Naslov originala Zenon Kosidowski OPOWIESCI BIBLIJNE Zenon Kosidovski Preveo sa poljskog MR JOVAN JOVANOVIC Copyright © za Jugoslaviju Agencija

Trivic BIBLIJSKE LEGENDE agencija/ Beograd 2002. Citati biblijskog teksta, biblijska imena i nazivi mesta preuzeti su iz Danicicevog prevoda Starog zaveta. J. Jovanovic UVOD Fotografija na korici: Grob Avesaloma, sina Davidovog (1000 g.p.n.e.) koji se nalazi u dolini Hevron. U svom dana njem obliku grob je izgraden u l veku p.n.e. Moje knjige obicno se svrstavaju u kategoriju naucno-popularne literature. Ne podcenjujuci nikako tu korisnu oblast, moram priznati da moje ambicije se u dalje. Mo da sam u zabludi, ali sebe smatram piscem koji je za umetnicku gradu jednostavno izabrao naucna dostignuca. Odu evljavaju me otkrica, ali jo vi e sam pronalazac kao covek, njegov trud, njegov napor i dramatican dogadaj na putu do istine, njegovi upesi koje cesto posti e po cenu zdravlja i ivota. ta, naime, mo e biti zanosnije od tog dugog niza tihih istra ivaca, genijalnih i plemenitih cudaka ili nesebicnih avanturista ednih znanja, koji su uprkos svemu ru ili predrasudu za predrasudom i pu tali sve vi e svetlosti u na e zamracene glave. Njihovo stradalni tvo i njihovi trijumfi - to su valjda najcudesnije literarne teme. U strahotama, kojih nas istorija nije po tedela i ne tedi nas, oni su u su tini jedina afirmacija i opravdanje na eg ovozemaljskog ivota. Parafrazirajuci Stendala, moglo bi se reci da bi covecanostvo bez znanja bilo kao brod bez balasta prepu ten neobuzdanoj vodenoj stihiji. Ako sam pisao o sudbinama drevnih kultura, onda sam to uvek cinio tra eci upravo tu afirmaciju ivota, tu dragocenu osnovu ljudskog napretka koja se probija kroz burne periode ratova, strahota i mraka. Tra io sam coveka koji je otimajuci se okovima iskonskih nagona i sujeverja ipak, i ao napred ka svetlim horizontima bitisanja. Pracenje njegovog lutanja punog rizika, kroz ere, epohe i stoleca to je upravo tema mojih knjiga. Naime, nema uzbudljivije epopeje od hoda ljudskog roda od pecinskog coveka do pronalazaca atoma i tajni kosmosa. Zenm %psi U toj perspektivi deo od velikog znacaja cini upravo Stari zavet. On je hiljadama vlakana protkao na u kulturu, pod njegovim uticajem obrazovala se na a pokoljenja, na jezik i na i obicaji. A ipak kako smo malo upoznati sa njegovim sadr ajem. Starije pokoljenje pamti izvodene fragmente, dok dana nji nara taj odgajan u laickom duhu, valjda ni ta ne zna o Bibliji. Stari prevodi, pa cak i neki savremeni, svojim arhaicnim jezikom ne podsticu prosecnog coveka na citanje, a ljude racionalnih uverenja odbija mi ljenje da je to sakralna knjiga, puna mitova i ritualnih propisa. Medjutim, zahvaljujuci nauci izvr en je proces reva-ndikacije Biblije kao svetovnog dokumenta koji sadr i veliku kolicinu istorijskih podataka. Poceci sistematskih istra ivanja u toj oblasti, izuzimajuci ranije sporadicne poku aje, dogadaju se polovinom XIX veka. Ali u relativno kratkom periodu, za nepunih sto godina, kako su se samo desile temeljne, revolucionarne promene u na im pogledima na Bibliju. Sve do polovine pro loga veka ona je bila u domenu iskljucivog prava teologa. Kao sveta knjiga, nadahnuta Bogom, u odnosu na prohteve nauke u ivala je

svojevrstan imunitet koji su obezkedivali strogi propisi crkvenih institucija. Poku aj kritickog ugta dugo je smatran za svetogrde i napad na religijska verovanja. Vladalo je uverenje da su Mojsije, Isus Navin, David, Solomon i proroci zaista napisali odgovrajuce delove Biblije, da je Jehova na Sinajskoj gori ustanovio "Deset bo jih zapovesti", da je prorok Ilija na plamtecoj dvokolici odleteo na nebo, a Danilo iza ao citav iz jame sa lavovima.Kad je biblijski tekst na veoma ocigledan nacin bio u raskoraku sa onim to spada u pojam sakralnosti, tumaci su u njemu nalazili alegoricni smisao, pun mistike. Tako se, na primer, "Pesma nad pesmama", ljubavna lirika koja odi e istocnjackom culno cu, u njihovoj verziji preinacila u religioznu poemu u kojoj se pod simbolom mlado enje krije Jehova, a u doba hiri canstva Hristos. Naime, ljudima epoha velikih prirodnih otkrica, te ko je shvatiti da je tako nedavno Biblija va ila za jedini autoritet u stvarima koje se odnose na znanje o svetu. Divne u svojoj naivnosti, biblijske price o Adamu, Evi i raju vecina ljudi je uzimala kao poslednju rec o nastanku ivota na zemlji. Kada je . <Bit>(ijsl(e legende Darvin godine 1859. objavio svoju teoriju evolucije u jeku "O poreklu vrste", izazvao je buru protesta ne samo medu pobornicima Biblije, vec i u nekim naucnim krugovima. U drugoj polovini pro loga veka kada se vidokrug na eg znanja naglo pro irio zahvaljujuci nizu izvanrednih naucnih otkrica, silom prilika morao je da nastupi i zaokret u odnosu na Bibliju. Njenim problemima pozabavili su se pravi naucnici. Postepeno se razvijala biblistika ciji poceci dose u do XVII veka. Izdvojila se nova grana nauke sa sopstvenim istra ivackim metodama koje su se usavr avale iz dana u dan. Toj promeni doprinela je op ta atmosfera u Evropi koja je izlazila iz svoje kulturne izolacije. Putnici i istra ivaci nepoznatih zemalja izazvali su ivo interesovanje za velike kulture Bliskog i Dalekog istoka. Tada je, pored ostalog, shvaceno da Biblija ne mo e da pola e iskljucivo pravo na naziv otkrovenja. Jer indijski bramani imaju Rivedu, poklonici novijeg hinduizma Mahabharatu i Ramajanu, budisti sa reke Gang u Indiji, Japanu, Kini i Mongoliji knjigu Mahajana, Persijanci, poslednji pobornici Zaratustre Zend Avestu, muslimani Koran. Ova lista nikako nije iscrpljena jer tu jo treba dodati svete knjige kineskog konfucija-nizma i taoizma kao i japanskog intoizma. Sve te svete knjige po mi ljenju njihovih poklonika sadr e iskljucivo objavljenu istinu, iako se medusobno mnogo razlikuju. Medu njima Biblija zauzima jedno mesto i to nikako najva nije, jer u pogledu broja njenih poklonika ustupa pred mnogima od njih. Li ena oreola jednostavnosti Biblija je prestala da bude izuzetan i neponovljiv fenomen, ali pokazala se kao jedna od mnogih pojava ljudske te nje za istinom. Podloga iz koje je nastala normalni su psiholo ki i dru tveni procesi isti kod naroda svih kontinenata, bez obzira na rasu, jezik i kulturu. Naucnici koji se bave izucavanjem biblijskog teksta izgradili su novu naucnu oblast zvanu biblijska kritika koja se deli na ni u i vi u. Ni a kritika trudi se da koliko je to moguce utvrdi autenticni tekst otkrivanjem gre aka kopista i prevodilaca. Nas radije zanima vi a kritika, jer zahvaljujuci njenim zadivljujucim zakljuccima saznali smo ta je u biti stvari vStari zavet. Pioniri te nove istra ivacke oblasti su pored ostalih traus, Renan i Velhauzen. Besprekorna logika njihovih lingvistickih metoda dovednih do izuzetne preciznosti, slomila je najzad otpor dogme, pa je cak i katolicka crkva morala da popusti.

Godine 1943. Papa Pije XII najzad je prihvatio kritiku Biblije i samim tim katolickim istra ivacima otvorio put ka znanju. Njihova argumentacija je imala takvu neuporedivu snagu da je bilo nemoguce dalje je negirati. Kojim metodama se slu i vi a kritika u svom istra ivackom radu? Stvar je dosta slo ena i za laike mo da dosadna. U cilju svodenja tog pitanja na par osnovnih elemenata dozvolice-mo sebi dosta upro ceno poredenje koje ima tu dobru stranu da taj problem obja njava na veoma ocigledan nacin. Zamislimo polonistu koji pred sobom ima pricu kompilo-vanu u jednu narativnu celinu pozajmljenu od Reja, Paska, Na-ru evica, Njedevica i Lelevela. Po to poljski jezik, slicno drugim jezicima, tokom vremena podle e znatnim razvojnim promena-ma, a uz to svaki od pomenutih autora ima svoj sopstveni stil, na polonista ce u pojedinim delovima teksta lako otkriti razlike u sintaksi, leksici i frazeologiji. Vr eci detaljnu analizu teksta brzo ce prepoznati mistifikaciju, i ne samo to, utvrdice autore pojedinih delova, a u slucaju da mu to nije uspelo, na osnovu karakteristicnih obele ja jezika, konacno, ocenice da je prica me avina fragmenata razlicitog porekla i da prema tome ne mo e biti delo jednog autora. Sa slicnim, ali mnogo slo enijim problemima, imaju posla kriticari Biblije, Knjiga Staroga zavela, koje priznaju Jevreji, sacuvale su^pe u hebrejskom jeziku, uzimajuci malobrojne arame-jske fragmente. Zahvaljujuci dokumentima nadenim u Tel el-Amarni i Ras Samri, kao i nekim najstarijim delovima Biblije, kao to je, na primer, pesma Marije, Mojsijeve sestre, i pesma De-bore, naucnicima je uspelo da rekonstrui u razvoj herbrejskog jezika, pocev i od XIII veka pre na e ere. Naucnici su tako dobili izvanredno orude za lingvisticku analizu pojedinih biblijskih knjiga. To je naravno mukotrpan posao koji zahteva veliki napor i ogroman fond znanja. Taj posao nikako nije zavr en, a postignuti rezultati jo uvek su predmet novih naucnih rasprava. Izvesne osnovne tvrdnje ipak ne podle u nikakvoj sumnji. Utvrdeno je, pre svega, da je Stari zavet zbirka istori-jskih svedocanstava, narodnih legendi, zakona, ritualnih propisa i mitova koji vode poreklo iz razlicitih epoha i dru tvenih sredina. Tu zaostav tinu sakupili su i obradili dosta kasnije jevrejski kompilatori, uglavnom posle vavilonskog ropstva. Pod pritiskom Bfijs^e legende tih cinjenica, izgubilo se naravno mnogo ustaljenih tradicija, kao to je aksiom da su autori "Petoknji ja" Mojsije i Isus Nevin, da su proroci sami pisali svoja ucenja (s nekim izuzecima) da je David sastavio Psalme, a Solomon "Pesmu nad pesmama" i Poslovice. U Bibliji su tekstovni slojevi prekrivali jedan drugi ili su se toliko isprepletali da ce njihovo razgranicenje i naucno identi-fikovanje jo dugo biti predmet rada kriticara Biblije. Pored toga, problem su komplikovale dopune koje je iz razlicitih razloga dodavao dugi niz redaktora, kompilatora i prepisivaca. U tu oblast spadaju, pored ostalog i takozvani etiolo ki mitovi, tj. mitovi doterani ex post da bi se objasnili neki dogadaji ciji se pravi tok izgubio u pamcenju pokoljenja. Etiolo ki mitovi su, na primer, cudo prelaska Crvenog mora, cudo mane i cudo zaustavljanja voda Jordana. Istra ivanja su pokazala da se iza toga kriju sasvim prirodne pojave, koje su tek docnije, potiskivane tokom vremena, izrasle u natprirodne pojave. Kruna svih tih naucnih radova je, ipak, istorijska kritika Biblije. Potrudicemo se da u nekoliko recenica objasnimo na cemu se zasnivaju njeni radovi i zasluge. Do pocetka XIX veka na e znanje o drevnim kulturama Bliskog istoka bilo je veoma oskudno i u vecini slucajeva dosta maglovito. Jedini izvodi koje smo imali bile su nejasne bele ke u Bibliji i price grckih istoricara Herodota, Ksenofona, Ktesije i Diodora, pri cemu poslednjoj dvojici ne treba verovati. Imena naroda kao to su Vavilonci, Asirci, Egipcani i Persijanci malo su nam govorila, a teritorije njihovih dr ava predstavljale su na mapi bele mrlje. Zato nije cudno, to je Biblija, istrgnuta iz istori-jskog konteksta, postala polje

najfantasticnijih tumacenja. Nije postojala nikakva mogucnost potvrde ta je u njoj legenda a ta istorijska istina. Magle neznanja pocele su da se di u tek pocetkom epohe velikih arheolo kih otkrica polovinom pro loga veka. Ispod pustinjskog peska izvadeni su na povr inu divni istorijski spomenici zaboravljenih kultura: hramovi i grobnice faraona kao i ru evine hramova kraljevskih dvoraca u Horsabadu, Hatu i, Ninivi, Vavilonu, Uru, Ugaritu, Mari i mnogim drugim drevnim gradovima Mesopotamije i Sirije. U arheolo kim nalazi tima pronadena je ogromna kolicina pisanih dokumenata, doslovno citave biblioteke i arhive. Tako se u ru evinama dvorca asirskog 10 Zerwn "Kosufovsfe cara Asurbanipala u Ninivi sacuvalo cak dvadeset pet hiljada glinenih plocica s tekstovima pisanih klinastim pismom. Ono sadr i diplomatsku prepisku, ugovore, molitve, spomenike knji evnosti i religiozne mitove proteklih vekova, pored ostalog i ep o Gilga-me u u kome se nalazi prica o potopu. Godine 901. u Suzi je pronaden kodeks zakona vavilonskog cara Hamurabija (1750-1890. godine pre nove ere). Kako se pokazalo, taj kodeks bio je izvor nekih pravnih propisa Petoknji ja. Kada je Francuz ampolion (1790-1832.) de ifrovao egipatske hijeroglife, a Nemac Grotefend (1775-1853.) prodro u tajne klinastog pisma, pocelo je odgonetanje tih dokumenata. Taj posao nikako nije zavr en, ali vec danas stoje pred nama u punom svetlu malo poznati ili potajno zaboravljeni narodi staroga sveta: Sumeri, Vavilonci, Asirci, Haldejci, Fenicani, Filistejci, Hetiti, Mitani, Persijanci, Aramejci i Egipcani. Znamo vec dosta o njihovoj kulturi, religiji i obicajima, a istoriju mnogih od tih naroda danas znamo tako detaljno da su na tu temu vec napisane op irne knjige. Polovinom pro log veka zapoceta su arheolo ka ispitivanja i u Palestini. Otkopana je vecina gradova cija smo imena znali iskljucivo iz Biblije. U njihovim ru evinama nadena je potvrcm niza biblijskih svedocanstava, pored ostalog i nepobitni dokazi osvajacke kampanje Isusa Navina, ostaci gradevinarstva iz vremena Saula, Davida i Solomona kao i pusto enja izazvana najezdama Aramejaca, Asiraca i Haldejaca. S druge strane, egipatski, asirski, haldejski i persijski natpisi i dokumenti omogucili su nam da utvrdimo da u Bibliji nije sve legenda i fantazija i da su tu neke istorijske istinite cinjenice. Jevrejski narod, slicno svakom drugom narodu, nije mogao da ivi u potpunoj kulturnoj i obicajnoj izolaciji, pogotovo to je to bio mlad nanrod u odnosu na stare, bogate i zrele civilizacije koje su ga okru ivale. Istorijska kritika bavi se otkrivanjem tih veza i u tom pogledu mo e da pripi e sebi neke nesumnjive uspehe. Pre svega, metodom korelacije uspela je da delimicno rekonstrui e hronologiju biblijske istorije, dopuni ili utvrdi neke epizode koje Biblija ili precutkuje ili opisuje lakonski ili jednostrano i da osvetli politicke motive mnogih dogadaja koje nismo razumeli. Jednom recju - da dosta naivno ispricanoj biblijskoj istoriji da neki pragmaticni red uzroka i posledica. Za nas je bilo va nije da utvrdimo tesnu povezanost 11 obicaja, zakonodavstva i religije. Tim pitanjima posvecujem u knjizi dosta prostora. Dovoljno je tu istaci kao primer da su se zakoni Mojsijevih "Deset bo jih zapovesti" obrazovali pod utica-jem mesopotamskog zakonodavstva, da su prica o nastanku sveta, potopu i niz drugih prica pozajmljene iz vavilonske mitologije, da su cak i cela eshatologija proroka, kao stra ni sud, nagrada i kazna posle smrti, nebo i pakao, andeli i sotone, stranog porekla. Jednom recju -sve na e religijske koncepcije i zakoni vere stariji su desetak stoleca od Biblije koja nam ih je prenela. Pod uticajem svih tih otkrica poceli smo na Bibliju da gledamo drugim ocima i na na e iznenadenje shvatili smo da je ona jedno od najvecih remek-dela svetske

knji evnosti, delo izuzetnog realizma u kome kulja i kljuca autenticni ivot. Jednostavno, te ko je poverovati da je taj bogati kaleidoskop prica punih plasticnosti, ivota i kolorita kao i ljudi od krvi i mesa - mogao da nastane u tako dalekoj pro losti i da se odr ao do na ih dana. U toj zbirci prica, bajki, poema, poezije i nadahnutih prorocanstava, nadareni narod pokazao je svoju ivotnu mudrost, pronikao u najintimnije dubine ljudske prirode i hrabro postavio pitanje o smislu ivota. Tema Biblije je vi evekovna istorija jevrejskih plemena, tokom vremena ulep ana raznim neobicnim pricama i legendama. Sadr aj Biblije je tako bogat, koliko je bogat i sam ivot. Idilicne scene idu uporedo s krvavim ratovima, ekscesima, scenama raskala nosti i razvrata, kao i epizodama koje potresaju svojom tragikom. A kakvo je tu bogatstvo u galeriji licnosti koje se pojavljuju! Dovoljno je u jednom dahu navesti Samsona, cara Saula koji se razdire u osamljenosti, poluludilu i porazu ili pre-finjenog, mnogo snala ljivijeg Solomona, koji je na trgovini konjima i proizvodnji bakra stekao veliki imetak. Vrhunac tih dogadaja je kolektivna tragedija jevrejskog naroda, oteranog u vavilonsko ropstvo. Ali kao u dobro napisanoj tragediji, na kraju dolazi katarza, oci cenje i rehabilitacija. Izgnanicima nije bilo ba toliko lo e u Vaviloniji, a ipak umirali su od ce nje za svojom zemljom. Sedeci pored Eufrata, pevu ili su svoje pokajnicke pesme i nisu gubili nadu da ce im svanuti sloboda. Kada im je persijski car dozvolio povratak, pateci i li su 12 Zenm %j kroz pustinju i neprohodne planine da na ru evinama opusto enog i osiroma enog Jerusalima grade novi ivot. Pod utica-jem patnji i iskustva neki proroci su u nadahnutim vizijama propovedali sopstvenu etiku, socijalnu pravdu i vi i stupanj monoteizma, oslonjenog na veru i da svima vlada samo jedan Bog. U pohodu jevrejskog naroda ka vi im oblicima ivota upravo vidim ranije pomenutu razvojnu liniju koja cini su tinu istori-je ljudskoga roda. Eto, tako mi je izgledala Biblija kada sam pristupao pisanju ove knjige. Te koca je bila u tome to sam imao posla s dvojno cu materijala: s tekstom Biblije i ogromnim naucnim podacima koji su cela poglavlja jevrejske istorije ili njene detalje predstavljali u zadivljujucem svetlu. Trebalo je ta dva elementa spojiti u knjizi koja je trebalo da se razlikuju od naucnih ili cak i od naucnopopularni h rasprava. Radilo se o tome da se citaoci upoznaju sa sadr ajem Biblije i da je citaju tako kako je danas tumaci nauka. Zato sam knjizi dao dvokolosecnu kompoziciju: posebno sadr aj Biblije, a posebno komentar. Tako je nastala ta cudna i pomalo rizicna forma koja se, nadam se, nece pokazati previ e nepodesna za citanje. Parafrazirajuci biblijski tekst trudio sam se da ga predstavim na to komunikativniji nacin, kako bi ga dana nji citalac mogao citati bez napora i usresrediti pa nju na samu sadr ajnu vrednost. .... toga sam se oslonio na osavremenjeni prevod Vujka koji je tako odu evljavao Mickjevica, Slovockog i Sjenkjevica, a koji sadr i mnoge nepreciznosti kao i puno izraza i jezickih obrta koji su promenili znacenje ili su postali nerazumljivi. Moja prica sacuvala je ponegde tu laku poetiku arhai-zma koji stvara eljenu klimu drevnosti. Op te uzev, trudio sam se da se doslovno dr im dvo-kolosecne kompozicije knjige. Ali u slucajevima kada je pricu bilo moguce dopuniti, naslikati ili o iveti podacima dobijenim zahvaljujuci arheolo kim otkricima, nisam se ustezao da to ucinim. To se, na primer, odnosi na grad Ur i cinjenice koje pricu o Avramu cine plasticnom i ivom. Ostali problemi s kojima sam se borio bili su psiholo ki motivi nastali na temelju mnogih dogadaja. Biblija je u tom pogledu uglavnom umerena, mada je cesto u toj meri nejasna da nagoni na razmi ljanje. Za to su Leviti podigli bunu protiv Moj

.

mirisna smola i dragi kamen oniks. U plodnoj ravnici na istoku Bog Jehova stvorio je vrt.ija. vodozemce i sve druge vrste ivotinja to hodaju zemljom. Tada Gospod pusti na Adama tvrd san. stavio u njega Adama ( to znaci: coveka). EGIPAT oko 2000. Iz raja je tekla velika reka natapajuci biljke. l vodenu masu nazva morem. a tamu noc. Zemlja je bila bezoblicna. jer je uzeta od covjeka. za to su mu otkazali poslu nost njegova braca i sestre. poznat kao rajski vrt. ena izbliza pogleda "drvo od znanja doba i zla" i vide njegovu lepotu i plodove to daju mudrost. Sutradan stvori nebeski svod koji razdvoji vodu na dva dela: na onaj na zemlji i na onaj koji kao oblaci i ki e lebdi na nebu.. l Bog rece: neka bude svetlost! Videci da je svetlost dobra. Ako sam se odva io da na neka od njih odgovorim. dane i godine. zabranjeno voce. Trecoj je ime bilo Hidekel i tekla je istocno od Asirije. Uzbra. jer nije imao druga sebi ravnim. okusi ga. Druga se zvala Geon i tekla oko zemlje Huske. Tada im pade zaslon sa ociju i vide e da su nagi.tvrdila je lukava zmija i uveravala da Bog ne dozvoljara da jedu plodove sa tog drveta. i prilepice se k eni svojoj. l blagoslovi ih govoreci: rastite i mno ite se i punite vodu i vazduh. odgovore sam poku ao da nadem ili na temelju istorijskih podataka ili u logicnom zakljucku koji spontano proistice iz okolnosti koje prate dati dogadaj. blagoslovi taj dan i ucini ga praznikom za vecna vremena. za to se prvosve tenik Aron odrekao Jehove i ustanovio kult zlatnog teleta? Takvih intrigirajucih pitanja u Bibliji ima mno tvo. ali se nisu stideli. Za to ce ostaviti covek oca svojega i mater svoju. dakle. SIRIJA PALESTINA. Sedmoga dana odmori se Bog od svih dela svojih. da njime upravlja i da se o njemu stara. Medu ivotinjama koje je Bog stvorio najlukavija je bila zmija i ona jednom upita enu za to im je Bog zabranio da jedu plodove s "drveta od znanja dobra i zla". "Sigurno necete umreti" . a nad njom lebdeo duh bo ji. Svuda se rasprostirala samo voda.g. A Gospod viknu Adama: "Gde si?". i telo mojeg tela. gde se nalazi najfinije zlato. Kad Bog prolazi e rajem. Adam se sa enom sakri medu drvece. Na mestu gde je izlazila iz raja granala se na cetiri glavne reke sveta. a potom nagovori i mu a na to. da vlada zemljom i svim to ivi i raste na zemlji. Petoga dana dade ivot morskim nemanima i svim ostalim ivim bicima to se krecu u vodi. Na nebeski svod smesti bezbroj zvezda. lepo za oko i korisno za jelo "i drvo od ivota usred vrta i drvo od znanja dobra i zla". ." Oboje su bili nagi.pre na e ere STVARANJE SVETA. Cetvrtoga dana stvori dva nebeska tela koja svetle na svodu: vece koje svetli danju i manje da osvetli noc. Zatim naredi da zemlja obraste mnogim vrstama biljaka koje daju seme i drvece koje rada plod. cije plodove mu je zabranio da jede pod pretnjom smrti. pusta i utonula u vecnu tamu. i bice dvoje jedno telo. Jehova je dozvolio Adamu da mo e jesti voce sa svih drveta osim s "drveta od znanja dobra i zla". pticama i svim drugim bicima. Trecega dana sakupi vodu ispod neba na jedno mesto i ukaza se suvo kopno. Bog Jehova je video. a kopna zemljom. izvadi mu jedno rebro i stvori od njega enu. Adam je dao imena sisarima. estoga dana stvori stoku. i pticama to lete nad zemljom. Na to ena odgovori: "Da ne bismo umrli". Neka joj bude ime covjecica. l tada Adam rece: "Sada eto kost mojih kosti. A on odgovori: "Cuh glas tvoj u . U pocetku Bog stvori nebo i zemlju. ADAM l EVA U RAJU. OD STVARANJA SVETA DO VAVILONSKE KULE MESOPOTAMIJA. Na samom kraju nacini coveka "po oblicju svojemu". odvoji je od tame i nazva dan. ali ipak se osecao usamljenim. Jedna se zvala Fison i tekla oko zemlje Evilske. da nije dobro da covek bude sam i doveo mu je u raj sve ivotinje koje ive na zemlji i ptice koje lete vazdu-hom. Tako nastado e sunce i mesec da odvoje dan od noci i da oznacavaju godi nja doba. Raslo je tamo svakojako drvece. pa nakida e smokvino li ce da zaklone tela. jer ce im se otvoriti oci i tako ce kao i Bog da spoznaju dobro i zlo. a cetvrtoj Eufrat. Bi ih sramota.

Covek je te kim znojem dolazio do hleba nasu nog. Gospod se pokajao zbog svoga dela i iskreno patio zbog zlocina ljudskog roda. imao je tri tavanice. jer sam go. Sa znojem lica svojega je ce hleb. Adam i Eva imali su dva sina: starijeg Kaina i mladeg Avelja. Zar sam ja cuvar brata svojega?" Tada Bog u velikom gnevu rece: " ta ucini? Glas krvi brata tvojega vice sa zemlje k menL. Uz pomoc sinova Noje je_ zavr io kovceg." Kain nije poslu ao opomenu. dok mu je Avelj podario prvorodeno jagnje svoga stada. a samo jedan prozor i jedna vrata.Adam je svu krivicu svalio na enu. rodila je Tovela. Jednoga dana Kain je Bogu prineo na rtvu plodove zemaljske. a u tom mete u nije obracana pa nja na upozoravajuci glas Stvoritelja. gmizavaca i ptica. a Kain ratar. a ona je za sve okrivila zmiju koja ju je zavela i nagovorila da pojede zabranjeno voce. a ti ce jesti zelje poljsko. ubijali se u neprestanim ratovima i medusobno pljackali. pak. a ko tebe ubije. Na vratima raja postavi ogromnog krilatog heruvima sa ognjenim macem." Krijuci se pred Gospodom. jer je trebalo da bude majka svih ljudi na zemlji. Tamo se o enio Evom i sa njom imao sina Enoha. takode.vrtu.. Unuk mu je bio Noje koji je imao tri sina: Sima. istocno od Edena. jede zemlju i bude u neprestanom ratu sa covekom. iako mu je tada bilo vec est stotina godina. Na to Bog upita: "Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog drveta to sam ti zabranio da jede s njega?". Nadao se da ce nova. Ali ljudski rod bio je igosan praroditeljskim gre 20 Zerwn 3(psidJovsl(i horn. Trnje i korov ce ti radati. jer si prah i u prah ce se vratiti. Bog objavi da ce na zemlju pustiti potop. Jedan od potomaka. greh je na vratima. zemlja da je prokleta s tebe: s mukom ce se od nje hraniti do svojega veka. Sela. druga generacija ljudi i ivotinja biti poslu nija i urediti bolji i srecniji svet. Eva mu je izrodila sinove i kceri. POTOP. stekao milost u ocima Gospoda. jer ne htede dopustiti da jedu voce s "drveta od ivota" i tako steknu besmrtnost. iveo je 969 godina. Njegov brat Juval bio je za titnik muzicara koji su svirali na citri i flauti. samo je Noje. ve tog majstora u obradi bakra i gvozda. u njegovom srcu ugnezdili su se zloba i nemoral." Adam dade svojoj eni ime Eva. Hama i Jafeta koji.Bice potukac i begunac na zemlji. nisu skrenuli s puta cestitosti. Kain je oti ao u izgnanstvo i naselio se u zemlji Naidskoj. Kovceg je bio dugacak trista. Druga ena. Na kraju se obrati Adamu: ". Resio je da uni ti sve to ivi na zemlji. Adam je iveo 930 godina. prokle je i kazni da za vecna vremena puzi. Odlucio je da spase samo Noja i njegova tri sina sa enama i po jedan par svih cetvorono aca. A Gospod nacini gre nom paru odecu od ivotinjske ko e da pokrije njihovu nagost i izgna ih iz raja. Sa Adom je imao sina Jovila. Zemlja je bila puna nasilja i zlocina. stici ce ga sedmostruka kazna.. Potomstvo Adama i Eve postepeno je naseljavalo zemlju. dokle se ne vrati u zemlju od koje si uzet. a od njih je nastalo brojno potomstvo. Tada ga Gospod upita: " to se srdi ? to li ti se lice promeni? Nece li biti mio. dok Kainovu rtvu nije ni pogledom udostojio. irok pedeset i visok trideset lakata. za titnika nomada i pastira. Kad Bog vide zlocin ponovo se oglasi i upita Kaina: "Gde ti je brat Avelj? A on odgovori: "Ne znam. Ljudi su dizali ruke jedan na drugog. Enohov praunuk bio je Lameh koji je imao dve ene. kad dobro cini ? A kad ne cini dobro. rece da ce u mukama radati decu i od 19 sada biti pod vla cu mu a. KAIN l AVELJ. covek smeran. te se sakriti". a otvore je zalio smolom. Razjaren zavi cu namamio je Avelja u polje i podmuklo ga ubio. da bi se iznova . eni. Kain se zbog toga neizmerno rasrdio i smrknuo. Na bo ju preporuku Noje je sagradio kovceg od drveta. Gospod je s ljubavlju primio darove Avelja. Hama i Jafeta. On je imao tri sina: Sima. kako bi stao na put gresima. Gospod se razgnevi na zmiju. Od gre nika. pa se popla ih.. i ljude i ivotinje. Cim vide da je kovceg gotov. Ipak nije hteo da se njegovo delo pretvori u prah i pepeo i da od njega ni ta ne ostane. Metuzalem. Avelj je bio pastir.

.

Noje je sacekao jo sledecih sedam dana i tada je treci put pustio golubicu. Ali Sem i Jafet pokazali su vi e po tovanja prema ocu i. to je na-gove tavalo da su se na zemlji pojavila suva mesta. Noje je iza ao iz kovcega i sagradio rtvenik Gospodu. ljudi. cak i najvi e planine. otac Hananaca.mno ili. ali i ona se vratila ne na av i mesto na koje bi se spustila. pre nego to se doselila u Hanan. pa su iveli sve bolje. Gospod je odlucio da vi e nikada nece kazniti covecanstvo potopom. drevnoj prestoni-ci Sumera. Razgnevila ga je ljudska na-dmenost. koji su kasnije. dana nju Palestinu. Noje je u kovceg ubacio ivotinje. Umesto kamena koristili su opeku koju su spajali glinom.. Sve ivo. koji se pred Gospodom proslavio kao veliki lovac. Jafet je praotac severnih naroda. razvili zanatstvo i stvorili sjajne spomenike umetnosti i knji evnosti. Jo u trecem milenijumu pre na e ere podizali su divne gradove.. Vavilonci. Noje je posle potopa iveo jo 350 godina. od kojih su primili veliko kulturno naslede. RAJU. ali je voda opadala veoma sporo i jo sto pedeset dana nije moglo da se vidi ni parce kopna. navodnjavali zemlju razgranatom mre om kanala. preneo braci ta je video. a Hamovi potomci su africki narodi Hamiti. okrenuli su se i pokrili ga ogrtacem. Posle sedam dana ponovo je pustio golubicu koja se predvece vratila sa maslinovom grancicom u kljunu. tako se rasrdio da ga je prokleo i predskazao da ce njegovi potomci postati robovi potomstva Sima i Jafeta. koja je padala cetrdeset dana i cetrdeset noci. A grad u kome se uzdizala kula i gde su izme ani jezici nazvan je Vavilon. pripadali velikoj grupi naroda koja je u basenu Eufrata i Tigra stvorila jednu od najbogatijih kultura u istoriji covecanstva. ivotinje i ptice. Jednom je malo vi e popio. Ali ptica se brzo vratila. Akadi. redom osnivali svoje dr ave u Mesopotamiji i Siriji. jer se zemlja vec potpuno 21 osu ila. Oni su naseljavali ravnicu u zemlji Senarskoj u slivu Tigra i Eufrata. POTOPU l VAVILONSKOJ KULI Iz Biblije doznajemo da je prvobitna domovina Jevreja bila Mesopotamija. Jedan od Hamovih potomaka bio je Nevrod. dok najzad nije potopila celu zemlju. Nakon sedam dana srucila se strahovitaltki a. bili su uni teni. Kada se Noje probudio i cuo kako se poneo Ham. U takvom stanju zatekao ga je Ham.. Pravi tvorci te velike kulture bili su Su-meri. koja se ovog puta nije vratila. i smejuci se. Zasadio je vinograd i naucio da pravi vino. Voda je sve vi e rasla. dok se Gospod nije zabrinuo i odlucio da je vidi. kome je u znak zahvalnosti prineo rtvu paljenicu. nagomilao hranu i zatvorio se s porodicom. Ljudi su u pocetku govorili jednim jezikom. Noje je ponovo poceo da obraduje zemlju i gaji stoku. Postali su gordi pa su resili da podignu kulu koja svojim vrhom dose e samo nebo. 22 Zerwn y(osu NEOBICNA OTKRICA O STVARANJU SVETA. dakle u trenutku smrti imao je 950 godina. dakle. ostavljajuci nagomilanu gradu i oruda kojima su se slu ili. postavio je na nebu luk svetlosti sedmobojne duge. VAVILONSKA KULA. a desetog meseca izronili su iz vode vrhovi planina. Avramova porodica. Kula je sve vi e rasla. Asirci. da ne bi videli njegovu nagost. Samo Nojev kovceg sa njegovom porodicom i ivotinjama dizao se iznad povr ine vodenog beskraja. Sedmog meseca kovceg se zaustavio na vrhu planine Ararat u Armeniji. Zemlja je bila neizmerno plodna. Medu graditeljima je nastao takav mete da su morali da odustanu od dalje gradnje i raspr ili su se na sve strane sveta. u o a-mucenosti je skinuo sa sebe odecu i tako nag zaspao u atoru. Od njegovih sinova nastale su tri velike grane ljudskog roda na zemlji.. ivela je u Uru.. pa im je pome ao jezike da ne bi mogli da se medu sobom sporazumevaju. . Zatim je pustio golubicu. od Sima poticu Semiti. a onda je kroz prozor pustio gavrana da se uveri da li ce naci suvo kopno. Hetiti i Aramejci. a kao znak vecnog zaveta izmedu njega i svih ivih bica na zemlji. bili su ucenici . Noje je sacekao jo cetrnaest dana. Jevreji su. Ki a je najzad prestala da pada.

slu ile su im samo za to da doka u da je Jehova jo od Avramovih vremena upravljao sudbinom svog izabranog naroda. redigovali tekst Starog zaveta i preneli ga nam u obliku u kakvom ga imamo danas. Sadr aj tog mitolo kog epa. koje su poneli odande.tenicki krugovi. Iz tog strahovitog haosa nastali su prvi bogovi. Jevreji su se postepeno udaljavali od mesopotamskog uticaja.Despotovine XIX veka o kulturi tih naroda imali smo veoma oskudne. Naseliv i se u Hananu. Asiraca i Vavilonaca. Otkrivanje tih zavisnosti i pozajmica ipak nije tako jednostavno. U svetlu dana njeg istorij23 skog znanja smatrali bismo neobicnim da je drugacije. poznat pod nazivom Enuma eli . o sumerskom narodnom junaku Gilgame u. mitove i religiozne spevove medu kojima se nalazi najstariji ep covecanstva. Njihov smisao nije se mogao protumaciti vekovima. ali su ih bez skrupula preradivali za svoje unapred odredene religiozne svrhe. U tom istorijskom kontinuitetu Jevreji nisu predstavljali niti su mogli da predstavljaju izdvojenu grupu. Savremeno shvatanje o istorijskoj istini bilo im je strano. zajednicki deluju u stvaranju novih. kao to su Ur. Posle mnogih vekova neki bogovi odlucili su da zavedu . U svojoj kompilaciji slu ili su se pradavnim narodnim predanjima. koji naizgled nema niceg zajednickog s biblijskom pricom. ugovore. De ifrovanje tekstova pokazalo je da Biblija. diplomatsku prepisku. a u carskim palatama nadene hiljade tablica ispisanih klinastim pismom. Znamo da kulture i civilizacije ne umiru bez potomstva. Tek velika arheolo ka otkrica koja su nam omogucila da rekonstrui emo zaboravljene kulture Sumera. Akada. iz nje su preneli u Hanan predstave. Njeni koreni le e u mesopotamskoj kulturi. zrelijih kultura. koji su po povratku iz vavilonskog ropstva. Ti dokumenti sadr e istorijske hronike. U tome nema niceg cudnog. Smatrali smo donedavna da evropska kultura sve duguje Grckoj. izgleda ovako: U pocetku je postojala samo voda i vladao je haos. vekovima smatrana originalnom tvorevinom Jevreja i knjigom objavljenom. u svom vecnom proticanju.pozajmljene iz bogate riznice sumerskih mitova i legendi. Kulture i narodi. da se jedino pomocu mesopotamskih izvora njihovo poreklo mo e prepoznati. prenose na mlade kulture. Otkopane su mocne metropole. dakle u periodu od VI do IV veka pre na e ere. Vavilon i Niniva. da najdragoce-nije plodove svog dostignuca. Mitove. sve tenici nisu uvek bili dosledni. otkrila su nam njihovu velicinu i bogatstvo. cvetaju i propadaju. prenosili su usmeno s pokoljenja na pokoljenje i tokom vekova su ih u tolikoj meri preinacili. Price koje su prenosila pokoljenja. Na srecu naucnih istra ivaca. Zatiranju tih drevnih srodnosti najvi e su doprineli sve. Biblijska prica o nastanku sveta mo e da poslu i kao primer kako su sve tenici prepravljali stare mesopotamske mitove. u tom svom radu na pre-pravkama. veoma skraceno. Tek arheolo ka iskopavanja irih razmera izvr ena u Mesopotamiji. cesto vijugavim putevima.u vecoj ili manjoj meri . obicaje i religiozne mitove koji su tokom milenija nastali pored Eufrata i Tigra. ali njihova iskustva ive i obogacuju se u narednim pokoljenjima. U biblijskim tekstovima prevideli su mnoge pojedinosti koje otkrivaju tesnu povezanost s mesopotamskom kulturom. bacila su snop svetlosti na 24 Zerwn 9(psidbvs%i te nekada nerazumljive pojedinosti i iznela na videlo njihovo drevno poreklo. Poznati arheolog D ord Smit procitao je na tablicama sa klinastim pismom ceo vavilonski spev o stvaranju sveta. cak nejasne podatke. ali najnovija istra ivanja pokazala su da smo u mnogim pogledima jo uvek naslednici onoga to je pre pet hiljada godina stvorio genije sumerskog naroda. price i predstave. koje su vec procitane. svojim korenima se e u mesopotamsku tradiciju i da su mnogi detalji i price . Jasne tragove tih dalekih uticaja nalazimo danas u biblijskim tekstovima.

Taj stih je tumacen na razlicite.. Pada u oci. A Abuzovu krv su pome ali s glinom i od te smese postao je prvi covek. i ubice zmaja koji je u moru. zbog nepa nje judejskih redaktora. Tijamat. u jednom od psalama kao i Knjizi proroka Isaije. stra ne boginje haosa. U vreme Sumera. U tekstovima Staroga zaveta sacuvali su se jasni tragovi tih narodnih verovanja. Odmah nam se namece pitanje ta ta mracna. stvaranje coveka estoga dana. Mit je potom dospeo u Palestinu i Jevreji su nalo ili Jehovi da se bori sa cudovi tem Levijatinom ili Rahabom. Po mi ljenju pojedinuh naucnika mit je dospeo cak u hri canstvo u vidu legende o svetom Ðordu koji ubija a daju. To su. od kojih je jedan deo postao zemlja a drugi nebo. Kad je Mesopotamiju pokorio akads ki car Hamurabi." Zmaj se javlja i pod imenom Ra-hab. pod vodstvom Marduka. monoteistickom pricom sve tenika koji su redigovali Stari zavet. a na njegovo mesto ispisali ime svog plemenskog boga A ura. u krvavom boju ubili Tijamat. U Knjizi proroka Isaije (27. odvajanje vode od zemlje. u kome se govori o ivo-tvornom duhu bo jem koji se di e nad vodom. da dodamo cinjenicu veoma karakteristicnu za ljude koji su u Starom zavetu . Pricard potrudio se da detaljno uporedi oba teksta i u njima je otkrio mno tvo zapanjujucih analogija.5): ". Tada su bogovi reda. To je izazvalo gnev boga Abzua i njegove ene Tijamat. Sukob Jehove sa Rahabom pominje se i u Knjizi o Jovu. a upravo tako vavilonski mit oznacava pobunjene bogove. Nalazimo se u srecnoj situaciji to mo emo da sledimo put kojim se kroz istoriju prenosio mesopotamski mit o borbi bogova sa cudovi tem. Nema razloga za sumnju da je biblijski duh bo ji koji se di e nad vodom odjek ovog ugaritskog mita. U estom poglavlju iste knjige (stih 2). odmaranje Boga u Bibliji kao i zajednicka gozba vavilonskih bogova sedmoga dana u tekstu Enuma eli . Neki naucnici smatraju da tekst Knjige Postanja (3. U kosmogonicnom mitu naucnici su nai li na tekst prema kome je Bog sedeo na vodi kao ptica na jajima i iz haosa izlegao ivot. Biblijska prica o stvaranju sveta zacelo je nastala u miru sve tenickog rada i kao intelektualna koncepcija teologa nije stekla popularnost u irokim masama jevrejskog naroda. primetili tragove davna njih politeistickih shvatanja u biblijskim tekstovima. bog pobednik koji je savladao zmaja. krivuljastu zmiju. J U vezi s biblijskom pricom o stvaranju sveta treba na kraju. tu bismo. odlucila je da osveti smrt mu a. a njeno ogromno telo rasekli na dva dela. pa cete tako kao bog znati ta je dobro a ta zlo" treba shvatiti u politeistickom smislu: " tako kao bogovi". Dugo vremena istra ivaci su lupali glavu nad drugim stihom prvog poglavlja Knjige Postanja. Asirski pisari izbrisali su na tablicama ime Marduka. Americki arheolog D ejms J. po to su stvarno bili sinovi boga Abzua i boginje Tijamat. medutim. sve dok u ru evinama fenickog grada Ugarita (u blizini dana njeg Ras amra u Siriji) nisu nadene tablice s klinastim pismom koje sadr e zbirku mitolo kih poema. ukrotitelj zmaja bio je Marduk. Kada bi to stvarno bilo tako. predstavljena u vidu a daje. pre svega. a tada je pocast najvi eg bo anstva u dr avi stekao A ur. A ipak postoje izvesne indicije po kojima se vidi da je ona na nel4 nacin morala predstavljati sirovu gradu za jevrej-sku. neizmer-no primitivna kosmogonija mo e da ima zajednicko sa uzvi enom. isti redosled dogadaja u oba teksta: nastanak neba i nebeskih tela..red na svetu. kao zanimljivost. Minuli su veko-vi i hegemoniju nad medurecjem Tigra i Eufrata zadobili su Asirsci. bio je Enlil. uradili nepa ljivo i na nekim mestima teksta prevideli Mardukovo ime.1) citamo doslovno sledece: "Tada ce Gospod pokarati macem svojim ljutim i velikim i jakim levijatana. neuporedivo plemenitiju verziju. ljudi su nazvani "sinovima Bo jim". U ugaritskoj poemi bog Bal odnosi pobe-du nad sedmoglavim zmajem Levijatanom. Buntovnici su se ujedinili pod vodstvom mudrog boga Ea i ubili Abzua. ponekad i fantasticne nacine. Na uobrazilju obicnih ljudi izgleda da su vi e delovali dramaticni mitovi o herojskim borbama bogova sa d inovskim cudovi tem haosa.

.

te do veka ivi!" U izvesnoj meri je i razja njeno poreklo biblijske zmije-isku itelja. l u tome je upravo izvor nesporazuma. Sumerski junak Gilgame oti ao je na rajsko ostrvo gde je iveo miljenik bogova UtNapi tim da od njega dobije biljku ivota. Kada je rec o raju. pre na e ere u 9 sati ujutru. tj. mudrost. Jehova je prognao Adama i Evu ne samo zbog neposlu nosti. preovladuje gledi te da je zaista naden dokaz po kome je jo u Mesopotamiji postojao mit o Adamu i Evi. imao je dovoljno zemlje od koje je mogao da napravi i enu. Na sumerskom jeziku rec rebro glasi ft. U sumerskom mitu bog Enki ima bolesno rebro. ali sada da ne pru i ruke svoje i uzbere i s drveta od ivota. Taj datum je tokom citavog veka stavljan u naredna izdanja Biblije. od Avramovih vremena. Godine 1654. Prema njegovom mi ljenju svet je nastao 23. U Bibliji zmija nagovara Adama i Evu da okuse voce sa "drveta od znanja dobra i zla". Naime. bez patnje i bolesti. u toj sumerskoj legendi verovatno treba tra iti obja njenje zbog cega su Jevreji vekovima. ubedljivije obja njenje scene. Tek su sve tenici. zbog cega su neki istra ivaci izrazili sumnju da taj pecat ima bilo ta zajednicko sa mitom o prvom coveku. ne eleci da covek postane besmrtan i njemu ravan. pre na e ere. odnosno ena koja . U mitu o bogu Enkiju raj je predstavljen kao vrt pun vocaka u kome ljudi i ivotinje ive u najboljoj slozi. pretvorio se u zmiju i izroniv i iz vode oteo je Gilgame u cudotvornu biljku. uni tavali te simbole igo uci ih kao znak idolopoklonstva. oktobra 4004. U oba mita postoje upadljive slicnosti. 27 Uzgred receno. ali treba podvuci da i jedna i druga prica sadr e ideju o padu coveka. izjednacava coveka sa bogovima i obezbeduje mu besmrtnost. on je takode plod sumerske ma te. Setimo se da je u raju pored "drveta od znanja dobra i zla" raslo i "drvo od ivota" koje daje besmrtnost. Po to ipak nisu uspeli da nadu drugo. od rebra Adamovog. Ljude je od pamtiveka intrigiralo pitanje za to je Bog stvorio Evu na tako neobican nacin. Kad se vracao preko reke. od kojih su dve Eufrat i Tigar. Boginja koju su pozvali da izleci rebro boga Enkija zove se Nin-ti. a u mesopotamskom mitu dvolicni savetodavac je bog Ea. a sa obe njegove strane po jednu figuru: mu karca sa rogovima i enu. Tablice sa klinastim pismom otkopane u ru evinama Vavilona dale su nam upravo zapanjujuce obja njenje. Jevrejska plemena zamenila su Nin-ti Evom. Ali nin-tt takode znaci i dati ivot.videli alfu i omegu celokupnog ljudskog znanja. Nadbiskupa A era ipak je napao biskup Lajtfut. Biblijski raj nesumnjivo mo e da se smesti u Mesopotamiju. Ispostavilo se da se cela stvar zasniva na veoma zabavnom nesporazumu. prebacujuci mu nepreciznost u proracunima. a onaj ko bi u to izra avao sumnju. nadbiskup A er iz Irske izjavio je da posle ozbiljnog proucavanja Svetoga pisma proizlazi da je Bog stvorio svet godine 4004. Nije na zadatak da ulazimo u najsitnije detalje. u svom ikonoborackom aru. Nin-ti mo e da znaci ena od rebra kao i ena koja daje ivot. Na tom duborezu vidimo drvo sa zmijom. Prema tome. covek posta kao jedan od nas (opet ostatak politeizma) znajuci to je dobro to li zlo. Treba po teno priznati da su konture figura jako nejasne i zato ih je te ko razaznati. jedan od bogova. vec i u strahu da ne posegnu za vocem sa "drveta od ivota" i postanu besmrtni kao Bog. On le i u zemlji Dilnum u Persiji. odnosno ena od rebra. kao to je to uradio sa covekom. i okusi. po to je Eva bila njihova legendarna pramajka covecanstva. predstavljali Jehovu u vidu zmije. U trecem poglavlju Knjige Postanja (stih 22) citamo sledece: "l rece Gospod Bog: eto. jer iz njega izviru cetiri reke. smatran je za jeretika. Obe virzije izra avaju misao da poznavanje dobra i zla. U ru evinama jednog mesopotamskog grada arheolozi su na li akadski pecat sa ugraviranom scenom koja verovatno predstavlja prototip price o Adamu i Evi.

Jevrejska plemena su nastojala da u toj legendi objasne sebi za to je Jehova. Naime. legenda je u izvesnom smislu postala anahro-nizam. Skromni radrA Britanskog muzeja u Londonu. U narodnim predanjima zbog toga je nastala zbrka. na nekim tablicama na ao je odlomke price o potopu. prikazan u svom velicanstvu svoje moci. legende 29 pozajmljen od Sumera. kao to je pu tanje na slobodu gavrana i golubice.u ogromnim ru evinama Ninive na ao je nedostajuce delove price koji su u potpunosti potvrdili njegovu tezu. Medu nekim istra ivacima Biblije postoji mi ljenje da je ona i odraz sukoba koji su u drevna vremena izbijali izmedu nomadskih stocarskih naroda i stalno naseljenog stanovni tva koje se posvetilo zemljoradnji. njihov dobrodu ni tvorac.gle cuda . a svoju konacnu . Bogom nadahnu-ta. On je crte oznacio kao jednu od pojava irece komunisticke propagande. Na svoje zaprepa cenje. D ord Smit. vreme trajanja potopa i moralna poruka potopa: ka njavanje covecanstva zbog grehova i spa avanje pravednog coveka. jo dok su Jevreji vodili nomadski nacin ivota. To je izazavalo interpelaciju kongresmena iz Severne Karoline Karla T. Darhema. U burnoj diskusiji. Ali D ord Smit nije odustajao. Ta pristrasnost u biblijskoj legendi je u svakom slucaju karakteristicna i svedoci o tome da je prica o Kainu i Avelju nastala u veoma davnim vremenima. Prerada mita u monoteistickom duhu potice nesumnjivo iz kasnijih vremena. zapanjujuce slicne biblijskoj verziji. U vladinoj bro uri Ljudske rase crtac je prikazao Adama s pupkom. dok u Bibliji potopom ljudski rod ka njava Jehova. osudio ljudski rod na stalan naporan rad. To to je Smit procitao. ali se ipak odr ala kao dragocena zaostav tina od predaka nomada. po njihom mi ljenju bila je samo slucajna podudarnost detalja. u njihovom predanju bio miljenik Jehove i nevina rtva zemljoradnika Kaina. Nisu mogli da se pomire s mi lju da je prica o Noju mit. podigla se bura protesta medu bogomoljcima viktorijanske Engleske. to je izgledalo potpuno neverovatno. U jednom trenutku cinilo mu se da sanja. Ali se ni drugo znacenje reci Nin-ti ( ena od rebra) nije nekako izbrisalo iz pamcenja Jevreja. To je jo jedan dokaz u kojoj meri Jevreji u svojim predanjima duguju narodima Mesopotamije. Treba uzgred naglasiti da je u istoriji razvitka covecanstva bilo upravo obrnuto: nomadska plemena bila su ta koja su napadala miroljubivo nastrojene zemljoradnike. Naravno da postoje i razlike. U vreme kada su se vec naselili u Hananu i sami morali da se brane od napada ratobornih pustinjskih plemena. O tome su svedocili takvi identicni detalji. Kada ih je objavio. jer Adam. patnje i bolesti. za koje je Biblija bila sveta knjiga. Otputovao je u Mesopotamiju i . tvorac sveta. *U vezi sa postankom Adama treba navesti neobicno zabavan dogadaj koji se pre nekoliko godina desio u Kongresu Sjedinjenih Americkih Dr ava. Sedamdesetih godina pro log veka ogromno uzbudenje izazvalo je otkrice koje se odnosi na biblijski potop. planina na kojoj se zaustavio kovceg. Jo od mesopotamskih vremena se pamtilo da Eva ima neceg zajednickog sa rebrom i zahvaljujuci tome nastala je cudnovata verzija da je ona stvorena od Adamovog rebra. nai ao je na prvi spev u istoriji covecanstva koji opisuje dela i do ivljaje legendarnog sumer-skog junaka Gilgame a.daje ivot. Sumerski Noje zove se Ut-napi tim. jednoga dana lb prihvatio de ifrovanja tablica sa klinastim pismom poslatim iz Ninive i slo enih u podrumu muzeja. koga je Bog nacinio od zemlje nije imao majku i stoga nije mogao da ima pupak. pastir.* Ali izgleda da je legenda o Kainu i Avelju iskljucivo tvorevina jevrejske ma te. l Jevreji su u to vreme bili stocari i zato je Avelj. u prauzoru mita postoji mno tvo bogova sa svim ljudskim slabostima. vatrenog poklonika Biblije umirila je cinjenica da se u Vatikanu nalazi slika Mikelandela na kojoj je Adam takode prikazan s pupkom. Spor bi definitivno mogao da se resi samo pronala enjem tablica koje nedostaju.

.

To su bili Sumeri. pronalazac Ura. Imala je sedam spratova i bila devedeset metara visoka. izmenili na svoj nacin i upravo tu verziju stavili u svete knjige Staroga zaveta . Da li su mo da vec doprli do prvobitnog terena iz doba kada u Mesopotamiji jo nije bilo ljudskih naselja? Pomocu proracuna metodom triangulac ije. smece. stvaraoci najstarije poznate civilizacije sveta. jer je mulj le ao iznad okolnog terena i cinio je vidljivi bre uljak. radnici su nai li na recni mulj. Poznati francuski naucnik Andre Paro posvetio je toj zagonetki celu knjigu i na osnovu niza dokaza do ao do zakljucka da u to nema nikakve sumnje. Postavljalo se pitanje da li je vavilonska piramida bila prauzor za Vavilonsku kulu iz Biblije. iskopao je jamu i na dubini od cetrnaest metara otkrio grobnice sumerskih kraljeva s pocetka treceg mi-lenijuma pre na e ere. Iskusni istoricar zna da su legende cesto poetizovana istorija i da mnogo puta sadr e neku istorijsku istinu. Dalje prekopavanje groblja donelo je nesvakida nje otkrice. Na ogromnom smetli tu. Da bi se nagomilalo tri metra mulja i blata. Namece se. Najcuvenija od tih piramida. bez tragova ljudskog bitisanja. Ali Vuli je po svaku cenu eleo da utvrdi ta se krije ispod ogromnog groblja. zvanih zigurat. dakle. Sastojale su se od cetvrtastih ili oblih blokova koji su se nastavljali jedan na drugi a prema vrhu su se su avali tako da je gradevina licila na ste-penastu piramidu. Iz Mesopotamije u Hanan su ih preneli Jevreji. voda je na tom mestu morala da stoji veoma dugi vremenski period na visini od skoro osam metara. u kojima se nalazilo ogromno blago. Ovde nije moguce da navedemo celokupnu njegovu . nalazila se u ogromnoj i velelepnoj metropoli. a kad se voda povukla do li su drugi ljudi i ponovo naselili Mesopotamiju. U svim gradovima pored Eufrata i Tigra uzdizale su se veoma visoke gradevine neobicnog oblika. Vavilonu. jer je na plocicama sa klinastim pismom bila i opisana i urezana. l oblik i ornament grncarskih komadica potvrdivali su da te iskopine pripadaju sasvim drugoj kulturi od onih koje su le ale na sloju recnog mulja. na kome su se hiljadama godina talo ile naslage pod zidovima sumerske prestonice. Izracunato je da bi pri takvom nivou vode bila poplavljena cela Mesopotamija. Price o katastrofi kru ile su vekovima od Sumera do Akada i Vavilona-ca. Znamo tacno kakav je bio arhitektonski izgled piramide. pepeo sa ognji ta i komaZetwn di keramike.religioznu i eticku produbljenost verovatno duguje redaktorima iz sve tenickih krugova. Na zasecenom vrhu obicno se nalazio mali hram posvecen lokalnom bogu. pitanje da li je mo da prica o potopu odraz neke pradavne elementarne katastrofe koja se duboko urezala u secanje ljudskih pokoljenja. Za vreme bogoslu enja u belo obuceni sve tenici koracali su po njima u svecanoj povorci uz pevanje hora i zvuke muzickih instrumenata. Bila je to kataklizma takvih razmera kakva se u istoriji retko srece. Pod slojem mulja debljine tri metra pojavili su se novi tragovi naseobine: cigle. To pitanje je na neverovatan nacin resio veliki engleski arheolog Lionard Vuli. Do hrama su vodile trokrake kamene stepenice. cak i posmrtni ostaci sahranjenih vladara. Ali za onda nje stanovni tvo oblast koju je zadesila katastrofa predstavljala je citav svet. Arheolozi su iz ru evina otkopali njene temelje i donje delove zidina. arheolog je do ao do zakljucka da jo nije dosegao netaknuto tlo. a poplava je znacila op ti potop kojim su bogovi kaznili gre no covecanstvo. Taj raspored slojeva mo e se objasniti samo ovako: neka poplava stravicnih razmera uni tila je nepoznatu nam ljudsku naseobinu zagonetne starosti. Kada su probili sledeci sloj. ali ipak lokalnog karaktera.

.

nekaldrmisane ulice. Kao to cemo videti kasnije. oznacava postupak me anja. Jehova ba tamo pome ao jezike Nojevih potomaka? Treba najpre reci da naziv metropole Vavilon na vavilonskom jeziku znaci "bo ja vrata" (bab-ilu). ba zato to je bio grad u kome se govorilo raznim jezicima.!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! U Knjizi Postanja (11.. Od vavilonskog doba tada je vec bilo proteklo mnogo vremena i jevrejska pokoljenja rodena u Hananu gotovo su potpuno zaboravila nepravde koje su njihovim precima naneli vavilonski kraljevi. dok su jo govorili jednim jezikom. u lepoj kuci sa brojnom poslugom i imao je robove. Samo kada su se pojavljivali dostojanstveni sve tenici u beloj lanenoj odeci. ali je dobila sasvim drugi smisao: bile su to lestve koje simbolizuju slogu coveka i Jehove. tacno odgovara gradi vavilonske piramide. da im pome-temo jezik da ne razumeju jedan drugoga ta govore. Avram se o enio Sarom. koja je bila nerotkinja. zlato i srebro i sinove koji su ga odmenjivali u poslovima i starali se o pastirima na pa njacima van grada. AVRAM. guste gomile su se razmicale sa izrazom smernog po tovanja. Bio je. Po to nam Biblija ne daje nikakve informacije o tom gradu. mi tu prazninu popunjavamo podacima koje nam pru aju arheologija i istorija. a ta gorka uspomena na la je svoj odraz u prici o Vavilonskoj kuli. pune vreve. po njima." Na taj robovski rad bili su sigurno primorani i Jevreji. koju neki naucnici poistovecuju sa Sumerom. Izmedu tesno zbijenih kuca vijugale su uske.. Slika piramide nije im se istina izbrisala iz secanja. svojom sestrom po ocu. Zbog glasovne slicnosti ovih reci Vavilon je lako mogao da postane simbol jezickog haosa na svetu. Kroz masu ljudi probijali su se karavani natovarenih magaraca i odredi kraljevskih telohranitelja. na stotine ovaca.. koje su se prisnile Jakovu.7) citamo sledece: ". a na hebrejskom. Visoko nad gradskim krovovima dominirala je kupasta piramida na cijem se vrhu nalazio hram boga meseca Nanar Sina. Prestonica drevnih Su-mera vec tada je bila stara preko hiljadu godina. dakle. Grada koju su oni koristili -opeke i recna glina kojom su spajane. Po biblijskoj prici. Sem toga bavio se i trgovinom buduci da je odavno napustio nomadski ivot. doteranih sa raznih strana sveta.dosta slo enu i iscrpnu dokumentaciju. Zadovoljimo se zato samo najva nijim dokazima. Tara je iveo u izobilju. U svom secanju sacuvali su te ko vavilonsko ropstvo. ISAK l JAKOV ~S/-" SREDOZEMNO ei. kako ga naziva Biblija. Bio je to jedan od onih ." Za to su Jevreji Vavilonsku kulu smatrali simbolom ljudske oholosti i za to je. Ne mo emo da se cudimo ni tome to su Jevreji u Vavilonu i njegovoj piramidi videli otelotvorenje greha i arogancije prema Bogu. ugledni gradanin cuvenog grada Ura Haldej-skog. ljudi su Vavilonsku kulu gradili u "zemlji Senarskoj". U VII veku pre na e ere vavilonski kralj Nabopolasar pristupio je restauraciji drevne kule i izmedu ostalog naredio da se ureze i sledeca recenica: "Ljude mnogih naroda primorah da rade na obnavljanju kule. Najstariji tip sumerskog pisma Vavilonska kula Rekonstrukcija na osnovu iskopina u Vavilonu. unuku Avramovom. MORE J fol Tu Sifiem AVRAMOV PUT pravac puta 35 AVRAMOVA PORODICA IVI U URU. rec koja slicno zvuci balal. Vavilonski kraljevi izgradili su piramidu radom robova i ratnih zarobljenika. Tara je imao tri sina: Arana. Najstariji Aran umro je prerano ostaviv i za sobom sina Lota. reminiscencija Vavilonske kule odrazice se jo jednom u viziji nebeskih lestava. Avrama i Nahora.

.

kako je i dolikovalo slobodnom gradaninu Ura. kod Harana je naglo skretao na jugozapad. Pa. na pritoci Nar Balih. Kasnije se uverio da je bolje napustiti nomadski nacin ivota. ipak. koji su dovodili ivotvornu vodu iz sporog toka Eufrata. gde su od davnina postojale faraonske piramide. loj. kuhinja. Tara je upravo na taj nacin ste/ epende 37 kao imetak. Znao je da tamo ima vode u izobilju. bezvodnu Sirijsku pustinju. Pripitomili su je Beduini. do dalekog gradica Harana. Na to se moglo odva iti jedino s kamilama. TARA ODLUCUJE DA SE SELI U HARAN. gde je gost u malom bazenu mogao da opere noge i ruke. izmorenim od dugog puta. Eufratom su plovile barke pretovarene robom. Ujutru i uvece svakoga dana klanjao se kucnom bo anstvu. a ljudi koji su iveli po selima i gradovima rado su koristili njihovo posredni tvo. Iza stepeni ta nalazio se toalet od terakote.zigurata. Prvi putnici i posrednici u tgovini u davnim vremenima bili su nomadi. maslinja-c'. Je-dnospratna kuca. da je imala vocnjake. Pred kapijom i pod zidinama grada logorovali su putujuci trgovci i nomadi sa svojim stadima. Izgledalo je da ce mu ivot proteci u miru i zadovoljstvu. ali u to vreme covek jo nije bio pripitomio kamilu i tek u XII veku pre na e ere one su se pojavile kao tovarna ivotinja. kupatilo i prostorija u kojoj su robinje na rvnju mlele ito. ubrajane u svetska cuda. kupala su se u suncu polja pod jecmom i povrcem. cesto i rodbinski vezanih nomadskih plemena i kupaca njihove robe. ki nica je mogla slobodno da se sliva u dvori te. Haran se nalazio na jednom od naj ivljih trgovackih puteva staroga sveta. izledala je rasko no. vec i u dalekom Egiptu. Vremenom su otkrili da mogu uvecati zaradu. tkanine od kostreti. presecao Hanan du obale Sredozemnog mora i stizao do granica Egipta. zauvek napusti rodni grad i krene u novo lutanje. U pocetku su razmenjivali svoje proizvode . dok se povorka sve tenika u sjajnim odorama kretala stepeni tem goredole uz zvonku jeku truba i pojanje hramskog hora. Tara je upravljao imanjem. preplanuli seljaci i robovi kako posluju na poljima. obradiva polja i prostrane pa njake. a odatle je kanalom oticala na ulicu. Na sprat su vodile kamene stepenice. Tarina porodicna kuca nalazila se pod samim odbrambenim bedemima. Docekao je poodmakle godine i stekao lep imetak. prolazio pored samih gradova Kadi i Damask. na dalekim granicama Arabije. koji je le ao u slivu gornjeg Eufrata.ko u. Tara je svakako znao da je okolina Hanana neverovatno plodna. sa spoljne strane povezane galerijom koja se oslanjala na cetiri stuba. ulazilo se u svetio i cisto kaldrmisano dvori te. gajevi urmi i bujne livade. kupujuci robu na jednom mestu i unosno je preproda-juci na drugom. naseliti se za stalno u Uru i posredovati izmedu prijateljskih. Sred mre e ve tackih kanala i kanalcica. Dokle pogled se e. odmah iza ulazne kapije. da se odrekne udobnosti. Taj put koji su utrli karavani i ao je od Persijskog zaliva uz Eufrat. u tajanstvenoj zemlji koja je kasno stupila na istorijsku scenu. Za to su prakticni trgovci prevaljivali stotine kilometara vi e umesto da se iz Ura spuste pravo na zapad u Hanan? Morali bi tada precicom da idu kroz u asnu. Kroz mali trem. U to vreme je okolina Ura izgledala kao pravi cvetajuci vrt. jednoga dana je odlucio da zatvori velika vrata svoje kuce. mleko i meso . sagradena od opeke i okrecena. izdavao naredenja. videli su se 36 polunagi. a ispod njegovog kamenog poda u glinenim kovcezima cuvani su ostaci umrlih clanova porodice. Tamo su se nalazile sobe. U prizemlju je bio sanktuarijum sa malim kipom kucnog bo anstva. cuvenih ne samo u zemlji kraj Tigra i Eufrata. svodio racune i trgovao. a za praznike odlazio pod piramidu i predano se molio agu meseca. jer su Eufrat i Nar Balih . Bio je to veoma zaobilazan put.za robu koju nisu sami proizvodili. U tome im je na ruku i la cinjenica to su stalno bili na putu. Sa kosog krova iznad galerije. koji su svoja stada gonili sa pa njaka na pa njak i u tim lutanjima zalazili veoma daleko. ostava. maslac. Od tih putujucih trgovaca i uzgajivaca stoke doznao je zanimljive stvari o gradicu Haranu i njegovoj okolini.

.

Strogi. itelji Harana. Kod naroda Istoka narocito je jak porodicni instinkt i dok je Tara bio iv u kuci se ni ta nije promenilo. Haran je postao medunarodno trgovacko sredi te. sunca. a stanovnike terao na robovski rad. pocela je da ivi svojim ivotom. ocrtavao se planinski lanac Antitavora. pratio njihov put kroz prostranstvo slicno crnom baldahinu i sve vi e je shvatao ogromnost sveta. pune bla ene ti ine. NAHOR l AVRAM U NOVOJ DOMOVINI. dok mu jednog dana nije sinula misao da je tvorac svemira. l dalje su pomagali jedan drugom u vodenju gazdinstva i dalje je u porodici vladala uzorna sloga. cak su Tara i Nahor zamerali Avramu. Mocni vavilonski car i veliki zakonodavac Hamurabi nastojao je da nametne pokorenim narodima jednu dr avnu religiju i u tom cilju uzdizao svog plemenskog boga Marduka iznad svih bogova Mesopotamije. Oko verskog reformatora okupila se grupica vernih i odanih ljudi. ne zanemarujuci porodicnu tradiciju gajenja stoke. Osim toga. Tamo se osecao beskrajan dah nezavisnosti i slobode. Tako se u Haranu sakupila brojna kolonija izbeglica. nije preostalo ni ta drugo nego da se isele tamo gde nije dosezala ruka cara ugnjetaca. Avram je cesto provodio noci uz vatru medu svojim pastirima. okru ena zidom netrpeljivosti. a livade i planinske padine bile su prepune cveca svih boja. Svoju novu misao Avram uop te nije krio i javno ju je irio po gradu. pa je svom du om stremio nepoznatoj zemlji novih obecanja. Medu tim dalekim istovernicima Tara je imao mnogo poznanika. Bila je to neizmerno plodna zemlja i podesna za vredne ljude. Vatrenim pristalicama boga meseca. bilo mu je tada dve-sta pedeset godina. ali i pored toga iznenada je osetio sna an nagon za nomadskim ivotom otaca na irokim prostranstvima. pod nebom obasjanim suncem. le ao je medu zelenim bre uljcima. a sinovima je prepustio brigu o stadima na pa njacima van grada. Na zapadnoj strani. pun kupastih kucica koje su na suncu blje tale zaslepljujucom belinom.inom. sveprisutan. puritanski moralni kodeks pripadnika sekte. Bilo mu je vec sedamdeset pet godina. a njima je pripadao i Tara. Avram i Nahor pravedno su podelili njegov veliki imetak i porodica se razdvojila na dve grane. Neposlu ne gradove ka njavao je ognjem i macem. U to vreme u Uru nije i lo dobro. nevidljiv. pod crnim atorima od kostreti. postao drugo po znacaju sredi te kulta boga Sin. to je mo da bilo najva nije. lepotu i harmoniju. rtvovanje ovnova na bre uljcima nekom nepoznatom. Ali do ao je dan kada se Tara rastao od ivota. Satima je Avram lebdeo pogledom preko treperavih zvezda. mocan. Tara se tamo mogao i dalje baviti unosnom trgovinom. mogao je do mile volje da se klanja svome bogu i da mu prinosi rtve paljenice na rtvenicima od poljskog kamenja. prijatelja i bliskih rodaka. 38 TARA. okrenuli su leda Avramu kao otpadniku. Bile su to noci prijatno hladne. milostiv. Po predanju pokoljenja. Gradic. koje su navodile na razmi ljanje. Tara se i dalje bavio trgovinom. ali i u gnevu neumoljiv. Cuvajuci poverena mu stada. bli e odredenom bogu . Tamo su zastajali na odmor trgovacki karavani i razmenjivali vrednu robu donetu iz Mesopota-mije i Egipta. Danonocno su tamo uborili potoci koji su odisali sve. U njegovom srcu budila se nedoumica: vera u boga meseca krunila se sve vi e. sinovac U i najbli a posluga.sve je to navuklo na njih prezir i osudu. a narocito ih je sabla njavalo to to je svojim bogohulnim ucenjem zaveo i mladog Lota. za koju je on uvek bio dobrodu ni hranilac. Od tog tre( egende nutka Avrama vi e ni ta nije vezivalo za grad u kome je do iveo toliko poni enja i zlostavljanja. mogao je svoje ljude da uci cistoti obicaja i cuvati ih od svih isku enja gradskog ivota. okoreli obo avaoci boga Sin. Mala zajednica nove religije. Sledbenicima novog bo anstava pri la je njegova ena Sara. njegovu velicanstvenost. meseca i zvezda mogao da bude samo jedan Bog. odmah posle Ura.natapali zemlju i u tom pogledu nikada nisu izneverili ratare. S vremenom je tamo podignut divan hram i Haran je. njihov povratak jednostavnosti bitisanja praotaca iz doba nomadskog pastirskog ivota. Tarinoj porodici u Haranu je dobro i lo. .

dok je on sa darovima pohitao gradskom vladaru da ga zamoli za gostoprimstvo. veoma^ bliskom hebrejskom. kako to obicno biva sa svetinom. Avram je trcao po graddl estoko se cenkao i nabavljao stvari koje su mu bile potrebne za dalje putovanje. da ima bujne pa njake i da postoje mogucnosti bavljenja trgovinom. Za vreme hladnoca. slatko tonula u san na majcinim rukama. pa nije bilo te ko da se sporazumeju. Ne obracajuci pa nju na zlovoljna lica sunarodnika. Na ledini. o kojoj se pricalo da je malo naseljena. Dopala im se i okolina grada. kako se vidi. Avram ga je prihvatio kao rodenog sina i poverio mu poslove upravljanja njegovim imanjem. koketeriju i nakit. a usta i obraze rumenile crvenim okerom. Do ao je trenutak rastanka od Damaska. posedali oko vatre i uz pratnju malih lira pe-vali setne. Karavan koji je napustio kapije Harana. ali putnici nisu imali razloga da se ale na dosadu. Sara i Lot. pred gradskom kapijom. uspavljivana melodijom. U dr avama oko Tigra i Eufrata postajalo je sve tesnije. ocnim kapcima davale tamniju nijansu pomocu malahita i tirkiza u prahu. veoma dugim. Ispod ogrtaca koji im je u naborima padao do polovine listova. Na celu. Glavu su. me inama sa vodom. jer je upravo ta boja preovladavala na njihovoj odeci. Deca su. Na sve strane su se prostirala obradena polja i livade. bilo je ta da se vidi. Odmah iza njih i lo je stotinak magaraca natovarenih zalihama hrane. Mu karci su oko bedara imali suknjice sa crvenim i plavim prugama. atorima i balama sa pone-tom imovinom. pak. naredio je Zerum y(p da se razapnu atori. U ZEMLJI OBECANOJ. Tako je jednom upoznao i mladog. a na blagim planinskim padinama videli su se maslinjaci i vocnjaci cije su se grane povijale pod teretom kajsija i badema. Nijedan trgovac ni plemenski eik nisu se usudivali da putuju bez oru ane pratnje. Malo iza njih pastiri su gonili stada koza i ovaca. cak do ruba ogrtaca. U suton bi. da ljudima i ivotinjama pru i zaslu eni odmor. na velikim i sna nim magarcima. Avram izda . Tim prometnim drumom stalno je neko prolazio. Izmedu crnih atora vrzmali su se mu karci. Odlucio je da krene u zemlju Hanansku. Avram je odlucio da se tu zadr e du e vreme. arenim alom ciji su se krajevi spu tali niz leda. Pri tome je sklapao brojna poznanstva. pak. dok su im oko vrata visili raznobojni derdani. prido lice iz dalekog Harana. Stocari i trgovci nisu prestajali da govore o Hananu. cesto su sretali karavane koji se vracaju iz Egipta i tada su od bradatih trgovaca doznavali mnoge zanimljivosti o Hananu i mocnoj dr avi faraona. Nailazili su i na sela i gradice. pa nije ni cudno to je Avram u tom dalekom kraju video zemlju od Boga obecanu. a jednom su pro li i ispod zidina velikog grada Kadisa. Do Hanana je bilo preko hiljadu kilometara. Posle vi enedeljnog mar a. jer su preko cele zemlje prolazili trgovacki karavani za Egipat. Nisu prezirale. U Damasku se govorilo aramejskim jezikom. a neprestani ratovi. cudno dirljive pesme. ene i deca. Na rukama i nogama nosile su srebrne grivne. posmatrali Avramove ljude. Po citave dane su provodili muvajuci se kroz masu ljudi i u cudu blenuli u robu iz dalekih krajeva sveta. itelji su sa ogromnom znati eljom. jer im je grad svojim bazarima i veselim Zagorom pru ao mnoge razonode. Jednoga dana Avram dade znak za polazak na put. veoma preduzimljivog i predusetljivog itelja Damaska Elijezera. na golo telo navlacili su ko uljice sa kratkim rukavima a preko ramena prebacivali arene ogrtace koji su im nocu slu ili kao pokrivaci. Tamo su vec po la mnoga semitska stocarska plemena u potrazi za boljim ivotom.SEOBA U ZEMLJU HANANSKU. zaista. ene su ocigledno volele zelenu boju. na svoju radost. ugledali su cuveni grad Damask. A. rastuci nameti i pritisak administracije vec su im bili dozlogrdili. Kosu su garavile antimonom. nosile su arene tunike. uvijale kao burnus. U to vreme putevi nisu bili bezbedni i trebalo je racunati s napadima pustinjskih razbojnika. svedocio je o imucnosti njegovog vlasnika. jahali su Avram. a povorku je zavr avala licna Avramova vojska od trista robova naoru anih strelama i prackama. ali Avramovi ljudi su nevoljno odlazili. Njihova odeca nije licila na bele burnuse koje su nosili beduini iz obli nje pustinje.

.

ali ipak cinjenica je cinjenica: car je bio prevaren. tra ili kod njih utoci te. samo razocaranja. a tebe ce ostaviti u ivotu. posle proveravanja na granici. Stanovni tvo je ivelo izvan zidina. dok se najzad nije zaustavio u ju nom delu Hanana. a drveca ta^ko malo da je cesto nedostajalo ogreva za pripremanje hrane. bolje reci utvrdenja.41 de naredbu za pokret. U tvrdavu se sklanjalo samo u slucaju opasnosti. ali mirnim stocarima. ljudima i ivotinjama pretila je smrt od gladi. Avram se zaustavio na granici Egipta i zamolio faraonove cinovnike da mu pru e gostoprimstvo. koji su toliko hvalili putujuci trgovci. Ali tamo nji pa njaci su presu ili i trebalo je ici dalje. Na brdu izmedu Veti-Ija i Gaja podigao je bogu rtvenik i prineo rtvu u znak zahvalnosti za za titu koju mu je dotad pru io. znam da si lepa ena u licu. Avram je oprezno obilazio doline i veca naselja. uglavnom nije zabranjivan ulazak. pozva Avrama preda se i prekorno ga upita: " ta mi to ucini! Za to mi ne rece da je ona tvoja ena?" Avram se pravdao kako je znao. a to . pa i samog faraona. Takva je sudbina stocara. kule i oprezne stra e imali su zadatak da odbijaju napade pustinjskih razbojnika. l Avram ". Pa njaci su se pretvorili u spr ene stepe. Posle izvesnog vremena stigao je na visiju i brdske predele i put se penjao sve vi e. Avram je to znao. Zato kad te vide Misirci reci ce: ovo je moja ena. Avram se selio s pa njaka na pa njak. zvanom Negeb. i bavilo se zemljoradnjom i vinogradarstvom. gde je zemlja mogla da se obraduje. Cak i vodu je ponekad trebalo donositi sa velike udaljenosti. Ucinila je to ciste savesti. Kada bi se uverili da nomadi nemaju lo e namere. ogromni planinski masiv gde izvire reka Jordan. za Avrama su preko uhoda doznali da uz sebe ima trista naoru anih ljudi. Lokalno stanovni tvo bilo je naviknuto na karavane nomada koji su prolazili uzdu i popreko njihove zemlje u potrazi za pa njacima. Dugi karavan natovarenih magaraca i stoke koja je povremeno tu no blejala. Hanan je u to vreme jo bila prete no divlja i malo naseljena zemlja. malo po malo. gde je slobodno mogao da se krece. 42 SARA U FARAONOVOM HAREMU. retko se nailazilo na ra trkane gradice. Naravno da su egipatski cinovnici te usluge naplacivali. Na granici izmedu Sirije i Hanana. Avram je razapeo atore u okolini Vetilja. odvede u stranu svoju enu Saru i rece joj: " Gle. Pa ce me ubiti." Sara je bila poslu na supruga. Posle kratkog zastajanja u Sihemu. gde je slobodno mogao da na-pasa svoja stada. Na tom pohodu niko mu nije smetao. krenuo je na jug. Osim toga. u stvari. Ubeden da se zamerio bogu Jevreja dr eci u haremu enu njihovog predvodnika. dok se sa desne strane dizao u nebo Hermon. Dr ao se samo stenovitih visija. Egipcani su bili naviknuti na takve posete. saznao pravu iftinu. i kada se pribli i egipatskoj granici. rado su sa njima razmenjivali robu. Po dolinama.. koji se granici sa Egiptom. Upravo takva su a je zadesila Avrama dok je boravio u oblasti Negeb. Nego hajde ka i da si mi sestra. te ce meni biti dobro tebe radi i ostacu u ivotu uz tebe. Kne evi su o njenoj lepoti obavestili faraona i on je uze u svoj harem. da je njenog tobo njeg brata poceo da obasipa bogatim poklonima. Ubrzo ju je tako zavoleo. pre ao preko Hebrona i Virsaveje. pristala je na to lukavstvo i izdala se za njegovu sestru. Hanan. sa leve strane. Granicni zid. Da bi spasla mu a. po to je i bila njegova sestra po ocu i donekle nije zaobi la istinu. Obicno su se naseljavali na prostranim. Cesto se dogadalo da su stocarski narodi. ima e ovaca i goveda i magaraca i sluga i slu kinja i magarica i kamila". S vremena na vreme Hanan je pogadala su a. doneo mu je. u kolibama i atorima.. a faraon je. pa su vi e voleli da ga ostave na miru. pa njaci su bili dosta lo i. zvani "Kne evski zid". Ali Egipat su sna le velike nevolje. kada su se pojavljivala razbojnicka pustinjska plemena koja su harala Hananom u potrazi za plenom. a ponekad su cak uzimali najlep e devojke za harem dostojanstvenika. u kojima su boravili samo mesni vladalac i njegovi naoru ani odredi. Doveden u bezizlaznu situaciju. be eci od su e. bujnim pa njacima na u cu Nila. Na visijama. ukazala se beskrajna Sirijska pustinja.

.

Tamo je. ni moji pastiri i tvoji pastiri. Jednoga dana do ao je kod njega glasnik. kao i Avram. Ali faraon. Tada se car elamski udru io sa tri ostala cara s Eufrata." Avram je velikodu no prepustio Lotu da bira zemlju. U zelenoj dolini. zaklinjuci se: ni konca ni remena necu uzeti od svega to je tvoje. a kada ga je car Sodome zamolio da mu vrati samo ljude. vrati deo plena koji im pripada. ja cu na desno. Vladari tih gradova bili su vazali cara elamskoga i dvanaest godina placali mu poslu no danak. Avramu su brzo dodijale te porodicne svade. gde je Lot na-pasao svoja stada. ako li ce ti na desno. U susret mu je iza ao. Nije li ti otvorena cela zemlja? Odeli se od mene. car i prvosve tenik grada Salima* i blagoslovio ga u 'Pretpostavlja se da je grad alim kasnija prestonica Izrailja. s hlebom i vinom. Izgledalo je da ce njegov na-slednik da bude . Vladari Sodome i Gomore poginuli su u boju. Novi car Sodome i kraljevi ostala cetiri grada pozdravili su ga kao izbavitelja. Avram je prineo na rtvu Bogu deseti deo plena. bogatiji nego to je bio pre svog boravka u Egiptu. cije je nebo i zemlja. ili voden jo neugaslom ljubavlju prema Sari." Zatra io je samo da se stare inama prijateljskih plemena Esholu. da ne rece : ja sam obogatio Avrama. Ako ce ti na levo. vodeci oslobodene zarobljenike zajedno sa Lotom i vracajuci otetu imovinu. Vojske mesopotamskih careva ulogorile su se kod naselja Dan. vec mu je dozvolio da napusti zemlju s celim imetkom kojim ga je svojevremeno obdario. zaspali su. 44 ime Jehove. a da ostatak plena zadr i za sebe. mo da u strahu od ponovnog gneva stranog boga. pozvao je Lota i rekao mu: "Nemoj da se svadamo ja i ti. Avram se naselio u Mamrijskoj ravnici. ne obaziruci se na njegovu brojcanu nadmoc. Jerusalim. Avram mu ponosno odgovori: "Di em ruku svoju ka Gospodu Bogu vi njemu. Avram se vratio u Vetilj. S ogromnim plenom i mno tvom zarobljenika pobednici su se vracali u svoje dr avice. i Mel-hisedek. donoseci mu stra nu vest. Ubrzo se pokazalo da je tamo tesno za dva stada koja se mno e. Avram je pod okriljem noci napao logor sa svih strana i izazvao takvu paniku medu iznenadene neprijatelje da su se razbe ali kud koji. tada grad Jevuseja.je licilo na uvredu njegovog velicanstva. Razdeliv i vojsku na manje grupe. koji su mu pomagali u pobednickom pohodu. ne postaviv i nocne stra e. gde je pa njaka bilo u izobilju i nastanio se u Sodomi. Medu zarobljenicima bio je i Lot sa porodicom i celokupnim imetkom. Njegov sinovac Lot se o enio i sam poceo da se bavi gajenjem stoke. Medutim. iako je grad bio poznat po razuzdanosti svojih itelja. gde je nekada podigao rtvenik svome bogu. ciji je vatreni pristalica bio. ne samo to je oprostio Avramu. le ala su jo tri grada. Boga Svevi njega. AVRAMOVA BRIGA ZA POTOMSTVO. Medu vojnicima koji su govorili raznim jezicima zavladala je opu tenost i neopreznost. on nije pa nije imao sina. Avram se vratio u Hanan sa enom Sarom i Lotom. Avram je bez razmi ljanja pohitao da oslobodi zarobljenog Lota. a ostaci razbijene vojske pobegli su u planine. Gonio ih je sve do Damaska i trijumfalno se vratio u zemlju Hanansku. LOT PADA U ROPSTVO. pa su pastiri Avrama i Lota poceli zapodevati kavge i tuce oko prava legende na kori cenje pa njaka. ali trinaeste godine otkazali su mu poslu nost. Opijeni pobedom i zaplenje-nim vinom. Avnanu i Mamriju. ja cu na levo. U snu je cuo glas Jehove koji ga je uve-ravao da ce Hanan da bude domovina njegovih potomaka. u blizini severne granice Hanana. u okolini Hebrona. Na celu 318 naoru anih slugu i saveznika krenuo je u poteru za neprijateljem. u hladu razgranatih hrastova. pored Sodome i Gomore. Izabrao je dolinu na ju noj obali Mrtvog mora. Avrama je neprestano mucila tuga. razapeo atore i sagradio novi rtvenik Gospodu. krenuo sa svojom vojskom protiv buntovnika i naneo im stra an poraz. pored ju ne obale Mrtvog mora. jer smo braca. a on je to rado prihvatio.

.

robinuja je tvoja u tvojim rukama. kuda li ide ?" A ona odgovori: "Be im od Sare. to joj *lme Avram potice od vavilonskog Abi-Ramu. a u znak po tovanja nije seo nego je stajao pored njih. bez obzira da li su slobodni gradani ili robovi." Tada joj andeo rece: "Vrati se gospodi svojoj i pokori joj se." Kad cu njen smeh. Avram je pozvao goste na obed." Agari je vec bilo dosta potucanja i spremno je poslu ala glas andela. Onaj ko nije hteo da pristane na taj obred samim tim se iskljucivao iz plemenske zajednice. Te reci je cula ena u atoru. kome su dali ime Ismail. Ubrzo je na svet donela sina." Nije pretpostavljao da ce Sara u gnevu da ode tako daleko i da robinju istera iz kuce.Vratila se kuci i pred svojom gospodom pokajala. U tom cilju naredio je da svi mu karci i decaci. On je dozvoljavao da ena nerotkinja dovede mu u robinju. Ali u kuci su ubrzo pocele razmirice. tajanstveni covek se naljuti i upita prekornim glasom: " to se smeje Sara govoreci: istina li je da cu roditi kad sam ostarela? Ima li . cini s njom to ti je volja. zadr ao jednostavan nacin ivota. Sva uplakana. Btffi/sfe fyetute --------------------------------------------------------------------AVRAM MENJA IME. l dalje je iveo pod atorom. uhvatio mlado tele i naredio da ga ispeku. Tada joj se javi andeo i upita je: "Agaro. A Avram je samo rezignirno uzdahnuo i rekao: "Eto. otkuda ide . na Avramovu radost. sedeo je ispred atora i uz um hrastova i zujanje pcela zadre-mao je. "od ocem se ovde podrazumeva bog meseca." Tada naju-va eniji od putnika rece da ce Sara da mu rodi sina. Posle jela gosti zapita e: "Gde je Sara. a sina iz takve veze priznavao za zakonitog naslednika sa svim pravima prvorodenog sina. To samou-zdizanje nije izmenilo Aramov ivot. to bi odgovaralo tituli "va e visocanstvo"*. to znaci "otac mnogih naroda". nemajuci gde glavu da spusti. POSETA TROJICE TAJANSTVENIH LJUDI. je izgledalo neverovatno. Agara nije znala z$ granice u hvalisanju to u utrobi nosi Avramova sina i bila je sve drskija. Po starom pastirskom obicaju.Elijezer iz Damaska. A ime Sara je nastalo od vavilonske reci aratu -kneginjica. poklonio im se i pozvao ih u ator. a za svoje ljude ostao blag i pravedan otac. Jednog vrelog dana posle radova. Avram. Takode je naredio da se za sva vremena obavezano obrezuje svako mu ko dete staro osam dana. Be-zdetna Sara. Lutala je pustinjom bez cilja i. Jednoga dan Bog je poverio Avramu da sve svoje ljude ujedini u jedan narod i jednu versku zajednicu. gospode svoje. Promenom imena Avram je sebi dodelio izvesno plemicko dostojanstvo koje je trebalo da ga izjednaci sa kraljevima susednih dr avica i da ga izdigne iznad ljudi vlastitog plemena. Izbor je pao na egipatsku robinju Agaru. Agara je zatrudnela. a sin Ismail izrastao je u nesta nog i neposlu nog decaka. mesom i hlebom. budu obrezani u znak s Bogom sklopljenog svetog zaveta. odlucio je da ga promeni u znak prekida sa idolopokloni-ckom pro lo cu i uzeo je ime Avram. Od tada je pro lo trinaest godina. to znaci Otac je uzvi en. a ne sin njegove krvi." Zatim je otrcao do goveda. Mucena ljubomorom i strahujuci za svoj polo aj u porodici. robinjo Sarina. Robinje su na platnu ispred atora postavile vrceve s mlekom i cinije s maslom. ali ipak on je bio samo kucni sluga. koji je nekada dobio to ime u cast jednog od mnogih mesopotamskih bogova. Usvojio ga je. sa alila se i odlucila da pribe-gne prastarom zakonu otaca. Istovremeno svojoj eni dao je ime Sara. videci patnju mu a. Avramu je bilo vec 99 godina. pa kako je vec bila u godinama. primio ih je gostoljubivo. dodavao posude i nudio. Nije mogla da se uzdr i od smeha i u sebi je pomislila: "Po to sam ostarela. Sara se posvadala sa mu em. prebacujuci mu da je on za sve kriv. Naredio je da im se donese voda za umivanje i Sari rece: "Br e zamesi tri kopanje belog bra na i ispeci pogace. Agara je oti la gde su je oci vodile. dodu e. ena tvoja?". l zaista. on im odgovori: "Eno je pod atorom. zaspala je pod vedrim nebom pored studenca. U jednom trenutku cuo je bat koraka i kada se prenuo ugledao je tri nepoznata putnika. sad li ce mi doci radost? A gospodar mi je star.

.

Ali oni su mu se. "Necu". Lotova ena je podlegla enskoj radoznalosti. Andeli su tada izgubili strpljenje i oslepili sve mu karce koji su se tiskali oko vrata. To mu je nalagao obicaj gostoprimstva koji su mu usadili preci. jer su zato u li pod moj krov". Onda se Avram vrati kuci. Prevareni vladar pozvao je Avrama i prekorno ga upitao: " ta si nam ucinio! ta .to te ko Gospodu?" Upla ena Sara je poricala da se smejala. Ali gost odgovori: "Nije istina. njih cu vam izvesti. Tamo je bio cest gost kod Avimeleha. podsmevali se pred-skazanju do ljaka i nije im padalo na pamet da napuste rodni grad. Beskrajno razjareni to im je rtva utekla. Nad Sodomom i Gomorom zavladala je grobna ti ina. u asno zlostavljala i mo da bi ga i ubila da ga andeli u poslednjem trenutku nisu uvukli u kucu. a kuce su se pretvorile u gomilu zadimljenih razvalina. a kada su se gosti najeli. Avramu je to izledalo nespojivo sa poimanjem pravednosti. Obradovan time. s kojim se sprijateljio. kad su bo ji izaslanici pred gradskom kapijom sreli Lota. samo ne dirajte u one ljude. Lot je poverovao strancima. Jo nisu stigli ni da legnu. Bog mu je svaki put strpljivo odgovarao da ce uzdr ati ruku od kazne. Na alost. Sodomljane je zahvatio u as. ali su mu do li zetovi. U zoru. cara gerarskog. Na grad se srucila ki a sumpora i vatre. kako to dolikuje ljudima lepog pona anja. car ju je uzeo u svoj harem. Kada Avram na kraju pomenu deset nevinih. Avram nije ustupao. dok se nisu nasumce raspr ili po gradu. ako u Sodomi nade pedeset nevinih ljudi. Avram ih je otpratio delic puta i tada je shvatio da je ugostio Boga i dva andela. Bog mu ponovo dade umirujuci odgovor i ode zavr iv i dugi razgovor. domacin je naredio robinjama da ispeku hleb i da spreme gozbu. Avramov sinovac im se poklonio i pozvao ih u svoju kucu. vec je tamo poslao dva svoja andela. <Bi6fijs/{e fyfende 47 iza ao je na ulicu i prekinjao Sodomljane da ne cine zlo: "Imam dve kceri koje jo ne pozna e coveka. samouvereni nevernici. Ali Lot je navaljivao tako uporno da su na kraju prihvatili gostoprimstvo. a ispred kuce se okupio najveci olo Sodome i vicuci zahtevao da im se predaju sumnjivi stranci. Ulogorio se na pa njacima izmedu gradova Kadisa i Sura. pa cinite s njima to vam je volja. ipak ga upita da li ce uni titi grad ako u njemu nade samo cetrdeset pet pravednika. Zatvoriv i oprezno za sobom vrata. zapretiv i Avimelehu kaznom. nije poslu ala strogu naredbu andela. ili trideset. Dajuci na znanje da je samo prah i pepeo u odnosu na Boga. Po to je opet govorio da mu je Sara sestra. Tada je Bog. kada je do lo vreme za polazak. KAKO JE CAR AVIMELEH DOVEDEN U ZABLUDU. uctivo zahvaljivali i uveravali ga da bi radije ostali na ulici. ili dvadeset pobo nih ljudi. Zemlja se stra no zatresla. Zgrabila je Lota. naredio da je vrati mu u neokaljane casti. Begunci su vec bili stigli u gradic Sigor kad su iza sebe culi strahovit tresak. Doznao je i da Bog ide u Sodomu i Gomoru s namerom da kazni stanovnike tih gradova zbog njihovih grehova. Placuci i proklin-juci tumarali su u mete u. napasnici su poku avali da razvale vrata kako bi se domogli stranaca. Zato je upita Boga da li je pravedno. Pitao je redom hoce li grad biti ka njen ako u njemu mo e da nabroji cetrdeset." Zatim su gosti ustali i krenuli put Sodome. Neckao se i oklevao. Pred kucom je zavladao mir i tada su se andeli pover-ili Lotu ko su i kakvu im je misiju poverio Bog. dok ga andeli nisu uzeli ispod ruke i silom izveli iz grada. Ali to nije umirilo Avramovu savest. Lot je smatrao za svoju svetu du nost da brani goste koji borave pod njegovim krovom. odgovori mu Gospod. Niko od gre nih itelja nije se spasao iz katastrofe. Naredili su mu da povede enu i kceri sa njihovim verenicima i da smesta napusti grad osuden na propast. pripremio im je postelju. i Lota je obuzela sumnja. Bog nije sam oti ao u Sodomu. Bilo je vec vece. da i oni stradaju zajedno sa gre nicima. nego si se smejala. 4 SODOMA l GOMORA. Avram je smotao atore i ponovo krenuo na jug Hanana. osvrnula se i odmah pretvorila u stub soli. Ispred kapije su nalo ili svim clanovima Lotove porodice da se sklone u planine i da se ne osvrcu. Bog mu na to odgovori da ce po tedeti grad ako u njemu nade pedeset pravednika. Ali rulja je na sve molbe ostala gluva.

.

Proganjala ju je misao da ce posle Avramove smrti glavni deo imetka da pripadne Ismailu kao prvorodenom sinu. a on je u jednoj ruci poneo zapaljeni luc. Treceg dan zaustavio se u podno ju brda. otpremio je nesrecne prognanike. Na vrhu brda podigao je rtvenik od kamenja. dok je Ismaila voleo pravom ocinskom ljubavlju. Ali kad se Bog u to ume ao i objavio da ce upravo Isaka. Agara je ostavila Ismaila ispod drveta i udaljila se na domet strele da ne gleda sinove predsmr-tne muke. ispunilo se bo je obecanje: Sara je rodila sina. Opijena srecom. pa pode za me. pa ce me ubiti radi ene moje." Avimeleh je zaboravio Avramovu podvalu.. A kad me Bog izvede iz doma oca mojega. a on se sa sinom popeo na sam vrh. Avram je s bolom u srcu ispunio Sarinu elju. jer se iskreno vezao za mladu i lepu Egipcanku. nije mogla da mu se nadivi i u sebi je ponavljala: . Ba . Sinu je rekao da ponese drva za vatru.li sam zgre io. koje ima veze sa recju "smejati se". Najzad odluci da ih se zauvek otarasi i rece Avramu: "Oteraj ovu robinju sa s< om njenim. gde je Agara imala rodbinu. Jednoga dana Bog je hteo da isku a Avrama. Duboko potresen naredbom bo jom. a gde je jagnje za rtvu?" Avram odgovori: "Bog ce se. a Avram vi e nikada nije sreo svog odbacenog sina. A upravo i jest mi sestra.. kci oca mojega. jamacno nema straha Bo ijega u ovom mestu. Dao im je hleb i me ine s vodom. pa mu je cak darovao ovce. a u drugoj je dr ao o tar no . Uz put ga Isak upita: "Oce. eto ognja i drva. ne no zagrlio i savetovao da krenu u Egipat. Za nagradu je jo jednom rekao Avramu da ce mu potomstvo biti tako brojno kao zvezde na nebu i zrna peska na morskoj obali. da se uveri koliko mu je odan.* RTVOVANJE ISAKA. postarati za jagnje sebi na rtvu". Kada je Avram napunio sto godina. po ceo dan se smejala i htela je da se svi oko nje raduju. nacepao drva za rtvenik. jer ga je odredio 49 'Bififijsfe legende za pretka arabljanskih plemena. gde ugasi e ed i napuni e prazne me ine. Rekao je slugama da sa magarcem ostanu dole. Dojeci dete. Sutradan u zoru. i ka i za me gde god dodemo: brat mi je. Ismail je postao nedosti an strelac i prednjacio je u lovu.. jer sin ove robinje nece biti naslednik s mojim sinom Isakom. volove i krave. ipak se poslu no spremio za te ku rtvu. Tada joj se javi andeo gospodnji i naredi da uzme sina i odvede ih do studenca. ROÐENJE ISAKOVO. svezao prenera enog Isaka i postavio ga na drva. Ponekad je kao placenik odlazio u Egipat i borio se u najamnickim odredima." U spomen radosnog dogadaja detetu je dala ime Isak. Dete se lepo razvijalo i posle nekoliko godina vec se igralo s bratom po ocu Ismailom. Sela je u pesak okrenuta njemu ledima i tu no plakala. te navuce na me i na carstvo moje toliko zlo?" Avram se pravdao: "Veljah. ali nije kci moje matere." Avram se dugo opirao eninom zahtevu. Majka ga je o enila Egipcankom. robove i robinje. Spa eni prognanici iz Avra-movog doma srecno su se okucili u tom pustinjskom kraju."Ko bi rekao Avramu da ce Sara dojiti decu? Ipak mu rodih sina u starosti njegovoj. Put je bio dug i opasan. Pod uticajem tih briga u njoj je rasla netrpeljivost prema egipatskoj robinji Agari i njenom sinu. ali mu je Bog preko svog andela u poslednjem trenutku zadr ao ruku i blagoslovio ga to je poslu ao njegovu naredbu i bio spreman da mu rtvuje prvorodenog sina. Sara je posmatrala njihovo igranje sa sve vecom zabrinuto cu. Zatim je zamahnuo no em. Kradom je nocu ustao. Sve svoje ivotne nade Avram je polagao u svoga jedinca.. pa mu je naredio da prinese na rtvu svoga voljenog sina Isaka. a ne Ismaila odrediti za oca potomstva. dok ce Isak morati da se zadovolji bednim ostacima nasledstva. ja joj rekoh: Ucini dobro. Na pustinjskim bespucima nestalo im je vode u me inama i samotnim putnicima pretila je smrt od edi. pripremio hranu i sa sinom i dvojicom robova krenuo na put. Bog je hteo da Ismaila ostavi u ivotu. sinko. kao nagradu za sramotu koja joj je nane-ta medu stanovnicima Gerara. Poklonio mu je i hiljadu srebrenjaka za Saru.

.

. pa ga je Avram prineo na rtvu Bogu umesto Isaka i krenuo natrag kuci. izvadi iz putne torbe mindu e i grivnu od cistog zlata . u milosti svojoj. Na ramenu je dr ala krcag i hodala tako dra esne da su se Ijudi< Bi6(ijsl<e legende ma u agrile oci. Ali tamo. KAKO JE ISAKU ISPRO ENA ENA. Po dogodoru sa carem Avimelehom. Iz grada su nai le devojke u grupicama caskajuci i veselo se sme-juci. Avramov izaslanik se uctivo pokloni i zamoli je da mu da vode za pice. jer bi u kucu unela tudu krv i tude bogove. Nikako nije . kci Vatu-ilova i unuka Nahorova. uveravajuci ih da ce se u upi naci mesta i hrana za deset kamila. Efron je bio velikodu an covek i hteo je da ustupu pecinu besplatno. Ali ta zemlja suvi e ga je podsecala na tu ne trenutke kada je izgubio voljenu Agaru i prvorodenog sina Ismaila. Reveka pozva putnike da prenoce pod krovom njenih roditelja. pod Crnim kamenom u Kabi. blage naravi i domacicu. obdarenu svim osobinama koje je Avram zahte-vao od svoje buduce snahe: lepu. Medu njima je bila i devojka neobicno lepa i stasita. podesnu za porodicnu grobnicu. Avramu su prolazile godine i bilo je vreme da se misli o eni za Isaka. vodio srecan ivot pod hrastovima to ume. gde je nekada. Putnici su bili premoreni. napuni vedro vodom i napoji kamile.u tom trenutku zalutali ovan se zapleo u grmlje rogovima. Stoga se preselio u Hebron. najvecom svetinjom islama. Sara je sahranjena u pecini uz sve pogrebne ceremonije u kojima su ucestvovali i mnogi Hetiti medu kojima je Avram u ivao veliki ugled. Isaka i Jakova. Vladar ga je primio pre-dusretljivo i ponudio mu mesto na hetitskom groblju. u svom rodu. Jedino je tamo. Zahvaljujuci putujucim trgovcima Avram je znao da u Haranu ivi porodica njegovog brata Nahora. Tada izaslanik. cinila je to tako domacinski uslu no da se izaslaniku odmah veoma dopala. da bude Hetitka ili Hananka. Avram je oti ao kod tamo njeg hetitskog cara. Nije vi e sumnjao da je za Isaka na ao savr enu enu. Ali Avram na to nije hteo da pristane i nastojao je da plati. kraj studenca. ucinio da odmah pored gradske kapije sretne kcer Tarina roda. To Predanje u lo je i u tekst Korana. gle cuda. Avram je bio vezan za slobodni pastirski ivot i ljubomorno je cuvao svoju versku i plemensku nezavisnost. Posle dugotrajnog puta po dolini Eufrata. Kupio ju je najzad za cetiri stotine sikala srebra. Do lo je predvecerje kada su devojke dolazile na studenac po vodu. Zapita je uctivo kako joj je ime i cija je. Pecina u Makpeli kraj Mamrije postala je porodicna grobnica praotaca i mesto vecnog pocinka Avrama. Devojka se ljubazno osmehnu i hitro mu pru i napunjen krcag. vec sto dvadeset sedam godina i verovatno su njenoj smrti doprineli napori za vreme dugog puta. Kamile su polegale cekajuci da budu napojene. Zatim ne oklevajuci brzo potrca. Avram je dobio pravo da u njegovoj zemlji napasa svoja stada i da koristi studence. SARINA SMRT. bojao se da ce Hetiti sahranjivanje mrtvih na zajednickom groblju da protumace kao podredivanje njihovom caru. u dolini Mamrijskoj. Provodad ija pomisli kako mu je Bog. Sunce je dodirivalo horizont i obasjalo svet zlatno-rumenim bleskom. trebalo potra iti odgovarajucu enu za sina. karavan se zaustavio kod grada Harana.. l. Avramu to nije odgovaralo iz verskih razloga. Kada obavi posao. bila je to Reveka. koga je devojka vec sasvim osvojila svojom dobrotom. Avramov sluga odlucio je u sebi da za nevestu Isaku izabere devojku koja ce mu najusrdnije dati vodu za pice. Sem tog. Stoga je Avram pozvao slugu od poverenja i dao mu zadatak da isprosi devojku.. Dodelio mu je za put deset kamila sa poslugom i poverio mu bogate darove za nevestu i njene roditelje. Bilo joj je *Arabljani i danas izvode svoje poreklo od Ismaila i verujuda on i njegova majka pocivaju u Meki. Stoga je odbio da prihvati ponudeno mesto na hetitskom groblju i zamolio cara da se zauzme kod bogatog Hetita Efrona da mu proda pecinu u Makpeli. na njegovu veliku alost. zavr ila je ivot Sara. poklonio mu se i zamolio ga za pravo da drago telo sahrani u njegovoj zemlji.

.

Domacini su s divljenjem gledali sku-pocene poklone a onda se provodad ija pokloni i zaprosi devojku za Isaka. Ali u kuci je vladala tuga. Isak je odvede u ator pokojne Sare. koja su postala tuda i bila neprijatelji Isakovim pokoljenjima. Jednoga dana u predvecerje zacuo je zvecka-nJe bakarnih praporaca. ugledala ga je Reveka i upitala Avramovog slugu: "Ko je onaj covek to ide preko polja pred nas?" A on joj odgovori: "Ono je gospodar moj. krenula Prema Hananu. cesto se iskradao na drum i zaklanjajuci °ci rukom upravljao pogled u daljinu da vidi hoce li se najzad pojaviti na vidiku. ali je u su tini morao priznati da je Isak u pravu. Ali gost odbi da jede dok ne iznese zbog kakvog je posla do ao. Zatim otrca kuci da se pohvali i da obavesti porodicu o dolasku Avramovog izaslanika. U susret gostu izade joj brat Lavan. Isak je nastojao da obezbedi pravo prvorodst-va pre oceve smrti. Avramu je dosadio ivot udovca. Avram je umro u sto sedamdeset petoj godini.i svecano ih predade devojci. mada su vodila poreklo cak od Avrama. sin nesrecne Agare.* Braca ni po cemu nisu licila jedan na drugoga i nikada nisu ivela u slozi. a kada su odrasli. uz plac i dirljive elje. AVRAM SE PONOVO ENI. nije mogao da doceka karavan sa svojom verenicom. a kasnije i mnogo unuka. Avramov sin je tako zavoleo svoju enu Revbeku da mu je to ubla ilo bol za izgubljenom majkom. o njihovom velikom imanju i na kraju je izvadio darove: zlatno i srebrno posude. dok ne bude kasno. od nje same je zavisila konacna odluka. Nije smeo dopustiti da se usitnjavanjem imanja prenebregne vekovni rodovski zakon. Avram je bio zabrinut zbog tih porodicnih razmirica. Drugi sin je nazvan Jakov. Sav srecan. a kamile odvede u upu. Obdario ih je bogato i savetovao da krenu istocno od Hanana. pokri lice. Isak. Uvede ga je u kucu. Imao je sa njom est sinova. a odmah zatim iz oblaka pra ine pomo52 lio se karavan kamila koje su leno koracale. okiti se nakitom. dade mu vode da se umije. jer je prilikom porodaja svoga brata dr ao za petu.tanog obicaja. uz svadbene svecanosti obavi vencanje mladog para. uz odu evljene uzvike ostalih devojaka. uz to jo rid i kosmat po celom telu. jer ni posle dvadeset godina braka nisu imali dece. ISAKOVI l REVEKINI BLIZANCI. ali i pored osve. a zatim se odmah. Reveka se alila da su se jo u njenoj utrobi tukli. Pricao je o Avramu i njegovom sinu Isaku. gde su lako mogli da nadu jo nicije pa njake i da zapocnu novi ivot. Dok je tako stajao i trudio se da razazna da li su to vec oni. nestrpljiv. Sahranjen je pored Sare u pecini kupljenoj od Hetita Efrona. Osetiv i novu mladalacku energiju resio je da se po drugi put o eni i uzeo je enu po imenu Heturu. divne tkanine i druge skupocene stvari. Od njih su tamo vremenom nastala nova plemena. kao znak da ce odsada njegova ena da bude majka roda. te ko je bilo poverovati da su blizanci. ene su Posadili na kamile i povorka je. Ali enska sujeta brzo prevlada i. Isaku je bilo vec ezdeset godina kad mu je rodila blizance. voleo je grube ale i rado se nosio sa . Isav je bio jak i plecat. Najzad je Bog usli io njihove molitve i Reveka je osetila da je u drugom stanju. Odlikovao se drsko cu i hrabro cu." Devojka odmah side s kamile. Isak i Reveka veoma su se voleli." Za put su joj dodelili dadilju i robinju. Na pogrebne svecanosti do ao je iz daleke pustinje Ismail. kao to prilici verenici i smerno stade pred svog buduceg mu a. to bi se moglo prevesti recju dr ipeta. Svetlost dana prvi je ugledao Isav i zato je smatran za prvorodenog sina. po drevnom obicaju. Iznenadena Reveka gledala je nakit sa cudenjem i nije bila sigurna da li da primi skupoceni poklon. rasedla ih i polo i im hranu. Te ka srca Avram je odlucio^da udalji sinove i unuke od druge ene. To brojno potomstvo iz drugog braka moglo je na ne eljeni nacin da zamrsi pitanje nasledstva. Kad je pozva e u kucu i upita e hoce li da ide u tudu zemlju i da se uda za nepoznatog coveka. U meduvremenu je postavljen obed i gost pozvan za sto. Roditelji na to rado pristado e. Glavni naslednik mogao je da bude samo prvorodeni sin. devojka odgovori kratko i odlucno: "Hocu da idem.

.

Koliko je drugaciji bio Jakov! Uvek je i ao utabanim stazama i poslovao oko imanja. nekada njeg Avramovog prijatelja. kao u ali. ivot je za njega znacio iroka prostranstva. takve je bio naravi taj estoki covek. sunce i slobodu. Pozva ga preda se i rece: "Ta to ti je ena. Nikada nije razmi ljao o tome ta ce ce mu doneti novi dan. Video je kako Isak zadirkuje Reveku. hodao neuredan. Kad su hteli da izraze svoja osecanja nisu umeli da dr e jezik za zubima. Stari Isak pokazivao je ociglednu slabost prema Isavu. Isav mu bez razmi ljanja odgovori: "Hocu". Isav je pohlepno udisao prijatan miris i sve je upornije navaljivao. domacin i trgovac za po tovanje. Jakovu nije padalo na pamet da deli sa njim ugotovljeno jelo. U strahu da ga ne ubiju i da mu enu na silu ne odvedu. kad bi mu se prispavalo. seo bi da jede. tako je to bilo kod pastira i lovaca. zadesila je su a i glad. dok ce Jakov. ali ne onako kako se braca ale sa sestrama. a kada se vracao iz lova uvek mu je donosio ulovljenu divljac. imao je brojna stada ovaca i goveda i mno tvo posluge. Tada ga brat. gerarskog cara." Ali mu je ipak oprostio prevaru. kad je bio edan. A Jakov je za Reveku bio oko u glavi. ne sluteci uop te kakve ce mu velike posledice doneti njegova nepromi ljenost. Koliko se puta tako kleo i zaklinjao kada je padao u vatru. Bez sumnje mu je odgovarala njegova ve tina u lovu i fizicka snaga. s po tovanjem. te bi nas ti uvalio u greh. . Kad je bio gladan." Kralj mu strogo prebaci: " ta si nam ucinio? Lako je mogao ko od naroda ovoga leci s tvojom enom. Ubrzo je postao veoma bogat. dru eci se sa pastirima. tamo nji ljudi nisu imali reci da izraze divljenje prema Revekinoj lepoti. pio je. odgovori lakomisleno. morao je da jede. steci nad nekim nadmoc. A kad je bio gladan. ne razmi ljajuci."Ho e li da se zakune ?". objavio da ako se neko usudi da dirne Reveku. dobrodu an i naivan. Zenon J(psidbvs%i dan je jurio za divljaci i ni ta nije ulovio. Lakoveran. pak. l sama pomisao da ce on biti glavni naslednik roda nije joj davala mira ni u snu. gde je Isak vec godinama iveo. Kad se iz skitnje vracao kuci. i to smesta. Kad je stigao u grad. Strahovala je da ce lakomisleno upropastiti porodicno imanje. Ali za Jakova je zakletva bila sveta i neopoziva i zato je smatrao da je stekao pravo prvorodstva. Bio je umoran i gladan kao vuk. a njegova znojava odeca osecala se na njivu i koze. nije se brinuo za imanje. Isava je smatrala za neotesanog prostaka i pomalo ga se stidela. NEVOLJE ISAKOVE. Ali dogodilo se da je jednom prilikom car pogledao kroz prozor i veoma se zacudio. lako je padao u srd bu i tada je postajao opasan. dobiti samo bedne ostatke nasledstva. jednom recju. kako si kazao: sestra mi je?" Isak se postide i odgovori: "Rekoh: da ne poginem s nje. Danima i nocima lupala je glavu kako da spreci nesrecu i usmeri stvari tako da za Jakova izdejstvu-je pravo prvorodstva. bio je primer vrednog i poslu nog sina. U tome je imao mnogo uspeha i cesto je sabi-rao stostruke prinose. pak. Isav se prihvatio jela sa u ivanjem. Bile su to mu ke osobine koje su ga podsecale na pretke iz nomadskih vremena.ukucanima. Isav je. Po citave dane lovio je po okolini ili boravio na pa njacima. legao bi gde stigne i zaspao. upita: "Ho e li da mi proda pravo prvorodstva sa cinuju sociva?". Nije ni slutio koliko je taj mamin sin u su tini bio prepreden i bistar. Zemlju Hebronsku. Ceo 'Dr ati za petu kod Jevreja ie znacilo eliminisati. Isav ga je smatrao za nespretnjakovica i odnosio se prema njemu s blagim prezirom. U tom je u ao Isav i zatra io od njega da jede. To je izazivalo ljubomoru tamo njeg stanovni tva. Jednoga dana Jakov je stajao pri ognji tu i pripremao sebi jelo od sociva. ukloniti nekoga. zabavljao ga i razveseljavao."Zaklinjem se". Odlucio je zato da ode u zemlju Avimeleha. Uop te nije vodio racuna o svom spolja njem izgledu. voleo oca na svoj nacin. bice osuden na smrtnu kaznu. svuda je irio pricu da je Re-veka njegova sestra. Svom narodu je. kao to je svojevremeno oprostio i Avramu. ZA CINIJU SOCIVA. U zemlji Gerarskoj Isak je gajio stoku i prvi put se poceo baviti ratarstvom. Gerarski pastiri zapodevali su s njim svade i tuce oko studenaca .

.

te cu navuci na se prokletstvo mesto blagoslova. ali ruke su Isavove". pa ce se osetiti da sam ga hteo prevariti. gde je podigao rtvenik Gospodu. NEBESKE LESTVE. naoru ao se strpljenjem i odlucio da ostvari svoju pretnju tek posle njegove smrti. Isak ipak nije prestao da ga i dalje voli i da ga smatra za prvorodnog sina. Strepeci za ivot Jakova. pa da te blagoslovi du a moja dok nisam umro. O enio se dvema enama hetitskog roda. i Isak mu je zadavao brige. Da nam ne cini zla. o eniv i se Hetitkama. izmedu nas i tebe. a onda cu ja poslati da te dovedu odande. l zgotovi mi jelo po mojoj volji. pustio ih je da na miru odu kuci. l ostani kod njega neko vreme dokle prode srdnja brata tvojega. opipa Jakova. zlobnici su ga zatrpavali peskom. doznao je na kakav necastan nacin je li en nasledstva. i izidi na planinu. te mi ulovi lova. Ocev blagoslov je bio mistican cin s neopozivom snagom delo-vanja. Jakov je krenuo na daleki put kao ubogi hodocasnik. po njima su hodali andeli. poslu aj to cu ti kazati: ustani i be i k Lavanu bratu mojemu u Haran." l Isaku je odgovaralo da Jakov ode u Haran. Oslepeli otac se zacudi to se prvorodeni sin tako brzo vratio iz lova i. Kad se Isav vratio iz lova. i pustismo te da ide na miru. dok je stra ni Isav tvrdo spavao u svom atoru. Isak je priredio gostima gozbu. Tamo je do ao Avimeleh s prijateljem i svojim vojskovodom. i donesi mi da jedem. zabrinu se i rece: "Ali je Isav brat moj rutav. Tamo je mogao da nade ivotnu drugu svoga roda i da izbe-gne gre ku koju je pocinio Isav. Kad Jakov doznade za prevaru. a glavu i vrat mu uvi u jarecu ko u. da mu se izvini za nanete nepravde. kad mrzite na me i oteraste me od sebe?" A oni na to odgovori e: "Videsmo zaista da je Gospod s tobom. Nego. ne obaziruci se na plemensku tradiciju i ne mareci za cistotu krvi. da ispuni elju svog starog oca. l semena . stavio je kamen pod glavu i zaspao premoren posle ce-lodnevnog hoda. Jednom ga pozva k sebi i rece: "Evo ostario sam. REVEKINA l JAKOVLJEVA PODVALA. Celim putem je i ao pe ice ispavao pod vedrim nebom. obukla Jakova u odecu Isava. da se iz nje iri smrad polja. iako je dobijen na prevaru. Videlo se da mu je stari otac oprostio podlu prevaru. Isak ih s gorcinom upita: " to ste do li k meni." l odmah pristupi davanju svecanog blagoslova koji je Jakova cinio prvorodenim sinom i glavnim naslednikom. i eto si blagosloven od Boga. Iskoristila je odsutnost Isava i odlucila da umesto njega podmetne Jakova. ne znam kad cu umreti. Isak i Isav nisu vi e mogli da izmene ovaj cin. da se uveri. miris sina mojega kao miris od polja koje blagoslovi Gospod. Ugotovila je od njih jelo. Uzmi oru je svoje. Ali iz sa aljenja prema voljenom ocu. Taj razgovor je cula Reveka i smislila je lukav plan. dokle se gnev brata tvojega odvrati od tebe. da za njega od mu a izvuce blagoslov koji se daje samo prvorodenom sinu. pru i mu jelo. Kad se najeo i napio vina. a kad su se najeli i napili. Isak je u starosti izgubio vid i nije prepoznavao ni svoje najbli e. ali cim bi iskopao novi studenac. Jednog dana. tu zemlju na kojoj spava tebi cu dati i semenu tvojemu. Mo e me opipati otac." Tako je opet nastao mir izmedu Jevreja i mesnog vladara.koje je u svoje vreme iskopao Avram. s torbom o ramenu i tapom u desnoj ruci. Isav brat tvoj te i se time to hoce da te ubije. a ja sam gladak. Isak je prelazio s mesta na mesto. Tra io je od tobo njeg Isava da ga polju-bl i kad oseti miris znoja bratove odece umiri se i rece: "Gle. Iz logora je morao nocu da se iskrade. Rebeka mu rece: "Gle. a na najvi oj precanici stajao je Jehova i govorio mu: " Ja sam Gospod Bog Avrama oca tvojega i Bog Isakov." Isak je ne oklevajuci oti ao u lov." Reveka je rasterala strah i naredila mu da donese dva jareta. kao to se mi tebe ne dotakosmo i kao to mi tebi samo dobro cini-smo. "Glas je Jakovljev. to je jo gore. jer se ne no s njim oprostio i blagoslovio ga na put. hajde da uhvatimo veru s tobom. Tako preobucen Jakov stade pred Isaka i izdajuci se za Isava. l tada mu dode veoma cudan san: ugleda lestve koje su dosezale do neba. Isav je bio van sebe od besa i zapreti da ce da ubije Jakova. kada je palo vece. Najzad se preselio u Virsaveju. te zaboravi to si mu ucinio. ponovo ga je obuzela sumnja. sine. pa rekosmo: neka bude zakletva izmedu nas. tul i luk. rece.

.

Ali Lavan se nije dao izvesti iz strpljenja i tek to se zet. Ali to ga je ko talo mira u kuci. Ra-hilja se vrati kuci i obavesti oca o dolasku rodaka. podmetnuv i mu ru niju kcer. ". nije nedostajalo ni jela. Jakov je stigao u Hanan predvece. taj kucni predmet omalova avanja. l zaista. Osim toga. U spomen neobicnog videnja postavio je sveti kamen. da je nerotkinja. jednom prevaren. Jakov se naljuti i . Sve se ipak odigralo tacno onako kako to nala e tradicija. Lija. povika e pastiri. Do ao je trenutak da se slu ba plati. Ali. ali veoma utucenu sestru. mladu kcer tvoju. sad je zahtevao da mu tast slu bu unapred plati. Gadura nije znala za meru u hvalisanju. kada je odaja osvetljena. imala je krmeljive oci i nije bila ba narocito lepa. sudbina kao da se pod-smevala Rahilji. mlado enja je oti ao u mracnu odaju. Jakov je prozreo njihovu nameru i u sebi je ne to smi ljao. Sedam godina je pro lo kao sedam dana. ja sam s tobom. Kad ugleda kcer svoga ujaka. i svi narodi na zemlji blagoslovice se u tebi i u semenu tvojemu. stidljivo bacajuci pogled na rodaka. prisrtade rado. l tako je Jakov imao dve ene. Jakov ih zapita da li poznaju Lavana. i ao je tamo dosta nesigurnim korakom. Kada je dojila decu sva je sijala i nije se ustrucavala da pecka svoju lepu. predlo i mu da jo sedam godina radi kod njega i tada ce dobiti Rahilju. upita sestrica kakvu naknadu tra i. Ne treba mu se cuditi to je favorizovao Rahilju dok se prema Liji pona ao macehinski. vencanje s Rahiljom obavilo se nedelju dana posle nemilog incidenta. morao je da pristane na novi ugovor. Lavan." Bezobrazan odgovor pogodi Jakova u srce. Jakov se razne i i sa suzama u ocima poljubi je u obraz. ta je jadnik mogao da ucini? Hteo ne hteo." Lavan se nasmeja na tako drsku ponudu. Pokazalo se. Lavan odmah pohita do studenca. ali po to mu je nagodba izgledala povoljna.ce tvojega biti kao praha na zemlji. $i6(ijs/(e legende -----------. Jakov zamoli ujaka da ga primi u slu bu. te ce se ra iriti na zapad i na istok i na sever i na jug. Rahilja. kceri njegove". Pred zoru. po svadbenom obicaju. pa odgovori ujaku: "Slu icu ti sedam godina za Rahilju. iz godine u godinu podarivala Jakovu sinove. dok je Lija. koliko toliko smirio.. Najzad se naka lja da prikupi hrabrost. kao praktican covek. l evo. vikao. a mesto zaveta s Bogom nazvao je Vetilj. ne uskrati hleba i dozvoli mu da se vrati u ocev dom. Rahilja je u svojoj muci i la toliko daleko da je svu krivicu za svoju nesrecu svalila na mu a: "Daj mi dece ili cu umreti". Zato je mlada kcer. bila toliko lepa da nije skidao pogled sa nje. cvrsto zagrli Jakova i odvede ga svojoj kucu. pa su se stada mno ila kao nikad dotad. Razgovor su radoznalo prislu kivale njegove dve kceri." Pred zoru Jakov se probudi i dade zavet Gospodu da ce ga priznavati za svoga Boga i davati mu deseti deo svoga imetka. U to se sjajno razumeo. Ispred kapije grada pored studenca okupljali su se pastiri da napoje svoja stada. Svadba je bucno proslavljena. kako bi dobio voljenu Rahilju. Krajem dana. Za vreme vecere neprestano se raspitivao za Isaka i Reve-ku. gde je tast trebalo da mu dovede nevestu. Na radost gostiju.. jer su se ljubomorne sestre utrkivale koja ce da zadobije naklonost mu a i cesto zapodevale svadu. ako ga sacuva od opasnosti. jer ga je uhvatilo vino. gosti se nisu ni na ta alili i sjajno su se zabavljali. a kad se sit naslu ao upita sestrica ta ga je dovelo u Hanan.. evo Rahilje. Jakov se probudi trezan i zaprepasti se kad pored sebe umesto Rahilje ugleda Liju.-------------------------------------------------------------------KAKO SU JAKOV l LAVAN VARALI JEDAN DRUGOG. zakukala je u ocajanju. Ali stari lisac nimalo se ne uzbudi zbog toga i s najnevinijim izrazom na svetu odgovori: "Ne biva u na em mestu da se uda mlada pre starije. Drhtao je od besa. proklinjao i udario u takvu kuknjavu. naime. dok nije izrodila cetrnaest potomaka. U tom se pojavi lepa cobanica vodeci svoje malo stado ovaca. Starija.. Lavan je potvrdio Jakovu da ce po tovati dogovor i na Rahiljino vencanje pozvao je mnogo gostiju. iscrpljen vikom. Na ujakovom imanju Jakov se prihvatio nadgledanja stoke. da je u kuci nastao pakao. ni vina. to znaci "dom Bo ji". Odmah je shvatio da ga je Lavan necasno prevario. Obuzet besom skoci iz kreveta i otrca do tasta estoko prigovarajuci. prelio ga maslinovim uljem. Nahorovog unuka.

.

ipak poce da popu ta. "Jer je malo bilo to si imao dokle ja ne dodoh. Najzad je pobedila svoju neplodnost. Slucaj je hteo da njen sin Ruvim. Jakov je tvrdio da je Bog kaznio Lavana zbog njegovog pokvarenja tva i zato je ucinio da se mno e samo grla arena i s belegom. jer je iznenada prestala da rada i ocigledno je gubila oslonac u tom duelu za materinstvo. neobicno retku biljku. jer ce me bla enom zvati ene". Cenkao se s Lavanom oko dodatne plate kao nagradu to je tako revnosno i uspe no radio za njegovo dobro. pobedonosno je klicala. na ao na strnji tu mandragoru. Za vreme porodaja Rahilja ju je dr ala na svojim kolenima da se zadovolji zakon i da dete robinje bude priznato za njeno. otrca kod Lije i stade navaljivati da i njoj da malo te cudotvorne trave. Tako se rodio decak kome dado e ime Dan. Lavan je prekasno primetio kako se zastra ujuce brzo mno e arena grla. Rahilja je zracila rado cu i ushiceno govorila: "Gospod mi je sudio i cuo glas moj. pogotovo to je morao priznati da je zet u pravu. Priteran uza zid.^/ala zaista ubrzo zatrudni. Videci da se Lavan koleba. Dok su pile vodu. pa je mogla da se ponosi estoricom sinova i jednom kceri iz sop-stvene utrobe kao i dvojicom sinova robinje Zelfe. Videv i da ih je dovitljivi zet ogulio skoro do gole ko e. Pa kad cu i ja tako kucu kuciti?" strpljivo mu je obja njavao." Braneci se. Radoznala Rahilja odmah doznade za to. "Tako Bog uze stoku ocu va emu i dade je meni". dok je skupljao i vezivao poko enu p enicu. a arenih i s belegom ako je bilo i za lek. Stasita nalo nica stekla je Jakovljevu naklonost i u dve godine rodila mu dva sina. Lavan se u sebi smejao zetovoj naivnosti i rado prihvatio uslove novog dogovora. Jakov je nakupio sve e grancice i olju tio sa njih koru da bi se videle bele pruge. rodi sina kome dado e ime Josif. pravdao se pred svojim enama. ali odoljeh. Tako narezane grancice zatim je stavio pored pojila. Da li zahvaljujuci mandragori od koje je mo da kri om otkinula parcence u trenutku nepa nje ljubomorne sestre? Pro lo je jo sedam godina slu be i Jakov je odlucio da se vrati u Hanan. Ali se u svom racunu grdno prevario. efikasan lek protiv neplodnosti. Po la je sestri-nim stopama i izabrala je mu u nalo nicu sa zvucnim imenom Zelfa. Rahilja najzad odluci da iskoristi stari zakon svoga naroda: izabra lepu robinju Valu i predade je mu u kao nalo nicu. Lavan je tra io nove izgovore. te mi dade sina. i od onoga to bese na ega oca stece sve ovo blago. Ali sre-cnoj vlasnici leka ni na pamet nije padalo da poma e sestri. Smesta je odnese majci da i dalje rada si59 nove. Obradovao se to ce ga Jakovljeva pomoc tako malo ko tati. pa joj odbrusi svadljivo: "Malo ti je to si mi uzela mu a? Hoce da mi uzme i mandragoru sina mojega?" Pora ena Rahilja ode kao pokisla i poce da se brine za svoju buducnost. Jakov predlo i da mu i dalje slu i ako mu i sada i ubuduce pripadnu sve koze. Kako se Lija osecala ohrabrenom kad je opet stekla premoc nad sestrom. ovce arene i s belegom. nije odgovaralo La60 Zenon y&si vanovim sinovima. jer je Lija rodila jo dva sina i kcer. ovog puta udario je tuk na luk. Sve je ukazivalo na to da je nepobediva. "Blago meni. ali se umno i veoma. To.odbrusi joj o tro: "Zar sam ja a ne Bog koji ti ne da poroda?" Ne videci drugog izlaza." Ali sad se Lija smrknula. Jednom recju. udari e u veliku kuknjavu i ovako se poce e tu iti: "Jakov uze sve to bese na ega oca. ovce su se tako zagledale u grancice da su na svet donosile samo priplod aren i s belegom. A zaljubljene ene. kao da se ponovo sa sestrom takmici." Kako je tek bilo kad je Vala rodila jo jednog sina! Rahilja s olak anjem rece: "Borah se estoko sa sestrom svojom. jer te Gospod blagoslovi kad ja dodoh. u tom . dok se crna i bela neprestano prore-duju. Ali sad odjednom i Rahilja. Zaboravio je da Jakov gajenje stoke kao da je s majcinim mlekom posisao i da se izvanredno razumeo u komplikovanu ve tinu ukr tanja. Najzad je do lo do toga da je Lavan sve vi e siroma io. a Jakov je postao bogat stekav i nebrojena stada ovaca i koza i mno tvo robinja i robova. kamila i magaraca. Imala je za to osnovane razloge. jer su u njegovom stadu preovladavala crna i bela grla. naravno.

na e je i na e dece. Lavanu nije padalo na pamet da bi kipovi mogli biti sakriveni na tako nepristojnom mestu i naravno." Lavan je uporno ostajao pri svome. nije ih prona ao. Gnevni tast pride beguncu. i ovi su sinovi moji sinovi. Da nije Bog oca mojega." Posle zajednickog obeda izljubi kceri i unucad. Bog Aramov i strah Isakov bio sa mnom. ovce i koze kao i dve ene. a zatim se uputi u Rahiljin ator. nisam ti donosio. "Ove su kceri moje kceri. to bi zverje zaklalo. dok je razapinjao atore. Danju me ubija e vrucina a nocu mraz. Jakov je s pravom strahovao da ce mu uraci silom oteti imetak koji je stekao svojim radom i sposobno cu. koji ga je cekao na celu svojih naoru anih ljudi. Zato cini sve to ti je Gospod kazao. Zato nije bilo lako neopa eno uteci iz Harana. bogovi oca njihova. . Mogao bih vam dosaditi. podr a e ga iz sveg srca i tom prilikom dado e odu ka svom davna njem nezadovoljstvu prema ocu: "Nije li nas dr ao kao tudinke kad nas je prodao? Pa je jo i na e novce jednako jeo. neka rasude izmedu nas dvojice. i to god vidi sve je moje. sam sam podmirivao. U znak pomirenja na vrhu Galadu napravi e uzvi enje od nagomilanog kamenja.porodicnom sporu stale su na stranu mu a. da sve to je uzeo Jakov njegova svojina. magarci. Nezadovoljstvo i napetost u Lavanovoj kuci postali su nepodno ljivi. ne racunajuci mno tvo posluge s njihovim porodicama. Idi dakle kad si se tako u elio kuce oca 'Bi6Rjs/(e legende svojega. Bog Aramov i bogovi Nahorovi. Lavan ga nazva Jegar-Sahadut. Zajamci da ce krivca kazniti smrcu ako ga otkrije i dopusti tastu da u logoru sprovede detaljan pretres. Odmah je dozvao sinove i na celu naoru ane pratnje krenuo u poteru za beguncem. Pa ipak je Lavan primetio bekstvo tek posle tri dana. neka sude medu nama. Posle sedam dana potere. Lije i dve nalo nice. i san mi ne pada e na oci. dve nalo. Lavan je stigao Jakova na gori Galadu. s bubnji-ma i s guslama? Niti mi dade da izljubim sinove svoje i kceri svoje? Ludo si radio. jer o kradi ni ta nije znao. Ali nije znao da se Rahilja u unjala u roditeljsku kucu i da je ukrala male kipove kucnih bo anstava koja su od pamti-veka titila Tarino pleme. pa se sa sinovima vrati kuci svojoj. a Jakov ga nazva Galed. Jer sve ovo blago to uze Gospod ocu na emu. pa ta si na ao iz svoje kuce? Daj ovamo pred pred moju i svoju racu. A prestupnica brzo sakri kipove pod samar svoje kamile i sede odozgo. i prekorno rece: " ta ucini te kradom pobe e od mene i odvede kceri moje kao na mac otete? Za to tajno pobe e i kradom otide od mene? Niti mi rece da te ispratim s veseljem i s pesmama. Jakubov karavan bio je ogroman: cinile su djl kamile. Evo dvadeset godina bejah kod tebe: ovce tvoje i koze tvoje ne jalovi e se. Na-broja mu sve nepravde koje je za dvadeset godina slu be kod njega do iveo: "Pipao si sav prtljag moj. ali Bog oca va ega nocas mi rece govoreci: cuvaj se da ne govori s Jakovom ni lepo ni ru no. Sada se Jakov rasrdi na tasta to ga je tako estoko gonio i pretresom ponizio. Ali na putu mu Bog naredi da se ne usudu naneti zlo Jakovu i da ne dovede do prolivanja krvi. slu io sam ti cetrnaest godina za dve kceri tvoje i est godina za stoku tvoju. Tako mi je bilo dvadeset godina u tvojoj kucu. Lavan jo do-dade: "Svedok je ova gomila i svedok je ovaj spomenik: da ni ja necu preci preko ove gomile k tebi ni ti k meni da nece preci preko ove gomile i spomenika ovoga na zlo.nice i jedanaest Jakovljevih sinova." JAKOVLJEVO BEKSTVO. Kada im je Jakov u najvecoj tajnosti sa-op tio da mu je Bog nalo io da se vrati u Hanan. bi me zacelo otpustio prazna. Lavan pretra i atore Jakova. od mene si iskao to bi mi bilo ukradeno danju ili nocu. i ova stoka moja stoka. Stoga je odlucio da tajno pobegne iz Harana. a ovnova iz stada tvojega ne jedoh. ali za to ukrade bogove moje?" Jakov se na to iznenadi. pa ta bih ucinio danas kcerima svojim ili sinovima njihovim koje rodi e?" rekao je Jakovu i predlo io da se izmire. i platu si mi menjao deset puta. Ali i pored toga nije nastojao da ostvari svoja prava i pristao je da zet ode u Hanan.

Jakov je noc proveo u logoru i tada mu se desi ne to veoma neobicno. Jakov primeti da hramlje na jednu nogu. A ti si kazao: zaista ja cu ti biti dobrotvor. jer je nocni do ivljaj odagnao sumnje i nedoumice koje su vec odavno remetile njegov mir. a kad su se glasnici vratili i obavestili ga da mu Isav sa odredom naoru anih ratnika hita u susret. koje je najvi e voleo. volove. odva io se i on da pride bratu i sedam puta mu se do zemlje poklonio. Od tamo njih ljudi doznao je obeshrabrujuce vesto o bratu Zenon %psubvsl(i Isavu. ovce i ljude i rasporedio ih tako da u slucaju napada bar jedna grupa mo e da pobegne. Ne no i iskreno zagrli Jakova i obojica od silne radosti zaplaka e. dotace mu venu na bedrima. Kad Isav opazi gomilu ena i dece. i ucinicu seme tvoje da ga bude kao peska morskoga. a u spomen na taj dogadaj. "Ubla icu ga darom koji ide preda mnom". a na samom kraju ostavio je Rahilju s Josifom.Vesti koje je cuo. Ali se Jakov. prepade se i poce se moliti Bogu ovim recima: "Izbavi me iz ruke brata mojega. "Necu te pustiti dok me ne blagoslovi ". dvesta ovaca sa dvesta ovnova. nije u ivao dobar glas medu Hanancima u dolinama. naravno. To ogromno stado podelio je na tri ravna dela i pu tao ih u jednakim vremenskim razmacima da brata postepeno umilostivi. "pa cu mu onda videti lice. Borio se s njim svim silama i na kraju ga prisilio da ga blagoslovi kao zakonitog Isakovog naslednika. pa kad vide da se ne mo e i cupati iz njegovog zagrljaja. Potom je poku ao da Isava pridobije bogatim darovima. jo uvek bojao zasede. Prisnio mu se stra an san da se rve s Bogom. Podelio je na dve grupe magarce. kamile. odnosno na visiji "kosmatoj".JAKOV SE BORI S BOGOM. trideset klmila sa drebadima. Stoga mu je poslao glasnike s molbom za opro taj. Bog ga blagoslovi i nalo i mu da od sada nosi nadimak "Izrailj". Oslobodiv i se. Jakov je nazvao Fanuil. bespravno steceno. Mesto gde se to dogodilo. koji se ne mo e izbrojiti od mno ine. Tek tada Isav obrati pa nju na ogromna stada koja je Jakov gonio pred sobom. za njima je poslao Liju s njenim potomstvom. ali i razbojni tvom kada mu se za to ukazala prilika. Na celo je stavio obe nalo nice s decom. Ispostavilo se da je Isav odavno zaboravio nekada nje nepravde. " ta ce ti citava vojska ona koju sretoh?" upita. povika oholo. Bavio se prete no lovom u divljim planinskim cestarima. dvadeset magarica s desetoro magaradi. Zbog toga. jer se bojim da ne dode i ubije mene i mater s decom. koju Bog milostivo darova sluzi tvojemu. dugo nije hteo da cuje . sinovi Izrailjevi vi e nikada nisu jeli ile sa bedara ubijenih ivotinja. te to i upita. Kad se uverio da njegovoj porodici nije naneto nikakvo zlo. A Jakov odgovori: "Deca. to znaci "onaj koji se borio s Bogom". dvadeset bikova. Bog je ozakonio svojim legende blagoslovom i uz to ga je odredio za oca roda koji ce da zavlada drugim ljudima. Bog se nosio s njim sve do zore. Jakovu nisu slutile na dobro." Odvojio je od karavana dves-ta koza sa dvesta jaraca. na visiji Sir." Tada nalo nice s decom i slu kinjama prido e bli e i pokloni e se. Pravo prvorodstva. i pored blagoslova bo jeg. SUSRET S ISAVOM." Zatim je preduzeo sve mere bezbednosti da se osigura pred mogucim napadom brata. iz ruke Isavove. koja se odmah osu i. ne mogade sakriti svoje cudenje i mora e da se uveri da li je to stvarno porodica njegovog brata. kao da ima posla sa sebi ravnim. da ako me lepo primi. to znaci "oblicje bo je". Probudiv i se u zoru. Nije mu bila cista savest i smatrao je da brat nije zaboravio nepravde koje mu je naneo pre dvadeset godina. Najzad se pojavi Isav na celu svojih ratnika. pa mu se srce steglo od straha. Osecao se ipak krepkim duhom. "obrasloj drvecem" i postao vladar zemlje Edomske. mislio je u sebi. Isav se nastanio pored Mrtvog mora. Na vest da mu je brat vec blizu. u strahu na brzinu podeli porodicu na tri grupe. a kad mu Jakov spremno odgovori da je to za njega. cetrdeset krava. Jakov je pre ao granicu Hanana i ulogorio se u gradu koji je nazvao Mahanaim (logori).

.

Jakovljevi sinovi su u to vreme radili u polju. Ako li ne pristanete da se obre ete. Jakovljevi sinovi su postavili uslov. zavoleo je svoju rtvu i bio spreman da se njome o eni. ako se sve mu kinje medu nama obre e. O plemenskoj cistoti su toliko brinuli da su po ene i li na daleki put u Haran. dok su jo nemocno le ali u kucama zbog nezaceljenih rana. zarobi e ene i decu i odvedo e svu stoku. koja je iza la da pogleda devojke iz okoline. stra no se razgnevi e. Nisu hteli da se rasplinu u mesnom stanovli tvu. hoce me ubiti. i postacemo jedan narod. jer mora se kretati veoma polako i cesto du e zastajati da ne muci ivotinje i da mu stado zbog brzine ozbiljnije ne strada. Ali ce tako pristati da ive s nama i da postanemo jedan narod. a ostala braca opusto i e okolinu grada. osecanje dostojanstva i rasna solidarnost nisu vi e bili na nekoj ceni. Simeun i Levije. obja njavao im je: "Ovi ljudi hoce mirno da ive s nama. za koji su verovali da je za kralja Emora neprihvatljiv. ta vi e. kao to su oni obrezani. pa da odmah skrene s puta. neizmerno zabrinulo. Jakov nije bio upoznat sa zaverom. Ipak je dao rec da ce sigurno poci stopama brata i odsesti u njegovom domu na brdu Sir. te cu se istrebiti ja i dom moj. Smesta je oti ao sa ocem kod Jakova da je zaprosi. urno je pregazio reku Jordan ' zaustavio se kod grada Sihema. Zaista je velika morala biti ljubav Sihema prema Dini! Pokazalo se da je kralj bio voden i svojim skrivenim prakticnim interesima.. Hananejima i Ferezejima. braca Dinina. Ali trecega dana. Pa ivite s nama. pa ako se skupe na me. sakupi e svoje ljude. Ali se ubrzo odigrao stra an dogadaj 64 koji mu je pokvario planove. samo mi dajte devojku za enu. Jakov je samo cekao da Isav nestane iza horizonta prema Edo-mu. a kada se vrati e i cu e za kne ev postupak. i omraziste me narodu ove zemlje." Kako su bili iznenadeni kada je kralj prihvatio i taj uslov." Izgledalo je da ce se spor zavr iti nagodbom. u mene ima malo ljudi. I tite mi koliko god hocete uzdarja i dara. i zemlja ce vam biti otvorena. pa pomirljivo rece: "Sin moj Sihem srcem prionu za va u kcer. prezirali kao otpadnike. ja cu dati to god ka ete. i ucinio je nasilje nad njom.. Videv i gnev Jakovljevih sinova. nastanite se i trgujte i dr ite ba tine u njoj. a sinove koji su se enili tudinkama. mi cemo uzeti svoju devojku i otici cemo. pa ce ostati kod nas. Ali pokazalo se da mladi knez nije bio nitkov. Stanovnici Sihema i okolone bili su obrezani. pozvao je brata u svoje planinsko boravi te i prelo io mu da zajedno nastave put. prekoravao ih je ogorceno: "Smetoste me. izmedu ostalog. i dacu to mi god ka ete. njegovi sinovi i svi mu karci njegovog naroda obre u i reko e: "Onda cemo udavati svoje kceri za vas i enicemo se va im kcerima. Kad je svoje podanike ubedivao da pristanu na kolektivno obrezivanje. najstariji kraljev sin. Zatra i e da se on. pa ga je krvoprolice koje sinovi pocini e. Tarini potomci bili su ponosni pastiri koji su voleli slobodu i nisu mogli da razume-ju gradske ljude za koje cast. l oprijateljite se s nama. Ali Jakov jo uvek nije verovao Isavu. da se nastane u ovoj zemlji i da trguju po njoj. pobi e stanovnike Sihema i oslobodi e sestru iz dvora. kralj Emor se jako zabrinu." A skru eni Sihem dodade: "Da nadem milost pred vama. koju je po pustinjskim obicajima samo krv mogla da spere. Pozvav i Simeuna i Levija. ali ipak se lukavo pravdao da ne mo e s njim zajedno putovati.ni za kakve poklone. kceri svoje udajite za nas i kcerima na im enite se. Njihova stoka i njihovo blago i sva go veda njihova nece li biti na a? Slo imo se samo s njima. Prividno je prihvatio poziv. KAKO SU JAKOVLJEVI SINOVI OSVETILI SESTRU. Sihem. podajte mu je za enu." . tude vere i rase. Bogate darove primio je tek posle upornog navaljivanja. Tamo nji kralj Emor dozvolio mu je da se nastani u njegovoj dr avi. pa je Jakov kupio komad zemlje i razapeo atore." Kako je samo kralj Emor malo poznavao jevrejske pastire kada je mogao da im predlo i da se udru e u jedan narod! Jakov i sinovi su se upravo toga bojali kao vatre. oteo mu je kcer Dinu. Otmica sestre smatrana je tada neoprostivom sramotom.

.

Bog se vec javlja pod imenom Jehova. Konacna verzija poslu ila je sve tenicima kao osnova za tumacenje price u obliku koji je u ao u biblijski kanon. i nakon tebe semenu tvojemu dacu zemlju ovu. promeni mu ime u Venijamin. Jakov podi e Bogu rtvenik i nazva to mesto El Betel (Bog Vetiljski). pa i dopunjavali vlastitim pricama da istaknu neku religioznu ideju. dakle u periodu od VI do IV veka pre na e ere. Jakov se preseli u Mamriju. vec kompilatori i redaktori starijih svedocanstava. Nema sumnje da sve tenici nisu bili originalni autori. i ocistite se i preobucite se. Zahvaljujuci Bogu za za titu koju mu je dotad pru io. Biblijske licnosti. pred smrt dade detetu ime Venonija. kasnijem Vitlejemu. kao to su mali kipovi domacih bogova i na-u nice-amajlije. "Bacite tude bgove to su u vas. Namera irn je bila da poucavaju." Razne predmete la nog kulta. Analiza biblijskog teksta pokazala je da u njemu treba razlikovati tri sloja. ali Jakov. 67 ISTINA l LEGENDA O PRAOCIMA Vec znamo da je biblijski tekst u sada njoj verziji nastao ralativno kasno. da nacinim onde rtvenik Bogu. rasti i mno i se. U mladim delovima koji poticu iz VIII veka pre na e ere. koje su se po njihom mi ljenju pokoravale bo jem zakonu. ocenjivali su blagonaklono. Skrhan tim novim udarcem. dok su licnosti koje su iz nekog razloga bile u sukobu s njim. a onda mu rece: "Ja sam Bog svemoguci. Pa da se dignemo i idemo gore u Vetilj. koji ti se javio kad si be ao od Isava brata svojega. Izgleda da je Jakovu bilo pisano da vi e ne nade mira u Hananu. narod i mnogi ce narodi postati od tebe. Na pogreb je do ao i Isav. Kad krenu e na put. to znaci "sin muke". gde je stari otac Isak eljno i cekivao njegov povratak. da nagraduje i ka njava. i braca u najboljoj slozi sahrani e oca u porodicnoj grobnici u Makpeli. zakopa e u zemlju ispod velikog hrasta u blizini Sihema u znak novog zaveta s Bogom Avramovim. Istorija je po njihovom shvatanju bilo sredstvo kojim se slu io Bog da objavljuje svoju volju. Najstariji deo napisan je u IX veku pre na e ere. idi gore u Vetilj i onde stani. Ta spojena verzija je kasnije prepisivana i podvrgnuta novim redakcijama. radostan dolaskom na svet dvanaestog sina. prikazivali kao gre nike koje je Jehova opravdano ka njavao. a ne da pi u istoriju jevrejskog naroda. l dacu ti zemlju koju sam dao Avramu i Isaku. Kad pade noc. menjali su tradicionalno istorijsko naslede. dok se susedni narodi ne povrate od u asa i ne izvr e odmazdu za izdajnicki i krvavi prepad." A kad su krenuli iz Vetilja i hitali ka Efrati. koji me je cuo u dan nevolje moje i bio sa mnom na putu kojim sam i ao. U VII veku pre na e ere ta dva dela spojena su u jednu celinu i toliko izme ana da u tekstu srecemo naizmenicno i jedno i drugo ime. Jakovu se javi Bog koji mu rece: "Ustani. tek po povratku Jevreja iz vavilonskog ropstva.JAKOV U VETILJU l MAMRIJI. Jakov mu prinese rtvu od ulja i ivotinja. sin mu Ruvim se upusti u nedozvoljenu ljubav s njegovom nalo nicom Valom. i carevi ce izaci iz bedara tvojih. izbacivali sve to im nije odgovaralo. gde su vec pocivali Avram i Sara. Rahilja je pocela da se porada i 66 umrla na porodaju rodiv i Jakovu sina. Stigav i u Vetilj. Zagrliv i sina i naradovav i se do mile volje. U duhu tih religijskih i vaspitnih postavki. Karakteristicna osobina mu je ta to nepoznati autori za oznacavanje Boga koriste rec Elohim. Za kriticnu analizu biblijskog teksta i utvrdivanje hrono . jer mu se tu javio Bog kad je be ao pred svojim bratom Isavom. Bog mu se ponovo javi i jo jednom potvrdi njegovo novo ime Izrailj. veliki strah spopade stanovnike okolnih gradova i niko se ne usudi da ih goni. Trebalo je to pre pobeci iz Sihema. donete iz Mesopotamije." Sutradan ujutru Jakov pozva svoj narod da se ocisti od grehova i da se odrekne svakog idolopoklonst-va. Autori konacne redakcije bili su sve tenici. Isak zavr i svoj ivot u sto osamdesetoj godini. i nacini onde rtvenik Bogu. Po to se mnogo mucila. Jer kad se smesti iza kule Migdolederske. to znaci "sin desnice".

pronadene u gradovima kao to je. Izvr ena su velika arheolo ka otkrica koja zahtevaju korekciju zakljucaka do kojih je do ao Velhauzen. Jezekijin natpis iz VII veka i pisma iz Lakisa iz VI veka. pored istinitih dogadaja. imaju svoj ekvivalent u mesopotamskim dru tvima. Niniva. koji su priznavali samo Jehovin i Mojsijev zakon. otkopavanje palestinskih gradova koji se pominju u pricama o praocima kao i uporedivanje tih otkrica s biblijskim tekstovima -potvrdili su bez ikakve sumnje da je istorijsko naslede na koje su se oslanjali sve tenici u VI veku pre na e ere mnogo starije nego to je Velhauzen pretpostavljao. Treba se po-dsetiti da je Fenikija. Zahvaljujuci de ifrovanim tablicama s klinastim pismom nadenim u ru evinama Ninive i Ugarita. nagomilalo se toliko legendi. Osim toga. Ukratko. Vavilonskoj kuli i potopu u vecoj ili manjoj meri poticu iz sumerskih i vavilonskih mitova. nije iskljuceno da su Jevreji pisali svoje dokumente jo u drugom milenijumu pre na e ere. U Pelestini se pisalo tu em na krhkim glinenim plocicama. nalazi se bogata prepiska izmedu Hanana i Egipta. Ono jo nije u dovoljnoj meri procitano.logije pojedinih delova biblije ogromne zasluge ima nemacki naucnik Julijus Velhauzen. medu dokumentima iz XIV veka pre na e ere. tu se toliko izbrisao da natpis nije bilo moguce procitati. zaceci nekih biblijskih prica se u u veoma daleke epohe. pa jo i danas ima svojih pristalica. pa su cak delimicno kodifikovani u Hamurabijevom zakoniku. o Mojsiju. Ali se na osnovu otkrica koja je 1905. koji su nadeni u EI-Amarni. narodnih predanja. Tekst su verovatno u stenu uklesali izrailjski robovi koje su Egipcani poslali na prinudni rad u rudnike. saznali smo da price o Adamu i Evi. obicaja i te nji. bajki i pricica da je danas te ko odvojiti istinu od ma te. Dugo je smatrano da su narodna predanja samo usmeno preno ena. Posle dugog i detaljnog proucavanja biblijskog teksta do ao je do zakljucka da je istorija Jevreja. Odgovor je jednostavan. na primer. da su se Izrailjci jo u vreme Mojsija. u steni uklesano fenicansko alfabetsko pismo koje potice iz XV veka pre na e ere. upucenog . Godine 1960. pojavila pretpostavka i6(ijs%e legende da su autori najstarijih biblijskih prica mogli da raspola u i nekim pisanim izvorima. Prema tome. dok je u Palestini otkriven samo mali broj pisanih dokumenata. dok su u Mesopotamiji klinasti znaci dletom urezivani u debele pecene tablice. a neki obicaji opisani u Bibliji. Pitri je u rudniku bakra i malahita na Sinajskoj gori nai ao na staro. ali se zna da se sastoji od 32 znaka i da sadr i tekst na semitskom jeziku. Sve tenici-kompilatori. napisana mnogo kasnije i da prema tome price o praocima. bezobzirno su preradivali predanja prilagoda-vajuci ih svojoj religijskoj tezi. a u pricama o praocima veoma cesto nailazimo na obicaje i mitove koji poticu iz Mesopotamije. Sve te cinjenice potvrduju pretpostavku. U Knjizi Postanja nesumnjivo su se sacuvali tragovi politeizma i feti izma. slu ili pismom. Zahvaljujuci narodnom karakteru prica. Sadr aj pisma. njihovog mentaliteta. kako je predstavljena u Bibliji. Velhauzenova kola bila je uspe na trideset godina. Ogromne vavilonske arhive. ali su kao osnovu za svoje ucenje uzimali stwa narodna predanja koja su predstavljala odraz stvaralacke ma te Jevreja. koja se granicila s Hananom. godine izvr io engleski arheolog Ser Flinders Pitri. a ako su se nekim cudom do na ih dana i ocuvale. To istorijsko naslede jevrejski narod usmeno je prenosio s pokoljenje na pokoljenje. ako ne i ranije. pa cak i o sudijama treba svrstati u legende relativno novijeg datuma. arheolozi su na glinenoj plocici prona li izuzetno dobro ocuvano pismo iz VII veka pre na e ere. domovina alfabetskog pisma. U vla noj palestinskoj klimi glinene plocice su bile izlo ene propadanju. Za to su onda iskopine nadene u Palestini tako siroma ne pisanim izvorima? Zato to su u Egiptu i Mesopotamiji nadene ogromne arhive pomocu kojih mo e detaljno da se rekonstrui e istorija tih zemalja. Sve tenici su nepa njom ne to i prevideli i nisu izbrisali iz tekstova sve to ukazuje na njihovo vreme nastanka. kao to je cuveni zakonik iz Ge-zera iz X veka. ali nauka je od vremena Velhauzena napredovala.

.

a za pice im daje mleko. Lot.knezu. Krvavi dogadaj vezan za Dininu otmicu svakako nije bio usamljen. Znamo da se u kasnijim vekovima Jevrejski narod cesto klanjao kultovima hanan-skih bogova i da su ga proroci zbog toga u svojim vatrenim propovedima o tro kritikovali. Izvesno vreme u godini praotac je logorovao pod zidina-ma gradova i razmenjivao svoju robu . ivot kakav je vodio Avram u Hananu. ali vec tad se javlaju izrazite klasne razlike. Isak ili . "zub za zub".mleko. sa svojim vrlinama i manama. Svaki lik je drugaciji. Avram je tipicni beduinski eik koji ivi u uslovima idilicne jednostavnosti. kad se monoteizam pod uticajem proroka konacno iskristalisao i eticki produbio. U prilog starosti biblijskih predanja govori i proces postepene promene dru tvenih odnosa koji mo emo da pratimo u tekstovima. Ispred njih su sedele ene. Zahvaljujuci detaljnom proucavanju raznih redakcionih slojeva Biblije. Veliki praocev ator nala --------------------------------------------------------------------------Zetwn 'J(psi(fovs/(i zio se u sredini i slu io je za okupljanje stare ina. U biblijskim pricama posebno pada u oci plasticna i jezgrovita karakteristika praotaca. Verovatnija je pretpostavka da se u doba praotaca ne radi toliko o cistom monoteizmu koliko o henoteizmu. Logor mu se sastojao od atora postavljenih u krug.za zanatske prizvode iz grada. gotovo gradske sredine. U Avramovom klanu jo se vidi tipicno patrijarhalno ustrojstvo. mesa se u pitanja zemaljskog ivota.^otpuno je u saglasnosti s onim to je dana nja nauka uspela da utvrdi o ranim fazama dru tvenog razvitka. Prisustvo tih naivnih i primitivnih religioznih shvatanja mo e se objasniti jedino cinjenicom to su ih sve tenici-redaktori doslovno preneli u biblijske knjige zajedno s drevnim narodnim pre-danjima na koja su se u svom radu oslanjali. Sam kolje tele da ugosti tri tajanstvena putnika. Koliko se razlikuju jedan od drugog Avram. u stanju smo da proverimo koliko tu cinjenicu mo emo da pripi emo ispravkama koje su izvr ili sve tenici u VI veku pre na e ere. prele vunu i pevusile svoje mesopotamske pesmice. Kod Jevreja je vladao zakon krvne osvete: "oko za oko". vec proizvod naseljene. Bila su to surova i jo nedovoljno civilizovana vremena. Vidimo i to da Jevreji korak po korak prelaze s nomadskog na zemljoradnicki nacin ivota u stalnom boravi tu. odnosno o verovanju po kome postoje brojni bogovi. re avao sporove i primao goste. Jakov se nosi s njim celu noc i primorava ga da mu ozakoni pravo prvorodstva koje je na prevaru oduzeo Isavu. ali treba slaviti samo boga za titniku plemena. tipican je za nomadska stocarska plemena. Starost biblijskih predanja otkriva nam i pa ljiva analiza njihovog sadr aja. mada cinjenica to Jakov nije odobravao postupak. To otkrice za nauku ima veoma veliki znacaj. takva religijska koncepcija postala je vec anahronizam. Iz biblijske tradicije mo e se izvesti zakljucak da je Avram postao pristalica monoteizma. individuali-zovan i naslikan sa zadivljujucim osecanjem za realizam. od ostalih clanova klana deli ga provalija koju je nastojao da ozakoni dajuci sebi i svojoj eni plemicka imena. Isak kupuje zemlju i ima uspeha u obradi zemlje i ne pije mleko vec vino. Avramov bog nema univerzalnih crta. Koncepcija tog boga je veoma primitivna. Citav taj razvojni proces. tako jasno opisan u biblijskim pricama koje slede. svedoci da je surovost tih obicaja jo tada pocela da slabi. raspravlja sa legende 71 Avramom. jer svedoci da su se u Palestini slu ili pismom cak i u svakodnevnom ivotu. bila je tu ba izrailjskog seljaka kome je poreznik uzeo ogrtac zbog navodno neizmirenog poreza. Posle povratka Jevreja iz vavilonskog ropstva. dok je Jakov. Tu je Avram izdavao naredenja posluzi i pastirima. pa cak odobrava u moralnom pogledu njegove sumnjive postupke. on je tipican plemenski bog koji se brine samo za buducnost i dobro naroda koji je izabrao. On se pona a kao covek. vunu i ko u . Avram je bogata i vlasnik robova.

.

ali ne znamo da li se mogu poistovetiti s Avramom. intelektualno neizgradenih. osnivaci rodova. ali tih propusta ima relativno malo. dakle kada su dru tveni uslovi i obicaji bili potpuno drugaciji. Bila su to caskanja priprostih ljudi. skita poljima a prezire poljske radove. kako je Isakov sluga sreo Reveku pored studenca. mo da cak i pisane izvore. istina. otkriveno je trista tablica s klinastim pismom koje poticu iz XV veka pre na e ere. onako kako ih je prenela vekovna tradicija. kad andeo savetuje prognanoj Agari da se vrati kuci ili kad je sa sinom Ismailom spa ava od smrti. Isakom i Jakovom iz biblijskih prica. Kada tvrde da su praoci posedovali kamile. koji voli lov. a zatim Lavana ogulio do gole ko e. Pastirski ivot bio je surov i pun opasnosti. kako su se Lija i Rahilja takmicile u radanju sinova. Nemamo razloga za sumnju da su sve tenici imali pri ruci veoma stara narodna predanja o praocima. Na alost. uneli u njih izvesne anahronizme. Iskljuceno je da su sve te pojedinosti i sitnice. Sasvim je razumljivo da su u drevna vremena jevrejska plemena morala da imaju svoje vode. i kao starica. bogato dramaticnim situacijama. a to znaci nekoliko stotina godina kasnije. U tim intervencijama cesto ima bajkovite lepote. nama blizak po svojim manama. to je zato to se u Nfiovo vreme kamila sretala svakodnevno. kako je lukavi Jakov iznudio od brata pravo prvorod-stva. taj enfant terrible porodice. To su pisma koja su sirijski i palestinski . koji je nekim cudom pre iveo burna vremena i sada nam omogucava da se zagledamo u samu dubinu onoga to je neprolazno i arhiljudsko. Sara. koji su obo avali razne dosetljivosti svojih narodnih junaka. Tek je relativno skoro otkriveno da se kamila u slu bi coveka pojavila negde u XII veku pre na e ere. Bili su osetljivi na poetsku lepotu svojih legendi. U tim pricama pastiri su davali ma ti na volju. Stoga su price autenticne i verno repro-dukovane. kad su mu pradedovi bili slobodni pastiri i nomadi. puno dogadaja i neobicnih anegdota. Rahilja ili nesrecna Agara! A Isav. Njihovi praoci. U pricama se prikazuje covek celovit.Jakov. Prisetimo se potresne scene u pustinji. Plahovit je i napra-sit a ipak dobrodu an i zaboravlja nanete mu nepravde. tavi e. ali se cesto nisu snalazili u moralnoj oceni postupaka koje su svojim precima pripisivali. Upravo zahvaljujuci tome Biblija je bila i uvek ce biti savremena. Koliko su uverljive u svojim enskim osobinama Sara. Bog i andeli me aju se u ljudska pitanja da upute tok price u eljenom pravcu ili da razre e bezizlazno dramaticnu situaciju. Ona je kao isecak iz pulsi-rajuceg ivota davnih epoha. mogli da smisle sve tenici koji su iveli u VI veku pre na e ere. Poku ajmo ukratko da prika emo ta je nauka u toj oblasti uspela dosad da utvrdi. nagomilavanjem novih arheolo kih dostignuca to pitanje se pre komplikuje nego to se razja njava. Sve to citamo o praocima izvanredno je zanimljivo. Reveka. iz toga nikako ne proizlazi da je mi ljenje onih naucnika koji dovode u pitanje istoricnost praotaca li eno osnova. koje nam tako verno prikazuju sliku dalekih epoha. cak i Isak. da bi se covek odr ao na povr ini u varvarsko doba stalnih ratova i okrutnosti. odlikuju se neobicnom dugovecno cu i plodno cu. koji je s njim morao imati mnogo neprilika. Neobicno je recita cinjenica da mu je Biblija ocigledno naklonjena. ocarava kraljeve svojom lepotom. i da su ih u svoju kompilaciju unosili uglavnom u originalnom obliku. U Tel el-Amarni u Egiptu. Nije te ko da zamislimo tada nje pastire kako sedeci oko vatre pricaju zabavne pricice i anegdote o precima: kako je Avram namagarcio faraona. cak ni daroviti pisac ne bi bio u stanju da to ucini. Price o praocima imaju sve karakteristicne osobine narodnih predanja i prikazuju mentalitet davnih jevrejskih pokoljenja. Preradujuci tekstove sve tenici su. pokazuje prema njemu ocinsku slabost. nije mogao imati suvi e osetljivu savest. Ne mo emo se oteti utisku da je u licnosti Isavovoj jevrejski narod izrazio vecitu podsvesnu nostalgiju za starim dobrim vremenima. vrlinama i konfliktima.

.

U tom slucaju Avram bi vero-vatno bio mitolo ka personifikacija jednog od jevrejskih plemena koje se odselilo u Hanan. privatne kuce. mada se mi ljenja po tom pitanju ne sla u. Svuda su bili vidljivi tragovi po ara i name-rnog uni tavanja. Vec prvih dana izvadio je iz ru evina figuricu bradatog mu karca s rukama sklopljenim kao za molitvu. To njihovu emigraciju stavlja u daleko iru istorijsku perspektivu. U jednom pismu palestinski knez saop tava da su se u njegovoj dr avi pojavila plemena Habiru i da su do la iz Mesopotamije. U toj seobi amorejskih naroda nesumnjivo su ucestvovala i jevrejska plemena. zigurat i pre svega velicanstveni kraljevski dvorac koji potice iz treceg milenijuma pre na e ere. Na vest o pronalasku tamo je 1934. Nazivi gradova Nahur. Kad je pocelo odcitavanje hronika.kne evi pisali faraonima Amenofisu III i Ahenatonu. zbrisao dr avice Sumera. dok ih najzad nije ujedinio u jednu veliku dr avu najveci njihov car. koji je pokazivao da ona pripada nekoj nepoznatoj kulturi. tamo se pominju i imena plemena Abam-ram i Jakob-el.. U sastav dr ave ulazio je i grad Haran. zapanjujuce su podsecali na imena Avramovih rodaka: Nahora. godine pohitao Paro i preduzeo sistematska arheolo ka iskopavanja. ali niko nije uspeo da utvrdi gde se prostirala. odbrambeni bedemi. iza la je na videlo u svakom pogledu iznenadujuca 74 cinjenica. grobari su tamo prona li statuetu izradenu u neobicnom stilu. pa cak i pleme Venijamin. njegovim unukom Jakovom kao i najmladim Jakovljevim sinom Venijaminom. Ovom prilikom treba podsetiti da se u Bibliji i Nahorov tast zove Haran. Tare. i to u vreme kad su tamo stigli Tarini potomci. Senzacionalno otkrice dugujemo francuskom arheologu Andre Parou. prestona dvorana i sanktuarijum posvecen boginji Istar. Na putu izmedu Mosula i Damaska uzdi e se brda ce koje Arabljani zovu Tel Hariri. kralj dr ave Mari. Proucavaoci Biblije smatraju da se pod imenom Habiru kriju Jevreji. Natpis na njenom postolju. Na ru evinama pokorenih dr avica Amorejci su osnivali svoje brojne dr avne organizacije. Nezadr ivi pohod i ao je uz Eufrat. izve taja i prepiske arzave Mari. Gradevina se sastojala od 260 soba i dvorana.. kretao se ogromni migracioni ti<as semitskih naroda poznatih pod nazivom Amorejci. kupatila s kadama." Uzbudenje je bilo ogromno. U njegovoj licnosti u narodnom secanju sakupila se sva sudbina koju su ova plemana do ivela za vreme tih seljenja u novo boravi te. Iz tih tablica doznali smo izmedu ostalog da su stanovni tvo dr ave Mari cinila amorejska plemena. To izuzetno otkirice nametalo je zakljucak da su imena praotaca u stvari nazivi plemena ili gradova koja su ta plemena osnovala ili oru jem osvojila. i preplavio skoro citavu Mesopotamiju. Seruha i Faleka. Da je postojala dr ava Mari dodu e se znalo. od Persijskog zaliva prema severu. U drevno doba. glasio je: "Ja sam Lami-Mari. Osim toga. koje se pojavilo na granici dr ave i uznemi-ravalo stanovni tvo. Otkopani su hramovi. praocem jednog od izrailjskih plemena. urezan klinastim znacima. Dalja istra ivanja Paroa konacno su potvrdila da se pod brda cem kriju ru evine prestonice. pa se i u tom slucaju pokazuje iznenadujuca identicnost imena licnosti i naziva gradova. Sarugi i Peliga. Lingvisticka analiza tablica iz dr ave Mari pokazala je da su Jevreji bili u bliskom srodstvu s Avramom i da su cak predstavljali jednu od njegovih etnickih grana. To mo e da se zakljuci iz . Te iskopine su va ne utoliko to bismo tu mogli imati eventualni trag prisutnosti Jevreja u Palestini jo pre vremena Mojsija. Nije moglo biti sumnje da su ti plemenski nazivi u tesnoj vezi s Avramom. U njemu su se nalazile kuhinje. Hamurabi. Medu njima nikad nije bilo sloge. nepobitni znaci vavilonske invazije. Turahi. Ali najkapitalniji pronalazak bila je ipak kraljevska arhiva k°ja je sadr avala 33 600 tablica s klinastim pismom. koji se pominju u dokumentima. Za vreme kopanja rake. U XVII veku pre na e ere osvojila ju je vavilonska vojska i njenu prestonicu tako razorila da od nje nije ostalo ni traga.

.

Ne ka njava njega. cak i nekoliko vekova kasnije Jehova opominje cara Davida da ce mu za kaznu uzeti enu i dati je njegovom susedu. ne zato to on nije bio njen mu . Kako se u najstarija vremena gledalo na ove stvari. Jakovljevi sinovi. Simeun i Levije. Potiskivani iz svojih naseobina. Kceri jo nisu bile udate ene i majke roda. dakle i Jevreji. U docnijim epohama u Mesopotamiju su prodrli sa seve-ra narodi nesemitskog porekla. Nejasne uspomene o tim dogadajima urezale su se u secanje jevrejskih pokoljenja u vidu legendi i anegdotskih prica.cinjenice to su ona najpre ivela u Uru. glavna enina du nost je bila da rada decu i da podr ava rod svoga mu a. a stroga za tita njene nepovredivosti imala je za cilj da obezbedi pravo potomstva i nasleda. kako je ranije sa ustrucavanjem smatrano. vec jedino zbog toga to na nju nije imao nikakvo pravo vlasni tva. to Bog po svoj prilici opravdava Avramovu podvalu. to nam je danas poznato iz tablica nadenih u dr avi Mari. grad u kome su iveli Amorejci. izmedu ostalog u strahu da ne izgubi ivot. Kad Lot hoce da prepusti svoje kceri na milost i nemilost sodomskoj rulji samo da spase goste. smatran je za manje prestupe koji su uglavnom ka njavani placanjem od tete roditeljima. pa teta ne bi bila tako velika. Siriju su zauzeli Aramejci. mo e da se zakljuci i po tome. a kao to proizlazi iz Biblije. on postupa u duhu te duboko ukorenjene tradicije. nije pridavan ni najmanji znacaj devicanstvu neudatih devojaka. koja jo nije verena i otkupljena. krvavo su osvetili sestru koju je oteo knez Sihem. Tokom te nove migracije. dakle naroda prema kojima su se Jevreji odnosili neprijateljski i prezrivo. Preteranom metaforom narod je svakako hteo da istakne koliko mu je iznad svega bio drag obicaj gostoprimstva. na tu ^e legende seobu bilo je primorano i zbog nekih verskih sukoba. Ne to kasnije njihovim stopama krenulo je i Avramovo pleme. Epizoda s Lotom je bez su76 mnje tipicna prica koja se prenosi s pokoljenja na pokoljenje. U skladu s tim shvatanjima. povlacili su se na jugozapad. a zatim su pre la u Hanan. Zahvaljujuci arheolo kim otkricima. Ne treba zaboraviti da se to dogodilo u prvoj polovini drugog milenijuma pre na e ere. vec careve. Avram u dva navrata daje Saru u harem tudih careva pod izgovorom da mu je sestra. To se odnosilo i na verenicu ukoliko je buduci mu za nju platio otkup. Iz njegovih postavki logicno proistice da je i preljuba bila dopu tena ako iz nekih razloga na nju pristaje mu . osetljivo pitanje davanja Sare u carske hareme. ne mo emo se oteti utisku da u Bibliji imamo posla sa zajedljivom spletkom koju je narod irio. Obicaji koji se ticu dru tvenog polo aja ena pravno su obuhvaceni u Hamurabijevom zakoniku. To nikako ne svedoci o izopacenim moralnim shvatanjima Jevreja. Nekim od tih fragmenata treba se pozabaviti malo detaljnije. iako . Kako iz toga proizlazi. Amonci i Edomci. u kome su mu karci smatrali enu za svoje vlasni tvo kojim su mogli slobodno da raspola u kao i svakim drugim vlasni tvom. u vreme kad su nomadska plemena ivela u uslovima veoma primitivnog dru tvenog uredenje. da bi se pokazalo koliko je ispravna teza o starosti tih narodnih predanja. Isaku i Jakovu mo e ukazati na konkretne fragmente koji otkrivaju neposrednu vezu s mesopotamskom tradicijom i s drevnim religijskim kultovima. a zapadne i ju ne krajeve Hanana naselili Moavci. Pa. Drevni mesopotamski narodi. Medutim. jer je Lot bio praotac Moavaca i Amonaca. smatrali su preljubom odnos udate ene s drugim mu karcem. danas se u pricama o Avramu. koje su posle mnogih vekova sve tenici uneli u biblijske knjige. Osim toga. Stoga je lako razumljivo za to Sara tako pasivno i bez ikakvog otpora ispunjava elju svoga mu a. To nikako ne znaci da su Jevreji odobravali taj Lotov postupak. Pre svega. odnos sa neudatom enom.

.

Pretpostavlja se da su . Osim toga. jer obrezivanje nije bilo poznato u Mesopo-tamiji. Sara zaista mogla da kazni robinju Agaru. tada ce sama izabrati mu u robinju. grcki istoricar tvrdi da su Egipcani svojevremeno obicaj obrezi-vanja primili od Etiopljana. Zakon je tacno odredivao ulogu nalo nice i njene dece u porodici. koja je po legendi morala da ostavlja dubok utisak na savremenike. tako da je Avram imao opravdane razloge to ih se bojao. Taj cudan obicaj Biblija po-minje i u prici o Lavanovim kcerima. na cin obrezivanja. kako je slatko pogledati na njena ramena i ruke pune savr enstva! Kako su joj tanani i ne ni prsti. tako dugo sacuvala enske cari. ali nije imala pravo da je istera iz kuce. Herodot ga je pripisivao brizi za telesnu cistocu. Srecemo ga u svim epohama i na svim kontinentima sveta. dotaknimo se i zabavnog pitanja njene lepote. Taj zahvat se ubraja u najstarije obicaje primitivnih naroda i mi u stvari ne znamo njegov pravi smisao. U arhivi otkopanoj u ru evinama vile bogatog mesopo-tamskog trgovca u gradu Nuzi naden je bracni ugovor porodice Tehaptili (oko 1500. sagraden verovatno u II veku pre na e ere. kako zanosna stopala i besprekorna bedra!" l tu na Agarina prica nalazi svoje obja njenje u meso-potamskim obicajima kodifikovanim u Hamurabijevom zakonodavstvu. U pecinama kraj Mrtvog mora. Polinezije i Afrike. Jedan smotuljak sadr i ara mejski komentar Knjige Postanja. Radilo se o tome da se carevi primoraju da vrate Saru. Oni su pripadali jevrejskoj sekti esenima. jevrejski plemenski junaci odlikuju se nadprirodnom dugovecno cu i plodno cu. Verovatno samo zato to su carevi posredno bili krivi ne znajuci za granice u nasilju i samovolji. Herodot tvrdi da su ga Jevreji. kao i narodi Australije. To je bio cin formalnog priznavanja sina robinje za punopravnog naslednika roda. a u osamdesetoj godini svojom lepo-tom izazvala je divljenje u Avimelehovoj dr avi. a decu rodenu iz tog odnosa odgajace kao da su njena rodena. kada se rastao od ivota Tara je imao 250 godina." Treba jo dodati. U prevodu on glasi ovako: "O kako je rumeno lice njeno. nenaseljenim.su oni bili nevine rtve podvale. u divljim. dok sa-vremeni istra ivaci u njemu vide magicni cin koji treba da sim-bolizuje krvavu rtvu prinetu bo anstvu. Ali ako ih ne bude imala. kako su carobne oci njene. Ta kazna ima i svoju prakticnu stranu. Imala je ezdeset i pet godina kada ju je faraon uzeo u svoj harem. Biblijsko predanje o njenoj lepoti odr alo se kroz celu istoriju Izrailjaca. U biblijskim predanjima. Amonci i Moavci preuzeli od Egipcana. da je na osnovu Hamurabijevog zakonika. kako su joj skladne grudi. On je nalagao da nalo nica rodi na kolenima supruge nerotkinje. odakle su pomenuti narodi do li u Hanan. smotuljci s biblijskim tekstovima koji poticu iz perioda izmedu III veka pre na e ere i l veka na e ere. Za nas je va no to to su se cinu obrezivanja podvrgavali i egipatski sve tenici. godine pre na e ere) koji izmedu ostalog sadr i sledecu odredbu: "Ako ena bude imala dece. kako je neporocna belina tela njenog! O. kako je divan nos njen i kako lik njen zraci! O. stenovitim urvinama otkriveni su godine 1947. Edomci. u kome se pored ostalog nalazi i opis Sarine lepote. a Avram je do iveo 175 godina. mu nema pravo da uzme drugu enu. cije je sredi te bio manastir u Kumranu. To je tim pre verovatnije. Predimo sada na jedan od najcudnijih i najtajanstvenijih ritualnih obreda koji je Avram ustanovio za vreme svog puta po Hananu. ^Po to smo vec kod Sare. Jevreji su se s tim ritualom upoznali verovatno za vreme svog kratkog boravka u Egiptu i pod utiskom njegove religiozne simbolike uveli ga kao spolja nji znak zaveta Bogu. Obrezivanje su primenji-vala i neka indijanska plemena pre otkrica Amerike. kojoj je bilo pisano da postane pramajka izrailjskih pokoljenja. Jevrejski narod zato je lako poverovao da je ena njihovog praoca.

.

Istra ivacima je najvi e muka zadavala scena prino enja Isaka na rtvu. koji je odgovoran za potop. Ako genezu obrezivanja treba tra iti u Egiptu. Ta vizija je. Na to ukazuje ovan koji se rogovima zapleo u grmlje. bez sumnje. s njihovim kamenim stepeni tem po kome su u svecanoj povorci koracali sve tenici. Crni kamen (egetuk 79 u Kabi u Meki predstavlja relikt prastare religije Arabljana iz doba politeizma. odnosno kuca bo ja. bog nije imao prava da uni tava celo covecanstvo. onda je Avramov razgovor s Bogom i njegovo cenkanje za ivot nevinih Sodomljana. Ova epizoda ima neceg zajednickog s mesopotamskim mitovima. vec ga precutkuje. O tome ne svedoci samo cinjenica to je nadena u jednoj kraljevskoj grobnici. Za to Bog dozvoljava da pate pravednici. jer su rtve bili i nevini i pobo ni ljudi. koji u ovom slucaju na tako surov nacin stavlja na isku enje svog pobo nog pobornika. arheolozi su u pecini i njenoj okolini na li urne sa skeletima dece od osam dana. i optu uje ga za nepravdu. Kuran ne samo da ne nala e obrezivanje. s rogovima zapetljanim u grmlju. U Mesopotamiji. Svaku sumnju u to otklanjaju reci koje je. Ucinio je to u skladu s prastarim semitskim obicajima. . U arheolo kim nalazi tima u Gezeru. jer je engleski arheolog Vuli iz ru evina grada Ura otkopao skulpturu takvog ovna. pod gradskim zidinama. Ta epizoda je dokaz da se u Jakovljevom pokoljenju nije ugasio arhaicni feti izam. a u gradu Megidonu. Izrezbarena je u drvetu i okovana zlatom. Da ovekoveci do ivljeno snovidenje Jakov je postavio kamen i prelio ga maslinovim uljem. pa cak i zlocin. U sumerskoj prici o potopu. Uporedo s islamom ra irili su ga svuda dokle god je dopirao njihov uticaj. Po njenom mi ljenju. nesumnjiva asocijacija na vavilonski zigurat.ga i Arabljani uveli pod uticajem Etiopljana. postavljenih na brdu. vec i njena izrada. nadeni su zacementirani posmrtni ostaci petnaestogodi nje devojcice. One ivo podsecaju na zigurate ili piramide u Uru i Vavilonu. neki kultni simbol. medutim. izgovorio Jakov: "Kako je stra no mesto ovo! Ovde je doista kuca Bo ja. To je. Ostaci tih ritualnih rtava cesto se srecu zazidani u temeljima kuca." U tom sumerskom mitu odbacen je princip kolektivne odgovornosti. Izmedu ostalog u ru evinama grada Gezera nadeno je osam svetih stubova. ocigledno mesopotamskog porekla. Kult kamena (na hebrejskom mass-aba) jedan je od najstarijih kultova drevnih naroda. Kult kamena upra njavali su i Fenicani i Hananci. To mracno poglavlje biblijske povesti u potpunoj je suprotnosti sa shvatanjem o dobrom Bogu. Ali danas znamo da ta epizoda predstavlja poslednji odraz varvarskih kultnih obicaja. Siriji kao i u Hananu postojao je veoma stari ritual rtvovanja bogovima prvorodene dece. Ta skulptura za Sumere je morala da predstavlja veliku svetinju. U Palestini ih je otkopano mno tvo. jednom od najcenjenijih sredi ta hanan-skog kulta. mo da najbolje pokazuju nebeske Jakovljeve lestve s andelima koji idu gore-dole po njima. a rogove ovna i grane grmlja drevni majstor izrezbario je od lazurita. dakle. Pitanje patnje i smrti pravednih i pobo nih ljudi od pamtiveka muci savest ljudskih pokoljenja. Deca su rtvovana i prilikom podizanja hramova i javnih zgrada. a da gre nici u ivaju u izobilju? Poku aj odgovora na to pitanje srecemo i u biblijskoj girici o tragicnoj sudbini Jova kao i u nekim drugim drevnim legendama. i to jo pre pojave Muhameda. i ovo su vrata nebeska!" Ova vrata nebeska u kontekstu s lestvama bila bi sasvim nerazumljiva kad ne bismo znali da rec Vavilon u prevodu znaci bo ja vrata. Koliko se u secanje Jevreja urezao boravak u Mesopo-tamiji. probudiv i se. Tako je upravo i Jakov nazvao mesto gde su mu se u snu javile nebeske lestve s andelima. Semiti su verovali da u njima ivi Bog i zato su ih nazivali Betel. boginja I tar pojavljuje se pred likom najvi eg boga. rtvovane bogovima. Svoju optu bu ona zavr ava karakteristicnom sentencijom: "Svaki gre nik licno odgovara za svoje grehe. a zahvaljujuci arheolo kim otkricima upoznali smo i njegovu genezu.

.

svojim bogovima prinosili i ljudske rtve. U arhivi tablica s klinastim pismom u gradu Nuzi naden je testament u kome otac prepisu 01 je najstarijem sinu statuetu kucnog bo anstva zajedno s glavnim delom nasleda i napominje da ostali sinovi imaju pravo da dolaze u kucu glavnog naslednika i da prinose rtve tome bo anstvu. Smatran je tvorcem sveta i zami ljan kao starac s dugom bradom. Religija Hananaca pokazuje mnoge slicnosti s verovanji-ma Vavilonaca. iveli su u gradovima. Avram se nesumnjivo suprotstavljao tim uticajima. Hananci su. Neki hananski bogovi imaju svoj ekvivalent u Vavilonu. a njegov sin. Kradom kucnih bo anstava htela je da obezbedi mu u pravo uce ca u podeli nasledstva posle smrti svoga oca. a izraz njegovog stanovi ta vidi se u epizodi sa Isakom. Nema sumnje da je prvobitni politeisticki kult Jevreja u mnogim detaljima bio blizak hananskom kultu. ali i o su tinskoj promeni koja se odigrala u religioznim shvatanjima Jevreja. to bez sumnje predstavlja dijalekatsku modifikaciju imena Jehove. Na osnovu tih cinjenica mo emo sumnjati da se Rahilja nije toliko rukovodila idolopoklonstvom koliko prakticnim razlozima. Nemacki putopisac Burkhart u knjizi Putovanje po Siriji. odr ao se do dana njeg dana kod nekih naroda Dalekog istoka. dakle. plemenskog boga Jevreja. Kod Tatara i Sirijaca slu enje kod tasta bilo je obavezno jo i u XIX veku. Proucavaoce Biblije intrigralo je to za to je Rahilja ukrala te statuete. Lavan je to znao i zbog toga je tako estoko nastojao da vrati ukradene statuete. Odgovor na to pitanje dobijen je tek nedavno. Arkadi Fidler u svojim Divljim bananama govori o takvom jednom slucaju na koji je nai ao kod vijetnamskog naroda Taja. U Knjizi Brojeva. Kult u njenu cast imao je karakter orgija. omogucile da detaljno rekonstrui emo njihovu mitologiju i religijski ri80 tual. morali su da imaju jak uticaj na nove emiralle koji su iveli pod atorima. vecim delom su pripadali zapadnoj grupi Semita i govorili su jezikom veoma bliskim hebrejskom. Statuete kucnih bo anstava koje je ukrala Rahilja. Dogadaj s Isakom je. koji se cesto javlja i pod imenom Dagan ili Dagon. ali su civilizacijski bili na daleko vi em nivou od nomadskih jevrejskih plemena. gospodar vetra i ki e.Narodi koji su u Aramovo vreme iveli u Hananu. na kraju tog perioda trebalo je . Iz postavki Hamurabijevog zakonika proistice da zet koji poseduje tastovu statuetu kucnog bo anstva. za titnik zemljoradnika i etve. varvarski kultni obicaj podle e sublimaciji i postaje simbol duboke religiozne misli. Od brojnog hananskog panteona treba jo pomenuti boginju ljubavi Astartu. rtvovanje dece osuduje se kao najte i zlocin Hananaca. neka vrsta formalnog odricanja od krvavih rituala koji su nesumnjivo jo uvek postojali u Hananu. zvao se Jav. Nije manje star ni obicaj da se u tastovoj kuci odradi izvestan broj godina za enidbu njegovom kcerkom i. pi e: "Jednom prilikom sam sreo mladog coveka koji je osam godina radio samo za hranu. za divno cudo. cak su im i imena cesto slicna. koje se na hebrejskom zovu terafim. svaki hananski grad imao je svog boga za titnika. Tek su nam tablice s klinastim pismom. i za to im je Lavan pridavao toliki znacaj. otkopane iz ru evina fenickog grada Ugarita. Kako to obicno u Bibliji biva. Najpopularniji bog ipak je bio Bal. U ovom slucaju radi se o isticanju bezuslovnog pokoravanja volji Bo joj. bavili se zemljoradnjom i imali izvanredno zanatstvo. cesto poistovecivan s Balom. dugo su bili nere iva zagonetka. a u njenim svetili tima vr en je sakralni razvrat. Elohim-Bog u svom imenu sadr i isti koren kao i najvi i hananski bog El. dodu e. stice pravo na po-delu nasledstva sa sinovima. Biblijski tekstovi svedoce o tome da su se i Jevreji za oznacavanje boga cesto slu ili recju Bal. Taj vi i civilizacijski nivo i srodnost jezika i kulta. ili A eru. Njihov najvi i bog bio je El (bog). Osim toga. O njihovim religijskim verovanjima imali smo veoma oskudne podatke.

.

" Jo je zanimljivija prica o otkricu Harana. za koju bi inace morao da plati sedam stotina pjastera. govori o borbi izmedu po tovalaca meseca i po tovalaca sunca i o proterivanju poklonika meseca. koji im naredi da odatle krenu. Junakinja te knjige Judita ovako prica Asircu Holofernu o svojim precima: ". O tome da je Hanan bio sredi te kulta boga meseca i da su njegovi stanovnici bili poznati po verskom fanatizmu." Kakva neverovatna slicnost s prepirkama Lavana i Jakova. koja je po obliku slicna piramidi. godine u ju nu Tursku i otkrio ru evine Harana. pa cak i o rasko i. visoko razvijene civilizacije. Na vrhu gradevine.da se o eni cerkom svoga poslodavca. Bilo je to u okolini Damaska. Naucnici pretpostavljaju da ime Avramovog oca Tara potice od reci zajednicke svim semitskim jezicima. koja sadr e povest trojice praotaca. To ga je ometalo da osnuje svoje domacinstvo i porodicu. veliki engleski arheolog Lionard Vuli zapoceo je arheolo ka iskopavanja na uzvi ici koju Arabljani zovu Brdo smole i otkrio ru evine ogromnog grada koji su osnovali Sumeri tri hiljade godina pre na e ere. koji su mnoge bogove priznavali. i koja znaci mesec. srecemo se sa nazivima niza gradova koji su pvobi-tno smatrani za legendarne. Istra ivanja koja je u ru evinama izvr io engleski arheolog pokazala su da je kult meseca . i da se nasele u Haranu.ne htedo e ici za bogovima otaca svojih. Na osnovu te rekonstrukcije. Ispostavilo se da se grad Tarinih potomaka nalazio na reci Nar Balih. Ali gorko se alio na svoga tasta. koji se po biblijskom tekstu desio jo u Uru. Po mi ljenju americkog orijentaliste Olbrajta. bio je vec tri godine o enjen.." Iz biblijskog teksta doznajemo za to je Avram napustio Haran i krenuo u zemlju Hanansku. tamo ivela Tarina porodica. koji je bio kultno mesto ne82 Zenon ftp prekidne skoro dve hiljade godina. Ali velika dostignuca arheologije na prelomu XIX i XX veka potvrdila su njihovu istoricnost i samim tim dokazala da je Biblija u tom pogledu verodostojna. Vuli je po iskopinama rekonstrusao kucu imucnog gradanina iz perioda izmedu XIX i XVIII veka pre na e ere. Potvrdu za to nalazimo u 24. koji behu u zemlji Haldejskoj. zvanom zigurat. zapisana na tablicama s klinastim pismom nadenih u Ugaritu. u vreme Hamurabijeve vladavine. Vreme Hamu-rabijeve vladavine jo je predmet sporenja. nalazio se hram posvecen bogu meseca. Iz biblijske povesti proizlazi da je razlog emigracije Tarinih potomaka iz Ura u Haran bila religija.-1686. znaci iz vremena kad je. ta emigracija pripada razdoblju od XX do XVII veka pre na e ere. Napustiv i tada obrede otaca svojih. Tara otac Avramov i otac Nahorov. jednog Boga nebeskoga su slavili. Naucnici iznose tri perioda: 1955. 1792. To se pre svega odnosi na grad Ur. Ali niko nije ni pretpostavljao koliko su oni bili privr eni tom svom bo anstvu.-1714.1913. i slu i e drugim bogovima. Bio je itelj velikog grada i naslednik stare. To uverenje bilo je duboko ukorenjeno u izrailjsku traici-ju i na lo je svoj izraz i u Knjizi o Juditi (5.9). nepunih 500 kilometara severno od Ura.. Godine 1922." Jedna od legendi. Tragovi kulta meseca otkriveni su i u Palestini. koji je i dalje zahtevao od njega da radi najte e poslove besplatno. Kuce svedoce o ivotu u komforu. doznali smo iz raznih starovavilonskih tekstova. Kad sam ga sreo. Britanski arheolog Dejvid Storm Rajs doputovao je 1957. Postoje osnove po kojima se mo e suditi da su Tarini potomci bili po tovaoci boga meseca. 8 . pritoci <Bi6&js$g S3 gornjeg Eufrata. po svoj prilici. engleski arheolog u svojoj knjizi Ur Haldejski pi e: "Moramo iz osnova da revidiramo na e poglede na jevrejskog praoca po to smo saznali u kakvim kulturnim uslovima je proveo svoje rane godine. Razlog emigracije bio je Avramov prelazi* na henoteizam. i 1728. U poglavljima Knjige Postanja. poglavlju Knjige Isusa Navina (stih 2): "S onu stranu reke ive e negda oci va i. iz koga je Avramov otac emigrirao u Haran..

Tako su. i hipoteza ce postati ve-rovatna. Arabljani to mesto zovu Haram Ramet el-Halil (sveto brdo Bo jeg prijatelja. Iznad pecine u Makpeli. Kao to se iz ovoga mo e zakljuciti. moglo je da dode u o tar sukob s poklonicima meseca u tom gradu. l taj sukob ih je na kraju primorao da potra e novo boravi te u Hananu.tamo nad iveo radanje i pad Rimskog carstva. sravnili sa zemljom Mongoli u XIII veku na e ere. kralj Emor nije bio makar kakav vladar. Ako. u skladu sa sugestijama tablica iz Marija. Izrailjci su postepeno produbljavali svoju plemensku religiju. Tamo su nadeni ostaci sna nih odbrambenih bedema. dvorca i hrama. dok je na kraju. Arheolo ka istra ivanja otkrila su navodni praocev bunar i temelje rtvenika na kojima je u docnijim vekovima podignut hri canski oltar. posle povratka iz vavi-lonskog ropstva. Tu se namece analogija s Muhamedom. Treba samo Avramovu licnost zameniti plemenom. kao to smo vec pominjali. pa se cak i islam vekovima morao miriti s njegovim postojanjem. Danas vec znamo i gde se nalazio Avimelehov grad Gerar. Osim toga. Pod uticajem politickih potresa i stradanja. u tome nisu ba potpuno uspeli. podignuta je d amija. koji odgovara zahtevima vremena i razvijenije civilizacije izrailjskog naroda. Na osnovu tih podataka dr. jer osim svog plemenskog boga za tinika. gde su po biblijskom predanju sahranjeni Avram. sad stoji jedna od najpo tovanijih d amija islama. Tamo od pamtiveka postoji kult Avramovog hrasta. pak. odr ali su se u legendama i anegdotskim narodnim pricama. Isak i Jakov. na e ere. Njegove ru evine otkrivene su u Tel D emlehu. smatrati personifikacijom svega onoga to je jedno od jevrejskih plemena pre ivelo za vreme svojih seoba. Jehova postaje univerzalni bog. nikada nije nestala i nalazi se tri kilometra severno od Hebrona. da se hri canstvo zadr alo pred njegovim vratima. ta vi e. Ploce su bile postavljene tako da su sledbenici Muhameda. a kasnije i Isak. koju su. Kakve zakljucke mo emo odatle da izvucemo? Ako prihvatimo da je Avram iz biblijske price zaista postojao. koji je morao da be i iz Meke. u blizini dana njeg naselja Tel Balata otkopane razvaline grada kralja Emora. na primer. a na njegovim temeljima. koje su kasnije sve tenici uneli u biblijski tekst. iveli medu hrastova. Godine . njegovu emigraciju mo emo da smatramo kao bekstvo osnivaca novog kulta. bunara i rtvenika. Tek za Saladi-nove vladavine sru en je mesecev hram. Odjeci tih dogadaja. nije htelo da prizna druge bogove. Najstariji sloj nalazi ta se e do XIX veka pre na e ere. opet. etickog monotei-zma. Kao to znamo. gazili po njima to je bio znak da je drevna religija Harana zauvek uni tena. u okolnim pecinama nadeni su ostaci ljudskih kostiju koji svedoce da je Mamrija u prastarim vremenima bila veliko groblje. Rajs izvlaci hipotezu da se kult boga meseca odr ao sve do dvanaestog veka na e ere. trinaest kilometara jugoistocno od Gaze. Sve tenici-redaktori izvr ili su u tom duhu ispravke u tekstovima drevnih predanja i nastojali da prika u Avrama kao najcistijeg poklonika monoteizma. ulazeci u d amiju. godine 1179. po to se u nekim fragmentima teksta mogu otkriti plemenska obele ja prvobitnog jevrejskog bo anstva. Arheolo ka istra ivanja u Palestini daju sve bolje rezultate. Rajs je otkopao tri kamene ploce na kojima je bio urezan znak boga meseca. Ispod ru evina triju velikih vrata d amije. posumnjamo u Avramovu istoricnost. neki biblijski tekstovi daju nam pravo da pretpostavimo da praocev monoteizam nije bio monoteizam u dana njem smislu te reci. onda cemo ga. dr. progonjenog od fanaticnih stanovnika Harana. gde su Jakovljevi sinovi izvr ili krvavu osvetu. nisu uzdigli na visine cistog. Da li hipotezu da je do emigracije do lo zbog religijskih razloga onda treba odbaciti? Mislim da ne treba. U poslednje vreme otkrivene su ru evine nekoliko gradova drugorazrednog znacaja pomenutih u povestima o praocima. Ali Mamrija. tj Avrama). vec kult plemenskog bo anstva koje se javlja pod imenom Elohim. u blizini Mamrije. Jedno od jex'rejskih plemena koje je ivelo u Haranu. gde su Avram. Iz uporedne istorije religija znamo da su bogovi podle-gali istim promenama kao i njihovi poklonici.

.

Pored toga. iako poslednjih godina sve vi e preovlada-va mi ljenje da su ti gradovi zaista postojali. 4. Biblija tvrdi da su gradovi Sodoma i Gomora le ali u dolini umovitoj (na hebrejskom Sidim). u Arabijskoj pustinji. 3. Opisujuci tu epizodu puta. Uz to. ali njegova tvrdnja primljena je s nepoverenjem. Avramov boravak u Damasku pominje jevrejski istoricar Josif Flavije (37. to bi svedocilo o tome da je Gerar u Avramova vremena bio va no trgovacko sredi te. u podno ju planine Tavor. Nema sumnje. to ipak ne znaci da njihova su tina nije istorijski istinita. Narod je .. Dogodila se dve hiljade godina pre na e ere. toliko je gusta da covek mo e da legne na njenu povr inu i da cita novine.1927. U ju nom delu voda je veoma plitka. 2. U neposrednoj blizini Mrtvog mora nalazi se niz bre uljaka koji se uglavnom sastoje od kamene soli. Nema razloga za pretpostavku da je Avram izabrao neku drugu." 2. prote e pod vodom stenoviti prag koji preseca more na dva basena. dakle za Avramovih vremena. koja je sada slano more" (Postanje. Drevni.n. g. koji pi e: "Sidimska dolina se provalila i postala jezero. manje pogodnu i zaobilaznu mar rutu. nismo se vodili neosnovanim pretpostavkama. objavio da je dopro do samog dna i nai ao na ostatke nekog nasipa. i to upravo na onom mestu gde bl se. a u severnom dno se naglo spu ta do dubine od cetiri stotine metara. morali nalaziti Sodoma i Gomora. Praotac mu je poverio rukovodecu ulogu u svom . Nedavno su otkriveni fragmenti Stare istorije fenicanskog sve tenika Sanhunijatona. 14.) u svom delu Jevrejska starina. Mo da ce uspeti da ra-zre i tajnu Sodome i Gomore. da se tu rodila legenda o Lotovoj eni koja se pretvorila u stub soli. Boravak u Damasku podvrduje i cinjenica to se u Avramovom ivotu odjednom javlja lik Elijezera Dama tanina. Gnjurac mora da ponese sa sobom gotovo cetrdeset kilograma tereta da bi se spustio na dno. na Primer.e. na istocnoj obali Mrtvog mora. Rezultati dosada njih istra ivanja izgledaju ovako: 1. godine 1958. znaci preko Damaska. Naucnicima do sada jo nije uspelo da utvrde polo aj Sodome i Gomore. Jo polovinom XIX veka Englezi su otkrili da se od uskog grebena Lisan. oslanjajuci se verovatno na nama nepoznate izvore ili narodna predanja.u dolini Sidimskoj. U ru evinama je nadeno mno tvo vaga. visoki procenat soli izaziva neprijatno zapaljenje ko e i bolno oticanje usana. vec smo se oslanjali na neke izvore i tragove koji taj boravak cine vrlo verovatnim: 1. Tako je. ". 86 Zenon Nije ba tako jednostavno roniti u Mrtvom moru i snaci se na njegovom dnu. prema proracunu. 5. 4 3.. dobili su oblike koji podsecaju na ljude.. veoma prometan put iz Harana u zemlju Hanansku vodio je preko Sirije. Piloti koji redovno lete iznad Mrtvog mora tvrde da su primetili obrise nekih razvalina. usled procesa vetrenja. Zato se pretpostavlja da je plitko korito nekada bila dolina koja je potopljena za vreme neke geolo ke kataklizme. u Akabskom zalivu i du Crvenog mora. Neki od njih. 3). U Bibliji nema pomena o tome da se Avram na putu za Hanan zadr ao u tom gradu.-95.to je razumljivo -okitio stra ni dogadaj mno tvom legendi i anegdota. Voda sadr i 25% soli i toliko je mutna i te ko je bilo ta opaziti na du inu ruke.. Ovde se treba dotaci i pitanja Damaska. Geolo ka ispitivanja otkrila su tragove stra nih vulkanskih kataklizama u dolini Jordana. Gnjurci su nastojali da prodru do morskog dna. Geolozi su cak uspeli da utvrde vreme te prirodne katastrofe. Odatle proistice da se u secanju izrailjskih pokoljenja sacuvala neka prirodna katastrofa koja se u drevnim vremenim dogodila u okolini Mrtvog mora. U poslednje vreme za podvodnu ekspediciju ozbiljno se priprema americko-kanadska arheolo ka ekipa. dakle. voda baptisticke misije u Vitlejemu dr Ralf Beni. engleska arheolo ka ekipa dospela je do sloja iz bronzanog doba.

.

U grobnici egipatskog velikodostojnika u Beni Hasanu iz XVIII veka pre na e ere. l istocno od Jordana nalazile su se omanje oblasti gde se razvila zemljoradnja. to jest "zemlja ravnicarska" ili. Gajila se i p enica i jecam. nalazi se zidna slika koja prikazuje pleme semitskih nomada iz Palestine. koji oznacava Hanan kao zemlju u kojoj "tece med i mleko". dovodile su do toga da je Palestinu cesto pogadala velika glad. Egipcani su bili naviknuti na pojavu nomadskih stocarskih plemena koja su se pojavljivala na granici i molila za utoci te. U dolini Jordana zemlja je mogia da se obraduje samo oko Ge-nezaretskog jezera." l opis jevrejske odece dugujemo arheolo kim otkricima izvr enim u Egiptu. izgladnelih toliko da su od njih ostali sama kost i ko a. Smokava i gro da bilo je u izobilju. po drugim naucnicima "zemlja purpurne vune". Na drvecu je bilo najrazlicitijeg voca. gde je bilo cak i divljih zveri.domacinstvu i. dok je u ostalim oblastima bujalo rastinje. zvanom Predjordanija i na stenovitu zonu na istocnoj strani reke. a i ja sam cesto s lovackim psima odlazio u lov. upravo onakvog kakvi su bili Avram. jeo sam i divljac. Ali je Hanan uglavnom bio stocarski kraj. jer su mi priredivali lovove. a vina smo imali vi e nego vode. postojao je jo na dve hiljade godina pre na e ere. iako su s vremena na vreme podbacivale usled jakih periodicnih su a. dok su ene i drugi mu karci ogrnuti dugim ivopisnim . travnate padine i suve stepe snabdevale su stada pa om. Tek ju je Herodot nazvao Palestina. Tamo je na ao utoci te kod plemenskog stare ine. Taj naziv potice od reci Peli tim. Po plodnosti je narocito cuvena bila Galileja i od najdavnijih vremena gusto naseljena. Stoke je bilo bezbroj. U mnogim svojim delovima bila je plodna i visija na zapadnoj strani Jordana. to bi mogla da potvrdi i Biblija. On pi e kako je pod okriljem noci pre ao "Kne evski zid" i pobegao u severni Hanan. Primitivni nacin obrade zemlje bez upotrebe dubriva. Zato su ih bez smetnje pu tali na svoje jo ne tako naseljene oblasti pored delte Nila. u skladu s Hamurabijevim kodeksom. kuvanim mesom i pecenom ivinom. narod koji je u XIII veku pre na e ere zauzeo ju nu obalu Hanana. Isak i Jakov. U svojoj prici nadugacko govori o plodnosti te zemlje. zbog cega je morao da be i preko granice. O tome do-znajemo iz avanturistickih do ivljaja koje je opisao egipatski dostojanstvenik Sinuhe. Osim toga. brzo ispo cavanje tla i su a. Zajordaniju. navodnjeno recicama. na visoravan koja se prote e zapadno od Jordana. Svakodnevno sam se hranio hlebom. Znali su da ih na to tera velika glad i da su to mirni ljudi. Zahvaljuci toploj klimi tamo su uspevale cak i urme. upetljan u neke dvorske intrige. Tamo su otkopane ru evine mnogih drevnih gradova koji se pominju u Bibliji. Razu-me se da se ta pohvala mogla odnositi samo na one delove gde su postojali zemljoradnja i povrtarstvo. bez prikrivenih neprijateljskih namera. Ni meda ni ulja nikad nam nije ponestalo. ene i deca. smatrao ga za svog glavnog nasledni-ka. Zidna slika u jednoj egipatskoj grobnici prikazuje potresne figure nomada. koji je u slucaju ne-manja dece dozvoljavao usvojenje. Egipatski granicni zid. Visoravni. do rodenja sina Isaka. dakle za vremena Avramovih. Freska u grobnici u Beni Hasanu na realistican nacin predstavlja pleme semitskih stocara kako na granici pregovaraju s egipatskim cinovnicima. Zemlja u koju je emigrirao Avram prvobitno se zvala Hanan. Neki mu karci nose kratke suknjice s prugama u boji. Na ju noj obali Sredozemnog mora tlo je bilo neobicno plodno. vinom. Palestina se mo e podeliti na tri glavna dela: na nizinski pojas du Sredozemnog mora. Okolna dolina Saron nazivana je "rajskim vrtom". Za tu uslugu naravno da su od njih tra ili da bine. po to je bila poznata po proizvodnji dra-gocene boje. biblijskog imena za Filistejce. podignut za odbranu od napada ratobornih pustinjskih plemena. Sinuhe izmedu ostalog pi e: "Dobra je to bila zemlja. izradivane od morskih pu eva murex. na kojoj se vide bradati mu karci.

.

vec i sunce i mesec. nije zapazio koliko njihova ozlojedenost raste. Ali Ruvim se usprotivi i stade ih preklinjali da ne prolivaju bratsku krv. koji je najverovatnije opet do ao da ih uhodi. Josif je neko vreme hodao kao pokisao. i ko e ovnujske crvene obojene. zaslepljen svojom velicinom. dok se Josif za to vreme nalickan i zalizan kao kico etao po kuci. 2-5) Bog nala e Mojsiju da skupi od svojih ljudi prilog za rtvu. pa je krenuo za njima." U drugoj Knjizi Samujovoj (1. koji vas je oblacio u skerlet lepo. Josif i Venijamin. Preovla-davaju zelene. isprica im ovakav san: "Vezasmo snoplje u polju. Ali u dubini du e odlucio je da pod okriljem noci izvuce brata iz bunara i da ga odvede ocu. i kitio vas zlatnim zakladima po haljinama va im. A to je najgore. na nekim mestima potvrduje da su Jevreji voleli boje. braca odluci e da s njim zavr e zauvek. a ocu da se ka e kako ga je pro drala divlja zver. kao Jakov. Jakovljevi sinovi imali su puno toga da sakriju. bio veoma ponosan i. Ostali sinovi brinuli su o stoci i po citave dane provodili na pa njacima. U Knjizi Izlaska (25.U Sihemu je doznao da su mu braca sa stadom pre la u okolinu grada Dota-ima. i srebro i med. 24) David uzvikuje: "Kceri Izrailjeve! Placite za Saulom. zbog cega se osecao pocastvovanim. a va i snopovi idahu unaokolo i klanjahu se snopu mojemu. l Biblija. Jednoga dana. Nije bilo dana da ih na neki nacin nije zajedao.. skoci e na njega. ali najveca slabost bili su mu najmladi izdanci.. Boraveci dugo van kuce. koje mu je rodila voljena Rahilja. evo onoga to sne sanja". kako to vec biva. razume se. l cim im Josif pride. i ovog puta stade na stranu omiljenog sincica. Posle dugih savetovanja ogorcena braca pristado e na taj predlog. Izgrden tako neocekivano. kad se cela porodica okupila oko stola za obed.Venijamin je bio jo dete. upita ga srdito. Ali Josif. strela i pracaka. Predlo i da bace Josifa u bunar ivog. gde bi i onako umro od gladi. Jedan od njih zajedljivo povika: "Gle. Jedan nomad svira na maloj liri.. Narocito ih je nervirao pricanjem svojih snova u kojima su oni uvek bili u nekoj poni avajucoj ulozi. Ali nemio dogadaj je zaboravljen. i portiru i skerlet i crvac i tanko platno i kostret. lako popu tao njegovim prohtevima. pa su iz dna du e omrzli tog naduvenka i potkazivaca koji im je zagorcavao ivot. crvene i plave boje." BURNA POVEST JOSIFOVA 91 EGIPAT U VREME RAMZESA II CRVENO MORE PRODAN U ROPSTVO. skido e ga do naga i svezanog baci e na . Jednon se dogodilo. i to: ". to govori da su Semiti jo tada veoma voleli muziku. Josif se rado prihvatio nadzornickog zadatka. de avalo se da ih uhodi i odmah javljao ocu ako su ne to skrivili. Ali Josifu se ubrzo prisnio drugi san. Jakov je poslao Josifa da sazna ta se sa njima de ava. dok je Josif izrastao u izuzetno bistrog momka i u porodici po razboritosti niko mu nije bio ravan. To je bolno pogodilo cak i l 92 starog oca. Jakov je imao dvanaest sinova. Otac je na njega. "Kakav je to san to si snio? E da li cemo doci ja i mati tvoja i braca tvoja da se klanjamo tebi do zemlje?". Kupio mu je i arene haljine divnih boja i nije ba od njega zahtevao da se bakce poslovima na gazdinstvu. pa moj snop usta i uspravi se. da su se braca u tra enju pa njaka zaputila cak do Sihema i o njima se dugo ni ta nije znalo.zlato. razmetao bez mere i sve je bolje znao od brace po ocu. Nomadsko oru je sastoji se od kopalja. u kome mu se duboko klanjalo ne samo jedanaest zvezda. a on je ponovo u ivao naklonost i privilegije.plastovima.." A braca skoci e i zapita e izazovno: "Da nece jo biti car nad nama i zapovedati nam?" Jakov. Pona ao se nadmeno. Bilo je mi ljenja da se ubije i baci u presahli bunar. i ko e jazavcje. uostalom. Braca su boravila na pa njaku i odmah ga opazi e cim se pojavi na vidiku. Zabrinut. Gledajuci do-teranog kico a.

.

obuze ga takav u as da stade glasno zapomagati. Jednoga . ljuta ga je zverka izjela. Oko vrata i na rukama blistao im je na suncu nakit od cistoga zlata. Dok je on tako bio u estokoj muci. Putujuci trgovci dobro osmo-tri e slabunjavog momka i pogodi e se plativ i za njega dvadeset srebrnjaka. Duboko uvredena u svom enskom ponosu. mogao mirno da se posveti vojsci i prepusti svojim zadovoljstvima. a u tom nagonu za sticanje pohvala pomagao mu je prakticni i odlucni razum kao i dar za pridobijanje pretpostavljenih. gluva na njegove molbe i preklinjanja. Nezadovoljena ambicija podsticala ga je kako u va nijim tako i u beznacajnim poslovima. Tako je Jakovljev sin dospeo u slu bu jednog od najvecih egipatskih dostojanstvenika. Ali ni u nesreci Jakovljev sin nije izgubio ni ta od svoje snala ljivost. Tada Jakovljevim sinovima pade na um da prodaju Josifa u ropstvo. Iskoristiv i jednom priliku kad u kuci nije bilo mu a ni posluge. obesi mu se o vrat i te inom svoga tela svali ga na postelju. Neki istra ivaci poistove-cuju Ismailjce s beduinima. po udna ena uvrtela je sebi u glavu da po to-poto mora zavesti mladica. Josif je imao i tu osobinu da svuda gde se pojavi izbije na prvo mesto svojom usrdno cu i spremno cu da pomogne. pokaza joj pla t kao dokaz njegovog prestupa. cestit i u svakom pogledu snala ljiv. Josif se ocajnicki branio i na kraju pobegao ostaviv i svoj pla t u rukama sablazniteljke. Di e stra nu viku. poverova svojoj lukavoj supruzi i baci Josifa u tamnicu. Jakov umalo to ne side s uma. Ali. Odbijao je njene izazove. Petefrijeva ena gorela je od strasti i slu ila se svim sredstvima da ga namami na preljubu. Na kraju ga je cak postavio za glavnog upravnika svojih imanja i nije se me ao u njegovo upravljanje. Razderao je svoju odecu i zakukao u neute nom bolu: "Sina je mojega haljina. opaka braca umoci e Josifovu odecu u jarecu krv i po' Biblija nedosledno navodi cas jedne. zapovedniku faraonove telesne garde. Na alost. Gre na braca. oslobodiv i se svakodnevnih briga. Porodica se na sve nacine trudila da ubla i ocev bol. Videv i krvavu odecu voljenog sina. mirno se-do e da jedu i ne baci e mu ni parce hleba. trgovci su i li dalje svojim putem odvodeci u egipatsko ropstvo nesrecnog. JOSIF U PETEFRIJEVOJ KUCI. Bio je jednostavno podesan covek na koga su mogli da se prenesu svakodnevni poslovi i brige oko vodenja gazdinstva. stekao je milost svoga gospodara. odbacena ena osveti mu se za te ku uvredu. cim karavan produ i svojim putem. a on je pak. cak i oprema na magarcima bila je gusto iskicena zlatnim dugmadima. a kad se nade u mracnoj jami. Bili su to imucni trgovci. Nesrecnik je u prvfmah izgibio prisebnost i obamro. a kad se odasvud slete posluga. koji su iz Galada vozili u Egipat miri ljavo korenje. jer su dobri znali da ce im se mladi rob na egipatskom tr i tu dobro isplatiti. bilo je dobro. Otkad mu je dao upravljanje domacim poslovima. ta god da je Josif resio. Pe-tefrije je imao dobre razloge da favorizuje jevrejskog roba. izmirnu i balsam. Ubrzo je stekao naklonost tamnicara i preuzeo nadzor nad su njima s 94 Zenon y& kojima je tamnovao. ali neute ni Jakov ponavljao je slomljenim glasom: "S tugom cu u grob leci za sinom svojim".dno dubokog bunara. ne eleci da uzvrati sramnom izdajom na dobrocinstvo svoga gospodara. Petefrije doznade ta se desilo. Kad se vrati kuci. Vredan. koji mu je poveravao sve odgovornije zadatke. cas druge. uplakanog Josifa. Nije mu tamo bilo lo e. bogato odeveni. Pro lo je nekoliko dana i Josif je trpeo glad i ed. koga su braca tako sramotno izdala." Onda se odenuo u kostret i dugo oplakivao gubitak sina. Josif je bio naocit i veoma lep mladic. kako se to ka e: kolo srece se okrece. domami ga pod nekim izgovorom u spavacu sobu. Putujuci trgovci prodali su Josifa Petefriju. <Bi6Ujs/(e 93 sla e je ocu s pitanjem da li je prepoznaje. uvecao mu se imetak. Ali jednoga dana pojavi se kara-van Madijanaca ili Ismailjaca*.

.

nesrecni dvorani caskali su s njim po citave dane. pa mi niko ne ume da ka e ta to znaci. Oprostio mu je krivicu i ponovo mu predao kljuceve dvorskog podruma. Josif je sve pamtio i posle kratkog vremena orijentisao se tako dobro kao da je i sam slu io na kraljevskom dvoru. l nije moguce ni predvideti kakva bi bila njegova sudbina da i faraona ne poce e da spopadaju snovi. vicne tumacenju snova. pade nicice pred njega." Istog dana ceo dvor je krenuo u hram divnim konjski zapregama. Videci priliku da zadobije jo vecu faraonovu naklonost. Drugom prilikom mu se prisnilo kako iz zemije izrasta sedam jedrih klasova. Faraon je upravo proslavljao rodendan i za vreme gozbe setio se kako ga je dobro poslu ivao peharnik.veleposednicima. posle kojih ce nastupiti sedam godina su e i gladi. ali bez tebe nece niko maci ruke svoje ni noge svoje u svoj zemlji Misirskoj. NA FARAONOVOM DVORU. Josif je kao namesnik bio u kolima koja su u povorci i la odmah iza faraonovih kocija. l zaista. Josifu je bilo trideset godina kad se iznenada iz dubokog pada popeo na vrhunac uspeha i sjaja. Josif se trudio da im pomogne i olak a nevolju. upucivali ga u tajne dvorskih odnosa i upoznali sa slabostima vladara. faraon rnu je urucio znake visoke du nosti: zlatni prsten. Josif se smrknu i prorece mu da ce za tri dana biti predat u d elatove ruke. Uzvracajuci mu prijateljstvom. Zatim je svoj san ispricao stare ina nad pekarima: cinilo mu se da nosi na glavi tri kotarice s pecivom koje kljucaju ptice. Ovaj savet se veoma svideo faraonu. isprica mu o mladom Jevrejinu koji mu je nekad u tamnici tacno predvideo buducnost. peharnik je u svojoj sreci zaboravio druga u nevolji koji mu je prorekao slobodu. Posle cetrnaest godina ropstva postao je naredbodavac svojih nekada njih gospodara i desna ruka monarha. koji je u Egiptu smatran za boga. U faraonovom srcu pojavi se nova nada. a zatim sedam klasova neplodnih i trulih koji pojedo e jedre klasove. Sedeci na zlatnom tronu. Pronicljivo se zagledao u otvoreno lice naocitog mladica i odjednom mu je sinulo u glavi da je na ao spasitelja. Jedne noci sanjao je kako je iz reke izronilo sedam debelih krava i paslo na livadi pored obale. A oni su samo klimali glavom. A onda odjednom iz reke izade sedam mr avih krava koje poje-do e debele krave. Smesta ga je naimenovao za dr avnog namesnika i predao mu u ruke upravu nad Egiptom." Josif pa ljivo saslu a faraonove snove o debelim i mr avim kravama i o jedrim i neplodnim klasovima. da se spreci oskudica u neradnim godinama. Josif se na trenutak zamislio i prorekao peharniku da ce za tri dana ponovo steci faraonovu milost i vratiti se na raniju du nost.dana dopado e tamnice faraonov peharnik i pekar. Malo razmisli. U skladu s osve tanim dvorskim protokolom. Tom prilikom zamolio ga je da se kod faraona zauzme za njega. Ni casa ne caseci. skupocenu ogrlicu i pla t umetnicke izrade. Ali prema upravniku pekare ostao je neumoljiv i poslao ga na gubili te. Peharnik se tek tada seti Josifa. kroz tri dana ispunilo se Josifovo predskazanje. U jednom takvom razgovoru dotakli su se snova i oba dvorana reko e da su cudne snove sanjali. Neobicni snovi obe-spokoji e faraona. vlast mu je predala na najsvecaniji nacin. dok na kraju bespomocno ne ra iri e ruke i prizna e bo anskom vladaru da ne mogu odgonetnuti tajanstveno znacenje snovidenja. Na alost. Faraona obuze utucenost a u dvorcu zavlada sumorna poti tenost. naredi da mu dovedu Josifa. savetovali se i prepirali. vec je savetovao faraonu da neodlo no odredi mudrog upravitelja koji ce u godinama obilja ubirati petinu letine. izgovoriv i osve tanu formulu: "Ja sam faraon. obrijan i obucen u nove haljine. Samo diktatorskim merama mogao je da se sprovede privredni plan koji je zahtevao uvodenje te kih nameta feudalcima. Nije se zadr ao samo na proricanju. Kad su anj. a za tebe cujem da ume kazivati sne. jer je nevin bacen u tamnicu. Josif je jo dve godine proveo u tamnici i vec je izgubio svaku nadu da ce nezahvalnik odr ati rec. Peharniku se prisnio izdanak vinove loze sa tri grancice na kojima su se najpre pojavili pupoljci a potom zrna gro da. Tada je podmetnuo vrc iscedio sok i dao pice faraonu. vladar mu nestrpljivo rece: "Usnih san. Sazva najbolje vrace i mudrace iz celog Egipta. pa saop ti da ce Egipat do iveti sedam rodnih godina. a kad . kao i seljacima koji su iveli u bedi. kako to cesto biva.

.

l obuze ga takva tuga da ode u susednu sobu i u samoci . Nije se izdao ko je i razgovarao je s njima preko tumaca. JAKOVLJEV ROD GLADUJE. kcerkom Potifere. U pocetku su ljudi za hranu morali da placaju novcem. Na kraju su se li avali zemlje i sami se prodavali u ropstvo. racunajuci na njihov uticaj. Od toga vremena uveden je zakon prema kome je egipatski narod predavao petinu svoje letine. ovce. Josif je poceo da je daje pod zakup i objavi narodu: "Evo kupih danas vas i njive va e faraonu. Prepla enu . Na vest da se u Egiptu mo e kupiti p enica. Ali nije mogao da odoli zadovoljstvu da ih prestra i. koje znaci bog ka e neka ivi. Gluv na sva njihova uveravanja i preklinjanja pozvao je stra u i naredio da odvede bracu u tamnicu. Ali posle tri dana sa ali se na njih i odluci da im ubla i kaznu. Kao to je i predvideo. a samo jednoga pustiti kuci da dovede najmladeg brata kao dokaz da to to govore nije la . ali ce jednog od njih da zadr i u tamnici kao jemstvo da ce da dovedu najmladeg brata. \ o eni ga Asenetom. Stado e se bogzna kako pravdati da su do li samo po ito. evo vam semena pa zasejte njive. on je izlazio u susret njihovoj molbi.bracu probi sto znojeva. Samdisu sve tenici sacuvali imanja. Ali taj zakon nije va io za sve tenike koji su se tako bogatili i postajali sve mocniji. JOSIF UPRAVLJA EGIPTOM. Tokom sedam rodnih godina Josif je putovao po celoj zemlji i licno nadgledao izvr avanje naredaba. A to bude roda. Braca su prazne vrece stavila na magarce i krenula na daleki put. jer im je faraon.96 Zenon 9(psufovs/(i legende 97 je prolazio ulicama glasnici su pozivali stanovni tvo da padne na kolena pred novim velikodostojnikom. U trenutku je prepoznao bracu. a u zemlji je i pored uzimanja poreza vladalo toliko izobilje da su ljudi bla-gosiljali novog namesnika. a kad ga vi e nisu imali. Ambari su su bili dupke puni p enice. l u Hananu je vladala su a. Kod kuce je zadr ao samo Venijamina. jer im je samo on mogao izdati ito. U Egiptu su ih odveli pred najvi eg dr avnog dostojanstvenika. a kad su preklinjali faraona da naredi da se otvore ambari. Kao mudar domacin. da ih je poslao stari otac koji je imao dvanaest sinova. prodavali su konje. koje nisu pogodile samo Egipat. a cetiri dela neka budu vama za seme po njivama i za hranu vama i onima koji su po kucama va im i za hranu deci va oj. nastupile su godine su e i gladi. odobrio da u rodnim godinama stvaraju so-pstvene zalihe. Gromkim glasom ih je optu io da su do li u Egipat da uhode. da je najmladi brat ostao kod kuce. uporno ih je optu ivao za uhodenje i saop tio im je da ce ih baciti u tamnicu. ali ito nije delio besplatno. Jakovljevi sinovi poce e jadi-kovati da ih je sna la zaslu ena kazna za podlost prema bratu. Jakov je u faraonovu zemlju poslao desetoricu svojih sinova. koga je toliko voleo da nije hteo da ga pusti ispod svog okrilja." A narod je jemcio da ce verno slu iti faraonu. a jedan nestao bez traga. a ne da kupe hranu. Josif ih je slu ao namr tena cela i nije dozvolio da primete kako ga je duboko dirnula vest da su Jakov i Venijamin ivi. Tako je posle sedam su nih godina sva zemlja sa njihovim oracima postala iskljucivo faraonove vlasni tvo. volove i magarce samo da se spasu od gladi. cim je sva zemlja pre la u faraonove ruke. U hramu faraon dade Josifu egipatsko ime Psontomfanih. vec i sve susedne zemlje. Tako je Josif doznao da krivci ale zbog svog postupka i da u su tini nisu lo i ljudi. Josif se veoma uzbudio kad je video do ljake iz Ha-nana. Ljudi su gladovali. Pozva ih jo jednom preda se i rece da ce im prodati ito i dozvoliti da se vrate u Hanan. Ni porodicna sreca nije Josifa izneve-rila: ena Aseneta mu je rodila dva sina: Manasiju i Efrema. Ne pretpostavljajuci da egipatski dostojanstvenik razume hebrejski jezik. upucivao ih je Josifu. koja su ga nekada prodala za dvadeset srebrnjaka. uticajnog sve teni-ka iz grada On (grcki Heliopolis). obezbedujuci mu tako podr ku mocne sve tenicke kaste. Pretvarajuci se. dacete peto faraonu.

a goste poverio brizi kljucara da bi mogli da se operu od pra ine. jer se Jakov niza ta na svetu nije hteo rastati od Venijamina. Sutradan je Josif naredio kljucaru da opet svakome od brace stavi u vrecu novac. l Jakov nije imao drugog izlaza. Braca su krenula u Egipat s najgorim predosecanjem." Ali zapovednik saop ti da ce samo lopova da odvede u tamnicu. Jakovljevim sinovima je od straha si lo srce u pete kada su ih ubrzo opkolili naoru ani vojnici na bojnim kolima. strepeo je za ivot najmledeg sina i u njemu je video jedinu utehu u starosti. novci su va i bili u mene. a odmah zatim snade ih nova radost. Za stolom je ubrzo nastalo takvo veselje da su se svi napili. Hrane je brzo nestalo i ljude je ponovo pritisla beda. odluci e da iznos vrate za vreme svog drugog boravka u Egiptu. Jedva to su Jakovljevi sinovi s natovarenim magarcima napustili grad. Egipatskom dostojanstveniku braca su se do zemlje poklonila i predala mu poklone 4d Jakova. koji mu se rodi u starosti. i svrh toga mi cemo biti robovi gospodaru mojemu. Brzo ode u susednu sobu i isplaka se bez svedoka. pa braca odluci e da ne idu ponovo u Egipat bojeci se da izadu bez Venijamina pred egipatskog dostojanstvenika. Braca iskoristi e tu priliku i htedo e da vrate novac naden u vrecama. Ali egipatski dostojanstvenik odbi njihovu rtvu i uporno zahteva e da samo Venijamin snosi kaznu. Jakovljevi sinovi krenu e u Hanan. pogledao darove i pitao ih za ocevo zdravlje.isplaka patnje svoga srca i nezaceljenu ce nju za rodbinom. Potajno je nalo io da braci vrate novac kojim su platili ito i da ga kri. Po to je Zenon 9(psidbvs%i izgubio Josifa. Izbrisav i suze. te ka srca morao je s ostalim sinovima da pusti i Venijamina. Kuvarima je naredio da spreme gozbu. Nisu pomogle ni pretnje ni molbe. ali Josif ih je ljubazno primio videv i Venijamina. Jakov je bio neumoljiv. a Venijaminu da podmetne svoj srebrni vrc za vino iz koga je cesto predvidao buducnost. Za vreme obeda Josif se brinuo da mladi Venijamin dobije najbolju hranu. l opet su dobro polo ili ispit po tenja na koji ih je stavio Josif. Kljucar je doveo Simeuna iz tamnice i dao mu novu odecu. naredi slugama da postave sto. i toliko se razne io da je samo s najvecim naporom mogao da zadr i suze. Josif je u poteru za njima poslao svoju telesnu stra u. nado e svoj novac kojim su platili ito. Josif ih je pozdravio. Kakvo je bilo zaprepa cenj e kada je srebrni vrc naden u Venijaminovoj vreci! Jakovljevi sinovi su u ocajanju cepali odecu i oplakivali svoju nesre-cnu sudbinu. Uvereni da je u pitanju neka gre ka. Braca su to odlucno odricala i pristajuci da se obavi pretres izjavila: "U kojeg se izmedu sluga tvojih nade. U dvoru se baci e pre noge Josifa i preklinja e ga da ih zadr i u ropstvu zajedno s Venijaminom. Nalo io je sinovima da vrate i novac koji se na neobja njiv nacin na ao u vrecama. vrativ i se u trpezariju. Uz put se zaustavi e da prenoce u gostionici." Braca s olak anjem odahnu e. Heto je tako da proveri njihovo po tenje. Zapovednik stra e pri ao im je stroga lica i okri99 vio ih za kradu srebrnog namesnikovog vrca. na njihovo iznenadenje.om stave u vrece. pa cak ni Ruvimova izjava da ce dopustiti da se ubiju dva njegova sina ako ne dovede natrag Venijamina. da i on sedne s njima na gozbu. Ali to se nije dogodilo tako brzo i Simeun je vec poceo da gubi svaku nadu da ce izaci iz tamnice. onaj neka pogine. Onda se umi i. savlada se i rece braci da napune vrece itom. Tada istupi Juda i odva no rece: "Gospodar moj zapita sluge svoje govoreci: imate li oca ili brata? A mi rekosmo gospodaru svojemu: imamo stara oca i brata najmladega. miri ljavo korenje. sluga nije hteo da primi novac i umirio ih je ovim recima: "Bog va i Bog oca va ega metnuo je blago u vrece va e. svog maloga brata. Odlucili su da ne ostavljaju Venijamina samog u nevolji i da se s njim vrate u egipatsku prestonicu. Da bi odobrovoljio egipatskog dostojanstvenika poslao mu je malo balsama i meda. JOSIF PONOVO ISKU AVA BRACU. a . Sa magarcima natovarenim d akovima sa p enicom. Kad odveza e d akove s namerom da nahrane magarce. U jednom trenutku podigao je pogled na Venijamina. orahe i badem. izmirnu. a Simeuna odvede u tamnicu kao taoca. Ali.

.

a kad je osetio da mu se pribli ava kraj. odobrio je Josifu da dovede iz Hanana celu svoju porodicu i da po alje kola da joj olak a preseljenje. l ja cu te hraniti onde." Zatim Josif odvede oca i petoricu brace pred svoga dobrotvora. Ali Josif ih je sve izljubio.. Sve njegovo dostojanstvo odjednom nestade i on bri nu u tako glasan plac koji se cuo po citavom dvoru. A braca su bila kao gromom pogodena. Faraon. Pogrebne svecanosti trajale su cetrdeset dana. ponese sa sobom njegovo telo u grobnicu . da ne pogine od gladi ti i dom tvoj i to je god tvoje. u milosti svojoj. a Venijaminu pet najboljih haljina i trista srebrnjaka.njegov je brat umro. okrenuo se zidu i izdahnuo. nemoj oklevat. koji je stajao pred njim ogrnut irokim vunenim plastom. rekao im je: "Vratite se br e k ocu mojemu i ka ite mu: ovako veli sin tvoj Josif: Bog me je postavio gospo-darem svemu Misiru. na delti Nila. i on osta sam od matere svoje.. kako sam do ljak. Izrailjski doseljenici dobro su iveli. on im u pocetku ne htede verovati i tek kad vide donete darove kao da se preporodi. Blagosloviv i dvanaest svojih sinova. Pred smrt je izrazio arku elju. a narocito ne no je zagrlio najmladeg brata Venijamina. Na njihovu molbu. Josif vi e nije mogao da sakrije svoja osecanja. Naricale su tako tu no da su se Hananci pitali kakvog li to velikog Egipca-nina sahranjuju u njihovoj zemlji. hodi k meni. dok je deset magarica nosilo p enicu i drugu hranu da Jakovljevi ljudi na putu ne trpe glad. ako se ikad vrati u Hanan. Placuci od radosti." ROD IZRAILJEV NASELJAVA SE NA DELTI NILA. dok je ocu sem odece i novca poslao mnoge vredne predmete iz Egipta. povika: "Dosta mi je kad je jo iv sin moj Josif. faraon im odobri da se nasele u zemlji Gesemskoj. pa su se mno ili brzo. sinove Josifa i Egipcanke." Vest o neobicnom su-sretu brzo je stigla do dvora. odgovori starac faraonu i blagoslovi ga podizanjem desne ruke. A osim toga obdario je bogato celu ." Videci da su braca po ocu cestiti ljudi. Kad sinovi Jakovljevi stigo e u Hanan i isprica e ocu ta im se dogodilo na faronovom dvoru. Josif je docekao i unuke i 101 umro u sto desetoj godini. A stari otac uzbudeno mu rece: "Sada ne marim umreti kad sam te video da si jo te iv. Naredio je da mu se braci po ocu daju po dve haljine. i upita ga koliko mu je godina. Do Avramove grobnice u Hananu pratila je Jakova duga pogrebna povorka u kojoj su ucestvovali svi faraonovi dostojanstvenici. od kojih ce poteci dvanaest izrailjskih pokoljenja. Pred smrt je primio u svoju porodicu Manasiju i Jefrema. zamolio je Josifa da ga sahrani u grobnicu dede i oca u Makpeli kod Mamrije.. jer ce jo pet godina biti glad. Obave ten o dolasku oca.. Darovi su natovareni na deset magaraca. Kad se do mile volje naradovao i obrisao suze radosnice. Umrece kad vidi da nema deteta. Sedece u zemlji Gesemskoj i bice blizu mene. niti sti u veka otaca mojih koliko su oni iveli". Malo je dana ivota mojega i zlj su bili. i otac ga pazi. vec se zabrinu e da im se brat ne osveti za nanetu mu nepravdu. Izrailjev rod od ezdeset i est osoba krenu na put u Egipat i zaustavi se u zemlji Gesemskoj. Prema egipatskom obicaju telo mu je balsamovano. "Meni ima sto i trideset godina. Udalji sve Egipcane iz sobe i priznade braci ko je. a onda s po tovanjem pogleda starog. 100 svoju porodicu. Kovceg su pratile i narikace. dostojanstvenog Jakova. Jakov je iveo jo sedamnaest godina. da narod izrailjski. ti i sinovi tvoji i sinovi sinova tvojihi ovce tvoje i goveda tvoja i to je god tvoje. s pastirskim tapom u desnoj ruci. Josif je ucinio tako kako mu je dopustio njegov gospodar. Pa njaci u zemlji Gesemskoj bili su bujni i socni. nekako su se nisu ni obradovala. te ce sluge tvoje svaliti staroga slugu tvojega a oca svojega s tugom u grob. Josif mu pohita kolima u susret i placuci pade mu oko vrata. idem da ga vidim dokle nisam umro. posle kojih je do lo sedamdeset dana alosti koja je ogla ena u celom Egiptu. Zato neka sluga tvoj ostane mesto deteta da bude rob gospodaru mojemu a dete neka ide s bracom svojom.

gde je dobro iveo. U tome nema niceg cudnog. zato se ponavlja i u pricama mnogih drugih naroda drevnog Istoka. Anubis se razbesneo i ubio nevinog Batu. to im slu i na cast.Jakovljevu. Potka o Josifovoj sudbini mo da i jeste legendarna. pro eto lepotom bajke. l njegovo telo je^ balsamovano i stavljeno u kovceg po starom egipatskom obicaju. Bata nije imao ene i radio je na imanju starijeg brata. po pitanju novca postupali su po teno. cak se mo e sumnjati da li je i to pozajmica iz egipatske knji evnosti. a kad je Ve-nijaminu zapretilo ropstvo. Njegovo naravoucenije odgovara duhovnoj potrebi prostog. pa je bez sumnje kru ila i po Hananu. Njegova braca po ocu. U toj prici postoji jo ne to to zaslu uje divljenje. poneli su se prema njemu sramno. Na takozvanom Orbinijevom papirusu procitana je prica O dva brata. Jednoga dana Anubisova ena po elela je da ga zavede. tipicna za to vreme. Josif je Uginladosti bio nepodno ljivi uobra enko i razma eni tatin sin. vecno gladnog pravde. uspeo da se promeni i postane velikodu an. neobicnoj za doba sveop teg varvarstva. U njoj ne srecemo likove izrazito zle ili dobre. u osnovi nisu bili lupe i. Naucnici su neko vreme verovali da ce poreklo te biblijske price naci u knji evnosti naroda koji se granice s Palestinom. iveci na stepama. autori price o Josifu. iskreno su voleli starog oca. neotesani i puni predrasuda. koja se po svojoj osobenosti ne mo e ni sa cim porediti. alfje u docnijim godinama. bajka s naravoucenijem. skoro balade. kao to se cesto de avalo s drugim pricama Staroga zaveta. pod uticajem patnji i neugasle ce nje za porodicom. treba prihvatiti mi ljenje da je cudesna prica o Josifovim do ivljajima. crne ili bele karaktere. To duboko poznavanje ljudske prirode u svoj njenoj slo enosti. NARODNA LEGENDA ILI ISTINA Prica o Josifu od pamtiveka je u ivala veliku popularnost i u la u folklor onih naroda koji su u Bibliji nalazili podlogu za svoju ma tu. A ipak. bili su ljudi surovih obicaja. ali kako se kasnije pokazalo. cesto u tolikoj meri da je te ko odvojiti istinu od fikcije. odlucili su da dele s njim nevolju i samim tim bili spremni za najvece rtve. Zahvaljujuci ba tim odlikama. uspeli su da izgrade izvornu emotivnu zrelost i poznavanje ljudske du e. Ali slicnost se ogranicava iskljucivo na dogadaj koji u biblijskoj prici predstavlja samo mali fragment. delo jevrejske ma te. puno neobicnih dogadaja. Ali mladic je s ogorcenjem odbio njeno udvaranje. Jer to je tipicno narodno predanje sa ivom pricom. koja je tako karakteristicna za narode Istoka i ne to razumljivo i potpuno prirodno za Semite. potlacenog coveka. Egipatska prica zaista podseca na epizodu s Josifom i Petefrijevom enom. i . Celog ivota ih je grizla savest. Rec je o o enjenom Anubisu i njegovom mladem bratu Bati. Tema o nevernoj eni i preljubi u to vreme bila je veoma u modi. medu vrletnim stenama. ali to ne iskljucuje mogucnost da se jedan Jevrejski ogranak stvarno naselio u Egiptu. Jevrejski pastiri. to razumevanje za coveka sa svim njegovim manama. S tim se uglavnom mo emo slo iti. u nastupu gneva. Mo da je medu tim doseljenicima bio i Jakov i njegovi sinovi. Ali da li je samo tvorevina ma te? Da li se u su tini te price ne krije ne to to se zaista dogodilo? Zna se da znacajne istorijske cinjenice u narodnom predanju prelaze u legendu. Ali to ne iskljucuje cinjenicu da u nacinu vodenja price i slikanju karaktera izbija neko zrelije videnje stvari ovoga sveta. Prema tome. Svojevremeno je izgledalo da su otkriveni tragovi koji vode u egipatsku knji evnost. Tada ga je licemerna ena optu ila pred svojim mu em da ju je silom uhvatio i stra no istukao kad je poku ala da se brani. Neko bi naravno mogao da ka e da je prica o Josifu u stvari ditiramb u slavu rodovske solidarnosti. govori o velikoj ivotnoj mudrosti. prica o Josifovoj dobroj i zloj sreci uvek je dirala ljude u srce i sacuvala neprolaznu sve inu.

.

Bice to neobicno fascinantan izlet. pracke i strele. Datum koji iznose naucnici varira izmedu 1730. Pomocu veoma mukotrpnih proracuna. To ce nam. i 1630. Okupirali su istina samo Donji Egipat s deltom Nila. pru iti i estetsko zadovoljstvo koje razum oseca prilikom logicnog re avanja problema na osnovu nepovezanih tragova. po imenu Josif. Podjarmljeno stanovni tvo na izvesno vreme cak je uzelo i kormilo dr ave u svoje ruke. On ce nam omoguciti da udemo u tajne nacina kojima se naucnici slu e u rekonstrukciji istorije. Na ustanak se digao potlaceni narod: seljaci. ona su potisnula u Siriju i Palestinu. dok je vojnicku svetinu sacinjavala razuzdana rulja svakojakih pustinjskih i planinskih plemena. koje zbog njihove iscrpnosti necemo da iznosimo. Pa podimo tragom njihovog razmi ljanja. Jednostavno su se pokazali nemocni prema nametnutoj im brzini bitke.da je jedan od njih. krvo edna razbojnicka banda koja se srucila na Egipat kao oblak skakavaca. Invazija Hiksosa bila je. Hijan. prihvaceno je ipak da ga pre treba tumaciti kao gospodari stranih zemalja. . Egipcani su se tada prvi put sreli s novim nacinom borbe. Egipatski vojnici borili su se pe acki i bili su gotovo nagi. jo strasnija nesreca. ali kako ne Zenon 1(psidovs/(i raspola u nikakvim istorijskim dokumentima. Vekovima nepobediva. U vreme tog politickog pada zadesila ga je nova. Kratko vreme pre toga Egipat je prolazio kroz najburniji period svoje duge istorije. medu naucnicima se uvre ilo mi ljenje da je Jakov iveo dvesta pedeset godina posle Avra-ma. Semitske narode. posledica velikih etnickih preobra aja koje je pre ivljavala Mesopotamija. dok stignu da upotrebe svoja koplja. a sjaj faraona ugasio se u trajanju od skoro dva stoleca. Sa natpisa na skarabejima znamo da su njihove vode nosili tipicno semitska imena. dakle. godine. napravio sjajnu karijeru na faraonovom dvoru. na primer: Anater. pustolova i probisveta raznih rasa i jezika. Jakober. Oko godine 1780. zemlju su uzdrmali revolucinarni neredi. ali su provincijski kne evi Gornjeg Egipta postali nihovi vazali i placali im te ki danak. egipatska sila bila je pretvorena u prah. U drugom milenijumu prodrla su sa severa azija-tska plemena Huriti. Arheolo ke iskopine iz Jeri-hona pokazale su da su taj drevni grad neko vreme dr ali Hiksosi. Prema poslednjim istra ivanjima. Sa Istoka je nagrnula nebrojena masa tudinskih ratl ka i srucila se na zemlju kao planinska lavina. grad koji le i u istocnom delu delte Nila. Bila je to pljacka ka. Njihovi poglavari prisvojili su sve unutra nje atribute faraona i odr ali su se u pokorenom Egiptu oko 150 godina. Pokazalo se da su osvajaci bili Hiksosi. medu njima i Hiksose. taj nemirni kotao naroda. Prica o Josifu u tom slucaju de avala bi se u XVII veku pre na e ere. Mo e se. osvajaci su munjevitom brzinom jurili na oklopnim bojnim kolima u koja su bili upregnuti konji. pretpostaviti da su u to vreme i narodi Palestine bili pod hegemonijom osvajaca Egipta. vec su ih gazila konjska kopita i mrvili tockovi kola. Naucnici lupaju glavu nad tom zagonetkom. vojnici i robovi na velikim feudalnim po-sedima. Hiksosi su bili Semiti i govorili su jezikom koji je izgleda bio blizak ranom razvojnom obliku hebrejskog jezika. Naziv Hiksosi tumacen je na razne nacine: ranije je smatrano da znaci "poglavari pustinje" ili kraljevi pastira. Za ticeni oklopima i naoru ani dugim macevima. Pretpostavlja se da su Hiksosi predstavljali samo malobrojni sloj ratnika. moraju da se zadovolje postavljanjem hipoteza do kojih dolaze metodom dedukcije. otimaca. Prestonica novih gospodara Egipta bila je Avaris. sem toga. izgleda. gu eci ognjem i macem svaki poku aj pobune. zanatlije. Posledice te kataklizme osecale su se jo dugo i u XVII veku Egipat je u svojoj nemoci bio dr ava te ko paralizovana. zapenu eni konji i bojna kola nacickana kopljima izazvali su medu njima veliku pometnju.

.

bio sam covek bez svojine a on mi u svojoj tedrosti dade svakodnevnu opskrbu. 34) citamo o Jevrejima doslovno ovo: ".. tipicnom za okupatora. bez sumnje. odanih tradicionalnom bogu Amonu..." l poslednji. nemajuci poverenje u domace stanovni tvo. ito nije delio besplatno. Verovatno je i Jakovljevu porodicu zahvatio op ti talas najezde. u Egiptu izvr ena radikalna ekonomska revolucija s dugotrajnim posledi-cama. Faraon Ehnaton. jer je bila blisko srodna osvajacima. aristokratije. sve be i iz grada. Neposredni povod ustanaka bila je masovna glad koja je pogadala zemlju periodicno. a zatim zemljom i najzad licnom slobodom. Jevrejski istoricar Josif Flavije govori o Hiksosima kao o svojim precima. Jedino su sve tenici izbe-gli tu sudbinu. veoma recit . rasno i jezicki njima srodne.. postao je svemocan na dvoru iako je pripadao semi-tskoj rasi. Kako iz ovih cinjenica mo emo zakljuciti. srebrom i nakitom. Ta tradicija ivela je u podjarmljenim masama. sad lako nalazi gospodu plemenitog roda. svakih pet est ili svakih desetlegende 107 petnaest godina. U grobnici jednog od njegovih visokih cinovnika naden je sledeci natpis: "Po ocu i majci bio sam niskog porekla. sada poseduje blago.. Sva zemlje i ljudi koji je obraduju postali su faraonove vlasni tvo. on je upravljao Egiptom ngnjetackom politikom. sada je vlasnik lade. cak su i faraoni egipatskog porekla primen jivali ponekad slicnu personalnu politiku." Na drugom mestu citamo: "Kne evsku decu razbijaju o zid. ko nije imao parceta hleba. Pre svega. ko nije posedovao ni camac. pa cak i irih dru tvenih masa." U Tel el-Amarni (ru evine prestonice faraona Ehnatona) otkriven je sarkofag dostojanstvenika koji je bio u slu bi kod Ehnatona. a egipatski tekstovi iz XVI veka pre na e ere pominju hananska nomadska plemenia koja su se naselila u Egiptu. jer su sami na svojim velikim imanjima gomilali zalihe hrane. kojima je bilo stalo do toga da u pokorenu zemlju dovedu to vi e Azijata. Ko ne imade gde da spusti glavu. U takvoj situaciji birao je saradnike iz zapostavljenih slojeva.. Na tom politickom terenu. O estini tih ustanaka izve tava nas egipatski bogata po imenu Ipuver.. u koje je imao vi e poverenja. racunajuci na njihov uticaj. Danas se naucnici sla u u tome da se emigracija sedamdeset Izrailjaca u Egipat dogodila u vreme Hiksosa. osnivac monoteizma i poklonik boga sunca Atona (1377. Zvao se Nehemem i bio je Azijat. nisu usudivali da im u tome smetaju. Preko Josifa je. Dozvoli mi da se istaknem. meni koji nekad morah prositi komad hleba. dakle. A Janhamu.-1352. Uostalom.. Tamo je nai la na gostoljubiv prijem. Iskoristiv i sedam gladnih godina. danas mu pripadaju itnice. Vec smo pominjali da je Egipat u svojoj istoriji pre iveo nekoliko krvavih revolucija. datira u Egiptu sistem kmetovske zavisnosti i neogranicene crske vlasti. U njegovom zapisu izmedu ostalog nalazimo i ovakvu recenicu: "Siromah postade vlasnik bogatstva i dok ranije nije bio u mogucnosti da nabavi sebi sandale. Razumljivo je to su se hiksoski faraoni. U Knjizi Postanja (46. u normalnim uslovima.) borio se s opozcijom sve tenstva. postavljanje Josifa na polo aj dr avnog namesnika. Na taj nacin je li io imovine i bacio u ropstvo slobodnog seljaka i oslabio klasu veleposednika. prema kojima su ispo106 ljavali prezir. a Hiksosi se. poverili tako visoku du nost jednom od Azijata.Sada se namece pitanje ta s tim dogadajima imaju zajednicko Josif i njegova porodica. ali car me podi e. nagli Josifov usporunije bio ne to nemoguce. fara-onov vezir. ili da je stigla u Egipat po to su njime vec ovladali Hiksosi. vi e pouzdavali u Azijate doseljene iz Hanana. jer su Misircima svi pastiri necisti". Od tog vremena. Te ko je po-verovati da bi pravi Egipcani. mnoge sumnjicavosti u biblijskim pricama nalaze svoje logjcko obja njenje. vec je zahte-vao da se placa zlatom. Ko je nekad zbog neima tine spavao bez ene. sada raspola e posteljom.

dakle. po to su posle proterivanja osvajaca. Njihova tela su balsamovana cetrdeset dana. kad se pojavio s razumnim planom za otklanjanje buduce katastrofe od gladi. U Knjizi Postanja (45. U Egiptu nikome nije bilo dozvoljeno da nosi bradu. Kao Jevrejin. Cinovnike pobi e i dokumente im oduze e. Redosled dogadaja u Bibliji jo uvek je jako problematican. Prisetimo se da je Josif obrijan pre nego to je izveden pred faraona. Josif je bez sumnje pu tao bradu. otkopane u blizini dana njeg sela San el-Hagar. mo da cak i u toku jednog dana. Takva putovanja po pravilu su se odvijala barkama. a mumije polo ene u drveni kovceg. Kao to vidimo. pravi egipatski faraoni XVIII dinastije preneli svoju prestonicu u Tebu. glavnom saobracajnom arterijom. 10) Josif saop tava ocu da ce 108 iveti u zemlji Gesemskoj. bio pozdravljen kao izbavitelj. Cara zarobi e siromasi. stavljao ve tacku bradu. i morao je biti obrt jan. To je moglo da se dogodi pre dolaska Hiksosa kao i posle njihovog proterivanja. * . utoliko pre to je bio tudinski.citat: "Carska prestonica osvojena je u toku jednoga sata. Danas vec znamo da je Avaris le ao na delti Nila. kao to tvrdi francuski egipto-log Maspero. i u njima mno tvo hiksoskih pecata. To se. Na vest o dolasku svoje porodice odmah je seo u kola i pohitao u susret ocu. Uostalom. Nilom. tu privilegiju imao je iskljucivo faraon. toliko je recit da ponovo svedoci o poznavanju egipatskih prilika. Iz Biblije nepobitno proistice da su se ovi dogadaji odigrali jedan za drugim u veoma kratkom vremenskom razmaku. Pitanje se svodi na sledeca zapa anja: Kao to znamo. Taj detalj. na izgled beznacajan. Kasniji datum je sasvim iskljucen. koji je. pre svega. uostalom. Po to je. uostalom. Odgovor na te sumnje daje nam izvanredna analiza biblijskog teksta koju je izvr io francuski egiptolog Pjer Monte u knjizi Egipat i Biblija. otpada svaka sumnja: pricu o njegovom ivotu treba smestiti u doba vladavine Hiksosa. to su. Dvorane istera e iz carskih kuca. Zatim se vratio pred faraona da ga izvesti o svome putu. Josif je kao namesnik svakako iveo uz faraona. odnosi na pogrebni obred u opisu Jakovljeve i Josifove smrti. s obzirom na nepostojanje odgovarajucih puteva. pa se ne mo e sasvim pouzdano tvrditi kad su Jakov i njegova porodica krenuli u Egipat. u prestonici. potvrdili i tekstovi na papirusima nadeni u grobnicama faraona i njegovih dostojanstvenika. u Egiptu kola nikad nisu kori cena za du a putovanja. Time se i obja njava njegov svemocni polo aj na dvoru i milost kojom ga je obasipao faraon. po to nije konacno dokazano da su se Izrailjci naselili u Egiptu u doba vladavine Hiksosa. koja le i istocno od delte Nila. Oni su le ali suvi e daleko od Gesemske zemlje i Josifovo putovanje kolima moralo bi trajati nekoliko dana. Zato je Josif . Fajum ili Teba. Neki skeptik mogao bi ovde primetiti da se sva ta vesta struktura poimanja oslanja samo na kratke napomene u Bibliji. jer su njegove ru evine. pre svega na pretpostavke. Jakov se naselio u zemlji Gesemskoj. znaci blizu njega. U biblijskoj prici o Josifu iznenaduje istorijska tacnost u prikazivanju egipatskih obicaja. omrznuti despot. prestonici Hiksosa. teorija o Hiksosima oslanja se na sasvim solidne postavke i zato je danas priznaju mnogi naucnici." Hiksoski faraon bez sumnje dobro je poznavao tu revolucionarnu egipatsku tradiciju i zato je strahovao da novi ustanak narodnih masa ne uzdrma njegovu vlast. kao to je to zahtevao dvorski protokol. Josif upravljao u Avarisu. Jo Herodot saop tava da je postupak balsamovanja u Egiptu trajao cetrdeset dana. To nikako nisu mogli biti gradovi Memfis. dakle na samoj delti. Time se namece zakljucak da se prestonica u kojoj je iveo Josif morala nalaziti blizu zemlje Gesemske. Sve gore pomenute okolnosti su neka vrsta putokaza cije su strelice slo no okrenute prema Avarisu.

.

Egipcani su zadr ali obicaj kori cenja konja. Jakovljevi potomci iveli su u zemlji Gesemskoj gotovo cetiri stoleca. te su se brzo mno ili. dosegao visoki polo aj na faraonovom dvoru. novi dostojanstvenik primio je iz faraonovih ruku sku109 pocenu ogrlicu. Na kraju treba jo dodati da se u prici o Josifu vidi tacno poznavanje egipatske topografije. Docnije je oko njegove licnosti nastala legenda koju su stvorili Jevreji. nepopularnih medu Egipcanima. ponosni na svog cuvenog pretka. Josifovi postupci kasnije su se bolno odrazili na Izrailjce. Ako je bilo tako. u plodnoj zemlji Gesemskoj. imamo potvrdu da se neki ogranak Jevreja -mo da ba Jakovljev rod . l posle proterivanja Hiksosa. koji su posle Josifove smrti jo dugo ostali u zemlji Gesemskoj. da je ta biblijska prica odjek istori-jske cinjenice i da je jedan od Jevreja. MOJSIJE $&&jsfe legende 113 SREDOZEMNO MORE PRAVCI BEKSTVA IZ EGIPTA Put preko mocvara "Gorkih jezera" e KULUK. narod sinova Izrailjevih veci je i silniji od nas. za to onda o Josifu nema ni pomena u egipatskim hronikama? One su. Hronicarski zapisi se naglo prekidaju s godinom 1730. Nego hajde mudro da postupamo s njima. pre na e ere. i zato je naredio svojim cinovnicima: "Gle. ena mu se zvala Aseneta. pa se taj ceremonijal i dalje ocuvao u Egiptu. 9-10). Tamo im uop te nije i lo lo e. koji ni ta nije znao o Josifovim zaslugama i zabrinuo se zbog plodnosti jevrejskih pastira. slepi izvr ilac hiksoske politike i vinovnik dubokih ekonomskih pramena. vreme patnje i poni enja egipatskog carstva. iscrpne i tacne. stranci opasni za dr avu. to jest "ona koja pripada boginji Net" (boginja Net slavljena je na delti Nila). po pravilu. po imenu Josif. Za vreme svecane povorke vozio se u zlatnim dvorskim kolima odmah iza faraonovih kocija.Slicno je i sa postavljanjem Josifa na polo aj faraonovog namesnika. to znaci "bog ka e neka ivi". rako ni pla t i enu visokog roda. l tok svecanosti je u skladu s onim to smo doznali iz papirusa i crte a u grobnicama. da se ne mno e. Hiksosi su bili toliko omrznuti da su Egipcani uni tavali sve to je podsecalo na njihovu vladavinu. Kao oznake svoje visoke du nosti. Danas je te ko lomiti koplja oko toga da li je Josif bio istorijska licnost. U biblijskoj prici znacajno je i to to su navedena imena prava egipatska. a polo aj namesnika koji je zauzimao Semita bio je dogadaj suvi e znacajan da bi se mogao precutati. Nije cak iskjluceno. realnosti od kojih je sacinjen egipatski ambijent junacki su izdr ale probu savremenih naucnih istra ivanja. S obzirom na to. morao je biti i Josif. Kratko receno. Faraon je dao Josifu ime Psontomfanih. koje znaci "ona/ koga je dao bog Ra". Ali. a Potifera je iskvareni oblik imena "Pa-d/'-pa-Re. Iz datih detalja nije te ko odrediti polo aj zemlje Gesemske. 1. Takva praznina u egipatskoj istoriji bila je sumnjiva i izazivala podozrenje u Josifovu istoricnost. na egipatski presto stupio je novi faraon. Ali zaboravlja se na jednu veoma bitnu cinjenicu. ali nema nikakve sumnje da je prica nastala u samom Egiptu. i kad nastane rat da ne pristanu s neprijateljima na im i ne udare na nas i ne otidu iz zemlje" (Izlazak.zaista naselio na delti Nila. Bio je uveren da su to bili Azijati. a posredno se cak mo e ide-ntifikovati i prestonica u kojoj je iveo Josif. Njeni autori bili su ljudi koji su tu zemlju tako dobro poznavali da su nesumnjivo u njoj morali dugo iveti. Po prirodi stvari rtva te akcije brisanja 150 godina istorije. i 110 ponovo se javljaju tek posle godine 1580. cak i hronicari precutkuju period njihove okupacije. U to vreme faraon je u delti .

Dobiv i pristanak. dok im dode babica. Kako se samo iznenadila kada su joj ispred nogu stavili kotaricu sa uplakanim mali anom. Ovoga puta izdao je svojim d elatima naredenje da mu ku novorodencad oduzimaju od majki i bacaju u Nil. Marija je iz daljine posmatrala citavu tu scenu i u jednom trenutku je pri la princezi nudeci joj da nade dojilju za tobo nje nahoce. Izrailjski narod. Od tog trenutka Mojsije je rastao na dvoru kao da je po rodenju pripadao carskom rodu. majka se postarala da se ne odrekne izrailjskog porekla. Na nesrecu. gde je princeza mogla lako da ga nade. Veste Izrailjke. izledalo je da je za Jakovljeve potomke nastupio sudnji dan. hteo ne hteo. Izrailjski narod pozdravio je hrabre ene kao junakinje i u znak zahvalnosti sagradio im prelepe kuce. ene su pokorno saslu ale naredenje. poznata po svom milostivom srcu za tlacene Izrailjce. a tada bi nesreca zadesila citavu porodicu! Na jednom delu reke svakodnevno se kupala faraonova kcerka. Zemlja Gesemska odjekivala je od placa i proklinjanja. "Jevrejke nisu kao ene 114 Misirke. Posle nekoliko godina. dok su ih nadzornici po urivali tapovima. Sna no mlatarajuci no icama. Odjednom je zacula decji plac i naredila slu kinjama da pretra e evar. plakalo je ili gukalo tako glasno. Ali vladar nije odustao od svojih okrutnih planova. Naredila je. to je bio decak. Mucili su se tako iz dana u dan. izneverena. Faraonova ocekivanja bila su. veoma spretno skinule su krivicu sa sebe tvrdeci da su ene jednostavno prestale da koriste njihove usluge. Nije mu vi e pretila smrt u dubinama Nila. Zbogatoga je majka deteta do la na veoma zanimljivu ideju: polo ila ga je u kotaricu zaptivenu smolom i odnela u evar. gde su morali da mese glinu i prave opeku. ne bi li ih pozvao na odgovornost. Majka je pala u veliki ocaj i rizikujuci strogu kaznu. kojom ga nije tedelo kolo ivota. ali vrativ i se u zemlju Gesemsku i ne pomisli e da se ukaljaju cedomorstvom. Ne no se nadvila nad nahoce i trudila se da ga milovanjem uti a. te su jednog dana u gomilama saterani na gradili te. Bespomocni Izrailjci predstavljali su povoljan izvor jeftine radne snage. po to se niko od egipatskih krvnika nije usudio da se 115 suprotstavi elji faraonove kcerke. CUDESNO SPASENJE.Nila dizao dva nova grada: svoju prestonicu Ramzes i grad ambara i vojnih skladi ta Pitom. sva radosna pohi-ta kuci po majku. Krijuci od princeze. da se culo daleko izvan kuce. one vec rode". Ali. Faraon je. Tri meseca ga je dojila u najtamnijem kutku kuce i sigurno bi uspela da do kraja ostvari svoj plan da dete nije suvi e brzo napredovalo. kada je dete vec odraslo. odlucila je da ga uzme pod svoju za titu. Izgledalo je da ce se odnaroditi i postati Egipcanin. U jednoj porodici Levijevog roda bilo je dvoje dece: Aron i Marija. strogo ispitivane. princeza se sa dvorskim damama uputila u etnju du obale. Odmah je shvatila da je prona la izrailjsko dete. na ubitacnoj ezi. Faraon je ubrzo doznao za drsku neposlu nost babica i naredio da ih izvedu pred njega. a princeza je usvojila malog Izrailjca dav i mu ime Mojsije. U vreme najgoreg progona dobili su trece dete. kru io je gradom u zaprezi od vatrenih konja i stanovao u odajama punim prefinjene rasko i. majka ga je odvela u dvor. morao babice da pusti na slobodu. istovremeno. U svakom trenutku mogao je da je otkrije jedan od faraonovih cinovnika koji je nju kao po gradu. ipak. epurio se u skupocenoj odeci od finog lana i kolovao u hramu gde su mu sve tenici otkrivali tajne svog znanja. Dogodilo se ono to je majka planirala. jace su. Mariji da iz daljine brine o malom bratu i da stupi u akciju kada se uka e potreba. unapred osuden na smrt u vodama Nila. Posle kupanja. i pored proganjanja i dalje se mno io. navikao na te ku sudbinu. a po to je potajno osudivala ocevu neljudsku naredbu. odlucila je da ga sakrije od egipatskih d elata. . od jutra do mraka. Tako se zaobilaznim putem odojce bezbedno vratilo u majcino narucje. Razgnevljeni vladar tada je pozvao jedine dve izrailjske babice i strogo jm naredio da prilikom porodaja usmrcuju svu mu ku decu. Imao je na usluzi poslugu.

.

ucila ga je hebrejskomi jeziku i istoriji predaka, i na kraju mu otkrila kako je izbegao smrt u vodama Nila. Mojsije je, dodu e, saznao svoje poreklo, ali mu nije bilo lako da se rastane od lagodnog ivota egipatskog aristokrate. Obrazovanje, dvorski prijatelji, sjaj egipatske kulture - sve ga je to vezivalo za sredinu na koju se od malena navikao, ta je zajednicko mogao da ima ovaj prosvecen i prefinjen covek sa prezrenom i zaostalom izrailjskom sirotinjom? l mada mu se ponekad srce stezalo dok je gledao svoje sunarodnike kako te ko kuluce, nije imao dovoljno snage da se odrekne privilegija i sjaja dvorskog ivota. Punih cetrdeset godina u ivao je u svim prijatnostima usvojenog princezinog sina, a dobio je cak i zvanje egipatskog sve tenika. Dvorskom ladom plovio je Nilom, dok su ga zabavljali sviraci i madionicari, a lepe igracice ulep avale vreme plesovima uz pratnju harfi i flauta. Nova prestonica Ramzes bila je prelepa. Sagradena po uzoru na drevnu Tebu, imala je iroke ulice, predivne palate, javne zgrade i brojne hramove posvecene egipatskim bogovima. Na kraju grada uzdizala su se skladi ta puna jecma i p enice, a recnom lukom promicali su brodovi i barke koje dovoze robu. Lagune su vrvele od ptica i ribe, a odmah iza gradskih kapija pru ale su se bri ljivo obradene leje sa crnim lukom i vlascem i rodni vocnjaci cije su se grane povijale pod te inom narova, jabuka, smokava i maslina. Mojsije je, dakle, vodio bezbri an i rasko an ivot. Ali nije bio praznoglavi besposlicar. Marljivo se udubljivao u papiruse koji su sadr avali celokupnu mudrost Egipta. Vecerima, kada bi osve ilo i mesec se ^pomolio na nebu, etao je dvorskim vrtom okru en sve tenicima i vodio sa njima duge razgovore o bogovima, faraonima i smislu covekovog postojanja. Tek nocu, kada nije mogao da zaspi, u njemu se budio duboko pritajeni nemir. Tada 116 Zenon 117 su mu se pred ocima pojavljivali preci, video je kako pate, proklinju svoju sudbinu, cuo fijuk biceva koji ih teraju na robovski rad, lovio njihove tu aljke, jecaje i preklinjanja za spasenje. U snu mu se javljalo majcino lice, puno majcinske ne nosti, ali tu no i kao malo razocarano. Posle takvih noci nije mogao da izade na kraj sa mucnim nemirom. Osecao je da je ne to zgre io i da je sve to je do tada u ivotu radio bilo prazno i li eno smisla. Tada bi se poput prestupnika iskradao iz dvora i hitao izvan grada da bi iz daljine posmatrao kako se, sjajna od znoja, polunaga tela^ Jevreja povijaju nad zemljom i drvenim kalupima za opeke. iveo je, tako, dvostrukim ivotom: danju je bio hladni egipatski aristokrata, a nocu, pak, bludni sin koji je u mukama, nasumice tra io put povratka svome narodu. Jednom prilikom je opazio kako se egipatski nadzornik nemilosrdno i ivljava na Izrailjcu koji je pravio opeke. U nastupu velikog gneva, probo ga je macem bezdu nika i, po to u blizini nije video druge Egipcane, les zakopao u pesak, da ubistvo sakrije od faraona. Ali svedoci dogadaja bili su neki njegovi sunarod-nici. Nisu umeli, na alost, da dr e jezik za zubima. Vec istoga dana po citavoj Gesemskoj zemlji aputalo se o ubistvu. Mojsije je uglavnom hvaljen za hrabar cin, ali bili su i takvi koji su sigurno iz zavisti govorili zajedljivo o njemu. Mojsije nije bio sveston kakvom se zastra ujucom brzinom ra irila prica. Sutraaan je prisutvovao tuci dvojice Izrailjaca. Odmah razdvoji nakostre ene protivnike i izgrdi jacega: "Za to bijes bli njeg svoga?". Na to zlobnik odbrusi drsko: "Ko je tebe postavio za kneza i sudiju nad nama? eli li da me ubije kao to si juce ubio Egipcanina?" Mojsije se veoma upla io. Po to su vec svi znali za ubistvo, lako je za njega preko uhoda mogao da sazna i faraon, l zaista, ubzo su Mojsija upozorili dobronamerni ljudi da je po njega poslata dvorska stra a. Gotovo u poslednjem trenutku, onako kako je bio, iskrao se iz grada, preskocio pod okriljem noci granicni zid i krenuo pe ke na istok, gde mu je pustinja pru ala sigurno utoci te pred poterom. CETRDESET GODINA IZGNANSTVA. Istocno od Akab-skog zaliva rasprostirala se zemlja Madijanska, zemlja potomaka jednog od est Avramovih sinova i njegove druge ene

Hetu-re. Po to su mu to bili rodaci, Mojsije je odlucio da ih zamoli za gostoprimstvo. Put je bio dug oko cetiri stotine i pedeset kilometara i prete no je vodio kroz pustinjsko-stepske oblasti. Kada je stigao do Medijanaca, bio je izuzetno iscrpljen od dugog puta. Njegova dvorska odeca, prljava i natopljena znojem, vi e ni ta nije imala od nekada njeg sjaja i skoro da je podsecala na rite skitnica koje su lutale po zemljama Istoka u potrazi za milostinjom. Mojsije je seo pored gradskog bunara i radoznalo posmatrao kako sedam devojcica napaja ovce i koze. U jednom trenutku pojavila se gomila pastira i grubo odgurnula devojcice, zauzimajuci preko reda mesto na pojilu. Razgnevljen tim pona anjem skocio je na noge i, iako umoran, zauzeo tako stra an stav da su se nitkovi pokunjeno pokupili. Zatim je pomogao devojcicama da napoje ivotinje i vratio se na svoje mesto. Ispostavilo se da su pastirice bile kceri uticajnog madijanskog sve tenika Jotora. Zahvalni otac je pozvao Mojsija u svoju kuci, a kada je jo saznao da je do ljak njegov daljni rodak, primio ga je u svoju porodicu i dao mu kcer Seforu za enu. Mojsije je sa njom imao dva sina: Girsama i Eliezera. Na imanju se bavio uzgajanjem tastove stoke. Nagla pramena ivotnih uslova ostavila je dubok trag u njegovoj du i. Taj kico , naviknut na udobnost egipatskih gradova, obreo se sada u divljem, stenovi-tom kraju, nad kojim su se dimili visoki vrhovi vulkana. U pocetku mu je bilo te ko da se pomiri sa tom pramenom. Dok je usamljeno provodio vreme na pa njacima, nedostajali su mu njegov dvor, papirusi i razgovori sa sve tenicima. Kako je samo bolno osetio nesrecni ivot begunca! Ali vremenom su ovi te ki uslovi delovali na njegov duh oslobadajuce. Divlja priroda, jednostavan, casni pastirski ivot, dugi sati provedeni pod vedrim nebom u samoci, doveli su do toga da je polako poceo da razmi lja o smislu svog ivota. U secanju su mu postepeno bledele stare dobre godine, a sve je vi e bivao svestan da je Izrailjac, da je potomak Levija, Jakovljevog sina i Avramovog praunuka. Madijanci su se ponosili time to neposredno poticu od Avrama. Pricali su mu nebrojene legende i anegdote o tom velikom praocu, sahranjenom u Hananu. Govorili su mu i o Bogu kojeg su slavili njegovi preci, l tada mu se cinilo da se posle dugog lutanja konacno vratio u rodnu kucu. Kada bi se Pppeo na brdo i pogledao unaokolo, na zapadu bi video pustinju. Iza nje je le ao Egipat, zemlja ropstva. Na istoku se, pak, negde iza planina krio Hanan, otad bina njegovih predaka, Zemlja obecana, zemlja mira i dobrobiti. U takvim trenucima u 118 njemu je sazrevala velika odluka: resio je da oslobodi bracu iz egipatskog ropstva i odvede ih u rodni Hanan, zemlju gde teku med i mleko. Ta borba sa vlastitom save cu trajala je gotovo cetrdeset godina u nemirima, sumnjama i lomovima. Nailazili su i dugi prekidi, kada bi podlegao isku enju pastirskog ivota i u potpunosti se predavao obicnim, svakodnevnim poslovima. Tada je u sebi gu io sve obzire i grizu savesti. Bio je u osamdesetoj godini i cinilo se da je vec prekasno bilo da na svoja pleca preuzme tako opasnu misiju i da je bolje mirno umreti u zemlji Medijanskoj, koja mu je postala druga domovina. Ali nova ideja je i protiv njegove volje i dalje klijala, dok na kraju zov nije postao toliko jak da je bilo te ko odupreti mu se. Poslednje godine boravka kod Medijanaca do ivljavao je verske ekstaze, snove i prorocanske vizije. Jednog dana napasao je ovce u podno ju planine Horiv, svete planine, jer je, po verovanju Madijanaca, na njenom vrhu, medu oblacima, iveo Bog njihovih otaca, Bog Avrama, Isaka i Jakova. Dok je gledao unaokolo opazio je cudnu pojavu: neki bun je goreo svetlim plamenom, a nije sagorevao. Odjednom ga iz plamenog buna pozva glas Boga da odmah krene u Egipat i oslobodi Izrailjce iz ropstva. U velikom strahu, Mojsije zakloni rukama lice, ali je, ipak, sakupio hrabrost da iska e svoju sumnju: "Evo kad otidem k sinovima Izmiljevijem, pa im recem: Bog otaca va ih posla me k vama,%ko mi reknu: kako mu je ime? ta cu im kazati?" Kao odgovor Bog mu se prvi put objavi pod imenom Jehova. Bilo je to veliko objavljenje, ali ono, ipak, ne raspr i Mojsijeve strahove. Kako je mogao da stekne poslu nost Izrailjaca, alio se, kada ce im otici bez ikakvih dokaza

svoga poslanstva, vec samo s imenom Jehovinim na ustima? Tada ga Bog naoru a protiv malovernika cudotvornom moci, tako da je od toga trenutka bio u stanju da preobrazi tap u zmiju, leci gubu i vodu pretvori u krv. lako je bio naoru an moci cinjenja cuda, Mojsije je poku avao da izbegne nametnutu misiju, pravdajuci se da muca i da stoga nece moci govorom da ubedi sunarodnike. Jehova se razgnevi na taj novi izgovor, ali ga, na kraju, ute i, obecav i mu da ci mu u pomoc dati njegovog starijeg brata Arona, koji ima dar govora i besedice u njegovo ime. Mojsiju nije preostalo ni ta drugo nego da se sprema na put. Oprostiv i se od tasta, posadio je na magarce enu i decu i te ka srca krenuo za Egipat. Na putu je do iveo ne to stra no. U jednoj gostioni119 'Btffijsfe legende---------------------- --------------------------------------------------ci pored puta Jehova je iznenada hteo da ga ubije zato to nije bio obrezan. Pobesnelog Boga uspela je tek da umoli Sefora, obrezav i svoje sinove. U Egiptu je Aron iza ao u susret Mojsiju. Braca su sazvala zbor Izrailjaca i zajednickim snagama uspeli da ih ubede da po Jehovinoj volji moraju da napuste zemlju Gesemsku. Na njihovu odluku nisu toliko presudni uticaj imala cuda koja je Mojsije cinio dokazujuci svoje poslanstvo, ni Aronova krasnorecivost, koliko progon koji se iz dana u dan povecavao i ugro avao njihov opstanak. IZLAZAK IZ EGIPTA. Od nezaboravnog dana ubistva koje je izvr io Mojsije u nastupu gneva, proteklo je cetrdeset godina. U Egiptu je vladao drugi faraon, na njegovom dvoru je slu ilo novo pokoljenje cinovnika. Zlocin se zato izbrisao iz pamcenja ljudi i nekada njem beguncu nije vi e pretila nikakva opasnost. Ko bi, uostalom, prepoznao u tom bradatom Azijatu, odevenom u grub, dugacki pla t i sa pastirskim tapom u ruci, onog otmenog Egipcanina i usvojenog princezinog sina, koji je nekad bio tako cuven! Za cetrdeset godina je toliko ostario da se nije mogao prepoznati, izbrazdalo mu se preplanulo lice borama. Bio je to vec osamdesetogodi nji starac cija je brada gusto osedela. Mojsije i Aron su oti li kod faraona sa molbom da dozvoli Izrailjcima da odu na tri dana u pustinju, gde su rtvama i molitvama eleli da odaju pocast Jehovi. To je, naravno, bila prevara, po to nisu nameravali da se vrate pod jaram Egipcana. Ali, faraon je gnevno odbio njihovu molbu, a za kaznu je povecao Izrailjcima kuluk narediv i im ne samo da izraduju dotada nji broj opeke, vec i da nabavljaju plevu za njeno ojacavanje. To je zahtevalo dodatne casove rada, po to u Egiptu nije bilo mnogo pleve i morala je da se tra i po citavoj zemlji. A ko zbog toga nije stigao da izradi odreden broj opeka, izlagao se velikim ibanjima od strane egipatskih krvnika. Ogorceni takvim tokom dogadaja, Izrailjci su okrivljavali Mojsija to je njegovo zauzimanje kod faraona donelo vi e tete nego koristi. Za njega je to bio izuzetno bolan trenutak, trenutak ocajanja. Cinilo mu se da Jehova nije odr ao rec i da je uvalio izrailjski narod u jo vece patnje. Mojsije ponovo ode kod faraona cvrsto odluciv i da ovoga puta probudi njegovu savest slu eci se magijom. Stupiv i pred njegov tron, baci svoj tap i on se odmah pretvori u zmiju koja puzi. Ali faraon sa sa aljivim osmehom pogleda I2O Zenon 9(p bradatog carobnjaka i naredi da dovedu sve tenike, koji su izveli istu caroliju. Na njega nije ostavilo jaci utisak ni to to je Mojsijeva zmija pro drala zmije egipatskih sve tenika. Od tog trenutka rasplamsala se ogorcena borba sa tvrdom uporno cu vladara. Mojsije je poslao na Egipat redom deset nesreca: najpre se voda Nila pretvorila u krv, zatim su se na zastra ujuci nacin namno ile abe, komarci i muve, stoka crkavala od neke zaraze, ljudska tela bila prekrivena gnojavim ranama, grad upropastio letinu, na zemlju srucio ogromni oblak skakavaca, a na kraju je zavladala takva tama da su ljudi hodali pipajuci. Posle svake nesrece faraona je spopadao u as i pristajao bi da oslobodi Izrailjce, ali ubrzo bi povlacio obecanje, iako su njegovi podanici glasno tra ili da ih neispunjavanjem svojih obecanja ne izla e novim nesrecama. Doveden do krajnosti, Mojsije je konacno odlucio da slomi faraonovu

volju desetom, najpogubnijom nesrecom. Ali prethodno je upozorio Izrailjce da budu pripravni. Naredio im je, pre svega, da svaka porodica zakolje jednogodi nje jagnje i da njegovom krvlju obele i vrata svojih kuca. Za veceru je trebalo da pojedu peceno jagnjece meso sa beskvas-nim hlebom i gorkim travama, a svima je naredio da za sto sednu odeveni za put, da bi u svakom trenutku mogli da napuste Egipat. Kada je do la ponoc, Jehova je i ao od kuce do kuce, i tamo gde na vratima nije video krvavi znak, usmrci-vao japrvence, ne zaobilazeci ni faraonovog ni robinjinog sina. cak su* i prvencad ivotinja padala mrtva. Zemljom su se razlegli jauci i plac, smrt nije po tedela nijednu egipatsku porodicu, l tek tada je faraon razumeo stra nu Mojsijevu moc i dozvolio mu da izvede izrailjski narod iz ropstva. Sveteci se za progon i kuluk, Izrailjci su opljackali egipatske kuce, koristeci mete koji je u zemlji zavladao zbog nesrece. Tako su stekli zlatne i srebrne posude, odecu i mnoge druge dragocene stvari, pre svega oru je, koje je moglo dobro da im poslu i u borbi sa pustinjskim plemenima. Mojsije je ovekovecio ovaj dogadaj uspostavljanjem praznika Pashe, to znaci "praznik prolaska, zaobila enja", jer je Jehova zaobilazio domove Izrailjaca, a Egipcane ka njavao smrcu prvenaca. PRELAZAK PREKO CRVENOG MORA. Zasvira e srebrne trube i povorka Izrailjaca napusti zemlju Gesemsku i krenu na istok ka pustinji. Cinilo ju je esto hiljada naoru anih ljudi, 1 01 ne racunajuci ene, decu i poslugu. Na celu je hodala svita sa drvenim kovcegom u kojem se nalazila balsamovana mumija Josifa, a povorku se zavr avala nebrojenim stadom ovaca, koza i magaraca. U pustinji su izbeglice, na svoju radost, shvatile da ih predvodi Jehova, jer je danju ispred njih i ao stub od dima, a nocu ognjeni stub koji je dosezao samo nebo. Mojsije je u pocetku sledio stari put karavana du obale Sredozemnog mora, zatim je skrenuo na jug, ka pustinjskoj zemlji Etam, jer se bojao da ga pomorska utvrdenja tamo njih naroda nece bez borbe propustiti u Hanan. U Etamu je naredio prvi du i odmor, a zatim se ponovo uputio na sever i razapeo atore u Pi-Airotu. To je bilo naselje koje je le alo izmedu Migdola i mora, nedaleko od grada Vel-Sefona, poznatog po hramu hananskog boga Bala. U meduvremenu, faraon, uvreden i besan, bacio se u poteru za beguncima na celu est stotina bojnih kola. Kako su se samo prenerazili Izrailjci kada se iz pra ine pojavila gomila stra nih egipatskih ratnika u galopu! Kao opcinjeni gledali su u propast koja im se pribli avala, lomili ruke u ocajanju i kukali to su tako lakomisleno dozvolili da budu izvedeni iz zemlje Gesemske, gde je bilo bolje iveti u ropstvu nego sada ginuti od ruku egipatskih vojnika. Mojsije ih je umirivao i uveravao da Jehova nece napustiti svoj narod u nesreci, l zaista, cim je pao mrak Egi-pcanima je preprecio put ogroman zid od dima i plamena, koji je stajao do samog jutra i nije mogao da se prede. Mojsije je u praskozorje iza ao na morsku obalu i podigav i ruku naredio talasima da se razdvoje. Odmah se izmedu dva naslagana vodena zida stvorio suvi prolaz, kojim su Izrailjci po urili na drugu obalu. Faraon je shvatio ta se dogada i estoko za njima pojurio na celu cele konjice. U trenutku kada se nalazio na sredini mora, Mojsije je jo jednom podigao desnu ruku, i na taj znak vodeni zidovi su se sru ili na gonioce i odvukli ih u dubine pobesnelog vrtloga. Nekoliko sati kasnije talasi su na obalu izbacili tela ljudi i konja, i polomljena bojna kola - alosne ostatke ohole egipatske konjice. U izrailjskom logoru zavlada neopisiva radost. Mojsije i citav narod zapeva e pesmu zahvalnicu u slavu Jehove, a ene sa prorocicom Marijom na celu izvedo e Ples pun trijumfalnog zanosa, udarajuci takt na glasnim tambu-rinama. L 122 Zenm y(psi PUTOVANJE KROZ PUSTINJU. Izrailjci se zatim uputi e ka pustinji Sur. Put ih vodio kroz predele bez vode i tri dana nisu imali ni kapi vode za pice, a kada su se najzad dovukli do Mere, tamo nja voda je bila gorka. Za izmorene i edne

putnike to je bio izuzetno bolan udarac i u logoru je ponovo pocelo da se iri nezadovoljstvo i ocaj. " ta cemo piti?", gundali su ljudi. Ali, Mojsije je brzo iza ao na kraj sa zlom. Ubacio je u bunar neke grancice koje je sakupio u okolini i na radosno cudenje Izrailjaca voda je postala slatka i pitka. Okrepljeni putnici krenu e potom u Elim, rajsku oazu cuvenu po sedamdeset palmi koje tamo rastu i dvanaest izvora bistre vode. Trebalo je, ipak, nastaviti put. Tacno est nedelja nakon prelaska egipatske granice, povorka se ulogorila u pustinji Sin, izmedu Elima i Sinaja. Tamo je boravak bio izuzetno te ak. Sunce je nemilosrdno pr ilo, a da zlo bude vece istro ile su se zalihe hrane i vode. "Daj nam vode da pijemo!", zvali su, a Mojsije je odgovarao: "Za to se prepirete sa mnom? Za to izazivate Gospoda?". Za mu karce, ene i decu, koji se jo nisu bili navikli na te ak pustinjski ivot, glad i ed postajali su prava muka. Kao i obicno, citava krivica za nesrecu pripisivana je lakomislenosti Mojsija i Arona. Uzbudene gomile naroda opkoljavale su atore dvojice voda, proklin-juci sudbinu i u ocajanju gnevno ih optu ujuci: "Kamo da smo pomif od ruke Gospodnje u zemlji Misirskoj, kad sjedasmo kod lonaca s mesom i jedasmo hljeba izobila! Jer nas izvedoste u ovu pustinju da pomorite sav ovaj zbor gladu." Po tim recima Mojsije je postao svestan koliko je duboko u Izrailjcima bila uko-renjena ropska du a, po to su iznad slobode stavljali ugodan hleb i lonce mesa. To ga je do dna srca zabolelo, ali ih je uve-ravao da Jehova sigurno nece da napusti svoje sledbenike i da ce ih nahraniti i napojiti pre nego to se i nadaju, l pred vece obecanje se ispuni. Sa istoka dolete e nepregledna jata prepelica i u jednom trenutku pado e na zemlju. Iznemogle od dugog leta bespomocno su mlatarale krilima i lako se hvatale golim rukama. U logoru nasta groznicava vreva, planu e vatre i ubrzo se ra iri slatki miris ptica pecenih na ra nju. Po to su utoli e glad, Izrailjci polega e da spavaju, do nebesa uzdi uci cudotvornu moc Mojsija. U zoru, tek to ih je probudio znak za ustajanje srebrnih truba, protrlja e oci od cudenja, citavo prostranstvo stepe, dokle je pogled dopirao, bilo je prekriveno lopticama, be-lim kao sneg, koje su podsecale na grad. Istrcali su da bolje 123 *-' '-J-v, £/ osmotre pojavu. Iz atora je iza ao i Mojsije i sa trijumfalnim osmehom objavio da je to mana koju je Jehova poslao umesto hleba. Ljudi su oklevali da probaju cudne loptice, ali kada su se uverili da imaju ukus slican hlebu sa medom, uzvicima su izrazili prijatnu iznenadenost i odu evljeno su prionuli na njihovo skupljanje. Ubrzo se ispostavilo da se za dan mo e skupiti onoliko koliko je potrebno da se utoli glad. Od tada, pa narednih cetrdeset godina pustinjskog lutanja, mana je bila njihov svakodnevni hleb. Sledece mesto odmora bilo je Rafidin. Tamo nije bilo nijednog bunara i izrailjski narod je ponovo trpeo ed. U logoru je uzavrelo od protesta i buntovnickih pretnji. Mojsije se tada uputi pod planinu Horiv, koja se nedaleko od logora dizala do neba. Stade je u njenom podno ju i pred ocima utucenog naroda udari tapom po strmoj steni. U istom trenutku iknu iz pukotine mlaz sve e planinske vode. Videv i to cudo, Izrailjci prvo zaneme e, a zatim podivlja e od radosti i blagosiljajuci Mojsija gura e se jeden preko drugog da napune vodom krcage i druge posude koje su im se na le pri ruci. Jedva da su uspeli da utole ed i napoje ivotinje, kada su zaprepa ceni zaculi borbene poklice koji su im se pribli avali. Po prvi put su morali oru jem da odmere snage sa ratnickim pustinjskim plemenima. To su bili Amalicani, koji su hteli da preprece put nepoznatim uljezima i napljackaju se. Ali, ako su racunali na laku pobedu, ljuto su se prevarili. Mojsije je poverio komandu nad svojom vojskom Isusu Navinu, koji se pokazao kao sposoban i hrabar voda. Brzo je i vesto poveo svoje cete u borbu sa napadacima i ubrzo se rasplamsala ogorcena bitka. Mojsije je sa Aronom i Orom stao na brdo da bi pratio tok bitke, koja se sa promenlji-vom srecom vodila od jutra do mraka. Kada je Mojsije podizao ruke, pobedivali bi Izrailjci, a kada ih je spu tao, nadjacavali bi Amalicani. Satima je trajalo tako, dok mu na kraju ruke nisu

.

koji bi od tada trebalo da reguli u dru tveni ivot Izrailjaca. Umorice se i ti i narod koji je s tobom. posavetova mu da Izrailjce podeli na grupe od po hiljadu. Tako je pred vece Isus Navin razbio napadace i primorao ih da se povuku. ljudi popada e na zemlju i u u asu prekriva e rukama oci. bilo ih je dvanaest. jer je to te ko za tebe. koji su davali dovoljno drveta za ogrev i gradu. nad svakom grupom da postavi stare inu koji bi istovremeno bio sudija i re avao sitne albe. a deca veselo igrala izmedu atora. sve tenik rnadijanski i Mojsijev tast. koji su se valjali oko vrha. poredali su se du oznacene linije. poslao svoje najbli e natrag u zemlju Madijansku.. naredio je svim Izrailjcima da obuku sve e oprane haljine i poste tri dana da bi se dostojno pripremili za veliki trenutak. ene i deca. Ali je zato najbli a okolina bila veoma povoljna za du i boravak. Mojsije ih je upozorio da niko ne sme da stupi na Svetu goru i pastirskim tapom oznacio granicu upo< Bi6(ijsl(e kgende zoravajuci da ce svako ko je prekoraci poginuti. A kad jo odjeknu e glasni zvuci nekakvih tajanstvenih truba. ene kuvale. a vas narod stoji pred tobom od jutra do vecera?. pedeset i deset ljudi. Tamo je bilo dovoljno vode. Bez odlaganja je do ao u izrailjski logor i doveo zetu enu i dva sina. Odjednom se razbesne stra na oluja. sto. Mojsije je jo jednom oti ao da se sretne sa Jehovom.. Kada je pro ao trodnevni period pripreme. Na boji tu je podignut rtvenik za prino enje rtava zahvalnica. Po tom pitanju je bio znatno iskusniji i zato je zetu otvoreno rekao ta o tome misli: " ta to radi s narodom? Za to sjedi sam. Mu karci su se prihvatili zanata. Novo uredenje zavelo je red i znatno pobolj alo administraciju. Tokom ponovnog boravka na Sinajskoj gori Je-hova mu je predao niz zakona i verskih propisa. Sedeo je od jutra do veceri. a gora nesta u gustom oblaku dima. nosio je u sebi ne to tajanstveno i ulivao sujeve-ran strah medu Izrailjcima naviknutim na ravnicu delte Nila. Savet mudrog madijanskog sve tenika je sproveden u ivot i rasute izrailjske mase dobile su zacetak svog buduceg dru tvenog uredenja. Girsama i Eleizera. PLES OKO ZLATNOG TELETA. prinoseci na rtve ovce. a samo u va nijim slucajevima pozivali bi se preko vi ih instanci na Mojsija. narod se okupio u podno ju Sinajske gore. Mu karci. a njihovom krvlju poprska vernike u znak zaveta sklopljenog sa Jehovom. prele i tkale. i ka i Isusu neka pamti da cu sasvijem istrijebiti spomen Amalikov ispod neba. Poce e da udaraju gromovi i sevaju munje. koji mu je saop tio da namerava da sklopi zavet sa izrailjskim narodom." Kada ga Mojsije upita ta bi trebalo da uradi. Da bi izbegli poraz.Vrativ i se u logor sa radosnom ve cu. Tamo se susreo sa Jehovom." Za veliku pobedu uskoro je saznao Jotor. pre nego to se razracunao sa faraonom i izveo narod iz Egipta. Zatim pode od jednog do drugog rtvenika redom. svecano obuceni. Nije dobro to radi . saslu avajuci svedoke i izricuci presude cak i u najsitnijim sporovima. Mojsije je. Zbog toga nisu videli kako se Mojsije u tom trenutku uspeo na padinu gore i odmah zatim nestao u neprozirnim oblacima dima. da svako od njih podigne vlastiti rtvenik. Sutradan je poceo da sudi ispred svog atora. Jotor je posmatrao i sve vi e se cudio kako se Mojsije ceo dan mucio i tracio vreme na re avanje sitnih sporova. Turobni stenoviti masiv sa svojim vrhovima koji doticl nebo.utrnule i nemocno pale. Jednoga dana Mojsije je napustio logor i popeo se na sam vrh Sinajske gore. a Jehova je naredio Mojsiju da za vecnu uspomenu pobedu zabele i u knjige: "Zapisi to za spomen u knjigu. Tri meseca nakon napu tanja Egipta Mojsije se zaustavi na du i odmor pod gorom Sinauskom. Aron i Or su posadili Mojsija na kamen i sa obe strane podupirali mu ruke. rasle su urmine palme i bagremi. nece moci sam vr iti. ali je ovog puta sa sobom poveo . naime. S tim dragocenim darom Mojsije se vrati u dolinu i u slavu velikog dogadaja naredi Jakovljevim pokoljenjima. Logor je ubrzo poceo da bruji ivotom punim u urbanosti i vreve.

.

a kada je stajao ispred ulaza sa uzdignutim rukama. Mojsije je jo izdaleka zacuo stravicnu viku. Sada mu. Mojsije se ponovo uputio na vrh Sinaja. ipak. Po to je uspostavio red u logoru. jer tome Mojsiju koji nas izvede iz zemlje Misirske ne znamo ta bi. u kome je kovceg trebalo da pociva. a na vrh je oti ao sam. Dr eci se po strani. to je bio Bog ciji im je kult usadivan odne-davno. Samo je on smeo tamo da ude. Prorok je sa tablicima oti ao na vrh gore i tamo ostao cetrdeset dana i cetrdeset noci. i pobijte svaki brata svojega i prijatelja svojega i bli njega svojega. po to je strahovao da mu je brat nastradao. vrati e se u logor. Na kraju mu je objavio da je du nost prvosve tenika poverio Aronu zajedno sa privilegijem da se ona u njegovoj porodici prenosi sa koleno na koleno. koji je trebalo da im slu i kao hram. obuze ka takav gnev. da su zasle-pljeni sunarodnici morali da odvracaju pogled. sav narod bi izlazio iz atora i u strahu po-smatrao kako razgovara sa Jehovom. obradovan povratkom idola kojeg je obo avao od pamtiveka. Nadava. Samo Leviti nisu ucestvovali u tom ludilu. Skru enog Arona je stra no ukorio zbog otpadni tva i pozvav i Levite dao im ovakvo naredenje: "Ovako ka e Gospod Bog Izrailjev: pripa ite svaki svoj mac uz bedro svoje. Silazeci sa vrha Sinajske gore. Ostavio ih je. nije imao snage da se suprotstavi tom sna nom zahtevu. Dao mu je i tacna uputstva kako da napravi "kovceg zaveta". kome je verno slu io. koji ce ici pred nama. a Izrailjcima naredio da iz njega piju vodu. na padini brda na polovini puta." Leviti se naoru a e macevima i ubi e na hiljade otpadnika. ljudi su na sav glas tra ili: "Hajde nacini nam bogove. to nije bilo dovoljno. Boravio je tamo cetrdeset dana i cetrdeset noci. ene i deca padali su u verski zanos. postaviv i ga u pukotinu stene. da je o stenu razbio tablice sa Jehovinim zapovestima. Jehova mu je predao dve kamene tablice na kojima je bilo urezano deset bo jih zapovesti. Zato im je pro-povedao . da izmoli od Jehove opro taLza sve to se dogodilo. Ali Jehova mu odlucno rece da smrtnicima nikada nece pokazati svoje lice." Aron. Zlatno tele je razbio u paramparcad i bacio u bunar. Nedugo zatim Jehova naredi Mojsiju da iskle e dve nove kamene tablice. a narod. kada nije bilo Mojsija i njegovog neodoljivog ara. Ugledav i u asnu razuzdanost. Ispunjen osecanjem zahvalnosti. pri-neo mu Je rtve paljenice od ivotinja i zatim seo za svecanu gozbu. Tada je iz njegovih usta jo jednom*uo obecanje da ce narod izrailjski dobiti Hanan. na koje je eleo po drugi put da ureze deset zapovesti. mu karci. ce-znuo je da mu pogleda u lice. pevajuci i igrajuci oko statue. ZAVET S JEHOVOM. a sa njegovog lica izbijao je takav velicanstveni sjaj. zemlju u kojoj teku med i mleko. Citav dan orili su se bubnjevi i svirale. U srcima Izrailjaca slomila se vera u Jehovinu za titu. vec mu je predao i skup zakona i verskih propisa po kojima su Izrailjci imali da se vladaju. sa u asom su posmatrali kako se narod odrekao Jehove i svom du om se predao idolopoklonstvu. Uostalom. Jehova mu je tada ne samo ponovio deset zapovesti. U strahu to su ostali sami. Avijuda i sedamdeset izra-iljskih stare ina. Ipak se jednom smi-lova izmucenom Mojsiju i. i dopusti mu da ga na tren pogleda s leda. Na njegov poziv ene su u rtvenom zanosu davale svoj nakit. vratili su se pod za titu svojih bogova iz vremena boravka u Egiptu. ne jeduci i ne pi127 juci. ljudi ostavljeni na polovini puta. Sledeceg dana postavljena je na sred logora. po urio je ka logoru i naredio da se izvan njegovih granica postavi posebni ator. A za to vreme. pa podite tamo i amo po okolu od vrata do vrata. Niko nije znao ta se de avalo u njegovoj du i. Ubrzao je korak da bi to pre stigao u logor. ispunjen ocajanjem. ne mogav i da sa ekaju Mojsija. Aron se na ao u velikoj nedoumici i nije znao ta da radi. prode pored njega zakloniv i lice rukom. Mojsije se zatim vratio u logor. Sada.Arona. i " ator od sastanka". ipak. tako da se nagomilalo toliko zlata da su mogli da izliju statuu zlatnog 126 Zenon y&si teleta. Ispred Aronovog atora okupila se velika masa. Do tada je slu ao samo glas Boga.

sve. Umiv i se. NA PUTU U KADI . vernicima se cinilo da na njegovoj glavi vide rogove. sa kandilom iz kojeg se irio mirisni dim. Pojedina plemena mar irala su u odredenom rasporedu pod svojim zastavama i sa svojim vodama. Leviti su bili najodanije Mojsijeve pristalice i verno su mu slu ili tokom putovanja kao telesna garda. Sa prednje strane turbana bila je pri ivena zlatna tablica s urezanim natpisom: "Svetinja Gospodu!". Velikom bogatstvu ukrasa doprinosile su i naramenice op ivene dragim kamenjem i ogrlica od te kog zlata u obliku lanca. Samo tu. izgledala je velicanstveno. kao i u obradi metala. sagradili su kovceg od bagremovog drveta i oblo ili ga zlatom. Hram su sagradili majstori od bagremovih dasaka. pre svega. Iz dasaka su virili zlatni prstenovi kroz koje se provlacila uska traka. bezoblicna masa izbeglica postala je dru tvo kojim je upravljala hijerarhija cinovnika. okru enog nizom bronzanih stu-bova sa srebrnim. kao da su hteli da je za tite od ne eljenih pogleda. zaklanjali su tablice iroko razapetim krilima. Iz njihovih redova Mojsije je imenovao i sudije. Po to mu je za njihovu gradnju bilo potrebno mnogo zlata. objavio je sakupljanje priloga. Pojacana je i bezbednost putnika. vesta u drvodeljstvu. Privelegija opslu ivanja hrama i no enja kovcega za vreme svecanog hoda dodeljena je iskljucivo Levitima. Zidovi su bili prekriveni lanenim platnom. Ispred ulaza u hram stajao je oltar izliven od bronze i velika bakarna cinija sa vodom. koje je u potpunosti uspelo. to je bila druga izdvojena dru tvena grupa kojoj su bile poverene du nosti od op teg znacaja. Ali spoljni zidovi hrama nisu blistali zlatom. a kult Jehove dobio je konkretne oblike u vidu institucija hrama. po-veriv i sve radove vezane za njih dvojici cuvenih zanatlija. Pored skupa sve tenika. Tako je svaki njegov pokret bio pracen tihim. ucitelje. takode oblo enih zlatom. Tamo je u tajanstvenom polumraku pocivao zlatni kovceg zavela. Sa poprecnih greda visilo je tanko laneno platno tako da je prostor sa svih strana bio zatvoren visokim paravanom. a krov su cinile ovcije ko e ofarbane u crveno. Na poklopcu se nalazila zlatna tablica sa natpisom koji je saop tavao da je tu nastanjen sam Jehova. u dvori tu. Zajednicki ivot bio je regulisan pravnim propisima. znak svetosti. postavljena sa obe strane kovcega. Nasred odaje stajao je oltar protkan zlatom. U podno ju Sinajske gore pojavili su se . Mojsije je poletno poceo da organizuje institucije i uredenje vezano za religijski ivot Izrailjaca. narod je smeo da se moli dok je prvosve tenik prinosio Jehovi na rtvu ivotinje. Iza rasko no vezene zavese bilo je skriveno najsvetije mesto hrama. Veseleilu i Elijavu. koji je sadr avao najdragocenije blago izrailjskog kulta. Na grudima mu su prelivao vi ebojni opr njak na kojem je svetlucalo dvanaest dragulja sa urezanim imenima dvanaest pokoljenja Jakovljevih. pisare. Unutra se ulazilo kroz vrata zaklonjena zavesom od plave. Mojsije je u kovceg polo io tablicu sa dekalogom i druge sinajske zakone. metalnim zvucima. Grube tkanine od kostreti titile su ga od ki e i sunca. po to je stvorena regularna disciplinovana vojska. Pod Sinajskom gorom Izrailjci su logorovali citavu godinu. Odlucio je. Ali nisu ih zakivali. da sagradi kovceg zaveta i prenosni atorhram. na kome su izrailjske ene izvezle tajanstvene likove heruvima. koju je Mojsije do detalja propisao. Preko pan-talona od belog lana i ljubicaste tunike ogrtao je dugacki pla t od plave vune. ator-svetinja stajao je nasred cetvorougaonog dvori ta. mesto gde je boravio Jehova. ciji je rub bio op iven zlatnim zvoncicima i re128 Zenm 3(psidbvs/(i sama. prvosve tenik je sam ulazio u predvorje hrama. Njegova ode da. Tako je odmah pristupio ostvarenju svojih planova. vidare i poreznike.sa prekrivkom na licu. a kada je u nadahnucu govorio u Jehovino ime. srebra i bakra.tenstva i liturgijskih rituala. Kakve su se samo ogromne promene dogodile za to vreme! Zahvaljujuci Mojsiju. Ta dva majstora. stocic sa osvecenim hlebom i sedmokraki bronzani svecnjak. Dva zlatna heruvima. Zahvaljujuci tome hram je u slucaju preno enja mogao lako da se postavi ili rastavi na delove. purpurne i skerletne tkanine. umetnicki izradenim glavama.

Mojsije je bio svestan tih opasnosti. gladu i podnetim gubicima. Obeshrabreni naporima. po stra noj ezi. Iza njih su i la plemena pod svojim zastavama. Ne znamo kako se to dogodilo. Mojsije se osecao dovoljno jak da se odva i na osvajanje Hanana. da razmisle o tome ta im je ciniti. koji su na motkama nosili kovceg zaveta.izbio je bunt u samoj Mojsijevoj porod130 131 ici. zajednicki interesi i ciljevi nadvladali su plemenski partikularizam. Po to nije bilo dozvoljeno da se ubijaju ivotinje. umrla. Ali Jovavu se nije rastajalo od porodice. Za ovu ulogu najpogodniji je bio Madijanac Jovav. U logoru su se irile bolesti i ljudi su umirali kao muve. Ubrzo je ceo kraj bio prekriven grobovima i zato su ga. Ali u temelju tih sukoba krile su se dublje nesuglasice. Po to ga je obuzelo osecanje bespomocnosti. prihvatio je ulogu vodica. po to je popustio pred Mojsijevim molbama. njegov urak i sin sve tenika Jotora. Izrailjci su se bacili na ptice i lakomo navali e da utole glad. Tek nakon dugog navaljivanja i pogadanja. Zato su i li po logoru i alili se: "Zar je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas?" To je bilo otvoreni sukob za uticaj. ali je Mariju. govoreci iz oblaka. i Mojsije je odlucio da ga ugu i u zacetku. Ali iz nevolje ga je izbavilo jo jedno cudo. da li je njegova prva ena. odnosno enu tudinku i robinju. surova kazna. kada mu je Mojsije obecao znatan udeo u buducem plenu iz Hanana. kcerka sve tenika Jotora. jer se na logor po drugi put spustio nepregledni oblak prepelica. U Asirotu. A u divljim neprohodnim planinama i na beskonacnim pustinjskim prostranstvima <Bi6(tjs%e legende lako je moglo da se zaluta ili padne u zasedu Beduina razbojnika. Kolonu su titili posebni naoru ani odredi i izvidaci. Sa setom su se secali starih dobrih vremena. sklopiv i atore. nema ni ta osim mane pred ocima na ima". Duga kolona putnika krenula je na put u ustaljenom poretku.tako prvi temelji buduceg izrailjskog naroda. gde ih je Jehova. U osvit odjeknu e dve srebrne trube i izrailjski narod. Izrailjci najzad dospe e do ju ne granice Hanana i postavi e logor u . koja je bila glavni vinovnik pobune. po to su tamo sahranjeni oni koji su postali rtve lakomosti. a na zacelju su bila ogromna stada ovaca i magaraca. A sada posahnu du a na a. zarazio gubom i proterao iz logora. rastavljene delove hrama i posude za obred. Mojsije je. Palo je toliko prepelica da je meso cak moglo da se su i za zalihe. Aronu je oprostio krivicu. Krivce je pozvao u hram. Posle tri dana mar a kroz pustinju. zaboravljajuci na ropstvo i progon: "Opomenusmo se riba to jedasmo u Misiru zabadava. dogodilo se ne to znatno strasnije . stra no ukorio i pozvao na poslu nost. Do li su do uverenja da su i oni pozvani za to. napu tajuci to mesto patnje i alosti. gde su se zaustavili na sledeci odmor. Nezadovoljnike i hu kace stigla je. naravno. ili mu je Etiopljanka bila nalo nica. Izrailjci nazvali "Grobovi lakomosti". Na celu su bili Leviti. bio duboko pogoden malodu no cu svoga naroda. Ali medu Izrailjcima nije bilo nikoga ko je znao put do te obecane zemlje. Izrailjci su opet poceli da gundaju i okrivljuju Mojsija. Prorocica Marija i prvosve tenik Aron bili su nezadovoljni to je Mojsije smatrao da samo kroz njegova usta govori Jehova i da samo njemu pripada pravo da vlada u Jehovino ime. spremi se za pokret. i krastavaca i dinja i luka crnoga i bijeloga. jer se ispostavilo da su prepelice bile otrovne. te je tra io vodica koji dobro poznaje krajeve kroz koje je vodio put. gnevni Bog povratio joj je zdravlje i dozvolio da se vrati u logor. Marija i Aron su zamerili svom bratu to je o enio Etioplja-nku. utuceni su sedeli ispred atora i alili se na Mojsija to ih je nagovorio da napuste Egipat. ipak. koju vi e ocima nisu mogli gledati. A da zlo bude vece. To verovatno nije bilo presudno: ogorcenje u porodici izazvala je cinjenica to je prorok pogazio drevnu hebrejsku tradiciju. Klicuci od radosti. Tek nakon sedam dana. sazvao je savet stare ina. morali su da se hrane samo manom. Izvr iv i to veliko istorijsko delo. jednog dana u logoru je izbio po ar i progutao mnogo dragocenih dobara.

Zaslepljeni ludackim strahom i besom. baci e se na Isusa i Ha-leva da ih kamenuju. Bila je to pora avajuca vest. "Da postavimo starje inu pa da se vratimo u Misir". Prema njihovom mi ljenju. odakle se pru ao pogled na granicne oblasti buduce domovine. pa izidite na goru. Ali Mojsije je bio previ e oprezan covek i nije dao da ga odu evljenje sunarodnika lako ponese. eda li pod atorima ili u tvrdim gradovima". zemlja Hananska je zaista plivala u svakom izobilju. Grupe podstrekaca zahtevale su da se Mojsije zbaci i izabere novi voda. odtmh potrca e na visoko uzvi enje. je li jak ili slab. dok na kraju nisu medu gomilom izazvale velike nerede. ponovo su dozvolile da ih zahvati ocajanje. Junake je spasilo samo to to su se sklonili u dvori te hrama. Odlucio je da svi koji su pre li dvadesetu godinu ivota ne dozive srecu da vide Hanan. Izvidaci su bez te koca ispunili povereni zadatak. bio je to prizor pun neopisive lepote. l 132 CETRDESET GODINA U PUSTINJI. i kakva su mjesta u kojima ivi. te da su ostali ucesnici izvidackog pohoda zbog kukavicluka preterali u opisu snage te zemlje. A Isus sin Navin i Halev sin Jefonijin. Ipak. Najpre je trebalo poslati uhode da utvrde sa kakvim ce se protivnikom suociti. Na blagim planinskim padinama videli su se vrtovi maslina. iznurene monotonim pustinjskim ivotom. koji su ucestvovali u uhodenju. poslav i na njega pomor. Mojsije ga odmah povede na jug. Kazna se nije odnosila na Isusa i Haleva. Imali su cetrdeset godina da tumaraju po pustinji i da u njoj zavr e svoj ni tavni ivot. Nakon cetrdeset dana vratili su se u logor. Po to je svanulo. popustio je pred Mojsijevim preklinjanjima i ubla io kaznu. Dva studenca sa svezom vodom i prostrani pa njaci pru ali su povoljne uslove za uzgajanje stoke. Kao najpogodnija pokazala se okolina grada Kadi . Putnici. "Kamo da smo pomrli u zemlji Misirskoj ili da pomremo u ovoj pustinji! Za to nas vodi Gospod u tu zemlju da izginemo od maca. Zatim je izabrao po jednog coveka iz svakog plemena i poslao ih u izvidanje uz sledece reci: "Idite ovuda na jug. Povrativ i vlast nad svojim narodom. Kao nagradu za nepokolebljivu veru u Jehovinu za titu. narove i socne smokve. po kojoj su cvetale jarkocrvene a e. Doline su bile prekrivene cilimom bujne trave. Neposlu ne izrailjske mase. ali o njenom osvajanju nije se moglo ni pomi ljati po to su granice branila sna na utvrdenja sa posadom od divova. Ispunjeni rado cu. koje su tako lako prelazile iz jedne krajnosti u drugu. koji bi vratio narod u Egipat. Samo oni koji jo nisu navr ili dvadeset godina. a kao dokaz plodnosti Hanana doneli su na motkama te ke grozdove. Ali odu evljenje je brzo splasnulo. kao i pokoljenje rodeno u te kim uslovima nomadskog ivota stici ce u Zemlju obecanu. ene na e i djeca na a da postanu roblje? Nije li bolje da se vratimo u Misir?". Voce je izazvalo neopisivo uzbudenje i izraljski narod je uporno tra io da se odmah krene u osvajacki pohod. kada su uhode saop tile sve ono to su videle. gde su izve-sno vreme boravili kod Akabskog zaliva. predlo eno im je da idu u samoubilacku smrt. ivot im je zagorcavala . Zatim je krenuo u potragu za prostorom gde su Izrailjci mogli da se nastane za stalno. Za Izrailjce.pustinji Faranskoj. oplakivali su svoju sudbinu. i bri ljivo negovani vinogradi. u zemlji Madijanskoj. l kakva je zemlja u kojoj ivi. poku avali su da se suprotstave zahtevima bukaca i poderav i svoje haljine uveravali da se uz bo ju pomoc Hanan mo e osvojiti. Tada Jehova odluci da uni ti citav izrailjski narod. l vidite zemlju kakva je i kakav narod ivi u njoj. je li mali ili velik. opijeni rado cu. padali su jedni drugima u zagrljaj i uzajamno se podsticali da odmah krenu u osvajanje te divne zemlje. cekala ih je cast predvodenja Izrailjaca u osvajanju Hanana. a narodi koji su iveli u blizini nisu bili ratoborno rasoplo eni i rado su uspostavljali trgovacke odnose sa novim jiaseljenicima. Od Avramovog vremena tamo su se dogodile mnoge promene. u zemlju divova koji na njih cekaju iza sna nih zidova utvrdenja. je li dobra ili rdava. Eto. narova i urmi. grdnje i jadikovke pojacavale su se iz minuta u minut. u neposrednoj blizini grada Kadisa. Tek to je razjarilo ljude. a tu i tamo. vikali su. Ali medu izrailjskim pokolenjima nije bilo sloge.

.

Mojsije je preko izaslanika zamolio edomskog cara da ih propusti kroz svoju zemlju. te je odlucio da zaobide Edom sa juga. Mojsije ode u hram i nici-ce pade ispred kovcega zaveta moleci za savet. naprotiv. U ZEMLJI OBECANOJ. U logoru su izbili stravicni neredi. a vi tra ite jo i sve tenstvo? Zato ti i sva dru ina tvoja skupiste se na Gospoda. U Kadisu se od ivota rastala prorocica Marija. Borba sa mocnim kraljem Mojsiju nikako nije i la na ruku. nesuglasica i nereda bile su rastuce dru tvene suprotnosti.neprestana zavist i svade oko pa njaka. izvor nezado-voljsva. a za vodu i pa u ce platiti onoliko koliko od njega bude zatra io. Po to se nisu suprotstavili tom nemaru. cak su i Leviti. iza koje se prostirao Hanan. a Mojsije i Aron su jedva uspeli da izvuku ivu glavu skloniv i se u hram. Izrailjski narod jo jednom je do iveo stra nu su u. Jer Aron ta je da vicete na nj?" Mojsije na zaverenike baci kletvu i naredi da se niko ne pribli ava njihovim atorima. Buntovnici se pojavi e ispred atora Mojsija i Arona i glasno ih upita e: "Za to se vi podi ete nad zborom Gospodnjim?" Saslu av i ih strpljivo. Pred sam polazak razboleo se Aron. U tom periodu stasalo je novo izrailjsko pokoljenje koje je odraslo u pustinji i nije poznavalo udobnosti gradskog ivota. Ali surova kazna nije upla ila narod. Zato je svakom od dvanaest pokoljenja. Tako je medu o tecenima jednom prilikom pod Korejevim vodstvom skovana zavera 250 Levita. Istocno od Kadisa nalazila se dr ava Edom. Neposredni uzrok te stra ne kazne bilo je nepostojanje vere u Jehovinu moc. A zatim izade pred buntovnike i rece: "Cujte sinovi Levijevi! Malo li vam je to vas ie Bog Izrailjev odvojio od zbora Izrailjeva pustiv i vas k sebi *a vr ite slu bu u atoru Gospodnjem i da stojite pred zborom i slu ite za nj? Pustio je k sebi tebe i svu bracu tvoju. zatim se prekrio cvecem. da bi na kraju rodio bademe. koja se nadmeno izdvajala od ostalih Levita i prisvajala sve vi e privilegija i materijalnih koristi. . najodanije pristalice Mojsija. Uz to. kao i Aronu. U jednom trenutku zemlja se otvori i proguta Koreja. Gotovo trideset i osam godina izrailjska plemena vodila su u Kadisu miran pastirski ivot. sinove Levijeve. Raspr ila su se po okolnim pa njacima i ivela svako svojim ivotom. Ali kralj je. Tada Jehova porazi napadace vatrom u kojoj je poginulo 14700 pobunjenika. zvani "Carski put". l tako se sutradan pred ocima vernika do' Btfjfysfe legende godilo cudo: od svih tapova samo je Aronov pustio pupoljke. to su pokazali udariv i tapom dva puta u stenu da bi se stvorila voda. siguran u svoju snagu. To je bilo upozorenje da se ubuduce niko vi e ne usudi da se digne protiv sve tenika. postajali su lenji i ravnodu ni na religijska pitanja do te mere da su prestali da prinose rtve Jehovi i po tuju obavezu obrezivanja decaka. Razljucivalo ih je pona anje Arona i njegove sve teni-cke kaste. U okr ajima sa pustinjskim razbojnicima ono se prekalilo i izve tilo u ratnickoj ve tini. svecano obecav i da ce se dr ati samo druma. Jehova im je odredio veoma te ku kaznu da umru u pustinji i da njihova noga ne stupi na Zemlju obecanu. Taj nemar je zahvatio i Mojsija i Arona. da nece da gazi njive i vinograde. Mojsije je udarcem tapa ponovo stvorio vodu. koju je presecao dobar karavanski put. ali Mojsiju je bilo stalo da doka e da je Aron prvosve tenicku du nost dobio iz ruku samog Jehove. Aronova i Mojsijeva sestra. Proteklo je cetrdeset godina kako su Izrailjci napustili Egipat. Prepu teni sami sebi. a ostale krivce proguta vatra. otkazali poslu nost. tako da je Mojsije do ao do uverenja da najzad mo e da se odva i na osvajanje Hanana. odbio izaslanike i odmah poslao vojsku na granicu u nameri da silom zaustavi Izrailjce. s tobom. izazvala je nevideni bes. Ustanak je ugu en. a kada je edan poceo da se buni. Tada se narod povinovao Jehovinoj volji i vi e se nije bunio protiv privilegija Aronovog roda. koja je pala s neba. naredio da donesu u hram po jedan pastirski tap. odmar ira na sever du njegove istocne granice ' na taj nacin stigne na levu obalu Jordana. slabeci na taj nacin spone narodnog jedinstva.

.

jer su tek bili odneli veliku pobedu i stekli veru u svoje snage. Osvojiv i Vasan zavladali su celom Zajordanijom. pro ao je kroz njihovu zemlju bez prepreka i stigao do reke Arnon. Slavni majstor umetnosti magije seo je na svoju vernu magaricu i krenuo na dalek put. na ao nacin da se suprostavi nesreci: naredio je da se od bronze izlije zmija i obesi na stubu nasred logora. Balak nije odustajao. Valam nije znao . pod uslovom da postupa onako kako mu bude naredio. trecem Aronovom sinu. du obale Mrtvog mora. tako da nije ocekivao da ce pru iti otpor. Izrailjci se nisu upla ili od tih vesti. Tamo je reka bila plitka. da bi se na kraju zaustavila na reci Zared.Mojsije naredi da brata na samrti odnesu na vrh gore Or. prodrli u neprijateljsku zemlju i nezadr ivim juri em je osvojili. Ali u dve bitke pretrpeo je stra an poraz. prostirala se zemlja Moavska. Ugledav i blistavo providenje. Preko granicne reke Javok. Njen kralj zvao se Og i bio je div cuven po ratobornosti i fizickoj snazi. prepla ena. koja svojim gornjim tokom deli dr avu Siona od dr ave Amonaca. Postelja mu je bio nacinjena od eleza i bio je dug devet stopa.u logor je upalo nepregledno mno tvo zmija otrovnica. odmah bi povratio zdravlje i sposobnost da hoda. S druge strane reke. Osim toga.. Naredio je andelu da stane na drum sa isukanim macem. Tamo je sa njega skinuo haljine i oznake dostojanstva prvosve tenika i predao ih Eleazaru. Mojsije je znao da su Moavci nakon rata s Amorejcima bili veoma oslabljeni. jer se s druge strane reke nalazila dr ava Vasan. zabrinuo se za svoju sudbinu. ivotinja se propela i. Tako je prvi put obavljen obred preno enja visoke du nosti sa oca na sina. jer su Izrailjci posle pobede nad Amorejcima i carem Ogom. Nakon pogrebnih svecanosti Izrailjci su se uputili na jug ka Akabskom zalivu. Od njihovih ujeda razbolelo se toliko ljudi da je put morao da bude prekinut. sjajnije poslanstvo i jo skupo-cenije darove. Kralj je poslao k njemu poslanstvo sa bogatim darovima i pozvao ga sebi da baci cini na Izrailjce i oduzme im volju za borbu. na istocnoj obali Jordana. skrenula u otvoreno polje. koju nije bilo lako osvojiti. Izrailjce je cekao te ak oru ani sukob. a izrailjski osvajaci. Ali nije se osecao dovoljno jakim da im se oru ano suprotstavi. I li su dugim stenovitim klancem gde nije bilo ni vode ni hrane. Mojsije je naredio grupisanje svoje vojske na Moav-skim poljima. U meduvremenu Bog je poceo da sumnja da on potajno ima zle namere prema Izrailjcima i odluci da ga zaustavi. Poslao je drugo. tako da je odlucio da pribegne magiji. Aron je preminuo na gori Or i tamo sahranjen u prisustvu naroda koji ga je oplakivao. tokom noci Bog se predomisli i dozvoli Valamu da ode u Moav. Car moavski Valak. amorejski kralj Sion bio je sposoban vojskovoda i resio je da brani prelaz. Ko god bi pogledao na tajanstveni simbol. Mojsije je. Zato ih je stigla kazna . alili se na Mojsija i pretili da ce mu otkazati poslu nost. i nju su sa druge strane cuvale kule i zidine Jerihona. ipak. Iznad Akabskog zaliva kolona je skrenula na sever. U Faturi na Eufratu iveo je cuveni carobnjak i bogoboja ljivi covek. pobi e sve stanovni tvo. ne tedeci ni ene ni decu. BiBfi/sfe legende ---------------------------------------------------------------------------CAROBNJAK VALAM. po to je i la dubokom klisurom sa visokim i strmim*liticama.. Valam je saslu ao izaslanike i nakon noci provedene u molitvi saop tio im je da mu je Bog Izrailjaca zabranio da se prihvati takve misije. ali carobnjak ne popusti i otvoreno rece: "Da mi da Valak kucu punu srebra i zlata. ne bih mogao prestupiti rijeci Gospoda Boga svojega. koji se do tada pasivno dr ao prema uljezima. l zaista. Ona je predstavljala granicu zemlje Amorejske. Videla ga je samo magarica. Valam. razjareni zbog otpora. zaobi la neprijateljski Edom sa juga i istoka. Ali." Ipak. postali previ e velika sila i opasan sused. cak do Genezaretskog jezera. Iznureni putnici ponovo su gubili strpljenje. Stekav i tako povoljnu bazu za napad na Hanan. Lako su slomili otpor protivnika.

Zato se razjario i .ta se dogodilo. po to je andeo za njega bio nevidljiv.

alila se magarica. Siti jednolicnog logorskog ivota i strogih propisa Mojsijeve religije. a ona zari kopite u zemlju i.umesto kletve iz njegovih usta su protiv volje iza le reci blagoslova." U zemlji Moavskoj kralj je docekao slavnog carobnjaka ra irenih ruku i obasuo novim darovima. Mojsije je znao da po Jehovinoj presudi nece ostvariti glavni cilj svoga ivota. U uskom prolazu andeo joj je ponovo preprecio put. ali svaki put Bog ga je primorao da blagosilja Izrailjce. i tako ih navodile na idolopo-klonstvo. ogorcen sramnim prizorom. U taj ritualni razvrat uvlacile su i Izrailjce. odlazeci dade mu lukav savet. i jo uvek ispunjen u asnim besom izgrdi je: " to mi prkosi ? Da imam mac u ruci. Jednom prilikom jedan Izrailjac visokog roda doveo je u svoj ator Moavku. Zatim ga je odveo na brdo. U op tem pokolju poginuo je i carobnjak Valam i tako platio glavom za podli savet koji je dao moavskom caru. l Moavite je stigla kazna za irenje bluda. Pored trideset i dve hiljade robinja.gle cuda . Tada je Fines." U tom trenutku i on odjednom ugleda svetli lik andela. Valam zajauka od bola i nastavi da je iba.nicima. a zatim je poceo da govori osve tanu kletvu." "Idi s tijem ljudima". Dvanaest hiljada odabranih izrailjskih vojnika opusto ilo im je zemlju ognjem i macem. Valama je veoma zabrinuo citav dogadaj i u elji da nekako popravi tetu pred kraljem. ona se ukloni ispred mene vec tri puta. "Ja e me otkako sam postala tvoja do danas. Car je postupio po njegovom savetu. Ali . koji su izdali Jehovu zbog moav-skog boga. Smesta sjaha s magarice i pokloni se do 136 zemlje. Plen osvojen u zemlji Moavskoj bio (BiBfijsfg legende-----------------------------------------------------------------------je ogroman.poceo iz sve snage tapom da udara cudljivu ivotinju. tebe bih vec ubio a nju ostavio u ivotu. koji se rasplamsao po logoru. Magarica je jurila napred kao pomahnitala i uletela izmedu dva zida vinograda. koja je trebalo da porazi Izrailjce. svide se osvojena oblast Zajordanije i izrazi e elju da se tamo nastane za stalno. POSLEDNJI MOJSIJEVI DANI. da zavede Izrailjce i podrije njihovu snagu uz po-mod moavskih ena. Andeo ga pogleda prekorno i rece: "Za to si bio magaricu svoju vec tri puta? Evo ja izidoh da ti ne dam. Moavske ene su se klanjale svom idolu Bal Peoru na veoma razuzdan nacin. sad bih te ubio. a kada sedmi put cu isti blagoslov. te me bijes vec treci put?" Valam kao da se uop te nije iznenadio to je magarica iznenada progovorila ljudskim glasom. podigao sedam rtvenika na kojima je prinosio nove rtve. odakle se video izrailjski logor." "Nijesam li tvoja magarica?". jer tvoj put meni nije po volji. kako bi je naterao da se vrati na put. ali im postavi uslov da prvo ucestvuju u osvajanju Hanana. estoko se razgnevi i progna nepouzdanog carobnjaka iz svoje dr ave. prignjeci svome gospodaru nogu uza zid. . da nece do iveti srecu da prekoraci granicu Hanana. ja cu se vratiti. "ali samo ono govori to ti ja ka em. sin prvosve tenika Eleazara. ako tebi nije po volji. macem probo gre ni par. kao i polovini Manasiji-nog plemena. andeo ga je upozoravao. Izrailjci su lako podlegli zavodnicama. Ali to nije dalo nikakve rezultate. To je bio signal za odlucujuci obracun sa gre. Plemenima Ruvima i Gada. palo je dvadeset i cetiri hiljade prestupnika. Kad me ugleda magarica. Mojsije im rado dodeli tu zemlju. Moavski kralj je posmatrao njegove postupke sa sve vecim podozrenjem. sna no se okrenuv i. jer nijesam znao da ti stoji preda mnom na putu. Izrailjci su oteli sedamdeset i dve hiljade grla stoke i ezdeset i jednu hiljadu magaraca. a da se nije uklonila ispred mene. Poni ena magarica po ali se tada placnim glasom: " ta sam ti ucinila. jesam li ti kad tako ucinila?" Valam je morao da prizna da mu je uvek verno slu ila i zato joj kratko odgovori: "Nijesi. Sedam puta je poku avao da izvr i carevo naredenje. ne obaziruci se na to to su se u tom trenutku vernici molili u Jehovinom hramu. carobnjak tada zapoce sa svojom magijom. pobiv i celo stanovni tvo. U pokolju." Skru eni Valam se pravdao: "Zgrije io sam. Najpe je podigao rtvenik i prilo io na rtvu ovcu.

.

ustanovio ve-rske institucije. te nisu mogli da propadnu. i pogleda na muku na u. prve sna ne stra arske kule na pragu Hanana. i Gospod cu glas na . muci e nas i udari e na nas te ke poslove. Oprostiv i se od svoga naroda. pozvan da ispuni vecnu istorijsku misiju. l mi zavapismo ka Gospodu Bogu otaca svojih. sve vi e mu je pridavan natprirodan karakter. iako su katkad padale na njih te ke kazne za kr enje sinajskog zaveta. op ti popis stanovni tva i saznao da izrailjski narod broji est stotina i jednu hiljadu se-damsto i trideset ljudi.Bilo mu je vec stodvadeset godina i. l dovede nas na ovo mesto. dao im zakone. sve tenstvo i liturgijski ceremonijal. Kada je izrailj-ski seljak prinosio na rtvu prvine svoje letine.. Za svog naslednika odredio je Isusa Na-vina. uputio se na vrh gore Navav. Koristeci se cetrdesetogodi njim iskustvom. koje su smatrane za tako malo va ne da nije bilo potrebno navesti ni ime faraona progonitelja. Odredio je i est gradova u kojima su skloni te mogli da nadu ljudi krivi za nenamerna ubistva i tako izbegnu osvetu rtvinog roda. Uostalom. kojem je slu io celog ivota. jer je trebalo da slu e Jehovi u celom Hananu. purpurnim. dopunio je zakonik novim zakonima i verskim propisima. molio se ovako: ". uzdizale su se odbrambene zidine Jerihona. buduca 138 domovina Izrailja! S tugom je okrenuo leda predelu koji se pred njim rasprostirao i izdahnuo u samoci. na koju mu nije bilo sudeno da stupi. pola uci tako cvrste temelje buduceg dru tvenog uredenja Izrailjaca. vernog saradnika i sposobnog vojskovodu. Miheja i Jeremije. l izvede nas gospod iz Misira rukom krepkom i mi icom podignutom. moralne norme i dru tveno uredenje.Ali Misirci stado e zlo postupati s nama. Mojsije je podelio Hanan izmedu rodova. Izvr io je. Zatim je napisao uzvi enu. Mojsije je potom sazvao zbor svoga naroda i upozorio ga da ostane veran zavetu sa Jehovom. U nadahnutim vizijama proroka Osije. da je postao njihov izbavitelj. pre svega. i strme stene u utim. Narod je trideset dana oplakivao svoga ucitelja. koje su ga opasavale. i naredio Izrailjcima da je nauce napamet. da budu sredi ta njihovog delovanja i da obezbede bogate uslove ivota. Izrailjci su verovali da ih je Jehova posebno zavoleo. mada su mu telo i um bili sacuvani. da bi pod vodstvom Isusa Navina pre ao Jordan. a na kraju horizonta pru ao se uski rub Sredozemnog mora. zemlja u kojoj teku med i mleko. da ih bodri i u dobru i u zlu. a zanemarivane istorijske cinjenice. ose-cao je da mu se bli i kraj. na trud na i na nevolju na u. Ali pred smrt morao je da uradi jo mnogo toga. a zatim je digao atore. Kao na dlanu video je Jordan kako tece kroz klance ka Mrtvom moru povr ine poput ulja.. Jedino Leviti i sve tenici nisu dobili zemlju. ce njivim pogledom obuhvatio je velika prostranstva Zemlje obecane. i strahotom velikom i znacima i cudesima. nadahnutu pesmu u slavu svoga Boga. Istorija tog dramaticnog bekstva Izrailjaca iz ropstva postepeno je gubila realne odlike. nad palminom oazom. i na kraju ih odveo u Hanan kao ujedinjen i organizovan narod. plavim i braon prelivima. izlazak Izrailjaca iz Egipta dobio je misticno znacenje kao objavljenje Jehovine volje i cisto religiozni dogadaj. Odmah iza Jordana. Iz duboke vere u Jehovinu za titu Izrailjci su crpli moralnu snagu i nadu u trenucima poraza i nesrece. Njegova smrt je obavije-na vecitom tajnom i do dana dana jeg niko ne zna gde treba tra iti njegov grob. Ali i njima je dao u posed cetrdeset i osam malih i velikih gradova. i dade nam zemlju u kojoj \ . Da bi sprecio sukobe. <Bifj(ijsl<g legende 139 MOJSIJE U OREOLU MITOVA Istorija bekstva iz ropstva i puta do Zemlje obecane istovremeno je i istorija jevrejske religije. bili su izabrani narod. Preno enjem predanja sa kole-na na koleno. To je Zemlja obecana.

.

dramatican i potresan u svojim tragicnim borbama sa sopstvenim i slabostima svoga naroda. Njegova majka sve tenica donela ga je tajno na svet i pustila . Nasuprot tome. imao sudbinu slicnu Mojsijevoj. Kao novorodencad pu tani su niz vodu u ko aricama ili kovcezima. rodenje narodnih heroja obicno je bilo praceno dramaticnim okolnostima. koji je godine 2350. to je uzdignut na pijedestal svetosti. Ukoliko bi neko poku ao da im predstavi nacela istorijskog kriticizma. vec teolozi. zakonodavca i verskog reformatora velikog formata. Iz tekstova sa klinastim pismom znamo. na primer. u pustinji i u Hananu. za njih su bili najociglednija istorijska istina. Zato se ne treba cuditi to je u narodnom predanju Mojsije postao obo avani narodni junak i prorok. Uostalom. zakonodavac i prorok je sugestivan. Lot. vec je proteklo nekoliko stotina godina od Mojsijevog vremena i zato je stvarni tok dogadaja podlegao procesu koji nazivamo mitolo-gizacijom pro losti. To su bili predvodnici koji su delovali u prelomnim istorij-skim trenucima i zato su u predanju pokoljenja bili uzdignuti u rang velikih simbola. Vi e je nego verovatno da je izrailjska sredina iznedrila vodu. pa i u Japanu. da se dva puta enio i da je imao probleme sa rodbinom. koji su napisali istoriju bekstva iz Egipta i uneli je u svoje svete knjige. Iz tog razloga. i zato je sve to je rekao i ucinio postalo pravo i nepogre iva dogma. njegovi razgovori sa Jehovom. Tako se. Grckoj. Ali kako malo znamo o njemu kao coveku! Valjda samo toliko da je lako padao u gnev. na primer. koji su posmatrali istoriju Izrailja sa njima svojstvene religiozne tacke gledi ta.Zenan 9(psufovs%i tece mlijeko i med" (Zakoni ponovljeni. pre se odigrava suprotan proces. osnovao u Mesopotamiji mocnu akadsku dr avu. neumoljivog izvr ioca Jehovine volje. nai ao bi na njihovo potpuno nerazumevanje. Zahvaljujuci njegovom geniju. ali i pored velikih napora medu njima nema saglasnosti ta se zaista dogodilo i ko je ustvari bio Mojsije. Udaljavanjem od drevnih epoha prevagu obicno dobija element istorijske istine i smanjuje se uloga legende. W Da li iz toga proistice da Mojsije nije bio istorijska licnost? Ni najmanje! Dana nja nauka je opreznija u izricanju ocena po tom pitanju otkako je na dnu velikog broja legendi i 141 'Bi6(ijsi(e legende ------------------------. u trenutku kada su se prihvatili redigovanja istorijskog nasleda. Legenda o Mojsijevom rodenju i smrti zapanjujuce je slicna legendama drugih drevnih naroda. medu oblacima i munjama.e. Isav i Jakov relativno su realni likovi i svojim ljudskim osobinama razumljivi nam i bliski. Isak. u punom sjaju pomazani-ka. Likurg ili Numa Pompilije vi e ne smatraju mitskim likovima. koji je izbavio svoj narod iz egipatskog ropstva i odveo ga u Hanan. da je veliki kralj Sargon. p. Kada je rec o Mojsiju. naucnici se danas bore sa ogromnim te kocama da iz legende izvuku jezgro istine. Oni nisu bili istoricari u savreme-nom znacenju te reci. njegova cuda i naredbe. U svetlu tog psiholo kog procesa mo emo lak e da ra-zumemo sve tenike. neki naucnici smatraju da je Mojsije najmitologizovanija i naflajanstvenija licnost u biblijskoj prici. Uvek ga vidimo idealizovanog. Avram. Objavljivao je Jehovine reci. 26. drame koja kao da je bila iz ^ drugog sveta. 6-9).n. Svake godine za praznik Pashe izrailjski narod je slavio himnama i psalmima Jehovu i njegovog opunomocenika Mojsija. a iskustvo putovanja kroz pustinju poprimalo je u njihovim obredima karakter liturgijske misterije. U Aziji. da je imao trenutke kada ga je obuzimala sumnja. Narodna predanja obicno ne govore ni ta o njihovoj mladosti. Veliki voda. vec znamo samo to da su odrastali na dvorovima tudinskih kraljeva. ta god da je Mojsije cinio. Solon. ra trkana i zavadena izrailjska plemena ujedinila su se u jednu organizaciju i pobedonosno se odr ala u Egiptu.------------------------------------------------------mitova otkrila naslage stvarnih dogadaja.

.

zajedno sa zemljom Gesemskom. do 1234. konformizma i ispraznog ivota od danas do sutra.. te ko razumljivih tragova u istori-jskim dokumentima. Na vlast su do li faraoni XIX dinastije. Niko nije obracao pa nju na proste stocare.jsf<e tkgeruft: ---------------------------------------------------------------------------volju kao i prethodnim faraonima. Prica sadr i izrazita obele ja narodne legende. Uz to. Bio je to veliki vojskovoda. vladao je od 1292. jer je to bio ne mnogo pohvalan period za Izrailjce. i povrzite bogove. legende. Od konacnog odnaro-denja sacuvao ih je. 14). Resio je. Za Egipcane to su bila veoma burna vremena i nikome nije padalo na pamet da ugnjetava Izrailjce. na alost. po to egipatske hronike i drugi izvori te dogadaje potpuno pre-cutkuju. u dalekim pogranicnim oblastima dr ave. ali Sajgon je zaista postojao. Treci faraon te dinastije.. u Bibliji nastupa upadljiv prekid koji obuhvata cetiri stotine godina izrailjske istorije. zid netrpeljivosti u neprijateljskom okru enju i sna na privr enost jeziku. da se preseli na deltu i tamo.niz reku u ko arici zalivenoj smolom. dakle. pa slu ite Gospodu" (Knjiga Isusa Navina. 142 Zenon 9(psidbvs/(i Naucnici su u tom pogledu izvr ili veoma zanimljivu rekonstrukciju. koja je poku avala da mu nametne svoju $. Novorodence je iz reke izvadio radnik po imenu Aka. koji su iveli po strani od glavnog politickog centra. 24. Najpodesnija vojna baza za prodor na istok bila je delta Nila. po to su njihove ruine otkopane i identifikovane. kao istorijsku cinjenicu moramo da priznamo i bekstvo Izrailjaca iz Egipta i njihove zgode i nezgode u pustinji. Pripremajuci se za osvajacki pohod. Za to su nadeni nepobitni dokazi u dokumentima otkopanim u ru evinama mesopotamskih gradova. Iz te opasne euforije Izrailjce je trgla nagla promena politickih prilika u Egiptu. izgradi sebi novu prestonicu. Isus Navin sledecim recima opominje Izrailjce: ". ne mo emo da tvrdimo sa potpunom pouzdano cu. slu eci se dedukcijom na osnovu oskudnih. Posle prote-rivanja Hiksosa. verovatno. Zato ukoliko elimo da dodemo bar do delimicne istine. Prema tome. obicajima i tra-d$iji predaka. Uostalom. cuda i druge natprirodne pojave ne iskljucuju mogucnost da je i Mojsije bio stvarna licnost. kojima su slu ili oci va i s onu stranu rijeke i u Misiru. podigao je jo grad. Zahvaljujuci arheolo kim istra ivanjima tacno znamo polo aj oba grada. kako pokazuju neki podaci. po to je njegova porodica poticala iz okoline Avarisa. Ramzes (poznatu kasnije kao Tanis). Zatim odjednom imamo pricu o dogadajima vezanim za licnost Mojsija. pogotovo to su sve vi e potpadali pod uticaj egipatske kulture i. koji je navodnjavao polja. Sa pojavom Ramzesa zavr ila se idilicna izdvojenost . U svakom slucaju. faraoni XVIII dinastije preneli su prestonicu iz Avarisa u rodnu Tebu. koji je eleo da osvajanjem Azije povrati moc egipatske dr ave. Iz tog razloga. moramo da pribegnemo posrednim metodama. Pitom. Potrudicemo se da predstavimo njene glavne elemente: Nakon Josifove smrti. Za to redaktori biblijskog teksta preskacu tako dug period ivota izrailjskog naroda? Postavljena je teza da su to namerno ucinili. Ali to. sredi tu kulta boga Amona. Izrailjci su i dalje ostali u Gesemskoj zemlji gde su vodili svoj izdvojeni pastirski ivot. upra njavali cak i kult egipatskih bogova. na mestu propalog Avansa. Ramzes II. a hteo je da bude i to dalje od mocne sve tenicke kaste. godine p. Ramzes je smatrao deltu za svoj najbli i zavicaj. Ime njegovog oca ( Seti l) etimolo ki je izvedeno od * imena boga Seta koji se u toj oblasti slavio.n. koji je zapravo bio skup ambara i vojnih skladi ta. mo e se prihvatiti kao neosporno da je cetiri stotine godina boravka u Gesemskoj zemlji za Izrailjce bila epoha duhovnog mrtvila.e. * Ramzes se nije osecao siguran u tudoj mu Tebi.

Ugnjetavanje i kuluk i dalje su trajali. Ne samo da je podizao nove gradevine. sa irokim pa om. nemacki arheolozi Vinkler i Puh tajn otkrili su ru evine hetitske prestonice u Turskoj.n. grckom i latinskom jeziku. Zurili su u taj prizor pun vreve i u urbanosti. ali se u Aziji suocio sa znatno sna nijim protivnikom. uostalom. na dvokolicama galopirali dostojanstvenici.n. kuknjava i jauci. p. a godine 1286. Zahvaljujuci radovima Hroznog i engleskog arheologa Vulija. Do nedavno 0 njima smo znali veoma malo. On je dokazao da je hetitski jezik blisko srodan hindu. s jedne strane. Ali ubrzo su na svojoj ko i osetili blizinu faraona. do lo do sklapanja "vecitog saveza". Naredba o ubijanju izrailjske novorodencadi svedoci o tome da su progoni vremenom postali krvavi i okrutni. po to se pokazalo da je Ramzes manijak gmdenja i da mu je bilo potrebno sve vi e radne snage. Za ostvarenje gradevinskih planova. bili indoevropskog porekla. Ali Izrailjcima taj mir nije doneo olak anje. oni su bili ljudi Istoka. a Hetitima je u Mesopo-tamiji pretila opasnost i od sve mocnijih Asiraca. religije i obicaja toga naroda..Gesemske zemlje. sa visokom kapom na glavi. Bili su to Hetiti. izaslanika i nadzornika. poreznika. Egipcani su se sa prezrenjem odnosili prema svim primitivnim stocarskim narodima. Tako je primorao Izrailjce na robovski rad i kuluk. Pronadena je i arhiva sa mno tvom tablica sa klinastim pismom na do tada nepoznatom jeziku. odbrambene zidii 144 Zenon "J(psufovs%i ne i statue od crnog bazalta. Prestonica se zvala Hatu a i zauzimala je prostor od 170 hektara. a one koji su protestovali i pru ali otpor brutalno tukli motkama. ili u najmanju ruku vladajuci sloj. a s druge strane. zami ljenih u velikim razmerama. Ramzes II brzo je pokorio Palestinu i Siriju. mada je Ramzes u mnogobrojnim zapisima predstavljao sebe kao pobednika. iz cega je proizlazilo da su Hetiti. sa svojim bradama i irokim plastovima. Ramzes II vodio je sa Hetitima rat koji je sa prekidima trajao petnaest godina. kulture. jer je to necisto Misir-cima".. Velika zasluga za njegovo de ifrovanje pripada ce kom naucniku Bed ihu Hroznom. p. na reci Halis.e. Zbog toga je. Prema njegovom shvatanju. rekonstru-isana je prilicno kompletna slika istorije. zbog ove drakonske naredbe ostajao je bez njih. vec je naredio i da se sa starih zgrada obrisu imena faraona osnivaca i na to mesto postavi njegovo ime. . koji su motkama po urivali robove. godine 1278. Jednog dana izrailjski pastiri su od cudenja protrljali oci. Bitka je bila veoma krvava. nemoguce da su se setili da su u vreme te ke hiksoske okupacije Egipta Izrailjci bili hiksoski ticenici i verni podanici. Statue predstavljaju mu karce sa dugom kosom koja im pada na leda. po to je faraonu. u okolini grada Kadisa. koji su u Maloj Aziji osnovali veliku i mocnu vojnu dr avu.. potvrdenog brakom kceri Hetitskog cara Hatu ila s Ramzesom II. Cinilo bi se da se tu susrecemo sa protivrecno cu. u Knjizi Postanja (43. Ispod peskovitog tla otkopana je kraljevska palata ogromnih razmera. ali nije presudila. Ramzesu su bili potrebni radnici. U njihova dvori ta su sa kricima upadali vojnici i poreznici. Tek prvih godina na eg stoleca. kratkim suknjicama i picastim cipelama. Uz to. koji su se previ e brzo razmno avali. U izrailjskim kucama i atorima razlegali su se plac. urile gomile slu benika. 32) citamo: ". jer ne mogahu Misirci jesti s Jevrejima. hram. Nije. bilo potrebno sve vi e radnika. Preko njihovih pa njaka vukle su se kolone vojnika. Ali to je bio tek pocetak. ali nisu shvatali ta ih ceka. oduzimali ito i stoku. koja na tom mestu pravi luk 1 uliva se u Crno more. Dugotrajni oru ani sukobi oslabili su oba protivnika.e. te su u slucaju rata s Azijom mogli da postanu opasni. zavr io velikom bitkom u dolini reke Oronte.

do 1234. Danas se znacajna vecina naucnika priklonila mi ljenju da je Izlazak iz Egipta nastupio u drugoj polovini XIII veka p. naime.e. 2. vec su ga. nego ce svaka ena zaiskati u susjede svoje i u domacice svoje nakita srebrnoga i nakita zlatnoga i haljina. da ru evine oba pomenuta grada poticu iz XIII veka. Zato treba sumnjati da su Izrailjci uspeli da se oslobode za njegovog ivota. Ubistvo i bekstvo na Istok nisu bili samo izraz njegovog licnog bunta. Naucnici do dana dana njeg imaju velike muke da utvrde datum Izlaska. Nije. U tom slucaju bilo bi razumljivije za to ih je faraon gonio tako besno cak do Crvenog mora.Pretpostavlja se da je uzrok izdavanja naredbe bilo veliko mno enje Izrailjaca i rastuca prenaseljenost delte nakon to je tamo sme tena centralna administracija s mno tvom cinovnika. Nema sumnje da je on sagradio gradove Ramzes i Pitom i nametnuo Izrailjcima kuluk. Odakle im oru je? Nisu mogli da ga steknu u toku jednog dana.. Doveli su do budenja rasnog jedinstva. u pustinji ostati samo tri dana i da ce ga doneti cim se vrate.n. To je bez sumnje izazvalo mr nju Egipcana. te narod nade ljubav u Misiraca. koje su po tom pitanju jo uvek predmet polemika u naucnim krugovima. _______________________________________ 145 'Bmysfe legende------------------------------------------------------------------------Kao to obicno biva. nasledni-ka Ramzesa II." A u dvanestom delu (stih 36) te iste knjige citamo: "l Gospod ucini." U oba ta teksta zacuduje odsustvo doslednosti. . . 21) Jehova ka e: "l ucinicu da narod nade ljubav u Misiraca. kao to su uvera-vali faraona. iskljuceno da su slobodu zaista izborili oru jem. jer se u isti mah govori o pozajmici i pljackanju Egipcana. opljackali egipatske kuce i pobegli preko granice. U prilog ove teze govori i cinjenica da su za vreme puta kroz pustinju vodili pobedonosne bitke. gde su se prihvatili sitne trgovine i zanatstva.n. godine p. tako opli-jeni e Misirce. Ali nikako se ne mo e prihvatiti da bi egipcani bili tako lakomisleni da povere svoje blago mrskim i prezrenim Jevrejima.e. gde je iveo kao velikodostojnik. vec je to i prvi signal bunta izrailjskog naroda. bar u prvom razdoblju svoje delatnosti. Prisetimo se da je Ramzes II vladao od 1292. Iz Biblije proizlazi i to da mnogi Izrailjci u to vreme nisu mogli da se prehrane gajenjem stoke. Mojsije je. Utvrdeno je. i oplijenicete Misir. . te im dado e. U Bibliji nalazimo dva zagonetna stiha. koji su osetili posledice konkurencije snala ljivih Izrailjaca. pre svega verovatno bio voda izrailjskog ustanka. Ramzes je bio izuzetan faraon.. pa su morali da se presele u gradove.. U svetlu te pretpostavke. po svemu sudeci. a Egipat se za njegove vladavine nalazio na vrhuncu svoje moci. necete poci prazni.. do pasivnog i na kraju i aktivnog otpora ugnjetenih. Neki naucnici izvlace odatle zakljucak da su Izraljci podigli ustanak. koja navode na ozbiljno razmil ljanje. 23) skriva se sugestija da se Mojsije vratio iz izgnanstva u Egipat nakon stupanja na presto faraona Merneptaha. tlacenje i progon proizveli su sasvim suprotne posledice. stekao obrazovanje na faraonovom dvoru. ." (Izlazak. prema tome. Ovaj proces se otkriva u Mojsijevom primeru. Egipat je za njegove vladavine morao da brani zapadnu granicu od opasnih najezda Libijaca. dvorana i vojnika. To znaci da su iz Egipta morali da izadu do zuba naoru ani. Nosio je tipicno egipatsko ime. U recima: "A poslije mnogo vremena umrije car Misirski. i metnuce na sinove svoje i na kceri svoje.. potajno sakupljali tokom poslednjih godina ropstva. a ipak je pod utiskom proganjanja sunarodnika zbacio tudinsku masku i ponovo se osetio Izrailjcem. ta se zapravo krije iza toga? Uzmimo da su Izrailjci na prevaru pozajmili zlatno i srebrno posude pod izgovorom da ce. To su u potpunosti potvrdila arheolo ka istra ivanja. pa kad podete. Nema potrebe da se bavimo razlikama u 146 mi ljenju. U Knjizi Izlaska (3. .

.

utvrdenja koje je navodno osvojio Isus Navin. Izrailjci su verovatno iskoristili trenutnu slabost i metal u Egiptu da se oslobode ropstva. po to je Edom bio sna na vojna dr ava. ali vec sada je nepobitno utvrdeno da je Jerihon postojao sedam hiljada godina pre na e ere. izmi ljotina kompilatora Biblije sa ciljem da se uvelica vojnicka slava Isusa Navina? Tra eni su razliciti izlazi iz te neprijatne situacije. koji su napustili svoju balkansku postojbinu. Poznato je. zdrobili mocnu hetitsku dr avu i zauzeli obalu Sredozemnog mora. Britanska ekspedicija je utvrdila da su osvajaci zaista razorili Jerihon. a otkrica u Jerihonu pokazala su da prvenstvo u tom pogledu pripada Palestini. Arheolozi su uspeli da otkopaju ru evine hananskih gradova koje je. Pretpostavljalo se. ali zgari ta i zdrobljeni gradevinski elementi nalazili su se u sloju koji potice iz XIV. Njegova starost je utvrdena na osnovu nadenih skarabeja i karakteristicnih crte a na keramickim krhotinama. Ali nije se odlucio da upotrebi silu. Merneptah je dodu e iz tih bitaka sa osvajacima iza ao kao pobednik. U slojevima iskopina. to je verovatno najstariji grad u istoriji covecanstva. nisu pouzdano svedocanstvo. po njegovom mi ljenju. ali Egipat je bio toliko iznuren. Jo uvek se nije doprlo da samog dna. Ozbiljnije su primedbe koje je izneo cuveni francuski orijentalista Pjer Monte. da na njima . osim toga. Postoje i drugi razlozi da se Izlazak smesti u drugu polovinu XIII veka. da su najstariji gradovi nastali u Egiptu i Mesopotamiji. osvojio izrailjski narod pod vodstvom Isusa Navina. Od 1952. Edom jo nije postojao i da je stupio na istorijsku pozornicu tek u XIII veku kao dobro organizovana i sna na dr ava. Ali u na em slucaju nije to najva nije. Kao to nam je poznato iz Biblije. i bio je odbijen. po Bibiliji. a s druge strane imamo otkrice da je Jerihon osvojen citav vek ranije. naime. A mo da Izrailjci i nisu osvojili tu sna nu tvrdavu? Mo da ce se pokazati da je doticni fragment biblijske price legenda. Najnoviji arheolo ki radovi. Zahvaljujuci arheolo kim otkricima. bunari i u nekoliko slojeva naslagani grobovi. morali da se pojave na njegovoj granici ba u tom stolecu. osim toga. dakle. Ru evine grada cine ogromno uzvi enje na zapadnoj obali Jordana. vec da su iveli u malim. tako da je odlucio da zaobide njegove granice. Neki istra ivaci tvrde da postoje izvesni tragovi da su Izrailjci izi li iz Egipta u XIV veku. da ljudi iz neolitskog doba nisu podizali gradove. Medu naucnicima je nastala velika pometnja: s jedne strane iskopine iz stare edomske dr ave i istorijske prilike u Egiptu govore u prilog tome da je Izlazak nastupio u XIII veku.e. ne pre. Dakle. kuce. Mojsije je molio edomskog cara da mu dozvoli prelaz preko njegove teritorije. Rezultati dosada njih istra ivanja su prosto senzacionalni.n. a oni. koji nesumnjivo poticu iz druge polovine XIII veka. znamo da u XIV veku p.a sa istoka su dr avu napali indoevropski narodi. Skarabeji su bili dragocen porodicni ukras: prenosili su se sa oca na sinove. bacili su jaku svetlost na istoriju tog drevnog grada. prete no su pronadeni tragovi po ara i namernog pusto enja. na kojem se nalazilo najstarije naselje. Ipak postoji jedan ozbiljan problem u tom proracunu. Iskopani su odbrambeni zidovi. ra trkanim zemljoradnickim naseljima. Smatralo se. Mojsijevog naslednika. vr eni pod vodstvom engleskog arheologa dr Ketrin Kenion. Sumnja se pojavila u vezi sa otkrivanjem Jerihona. Izrailjci su. godine britanska ekspedicija tamo neprekidno vr i iskopavanja. Ova cinjenica je dovela do preokreta u gledanju na razvoj materijalne kulture. da dugo posle toga nije uspeo da povrati svoju moc. prodrli u Malu Aziju. jasan dokaz nasilnog osvajanja. a ne XIII veka pre na e ere. putovali s njima iz mesta u mesto. Utvrden je prevashodno na osnovu ska rabeja pronadenih u zgari tima. ali njihova hipoteza ima toliko slabih strana da je vecina naucnika nije prihvatila. On izra ava sumnju da je datum koji su dali arheolozi ispravan.

.

. odnosno 13 godina kasnije. Sa istoricarima smo do li do uverenja da je Izlazak bez sumnje morao da se dogodi za vreme faraona Merneptaha. iz cega proistice da biblijska prica o razaranju tog grada nije neopozivo oborena.-1677.* Tamo su pocivali ostaci Setija l. Josifa Flavija. usecene u steni. uostalom. Ali. kojih je. Na primeru ove dramaticne price mo e se videti kako *^ su se u Bibliji zamrsile istorijske cinjenice sa legendama. Ali pronalazaci Jerihona odbacuju Monteovu tezu. skarabeje sa imenom faraona Tutmesa III i u doba Ptolo-mejaca. autor prvih pet knjiga Staroga zaveta. nisu utvrdila ni najmanje tragove delovanja morske vode na telu mrtvog faraona. da ga je Bog na taj nacin kaznio za ugnjetavanje i progon Izrailjaca. da se covek ne mo e nacuditi kako je tako dugo mogla biti ozbiljno uzimana u obzir. na primer.-----------------------------------------------------od pljacka a grobnica. u koje su egipatski sve tenici polo ili trideset i sedam kraljevskih mumija u drvenim kovcezima. to je trebalo da potvrdi biblijsku pricu. Ram-zesa II i mnogih drugih faraona sa suprugama i kcerkama. koja su strucnjaci veoma savesno izvr ili. to se ne mo e reci za drugu. gle cuda. po svojim posledicama va niju legendu. Biblijska prica se nije odr ala pred neumoljivom tacno cu nauke. Na zavr e* Vidi: Zenon Kosidovski: Kad je sunce bilo bog. Pilona. biblijska prica je bila ponovo dovedena u pitanje. cak i povr no citanje Petoknji ja ukazuje na neosnovanost tradicionalne teze. primio sam nekoliko pisama od citalaca.) slediv i. Jednom recju. usudio da dovede u sumnju njegovo autorstvo. Kao posledica svega toga. po to su iskopine na kojima su zasnovali svoj zakljucak bile izlo ene veoma strogoj kritickoj oceni. uostalom. u Jerihonu otkopano malo. mo e isto tako dobro da potice i iz XIII veka.. bio je sam Mojsije. vec da je umro prirodnom smrcu u svom dvorcu. dva Arabljanina su otkrila podzemne katakombe. Pjer Monte smatra da kulturni sloj Jerihona u kojem su pronadeni tragovi po ara i nasilnih uni tenja. Egipatske zanatlije pravile su. ne mogu da se primene na nalazi te u Jerihonu. Ali godine 1898./ladava mi ljenje da je Jerihon razoren u XIV veku pre na " ere. Trebalo je uzeti u obzir jo i mogucnost da je njegovo telo more izbacilo na obalu i da je nakon toga. Desetine pokoljenja duboko je verovalo da je ba takva bila sudbina toga vladara. amsterdamska sinagoga ga je izop tila zbog irenja jeresi. koji se navodno utopio u Crvenom moru. balsamovano.** Ukoliko podatak da se faraon utopio ima marginalni karakter. ili u XIII veku pre na e ere. a medu njima se. a kad se filozof Baruh Spinoza (1632. U "Dolini kraljeva" pronadena je druga zajednicka grobnica sa cetrnaest faraonskih mumija. kojim cudom je znao da ce mu se grob izgubiti i da nikada nece biti pronaden. Oni tvrde da njegovi argumenti. a onda Isus Navin nikako nije mogao da bude njegov osvajac. Medutim. Ibn Ezru i Urijela d'Akostu. poglavlje: Posmrtne muke faraona. Tako su se poznavaoci Biblije na li pred dilemom: ili su Izrailjci napustili Egipat u XIV veku i zaista osvojili Jerihon. koji su mi skrenuli pa nju na protivrecnost izmedu gornjeg tvrdenja i mi ljenja koje sadr i knjiga V. ali je nedostajao Merneptah. lekarska ispitivanja. Kako je Mojsije mogao da opi e svoju smrt. u naucnim krugovima danas . Tako je iza lo na videlo da se nije utopio u moru. **Kada se ovaj deo knjige pojavio u casopisu "Oko sveta". Prema ortodoksnoj tradiciji. takozvanog Petoknji ja. Krajem W pro log veka.H.. da bi ih sakrili 149 $i6tys/(e legende------------------. Bultona Vecnost piramida i . Kasnije cemo videti na koji nacin naucnici poku avaju da razve u taj Gordijev cvor. iako u velikom broju slucajeva nisu li eni osnova. Kako je lako pogre iti pri odredivanju starosti kulturnih slojeva na osnovu tako nepouzdanih svedocanstava! U ni ta manjoj meri ovo se odnosi i na keramicke krhotine. nalazio i Merneptah. prema pogrebnom obredu.urezana imena kraljeva u najmanju ruku nisu dokaz da su nastali ba u vreme njihove vladavine.

.

U prvoj prici Bog stvara mu karca i enu estog dana istovremeno. u londonskom listu The Times. ali i ovi koje smo naveli. a tek znatno kasnije preimenovan je u Dan. >Bi6ujs%§ (e/ende prostor. Slicni anahronizmi mogli bi da se nabrajaju u beskonacnost. Stoga je prevod nazvan Septuaginta. koja se odnosi na ivot jevrejskih praotaca. Telo faraona je bilo balsamovano. posebno upadljive primere. predstavljaju dovoljan dokaz da osnovni oblik Petoknji ja nije mogao da nastane pre kraja XI veka pre na e ere. . pa i najmanji trag morske soli.Zerwn 3(psi tku knjige Zakoni ponovljeni (34. trebalo bi tome posvetiti veliki *U IV veku na e ere.tragedija Pompeja. o tetili pljacka i grobnica. nosila "znake inkrustracije kristalima soli". odmah ce primetiti da se trecim stihom drugoga poglavlja zavr ava jedna prica o stvaranju coveka i pocinje potpuno druga na istu temu. Treba. obratiti pa nju na cudnu cinjenicu. koja poticu iz perioda od IX do IV veka pre na e ere. bekstvo iz egipatskog ropstva i put kroz pustinju. Prvi jevrejski car bio je Saul.) napisao: "Pre nego to su Poljaci imali predsednika Dr avnog saveta". daje mu u .. Iz Petoknji ja doznajemo i to da je Avram gonio neprijatelje sve do grada Dana. 31). Ko pa ljivo procita prvo i drugo poglavlje Knjige Postanja. Otkud je Mojsije mogao da zna da ce Izrailjci imati cara? To bi bilo isto kao da je na istoricar Adam Naru evic (1733. U pricama vrvi od protivrecnosti i nedoslednosti. odnosno prevod sedamde-setorice (zaokru eno receno). bio prenet !z prvobitne grobnice u zajednicku katakombu. uvodi ga u rajski vrt. inace. Kada bismo hteli sve da ih iznesemo. Prema legendi. U njemu se tvrdi da je mumija faraona Merneptaha. koju su. po to je kompilacija ivena tako grubim nitima da nije te ko raspoznati njene sastavne delove. koji je vladao u poslednjoj cetvrti XI veka pre na e ere. onda su oni mogli da poticu iz drugih izvora. fj III veku pre na e ere. a dugotrajni i komplikovani proces balsamovanja sigurno je morao da ukloni svaki. -1796. Namerno smo upotrebili rec sklop. koji su zaboravili svoj ma-ternji jezik.* Kriticka analiza teksta pokazala je da je Petoknji je sklop najraznovrsnijih predanja.rasprostranjen). koja se razlikuje od prve u veoma va nim pojedinostima. sveti Jeronim je preveo Stari zavet na latinski.. Osim toga.10) citamo: "Ali ne usta vi e prorok u Izrailju kao Mojsije. U drugoj prici Bog stvara mu karca od blata. Autor te knjige navodi pismo koje je arheolog E. Jakub Vujek je preveo Stari zavet na poljski iz Vulgate. Ono obuhvata najstariju izrailjsku tradiciju. Zato cemo se ograniciti samo na neke. novija nauka je odbacila taj dokaz iz sledecih razloga. da je taj va an detalj objavljen tek 30 godina nakon to je mumija otkrivena. pre svega. Treba imati na umu da je Merneptah. zajedno sa ostalim hebrejskim knjigama Staroga zaveta. Nazvao ga je Vulgata (od vulgatus . dakle mnogo posle Mojsijeve smrti.. Ako su na mumiji zaista pronadeni kristali soli. kao i zbornik zakona i liturgijskih propisa." Danas je vec poznato da je izraz prorok u ao u upotrebu u hebrejski jezik znatno kasnije. to je trebalo da bude dokaz da se faraon zaista utopio u moru. Navedimo jo jedan primer izrazitog anahronizma u Petoknji ju: "A ovo su carevi koji care-va e u zemlji Edomskoj prije nego se zacari car nad sinovima Izrailjevijem" (Postanje. Smit objavio godine 1929. Danas je poznato da se u Avramovo vreme pomenuti grad zvao Lais. zajedno sa ostalim faraonima. 36. Petoknji je cini izvesnu zatvorenu narativnu celinu. Petoknji je je prevedeno na grcki jezik za zajednicu aleksandrijskih Jevreja. prevod su u toku sedamdeset i dva dana izvr ila sedamdeset i dva naucnika poslana iz Jerusalima.

.

A ta tek da ka emo za Izrailjce koji se posle toga vekovima iveli u Hananu i prirodu Sinajskog poluostrva uop te nisu poznavali. na mestu gde je ubode insekt. etericno ulje. U svetlu tih otkrica biblijska mana prestaje da bude cudo. Jedna osoba mo e da sakupi kilogram i po dnevno. i zasaden u stepskos tenovitom rezervatu u Skorocicama. tampa je objavila da je na veliko cudenje tamo njih stanovnika Mojsijev grm jednog vrelog dana planuo plavo-crvenim plamenom. Mojsije je iveo na Sinajskom poluostrvu tokom svog progonstva i naucio je od Madijanaca kako da pre ivi u surovom okru enju pustinje. i tek na kraju od njegovog rebra stvara enu. stepa i planinskih pre-dela. zoolog Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Lokalni beduini su veliki ljubitelji te poslastice i. Ono to je jo zanimljivije. Naucnici su stavili pod lupu i navodna Mojsijeva cuda i nepobitno utvrdili da su u mnogim slucajevima to bile najprirodnije pojave. ljotina. Putem kriticke analize teksta utvrdeno je da je u celom Petoknji ju rec o cetiri posebna izvora. Mojsijeva cuda postala su sastavni deo vere jehovizma. Neocekivani su bili i rezultati ispitivanja vezanog za cuvenu biblijsku manu. U prolece. Izrailjci su nesumnjivo nai li upravo na takvo jato prepelica i. uostalom. sigurno su neke njegove postupke morali smatrati za cuda. vec da se i danas mo e naci na Sinajskom poluostrvu. a nije sagorevao. U vreme opisivanja njegovih dela ovaj proces mitologizacije bio je vec sasvim okoncan. poznavao njenu prehrambenu vrednost i zahvaljujuci tome mogao je da nahrani Izrailjce. Oni znaju da se. koji su. da bi na taj nacin stekao vecu poslu nost praznovernih Izrailjaca. s dolaskom proleca. Kako su onda mogle da se uzdignu do cuda? Odgovor je jednostavan. kao i pokoljenja njihovih predaka. Godine 1927. a po to je odgovarao interesima sve tenstva i kompilatora Petoknji ja. Nije. koja u prolece. Znanje koje je stekao iskustvom iskoristio je kasnije za vreme Izlaska. l tu ve tinu Mojsije je nesumnjivo naucio kod Madijanaca. koji poticu iz razlicitih epoha. Danas vec znamo da ovaj grm nije bio njegova izmiZerwn 9(psidbvs/Q. Iscrljene dalekim putem. Kod kasnijih pokoljenja vladala je op ta tendencija da se od Mojsija pravi licnosti koju je Jehova obdario natprorodnom moci. na primer. luci sladunjavu tecnost koja se brzo stvrdnjava na vazduhu u bele kuglice nalik gradu. iskljuceno da je sam Mojsije predstavio neke svoje postupke kao cuda. kao to mi bere-mo jagode. prepelice se u ogromnim jatima sele iz dubine Afrike u Evropu. dakle dovoljnu kolicinu da utoli glad. bez poku aja uskladivanja njihove price. prilikom obilaska Sinajskog poluostrva. odnosno Mojsiju. Naziva se diptam ili Mojsijev grm. obicno padaju na zemlju du morske obale i toliko su iznemogle da ih tamo nji stanovnici hvataju golim rukama. Godine 1960. lepljive kuglice. i bili novajlije na Sinajskom poluostrvu. njegovi saputnici. Medutim. Do dana dana njeg to rade beduini. Ta narocita biljka ispu ta isparljivo. pripisivanje njegovog autorstva jednom co-veku. nema osnova.. iz vremena svog izgnanstva. masovno idu u stepu da sakupljaju bele. Jedan primerak je prenesen i u Poljsku. Biblija pripoveda da je Mojsije u podno ju gore Horiv udario tapom u stenu i da je odmah iknula izvorska voda. koje se lako pali na suncu. i pored . navikli na ivot na stalnom boravi tu u Egiptu. U Egiptu im je. nai ao je na jednu vrstu metljike. ispricao kako mu se Jehova obratio iz grma koji je goreo. Dana nji stanovnici Smajskog poluostrva neizmerno bi se zacudili kada bi im neko rekao da je nalet tih ptica cudo. naravno. Mojsije je. Bodenhajmer. * Isto tako stoje stvari i sa prepelicama. Prema tome. iskoristili srecnu priliku da prirede lov na njih. Ocigledno je da se suocavamo sa dva savim nezavisna izvora koji su mehanicki spojeni. u srezu Busko. bagdadski ulicni prodavci i danas nude na prodaju slatku smolu metljike pod nazivom man.dru tvo ivotinje.

dugotrajne su e, u podno ju brda, pod krhkim slojem peska i kre-cnjaka, obicno sakuplja ki nica. Dovoljno je razbiti tu koru da se dode do vode i ugasi ed.

Nakon trodnevnog puta kroz pustinju Sur, Izrailjci su se zaustavili u Meri. Bili su ogorceni, jer im je ponovo nedostajala voda. Tamo ih je cekalo veliko razocaranje, jer se ispostavilo da je izvorska voda gorka i da nije za pice. Tada je Mojsije bacio u izvor neku grancicu i voda je nekim cudom postala slatka. U vezi s tom pricom utvrdeno je da u okolini Mere i danas postoji gorki izvor. Englezi su izvr ili hemijsku analizu njegove vode i utvrdili da ona sadr i izvestan procenat kalcijum-sulfata. Kada se toj vodi doda oksalna kiselina, sulfat se talo i na dnu i voda gubi svoju gorcinu. Beduini slade gorki izvor bunastom biljkom zvanom elvah, koja u svojim sokovima sadr i znacajnu primesu oksalne kiseline. Na putu od podno ja Sinajske gore do Kadisa, Izrailjci su ponovo osetili nesta icu hrane. Zbog toga su nastale nove jadikovke i optu be. Tada je na logor palo drugo jato prepelica i izgladneli putnici halapljivo su se bacili na njih. Ali ovoga puta pokazalo se da je meso ptica veoma opasno po zdravlje, gotovo svi su se te ko razboleli, a mnogi su lakomstvo platili ivotom. U Petoknji ju je ta dramaticna epizoda postala prica sa na-ravoucenijem da Bog ne pra ta onima koji se bune protiv njegove volje. Sve je govorilo u prilog tome da ovaj deo price treba ba tako shvatiti. On pokazuje tipicne odlike poucnog narodnog predanja, koje se prenosilo od usta do usta kroz nebrojena izrailjska pokoljenja. Iznenadenje je bilo utoliko vece kada se ispostavilo da dogadaj nipo to nije plod bujne ma te. Direktor Pasterovog instituta u Al iru, profesor Ser an, otkrio je da se na Sinajskom poluostrvu zaista povremeno pojavljuju "otrovne prepelice". To su ptice koje se pre odletanja za Evropu zadr avaju u Sudanu i tamo se hrane zrnevljem koje sad i otrovne materije. Njihovo meso je tetno, pa cak i opasno po ljudski ivot. Izrailjci su imali tu nesrecu da ulove ba takve prepelice, a njihov nesrecni dogadaj na ao je izraz u biblijskoj prici. Upravo u istu kategoriju treba ubrojati i nevolju sa otrovnim zmijama, koja je sna la putnike na pola puta izmedu Kadisa i Akabskog zaliva. vajcarski putopisac Jakob Ludvig Burk-hart boravio je od 1809. do 1816. godine na Sinajskom poluostrvu i na delu izrailjske mar rute, navedenoj u Bibliji, nai ao na dolinu koja je bila prekrivena mno tvom otrovnih zmija. Ta dolina je od vajkada bila boravi te tih gmizavaca, pa je beduini oprezno zaobilaze na svojim putovanjima. Dakle i taj frag154 Zenon %osidbvs/<i ment price mogao bi da bude zasnovan na autenticnim do ivljajima. Vec odavno skrenuta je pa nja da su egipatske pokore (osim desete) u faraonovoj dr avi bile, moglo bi se reci, normalna pojava. U periodu rasta Nila, voda je cesto postajala sme-decrvena, zbog nanosa iz etiopskih jezera. Pored toga, svakih nekoliko godina, u vreme poplava, u tolikoj meri su se razmno avale abe, komarci i drugi insekti, da su egipatski seljaci to do ivljavali kao nesrecu. Kada je rec o gradu, on je na Nilu, zaista, izuzetno retka pojava, ali ponekad je nailazio i tada je teta koju je izazivao bivala ogromna. Medutim, mnogo ce ce Egipat je snalazila nesreca najezde skakavaca. Ako govorimo o tami, ona je bila prouzrokovana jakim vetrom sirocco. On je u pustinji dizao ogromne oblake peska i bacao ih na Egipat, zaklanjajuci sunce tako gustim velom, da je nastupao gusti mrak. Po Bibliji, sve te pokore prouzrokovao je Mojsije s na-merom da izvr i pritisak na nepopustljivog faraona. Kako je takva legenda mogla da nastane? Ukoliko su navedene nesrece pogodile Egipat u vreme vladavine faraona Merneptaha, dakle u periodu kada je tamo delovao Mojsije, odgovor bi bio lak. Izrailjci, ljudi prosti i skloni praznoverju, mogli su da dodu uve-renja da je Mojsije, veliki carobnjak i opunomocenik Jehove, na taj nacin ka njavao progonitelje, tavi e, cak i Egipcani su mogli u to%te poveruju, po to su ionako verovali u postojanje carobnjaka koji imaju moc da cine cuda. Uostalom, kao to nam je poznato iz

dokumenata i Biblije, nekim njihovim sve tenicima pripisivane su upravo te iste natprirodne sposobnosti kakve je pred faraonovim prestolom demonstrirao Mojsije. U ovom slucaju, radilo bi se o obicnom vremenskom redosledu pojava (post hoc), koje su ljudi skloni da me aju sa uzrocnim odnosom (propter hoc). Po mi ljenju Izrailjaca Mojsije je bio mocni cudotvorac, koji je svojim cudima cesto izazivao divljenje, tako da je i na Egipat mogao da po alje deset uzastopnih pokora. Zanimljiv primer takve zablude nalazimo u cuvenom Rostanovom delu Chanteclair. Tamo se pojavljuje petao, koji je primetio da sunce izlazi kad god zakukurice; tako je stekao duboko uverenje da ga on poziva na nebo. Uzrocno me anje medusobno nezavisnih pojava ili dogadaja le i, dakle, u osnovi mnogih religijskih legendi i mitova. Na alost, nemamo nijedan dokaz da su biblijske pokore zaista 'Bififijsfe legende Itt pogodile Egipat u vreme vladavine faraona Merneptaha. One su mogle da se dogode i nekoliko ili cak desetak godina pre Mo-jsijevog povratka u prestonicu Ramzes. Da li je zbog toga na a teorija neosnovana? Nacelno nije, po to joj u pomoc dolazi jo jedna odlika nastanka mitova. Ona se zasniva na tome da se u narodnoj predstavi, sa protekom godina, vremensko rastojanje izmedu dva znacajna dogadaja postepeno smanjuje, dok na kraju ne dode do potpune sinhronizacije. Izrailjci su, po predanjima, pamtili prirodne katastrofe, koje su s vremena na vreme pogadale Egipat, i tokom vremena, da bi istakli Mojsijevu moc, stvorili su legendu da ih je on izazvao. To im je pru alo moralno zadovoljenje, jer je na taj nacim nadmeni faraon bio poni en, a njegova okrutnost prema izrailjskom narodu nije izbegla bo ju kaznu. U Bibliji nailazimo i na druge primere prenebregavanja vremena prilikom stvaranja legendi. Znamo, na primer, da je ha-nanski grad Gaj , koji je prema Bibliji osvojio Isus Navin, prema nekim arheolozima u to vreme vec pet stotina godina le ao u ru evinama. Potomci izrailjskih osvajaca Hanana bez sumnje su cesto razmi ljali o njegovim ru evinama i govorili: "Eto, to je grad koji je razorio Isus Navin". Popularna verzija kasnije je u la u Bibliju i tek savremena arheolo ka istra ivanja uspela su da je obore. Analogan slucaj imamo i u vezi sa Jerihonom, koji je, kako je pokazala engleska arheolo ka ekspedicija, osvojen sto godina pre pojave egipatskih Izrailjaca u Hananu. Nije besmisleno navesti jo jedan, neobicno zanimljiv primer iz te oblasti. Mojsijevi izvidaci, poslani u Hanan, vratili su se sa ve cu da u Hebronu ive Enakovi sinovi iz roda divova. Setimo se da je i car Vasanski Og bio div, koji je spavao u deset lakata dugoj, a cetiri irokoj eleznoj postelji. Pokazalo se da je legenda o tim divovima nastala pod utiskom drevnih me-galitskih grobova, zvanih dolmeni. Takvi dolmeni su pronadeni i u evropskim zemljama i zbog tih velikih dimenzija nazvani su "postelje divova". Godine 1928. nemacki arheolog Gustav Dalman otkrio je dolmene ba u okolini Hebrona i na teritoriji drevne vasanske dr ave. To su grobovi od velikih kamenih blokova, koji poticu iz mladeg kamenog doba, sagradeni od bazal-ta tvrdog kao celik i sigurno je zato nastao biblijski izraz: "odar gvozden." Narodna ma ta, nesvesna ogromne vremenske distance koja deli te grobove od Mojsija, povezala ih je sa nizom dogadaja oko Izlaska. Zato u biblijskoj prici citamo da je u Hebronu ivelo pleme divova i da je i car Vasanski Og bio div. Nekoliko reci moramo da posvetimo i desetoj egipatskoj pokori. Te ko nam je, naravno, da olako prihvatimo kao verodo-stojnu biblijsku tvrdnju da je smrt izabrala ba prvu decu i prvu mladuncad domacih ivotinja. Ne mo e, ipak, da se odbaci pretpostavka da je legenda odjek neke epidemije, koja je desetko-vala decu u gornjem Nilu, ali nije doprla do zemlje Gesemske, tako da od nje nisu stradala izrailjska deca. Ostalo je vec dodala narodna ma ta. Jevrejska plemena, kao to nam je poznato iz price o Isavu i Jakovu i drugih biblijskih prica, pridavala su veliku va nost prvorodenim sinovima. Oni su bili glavni na-slednici

i nastavljaci roda. Smrt prvorodenog sina bila je neupo-redivo veca nesreca od smrti njegove mlade brace. Izrailjci su zato stvorili legendu da je Jehova veoma surovo kaznio gre ne Egipcane ubijajuci njihove prvorodene sinove i prvu mladuncad ivotinja. Predmet estokih naucnih rasprava vec odavno je i cudo prelaska preko Crvenog mora. Pitanje je utoliko slo enije, jer je povezano s topografskim utvrdivanjem Mojsijeve mar rute. U nekim popularnim monografijama nailazimo na tezu da je put Izlaska van svake sumnje utvrden na osnovu biblijskih tekstova i arheolo kih iskopina. U stvari, savremena nauka, u najmanju ruku, wije u to sigurna. To zavodljivo upro cavanje imalo je za cilj da doka e da se Mojsije, pre av i preko Crvenog mora, uputio pravo na Sinajsku goru, koja se poistovecuje sa planinom na ju nom rtu Sinajskog poluostrva. Treba, pre svega, reci da u biblijskoj prici u tom pogledu postoje ozbiljne praznine, precutkivanja, cak i neke protivre-cnosti, tako da je te ko stvoriti jasnu sliku cele mar rute. Arheolo ka istra ivanja nisu uspela da sa punom sigurno cu identi-fikuju ru evine gradova koji su navedeni u Bibliji. Tako je, na primer, va na etapa u mar u Izrailjaca bio grad Migdol. Ali Mig-dol na hebrejskom i egipatskom jeziku znaci utvrdena kula, a naselja s takvim imenom otkopana su na vi e mesta. Ovde ne mo emo da ulazimo u veoma slo ene i podrobne rasprave na ovu temu, ali je dovoljno reci da uop te nije sigurno da se Mojsije direktno uputio na tradicionalnu Sinajsku goru. Raspola emo znacajnim podacima da je prvi cilj njegovog puta bio grad Kadi Varnija, u Negebu, koji le i u ju nom 157 delu Palestine. to se tice gore na kojoj je sklopljen zavet sa Jehovom, mnogi istaknuti istra ivaci sme taju je u drevnu zemlju Madija-naca, istocno od Akabskog zaliva, dakle u Arabiju, a ne na rt Sinajskog poluostrva. Prema tome, svi poku aji rekonstrukcije mar rute Izlaska imaju, silom prilika, hipotetican karakter. Danas se navode tri moguca puta: ju ni, srednji i severni. Bilo bi previ e zamorno da navodimo njihove deonice, zato prila emo kartu na kojoj je prikazan njihov pretpostavljeni tok. Kao to smo vec naznacili, to pitanje je tesno povezano sa prelaskom Crvenog mora. Pre tri hiljade godina, zapadni ogranak toga mora, koji se danas zavr ava kod Sueca, dopirao je mnogo dalje na sever, spajajuci se s Gorkim jezerima, a mo da cak i s jezerom Timsah. To su nesumnjivo dokazala geolo ka ispitivanja. Danas se na tom mestu nalazi Suecki kanal, ali se u Mojsijevo vreme na tom odsecku nalazio plitko poplavljen teren ispresecan mocvarama i uskim prevlakama zemlje. More, koje su Izrailjci pre li ne ukvasiv i noge, na hebrejskom jeziku zove se Jam Sul. LJ pravilnom prevodu to znaci Tr cano more. Tek u Novom zavetu nailazimo na tvrdnju da je to bilo Crveno more. Medutim, na Crvenom moru nije bilo i nema trske, dok je u mocvarnim predelima laguna i plicaka rasla veoma obilno. Odatle moramo da izvucemo zakljucak da je biblijski Jam Suf, upravo Gorka jezera. U tom slucaju, Mojsijevo "cudo" mo e bez te koca da se objasni. Izrailjci su i li pe ke i s lakocom su mogli da se provuku izmedu blata i poplavljenog terena, koristeci plitke gazove i uske prevlake zemlje. A Egipcani su na svojim te kim bojnim kolima, u estokoj poteri, verovatno zalutali u lavirintu mocvara i zaglibili se u blatu. Mo da su se, kako tvrdi Biblija, cak i utopili, jer su se tamo cesto dizali sna ni severozapadni vetrovi, koji su gurali ispred sebe ogromne vodene talase i naglo pretvarale plicake u opasne dubine. Kao to vidimo, ta teorija je savim ubedljiva. Na alost, ima jednu slabu stranu. Egipcani su sigurno dobro poznavali predeo Gorkih jezera sa njegovim opasnim zamkama i ne bi postupali tako lakomisleno. Na kraju krajeva, egipatsku vojsku je predvodio sam faraon i njegovi u bitkama iskusni komandanti,

15S Zerum 9(psidbvs%i. a njih je te ko osumnjiciti za diletantizam i nedostatak opreznosti. Tako se pojavila potreba da se potra i neki drugi nacin za obja njenje "cuda". Medu mnogim hipotezama, najvece priznanje je dobila smela hipoteza vec vi e puta pomenutog francuskog orijentaliste Pjera Montea. On polazi od pretpostavke da su se Izrailjci, po to su napustili prestonicu Ramzes, uputili pravo na sever, a zatim i li du obale Sredozemnog mora prema granici Hanana. Ali na putu su nai li na egipatska utvrdenja i na otpor primorskog stanovni tva, koje Biblija pogre no naziva Filistejcima, po to su Filistejci prodrli u Palaestinu tek nekoliko desetina godina kasnije. Prepreke su, prema tome, primorale Izrailjce da naglo skrenu na jug. U Bibliji nailazimo na bele ke koje potvrduju tu severnu varijantu Izlaska. Tako se, na primer, Migdol tamo opisuje kao najseverniji grad u Egiptu. Arheolozi su prona li njegove ru evine u Abu Hasanu. U Knjizi Izlaska (14, 2) citamo: "Ka i sinovima Izraeljevim neka saviju i stanu u oko pred Pi-Airot izmedu Migdola i mora prema Vel-Sefonu." Danas znamo da je Vel-Sefon bio znacajno sredi te hananskog kulta boga Bala Sefona, cije ime u prevodu znaci Gospodar severa. Grci su ga poisto-vecivali sa Zevsom Kasiosom. Njegov hram se nalazio na brda cu Mons Casius, koje le i na uskom zemljouzu izmedu Sredozjfnnog mora i jezera Sirbonis, kasnije nazvanog jezerom Bardavil. Izrailjci su verovatno izabrali stari, prometan drum koji je vodio obalom Sredozemnog mora i uskim pojasom kopna koje deli Sredozemno more od jezera Sirbonis. Njega su cesto koristili i Rimljani, a 68. godine pre na e ere Tit je tim putem vodio svoje legione protiv pobunjenih jerusalimskih Jevreja. Jezero Sirbonis le i nekoliko metara ispod povr ine mora i cesto toliko presu uje da njegovim dnom mo e da se prede, pa cak i kolima bezbedno da se preveze. U vreme grcke vladavine u Egiptu, tamo se dogodilo nekoliko katastrofa. Iznenadne bure na Sredozemnom moru prekidale su usko parce kopna i potapale putnike koji su i li dnom jezera u elji da skrate sebi put. Na osnovu tih cinjenica, Pjer Monte je rekonstruisao tok dogadaja opisanih u Bilbliji. Izrailjci su uspeli da predu preko uskog pojasa zemlje i pribli avali su se istocnoj obali isu enog <Bi6ft/sl(g legende-------------------jezera. Egipcani, u nameri da opkole begunce i preseku im put, u galopu su pojurili preko suvog dna jezera. Kad su se na li na samoj sredini ogromne udubine, na Sredozemnom moru iznenada se podigla bura. Sna ni vetar, koji je duvao sa severa, dizao je ogromne talase, koji su presekli usku branu i srucili se na Egipcane. Jezero je bilo sedamdeset kilometara dugo i dvadeset iroko. Visoka obala, gde su mogli da se sklone, bila je previ e udaljena, tako da su nestali u pobesnelim vrtlozima bujice. Izrailjci su svojim ocima videli iznenadnu propast svojih progonitelja, i ne treba se cuditi to su neocekivano spasenje pripisali cudotvornoj moci Mojsija. Izrailjske ene, sa prorocicom Marijom na celu, pesmom i igrom su odale pocast Jehovi i svome vodi koji je, po njihovom uverenju, pokretom tapa naredivao moru. Predimo sada na drugo pitanje iz Petoknji ja. Mojsije je, navodno, izveo iz Egipta est stotina hiljada mu karaca, ne racunajuci ene i decu, odnosno ukupno oko dva miliona ljudi. Vec na prvi pogled taj broj izgleda veoma preuvelican. Iskusni poznavalac pustinjskog ivota, ce ki putopisac Alojz Muzil, izracunao je da beduinsko pleme, koje broji pet hiljada porodica, za vreme mar a cini kolonu irine dvadeset i du ine preko tri kilometra, to je front kretanja iri, tim su mogucnosti pronala enja pa njaka i vode vece, ali istovremeno raste opasnost od napada neprijateljskih beduina. Muzil tvrdi da je potpuno iskljuceno da bi oaze Sinajskog poluostrva mogle da prehrane dva miliona Izrailjaca. A vec o tome da bi svi mogli da se smeste u jedan logor, kako tvrdi Biblija, ne mo e biti ni govora.

uverio izaelski premijer Ben Gurion. izmedu ostalih i sa blisko srodnim Kenitima.18) "Nemojte cvijeliti udovice i sirote" (Izlazak. 25) "Do ljake ne cvijeli. odnosno samo est stotina porodica. Tu spada i u Bibliji propovedano nacelo: "Oko za oko. iako je znao da je ivotinja opasna. pravne i religijske postavke sakupljene u Petoknji ju bez ikakvog reda. u su tini nema veliki znacaj. jer vi znate kaka je du a do ljaku. Danas je vec te ko poreci da. Godine 1960. To je izazvalo ogroman gnev medu ortodoksnim predstavnicima izraelskog parlamenta i umalo da je Ben Gurion morao da podnese ostavku. kao to nam je poznato iz teksta. kome je poznata velicina dvomilion-skog grada. da se tu radi o est hiljada naoru anih mu karaca. na prilicno neprijatan nacin. U vreme vladavine sudija. Jerihon osvojilo samo cetrdeset hiljada izrailjskih ratnika. 22) "Kad da u zajam novaca narodu mojemu. Surovost nekih zakona govori i njihovoj velikoj starosti. iako je Mojsije. Nismo ni svesni koliko neke legende ponekad mogu da budu tvrdokorne. a vlasnik. koji su bili etnicki ogranak Amalicana." (Izlazak." (Izlazak. Tako je. Sa druge strane. ukoli bi im gospodar izbio oko ili zub. ona ne oznacava samo broj hiljadu. pokoljenje. Zato se pretpostavlja da su se tokom cetrdesetogodi njeg boravka u pustinji. U to se. Tome u prilog govori i cinjenica da su u Egiptu dve babice bile u stanju da pomognu svim izrailjskim porodiljama. bio sam Mojsije. Medutim. (Knjiga Levitska (19. takozvane Knjige za-veta. a ne dva miliona. Sve do XIX veka kru ilo je mi ljenje da je autor najstarijeg jevrejskog zakonika. Ocigledno je da tako slabe snage ne bi bile u stanju da osvoje Zajordaniju i Hanan. 9) . kazni kamenovanja podle e kako ivotinja. U velikom broju slucajeva predvidena je smrtna kazna kamenovanjem i istice se gotovo robovski polo aj ene. Evo jo nekih primera kako doslovno glase u Bibliji: "Ne budi osvetljiv. ne udarajte na nj kamate. to bi. koji nam daje Biblija. Jedan od primera te varvarske surovosti jeste i zapovest da u slucaju kada vo ubije coveka. tako i njen vlasnik. 23. Izrailjci ujedinili sa drugim plemenima. nogu za nogu". Ali to se ne bi moglo reci za zbornik i genezu dakona Petoknji ja. zub za zub. on je javno izneo mi ljenje da je prema njegovom proracunu Mojsije imao da prehrani est stotina ljudi. lako mo e da zamisli. nego ljubi bi njega svojega kao sebe samoga. Odakle ta fantasticna brojka? Neki naucnici smatraju da su redaktori Biblije jednostavno nacinili gre ku. i ne nosi srdnje na sinove naroda svojega. Pitanje broja izrailjskih izbeglica. u Petoknji ju se srecemo sa <Bi6(ijsl(e legende -------------. savremene metode analize teksta nepobitno su dokazale neosnovanost takve tvrdnje. odnose na robove i robinje: odmah bi povratili slobodu. nemoj mu biti kao kamatnik. l cini se da je ovaj poslednji broj najbli i istini. a popis stanovni tva je pokazao da Izrailjaca tada nije bilo vi e od pola miliona. siromahu koji je kod tebe. ruku za ruku. sirocad i uboge od nepravdi bogata a i lihvara. obavezao sva plemena da uzmu uce ce u osvajanju Hanana. i sama Biblija u kasnijim knjigama navodi daleko manje brojke.------------------------------------------------------------------------zacudujuce humanim zakonima. porodicnu grupu. kada se dodaju ene i deca. 22. najvece pleme opremilo je cetrdeset hiljada ljudi pod oru jem. koliki bi prostor takav logor morao da zauzima. jer ste bili do ljaci u zemlji Misirskoj. Skrenuta je pa nja i na hebrejsku imenicu e/e/. na primer. Uostalom. poticu iz razlicitih epoha i predstavljaju rezultat vi evekovne evolucije drevne pravnicke misli. ukupno iznosilo dvadeset pet hiljada ljudi.Savremeni covek. Zakoni su branili i udovice. Oni se. nije to sprecio. 22. vec i deo. Takvim tumacenjem dobili bismo jo manju brojku. pre svega.

.

vrtova. ogranicavajuci se na najznacajnije elemente njihovog rezonovanja. koji je zaveden u Jerusalimu tek nakon povratka iz vavilonskog ropstva. sela. Mojsije se tamo osecao kao kod svoje kuce i cak je za enu uzeo jednu od kceri njihovog sve teni-ka po imenu Jotor. Nemacki naucnik Alt. cetrdeset godina svog izgnanstva proveo medu Madijancima. u delu Die Ursprunge des israelitischen Rechts. Prema tome. prihvatio se detaljnog uporedivanja nekoliko drevnih tekstova i otkrio u Deset bo jih zapovesti zapanjujucu analogiju sa egipatskom Knjigom mrtvih i vavilonskim liturgijskim tekstom u-pnu. do li su do prosto senzacionalnih zakljucaka. Isaku i Jakovu imenom El adaj. iz podele hananske zemlje. Bog mu se prvi put pokazao pod imenom Jehova. Iskljucio ih je. Oni pretpostavljaju postojanje njiva. ali ih je zato oslobodio brige za opstanak. Pod Sinajskom gorom narod je tra io vracanje starih bogova. obrede i obaveze gradana prema sve tenicima jo je novijeg datuma. Oblast u kojoj su iveli nalazila se istocno od Akabskog zaliva. nedavno primljen od Madijanaca. Sada prelazimo na najfascinantniji problem na ih razma162 tranja. . Mnogi naucnici pretpostavljaju da je Jehova bio bog rata Madijanaca i da je Mojsije postao njegov poklonik. nisu mogli da nastanu za vreme nomadskih lutanja po pustinji. U Knjizi Izlaska (6. tako i §* samom Hananu. autor Povesti Izraela. Italijanski istoricar Ðuzepe Ricoti. cak ni Deset bo jih zapovesti nije originalna tvorevina Izrailjaca. Izrailjci su i u tom pogledu koristili zaostav tinu Mesopotamije i Egipta. Oni su u hramovima vr ili du nosti sve tenika. Kako proizlazi iz toga poredenja. Naime. Niz propisa koji se odnose na vr enje verskih du nosti. To tele je prezriv naziv za bika Apisa. u dana njoj Arabiji. Vec znamo da je Mojsije. ali danas vec znamo da su ga tamo znatno kasnije uneli kompilatori Svetoga pisma. vinograda. pevaca i pomocnika sve tenika. koji se lako priklanjao idolopoklonstvu." U prethodnim odeljcima Petoknji ja srecemo dodu e ime Jehova. ovlastiv i ih da za svoje izdr avanje ubiru desetinu. a imenom svojim Jehova ne bih im poznat. Ta vi a. ciji su kult. Naucnici koji su se posvetili istra ivanju ovog pitanja. Tada je Aron uspostavio kult zlatnog teleta. zajednickih bunara i malih gradova. to su pokazivale veoma ceste^ pojave otpadni tva. Time se obja njava izuzetna uloga koju im je dodelio u ivotu izrailjskog narod. po to su tesno povezani sa teokratskim poretkom. prema biblijskoj prici. kako tokom lutanja kroz pustinju. u podno ju vulkanske planine Horiv. cinovnika. Poku ajmo da ih prika e-mo to je moguce jasnije i krace. natplemenska uloga svedoci o tome da je trebalo da budu misionari jehovizma u narodu. to znaci da Mojsije nije mogao da bude njihov autor. kultu egipatskih i hananskih bogova. Jednom recju. dodu e. prihvatio se misije irenja njegovog kulta u izra-iljfckom narodu. Dokazanao je i da je najstariji zbornik izrailjskih zakona iz Knjige zaveta adaptacija pozajmica iz zakonodavstva drugih drevnih naroda. takozvana Knjiga zaveta daje nam sliku evolucije izrailjskog zakonodavstva od epohe sudija do Jezdrinih vremena. Nakon povratka u Egipat. egipatskog i hananskog zakonodavstva. pri cemu je naj e ce i najsigurnije pristalice svoje nauke na ao u Levijevom rodu. U zemlji Madijanaca. jehovizam jo nije pustio duboko korenje u izrailjskim du ama. jednog od sinova Avrama i njegove druge ene Heture. kojem je i sam pripadao. prema Bibliji.Zakoni Petoknji ja prevashodno su odraz dru tvenih odnosa iz vremena kada su Izrailjci u Hananu vec prihvatili ivot na stalnom boravi tu i bavili se zemljoradnjom i zanatstvom. asirskog. cuvara. otkrio je u njemu zavisnost od Hamurabi-jevog zakonika i hetitskog. na pitanje ko je bio Mojsije kao tvorac jevrejske religije. To je bilo Izrailjcima blisko srodno pleme. Biblija izvodi njihovo poreklo od Madijama. u prevodu sa hebrejskog citamo: "Ja sam Jehova i javio sam se Avramu. 2-3).

4). To je frapantna hipoteza. a ne negde drugde. da su Leviti cesto nosili imena koja u svom korenu sadr e pojam zmije. hipoteza prema kojoj su Leviti bili poklonici zmije veoma je verovatna. vec sve tenicku kastu u Kadisu. pozivajuci se na odobrenje samog Mojsija. Pitanje Levita je dosta slo eno i puno zagonetki. Od tih reci trebalo bi da potice naziv levit. zasniva na previ e krhkim osnovama da bi bila prihvacena bez rezervi. l zaista. jer joj dotada kadahu sinovi Izrailjevi.gicfi/s/fe legende----------------------------------------------------------------------.n. Neki naucnici su izneli pretpostavku da Leviti nisu predstavljali posebno pleme. a sve tenici Ivi. i prozva je Neustan". l pored velikog moralnog autoriteta i oreola svetosti. a zatim i sam postao sve tenik. pa ni kod Izrailjaca. Iz ovog stiha mo emo da izvedemo dva zakljucka: 1. To su. To se jasno vidi \ Zenon iz Druge knjige o carevima (18. Zemlju Madijanaca Mojsije je smatrao za svoju drugu otad binu. g. Bilo bi. tra ili Leviti. a ne Sinaj. Utoliko pre to postoji i drugaciji pogled na to pitanje. koje le i istocno od nekada nje teritorije Madijanaca.viti se.---Izrailjci nekada upra njavali u Egiptu. i razbi zmiju od mjedi. u nazivu mitskog cudovi ta Levijatana. bio mesto gde je sklopljen savez sa Jehovom. mogao da ocekuje dobar prijem i pomoc u ostvarivanju zacrtanih planova. verovatno. raspola emo izvesnim dokazima koji govore u prilog tome da se uputio tamo. na alost. dakle. da bi preveo svoje sunarodnike u jehovizam. Koren levi nalazi se. i izlomi likove i isjece lugove. Ima naucnika koji su skrenuli pa nju na to da je naziv Levit blisko srodan s hebrejskom recju koja oznacava zmiju (na arapskom laha . da je Horiv. ali se. Kakav zakljucak odatle proistice? Prema toj teoriji. Tamo citamo da jevrejski car Jezikija (721 693. dakle. Samo je kod njih. sve tenice bo anstva Vad zvale su se Iv.) "obori visine. Mojsije se o enio kcerkom madijanskog sve tenika i primio njegovu religiju. Arheolo ka istra ivanja su pokazala da se kult zmije odr ao u Palestini jo nekoliko vekova i da je medu Izrailjcima imao mno tvo poklonika. Mojsije nije izbegao te ke prekore ogorcenih jehovista to je okaljao jevrejsku religiju dopu tajuci kult zmije. kult zmije odr ao se u Hananu preko pet stotina godina. U spisima pronadenim u arapskom mestu EI-OI. Utvrdena je i znacajna cinjenica koja skrece pa nju. koju bje e nacinio Mojsije. besmisleno sa njegove strane da nije egipatske Izrailjce pravo poveo svojim proverenim prijateljima i rodbini. koji su slavili egipatske bogove. p. Nakon toga se na celu grupe sve tenika-levita uputio u Egipat. postaje razumljiva zagonetna epizoda kada Mojsije u logoru uzdi e lik zmije da bi povratio zdravlje ljudima koje su ujele zmije otrovnice. izmedu ostalog. neka vrsta misionara medu Izrailjcima. po to su bili uvereni da je nesrecu poslao bog-zmija. kao kaznu to su ga se odrekli. Kao primer mo e da poslu i kralj Solomon: dodu e slavio je boga Jehovu. Kada se u godinama izgnanstva na ao u podno ju . Bio je. U svetlu tih otkrica. savijati se). ali je istovremeno naredio da se u Jerusalimu postave statuete hananskim bo anstvima. Pod njihovim pritiskom Mojsije je morao da prihvati kompromis i da se slo i da pored kulta Jehove bude upra njavan i stari egipatski kult. Takvi sinkreticni kompromisi nisu bili retkost u drugim religijama. Tamo je proveo cetrdeset godina ivota i vezao se za nju enidbom iz ugledne sve tenicke porodice. a ne na rt Sinajskog poluostr-va. odnosno levit. Leviti su u Egiptu bili poklonici boga zmije i te ko su se rastajali od svog kulta.e. Tu su mogli da dodu u obzir i hananski uticaji. 2.

Jehova mu je izdao sledecu naredbu: "Kad izvede narod iz .madijanske gore.

12). Njegov bog nije nevidljivo bice.e. postojale tajne sekte boga Atona. koje su. Postavimo sada sebi izuzetno intrigantno pitanje: da li je Mojsije bio monoteista u doslovnom znacenju te reci? Odgovor nije lak. jer side na nju Gospod u ognju. \v Madijanaca u pustinji. kao i jednostavnost kulta i njegov plemenit moralni kodeks. Njima su. mogao na neki macin da dode u dodir sa pripadnicima tih sekta. 3. da bi njima nakalemio makar zacetke monoteizma. Iz ovih. Ali. sigurno je znao da je Ehnatonov bog bio previ e intelektualna koncepcija. Mojsije je. slavljenog pod simbolom sunca. pervi e te ka za proste ljude. Jehova iz . Ta op ta intelektualna atmosfera mogla je da zahvati i Mojsija. vec uzima sve atribute madijanskog boga rata. odlucio je da se obrati njihovoj su-jevernoj ma ti nastupajuci kao cudotvorac. vatre i tutnjave.e. na osnovu dokumenata na klinastom pismu. slu icete Bogu na ovoj gori" (Izlazak. dakle. Ne mo e se odbaciti mogucnost da su se u tom nesumnjivo velikom delatniku i misliocu javljale monoteisticke ideje. da bi mogla da bude prihvacena u irokim izrailjskim masama. odnosno na madijanskoj teritoriji. tvorca sveta i dobrog za titnika covecanstva. tako da nije iskljuceno da je njegova religijska doktrina na neki nacin povezana sa kultom Atona. danas znamo da su sve do XIII veka p.n. Ali. Iz tog razloga. Ehnaton je vladao od 1377. Pre svega zato to nismo u mogucnosti da utvrdimo u fyetuk kojoj meri su sve tenici. i Mojsije govora e a Bog mu odgovara e glasom" (Izlazak. uostalom. U Bibliji doslovno citamo: "A gora se Sinajska sva dim-Ija e. Znamo da na Sinajskom poluostrvu nikada nije bilo vulkana. u poglavlju pod naslovom: "Pobunjeni faraon i sve tenici osvetnici". nesumnjivo apokrificnih reci. do 1200 godine p. do 1358. ali su u vreme Mojsija bile jo aktivne. Nije. pripadali obrazovani ljudi. i sva se gora tresija e veoma. izvr ili u biblijskom tekstu ispravke. po to je samo njima odgovarala apstraktna koncepcija Boga jedinoga. uzdi e lanac vulkanskih planina. 18-19). pogotovu to je bio obrazovan covek i sigurno se ivo zanimao za sve nove ideje iz oblasti religijskog i filozofskog mi ljenja. da su se u periodu od 1500. bio usamljen u tome.* Mojsije je naucio "egipatsku mudrost" u Heliopolisu. Ipak. verovatno najveci uticaj na njega izvr io je egipatski faraon Ehnaton. 19.. Koncepcija tog boga jednako je primitivna kao to je bio primitivan duh Izrailjaca. godine p. pre svega. tako i iskustva koja je stekao kod 'Bli e pojedinosti o tom faraonu mogu se naci u knjizi Kad je sunce bilo Bog. to su Izrailjci shvatili kao natprirodno javaljanje Jehove. To je jasan opis vulkanske planine. dodu e. l truba sve jace trublja e. dakle oko sto godina pre Mojsija. sve tenici Heliopolisa su surovo proganjali pristalice novog kulta i doveli do njegovog nestanka. dok se na istocnoj strani Akabskog zaliva. Ne mo e se zaobici jo jedan argument vezan za ovo pitanje.n. Zato je bio prinuden da nacini razne kompromise. nedvosmisleno sledi da je jevrejska tradicija sve do epohe kompilatora Svetog pisma smatrala Horiv za svetu goru zaveta. da bi ga prikazali kao monoteistu. preteca monoteizma i osnivac religije Boga Atona. kasniji kompilatori Biblije. Nakon njegove smrti. i dim se iz nje podiza e kao dim peci. Americki orijentalista Olbrajt dokazao je.n.Misira. a u svojim magicnim postupcima koristio je kako tajne koje je primio u egipatskom hramu od sve tenika. Taj stih ne mo e drugacije da se*protumaci. zahvaljujuci arheolo kim pronalasci-ma. Vec znamo da se trudio da pomiri kult zmije sa jehovi-zmom. u zemljama zapadne Azije pojavile monoteisticke tendencije.e. a cak i da ucestvuje u njihovim tajanstvenim obredima u slavu boga sunca Atona. vec odavno uga ene.

.

U tom slucaju Mojsije bez sumnje nije smeo da raskine sa drevnim semitskim obicajem. iveo u logoru. jednostavno. Sa druge strane. koji je. Rogati Mojsije u biblijskoj prici je pomazanik. Sve tenici u Heliopolisu i Tebi nosili su za vreme procesije male krinjice sa nekim kultnim predmetom. do ao je u bliski dodir sa institucijom sve tenstva i shvatio u kolikoj meri je ona potpora vasti i cinilac koji usagla ava brojne provincijske partikularizme na Nilu. ostavio duboke tragove u du i Izrailjaca. Naime. nije mogla da se uklupi u patrijarhalni poredak jevrejskih nomada. A to je jo zanimljiije te krinjice krilima su titila dva genija. zajedno sa uspostavljanjem teokratskog poretka. pak. izmedu ostalog. pod atorom. To je imalo kao posledicu da su rogovi za njih predstavljali simbol svetosti. ili Ismailov kovceg. U biblijskom tekstu mo e se naci niz drugih primera egipatskih uticaja. produbljivale su se klasne razlike i nastajali posebno privilegovani dru tveni slojevi. Egipatski uticaj u uspostavljanju sve tenicke kaste jasno se vec ogleda u liturgijskom odelu. beduini iz plemena Ruvala. kod Jevreja nije postojala posebna sve tenicka kasta. Ona. Bareljef iz rimske epohe pronaden u ru evinama Palmire prikazuje kamilu koja na ledima nosi mali sveti ator. Tako su i egipatski sve tenici u svecanom trenutku religijskog rituala ili tokom saop tavanja prorocanstava zaklanjali sebi lice velom. Ovde vredi istaci kao veoma interesantnu stvar. rogovi su zaostala reminiscencija egipatskog kulta bika Apisa. na primer. Ova vrsta krinjice zove se markab. nepobitno dokazati. Spajajuci materijal trebalo je da bude posebna sve tenicka kasta sa Aronom na celu. Cak je i ivotinje titio od nasilnika. Uvek je i ao na celu izrailjske kolone. . posedovao je tipicne vrline pustinjskih nomada. natplemenska kasta. Kao to svedoci. i predstavlja neku vrstu svete plemenske zastave. opisanom u Bilbliji. da su kovceg zaveta i ator-hram od Izrailjaca zatim pozajmila beduin-ska plemena. koji ive u sirijskoj pustinji. Ta opa anja je iskoristio za vreme putovanja prema Hananu da savlada jo uvek iv plemenski instikt kod Izrailjaca i od njih nacini jedinstvenu dru tvenu organizaciju. Ukoliko teorija o Ehnatonovom uticaju na religijske poglede Mojsija ima iskljucivo spekulativni karakter. brinuo o cistoci logora i naredivao da izrailjski narod bude gostoljubiv prema strancima. Setimo se slucaja kada Mojsije prekriva svoje lice zastorom. odnosno duha za tatnika. drugi egipatski uticaji mogu se. suprotno od egipatskih. Tragovi tog egipatsko-izrailjskog obicaja sacuvali su se cak i do na ih dana. Tako. upravljao vojskom u bitkama i bio tako pla-hovit da je u gnevu mogao da ubije na hiljade ljudi ukoliko bi se neko suprotstavio njegovoj volji. kao to svedoci epizoda sa zlatnim teletom. Korejeva pobuna.Petoknji ja veoma podseca na beduinskog vodu sa svim njegovim vrlinama i manama. Bezobzirno se borio protiv nemorala. Kao to iz toga proizlazi. uzdignuta na vlast dodeljivanjem raznih privilegija. Osim toga. kojoj je legitimitet davao Jehovin autoritet. koje je skoro verna kopija sve tenicke ode de u Heliopolisu. Razlika se legende sastojala uglavnom u tome to su izrailjski sve tenici nosili bradu. nova vlast nije mogla Izrailjcima da se nametne bez otpora i protesta. Naime. cak i heruvimi koji ukra avaju kovceg zaveta egipatskog su porekla. l kovceg zaveta je egipatska pozajmica. a Izrailjci nastanjeni u Gesemskoj zemlji verovatno su upra njavali kult egipatskih bogova. Kao usvojeni sin careve kcerke. Tek je Mojsije uveo posebnu kastu sve tenika sa prvo-sveswnikom na celu. nose na kamili cudnu krinjicu nacinjenu od stubica i prekrivenu pticjim perjem. milostiv prema ubogima i blag prema ratnim zarobljenicima. a kao znak svetosti na njegovoj glavi pojavljuju se rogovi. koji su brijali glavu i lice.

.

Upravo takvog. da su bez skrupula sklapale saveze cak i sa svojim zajednickim vekovnim neprijateljima. G avaj a. izneli pretpostavku da je Mojsije bio Egipcanin.e. u imenima mnogih faraona. Samariju. Ukoliko se pod tim nazivom kriju Jevreji. Postavlja se pitanje da nije to slucajno na poznanik iz Petoknji ja? Americki orijentalista Pauel Dejvis. Njihova hipoteza svodi se na sledece argumente: Tokom citave svoje istorije jevrejski narod se delio na dve izrazito podeljene grupacije: na Izrailjce. poku avaju da rese tu dilemu na neobicno zanimljiv nacin. koji su nastanjivali ju ni. koje su se toliko ogorceno sukobljavale. izmedu ostalih gradova. Pretpostavlja se da ovaj antagonizam nije bio samo posledica suparni tva dve kraljevske dinastije. razorio u XIV veku p. nije mogao da je osvoji. . Izmedu .. dakle oko sto godina pre dolaska egipatskih Izrailjaca. Lahis i Jerusalim (Urusalim). predstavio je Mikelandelo u svojoj genijalnoj skulpturi. stra nog i uzvi enog Mojsija. na taj nacin. Frapantna je i cinjenica da pomoc za borbu protiv osvajaca tra e vazali iz takvih gradova kao to su Megidon. kao to vec znamo. Jerihon. U njima se.n.. u tim pismima imali bismo dokaz da su jevrejs-ka plemena prodrla u Hanan vek i po pre egipatskih Izrailjaca.. takode. Ne treba. Severni Izrailjci podigli su sebi novu prestonicu.e. ili iz egipatskog glagola "msj" . Silom. Za to? Da ih nisu vec bili osvojili Jevreji? to je jo zanimljivije. Posebno je intrigantna licnost Isusa Navina. u grckom obliku. pod vodstvom nekog nama nepoznatog Isusa. u kojoj hananski vazali Egipta obave tavaju faraona da njihove dr avice uznemi% i6lys/(e legende------------ravaju napadima i pljackanjem neka pustinjska plemana. vec da je njegov uzrok le ao mnogo dublje. u vreme vladavine Saula. Neki biblisti. Moj-sijevog naslednika i osvajaca Hanana. u nekim etnickim razlikama. licnost u svakom pogledu zagonetna. U povesti Izlaska svaki cas nailazimo na izuzetno zacudujuce stvari. Davida i Solomona. Njegovo ime (na hebrejskom Mo eh) nije izrailjskog porekla i etimolo ki se izvodi iz egipatskog "m-v. Odmah posle So-lomonove smrti ona se raspala na dve odvojene d ave. ili da je prodro u Hanan sa istoka i.e.n. zbog toga.. Srecemo ga. Gezer. Ne treba se cuditi to je Mojsije ostao pod jakim egipatskim uticajem i to je bio upucen u sve egipatske mudrosti. u kome su se stopila drevna hebrejska verovanja iz vremena patrijarha. zaboraviti znacajne me-sopotamske i hananske uticaje. prema tome. koja je postala stvaralacki osnov za kasniji eticki mo-noteizam jevrejskih proroka. stvorio sintezu. koji su naseljavali severni deo Palestine. dok je Jerusalim postao prestonica judejskog carstva. kult madijanskog boga rata i obredi i religiozne predstave Egipcana. zajedno sa jo nekim naucnicima.n. kako smatraju neki naucnici. i to pod pritiskom.. u jednom od pisama naveden je i neki voda pod imenom Isus. Kako te razlike mogu da se objasne? Odgovor mo da sadr e tablice sa klinstim pismom. Askalon. odlucno tvrde da je ta tvrdavu postala plen nepoznatih osvajaca u XIV veku p. koji 16S se kao progonjeni begunac prikljucio hebrejskim plemenima i s vremenom preuzeo nad njima vodstvo. i to veoma istaknuti.".To je diplomatska prepiska iz XIV veka p. ne spominju gradovi Sihem. to znaci "dete boga Tota". Mojsije je. Pronalazaci Jerihona. koje su vladale u obe dr ave. to oznacava novorodeno dete. otkopane iz ru evina Ehnato-** nove prestonice u dana njem arapskom mestu Tel el-Amarna.roditi. i na Judejce. zvana Habiru. Samo su u relativno kratkom periodu bili ujedinjeni u jednu dr avu. pak. Neki naucnici su. Biblijski Isus Navin. je zavladao duboki antagonizam. Rekli smo da je Mojsijeva religija bila neka vrsta sinkre-tizma. izvodi iz toga zakljucak da je jedan ogranak Jevreja ili napustio Egipat jo stolece i po pre Mojsija. Mispa i Jerihon.ozaren sjajem bo anske tajne. kao na primer u imenu Tutmozis.

stanovnici juga slavili su Mojsija. Merarije i Ka ir. jerusalimski sve tenici. da bi doveli i do njihovog duhovnog ujedinjenja. Ju ni deo zemlje. da otklone razlike u tradiciji i kulturi obe grupe stanovni tva. postavljajuci (egende------------------------------------------------------------------------s tatue bika u Vetilju i Danu. . On tvrdi da se kult bika. koji je ustanovio Aron. U najstarijim delovima Petoknji ja on se uop te ne pominje. Sa Isusom Navinom. imali tipicno egipatska imena. Davida i Solomona. prvo kao boga plodnosti. za vladavine kraljeva Saula. pak. Leviti su. necemo biti iznenadeni kad saznamo da i sa Aronom ne to nije u redu. Judeju. izmedu ostalog. zauzeli su. car Izrailja Jerovoam uzdigao je znacaj tog kulta. i u tom slucaju nije mogao da bude Mojsijev brat i od njega imenovan prvosve tenik. prirodno. Or. u tako preradenoj prici zauzeo drugo mesto iza Mojsija. Te dve grupacije delile su tako duboke razlike u tradiciji. Faltije. U te nji za ucvr cenjem dr ave i monarhije. Oni su primili kulturu Hananaca i postali poklonici njihovih bogova. objavili su rat hananskim bogovima i poku avali severnom delu stanovni tva da nametnu kult Jehove kao jedinu dr avnu religiju. Naime. 170 Kasnije. u vreme irenja judejskih uticaja. da se toga vi e nisu secali. On je nekada bio pobednicki voda i osvajac Jerihona. kao simbol Jehove. a kasnije.Mojsije je iz Egipta verovatno izveo samo pleme Levita. Ta borba jehovizma sa Balom i Astartom ispunjava veliki deo biblijskih prica i bila je naposredni uzrok mnogih tragicnih dogadaja. pak.tenicka kasta po tovala kao svog praoca. severna jevrejska plemena upra njavala su kult bika stotinama godina. zakonodavca i proroka. zbog svog porekla i krvne povezanosti sa Mojsijem. a u tekstovima kasnijeg porekla uglavnom igra drugostepenu ulogu. desetkovan i odveden u ropstva zapravo prestao da postoji. zasniva na istinitim dogadajima. situacija u Hananu postaje razumljiva. Dejvis pretpostavlja da je Aron nekada bio cuveni prvosve tenik tog kulta i da ga je tamo nja sve. * Po to prema toj hipotezi (treba imati na umu da se citava ta grupa argumenata zasniva na pretpostavkama) pitanje Isusa Navina izgleda ovako. U toj nedoslednosti krije se sledeca alternativa: ili je Aron stvarna istorijska licnost. Nova verzija je uspela da se ucvrsti zahvaljujuci tome to su sever-no izrailjsko carstvo osvojili i opusto ili Asirci. ili je bio potpuna izmi ljotina biblijskih pripovedaca. uostalom kao i Mojsije. sve tenici su uni tili sve hramove u Hananu i od jerusalemskog hrama nacinili jedinstveno sredi te Jehovinog kulta. Izrailjci severnog dela Hanana imali su svog narodnog junaka pod imenom Isus. Te ili su. dok je severni deo stanovni tva. i okolnost da su iskljucivo Leviti. naravno. koristeci hegemoniju Judeje. to im je omogucilo da stvore oru anu snagu sposobnu za osvajanje. kao i za ocuvanjem judejske hegemonije nad ostatkom zemlje. Vec pomenuti americki orijentalista Pauel Dejvis na neobican nacin tra i izlaz iz te dileme. u epohi dr avnog ujedinjenja. obicajima i religijskim verovanjima. Severni deo zemlje naseljavali su potomci onih Jevreja. da ni stotine godina susedstva i politicke zajednice nisu uspele da ih potru. kao pomocnik i naslednik. egipatski Izrailjci. koji nikada nisu bili u Egiptu ili su ga tako davno napustili. Isus je. Zato su spojili u jednu fabulu dva posebna ciklusa narodnih predanja: severni ciklus o Isusu i ju ni ciklus o Mojsiju. pripisali i zasluge za osvajanje Jerihona. Sa druge strane. U prilog te teze govori. potomci egipatskih Izrailjaca sebi su. U pustinji su im se priljucila i druga plemena. kao na primer: Fines. U svetlu tih cinjenica. Judejska dr ava tada je postala jedini naslednik i nastavljac narodne tradicije. pored toga. Odatle poticu antagonizmi i bratoubilacke borbe. svog velikog vodu. koje su na kraju donele Izrailjcima nesrecu i propast. Hofnije. u toj plemenskoj skupini sacuvali poziciju vladajuce i privilegovane kaste. Nakon otcepljenja od Judeje.

.

Na taj nacin. od nekoliko vekova ranije. Biblija ka e da je umro u zemlji Moavskoj i ne zna se gde je sahranjen. a ni e sve tenstvo dobilo je ulogu vr enja drugih slu bi u hramu. nanesu tetu u ocima naroda. iako nikada nije imao niceg zajednickog s Mojsijem i iveo je u drugom kraju Hahana i u drugoj epohi. a izvla cenim sve tenicima priznavano je pravo da sve tenicke funkcije vr e u Jerusalimu. bilo suvi e. u novostvorenu kastu primljena je sve tenicka aristokratija iz severnih oblasti Hanana. ka e on. Kao dokaz su 172 Zenon 9(psidbvs/(i navodili cuda koja su imala za cilj da taj izbor podvrde. prvobitno su mogli da budu iskljucivo Levi-jevi potomci. koji je pod pritiskom svetine. Jehovini sve tenici. u Mojsijevom odsustvu.tenika da njihovom pretku i prvosve teniku. vecina Levita je izgubila sve tanicke polo aje i zauzela ni i stepen u hijerarhiji preuzimajuci pomocne du nosti. S padom severne izrailjske dr ave sve tenici su te ili momopolisanju kulta u Jerusalimskom hramu. Samo Arona nije sna la kazna. Dakle. koja nije bila ni u kakvom srodstvu s Levitima. . Iz tih te koca naden je veoma domi ljat izlaz. sve tenici su opravdali svoje privilegije time da su direktni njegovi naslednici. U Peto-knji ju je lansirana verzija da je Aron bio Mojsijev brat i da ga je Mojsije imenovao za Jehovinog prvosve tenika. Na taj nacin nastojali su da u ocima obespravljenih Levita sankcioni u svoj posebni polo aj u verskom ivotu naroda. Nije bilo u interesu nekih sve. onda je samo najistaknutijim i najuticajnijim priznavana ta privilegija. Opis plesa oko zlatnog teleta bio je poslednji odraz tog secanja. jer mu je unapred odredio va nu ulogu medu svojim poklonicima. dozvolio da bude gurnut u idolopoklonstvo. koje su imale svoje vlastite tradicije i vlastito poreklo. medu sobom suprotstavljene sve tenicke grupacije. a Marija se razbolela od gube. Jehova je oprostio Aronu pocinjeni greh. Nova sve tenicka kasta konacno se formirala na osnovu kompromisa izmedu elite Levita s juga i Aronida sa severa. Sve tenik severnog kulta bika pre bi trebalo da bude izlo en njihovoj osudi. od koga su izvodili svoje povlastice. Cak i Mojsijeva smrt ima ne to to navodi na raznovrsna nagadanja. 2) citamo: "Zar je je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas?" Redaktori Petoknji ja nastojali su. Sem toga. vide se u prici o pobuni Levita i Marije i Arona. gde su medu tamo njim jevrejskim plemenima vr ili du nost misionara Mojsijeve religije. Postaviv i ga na tako visok polo aj. Nije se moglo pozivati na tradicionalne levitske privilegije. u predstavljanju Arona kao slabog coveka. U Knjizi Brojeva (12. naravno.Vec sama cinjenica da je taj dramaticni dogadaj zabele en u svetim knjigama veoma je recita i svedoci da se medu Izrailjcima nije uzgubilo secanje na Arono-vo poreklo i njegovu ulogu u severnom kultu bika. Tako je prvosve tenik kulta bika uved$n u povest Izlaska. Aronov tap je procvetao i na njemu su rodili bademi. naravno. Lako je shvatiti za to. Ali osim Levita tamo je postojala i druga sve tenicka kasta. Po to ih je. u Petoknji ju se srecemo s mno tvom zagonetnih dogadaja i problema. Trebalo je opravdati povla ceni polo aj pred nezadovoljnim mno tvom ni ih sve tenika.Sada se postavlja pitanje za to su autori biblijske kompilacije u svoju pricu uveli Arona kao Mojsijevog brata i Jehovinog prvosve tenika. Tako su se formirale dve odvojene. Kao to vidimo. To korenito pregrupisavanje nije pro lo bez borbe. Levite je progutala zemlja. Oni su delovali ne samo na teritoriji Judeje. da doka u da je nova sve tenicka kasta izbor samog Jehove. Zbog toga je usledilo ukidanje svih kultnih sredi ta u Hananu. Odjeci tih sukoba. Ti veoma znacajni detalji iz Biblije poslu ili su Pauelu Dejvisu kao osnov za izvodenje zanimljivog zakljucka. bez sumnje se oseca neprijateljska nota. koja je slavila kult Jehove u vidu bika i svoja prava zasnivala na poreklu od velikog prvosve tenika Arona. l zaista. po to je vecina Levita tih povlastica bila li ena. vec i u severnom delu Hanana.

.

a Edip nestaje u svetom gaju Eumenida. . zakonodavac i prorok nestaje bez traga. Ali nije iskljuceno da je tvorac te verzije i sam Izrailjski narod i da je ona po tradiciji preno ena s pokoljenja na pokoljenje. U okolnostima u kojma je zavr io ivot oni otkrivaju tragove nekih istinitih. uporedo s njegovom rehabilitacijom. Dovoljno je pomenuti samo Herkula. na odmoru u zemlji Moavskoj. Morala je to biti ozbiljna krivica. U du i izrailjskih pokoljenja to je moralo ostaviti duboku. nije bilo i nema njegovog groba. Ali ne mo e se reci da ba svi istra ivaci u biblijskoj ff . Predstavicemo ukratko razne hipoteze koje su dosad iznesene. kao to citamo u Knjizi Zakoni Ponovljeni (34. Naravno mo e se sumnjati da su verziju o krivici i kazni stvorili ex post judejski sve tenici da bi na Mojsijevom primeru pokazali kakve te ke posledice snose oni koji se ne pridr avaju Jehovinih zakona i propisa.. cesto su se de avale i stra ne stvari. nejasne aluzije na temu upravo takve Mojsijeve sudbine mogu se naci u pismima i knjigama proroka Osije i Amosa i u Psalmu 106. neki poznavaoci Biblije iznose rizicnu pretpostavku da je za vreme nereda izrailjskih idolopoklonika. svako otpadni tvo od Jehove neobicno surovo i fanaticno ka njavao. odnosi izmedu Izrailjaca i Mojsija uop te nisu bili idilicni. Mo da je ona bila u tome to su zbog njegovog nemara Izrailjci zapustili svoje obaveze prino enja rtava Jehovi. a upravo je to bio cilj njegovog ivota.. Vinovnik toga bio je sam Mojsije. ali. tragicnijih dogadaja. pa cak odustali i od cina obrezivanja. Pre svega. tekao je proces ovencavanja njegove licnosti oreolom mitova i cuda. Zapa eno je i to da se oko Mojsijeve smrti oseca neka zavera cutanja. izgleda da je krivicu nacinio u Kadisu.-----------------------------------------------------verziji vide tipican primer stvaranja mita oko Mojsijeve licnosti. Prorok Ilija i Romul di u se u nebo na ognjenim kolima. koji bi zahvalan narod mogao okru iti kultom! Stvar u svakom pogledu neobicna i veoma intrigirajuca. nezaceljenu ranu. U Petoknji ju nalazimo zagonetno pominjanje neke Mojsijeve krivice. 7): ". primera radi. Izrailjci su mo da na taj nacin izra avali neku ljutnju prema Mojsiju. Kakva je mogla da bude ta ljutnja i kakav postupak? Kao to se secamo. Ne mo emo da se otmemo utisku da je prvobitan i tacan opis jednostavno istrgnut iz teksta i da su redaktori odlucili da sakriju neke detalje koji se ne bi uklapali u lik koji je svoren o Mojsiju. ne benu potamnele oci njegove niti ga snaga izdala". Protokom vremena. U ocima svojih savremenika Mojsije je bio despot. iz biblijskog teksta nedvosmisleno proistice da je Mojsije u poslednjem periodu svoga ivota bio dobrog zdravlja. neku staru zamerku. ali su naredna pokoljenja sve vi e bila svesna njegovog genija i ogromnih zasluga za jevrejski narod. koji je svaku najavu neposlu nosti. Te ko je bilo pomiriti s tim likom Mojsijevu .veliki narodni voda. 173 *BibujSl(e legende ------------------------. . Tezeja i sina Korinta Belerofonta. To je valjda jedan od malobrojnih primera gde je smrt 174 velikog narodnog junaka opisana na tako lakonski nacin. vec tada veoma star. Mojsije ubijen i sahranjen u zajednicku grobnicu sa ostalim poginulim. U vezi s tim cinjenicama. Pomenimo ovde. neumoljivih boginja osvete. samo ceste sukobe i krvoprolica u kojima je gubilo ivote na hiljade ljudi. Pristalice te neobicne teze isticu nekoliko okolnosti koje zista navode na ozbiljno razmi ljanje. jer mu je Jehova za kaznu uskratio srecu da s Izrailjskim narodom kroci u Hanan. Po nekim aluzijama u biblijskom tekstu. Prema nekim biblistima. dodu e. U tra enju re enja te cudne zagonetke neki naucnici ukazali su na cinjenicu da u drevnim mitologijama narodni junaci veoma cesto nestaju pod tajanstvenim okolnostima. a u isto vreme i poku aj opravdanja svog vlastitog pona anja. Bio je.

.

izrailjski narod ne snosi odgovornost za njegovu smrt. cak je i pretpostavila da su uhode. da bi sebi. koji je u okr ajima sa pustinjskim plemenima i u ratovima za osvajanje Zajordanije stekao slavu sposobnog vojskovode. S druge strane reke. kad su pred vece hteli da se iskradu iz grada. eleo je. bludnica Rava. Ta efektna teorija mo e se naravno prihvatiti ili odbaciti. U toku dana bez ikakvih smetnji su izvr ili zadatak. bezuslovno pokorna naredenjima jednog vode. Pod okriljem noci. u velikom palminom gaju. Do tada su se Izriljci. po to je njemu dodeljen zadatak osvajanja Hanana. zanatlija i seljaka. koji je Isus Navin stekao za vreme Mojsijevog ivota. krivica i nezahvalnost njegovog naroda bila bi tada suvi e drasticna i suvi e mucna za potomstvo. za svaki slucaj. Izglede za pobedu imala je samo regularna vojska. Trenutak je. videle su se zupcaste kule Jerihona. Vekovima je Jerihon nesalomivo stra ario na ulasku u Hanan. da ga je Jehova na taj nacin kaznio za neke pocinjene grehe. Zato su odlucili da prenoce u kuci naslonjenoj na gradske zidine. ili drukcije govoreci. sigurno je i to da je u malo cemu licio na onog Mojsija kavim ga predstavlja Stari zavet. odmah je svojim ve tim okom prepoznala strance. Vlasnica kuce. Tako je nastala verzija da je Mojsije umro prirodnom smrcu. obezbedila naklonost buducih osvajaca. jer su postavke od kojih polazi suvi e nepouzdane. kojom je mogao uspe no manevrisati. omogucio mu je da postavljeni cilj postigne u kratkom roku. borili neorganizovano i lako podlegali anarhiji. Na njenom primeru se vidi koliko malo znamo o Mojsiju i kako je tajanstvena njegova licnost. ISUS NAVIN l SUDIJE j J SREDOZEMNO / MORE 7 OSVAJANJE HANANA PRAVAC KOJIH SC "NASTUPALI IZRAILJCT 177 JERIHON . Nisu se prvi put talasi napadaca sa istoka razbijali o njene zidine i zatim povlacili u svoja daleka boravi ta. Isus Navin je bio svestan da ce morati da ru i kamene bastione hananskih vladara i da odmeri snage sa njihovom vojskom. pre svega. Isus Navin je bio suvi e iskusan vojskovoda da bi nasumice bacio svoje jedinice u napad. Niko vi e nije smeo prigovarati ili se buniti protiv njegovih naredenja. a ne prikupljeni ratnici pod vodstvom dvanaestorice plemenskih stare ina. Zato je odlucio da pojaca disciplinu u svojim odredima. u unjale se u grad. pru ila im je gostoprimstvo. Tvrdava je gordo gledala logor pustinjskih hordi. Stvoriv i organizovanu vojsku.iznenadnu smrt. l pored toga.PREDSTRA A MANAMA. uostalom. skrivene u mravinjaku trgovaca. Isus Navin je doveo narod na istocnu obalu Jordana i ulogorio se u Sitimu. Ali. sjajno uve banom i opremljenom bojnim kolima. Ako se prihvati da je Mojsije zaista postojao. voda iz dalekih vremena postajao je simbol borbe za nacionalnu nezavisnost. pre se mo e prihvatiti kao pouzdano da je zaista postojao veliki voda po imenu Mojsije. Zato je poslao u uhodenje dva co-veka preru ena u Hanance. po obicaju pustinjskih hordi. cije su se vatre videle nocu s druge strane Jordana. da se obavesti o snazi garnizona i odbrambenoj moci tvrdave. keji je izrailjski narod izveo iz egipatskog ropstva. ispostavilo se da su zakasnili. Ubrzo je stvorena armija od cetrdeset hiljada vojnika u kojoj je vladala surova disciplina. po to je kapija vec bila zatvorena. U tradiciji preno enoj s pokoljenja na pokoljenje. Veliki autoritet. koje su ma tale o plenu i osvajanjima. cak i najmanji poku aj neposlu nosti ka njavan je smrcu. Ali uz sve to. Izrailjski narod je isposlovao poslednju Mojsijevu elju i predao svoju sudbinu u ruke Isusa Navina. kada je otvorena kapija. Ali se na ao neko kome su se do ljaci . jer je sam Bog hteo da Mojsije zavr i ivot na samom pragu Zemlje obecane. zahtevao da izabranik bude covek koji je vest u ratovanju. uhode su preplivale Jordan i u zoru. Postepeno su nestajale stvarne crte istorijske licnosti.

.

voda im je dosezala do ramena. da zavaraju pa nju stra ara. i verujuci da im je nado li Jordan sigurna za tita. Izrailjci su u Gilgalu po cetrdeseti put slavili Pashu. Nekoliko milja uzvodno nalazio se grad Adama. Popela se na krov gostionice i obecala uhodama da ce im pomoci da pobegnu ukoliko se zakunu da ce u slucaju osvajanja grada po tedeti njen i ivot oca.. idite brzo za njima. Tokom noci je cuo Jehovin glas. dopustili su da ih lukava ena obmane." Stra ari. U jednom trenutku zacule su se srebrne trube i. Jordan odjednom zaustavio i uspravio u visok zid. Za to vreme Rava je pocela groznicavo da deluje. Samo su joj savetovali da kroz prozor sa 179 ulice pusti jarkocrveni konop. Ali to nije bilo jednostavno. Citav dan su pevane pesme i himne u slavu Jehove. Prestra eni stanovnici Jerihona zatvorili su se medu svoje zidine i vi e nisu smeli da se rugaju stra nim do ljacima.. pravdala se na sledeci nacin: "Jest istina da su ljudi do li k meni. koju su poceli da ispituju. medu stenovitim obalama. ali ja ne znam odakle bejahu. U logoru je naredeno da ljudi spreme suvu hranu za tri dana. Isus Navin je izabrao dvanaest mu karaca. Jordan je ponovo potekao normalnim tokom. Lan se obicno su io po krovovima svih kuca u Jerihonu. pa se gaz na tom mestu nije mogao preci. Naredeno im je da pozovu Ravu sledecim recima: "Izvedi ljude koji su do li k tebi i u li u tvoju kucu. a mlada pokoljenja su se za vreme boravka u Kadisu priklonila hananskim bogovima i nisu po tovala obavezu obrezivanja. Po . Nakon tri dana srecno su preplivali Jordan i podneli izve taj Isusu Navinu. dogodilo se cudo nalik onom prilikom prelaska Crvenog mora. koji je jo jednom objavio pobedu Izrailjaca nad narodima Hanana.ari su pretresli kucu. ali nisu gubili tlo pod nogama. Pocelo je prolecno doba. od kojeg su pekli beskvasni hleb.. ali im nije palo na pamet da pogledaju ispod gomile lana. i od ki a u Hermonskim brdima reka je veoma narasla. U Gilgalu. Rava. Stra. stupiv i tako nakon cetrdeset godina potucanja. po to je na njivama Jerihona bilo dovoljno ita. koji su iza li iz Egipta. tako da je to bio toliko uobicajen prizor. a on je odmah poslao stra are u gostionicu sa naredbom da uhapse sumnjive osobe. a tokom noci su vojska i sav izrailjski narod iza li na samu reku da otpocnu prebacivanje.ucinili sumnjivi. S mukom su se probijali kroz struje i virove. po naredenju vode. Taj budni gradanin Jerihona upozorio je lokalnog vladara. Stariji Izrailjci. a ene i deca iskazivali su svoju zahvalnost veselo igrajuci uz pratnju tamburina i svirala. Samo to su Leviti s kovcegom zaveta napustili korito. Nisu vi e morali da se hrane manom. kako bi znali da kucu treba po tedeti za vreme borbe. Izrailjci su sa strahom gledali uzburkane. po jednog iz svakog plemena. Nisu ih ohrabrivali ni stanovnici Jerihona. brace i sestara. U trenutku kad su se na li na sredini reke. Ali Isus Navin nije gubio veru u uspeh pohoda. mnogo bistri ljudi. Zatim su se pokunjeno vratili u grad. na prag Zemlje obecane. i naredio im da iz reke izvade dvanaest velikih kamenova i postave ih u obliku kruga u spomen velikog cuda. Voda koja se jo uvek nalazila u koritu brzo je otekla u Mrtvo more i izrailjski narod je mogao da prede na drugu stranu ne okvasiv i noge. Uhode se zakle e punim srcem.. stignucete ih. i kad se vrata zatvarahu u sumrak ljudi izido e. estoko su krenuli u poteru za begu-ncima i stigli cak do Jordana. u reku su najpre u li Leviti sa kovcegom zaveta na ramenima. majke. ne znam kuda otido e." Rava je kroz prozor ugledala carsku stra u koja se pribli avala i smesta povela uhode na krov i sakrila ih ispod hrpe netrvenog lana koji se su io na suncu. nagrnuli su u gomilama na gradske zidine.. duboko uvereni da su uhode uspele da se prebace preko reke i vrate svojima. mutne dubine. gde je bilo prvo zaustavljanje. Tamo se. U Gil180 galu je otklonjena i velika verska zapu tenost. ocigledno . svi su vec pomrli. medu Izrailjcima je zavladala nevidena radost. Zatim su se spustili niz konop preko gradskih zidina i pritajili u obli njim planinama. jer su do li da uhode svu zemlju. po to su joj zaista bili zahvalni za spasenje. pa je promakao njihovoj pa nji. zasipali uljeze ki om uvreda i pretnji. u kojima se veoma lako moglo utopiti.

Nekoliko dana nakon te svecanosti. a samo je vazduh odjekivao od ( uba koje su zloslutno svirale. Prisvojeni plen je zaista pronaden na ukazanom mestu. U tome je bilo neceg uznemiravajuceg. Opkoljeni su u gomilama izlazili na zidine i posmatrali ih u cudu i strahu. uzdizao se utvrdeni grad Gaj. dece i staraca. Na kraju su zapalili kuce i javne zgrade. bradati mu karci u dugackim plastovima mahnito su svirali u srebrne trube. a cim je svanulo sa ostatkom ratnika krenuo na zidine grada. samo smrt vinovnika mogla je da umilostivi razgnevljenog Boga. Izrailjski vojnici su sa svih strana upali u grad i poceli da seju smrt. Na mestu kazne Izrailjci su naslagali gomilu kamenja. l ovoga puta Isus Navin je odlucio da prvo po alje uhode. To je bio zlocin koji se morao kazniti. Pod okriljem noci. da za sva vremena predstavlja opomenu onima koji se ikada usude da prekr e sveti zakon ratne zakletve. Isus Navin je zapoceo konacni obracun. est puta su Izrailjci obi li zidine u grobnoj ti ini. iz plemena Judina. Sva plemena. Oznacenu kocku izvukao je Ahan. dr eci se na sigurnom odstojanju od strela i kamenja. U zoru je opet izveo narod iz logora. pobili su sve stanovnike. kao i prethodnih dana. srebro. Isusa Navina je obuzelo takvo ocajanje da je poderao na sebi pla t i tuniku. Zlato. a svu njegovu imovinu spalili. Bila je to manja tvrdava od Jerihona i zato se cinilo da je za njeno zauzimanje bilo potrebno samo tri hiljade vojnika. U logoru je zavladala op ta poti tenost. Odmah iza njih. ni decu. pretpostavljajuci da se tu kriju neke zloslutne vrad bine. zakon koji je zaveo Jehova. rodovi i porodice morali su da vuku kocku. Ali njeni branioci pokazali su se borbeniji od stanovnika Jerihona. Sutradan Isus Navin je sazvao zbor celog izrailjskog naroda da otkrije bezbo nika.naredenju Isusa Navina svi mu karci i decaci morali su da se podvrgnu zahvatu. Povorka se zavr avala gomilom svecano obucenih ena. cak ni ivotinje. Jer otkad postoji Jerihon nikada se napadaci nisu pona ali tako neobicno. Isus Navin je bio svestan te kih posledica neuspeha. Odmah je pokajnicki priznao krivicu: "Istina je. Za vreme sedmog obilaska. est dana zaredom. U planinskom predelu severno od Jerusalima. samo ako im se odva no suprotstave. ali ovoga puta se nije zadr ao na jednom obila enju grada. koji su na zlatnim motkama nosili zlatni kovceg sa statuama krilatih heruvima. " Idite i uhodite zemlju". bakar i gvo de nisu prepustili plamenu. naredi. izvesnu kolicinu srebrnih predmeta i zlatnu polugu. Isus Navin je opreznije pripremio plan napada na grad Gaj i odlucio da ga zauzme na prevaru. ispred grupe drugih mu karaca. Tom prilikom je primenio veoma neobicnu taktiku. Branioci Gaja pokazali su svim hananskim gradovima da se navodno ne-pobedivi osvajaci mogu poraziti. Na celu povorke mar irali su u zbijenim redovima naoru ani ratnici. l tako je doznao zastra ujucu stvar: neko od Izrailjaca pogazio je sveti zakon ratne zakletve i prisvojio deo plena na-menjen hramu. DRAMATICNI DOGAÐAJI POD ZIDINAMA GAJA. po to su ti drago-ceni metali unapred bili odredeni za potrebe hramova i Jehovi-nih sve tenika. koji je bio osve tani obred pristupanja izrailjskoj zajednici i obnavljanje sinajskog zavela sa Jehovom. na dati znak kriknuli su tako silno. da su se zidine iz temelja zatresle i sru ile. Osim Rave i njene porodice. ratnici s nenaoru anim narodom izlazili su iz logora i u svecanoj povorci jedanput dnevno obilazili zidine tvrdave. Svi su cutali kao ukleti. ja zgrije ili Gospodu Bogu Izrailjevu. i ucinih tako i tako". Poucen neprijatnim iskustvom. nedaleko od gradica Vetilj. Sedmog dana. sakrio je trideset hiljada vojnika u obli njim brdima. kada su im zarasle rane. Isus Navin je zapoceo opsadu Jerihona. to je nerve opkoljenih stavljalo na te ku probu. Zlocinca su kamenovali u dolini Ahor. Ispod svog atora zakopao je skupoceni skerletni pla t. Zatim se citavu noc kajao i pred kovcegom zaveta molio Jehovu da mu ka e za to im nije pru io podr ku. . U okr aju ispred gradskih kapija naneli su Izrailjcima te ak poraz i gonili ih cak do grada Sivarima. Uhode koje je poslao zakljucile su da grad predstavlja prepreku za dalji pohod i da ga zato na juri treba osvojiti. ne tedeci ni ene. pretvoriv i tako tvrdavu u ogromno zgari te.

.

Cuv i za pobede Izrailjaca. isticuci da je slava Isusa Navina doprla cak i do njihovog dalekog grada i da . Ali Isus Navin nije hteo da prekr i zakletvu i odbio je njihove zahteve. jo dugi niz godina pokazivali su humku hrabrog vladara. preprecili su mu put. bi savez sa tako velikim vodom smatrali za cast. da su poslanici bili lazovi i da je bio rtva njihovog lukavstva. sa zaprepa cenjem su videli 1&O da je njihov grad zahvacen plamenom. Izrailjci. ukupno dvanaest hiljada ljudi. Posle pobede. sekli drva i nosili vodu za svoje izrailjske gospodare. ali ih je zato priroda bogato obdarila diplomatskom ve. Cara su obesili ispred gradskih kapija. kada su se u jednom trenutku osvrnuli. U poteri za navodno pora enom vojskom osvajaca. odeca i flitifijslg legende me ine za vino bile su zakrpljene na vi e mesta. pribegli su izuzeto domi ljatom lukavstvu. Car grada Gaja. nego da se hrabro suprotstavi osvajacima. koji su se nastanali u toj oblasti Hanana. Isus Navin ispisao je na kamenu sve Mojsijeve zakone i procitao ih izrailjskom narodu na gori Evalu. hajde uhvatite veru s nama. Jeglona i Jermuta. Isus Navin se vratio u logor u Gilgalu. S tim ciljem. Izgledali su veoma umorni od puta. Posle kratkog okr aja Isus Navin dade znak za povlacenje. LUKAVSTVO GAVAONJANA. branioci su oti li previ e daleko i. sklopio je savez sa carevima Hebrona. utoliko pre to bi se tako stvorila pukotina u redovima ostalih hananskih careva. Telo mu je skinuto tek nakon zalaska sunca i sahranjeno ispod gomile kamenja. i na celu ujedinjene vojske do ao pod zidine grada. stvarali ofanzivno-odbrambeni savez. odlucili su da po svaku cenu izbegnu borbu s njima." Tvrdili su da se njihov grad nalazi veoma daleko od Galgala i da ce ugovor biti koristan za obe strane. Vekovima su od tada obavljali najni e poslove. ali su zato bili osudeni na vecito ropstvo. Njegovi stanovnici nisu se odlikovali borbeno cu. Gavaonjani su izbegli uni tenje. Car je odmah naredio da se zatrubi na povratak i pohitao u pomoc gradu. to ga je rasrdilo. a hleb u torbama prekrila je plesan. Tada ga je Isus Navin napao s leda. ukljucujuci ene i decu. Ali ubrzo je doznao. kako se proneo glas. izrailjski ratnici su odlucno tra ili da se odmah krene na prepredeni grad i da ga kazne za pre-varu. opominjuci ih da budu verni Jehovi i da ga se nikada ne odricu. naredio je da se otvori kapija i sa svom vojskom jurnu u odlucujucu bitku. koji je vi e voleo da ivi u poni enju. u strahu da i drugi hananski gradovi ne podu njihovim putem. Kako da privole osvajace na sklapanje primirja? Gavaonjani nisu bili vesti ratnici. Na av i se izmedu dve vatre. Jerusalimski car Adonisedek sa zaprepa cenjem je doznao za kukavicku predaju Gavaonjana i. samouveren nakon po-slednje pobede. Ali Gavaonjani su na vreme stigli da obaveste . Gladni plena. U skladu sa zakonom ratne zakletve. po to je Gavaon le ao veoma blizu Jerihona i Gaja. Oko petnaest milja jugozapadno od Jerihona le ao je grad Gavaon. Mir je sklopljen i Isus Navin ga je potvrdio svecanom zakletvom. munjevito su osvojili tvrdavu bez odbrane.tinom. koji su osvojili Gaj. a trideset hiljada izrailjskih vojnika. Bogati plen u stoci i dragocenostima ovoga puta bio je podeljen izmedu ucesnika bitke. Ni ta nije stajalo na putu da se mir sa gavaonskim carem sklopi. sejuci smrt i pusto .ostavljajuci utisak da se sprema na otvoreni juri . a car je uhvacen iv. Izrailjci. SAVEZ PET KRALJEVA. Lahisa. resio da ih na odgovarajuci nacin kazni. Isus Navin je dobro odmerio poslanike i poverovao da su prevalili dug put. branioci su bili razbijeni i svi do jednog pobijeni. Jednog dana pojavili su se izaslanici Gavaona i predlo ili mu sklapanje ugovora o prijateljstvu: "Dodosmo iz daljne zemlje. Tacno pretpostaviv i da Izrailjci nisu dobro poznavali geografiju Hanana. koji su. koji su bili skriveni u zasedi. Posle uni tenja Jerihona i Gaja. njihova obuca. Ali s pravom su«e bojali da stra ni osvajaci nece hteti da pregovaraju s gradom koji se nalazio tako blizu na putu njihovog pobedonosnog pohoda i za njih predstavljao primamljiv ratni plen. Isus Navin je naredio da se pogube svi stanovnici grada. U pregovorima su se slu ili i laskanjem.

.

Razbijenu vojsku mogao je spasti samo mrak. zapadno od Venijaminove i Judine zemlje. Osvajanje Hanana trajalo je sedam godina. Neftalima i Asi-ra. Ostali deo osvojene zemlje.Isusa Navina o opasnosti. zauzela su plemena Jefrema. da pru i zaslu en odmor svojim iznurenim ratnicima i pripremi se za dalju borbu. pripale oblasti u Zajordaniji. shvatili su kakva se opasnost nadvila nad njihove glave. Tako je Hanan podeljen na deset okruga. Izrailjski ratnici do tada nisu znaluda se bore protiv tog stra nog naoru anja. pet kraljevih zarobljenika su obe eni na drvece. Saveznicka vojska se okupila pored voda Meroma (na jezeru EI-Huleh). Zatim se vratio u logor u Galgalu. Njenu snagu predstavljala su bojna kola. posle bitke. Zavulona. Boji te je bilo prekriveno le evima ljudi i konja i ostacima zapaljenih bojnih kola. Hebron i Davir. Po ratnom obicaju. Nakon ogorcene borbe. pa do Val-Gada u Livanskoj dolini. naneo im je stra an poraz i u poteri za razbijenim neprijateljem pobio gotovo sve ratnike. Jeglon. U mete u za vreme povlacenja. Tada Isus Navin. i. Jude i Ve-nijamina. Bilo ih je ukupno trinaest. KAKO JE ISUS NAVIN UPRAVLJAO HANANOM. Isus Navin je naredio da se ulaz u pecinu zatrpa velikim kamenjem i da se zarobljenici. a u kola da ubacuju upaljene baklje. Malobrojno Danovo pleme dobilo je uski pojas izmedu mora i planina. Pod vodstvom Javina. a on naredi svojim sta-re inama da im u znak pobede stanu nogom na vrat. Njihov zajednicki grob. pretvarajuci ih u prah i pepeo i ubijajuci stanovni tvo. koje su se protezale na sever sve do planine Ermon. tako da su Izrailjci stigli da potpuno razbiju neprijatelja i bez otpora zauzmu njihove gradove. stvoren je savez kome su pristupili skoro svi vladari dr ava na morskoj obali do gore Karmil. Isus Navin je na juri zauzimao grad za gradom. Svojim odabranim jedinicama naredio je da macevima presecaju puti ta konja. Uz put su stradali jo od jake oluje i grada. kao i planinskih oblasti i dolina. svecanim glasom povika: "Stani sunce nad Gavaonom. RAT S KRALJEVIMA SEVERNOG HANANA. Tada je Isus Navin pristupio podeli Hanana medu pojedina izrailjska plemena. ali je Isus Navin. jo dugo je podsecao potomstvo na veliku izrailjsku pobedu nad savezom pet kraljeva. Zatim je ubrzanim mar em krenuo na vode Meroma i neocekivanim napadom iznenadio ulogorene Hanance. Pora eni mu se baci e pod noge. Izrailjska vojska je odmah krenula iz Galgala. asorskog cara. Livnu. Lahis." Sunce i mesec su se zaista zaustavili na nebu i svetlo-st se produ ila. pala je pod vlast Izrailja. izvedu pred 184 njega. Osvojiv i gradove Makidu. a Leviti nisu dobijali zemlju. pet careva se sakrilo u pecinu kod grada Makide. Potuceni do nogu. za podelu je ostalo jo devet plemena i druga polovina Manasijinog plemena. i tek kad su pali i neki utvrdeni gradovi srednjeg i ju nog Hanana. Isahara. posle celonocnog usiljenog mar a. na osnovu ratnih iskustava. Na jugu su se naselili potomci Simeuna. i mesece nad dolinom Elonskom. jer se Josifovo pokolenje podelilo na dve plemenske grupe njegovih sinova Jefrema i Manasije. Hananci su se ra-zbe ali. Kraljevi severnih hananskih dr avica pasivno su posmatrali pobedonos-ni pohod Izrailjaca. ponavljajuci reci iz Knjige pravednoga. prema severu. Tek nakon zalaska sunca skinuli su ih i bacili u pecinu u kojoj su se prethodno krili. koji je zatrpan kamenjem. Rasplamsala se ogorcena bitka u kojoj je savez pretrpeo strahovit poraz. cela zemlja od ju nih granica. Po to su Ruvimovom i Gadovom plemenu. Manasije. Ogromni plen u skupocen-im predmetima i stoci pravedno je podelio Jakovljevim plemenima. neocekivano se pojavila pred Gavaonom. Isus Navin se uputio jo dalje na jug i munjevitim mar evima zauzeo celu oblast od Kadisa do Gaze. U krvavim borbama poginuo je trideset i jedan hananski car i mno tvo njihovih po danika. Osim Jerusalima i nekoliko drugih utvrdenih gradova na morskoj obali i u planinama. prona ao nacin za njihovo uni tenje. Visili su tako citav dan. i polovini Manasijinog plemena. ostavljajuci za sobom gomilu le eva. u opasnom .

.

Plemena ra trkana po Hananu bespogovorno su priznavala njegovu vlast. Odredeno je est gradova u Zajordaniji i samom Hananu. a hram u Silomu bio je jedino boravi te Jehovino. Nakon smrti Mojsija i Isusa Navina. u kojima su oni. Stigav i u zemlju Galadsku. te iti nezavisnosti na tetu zajednicke religije i op teg dobra. Tako su prisvojili pravo koje pripadalo samo sve tenicima u Silomu. ali poslanici su hteli da izbegnu bratoubilacki rat po svaku cenu. sazvao je u Sihemu zbor svog naroda. Dakle. i neka vam bude svedocanstvo da ne biste slagali Bogu svojemu. podelite plen od neprijatelja svojih s bracom svojom". Isus Navin je jo dugi niz godina predvodio Jakovljeva pokoljenja. Silom je na taj nacin postao prva prestonica Izrailja. bio zami ljen samo kao spomenik zahvalnosti Jehovi za odnete pobede. od samog pocetka Mojsijevoj religiji zapretila je izma. Tamo su preneti sveti ator i kovceg zaveta. stare ine zajordanskih Izrailjaca vatreno su poricale da su imale nameru da otkazu poslu nost sve tenicima iz Siloma. da se oru jem obracuna s prestupnicima. jer je cuo sve reci Gospodnje. Isus Navin je odlucio da ugu i u zacetku ovu pojavu 186 J otpadni tva i sazvao je u Silom vojsku ostalih plemena.susedstvu Filistejaca. U elji da to spreci. Zato je odluceno da se prvo po alje poslanstvo na celu sa Finesom. Bili su. sinom prvosve tenika Eleazara. uostalom. Po to su ispunili obecanje dato Mojsiju. Isus Navin je za svoje se-di te izabrao gradic Tamnat-Sarah na gori Jefremovoj. nije bilo coveka koji bi im bio ravan. koji jo uvek nisu ratovali sa Izrailjcima. "S velikim blagom vracate se u atore svoje". "sa srebrom i zlatom i mjedu i gvo dem i odelom vrlo mnogim. ubedeni da zastra ena plemena Zajordanije vi e nikada nece poku ati da se izdvoje iz verske zajednice Izrailja. U grob su mu polo eni kameni no evi kojima su obrezani Izrailjci kad su pre li granicu Hanana. i jo jednom mu procitao Mojsijeve zapovesti i naredio im da se zavetuju da nece slu iti tudim bogovima. IZRAILJCI SE NASTANJUJU U HANANU. i pravdale se da je rtvenik. Nije video nikoga ko bi mogao da zauzme njegovo mesto i bojao se da ce plemena. ostavljena bez sna nog vodstva. Na Jefremovoj teritoriji nalazio se grad Silom. to je moglo da izazove i politicki ras-cep Izrailja. Levitima je dodeljeno cetrdeset i osam gradova. kamen ovaj neka vam bude svedocanstvo. Ruvimovo i Gadovo pleme i polovina plemena Manasijinog za elela su da se vrate u svoje zemlje u Zajordaniji. Ali Isus Navin se brinuo ta ce biti nakon njegove smrti. u trenutku kada se Izrailj jo uvek nije ucvrstio u tek osvojenoj zemlji. Izrailjska plemena su se raspr ila po Hananu." Isus Navin je umro kada mu je bilo sto i deset godina. milom ili silom 107 . vr ili svoju versku misiju. izdr avajuci se gajenjem stoke i desetinom ubiranom od okolnog stanovni tva. pa su ga prihvatili. Gadovo i Manasijino sledecim recima: "Kakav je to greh kojim se ogre iste Bogu Izrailjevu odvrativ i se danas od Gospoda naciniv i oltar da se odmetnete danas od Gospoda?" Bojeci se rata sa svojim sunarodnicima. Isus Navin ih je blagoslovio na put i opomenuo da ostanu verni zajednickom hramu u Silomu. bratoubilacki rat mogao je imati pogubne posledice. Gadovi i Manasijini ratnici sagradili su na brdu rtvenik na kome su prinosili rtve Jehovi. u kojima su se pred krvnom osvetom mogli skloniti izvr ioci nehoticnog ubistva. Ruvimovi. Sahranjen je na gori Jefremovoj. po Mojsijevom naredenju. Odgovor nije bio mnogo ubedljiv. Ali ubrzo je u Silom stigla veoma uznemi-ravajuca vest: vracajuci se u Zajordaniju. koja je imala da sjedini podvojena plemena u jedan narod. Fines napade potomstvo Ruvimovo. Njegov veliki autoritet bio je izvor narodnog jedinstva. u njegovom sedi tu u Tamnat-Sarahu. u kome boravi Jehova. rekao im je na rastanku. koji su podigli na Jordanu. U spomen obnovljenog zavela sa Jehovom postavio je pod hrastom veliki kamen i rekao: "Evo. Ali. koje nam je govorio.

i druga lokalna bo anstva. izrailjska plemena. ivota punog uzbudljivih obreda i bogatog kolorita. Takav je bio ritam ivota u Hananu. Gaza. dodu e. pune placa i jauka. u hramu u Silomu. da zlo bude vece. Ali Izrailjci su se svakodnevno. uvek slavili Jehovu kao svog Boga.$i6ujs/(e legende zauzimajuci dodeljene im zemlje. Hananci. dodeljivao im je velike predvodnike. padaju u Hanansko ropstvo. oslabili narodno jedinstvo. strasnije posledice tog biskog zajednickog ivota. Izrailjci su bili prosti i surovi pustinjski ljudi. bio je previ e nepristupacan. na kojima su se dimile rtve i mirisne trave. upravljaju prirodom i godi njim dobima. Njihovi snovi o mirnom i bogatom ivotu stocara i zemljoradnika konacno su se ostvarili. da mu preko sve tenika prinesu rtve i da ga slave molitvama. da ih treba moliti za ki u i bogatu etvu. koji su preuzimali visoku du nost sudi-ja i oslobadali iz ropstva svoje sunarodnike. toliko neophodno za ocuvanje osvojenih teritorija. nisu uspela da dovr e osvajanje. Tri puta godi nje vernici su odlazili tamo na hodoca ce. Astarta i drugi bogovi bili su vladari Hanana od pamtiveka. Ali nepopravljivi sinovi Izrailja. dok su ih Hananci daleko prevazilazili bogatom civilizacijom i kulturom. Na to su 18S Zenon !%psidbvs/(i podsecali kameni stubovi. gajevi i sveto drvece. Eglon i mnogi drugi. predstavljali su stalnu pretnju za osvajace. po pravilu bi ponovo upadali u sabla njive mre e la nih bogova. Kako sada da se misli na rat kad se ispunilo Jehovino obecanje. jedno za drugim. Jakovlje-vim potomcima pretila je vecita sudbina varvara osvajaca: nestajanje u razvijenijim narodima koje su pokorili. koji su podignuti po brdima. Izrailjska plerrena ju nog . njive. kao i za sprecavanje najezde skakavaca. Povijajuci se pod jarmom neprijatelja. veselo bi igrali po ulicama gradova i sela. pevanjem himni i ritualnim plesovima. Utvrdeni gradovi koje Isus Navin nije osvojio. boravio je daleko. kojima su bili okru eni. uspostaviti miroljubive odnose i tako dobiti mogucnost da se na osvojenim teritorijama okuce. mitovi. Bog velikih dogadaja. Me oviti brakovi postali su rasprostranjena pojava. Narodi Hanana. U tim slucajevima. cim bi voljeni bog vaskrsao. ciji otpor nije bio sasvim slomljen. Amorejci i Jevuseji potpuno su sacuvali snage za odbranu svoje nezavisnosti. cekali su na priliku da povrate izgubljene zemlje. sukobi oko granica i lokalne ambicije pokidali su medusobne spone. Plemenska zavist. Postojale su i druge. mogli su se nekako sporazumeti. govorili jezikom veoma bliskim hebrejskom. Izrailjci su. Ucinio je da izrailjska plemena. maslinjake i vinograde. Jeveji. podizali velike gradove i. Hananci su priredivali alobne povorke. ali to je bio Bog surov i neumoljiv. koji su im bili bli i po svojim ljudskim manama i vrlinama. rasejani po vrletima i dolinama. gre nici su se duboko kajali i vapili za milost. Osvojila su bogate pa njake. Nije trebalo mnogo da prode da bi se osetile posledice te slabosti. Askalon. Jerusalim. pe-sme i price. statue od bronze i terakote. U jesen. U isto vreme. cim bi osetili da im je opet dobro. koji je boravio u Silomu. Jehova je bio strog. koji je hitao u pomoc izabranom narodu samo u trenucima opasnosti. na svakom koraku. Plemenski bog Izrailjaca. a Izrailjke su se rado udavale za Hanance. Izrailjci nisu smatrali za nemoralno da se ene tudinkama. Bal. Osim toga. Od njih su doznali da Bal i Astarta. ali milosrdan. sretali s mesnim bogovima. kada je boga etve Bala otimao i odvlacio u podzemlje bog smrti Mot. a s dolaskom proleca. prepu tena iskljucivo vlastitim snagama. grada ili su e. l ta se dogodilo: Izrailjci su stvorili mala ostrvca u moru hananskog stanovni tva. Medu njima nije bilo sloge. umorna od dugogodi njeg potucanja i borbe. Ali Jehova se razgnevio i odlucio da kazni otpadnike. rtvenici pod vedrim nebom. previ e stra an i uzvi en. ceznula su da to br e u ivaju plodove pobe-de. Izrailjci su od Hananaca primili zemljoradnju. Zavadena plemena. da bi ga opterecivali obicnim stvarima. Sa hananskim narodima.

.

U to vreme veliko po tovanje u ivala je Devora. Verovatno su redaktori Biblije pogre ili. Dvadeset godina im je tako pro lo u poni enju i ropstvu. pesnikinja i verna slu benica Jehovina. Klimnuv i glavom otpremio je dvorane i radoznalo naculjio u i. porodica i pojedinaca. kao da je eleo da mu saop ti neku va nu vest. dok. Car ga je podozrivo prostrelio svojim krmeljivim ocima i na trenutak se zamislio. i od tada je osamdeset godina upravljao zemljom Jefremovom. Iznenada je potegao mac i munjevitom brzinom ga proburazio. koji je nakon toga cetrdeset godina vr io du nost sudije u miru i blagostanju. U nagradu za junacki podvig. Zavulonovo. davala mudre savete. predav i darove. Iskoristiv i mete izazvan carevom smrcu. ali mu nije opipala desno bedro.* Gora sudbina je sna la Venijamite. povratiti hrabrost prestra enim srcima njene brace i . Sluge su strpljivo cekale u predvorju. U krvavoj bici zadado e im te ak poraz. ne pomi ljajuci da je 'Carstvo Aram nalazilo se u Siriji. okru en dvoranima i odaliskama. Aod je uspeo da se vrati svojim sunarodnicima i popev i se na goru Jefremovu. osvojio je svu njihovu zemlju i osamnaest godina ubirao te ki danak. Venijaminovo. konacno.Hanana pokorio je aramski car Husan Risata-jim. Aod je nicice pao pred njega i. Na izrailjskog do ljaka pogleda s visine. Opasav i mac o desno bedro ispod pla ta. vec su izgubili nadu da ce im jednog dana svanuti sloboda. a despot nije stigao cak ni da vikne. jednoga dana je odlucila da povede narod u borbu za slobodu. dao je znak za ustanak. smeliji su poceli da prislu kuju pred vratima. Po to se tobo nji razgovor zabrinjavajuce odu io. Aod je bio levoruk. DEVORA . Moavski car Eglon. Aod mu je pri ao bli e. Dvorska stra a ga je pretresla tra eci skriveno oru je. iz Judinog plemena. Nakon to su razvalili vrata. Svi su verovali da kroz usta prorocice govori Jehova.IZRAILJSKA JOVANKA ORLEANKA. Te ka je bila sudbina tih sinova Izrailja koji su se naselili ju no od doline Jezrael. Aod je brzo zatvorio vrata iznutra i umakao na stra nji ulaz. pobiv i deset hiljada moavskih ratnika. pretvarajuci se da hoce da mu saop ti tajnu. nadahnut duhom bo jim. Asorski car Javin i njegov vojskovoda Sisara. Osecala je da je za to pozvana. rece. koji su se motali medu Venijaminovim potomcima. Ali odmah je stekao uverenje da je pred njim jedan od mnogih njegovih uhoda. ali tada je vec bilo prekasno. Izrailjci su upali u zemlju Moavsku i poput oluje se srucili na svoje ugnjetace. odlucio da ucini kraj tlacenju. Poneta patriotskim zanosom. oti ao je kod cara Eglona s darovima. Isaharovo. Carstvo Edom naslanjalo se na istocnu granicu ju nog Hanana. dodade. A kada se debelo. U Hananu niko nije u ivao takav ugled kao ona. da ih iscrpe gladovanjem i. misleci da kralj apatom razgovara sa tajanstvenim do ljakom. junak iz Venijaminovog plemena. Nefta-limovo i polovina Manasijinog plemena morali su poni avajuce da kuluce i placaju harac. u savezu sa Amoncima i Amalicanima. pi uci RM (Aram) umesto DM (Edom). o kome se mac i bode obicno ne nose. podjarme. predskazivala buducnost i re avala sporove izmedu plemena. Jefremovo. da ce njen glas. "Imam. neku tajnu da ti ka em". Debeli despot sedeo je zavaljen na tronu. "Rec Bo iju imam da ti ka em". nisu digli uzbunu. okrvavljeno telo srucilo na kameni pod. <Bi6fijs$e fegeruk -----------------naoru an. Posle te kih borbi. te su njeni saveti i nalozi prihvatani kao presude. uznemireni mrtvom ti inom. zamolio ga za razgovor u cetiri oka. i osam godina stenjali su pod njegovim jarmom. dr ali su na brdima lanac tvrdava koje su dominirale dolinama i pute-vima. care. prorocica. te su neki izrazili sumnju da je car Husan Risatajim mogao da dode u Hanan iz tolike daljine. dali su se u poteru za odbeglim ubicom. Tamo je primala poslanike iz celog Izra-ilja. narod je izabrao Aoda za sudiju. Tada je Aod. Bez oru ja i vere u svoje snage. Sedela je obicno pod palmom kraj puta i a izmedu Vetilja i Rame. najzad. oslobodio ih je Gotonilo. Svoje kljucne polo aje koristili su da izrailjskim naselje-nicima preseku veze.

.

ba kada je zapocinjala etva. pali su gotovo svi hananski ratnici. nije ve-rovao da izrailjski narod. sinovi Izrailjevi brzo su zaboravili na Jehovina dobrocinstva i opet poceli da slave kult hananskih bogova. Izra-iljci su se besno bacili na neprijatelja i ubrzo mu naneli stra hovit poraz. vezen. Plijen aren Sisari. ici cu.enoj zemlji. Nije zaboravila ni junacko Jailjino delo. Pojavljivali su se redovno svake godine. Samo je Devora. aren. ena mu je prislonila na slepoocnicu o tri kolac i udarcem malja probila glavu. Zbog dugotrajne ki e izlila se reka Kison. Kada se na ao u dolini. ako li nece ici sa mnom. Ispred nje je i lo devet stotina bojnih kola. okupilo se deset hiljada ratnika. vezen s obje strane. covek poznat po svojoj hrabrosti i iskustvu u oru anim okr ajima sa Hanancima. Ali nije ga zatekao u kuci. u zemlji Neftalimovog plemena. pozvala ga je u ator i pokrila plastom. U Kedesu. Od toga vremena izrailjska plemena ivela su u miru cetrdeset godina. Nakon pobede. Od maca je pao i najveci tlacitelj Izrailjaca. Nedugo zatim stigao je Varak i video da je zakasnio. vec Everova ena. . Varak je poveo svoju vojsku u napad. a konji su se prevrtali u blato.skloniti ih na oslobodilacki korak. oko vrata onima koji zaplije-ni e". i. velika vojska cara Javina vi e nije postojala. Po to je dobro razmislio. Na boji tu. necu ici". iveo je Varak. nakon toga. komandant nije mogao da prode neka njeno: Hananski vojskovoda Sisar^ nece pasti od njegove. koja su se prvi put pojavila u Hananu. ukoliko bi ga poveo neko ko bi u njima probudio borbenost i veru u Jehovinu za titu. koje su prilikom napada kosile neprijateljsku pe adiju. Prisustvo "majke Izrailja". Jailja. po to je iznuren bitkom hteo da se okrepi snom. Medutim. Iskoristiv i pometnju. plijen aren. ali ga je prihvatila. u bekstvu. vec od ruke nejake ene. a i sama odgovara e sebi: Nijesu li na li? Ne dijele li plijen? Po jednu djevojku. stare ine prijateljskog kenitskog klana. Ali Izrailjcima se osmehnu-la sreca. gde je hteo da se skloni kod Evera. Devora ga je pozvala i izabrala za svoga vojskovodu. Tek to je zaspao. po dvije djevojke na svakoga. u dolini Jezrael pojavila se hananska vojska kojom je komandovao Sisara. izjeden sumnjom i strahom. gazeci p enicu. izazvalo je neopisivo odu evljenje. dok je njegova majka bri no ocekivala povratak sina: "S prozora gleda e majka Sisarina. povrce i vinograde. Devora je u nadahnutoj pesmi oglasila trijumf Izraela nad Hanancima. Zato ih je ponovo stigla kazna. mogla to da ucini. na njega su krenula hananska bojna kola. l pored toga. Osim. Gvo dem oklopljene dvokolice bile su narocito stra ne zbog o trih kosa po stranama. borba sa ugnjetacem dobila bi religijski karakter i tako postala sveti rat. pasla su na livadama i poljima. KAKO JE SKROMNI RATAR POSTAO OSLOBODILAC IZRAILJA. Ali zbog ociglednog nedostatka vere. Po to su povratili slobodu. Amalicani i druga nomadska plemena sa istoka pocela su da prelaze Jordan i poput gomile skakavaca napadali polja izrailjskih ratara. Ali Varak nije verovao u pobedu. slavljena prorocica. Opisala je kako je Sisarin les le ao u pra ini pred njenim nogama. Na poziv prorocice nisu se sva plemena odazvala. cudna stvorenja. okru ena ljubavlju zahvalnog naroda. Barak je odlucno rekao: "Ako ce ti ici sa mnom. stoku i magarce. izazivajuci ogromnu pometnju u Hananskim redovima. koja je tekla kroz dolinu. Pod njenim vodstvom. i kroz re etku vika e: to se tako dugo ne vracaju kola njegova? to se tako polako micu tockovi kola njegovijeh? Najmudrije izmedu dvorkinja njezinijeh odgovarahu joj. slabo naoru anih. Izrailjska vojska se postrojila na padini gore Tavor. asorski car Javin. Sisara je iskocio iz kola i uspeo da pobegne s bojnog polja u Kedes. Madijanci. U tom periodu sudila im je prorocica Devora. mo e da pobedi neprijatelja. Istovremeno. kako su zvali Devoru. Devorino predskazanje se ispunilo: nije on usmrtio Sisaru. i pretvorila bojno polje u mocvaru. Njihove kamile. ali na sve spremnih. Pustinjski razbojnici otimali su sve to im je dopadalo ruku: hranu. Devora je bila iznenadena postavljenim uslovom. zaglibila su se u raskva. Eve-rova ena.

.

ali on je tra io neki znak od Jehove. ene i deca. Izmedu atora vrzmali su se mu karci. sacinjena od gomile prikupljenog naroda. to znaci "Sam se spasi. Ni njegov sin Gedeon nije imao poverenja u Bala. poginuce jutros. ali mu je izrailjska vojska jo uvek izgledala brojna. dok su stanovnici Ofre spavali najdubljim snom. Vojnici su uglavnom odlagali oru je i klececi zahvatali vodu obema rukama. koji ga je okru ivao.Bespomocni ratari be ali su u brda i krili se po jamama i pecinama. gromoglasno su tra ili da Joas kazni Ge-deona smrcu. Joas. a u logoru je vladao veliki nered. Odjednom mu se javio andeo sa ve cu da mu je Jehova pove-rio zadatak da oslobodi svoj narod. mogla je da mu osujeti planove. Nemarno su postavljali stra e. Svima onima koji nisu eleli da se bore. Andeo ga je uveravao da ce pobediti Madijance. "O Gospode. Posle izvesnog vremena ispostavilo da hananski bog nema nameru da se osveti za poni enje. i poce e iz sve snage duvati u rogove i izvikivati stra ne borbene poklice. Ako je bog. Iz godine u godinu pusto ena. medu slugama je izabrao deset pouzdanih ljudi i kradom se uputio na ocevo imanje. na pseci nacin hla-ptala jezikom vodu pravo iz reke. i veoma rasr-deni na bogohuljitelja. Zavulonovog i Neftalimovog plemena. Neljudska buka trgla je nomade iz najdubljeg . Jednog dana. Od tada je ru itelj tudinskog idola dobio aljivi nadimak Jeroval. Podeliv i ih u tri grupe. ne ispu tajuci oru je. da se snabde hranom i to br e pobegne u brda pred Madijancima. rod je moj najsiroma niji u plemenu Manasijinu. pa su se razi li svojim kucama. cim cu izbaviti Izrailja? Eto. Videv i cudo. iveo je izrailjski ratar Joas. pa je Gedeon u Izrailju stekao veliki ugled. pa su smatrali da nema potrebe za oprezno cu. ali odlucio je da samo s njima krene na neprijatelje. gradicu koji je pripadao predjordansko m ogranku Manasijinog plemena. uvek oprezni i spremni na iznenadni napad neprijatelja. naredio im je da se prikradu logoru sa tri strane. Kada je pala noc. To je delovalo ubedljivo na me tane Ofre. vojskovoda ih je pa ljivo posma-trao sa obli njeg uzvi enja. Sedam godina su neka njeno pusto ili zemlju. ostalo je samo deset hiljada hrabrih ljudi. Gedeon je znao kako treba da se bori sa neregularnim hordama pustinj193 skih razbojnika. U ponoc. odgovorio mu je Gedeon. Zatim je podigao oltar Jehovi i jednog od volova prineo mu na rtvu paljenicu. dao je znak za napad. a ostatak po alje u pozadinu. Kad su vojnici pred vece oti li na recicu da utole ed. u najvecoj urbi mlatio je na gumnu p enicu. a svuda je bilo mnogo kamila. Kod izvora Aroda okupilo se trideset i dve hiljade izrailjskih vojnika. Gedeon je konacno poverovao u svoju misiju. Bale". ali nije bio njegov previ e vatreni poklonik. Nocu. i dodirom tapa ucinio je da oganj proguta i hleb i meso. Tako se povuklo cak dvadeset i dve hiljade Izrailjaca. Asirovog. zemlja se na kraju pretvorila u ledinu. Ispod hrasta prineo je na rtvu peceno jare i beskvasni hleb. Gedeon je poveo svoj izabrani odred na goru Gelvuju. slabo pokretljiva vojska. Na njegov poziv smesta su se odazvali svi naoru ani ljudi iz Avijezerovog roda. Svakom od svojih junaka dao je ovcji rog i baklju skrivenu u glinenom loncu. ali je ogorcen nesrecama Izrailja izgubio veru i u Jehovu. Samo acica vojnika legala je na stomak i. dozvolio je da se vrate kuci. odakle se kao na dlanu videla cela dolina. magaraca i opljackane stoke. Odlucio je da ih iznenada napadne s malom jedinicom na sve spremnih junacina. Izbrojao ih je svega trista. Kako da od tih sposobnih ljudi izabere najsposobnije? Ideju kako da izvr i konacni izbor dao mu je sam Jehova. rece im razborito: "Vi li hocete da branite Vala? Vi li hocete da ga izbavite? Ko ga brani. neka sam raspravi s njim to mu je raskopao oltar". promocuran covek. Tek nakon sedam godina neprestane nesrece i propasti Jehova se smilovao na svoj narod. Ali. Sa dva vola razru io je Balov rtvenik i rj sekao sveti gaj. Nomadi su se ulogorili u dolini Jezrael. cim su razbojnici zaspali. Ujutru su stanovnici Ofre videli razru eni Balov rtvenik. a ja sam najmanji u domu oca svojega". On je podigao rtvenik Balu. U Ofri. Brojna. Andeo mu je rekao da odnese rtvu na stenu. zavladala je glad i harale te ke bolesti. kao i Manasijinog. Bili su to prekaljeni borci. Izrailjci porazbija e lonce i otkri e upaljene baklje.

.

kao obicne lopu e. po to se nije rodio u haremu. tajno je poslao glasnika Avimelehu. odneo pobedu i pobio svu bracu osim Jotama. Plen otet od neprijatelja bio je ogroman. U skladu sa obicajem isto-lih despota. odbili su da gladnim izrailjskim ratnicima daju hranu. Pusto ili su i okolna polja i vinograde. Te ko ranjen. i ratnici su redom prilazili i na njega bacali osvojene ukrase. Upravitelj grada Sihema. u stvari. koji su pomogli Avimelehu da osvoji vlast. Uvereni da ih je opkolila velika neprijateljska vojska. dado e se u panicno bekstvo preko Jordana. Avimeleh je oti ao kod majke i nagovorio svoje rodake po majci da mu pomognu da dode do vlasti: " ta vam je bolje. pla eci se osvete beduina. kasapeci razbojnike. a zatim ih je prepustio d elatovom macu. Svetili te u Ofri postatje versko sredi te njegove dr ave. Gedeon je odlucio da ih primerno kazni. Voleli su da se razmecu svojim bogatstvom noseci skupocene haljine i kiteci se gomilom zlatnog nakita. Za vreme potere. svi sinovi Jerovalovi. odakle je izdavao naredenja plemenima koja je izbavio iz ropstva. Nije oprostio ni ostalim me tanima. vlast su preuzeli njegovi sinovi. Ustanak je predvodio Gal. U Sehemu se narod podi< Bi6(ijsl<e (egetufe gao na oru ani ustanak protiv gradskih velika a. Ali cim su zavladali mir i blagostanje. koji je uspeo da umakne ki f prijatelja. Ali u svoj krug nisu primili Avimeleha. Poteri su se uz put pridru ili ratnici drugih izrailjskih plemena. ili da vam je gospodar jedan covek? l opominjite se da sam ja kost va a i telo va e". pa je odbio ponudenu pocast. pozvao je svog tito-no u i izdi uci mu rekao: "Izvadi mac svoj i ubij me. Istocna plemena.sna. Gedeon je bio svestan da medu njegovim zemljacima ima mnogo protivnika monarhije. pobio sve me tane i grad pretvorio u prah i pepeo. a narocito Madijanci. lako je formalno odbio krunu. Naredio je da se njihove gradske stare ine. i ibaju trnovitim Zerwn 9(psidbvs%i prucem. Gedeon je. Avimeleh se pokazao kao krvav despot i njegova vladavina postala je vremenom nepodno ljiva. Sve do jednog je pobio. Tako se nakupilo hiljadu i sedam stotina sikala zlata (oko 27 kg). Za prestonicu je izabrao rodni grad Ofru. Evedov sin. Izrailjska plemena ponudila su svom oslobodiocu carsku krunu. Na njihovom celu krenuo je na Ofru. Avimeleh je zatim krenuo na grad Teves. koji se takode pobunio. a zatim i ao zemljom i bunio narod protiv uzurpatora. Car je uni tio ustanike. Cak su se i njihove kamile epurile sa zlatnim lancima oko vrata i sa ormom nabijenom zlatnim pucetima. naredio je da se zapali. da ne . vec je bio sin ene koja je ivela u Sihe-mu. naneo napadacima strahovit poraz. Zajordanski gradovi Sokot i Fanuil. Ispred atora je razastrt pla t. odan caru. U trenutku kada se kralj pribli io kapiji. Vladao je tacno cetrdeset godina. Po to uzurpator nije mogao da je osvoji. Zatra io je samo da mu od ratnog plena budu predate sve zlatne grivne. odstupio je od Jehove i naredio da se od dobijenog zlata izlije Balov lik. Stanovnici su se sklonili u visoku kulu. koji su upravljali zajedno. Gedeon je pre ao preko Jordana. Rodaci su mu dali iz riznice Val-Veritovog hrama sedamdeset sikala srebra za vrbovanje najamnika. Nakon njegove smrti. Oni su bili i sjajni trgovci i bavili se razmenom robe izmedu azijskih zemalja i Egipta. jedna ena ga pogodi kamenom u glavu. dr ao je harem sa sedamdeset ena i sa njima imao sedamdeset sinova. bio nasledni monarh. Pobunjenici su ovladali gradom i u Balovom hramu priredili orgije sa razuzdanom igrom oko rtvenika. Hiljadu ustanika skolonilo se u visoku kulu. Dogodilo se to prvi put u istoriji Izrailja. da su vam gospodari sedamdeset ljudi. nisu se bavila samo pljackom. moleci ga da po alje pomoc. da njihove ru evine za sva vremena budu upozorenje onim Izraliljcima koji nameravaju da pocine slicnu izdaju. opusto io njihovu zemlju i ubio cetiri pustinjska cara. a po brdima su postavljali zasede caru i njegovim ljudima. dogodio se veoma neprijatan slucaj kukavicluka i nedostatka plemenske solidarnosti. Zevul. gde su se branili do posled-njeg. uveravao ih je. a prestupnicke gradove sravnio sa zemljom.

.

Ali njihov car na to odgovori: " to je uzeo Izrailj moju zemlju kad dode iz Misira. da u buducnosti ne bi mogao polagati pravo na udeo u ocevom nasledstvu. Tada je Jeftaj zatra io da ga izaberu za do ivotnog plemenskog vodu i sudiju. koji su je oru jem zauzeli jo u vreme Isusa Navina. koji mu prvi izade u susret. sada dakle vrati mi je s mirom". Nije bilo drugog izlaza. pa njaci i vinogradi postali su plen Galadana. uz potresnu kuknjavu citavog naroda devojka je dala ivot Jehovi. Samo je on. Tako se prikljucio bandi beduina. kceri moja! Vele li me obori! Ti si od onijeh to me cvijele. ali Jeftaj nije zaboravio nekada nje nepravde i ogorceno im odbrusi: "Ne mrzite li vi na me. Osamnaest godina Galad je morao trpeti poni enje i poraze.reknu za me: ena ga je ubila". vec su se prebacivala preko Jordana i pusto ila Judinu. Kroz suze je samo zamolila da joj otac dozvoli da sa vr njakinjama ode na dva meseca u planine. Tako je. Jeftaj se trijumfalno vratio u Mispu. Kad se vratila. Gedeonov sin. Uslov je bio prihvacen. bila je njegova najdra a kci jedinica. gde je pristupio formiranju ustanickih jedinica. pru ala se pokrajina Galad. Krv ezdeset i osam sinova Gedeonovih bila je osvecena. Radosna zbog ocevog povratka. Tada je u Galadu postao cudan obicaj: svake godine izrailjske devojke u alosnoj povorci i le su u planine da cetiri dana oplakuju tu nu sudbinu Jeftajeve kceri. Vrebali su i priliku da ga ubiju. Razgnevljeni to niko nije hteo da poveruje 1 Q"7 tegetufe . a ne njihove majke. uglavnom su iveli od gajenja ovaca i koza. Devojka je znala da je zakletva data Jehovi neopoziva. Na svakom koraku izlagani su preziru i nipoda tavanju. ostaviv i za sobom udovicu i sirocad. Uzne-miravala su napadima ne samo Galad. Rat se zavr io potpunim porazom Amonaca. koja se bavila razbojni tvom i iznudivanjem haraca od okolnog stanovni tva. Jednom je tamo umro Izrailjac. igrajuci i udarajuci u tamburinu. i ne isteraste li me iz doma oca mojega? to ste dakle do li k meni sada kad ste u nevolji?" Poslanici su skru eno izjavili da ce prihvatiti sve njegove uslove. Tako se i dogodilo. jer sam otvorio usta svoja ka Gospodu. proterali su iz kuce brata po ocu. nakon tri godine burne vladavine. Kada su mu sinovi odrasli. Ponosni Jefremovi potomci tvrdili su u svoju odbranu da ih Jeftaj uop te nije obavestio o predstojecem ratu sa Amoncima. jadikovao je kroz suze i jauke: "Ah. okoncao svoj ivot Avimeleh. a kada je to prevr ilo svaku meru. Uputio im je poslanike sa zahtevom da vi e ne uznemiravaju Izrailjce. Kad se pribli avao kuci. da bi dobio na vremenu. Zato se jo uvek nije ose-cao dovoljno sna nim da zarati i. Jeftaj je na vreme pobeg ao i na ao utoci te u zemlji Tov. Nekada prognana plemena Amona-ca pocela su da di u glavu i vracaju izgubljene zemlje. ali nije dobio nikakav odgovor. prva osoba koja ga je pozdravila. Galadani mu posla e poslanstvo sa pozivom za pomoc.NESRECNI JUNAK GALADA. dvadeset gradova. selili su se Jeftaja. nepobedivi voda na sve spremnih ubica. Posle nekog vremena postao je voda razbojnika i irio strah i trepet drsko cu svojih pljacka kih pohoda. A za to vreme nastala su te ka vremena za Izrailjce u Galadu. Izrailjski stanovnici. mogao 196 da se suprotstavi napadacima i oslobodi zemljake ispod te kog jarma. U planinskim predelima Zajordanije. jer je bio sin bludnice. A Jefremovom plemenu nije zaboravljena sramna pasivnost. Odmah je oti ao u rodni grad Mispu. izmedu reka Arnona i Javoka. Cepajuci odecu na sebi. istrcala mu je u susret. JEFTAJ . nedaleko od izvora Jordana. trebalo se odluciti na oru ani sukob. samo da im pritekne u pomoc. da oplace svoju sudbinu. od Arnona do Javoka i do Jordana. Jeftaj je ispunio zakletvu. Jeftaja obuze stra an ocaj. Venijaminovu i Jefremovu zemlju. i ne mogu poreci". Pozvao je u borbu i Jefremovo pleme. Jeftaj je molio Jehovu za pomoc i svecano obecao da ce prineti na rtvu paljenicu coveka iz svoje kuce. odlucio je da pregovara sa Amoncima.

Izrailj je cetrdeset godina morao da podnosi njihov jaram. rtvama njegovih obe enjackih nesta luka uop te nije bilo do toga. Uvek gladan divljenja svetine. bio je sklon raznim glupim alama i u tom pogledu nije mu nedostajalo novih ideja. a uz to naoru ani gvozdenim oru jem. Ali Galadani su znali da oni u kaju i da ne mogu izgovoriti slovo " ". KAKO JE SAMSON HTEO DA SE ENI. te ko su uzdahnuli i pokorili se prohtevu sincica. Osim toga. Tri dana su lupali glavu nad cudnom zagonetkom. Posle nekog vremena postalo im je tesno na obali i poceli su da prodiru u dubinu kopna. U bratoubilackom ratu poginulo je cetrdeset i dve hiljade potomaka Jefremovih. . Samo se uzdr avao od vina i nije sekao kosu. Ali pretrpeli su te ak poraz i u rasulu su se vratili kuci. Na njihov zahtev svaki je morao da izgovori rec ibolet (klas). Akaron. Ubrzo su zadobili prevagu nad susedima. kcerkom neobrezanog Fili-stejca. Samson je postao verenik i od tada je cesto i ao u ta-zbinu. Pet njihovih careva vladalo je u gradovima Azot. na teritoriju Jude i Dana. U gradicu Saraji. kao roditelji. Decak. iveo je u to vreme covek iz plemena Banovoga. tada jo uvek malo poznatom u Hananu. svadbene svecanosti trajale su sedam dana. Kad bi se zatreskao u neku vragolanku. zadavao mnogo glavobolje. na svoje cudenje video je da se u celjusti ubijenog lava ugnezdio roj pcela i nakupilo se vec podosta meda. Roditelji. Samson je vo-leo da skita po zemlji i tako je jednog dana stigao u grad Ta-mnat. padao bi od maca ili koplja. ionako. Ali raspu teni jedinac nije hteo da popusti i samo je ponavljao kratko i jasno: "Njom me o eni. jer mi je ona omiljela". Stari Izrailjci hvatali su se za glavu od zgra avanja: sin im je. Jeftaj od Galada iveo je jo est godina posle pobede i bio sudija. preprecio mu je put mladi lav. ne govoreci gde ga je na ao. naravno. nikome ne spominjuci ovaj dogadaj. Ali te ko onome ko bi povredio njegovo samoljublje: tada bi mu krv jurnula u glavu i postajao bi previ e opa198 san za okolinu. uglavnom bile grube i bezobzirne ale. SAMSON. oti ao u Tamnat. u borbama prekaljeni ratnici. To su. vec mu nije uskratila ni spretnost. alosnim supru nicima jednog dana javio se andeo i rekao da ce im se roditi toliko eljeni sin. Pojavili su se na reci pojedinacno govoreci da su sinovi drugih izrailjskih plemena. Atleta ga je rastrgao na komade i. cija je ena bila nerotkinja. ali nije se isticao pobo no cu. Prema obecanju roditelja. Dok se on valjao pd smeha. Ali Jeftaj je video dalje od njih. Bili su to okrutni. Na vreme je zaposeo sve brodove na Jordanu da bi specio prolaz pora enih Jefremovih potomaka. S mora su do li Filistejci i zauzeli primorsku ravnicu u ju nom Hananu. polo io je nazirejski zavet. ricuci. Taj plahoviti i napra iti obe enjak imao je jo jednu slabost: veoma lako se zaljubljivao. Na jednoj od gozbi Samson se zabavljao sa tridesetoricom Filistejaca odgonetanjem zagonetki. ali nikako nisu mogli da odgonetnu ta je Samson imao na umu. Askalon. Filistejci naglo promeni e raspolo enje.u njihova uveravanja. Najzad je do la i eljni ocekivana svadba. Tamo se ludo zaljubio u stasitu Filistejku i odmah. a sad jo hoce i da se eni tudinkom. po imenu Manoje. pala je opklada u trideset ko ulja i trideset odela da nece uspeti da odgonetnu njegovu zagonetku: "Od onoga koji jede izide jelo. Gaza i Gat. a kad bi izustio sibolet. odnosno morao je da se zavetuje da nece piti vino i eci kosu. Ali radosna vest bila je vezana za jedan uslov: buduci potomak morao je da bude nazirej bo ji. kome su dali ime Samson. kao da se ni ta nije dogodilo. i od ljutoga izide slatko". brzo je rastao i po snazi nije mu bilo ravnog. Samson je voleo da se razmece svojom snagom. Prema filistejskom obicaju. U jednom trenutku. Samson je sace meda odneo roditeljima. Jednog dana su pre li Jordan i upali u Ga-ladu. Kad se vracao kuci. hteo da se eni. Jednog dana. kad je bezbri no i ao stazom kroz vinograde. odlucili su da se sa Jeftajem i Galadanima rasprave oru jem. Sahranjen je uz velike pocasti u rodnom Galadu. na alost. kao krotko jagnje ce mogla ga je voditi na kanapu. Iz istih stopa vratio se kuci i molio roditelje da odu da je prose. Tu razbaru enu momcinu priroda nije obdarila samo mi icama.

morala je da odigra komediju da bi spasila imanje svojih roditelja. gde je silnik svio gne-zdo u jednoj od tamo njih pecina. Samson je 199 'Bi6(ijs/(g legende ----. vezao ih kanapom. Obratila se tako mu u i roneci gorke suze alila se: "Ti mrzi na me.---------------------------------------------------------------------vrdao i tra io izgovore. namrgodio se i zloslutno procedio: "Ja necu biti kriv Filistejima kad im ucinim zlo". ili cemo spaliti ognjem tebe i dom oca tvojega. uveren da ju je Samson zauvek napustio. Razmi ljajuci kako da se izvuce iz neprilike. potpaljujuci uz put itna polja. a strah je paralizovao gradski ivot.U krajnjem ocajanju oti li su njegovoj eni i bez okoli enja rekli: "Nagovori mu a svojega da nam ka e zagonetku. l tako je zapoceo licni rat atlete protiv Filistejaca. Ne mogav i da izdr i. Sav imetak filistejskih ratara pretvorio se u pepeo. Samson nije smeo da se vrati kuci i samo je kao vuk kru io oko Tamnata. u stvari. i ponudio mu ruku mlade kceri. Roditeljima nije ba preticalo. mazila se i umiljavala sve dok nije omek ao i odao joj tajnu. Ubrzo su zavladali glad i beda. Zaslepljeni ocajanjem. dobru volju. svetiti se nasiljem i lukavstvom vinovnicima svoje nesrece i poni enja. Pla ljivi Judejci su sa sluganjskom predano cu poslali tri hiljade ratnika u planinu Itam. i da je poni en kao neki utokljunac. Kako sa takvom sramotom da izade pred ljude? Treba je sprati po svaku cenu. preprecio put tast i saop tio da je kcer udao za drugog. 200 vinograde i maslinjake. ipak. Trideset ko ulja i trideset odela nije bila mala stvar. te nije mogao da ih moli za pomoc. jo lep e od starije. Vojskovoda je zapoceo pregovore s njim i gnevno ga prekorio: "Ne zna li da Filisteji vladaju nad nama? Za to si nam dakle to ucinio? . a nece meni da je ka e ". Kako da je kazni za bespomocnost i nedu nu izdaju. Vojska je upala u Ju-dinu zemlju i. Ali. Sutradan Filistejci se pojavi e za gozbenim stolom i s pobedonosnim osme-hom saop ti e da se u zagonetki radi o ubijenom lavu sa sacima meda u celjusti. nije prevarila iz zle namere. Posle nekog vremena gnev mu se sti ao i poceo je da cezne za svojom vrago-lankom. da bi dozlogrdio omrznutom gradu. vec da je to ucinila pod prinudom i zbog ljubavi prema roditeljima. Nicao je kao iz zemlje."Kako su oni meni ucinili tako ja ucinih njima". ubijao prolaznike i izazivao takav strah da se niko nije usudivao da promoli nos izvan zidina. htela . ne biste pogodili moje zagonetke". Ponev i jare za gozbu pomirenja. Plativ i tako podmuklim ucesnicima gozbe dug. okacio o rep upaljene baklje i poterao u pravcu grada. ali mu je tu. ubio trideset Filistejaca i svakom uzeo po ko ulju i odelo. Jeste li nas zato pozvali da nam uzmete imanje?" ta je nesrecnica mogla da ucini? Zastra ena bezobzirnom pretnjom. Uhvatio je u zamke trista lisica. zatra ila da im se krivac preda. poku avao sve da obrne na alu i skrene razgovor na drugu stranu. Savladujuci bes.ne htela. Nije hteo ni da cuje za mladu devojku. Razne eno je pomi ljao da ga ona. odbrusio im je mrgodno Samson. vratio se roditeljima i ne pogledav i verolomnu enu. Samson je odmah shvatio da su napravili od njega budalu. zagonetnuo si zagonetku sinovima naroda mojega. najzad je do ao na jednostavnu misao. pod pretnjom da ce je opusto iti. vec je samo razumeo da kao poki-sao stoji pred pragom eljene supruge. Konacno mu je na pamet pala originalna i neobicna ideja. i ti me ne ljubi . Dugo je mucio Filistejce hajduckim ratom. i odmah zatim dodao: "Zakunite mi se da necete vi ulo iti na me". Zbog jednog kavgad ije ponosni grad se na ao u takvom polo aju kao da ga je citava vojska opkolila. kakvog li u asa. odgovorio je sa usiljenim mirom: "Da nijeste orali na mojoj junici. ali ena je plakala. bez odlaganja pohita u Tamnat. Po to je dobio obecanje da . Dok su mu se te misli vrzmale po glavi. Najgore je bilo to to je trebalo naci nacina da se opklada plati. uputio se pravo u eninu odaju. Prepla ene ivotinje jurile su kao pomahnitale. me tani Tamnata ubili su biv u enu i tasta potpaljivaca. Pokazao je. Ta vest je sna no pogodila junaka. Samson je odmah saznao za to i zakleo se da ce im se stra no osvetiti. tamo ga je cekala neocekivana uvreda. U rano jutro oti ao je u Aska-lon. Filistejci su konacno odlucili da ucine kraj tom hiru.

.

po kome . iskrala se tiho iz kuce i dovela Filistejce. Samson je mirno podnosio sve uvrede. u mre u druge Filistejke. Odlucio je da se na ali sa znati eljnicom i priznade joj. Tamo je jedanput sreo lepu bludnicu. odlucio je da se zabavi na njen 202 racun i poigra s njom kao macka s mi em. Filistejci su docekali zarobljenika sa uvredama i podsmehom. zgrabio magarecu celjust. koja je le ala na zemlji. razgledajuci izlo enu robu za prodaju. jer su ga zahvalni sunarodni-ci izabrali za sudiju. Ali podmukla devojka nije bila vredna njegove ljubavi. koja mu se toliko svidela da je odlucio da je poseti u njenoj kuci. i besno se bacio na mucitelje. Jedanput je. poubijao je. Od tada je dvadeset godina vladao nad njima. koji navrat-nanos pobego e. dok je Filistejce u ocima susednih naroda ponovo izvrgao ruglu. Do li su joj filistejski kne evi i rekli: "Prevari ga i isku aj gde mu stoji velika snaga i kako bismo mu dosadili da ga sve emo i svladamo. Tokom tih skitanja. da bi smesta izgubio snagu kada bi bio vezan sa sedam mokrih u eta. silno se razljutio. vec i o nesvakida njoj spretnosti. i bio strah i trepet za Filistejce. koja je ivela u dolini Sorik. Dalile. gusto naseljen grad koji se obogation trgovinom. pokida konopce i podrugljivim osmehom isprati zaverenike. Samsone!" Silnik kao oparen skoci iz postelje. koji posle bolne lekcije nisu imali smelosti da ga izazivaju. Filistejce je zahvatio u as i uz neljudski urlik dali su se u panicno bekstvo. Besneo je i bacao se kao lud. Ali tamo nije ostao dugo. Kada je do lo vece. poveravao bi joj neki na brzinu izmi ljen nacin za oduzimanje njegove snage i spokojno bi zaspao u njenom zagrljaju. Pretvarajuci se da polako popu ta pred njenim molbama i ljubavnim zakletvama. Bio je neobicno zadovoljan sobom. koja je u zoru trebalo da ga iznenada uhvati i ubije. najbolji dokaz njene nevinosti to to ga je na vreme upozorila. koji sve-doci ne samo o njegovoj neobicnoj snazi. Samson je bio toliko sa-mouveren da je u filistejske gradove odlazio sam. koji ga nisu ocekivali tako rano. Na^pomisao o takvom bogatstvu. rekao da ga treba svezati nikad ne upotreblje-nim konopcima. vracajuci se u svoju gorsku jazbinu. a mi cemo ti dati svaki po tisucu "i sto srebrnika". nije cak ni pogledom udostojavao gradsku svetinu. a te ka gradska vrata izvalio i na plecima odneo na vrh planine prema Hebronu. koja mu se u strahu sklanjala s puta. ali kad je Ijubopitljiva ena i dalje navaljivala da joj oda tajnu. a kada se to pokazalo uzaludno. ali kad su najdrskiji poceli da ga cimaju i udaraju pesnicama. Vest da Samson namerava da prenoci u Gazi brzo se pronela medu Filistejcima. Dalila se klela da je i ona spavala. dvije gomile. dobrovoljno se predao i dopustio da ga ve u. jer su ga najzad imali u klopci. i ko god mu se na ao pod rukom pao je mrtav razmrskane glave. Tako je Samson iskoristio mete da usmrti to vi e neprijatelja i pobio je hiljadu Filistejaca. uostalom. Zaljubljivi Samson upade. veselo je pevu io uz ritam koraka: "Celju cu magarecom jednu gomilu. Samson se pretvarao da joj veruje. udarajuci na sve strane. zatvorili su gradske kapije i pored njih postavili stra u. na primer. odlazio je cesto u Gazu. dao joj je cudno uputstvo. potkupljivoj davolici zasija e oci. tobo e u najvecem poverenju. SAMSON I DALILA.ga Filistejci nece ubiti. Trljali su ruke od zadovoljstva.cu magarecom pobih tisucu ljudi". ^ SAMSONOVE ZGODE U GAZI. u asnuto kriknu: "Eto Filisteja na te. Dok je hodao 201 ulicama. i da je. potrga* je konopce kao konce. zatim. Cekala je samo na prvi ne an trenutak da s najnevinijim izrazom lica upita ljubavnika o tajni njegove snage. doneo mu je jo vecu slavu. pa su spavali najdubljim snom. Napev i mi ice. Vrativ i se u odaju. Ali Samson je nekako predosetio zasedu i vec oko ponoci iskrao se iz bludnicine kuce. Ali Samson je vec postao oprezniji sa svojim milosnicama i nije se lako dao povuci za jezik. Izdajnica je nocu budno vrebala da Samson zaspi da izvr i svoj plan. Svezala ga je sa sedam konopa. Taj cin. celju. Stra are.

.

molim te. sahranjujuci pod ru evinama silnika i tri hiljade Filistejaca. samo sada. Tada je Samson zagrlio dva stuba 1 glasno uzviknuo: "Neka umrem s Filistejima!" U Dagonovom hramu nasta iznenadna ti ina. morale da trce da bi stigle da napune pehare. Posle svakog takvog poku aja Dalila bi pretrpela sramotan poraz. Prepredena ena vec je otkrila slabost svog pohotnog ljubavnika. Doveli su ga samo zato da bi u ivali gledajuci njegov pad i tako naplatili sve trenutke straha i zla koje su pretrpeli zbog njega. Manoja. jqf je pogazio nazirejski zavet. nego da provede ivot u ropstvu i poni enju. a zatim ga bacili u tamnicu. Hram se sru io uz stra an tre-sak. a sluge su. za oba oka svoja". koga su sramotno priko-vali za rvanj. da se obrijem. U nastupu ocajanja proklela je nepoznatog kradljivca i preklinjala Jehovu da mu oduzme ivot. Neka udovica. Doveli su ga iz tamnice i gurnuli mu u ruke harfu sa sedam struna. Probudiv i ga. Filistejci su ga okovali u lance. Prostrano dvori te bilo je okru eno kolonadom. da se naslonim na njih. Gospode! Opomeni me se. nije opazio da mu je kosa. U tom trenutku dotrcali su i Filistejci. zagorcavala mu ivot durenjem i kuknjavom. preklinjao je Jehovu apatom: "Gospode. da opipam stubove na kojima stoji kuca. strasni ljubitelji svetkovina i terevenki. vratio joj srebro. ljudi skoci e na noge i u strahu pogleda e ka slepcu. Melodicni zvuci jevrejske pe-sme gubili su se u pijanoj galami. nisu pili samo vino. Sahranili su ga u grobu oca njegovog. 0 Bo e! Da se osvetim jedanput Filistejima. koja je imala kucu na gori Jefremovoj. Filistejci. Ali u istom trenutku Samson se napregao iz sve snage i zatresao stubove. ponovo izrasla. Niko. Jogunasto mu je odbijala svoju milost. i od tada s ponosom pripovedali do ivljaje iz njegovog ivota. koji je vi e voleo da umre. Bled kao mrtvac. Bila je to visoka gradevina poduprta sna nim stubovima. takode. prizemnim portikom i lodama po spratovima. gde je prikovan uz dolap morao da okrece mlinski kamen. Majka je br e . Pome-rajuci usne. U jednom trenutku. Zatim rece momku koji ga je doveo iz tamnice: "Pusti me. Podlegao je nakon kratkog i slabog otpora. koje su bacali na poni enog silnika. buka se povecavala iz trenutka u trenutak. praceni grohotom aljivd ije. u strahu priznajuci kradu. stajao je u hramu blizu dva stuba i poslu no svirao na strunama melodiju koju mu je nekada pevu ila majka. ostavila bi me snaga moja i oslabio bih. razdragani gozbenici po ele e da ih Samson zateyeruk bavlja muzikom. Judejci su otkupili telo junaka. Samson je strpljivo podnosio uvrede." Momak mu je ispunio molbu. a razboj zatim prikovati za pod. iskopali mu oci i trijumfalno ga odveli u Gazu. odvratnim uvredama i psovkama. Niko nije mogao ni da nasluti ta se u njemu zbiva. praznih ocnih duplji. pri tedela je hiljadu i sto srebrnjaka. KAKO SU DANOVI POTOMCI UKRALI JEHOVIN KIP. Dalila je odmah obavestila svoje zemljake da to br e dodu sa obecanom novcanom nagradom. Izgledao je kao bespomocan i duhovno slomljen covek. Samson se bacio na njih ne znajuci da je o i an i da mu je Jehova oduzeo snagu. Ali pijanci ga uop te nisu slu ali. dok na kraju nije dovela do toga da joj radi mira izbrblja istinu: "Britva nije nikad pre la preko glave moje. a Filistejci su morali da se spa avaju bekstvom. molim te. Tada se pojavio njen sin Miha i. izvor njegove velike snage. Ali na du i rok ova zabava nije bila bezbedna. jer sam nazirej Bo ji od utrobe matere svoje.sedam uvojaka njegove kose treba uplesti u osnovu razboja. i ukrijepi me. s prezrenjem ga je odgurnula od sebe i isterala iz kuce. JUNACKA SAMSONOVA SMRT. i bio bih kao svaki covek". oslepljenog roba izlo ili su poruzi i uvredama svetine. Nemocnog. Kako je samo bila rasrdena kada je zatekla praznu kutiju. Oslepeli div. Bilo je dupke puno i bucno od veselih gozbenika. maltene. Filistejci su odlucili da proslave pobedu nad svojim najvecim neprijateljem prino enjem rtava i velikom gozbom u hramu boga Dagona. Zatim je Samsona uspavala u svom krilu i naredila brijacu da mu obrije glavu. veci su bili i veliki ljubitelji piva. Pijanka je bila u punom jeku.

.

koji nije sinova Izrailjevijeh. Okolno stanovni tvo nije ozbiljno uzimalo sve tenika koji nije poticao iz Levijevog pokoljenja. Po to nisu na li prenoci te. ali je ubrzo shvatio da su lopovi bili spremni na sve i da je bolje da im se skloni s puta. koji se nakon poljskih radova vracao kuci. Uprkos zabrane Isusa Navina. ne osecajuci se du nim da im pru e gostoprimstvo. viknu im da smesta stanu. moleci ga za gostoprimstvo. <Bi6(ijs/<e legende -------Posle cetiri meseca. Kad je Miha u zoru otkrio kradu. pa je Levit odgovorio: "Necemo svratiti u tud grad. koji se nastanio u Gavaji i tamo stekao imanje. ali prolaznici su ravnodu no prolazili pored do ljaka sa zave ljajima. Poslanici su na putu svratili kod Mihe. Svetili te sa srebrnim Jehovinim kipom. Ulicom je prolazio jedan starac. vec sin Jefremovog pokoljenja. A Gavaja. koji je dala sinu kao nagradu za pokajanje. veoma im se svidelo. lako umoran od godina i celo-dnevnog rada. Zato su Danovi potomci na kraju odlucili da se presele u druge krajeve Hanana. Nije bio iz plemena Venijaminovog. Bio je iz Vitlejema Judina i potucao se po svetu u potrazi za poslom.bolje povukla kletvu i oprostila krivcu. da ce s njima imati bolji ivot. Susedi su im bili Filistejci. Odredila je dvesta srebrnjaka u tedevine da se izlije Jehovin kip. zastao je da putnicima ponudi prenoci te. Jer tada nije bilo vode ravnog Isusu Navinu. U gradu je vrvelo od ljudi. putnici su seli na ulicu. Ono to su saznali. ZLOCIN POTOMAKA VENI J AM l NOVIH. iv grad. izmireni supru nici po uri e na svoje ognji te u podno ju gore Jefremove. Levit se za eleo svoje supruge i odlucio da se s njom pomiri. stanovni tvo poubijali a na ru evinama podigli svoju pre-stonicu Dan.!!. Ubrzo je est stotina Danovih potomaka. hleb i vino i krenuo na put u pratnji jednog sluge. Kakva je samo sreca i korist imati sopstveno versko sredi te i biti nezavisan od dalekog Siloma. Tast ga je docekao ra irenih ruku i u svojoj kucu najsrdacnije gostio nekoliko dana. starac je dodao magarcima seno i pozvao putnike na veceru. Supru nici nisu iveli u slozi. a za sve teni-ka je odredio jednog od svojih sinova. Jednoga dana pojavio se kod Mihe namernik Levit. Ali od njega nije zaradi vao onoliko koliko je ocekivao. A u to vreme na jugu Hanana Danovi potomci borili su se s velikim te kocama. kad je pala noc. iako je bespravno postojalo i od sve tenika iz Siloma igosano. le ao je na zemlji potomaka Venijamovih. sazvao je svu poslugu i bacio se u poteru za kradljivcima. Ali nisu otkrili svoje misli i nastavi e put. sa divljenjem razgledali svetili te i zapodenuli razgovor sa sve tenikom. Natovario je na dva magarca hranu. Tada je kucu opkolila gomila najgoreg gradskog olo. proculo se po celom Hananu. Potomci Danovi lako su osvojili Lais i pretvorili ga u prah i pepeo.a i tra ila da se stranci predaju. gradu koji le i na severnoj granici Hanana. Pred zidinama Jeru-salima zatekla ih je noc i sluga je savetovao da prenoce u gradu. Ali tamo su iveli Jevuseji. a stanovni tvo nije bilo previ e ratoborno. Taj predeo je bio veoma plodan. koji su nadirali u njihovu zemlju i iz dana u dan postajali sve opasniji. nego cemo ici do Gavaje". spakovao je stvari i prikljucio im se. "Izvedi toga coveka to je u ao . Levit koji ih je zatekao u trenutku je . U podno ju go-re Jefremove iveo je Levit cija je ena bila iz Vitlejema Judina. Po to se i ena odobrovoljila. Zaustavili su se tek u Laisu. Izbeglice su se zaustavile na gori Jefremovoj i. krenulo u osvajanje La-isa. koje su tamo osnovali.. Miha mu je odmah ponudio sve tenicku du nost u njegovom hramu.. za hranu. u unjale se u Mihino svetili te da ukradu srebrni Jehovin kip i sve liturgijske predmete. Iz daleka ih ugledav i. Miha je napravio sebi Jehovino svetili te. koji bi bio u stanju da povrati jedinstvo razbijenom Izrailju. Po to je doveo goste kuci. Na kraju su svade dovele do toga da ena napusti dom svoga mu a i vrati se ocu u Vitlejem. sa porodicama i svom imovinom. deset zlatnika i dva odela godi nje. Poslali su na sever petoricu ljudi sa zadatkom da pronadu novo boravi te.

.

devojke su u povorci igrajuci odlazile na poljske staze. pa je odlucila da se vrati. i tek se treci. ne cinite toga bezumlja. nastanicu se i ja. da ga poznamo". Izrailjci su se okupili u Mispi da se dogovore. i tvoj je . Zato im je objavljen rat. U zoru se zlostavljana ena dovukla pred kucu potomka Jefremovog i na pragu izdahnula. Dva uzastopna kaznena pohoda pretrpela su stra an poraz. Razjareni gubicima i otporom. ostaviv i bez sredstava za ivot tri udovice. zahvaljuju206 ci ve toj zasedi.u tvoju kucu. Poslednji odred od est stotina pre ivelih na ao je utoci te na vrhu stene Rimon. povev i sa sobom enu Nojeminu i dva sina. Tako se i dogodilo. Od 207 putnika koji su stizali otuda doznala je da je tamo ponovo pocelo bolje da se ivi. Izrailjci su se zakleli da nikada vi e nece dati svoje kceri za ene zlocincima. gde su se mogle ponovo udati. kao i citav svoj imetak. a grad spalili. tvoj je narod moj narod. Levit ju je stavio na magarca i urno napustio grad. ostavljajuci za sobom na bojnom polju na hiljade mrtvih. u tudinu. Tako se spasio od propasti Venijamonovo pleme. kao dokaz stravicnog zlocina stanovnika Gavaje. Zatim su se vratili u svoj rodni kraj i zapoceli novi ivot. zemlju Hanansku pogodila je glad. Putem je stara Nojemina prebacivala sebi to vodi mlade udovice u neizvesnu sudbinu. podi uci iz pepela poru ene gradove i sela. Starac je iza ao pred kucu i molecivim glasom preklinjao razularene nitkove: "Ne. U trenutku kada su se zanele igrom i pesmom. Malona i Heleona. Potomcima Venijaminovim bilo je dozvoljeno da ga osvoje. jer kuda god ti ide . pa njih osramotite i cinite s njima to vam je volja. Pred polazak u rat. dok joj je Ruta sa suzama u ocima odgovorila: "Nemoj me nagovarati da te ostavim i od tebe otidem. ene su se rasplakale i izljubile dobru svekrvu. ali Venijaminovi potomci su to oholo odbilli. da iska u po tovanje Jehovi. ni mu karce. gde se up^vo slavio neki verski praznik. Napadaci su na kraju oteli Levitovu enu i zadr ali je celu noc. vikali su stra no. VERNA RUTA GOLUBIJEG SRCA. Izrailjci su izvr ili nad Venijaminovim potomcima u asan pokolj. ni decu. gde se rodila i provela najlep e godine mladosti. Ali sudbina nije bila naklon-jena izbeglicama: mu karci su ubrzo pomrli. samo coveku ovome ne cinite toga bezumlja". Nojemina je tada pocela da cezne za Vitlejemom. U vreme vladavine sudija. i nagovarala ih da se vrate u zemlju Moavsku. da danas nestane jednoga plemena iz Izrailja?" Na kraju je pronaden izlaz iz nevolje. jer est stotina pre ivelih mu karaca nije moglo da osnuje porodicu. ni ene. Ujedinjena izrailjska vojska krenula je pod zidine Gavaje. Sada. Po drevnom obicaju. gde su se cetiri meseca uspe no branili i na kraju dobili opro taj. gde su se skupili vojnici pobunjenog plemena. stoku pobili. njih cu vam izvesti. Evo kci moja devojka i inoca njegova. Gospode Bo e Izrailjev. dve stotine sinova Venijaminovih i dalje je ostalo bez ena. Trebalo ga je primerno kazniti za odbijanje poslu nosti. Zemlju su im opusto ili ognjem i macem. da pobiju stanovni tvo i uzmu devojke za ene. Stanovnik Vitlejema Elimeleh odlucio je da potra i hleba u Zajordaniji i odselio se u zemlju Moavsku. Na putu su je pratile i obe snaje. i gde se god ti nastani . Ali samo je Orfa odlucila da se vrati. idem i ja. Kod kuce je isekao telo ubijene ene na dvanaest delova i poslao ih svim izrailjskim plemenima. Zajordanski grad Javi Galadov odbio je da ucestvuje u ratu. potomci Venijaminovi iskocili su iz zasede i najlep e medu njima odveli. Stare ine izrailjskih plemena okupile su se u Silomu i jadikovale pred kovcegom zaveta: "Za to se. Uputili su u Gavaju poslanstvo sa zahtevom da im se zlocinci predaju. l za to je pronadeno re enje: receno im je da se sakriju u vinogradima u blizini kapije grada Siloma. Sinovi su se tamo o enili Moavkama Orfom i Rutom. Ali ispostavilo se da su zarobili samo cetiri stotine devojaka. Krvavi rat trajao je dugo. Nikoga nisu tedeli. dogodi ovo u Izrailju. posle potpunog istrebljenja ena i dece Venijamino-vog plemena. ne cinite zla. zavr io pobedom. kad je covek u ao u moju kucu. ova zakletva je postala smrtna presuda za jedno od dvanaest Jakovljevih plemena. braco.

vec ju je zamolio i da svakog dana podeli rucak s poslugom. spavao Voz. treba da uzme i Rutu Moavku enu umrloga. Skovala je lukav plan. Treba je isplatiti i zato njiva mora da se proda. ra iri krilo svoje na slu kinju svoju. Koristeci drevno pravo putnika i siromaha. pa ju je poslala na njivu. ali ne po takvoj ceni. Voz se pokazao kao milosrdan covek. koji je zbog toga imao na nju pravo prvenstva. Ali u Vitlejemu je iveo i njen bli i rodak. Gde ti umre . Neprimetno je jo i naredio da se na strnji tu namerno ostavlja za nju vi e klasja. da me pogleda . iz Vitlejema je do ao vlasnik njive. naravno. tako da je bez razmi ljanja odgovorio: "Ja cu otkupiti". Bez tog simbolicnog gesta cin odustajanja nije bio punova an. korak po korak. pitala ga je Ruta. "Kceri moja. Nije imao razloga da odbije tu obavezu. noseci est merica ita i polovinu rucka. ne samo da joj je dozvolio da sakuplja klasje. odgovori mu devojka drhtavim glasom. Svecanim glasom saop tio mu je da se vratila Nojemina i da njoj po nasledu pripada deo Elime-lehove njive. Izuzetno obradovana. To neka mi ucini Gospod i to neka mi doda. gde je na senu. "Ko si?". Na to se rodak oneraspolo i. skidao je sandalu i u prisustvu svedoka urucivao je svome nasledniku.Q oci. i onde cu biti pogrebena. Voz joj na to odgovori: "Cuo sam ja sve to si cinila svekrvi svojoj po smrti mu a svojega. Zemlju bi. U Hananu je postojao obicaj da se ito mlati nocu. Po savetu svekrvinom. Jednog jutra."U koji dan uzme njivu iz ruke Nojeminine. po to su tada duvali povoljni vetrovi za odvajanje praznog klasja od zrnevlja. da podigne ime umrlomu u nasledstvu njegovu". Od svitanja do sutona. i kako si ostavila oca svojega i mater svoju i postojbinu svoju. "Kako nadoh milost pred tobom.. Ganut vrednocom tudin-ke. Videv i devojku. l tako je vec imao mnogobrojnu porodicu. koju je ostavila za svekrvu. pa si do la k narodu kojega nijesi znala prije". Rodaku zasija. da joj ne bi promakao nijedan klas. Trebalo ga je najpre upitati da li eli da iskoristi to pravo. i la je pognuta za njima. upitao je svoje ljude: "Cija je ono mladica?" . snaja je odlucila da sakupi klasje koje je za eteocima ostalo na strnji tu. bio je lakom na zemlju. Ra irio je zato sa aljivo ruke i izjavio da se odrice prava u Vozovu korist. po to je upoznao Rutu kao cestitu i vrednu enu. kad sam tudinka?". Ruta je pohitala kuci. U Izrailju je od davnina postojao obicaj ozakonjenja takvog cina: covek koji se odricao udovice svog rodaka i njenog miraza. da bi ti dobro bilo?". Nojemina je doznala da ce Voz mlatiti ito flfi sledece noci i da ce posle rada prenociti na stogu. dok je bila zauzeta skupljanjem klasja. jer si mi osvetnik". Bile su uboge. jer je u mraku nije prepoznao. Zvao se Voz i bio je rodak Nojemininog pokojnog mu a. "Ja sam Ruta slu kinja tvoja. Ovaj rodak je bio ratar i svakog dana je odlazio iz grada na svoju njivu. Voz je zamolio desetoricu starijih ljudi da mu budu svedoci i sede s njima kod gradske kapije. Tada joj Nojemina otkri da je Voz bliski rodak pokojnog mu a Elimeleha. Voz je zato pozvao rodaka da mu uruci svoju obucu i pokazujuci je svedocima rece im: "Vi ste svedoci dana^f1 da sam otkupio iz ruke Nojeminine to . a on kao najbli i rodak ima pravo da je prvi kupi. prekriven ogrtacem. . Ruta mu je na prstima pri la. Stari zakon ga je obavezivao da se o eni udovicom najbli eg rodaka koja nema dece. eleci da razjasni ovo pitanje. podigla ogrtac i tiho legla pored njegovih nogu. Voz je odmah shvatio ta ona eli. smrt ce me samo rastaviti s tobom". kad je na prigradskim poljima ko eno ito.Bog moj Bog."Moavka je mladica koja se vratila s Nojeminom iz zemlje Moavske". Uvece se. Oko ponoci Voz se probudio i veoma se zacudio kada je video enu kako le i. odgovori e eteoci. Kao i svaki zemljoradnik. vracala svekrvi i prepremala skromnu veceru od sakupljenog jecma. viknuo je pomalo upla eno. Namazala je devojku mirisnim uljima i odenula je u sve e haljine. ne treba li da ti potra im pocinka. Voz ga zaustavi i postavi do sebe izmedu deset svedoka. rado kupio. ne no joj je govorila. umrecu i ja. pak. i nisu imale ta da jedu. Nojemina i Ruta stigle su u Vitlejem u vreme etve. pa kako da se optereti jo jednom enom i novim potomstvom.

mo emo navesti samo neke. Slicno stoji stvar i sa gradom Sihemom. nedostaje samo korak do legende da se upravo tamo odigrao taj istorijski skup. One padaju u oci vec pri prvom citanju teksta.je god bilo Elimelehovo i to je god bilo Heleonovo i Malonovo". oca Davidova. Doznajemo. Namerno smo upotrebili izraz "konglomerat". kome su dali ime Ovid. . bogati se u Efrati. Pred kraj ivota. kompilatori biblijskih tekstova jednostavno su prebacivali u pro lost ono to je bilo za njihovoga ivota. A vec u sledecem poglavlju. nedvosmisleno je utvrdeno da je ona konglomerat nekoliko istorijskih predanja. svecano potvrdivanje sinajskog . koje obe sazida e dom Izrailjev.._____________________209 'BmijsKg legende-----------------------------------------------------------------------tvoj bude kao Rahilja i Lija. Vracajuci se kuci. Neki biblisti su poku ali da nadu izlaz iz te te koce izra avajuci pretpostavku da se cuveni zbor nije odr ao u samom gradu. . dnevnik Isusa Navina. navodnog osvajaca Jerusalima. Mo e li se prihvatiti kao vero-dostojan istorijski izvor? Na oba ova pitanja nauka odgovara odricno. 210 EPOHA BORBE l HEROIZMA Da li je esta knjiga Staroga zaveta. Tada mu je sluga predlo io da tamo prenoce. Jer Sihem je grad Avramov i predstavlja kult za Jevreje. najveceg junaka izrailjskog naroda. da su posle razbijanja koalicije ju nog Hanana Izrailjci razorili Jerusalim i istrebili njegovo stanovni tvo. Zato su biblijske price pune ponavljanja i nedoslednosti. pisano pocetkom IX veka pre na e ere. Cekala ga je vecna slava." Pri tome treba imati na umu da je cela ta prica nastala pet est ili cak i desetak-petnaest godina posle smrti Isusa Navina. Isus Navin je tamo okupio Izrailjce i jo jednom ih upozorio da ostanu verni zavetu sa Jehovom. kako je smatrano stolecima. Svedoci uglas odgov-ori e: "Svedoci smo: da da Gospod da ena koja dolazi u dom . . bez te koca se mo e uveriti koliko tih nedoslednosti ima. To. vec u njegovoj okolini. Preovladava mi ljenje da su u Knjizi Isusa Navina u pitanju dva osnovna dokumenta: saop tenje o osvajanju Hana-na. U okviru na ih ogranicenih mogucnosti. koja poticu iz razlicitih vekova i raznih izrailjskih sredina. Levit mu je na to odgovorio: "Necemo svrtati u tud grad. tobo e. sastavljen za vreme Solomona. Ali citalac Biblije. Ali danas znamo da je Sihem jo dugo nakon smrti Isusa Navina ostao u rukama Hananaca. potvrduje i slucaj iz ivota onog Levita. vec naselili. Sihem je tada bio izrailjski grad. Po to se u njemu odigrao poslednji cin Isusa Navina. Kratko govoreci. i opis podele osvojene zemlje. Ubrzo im se rodio sin. Supru nici su primili u svoj dom staru Nojeminu i iveliv veoma srecno.-. ti izvori su tokom vremena podlegali postupnim redakcijskim izmenama. koje citaoca dovode u zabunu. pa nje vrednije primere. pa se lako moglo stvoriti uverenje da je tako bilo i za Isusa Navina. vi e zain-teresovan za ovo pitanje. jer je to bio otac Jeseja. prolazio je u sumrak ispod zidina Jerusalima. zaboravni redaktori teksta potpuno mirno pripovedaju da Jerusalim nije bio osvojen i da su Jevuseji u njemu iveli jo za njihovih vremena. Pod uticajem narodnog predanja. Pored toga. gde su se Izrailjci. Ali ta pretpostavka nije ubedljiva. koji je imao nevolje sa enom. koji nije sinova Izrailjevijeh. naravno. Na osnovu lingvistickih kriterijuma. Odatle. ne poku avajuci da ih sklope u logicnu celinu. i proslavi ime svoje u Vitlejemu!" Izgovaranjem te ceremonijalne pravne formule Voz je postao Rutin mu i punopravni vlasnik Elimelehovog nasledstva. Knjiga Isusa Navina nastala je nekoliko stotina godina posle smrti Isusa Navina.. uostalom. na primer. jer su redaktori Biblije nekriticki koristili nasledene tradicionalne dokumente.

.

prevaru i izdaju. a onaj ko bi. U prvom slucaju. okrutno sakacenje ili ubijanje vladara. a kao to znamo po Homeru. To je bila potpuna dominacija izabranog naroda. Prihvatajuci takvu interpretaciju kao osnovu.to su Filistejci. &ic/t/sfe legende------------------------------------------------------------------. decu i ivotinje. da predstave osvajanje Hanana kao svr en cin. koji ima karakteristike okrutnog. odnosio je pobede samo zato to je bio verni pristalica jehovizma. niti su se opterecivali hronologijom. U skladu s ratnom zakletvom he-remu. 5). prisetimo da su u trenutku izrailjske invazije Jerihon i Gaj vec odavno le ali u ru evinama i da je licnost Isusa Navina veoma problematicna. i nekako nastavljena najstarija jevrejska tradicija iz doba praotaca. Egipcani. Pregr t upadljivih nedoslednosti nalazimo posebno u onom delu Biblije gde se navode izrailjske pobede u Hananu. druge su. iz propisa knjige Zakoni ponovljeni. i u slucaju potrebe potpomagao ih cudima. i Grci. U tom pogledu Izrailjci su bili pravi sinovi svoga doba i nisu se razlikovali od ostalih naroda Staroga sveta." Oni . Jerusalimski car Adonisedek biva ubijen po naredenju Isusa Navina. odnosno da je bilo dogadaj religioznog karaktera.zaveta. a u drugom Adoni-Vezek (Knjiga o sudijama. pak. kao mudri ucitelj naroda i nesalomljivi borac za Mojsijevo naslede. jer imahu gvozdena kola. Pred kraj svoga ivota ucvrstio je "Si-najski zavet" i umro u oreolu svetosti. silom prilika. pitamo se na kraju koji je od tih gradova osvojio Isus Navin. U ta davna vremena takav je bio normalni tok ratova. nosi ime Adonisedek (Knjiga Isusa Navina. placao je to spaljivanjem na lomaci. neumoljivog boga rata. kao na primer Ahan. osim tih sumnji. Tako je esta knjiga Biblije postala zbirka prica sa religiozno-moralnim tendencijama. u osvojenim gradovima nije ostavljan kamen na kamenu. 212 koji ne samo to tada nisu bili pokoreni. iako su navedeni gradovi le ali u primorskoj ravnici. redaktori biblijskih tekstova morali su. Ali vec u sledecem stihu. dolazimo do uverenja da esta knjiga Biblije kao istorijski izvor nije verodostojna. ali ne izagna onijeh koji i-vljahu u dolini. Jehova. 10. Savremeni zahtevi tu se opet razilaze s namerama kompilatora Biblije. U prvom delu Knjige o sudijama pleme Judino osvaja i gradove Gazu. i prisvojio deo plena. a koje njegovi potomci i na-slednici. Ako se. Pred njima je bila samo jedna ideja vodilja: da na odabranim primerima poka u kako je osvajanje Hanana bilo ispunjenje Jehovinog obecanja. vec su s vremenom i sami podjarmili Izrailjce. ali je nesumnjivo rec o istoj licnosti. U te nji da postignu taj cilj. va eci ratni obicaji dozvoljavali su ubijanje zarobljenika i stanovnika osvojenih utvrdenja. redaktori Biblije saop tavaju da Juda "osvoji goru. uzdignut je njegov ogromnji religiozni i simbolicni znacaj. U njihovoj verziji Hananci su bili sasvim istrebljeni ili podjarmljeni. . postupali su potpuno proizvoljno sa istorijskim dokumentima: neke su precutkivali. koja ne dozvoljava nikakav kompromis ili milost prema pora enim. preradivali. 1). Totalne ratove vodili su Vavilonci. i kojim su Hananskim gradovima Izrailjci zaista zavladali. Cak je i dragoceni ratni plen pretvaran u prah i pepeo. Bilo je to varvarsko doba. prekr io sveto pravo heremu. Asirci. dodu e. a kasnije ponovo gine od plemena Judinoga. Zbunjeni tim protivrecnostima. Te price govore da Izrailjci imaju za sve da zahvale Jehovi. Isus Navin. koji je bdeo nad njihovim osvajackim pohodom. 1. Voda £)hoda.-----Ovom prilikom treba istaci da bi pogre no bilo ocenjivati ta zbivanja u duhu dana njih moralnih shvatanja. Njih nije zanimala istorijska istina u dana njem smislu te reci. Askalon i Akaron. nareduje svojim poklonicima da ne tede cak ni ene.

otprilike u vreme 214 kada je Gaj bio razoren. cinijama. peharima." Ru evine su otkrivene u jordanskom selu el-D ib. i ru evine gradova Lahisa. Jo je Isus Navin stupio u pregovore sa Gavaonjanima. Amerikanci su otkrili ru evine grada Vetilja. na kojima su faraoni ispisivali nazive neprijateljskih ili pobunjenih palestinskih gradova. Gavaon je zauzimao ogroman prostor i cinile su ga brojne ulice. no evima. O njegovom bogatstvu govore nam bezbrojni predm eti od bronze. u ru evinama kuca pepeo je dosezao do visine od jednog metra. odgovor mora biti negativan. koji su im s vremena na vreme nametali jaram. uvericemo se docnije da su biblijski hronicari u svom religioznom fanatizmu. Razne arheolo ke ekspedicije pristupile su. nisu pronadeni tragovi po ara i pusto enja u gradu Gavaonu. to upravo potvrduje biblijsku pricu. a porazbijane statuice svedocile su da je uni tenje izvr io strani osvajac. pomenutih u Bibliji. Svuda su u sloju iz XII veka pre na e ere nadeni nesumnjivi tragovi nasilja i po ara. Ali za nas je ovde najva nije da je i Asor u XII veku pre na e ere bio rtva velikog po ara. i nikada nije bio ponovo izgraden. Tvrda-va se nalazila severno od Galilejskog jezera i imala je oko ce-trdeset hiljada stanovnika. ta je. Otkopane su. Godine 1956. U Knjizi Isusa Navina (10. pocetkom na ega veka. to je predstavljalo prvi dokaz da ona u tom pogledu zaslu uje poverenje. Prvo senzacionalno otkrice bile su egipatske vaze. Na osnovu iskopina utvrdeno je da su u XVII veku pre na e ere grad okupirali Hiksosi. A na ru evinama Ve-tilja Izrailjci su podigli svoje kuce. Kroz nekoliko kulturnih slojeva najzad su doprli do ostataka koji nesumnjivo poticu iz XII veka pre na e ere. Za vreme velikih verskih svecanosti razbijanjem tih sudova bacana je kletva. 2) doslovno citamo: "Jer Gavaon bija e velik grad kao kakav carski grad. nekih osam stotina kilometara severozapadno od Jerusalima. postavlja se pitanje da li je Isus Navin zaista osvojio Hanan. Eglona. Dublja iskopavanja su pokazala da je Vetilj osnovan u ranom bronzanom dobu. Biblisti iznose pretpostavku da su hro-nicari jednostavno pome ali grad Gaj sa gradom Vetiljem. prestonice nesrecnog cara Javina. prema tome. osim toga. a iz Knjige o sudijama doznajemo da je zemlja i dalje bila naseljena mravinjakom hananskog stanovni tva. Nadeni su tragovi u asnog po ara. osvajaci Egipta. Gaj je vec nekoliko stotina godina pre Isusa Navina le ao u ru evinama. koji je le ao kilometar i po od Gaja. silno uvecavali izrailjske okrutnosti. u tom slucaju. Davira. Cime su Gavaonjani trgovali? Sudeci po otkopanim cisternama za ce-denje gro da i pecinama za cuvanje mladog vina. po to je medu krcazima. Kao zani-mljivost vredi dodati da su otkopavanja potvrdila Bibliju u jo je-dnonf pogledu.. hramovi i ja-vne zgrade. gradova ili lica navodi na njih stvarnu propast. Hebrona i drugih.. ekspedicija jerusalimskog Hebrejskog univerziteta nai la je na ru evine Asora. Utvrdeno je i to da se stanovni tvo na veliko bavilo medunaro-dnom trgovinom.. tra enju pomenutih hananskih gradova. Medutim. bili su proi-zvodaci i izvoznici vina. zaista ucinio Isus Navin? To pitanje resila je tek arheologija.Uostalom. U tim uslovima lako je moglo nastati mi ljenje da su ru evine Gaja spomenik pohoda Isusa Navina. pronadeni u grobovima i ru evinama kuca. to nije bio samo simbolicni cin. trgovi. Ali za bibliste je bilo narocito va no to su se na tim keramickim krhotinama mogli procitati nazivi mnogih hananskih gradova. Velika zaravan od nasute zemlje i ostaci konju njica svedoce da je tamo bila stacionirana jaka posada s bojnim kolima i konjima. Po to je Knjiga o sudijama zapravo istori-ja oslobodilackih borbi Izrailjaca s hananskim narodima. Nadeni . Po shvatanju Egipcana. Prema tome. skarabeusima i prstenjem pronadena zapanjujuca kolicina posuda koje poticu i iz Sirije i sa Kipra. statuetama. jer se u Egiptu sveto verovalo da uni tenje imena naroda.

.

Treba se cuditi kako je uop te bila moguca najezda primitivnog. Kao spona izmedu Azije i Afrike. l izgleda da su svoj cilj postigli. lo e naoru anog naroda na zemlju koja je daleko odmakla u razvoju civilizacije. Ne to seve-rnije. podlegala su uticaju njihove vi e kulture i religije. sa slabijim tackama otpora. i vi e puta su padala pod jaram Hananaca. Ako gradove. obe stenovite obale Jordana. Mesopotamije i Egipta. Ali uspeh Izrailjaca postace razumljiv ako uzmemo u obzir politicku situaciju u kojoj se nalazio tada nji svet. savez gavaonskih gradova sacuvao je svoju nezavisnost. punu utvrdenih gradova i sjajno naoru anih vojnih jedinica. pojedina izra-iljska plemena morala su voditi te ke bitke za opstanak. Posle njegove smrti. u jednoj od podzemnih grobnica. autor knjige Ipak je Sveto pismo u pravu. doline su sacuvale nadmoc nad planinama. mada po cenu politicke nezavisnosti. za koje znamo da su spaljeni u XII veku pre na e ere spojimo na karti linijom. Pojedini stari narodi primili su taj obicaj nezavisno jedan od drugoga. Godine 1870. Uzrok takve situacije bilo je zna_ l 216 Zenon 9(p tno bolje naoru anje Hananaca. otkrivenih u tom kraju. Pohod Isusa Navina pre je. Isus Navin je sahranjen u Tamnat-Sarahu. O tim dugotrajnim borbama s neprijateljskim starosedelackim stanovni tvom govori nam Knjiga o sudijama. Kao to ka e Verner Keler. bez obzira na tvrdenje redaktora Biblije. Isus Navin nikako nije zavladao celim Hananom. Namece se teza da su za vreme cetrdesetogodi njeg boravka u pustinji Izrailjci tako temeljno zaboravili na obrezivanje koje je naredio Mojsije. koje su gotovo dva naredna stoleca ostala u rukama Hananaca. Kao to znamo. tri stoleca je .su cak i krcazi sa urezanim ime-nom Gavaona. U taktickom nastupu to je bilo munjevito oru je. Na taj nacin. Po to smo vec kod arheologije. Nije se odva io na osvajanje plodnih dolina. dobicemo pravac njegovog osvajanja. Zahvaljujuci tim arheolo kim otkricima postalo je jasno za to su Gavaonjani kapitulirali pod uslovima koji im ba i nisu Blijsfe legende slu ili na cast. koje je vr ilo tamo naseljeno hanansko pleme. govore nam da je Gavaon izbegao sudbinu ostalih hananskih gradova i da je nastavio da napreduje pod hegemonijom Izrailjaca. mo emo zakljuciti da. Ali vratimo se na osvajacki pohod Isusa Navina. Legendarni voda. na Jefremovoj gori. Bili su to trgovci. kao. dakle. i pored Jehovine podr ke. Izmedu planina Judine i Jefremove zemlje i dalje je stra arila jevusejska tvrdava Jerusa-lim. pre svega. kao i drugi arhitektonski ostaci. da su ga obnovili tek pod uticajem hananskog plemena u Tamnat-Sarahu. naravno. zauzimajuci uglavnom slabo naseljene planinske predele. i trgovina im je bila bli a od ratnog zanata. Oni su raspolagali velikim brojem bojnih kola s odlicnom zapregom. Kratko govoreci. U njima je slano vino stranim kupcima. Dobro ocuvane odbrambene zidine. a za izrailjsku pe adiju zastra ujuce. Posle proterivanja Hiksosa. i ao je "linijom najmanjeg otpora." Zaobilazio je jaka utvrdenja. a primorski gradovi postali su plen Filistejaca. Septuaginta dodaje zanimljivu informaciju da su mu u grob polo eni kameni no evi kojima su u Galgalu obrezani Izrailjci. Ali se ne mo e iskljuciti mogucnost da biblijska verzija o obrezivanju ima svoj izvor u drevnim kultnim obredima. na primer. Bilo bi. nije osvajanje doveo do kraja. pronadena je velika kolicina kamenih no eva. gre ka kada bismo iz te cinjenice brzopleto zakljucili da je pecina grob Isusa Navina. vredi na kraju navesti jo jedan detalj koji privlaci pa nju. Izrailjska plemena koja su se nastanila u severnom delu zemlje bila su odsecena od svojih sunarodnika na jugu lancem hananskih utvrdenja u dolini Jezrael. Hanan je stalno bio predmet suparni tva velikih sila. imao karakter postepenog prodiranja u manje naseljene delove Hanana. a u periodima mirnog zajednickog ivota.

.

Haos je u zemlji postajao sve veci. osim toga. Nekad cvetajuci Hanan doveden je tako skoro do propasti. sklopio ugovor o prijateljstvu sa mocnom hetitskom dr avom. Glavni krivci za taj haos bili su sve tenici. Njihove medusobne intrige i svade samo su ucvr civali hegemoniju Egipta i povecavali njegov autoritet kao najvi e arbitra ne instance. koji su prisvojili ogroman deo obradive zemlje. zanatlija i robova. Njen drugi faraon. Gradevine iz tog perioda. Posle njegove smrti.bio egipatska provincija. a zakidano im je i na hrani. Vec smo ranije pisali o tome kako je Ramzes II. Osim toga. da se to br e obogate. i u svom lepom egoizmu nisu hteli da daju hranu izgladnelom stanovni tvu. Ven Amon je zaplovio morem ka Biblosu. A porezi su bili strahovito te ki. a odbrambeni objekti gradova zapu teni. Te male hananske careve Egipat je tretirao kao vazale. Vlast nad celom dr avom preuzela je najzad XX dinastija. koje su govorile jezikom bliskim hebrejskom. siroma ilo je i smanjivalo se. nanev i im strahovit poraz u pomorskoj bici kod Pe-lusijuma. Na svom pohodu preko Grcke i Male Azije. U to vreme izbila je jedna od mnogih buna ugnjetenih seljaka. Po to im cesto nije isplacivana najamnina. Uz put je skrenuo u luku Dor. gonjeno od vlastodr aca na prisilni rad na izgradnji palata i utvrdenja. Te prilike na le su u izvesnom stepenu odraz u nekim delovima Knjige Isusa Navina i Knjige o sudijama. Ali lokalni knez je izgleda vi e vo-leo da plen zadr i za sebe. odbio je novu najezdu "naroda mora". U kojoj meri je u to vreme nipoda tavana egipatska dr ava saznajemo iz papirusa sa izve tajem egipatskog poslanika Ven Amona. kao i arheolo ke iskopine. bili su slabi i nesposobni vladari. i tamo mu je jedan mornar ukrao sve zlato i srebro koje je prevozio da plati drvo. koga su sve tenici iz Tebe poslali u Liban po Zerwn %psidovs/(i kedrovo drvo za gradnju svete lade boga Amona Ra. Otvoreno se podsmevajuci poslaniku nekada mocne dr ave. dok su se hananske narodne mase. To je bilo uredenje koje je po mnogo cemu podseca da feudalizam srednjovekovne Evrope. posle dugotrajnog rata. Hanansko stanovni tvo. medu sirotinjom je vladala takva beda da su svaki cas izbijali neredi. Ali u vecim hananskim gradovima bile su stacionirane egipatske posade i stalno boravili namesnici. Pod vladavinom malih careva i njihovih egipatskih gospodara. Faraoni nisu naru ili postojece dru tveno uredenje u toj zemlji. poslani poreznici bili su potkupljivi i potkradali su zemlju za svoj racun. Egipcanin je zatra io njegovo izrucenje. Za vladavine poslednjih faraona XIX dinastije u zemlji je zavladao haos. Egipat su napali indoevropski narodi. Egipatsku vojsku cinili su najamnici razlicitih rasa i narodnosti. Po to se lopov nalazio u gradu. O op tem osiroma enju svedoci i upadljivo mali broj pronadenih luksuznih predmeta. ali te ke borbe su veoma oslabile Egipat. bavile uglavnom zemljoradnjom i bile li ene politickih prava. cak i rado gledao kad su medu sobom ratovali. pregazili su hetitsku dr avu. Ali njegovi naslednici. vec su primenjivali egipatski faraoni. . pljackano od soldateske i gotovo svedeno na ulogu robova. Hanan je postao gluva. a o faraonski presto vodila se duga i ogorcena borba. dozvolio im da dr e vojne dru ine i da se naoru avaju bojnim kolima. bile su prilicno siroma ne. zavladali obalom Sredozemnog mora i prodrli do delte Nila. Ramzes III. Egipat se raspao na nekoliko nezavisnih dr avica. pa cak i aristokratske palate. Faraon Merne-ptah uspeo je da odbije napad. vukli su se po selima i pljackali gde god se moglo. Posledica tih dogadaja bio je potpuni pad autoriteta Egipta. prete no stranog porekla. takozvani "narodi mora". i tablice sa klinastim pismom pronadene u Tel el-Amarni. ciji je osnovni zadatak bio ubiranje poreza. takozvani Ramzesidi. Rimsko politicko nacelo divide et impera. Ostavljao im je izvesnu slobodu. Potvrduju ih. zaostala provincija. Utvrdenim gradovima upravljali su lokalni vladari. kao to vidimo.

bila je previsoka.pod raznim izgovorima je odugovlacio i Ven Amon je. najzad je napravljena pogodba: Ven Amon je poslao u Tebu po novac i robu za razmenu. Ven Amon naravno nije mogao odmah izvr iti to naredenje. pet stotina svitaka papirusa. Vavilonija. napravljenim na brzinu u cilju zajednicke odbrane. vec i brojno cu. dobio je znatnu kolicinu skupocenih egipatskih proizvoda: deset carskih odela od prvoklasnog lana. Nije se on suocio sa ujedinjenim snaga219 ma celoga Hanana. vec mu je i konfiskovao ladu i naredio da napusti grad kao nepo eljan stranac. Uostalom. koji su. a u svakom slucaju kraj vladavine skupe i korupcijom razjedene bi-rokratije. ubijajuci zatvorenike i istrebljujuci civilno stanovni tvo? Vec smo ranije rekli da su redaktori Biblije izrailjska . Zemlja je bila politicki razdrobljena i cak u trenucima najvece opasnosti nije mogao biti stvoren zajednicki odbrambeni front. nisu imali volju za borbu. Gena koju je vladar Biblosa zatra io. kad se u Hananu nisu sukobljavale imperijalisticke ambicije Azije i Egipta. Kolika je bila ta razdrobljenost svedoci Knjiga Isusa Navina. Uzrok te stagnacije nesumnjivo su bila drakonska poreska opterecenja za pokrivanje ratnih tro kova. Hananski narod doveden je do bede neprestanim ratovima svojih vladara. koristeci slabost Egipta. borili su se lenjo i rado be ali s bojnog polja. bila je oslabljena i ozbiljno ugro ena sve vecom snagom Asirije i Elama. kojom je upravljala Kasitska dinastija. Jo vece poni enje do iveo je u Biblosu. Bez lade. za svaku medu. Na silu odvedeni u vojsku. uspeh Isusa Navina postaje potpuno razumljiv. Odnosi koje je zatekao Isus Navin. Zamislimo sada prilike u vreme najezde Izrailjaca. to nije bio njihov rat. a pre svega upadljiv nedostatak luksuznih predmeta. hananski narod mogao da gaji simpatije prema osvajacima. Seljaci i zanatlije. desetkovani jo za vreme unutra njih ratova. vladar te fenicanske luke ne samo da mu nije dao drvo na kredit. Arheolo ka iskopavanja pokazala su da su osiroma ili cak i privilegovani slojevi. nakita i skupocenije keramike. U takvim politickim uslovima. Nekada nji egipatski vazali u Hananu odjednom su se osetili kao nezavisni suvereni. po biblijskoj verziji. vec rat njihovih gospodara. Plate najamnika i kupovina bojnih kola i konja mnogo su ko tale i. medusobno su vodili estoke borbe za svaki pedalj zemlje. Izrailjski osvajaci su. Posle dugog maltretiranja i pogadanja. %>ad egipatske moci i ao je uporedo sa politickim hao-som u Aziji. pet stotina kotura kanapa. Da li je. u kojoj se govori da je Isus Navin pobio trideset i jednog cara. u ivali njihovu tihu simpatiju: ne samo da su bili isti prosti ljudi kao i oni. vec je imao posla s pojedinim malim carevima ili s njihovim lokalnim savezima. Izrailjci su ih nadma ivali ne samo ratnim odu evljenjem. a kad je hteo da se udalji drugom ladom. koja je za poslednjih cezara narasla do apsurdnih ra-zmera i iscedila sve ivotne sokove iz dru tva. dvadeset vreca soje i trideset ko eva ribe. posle devet dana uzaludnog i cekivanja. ipak. Doznav i da je poslanik stigao bez novca. U te nji da povecaju svoje dr avice. Hetitska i mitanska dr ava pale su pod naletom "naroda mora". u mnogo cemu podsecaju na period propadanja velike Rimske Imperije. kao po-kisao morao nastaviti put. koji su imali ta da izgube. Pritisnute velikim da binama. vec su i govorili semitskim jezikom toliko bliskim njihovom da su se lako mogli spo-razumevati s njima. Bilo je to jedno od veoma retkih razdoblja u istoriji Staroga sveta. osiroma ene mase italskog naroda docekale su germanske osvajace kao oslobodioce. Oni su donosili dru tvenu revoluciju i najavu boljih vremena. pet stotina volovskih ko a. da povrati ladu i nabavi kedrovinu. Osim zlata i srebra. vodili surovi i totalni rat. verovatno. na kraju upropastile stanovnike Hanana. O tome svedoce primitivno gradeni odbrambeni zidovi i kuce. Slabost Hanana le ala je i u vec pomenutom feudalnom uredenju. Iz mnogih delova biblijskih prica mo emo zakljuciti da su u osvajanju Hanana va nu ulogu odigrali savim slicni cinioci. bio je uhap en.

Kao to vidimo. ju ni deo reke.zverstva veoma uvelicali. Na trag za obja njenje toga cuda naveo je bibliste u tekstu jlomenuti grad Adam. po svemu sudeci. i stade u jednu gomilu vrlo nadaleko. na primer. Obe njegove strane cesto pogadaju zemljotresi vulkanskog porekla. more slano. vec je u tim krajevima to cesta prirodna pojava." (Knjiga o sudijama. govori u prilog tome da su iroke mase ha-nanskog naroda zaista bile naklonjene osvajacima. koji se i danas zove El-Damijeh. U svetlu tih cinjenica namece se neizbe an zakljucak da se prilikom prelaska Jordana neobicni dogadaj zaista odigrao. bilo uveriti da se to dogodilo nekim cudom. a to tecija e dolje u more kraj polja. Samo su. dakle. Jordan je na taj nacin bio pregraden skoro jedno godi nje doba. nad pobedom Isusa Navina bdeo je sam Jehova. uvericemo se da da su se osvajaci brzo sprijateljili sa domorocima sklapanjem me ovitih brakova i da su postali revnosni poklonici njihovih bogova. O tome citamo u trecem poglavlju (stih 16. nalazimo ovakvu poetsku recenicu: "Jordan se obrati natrag. tumacili izvesne dogadaje.. nisu svoju verziju izmislili. Prvo od njih bilo je naglo zaustavljanje vode Jordana. nezgodna praznina u opisu redaktora Biblije ispunjena je: Jordan se zaustavio usled zemljotresa i . Ali i ovog puta. Ako procitamo Knjigu o sudi-jama. Gore skaka e kao ovnovi. Dvadeset i pet kilometara severno od Jerihona na Jordanu se nalazi gaz.): "Ustavi se voda to tecija e ozgo. i narod prelaza e prema Jerihonu". jedan od osnovnih razloga lakog osvajanja Hanana. i zato su iz opisa izostavili ono to im nije odgovaralo. Sve. Vi e puta ogromne stene svaljuju se u korito i cine branu koja zadr ava tok vode. 4). obja njavajuci samo da je Jehova ostavio toliko Hananaca u ivotu. Redaktori Biblije osecali su da njihova teolo ka interpretacija mo e izazvati sumnju. uspeli da zata kaju. cije su ru evine nedavno otkrivene pod pomenutim brdom. u skladu sa svojim te njama. zemlja se tresija e. i da su se kasnije bez otpora pomirile s njihovom prisutno cu. ali njegov uzrocnik nije bio Jehova. Na istocnoj obali reke uzdi e se brda ce Tel el-Damijeh. Cak ni redaktori Biblije nisu to Zenon %psitfovs/$.. Obe reci nesumnjivo poticu od naziva drevnoga grada Adama. koji su iveli u brdovitim predelima Jordana. dobro su znali da zemljotres mo e da pregradi reku ba kod gradica Adama. Izrailjci. Dok su se vode gomilale severno od EI-Damijeha. Te ko bi ih. od stvorene brane do Mrtvoga mora. koji su se zaista odigrali za vreme osvajackog pohoda. Tako. Jordan tece dubokom klisurom. dakle. prorocica Devora govori u svojoj nada-hnutoj pesmi u slavu pobede: "Gospode! Kad si slazio sa Sira. Redaktori teksta ocigledno su eleli na ovaj nacin da naglase natprirodan karakter tog osvajanja. brda ca kao jaganjci". da bi kaznio Izrailjce za otpadni tvo i nepo tovanje Mojsijevih zapovesti. Ali uprkos njihovim naporima. narodna tradicija o zemljotresu nije se sasvim ugasila i provlaci se kroz druge delove Biblije. kad si i ao iz polja Edomskoga. 5. od grada Adama. A u Psalmu 114. Takvo raspolo enje bilo je. koji je kraj Zaretane. Prema Bibliji. otece sasvijem. kroz krecnjacke i glinene urvine. U Knjizi Isusa Navina nailazimo na tri cuda i sva tri se mogu objasniti. slicno kao i u mnogim ranijim slucajevima. poma uci Izrailjce cudima. Sada se namece pitanje: za to redaktori Biblije nijednom recju ne spominju zemljotres? Mislim da su to ucinili svesno i s odredenim ciljem. postao je toliko plitak da se mogao preci gotovo da se ne pokvase noge. Godine 1927. koji kao da se poziva na predanje iz vremena Isusa Navina.

.

i stade u jednu gomilu vrlo nadaleko. Godine 1927. dakle. Vi e puta ogromne stene svaljuju se u korito i cine branu koja zadr ava tok vode. Po toj koncepciji. Samo su. i da su se kasnije bez otpora pomirile s njihovom prisutno cu. Ali i ovog puta. Biblisti i u toj legendi pronalaze cinjenice koje su se zaista dogodile. po svemu sudeci. koji je bio imenjak poznijeg. naravno. koji je kraj Zaretane. ali njegov uzrocnik nije bio Jehova. Prema Bibliji. U svetlu tih cinjenica namece se neizbe an zakljucak da se prilikom prelaska Jordana neobicni dogadaj zaista odigrao. izmedu ostalih i prica o osvajanju Jerihona. od stvo-rene brane do Mrtvoga mora. Zato se pretpostavlja da su Jerihon razorila neka druga jevrejska plemena pod vodstvom coveka. da bi kaznio Izrailjce za otpadni tvo i nepo tovanje Mojsijevih zapovesti. nisu svoju verziju izmislili. dobro su znali da zemljotres mo e da pregradi reku ba kod gradica Adama. Dvadeset i pet kilometara severno od Jerihona na Jordanu se nalazi gaz. Dok su se vode gomilale severno od EI-Damijeha. biblijski Isus Navin nije mogao biti njen osvajac. govori u prilog tome da su iroke mase ha-nanskog naroda zaista bile naklonjene osvajacima. za vreme hegemonije Judeje. sacinjena od elemenata koji poticu iz raznih epoha 220 uspeli da zata kaju. Obe njegove strane cesto pogadaju zemljotresi vulkanskog porekla. postao je toliko plitak da se mo-gao preci gotovo da se ne pokvase noge. Te ko bi ih. u riznicu istorijskih predanja unesen je. koja je te ila politickom i duhovnom ujedinjenju hebrejskih plemena severnog i ju nog Hanana. biblijskog Isusa Navina. Na trag za obja njenje toga cuda naveo je bibliste u tekstu i^jmenuti grad Adam. Sada se namece pitanje: za to redaktori Biblije nijednom recju ne spominju zemljotres? Mislim da su to ucinili svesno i s odredenim ciljem. ju ni deo reke. U Knjizi Isusa Navina nailazimo na tri cuda i sva tri se mogu objasniti. Jordan tece dubokom klisurom. jedan od osnovnih razloga lakog osvajanja Hanana. nad pobedom Isusa Navina bdeo je sam Jehova. bilo uveriti da se to . biblijski Isus Navin bio bi dvosloj-na tvorevina. kroz krecnjacke i glinene urvine. Takvo raspolo enje bilo je. dakle najkompetentniji arheolozi po tom pitanju. moramo se podsetiti na ono to smo vec razmatrali drugom prilikom. u skladu sa svojim te njama. obja njavajuci samo da je Jehova ostavio toliko Hananaca u ivotu. Drugo cudo je ru enje zidova Jerihona. Pronalazaci Jerihona. a to tecija e dolje u more kraj polja. Prvo od njih bilo je naglo zaustavljanje vode Jordana. koji su se zaista odigrali za vreme osvajackog pohoda. Te dve licnosti poistovecene su naknadno. prema tome. Izrailjci. cije su ru evine nedavno otkrivene pod pomenutim brdom. Prisvajanjem junaka severnih plemena. Sve. otece sasvijem. i narod prelaza e prema Jerihonu". koji se i danas zove El-Damijeh. O tome citamo u trecem poglavlju (stih 16. koji su iveli u brdovitim predelima Jordana. dakle. more slano. Na istocnoj obali reke uzdi e se brda ce Tel el-Damijeh. poma uci Izrailjce cudima. Obe reci nesumnjivo poticu od naziva drevnoga grada Adama.): "Ustavi se voda to tecija e ozgo. vec je u tim krajevima to cesta prirodna pojava. i ceo skup s njim povezanih prica o njegovim delima.zagradivanja korita od ogromnih kamenih blokova koji su se odvaljivali od stena kanjona. slicno kao i u mnogim ranijim slucajevima. odlucno tvrde da je tvrdava razorena sto godina pre najezde Izrailjaca i da. Redaktori teksta ocigledno su eleli na ovaj nacin da naglase natprirodan karakter tog osvajanja. Jordan je na taj nacin bio pregraden skoro jedno godi nje doba. od grada Adama. Ali pre nego to ukratko iznesemo njihove pretpostavke. tumacili izvesne dogadaje.

nalazimo ovakvu poetsku recenicu: "Jordan se obrati natrag. A u Psalmu 114. Vojnici su se pod okriljem noci potkopavali pod temelje utvrdenja i pod-gradivali ih debelim koljem. Ali to ne bi bilo u saglasnosti sa Knjigom Isusa Navina. Zatim su ih potpaljivali. koji kao da se poziva na predanje iz vremena Isusa Navina. poznato nam je da miniranje odbrambenih zidova spada u jednu od najstarijih poznatih opsadnih tehnika u istoriji covecanstva. Kao to vidimo. 4). naravno. biblijski Isus Navin bio bi dvosloj-na tvorevina. sacinjena od elemenata koji poticu iz raznih epoha 222 Zenm i razlicitih jevrejskih sredi ta. ugljenisani komadi drve-ta i debela naslaga pepela koja pokriva ru evine najvi eg kulturnog sloja. Po toj koncepciji. koja je te ila politickom i duhovnom ujedinjenju hebrejskih plemena severnog i ju nog Hanana. dakle. Drugo cudo je ru enje zidova Jerihona. i zidine bi se stropo tale u iskopanu prazninu. dakle najkompetentniji arheolozi po tom pitanju. i zato su iz opisa izostavili ono to im nije odgovaralo.. odlucno tvrde da je tvrdava razorena sto godina pre najezde Izrailjaca i da. Mo e se. voda napadaca je bez sumnje hteo da odvrati pa nju opkoljenih i zaglu i podzemni tutanj minerskih radova.grad spali e ognjem i to bje e u njemu. Gore skaka e kao ovnovi." Najvecu kontroverziju izazvalo je trece cudo izrailjskog pohoda. i ceo skup s njim povezanih prica o njegovim delima. koji je bio imenjak poznijeg. prorocica Devora govori u svojoj nada-hnutoj pesmi u slavu pobede: "Gospode! Kad si slazio sa Sira. Zato se poslu io veoma domi ljatim lukavstvom priredujuci oko zidina mar eve svojih naoru anih odreda uz sviranje truba i bojne poklice. ubedljiviju hipotezu. Prisvajanjem junaka severnih plemena. na primer. po svemu sudeci. Zahvaljujuci dokumentima s klinastim pismom.. za vreme hegemonije Judeje. Te dve licnosti poistovecene su naknadno.dogodilo nekim cudom. nezgodna praznina u opisu redaktora Biblije ispunjena je: Jordan se zaustavio usled zemljotresa i zagradivanja korita od ogromnih kamenih blokova koji su se odvaljivali od stena kanjona. u kojoj se tvrdi da su se odbrambeni zidovi sru ili od trubljenja i poklica osvajaca. U prilog tome govore pocadale gomile kamenja i opeke. Isus Navin je navodno zaustavio sunce i . u riznicu istorijskih predanja unesen je. Ali pre nego to ukratko iznesemo njihove pretpostavke. Tragovi po ara nadeni u iskopinama uop te ne iskljucuju tu pretpostavku. biblijski Isus Navin nije mogao biti njen osvajac. naglo sru ili. Na sacuvanim delovima odbrambenog zida vide se osim toga duboke pukotine. Redaktori Biblije osecali su da njihova teolo ka interpretacija mo e izazvati sumnju. Biblisti i u toj legendi pronalaze cinjenice koje su se zaista dogodile. zemlja se tresija e. moramo se podsetiti na ono to smo vec razmatrali drugom prilikom. Za vreme potkopavanja ispod zidina. narodna tradicija o zemljotresu nije se sasvim ugasila i provlaci se kroz druge delove Biblije. a krovovi su se. Pronalazaci Jerihona. zatrpavajuci pod sobom predmete svakodnevne upotrebe. ireci paniku medu opkoljenima i otvarajuci put ka gradu napadackoj vojsci. 5. izmedu ostalih i prica o osvajanju Jerihona. Dok je gonio vojsku petorice careva ju noga Hanana. Imajuci u vidu prethodna upozorenja. kad si i ao iz polja Edomskoga. pretpostaviti da je ta efikasna taktika prima jena i u Jerihonu. Zato se pretpostavlja da su Jerihon razorila neka druga jevrejska plemena pod vodstvom coveka. biblisti su izneli drugu. Pronalazaci Jerihona izra avaju mi ljenje da se tvrdava verovatno sru ila usled zemljotresa i po ara. sada mo emo razmotriti ta o cudu u Jerihonu imaju da ka u arheolozi i istoricari.. U elji da usklade rezultate arheologa sa biblijskom verzijom. Ali uprkos njihovim naporima. prema tome.." (Knjiga o sudijama. brda ca kao jaganjci". jer u Knjizi Isusa Navina citamo da Izrailjci posle osvajanja ". Tako. biblijskog Isusa Navina.

.

Prica o Ruti kao da je htela da nas podseti . Tra eni su najrazlicitiji nacini za obja njenja toga cuda. Redaktori Biblije. Jo jedan citat preuzet iz te antologije otkriven je u Prvoj knjizi Samuilovoj (1. jare po ara i stravicnih dogadaja. koja je u svoje vreme stekla najvi e pristalica. Idilicni. medutim. redaktori biblijskog teksta kao da su se u jednom trenutku trgli. Isus Navin klice u radosnom zanosu: "Stani sunce nad Gavaonom. a Jeftajeva kci umire slicno kao Ifigenija. da su cak sunce i mesec zastali u cudu. Knjiga pravednoga bila je stara zbirka himni i kratkih epskih poema. a groteskno-ko marni do ivljaj Venijaminovih potomaka kao da je prauzor rimske legende o otmici Sabinjanki. veoma popularna kod Jevreja.18). dakle. koja na uzvi en i egzaltiran nacin opeva slavu Isusa Navina. ratne huke i zveketa oru ja. polazeci od pretpostavke da Biblija iznosi istinu i da se. Iza lo je na videlo da je taj cetvorostih doslovan citat iz Knjige pravednoga koji su u biblijsku pricu znatno kasnije uneli biblijski hronicari. doslovno shvatiti. Na taj nacin konacno je raspr ena legenda o cudu zaustavljanja sunca. koji sedaju za zajednicki obed. Ona se svodi na to da je gusti oblak s gradom prouzrokovao potpunu tamu. nisu napisali celovitu istoriju tog razdoblja. tako munjevita i potpuna. odnosno od smrti Isusa Navina do zacetaka monarhistickog uredenja koje je uspostavio Samuilo. plemenitih poriva i istinskih ljudskih unutra njih sukoba. Opisano cudo ne treba.mesec. Kasnije je narodna ma ta oko toga stvorila legendu kako je Isus Navin nacinio cudo zaustaviv i sunce i mesec. To je 224 Zenon 'J&s neka vrsta antologije epskih prica koje ivo podsecaju na skandinavske sage. a odblesak njegovih zraka na vrhovima oblaka izazivao je utisak kao da se naglo razdanilo. Iznenadnu svetlost odmah su iskoristili Izrailjci da dotuku Hanance. dokle se ne osveti narod neprijateljima svojim. da bi joj osujetio bekstvo pod okriljem noci. neljudskosti i varvarstva. Sunce. Devora je zapravo izrailjska Jovanka Orleanka. U tim pricama nailazimo na odnekud nam dobro poznate motive. godine pre na e ere. Ali se naknadno ipak pokazalo da se radi o nesporazumu. do 1050. nisu povezali cinjenice i dogadaje po hronolo kom redosledu. Nagomilav i toliko zverstava. i mjesece nad dolinom Elonskom". koju je rtvovao Agamemnon. da sebi omoguci konacnu pobedu. Za primer nave cemo (yarn 223 samo jednu od njih. Slicno kao i u prethodnim knjigama. opisana prirodna pojava morala zaista dogoditi. Cak ni najzagri eniji fideisti nisu se usudivali tvrditi da je Isus Navin imao takvu moc nad suncem i mesecom. Knjiga o sudijama predstavlja produ etak Knjige Isusa Navina i manje-vi e obuhvata razdoblje od 1200. Autor tih stihova hteo je metaforom da istakne koliko je velika bila pobeda Isusa Navina. u jednom trenutku sinulo je iza oblaka. dobrodu ni ratari i ene blage naravi . ali u isto vreme i licnog heroizma. prema tome. pun smirujuce ti ine prizor etelaca. antologija tih turobnih saga zavr ava se optimistickim tonom u predivnoj prici o vernoj Ruti. Sa slicnim hiperbolama susrecemo se veoma cesto u starim poemama.koliko je to drugaciji svet na pozadini op te anarhije. Odmah vidimo da obave tenje o cudu ima izrazit karakter poetske apostrofe. koja je znatno kasnije dodata i potice iz vremena sudija. l poslednje sumnje u tom pogledu raspr ila su kasnija lingvisticka istra ivanja. l stade sunce i ustavi se mjesec. izmedu ostalog i kod Homera. to je jednostavno stilska figura. eleli su na izabranim primerima da poka u kakva je sudbina snalazi izrailjska plemena kad se odricu Jehove i slu e tudim bogovima. Ovde ne mo emo izneti sve pretpostavke. Samson ima mnogo zajednickih osobina sa Herkulom. bezakonja i stra nih dogadaja u jednoj knjizi. Naime. koje je vec za lo iza horizonta. One su pune mracnih okrutnosti.

.

Za Izrailjce je to. mirna infiltracija stocara nomada.ca. Sudije su se na hebrejskom zvale ofetim od glagola afat .suditi. Raspad izrailjske zajednice na dvanaest zavadenih plemena bio je utoliko opasniji to je Isus Navin samo delimicno osvojio Hanan. l pored toga to su redaktori Biblije prilagodavali istoriju svojim^/erskim te njama. koja su dugi niz godina trpela ropstvo i najzad se dizala u oslobodilacku borbu pod vodstvom svojih narodnih junaka.. Upravo ti privilegovani slojevi legende poceli su medu sobom da se takmice i doveli su ne samo do razbijanja izraelskog zajedni tva. Doznajemo. pravilno pi e: "Istorija Izrailja u to vreme raspada se na toliko istorija koliko ima plemena". nije izdr ala probu vremena. naravno. Nisu gradili kuce. Danijel Rops. Da bi mogla da se nastane u obli njim oblastima. U Knjizi o sudijama citamo: "U to vrijeme ne bje e cara u Izrailju: svaki cinja e to mu bija e drago" (17. Prasemitska plemenska organizacija. zvani sufetes. Posle smrti Isusa Navina kad vi e nije bilo zajednickog vode. zasnovana na krvnoj povezanosti. U fenickim gradovima svake godine su birani namesnici kolonija. Kad se Kartagina odvojila od svoje fenicke matice i postala suverena trgovacka sila. prepu tena sama sebi. dakle. zvanih sudijama. U samom srcu zemlje nezavisnost su sacuvala sna na hananska plemena. o kojima ni ta osim imena ne znamo. mogla da stupaju u borbu s vladarima susednih hanan-skih dr avica. koji su u op tem haosu uspeli da sacuvaju moralnu cistotu. koja su dr ala utvrdene gradove i najplodnije doline.da je u doba sudija. ponovo su do le do izra aja stare mr nje. Knjiga o sudijama omogucava nam da stvorimo prilicno jasnu sliku o politickim prilikama posle smrti Isusa Navina. za vreme meduvla ca. Pojedina plemena imala su svoje vlastite obicaje. gde su. predrasude i separatisticke te nje. Bila je to veoma stara semitska titula koja je pripadala najvi im administrativnim cinovnicima. koje je svake godine birala trgovacka plutokratija. kao stocari. da ideja o rasnom jedinstvu. u knjizi Od Avrama do Hrista. i nadimke "silni" ili "plemeniti". nekada nje izborno rodovsko stare instvo pretvorilo u naslednu aristokratiju. birani su i u gradovima-dr avama Fenikije. na njenom celu su i dalje bili sufetes. prirodnost i ljudsko dostojanstvo.. uprkos svemu. usled raspada prvobitne zajednice i produbljivanja klasnih razlika. Ali njihove du nosti nisu se samo ogranicavale na sudske poslove. sagnuce ramena svoja da nosi. Ta ekonomska i politicka zavisnost cesto se pretvarala u ugnjetavanje. nisu. vodili po-lunomadski ivot. Plemenski i rodovski poglavari dodelili su sebi titule kne eva ili "pretpostavljenih". 6). kuluk i ropstvo. Knjiga o sudijama je zapravo zbirka prica o podjarmljenim izrailjskim plemenima. cak su i govorila donekle razlicitim narecjima. Biblija na iroko prica o estorici istaknutih sudija i nabraja est manje znacajnih. Izrailjci su se u pocetku naseljavali po malo nastanjenim planinskim terenima. koju je Izrailjcima nametnuo Mojsije. vec su iveli u atorima i drvenim kolibama. Samo u retkim slucajevima osvajali su zemlju oru jem. Tako im . pre svega. Ponekad. a podr ao Isus Navin. vec i do bratoubilackih borbi. postojao obican svet po tenih ljudi. bio period politickog haosa i samovla. U Knjizi Postanje citamo o plemenu Isaharovom : "Isahar je magarac jak u kostima. i placace danak". bila je to uglavnom postepena. Pojedina izrailjska plemena. bila je jo uvek previ e vitalna da bi ustuknula cak i u novim uslovima ivota na stalnim prebivali tima. cesto su morala priznavati njihovu hegemoniju i placati im danak. Toj pojavi pogodovala je i cinjenica da se.

tako lako uvuku u tu navodno nedostojnu religiju. bojenim izuzetno cenjenom domacom purpurnom bojom. sve dok se na e znanje o Hanancima oslanjalo uglavnom na ono to nam pru a Biblija. Osim toga. to im nije dozvoljavalo njihovo patrijarhalno . koji su cetrdeset godina iveli u primitivnim pustinjskim uslovima. Hananci su nesumnjivo imponovali tim prostim stocarima. Mnogi gradovi bavili su se trgovinom i zanatstvom.je. jer su takve rodbinske veze verovatno smatrali za dru tveni uspeh. Pored zemljoradnje i stocarstva cvetalo je i povrtarstvo. posle njihove smrti. Sirije i Mesopotamije. naravno. punim velelepnih gradevina i ducana. Svuda u zemlji mogli su se vide-ti bri ljivo negovani vocnjaci sa urmama. Iskopine iz tog vremena otkrivaju uocljiv pad nivoa zanatstva.. odr avali su trgovacke i kulturne veze sa drugim dr avama. bio cuven i po divnim tkaninama. u XII veku pre na e ere ha-nanska kultura nalazila se vec u periodu opadanja. zahvaljujuci licnim vrlinama. maslinovo ulje i povrce. Na ru evinama hananskih gradova osvajaci su podizali sirotinjske kuce od poljskog kamena. osim toga. bareljefi u slonovaci. Faraon Tutmes III saop tava u jednom od sacuvanih zapisa da se njegov ratni plen u Palestini sastojao od mnogo zlatnog i srebrnog posuda. u Tiru povereno kormilo dr ave od 563. invazija Izrailjaca predstavljala je katastrofu. ponosili su se velelepnim gradevinama i trgovima. do 556. Sa svojim gusto naseljenim gradovima. Njihova vlast najce ce nije izlazila iz okvira jednog plemena. zbog cega im je pretilo odnarodenje. maslinama. Iz Knjige o sudijama ne mo e se dovoljno pouzdano zakljuciti za to je bilo tako. sticali veliki autoritet medu svojim saplemenicima i u povoljnom trenutku vodili ih u oslobodilacku borbu. Ali za hananske dr avice koje nisu uspele da se odbrane. U ru evinama hananskih gradova pronadene 227 su originalne izvajane statuice bogova i boginja. Na osnovu iskopina utvrdeno je da su Hananci stvorili visoko razvijenu materijalnu kulturu. smokvama i narovima. U Bet anu otkopana je iz ru evina cuvena kamena skulptura koja predstavlja dva lava kako se bore. koja nije mnogo zaostajala za kulturom Egipta. plemena kojima su upravljale u vecini slucajeva ponovo padala pod hananski jaram. na primer. Posle sticanja nezavisnosti. koji je slavio sraman i razvratan verski kult. a samo uzgredno kao gradanski upravnici. U Bibliji to pitanje izgleda ne to drugacije.. sudije su kao narodni junaci vladali do kraja ivota. redaktori Biblije prikazali su Hanance kao iskvaren i varvarski narod. Poznato je da su Hananci u Egipat izvozili vino. sekirice. morala je izvr iti izuzetan uticaj na izrailjske nomade. ali su. Izrailjska plemena nisu. kutijice. Bili su pre vojni diktatori. Zbog toga se postavilo pitanje kako se moglo dogoditi da se izrailjska plemena. koji su. Hanan je. Obja njavajuci tu pojavu sa stanovi ta puritanskog jehovizma. oru je i svakojaka keramika. bode i. Zato se ne treba cuditi onome to o Izrailjcima govori Biblija: "l enjahu se kcerima njihovijem i udavahu kceri svoje za sinove njihove. zlatni i srebrni nakit. Odgovor na to pitanje nije bio moguc. a jo vi e gradevinarstva. godine pre na e ere. Kao to smo ranije istakli. Izrailjske sudi-je tamo uglavnom nastupaju kao hrabre vode ustanaka ili hajduci. Preokret po tom pitanju nastupio je tek zahvaljujuci arheolo kim otkricima u Palestini. Ali i pored toga. bocice. posude od fajansa s figuralnim ornamentima i precizno izgravirani predmeti za svakodnevnu upotrebu. bez odvoda za ki. po padinama bre uljaka u suncu su se kupali vinogradi. iako je nekima po lo za rukom da stvore privremene saveze nekoliko plemena za borbu s hanan-skim ugnjetacima. Arheolo ka nalazi ta svedoce i o visokom nivou umet-nosti i zanatstva. a u dolinama je raslo svakovrsno povrce.". mogla u pustinji da steknu iskustvo u gradevinarstvu.nicu. vaspita-na u duhu Mojsijevih moralnih propisa. svetovni potreti. Daleko opasnije od politickog ropstva bila je cinjenica to su Izrailjci lako podlegali uticaju hananske kulture i religije.

.

demokratsko dru tveno uredenje: velike gradevine i odbrambeni sistemi mogli su se tada graditi samo u feudalnim uslovima, primenom koordinisanog prisilnog rada podjarmljenih narodnih masa. Izrailjci su jo dugo ostali slobodni pastiri; njihovo plemensko stare instvo bilo je, dodu e, vec nasledno, ali nije imalo tako neogranicenu vlast kao to su imali vladari hananskih gradova. Prodiranje tudinskih plemena na teritorije koje su naseljavali Hananci moralo je da izazove dubok privredni potres. Hananski gradovi napredovali su uglavnom zahvaljujuci medunarodnoj trgovini. Zato je, cim su osvajaci presekli karavanske puteve, nastupio postepeni zastoj u trgovini, i, ono to za tim sledi, op te smanjenje blagostanja. 228 Zenon Posledice privrednog sloma osecale su jo nekoliko ve-kova. Kada je Solomon zapoceo izgradnju Jerusalimskog hrama, morao je da dovede zanatlije, umetnike i gradevinare iz fenickog grada Tira. Tek zahvaljujuci njegovoj preduzimljivosti ponovo je o ivela trgovina i gradovi su se izvukli iz bede, a neki od njih, kao Jerusalim, mogli su se na kraju takmiciti i sa gradovima Sirije i Egipta. Kao to vidimo, arheolo ka otkrica su na veoma iznenadujuci nacin osvetlila ulogu koju su u Hananu odigrali izrailjs-ki osvajaci. Ali bez odgovora je ostalo pitanje za to ih je tako lako privukla hananska religija, o kojoj su se redaktori Biblije uvek izra avali recima punim gnu anja i osude. Tek godine 1928, kad su u severnoj Siriji otkrivene ru evine fenickog grada Ugarita, nastupio je i u tom pogledu odlucujuci preokret. U njima je pronadeno nekoliko stotina tablica s klinastim pismom, sa dokumentima, izmedu ostalog, i na ugaritskom jeziku. Po to su de ifrovane, ispostavilo se da su to uglavnom religiozni tekstovi: himne, molitve i mitolo ke poeme. Te tablice su otkrice od velikog naucnog znacaja, jer se na osnovu njih najzad moglo otrgnuti od pristrasne biblijske verzije i rekonstruisati hanansku religiju onakvu kakva je zaista bila. Ali, ta je fenicanska religija imala zajednicko sa Hana-ncNlia? Utvrdeno je, pre svega, da su Fenikija i Hanan predstavljali jedinstven kulturni, religijski i etnicki prostor. Hananski narodi prete no su govorili fenickim jezikom ili njemu veoma srodnim narecjima. Osim toga, verovali su u iste bogove kao i stanovnici Tira, Biblosa ili Ugarita. Dakle, sve to je procitano na tablicama s klinastim pismom, moralo se odnositi i na kult koji se slavio u Hananu. Fenicani, semitski narod moreplovaca, trgovaca i putnika, jo u trecem milenijumu pre na e ere nastanio se na obali Sirije. Njihovi lucki gradovi, Tir, Biblos i Sidon, bavili su se pomorskom trgovinom. Fenicke lade stizali su do severozapadnih obala Afrike i do Engleske, a izgleda da su oplovili i africki kontinent. Od kolonija koje su fenicki trgovci osnovali du obale Sredozemnog mora, proslavila se Kartagina, koja se odvojila od svoje maticne dr ave i kao suverena pomorska sila borila se na ivot ili smrt sa Rimskom imperijom. Tokom svoje duge istorije, Fenicani su dostigli veoma 229 visok stepen kulturnog razvoja. Bez obzira na mesopotamske i egipatske uticaje, to je bila originalna kultura. U fenickim gradovima cvetali su arhitektura, zanatstvo i umetnost. Putem trgovacke razmene, proizvodi umetnickog zanatstva dopirali su do svih kutaka tada njeg sveta. Ali najvece dostignuce Fenicana bio je pronalazak pisma zasnovanog na alfabetskom sistemu. Arheolo ke iskopine u Ugaritu pokazale su da religija staroga Hanana nije bila tako gadna, kao to su se trudili da nas ubede redaktori Biblije. Svet bogova, koji nam se u tim dokumentima otkriva, bogat je i slikovit, pun poezije i dramaticnih sukoba. Bogovi i boginje, koji se u njima pojavljuju, razdirani su svim strastima obicnog smrtnika, vole, mrze, bore se medusobno, pate i umiru. Nije to, naravno, religija koja propoveda visoka moralna nacela. Kao i svi vidovi drevnog politeizma, izra avala je naivne predstave coveka o tajanstvenom smislu vasione i dramu ljudskog ivota s njegovim licnim i dru tvenim sukobima.

Fenicki religiozni epovi ponekad ivo podsecaju na Homera. Evo fragmenta koji opeva Bala: Podi e pehar carobnog napitka, Ustade, radosno kliknu i zapeva, Prateci se na cimbalu, peva e divnim glasom, Pope se zatim na vrh gore Zapon, Vide kcer svoju Padriju, boginju svetla, l kcer Taliju, boginju ki e... Najvi e fenicko bo anstvo bio je El. To je bio krvo edan bog, kao opsednut besom uni tenja, a u isto vreme dobar i milostiv. Ali najvecu slavu u ivao je, kao to znamo, Bal, bog etve, ki e i plodnosti stoke. Njegova ena bila je boginja ljubavi i plodnosti Astarta, jedna od najpopularnijih boginja Staroga sveta, slavljena u Hananu i pod imenom A era. Bal je bio bog sumersko-akadskog porekla. Kod naroda Istoka javlja se pod razlicitim imenima. Fenicani ga zovu i Ta-muz ili E mun, u Egiptu ga srecemo kao Ozirisa, a Grci ga slave kao mladog Adonisa. Kao to proizlazi iz Knjige proroka Jezekilja, kult Tamuza postojao je jo godine 590. pree na e ere u dvori tu Jerusalimskog hrama. Tamo doslovno citamo: "l odvede me na vrata Zenon y& doma Gospodnjega koja su sa sjevera; i gle, ene sjedahu i plakahu za Tamuzom." O popularnosti toga boga svedoci najvi e to to je njegovo ime veoma cesto cinilo glavni sastavni deo fenickih, izra-iljskih i kartaginskih imena. Jedan od sudija dobio je nadimak Jeroval, sin kralja Saula nosio je ime Esval, a najveci junaci Kartagine bili su Hazdrubal i Hanibal. U Tiru su Bala simbolizovala dva stuba, zlatni i srebrni. Narodna ma ta docnije ih je prenela daleko na zapad, u Gibraltarski moreuz, a Grci su ih uneli u svoje legende kao "Herku-love stubove". Za kult Bala bile su vezane velicanstvene svecanosti i verske povorke, koje na dramatican nacin prikazuju mitsku sudbinu ovoga boga. Pocetkom jeseni bog smrti Mot odvlacio je Bala u podzemlje, to je prouzrokovalo zamiranje prirode i dolazak zimskog doba. Hananski narod je oplakivao umrlog boga, izra avajuci ocajanje razdiranjem odece, sakacenjem tela i tu balicama. Ali u prolece je boginja plodnosti Astarta vodila po-bednicku borbu s Motom i izvodila svoga mu a na zemlju. Tada su ratari u cast vaskrslog boga plodnosti priredivali vesele povorke pevajuci himne i ple uci uz pratnju tamburina. Mit o smrti i vaskrsenju boga etve igrao je veliku ne samo kod Fenicana i Hananaca. Setimo se, na primer, egipatskog kulta Ozirisa i boginje Izide, grckih misterija vezanih za bogirau Demetru i njenu kcer Persefonu, frigijske boginje Kibele i njenog mladog mu a Atisa, kao i misticnih obreda u cast Afrodite i Adonisa u helenistickoj epohi. Zanimljiv opis ovog poslednjeg kulta daje nam u svojim secanjima grcki pisac Lukijan Samosacanin (II vek na e ere): "Posetio sam veliki Afroditin hram u Biblosu u kome su vr eni obredi u slavu Adonisa. U spomen na njegove patnje ljudi se udaraju u grudi, jadikuju i vr e razne ritualne cinove, a po celoj zemlji se razle e kuknjava. Posle plakanja i tu aljki prireduju Adonisu pogreb, kao da je umro. A sutradan bacaju pesak u vazduh i briju glave slicno kao i Egipcani kad umire Apis. A ene koje nece da im se obrije glava placaju ovakvu kaznu: jednoga dana vr e blud s tudim mu karcima, a nagradu za to rtvu-ju Afroditi". Pored Bala najvecu slavu u Hananu u ivala je boginja plodnosti Astarta. Bila je to tipicna "boginja-majka", koja se po javljuje i u mnogim drugim religioznim kultovima. U Bibliji nosi ime Astarota i o tro je igosana, po to je u njenom kultu naglasak stavljan na seksualizam kao glavni aspekt ivota, to je na lo izraz u sakralnom bludu. Hramovi su vr ili ulogu javnih kuca u kojima su se "posveceni" - i mu karci i ene - bavili

prostitucijom. Darovi za njihovu slu bu i li su u kasu hrama, kao rtva za boginju. Taj ritual bio je, u su tini, naivna manifestacija osecanja prostog naroda, koji je culnost smatrao sa ne to sasvim normalno u svom ivotu i zato u tome nije video ni ta nemoralno. Kult Astarte nije, dakle, svedocio o razvratu i razuzda-nosti hananskog naroda, kako ga u Bibliji predstavljaju stroge pristalice jehovizma. U plejadi fenicko-hananskih bogova bio je, ipak, jedan bog koji je opravdano mogao da izazove zgra anje. Poznat nam je pod imenom Moloh. To je iskvarena semitska rec meleh, to jednostavno znaci "car". U Uru sumerskom nazivan je Malkum, kod Amonaca Milkom, u Siriji i Vavilonu Malik, a u Tiru i Kartagini Melek-Kart, to znaci "car grada". Mracna strana njegovog kulta bilo je to to su njegovi poklonici prinosili na rtvu ljude, a narocito novorodencad. Po tim jezivim obredima narocito je bila poznata Kartagina. Arheolo ka istra ivanja pokazala su da su u Hananu novorodencad prino ena na rtvu jo dugo po to su ga osvojili Izrailjci. U Gezeru je nadeno citavo groblje novorodencadi. Na kostima su nadeni jasni tragovi vatre. Male rtve stavljane su zatim u cupove s glavom nadole i pokopavane u zemlju. Hananska religija bila je tesno povezana sa rasporedom radova zemljoradnickog stanovni tva i te ila je da objasni tajnu ritmicnog radanja i umiranja prirode. To je upravo i bio razlog za to su Izrailjci tako lako podlegli njenoj cari. Prelazeci sa nomadskog nacina ivota na obradivanje zemlje, morali su da se uce zemljoradnji od Hananaca. Od njih su saznali i to da treba slaviti mesne bogove, da bi se obezbedila dobra etva. Izrailjski zemljoradnik duboko je osecao potrebu da se osloni na razumljive i blagonaklone bogove, od kojih je s pove-renjem mogao tra iti ohrabrenje u svakodnevnim ivotnim brigama. Slikovit i pun sjajnih prizora, ritual vezan za kult Bala i Astarte, sna no je delovao na njegovu ma tu i vi e odgovarao njegovoj primitivnoj prirodi od puritanske Mojsijeve religije. Ti ekonomski i psiholo ki motivi, koji le e u osnovi ot232 padni tva, doveli su do toga da jehovisti zapravo nikada nisu uspeli da iskorene "idolopoklonstvo". U Knjizi o sudijama (10, 6) citamo da Izrailjci "slu i e Valima i Astarotama, i bogovima Sir-skim, i bogovima Sidonskim, i bogovima Moavskim, i bogovima sinova Amonovijeh i bogovima Filistejskim; i ostavi e Gospoda i ne slu i e mu". Dokle god je izrailjski ratar obradivao zemlju, dotle niti je hteo, niti je mogao da se odrekne kulta hananskih bogova. Povremeno je davao Jehovi ono to mu je pripadalo, ali istinski bliski bili su mu zemljoradnicki bogovi, koji su od nezapamcenih vremena vladali u Hananu. U Knjizi proroka Osije (2, 5-8), koja potice iz VIII veka pre na e ere, nalazi se jedan fragment koji sjajno obja njava te prakticne motive: "...sramoti se roditelj-ka njihova; jer govori: ici cu za milosnicima svojim koje mi daju hljeb moj i vodu moju, vunu moju i lan moj, ulje moje i pice moje... Jer ona ne zna da sam joj ja davao ito i vino i ulje, i umno avao joj srebro i zlato, od kojega nacini e Vala". Taj fragment svedoci kako se medu Izrailjcima duboko ukorenio kult hananskih bogova. Iz Biblije proizlazi da je postojao tokom nekoliko vekova jevrejske istorije i da je pre iveo cak i propast Jerusalima godine 571. p.n.e. U Knjizi o sudijama citamo da je Joas, otac junaka Ge-deona, imao kod sebe rtvenik Bala. Kada ga je Gedeon uni tio i na . . mestu postavio Jehovin oltar, Izrailjci su se toliko rasr-dili da su zahtevali njegovu smrt. Ali je i sam Gedeon posle po-bede nad neprijateljem naredio da se izlije zlatni efod, odnosno neki hananski kultni predmet. Iz te iste knjige doznajemo da su stanovnici Sihema za finansiranje Avimelehovog prevrata uzeli sedamdeset sikala zlata iz kase Balovog hrama. U Mispi su otkopane na maloj razdaljini ru evine dva hrama, Balovog i Jehovinog, koji poticu iz IX veka pre na e ere. Ali zacudujuce je bilo to to je u

ru evinama oba hrama pronadeno mno tvo statueta boginje Astarte. Arheolozi su posumnjali da su Sihemljani nacinili od nje Jehovinu suprugu. Nije to tako neverovatna pretpostavka kao to mo e na prvi pogled da izgleda. Da je sinkretizam takve vrste kod Izrailjaca bio moguc, imamo dokaz u kasnijoj epohi. Posle propasti Jerusalima, jedna grupa judejskih izbeglica nastanila se na egipatskom os-trvu Elefantini, koje le i iznad prve katarakte Nila, kod Asuana. Tamo su sagradili zajednicki hram za Jehovu i njegovu enu <Bi6(ijs%e GyenJe-------------------------------------------------------------------------Astartu, koja je nosila hanansko ime Anat-Jahu. Mo da je i u Silomu, tada njoj prestonici jehovizma, za vladavine prvosve tenika Ilija, postojao kult Astarte. Jer u Prvoj knjizi Samuilovoj (2, 22) citamo: "A Ilije bija e vrlo star, i cu sve to cinjahu sinovi njegovi svemu Izrailju, i kako spavahu sa enama koje dola ahu gomilama na vrata atora od sastanka". Kao to mo emo da zakljucimo iz Knjige proroka Isaije (8,3), ovaj prorok je oti ao u Jerusalim u jedan od hananskih hramova, da dobije dete sa sve tenicom boginje Astarte. Za vladavine cara Solomona, u Jerusalimskom hramu pored Jehove sjavljeni su i Bal i Astarta, kojima su postavljeni posebni oltari. Cak i posle preporoda jehovizma, za vladavine Josijine i nakon njegove smrti, godine 609. pre nove ere, nije bilo moguce da se uni ti kult hananskih bogova. To je, na svoje zaprepa cenje, utvrdio prorok Jeremija, kada je stigao u Jerusalim, koji su opusto ili Egipcani i Vavilonci. Po ulicama je sretao decu koja skupljaju gorivo da im ocevi raspale vatru u cast "boginje neba", dok su ene pekle svete kolacice sa utisnutim Astartinim likom. Na prigovore proroka, ljudi su odgovaraj da moraju prinositi rtve boginji, da im ne bi uskratila hranu. alili su se da ih pogadaju sve same nesrece od kada je Josija poku ao da uni ti kult Astarte: Jerusalim su opusto ili Haldejci, deo stanovni tva odveden je u Mesopotamiju, a deo se morao skloniti u Egipat. Utuceni Judejci nisu ni najmanje poverovali u Jere-mijino obja njenje da su sve te katastrofe i nevolje kazna za izdaju Jehove. Hananska religija morala je uticati na biblijsku literaturu. Tako su, na primer, u Psalmu 29. jasno vide tragovi stare ugari-tske himne. Na to ukazuju upadljive slicnosti u idejama, nazivi navedenih sirijskih gradova i elementi iz ugaritskog jezika. Stihovi od 12 do 15, u petnaestoj glavi Knjige proroka Isaije, doslovni su citati mitolo ke poeme pronadene u Ugaritu. Poznato nam je i da su neke biblijske izreke pisane po uzoru na ha-nanske. Neki istra ivaci do li su do uverenja da je Pjesma nad pjesmama zbirka liturgijskih tekstova, pevanih u cast boga Tamuza. Prema tome, mo emo s pravom upitati: kojim cudom je u takvim uslovima Mojsijeva religija uspela da se odr i? Treba, pre svega, imati na umu da se Izrailjci, slaveci hananske bogove, zapravo nikad nisu odrekli svoga plemenskog boga. U mnogim mestima stajali su, jedan pored drugog, hramovi Jehove i Bala. Neki carevi, na primer, Solomon i Ahav, podigli su hram hananskim bogovima, to im nije smetalo da i dalje ostanu Jehovini poklonici. Bio je to, dakle, sasvim izrazit politeizam, u kojem je Jehova, u zavisnosti od prilika, zauzimao manje ili vi e znacajno mesto u plejadi drugih bogova. U to vreme velikog nereda postojali su bez sumnje i krugovi nepokolebljivih Jehovinih pristalica, koji se nisu prepustili op tem talasu otpadni tva, pa su s vremena na vreme cak i ustajali u odbranu svoje religije. Kada je ena kralja Ahava, Jezavelja, progonila proroke jehovizma, carski sluga Avdija "uze... sto proroka, i sakri ih, po pedeset u jednu pecinu, i hrani ih hljebom i vodom" (Prva knjiga o carevima, 18, 4).

Osim sve tenika i Levita, odr anju stare Mojsijeve vere doprinela su u izvesnoj meri i bratstva pobo nih ljudi koji su se zavetovali Jehovi. Vec znamo za nazireje, po to je njima pripadao i Samson. Nazireji nisu pili vino, nisu se brijali, nisu jeli ritualno necista jela i nisu smeli dodirivati mrtvace. Mnogo zanimljivije je rehavitsko bratstvo. To su bili potomci Rehavljevog sina Jonadava, koji je za vladavine cara Ahava napadao Balove poklonike. Rehaviti nisu pili vino, nisu se bavili zemljoradnjom ni sadili vinograde, iveli su u atorima primitivnim pastirskim ivotom, suprotstavljajuci se na taj nacin urbanorrni ivotu Hananaca i lo im dru tvenim i verskim posledi-cama koje iz njega proisticu. Te nja za ocuvanjem pastirskog nacina ivota iz Mojsijevih vremena bila je, naravno, nerealni anahronizam i zato rehavitsko bratstvo nikad nije uspelo da se ra iri medu Izrailjcima. Docnije, za vladavine judejskog cara Ohozije (640-609. g. p.n.e.), jerusalimski sve tenici pre li su u odlucujuci napad protiv otpadni tva. Bilo im je, pre svega, stalo da uspostave teokratske dru tveno uredenje i da preuzmu stvarnu vlast u ime Jehove. U osnovi su ih, dakle, vodili politicki ciljevi. U verskim zapovestima naglasak su stavljali na spolja nje vidove kulta, na po tovanje obreda i rituala. Tek pod uticajem moralnog ucenja proroka, Izrailjci su postepeno produbljivali svoju religiju, dok je na kraju nisu uzdigli na nivo cistog, etickog monoteizma. U njihovim verovanjima Jehova postaje jedini, univerzalni bog vasione. Jevrejski monotei-zam je, prema tome, konacni i prilicno kasni rezultat mukotrpnog s istorijskog puta kroz vekove lutanja, patnje i politickih katastrofa. Za vreme sudija, Izrailj je prolazio kroz period gradanskih ratova i slabljenja verskih veza. Potresnu sliku tih unutra njih prilika daju nam narocito tri price: pokolj plemena Jefre-movog na gazu Jordana, istrebljenje skoro celog plemena Venijaminovog i krvavi Avimelehov prevrat. Poslednja prica zaslu uje posebnu pa nju, s obzirom na to da nam pru a dodatne informacije o klasnoj strukturi izrailj-skog dru tva i politickim strujama, koje predstavljaju nagove taj kasnijeg monarhistickog uredenja. U Knjizi o sudijama (8, 22) citamo: "Potom reko e Izrailjci Gedeonu: budi nam gospodar ti i sin tvoj i sin sina tvojega, jer si nas izbavio iz ruke Madijanske". Ali Gedeon ne prihvata ponudenu carsku krunu, iako je prakticno postao nasledni vladar. U svojoj prestonici vladao je kao tipicni istocnjacki despot, dr eci veliki harem nalo nica, s kojima je imao sedamdeset sinova. Za to, onda, nije hteo i formalno da primi carsku titulu? Nema nikakve sumnje da je tada medu Izrailjcima postojala izvesna grupa ljudi koja je u monarhistickom uredenju videla jedini izlaz iz anarhije i spas od propasti. Samo je centralizov ana vlast mogla da dovede do ujedinjenja izrailjskih plemena u zajednicki front protiv rastuce opasnosti od neprijateljskih hananskih naroda. Ali je ocigledno da su monarhisti bili u manjini. iroke narodne mase bojale su se despotizma i grcevito se dr ale plemenske podvojenosti. Gedeon je sigurno imao u vidu ta raspolo enja i zato je odbio krunu. Uostalom, mogao je to sebi da dopusti, jer je, zahvaljujuci svom licnom autoritetu, i tako imao neogranicenu vlast nad podredenim plemenima. Slucaj Avimeleha pokazuje nam koliko je sna na bila opozicija protiv monarhisticke ideje i u kojim dru tvenim slojevima se ona najvi e uvre ila. Avimeleh zapravo i nije bio car, vec uzurpator, koji je osvojio vlast zahvaljujuci pomoci svoje rodbine u Sihemu. Sredstvima koja je od njih dobio, zavrbovao je najamnike, pobio bracu po ocu i necuveno krvavo vladao. Ali na prestolu se odr ao samo tri godine. Poziv na ustanak dao je isti taj grad, Sihem, koji mu je mnogo pomogao da izvr i prevrat. Za to ba njegov rodni grad? Ako pa ljivo procitamo odgovarajuce biblijske stihove, dobicemo neocekivano

Avimeleha je smrtno ranila ena. 6) citamo sledece: "Tada se skupi e svi Sihemljani i sav dom Milov. zbunjeni cinjenicom da je jedan od biblijskih junaka pocinio takvo varvarstvo. Oni nas obave tava-ju da ". izneli su pretpostavku da Jeftajeva kci u stvari nije bila li ena ivota. ipak zavr ena divnim ljudskim akcentom u opisu straha Sisarine majke. Javin se uop te ne pominje. koja je na njega bacila kamen sa vrha opsednute kule. prethodno pomenutog poglavlja.ern da zakljucimo da se narod borio neobicno estoko i s prezirom prema smrti.. kao istorijski istinitu . pobuna grada Sihema bila je narodni ustanak ne samo protiv uzurpatora. re enje zagonetke. brojnih u to vreme. kao to se mo e zakljuciti iz povesti Samuilove. U prozi je protivnik Izrailja asorski car Javin. Ali cak i tada. Iz te informacije neosporno proistice da su monarhisti prete no bili predstavnici privilegovanih slojeva i da su ba oni izdigli na presto Avimeleha. kao i vavilonski Talmud (VI vek n. a u poemi je ubijen s leda dok je pio mleko. Imala je. O masovnosti i narodnom karakteru ustanka govori nam i cinjenica da su u borbi uce ce uzele cak i ene. pre svega. i pobednicka himna junakinje. da bi se osvetila nepravda ucinjena na sedamdeset sinova Jerovalovijeh. Kao primer mo e da nam poslu i prica o Devori. Jevrejski istoricar Josif Flavije (l vek n. koja donekle odgovara grckom akropolju. ilegalnih Jeho-vinih svetili ta.. koliko je izrailjsko dru tvo vec tada bilo klasno raslojeno. vec da je posvecena za sve tenicu u jednom od. koji ih ubi. Sihemljani iznevjeri e Avimeleha. Jednom recju. i na Sihemljane. Iz njenog toka mo. Posle Avimelehovog pada protecice jo dosta vremena dok se izrailjska plemena odluce na izbor zajednickog cara. vec i u Jerusalimu. i drugim palestinskim gradovima. Dom Milov nije bio poseban grad.). To je najce ce bio nasip od zemlje i kamenja. l to tek pred rastucom opasno cu od Filistejaca. puna zveketa oru ja. Po njima je i pogrebna povorka Izrailjki. dok je Sisara samo njegov vrhovni komandant. zapravo obred u slavu boginje plodnosti Astarte. U Knjizi o sudijama (9. iza koga su se nalazile palate dostojanstvenika i aristokratskih rodova. a po sadr aju cak i protivrecna izvorna dokumenta: prica u prozi. U poemi. koje oplakuju smrt devojke. e. vec aristokratska cetvrt. pak. koji ukrijepi e ruku njegovu da ubije bracu svoju". izrazit karakter dru tvene revolucije. dakle. i 24. opasan odbrambenin zidom. Drevni tragovi kriju se i u prici o Jeftajevoj tragediji. Nadeno je. a Sisara se javlja kao suvereni vladar. u tekstu imamo vi e dokaza da su joj kao osnova cesto slu ili stari dokumenti i istorijska predanja. lako je Knjiga o sudijama u svom dana njem redakcionom obliku relativno kasna tvorevina. vec i protiv vlastitih velika a. i otido e i postavi e Avimeleha carem kod hrasta koji stoji u Sihemu".jasan odgovor. Sve sumnje po tom pitanju otklanjaju stihovi 23.) uzimali su Jeftajevu rtvu doslovno. Ali jevrejsko predanje nikada nije tumacilo Jeftajevu rtvu u simbolicnom smislu. opozicija protiv monarhije bila je i dalje jaka i aktivna. Doznajemo. Cak se pretpostavlja da je nastala u vreme opisanih dogadaja i da zato predstavlja autenticnu sliku Izrailjaca u najranijem razdoblju njihovog naseljavanja u Palestini. dakle. Neki istra ivaci. pozajmljen od Hananaca. izra-iljskoj prorocici i pesnikinji. Lingvistickom analizom utvrdeno je da je ova turobna pobednicka himna. Arheolozi su otkrili takve delove grada ne samo u Sihemu. Ne mo e biti sumnje da je rtvovanje kceri na Jehovinom oltaru bio obicaj koji vodi poreklo iz najdrevnijih epoha ljudske istorije. Su tinska razlika pojavljuje se i u prici o Sisa-rinoj smrti: u proznom delu umoren je stra nom smrcu za vreme sna. i krv njihova da bi do la na Avimeleha brata njihova. jedna od najstarijih zaostav tina jevrejske litereature. U njoj su spojena dva posebna.e.

.

takozvanom leviratu. pljuvala mu u lice i na taj nacin stavljala ga pred dru tvom na stub srama. Pravo na sakupljanje preostalog klasja na strnji tu bila je prastara privilegija siromaha. da se u Bat. udovica je cak mogla sudskim putem da ostvaruje svoje pravo. izmedu ostalog ni od Doraca i Ahajaca. Neki naucnici cak sumnjaju da je on prvobitno bio neko mitolo ko bo anstvo u kultu sunca. osudivali su bogata e zbog izrabljivanja sirotinje. Ono je propisivalo da se udovicom koja nije imala dece morao o eniti brat umrlog mu a. U slucaju odbijanja. ni ni e od drugih naroda svoje epohe. sirocadi i putnika. lako Biblija o tro osuduje rtvovanje ljudi kao stra an zlocin. dakle. Ruta se udala za Voza po leviratu. prorok Samuilo na komade isekao cara Agaga pred Jehovinim oltarom. Taj vec davno nestali formalni gest sa pravnim posledicama imao je smisla samo dok su ljudi bili nepismeni i jo nisu sacinjavali pravna akta. Ukoliko je zaista bilo tako.eme u.. XI ili X vek pre na e ere. Po nekim detaljima podseca na sumerskog junaka Gilgame a i grckog Her-kula. O2O Veoma zanimljiv primer spajanja starijih i novijih motiva u jednu narativnu celinu je prica o vernoj Ruti. vec tada su bili pro lost. ^dilicni dru tveni odnosi prikazani u predanju. Isaije i Mihej. Tada nja jevrejska plemena u duhovnom razvoju nisu se nalazila ni vi e. vice Amos. iz oblasti bracnog prava. a posebno Amos. me oviti brakovi nepravedno osudivani. bila Moavka i da su. na primer. na-merno smo za sam kraj ostavili razmatranje Samsonovog lika. gde zemljo-posednici ive u patrijarhalnoj slozi sa svojim slugama. ne smemo nikada da zaboravimo o kakvoj arhaicnoj epohi se tu radi. Tako je. Ali u vreme izvr ene urbanizacije izrailjskog dru tva i ucvr cavanja klasnih razlika. Uostalom. Poznato je. jer su obicaji koje je opisao vec iza li ili izlazili iz upotrebe u poslevavilonskoj epohi. udovica. koji je Posejdonu prineo na rtvu sina u zahvalnost sa spasenje iz morske bure. Autor price hteo je da podseti judejske fanatike da je Ruta. Jeftajev postupak nije bio usamljen.ovite brakove.cinjenicu. ve-rovatno nakon povratka iz vavilonskog ropstva. Brojni arhaizmi u tekstu govore u prilog toga da je predanje nastalo veoma kasno. vezan za levirat. Saula i Davida. vec su iz Jerusalima cak i proterivali strankinje kojima su se Jevreji enili. To je bio XII. Neki proroci. za-garantovana Mojsijevim propisima. s obzirom na to da je prica o njemu neka vrsta uvoda u povest Samuila. osim toga. to znaci sunce. koji je u Hananu imao mnogo pristalica. . u kome se uz pomoc alegorije izra ava protest protiv drakonskih Jezdrinih i Nemijinih mera. Naime. koji se odr ao do l veka pre na e ere. prababa najveceg izrailjskog cara Davida. Samson je bez sumnje legendarna licnost. Ukoliko bi rodak odbio da ispuni svoju obavezu. obicaj davanja obuce u znak odricanja od prava na udovicu najbli eg rodaka. vek Ifigenije i Klitemnestre. Bio bi bez sumnje anahronizam kada bismo na te cinjenice primenili dana nja moralna merila ili eticke norme proroka iz doba kristalizo-vanog monoteizma. Ali u poslevavilonskoj epohi vi e nije postojao.!". Rec je o obicajnom pravu. onda je autor morao da iskoristi daleko stariju pricu na tu ili slicnu temu. Neki biblisti su do li do uverenja da je ona neka vrsta politickog pamfleta. Njegovo ime etimolo ki je izvedeno iz hebrejske reci eme i vavilonske am u. Pokrecuci najzanimljivije aspekte Knjige o sudijama. udovica mu je skidala cipelu. trojanskog rata i njegovog ucesnika kritskog kralja Idomeja. Drugi obicaj bio je jo stariji. koji pro direte uboge i satirete siromahe u zemlji. a David je obesio sedam Saulovih sinova da odvrati od zemlje glad. i prema siroma nima su milosrdni. u svom najstarijem obliku. taj obicaj je bio veoma drastican.. koji ne samo to nisu priznavali me. "Cujte ovo. ovaj stari obicaj retko je po tovan.

.

dakle. careva i proroka? Mislim da je odgovor jednostavan. On nije predvodnik koji. Zato izaziva cudenje to su redaktori Biblije uneli njegovu povest u kanonske knjige. Ali to ne znaci da on nije proizvod jevrejske ma te. u Anadoliji. koji eli da se osveti za do ivljene ili umi ljene uvrede. karakteristicna za Istok. Uostalom. U svom ivotu ispunjavao je. Taj drski kavgad ija. iskljuceno da je neki idol. u Troji. Narod je osecao prema njemu simpatiju i sa zadovoljstvom je pricao o njegovim ljubavnim avanturama i odu evljavao se time kako nije davao mira omrznutim Fiilistejcima. na Kritu. do li smo do prilicno tacnih podataka o tome ko su oni bili i odakle su do li. postaje herojska i istinski tragicna. kada ce zavadena izrailjska plemena. U tome ce nam pomoci arheolo ka nalazi ta u pelo-poneskoj Mikeni. Koliko ima primitivnog i paganskog u njegovim ljubavnim avanturama s Filistejkama. Zbog^oga je sve to je Samson uradio u ocima jehovista dobi-jalo smisao i vrednost religijskog cina. da se ka e da je Biblija uvek realna i da uzima ivot kakav je u stvarnosti. vec su i s drasticnim naturalizmom prikazali stvari koje nikako ne spadaju u knjige smatrane za svete. Mo e. koliko elja za licnim obracunom. vremena anarhije i plemenskih partikularizama. Za njega se. isticuci ga donekle kao primer koji treba slediti. Samson je za Izrailjce postao olicenje herojske epohe borbi sa Filistejcima i tako je neraskidivo srastao s narodnom tradicijom da ga nije bilo moguce zaobici. zbog kojih je ljudska krv tekla u potocima! Nije on bio ni mudri sudija. ni religiozan covek koji se bojao Boga. dodu e. moramo bolje da upoznamo vreme u kome su iveli i radili. l tek pred kraj price. zahvaljujuci velikim arheolo kim otkricima i de i-frovanju egipatskih hijeroglifa i mesopotamskog klinastog pisma. najzad shvatiti neminovnost ujedinjenja radi zajednicke borbe za slobodu. usamljenim odmetnickim pohodima i moralno veoma sumnjivim smicalicama. Rekli smo vec da je Samson legendarna licnost. koji je dat po volji njegovih roditelja dok je bio odojce. Stvar je u tome to ona ovoga puta zacudujuce popustljivo gleda na kratke ljubavi Izrailjca sa tudinkama. nije sekao kosu i nije pio \ 240 vino. Kako se moglo dogoditi da taj neotesani junak narodnih prica bude uveden u dobro dru tvo vojskovoda. ne mo e reci da je bio borac za je-hovizam. Samsona je obavezivao nazirejski zavet. dodu e. Ako hocemo da stvorimo sebi predstavu o Filistejcima i da razumemo prilike u kojima su se pojavili u Hananu. osim toga. Njegovi sukobi s Filistejcima imaju karakter usamljene odmetnicke borbe plahovitog coveka. medutim. Ali. Oru ane borbe s Filistejcima pratile su Izrailjce gotovo dva stoleca i zavr ile se konacnom pobedom cara Davida. obaveze nazirejstva. neiscrpan u desetkama i junacina i ne ba mnogo bistar atleta kakva je to divna.nedaleko od rodnog Samsonovog sela. O Filistejcima doskora nismo imali mnogo podataka. Sada. nikada se nije rukovodio religioznim pobudama. i to sa neskrivenim zadovoljstvom odobrava njegove divljacke ispade. pun borbenog duha. pred rastucom opasno cu od Filistejaca. bio prau-zor Samsonovog lika. U tom duboko potresnom zavr etku kao da le i nagove taj novih vremena koja se pribli avaju. . organizuje otpor protiv ugnjetaca. Nije. a samim tim i za odr anje izrailjske religije. njegova licnost se izrazito oplemenila. poput drugih sudija. Motiv za njegove postupke nije toliko patriotizam. tipicno narodna figura! U njegovim lukavstvima i ivotnim neprilikama ogleda se sirovi humor jevrejskih pastira i. popularan medu Hanancima. ali je prica zasnovana na istinitim istorijskim dogadajima. borba sa Filistejcima vodila se za opstanak naroda. nalazio hram posvecen bogu sunca. U Sam-sonu je na la svoj izraz i slaba politicka svest Izrailjaca iz vremena sudija. l ne samo to su je uneli. dakle. ljubav prema fantasticnim avanturistickim pricama. ni predvodnik svog plemena.

Siriji, Palestini i Egiptu. Naime, tim nalazi tima dugujemo ogromno znanje o epohama koje su ranije za nas bile velika nepoznanica. Zigurat u tjpiivi. Crte prema asirs(@m bardjeju iz Vll V. p.n.e. Zigurat sa hramom boga meseca na vrhu. ija na osnovu isfypina u liru. l\\ ts. A Stenovita obala Mrtvog mora. Snimafjz vazdufia >z& 'Egipatsfy pogrebna povorka. Jres^a iz grobnice. Bobovi izraduju opefe. y~res/(g. iz grobnice egipatsl^gg namesnifg., godine pre na e ere 1460. Stub sod nad Mrtvim morem Hgjipodseca na cove/(a 'EgipatsUg.pe adija. Drvene figurice nadene u egipatskoj grobnici 1800. godine p.n.e. 'D amija u ttebronu S^oja se uzdi e iznad verovatne grobnice Sare., fturama, 'Bitifijsfa mana na grancicama Jordan i Mrtvo more. fotografija iz vazduna. ^Sh *»*-.' 'Egipatskg. statua Oiananca s ispisanim prokletstvom, bacenim na hanansi^e. gradove. 'Ru evine palate u utvrdenju Cjaj Zajordansl^a rei^a Arnon, koja se pominje u Vtib&ji Zidine Jerifiona Istopim perinom., noj-/ starijeg grada u istanji (ofy 6000. g. pre na e ere.) . 1)rvena figura iz grobnice faraona 1utanl(amcma, 'Boginja plodnosti Astarta. lsf<@pina iz Ugarita Figura boga iz Ugarita figura boginje iz Ugarita otapana u 9{imrudu Tvrdava caraSauta. ftrfieoksfy nalazi te u TeC-eC-fuJu u blizini Jerusafoma li Zidplaca ujerusatimu. Rsirci iseljavaju pokoreno stanovnitvo. Crte prema asirsfgm bareljefu ,3 Iseljavanje stanovnika iz osvojenog grada. Bareljef iz dvorca asirskog cara 222 !Asirski carSargon Til, osvajac umarije. Bareljef iz 9{inive lzraij/s/Q; carjuj /fonja se Safmanasaru TiT. %areCjefsa cuvenog "Crnog obeCisHy?1 fmicanin s majmunima 'Plocica od slonove carso w ' ' ///»(l d-vorca uSamariji ^ 'Bic&jsfe feffende 241

- , _ . »i MHIII.. i,,.: -.....^ ............... i svecnjajjzJerusaGjnsfyf hrama no en u pofatnicfam Titovom polwdu, 'Bardje.f na Titovoj trijumfalnoj fapiji u Rimu, U drugom milenijumu pre na e ere, na Kritu je iveo narod koji je stvorio prefinjenu kulturu i na Egejskom moru osnovao najmocniju trgovacku dr avu. U isto vreme, Peloponez su nastanjivali narodi cije nam poreklo i jezik nisu poznati. Pokorili su ih Ahajci, grcka ratnicka plemena, okovana u bronzane oklope. Njihovi vladari su podigli megalitska utvrdenja u Mikeni, u Tirensu i drugim mestima Argolide. Tukidid navodi da su se ahajska plemena bavila piratstvom i da su izgradila sna nu flotu koja je bila opasna konkurencija Kricanima. Pocev i od XV veka pre na e ere, Ahajci pod dinastijom Atrida, kojoj je pripadao i Agamemnon, postepeno potiskuju Kricane sa njihovih kolonijalnih poseda na egejskim ostrvima i na obali Male Azije. Godine 1400. pre na e ere osvajaju Krit i uni tavaju visoko razvijenu minojsku kulturu, nazvanu tako po legendarnom kralju Minoju. Oko godine 1180. pre na e ere, posle desetogodi nje opsade, pretvaraju Troju u ru evine. Ali nisu dugo u ivali u svojim uspesima. Iz dubine Evrope do la su druga grcka varvarska plemena, poznata pod zajednickim imenom Dorci, kasnije istorijski Grci. Pokorili su Peloponez, Krit, egejska ostrva i obalu Male Azije. Pod njihovim pritiskom, u oblastima oko Egejskog mora odigrala se jedna od onih etnickih revolucija koje su izazivale velike seobe naroda. Stanovnici Balkana, Ilirije i egejskih ostrva, potiskivani iz svojih postojbina, kretali su se u talasima na jug u potrazi za novim boravi tima. I li su kroz Anadoliju, Malu Aziju, Siriju i Hanan, i do li do delte Nila. Merneptah im nanosi poraz i primorava ih na povlacenje. Njihova ponovna najezda na Egipat, godine 1191. pre na e ere, bila je daleko opasnija. Nepregledne horde ratnika s porodicama i imovinom kretale su se obalom Sirije i Hanana, ticene s mora brojnom flotom jedrenjaka. Pod njihovim udarcima ru i se mocna dr ava Hetita, a njena prestonica Hatu a , na reci Halis, zauvek je pretvorena u gomilu ru evina i pepela. Plen osvajaca zatim postaje Kilikija, s nepreglednim krdima rasnih konja, po kojima je bila cuvena. Fenicki gradovi Biblos, Sidon i Tir, predaju se dobrovoljno i tako izbegavaju uni tenje. Po to su pre li Hanan du obale mora, osvajaci prodiru u Egipat i pusto e njegove severne krajeve. Faraon Ramzes III (1198 - 1167. g. p.n.e.) morao je da upotrebi sve snaga da bi ih zadr ao. Na kraju ih je razbio i na kopnu i na moru, uni tiv i im Stolovi u "s/frptorijumu" esensl^og manastira u ttirbet ^....... 242 flotu u pomorskoj bici kod Pelusijuma. Najveca opasnost koja se nadvila nad Egipat u citavoj njegovoj istoriji bila je odbijena, ali Ramzes vi e nije imao snage da uljeze protera i iz Hanana i Sirije. Zahvaljujuci tome, jedan preostali ogranak mogao je bez smetnje da zauzme plodnu primorsku ravnicu u ju nom Hananu i tamo se zauvek naseli. Sticajem srecnih okolnosti sacuvao se egipatski dokument koji sadr i neizmerno dragocene podatke o tim tajanstvenim nomadskim narodima. U Medinet Habu, nedaleko od Tebe, otkopane su ru evine hrama boga Amona. Zidovi su mu od vrha do dna prekriveni natpisima i slikama, koji na sugestivan nacin predstavljaju dramatican tok faraonove borbe sa osvajacima. Dok se na kopnu egipatska pe adija bori prsa u prsa sa tudinskim vojnicima, na moru faraonove lade odnose odlucujucu po-bedu nad neprijateljskom flotom. Vidi se kako tonu jedrenjaci u plamenu s kojih padaju poginuli i skacu u more prestravljeni mornari. Na jednoj od fresaka prikazana su te ka kola sa volovskom zapregom, natovarena enama, decom i ratnim plenom. Bila je to, dakle, seoba naroda u punom znacenju te reci. Mu karci su visokog rasta, a njihova obrijana lica odlikuju pravi, tipicno grcki nosevi i visoka cela. Ratnici nose narocite lemove od pticjeg

perja, koji podsecaju na lemove Homerovih junaka na dfsvnim bareljefima, l iroki kratki macevi i mali okrugli titovi cini se da su grckog porekla. Sa zidnih natpisa doznajemo da su Egipcani napadace zvali "narodi mora". Tamo se pominju ratnici plemena "Donoja" i "Ahajva a"; to su nazivi pod kojima se mo da kriju Danajci i Ahajci, koji su nam poznati iz grcke istorije. Nailazimo i na egipatski naziv za Filistejce "Peleset" ili "Prst", l pored tih podataka, naucnici se ne sla u po pitanju etnickog porekla osvajaca. Ukoliko je to bila me avina plemena najrazlicitijih rasa, kako neki smatraju, onda se kao sigurno mo e prihvatiti da su ona bila pod uticajem grcke kulture, i cak da su se medu njima nalazili Ahajci, koje su Dorci potisnuli sa Balkanskog poluostrva, Male Azije i ostrva Egejskog mora. Posle neuspelog pohoda na Egipat, Filistejci su se naselili u Hananu, gotovo u isto vreme kad i Izrailjci. Iz Biblije znamo da su zauzeli plodni pojas obale ju no od planine Karmil. Njihovi gradovi-dr ave, Gaza, Askalon, Azot, Gat i Akaron, stvorili su federaciju koja se na grckom zvala pentarhija. Usmera-vajuci svoju teritorijalnu ekspanziju u dubinu kopna, brzo su u li u sukob sa susednim izrailjskim plemenima, Judinim i Danovim. l upravo ovi prvi sukobi predstavljaju istorijsku podlogu za pricu o Samsonu. Vec znamo da su, medu "narodima mora", Filistejci predstavljali posebnu, ne mnogo veliku etnicku grupu. Biblisti i arheolozi ula u napore da saznaju o njima ne to vi e, i po tom pitanju vec su zabele ili niz uspeha. Predstavicemo ukratko rezultate njihovih dosada njih istra ivanja. Treba, pre svega, istaci da Filistejci, po jevrejskom pre-danju, poticu sa Krita. Prorok Amos (Knjiga proroka Amosa, 9, 7) govori da ih je Bog izveo iz Kaftora, a pod tim imenom krije se Krit (u vavilonskim tekstovima s klinastim pismom: Kaftara). Sumnju u takvo tumacenje imena "Kaftor" otklanja kasnije prorok Jezekilj, koji Filistejce poistovecuje sa Kricanima. Kad bismo jevrejsko predanje prihvatili kao tacno, do li bismo do uverenja da su Filistejci bili Ahajci, koji su osvojili Krit, a zatim i sami bili potisnuti od Doraca. Na alost, ovakva vrsta predanja cesto je nepouzdana i nema vrednost naucnog dokaza. Neki istra ivaci skrenuli su pa nju na zanimljivu cinjenicu da su izvesna filistejska imena bila ilirskog porekla i da je u Iliriji postojao grad Paleste. Po to je seoba dorskih naroda pocela upravo tamo, nije iskljuceno da su Filistejci bili predgrcki stanovnici Ilirije, koje su potisnuli osvajaci. Sada cemo videti ta nam o tome ka e arheologija, na osnovu otkopavanje vr enih u Siriji i Palestini. U ru evinama grada Uga-rita pronadeni su grobovi s karakteristicnim egejskim, kiparskim i mikenskim odlikama. Keramika izvadena iz ru evina pet filistej-skih gradova nekada njeg Hanana prete no je mikenska. Pehari i krcazi ukra eni su crnim i crvenim figuralnim ornamentom, na svetlo utoj glazuri. Identicno keramicko posude upotrebljavano je upravo u Mikeni, gradu Agamemnonovom. Druge arheolo ke iskopine su karakteristicnije. U prici o Samsonu Biblija predstavlja Filistejce kao narod strasno zaljubljen u velike terevenke. Tamo doslovno citamo: "l kad se razveseli srce njihovo reko e: zovite Samsona da nam igra. l do-zva e Samsona iz tamnice da im igra, i namjesti e ga medu dva stupa... A kuca bija e puna ljudi i ena i svi knezovi Filistejski bijahu ondje; i na krovu bija e oko tri tisuce ljudi i ena, koji gledahu kako Samson igra". Taj upecatljiv prizor masovnog pira upotpunila je arheologija na neocekivan nacin. U ru evinama filistejskih gradova nadena je velika kolicina krcaga za pivo, koji su imali kljunove s filterom za zadr avanje jecmene pleve, koja je plivala u sve e skuvanom pivu. Pokazalo se, dakle, da su se u zemlji vina Filistej ci uporno dr ali piva, tradicionalnog pica grckih ratnika.

Kakve zakljucke mo emo da izvedemo na osnovu tih cinjenica? Ne mo emo s potpunom sigurno cu tvrditi da su Fili-stejci pripadali velikoj porodici grckih plemena. Nesumnjivo je da su dugo ostali pod uticajem njihove kulture i da su usvojili njihove obicaje. Mo da su se, cak, medu njima nalazile ahajske izbeglice iz Argolide, Ilirije, Male Azije, s Krita i ostalih egejskih ostrva. To je, po svemu sudecu, bila me avina skitnica grckog i negrckog porekla, koje su se posle poraza u Egiptu ujedinile radi zajednickog osvajanja Hanana. Mogli bismo opravdano da se zapitamo kako je takva acica osvajaca uspela ne samo da zadr i svoj plen, vec da s vremenom sebi potcini gotovo ceo Hanan zajedno sa Izrailjcima. Njihova nadmocnost zasnivala se na tome to su sa sobom doneli tajnu prerade gvozda. Njihovo gvozdeno oru je i sprave obezbedili su im odlucujucu premoc nad zemljom koja je jo uvek bila u bronzanom dobu. VAtimo se nekoliko stoleca unazad, da vidimo na koji nacin su Filistejci do li do gvozda. Negde u Jermenskim planinama ivelo je kizvadansko pleme, koje je u XIV veku pre na e ere naucilo da topi gvo de. Ono nije nacinilo novi pronalazak, vec je jednostavno otkrilo nacin da proizvede gvo de jeftino i u velikim kolicinama. U Egiptu i Mesopotamiji gvo de je bilo poznato jo u trecem milenijumu pre na e ere, ali je bilo toliko retko da je cenjeno vi e od zlata. Kizvadance su pokorili Hetiti i oteli im, naravno, tajnu topljenja gvozdene rude, koju su potom cuvali kao oko u glavi. Kada je jedan faraon zamolio prijateljskog hetitskog cara da mu otkrije tajnu, kao odgovor je samo dobio gvozdeni bode , bez ikakvog komentara. U XII veku pre na e ere "narodi mora" uni tili su mocnu hetitsku dr avu i s ogromnim ratnim plenom prigrabili i bri ljivo cuvanu tajnu topljenja gvozda. Tako su tim najdragocenijim blagom ovladali i Filistejci. tegetufe U Prvoj knjizi Samuilovoj (13, 19-22) citamo: " A u cijeloj zemlji Izrailjskoj ne bje e kovaca, jer Filisteji reko e: da ne bi gradili Jevreji maceva ni kopalja. Zato sla ahu svi Izrailjci k Filistejcima kad koji ca e poklepati raonik ili motiku ili sjekiru ili srp. l bijahu se zatupili raonici i motike i vile troroge i sjekire, i same ostane treba e zao triti. Zato kad dode vrijeme boju, ne nade se maca ni koplja ni u koga u narodu koji bje e sa Saulom i Jonatanom..." Kao to iz ovih reci proistice, Filistejci su dr ali Izrailjce u zavisnosti, drakonskim merama braneci svoj monopol na gvo de. To je bio vojni i ekonomski monopol, po to niko osim njih u Hananu nije mogao kovati gvozdeno oru je, niti orude potrebno u zanatstvu i zemljoradnji. Izrailjci su, dodu e, mogli da kupuju orude, ali kada ga je trebalo popraviti ili nao triti, morali su da se obrate Filistejcima, koji su svoju uslugu jo i dobro naplacivali. Zacudujuce je da je arheologija u potpunosti potvrdila informacije iz Biblije. Na teritorijama nekada njih filistejskih dr avica pronadena je ogromna kolicina gvozdenih predmeta, dok oni u drugim krajevima Hanana predstavljaju retkost. Ta slika se sasvim uocljivo menja kada se prekopavaju kulturni slojevi koji se odnose na period nakon to je David sru io filistejsku hegemoniju. Od tada se gvo de javlja u velikoj kolicini i ravno-merno je rasprostranjeno na celoj teritoriji Hanana. Pobeda Izrailjaca znacila je u isto vreme i ekonomski preokret, koji je nastupio kao posledica ukidanja filistejskog monopola i ulaska semitskih naroda Hanana u gvozdeno doba. Posle dve stotine godina borbe, Filistejci su bili pobedeni i, mada su od tada igrali samo drugorazrednu politicku ulogu, nisu, nestali sa istorijske karte. Od njih, naime, potice ime Palestina, koje je kasnije prihvaceno u zvanicnoj rimskoj nomenklaturi. Tako su Filistejci odneli neocekivanu pobedu: ovekoveceni su u imenu zemlje, koju i pored dugotrajnih napora nisu uspeli da pokore.

.

pa je izgledalo da im povladuje. Visoku du nost prvosve tenika i sudije vr io je u to vreme Ilije. za to si ga molila. ali vec ostareo i onemocao. polagao u njega sve nade i u dubini du e smatrao ga za svoga naslednika. Njihova gramzi vost. pade nicice i upita ga ta eli. Ofnije i Fines. kuvali meso. nisam pila vina ni silovita pica. iako je i dalje voleo svoje otpadnicke sinove.tenici. Ana mu je odgovorila s du nim po tovanjem: "Nisam pijana. To isto dogo -dilo se i sledece noci. Anom i Feninom. Jednom. Tek to je postao decacic. medutim. koja je bila nerotkinja. gospodaru. / .tenik. tri merice bra na i lonac vina." Nepunu godinu posle tog predskazanja Ana je rodila sina i dala mu ime Samuilo. prinoseci rtve.ZLATNO DOBA IZRAILJA if SOLOMONOVO CARSTVO fevS"'"^! Sofomonovo carstvo I I fPofyrene ztmlje. gde je pocivao kovceg zaveta. majka ga je odvela u Silom da slu i Jehovi do kraja ivota. jer mu je majka cesto dolazila u Silom da opere staru ili da donese novu odecu. kad je cela porodica odlazila u Silom. Prvosve tenik je. Samuilo je izbegavao pravi odgovor i tek kada je bio . kad je sedeo na stolici pred hramom i grejao se na suncu. Jednom je cuo neki glas koji ga zove po imenu. oni su trokrakim vilju kama iz sudova uzimali najbolje parcice. verna svom zavetu. Pomislio je zato da je do la u hram pijana i zbog toga ju je prekorio. Ilije ih je najozbiljnije korio i opominjao da se vrate na put po -stenja. Cak je i Ilije. vr ili blud sa enama koje su cuvale ulaz hra -ma. a Bog Izrailjev da ti ispuni molbu. U gorama Jefremovim nalazio se gradic Rama.. najmirnije 4 >avao. To je veoma zacudilo starca.ftXftKtf SINAJSKO POLUISTRVO PRVOSVE TENIK ILIJE l SAMUILOVO ROÐENJE. ali nije imao ni snage ni volje da se suprotstavi sinovima. Kad mu se Jehova obrati. l tek treci put starac je shvatio da je to glas Jehovin. Ilije je tra io od njega da mu ponovi nocni razgovor. jer je navikao da hodocasnici glasno ispovedaju svoje brige i elje. Samuilo je poslu ao savet svoga ucite -lja. necujno micuci usnama. ali ga oni nisu slu ali i dalje su radili po svome. Ujutro. prvosve tenik se jako bri -nuo. smesta je pohi -tao Iliju u uverenju da ga on doziva. Fenina je imala sinove i neprestano se podsmevala Ani. Od hodocasnika su iznudivali previsoke da bine. Uvek je 2$0 bio obucen u cistu odecu od belog lana. da prinese rtvu pred svetim atorom. ucveljena ena strasno se molila Jehovi preklinjuci ga da joj podari sina i zavetujuci se da ce ga posvetiti za na-zireja i dati u slu bu hrama. covek cestit i bogobojan. S vremenom. Pritisnut godinama. nego sam ena tu na u srcu. U tom okru enju pokvarenosti i tetne slabosti. rastao je Samuilo vodeci po ten nacin ivota i verno slu eci Jehovi.^5affva( '. Uvek spreman da pomogne. Ilija dirnu alosna sudbina enina pa joj odgovori: "Idi s mirom. SREDOZEMNO MORE (Mt$K\ . Od tada je Samuilo radio razne poslove u hramu i tako se pripremao za sve tenicku du nost.° Jafa rtxv>"f 1<W . onemocao i gotovo lep. a to je najgore.. Samuilo je bio tako predan sve tenik da je cak i noci provodio u hramu. l tada doznade ne to to ga duboko potrese. Dok su ljudi. samovolja i razvrat izazvali su u Izrailju op te zgra anje. Poti tena Elkanina ena molila se iz sveg srca. kad je postao mlad sve . nego izlivam du u svoju pred Gospodom". opazio je Anu kako se moli. Jednom godi nje. Njegovi sinovi sve . hodocasnici su po celom Izrailju proneli glas o njegovoj cestitosti. Poucio je Samuila kako treba da se pona a kad opet zacuje svoje ime. Predav i prvosve teniku na dar tri teleta. i probudiv i se ni ta nije znao. U njemu je iveo Levit Elkana sa svojim dvema enama. pomolila se i vratila se kuci radosna. pona ali su se nedostojno i zadavali mu mnogo briga. Po tovanom Iliju nije bila sudena mirna starost.

.

Kad Ilije cu vest o porazu i smrti svoja dva sina i o gubitku svetoga kovcega. sveti Jehovin dom. Poraz kod Afeka pripisivali su tome to nisu imali kovceg Gospodnji. proroka i mudra -ca. s krilatim heruvimima. Sutra -dan. sedeo je na stolici kraj puta ocekujuci ishod bitke. u mislima je pre -bacivao sebi to je podlegao nagovoru sinova i dozvolio da kov -ceg iznesu iz hrama. Kad su najzad opasni plen podmetnuli gradu Akaronu. Odjednom dotrca. Ali najstra nija nesreca bila je u tome to je kovceg zaveta. Jakovljeva po -koljenja nisu tako nisko pala i bila toliko poni ena. Vratili su ga na po -stolje. Izrailj utonu u tugu. pa su smesta poslali u Silom po njega Levite sa sve tenicima Ofnijem i Finesom na celu. od stresa odjednom dobi porodajne bolove i umiruci rodi sina. gradani su se stra no pobunili negodujuci: "Doneso e k nama kovceg Boga Izrailjeva da pomori nas i na narod!" Opet je sazvan savet fili -stejskih kne eva. a ona je najvi e tugovala zbog izgu -bljenog kovcega zaveta i na samrti pro aptala: "Otide slava od Izrailja. koju su fili -stejski gradovi osetili na tako poguban nacin. Njegova pobo nost bila je za njih jedina moralna podr ka. A u isto vreme zemlju je spopala navala mi eva. i jo s odvaljenim rukama i glavom. Ali posle izvesnog vremena. Stanovnici Azota sazvali su savet filistejskih kne eva i izjavili da po svaku cenu hoce da se otarase opasnog trofe -ja. pojavi u logoru. odlicio da istrebi prvosve tenikov rod. U po aru je nestao i sveti Mojsijev ator. zadihan i sav u pra ini. jer bi otet kovceg Bo ji. Oronuo i skoro oslepeo. dao se u panicno bekstvo. koje 252 je narod prenosio od usta do usta. Tako je kovceg prenesen u grad Gat. A ena Fi -nesova. u vreme kad su prvosve tenik i njegovi sinovi izgubili poverenje naroda. Na boji tu je ostalo trideset hiljada mrtvih. koja je bila trudna. Cim se zlatni kovceg zaveta. rastav i se od ivota posle cetrdeset godina nesrecnog vr enja prvosve tenicke du nosti. vojnici radosno povika e i povrati im se borbeni duh. Posle po -ra a kod Afeka. Pricalo se da su Filistejci odvezli kovceg zaveta u Azot i postavili ga u hram svog najvi eg boga Dagona. pobiv i cetiri hiljade Jefremovih potomaka.prite njen uza zid. uzbudeno je saop tio Iliju da je Jehova. bili su zaprepa ceni. Filistejci su poko -rili Judeju i zatim stupili u rat sa zemljom Jefremovom. jedino pravo svetili te Jehovino. Ali i tamo je odmah izbila stra na zaraza koja je odnela mnogo ljudskih ivota." CUDNOVATA SUDBINA KOVCEGA ZAVETA. u tim da -nima najmracnijeg poraza. Izrailjci pretrpe e po -novo. Iz filis tejskih gradova dolazili su neki cudni i ohrabrujuci glasovi. Starac pognu glavu pod te kim udarcem. u kome boravi Jehova. ali se pokorno odazva: "Go -spod je. vojnik koji je pre iveo bitku. 251 ISTREBLJENJE ILIJEVE DINASTIJE. koji su pro dirali letinu i irili gadne bole tine. Srce mu je strepelo za sudbinu kovcega i. izgubila mu -za. Uskoro se rasplamta druga bitka. Videli su da se Dagonov kip sru io pored kovcega zaveta. neka cini to mu je volja. Filistejci su osvojili zemlju Jefremovu i razorili Silom. pao u ruke mrskih. Prvosve te -niku Iliju bilo je tada vec devedeset i osam godina. Tada se stare ine plemena Jefremovog priseti e da Mojsije i Isus Navin nikada nisu i li u borbu bez kovcega zave -ta. neo -brezanih Filistejaca. a ostatak vojske koji se spasao pogroma. kad su u li u hram. ali ostavlja potomka. Najzad su filiste -jski vraci savetovali da se kovceg . Vi e nije bilo ni grada ni sela koje bi htelo da primi zlatni kovceg. l pored velike nade. razgnevljen samovoljom njegovih ra -zuzdanih sinova. versku i svetovnu prestonicu izrailj -skih plemena. ali su ga sledeceg dana opet na li kako le i na zemlji. Jo od egipatskih vremena. mada je ne -pokolebljivo verovao u njegovu magicnu moc." Vest da Samuilo razgovara s Bogom brzo je obi la zemlju Hanansku. U bici kod Afeka odneli su pobedu. od sela do sela. ovoga puta strahovit poraz. onesve cen pade sa stolice i polomi vrat. od grada do grada. Te ili su je da je. Otada su izrailjska plemena u njemu gledala pomazanika bo jeg. Ljudi su drhtali od straha pred njegovom cudotvornom silom. istina. blesnuo je prvi tracak nade. iako mu je vrednost bila ogromna.

.

Dodali su jo i kovce ic sa prilozima iz pet najznacajnijih filistejskih gra -dova. nisu krenule k njima. narocito zato to su Filistejci opet postaja -li agresivni. Otada se Samuilo mogao mir -no posvetiti poslovima na ucvr cenju svoje vladavine. koji ce povesti narod u borbu za odbranu slobode. vec su tu no mukale i uputile se prema izrailjskoj granici. bili su potkupljivi i izricali ne -pravedne presude. vec je de -lovao kao obnovitelj i mudri ucitelj naroda. l%a divno cudo. Imao je snovidenja. iznenada se podi e stra na oluja. Do nogu potuceni. Zatim kola razbi e. Iskoristiv i pomet -nju. pod njegovim vodstvom i ao je mukotrpnim putem unutra njeg preporoda i politickog ujedinjenja. Odmah ga skinu e i postavi e u polju na veliki kamen. Nastale su te ke godine rop -stva i poni enja. uprkos materinskom instinktu. Silom je bio u ru evinama. Njegova zvezda je sijala sve jacim sjajem. Ali kad je trebalo da dode do oru anog sukoba. uz muziku. Izrailjski narod je sve vi e gubio naklonost prema urede Zenon %psidbvs/(i nju koje je on zaveo. kao opro taj za grehove. pa se Samuilo za stalno preselio u svoj rodni grad Ramu. Rama je postala svetovna i verska prestonica Izrailja. Tu je ostao sve dok ga David nije svecano preneo u Jerusalim. U Vet-Seme -su Izrailjci su eli p enicu. ugnjetaci u bekstvu potra i e spas i povuko e se u granice svoje dr ave. Veliki prorok i sudi -ja podigao je tamo novi hram Jehovin i odatle upravljao ivo -tom Izrailja. zaviri e u kovceg da vide ta se u njemu nalazi. pa su Izrailjci do li do uverenja da im samo monarhisticke uredenje mo e doneti spas. ok koji su do iveli tim neocekivanim porazom. na du e vreme ubio im je volju za osvajacke pohode. Zato je svoje sinove upucivao u ve -stinu vladanja. ugleda e kola sa svetim kovcegom. Pravio je dalekose ne planove. vec i svetovni posao sudije. Podlegav i gre nom isku enju radoznalosti. l cudnom ironijom su -dbine. Susedni na -rodi imali su svoje careve. bubnjeve i igre. Tada se Jehova razgnevi i li i ivota preko pedeset hilja -da stanovnika Vet-Semesa. njegove presude prihvatala su sva plemena bez pogovora. gde je re avao sudske sporove. Munje i gromovi iza -zva e u filistejskim redovima paniku i rasulo. Tako se posle se -dam meseci ropstva kovceg vratio svome narodu. l njegovi sinovi bili su nevaljalci. Tri puta godi nje odlazio je u Vetilj. Galgal i Mispu. Izrailjci se besno baci e na neprijatelja i nanese mu te ak poraz. SAMUILO OBNOVITELJ. Krave su pu tene same. bez vozara. Kovceg posla e u Kirijat-Jarim. Mit o njihovoj nepobedi -vosti bio je tako sna an da su i sami u njega poverovali. da jo u zacetku ugu e prve iskre otpora. Vec je zalazio u godine i bila mu je potrebna odmena. Postepeno je celu zemlju zahvatio vihor fanaticne mr nje prema Filistejcima. prorokovao i objavio rat hananskim bogovima. a krave prineso e na rtvu paljenicu. Samuilo je sazvao u Mispi sveop ti sabor Izrailjaca da ih privoli na jedinstvo u oslobodilackoj borbi koja se pribli avala. na svoju veliku radost. Tako je proteklo dvadeset go -dina. Uznemireni Filistejci poslali su veliku vojsku. . padao u ver -sku ekstazu i objavljivao blisku pobedu Jehovinu nad tiranima Izrailja. Vr io je ne samo najvi u sve tenicku du nost. iako su telad bila zatvorena u tali. Samuilo nije bio ni voda ni ratnik. planovi su mu se pretvorili u prah i pepeo iz istih razlo -ga koji su zagorcali poslednje godine Ilijeve. pa se javila neminovnost da se izabere jak voda. Osnovao je kolu za proroke u kojoj je sa svojim ucenicima. eleo je da se ure -denje koje je zaveo ucvrsti i da verska i svetovna vlast bude u njegovom rodu nasledna. kad. imenujuci ih za sudije u Virsaveji.vrati Izrailjcima. Izrailjski narod opet je imao svoga predvodnika. Na kraju su doveli do toga da je du nost sudije do ivela sveop ti prezir. gde je predan na cuvanje Avinadavu i njegovom sinu Eleazaru. Samuilo je bio vec suvi e star i veoma popustljiv prema sinovima da bi se mogao zlu suprot -staviti. Razuzdani i gramzivi. Ali pri tom pocini e svetogrde. Natovarili su ga na kola i u njih upregli krave koje su se tek otelile.

.

mladic izuzetno naocit. Salimsku. i ostavi e me i slu i e dru -gim bogovima. Rekao je da ce odgovor dati sledeceg dana. i po -stavice ih da su mu tisucnici i pedesetnici. saop tio im je da mu se te noci javio Jehova i rekao ogorceno: "Poslu aj glas narodni u svemu to ti govore. kao to je u svih naroda. ali se ustrucavao da ide svetom coveku bez darova. kad ugleda kr nog i lepog Saula. i ne samo to ga primi u svoj dom. A kad su se izaslanici sutradan okupili u njegovoj kuci. za glavu vi i od svih drugih izrailjskih mu karaca. Venijaminovu i Sufsku. Saul odluci da se vrati kuci. koji se nisu pomirili s rop -stvom i ostali su vatreni sledbenici Jehove. Kis odmah naredi Saulu da pode s jednim slugom da tra i nestale ivotinje. koji je uz pomoc mocne posade i gomile poreznika sku -pljao od podjarmljenog stanovni tva danak. u ze -mlji Venijaminovoj. l njive va e i vinograde va e i maslinike va e najbolje uzimace i razdavati slugama svojim. ti si ostario. i davace dvoranima svojim i slugama svojim. Bili su to obicni se -ljaci. U to vreme grad Gavaja bio je pod vla cu Filistejaca. zato postavi nam cara da nam sudi. l sluge va e i slu kinje va e i mladice va e najlep e i magarce va e uzimace. Tada je Samuilo poku ao da ih zastra i predocavanjem svih opasnosti koje prete od monarhije. i da mu oru njive i anju letinu." Iduci po uputstvu devojke koju su sreli usput. Izdtlanici su uporno zahtevali cara. a sinovi tvoji ne hode tvojim putevima. ciji su sinovi bili poznati po hrabrosti.Ali su toliko po tovali Samuila da su mu ostavili slobodne ruke u izboru kan -didata za cara. Kad stigo e u blizinu grada Rame. jer ne odbaci e tebe nego mene odbaci e da ne carujem nad njima. da potice iz najmanjeg plemena i najskromnijeg od svih Venijami -novih domova.aj glas njihov. vec ga posadi na najpocasnije mesto . neki unutra nji glas mu do apnu da stoji licem u lice s covekom dostojnim carskog prestala. Odmah ga pozva na ve -ceru i predskaza mu da ce naci zalutale magarice. to da dam coveku Bo ijemu da nas uputi. pred gradskom kapijom naido e na Samuila. Saul se zbunjeno izvinjavao govoreci da ne zaslu uje toliku pocast. ali im dobro zasvedoci i ka i nacin kojirn ce car carovati nad njim". Ali upozorenje da ce uklanjanje Samuila sa vlasti i biranje novog cara uvrediti Jehovu. Kisova porodica bavila se obradom zemlje i gajenjem stoke. Kako cini e od onoga dana kad ih izvedoh iz Misira do danas. lepoti i visokom stasu. i oni ce trcati pred kolima njegovim. nije dalo nikakav re -zultat. Stada ce va a desetkovati i vi cete mu biti robovi. da mu se otac posle njegove tako duge odsu -tnosti ne brine. Na to mu sluga rece: "Eto u mene cetvrt sikla srebra. Uzimace i kceri va e da mu grade mirisne masti i da mu budu kuharice i hljebarice. Iznenaden predusretljivo cu i Ijubazno cu uva enog sve tenika. l zato. iveo je covek po imenu Kis. po svim tim delima cine i tebi. Uzimace desetak od useva va ih i od vinograda va ih. koje nije iskvario gradski ivot. legende 255 KAKO JE SAUL POMAZAN ZA CARA. Predstavnici plemena oti li su u Ramu i rekli mu: "Eto. Taj predlog Sa -ulu se dopade. pa zemlju Salisku. Medu njima se narocito isticao Saul. Jednom im negde zaluta e magarice. Ali Samuilo mu umiri savest. Zajedno prodo e goru Jefre -movu. i obrtati na svoje poslove. Samuilu nije ostalo ni ta drugo nego da im te ka srca obeca da ce za carski presto potra iti podesnog kan -didata. Ali sluga mu predlo i da zamole za pomoc sve .tenika i vraca koji je iveo u obli njem mestu. Prorok je te noci imao prividenje da ce mu Jehova poslati coveka iz zemlje Venijaminove. koji ce izrailjski narod izbaviti iz filistejskog ropstva. ali ne nado e ih. kako da izbegne ogranicenje vlasti prvosve tenika. Zar mu se tako vraca dobro koje je ucinio svom narodu! Smrknuta lica razmi ljao je ta da radi. U njemu je bilo sedi te vojnog name -snika." Ali izaslanike nisu odvratila ta crna predskazanja i dalje su ostali pri svome. da sacuva teokratski poredak i obezbedi svojim sinovima na le -dnu vlast."Sinove va e uzimace i metati ih na kola svoja i medu konjanike svoje. U ivali su i glas dobrih sinova Izrailjevih. Zato sada poslu . zdravog tela i duha. i da mu rade ratne sprave i to treba za kola nje -gova. U Gavaji." Taj zahtev je Samuila duboko pogodio.

.

Orao je zemlju i osnovao svoju porodicu. Ali najva niji je bio treci susret. Car Amonaca. Cim ostado e sami. Imao je vec dva odrasla si -na. Zahvacen kolektivnom verskom ekstazom. a kad. Po to je bio mudar i uzdr an. medu kojima je bilo mno tvo varalica i arlatana. jer su u Gavaji. Godine su prolazile. ali u su tini su ih prezirali. Ljudi koji se sjati e s okolnih polja.za sto -lom. Trebalo ga je silom otuda izvuci. kad je prolazio pored gore Tavor. U tom cilju Samuilo je sazvao sveop ti sabor u Mispi i. ali pod uslovom da svakom od njih iskopa desno oko. uostalom. gde su ca -skali kasno u noc. Za vreme izbo -ra pokazalo se da su mnogi Izrailjci glasali protiv njega. od kojih je Jonatan izrastao u odva nog mladica. kako je to javno priznao. Oholi vladar im je odgovorio da ce prihvatiti preda -ju. birajuci mu najlep e ko -made mesa. A Saul krenu u Gavaju na celu povece grupe vojni ka koji se odmah stavi e pod njegovu komandu. mahali rukama i pevajuci pro -muklim glasom ogla avali neka nerazumljiva prorocanstva. to je. Mladi pastir i ratar tim postu 256 Zerwn !%psidovs%i. pozdravi e ga tri hodocasnika i od rtava koje su nosili u hram u Rami dado e mu dva hleba. Nas. radio i svim drugim Izra -iljcima. novi voda bio je skroman. Najpre je pored Rahi -ljinog groba sreo dva coveka iz plemena Venijaminova. bubnjeva i svirala pobo ni ljudi podskakivali su. U jednom trenutku izrazi elju da porazgovara s njim u cetiri oka i zamoli ga da otpremi slugu. U rano jutro probudi ga i odvede van grada. Tada nji proroci. Ali do ao je cas kad je i narod trebalo da potvrdi izbor za cara. U okupljenoj sve -tini neprekidno su padala podsme ljiva pitanja: "Ko li im je otac?" Ni Saul nije stekao njihovu naklonost i otada se_ uobicajila zajedljiva izreka: "Eda li je i Saul medu prorocima?" Cin poma -zanja odigrao se u najvecoj tajnosti. po teno je predstavio svoga kandidata. l po njegovoj preporuci Saul je izabran za cara. u gomilama su se vukli zemljom. pa su cak i po to je izabran s prezrenjem govorili o njemu i nisu mu odali pocast. s velikim odu evljenjem Izrailjci povika e: "Da ivi car!" Tada im Samuilo saop ti carska prava i napisa ih u knjigu. Uverio se tek onda kad mu se usput dogodilo tacno ono to mu je prorok predskazao. u gorskim predelima Galada. pevati i prorokovati. Zatim. nisu rnogli doci sebi od cudenja: " ta to bi od sina Kisova? Eda li je i Saul medu prorocima?". $i£(ijs/<K legende 257 pkom bio je o amucen i nikako nije mogao poverovati da je to volja Jehovina. pomaza maslinovim uljem Saula za cara. Ali Saul je dobro poznavao ivot. izmedu tridesetorice drugih gostiju. opkolio ga je i spremao se za odlucu -juci napad. ugleda gomilu proro -ka kako silaze s gore. Izbor za cara toliko ga je zbunio da se sakrio medu kola i zapregu. koji su ga obavestili da su magarice nadene i da otac nestrpljivo oce -kuje njegov povratak. lako je bio poznat po fizickoj snazi i hrabrosti. Cim sti e do svog rodnog grada Gavaje. mada je jo uvek bio ogorcen to mu je porodica odbacena. . dodijavali prosjacenjem i svakom ko je hteo proricali buducnost za hranu L milostinju. nije ni primetio kako je i sam poceo igrati. stra arile filistejske posade. cak ni svojoj najbli oj porodici Saul nije poverio ta se u Rami desilo. Opkoljeno stanovni tvo htelo je da stupi s njim u pregovore. Zatim ga odvede na krov svoje kuce. PRVA POBEDA SAULOVA. kao i u ostalim izrailjskim gradovima. a znali su Saula kao jednostavnog i trezvenog seljackog sina. pa raspusti narod kuci. pitali su jedan drugog. Saul ni -je mogao vr iti vlast javno i potpuno. Istocno od Jordana. Takvo pitanje nije slu ilo na cast. onako kr an i za glavu vi i od ostalih. Uz pratnju harfi. le ao je izrailjski grad Ja -vis. stade pred birace. Ljudi su se prema njima odnosili s pra -znovernim%trahom. pravio se da ne cuje njihove podstrekacke prigovore i nije im se osvetio. Saul se kao zacaran zagledao u njihove pomamne postupke i poceo je polako osecati kako i u njega ulazi duh bo ji.

Za Samuila je do ao tu an trenutak napu tanja sveto -vne sudijske vlasti. a pobedu su proslavili prino enjem rtava paljenica i bogatom ratnickom gozbom. a kad. Dva vola kojima je orao zemlju isece na komade i razasla ih svim plemenima sa stra nom porukom da ce ista sudbina snaci svakog onog ko ne uzme uce ca u svetom ratu. Ali najva niji je bio treci susret. Saul se kao zacaran zagledao u njihove pomamne postupke i poceo je polako osecati kako i u njega ulazi duh bo ji. A Saul krenu u Gavaju na celu povece grupe vojni kyende ka koji se odmah stavi e pod njegovu komandu. Ali Saul je dobro poznavao . Zatim. Saul je smesta povede protiv Amona -ca. nisu mogli doci sebi od cudenja: " ta to bi od sina Kisova? Eda li je i Saul medu prorocima?". ali u su tini su ih prezirali. kad je prolazio pored gore Tavor. Zahvacen kolektivnom verskom ekstazom. l po njegovoj preporuci Saul je izabran za cara. upade u njihov logor kod Javisa i u krvavom boju ih potuce. Uz pratnju harfi. Ali Saul je zaustavio svoje pristalice. Javi je postigao sedmodnevno primirje i za to vreme je poslao emisare kod Saula s molbom da im po alje pomoc. a znali su Saula kao jednostavnog i trezvenog seljackog sina. novi voda bio je skroman. Za vreme izbo -ra pokazalo se da su mnogi Izrailjci glasali protiv njega. pa su i dalje hu kali protiv njega. Najpre je pored Rahi -ljinog groba sreo dva coveka iz plemena Venijaminova. Samuilo je ponovo sazvao zbor Izrailjaca u Galga -lu. Ljudi su se prema njima odnosili s pra -znovernim strahom. po Izrailju se razle . Od mladosti je upravljao svojim narodom i pkom bio je o amucen i nikako nije mogao poverovati da je to volja Jehovina. da radosni dan pobede ne okaljajiu prolivanjem bratske krvi. pozdravi e ga tri hodocasnika i od rtava koje su nosili u hram u Rami dado e mu dva hleba. koji su ga obavestili da su magarice nadene i da otac nestrpljivo oce -kuje njegov povratak. ponovo zapade u stanje prorocke ekstaze. mada je jo uvek bio ogorcen to mu je porodica odbacena. medu kojima je bilo mno tvo varalica i arlatana. Cim sti e do svog rodnog grada Gavaje. pitali su jedan drugog. po teno je predstavio svoga kandidata. ali odu evljenje koje je izazvao umalo ne dovede do bratoubilackog rata.Pod izgovorom da ce razmisliti o predlo enim uslovima. Ljudi koji se sjati e s okolnih polja. U okupljenoj sve -tini neprekidno su padala podsme ljiva pitanja: "Ko li im je otac?" Ni Saul nije stekao njihovu naklonost i otada se_ uobicajila zajedljiva izreka: "Eda li je i Saul medu prorocima?" Cin poma -zanja odigrao se u najvecoj tajnosti. lako je bio poznat po fizickoj snazi i hrabrosti. Takvo pitanje nije slu ilo na cast. Tamo su jo jednom potvrdili izbor Saula za cara. pevati i prorokovati. dodijavali prosjacenjem i svakom ko je hteo proricali buducnost za hranu i milostinju. U tom cilju Samuilo je sazvao sveop ti sabor u Mispi i. u gomilama su se vukli zemljom. mahali rukama i pevajuci pro -muklim glasom ogla avali neka nerazumljiva prorocanstva. stade pred birace.e plac i jadikovka. Uverio se tek onda kad mu se usput dogodilo tacno ono to mu je prorok predskazao. pa raspusti narod kuci. Strah obuze Izrailjce i ubrzo se u Vezeku skupi ogromna narodna vojska. ugleda gomilu proro -ka kako silaze s gore. Ali do ao je cas kad je i narod trebalo da potvrdi izbor za cara. pa su cak i po to je izabran s prezrenjem govorili o njemu i nisu mu odali pocast. s velikim odu evljenjem Izrailjci povika e: "Da ivi car!" Tada im Samuilo saop ti carska prava i napisa ih u knjigu. Trebalo ga je silom otuda izvuci. bubnjeva i svirala pobo ni ljudi podskakivali su. onako kr an i za glavu vi i od ostalih. Tako postade narodni junak. Izbor za cara toliko ga je zbunio da se sakrio medu kola i zapregu. koji su u Mispi po svaku cenu poku avali da obesna e njegov izbor za cara. obuzet gnevom. a Saul. Na vest o te kom polo aju bratskog Galadskog grada. Tada nji proroci. nije ni primetio kako je i sam poceo igrati. cak ni svojoj najbli oj porodici Saul nije poverio ta se u Rami desilo. Saulovi privr enici na -meravali su da se krvavo obracunaju s protivnicima.

po Izrailju se razle .e plac i jadikovka. jer su u Gavaji. Sastojala se ne samo od brojnih pe adijskih jedinica." Pre -dajuci Saulu presto. Dva vola kojima je orao zemlju isece na komade i razasla ih svim plemenima sa stra nom porukom da ce ista sudbina snaci svakog onog ko ne uzme uce ca u svetom ratu. Po to je bio mudar i uzdr an. le ao je izrailjski grad Ja -vis. PRVA POBEDA SAULOVA. Samuilo se nikako nije odrekao najvi e vrhovne vlasti u zemlji. istocno od Ven-Avena. Saul ni -je mogao vr iti vlast javno i potpuno. u koje je polagao sve nade svoga roda. okupljeni narod nije se upla io samo Jehove nego i Samuila. Saul je razaslao poruku izrailjskim ratnicima da dodu u Galgal. od kojih je Jonatan izrastao u odva nog mladica. Radosna vest munjevito se pronela celim Izrailjem i dala podstrek za sveop ti ustanak. hrabrom i plahovitom mladicu. Car Amonaca. Pod izgovorom da ce razmisliti o predlo enim uslovima. Ali Saul je zaustavio svoje pristalice. Istocno od Jordana. tada nje sedi te prvosve tenika. u gorskim predelima Galada. kako je to javno priznao. Jonatan je izvr io napad na filistejsku posadu u Gavaji. Za Samuila je do ao tu an trenutak napu tanja sveto -'ne sudijske vlasti. koji mu duguje poslu nost.ivot. Sinovi. Nas. radio i svim drugim Izra -iljcima. ali pod uslovom da svakom od njih1 iskopa desno oko. koji su u Mispi po svaku cenu poku avali da obesna e njegov izbor za cara. Saul je ra -spustio narodnu vojsku i pod oru jem zadr ao samo tri hiljade odabranih ratnika. doneli su mu bolno razocaranje. kao i u ostalim izrailjskim gradovima. iako je bilo su no doba godine i vreme etve p enice. vec i od hiljadu bojnih ko -la. Samuilo se vratio u Ramu. Od mladosti je upravljao svojim narodom i 258 na toj du nosti ostario i osedeo. to je. izazvao je ki u i grmljavinu. Strah obuze Izrailjce i ubrzo se u Vezeku skupi ogromna narodna vojska. a pobedu su proslavili prino enjem rtava paljenica i bogatom ratnickom 'Zbom. ali odu evljenje koje je izazvao umalo ne dovede do bratoubilackog rata. opkolio ga je i spremao se za odlucu -juci napad. koga su uvredili tra eci cara. bio je uveren da je iznad naroda i njegovog novopomaza -nog cara. a Saul. Godine su prolazile. Orao je zemlju i osnovao svoju porodicu. koja su po izrailjsku pe adiju bila . Imao je vec dva odrasla si -na. Kome sam uzeo vola ili kome sam uzeo magarca? Kome sam ucinio nasilje? Kome sam ucino krivo? Ili iz cije sam ruke uzeo poklon. SE SAUL ZAMERIO SVE TENICIMA. molio je preklinjuci: "Moli se za sluge svoje Gospodu Bogu svojemu da ne pomremo. ponovo zapade u stanje prorocke ekstaze. obuzet gnevom. jer dodasmo k svim gresima svojim zlo istuci sebi cara. Kao prvosve tenik i predstavnik Jehovin na zemlji. Pred tim cudom. Filistejci su shvatili opasnost i sve snage su koncentrisali u Mihmasu. da bih stiskao oci njega radi?" A narod potresen odgovori: "Nisi nam ucinio sile niti si kome ucinio krivo. Tamo su jo jednom potvrdili izbor Saula za cara. Na vest o te kom polo aju bratskog Galadskog grada. Tako postade narodni junak. uostalom. Jedne noci. pa su i dalje hu kali protiv njega. Klanjajuci mu se sa strahopo tovanjem. odgovorite mi pred Gospodom i pred pomazanikom njegovim. Javi je postigao sedmodnevno primirje i za to vreme je poslao emisare kod Saula s molbom da im po alje pomoc. Saulovi privr enici na -meravali su da se krvavo obracunaju s protivnicima. Samuilo je ponovo sazvao zbor Izrailjaca u Galga -lu. osecao se i dalje ovla cen da upravlja sudbinom Izra -ilja. gde se formirala ustanicka vojska. pravio se da ne cuje njihove podstrekacke prigovore i nije im se osvetio. Saulov rodni grad bio je slobodan. stra arile filistejske posade. Oholi vladar im je odgovorio da ce prihvatiti preda -ju. Opkoljeno stanovni tvo htelo je da stupi s njim u pregovore. da radosni dan pobede ne okaljaju prolivanjem bratske krvi. l kao dokaz svoje natpri -rodne moci. Bila je to sjajno naoru ana vojska. Stade pred zbor i progovori drhtavim glasom: "Evo me." Obezbediv i tako sebi poslednju rec u verskim i politickim pitanjima Izrailja. potukao je i ubio zapovednika. Hiljadu je dao pod komandu svome sinu Jo -natanu. Saul je smesta povede protiv Amona -ca. niti si uzeo to iz cije ruke. upade u njihov logor kod Javisa i u krvavom boju ih potuce.

.

koji je tre -balo da se pomoli Jehovi i prinese rtve paljenice.. krijuci se po gorskim pecinama. Ljudi su napu tali kuce. spusti kraj tapa u sace i okusi meda. napu ten skoro od svih.. po utvrdenim gradovima i kulama. Cak i zapreti da ce Jehova zbaciti s prestala Saula i izabrati sebi drugog. prinese rtve i preko sve tenika upita Jehovu da li da goni Filistejce do zore. pobio dvadeset stra ara i izazvao takvu pometnju da se ostatak vojske dao u panicno bekstvo. U godinama svoje dominacije Filistejci su tako do -bro cuvali monopol na gvo de da pokorenim Jevrejima nije bilo . A Jonatan nije znao za ocevu kletvu i. da potra e spas u neprohod -nim umama zemlje^ Gadove i Galadske. Nisu pomogla nikakva opravdanja. Saul nije bio prethod -no obave ten o opasnom podvigu svoga sina. car naredi da se podigne oltar. Sukob sa sve tenici -ma i gubljenje njihove podr ke duboko su potresli Saula. poslu nijeg cara. naredi da se ispita ko se iskrao iz Gavaje. Neki su pre li Jordan. U svakom trenutku moglo je doci do prvog okr aja s neprijateljem. Smesta mu krenu u pomoc. ludo hrabar mladic. poraz Filistejaca pretvori se u stra ni pogrom. Doznav i za greh koji pocini e. cak je i zamerio ocu. Naredi da se podigne oltar za rtve paljenice i sam prinese rtve Jehovi. U takvim uslovima nije moglo biti ni govora o borbi na otvore -nom polju. Izrailjci su vec bili premoreni. Pred vece se iznureni i izgladneli pobednici baci e na plen. nije moglo biti ni govora. ali kako je jo dugo bilo do sumraka. . _________________ 259 tBiblijsfe tyenae dozvoljeno da imaju cak ni kovace. Gonjeni su sve do Vet-Avena. halapljivo jeduci sirovo meso s krvlju. kad u umi nade duplju s pcelinjim gnezdom. da ih do kraja . neprestano uznemiravanje i cepanje regularnih neprijateljskih jedinica. predo e na njegovu stra -nu. pa kad zacu viku u filistejskom logoru. Kad Samuilo sti e u logor i doznade za tu samo -volju. Kad im se jo prikljuci e i Izrailjci skriveni po okolnim peci -nama i klancima. Klali su ovce. O tome su se brinule filistejske posade koje su krstarile Hananom i vr ile po kucama detaljne pretrese. Jednoga dana. da se osvetim nepri -jateljima svojim". Cekao je sedam dana Samuila. Saul strogo naredi da se ivotinje kolju na kamenu. A o tome da je ko od Izrailjaca mogao imati mac ili ko -pije. Zato se ne treba cuditi to je pojavljivanje stra ne fil -istejske vojske medu Izrailjcima izazvalo u as. vojska se iz dana u dan osipala. Vojnici mu prekasno sa -op ti e Saulovo naredenje. U tome mu je uspe no pomagao sin Jonatan. obuze ga strahovita srd ba. U sveop toj panici. ali mu nisu slomili duh. Saul je u to vreme boravio u Galgalu. Tada se Saul odluci na korak koji se mogao protumaciti kao uzurpacija prvosve tenickih ovla cenja. sekire ili asove.-. pa mu je preostala jedino gerilska borba. Tada izrailjski odre 260 di.. smatrajuci ba bi poraz Filistejaca bio daleko veci da se Izrailjci nisu borili gladni. izdr ao je u Galgalu. Mladi Jonatan nije se zbog toga mnogo uzbudio. motike. "Da je proklet koji jede to do vecere. bojeci se cara. volove i telad na boji tu. Prvosve tenik je napustio logor bez pozdrava i vratio se u svoje sedi te. Izrailjski ratnici zaista i ne ta -kose hleba ni drugoga jela. da se krv slobodno sliva u zemlju. dok na kraju s njim nije ostalo samo est stotina najodanijih ratnika. i tada vide da nema Jonatana. samo su Saul i Jonatan imali gvozdene maceve i koplja. sa svojim titono om iznenada je upao u filiste -jski logor. Situacija je bila beznade na.narocito opasna. Kad pade noc. pa su morali odlaziti u fili -stejske gradove da nao tre svoje orude: rala. silom ukljuceni u filistejsku vojsku. Uprkos ogromnoj filistejskoj sili. To je bio rezultat dalekovide filiste -jske politike. na celu acice svojih junacina. poruci vojnicima. Saul odluci da nastavi borbu. ali borba bez Jehovine podr ke neizbe no se morala zavr iti porazom. JUNACKI PODVIG JONATANOV. Saulova vojska nije bila dobro naoru ana. pa i on poce udarati po neprijatelju u bekstvu.

.

da je neko prekr io njegov zavet i na celu vojsku navu -kao gnev bo ji. Izrailjci su s njima neprestano imali problema. ubijale i nestajale u pustinji pre nego to stigne pomoc. na severu pokorio cara sovskog. Tada mu bi jasno. KONACNI RASKID SA SAMUILOM. ukljucujuci u njih svakog ko mu se cinio hrabar i sposoban. unuka Isavovog. Prvosve tenik srdito prebaci caru neposlu nost i rece mu: "Odbacio si rec Gospodnju. a cara Agaga zarobio. "Zar da pogine Jonatan. Ali ne dobi nikakav odgovor. l dalje je vodio jednostavan ivot cara-seljaka i zadovoljio se samo jed -nom enom. Susret dvojice celnih ljudi Izrailja bio je neobicno buran. pobio zarobljenike ne tedeci ni ene ni decu. ali su i dalje za Izrailjce predstavljali opasnost. dakle blisko sro -dna Edomcima. Pohitao je u Gavaju. u dolini Jezrael. Vrativ i se u svoju rodnu Gavaju. ne ali ga. Saul se nije odmarao na lovorikama. uporno ga je molio da ostane u logoru i da ga prati u mar u Zenon %psidbvsfii . Osim Jonatana imao je jo dva sina i dve kceri. i zatri kao prokleto sve to god ima. pljackale. nego pobij i ljude i ene i decu i to je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce. ao mu je bilo da uni ti ogromni ratni plen. Kod Rafidina su ratovali s Mojsijem i Isusom Navinom. dodu e. Ali pocinio je neoprostiv greh pogaziv i ratnu zakletvu herem. gde je Saul upravo postavljao spomenik u slavu svoje pobede. Bilo mu je jasno da ce pre ili kasnije doci do odlucujuce bitke s Filistejci -ma. amonskim i edom < j/~i <Bi6(ijs%g legende -----------------skim. dirnut junackim dr anjem cara Agaga. s carevima moavskim. U strahu da glasovi o sukobu prvosve tenika i cara ne izazovu nemir u naro -du." Bila je to u stvari detronizacija. zato je i on tebe odba -cio da ne bude vi e car. razbojnicka plemena koja su vodila poreklo od Amalika. Ali. i pobij Amalika. Ubrzo se otkri da je Jonatan krivac. Ni ta ne pomogo e ni sinovljeva uveravanja da je prekr io zavet iz ne -znanja. Tako je stvorio sna nu izrailjsku dr a -vu. Saul je odlagao konacni obracun s tim pljacka ima. pobedonosno se borio u Zajordaniji." Saul je poslu no krenuo na celu gotovo cele svoje vojske i potukao kod Negiba Amalicane. Saul morade odustati od dalje potere za Filistejcima i oni izbego e konacno uni tenje. To je ra estilo Samuila. Da bi obezbedio pozadinu. Zauzet drugim ratovi -ma. a unutar zemlje obezbe -dio slobodu kretanja osvojiv i hananske gradove koji su uspeli da sacuvaju nezavisnost. odmah se uputio na goru Karmil. koja nije htela dopustiti da se tako nagradi junak sa Gavaje i oslobodi -lac izrailjskog naroda.istrebi. Sad su se ponovo oglasili. posvetio je sve svoje snage formi -ranju vojnih jedinica. a svoje -vremeno podr avali moavskog cara Eglona i s Madijancima pu -sto ili hananske zemlje sve dok ih. Saul je morao voditi racuna o velikom moralnom autoritetu proroko -vom i pokorno ga je molio za opro tenje greha. Pripremajuci se za to. Zatvorili su se. koji je ucinio ovo spasenje veliko u Izrailju? Bo e sacuvaj! Tako iv bio Gospod. podsetio Saula da ga je pomazao za cara da brani Izrailj i naredio mu da smesta s ce -lom vojskom krene protiv Amalicana: "Zato idi. Za vojskovodu je naimenovao svoga rodaka Ave -nira. nece pasti na zemlju nijedna dlaka s glave njegove. Jer je s pomocu Bo jom ucinio to danas". Ali ga izbavi vojska. vikali su rasrdeni vojnici.^Saul ga osudi na smrt. cekao ga je jo je -dan zadatak. nerazdvojnog druga u ratu i miru. Ali najgore je bilo to to su sklopili sa -vez s Filistejcima u borbi protiv Izrailjaca. Cim je Samuilo doznao za taj prestup. poklonio mu je ivot. Pustinjsku oblast od Sinajske gore sve do ju ne granice Hanana dr ali su Amalicani. tavi e. stoku i drugu vrednu imovinu Ama -licana. nije potukao Gedeon. u zidine svojih gra -dova. Njihove horde pusto ile su ju ne oblasti Hanana.

.

Bese to decak ride kose. Napu ten od sve tenika i od dela njima oda -nog stanovni tva. Svirao je vesto i tako osecajno. i nije mogla da pro -makne pa nji vojnika. pa niko u Vitlejemu nije ni pomi ljao da se u gradu nalazi novi car Izrailja. Zato Saul. Dve protivnicke vojske postavlje -ne su u borbeni poredak na dva naspramna brda. To je bila javna demonstracija. U dolini koja . Samuilo mu naredi da ih predstavi. i pripremajuci se za bitku. u zemlji Judinoj. Odmah su ga doveli u Gavaju." Posle tih reci. niskog rasta. naucio je da svira na harfi. U strahu od cara. Taj jo nedorasli mo -mcic cuvao je na imanju ovce. oseti s neizmernim olak anjem kako odlaze od njega sva prividenja i vraca mu se zdravlje. Samuilo naredi da se car Agag dovede pred oltar Jehovin i isece ga svojom rukom na komade. l otada. a kad osmotri est starijih. otvoreno je izjavljivao da je po -gre io to ga je izabrao za cara. slao je u Vitlejem po Davida. A iz kratkog razgovora videlo se odmah da je izuzetno bistar i pro -mucuran. Stare ine grada morale su da doznaju za njegov raskid sa Saulom. na oci vernika. Zapita zato za najmladega. Pozivao se pri tom na Jehovu i govorio da se i Gospod kaje to je postavio Saula za cara nad Izrailjem. iskrade se do Jeseja. Dane i noci provodio je u razmi ljanju o svojoj krivici i toliko izgubio nerve. ciji je rod pripadao Judinom plemenu i u ivao u Vitlejemu veliki ugled. Saul im je po ao u susret da im prepreci put u svoju dr avu. Videv i mu oci. mo da u dogovoru sa Samuilom. Tada Samulo viknu: "Oduzeo je gospod carstvo Izrailjevo od tebe danas. jer si odbacio rec Gospodnju. u kojima kao da se pritajilo bezumlje. Car je toplo docekao Davida." AN ipak je popustio navaljivanju cara i po ao s njim u Galgal. Ubrzo je poceo da tra i novog kandidata za pre -sto. Izvadi iz torbe rog s uljem i u prisustvu brace pomaza Da 263 vida za buduceg cara. gde je na ne -pristupacnoj steni sagradio sebi jako utvrdenje. bistrog pogleda. Saul je u to vreme boravio u Gavaji. preporucio je Saulu skromno cobance iz Vitlejema koje je divno sviralo na harfi. spremi se da napusti carski ator. i dao ga bli njemu tvojemu. Je -sej je imao sedam sinova. U to vreme smatralo se da je najbolji lek za takve bolesti muzika. i zato je tebe Gospod odbacio da ne bude vi e car nad Izra -iljem. koji je bolji od tebe. Bio je obdaren i za muziku i. Bojeci se da ga Saul ne optu i za zaveru i izdaju. A kad pod prstima sviraca od -jeknu e sa harfe smirujuci zvuci. Filistejci su opet krenuli protiv Izrailja. ulogorili se kod gradica Sokota. da je sve ce ce zapadao u melanholiju. tavi e. vo -dena rukom neumoljivog prvosve tenika. Samuilo mu je u stvari oduzeo presto i upozorio ga otvoreno da ce Jehova iza -brati drugog cara. Kad je ugledao ridokoso momce koje je odisalo svezom lepotom mladosti. na svakom koraku osecao je svoju usamlje -nost. cim pade noc. kad god bi zapadao u melanholiju. Ali Samuilo. ali naocit i gipkih pokreta. Ubrzo zatim vrati se u Ramu i od tada vi e nikad nije hteo da se sastane sa Saulom. ali poslu no naredi da ga dovedu s pa njaka. zloslutno odgovori. Jesej se zacudi zahtevu prvo -sve tenikovom. KAKO JE DAVID POBEDIO GOLIJATA. ni za jednog se ne odluci. preko lica mu prelete osmeh davno kod njega neviden. i dalje nepopustljivo uporan. eleci da po svaku cenu prikri -je raskid. da se ispuni ratna zakletva heremu. turobne i od ne -sanice bezizrazne. "Necu se vratiti s tobom.do Galgala. Cim stigo e. provodeci dosta vre -mena na pa njaku. Obred je obavljen u porodicnom krugu. poku a da zadr i silom prvosve tenika i u tom rvanju iscepa mu parce pla ta. nisu ga ba rado docekali i otvoreno su ga pitali za cilj poseA Ali ih prvosve tenik umiri i uveri da je do ao samo iz verskih razloga. cinio je to u najvecoj tajnosti. Jednoga dana oti ao je u Vitlejem pod izgovorom da hoce da prinese rtvu Jehovi. da je prorok bio duboko dirnut. da ga isceliteljskom snagom svoje muzike otrgne od mracnih misli. Neko. Nije mogao naci boljeg kandida -ta. Svuda mu se prividala zavera i neprijateljska delatnost. cak i najodaniji dvorani bili su uvereni da ga je napustio duh Gospo -dnji i njime ovladale mracne sile. ravna objavi rata. otpado e i poslednje sumnje. Kad jo dozna -de da je David sam sastavio pobo ne pesme koje je pevao. Samuilo zadivljeno pogleda Davida. koji se zvao David.

od jutra do mraka. Uz u asne krike Filistejaca i radosne uzvike Izrailja -ca. U vojsci su bila i tri najstarija Jesejeva sina. David ponese samo svoj tap i pracku. produ i na dvoboj u dolinu." Ali David uporno ostade pri svome. Filistejci Bittys/<e fyemte su nesrpljivo ocekivali smrtni udarac svog nepobedivog atlete. stavi ga u pracku i odape iz sve snage. Prekaljeni ratnici isme -vali su ga i izgrdili kao utokljunca. Iduci na megdan sa stra nim Fi -listejcem. plju tale su na njih podrugljive uvrede i progonio ih Zetwn 3(psidbvs%i prezrivi smeh diva.ih je razdvajala pojedinacno su se borili ratnici. Na brdima zavlada napeta ti ina. jer ce za koji trenutak po volji Jehovinoj pasti mrtav. filistejskog diva iz Gata. Hvalio se kako je ubijao lavove i medvede kad su mu napadali stado. Ali niko nije imao hrabrosti da se upusti u borbu. Zatim. David se ne upusti u bucni dvoboj recima. jer ti si dete a on je vojnik od mladosti svoje. pokazivao svoje mi ice i gipkost tela. Vest o odva nom pastircetu silno razveseli Saula. David u tren oka priskoci obeznanjenom Golijatu. Ali niko od Izrailjaca nije smeo da prihvati izazov Golijata. obasipao je Izrailjce najru nijim uvredama. Njegov grubi glas odjekivao je po brdima i dolinama i parao u i i mozak utucenih izrailjskih vojnika. Uz put zasta -de na brzom potoku i bri ljivo odabra pet o trih kamenova. Po to je bio najmladi. nije udostojio momcica ni da obrati pa nju na njegove pokrete. Saul se nasmeja. a kad niko nije hteo da mu izade na megdan. David kratko i jasno izjavi braci da ce prihvatiti izazov. U oholom osecanju svoje nadmoci. Ogorcen njegovom drsko cu.kom oklopu David se nije dobro osecao i priznade da vi e voli da izadj na megdan onako kako je bio. napado e ga ozbiljno i naredi e mu da se to pre vrati kuci. da se uveri mo e li poneti oru je. Sav u te kom oklopu. povika iz sveg glasa: "Eda li sam pseto. A David kradom izvadi iz torbe kamen. Junaku koji prihvati borbu s Fili -stejcem obecavao je neizmerno blago. Osvojen vatrenim odu evljenjem decaka. Takav strah je izazivao Golijat. Saul je kipteo od nemocnog besa. Pretio je i kleo se da ce telo drskoga decaka baciti zverima i pticama grabljivicama. Izrailjci ne oklevajuci iskoristi e op ti mete i grunu e na njih tako . Kad Golijat ugleda pastirce. David je ostao kod kuce i samo ponekad donosio hranu braci. koji je s tako naivnom samouvereno cu i ao u ne -izbe nu smrt. sklonili su se u atore od stida i sramote. nasmeja se tako gromoglasno da gore zadrhta e. Praveci se da je ozlojeden. Cak ga i opremi u svoj oklop i lem. Golijat je vredao i blatio sve to je Izrailjcima sveto. gle -dao je na protivnika koji mu se primicao. u lakom pastirskom ogrtacu. Saul mu najzad dade pristanak. pripasa mu mac i naredi da hoda atorom. Kamen fijuknu vazduhom i duboko se zari divu u celo. naoru an velikim macem i dugim kopljem. Ali u te . iz dana u dan izlazio je u pretpolje. Kao vuk na bespomocno jagnje. pevu eci pobo ne pesme. Ogromna telesina nemocno se svali na zemlju. I car Saul. Kad se jednom pojavio u logoru. Cetrdeset dana neprekidno. i njegove vojskovode na celu s Avenirom kao i drugi ratnici. istr e mu mac iz ruke i jednim udarcem odrubi mu glavu. rezignirano mahnu rukom i dozvoli mu da radi kako mu je volja. oslobadanje od te kih nameta i ruku svoje starije kceri. Taj savim neo -cekivani poraz izazva medu Filistejcima neopisivu pometnju. samo sasvim ozbiljno oporne -nu diva da se spremi za smrt. a Izrailjci sa strahom u srcu pratili pokrete detinjastog i hrabrog sunarodnika. Povrativ i se malo. Od -mah ga pozva u svoj ator i s ocinskom dobrotom mu objasni: "Ne mo e ti ici na Filistejina da se bijes s njim. poce se nemilosrdno rugati ridoj kosi i krhkoj gradi Davidovoj. Golijat je u ogromnoj rucerdi vagao dugi mac spremajuci se za napad. podsticani od drugova po oru ju. A najvecu radost pricinilo mu je to to je mr avko bio naoru an samo tapom. a kad on ostade pri svojoj ludoj nameri. te ide na me sa tapom?" U trenutku pomisli da su mu Izrailjci poslali tog decaka da ga izvrgnu ruglu.

silovito da se filistejska vojska razbe a na sve strane osta -vljajuci za sobom .

carev sin i naslednik prestala. lem i mac pobe -denog diva obesio je o zid svoje kuce. Uvek su mu izlazili u susret s pesmom i igrom uz pratnju bubnjeva. Isti onaj narod koji 33 je jo donedavno okru ivao tolikom ljubavlju i obo avanjem. poku ao je da se izvuce iz tog suludog poduhvata.gomilu le eva. Zadatak je bio veoma opasan i Saul je racunao na to da mu se rival nece iv vratiti iz tog nerazumnog lova. Postao je idol za stare. Dva dana i dve noci mucila ga je sumnja da je Samuilo inspirator uvredljive pe -smice. vec dvesta kapica. David mu je kao ratni trofej darovao glavu Golijatovu. Bila je to gorka. ako ne prvosve tenika. mac i vojnicki opasac. Praveci zasede Filistejcima. Kao nagradu za pobedu nad divom. u ocima mu sevnu mracni plamen mr nje. Potajne nade izne -veri e Saula i on odluci da bar ponizi Davida. l pored obecanja. Odmah je krenuo na put i poveo samo malu grupu svojih naj -vernijih ratnih drugova. naimeno -vao ga je za vojskovodu nad hiljadu vojnika i otpremio ga u borbu s Filistejcima. Nije smeo. izvodeci cudesne melodije. Ali Saul je navaljivao sve vi e. mlade i ene. Nedvosmisleno ga je vredao i isticao ratne zasluge Davidove iznad svega ono -ga to je on tokom mnogih godina borbe ucinio za izrailjski narod. Mihalu. David je odmah shvatio ta car namerava. Posle izvesnog vremena tr e se iz otupelosti. Meravu. jer je odavno pomalo bila zaljubljena u mladog . stucuci sve vecu slavu i ljubav naroda. nezaslu ena nepravda. Dohvati uz tron pri lo -njeno koplje i hitnu ga na Davida. nesanice i velike srd be. Sav filistejski logor. U poteri za neprijateljem Izra -iljci su se zaustavili tek pod zidinama filistejskih gradova Gata i Akarona. Ali David pogubi deset tisuca". Iz mnogih pohoda protiv Filistejaca vracao se kao pobednik. U znak privr e -nosti predao mu je svoj dragoceni pla t. Ubistvo omiljenog izrailjskog junaka moglo bi povuci za sobom nepredvidljive posledice. Jednoga dana preko izaslani -ka porucio je Davidu da ce mu dati za enu svoju stariju kci. koji mu je nekada otvoreno rekao da ce nastojati da ga li i prestola? Od muke. David se dobro pokazao u ulozi vojskovode. uostalom. um mu se toliko pomracio da je po -nekad mrmljao besmislene stvari. te prorokova e u kuci". posluga nije smela glasa dici i samo je aputala po kutovi -ma: "Napade Saula zli duh Bo ji. DAVID. Mladi vojskovoda opet je i ao iz pobede u pobedu. Ali uporedo je rasla i careva zavist. Mladic se izmace u posle -dnjem casu a koplje se uz fijuk zabode u zid. Opet posla e po Davida da muzikom isceli bolesno carevo srce. kao da ga ne poznaje. ali tajno je smislio plan ta da cini. koja je tom pramenom. SAUL I JONATAN. ako mu kao ratni trofej donese udne kapice sto ubije -nih Fillistejaca. Nije mu se valj -da prividalo kad je na svakom koraku osecao da mu narod okrece leda. David je dobio pod komandu znacajan odred vojnika i tako postao najmladi vojskovoda u istoriji Izrailja. sklopio je s njim toplo i iskreno prija -teljstvo vec za vreme njihovog prvog susreta. otvoreno istupiti. a mo da je i David s njim u dogovoru. a oklop. U dvorcu je zavladala poti te -nost. Cija je mogla biti ta intriga. za kratko vreme sakupio je ne sto. Ali najveca korist koju je izvukao iz dvoboja bila je ratna slava i popularnost u izrai -Ijskom narodu. Saul odjednom shvati da je malo nedostajalo da ucini neuracunljiv postupak. Saul ga pogleda izgubljeno. vec mu ponudi mladu. tako da mu na kraju nije preostalo ni ta drugo nego da izvr i zadatak. U izrailjskim gradovima docekivan je s velikim odu e -vljenjem. Jonatan. Pod izgovorom da nije dostojan da mu bude zet. eleci da odobrovolji Davida. Mla -di harfista ude u sobu i odmah poce dodirivati strune prstima. s brojnim stadom stoke i otetom izrailjskom imovinom pao je u Saulove ruke. ne o eni ga svojom starijom kcerkom. Sadr aj pesmice duboko je dirnuo Saula. Ne zna se kad je i gde nastala pohvalna pesma u njegovu slavu koja je kru ila ulicama gradova i ubrzo stigla i do Gavaje: 266 "Saul pogubi svoju tisucu. nepomirljivog neprijatelja. bila zadovoljna. dodu e. tuniku. l pored svoje mladosti.

.

dok na kraju i oni nisu uvuceni u mahni -tu igru. jer bi kao mu starije kceri imao vece izglede na presto. ali znajuci neu -racunljivu carevu narav. Cim je pala noc. David je odnosio nove pobede nad Filistejcima. Rekla mu je da pobegne kroz prozor. a on je oti ." Tada se otkri enina podvala. A David mu odgovori sa sumnjom u glasu: "Otac tvoj zna dobro da sam na ao ljubav u tebe. buncao s penom na ustima i. Dovedo e Mihalu pred oca. Mihala je spasla mu a u poslednjem trenutku. pa veli: ne treba da dozna Zciovo Jonatan. _ali ga opet proma i. Samuilo i proroci izado e mu u susret. ali i oni su podlegli prorockim urocima i nisu izvr ili naredenje. David se ljutio na Saula to ga je prevario. Ali je izbegla kaznu. polo ila je u postelju i dobro prekrila. Citav dan le ao je tako u dubokoj nesvesti -ci. jer je otac navikao da mu poverava svoje pla -nove. Vrteo se ukrug. pevajuci i igrajuci uz lu -pu bubnjeva i zvuke svirala. upozorio ga je na opasnost koja mu preti. Praznoverni vojnici gledali su ih ^. Ali Saul je bio nepopustljiv i gnevno naredi: "Donesite mi ga u postelji da ga pogubim. Go -njeni zlosrecnik vratio se u Gavaju.ao ocu da se zauzme kod njega. tu io se. ali se u njemu postepeno budio stari nagon iz mlado -sti. pravdajuci se da joj je David pretio smrcu ako mu ne pomogne da pobegne i da je prevaru ucinila pod prinudom. trgao sa sebe odecu. pesmom i vikom padali u stanje najvi e verske ekstaze. u njegovu odecu obukla lutku. sa koga niko nije smeo izostati iz njegovog okru enja. A David ode prvosve te -niku Samuilu i isprica mu svoje nevolje na dvoru. jedinom svome prijatelju: " ta sam ucinio? Kakva je krivica moja? l ta sam zgre io ocu tvojemu te tra i du u moju?". koji su igrom. kad im je i sam pripadao. Ne obaziruci se na to to se mo e zameriti ocu. a vojni -ci su se vratili u Gavaju praznih ruku. Ali tako iv bio Gospod i tako bila iva du a tvoja. samo je jedan korak izmedu mene i smrti". pokaza im postelju i rece da David le i te ko bolestan. iskrao se iz dvora i pobegao svojoj kuci u gradu. Privoleo ga je da se skloni u obli nje planine. i pretio je da ce ga ubiti.^ 268 Zenon 9(psutbvs%i u sve vecem strahu. Opijen verskim nadahnucem. Saul je jo dvaput slao po Davida vojnike. da ce ga na vreme upozo -riti na opasnost.. bojao se da se na gozbi pojavi. U tim tra -gicnim trenucima Jonatan se pokazao kao pravi prijatelj. jer mu je David opasan suparnik za krunu. Tada je David shvatio da je stvar ozbiljna. U trenutku kad mu se od gneva svest ponovo pomraci.junaka. Zavaljujuci tome David je uspeo da se sakrije. da se_ po ali na svoju sudbi -nu Jonatanu. dok najzad ne pade na zemlju potpu -no nag i bez svesti. Ali brak nije doneo nikakvo olak anje na carskom dvoru. a kad se najzad probudio. da se ne o alosti. To je istovremeno bio i najvi i dr avni savet. Prvosve tenik im izade u susret. David jo nije izgubio nadu da ce se pomiriti sa Sau -lom i zato nije hteo ru iti mostove za sobom. Zato je zamolio Jonatana da obavesti oca da je morao otici u Vitlejem na porodicnu . MIHALA l JONATAN SPA AVAJU DAVIDA. Saul ih je u pocetku posmatrao ispod oka. Cim prekoraci zidine grada. Tada je car odlucb da sam ode u Ramu da se docepa neuhvatljivog begunca. to je kod Saula izazivalo zavist i strah. Kad udo e carevi stra ari. a zatim je. okru en brojnim prorocima. stupi u kolo proroka koji su mahali rukama pevajuci. Neopravdana odsutnost znacila bi odricanje poslu nosti i povukla bi za sobom najvecu nemilost. padajuci u stanje potpunog zano -sa. U jednom tre nutku sti e vest da se Rami pribli avaju carski vojnici s nared bom da uhvate begunca. Ali sloga nije dugo potrajala.^. Davida vi e nije bilo u gradu. A Saul posla po njega stra are. A Saul je sumnjao na Davida da je u savezu s prvosve tenikom. Najgore je bilo to to je sutradan trebalo da bude gozba koju je Saul priredivao o mladini za svoje najbli e saradnike. Posle dugih ubedivanja odo -brovoljio je Saula i David je mogao da se vrati na carski dvor. po drugi put hitnu koplje na svog omra enog suparnika. Jonatan ga je te io kako je umeo i uveravao da mo e racunati na njegovu pomoc.

.

ne znajuci ta s njim da ucini. ne mogu racunati na izmirenje. Duboko potresen burnim dogadajem. Ali ga proma i i vrh se abi u drveni zid sobe. David je zatim pohitao u filistejski grad Gat. dugo su i li za njim. a ako padne u svoju ne -obuzdanu jarost videv i prazno mesto za stolom. Po to nije imao ni ta drugo pri ruci. Doveden do belog usijanja tim gerilskim ratom. pozvao ju je kod sebe preko poverljivog izaslanika. David je oti ao u grad Nov. David se triput pokloni pred vern -im prijateljem. bice to povoljan znak. sve tenik ga je nahranio rtvenim hlebom. Od te raznolike i neposlu ne gomile David je stvorio disciplinovanu dru inu od est stotina du om i telom njemu odanih ubica. a na kraju ipak su se 270 odva ili da ga svezu i odvedu pred cara. u praz -novernom strahu." Ocevo upozorenje da ce zbog Davida izgubiti presto ako ga bude podr avao i dalje. a zatim se vratio u zemlju Judinu i sakrio se u umi Jaret. Umobol -nici. Dode dirljivi trenutak rastanka. Doznav i od nekih ljudi da je car licno krenuo za njim u poteru. gde je carevao Ahis. Iskrao se u Mispu Moavsku da preda svoju porodicu pod za titu tamo njeg cara. u ivali su privilegiju nedodirlji -vosti. Saul je gonio Davida sa sve vecim besom. Saul je u meduvremenu doznao da je sve tenik Ahimeleh pomogao Davidu pri bekstvu . begunci stavljeni van zakona. Davidu pade na um neobicna pomisao kako da izbegne osvetu Filistejaca. Jonatan srdito ustade od stola i ode u svoju sobu. Strahujuci za sudbinu svoje porodice. celog iduceg dana ni parce hleba ne uze u usta. A u isto vreme pohitali su k njemu svakojaki ljudi s raznih strana: pustolovi eljni burnih dogadaja. Naglim po -kretom posegnu za kopljem i hitnu ga na sina. pa mu je poklonio i Golijatov mac koji je cuvan u svetili tu. naredi da ga puste na slobodu. a prolazeci pored kucnih vra -ta arao na njima neke magicne znake. Jonatan je ispunio prijateljevu molbu i nai 269 ao na gnevno ocevo odbijanje: "Nevaljali i neposlu ni sine! Zar ja ne znam da si izabrao sina Jesejeva sebi na sramotu i na sramotu svojoj nevaljaloj majci? Jer dokle je iv sin Jesejev na zemlji. Vukao se ulicama buncajuci. Ulicni prolaznici odmah su u njemu pre -poznali slavnog pobednika nad Golijatom. sedi te istaknutog sve tenika Ahimeleha." SECA SVE TENIKA l DAVIDOVO POTUCANJE. kao ljudi dusima opsednuti. Na njihovom celu vr io je drske prepade u potrazi za hranom. vec mu je rekao da ga je car poslao u tajnu misiju. kao to smo se za -kleli obojica imenom Gospodnjim rekav i: Gospod da je svedok izmedu mene i tebe i izmedu mojega semena i tvojega seme -na doveka. Gradani Gata. plemenito Jonatanovo prijateljstvo. udaljenom dvadeset i pet kilometara jugozapadno od Jerusalima. Jednom recju. David umace iz opasnog grada i savi sebi gnezdo u te ko pristupacnoj gorskoj pecini. nije pokolebalo nesebicno. Ali se prevario u nadi da ce ostati nepoznat. trudio se da mu iz usta tece slina. nece se utvrditi ni ti ni carstvo tvoje. zato po lji sada i dovedi ga k meni. razbijao iz za -sede manje carske jedinice i branio narod od napada Filistejaca uzimajuci za to danak. Ahis s gadenjem po -gleda ludaka i. Saula zahvati neobuzdana jarost. U sumrak se iskrade iz dvora i upozori Davida da nikad vi e ne izlazi na oci caru. zaklinjuci se na vernost do kraja i -vota. a Jonatan ga zagrli i najne nije poljubi. Rastajuci se obojica su ronili suze. A prijatelji su se dogovorili da se David sakrije u brdima kod Gavaje i da tamo saceka vest < kako ce Saul reagovati na njegovo opravdanje. U jednom ca -su David je osetio da gubi tlo pod nogama. Ako se bude fl pona ao mirno. S neskrivenom gorcinom upitao je oca ta je to David ucinio da je zaslu io smrt. jer je zaslu io smrt. a Jonatan rece Davidu: "Idi s mirom. di uci na noge sve svoje oru ane snage. siromasi gonjeni zbog poreza i dugova i mlade eljna ratne slave. koji je na celu osamdeset i pet sve tenika prinosio Jehovi rtve u tamo njem svetili tu.svecanost. kod staroga grada Odolama. pa se pretvarao da je lud. postao je voda bande koja je ivela od razbojni tva i iznudenog otkupa. Ahimeleh je bio pla ljiv covek i zato mu David nije odao da je u nemilosti.

pojavio se na celu svojih ubica i izrazio spremnost da izvr i naredenje. Slucaj je hteo da se u mracnom uglu pecine skrivao David sa nekoliko svojih drugova. skupa sa enama i decom. odbili su da izvr e presudu. S plamenim arom vodio je tri hiljade vojnika da se po svaku cenu docepa mrskog suparnika. Jednoga dana dok se skrivao u pustinji kod Zifa. Gospod neka sudi izmedu mene i tebe. Tada mu je u pomoc pritekao potkazivac Doik Edomski. Tada je stigla stra na vest da su Filistejci iznenada prodrli u izrailjske zemlje. Postiden . a ti vreba du u moju da je uzme . do ao mu je preru en Jonatan da ga upozori na oceve namere i da ga uveri u svoje nepokolebljivo prijateljstvo. stigao je do Davida i postao njegov najodaniji pristalica. gde je lako bilo zametnu -ti trag poteri. Za kim je i ao car Izrailjev? Koga goni ? Mrtva psa. njegov vojskovoda. Saul se jo nikad nije na ao u tako neprijat -noj situaciji. Izvrgav i ga tako podsmehu vojnika. Na znak Saulov. David je doznao da Filistejci opsedaju grad Keilu. kad je Saul na celu svoje vojske krenuo dalje. porucio mu je da nekoga po alje po koplje i vrc. Saul je ostao gluv na njegova obja njenja i izdao je naredbu vojnicima da ga pogube.. Potkazivac je bio D$k. vratio se svo -jim ljudima. oce moj. sve tenik Avijatar. Ali cim je odbio napad. uvu -kao se nocu u carev logor i u ao u ator. Jednom za vreme potrage u ao je u pecinu za svoje biolo ke potrebe. i neka me osve -ti od tebe. gde su Saul i Avenir. Niko nije smeo da digne ruku na svetu sve tenicku licnost i tako pocini svetogrde. ponovo je po ao u poteru za Davidom. Docnije. Samo se tiho pri -vukao i odsekao mu parce pla ta. Bez oklevanja pohitao je u pomoc i izbavio ga iz nevo -Ije. Ali stanovnici Zifa bili su uz cara i obavestili ga o mestu Davidovog boravka. ali ruka se moja nece podignuti na te. da pohita u susret neprijatelju. eleci da zadobije carevu milost. ali David se gnu ao muckog ubistva. buhu jednu. Uzeo je samo pobodeno u zemlju kraj uzglavlja Saulovo koplje i vrc s vodom.. Mogao je tada da ubije cara. Izgledalo je da je sudbina op -koljenih zapecacena. Njegov pratilac hteo je da ubije cara. U pratnji titono e. a zatim je posekla sve stanovni tvo. i srecno zaobi av i neprijateljske stra e. KAKO JE DAVID PO TEDEO SAULA l KAKO JE ZA -VOLEO AVIGEJU. magarci i ovce. poznaj i vidi da nema zla ni nepravde u ruci mojoj. a tebe ne ubih. Saul je bio toliko gne 271 van na nabedene izdajnike da je naredio da se pokolju cak i volovi. pocev i od zapoved -nika pa do najobicnijeg stra ara. goneci ga po pustinjama i gorskim cestarima. Vojnici njegove telesne garde. koji su ga zabrinuto cekali. ali stanovnici su mu uzvratili podmuklom izdajom. Od pogroma se spasao samo jedan od Ahimelehovih sinova. spavali dubokim snom. Otad je sa svojim drugovima po oru ju boravio po planinskim i pustinjskim krajevima." Drugi 272 put se David odlucio na jo veci podvig. Ahimeleh se uzaludno pravdao da je bio rtva Davi -dove prevare. i Ahimeleha medu njima. Iskrav i se nocu iz gra -da koji je u dimu i plamenu polako nestajao. Odmah je krenuo s voj -skom u Nov da tamo nje sve tenike kazni zbog zavere i izda -je dr ave. najamnicka banda krvo edno se bacila na grad. evo vidi skut od pla ta svojega u mojoj ruci: odsekoh skut od pla ta tvojega. l tada je prvi put do iveo te ak poraz. jedan od najamnika iz zemlje Edomske. Za cara vi e nije postojala ni najmanja sumnja da su sve tenici u dogovoru s Da -vidom i da mu krce put do prestola. pobila sve sve tenike. pojavio se na vrhu stene i ma uci odsecenim parcetom carevog pla ta povika: "Evo. Saul je brzo stigao i opkolio brdo na kome se David skrivao s odredom od est stotina ratnika. U zoru se opet popeo na vrh nepristupacne stene i rugao se Aveniru to je tako slabo cuvao svoga gospodara. ali nije eleo da se uprlja krvlju pomazanika.snabdev i ga hranom. Saul je odmah morao odu -stati od opsade. i da ti nisam zgre io. Po speci -jalnom izaslaniku obavestili su Saula da David boravi u njiho -vom gradu i da ce mu ga predati ako odmah dode. Ali zaveru je na vreme otkrio sve tenik Avijatar i David je uspeo da se iz zasede izvuce.

.

" Lepota i blagost enina ucini e silan utisak na Davida. sto venaca suvog gro da i dvesta venaca smokava. l kad Gospod ucini gospodaru mojemu svako dobro koje ti je obrekao i postavi te vodom Izrailju. pet merica pr enog i -ta. Svaki dan izvrcu reci moje. zamoli Avigeju da mu bude ena." Takav odgovor silno razgnevi Davida. Zato mu je uputio deset momaka s molbom za hranu. idi s mirom kuci svojoj. pohita u susret hajduckom vodi da ga odobrovolji. Mnogo docnije talentovani pesnik pripisace mu reci prepune istinskog bola: Smiluj se na me. Eda li cu uzeti hleb svoj i vodu svoju i meso to sam poklao za ljude koji mi strigu ovce. opomenuce se slu kinje svoje. da slu i i da pere noge slugama gospodara svojega. l recite mu: Zdravo!. Mihalu. David je znao da car u svom besu nece da se smiri dok ga ne ubije ili ne uhvati ivog. Napade i grubo izgrdi vojnike: "Ko je David? l ko je sin Jesejev? Danas ima mnogo sluga koji be e od svojih gospodara." Ali boga -ta je bio krt i ne ba ugladen covek. Ovce. i pogledah na te. 2-3) . pokorno mu se pokloni do zeml 273 je i moleci rece: "Neka gospodar moj ne gleda na toga nevalja loga coveka. Navala." David je vec imao dve ene. koji te danas posla meni na susret! l da su blagoslovene reci tvoje." Za to vreme Naval je povodom zavr etka stri e ovaca priredio bogatu gozbu i opio se do besvesti. Jednom mu je do lo do u iju da je Naval oterao ovce na goru Karmil da ih stri e. pa dati ljudima kojih ne znam odakle su. Tamo mu se smerno pokloni do zemlje i rece: "Evo slu kinje tvoje. Ahinoamu.. U stepi kod Maona napasao je svoja stada izvesni bogata po imenu Naval... i otidite k Navalu i pozdra -vite ga od mene.. optu iv i mu a za glupost. David od njega nikad nije uzimao otkup. Daj sluga -ma svojim i Davidu sinu svojemu to ti dode do ruke. koju mu je docnije Saul oduzeo i udao za Faltija. koje si slao. Uzimao im je samo redovan porez u naturi za cuvanje njihovih stada i kuca od napada beduinskih i filistejskih pljacka a.. pet zgotovljenih ovaca.. preki -nuo je poteru i vratio se u Gavaju. Na celu cetiri stotine svojih ljudi. A ja slu kinja tvo ja nisam videla momaka gospodara svojega. Ta vest ga je toliko potresla da je dobio srcani napad i umro posle deset dana. eto. prikrivaju se. ali nikad nije dirao stada svo -jih sunarodnika. nece ti biti spoticanja ni sablazni srcu gospodara mojega da je prolio krv ni za to i da se sam osve -tio gospodaru mojemu. (Psalam 56. po to je logorovao u blizi -ni i vec samim svojim prisustvom rasterivao otimace. ali je samo Avi -geju istinski voleo. jer tra e du u moju. koze i drugu hranu oti -mao je uglavnom od Filistejaca. A kad se najzad otreznio. Skupljaju se. sve meni o zlu.. i jo jednu Izrailjku. jednog od vernih svojih pristalica. pastiri su tvoji bivali kod nas. iako je i njemu pru ao za titu... Njegov ogromni imetak iznosio je tri hiljade ovaca i hiljadu koza. Udovica bez premi ljanja sede na magarca i pohita u njegov logor sa pet svojih slu kinja. volove. Cuo sam da stri e ovce.svime to se zbilo i malo dirnut vite kim Davidovim postupkom. Bo e. i ni ta im nije nestalo dokle god bejahu na Karmilu. Cim se pribli i Davidu. bezumlje je kod njega. Avigeja isprica kakva mu je velika opasnost pretila. side s magarca. Na magarcima donese dvesta hlebova. Cim David doznade za to. A tada mudra i lepa Avigeja. aovoreci im: "Idite na Karmil.. Trebalo je napustiti granice Izrailja i skloniti se negde dokle ne dopire njegova ruka. poslu ah te. David je morao de se brine za ishranu svoje dru ine. neprijatelj me svaki dan prite njuje. jer covek hoce da me proguta. ena Na -valova. smesta pode da drznika nauci pameti. Zato joj ganuto odgovori: "Da je blagosloven gospod Bog Izrailjev.. paze za petama mojima.. DAVID U SLU BI FILISTEJACA l TRAGICNA SUDBINA SAULOVA. to god misle. i ne ucinismo im nepravde. Zla sudbina i neprestano potucanje doveli su ga u stanje duboke depresije. dve me ine vina.

iako mu se za to dvaput ukazala prili -ka. pa upita svoje odane prijatelje ima li u blizini neka vracara to predvida buducnost. Tada ih je u Izrailju bilo mno tvo. prizivaci duhova i carobnjaci. Vecina Izrailjaca jo uvek ga je po tovala. Nekada nji neprijatelj primio ga je veoma gostoljubivo.io i drugog najopasnijeg protivnika. Ahis mu je nalo io da napada izrailjske zemlje. kamile i drugu imovinu. Ponudio se u slu bu Ahisu. Pomoc est stotina u borbama prekaljenih ubica nije bila za pot -cenjivanje. Uni tavao je sve do poslednjega. Avigejom i Ahinoamom. U to vreme u Rami je zavladala velika alost. da su u njegovom odsustvu. U licnom ivotu Saul je sacuvao jednostavnost i cistotu obicaja. cak i volela. U ka -menim zidinama tvrdave. Zacudeni dvorani podseti e ga da je nare -dio da se istrebe svi carobnjaci. Lakoverni filistejski car poverovao mu je i trljajuci ruke od radosti. David se vratio u Siklag. po njegovom mi ljenju. Ogromni filistej -ski logor izazivao je u njemu nemir i osecanje bespomocnosti pred sudbinom koja se ne mo e izbeci. nije vi e mogao polagati pravo na presto. koji je pre ao na stranu Filistejaca i zato. trebalo se odluciti na bolni. Posle Da -vida. David smesta krenu u poteru za razbojnicima. zato ce mi biti sluga doveka. ma -garce. Njene granice pre la je mocna vojska saveza fili -stejskih careva. hvalio se ovim recima: "Ba se omrazio s narodom svojim Izrailjem. medu kojima i njegovu porodicu. Ali carevi i kne evi filistejski nisu verovali Izrailjcima i odlucno su zahtevali da se uklone iz njiho -vih redova. Ali pokazalo se. naredio je da se pohvataju i pobiju njihove pristalice: svakojaki vraci i vracare. ali David nije ni pomi ljao da ratuje sa svojom zemljacima.Nije imao drugoga izlaza. sa dve ene. Posle tra enja obave tenja me -du stanovni tvom. dakle u samom srcu Izrailja. stanovnicima zemlje Judejske. A nad mladu izrailjsku dr avu nadneli su se crni oblaci. da u prestojecoj borbi za carsku vlast zadobije njihovu podr ku. eleci da utera strah u sve . caru filistejskog grada Gata. Niko nije poricao njegove ogromne ratne zasluge i te ke napore koje je ulo io za velicinu Izrailja. potuce ih i ote im zarobljenike i svoju porodicu medu njima." Filistejci su se pripremali za novi rat protiv Saula. Saul je odlucio da preru en od kod . narod je navikao da koristi njihove <Bi6fijs/<e legende 27$ usluge. Saul je razmestio svoju vojsku na padinama gore Gel -vuje.tenike. a odgovaralo mu je da Izrailj i dalje slabi zbog dina -stickih trvenja. govorio mu je da ga je oteo od Izrailjaca. Nastanio se tamo sa svojom vojskom i s celom porodicom. Na licu mu se video izraz umora i ravnodu nosti. vekovnih neprijatelja jevrejskih plemena. jer se od ivota rastao prorok Samuilo. provodio je dane u cetiri oka sa svojom usamlje -no cu i ogorcenjem. da ne bude svedoka njegovim najezdama. odakle se pru ao pogled na celu dolinu. poni ava -juci korak. nedaleko od Gaze. koju je sagradio na nepristupacnoj ste -ni u Gavaji. Za trenutak se tu no zamisli. Ali neprestane sve tenicke mahinacije i glasovi da je Samu -ilo pomazao Davida za cara. pa su mu cak zapretili i kamenovanjem. Amalicani u znak odmazde pretvorili Siklag u prah i pepeo i odveli u rop -stvo mnogo stanovnika. a kad je predavao Ahisu plen: volove. poremetili su mu du evnu ravno -te u i naveli ga na neuracunljive i despotske postupke. Ahis je poveo i Davida sa est stotina njegovih vojnika. Njegov ugled bio je tako veliki da ga ni David nije smeo ubiti. Ljudi koji su uspeli da se spasu docekali su Davida s placem i grd -njom. David je dobio u leno gradic Siklag. to bi se smatralo iz -dajom. u dolini Jezrael. Plen razdeli svojim zemljacima. pa je u zemlji zavladalo nepoverenje i strah od terora. Mogao je sada te sporove da podstice iskori ca -vajuci Davida protiv Saula. Stotine pancirnih bojnih kola i hiljade oklopnika ulogorilo se u Sunimu. ne tedeci ni ene ni decu. u osnovi zadovoljan to nije morao'da se bori protiv svoje brace. Saul se re . doznali su da se u Endoru sakrila stara vra -cara koja priziva utvare mrtvih i ispituje ih za buducnost. Ali je pusto io zemlje Amalica -na.

Vest o skrnavljenju carskih posmrtnih ostataka stigla je do sta -novnika grada Javisa. Saul je zamoli da sa onog sve -ta dozove Samuila. prestala je da postoji. vracara ga ne htede pustiti da ude. Ali Samuilo je i posle smrti ostao neumoljiv. upita je ko se na njen poziv pojavio. l verni sluga probode se ma -cem. oni ukrado e mr -tvoga cara i dostojno ga sahrani e na groblju svoga grada. Jonatanovo mesto u nje -govom srcu niko vi e nece zauzeti. Izrailjci pretrpe e stra -hovit poraz. glave pra inom posute. saop ti mu vest o smrti Saula. pado e sa hiljadama svojih ratnih drugova. isprica da je macem probo ranjenog cara na njegov vlastiti zahtev. i kao dokaz da govori istinu uruci Davidu venac i grivnu. svoga davna njeg upornog protivnika. iako je bio potpuno onemocao. Sutradan je David. Upitan za pojedinosti. a zatim ce doci pro -past celog njegovog roda. udarao glavom o zid i razdirao odecu na sebi. a oni to ne izgibo e. nesebicnog prijatelja. To bese Amalicanin iz izrailjskih najamnickih odreda koji je ucestvovao u nesrecnoj bici. Ali smrt Jonata legende 277 nova bacila ga je u pravo ocajanje. oznake carske vlasti. Po opisu vracarinom. Uz pomoc magicnih cini vracara prizva utvaru prorokovu. koje je Saul svojevremeno oslobodio od vlasti Amonaca. ne htede da se okrepi. Ali Filistejci su mu bili za petama. David naredi da ga pogube to se usudio da digne ruku na carskog pomazanika. iznuren od jada. iako ranjen. upita ga ciji duh da tra i. rece svome titono i da ga ma -cem dotuce. Tek posle dugog i upornog navaljivanja vracarinog. baci mu se pred no -ge.nje. uspe da pobegne s bojnog polja. Tek kad se zakle da joj se ni ta lo e nece do -goditi. Poklonio mu se t pokorno i molio ga za savet kako da postupi u stra noj opasno -sti od Filistejaca. Sinovi Saulovi. U strahu od carskih progonitelja. i kad vide da im ne mo e umaci. Izgubio je jedinog vernog. po to sam nije video duha. Stra na vest toliko pogodi Saula da se onesve cen sru i na zemlju. Za tragicne dogadaje u dolini Jezrael David je doznao tek kad se vratio u Siklag iz pohoda protiv Amalicana. Celu tu pricu izmislio je u nadi da ce ga David nagraditi za smrt supar -nika. Plakao je David previjajuci se u neute nom bolu. Sledeceg dana rasplamsa se bitka. Ali momak se ustezao da ubije cara. Tragicni Sa -ulov kraj duboko je rastu io Davida. "Za to si me prevario? Ta ti li si Saul?". medu njima i plemeniti Jonatan. Saul je opet umiri i. Filistejci odrubi -se Saulovu glavu i zajedno s oru jem izlo i e je u hramu Astar -te i Dagona. i Saul se sam ubi baciv i se na o tricu maca. Cim pade noc. Zato ga nece mimoici kazna: u borbi . be eci s boji ta nai ao je na les Saulov i ski -nuo s njega carske znake pre nego to su stigli Filistejci. Do ve -ceri niko nije ni pomislio na jelo i niko cele noci oka sklopio nije. Samuila. a s njim su jadikovali drugovi po oru ju i porodica. uze zalogaj hleba i komadic te -letine. Placuci i kukajuci. ogrnu se put -nickom kabanicom i u pratnji dvojice titono a tiho se iskrade iz logora. Nekakav covek u poderanoj odeci. A telo mu obesi e na zidine grada Vet-Sanskoga. kriknu prestravlje -na. Ali se u svom racunu grdno prevario. 276 s Filistejcima poginuce sa svojim sinovima. Fi -listejci su zauzeli dolinu Jezrael i tako obezbedili sebi strate ki povoljan polo aj za osvajanje celog Hanana. Opet mu je prebacio uzurpaciju prvosve tenickih prava i samim tim ga enje volje Jehovine. prepoznao je . Uzvracajuci mu zahvalno cu. Kad ga povrati e. nem i turoban tumarao odajama. slomljena srca. l tek tada shvati da je tajanstveni do ljak car Saul. koji ga ni u najte im trenucima nije napu -stio i kakav se retko srece u ivotu. Dr ava koju je ve -likim frudom stvorio Saul. A onda . jer ne htede da pre ivi svoga gospodara. jer je to istovremeno zna -cilo i propast prve ujedinjene izrailjske dr ave. Saul. DAVID OPLAKUJE SAULOVU l JONATANOVU SMRT. A u stvari. dado e se u panicno bekst -vo.

znao je da pravi izvor nesuglasica le i u antagonizmu koji je od pamtiveka vladao izmedu severnih i ju nih plemena. niti je mac Saulov dolazio natrag prazan. pa je postao slepo orude u rukama svemocnog Avenira. cetvrtog Saulovog sina. Kako pado e junaci u boju! Jonatan kako pogibe na tvojim visinama! ao mi je za tobom. ciju budnost je uspeo da uspava. Bez krvi pobijenijeh i bez masti od junaka nije se vracao luk Jonatanov. dodirujuci strune. ni ta nisu naslucivali. a Isvostejevi ratnici dado e se u bekstvo. ne samo to je branio svoje sunarodnike od napada pustinjskih plemena. Ubrzo zatim otpocela je prava bitka. Kako pado e junaci. daleko od filistejskog doma aja. veca mi je bila ljubav tvoja od ljubavi enske. kao da nije pomazan uljem. Pobuna protiv Saulove dinastije. proglasio je za cara Isvosteja. ni za smrti se ne rastavi e. brate Jonatane. koji vas je oblacio u skerlet lijepo. kako pado e junaci! Ne kazujte u Gatu. Zato je od samog pocetka nastojao da pridobije naklonost severnih pleme -na i u tom cilju odmah je uputio izaslanstvo gradanima Javisa da im zahvali to su ukrali Saulov les i carski ga sahranili. i kitio vas zlatnijem zakladima po haljinama va im. Zato se ne treba cuditi to su ga posle propasti Saulove pozvali u Hebron i proglasili za judejskog cara. pre ili kasnije morala je dovesti do gradanskog rata. Po to je bio ne samo sposoban i iskusan vojskovoda nego i vest i dalokovid politicar. jer je tu bacen tit s junaka. David je otkazao poslu nost caru i tako doveo do rasce -pa dr ave.dohvati svoju omiljenu harfu i. 278 metnik i voda razbojnicke bande. David je pripadao Judinom pokoljenju. David se za to planski pripremao. koju je podr avala vecina naroda. lak i od orlova i jaci od lavova bijahu. bio si mi mio vrlo. prethodile su joj pojedinacne bo -rbe u kojima se ogledalo dvanaest Venijaminovih i dvanaest Ju -dinih potomaka. Gore Gelvujske! Ne padala rosa ni da d na vas. tit Saulov. glavni vojskovoda Avenir. Kao od * Ova elegija. Tako je obezbedio sebi njihovu toplu zahvalnost i privr enost. izrazi svoj ocaj potresnom elegijom: Diko Izrailjeva! Na tvojim visinama pobijeni su. i ne rodilo polje za prinos. nalazila se u ranije pomenutoj Knjizi pravednoga. Smatrali su ga za bezopasnog i podesnog vazala koji radi u nji -hovu korist. po to je kao provincijski uzurpator podrivao jedinst -vo Izrailja i izazvao njegovo razbijanje na dve zaracene dr a -vice. Saul i Jonatan. koji je otada imao stvarnu vlast u celom Izrailju izuzev Judeje. bili su nepomirljivi neprijatelji doma Saulovog. koja je ceo dan trajala. judejska vojska pod vodstvom Joava odnela je potpunu pobedu. Borba je bila tako estoka da su svi do jednog izginuli. a Davida su smatrali za poslu nog izvr ioca njihove volje. U isto vreme. Kceri Izrailjeve! Placite za Saulom. i ne razgla ujte po ulicama Askalon-skim. u zajordanskom gradu Mahanajimu. Isvostej je bio covek slabe volje i bez ikakvog uticaja. koga je po -dr avalo deset severnih plemena. Fili -stejci. mili i dragi za ivota. da se ne vesele kceri filistejske i da ne igraju kceri neo -brezanijeh. nazvana "Pesma luka". Pu -stio je vest po celom Izrailju da je oglasio u svome kraju alost i naredio da se ubije Amalicanin koji se usudio da digne ruku na car t U tim nastojanjima usrdno su mu pomagali sve tenici. 279 . Posle bitke. i propade oru je ubojito!* DAVID POSTAJE CAR JUDEJSKI l BORI SE ZA IZRA -ILJSKI PRESTO. Sedam i po godina svoje vladavine u Hebronu David je iskoristio da formira mocnu i bor -benu vojsku pod komandom sposobnog vojskovode Joava. Gradanski rat otpoceo je krvavom bitkom kod jezera Ga -vaonskog. Jo od vremena sukoba sa Samuilom i krvoprolica u Novu. Po starom obicaju. vec je i delio s nji -ma plen otet od Amalicana.

.

dok je David postizao sve vecu nadmoc. za to da te sastavim sa zemljom? l kako bih smeo pogledati u Joava brata tvojega?". krenu u poteru za omrznutim Avenirom. Oslonac njegove moci bilo je sveop te uverenje da je on najveci izrailjski vojskovoda. Njen mu Faltije bio je neute an. naravno. Avenir je bez te koca nagovorio plemenske stare ine da stupe u pregovore. preteci mu smrtnom kaznom. nije se hteo . po njegovom mi ljenju. Davidu je potajno uputio izaslanstvo s porukom da ce sa celokupnom vojskom preci na njegovu stranu. ali i svakojakih snala ljiva -ca koji su vi e voleli da na vreme predu na stranu pobednika. Asailo. nemocan pred samovoljom sil -nih. Po drevnom obicaju.Joavov brat. Zbog stalnih neuspeha Avenir je gubio uticaj u Mahanajimu. Avenir ga triput pozva da potra i sebi drugog protivnika. krvna osveta smatrana je u Izrailju tako svetom i neopozivom da joj se cak ni on nije smeo suprotstaviti. u su tini zadovoljan to se na tako neocekivan nacin resio opasnog saveznika. Tada Ave -nir. Zbog toga je izbila o tra svada izmedu cara i glavnog vojskovo -de. A sad mu se slava gasila tako naglo da vi e nije bio siguran ni u podr ku svoje vojske. kome se cak ni David ne mo e odupreti. za to ga pusti te otide? Poznaje li Avenira sina Nirova? Dolazio je da te prevari. Marionetski car Isvostej i njegovi dvo -rani stado e ga omalova avati. nikako nije moglo svidati to Avenir ponovo zadobija carevu milost. Osecajuci da mu vlast izmice iz ru -ku. pravo na harem umrlo -ga cara pripadalo je samo nasledniku prestola. Ugovor je bio sklopljen i David je u cast izaslanika priredio sjajnu gozbu. U njegove redove dolazilo je mno tvo ratnika. Po to su sve tenici vec odavno irili glasove da je Jehova odredio Davida za cara Izrailja. Obespravljeni mu . a pre svega ubicu svoga brata. To nasilje bilo je zlo -slutno za Isvosteja. pa cak i prezirati." Joavu se. Glavni vojskovoda Joav u to vreme je boravio u logoru medu svojim vojnicima. Avenir je tra io nacin da ucvrsti svoj polo aj i zato je pri -grabio Resfu. koju je Saul udao za drugoga. cak i iz severnih krajeva. Avenir je dolazio k tebi. Posle burnog razgovora sa carem. Avenir je opomenuo Isvosteja da za krunu ima samo njemu da zahvali. Iznenaden ve cu o ugovoru. da vidi kuda hodi i da dozna sve ta radi . Joav ga namami natrag u Hebro^ i u toku razgovora mucki ga probode. Rat za izrailjski presto bio je estok i dugotrajan. Placuci i kr eci ruke od ocaja trcao je za svojom voljenom. Medu njima je bilo iskrenih rodoljuba.to preduzme. dok Avenir nije izgubio strpljenje i. odlucio je da ne . pohita Davidu i sav ogorcen rece: " ta ucini? Gle. l najzad. David odneti pobedu nad domom Saulovim. Video je u njemu stra nog suparnika za mesto glavnog vojskovode. To bese estok mladic. David je prihva -tio Avenirov predlog pod uslovom da mu dovede njegovu neka 2SO da nju enu Mihalu. Avenir je na silu oteo Mihalu. naredio da se vrati kuci. David je imao vi e razloga da ne kazni Joava za podmuklo ubistvo. Pod izgovorom da David ima jo ne to da mu saop ti. pre svega. Avenir je odlucio da bez odlaganja preduz -me mere da se spase od konacne propasti. Avenir se vracao u Mahanajim. U jednom trenutku izgubio je kontrolu nad sobom i otvoreno mu rekao da ce. ali je imao malo iskustva u ratnom zanatu. morade prihvatiti dvoboj i bez muke se otrese nametljivca probov i ga kopljem. Slabi i pla ljivi car naslutio je u tim recima pretnju da ce biti napu ten i prepla en pokorno se vratio u svoje odaje. koji su se s vremenom uverili da samo on mo e odbraniti Izrailj od Filistejaca. hteo ne hteo. Ali Asailo u svojoj plahovitosti ostade gluv na sva upozorenja. Izaslanstvo severnih plemena nai lo je u He -branu na dobar prijem. u velikom bolu razdera odecu i zakle se da ce se krvavo osvetiti Aveniru. A osim toga.govorio je. jednu od Saulovih nalo nica. Bio je. tim pre to zbog pretrpljenih poraza drugog izlaza nije ni bilo. pa je prisvajan -je Resfe moglo predstavljati znak da Avenir priprema prevrat. Kad Joav nade na boji tu les svoga brata. To je ubrzo dovelo do otvorenog skoba. Izrailjci su postepeno gubili tlo pod nogama. ako obeca da mu nece ni ta uciniti i da ce mu poveriti du nost glavnog vojskovode. koga je po rodovskom zakonu mo -rao osvetiti. "Od -stupi od mene. morao se pomoriti sa sudbinom.

Njegovi stanovnici osecali su se u njemu potpuno bezbedni i u ali su govorili da bi grad mogla odbraniti cak i posada sastavljena sa -mo od hromih i slepih. nisu bili pogodni za mar eve. Zato je resio da izbegene gre ku koju je ucinio Saul. rece najzad svojim vojnicima: "Ko god pobije . i ogranicio se samo na gerilsku borbu. do li su u Hebron i zvanicno mu po -nudili krunu. Posle smrti Avenirove i pada Saulove dinastije. DAVIDOV GRAD. U povoljnim trenucima Da -vid je prelazio u otvoren i odlucan napad i tako odneo dve ve -like pobede. Taj grad je cetiri stotine godina pripadao Je -vusejima. koji je tako ojacao da ga se jedostavno pribojavao. David je usredsredio pa -nju na Jerusalim. Jednog vrelog dana popodne. ispresecani brojnim klisurama i raselinama. pa su ga ljubomorna plemena mogla smatrati da je neutralan. Vest o ugovoru s Davidom izazva u Mahanajimu nevidenu uznemirenost. pokorice Filistejce i stvoriti najmocniju dr avu u istoriji jevrejskog naroda. presekav i tako vezu izmedu severnog i ju nog dela Izrailja. Rasrden..zameriti Joavu. A Isvo Offl <Bi6ujsfe fyende --------------------------------------------------------------------------stejevu glavu svecano sahrani u grobu Avenirovom. iz sela u selo. O razmera -ma njihovog poraza i rasulu svedoci i to to su ih Izrailjci gonili sve do zidina filistejskog grada Gata. U toku sledece trideset i tri godine svoje vladavine. kad je osamljeni Isvostej dremao. David naredi da se careubice pogube. Ali u svojim ocekivanjima se prevari e. David je tako postao car cele izrailjske dr ave. odlucili su da ga uhvate i kazne kao buntovnika. bra -njen isturenom redutom na nepristupacnoj steni Sionu. Ne treba se zato cuditi to su iza li na zidine i docekali Izrailjce porugama. Planinski regioni na kojima se nije nalazila vojska. Ali ga nije bilo lako osvojiti. da im se odseku ruke i noge. U tome je stekao veliko iskustvo za vreme svoga potucanja. a kao judejski grad ne bi ni bio prihvacen od severnih plemena. u sobu upado e dva potomka Venijaminova i probodo e ga macevima. Kad su Filistejci doznali da se njihov vazal proglasio za cara celog Izrailja. Potiskivani iz grada u grad. Vodeci racuna o tim raspolo enjima. Filistejci se otada vi e ni -kad nisu povratili od poraza i s vremenom su cak morali i pri . Kad mu je otac poginuo u dolini Jezrael. za opomenu svima onima koji se usude da dignu ruku na carskog pomazanika. njegova dadilja u strahu je pocela be ati i ispustila ga na zemlju. Na vest o porazu. David je bio jedini ozbiljan pretendent za izrailjski presto. prestra eni sve ve -corn snagom Filistejaca. Filistejski odredi koje su gerilci estoko napadali postepeno su gubili samopouzdanje i na naj -manju opasnost davali se u bekstvo. Hebron se nalazio daleko na jugu. Posle vi e od sedam godina vladavine u Hebronu. bilo mu je pet godi -na.em i do ivljavao same poraze. Silna njihova vojska pojavila se u pro -stranoj dolini Rafajskoj. pojacane dodu e dolas -kom ratnika severnih plemena. zapadno od Jerusalima. a njegovi dvorani i pristalice kradom se izvuko e iz dvora da spasu vlastitu ko u. David je prihvatio sina svoga poginu -log prijatelja i okru ivao ga ocinskom pa njom. Njegova nadmoc nad Filistejcima bila je i u tome to je kao njihov biv i vazal odlicno poznavao njihovu ratnu taktiku. Isvostej pade u nesvest od zaprepa cenja. decak hrom u obe noge. Ne samo zato to se nalazio na celu pobed -nicke vojske nego i zbog toga to ga je Samuilo nekad poma -zao za cara. a tela da im se obese u Hebronu nad jezerom. Njegove snage. Odrubi e mu glavu i odneso e je Davidu u nadi da ce biti na -gradeni. David se na ao u ve -oma te kom polo aju. Podignut na tri brda. Bogaljasti poto -mak Saulov celog ivota imao je mesto za stolom i bio uva a -van kao i ostali clanovi carske porodice. 2S2 znati hegemoniju Izrailja. sve do -tad se uspe no odupirao svim namerama neprijatelja. nisu se mogle meriti s filistejskim bojnim kolima. U dvorcu u Mahanajimu iveo je Jonatanov sin. David je vr io juri za juri . osvaja -ci su se na kraju povukli u granice svojih dr avica. Predstavnici severnih plemena.

O tome se do -govorio s Hiramom. odu e ivot prestupniku. 283 Izrailjski narod pratio ga je u ogromnoj povorci i davao odu ka svojoj radosti igrom i pesmom uz pratnju harfi. Mihala je do kraja ivota bila u nemilosti i nije mu nikada rodila sina. Uz njihovu pomoc nastala je gradevina koja iepotom arhi -tekture i ukrasima nije ustupala ni sedi tima najistaknutijih su -sednih careva. Po to prinese rtve Gospodu. bice vojvoda." Tog te kog zadatka prihvati se Joav. Grad se mogao osvojiti samo lukav -stvom. Sa acicom vojnika Joav se tim putem uvukao u tvrda -vu. Mihala ga doceka s podsmehom i zajedljivo mu rece: "Kako je slavan bio danas car Izrailjev. izvidao i najzad otkrio tajni pro -laz u utvrdenje. tamburina i bubnjeva. David to iskoristi i silovitim juri em zauze grad.Jevuseje. Ahinoama i brojne nalo nice. i sveti kovceg sru io bi se na zemlju da ga u posled -njem trenutku nije pridr ao pobo ni covek po imenu Uza. koje je Zagorom. frula. koje su bile srecne majke carskih sinova i kceri. a kovceg predade na cuvanje Izrailjcu Ovid-Edomu. pa kad najednom ugleda e izrailjske vojnike. Povorku je posmatrala s prozora Davidova ena Mihala. Na celu trijumfalne povorke nalazio se sam car David u beloj lanenoj sve tenickoj odori. na stra an nacin javio se Je -hova. s prvosve tenicima Avijatarom i Sadokom na celu. kola su se is -krenula. a ispod njega spu tala se rida talasasta kosa. usecen u stenu. Kovceg je vo en na kolima s volovskom zapregom. Prevlacio je prstima po struna -ma svoje harfe i zajedno s narodom igrajuci i ao uskim ulica -ma grada. Videci kako joj je mu na oci gradske svetine zaboravio na svoje dostojanstvo. a kovceg Bo ji stoji pod zavjesima. okomit hodnik." Saop ti mu da eli da sagra -di hram u Jerusalimu. i Jehova. smehom i svadama ispunja -valo sve kutke dvora. jer je hteo 234 . Ali do -taknuti kovceg bilo je necuveno svetogrde. obucen u sne nobelu sve tenicku odecu. ne obazi -ruci se na njegove dobre namere. Jo u necemu se David ugledao na te careve. koji nije krila. cimbala. Natan mu u prvi mah odobri nameru. vrati se po -sle gozbe u dvor. Jevuseji nisu ocekivali napad s te strane. koji se od Saulovih vremena nalazio u ma -lom naselju Kirijat-Jarimu. Dr avni interesi zahtevali su da Jerusalim bude i verska prestonica Izrailja. podeli hranu ljudima. Osnovao je veliki harem ena i nalo nica. Ali pre nego to je povorka stigla u Jerusalim. ja stojim u kuci od kedrova drveta. Nad njom su dominirale Avigeja. ali sutradan rece da mu se te noci javio Jehova i zabranio da se gradi hram. u ludom zanosu igrao i pevao uz pratnju srebrnih truba. To je toliko potreslo Davida da smesta naredi da se prekinu sve -canosti. Jednoga dana David pozva uva enoga proroka Natana i rece mu: "Vidi. Tek posle tri meseca odva io se da ga prenese u prestonicu. koji ce sjajem nadvisiti njegov dvorac. svirala. no en na ramenima Levita. visoko iznad mora glava izdizao se kovceg zaveta. David se zau -vek ohladi prema njoj. Narod se veselio. oseti prezir prema njemu. volovi su se uznemirili. cimbala i bubnjeva. pojuri e na zidove da ih zaustave. Zato je hodao po okolini. Na celu mu je blistao zlatni carski venae. U dolini.. Brdo s dvorcem u ju nom delu grada izabra za prestonicu Izrailja i nazva je "Grad Davtbov". Prepla eni bukom. a uz njega su i li sve tenici iz Levijevog pokoljenja. carem tirskim. kao to se otkrivaju ni -kakvi ljudi!" Duboko dirnut njenom podrugljivo cu. Sredi te kulta mogao je biti sa -mo kovceg zavela. jer se u to vreme i po haremu cenila careva moc. U toj zaglu ujucoj buci kora -cao je kao zacaran David.. koji je kao zlatna buktinja plamteo na jarkom suncu svojim okovom i ra irenim kri -lima heruvima. Odmah iza njega. David pode po njega na celu svojih dvorana i trideset hiljada vojnika. Kovceg zaveta uneso e u vec ranije pripremljen sveti ator. Putem trgovinske razmene dobio je od njega kedrovo drvo i majstore i umetnike vicne gra -dnji. S vremenom je postao otac broj -nog potomstva. na istocnoj strani Jerusalima nalazio se izvor od koga je vodio do grada. kad se danas otkrivao pred slu kinjama sluga svojih. Odmah je pristupio izgradnji grada i odlucio da sebi podigne dvorac dostojan velikog monarha.

.

dodelio im zemlju otetu od neprijatelja i postavio na visoke polo aje. jo uvek se slu io pe adijskim jedinicama. A imao je izvanrednu priliku da bez velikih tro kova for -mira od njih veliku jedinicu. Rat je bio te ak i opasan. koji ce sagraditi tek njegov slavni naslednik Solomon. Ali u oblasti naoru anja nije sproveo nikakva pobolj anja. preko vazalskih aramejskih dr . to jest od vojnika kritsko-filistejskog porekla. goveda. i od Arnona do Hermona s druge strane Jordana. prvosve tenik je bio Sadok. pa posle da ga raskopa?" Anun je naredio da izaslanicima dopola obrijaju brade i da im se odre u haljine do zadnjice. Zarobljenike nije ubijao. U slucaju rata. Jezgro Da -vidove vojske sacinjavao je "odred hrabrih". zavisno od njihovog ranga i znacaja. srebru i bakru. cara amonskoga. David je pro irio gra -nice dr ave novim osvajanjima. stupio na presto njegov sin Anun. Tako se pod Davidovom vla cu na ao i veliki deo Sirije. naredio je da se spa fyautt 00? le. a drugi od Filistejaca najmljenih u Gatu. vinograde i vocnjake i brinuli se za njegova stada ovaca.da ostane bog pastira i da ivi u atoru kao i dotad. cija se teritori -ja prostirala od Akabskog zaliva. Sredio je i verska pitanja ucvrstiv i sve tenicku hijerarhiju i dodeljujuci Levitima du nosti. U zemlji je nastao red i blagostanje. U Gavaonu. David nije mogao preci preko tog poni enja. Umesto da ih ukljuci u svoju vojsku. pomocu truba i znakova vatrom pozivani su svi mu karci sposobni za oru je. Ali rat s Amoncima izbio je protiv njego -ve volje. Filistejci su po -stepeno gubili politicku nezavisnost. Oslonac njegove snage bila je vojska i njoj je posvetio najvi e pa nje. s carskim namesnikom na celu. Najpre je nametnuo svoju vlast Moavcima i Edomcima. est stotina njegovih drugova po oru ju iz vremena potucanja. Ali se odlucujuca bitka ipak zavr ila potpunom pobedom Izrailjaca. David se morade pokoriti volji Svemocnoga i odbaciti plan ulep avanja prestonice velicanstvenim hramom. A David se prihvatio unutra nje organizacije dr ave. iz najstarije sve tenicke . magaraca i kamila. David ih je obasipao pa njom i privilegijama. i tako osramocene vra -tio ih u Jerusalim.ava sve do Eufrata. Otad se u Damasku nalazila jaka izrliljska posada. nisu nekako stekla njegovo pri -znanje. DAVID . to je rad uciniti cast ocu tvojemu? A nije zato poslao Da -vid k tebi sluge svoje da promotri grad i uhodi. Glavnu komandu nad vojskom dr ao je u svojim rukama Joav. vec ih je zapo ljavao kao robove u dvo -rcu i na carskim imanjima. Najvi i cinovnici bili su dva carska ri -znicara. Po to je ujedinio sva izrailjska plemena i pokorio Filistejce. Ali je nai ao na izvesne te koce oko du nosti prvosve tenika. Protiv nadmenih ismevaca poslao je Joava na celu njegove po -uzdane vojske. okru ni poreznici. Bojna kola. Posle poraza koji im je naneo David. Zadr ao je samo sto za -prega za potrebe dvora. naoru anim kopljima. pisari i sedam glavnih upravitelja koji su nadgledali careve njive. stra no oru je Filistejaca. Civilnu upravu David je orga -nizovao po egipatskom uzoru. Kad je posle smrti Na a. gde se nalazio glavni hram. Na njenom celu nalazili su se sa -vet stare ina i namesnik. a konjima da se podseku puti ta. jer je od Aramejaca zaplenio hiljadu i sedam stotina bojnih kola s odgovarajucom konjskom zapre -gom. prackama i macevima. Izrailj je konacno trijumfo -vao nad svojim neprijateljima i zapoceo jedino razdoblje u svo -joj istoriji kad je predstavljao veliku silu. u njima su se po Jerusalimu vozili nje -govi sinovi i najznamenitiji dvorski dostojanstvenici. Ali savetnici reko e mladome caru: "Misli da je David zato poslao ljude da te pot -je e. jer su Amonci pozva -li iz Sirije pet ujedinjenih aramejskih careva. David je uvecavao svoju riznicu i ri -znicu hrama ogromnim ratnim plenom u zlatu. Tu vojnu elitu dopunjavala su dva odreda najamnika: jedan sastavljen od takozvanih Hereteja i Feleteja. Tim osvajanjima David je stvorio veliku imperiju. David mu je uputio izaslanstvo sa izra -zima sauce ca i eljama da uspe no vlada. a svi zajedno sacinjavali su glavni vojni savet. Neposredno su mu bila podredena tri zapovednika vi eg i tride -set ni eg ranga.TVORAC VELIKE DR AVE. koji je izvr avao naredenja cara.

najita eniji prorok u Izrailju. David je boravio u svom dvorcu u prestonici. Doznav i najzad istinu. A sada . umi se i namaza mirisnim uljima. Ali Urija le e da spava pred carskim vratima. Tada je car smislio podmukli plan da se oslobodi uvredenog mu a. pa ode u hram da se pomoli. Izvukao se iz neprilike tako to je postavio dva prvosve tenika: Sadoka i Avijatara. dostojanstveno odgovori: "Kovceg i Izrailj i Juda stoje po atorima. koji dode k njemu. Porodica i dvorani uzalud su ga nagovarali da ustane i da se okrepi. Na svoju veliku radost. Obuzela ga je za njom velika po uda i od posluge ^. nare -di da se postavi sto i najede se. Kad ga David sutradan upita za to nije oti . niko se nije od -va io da ga obavesti o tome. a kad je dete umrlo. OTMICA ENE URIJINE. najprirodni -jim glasom im odgovori: "Dok dete beja e ivo. mucio se postom i svu noc le eci na zemlji molio Jehovu da mu se smiluje. jednog iz gru -pe od tridesetorice njegovih zaslu nih vojskovoda. i Joav gospodar moj i sluge gospodara moje -ga stoje u polju. odmah ustade s poda.. jer govorah: ko zna. Bogati ima e ovaca i goveda vrlo mnogo. i hrani e je. koja je gorko oplakivala mu a. umivajuci se." Joav poslu no izvr i sramno naredenje i verni Urija. i iz njegove ca e pija e. ena Urije Hetejina. nego uze ovcu onoga siromaha. i zgotovi je coveku. David ga doceka s licemernom Ijubazno cu. neku lepu enu koja je. u zemlji Amonaca. i beja e mu kao kci. David nije mogao ukloniti Sadoka. a siromah nema e ni ta do jednu malu ovcicu. Dvorani ne moga e doci sebi od cudenja. On je u to vreme bio s Joavom. pogibe usamljen pod zidinama Rave. Car ga s najvecim po to -vanjem posadi do sebe. Ubrzo dode k njemu Natan. ugosti ga za svojim stolom a pred vece ga posla kuci savetujuci mu da se odmori od na -pornog puta. David uze u svoj harem. Jednom je etao po sobi i ugledao kroz prozor.. Natan pogleda cara pravo u oci i rece mu: 'Ti si taj.. koju bese kupio. Hrabri vojskovo -da ubrzo sti e u dvor i podnese caru iscrpni raport. A dode putnik k bogatome coveku. a on mu glasom punim tuge isprica ovakav dogadaj: "U jednom gradu bejahu dva coveka. pa kako bih ja u ao u kucu svoju da jedem i pijem i spavam sa enom svojom?" David ga otprati Joavu s pismom u kome poruci: "Namestite Uriju gde je naj e ci boj. jedini sve tenik koji se spasao iz Nova i verni carev. koga u mete u bitke napusti e vojnici. posle sece sve tenika u Novu. neposredni potomak Eleazarov. Posle nekog vremena poka ." David srdito povika da bogata za -slu uje smrt. mo e se smilovati Gospod na me da dete ostane ivo. Ali u Jerusalimu je bio Avijatar. Kad ga upita e otkud ta nagla pramena. Vrativ i se u dvor. jedan bo -gat a drugi siromah. a njemu bi ao uzeti iz svojih ovaca ili goveda da zgotovi putniku koji dode k njemu. Sedam dana dete se borilo sa smrcu. Carev postupak izaz -vao je ogromno zgra anje u Jerusalimu.loze.alo se da ena ocekuje dete. pa se uzmaknite od njega da bi ga ubili da pogine. da se ne zameri severnim plemenima. Vitsave -ju.prijatelj iz vremena potucanja. u kuci preko puta. i David je iskoristio nje -govu odsutnost da otme Vitsaveju. David je primetio da su svi pre -stravljeni i da se o necemu do aptavaju po kutovima. Po glasniku porucio je Joavu da mu po alje Uriju sa izve tajem o toku rata." Zatim mu saop ti da se Jehova veoma razgnevio na njega i da ce ga kazniti smrcu sina koga mu je rodila Vitsaveja. Car je ocaja vao. Tada David shvati svu gnusnost svoga zlocina i iskreno se pokaja. i na krilu mu spava -se. te odraste uza nj i uz decu njegovu. uskoro mu rodi sina.«" m 2S6 Zenon %psidavsl<i 287 je doznao da je to Vitsaveja. obna ila svoje obline. Dok je Joav pusto io zemlju ft Amonaca i opsedao Ravu. Svoj uspon dugovao je Saulu. postio sam i plakao.ao kod ene. i jeda e od njegova zalogaja. sa dvorskom stra om. Ali to nije umilostivilo Jehovu i Davidov sincic se ubrzo te ko razboleo.

.

Sutradan se obelodanilo kakva je bila njegova ljubav. devojka zgotovi je -lo i donese ga u postelju Amnonu. Ostali sinovi Davidovi poskaka e na svoje maga -rice i koliko ih noge nose pojuri e u prestonicu. Za trpezom. NOVA SABLAZAN U CARSKOM DVORCU. Dvorac je postao leglo nemorala i pokvarenosti. David se nekako izgovori. Postigav i svoj cilj. prepunom jela i krcaga vina. po to se osvetio. Kuda bih ja sa sramotom svojom? A ti bi bio kao koji od najgorih ljudi u Izrailju. sestro moja!" . Mladic je odjednom zgrabi u narucje govoreci: "Hodi." Osramocena devojka posu se pepelom. osetio je silnu strast prema lepoj Tamari. Amnon. Posle upornih nastojanja uspeo je da se Avesalomu dozvoli povratak njegovoj kuci u Jerusalimu. Ostao je tamo tri godine i cekao da mu otac oprosti ubistvo. Amnon je sve vi e sahnuo. To primeti njegov prijatelj Jonadav. a dvorani ih radosno doceka e. jer se tako ne radi u Izrailju. Ali u Jerusalim je pre njih stigla vest da su svi do jednog izginuli od ruke os -vetnika. priznade mu Amnon. branila se Tamara. Avesalom je pozvao celu carsku porodicu na gozbu na svoje imanje u Val-Asoru. Ali otac nije hteo da ga vidi. buduci car Izrailja. Davidovo potomstvo bilo je mnogobrojno i svadljivo. Avesalom pobe e svome dedi Talmaju. toliko je bio gnevan na njega. prvorodeni sin Davidov i naslednik prestola. Avesalom je porodicnu sramotu mirno podneo. izrazio je gadenje prema devojci i naredio joj da napusti sobu. i po majci bili carskog porekla. Tamara je bila rodena sestra Avesalomova. ne cini toga bezumlja. Sinovi i kceri ena i nalo nica spletkama i klevetama borili su se za ocevu milost. iako se sekirao i jedio zbog njego -vog postupka. narocito kad mu posle go -dinu dana opet rodi sina. gluv i lep na sve. nemoj me osramotiti. Mucen stra cu. Avesalom se na ao u nezavidnon . razdera svoju haljinu i udari u takvu kuknjavu da ubrzo ceo dvor doznade za nasilje. i Amnon medu njima. Nego govori caru. to bih postio? Mogu li ga povratiti? Ja cu otici k njemu. ali on se nece vratiti k meni". Na sveop te iznenadenje. velike porodicne svecanosti. Cak je i Amnona zavela ta lukava igra i vi e nije bio na oprezu. ali pristade da svi njegovi si -novi podu. glasno oplakujuci uni tenje sveg mu kog potomstva carskoga doma. Bio je to Solomon. Ali pro le su dve godine a Avesalom ne samo to nije preduzimao ni ta.umrlo je. Jednom se na carskom dvoru dogodio stra an skandal. Cast je nalagala da zavodnika stigne krva -va rodovska osveta. Amnon. Nesrecna Tamara rasplaka se i rece: "To ce biti vece zlo od onoga koje si mi ucinio to me tera . David i njegovi bliski pado e u stra no ocajanje. lezi sa mnom. David nije umeo cvrsto dr ati u ruci porodicu i uciniti kraj tim nevaljalstvima."Ne brate. Devojka je uporno odbijala njegova udva -ranja i branila svoje devicanstvo. ubrzo se pokazalo da je vest bila la na."Ljubim Tamaru sestru Avesaloma brata svojega". Ra -zdera e svoju odecu i baci e se na zemlju. U me -duvremenu. nisu znali da se pod maskom osmeha pritajila mr nja i elja za osvetom. Tada mu prijatelj do apnu lukavu misao da se pravi da je bolestan i da zamoli cara da ga Tamara neguje. Ali. vec je prema Amnonu bio pre -terano ljubazan. L 288 Zaton 9(psidbvsfij. Povodom stri e ovaca. Bilo je to tim cudnije to su on i Tama -ra. David je osecao veliku slabost prema Amnonu i nije se mogao odluciti da ga kazni. on me nece tebe odreci". kao deca Mahe. caru gesurskom. kceri Talmaja. silom je polo i na krevet i ucini joj nasilje. Sinovi se pojavi e u dvorcu. Ljudi koji su ga zbog toga prezirali." A Amnon pozva svoga momka i viknu: "Vodi ovu od mene napolje. sin brata Da -vidova i upita ga: " to se tako su i . nasta -de porletnja. od dana na dan? Ne bi li mi kazao?" . Vitsaveja mu postade najmilija ena. Na srecu. i zakljucaj vrata za njom. carev sine. Ne podozrevajuci klopku. Bila je to vesto pripremljena zamka. Avesalomove sluge saseko e ga macevima. svojoj sestri po ocu. cara gesurskoga. Car se rasplaka od sil -nog olak anja i sve ih redom s ocinskom ne nocu izgrli. Dok je Amnon le ao pijan. Posredovanja se prihvatio Joav.

Kad bi. ju -rio na kolima gradom. Naj -lep a mu je bila bujna. nalo io je sve tenicima da se vrate u Jerusalim i da mu preko uhoda javljaju sve to se tamo zbiva. uspeo je najzad da izmiri sina i razgnevljenog oca. pa ne no poljubi Ave -saloma posle dugog rastanka. pa je ta vest ozbiljno zabrinula Davida. Ne to kasnije David je dozirao da je glavni Avesalomov savetnik Ahitofel. vojskovoda je morao popustiti. Te eci tom cilju. Hteo-ne hteo. ulicna svetina odu evljeno ga je pozdravljala. Avesalomu je bilo vec trideset godina i urilo mu se na presto.po -lo aju. Opet je molio Joava da posreduje kod oca da ga primi. Cesto je odlazio pred gradsku kapiju. Poveo je i svu svoju porodicu. gde je David donosio presude. ostaviv i samo deset nalo nica da se brinu o kuci. Posle dve godine nemilosti. Avesalom je zamolio oca da mu dozvoli odlazak 290 u Hebron. sve je cinio da zadobije ljubav svetine. s pedeset vojnika telesne garde pred so -bom. Rastanak je bio veoma bolan. S vremenom je postao ljubimac i ponos svoga oca. gde je eleo da prinese rtve Jehovi u znak zahval -nosti to se vratio iz progonstva u Jerusalim. Preko tajnih izaslanika podbunjivao je severna plemena. Za stra nu pobunu David je doznao u poslednjem trenutku. odak -le se moglo videti kako se kovceg zaveta udaljava. i Avesatom je odmah krenuo na put u pratnji dvesta svojih pristalica. Prvosve tenici Sadok i Avijatar sa celim sve tenstvom prikljucili su se beguncima i poneli sa sobom i kovceg zaveta. sjajno obucen i iskicen blje tecim draguljima. izra ajne oci i mu ke. AVESALOMOVA BUNA. David je pristao. jer bi se savio pod njenim teretom. Iduci ulicama ljubio je svakoga ko bi ga pozdravio. Ne podozrevajuci prevaru. Vest u rat -nim . Po to se cak i prema obicnim ljudima lepo i predusretljivo pona ao. Za ene je bio princ iz bajke o kome se s potajnim uzdasima sanja. Saulovu dinastiju. Avesalom je smatran za jednog od najlep ih mu karaca Izrailja. Stigav i u Hebron. a nije smeo da prede preko dvorskog praga. U najvecoj urbi napustio je prestonicu i pe ke se dao u bekstvo prema Jordanu. Ljubav prema sinu toliko ga je zaslepila da je na sva upozorenja i kriticke primedbe ostajao potpuno ravnodu an. To je trebalo na neki nacin osujetiti. David je u osnovi bio zadovoljan takvim obrtom. a po to je imao veliki uticaj na cara. izgubio je strpljenje. Postepeno je svu izrailjsku zemlju uhvatio u mre u svojih spletaka. u znak alosti pokri e glavu plastovima i bosi stupi e na goru Maslinsku. Rukovoden njegovim savetima. pravilne crte lica. Car i njegova pratnja rasplaka e se. Odvodio bi u stranu ljude koji su izgubili spor i govorio im da je car prema njima nepravedan i da bi on presudio u njihovu korist. Zbog stare netrpeljivosti i prezira prema ju nom Judinom plemenu. Avesalom je mogao postati opasan. Bio je poz -nat kao izuzetno uman covek. rodni dom i najvecu versku svetinju. Uz put se David pribra i bez oklevanja pristupi merama za odbranu prestola. Na -redi svojim slugama da potpale ito Joavu i zapreti da ce mu naneti jo vecu tetu ako ga i dalje bude odbijao. koju je svake godine morao i ati. Sve su izgu -bili: prestonicu. Bio je carski sin. Na taj podmukli nacin irio je nezadovoljstvo prema svome ocu i tako sticao sve iri krug prijatelja. postao je miljenik naroda. Ljudi su govorili: evo na eg coveka. Pobunjenici su ga proglasili za cara i on se ubrzanim mar em uputio prema Jerusalimu. Pred njima je bio dug i neizvestan put beskucnika. Pratila ga je garda od est stotina starih ratnih drugova i dva odreda filistejskih najamnika odanih mu telom i du om. razaslao je poruku zaverenicima i za kratko vreme skupio poveliku vojsku koja se regrutovala iz skoro svih severnih plemena. a ona su mu obecala oru anu podr ku u slucaju ustanka. nisu se mirili sa cinjenicom to je ono nametnulo svoga cara celom Izrailju. Oni su Davida smatrali za uzurpatora i nikad mu nisu oprostili to je oborio njihovu zavicajnu. svetla kosa. U njegovom izgledu sve je bilo otmeno: pona anje. ali je nai ao na odlucno odbijanje. David mu je sve dozvoljavao i zatvarao oci pred njegovom lakomisleno cu i rasko nim i razmetljivim naci -nom ivota. a za mu karce dika i nada Izrailja. Pre svega. Tada se Avesalom poslu i grubom silom.

.

Ali Husaj. iz doma Saulovog. Mahir i Varzelaj. Medu njima je bio i Siva. tako da ga je telesna garda morala zaklanjati titovi -ma. . a sam se ponudio da odmah krene u poteru za Davidom i da ga ubije pre nego to stigne da organizuje otpor. Be eci na mazgi. Uprkos Davidovom naredenju. snabdevale su ga pokrivacima. Sovije. sve drskiji Simej. Bitka se zavr ila potpunim porazom ustanika. dok se najzad Joav ne naljuti i o tro mu prebaci da su mu. iz roda Saulovog. socivom. i on osedla magarca. Savetovao je da se najpre pozovu pod oru je svi Izrailjci i da se u odlucujucu borbu stu -pi s velikom. U novoj ulozi savetnika trebalo je da se suprotstavlja savetima Ahitofelovim i da preko sve tenika izve tava Davida o tajnim planovima buntovnika. Za to vreme. Taj plan se svideo i Avesalomu i celom ratnom savetu. U njegove redove stupilo je i mno tvo mlade i. jer si krvopija. Po to su ga sve tenici obavestili o savetovanju. granat hrast i zakaci se kosom o granje. a on ostade viseci. Avesalom je u Jerusalimu sazvao vojni savet da pripremi dalji plan akcija. l pored slabih oru anih snaga kojim raspola e. iduci brdom. medom. Imao je jo mnogo po tovalaca u Izrailju. David mu oprosti krivicu i cak se zakle da ce mu po tedeti ivot. to ga je tako tedro snabdevao hranom. sine moj!" Jadikovao je tako ceo dan. sine moj. David je is -koristio oklevanje da skupi to vecu vojsku. a tada bi se severna plemena upla ila i glavom bez obzira napustila Avesaloma. ja cu te hraniti kod sebe u Jerusalimu". Odluci i da na -gradi one koji ga u nevolji ne izneveri e. narocito u gerilskim borbama. dobacivao mu je najpogrdnije uvrede i bacao se na njega kamenjem. na cije si mesto zacario i predade Gospod carstvo u ruke Avesalomu sinu tvojemu. mogao bi Ahitofelu naneti poraz. strogo je nare -dio da mu po tede ivot. dobro organizovanom vojskom. estoko se usprotivio. dra i neprijatelji od prijatelja koji su za njega i -vot izlagali opasnosti. plakao je i kukao: "Sine moj Avesa 292 lome. bobom. sine moj Avesalome! Kamo da sam ja umro mesto tebe! Avesalome. Dok je tako i ao drumom. i Simej. a deset titono a saseko e telo macevima. s pet -naest svojih sinova. glinenim posudem. nai ao je covek po imenu Simej. a bogate njegove pristalice. odlazi. ovcjim i telecim mesom. koji je onako te ko poni avao cara za vreme povlacenja. pojavi e se i nedavni protivnici. koji je u skladu s Davidovim planom uspeo da stekne Avesalomovu milost. Pribli avala se odlu -cujuca bitka. Mazga produ i dalje. David je krenuo dalje. Skrenuo je pa nju na to da je David iskusan vojskovoda. Narocito je bio zahva -lan Varzelaju. Jo uvek voleci pobunjenog sina. ali njegovo protivljenje ne naide na odobra -vanje. nije ni sanjao da se zapleo u nevidljivu mre u la nih pri -jatelja i uhoda. Na njegovo prekljinjanje. Naredio je svom najvernijem savetniku Husaju da se vrati u Jerusalim i da zado -bije Avesalomovo poverenje izdajuci se za Davidovog nepri -jatelja. "Hajde sa mnom. Avesalom naleti na velik. Ahitofel je prozreo tajne namere Husajeve. Kad je Avesalom zauzeo preston -icu." Verni sluga Avisaj rece tada caru: "Za to da psuje ovaj mrtvi pas cara gospodara mojega? Idem da mu skinem glavu." Ali David zadr a plahovitog Asaja. Sinova smrt duboko ra -stu i Davida. vrati se kuci i u ocajanju se obe -si. sine moj. Ahitofel ga je nago -varao da u znak pobede prisvoji carske nalo nice. David odluci da se vrati u prestonicu. izgleda. razbesneli progonitelj vratio se kuci. Tek kad su begunci pre li Jordan. Joav ga probode kopljem. eto te sada u 291 tvom zlu. p enicom. je -cmom. Pokriv i lice. pr enim zrnjem. jer nije hteo pogor avati ionako vec lo e odnose sa severnim plemeni -ma. Pre nego to je pre ao preko Jordana.lukavstvima poslu io se sabota om. baci e ga u umsku jamu i zatrpa e kamenjem. a kad je prolazio pored grada Vaurima. krvopijo i zlikovce! Obrati Gospod na tebe sve krvi doma Saulova. u zemlji Venijaminovoj. da se pokaju pred pobednikom i izmole opro tenje. Sa svih strana sjati e se njegove pristalice da ga na pobednickom povratku prate. Posle nekog vremena Avesalom je pre ao Jordan i ulogorio se u Galadu. bra nom. i bacajuci se kamenjem poce ga grditi: "Odlazi. ma -slom.

iz plemena Venijaminova. ljudi su se sklanjali u hlad. Deset nalo nica. zavidljivi Joav liceme -rno ga zagrli u znak pozdrava. Zagrliv i starca. jer mrtvi. Uz put nastade prepirka izmedu Izrailjaca i Judejaca oko mesta u pobednickom pohodu. Adonija. ni ta ne osecajuci. Ali Saul je prekr io tu zakletvu nastojeci da ih istrebi i da im otme grad. da s njim spava i da mu greje telo. biv i protivnici zahtevali su prvenstvo. David dovede u red porodicne stvari. Pozivajuci se na svoju dese -tostruku brojnu prevagu.ANTIGONA IZRAILJA. Medu nesrecnim rtvama nalazila su se i dva sina Resfe. Stigav i u Jerusalim. Agitin . Zadatak da ugu i pobunu David po -veri Amasi. a ona je stra arila tako od juna. pa su njegove slu -ge odlucile da mu nadu mladu devojku. kada je pocinjala etva p enice. gde su do smrti ivele kao udovice. Joav je stekao toliki ugled da ga David nije smeo kazniti. Isus Na -vin zakleo se Gavaonjanima da Izrailj nikad na njih nece podici mac. Ubrzo se Izrailjci i po drugi put digo e na ustanak pod vodstvom eve. a ona je. Slava nesrecne Resfe procula se po celom Izrailju. A jedan od momaka Joavovih odvuce Amasu s puta u polje i pokri ga plastom. sagorevalo cvece i trava. Kad je sreo svoga suparnika. Ljupka Sunamka oz -biljno se prihvatila svoga zadatka: grejala je nocu staroga cara." Zamol samo Davida da povede na svoj dvor njegovog sina Hi -mama. David prede Jordan i uputi se u Jeru . rtve Avesalomovog nasilja. Pitanje naslednika prestola po -stajalo je sve osetljivije. ali Judejci ih o tro odbi e i ne ustupi e ni za korak. Zerwn %osidbvs%i a preko dana ga je revnosno i verno dvorila. nesahranjeni u zemlji. Tra ili su je po celom Izrailju. pa do oktobra. Polja su zamirala na suncanoj ezi. Tri godine harala je glad u Izrailju.nagovarao ga je.alim. DVORSKE INTRIGE. Car im je usli io molbu i sedam potomaka roda Saulovog visilo je na krstu. Poslednjih godina svoga ivota Da -vid je bio vec savim orunuo starac. Da se spasu od uni tenja. David se obratio za savet sve tenicima kako da ubla i gnev Jehovin. David je pozvao preda se preostale Gavaonjane i upitao ih kako mo e da ispravi nepravdu. ali u dubini du e nikad mu nije opro -stio. stanovnici grada ubi e ga. Setio se da i Saulovo telo i njegovih sinova jo le e u zajordanskom gradu Javisu. priredio im je pogreb dostojan careva i uz ve -like svecanosti preneo ih u porodicnu grobnicu u Gavaji. pla eci dan i noc zveri i ptice. Krv mu je bila toliko hla -dna da se ni u postelji nije mogao zagrejati. David se bojao sve veceg nezadovoljstva ljudi i naredio je da se pove ani sahrane. da umrem u svom gradu kod groba oca svojega i matere svoje. zatvori u posebnu kucu. Hranili su je milosrdni ljudi. Tako se zavr i druga pobuna severnih plemena protiv hegemonije Jude 293 je. nisu mogli da nadu mira posle smrti. eva se zatvorio sa ustanicima u tvrdavu Avel-Vet-Masu. eleci da umiri nezadovoljstvo se -vernih plemena. sedela nad sinovima sa uporno cu ne ne materinske ljubavi. Niko vi e nije su -mnjao da su caru dani izbrojani. prvog meseca ki nog perioda. po to su na krunu racunala dva pre -tendenta: Adonija i Solomon. a odru -bijenu mu glavu u znak predaje prebaci e preko zida. gde je le ao Saulov otac Kis. le -gla je pored dragih tela. nalo nice Saulove. Sada je krv pobijenih Gavaonjana pala na potom -stvo Saulovo. l tada je saznao razlog nesrece. A Varzeiaj mu odgovori: "Koliko ima veka mojega. mogu li raspoznavati dobro i zlo. a za to bi mi car tako naplatio? Neka se sluga tvoj vrati. da idem s carem u Jerusalim? Ima mi danas osamdeset godina. da ih obese na vratima Gavaona. Ocajna majka. dok najzad u gradu Sunamu ne nado e lepu devojku Avisagu. A oni zatra i e da im se preda sedam mu kih potomaka Saulovih. probode ga macem i ostavi mr -tva nasred puta. RESFA . Bila je to stra na sudbina. obukav i alobne haljine. Mo e li sluga tvoj kusom razli -kovati to ce jesti i to ce piti? Mogu li jo te slu ati glas peva -cima i pevacicama? l za to bi sluga tvoj jo na tegotu caru gospodaru mojemu? Malo ce proci sluga tvoj preko Jordana s carem. Tela su im bacena u polje div -ljim zverima i pticama grabljivicama.

Adonija je odlucio da na vreme utre sebi put do prestola. pratila ga je gomila rado -snih stanovnika Jerusalima svirajuci u svirale i uzvikujuci: "Da ivi car Solomon". kome je dugovao mnoge pobede nad neprijateljima. Ali Solomon se zakle da mu ni dlaka s glave nece pasti ako ne bude vi e kovao zavere. Kod izvora Ro -gila priredio je za svoje pristalice veliku gozbu. okru en svitom od pedeset dvorskih stra ara. David je obavezao So -lomona da precisti stare racune s opasnim mocnikom i da mu oduzme ivot. gospodaru moj care. to se vi e carev ivot gasio. Inace kad gospodar moj car pocine kod otaca svojih. Avenira i Amase i poslednjeg izdajnickog dogovora s Adonijom i Avijatarom. Nadnev i se nad postelju bolesnoga cara Vitsa -veja mu je rekla: "Gospodaru moj. Vest o krunisanju doprla je do zaverenika dok su uveliko pirovali na izvoru Rogilu. i pozvao sve sinove careve. A sada evo Adonija se zacari. sa prvosve teni -kom Sadokom i prorokom Natanom na celu. isticao se mu . Sve te zlocine glavni vojsko -voda izvr io je neka njeno. gospoda -ru moj care. Pro -rok Nftan je pohitao do Vitsaveje i navaljivao na nju da odmah obavesti mu a da se Adonija bez njegovog ovla cenja proglasio za cara. jer sam njega odredio da bude vod Izrailju i Judi. svi carski sinovi osim Solomona i mnoge stare ine severnih pleme -na. ciji su celni ljudi bili Joav i prvosve tenik Avijatar. koja je u stvari bila vojno savetovanje." Dok je go -vorila. Nalo i mu i da u Jerusalimu sagradi hram i da za to upotrebi zlato. Skupu su prisustvovali Joav. oci su svega Izrailja uprte u tebe. Kad se novi pomazanik vracao u dvorac." Tako je i bilo. setio se svih poni enja koja je do iveo od njega. ali u borbi za vlast nijedna strana nije birala sredstva. a Solomona sluge tvoje -ga nije pozvao. Optu ba je bila la na. Njegovi izgledi na presto zasnivali su se na tome to je. i on ce sedeti na prestolu mojem. Salomon nije bio toliko popularan. bicemo ja i sin moj Solomon krivi. ti si se zakleo Gospodom Bogom svojim slu kjinji svojoj: Solomon sin tvoj bice car posle mene. u naj -manju ruku preuranjena. dodu e. Zato je nalo io Solomonu da se . Naklao je volo -va i ugojene stoke i ovaca mnogo. srebro i drugi gradevinski materijal koji je on pri -premio. Uz njega je bila i vojna elita. Podr avala su ga severna pleme -na i uticajna stranka. kao sin najvo -Ijenije Davidove ene. Ocekujuci carevu smrt svakoga casa. razbe a e se u svoje gradove. Sada. jer je stekao toliku moc da ga ni car nije smeo pozvati na odgovornost.sin. Zakleo mu se. na samrtnom odru. U dvor -cu. ali je iza sebe imao ni ta manje uticajnu stranku. Za ivota je David morao racunati na Joava. garda od est stotina starih ratnih drugova Davidovih i dva odreda filistejskih najamnika Hereteja i Feleteja. razbuktao se pakao intriga. borba dveju stranaka se pojacavala. ali ta zakletva nije obavezivala njegovog naslednika na prestolu. Uznemirujuca vest o tom skupu brzo je stigla do dvora. Osetiv i da mu se bli i kraj. Sada. Obecao joj je da ce i on sam malo kasnije doci da posvedoci istinitost njenih reci. David 29$ se tr e iz nemoci. a ti. U strahu. sva -da i kleveta. da im ka e ko ce esti na presto tvoj. i neka ga onde Sadok sve tenik i Natan prorok poma u za cara nad Izrailjem. Naredi da mu se smesta dovedu njegovi naj -bli i saradnici i izdade im naredenje: "Uzmite sa sobom sluge gospodara svojega. Vitsaveje. care gospodaru moj. Avijatar. Adonija se pokloni novom vladaru i pokunjeno se vrati kuci. i posadite Solomona sina mojega na moju mazgu i odvedite ga u Gion. a Adonija potra i utoci te u hramu i grcevito se uhvati za oltar.kom lepotom i voleo rasko . i Avijatara sve tenika i Joava vojvodu. oko samrtnikovog uzglavlja. i ne zna . posle tebe. jer nije hteo pogor avati odnose s pobunjenim severnim plemenima. David pozva Solomona i opomenu ga da uvek verno slu i Jehovi. i on ne -ka dode i sedne na presto moj i caruje mesto mene. Muckog ubistva Avesaloma. i zatrubite u trubu i recite: da ivi car Solomon! Potom se vratite za njim. pa se osecao toliko siguran da je vec i primio carske manire i vozio se gradom rasko nim kolima. da ce mu po tedeti ivot. bio ocev ljubimac. Nije se mogao pomiriti ni s mi lju da ce ostati neka njen Simej koji ga je za vreme Avesalomove bune drsko sramotio kod grada Vaurima. ude u carevu lo nicu Natan i potvrdi njene reci.

.

Ali Simej je bio drzak covek i olako je primio upozorenje. David se rastao od ovoga sveta u sedamdesetoj godi -ni ivota. Jednoga dana nekoliko nje -govih robova pobeglo je u filistejski grad Gat. ali je obecala da ce se zauzeti kod sina." lako se Adonija nije mogao uzdr ati da pono -vo ne^stakne svoje pravo na presto. Jednoga dana Vitsaveja se zacudi kad on ude u njenu sobu. Samo ga je uklonio s visokog polo aja i poslao u do ivotno progonstvo u zabaceni gradic Anatot. Joav i Avijatar. neka mi da za enu Avisagu Sunamku. Solomon primi majku s du nim po tovanjem. ne obaziruci se na njegova opravdanja. Novoimenovani glavni voj -skovoda Venaja dobi naredenje da ubije Adoniju i Joava. napu ten od sveg Izrailja. Solomon je poklonio ivot prvosve teni -ku Avijataru. Joav je uspeo da se skloni u dvori te hrama. brzo su se prevarili u ocekivanjima i morali se pritajiti. Razljucen tim zahtevom. Ali Venaja pogazi sveto mesto i probode 297 Btftijsfe fyende------------------------------------------------------------------------ga macem pred Jehovinim oltarom. verni Solomonov privr enik. Protivnici."Dobro".tenik. Uskoro je u prestonici izvr eno i svecano krunisanje Solomono vo. severozapadno od prestonice. Pre -tendenta na presto iznednadi u kuci i izvr i nad njim smrtnu presudu. Simej je krenuo u poteru za beguncima. Cim se vratio u prestonicu. izvukao se i Simej. Otad je u Izrailju opet bio samo jedan prvosve . ali se od -mah pokazao kao vladar jake volje i vest diplomata. gde ga je titilo pravo azila. Narocito je eleo da se odu i Varzelaju. Tada on otkri cilj svoga dolaska: "Govori caru Solomonu. i da je u mene bio upro oci sav Izrailj da ja budem car. Solomon je oti ao tamo na hodoca ce i uz velicanstvene . ali kad doznade o cemu se radi rasrdi se i odlucno odbi. eleci da pridobije severna plemena. U nasledstvo sinu je ostavio dr avu koja se prostirala od Damaska do Egipta i od istocnih krajeva Zajordanije do Sredozemnog mora. Cin pomazanja izvr io je prvosve tenik Sadok. jer ti on nece odbiti. nemoj me odbiti. i mo da bi dobro pro li da Adonija u svojoj tupoj oholosti nije pocinio pogubnu gre ku. Solomon mu je dozvolio da sagradi kucu u Jerusalimu i poklonio mu ivot. dobra ena pristade da saslu a molbu. koji ga je snabdevao hranom dok se. jer je. Oslobodiv i se tako dvaju najopasnijih neprijatelja. Sadok. ali se carstvo prenese i dopade bratu mojemu. So -lomon naredi glavnom vojskovodi da ga pogubi. Prineseno je na rtvu paljenicu hiljadu volova.krvavo obracuna s drznikom koji se usudio da vreda velicanstvo. pod uslovom da bez odobren -ja nikada ne srne napustiti zidine grada. Uznemireno upita svog ljutog neprijatelja: "Jesi li dobro do ao?" . hiljadu ovno -va i hiljadu jaganjaca. mogla bi da mu pru i osnova za obnavljanje spora oko prestola. Zato te sada molim za jedno. Solomon se seti ocevih preporuka i odluci da svr i s vodom neprijateljskog tabora. verni privr enik novoga cara. Adonija. U nekada njoj Saulovoj prestonici Gavajj nalazio se rtvenik koji je u Izrailju smatran za veliku svetinju. iveli su u Jerusalimu. jednom od Davidovih na -lo nica. rece joj s neprikrivenim nezadovoljstvom: "Ti zna da je moje bilo carstvo. jer mu ga Gospod dade. Ne zatra iv i odobrenje da napusti Jerusalim. Setio se i prijatelja. Na pitan -je ta eli od nje. Kad je stupio na presto Solomon je imao samo dvadeset godina.CAR IZRAILJA l JUDEJE. Uprkos Davidovoj e -lji. SOLOMON . pod za titu cara Ahisa. enidba Sunamkom. koji su racunali na njegovu mladost i nedostatak iskustva. po starom obicaju. Solomon je obecao da ce se po -brinuti da potomstvu vernoga starca zauvek bude obezbeden dobar ivot u Jerusalimu i pocasno mesto za carskim stolom. Podozrevao je da se u Adonijinoj molbi krije ne -ka nova podvala. PRICA O DVEMA MAJKAMA. samo zakonitom caru pripa -dala privilegija nasledivanja harema posle smrti oca." Vitsaveja je tim zahtevom bila malo iznenadena. li eni svakog uticaja. morao kriti po brdima od Avesaloma. odgovori skru eno Adonija. Posle cetrdeset godina via -davine.

.

vec i kao mudar dr avnik. pisara i sekretara. a on ce mu elju ispuniti. Sav radostan. ne bese moj sin. Secanje na ta srecna vremena nad ivelo je mnoga pokoljenja. i porodih se kod nje u istoj kuci. Placuci i zaklinjuci se da go -vori istinu. Jehovi se svi -de careva skromnost. a on je jahao na magarcu. Osim toga. Poucen lo im iskustvom. jer se uverio da pred njego -vom mudro cu niko ne mo e sakriti istinu. du no -sti namesnika. nemojte ga ubiti. pa se ma i maca i naredi: "Rasecite ivo dete na dvoje. svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom. svega veka Solomo -nova!" Solomon se pokazao ne samo kao vest diplomata. gospodaru. Pokoreni i podjarmljeni su -sedni narodi vi e nisu predstavljali opasnost. a jedan od docnijih hronicara zapisao je: "l ivljahu Juda i Izrailj bez straha. Car ga zamoli da mu da razumno srce." A druga ena sasvim mirno rece: "Neka ne bude ni meni ni tebi. David je imao po -verenja samo u pe adiju. Car malo razmisli. prinese pred kovcegom zaveta bogate rtve. Zato ga obdari ne samo mudro cu. Okru i su morali snabdevati hranom dvor i vojsku redom. javi mu se u snu Jehova i rece mu da zatra i to hoce. i podajte polovinu jednoj i polovi -nu drugoj. a svoga sina mrtvoga stavi meni u narucje. Korenite reforme sprovedene su i u vojsci. jer ona le e na nj. ene su vikale. glavnog vojskovode. U jed -nom trenutku stado e pred njega dve ene. ona mu je mati. i ra . u miru i blagostanju. Solomon je nasledio sna nu dr avu." Tada tu iteljka prestra eno kriknu: "Ah. vec mu obeca i bogatstvo i slavu kojim ce nadma iti sve careve sveta.MUDRI DR AVNIK.estile se tako da bi mo da i oci jedna drugoj iskopale da ih ne rastavi e. tu iteljka isprica caru: "Ah. Prvi put od pamtiveka jevre -jska p%mena mogla su bez smetnji da se posvete mirnodo -pskim poslovima. od Dana do Virsaveje. Orodavanje s egipatskom dinastijom obezbedivalo mu je granice s juga i jacalo politicku moc Izrailja. ja i ova ena sedimo u istoj kuci. Najvi e polo aje u administraciji poverio je svojim odanim pristalicama i prijateljima. ali kad razgledah ujutru.--------------------------------------------------------------------ni. a konjima da se podseku puti ta. U tom cilju podelio je dr avu na dvanaest administrativnih okruga. da bi mogao biti pravedan sudija svojim podanicima. Zadr ao je . SOLOMON . a nemojte ga ubijati." Ota -da se narod izrailjski bojao cara. i bejasmo za -jedno i ne beja e niko drugi s nama u kuci. a to." Car pokaza na enu koja je preklinjala za decji ivot i rece: "Podajte onoj ivo dete. Pa ustav i u ponoc uze sina mojega iskraj mene. A kad ustah ujutru da podojim sina svoje 298 Zenan %psidbvs/(i ga. kojega ja rodin. Njihov spor je bio neobican i te ko se mogao resiti. koji su se samo delimicno poklapali sa teritorijom pojedinih plemena. rasecite ga. naredio je da se sva ko -la spale. Na taj nacin. samo nas dve be -jasmo u kuci. a za sve stanovnike grada prire -di veliku gozbu. kad slu kinja tvoja spava e. mrtav. i glavnog poreznika bile su u rukama njegovih najpouzdanijih ljudi. car je nastojao da ucvrsti svoju vlast i slabljenjem izrailjskih plemena. jer mu je faraon dao svoju kcer za enu i kao miraz prikljucio Izrailju grad Gezer koji je oteo od Filistejaca. optu ivale jedna drugu za la . Kad je oti ao na pocinak. Solomon se vrati u Jerusalim. podajte njojzi dete ivo. Na celo svakog okruga postavio je svoga namesnika i zapovednika garnizona. mladi car postigao je veliki di -plomatski uspeh. l umre sin ove ene nocas. Posle tih svecanosti sede pred gradsku kapiju da sa sudijske stolice re ava sporove svojih podanika. zapo -vednika telesne garde. dvorskog upravitelja. Ugovor o prijatelj -stvu koji je Saul sklopio s bogatim tirskim carem Hiramom i da -Ije je ostao na snazi. po mesec dana u godi OQO (Bi6Rjsl(e fyende ----------. Posle po -bede nad sovskim carem Adarezerom. gospodaru.svecanosti prineo na rtvu paljenicu hiljadu grla stoke. A treci dan posle moga porodaja porodi se i ova ena. a to. i stavi ga sebi u narucje." Optu ena je estoko poricala da je ukrala su -setki dete.

koju je Hiram izlio u jordanskim brdima. samo trideset jedan metar dug i deset i po metara irok. izmedu ostalih i u Megidonu. srebra i bronze. Po raznim izrailjskim gradovima izgradio je konju nice. mesto verskih obreda. Unapredio je i vojnu komoru uvodeci kola i konjsku zapregu. Za ubrzanje sece u libanskim umama. na glavno mesto verskih obreda i na "svetinju nad svetinjama". Izgradnja hrama trajala je vi e od tri godine. Njihovim radom upravljalo je tri hiljade i 300 Zerum %psidbvs/<i. gde je smestio najvecu jedinicu nove konjice. a sedamdeset hiljada prenosilo na plecima ogromne blokove tesanog kamena na gra -dili te u Jerusalimu. S obe strane ulaza u predvorje uzdizali su se bronzani stu -bovi visoki preko dvanaest metara. Malo dalje se nalazilo "more". Svaka od tih grupa odlazila je redom na tri meseca u Tir. Obaveza isporuke hrane i slame za konje padala je redom na pojedine dr avne okruge. ciji je vrh bio odsecen i poravnat. na cetiri strane sveta. stajala je na dva -naest bronzanih volova. Prag "svetinje nad svetinjama" mogli su prekoraciti samo sve tenici. Ali nije imao plemenitog drveta i ve tih gradevinara. Tavanice i zidovi bili su oblo eni kedrovi -nom. podeljenih na grupe po deset hiljada. U sredi njoj dvorani nalazio se pozlaceni sto od kedrovine za rtvene hlebove. kamenorezaca. Lomeci duboko ukorenjene predrasude Izrailjaca prema konjima. s bogato ukra enim kapite -lima. koje je predvodio cu -veni majstor umetnickog zanata Hiram. Kroz re etkaste prozore. sa rtvenikom u sredini. Sve tri prostorije zasenjivale su bogatstvom ukrasa. ukra ena bareljefima heruvima. koje je uvek vrveio od itelja Jerusalima i hodocasnika iz celog Hanana. Da bi se obe -zbedio veci prostor. Hram nije bio velik. malu prostoriju bez prozora. Hram je podignut na stenovi -tom brdu Ofel. zlatni oltar za kadenje. Ta ogromna zdela. okrenutih tri po tri. s kojim je bio u prijateljskim odnosima. koja nije odgovarala potrebama vre -mena. palmi i cvetova. odakle su ga izrailjski nosaci prenosili u Jerusalim. Cetvrte godine svoje via -davine Solomon je odlucio da ispuni poslednju ocevu elju. Sacinjavali su je iskljucivo podjarmljeni Hananci. i to samo jednom u godi -ni. na ko -me je gorela vecna vatra. da poma e Fe -nicanima u seci i tovarenju drveta na morske splavove. Solomon se obavezao caru Hiramu da ce za isporuku gradevinskog materijala placati godi nje dvade -set hiljada mera p enice. Putem koji je vodio do vrha stene ulazilo se u zidine spolja njeg dvori ta. Unutra njost hrama je bila podeljena na tri dela: na predvorje. rasla je moc Izrailja. dvadeset hiljada vedara vina i dvade -set hiljada merica maslinovog ulja najvi eg kvaliteta. sedamdeset hiljada radilo je u kamenolomima po jordanskim brdima. Brojala je sto i cetrdeset hiljada mu karaca. Solomon je naredio Adoniramu da oformi radnu vojsku od ezdeset hiljada hanan -skih kulucara. Na stra nji i oba bocna zida naslanjale su se tri zgrade s prostorijama za sve tenike i poslugu. Drvena obloga. Ubrzo je sklopljen i ugo -vor. Solomom je tako nasledio zastarelu vojsku. est stotina izrailjskih nadzornika. ispod . U isto vre -me stvorena je u Izrailju vojska radnika primoranih na prisilni rad. m%ticni simboli moci i slave. Zato se obratio za pomoc lirskom caru Hiramu. Drugi zid opasivao je unutra nje dvori te. blistala je pozlatom. Car Hi -ram je poslao u Izrailj najbolje strucnjake. formirao je sna ni konjicki korpus od cetrnaest hiljada bojnih kola. SOLOMON GRADI HRAM.samo stotinu kola sa zapregama za potrebe dvora. Zahvaljujuci svim tim me -rama. bronza -na cisterna s vodom za pranje rtvenih ivotinja. Fenicki car slao je kedrovo i cempresovo drvo morskim pu -tem do Jafe. de -set zlatnih svecnjaka i mno tvo drugih ritualnih predmeta od zla -ta. a podovi nacinjeni od uglacanih cempresovih dasaka. da sagradi u Jerusalimu hram dostojan velikog monarha. a Solomon se procuo kao mudrac. stena je obzidana tesanim kamenim blokovi -ma koji su spajani olovom. ve tak u livenju i obra -di zlata. Na dvori tu je bilo i deset bronzanih kanti na tockovima za razno enje vode. gde je u tajanstvenom mraku pocivao kovceg zaveta. va -jara i zlatara.

.

Zatim je jedan deo hora nastavio sledecu strofu: Ko je taj car slave? A silni. sa titovima od suvog zlata. A kad se spustio vezeni zaslon. da ojaca odbrambenu moc zemlje i da napravi carsko sedi te dostojno velike dr ave. Od trideset i est hiljada Levita. Na -stupio je cetrnaestodnevni praznik. Solomon je ucutao.. pal -mama i cvetovima. kome je pri -padao Sadok. a ostali su se morali zadovoljiti du nostima nadzornika. sa zlatnim carskim vencem na glavi. dvadeset i cetvorica dobila su sve tenicka zvan -ja. Sred dima i otu nog mirisa nagorelog mesa.samog svoda. svi su u usredsredenom zanosu slu ali glas svoga cara. Pitanja i odgovori ponavljali su se sve dok zlatni kovceg nije unesen u najsvetiji deo hrama.. uz pratnju harfi i cimbala. . bila su uvek otvorena. Nad nepreglednom masom vernika vladala je duboka ti ina. sve teni -ci u belim lanenim odorama. U toj dvorani sve tenici su palili mirise na oltaru. Solomon je ustao s trona i u nadahnucu podigav i ruke k nebu. cimbalisti i sto dvadeset sve tenika-trubaca. izvezenim u zlatu. bogato vezenom plastu. Dok se u prostranom spolja njem dvori tu tiskalo mno tvo izrailjskog naroda. mesto da u njemu nastava do veka. BOGATSTVO SOLOMONOVO. sudija i pevaca. kao da se zadubio u odjek svojih reci. Sledecih trinaest godina svoje vladavine posvetio se ivoj gradevinskoj delatnosti. a sa strane dopirala do zidova tog najsvetijeg mesta. cu -vara. pocela je velika svecanost preno enja kovcega zaveta. uzvisite se vrata vecna! Ide car slave. "Svetinja nad svetinjama" bila je odvojena zidom od pozlacene kedrovine. ukra . Cim je gradnja hrama bila za -vr ena. u skerletnom. prevucene debelim slojem zlata..enjem tolikog mno tva rtava paljenica da se nisu mogle pre -brojati. kantori su zapevali himnu. U dvori tu se pojavio kovceg zaveta. Za tronom je bilo postrojeno pet stotina vojnika njegove telesne ga -rde. pod za titu krilatih heruvi -ma. Solomon. pun zanosa i radosti odgovor drugog dela hora zvucao je: Gospod krepak i silan. Potomstvu Aronovom. Svecanost je otpocela prino . dvorski dostojanstvenici. Pitanje sve tenickog stale a resio je David. sedeo je na bronzanom reljefom ukra enom tronu. harfisti. cija je sadr ina docnije u la u Psalam 24: Vrata! Uzvisite vrhove svoje.irena krila dodirivala su im se u_ sredini. nikoga vi e nije smeo vide -ti osim prvosve tenika. Nije bilo coveka u Izrailju koji se nije prikljucio tom velicanstve -nom slavlju a da nije dao bar jednog vola ili ovcu. Sazidah dom tebi za stan. Solomon nije prestao da gradi Jehovin hram.. _______ 301 'Bmijsf(e ugenae------------------------------------------------------------------------ma od maslinovog drveta. pevaci. u unutra njem dvori tu odvijala se svecanost osvecenja hrama i preno enja kovcega zaveta. Dvokrilna vrata. Oko bronzanog rtvenika poredale su se stare ine izrailjskih plemena. u kome su se nalazile dve kamene ploce Mojsijeve. . a zatim se predano molio Jehovi da i dalje bdi nad Izrailjem. Iza tog zaslona pocivao je u mraku kovceg zaveta. pisara. . koji su visoko na plecima nosili Leviti. prodirala je pri -gu ena svetlost. . Za to vreme prineseno je na r -tvu dvadeset i dve hiljade volova i sto i dvadeset hiljada ovaca. Zaslepljeni nje -govim zlatnim bljeskom. ali je ulaz zakla -njao laneni zaslon purpurne i ljubicaste boje s heruvimima. Ra . Gospod silan u boju. Nad njim su bdele dve ogromne figure heruvi . sva zemlja se veselila i pirovala za bogatim trpezama. najednom su odjeknuli prodorni zvuci truba. priznato je iskljucivo pravo na cin prvosve teni -ka.ena figurama heruvima. izgovorio gromkim glasom: Zenon 9(asufovsl<i Gospod je rekao da ce nastavati u mraku. prinosili sveti hleb na rtvu i bdeli nad plamiccima sve -cnjaka da se nikad ne ugase.

.

Kad je ugledao egzoticnu enu skocio je s trona i otrcao da je pozdravi. Zato se obratio za pomoc caru Hiramu. U Kilikiji i drugim bli im zemljama kupovao je konje i prodavao ih u Mesopotamiji i . majmune i paunove. Kod rta Akabskog zaliva sagradio je luku Esion-Gaver. rasko i otmenost. dvorske dostojanstvenike. Solomon se pokazao i kao sposoban trgovac i razvio je ive trgovacke veze sa susednim dr avama. poznata po dobrom kvalitetu. Solomon je utvrdivao gradove i dizao nove tvrdave. . crne oci. Satima je razgovarao s njom o svemu to ga je pitala i davao joj dragocene savete o ve tini upravljanja dr avom. zagledao se u njene velike. Vet-Oron i Valat. Zato je odlucila da ode u Je -rusalim da upozna velikog monarha i da se svojim ocima uveri koliko ima istine u tim glasinama. i razmenjivao ih za drugu robu sa susednim narodi -ma. Velike izdatke za naoru anje. CARICA SAVSKA. Pored poreza u naturi koji su placali Izrailjci. slonovacu. odaje oblo ene kedrovinom. da bine. a u srednjem delu zemlje Gezer. okicene arenim pokrivkama i suvim zlatom. Car je naredio da mu se u dvorcu napravi stepeni te od sandalovine. zabradene ene i bogate darove: zlato. njegove lade prevozile su skupocenu robu: zlato. sandalovo drvo. bogato ukra en pozlatom. Tu se na postolju uzdizao tron od slonovace. Tirski car oti ao je da ih vidi i zakljucio da u razmeni nije dobro pro ao. koje su dostojanstveno ko -racale. Ali ne htedoh verovati . koja se dobijala iz obli njih rudnika i to -pila u pecima. Kad je razgledala neverovatnu rasko njego -voga dvora. Solomon je cekao caricu u pre -stonoj dvorani. Pravo carsko sedi te ima -lo je dva krila. divio se crnpurastom licu ne nih crta. zavese od raznobojnog veza. Na severu je opasao jakim zidovima i ku -lama gradove Asor i Megidon. Izrailjce more nije privlacilo i nimalo se nisu razumevali u brodogradnju i moreplovstvo. . . Kao paun pokazao je pred caricom svu svoju mudrost. koja se ljuljala na kamili kao brod na morskim talasima. Za sku -pove l velike dr avne praznike slu io je "dom iz ume Liban -ske". prostrana dvorana. sa svodom od cetrdeset i pet stubova od libanskog kedra. sav u skerletu i zlatu. srebro. Carica se uverila u mudrost i bogat -stvo Solomonovo. gradnju i luksuzne predmete Solomon je pokrivao dohocima koji su mu neprestano priticali iz najrazlicitijih izvora. U "tremu sudskom". Njen ulazak u Jerusalim bio je velicanstven.Carski kompleks naslanjao se neposredno na unutra nje dvori -ste hrama i sastojao se od tri zgrade. nije mogla doci sebi od cudenja i odu evljeno mu je rekla: "Isti -na je to sam cula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i mudrosti tvojoj. vozio je stra ne pustinjske ratnike. pozlaceni tron od slonovace i mno tvo zlatnog posuda. Dug karavan kamila. jer je zbog preterano velikih poreza u gradovima vladalo siroma tvo. Ali svi ti dohoci nisu bili dovoljni da se nadoknadi rasipni tvo u gradenju i naoru anju i preterana rasko na carskom dvoru. So -lomon je od Hirama pozajmio sto i dvadeset talenata zlata i dao mu u zalog dvadeset galilejskih gradova. car je re avao sporove i primao izaslanike stranih vladara. drago kamenje i mirisna ulja. U jednom je iveo Solomon sa svojim haremom.. Ca -rica je sedela u zaslonjenoj nosiljci. odakle je svake tri godine njegova flota plovila u tajanstvenu zemlju Ofir. U svim tim tvrdavama bile su pripravne konji -cke i pe adijske posade. A iz Egipta je dovozio bojna kola. Dopro je i do carice dalekog carstva Savskog. Vatrenim pogle -dom obuhvatio je njene fine obline. U za -menu za bakarnu rudu. Glas o mudrosti Solomonovoj i rasko -si njegovog dvorca proneo se po celom svetu. za rezide -nciju gorde egipatske princeze i njene raznolike svite. a drugo je bilo sagradeno na izriciti zahtev faraona. Prihvatio se i veoma unosne pomorske trgovine. U cilju za tite gra -nica i glavnih trgovackih puteva.__________________________303 <Biblijst<e legende------------------------------------------------------------------------Egiptu. carine i vazalski danak donosili su mu sumu od 666 talenata (22 825 kilograma) zlata godi nje. koje su pla -mtele tajanstvenom arom.

.

Otada je Damask neprestanim napadima i gerilskim ratom ugro avao severne gra -nice Izrailja. Po uzoru na druge vladare. Po uzoru na druge vladare. Na presto je stupio njegov sin Rovoam. Moa -vki. Na njihov nagovor zaveo je u Jerusalimu kult tudih bogova. Prvi znak nemira bio je ustanak u Edomu. od koga se odmetnuo i dugo predvo -dio razbojnicku bandu. Prinosio im je rtve cak i u dvori tu Jehovinog hrama. cara savskoga. Tada se Jehova razgnevio na Solomona i odlu -cio da mu carstvo podeli na dve nezavisne dr ave. Balu. Molohu i moavskom bogu Hemosu. dobio za titu fyende 305 faraona. dakle iz plemena Jefremovog. jer se poceo pribojavati snage Izrailja. Problem je bio u tome. ni pola mi nije kazano. prisilni rad i ponovno budenje osecanja zavisti prema Judeji doveli su najzad do izbi -janja ustanka. Edomki. jer se poceo pribojavati snage Izrailja. U pogodnom . to je car sve vi e stario i pasivno se prepu tao uticaju svojih miljenica. 304 Zenon 3(psicfovs%i nije mogla doci sebi od cudenja i odu evljeno mu je rekla: "Isti -na je to sam cula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i mudrosti tvojoj. Poreska opterecenja. Balu. Ali je Adad pretrpeo poraz i sklonio se u Egipat. pa je odlucio da ga po svaku cenu oslabi. tvoja mu -drost i dobrota nadvisuje glas koji sam slu ala. U pogodnom trenutka napao je na Da -mask. Dala mu je izmedu ostalog sto i dvade -set talenata zlata. Fenicanki i Hetitki. a on joj je uzvratio ne manje vrednim darovi -ma. Edomki. jer se u svojoj starackoj nemoci nije mogao odva iti da oru jem ugu i pobunu. a pod uticajem proroka Ahije. od koga se odmetnuo i dugo predvo -dio razbojnicku bandu. a gle. Ali je Adad pretrpeo poraz i sklonio se u Egipat. predstavnika stranke neprijateljski raspolo ene prema Solomonu. Amonki. SOLOMONOV HAREM l TUÐI BOGOVI. to je car sve vi e stario i pasivno se prepu tao uticaju svojih miljenica. Solomon je umro posle cetrdeset god -ina vladavine i sahranjen je u Jerusalimu. Prinosio im je rtve cak i u dvori tu Jehovinog hrama. potomak tamo njeg carskog roda. pa je odlucio da ga po svaku cenu oslabi. a po brdima podizao hramove Astarti. kao i Adad. na cijem je celu bio Adad. Ali ne htedoh verovati to se govora e dokle ne dodem i vidim svojim ocima. tvoja mu -drost i dobrota nadvisuje glas koji sam slu ala. i cak mu dao svoju kci za enu. Faraon mu je pru io utoci te. Solomon je neprestano povecavao svoj harem. SOLOMONOV HAREM l TUÐI BOGOVI. za koje je bio vezan. Problem je bio u tome. Vinovnik tih nemira bio je Jerovoam. na cijem je celu bio Adad. latio se oru ja i pozvao narod na ustanak. Bilo je u njemu ena svakojakih rasa i religija: Egipcanki. Faraon mu je pru io utoci te. Amonki." Na rastanku bogato ga je darivala. podr avajuci njegove nepri -jateljeS Solomonu je zadao udarac i Rezon. Tada se Jehova razgnevio na Solomona i odlu -cio da mu carstvo podeli na dve nezavisne dr ave. a po brdima podizao hramove Astarti." Na rastanku bogato ga je darivala.to se govora e dokle ne dodem i vidim svojim ocima. Ali najgore je bilo sve vece nezadovoljstvo deset severnih plemena. podr avajuci njegove nepri -jatelje* Solomonu je zadao udarac i Rezon. Dala mu je izmedu ostalog sto i dvade -set talenata zlata. Solomon je neprestano povecavao svoj harem. ubirac po -reza. Bilo je u njemu ena svakojakih rasa i religija: Egipcanki. Ali ubrzo je pretrpeo poraz i pobegao u Egipat. Moa -vki. Bio je sa severa. biv i vojskovoda Adarezara. Tamo je. Molohu i moavskom bogu Hemosu. cara savskoga. a on joj je uzvratio ne manje vrednim darovi -ma. biv i vojskovoda Adarezara. Prvi znak nemira bio je ustanak u Edomu. Videci sve vecu bedu svojih su -narodnika. koji je svoj uspon dugovao Solomonu. Na njihov nagovor zaveo je u Jerusalimu kult tudih bogova. Tako je Solomon izgubio Siriju. koji ga je docekao oberucke kao buduce orude za ra -zbijanje jedinstva Izrailja. Fenicanki i Hetitki. potomak tamo njeg carskog roda. ni pola mi nije kazano. a gle. i cak mu dao svoju kci za enu. razbio tamo nju izrailjsku posadu i proglasio se za cara.

.

sedam direktnih potoma -ka Saulovih David navodno morao da pobije na izricitu elju Je -hovinu. Bio je sa severa. Ali su prema Davidu.) i Solomona (972. to je moralo nepovoljno da utice na verodostojnost pome -nutih biblijskih knjiga. ubirac po -reza. koji je svoj uspon dugovao Solomonu. Ali i pored toga treba reci da one sadr e mno tvo podataka koji se mogu prihvatiti kao istorijski tacni. Videci sve vecu bedu svojih su -narodnika. Kako je to samo delic vremena u istoriji Izrailja! Epoha ujedinjenog carstva pada u vreme vladavine tri izrailjska cara: Sa-ula (10401012 . dok su druge opravdavali verskim razlozima. Tako je Solomon izgubio Siriju.). Neke njegove zlocine nastojali su da ubla e tako to su ih pred -stavljali kao sticaj slucajnih okolnosti. ende veza careva bila je slu enje Jehovi i podredivanje njegovim pr -vosve tenicima. tacnije receno: dlema Knjigama Samuilovim. Tako je. prisilni rad i ponovno budenje osecanja zavisti prema Judeji doveli su najzad do izbi -janja ustanka. Prema tim postavkama prva oba( y. za koje je bio vezan. propu tene stvari"). kao i Adad. a pod uticajem proroka Ahije.trenutka napao je na Da -mask. Knjige Dnevnika morale su da nastanu u drugoj polovini IV veka pre na e ere. O vremenu nastanka tih knjiga medu biblistima postoje razlicita mi ljenja. Solomon je umro posle cetrdeset god -ina vladavine i sahranjen je u Jerusalimu.932. Talmud i nekoliko biblista smatraju da je autor Knjiga o Carevima bio Jeremija. Po prirodi stvari. godine pre na e ere. Ali ubrzo je pretrpeo poraz i pobegao u Egipat. nastupa otcepljenje deset severnih plemena i nastaju dve suprostavljene dr ave: Izrailj i Judeja. Ocena njihovog delovanja zavisila je od toga u kolikoj su meri taj postulat izvr avali. 306 ISTINA l LEGENDA O OSNIVACIMA IZRAILJSKE MONARHIJE Najsjajnije razdoblje u istoriji Izrailja obuhvata godine od 1040-932. bili bezgranicno popustljivi. dakle iz plemena Jefremovog. odnosno ne to vi e od sto godina. latio se oru ja i pozvao narod na ustanak. koji ga je docekao oberucke kao buduce orude za ra -zbijanje jedinstva Izrailja. Poreska opterecenja. Vinovnik tih nemira bio je Jerovoam. U svakom slucaju jedno je sigurno: konacna redakcija je delo sve tenika-kopista koji su bili pod uticajem verskih reformi judejskog cara Ohozije (640-609. jer se u svojoj starackoj nemoci nije mogao odva iti da oru jem ugu i pobunu. Tamo je. Tome u prilog govori izrazito izra ena tendencija vrednovanja istorijskih dogadaja u teokratskom duhu. pre na e ere. Kao to pokazuju mnogi aramejski uticaji u jeziku teksta. Saul je u ao u o tar sukob s prvosve tenikom Samuilom i zato nije u ivao naklonost u ocima redaktora. Pisanje istorije te epohe ukorenjene u usmenom preda -nju pocelo je. najveceg proroka posle Mojsija i osnivaca monarhije. To se narocito odnosi na . dvema Knjigama o Carevima i dvema Knjigama Dnevnika koje se javljaju i pod nazivom "Pa-ralipomenon" ("izostavljene. posle dugog vremena. Davida (1012-972. s malim izuzecima. Godine 932. to razdoblje ne prelazi vek i po. Na presto je stupio njegov sin Rovoam. dobio za titu legende JO faraona. njihovom vernom poslu niku. jer su grcki prevodioci pogre no smatrali da Knjige Dnevnika sadr e podatke izostavljene u prethodnim knjigama.). u ne -kim slucajevima tek posle nekoliko stotina godina. Otada je Damask neprestanim napadima i gerilskim ratom ugro avao severne gra -nice Izrailja. na primer. Skoro sve to znamo o toj epohi dugujemo iskljucivo Bibliji.). razbio tamo nju izrailjsku posadu i proglasio se za cara. predstavnika stranke neprijateljski raspolo ene prema Solomonu. Ali najgore je bilo sve vece nezadovoljstvo deset severnih plemena. Dugo se smatralo da su Solomon i proroci Gad i Natan autori Knjiga Samuilovih. Ako tome dodamo uspe nu vladavinu Samuila.

.

Silom. Knjige Samuilove potpuno precutkuju vojne i politicke po -sledice poraza kod Afeka. Ju -dino pleme. U dvanaestom sti -hu sedmog poglavlja doslovno citamo: "Nego idite sada na moje mesto. Verska prestonica Izrailja. ali veoma drama -ticnim ivotopisom prvosve tenika Ilija i njegovih sinova. Tako je nekako spontano nastala dominacija Jefremovog plemena. gde se nalazio Mojsijev ator i kovceg zaveta. dakle nije mu pretio neprijetelj. Nisu se ocigledno rukovodili idejom nepristrasnog istorijskog objektiviz -ma. veoma brojnog i uticajnog. Medutim. mogla se izdvojiti pregr t bitnih cinjenica. vec se seli za stalno u Ramu. to je omogucilo da se delimicno rekonstrui e slika te epohe izrailjske istorije. iz mno tva legendi. dakle imaju sve odlike autenticnih zapisa. po to su bile i suvi e dobro poznate u Izrailju. sve do trenutka kad je car Saul stupio na istorijsku pozornicu. u svakom pogledu odgovarale unutra . koji ne slu e na cast takvim narodnim junacima kao tu su David i Solomon. Ilije je to shva -tio i zato se zalagao da polo aj prvosve tenika i sudije postane nasledan u njegovoj porodici. Ali planove su mu pokvarili sinovi. nalazila se na teritoriji plemena Jefremovog. dok su se plemena koja su ivela na severu. koje je bilo u . takva koncepcija bila je potpuno strana ljudima tog vreme -na. uverljivo pokazuje da su se oni oslanjali na neke autenticne istorijske izvore. Koliko ima istine u opisu te tragicne licnosti? Verovatno nece biti su -vi e slobodna pretpostavka ako ka emo da je zaista postojao ^ m 308 prvosve tenik s tim imenom. Stekli su kontrolu nad sredi njim delom zemlje i u mnoge izrailjske gradove smestili svoje posade. Na kraju. to je dovelo do privremene koncentracije svetovne i verske vlasti u rukama prvosve tenika Ilija. palo je pod vlast Filistejaca i zbog toga ne -ko vreme nije imalo nikakvu politicku ulogu. Kakva je sudbina zadesila Silom? Maglovit odgovor na 309 to pitanje nalazimo u Knjizi proroka Jeremije. istoku i jugu morala ocajnicki braniti od pritisaka susednih naroda. Prva Knjiga Samuilova pocinje kratkim. Si -loma. Ali poredak koji se zasniva na moralnom ugledu samo jednog coveka nije mogao racunati da ce dugo trajati. iz pomena razbacanih po drugim biblijskim knjigama mo e se zakljuciti da su Filistejci po -bedu iskoristili do kraja. koje se odavno nadmetalo s plemenom Jefremovim o prevlast u Izrailju. sa slikovitim i dramaticnim pojedinostima. koji je zahvaljujuci velikoj pobo no -sti zadobio poverenje svih izrailjskih plemena. Pa ljiv citalac zacudice se to Ilijev naslednik Samuilo nije ostao u svetom gradu. Po svoj prilici. Ali Ilije je bio vec suvi e star da se tome suprotstavi. Vec sama cinjenica to redaktori Biblije nisu precutali niz postupaka i zlocina.nje politicke prilike. uostalom. Iliju su. Istrebljenje Saulovog roda ili Solomonovo idolopoklonstvo u Jerusalimu . da je nije podr ao prorok Samuilo. Ta -kvo stanje trajalo je bezmalo dvadeset godina. razuzdanosti i pokvarenost odbijale su na -rod od postojecih politickih odnosa i postale ozbiljna opasnost za njegove namere. mitova i narodnih preda -nja kao i iz nedoslednosti koje su proistekle zbog nekritickog spajanja cesto oprecnih izvora. nisu ni mogli da precute te ne ba pozitivne cinjenice. to je bio sredi nji deo zemlje. Katastrofa njegove porodice i gubitak kovcega zaveta mo da bi istovremeno oznacili nepovratni pad teokratije. Sem toga. Prvi put posle Mojsijeve smrti ostvario se davna nji san jehovista: izrailjski narod dobio je teokratske dru tveno uredenje.to su dogadaji koji se sigurno nisu izbrisali iz secanja jevrejskih pokoljenja. Njihova nadmenost. Izuzetno je va na i cinjenica to redaktori Biblije ni jed -nom recju ne pominju sudbinu tada nje izrailjske prestonice.dogadaje koji su opisani upadljivo reali -sticki.

.

zato to su se neki od njih odva ili da zavire u kovceg zaveta.. To ne bi bilo u suprotnosti s onim to znamo o mentalitetu i religioznim predstavama drevnih naroda. ocevidno. To to su slavili svoje sopstvene plemenske bogove. za to ga su se onda posle sedam meseci otresli? Niko razuman nece poverovati u pricu o kipu boga Dragona. opsednutih praznoverjem. stica -jem slucajnih okolnosti. naravno. Otud poticu i negativni pomeni o njima u biblijskom zapisu. . da bi se mogao pomenuti. Kao nepobitna cinjenica mo e se prihvatiti i to da je u plamenu nestao i Mojsijev ator. neprijateljskih 310 bogova." Kao dopuna tog podatka mogu poslu iti reci iz devetog stiha dvade -set estoga poglavlja: "Ovaj ce dom biti kao Silom. da bi se u to moglo poverovati. O tom zagonetnom dogadaju iznete su mnoge pretpo -stavke koje je trebalo da ga objasne." Ovi citati ne ostavljaju nikakvu sumnju da su Silom sra -vnili sa zemljom Filistejci i jednostavno je prestao da postoji kao Izrailjska prestonica. Na jednom brdu utvrdeno je cak i mesto gde se po svoj prilici nalazio sveti ator s Jehovinim rtvenikom i kovcegom zaveta. Ali najva nije je bilo to to su na ru evinama grada. gde namestih ime svoje ispocetka. najvrednija narodna svetinja Izrailja. Zata kali su ga na veoma vest nacin. ali pada u oci cudno pona anje stanovnika Vet-Semesa koji za vreme te kih borbi s Filistejcima sasvim mirno anju pse -nicu kao da ih se rat za odbranu nezavisnosti i kovcega zave -ta uop te ne tice. U godinama 1926-1929. suvi e lici na le -gendu. utvrditi koliko istine ima u toj hipotezi o gradanskom ratu. U toj prici nalazi se jedna epizoda koja pada u oci svo -jom zagonetno cu. pa su tu nesrecu pripisali gnevnom izrailjskom bogu koga su dr ali u ropstvu. Za redaktore Biblije bio je to. u to isto vreme pogodila neka epidemi -ja. U Vet-Semesu Jehova je kaznio smrcu ra -vno pedeset hiljada i sedamdeset Izrailjaca. Postoji i druga hipoteza po kojoj kovceg zaveta nikad nije ni pao u ruke Filistejaca i da je odmah posle poraza kod Afeka prenet u Kirijat-Jarim.Silomu. Ali ta se dogodilo s kovcegom zaveta? Sve to o nje -govoj sudbini doznajemo je suvi e fantasticno. pomenutih u Bibliji. Tajnu je konacno objasnila arheologija. mogli bismo ne -voljno da pristanemo na teoriju da je sujeverne Filistejce. u krajnjem slucaju. i vidite ta sam mu ucinio za zlocu naroda svojega Izrailja. uop te ne znaci da nisu verovali u postojanje i magicnu moc tudih. Jasno je da je to verzija fanatizovanih jehovista. stavljajuci glavni akcent na trijumfalni pohod kovcega zaveta po filistejskim gradovima. Po toj verziji krvavi pokolj stanovni -ka Vet-S^nesa izvr ila su druga izrailjska plemena. Ali ka -ko pokazuje ogroman broj rtava.. Neki istra ivaci dopu taju mogucnost da su Izrailjci ukrali kovceg zaveta iz Dagonovog hrama. Filistejci su krenuli za njima u poteru i stigli ih u Vet-Semesu. Zato u prici o cudnoj sudbini kovcega zaveta mo da postoji neko zrno istine. morala je da se zasniva na nekom istinitom stra nom dogadaju koji se duboko usadio u se -canje pokoljenja.tenike. i ovaj ce grad opusteti. ipak. nadeni jasni tragovi po ara i nasilnog uni tenja. danska ekspedicija otkrila je razvaline grada Siloma. dvadeset i dva kilometra ju no od Sihema. Kovceg je ipak bio spa en i sklonjen u KirijatJarim. Ali ta teorija. Nemoguce je. Na taj nacin moglo se nepobitno utvrditi da je Silom pao u ruke filistejskih osvajaca. Ta propast se tako duboko urezala u seca -nje naroda da je prorok Jeremija i posle cetiri stotine godina navodi kao primer gneva bo jeg. za kaznu to su odbili da ucestvuju u ratu protiv Filistejaca. Ako su ga Filistejci zaista prigrabili. za koji je utvrdeno da potice iz XI veka pre na e ere. ima jednu slabu stranu: pitamo se za to su onda redaktori Biblije izginule brani -telje kovcega prikazali kao bogohulnike koje je Jehova kaznio smrcu. Tu je do lo do borbe u kojoj je izginuo pomenuti broj izrailjskih vojnika. suvi e neprijatan i suvi e nepovoljan dogadaj po sve .

.

) preneo njegove posmrtne ostatke iz Rame u Tursku. ne preostaje nam ni ta drugo nego da primimo zdravo za gotovo ono to u osnovnoj niti ima sve privide istine. cudotvorni lek protiv . jer razloge pada teokratije i uspostavljanja monarhije treba tra iti mnogo dublje.Posle nesrecnog Ilija. jako upro ceno i pre ima karakter poucne price. naravno. govori tragicna sudbina Avimelehova. a zatim mu. vlast je preuzeo njegov vaspitanik Samuilo. Samim tim je ponovo uspostavio teokratske dru tveno uredenje. ne trudeci se da ih logicki usklade. iako je de facto imao vlast i privilegije cara. To to je odbio da zvanicno primi krunu je uglavnom zato to je uzimao u obzir isto tako jaku opoziciju. Dakle. gde je Saula pomazao za cara. Ali se s vremenom oko njegove licnosti isplelo toliko legendi da redaktori Biblije vi e ni -su tacno znali koje on bio i u cemu se sastojala njegova dela -tnost. Znamo da su se jo u epohi sudija u Izrailju javljale mo -narhisticke struje. Zahvaljujuci svom moralnom ugledu. njegovom rodenju. u tada njim politickim i dru tvenim prilika -ma. Takvo tuma cenje je. sedeo na carskom prestolu. Ali raslo je uverenje da samo voda izuzetnih vojnickih sposobnosti mo e osloboditi na -rod od nasilja. bili su prilicno cesta pojava. Dakle. Te gole cinjenice. U pocetku price Samu -ilo je u celom Izrailju slavna licnost. ulagao je napore da cin prvosve tenika i du nost sudije u nje -govoj porodici postanu nasledni. koje se nalaze u osnovi razgranate biblijske price. Danas se ocigledno vi e ne mo e doci do istine. Sukobi koji su se odvijali na tom terenu izmedu svetovne vlasti i sve tenicke hijerarhije. Samuilo je toliko ucvrstio svoj uticaj da je postao stva -rni vladar Izrailja. utoliko su blizu istini to se logicki uklapaju u vec poznatu nam sliku dru tvenih odnosa staroga sveta. za koga Saul doznaje tek od svoga sluge. u skladu sa zakonitostima dru tvenih procesa. Kao i Ilije. Nave cemo jedan primer. U to vreme postojala je sna na stranka koja je elela da proglasi sudiju Gedeona za cara. kao rivala na presto suprotstavio Davida. Asirija i Egipat. g. tvorevina narodne ma te. Jevreji ubrajaju Samuila u svoje najvece proroke. razgovoru s Jehovom i predskazanji -ma koja se odnose na dom Ilijev. kao to znamo. Tek posle mnogo godina reformatorske misije i irenja cistog je -hovizma. Ali vec u devetom poglavlju javlja se kao lokalni vrac.) odnela u Carigrad i uz verske svecanosti polo ila u specijalno za to sagraden mauzolej. Samuilo je nesumnjivo postojao. n. Proti -vrecnost potice bez sumnje otuda to su redaktori Biblije u je -dnu pricu uneli dva razlicita narodna predanja. U tekstu nailazimo na niz podataka koji se medusobno iskljucuju. Ali to se nije dogodilo odmah posle poraza kod Afeka. Posle poraza kod Afeka i za vreme vladavine Samuilove. g. Koliko su jo tada bili brojni protivnici monarhije. sve tenici su nastojali da se iz -bore za teokratske dru tveno uredenje i u zemljama kao to su Sumer.e. zbog suko -ba oko sve tenickih privilegija. ponovo zaveo u Izrailju teokratske uredenje. po uzoru na vladare susednih zemalja. Samuilo je. Izrailj se povijao pod jarmom Filistejaca. Skoro je sigurno da je Samuilo bio prvosve tenik i sudija i da je posle Ilijeve smrti i propasti Siloma preneo svoje sedi te u Ramu. Biblija tvrdi da su mu te pla -nove osujetili njegovi nepo teni i potkupljivi sinovi. cuveni i pobo ni sve tenik.e. Cak i ka -tolicka crkva smatra ga za sveca i pretecu Hrista. zamagljuju istorijsku sliku i znatno umanjuju verodo -stojnost price. koji bi. Mo e se pretpostaviti da je ceo skup prica o njegovoj majci. odjednom je spu ten na nivo lokalnog vraca koji za malu nagradu deli savete kako se mo e pronaci zalutala magarica. Kako proi -zlazi iz otkopanih dokumenata. Jednom recju. koji je svrgnut za vreme naro -dnog ustanka u gradu Sihemu. koje je njegov prethodnik tako kompromito -vao. Sveti Jero -nim misli da je car Arkadije (378-408. n. odakle ih je zatim njego -va kci Pulherija (405-453.

.

a s podanicima postupa samovoljno. koji su pru ili podr ku Davidu. a kada to nije dalo nikakav rezultat. velepose -dnika. koji je posedovao tri hilja -de ovaca i hiljadu koza. u svojim planovima grdno se pre -vario. Solomon najzad uspostavlja odnose koji podsecaju na robovski sistem u Egiptu iz doba po -dizanja velikih piramida. Samuilo je osnovao kolu za proroke i u njoj je. kako se mo e zakljuciti iz biblijskog teksta. Saul je bio patrijarhalni vladar. 314 Da bismo to bolje prikazali pozadinu sukoba. Zahteve za njeno uvodenje smatrao je kao licnu uvredu i po -ra . Tako je nastao sloj bogatih trgovaca. Boja ljivi mladic izrastao je u izvanrednog vodu i energi -cnog vladara koji je brzo postao nezavisan u svojim odlukama.svih nesreca video se samo u ujedinjenju plemena u zajednicku dr avu pod vla cu mocnog monarha. Tom rapolo enju doprinelo je i tada nje stanje klasnih odnosa Posle osvajanja Hanana. cinovnika. Novi sloj privilegovanih osecao je potrebu da ucvrsti svoj polo aj pod pritiskom obespravljenih sunarodnika. koja se u Izrailju prvi put javljaju oko 1000. Sukob se pretvorio u otvorenu borbu. Te eci njegovoj detroniza -ciji. vojnih zapovednika i naslednih plemenskih sta -re ina. Bila su to udru enja verskih zanesenjaka. a tu za titu mogao je da ocekuje samo od monarhistickog uredenja. takozvanom " kolom proro -ka". u najvecoj tajnosti pomazao je Davida za cara. odanost jehovizmu i Mojsijevim zakonima. imucni slojevi stekli su tako jak politicki uticaj da su uprkos opoziciji mogli izdejstvovati izbor cara. Jo za Samuilovih vremena. Uporedo sa zao travanjem klasnih razlika rasla je i apsolutna vlast cara. kojima je za porez i dugove oduziman imetak i zemlja. moramo se pozabaviti narocitom institucijom. jer Biblija bele i da Saul nije tra io osvetu za ljude koji su pro -tiv njega glasali i hu kali. u kamenolomima Zajordanije i na jerusalimskim gradili tima. formirao ticenika po svojoj volji. S druge strane. Iz razumljivih razloga i Samuilo je bio protivnik monarhi -je. s kojim je David do ao u sukob oko isporuke hrane. Zato je njegov izbor pao na mladica koji je poti -cao iz najni eg izrailjskog plemena. Kad je na kraju morao da popusti pred njihovim zahtevi -ma. godine pre na e ere. uporedo s uverenjem da je prvosve tenik svojim prino enjem rtava. pa ga potiskuju s vlasti. Tu. ali je potajno otpoceo o tru borbu protiv pobunjenog vaspitanika. Racunao je da ce se verska i svetovna vlast u njegovoj porodici prenositi sa oca na sina. Ali. Takav bogata bio je i Naval. molitvama i pozivi -ma na pokajanje u stvari bespomocan. prisiljava desetine hiljada podanika na robovski rad u seci libanskih uma. samim tim odricu i Jehove. S gorcinom je pitao predstav -nike plemena sta je to skrivio. produbljivala se beda irokih narodnih masa. ulivajuci mu poslu nost prema prvosve teniku. Taj razumni politicki real -izam sticao je sve iri krug pristalica. pla io ih je da se odbacujuci teokratsku vlast prvosve tenika. car-seljak. kad je Saul naredio da se pobiju sve tenici pri hramu u Novu. Setimo se da je Avimeleh do ao na vlast zahvaljujuci podr ci vi ih slojeva sta -novni tva grada Sihema i da ga je svrgla narodna buna. kao to znamo. David vec ima dvor i harem. . mnogi Izrailjci naselili su se po gradovima. dok se na kraju nije pretvorila u despoti -zam istocnjackog tipa. vec je usmerio stvari tako da buduci car bude poslu no orude u nje -govim rukama. U najgo -rem svetlu predstavljao je opasnosti koje im prete od samovo -Ijnog cara. dakle. Zbog toga su nastali o tri sukobi oko nadle nosti i prvosve tenik se prividno povukao u privatni ivot. Tok izbora u Mispi i Galgalu morao je biti veoma buran. koji je zadr ao jednostavnost obicaja i u slobodnim trenucima bavio se uzgajanjem stoke. imamo tipican sukob izmedu svetovne vlasti i sve tenicke hijerarhije koji se cesto srece u istoriji. porodice koja je bila bez ikakvog uticaja. uop te nije imao nameru da se odrekne fakticke vlasti.

.

" Ta neobicno sugestivna scena govori da su se po zemlji vukle gomile verskih fanatika i mistika. nabi bi bio covek koji nastupa u ime Boga. p.n. Ali. U svim jezicima prihvaceno je to znacenje. hipnoti -sao ga igrama. kad se tamo pojavio u poteri za Davidom. Verski zanesenjaci bili su i Samuilo. Izrailjci su se prema njima odnosili sa sujevernim po tovanjem. i sam se upustio u njihove igre i pesme. Zbog njih se narod nenaklono odnosio prema njihovom prorockom pozivu. cine te ki greh preljube. Od njega potice i slovenska rec prorok. p. Herodot pi e o nadahnutim ljudima koji su i li po Gr -ckoj i prorokovali u heksametrima. kao to su Gavaja. Setimo se samo orgijasticnih misterija u cast Apolona i Dionisa. U Prvoj knjizi Samuilovoj (10. vidi_ i iz dva pitanja koja su sebi postavljali stanovnici Gavaje: " ta to bi od sina Kisova? E da li je i Saul medu prorocima?" i "Ko li im je otac?" Kad je David igrajuci i ao ispred kovcega zaveta. Njihova verska delatnost nije se zasni -vala samo na pesmama. nosili specijalne pojaseve i. 5) citamo: ". Gomile proroka. Drugi put je u takvo stanje za -nosa pao na vest o opsadi grada Javisa. Njegovo poreklo je jo uvek otvoreni problem. kao i der -vi i. Vetilj. izmedu ostalog. upra njavajuci idolo -poklonstvo. koje tako lutaju zemljom. prorok Osija (VII v. Ali preovladuje mi ljenje da su ga Izrailjci pozajmili od Hananaca. a kasnije i u Samariji. sre ce te gomila proroka slazeci s gore. Prorok Isaija (VIII v. U *U Septuaginti naziv nabi preveden je na grcki kao profetes. pesmom i kricima i uvukao ga u svoje orgija -sticno kolo. Pretpostavlja se da je prvobitna domovina profetizma bi -la Frigija. Bez sumnje to je dokaz da taj kolektivni orgijasticno-ekstaticni profetizam nije izvorna jevrejska pojava. Nabizam je u Izrailju ponekad dobijao neverovatne obli -ke. U nastupu ludila ra -skomadao je dva vola s kojima je orao zemlju. Saul je kod Gavaje sreo grupu proro -ka i ocaran njihovim ekstaticno-freneticnim postupcima. nabi bi bar u pocetnoj fazi nabizma znacilo pre svega vrac.. U susret mu je iza ao Samuilo na celu svojih proroka. cak ga je i prezirao. Cinjenica to tako relativno kasno stupaju na scenu izrailjskog verskog ivota ima svoje obja njenje.) hodao je po gradu nag. <Bi6Cijsl@ fyerufe -------Prvoj Knjizi o Carevima (18. neki pisci Rimokatolicke crkve povezuju rec nabi sa grckom recju pro-femi. Saul i David. vec i na samobice -vanju i povredivanju tela raznim spravama za mucejije. slu ili se njihovim vracanjem i davali im milostinju. nekoliko veko -va bile su u Hananu svakodnevni prizor.) tri godine iveo je s bludnicom i udatom enom. Astarte i drugih fenickih bo anstava. ifeli od milostinje. njegova ena Mihala s prezrenjem mu . Ti izrailjski proroci oblacili su se u odecu od grubog platna. Kad je eleo da poka e Judejcima da. To se. i oni ce prorokovati. Ali s vremenom su se tim po -bo nim ljudima prikljucivale razne vrste arlatana.n. onaj koji prorice buducnost. a pred njima psaltiri i bubnji i svirale i gusle. u Bibliji po -znati kao "la ni proroci". Prema tom tumacenju. Po njihovom tumacenju. 19) citamo da je carica Jezavelja izdr avala cetiri stotine i pedeset fenickih proroka. u ovom slucaju u ime Boga..e. odakle je prenet u Fenikiju i Hanan. Treba uosta -lom podvuci da profetizam slicnog tipa nije bio stran ni drugim narodima. Treci put mu se to dogodilo u Rami. u Maloj Aziji. igrama i vracanju.Prete no su osnivana u blizini znacajnih svetili ta. da gradane Jerusalima upozori da ce Jehova na slican nacin njihov gre ni grad ogoli -ti i osiroma iti. i kad ude u grad.e. s kultom Ba -la. Na hebrejskom jeziku nazivali su se nabF. Rama. koji neverovatno pod -secaju na islamske dervi e. to znaci govoriti u necije ime. Vra -cajuci se kuci iz Rame.

.

gde su Filistejci obe . Davida i Jonatana. Jevreji su postepeno usavr avali svoju religiju. U tom utvrdenju odigravale su se dramaticne scene izme -du Saula. godine kad je americki arheolog i orijentalist Olbrajt otkrio u Tel elFulu. Redaktori su ih prikljucili svojoj prici. a trup su obesili na zidine grada. Pod uticajem ucenja proroka i politickih potresa i strada -nja. odnosno iz perioda vladavine prvog izrailjskog cara. Iz esnaestog poglavlja Prve knjige Sa -muilove doznajemo da je doveden na dvor kao harfista i . Ali ni oni se na sceni izrailjske istorije nisu pojavili kao deus ex machine. Upravo takav slucaj dogodio se 1922. Kada su stajali na bedemima. predstavlja velik i uzbudljiv do -gadaj. njegovo oru je u Astartin. Najni i sloj potice iz cetvrtog milenijuma pre na e ere. Ru evine su dostizale visinu preko dvadeset i tri metra i imale su osamnaest kulturnih sloje -va. Zato ot -krivanje cak i najskromnijeg materijalnog dokaza koji bi u izves -noj meri potvrdio biblijsku pricu. nisu sublimisali u cisti eticki monoteizam. Kao to smo to vec vi e puta utvrdili prilikom razmatra nja drugih fragmenata Biblije. Silom prilika ta evolucija je morala da dovede do nestan -ka primitivnih oblika kolektivnog profetizma. o kojima govori Bi -blija. U ru evinama je pronadena zacudujuca kolicina bronzanih kopalja i kamenova za pracke. nisu imali niceg zajednickog s vracevima koji su lutali zemljom. posle vavilonskog ropstva. Mudrac i narodni ucitelj Amos odlucno je poricao da je bio pro rok. Vredi navesti neke primere da bismo pokazali na kakve te koce nailaze biblisti pri utvrdivanju istorijske istine.je prebacila da njegovo pona anje smatra nedostojnim cara.castili Saulove posmrtne ostatke. naci cemo se u neprilici. ru evine Gavaje. dakle u izvesnoj meri od njega i proisticu. Ako sebi postavimo pitanje kako se David na ao na dvo -ru cara Saula. glavu nesrecnoga cara stavili su u Dagonov hram. Po Bibliji. proste i grube konstrukcije. pet kilometara od Jerusalima. Otkrivene su i ru evine Vet-Sana. i prica o Davidu je skup narodnih predanja koja su vekovima kru ila po Izrailju. Saulove prestonice. koji su biblijski pripovedaci sasvim precutali. Tragicna povest Saulova poznata nam je samo iz Biblije Zetum 9(psidbvs%i i u osnovi nismo u stanju da utvrdimo koliko je istinita. ne primecujuci ili ne mareci za to to su cesto protivrecna. jer nam Biblija daje dve sasvim razlicite verzije. dok je na kraju. cija su pisma sacuvana u Bibliji. Proroci vi eg reda. obuhvatali su pogledom onaj isti divlji planinski predeo koji da -nas gledaju arabljanski pastiri i clanovi arheolo ke ekspedicije. ali veoma te ka za osvajanje. De -bela naslaga pepela. Ostaci zidina tih hramova nekad su bili svedoci posled -njeg cina filistejskoizr ailjskog sukoba koji se zavr io pogibijom hrabroga cara i njegova tri sina. Arheolozi su tom prilikom otkrili istorijski detalj. vec su bez sumnje predstavljali krajnji proizvod vi evekovne tradicije kolektivnog re -ligioznog proro tva. iz cega proizlazi da je Vet-San bio jedan od najstarijih gradova Hanana. To nam dozvoljava da pretpostavimo s velikom vero -vatnocom da je David razorio Vet-San u znak odmazde zbog obe ca cenja posmrtnih ostataka svog prethodnika na prestolu. jedan pored drugog. ocadeno kamenje i porazbijani kipovi ne -pobitno dokazuju da je filistejski grad bio rtva stra ne najezde i po ara. Ali za nas je najzanimljivije to to se u kulturnom sloju koji pripada Saulovom dobu otkopane ru evine dva hrama. Otkopavanje su pokazala da je to bila sna na planinska tvrdava. titile su je ugaone kule i dva reda zidina od neotesanih kamenih bio -kova izmedu kojih su se nalazili tajni prolazi i prostorije za cu -vanje zaliha. Da -gonovog i Astartinog. Na osnovu raznih iskopina utvrdeno je da ru evine poticu iz druge polovine XI ve -ka pre na e ere.

.

a po njegovoj volji ze -mljom ce vladati kne evi iz Davidovog doma. jer je David osvojio Jerusalim tek deset ili petnaest godina posle toga. zemlja je ravna i okru ena praokeanom. Ako te dve verzije uskladimo i ka emo da je Golijata pobedio vitlejemski pastir El -hanan. ostaje jo 31 O ----------------------------------------------------. radosnog ushicenja. Jo zanimljiviji primer je pitanje kako je ubijen Golijat. To je nesumnjivo znatno kasnija dopuna. Ali sedamnaesto poglavlje iste knjige obave tava nas da je David na sebe privukao Saulovu pa nju kad je pobedio Golijata. Ali kad je rec o Golijatu. Uz ice. Ali kad bismo tu hipotezu cak i prihvatili bez ograda. kad je vec bio car Izrailja. stra ne nemani haosa i zla bore se sa stvaralackim silama reda. Naime. vec titula ili nadimak sa znacenjem voda ili za titnik. Avenire?" To pitanje se od -nosilo na mladica koga je Saul. ili pesmu koja se pevala uz pratnju tog instrumenta. upadljiva protivrecnost nestace kao dodirom carobnog tapica. stara narodna predanja s docnijim dopunama. koje nala e coveku eticka nacela. vec poznavao. Tipican primer za to je i tvrdnja da je David odneo Golijatovu glavu u Jerusalim. Naziv "psalam" potice od grcke reci psallein (dodirivati prstima strune). Biblisti su cinili velike napore da ove protivrecnosti nekako objasne ili opravdaju. stvar bi bila jasna. koja ka e da ga je u dvoboju ubio David. tu stvari stoje ne to drugacije. To je religiozna lirika privlacne lepote i bogatstva ugodaja. Rec psalmas oznacava ili instrument sa struna -ma. koja izra . U legendu spada i verovanje da je David autor vecine biblijskih psalama. a drugi put pod pravim imenom. U njoj su ocigledno pome ane cinjenice s lege -ndama. U tom slucaju. verovatno fenickog porekla. Je -dnom u buducnosti Jehova ce pobediti. ali je i neumoljiv u svome gnevu i odmeravanju kazne. i 12.da je svirajuci zadobio carevu milost. tako da i pored svih napora naucnika vi e nikada necemo saznati istinu. Ispostavlja se da Golijata nije ubio David. Treba napomenuti da je psalme preveo na poljski jezik Jan Kohanovski. oslanja se na Prvu knjigu Samuilovu. To je vec koncepcija bo . Psalmi 6. Zbog svoje dostojanstvene jednostavno -sti. slikara i ko -mpozitora. Psalam Da -vidov". Ideja vodilja tih religioznih himni je monoteuzam. sa etog i strogog stila i potresnog religioznog ara. pa je^Saul naredio da mu ga dovedu i upitao svoga vojskovodu: "Ciji je sin taj mladic. koga je kasnije zahvalni izrailjski narod nazvao Davidom. kao i rec da-vidum u tekstovima iz Marija. andeli pevaju u njegovu slavu. One su apoteoza velicanstvenosti i svemoci Jehove. Jer izgleda da David. te poe -me su postale nepresu ni izvor inspiracije pesnika. vere. zahvalnosti. divljenja i pohvale lepote ivota. Na osam ica. izvr eno je otkrice koje je naucnike navelo na neocekivani trag za obja njenje nesaglasnosti. Ali kad citamo Drugu knjigu Samuilovu bicemo iznenadeni. koja se jednom javlja pod svojim nadimkom. i: . Ali ko -smologija tih poema je isto tako primitivna. pra ta i najte e grehe. Jehova sedi na nebeskom prestolu.ava citav spektar osecanja: od poti tenosti.anst^fc vi eg reda. Na duh narednih pokoljenja psalmi su nesu -mnjivo izvr ili veci uticaj od ostalih knjiga Staroga zavela. kao za vremena Av -ramovih. vec neki Elhanan iz Vitlejema. koji pokazuje veliku ljubav za covecanstvo. nije ime. Pobednik je bio nepoznato co -bance.Zenon 2(psidbvs%i mnogo drugih protivrecnosti koje umanjuju istorijsku vrednost biblijske price. Njihova obrazlo enja uglavnom se oslanjaju na labave razumske spekulacije i ne mogu imati pretenzije da doka u naucnu istinu. smernosti i rezigna -cije do nade. Popularna verzija. pocinju jasnim upozore -njem: "Nacelniku pevackom. po ranijem biblijskom tekstu. Mnogi biblisti izjasnili su se u korist teze da su David i Elhanan ista licnost. Za mnoge citaoce Biblije bice sigurno iznenadujuca ci -njenica da mi zapravo i ne znamo kako se zvao Saulov na le -dnik na izrailjskom prestolu.

.

kapetan Voren."Nacelniku pevackom. za koje nismo mogli reci da li je legenda ili istina. pa se pojavila pretpostavka da se Joav uvukao u tvrdavu kroz neki tajni kanal i iznenadio branioce zidina s leda. opiruci se ledima i nogama o suprotne strane otvora. ugledao je strmi hodnik s usecenim stepenica -ma koji vodi u slabo osvetljenu pecinu. oba . legende 313 vezan sastavni deo najrazlicitijih obreda i liturgijskih ceremonija. Cak i elegicna tu balica koju je. Narocito je zagonetan ovaj stih: "Jer rece David u onaj dan: ko god pobije Jevuseje i dode do jaza. medu jevrejskim pastirima vidimo svirace s lirom u ruci. Mnoge okolnosti govore o tome da je tekst delj -en na pojedine glasove i horske partije. pa cak mo emo tacno reci i kavim cudom mu je to uspe -lo. engleski oficir. Uza spravu od osam ica. Medu njima je bilo i grupa sastavljenih iskjlu -civo od ena koje sviraju na instrumentima.. a danas se zove "Ain Siti Marijam". Posle trinaest metara mu -cnog penjanja. . lako je bilo mracno. Kao to smo vec ranije utvrdili. Na zidnoj slici otkrivenoj u Beni Hasanu. navodno. danas smo sasvim sigurni da je tu jevusejsku tvrdavu osvojio David. koji je najpre i ao vodoravno. Tom prilikom zainteresovao se i za izvor u dolini Kedrona. Ali to nikako ne znaci da David nije bio pesnik i muzi -car. zagone -tka je razre ena sasvim slucajno.. Psa -lam Davidov". U ambijentu tako bogate muzicke tradicije ne bi bilo ni . Godine 1867. sastavio David povodom Saulove i Jonatanove smrti potice od stare zbirke himni. Privlacna strana arheologije je u tome to ona neko isto -rijsko svedocanstvo.. bice vojvoda". Namerno ka emo "cudom". To nesumnjivo znaci da treba da budu praceni na osam ica. tik iznad svoje glave opazio je okrugli otvor izdu -bljen u strmoj steni.ta neobicno da su i neki izrailjski carevi bili daroviti pesnici i kompozitori. Znali smo da je tvdavu nekim lukavstvom osvojio Joav. Kao to smo vec istakli. Iz natpisa u Egiptu i Me -sopotamiji doznali smo da je Hanan u te zemlje slao grupe sviraca i igracica. i dode do jaza. to mo e znaciti i cev i kanal. Zahvaljujuci velikom naucnom otkricu. Izrailjci su za muziku bili izuzetno obdareni i u tom pogledu kod drugih naroda visoko ce -njeni.. Tako je bilo i s biblijskom pricom koja se odnosi na osvajanje Jerusalima." U hebrejskom tekstu u potre 320 Zerum yCos bijena je rec sinor. izazvav i u gradu mete i paniku. Nastojeci da zadobi -je naklonost asirskog vladara Sanheriba. bez um -nje. koji se u Bibliji pominje pod imenom Gion. Otatle je kroz usku pu -kotinu u steni . Osnova za izvesna nagadanja mogao bi da bude izraz: ". Bio je to kanal usecen u steni. zatim naglo izvijao u vertikalnom pravcu. razgledao je Jerusalim i njegovu najbli u okoli -nu. Kao to cesto biva u istoriji arheolo kih otkrica. nazvane Knjiga pravednoga. cesto na ocaravajuci nacin pretvara u nepobitnu nau -cnu cinjenicu. Spu tajuci se usecenim stepenicama stigao je do podzemnog rezervoara s izvorskom vodom. ulep avali slobodne trenutke u dvorcu. Biblijska prica o njenom osvajanju je lakonska i nejasna. Iz analize teksta pouzdano je utvrdeno da vecina psalama nije mogla da nastane pre vavilonskog ropstva i da je uneta u biblijske knjige tek u III veku pre na e ere. Prema tome. Voren se penjao s velikim naporom. Davidovo autorstvo treba ubro -jiti u legende.. koji su mu. judejski car Jezekija poslao mu je grupu pevaca i pevacica.. ali se dugo nije moglo utvrditi u cemu se to lukavstvo sastojalo. U ru evinama d amije nai ao je na prokop koji vodi u dubinu zemlje. Njihov sa -dr aj je odraz religioznih shvatanja i dru tveno-politickih odnosa koji odgovaraju poslednjem postvavilonskom razdoblju jevrejske istorije. Zaintrigiran time. jer se tvrdava nalazila na vrhu skoro nepristupacne stene i cetiri stotine godina pobedonosno odolevala svim napadima i opsadama. postarao se za merdevine i konopac da se progura unutra. svaka po -ema predstavljala je neku vrstu pevane litanije ili antifonije.

a zatim buran Davidov ivot. i svoje vaspitanje i stupanje na presto. Iz ponekad na -ivnih biblijskih prica izranjaju plasticno opisani. uzurpirao je prava svoga za titnika prinoseci u Galgalu rtvu Jehovi. negativne strane Davidovog karaktera. iako po njegovog nacinu ivota te ko mo emo zakljuciti da to zaslu uje. A ta je uradio Samuilo? Naredio je da ga cekaju gotovo sedam dana. To nas je navelo na ideju da izvr imo zanimljiv eksper -iment. na koje su morali da racunaju. Strane u tom izmi -sijenom sudskom postupku oznacicemo slovima A i B. ivi i slo eni Ijud -ski karakteri. A. Ono to nas jo cudi je realizam s kojim su redaktori Biblije naslikali mracne. na primer. iako se u tom dramaticnom trenutku re avala sudbina naroda. Improvizovacemo kratki apelacioni proces u cilju revidira -nja presude koju su izrekli redaktori Biblije. oba imaju zasluge i opravdanja. a neko ko se skrivao u donjoj pecini punio ih je vodom iz rezervoara u kome se skupljala izvorska voda. 321 Prica o dvojici prvih izrailjskih careva mo e se ubrojiti u remek-dela svetske knji evnosti. tunel potice s kraja drugog miler^juma pre na e ere. ali je imao svoju Ahilovu petu: bio je bez vode. a izrailjski narod zahvatila je panika. dok je David krenuo u op ti juri spolja. cuvan u najvecoj tajnosti. Ali cim se dokopao vlasti. dok je David. do lo je do o trog sukoba s carem. na kojoj je grad podignut. U biblijskom tekstu sasvim nedvosmisleno se pokazuje njihov odnos prema jednom i drugom caru. ljudske u svojim vrli -nama. neverovatna scena kod vra -care u Endoru. Njemu je dugovao sve. Ne znamo kako je za njega doznao Joav. Saul. Verovatno je iznudio informaci -je od zarobljenika ili je neko od izrailjskih ratnika slucajno cuo mukli udar posuda za vodu o stenu. iako je on. Prolaz je. oba nas potresaju strasnom snagom svojih osecanja. a njegovi zlocini i ne ba pohvalni postupci su zata kivani ili ocenjivani s daleko vecom popustljivo cu. Kroz okomiti kanal spu tali su konopcem sudove. uzdizan u nebesa. Car ga je prekljinjao da ne ote ava i onako . Izricanje konacne presude prepu tamo citaocima. Oba cara su izrazite individualnosti. usekli tunel i stepenice. Nije te ko zamisliti tok tog dogadaja. izja -vio je da ce svrgnuti s prestala Saula. U mirno vreme sta -novnici su silazili na izvor Gion. kao verni privr enik sve tenika. njihova pri -strasnost bila je nemocna. Kroz okomiti kanal prvo se uz konopac uspuzao on. opis postepenog duhovnog pada Saulovog pod uticajem otrovnih sumnji i zavisti. predstavljen je kao covek mracnog karaktera. Filistejska vojska bila je spremna za napad. Jerusalim je spadao u najmocnije tvrdave Hanana. Kako su pokazala ispitivanja. otpoceo je napad na branioce zidina s leda. B. Saulova borba sa sve tenstvom za odbranu svoga prestola. ali u slucaju opsade nisu imali pristupa do njega. naravno. Kad je sve vojnike sku -pio u pecini. Kakva divna psiholo ka skica je. u ivao njihovu naklonost i bio njihov obo avani junak. Kad se 322 najzad pojavio u logoru. neprijatelj sve . Saul se poneo nezahvalno prema Samuilu. Na prino enje rtve primorale su ga neodlo ne okol -nosti i Samuilovo oklevanje. zatim redom izvlacio svoje drugove.tenika.ao se iza samih drevnih gradskih zidina. Bolesno ljubomoran na svoje prvosve tenicke prerogative. U odnosu na neosporne istorijske dokumente.iza ao napolje i na svoje veliko iznenadenje na . propast svega to je u ivotu stekao i samoubi -lacka smrt. mracna. manama i zlocinima.sve te epi -zode sklapaju se u pravu ekspirovsku tragediju. pa je nesumnjivo to onaj tajanstveni "jaz" kojim se Joav uvukao u tvrdavu. Zato su u podno ju stene. pri cemu se zaklanjao voljom Jehovinom. miljenik sve tenika. njegova starost zagor -cana porodicnim pobunama i dvorskim intrigama .

.

Te ko je zamisliti da Saul nije osecao ono to je le -bdelo u vazduhu. Dokaz za to je i prebacivanje Jonatanu da ne vidi Davida kao suparnika za presto. B. iveo je u svojoj primitivnoj tvrdavi u Gavaji. kad je. podigao dr avu iz nemoci i pretvorio je u veliku. $A. ali u izvesnom smislu razumljiva. dodu e varvar -ska. B. poklonio ivot caru Agagu? B. 323 A." Eto kako se sve tenici. Taj pokolj je bio posledica. Rec je o nepravednoj moralnoj oceni oba cara. a ne uzrok prvosve teni -kovih politickih intriga. irio je. ali to nije bilo ludilo. On je bio surovi ratnik i za neposlu nost je hteo da kazni smrcu i svoga voljenog sina Jonatana. Jer. iako bi nesumnjivo rado to ucinili. U Prvoj knjizi dnevnika (10. Njegov rdav . njegova melanholicna i depresivna stanja. Bila je to samoodbrana. Mo da su biblijski pripovedaci krivi za izvesno pris -trasno preterivanje. Saul je sve bolnije osecao neprijateljstvo i ledenu prazninu koja se stvarala oko njegove licnosti. na primer. Koliko je on u tom slucaju simpati -cniji od prvosve tenika. gde je to "bezakonje"? Cak ni sve tenici ne mogu da ga navedu. nije se okru avao sjajem. beznade na. Trebalo ga je po svaku cenu ukloniti. pre se moramo cuditi kako je Saul uspeo da sacuva toliku uzdr ljivost. uprkos Samuilo -vom naredenju. Ako dobro razmislimo. da je poni tio cin njegovog pomazanja.kriticnu situaciju. koji je u licnom ivotu sacuvao jednostavnost obicaja i skromnost. Iz Biblije proistice da je Saul bio bezumnik i psiho -pata. svete nesrecnom caru koji se usudio da ogranici njihovu vlast.. Jedini njegov zlocin bilo je to to je branio carsku vlast od teokratskih pretenzija sve tenika. Setimo se da je David nastupajuci na dvoru kao harfista vec bio pomazan za cara. da ne nanese jo gore tete Izrailju. ali ne mo e se poreci da je David bio veci i za Izrailj zaslu niji vladar. Mislim da mu taj navodni prestup kao coveku slu i na cast. On je. jednom recju. Podsetimo se kave su bile prilike u to vreme. Samuilo mu je s pravom okrenuo leda i za cara pomazao Davida. izlivi ljubomore i gne -va.. Njegova plahovitost prema Davidu i Jonatanu. glasine da ga je Jehova odbacio i anatemisao. Iz biblijskog teksta mo e se izvici samo jedan zakljucak: Saul je bio hrabar i sposoban vladar. Borba s mocnim sve tenstvom bila je te ka. koja nam u Bibliji smeta. ceolokupno njegovo pona anje diskvalifikova -lo ga je kao cara. Nije to bila neuracunljiva reakcija. a ne Saul. Ali u odnosu pre -ma Agagu pokazuje se veoma pozitivna crta njegovog karakte -ra: vite tvo i velikodu nost. Ljudi su bili praznoverni i sva -kako ogromne mase Izrailjaca su poverovale prvosve teniku. B. vec je po svoj prilici imao samo jednu enu i uop te bio izuzetno plemenit i cestit covek. ujedinjenu silu. A. samo da u tom opasnom trenutku sacuva bar privid sloge. Zato se pitam: ko je od njih dvojice bio veci patriota i dr avnik? A. Tako je. pa su vec tada on i Samuilo bili zaverenici koji priprema -ju prevrat. A ta da se misli o drugom Saulovom svetogrdu. koji je svojom rukom posekao Agaga. Samuilo je zapoceo bespo tednu propagandu protiv Saula. Osamljenost je morala nepovo -Ijno da utice na njegovo du evno stanje. a ne kao bezumnik. rukovodio se sasvim razumljivim razlozi -ma. 13) citamo: "l tako pogibe Saul za bezakonje svoje. o kr enju svete ratne zakletve heremu. Krvoprolice sve tenika u Novu svedoci da je Saul bio zlocinac koga je trebalo li iti prestala. Kad je poku ao da pro -bode Davida kopljem. nije imao harem kao David. Ali u ovom trenutku ne radi se o tome. Zar se neuracunljivi napadi na Davida i Jonatana mogu nazvati uzdr ljivo cu? B. i posle neko -liko stotina godina. A. cak se i poni avao.

Davidova velikodu nost. nije se kolebao da bude najamnik Filistejaca. Kako je postao car? Na presto je do ao preko le eva. eto te sada u tvom zlu. Naravno. 3. Zakoniti naslednik Saulov bio je njegov sin Isvostej. Vodeci racuna o raspolo enju severnih plemena. Njihov stav izra en je u prigovoru upucenom Davidu: "Obrati Gospod na tebe sve krvi doma Saulova. Kompilatori Biblije mo da su izoblicili portret Saulov. David mu je objavio rat i odneo pobedu nad njim. jednostavno je nalo io Solomonu da ga odmeni i da oduzme ivot neprijatelju. prema biblijskoj verziji. carem moavskim. Radi bolje preglednosti.emo se oteti sumnji da su u njegovu smrt posredno bili ume . tvorac sna ne dr a -ve. Mislim da taj postupak ne govori toliko o njegovoj velikodu nosti. Ali kad je rec o politickim ciljevima. obuhvaticemo ih u nekoliko tacaka. cijem se uticaju pasivno prepu tao. osuduje njegov nitkovluk. intriga i skandala kao i vlast miljenika i miljenica. To je jo jedan dokaz kako se redaktori Biblije pristrasno odnose prema svome miljeniku. prijateljstvo s Jonatanom i privr enost njegovih drugova po oru ju.ani i Davidovi prsti. koja mu nikad ne bi oprostila ubist -vo voljenoga cara. 8). bio je vec ocigledan zlocin. ali i tu se opet moramo zamisliti da li su redaktori-sve tenici u moralnoj oceni njegove licnosti sacuvali nepristrasnost. osvajac i osnivac dr ave s pravom je postao ponos svoga nar -oda. Preljuba sa enom vernog vojskovode i pod -muklo slanje prevarenog mu a u sigurnu smrt. Naredio mu je i da ubije Joava. A. i predade Gospod carstvo u ruke Avesalomu si -nu tvojemu. nisu. Na alost. znaci ogromna vecina naroda. Izgnanik je morao da vodi racuna o mi ljen -ju deset severnih plemena. Da bi se to dokazalo dovoljno je samo dotaci neke aspekte karaktera i delatnosti Davidove. izuzetno je pr -ljav cin. Ali tu je prepreku zaobi ao na necuveno liceme -ran nacin. tog bogohulnika. koliko o diplomatskoj ve tini. Davidu u prilog govori. koji se usudio da podigne mac na prelata svemocne Crkve. tako retko u ivotu. Bez obzira na to kako se dokopao vlasti. 16. David na prestolu. kome je tako mnogo dugovao. na cije si se mesto $acario. to im se ne mo e prebaciti. Pre nego to je ispustio du u. ponos Izrailja. Po tome se mo e zakljuciti da je to covek koji nije bio li en licnih vrlina i lepote. Isvostej je ubijen pod tajanstvenim okolnostima i ne mo . l treba se cuditii s kakvom blago cu prorok Natan. to je potresna slika postepenog psihickog . Njegov brojni harem. Kao vojskovoda. 32$ David je cak i na samrtnoj postelji bio licemeran. Pokolj sedam neposrednih Saulovih po -tomaka. odlikovao se odsustvom skrupula. ne mo e se poreci da je David bio jedna od najvecih i najzaslu nijih licnosti u istoriji Izrailja. 2. dvorska sredina puna korupcije. U ovom slucaju vi e nas cudi njihovo moralno slepilo.glas u ocima narednih pokoljenja ivo podseca na sudbinu Boleslava Smelog. Ostavljanje le eva zverima za hranu govori o njegovoj izuzetnoj osvetoljubivosti. ali kad je rec o Davidu. Zato nije mogao sam da mu se osveti. koga je podr avalo deset izrailjskih plemena. njegovog zaslu nog voskovodu. Mladost. Ali iznenaduje to kako se brzo izrodio u despota istocnjackog tipa i razne enog razvratnika. Biblija ka e kako David dva puta nije iskoristio povoljnu priliku da ubije Saula. najljucih neprijatelja svoga naro -da. Godinama je bio na celu razbojnicke bande koja je terorisala goloruko stanovni tvo i iz -nudivala redovan otkup. Pobune Avesaloma i eve bile su u stvari ustanci deset severnih ple -mena. 1. 4. B. Na ta je sve David bio spreman svedoci skandal s Urijom. sjajan vojskovoda i vladar. Navedene cinjenice pokazuju da Saul nikako nije bio du evno bolestan i da je pre s dalekovido cu dostojnom divljenja prozro karakter i namere Davidove. Kad je iskrsla potreba. jer si krvopija" (Druga knji -ga Samuilova. Imao je i neke tajne dogovore s drugim neprijateljem Izrailja. David je zaista bio veliki. svojevremeno se za -kleo da ce Simej biti neprikosnoven.

propadanja nekad istaknu -tog vojskovode i dr avnika. Moralna baru tina na .

imamo osnova da smatramo da ih je podr avao iz cisto politic -kih pobuda. Ni Sadoka ni -je bilo moguce skinuti s polo aja. Znamo da je nameravao da sagradi hram u Jerusalimu. Saulovog roda. da istovremeno vr e du nost dva prvosve tenika. te ko je zahtevati od jehovista da ne po -kazuju naklonost prema coveku koji je bio verni sledbenik Je -hovin i za titnik njegovih sve tenika. Ali citajuci Prvu knjigu o carevima (stih 3. Prorok Natan mu je tada saop tio da Jeho -va. jer su bili dobro poznati iz drugih dokumenata i iz predanja. ponekad veoma neobicnih. U pismu fenickom caru Himanu. naravno. Koliko se nesigurno ose -cao na prestolu. A. kao to je. trljamo oci od cudenja. onaj terafim. prvi i poslednji put u istoriji Izrailja. prete no Filistejaca. Kao Judejac i uzurpator koji je iskljucio iz vlasti za -konitu dinastiju severnog. koji kao reflektor baca jako svetio na neko pitanje.). l upravo to izaziva otpor. njihova pristrasnost? B. da je zbog demonstracije ocajne Resfe. pojavilo se osetljivo pitanje ko ce od njih dvojice da zadr i tu visoku du nost. A. svecani pogreb koji mu je priredio i brzo po -vlacenje kad je shvatio. Pri -strasnost redaktora je u tome to oni prikazuju Davida kao lic -nost gotovo svetu. Ubistva. jer bi to izazvalo nerede kod severnih plemena. David je ta prvosve tenika naimenovao svog bliskog saradnika 1 prijatelja Avijatara. Taj savez zasnivao se. Nave cemo slucaj ko -ji se odnosi na Davida. onda. a pre svega kao pobo nog cara vodenog Je -hovinom rukom. Jer kako se u njegovoj kuci na la ona lutka koju je Mihala obuk -la u njegove haljine i polo ila je u postelju? To je ono nama dobro poznato kucno bo anstvo. kako sugeri e Biblija. Zato je doneta odluka. na nizu kompromisa. bio je Sadok. koga su jehovisti zabranjivali i iskorenjivali. obe ca cenje pove anih Saulovih potomaka izazvalo sveop tu ogorcenost. poslu no odustao od svoje namere. Te malo pohvalne detalje nisu mogli da precute. koja je vekovima dr ala monopol na prvosve tenicku du . sa sedi tem u Gavaonu. bilo pitanje prvosve tenicke du nosti. jer nije hteo da izgubi poverljivog saradnika. Konacno. to je ono to ka -rakteri e kraj Davidog ivota. Zakoniti prvosve tenik. njegovi napori bili su apsolutno bezuspe ni. . iako je vec bio nagomilao plemenite metale i dr -venu gradu. U Bibliji ponekad naidemo na lakonski pomen. nije u ivao podr ku vecine izrailjskih plemena sa severa. Danas posedujemo sve te pojedinosti iz njegovog i -vota zahvaljujuci upravo objektivnosti redaktora Biblije.nost i na sve ostale va nije polo aje u Jerusalimskom hramu. David nije pristao da ukloni Avija -tara. Ali sudeci po neredima koje su izazvali Avesalom i Se -va. Od njega potice docnije stranka sadu -keja. koje je zbog svog iroko ra -sprostranjenog uticaja postalo neophodan oslonac njegove via -sti. B. Da li je David zaista bio takav verni Jehovin sledbe -nik kao to ga prikazuje Biblija i zar je stvarno bio privr enik sve tenika? Tvrdnja da je bio verni jehovista budi izvesne sumnje. na primer. Time se obja njava i ogla avanje alosti na vest 0 Saulovoj smrti. predmet idolopo326 klonickog kulta. poslav i Avija -tara u izgnanstvo zato to je podr avao Adonijinu kandidaturu na presto. To nenormalno stanje promenio je tek Solomon. l tako je bogoboja ljivi David. nasilna rodoskvrna -vijanja i borbe klika oko nasledstva na presto. Kad je rec o Davidovom odnosu prema sve tenicima. Od tada su prvosve tenicku du nost stalno vr ili po -tomci po Sadokovoj liniji. ne eli zidanu kucu.carskom dvoru postala je predmet op teg zgra avanja i svakako je mnogo do -prinela pobuni Avesaloma i eve. Kad su se obe oblasti ujedinile pod nje -govom vla cu. U cemu je. govori nam cinjenica da se njegova telesna garda sastojala od stranih najamnika. Zato se utoliko tesnije povezao sa sve tenstvom. naviknut na ivot u atoru. u severnom Hananu. Svim silama nastojao je da zadobije naklonost protivni -ka sa severa. Kao car Judeje.

Samim tim stvar je postala jasna. ne mogu se poreci dobre strane njegove vladavine. reformator. Ta prinudna situacija postojala je u to vreme ne samo u Izrailju. a ne poslu no cu prema proroku. gde je postao gotovo legalan dr avni cin koji prati krunisanje. eleci da obezbedi svoju vladavinu. najzad. do 932. Njegova epohalna zasluga sastoji se u tome to je iro -ma nu zemljoradnicku zemlju. od 972. Dokaz Solomonove moci i znacaja bio je njegov cudovi no brojni harem. U izvesnom smislu treba ga i razumeti. Tada je to. ambiciozna i preduzimljiva ena. kako pokazuje nje -gova odbrana atora-hrama. koji je umeo da se slu i i verskim institucijama i raspolo enjima za ostvarenje svojih politickih cilje -va.Solomon obja njava za to njegov otac nije sagradio hram. Da se njegova majka Vitsa -veja. Hram koji je podi -gao postao je jedinstveno sredi te i . Taj mracni obicaj bio je primenjivan izmedu ostalog i na dvoru vizantijskih careva. u izvr enju plana omeli su ga ratovi koje je neprestano vodio. Vladao je cetrdeset godina. Solomon je po tedeo Avijatara. On je izgradio velicanstveni Jerusalim i od njega napravio pravu prestonicu dr ave. Ogromni haremi na dvorovima istocnjackih despota. morao se osloboditi opa -snog suparnika i zastra iti njegove privr enike. graditelj i trgovac. Ali je i on stupio na presto u atmo -sferi skandala i klanovskih intriga. koji su cuvali stare pastirske obicaje iz vreme -na Mojsijevih i bili protivnici urbanizacije dru tva. o koji -ma ne znamo ni ta pouzdano. Ta cinjenica obja njava za to su jevandelisti zasnivali is -torijsku misiju skromnog Ucitelja iz Nazareta i na tome to je bio potomak najveceg cara Izrailja. po svoj prilici bi ostao jedan od mnogobrojnih anonimnih carskih sinova.avnik i dalekovidi diplomata. Solomon je bio prvi monarh koji je primio krunu zahva -Ijujuci privilegiji po rodenju. privredno na -prednu. David je bio okrutan.. Vece pravo na presto nesumnjivo je imao Adonija. ali i izvrstan dr . Pripadnost rodu Davidovom bila je velika cast i obezbedivala je privilegije.. cetvr -ti Davidov sin. bezobziran vladar. nije udru ila s Natanovom strankom i da nije obuzdala ostarelog Davida. vojno sna nu dr avu koja je u ivala veliki ugled na me -dunarodnoj sceni. Solomon je jednostavno bio sposoban uprav -ljac. Za to vreme nije vodio nijedan veci rat. doveli su do to -ga da je nasilno uklanjanje pretendenata cesto bilo neminov -nost. Treba dodati da je Natan. l pored svih tih poroka i mana. bio predstavnik uticajne stranke ve -rskih cistunaca. brojno mu ko potomstvo i nepostojanje bilo kakvih pravnih ili obicajnih normi po pitanju nasledivanja prestola. Po njegovom tvrdenju. . ne ustuknuv i cak ni pred obe ca cenjem hrama. koga su podr avali prvosve tenik Avijatar i glavni vojskovoda Joav. necuveno samovoljan odnos prema podanicima. U tom slucaju David se pre svega rukovodio politickim interesima. Solomon je bio miroljubiv car. koje je tretirao kao robove. bio dogadaj drugorazrednog znacaja. Nije se obracunao cak ni s Aramejcem Rezonom. Njegove zasluge za velicinu Izrailja su neosporne i ne treba se cuditi to su ga naredna pokoljenja idealizovala. diplomata. preterani sjaj ko -jim je bio okru en i. ali je naredio da se ubiju Joav i Adonija. ali So -lomonova gre ka bila je u tome to nije predvideo da ce nova aramejska dr avica pod Anti-Livanom jednom u buducnosti po -stati velika opasnost za Izrailj. godine pre na e ere. dodu e. pretvorio u administrativno jedinstvenu. Posle oca nasledio je ve -liku i sna nu dr avu. Za vreme njegove vladavine Izrailj se proslavio sjajem svoje prestonice i nevide -nom rasko i carskog dvorca. koja je jo ivela u patrijarhalnim uslovima. koji je proterao iz Damaska izrailjsku posadu i proglasio se za cara. O njegovom ugledu govori i cinje -nica da^mu je ponosni faraon dao svoju kcer za enu i izjedna -cio ga tako sa azijskim velika ima.

.

cempresovu koru u prahu. Po to su svi hananski gradovi bili opasani odbrambenim bedemom. izmedu ostalog i prilicno visok ivot -ni standard.. aloju. Razume se da to nije moglo da prode bez te kog izrabljvanja seljaka. Cak su i imucni ljudi jeli i spavali na asurama. gde je pirkao hladan povetarac. ogledalca. Najva nija prostorija izrailjske kuce bila je velika soba u prizemlju. Tu su ene kuvale 330 Zenon 3(psidbvs%i . bila su jednostavna i hranljiva. tapici i pincete. Ali raspola emo izvesnim podacima koji u nekoj meri govore o njenoj verodostojnosti. . uglavnom jednospratne. treba ubrojiti u red onih preteranih stilskih izraza. sirijskim i egi ( BMjsfe legende-------------------------------------------------------------------patskim uzorima. svojstvenih istocnjackoj ma ti. tako mnogo" (Prva knjiga o carevima (10. po -stojao je problem prenaseljenosti. Vecina tih mikstura se uvozila. mirisnih ulja i boja. Dovodenjem strucnjaka iz Fenikije. gradene su na svakom slobodnom parcetu zemlje. Osnovna hrana bila je pr . koji dotad jo nisu postojali u Izrailju. Arheolozi su utvrdili i brzi proces urbnizacije. bez koje svoje namere ne bi mogao da ostvari. Bio je i izvanredan majstor diplomatije. O procvatu zemljoradnje u Hananu govori i to to je So -lomon dostavljao Hiramu 20 000 mera p enice i 20 000 mera jestivog ulja godi nje. balsamovo ulje. Kuce. U gornje odaje i sobice vodile su kamene stepenice ili samo drvene merdevine. Meso se jelo samo u dane . papilote i ukosnice. i kedrovih drva kao divljih smokava koje rastu po polju. naravno.. cr -venu boju za nokte i plavu za ocne kapke. Arheolo ka nalazi ta otkrila su nam mnoge aspekte sva -kodnevnog ivota u Izrailju. krastavci. Tu tvrdnju. pa je i to dokaz velikog blagostanja u zemlji. Izrailjska jela. 27). Efikasan rad dr avne administracije obezbedila mu je ci -novnicka hijerarhija. legende 331 jela i pekle hleb. U nje -gova najveca dostignuca u toj oblasti spada enidba faraono -vom kceri i saradnja s carem Hiramom. voce i med. razastrtim po kamenom podu ili nabijenoj zemlji. razne vrste ka e i socivo. kanu. pokazuju da su Izrailjke u to vreme vodile racuna o svom izgledu. a porodica _ se okupljala za vreme obeda. Godi nji Solomonov prihod od trgovine. Leti su stanovnici provodili noci na krovovi -ma. dostizao je 666 tale -nata (oko 22 825 kg zlata). pa -sulj. od danka arabljanskih vazala i od poreza. ali su vlasnici obradive zemlje prete no iveli u gradovima.simbol ucvr cenja jevrejske religije. ali tako ogromno nagomilavanje poljoprvrednih proizvoda bilo je moguce samo u povoljnim pri -vrednim uslovima. Pomenimo izgradnju sistema utvrdenih gradova i odbrambenih tacaka kao i temeljnu reorganizaciju voj -ske uvodenjem bojnih kola kao glavnog ofanzivnog naoru anja. nastojao je da stvori zanatsvo i pomorsku trgovinu. zagu ljivi i puni gu ve. koji im je omogucavao da se odmore posle celodnevne ege.u Jerusalimu beja e srebra kao kamenja. Biblija tvrdi da ". Koristile su razne mirise. bocice raznih oblika.ena i kuvana p enica. Zemljoradnja je i dalje bila osnova egzistencije. a ulice su bile uski sokaci. Narocito dalekovida su bila nastojanja na jacanju od -brambene moci zemlje. Izrailj je va io za zemlju velikog blagostanja. organizovana po fenickim. Upadljivo mno tvo skupocenih posuda od alabaste -ra i slonove kosti za cuvanje kozmetickih sredstava. ne racunajuci porez u naturi koji je sakupljen od izrailjskog stanovni tva. izmir -nu. Name taja uglavnom nije bilo. minku i kreme. Zahvaljujuici Solomonovoj preduzimljivosti u trgovini i proizvodnji. zacinjena crnim i belim lukom ili prazilu -kom. protiv koje su se jo u Davidovo vreme tako estoko borili konzervativni je -hovisti.

.

on je postojao jo u trecem milenijumu pre na e ere. Iz kakvih izvora je Solomon crpeo svoja bogatstva? Me -du naucnicima je dugo postojala tendencija da se biblijske price smatraju legendama ili bar ubroje u kategoriju onih narodnih predanja koja se odlikuju naivnim preterivanjem. Pominju se. Kratko govoreci. istra ivacima su izgledali suvi e fantasticni i u pojedinostima nejasni. U ru evinama su otkrivene konju nice za 450 konja. Kao to nam je poznato iz Biblije. poznata po dobrom kvalitetu. U navedenom tekstu pominje se samo to da je car So -lomon kupovao konje i kola. arheolog Nelson Gluk nai ao je u pustinjskoj dolini Vadi el-Araba na okna rudnika bakra. Drugi naucnici skrecu pa nju na freske u jednom od tebanskih hramova. Biblijski stihovi koji govore o tome. Tako se pojavila pretpostavka da je Punt biblijski Ofir. iz -mirnu. Gluk je izvr io jo znacaj -nije otkrice. Na njima se vidi fi -gura tamnopute carice. srebro. Vec same razmere i polo aj tih konju nica pored glavnog trgovackog puta govore da je Megidon predstavljao glavnu bazu za trgovi -nu konjima izmedu Azije i Egipta. On je imao veliki strategijski znacaj. danas vec pouzdano zna -mo da se on bavio posredni tvom u trgovini izmedu Egipta i Azije. l tako svi carevi Hetejski i care -vi Sirski pobijahu konje preko njih". Solomon ih je nabavljao u Ki -likiji i. stacioni -ranu u luci Esion-Gaveru. Indija. U tom Megidonu iza la je na videlo Solomonova tajna. u Akabskom zalivu. U Prvoj knjizi o carevima citamo: "l dovodahu Solomonu konje iz Misira i svakojaki trg. ali kako pokazuju razni kulturni slojevi. prodavao Egiptu. jer trgovci carevi uzimahu trg razlican za cenu. Natpis nam ka u -je da su egipatske lade iz te zemlje dovozile zlato. jer je cuvao severni izlaz iz doline i drevni trgovacki put koji je prolazio kroz nju i povezivao Aziju i Egipat. Na prostranoj povr ini. a konj po sto i pedeset. bez velikog truda postizana je potrebna temperatura za topljenje. . koja je svake tre -ce godine plovila u zemlju Ofir i otuda dovozila egzoticnu robu i zlato. izmedu ostalog. odakle je u zamenu do -vozio kola. americka arheolo ka ekspedicija otkrila je u istorijskoj dolini Jezrael ru evine grada Megidona. Arabija i Madagaskar. Ostaci kamenih kucica za rudare i odbrambeni zid koji ih je titio od napada pustinjskih razbojnika uverili su ga da je otkrio Solomo -nov rudnik. Bibliste su mucila dva pitanja: 1. po svoj prilici. gde su vec ranije otkopani ispod peska ostaci luke Esion-Gaver. verskih i porodicnih praznika. Na drugo pitanje odgovor nam je dala arheologija. odakle ne -prestane duvaju morski vetrovi. a ne govori se da ih je i prodavao. Okru avale su prostrano dvori te na kome su verovatno uve bavani i pojeni konji. Svakodnevno pice bilo je ovcje i kozje mleko. Gde se nalazila ta tajanstvena zemlja Ofir? 2. Godine 1925. David i Solomon pretvorili su Megidon u sna no utvrde -nje. sagradene u njegovo vreme. l dola ahu kola iz Misira po est stotina sikala srebra. opasanoj odbrambenim zi -dom. Ali zahvaljujuci arheolo kim nalazima. ta je flota izvozila u Ofir. ko e pantera. a mo da i prodavani. Peci su imale dimnjake sa otvorom okrenutim na sever. Poznati americki orijentalist Olbrajt do ao je do uverenje da se tu radi o Somaliji. Na taj vesto smi ljen nacin. nalazio se veliki broj peci za topljenje bakarne rude. iz zemlje zvane Punt. Solomon je uz pomoc fenickih strucnjaka i pomoraca izgradio trgovacku flotu. kad je Hanan bio poljoprivredna zemlja? Identifikacija te zagonetne zemlje jo uvek je predmet ra -sprava i nagadanja. Go -dine 1937. i prodavao ih na me -sopotamskim tr i tima. U blizini rta Akabskog zaliva.dr avnih. dok se vino pilo veoma umereno. abonosovo i sandalovo drvo. izdubljena u steni. ive male majmune i robove crnce. bio je trgovac konjima i kolima.

to znaci sve tenik-knez. Iz njih se vidi da je Mesopotamija s tom zemljom odr avala ive trgovinske odnose. Pomeni o dr avi Sabi nalaze se i u asirskim dokumenti -ma iz VIII veka pre na e ere. Glazer krenuli su u zabranjenu zemlju. Detaljnim istra ivanjima otkriven je izvor blagostanja dr .Zahvaljujuci tim otkricima saznali smo da je Solomon bio vest trgovac konjima i proizvodac bakra. jer je to zaista^lzadivljujuca prica. Po svemu sudeci. Hadramaut. vredno je ukratko ispricati. zasnivalo na alfabetskom sistemu poreklom iz Palestine. Ko je bila ta legendarna kraljica. uvek snala ljivi i osetljivi na konjukturu. Pa ipak su se na li ljudi kod kojih je ed za znanjem i avanturom nadvla -dala strah od smrti. preko dvadeset metara visoka brana za -dr avala je vode reke Adhanat. Nevernim psima koji bi se usu -dili da kroce na Muhamedovu zemlju pretila je smrt. Arabljanski trgovci. to mu je omogucilo J da diktira cene i da zgrce ogromne prihode u zlatu koji se pomi -nju u Bibliji. Slava o njegovom bogatstvu. ko -ju su Rimljani prozvali "Srecnom Arabijom" ( Arabia Felix). plemeni -ma i gradovima procitana su i cetiri naziva ju noarabljanskih dr ava: Mineja. Posle brojnih do ivljaja i te koca nai li su u pustinji na ru evine og -romnog grada. pilastri i vodoskoci u prostranom dvori tu daju potpunu sliku o njenom nekada njem sjaju. Danas je njena tajna vec odgonet -nuta. Iz natpisa doznajemo da je podignuta u cast arabljanskog boga Ilumkuha. Kraljicu je pratila ogro -mna svita dvorkinja. Medu bezbrojnim stubovima i zidinama lepotom se izd -vajao stari. koji se. velicanstvenom dvorcu i mudrosti ra irila se nadaleko po onda njem svetu. iveli su u prestonici Maribu. nabavljajuci u njoj uglavnom zacine i mirise. Francuz J. otpoceli su ivu trgovinu s natpisima iz Mariba. u Arabiji. bila je za Evropljane nepristupacna. D inovska. kako je kas -nije utvrdeno. Jo u XIX veku ju na Arabija. poznata kao "kraljica od Sabe". Jednoga dana pronela se vest da se pribli ava karavan carice iz daleke Sabe. Skoro svakoga dana stanovnici prestonice divili su se egzoticnim gostima koji su dovozili caru bogate darove. Bez sumnje bili su ponosni to je Jerusalim po -stao tako znacajno medunarodno trgovacko i diplomatsko sre -di te. U ogromnim razvalinama na li su i tajanstvene natpise koje su doneli u Evropu. u dana njem Jemenu. a kako je do toga do lo. dostojanstvenika i robova. Brojni stubovi. zvao Marib. Tako se u kabinetima naucnika na lo neko -liko hiljada kamenih fragmenata s pismom koje se. a karavan se za -vr avao dugom kolonom kamila koje su Solomonu nosile bogate darove. dve hiljade metara iznad ni -voa Crvenog mora. Ljudi su masovno iza li na ulice i odu evljenim povicima pozdravljali caricu u rasko noj nosiljci na kamiljoj grbi koja se lagano ljuljala. le ao je na planini. Kataban i Saba. ci -je su razvaline. kao to smo pomenuli. Vladari Sabe nosili su titule mu-karib. junakinja jedne od naj -fascinatnijih biblijskih prica? Dugo je smatrano da je to bila kraljica Sabe. Pored fragmentarnih podataka o bogovima. E. Polo aj grada bio je izvanredan. Ali zahvaljujuci istra ivanjima putnika i arheologa utvrdeno je da je Saba ime zemlje u kojoj je ona vladala. on je stekao monopol na proizvode od bakra. To senzacionalno otkrice izazvalo je veliko uz -budenje u naucnim krugovima. Sa svih stra -na stizala su u Jerusalim izaslanstva da sklapaju ugovore o pri -jateljstvu i trgovinskoj razmeni. zemlja zacina i mirisa. Preru eni u Arabljane. legendarni hram Haram Bilkis.ave Sabe. odakle je . kako se kasnije pokazalo. otkrivene na ju nom rtu Arabijskog poluostrva. nedaleko od Mariba. Bila je to ovalna gradevina s divnim portalom do kojeg su vodile kamene stepenice oblo ene bronzom. Alevi i Austrijanac dr.

.

u jordanske kamenolome i na gradili ta. Zahvaljujuci njemu. Zahvaljujuci tome Saba je po -stala izuzetno plodna zemlja. Etiopljani i danas tvrde da od tog Solomonovog potomka potice njihova dinastija Negusa. Trgovacki drum. Solomon se izgleda strasno zaljubio i s njom dobio sina. Kao to proistice iz biblijske price. jer nije imao drugi izlaz iz te ke finan -sijske situacije. On predstavlja najvecu svetinju Etiopije i niko nema pravo da ga vidi. kad se usled najezda i ra -tnih vihora sru ila brana i pustinjski pesak progutao je nekada . pa cemo razumeti psiholo ke motive te apoteoze. iz cisto pra -kticnih razloga: radilo se o tome da bogatim darovima i ponu -dom ucestvovanja u dobiti privoli cara Izrailja na sklapanje ugo -vora o prijateljstvu. Njegovo rasipni tvo i sklonost prema orijentalnoj rasko i doveli su dotle da nije mogao platiti caru Hiramu dug od sto i dvadeset talenata. Iz godine u godinu produbljivao se jaz izmedu bogata a i potlacene siroti -nje. Zadivljen cudesnom kraljicinom lepo Zenon 3(psidovs%i tom. izgleda da se autenticni Mojsijev kovceg zaveta nalazi u Aksumu. Ovom prilikom vredi navesti jo jednu legendu vezanu za Solomona. Za pokrice obaveza morao je da mu ustupi dvadeset galilejskih gradova. za naoru anje i izdr avanje velikog carskog dvora opterecivale su uglavnom iroke mase hananskog stanovni tva. izvr en po Davidovom nalogu. Jasno je da su takve prinudne ekonomske mere morale da izazovu duboke i neminovne dru tvene promene. kojim su stanovnici Sabe na kamilama izvozili svoju robu u Egipat.nji cvetajuci vrt. to je doba kad je bio velika sila i iveo u miru i blagostanju. na e ere. Takvo stanje trajalo je do godine 542. lako je izracunati koliki ogroman procenat podanika je car izrabljivao uz pomoc svojih nadzornika i naoru anih stra ara. Siriju i Fenikiju. Otkud on tamo? Pre -danje ka e da ga je iz Jerusalimskog hrama kri om odneo sin Solomona i kraljice od Sabe. Za vreme praznika Moskal. Prema tome. A tih senki nije bilo malA Moramo ih pogledati izbliza da dobijemo pravu sliku te epohe. izdaci za gradevinske investicije. A ipak ne mo emo ga nazvati ra -zumnim i dalekovidim upravljacem. Stanovnici su se uglavnom bavili gajenjem raznovrsnog bilja za zacine koji su izvo eni u susedne zemlje. prema tome. Zamislimo biblijsku pricu bez So -lomona. Ne treba se cuditi to je to tako. Narodno predanje zamaglilo je taj pravi cilj romanticnom anegdotom. stavlja se na uvid javnosti sa -mo njegova kopija. Dovoljno je napomenuti da je preko dvesta hiljada ljudi iz godine u godinu terano na prinudni rad u libanske ume. U crkvenoj riznici nekada nje Etiopske prestonice Aksumu navodno se nalazi kovceg zaveta. a na njegovom mestu ostavio falsi -fikat. a pale u zaborav njene senke. Kraljica od Sabe doputovala je. pokazao da su Izrailj i Judeja u to vreme imali milion i dvesta hiljada mu karaca. Za vreme nje -gove vladavine Izrailj je pro ao kroz period najveceg sjaja i poli -tickog znacaja. zvani "Mirisni put". U predanjir-jevrejskih pokoljenja Solomon je postao oli -cenje mudrosti. U secanju pokoljenja ostale su samo svetle strane nje -gove vladavine. Videli smo kakve je ogromne prihode Solomon imao od trgovine i proizvodnje bakra. koji se slavi na kraju ki nog perioda. Takvog cudovi nog robovskog siste ma ne bi se postideo nijedan faraon iz doba gradnje velikih pira -mida. Bio je to korak bankrota. Ako uzmemo u obzir da je popis stanovni tva. protezao se du obale Crvenog mora i presecao teri -toriju koja je pripadala Izrailju. zablistala je i slavom koja je zado -voljila narodni ponos Jevreja. Sad nam je jasno za to se kraljica od Sabe uputila u posetu Solomonu. pro lost skoro neprekidno pra -cena porazima i poni enjem. li ene licne slobode i nemilosrdno . Neometana komunikacija zavisi -la je samo od Solomonove dobre volje.sproveden razgranati sistem kanala za navodnjavanje.

.

ali je uspeo da pobegne u Egipat. Ali je to je bolo oci sve tenicima. Kao pretendenta na presto ta plemena su podr avala Isvosteja i Adoniju protiv Davida i Solo -mona. jedan od najpoverljivijih carevih cinovnika. U vezi s tim Solomon je pocinio sudbonosnu gre ku. Ubrzo je zadobio njihovo poverenje i. bila oslobodena poreskih obaveza. Posle . na primer. Fenicanki i Hananki. Egipcanki. to ubedljivo svedoci da su unutra nji sukobi. Izmedu severnih i ju nih plemena jo uvek su postojali politicki antagonizam i verska netrpeljivost. Po to su iroke mase stanovni tva. Bio je to drugi upozoravajuci signal koji govori o tome da je Egipat imao neprijateljske name -re prema Izrailju i u tom cilju podr avao sve one koji doprinose slabljenju i razbijanju izrailjske dr ave. cak i u dvori tu Jerusalimskog hrama. U svoj ogromni harem Solomon je dovodio ene najrazli -citijih rasa i religija. ali to nikako nije bila i njihova duhovna uni -fikacija. a narocito ponosnog plemena Jefremovog. gde mu je faraon Sisak rado pru io gostoprimstvo. naredna pokoljenje oprostila su mu to je sasvim ja -vno upra njavao idolopoklonstvo. koje su sa svojim obicajima na dvor donosile i svoje bogove. koji se za vreme Davidove vladavine proglasio za cara u Damasku. Iz toga se mo e sasvim pouzdano zakljuciti da je Judeja. koje se vecno takmicilo s Judejom za prevlast u Izrailju. Pri tom pada u oci veoma recita cinjenica da se na spisku tih okruga ne nalazi oblast Judeje. bile prijemcive na cari hananskih bogova. Buntovnik. Sisak je upao u judejsku dr avu i opljackao sve blago Jerusalimskog hrama (oko godine 926. Kao to smo vec ranije rekli. pet godina posle Solomonove smrti. Pretrpeo je dodu -se poraz. po nagovoru proroka Ahije. U ni im dru tvenim slojevima pokazivali su se sve veci znaci nezadovoljstva i zloslutnih revolucinarnih previranja. s ogorcenjd n je gledao ugnjetavanje i tlacenje svojih saplemeni -ka. pre na e ere). naro -cito na severu. Bilo je tu Hetitki. Prvi znaci raspada dr ave javili su se jo za vreme njego -vog ivota kada je izbila Jerovoamova buna. Edomki. Poslat u oblast svog rodnog plemena da ubira porez. bio je iz plemena Jefremo -vog. Kobna Solomonova gre ka bila je u tome to se nikada nije trudio da obezbedi cvrste dr avne temelje. da su u dvori tu Jerusalimskog hrama slavljeni Bal. Pamteci velike careve zasluge za dr avu. David i Solomon su zaista ujedinili sva plemena u jedan dr avni organizam. Zna -mo. gu eni si -lom. lako je uzurpator neprestano pusto io se -vernu pogranicnu oblast. 35). to se posle njegove smrti pokazalo katastrofa! -nim. ne -dostojnu dr avnika. Moavki. Avesalomova i Sevina buna bili su u stvari ustanci severnih ple -mena protiv hegemonije Judeje. carev primer nije pridonosio jacanju jehovizma. Znacajne istorijske posledice izazvala je i Solomonova nemoc prema Rezonu. Astarta i Moloh. Narocito u zadnjim godinama svo -ga ivota car je podlegao uticajima svojih ljubimica i po njiho -vom nagovoru ustanovljavao razne idolopoklonicke kultove.pritiskivane neprestanim obavezama i nametima. Takva privilegija je bez sumnje morala izazvati ogorcenost ostalih ple -mena. u Davidovo vreme saveznici dr ave. imali su razloga za negodovanje. u datom trenutku. Amonki. neprestano tinjali dok na kraju nisu doveli do podele dr ave. l zaista. njegovim savre -menicima. U svojoj kratkovi -dosti i egotizmu nerazumno je produbljivao opasne plemenske antagonizme. Setimo se da je on podelio dr avu na dva -naest fiskalnih okruga kojima je nametnuo obavezu da za potrebe dvora i vojske dostavljaju odredenu kolicinu poljoprivred JL nih proizvoda. digao ih na ustanak. Cak i David je bio svestan podvojenosti ove dve grupe stanovni tva i na samrtnoj postelji rekao je o Solomonu: "Jer sam ga odredio da bude vod Izrailju i Judi" (Prva knjiga o carevima 1. Cak i sve tenici. car se nije odva io na odlucujucu bi -tku. kao Davidovo i Solomonovo pleme. Jo za vreme Davidove vladavine na dr avnoj gradevini pojavile su se opasne pukotine.

i hodi. nagrizan korupcijom i potresan unutra njim dru tvenim sukobima. Imajuci u vidu gore navedene cinjenice. Ustani.n.raspada jevrejskog carstva na Izrailj i Judeju. nije bila uspe na. uglavljeni na zlatnom podno ju. Evo kako pastir opisuje svoju voljenu: Kako si lepa i kako si ljupka. i glas grlicin cuje se u na oj zemlji. pre na e ere pobedom Haldejaca i njihovim osvajanjem Judeje i razaranjem Jerusalima. Obrazi su mu kao leje mirisnoga bilja. koja se zavr ila godine 586.. Jer gle.. Okru ena dvorskom rasko i i blagonaklono cu svoga gospodara. Zbog pogubne politike i carevog despotizma. draga moja. i pored sveg sjaja i prividnog bogatstva. draga moja. ali i pored svih vatrenih udva -ranja. uvucene u bratoubilacki rat. raspala na dve slabe jevrejske dr . o ljubavi u milinama! Uzrast ti je kao palma. usne su mu kao ljiljan. Izrailj je vidljivo propadao. i loza vinova ucvala mirile. i miris nosa tvo -jega kao jabuke. dohvaticu grane njezine. trbuh mu je kao svetla slonova kost oblo ena safirima. Ta poema. Moramo ra cistiti i s tradicijom da je Solomon autor Pe -srne nad pesmama i Prica Solomonovih. a nocu sanja o snazi i slasti njegovog zagrljaja. i dojke kao grozdovi. Neobicna je vec i sama cinjenica to se na la medu kanonskim knjigama Staroga zaveta. Cvece se vidi po zemlji. p. a godine 722. jer je dolazila iz sela Sunam ili Su -nem. Pesma nad pesmama je jedna od najlep ih i najoriginal -nijih erotskih poema u svetskoj knji evnosti. na kojima su ukovani virili. koje sadr e ve -liku njegovu mudrost. kao cvece miris no. Car je zavoleo neku devojku po imenu Sunamku ili Sulamku. remek-delo ljubavne poezije. i bice dojke tvoje kao grozdovi na vinovoj lozi. Oci mu kao u goluba na potocima vodenim. nije zadobio njenu naklonost. Zato se ne tre -ba cuditi to se odmah posle careve smrti velika sila. dovedene do usijanja arom egzoticnih meta -fora i komparacija. zima prode. otido e. koju je s tolikim trudom izgradio David. slikara i muzicara bila neiscrpan izvor nadahnuca. Na rukama su mu zlatni prsteni. Kao primer nave cemo opis proleca na gori Karmil: Ustani.. Posle propasti Asirije izbila je borba izmedu novovavilonske haldejske dr ave i Egipta za Siriju i Hanan.e. Smokva je pustila zametke svoje. i hodi. Doveo ju je u svoj harem. U toj poemi ima i prekrasnih opisa palestinske prirode. lepotice moja. Gnjati su mu kao stupovi od mramora. To je Asiriji olak alo osvajanje Sirije u VIII veku pre na e ere. ume -tnicki pehar prepun carobne poetike.cu. Zato se ne cudimo to je ta poema za mnoga pokoljenja pesnika. dode vreme pevanju. Plameni izlivi ljubavnih osecanja prate nit price koja pod -seca na stare pastirske idile.. lepotice moja. Rekoh: popecu se na palmu. i stoje u obilju. minuse da di. Na kraju ljubav pobeduje i ljubavnici se ponovo sasta -ju. Devojka je ostala verna svo -me draganu. kosa mu je kudrava. s njih kaplje smirna itka. Biblija ka e da je on sastavio hiljadu i pet pesama i tri hiljade prica. A junakinja poeme ovako govori o svome ljubavniku: Glava mu je najbolje zlato. aramej -ska dr ava Damask izrasla je u veliku silu i godinama vodila o tre borbe s Izrailjem. crna kao gavran. kad je sa svojim voljenim lutala po gorama i napasala stado ovaca. pastiru iz rodnog sela. Njene dostojanstvo -ne ritmicke fraze. ona samo uzdi e za onim srecnim danima. da uni ti Izrailj i odvede deset izrailjskih plemena u vavilonsko ropstvo. moramo na a -lost konstatovati da Solomonova vladavina. zaista zadivljuju svojom istocnjackom culno .ave. mlekom umivene. Kako je dobila rang religioznog teksta i pored svoje . do ivljavala je naj -cudniju sudbinu.

Vec tajn. bezuspe no se nagadalo koja se od carevih Iju -bimica krije pod imenom Sulamke. G. Posmatrajuci svadbene obicaje sirijskih seljaka. Evo ta on o tome pi e u svojim secanjima: "Najlep i dani u ivotu sirijskog seljaka su prvih sedam dana posle vencanja. Pretpostavlja se uglavnom da su je redaktori svetih tekstova uneli u Bibliju i zato to je po njihovom uverenju autor poeme bio Solomon.n. U Pesmi nad pesmama on je mogao da izrazi jedino religiozna osecanja.) pozivao narod da ne skrnavi Pesmu nad pesmama peva -juci je po krcmama. Gore navedene hipoteze poljuljao je godine 1873. Tada prestaje ki ni period. zatim egipatska princeza. slu a pesme i posmatra nadmetanje mu karaca. Teodor iz Mo -psveste izrazio je mi ljenje da ju je Solomon napisao u odbranu svoje ene Egipcanke. Sadr aj treba da izra ava postupne promene koje su se dogodile u odnosu Izrailja prema Jehovi u periodu od izlaska iz Egipta. Takve zbirke svadbenih pesama pose -duje folklor svih naroda. U III veku na e ere poema pobednicki prelazi i prag ka -tolicke crkve. Postavljano je pitanje da li je ta poema s pravom uvr cena u kanonske tekstove. a hor prijatelja dvoje zaljubljenih predstavljaju andeli. Pesma nad pesmama u la je u jevrejsku liturgiju i cita se prvog dana praznika Pashe. voljena simbolizuje crkvu ili du u hri canina. Zbog budnosti crkve i inkvizicije. Ali je vremenom pobe -dila tradicija koja sve pokriva dostojanstvenom patinom. Naprotiv. Mladi par. Tamo se vencanja uglavnom obavljaju u martu. a ucinio je to u tako culnoj alegoriji samo zato da bi lak e uticao na ma tu istovernika. Kao graditelj Jerusalimskog hrama bio je do te mere idealizovan da je pripisivanje autorstva erotske poeme njemu smatrano gotovo za svetogrde. koje je u tom mesecu posuto poljskim cvecem. na seoskom gumnu. Navodene su redom kci cara Hirama.nedvosmislene culne atmosfere? Istra ivaci jo nisu uspeli da daju konacan odgovor na to pitan je. koja zbog svoje tamne puti nije u ivala popularnost u Jerusalimu. faraonove kceri. Za to vreme on i njegova mlada igraju ulogu cara i carice. kao to . U tim divnim pesmama velicaju telesnu lepotu mladenaca. Voljeni je sam Isus Hristos. Naucnici su putem uporedivanja do li do zakljucka da je Pesm$ nad pesmama zbirka narodnih jevrejskih pesama veza -nih za svadbene obicaje. Ali vec u V veku pocele su tu i tamo da se javljaju su -mnje u religiozni karakter poeme. Karakteristicno je da je jedan od najvecih rabina i pravnika Akiba (50-135. privukla mu je pa nju upadljiva slicnost njihovih obrednih pesama s biblijskom Pesmom nad pesmama. One se obicno vezane za odredeni obi -caj i cine kompozicionu celinu. Slu e ih seljaci iz njihovog i susednih sela. Mlada s vremena na vreme ustaje i igra pred mlado enjom da privuce njegovu pa nju na svoju lepotu". kojom se Solomon o enio i verovatno prvi put je sreo na gori Karmil. s pode -lom na monologe. Svadbene sve -canosti se odvijaju pod vedrim nebom. obucen u svecanu svadbenu odecu. Ali nikome nije padalo na pamet da dovede u pitanje Solomonovo autor -stvo.e.ecu u godini u Siriji. sva ta nagadanja 340 na la su pristalice narocito medu umetnicima i piscima. najlep em me . Na Bliskom istoku postojale su od davnina i. naravno s prilagodenim tumacenjem. pru -ski konzul u Damasku J. sve do trenutka kad ce nastupiti oslobodenje naroda od prolazne patnje i njegovo sjedi -njenje s Bogom. dijaloge i horove. a gosti igraju oko njih i pevaju pojedi -nacno i u horu. a sunce jo nije tako nesnosno kao u sledecim mesecima. proroci i praoci. Recituje se kao molitva mitske drame. na Pesmu nad pesma -ma ponovo se pocelo gledati kriticki tek u XVIII veku. samo sedi na prestolu dok ga svatovi slu e. se -dam dana ne radi ni ta. koju su doveli u postelju bolesnog Davida. Ali nisu svi Jevreji uvek bili u to uvereni. pa kraljica od Sabe. i na kraju Sunamka Avisaga. Mladenci sede na improvizovanom prestolu. Zbog svoje romanticne privlacnosti. g. Izmedu ostalih.

Jo za vreme vladavine V dinastije faraona (oko 2450-2315. p. Carski Davidov rod u ivao je u Judeji veliko po tovanje. cak i recnika. U njih je uneo svoje ogromno ivotno iskustvo.) visoki dvorski dostojanstvenik Ptaho -tep napisao je za svoga sina zbirku ivotnih saveta u vidu krat -kih poslovica. Utvrdivanje narodnog porekla Pesme nad pesmama mo -ralo je da iskljuci Solomonovo autorstvo i samim tim da obori biblijsko predanje. daleko starijih zbirki.se vidi iz Vec tajnovog zapisa.e. mio srcu mome! Lepota ti je slatka kao med. pre na e ere.n. car je imao obavezu da se jedanput godi nje o eni jednom od sve tenica boginje ljubavi Inane i tako obezbedi zemlji dobar rod. bogato snabdeven faraonovim zlatom. pa su prodrle i u Hanan. Izgledalo je da i tamo nece biti protivljenja. IZRAILJ l JUDEJA Lu IZRAILJ I JUDEJA E Izraiijsi^o carstvo carstvo SREDOZEMNO MORE 345 KAKO SU SE RAZI LI PUTEVI IZRAILJA l JUDEJE. Smisao te tvrdnje shvatili smo tek posle de ifrova -nja hijeroglifa. g. kojim se slu ilo u Solomonovo doba. Desi -trovane su dve erotske poeme koje bez sumnje predstavljaju antologiju pesama neveste svom carskom suprugu. Otkrivene su i doslovne pozajmice pojedinih misli. ali je tra io vece olak ice od te kih poreskih obaveza koje mu je nametnuo Solomon. Iz tablica s klinastim pismom doznali smo da su se sli -cnim zbirkama mogli podiciti i Sumeri. lave. Ljubavna poema koju nevesta peva pokazuje upadljivu slicnost s nekim delovima Pesme nad pe -srnama. Kao primer nave cemo sledeci cetvorostih: $i6(jjslg legende 341 Mlado enjo. bez prepreka stupio na jerusalimski presto. U Bibliji citamo da je Solomonova mudrost prevazilazila sve mu -drosti Egipta. tacnije govoreci. Siriji i Mesopotamiji oborila su i drugo predanje da je Solomon autor Prica Solomonovih. O. izraza. Ali vecina je bez su -mnje stranog porekla. Sever je bio spreman da se i dalje potci-njava judejskoj dinastiji. utvrdena je njena velika zavisnost od pomenutih. Ali tek savremena nauka u potpunosti je po -tvrdila ispravnost takvog stanovi ta. Pokazalo se da ugled Egipcana kao mudrih ljudi nije bez osnova. odr ale su se do na ih dana. Jo je zanimljivija zbirka poucnih sentencija egipatskog mu -draca Amenemopea. Iz toga nikako ne proizlazi da se u knjizi ne nalaze i originalne jevrejske poslovice. otkrili su nam tek natpisi s klinastim pismom iz Mesopotamije. posle godine 332. Jerovoama. Ali je novi vladar morao otici i u Sihern da dobije saglasn ost severnih plemena za svoj izbor. Uporedujuci sav taj materijal s biblijskom knjigom Price Solomo -nove. Arheolo ka otkrica u Egiptu. koji se. severna plemena su stavila do znanja da su u slucaju odbijanja njihovih zahteva . Asirci. iz XVI veka pre na e ere. kad su u Palestini jacali uticaji grcke kulture. Kao svog zastupnika isturio je vodu nedavnog ustanka. Do kakvih davnih vremena se e njihovo poreklo. Haldejci i Fenicani. U skladu s verovanjima Sumera. Izrailjski narod ih je do te mere usvojio da ih je na kraju pripisao Solomonovoj mudrosti. mio srcu mome! Lepota ti je slatka kao med. Brojni aramizmi i jasni helenisticki elementi uveravaju nas van svake sumnje da je poema nastala tek posle vavilonskog ropstva. Verovatno su kru ile po celom Istoku. pa je Rovaom. Solomonov sin. vratio iz Egipta. l danas ih pevaju sirijski seljaci za vreme svadbenih svecanosti. jer kad je pisao svoje maksime bilo mu je vec sto i deset godi -na. Primoravajuci mladog vladara da vodi pregovore s buntovnikom i prognanikom. Na osnovu filolo ke analize dokazano je da je jezik Pesme nad pesmama najmanje neko -liko vekova mladi od hebrejskog.

.

koji su nerazumno podsticali njegovu oholost i nagovarali ga da bude surov prema drznicima. Jehovini sve tenici pre li su u Jerusalim. Jerovoam je za svoju prestonicu izabrao Sihem.nje slave. faraon Sisak krenuo je na Hanan u pljacka ki pohod i opusto io Judeju i deo Izrailja. da se skloni iza njegovih zidina. vodstvo kaznenog pohoda poverio je najomra enijem coveku. osudio je nameravani pohod kao bratoubilacki rat i pozvao cara da odustane od ner -azumnog plana. Rovoam je naredio da se umesto njih izliju bakarni titovi. koja se nisu prikljucila pobuni.spremna da se late oru ja u odbranu svoje nezavisnosti. koji su la nim sjajem prikrivali alosnu propast doskora. Posle otcepljenja severa. odlucio je da se i verski osamostali od Jerusalima. posebne verske praznike i obrede. car je odgovorio preteci: "Moj je otac metnuo na vas te ak jaram. Izrailj je patio to nije imao versku prestonicu. Ustanovio je i posebnu sve tenicku korporaciju. dakle. a na kraju se za stalno nastanio u Tersi." Li ene svake iluzije. IZRAILJ SE KLANJA ZLATNOM TELETU." Rovoam je tra io da odgovor odgodi za tri dana. cije je ime za vreme Solomonove vlada -vine izazivalo strah i trepet. kovceg zaveta. Ali mladi car je radije poslu ao savete svojih mladih drugova u zabavi. Pro lo je pet godina od rascepa. preneo je svoje sedi te u zajordanski grad Fanuil. Na posledice te nerezumne politike nije se dugo cekalo. hteo je da krene na sever da ustanak ugu i u krvi. eleci da izbegne opasnost. a ja cu vas ibati bodljivijem bicevima. Silna dr ava Davidova i Solomonova raspala se na dva slaba zaracena carstva: Izrailj i Judeju. strahovao je da mu se podanici vremenom mogu okrenuti od Izrailja i po eleti ponovno ujedinjenje kao u slavn -im Davidovim i Solomonovim vremenima. Tako je izbegnut gradanski rat. Tada se javio stari prorok Semej. plemenske stare ine odbile su da priznaju cara i urno su napustile Sihem. U tom cilju sagradio je svetili ta u Vetilju i Danu i naredio da se za njih izlije zlatno tele kao postolje za Jehovin presto. a pobo ni ljudi i dalje $ijj[ijs%e legende 347 su putovali u Solomonov hram. ali to ne znaci da su dve dr ave ivele u slozi. Kad su se posle tri dana predstavnici plemena ponovo sastali. Desetinama godina vladalo je medu njima nepomirljivo neprijateljstvo. Jerovoam je bio duboko zabrinut masovnim hodoca cem u prestonicu neprijateljske Judeje. zjapili su goli zidovi i drvo. pak cemo ti slu iti. povlaceci se pred faraonom Sisakom. nego ti sada olak aj ljutu slu bu oca svojega i te ki jaram koji je metnuo na nas. verska izma. U Egipat su oti li i zlatni titovi koji su krasili "dom iz ume Livanske". Prenera eni Ro -voam skocio je u kola i galopom odjurio u Jerusalim. Sakupiv i ogromnu vojsku iz plemena Judinog i Venijaminovog. jo se nije predavao. otac vas je moj ibao bicevima. Bila je to. ubi-racu poreza Adoramu. Deset severnih plemena otcepilo se od Judeje. li avajuci jerusalimski hram i kraljevski dvorac najvrednijeg blaga. Stari. Da zlo bude vece. objavilo svoju nezavisnost i proglasilo za cara Jerovoama. Ali kasnije. zacinjena jo i idolopoklonstvom. Videci da su oba carstva osoljena razdorima. Ali tvrdoglavi Rovoam. koji je u Jerusalimu u ivao veliko po tovanje. kako bi razmislio. 346 Zenon %osidovs/(i Rovoam jo nije shvatio ozbiljnost situacije i odlucio je da sever -na plemena primora na pokornost silom. Na savetovanju plemenskih stare ina istupio je Jerovoam i rekao caru: "Tvoj je otac metnuo na nas te ak jaram. Severna plemena latila su se oru ja i razbiv i carske odrede kamenovala Adorama. Povukao se tek kad mu je Rovoam platio ogromni otkup. gde se nalazio jedini i najsveti -ji predmet njihovog kulta. Govoreci u ime Jehove. a na kraju je dovelo i do rata. Rasko i sjaj Solo-monovih gradevina ugasili se posle jedva dvadeset godina pos -tojanja: tamo gde je blistalo zlato. pun vere u svoju snagu. koje se ispoljavalo u intrigama i granicnim carkama. iskusni savetnici njegovog oca nagovarali su ga da popusti. a ja cu jo dometnuti na jaram va . Svojim otpadni tvom Jerovoam je izazvao veliko .

.

na bre uljcima i pod svetim drve -cem. a kad prekoraci prag svoje kuce. koji mi je kazao da cu biti car nad ovim narodom. ne ogranicavajuci rasprostranjeno idolopoklonstvo. Eto. vratio se u Jerusalim i uzeo cetrnaest ena. i dom cu Jerovoamov omesti kao to se mete. ponovo u njemu gomilajuci vredno blago i vracajuci mu tako nekada nji sjaj. sa brda i iz gajeva uklonio sve idole i proterao iz zemlje strance koji su slavili la ne bogove. Nasto -jao je i da ojaca Jehovin kult u Jerusalimskom hramu. Jerovoam je vladao dvadeset i dve godine. i kad stupi noga 348 ma svojim u grad.zgra anje jehovista. pod uticajem svoje majke Name Amonke. Rovoam je vodio oru ane sukobe s Izrailjom i obezbedujuci se od Jerovoamove invazije. jer Gospod rece. ali car nije izvukao odgovarajucu pouku. bio je vatreni jehovista i mrzeo idolo -poklonstvo. a narocito je razgnevio proroka Ahiju. Ali judejske seljake i pastire nije bilo lako privuci u pre -stonicu i za svakodnevno slu enje Bogu sacuvali su sveta me-sta na brdima i u gajevima. pa otidi k njemu. koji je svojim uticajem doprineo njegovom izboru za izrailjski presto. Njegov naslednik na judejskom prestolu bio je Asa. i istrebicu Jerovoamu i ono to mokri uza zid. povukao se u Silom. Jednom. dete joj je odmah izdahnu na rukama. Ali bio je vest politicar i vojskovoda. Asa je naredio da se ono spali u dolini Kedrona. opusto io ih i odveo mno tvo zarobljenika. a u Jerusalimu uza se zadr ao samo Avijama. kad je car palio tamjan zlatnom teletu u Vetilju. izje ce ga psi." lako je bio lep. Da bi Izrailj priterao uza zid. vec je i dalje irio idolopoklonstvo medu svojim podanici -ma. Prorok Ahija je opominjao Jerovoama da se vrati na put prave vere. on ce ti kaza -ti ta ce biti od deteta. evo. ja cu pustiti zlo na dom Jerovoamov. odneo je potpunu pobedu. Ona je u Jerusalimskom hramu postavila deblo koje simbolizuje Astartu. i uhvacenoga i ostavljenoga u Izrailju. Za zapovednike posada u tim utvrdenjima naimenovao je dvadeset i osam svojih sinova. a ko pogine u polju. odao idol -opoklonstvu. Kroz njegova usta progovori Jehova i zgromi Jerovoama to je postavio likove tudih bogova. Rasrdeni car naredi da se uhvati drski cudotvorac i u tom casu sasu i mu se ruka koju je podigao na svetog coveka. Pre svega li io je uticaja svoju babu Mahu. onde je Ahija prorok. A ti ustani. idi kuci svojoj. Asa . Dok je Jerovoam iveo u Tersi. Pored toga to je pete godine njegovog carevanja faraon Sisak opljackao Jerusalimski hram. Ahija dode iz Judeje i kletvom ucini da se oltar razru i. njegovi podanici slavili su tude bogove. Odmah se umiri i stade preklinjati proroka da uputi molitvu Jehovi i povrati mu zdravlje. odmah ce umreti dete. U verskim pitanjima sledio je svoga oca i majku Mahu. duboko ogorcen na coveka koga je ucinio vladarem u nadi da ce verno slu iti Mojsijevoj veri. gde su prinosili rtve Jehovi. on sam se. u kome je palo pet^totina hiljada sinova Izrailja. koji je vladao cetrdeset i jednu godinu. pak idi u Silom. sklopio je savez s carem Damaska. s kojima je imao dvadeset i dva sina i esnaest kceri. Po celoj zemlji. gde je boravio u osamljenosti. upao u Vetilj i druge severne gradove. l ponesi deset hlebova i kolaca i ban meda. Poniziv i tako cara Izrailja. TA SE ZBIVALO U JUDEJI? Solomonov sin Rovoam vladao je Judom sedamnaest godina. izje ce ga ptice nebeske. Posle njegove smrti na presto je stupio sin mu Nadav. a kad su njegovi napori propali. Bio je vec oronuo i obnevi-deo starac. za titni -cu Astartinog i Prijapovog kulta. da ga ne ostane ni ta. i u datom trenutku s ogromnom vojskom krenuo protiv Jerovoama. Tako se i desilo. Njegova vladavina nije bila uspe na za jevrejsku religiju. Tada on rece svo -joj eni: "Ustani i preobuci se da te ne poznadu da si ena Jerovoamova. Avijam je vladao samo tri godine. l izrece presudu: "Zato." ena se prestravi i pohita na magarici u Tersu. prorok odmah pre -poznade carevu enu. utvrdio mnoge pogranicne gradove. U krvavom boju. koga je odredio za svoga naslednika na prestolu. razboleo mu se voljeni sincic Abija. Za razli -ku od svojih prethodnika. Ko Jerovoamov pogine u gradu.

to je za buducu izrailjsku prestonicu bilo od ogromnog znacaja. Asa je iskoristio njegovo odsustvo da odnese iz Rame priprem -Ijenu gradu koju je upotrebio za utvrdivanje gradova Geve i Mi -spe. zapovednik bojnih kola. Sklopio je krhki mir s Izrailjom i potvrdio ga brakom svoga sina Jorama i Gotolije. Sklopiv i primirje s carem Damaska Ven Adadom l. Po lepom vremenu stra e su odatle mogle da nadgle -daju sve karavane sve do Sredozemnog mora. Bre uljak je dominirao nad svim va nim trgovackim putevima Hanana. Nadav. Osvojio je grad Ramu i pristupio njegovom utvrdivanju da judejskom caru ote a najezdu. ubio cara i posekao celu njegovu porodicu. A vojska proglasi Amrija za cara. gde je preneo pre -stonicu dr ave. Bogatim darovima potkupio je Ven Adada i nagovorio ga ne samo da raskine savez. vec i da napadne Izrailj. Posle sedam dana opsade zapali carski dvorac i nestade u plamenu. Njegov sin Josafat vladao je dvadeset i jednu godinu. vladao je samo dve godine. carem sidonskim. mucki ga je ubio Va a iz pleme -na Isaharova. na ao je bre uljak koji mu se dopao. bre . bio je vatreni jehovista i dalje je sprovodio njegovu politiku. Zimrije shvati beznade nost svoga polo aja. Ali nije racunao s dovitljivo cu judejskog cara Ase. nije voleo da vodi ratove. Tako je nestala i druga izrailj -ska dinastija. Mada je bio iskusan vojskovoda. Kad je opsedao grad Gi -veton. Ali je pred kraj ivota shvatio kolika opasnost preti jevrejskim plemenima od rastuce moci aramejske dr ave i nastojao je da popravi od -nose s Izrailjom. koja se pedeset godina odr ala 350 Zerwn £yeru& na prestolu. Njegov sin lla odr ao se na prestolu jedva godinu dana. opasan po Mojsijevu veru. s kojim je sklopio ugovor o prijatelj -stvu i potvrdio . Izrailjski uzurpator i careubica umro je prirodnom smrcu po -sle dvadeset i cetiri godine vladavine. On je bio osni -vac cetvrte izrailjske dinastije. pa je morao pristati da damaski trgovci u Samariji imaju svoj deo grada i da slobodno trguju. Posle cetverogodi njeg gradanskog rata.uljak je mogao lako da se brani u slucaju opsade. Usled poraza izgubio je nekoliko gradova u korist cara Damaska Ven Adada l. Amrije je odlucio da sagradi novu prestonicu. naslednik Je -rovoamov. opio se do besvesti. Veliki deo dru tva predlo io je za cara nekog Tivniju. Va a je bio vest diploma -ta i sposoban ratnik. Vlast je preuzeo Zimrije. Amrijeva vladavina bila je po Izrailj veoma uspe na. poceo je agresivnu akciju protiv Judeje. Imao je dobre odnose s Etvalom. Kad mu je prorok Ananije smelo prebacio taj savez. AMRIJE. kceri mocnog izrailjskog cara Ahava. naredio je da ga bace u tamnicu. Ali pokazalo se da nije imao podr ku cele vojske. Ali nisu se svi Izrailjci pomirili s njegovom vladavi -nom. to je nepobitan dokaz njegove sposobnosti. Carevo ime bilo je po tovano i kod Asiraca i Egipcana.349 <Bi6fysl(e legende -----------------------------------------------------------------------------je pobednicki odbio napad ju nih beduinskih plemena i obnovio savez s carem Damaska da bi stavio Izrailj izmedu dve vatre. Amrije je ipak uspeo da se odr i. Pre svega. koga je narocito podr avalo ponosno i uticajno pleme Jefremovo. koju je osnovao Va a. Tra eci pogodno mesto u izrailjskoj zemlji. Careubica je pobio sve clanove carske porodice i tako uni tio dinastiju Jerovoamovu. Va a je to je br e mogao krenuo na sever da prepreci put Aramejcima. Na velikoj svetkovini u Tersi. Na celu svo -jih odanih odreda pohita u Tersu glavnokomandujuci Amrije i otpoce opsadu grada. a Tivnije je naglo nestao s politicke scene. koji su zauzeli Filistejci. Amrije ga je kupio od nekog Semera za dva talenta srebra i po nje -govom imenu grad nazvao Samarija. Kao i otac. Tada je na celu zavereni -ka u dvorac upao Zimrije. NAJVECI CAR IZRAILJA. Ali nije imao uspeha u borbama s Aramejcima. Potcinio je zemlju Moavsku i primorao je da placa danak.

.

Naredi da se la ni proroci pohvataju i pobiju svi do jednoga na potoku Kisonu. bila je da za buduceg cara Izrailja . opasan kanapom. pobegao je iz pre -stonice pred carevom osvetom i sakrio se u neprohodne zajor -danske ume. polo i ga na postelju i iz -moli od Jehove da dete vaskrsne. Ilija na -pravi rtvenik.ga brakom svoga sina Ahava s njegovom kcer -kom J^aveljom. Prorok se upla i okorele idolopoklonice i pobe e u zemlju Judinu. Tamo ga je prihva -tila uboga udovica. Ali milosrdnu udovicu snade stra na nesreca: sin joj se te ko razbole i umre. U obli njim pecinama sakrio je od progona sto proroka. Proroci su igrali oko rtvenika. Dozvolja -vao je. mnogo va nija misija. Obucen u grubi pla t pustinjaka. Kad se rov ispu -ni vodom. a potok je sasvim presu io. ili je u poslu. Pritisnut nedacom. Videci cudo. Avdija. a vodu je pio sa potoka Horata. vatrena poklonica tir -skog boga Melkarta. ili na putu. narod pade na zemlju i povika u zanosu: "Gospod je Bog." Glad je tri godine harala Izrailjem. sagradila mu je hram u Samariji. podi e ruke k nebu i gromkim glasom stade moliti Jehovu da poka e da je on pravi bog. Sin Amrijev. Bio je to nenaseljen kraj. Sprijateljio se i s carem Judeje. Sede na kamen i spusti glavu na kolena. jer su mu gavranovi dva puta na dan donosili hleba i mesa. Zatim se vrati na goru Karmilsku. iskopa rov oko njega. ovih godina nece biti rose ni da da dokle ja ne recem". pred kojim stojim. Pod uticajem svoje ene Jezavelje. ppvikao je stra nim glasom. To prijateljstvo produbio je njegov sin Ahav. udav i svoju kcer Gotoliju za jude -jskog cara Jorama. Ahav. Nepregledna masa Izrailjaca i Hananaca napeto je i -cekivala neobican dvoboj o vlast za njihove du e. naslaga drva. udovi -ca ushiceno povika: "Sada znam da si covek Bo ji i da je rec Gospodnja u tvojim ustima istina. usli i nas!" Kad dode podne. Gospod je Bog. fenicke princeze. Bio je iz Galada. l smesta pade oganj s neba i proguta rtvenu ivotinju i kamenje i vodu u rovu. Amrije je vladao dvanaest godina. Jezavelja. PROROK ILIJA l JEZAVELJA. dodu e. Tamo mu Jehova na -lo i da ode u Siriju i da poma e Azaila za cara Damaska. Na gori Karmilskoj okupilo se cetiri stotine i pedeset Balovih proroka koji su bili na izdr avanju carice Jezavelje. Takav potajni jehovista bio je i glavni upravitelj carskog dvora. vladao je dvadeset i dve godine. nije im ne -dostajalo bra na u zdeli ni ulja u krcagu. Ilija se stade rugati svojim protivnicima: "Vicite vecma: jer je on bog! Valjda se ne to zamislio. kakva se nije videla tri godine. Zacas se nebo prevuce gustim oblacima i pljusnu jaka ki a. l tada se dogodi cudo. Bal ili Jehova. a vo se ne upali. zakle se da ce se osveti -ti Iliji. odrekao se Jehove i dozvolio da kult Bala po -stane u Izrailju dr avna religija.*r s Jehovom koji mu je poverio prorocku misiju. da se probudi. noseci im hleb i vodu. idolopoklonstvo. Kad carica Jezavelja do -znade ta se zbilo na gori Karmelskoj. narocito izgradnjom divne prestonice Samarije. ki e su prestale da padaju. Tada Ilija odnese mrtvo dete u svoju sobu. Ilija pozva Balove proroke da stave na rtvenik ra cerecenog vola i upute molitvu svome bogu da po alje vatru s neba. cekajuci da se nad morem pojavi prvi ki ni oblak. ili mo e biti spava." Ali se Ilija ne zadovolji tom pobedom. vapeci u po -mamnom zanosu: "Vale. ali je imao velike zasluge za Izrailj. Ali nastala je prorecena su a. Ilija je zbog toga pre ao u mesta ce Sarepta kod Sidona. Njima se suprotstavio sam Ilija. gde je u tamo njoj pustinji razgovarao l. Dru -ga. gde se krio po gorskim pecinama. s plamenom srd bom preba -cio je caru otpadni tvo i prorekao da ce zemlju pogoditi su a i glad. ali nije gladovao. a proro -ke jehovizma surovo proganjala i osudivala na mucenicku smrt. Do lo je do toga da su ljudi morali kriti da su poklonici Jehovini. ra cereci svoga vola i rece da se rtvenik zaliva vodom. Ahav se sastade s Ilijom i pristade da se izvr i proba koji je bog istinit. "Tako da je iv Gospod Bog Izrailjev. jer dok je kod nje boravio prorok." Kad prode podne. deleci s njim svoju skromnu hranu. Izrekav i prorocanstvo. Van sebe od radosti. ranjavali se no evima i kopljima. Jednom je pred cara Ahava iza ao pro -rok Ilija.

.

a car. Ohozija. Izaslanici su se vratili u Samariju kao pokisli. ali je umro na putu za Samariju. vlasniku obli njeg vinograda. Ali carske izaslanike zaustavio je na putu prorok Ilija i.. stao odva no pred cara i. Navutej je to odbio. Zbog te velikodu nosti osudio ga je jedan od Jehovinih proroka. a psi su lizali carsku krv. tako ce lizati psi i tvoju krv. hodao i spavao u pokajnickoj ko ulji od kostreti i mucio se postom.. Sle -dece godite ponovo se pojavio. Mir s Aramejcima trajao je samo tri godine. i da se izrailjskim trgovcima prizna pravo na slobodnu trgovinu u Da -masku." Upla en stra nom kletvom. Ma tanje o lepom. Ahav je razderao odecu. Tri stra e redom Ilija uni ti. i zamolio ga da mu ustupi posed za sre -bro ili za vinograd na nekom drugom mestu. pro -ricuci skoru smrt Ohozijinu. l pored ugovora.. boga akaronskog. prostranom carskom vrtu razbilo se zbog podanikovog protivljenja. osudujuci ga. Ahav je vodio neprestane ra -tove s Aramejcima. Na -redio je da se carski dvorac. vladao je samo dve godine. Jezraela. Bacio se na postelju. Ahav se borio preru en. car Damaska nije vratio oteti izrailj -ski grad Ramot Galadski. pretrpeo pod Afekom strahovit poraz i pao u ropstvo. pa cu ici za tobom. naredi da ga uhvate. zahtevajuci samo da mu se vrate gradovi. pro iri i bogato ukrasi slonovacom. Odneli su ga s bojnog polja. Pohita u sobu mu a i rece: "Ti li si car nad Izrailjem? Ustani. u savezu sa jo trideset i dva cara. veran svojoj misiji. Ahav ga je ipak oslobodio. Takode i za Jezavelju rece Gospod govoreci: psi ce izjesti Jezavelju ispod zidova Jesraelskih. zato to je slavio . da ga po tedi muka za ivota. stvar je uzela u svoje ruke energicna i lukava Jezavelja. kao nekada krv kamenovanog Navuteja. ali ga je ipak probola strela. Ali je bio odbijen i morao je da se povuce u svoju zemlju. SMRT CARA AHAVA. ob -javio ovakvo prorocanstvo: "Ovako veli Gospod: nisi li ubio i nisi li prisvojio?. Videv i Ahavovo iskreno pokajanje. Iznenaden tom ne -ocekivanom ca cu. ali niko nije smeo da podigne glas protivljenja. Na osnovu njihovih la nih iskaza. Ahav je sada mogao bez smetnji da pro iri svoj vrt. A Josafat je izvukao ivi glavu i s ostacima svojih odreda vratio se u Jerusalim. Kako psi liza e krv Navutejevu. Ja cu ti dati vinograd Navuteja Jezraeljanina. Podli postupak carskog para nai ao je na tihu osudu celog Izrailja. Jehova odluci da istrebi njegov rod tek posle njegove smrti. priredi svojim zemljacima gozbu i pode u daleki svet za svojim uciteljem. Zato se Ahav udru io s judejskim car -em Josafatom i oba vladara na celu svojih bojnih kola krenu e protiv sirijske vojske. zatim ode pred cara i prorece mu skoru smrt. da ga ne prepo -znaju. Tako se ispu -nio prvi deo Ilijinig prorocanstva. koji je orao svoju njivu zapregom od dvanaest volova. Car Damaska Ven Adad II. S tom namerom oti ao je Navuteju. Sin Ahavov. Sluge su prale okrvavljena Ahavova kola u samarijskom jezeru. koji je bio cuven po izlecenju bolesni -ka.po -ma e Juja. Na putu je sreo ne -kog Izrailjca po imenu Jelisija. glavnog Ahavovog vojskovodu. Kao i obi cno u takvim prilikama. a njegov vinograd je dat u vlasni tvo caru. okrenuo se prema zidu i nije hteo da stavi u usta ni parce Neba." Odmah napisa pismo svojim poverljivim ljudima da nadu dva svedoka koji ce optu iti Navuteja za izda -ju dr ave. koji je podigao njegov otac. jedi hleba i budi veseo. oteti za Amrijeve vladavine.. ljut na drznika. Jelisije se obrati proroku recima: "Da celu -jem oca svojega i mater svoju." Zatim zakla dva vola. Ali to nije bilo lako. Povoljan ishod ratova i blagostanje u dr avi omogucili su Ahavu da misli o sjaju druge prestonice Izrailja. nesrecnik je osuden na smrt kamenovanjem. Jelisije se dopade Iliji i on ga ogrnu svo -jim plastom u znak da ga prima za ucenika. upao je u Izrailj i opsedao cak i Samariju. Jednoga dana pao je s dvorskog balkona i zadobio te ke povrede. pravdajuci se da se ne mo e li iti nasledstva koje u njegovoj porodici prelazi sa oca na sina. Samo je prorok Ilija. prizvav i na njih oganj s nebesa. NAVUTEJEV VINOGRAD. Ahav se vratio u dvorac zlovo -ljan. prekorio ih je to idu po savet tu -t dinskom bogu. Hteo je i da pro iri i ulep a vrt oko carskog sedi ta. eleo je da dobije savet Ve -Izevula.

Otada je voda u Jerihonu pitka. a odatle u presto -nicu Izrailja Samariju. Uvek je veoma lepo docekivala proroka. A Jelisije razdera svoje haljine i povika u ocaju: "Oce moj. eleci da ne gladu -je. Kad stigo e u Jerihon. Ohozija je ubrzo umro. Posle izvesnog vremena ode u Vetilj. Ali nije bio srecan. Neman. samo mu po svome sluzi poruci da se sedam puta okupa u Jordanu i bice izlecen. za ra -zliku od svoga ucitelja. kad ti dode ova knjiga. "Eto. Jednom ga na prigradskom putu salete gomila raspu tene dece i poce se rugati%ijegovoj celavosti: "Hodi. Iz Vetilja prorok ode na goru Karmilsku. Pod utiskom cuda koje vide e. pisao je car Damaska caru izrailjskom. i prema njenu bila toliko gostoljubiva da mu je cuvala spremnu posebnu sobu s posteljom. okru en velikom pratnjom. Utom iskoci e iz ume dva medveda i rastrgo e cetrdeset i dvoje de -ce. poslednji car iz dinastije Ahavove. Nadmeni sirijski dosto -janstvenik sti e pred prorokovu kucu na sjajnim kolima. doneo mu je dvadeset jecmenih hlebova i vrecicu sve eg i -ta. a zemlja plodna. jer je bila verna sledbenica Jehovina. na oci pedeset drugih proroka. Neman se obradova i zamoli svoga gospodara da mu dozvoli odlazak u Samariju i da napi e pismo s preporukom caru izrailjskom. car izrailjski ra -dera odecu i povika: "Zar sam ja Bog da mogu ubiti i povratiti ivot. Neman je bio duboko . Posle nekoliko godina decak se te ko razboleo i umro." Podozrevao je da lukavi vladar Damaska samo tra i izgovor da objavi rat Izrailju. CUDA JELISIJEVA. Ali se desi -lo cudo: hlebovi su se namno ili i svi ne samo to utoli e glad i najedo e se nego i hleba kuci ponese. uciteljevim plastom rastavi vodu Jorda -na i vrati se u Jerihon. Jelisije ne izade da ga saceka i ne pokloni mu se. Kad procita pismo. udari plastom po Jor -danu i voda se odmah razdeli.Zenon 3(psidovs/q. Njegova ena imala je u svojoj posluzi mladu devojku koju su lupe i oteli iz Izrailja i prodali je Nemanu u ropstvo. a zemlja neplodna. Prorok je zahvalio na daru i nalo io mu da razdeli hleb na stotinu ljudi koji su se okupili oko njega. te alje k meni da oprostim coveka gube? Pazite i vidite kako tra i zadevice sa mnom. stolom i svetiljkom. Jelisije ga preko poslani -ka zamoli da po alje bolesnika k njemu. a na presto stupio Jo -ram. akaronskog boga. U Galgalu je vladala takva glad da su ljudi morali jesti travu i korov. to je ovaj ocekivao. Tamo dode k njemu neka udovica i po ali se da joj je poverilac odveo dva sina u ropstvo zbog dugova. jer se zarazio gubom. Jelisije se sa ali na enu. s kojim nije imala dece. Tada je prorok zagrejao mrtvog decaka svojim telom i povratio ga u ivot. znaj da aljem k tebi Nemana slugu svojega da ga oprosti gube". Kad se nado e na drugoj strani reke. Izrailjska robinja sa ali se na svoga gospo -dara i rece mu da u Samariji ivi veliki prorok koji ga mo e izleciti. ODLAZAK NA NEBO PROROKA ILIJE. Do ljak je negodovao. oce moj! Kola Izrailjeva i konjici njegovi!" Ne dobiv i nikakav odgovor. Jelisije je eleo da se odu i Sunamki i zahvaljujuci svojoj cudotvornoj moci uci -nio je da ona rodi sina. bio je bogat i mocan covek. Namno i joj toliko ulja da ga je mogla prodati i otkupiti sinove. U Sunamu je ivela ena. Ilija je lutao Ha -nanom u pratnji svog najvernijeg ucenika Jelisija. Ilija sede u kola u plamenu i odlete u nepo -znati beskraj neba. s pravom smatrajuci da nece biti dovoljno za sve. jer je svoju misiju vr io uglavnom po gradovima i seoskim naseljima. pa pode od izvora do izvora i is -celi vodu sipajuci u nju so. celo!" Jelisije pogleda male napasnike i prokle ih imenom Gospodnjim. koji je radije boravio u pustinji. Gradani Jerihona su se alili da im je voda nezdrava. Jelisije im rece da mu donesu nove posude sa solju. udata za daleko starijeg coveka. Dok se tako ljutio i tra io izlaz iz te kog polo aja. odjednom se podi e vihor i pojavi e se ognjena kola s ognjenim konjima. KAKO JE JELISIJE ISCELIO GUBAVCA. tamo nji proroci proglasi e ga za Ilijinog naslednika. voj -skovoda cara sirijskoga. Neki pobo an covek iz Vel 355 Salise doznao je da tamo boravi Jelisije i. celo! Hodi.

.

Izrailjski car Jo -ram vladao je dvanaest godina. Neman pohita cudotvor -cu.uvreden. da ucini tako veliku stvar?" Tada mu prorok svecano saop ti: "Pokazao mi je Gospod da ce ti biti car u Siriji. Nikad mu se nije dogodilo da je bio tako omalova avan. Joram je hteo da iskoristi pre -vrat u Damasku i da povrati od Aramejaca Ramot Galadski. bude klanjao bogu. Tamo ga je posetio car judejski Ohozija. koji mu je povratio zdravlje. Opsada je bila dugotrajna. o inuo je konje i oti ao. poslao mu je svoga dostojanstvenika Aza -ila s bogatim darovima i zamolio da ga izleci. Ali pred prorokom ni ta se nije moglo sakriti. Prorok Jelisije odlucio je da iskoristi nje -govu bolest i da ga ukloni s prestola. a telo mu postade cisto kao u novorodenog deteta. Si -rijski dostojanstvenik rado mu ispuni molbu i umesto jednog da -de dva talenta srebra. Hteo je da donetu zemlju pospe pred Jehovin oltar koji ce podici i da tako zadovolji slovo zakona. Tako skrenu ka Jordanu i sedam puta se okupa u reci. krenuo je s carem judejskim Josafatom na cara moavskoga Misu. i decu ce njihovu razbijati i trudne ene njihove rastrzati". vinograde. posumnjao je da cela ta stvar sa ku -panjem u Jordanu je ismevanje njegove licnosti i povika van se -be od gneva: "Nisu li Avana i Farfar vode u Damasku bolje od svih voda izrailjskih? Ne bih li se mogao u njima okupati i ocisti -ti?" Ogorcen. 357 htede da primi nagradu. koji je odbio da placa danak. Zato je poslao u Ramot Galadski svog poverljivog ucenika s nalogom da glavnog . Doznav i da se Dama -sku pribli ava Jelisije. naredi slugama da napune vrece izrailjskom zemljom i da ih natovare na dve mazge. Ubrzo zatim car Damaska prodro je u Izrailj i zaustavio se pod zidinama Sama -rije. ali nije uspela da ga ponovo podjarmi. s kojim je ostao u prijateljskim odnosima. pas. i on ce se morati duboko pokloniti. ovce. Pojuri za Nemanom i. a prorok ga blagoslovi. ugu i ga pokrivacem i proglasi se za cara Damaska." l tako bi. Azailo se vrati svome gospodaru.eg vazala Izrailja. Jelisije saslu a Azaila i rasplaka se. ali u jednom okr aju je ranjen. Kad cu da se Jehova mo e slaviti samo u Izrailju. On pozva krivca pred sebe i rece mu gnevnim glasom: "Zar je to bilo vreme uzimati srebro i uzimati haljine. Kad se car. srebro i skupocenu odecu. jeho -visti su mrzeli Jorama. pa je u prestonici harala takva glad da su majke jele svoju decu. biv . sa -op ti mu da njegov gospodar tra i talenat srebra i odecu za dva mladica koji su mu upravo stigli u goste iz gore Jefremove. gradove ce njihove paliti ognjem. Kao dvorski dostojanstvenik morao je da ucestvuje u verskim obredima u hramu sirijskog boga Rimona. Osim toga. gospodar njegov. po sirijskom logoru se proneo glas da hetitska i egipatska vojska sti u u pomoc opsednutom gradu." Ohrabren prorocanstvom izrailjskog bo jeg coveka. Ujedinjena voj -ska upala je u zemlju Moavsku s juga i nanela vazalu te ak poraz. Pun zahvalnosti. Ali ga sluge uz put uve -ri e da mu ni ta nece na koditi ako poslu a savet neljubaznog proroka. i mladice ce njihove eci macem. nudeci mu zlato. U jednom trenutku ipak ga obu -ze sumnja. Na pitanje za to place. Kao Ahavovog sina i poklonika zlatnoga teleta. Po stupanju na presto. Zato je vojsku poverio svome vojskovodi Juju. dav i mu time oprost za bu -duce grehe. Na to mu Azailo rece: "A ta je sluga tvoj. zaustaviv i ga na putu. Kad Jelisije ne 356 Zenon 3(psidovs/(i. Posle izvesnog vre -mena car Ven Adad se te ko razboleo. goveda. Razgovor je prislu kivao Jelisijev sluga i odluci da bar ne to trpne od tog blaga koje je njegov gospodar tako ola -ko odbacio. iznudene na preveru. on u odu evljenju povika da ce otada slaviti samo Jehovu. ISTREBLJENJE DINASTIJE AHAVOVE. Zato zamoli svoga dobrotvora da mu unapred oprosti otpadni tvo. a on se vratio u Izrailj da leci rane. Na srecu. Car Damaska se u urbi povukao i Samarija je neocekivano izbegla stra no uni tenje. sluga sklo -ni u svoju kucu. sluge i slu kinje? Zato guba Nemano -va neka prione za te i za seme tvoje doveka. odgovori s tugom: "Jer znam kakvo ce zlo uciniti sinovima Izrailjevim. Guba nestade kao rukom odneta. Darove. da kupi maslinike.

.

a nje -no smrskano telo izgazi e konji njegove zaprege. U toku tajnog obreda. kao i njena majka. Dovuce se nekako do Megidona. Razjareni careubica naredi da je bace kroz prozor. Prepla eni gradani Samarije doneli su u kotaricama gla -ve carevih sinova. Joram pode licno u susret svome vojskovodi sa Ohozijom. Jezavelja je 35S svu noc le ala u krvi.tenika Jehovinog. a Jehova se razgnevio i dopustio da samozvani car Damaska Azailo mo e neka njeno da pusto i sve izrailjske zemlje istocno od Jordana. Odluciv i da se za smrt dostojno pri -% premi. Juj ih pohvata i naredi da se pokolju pored bunara njegove kuce. Iz dvorskog pokolja Josaveja je spa . prvosve tenik Jodaj organizovao je veliku . Izrailjem. kci Jezaveljina i Ahavova. a Juj je naredio da se u dve gomile slo e pred kapijom njegove prestonice Jezrael. Gotolija je izvr ila krvavi prevrat i sama pri -grabila vlast. . Kad sve tenici ispuni e hram do poslednjeg mesta. ali ga ra -ni e Jujevi vojnici. doceka ga s podsmehom i pogr -dama. jer hocu da pokajem krv sluga svojih proroka. proboden strelom izdajnickog uzurpatora. Joasa. Jehova zatrijumfova nad hananskim bogovima.vojsko -vodu Juja poma e za cara. Kip boga Bala razbi e. l pobij dom Ahava gospodara svojega. izaslanik Jelisijev svecano izrece: "Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: pomazah te za cara nad narodom Gospodnjim. Pre nego to je telo ubijenog cara Ohozije doneseno u Jerusalim. a tudinski sve tenici osecali su se u njemu kao kod svoje kuce. ali se ispostavilo da je njen les copor pasa vec razvukao i da su ostali samo alosni ostaci. a oni se ne vrati e. jer Juj nije ukinuo kult zlatnog teleta cija su sredi ta bila u Vetilju i Danu. pade mrtav sa kola. Ali ta po -beda je bila polovicna. Novi vladar. Gotolija. a hram mu osramoti e napraviv i od njega javni nu nik. jednoglasno pro -glasi Juja za cara. cetrdesetori -ca njegove brace. Carici Jezavelji bilo je jasno da joj -4 je kucnuo poslednji cas. Ali nije smela da ubije Jo-saveju. majka ubije -nog judejskog cara Ohozije. jer ih buntovnik zadr a silom. Buntovnici ga doceka e pogrdama. namaza lice i uvi kosu. sestru Ohozijinu. bila je ena jake volje. Na izrailjski presto stu -pio je njegov sin Joahaz. U Samariji je ivelo sedamdeset Ahavovih sinova. koga je pomazao Jelisije. prijatelja i cinovnika Joramovih. na njih se baci e vojnici i sve ih saseko e. i sakrila ga od carice u svojoj kuci. Joram nije ni ta znao o zaveri. Kad je decak navr io sedam godina.ini grada tra eci njihove glave kao dokaz pokornosti i poslu -snosti. koji je vladao esnaest godina. pa ga zacudi vest da je Juj napustio Ramot Galadski i da se uputio k njemu. a kad poku a da pobegne. Juj naredi da se carica pokopa. i krv svih sluga Gospodnjih od ruke Jezaveljine. pa gordo stade na prozor dvor -ca. To je bila prevara. JUDEJSKA CARICA GOTOLIJA. Jodaja. krenu e u pose -tu Joramu. kako bi se narod svo -jim ocima uverio u istrebljenje roda Ahavovog. dok se u dvorcu odvijao pir zaverenika. To je izazvalo ogorcenost me -du prorocima koji su ga doveli na presto. Juj je poslao pismo stare . Telo mu sluge odvezo e u Jerusalim i sa -hrani e ga u Davidov grob. Zabrinut to nema nikavih vesti. U Solo-monovom hramu dimili su se rtvenici tudih bogova. surovi uzurpator priredi po -kolj pristalica. Stigav i u Samariju. Zatim sazva u prestonicu Balove sve tenike iz celog Hanana i saop ti im da ce povodom svoga krunisanja prineti rtve njihovim bogovima. Pod njenim uticajem kult Bala postepeno je preovladavao nad Jehovinim kultom. legende sla jednogodi njeg Ohozijinog sina. carem judejskim. po to je pobila sve clanove carske porodice. gde je umro usled gubitka krvi." Kad izrailjska vojska doznade za pomazanje. Na vest o smrti svoga sina. smes -ta sede u kola i na celu pobunjene vojske pohita u Jezrael. Juj je umro posle dvadeset osam godina vladanja. Na presto je do la preko brojnih le eva. Zato mu posla u susret jedan za drugim dva izaslanika. Kad se Juj pojavi na ulici. ne znajuci ni ta o prevratu. l Ohozija se dade u bekstvo. jer je ona bila ena mocnog prvosve . Ta ko se ispinio i drugi deo Jelisijevog predskazanja.

.

car Joas se. Zemlja je postala sasvim bespomocna. Hram je od toga dosta postradao i trebalo ga je popraviti. ugro avala su brdska plemena Medani. Kad je decaku stavio na glavu carski venac i posadio ga na presto. Car Azailo sa svojom vojskom gazio ju je uzdu i popreko. Azail je iskoristio tu priliku da se osveti Juju. hram se zatresao od silnog poklika: "Da ivi car!" Tek tada je Gotolija primetila da se u hramu de ava ne to neobicno. To su iskoristili Jehovini sve tenici. u njegovo ime vladao je prvosve tenik Jojad. Car Joas je objavio prikuplja -nje priloga od judejskog naroda za isplatu zanatlija i pokrivanje tro kova za nabavku kamena. Posle njegove smrti. Kad je asirski car al -manasar III napao Damask. zaboraviv i da svoj presto duguje njegovom ocu. jer mu je judejski car Joas. Nemoc Izrailja omogucila mu je da krene na Ju -deju i Filistejce. Asiriju. Novac za obnovu hrama skupljan je dvade -set i tri godine. Zahvaljujuci njemu. sin Ohozijin. Jehova je odlucio da kazni 360 izdajnika i ubrzo je u Judeju upao car Damaska. Kad mu je sve tenik Zaharija. sastavljenu od deset hiljada pe aka. sin Joahazov. Njegov sin Joahaz. ugledav i na prestolu krunisanog decaka. a osim toga te ko se razboleo. To je naj -zad dozlogrdilo caru. buna!" Jodaj naredi da je odvedu u dvorsku konju nicu i poseku macevima. Istrcala je iz dvora i. okrenuo od Jehove i slavio boga Bala. Ratni porazi izazvali su u zemlji veliko nezadovoljstvo. Posle izvesnog vremena. Najpre je stupio u tajne pregovore sa svim vojnim zapovednicima i pridobio ih za Joasa. li avajuci hrane sela i gAdove. o tro pre -bacio otpadni tvo. Azailo. pa je morala da odustane od svoje osvajacke politike. pod pritiskom uticajnih judejskih velika a. SLABLJENJE l PROPAST IZRAILJA. Za vreme njegove vladavine Asirija je ponovo napala Damask i nanela mu ozbiljan poraz. Dok je Joas bio maloletan. poru eni su Balovi rtvenici a njegovi sve tenici isterani. morao je da prizna hegemoniju Damaska. Na izrailjski presto stupio je Joas. Pod njihovim vodstvom izbio je dvorski puc i bolesnog Joasa ubile su njegove sluge. Joahazu je bilo dozvoljeno da dr i samo malu vojnu silu.Vladavina cara Juja zavr ila se porazima i slabljenjem dr a -ve. moglo se najzad pristupiti obnovi hrama. Izgubiv i Zajordaniju i zemlju Moavsku. pusto . izrailjska dr ava smanjila se skoro za trecinu svoje povr i -ne. koji mu ni -su oprostili ubistvo Zaharijino. ali nisu zapoceti nikakvi radovi. gvozda i bakra. To je bio sposoban vojsko -voda i dr avnik. zaprepa ceno povika: "Buna. Joas je izgubio podr ku naroda. U tom cilju kod ulaza u hram postavljena je krinja s otvorom u koju su verni -ci ubacivali priloge. A zatim je.alim. razoru ala carsku stra u. napao je na Jeru . jer su sve teni -ci prisvajali sve to je verni narod ubacivao u krinju. pa je poverio nadzor nad krinjom jednom od svojih pisara. U je -dnom trenutku. u pratnji naoru anih Levita. Po -pravljanje hrama i uspostavljanje njegovog ranijeg sjaja zahte -valo je znatna novcana sredstva. Naznacenog dana sabata zaverenicka vojska zauzela je prostor oko hrama. Juj je imao veoma lo e odnose s carem Damaska Azailom. Ali je odustao od opsade. Joas je iskoristio trenutnu slabost . koji je vladao sedamnaest godina. A usled dugogodi nje nebrige i zanemarivanja Jehovinog kulta i zidovi su bili skloni padu.eci zemlju i sejuci smrt. Jerusalimski hram je oci cen od svakog traga idolopoklonstva. Osvojiv i filistejski grad Gat. sazvao Levite iz cele judejske dr ave i naoru ao ih iz Davidovo g arsenala. Juj se stavio na njegovu stranu i cak mu redovno placao danak.zaveru jehovista. Izrailjska vojska vi e nije po -stojala. sin Jodajev. oslabljenu unutra njim neredima. deset bojnih kola i pedeset konjanika. naredio je da ga kamenuju. ubija -juci svakog nepoznatog coveka koji bi poku ao da ude. U nizu ratnih pohoda osvojio je oblasti s druge strane Jordana. Otada je novac prebrojavan u prisustvu car -skog cinovnika i prvosve tenika. Jodaj uvede u dvo -ri te hrama maloga Joasa i pomaza ga za cara. pod izgovorom da praznuje sabat u Jerusa-limu. platio ogroman otkup u zlatu i srebru. opet su trijumfovale pristalice Jehovine. Prvosve tenik Jodaj umro je u sto i tridesetoj godini.

.

Dok je malobrojni dru tveni sloj iveo u necuvenoj rasko i i razvratu. Grad pokvarenosti i razvrata duboko ga je potresao. otmeno obucene mladice. u bliskom dodiru s prirodom. l pored toga to je zapoceo bezobzirnu . nad Izrailjom i Judejom nadvila se stra na opasnost. zvani Ful. neugladenim jezikom punim slika. nepravda. Amos je zamerio imucnim Izrailjcima da varaju siromahe na kvalitetu. Izrailj se digao iz nemoci i stupio u period velikog privrednog procvata. da ne podstice ljude protiv ugnjetaca i izrablji -vaca. medvedi. Izboriv i se sa unutra . U vizijama. versko sredi te Izrailja. pro -davali im hranu po previsokim cenama.njim te kocama. Samarija se 361 ». Prvosve tenik Amasija upozorio je cara Jerovoama: "Amos di e bunu na te usred doma Izrailjeva. kao oni. Takvo ucenje jo nikada se nije culo iz usta zanesenih jehovista. vec je pozivao ljude da ne vredaju Boga razvratom. U zemlji je nastalo blagostanje koje je podsecalo na Solomonova vremena. zemljom je harala beda. pokorio je i poharao Jerusalim. Nije. Stalno je tvrdio da nije prorok. Odmah je oti ao u Vetilj. Jednoga dana do lo mu je prividenje da mu Jehova po-verava misiju popravljanja sveta. stvorio se jak sloj imucnih ljudi. bezosecajne velmo e. Asirija se podigla iz privremene slabosti. U svojim propovedima Amos je pred -skazivao propast Izrailja i Samarije. Medutim. meri i ceni ita. U to vreme iveo je u Tekuji. govoreci: kad ce proci mladina da prodajemo ito? l subota da otvorimo p enicu? Umanjujuci efu i povecavajuci sikal i varajuci la nim merilima. Pun gneva. necuvenu rasko dvoraca i kuca. Na presto je stupio veliki ratnik Tiglat-Falazar III.svog najveceg neprijatelja i povratio sve oblasti koje je izgubio njegov otac. korupcija i ugnjetavanje razvla cenog naroda. nedaleko od Vitlejema." Po carevom nalogu prorok je pro -teran iz Izrailja. Kao stocar boravio je neprestano na prostranim gorskim visinama i. Bogata i nisu znali za milost prema siromasima.** znatno pro irila i postala velika metropola. Teret izdataka za ratove koje je vodio Jerovoam pa -dao je uglavnom na narodne mase. ive u razvratu i rasko i. samo da sacuvaju svoj rasipnicki na -cin ivota. zemlja ne mo e podneti svih reci njegovih. lavovi i zmije. vodio je te ak i po ten ivot. gde bogata i. ma u se mirisima i surovo ugnjetavaju obespravljene narodne mase." Bile su to te ke optu be. dok su veleposednici i dr avni dostojanstvenici gomilali sve veca bogatstva. rasko i i bezosecajno cu prema ubogima i nemocnima. i da prodajemo ocinke od p enice. da kupujemo siromahe za novce i uboge za jedne opanke. Judejac po imenu Amos. koji pro direte uboge i 362 satirete siromahe u zemlji. a s druge strane alio prosti narod koji je iveo u krajnjoj bedi i nevolji. u kome se pominju ptice. Imao je bistar pogled brdanina i duboko uverenje da donosi ljudima rec bo ju. stao pred svetili te gde je Bog Mojsijev slavljen u liku zlatnoga teleta. i prorokovao. cak i za par obuce. koji spavaju na posteljama od slonove kosti. da ljude bacaju u ropstvo za dugove. Osudujuci moralno posrnuce i raspad izrailjskog dru tva. pridavao znacaj spolja njim vidovima verskog rituala. Ponovo je o ivela medu -narodna trgovina. Zato je uzeo pastirski tap u ruku i uputio se u Samariju. l zaista. ostavio je na ju -dejskom prestolu Amasija kao svog vazala i vratio se u Sama-riju. neljudski cedili iz njih sve to se moglo iscediti. Govorio je tvrdim. sina Joasova. Sa zgra anjem je posmatrao namazane ene. Stanovnici grada i hodocasnici s cudenjem su slu ali zanesene reci pastira s dalekih planina. gde su jata skakavaca i nebeska vatra pro dirali Izrailj. li avali su ih slobode za dugove. prorok se zamerio vlastodr cima i postao opasan podstrekac u njihovim ocima. Zatim je upao u Judeju. Sitne zemljoposednike potisnuli su vlasnici velikih poseda koje su obradivali robovi i seljaci be -zemlja i. opominjao je ljude da ih ceka Jehovina kazna za njihovo bezakonje. pozivao ih je: "Cujte ovo. kao potvrda Amosovog upozorenja. Slabljenje Damaska i unutra nje neprilike u Asiriji omogucili su celom Hananu da odahne. Razru iv i njegove zidine. Ali to razdoblje sjaja imalo je i svoje mracne strane. Za vladavine Jerovoama II. razlikovao se od njih u svakom pogledu.

.

aljuci mu na dar sve zlato i srebro. koji je zatim pao od ruke Menajima. asirska stran -ka izvr ila je puc i ubila nesrecnog cara. Posle poraza na bojnom polju. godine 727. pristalice Egipta i pristalice Asirije. antiasirijska stranka ponovo je digla glavu i pocela na njega vr iti pritisak da se pobuni. sa juga su ga napali Edomci. Dr avu su potresali dvorski pucevi i unutra nji nemiri. Asirci nisu ni poku avali da je osvoje. odveo je vi e slojeve stanovni tva u Asiriju i naselio ih "u Alaju i Avoru na vodi Go -zanu i u gradovima Midskim". koji je zahvatio i Samariju. Njegov sin Fakija odr ao se na prestolu samo dve godine. Ali vremenom. ubio je Salum. a zatim je prodro u Izrailj. Sina Jerovoama II. Salmanasar V. Menajim je obezbedio tu sumu uzimajuci od svakog imucnog gradanina novcanu da binu od pedeset sikala srebra. naslednik Tiglat-Falazara. estoko su se borile. upr -kos upozorenjima proroka Isaije. Sred dima i plamena izra -iljskih gradova i sela razlegali su se jauci mucenih i u vatru ba -canih rtava. sejuci teror i oslanjajuci se na moc Asirije. hodi i izbavi me iz ruku cara Sirskoga i iz ruku cara Izrailjeva. Car Fekaj zatvo -rio se u nju s ostatkom svoje vojske. Ta -da je Tiglat-Falazar prvi put prodro u Izrailj i ucvrstio vlast svoga vazala. Po to su nai li na odbijanje. Po asirskom obicaju. Ali saveznici su se osecali veoma slabi da zarate protiv Asirije. pre na e ere za -poceo je opsadu Samarije. Judeja sa Jerusalimom se spasla. Uzurpator se odr ao na pre-stolu^pet godina. Njegovi ratnici sa iljatim lemovima i gvozdenim pancirima pu -sto ili su zemlju i ubijali stanovni tvo. Dok su dva saveznika udarila na njega sa severa. postao asirska pro -vincija. Ubili su ga zaverenici na cijem celu je bio njegov vojskovoda Fekaj. potukao Izrailjce na bojnom polju. Godine 724. ali nije se dugo odr ao na prestolu. Vlast je prigrabio voda zaverenika Osija. koje je uzeo iz hra -ma i dvorca. odlucili su da je prisile na stvaranje zajedni -ckog fronta. da im propoveda 364 Zetwn !%psidbvs/(i . Tako je pobedila stranka koja je podr avala Egipat. Za -hariju. Nekoliko godina placao je svom za titniku danak. Pre ivele stanov -nike asirski vladar iselio je u Mesopotamiju. Sirija se tada digla na ustanak." Munjevitim napadom Tiglat-Falazar III razorio je Damask i ubio cara Resina. ali je postala vazal Asirije i svoju prividnu nezavisnost morala je placati te kim go -di njim dankom. Uz potajnu podr ku Tiglat-Falazara. Izrailj nije shvatio opasnost. usled intriga Egipta. Ahaz je molio za pomoc boga Moloha i prineo mu na rtvu svoga malog sina. Izrailj je. Tada im je asir -ski car poslao jednog jevrejskog sve tenika. Osija se odlucio na taj korak posle smrti Tiglat-Falazara. poslu no orude u rukama asirskog vladara. odsecali im noge i ruke. Ali kad ni to nije pomoglo. zatra io je pomoc od asirskog cara. smesta je krenuo na ustanike. pre na e ere. nabijali ih na kolac i ive derali. Dve stranke. zatvorio se u zidine Jerusalima. Umro je posle dve godine. To je izazvalo op te nezadovoljstvo. Osvajaci su zarobljenicima kopali oci. koji se podigo e na me.osvajacku politiku. nepristupacna tvrdava. zarobio Osiju i poslao ga okovanog u Ninivu. Zatim se vratio u Ninivu. ireci anarhiju u Samariji. a na njihovo mesto doveo gomilu drugih. l novi naseljenici u Izrailju poceli su da slave Jehovu. ne ost -variv i svoju nameru. pokorenih azijatskih plemena. Fekaj je otpoceo svoju antiasirijsku politiku sklopiv i savez s carem Damaska Resinom I. a sa zapada Filistejci. Zato su pozvali Judeju da pristupi nihovom savezu. porucivao mu je u svom pismu: "Sluga sam tvoj. posle est meseci njegove vladavine. dobiv i harac od hiljadu tale -nata srebra. A opusto ene izrailjske zemlje na -selio je me avinom raznih plemena iz Arabije i Vavilona. koji je opkolila sirijsko363 izrailjska vojska. osim visoravni na kojoj se nalazila Samarija. Judejski car Ahaz na ao se u te koj situaciji. Tek je Sargon II osvojio i razorio posled -nji izrailjski bastion. Po to je Samarija bila sna na.

poznat i pod imenom Azarija. a njihovo mesto zauzela je me avina naroda. i svi lukovi njihovi zapeti. Ahaz je oti ao u Ninivu da se pokloni asirskom ca 36$ ru. Njegov sin Ozija.nacela Mojsijeve religije. Sve tenici su trijumfalno govorili da ga je Jehova tako kaznio to je pogazio njihova prava. SUDBINA JUDEJSKOG CARSTVA.nog Azijata. koju je opusto ila tudinska vojs -ka. Zahvaljujuci tome to je ucvrstio svoju vlast nad Edomcima i utvrdio luku Elat. vec i po Judeju. Kad ga je opkolila vojska izrailjsko-sirijskog saveza. cak i nare -dio da se izlomi bakarna zmija. svoga sina i poz -vao u pomoc Asiriju. kao to znamo. pala je u bedu. Znatno je pobolj ao i odbrambenu moc ze -mije jacanjem vojske i utvrdivanjem Jerusalima. Zbog toga je u prestonici izbila buna jehovista. ve bao vojsku i utvr -dio Jerusalim izgradnjom jo jednog pojasa odbrambenih zidina sa sna nim ugaonim kulama. gde su ga ubili zaverenici. nevoljnike i decu. Njegov sin Jotam vladao je samo pel godina. Ali Ahaz nije poslu ao mudroga coveka i pozvao je u pomoc stra . oduzeo im kipove njihovih bo anstava i postavio ih u dvori tu Jerusalimskog hra -ma. Riznice hrama i dvorca ispraznile su se po -sle placanja danka tobo njem spasiocu. Obnavljanje jehovizma istovremeno je bilo bacanje izazova Asiriji. u okolini Jerusalima. pobe -dio je Filistejce. a istovremeno ugnjetavaju uboge. U tom cilju naredio je da se u stenu usece podzemni . Zato je go-milao blago i oru je. Da zlo bude vece. Posle ubistva Joasa. na judejski presto stupio je njegov sin Amasija. a na njegovom mestu podigao je rtvenik posvecen tudim bogovima. razbijao kamenove i sekao drveta kojima se narod klanjao po brdima. bucace i ugrabice plen i odneti ga. prisvo -jiv i pravo prino enja rtava Jehovi. Tako je nestalo bez traga deset Jakov -Ijevih pokoljenja. kopita u konja njihovih bice kao kremen i tockovi njihovi kao vihor. To je izazvalo potresan utisak u Judeji. Amasija je pobegao u Lahis. rtvovao je. sina Ohozijina. Ahaz. opominjao da carstvo judejske treba da veru -je u za titu Jehovinu i odvracao cara od saveza s Asirijom. koji su kasnije nazvani zajednickim imenom Samaricani. U Davidovom gradu zavladala je moda asirske religije i kulture. Potukao je Edomce ju no od Mrtvog mora. bio je sposoban vojskovoda i do -bar vladar. oboleo je od gube i morao je da se povuce u samocu." Recima punih apokalipticnog u asa opominjao je Judeju da odbaci tude bogove i vrati se na put Jehovin. Osudivao je licemerje boga -ta a koji poste i prinose rtve u Jerusalimskom hramu. i rikace kao lavici. covek obrazovan. uspelo mu je da ponovo uspostavi pomorsku trgovinu na Crvenom moru i da ostvari znatno blagostanje u zemlji. Judeja je izgubila svoju nezavisnost. izlivena po Mojsijevom nalogu. Uni tavao je sve vidove idolopoklonstva. Ogromni grad sa svojim velicanstvenim gradevinama ostavio je na njega takav utisak da je postao vatreni poklonik njegovih bogova. Prorok Isaija upozoravao je narod na opasnost od Asiraca i vapio: "Strele ce im biti o tre. Na presto je stupio sin Jotamov. Za razliku od oca bio je vatreni Jehovista. Zemlja. Posledice su bile pogubne ne samo po bratski Izrailj. Ponovo uspostaviv i dobre odnose s Izrailjom. U to vreme razvio je svoju misionarsku delatnost veliki prorok Isaija. Naredio je da se u Jerusalimskom hramu pomeri u stranu Jehovin oltar. svetih drve -ta i kamenova. Ali je pre svega odlucio da snabde prestonicu vodom. Za vreme vladavine njegovog sina Jezekije pala je Samarija. Za vreme njegove vladavine Izrailj i Damask sklopili su savez s namerom da zarate protiv Judeje. Jezekija je bio razuman vladar i bilo mu je jasno da ce pre ili kasnije morati da dode do oru anog sukoba s tom opas -nom silom. Pod njegovim uti -cajem car Jezekija otpoceo je veliku akciju preporoda jehoviz -ma. i nece biti nikoga da otme. pokorio buntovna arabljanska plemena i namet -nuo vlast Amoncima. Rika ce im biti kao u lava. ali je u zemlji Judejskoj ipak bujao kult tudih idola. Pred kraj svoje vladavine do ao je u o tar sukob sa sve tenicima. Nadahnutim recima osudivao je idolopoklonstvo koje se irilo zemljom. izvanredan govo -rnik i pisac. Prvi put u istoriji Izrailja ucio je da verski obredi nemaju nikavu vrednost ako im se ne pristupa cista i pravedna srca.

ali prorok Isaija. Asirski car ga je opkolio vojskom i. Sred po ara i zgari ta branio se samo Jerusalim. pa je 366 za povlacenje bilo kasno. Manasija se okal -jao nevinom krvlju mnogih mucenika. Rezultat tih pregovora bilo je stvaranje saveza protiv Asirije kome su pristupili i vavilonski car MerodahBaladan. koji su ga smelo napadali i najavljivali brzu propast Judeje. Oko godine 652. Ma-nasija (687-642. Prorok Isaija. jer je bio ogorcen to ga na vreme nisu pitali za savet. Ali stvari su oti le predaleko. u dva navrata. a u isto vreme digli su se na ustanak podjarmljeni asirski vazali. moavskih i sidon -skih bogova. jednom preko poslanika. Pod njenim uticajem car je ponovo zaveo kult tudih bo-gova. Na uzvi icama Judejske zemlje ponovo se klan -jalo kame-nim stubovima i drvecu. prekorno je ponavljao. Sin Jezekijin. Manasija je bio osumnjicen za saradnju s buntovnicima. odvodeci u Asiriju stanovni tvo zauzetih grado -va i sela. ugu io usta-nak u Fenikiji. Njegov sin Amon vladao . p. egi -patski faraon i vladari fenickih i filistejskih dr avica. izbavitelja od asirske vlasti. Mesec i planete. Najvi e je slavljena boginja Astarta.n. Istovre-meno su surovo progonjeni verni sledbenici Jehovini. U dvori tu hrama ivele su sve tenice koje su se u njenu cast odavale rit -ualnom bludu. Sanherib je munjevito osvojio Vavilon. "Jer ce Misirci uzalud i naprazno pomagati". pozivao Jezekiju da se preda. kao obrazovan i iskusan covek. i sam car mu je prineo na rtvu svoga sina. Egipcani su pretrpeli strahovit poraz kod Akarona i pobegli ostaviv i svoje saveznike na milost i nemilost sudbini. l zaista. Mucenickom smrcu stradao je 367 i stari prorok Isaija. najavljujuci prorocanskim recima da ce Jehova kazni -ti neprijatelja. kako na carskom dvoru tako i u irokim masama judejskog naroda. a u Jerusalimskom hramu stajali su rtvenici i kipovi asirskih. hananskih. Jezekija je vladao jo neko -liko godina i stigao je da podigne Judeju iz ru evina i zgari ta.) imao je dvanaest godina kad je stidio na presto.kanal kojim ce voda sa izvora Giona teci pravo u grad. Jerusalim je postao sredi te groznicavih politickih pre -govora. koja je vladala u nje -govo ime i vaspitavala u mladosti. Sanherib je naredio povlacenje i vratio se u Ninivu. Najvece nade saveznici su uglavnom polagali u Egipat.* U borbi s jehovistickom opozicijom Manasija se oslanjao na Asiriju i postao je njen vazal. sastojala se od zakletih nepri -jatelja jeho-vizma. Zato je opominjao cara Jezekiju da ne racuna na faraonovu pomoc. prerezan napola drvenom testerom. Kad je pu ten na slo -bodu. namesnik Vavilona. Opsednut idolopoklonicom besom. a drugi put pismom. narocito proroka. Dvorska kamarila. l tada se ispunilo predskazanje Isaijino. Brzo je zavladalo blagostanje i ljudi su slavili samo Jehovu. Sanherib je osvojio tvrdavu Lahis i opusto io zemlju Judejsku. vratio se u Jerusalim. jedne noci u neprijateljskom logoru pojavio se andeo s macem i pobio sto osamdeset i pet hiljada asirskih ratnika. Jeru-salim je bio slobodan. koji je izgradio velicanstvenu Ninivu i u svojoj bib -lioteci sakupio hiljade tablica ispisanih klinastim pismom. najvecu riznicu pisanih dela minulih vekova. U Gehinomu su bogu Molohu rtvovana novoro-dencad. Asirija se u to vreme nalazila na vrhuncu svoje moci. u ivao je najvece po tovanje. a zatim se okrenuo protiv egipatske vojske koja je saveznicima pohitala u pomoc. Uskoro je buknuo plamen ustanka u vazalskim asirskim dr avicama. znao je da je Egipat oslabljen unutra njim nemirima. Pored ulaza u hram sagradene su konju nice u kojima su dr ani konji posveceni bo-gu sunca. koji je tako tacno predskazivao bu-ducnost. Tada je ponovo istupio prorok Isaija i hrabrio svoje sunarodnike na otpor.e. pre na e ere pobunio se Asurbanipalov brat. Tamo je proveo u tamnici nekoliko godina i pod utiskom stra nih do ivlaja ponovo se priklonio jehovizmu. Na presto je stupio najveci asirski car Asurbanipal. mudar covek. Asirska vojs -ka upala je u Judeju i odvela ga u Ninivu okovanog u lance. suzbijao idolopoklonstvo i slavio samo Jehovu. Verovalo se jo i u Sunce.

.

Zaslepljen mr njom prema Asiriji. po svojoj prilici uzet iz apokrifa Isaijino vaznesenje. S Kavkaza se srucio nepregledni talas divljih skitskih plemena. odvracao Biblija cutke prelazi preko poslednjih godina njegovog ivota. od asirske dr ave odvajale su se citave provincije. U nastojanju da kon -soliduje dru tvo. Asirski vojskovoda pobegao je sa ostacima vojske u Ha -ran i ^. koji je vladao od 640. Podatak o njegovoj mucenickoj smrti nalazi se u vavilonskom Talmudu. pre na e ere osvajaci su zauzeli i do temelja razorili Ninivu. Telo mu je odvezeno u Je -rusalim i sahranjeno u carskoj grobnici. s bezobzirnom okrutno cu iskorenjivao je sve tude kultove i od jehovizma nacinio jedinu dr avnu religiju. to mu nije donelo popularnost me -du stanovnicima prestonice. Haldejski car Nabo -polasar izabrao je Vavilon za svoju prestonicu i na ru evinama Asirije osnovao sna nu dr avu zvanu Haldeja ili Novi Vavilon. Ali predvidajuci da je nji -hova o trica u osnovi uperena protiv asirskih uticaja. Josija je iskoristio sla -bost Asirije i otpoceo groznicavu delatnost na sprovodenju koren itih dru tvenih i verskih reformi u dr avi. ili po svoj prilici Knjige zakona ponovljenih. sada je resio da krene u pomoc asirskoj vojsci koja se u Haranu pripremala za konacan obracun s osvajacem.. jer su one u stvari bile uvodenje teokratskog dru tvenog uredenja u Judeji. Zatim je sveta Knjiga Zakona svecano procitana u dvori tu hrama. vi e se nije mogla dici iz propasti.**^^. Jeremija se odnosio blagonaklono prema reformama cara. este godine njegove vladavine Asiriju je sna la velika nesreca. U Asiriji se podigla nova politicka bura. do 609. preplavio Mediju i Asiriju. godine pre na e ere. po to je ostao veran Jehovi.je samo dve godine. u ratnim pohodima zamenjivao ga je sin Nabukodonosor. rekav i da se u knjizi pomenute kazne ne odnose na njega.>»-* l je cara od saveza s Egiptom koji ce Judeji doneti nesrecu i propast. poreklom od prvosve tenika Avijatara. Ona je iz -medu ostalog predvidala te ke kazne za one koji se ne pri -dr avaju ritualnih propisa koje je ustanovio Mojsije.. a vernici su se zakleli da ce se pridr avati njenih propisa. 368 " . koja su osvojila Vavilon. opusto ena najezdom. Posle Asurbanipalove smrti. lako se ce-log ivota borio s Asirijom. se branio do poslednjeg coveka. pa je nastojao da obesna i poslednje poteze svoga oca i pao je od ruke zaverenika jehovista. U svojim propovedima najavljivao je najezdu severnih na roda i razaranje Jerusalima. sa severa su nadirali Medani. Na presto je postavljen njegov sin Joahaz. Obratili su se za savet prorocici Oldi. U meduvremenu faraon Neho pretrpeo je kod Harana te ak poraz i dao se u .io je pet godina. Ali je u bici kod Megidona pretrpeo poraz i pao na bojnom polju pogoden strelom egipatskog ratnika. i zaustavio se na Nilu. Po to je vec bio u poodmaklim godinama. ali dr ava. Faraon Neho II shvatio je kakva je opasnost pretila Egiptu od novih osvajaca. Od tog dogadaja pro . l tada se dogodilo ne to to je duboko potreslo sve verne jehoviste. a ona je potvrdila autenticnost knjige i umirila cara. Trinaeste godine njegove vladavine pojavio se u prestonici veli -ki prorok Jeremija. Prvosve te -nik Helkija procitao je knjigu potresenom caru Josiji. odlucio je da prepreci put egipatskoj vojsci koja je preko Hanana hitala u Haran. iako su se Skiti posle nekoliko godina vratili u svoje planinske naseobine. Godi -ne 612. Na presto je stupio njegov sin Jo-sija. Asirski car zatvorio se u Ninivu i tako se spasao. U tome su ga podr avali sve tenici i proroci Naum i Sofonija. Posle pedeset godina idolopoklon -stva trebalo je ocistiti hram od brojnih tragova tudinskih kultova i izvr iti popravku cele gradevine. a sa juga se pribli a -vala semitska plemena Haldejci. To je bio mladic koji je vaspitavan u duhu kulta tudih bogova. projurio kroz Hanan zaobi av i Jerusalim. U toj situaciji Josija se nije pokazao kao dalekovid politicar. potomak sve tenickog roda. Na nekom skrovitom mestu hrama nadeni su svici s tekstom zaboravljene Knjige Zakona.

.

. Njihovi izaslanici vo -dili su u Jerusalimu tajne pregovore. dru tvenu nepravdu i politicko slepilo do ivljavao kao svoju licnu tragediju.. na reci Oronti.. enama. vodila proegipatska stranka. "Za to trcka tako menjajuci svoj put? Posramice se od Misirca kako sj se posramio od Asirca". Time je navukao gnev zaslepljenih narodnih masa. ponudio mu je sve blago i posude od plemenitih metala iz dvorca i hrama. Da li zbog nedostatka hrabrosti ili iz elje da spase Jerusalim od razaranja.bekstvo. zauzeo Je -rusalim i odveo u ropstvo Joakima. do iveo strahovit poraz. Prorok Jeremija bio je zgranut i ocajan. Od konacne propasti spasio ga je samo to to je Nabukodonosor. Upozoravao ih je da suvi e ne racunaju na pomoc Egipta. pa je zlodela. ali je nesrecni judejski car vi e voleo da poslednje godine svoga ivota provede u izgnanstvu. Nabukodonosor je vladao od 605. cesto je izlazio pred gomile ljudi i u vatrenim govorima opominjao ih da ne izazivaju vavilonskog ko -losa. Nabukodono or je s ogromnom vojskom krenuo na Judeju i poceo opsadu Jerusalima. godine pre na e ere. Joakima. do 562. Bio je to vec stariji covek. podsta -knute * .. prekoravao je Judejce. Dve godine kasnije Jeremija ih je pono -vo izdiktirao svome sekretaru Varuhu. pre na e ere krenuo je protiv Vavilonaca i posle velike bitke kod Karkemi a. a Jerusalim je postao gnezdo intri -ga protiv novovavilonske dr ave. Poraz kod Karkemi a li io je uticaja proegipatsku stranku u Judeji i Joakim je morao da placa danak novovavilon -skom caru. u koga su podjarmljeni narodi polagali velike nade. Sklon ra -zmi ljanju u samoci. Na slobodu ga je pustio novovavilonski car EvilMerodah. Da umilostivi pobednika.. koje su jednom prilikom kre -nule da ga kamenuju. Za vreme njegove vladavine glavnu rec je.. Ovog puta Nabukodonosor je bio neumoljiv. Na povratku je bez otpora upao u Jerusalim. s majkom.! 370 porodicom odveo je u Vavilon sedam hiljada istaknutih Judejaca i hiljadu zanatlija. . Ali je nastupao u javnim propovedima i upozoravao narod na pogub -ne posledice izazivanja vavilonskog kolosa. Tada je Nabukodonosor munjevitim mar em upao u Judeju. koji je zatim negde u Me -sopotamiji nestao bez traga. Nakon prvog poraza. Odmah je pao pod uticaj fanatika iz proegipatske stranke i Judeja je ponovo po la opasnim putem rovarenja pro -tiv Vavilona. pogoden prorocanstvima koja najavlju -ju propast Jerusalima. Prvih godina carevanja bavio se sredivanjem unutra njih prilika u dr avi i zato je ostavio na miru Judeju. naravno. a na judej 369 ski presto postavio drugog Josijinog sina.. car je nare -dio da se odmah spale. U poslednjem trenutku spasla ga je inter -vencija carske vojske. Joakim je prema njemu bio neprijateljski raspolo en. pobunio se i odbio da placa danak. Joakim je bio poklonik tudih bogova i proganjao je jehoviste. Joahin je u tamnici proveo trideset i sedam godina. Sa carskom . odveo Joahaza u Egipat.. Umesto Joahina. fa -raon Neho se ponovo pripremao da povrati Siriju. cesto je padao u apatiju i ocajanje. slab i ne tako bistar. Na presto je stupio Joakimov sin Joahin. sinovima i dvorskim dostojanstvenicima. Medu njima je bio i prorok Jezekilj. Joahin je iza ao iz grada i dobrovoljno se predao u ruke neprijatelju. Izgnanici su naseljeni pored velikog kanala Kebar.. U vavilonskom dvorcu dobio je za sebe i svojih pet sinova posebne odaje.. Znao je da ti bezumnici guraju Judeju pravo na put propasti. na podstrek Egipta i ojacane pro -egipatske stranke. Kad je prorok svoje propovedi napisao. poslugu i odredeno sle -dovanje namirnica sa carevih imanja. Godine 605. a agitatori i fanaticni jeho -visti dr ali su po ulicama podstrekacke govore.. Nabuko -donosor je za judejskog cara naimenovao njegovog strica Ma -taniju i dao mu ime Sedekija. korupciju. Posle tri godine. Prorok Jeremija fanaticno je voleo svoj narod. koji mu je bio pokoran. Po to je i on vodio antivavilonsku politiku. koji je krenuo za njim u poteru. morao da se vrati u Vavilon na vest o smrti svoga oca Nabopolasara. koji je proticao kroz grad Nipur. Na egipatski presto stupio je Psametih II..

Ali prorok je bio nepokolebljiv. Iskoristiv i pometnju. Poslednji judejski car umro je ubrzo u tam -nici. pre na e ere Haldejci su izvr ili op ti juri i kroz pukotine u zidina -ma upali u grad.&. obele avajuci svoj put le evima. Otpoceo je krvavi pokolj stanovni tva. Dvorska kamarila koja je zagospodarila carem optu ila ga je za izdaju i defetizam.. Jeremija je iskoristio njegovu blagonaklonost da rtvenik i kovceg zaveta iznese iz Jerusalima i sakrije ih u pecini na gori Navav. Zato je odlucio da ode u svoj rodni grad Anatot i da pre poraza sredi neka pitanja oko imovine.. Cim je iza ao na slobodu. Nabukodonosor je morao da udustane od opsade i krene u susret egipatskoj vojsci. Po ^. Oni koji su iza li citavi iz tog mucenickog pohoda zatvoreni su u logore u blizini Vavilona. Haldejska vojska bila je pod zidinama punu godinu dana. kojima je obecana sloboda. bogati i povla ceni nisu ispunili svoja obecanja: nisu oslobodili sirotin -ju od dugova niti su dali slobodu robovima. Jerusalim vi e nije postojao. U opusto enoj zemlji . car Sedekija s porodi -com i dvorskim dostojanstvenicima iskrao se iz grada i pobe -gao prema Zajordaniji.. Kad je na presto stupio faraon Hofra. osvojio Lahis i druge tvrdave. Nabukodonosor je naredio da mu se sinovi pobiju... m 372 mesopotamskom obicaju pocelo je iseljavanje stanovni tva iz judejskih gradova i sela. Po to je poku avao da. Uz fijuk biceva i grubo teranje. Tada je Nabukodonosor shvatio da je vreme za akciju. estoko i iban i bacen u tamnicu. spase grad i svetinju od potpunog uni tenja. a na kraju je pristupio opsadi prestonice. Osim toga. koji su hrabro branili zidine grada. Desetine hiljada zarobljenika postrojene su u redove i povezane dugim konopcima. pljackali i palili kuce. ogoreli ostaci zidova i patrljci polomljenih stubova. Kolona nesrecnika mesecima se vukla po beloj pustinjskoj ezi. Godine 586. stra ari su ih gonili u daleko izgnanstvo. Po ulicama je bilo toliko le eva da ljudi nisu stizali da ih pokopaju.. Znajuci snagu Nabukodonosora. Brzim mar em zauzeo je Judeju. gladi i bolesti.. Jerusalim se junacki branio. i robovi. cas pu tao na slobodu da. Asirski pobednik dozvolio je Jeremiji da ostane u Judeji. da u svojim brigama i sumnjama potra i od njega savet. cak i pobune prevarenih ljudi. a kolebljivi car Sedekija cas ga je vracao u tamnicu. poslati za njim u poteru. Za kratko vreme Davidov grad bio je pretvoren u prah i pepeo. prorok Jeremija je i dalje pozivao narod da se opameti i dobrovoljno preda. ponovo se prihvatio svoje misije da spase voljenu domovinu.ropagandom. bacila ga u tamnicu j pod -vrgla surovom ibanju. Opsada je trajala jo osam meseci. a zatim ga je pustio na slobodu. U radosnom uzbudenju ljudi su vikali kao mahniti. Jerusalimska svetina omrzla ga je zato to je govorio istinu. Do lo je cak dotle da su majke jele svoju decu koja su umirala od iscrpljenosti. Jeremija je izgubio svaku nadu da ce uspeti da spase zaludenu prestonicu. Vavilonski odredi. zatra i od njega savet. Zato je opet optu en za izdaju.. a malo zatim novo -vavilonska vojska ponovo se pojavila pod zidinama prestonice. Od hrama i carskog dvorca ostale su samo gomile ru evina. Ubrzo je stigla vest da su Egipcani pretrpeli poraz.&. U gradu je harala glad i zaraza. grlili se i blagosiljali egipatskog spasioca. U gradu su zbog toga nastali neredi. uhvatili su ga blizu Jerihona. Ali ti sveti predmeti nikada vi e nisu pronadeni. nije verovao u pobedu Egipta i obuzele su ga crne slutnje. Razjareni novovavilonski ratnicu ubijali su. antivavilonski savez prestao je da skriva svoje namere. U gradu je zavladalo neopisivo vesel -je. Ali car Sedekija naredio je da ga sprovedu u Jerusalim.^. Tamo je kod gradske kapije uhvacen kao begunac. krijuci od dvora. Tada legende 371 je stigla vest da je faraon Hofra krenuo s ogromnom vojskom u pomoc stanovnicima Jerusalima. a njega je oslepio i poslao u Vavilon okovanog u lance. Samo Jeremija nije delio sveop tu radost. ene i deca. Na oru je su pozvani cak i starci. Jerusalim je bio slobodan.

.

Za iseljenike iz malog provincijskog Jerusalima. Na kraju uspeli su da ubiju i samog Godoliju. natovarena kola i povorke pobo . opasana dvostrukim redom odbrambenih zidina. Cesto su u gomilama sedeli na obali Eufrata i. odvracao ih od zabluda i savetovao im da grade kuce i sade vrtove. Pro -rok se nastanio u Tafnesu i osudivao svoje sunarodnike zbog idolopoklonstva i otpadni tva. dok su drugi. stara dve hiljade godina. Ti optimisti kao da su sedeli na svojim spremljenim zave ljajima. Najva niji je bio hram najvi eg va -vilonskog boga Marduka. vracana im je i licna sloboda. Bilo je i takvih koji su dobili istaknute polo aje u dr avnoj administraciji i na carskom dvoru. Ali. prorok Jeremija je umro u Vavilonu. odlucili da se pomire s novim ivotom i da se to bolje uklope. postavljeni na terasa -ma koje su se oslanjale na svodove od opeke. U zemlji su vladali beda i nered. Na njenom vrhu prelivale su se na suncu plave kaljeve plocice malog svetili ta u kome je boravio Marduk. ne veru -juci u povratak. Neki su postali i finansijski magnati i imali na hiljade robova (Knjiga Jezdrina 2.Judejskoj ostala je samo seoska sirotinja. po to su u metropolu dolazili putnici sa svih strana sveta. kula od sedam terasa. tako debelim da se po njima moglo voziti cetvoropregom. po sokacima se razlegala zaglu na lupa iz za -natskih radionica. Prorok Jeremija stalno im je upucivao pis -mene poruke. A pesnik iz kasnijeg vremena. gde ga je Nabukodonosor poslao nakon to je osvojio Egipat. udeci za zavicajem. Lavirint uskih ulicica kljucao je od bucnog ivota stanovnika. legende 373 cana ulica. Nasred grada nalazilo se jedno od svetskih cuda: Semiramidini viseci vrtovi. U njegovoj blizini visoko u nebo izdi -zao se zigurat. glasom prepunim bola pevu ili svoje setne pesme. sa sedi tem u Mispi. Ulicni trgovci vikali su koliko ih grlo nosi hva -leci svoju robu. zatvarali oci pred izazovima novog i -vota i nestrpljivo cekali da Jehova pobedi Vavilon i omoguci im povratak u domovinu. Mnogi od njih brzo su se otudili. Poreznici su od ratara i pastira cedili sve to se moglo iscediti. a gradice i sela pljackali su odmetnici i ra -bojnicke bande. Od velicanstvenih "As -tartinih vrata". Preko est stotina kula bdelo je nad bezbedno cu njegovih stanovnika. Kroz gomilu prolaznika probijali su se karavani kamila. Judejski izgnanici dr ani su u pocetku H logorima i radili na izgradnji Vavilona i odr avanju ka -nala i carskih imanja. prava. Dobili su na obradivanje opusto ene njive. vinograde i vocnjake da odr e iskru ivota koja je tinjala. Posle ubist -va pobegli su u Egipat i silom odveli sa sobom i Jeremiju. kamenovali su ga u Egiptu njegovi sunarodnici. . sve * Po Talmudu. pokrivenih bareljefom. s obe strane oivicena zidom. vodila je iroka. Trezveni prorokov glas samo je produblji -vao njihovu tugu. S vremenom. Na obodu presto -nice osnivali su svoja seoca i iveli od vocarstva i povrtarstva. Fanaticni neprijatelji Asirije vr ili su teror ubija -juci svoje sunarodnike koje su smatrali za otpadnike i oportuni -ste. U Vavilonu je bilo preko pedeset hramova. 65). O vrbama sred njega ve asmo harfe svoje. Vavilon je u isto vreme bio potresan do ivljaj i opas -nost. ovako je izrazio njihova osecanja: Na vodama Vavilonskim sedasmo i plakasmo opominjuci se Siona. po to je Vavilon u to vreme bio najva nije sredi te medunaro -dne trgovacke razmene. Nabukodonosor im je za namesnika postavio Judejca Godoliju. bacenih u sam vrtlog veliko -ga sveta.* WWILONSKO ROPSTVO. Veliki broj izgnanih bavio se trgovinom i stekao prilican imetak. autor Psalma 137. Vavilon je bio milionska metropola. Vecinu je ipak mucila bolest izgnanika: nostal -gija za rodnim krajem. U toj gunguli culi su se razni jezici.nih hodocasnika. Prorok Jeremija iveo je u njegovom dvorcu i preuzeo duhovnu brigu nad ostatkom judejskog stanovni tva. takode ukra enim ba -reljefom s likovima lavova. narocito posle Nabukodo -nosorove smrti. po hri canskom predanju.

Jevrejske zajednice i dalje su imale svoje sve tenike. Time je izazvao duboko nezadovoljst -vo medu podanicima. a Jehova ga je upozorio da sve razgleda pa ljivo da bi mogao podneti tacan izve taj svojim su -narodnicima u Vaviloniji. Odgovor na ova mucna pitanja bila je mesijanska ideja. Dok se stanovni tvo izrailjskog carstva. na zajednicke molitve okupljali su se po kucama svojih predvodnika. vecno vladati u ime Jehovino. saop tio je vernicima da ga je Jehova preneo u buduci. ako ne uzdr im Jerusalima svrh veselja svojega. pre na e ere stupa na presto . Tako je dizao moral iseljenika. Vlast je u prestonici preuzeo njegov sin Baltazar. Njegov naslednik. ali je mnogo istorijskog i pravnog materijala trebalo napisati po usmenom predanju. koji je konacno sreden tek po povratku iz vavilonskog ropstva. nad Mesopotamiju su se ponovo nadneli crni politi -cki oblaci. Bila je to sledeca etapa u oblikovanju teksta Svetoga pisma. raspr ilo i na kraju bez traga nestalo u moru azijskih naroda. u miru i pravdi. U me -duvremenu. Pored njih pojavili su se znalci i tumaci verskih knjiga koji su se prihvatili prikupljanja i sredivanja narodnog du -hovnog nasleda. A zar Bog mo e biti tako nepravedan da jednako ka njava i krivce i nevine? Kolektivna odgovornost nije bila u skladu s moralnim nacelima i zato je nesreca koja je za -desila judejski narod morala imati neki dublji istorijski smisao. Posle nekog vremena postao je potpuno nastran i. POVRATAK. ako tebe ne uspa -tim. Negovali su svoje drevne obicaje.Onde iskahu koji nas zaboravi e da pevamo. 37$ Po to je judejski narod bio predodreden za vr enje va ne istori -jske misije. a po to nije bilo Jerusalim -skog hrama. pre na e ere. koji je ise -Ijen u Vavilon jo godine 597. koje su Asirci iselili godine 722. sin nece nositi bezakonja ocina niti ce otac nositi beza -konja sinovljega" (Knjiga proroka Jezekilja. nije bio ni sposoban vojskovoda ni dobar dr avnik. koji ce kao pastir. obno -vljeni Jerusalim. prorok je u svojim apokalipticnim vizijama predska -zivao propast svih njegovih ugnjetaca i njegov konacni trijumf u bliskoj buducnosti. o ivljavajuci istoriju. pre -selio se u daleki dvorac na kraju Sirijske pustinje u severnoj Arabiji. pre na e ere. Jehova je izabrao judejski narod da se kroz patnju ocisti od greha i da objavljuje svetu jedinog. proroke i predvodnike. irio je nacelo da svaki covek licno odgovara za svoje postupke. pred -kazujuci im da ce se jednom vratiti u zemlju otaca. odvojiv i se od svakodnevnih dr avnih poslova. Glavni pobornik tih mesijanskih misli bio je prorok Jezekilj. Nabo -nid. U te nji da ucvrsti dr avu oduzeo je svim pokorenim narodima kipove njihovih bogova i nagomilao ih u Vavilonu. Jednoga dana. i koji nas obori e da se veselimo: "Pevajte nam pesmu Sidonsku". Neki tajanstveni covek vodio ga je po gradu i po dvori tu obnovljenog hrama. a car ce im biti potomak Davidov. propovedajuci u svome domu. Kako cemo pevati pesmu Gospodnju u zemlji tudoj? Zerum 9(psufovs%i Ako zaboravim tebe. Izgnanici su poceli da razmi ljaju o uzrocima svoje nesrece. sveop teg covekoljubivog Boga. Judejci su se dr ali na okupu u selima i gradicima. On je bio obuzet samo verskim pitanjima i starinama koje je s velikim arom sakupljao u svome dvorcu. 7) on je osve -toljubivi bog. Bio je to ogroman korak napred u pravcu etickog produbljivanja monoteiz -ma i raskid sa pojmom osvetoljubivog plemenskog bo anstva. 20). 18. Pod teretom patnje produbljivali su svoj odnos prema Jehovi. neka me zaboravi desnica moja. slavili sabat i sve ostale verske praznike. Ti skupovi bili su zaceci buducih sinagoga. Jerusalime. Posle Nabukodonosorove smrti novovavi -lonska dr ava bli ila se svome kraju. Godine 558. Neke svitke iseljenici su uspeli da iznesu iz zapaljenog hrama. Tu individualnu odgovornost izrazio je ovim recima: "Koja du a zgre i ona ce umreti. Neka prione jezik moj za usta moja. koji za grehove predaka ka njava njihove potomke do cetvrtog kolena. 5) i Zakoni ponovljeni (5. U knjigama Izlazak (20.

.

cetiri stotine i deset srebrnih vrceva i hiljadu komada razne druge liturjjske opreme. Kir se pokazao kao pobednik i dr avnik sa -svim drugoga kova. proroci i potomci plemena Levijevog. pokazao se kao stra ni i genijalni vojskovoda. Zorovavelj sin Sala-tilov i dvanaestorica plemenskih stare ina. uhodani drum trgovackih karavana. nije privlacio ivot u osiroma enoj. Kir odgovara na izazov. A kad su se povratili od prvog uzbudenja. Njegova verska i politicka tolerancija ispolji -la se i u tome to je raseljenim plemenima dozvolio povratak u zavicaj i naredio da im se vrate kipovi i ritualni predmeti iz njihovih hramova koji su im bili oteti. Predvo -dili si ih prvosve tenik Isus sin Josedekov. Njihove nade ubrzo su se obistinile. Sve tenici i proroci objavljivali su svojim sapatnicima u ropstvu da je njihov spasilac "pomazanik bo ji". ivot u pokorenoj zemlji odvijao se normalno. 435 mazgi. Karavan koji je krenuo na daleki put bio je dug nekoliko kilometara. smejali se od radosti i upucivali Jehovi zahvalne molitve. veci i ruku Jehovinu koja ka njava. Kir je posebnim dekretom odobrio Jevrejima povratak u Jerusalim. decu i poslugu. Trebalo je srediti spisak onih koji su izrazili spremnost da napuste Vavilon i sakupiti ih u logore. zatim rodoljubi. Judejski izgnanici docekali su Kira s neopisivim odu evljenjem. pre na e ere. Za povratak je bilo spremno skoro pedeset hiljada ljudi ukljucujuci ene. cije su se granice protezale od Indije do Sredozemnog mora. zauzima njihovu prestonicu Ekbatanu i progla . pobeduje Kreza i za kratko vreme osvaja Malu Aziju. a godinu dana kasnije bez borbe zauzeo Vavilon. Haldeje. Bili su to uglavnom ljudi kojima u izgnanstvu nije ba i lo dobro. i siroma ni i bogati. 6720 magaraca i 435 kamila. nije ru io njihove gradove. jer pored ljudi u njemu su nalazi -lo 736 konja. izda no prila -gali za obnovu Jerusalimskog hrama. U njemu su gledali ne sa -mo oslobodioca. Porazio ju je godine 540. Zatim je krenuo protiv svog glavnog protivnika. ili cinovnike koji su zauzimali visoke dr avne polo . Nepunu godinu dana posle osvajanja Haldeje. Pripreme za povratak trajale su veoma dugo.car An a -na Kir. koji su posedovali imanja i trgovacka preduzeca. odakle su vec poznatim Avramovim putem produ ili preko Damaska i gore Hermon do Genezaretskog jezera i na granicu nekada njeg ju -dejskog carstva. Za razliku od asirskih i haldejskih careva nije ubijao pokoreno stanovni tvo. Povratnici su izabrali stari. vatreni poklonici Jehovini. Iznureni putnici plakali su. Kir je postao vladar ogromne dr ave. Sparta i faraon Amazis. trgovci i zanatlije i dalje su se mirno bavili svojim poslom. njegovog poslanika i miljenika. niti je dozvljavao svojim vojnicima da pljackaju. Persijski car se u jo jednom pogledu po -kazao kao covek novoga vremena. Jednoga dana medu stenama ukazale su se ru evine Jerusalima. Podjarmljeni narodi Haldeje docekali su 376 ga kao spasioca. Naredio je da im se vrate sve liturgijske posude koje je Nabu -kodonosor odneo iz Jerusalimskog hrama. hiljadu srebrnih zdela. kome pored Haldeje pristupaju i car Lidije Krez. razorenoj. provincijskoj Judejskoj zemlji. Taj malo poznati plemenski stare ina. trideset zlatnih vrce -va. Najpre su i li uz Eu -frat. posle osam godi -na vladavine. obilazeci razvaline Ninive i stigli u Haran. Vraceno im je tri -deset zlatnih zdela. tako da su povratnici za tu svrhu sakupili ogromno blago. sve tenici. Po -korava Medane. Ali su svi. koji su se osecali ugro eni Nabonidovom verskom politikom. Ali nisu se svi odlucili za povratak. po li su napred kao opcinjeni i glasno pevali: * .aje.ava se za cara Persijanaca. "mesija". Imucne ljude. Ne -punih dvadeset godina posle stupanja na presto. "izabranik" i "pastir Jehovin". Pokorenim narodima priznao je iroku autonomiju i vratio im kipove njihovih bogova koji su bili odneti u Vavilon. Protiv novog osvajaca car Nabonid stvara savez. Kapiju sna ne tvrdave irom su mu otvorili sve tenici boga Marduka.

.

Na njegov zahtev pre -gledana je arhiva u Ekbatani i Kirov dekret je naden. zamolio je cara za uputstvo ta treba dalje da radi. sada je zjapila praznina. U Vavilonu je u to vreme iveo Jezdra. p. pre na e ere. godine 458. Na persijskom prestolu nalazio se Artakserks l (465-424.. vec mu je iz svoje riznice ponudio mnogo zlata i srebra za ulep avanje Jerusalimskog hrama.. Do ljaci iz Jerusalima donosili su mu veoma uznemiravajuce vesti da je judejski narod postao ne -maran u ispunjavanju verskih du nosti i da mu preti odnarode -nje. Ne samo da mu je dao odobrenje.. ru eci vec podignute zidove i intrigama ireci pometnju u Jerusalimu. poginuo je Kir. p. gde su na li skloni te malobrojni stanovnici.n.e. a na presto stupio nje gov sin Kambiz. Godine 529. Kad su se Judejci poz -vali na Kirov dekret. Samaricani i ostala plemena koja su zaposela ispra njene jevrejske zemlje. Darije je bio tolerantan covek. Novi Jehovin dom nicim nije podsecao na velicanstveni Solomonov hram. Gradnja je trajala cetiri i po godine. Povratnici su se pre svega morali po brinuti za krov nad glavom i bar donekle ukloniti kr s gradskih ulica. kren -uo na daleki put. samo su ponegde trcale skle -pane kucice. Zato su tek sedmoga meseca boravka u domovini podigli rtvenik. Cetrdeset i tri godine pro le su od obnavljanja hrama. Novi povratnici stigli su u Jerusalim posle cetiri meseca. pod cijom vla cu je bio Hanan. Jerusalime spa eni! OBNOVA. s neobicnom estinom ometali su gradnju. Jo je i ovlastio Hananskog namesnika da starom jevrejskom povratniku isplati sto talenata srebra i snabde ga potrebnim namirnicama. pocivao zlatni kovceg zaveta. Posledice odbijanja nihove pomoci bile su veoma neprijatne.n. MISIJA JEZDRINA. gledali su s prezrenjem. Ubogi mali hram bez ukrasa bio je alosna slika bede i propadanja zemlje. Tako je pro lo petnaest godina. poslao je u Jerusalim komisiju sa zadatkom da ispita s kakvim pravom se Jerusalimski hram podi e iz ru evina. na -ucnik i veliki poznavalac Tore. Jer Gospod se smilova narodu svome. gde je nekada. Za vladavine sledeceg persijskog cara Darija l (522-485. iako su i oni slavili Jehovu. Po to je Jevrejki bilo malo. Ali ni tada nije i lo bez te koca. ali je za to vre me osvojio celi Egipat i tako stvorio najvecu imperiju u istoriji staroga sveta. ^^^^. Za -prepastilo ga je ono to je zatekao. ali je ipak odlucio da ode u svoju zemlju da se suprotstavi tome. Medu svojim vav -ilonskim sunarodnicima Jezdra je organizovao prikupljanje prilo -ga i sakupiv i poveliko blago. ali su Zorovavelj i Isus odlucno odbili po nudenu pomoc. Stoga je naredio satrapu da se obnova hrama ne ometa i da se dosta -vijanjem grade i ivotinja za rtvovanje pomogne povratnicima. . koji su posle proterivanja Izra -iljaca naseljeni u severnom Hananu.Veseli se i raduj se s nama Jerusalime sru eni. U svetu su se za to vreme dogodile velike promene. bio je ve -oma predusretljivo primljen. Na Samaricane. a druge godine zapoceli obnavljanje hrama.). pratilo ga je 1576 mu karaca koji su odlucili da se s njim vrate u domovinu. Vladao je samo sedam godina. u tajanstvenom sjaju. Persijski satrap Tatnaj. pa su ih preko izaslanika zamolili da i oni ucestvuju u gradnji. Judejci su najzad pre kinuli obnavljanje hrama i posvetili se svakodnevnim ivotnim problemima. Na najsvetijem mestu.. jer se preko me anih brakova vezuju s okolnim arabljan -skim plemenima. pre na e ere. vr eci oru ane napade. Obeshrabreni te kocama i pogor anim uslovima ivota. u borbi s narodima koji su napadali istocne granice njegove dr ave.. U potrazi za nasu nim hlebom zanemarili su religi ju i nisu vi e brinuli o hramu.. proroci Agej i Zaharija optu ivali su stanovnike Jerusalima za nemar i privoleli ih u ime Jehovino da ponovo otpocnu obnavljanje hrama..e. Ne ubrajajuci ene i decu. Kad je do ao da moli Artakserksa za odobrenje da putuje. Jerusalim je jo uvek bio ogromna gomila kr a.). Jezdra je vec bio za ao u godine. Za to su doznali Samaricani. Svakodnevni ivot u opusto enom Jerusalimu bio je neizmerno te ak. Jezdra je energicno poceo da sprovodi reforme za preporod Judeje.

.

po lji me u Judeju u grad gde su grobovi otaca mojih da ga sagradim. poverio je rad na jednom delu zida. njem spaljena?" A car mu rece: " ta hoce ?" Posle tople molitve objasni o cemu se radi. u ocajanju cupao \ bradu i u nezmernoj tuzi celi dan sedeo nemo. Filiste -jaca. koplja. Lo a vest duboko je potresla Nemiju. dok su sve tenici i bogati iveli bezbri no u izobilju. Persijski car je primetio da mu je peharnik nekako setan i zabrinut dok mu dodaje vino. Jevuseja. a narod. Tri dana u tajnosti je detaljno razgledao sru ene zidove i spaljene gradske kapije i najzad objavio cilj svoga dolaska: "Vidite u kakvom smo zlu. cak su i sve tenici i narodni predvodnici imali ene tudeg porekla. Zato se napadaci nisu usudili da stupe u . kad je grad gde su grobovi mojih otaca opustio i vrata mu og -. rekav i im:$Posao je velik i dug. Amonaca. bogati su ugnjetavali siromahe i za dugove uzimali im polja. tugovao. podstaknut njegovim entuzi -jazmom i energijom. bila u pripravnosti." Artakserks je voleo svoga peharnika i poklanjao 380 Zenon !](psulbvs/(i mu puno poverenje. na smenu. a druga polovina je. ne verujuci da ce podici zidove." Otad je. spopade ih bes i poce e se spremati za oru ani napad. Hetita. Judejski narod ocuvao je svoju rasnu i versku osobenost. Nemija isprica svome gospodaru ta je cuo od Ananija: "Da je iv car doveka! Kako ne bih bio lica nevesela. Osim toga. ivo se prihvatio obnove. postio i molio Jehovu da se smiluje na njegove sunarodnike u domovi -ni. Moavaca. polovina stanovni tva bila zauzeta gradnjom s pripasanim macevima. vec ga je naimenovao za namesnika Judeje. Zidine prestani -ce i dalje su bile u ru evinama. provalice kameni zid njihov. Jezdrinom zaslu -gom najzad je pala odluka na osnovu koje se svima koji su o enjeni tudinkama oduzima imanje i pravo gradanstva ako ne napuste svoje ene u roku od tri dana. Amonaca. Razderao je pla t na sebi. zelena tva i pljacke najveci deo naroda pao je u krajnju bedu. vinograde i vocnjake. Svakoj porodici. onamo trcite k nama. da vi e ne budemo rug. trubaci su imali zadatak da pozivaju branioce na ugro ena mesta." Grad je bio bez ikakve odbrane. Na dvoru Artakserksa u Suzi. dajte da zidamo zidove Jerusalimske. Gde cujete trubu da trubi. Nemija je odmah prionuo na posao. Ta surova naredba une -srecila je i rasturila mnoge porodice odvajajuci voljene ene od mu eva i bri ne majke od rodene dece. dan i noc. Jerusalim pust i vrata mu popaljena ognjem. Zbog poreza. kad nisi bolestan? Nije drugo nego tuga u srcu". Jezdra je bio duboko potresen. Ne samo to mu je dopustio da ide. Nemija je stigao u Jerusalim godine 445. Bog na vojevace za nas. dao mu pismo za cuvara carskih uma s nalogom da mu izda onoliko drvene grade koliko je potrebno za obnovu jerusalimskih kuca i zidina i cak mu dodelio jaku pratnju od persijske pe adije i konjanika. Nemija se ne dade zastra iti i organizova odbranu. i mi smo se rasuli po zidu daleko jedan od drugoga. Arabljana i drugih neprijateljskih pleme -na rugali su se Jevrejima." Ali kad su zidovi bili dopola podignuti. Stare ine Samaricana. pre na e ere. ostavljen na milost i nemilost pustinjskih razbojnika i neprijateljskih plemena koja su zauzela napu tene delove judejske zemlje. i zapitao ga za razloge njegove tuge: " to si lica nevesela. Svi koji su se bojali reci bo je okupili su se oko njega i dugo se s njim molili. Danima je plakao.mnogi Judejci po enili su se kcerima Hananaca. pogor ala je odnose s okolnim narodima koji su se osecali te ko pogodeni prezrivim odbacivanjem svojih kceri. Za vreme vecernje rtve pao je nicice pred hramom i tako po -tresno plakao da su i svi okupljeni zaplakali. ne iskljucujuci ni sve tenicke. MISIJA NEMIJINA. Rasporedeni du zida. visoku du nost peharnika obavljao je Judejac Nemija. Razdeli graditeljima maceve. strele i titove. ali je otada iveo potpuno izolovan medu neprijateljima. pa cak pri -moravali na robovski rad njihove sinove i kceri. da lisica dode. Egipcana i Amorejaca. Stare ina Amonaca Tovija podsme ljivo rece: "Neka zidaju. spremna da odbije napad. Po jerusalimskim ulicama cula se me avina svakojakih jezika i narecja i izabranom narodu pretila je brza propast. a zatim zamoli cara za odobren -je da ode u Jerusalim: "Ako je ugodno caru i ako ti je mio sluga tvoj.

.

vratio se posle dvanaest godina na cars -ki dvor u Suzi.otvorenu borbu. nastojali su da u gradu ire strah i po -metnju preko potkupljenih judejskih otpadnika. Ispuniv i svoju misiju. kad je Nabukodonosor razorio Jerusalim. proterao je iz Jerusalima. Razlozi te tragedije bili su veoma slo eni. Posle pedeset i dva dana. zidovi su bili podignuti iz ru evina i prestonica je s olak anjem mogla da odahne. cetiri puta su poku ali da izmame Nemiju iz grada. pa su resili da pribegnu lukavstvu. Osiroma eno fyende stanovni tvo oslobodio je te kih poreza i da bina. to jest do godine 586. Izrailj je otcepljenjem istupio i iz te najva nije zajednice i stvorio svoje vlastite kultne prestonice u Vetilju i Danu. estoko ih grdio i prokli -njao i u nastupu besa udarao ih pesnicama i vukao za bradu. Zamislimo za trenutak ta se de avalo u Izrailju. koja je protiv bratskih izrailjskih plemena pozvala Asiriju. Kad je rec o sastavu . Dovoljno je navesti samo nekoliko cinjenica da se u to uveri-mo. a kad im to nije po lo za rukom. Vec znamo da su severna i ju na plemena oduvek delili duboki etnicki i politicki antagonizmi. koja je prodrla i u sve tenicke krugove. Do lo je do toga da deca jz tih me anih brakova nisu vi e znala da govore hebrejski. do -nosili u_ prestonicu svoje proizvode i pazarili po gradskim duca -nima. Posle nekoliko godina ponovo je oti ao u Jerusalim da se uveri kako se vlada judejski narod. Zemljoradnici su muljali gro de. vec je kobno uticala na njihove unutra nje odnose. a medu njima je bio i sin prvosve tenika. Jo gore je bilo to to vi e niko nije slavio sabat. gde je ponovo preuzeo pocasnu du nost peha -rnika. Solomon je umro godine 932.^ Ali Nemija se dr ao na oprezu i uporno je i ao svome cilju. Svega dvadeset godina posle razaranja Samarije asirski car pojavio se pred ^zidinama Jerusalima i samo zahvaljujuci spletu srecnih okolnosti judejska dr ava tada nije izgubila nezavisnost. Otkrio je da su se Judejci opet enili tudinkama. Cak i tirskim trgovcima koji su se naselili u Jerusalimu bilo je dopu teno da trguju. A Nemija se prihvatio sredivanja dru tvenih pitanja. Izrailjska dr avica postojala je. Cak i jedan sin prvosve tenika o enio se tudinkom. naredio je da se gradska kapija uoci sabata zatvara. Nemija je s velikom odlucno cu zaveo red u hramu i. Sve koji se nisu pokorili naredenju. Najvi e ga je bolela pohlepnost sve tenika. koji Levitima i pevacima nisu placali odredeni deo desetine koji im je pripadao. pre na e ere. Izbacen iz ravnote e tom zarazom. vinogra -de i vocnjake koje su im oduzeli za dugove i zelena ke kamate. da bi onemogucio trgovinu. Postojala je jo sto i petnaest godina. Nemija je sve krivce pozvao preda se. pala je Samarija. znaci. cesto ne spavajuci i ne pre -svlaceci se. itelji Jerusalima groznicavo su zidali danju i nocu. Zatim im je naredio da se zakunu da ce ostaviti ene tudinke. Judejska dr ava. zadovoljava -juci se samo skromnim prilozima za odr avanje svoje kuce. Za vreme Solomonove i Davidove vladavine ubla avali su ih zajednicki dr avni interes i zajednicko versko sredi te. S ogorcenjem je zakljucio da se stanje opet pokvarilo. hram u Jerusalimu. Pod izgovorom da hoce sklapanje mira. spasla se samo zahvaljujuci tome to je postala vazal svog tobo njeg spasioca. 382 "ZAR SAM JA CUVAR BRATA SVOJEGA"* Ubrzo se pokazalo da je raspad Davidove dr ave na Izrailj i Judeju jedna od najvecih tragedija jevrejskog naroda. zbog cega su napustili slu bu u hramu i poceli se baviti zemljoradnjom. Ta verska izma ne samo to je dovela do potpunog duhovnog otudenja dve krnje jevrejske dr avice. Za -tim je sazvao zbor i zahtevao od bogata a da se zakunu da se vi e nece baviti lihvarenjem i da ce vratiti sirotinji polja. ne to vi e od dvesta godina. pre na e ere. Godine 721.

.stanovni tva te dr avice. izrailjska plemena su jo Bila su pod jakim pritiskom razno uvek tamo bila u manjini.

Zahvaljujuci takvim carevima kao to su bili Asa. eleci verovatno da dobije podr ku vecine podanika. koga je na presto dovela jehovisticka stranka proroka Ahije. Jeremija i Ne -mija. ako iz tog ugla pogledamo na istoriju Izrailja. Kako je to pitanje izgledalo u Judeji? Izgledalo je da bi zemlja. koji je izvr io duboke verske reforme i povratio pravne norme sadr ane u knjizi Zakoni ponovljeni. vrsnog hananskog stanovni tva. istina. lihvarstvo. ti ratovi su hiljadostrukim nitima bili vezani za politicke medunarodne sile. Jerovoam i drugi izrailjski carevi morali su na to ozbiljno racunati i zato je izmaticni Jehovin kult u njihovoj dr avi dobio idolopoklonicki karakter. jehovizam je u Judeji bio daleko ilaviji. izrabljivanje i su -rovost bogata a. Joas je ubio sve tenika Zahariju zato to mu je prebacio idolopoklonstvo. Tek kasnije je predvo -dnik jehovisticke stranke Juj odneo pobedu nad tudinskim kulto -vima. ubrzo priklonio idolopoklonstvu. Osam judejskih careva Biblija optu uje za idolopoklonstvo ili za proganjanje jehovinih sve tenika. kao to znamo. To se dogodilo narocito zahvaljujuci caru Josiju. odsecena planinama od susednih uticaja. kovcegom zaveta. Ali to je bila samo privremena pobeda. izvr io versku izmu. Kultovi ovih naroda pu tali su u Izrailju sve dublje korene i u pojedi -nim trenucima izgledalo je da je jehovizam osuden na propast. Izrailj i Judeja postali su igracka u politickim igrama koje su im na kraju donele propast. koje se ponosilo bogatom ver -skom i kulturnom tradicijom.. Ahaz je bogu Molohu pri -neo na rtvu svoga sina. l pored svega. U Samariji i Jerusalimu borile su se o prevlast stranke koje su tra ile oslonac ili u Siriju. koji su osudivali ugnjetavanje. Knjiga postanja (4. Kako to obicno biva. Fenicanke Jeza -velje.*Kainove reci. Ali i tamo se kult tudinskih bogova sna no si -rio. borba protiv jehovizma poprimila je krvavi karakter. Na taj na -cin. Mojsijeva religija uvek se obnavljavala. To se pokaziva -lo u ustanovljenju zlatnog teleta i proterivanju iz dr ave ortodok -snih predstavnika jehovizma: sve tenika i Levita. vec su produbljivali i klasne razlike. Cak je i Jerovoam. s prete nom vecinom jevrejskog stanovni tva i s tradicionalnim kultnim pred -metom. dok se na kraju nije izborila za prevagu nad tudinskim bogovima. do lo do ustanka pod vodstvom proroka Ilije. dok je mali broj privilegovanih gomilao sve veca bogatsva. Uop te uzev i. Pojavili su se mudraci kao Amos. Pogor avale su se i unutra nje dru tvene prilike. jer se i on. Do -znajemo da je vatrena poklonica fenickih bogova progonila i ubi -jala Jehovine proroke. Obe dr avice bile su potresane dugo -trajnim i te kim verskim ratovima. Za vreme Ahavove vladavine i njegove ene. ili u Egiptu. revoluci -je. prvi car Izrailja. Nemocni Izrailj nije se mogao uspe no braniti ni od uti -caja i podrivanja susednih dr ava. bratoubilacke borbe. ili u Asiriju. ali ustanak nije mogao biti uspe an. Pod te kim teretom poreza i dugova. Josafat. neprestani ratovi. Tada je. Jotam. 384 Zenon !%psidovs/(i Jezekija i Josija. 9) 2. u blizini palestinkog na -seljaf^ison Lesion. trebalo da predstavlja oslonac Mojsijeve religije. pouke. a Manasija je zapoceo krvave progone jehovista. Da zlo bude vece. Fenikije i Damaska. propovedi i poziva -nja ljudi da se poprave ne zaustavljaju tok istorije. Komentar za te prilike mo e biti vec pomenuto pismo izrailjskog seljaka nadeno godine 1960. me -du njima nije bilo nijednog vernog jehoviste koji bi zaslu io po -hvalu redaktora istorijskih biblijskih knjiga. to takode ima svoje obja njenje. ali. iroke narodne mase sve vi e su siroma ile. dinasticki prevrati i verski neredi ne samo to su prouzroko -vali anarhiju u obe zemlje. Drukcije govoreci. kad je prorok morao da pobegne iz zemlje. Po mi ljenju naucnika . sa cudenjem cemo utvrditi da Biblija optu uje njegove careve za kult tudinskih bogova ili precutkuje njihovu versku de -latnost.

.

po cenu citavog blaga Jerusalimskog hrama doveo u Hanan asirsku vojsku. po to se iz osiroma enog naro -da ni ta vi e nije moglo iscediti. razumecemo bezobzirnost tada njeg poreskog si -stema. Po to je talenat vredeo tri hiljade sikala. ali takvi slucajevi bili su retki i pre su imali karakter politickih manevara i nikako nisu proisticali iz patriotskih pobuda. koji je upravo zavr io berbu. Seljak. Jo prve godine svoje 2Q/~ vladavine persijski car Kir dozvolio im je da se vrate u domovi -nu. Tiglat-Falazar III zahtevao je za tu 10C legende uslugu stravicnu sumu od hiljadu talenata srebra. krvavi uzurpator Menajim morao se osloniti na Asiriju da bi se odr ao na vlasti. Dva carstva uglavnom su vodila medusobne istrebljivacke ratove i nisu se ustezala da dovedu u Hanan svoje najljuce vekovne neprijatelje. ali je u njoj sve vreme vladala jedna. dodu e. dodu e. Izvr ilac otcepljenja. u mnogim slucajevima cak i povoljno u materijalnom pogledu. ali je njegov sadr aj sasvim jasan. careubistva i dinasticki prevrati u Izrailju. l pored toga to je zaveo teror u dr avi. opusto io Judeju i poceo opsadu Jerusalima. Ta samoubilacka politika morala je pre ili kasnije da dovede do propasti celog jevrejskog naroda. U svetlu tih cinjenica postaju nam razumljivi neprestani dvorski pucevi. Ali s vremenom su cak i bogati ljudi postali rtve rato -va i politickih nemira. koje je trebalo placati susednim silama. Jerovoam.ono potice iz VII veka pre na e ere i sastoji se od cetrnaest redova teksta napisanog na komadima razbijenog krcaga. Menajim je do ao do nje na taj nacin to je uzimao od bogata a po pede -set sikala srebra. l car Izrailja Joas opljackao je Jerusalimski hram i deli -micno poru io gradske zidine. da dva cara ive i u slozi. to znaci da je izgnanstvo trajalo nepunih pedeset godina. krenuo je sa saveznikom protiv judejskog cara Ahaza. bio je bez sumnje egipatski placenik. Car Izrailja Fekaj sklopio je savez s Damaskom. podnosi tu bu svome knezu da mu je ubirac po -reza oduzeo ogrtac. za Judejce takozvano vavilonsko ropstvo i nije bilo pravo robovanje. Dovoljno je navesti tri primera da se prika e to stanje stra nog politickog slepila. Prvi talas povratnika krenuo je na put u prolece godine 537. Da bi prinudio Judeju da pristupi antiasirijskoj ko -aliciji. De avalo se. kao to smo vec pomenuli. pokrivali su oni koji su jo imali zlata i srebra. Pismo je o teceno i ima praz -nine. de avala careubistva i dvorski pucevi. vec preseljenje. l u Ju -deji su se. dok se u Izrailju u toku 230 godina izmenjalo devet carskih dinastija koje su uzurpatori nasilno osnivali. Dinasticko rivalstvo izmedu vladara Izrailja i Judeje kao i borba sve tenika za prevlast oslabili su obe dr avice i bili u potpunoj suprotnosti s interesima naroda. mnogi Judejci uspeli su da se okuce u tudini i odbili su da se vrate. Kad tri miliona podelimo sa pedeset. ispla -tio je svome za titniku tri miliona sikala srebra. . Dok se deset izrailjskih plemena bez traga rasplinulo u etnickom kotlu Mesopotamije. a visoke namete. Davidova dinastija. iako za to nije imao nikakvog osnova. Neposredna posledica njegove pobune bila je ta to je faraon Sisak l pet godina posle Solo -monove smrti opusto io Hanan i odneo sve blago Jerusalimskog hrama. samo da pobede protivnika. Ako uzmemo u obzir cinjenicu da je ogrtac ubogim Izrailjcima slu io i kao pokrivac. Osim toga. istorija je prema njima bila blagonaklona. pre na e ere. Bili su to razni ljudi: bogati trgovci. Zemlju su pusto ili razni osvajaci. Ali bez obzira na tako kratak vremenski period. Tada je Ahaz. znaci da je ezdeset hiljada imucnijih ljudi moralo prilo iti znatan iznos za odr avanje na prestolu krvavog uzurpatora. Ogrtac je verovatno bio jedina imovina seljaka kome je nanesena nepravda.

.

zemljoradnici i zanatlije." (Knjiga Nemijina. 1-7. Jevreji koji su se o enili tudinkama morali su napustiti svoje ene i de -cu ili i sami otici iz Judeje. koji su za novu domovinu bili vezani interesima. sinovi na i kao nji -hovi sinovi. i sluge njihove zapovedahu po narodu. U novom judejskom dru tvu pre svega*Dada u oci nesumnjiva dominacija religije i sve teni -ka. Oni su doneli stroge zakone o braku. Zato se rasrdih vrlo kad cuh viku njihovu i te reci. To je Dilo pravo teokratske dru tveno uredenje s prvosve . Ali niko nije bio ravnodu an prema svojoj domovini. jer polja na a i vinograde na e dr e drugi. Nema sumnje da su se za povratak prijavili pre svega siroma ni ljudi. koji se nadao da ce biti naimenovan za prvosve tenika. Tacno je receno da su se Judejci iselili kao narod.. da dobavimo ita da jedemo i ostanemo ivi. koji je sve vi e preovladivao u Vavilonu. i re -koh im: vi mecete bremena svaki na brata svojega. Ta cinjenica nam obja njava gotovo sve to znamo iz Knjige Jezdrine i Knjige Nemijine. a po ulicama Jerusalima culi su se tudi jezici. narodne ma -se bile su izlo ene ugnjetavanju. izrabljivanju i lihvarenju od strane imucnih slojeva. svi su dare ljivo pri -lagali za obnovu hrama. A preda nji upravitelji koji bejahu pre mene bejahu te ki narodu uzimajuci od njega hleba i vina osim cetrdeset sikala re -bra. Ali teo -kratski poredak nije obezbedio narodu demokratsku ravno -pravnost. rasno tudih naroda. S ugnjetavanjem i ekonomskim zloupotrebama vlasto -dr aca irila se demoralizacija i ravnodu nost prema pitanjima koja se ticu naroda.evinama Jerusalima. koje nije upla io daleki naporni put i ubogi ivot u ru . od koga je kasnije nastala stalna institucija Sanhedrin. a mi ne mo emo ni ta. Zahvaljujuci Jezdri i Nemiji. a vratili kao verska zajednica.. ali i brojni predsta -vnici u Vavilonu rodenih pokoljenja. Uz njega je stajalo savetodavno telo sasta -vljeno od predstavnika aristokratije. Morali su to biti vatreni sled -benici Jehovini. reakcija na te pojave bila je neobicno sna na. sve tenici i Leviti. mnogi povratnici prihvatili su aramejski jezik. deca iz tih brakova ce -sto nisu vi e ni govorila hebrejski. cuvajuci svoje stare obicaje i obrede. i kao to znamo iz Biblije. prihvatio misije da ucini kraj svim tim zloupotrebama. l smislih u srcu svom i ukorih knezove i poglavare. Mu karci i ene stupali su u brakove s pri -padnicima susednih.tenikom na celu. iako vec u godinama. Drugi opet govorahu: da zalo imo polja svoja i vinograde i kuce da dobijemo ita u ovoj gladi. i eto treba da damo sinove svoje i kceri svoje u roblje. Tako se u Judeji stvorila izuzetna konce -ntracija ortodoksnih jehovista. ciji religiozni ar nije bio ta -ko jak kao njihovih otaca. Sve tenici su vr ili finansijske zloupotrebe. Nemija. Hajde vratite im danas polja njihova i vinograde i masli -nike i kuce i to im na stotinu uzimate od novca i ita i vina i ulja. 15). ovako opisuje te odnose: "l stade velika vika ljudi i ena na bracu njihovu Judejce. Jevrejina visoka roda. Judejcima je pretila opasnost odnarodenja. Oni koji su ostali u emigraciji iveli su u takozvanoj dijaspori. Kratko govoreci. A telo je na e kao telo brace na e. legende 387 Jo drugi govorahu: da uzajmimo novaca na polja svoja i vinograde za danak poreski. i neke kceri na e vec su robinje. 11. takozvani "savet stare ina". predstavnici najkonzervativnijeg dela Mojsijeve religije. Jer neki govorahu: nas i sinova na ih i kceri na ih ima mnogo. tj rasejanju. Tada ga je vladar Samarije postavio za naj -vi eg sve tenika hrama koji . Jevrejski istoricar Josif Flavije pomi -nje nekog Manasiju. koji se. ali je bio odbacen jer mu je ena bila tudinka. 5. Uz to.

kao i Jevreji. Razlikovali su se od njih pre svega po tome to im propovedanje nije bilo profesija i to nisu iveli od proricanja buducnosti. Biblija sadr i knjige esnaest proroka od kojih najveci znacaj imaju prorocanstva Amosova. Svi oni su bili uvereni da im je Jehova poverio znacajnu versku i dru tvenu misiju. Za vreme sabata niko nije smeo da krene na 388 dalji put. Prorok Mihej je tu misao jo uprostio. cime su osvoji -li simpatije ikonoplasta jehovizma. Sve na e dualisticke religio -zne koncepcije Boga i sotone. Jeremijina i Jeze -kiljeva. Na srecu. pa ni da ubere klas ita kad je bio gladan. Zbog toga je Mojsijeva religija postala be ivotna i li ena dubljeg etickog sadr aja. Izrailjci su zaista bili izabrani narod. Jevrejski pisci navode trideset i devet poslova koje za vreme sabata nije bilo dozvolje -no obavljati. koji je propovedao da na svetu deluju dve sile koje se medu -sobno bore: bog svetlosti Ormuzd i bog zla Ahriman. stega koja je trebalo da dr i u pokornosti malobrojni jevrejski narod da ne izgubi svoju posebnost. Isaijina. nisu priznavali kultne idole. postojala je u jevrejskom dru tvu i druga verska struja. iz toga nikako ne proizlazi da su oni legendarne licnosti. Amos pa -stir. Tamo mu se prikljucio veliki broj sve tenika i Levita koji su sbog istih razjoga morali da napuste Jerusalim. Jevreji su verovatno mo -rali osecati naklonost prema persijskim sledbenicima Zaratustre. a Jeze -kilj sve tenik u Jerusalimskom hramu. Broroci nisu imali niceg zajednickog s vracima koji su lu -tali po emlji. Ali je sigurno da knjige koje im pripisuje Bi -blija nisu uvek iza le ispod njihovog pera. Jeremija potomak aristokratskog sve tenickog roda. ' Njihova velika zasluga bila je u tome to su pre svega isticali eticke vrednosti jevrejske religije. u najboljem slucaju sastavljene od autenticnih odlomaka nji -hovih tekstova ili od tekstova nepoznatih autora iz raznih veko -va. Cak je bio greh izvlaciti magarca kad padne u jamu. Taj jalovi verski formalizam podsecao je na feti izam i ocigledno je slu io sve tenicima za odr avanje teokratske vlasti nad judejskim narodom. To su bili mudraci. Svi koji su se protivili sve tenicima i nadzoru nad ritualima iselili su se iz Judeje. Po njegovom shvatanju.je podigao na brdu Garizim. iako su predstavljali konacnu sublimaciju vekovne tradicije religioznog vracarstva. Per -sijanci. Isaija je bio imucan zemljoradnik. ciji su predstavnici bili proroci. dru tveni i politicki radnici i propovednici religiozne konce -pcije vi eg reda. ali izabran samo zato da celom covecanstvu donese do -bru vest i na taj naci omoguci spasenje sveta. lako je neke od njih narodno predanje obdarilo natpriro -dnom cudotvornom moci. Amos je upravo propo -vedao da ga se u jehovinom kultu malo ticu rituali i ceremoni -je i da je su tina u tome da ljudi u du i budu pravedni i bogobo -ja ljivi. dakle pripisuje mu vec sasvim jasno univerzalne osobine. propovedajuci da Jehova pre svega tra i od coveka da bude dobar. Religija je postala orude ovinisticke politike. Te nja za potpunom izdvojeno cu od okolnih naroda iz -vr ila je dubok i dalekose an uticaj na jevrejsku religiju. Zanimljivo je da neki naucnici u produbljenoj monote -istickoj koncepciji koja se provlaci kroz knjige proroka otkrivaju uticaje iz vremena vavilonskog ropstva. Prorok Isaija je od Jehove najzad ucinio Boga celog covecanstva. zasnovane na licnoj moralnoj odgovornosti co -veka pred Bogom. neba i . narodni uci -telji. Prema tome. Sve pojedinosti ivota bile su uredene preciznim ritu -alnim propisima. slobodni smo reci da su biblijske knjige pro -roka zajednicka svojina jevrejskog naroda i predstavnika ideja koje su ga zaokupljale jo od VIII veka pre na e ere. Kult Or -muzda nesumnjivo ima mnogo zajednickog s jehovizmom. pravedan i 389 milosrdan. Ta mesijanisticka ideja bila je ne to sasvim novo i stvaralacki je delovala na mi -sao prvih hri canskih zajednica. Na osnovu lingvisti -ckih ispitivanja danas vec znamo da su te knjige samo antologi -je.

.

u novovavilonskoj haldejskoj dr avi i u Egiptu sa -cuvale su se ogromne arhive s dokumentima i natpisima u grob -nicama. propovednici. Dok su bogata i iveli u istocnjackoj rasko i. Tako. Zahvaljujuci tim otkricima. Jeremija po cenu ivota o tro istupa protiv politickih fanatika.. Na srecu. Ugnjetavanje sirotinje i samovolja bogata a. U propovedima tih mudraca religija je prestala da bude op ta insti -tucija i postala je licna stvar svakoga coveka. okru eni brojnom poslu -gom i nalo nicama. Kratko receno. Njihovi moralni ideali. a jevrejskom dru tvu prorokovali propast i patnju ako se ne vrati na put istine. narodne mase postajale su sve siroma nije. svetlosti i mraka. 11 mnogim slucajevima ne doznajemo ta ih je navelo na ovakav.. po tenje. Logicna posledica tih uzvi enih etickih nacela bila je o tra kritika dru tvenih odnosa u Izrailju i Judeji. U Vavi -loniji i Asiriji. A upra -vo to su propovedali neki proroci i tom svezom mi lju zapoceli novu eru verskog ivota naroda. i njivu na njivu nastavljaju. vec i utvrditi da su ti podaci uglavnom tacni. mogle su se cak pribli no proracunati godine vladavine . Kao to smo vec vi e puta utvrdili. izvr ili su neprolazan uticaj na evropsku kulturu dva sledeca milenijuma. Po njima. Aristotel je pi -sao da bi bilo cudno kad bi neko rekao da voli Boga. ugovora o prijateljstvu i diplomatskih poteza. U tekstovima koji se od -nose na istoriju pomenutih dr ava. nadahnuti vizionari i veliki pesnici izra avali su sve ono to je u jevrejskom naro -du bilo najvrednije. Ti duhovni predvodnici. Carevi su stanov -ni tvo gonili na prisilni rad na gradnji hramova. Ratni tro ^ . podsticali Judejce protiv Haldejaca. ta vi e. Prorok Isaija u ocajanju uzvikuje: "Te ko onima koji sastavljaju kucu s kucom. verske koncepcije i po -zivanje na dru tvenu pravdu. metodom korelacije moguce je bilo objasniti ne samo dotad nepoznate uzrocne veze mnogih biblijskih podataka. cak i za vreme Nabukodo -nosorove opsade Jerusalima nagovarao je Judejce na predaju. li enih pragmaticne povezanosti. pravednost i dobrotu. postojale su ozbiljne osnove za kritiku. Ideje proroka bile su. racunajuci na pomoc Egipta. moralnog pada i korupcije. vec tra i moralnu cistotu. ali tek u vreme careva i posle povratka iz vavilonskog ropstva iroko je primenjivano robovanje za dugove. Ropstvo je u Hananu postojalo od pamti -veka. Biblijski tekst obave tava nas samo o tome kad su poje -dini carevi vladali. poticu iz persijskog doba: Jevreji su ih preuzeli u vreme ropst -va i predali ih potom ranome hri canstvu. palata i tvrdava. otkriveni su mnogi podaci koji bacaju iznenadujuce svetio na dogadaje u Izrailju i Judeji. koji su.zemlje. Jehova ne pridaje znacaj spolja njim formama kulta i rituala. Dogadaji su ubrzo pokazali kako je njegovo stanovi te bilo is -pravno i razumno. na stenama i u hramovima. Proroci su bili i dalekovidi politicari. dakle. Isa -ija odvraca cara Ahaza od dovodenja Asiraca u pomoc protiv izrailjsko-sirijskog saveza.^&^ 390 Zenon %osufovs/(i kovi padali su na seljake i na kraju ih doveli do propasti.^ ne na drukciji postupak. Mesopotamijom i Egiptom. Ca -revima su prebacivali zlocine i raskala an ivot. da vec ne bude mesta i vi sami ostanete u zemlji" (Knjiga proroka Isaije. 8). biblijska istorija sastoji se sa -mo od kratkih hronicarskih zapisa. Biblijska istorija Izrailja i Judeje svodi se na hronicarsko nabrajanje careva i na ocenu njihove vladavine s gledi ta jeho -vizma. ne shvatamo politicke i psi -holo ke motive ratova. Proroci su osu -divali dru tvo zbog otpadni tva. a oni su iveli u luksuznim dvorcima. istorija dveju jevrejskih dr ava tesno je pove -zana s istorijom velikih sila. 5. na primer. veoma revolucionarne. porezi i zadu iva -nje kod lihvara produbljivali su bedu radnih masa i bogatili imu -cne slojeve.

.

Oslanja se uglavnom na prvu i drugu Knjigu o carevima i dopunjeno podacima iz Knjige Jezdrine. prvi talas povratnika nije mogao da krene za Jerusalim pre proleca godine 537. prineo mu na rtvu svoga sina. U sledecim redovima natpisa pobedonosno saop tava da je razbio napadace %ko da "Izrailj zauvek propade". Kao to iz ovoga vidimo. car moavski Misa digao je bunu protiv Izrailja i prestao da placa nametnuti danak. Jeremije i Jezekilja. Potpalili su ispod njega vatru i polivali ga vodom sve dok se nije raspao na ko -made. Tih otkrica ima tako mnogo da se ovde ne mogu sva navesti. doznale su za to francuske vlasti i ponudile vlasniku hiljadu i pet stotina dolara. kao to Biblija priznaje "vratio se u svoju zemlju".kom aru nije po tedeo ni svoga ticenika cara Jerovoama i da je pusto io i zemlje novoosnovanog izrailjskog carstva. Knjige Nemijine i knji -ga proroka Isaije. Ispada da faraon u pljacka . ne bi shvatio njenu uzrocnu povezanost s politikom susednih velikih sila. Amrije. 27). Pre nego to je kupovina izvr ena. Tada je Joram u savezu s carem 392 Zenon 3(psit£ovs/<i edomskim i carem judejskim krenuo protiv pobunjenika. Danas se on nalazi u Luvru. Za vreme Joramove via -davine. Tada su Arabljani do li do zakljucka da taj kamen mora imati neku magicnu moc.391 izrailjski i judejskih careva kao i va ni datumi u istoriji jevrejskog naroda. mo emo smatrati da je taj rat stvarno bio ru ilacki. U na oj prici ne bi imalo smisla ponavljati maglovita i lakonska biblijska saop tenja^ bez pozivanja na bogati materijal koji nam pru a arheologija. da bi umilostivio boga Hemosa. Zato je poglavlje koje se odnosi na dva jevrejska carst -va me avina sastavljena od podataka iz raznih istorijskih izvo -ra. pre na e ere. Zahvaljujuci proracunima izvr enim na os -novu persijskih dokumenata. Svaki od njih predstavlja jedan od gradova koje je Sisak osvo -jio i opljackao. 3. Godine 1868. A. Zato cemo se ograniciti samo na neka naj -va nija i najneverovatnija. a sadr i i podatke iz sa -cuvanih svedocanstava Mesopotamije i Egipta. pobedom se razmecu obe stra -ne. Iz natpisa na njemu proizlazi da je Misa u pocetki stvarno trpeo poraze. Iz spiska tih gradova doznajemo zanimljiv poda -tak koji Biblija sasvim precutkuje. nemacki misionar F. Tu tajanstvenu napomenu razjasnila je tek arheologija. Za lak e razumevanje tog problema vredi navesti jedan od lak ih primera takvog preracunavanja. znamo da se to dogodilo krajem godine 539. Po to Joram nije konacno pokorio zemlju Moavsku i. i zatvoriv i se u tvrdavu Kiraraset. Klajn otkrio je istocno od Mrtvog mora ogroman kamen od plavog bazalta s urezanim nat -pisom na moavskom jeziku. Najveci car Izrailja. Za taj dragoceni spomenik Klajn je ponudio Arabljanima cetrdeset dolara. Po to su se iseljenici nekoliko mese -ci pripremali za put. Samo ulaganjem ogromnog truda i sredstava francuski arheolozi uspeli su da ih otkupe i ponovo sastave dragoceni kamen. Biblija govori da je pet godina posle podele jevrejskog carstva faraon Sisak upao u Judeju i opljackao Jerusalimski hram. Arheolo ka otkrica izvr ena u Egiptu i Mesopotamiji na zapanjujuci nacin potvrduju verodostojnost i tacnost pomenutih biblijskih tekstova. Na njemu vidimo egipatskog bo -ga Amona kako vodi na konopcu 156 jevrejskih zarobljenika. ali ipak nije . pre na e ere. U ru evinama hrama u Karnaku otkriven je bareljef na kome je ovekovecen taj pohod. koje su zatim prodavali kao amajlije. Citalac ne bi stekao potpunu sliku o jevrejskoj istoriji. Zato je cudno izgledala primedba da pobednici "brzo oti -do e odande i vrati e se u svoju zemlju" (Druga knjiga o care -vima. Biblija tvrdi da su saveznici potukli cara Misu i potpuno opusto ili nje -govu zemlju. pokorio je zemlju Moavsku i cetrdeset godina posle toga izvlacio od svoga vazala ogroman godi nji danak od sto hiljada ovnova. Biblija ka e da je Kir jo prve godine posle osvajanja Vavilona dopustio Jevrejima da se vrate u Jerusalim.

.

kamile. majmune.n. U svetlu tih novootkrivenih cinjenica. a na drugom mestu vodi mu na konopcima ivotinje: slonove. Ahav je morao biti svestan sve vece moci Asirije. otkopao iz ru evina asirskog grada na brdu Tel Nimrud. Zagonetka je re ena kad je otkriven natpis asirskog cara Salmanasara III (859 825. U Bibliji nailazimo na dogadaj koji je dugo vremena bio potpuno nerazumljiv. Car gordo sto -ji. Misa je utoliko bio u pravu to se tada zaista oslobodio dugogo -di njeg ugnjetaca. pred -stra a Izrailja protiv buduceg asirskog napada. koji je ubio Ahava i Jezavelju. Ali to nije bio cvrst savez. stari sporovi izmedu Izrailja i Sirije ponovo su buknuli i Ahav je poginuo u jednom od broj -nih okr aja. obhodio se prema njemu veoma blago. izabrao je jedinu razumnu politiku: sa -vez s pobedenim protivnikom." Iz drugog teksta vidi se da je Juj uru -cio danak osamnaeste godine Salmanasarove vladavine. Sve strane tog cetvorougaonog stuba od crnog bazalta pokrivene su bareljefima i natpisima s klinastim znacima.doneo re enje. Izrailj je za vladavine Joahazove pretrpeo potpun poraz. bikove i legendarnog jed -noroga. Osecalo se da se iza te velikodu nosti. nazvao ga bratom. U takvim uslovima nije bilo u njegovom interesu da Sirija. jer kad su se Asirci vratili u svoju zemlju. godine pre na e ere. sklopio s njim mir i pustio na slobodu. bude uni tena. antilope. ali oci -gledno nije zauzeo grad. Kao dalekovidi dr avnik. Pobiv i dvadeset i pet hiljada neprijateljskih vojnika. Ali uprkos onda njim obica -jima nije ga ubio niti je opusto io njegovu prestonicu. p. olovo. Damask je uspeo da se od -brani. Natpis ispod te scene ovako glasi: "Danak cara Jaui iz Bit Humri (to jest iz car -skog doma Amrijevog): srebro. carsko ezlo i balsamovo drvo. zlato. Najvece uzbudenje u naucnom svetu izazvao je takozva -ni "crni obelisk". zlatni pehari. deset bojnih kola i deset hiljada pe aka. Vladar mocne dr ave sa op tava da je odneo pobedu nad savezom dvanaest careva medu kojima su bili i Ven-Adad i Ahav. a pred nogama ponizno mu se klanja neki dostojanstvenik u bogato vezenom plastu. kad je izbio novi rat sa Salmanasarom. Povorka robova nosi mu skupoceno blago: slonovu kost. Posledice te ku -kavicke politike bile su kobne. Naprotiv. to jest oko 842. neobicne za Ahava i onda nja vremena. zlatna vedra. zlatna ca a. ali nije bio pobeden. posadio ga na svoja ko -la.e. god. Tek posle nekoliko godina natpis je uspeo da procita Englez Ravlinson. Jo jedan bareljef prikazuje Salmanasara. To je bila odmazda za to to je Juj izdao antiasirijski savez sklopljen s Aramejcima i. mora skrivati neka tajna. zlatne cinije. protiv mocne Asirije morala se boriti sama i bila je pobedena. nestalo je u izgnanstvu bez traga. . jer se vratio u Ninivu i pet godina nije zapocinjao nove ratove. a deset izrailjskih plemena odvedenih u Mesopotamiju. Izrailj je na kraju postao plen Sargona II. cupove i kotarice. dok se Ahav povukao iz borbe s velikim gubicima. dobrovoljno se predao Asir -cima plativ i ogroman danak u zlatu i srebru. bale tkanina. Ali je asirski natpis otkrio razlog zbog cega je car Damaska upao u Izrailj i opusto io njegove gradove. biblijski zapis po -stao je jasan. Car Ahav naneo je vladaru Damaska Ven-Adadu strahovit poraz i zarobio ga. Oslabljen borbama sa svojim prirodnim savez -nikom. Sirija. Samarija je ra -zorena. a njegova silna vojska prinudno je svedena na pedeset konjanika.). Iz teksta njegovog natpisa mo emo za -kljuciti da je rat ostao nerazre en. izdata od svoga saveznika. dobijeno od njega. poceo je opsadu Damaska. 394 Biblija precutkuje cinjenicu da je Juj bio asirski vazal. Na jednoj strani vidi se lik cara Salmanasara III sa svojom svitom. l tada se ispostavilo da je taj ponizni lik iz -railjski car Juj. koji je engleski arheolog Lejard godine 1846. "Crni obelisk" nam je tako pokazao koliko je bila kratko -vida i pogubna politika izrailjskih uzurpatora. Posle dugih i estokih borbi s Damaskom.

Ko je i za to sagradio tvrdavu u blizini prestonce? Sve ukazuje na to da ju je podigao za sebe car Ozija. godine ekspedicija engleskih i ame -rickih arheologa izvr ila je tamo sistematske radove na iskopa -vanju. i propa ce kuce od slonove kosti. Osvajac Samarije pojavljuje se anoni -mno. pogotovu to se tri stiha pre toga pominje Salma -nasar. orkrivene ru evine neke tvrdave koja se ne pominje ni u jednom istorijskom izvoru.. kao "car Asirski"." Biblisti i arheolozi su pretpostavljali da je Ozija iveo u podzemnim prostorijama svoga dvorca. Grad je osvojio tek njegov naslednik Sargon posle dve godine svoje vladavine. papiruse. Razumljivo je to je taj fantastican podatak smatran jed -nim od brojnih primera bujne ma te. Na osnovu tih podataka moglo se utvrditi da je Samarija pala godine 721. srne. Pokazalo se da je Salmanasar zaista otpoceo opsadu Samarije. ali je umro posle godinu dana. ali zidovi i name taj bili su ukra eni tako ogromnom kolicinom tih plocica da je svakako mogao ostavljati takav utisak. i ivlja e u odvo jenom domu. U dvo -ri tu su se nalazili kameni zidovi u Bibliji pomenutog bazena u kome su oprana okrvavljena Ahavova bojna kola. gubavcima. to jest posle trogodi nje opsade. pre na e ere. grad obnovih i ucinih ga lep im no to je bio. ili Rama Rahel. To mi ljenje moralo je biti odbaceno kad su u naselju Rama. Po bibli -jskim propisima. Le ao je na zapadnom obronku gorskog vrha odakle se moglo videti Sredozemno more. istina. U ru evina -ma je nadena upadljivo velika kolicina . za koji neki naucnici <Bj6ujsl(e legende misle da je bio napisan kao svadbena himna za Ahava i Jeza -velju. Ispod razvalina otkriveni su temelji odbrambenih zidina. 5) doslovno citamo: "A Gospod udari cara. opekama i kamenju. od pedeset bojnih kola. 39) citamo da je Ahav sagradio kucu od slonove kosti. dok su u njegovo ime vladali najpre njegov sin Jotam." Biblija u tri navrata istice rasko koja je navodno vladala u carskom dvorcu u Samariji. lavove. palme. U Prvoj knjizi o carevima (22. Te ko je bilo pretpostaviti da je tu rec o Sargonu. sfinge i fe -nicke idole. 3. U prostranom dvori tu nalazile su se tri radevine. nailazimo na pomen o "dvorima od Minijske slonove kosti". ali nije odbacena mogucnost da je za cara napravljen izuzetak. toliko svojstvene narodima Istoka. Dvorac dodu e nije bio sagraden od slonove kosti. Kad su arheolozi poceli prosejavati kr . govori Gospod. bili su zapanjeni. u Psalmu 45. 15): "l udaricu kucu zimnu i let -nju kucu. nije bilo dozvoljeno da osta -nu u Jerusalimu. te bi gubav do smrti svoje. ljiljane. U Drugoj knjizi o carevima (15. U tome natpisu Sargon saop tava: "Opsedah i osvo -jih Samariju i odvedoh u ropstvo dvadeset i sedam hiljada dve stotine i devedest stanovnika. kule i cisterne za cuvanje ki nice. Vec na samom pocetku nailazimo na intrigirajucu zagonetku vezanu za razumnog i tra -gicnog cara Oziju. Bila je opasana zidinama debelim preko tri metra.Sargon se u Bibliji pominje samo jednom i to u vezi s pobunom u gradu Azota. Tek je otkrivanje natpisa na zidu carskog dvorca u Hor -sabadu ucii4o sumnjama kraj." Najzad. Od 1931. Naselih ga ljudima iz zemalja koje osvojih. Nacinih od njih carski korpus. Postavih im namesnika i nametnu danak kakav placaju svi podanici Asirije. Na njima su se videli bareljefi koji su pred -stavljali lotose. do 1935. Amos proro -kuje (Knjiga proroka Amosa. Ostavi -mo sada Izrailj i predimo na Judeju. Ali najva niji nalaz bio je car -ski dvorac Ahava i Jezavelje. kapije su bile izlivene od bakra ili bronze. Tek arheolo ka istra ivanja u ru evinama Samarije po -kazala su da to nije ba savim legenda. a kao to se mo e zakljuciti iz ocuvanih tragova. i nestace velikih ku -ca. Na jednoj od njih su sa zadnje strane bila tajna vratanca kroz koja se iz tvrdave moglo neopa eno izaci. a zatim unuk Ahaz.. Na hiljade odlomaka plocica od slonove kosti le alo je u pepelu.

.

Jedan egipatski sve tenik ispricao mu je da je Sanheri -bova vojska. cime bi u tedeli preko dvesta metara mukotrpnog rada. Hvali se dodu e da je opusto io Judeju i od Jezekije uzeo danak od trideset tale -nata zlata i trista talenata srebra. Pobrinuo se i za snabdevanje grada stalnim dotokom vode. nema sumnje da je trvrdava bila carsko sedi te. Posle pada Samarije. krenu -la protiv Egipcana. Iz toga bi proiza lo da je Sanherib morao da prekine opsadu Jerusalima po to mu je vojsku desetkovala neka stra na zaraza. pokazalo se da je trebalo zao -bici u steni izdubljene grobnice Davida i Solomona. Srecemo ga u Bibliji. kojim je voda sa izvora Giona tekla pravo u Jerusalim i slivala se u cisternu. Ali se konacno napor isplatio. doputovao je u Jerusalim engleski orijentalist Arcibald Sajs da prepi e natpis. pribli iv i se jedni drugi -ma na udaljenost od tri lakta. Mo da tu hipotezu potvrduje i cinjenica da je engleski arheolog . Tada su asirski logor napali poljski mi evi i toliko izgrizli tetive lukova i ko ne delove naoru anja da su se bespomocni vojnici morali povuci iz borbe. razloge zbog kojih je morao da odustane od opsade. Do kolena u mulju i vodi. Arheolozi su se pitali za to rad -nici i pored velike urbe nisu bu ili stenu u pravoj liniji. Judeja je bila svesna opasnosti koja joj preti od Asirije. na jednom fragmentu urezan je lik bradatog mu karca koji sedi. Osim toga. nije vi e bio podesan. u Egiptu i u Meso -potamiji. u znak radosti udarali su pijuci -ma o pijuke. Godine 1800. ali priznaje da je judejskog cara zatvorio u prestonici "kao pticu u kavezu". Tek godine 1880. Posle detaljnog pregleda topografije toga mesta. Naucnici su razmi ljali ta se zaista krije iza toga cuda. Jedan od njih upao je u vodu i doplivav i do druge obale otkrio u steni uski prolaz. naden je nepobitan dokaz da je to bio Jezekijin kanal. Njegov poraz Biblija predstavlja kao cudo. s mukom su doprli do polovine kanala. Po to su samo bogovi i carevi pri -kazivani u sedecem polo aju. ^Kako to cesto biva. "slobodnim domom" ili "domom slo -bode". a voda je prvi put potekla iz izvora u grad. pao u vodu i tada je primetio neki tajanstveni natpis na zidu. jer se pokazalo da je natpis veliko otkrice. kroz koji se uvukla Davidova vojska. Rad je bio neobicno te ak. morao je da kopira slovo po slovo. U pricama Staroga zaveta mi se veoma cesto pojavlju -je kao simbol zaraze. Bio je to kanal du ine pola kilometra koji je zaobilaznim putem vodio kroz krecnjacku stenu do zapadnog dela grada. Ne iznosi. Jedan od njih se oklizn -uo. Jezikijino delo otkriveno je sasvim slucajno. Sada razumemo za to Biblija mesto Ozijinog prebivali ta naziva "odvojenim domom". Kad su najzad probili tunel. odustav i privremeo od opsade Jerusalima. uz slabi plamicak svece. Andeo koga je poslao Jehova pro ao je kroz neprijateljski logor i pobio sto osamde -set i pet hiljada asirskih vojnika. He -brejski jezik natpisa nesumnjivo potice iz Jezekijinih vremena. Na vest o otkricu. a upravo njega su proroci optu ivali za upra njavanje kulta fe -nicke boginje. pokazivao je na dramatican nacin kako su radnici pijucima dubili stenu sa dve suprotne strane i. Stari kanal Jevuseja. odakle je zahvaljujuci blizini prestonice mogao vr iti nadzor nad dr avnim poslovima. nar -avno.figurica boginje Astarte. U jednom od svojih natpisa asirski car Sanherib posred -no sam priznaje da nije zauzeo Jerusalim. Biblija ka e da je Jezekija naredio da se u steni usece novi kanal. grupa arabljanskih decaka igrala se kraj jezerceta Siloe. Nesrecni car nije bio prinudno zatvoren kao ostali gubav -ci. Tekst koji je delimicno o te -cen. Nekoliko mladih nemackih arhitekata prihvatilo se istra ivanja tajanstvenog kanala. vec je u ivao relativnu slobodu u svom izdvojenom dvorcu. Sa tima sedeci u blatu i vodi. Izgleda da nam re enje te zagonetke pru a grcki istoricar He -rodot. Car Jezekija groznicavo je ojacavao zi -dine Jerusalima i u skladi te gomilao oru je. a verovatno je bio i zatrpan kr em po to se pokazalo da za grad predstavlja opasnost. kroz tanki zid zaculi svoje glaso -ve.

.

Kako proizlazi iz tih doku -menata. Na njemu se vidi reljef s figurom Gorgone okru ene ivotinja -ma: konjima. Bile su iskrivljene od udaraca o kamene okvire i metalne okove vrata.Strejci u okolini grada Lahisa otkrio masovnu grobnicu u kojoj je nadeno dve hiljade mu kih skeleta. 39S Iz polo aja tih ostataka proistice da se borba vodila od odaje do odaje. dok na kraju nije navukao na sebe propast. jelenima i zecevima. kipovi egipatskih bo anstava. Medu oru jem Vuli je na ao grcki tit pokriven bronzom. imao svoj presto i svoje odaje u dvorcu. Zahvaljujuci arheologiji uverili smo se i u to da je u Bibliji pomenuti Godolija. a njegovi sunarodnici ubili kao otpadnika. odlomljeni vrhovi kopalja i komadi plomljenih maceva. l hra -na mu se jednako dava e od cara svaki dan svega veka njego -va do smrti njegove. U vezi s vavilonskim ropstvom utvrdili smo da su neki judejski iseljenici u tudini stekli imetak. i namesti mu presto vi e prestala drugih careva koji bejahu kod njega u Vavilonu. S druge strane. u bici s Haldejcima kod Karkemi a fa -raon Neho pretrpeo je te ak poraz. osvecen plen koji je faraon Neho osvojio u Gazi u ko -joj su slu ili jonski najamnici. U vavilonskim dokumentima nadena je i potvrda biblijskih podataka o judejskom caru Joahinu. Ocigledno je da se Karkemi . U ru evinama grada Lahisa naden je pecat s natpisom: "Svojina Godolije koji je postavljen nad domom (nad Judejom)". Pod jednog od prigradskih ku -ca bio je pokriven slojem pepela u kome su le ale stotine strela. 28-29) citamo: "l lepo govori s njim. u vavilonskoj arhivi nadeni su zapisi upra -vitelja dvora o izdavanju sledovanja namirnica raznim licnostima koje su bile na carevom izdr avanju. Kako se grcki tit na . pet njegovih sinova i osam Judejaca koji su <Bicfijs/(e legende 393 I* sacinjavli njegovu pratnju i poslugu. u Vavilonu je ivela acica zarobljenih careva. Kao to znamo. Asirski tekstovi na tablicama s klinastim pismom svedoce da je hetitski Karkemi bio vazalni grad Asirije." Godine 1933. Ovom prilikom vredno je navesti jo jedno zanimljivo otkrice. Veliki engleski arheolog Vuli izvr io je u ru evinama toga grada istra ivanja i nai ao na dra -maticne tragove te cuvene bitke. kolebao izmedu lojalnosti prema Egiptu ili prema Asiriji. Najvi e strela bilo je nagomilano pred ulazom u pojedine odaje. psima. istorijs -ka licnost. koga je Nabukodonosor od -veo u ropstvo. tit je morao da pripada grckom najamniku koji je posle razaranja Gaze verovatno pre ao u fa -raonovd slu bu i zatim poginuo u Karkemi u. U Drugoj knjizi o carevima (25. u blizi -ni Efesa. Medu tim carskim senkama zavr io je svoj ne -srecni ivot i judejski car Joahin. Kad je na asirski presto stupio car Evil-Merodah pustio je Joahina iz tamnice i dozvolio mu da ivi u carskom dvorcu. uz estok otpor branilaca. daleko od svoje domovine. Na kraju su napadaci pobe -dili i pretvorili kucu u prah i pepeo. To je na zapanjujuci . Na spisku se nalaze i ju -dejski car Joahin. i on jeda e svagda s njim svega veka svojega. l promeni mu haljine tamnicke. Faraon Neho je sramno izdao svoje pristalice i krenuo u odbranu Asirije protiv Nabukodonosora.ao u Karkemi u? Vuli se odjednom prisetio jednog Herodotovog odlomka iz koga se vidi da je u Apolonovom hramu u Branhidaju. Svaki je dobijao svoje dnevno sledovanje hrane. kao i Jerusalim. Drugi nalazi daju nam poucan uvid u tada nje politicke intrige. prsten sa urezanim imenom faraona Psametiha l i pecat njegovog sina Neha dokaz su koliko je jaka bila egipatska penetracija na tim prostorima. koga je Nabukodonosor imenovao za name -snika Judeje.

do izbijanja ustanka Makabejaca godine 168. kr ili nje -gove naredbe i zato bili ka njavani. Sve tenici i pis -meni ljudi o ivljavali su svoju pro lost i prikupljali dokumente koji bi trebalo da razjasne uzroke narodnih nesreca. vrtova i ovaca. Uz pristanak persijskih careva. Do li su do uverenja da su Jevreji neprestano izneveravali Jehovu. U sto i pedeset dokumenata. takozvana Septuaginta. Godine 320. Firma je za svoje posredni tvo uzimala. daje ista prava kao i Grcima i Egipcanima. Veliki broj Jevreja nije se mogao odupreti nadmocnim dra ima helenizma. Jevrejima. kupoprodajne transakcije. Izolovani od ostalog sveta. ugovori o pozajmici i potvrde o polo enoj kauciji za zatvorene du nike. Biblija prelazi cutke preko ogromnog razdoblja jevrejske istorije koje obuhvata dvesta ezdeset i pet godina: od vreme -na Nemijine obnove jerusalimskih zidina. to govori da je veliki broj iseljenika iveo u prilicnom bogatstvu. Na taj nacin. epoha tolerancije. Kao to cemo videti. dokument koji je trebalo da do 400 ka e da samo u Mojsijevoj religiji le i izbavljenje i dobro Je -vreja. Ptolomej II stvorio je sjajnu zbirku rukopisa koja je sadr avala duhovna dostignuca minulih vekova. Judeja je predstavljala sicu nu. nastale su tri dr ave: Egipat pod vla cu Ptolomejaca. Makedonski car Aleksandar odneo je kod Isa odlucujucu pobedu nad vojskom Darija III. kanala. Sirija pod vla cu Seleukida i Makedonsko carstvo pod vla cu Antigonida. zabacenu provinciju ogro -mnog persijskog carstva. buducu pre -stonicu nauke i umetnosti. Jevreji su bili zauzeti iskljucivo svojim poslovima. a dr avu su podelili medu sobom njegove vojskovode. godine 433. takozvani dijadosi. bolje reci. pre na e ere. sadr ana je iva i iroko razgranala di -plomatska delatnost te judejske porodice. pre na e ere. istoricari i pesnici.nacin po -tvrdila arheologija kad je americka ekspedicija prona la u Nipuru deo arhive bankarske firme "Mura u i sinovi". Nastala je epoha helenizma. izdvojene Judeje nisu bili svesni da stup -aju u novu eru istorije covecanstva. bila je to teokratska dr avica kojom su upravljali sve tenici. u ono vreme va ecu. pre na e ere. Stari zavet je bez sumnje u to vreme dobio svoj dana nji redakcioni oblik. pre na e ere nastupio je prelom u poretku onda njeg sveta. Od 332. sve ih intelektual -nih strujanja i procvat nauke. Godine 333. docnije ce se pokazati da su posledice tog postupka bile neobicno znacajne. a na njenim prostorima nastala je velika grcka imperija. mala verska zajednica. Neproverena legenda ka e da je uz put posetio Jerusalim da se pokloni Jehovi. Mladi pobednik krenuo je na Egipat i osvojio ga bez otpora. Stanovnci brdovite. Tako je Biblija postala veli -ka optu nica careva i naroda. Mo e se pretpostaviti da se za to vreme nije dogodilo ni ta zna -cajno. Tu su ugovori o za -kupu zemlje. Ali sve te istorijske dogadaje Biblija precutku -je. posle krvavih borbi. pre na e ere Ptolomej l pripaja Judeju svo -joj dr avi. Podlegali su joj narocito naseljenici u Ale -ksandriji. . Iz njihovih redova izlazili su naucnici. mno -go strasnija opasnost od sile i ugnjetavanja. do 331. <ad jevrejski narod nadnela se sasvin drukcija. slobode duha. visoku naknadu od dvadeset procenata. Persija je prestala da postoji. potomcima izbeglica iz va -vilonskih vremena. godine pre na e ere novi vladar sveta osniva na jednom od rtova delte Nila Aleksandriju. Sredi te toga preporoda prosvete i humanizma postala je Aleksandrija. knji evnosti i umetnosti. Medu potpisi -ma na tim aktima ima mnogo jevrejskih imena. S vremenom su se toliko helenizovali da su zaboravi -li hebrejski jezik i govorili samo grcki. Zahvaljujuci njemu nastao je grcki prevod Biblije. Aleksandar Veliki umro je godine 323. koji su sticali slavu i dobijali priznanje sveta. pisanih klinastim pismom na glinenim tablicama.

Jonatan i Simon. Junacka borba ustanika bila je tako estoka da se vojska Seleukida morala povuci iz mnogih palestinskih gradova i godine 164. Posle vi e od sto godina Judeja je dospela pod vlast Seleukida. to znaci da je bio va spitan u helenistickoj sredini. zvani **' Makabejci. fanaticni poklonik grcke kulture. godine pre na e ere redom predvodili njegovi sinovi Juda. pre na e ere odneo je sve blago iz Jerusalimskog hrama. poru io njegove odbrambene zidine i odveo u rop -stvo veliki broj stanovnika. Najzad je buknuo jevrejski ustanak pod vodstvom sve tenika Matatije. Do lo 401 je do toga. pre na e ere voda ustanka Juda u ao je u Jeru . Naravno da je cesto dolazilo do o trih sukoba iz -medu te dve dru tvene grupe. koji su od 165. pod pretnjom smrtne kazne. Grad je dugo vremena bio po -pri te intriga. Mlado pokoljenje Jevreja. U bliskom sused -stvu Jerusalima nastajale su grcke kolonije. pre na e ere.. melodija grcke poezije i polet filo -zofskih ideja nadvladali su pevanje psalama i stegu ritualnih propisa. do ao je s velikom oru . po uzoru na grcke atlete. Kod Vet-Zaharije.evljavalo se grckom knji evno cu. hitali da uzmu uce ca u macevanju. jer nisu mogli da se odu -pru jakoj grckoj konjici i jedinicama s bojnim slonovima. U hramu je silom za -veden kult Zevsa Olimpijskog. po imenu jednog od Matatijinih predaka. Prva knjiga. Jonatan i Simon. 402 Zenon 2(psidbvs%i Antioh V Evpator. ali se do na eg vremena sacuvala samo u grckom prevodu. a Samarija je posta -la znacajan administrativni centar novoga vladara. koju jevrejski istoricar Josif Flavije naziva Hasmonejskom. 14) . Vernici koji su kr ili drakonske naredbe osudivani su na mucenje i mucenicku smrt. U svetom Jehovinom gradu grcki obicaji su toliko ojacali da. . Makabejci su bili pora eni. takmicila polunaga jevrejska mla -de .Ogromni talas grckog uticaja prodro je i u Jerusalim. Godine 195. za -branjeno je prino enje rtava Jehovi. da je u samom srcu grada sagradena arena u kojoj se. Ali u lo -vi kapitulacije bili su neocekivano blagi. Judina braca. l drugu knjigu je napisao palestinski Jevrejin. ali Makabejci se nisu zadovoljili tom polovicnom nezavisno cu. filozofijom i jezikom. bezbo nim igrama i bacanju di -ska.* Od toga vremena u Judeji je vladala Makabejska dinasti -ja. sin Epifanov. vec su."Sve tenici nisu vi e slu ili oltaru. Videv i uzaludnost na pora svoga oca. iz pera nepoznatog palestinskog Jevrejina. cak im je priznao izvesnu autonomiju. do 135. Kult zdravog i lepog tela. kako to ka e autor Druge knjige Makabejske (4. Povest tih junackih borbi kazuju nam dve Knjige Maka -bejske." Cak je i pobo ni i revnosni prvosve tenik Jazon optu en za bezbo nost i sklonost novoj jeresi. slavljenje sabata i obrezi -vanje dece. Na presto je stupio Antioh IV Epifan. opijeno klimom novog vremena.anom silom da ugu i ustanak. a kad su zbog toga izbili neredi. godine 142.. Godine 168. novi car je vratio Jevrejima slobodu ispoveda nja vere. nemira i politickih borbi. zavr ila potpunom politickom nezavisno cu. odu . lepim. koji je odlucio da u svojoj dr avi iskoreni sve dru -ge obicaje i vere. ponovo su povela borbu koja se. Otpocela je vlast terora i progona. pre na e ere Antioh III odneo je pobedu nad Ptolomejom V i zauzeo celu Palestinu. poslao je u Jerusalim svoga vojskovodu koji je ognjem i macem opus -to io grad. napisana je na hebrejskom. klasicnim grckim jezikom. Ali u Jerusalimu je jo postojala mocna stranka ortodok -snih Jehovinih sledbenika koja se estoko suprotstavljala tudin -skoj invaziji. prezrev i svetinju i zanemariv i rtve. nedaleko od Vitlejema.alim i ponovo zaveo u hramu kult Jehove.

.

Nova jevrejska dr ava nije dugo postojala. Tit je naredio da se sravne sa zemljom oni delovi koji su izbegli pogrom. kretali su u tudinu novi talasi izbeglica koji su znatno pojacavali ranije jevre -jske zajednice. godine na e ere. eleci da slikovito predstavi razmere dijaspore. koji je brzo pokorio Palestinu i godine 136. koja je za kratko vreme nara -sla do pola miliona vojnika. Bila je veoma bogata. a pre svega u Ale -ksandriji. X rimska legija ezdeset godina je logorovala na jerusalimskim ru evina -ma. ali Rimokatolicka crkva ih je svrstala u kanonske tekstove. bolesti i iscrpljenosti. car Hadrijan podigao je "Knjige Makabejske Jevreji ne priznaju za svete. Josif Flavije citi -ra grckog geografa Strabona: "Jevreji se naseljavaju po skoro svim gradovima i na celom svetu nije lako naci mesto gde ne ive predstavnci toga plemena. oterani su u rop -stvo ili pobegli u Vavilon. Dijaspora je postepeno obuhvatala i Kirenajku. ekspedicija izraelskih arheologa otkrila je u jednoj od pecina kraj Mrtvog mora kosti i dokumenta posled -njih ustanika koji su tamo izginuli. nalazila se u Aleksandriji. Cuvena po svojoj okrutnosti. stoku i mnogobrojnu poslugu. Godine 70. na e ere Jevreji su se ponovo digli na ustanak. Drugo znacajno emigra -ciono sredi te Jevreji su podigli u samoj rimskoj prestonici. Ustanici koji nisu pali u borbi. Ljudi su padali po ulicama od gladi. Ubrzo je zavladao Jerusalimom i velikim delom Palestine. EST BIBLIJSKIH PRICA O JUNA TVU. nove ere stigao je Tit sa silnom vojskom i zapoceo opsadu Jerusalima. Bila . pre na e ere u Palestinu je u ao rimski vojskovoda Pompej i posle tromesecne opsade zauzeo Jerusa -lim. Prvo sredi te dijaspore u Vaviloniji odr alo se do kasnog srednjeg veka. a Jevrejima i sledbe -nicima Hrista pod pretnjom smrtne kazne bilo je zabranjeno da ulaze u razru eni grad. Jo je vavilonskim ropstvom i bekstvom Godolijinih ubica u Egipat otpocela takozvana dijaspora ili rasejanje Jevreja po celom svetu. bio je Simon. godine 132. Osvojiv i grad. PATNJI l PRAVEDNIM BO JIM PRESUDAMA 407 SREDOZEMNO i J O JUNAKINJI JUDITI. Tako je jevrejskoj nezavisnosti do ao kraj i Palestina je po -stala rimska provincija kojom upravlja prokurator. tamo rimsku koloniju: Elija Kapitolina (Aelia Capitolina). dogadalo se cak da su majke jele svoju novorode -ncad. Za persijskih i grckih vremena prisilno izgnanstvo pretvorilo se u dobrovoljnu emigraciju. preziruci smrt. Hadrijan je doveo iz Britanije svoga vojskovodu Julija Severa. Rabin Ben Akiba docekao ga je kao Mesiju i nagovarao ga da se pro -glasi za cara Izrailja.Godine 63. Na mestu gde se nalazio hram. Od 117. ali je na kraju podleglo nadmocnoj rimskoj sili. Na celu ustanicke vojske. Grcku i Malu Aziju." Od tih vremena pocinje novo poglavlje jevrejske istorije. U Egiptu je na -stala jevrejska kolonija na ostrvu Elefantini. do 138. ni ta manje tragicna i herojska od one koju opisuju biblijske knjige.cu. Zbog obe ca cenja svetoga mesta i zabrane obrezivanja dece. zvani Bar Kohva. Imala je njive. U judejskom gradu Vetuliji ivela je udovica po imenu Judita. Godine 1961. na potresan nacin opisao je Josif Flavije. uzdizala se statua Jupitera. Najveca zajednica. Posle ustanaka Makabejaca i Bar Kohve. Hiljade jevrejskih zarobljenika legionari su pobili ili ve ali na krstove. nova epopeja. Tamo je ubijen ili je izvr io samoubist -vo Bar Kohva. Bremenom je ugnjetacka i izrabljivacka politika postala tako nepodno ljiva da je u Palestini ponovo buknuo ustanak. koja je brojala gotovo sto hilja -da Jevreja. Tragediju koju je grad pre iveo. Stanovni tvo se branilo nevidenom hrabro . osvojio poslednju ustanicku tvrdavu Betar.

.

odgovorila je. a on. Zato sam odlucila: otici cu knezu Holofernu i odati mu tajnu kako ga mo e osvojiti a da ne izgubi nijednog vojnika." Holefneru su se svidele te reci i naredio je svojim slugama da joj pomognu da ustane. Posle smrti mu a ivot je za nju izgubio svaki smisao. Sutradan je Holofern priredio najsvecaniju gozbu. srebra. uputila se u neprijateljski logor. ali ih je uporno molio da izdr e jo pet dana. Jednom se dogodilo da je u Hanan upala ogromna Nabukodonosorova vojska. smokve. jer je verovao da ce im Jehova priteci u pomoc. Pobednici su zaplenili brojna stada ovaca. A za to vreme Judita je skinula albenu odecu. iza mre e koja ga je titila od komaraca. U radosnom ocekivanju u ivanja popio je i suvi e vina i. namazala mirisnom izmirnom i ukovrd ala kosu. Kad se uspravila u svoj svojoj rasko noj lepoti." Na -redio je zatim da se Juditi dodeli ugodan ator i tri dana are -dom pozivao je na bogate gozbe. Pred pocinak. Judita je pro -cenila da ce je cetvrtog dana zamoliti da posle gozbe ostane sa njim u atoru. Holofern je le ao u postelji. umila se. blistao je od zlatnog nakita. Kad je u zoru silazila s brda na kome se nalazila Vetulija. Ali Jevrejka nije htela da uzima necistu hranu i jela je samo ono to je dvorkinja donela iz Vetulije. Preziruci vas. Ljudi su zahvaljivali Jehovi za pobedu i slavili junakinju koja je sa dva udarca odrubila nepri -jatelju glavu.tvo Holoferna. 408 Zerwn zadivljeno ju je posmatrao. pohitala je u Vetuliju i pokazala glavu omrznutog vojskovode svojim sunarodnicima. Obucena u grube alobne haljine. otpustila je svoju dvorkinju i ce -lu noc je u suzama molila Jehovu da joj pomogne u onome to je naumila. velika i prisutni u atoru povika e ushiceno: "Kako se mo e prezirati narod koji ima tako divne ene!" A Judita se tada pretvarala da joj je do lo nadahnuce i prorockim glasom najavi -la osvajacima potpunu pobedu nad Judejom. smaragda i drugog dragog kamenja. posudu s uljem. na -pustiv i logor s neizmernim blagom i plenom otetim u Judeji. Obucen u purpurnu odecu. Zatim se obukla u svecane haljine i stavila najdragoceniji nakit koji je imala u svojom atulici. Posle dvadeset dana opsade. magaraca i kamila. obecavam da ce bog Izrailja postati i moj bog. Kad su u zoru Asirci zatekli svog vojskovodu mr -tvog. Vetulija se nije predavala i hrabro se odupirala osvajacu. Iz Jerusalima je do ao i sam prvosve tenik Joakim 409 .. Bogobojno cu i primernim ivotom stekla je takvo po tovanje da su je ljudi u Judeji poceli smatrati za prorocicu. Tri meseca su gradani Vetulije proslavljali pobedu uz igru. Kad se povratio od prvog utiska. dato je Juditi kao nagrada za juna tvo. pa su se dali u bekstvo. Judita mu je tada njegovim macem odrubila glavu. molitve i zvuk harfe. U gradu je nastala velika radost. Oziji se srce cepa-lo od bola gledajuci ljudsku patnju. Holofern joj se udvarao sve nasrtljivije. zavila je u mre u protiv komaraca i stavi -la u putnu torbu.. nestalo je u gradu vode. Branioci grada estoko su ih gonili i priredili im takav pokolj da je samo nekolicina uspela da izvuce ivu glavu. srebro. drago kamenje i skupoce -na odeca. "Pobegla sam jer sam se uverila da ce moj grad biti razoren. "Kci sam Jevrejina". Iskrav i se iz logora. tri i po godine predavala se molitvi i samoodricanju. njegovo zlato. svalio se na postelju. s vojskovodom Holofernom na celu. zaustavila ju je neprijateljska stra a i odvela u ator svoga vojskovode. savladan tvrdim . oru ja i odece. pesmu. Judita je kleknula i poklonila se do zemlje. u pratnji dvorkinje koja je nosila me i-ne pune vina. u punom sjaju. kao i veliku kolicinu zlata. upi -tao je blagim glasom ta je dovodi k njemu. peceno meso. Sve to je bilo licno vlasni . hleb i sir. nije hteo da se preda dobrovoljno.je cuvena i po zanosnoj lepoti. Nesrecni gradani okupili su se pred dvorcem namesnika Ozije i potresno placuci preklinjali ga da se preda Holofernu.. ocaran njenom lepotom. Holofern se ne -izmerno obradovao i rekao joj: "Ako se obistini tvoje pred -skazanje. uhvatila ih je velika panika. Divno obucena.

Bila je Izrailjka. ali to niko nije znao. a car se jo vi e vezao za svoju voljenu enu. Ubrzo zatim car je nare -dio da se po celoj dr avi nadu najlep e devojke i po alju u dvo -rac. zakone i verske obrede. Mardohej je postavljen na mesto dvorskog vratara i stekao takvo poverenje da je stra ario pred carskom lo nicom. Pozvao je sve knezove i dostojanstvenike Persije i Medije i namesnike zemalja koje je pokorio. a pri kraju car je na sedmodnevnu gozbu pozvao sve gradane Suze. pa ce prezirati mu eve svoje govoreci: car Asvir zapovedi da dovedu preda nj caricu Astinu. Na njegov nagovor Asvir je pot -pisao naredbu o istrebljenju svih Jevreja. l od danas ce kneginje Persijske i Medijske koje cuju ta je ucinila carica tako govoriti svim knezovima carevim. od Indije do Etiopije. Roditelji su joj umrli jo dok je bila dete i o njoj se starao stric Mardohej. Razdiran besom." Car odluci da zauvek napusti caricu. Gosti su le ali na zlatnim i sebrnim posteljama oko stolova na podu poplocanom smaragdnim i belim mermerom. Ponosan zbog te pocasti. To je bio svemocni visoki cinovnik pred kojim su svi drhtali i padali na kolena. carica Astina gostila je ene kne eva. Judita je ivela sto i pet godina. Posle cetiri godine do ao je red na izuzetno lepu devo -jku Jestiru. Ali kad je doznao da je Mardohej jevrejskog porekla. A kad su bile spremne. Istovremeno.%ioderao je svoju odecu. Uva eni mu evi veoma se zabrinu e za mir u svojim domovi -ma. Sluge su prinosile jelo i vino u posudama od cistoga zlata. odlucio je da se krvavo osveti svim Jevrejima koji ive u Persiji. jer je drznik bio pod neposrednom za titom cara. Asvir je toliko zavoleo Jestiru da se o enio njome i krunisao je za caricu. Po to je carica bila neobicno lepa. Sledeceg dana pripremila je gozbu na koju je pozvala cara i njegovog doglavnika. niti mu se klanjao. posuo glavu pepelom i lutao ulicama Suze glasno izra avajuci svoj bol i patnju. Istovremeno je poslao pisma u sve krajeve zemlje s naredbom da se podani -ci obaveste da ene moraju slu ati svoje mu eve. odlazile su u carevu lo nicu. Jednoga dana Mardohej je cuo njihov razgovor i doznao da kuju plan kako da ubiju cara. izabrane devojke dvanaest meseci mazale su se izmirnom i drugim mirisima i bojom 410 Zenon 3(psu&vs/(i ulep avale lice. a ona ne dode. Na zauzi -manje bratanice. JESTIRA -CARICA PERSIJSKA. Asvir se silno razgnevi zbog njene neposlu nosti i odmah sazva savet od sedam persijskih i medi -jskih kne eva. sedmoga dana gozbe car Asvir za eleo je da je poka e svojim gostima. Gozba je neprekidno trajala sto i sedamdeset dana. Jer ce se delo caricino razici medu sve ene. O tome je odmah obavestio Jestiru. Trece godine svoje vladavine persijski car Asvir priredio je veliku gozbu. obukao se u alobne haljine. Stolovi su bili postavljeni u dvori tu i u vrtu dvorca. na koja je . nudeci jelo i pice. po to imaju svoje posebne obicaje. To je dovelo do besa druga dva careva vratara. te ce biti mnogo prkosa i svade. a nad njima su razapeta raznobojna platna pricvr cena za mermerne stubove. i jedan od njih ovako rece: "Nije samo caru skrivila carica Astina nego i svim knezovima i svim narodima po svim zemlja -ma cara Asvira. Aman se osecao nemocan. Tako je ugu eno opasno ari te enske bune. Zaverenici su zavr ili na ve alima. bez obzira na njihovo bogatstvo i polo aj. a dan njene velike pobede progla en je za jevrejski praznik koji se otada slavi svake godine. Ali carica se uzjogunila i nije htela da poslu a naredbu mu a. u enskom krilu dvorca. a ona je upozorila mu a na opasnost koja mu preti. da ih za tite od sunca. Porucio joj je da stavi na glavu carski venac i da dode pred njega. Za svakim stolom sedeo je jedan od knezova. okru ena po tovanjem i ljubavlju naro -da. Mardohej je stekao takav uticaj na dvoru da je poceo omalova avati carevog doglavnika Amana. velika a i dvorskih dostojanstvenika. jedan od mnogih izgnanika iz Jerusalima. Samo Mardohej nije klecao pred njim. Aman je postao siguran u sebe i naredio da se podignu ve ala visoka pedeset lakata. da razmisle ta da urade s tvrdoglavom enom. Tada je Jestira odlucila da deluje. Pod nadzorom odanog evnuha.da oda pocast junakinji i da ucestvuje u sveop toj radosti. Kad je to cuo Mardohej.

.

. pojavili su se evnusi s naredenjem da dode na gozbu kod cara. pa da ga provedu na konju po uli -cama gradskim i vicu pred njim: ovako biva coveku koga car hoce da proslavi. Ali te noci car nije mogao zaspati. pa je sad odlucio da nagradi svog vernog vratara. poslao je svoga sina sirotom Gavelu. a medu njima i deset Amanovih sinova. vec je dozvolio Jevrejima da se osvete svojim neprijateljima u celoj Persiji. za to mu je pretila stroga kazna. Prijatno iznenaden. Andeo Rafailo ne samo to ga je dopratio do Ragesa. A Mardohej. Kad je odveden u asirsko ropstvo. Sa suzama u ocima preklinjala ga je da povuce naredbu o istrebljenju njenih sunarodnika. nji -hovog rodaka. Plivao je u izo -bilju i bio imucan covek. Tako je izgubilo ivot sedamdeset i pet hiljada ljudi. reci mu da uzme polovinu od svega to je doneseno. Od mno tva poslova car je potpuno zaboravio na to. Aman mu odgovori: "Treba doneti carsko odelo koje car nosi. U skladu sa svojim savetom morao je svoga neprijatelja posaditi na konja i voditi po gradu. obja njavajuci zacudenim podanicima: "Ovako biva coveku koga car hoce da proslavi!" Tek to se vratio kuci. jer je tada re ena sudbina jevrejskog naroda. TOVIJA . legao na zemlju. a kad su se vratili kuci. i metnuti mu na glavu venac carski. Tovija je pokorno podnosio slepilo.." Kakvo je bilo njegovo zaprepa cenje kad je cuo da car misli na Mardoheja. na zemlji Neftalimovog pokoljenja. ne samo to je stra nu nared -bu povukao. ali to bogatstvo nije koristio za sebe. spremljena za Mardoheja." Ali Rafailo se ne dade nagovoriti da primi nagradu i otkri im ko je. Na molbu Jestirinu. Za vodica u daleki grad Rages neiskusnom mladicu ponudio se andeo Rafailo u covecjem liku. i 412 da ga donese svom namucenom ocu. vec mu je na ao i enu. Jednom je. i dovesti konja na kom car ja e. oce moj. to znaci "praznik sudbine". U njima je procitao kako mu je Mardohej spasao ivot. A Jestira je vec priznala mu u da je Jevrejka i Mardohejeva bratanica. ta da mu damo za nagradu. pa je naredio svojim dvoranima da mu donesu stare dnevnike. Sutradan je do ao Aman da tra i kaznu za Mardoheja. i odelo i konja treba dati kome izmedu najvecih knezova carevih da obuku coveka onoga r jlegende 411 kojega car hoce da proslavi. vec ga je delio sa svojim najsiroma nijim sunarodnicima koje su Asirci te ko ugnjetvali. mladi Tovija rece: "Oce. Ugledav i iznenada naocitog momka spremnog za put. da uzme od njega novac koji mu je nekad posudio. Pun zahvalnosti prema Rafailu. mladi Tovija ga upita: "Odakle si.VERNI 1ZRAILJAC U ZEMLJI PERSIJSKOJ. a podsmeh i porugu zlobnih i bezbo nih ljudi trpeo je s najvecim mirom. Narocito se posvetio odavanju poslednje po te i sahranjivanju umrlih Izrailjaca u skladu s propisima Mojsijeve religije. Vaspitavao se u reli -gioznoj atmosferi doma u kome je vladala privr enost tradiciji i religiji predaka. koji mu preporuci da se dr i neznanog putnika. Kad je stari Tovija osetio da su mu dani izbrojani. dobri mladicu?" Andeo mu odgovori da je od sinova Izrailjevih i da ide u Rages. koji je posle Amana na dvoru persijskog cara zauzeo mesto doglavnika. l mladi Tovija nije se razocarao. U takvom duhu odgajao je i svoga sina i dao i njemu ime Tovija. a izmet iz lastavicjeg gnezda pao mu je pravo u oko. razaslao je pisma svim jevrejskim op tinama s porukom da u spomen na svoje spasenje svake godine slave radosni praznik Purim. Duboko uveren da car na njega misli. Tovija se obradova i saop ti radosnu vest ocu. Tada je Asvir uvideo podmuklost Amanovu i cim se ovaj pojavio u dvorcu naredio je da da ga po alju na ve ala. umoran od sahranjivanja. povratio je vid njegov -om starom ocu. nije se bunio protiv Boga. uspeo je i tamo nekako da uredi ivot i nije mu bilo lo e. ugledao je svetlost dana Tovija. sav besan od poni enja. kcer Raguila. Molim te. jer ta mo e biti dos -tojno dobrocinstava njegovih?.nameravao da obesi Mardoheja. Tada ga Asvir upita ta treba da uradi coveku kome hoce da oda priznanje. . U jednom od malih persijskih gradova.

Pored sedam sinova i tri kcerke. Najzad se Jov tr e iz svoga bola i slomljenim glasom poce se aliti na svoju nesrecnu sudbinu: "Ne bilo dana u koji se rodih. Gospod uze. medu kojima je bio i Sotona. Predao me je Bog nepravedniku. Sreca ga je u svakom pogledu pratila. a zla zar necemo primati?" Za Jovove muke cu e tri njegova prijatelja: Elifas. cekala vide -lo i ne docekala ga. pet stotina magarica i bro -jnu poslugu. Sedeo je jadnik u gnoji tu i strugao ih crepom. Ubrzo poce e Jova nesrece snalaziti. Lice je moje podbulo od placa.. Ali pru i ruku svoju i dotakni svega to ima. ostri e glavu." Bog je bio veoma zadovoljan to se nije razocarao u pobo nog coveka i prebaci 413 'BiB&jsfe legende-----------------------------------------------------------------------vao je Sotoni to je na njegov nagovor mucio Jova bez razlo -ga. psovace te u oci. prosipa na zemlju uc moju. i uvaljao sam u prah slavu svoju. svi ste dosadni te ioci. Bejah miran i zatr me." Opet ga upita Gospod: "Jesi li video slugu mojega Jova? Nema onakoga coveka na zemlji. ali mu du u cuvaj. Premda nema nepravde u rukama mojim. i pokloniv i se Gospodu pokorno rece: "Go sam iza ao iz utrobe matere svoje. i uhvativ i me za vrat smrska me i metnu me sebi za beljegu. koji se boji Boga i uklanja se oda zla. Odmah pohita e k njemu i kad ga vide e u takvom ocajnom stanju. Gospod upita Sotonu otkud dolazi a on mu odgovori: "Prohodih zemlju i obillzih. i noci u kojoj reko e: rodi se djetic!.. go cu se i vratiti onamo. pet stotina volova. tri hiljade kamila." Jov joj na to mirno odgovori: "Go -vori kao luda ena. Da zlo bude vece. dobra i pravedna.. da je blagosloveno ime Gospodnje. pa mu prekorno rece: "Nije li pobo nost tvoja bila uzdanje tvoje? l dobrota puto -va tvojih nadanje tvoje?" Ali Jov je jadikovao i dalje: Slu ao sam mnogo takih stvari. a Jovu se na telu otvori e ive rane. Gospod dade. Noc onu osvo -jila tama...." A Gospod mu rece: "Evo." A Gospod rece Sotoni: "Evo ti ga u ruke. i stoka se njegova umno ila na zemlji. Iz po tovanja prema nje -govom bolu. i udara na me kao junak. Haldejci su odveli kamile.JOV. Zadaje mi rane na rane." Sotona ode od Gospoda. imao je i sedam hiljada ovaca." Sotona ode od Gospoda. Potamnele zvezde u sumracje njezino. cepa mi bubrege nemilice. rasplaka e se. i u ruke bezbo nicima bacio me. U arabljanskoj pokrajini Uz iveo je bogobojni i pravedni covek Jov. na nebu su se pred Gospodom skupili andeli. a pustinjski vetar sru io mu je kucu koja je zatrpala njegove sinove i kceri. razgnevljena nesrecom. a oganj nebeski spalio ovce i sluge. ena ga je obasipala pogr -dama i besno vikala: "Hoce li se jo dr ati dobrote svoje? Blagoslovi Boga. samo na njega ne di i svoje ruke. i ne videla zori trepavica. Opkoli e me njegovi strelci. Vildad i Sofar. pru i ruku svoju u dotakni se i kostiju njegovih i mesa njegova. Jov tada razdera haljine svoje. ne radovala se medu danima godi njim. sedam dana i sedam noci sedeli su pored njega i cutali. Savejci su mu oteli stoku i pobili pastire. i molitva je . dobro smo primali od Boga.. ne brojila se u meseceL. sve to ima neka je u tvojoj ruci. na vedama je mojim smrtni sen." Elifas je slu ao njegovu jadikovku zabrinuto. psovace te u oci. pa umri. Dok su mu se deca igrala za gozbenim stolom a on na svom polju prinosio rtve paljenice.. Ali Sotona se ne predade i zlobno rece: ". razdera e svoje plastove i posu e se pepelom po glavi. to mi nije zatvorila vrata od utrobe i nije sakrila muku od mojih ociju." A Sotona mu na to odgov -ori: Eda li se uzalud Jov boji Boga? Nisi li ga ti ogradio i kucu njegovu i sve to ima svuda naokolo? Delo ruku njegovih blagoslovio si. Sa io sam kostret po ko i svojoj.

moja cista. .

. A kamen. Za sve vreme razgovora Jov je proklinjao svoju sudbinu. prsi i mi ice od srebra. jer je bio br i od njih. DANILO. Ali Jov im se kleo u sve na svetu i pozivao Boga za svedoka da nije gre io i da strada nevin. i satr ih. Sutradan ujutro stao je pred Nabukodonosora i rekao mu: "Ti. Obdaren vidovito cu. A jednom se dogodilo da je Nabukodonosor usnio san koji ga je veoma zabrinuo. jer Bog ne ka njava nevine ljude. Stradanje nije uvek kazna za pocinjene grehe." A zatim je san caru protumacio: "Ti si ona glava zlatna. A cetvrto ce carstvo biti tvrdo kao gvo de. Kad su na sudu upitani za detalje. Cele noci se molio. Danilo je razdvojio starce i poceo da ispituje svakoga posebno. Bilo je jasno da tu itelji la u. Misailom i Azarijom. Taj njihov razgovor prislu kivao je mladi covek po imenu Elijuj. Glava tome liku beja e od cistoga zlata. Kad je Nabukodonosor osvojio Jerusalim i odveo u ropstvo judejskog cara Joahina za eleo je da na svom dvoru ima jevrejske mladice carskog i kne evskog roda i da ih vaspitava u haldejskom duhu. jer gvo de satire i tro i sve. ali ni za trenu -tak nije gubio veru u nedosti nu mudrost bo jeg providenja. Kada ih je Suzana strogo odbila. i udari lik u stopala mjedena i zemljana. Ubrzo se pokazalo da su im izjave protivrecne. a drugi da ih je zatekao pod velikim hrastom. zbog cega su osudeni na smrt kamenovanjem. pade nicice hvaleci jevrejskog boga i postavi Danila za namesnika . koje ce via -dati po svoj zemlji.." Kad car saslu a mudre reci. i kao gvo de to sve lomi. Ananijom. a pobo na ena je pu tena na slobodu. A nakon tebe nastace drugo carstvo. bezocno su tvrdili da su je videli s nekim mladicem. Bog cesto isku ava ba najodanije smrtnike da ih ucvrsti u njihovim vrlinama. trbuh i bedra od mjedi. D elatima koji su do li po njega rekao je da ce protumaciti carev san. dok mu se Jehova nije smilovao i otkrio mu tajnu. jer svemocne i mudre namere bo je prelaze granice Ijud -skoga razuma. na svoje cudenje. tako ce satrti i polomiti. ocajnim glasom je povikao da se obustavi izvr enje kazne. koga nisu uspeli da uhvate. goleni mu od gvozda. Za nagradu za bezgranicnu veru. jer nije bila spremljena po Mojsijevim propisima. star -ci su je optu ili za preljubu. stigao je Danilo. Kad je ucenje bilo zavr eno. prelepa i bogobojna ena bogatog trgovca Joakima. Nabukodonosor ih je pozvao preda se da im proveri znanje.. Ti gleda e dokle se odvali kamen bez ruku. Kazna se odnosila i na Danila. Medu lepim mladicima doveden -im u Vavilon bio je i Danilo sa svoja tri bliska druga. Bog mu se javio iz stra nog viho -ra i rekao mu da se uzalud trudi da otkrije uzrok svoga strada -nja. A kad su mu rekli da samo bogovi znaju snove ljudske. vide a to lik velik. Zato je sazvao u svoj dvor vrace. A od svih tih jevrejskih mladica najmudriji je bio Danilo. l tada se. Ali kad su je poveli na gubili te. a potom trece carstvo. carobnjake i gatare iz cele Haldeje. jer je ena nevina. uverio da znanjem i mudro cu desetostruko prevazilaze sve haldejske vrace i carobnjake. Izmolila su evnuha koji ih je vaspitavadl za dozvolu da mogu jesti samo hleb i povrce. manje od tvojega. posta gora velika i ispuni svu zemlju. Jednom se Suzana. Jedan je tvrdio da je porocnu enu i mladica video pod pistacevim drvetom.41$ Prijatelji su se upustili s njim u du i razgovor u kome su izneli pretpostavku da je ipak negde morao zgre iti. Sudije su tada pristale da on sam jo jednom sprovede istragu. koji udari lik. Ali oni su bili sasvim bespomocni. stra no se razgnevio i naredio je da se pogube svi mudraci u njegovoj dr avi. kupala u jezercetu svoga vrta. Sva cetiri prijatelja bila su pobo na i nisu htela da uzimaju hranu koju su davali na dvoru. care. Na kraju se i on ume ao u njihov razgovor i rekao im da po nje -govom mi ljenju ni jedna ni druga strana nije u pravu. Sud je starcima poverovao i osudio Suzanu na smrt. ali je molio da mu daju jo jedan dan da se za to pripremi. mjedeno. Iza grmlja su je posmatrala dva starca sladostrasnika i pri la joj s nepristojnim predlozima. a stopala koje od gvozda koje od zemlje.. Mladi ljudi nisu ucili samo vavilonsku istoriju i obicaje. vec su ulazili i u tajne haldejskih vraceva: astrologiju i tumacenje snova. jer je car svoj san zaboravio i zahtevao je od njih ne samo da ga protumace nego i da ga se sete.

.

" Tako se i dogodilo. Posle izrecene presude bio je toliko poti ten da nije mogao vecerati i cele noci nije oka sklopio. Po njihovom nagovoru. Na vavilonski presto stupio je zatim Valtasar. Svi su razrogacenih ociju gledali prividenje. jer nisu hteli da slu e paganskom bo anstvu. koga ponovo pozva e u dvorac. i sedam ce vremena proci preko tebe dokle pozna da vi nji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoce. Samo su stajali jevrejski mladici. pa se ubrzo gosti opi e. pa je te ka srca naredio da ga bace u jamu s gladnim lavovima. Zavidnici su ga opazili kad se molio i optu ili ga pred carem za odbijanje poslu nosti. Valtasar bi ubijen. TEKEL. Otada je odba -cio la ne bogove i slavio samo cara nebeskoga. car Medana. do neba visoko. FERES. Tri puta dnevno molio se Jehovi otvarajuci prozore prema Jerusalimu. Ubrzo je usnio i drugi san. a pored sta -bla le ale su zveri. Opet pozva e u dvo -rac Danila i on s lakocom protumaci caru cudan san: "Bice prognan izmedi ljudi. Ali se iznenada pojavi jedna ruka i ispisa ma zidu tri tajanstvene reci: MENE. Ali znali su njegovu odanost Jehovi i revnost u vr enju verskih du nosti. Jednom je u svom dvorcu prire -dio veliku gozbu na koju je pozvao sve svoje dostojanstvenike. a ostavio je samo korenje koje je pricvrstio za zemlju gvozdenim i bakarnim lancima. Darije je izdao naredbu da se niko od njegovih podanika trideset dana ne srne moliti bogovima. Misah i Avdenago. ezdeset lakata visok. Kad su mladici iza li iz peci vatrom netaknuti. S neba je si ao andeo. kne evi i dos -tojanstvenici ponovo su ga posadili na presto. poklonio je ivot vracima i mudracima koje je prethodno osudio na smrt. Neko vreme posle toga. a nad svima je bio Danilo. Umno poremecen. brojio je Bog tvoje carstvo. i na ao si se lak. Po to je predano vr io poverenu mu du nost. i ovako mu rastumaci tajanstvene znake: "MENE. Pala im je na pamet podla misao da mu s te strane naude. ponizio i opet ga uzdigao. Ali vatra nije na kodila vernim sled 416 benicima Jehovinim. razdeljeno je carstvo tvoje. pa ga obuce u skerlet. a car preblede i zadrhta od straha. Iste noci ispuni se Danilovo predskazanje. car je iveo medu ivotinjama u najvecem poni enju. Na Danilovo zalaganje. Car Darije postavio je sto dvadeset provincijskih namesnika. stavi mu oko vrata zlatni lanac i proglasi ga za trecu licnost u carstvu. svirale i harfe. Bog kojemu slu i bez prestanka. Ranom zorom ode pred jamu i tu nim glasom povika: "Danilo. a na vavilonski prsto stupi Darije. jer ono nije bilo u skladu s Mojsijevim zapovestima.nad svom zemljom vavilonskom. te ko ga je bilo ocrniti pred carem. 417 Dr avni dostojanstvenici. a s njima i careve ene i nalo nice. Pripiti Valtasar naredi ea se donesu svi zlatni i sebrni sudovi oteti iz Jerusalimskog hrama. i hranice te travom kao goveda. da gosti piju iz njih. Zatim je sazvao sve kne eve. odlucili su da sru e carevog ljubimca. Danilo. Stolovi su bili bogato postavljeni jelom i vinom. Nabukodonosor je naredio da se u dolini Duri postavi kip od zlata. Darije je veoma cenio i voleo Danila. i sa zverima ce poljskim iveti. mo e li te izbaviti od lavova?" A Danilo mu iz jame . Cim su se oglasile trube. jer se za njih pobrinuo andeo koji ih je pra -tio do mesta kazne." Valtasar je razumeo da kroz usta Danilova govori duh bo ji. TEKEL. car ih je postavio na visoke dr avne du nosti i zapre -tio smrtnom kaznom svakom ko se usudi huliti na Jehovu. Na njegovim granama bilo je puno ptica. Video je drvo puno plodova. FERES. Sedrah. U sali zavlada grobna ti ina. Danilo se nije mogao povinovati naredenju. i sa svojim enama i dvoranima pio iz sudo -va doma gospodnjega. rasterao ptice i zveri. muceni zavi cu. i rosa ce te nebeska kvasiti. i do kraja izbrojio. i dano Midijanima i Persijanima. prebaci caru to je ustao na Gospoda. slugo Boga ivoga. podanici su pali nicice i poklonili se. velmo e i dostojanstvenike da se poklone kipu. raspolutio drvo. nad njima tri kneza. a kad je posle sedam godina ozdravio. izmeren si na merila. Car je naredio da se za kaznu bace u pec i da se pec sedam puta vi e nego obicno u ari. koji ga je kaznio zbog oholosti.

Kad ga je velika riba izbacila na obalu. Taj narodni mesija sedece na ognjenom prestolu. 419 Tada se javi Jehova i rece: "Tebi je ao tikve. da ga zaklanja od vrelog sunca. U jamu su baceni Danilovi tu itelji. Ali se to nije svidelo Joni. idi u Ninivu grad veliki. a ispod njegovih nogu teci ce plamena reka. Istovremeno sa istoka dunu vreo.odgovori: "Care da si iv do veka! Bog moj posla andela svojega i zatvori usta lavovi -ma. Danilo je iveo jo do prvih godina Kirove vladavine. ne ucinih zla. Jehova se smilovao i spasao ih propasti. jer mu se cinilo besmisleno da propoveda u gradu prema kome je Jerusalim bio ubogo 418 Zerwn 2(psidbvs%i seoce. Jehova podi e silan vetar na moru. Videci da su se gradani Ninive vratili s gre nog puta. U okolini je sagradio kolibu i gorko se tu io: "Gospode! Ne rekoh li to jo kad bejah u svojoj zemlji? Zato cah pre pobeci u Tarsis. Asirski car poverovao je njegovom prorocanstvu i izrazio kajanje. jer vidim da je s mene do la na vas ova velika bura. Za to vreme Jona je spavao tvrdim snom ispod palube. Ljudi su morali da se pridr avaju strogog posta. koji ce uni titi grehe i zavesti pravdu na zemlji. ukrcao se na brod u Jafi i zaplovio u suprotnom pravcu. Sutradan Bog zapovedi crvima da izgrizu korenje tikve. Kormilar ga probudi i obrecnu se: " ta ti spava ! Ustani. JONA. a sunce je pr ilo tako nemilosrdno da se Jona onesvesti od ege. prorok je odmah poslu no krenuo u Ninivu. jer se nije povinovao njegovoj volji. Gnevan zbog neposlu nosti svoga sluge." Ladari su bacali kocku da vide ko je kriv za nesrecu. domacim ivotinjama nije davana ni hrana ni voda. a verni ce po tovati zapovesti ispisane u svetim knjigama. uzmi du u moju od mene. U prorocanskim vizijama video je kako se na nebu sudaraju sna ni vihori a nemani izlaze iz mora i najavljivao jevrejskom narodu oslobodenje od svekolikih patnji i dolazak pomazanika bo jeg. i propovedaj protiv njega. Veslali su iz sve snage da ga iskrcaju na kopno.. Umesto da krene na istok. te mi ne naudi e." Ladari odluci e da se otresu opasnog putnika. i kaje se od zla. jer mi je bolje umreti nego iveti. Sada Gospode. Jona priznade da [e navukao gnev Jehovin. Tada Jehova naredi da velika riba proguta Jona. Darije zapovedi da ga izvade iz jame i vrati mu njegove pocasti. vec je bio slavan i kao nadahnuti prorok. i koje nisi odgajio. ne bi li nas se opomenuo Bog da ne poginemo. a kocka pade na Jonu. A meni da ne bude ao Ninive. da bi nam more utolilo?" pitali su ga ladari. Danilo je bio vec suvi e star da pode na taj daleki put. velikoga grada. jer se nadoh cist pred njim. A Jona im odgovori: "Uzmite me i bacite me u more. Ali prorok se upla i te misije. u kom ima vi e od sto i dvadeset tisuca ljudi?" . u Tarsis. Ogromni talasi sna no su udarali o ladu. ladari su dan i noc preko ograde izlevali vodu i molili se svojim bogovima da se smiluju. Razocaran i gnevan oti ao je iz grada da mu se ne podsmevaju ljudi kojima je proricao propast. upucujuci zahvalne himne Gospodu koji ga je spasao da se ne utopi. spor na gnev i obilan milosrdem. prizivaj Boga svojega. care. jer su ih razbesneli talasi bacali nazad na more. i more ce vam utoliti. Hiljade sluga cekace na njegova naredenja. i ona se osu i i pretvori u prah. Tri dana i tri noci sedeo je brodolomnik u trbuhu morske nemani. jer izade zloca njihova preda me". ali nisu mogli da stignu do obale. suv vetar. Kad je Kir dozvolio jevrejskim iseljenicima da se vrate u Jerusalim. U ivao je ugled ne samo dr avnog dostojanstvenika. Hodao je po ulicama*od jutra do mraka. saop tavao gradanima reci Jehovine i proricau da ce Niniva za cetrdeset dana biti razorena. "Sto cemo uciniti s tobom." Jehova ne odgovori proroku. Jednom Bog naredi Joni da ode u Ninivu i da gre nim gradanima objavi propast: "Ustani." Van sebe od radosti. nego jednu noc uzraste a drugu noc propade. Nije im preostalo ni ta drugo nego da ga bace u vodu. a lavovi su ih odmah rastrgli. jer znah da si ti Bog milostiv i alostiv. oko koje se nisi trudio. Zavr io je ivot u Vavilonu i kao visoki dosto -janstvenik sahranjen u velicanstvenoj carskoj grobnici. a ni tebi. ali ucini da iznad njegove glave izrasle ogromna tikva.

.

te price se odlikuju ivom i dramaticViom naracijom. Oba se pominju u Knjizi o Juditi. ustanku su se prikljucili i Fenikija. a opsada Vetilja je jedan od njegovih epizoda. zvana midra . Prvi njegov pohod protiv po -bunjenog vazala zavr io se neuspehom. Ali se i pored svega ne mo e odbaciti mogucnost da je ona odjek izvesnih stvarnih dogadaja. Ako se iseljavanje zaista dogodilo. Crkveni istoricar iz IV veka. To su poucne price s naravoucenijem. zvani atra -pi. izmedu sna i jave. Otkad su procitani dokumenti mesopotamskih careva. Boreci se s nadmocnim snagama Seleukida. da na istorijskim primerima poka u kako Jeho -va nikad ne ostavlja svoj narod u tragicnim i odsudnim trenuci -ma. u Hirkaniji. JKao i sve narodne bajke. legende 421 uzimati. te ko je bila odr iva teza da su to autenticni istorijski tekstovi koje treba doslovno . moralo je da ima kazneni karak -ter. Javljaju se gradovi kao Niniva. Jevreji su irili anegdotske price takve vrste. . Vavilon ili carevi kao Nabukodonosor i Valtasar. najverovatnije za vreme ustanickih borbi Makabejaca. sadr e dublje filozofske misli. na dvoru vavilonskog cara. Ali uop te uzev i. nastale u narodu cije je iskustvo kroz istoriju bilo izuzetno te ko. a religija imala ogromnu ulogu. price su u tom pogledu veoma mutne i s istorijom nemaju niceg zajednickog. Po to je zaveo red u Aziji. Kipar i deo Sirije. Na vest o njegovom porazu. One. Istra ivaci su se trudili da odgonetnu istorijske okvire njene fabule i do li su do uverenja da se radi o vremenu persijskog cara Artakserksa III Ohosa. bilo bi naivno i dalje nastojati na tvrdnji da je to istorijska knjiga. U njoj se jav -lja potpuno neistorijska licnost. do 337. tlacitelj istocnih naroda i osnivac grada Ekbatane. Prica se razvija na osnovi poznatih nam istorijskih cinjenica. koja je razorena jo za njegova ivota. Euzebije. Bila je to neka vrsta propagandne literature za podizanje hrabrosti ustanika i podr avanje njihove istrajnosti u otporu. Holofern kao Persijanac naravno nije mogao biti zapovednik asirske vojske. koji je vladao od 358. Kao primer mo e poslu iti Knjiga o Juditi. dakle. car Medije Arkfasad. U njima je ista ona car samonikle poezije. medu Jevrejima Judeje. ista ona ce nja za pravdom na zemlji. vezane za vecne probleme ivota i smrti. Nepoznati autori pokazuju ponekad izvesno poznavanje prilika koje su vladale.420 POUCNE NARODNE PRICE Posle vavilonskog ropstva. Boga i coveka. Haldejski car Nabu -kodonosor nazvan je asirskim carem cije je sedi te u Ninivi. samo s tom razlikom to jevrejske price. bogatom slikovito cu i si eom koji ne zna za granice izmedu stvarnosti i ma te. U izvesnoj meri podsecaju na poznate arapske bajke o Sinbadu moreplovcu ili "Hiljadu i jedne noci". koje je narod prenosio od usta do usta radi podr avanja patriotskog duha ili za izra avanje neke filozofske misli koja je zaokupljala onda nje duhove. Knjiga o Juditi napisana je na osnovo usmenih preda -nja. Po svemu sudeci. Vavilonije i Egipta razvila se posebna vrsta didakticne price. Iz dokume -nata je poznato da se njegov vojskovoda zvao Holofern i da mu je pomocnik bio evnuh Bagoas. Artakserks III je bio okrutan i ohol covek. da bi pomocu alegorije lak e delovali na slu aoce. pre na e ere ponovo ga pretvorio u per -sijsku provinciju. Artakserks je preko Hanana pohitao u Egipati i godine 341 . Jednom re -cju. . godine pre na e ere. U svojim propovedima i biblijskim komentarima rabini su se njima bez sumnje obilno slu ili. a Egipat se digao na ustanak. i Jevreji su se prikljucili sveop tem ustanku. spadaju u autenticni narodni folklor. na primer. srece i patnje. Za vreme nje -gove vladavine pobunili su se namesnici provincija. tvrdi da je Artakserks za vreme pohoda na Egipat odveo iz Hanana veliki broj Jevreja i naselio ih na Kaspijskom moru. pa ih danas cak i pristalice najtradicionalnijih pogleda na Bibliju smatraju knji evnom fikcijom.

.

Knjiga se sastoji od tri osnovna dela: od prologa u prozi. Radnja te dramaticne price de ava se za vreme vlada -vine persijskog cara Kserksa. Na osnovu lingvistickih istra ivanja . Verovanje u andele. to je morao biti neki Jevrejin koji je za vreme makabejskih borbi u Hananu iveo u Suzi. god. Ime bo jeg pacenika posta -lo je sinonim svih ljudskih nesreca i katastrofa. Na granici izmedu "istorijskih" i didakticnih knjiga Staroga zaveta nalazi se i Knjiga o Toviji. Taj traktat. a Jevreji za odmazdu ubujaju sedamdeset i pet hiljada svojih neprijatelja. Ime Boga pominje su u njoj samo jedanput. po svoj prilici prva u istoriji predstavnica sifra etkinja. poetskog dijaloga i epiloga koji ima karakter happy end-a. uzeto je iz persijske religije s kojom su Jevreji do li u dodir u izgnanstvu. Autor Knjige o Juditi je nepoznat. Za remek-delo biblijske literature smatra se Knjiga o Jovu. dramaticnom gradacijom radnje. Jeremije i Jezekilja. koja je svojom neposlu no cu zabrinula mu eve persijske aristo -kratije. Oslanjaju se samo na cinjenicu da ime Jestira nesumnjivo potice od imena boginje I tar. originalni hebrejski tekst je um -nje u moralnom nestao i sacuvali su se samo prevodi na grcki i latinski jezik. iako za to dosad nisu na li nikakve konkretne dokaze. ciji su do ivljaji prikazani neobicno ivo i slikovito. Osim toga. Zbog toga palestinski Jevreji Knjigu o Juditi nisu priznali za sve -tu. da je cela prica izmi ljena za dramatizaciju liturgije praznika Purim. poema i drama u isto vreme. Juditin cin je izazivao izvesne pogledu. ve ala na koja je obe en Aman visoka su pedeset lakata. u Bibliji nazvanog Asvir (485-465. govori o vladavini istorijskih careva Salmanasara (tacnije Sargo -na) i Sanheriba. Saveti koje stari Tovija daje svome sinu ivo podsecaju na ivotne maksime od kojih vrvi literatura semitskih naroda. Stil price je iv i ivopisan. a pokolj koji su Jevreji priredili svojim neprijateljima upadljivo je protivan nacelima velikih proroka Isaije. odlikuje se ivo cu opisa i stila. osim toga. fabula je puna dramaticne napetosti. Sve tenici su je i pored toga uvrstili u didakticne biblijske knjige. ali fr r 'Bwlijs/(e katolicka crkva unela ju je docnije u spisak kanonskih knjiga. Bio je obdaren pisac. a Mar -dohej od imena vavilonskog boga Marduka. Zanimljivo je i to da je njegova ena Astina. Bujna pripovedaceva ma ta preterano je uvecala sve njene epizode: carski pir traje sto i osamdeset dana. U uvodu autor istice istorijsku pozadinu na kojoj gradi svoju pricu. ali u daljem toku pripovedanja pominje persij -ske gradove Rages i Ekbatanu ne trudeci se da uskladi hrono -lo ke razlike od stotinu do dvesta godina. Pretpostavljaju. ali po brojnim persij -skim elementima u hebrejskom tekstu i po izvesnom poznava -nju prilika na persijskom dvoru. Prvi hri cani su je odbacili. Citanje njenog teksta i danas predstavlja osnovu za obred praznika Purim. jovovska vest) sastavni je deo poljskog jezika. nazvana po imenu cuvenog junaka. Ali katolicka crkva je ubraja u kanonske tekstove i unela ju je u spisak biblijskih knjiga.lako je bio junacki. zvane ketubim. Izraz hiobowa wiadomosc (tragicna. cije ime i poreklo ni do danas nije na zadovo -ljavajci nacin razja njeno. pre na e ere). soto -ne. Neki istra ivaci smatraju da je autor osnovnu nit price uzeo iz vavilonske ili persijske mitologije. Tipicna istocnjacka bajka je do ivljaj Jestire i Mardoheja na dvoru persijskog cara u Suzi. Jestira se sprema za brak pune cetiri godine. a iznenaduje i bogatstvo opisa punih pla -sticnosti^i kolorita. smelo cu filozofske misli i snagom osecanja. Knjigu o Jestiri te ko je ubrajati u reli -gioznu literaturu. Prvobitni tekst docnije je upotpunjen raznim dodacima drugih autora i u Bibliju je u ao u tom konacnom obliku. nadzemaljska bica. persijske devojke ma u se dvanaest meseci pre nego to izadu pred cara.

.

pretpostavlja se da je njen sre -di nji deo. U Petoknji ju. jevrejska prica je daleko lep a. Dirnut njegovom pokorno cu i pobo no . vec je mnogo pozajmio od sumerskih pisaca. okru en mnogo -brojnom rodbinom i prijateljima. Bio je to revolucionaran korak koji je predstavljao ogromni napredak u religioznoj misli. ali on nije hulio na svoga boga. . S problemom kojim se bavi prica sreli smo se jo prili kom razmatranja uloge proroka. rasprava prijatelja o smislu patnje. Za to veliko otkrice treba da zahvalimo americkom orijentalistu Samjelu Krameru. to pitanje je re eno na jed -nostavan nacin.cu. kao i bolest. S procesom sazrevanja etickog monoteizma. nije stvorio originalno delo. Nepoznati autor. Posle toga slavi boga Izrailja i porucuje da ce svako ko ka e ne to lo e o tom bogu biti osuden na legende 425 l smrt. me aju medijske i persijske careve. docniji dodatak. a od Haldejaca prave anahronicnu kastu sve tenika-vraceva. Narocito su fantasticni podaci o carevima koji se javlja -ju u prici. Proroci Jeremija i Jezekilj propovedali su da svaki covek za svoje postupke licno odgovara pred Bogom i samim tim istupili protiv osve tane teze Petoknji ja. Posle du eg razgovora Jovovih prijatelja. Pokorno se predao njegovoj volji i samo placuci i jadiku -juci molio ga za milost. Podudarnost potke price i ideje vodilje tih dveju verzija tako je upadljiva da je u njihovu neposrednu zavisnost te ko po -sumnjati. iako nisu niza ta kriva. Jer ako svaki covek za svoje pos -tupke licno odgovara. za to onda stradaju ljudi pravedni i bogo -bojni? Ako je Bog pravedan. nai ao je na poemu o nekom Sumeru koji je nesumnjivo prauzor biblijskog Jova. koncepcijom o kolektivnoj odgovornosti. koje je u su tini prlfnavanje poraza: Bog isku ava svoje verne smrtnike da proveri njihovu pobo nost i da ih ucvrsti u vrlinama. ne primecujuci da su okrutne metode isku avanja ljudi u suprotnosti s pojmom pravednosti. patnji i krivici. Tada svi ucesnici u razgovoru prihvataju mladicevo obja njenje. Au -tori price na svakom koraku pokazuju nepoznavanje istorije Vavilonije i Persije. knji evno savr enija i filozofski zrelija. Treba ipak imati na umu da ih dele dva ili tri mileni 424 juma razvoja religioznih predstava. ili jevrejski kompilator. nareduje svim pokorenim narodima da prime Mojsijevu veru. dakle. mudar i pravedan. koji se vrti u zacaranom krugu. autoru knjige Istorija pocinje u Sumeru. U kategoriju literarne fikcije treba svakako ubrojiti i Knji -gu proroka Danila. pre bi se reklo da ga je iskomplikovao. za to ih muci bolest. Ali on nije razre io probem koji muci coveka. Nabukodonosor postavlja ogromni zlatni kip i nareduje narodu da mu se klanja. Darije izdaje naredbu svojim podanicima da se trideset da -na ne mole nikakvim bogovima. jer je kolektivna odgovornost bila u o troj protivrecnosti sa pojmom bo je pravednosti. Prica u dana njem redakcionom obliku potice verovatno iz III veka pre na e ere. Premda se oslanja na su mersku osnovu. patnja. taj fatalizam nije mogao da opstane. Bio je to covek bogat. srecan. nije bio gnevan na njega. beda i gubitak blis -kih. ogla ava se mladi Eliluj i iznosi re enje zagonetke. Odjednom su ga sna le bolesti i patnje. Cuda. pri ce -mu Danila nazivaju "majstorom vraceva". beda i smrt njihovih bli njih? Upravo tim pitanjima bavi se Knjiga o Jovu. Ocitavajuci tablice s klinastim pismom otkopane u ru evinama Nipura. Za gre -he oceva moraju da ispa taju pokoljenja. a kad Danilo izlazi nepovreden iz jame s lavovima. Rec je o covekovoj odgovor -nosti. apokalipticna prorocanstva i mutni istorijski podaci u tom pogledu ne ostavlaju nikakvu sumnju. bog mu se najzad smilovao i vratio mu zdravlje. iz helenisticke epohe.

vec njegov naslednik Nabonid. Dugo je ostala nerazja njena zagonetna bele ka da je car Valtasar uci -nio Danila trecom licno cu u carstvu. ne on. ukazuju na to da je knjiga u svojoj konacnoj redakciji morala nastati u kasno helenisticko doba. na -ravno. a sin coveciji koji se pominje u njoj postao je naziv za Isusa Nazarecanina. U arheolo kom nalazi tu Ugarit otkrive -na je poema koja potice iz XIV veka pre na e ere. Nevolja je u tome to se u hebrejskom i aramejskom pismu ne pi u samoglasnici. Ali najpopularnije je cudo s tajanstvenom rukom koja ispisuje na zidu tri zagonetne reci: MENE. a ne drugom? To pitanje tek je razjasnila arheologija. odmah posle svoga oca. i brojni grcki izrazi u aramejsko-hebrejskom tekstu. kao carski doglavnik. persijsko. TEKEL. o sedmogodi njem Nabukodonosorovom ludilu. Zavisno od toga da li se izmedu suglasnika stavlja. sedam godina bolovao od neke du evne bolesti. upravo iz nje uzeli ideju za svoju pricu o Danilu. samoglasnik "a" ili "e". u prici nalazimo neke notice koje su odjek stvarnih dogadaja. nisu izmenile poglede na istoricnost Knjige proroka Danila. Za Jevreje su to bila te ka vremena borbi za versku nezavisnost. Ali te mesijanisticke ideje nemaju deterministicki karakter. Kao Knjiga o Jovu i Knjiga proroka Danila crpela je izvore iz tude mitologije. Jer treba znati. Prorocanstvo je trebalo da podr i duh potlacenih sunarodnika i da im ojaca nadu u pobedu. Riba ili morska neman koja je progutala Jonu veoma ivo pod -seca na mitsku a daju haosa Tijamat. U cetvrtom delu koji sadr i apokalipticka predskazanja. Knjiga proroka Danila. Rec je. najavljena su cetiri carstva ovim redom: vavilonsko. ali istra ivaci sumnjaju da se izvori te price kriju u nepoznatom mesopotamskom mitu. l pored mno tva neverovatnih stvari. medijsko i grcko. i Knjiga proroka Jone. Burne i slikovite peripetije prorokove tipi -cna su tvorevina jevrejskog folklora. Junak poeme bio je mudri i pravedni sudija koji titi udovice i sirocad.Prizori trojice jevrejskih mladica koji iz u arene peci izlaze netaknuti. Ove pojedinosti. Kao to vidimo iz toga. Pravo njihovo znacenje jo uvek je predmet naucnih rasprava. vec samo suglasnici. istice licnu odgovornost coveka pred Bogom. sa sedi tem u Vavilonu. Ona opeva sudbinu nekog Danila i njegovog sina Ahata. . tu grupu alegoricnih narodnih prica spada. na primer. Dovoljno 426 Zenon je reci. Jevrejima se u knjizi najavljuje do -lazak sina covecijeg koji ce ih izbaviti iz tudinske vlasti. na primer. Dokaz za to su. . najzad. Njene mesijanisticke ideje izvr ile su jak uticaj na prvobitno hri canstvo. Danilo je. uostalom. nastanak carstva bo jeg na zemlji i vaskrsenje ljudi na kraju sveta. ali dokazuju da je osnova price nastala u vavilonskoj sredini. Bacanje u u arenu pec bila je kazna koja se u Vaviloniji veoma cesto primenjivala. FERES. Ispostavilo se da je Valtasar bio Nabonidov sin i suvladar. kao i knjige drugih proroka i Knjiga o Jovu. Objav -Ijuje. u dr avnoj hijerarhiji mogao zauzeti samo trece mesto. pre na e ere. naravno da imaju mnogo bajkovite lepote i zato uvek delu -ju na ma tu naroda i umetnika. koja su napisala dva razna autora i u razlicitim vremenima: na veoma popularnu pricu s radnjom i na prorocanstvo u stilu apokalip -tickog objavljenja. Po to je Valtasar bio druga licnost u dr avi. da su jevreski pisci. da se knjiga sastoji iz dva dela. takode. Znamo da je. po svoj prilici. menja se smisao tih izraza. Prorocanstvo ce se ispuniti samo onda kad ljudi ociste svoja srca od greha i postanu pravedni. godine 167. Ocigledne aluzije na sknavljenje Jerusalimskog hrama za vladavine Antioha Epifana. dodu e. Zato je uglavnom prihva -ceno tumacenje koje srecemo u Knjijzi proroka Danila. i Danila koji sedi u jami medu krotkim lavovi -ma. U videnjima nadah -nutim vatrenim patriotizmom. Za to ba trecom.

zanatske radionice. naravno. Prava vrednost tih otkrica u pocetku nije bila poznata. proteci najmanje pedeset godina pre nego to tekstovi budu sredeni i naucno obradeni. Postavilo se. Godine 1947. jedan mali decak prona ao je velike glinene cupove pune nekih tajanstvenih svitaka. trske i mulja. spavao -nicu. . zar Jehova nije trebalo da se smiluje velikom gradu. zanimljivo pitanje kako su se ti sveti tekstovi na li u tim pustim pecinama kod Mrtvog mora. bile su to duge trake od ovcije ko e. Po to najstarija kopija koja je dotad otkrivena potice iz IX veka na e ere. Kad se Jona naljutio to Niniva nije razorena. u kome osim gre nika ive i pravedni ljudi. Rezultat je bio iznad svakog ocekivanja. Jeremije i Jezekilja i kroz didakticke price. ispisane arhaicnim znacima hebrejskog pisma. komentar za Knjigu proroka Avakuma i apokalipticki tekst Rat sinova sve -tlosti sa sinovima mraka. Bura koja se oko tih svitaka podigla i vest o ceni koja je za njih placena (za est svitaka Amerikanci su platili dve sto -tine i pedeset hiljada dolara) doprla je i do Arabijske pustinje. Cuveni orijentalist Vilijam Olbrajt nije se ustezao da svitke nazove "najvecim otkricem na ega veka". Tek kad je deo svitaka dospeo u Sjedinjene Americke Dr ave. tim pitanjem pozabavila se specijalna arheolo ka ekspedicija i ubrzo saop tila svoje rezultate. Isusa Navina ili sudija!* Sve te ideje koje se provlace kroz knjige proroka Isaije. Arheolozi su u iskopinama razaznali trpezariju. prema proceni naucnika. naucnicima su se otvorile oci. Nedaleko od tih pecina nalaze se ru evine koje su godi -nama smatrane ostacima rimskog utvrdenja. Jehova mu ociglednom nastavom pokazuje ta je to pravednost: kad je on za alio za usahlom biljkom. Dalja istra ivanja. Izrailj je. karavan stocara iz beduinskog plemena Tamira zaustavio se na odmor u stenovi -tom predelu kod izvora Ain Fe ha. Stenovita divljina oko Mrtvog mora bila je prepuna beduinskih tragaca koji su pretresali tamo nje bezbrojne pecine i raseline. dva bazena za kupa -nje s ritualnom namenom i skladi ta. iz razdoblja posle vavilonskog ropstva. Su tina je u tome to svitci sadr e tekstove Staroga zaveta iz III ili II veka pre na e ere. od neprocenjivog su znacaja za uporedne filolo ke studije i za razja njenje mno -gih spornih ili nerazumljivih delova Biblije. ali po to nije obavio povereni mu zadatak. a deo u sirijski pravoslavni manastir Svetoga Marka. koja vec sistematski i naucno vode arheolo ke eks -pedicije. Godine 1951. govore oni. Kako je docnije utvrdeno. Arabljani ih zovu Hirbet Kumran. Ru evine su nekad bile kompleks gradevina od blokova tesanog kamena. Ali za nas je daleko va nija ideja vodilja koja se nalazi na kraju price. po volji Jehovinoj progutala ga je neman Nabukodono . aramejskim i grckim pismom. da se medu njima nalazi i Knjiga proroka Jeremije. U dvadeset i pet pecina nadeno je nekoliko stotina svitaka i hiljade manjih parcadi s hebrejskim.Knjiga je nesumnjivo nastala posle vavilonskog ropstva. Tra eci zalutale jare u jed -noj od mnogobrojnih pecina. Biblijski egzegeti su nastojali da odgonetnu njen navodni ale -goricni smisao. kada je problem pravde na zemlji bio veoma aktuelan. Ali vec se sada zna *Razgovor Avrama sa Bogom o istom pitanju nesumnjivo je kasniji dodatak. kuhinju. nu nike. Dosad naden materijal tako je ogroman da ce. gomilaju sve vi e novih pronalazaka. Na tok tog zanimljivog procesa jako svetio bacili su svitci nadeni u pecinama kod Crnog mora. bez sumnje su mo -rale stvaralacki uticati na dalji razvoj religioznih koncepcija. deca i nevine ivotinje? Koliki je to napredak u koncepciji Jehove u poredenju s Jehovom Mojsija.or. imao da izvr i prorocansku misiju medu ostalim narodima. s krovom od palmovih debala.

.

eseni o svojoj sudbini nisu mogli imati nikakvih iluzija. obavezno davanje milostinje. poznata po svojoj surovosti. nadene su potpuno ocuvane iste onakve cilindricne glinene posude u kojima su bili dr ani otkriveni rukopisi. Braca su se najpre pobrinula da spasu svete knjige. Plinije Stariji pi e da je za vreme svoga boravka u Palestini posetio veliki esenski manastir kod Mrtvog mora. Posle spaljivanja Jerusalimskog hrama i krvavog ugu enja ustanka. Svakoga dana o zalasku sunca clanovi sekte svecano su se oblacili. Na tu temu u zapadnim zemljama napisano je na stotine clanaka i knjiga. Isusa Navina p. Na osnovu toga. koji su pobegli iz Jerusalima pred progo -nima Sanhedrina. U podzemnim skladi tima. cije je nepostojanje nauka tako du -boko osecala. Ucitelja pravednosti. prema tome. . Protiv 429 buntovnika upucena je. Buka koja se podigla oko tog dokumenta traje i do da -na njeg dana. na primer. Svoju hipotezu zasnivaju ne samo na dovoljno uverljivim arheolo kim iskopinama nego i na informacijama star -ih putopisaca i istoricara. u gomilama komada keramike. 430 'Bi6fijs/(e legende431 KRONOLO KA TABLICA oko 1850. U njoj su se sacuvali kameni stolovi s klupama i. cim prode ratni haos. Za to je drevni smotuljak izazvao tako strasne rasprave? Rec je o tome to su eseni u svakom pogledu upadljivo slicni prvim hri canima. Vredne svitke stavili su u glinene posude i sklonili ih u puste pecine u nadi da ce docnije. X rimska legija.Ali najva nije otkrice je "skriptorijum". bio je to onaj isti manastir cije su ru evine otkrivene u Hirbet Kumranu. Avram u Hananu Izlazak pod Mojsijevim vodstvomNajezda Izrailjaca na Hanan pod vodstvom 1200-1025. " " e. Tragovi po ara svedoce da je iste godine naglo do ao kraj toj tajanstvenoj gradevini. moralnim pou -kama i organizacionim nacelima esena. verovanjima. oko 1250 1220-1200. koji ce na zemlji zavesti novi red. Moneta iz godine 68. dok je stare ina blagosiljao hleb i vino. Arheolozi su do li do uverenja da je to bio manastir jevrejske sekte esena. osudivali su ropstvo i verovali u dolazak pomazanika bo jeg. nekoliko mastionica od bronze i gline sa jo vidljivim tragovima mastila. a najmlada iz godine 68. grupa orijentalista s Dipon-Somerom na celu iznela je mi ljenje da eseni predstavljaju onu kariku koja spaja judaizam i hri canstvo. Tako. na e ere. na e ere nadena u ru evinama omogucava nam da zakljucimo kakva je sudbina sna la mana -stir. u buducnosti. primali u bazenu svakodnevno kr tenje i sedali za zajednicku veceru. n. Ne mo e. Najamnici su pljackali zemlju i postepeno se pribli avali mestu manastira. Od dokumenata nadenih u pecininama narocito je vre -dan svitak s ritualnim propisima. to je najva nije. O eseni -ma pi u i jevrejski istoricar Josif Flavije i Grk Filon iz Aleksan -drije. & ru evina je izvadeno i mnogo moneta. prostorija u kojoj su kopisti prepisivali svete knjige. pod nazivom "bitka za svitke". biti nikakve sumnje da su vlasnici svitka bili ljudi koji su iveli u toj gra -devini. pre na e ere. U Jerusalimu je buknuo ustanak jevrejskog naroda. moci da obnove svoju delatnost. Iz tog dokumenta do -znajemo da je kod njih svojina bila zajednicka. Najstarija potice iz godine 125. Eseni su izmedu ostalog pro -povedali ljubav prema bli njem. Po svemu sudeci. siroma tvo.

1030-1010. 970-931. " " Doba sudijaCar Saul 1010-970. " " David osvaja JerusalimCar Solomon . " Car David oko 1000.

" Gotolija 835-797.n. " Amon 640-609. " Ozija 740-736.e. " Osija 721. p. " Va a 885-884. e. 598-587. e.) 932-915.) 932-911. " Ahaz 721 -687. 687-642. n. " Sedekija 587. " Manasija 642-640. " Ahav 853-852. Preporod jehovizma. " Nadena "Knjiga zakona". " Joram 841.e.\ IZRAILJSKO CARSTVO (931-721. " Josija 622. " Fekaj 732-724. e. " Sanherib pusto i Judeju. " Ohozija (ubijen od izrailjskog uzurpatora Juja) 841-835. " Joakim 605. p. " Joas 783-743. " Joahaz 609-598. " Joas 797-781. " Juj 814-798. " Asa 870-849. " Joram 842-814. " Ohozija 852-842.n. '" Zimrije 884-874. Opsada Jerusalima i odvodenje Joahina. Rovoam 915-912. " Jezekija 700. n. JUDEJSKO CARSTVO (931-587. " Fakija 737-732. p. Jerovoam l 911-909. " Amrije-Osnivanje Samarije 874-853. " Nadav 909-885. " Avijam 912-870. Iseljavanje deset izrailjskih plemena. Menajim 738-737. " Joahaz 798-783. p. Jezekija placa danak. " Nabukodonosor razara Jerusalim. '582-581. " Ha 884. n. " Nabukondonosor odnosi pobedu nad Egiptom kod Karkemi a Joahin. p. " Jerovoam II 743. " Sargon II osvaja Samariju. " Josafat 849-841. Iseljavanje Judejaca. 609. " Jotam 736-721. " Ponovno iseljavanje 432 <Bi6lysfe fyende 433 . " Salum 742-738. " Amasija 781-740. " Zaharija 743.

.

Wojciecha . E.POSLE VAVILONSKOG ROPSTVA 538. Gluchowski.Penguin Books . A. Chiera Edward: 'They Wrote on Clay" . " Obnova oltara na ru evinama Jerusalimskog hrama 520-515. " Obnova hrama 167-164. Warszawa. e.: "The Archaeology of Palestine" .London.Harper & Brother New York. 1955. 1956.Harmondsworth -Middlesex. 1957. " Tit razara Jerusalim 130. n. Badzian I S. Cottrell Leonard: "Life under the Pharaohs" . G.London. Pokolj u Jerusalimu.Thames and Hudson .(Volume One) Pengui n Books . Kult Jupitera u Jerusalimskom hramu. " Hadrijan podi e na ru evinama Jerusalima grad Elija Kapitolina 132-135. " Jevrejski ustanak pod vodstvom Bar Kohve i *-fe ft-' BIBLIOGRAFIJA Albright W. prof. Signet Key Book . 1950. 1957.: "The Legacy of the Ancient World" . Y.New York.: "Historia starozytnego Wschodu" (Przelozyl z ros.Penguin Books .(Vie sociale et religieuse) P resses Universitaires de France . Lublin."Szytelnik" .New York 22. 1958.: "Histoire D'lsrael" . Edwards l. N.: "The Pyramids of Egypt" .Pan Books Ltd . W."Ksiazka I Wiedza" Warszawa. S. Baron S.: "A Journey through the Old Testament" .: "Wiecznosc piramid I tragedia Pompei" -(Przekl. n. Dabrowski Eugeniusz ks. e.London. Powell: 'The Ten Commandments" . Cottrell Leonard: The Anvil of Civilization" . H.: "Comparative Religion" .The University of Chikago Press -Chicago. I.Middlesex.: "The Dead Sea Scrolls" -. Allegro I.Harmondsworth -Middlesex. 1950. Ustanak Makabejaca 63. F. 1959. L. 1949.Penguin Books Harmondsworth . 1957. 1961. M. Warszawa. p.: "Podreczna encyklopedia biblijna" 2 tomy Ksiegarnia Sw. N.The New American Library . Bouquet A.London. 1962.Middlesex. Burgh W.New York 22.Paris. C. Powell: "The Meaning of the Dead Sea Scrolls" . Beck M. dr K. Michalowskiego) . Burrows Millar: "What Mean These Stones?" Meridan Books .Wyd. " Antioh Epifan proganja Jevreje. Davis A. Child Gordon: "What Happened in History" . 1957. 1957. Kirov edikt kojim se iseljenim Jevrejima dozvoljava povratak u Jerusalim 538. W. Y. dr.Penguin Books Harmondsworth . Cumont Franz: "Oriental Religions in Roman Paganism" Dover Publications . N. Awdijew W.The New American Library New York 22.A. Y.Warszawa. 1956. Andrzejewski Tadeusz: "Starzytny Egipt" . Boulton W. 1961. 1952. Daws A. IV. Pompej zauzima Jerusalim 70.Penguin Books . 1956. Ostrowski) .Poznan. Cottrell Leonard: 'The Lost Pharaohs" .Evans Brothers Ltd .

.

Penguin Books Harmondsworth. James E.Institut Wyd.New York. Frankfort Henri: "Before Philosophy" .: "The Ancient World . Grollenberg L H.Black Ltd ."Ksiaska I Wiedza" Warszawa. N ew York.: "Hebrew Origins" .1958. Indianopolis N. Gaer Joseph: "How the Great Religions Began" . Muller I. 1959. 1956.Dent & Sons Ltd London. April 8. Oppeln-Bronikowski Friedich: "Archaologische Entdeckungen" . 1957. James E. Genesis: Ksiega Rodzaju (przelozyl z hebr.Littefield. 1956. O.Krakow Lloyd Secton: "Foundations in the Dust" -(A story of Mesopotamian Exploration) .New York. Kraeling G. . Janusz Koczolowski) . R. 1942. Frazer James George: The Golden Bough" (A study in magic and reli gio< . Kiihn Herbert: "Die Entfaltung der Menschheit" .: The Egyptians" .New York.Stuttgart. ks. K. 1958. "Pax" . 1959. Cyti of the Moongod Sin . Elder John: "Prophets. Middlesex.: "Stary Testament w swietle dzisiejszych badan" " Znak" .: "The Cult of the Mother Goddes" . 1955. Loret. Peattie Roderick: "Geography in Human Destiny" E dit. Neuchatel & Paris VII. 1949. James: "Archeology and the Old Testament" Pr inceton .Harmondsworth. Meek T. London.Berlin. New Jersey. Perm Vergilius: "An Encyclopedia of Religion" . Milman Henry Hart: The History of the Jews" . Emery W.Thames & Hudson. Y. .Harmondsworth . (USA). Herbert: "The Uses of the Past" (Profiles of Former Societies) A Mentor Book . 1939.Harmondsworth . New York. 1957. SS. N.Penguin Books . 1950. . Y. 1954. .Gustaw Kilper Verlag . I. Inc. 1959. Keller Werner: "A jednak Pismo sviete ma racje" (Przeloz.Middlesex. 1961. Huntington Ellsworth: "Mainsprings of Civilization" . Glanville S. 1956. 1931. London. z niem.A Mentor Book . 1939.Middlesex.A. Adams & Co. sierpien 1961. Armed Services.The Macmillan Comp.Fischer Bucherei Frankfur t am Main . . Freud Sigmund: "Moses and Monotheism" . Haran.Verlag Heinrich Keller . 1959.New York. Inc. Encyklopaedia Britanica.: "Archaic Egypt" . Lipinski Edward. Inc. ks.Alfred A.London. Emil: "Bible Atlas" . 1959.New York 22. Kautsky Karol: "Pochodzenie chrzescijanstwa" . London. Knopf. 1961.Delachaux & Niestle S. 1940. Pritchard B. Kramer S.New American Library. 1948. R. 1957. Middlesex.Penguin Books . 1945. B. 1933.Nelson & Sons.Warszawa.Harper & Brothers .New York.Thames and Hudson Lond on.Wyd. Middlesex. 1956. Gurney O.Warszawa. . R. O. 1960. Montet Pierre: "L'Egypte et la Bible" . N.Penguin Books Harmondsworth Middlesex. 1960. Patterson. A.: "Atlas of the Bible" . Jirku Anton: "Die Welt der Bibel" .Harmonsworth. Signet Key Book -The New York Library of Worlds Literature. Idols and Diggers" Bobbs Merill Comp.New York.Raud Me Nally & Co.lipiec. Szeslaw Jakubiec) .Penguin Books .Thames & Hudson.: "Myth and Ritual in the Ancient Near East" .Time" . Glover T.: "History Begins at Sumer" .: "The Hitties" .

Parrot Andre: "Ninive et I'ancien Testament" . . 1958. New Jersey.Paris VII.Delachaux & Niestle S.Princeton. -Neuchatel . A.University Press . USA. 1956.

Odhams Press . Woolley Leonard: "Ur: The First Phases" .Delachaux & Niestle S.Paris VII.University of Oklahoma Press. 2.Warszawa. Arnold: "A study of History" . A. Walek-Czarnecki: "Historia gospodarca swiata starozytnego" Trzaska. 1955. 1954. 1955. Wojciecha . sierpien 1961. capital du royaume d'lsrael" . Wright Ernest: "Bringing Old Testament Times to Life" .Penguin Books Baltimore Maryland.Paris VII. 1949. 1957."Znak" Lipiec. SADR AJ UVOD OD STVARANJA SVETA DO VAVILONSKE KULE Stvaranje sveta Adam i Eva u raju Kajin i Avelj Potop Vavilonska kula Neobicna otkrica o stvaranju sveta. Pismo Swiete Starego Testamentu . London. N.Fontana Books London. Ricciotti Giuseppe: "Dzieje Izraela" (Przeloz."Pax" . Weech W.: "Pochodzenie chrzescijanstwa (Przel.: "Dzieje ostatnich sporow biblijnych" . Parrot Andre: "Samarie.December.G.Delachaux & Niestle S.King Penguin Books. -1955. 1953. Warszawa. Parrot Andre: "Le temple de Jerusalem" . 1956. 1956. Stachowiak Lech.Warszawa.Watts & Co. 1956. -Neuchatel . 1954. ISAK l JAKOV Avramova porodica ivi u Uru Tara odlucuje da se seli u Haran Tara. Evert I Michalski .Oxford University Press London. Illinois."Ksiazka I Wiedza" . raju. z jezyka wloskiego o. A. Parrot Andre: "Ninive et I'ancien Testament" Delachaux & Niestle S. 1946. 1958. Toynbee I.Warszawa. A. middlesex. 1953.Delachaux & Niestle S. Z anglielskiego T. 1960.Parrot Andre: "La tour de Babel" . P. Zdislaw Rzeszutek) . Putnams Sons * New York. Raglan Lord: "The Hero" (A study in traditional. ks. Woolley Leonard: "Ur of the Chaldees" . Zofia Starowieyska-Morstinowa) . Wheeler Margaret: "Walls of Jericho" . 1948. muth and drama) Vintage Books.Ksiegarnia Sw.London. Temples & Ancient Art" ."Pax" . Weigall Arthur: "The Life and Times of Akhnaton" .London -WC.Arrow Books Ltd . flops Daniel: "Od Abrahama do Chrystusa" (Przel. 1946.: "History of the World" . Weber Max: "Ancient Judaism" .Warszawa. 1923. Smith Joseph Lindon: "Tombs. Nahor i Avram u novoj domovini Seoba u zemlju Hanansku U zemlji obecanoj Sara u Faraonovom haremu Lot pada u ropstvo Avramova briga za potomstvo . potopu i Vavilonskoj kuli AVRAM.Neuchatel -Paris VII. . Robertson A. A. .Poznan. Swiecicki) . Reade Winwood: 'The Martyrdom of Man" . Neuchatel . 1956. Z franc.Penguin Books Harmondsworth. Wilson Edmund: 'The Scrolls from the Dead Sea" .The National Geographic Magazin .London. Lublin (2) 1956.The Free Press Glencol. 1950. Woolley Leonard: "A Forgotten Kingdom" .

Avram menja ime Poseta trojice tajanstvenih ljudi .

predstra a HananaDramaticni dogadaji pod zidinama GajaLukavstvo Gavaonja naSavez pet kraljevaRat s kraljevima severnog HananaKako je isus Navin upravljao HananomIzrailjci se nastanjuju u HananuDevora .Sodoma i Gomora Kako je car Avideleh doveden u zabludu Rodenje Isakovo rtvovanje Isaka Sarina smrt Kako je Isaku ispro ena ena 15 17 17 19 19 21 33 35 36 38 39 40 42 42 44 45 45 46 47 48 49 49 50 Avram se ponovo eni Isakovi i Revekini blizanci Za ciniju sociva Nevolje Isakove Revekina i Jakovljeva podvala Nebeske lestve Kako su Lavan i Jakov varali jedan drugog Jakovljevo bekstvo Jakov se bori s Bogom Susret s Isavom Kako su Jakovljevi sinovi osvetili sestru Jakov u Vetilju i Mamriji Istina i legenda o praocima BURNA POVEST JOSIFOVA Prodan u ropstvo U Petefrijevoj kuci Na faraonovom dvoru Josif upravlja Egiptom Jakovljev rod gladuje Josif ponovo isku ava bracu Rod Izrailjev naseljava se na delti Nila larodi Narodna bajka ili istina? MOJSIJE Kuluk Cudesno spasenje Cetrdeset godina izgnanstva Izlazak iz Egipta Prelazak preko Crvenog mora Putovanje kroz pustinju Ples oko zlatnog teleta Zavet s Jehovom Na putu u Kadi Cetrdeset godina u pustinji U zemlji obecanoj Carobnjak Valam Poslednji Mojsijevi dani 52 52 53 54 55 56 57 60 61 63 63 65 67 89 91 93 94 96 96 98 100 102 111 113 114 116 119 120 122 124 126 128 132 133 135 137 Mojsije u oreolu mita139 ISUS NAVIN l SUDIJE 175 Jerihon .nesrecni junak Galaija 177 180 182 183 184 184 .izrailjska Jovanka OrleankaKako je skromni ratar postao oslobodilac IzrailjaJeftaj .

186 189 191 195 .

mudri dr avnik Solomun gradi hram Bogatstvo Solomunovo Carica Savska Solomunov harem i tudi bogovi Istina i legenda o osnivacima izrailjske monarhije IZRAILJ l JUDEJA .Samson 197 Kako je Samson hteo da se eniSamsonove zgode u GaziSamson i Dalila 198 200 201 Junacka Samsonova smrt 202 Kako su Danovi potomci ukrali Jehovin kipZlocin potomaka VenijaminovihVerna Ruta golubijeg srcaEpoha borbe i heroizma210 203 204 206 ZLATNO DOBA IZRAILJA 247 Prvosve tenik Ilije i Samuilovo rodenjeIstrebljenje Ilijeve dinastijeCudnovata sud bina kovcega zavetaSamuilo obnovitelj252 249 251 251 Kako je Saul pomazan za caraPrva pobeda SaulovaKako se Saul zamerio sve tenicima 255 258 257 Junacki podvig JonatanovKonacni raskid sa Samuilom 259 260 Kako je David pobedio GolijataDavid. Tragicna sudbina Saulova David oplakuje Saulovu i Jonatanovu smrt David postaje car judejski i bori se za izrailjski presto Davidov grad David .tvorac velike dr ave Otmica ene Urijine Nova sablazan u carskom dvoru Avesalomova buna Resfa . Saul i JonatanMihala i Jonatan spa avaju Davi da 263 267 265 »*< Seca sve tenika i Davidovo potucanje 269 Kako je David po tedeo Saula i kako je zavoleo Avigeju 271 IS* David u slu bi Filistejaca.Antigena Izrailja Dvorske intrige Solomun car Izrailja i Judeje Prica o dvema majkama Solomun .

Kako su se razi li putevi Izrailja Izrailj se klanja zlatnom teletu ta se zbivalo u Judeji? .

*.carica Persijska 409 Tovija .Amrije . Beograd Tira 500 ISBN 86-7632-007-1 CIP .verni Izrailjac u zemlji persijskoj 411 Jov 412 Danilo 414 Jona 417 Poucne narodne price 420 HRONOLO KA TABLICA 430 BIBLIOGRAFIJA 433 ». Zenon Kosidovski BIBLIJSKE LEGENDE l izdanje Prevod sa poljskog mr Jovan Jovanovic Urednik Katica Trivic Slog i prelom a a Kostic Kompjuterska obrada Goran Martac Izdavac Agencija Trivic Zvezdarska 3. Beograd . 011/770-126 tampa ELNID.najveci car Izrailja Prorok Ilija i Jezavelja Navutejev vinograd Smrt cara Ahava Odlazak na nebo proroka Ilije Cuda Jelisijeva Kako je Jelisije iscelio gubavca Istrebljenje dinastije Ahavove Judejska carica Gotolija Slabljenje i propast Izrailja Sudbina judejskog carstva Vavilonsko ropstvo Povratak Obnova Judeje 273 276 277 281 284 285 287 289 293 293 296 297 298 299 302 303 304 306 343 345 346 348 349 350 352 353 354 354 355 356 358 360 364 372 375 377 Misija Jezdrina 378 Misija Nemijina 379 "Zar sam ja cuvar brata svojega" 382 EST BIBLIJSKIH PRICA O JUNA TVU. PATNJI l PRAVEDNIM BO JIM PRESUDAMA 405 O junakinji Juditi 407 Jestira .Katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke Srbije. Beograd tel.

22.07 .

-Tira 500.KOSIDOVSKI. 2002 (Beograd : elnid). 407-409. . 21cm Prevod dela: Opowiesci biblijne / Zenon Kosidowski.Hronolo ka Tablica: str. karte . : geogr. Zenon Biblijske Legende / Zenon Kosidovski. -413 str. ISBN 86-7632-007-1 a) Arheologija (popularna nauka) COBISS-ID 98126348 .-Beograd : Trivic. -Bibliografija: str 410-413. (preveo sa poljskog Jovan Jovanovic).