradani Vetulije proslavljali pobedu uz igru. obecavam da ce bog Izrailja postati i moj bog." Na -redio je zatim da se Juditi dodeli ugodan ator i tri dana are -dom pozivao je na bogate gozbe. molitve i zvuk harfe. Judita je pro -cenila da ce je cetvrtog dana zamoliti da posle gozbe ostane sa njim u atoru." Holefneru su se svidele te reci i naredio je svojim slugama da joj pomognu da ustane. s vojskovodom Holofernom na celu. iza mre e koja ga je titila od komaraca. Posle smrti mu a ivot je za nju izgubio svaki smisao. Sve to je bilo licno vlasni . Preziruci vas. Nesrecni gradani okupili su se pred dvorcem namesnika Ozije i potresno placuci preklinjali ga da se preda Holofernu. Oziji se srce cepa-lo od bola gledajuci ljudsku patnju. umila se. na -pustiv i logor s neizmernim blagom i plenom otetim u Judeji. dato je Juditi kao nagrada za juna tvo. srebro. nestalo je u gradu vode.tvo Holoferna. Zatim se obukla u svecane haljine i stavila najdragoceniji nakit koji je imala u svojom atulici. Pobednici su zaplenili brojna stada ovaca. Holofern se ne -izmerno obradovao i rekao joj: "Ako se obistini tvoje pred -skazanje. u punom sjaju.. Kad se uspravila u svoj svojoj rasko noj lepoti. a on. Ali Jevrejka nije htela da uzima necistu hranu i jela je samo ono to je dvorkinja donela iz Vetulije. srebra. upi -tao je blagim glasom ta je dovodi k njemu. "Kci sam Jevrejina". velika i prisutni u atoru povika e ushiceno: "Kako se mo e prezirati narod koji ima tako divne ene!" A Judita se tada pretvarala da joj je do lo nadahnuce i prorockim glasom najavi -la osvajacima potpunu pobedu nad Judejom. Obucena u grube alobne haljine. A za to vreme Judita je skinula albenu odecu. nije hteo da se preda dobrovoljno. u pratnji dvorkinje koja je nosila me i-ne pune vina. magaraca i kamila. blistao je od zlatnog nakita. U gradu je nastala velika radost. uhvatila ih je velika panika. Kad je u zoru silazila s brda na kome se nalazila Vetulija. Posle dvadeset dana opsade. svalio se na postelju. savladan tvrdim . pa su se dali u bekstvo. "Pobegla sam jer sam se uverila da ce moj grad biti razoren. hleb i sir. oru ja i odece. namazala mirisnom izmirnom i ukovrd ala kosu. U radosnom ocekivanju u ivanja popio je i suvi e vina i. Holofern joj se udvarao sve nasrtljivije. posudu s uljem. Judita mu je tada njegovim macem odrubila glavu. kao i veliku kolicinu zlata. Obucen u purpurnu odecu. Ljudi su zahvaljivali Jehovi za pobedu i slavili junakinju koja je sa dva udarca odrubila nepri -jatelju glavu.je cuvena i po zanosnoj lepoti. Vetulija se nije predavala i hrabro se odupirala osvajacu.

Na njegov nagovor Asvir je pot -pisao naredbu o istrebljenju svih Jevreja. Po to je carica bila neobicno lepa. izabrane devojke dvanaest meseci mazale su se izmirnom i drugim mirisima i bojom 410 Zenon 3(psu&vs/(i ulep avale lice. Mardohej je stekao takav uticaj na dvoru da je poceo omalova avati carevog doglavnika Amana. Jer ce se delo caricino razici medu sve ene. okru ena po tovanjem i ljubavlju naro -da. Za svakim stolom sedeo je jedan od knezova. jer je drznik bio pod neposrednom za titom cara. posuo glavu pepelom i lutao ulicama Suze glasno izra avajuci svoj bol i patnju. Ali carica se uzjogunila i nije htela da poslu a naredbu mu a. Posle cetiri godine do ao je red na izuzetno lepu devo -jku Jestiru. jedan od mnogih izgnanika iz Jerusalima. odlucio je da se krvavo osveti svim Jevrejima koji ive u Persiji. Ubrzo zatim car je nare -dio da se po celoj dr avi nadu najlep e devojke i po alju u dvo -rac. Tada je Jestira odlucila da deluje. Roditelji su joj umrli jo dok je bila dete i o njoj se starao stric Mardohej. JESTIRA -CARICA PERSIJSKA. sedmoga dana gozbe car Asvir za eleo je da je poka e svojim gostima. Bila je Izrailjka. a ona je upozorila mu a na opasnost koja mu preti. Samo Mardohej nije klecao pred njim. da ih za tite od sunca. carica Astina gostila je ene kne eva. zakone i verske obrede. To je bio svemocni visoki cinovnik pred kojim su svi drhtali i padali na kolena. Sledeceg dana pripremila je gozbu na koju je pozvala cara i njegovog doglavnika. Zaverenici su zavr ili na ve alima." Car odluci da zauvek napusti caricu.da oda pocast junakinji i da ucestvuje u sveop toj radosti. bez obzira na njihovo bogatstvo i polo aj. nudeci jelo i pice. Gozba je neprekidno trajala sto i sedamdeset dana. niti mu se klanjao. Istovremeno. obukao se u alobne haljine. Pod nadzorom odanog evnuha. a dan njene velike pobede progla en je za jevrejski praznik koji se otada slavi svake godine. Pozvao je sve knezove i dostojanstvenike Persije i Medije i namesnike zemalja koje je pokorio. Na zauzi -manje bratanice. Trece godine svoje vladavine persijski car Asvir priredio je veliku gozbu. u enskom krilu dvorca. a car se jo vi e vezao za svoju voljenu enu. po to imaju svoje posebne obicaje. l od danas ce kneginje Persijske i Medijske koje cuju ta je ucinila carica tako govoriti svim knezovima carevim. Stolovi su bili postavljeni u dvori tu i u vrtu dvorca. Razdiran besom. Porucio joj je da stavi na glavu carski venac i da dode pred njega. Mardohej je postavljen na mesto dvorskog vratara i stekao takvo poverenje da je stra ario pred carskom lo nicom. Tako je ugu eno opasno ari te enske bune. To je dovelo do besa druga dva careva vratara.%ioderao je svoju odecu. Gosti su le ali na zlatnim i sebrnim posteljama oko stolova na podu poplocanom smaragdnim i belim mermerom. O tome je odmah obavestio Jestiru. Aman se osecao nemocan. A kad su bile spremne. Kad je to cuo Mardohej. Asvir se silno razgnevi zbog njene neposlu nosti i odmah sazva savet od sedam persijskih i medi -jskih kne eva. Jednoga dana Mardohej je cuo njihov razgovor i doznao da kuju plan kako da ubiju cara. Sluge su prinosile jelo i vino u posudama od cistoga zlata. velika a i dvorskih dostojanstvenika. a ona ne dode. ali to niko nije znao. Uva eni mu evi veoma se zabrinu e za mir u svojim domovi -ma. Judita je ivela sto i pet godina. Ali kad je doznao da je Mardohej jevrejskog porekla. Ponosan zbog te pocasti. da razmisle ta da urade s tvrdoglavom enom. i jedan od njih ovako rece: "Nije samo caru skrivila carica Astina nego i svim knezovima i svim narodima po svim zemlja -ma cara Asvira. a pri kraju car je na sedmodnevnu gozbu pozvao sve gradane Suze. te ce biti mnogo prkosa i svade. od Indije do Etiopije. na koja je . Aman je postao siguran u sebe i naredio da se podignu ve ala visoka pedeset lakata. Istovremeno je poslao pisma u sve krajeve zemlje s naredbom da se podani -ci obaveste da ene moraju slu ati svoje mu eve. a nad njima su razapeta raznobojna platna pricvr cena za mermerne stubove. pa ce prezirati mu eve svoje govoreci: car Asvir zapovedi da dovedu preda nj caricu Astinu. Asvir je toliko zavoleo Jestiru da se o enio njome i krunisao je za caricu. odlazile su u carevu lo nicu.

.

a medu njima i deset Amanovih sinova. i metnuti mu na glavu venac carski.nameravao da obesi Mardoheja. na zemlji Neftalimovog pokoljenja. a izmet iz lastavicjeg gnezda pao mu je pravo u oko. Kad je stari Tovija osetio da su mu dani izbrojani. obja njavajuci zacudenim podanicima: "Ovako biva coveku koga car hoce da proslavi!" Tek to se vratio kuci. legao na zemlju. ne samo to je stra nu nared -bu povukao. uspeo je i tamo nekako da uredi ivot i nije mu bilo lo e. ugledao je svetlost dana Tovija. pa je sad odlucio da nagradi svog vernog vratara. Plivao je u izo -bilju i bio imucan covek. reci mu da uzme polovinu od svega to je doneseno. povratio je vid njegov -om starom ocu. Pun zahvalnosti prema Rafailu. pa je naredio svojim dvoranima da mu donesu stare dnevnike. Sutradan je do ao Aman da tra i kaznu za Mardoheja. Duboko uveren da car na njega misli.VERNI 1ZRAILJAC U ZEMLJI PERSIJSKOJ. A Jestira je vec priznala mu u da je Jevrejka i Mardohejeva bratanica. i dovesti konja na kom car ja e. Ali te noci car nije mogao zaspati. . Prijatno iznenaden. Za vodica u daleki grad Rages neiskusnom mladicu ponudio se andeo Rafailo u covecjem liku.. mladi Tovija rece: "Oce. TOVIJA . mladi Tovija ga upita: "Odakle si. poslao je svoga sina sirotom Gavelu.. jer je tada re ena sudbina jevrejskog naroda. vec je dozvolio Jevrejima da se osvete svojim neprijateljima u celoj Persiji. Tada je Asvir uvideo podmuklost Amanovu i cim se ovaj pojavio u dvorcu naredio je da da ga po alju na ve ala. a podsmeh i porugu zlobnih i bezbo nih ljudi trpeo je s najvecim mirom. vec mu je na ao i enu. Tako je izgubilo ivot sedamdeset i pet hiljada ljudi. kcer Raguila. spremljena za Mardoheja. ali to bogatstvo nije koristio za sebe. i odelo i konja treba dati kome izmedu najvecih knezova carevih da obuku coveka onoga r jlegende 411 kojega car hoce da proslavi. pojavili su se evnusi s naredenjem da dode na gozbu kod cara. umoran od sahranjivanja. Ugledav i iznenada naocitog momka spremnog za put. pa da ga provedu na konju po uli -cama gradskim i vicu pred njim: ovako biva coveku koga car hoce da proslavi. a kad su se vratili kuci. dobri mladicu?" Andeo mu odgovori da je od sinova Izrailjevih i da ide u Rages. U takvom duhu odgajao je i svoga sina i dao i njemu ime Tovija. za to mu je pretila stroga kazna. Od mno tva poslova car je potpuno zaboravio na to. U skladu sa svojim savetom morao je svoga neprijatelja posaditi na konja i voditi po gradu. U jednom od malih persijskih gradova. ta da mu damo za nagradu. jer ta mo e biti dos -tojno dobrocinstava njegovih?. Tovija se obradova i saop ti radosnu vest ocu. Narocito se posvetio odavanju poslednje po te i sahranjivanju umrlih Izrailjaca u skladu s propisima Mojsijeve religije. Tovija je pokorno podnosio slepilo. Tada ga Asvir upita ta treba da uradi coveku kome hoce da oda priznanje. nije se bunio protiv Boga. da uzme od njega novac koji mu je nekad posudio. vec ga je delio sa svojim najsiroma nijim sunarodnicima koje su Asirci te ko ugnjetvali. Vaspitavao se u reli -gioznoj atmosferi doma u kome je vladala privr enost tradiciji i religiji predaka." Kakvo je bilo njegovo zaprepa cenje kad je cuo da car misli na Mardoheja. i 412 da ga donese svom namucenom ocu. razaslao je pisma svim jevrejskim op tinama s porukom da u spomen na svoje spasenje svake godine slave radosni praznik Purim. Andeo Rafailo ne samo to ga je dopratio do Ragesa. l mladi Tovija nije se razocarao. A Mardohej. oce moj. koji mu preporuci da se dr i neznanog putnika. nji -hovog rodaka. to znaci "praznik sudbine". Na molbu Jestirinu. Molim te. U njima je procitao kako mu je Mardohej spasao ivot. Jednom je. koji je posle Amana na dvoru persijskog cara zauzeo mesto doglavnika. Sa suzama u ocima preklinjala ga je da povuce naredbu o istrebljenju njenih sunarodnika. Aman mu odgovori: "Treba doneti carsko odelo koje car nosi. sav besan od poni enja." Ali Rafailo se ne dade nagovoriti da primi nagradu i otkri im ko je. Kad je odveden u asirsko ropstvo.

U arabljanskoj pokrajini Uz iveo je bogobojni i pravedni covek Jov. Odmah pohita e k njemu i kad ga vide e u takvom ocajnom stanju. Ali Sotona se ne predade i zlobno rece: ". to mi nije zatvorila vrata od utrobe i nije sakrila muku od mojih ociju.. Pored sedam sinova i tri kcerke. i uvaljao sam u prah slavu svoju. imao je i sedam hiljada ovaca. cekala vide -lo i ne docekala ga.. i udara na me kao junak. pru i ruku svoju u dotakni se i kostiju njegovih i mesa njegova. svi ste dosadni te ioci." Opet ga upita Gospod: "Jesi li video slugu mojega Jova? Nema onakoga coveka na zemlji. Haldejci su odveli kamile.. dobra i pravedna.. Ali pru i ruku svoju i dotakni svega to ima.. Gospod upita Sotonu otkud dolazi a on mu odgovori: "Prohodih zemlju i obillzih.." Sotona ode od Gospoda. pet stotina volova.." Jov joj na to mirno odgovori: "Go -vori kao luda ena. Potamnele zvezde u sumracje njezino. Gospod uze. sedam dana i sedam noci sedeli su pored njega i cutali. go cu se i vratiti onamo. da je blagosloveno ime Gospodnje. pa mu prekorno rece: "Nije li pobo nost tvoja bila uzdanje tvoje? l dobrota puto -va tvojih nadanje tvoje?" Ali Jov je jadikovao i dalje: Slu ao sam mnogo takih stvari. na vedama je mojim smrtni sen." A Gospod mu rece: "Evo. samo na njega ne di i svoje ruke. tri hiljade kamila." Sotona ode od Gospoda. Lice je moje podbulo od placa. i noci u kojoj reko e: rodi se djetic!. Vildad i Sofar. Sreca ga je u svakom pogledu pratila. Sedeo je jadnik u gnoji tu i strugao ih crepom. razdera e svoje plastove i posu e se pepelom po glavi.. Zadaje mi rane na rane. Gospod dade. Jov tada razdera haljine svoje. razgnevljena nesrecom. i stoka se njegova umno ila na zemlji. ali mu du u cuvaj. prosipa na zemlju uc moju. ena ga je obasipala pogr -dama i besno vikala: "Hoce li se jo dr ati dobrote svoje? Blagoslovi Boga. a zla zar necemo primati?" Za Jovove muke cu e tri njegova prijatelja: Elifas. rasplaka e se. koji se boji Boga i uklanja se oda zla." A Sotona mu na to odgov -ori: Eda li se uzalud Jov boji Boga? Nisi li ga ti ogradio i kucu njegovu i sve to ima svuda naokolo? Delo ruku njegovih blagoslovio si. ostri e glavu. Da zlo bude vece. Iz po tovanja prema nje -govom bolu. cepa mi bubrege nemilice. a oganj nebeski spalio ovce i sluge. Predao me je Bog nepravedniku." Elifas je slu ao njegovu jadikovku zabrinuto. Noc onu osvo -jila tama. psovace te u oci. Ubrzo poce e Jova nesrece snalaziti. Premda nema nepravde u rukama mojim. pa umri.JOV. a pustinjski vetar sru io mu je kucu koja je zatrpala njegove sinove i kceri. i u ruke bezbo nicima bacio me. sve to ima neka je u tvojoj ruci. Sa io sam kostret po ko i svojoj. na nebu su se pred Gospodom skupili andeli. Bejah miran i zatr me. a Jovu se na telu otvori e ive rane. Savejci su mu oteli stoku i pobili pastire. i pokloniv i se Gospodu pokorno rece: "Go sam iza ao iz utrobe matere svoje." Bog je bio veoma zadovoljan to se nije razocarao u pobo nog coveka i prebaci 413 'BiB&jsfe legende-----------------------------------------------------------------------vao je Sotoni to je na njegov nagovor mucio Jova bez razlo -ga. Dok su mu se deca igrala za gozbenim stolom a on na svom polju prinosio rtve paljenice. ne brojila se u meseceL. Najzad se Jov tr e iz svoga bola i slomljenim glasom poce se aliti na svoju nesrecnu sudbinu: "Ne bilo dana u koji se rodih. Opkoli e me njegovi strelci. dobro smo primali od Boga. medu kojima je bio i Sotona. pet stotina magarica i bro -jnu poslugu. i molitva je ." A Gospod rece Sotoni: "Evo ti ga u ruke. i uhvativ i me za vrat smrska me i metnu me sebi za beljegu. ne radovala se medu danima godi njim. psovace te u oci. i ne videla zori trepavica.

.moja cista.

i udari lik u stopala mjedena i zemljana. Kada ih je Suzana strogo odbila. i kao gvo de to sve lomi. Taj njihov razgovor prislu kivao je mladi covek po imenu Elijuj. star -ci su je optu ili za preljubu. uverio da znanjem i mudro cu desetostruko prevazilaze sve haldejske vrace i carobnjake.. Ananijom. ocajnim glasom je povikao da se obustavi izvr enje kazne. Misailom i Azarijom. trbuh i bedra od mjedi. Jedan je tvrdio da je porocnu enu i mladica video pod pistacevim drvetom. na svoje cudenje. Cele noci se molio. A cetvrto ce carstvo biti tvrdo kao gvo de. Ali oni su bili sasvim bespomocni. DANILO. Na kraju se i on ume ao u njihov razgovor i rekao im da po nje -govom mi ljenju ni jedna ni druga strana nije u pravu." A zatim je san caru protumacio: "Ti si ona glava zlatna.. jer je ena nevina. Mladi ljudi nisu ucili samo vavilonsku istoriju i obicaje. a drugi da ih je zatekao pod velikim hrastom. jer je bio br i od njih. jer gvo de satire i tro i sve. koga nisu uspeli da uhvate. Izmolila su evnuha koji ih je vaspitavadl za dozvolu da mogu jesti samo hleb i povrce. Kad je Nabukodonosor osvojio Jerusalim i odveo u ropstvo judejskog cara Joahina za eleo je da na svom dvoru ima jevrejske mladice carskog i kne evskog roda i da ih vaspitava u haldejskom duhu. A od svih tih jevrejskih mladica najmudriji je bio Danilo.41$ Prijatelji su se upustili s njim u du i razgovor u kome su izneli pretpostavku da je ipak negde morao zgre iti. koje ce via -dati po svoj zemlji. Ti gleda e dokle se odvali kamen bez ruku. prsi i mi ice od srebra. Sudije su tada pristale da on sam jo jednom sprovede istragu. Bog mu se javio iz stra nog viho -ra i rekao mu da se uzalud trudi da otkrije uzrok svoga strada -nja. Glava tome liku beja e od cistoga zlata. ali ni za trenu -tak nije gubio veru u nedosti nu mudrost bo jeg providenja. stigao je Danilo. pade nicice hvaleci jevrejskog boga i postavi Danila za namesnika . Sud je starcima poverovao i osudio Suzanu na smrt. A jednom se dogodilo da je Nabukodonosor usnio san koji ga je veoma zabrinuo. tako ce satrti i polomiti. koji udari lik. vec su ulazili i u tajne haldejskih vraceva: astrologiju i tumacenje snova. zbog cega su osudeni na smrt kamenovanjem. goleni mu od gvozda. jer je car svoj san zaboravio i zahtevao je od njih ne samo da ga protumace nego i da ga se sete. prelepa i bogobojna ena bogatog trgovca Joakima. Danilo je razdvojio starce i poceo da ispituje svakoga posebno. jer svemocne i mudre namere bo je prelaze granice Ijud -skoga razuma. Zato je sazvao u svoj dvor vrace. Kad je ucenje bilo zavr eno. dok mu se Jehova nije smilovao i otkrio mu tajnu. i satr ih. Medu lepim mladicima doveden -im u Vavilon bio je i Danilo sa svoja tri bliska druga. Nabukodonosor ih je pozvao preda se da im proveri znanje. Iza grmlja su je posmatrala dva starca sladostrasnika i pri la joj s nepristojnim predlozima. Bilo je jasno da tu itelji la u. Jednom se Suzana. Za nagradu za bezgranicnu veru. kupala u jezercetu svoga vrta. A nakon tebe nastace drugo carstvo. a potom trece carstvo.. a stopala koje od gvozda koje od zemlje. jer Bog ne ka njava nevine ljude. D elatima koji su do li po njega rekao je da ce protumaciti carev san. posta gora velika i ispuni svu zemlju. A kad su mu rekli da samo bogovi znaju snove ljudske. stra no se razgnevio i naredio je da se pogube svi mudraci u njegovoj dr avi.. manje od tvojega. Ali kad su je poveli na gubili te." Kad car saslu a mudre reci. Sutradan ujutro stao je pred Nabukodonosora i rekao mu: "Ti. carobnjake i gatare iz cele Haldeje. l tada se. mjedeno. ali je molio da mu daju jo jedan dan da se za to pripremi. A kamen. Ubrzo se pokazalo da su im izjave protivrecne. a pobo na ena je pu tena na slobodu. jer nije bila spremljena po Mojsijevim propisima. Kazna se odnosila i na Danila. Ali Jov im se kleo u sve na svetu i pozivao Boga za svedoka da nije gre io i da strada nevin. Obdaren vidovito cu. Stradanje nije uvek kazna za pocinjene grehe. bezocno su tvrdili da su je videli s nekim mladicem. vide a to lik velik. Za sve vreme razgovora Jov je proklinjao svoju sudbinu. Bog cesto isku ava ba najodanije smrtnike da ih ucvrsti u njihovim vrlinama. Kad su na sudu upitani za detalje. Sva cetiri prijatelja bila su pobo na i nisu htela da uzimaju hranu koju su davali na dvoru. care.

.

a pored sta -bla le ale su zveri. Na vavilonski presto stupio je zatim Valtasar. a nad svima je bio Danilo. a kad je posle sedam godina ozdravio. Car je naredio da se za kaznu bace u pec i da se pec sedam puta vi e nego obicno u ari. i sa svojim enama i dvoranima pio iz sudo -va doma gospodnjega. da gosti piju iz njih.nad svom zemljom vavilonskom. TEKEL. brojio je Bog tvoje carstvo. raspolutio drvo. ponizio i opet ga uzdigao. Jednom je u svom dvorcu prire -dio veliku gozbu na koju je pozvao sve svoje dostojanstvenike. pa je te ka srca naredio da ga bace u jamu s gladnim lavovima. TEKEL. Misah i Avdenago. Po njihovom nagovoru. i sa zverima ce poljskim iveti. FERES. prebaci caru to je ustao na Gospoda. velmo e i dostojanstvenike da se poklone kipu. a na vavilonski prsto stupi Darije. Darije je izdao naredbu da se niko od njegovih podanika trideset dana ne srne moliti bogovima. 417 Dr avni dostojanstvenici. koji ga je kaznio zbog oholosti. svirale i harfe." Tako se i dogodilo. Video je drvo puno plodova. jer ono nije bilo u skladu s Mojsijevim zapovestima. pa se ubrzo gosti opi e. Ubrzo je usnio i drugi san. Car Darije postavio je sto dvadeset provincijskih namesnika. Ranom zorom ode pred jamu i tu nim glasom povika: "Danilo. Otada je odba -cio la ne bogove i slavio samo cara nebeskoga. Na njegovim granama bilo je puno ptica. kne evi i dos -tojanstvenici ponovo su ga posadili na presto. Pala im je na pamet podla misao da mu s te strane naude. slugo Boga ivoga. i hranice te travom kao goveda. FERES. S neba je si ao andeo. razdeljeno je carstvo tvoje. Danilo. Ali znali su njegovu odanost Jehovi i revnost u vr enju verskih du nosti. Tri puta dnevno molio se Jehovi otvarajuci prozore prema Jerusalimu. Umno poremecen. Bog kojemu slu i bez prestanka. Ali se iznenada pojavi jedna ruka i ispisa ma zidu tri tajanstvene reci: MENE. Darije je veoma cenio i voleo Danila. stavi mu oko vrata zlatni lanac i proglasi ga za trecu licnost u carstvu. Opet pozva e u dvo -rac Danila i on s lakocom protumaci caru cudan san: "Bice prognan izmedi ljudi. jer nisu hteli da slu e paganskom bo anstvu. Pripiti Valtasar naredi ea se donesu svi zlatni i sebrni sudovi oteti iz Jerusalimskog hrama. car ih je postavio na visoke dr avne du nosti i zapre -tio smrtnom kaznom svakom ko se usudi huliti na Jehovu. te ko ga je bilo ocrniti pred carem. Svi su razrogacenih ociju gledali prividenje. i rosa ce te nebeska kvasiti. odlucili su da sru e carevog ljubimca. Nabukodonosor je naredio da se u dolini Duri postavi kip od zlata. pa ga obuce u skerlet. car je iveo medu ivotinjama u najvecem poni enju. koga ponovo pozva e u dvorac. Danilo se nije mogao povinovati naredenju. car Medana. U sali zavlada grobna ti ina. nad njima tri kneza. Ali vatra nije na kodila vernim sled 416 benicima Jehovinim. Zavidnici su ga opazili kad se molio i optu ili ga pred carem za odbijanje poslu nosti. muceni zavi cu. jer se za njih pobrinuo andeo koji ih je pra -tio do mesta kazne. i dano Midijanima i Persijanima. Cim su se oglasile trube. Neko vreme posle toga. Samo su stajali jevrejski mladici. mo e li te izbaviti od lavova?" A Danilo mu iz jame . a ostavio je samo korenje koje je pricvrstio za zemlju gvozdenim i bakarnim lancima. Posle izrecene presude bio je toliko poti ten da nije mogao vecerati i cele noci nije oka sklopio. Po to je predano vr io poverenu mu du nost." Valtasar je razumeo da kroz usta Danilova govori duh bo ji. Kad su mladici iza li iz peci vatrom netaknuti. a s njima i careve ene i nalo nice. Stolovi su bili bogato postavljeni jelom i vinom. Iste noci ispuni se Danilovo predskazanje. i sedam ce vremena proci preko tebe dokle pozna da vi nji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoce. a car preblede i zadrhta od straha. Sedrah. do neba visoko. Zatim je sazvao sve kne eve. ezdeset lakata visok. i do kraja izbrojio. rasterao ptice i zveri. Valtasar bi ubijen. podanici su pali nicice i poklonili se. poklonio je ivot vracima i mudracima koje je prethodno osudio na smrt. i na ao si se lak. izmeren si na merila. Na Danilovo zalaganje. i ovako mu rastumaci tajanstvene znake: "MENE.

domacim ivotinjama nije davana ni hrana ni voda. Istovremeno sa istoka dunu vreo. Ali se to nije svidelo Joni. a verni ce po tovati zapovesti ispisane u svetim knjigama. suv vetar. u kom ima vi e od sto i dvadeset tisuca ljudi?" . ali nisu mogli da stignu do obale. i ona se osu i i pretvori u prah. U ivao je ugled ne samo dr avnog dostojanstvenika. Jednom Bog naredi Joni da ode u Ninivu i da gre nim gradanima objavi propast: "Ustani. velikoga grada. Jehova se smilovao i spasao ih propasti. Danilo je iveo jo do prvih godina Kirove vladavine. Kad ga je velika riba izbacila na obalu. jer se nije povinovao njegovoj volji. nego jednu noc uzraste a drugu noc propade. idi u Ninivu grad veliki. Darije zapovedi da ga izvade iz jame i vrati mu njegove pocasti. Gnevan zbog neposlu nosti svoga sluge. Jona priznade da [e navukao gnev Jehovin. Sada Gospode. ne ucinih zla. jer vidim da je s mene do la na vas ova velika bura. jer izade zloca njihova preda me". Jehova podi e silan vetar na moru. a ispod njegovih nogu teci ce plamena reka. Asirski car poverovao je njegovom prorocanstvu i izrazio kajanje. jer su ih razbesneli talasi bacali nazad na more. ne bi li nas se opomenuo Bog da ne poginemo. jer se nadoh cist pred njim. Nije im preostalo ni ta drugo nego da ga bace u vodu. U okolini je sagradio kolibu i gorko se tu io: "Gospode! Ne rekoh li to jo kad bejah u svojoj zemlji? Zato cah pre pobeci u Tarsis. Tada Jehova naredi da velika riba proguta Jona. da ga zaklanja od vrelog sunca. Videci da su se gradani Ninive vratili s gre nog puta. ali ucini da iznad njegove glave izrasle ogromna tikva. i kaje se od zla. Hiljade sluga cekace na njegova naredenja. A Jona im odgovori: "Uzmite me i bacite me u more. oko koje se nisi trudio. Zavr io je ivot u Vavilonu i kao visoki dosto -janstvenik sahranjen u velicanstvenoj carskoj grobnici. U prorocanskim vizijama video je kako se na nebu sudaraju sna ni vihori a nemani izlaze iz mora i najavljivao jevrejskom narodu oslobodenje od svekolikih patnji i dolazak pomazanika bo jeg. spor na gnev i obilan milosrdem. Ljudi su morali da se pridr avaju strogog posta. Ali prorok se upla i te misije. Kad je Kir dozvolio jevrejskim iseljenicima da se vrate u Jerusalim. u Tarsis. vec je bio slavan i kao nadahnuti prorok. te mi ne naudi e. a lavovi su ih odmah rastrgli." Ladari su bacali kocku da vide ko je kriv za nesrecu. i koje nisi odgajio. Ogromni talasi sna no su udarali o ladu. JONA. jer mu se cinilo besmisleno da propoveda u gradu prema kome je Jerusalim bio ubogo 418 Zerwn 2(psidbvs%i seoce." Jehova ne odgovori proroku." Ladari odluci e da se otresu opasnog putnika.. 419 Tada se javi Jehova i rece: "Tebi je ao tikve. ukrcao se na brod u Jafi i zaplovio u suprotnom pravcu. Sutradan Bog zapovedi crvima da izgrizu korenje tikve. da bi nam more utolilo?" pitali su ga ladari. U jamu su baceni Danilovi tu itelji. prorok je odmah poslu no krenuo u Ninivu. Taj narodni mesija sedece na ognjenom prestolu. jer znah da si ti Bog milostiv i alostiv. jer mi je bolje umreti nego iveti. Hodao je po ulicama*od jutra do mraka." Van sebe od radosti. Veslali su iz sve snage da ga iskrcaju na kopno. Za to vreme Jona je spavao tvrdim snom ispod palube. Kormilar ga probudi i obrecnu se: " ta ti spava ! Ustani. A meni da ne bude ao Ninive. upucujuci zahvalne himne Gospodu koji ga je spasao da se ne utopi.odgovori: "Care da si iv do veka! Bog moj posla andela svojega i zatvori usta lavovi -ma. i propovedaj protiv njega. saop tavao gradanima reci Jehovine i proricau da ce Niniva za cetrdeset dana biti razorena. i more ce vam utoliti. a kocka pade na Jonu. uzmi du u moju od mene. a ni tebi. ladari su dan i noc preko ograde izlevali vodu i molili se svojim bogovima da se smiluju. "Sto cemo uciniti s tobom. koji ce uni titi grehe i zavesti pravdu na zemlji. Umesto da krene na istok. Tri dana i tri noci sedeo je brodolomnik u trbuhu morske nemani. a sunce je pr ilo tako nemilosrdno da se Jona onesvesti od ege. Razocaran i gnevan oti ao je iz grada da mu se ne podsmevaju ljudi kojima je proricao propast. care. prizivaj Boga svojega. Danilo je bio vec suvi e star da pode na taj daleki put.

.

Po svemu sudeci. Ako se iseljavanje zaista dogodilo. Bila je to neka vrsta propagandne literature za podizanje hrabrosti ustanika i podr avanje njihove istrajnosti u otporu. koji je vladao od 358. godine pre na e ere. Vavilon ili carevi kao Nabukodonosor i Valtasar. Boreci se s nadmocnim snagama Seleukida. Ali uop te uzev i. zvani atra -pi. ustanku su se prikljucili i Fenikija. na primer. koja je razorena jo za njegova ivota. Crkveni istoricar iz IV veka. najverovatnije za vreme ustanickih borbi Makabejaca. sadr e dublje filozofske misli. Istra ivaci su se trudili da odgonetnu istorijske okvire njene fabule i do li su do uverenja da se radi o vremenu persijskog cara Artakserksa III Ohosa. Kipar i deo Sirije. . nastale u narodu cije je iskustvo kroz istoriju bilo izuzetno te ko. Euzebije. do 337. Kao primer mo e poslu iti Knjiga o Juditi. a opsada Vetilja je jedan od njegovih epizoda. car Medije Arkfasad. .420 POUCNE NARODNE PRICE Posle vavilonskog ropstva. price su u tom pogledu veoma mutne i s istorijom nemaju niceg zajednickog. Za vreme nje -gove vladavine pobunili su se namesnici provincija. U njoj se jav -lja potpuno neistorijska licnost. Boga i coveka. Artakserks je preko Hanana pohitao u Egipati i godine 341 . Iz dokume -nata je poznato da se njegov vojskovoda zvao Holofern i da mu je pomocnik bio evnuh Bagoas. moralo je da ima kazneni karak -ter. Prica se razvija na osnovi poznatih nam istorijskih cinjenica. U izvesnoj meri podsecaju na poznate arapske bajke o Sinbadu moreplovcu ili "Hiljadu i jedne noci". Knjiga o Juditi napisana je na osnovo usmenih preda -nja. Prvi njegov pohod protiv po -bunjenog vazala zavr io se neuspehom. tvrdi da je Artakserks za vreme pohoda na Egipat odveo iz Hanana veliki broj Jevreja i naselio ih na Kaspijskom moru. Jednom re -cju. srece i patnje. u Hirkaniji. koje je narod prenosio od usta do usta radi podr avanja patriotskog duha ili za izra avanje neke filozofske misli koja je zaokupljala onda nje duhove. Ali se i pored svega ne mo e odbaciti mogucnost da je ona odjek izvesnih stvarnih dogadaja. da bi pomocu alegorije lak e delovali na slu aoce. U svojim propovedima i biblijskim komentarima rabini su se njima bez sumnje obilno slu ili. na dvoru vavilonskog cara. da na istorijskim primerima poka u kako Jeho -va nikad ne ostavlja svoj narod u tragicnim i odsudnim trenuci -ma. i Jevreji su se prikljucili sveop tem ustanku. tlacitelj istocnih naroda i osnivac grada Ekbatane. Haldejski car Nabu -kodonosor nazvan je asirskim carem cije je sedi te u Ninivi. ista ona ce nja za pravdom na zemlji. Vavilonije i Egipta razvila se posebna vrsta didakticne price. Jevreji su irili anegdotske price takve vrste. bogatom slikovito cu i si eom koji ne zna za granice izmedu stvarnosti i ma te. pre na e ere ponovo ga pretvorio u per -sijsku provinciju. zvana midra . izmedu sna i jave. U njima je ista ona car samonikle poezije. te price se odlikuju ivom i dramaticViom naracijom. a Egipat se digao na ustanak. samo s tom razlikom to jevrejske price. Nepoznati autori pokazuju ponekad izvesno poznavanje prilika koje su vladale. bilo bi naivno i dalje nastojati na tvrdnji da je to istorijska knjiga. Javljaju se gradovi kao Niniva. a religija imala ogromnu ulogu. dakle. One. Oba se pominju u Knjizi o Juditi. Artakserks III je bio okrutan i ohol covek. Otkad su procitani dokumenti mesopotamskih careva. Po to je zaveo red u Aziji. vezane za vecne probleme ivota i smrti. Na vest o njegovom porazu. te ko je bila odr iva teza da su to autenticni istorijski tekstovi koje treba doslovno . legende 421 uzimati. spadaju u autenticni narodni folklor. Holofern kao Persijanac naravno nije mogao biti zapovednik asirske vojske. JKao i sve narodne bajke. pa ih danas cak i pristalice najtradicionalnijih pogleda na Bibliju smatraju knji evnom fikcijom. medu Jevrejima Judeje. To su poucne price s naravoucenijem.

.

po svoj prilici prva u istoriji predstavnica sifra etkinja. originalni hebrejski tekst je um -nje u moralnom nestao i sacuvali su se samo prevodi na grcki i latinski jezik. poema i drama u isto vreme. Osim toga. Izraz hiobowa wiadomosc (tragicna. Na osnovu lingvistickih istra ivanja . Bujna pripovedaceva ma ta preterano je uvecala sve njene epizode: carski pir traje sto i osamdeset dana. Oslanjaju se samo na cinjenicu da ime Jestira nesumnjivo potice od imena boginje I tar. Juditin cin je izazivao izvesne pogledu. god. Prvi hri cani su je odbacili. Za remek-delo biblijske literature smatra se Knjiga o Jovu. Jeremije i Jezekilja. poetskog dijaloga i epiloga koji ima karakter happy end-a. Pretpostavljaju. Ali katolicka crkva je ubraja u kanonske tekstove i unela ju je u spisak biblijskih knjiga. Zbog toga palestinski Jevreji Knjigu o Juditi nisu priznali za sve -tu. U uvodu autor istice istorijsku pozadinu na kojoj gradi svoju pricu. ali fr r 'Bwlijs/(e katolicka crkva unela ju je docnije u spisak kanonskih knjiga.lako je bio junacki. ali po brojnim persij -skim elementima u hebrejskom tekstu i po izvesnom poznava -nju prilika na persijskom dvoru. iako za to dosad nisu na li nikakve konkretne dokaze. pre na e ere). dramaticnom gradacijom radnje. a iznenaduje i bogatstvo opisa punih pla -sticnosti^i kolorita. ali u daljem toku pripovedanja pominje persij -ske gradove Rages i Ekbatanu ne trudeci se da uskladi hrono -lo ke razlike od stotinu do dvesta godina. koja je svojom neposlu no cu zabrinula mu eve persijske aristo -kratije. Ime bo jeg pacenika posta -lo je sinonim svih ljudskih nesreca i katastrofa. ve ala na koja je obe en Aman visoka su pedeset lakata. to je morao biti neki Jevrejin koji je za vreme makabejskih borbi u Hananu iveo u Suzi. jovovska vest) sastavni je deo poljskog jezika. odlikuje se ivo cu opisa i stila. Tipicna istocnjacka bajka je do ivljaj Jestire i Mardoheja na dvoru persijskog cara u Suzi. zvane ketubim. da je cela prica izmi ljena za dramatizaciju liturgije praznika Purim. a Mar -dohej od imena vavilonskog boga Marduka. Ime Boga pominje su u njoj samo jedanput. Stil price je iv i ivopisan. Bio je obdaren pisac. Radnja te dramaticne price de ava se za vreme vlada -vine persijskog cara Kserksa. persijske devojke ma u se dvanaest meseci pre nego to izadu pred cara. Verovanje u andele. Na granici izmedu "istorijskih" i didakticnih knjiga Staroga zaveta nalazi se i Knjiga o Toviji. Citanje njenog teksta i danas predstavlja osnovu za obred praznika Purim. Taj traktat. Knjigu o Jestiri te ko je ubrajati u reli -gioznu literaturu. nadzemaljska bica. cije ime i poreklo ni do danas nije na zadovo -ljavajci nacin razja njeno. u Bibliji nazvanog Asvir (485-465. Knjiga se sastoji od tri osnovna dela: od prologa u prozi. Zanimljivo je i to da je njegova ena Astina. Neki istra ivaci smatraju da je autor osnovnu nit price uzeo iz vavilonske ili persijske mitologije. fabula je puna dramaticne napetosti. Saveti koje stari Tovija daje svome sinu ivo podsecaju na ivotne maksime od kojih vrvi literatura semitskih naroda. Sve tenici su je i pored toga uvrstili u didakticne biblijske knjige. osim toga. a Jevreji za odmazdu ubujaju sedamdeset i pet hiljada svojih neprijatelja. Prvobitni tekst docnije je upotpunjen raznim dodacima drugih autora i u Bibliju je u ao u tom konacnom obliku. soto -ne. smelo cu filozofske misli i snagom osecanja. Autor Knjige o Juditi je nepoznat. govori o vladavini istorijskih careva Salmanasara (tacnije Sargo -na) i Sanheriba. a pokolj koji su Jevreji priredili svojim neprijateljima upadljivo je protivan nacelima velikih proroka Isaije. uzeto je iz persijske religije s kojom su Jevreji do li u dodir u izgnanstvu. ciji su do ivljaji prikazani neobicno ivo i slikovito. nazvana po imenu cuvenog junaka. Jestira se sprema za brak pune cetiri godine.

.

Za gre -he oceva moraju da ispa taju pokoljenja. Rec je o covekovoj odgovor -nosti. jer je kolektivna odgovornost bila u o troj protivrecnosti sa pojmom bo je pravednosti. Cuda. Nabukodonosor postavlja ogromni zlatni kip i nareduje narodu da mu se klanja. koji se vrti u zacaranom krugu. Jer ako svaki covek za svoje pos -tupke licno odgovara. to pitanje je re eno na jed -nostavan nacin. knji evno savr enija i filozofski zrelija. Bio je to covek bogat. patnji i krivici. ili jevrejski kompilator. Bio je to revolucionaran korak koji je predstavljao ogromni napredak u religioznoj misli. koje je u su tini prlfnavanje poraza: Bog isku ava svoje verne smrtnike da proveri njihovu pobo nost i da ih ucvrsti u vrlinama. Ocitavajuci tablice s klinastim pismom otkopane u ru evinama Nipura. taj fatalizam nije mogao da opstane. U kategoriju literarne fikcije treba svakako ubrojiti i Knji -gu proroka Danila. Tada svi ucesnici u razgovoru prihvataju mladicevo obja njenje. . Ali on nije razre io probem koji muci coveka. mudar i pravedan. Posle du eg razgovora Jovovih prijatelja. srecan. Odjednom su ga sna le bolesti i patnje. Prica u dana njem redakcionom obliku potice verovatno iz III veka pre na e ere. za to ih muci bolest. autoru knjige Istorija pocinje u Sumeru. nai ao je na poemu o nekom Sumeru koji je nesumnjivo prauzor biblijskog Jova. Nepoznati autor. Dirnut njegovom pokorno cu i pobo no . Treba ipak imati na umu da ih dele dva ili tri mileni 424 juma razvoja religioznih predstava. Proroci Jeremija i Jezekilj propovedali su da svaki covek za svoje postupke licno odgovara pred Bogom i samim tim istupili protiv osve tane teze Petoknji ja. U Petoknji ju. vec je mnogo pozajmio od sumerskih pisaca. bog mu se najzad smilovao i vratio mu zdravlje. kao i bolest. ne primecujuci da su okrutne metode isku avanja ljudi u suprotnosti s pojmom pravednosti. pri ce -mu Danila nazivaju "majstorom vraceva". patnja. iako nisu niza ta kriva. pre bi se reklo da ga je iskomplikovao. Au -tori price na svakom koraku pokazuju nepoznavanje istorije Vavilonije i Persije. Narocito su fantasticni podaci o carevima koji se javlja -ju u prici. S problemom kojim se bavi prica sreli smo se jo prili kom razmatranja uloge proroka.pretpostavlja se da je njen sre -di nji deo. a od Haldejaca prave anahronicnu kastu sve tenika-vraceva. a kad Danilo izlazi nepovreden iz jame s lavovima. iz helenisticke epohe.cu. za to onda stradaju ljudi pravedni i bogo -bojni? Ako je Bog pravedan. nareduje svim pokorenim narodima da prime Mojsijevu veru. rasprava prijatelja o smislu patnje. Podudarnost potke price i ideje vodilje tih dveju verzija tako je upadljiva da je u njihovu neposrednu zavisnost te ko po -sumnjati. ali on nije hulio na svoga boga. apokalipticna prorocanstva i mutni istorijski podaci u tom pogledu ne ostavlaju nikakvu sumnju. ogla ava se mladi Eliluj i iznosi re enje zagonetke. beda i gubitak blis -kih. dakle. Premda se oslanja na su mersku osnovu. Darije izdaje naredbu svojim podanicima da se trideset da -na ne mole nikakvim bogovima. me aju medijske i persijske careve. Pokorno se predao njegovoj volji i samo placuci i jadiku -juci molio ga za milost. okru en mnogo -brojnom rodbinom i prijateljima. Posle toga slavi boga Izrailja i porucuje da ce svako ko ka e ne to lo e o tom bogu biti osuden na legende 425 l smrt. koncepcijom o kolektivnoj odgovornosti. beda i smrt njihovih bli njih? Upravo tim pitanjima bavi se Knjiga o Jovu. nije bio gnevan na njega. nije stvorio originalno delo. jevrejska prica je daleko lep a. Za to veliko otkrice treba da zahvalimo americkom orijentalistu Samjelu Krameru. docniji dodatak. S procesom sazrevanja etickog monoteizma.

FERES. Ona opeva sudbinu nekog Danila i njegovog sina Ahata.Prizori trojice jevrejskih mladica koji iz u arene peci izlaze netaknuti. kao carski doglavnik. i Knjiga proroka Jone. U videnjima nadah -nutim vatrenim patriotizmom. menja se smisao tih izraza. ukazuju na to da je knjiga u svojoj konacnoj redakciji morala nastati u kasno helenisticko doba. Bacanje u u arenu pec bila je kazna koja se u Vaviloniji veoma cesto primenjivala. . Rec je. Po to je Valtasar bio druga licnost u dr avi. tu grupu alegoricnih narodnih prica spada. Ali najpopularnije je cudo s tajanstvenom rukom koja ispisuje na zidu tri zagonetne reci: MENE. i Danila koji sedi u jami medu krotkim lavovi -ma. godine 167. u dr avnoj hijerarhiji mogao zauzeti samo trece mesto. na -ravno. Kao Knjiga o Jovu i Knjiga proroka Danila crpela je izvore iz tude mitologije. Ove pojedinosti. vec samo suglasnici. o sedmogodi njem Nabukodonosorovom ludilu. ali istra ivaci sumnjaju da se izvori te price kriju u nepoznatom mesopotamskom mitu. sedam godina bolovao od neke du evne bolesti. na primer. dodu e. Zavisno od toga da li se izmedu suglasnika stavlja. u prici nalazimo neke notice koje su odjek stvarnih dogadaja. Knjiga proroka Danila. Njene mesijanisticke ideje izvr ile su jak uticaj na prvobitno hri canstvo. naravno da imaju mnogo bajkovite lepote i zato uvek delu -ju na ma tu naroda i umetnika. a ne drugom? To pitanje tek je razjasnila arheologija. da su jevreski pisci. Jevrejima se u knjizi najavljuje do -lazak sina covecijeg koji ce ih izbaviti iz tudinske vlasti. . Junak poeme bio je mudri i pravedni sudija koji titi udovice i sirocad. samoglasnik "a" ili "e". Danilo je. TEKEL. persijsko. U arheolo kom nalazi tu Ugarit otkrive -na je poema koja potice iz XIV veka pre na e ere. Zato je uglavnom prihva -ceno tumacenje koje srecemo u Knjijzi proroka Danila. ne on. Riba ili morska neman koja je progutala Jonu veoma ivo pod -seca na mitsku a daju haosa Tijamat. Ispostavilo se da je Valtasar bio Nabonidov sin i suvladar. upravo iz nje uzeli ideju za svoju pricu o Danilu. U cetvrtom delu koji sadr i apokalipticka predskazanja. Kao to vidimo iz toga. medijsko i grcko. najavljena su cetiri carstva ovim redom: vavilonsko. ali dokazuju da je osnova price nastala u vavilonskoj sredini. uostalom. Ali te mesijanisticke ideje nemaju deterministicki karakter. pre na e ere. najzad. Znamo da je. l pored mno tva neverovatnih stvari. istice licnu odgovornost coveka pred Bogom. Dugo je ostala nerazja njena zagonetna bele ka da je car Valtasar uci -nio Danila trecom licno cu u carstvu. Za Jevreje su to bila te ka vremena borbi za versku nezavisnost. Pravo njihovo znacenje jo uvek je predmet naucnih rasprava. i brojni grcki izrazi u aramejsko-hebrejskom tekstu. odmah posle svoga oca. Jer treba znati. a sin coveciji koji se pominje u njoj postao je naziv za Isusa Nazarecanina. nastanak carstva bo jeg na zemlji i vaskrsenje ljudi na kraju sveta. Burne i slikovite peripetije prorokove tipi -cna su tvorevina jevrejskog folklora. Objav -Ijuje. po svoj prilici. koja su napisala dva razna autora i u razlicitim vremenima: na veoma popularnu pricu s radnjom i na prorocanstvo u stilu apokalip -tickog objavljenja. sa sedi tem u Vavilonu. na primer. Dokaz za to su. vec njegov naslednik Nabonid. Prorocanstvo ce se ispuniti samo onda kad ljudi ociste svoja srca od greha i postanu pravedni. Ocigledne aluzije na sknavljenje Jerusalimskog hrama za vladavine Antioha Epifana. Za to ba trecom. nisu izmenile poglede na istoricnost Knjige proroka Danila. kao i knjige drugih proroka i Knjiga o Jovu. Dovoljno 426 Zenon je reci. da se knjiga sastoji iz dva dela. Nevolja je u tome to se u hebrejskom i aramejskom pismu ne pi u samoglasnici. takode. Prorocanstvo je trebalo da podr i duh potlacenih sunarodnika i da im ojaca nadu u pobedu.

Prava vrednost tih otkrica u pocetku nije bila poznata. zanatske radionice. od neprocenjivog su znacaja za uporedne filolo ke studije i za razja njenje mno -gih spornih ili nerazumljivih delova Biblije. Na tok tog zanimljivog procesa jako svetio bacili su svitci nadeni u pecinama kod Crnog mora. U dvadeset i pet pecina nadeno je nekoliko stotina svitaka i hiljade manjih parcadi s hebrejskim. Tra eci zalutale jare u jed -noj od mnogobrojnih pecina. Arabljani ih zovu Hirbet Kumran. Ali za nas je daleko va nija ideja vodilja koja se nalazi na kraju price. koja vec sistematski i naucno vode arheolo ke eks -pedicije. Godine 1947. Godine 1951. proteci najmanje pedeset godina pre nego to tekstovi budu sredeni i naucno obradeni. ali po to nije obavio povereni mu zadatak. karavan stocara iz beduinskog plemena Tamira zaustavio se na odmor u stenovi -tom predelu kod izvora Ain Fe ha. kuhinju. komentar za Knjigu proroka Avakuma i apokalipticki tekst Rat sinova sve -tlosti sa sinovima mraka. Izrailj je. da se medu njima nalazi i Knjiga proroka Jeremije. Postavilo se. Arheolozi su u iskopinama razaznali trpezariju. u kome osim gre nika ive i pravedni ljudi. Su tina je u tome to svitci sadr e tekstove Staroga zaveta iz III ili II veka pre na e ere. s krovom od palmovih debala. govore oni. trske i mulja. Kad se Jona naljutio to Niniva nije razorena. Ru evine su nekad bile kompleks gradevina od blokova tesanog kamena. naucnicima su se otvorile oci. bile su to duge trake od ovcije ko e. spavao -nicu. zanimljivo pitanje kako su se ti sveti tekstovi na li u tim pustim pecinama kod Mrtvog mora. tim pitanjem pozabavila se specijalna arheolo ka ekspedicija i ubrzo saop tila svoje rezultate. iz razdoblja posle vavilonskog ropstva. Rezultat je bio iznad svakog ocekivanja.Knjiga je nesumnjivo nastala posle vavilonskog ropstva. a deo u sirijski pravoslavni manastir Svetoga Marka. Jehova mu ociglednom nastavom pokazuje ta je to pravednost: kad je on za alio za usahlom biljkom. Dalja istra ivanja. deca i nevine ivotinje? Koliki je to napredak u koncepciji Jehove u poredenju s Jehovom Mojsija. po volji Jehovinoj progutala ga je neman Nabukodono . naravno. imao da izvr i prorocansku misiju medu ostalim narodima. kada je problem pravde na zemlji bio veoma aktuelan. Isusa Navina ili sudija!* Sve te ideje koje se provlace kroz knjige proroka Isaije. Ali vec se sada zna *Razgovor Avrama sa Bogom o istom pitanju nesumnjivo je kasniji dodatak. ispisane arhaicnim znacima hebrejskog pisma. Nedaleko od tih pecina nalaze se ru evine koje su godi -nama smatrane ostacima rimskog utvrdenja. . Jeremije i Jezekilja i kroz didakticke price. prema proceni naucnika. Bura koja se oko tih svitaka podigla i vest o ceni koja je za njih placena (za est svitaka Amerikanci su platili dve sto -tine i pedeset hiljada dolara) doprla je i do Arabijske pustinje. Cuveni orijentalist Vilijam Olbrajt nije se ustezao da svitke nazove "najvecim otkricem na ega veka". Kako je docnije utvrdeno.or. Tek kad je deo svitaka dospeo u Sjedinjene Americke Dr ave. aramejskim i grckim pismom. zar Jehova nije trebalo da se smiluje velikom gradu. Dosad naden materijal tako je ogroman da ce. Po to najstarija kopija koja je dotad otkrivena potice iz IX veka na e ere. dva bazena za kupa -nje s ritualnom namenom i skladi ta. Stenovita divljina oko Mrtvog mora bila je prepuna beduinskih tragaca koji su pretresali tamo nje bezbrojne pecine i raseline. bez sumnje su mo -rale stvaralacki uticati na dalji razvoj religioznih koncepcija. Biblijski egzegeti su nastojali da odgonetnu njen navodni ale -goricni smisao. gomilaju sve vi e novih pronalazaka. nu nike. jedan mali decak prona ao je velike glinene cupove pune nekih tajanstvenih svitaka.

.

Na tu temu u zapadnim zemljama napisano je na stotine clanaka i knjiga. Isusa Navina p. obavezno davanje milostinje. prostorija u kojoj su kopisti prepisivali svete knjige. koji ce na zemlji zavesti novi red. Ne mo e. Od dokumenata nadenih u pecininama narocito je vre -dan svitak s ritualnim propisima. eseni o svojoj sudbini nisu mogli imati nikakvih iluzija. biti nikakve sumnje da su vlasnici svitka bili ljudi koji su iveli u toj gra -devini. " " e. na primer. Buka koja se podigla oko tog dokumenta traje i do da -na njeg dana. Najstarija potice iz godine 125. nadene su potpuno ocuvane iste onakve cilindricne glinene posude u kojima su bili dr ani otkriveni rukopisi. dok je stare ina blagosiljao hleb i vino. Plinije Stariji pi e da je za vreme svoga boravka u Palestini posetio veliki esenski manastir kod Mrtvog mora. U podzemnim skladi tima. Na osnovu toga. U Jerusalimu je buknuo ustanak jevrejskog naroda. nekoliko mastionica od bronze i gline sa jo vidljivim tragovima mastila. pod nazivom "bitka za svitke". primali u bazenu svakodnevno kr tenje i sedali za zajednicku veceru. Avram u Hananu Izlazak pod Mojsijevim vodstvomNajezda Izrailjaca na Hanan pod vodstvom 1200-1025. u gomilama komada keramike. to je najva nije. X rimska legija. n. Ucitelja pravednosti. Moneta iz godine 68. a najmlada iz godine 68. Braca su se najpre pobrinula da spasu svete knjige. prema tome. Najamnici su pljackali zemlju i postepeno se pribli avali mestu manastira. na e ere. siroma tvo. Protiv 429 buntovnika upucena je. Iz tog dokumenta do -znajemo da je kod njih svojina bila zajednicka. Svakoga dana o zalasku sunca clanovi sekte svecano su se oblacili. moralnim pou -kama i organizacionim nacelima esena. oko 1250 1220-1200. poznata po svojoj surovosti. u buducnosti. osudivali su ropstvo i verovali u dolazak pomazanika bo jeg. Tragovi po ara svedoce da je iste godine naglo do ao kraj toj tajanstvenoj gradevini. na e ere nadena u ru evinama omogucava nam da zakljucimo kakva je sudbina sna la mana -stir. Posle spaljivanja Jerusalimskog hrama i krvavog ugu enja ustanka. bio je to onaj isti manastir cije su ru evine otkrivene u Hirbet Kumranu.Ali najva nije otkrice je "skriptorijum". Tako. Za to je drevni smotuljak izazvao tako strasne rasprave? Rec je o tome to su eseni u svakom pogledu upadljivo slicni prvim hri canima. Arheolozi su do li do uverenja da je to bio manastir jevrejske sekte esena. . pre na e ere. O eseni -ma pi u i jevrejski istoricar Josif Flavije i Grk Filon iz Aleksan -drije. cije je nepostojanje nauka tako du -boko osecala. verovanjima. 430 'Bi6fijs/(e legende431 KRONOLO KA TABLICA oko 1850. moci da obnove svoju delatnost. Po svemu sudeci. Vredne svitke stavili su u glinene posude i sklonili ih u puste pecine u nadi da ce docnije. Eseni su izmedu ostalog pro -povedali ljubav prema bli njem. U njoj su se sacuvali kameni stolovi s klupama i. cim prode ratni haos. koji su pobegli iz Jerusalima pred progo -nima Sanhedrina. Svoju hipotezu zasnivaju ne samo na dovoljno uverljivim arheolo kim iskopinama nego i na informacijama star -ih putopisaca i istoricara. grupa orijentalista s Dipon-Somerom na celu iznela je mi ljenje da eseni predstavljaju onu kariku koja spaja judaizam i hri canstvo. & ru evina je izvadeno i mnogo moneta.

1030-1010. 970-931. " Car David oko 1000. " " David osvaja JerusalimCar Solomon . " " Doba sudijaCar Saul 1010-970.

" Sargon II osvaja Samariju. " Joakim 605. " Nadena "Knjiga zakona". " Ponovno iseljavanje 432 <Bi6lysfe fyende 433 . " Ohozija (ubijen od izrailjskog uzurpatora Juja) 841-835. " Ahaz 721 -687. " Gotolija 835-797. " Ozija 740-736. 598-587. 609. " Zaharija 743. " Asa 870-849.n. " Ahav 853-852. " Josafat 849-841. n.) 932-915. '" Zimrije 884-874. Preporod jehovizma. " Va a 885-884. " Joahaz 798-783. " Joram 841. " Fekaj 732-724. " Ohozija 852-842. p. " Joahaz 609-598. Rovoam 915-912. p. e. Iseljavanje deset izrailjskih plemena. " Jerovoam II 743. " Joas 797-781. " Jotam 736-721.e. " Manasija 642-640. Opsada Jerusalima i odvodenje Joahina. p. n.e. " Nabukondonosor odnosi pobedu nad Egiptom kod Karkemi a Joahin. p. e. " Avijam 912-870. " Josija 622.) 932-911. " Sedekija 587.\ IZRAILJSKO CARSTVO (931-721. " Ha 884. " Jezekija 700. " Nabukodonosor razara Jerusalim. Jezekija placa danak. " Sanherib pusto i Judeju. " Amrije-Osnivanje Samarije 874-853. Jerovoam l 911-909. " Salum 742-738. Menajim 738-737.n. '582-581. " Joas 783-743. " Fakija 737-732. 687-642. e. " Joram 842-814. " Amon 640-609. " Osija 721. " Amasija 781-740. Iseljavanje Judejaca. " Nadav 909-885. JUDEJSKO CARSTVO (931-587. n. " Juj 814-798. p.

.

Gluchowski. Boulton W. C. Beck M. IV. " Antioh Epifan proganja Jevreje. G. Michalowskiego) .: "Histoire D'lsrael" . Cumont Franz: "Oriental Religions in Roman Paganism" Dover Publications .: "Comparative Religion" .Penguin Books . L. Cottrell Leonard: The Anvil of Civilization" . Wojciecha . e. Baron S. Edwards l. n. Burgh W. N.Middlesex.New York 22. Dabrowski Eugeniusz ks. p. 1952. 1950.: "A Journey through the Old Testament" . " Hadrijan podi e na ru evinama Jerusalima grad Elija Kapitolina 132-135.Penguin Books . dr."Szytelnik" .Penguin Books Harmondsworth . 1950. dr K.Paris.: "Podreczna encyklopedia biblijna" 2 tomy Ksiegarnia Sw.: "Wiecznosc piramid I tragedia Pompei" -(Przekl.Middlesex. Cottrell Leonard: "Life under the Pharaohs" . 1961. Awdijew W. Y. Child Gordon: "What Happened in History" .(Vie sociale et religieuse) P resses Universitaires de France . " Obnova oltara na ru evinama Jerusalimskog hrama 520-515.Thames and Hudson . 1962.New York 22.POSLE VAVILONSKOG ROPSTVA 538. Pokolj u Jerusalimu.: "The Pyramids of Egypt" . n.London.London. 1956. " Jevrejski ustanak pod vodstvom Bar Kohve i *-fe ft-' BIBLIOGRAFIJA Albright W. Y. H.Wyd. 1959. Davis A.The New American Library New York 22. M. Powell: "The Meaning of the Dead Sea Scrolls" . 1958. 1961.Warszawa. " Tit razara Jerusalim 130. Signet Key Book . 1957. W.Pan Books Ltd . Powell: 'The Ten Commandments" .: "Historia starozytnego Wschodu" (Przelozyl z ros. Lublin.Harmondsworth -Middlesex. Ustanak Makabejaca 63. 1957. Warszawa.The University of Chikago Press -Chicago. A.(Volume One) Pengui n Books .Penguin Books .A. Allegro I. Y. e. Cottrell Leonard: 'The Lost Pharaohs" . 1957.: "The Legacy of the Ancient World" . 1955.London. N. 1956. Kirov edikt kojim se iseljenim Jevrejima dozvoljava povratak u Jerusalim 538. 1957. Kult Jupitera u Jerusalimskom hramu.Harmondsworth -Middlesex. F. E."Ksiazka I Wiedza" Warszawa. W. Bouquet A. 1956.Harper & Brother New York. Andrzejewski Tadeusz: "Starzytny Egipt" .Poznan.London. I. " Obnova hrama 167-164.: "The Dead Sea Scrolls" -. 1957. Badzian I S. S. Pompej zauzima Jerusalim 70. Chiera Edward: 'They Wrote on Clay" . prof.Penguin Books Harmondsworth .: "The Archaeology of Palestine" .Evans Brothers Ltd . Daws A. N. 1949. Ostrowski) .New York. Burrows Millar: "What Mean These Stones?" Meridan Books .The New American Library . Warszawa.

.

lipiec. Meek T.Berlin. Neuchatel & Paris VII.Penguin Books . 1948. 1959. Gurney O.Gustaw Kilper Verlag . 1954. April 8. New York.: "Myth and Ritual in the Ancient Near East" .: "The Ancient World .1958. Frankfort Henri: "Before Philosophy" . 1933. R. .: "Hebrew Origins" . ks. .A. 1959.Institut Wyd. 1960. 1931. Inc. Cyti of the Moongod Sin . 1956. 1956.Fischer Bucherei Frankfur t am Main . James E. N. .Penguin Books . Jirku Anton: "Die Welt der Bibel" . Knopf. R.: "Archaic Egypt" . 1949. Kraeling G. 1945. Peattie Roderick: "Geography in Human Destiny" E dit.: The Egyptians" .New York. 1940. Huntington Ellsworth: "Mainsprings of Civilization" . Glanville S. 1961.Time" .Dent & Sons Ltd London. 1939. Adams & Co. Indianopolis N.Warszawa.New York 22. "Pax" . 1958.Penguin Books Harmondsworth Middlesex. James E. K. Herbert: "The Uses of the Past" (Profiles of Former Societies) A Mentor Book . Kramer S. Middlesex. Freud Sigmund: "Moses and Monotheism" . Janusz Koczolowski) . Frazer James George: The Golden Bough" (A study in magic and reli gio< . sierpien 1961. Haran.Alfred A.Delachaux & Niestle S. Gaer Joseph: "How the Great Religions Began" . z niem.Black Ltd . Middlesex.: "History Begins at Sumer" . 1955. 1959. R. 1960.Penguin Books Harmondsworth.New York. Inc. SS. Kautsky Karol: "Pochodzenie chrzescijanstwa" .: "Atlas of the Bible" . 1959.Verlag Heinrich Keller ."Ksiaska I Wiedza" Warszawa. New Jersey. Montet Pierre: "L'Egypte et la Bible" .Krakow Lloyd Secton: "Foundations in the Dust" -(A story of Mesopotamian Exploration) .New York.: "The Cult of the Mother Goddes" . 1939.New American Library. Glover T. James: "Archeology and the Old Testament" Pr inceton . O. 1950. Idols and Diggers" Bobbs Merill Comp. Patterson. .Nelson & Sons. Szeslaw Jakubiec) .Harmondsworth . Y. 1956. N ew York.The Macmillan Comp.Thames and Hudson Lond on. 1961.Warszawa. ks.Harmondsworth .Middlesex.New York. B. Grollenberg L H. Pritchard B.Stuttgart. Muller I. Genesis: Ksiega Rodzaju (przelozyl z hebr.A Mentor Book . London.Harper & Brothers .: "The Hitties" .Littefield. Middlesex. Emery W. Encyklopaedia Britanica.New York. Armed Services. London. Keller Werner: "A jednak Pismo sviete ma racje" (Przeloz.Harmonsworth.Raud Me Nally & Co. . Elder John: "Prophets.Thames & Hudson.New York. N. 1942.London. Oppeln-Bronikowski Friedich: "Archaologische Entdeckungen" . Kiihn Herbert: "Die Entfaltung der Menschheit" . London. Milman Henry Hart: The History of the Jews" . .Harmondsworth. Signet Key Book -The New York Library of Worlds Literature. 1957.Wyd. A. (USA). Emil: "Bible Atlas" . 1957. Loret. 1957. O.Penguin Books .: "Stary Testament w swietle dzisiejszych badan" " Znak" . I. Perm Vergilius: "An Encyclopedia of Religion" . 1959. Y. Lipinski Edward. Inc.Middlesex. 1956.Thames & Hudson.

1958.University Press . -Neuchatel .Delachaux & Niestle S.Princeton. . New Jersey. Parrot Andre: "Ninive et I'ancien Testament" . A. 1956. USA.Paris VII.

1953.: "History of the World" . Woolley Leonard: "Ur of the Chaldees" .G. Toynbee I.Delachaux & Niestle S. Zofia Starowieyska-Morstinowa) .Oxford University Press London. Nahor i Avram u novoj domovini Seoba u zemlju Hanansku U zemlji obecanoj Sara u Faraonovom haremu Lot pada u ropstvo Avramova briga za potomstvo .Paris VII.King Penguin Books. . 1960. 1956. Swiecicki) . Lublin (2) 1956. 1923.Poznan. -Neuchatel .Odhams Press .: "Dzieje ostatnich sporow biblijnych" . Arnold: "A study of History" . raju. Woolley Leonard: "Ur: The First Phases" . Warszawa.Warszawa. Walek-Czarnecki: "Historia gospodarca swiata starozytnego" Trzaska. A.: "Pochodzenie chrzescijanstwa (Przel. Weber Max: "Ancient Judaism" .Parrot Andre: "La tour de Babel" . 1955. -1955. Pismo Swiete Starego Testamentu . Wheeler Margaret: "Walls of Jericho" . flops Daniel: "Od Abrahama do Chrystusa" (Przel. z jezyka wloskiego o. Wojciecha . 1950. 1946.Arrow Books Ltd .London. 1956.Delachaux & Niestle S. Temples & Ancient Art" .Penguin Books Baltimore Maryland. Parrot Andre: "Le temple de Jerusalem" . Reade Winwood: 'The Martyrdom of Man" . Neuchatel . A. Woolley Leonard: "A Forgotten Kingdom" . SADR AJ UVOD OD STVARANJA SVETA DO VAVILONSKE KULE Stvaranje sveta Adam i Eva u raju Kajin i Avelj Potop Vavilonska kula Neobicna otkrica o stvaranju sveta.London -WC.Neuchatel -Paris VII. middlesex."Pax" . 1948. sierpien 1961. 1954. 1954.Warszawa.Watts & Co. A.London. 1953. 1956. 1955.Ksiegarnia Sw. 1957."Znak" Lipiec.Paris VII. 1956. London. potopu i Vavilonskoj kuli AVRAM. A. 1946. Ricciotti Giuseppe: "Dzieje Izraela" (Przeloz. 1949. Zdislaw Rzeszutek) ."Ksiazka I Wiedza" . Parrot Andre: "Samarie. Robertson A. .The Free Press Glencol. Stachowiak Lech. Raglan Lord: "The Hero" (A study in traditional. 2.Penguin Books Harmondsworth.Warszawa."Pax" . Parrot Andre: "Ninive et I'ancien Testament" Delachaux & Niestle S. P.Fontana Books London.University of Oklahoma Press. ks.Warszawa. Evert I Michalski . N. Wright Ernest: "Bringing Old Testament Times to Life" .The National Geographic Magazin . Smith Joseph Lindon: "Tombs. Z franc. capital du royaume d'lsrael" .Delachaux & Niestle S. Putnams Sons * New York. Illinois. 1958. Weigall Arthur: "The Life and Times of Akhnaton" .December. Weech W. Z anglielskiego T. ISAK l JAKOV Avramova porodica ivi u Uru Tara odlucuje da se seli u Haran Tara. muth and drama) Vintage Books. Wilson Edmund: 'The Scrolls from the Dead Sea" .

Avram menja ime Poseta trojice tajanstvenih ljudi .

predstra a HananaDramaticni dogadaji pod zidinama GajaLukavstvo Gavaonja naSavez pet kraljevaRat s kraljevima severnog HananaKako je isus Navin upravljao HananomIzrailjci se nastanjuju u HananuDevora .izrailjska Jovanka OrleankaKako je skromni ratar postao oslobodilac IzrailjaJeftaj .Sodoma i Gomora Kako je car Avideleh doveden u zabludu Rodenje Isakovo rtvovanje Isaka Sarina smrt Kako je Isaku ispro ena ena 15 17 17 19 19 21 33 35 36 38 39 40 42 42 44 45 45 46 47 48 49 49 50 Avram se ponovo eni Isakovi i Revekini blizanci Za ciniju sociva Nevolje Isakove Revekina i Jakovljeva podvala Nebeske lestve Kako su Lavan i Jakov varali jedan drugog Jakovljevo bekstvo Jakov se bori s Bogom Susret s Isavom Kako su Jakovljevi sinovi osvetili sestru Jakov u Vetilju i Mamriji Istina i legenda o praocima BURNA POVEST JOSIFOVA Prodan u ropstvo U Petefrijevoj kuci Na faraonovom dvoru Josif upravlja Egiptom Jakovljev rod gladuje Josif ponovo isku ava bracu Rod Izrailjev naseljava se na delti Nila larodi Narodna bajka ili istina? MOJSIJE Kuluk Cudesno spasenje Cetrdeset godina izgnanstva Izlazak iz Egipta Prelazak preko Crvenog mora Putovanje kroz pustinju Ples oko zlatnog teleta Zavet s Jehovom Na putu u Kadi Cetrdeset godina u pustinji U zemlji obecanoj Carobnjak Valam Poslednji Mojsijevi dani 52 52 53 54 55 56 57 60 61 63 63 65 67 89 91 93 94 96 96 98 100 102 111 113 114 116 119 120 122 124 126 128 132 133 135 137 Mojsije u oreolu mita139 ISUS NAVIN l SUDIJE 175 Jerihon .nesrecni junak Galaija 177 180 182 183 184 184 .

186 189 191 195 .

Samson 197 Kako je Samson hteo da se eniSamsonove zgode u GaziSamson i Dalila 198 200 201 Junacka Samsonova smrt 202 Kako su Danovi potomci ukrali Jehovin kipZlocin potomaka VenijaminovihVerna Ruta golubijeg srcaEpoha borbe i heroizma210 203 204 206 ZLATNO DOBA IZRAILJA 247 Prvosve tenik Ilije i Samuilovo rodenjeIstrebljenje Ilijeve dinastijeCudnovata sud bina kovcega zavetaSamuilo obnovitelj252 249 251 251 Kako je Saul pomazan za caraPrva pobeda SaulovaKako se Saul zamerio sve tenicima 255 258 257 Junacki podvig JonatanovKonacni raskid sa Samuilom 259 260 Kako je David pobedio GolijataDavid. Tragicna sudbina Saulova David oplakuje Saulovu i Jonatanovu smrt David postaje car judejski i bori se za izrailjski presto Davidov grad David .tvorac velike dr ave Otmica ene Urijine Nova sablazan u carskom dvoru Avesalomova buna Resfa .mudri dr avnik Solomun gradi hram Bogatstvo Solomunovo Carica Savska Solomunov harem i tudi bogovi Istina i legenda o osnivacima izrailjske monarhije IZRAILJ l JUDEJA .Antigena Izrailja Dvorske intrige Solomun car Izrailja i Judeje Prica o dvema majkama Solomun . Saul i JonatanMihala i Jonatan spa avaju Davi da 263 267 265 »*< Seca sve tenika i Davidovo potucanje 269 Kako je David po tedeo Saula i kako je zavoleo Avigeju 271 IS* David u slu bi Filistejaca.

Kako su se razi li putevi Izrailja Izrailj se klanja zlatnom teletu ta se zbivalo u Judeji? .

Beograd .najveci car Izrailja Prorok Ilija i Jezavelja Navutejev vinograd Smrt cara Ahava Odlazak na nebo proroka Ilije Cuda Jelisijeva Kako je Jelisije iscelio gubavca Istrebljenje dinastije Ahavove Judejska carica Gotolija Slabljenje i propast Izrailja Sudbina judejskog carstva Vavilonsko ropstvo Povratak Obnova Judeje 273 276 277 281 284 285 287 289 293 293 296 297 298 299 302 303 304 306 343 345 346 348 349 350 352 353 354 354 355 356 358 360 364 372 375 377 Misija Jezdrina 378 Misija Nemijina 379 "Zar sam ja cuvar brata svojega" 382 EST BIBLIJSKIH PRICA O JUNA TVU.Katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke Srbije.*. Beograd tel. PATNJI l PRAVEDNIM BO JIM PRESUDAMA 405 O junakinji Juditi 407 Jestira .carica Persijska 409 Tovija . Zenon Kosidovski BIBLIJSKE LEGENDE l izdanje Prevod sa poljskog mr Jovan Jovanovic Urednik Katica Trivic Slog i prelom a a Kostic Kompjuterska obrada Goran Martac Izdavac Agencija Trivic Zvezdarska 3. Beograd Tira 500 ISBN 86-7632-007-1 CIP .verni Izrailjac u zemlji persijskoj 411 Jov 412 Danilo 414 Jona 417 Poucne narodne price 420 HRONOLO KA TABLICA 430 BIBLIOGRAFIJA 433 ». 011/770-126 tampa ELNID.Amrije .

22.07 .

21cm Prevod dela: Opowiesci biblijne / Zenon Kosidowski.Hronolo ka Tablica: str. : geogr. 2002 (Beograd : elnid). -Tira 500. .KOSIDOVSKI. (preveo sa poljskog Jovan Jovanovic). -413 str. -Bibliografija: str 410-413. karte . ISBN 86-7632-007-1 a) Arheologija (popularna nauka) COBISS-ID 98126348 . Zenon Biblijske Legende / Zenon Kosidovski. 407-409.-Beograd : Trivic.