Naslov originala Zenon Kosidowski OPOWIESCI BIBLIJNE Zenon Kosidovski Preveo sa poljskog MR JOVAN JOVANOVIC Copyright © za Jugoslaviju Agencija

Trivic BIBLIJSKE LEGENDE agencija/ Beograd 2002. Citati biblijskog teksta, biblijska imena i nazivi mesta preuzeti su iz Danicicevog prevoda Starog zaveta. J. Jovanovic UVOD Fotografija na korici: Grob Avesaloma, sina Davidovog (1000 g.p.n.e.) koji se nalazi u dolini Hevron. U svom dana njem obliku grob je izgraden u l veku p.n.e. Moje knjige obicno se svrstavaju u kategoriju naucno-popularne literature. Ne podcenjujuci nikako tu korisnu oblast, moram priznati da moje ambicije se u dalje. Mo da sam u zabludi, ali sebe smatram piscem koji je za umetnicku gradu jednostavno izabrao naucna dostignuca. Odu evljavaju me otkrica, ali jo vi e sam pronalazac kao covek, njegov trud, njegov napor i dramatican dogadaj na putu do istine, njegovi upesi koje cesto posti e po cenu zdravlja i ivota. ta, naime, mo e biti zanosnije od tog dugog niza tihih istra ivaca, genijalnih i plemenitih cudaka ili nesebicnih avanturista ednih znanja, koji su uprkos svemu ru ili predrasudu za predrasudom i pu tali sve vi e svetlosti u na e zamracene glave. Njihovo stradalni tvo i njihovi trijumfi - to su valjda najcudesnije literarne teme. U strahotama, kojih nas istorija nije po tedela i ne tedi nas, oni su u su tini jedina afirmacija i opravdanje na eg ovozemaljskog ivota. Parafrazirajuci Stendala, moglo bi se reci da bi covecanostvo bez znanja bilo kao brod bez balasta prepu ten neobuzdanoj vodenoj stihiji. Ako sam pisao o sudbinama drevnih kultura, onda sam to uvek cinio tra eci upravo tu afirmaciju ivota, tu dragocenu osnovu ljudskog napretka koja se probija kroz burne periode ratova, strahota i mraka. Tra io sam coveka koji je otimajuci se okovima iskonskih nagona i sujeverja ipak, i ao napred ka svetlim horizontima bitisanja. Pracenje njegovog lutanja punog rizika, kroz ere, epohe i stoleca to je upravo tema mojih knjiga. Naime, nema uzbudljivije epopeje od hoda ljudskog roda od pecinskog coveka do pronalazaca atoma i tajni kosmosa. Zenm %psi U toj perspektivi deo od velikog znacaja cini upravo Stari zavet. On je hiljadama vlakana protkao na u kulturu, pod njegovim uticajem obrazovala se na a pokoljenja, na jezik i na i obicaji. A ipak kako smo malo upoznati sa njegovim sadr ajem. Starije pokoljenje pamti izvodene fragmente, dok dana nji nara taj odgajan u laickom duhu, valjda ni ta ne zna o Bibliji. Stari prevodi, pa cak i neki savremeni, svojim arhaicnim jezikom ne podsticu prosecnog coveka na citanje, a ljude racionalnih uverenja odbija mi ljenje da je to sakralna knjiga, puna mitova i ritualnih propisa. Medjutim, zahvaljujuci nauci izvr en je proces reva-ndikacije Biblije kao svetovnog dokumenta koji sadr i veliku kolicinu istorijskih podataka. Poceci sistematskih istra ivanja u toj oblasti, izuzimajuci ranije sporadicne poku aje, dogadaju se polovinom XIX veka. Ali u relativno kratkom periodu, za nepunih sto godina, kako su se samo desile temeljne, revolucionarne promene u na im pogledima na Bibliju. Sve do polovine pro loga veka ona je bila u domenu iskljucivog prava teologa. Kao sveta knjiga, nadahnuta Bogom, u odnosu na prohteve nauke u ivala je

svojevrstan imunitet koji su obezkedivali strogi propisi crkvenih institucija. Poku aj kritickog ugta dugo je smatran za svetogrde i napad na religijska verovanja. Vladalo je uverenje da su Mojsije, Isus Navin, David, Solomon i proroci zaista napisali odgovrajuce delove Biblije, da je Jehova na Sinajskoj gori ustanovio "Deset bo jih zapovesti", da je prorok Ilija na plamtecoj dvokolici odleteo na nebo, a Danilo iza ao citav iz jame sa lavovima.Kad je biblijski tekst na veoma ocigledan nacin bio u raskoraku sa onim to spada u pojam sakralnosti, tumaci su u njemu nalazili alegoricni smisao, pun mistike. Tako se, na primer, "Pesma nad pesmama", ljubavna lirika koja odi e istocnjackom culno cu, u njihovoj verziji preinacila u religioznu poemu u kojoj se pod simbolom mlado enje krije Jehova, a u doba hiri canstva Hristos. Naime, ljudima epoha velikih prirodnih otkrica, te ko je shvatiti da je tako nedavno Biblija va ila za jedini autoritet u stvarima koje se odnose na znanje o svetu. Divne u svojoj naivnosti, biblijske price o Adamu, Evi i raju vecina ljudi je uzimala kao poslednju rec o nastanku ivota na zemlji. Kada je . <Bit>(ijsl(e legende Darvin godine 1859. objavio svoju teoriju evolucije u jeku "O poreklu vrste", izazvao je buru protesta ne samo medu pobornicima Biblije, vec i u nekim naucnim krugovima. U drugoj polovini pro loga veka kada se vidokrug na eg znanja naglo pro irio zahvaljujuci nizu izvanrednih naucnih otkrica, silom prilika morao je da nastupi i zaokret u odnosu na Bibliju. Njenim problemima pozabavili su se pravi naucnici. Postepeno se razvijala biblistika ciji poceci dose u do XVII veka. Izdvojila se nova grana nauke sa sopstvenim istra ivackim metodama koje su se usavr avale iz dana u dan. Toj promeni doprinela je op ta atmosfera u Evropi koja je izlazila iz svoje kulturne izolacije. Putnici i istra ivaci nepoznatih zemalja izazvali su ivo interesovanje za velike kulture Bliskog i Dalekog istoka. Tada je, pored ostalog, shvaceno da Biblija ne mo e da pola e iskljucivo pravo na naziv otkrovenja. Jer indijski bramani imaju Rivedu, poklonici novijeg hinduizma Mahabharatu i Ramajanu, budisti sa reke Gang u Indiji, Japanu, Kini i Mongoliji knjigu Mahajana, Persijanci, poslednji pobornici Zaratustre Zend Avestu, muslimani Koran. Ova lista nikako nije iscrpljena jer tu jo treba dodati svete knjige kineskog konfucija-nizma i taoizma kao i japanskog intoizma. Sve te svete knjige po mi ljenju njihovih poklonika sadr e iskljucivo objavljenu istinu, iako se medusobno mnogo razlikuju. Medu njima Biblija zauzima jedno mesto i to nikako najva nije, jer u pogledu broja njenih poklonika ustupa pred mnogima od njih. Li ena oreola jednostavnosti Biblija je prestala da bude izuzetan i neponovljiv fenomen, ali pokazala se kao jedna od mnogih pojava ljudske te nje za istinom. Podloga iz koje je nastala normalni su psiholo ki i dru tveni procesi isti kod naroda svih kontinenata, bez obzira na rasu, jezik i kulturu. Naucnici koji se bave izucavanjem biblijskog teksta izgradili su novu naucnu oblast zvanu biblijska kritika koja se deli na ni u i vi u. Ni a kritika trudi se da koliko je to moguce utvrdi autenticni tekst otkrivanjem gre aka kopista i prevodilaca. Nas radije zanima vi a kritika, jer zahvaljujuci njenim zadivljujucim zakljuccima saznali smo ta je u biti stvari vStari zavet. Pioniri te nove istra ivacke oblasti su pored ostalih traus, Renan i Velhauzen. Besprekorna logika njihovih lingvistickih metoda dovednih do izuzetne preciznosti, slomila je najzad otpor dogme, pa je cak i katolicka crkva morala da popusti.

Godine 1943. Papa Pije XII najzad je prihvatio kritiku Biblije i samim tim katolickim istra ivacima otvorio put ka znanju. Njihova argumentacija je imala takvu neuporedivu snagu da je bilo nemoguce dalje je negirati. Kojim metodama se slu i vi a kritika u svom istra ivackom radu? Stvar je dosta slo ena i za laike mo da dosadna. U cilju svodenja tog pitanja na par osnovnih elemenata dozvolice-mo sebi dosta upro ceno poredenje koje ima tu dobru stranu da taj problem obja njava na veoma ocigledan nacin. Zamislimo polonistu koji pred sobom ima pricu kompilo-vanu u jednu narativnu celinu pozajmljenu od Reja, Paska, Na-ru evica, Njedevica i Lelevela. Po to poljski jezik, slicno drugim jezicima, tokom vremena podle e znatnim razvojnim promena-ma, a uz to svaki od pomenutih autora ima svoj sopstveni stil, na polonista ce u pojedinim delovima teksta lako otkriti razlike u sintaksi, leksici i frazeologiji. Vr eci detaljnu analizu teksta brzo ce prepoznati mistifikaciju, i ne samo to, utvrdice autore pojedinih delova, a u slucaju da mu to nije uspelo, na osnovu karakteristicnih obele ja jezika, konacno, ocenice da je prica me avina fragmenata razlicitog porekla i da prema tome ne mo e biti delo jednog autora. Sa slicnim, ali mnogo slo enijim problemima, imaju posla kriticari Biblije, Knjiga Staroga zavela, koje priznaju Jevreji, sacuvale su^pe u hebrejskom jeziku, uzimajuci malobrojne arame-jske fragmente. Zahvaljujuci dokumentima nadenim u Tel el-Amarni i Ras Samri, kao i nekim najstarijim delovima Biblije, kao to je, na primer, pesma Marije, Mojsijeve sestre, i pesma De-bore, naucnicima je uspelo da rekonstrui u razvoj herbrejskog jezika, pocev i od XIII veka pre na e ere. Naucnici su tako dobili izvanredno orude za lingvisticku analizu pojedinih biblijskih knjiga. To je naravno mukotrpan posao koji zahteva veliki napor i ogroman fond znanja. Taj posao nikako nije zavr en, a postignuti rezultati jo uvek su predmet novih naucnih rasprava. Izvesne osnovne tvrdnje ipak ne podle u nikakvoj sumnji. Utvrdeno je, pre svega, da je Stari zavet zbirka istori-jskih svedocanstava, narodnih legendi, zakona, ritualnih propisa i mitova koji vode poreklo iz razlicitih epoha i dru tvenih sredina. Tu zaostav tinu sakupili su i obradili dosta kasnije jevrejski kompilatori, uglavnom posle vavilonskog ropstva. Pod pritiskom Bfijs^e legende tih cinjenica, izgubilo se naravno mnogo ustaljenih tradicija, kao to je aksiom da su autori "Petoknji ja" Mojsije i Isus Nevin, da su proroci sami pisali svoja ucenja (s nekim izuzecima) da je David sastavio Psalme, a Solomon "Pesmu nad pesmama" i Poslovice. U Bibliji su tekstovni slojevi prekrivali jedan drugi ili su se toliko isprepletali da ce njihovo razgranicenje i naucno identi-fikovanje jo dugo biti predmet rada kriticara Biblije. Pored toga, problem su komplikovale dopune koje je iz razlicitih razloga dodavao dugi niz redaktora, kompilatora i prepisivaca. U tu oblast spadaju, pored ostalog i takozvani etiolo ki mitovi, tj. mitovi doterani ex post da bi se objasnili neki dogadaji ciji se pravi tok izgubio u pamcenju pokoljenja. Etiolo ki mitovi su, na primer, cudo prelaska Crvenog mora, cudo mane i cudo zaustavljanja voda Jordana. Istra ivanja su pokazala da se iza toga kriju sasvim prirodne pojave, koje su tek docnije, potiskivane tokom vremena, izrasle u natprirodne pojave. Kruna svih tih naucnih radova je, ipak, istorijska kritika Biblije. Potrudicemo se da u nekoliko recenica objasnimo na cemu se zasnivaju njeni radovi i zasluge. Do pocetka XIX veka na e znanje o drevnim kulturama Bliskog istoka bilo je veoma oskudno i u vecini slucajeva dosta maglovito. Jedini izvodi koje smo imali bile su nejasne bele ke u Bibliji i price grckih istoricara Herodota, Ksenofona, Ktesije i Diodora, pri cemu poslednjoj dvojici ne treba verovati. Imena naroda kao to su Vavilonci, Asirci, Egipcani i Persijanci malo su nam govorila, a teritorije njihovih dr ava predstavljale su na mapi bele mrlje. Zato nije cudno, to je Biblija, istrgnuta iz istori-jskog konteksta, postala polje

najfantasticnijih tumacenja. Nije postojala nikakva mogucnost potvrde ta je u njoj legenda a ta istorijska istina. Magle neznanja pocele su da se di u tek pocetkom epohe velikih arheolo kih otkrica polovinom pro loga veka. Ispod pustinjskog peska izvadeni su na povr inu divni istorijski spomenici zaboravljenih kultura: hramovi i grobnice faraona kao i ru evine hramova kraljevskih dvoraca u Horsabadu, Hatu i, Ninivi, Vavilonu, Uru, Ugaritu, Mari i mnogim drugim drevnim gradovima Mesopotamije i Sirije. U arheolo kim nalazi tima pronadena je ogromna kolicina pisanih dokumenata, doslovno citave biblioteke i arhive. Tako se u ru evinama dvorca asirskog 10 Zerwn "Kosufovsfe cara Asurbanipala u Ninivi sacuvalo cak dvadeset pet hiljada glinenih plocica s tekstovima pisanih klinastim pismom. Ono sadr i diplomatsku prepisku, ugovore, molitve, spomenike knji evnosti i religiozne mitove proteklih vekova, pored ostalog i ep o Gilga-me u u kome se nalazi prica o potopu. Godine 901. u Suzi je pronaden kodeks zakona vavilonskog cara Hamurabija (1750-1890. godine pre nove ere). Kako se pokazalo, taj kodeks bio je izvor nekih pravnih propisa Petoknji ja. Kada je Francuz ampolion (1790-1832.) de ifrovao egipatske hijeroglife, a Nemac Grotefend (1775-1853.) prodro u tajne klinastog pisma, pocelo je odgonetanje tih dokumenata. Taj posao nikako nije zavr en, ali vec danas stoje pred nama u punom svetlu malo poznati ili potajno zaboravljeni narodi staroga sveta: Sumeri, Vavilonci, Asirci, Haldejci, Fenicani, Filistejci, Hetiti, Mitani, Persijanci, Aramejci i Egipcani. Znamo vec dosta o njihovoj kulturi, religiji i obicajima, a istoriju mnogih od tih naroda danas znamo tako detaljno da su na tu temu vec napisane op irne knjige. Polovinom pro log veka zapoceta su arheolo ka ispitivanja i u Palestini. Otkopana je vecina gradova cija smo imena znali iskljucivo iz Biblije. U njihovim ru evinama nadena je potvrcm niza biblijskih svedocanstava, pored ostalog i nepobitni dokazi osvajacke kampanje Isusa Navina, ostaci gradevinarstva iz vremena Saula, Davida i Solomona kao i pusto enja izazvana najezdama Aramejaca, Asiraca i Haldejaca. S druge strane, egipatski, asirski, haldejski i persijski natpisi i dokumenti omogucili su nam da utvrdimo da u Bibliji nije sve legenda i fantazija i da su tu neke istorijske istinite cinjenice. Jevrejski narod, slicno svakom drugom narodu, nije mogao da ivi u potpunoj kulturnoj i obicajnoj izolaciji, pogotovo to je to bio mlad nanrod u odnosu na stare, bogate i zrele civilizacije koje su ga okru ivale. Istorijska kritika bavi se otkrivanjem tih veza i u tom pogledu mo e da pripi e sebi neke nesumnjive uspehe. Pre svega, metodom korelacije uspela je da delimicno rekonstrui e hronologiju biblijske istorije, dopuni ili utvrdi neke epizode koje Biblija ili precutkuje ili opisuje lakonski ili jednostrano i da osvetli politicke motive mnogih dogadaja koje nismo razumeli. Jednom recju - da dosta naivno ispricanoj biblijskoj istoriji da neki pragmaticni red uzroka i posledica. Za nas je bilo va nije da utvrdimo tesnu povezanost 11 obicaja, zakonodavstva i religije. Tim pitanjima posvecujem u knjizi dosta prostora. Dovoljno je tu istaci kao primer da su se zakoni Mojsijevih "Deset bo jih zapovesti" obrazovali pod utica-jem mesopotamskog zakonodavstva, da su prica o nastanku sveta, potopu i niz drugih prica pozajmljene iz vavilonske mitologije, da su cak i cela eshatologija proroka, kao stra ni sud, nagrada i kazna posle smrti, nebo i pakao, andeli i sotone, stranog porekla. Jednom recju -sve na e religijske koncepcije i zakoni vere stariji su desetak stoleca od Biblije koja nam ih je prenela. Pod uticajem svih tih otkrica poceli smo na Bibliju da gledamo drugim ocima i na na e iznenadenje shvatili smo da je ona jedno od najvecih remek-dela svetske

knji evnosti, delo izuzetnog realizma u kome kulja i kljuca autenticni ivot. Jednostavno, te ko je poverovati da je taj bogati kaleidoskop prica punih plasticnosti, ivota i kolorita kao i ljudi od krvi i mesa - mogao da nastane u tako dalekoj pro losti i da se odr ao do na ih dana. U toj zbirci prica, bajki, poema, poezije i nadahnutih prorocanstava, nadareni narod pokazao je svoju ivotnu mudrost, pronikao u najintimnije dubine ljudske prirode i hrabro postavio pitanje o smislu ivota. Tema Biblije je vi evekovna istorija jevrejskih plemena, tokom vremena ulep ana raznim neobicnim pricama i legendama. Sadr aj Biblije je tako bogat, koliko je bogat i sam ivot. Idilicne scene idu uporedo s krvavim ratovima, ekscesima, scenama raskala nosti i razvrata, kao i epizodama koje potresaju svojom tragikom. A kakvo je tu bogatstvo u galeriji licnosti koje se pojavljuju! Dovoljno je u jednom dahu navesti Samsona, cara Saula koji se razdire u osamljenosti, poluludilu i porazu ili pre-finjenog, mnogo snala ljivijeg Solomona, koji je na trgovini konjima i proizvodnji bakra stekao veliki imetak. Vrhunac tih dogadaja je kolektivna tragedija jevrejskog naroda, oteranog u vavilonsko ropstvo. Ali kao u dobro napisanoj tragediji, na kraju dolazi katarza, oci cenje i rehabilitacija. Izgnanicima nije bilo ba toliko lo e u Vaviloniji, a ipak umirali su od ce nje za svojom zemljom. Sedeci pored Eufrata, pevu ili su svoje pokajnicke pesme i nisu gubili nadu da ce im svanuti sloboda. Kada im je persijski car dozvolio povratak, pateci i li su 12 Zenm %j kroz pustinju i neprohodne planine da na ru evinama opusto enog i osiroma enog Jerusalima grade novi ivot. Pod utica-jem patnji i iskustva neki proroci su u nadahnutim vizijama propovedali sopstvenu etiku, socijalnu pravdu i vi i stupanj monoteizma, oslonjenog na veru i da svima vlada samo jedan Bog. U pohodu jevrejskog naroda ka vi im oblicima ivota upravo vidim ranije pomenutu razvojnu liniju koja cini su tinu istori-je ljudskoga roda. Eto, tako mi je izgledala Biblija kada sam pristupao pisanju ove knjige. Te koca je bila u tome to sam imao posla s dvojno cu materijala: s tekstom Biblije i ogromnim naucnim podacima koji su cela poglavlja jevrejske istorije ili njene detalje predstavljali u zadivljujucem svetlu. Trebalo je ta dva elementa spojiti u knjizi koja je trebalo da se razlikuju od naucnih ili cak i od naucnopopularni h rasprava. Radilo se o tome da se citaoci upoznaju sa sadr ajem Biblije i da je citaju tako kako je danas tumaci nauka. Zato sam knjizi dao dvokolosecnu kompoziciju: posebno sadr aj Biblije, a posebno komentar. Tako je nastala ta cudna i pomalo rizicna forma koja se, nadam se, nece pokazati previ e nepodesna za citanje. Parafrazirajuci biblijski tekst trudio sam se da ga predstavim na to komunikativniji nacin, kako bi ga dana nji citalac mogao citati bez napora i usresrediti pa nju na samu sadr ajnu vrednost. .... toga sam se oslonio na osavremenjeni prevod Vujka koji je tako odu evljavao Mickjevica, Slovockog i Sjenkjevica, a koji sadr i mnoge nepreciznosti kao i puno izraza i jezickih obrta koji su promenili znacenje ili su postali nerazumljivi. Moja prica sacuvala je ponegde tu laku poetiku arhai-zma koji stvara eljenu klimu drevnosti. Op te uzev, trudio sam se da se doslovno dr im dvo-kolosecne kompozicije knjige. Ali u slucajevima kada je pricu bilo moguce dopuniti, naslikati ili o iveti podacima dobijenim zahvaljujuci arheolo kim otkricima, nisam se ustezao da to ucinim. To se, na primer, odnosi na grad Ur i cinjenice koje pricu o Avramu cine plasticnom i ivom. Ostali problemi s kojima sam se borio bili su psiholo ki motivi nastali na temelju mnogih dogadaja. Biblija je u tom pogledu uglavnom umerena, mada je cesto u toj meri nejasna da nagoni na razmi ljanje. Za to su Leviti podigli bunu protiv Moj

.

Medu ivotinjama koje je Bog stvorio najlukavija je bila zmija i ona jednom upita enu za to im je Bog zabranio da jedu plodove s "drveta od znanja dobra i zla". Sedmoga dana odmori se Bog od svih dela svojih. Jedna se zvala Fison i tekla oko zemlje Evilske.tvrdila je lukava zmija i uveravala da Bog ne dozvoljara da jedu plodove sa tog drveta. blagoslovi taj dan i ucini ga praznikom za vecna vremena. EGIPAT oko 2000. Na nebeski svod smesti bezbroj zvezda. dakle. da vlada zemljom i svim to ivi i raste na zemlji. Svuda se rasprostirala samo voda. Sutradan stvori nebeski svod koji razdvoji vodu na dva dela: na onaj na zemlji i na onaj koji kao oblaci i ki e lebdi na nebu. a nad njom lebdeo duh bo ji. a kopna zemljom. jer je uzeta od covjeka. a cetvrtoj Eufrat. Bi ih sramota. i prilepice se k eni svojoj. Trecoj je ime bilo Hidekel i tekla je istocno od Asirije. odvoji je od tame i nazva dan. Zatim naredi da zemlja obraste mnogim vrstama biljaka koje daju seme i drvece koje rada plod. . jer ce im se otvoriti oci i tako ce kao i Bog da spoznaju dobro i zlo. Cetvrtoga dana stvori dva nebeska tela koja svetle na svodu: vece koje svetli danju i manje da osvetli noc. ali se nisu stideli. U pocetku Bog stvori nebo i zemlju. a tamu noc. cije plodove mu je zabranio da jede pod pretnjom smrti. odgovore sam poku ao da nadem ili na temelju istorijskih podataka ili u logicnom zakljucku koji spontano proistice iz okolnosti koje prate dati dogadaj. Trecega dana sakupi vodu ispod neba na jedno mesto i ukaza se suvo kopno. l blagoslovi ih govoreci: rastite i mno ite se i punite vodu i vazduh. Tako nastado e sunce i mesec da odvoje dan od noci i da oznacavaju godi nja doba. U plodnoj ravnici na istoku Bog Jehova stvorio je vrt. Ako sam se odva io da na neka od njih odgovorim. okusi ga." Oboje su bili nagi. l vodenu masu nazva morem. A Gospod viknu Adama: "Gde si?". estoga dana stvori stoku.ija. poznat kao rajski vrt. Adam se sa enom sakri medu drvece. izvadi mu jedno rebro i stvori od njega enu. Raslo je tamo svakojako drvece. da njime upravlja i da se o njemu stara. "Sigurno necete umreti" . Zemlja je bila bezoblicna. Tada Gospod pusti na Adama tvrd san. Kad Bog prolazi e rajem. da nije dobro da covek bude sam i doveo mu je u raj sve ivotinje koje ive na zemlji i ptice koje lete vazdu-hom. pa nakida e smokvino li ce da zaklone tela. za to se prvosve tenik Aron odrekao Jehove i ustanovio kult zlatnog teleta? Takvih intrigirajucih pitanja u Bibliji ima mno tvo. Iz raja je tekla velika reka natapajuci biljke. mirisna smola i dragi kamen oniks. Na samom kraju nacini coveka "po oblicju svojemu". SIRIJA PALESTINA. lepo za oko i korisno za jelo "i drvo od ivota usred vrta i drvo od znanja dobra i zla".pre na e ere STVARANJE SVETA. Petoga dana dade ivot morskim nemanima i svim ostalim ivim bicima to se krecu u vodi. gde se nalazi najfinije zlato. ali ipak se osecao usamljenim.g. ADAM l EVA U RAJU. Na mestu gde je izlazila iz raja granala se na cetiri glavne reke sveta. a potom nagovori i mu a na to.. Druga se zvala Geon i tekla oko zemlje Huske. ena izbliza pogleda "drvo od znanja doba i zla" i vide njegovu lepotu i plodove to daju mudrost. A on odgovori: "Cuh glas tvoj u . i bice dvoje jedno telo. Za to ce ostaviti covek oca svojega i mater svoju. dane i godine. jer nije imao druga sebi ravnim. OD STVARANJA SVETA DO VAVILONSKE KULE MESOPOTAMIJA. Uzbra. Bog Jehova je video. za to su mu otkazali poslu nost njegova braca i sestre. Adam je dao imena sisarima. Tada im pade zaslon sa ociju i vide e da su nagi. l tada Adam rece: "Sada eto kost mojih kosti. Jehova je dozvolio Adamu da mo e jesti voce sa svih drveta osim s "drveta od znanja dobra i zla". pticama i svim drugim bicima. vodozemce i sve druge vrste ivotinja to hodaju zemljom. i pticama to lete nad zemljom. Na to ena odgovori: "Da ne bismo umrli". Neka joj bude ime covjecica. stavio u njega Adama ( to znaci: coveka). l Bog rece: neka bude svetlost! Videci da je svetlost dobra. i telo mojeg tela. pusta i utonula u vecnu tamu. zabranjeno voce.

Gospod se pokajao zbog svoga dela i iskreno patio zbog zlocina ljudskog roda. dok mu je Avelj podario prvorodeno jagnje svoga stada. Nadao se da ce nova. Na bo ju preporuku Noje je sagradio kovceg od drveta. POTOP.. a od njih je nastalo brojno potomstvo. Enohov praunuk bio je Lameh koji je imao dve ene. Gospod je s ljubavlju primio darove Avelja. Covek je te kim znojem dolazio do hleba nasu nog. Cim vide da je kovceg gotov. nisu skrenuli s puta cestitosti. Njegov brat Juval bio je za titnik muzicara koji su svirali na citri i flauti. Na vratima raja postavi ogromnog krilatog heruvima sa ognjenim macem. Uz pomoc sinova Noje je_ zavr io kovceg. Adam i Eva imali su dva sina: starijeg Kaina i mladeg Avelja." Kain nije poslu ao opomenu. zemlja da je prokleta s tebe: s mukom ce se od nje hraniti do svojega veka. stici ce ga sedmostruka kazna. Bog objavi da ce na zemlju pustiti potop. Ali ljudski rod bio je igosan praroditeljskim gre 20 Zerwn 3(psidJovsl(i horn. Sa Adom je imao sina Jovila. jer je trebalo da bude majka svih ljudi na zemlji. stekao milost u ocima Gospoda.Adam je svu krivicu svalio na enu. Kad Bog vide zlocin ponovo se oglasi i upita Kaina: "Gde ti je brat Avelj? A on odgovori: "Ne znam.vrtu. Odlucio je da spase samo Noja i njegova tri sina sa enama i po jedan par svih cetvorono aca. a ona je za sve okrivila zmiju koja ju je zavela i nagovorila da pojede zabranjeno voce. u njegovom srcu ugnezdili su se zloba i nemoral. Avelj je bio pastir. Kovceg je bio dugacak trista. Hama i Jafeta. Eva mu je izrodila sinove i kceri. Sela. kad dobro cini ? A kad ne cini dobro. Druga ena. Trnje i korov ce ti radati. Resio je da uni ti sve to ivi na zemlji. Na to Bog upita: "Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog drveta to sam ti zabranio da jede s njega?". za titnika nomada i pastira. Ipak nije hteo da se njegovo delo pretvori u prah i pepeo i da od njega ni ta ne ostane. Unuk mu je bio Noje koji je imao tri sina: Sima. rece da ce u mukama radati decu i od 19 sada biti pod vla cu mu a.. jer sam go. ubijali se u neprestanim ratovima i medusobno pljackali. Adam je iveo 930 godina. dokle se ne vrati u zemlju od koje si uzet. Kain je oti ao u izgnanstvo i naselio se u zemlji Naidskoj. Razjaren zavi cu namamio je Avelja u polje i podmuklo ga ubio. rodila je Tovela. dok Kainovu rtvu nije ni pogledom udostojio. On je imao tri sina: Sima. iako mu je tada bilo vec est stotina godina. A Gospod nacini gre nom paru odecu od ivotinjske ko e da pokrije njihovu nagost i izgna ih iz raja. Ljudi su dizali ruke jedan na drugog. imao je tri tavanice. covek smeran. pa se popla ih. jede zemlju i bude u neprestanom ratu sa covekom. irok pedeset i visok trideset lakata. jer si prah i u prah ce se vratiti.. greh je na vratima. a ko tebe ubije. Zemlja je bila puna nasilja i zlocina. Od gre nika. Hama i Jafeta koji. Jedan od potomaka." Krijuci se pred Gospodom. gmizavaca i ptica. eni. istocno od Edena. Tada ga Gospod upita: " to se srdi ? to li ti se lice promeni? Nece li biti mio. ve tog majstora u obradi bakra i gvozda." Adam dade svojoj eni ime Eva. Jednoga dana Kain je Bogu prineo na rtvu plodove zemaljske. iveo je 969 godina. prokle je i kazni da za vecna vremena puzi. Metuzalem. i ljude i ivotinje. kako bi stao na put gresima. a samo jedan prozor i jedna vrata. te se sakriti". Kain se zbog toga neizmerno rasrdio i smrknuo. Na kraju se obrati Adamu: ". a Kain ratar. samo je Noje. da bi se iznova . jer ne htede dopustiti da jedu voce s "drveta od ivota" i tako steknu besmrtnost. a ti ce jesti zelje poljsko. a u tom mete u nije obracana pa nja na upozoravajuci glas Stvoritelja. Gospod se razgnevi na zmiju. a otvore je zalio smolom. takode. KAIN l AVELJ. Zar sam ja cuvar brata svojega?" Tada Bog u velikom gnevu rece: " ta ucini? Glas krvi brata tvojega vice sa zemlje k menL. Potomstvo Adama i Eve postepeno je naseljavalo zemlju. druga generacija ljudi i ivotinja biti poslu nija i urediti bolji i srecniji svet. pak. Sa znojem lica svojega je ce hleb.Bice potukac i begunac na zemlji. Tamo se o enio Evom i sa njom imao sina Enoha.

.

Avramova porodica. koja je padala cetrdeset dana i cetrdeset noci. nagomilao hranu i zatvorio se s porodicom. 22 Zerwn y(osu NEOBICNA OTKRICA O STVARANJU SVETA. Jednom je malo vi e popio. Noje je sacekao jo sledecih sedam dana i tada je treci put pustio golubicu. drevnoj prestoni-ci Sumera. Gospod je odlucio da vi e nikada nece kazniti covecanstvo potopom. Akadi. POTOPU l VAVILONSKOJ KULI Iz Biblije doznajemo da je prvobitna domovina Jevreja bila Mesopotamija.mno ili. ivela je u Uru. Kada se Noje probudio i cuo kako se poneo Ham. Noje je iza ao iz kovcega i sagradio rtvenik Gospodu. otac Hananaca. to je na-gove tavalo da su se na zemlji pojavila suva mesta. koji su kasnije.. ali i ona se vratila ne na av i mesto na koje bi se spustila. Jevreji su. ali je voda opadala veoma sporo i jo sto pedeset dana nije moglo da se vidi ni parce kopna.. Kula je sve vi e rasla. koji se pred Gospodom proslavio kao veliki lovac. i smejuci se. a Hamovi potomci su africki narodi Hamiti. Noje je ponovo poceo da obraduje zemlju i gaji stoku. dana nju Palestinu. navodnjavali zemlju razgranatom mre om kanala. ljudi. Zasadio je vinograd i naucio da pravi vino. Postali su gordi pa su resili da podignu kulu koja svojim vrhom dose e samo nebo. bili su uni teni. . dok najzad nije potopila celu zemlju. ostavljajuci nagomilanu gradu i oruda kojima su se slu ili. od Sima poticu Semiti. pripadali velikoj grupi naroda koja je u basenu Eufrata i Tigra stvorila jednu od najbogatijih kultura u istoriji covecanstva.. Hetiti i Aramejci.. VAVILONSKA KULA. pre nego to se doselila u Hanan. dakle. Noje je sacekao jo cetrnaest dana. Medu graditeljima je nastao takav mete da su morali da odustanu od dalje gradnje i raspr ili su se na sve strane sveta. dok se Gospod nije zabrinuo i odlucio da je vidi. Voda je sve vi e rasla. jer se zemlja vec potpuno 21 osu ila. Umesto kamena koristili su opeku koju su spajali glinom. Od njegovih sinova nastale su tri velike grane ljudskog roda na zemlji. Oni su naseljavali ravnicu u zemlji Senarskoj u slivu Tigra i Eufrata. pa su iveli sve bolje. tako se rasrdio da ga je prokleo i predskazao da ce njegovi potomci postati robovi potomstva Sima i Jafeta. Jafet je praotac severnih naroda. Noje je posle potopa iveo jo 350 godina. Noje je u kovceg ubacio ivotinje. Pravi tvorci te velike kulture bili su Su-meri. Sedmog meseca kovceg se zaustavio na vrhu planine Ararat u Armeniji. Ki a je najzad prestala da pada. Jo u trecem milenijumu pre na e ere podizali su divne gradove. a desetog meseca izronili su iz vode vrhovi planina. od kojih su primili veliko kulturno naslede. koja se ovog puta nije vratila. Nakon sedam dana srucila se strahovitaltki a. okrenuli su se i pokrili ga ogrtacem. ivotinje i ptice. postavio je na nebu luk svetlosti sedmobojne duge. Zatim je pustio golubicu. Asirci. Posle sedam dana ponovo je pustio golubicu koja se predvece vratila sa maslinovom grancicom u kljunu. Ljudi su u pocetku govorili jednim jezikom. bili su ucenici . Zemlja je bila neizmerno plodna. a kao znak vecnog zaveta izmedu njega i svih ivih bica na zemlji. Samo Nojev kovceg sa njegovom porodicom i ivotinjama dizao se iznad povr ine vodenog beskraja. RAJU. razvili zanatstvo i stvorili sjajne spomenike umetnosti i knji evnosti. A grad u kome se uzdizala kula i gde su izme ani jezici nazvan je Vavilon. Ali Sem i Jafet pokazali su vi e po tovanja prema ocu i. a onda je kroz prozor pustio gavrana da se uveri da li ce naci suvo kopno. pa im je pome ao jezike da ne bi mogli da se medu sobom sporazumevaju. u o a-mucenosti je skinuo sa sebe odecu i tako nag zaspao u atoru. redom osnivali svoje dr ave u Mesopotamiji i Siriji. dakle u trenutku smrti imao je 950 godina. cak i najvi e planine. preneo braci ta je video. Jedan od Hamovih potomaka bio je Nevrod. Vavilonci. kome je u znak zahvalnosti prineo rtvu paljenicu. Ali ptica se brzo vratila. Razgnevila ga je ljudska na-dmenost. Sve ivo. U takvom stanju zatekao ga je Ham.. da ne bi videli njegovu nagost.

De ifrovanje tekstova pokazalo je da Biblija. kao to su Ur. U biblijskim tekstovima prevideli su mnoge pojedinosti koje otkrivaju tesnu povezanost s mesopotamskom kulturom. U svojoj kompilaciji slu ili su se pradavnim narodnim predanjima. U tome nema niceg cudnog. da najdragoce-nije plodove svog dostignuca. dakle u periodu od VI do IV veka pre na e ere. cesto vijugavim putevima. Iz tog strahovitog haosa nastali su prvi bogovi.tenicki krugovi. slu ile su im samo za to da doka u da je Jehova jo od Avramovih vremena upravljao sudbinom svog izabranog naroda. cak nejasne podatke. koji naizgled nema niceg zajednickog s biblijskom pricom. vekovima smatrana originalnom tvorevinom Jevreja i knjigom objavljenom. U tom istorijskom kontinuitetu Jevreji nisu predstavljali niti su mogli da predstavljaju izdvojenu grupu. Znamo da kulture i civilizacije ne umiru bez potomstva. Zatiranju tih drevnih srodnosti najvi e su doprineli sve. mitove i religiozne spevove medu kojima se nalazi najstariji ep covecanstva. Na srecu naucnih istra ivaca. Otkopane su mocne metropole. Vavilon i Niniva. sve tenici nisu uvek bili dosledni.u vecoj ili manjoj meri . prenosili su usmeno s pokoljenja na pokoljenje i tokom vekova su ih u tolikoj meri preinacili. ali njihova iskustva ive i obogacuju se u narednim pokoljenjima. koje su poneli odande. iz nje su preneli u Hanan predstave. Otkrivanje tih zavisnosti i pozajmica ipak nije tako jednostavno. cvetaju i propadaju. Price koje su prenosila pokoljenja. price i predstave. Poznati arheolog D ord Smit procitao je na tablicama sa klinastim pismom ceo vavilonski spev o stvaranju sveta. Mitove. ugovore. poznat pod nazivom Enuma eli . zajednicki deluju u stvaranju novih. otkrila su nam njihovu velicinu i bogatstvo. Asiraca i Vavilonaca. zrelijih kultura.Despotovine XIX veka o kulturi tih naroda imali smo veoma oskudne. Akada. ali najnovija istra ivanja pokazala su da smo u mnogim pogledima jo uvek naslednici onoga to je pre pet hiljada godina stvorio genije sumerskog naroda. diplomatsku prepisku. koji su po povratku iz vavilonskog ropstva. ali su ih bez skrupula preradivali za svoje unapred odredene religiozne svrhe. Naseliv i se u Hananu. Tek velika arheolo ka otkrica koja su nam omogucila da rekonstrui emo zaboravljene kulture Sumera. Tek arheolo ka iskopavanja irih razmera izvr ena u Mesopotamiji. u tom svom radu na pre-pravkama. koje su vec procitane. Smatrali smo donedavna da evropska kultura sve duguje Grckoj. redigovali tekst Starog zaveta i preneli ga nam u obliku u kakvom ga imamo danas. a u carskim palatama nadene hiljade tablica ispisanih klinastim pismom. da se jedino pomocu mesopotamskih izvora njihovo poreklo mo e prepoznati. Posle mnogih vekova neki bogovi odlucili su da zavedu .pozajmljene iz bogate riznice sumerskih mitova i legendi. obicaje i religiozne mitove koji su tokom milenija nastali pored Eufrata i Tigra. izgleda ovako: U pocetku je postojala samo voda i vladao je haos. Jasne tragove tih dalekih uticaja nalazimo danas u biblijskim tekstovima. Ti dokumenti sadr e istorijske hronike. Savremeno shvatanje o istorijskoj istini bilo im je strano. o sumerskom narodnom junaku Gilgame u. Jevreji su se postepeno udaljavali od mesopotamskog uticaja. Biblijska prica o nastanku sveta mo e da poslu i kao primer kako su sve tenici prepravljali stare mesopotamske mitove. bacila su snop svetlosti na 24 Zerwn 9(psidbvs%i te nekada nerazumljive pojedinosti i iznela na videlo njihovo drevno poreklo. prenose na mlade kulture. veoma skraceno. U svetlu dana njeg istorij23 skog znanja smatrali bismo neobicnim da je drugacije. Sadr aj tog mitolo kog epa. Kulture i narodi. svojim korenima se e u mesopotamsku tradiciju i da su mnogi detalji i price . u svom vecnom proticanju. Njeni koreni le e u mesopotamskoj kulturi. Njihov smisao nije se mogao protumaciti vekovima.

Sukob Jehove sa Rahabom pominje se i u Knjizi o Jovu. Tijamat. zbog nepa nje judejskih redaktora. Po mi ljenju pojedinuh naucnika mit je dospeo cak u hri canstvo u vidu legende o svetom Ðordu koji ubija a daju. u jednom od psalama kao i Knjizi proroka Isaije.red na svetu. pre svega. ukrotitelj zmaja bio je Marduk. Kada bi to stvarno bilo tako. neuporedivo plemenitiju verziju. Odmah nam se namece pitanje ta ta mracna. neizmer-no primitivna kosmogonija mo e da ima zajednicko sa uzvi enom. u krvavom boju ubili Tijamat. od kojih je jedan deo postao zemlja a drugi nebo. predstavljena u vidu a daje. Minuli su veko-vi i hegemoniju nad medurecjem Tigra i Eufrata zadobili su Asirsci. stvaranje coveka estoga dana. U ugaritskoj poemi bog Bal odnosi pobe-du nad sedmoglavim zmajem Levijatanom. Tada su bogovi reda. Nalazimo se u srecnoj situaciji to mo emo da sledimo put kojim se kroz istoriju prenosio mesopotamski mit o borbi bogova sa cudovi tem. To je izazvalo gnev boga Abzua i njegove ene Tijamat. odvajanje vode od zemlje. U kosmogonicnom mitu naucnici su nai li na tekst prema kome je Bog sedeo na vodi kao ptica na jajima i iz haosa izlegao ivot. bog pobednik koji je savladao zmaja.. Kad je Mesopotamiju pokorio akads ki car Hamurabi. pod vodstvom Marduka. uradili nepa ljivo i na nekim mestima teksta prevideli Mardukovo ime. i ubice zmaja koji je u moru. u kome se govori o ivo-tvornom duhu bo jem koji se di e nad vodom. U estom poglavlju iste knjige (stih 2). monoteistickom pricom sve tenika koji su redigovali Stari zavet. Nema razloga za sumnju da je biblijski duh bo ji koji se di e nad vodom odjek ovog ugaritskog mita. J U vezi s biblijskom pricom o stvaranju sveta treba na kraju. pa cete tako kao bog znati ta je dobro a ta zlo" treba shvatiti u politeistickom smislu: " tako kao bogovi". Americki arheolog D ejms J. stra ne boginje haosa. ljudi su nazvani "sinovima Bo jim". Asirski pisari izbrisali su na tablicama ime Marduka. Na uobrazilju obicnih ljudi izgleda da su vi e delovali dramaticni mitovi o herojskim borbama bogova sa d inovskim cudovi tem haosa. a tada je pocast najvi eg bo anstva u dr avi stekao A ur. U tekstovima Staroga zaveta sacuvali su se jasni tragovi tih narodnih verovanja." Zmaj se javlja i pod imenom Ra-hab. odlucila je da osveti smrt mu a. A Abuzovu krv su pome ali s glinom i od te smese postao je prvi covek. A ipak postoje izvesne indicije po kojima se vidi da je ona na nel4 nacin morala predstavljati sirovu gradu za jevrej-sku. Biblijska prica o stvaranju sveta zacelo je nastala u miru sve tenickog rada i kao intelektualna koncepcija teologa nije stekla popularnost u irokim masama jevrejskog naroda.5): ". U vreme Sumera. Mit je potom dospeo u Palestinu i Jevreji su nalo ili Jehovi da se bori sa cudovi tem Levijatinom ili Rahabom. Taj stih je tumacen na razlicite. odmaranje Boga u Bibliji kao i zajednicka gozba vavilonskih bogova sedmoga dana u tekstu Enuma eli . a upravo tako vavilonski mit oznacava pobunjene bogove. da dodamo cinjenicu veoma karakteristicnu za ljude koji su u Starom zavetu . isti redosled dogadaja u oba teksta: nastanak neba i nebeskih tela. a na njegovo mesto ispisali ime svog plemenskog boga A ura. bio je Enlil. po to su stvarno bili sinovi boga Abzua i boginje Tijamat. tu bismo.1) citamo doslovno sledece: "Tada ce Gospod pokarati macem svojim ljutim i velikim i jakim levijatana. Buntovnici su se ujedinili pod vodstvom mudrog boga Ea i ubili Abzua. kao zanimljivost. U Knjizi proroka Isaije (27. medutim. To su. primetili tragove davna njih politeistickih shvatanja u biblijskim tekstovima.. Neki naucnici smatraju da tekst Knjige Postanja (3. a njeno ogromno telo rasekli na dva dela. Pricard potrudio se da detaljno uporedi oba teksta i u njima je otkrio mno tvo zapanjujucih analogija. sve dok u ru evinama fenickog grada Ugarita (u blizini dana njeg Ras amra u Siriji) nisu nadene tablice s klinastim pismom koje sadr e zbirku mitolo kih poema. ponekad i fantasticne nacine. Dugo vremena istra ivaci su lupali glavu nad drugim stihom prvog poglavlja Knjige Postanja. krivuljastu zmiju. Pada u oci.

.

ali treba podvuci da i jedna i druga prica sadr e ideju o padu coveka. covek posta kao jedan od nas (opet ostatak politeizma) znajuci to je dobro to li zlo. Sumerski junak Gilgame oti ao je na rajsko ostrvo gde je iveo miljenik bogova UtNapi tim da od njega dobije biljku ivota. Ljude je od pamtiveka intrigiralo pitanje za to je Bog stvorio Evu na tako neobican nacin. Godine 1654. i okusi. Treba po teno priznati da su konture figura jako nejasne i zato ih je te ko razaznati. vec i u strahu da ne posegnu za vocem sa "drveta od ivota" i postanu besmrtni kao Bog. 27 Uzgred receno. Kad se vracao preko reke. U ru evinama jednog mesopotamskog grada arheolozi su na li akadski pecat sa ugraviranom scenom koja verovatno predstavlja prototip price o Adamu i Evi. a onaj ko bi u to izra avao sumnju. Setimo se da je u raju pored "drveta od znanja dobra i zla" raslo i "drvo od ivota" koje daje besmrtnost. jedan od bogova. Nadbiskupa A era ipak je napao biskup Lajtfut. ubedljivije obja njenje scene. zbog cega su neki istra ivaci izrazili sumnju da taj pecat ima bilo ta zajednicko sa mitom o prvom coveku. prebacujuci mu nepreciznost u proracunima. U mitu o bogu Enkiju raj je predstavljen kao vrt pun vocaka u kome ljudi i ivotinje ive u najboljoj slozi. pre na e ere u 9 sati ujutru. On le i u zemlji Dilnum u Persiji. mudrost. odnosno ena koja . Prema tome.videli alfu i omegu celokupnog ljudskog znanja. od kojih su dve Eufrat i Tigar. te do veka ivi!" U izvesnoj meri je i razja njeno poreklo biblijske zmije-isku itelja. U sumerskom mitu bog Enki ima bolesno rebro. U trecem poglavlju Knjige Postanja (stih 22) citamo sledece: "l rece Gospod Bog: eto. izjednacava coveka sa bogovima i obezbeduje mu besmrtnost. Taj datum je tokom citavog veka stavljan u naredna izdanja Biblije. Na tom duborezu vidimo drvo sa zmijom. po to je Eva bila njihova legendarna pramajka covecanstva. ne eleci da covek postane besmrtan i njemu ravan. jer iz njega izviru cetiri reke. oktobra 4004. Tablice sa klinastim pismom otkopane u ru evinama Vavilona dale su nam upravo zapanjujuce obja njenje. kao to je to uradio sa covekom. Ispostavilo se da se cela stvar zasniva na veoma zabavnom nesporazumu. Boginja koju su pozvali da izleci rebro boga Enkija zove se Nin-ti. Prema njegovom mi ljenju svet je nastao 23. l u tome je upravo izvor nesporazuma. a sa obe njegove strane po jednu figuru: mu karca sa rogovima i enu. od rebra Adamovog. U Bibliji zmija nagovara Adama i Evu da okuse voce sa "drveta od znanja dobra i zla". Nije na zadatak da ulazimo u najsitnije detalje. nadbiskup A er iz Irske izjavio je da posle ozbiljnog proucavanja Svetoga pisma proizlazi da je Bog stvorio svet godine 4004. pretvorio se u zmiju i izroniv i iz vode oteo je Gilgame u cudotvornu biljku. u svom ikonoborackom aru. odnosno ena od rebra. Jevrejska plemena zamenila su Nin-ti Evom. u toj sumerskoj legendi verovatno treba tra iti obja njenje zbog cega su Jevreji vekovima. a u mesopotamskom mitu dvolicni savetodavac je bog Ea. imao je dovoljno zemlje od koje je mogao da napravi i enu. Jehova je prognao Adama i Evu ne samo zbog neposlu nosti. Ali nin-tt takode znaci i dati ivot. Obe virzije izra avaju misao da poznavanje dobra i zla. Tek su sve tenici. on je takode plod sumerske ma te. Biblijski raj nesumnjivo mo e da se smesti u Mesopotamiju. Naime. predstavljali Jehovu u vidu zmije. od Avramovih vremena. Kada je rec o raju. uni tavali te simbole igo uci ih kao znak idolopoklonstva. Nin-ti mo e da znaci ena od rebra kao i ena koja daje ivot. U oba mita postoje upadljive slicnosti. ali sada da ne pru i ruke svoje i uzbere i s drveta od ivota. tj. Na sumerskom jeziku rec rebro glasi ft. pre na e ere. Po to ipak nisu uspeli da nadu drugo. smatran je za jeretika. preovladuje gledi te da je zaista naden dokaz po kome je jo u Mesopotamiji postojao mit o Adamu i Evi. bez patnje i bolesti.

u ogromnim ru evinama Ninive na ao je nedostajuce delove price koji su u potpunosti potvrdili njegovu tezu. Ta pristrasnost u biblijskoj legendi je u svakom slucaju karakteristicna i svedoci o tome da je prica o Kainu i Avelju nastala u veoma davnim vremenima. jer Adam. vreme trajanja potopa i moralna poruka potopa: ka njavanje covecanstva zbog grehova i spa avanje pravednog coveka. a svoju konacnu . *U vezi sa postankom Adama treba navesti neobicno zabavan dogadaj koji se pre nekoliko godina desio u Kongresu Sjedinjenih Americkih Dr ava. vatrenog poklonika Biblije umirila je cinjenica da se u Vatikanu nalazi slika Mikelandela na kojoj je Adam takode prikazan s pupkom. To je izazavalo interpelaciju kongresmena iz Severne Karoline Karla T.gle cuda . O tome su svedocili takvi identicni detalji. To je jo jedan dokaz u kojoj meri Jevreji u svojim predanjima duguju narodima Mesopotamije. tvorac sveta. podigla se bura protesta medu bogomoljcima viktorijanske Engleske. osudio ljudski rod na stalan naporan rad. U burnoj diskusiji.daje ivot. Bogom nadahnu-ta. On je crte oznacio kao jednu od pojava irece komunisticke propagande. Jo od mesopotamskih vremena se pamtilo da Eva ima neceg zajednickog sa rebrom i zahvaljujuci tome nastala je cudnovata verzija da je ona stvorena od Adamovog rebra. njihov dobrodu ni tvorac. U vreme kada su se vec naselili u Hananu i sami morali da se brane od napada ratobornih pustinjskih plemena. Naime. Nisu mogli da se pomire s mi lju da je prica o Noju mit. jo dok su Jevreji vodili nomadski nacin ivota. Spor bi definitivno mogao da se resi samo pronala enjem tablica koje nedostaju. D ord Smit. Medu nekim istra ivacima Biblije postoji mi ljenje da je ona i odraz sukoba koji su u drevna vremena izbijali izmedu nomadskih stocarskih naroda i stalno naseljenog stanovni tva koje se posvetilo zemljoradnji. ali se ipak odr ala kao dragocena zaostav tina od predaka nomada. Na svoje zaprepa cenje. U jednom trenutku cinilo mu se da sanja. na nekim tablicama na ao je odlomke price o potopu. patnje i bolesti. po njihom mi ljenju bila je samo slucajna podudarnost detalja. legenda je u izvesnom smislu postala anahro-nizam. prikazan u svom velicanstvu svoje moci. U vladinoj bro uri Ljudske rase crtac je prikazao Adama s pupkom. Kada ih je objavio. Sedamdesetih godina pro log veka ogromno uzbudenje izazvalo je otkrice koje se odnosi na biblijski potop. nai ao je na prvi spev u istoriji covecanstva koji opisuje dela i do ivljaje legendarnog sumer-skog junaka Gilgame a. Naravno da postoje i razlike. To to je Smit procitao. Jevrejska plemena su nastojala da u toj legendi objasne sebi za to je Jehova. Skromni radrA Britanskog muzeja u Londonu. U narodnim predanjima zbog toga je nastala zbrka. dok u Bibliji potopom ljudski rod ka njava Jehova. planina na kojoj se zaustavio kovceg. Ali D ord Smit nije odustajao. pastir. Treba uzgred naglasiti da je u istoriji razvitka covecanstva bilo upravo obrnuto: nomadska plemena bila su ta koja su napadala miroljubivo nastrojene zemljoradnike. Sumerski Noje zove se Ut-napi tim. l Jevreji su u to vreme bili stocari i zato je Avelj. Otputovao je u Mesopotamiju i . Prerada mita u monoteistickom duhu potice nesumnjivo iz kasnijih vremena. za koje je Biblija bila sveta knjiga. kao to je pu tanje na slobodu gavrana i golubice. koga je Bog nacinio od zemlje nije imao majku i stoga nije mogao da ima pupak. Darhema. zapanjujuce slicne biblijskoj verziji. jednoga dana lb prihvatio de ifrovanja tablica sa klinastim pismom poslatim iz Ninive i slo enih u podrumu muzeja. Ali se ni drugo znacenje reci Nin-ti ( ena od rebra) nije nekako izbrisalo iz pamcenja Jevreja. u njihovom predanju bio miljenik Jehove i nevina rtva zemljoradnika Kaina.* Ali izgleda da je legenda o Kainu i Avelju iskljucivo tvorevina jevrejske ma te. to je izgledalo potpuno neverovatno. u prauzoru mita postoji mno tvo bogova sa svim ljudskim slabostima. legende 29 pozajmljen od Sumera.

.

Ali Vuli je po svaku cenu eleo da utvrdi ta se krije ispod ogromnog groblja. Poznati francuski naucnik Andre Paro posvetio je toj zagonetki celu knjigu i na osnovu niza dokaza do ao do zakljucka da u to nema nikakve sumnje. Iskusni istoricar zna da su legende cesto poetizovana istorija i da mnogo puta sadr e neku istorijsku istinu. Arheolozi su iz ru evina otkopali njene temelje i donje delove zidina. Pod slojem mulja debljine tri metra pojavili su se novi tragovi naseobine: cigle. pitanje da li je mo da prica o potopu odraz neke pradavne elementarne katastrofe koja se duboko urezala u secanje ljudskih pokoljenja. Postavljalo se pitanje da li je vavilonska piramida bila prauzor za Vavilonsku kulu iz Biblije. To pitanje je na neverovatan nacin resio veliki engleski arheolog Lionard Vuli. Imala je sedam spratova i bila devedeset metara visoka. izmenili na svoj nacin i upravo tu verziju stavili u svete knjige Staroga zaveta . Na ogromnom smetli tu. Vavilonu. Dalje prekopavanje groblja donelo je nesvakida nje otkrice. Izracunato je da bi pri takvom nivou vode bila poplavljena cela Mesopotamija. Ovde nije moguce da navedemo celokupnu njegovu . smece. Ali za onda nje stanovni tvo oblast koju je zadesila katastrofa predstavljala je citav svet. voda je na tom mestu morala da stoji veoma dugi vremenski period na visini od skoro osam metara. Najcuvenija od tih piramida. To su bili Sumeri. iskopao je jamu i na dubini od cetrnaest metara otkrio grobnice sumerskih kraljeva s pocetka treceg mi-lenijuma pre na e ere. Taj raspored slojeva mo e se objasniti samo ovako: neka poplava stravicnih razmera uni tila je nepoznatu nam ljudsku naseobinu zagonetne starosti. radnici su nai li na recni mulj. u kojima se nalazilo ogromno blago. ali ipak lokalnog karaktera. Iz Mesopotamije u Hanan su ih preneli Jevreji. na kome su se hiljadama godina talo ile naslage pod zidovima sumerske prestonice. Znamo tacno kakav je bio arhitektonski izgled piramide. jer je mulj le ao iznad okolnog terena i cinio je vidljivi bre uljak. a poplava je znacila op ti potop kojim su bogovi kaznili gre no covecanstvo. Kada su probili sledeci sloj. Namece se. l oblik i ornament grncarskih komadica potvrdivali su da te iskopine pripadaju sasvim drugoj kulturi od onih koje su le ale na sloju recnog mulja. stvaraoci najstarije poznate civilizacije sveta. Do hrama su vodile trokrake kamene stepenice. nalazila se u ogromnoj i velelepnoj metropoli. a kad se voda povukla do li su drugi ljudi i ponovo naselili Mesopotamiju. jer je na plocicama sa klinastim pismom bila i opisana i urezana.religioznu i eticku produbljenost verovatno duguje redaktorima iz sve tenickih krugova. arheolog je do ao do zakljucka da jo nije dosegao netaknuto tlo. bez tragova ljudskog bitisanja. cak i posmrtni ostaci sahranjenih vladara. Da li su mo da vec doprli do prvobitnog terena iz doba kada u Mesopotamiji jo nije bilo ljudskih naselja? Pomocu proracuna metodom triangulac ije. dakle. Price o katastrofi kru ile su vekovima od Sumera do Akada i Vavilona-ca. Na zasecenom vrhu obicno se nalazio mali hram posvecen lokalnom bogu. Bila je to kataklizma takvih razmera kakva se u istoriji retko srece. zvanih zigurat. U svim gradovima pored Eufrata i Tigra uzdizale su se veoma visoke gradevine neobicnog oblika. Za vreme bogoslu enja u belo obuceni sve tenici koracali su po njima u svecanoj povorci uz pevanje hora i zvuke muzickih instrumenata. Sastojale su se od cetvrtastih ili oblih blokova koji su se nastavljali jedan na drugi a prema vrhu su se su avali tako da je gradevina licila na ste-penastu piramidu. Da bi se nagomilalo tri metra mulja i blata. pronalazac Ura. pepeo sa ognji ta i komaZetwn di keramike.

.

Avram se o enio Sarom. Kroz masu ljudi probijali su se karavani natovarenih magaraca i odredi kraljevskih telohranitelja. svojom sestrom po ocu. Po biblijskoj prici. tacno odgovara gradi vavilonske piramide. oznacava postupak me anja.!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! U Knjizi Postanja (11. Kao to cemo videti kasnije. Vavilonski kraljevi izgradili su piramidu radom robova i ratnih zarobljenika. na stotine ovaca. Od vavilonskog doba tada je vec bilo proteklo mnogo vremena i jevrejska pokoljenja rodena u Hananu gotovo su potpuno zaboravila nepravde koje su njihovim precima naneli vavilonski kraljevi. Po to nam Biblija ne daje nikakve informacije o tom gradu. dakle. nekaldrmisane ulice.7) citamo sledece: ".. MORE J fol Tu Sifiem AVRAMOV PUT pravac puta 35 AVRAMOVA PORODICA IVI U URU. reminiscencija Vavilonske kule odrazice se jo jednom u viziji nebeskih lestava. guste gomile su se razmicale sa izrazom smernog po tovanja. Tara je imao tri sina: Arana.dosta slo enu i iscrpnu dokumentaciju. koje su se prisnile Jakovu. Slika piramide nije im se istina izbrisala iz secanja." Na taj robovski rad bili su sigurno primorani i Jevreji. Grada koju su oni koristili -opeke i recna glina kojom su spajane. koju neki naucnici poistovecuju sa Sumerom.. a na hebrejskom. U svom secanju sacuvali su te ko vavilonsko ropstvo. Prestonica drevnih Su-mera vec tada je bila stara preko hiljadu godina. kako ga naziva Biblija. U VII veku pre na e ere vavilonski kralj Nabopolasar pristupio je restauraciji drevne kule i izmedu ostalog naredio da se ureze i sledeca recenica: "Ljude mnogih naroda primorah da rade na obnavljanju kule. da im pome-temo jezik da ne razumeju jedan drugoga ta govore. AVRAM. u lepoj kuci sa brojnom poslugom i imao je robove. dok su jo govorili jednim jezikom. Tara je iveo u izobilju. koja je bila nerotkinja. ali je dobila sasvim drugi smisao: bile su to lestve koje simbolizuju slogu coveka i Jehove. Jehova ba tamo pome ao jezike Nojevih potomaka? Treba najpre reci da naziv metropole Vavilon na vavilonskom jeziku znaci "bo ja vrata" (bab-ilu). mi tu prazninu popunjavamo podacima koje nam pru aju arheologija i istorija. ugledni gradanin cuvenog grada Ura Haldej-skog.. Najstariji Aran umro je prerano ostaviv i za sobom sina Lota. Bio je to jedan od onih . rec koja slicno zvuci balal. pune vreve. Visoko nad gradskim krovovima dominirala je kupasta piramida na cijem se vrhu nalazio hram boga meseca Nanar Sina. po njima. Bio je. doteranih sa raznih strana sveta. unuku Avramovom. Najstariji tip sumerskog pisma Vavilonska kula Rekonstrukcija na osnovu iskopina u Vavilonu. Izmedu tesno zbijenih kuca vijugale su uske. a ta gorka uspomena na la je svoj odraz u prici o Vavilonskoj kuli." Za to su Jevreji Vavilonsku kulu smatrali simbolom ljudske oholosti i za to je. Zbog glasovne slicnosti ovih reci Vavilon je lako mogao da postane simbol jezickog haosa na svetu. zlato i srebro i sinove koji su ga odmenjivali u poslovima i starali se o pastirima na pa njacima van grada. Avrama i Nahora. ba zato to je bio grad u kome se govorilo raznim jezicima. Sem toga bavio se i trgovinom buduci da je odavno napustio nomadski ivot. ljudi su Vavilonsku kulu gradili u "zemlji Senarskoj". Ne mo emo da se cudimo ni tome to su Jevreji u Vavilonu i njegovoj piramidi videli otelotvorenje greha i arogancije prema Bogu. Samo kada su se pojavljivali dostojanstveni sve tenici u beloj lanenoj odeci. ISAK l JAKOV ~S/-" SREDOZEMNO ei. Zadovoljimo se zato samo najva nijim dokazima.

.

jednoga dana je odlucio da zatvori velika vrata svoje kuce. Iza stepeni ta nalazio se toalet od terakote. Taj put koji su utrli karavani i ao je od Persijskog zaliva uz Eufrat. koji su dovodili ivotvornu vodu iz sporog toka Eufrata. kako je i dolikovalo slobodnom gradaninu Ura. cesto i rodbinski vezanih nomadskih plemena i kupaca njihove robe. ubrajane u svetska cuda. Vremenom su otkrili da mogu uvecati zaradu. naseliti se za stalno u Uru i posredovati izmedu prijateljskih. Za to su prakticni trgovci prevaljivali stotine kilometara vi e umesto da se iz Ura spuste pravo na zapad u Hanan? Morali bi tada precicom da idu kroz u asnu. gde je gost u malom bazenu mogao da opere noge i ruke. Je-dnospratna kuca. ipak. Eufratom su plovile barke pretovarene robom. tkanine od kostreti. videli su se 36 polunagi. Bio je to veoma zaobilazan put. U tome im je na ruku i la cinjenica to su stalno bili na putu. a ljudi koji su iveli po selima i gradovima rado su koristili njihovo posredni tvo. kuhinja. Tara je upravljao imanjem. preplanuli seljaci i robovi kako posluju na poljima. da je imala vocnjake.ko u. koji je le ao u slivu gornjeg Eufrata. ali u to vreme covek jo nije bio pripitomio kamilu i tek u XII veku pre na e ere one su se pojavile kao tovarna ivotinja. svodio racune i trgovao. U pocetku su razmenjivali svoje proizvode . a za praznike odlazio pod piramidu i predano se molio agu meseca. sa spoljne strane povezane galerijom koja se oslanjala na cetiri stuba. Haran se nalazio na jednom od naj ivljih trgovackih puteva staroga sveta. Znao je da tamo ima vode u izobilju. Sa kosog krova iznad galerije. obradiva polja i prostrane pa njake. Docekao je poodmakle godine i stekao lep imetak. Tarina porodicna kuca nalazila se pod samim odbrambenim bedemima. kupala su se u suncu polja pod jecmom i povrcem. odmah iza ulazne kapije. Na to se moglo odva iti jedino s kamilama. da se odrekne udobnosti. koji su svoja stada gonili sa pa njaka na pa njak i u tim lutanjima zalazili veoma daleko. Sred mre e ve tackih kanala i kanalcica. gajevi urmi i bujne livade. Kroz mali trem. na dalekim granicama Arabije. dok se povorka sve tenika u sjajnim odorama kretala stepeni tem goredole uz zvonku jeku truba i pojanje hramskog hora. cuvenih ne samo u zemlji kraj Tigra i Eufrata. Kasnije se uverio da je bolje napustiti nomadski nacin ivota. U to vreme je okolina Ura izgledala kao pravi cvetajuci vrt. prolazio pored samih gradova Kadi i Damask. a ispod njegovog kamenog poda u glinenim kovcezima cuvani su ostaci umrlih clanova porodice. ostava.zigurata. do dalekog gradica Harana. Tara je upravo na taj nacin ste/ epende 37 kao imetak. Tamo su se nalazile sobe. sagradena od opeke i okrecena. Dokle pogled se e. izdavao naredenja. vec i u dalekom Egiptu. mleko i meso . Na sprat su vodile kamene stepenice. na pritoci Nar Balih. Ujutru i uvece svakoga dana klanjao se kucnom bo anstvu. ulazilo se u svetio i cisto kaldrmisano dvori te. maslinja-c'. kupatilo i prostorija u kojoj su robinje na rvnju mlele ito. kod Harana je naglo skretao na jugozapad. jer su Eufrat i Nar Balih . u tajanstvenoj zemlji koja je kasno stupila na istorijsku scenu. Tara je svakako znao da je okolina Hanana neverovatno plodna. U prizemlju je bio sanktuarijum sa malim kipom kucnog bo anstva. presecao Hanan du obale Sredozemnog mora i stizao do granica Egipta. a odatle je kanalom oticala na ulicu. Izgledalo je da ce mu ivot proteci u miru i zadovoljstvu. Od tih putujucih trgovaca i uzgajivaca stoke doznao je zanimljive stvari o gradicu Haranu i njegovoj okolini. Pripitomili su je Beduini. bezvodnu Sirijsku pustinju. maslac. zauvek napusti rodni grad i krene u novo lutanje. loj. izmorenim od dugog puta. TARA ODLUCUJE DA SE SELI U HARAN. Pred kapijom i pod zidinama grada logorovali su putujuci trgovci i nomadi sa svojim stadima. izledala je rasko no.za robu koju nisu sami proizvodili. kupujuci robu na jednom mestu i unosno je preproda-juci na drugom. gde su od davnina postojale faraonske piramide. Pa. ki nica je mogla slobodno da se sliva u dvori te. Prvi putnici i posrednici u tgovini u davnim vremenima bili su nomadi.

.

bli e odredenom bogu . Tamo se osecao beskrajan dah nezavisnosti i slobode. okoreli obo avaoci boga Sin. nevidljiv. Gradic. Strogi. le ao je medu zelenim bre uljcima. 38 TARA. mogao je svoje ljude da uci cistoti obicaja i cuvati ih od svih isku enja gradskog ivota. itelji Harana.inom. Tamo su zastajali na odmor trgovacki karavani i razmenjivali vrednu robu donetu iz Mesopota-mije i Egipta. Od tog tre( egende nutka Avrama vi e ni ta nije vezivalo za grad u kome je do iveo toliko poni enja i zlostavljanja. postao drugo po znacaju sredi te kulta boga Sin. lepotu i harmoniju. njegovu velicanstvenost. Po predanju pokoljenja. nije preostalo ni ta drugo nego da se isele tamo gde nije dosezala ruka cara ugnjetaca. cak su Tara i Nahor zamerali Avramu. Na zapadnoj strani. Osim toga. milostiv. mocan. Ali do ao je dan kada se Tara rastao od ivota. Tara se tamo mogao i dalje baviti unosnom trgovinom. Avram i Nahor pravedno su podelili njegov veliki imetak i porodica se razdvojila na dve grane. S vremenom je tamo podignut divan hram i Haran je. a stanovnike terao na robovski rad. to je mo da bilo najva nije. Kod naroda Istoka narocito je jak porodicni instinkt i dok je Tara bio iv u kuci se ni ta nije promenilo. pun kupastih kucica koje su na suncu blje tale zaslepljujucom belinom. ali i pored toga iznenada je osetio sna an nagon za nomadskim ivotom otaca na irokim prostranstvima. Haran je postao medunarodno trgovacko sredi te. Cuvajuci poverena mu stada. Sledbenicima novog bo anstava pri la je njegova ena Sara. Neposlu ne gradove ka njavao je ognjem i macem. bilo mu je tada dve-sta pedeset godina. sunca. a livade i planinske padine bile su prepune cveca svih boja. Bila je to neizmerno plodna zemlja i podesna za vredne ljude. a narocito ih je sabla njavalo to to je svojim bogohulnim ucenjem zaveo i mladog Lota. Mala zajednica nove religije.sve je to navuklo na njih prezir i osudu. NAHOR l AVRAM U NOVOJ DOMOVINI. puritanski moralni kodeks pripadnika sekte. Tara se i dalje bavio trgovinom. ali i u gnevu neumoljiv. Svoju novu misao Avram uop te nije krio i javno ju je irio po gradu. okrenuli su leda Avramu kao otpadniku. Oko verskog reformatora okupila se grupica vernih i odanih ljudi. Tako se u Haranu sakupila brojna kolonija izbeglica. a njima je pripadao i Tara. U njegovom srcu budila se nedoumica: vera u boga meseca krunila se sve vi e. Tarinoj porodici u Haranu je dobro i lo. a sinovima je prepustio brigu o stadima na pa njacima van grada. njihov povratak jednostavnosti bitisanja praotaca iz doba nomadskog pastirskog ivota. okru ena zidom netrpeljivosti. pocela je da ivi svojim ivotom. ne zanemarujuci porodicnu tradiciju gajenja stoke. Bilo mu je vec sedamdeset pet godina. Danonocno su tamo uborili potoci koji su odisali sve. koje su navodile na razmi ljanje. Medu tim dalekim istovernicima Tara je imao mnogo poznanika. l dalje su pomagali jedan drugom u vodenju gazdinstva i dalje je u porodici vladala uzorna sloga. pod nebom obasjanim suncem. sinovac U i najbli a posluga. Bile su to noci prijatno hladne. za koju je on uvek bio dobrodu ni hranilac. mogao je do mile volje da se klanja svome bogu i da mu prinosi rtve paljenice na rtvenicima od poljskog kamenja. ocrtavao se planinski lanac Antitavora. pratio njihov put kroz prostranstvo slicno crnom baldahinu i sve vi e je shvatao ogromnost sveta. prijatelja i bliskih rodaka. U to vreme u Uru nije i lo dobro. odmah posle Ura. pa je svom du om stremio nepoznatoj zemlji novih obecanja. Mocni vavilonski car i veliki zakonodavac Hamurabi nastojao je da nametne pokorenim narodima jednu dr avnu religiju i u tom cilju uzdizao svog plemenskog boga Marduka iznad svih bogova Mesopotamije. Avram je cesto provodio noci uz vatru medu svojim pastirima. meseca i zvezda mogao da bude samo jedan Bog. Satima je Avram lebdeo pogledom preko treperavih zvezda. Vatrenim pristalicama boga meseca. sveprisutan. pod crnim atorima od kostreti.natapali zemlju i u tom pogledu nikada nisu izneverili ratare. pune bla ene ti ine. dok mu jednog dana nije sinula misao da je tvorac svemira. rtvovanje ovnova na bre uljcima nekom nepoznatom. .

Dopala im se i okolina grada. bilo je ta da se vidi. a usta i obraze rumenile crvenim okerom. da ljudima i ivotinjama pru i zaslu eni odmor. koketeriju i nakit. pak. slatko tonula u san na majcinim rukama. U to vreme putevi nisu bili bezbedni i trebalo je racunati s napadima pustinjskih razbojnika. pa nije ni cudno to je Avram u tom dalekom kraju video zemlju od Boga obecanu. U ZEMLJI OBECANOJ. da ima bujne pa njake i da postoje mogucnosti bavljenja trgovinom. Avram ga je prihvatio kao rodenog sina i poverio mu poslove upravljanja njegovim imanjem. Na sve strane su se prostirala obradena polja i livade. Ne obracajuci pa nju na zlovoljna lica sunarodnika. ene su ocigledno volele zelenu boju. Deca su. na velikim i sna nim magarcima. Ispod ogrtaca koji im je u naborima padao do polovine listova. jer im je grad svojim bazarima i veselim Zagorom pru ao mnoge razonode. a neprestani ratovi. ocnim kapcima davale tamniju nijansu pomocu malahita i tirkiza u prahu. Odlucio je da krene u zemlju Hanansku. ene i deca. Avram je odlucio da se tu zadr e du e vreme. svedocio je o imucnosti njegovog vlasnika. jer su preko cele zemlje prolazili trgovacki karavani za Egipat. itelji su sa ogromnom znati eljom. jahali su Avram. Na ledini. cesto su sretali karavane koji se vracaju iz Egipta i tada su od bradatih trgovaca doznavali mnoge zanimljivosti o Hananu i mocnoj dr avi faraona. veoma preduzimljivog i predusetljivog itelja Damaska Elijezera. Na celu. uvijale kao burnus. jer je upravo ta boja preovladavala na njihovoj odeci. Karavan koji je napustio kapije Harana. Posle vi enedeljnog mar a. ugledali su cuveni grad Damask. Nailazili su i na sela i gradice. Po citave dane su provodili muvajuci se kroz masu ljudi i u cudu blenuli u robu iz dalekih krajeva sveta. Tako je jednom upoznao i mladog. zaista. dok su im oko vrata visili raznobojni derdani. posedali oko vatre i uz pratnju malih lira pe-vali setne. Jednoga dana Avram dade znak za polazak na put. Nisu prezirale. Mu karci su oko bedara imali suknjice sa crvenim i plavim prugama. Tamo su vec po la mnoga semitska stocarska plemena u potrazi za boljim ivotom. naredio je Zerum y(p da se razapnu atori. U Damasku se govorilo aramejskim jezikom. nosile su arene tunike. cudno dirljive pesme. Njihova odeca nije licila na bele burnuse koje su nosili beduini iz obli nje pustinje. na golo telo navlacili su ko uljice sa kratkim rukavima a preko ramena prebacivali arene ogrtace koji su im nocu slu ili kao pokrivaci. me inama sa vodom. a povorku je zavr avala licna Avramova vojska od trista robova naoru anih strelama i prackama. Na rukama i nogama nosile su srebrne grivne. pred gradskom kapijom. Do ao je trenutak rastanka od Damaska. a na blagim planinskim padinama videli su se maslinjaci i vocnjaci cije su se grane povijale pod teretom kajsija i badema. Glavu su. arenim alom ciji su se krajevi spu tali niz leda. Kosu su garavile antimonom. cak do ruba ogrtaca. dok je on sa darovima pohitao gradskom vladaru da ga zamoli za gostoprimstvo. U suton bi. Do Hanana je bilo preko hiljadu kilometara. Izmedu crnih atora vrzmali su se mu karci. pa nije bilo te ko da se sporazumeju. Stocari i trgovci nisu prestajali da govore o Hananu.SEOBA U ZEMLJU HANANSKU. na svoju radost. posmatrali Avramove ljude. pak. A. kako se vidi. ali putnici nisu imali razloga da se ale na dosadu. rastuci nameti i pritisak administracije vec su im bili dozlogrdili. U dr avama oko Tigra i Eufrata postajalo je sve tesnije. uspavljivana melodijom. ali Avramovi ljudi su nevoljno odlazili. Nijedan trgovac ni plemenski eik nisu se usudivali da putuju bez oru ane pratnje. atorima i balama sa pone-tom imovinom. Sara i Lot. Malo iza njih pastiri su gonili stada koza i ovaca. veoma dugim. a jednom su pro li i ispod zidina velikog grada Kadisa. Avram izda . Avram je trcao po graddl estoko se cenkao i nabavljao stvari koje su mu bile potrebne za dalje putovanje. kako to obicno biva sa svetinom. Pri tome je sklapao brojna poznanstva. o kojoj se pricalo da je malo naseljena. Tim prometnim drumom stalno je neko prolazio. veoma^ bliskom hebrejskom. Odmah iza njih i lo je stotinak magaraca natovarenih zalihama hrane. Za vreme hladnoca. prido lice iz dalekog Harana.

.

Cesto se dogadalo da su stocarski narodi. Pa njaci su se pretvorili u spr ene stepe. Ubrzo ju je tako zavoleo.. Avram je to znao. a drveca ta^ko malo da je cesto nedostajalo ogreva za pripremanje hrane. pa njaci su bili dosta lo i. Obicno su se naseljavali na prostranim. malo po malo. krenuo je na jug. uglavnom nije zabranjivan ulazak. te ce meni biti dobro tebe radi i ostacu u ivotu uz tebe. gde je zemlja mogla da se obraduje. Kne evi su o njenoj lepoti obavestili faraona i on je uze u svoj harem. u kojima su boravili samo mesni vladalac i njegovi naoru ani odredi. pa su vi e voleli da ga ostave na miru. l Avram ". ogromni planinski masiv gde izvire reka Jordan. Upravo takva su a je zadesila Avrama dok je boravio u oblasti Negeb. da je njenog tobo njeg brata poceo da obasipa bogatim poklonima. a ponekad su cak uzimali najlep e devojke za harem dostojanstvenika. pozva Avrama preda se i prekorno ga upita: " ta mi to ucini! Za to mi ne rece da je ona tvoja ena?" Avram se pravdao kako je znao. bujnim pa njacima na u cu Nila. Ubeden da se zamerio bogu Jevreja dr eci u haremu enu njihovog predvodnika. zvani "Kne evski zid". Dr ao se samo stenovitih visija. Ali tamo nji pa njaci su presu ili i trebalo je ici dalje. Na granici izmedu Sirije i Hanana. dok se sa desne strane dizao u nebo Hermon. Na visijama. Kada bi se uverili da nomadi nemaju lo e namere. a to . be eci od su e. Da bi spasla mu a. dok se najzad nije zaustavio u ju nom delu Hanana. Posle izvesnog vremena stigao je na visiju i brdske predele i put se penjao sve vi e. Lokalno stanovni tvo bilo je naviknuto na karavane nomada koji su prolazili uzdu i popreko njihove zemlje u potrazi za pa njacima. Hanan je u to vreme jo bila prete no divlja i malo naseljena zemlja. Dugi karavan natovarenih magaraca i stoke koja je povremeno tu no blejala. Egipcani su bili naviknuti na takve posete. Avram je razapeo atore u okolini Vetilja. Avram se zaustavio na granici Egipta i zamolio faraonove cinovnike da mu pru e gostoprimstvo. pristala je na to lukavstvo i izdala se za njegovu sestru. bolje reci utvrdenja. kada su se pojavljivala razbojnicka pustinjska plemena koja su harala Hananom u potrazi za plenom. ljudima i ivotinjama pretila je smrt od gladi. Avram je oprezno obilazio doline i veca naselja. Na brdu izmedu Veti-Ija i Gaja podigao je bogu rtvenik i prineo rtvu u znak zahvalnosti za za titu koju mu je dotad pru io. ima e ovaca i goveda i magaraca i sluga i slu kinja i magarica i kamila". tra ili kod njih utoci te." Sara je bila poslu na supruga. retko se nailazilo na ra trkane gradice. Stanovni tvo je ivelo izvan zidina. sa leve strane. U tvrdavu se sklanjalo samo u slucaju opasnosti. Nego hajde ka i da si mi sestra. Naravno da su egipatski cinovnici te usluge naplacivali. Na tom pohodu niko mu nije smetao. pa i samog faraona. 42 SARA U FARAONOVOM HAREMU. gde je slobodno mogao da se krece. samo razocaranja. po to je i bila njegova sestra po ocu i donekle nije zaobi la istinu. posle proveravanja na granici. i kada se pribli i egipatskoj granici. zvanom Negeb. Ucinila je to ciste savesti. ali ipak cinjenica je cinjenica: car je bio prevaren. znam da si lepa ena u licu. odvede u stranu svoju enu Saru i rece joj: " Gle. u stvari. za Avrama su preko uhoda doznali da uz sebe ima trista naoru anih ljudi. saznao pravu iftinu. ali mirnim stocarima. Pa ce me ubiti. S vremena na vreme Hanan je pogadala su a. Hanan. Osim toga. kule i oprezne stra e imali su zadatak da odbijaju napade pustinjskih razbojnika. Zato kad te vide Misirci reci ce: ovo je moja ena. a tebe ce ostaviti u ivotu.41 de naredbu za pokret.. Granicni zid. Po dolinama. gde je slobodno mogao da na-pasa svoja stada. Ali Egipat su sna le velike nevolje. Doveden u bezizlaznu situaciju. i bavilo se zemljoradnjom i vinogradarstvom. koji su toliko hvalili putujuci trgovci. Avram se selio s pa njaka na pa njak. ukazala se beskrajna Sirijska pustinja. rado su sa njima razmenjivali robu. pre ao preko Hebrona i Virsaveje. u kolibama i atorima. koji se granici sa Egiptom. doneo mu je. a faraon je. Posle kratkog zastajanja u Sihemu. Cak i vodu je ponekad trebalo donositi sa velike udaljenosti. Takva je sudbina stocara.

.

kao i Avram. Avramu su brzo dodijale te porodicne svade. gde je pa njaka bilo u izobilju i nastanio se u Sodomi. Avram je bez razmi ljanja pohitao da oslobodi zarobljenog Lota. AVRAMOVA BRIGA ZA POTOMSTVO. Tada se car elamski udru io sa tri ostala cara s Eufrata. ciji je vatreni pristalica bio. Izabrao je dolinu na ju noj obali Mrtvog mora. S ogromnim plenom i mno tvom zarobljenika pobednici su se vracali u svoje dr avice. pozvao je Lota i rekao mu: "Nemoj da se svadamo ja i ti. Jerusalim. Ubrzo se pokazalo da je tamo tesno za dva stada koja se mno e. bogatiji nego to je bio pre svog boravka u Egiptu. Avram se naselio u Mamrijskoj ravnici. pored ju ne obale Mrtvog mora. Avram je pod okriljem noci napao logor sa svih strana i izazvao takvu paniku medu iznenadene neprijatelje da su se razbe ali kud koji. Avram je prineo na rtvu Bogu deseti deo plena. a on je to rado prihvatio. on nije pa nije imao sina. koji su mu pomagali u pobednickom pohodu. Tamo je. ne obaziruci se na njegovu brojcanu nadmoc. car i prvosve tenik grada Salima* i blagoslovio ga u 'Pretpostavlja se da je grad alim kasnija prestonica Izrailja. Njegov sinovac Lot se o enio i sam poceo da se bavi gajenjem stoke. Medutim." Avram je velikodu no prepustio Lotu da bira zemlju. razapeo atore i sagradio novi rtvenik Gospodu. Jednoga dana do ao je kod njega glasnik. Avram se vratio u Hanan sa enom Sarom i Lotom. U snu je cuo glas Jehove koji ga je uve-ravao da ce Hanan da bude domovina njegovih potomaka. krenuo sa svojom vojskom protiv buntovnika i naneo im stra an poraz. Razdeliv i vojsku na manje grupe. ja cu na desno. Avnanu i Mamriju. Na celu 318 naoru anih slugu i saveznika krenuo je u poteru za neprijateljem. gde je nekada podigao rtvenik svome bogu. donoseci mu stra nu vest. i Mel-hisedek. iako je grad bio poznat po razuzdanosti svojih itelja. zaklinjuci se: ni konca ni remena necu uzeti od svega to je tvoje. ne samo to je oprostio Avramu. pored Sodome i Gomore. Medu vojnicima koji su govorili raznim jezicima zavladala je opu tenost i neopreznost. ja cu na levo. gde je Lot na-pasao svoja stada.je licilo na uvredu njegovog velicanstva. Avram se vratio u Vetilj. Vojske mesopotamskih careva ulogorile su se kod naselja Dan. LOT PADA U ROPSTVO. vodeci oslobodene zarobljenike zajedno sa Lotom i vracajuci otetu imovinu. 44 ime Jehove. a kada ga je car Sodome zamolio da mu vrati samo ljude. ali trinaeste godine otkazali su mu poslu nost. Ako ce ti na levo. ako li ce ti na desno. cije je nebo i zemlja. Ali faraon. u blizini severne granice Hanana. Boga Svevi njega. Izgledalo je da ce njegov na-slednik da bude . zaspali su. Medu zarobljenicima bio je i Lot sa porodicom i celokupnim imetkom. ne postaviv i nocne stra e. ili voden jo neugaslom ljubavlju prema Sari. Vladari tih gradova bili su vazali cara elamskoga i dvanaest godina placali mu poslu no danak. Avram mu ponosno odgovori: "Di em ruku svoju ka Gospodu Bogu vi njemu. tada grad Jevuseja. vrati deo plena koji im pripada. U susret mu je iza ao. ni moji pastiri i tvoji pastiri. Nije li ti otvorena cela zemlja? Odeli se od mene. Opijeni pobedom i zaplenje-nim vinom. le ala su jo tri grada. u okolini Hebrona. Novi car Sodome i kraljevi ostala cetiri grada pozdravili su ga kao izbavitelja." Zatra io je samo da se stare inama prijateljskih plemena Esholu. mo da u strahu od ponovnog gneva stranog boga. pa su pastiri Avrama i Lota poceli zapodevati kavge i tuce oko prava legende na kori cenje pa njaka. u hladu razgranatih hrastova. jer smo braca. da ne rece : ja sam obogatio Avrama. a da ostatak plena zadr i za sebe. Avrama je neprestano mucila tuga. Gonio ih je sve do Damaska i trijumfalno se vratio u zemlju Hanansku. a ostaci razbijene vojske pobegli su u planine. Vladari Sodome i Gomore poginuli su u boju. U zelenoj dolini. s hlebom i vinom. vec mu je dozvolio da napusti zemlju s celim imetkom kojim ga je svojevremeno obdario.

.

Btffi/sfe fyetute --------------------------------------------------------------------AVRAM MENJA IME. to joj *lme Avram potice od vavilonskog Abi-Ramu. To samou-zdizanje nije izmenilo Aramov ivot. koji je nekada dobio to ime u cast jednog od mnogih mesopotamskih bogova. Agara nije znala z$ granice u hvalisanju to u utrobi nosi Avramova sina i bila je sve drskija. robinuja je tvoja u tvojim rukama. zaspala je pod vedrim nebom pored studenca. to bi odgovaralo tituli "va e visocanstvo"*. kome su dali ime Ismail. Tada joj se javi andeo i upita je: "Agaro. to znaci Otac je uzvi en. on im odgovori: "Eno je pod atorom. ena tvoja?". a sina iz takve veze priznavao za zakonitog naslednika sa svim pravima prvorodenog sina. a za svoje ljude ostao blag i pravedan otac. a u znak po tovanja nije seo nego je stajao pored njih. sa alila se i odlucila da pribe-gne prastarom zakonu otaca. Jednog vrelog dana posle radova. mesom i hlebom. dodu e. zadr ao jednostavan nacin ivota. a ne sin njegove krvi. sad li ce mi doci radost? A gospodar mi je star. Usvojio ga je. Avram je pozvao goste na obed. l zaista. On je dozvoljavao da ena nerotkinja dovede mu u robinju. tajanstveni covek se naljuti i upita prekornim glasom: " to se smeje Sara govoreci: istina li je da cu roditi kad sam ostarela? Ima li . prebacujuci mu da je on za sve kriv. pa kako je vec bila u godinama. Avram. Sara se posvadala sa mu em. Sva uplakana. Istovremeno svojoj eni dao je ime Sara. videci patnju mu a. Promenom imena Avram je sebi dodelio izvesno plemicko dostojanstvo koje je trebalo da ga izjednaci sa kraljevima susednih dr avica i da ga izdigne iznad ljudi vlastitog plemena. Mucena ljubomorom i strahujuci za svoj polo aj u porodici. Be-zdetna Sara." Kad cu njen smeh." Nije pretpostavljao da ce Sara u gnevu da ode tako daleko i da robinju istera iz kuce. Od tada je pro lo trinaest godina. gospode svoje. Takode je naredio da se za sva vremena obavezano obrezuje svako mu ko dete staro osam dana. l dalje je iveo pod atorom. U tom cilju naredio je da svi mu karci i decaci." Tada naju-va eniji od putnika rece da ce Sara da mu rodi sina. Lutala je pustinjom bez cilja i. odlucio je da ga promeni u znak prekida sa idolopokloni-ckom pro lo cu i uzeo je ime Avram. budu obrezani u znak s Bogom sklopljenog svetog zaveta. kuda li ide ?" A ona odgovori: "Be im od Sare. robinjo Sarina. otkuda ide .Vratila se kuci i pred svojom gospodom pokajala. nemajuci gde glavu da spusti. POSETA TROJICE TAJANSTVENIH LJUDI.Elijezer iz Damaska. A Avram je samo rezignirno uzdahnuo i rekao: "Eto." Zatim je otrcao do goveda. Robinje su na platnu ispred atora postavile vrceve s mlekom i cinije s maslom. Po starom pastirskom obicaju. Ali u kuci su ubrzo pocele razmirice." Agari je vec bilo dosta potucanja i spremno je poslu ala glas andela. Avramu je bilo vec 99 godina. Izbor je pao na egipatsku robinju Agaru. Te reci je cula ena u atoru. je izgledalo neverovatno. na Avramovu radost. sedeo je ispred atora i uz um hrastova i zujanje pcela zadre-mao je. Naredio je da im se donese voda za umivanje i Sari rece: "Br e zamesi tri kopanje belog bra na i ispeci pogace. dodavao posude i nudio. A ime Sara je nastalo od vavilonske reci aratu -kneginjica. Agara je oti la gde su je oci vodile. "od ocem se ovde podrazumeva bog meseca. a sin Ismail izrastao je u nesta nog i neposlu nog decaka. Nije mogla da se uzdr i od smeha i u sebi je pomislila: "Po to sam ostarela. poklonio im se i pozvao ih u ator. Onaj ko nije hteo da pristane na taj obred samim tim se iskljucivao iz plemenske zajednice. to znaci "otac mnogih naroda". bez obzira da li su slobodni gradani ili robovi. uhvatio mlado tele i naredio da ga ispeku. primio ih je gostoljubivo." Tada joj andeo rece: "Vrati se gospodi svojoj i pokori joj se. Agara je zatrudnela. Jednoga dan Bog je poverio Avramu da sve svoje ljude ujedini u jedan narod i jednu versku zajednicu. cini s njom to ti je volja. U jednom trenutku cuo je bat koraka i kada se prenuo ugledao je tri nepoznata putnika. Posle jela gosti zapita e: "Gde je Sara. Ubrzo je na svet donela sina. ali ipak on je bio samo kucni sluga.

.

cara gerarskog. To mu je nalagao obicaj gostoprimstva koji su mu usadili preci. Doznao je i da Bog ide u Sodomu i Gomoru s namerom da kazni stanovnike tih gradova zbog njihovih grehova. Avramov sinovac im se poklonio i pozvao ih u svoju kucu. Avramu je to izledalo nespojivo sa poimanjem pravednosti. Nad Sodomom i Gomorom zavladala je grobna ti ina. Pred kucom je zavladao mir i tada su se andeli pover-ili Lotu ko su i kakvu im je misiju poverio Bog. kada je do lo vreme za polazak. Beskrajno razjareni to im je rtva utekla. car ju je uzeo u svoj harem. <Bi6fijs/{e fyfende 47 iza ao je na ulicu i prekinjao Sodomljane da ne cine zlo: "Imam dve kceri koje jo ne pozna e coveka. Avram ih je otpratio delic puta i tada je shvatio da je ugostio Boga i dva andela. KAKO JE CAR AVIMELEH DOVEDEN U ZABLUDU. da i oni stradaju zajedno sa gre nicima. a kuce su se pretvorile u gomilu zadimljenih razvalina. Bog mu na to odgovori da ce po tedeti grad ako u njemu nade pedeset pravednika. Po to je opet govorio da mu je Sara sestra. Tada je Bog. domacin je naredio robinjama da ispeku hleb i da spreme gozbu. odgovori mu Gospod. dok ga andeli nisu uzeli ispod ruke i silom izveli iz grada. Bog mu je svaki put strpljivo odgovarao da ce uzdr ati ruku od kazne. pa cinite s njima to vam je volja. Prevareni vladar pozvao je Avrama i prekorno ga upitao: " ta si nam ucinio! ta . i Lota je obuzela sumnja. Ali gost odgovori: "Nije istina. Onda se Avram vrati kuci. Lot je poverovao strancima. ali su mu do li zetovi. Bog nije sam oti ao u Sodomu. Ali oni su mu se. samo ne dirajte u one ljude. Obradovan time. Dajuci na znanje da je samo prah i pepeo u odnosu na Boga. s kojim se sprijateljio. Placuci i proklin-juci tumarali su u mete u. "Necu". 4 SODOMA l GOMORA. jer su zato u li pod moj krov". Niko od gre nih itelja nije se spasao iz katastrofe. Zatvoriv i oprezno za sobom vrata. ili dvadeset pobo nih ljudi. Ulogorio se na pa njacima izmedu gradova Kadisa i Sura. U zoru. Lot je smatrao za svoju svetu du nost da brani goste koji borave pod njegovim krovom. Ispred kapije su nalo ili svim clanovima Lotove porodice da se sklone u planine i da se ne osvrcu. Bog mu ponovo dade umirujuci odgovor i ode zavr iv i dugi razgovor. Na alost. Avram nije ustupao. Ali to nije umirilo Avramovu savest. Naredili su mu da povede enu i kceri sa njihovim verenicima i da smesta napusti grad osuden na propast. ako u Sodomi nade pedeset nevinih ljudi. njih cu vam izvesti. a ispred kuce se okupio najveci olo Sodome i vicuci zahtevao da im se predaju sumnjivi stranci. Na grad se srucila ki a sumpora i vatre. kako to dolikuje ljudima lepog pona anja. Jo nisu stigli ni da legnu. Sodomljane je zahvatio u as. pripremio im je postelju. dok se nisu nasumce raspr ili po gradu. Avram je smotao atore i ponovo krenuo na jug Hanana. uctivo zahvaljivali i uveravali ga da bi radije ostali na ulici. Kada Avram na kraju pomenu deset nevinih. nije poslu ala strogu naredbu andela. napasnici su poku avali da razvale vrata kako bi se domogli stranaca. podsmevali se pred-skazanju do ljaka i nije im padalo na pamet da napuste rodni grad. Pitao je redom hoce li grad biti ka njen ako u njemu mo e da nabroji cetrdeset. Zato je upita Boga da li je pravedno.to te ko Gospodu?" Upla ena Sara je poricala da se smejala. Neckao se i oklevao. vec je tamo poslao dva svoja andela. Lotova ena je podlegla enskoj radoznalosti. u asno zlostavljala i mo da bi ga i ubila da ga andeli u poslednjem trenutku nisu uvukli u kucu. naredio da je vrati mu u neokaljane casti. Zgrabila je Lota. Andeli su tada izgubili strpljenje i oslepili sve mu karce koji su se tiskali oko vrata. Ali Lot je navaljivao tako uporno da su na kraju prihvatili gostoprimstvo. Ali rulja je na sve molbe ostala gluva. zapretiv i Avimelehu kaznom. Tamo je bio cest gost kod Avimeleha. Bilo je vec vece. kad su bo ji izaslanici pred gradskom kapijom sreli Lota. osvrnula se i odmah pretvorila u stub soli. a kada su se gosti najeli. Zemlja se stra no zatresla. ipak ga upita da li ce uni titi grad ako u njemu nade samo cetrdeset pet pravednika. nego si se smejala. samouvereni nevernici." Zatim su gosti ustali i krenuli put Sodome. Begunci su vec bili stigli u gradic Sigor kad su iza sebe culi strahovit tresak. ili trideset.

.

jer se iskreno vezao za mladu i lepu Egipcanku. a on se sa sinom popeo na sam vrh. dok je Ismaila voleo pravom ocinskom ljubavlju.. sinko. Jednoga dana Bog je hteo da isku a Avrama. Ba . Kada je Avram napunio sto godina. gde ugasi e ed i napuni e prazne me ine. Proganjala ju je misao da ce posle Avramove smrti glavni deo imetka da pripadne Ismailu kao prvorodenom sinu. Sve svoje ivotne nade Avram je polagao u svoga jedinca. Poklonio mu je i hiljadu srebrenjaka za Saru. Avram je s bolom u srcu ispunio Sarinu elju. pa ce me ubiti radi ene moje. Na pustinjskim bespucima nestalo im je vode u me inama i samotnim putnicima pretila je smrt od edi. Dete se lepo razvijalo i posle nekoliko godina vec se igralo s bratom po ocu Ismailom. te navuce na me i na carstvo moje toliko zlo?" Avram se pravdao: "Veljah. Sara je posmatrala njihovo igranje sa sve vecom zabrinuto cu. ne no zagrlio i savetovao da krenu u Egipat. nije mogla da mu se nadivi i u sebi je ponavljala: . A upravo i jest mi sestra. Na vrhu brda podigao je rtvenik od kamenja. otpremio je nesrecne prognanike. Za nagradu je jo jednom rekao Avramu da ce mu potomstvo biti tako brojno kao zvezde na nebu i zrna peska na morskoj obali. i ka i za me gde god dodemo: brat mi je." Avimeleh je zaboravio Avramovu podvalu. Tada joj se javi andeo gospodnji i naredi da uzme sina i odvede ih do studenca. kci oca mojega. kao nagradu za sramotu koja joj je nane-ta medu stanovnicima Gerara. Najzad odluci da ih se zauvek otarasi i rece Avramu: "Oteraj ovu robinju sa s< om njenim." Avram se dugo opirao eninom zahtevu. gde je Agara imala rodbinu. svezao prenera enog Isaka i postavio ga na drva. Bog je hteo da Ismaila ostavi u ivotu. pa pode za me. eto ognja i drva. ali mu je Bog preko svog andela u poslednjem trenutku zadr ao ruku i blagoslovio ga to je poslu ao njegovu naredbu i bio spreman da mu rtvuje prvorodenog sina. pa mu je naredio da prinese na rtvu svoga voljenog sina Isaka. Dojeci dete. a on je u jednoj ruci poneo zapaljeni luc. Uz put ga Isak upita: "Oce. a gde je jagnje za rtvu?" Avram odgovori: "Bog ce se.li sam zgre io.. ROÐENJE ISAKOVO. Pod uticajem tih briga u njoj je rasla netrpeljivost prema egipatskoj robinji Agari i njenom sinu. Ponekad je kao placenik odlazio u Egipat i borio se u najamnickim odredima. dok ce Isak morati da se zadovolji bednim ostacima nasledstva. A kad me Bog izvede iz doma oca mojega. Zatim je zamahnuo no em. Duboko potresen naredbom bo jom. nacepao drva za rtvenik. koje ima veze sa recju "smejati se". Rekao je slugama da sa magarcem ostanu dole. Agara je ostavila Ismaila ispod drveta i udaljila se na domet strele da ne gleda sinove predsmr-tne muke. Spa eni prognanici iz Avra-movog doma srecno su se okucili u tom pustinjskom kraju. jer sin ove robinje nece biti naslednik s mojim sinom Isakom. Sela je u pesak okrenuta njemu ledima i tu no plakala. Dao im je hleb i me ine s vodom. a Avram vi e nikada nije sreo svog odbacenog sina. Opijena srecom. a u drugoj je dr ao o tar no ." U spomen radosnog dogadaja detetu je dala ime Isak. postarati za jagnje sebi na rtvu". Ali kad se Bog u to ume ao i objavio da ce upravo Isaka. Treceg dan zaustavio se u podno ju brda. ja joj rekoh: Ucini dobro. robove i robinje. Majka ga je o enila Egipcankom. da se uveri koliko mu je odan. Ismail je postao nedosti an strelac i prednjacio je u lovu. jer ga je odredio 49 'Bififijsfe legende za pretka arabljanskih plemena. Sutradan u zoru. Sinu je rekao da ponese drva za vatru.. Put je bio dug i opasan. pripremio hranu i sa sinom i dvojicom robova krenuo na put. ipak se poslu no spremio za te ku rtvu. po ceo dan se smejala i htela je da se svi oko nje raduju. Kradom je nocu ustao. pa mu je cak darovao ovce.* RTVOVANJE ISAKA."Ko bi rekao Avramu da ce Sara dojiti decu? Ipak mu rodih sina u starosti njegovoj. a ne Ismaila odrediti za oca potomstva. ali nije kci moje matere.. jamacno nema straha Bo ijega u ovom mestu. ispunilo se bo je obecanje: Sara je rodila sina. volove i krave.

.

gde je nekada. Efron je bio velikodu an covek i hteo je da ustupu pecinu besplatno. SARINA SMRT. Avram je dobio pravo da u njegovoj zemlji napasa svoja stada i da koristi studence. Reveka pozva putnike da prenoce pod krovom njenih roditelja. Avram je oti ao kod tamo njeg hetitskog cara. Putnici su bili premoreni. obdarenu svim osobinama koje je Avram zahte-vao od svoje buduce snahe: lepu. Ali ta zemlja suvi e ga je podsecala na tu ne trenutke kada je izgubio voljenu Agaru i prvorodenog sina Ismaila. l. Isaka i Jakova. napuni vedro vodom i napoji kamile. u svom rodu. Sunce je dodirivalo horizont i obasjalo svet zlatno-rumenim bleskom. Tada izaslanik. gle cuda.. Stoga se preselio u Hebron. Bilo joj je *Arabljani i danas izvode svoje poreklo od Ismaila i verujuda on i njegova majka pocivaju u Meki. da bude Hetitka ili Hananka. Sara je sahranjena u pecini uz sve pogrebne ceremonije u kojima su ucestvovali i mnogi Hetiti medu kojima je Avram u ivao veliki ugled. Na ramenu je dr ala krcag i hodala tako dra esne da su se Ijudi< Bi6(ijsl<e legende ma u agrile oci. KAKO JE ISAKU ISPRO ENA ENA. Dodelio mu je za put deset kamila sa poslugom i poverio mu bogate darove za nevestu i njene roditelje.. Devojka se ljubazno osmehnu i hitro mu pru i napunjen krcag. Nije vi e sumnjao da je za Isaka na ao savr enu enu. Stoga je odbio da prihvati ponudeno mesto na hetitskom groblju i zamolio cara da se zauzme kod bogatog Hetita Efrona da mu proda pecinu u Makpeli. izvadi iz putne torbe mindu e i grivnu od cistog zlata . jer bi u kucu unela tudu krv i tude bogove. Avramu su prolazile godine i bilo je vreme da se misli o eni za Isaka. cinila je to tako domacinski uslu no da se izaslaniku odmah veoma dopala. Zatim ne oklevajuci brzo potrca. najvecom svetinjom islama.u tom trenutku zalutali ovan se zapleo u grmlje rogovima. vodio srecan ivot pod hrastovima to ume. Avramov izaslanik se uctivo pokloni i zamoli je da mu da vode za pice. Pecina u Makpeli kraj Mamrije postala je porodicna grobnica praotaca i mesto vecnog pocinka Avrama. Iz grada su nai le devojke u grupicama caskajuci i veselo se sme-juci. bojao se da ce Hetiti sahranjivanje mrtvih na zajednickom groblju da protumace kao podredivanje njihovom caru. u dolini Mamrijskoj. bila je to Reveka. blage naravi i domacicu. Po dogodoru sa carem Avimelehom. koga je devojka vec sasvim osvojila svojom dobrotom. u milosti svojoj. zavr ila je ivot Sara. karavan se zaustavio kod grada Harana. Zapita je uctivo kako joj je ime i cija je. na njegovu veliku alost. Ali Avram na to nije hteo da pristane i nastojao je da plati. pa ga je Avram prineo na rtvu Bogu umesto Isaka i krenuo natrag kuci. pod Crnim kamenom u Kabi. ucinio da odmah pored gradske kapije sretne kcer Tarina roda. Nikako nije . Kupio ju je najzad za cetiri stotine sikala srebra. Kada obavi posao. Zahvaljujuci putujucim trgovcima Avram je znao da u Haranu ivi porodica njegovog brata Nahora. Do lo je predvecerje kada su devojke dolazile na studenac po vodu. Vladar ga je primio pre-dusretljivo i ponudio mu mesto na hetitskom groblju. Ali tamo. Stoga je Avram pozvao slugu od poverenja i dao mu zadatak da isprosi devojku. Provodad ija pomisli kako mu je Bog. kraj studenca.. To Predanje u lo je i u tekst Korana. Posle dugotrajnog puta po dolini Eufrata. Avramov sluga odlucio je u sebi da za nevestu Isaku izabere devojku koja ce mu najusrdnije dati vodu za pice. Avramu to nije odgovaralo iz verskih razloga. Medu njima je bila i devojka neobicno lepa i stasita. trebalo potra iti odgovarajucu enu za sina. Jedino je tamo. Avram je bio vezan za slobodni pastirski ivot i ljubomorno je cuvao svoju versku i plemensku nezavisnost. Kamile su polegale cekajuci da budu napojene. poklonio mu se i zamolio ga za pravo da drago telo sahrani u njegovoj zemlji. kci Vatu-ilova i unuka Nahorova. uveravajuci ih da ce se u upi naci mesta i hrana za deset kamila. Sem tog. podesnu za porodicnu grobnicu. vec sto dvadeset sedam godina i verovatno su njenoj smrti doprineli napori za vreme dugog puta.

.

nestrpljiv. krenula Prema Hananu. Drugi sin je nazvan Jakov. okiti se nakitom. divne tkanine i druge skupocene stvari. od nje same je zavisila konacna odluka. To brojno potomstvo iz drugog braka moglo je na ne eljeni nacin da zamrsi pitanje nasledstva.tanog obicaja. to bi se moglo prevesti recju dr ipeta. Ali enska sujeta brzo prevlada i. Ali gost odbi da jede dok ne iznese zbog kakvog je posla do ao. nije mogao da doceka karavan sa svojom verenicom. Uvede ga je u kucu. Avramov sin je tako zavoleo svoju enu Revbeku da mu je to ubla ilo bol za izgubljenom majkom. uz svadbene svecanosti obavi vencanje mladog para." Za put su joj dodelili dadilju i robinju. Isak. Te ka srca Avram je odlucio^da udalji sinove i unuke od druge ene. a odmah zatim iz oblaka pra ine pomo52 lio se karavan kamila koje su leno koracale. Roditelji na to rado pristado e. U susret gostu izade joj brat Lavan. Glavni naslednik mogao je da bude samo prvorodeni sin. Nije smeo dopustiti da se usitnjavanjem imanja prenebregne vekovni rodovski zakon. Dok je tako stajao i trudio se da razazna da li su to vec oni. Sav srecan. Zatim otrca kuci da se pohvali i da obavesti porodicu o dolasku Avramovog izaslanika. Imao je sa njom est sinova. sin nesrecne Agare. Isak je nastojao da obezbedi pravo prvorodst-va pre oceve smrti. rasedla ih i polo i im hranu." Devojka odmah side s kamile. voleo je grube ale i rado se nosio sa . Sahranjen je pored Sare u pecini kupljenoj od Hetita Efrona. uz odu evljene uzvike ostalih devojaka. ali je u su tini morao priznati da je Isak u pravu. Reveka se alila da su se jo u njenoj utrobi tukli. devojka odgovori kratko i odlucno: "Hocu da idem. Isak je odvede u ator pokojne Sare. dade mu vode da se umije. Isav je bio jak i plecat. o njihovom velikom imanju i na kraju je izvadio darove: zlatno i srebrno posude.* Braca ni po cemu nisu licila jedan na drugoga i nikada nisu ivela u slozi. dok ne bude kasno. Osetiv i novu mladalacku energiju resio je da se po drugi put o eni i uzeo je enu po imenu Heturu. cesto se iskradao na drum i zaklanjajuci °ci rukom upravljao pogled u daljinu da vidi hoce li se najzad pojaviti na vidiku. Najzad je Bog usli io njihove molitve i Reveka je osetila da je u drugom stanju.i svecano ih predade devojci. kao to prilici verenici i smerno stade pred svog buduceg mu a. Pricao je o Avramu i njegovom sinu Isaku. Na pogrebne svecanosti do ao je iz daleke pustinje Ismail. Obdario ih je bogato i savetovao da krenu istocno od Hanana. kao znak da ce odsada njegova ena da bude majka roda. a kada su odrasli. Odlikovao se drsko cu i hrabro cu. jer je prilikom porodaja svoga brata dr ao za petu. a kamile odvede u upu. a kasnije i mnogo unuka. ugledala ga je Reveka i upitala Avramovog slugu: "Ko je onaj covek to ide preko polja pred nas?" A on joj odgovori: "Ono je gospodar moj. pokri lice. Isak i Reveka veoma su se voleli. Kad je pozva e u kucu i upita e hoce li da ide u tudu zemlju i da se uda za nepoznatog coveka. ali i pored osve. Jednoga dana u predvecerje zacuo je zvecka-nJe bakarnih praporaca. U meduvremenu je postavljen obed i gost pozvan za sto. ene su Posadili na kamile i povorka je. gde su lako mogli da nadu jo nicije pa njake i da zapocnu novi ivot. te ko je bilo poverovati da su blizanci. Ali u kuci je vladala tuga. Iznenadena Reveka gledala je nakit sa cudenjem i nije bila sigurna da li da primi skupoceni poklon. mada su vodila poreklo cak od Avrama. Domacini su s divljenjem gledali sku-pocene poklone a onda se provodad ija pokloni i zaprosi devojku za Isaka. uz plac i dirljive elje. Avram je umro u sto sedamdeset petoj godini. Svetlost dana prvi je ugledao Isav i zato je smatran za prvorodenog sina. a zatim se odmah. Od njih su tamo vremenom nastala nova plemena. koja su postala tuda i bila neprijatelji Isakovim pokoljenjima. Avramu je dosadio ivot udovca. Avram je bio zabrinut zbog tih porodicnih razmirica. ISAKOVI l REVEKINI BLIZANCI. AVRAM SE PONOVO ENI. Isaku je bilo vec ezdeset godina kad mu je rodila blizance. uz to jo rid i kosmat po celom telu. jer ni posle dvadeset godina braka nisu imali dece. po drevnom obicaju.

.

Kad se iz skitnje vracao kuci. Ceo 'Dr ati za petu kod Jevreja ie znacilo eliminisati. zabavljao ga i razveseljavao. Isava je smatrala za neotesanog prostaka i pomalo ga se stidela. imao je brojna stada ovaca i goveda i mno tvo posluge. Jednoga dana Jakov je stajao pri ognji tu i pripremao sebi jelo od sociva. l sama pomisao da ce on biti glavni naslednik roda nije joj davala mira ni u snu. Isav ga je smatrao za nespretnjakovica i odnosio se prema njemu s blagim prezirom. kao to je svojevremeno oprostio i Avramu. A kad je bio gladan. Koliko se puta tako kleo i zaklinjao kada je padao u vatru. svuda je irio pricu da je Re-veka njegova sestra. Lakoveran. Danima i nocima lupala je glavu kako da spreci nesrecu i usmeri stvari tako da za Jakova izdejstvu-je pravo prvorodstva." Kralj mu strogo prebaci: " ta si nam ucinio? Lako je mogao ko od naroda ovoga leci s tvojom enom. Koliko je drugaciji bio Jakov! Uvek je i ao utabanim stazama i poslovao oko imanja. . a njegova znojava odeca osecala se na njivu i koze. Ali dogodilo se da je jednom prilikom car pogledao kroz prozor i veoma se zacudio. Kad su hteli da izraze svoja osecanja nisu umeli da dr e jezik za zubima. hodao neuredan. ivot je za njega znacio iroka prostranstva. dok ce Jakov. odgovori lakomisleno. NEVOLJE ISAKOVE. Nikada nije razmi ljao o tome ta ce ce mu doneti novi dan. ne razmi ljajuci. kao u ali. seo bi da jede. pio je. objavio da ako se neko usudi da dirne Reveku. A Jakov je za Reveku bio oko u glavi. Isav se prihvatio jela sa u ivanjem. gerarskog cara. Bez sumnje mu je odgovarala njegova ve tina u lovu i fizicka snaga. bio je primer vrednog i poslu nog sina. U strahu da ga ne ubiju i da mu enu na silu ne odvedu."Ho e li da se zakune ?". Bio je umoran i gladan kao vuk. sunce i slobodu. kad je bio edan." Ali mu je ipak oprostio prevaru. pak. Jakovu nije padalo na pamet da deli sa njim ugotovljeno jelo. Gerarski pastiri zapodevali su s njim svade i tuce oko studenaca . upita: "Ho e li da mi proda pravo prvorodstva sa cinuju sociva?". s po tovanjem. lako je padao u srd bu i tada je postajao opasan. Ali za Jakova je zakletva bila sveta i neopoziva i zato je smatrao da je stekao pravo prvorodstva. U tome je imao mnogo uspeha i cesto je sabi-rao stostruke prinose. dru eci se sa pastirima. Pozva ga preda se i rece: "Ta to ti je ena. kako si kazao: sestra mi je?" Isak se postide i odgovori: "Rekoh: da ne poginem s nje. legao bi gde stigne i zaspao. pak. morao je da jede. Stari Isak pokazivao je ociglednu slabost prema Isavu. Video je kako Isak zadirkuje Reveku. kad bi mu se prispavalo. U tom je u ao Isav i zatra io od njega da jede. te bi nas ti uvalio u greh. Zemlju Hebronsku. U zemlji Gerarskoj Isak je gajio stoku i prvi put se poceo baviti ratarstvom. Nije ni slutio koliko je taj mamin sin u su tini bio prepreden i bistar. ali ne onako kako se braca ale sa sestrama. tako je to bilo kod pastira i lovaca. Bile su to mu ke osobine koje su ga podsecale na pretke iz nomadskih vremena. Odlucio je zato da ode u zemlju Avimeleha. zadesila je su a i glad. Strahovala je da ce lakomisleno upropastiti porodicno imanje. dobrodu an i naivan. jednom recju. Isav je pohlepno udisao prijatan miris i sve je upornije navaljivao. Tada ga brat. dobiti samo bedne ostatke nasledstva. domacin i trgovac za po tovanje. Po citave dane lovio je po okolini ili boravio na pa njacima. Ubrzo je postao veoma bogat. takve je bio naravi taj estoki covek. a kada se vracao iz lova uvek mu je donosio ulovljenu divljac. Kad je stigao u grad. Kad je bio gladan. nije se brinuo za imanje. Svom narodu je. tamo nji ljudi nisu imali reci da izraze divljenje prema Revekinoj lepoti. nekada njeg Avramovog prijatelja."Zaklinjem se". Zenon J(psidbvs%i dan je jurio za divljaci i ni ta nije ulovio. ne sluteci uop te kakve ce mu velike posledice doneti njegova nepromi ljenost. bice osuden na smrtnu kaznu. To je izazivalo ljubomoru tamo njeg stanovni tva. ukloniti nekoga.ukucanima. Isav mu bez razmi ljanja odgovori: "Hocu". ZA CINIJU SOCIVA. voleo oca na svoj nacin. gde je Isak vec godinama iveo. steci nad nekim nadmoc. i to smesta. Isav je. Uop te nije vodio racuna o svom spolja njem izgledu.

.

a onda cu ja poslati da te dovedu odande. te zaboravi to si mu ucinio. ne znam kad cu umreti. Isak je u starosti izgubio vid i nije prepoznavao ni svoje najbli e. po njima su hodali andeli. zlobnici su ga zatrpavali peskom. jer se ne no s njim oprostio i blagoslovio ga na put. doznao je na kakav necastan nacin je li en nasledstva. Celim putem je i ao pe ice ispavao pod vedrim nebom. Ocev blagoslov je bio mistican cin s neopozivom snagom delo-vanja. opipa Jakova. ali ruke su Isavove". Mo e me opipati otac. Kad se najeo i napio vina. Tamo je do ao Avimeleh s prijateljem i svojim vojskovodom. dok je stra ni Isav tvrdo spavao u svom atoru. Tamo je mogao da nade ivotnu drugu svoga roda i da izbe-gne gre ku koju je pocinio Isav." Reveka je rasterala strah i naredila mu da donese dva jareta. dokle se gnev brata tvojega odvrati od tebe. s torbom o ramenu i tapom u desnoj ruci. Nego. tu zemlju na kojoj spava tebi cu dati i semenu tvojemu. te cu navuci na se prokletstvo mesto blagoslova. REVEKINA l JAKOVLJEVA PODVALA. Da nam ne cini zla. da ispuni elju svog starog oca. Ali iz sa aljenja prema voljenom ocu. to je jo gore. da za njega od mu a izvuce blagoslov koji se daje samo prvorodenom sinu." l Isaku je odgovaralo da Jakov ode u Haran. Iz logora je morao nocu da se iskrade. gde je podigao rtvenik Gospodu. Tako preobucen Jakov stade pred Isaka i izdajuci se za Isava. i izidi na planinu. iako je dobijen na prevaru. l zgotovi mi jelo po mojoj volji. kao to se mi tebe ne dotakosmo i kao to mi tebi samo dobro cini-smo. stavio je kamen pod glavu i zaspao premoren posle ce-lodnevnog hoda." Isak je ne oklevajuci oti ao u lov. kada je palo vece. pa da te blagoslovi du a moja dok nisam umro. pa ce se osetiti da sam ga hteo prevariti. ali cim bi iskopao novi studenac. Najzad se preselio u Virsaveju. ne obaziruci se na plemensku tradiciju i ne mareci za cistotu krvi. a kad su se najeli i napili. obukla Jakova u odecu Isava. Kad se Isav vratio iz lova. Isak ipak nije prestao da ga i dalje voli i da ga smatra za prvorodnog sina. O enio se dvema enama hetitskog roda. kad mrzite na me i oteraste me od sebe?" A oni na to odgovori e: "Videsmo zaista da je Gospod s tobom. NEBESKE LESTVE. "Glas je Jakovljev. a na najvi oj precanici stajao je Jehova i govorio mu: " Ja sam Gospod Bog Avrama oca tvojega i Bog Isakov. poslu aj to cu ti kazati: ustani i be i k Lavanu bratu mojemu u Haran. Strepeci za ivot Jakova. da se uveri." Tako je opet nastao mir izmedu Jevreja i mesnog vladara. sine.koje je u svoje vreme iskopao Avram. Jakov je krenuo na daleki put kao ubogi hodocasnik. rece. l tada mu dode veoma cudan san: ugleda lestve koje su dosezale do neba. i donesi mi da jedem. a ja sam gladak. naoru ao se strpljenjem i odlucio da ostvari svoju pretnju tek posle njegove smrti. te mi ulovi lova. pustio ih je da na miru odu kuci. izmedu nas i tebe. pru i mu jelo. Isav je bio van sebe od besa i zapreti da ce da ubije Jakova. Taj razgovor je cula Reveka i smislila je lukav plan. ponovo ga je obuzela sumnja. Iskoristila je odsutnost Isava i odlucila da umesto njega podmetne Jakova. Isav brat tvoj te i se time to hoce da te ubije. Tra io je od tobo njeg Isava da ga polju-bl i kad oseti miris znoja bratove odece umiri se i rece: "Gle. Jednog dana. Isak i Isav nisu vi e mogli da izmene ovaj cin. miris sina mojega kao miris od polja koje blagoslovi Gospod. Jednom ga pozva k sebi i rece: "Evo ostario sam. Isak je priredio gostima gozbu. zabrinu se i rece: "Ali je Isav brat moj rutav. Kad Jakov doznade za prevaru. o eniv i se Hetitkama. Oslepeli otac se zacudi to se prvorodeni sin tako brzo vratio iz lova i. l ostani kod njega neko vreme dokle prode srdnja brata tvojega. Videlo se da mu je stari otac oprostio podlu prevaru. a glavu i vrat mu uvi u jarecu ko u. Rebeka mu rece: "Gle. hajde da uhvatimo veru s tobom. l semena . i pustismo te da ide na miru. Isak je prelazio s mesta na mesto." l odmah pristupi davanju svecanog blagoslova koji je Jakova cinio prvorodenim sinom i glavnim naslednikom. tul i luk. pa rekosmo: neka bude zakletva izmedu nas. i Isak mu je zadavao brige. Isak ih s gorcinom upita: " to ste do li k meni. Uzmi oru je svoje. Ugotovila je od njih jelo. i eto si blagosloven od Boga. da mu se izvini za nanete nepravde. da se iz nje iri smrad polja.

.

Rahilja je u svojoj muci i la toliko daleko da je svu krivicu za svoju nesrecu svalila na mu a: "Daj mi dece ili cu umreti". dok je Lija. Zato je mlada kcer. cvrsto zagrli Jakova i odvede ga svojoj kucu. U spomen neobicnog videnja postavio je sveti kamen. dok nije izrodila cetrnaest potomaka. sudbina kao da se pod-smevala Rahilji. ali veoma utucenu sestru. vikao.. morao je da pristane na novi ugovor. i ao je tamo dosta nesigurnim korakom. Kad ugleda kcer svoga ujaka. nije nedostajalo ni jela. kao praktican covek. upita sestrica kakvu naknadu tra i. pa su se stada mno ila kao nikad dotad. Lavan. jer ga je uhvatilo vino. stidljivo bacajuci pogled na rodaka. Starija. taj kucni predmet omalova avanja. sad je zahtevao da mu tast slu bu unapred plati. vencanje s Rahiljom obavilo se nedelju dana posle nemilog incidenta. $i6(ijs/(e legende -----------. bila toliko lepa da nije skidao pogled sa nje. Gadura nije znala za meru u hvalisanju. Za vreme vecere neprestano se raspitivao za Isaka i Reve-ku. Kada je dojila decu sva je sijala i nije se ustrucavala da pecka svoju lepu. Sedam godina je pro lo kao sedam dana. mlado enja je oti ao u mracnu odaju. Lija. te ce se ra iriti na zapad i na istok i na sever i na jug. Ra-hilja se vrati kuci i obavesti oca o dolasku rodaka. imala je krmeljive oci i nije bila ba narocito lepa." Pred zoru Jakov se probudi i dade zavet Gospodu da ce ga priznavati za svoga Boga i davati mu deseti deo svoga imetka. Najzad se naka lja da prikupi hrabrost. evo Rahilje. iz godine u godinu podarivala Jakovu sinove. Obuzet besom skoci iz kreveta i otrca do tasta estoko prigovarajuci. Jakov je prozreo njihovu nameru i u sebi je ne to smi ljao. l zaista. Ali Lavan se nije dao izvesti iz strpljenja i tek to se zet. Jakov ih zapita da li poznaju Lavana. predlo i mu da jo sedam godina radi kod njega i tada ce dobiti Rahilju. prelio ga maslinovim uljem. Do ao je trenutak da se slu ba plati. ali po to mu je nagodba izgledala povoljna. kako bi dobio voljenu Rahilju. Pred zoru. Jakov se razne i i sa suzama u ocima poljubi je u obraz. pa odgovori ujaku: "Slu icu ti sedam godina za Rahilju. ne uskrati hleba i dozvoli mu da se vrati u ocev dom.-------------------------------------------------------------------KAKO SU JAKOV l LAVAN VARALI JEDAN DRUGOG. Jakov se naljuti i . Pokazalo se. zakukala je u ocajanju. Jakov zamoli ujaka da ga primi u slu bu. povika e pastiri. Nahorovog unuka. Osim toga. jer su se ljubomorne sestre utrkivale koja ce da zadobije naklonost mu a i cesto zapodevale svadu. Svadba je bucno proslavljena. ako ga sacuva od opasnosti. da je nerotkinja. Drhtao je od besa. po svadbenom obicaju. U to se sjajno razumeo. U tom se pojavi lepa cobanica vodeci svoje malo stado ovaca. Razgovor su radoznalo prislu kivale njegove dve kceri. l tako je Jakov imao dve ene. Ali. Sve se ipak odigralo tacno onako kako to nala e tradicija.. mladu kcer tvoju. Jakov se probudi trezan i zaprepasti se kad pored sebe umesto Rahilje ugleda Liju. gosti se nisu ni na ta alili i sjajno su se zabavljali. a mesto zaveta s Bogom nazvao je Vetilj. Ispred kapije grada pored studenca okupljali su se pastiri da napoje svoja stada. kada je odaja osvetljena. l evo. prisrtade rado. Odmah je shvatio da ga je Lavan necasno prevario. kceri njegove". Na radost gostiju. Lavan je potvrdio Jakovu da ce po tovati dogovor i na Rahiljino vencanje pozvao je mnogo gostiju. iscrpljen vikom. i svi narodi na zemlji blagoslovice se u tebi i u semenu tvojemu. Jakov je stigao u Hanan predvece. ta je jadnik mogao da ucini? Hteo ne hteo. Krajem dana. Na ujakovom imanju Jakov se prihvatio nadgledanja stoke. ni vina. Ali stari lisac nimalo se ne uzbudi zbog toga i s najnevinijim izrazom na svetu odgovori: "Ne biva u na em mestu da se uda mlada pre starije.. Lavan odmah pohita do studenca." Bezobrazan odgovor pogodi Jakova u srce. da je u kuci nastao pakao.ce tvojega biti kao praha na zemlji.. a kad se sit naslu ao upita sestrica ta ga je dovelo u Hanan. ja sam s tobom. ". koliko toliko smirio." Lavan se nasmeja na tako drsku ponudu. gde je tast trebalo da mu dovede nevestu. Rahilja. Ne treba mu se cuditi to je favorizovao Rahilju dok se prema Liji pona ao macehinski. jednom prevaren. podmetnuv i mu ru niju kcer. to znaci "dom Bo ji". naime. Ali to ga je ko talo mira u kuci. proklinjao i udario u takvu kuknjavu.

.

i od onoga to bese na ega oca stece sve ovo blago. efikasan lek protiv neplodnosti. Smesta je odnese majci da i dalje rada si59 nove. Imala je za to osnovane razloge. Jakov predlo i da mu i dalje slu i ako mu i sada i ubuduce pripadnu sve koze. pogotovo to je morao priznati da je zet u pravu. kao da se ponovo sa sestrom takmici. udari e u veliku kuknjavu i ovako se poce e tu iti: "Jakov uze sve to bese na ega oca. rodi sina kome dado e ime Josif. ipak poce da popu ta. Ali sad odjednom i Rahilja. Jakov je tvrdio da je Bog kaznio Lavana zbog njegovog pokvarenja tva i zato je ucinio da se mno e samo grla arena i s belegom. jer je iznenada prestala da rada i ocigledno je gubila oslonac u tom duelu za materinstvo. ovog puta udario je tuk na luk. dok se crna i bela neprestano prore-duju." Ali sad se Lija smrknula. Po la je sestri-nim stopama i izabrala je mu u nalo nicu sa zvucnim imenom Zelfa. u tom . Kako se Lija osecala ohrabrenom kad je opet stekla premoc nad sestrom. jer te Gospod blagoslovi kad ja dodoh. Tako se rodio decak kome dado e ime Dan. To. Sve je ukazivalo na to da je nepobediva. ali odoljeh. Ali se u svom racunu grdno prevario. nije odgovaralo La60 Zenon y&si vanovim sinovima. Lavan je tra io nove izgovore. Cenkao se s Lavanom oko dodatne plate kao nagradu to je tako revnosno i uspe no radio za njegovo dobro. neobicno retku biljku. Radoznala Rahilja odmah doznade za to. jer su u njegovom stadu preovladavala crna i bela grla. Tako narezane grancice zatim je stavio pored pojila. pa joj odbrusi svadljivo: "Malo ti je to si mi uzela mu a? Hoce da mi uzme i mandragoru sina mojega?" Pora ena Rahilja ode kao pokisla i poce da se brine za svoju buducnost. jer je Lija rodila jo dva sina i kcer. Videv i da ih je dovitljivi zet ogulio skoro do gole ko e. "Blago meni. Rahilja najzad odluci da iskoristi stari zakon svoga naroda: izabra lepu robinju Valu i predade je mu u kao nalo nicu. te mi dade sina. Videci da se Lavan koleba. Jakov je nakupio sve e grancice i olju tio sa njih koru da bi se videle bele pruge." Kako je tek bilo kad je Vala rodila jo jednog sina! Rahilja s olak anjem rece: "Borah se estoko sa sestrom svojom. pobedonosno je klicala. ovce arene i s belegom. Priteran uza zid. Dok su pile vodu. otrca kod Lije i stade navaljivati da i njoj da malo te cudotvorne trave. jer ce me bla enom zvati ene". ali se umno i veoma.^/ala zaista ubrzo zatrudni. naravno. Za vreme porodaja Rahilja ju je dr ala na svojim kolenima da se zadovolji zakon i da dete robinje bude priznato za njeno. a Jakov je postao bogat stekav i nebrojena stada ovaca i koza i mno tvo robinja i robova. "Tako Bog uze stoku ocu va emu i dade je meni". ovce su se tako zagledale u grancice da su na svet donosile samo priplod aren i s belegom.odbrusi joj o tro: "Zar sam ja a ne Bog koji ti ne da poroda?" Ne videci drugog izlaza. na ao na strnji tu mandragoru. pravdao se pred svojim enama. kamila i magaraca. Lavan je prekasno primetio kako se zastra ujuce brzo mno e arena grla. Zaboravio je da Jakov gajenje stoke kao da je s majcinim mlekom posisao i da se izvanredno razumeo u komplikovanu ve tinu ukr tanja. a arenih i s belegom ako je bilo i za lek. Stasita nalo nica stekla je Jakovljevu naklonost i u dve godine rodila mu dva sina. Jednom recju. dok je skupljao i vezivao poko enu p enicu. Najzad je do lo do toga da je Lavan sve vi e siroma io. Pa kad cu i ja tako kucu kuciti?" strpljivo mu je obja njavao. pa je mogla da se ponosi estoricom sinova i jednom kceri iz sop-stvene utrobe kao i dvojicom sinova robinje Zelfe. Obradovao se to ce ga Jakovljeva pomoc tako malo ko tati. Da li zahvaljujuci mandragori od koje je mo da kri om otkinula parcence u trenutku nepa nje ljubomorne sestre? Pro lo je jo sedam godina slu be i Jakov je odlucio da se vrati u Hanan. Ali sre-cnoj vlasnici leka ni na pamet nije padalo da poma e sestri. "Jer je malo bilo to si imao dokle ja ne dodoh. Rahilja je zracila rado cu i ushiceno govorila: "Gospod mi je sudio i cuo glas moj." Braneci se. A zaljubljene ene. Slucaj je hteo da njen sin Ruvim. Najzad je pobedila svoju neplodnost. Lavan se u sebi smejao zetovoj naivnosti i rado prihvatio uslove novog dogovora.

Lavan jo do-dade: "Svedok je ova gomila i svedok je ovaj spomenik: da ni ja necu preci preko ove gomile k tebi ni ti k meni da nece preci preko ove gomile i spomenika ovoga na zlo. Lavan je stigao Jakova na gori Galadu. Ali nije znao da se Rahilja u unjala u roditeljsku kucu i da je ukrala male kipove kucnih bo anstava koja su od pamti-veka titila Tarino pleme." Posle zajednickog obeda izljubi kceri i unucad. Na-broja mu sve nepravde koje je za dvadeset godina slu be kod njega do iveo: "Pipao si sav prtljag moj. bogovi oca njihova. Tako mi je bilo dvadeset godina u tvojoj kucu. Da nije Bog oca mojega. Zajamci da ce krivca kazniti smrcu ako ga otkrije i dopusti tastu da u logoru sprovede detaljan pretres. Danju me ubija e vrucina a nocu mraz. Mogao bih vam dosaditi. bi me zacelo otpustio prazna. a Jakov ga nazva Galed." JAKOVLJEVO BEKSTVO. Jer sve ovo blago to uze Gospod ocu na emu. pa ta bih ucinio danas kcerima svojim ili sinovima njihovim koje rodi e?" rekao je Jakovu i predlo io da se izmire. ne racunajuci mno tvo posluge s njihovim porodicama. slu io sam ti cetrnaest godina za dve kceri tvoje i est godina za stoku tvoju. Ali na putu mu Bog naredi da se ne usudu naneti zlo Jakovu i da ne dovede do prolivanja krvi. jer o kradi ni ta nije znao. ali za to ukrade bogove moje?" Jakov se na to iznenadi. podr a e ga iz sveg srca i tom prilikom dado e odu ka svom davna njem nezadovoljstvu prema ocu: "Nije li nas dr ao kao tudinke kad nas je prodao? Pa je jo i na e novce jednako jeo. Zato cini sve to ti je Gospod kazao. Ali i pored toga nije nastojao da ostvari svoja prava i pristao je da zet ode u Hanan. ovce i koze kao i dve ene. i san mi ne pada e na oci. i ova stoka moja stoka. koji ga je cekao na celu svojih naoru anih ljudi. Jakubov karavan bio je ogroman: cinile su djl kamile. da sve to je uzeo Jakov njegova svojina. Posle sedam dana potere. nisam ti donosio.nice i jedanaest Jakovljevih sinova. ali Bog oca va ega nocas mi rece govoreci: cuvaj se da ne govori s Jakovom ni lepo ni ru no. nije ih prona ao. pa se sa sinovima vrati kuci svojoj. od mene si iskao to bi mi bilo ukradeno danju ili nocu. sam sam podmirivao. Jakov je s pravom strahovao da ce mu uraci silom oteti imetak koji je stekao svojim radom i sposobno cu. to bi zverje zaklalo. a zatim se uputi u Rahiljin ator. "Ove su kceri moje kceri. neka sude medu nama. Evo dvadeset godina bejah kod tebe: ovce tvoje i koze tvoje ne jalovi e se. Gnevni tast pride beguncu. magarci. dve nalo. Lavan pretra i atore Jakova. na e je i na e dece. Sada se Jakov rasrdi na tasta to ga je tako estoko gonio i pretresom ponizio. i ovi su sinovi moji sinovi. Kada im je Jakov u najvecoj tajnosti sa-op tio da mu je Bog nalo io da se vrati u Hanan. Bog Aramov i strah Isakov bio sa mnom. Idi dakle kad si se tako u elio kuce oca 'Bi6Rjs/(e legende svojega. Lavanu nije padalo na pamet da bi kipovi mogli biti sakriveni na tako nepristojnom mestu i naravno." Lavan je uporno ostajao pri svome. Zato nije bilo lako neopa eno uteci iz Harana. i prekorno rece: " ta ucini te kradom pobe e od mene i odvede kceri moje kao na mac otete? Za to tajno pobe e i kradom otide od mene? Niti mi rece da te ispratim s veseljem i s pesmama. U znak pomirenja na vrhu Galadu napravi e uzvi enje od nagomilanog kamenja. Lije i dve nalo nice. Nezadovoljstvo i napetost u Lavanovoj kuci postali su nepodno ljivi. i platu si mi menjao deset puta. Pa ipak je Lavan primetio bekstvo tek posle tri dana. A prestupnica brzo sakri kipove pod samar svoje kamile i sede odozgo. dok je razapinjao atore. Bog Aramov i bogovi Nahorovi. a ovnova iz stada tvojega ne jedoh. Lavan ga nazva Jegar-Sahadut. Odmah je dozvao sinove i na celu naoru ane pratnje krenuo u poteru za beguncem. neka rasude izmedu nas dvojice. s bubnji-ma i s guslama? Niti mi dade da izljubim sinove svoje i kceri svoje? Ludo si radio.porodicnom sporu stale su na stranu mu a. i to god vidi sve je moje. pa ta si na ao iz svoje kuce? Daj ovamo pred pred moju i svoju racu. Stoga je odlucio da tajno pobegne iz Harana. .

Bavio se prete no lovom u divljim planinskim cestarima. "Necu te pustiti dok me ne blagoslovi ". SUSRET S ISAVOM. a u spomen na taj dogadaj. To ogromno stado podelio je na tri ravna dela i pu tao ih u jednakim vremenskim razmacima da brata postepeno umilostivi. Zbog toga. pa kad vide da se ne mo e i cupati iz njegovog zagrljaja. Probudiv i se u zoru. i pored blagoslova bo jeg. to znaci "oblicje bo je". to znaci "onaj koji se borio s Bogom". Ne no i iskreno zagrli Jakova i obojica od silne radosti zaplaka e. za njima je poslao Liju s njenim potomstvom. ne mogade sakriti svoje cudenje i mora e da se uveri da li je to stvarno porodica njegovog brata. mislio je u sebi. volove. kamile." Zatim je preduzeo sve mere bezbednosti da se osigura pred mogucim napadom brata. te to i upita. da ako me lepo primi." Odvojio je od karavana dves-ta koza sa dvesta jaraca. trideset klmila sa drebadima. jer se bojim da ne dode i ubije mene i mater s decom. Najzad se pojavi Isav na celu svojih ratnika. Bog se nosio s njim sve do zore. Ali se Jakov. odva io se i on da pride bratu i sedam puta mu se do zemlje poklonio. Isav se nastanio pored Mrtvog mora. Borio se s njim svim silama i na kraju ga prisilio da ga blagoslovi kao zakonitog Isakovog naslednika. "obrasloj drvecem" i postao vladar zemlje Edomske. Kad Isav opazi gomilu ena i dece. Podelio je na dve grupe magarce. koja se odmah osu i. na visiji Sir. jer je nocni do ivljaj odagnao sumnje i nedoumice koje su vec odavno remetile njegov mir.Vesti koje je cuo. Nije mu bila cista savest i smatrao je da brat nije zaboravio nepravde koje mu je naneo pre dvadeset godina. prepade se i poce se moliti Bogu ovim recima: "Izbavi me iz ruke brata mojega. Bog je ozakonio svojim legende blagoslovom i uz to ga je odredio za oca roda koji ce da zavlada drugim ljudima. jo uvek bojao zasede. i ucinicu seme tvoje da ga bude kao peska morskoga. "pa cu mu onda videti lice. Jakovu nisu slutile na dobro. sinovi Izrailjevi vi e nikada nisu jeli ile sa bedara ubijenih ivotinja. "Ubla icu ga darom koji ide preda mnom". Na vest da mu je brat vec blizu. dvadeset bikova. Tek tada Isav obrati pa nju na ogromna stada koja je Jakov gonio pred sobom. A Jakov odgovori: "Deca. a kad mu Jakov spremno odgovori da je to za njega. " ta ce ti citava vojska ona koju sretoh?" upita. koju Bog milostivo darova sluzi tvojemu. cetrdeset krava. bespravno steceno. nije u ivao dobar glas medu Hanancima u dolinama. naravno.JAKOV SE BORI S BOGOM. dotace mu venu na bedrima. Potom je poku ao da Isava pridobije bogatim darovima. odnosno na visiji "kosmatoj". Prisnio mu se stra an san da se rve s Bogom. koji se ne mo e izbrojiti od mno ine. Bog ga blagoslovi i nalo i mu da od sada nosi nadimak "Izrailj". povika oholo. Ispostavilo se da je Isav odavno zaboravio nekada nje nepravde. Jakov je pre ao granicu Hanana i ulogorio se u gradu koji je nazvao Mahanaim (logori). a kad su se glasnici vratili i obavestili ga da mu Isav sa odredom naoru anih ratnika hita u susret. dvesta ovaca sa dvesta ovnova. Kad se uverio da njegovoj porodici nije naneto nikakvo zlo. Na celo je stavio obe nalo nice s decom. dugo nije hteo da cuje . Mesto gde se to dogodilo. Stoga mu je poslao glasnike s molbom za opro taj. Jakov je nazvao Fanuil. A ti si kazao: zaista ja cu ti biti dobrotvor. Osecao se ipak krepkim duhom. kao da ima posla sa sebi ravnim. ali i razbojni tvom kada mu se za to ukazala prilika. u strahu na brzinu podeli porodicu na tri grupe. a na samom kraju ostavio je Rahilju s Josifom. dvadeset magarica s desetoro magaradi. ovce i ljude i rasporedio ih tako da u slucaju napada bar jedna grupa mo e da pobegne. iz ruke Isavove. Jakov primeti da hramlje na jednu nogu. Oslobodiv i se. Pravo prvorodstva." Tada nalo nice s decom i slu kinjama prido e bli e i pokloni e se. Od tamo njih ljudi doznao je obeshrabrujuce vesto o bratu Zenon %psubvsl(i Isavu. koje je najvi e voleo. pa mu se srce steglo od straha. Jakov je noc proveo u logoru i tada mu se desi ne to veoma neobicno.

.

Ali Jakov jo uvek nije verovao Isavu. Hananejima i Ferezejima. kralj Emor se jako zabrinu. Stanovnici Sihema i okolone bili su obrezani. Ali ce tako pristati da ive s nama i da postanemo jedan narod. pozvao je brata u svoje planinsko boravi te i prelo io mu da zajedno nastave put. Otmica sestre smatrana je tada neoprostivom sramotom. Pozvav i Simeuna i Levija. tude vere i rase. stra no se razgnevi e. jer mora se kretati veoma polako i cesto du e zastajati da ne muci ivotinje i da mu stado zbog brzine ozbiljnije ne strada. osecanje dostojanstva i rasna solidarnost nisu vi e bili na nekoj ceni. Jakovljevi sinovi su u to vreme radili u polju." Izgledalo je da ce se spor zavr iti nagodbom. Ali pokazalo se da mladi knez nije bio nitkov.. Nisu hteli da se rasplinu u mesnom stanovli tvu. pa je Jakov kupio komad zemlje i razapeo atore. Simeun i Levije. mi cemo uzeti svoju devojku i otici cemo. a sinove koji su se enili tudinkama.ni za kakve poklone. O plemenskoj cistoti su toliko brinuli da su po ene i li na daleki put u Haran. dok su jo nemocno le ali u kucama zbog nezaceljenih rana. I tite mi koliko god hocete uzdarja i dara. obja njavao im je: "Ovi ljudi hoce mirno da ive s nama. Ali trecega dana. njegovi sinovi i svi mu karci njegovog naroda obre u i reko e: "Onda cemo udavati svoje kceri za vas i enicemo se va im kcerima. sakupi e svoje ljude. Kad je svoje podanike ubedivao da pristanu na kolektivno obrezivanje. kceri svoje udajite za nas i kcerima na im enite se. i zemlja ce vam biti otvorena. podajte mu je za enu. zarobi e ene i decu i odvedo e svu stoku. Njihova stoka i njihovo blago i sva go veda njihova nece li biti na a? Slo imo se samo s njima. za koji su verovali da je za kralja Emora neprihvatljiv. koja je iza la da pogleda devojke iz okoline. te cu se istrebiti ja i dom moj. Tarini potomci bili su ponosni pastiri koji su voleli slobodu i nisu mogli da razume-ju gradske ljude za koje cast. pa ga je krvoprolice koje sinovi pocini e. oteo mu je kcer Dinu." . i dacu to mi god ka ete. l oprijateljite se s nama. pobi e stanovnike Sihema i oslobodi e sestru iz dvora. braca Dinina. ako se sve mu kinje medu nama obre e. Smesta je oti ao sa ocem kod Jakova da je zaprosi. hoce me ubiti." A skru eni Sihem dodade: "Da nadem milost pred vama. Pa ivite s nama. Ali se ubrzo odigrao stra an dogadaj 64 koji mu je pokvario planove. Ako li ne pristanete da se obre ete. Jakov je samo cekao da Isav nestane iza horizonta prema Edo-mu. KAKO SU JAKOVLJEVI SINOVI OSVETILI SESTRU. Ipak je dao rec da ce sigurno poci stopama brata i odsesti u njegovom domu na brdu Sir. Zaista je velika morala biti ljubav Sihema prema Dini! Pokazalo se da je kralj bio voden i svojim skrivenim prakticnim interesima. Jakov nije bio upoznat sa zaverom." Kako su bili iznenadeni kada je kralj prihvatio i taj uslov. u mene ima malo ljudi. a ostala braca opusto i e okolinu grada. i ucinio je nasilje nad njom. koju je po pustinjskim obicajima samo krv mogla da spere. samo mi dajte devojku za enu. Bogate darove primio je tek posle upornog navaljivanja. Prividno je prihvatio poziv.. izmedu ostalog. zavoleo je svoju rtvu i bio spreman da se njome o eni. da se nastane u ovoj zemlji i da trguju po njoj. prekoravao ih je ogorceno: "Smetoste me. pa da odmah skrene s puta. ali ipak se lukavo pravdao da ne mo e s njim zajedno putovati. Jakovljevi sinovi su postavili uslov. neizmerno zabrinulo. ta vi e. Sihem. ja cu dati to god ka ete. pa ce ostati kod nas. kao to su oni obrezani. Zatra i e da se on. Tamo nji kralj Emor dozvolio mu je da se nastani u njegovoj dr avi. Videv i gnev Jakovljevih sinova. i postacemo jedan narod. nastanite se i trgujte i dr ite ba tine u njoj. i omraziste me narodu ove zemlje. pa pomirljivo rece: "Sin moj Sihem srcem prionu za va u kcer. a kada se vrati e i cu e za kne ev postupak. prezirali kao otpadnike. pa ako se skupe na me." Kako je samo kralj Emor malo poznavao jevrejske pastire kada je mogao da im predlo i da se udru e u jedan narod! Jakov i sinovi su se upravo toga bojali kao vatre. najstariji kraljev sin. urno je pregazio reku Jordan ' zaustavio se kod grada Sihema.

.

Stigav i u Vetilj. radostan dolaskom na svet dvanaestog sina. Autori konacne redakcije bili su sve tenici. i carevi ce izaci iz bedara tvojih. U duhu tih religijskih i vaspitnih postavki. Bog se vec javlja pod imenom Jehova. i nakon tebe semenu tvojemu dacu zemlju ovu. izbacivali sve to im nije odgovaralo. Karakteristicna osobina mu je ta to nepoznati autori za oznacavanje Boga koriste rec Elohim. koji me je cuo u dan nevolje moje i bio sa mnom na putu kojim sam i ao. to znaci "sin muke". pa i dopunjavali vlastitim pricama da istaknu neku religioznu ideju. 67 ISTINA l LEGENDA O PRAOCIMA Vec znamo da je biblijski tekst u sada njoj verziji nastao ralativno kasno. Konacna verzija poslu ila je sve tenicima kao osnova za tumacenje price u obliku koji je u ao u biblijski kanon. Jakov se preseli u Mamriju. Zagrliv i sina i naradovav i se do mile volje. Trebalo je to pre pobeci iz Sihema. U mladim delovima koji poticu iz VIII veka pre na e ere. rasti i mno i se. prikazivali kao gre nike koje je Jehova opravdano ka njavao. "Bacite tude bgove to su u vas. dok su licnosti koje su iz nekog razloga bile u sukobu s njim. Jakovu se javi Bog koji mu rece: "Ustani. Kad pade noc. Za kriticnu analizu biblijskog teksta i utvrdivanje hrono . Najstariji deo napisan je u IX veku pre na e ere. Rahilja je pocela da se porada i 66 umrla na porodaju rodiv i Jakovu sina. Po to se mnogo mucila. kasnijem Vitlejemu. da nacinim onde rtvenik Bogu. Jakov mu prinese rtvu od ulja i ivotinja. donete iz Mesopotamije. jer mu se tu javio Bog kad je be ao pred svojim bratom Isavom. promeni mu ime u Venijamin. i nacini onde rtvenik Bogu. i braca u najboljoj slozi sahrani e oca u porodicnoj grobnici u Makpeli. ocenjivali su blagonaklono. dok se susedni narodi ne povrate od u asa i ne izvr e odmazdu za izdajnicki i krvavi prepad. dakle u periodu od VI do IV veka pre na e ere. koje su se po njihom mi ljenju pokoravale bo jem zakonu. menjali su tradicionalno istorijsko naslede. Istorija je po njihovom shvatanju bilo sredstvo kojim se slu io Bog da objavljuje svoju volju. Namera irn je bila da poucavaju. koji ti se javio kad si be ao od Isava brata svojega. Analiza biblijskog teksta pokazala je da u njemu treba razlikovati tri sloja. Skrhan tim novim udarcem. Jer kad se smesti iza kule Migdolederske. Biblijske licnosti. U VII veku pre na e ere ta dva dela spojena su u jednu celinu i toliko izme ana da u tekstu srecemo naizmenicno i jedno i drugo ime. Jakov podi e Bogu rtvenik i nazva to mesto El Betel (Bog Vetiljski). vec kompilatori i redaktori starijih svedocanstava." Sutradan ujutru Jakov pozva svoj narod da se ocisti od grehova i da se odrekne svakog idolopoklonst-va. Nema sumnje da sve tenici nisu bili originalni autori. Bog mu se ponovo javi i jo jednom potvrdi njegovo novo ime Izrailj. Isak zavr i svoj ivot u sto osamdesetoj godini. pred smrt dade detetu ime Venonija. a ne da pi u istoriju jevrejskog naroda. veliki strah spopade stanovnike okolnih gradova i niko se ne usudi da ih goni. Zahvaljujuci Bogu za za titu koju mu je dotad pru io. gde je stari otac Isak eljno i cekivao njegov povratak." A kad su krenuli iz Vetilja i hitali ka Efrati. i ocistite se i preobucite se. zakopa e u zemlju ispod velikog hrasta u blizini Sihema u znak novog zaveta s Bogom Avramovim. tek po povratku Jevreja iz vavilonskog ropstva. idi gore u Vetilj i onde stani. kao to su mali kipovi domacih bogova i na-u nice-amajlije. l dacu ti zemlju koju sam dao Avramu i Isaku. to znaci "sin desnice". narod i mnogi ce narodi postati od tebe. Kad krenu e na put. a onda mu rece: "Ja sam Bog svemoguci.JAKOV U VETILJU l MAMRIJI. ali Jakov. gde su vec pocivali Avram i Sara. Izgleda da je Jakovu bilo pisano da vi e ne nade mira u Hananu. Na pogreb je do ao i Isav. Ta spojena verzija je kasnije prepisivana i podvrgnuta novim redakcijama." Razne predmete la nog kulta. da nagraduje i ka njava. sin mu Ruvim se upusti u nedozvoljenu ljubav s njegovom nalo nicom Valom. Pa da se dignemo i idemo gore u Vetilj.

Dugo je smatrano da su narodna predanja samo usmeno preno ena. medu dokumentima iz XIV veka pre na e ere. a neki obicaji opisani u Bibliji. Odgovor je jednostavan. pa cak i o sudijama treba svrstati u legende relativno novijeg datuma. pronadene u gradovima kao to je. Zahvaljujuci de ifrovanim tablicama s klinastim pismom nadenim u ru evinama Ninive i Ugarita. nije iskljuceno da su Jevreji pisali svoje dokumente jo u drugom milenijumu pre na e ere. kao to je cuveni zakonik iz Ge-zera iz X veka. ali su kao osnovu za svoje ucenje uzimali stwa narodna predanja koja su predstavljala odraz stvaralacke ma te Jevreja. pored istinitih dogadaja. Osim toga. Sadr aj pisma. bezobzirno su preradivali predanja prilagoda-vajuci ih svojoj religijskoj tezi. tu se toliko izbrisao da natpis nije bilo moguce procitati. Sve te cinjenice potvrduju pretpostavku. dok je u Palestini otkriven samo mali broj pisanih dokumenata.logije pojedinih delova biblije ogromne zasluge ima nemacki naucnik Julijus Velhauzen. Niniva. Prema tome. nalazi se bogata prepiska izmedu Hanana i Egipta. u steni uklesano fenicansko alfabetsko pismo koje potice iz XV veka pre na e ere. Vavilonskoj kuli i potopu u vecoj ili manjoj meri poticu iz sumerskih i vavilonskih mitova. slu ili pismom. Pitri je u rudniku bakra i malahita na Sinajskoj gori nai ao na staro. na primer. U Pelestini se pisalo tu em na krhkim glinenim plocicama. a ako su se nekim cudom do na ih dana i ocuvale. domovina alfabetskog pisma. upucenog . zaceci nekih biblijskih prica se u u veoma daleke epohe. njihovog mentaliteta. dok su u Mesopotamiji klinasti znaci dletom urezivani u debele pecene tablice. arheolozi su na glinenoj plocici prona li izuzetno dobro ocuvano pismo iz VII veka pre na e ere. Godine 1960. a u pricama o praocima veoma cesto nailazimo na obicaje i mitove koji poticu iz Mesopotamije. koja se granicila s Hananom. Ukratko. Sve tenici su nepa njom ne to i prevideli i nisu izbrisali iz tekstova sve to ukazuje na njihovo vreme nastanka. saznali smo da price o Adamu i Evi. koji su priznavali samo Jehovin i Mojsijev zakon. Ono jo nije u dovoljnoj meri procitano. ali nauka je od vremena Velhauzena napredovala. U vla noj palestinskoj klimi glinene plocice su bile izlo ene propadanju. koji su nadeni u EI-Amarni. otkopavanje palestinskih gradova koji se pominju u pricama o praocima kao i uporedivanje tih otkrica s biblijskim tekstovima -potvrdili su bez ikakve sumnje da je istorijsko naslede na koje su se oslanjali sve tenici u VI veku pre na e ere mnogo starije nego to je Velhauzen pretpostavljao. napisana mnogo kasnije i da prema tome price o praocima. pojavila pretpostavka i6(ijs%e legende da su autori najstarijih biblijskih prica mogli da raspola u i nekim pisanim izvorima. narodnih predanja. o Mojsiju. Jezekijin natpis iz VII veka i pisma iz Lakisa iz VI veka. Za to su onda iskopine nadene u Palestini tako siroma ne pisanim izvorima? Zato to su u Egiptu i Mesopotamiji nadene ogromne arhive pomocu kojih mo e detaljno da se rekonstrui e istorija tih zemalja. Izvr ena su velika arheolo ka otkrica koja zahtevaju korekciju zakljucaka do kojih je do ao Velhauzen. bajki i pricica da je danas te ko odvojiti istinu od ma te. Treba se po-dsetiti da je Fenikija. ako ne i ranije. ali se zna da se sastoji od 32 znaka i da sadr i tekst na semitskom jeziku. Posle dugog i detaljnog proucavanja biblijskog teksta do ao je do zakljucka da je istorija Jevreja. Velhauzenova kola bila je uspe na trideset godina. kako je predstavljena u Bibliji. Zahvaljujuci narodnom karakteru prica. pa jo i danas ima svojih pristalica. pa su cak delimicno kodifikovani u Hamurabijevom zakoniku. Ogromne vavilonske arhive. To istorijsko naslede jevrejski narod usmeno je prenosio s pokoljenje na pokoljenje. Ali se na osnovu otkrica koja je 1905. U Knjizi Postanja nesumnjivo su se sacuvali tragovi politeizma i feti izma. Sve tenici-kompilatori. nagomilalo se toliko legendi. da su se Izrailjci jo u vreme Mojsija. imaju svoj ekvivalent u mesopotamskim dru tvima. obicaja i te nji. godine izvr io engleski arheolog Ser Flinders Pitri. Tekst su verovatno u stenu uklesali izrailjski robovi koje su Egipcani poslali na prinudni rad u rudnike.

.

Izvesno vreme u godini praotac je logorovao pod zidina-ma gradova i razmenjivao svoju robu . Logor mu se sastojao od atora postavljenih u krug. tipican je za nomadska stocarska plemena. U Avramovom klanu jo se vidi tipicno patrijarhalno ustrojstvo.^otpuno je u saglasnosti s onim to je dana nja nauka uspela da utvrdi o ranim fazama dru tvenog razvitka. Sam kolje tele da ugosti tri tajanstvena putnika. ali vec tad se javlaju izrazite klasne razlike. Verovatnija je pretpostavka da se u doba praotaca ne radi toliko o cistom monoteizmu koliko o henoteizmu. Citav taj razvojni proces. od ostalih clanova klana deli ga provalija koju je nastojao da ozakoni dajuci sebi i svojoj eni plemicka imena. re avao sporove i primao goste. Ispred njih su sedele ene. ivot kakav je vodio Avram u Hananu. takva religijska koncepcija postala je vec anahronizam. Isak kupuje zemlju i ima uspeha u obradi zemlje i ne pije mleko vec vino. bila je tu ba izrailjskog seljaka kome je poreznik uzeo ogrtac zbog navodno neizmirenog poreza. Isak ili . Prisustvo tih naivnih i primitivnih religioznih shvatanja mo e se objasniti jedino cinjenicom to su ih sve tenici-redaktori doslovno preneli u biblijske knjige zajedno s drevnim narodnim pre-danjima na koja su se u svom radu oslanjali. Avram je bogata i vlasnik robova. individuali-zovan i naslikan sa zadivljujucim osecanjem za realizam. mada cinjenica to Jakov nije odobravao postupak. On se pona a kao covek. kad se monoteizam pod uticajem proroka konacno iskristalisao i eticki produbio. Veliki praocev ator nala --------------------------------------------------------------------------Zetwn 'J(psi(fovs/(i zio se u sredini i slu io je za okupljanje stare ina. a za pice im daje mleko.knezu. Iz biblijske tradicije mo e se izvesti zakljucak da je Avram postao pristalica monoteizma. sa svojim vrlinama i manama. Vidimo i to da Jevreji korak po korak prelaze s nomadskog na zemljoradnicki nacin ivota u stalnom boravi tu. Koliko se razlikuju jedan od drugog Avram. raspravlja sa legende 71 Avramom. Starost biblijskih predanja otkriva nam i pa ljiva analiza njihovog sadr aja. Tu je Avram izdavao naredenja posluzi i pastirima. mesa se u pitanja zemaljskog ivota. tako jasno opisan u biblijskim pricama koje slede. Krvavi dogadaj vezan za Dininu otmicu svakako nije bio usamljen. pa cak odobrava u moralnom pogledu njegove sumnjive postupke. Koncepcija tog boga je veoma primitivna. vunu i ko u . u stanju smo da proverimo koliko tu cinjenicu mo emo da pripi emo ispravkama koje su izvr ili sve tenici u VI veku pre na e ere. odnosno o verovanju po kome postoje brojni bogovi. dok je Jakov. Avram je tipicni beduinski eik koji ivi u uslovima idilicne jednostavnosti. Avramov bog nema univerzalnih crta.mleko. Zahvaljujuci detaljnom proucavanju raznih redakcionih slojeva Biblije. jer svedoci da su se u Palestini slu ili pismom cak i u svakodnevnom ivotu. Svaki lik je drugaciji. To otkrice za nauku ima veoma veliki znacaj.za zanatske prizvode iz grada. Kod Jevreja je vladao zakon krvne osvete: "oko za oko". Posle povratka Jevreja iz vavilonskog ropstva. on je tipican plemenski bog koji se brine samo za buducnost i dobro naroda koji je izabrao. Lot. ali treba slaviti samo boga za titniku plemena. Jakov se nosi s njim celu noc i primorava ga da mu ozakoni pravo prvorodstva koje je na prevaru oduzeo Isavu. U prilog starosti biblijskih predanja govori i proces postepene promene dru tvenih odnosa koji mo emo da pratimo u tekstovima. prele vunu i pevusile svoje mesopotamske pesmice. Bila su to surova i jo nedovoljno civilizovana vremena. Znamo da se u kasnijim vekovima Jevrejski narod cesto klanjao kultovima hanan-skih bogova i da su ga proroci zbog toga u svojim vatrenim propovedima o tro kritikovali. U biblijskim pricama posebno pada u oci plasticna i jezgrovita karakteristika praotaca. vec proizvod naseljene. "zub za zub". gotovo gradske sredine. svedoci da je surovost tih obicaja jo tada pocela da slabi.

.

cak i Isak. Tek je relativno skoro otkriveno da se kamila u slu bi coveka pojavila negde u XII veku pre na e ere. nagomilavanjem novih arheolo kih dostignuca to pitanje se pre komplikuje nego to se razja njava. koji voli lov. otkriveno je trista tablica s klinastim pismom koje poticu iz XV veka pre na e ere. Iskljuceno je da su sve te pojedinosti i sitnice. Upravo zahvaljujuci tome Biblija je bila i uvek ce biti savremena. puno dogadaja i neobicnih anegdota. da bi se covek odr ao na povr ini u varvarsko doba stalnih ratova i okrutnosti. taj enfant terrible porodice. i kao starica. nije mogao imati suvi e osetljivu savest. odlikuju se neobicnom dugovecno cu i plodno cu. Pastirski ivot bio je surov i pun opasnosti. kako je Isakov sluga sreo Reveku pored studenca. Koliko su uverljive u svojim enskim osobinama Sara. kako je lukavi Jakov iznudio od brata pravo prvorod-stva. osnivaci rodova. mo da cak i pisane izvore. mogli da smisle sve tenici koji su iveli u VI veku pre na e ere. Njihovi praoci. Nije te ko da zamislimo tada nje pastire kako sedeci oko vatre pricaju zabavne pricice i anegdote o precima: kako je Avram namagarcio faraona. Sara. kad su mu pradedovi bili slobodni pastiri i nomadi. tavi e. iz toga nikako ne proizlazi da je mi ljenje onih naucnika koji dovode u pitanje istoricnost praotaca li eno osnova. skita poljima a prezire poljske radove. kako su se Lija i Rahilja takmicile u radanju sinova. nama blizak po svojim manama. koji su obo avali razne dosetljivosti svojih narodnih junaka. koji je s njim morao imati mnogo neprilika. istina. a zatim Lavana ogulio do gole ko e. uneli u njih izvesne anahronizme. Rahilja ili nesrecna Agara! A Isav. Kada tvrde da su praoci posedovali kamile. a to znaci nekoliko stotina godina kasnije. U Tel el-Amarni u Egiptu. Ne mo emo se oteti utisku da je u licnosti Isavovoj jevrejski narod izrazio vecitu podsvesnu nostalgiju za starim dobrim vremenima. To su pisma koja su sirijski i palestinski . Na alost. koji je nekim cudom pre iveo burna vremena i sada nam omogucava da se zagledamo u samu dubinu onoga to je neprolazno i arhiljudsko. Stoga su price autenticne i verno repro-dukovane. Ona je kao isecak iz pulsi-rajuceg ivota davnih epoha. U tim pricama pastiri su davali ma ti na volju. Nemamo razloga za sumnju da su sve tenici imali pri ruci veoma stara narodna predanja o praocima. Neobicno je recita cinjenica da mu je Biblija ocigledno naklonjena. Reveka. ali ne znamo da li se mogu poistovetiti s Avramom. Isakom i Jakovom iz biblijskih prica. Bili su osetljivi na poetsku lepotu svojih legendi. pokazuje prema njemu ocinsku slabost. bogato dramaticnim situacijama. Bog i andeli me aju se u ljudska pitanja da upute tok price u eljenom pravcu ili da razre e bezizlazno dramaticnu situaciju. kad andeo savetuje prognanoj Agari da se vrati kuci ili kad je sa sinom Ismailom spa ava od smrti. koje nam tako verno prikazuju sliku dalekih epoha. onako kako ih je prenela vekovna tradicija. Prisetimo se potresne scene u pustinji. Sasvim je razumljivo da su u drevna vremena jevrejska plemena morala da imaju svoje vode. U tim intervencijama cesto ima bajkovite lepote. i da su ih u svoju kompilaciju unosili uglavnom u originalnom obliku. intelektualno neizgradenih. ali se cesto nisu snalazili u moralnoj oceni postupaka koje su svojim precima pripisivali. Bila su to caskanja priprostih ljudi. dakle kada su dru tveni uslovi i obicaji bili potpuno drugaciji. cak ni daroviti pisac ne bi bio u stanju da to ucini. Sve to citamo o praocima izvanredno je zanimljivo. ali tih propusta ima relativno malo. Poku ajmo ukratko da prika emo ta je nauka u toj oblasti uspela dosad da utvrdi. Plahovit je i napra-sit a ipak dobrodu an i zaboravlja nanete mu nepravde. ocarava kraljeve svojom lepotom. Price o praocima imaju sve karakteristicne osobine narodnih predanja i prikazuju mentalitet davnih jevrejskih pokoljenja. Preradujuci tekstove sve tenici su. U pricama se prikazuje covek celovit. vrlinama i konfliktima.Jakov. to je zato to se u Nfiovo vreme kamila sretala svakodnevno.

.

Za vreme kopanja rake. Lingvisticka analiza tablica iz dr ave Mari pokazala je da su Jevreji bili u bliskom srodstvu s Avramom i da su cak predstavljali jednu od njegovih etnickih grana.kne evi pisali faraonima Amenofisu III i Ahenatonu. U sastav dr ave ulazio je i grad Haran. Otkopani su hramovi. urezan klinastim znacima. zbrisao dr avice Sumera. U njegovoj licnosti u narodnom secanju sakupila se sva sudbina koju su ova plemana do ivela za vreme tih seljenja u novo boravi te. koje se pojavilo na granici dr ave i uznemi-ravalo stanovni tvo. Na putu izmedu Mosula i Damaska uzdi e se brda ce koje Arabljani zovu Tel Hariri. odbrambeni bedemi. i preplavio skoro citavu Mesopotamiju. njegovim unukom Jakovom kao i najmladim Jakovljevim sinom Venijaminom. Proucavaoci Biblije smatraju da se pod imenom Habiru kriju Jevreji. U XVII veku pre na e ere osvojila ju je vavilonska vojska i njenu prestonicu tako razorila da od nje nije ostalo ni traga. od Persijskog zaliva prema severu. ali niko nije uspeo da utvrdi gde se prostirala. godine pohitao Paro i preduzeo sistematska arheolo ka iskopavanja. praocem jednog od izrailjskih plemena. Sarugi i Peliga. zapanjujuce su podsecali na imena Avramovih rodaka: Nahora. kupatila s kadama. Tare. prestona dvorana i sanktuarijum posvecen boginji Istar. izve taja i prepiske arzave Mari. U toj seobi amorejskih naroda nesumnjivo su ucestvovala i jevrejska plemena. U tom slucaju Avram bi vero-vatno bio mitolo ka personifikacija jednog od jevrejskih plemena koje se odselilo u Hanan. Seruha i Faleka. Medu njima nikad nije bilo sloge. Iz tih tablica doznali smo izmedu ostalog da su stanovni tvo dr ave Mari cinila amorejska plemena. privatne kuce. mada se mi ljenja po tom pitanju ne sla u.. zigurat i pre svega velicanstveni kraljevski dvorac koji potice iz treceg milenijuma pre na e ere. U jednom pismu palestinski knez saop tava da su se u njegovoj dr avi pojavila plemena Habiru i da su do la iz Mesopotamije. Natpis na njenom postolju. glasio je: "Ja sam Lami-Mari. Senzacionalno otkrice dugujemo francuskom arheologu Andre Parou. Hamurabi. Turahi. pa se i u tom slucaju pokazuje iznenadujuca identicnost imena licnosti i naziva gradova. Nije moglo biti sumnje da su ti plemenski nazivi u tesnoj vezi s Avramom. pa cak i pleme Venijamin. Te iskopine su va ne utoliko to bismo tu mogli imati eventualni trag prisutnosti Jevreja u Palestini jo pre vremena Mojsija. nepobitni znaci vavilonske invazije. grobari su tamo prona li statuetu izradenu u neobicnom stilu. Gradevina se sastojala od 260 soba i dvorana. i to u vreme kad su tamo stigli Tarini potomci. Vec prvih dana izvadio je iz ru evina figuricu bradatog mu karca s rukama sklopljenim kao za molitvu. dok ih najzad nije ujedinio u jednu veliku dr avu najveci njihov car. Na ru evinama pokorenih dr avica Amorejci su osnivali svoje brojne dr avne organizacije. Kad je pocelo odcitavanje hronika. koji je pokazivao da ona pripada nekoj nepoznatoj kulturi. Nezadr ivi pohod i ao je uz Eufrat. To mo e da se zakljuci iz . Na vest o pronalasku tamo je 1934. Ali najkapitalniji pronalazak bila je ipak kraljevska arhiva k°ja je sadr avala 33 600 tablica s klinastim pismom. U njemu su se nalazile kuhinje. Dalja istra ivanja Paroa konacno su potvrdila da se pod brda cem kriju ru evine prestonice. Osim toga. kralj dr ave Mari. Ovom prilikom treba podsetiti da se u Bibliji i Nahorov tast zove Haran. To izuzetno otkirice nametalo je zakljucak da su imena praotaca u stvari nazivi plemena ili gradova koja su ta plemena osnovala ili oru jem osvojila. koji se pominju u dokumentima. tamo se pominju i imena plemena Abam-ram i Jakob-el. Nazivi gradova Nahur. U drevno doba. Da je postojala dr ava Mari dodu e se znalo. kretao se ogromni migracioni ti<as semitskih naroda poznatih pod nazivom Amorejci.. To njihovu emigraciju stavlja u daleko iru istorijsku perspektivu. iza la je na videlo u svakom pogledu iznenadujuca 74 cinjenica." Uzbudenje je bilo ogromno. Svuda su bili vidljivi tragovi po ara i name-rnog uni tavanja.

.

Amonci i Edomci. Ne treba zaboraviti da se to dogodilo u prvoj polovini drugog milenijuma pre na e ere. Zahvaljujuci arheolo kim otkricima. Siriju su zauzeli Aramejci. danas se u pricama o Avramu. pa teta ne bi bila tako velika. Jakovljevi sinovi. a zapadne i ju ne krajeve Hanana naselili Moavci. a stroga za tita njene nepovredivosti imala je za cilj da obezbedi pravo potomstva i nasleda. U docnijim epohama u Mesopotamiju su prodrli sa seve-ra narodi nesemitskog porekla. To nikako ne svedoci o izopacenim moralnim shvatanjima Jevreja. dakle i Jevreji. Potiskivani iz svojih naseobina. Isaku i Jakovu mo e ukazati na konkretne fragmente koji otkrivaju neposrednu vezu s mesopotamskom tradicijom i s drevnim religijskim kultovima. Osim toga. ne zato to on nije bio njen mu . jer je Lot bio praotac Moavaca i Amonaca. na tu ^e legende seobu bilo je primorano i zbog nekih verskih sukoba. u kome su mu karci smatrali enu za svoje vlasni tvo kojim su mogli slobodno da raspola u kao i svakim drugim vlasni tvom. iako . Pre svega. dakle naroda prema kojima su se Jevreji odnosili neprijateljski i prezrivo. koje su posle mnogih vekova sve tenici uneli u biblijske knjige. Kako se u najstarija vremena gledalo na ove stvari. To se odnosilo i na verenicu ukoliko je buduci mu za nju platio otkup. nije pridavan ni najmanji znacaj devicanstvu neudatih devojaka. a zatim su pre la u Hanan. krvavo su osvetili sestru koju je oteo knez Sihem. Iz njegovih postavki logicno proistice da je i preljuba bila dopu tena ako iz nekih razloga na nju pristaje mu . mo e da se zakljuci i po tome. u vreme kad su nomadska plemena ivela u uslovima veoma primitivnog dru tvenog uredenje.cinjenice to su ona najpre ivela u Uru. Medutim. Stoga je lako razumljivo za to Sara tako pasivno i bez ikakvog otpora ispunjava elju svoga mu a. koja jo nije verena i otkupljena. povlacili su se na jugozapad. vec jedino zbog toga to na nju nije imao nikakvo pravo vlasni tva. Simeun i Levije. ne mo emo se oteti utisku da u Bibliji imamo posla sa zajedljivom spletkom koju je narod irio. da bi se pokazalo koliko je ispravna teza o starosti tih narodnih predanja. to nam je danas poznato iz tablica nadenih u dr avi Mari. Epizoda s Lotom je bez su76 mnje tipicna prica koja se prenosi s pokoljenja na pokoljenje. kako je ranije sa ustrucavanjem smatrano. Kako iz toga proizlazi. smatrali su preljubom odnos udate ene s drugim mu karcem. Obicaji koji se ticu dru tvenog polo aja ena pravno su obuhvaceni u Hamurabijevom zakoniku. Ne to kasnije njihovim stopama krenulo je i Avramovo pleme. Nejasne uspomene o tim dogadajima urezale su se u secanje jevrejskih pokoljenja u vidu legendi i anegdotskih prica. U skladu s tim shvatanjima. on postupa u duhu te duboko ukorenjene tradicije. cak i nekoliko vekova kasnije Jehova opominje cara Davida da ce mu za kaznu uzeti enu i dati je njegovom susedu. a kao to proizlazi iz Biblije. izmedu ostalog u strahu da ne izgubi ivot. to Bog po svoj prilici opravdava Avramovu podvalu. grad u kome su iveli Amorejci. Avram u dva navrata daje Saru u harem tudih careva pod izgovorom da mu je sestra. odnos sa neudatom enom. Nekim od tih fragmenata treba se pozabaviti malo detaljnije. osetljivo pitanje davanja Sare u carske hareme. Tokom te nove migracije. Preteranom metaforom narod je svakako hteo da istakne koliko mu je iznad svega bio drag obicaj gostoprimstva. vec careve. Ne ka njava njega. Drevni mesopotamski narodi. smatran je za manje prestupe koji su uglavnom ka njavani placanjem od tete roditeljima. Kad Lot hoce da prepusti svoje kceri na milost i nemilost sodomskoj rulji samo da spase goste. Kceri jo nisu bile udate ene i majke roda. Pa. To nikako ne znaci da su Jevreji odobravali taj Lotov postupak. glavna enina du nost je bila da rada decu i da podr ava rod svoga mu a.

.

Osim toga. koja je po legendi morala da ostavlja dubok utisak na savremenike. kako je slatko pogledati na njena ramena i ruke pune savr enstva! Kako su joj tanani i ne ni prsti. Edomci. Herodot tvrdi da su ga Jevreji. Pretpostavlja se da su . Amonci i Moavci preuzeli od Egipcana. ^Po to smo vec kod Sare. mu nema pravo da uzme drugu enu. a decu rodenu iz tog odnosa odgajace kao da su njena rodena. tako da je Avram imao opravdane razloge to ih se bojao. kako zanosna stopala i besprekorna bedra!" l tu na Agarina prica nalazi svoje obja njenje u meso-potamskim obicajima kodifikovanim u Hamurabijevom zakonodavstvu. U prevodu on glasi ovako: "O kako je rumeno lice njeno. kako su carobne oci njene. kojoj je bilo pisano da postane pramajka izrailjskih pokoljenja. stenovitim urvinama otkriveni su godine 1947. cije je sredi te bio manastir u Kumranu.su oni bili nevine rtve podvale. grcki istoricar tvrdi da su Egipcani svojevremeno obicaj obrezi-vanja primili od Etiopljana. u divljim. kako je divan nos njen i kako lik njen zraci! O. To je bio cin formalnog priznavanja sina robinje za punopravnog naslednika roda. U biblijskim predanjima. U pecinama kraj Mrtvog mora. tada ce sama izabrati mu u robinju. kako su joj skladne grudi. tako dugo sacuvala enske cari. Ali ako ih ne bude imala. Polinezije i Afrike. na cin obrezivanja. kada se rastao od ivota Tara je imao 250 godina. godine pre na e ere) koji izmedu ostalog sadr i sledecu odredbu: "Ako ena bude imala dece. sagraden verovatno u II veku pre na e ere. ali nije imala pravo da je istera iz kuce. Imala je ezdeset i pet godina kada ju je faraon uzeo u svoj harem. jer obrezivanje nije bilo poznato u Mesopo-tamiji. Jevrejski narod zato je lako poverovao da je ena njihovog praoca. odakle su pomenuti narodi do li u Hanan. Verovatno samo zato to su carevi posredno bili krivi ne znajuci za granice u nasilju i samovolji. u kome se pored ostalog nalazi i opis Sarine lepote. Jevreji su se s tim ritualom upoznali verovatno za vreme svog kratkog boravka u Egiptu i pod utiskom njegove religiozne simbolike uveli ga kao spolja nji znak zaveta Bogu. To je tim pre verovatnije. Taj zahvat se ubraja u najstarije obicaje primitivnih naroda i mi u stvari ne znamo njegov pravi smisao." Treba jo dodati. Za nas je va no to to su se cinu obrezivanja podvrgavali i egipatski sve tenici. dotaknimo se i zabavnog pitanja njene lepote. jevrejski plemenski junaci odlikuju se nadprirodnom dugovecno cu i plodno cu. Zakon je tacno odredivao ulogu nalo nice i njene dece u porodici. a u osamdesetoj godini svojom lepo-tom izazvala je divljenje u Avimelehovoj dr avi. smotuljci s biblijskim tekstovima koji poticu iz perioda izmedu III veka pre na e ere i l veka na e ere. Jedan smotuljak sadr i ara mejski komentar Knjige Postanja. Srecemo ga u svim epohama i na svim kontinentima sveta. nenaseljenim. kako je neporocna belina tela njenog! O. Predimo sada na jedan od najcudnijih i najtajanstvenijih ritualnih obreda koji je Avram ustanovio za vreme svog puta po Hananu. a Avram je do iveo 175 godina. kao i narodi Australije. Radilo se o tome da se carevi primoraju da vrate Saru. On je nalagao da nalo nica rodi na kolenima supruge nerotkinje. Taj cudan obicaj Biblija po-minje i u prici o Lavanovim kcerima. da je na osnovu Hamurabijevog zakonika. dok sa-vremeni istra ivaci u njemu vide magicni cin koji treba da sim-bolizuje krvavu rtvu prinetu bo anstvu. Ta kazna ima i svoju prakticnu stranu. Biblijsko predanje o njenoj lepoti odr alo se kroz celu istoriju Izrailjaca. Oni su pripadali jevrejskoj sekti esenima. Sara zaista mogla da kazni robinju Agaru. U arhivi otkopanoj u ru evinama vile bogatog mesopo-tamskog trgovca u gradu Nuzi naden je bracni ugovor porodice Tehaptili (oko 1500. Obrezivanje su primenji-vala i neka indijanska plemena pre otkrica Amerike. Herodot ga je pripisivao brizi za telesnu cistocu.

.

nadeni su zacementirani posmrtni ostaci petnaestogodi nje devojcice. bez sumnje. i ovo su vrata nebeska!" Ova vrata nebeska u kontekstu s lestvama bila bi sasvim nerazumljiva kad ne bismo znali da rec Vavilon u prevodu znaci bo ja vrata. dakle. Ako genezu obrezivanja treba tra iti u Egiptu. Ta epizoda je dokaz da se u Jakovljevom pokoljenju nije ugasio arhaicni feti izam. Istra ivacima je najvi e muka zadavala scena prino enja Isaka na rtvu. jer je engleski arheolog Vuli iz ru evina grada Ura otkopao skulpturu takvog ovna. Kult kamena upra njavali su i Fenicani i Hananci. postavljenih na brdu. . koji je odgovoran za potop. Uporedo s islamom ra irili su ga svuda dokle god je dopirao njihov uticaj. rtvovane bogovima. nesumnjiva asocijacija na vavilonski zigurat. pa cak i zlocin. Za to Bog dozvoljava da pate pravednici. Ali danas znamo da ta epizoda predstavlja poslednji odraz varvarskih kultnih obicaja. a u gradu Megidonu. Na to ukazuje ovan koji se rogovima zapleo u grmlje. Deca su rtvovana i prilikom podizanja hramova i javnih zgrada. neki kultni simbol. Izmedu ostalog u ru evinama grada Gezera nadeno je osam svetih stubova. U Mesopotamiji. s rogovima zapetljanim u grmlju. Kult kamena (na hebrejskom mass-aba) jedan je od najstarijih kultova drevnih naroda. a rogove ovna i grane grmlja drevni majstor izrezbario je od lazurita. boginja I tar pojavljuje se pred likom najvi eg boga. To mracno poglavlje biblijske povesti u potpunoj je suprotnosti sa shvatanjem o dobrom Bogu. probudiv i se. Izrezbarena je u drvetu i okovana zlatom. U Palestini ih je otkopano mno tvo. mo da najbolje pokazuju nebeske Jakovljeve lestve s andelima koji idu gore-dole po njima. Koliko se u secanje Jevreja urezao boravak u Mesopo-tamiji. Pitanje patnje i smrti pravednih i pobo nih ljudi od pamtiveka muci savest ljudskih pokoljenja. Svaku sumnju u to otklanjaju reci koje je. pod gradskim zidinama. vec i njena izrada. Da ovekoveci do ivljeno snovidenje Jakov je postavio kamen i prelio ga maslinovim uljem. Po njenom mi ljenju. onda je Avramov razgovor s Bogom i njegovo cenkanje za ivot nevinih Sodomljana. s njihovim kamenim stepeni tem po kome su u svecanoj povorci koracali sve tenici. i to jo pre pojave Muhameda. izgovorio Jakov: "Kako je stra no mesto ovo! Ovde je doista kuca Bo ja. O tome ne svedoci samo cinjenica to je nadena u jednoj kraljevskoj grobnici. i optu uje ga za nepravdu. jer su rtve bili i nevini i pobo ni ljudi. Svoju optu bu ona zavr ava karakteristicnom sentencijom: "Svaki gre nik licno odgovara za svoje grehe. bog nije imao prava da uni tava celo covecanstvo. U sumerskoj prici o potopu. Tako je upravo i Jakov nazvao mesto gde su mu se u snu javile nebeske lestve s andelima. vec ga precutkuje. a zahvaljujuci arheolo kim otkricima upoznali smo i njegovu genezu. Ostaci tih ritualnih rtava cesto se srecu zazidani u temeljima kuca. ocigledno mesopotamskog porekla. odnosno kuca bo ja. Ta vizija je.ga i Arabljani uveli pod uticajem Etiopljana. To je. arheolozi su u pecini i njenoj okolini na li urne sa skeletima dece od osam dana. jednom od najcenjenijih sredi ta hanan-skog kulta. One ivo podsecaju na zigurate ili piramide u Uru i Vavilonu. Crni kamen (egetuk 79 u Kabi u Meki predstavlja relikt prastare religije Arabljana iz doba politeizma. a da gre nici u ivaju u izobilju? Poku aj odgovora na to pitanje srecemo i u biblijskoj girici o tragicnoj sudbini Jova kao i u nekim drugim drevnim legendama. Ucinio je to u skladu s prastarim semitskim obicajima. Ta skulptura za Sumere je morala da predstavlja veliku svetinju. U arheolo kim nalazi tima u Gezeru. Ova epizoda ima neceg zajednickog s mesopotamskim mitovima. koji u ovom slucaju na tako surov nacin stavlja na isku enje svog pobo nog pobornika." U tom sumerskom mitu odbacen je princip kolektivne odgovornosti. Kuran ne samo da ne nala e obrezivanje. Semiti su verovali da u njima ivi Bog i zato su ih nazivali Betel. Siriji kao i u Hananu postojao je veoma stari ritual rtvovanja bogovima prvorodene dece. medutim.

.

stice pravo na po-delu nasledstva sa sinovima. Biblijski tekstovi svedoce o tome da su se i Jevreji za oznacavanje boga cesto slu ili recju Bal. Najpopularniji bog ipak je bio Bal. U ovom slucaju radi se o isticanju bezuslovnog pokoravanja volji Bo joj. Hananci su. svojim bogovima prinosili i ljudske rtve. gospodar vetra i ki e. a izraz njegovog stanovi ta vidi se u epizodi sa Isakom. omogucile da detaljno rekonstrui emo njihovu mitologiju i religijski ri80 tual. na kraju tog perioda trebalo je . Od brojnog hananskog panteona treba jo pomenuti boginju ljubavi Astartu. a u njenim svetili tima vr en je sakralni razvrat. vecim delom su pripadali zapadnoj grupi Semita i govorili su jezikom veoma bliskim hebrejskom. U Knjizi Brojeva. to bez sumnje predstavlja dijalekatsku modifikaciju imena Jehove. odr ao se do dana njeg dana kod nekih naroda Dalekog istoka. ili A eru. Iz postavki Hamurabijevog zakonika proistice da zet koji poseduje tastovu statuetu kucnog bo anstva. Tek su nam tablice s klinastim pismom. morali su da imaju jak uticaj na nove emiralle koji su iveli pod atorima. Elohim-Bog u svom imenu sadr i isti koren kao i najvi i hananski bog El. cesto poistovecivan s Balom. cak su im i imena cesto slicna. za divno cudo. iveli su u gradovima. bavili se zemljoradnjom i imali izvanredno zanatstvo. Statuete kucnih bo anstava koje je ukrala Rahilja. Odgovor na to pitanje dobijen je tek nedavno. Nije manje star ni obicaj da se u tastovoj kuci odradi izvestan broj godina za enidbu njegovom kcerkom i. koje se na hebrejskom zovu terafim. Smatran je tvorcem sveta i zami ljan kao starac s dugom bradom. Osim toga.Narodi koji su u Aramovo vreme iveli u Hananu. Taj vi i civilizacijski nivo i srodnost jezika i kulta. zvao se Jav. Njihov najvi i bog bio je El (bog). ali i o su tinskoj promeni koja se odigrala u religioznim shvatanjima Jevreja. varvarski kultni obicaj podle e sublimaciji i postaje simbol duboke religiozne misli. Kod Tatara i Sirijaca slu enje kod tasta bilo je obavezno jo i u XIX veku. pi e: "Jednom prilikom sam sreo mladog coveka koji je osam godina radio samo za hranu. Nema sumnje da je prvobitni politeisticki kult Jevreja u mnogim detaljima bio blizak hananskom kultu. Arkadi Fidler u svojim Divljim bananama govori o takvom jednom slucaju na koji je nai ao kod vijetnamskog naroda Taja. Proucavaoce Biblije intrigralo je to za to je Rahilja ukrala te statuete. Lavan je to znao i zbog toga je tako estoko nastojao da vrati ukradene statuete. U arhivi tablica s klinastim pismom u gradu Nuzi naden je testament u kome otac prepisu 01 je najstarijem sinu statuetu kucnog bo anstva zajedno s glavnim delom nasleda i napominje da ostali sinovi imaju pravo da dolaze u kucu glavnog naslednika i da prinose rtve tome bo anstvu. a njegov sin. plemenskog boga Jevreja. ali su civilizacijski bili na daleko vi em nivou od nomadskih jevrejskih plemena. koji se cesto javlja i pod imenom Dagan ili Dagon. Neki hananski bogovi imaju svoj ekvivalent u Vavilonu. Dogadaj s Isakom je. i za to im je Lavan pridavao toliki znacaj. Kako to obicno u Bibliji biva. Avram se nesumnjivo suprotstavljao tim uticajima. svaki hananski grad imao je svog boga za titnika. O njihovim religijskim verovanjima imali smo veoma oskudne podatke. dugo su bili nere iva zagonetka. neka vrsta formalnog odricanja od krvavih rituala koji su nesumnjivo jo uvek postojali u Hananu. Kradom kucnih bo anstava htela je da obezbedi mu u pravo uce ca u podeli nasledstva posle smrti svoga oca. Religija Hananaca pokazuje mnoge slicnosti s verovanji-ma Vavilonaca. za titnik zemljoradnika i etve. Na osnovu tih cinjenica mo emo sumnjati da se Rahilja nije toliko rukovodila idolopoklonstvom koliko prakticnim razlozima. dodu e. otkopane iz ru evina fenickog grada Ugarita. rtvovanje dece osuduje se kao najte i zlocin Hananaca. Nemacki putopisac Burkhart u knjizi Putovanje po Siriji. dakle. Kult u njenu cast imao je karakter orgija.

.

nepunih 500 kilometara severno od Ura. koja je po obliku slicna piramidi. tamo ivela Tarina porodica. engleski arheolog u svojoj knjizi Ur Haldejski pi e: "Moramo iz osnova da revidiramo na e poglede na jevrejskog praoca po to smo saznali u kakvim kulturnim uslovima je proveo svoje rane godine. Ali velika dostignuca arheologije na prelomu XIX i XX veka potvrdila su njihovu istoricnost i samim tim dokazala da je Biblija u tom pogledu verodostojna. Kad sam ga sreo. pa cak i o rasko i. bio je vec tri godine o enjen. Na osnovu te rekonstrukcije..1913. 8 . pritoci <Bi6&js$g S3 gornjeg Eufrata. koji je i dalje zahtevao od njega da radi najte e poslove besplatno. O tome da je Hanan bio sredi te kulta boga meseca i da su njegovi stanovnici bili poznati po verskom fanatizmu. Naucnici iznose tri perioda: 1955. Iz biblijske povesti proizlazi da je razlog emigracije Tarinih potomaka iz Ura u Haran bila religija. Ali gorko se alio na svoga tasta. Postoje osnove po kojima se mo e suditi da su Tarini potomci bili po tovaoci boga meseca. veliki engleski arheolog Lionard Vuli zapoceo je arheolo ka iskopavanja na uzvi ici koju Arabljani zovu Brdo smole i otkrio ru evine ogromnog grada koji su osnovali Sumeri tri hiljade godina pre na e ere. u vreme Hamurabijeve vladavine. govori o borbi izmedu po tovalaca meseca i po tovalaca sunca i o proterivanju poklonika meseca.-1686.9). To uverenje bilo je duboko ukorenjeno u izrailjsku traici-ju i na lo je svoj izraz i u Knjizi o Juditi (5. koji se po biblijskom tekstu desio jo u Uru. 1792. Na vrhu gradevine. srecemo se sa nazivima niza gradova koji su pvobi-tno smatrani za legendarne.. zapisana na tablicama s klinastim pismom nadenih u Ugaritu. Vreme Hamu-rabijeve vladavine jo je predmet sporenja. po svoj prilici. znaci iz vremena kad je. Napustiv i tada obrede otaca svojih. Godine 1922. za koju bi inace morao da plati sedam stotina pjastera. Tara otac Avramov i otac Nahorov. i 1728. Britanski arheolog Dejvid Storm Rajs doputovao je 1957. Ispostavilo se da se grad Tarinih potomaka nalazio na reci Nar Balih." Iz biblijskog teksta doznajemo za to je Avram napustio Haran i krenuo u zemlju Hanansku.-1714. i koja znaci mesec. poglavlju Knjige Isusa Navina (stih 2): "S onu stranu reke ive e negda oci va i." Jedna od legendi.. koji behu u zemlji Haldejskoj. jednog Boga nebeskoga su slavili. Tragovi kulta meseca otkriveni su i u Palestini. Potvrdu za to nalazimo u 24." Jo je zanimljivija prica o otkricu Harana. koji im naredi da odatle krenu.da se o eni cerkom svoga poslodavca. nalazio se hram posvecen bogu meseca. To se pre svega odnosi na grad Ur. zvanom zigurat. koji su mnoge bogove priznavali. Kuce svedoce o ivotu u komforu. iz koga je Avramov otac emigrirao u Haran. Naucnici pretpostavljaju da ime Avramovog oca Tara potice od reci zajednicke svim semitskim jezicima. U poglavljima Knjige Postanja. Bio je itelj velikog grada i naslednik stare. Razlog emigracije bio je Avramov prelazi* na henoteizam. Istra ivanja koja je u ru evinama izvr io engleski arheolog pokazala su da je kult meseca . godine u ju nu Tursku i otkrio ru evine Harana. ta emigracija pripada razdoblju od XX do XVII veka pre na e ere. Bilo je to u okolini Damaska. To ga je ometalo da osnuje svoje domacinstvo i porodicu.ne htedo e ici za bogovima otaca svojih. Vuli je po iskopinama rekonstrusao kucu imucnog gradanina iz perioda izmedu XIX i XVIII veka pre na e ere. i slu i e drugim bogovima. i da se nasele u Haranu. koji je bio kultno mesto ne82 Zenon ftp prekidne skoro dve hiljade godina. koja sadr e povest trojice praotaca. doznali smo iz raznih starovavilonskih tekstova. Ali niko nije ni pretpostavljao koliko su oni bili privr eni tom svom bo anstvu. Po mi ljenju americkog orijentaliste Olbrajta." Kakva neverovatna slicnost s prepirkama Lavana i Jakova. Junakinja te knjige Judita ovako prica Asircu Holofernu o svojim precima: ". visoko razvijene civilizacije.

Ako. sravnili sa zemljom Mongoli u XIII veku na e ere. neki biblijski tekstovi daju nam pravo da pretpostavimo da praocev monoteizam nije bio monoteizam u dana njem smislu te reci. Isak i Jakov. Pod uticajem politickih potresa i stradanja. u skladu sa sugestijama tablica iz Marija. koji je morao da be i iz Meke. Kakve zakljucke mo emo odatle da izvucemo? Ako prihvatimo da je Avram iz biblijske price zaista postojao. na e ere. nisu uzdigli na visine cistog. Kao to znamo. koji odgovara zahtevima vremena i razvijenije civilizacije izrailjskog naroda. dvorca i hrama. U poslednje vreme otkrivene su ru evine nekoliko gradova drugorazrednog znacaja pomenutih u povestima o praocima. bunara i rtvenika. pak. pa se cak i islam vekovima morao miriti s njegovim postojanjem. ulazeci u d amiju. i hipoteza ce postati ve-rovatna. jer osim svog plemenskog boga za tinika. vec kult plemenskog bo anstva koje se javlja pod imenom Elohim. posle povratka iz vavi-lonskog ropstva. a kasnije i Isak. Tako su. godine 1179. Jedno od jex'rejskih plemena koje je ivelo u Haranu. Treba samo Avramovu licnost zameniti plemenom. da se hri canstvo zadr alo pred njegovim vratima. Tu se namece analogija s Muhamedom. l taj sukob ih je na kraju primorao da potra e novo boravi te u Hananu. Izrailjci su postepeno produbljavali svoju plemensku religiju. Odjeci tih dogadaja. iveli medu hrastova. dr. na primer. ta vi e. u blizini Mamrije. gde su Jakovljevi sinovi izvr ili krvavu osvetu. sad stoji jedna od najpo tovanijih d amija islama. Tamo su nadeni ostaci sna nih odbrambenih bedema. gde su Avram. odr ali su se u legendama i anegdotskim narodnim pricama. tj Avrama). posumnjamo u Avramovu istoricnost. Arabljani to mesto zovu Haram Ramet el-Halil (sveto brdo Bo jeg prijatelja. nije htelo da prizna druge bogove. nikada nije nestala i nalazi se tri kilometra severno od Hebrona. kao to smo vec pominjali. koju su. Rajs izvlaci hipotezu da se kult boga meseca odr ao sve do dvanaestog veka na e ere. Danas vec znamo i gde se nalazio Avimelehov grad Gerar. Najstariji sloj nalazi ta se e do XIX veka pre na e ere. po to se u nekim fragmentima teksta mogu otkriti plemenska obele ja prvobitnog jevrejskog bo anstva. koje su kasnije sve tenici uneli u biblijski tekst. moglo je da dode u o tar sukob s poklonicima meseca u tom gradu. u okolnim pecinama nadeni su ostaci ljudskih kostiju koji svedoce da je Mamrija u prastarim vremenima bila veliko groblje. Ploce su bile postavljene tako da su sledbenici Muhameda. Godine . gazili po njima to je bio znak da je drevna religija Harana zauvek uni tena. Iz uporedne istorije religija znamo da su bogovi podle-gali istim promenama kao i njihovi poklonici. etickog monotei-zma.tamo nad iveo radanje i pad Rimskog carstva. u blizini dana njeg naselja Tel Balata otkopane razvaline grada kralja Emora. dok je na kraju. Tamo od pamtiveka postoji kult Avramovog hrasta. trinaest kilometara jugoistocno od Gaze. Njegove ru evine otkrivene su u Tel D emlehu. Jehova postaje univerzalni bog. Tek za Saladi-nove vladavine sru en je mesecev hram. Ali Mamrija. podignuta je d amija. Ispod ru evina triju velikih vrata d amije. opet. Rajs je otkopao tri kamene ploce na kojima je bio urezan znak boga meseca. Sve tenici-redaktori izvr ili su u tom duhu ispravke u tekstovima drevnih predanja i nastojali da prika u Avrama kao najcistijeg poklonika monoteizma. Arheolo ka istra ivanja otkrila su navodni praocev bunar i temelje rtvenika na kojima je u docnijim vekovima podignut hri canski oltar. kralj Emor nije bio makar kakav vladar. a na njegovim temeljima. onda cemo ga. Na osnovu tih podataka dr. Arheolo ka istra ivanja u Palestini daju sve bolje rezultate. smatrati personifikacijom svega onoga to je jedno od jevrejskih plemena pre ivelo za vreme svojih seoba. Osim toga. Da li hipotezu da je do emigracije do lo zbog religijskih razloga onda treba odbaciti? Mislim da ne treba. Iznad pecine u Makpeli. progonjenog od fanaticnih stanovnika Harana. u tome nisu ba potpuno uspeli. gde su po biblijskom predanju sahranjeni Avram. Kao to se iz ovoga mo e zakljuciti. njegovu emigraciju mo emo da smatramo kao bekstvo osnivaca novog kulta.

.

Opisujuci tu epizodu puta. i to upravo na onom mestu gde bl se. veoma prometan put iz Harana u zemlju Hanansku vodio je preko Sirije. morali nalaziti Sodoma i Gomora. Boravak u Damasku podvrduje i cinjenica to se u Avramovom ivotu odjednom javlja lik Elijezera Dama tanina. Geolozi su cak uspeli da utvrde vreme te prirodne katastrofe. Gnjurci su nastojali da prodru do morskog dna. Tako je. Odatle proistice da se u secanju izrailjskih pokoljenja sacuvala neka prirodna katastrofa koja se u drevnim vremenim dogodila u okolini Mrtvog mora. prote e pod vodom stenoviti prag koji preseca more na dva basena. to bi svedocilo o tome da je Gerar u Avramova vremena bio va no trgovacko sredi te. Zato se pretpostavlja da je plitko korito nekada bila dolina koja je potopljena za vreme neke geolo ke kataklizme. znaci preko Damaska. U poslednje vreme za podvodnu ekspediciju ozbiljno se priprema americko-kanadska arheolo ka ekipa.-95. koja je sada slano more" (Postanje. U Bibliji nema pomena o tome da se Avram na putu za Hanan zadr ao u tom gradu. U ru evinama je nadeno mno tvo vaga.. u podno ju planine Tavor. u Arabijskoj pustinji. nismo se vodili neosnovanim pretpostavkama. dakle. dakle za Avramovih vremena. 2. 4. Gnjurac mora da ponese sa sobom gotovo cetrdeset kilograma tereta da bi se spustio na dno. 5. Narod je . Nedavno su otkriveni fragmenti Stare istorije fenicanskog sve tenika Sanhunijatona. prema proracunu. 4 3. U neposrednoj blizini Mrtvog mora nalazi se niz bre uljaka koji se uglavnom sastoje od kamene soli. ali njegova tvrdnja primljena je s nepoverenjem. manje pogodnu i zaobilaznu mar rutu.1927.u dolini Sidimskoj. toliko je gusta da covek mo e da legne na njenu povr inu i da cita novine.to je razumljivo -okitio stra ni dogadaj mno tvom legendi i anegdota." 2.e. Naucnicima do sada jo nije uspelo da utvrde polo aj Sodome i Gomore. dobili su oblike koji podsecaju na ljude. godine 1958. Nema sumnje. engleska arheolo ka ekipa dospela je do sloja iz bronzanog doba. to ipak ne znaci da njihova su tina nije istorijski istinita. U ju nom delu voda je veoma plitka. koji pi e: "Sidimska dolina se provalila i postala jezero. 14. da se tu rodila legenda o Lotovoj eni koja se pretvorila u stub soli. Mo da ce uspeti da ra-zre i tajnu Sodome i Gomore. 86 Zenon Nije ba tako jednostavno roniti u Mrtvom moru i snaci se na njegovom dnu. Ovde se treba dotaci i pitanja Damaska. u Akabskom zalivu i du Crvenog mora.. na istocnoj obali Mrtvog mora.n.. Drevni. usled procesa vetrenja. Jo polovinom XIX veka Englezi su otkrili da se od uskog grebena Lisan. na Primer. g. Praotac mu je poverio rukovodecu ulogu u svom . oslanjajuci se verovatno na nama nepoznate izvore ili narodna predanja. a u severnom dno se naglo spu ta do dubine od cetiri stotine metara. Nema razloga za pretpostavku da je Avram izabrao neku drugu. 3. Pored toga. Piloti koji redovno lete iznad Mrtvog mora tvrde da su primetili obrise nekih razvalina. Voda sadr i 25% soli i toliko je mutna i te ko je bilo ta opaziti na du inu ruke. ". vec smo se oslanjali na neke izvore i tragove koji taj boravak cine vrlo verovatnim: 1. Biblija tvrdi da su gradovi Sodoma i Gomora le ali u dolini umovitoj (na hebrejskom Sidim). Dogodila se dve hiljade godina pre na e ere. Avramov boravak u Damasku pominje jevrejski istoricar Josif Flavije (37. Uz to. iako poslednjih godina sve vi e preovlada-va mi ljenje da su ti gradovi zaista postojali. Neki od njih. voda baptisticke misije u Vitlejemu dr Ralf Beni. Rezultati dosada njih istra ivanja izgledaju ovako: 1. Geolo ka ispitivanja otkrila su tragove stra nih vulkanskih kataklizama u dolini Jordana. objavio da je dopro do samog dna i nai ao na ostatke nekog nasipa. 3).) u svom delu Jevrejska starina.. visoki procenat soli izaziva neprijatno zapaljenje ko e i bolno oticanje usana.

.

Zahvaljuci toploj klimi tamo su uspevale cak i urme. Na ju noj obali Sredozemnog mora tlo je bilo neobicno plodno. Tamo je na ao utoci te kod plemenskog stare ine. Stoke je bilo bezbroj. Zato su ih bez smetnje pu tali na svoje jo ne tako naseljene oblasti pored delte Nila.domacinstvu i. Za tu uslugu naravno da su od njih tra ili da bine. zbog cega je morao da be i preko granice. Osim toga. dakle za vremena Avramovih. U svojoj prici nadugacko govori o plodnosti te zemlje. to jest "zemlja ravnicarska" ili. Razu-me se da se ta pohvala mogla odnositi samo na one delove gde su postojali zemljoradnja i povrtarstvo. Zajordaniju. a i ja sam cesto s lovackim psima odlazio u lov. Ali je Hanan uglavnom bio stocarski kraj. Egipatski granicni zid. to bi mogla da potvrdi i Biblija. biblijskog imena za Filistejce. Isak i Jakov. na visoravan koja se prote e zapadno od Jordana. koji je u slucaju ne-manja dece dozvoljavao usvojenje. Palestina se mo e podeliti na tri glavna dela: na nizinski pojas du Sredozemnog mora. dok je u ostalim oblastima bujalo rastinje. U mnogim svojim delovima bila je plodna i visija na zapadnoj strani Jordana. Tamo su otkopane ru evine mnogih drevnih gradova koji se pominju u Bibliji. Gajila se i p enica i jecam. vinom. ene i deca. po drugim naucnicima "zemlja purpurne vune". Svakodnevno sam se hranio hlebom. iako su s vremena na vreme podbacivale usled jakih periodicnih su a. postojao je jo na dve hiljade godina pre na e ere. koji oznacava Hanan kao zemlju u kojoj "tece med i mleko". smatrao ga za svog glavnog nasledni-ka. Ni meda ni ulja nikad nam nije ponestalo. podignut za odbranu od napada ratobornih pustinjskih plemena. bez prikrivenih neprijateljskih namera. O tome do-znajemo iz avanturistickih do ivljaja koje je opisao egipatski dostojanstvenik Sinuhe. do rodenja sina Isaka. jeo sam i divljac. Neki mu karci nose kratke suknjice s prugama u boji. po to je bila poznata po proizvodnji dra-gocene boje. izgladnelih toliko da su od njih ostali sama kost i ko a. travnate padine i suve stepe snabdevale su stada pa om. Zemlja u koju je emigrirao Avram prvobitno se zvala Hanan. On pi e kako je pod okriljem noci pre ao "Kne evski zid" i pobegao u severni Hanan. zvanom Predjordanija i na stenovitu zonu na istocnoj strani reke. nalazi se zidna slika koja prikazuje pleme semitskih nomada iz Palestine. Zidna slika u jednoj egipatskoj grobnici prikazuje potresne figure nomada. u skladu s Hamurabijevim kodeksom. narod koji je u XIII veku pre na e ere zauzeo ju nu obalu Hanana. Freska u grobnici u Beni Hasanu na realistican nacin predstavlja pleme semitskih stocara kako na granici pregovaraju s egipatskim cinovnicima. Tek ju je Herodot nazvao Palestina. Sinuhe izmedu ostalog pi e: "Dobra je to bila zemlja. U dolini Jordana zemlja je mogia da se obraduje samo oko Ge-nezaretskog jezera. Primitivni nacin obrade zemlje bez upotrebe dubriva." l opis jevrejske odece dugujemo arheolo kim otkricima izvr enim u Egiptu. navodnjeno recicama. upetljan u neke dvorske intrige. Visoravni. dovodile su do toga da je Palestinu cesto pogadala velika glad. a vina smo imali vi e nego vode. upravo onakvog kakvi su bili Avram. jer su mi priredivali lovove. na kojoj se vide bradati mu karci. Taj naziv potice od reci Peli tim. Egipcani su bili naviknuti na pojavu nomadskih stocarskih plemena koja su se pojavljivala na granici i molila za utoci te. Na drvecu je bilo najrazlicitijeg voca. l istocno od Jordana nalazile su se omanje oblasti gde se razvila zemljoradnja. izradivane od morskih pu eva murex. dok su ene i drugi mu karci ogrnuti dugim ivopisnim . U grobnici egipatskog velikodostojnika u Beni Hasanu iz XVIII veka pre na e ere. gde je bilo cak i divljih zveri. Po plodnosti je narocito cuvena bila Galileja i od najdavnijih vremena gusto naseljena. kuvanim mesom i pecenom ivinom. Znali su da ih na to tera velika glad i da su to mirni ljudi. brzo ispo cavanje tla i su a. Okolna dolina Saron nazivana je "rajskim vrtom". Smokava i gro da bilo je u izobilju.

.

Pona ao se nadmeno. Jakovljevi sinovi imali su puno toga da sakriju. i srebro i med.. Jednoga dana. Posle dugih savetovanja ogorcena braca pristado e na taj predlog. na nekim mestima potvrduje da su Jevreji voleli boje. Jedan nomad svira na maloj liri.. Jakov je imao dvanaest sinova. Jakov je poslao Josifa da sazna ta se sa njima de ava. nije zapazio koliko njihova ozlojedenost raste. Izgrden tako neocekivano. isprica im ovakav san: "Vezasmo snoplje u polju. kao Jakov. Josif i Venijamin. razmetao bez mere i sve je bolje znao od brace po ocu. Josif se rado prihvatio nadzornickog zadatka.. braca odluci e da s njim zavr e zauvek. Braca su boravila na pa njaku i odmah ga opazi e cim se pojavi na vidiku. dok je Josif izrastao u izuzetno bistrog momka i u porodici po razboritosti niko mu nije bio ravan. To je bolno pogodilo cak i l 92 starog oca." BURNA POVEST JOSIFOVA 91 EGIPAT U VREME RAMZESA II CRVENO MORE PRODAN U ROPSTVO. Gledajuci do-teranog kico a. pa moj snop usta i uspravi se. crvene i plave boje. Ali Ruvim se usprotivi i stade ih preklinjali da ne prolivaju bratsku krv. Preovla-davaju zelene. l Biblija. kad se cela porodica okupila oko stola za obed. koji vas je oblacio u skerlet lepo. Ali nemio dogadaj je zaboravljen. Kupio mu je i arene haljine divnih boja i nije ba od njega zahtevao da se bakce poslovima na gazdinstvu. lako popu tao njegovim prohtevima. Nije bilo dana da ih na neki nacin nije zajedao. i ovog puta stade na stranu omiljenog sincica. to govori da su Semiti jo tada veoma voleli muziku. a va i snopovi idahu unaokolo i klanjahu se snopu mojemu. Ali u dubini du e odlucio je da pod okriljem noci izvuce brata iz bunara i da ga odvede ocu. l cim im Josif pride. bio veoma ponosan i. Predlo i da bace Josifa u bunar ivog." U drugoj Knjizi Samujovoj (1. Josif je neko vreme hodao kao pokisao.Venijamin je bio jo dete.U Sihemu je doznao da su mu braca sa stadom pre la u okolinu grada Dota-ima. Ali Josifu se ubrzo prisnio drugi san. ali najveca slabost bili su mu najmladi izdanci. vec i sunce i mesec. A to je najgore. gde bi i onako umro od gladi. razume se. Jedan od njih zajedljivo povika: "Gle. pa je krenuo za njima." A braca skoci e i zapita e izazovno: "Da nece jo biti car nad nama i zapovedati nam?" Jakov. i portiru i skerlet i crvac i tanko platno i kostret. pa su iz dna du e omrzli tog naduvenka i potkazivaca koji im je zagorcavao ivot.plastovima. i ko e ovnujske crvene obojene. upita ga srdito. Jednon se dogodilo. de avalo se da ih uhodi i odmah javljao ocu ako su ne to skrivili. u kome mu se duboko klanjalo ne samo jedanaest zvezda. a on je ponovo u ivao naklonost i privilegije. kako to vec biva.. i to: ". uostalom. evo onoga to sne sanja". strela i pracaka. U Knjizi Izlaska (25. Bilo je mi ljenja da se ubije i baci u presahli bunar. Narocito ih je nervirao pricanjem svojih snova u kojima su oni uvek bili u nekoj poni avajucoj ulozi. Otac je na njega. skido e ga do naga i svezanog baci e na . Boraveci dugo van kuce. da su se braca u tra enju pa njaka zaputila cak do Sihema i o njima se dugo ni ta nije znalo. Ali Josif. "Kakav je to san to si snio? E da li cemo doci ja i mati tvoja i braca tvoja da se klanjamo tebi do zemlje?". zaslepljen svojom velicinom. skoci e na njega. Zabrinut. koje mu je rodila voljena Rahilja. koji je najverovatnije opet do ao da ih uhodi. Ostali sinovi brinuli su o stoci i po citave dane provodili na pa njacima.zlato. a ocu da se ka e kako ga je pro drala divlja zver. dok se Josif za to vreme nalickan i zalizan kao kico etao po kuci. i kitio vas zlatnim zakladima po haljinama va im. i ko e jazavcje. 2-5) Bog nala e Mojsiju da skupi od svojih ljudi prilog za rtvu. 24) David uzvikuje: "Kceri Izrailjeve! Placite za Saulom. Nomadsko oru je sastoji se od kopalja. zbog cega se osecao pocastvovanim.

.

Bio je jednostavno podesan covek na koga su mogli da se prenesu svakodnevni poslovi i brige oko vodenja gazdinstva. Porodica se na sve nacine trudila da ubla i ocev bol. Vredan. koji mu je poveravao sve odgovornije zadatke. a kad se nade u mracnoj jami. poverova svojoj lukavoj supruzi i baci Josifa u tamnicu. Na kraju ga je cak postavio za glavnog upravnika svojih imanja i nije se me ao u njegovo upravljanje. ne eleci da uzvrati sramnom izdajom na dobrocinstvo svoga gospodara. Pe-tefrije je imao dobre razloge da favorizuje jevrejskog roba. pokaza joj pla t kao dokaz njegovog prestupa. Di e stra nu viku. mirno se-do e da jedu i ne baci e mu ni parce hleba. Gre na braca. domami ga pod nekim izgovorom u spavacu sobu. Petefrijeva ena gorela je od strasti i slu ila se svim sredstvima da ga namami na preljubu. oslobodiv i se svakodnevnih briga. gluva na njegove molbe i preklinjanja. cim karavan produ i svojim putem. koga su braca tako sramotno izdala. Na alost. obuze ga takav u as da stade glasno zapomagati. Otkad mu je dao upravljanje domacim poslovima. Josif je imao i tu osobinu da svuda gde se pojavi izbije na prvo mesto svojom usrdno cu i spremno cu da pomogne. uplakanog Josifa. ali neute ni Jakov ponavljao je slomljenim glasom: "S tugom cu u grob leci za sinom svojim". Odbijao je njene izazove. <Bi6Ujs/(e 93 sla e je ocu s pitanjem da li je prepoznaje. zapovedniku faraonove telesne garde. stekao je milost svoga gospodara. po udna ena uvrtela je sebi u glavu da po to-poto mora zavesti mladica. cas druge. uvecao mu se imetak. Ali ni u nesreci Jakovljev sin nije izgubio ni ta od svoje snala ljivost. Ali.dno dubokog bunara. kako se to ka e: kolo srece se okrece. trgovci su i li dalje svojim putem odvodeci u egipatsko ropstvo nesrecnog. Razderao je svoju odecu i zakukao u neute nom bolu: "Sina je mojega haljina. Iskoristiv i jednom priliku kad u kuci nije bilo mu a ni posluge. ta god da je Josif resio. mogao mirno da se posveti vojsci i prepusti svojim zadovoljstvima. ljuta ga je zverka izjela. bilo je dobro. a kad se odasvud slete posluga. Videv i krvavu odecu voljenog sina. opaka braca umoci e Josifovu odecu u jarecu krv i po' Biblija nedosledno navodi cas jedne. cak i oprema na magarcima bila je gusto iskicena zlatnim dugmadima. JOSIF U PETEFRIJEVOJ KUCI." Onda se odenuo u kostret i dugo oplakivao gubitak sina. Putujuci trgovci dobro osmo-tri e slabunjavog momka i pogodi e se plativ i za njega dvadeset srebrnjaka. bogato odeveni. cestit i u svakom pogledu snala ljiv. Bili su to imucni trgovci. Dok je on tako bio u estokoj muci. Nezadovoljena ambicija podsticala ga je kako u va nijim tako i u beznacajnim poslovima. Jednoga . Nije mu tamo bilo lo e. koji su iz Galada vozili u Egipat miri ljavo korenje. odbacena ena osveti mu se za te ku uvredu. Duboko uvredena u svom enskom ponosu. izmirnu i balsam. Petefrije doznade ta se desilo. Neki istra ivaci poistove-cuju Ismailjce s beduinima. Josif se ocajnicki branio i na kraju pobegao ostaviv i svoj pla t u rukama sablazniteljke. obesi mu se o vrat i te inom svoga tela svali ga na postelju. Ali jednoga dana pojavi se kara-van Madijanaca ili Ismailjaca*. Tako je Jakovljev sin dospeo u slu bu jednog od najvecih egipatskih dostojanstvenika. Nesrecnik je u prvfmah izgibio prisebnost i obamro. Pro lo je nekoliko dana i Josif je trpeo glad i ed. Jakov umalo to ne side s uma. Tada Jakovljevim sinovima pade na um da prodaju Josifa u ropstvo. Putujuci trgovci prodali su Josifa Petefriju. jer su dobri znali da ce im se mladi rob na egipatskom tr i tu dobro isplatiti. Oko vrata i na rukama blistao im je na suncu nakit od cistoga zlata. a on je pak. Josif je bio naocit i veoma lep mladic. Ubrzo je stekao naklonost tamnicara i preuzeo nadzor nad su njima s 94 Zenon y& kojima je tamnovao. a u tom nagonu za sticanje pohvala pomagao mu je prakticni i odlucni razum kao i dar za pridobijanje pretpostavljenih. Kad se vrati kuci.

.

Oprostio mu je krivicu i ponovo mu predao kljuceve dvorskog podruma. Malo razmisli. a kad . vlast mu je predala na najsvecaniji nacin. da se spreci oskudica u neradnim godinama. posle kojih ce nastupiti sedam godina su e i gladi. Ali prema upravniku pekare ostao je neumoljiv i poslao ga na gubili te. Sazva najbolje vrace i mudrace iz celog Egipta. Josif je kao namesnik bio u kolima koja su u povorci i la odmah iza faraonovih kocija. kao i seljacima koji su iveli u bedi. jer je nevin bacen u tamnicu.dana dopado e tamnice faraonov peharnik i pekar. peharnik je u svojoj sreci zaboravio druga u nevolji koji mu je prorekao slobodu. vicne tumacenju snova. Videci priliku da zadobije jo vecu faraonovu naklonost. pade nicice pred njega. Ovaj savet se veoma svideo faraonu. Josif se na trenutak zamislio i prorekao peharniku da ce za tri dana ponovo steci faraonovu milost i vratiti se na raniju du nost. Peharnik se tek tada seti Josifa. Kad su anj. a zatim sedam klasova neplodnih i trulih koji pojedo e jedre klasove. Neobicni snovi obe-spokoji e faraona. isprica mu o mladom Jevrejinu koji mu je nekad u tamnici tacno predvideo buducnost. Uzvracajuci mu prijateljstvom. NA FARAONOVOM DVORU. pa mi niko ne ume da ka e ta to znaci. Drugom prilikom mu se prisnilo kako iz zemije izrasta sedam jedrih klasova. pa saop ti da ce Egipat do iveti sedam rodnih godina. kako to cesto biva. Josif je jo dve godine proveo u tamnici i vec je izgubio svaku nadu da ce nezahvalnik odr ati rec. Posle cetrnaest godina ropstva postao je naredbodavac svojih nekada njih gospodara i desna ruka monarha. naredi da mu dovedu Josifa. Sedeci na zlatnom tronu. vladar mu nestrpljivo rece: "Usnih san. savetovali se i prepirali. l nije moguce ni predvideti kakva bi bila njegova sudbina da i faraona ne poce e da spopadaju snovi. Faraona obuze utucenost a u dvorcu zavlada sumorna poti tenost. l zaista. A onda odjednom iz reke izade sedam mr avih krava koje poje-do e debele krave. koji je u Egiptu smatran za boga. Na alost. Peharniku se prisnio izdanak vinove loze sa tri grancice na kojima su se najpre pojavili pupoljci a potom zrna gro da. izgovoriv i osve tanu formulu: "Ja sam faraon. Tom prilikom zamolio ga je da se kod faraona zauzme za njega. obrijan i obucen u nove haljine. faraon rnu je urucio znake visoke du nosti: zlatni prsten. kroz tri dana ispunilo se Josifovo predskazanje. U faraonovom srcu pojavi se nova nada. dok na kraju bespomocno ne ra iri e ruke i prizna e bo anskom vladaru da ne mogu odgonetnuti tajanstveno znacenje snovidenja. U jednom takvom razgovoru dotakli su se snova i oba dvorana reko e da su cudne snove sanjali. Pronicljivo se zagledao u otvoreno lice naocitog mladica i odjednom mu je sinulo u glavi da je na ao spasitelja. A oni su samo klimali glavom. U skladu s osve tanim dvorskim protokolom. a za tebe cujem da ume kazivati sne. Nije se zadr ao samo na proricanju. Samo diktatorskim merama mogao je da se sprovede privredni plan koji je zahtevao uvodenje te kih nameta feudalcima. Smesta ga je naimenovao za dr avnog namesnika i predao mu u ruke upravu nad Egiptom. Josif je sve pamtio i posle kratkog vremena orijentisao se tako dobro kao da je i sam slu io na kraljevskom dvoru. upucivali ga u tajne dvorskih odnosa i upoznali sa slabostima vladara. ali bez tebe nece niko maci ruke svoje ni noge svoje u svoj zemlji Misirskoj." Josif pa ljivo saslu a faraonove snove o debelim i mr avim kravama i o jedrim i neplodnim klasovima.veleposednicima. Ni casa ne caseci." Istog dana ceo dvor je krenuo u hram divnim konjski zapregama. skupocenu ogrlicu i pla t umetnicke izrade. nesrecni dvorani caskali su s njim po citave dane. Zatim je svoj san ispricao stare ina nad pekarima: cinilo mu se da nosi na glavi tri kotarice s pecivom koje kljucaju ptice. Josifu je bilo trideset godina kad se iznenada iz dubokog pada popeo na vrhunac uspeha i sjaja. vec je savetovao faraonu da neodlo no odredi mudrog upravitelja koji ce u godinama obilja ubirati petinu letine. Faraon je upravo proslavljao rodendan i za vreme gozbe setio se kako ga je dobro poslu ivao peharnik. Tada je podmetnuo vrc iscedio sok i dao pice faraonu. Jedne noci sanjao je kako je iz reke izronilo sedam debelih krava i paslo na livadi pored obale. Josif se smrknu i prorece mu da ce za tri dana biti predat u d elatove ruke. Josif se trudio da im pomogne i olak a nevolju.

.

Kao to je i predvideo. Kao mudar domacin. upucivao ih je Josifu. a cetiri dela neka budu vama za seme po njivama i za hranu vama i onima koji su po kucama va im i za hranu deci va oj. Josif ih je slu ao namr tena cela i nije dozvolio da primete kako ga je duboko dirnula vest da su Jakov i Venijamin ivi. odobrio da u rodnim godinama stvaraju so-pstvene zalihe. da je najmladi brat ostao kod kuce. Tako je posle sedam su nih godina sva zemlja sa njihovim oracima postala iskljucivo faraonove vlasni tvo. Samdisu sve tenici sacuvali imanja. uporno ih je optu ivao za uhodenje i saop tio im je da ce ih baciti u tamnicu. U pocetku su ljudi za hranu morali da placaju novcem. Tako je Josif doznao da krivci ale zbog svog postupka i da u su tini nisu lo i ljudi. Ali taj zakon nije va io za sve tenike koji su se tako bogatili i postajali sve mocniji. on je izlazio u susret njihovoj molbi. a samo jednoga pustiti kuci da dovede najmladeg brata kao dokaz da to to govore nije la . A to bude roda. Ambari su su bili dupke puni p enice.96 Zenon 9(psufovs/(i legende 97 je prolazio ulicama glasnici su pozivali stanovni tvo da padne na kolena pred novim velikodostojnikom. Pozva ih jo jednom preda se i rece da ce im prodati ito i dozvoliti da se vrate u Hanan. Josif se veoma uzbudio kad je video do ljake iz Ha-nana. Ljudi su gladovali. Kod kuce je zadr ao samo Venijamina. Josif je poceo da je daje pod zakup i objavi narodu: "Evo kupih danas vas i njive va e faraonu. Pretvarajuci se. kcerkom Potifere. Na kraju su se li avali zemlje i sami se prodavali u ropstvo. koje znaci bog ka e neka ivi. a kad ga vi e nisu imali. \ o eni ga Asenetom. Ne pretpostavljajuci da egipatski dostojanstvenik razume hebrejski jezik. evo vam semena pa zasejte njive. Gluv na sva njihova uveravanja i preklinjanja pozvao je stra u i naredio da odvede bracu u tamnicu. Stado e se bogzna kako pravdati da su do li samo po ito. U Egiptu su ih odveli pred najvi eg dr avnog dostojanstvenika. ovce. Jakov je u faraonovu zemlju poslao desetoricu svojih sinova. nastupile su godine su e i gladi. l obuze ga takva tuga da ode u susednu sobu i u samoci . ali ito nije delio besplatno. JOSIF UPRAVLJA EGIPTOM. dacete peto faraonu. Nije se izdao ko je i razgovarao je s njima preko tumaca. jer im je faraon. racunajuci na njihov uticaj. ali ce jednog od njih da zadr i u tamnici kao jemstvo da ce da dovedu najmladeg brata. JAKOVLJEV ROD GLADUJE. uticajnog sve teni-ka iz grada On (grcki Heliopolis). obezbedujuci mu tako podr ku mocne sve tenicke kaste. Prepla enu . U hramu faraon dade Josifu egipatsko ime Psontomfanih. Jakovljevi sinovi poce e jadi-kovati da ih je sna la zaslu ena kazna za podlost prema bratu. a ne da kupe hranu. a jedan nestao bez traga. prodavali su konje. Ni porodicna sreca nije Josifa izneve-rila: ena Aseneta mu je rodila dva sina: Manasiju i Efrema. Ali posle tri dana sa ali se na njih i odluci da im ubla i kaznu. da ih je poslao stari otac koji je imao dvanaest sinova. Na vest da se u Egiptu mo e kupiti p enica. Ali nije mogao da odoli zadovoljstvu da ih prestra i.bracu probi sto znojeva. a u zemlji je i pored uzimanja poreza vladalo toliko izobilje da su ljudi bla-gosiljali novog namesnika. Gromkim glasom ih je optu io da su do li u Egipat da uhode. vec i sve susedne zemlje. Tokom sedam rodnih godina Josif je putovao po celoj zemlji i licno nadgledao izvr avanje naredaba. l u Hananu je vladala su a. koga je toliko voleo da nije hteo da ga pusti ispod svog okrilja. jer im je samo on mogao izdati ito. Od toga vremena uveden je zakon prema kome je egipatski narod predavao petinu svoje letine." A narod je jemcio da ce verno slu iti faraonu. a kad su preklinjali faraona da naredi da se otvore ambari. koja su ga nekada prodala za dvadeset srebrnjaka. cim je sva zemlja pre la u faraonove ruke. U trenutku je prepoznao bracu. Braca su prazne vrece stavila na magarce i krenula na daleki put. volove i magarce samo da se spasu od gladi. koje nisu pogodile samo Egipat.

Braca su krenula u Egipat s najgorim predosecanjem. Za stolom je ubrzo nastalo takvo veselje da su se svi napili. strepeo je za ivot najmledeg sina i u njemu je video jedinu utehu u starosti. Heto je tako da proveri njihovo po tenje. Josif je u poteru za njima poslao svoju telesnu stra u. novci su va i bili u mene. Kljucar je doveo Simeuna iz tamnice i dao mu novu odecu. Ali egipatski dostojanstvenik odbi njihovu rtvu i uporno zahteva e da samo Venijamin snosi kaznu. Uvereni da je u pitanju neka gre ka. a Simeuna odvede u tamnicu kao taoca. odluci e da iznos vrate za vreme svog drugog boravka u Egiptu. Jakov je bio neumoljiv. Braca iskoristi e tu priliku i htedo e da vrate novac naden u vrecama. naredi slugama da postave sto. Potajno je nalo io da braci vrate novac kojim su platili ito i da ga kri. Brzo ode u susednu sobu i isplaka se bez svedoka. Izbrisav i suze. i toliko se razne io da je samo s najvecim naporom mogao da zadr i suze. Nalo io je sinovima da vrate i novac koji se na neobja njiv nacin na ao u vrecama. a goste poverio brizi kljucara da bi mogli da se operu od pra ine. Za vreme obeda Josif se brinuo da mladi Venijamin dobije najbolju hranu. pa braca odluci e da ne idu ponovo u Egipat bojeci se da izadu bez Venijamina pred egipatskog dostojanstvenika. l Jakov nije imao drugog izlaza. a odmah zatim snade ih nova radost. Onda se umi i. Kad odveza e d akove s namerom da nahrane magarce. Ali to se nije dogodilo tako brzo i Simeun je vec poceo da gubi svaku nadu da ce izaci iz tamnice. Sa magarcima natovarenim d akovima sa p enicom. da i on sedne s njima na gozbu. onaj neka pogine. Jedva to su Jakovljevi sinovi s natovarenim magarcima napustili grad. Sutradan je Josif naredio kljucaru da opet svakome od brace stavi u vrecu novac. koji mu se rodi u starosti. Nisu pomogle ni pretnje ni molbe. sluga nije hteo da primi novac i umirio ih je ovim recima: "Bog va i Bog oca va ega metnuo je blago u vrece va e. Da bi odobrovoljio egipatskog dostojanstvenika poslao mu je malo balsama i meda. Uz put se zaustavi e da prenoce u gostionici. pogledao darove i pitao ih za ocevo zdravlje. Tada istupi Juda i odva no rece: "Gospodar moj zapita sluge svoje govoreci: imate li oca ili brata? A mi rekosmo gospodaru svojemu: imamo stara oca i brata najmladega. Zapovednik stra e pri ao im je stroga lica i okri99 vio ih za kradu srebrnog namesnikovog vrca. a Venijaminu da podmetne svoj srebrni vrc za vino iz koga je cesto predvidao buducnost. U jednom trenutku podigao je pogled na Venijamina." Braca s olak anjem odahnu e. Odlucili su da ne ostavljaju Venijamina samog u nevolji i da se s njim vrate u egipatsku prestonicu. Josif ih je pozdravio. Kakvo je bilo zaprepa cenj e kada je srebrni vrc naden u Venijaminovoj vreci! Jakovljevi sinovi su u ocajanju cepali odecu i oplakivali svoju nesre-cnu sudbinu. na njihovo iznenadenje. vrativ i se u trpezariju. JOSIF PONOVO ISKU AVA BRACU. Jakovljevim sinovima je od straha si lo srce u pete kada su ih ubrzo opkolili naoru ani vojnici na bojnim kolima. i svrh toga mi cemo biti robovi gospodaru mojemu. svog maloga brata. orahe i badem. te ka srca morao je s ostalim sinovima da pusti i Venijamina. Hrane je brzo nestalo i ljude je ponovo pritisla beda. a . ali Josif ih je ljubazno primio videv i Venijamina. Kuvarima je naredio da spreme gozbu. pa cak ni Ruvimova izjava da ce dopustiti da se ubiju dva njegova sina ako ne dovede natrag Venijamina. Ali. jer se Jakov niza ta na svetu nije hteo rastati od Venijamina. l opet su dobro polo ili ispit po tenja na koji ih je stavio Josif.isplaka patnje svoga srca i nezaceljenu ce nju za rodbinom. U dvoru se baci e pre noge Josifa i preklinja e ga da ih zadr i u ropstvu zajedno s Venijaminom. nado e svoj novac kojim su platili ito.om stave u vrece. Egipatskom dostojanstveniku braca su se do zemlje poklonila i predala mu poklone 4d Jakova. Braca su to odlucno odricala i pristajuci da se obavi pretres izjavila: "U kojeg se izmedu sluga tvojih nade. Jakovljevi sinovi krenu e u Hanan. Po to je Zenon 9(psidbvs%i izgubio Josifa. izmirnu. miri ljavo korenje. savlada se i rece braci da napune vrece itom." Ali zapovednik saop ti da ce samo lopova da odvede u tamnicu.

.

ako se ikad vrati u Hanan. faraon im odobri da se nasele u zemlji Gesemskoj. Do Avramove grobnice u Hananu pratila je Jakova duga pogrebna povorka u kojoj su ucestvovali svi faraonovi dostojanstvenici. a narocito ne no je zagrlio najmladeg brata Venijamina. Kad sinovi Jakovljevi stigo e u Hanan i isprica e ocu ta im se dogodilo na faronovom dvoru. Ali Josif ih je sve izljubio. i upita ga koliko mu je godina. a onda s po tovanjem pogleda starog." Zatim Josif odvede oca i petoricu brace pred svoga dobrotvora. a Venijaminu pet najboljih haljina i trista srebrnjaka.. povika: "Dosta mi je kad je jo iv sin moj Josif. sinove Josifa i Egipcanke. Josif mu pohita kolima u susret i placuci pade mu oko vrata. okrenuo se zidu i izdahnuo. Pred smrt je primio u svoju porodicu Manasiju i Jefrema. dok je ocu sem odece i novca poslao mnoge vredne predmete iz Egipta. Faraon. i on osta sam od matere svoje. l ja cu te hraniti onde. i otac ga pazi. da narod izrailjski. jer ce jo pet godina biti glad. Kad se do mile volje naradovao i obrisao suze radosnice. Josif je docekao i unuke i 101 umro u sto desetoj godini. vec se zabrinu e da im se brat ne osveti za nanetu mu nepravdu. kako sam do ljak. da ne pogine od gladi ti i dom tvoj i to je god tvoje." ROD IZRAILJEV NASELJAVA SE NA DELTI NILA. posle kojih je do lo sedamdeset dana alosti koja je ogla ena u celom Egiptu. a kad je osetio da mu se pribli ava kraj. Placuci od radosti. na delti Nila.. odgovori starac faraonu i blagoslovi ga podizanjem desne ruke. dostojanstvenog Jakova. od kojih ce poteci dvanaest izrailjskih pokoljenja. hodi k meni. Darovi su natovareni na deset magaraca.njegov je brat umro. Naricale su tako tu no da su se Hananci pitali kakvog li to velikog Egipca-nina sahranjuju u njihovoj zemlji. dok je deset magarica nosilo p enicu i drugu hranu da Jakovljevi ljudi na putu ne trpe glad. Obave ten o dolasku oca. Josif vi e nije mogao da sakrije svoja osecanja. koji je stajao pred njim ogrnut irokim vunenim plastom. Prema egipatskom obicaju telo mu je balsamovano. Pred smrt je izrazio arku elju. Blagosloviv i dvanaest svojih sinova. Izrailjev rod od ezdeset i est osoba krenu na put u Egipat i zaustavi se u zemlji Gesemskoj.. ti i sinovi tvoji i sinovi sinova tvojihi ovce tvoje i goveda tvoja i to je god tvoje. Josif je ucinio tako kako mu je dopustio njegov gospodar. zamolio je Josifa da ga sahrani u grobnicu dede i oca u Makpeli kod Mamrije. Zato neka sluga tvoj ostane mesto deteta da bude rob gospodaru mojemu a dete neka ide s bracom svojom. nemoj oklevat. on im u pocetku ne htede verovati i tek kad vide donete darove kao da se preporodi. 100 svoju porodicu. Jakov je iveo jo sedamnaest godina. Sedece u zemlji Gesemskoj i bice blizu mene. Pa njaci u zemlji Gesemskoj bili su bujni i socni. Umrece kad vidi da nema deteta. A braca su bila kao gromom pogodena. A stari otac uzbudeno mu rece: "Sada ne marim umreti kad sam te video da si jo te iv. A osim toga obdario je bogato celu . rekao im je: "Vratite se br e k ocu mojemu i ka ite mu: ovako veli sin tvoj Josif: Bog me je postavio gospo-darem svemu Misiru. Udalji sve Egipcane iz sobe i priznade braci ko je. Sve njegovo dostojanstvo odjednom nestade i on bri nu u tako glasan plac koji se cuo po citavom dvoru." Vest o neobicnom su-sretu brzo je stigla do dvora. niti sti u veka otaca mojih koliko su oni iveli". Malo je dana ivota mojega i zlj su bili.. Pogrebne svecanosti trajale su cetrdeset dana. odobrio je Josifu da dovede iz Hanana celu svoju porodicu i da po alje kola da joj olak a preseljenje." Videci da su braca po ocu cestiti ljudi. te ce sluge tvoje svaliti staroga slugu tvojega a oca svojega s tugom u grob. idem da ga vidim dokle nisam umro. Kovceg su pratile i narikace. ponese sa sobom njegovo telo u grobnicu . pa su se mno ili brzo. nekako su se nisu ni obradovala. u milosti svojoj. Na njihovu molbu. Izrailjski doseljenici dobro su iveli. s pastirskim tapom u desnoj ruci. Naredio je da mu se braci po ocu daju po dve haljine. "Meni ima sto i trideset godina.

prica o Josifovoj dobroj i zloj sreci uvek je dirala ljude u srce i sacuvala neprolaznu sve inu. Celog ivota ih je grizla savest. U tome nema niceg cudnog. pa je bez sumnje kru ila i po Hananu. bili su ljudi surovih obicaja. U toj prici postoji jo ne to to zaslu uje divljenje. koja je tako karakteristicna za narode Istoka i ne to razumljivo i potpuno prirodno za Semite. Tema o nevernoj eni i preljubi u to vreme bila je veoma u modi. uspeli su da izgrade izvornu emotivnu zrelost i poznavanje ljudske du e. Rec je o o enjenom Anubisu i njegovom mladem bratu Bati. A ipak. cesto u tolikoj meri da je te ko odvojiti istinu od fikcije. Egipatska prica zaista podseca na epizodu s Josifom i Petefrijevom enom. a kad je Ve-nijaminu zapretilo ropstvo. puno neobicnih dogadaja. zato se ponavlja i u pricama mnogih drugih naroda drevnog Istoka. uspeo da se promeni i postane velikodu an. to razumevanje za coveka sa svim njegovim manama. bajka s naravoucenijem. Ali slicnost se ogranicava iskljucivo na dogadaj koji u biblijskoj prici predstavlja samo mali fragment. tipicna za to vreme. crne ili bele karaktere. po pitanju novca postupali su po teno. Tada ga je licemerna ena optu ila pred svojim mu em da ju je silom uhvatio i stra no istukao kad je poku ala da se brani. u osnovi nisu bili lupe i. delo jevrejske ma te. S tim se uglavnom mo emo slo iti. NARODNA LEGENDA ILI ISTINA Prica o Josifu od pamtiveka je u ivala veliku popularnost i u la u folklor onih naroda koji su u Bibliji nalazili podlogu za svoju ma tu. Zahvaljujuci ba tim odlikama. Prema tome. Naucnici su neko vreme verovali da ce poreklo te biblijske price naci u knji evnosti naroda koji se granice s Palestinom. potlacenog coveka. ali to ne iskljucuje mogucnost da se jedan Jevrejski ogranak stvarno naselio u Egiptu. pro eto lepotom bajke. Ali mladic je s ogorcenjem odbio njeno udvaranje. gde je dobro iveo. Josif je Uginladosti bio nepodno ljivi uobra enko i razma eni tatin sin. skoro balade. odlucili su da dele s njim nevolju i samim tim bili spremni za najvece rtve. u nastupu gneva.Jakovljevu. neotesani i puni predrasuda. To duboko poznavanje ljudske prirode u svoj njenoj slo enosti. iveci na stepama. Anubis se razbesneo i ubio nevinog Batu. autori price o Josifu. Potka o Josifovoj sudbini mo da i jeste legendarna. poneli su se prema njemu sramno. pod uticajem patnji i neugasle ce nje za porodicom. Ali to ne iskljucuje cinjenicu da u nacinu vodenja price i slikanju karaktera izbija neko zrelije videnje stvari ovoga sveta. iskreno su voleli starog oca. govori o velikoj ivotnoj mudrosti. Jer to je tipicno narodno predanje sa ivom pricom. Jevrejski pastiri. vecno gladnog pravde. medu vrletnim stenama. i . Ali da li je samo tvorevina ma te? Da li se u su tini te price ne krije ne to to se zaista dogodilo? Zna se da znacajne istorijske cinjenice u narodnom predanju prelaze u legendu. Svojevremeno je izgledalo da su otkriveni tragovi koji vode u egipatsku knji evnost. koja se po svojoj osobenosti ne mo e ni sa cim porediti. U njoj ne srecemo likove izrazito zle ili dobre. kao to se cesto de avalo s drugim pricama Staroga zaveta. l njegovo telo je^ balsamovano i stavljeno u kovceg po starom egipatskom obicaju. ali kako se kasnije pokazalo. Mo da je medu tim doseljenicima bio i Jakov i njegovi sinovi. treba prihvatiti mi ljenje da je cudesna prica o Josifovim do ivljajima. Njegova braca po ocu. cak se mo e sumnjati da li je i to pozajmica iz egipatske knji evnosti. Njegovo naravoucenije odgovara duhovnoj potrebi prostog. Jednoga dana Anubisova ena po elela je da ga zavede. Na takozvanom Orbinijevom papirusu procitana je prica O dva brata. neobicnoj za doba sveop teg varvarstva. alfje u docnijim godinama. Bata nije imao ene i radio je na imanju starijeg brata. to im slu i na cast. Neko bi naravno mogao da ka e da je prica o Josifu u stvari ditiramb u slavu rodovske solidarnosti.

.

moraju da se zadovolje postavljanjem hipoteza do kojih dolaze metodom dedukcije. ali su provincijski kne evi Gornjeg Egipta postali nihovi vazali i placali im te ki danak. Oko godine 1780. zanatlije. Egipatski vojnici borili su se pe acki i bili su gotovo nagi. Pretpostavlja se da su Hiksosi predstavljali samo malobrojni sloj ratnika. Semitske narode. Bice to neobicno fascinantan izlet. Posledice te kataklizme osecale su se jo dugo i u XVII veku Egipat je u svojoj nemoci bio dr ava te ko paralizovana. U drugom milenijumu prodrla su sa severa azija-tska plemena Huriti.da je jedan od njih. po imenu Josif. izgleda. dok stignu da upotrebe svoja koplja. pretpostaviti da su u to vreme i narodi Palestine bili pod hegemonijom osvajaca Egipta. koje zbog njihove iscrpnosti necemo da iznosimo. Za ticeni oklopima i naoru ani dugim macevima. vec su ih gazila konjska kopita i mrvili tockovi kola. dakle. Okupirali su istina samo Donji Egipat s deltom Nila. Datum koji iznose naucnici varira izmedu 1730. Egipcani su se tada prvi put sreli s novim nacinom borbe. Prema poslednjim istra ivanjima. gu eci ognjem i macem svaki poku aj pobune. pru iti i estetsko zadovoljstvo koje razum oseca prilikom logicnog re avanja problema na osnovu nepovezanih tragova. Hijan. To ce nam. ona su potisnula u Siriju i Palestinu. Prestonica novih gospodara Egipta bila je Avaris. Na ustanak se digao potlaceni narod: seljaci. Pomocu veoma mukotrpnih proracuna. krvo edna razbojnicka banda koja se srucila na Egipat kao oblak skakavaca. Invazija Hiksosa bila je. Naucnici lupaju glavu nad tom zagonetkom. Pa podimo tragom njihovog razmi ljanja. taj nemirni kotao naroda. pustolova i probisveta raznih rasa i jezika. Njihovi poglavari prisvojili su sve unutra nje atribute faraona i odr ali su se u pokorenom Egiptu oko 150 godina. osvajaci su munjevitom brzinom jurili na oklopnim bojnim kolima u koja su bili upregnuti konji. egipatska sila bila je pretvorena u prah. a sjaj faraona ugasio se u trajanju od skoro dva stoleca. Jednostavno su se pokazali nemocni prema nametnutoj im brzini bitke. On ce nam omoguciti da udemo u tajne nacina kojima se naucnici slu e u rekonstrukciji istorije. zapenu eni konji i bojna kola nacickana kopljima izazvali su medu njima veliku pometnju. Podjarmljeno stanovni tvo na izvesno vreme cak je uzelo i kormilo dr ave u svoje ruke. Arheolo ke iskopine iz Jeri-hona pokazale su da su taj drevni grad neko vreme dr ali Hiksosi. jo strasnija nesreca. Sa natpisa na skarabejima znamo da su njihove vode nosili tipicno semitska imena. Kratko vreme pre toga Egipat je prolazio kroz najburniji period svoje duge istorije. napravio sjajnu karijeru na faraonovom dvoru. ali kako ne Zenon 1(psidovs/(i raspola u nikakvim istorijskim dokumentima. pracke i strele. dok je vojnicku svetinu sacinjavala razuzdana rulja svakojakih pustinjskih i planinskih plemena. Jakober. sem toga. Naziv Hiksosi tumacen je na razne nacine: ranije je smatrano da znaci "poglavari pustinje" ili kraljevi pastira. . Bila je to pljacka ka. medu njima i Hiksose. posledica velikih etnickih preobra aja koje je pre ivljavala Mesopotamija. Vekovima nepobediva. otimaca. Mo e se. medu naucnicima se uvre ilo mi ljenje da je Jakov iveo dvesta pedeset godina posle Avra-ma. Sa Istoka je nagrnula nebrojena masa tudinskih ratl ka i srucila se na zemlju kao planinska lavina. Pokazalo se da su osvajaci bili Hiksosi. prihvaceno je ipak da ga pre treba tumaciti kao gospodari stranih zemalja. vojnici i robovi na velikim feudalnim po-sedima. na primer: Anater. Prica o Josifu u tom slucaju de avala bi se u XVII veku pre na e ere. i 1630. U vreme tog politickog pada zadesila ga je nova. zemlju su uzdrmali revolucinarni neredi. grad koji le i u istocnom delu delte Nila. godine. Hiksosi su bili Semiti i govorili su jezikom koji je izgleda bio blizak ranom razvojnom obliku hebrejskog jezika.

.

. Te ko je po-verovati da bi pravi Egipcani. sada raspola e posteljom.. on je upravljao Egiptom ngnjetackom politikom. ili da je stigla u Egipat po to su njime vec ovladali Hiksosi. rasno i jezicki njima srodne. cak su i faraoni egipatskog porekla primen jivali ponekad slicnu personalnu politiku.) borio se s opozcijom sve tenstva. nisu usudivali da im u tome smetaju. danas mu pripadaju itnice. vi e pouzdavali u Azijate doseljene iz Hanana. a zatim zemljom i najzad licnom slobodom. Ta tradicija ivela je u podjarmljenim masama. u normalnim uslovima. nemajuci poverenje u domace stanovni tvo. Faraon Ehnaton. Preko Josifa je. jer je bila blisko srodna osvajacima. Kako iz ovih cinjenica mo emo zakljuciti. jer su Misircima svi pastiri necisti".-1352. a egipatski tekstovi iz XVI veka pre na e ere pominju hananska nomadska plemenia koja su se naselila u Egiptu. ko nije imao parceta hleba. Jedino su sve tenici izbe-gli tu sudbinu. veoma recit . sada poseduje blago. Jevrejski istoricar Josif Flavije govori o Hiksosima kao o svojim precima. racunajuci na njihov uticaj. mnoge sumnjicavosti u biblijskim pricama nalaze svoje logjcko obja njenje. Neposredni povod ustanaka bila je masovna glad koja je pogadala zemlju periodicno. Sva zemlje i ljudi koji je obraduju postali su faraonove vlasni tvo. Ko je nekad zbog neima tine spavao bez ene. ko nije posedovao ni camac. meni koji nekad morah prositi komad hleba. Zvao se Nehemem i bio je Azijat. odanih tradicionalnom bogu Amonu. postao je svemocan na dvoru iako je pripadao semi-tskoj rasi.. poverili tako visoku du nost jednom od Azijata. vec je zahte-vao da se placa zlatom. Vec smo pominjali da je Egipat u svojoj istoriji pre iveo nekoliko krvavih revolucija. ali car me podi e. jer su sami na svojim velikim imanjima gomilali zalihe hrane. U njegovom zapisu izmedu ostalog nalazimo i ovakvu recenicu: "Siromah postade vlasnik bogatstva i dok ranije nije bio u mogucnosti da nabavi sebi sandale.. u koje je imao vi e poverenja.. datira u Egiptu sistem kmetovske zavisnosti i neogranicene crske vlasti. srebrom i nakitom. nagli Josifov usporunije bio ne to nemoguce. u Egiptu izvr ena radikalna ekonomska revolucija s dugotrajnim posledi-cama. Verovatno je i Jakovljevu porodicu zahvatio op ti talas najezde. postavljanje Josifa na polo aj dr avnog namesnika. Na taj nacin je li io imovine i bacio u ropstvo slobodnog seljaka i oslabio klasu veleposednika. sada je vlasnik lade. sad lako nalazi gospodu plemenitog roda. kojima je bilo stalo do toga da u pokorenu zemlju dovedu to vi e Azijata. bio sam covek bez svojine a on mi u svojoj tedrosti dade svakodnevnu opskrbu." Na drugom mestu citamo: "Kne evsku decu razbijaju o zid. Od tog vremena. A Janhamu. Razumljivo je to su se hiksoski faraoni. ito nije delio besplatno. svakih pet est ili svakih desetlegende 107 petnaest godina. osnivac monoteizma i poklonik boga sunca Atona (1377. Danas se naucnici sla u u tome da se emigracija sedamdeset Izrailjaca u Egipat dogodila u vreme Hiksosa. Dozvoli mi da se istaknem.. dakle.. sve be i iz grada. pa cak i irih dru tvenih masa. a Hiksosi se. Ko ne imade gde da spusti glavu. U Knjizi Postanja (46. Iskoristiv i sedam gladnih godina." U Tel el-Amarni (ru evine prestonice faraona Ehnatona) otkriven je sarkofag dostojanstvenika koji je bio u slu bi kod Ehnatona. tipicnom za okupatora. bez sumnje. prema kojima su ispo106 ljavali prezir. O estini tih ustanaka izve tava nas egipatski bogata po imenu Ipuver. Tamo je nai la na gostoljubiv prijem. 34) citamo o Jevrejima doslovno ovo: ". Pre svega.. aristokratije. U grobnici jednog od njegovih visokih cinovnika naden je sledeci natpis: "Po ocu i majci bio sam niskog porekla. Uostalom." l poslednji. Na tom politickom terenu.Sada se namece pitanje ta s tim dogadajima imaju zajednicko Josif i njegova porodica. U takvoj situaciji birao je saradnike iz zapostavljenih slojeva. fara-onov vezir.

pre svega na pretpostavke. Pitanje se svodi na sledeca zapa anja: Kao to znamo. Dvorane istera e iz carskih kuca. Cara zarobi e siromasi. Nilom. Kao to vidimo. po to nije konacno dokazano da su se Izrailjci naselili u Egiptu u doba vladavine Hiksosa. Josif je bez sumnje pu tao bradu. jer su njegove ru evine. Kasniji datum je sasvim iskljucen. Oni su le ali suvi e daleko od Gesemske zemlje i Josifovo putovanje kolima moralo bi trajati nekoliko dana." Hiksoski faraon bez sumnje dobro je poznavao tu revolucionarnu egipatsku tradiciju i zato je strahovao da novi ustanak narodnih masa ne uzdrma njegovu vlast. Na vest o dolasku svoje porodice odmah je seo u kola i pohitao u susret ocu. U Knjizi Postanja (45. utoliko pre to je bio tudinski. Njihova tela su balsamovana cetrdeset dana. potvrdili i tekstovi na papirusima nadeni u grobnicama faraona i njegovih dostojanstvenika. prestonici Hiksosa. tu privilegiju imao je iskljucivo faraon. u Egiptu kola nikad nisu kori cena za du a putovanja. u prestonici. otpada svaka sumnja: pricu o njegovom ivotu treba smestiti u doba vladavine Hiksosa. teorija o Hiksosima oslanja se na sasvim solidne postavke i zato je danas priznaju mnogi naucnici. koja le i istocno od delte Nila. Po to je. Jo Herodot saop tava da je postupak balsamovanja u Egiptu trajao cetrdeset dana. pa se ne mo e sasvim pouzdano tvrditi kad su Jakov i njegova porodica krenuli u Egipat. uostalom. kao to tvrdi francuski egipto-log Maspero. znaci blizu njega. Jakov se naselio u zemlji Gesemskoj. Zatim se vratio pred faraona da ga izvesti o svome putu. Neki skeptik mogao bi ovde primetiti da se sva ta vesta struktura poimanja oslanja samo na kratke napomene u Bibliji. bio pozdravljen kao izbavitelj. Fajum ili Teba. Kao Jevrejin. Josif upravljao u Avarisu. To je moglo da se dogodi pre dolaska Hiksosa kao i posle njihovog proterivanja. otkopane u blizini dana njeg sela San el-Hagar. Cinovnike pobi e i dokumente im oduze e. a mumije polo ene u drveni kovceg. U Egiptu nikome nije bilo dozvoljeno da nosi bradu. Zato je Josif . s obzirom na nepostojanje odgovarajucih puteva. dakle. U biblijskoj prici o Josifu iznenaduje istorijska tacnost u prikazivanju egipatskih obicaja. po to su posle proterivanja osvajaca. stavljao ve tacku bradu. dakle na samoj delti. kao to je to zahtevao dvorski protokol. omrznuti despot. mo da cak i u toku jednog dana. Time se namece zakljucak da se prestonica u kojoj je iveo Josif morala nalaziti blizu zemlje Gesemske. 10) Josif saop tava ocu da ce 108 iveti u zemlji Gesemskoj. glavnom saobracajnom arterijom. Odgovor na te sumnje daje nam izvanredna analiza biblijskog teksta koju je izvr io francuski egiptolog Pjer Monte u knjizi Egipat i Biblija. na izgled beznacajan. pre svega. Danas vec znamo da je Avaris le ao na delti Nila. uostalom. Sve gore pomenute okolnosti su neka vrsta putokaza cije su strelice slo no okrenute prema Avarisu. pravi egipatski faraoni XVIII dinastije preneli svoju prestonicu u Tebu. koji je. Time se i obja njava njegov svemocni polo aj na dvoru i milost kojom ga je obasipao faraon. to su. toliko je recit da ponovo svedoci o poznavanju egipatskih prilika. Iz Biblije nepobitno proistice da su se ovi dogadaji odigrali jedan za drugim u veoma kratkom vremenskom razmaku. Redosled dogadaja u Bibliji jo uvek je jako problematican. Taj detalj. i u njima mno tvo hiksoskih pecata.citat: "Carska prestonica osvojena je u toku jednoga sata. kad se pojavio s razumnim planom za otklanjanje buduce katastrofe od gladi. Josif je kao namesnik svakako iveo uz faraona. * . Prisetimo se da je Josif obrijan pre nego to je izveden pred faraona. i morao je biti obrt jan. odnosi na pogrebni obred u opisu Jakovljeve i Josifove smrti. Uostalom. To se. To nikako nisu mogli biti gradovi Memfis. Takva putovanja po pravilu su se odvijala barkama.

.

Tamo im uop te nije i lo lo e. Kratko receno. narod sinova Izrailjevih veci je i silniji od nas. Takva praznina u egipatskoj istoriji bila je sumnjiva i izazivala podozrenje u Josifovu istoricnost. 9-10). Jakovljevi potomci iveli su u zemlji Gesemskoj gotovo cetiri stoleca. da se ne mno e. a polo aj namesnika koji je zauzimao Semita bio je dogadaj suvi e znacajan da bi se mogao precutati. Josifovi postupci kasnije su se bolno odrazili na Izrailjce. Bio je uveren da su to bili Azijati. pre na e ere. slepi izvr ilac hiksoske politike i vinovnik dubokih ekonomskih pramena. Egipcani su zadr ali obicaj kori cenja konja. za to onda o Josifu nema ni pomena u egipatskim hronikama? One su. pa se taj ceremonijal i dalje ocuvao u Egiptu. na egipatski presto stupio je novi faraon. i 110 ponovo se javljaju tek posle godine 1580. 1. po pravilu. te su se brzo mno ili. Na kraju treba jo dodati da se u prici o Josifu vidi tacno poznavanje egipatske topografije. Hronicarski zapisi se naglo prekidaju s godinom 1730. Faraon je dao Josifu ime Psontomfanih. Njeni autori bili su ljudi koji su tu zemlju tako dobro poznavali da su nesumnjivo u njoj morali dugo iveti. imamo potvrdu da se neki ogranak Jevreja -mo da ba Jakovljev rod . a Potifera je iskvareni oblik imena "Pa-d/'-pa-Re. koji ni ta nije znao o Josifovim zaslugama i zabrinuo se zbog plodnosti jevrejskih pastira. U biblijskoj prici znacajno je i to to su navedena imena prava egipatska.Slicno je i sa postavljanjem Josifa na polo aj faraonovog namesnika. po imenu Josif. Kao oznake svoje visoke du nosti. Hiksosi su bili toliko omrznuti da su Egipcani uni tavali sve to je podsecalo na njihovu vladavinu. vreme patnje i poni enja egipatskog carstva. nepopularnih medu Egipcanima. a posredno se cak mo e ide-ntifikovati i prestonica u kojoj je iveo Josif. Nije cak iskjluceno. to znaci "bog ka e neka ivi". Danas je te ko lomiti koplja oko toga da li je Josif bio istorijska licnost. l posle proterivanja Hiksosa. ponosni na svog cuvenog pretka. koji su posle Josifove smrti jo dugo ostali u zemlji Gesemskoj. i zato je naredio svojim cinovnicima: "Gle. koje znaci "ona/ koga je dao bog Ra". ena mu se zvala Aseneta. da je ta biblijska prica odjek istori-jske cinjenice i da je jedan od Jevreja. Ali zaboravlja se na jednu veoma bitnu cinjenicu. morao je biti i Josif. Docnije je oko njegove licnosti nastala legenda koju su stvorili Jevreji. u plodnoj zemlji Gesemskoj. iscrpne i tacne. dosegao visoki polo aj na faraonovom dvoru. stranci opasni za dr avu. Nego hajde mudro da postupamo s njima. MOJSIJE $&&jsfe legende 113 SREDOZEMNO MORE PRAVCI BEKSTVA IZ EGIPTA Put preko mocvara "Gorkih jezera" e KULUK. Po prirodi stvari rtva te akcije brisanja 150 godina istorije.zaista naselio na delti Nila. cak i hronicari precutkuju period njihove okupacije. Ali. Ako je bilo tako. realnosti od kojih je sacinjen egipatski ambijent junacki su izdr ale probu savremenih naucnih istra ivanja. ali nema nikakve sumnje da je prica nastala u samom Egiptu. rako ni pla t i enu visokog roda. Iz datih detalja nije te ko odrediti polo aj zemlje Gesemske. to jest "ona koja pripada boginji Net" (boginja Net slavljena je na delti Nila). U to vreme faraon je u delti . l tok svecanosti je u skladu s onim to smo doznali iz papirusa i crte a u grobnicama. Za vreme svecane povorke vozio se u zlatnim dvorskim kolima odmah iza faraonovih kocija. novi dostojanstvenik primio je iz faraonovih ruku sku109 pocenu ogrlicu. S obzirom na to. i kad nastane rat da ne pristanu s neprijateljima na im i ne udare na nas i ne otidu iz zemlje" (Izlazak.

Veste Izrailjke. majka ga je odvela u dvor. jace su. Imao je na usluzi poslugu. "Jevrejke nisu kao ene 114 Misirke. Odjednom je zacula decji plac i naredila slu kinjama da pretra e evar. Krijuci od princeze. Razgnevljeni vladar tada je pozvao jedine dve izrailjske babice i strogo jm naredio da prilikom porodaja usmrcuju svu mu ku decu. ne bi li ih pozvao na odgovornost. Marija je iz daljine posmatrala citavu tu scenu i u jednom trenutku je pri la princezi nudeci joj da nade dojilju za tobo nje nahoce. U svakom trenutku mogao je da je otkrije jedan od faraonovih cinovnika koji je nju kao po gradu. od jutra do mraka. Tako se zaobilaznim putem odojce bezbedno vratilo u majcino narucje. strogo ispitivane. veoma spretno skinule su krivicu sa sebe tvrdeci da su ene jednostavno prestale da koriste njihove usluge. princeza se sa dvorskim damama uputila u etnju du obale. kru io je gradom u zaprezi od vatrenih konja i stanovao u odajama punim prefinjene rasko i. Ali vladar nije odustao od svojih okrutnih planova. CUDESNO SPASENJE. ipak. ene su pokorno saslu ale naredenje. Posle nekoliko godina.Nila dizao dva nova grada: svoju prestonicu Ramzes i grad ambara i vojnih skladi ta Pitom. Majka je pala u veliki ocaj i rizikujuci strogu kaznu. Zemlja Gesemska odjekivala je od placa i proklinjanja. U jednoj porodici Levijevog roda bilo je dvoje dece: Aron i Marija. dok su ih nadzornici po urivali tapovima. gde su morali da mese glinu i prave opeku. Tri meseca ga je dojila u najtamnijem kutku kuce i sigurno bi uspela da do kraja ostvari svoj plan da dete nije suvi e brzo napredovalo. morao babice da pusti na slobodu. kojom ga nije tedelo kolo ivota. Faraonova ocekivanja bila su. poznata po svom milostivom srcu za tlacene Izrailjce. odlucila je da ga sakrije od egipatskih d elata. Nije mu vi e pretila smrt u dubinama Nila. dok im dode babica. Dogodilo se ono to je majka planirala. ali vrativ i se u zemlju Gesemsku i ne pomisli e da se ukaljaju cedomorstvom. gde je princeza mogla lako da ga nade. po to se niko od egipatskih krvnika nije usudio da se 115 suprotstavi elji faraonove kcerke. Posle kupanja. Ali. Mucili su se tako iz dana u dan. Bespomocni Izrailjci predstavljali su povoljan izvor jeftine radne snage. Od tog trenutka Mojsije je rastao na dvoru kao da je po rodenju pripadao carskom rodu. Faraon je ubrzo doznao za drsku neposlu nost babica i naredio da ih izvedu pred njega. a po to je potajno osudivala ocevu neljudsku naredbu. majka se postarala da se ne odrekne izrailjskog porekla. Sna no mlatarajuci no icama. Faraon je. i pored proganjanja i dalje se mno io. Naredila je. kada je dete vec odraslo. Ovoga puta izdao je svojim d elatima naredenje da mu ku novorodencad oduzimaju od majki i bacaju u Nil. epurio se u skupocenoj odeci od finog lana i kolovao u hramu gde su mu sve tenici otkrivali tajne svog znanja. da se culo daleko izvan kuce. U vreme najgoreg progona dobili su trece dete. to je bio decak. sva radosna pohi-ta kuci po majku. Izgledalo je da ce se odnaroditi i postati Egipcanin. istovremeno. Ne no se nadvila nad nahoce i trudila se da ga milovanjem uti a. odlucila je da ga uzme pod svoju za titu. Izrailjski narod pozdravio je hrabre ene kao junakinje i u znak zahvalnosti sagradio im prelepe kuce. a princeza je usvojila malog Izrailjca dav i mu ime Mojsije. Mariji da iz daljine brine o malom bratu i da stupi u akciju kada se uka e potreba. Zbogatoga je majka deteta do la na veoma zanimljivu ideju: polo ila ga je u kotaricu zaptivenu smolom i odnela u evar. te su jednog dana u gomilama saterani na gradili te. Odmah je shvatila da je prona la izrailjsko dete. hteo ne hteo. Izrailjski narod. navikao na te ku sudbinu. unapred osuden na smrt u vodama Nila. izledalo je da je za Jakovljeve potomke nastupio sudnji dan. . a tada bi nesreca zadesila citavu porodicu! Na jednom delu reke svakodnevno se kupala faraonova kcerka. Na nesrecu. Kako se samo iznenadila kada su joj ispred nogu stavili kotaricu sa uplakanim mali anom. Dobiv i pristanak. na ubitacnoj ezi. izneverena. plakalo je ili gukalo tako glasno. one vec rode".

.

ucila ga je hebrejskomi jeziku i istoriji predaka, i na kraju mu otkrila kako je izbegao smrt u vodama Nila. Mojsije je, dodu e, saznao svoje poreklo, ali mu nije bilo lako da se rastane od lagodnog ivota egipatskog aristokrate. Obrazovanje, dvorski prijatelji, sjaj egipatske kulture - sve ga je to vezivalo za sredinu na koju se od malena navikao, ta je zajednicko mogao da ima ovaj prosvecen i prefinjen covek sa prezrenom i zaostalom izrailjskom sirotinjom? l mada mu se ponekad srce stezalo dok je gledao svoje sunarodnike kako te ko kuluce, nije imao dovoljno snage da se odrekne privilegija i sjaja dvorskog ivota. Punih cetrdeset godina u ivao je u svim prijatnostima usvojenog princezinog sina, a dobio je cak i zvanje egipatskog sve tenika. Dvorskom ladom plovio je Nilom, dok su ga zabavljali sviraci i madionicari, a lepe igracice ulep avale vreme plesovima uz pratnju harfi i flauta. Nova prestonica Ramzes bila je prelepa. Sagradena po uzoru na drevnu Tebu, imala je iroke ulice, predivne palate, javne zgrade i brojne hramove posvecene egipatskim bogovima. Na kraju grada uzdizala su se skladi ta puna jecma i p enice, a recnom lukom promicali su brodovi i barke koje dovoze robu. Lagune su vrvele od ptica i ribe, a odmah iza gradskih kapija pru ale su se bri ljivo obradene leje sa crnim lukom i vlascem i rodni vocnjaci cije su se grane povijale pod te inom narova, jabuka, smokava i maslina. Mojsije je, dakle, vodio bezbri an i rasko an ivot. Ali nije bio praznoglavi besposlicar. Marljivo se udubljivao u papiruse koji su sadr avali celokupnu mudrost Egipta. Vecerima, kada bi osve ilo i mesec se ^pomolio na nebu, etao je dvorskim vrtom okru en sve tenicima i vodio sa njima duge razgovore o bogovima, faraonima i smislu covekovog postojanja. Tek nocu, kada nije mogao da zaspi, u njemu se budio duboko pritajeni nemir. Tada 116 Zenon 117 su mu se pred ocima pojavljivali preci, video je kako pate, proklinju svoju sudbinu, cuo fijuk biceva koji ih teraju na robovski rad, lovio njihove tu aljke, jecaje i preklinjanja za spasenje. U snu mu se javljalo majcino lice, puno majcinske ne nosti, ali tu no i kao malo razocarano. Posle takvih noci nije mogao da izade na kraj sa mucnim nemirom. Osecao je da je ne to zgre io i da je sve to je do tada u ivotu radio bilo prazno i li eno smisla. Tada bi se poput prestupnika iskradao iz dvora i hitao izvan grada da bi iz daljine posmatrao kako se, sjajna od znoja, polunaga tela^ Jevreja povijaju nad zemljom i drvenim kalupima za opeke. iveo je, tako, dvostrukim ivotom: danju je bio hladni egipatski aristokrata, a nocu, pak, bludni sin koji je u mukama, nasumice tra io put povratka svome narodu. Jednom prilikom je opazio kako se egipatski nadzornik nemilosrdno i ivljava na Izrailjcu koji je pravio opeke. U nastupu velikog gneva, probo ga je macem bezdu nika i, po to u blizini nije video druge Egipcane, les zakopao u pesak, da ubistvo sakrije od faraona. Ali svedoci dogadaja bili su neki njegovi sunarod-nici. Nisu umeli, na alost, da dr e jezik za zubima. Vec istoga dana po citavoj Gesemskoj zemlji aputalo se o ubistvu. Mojsije je uglavnom hvaljen za hrabar cin, ali bili su i takvi koji su sigurno iz zavisti govorili zajedljivo o njemu. Mojsije nije bio sveston kakvom se zastra ujucom brzinom ra irila prica. Sutraaan je prisutvovao tuci dvojice Izrailjaca. Odmah razdvoji nakostre ene protivnike i izgrdi jacega: "Za to bijes bli njeg svoga?". Na to zlobnik odbrusi drsko: "Ko je tebe postavio za kneza i sudiju nad nama? eli li da me ubije kao to si juce ubio Egipcanina?" Mojsije se veoma upla io. Po to su vec svi znali za ubistvo, lako je za njega preko uhoda mogao da sazna i faraon, l zaista, ubzo su Mojsija upozorili dobronamerni ljudi da je po njega poslata dvorska stra a. Gotovo u poslednjem trenutku, onako kako je bio, iskrao se iz grada, preskocio pod okriljem noci granicni zid i krenuo pe ke na istok, gde mu je pustinja pru ala sigurno utoci te pred poterom. CETRDESET GODINA IZGNANSTVA. Istocno od Akab-skog zaliva rasprostirala se zemlja Madijanska, zemlja potomaka jednog od est Avramovih sinova i njegove druge ene

Hetu-re. Po to su mu to bili rodaci, Mojsije je odlucio da ih zamoli za gostoprimstvo. Put je bio dug oko cetiri stotine i pedeset kilometara i prete no je vodio kroz pustinjsko-stepske oblasti. Kada je stigao do Medijanaca, bio je izuzetno iscrpljen od dugog puta. Njegova dvorska odeca, prljava i natopljena znojem, vi e ni ta nije imala od nekada njeg sjaja i skoro da je podsecala na rite skitnica koje su lutale po zemljama Istoka u potrazi za milostinjom. Mojsije je seo pored gradskog bunara i radoznalo posmatrao kako sedam devojcica napaja ovce i koze. U jednom trenutku pojavila se gomila pastira i grubo odgurnula devojcice, zauzimajuci preko reda mesto na pojilu. Razgnevljen tim pona anjem skocio je na noge i, iako umoran, zauzeo tako stra an stav da su se nitkovi pokunjeno pokupili. Zatim je pomogao devojcicama da napoje ivotinje i vratio se na svoje mesto. Ispostavilo se da su pastirice bile kceri uticajnog madijanskog sve tenika Jotora. Zahvalni otac je pozvao Mojsija u svoju kuci, a kada je jo saznao da je do ljak njegov daljni rodak, primio ga je u svoju porodicu i dao mu kcer Seforu za enu. Mojsije je sa njom imao dva sina: Girsama i Eliezera. Na imanju se bavio uzgajanjem tastove stoke. Nagla pramena ivotnih uslova ostavila je dubok trag u njegovoj du i. Taj kico , naviknut na udobnost egipatskih gradova, obreo se sada u divljem, stenovi-tom kraju, nad kojim su se dimili visoki vrhovi vulkana. U pocetku mu je bilo te ko da se pomiri sa tom pramenom. Dok je usamljeno provodio vreme na pa njacima, nedostajali su mu njegov dvor, papirusi i razgovori sa sve tenicima. Kako je samo bolno osetio nesrecni ivot begunca! Ali vremenom su ovi te ki uslovi delovali na njegov duh oslobadajuce. Divlja priroda, jednostavan, casni pastirski ivot, dugi sati provedeni pod vedrim nebom u samoci, doveli su do toga da je polako poceo da razmi lja o smislu svog ivota. U secanju su mu postepeno bledele stare dobre godine, a sve je vi e bivao svestan da je Izrailjac, da je potomak Levija, Jakovljevog sina i Avramovog praunuka. Madijanci su se ponosili time to neposredno poticu od Avrama. Pricali su mu nebrojene legende i anegdote o tom velikom praocu, sahranjenom u Hananu. Govorili su mu i o Bogu kojeg su slavili njegovi preci, l tada mu se cinilo da se posle dugog lutanja konacno vratio u rodnu kucu. Kada bi se Pppeo na brdo i pogledao unaokolo, na zapadu bi video pustinju. Iza nje je le ao Egipat, zemlja ropstva. Na istoku se, pak, negde iza planina krio Hanan, otad bina njegovih predaka, Zemlja obecana, zemlja mira i dobrobiti. U takvim trenucima u 118 njemu je sazrevala velika odluka: resio je da oslobodi bracu iz egipatskog ropstva i odvede ih u rodni Hanan, zemlju gde teku med i mleko. Ta borba sa vlastitom save cu trajala je gotovo cetrdeset godina u nemirima, sumnjama i lomovima. Nailazili su i dugi prekidi, kada bi podlegao isku enju pastirskog ivota i u potpunosti se predavao obicnim, svakodnevnim poslovima. Tada je u sebi gu io sve obzire i grizu savesti. Bio je u osamdesetoj godini i cinilo se da je vec prekasno bilo da na svoja pleca preuzme tako opasnu misiju i da je bolje mirno umreti u zemlji Medijanskoj, koja mu je postala druga domovina. Ali nova ideja je i protiv njegove volje i dalje klijala, dok na kraju zov nije postao toliko jak da je bilo te ko odupreti mu se. Poslednje godine boravka kod Medijanaca do ivljavao je verske ekstaze, snove i prorocanske vizije. Jednog dana napasao je ovce u podno ju planine Horiv, svete planine, jer je, po verovanju Madijanaca, na njenom vrhu, medu oblacima, iveo Bog njihovih otaca, Bog Avrama, Isaka i Jakova. Dok je gledao unaokolo opazio je cudnu pojavu: neki bun je goreo svetlim plamenom, a nije sagorevao. Odjednom ga iz plamenog buna pozva glas Boga da odmah krene u Egipat i oslobodi Izrailjce iz ropstva. U velikom strahu, Mojsije zakloni rukama lice, ali je, ipak, sakupio hrabrost da iska e svoju sumnju: "Evo kad otidem k sinovima Izmiljevijem, pa im recem: Bog otaca va ih posla me k vama,%ko mi reknu: kako mu je ime? ta cu im kazati?" Kao odgovor Bog mu se prvi put objavi pod imenom Jehova. Bilo je to veliko objavljenje, ali ono, ipak, ne raspr i Mojsijeve strahove. Kako je mogao da stekne poslu nost Izrailjaca, alio se, kada ce im otici bez ikakvih dokaza

svoga poslanstva, vec samo s imenom Jehovinim na ustima? Tada ga Bog naoru a protiv malovernika cudotvornom moci, tako da je od toga trenutka bio u stanju da preobrazi tap u zmiju, leci gubu i vodu pretvori u krv. lako je bio naoru an moci cinjenja cuda, Mojsije je poku avao da izbegne nametnutu misiju, pravdajuci se da muca i da stoga nece moci govorom da ubedi sunarodnike. Jehova se razgnevi na taj novi izgovor, ali ga, na kraju, ute i, obecav i mu da ci mu u pomoc dati njegovog starijeg brata Arona, koji ima dar govora i besedice u njegovo ime. Mojsiju nije preostalo ni ta drugo nego da se sprema na put. Oprostiv i se od tasta, posadio je na magarce enu i decu i te ka srca krenuo za Egipat. Na putu je do iveo ne to stra no. U jednoj gostioni119 'Btffijsfe legende---------------------- --------------------------------------------------ci pored puta Jehova je iznenada hteo da ga ubije zato to nije bio obrezan. Pobesnelog Boga uspela je tek da umoli Sefora, obrezav i svoje sinove. U Egiptu je Aron iza ao u susret Mojsiju. Braca su sazvala zbor Izrailjaca i zajednickim snagama uspeli da ih ubede da po Jehovinoj volji moraju da napuste zemlju Gesemsku. Na njihovu odluku nisu toliko presudni uticaj imala cuda koja je Mojsije cinio dokazujuci svoje poslanstvo, ni Aronova krasnorecivost, koliko progon koji se iz dana u dan povecavao i ugro avao njihov opstanak. IZLAZAK IZ EGIPTA. Od nezaboravnog dana ubistva koje je izvr io Mojsije u nastupu gneva, proteklo je cetrdeset godina. U Egiptu je vladao drugi faraon, na njegovom dvoru je slu ilo novo pokoljenje cinovnika. Zlocin se zato izbrisao iz pamcenja ljudi i nekada njem beguncu nije vi e pretila nikakva opasnost. Ko bi, uostalom, prepoznao u tom bradatom Azijatu, odevenom u grub, dugacki pla t i sa pastirskim tapom u ruci, onog otmenog Egipcanina i usvojenog princezinog sina, koji je nekad bio tako cuven! Za cetrdeset godina je toliko ostario da se nije mogao prepoznati, izbrazdalo mu se preplanulo lice borama. Bio je to vec osamdesetogodi nji starac cija je brada gusto osedela. Mojsije i Aron su oti li kod faraona sa molbom da dozvoli Izrailjcima da odu na tri dana u pustinju, gde su rtvama i molitvama eleli da odaju pocast Jehovi. To je, naravno, bila prevara, po to nisu nameravali da se vrate pod jaram Egipcana. Ali, faraon je gnevno odbio njihovu molbu, a za kaznu je povecao Izrailjcima kuluk narediv i im ne samo da izraduju dotada nji broj opeke, vec i da nabavljaju plevu za njeno ojacavanje. To je zahtevalo dodatne casove rada, po to u Egiptu nije bilo mnogo pleve i morala je da se tra i po citavoj zemlji. A ko zbog toga nije stigao da izradi odreden broj opeka, izlagao se velikim ibanjima od strane egipatskih krvnika. Ogorceni takvim tokom dogadaja, Izrailjci su okrivljavali Mojsija to je njegovo zauzimanje kod faraona donelo vi e tete nego koristi. Za njega je to bio izuzetno bolan trenutak, trenutak ocajanja. Cinilo mu se da Jehova nije odr ao rec i da je uvalio izrailjski narod u jo vece patnje. Mojsije ponovo ode kod faraona cvrsto odluciv i da ovoga puta probudi njegovu savest slu eci se magijom. Stupiv i pred njegov tron, baci svoj tap i on se odmah pretvori u zmiju koja puzi. Ali faraon sa sa aljivim osmehom pogleda I2O Zenon 9(p bradatog carobnjaka i naredi da dovedu sve tenike, koji su izveli istu caroliju. Na njega nije ostavilo jaci utisak ni to to je Mojsijeva zmija pro drala zmije egipatskih sve tenika. Od tog trenutka rasplamsala se ogorcena borba sa tvrdom uporno cu vladara. Mojsije je poslao na Egipat redom deset nesreca: najpre se voda Nila pretvorila u krv, zatim su se na zastra ujuci nacin namno ile abe, komarci i muve, stoka crkavala od neke zaraze, ljudska tela bila prekrivena gnojavim ranama, grad upropastio letinu, na zemlju srucio ogromni oblak skakavaca, a na kraju je zavladala takva tama da su ljudi hodali pipajuci. Posle svake nesrece faraona je spopadao u as i pristajao bi da oslobodi Izrailjce, ali ubrzo bi povlacio obecanje, iako su njegovi podanici glasno tra ili da ih neispunjavanjem svojih obecanja ne izla e novim nesrecama. Doveden do krajnosti, Mojsije je konacno odlucio da slomi faraonovu

volju desetom, najpogubnijom nesrecom. Ali prethodno je upozorio Izrailjce da budu pripravni. Naredio im je, pre svega, da svaka porodica zakolje jednogodi nje jagnje i da njegovom krvlju obele i vrata svojih kuca. Za veceru je trebalo da pojedu peceno jagnjece meso sa beskvas-nim hlebom i gorkim travama, a svima je naredio da za sto sednu odeveni za put, da bi u svakom trenutku mogli da napuste Egipat. Kada je do la ponoc, Jehova je i ao od kuce do kuce, i tamo gde na vratima nije video krvavi znak, usmrci-vao japrvence, ne zaobilazeci ni faraonovog ni robinjinog sina. cak su* i prvencad ivotinja padala mrtva. Zemljom su se razlegli jauci i plac, smrt nije po tedela nijednu egipatsku porodicu, l tek tada je faraon razumeo stra nu Mojsijevu moc i dozvolio mu da izvede izrailjski narod iz ropstva. Sveteci se za progon i kuluk, Izrailjci su opljackali egipatske kuce, koristeci mete koji je u zemlji zavladao zbog nesrece. Tako su stekli zlatne i srebrne posude, odecu i mnoge druge dragocene stvari, pre svega oru je, koje je moglo dobro da im poslu i u borbi sa pustinjskim plemenima. Mojsije je ovekovecio ovaj dogadaj uspostavljanjem praznika Pashe, to znaci "praznik prolaska, zaobila enja", jer je Jehova zaobilazio domove Izrailjaca, a Egipcane ka njavao smrcu prvenaca. PRELAZAK PREKO CRVENOG MORA. Zasvira e srebrne trube i povorka Izrailjaca napusti zemlju Gesemsku i krenu na istok ka pustinji. Cinilo ju je esto hiljada naoru anih ljudi, 1 01 ne racunajuci ene, decu i poslugu. Na celu je hodala svita sa drvenim kovcegom u kojem se nalazila balsamovana mumija Josifa, a povorku se zavr avala nebrojenim stadom ovaca, koza i magaraca. U pustinji su izbeglice, na svoju radost, shvatile da ih predvodi Jehova, jer je danju ispred njih i ao stub od dima, a nocu ognjeni stub koji je dosezao samo nebo. Mojsije je u pocetku sledio stari put karavana du obale Sredozemnog mora, zatim je skrenuo na jug, ka pustinjskoj zemlji Etam, jer se bojao da ga pomorska utvrdenja tamo njih naroda nece bez borbe propustiti u Hanan. U Etamu je naredio prvi du i odmor, a zatim se ponovo uputio na sever i razapeo atore u Pi-Airotu. To je bilo naselje koje je le alo izmedu Migdola i mora, nedaleko od grada Vel-Sefona, poznatog po hramu hananskog boga Bala. U meduvremenu, faraon, uvreden i besan, bacio se u poteru za beguncima na celu est stotina bojnih kola. Kako su se samo prenerazili Izrailjci kada se iz pra ine pojavila gomila stra nih egipatskih ratnika u galopu! Kao opcinjeni gledali su u propast koja im se pribli avala, lomili ruke u ocajanju i kukali to su tako lakomisleno dozvolili da budu izvedeni iz zemlje Gesemske, gde je bilo bolje iveti u ropstvu nego sada ginuti od ruku egipatskih vojnika. Mojsije ih je umirivao i uveravao da Jehova nece napustiti svoj narod u nesreci, l zaista, cim je pao mrak Egi-pcanima je preprecio put ogroman zid od dima i plamena, koji je stajao do samog jutra i nije mogao da se prede. Mojsije je u praskozorje iza ao na morsku obalu i podigav i ruku naredio talasima da se razdvoje. Odmah se izmedu dva naslagana vodena zida stvorio suvi prolaz, kojim su Izrailjci po urili na drugu obalu. Faraon je shvatio ta se dogada i estoko za njima pojurio na celu cele konjice. U trenutku kada se nalazio na sredini mora, Mojsije je jo jednom podigao desnu ruku, i na taj znak vodeni zidovi su se sru ili na gonioce i odvukli ih u dubine pobesnelog vrtloga. Nekoliko sati kasnije talasi su na obalu izbacili tela ljudi i konja, i polomljena bojna kola - alosne ostatke ohole egipatske konjice. U izrailjskom logoru zavlada neopisiva radost. Mojsije i citav narod zapeva e pesmu zahvalnicu u slavu Jehove, a ene sa prorocicom Marijom na celu izvedo e Ples pun trijumfalnog zanosa, udarajuci takt na glasnim tambu-rinama. L 122 Zenm y(psi PUTOVANJE KROZ PUSTINJU. Izrailjci se zatim uputi e ka pustinji Sur. Put ih vodio kroz predele bez vode i tri dana nisu imali ni kapi vode za pice, a kada su se najzad dovukli do Mere, tamo nja voda je bila gorka. Za izmorene i edne

putnike to je bio izuzetno bolan udarac i u logoru je ponovo pocelo da se iri nezadovoljstvo i ocaj. " ta cemo piti?", gundali su ljudi. Ali, Mojsije je brzo iza ao na kraj sa zlom. Ubacio je u bunar neke grancice koje je sakupio u okolini i na radosno cudenje Izrailjaca voda je postala slatka i pitka. Okrepljeni putnici krenu e potom u Elim, rajsku oazu cuvenu po sedamdeset palmi koje tamo rastu i dvanaest izvora bistre vode. Trebalo je, ipak, nastaviti put. Tacno est nedelja nakon prelaska egipatske granice, povorka se ulogorila u pustinji Sin, izmedu Elima i Sinaja. Tamo je boravak bio izuzetno te ak. Sunce je nemilosrdno pr ilo, a da zlo bude vece istro ile su se zalihe hrane i vode. "Daj nam vode da pijemo!", zvali su, a Mojsije je odgovarao: "Za to se prepirete sa mnom? Za to izazivate Gospoda?". Za mu karce, ene i decu, koji se jo nisu bili navikli na te ak pustinjski ivot, glad i ed postajali su prava muka. Kao i obicno, citava krivica za nesrecu pripisivana je lakomislenosti Mojsija i Arona. Uzbudene gomile naroda opkoljavale su atore dvojice voda, proklin-juci sudbinu i u ocajanju gnevno ih optu ujuci: "Kamo da smo pomif od ruke Gospodnje u zemlji Misirskoj, kad sjedasmo kod lonaca s mesom i jedasmo hljeba izobila! Jer nas izvedoste u ovu pustinju da pomorite sav ovaj zbor gladu." Po tim recima Mojsije je postao svestan koliko je duboko u Izrailjcima bila uko-renjena ropska du a, po to su iznad slobode stavljali ugodan hleb i lonce mesa. To ga je do dna srca zabolelo, ali ih je uve-ravao da Jehova sigurno nece da napusti svoje sledbenike i da ce ih nahraniti i napojiti pre nego to se i nadaju, l pred vece obecanje se ispuni. Sa istoka dolete e nepregledna jata prepelica i u jednom trenutku pado e na zemlju. Iznemogle od dugog leta bespomocno su mlatarale krilima i lako se hvatale golim rukama. U logoru nasta groznicava vreva, planu e vatre i ubrzo se ra iri slatki miris ptica pecenih na ra nju. Po to su utoli e glad, Izrailjci polega e da spavaju, do nebesa uzdi uci cudotvornu moc Mojsija. U zoru, tek to ih je probudio znak za ustajanje srebrnih truba, protrlja e oci od cudenja, citavo prostranstvo stepe, dokle je pogled dopirao, bilo je prekriveno lopticama, be-lim kao sneg, koje su podsecale na grad. Istrcali su da bolje 123 *-' '-J-v, £/ osmotre pojavu. Iz atora je iza ao i Mojsije i sa trijumfalnim osmehom objavio da je to mana koju je Jehova poslao umesto hleba. Ljudi su oklevali da probaju cudne loptice, ali kada su se uverili da imaju ukus slican hlebu sa medom, uzvicima su izrazili prijatnu iznenadenost i odu evljeno su prionuli na njihovo skupljanje. Ubrzo se ispostavilo da se za dan mo e skupiti onoliko koliko je potrebno da se utoli glad. Od tada, pa narednih cetrdeset godina pustinjskog lutanja, mana je bila njihov svakodnevni hleb. Sledece mesto odmora bilo je Rafidin. Tamo nije bilo nijednog bunara i izrailjski narod je ponovo trpeo ed. U logoru je uzavrelo od protesta i buntovnickih pretnji. Mojsije se tada uputi pod planinu Horiv, koja se nedaleko od logora dizala do neba. Stade je u njenom podno ju i pred ocima utucenog naroda udari tapom po strmoj steni. U istom trenutku iknu iz pukotine mlaz sve e planinske vode. Videv i to cudo, Izrailjci prvo zaneme e, a zatim podivlja e od radosti i blagosiljajuci Mojsija gura e se jeden preko drugog da napune vodom krcage i druge posude koje su im se na le pri ruci. Jedva da su uspeli da utole ed i napoje ivotinje, kada su zaprepa ceni zaculi borbene poklice koji su im se pribli avali. Po prvi put su morali oru jem da odmere snage sa ratnickim pustinjskim plemenima. To su bili Amalicani, koji su hteli da preprece put nepoznatim uljezima i napljackaju se. Ali, ako su racunali na laku pobedu, ljuto su se prevarili. Mojsije je poverio komandu nad svojom vojskom Isusu Navinu, koji se pokazao kao sposoban i hrabar voda. Brzo je i vesto poveo svoje cete u borbu sa napadacima i ubrzo se rasplamsala ogorcena bitka. Mojsije je sa Aronom i Orom stao na brdo da bi pratio tok bitke, koja se sa promenlji-vom srecom vodila od jutra do mraka. Kada je Mojsije podizao ruke, pobedivali bi Izrailjci, a kada ih je spu tao, nadjacavali bi Amalicani. Satima je trajalo tako, dok mu na kraju ruke nisu

.

a deca veselo igrala izmedu atora. Tamo se susreo sa Jehovom.. Tokom ponovnog boravka na Sinajskoj gori Je-hova mu je predao niz zakona i verskih propisa. pre nego to se razracunao sa faraonom i izveo narod iz Egipta. Mojsije je. narod se okupio u podno ju Sinajske gore. Jednoga dana Mojsije je napustio logor i popeo se na sam vrh Sinajske gore. Mu karci su se prihvatili zanata. Odjednom se razbesne stra na oluja. ene kuvale. Novo uredenje zavelo je red i znatno pobolj alo administraciju.utrnule i nemocno pale. Turobni stenoviti masiv sa svojim vrhovima koji doticl nebo. Mu karci. nece moci sam vr iti.Vrativ i se u logor sa radosnom ve cu. S tim dragocenim darom Mojsije se vrati u dolinu i u slavu velikog dogadaja naredi Jakovljevim pokoljenjima. Poce e da udaraju gromovi i sevaju munje.. svecano obuceni. Tri meseca nakon napu tanja Egipta Mojsije se zaustavi na du i odmor pod gorom Sinauskom." Za veliku pobedu uskoro je saznao Jotor. poslao svoje najbli e natrag u zemlju Madijansku. koji su se valjali oko vrha. saslu avajuci svedoke i izricuci presude cak i u najsitnijim sporovima. Mojsije ih je upozorio da niko ne sme da stupi na Svetu goru i pastirskim tapom oznacio granicu upo< Bi6(ijsl(e kgende zoravajuci da ce svako ko je prekoraci poginuti. posavetova mu da Izrailjce podeli na grupe od po hiljadu. da svako od njih podigne vlastiti rtvenik. Tamo je bilo dovoljno vode. sto. Savet mudrog madijanskog sve tenika je sproveden u ivot i rasute izrailjske mase dobile su zacetak svog buduceg dru tvenog uredenja. Na boji tu je podignut rtvenik za prino enje rtava zahvalnica. Jotor je posmatrao i sve vi e se cudio kako se Mojsije ceo dan mucio i tracio vreme na re avanje sitnih sporova. koji bi od tada trebalo da reguli u dru tveni ivot Izrailjaca. nosio je u sebi ne to tajanstveno i ulivao sujeve-ran strah medu Izrailjcima naviknutim na ravnicu delte Nila. Ali je zato najbli a okolina bila veoma povoljna za du i boravak. ljudi popada e na zemlju i u u asu prekriva e rukama oci. a samo u va nijim slucajevima pozivali bi se preko vi ih instanci na Mojsija. Nije dobro to radi . rasle su urmine palme i bagremi. a njihovom krvlju poprska vernike u znak zaveta sklopljenog sa Jehovom. a Jehova je naredio Mojsiju da za vecnu uspomenu pobedu zabele i u knjige: "Zapisi to za spomen u knjigu. Zbog toga nisu videli kako se Mojsije u tom trenutku uspeo na padinu gore i odmah zatim nestao u neprozirnim oblacima dima. i ka i Isusu neka pamti da cu sasvijem istrijebiti spomen Amalikov ispod neba. PLES OKO ZLATNOG TELETA. A kad jo odjeknu e glasni zvuci nekakvih tajanstvenih truba. ali je ovog puta sa sobom poveo . Tako je pred vece Isus Navin razbio napadace i primorao ih da se povuku. Umorice se i ti i narod koji je s tobom. bilo ih je dvanaest. Aron i Or su posadili Mojsija na kamen i sa obe strane podupirali mu ruke. koji mu je saop tio da namerava da sklopi zavet sa izrailjskim narodom. prinoseci na rtve ovce. Sedeo je od jutra do veceri. Po tom pitanju je bio znatno iskusniji i zato je zetu otvoreno rekao ta o tome misli: " ta to radi s narodom? Za to sjedi sam. Da bi izbegli poraz. Sutradan je poceo da sudi ispred svog atora. nad svakom grupom da postavi stare inu koji bi istovremeno bio sudija i re avao sitne albe. Mojsije je jo jednom oti ao da se sretne sa Jehovom. Kada je pro ao trodnevni period pripreme. a gora nesta u gustom oblaku dima. sve tenik rnadijanski i Mojsijev tast. Zatim pode od jednog do drugog rtvenika redom." Kada ga Mojsije upita ta bi trebalo da uradi. Logor je ubrzo poceo da bruji ivotom punim u urbanosti i vreve. naime. naredio je svim Izrailjcima da obuku sve e oprane haljine i poste tri dana da bi se dostojno pripremili za veliki trenutak. koji su davali dovoljno drveta za ogrev i gradu. Bez odlaganja je do ao u izrailjski logor i doveo zetu enu i dva sina. jer je to te ko za tebe. poredali su se du oznacene linije. pedeset i deset ljudi. Girsama i Eleizera. ene i deca. a vas narod stoji pred tobom od jutra do vecera?. prele i tkale.

.

Jehova mu je predao dve kamene tablice na kojima je bilo urezano deset bo jih zapovesti. postaviv i ga u pukotinu stene. obradovan povratkom idola kojeg je obo avao od pamtiveka. po to je strahovao da mu je brat nastradao. prode pored njega zakloniv i lice rukom. Sledeceg dana postavljena je na sred logora. Jehova mu je tada ne samo ponovio deset zapovesti. da izmoli od Jehove opro taLza sve to se dogodilo." Aron. ipak. Po to je uspostavio red u logoru. ipak. Boravio je tamo cetrdeset dana i cetrdeset noci. U strahu to su ostali sami. vrati e se u logor. Ubrzao je korak da bi to pre stigao u logor. sav narod bi izlazio iz atora i u strahu po-smatrao kako razgovara sa Jehovom. koji je trebalo da im slu i kao hram. Na kraju mu je objavio da je du nost prvosve tenika poverio Aronu zajedno sa privilegijem da se ona u njegovoj porodici prenosi sa koleno na koleno. Ipak se jednom smi-lova izmucenom Mojsiju i. ZAVET S JEHOVOM. koji ce ici pred nama. i dopusti mu da ga na tren pogleda s leda. Ispunjen osecanjem zahvalnosti. a na vrh je oti ao sam. vec mu je predao i skup zakona i verskih propisa po kojima su Izrailjci imali da se vladaju. ne jeduci i ne pi127 juci. U srcima Izrailjaca slomila se vera u Jehovinu za titu. Samo je on smeo tamo da ude. Ugledav i u asnu razuzdanost. na koje je eleo po drugi put da ureze deset zapovesti. Na njegov poziv ene su u rtvenom zanosu davale svoj nakit.Arona. pri-neo mu Je rtve paljenice od ivotinja i zatim seo za svecanu gozbu. zemlju u kojoj teku med i mleko. Skru enog Arona je stra no ukorio zbog otpadni tva i pozvav i Levite dao im ovakvo naredenje: "Ovako ka e Gospod Bog Izrailjev: pripa ite svaki svoj mac uz bedro svoje. Niko nije znao ta se de avalo u njegovoj du i. Zlatno tele je razbio u paramparcad i bacio u bunar. Nadava. ce-znuo je da mu pogleda u lice. Sada. sa u asom su posmatrali kako se narod odrekao Jehove i svom du om se predao idolopoklonstvu. Sada mu. a sa njegovog lica izbijao je takav velicanstveni sjaj. A za to vreme. Ostavio ih je. i pobijte svaki brata svojega i prijatelja svojega i bli njega svojega. a Izrailjcima naredio da iz njega piju vodu. Samo Leviti nisu ucestvovali u tom ludilu. u kome je kovceg trebalo da pociva. Mojsije se ponovo uputio na vrh Sinaja. Dr eci se po strani. Citav dan orili su se bubnjevi i svirale. ljudi su na sav glas tra ili: "Hajde nacini nam bogove. da je o stenu razbio tablice sa Jehovinim zapovestima. Ispred Aronovog atora okupila se velika masa. kada nije bilo Mojsija i njegovog neodoljivog ara. da su zasle-pljeni sunarodnici morali da odvracaju pogled. Aron se na ao u velikoj nedoumici i nije znao ta da radi. pevajuci i igrajuci oko statue. kome je verno slu io. Tada je iz njegovih usta jo jednom*uo obecanje da ce narod izrailjski dobiti Hanan. Avijuda i sedamdeset izra-iljskih stare ina. na padini brda na polovini puta. Zato im je pro-povedao . vratili su se pod za titu svojih bogova iz vremena boravka u Egiptu. Mojsije je jo izdaleka zacuo stravicnu viku. nije imao snage da se suprotstavi tom sna nom zahtevu. ene i deca padali su u verski zanos. obuze ka takav gnev. Mojsije se zatim vratio u logor. Ali Jehova mu odlucno rece da smrtnicima nikada nece pokazati svoje lice. po urio je ka logoru i naredio da se izvan njegovih granica postavi posebni ator. Dao mu je i tacna uputstva kako da napravi "kovceg zaveta". ne mogav i da sa ekaju Mojsija. jer tome Mojsiju koji nas izvede iz zemlje Misirske ne znamo ta bi. a kada je stajao ispred ulaza sa uzdignutim rukama. a narod. mu karci. ispunjen ocajanjem. Uostalom. Nedugo zatim Jehova naredi Mojsiju da iskle e dve nove kamene tablice. ljudi ostavljeni na polovini puta. to je bio Bog ciji im je kult usadivan odne-davno. pa podite tamo i amo po okolu od vrata do vrata. to nije bilo dovoljno. Do tada je slu ao samo glas Boga. Silazeci sa vrha Sinajske gore. Prorok je sa tablicima oti ao na vrh gore i tamo ostao cetrdeset dana i cetrdeset noci. i " ator od sastanka". tako da se nagomilalo toliko zlata da su mogli da izliju statuu zlatnog 126 Zenon y&si teleta." Leviti se naoru a e macevima i ubi e na hiljade otpadnika.

to je bila druga izdvojena dru tvena grupa kojoj su bile poverene du nosti od op teg znacaja. Sa poprecnih greda visilo je tanko laneno platno tako da je prostor sa svih strana bio zatvoren visokim paravanom. Tako je odmah pristupio ostvarenju svojih planova. Leviti su bili najodanije Mojsijeve pristalice i verno su mu slu ili tokom putovanja kao telesna garda. a krov su cinile ovcije ko e ofarbane u crveno. mesto gde je boravio Jehova. sa kandilom iz kojeg se irio mirisni dim.tenstva i liturgijskih rituala. Odlucio je. Ali nisu ih zakivali. Velikom bogatstvu ukrasa doprinosile su i naramenice op ivene dragim kamenjem i ogrlica od te kog zlata u obliku lanca. po to je stvorena regularna disciplinovana vojska. koju je Mojsije do detalja propisao. Iza rasko no vezene zavese bilo je skriveno najsvetije mesto hrama. okru enog nizom bronzanih stu-bova sa srebrnim. pisare. metalnim zvucima. Iz njihovih redova Mojsije je imenovao i sudije. Preko pan-talona od belog lana i ljubicaste tunike ogrtao je dugacki pla t od plave vune. kao da su hteli da je za tite od ne eljenih pogleda. Iz dasaka su virili zlatni prstenovi kroz koje se provlacila uska traka. Tamo je u tajanstvenom polumraku pocivao zlatni kovceg zavela. Sa prednje strane turbana bila je pri ivena zlatna tablica s urezanim natpisom: "Svetinja Gospodu!". Ta dva majstora. postavljena sa obe strane kovcega. Mojsije je poletno poceo da organizuje institucije i uredenje vezano za religijski ivot Izrailjaca. takode oblo enih zlatom. Nasred odaje stajao je oltar protkan zlatom. Na grudima mu su prelivao vi ebojni opr njak na kojem je svetlucalo dvanaest dragulja sa urezanim imenima dvanaest pokoljenja Jakovljevih. Pod Sinajskom gorom Izrailjci su logorovali citavu godinu. Samo tu. Zahvaljujuci tome hram je u slucaju preno enja mogao lako da se postavi ili rastavi na delove. ator-svetinja stajao je nasred cetvorougaonog dvori ta. sagradili su kovceg od bagremovog drveta i oblo ili ga zlatom. ciji je rub bio op iven zlatnim zvoncicima i re128 Zenm 3(psidbvs/(i sama. ucitelje. Veseleilu i Elijavu. stocic sa osvecenim hlebom i sedmokraki bronzani svecnjak. bezoblicna masa izbeglica postala je dru tvo kojim je upravljala hijerarhija cinovnika. umetnicki izradenim glavama. Ali spoljni zidovi hrama nisu blistali zlatom. vernicima se cinilo da na njegovoj glavi vide rogove. Zidovi su bili prekriveni lanenim platnom. Privelegija opslu ivanja hrama i no enja kovcega za vreme svecanog hoda dodeljena je iskljucivo Levitima. Njegova ode da. vidare i poreznike. Ispred ulaza u hram stajao je oltar izliven od bronze i velika bakarna cinija sa vodom. Grube tkanine od kostreti titile su ga od ki e i sunca.sa prekrivkom na licu. Zajednicki ivot bio je regulisan pravnim propisima. Umiv i se. objavio je sakupljanje priloga. pre svega. na kome su izrailjske ene izvezle tajanstvene likove heruvima. U podno ju Sinajske gore pojavili su se . zaklanjali su tablice iroko razapetim krilima. prvosve tenik je sam ulazio u predvorje hrama. srebra i bakra. u dvori tu. Kakve su se samo ogromne promene dogodile za to vreme! Zahvaljujuci Mojsiju. Pojedina plemena mar irala su u odredenom rasporedu pod svojim zastavama i sa svojim vodama. a kult Jehove dobio je konkretne oblike u vidu institucija hrama. znak svetosti. Na poklopcu se nalazila zlatna tablica sa natpisom koji je saop tavao da je tu nastanjen sam Jehova. NA PUTU U KADI . Hram su sagradili majstori od bagremovih dasaka. koje je u potpunosti uspelo. da sagradi kovceg zaveta i prenosni atorhram. a kada je u nadahnucu govorio u Jehovino ime. po-veriv i sve radove vezane za njih dvojici cuvenih zanatlija. kao i u obradi metala. sve. Pojacana je i bezbednost putnika. Pored skupa sve tenika. Po to mu je za njihovu gradnju bilo potrebno mnogo zlata. Dva zlatna heruvima. vesta u drvodeljstvu. purpurne i skerletne tkanine. Unutra se ulazilo kroz vrata zaklonjena zavesom od plave. Tako je svaki njegov pokret bio pracen tihim. izgledala je velicanstveno. narod je smeo da se moli dok je prvosve tenik prinosio Jehovi na rtvu ivotinje. Mojsije je u kovceg polo io tablicu sa dekalogom i druge sinajske zakone. koji je sadr avao najdragocenije blago izrailjskog kulta.

po to su tamo sahranjeni oni koji su postali rtve lakomosti.izbio je bunt u samoj Mojsijevoj porod130 131 ici. Kolonu su titili posebni naoru ani odredi i izvidaci. prihvatio je ulogu vodica. gnevni Bog povratio joj je zdravlje i dozvolio da se vrati u logor. Palo je toliko prepelica da je meso cak moglo da se su i za zalihe. Ubrzo je ceo kraj bio prekriven grobovima i zato su ga. spremi se za pokret. da li je njegova prva ena. sklopiv i atore. U osvit odjeknu e dve srebrne trube i izrailjski narod. Aronu je oprostio krivicu. Ne znamo kako se to dogodilo. morali su da se hrane samo manom. po stra noj ezi. zarazio gubom i proterao iz logora. naravno. Krivce je pozvao u hram. A u divljim neprohodnim planinama i na beskonacnim pustinjskim prostranstvima <Bi6(tjs%e legende lako je moglo da se zaluta ili padne u zasedu Beduina razbojnika.tako prvi temelji buduceg izrailjskog naroda. jer se na logor po drugi put spustio nepregledni oblak prepelica. Izrailjci nazvali "Grobovi lakomosti". dogodilo se ne to znatno strasnije . kcerka sve tenika Jotora. Mojsije je bio svestan tih opasnosti. kada mu je Mojsije obecao znatan udeo u buducem plenu iz Hanana. ali je Mariju. ipak. sazvao je savet stare ina. nema ni ta osim mane pred ocima na ima". koju vi e ocima nisu mogli gledati. te je tra io vodica koji dobro poznaje krajeve kroz koje je vodio put. U Asirotu. i krastavaca i dinja i luka crnoga i bijeloga. Iza njih su i la plemena pod svojim zastavama. Sa setom su se secali starih dobrih vremena. Mojsije se osecao dovoljno jak da se odva i na osvajanje Hanana. Mojsije je. Obeshrabreni naporima. koji su na motkama nosili kovceg zaveta. To verovatno nije bilo presudno: ogorcenje u porodici izazvala je cinjenica to je prorok pogazio drevnu hebrejsku tradiciju. Izrailjci su se bacili na ptice i lakomo navali e da utole glad. koja je bila glavni vinovnik pobune. Na celu su bili Leviti. Zato su i li po logoru i alili se: "Zar je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas?" To je bilo otvoreni sukob za uticaj. Duga kolona putnika krenula je na put u ustaljenom poretku. Klicuci od radosti. jednog dana u logoru je izbio po ar i progutao mnogo dragocenih dobara. Izrailjci najzad dospe e do ju ne granice Hanana i postavi e logor u . gde su se zaustavili na sledeci odmor. govoreci iz oblaka. napu tajuci to mesto patnje i alosti. Ali iz nevolje ga je izbavilo jo jedno cudo. Izvr iv i to veliko istorijsko delo. odnosno enu tudinku i robinju. gladu i podnetim gubicima. a na zacelju su bila ogromna stada ovaca i magaraca. Za ovu ulogu najpogodniji je bio Madijanac Jovav. bio duboko pogoden malodu no cu svoga naroda. A da zlo bude vece. Ali u temelju tih sukoba krile su se dublje nesuglasice. da razmisle o tome ta im je ciniti. zajednicki interesi i ciljevi nadvladali su plemenski partikularizam. ili mu je Etiopljanka bila nalo nica. Ali medu Izrailjcima nije bilo nikoga ko je znao put do te obecane zemlje. A sada posahnu du a na a. Izrailjci su opet poceli da gundaju i okrivljuju Mojsija. jer se ispostavilo da su prepelice bile otrovne. utuceni su sedeli ispred atora i alili se na Mojsija to ih je nagovorio da napuste Egipat. Nezadovoljnike i hu kace stigla je. Tek nakon sedam dana. po to je popustio pred Mojsijevim molbama. Tek nakon dugog navaljivanja i pogadanja. njegov urak i sin sve tenika Jotora. Ali Jovavu se nije rastajalo od porodice. stra no ukorio i pozvao na poslu nost. zaboravljajuci na ropstvo i progon: "Opomenusmo se riba to jedasmo u Misiru zabadava. Po to nije bilo dozvoljeno da se ubijaju ivotinje. umrla. Prorocica Marija i prvosve tenik Aron bili su nezadovoljni to je Mojsije smatrao da samo kroz njegova usta govori Jehova i da samo njemu pripada pravo da vlada u Jehovino ime. Posle tri dana mar a kroz pustinju. rastavljene delove hrama i posude za obred. surova kazna. Do li su do uverenja da su i oni pozvani za to. Po to ga je obuzelo osecanje bespomocnosti. i Mojsije je odlucio da ga ugu i u zacetku. Marija i Aron su zamerili svom bratu to je o enio Etioplja-nku. U logoru su se irile bolesti i ljudi su umirali kao muve. gde ih je Jehova.

iznurene monotonim pustinjskim ivotom. Tada Jehova odluci da uni ti citav izrailjski narod. Imali su cetrdeset godina da tumaraju po pustinji i da u njoj zavr e svoj ni tavni ivot. i bri ljivo negovani vinogradi. Zatim je izabrao po jednog coveka iz svakog plemena i poslao ih u izvidanje uz sledece reci: "Idite ovuda na jug. a kao dokaz plodnosti Hanana doneli su na motkama te ke grozdove. koji su ucestvovali u uhodenju. bio je to prizor pun neopisive lepote. Grupe podstrekaca zahtevale su da se Mojsije zbaci i izabere novi voda. narova i urmi. "Da postavimo starje inu pa da se vratimo u Misir". Ali medu izrailjskim pokolenjima nije bilo sloge. Zaslepljeni ludackim strahom i besom. poslav i na njega pomor. Izvidaci su bez te koca ispunili povereni zadatak. Prema njihovom mi ljenju. grdnje i jadikovke pojacavale su se iz minuta u minut. popustio je pred Mojsijevim preklinjanjima i ubla io kaznu. je li mali ili velik. Ispunjeni rado cu. u neposrednoj blizini grada Kadisa. Dva studenca sa svezom vodom i prostrani pa njaci pru ali su povoljne uslove za uzgajanje stoke. Kazna se nije odnosila na Isusa i Haleva. te da su ostali ucesnici izvidackog pohoda zbog kukavicluka preterali u opisu snage te zemlje. predlo eno im je da idu u samoubilacku smrt. a tu i tamo. zemlja Hananska je zaista plivala u svakom izobilju. narove i socne smokve. Najpre je trebalo poslati uhode da utvrde sa kakvim ce se protivnikom suociti.pustinji Faranskoj. Od Avramovog vremena tamo su se dogodile mnoge promene. Ali odu evljenje je brzo splasnulo. oplakivali su svoju sudbinu. u zemlji Madijanskoj. ali o njenom osvajanju nije se moglo ni pomi ljati po to su granice branila sna na utvrdenja sa posadom od divova. u zemlju divova koji na njih cekaju iza sna nih zidova utvrdenja. baci e se na Isusa i Ha-leva da ih kamenuju. kada su uhode saop tile sve ono to su videle. cekala ih je cast predvodenja Izrailjaca u osvajanju Hanana. Povrativ i vlast nad svojim narodom. A Isus sin Navin i Halev sin Jefonijin. i kakva su mjesta u kojima ivi. koje su tako lako prelazile iz jedne krajnosti u drugu. a narodi koji su iveli u blizini nisu bili ratoborno rasoplo eni i rado su uspostavljali trgovacke odnose sa novim jiaseljenicima. je li jak ili slab. poku avali su da se suprotstave zahtevima bukaca i poderav i svoje haljine uveravali da se uz bo ju pomoc Hanan mo e osvojiti. Kao najpogodnija pokazala se okolina grada Kadi . dok na kraju nisu medu gomilom izazvale velike nerede. Za Izrailjce. l vidite zemlju kakva je i kakav narod ivi u njoj. Ipak. opijeni rado cu. Samo oni koji jo nisu navr ili dvadeset godina. Eto. odtmh potrca e na visoko uzvi enje. Zatim je krenuo u potragu za prostorom gde su Izrailjci mogli da se nastane za stalno. gde su izve-sno vreme boravili kod Akabskog zaliva. Doline su bile prekrivene cilimom bujne trave. pa izidite na goru. Ali Mojsije je bio previ e oprezan covek i nije dao da ga odu evljenje sunarodnika lako ponese. Nakon cetrdeset dana vratili su se u logor. l kakva je zemlja u kojoj ivi. odakle se pru ao pogled na granicne oblasti buduce domovine. eda li pod atorima ili u tvrdim gradovima". Po to je svanulo. Tek to je razjarilo ljude. je li dobra ili rdava. koji bi vratio narod u Egipat. ene na e i djeca na a da postanu roblje? Nije li bolje da se vratimo u Misir?". Odlucio je da svi koji su pre li dvadesetu godinu ivota ne dozive srecu da vide Hanan. Neposlu ne izrailjske mase. padali su jedni drugima u zagrljaj i uzajamno se podsticali da odmah krenu u osvajanje te divne zemlje. po kojoj su cvetale jarkocrvene a e. kao i pokoljenje rodeno u te kim uslovima nomadskog ivota stici ce u Zemlju obecanu. Kao nagradu za nepokolebljivu veru u Jehovinu za titu. vikali su. Bila je to pora avajuca vest. ponovo su dozvolile da ih zahvati ocajanje. Mojsije ga odmah povede na jug. Junake je spasilo samo to to su se sklonili u dvori te hrama. ivot im je zagorcavala . l 132 CETRDESET GODINA U PUSTINJI. Putnici. Na blagim planinskim padinama videli su se vrtovi maslina. Voce je izazvalo neopisivo uzbudenje i izraljski narod je uporno tra io da se odmah krene u osvajacki pohod. "Kamo da smo pomrli u zemlji Misirskoj ili da pomremo u ovoj pustinji! Za to nas vodi Gospod u tu zemlju da izginemo od maca.

.

Mojsije je preko izaslanika zamolio edomskog cara da ih propusti kroz svoju zemlju. tako da je Mojsije do ao do uverenja da najzad mo e da se odva i na osvajanje Hanana. cak su i Leviti. Jehova im je odredio veoma te ku kaznu da umru u pustinji i da njihova noga ne stupi na Zemlju obecanu. To je bilo upozorenje da se ubuduce niko vi e ne usudi da se digne protiv sve tenika. Razljucivalo ih je pona anje Arona i njegove sve teni-cke kaste. U okr ajima sa pustinjskim razbojnicima ono se prekalilo i izve tilo u ratnickoj ve tini. Aronova i Mojsijeva sestra. zatim se prekrio cvecem. Taj nemar je zahvatio i Mojsija i Arona. Ali kralj je. Borba sa mocnim kraljem Mojsiju nikako nije i la na ruku. Ustanak je ugu en. l tako se sutradan pred ocima vernika do' Btfjfysfe legende godilo cudo: od svih tapova samo je Aronov pustio pupoljke. Prepu teni sami sebi. U jednom trenutku zemlja se otvori i proguta Koreja. ali Mojsiju je bilo stalo da doka e da je Aron prvosve tenicku du nost dobio iz ruku samog Jehove. s tobom. Raspr ila su se po okolnim pa njacima i ivela svako svojim ivotom. Po to se nisu suprotstavili tom nemaru. U Kadisu se od ivota rastala prorocica Marija. koja se nadmeno izdvajala od ostalih Levita i prisvajala sve vi e privilegija i materijalnih koristi. naredio da donesu u hram po jedan pastirski tap. Jer Aron ta je da vicete na nj?" Mojsije na zaverenike baci kletvu i naredi da se niko ne pribli ava njihovim atorima. da nece da gazi njive i vinograde. Pred sam polazak razboleo se Aron. otkazali poslu nost. svecano obecav i da ce se dr ati samo druma. U ZEMLJI OBECANOJ. a Mojsije i Aron su jedva uspeli da izvuku ivu glavu skloniv i se u hram. izvor nezado-voljsva. nesuglasica i nereda bile su rastuce dru tvene suprotnosti. odmar ira na sever du njegove istocne granice ' na taj nacin stigne na levu obalu Jordana. Mojsije ode u hram i nici-ce pade ispred kovcega zaveta moleci za savet. Ali surova kazna nije upla ila narod. U logoru su izbili stravicni neredi. iza koje se prostirao Hanan. zvani "Carski put". Uz to. a za vodu i pa u ce platiti onoliko koliko od njega bude zatra io. U tom periodu stasalo je novo izrailjsko pokoljenje koje je odraslo u pustinji i nije poznavalo udobnosti gradskog ivota. Tada se narod povinovao Jehovinoj volji i vi e se nije bunio protiv privilegija Aronovog roda. izazvala je nevideni bes. siguran u svoju snagu. a kada je edan poceo da se buni. Proteklo je cetrdeset godina kako su Izrailjci napustili Egipat. a ostale krivce proguta vatra. koju je presecao dobar karavanski put. naprotiv. odbio izaslanike i odmah poslao vojsku na granicu u nameri da silom zaustavi Izrailjce. a vi tra ite jo i sve tenstvo? Zato ti i sva dru ina tvoja skupiste se na Gospoda. Tada Jehova porazi napadace vatrom u kojoj je poginulo 14700 pobunjenika. slabeci na taj nacin spone narodnog jedinstva. sinove Levijeve. koja je pala s neba. te je odlucio da zaobide Edom sa juga. postajali su lenji i ravnodu ni na religijska pitanja do te mere da su prestali da prinose rtve Jehovi i po tuju obavezu obrezivanja decaka. A zatim izade pred buntovnike i rece: "Cujte sinovi Levijevi! Malo li vam je to vas ie Bog Izrailjev odvojio od zbora Izrailjeva pustiv i vas k sebi *a vr ite slu bu u atoru Gospodnjem i da stojite pred zborom i slu ite za nj? Pustio je k sebi tebe i svu bracu tvoju. kao i Aronu. najodanije pristalice Mojsija. Zato je svakom od dvanaest pokoljenja. Gotovo trideset i osam godina izrailjska plemena vodila su u Kadisu miran pastirski ivot. Buntovnici se pojavi e ispred atora Mojsija i Arona i glasno ih upita e: "Za to se vi podi ete nad zborom Gospodnjim?" Saslu av i ih strpljivo. . Istocno od Kadisa nalazila se dr ava Edom. to su pokazali udariv i tapom dva puta u stenu da bi se stvorila voda. Neposredni uzrok te stra ne kazne bilo je nepostojanje vere u Jehovinu moc.neprestana zavist i svade oko pa njaka. Tako je medu o tecenima jednom prilikom pod Korejevim vodstvom skovana zavera 250 Levita. Mojsije je udarcem tapa ponovo stvorio vodu. da bi na kraju rodio bademe. Izrailjski narod jo jednom je do iveo stra nu su u.

.

koja svojim gornjim tokom deli dr avu Siona od dr ave Amonaca. Preko granicne reke Javok. Iznad Akabskog zaliva kolona je skrenula na sever.u logor je upalo nepregledno mno tvo zmija otrovnica. jer su tek bili odneli veliku pobedu i stekli veru u svoje snage. Mojsije je. Osim toga. trecem Aronovom sinu. Lako su slomili otpor protivnika. tako da nije ocekivao da ce pru iti otpor. pro ao je kroz njihovu zemlju bez prepreka i stigao do reke Arnon. Ko god bi pogledao na tajanstveni simbol. alili se na Mojsija i pretili da ce mu otkazati poslu nost. Valam. Ugledav i blistavo providenje. Tamo je reka bila plitka. Poslao je drugo. S druge strane reke. prepla ena. Balak nije odustajao. Izrailjce je cekao te ak oru ani sukob. tokom noci Bog se predomisli i dozvoli Valamu da ode u Moav. pobi e sve stanovni tvo. prostirala se zemlja Moavska. I li su dugim stenovitim klancem gde nije bilo ni vode ni hrane. Slavni majstor umetnosti magije seo je na svoju vernu magaricu i krenuo na dalek put. odmah bi povratio zdravlje i sposobnost da hoda. Valam je saslu ao izaslanike i nakon noci provedene u molitvi saop tio im je da mu je Bog Izrailjaca zabranio da se prihvati takve misije. ali carobnjak ne popusti i otvoreno rece: "Da mi da Valak kucu punu srebra i zlata. Ali u dve bitke pretrpeo je stra an poraz. sjajnije poslanstvo i jo skupo-cenije darove. pod uslovom da postupa onako kako mu bude naredio. Iznureni putnici ponovo su gubili strpljenje. du obale Mrtvog mora. a izrailjski osvajaci. jer su Izrailjci posle pobede nad Amorejcima i carem Ogom. koju nije bilo lako osvojiti. i nju su sa druge strane cuvale kule i zidine Jerihona.. zabrinuo se za svoju sudbinu. po to je i la dubokom klisurom sa visokim i strmim*liticama. l zaista. Od njihovih ujeda razbolelo se toliko ljudi da je put morao da bude prekinut. U meduvremenu Bog je poceo da sumnja da on potajno ima zle namere prema Izrailjcima i odluci da ga zaustavi. Zato ih je stigla kazna . Njen kralj zvao se Og i bio je div cuven po ratobornosti i fizickoj snazi. da bi se na kraju zaustavila na reci Zared. Mojsije je naredio grupisanje svoje vojske na Moav-skim poljima. Aron je preminuo na gori Or i tamo sahranjen u prisustvu naroda koji ga je oplakivao. Videla ga je samo magarica.. Ali nije se osecao dovoljno jakim da im se oru ano suprotstavi. Tamo je sa njega skinuo haljine i oznake dostojanstva prvosve tenika i predao ih Eleazaru. koji se do tada pasivno dr ao prema uljezima. Car moavski Valak. Osvojiv i Vasan zavladali su celom Zajordanijom.Mojsije naredi da brata na samrti odnesu na vrh gore Or. tako da je odlucio da pribegne magiji. Izrailjci se nisu upla ili od tih vesti." Ipak. Naredio je andelu da stane na drum sa isukanim macem. na istocnoj obali Jordana. Nakon pogrebnih svecanosti Izrailjci su se uputili na jug ka Akabskom zalivu. amorejski kralj Sion bio je sposoban vojskovoda i resio je da brani prelaz. jer se s druge strane reke nalazila dr ava Vasan. zaobi la neprijateljski Edom sa juga i istoka. Ali. ne tedeci ni ene ni decu. BiBfi/sfe legende ---------------------------------------------------------------------------CAROBNJAK VALAM. ipak. cak do Genezaretskog jezera. Tako je prvi put obavljen obred preno enja visoke du nosti sa oca na sina. Ona je predstavljala granicu zemlje Amorejske. razjareni zbog otpora. Stekav i tako povoljnu bazu za napad na Hanan. ne bih mogao prestupiti rijeci Gospoda Boga svojega. Kralj je poslao k njemu poslanstvo sa bogatim darovima i pozvao ga sebi da baci cini na Izrailjce i oduzme im volju za borbu. Postelja mu je bio nacinjena od eleza i bio je dug devet stopa. prodrli u neprijateljsku zemlju i nezadr ivim juri em je osvojili. Mojsije je znao da su Moavci nakon rata s Amorejcima bili veoma oslabljeni. ivotinja se propela i. na ao nacin da se suprostavi nesreci: naredio je da se od bronze izlije zmija i obesi na stubu nasred logora. skrenula u otvoreno polje. U Faturi na Eufratu iveo je cuveni carobnjak i bogoboja ljivi covek. Valam nije znao . postali previ e velika sila i opasan sused.

Zato se razjario i . po to je andeo za njega bio nevidljiv.ta se dogodilo.

palo je dvadeset i cetiri hiljade prestupnika. i jo uvek ispunjen u asnim besom izgrdi je: " to mi prkosi ? Da imam mac u ruci. sna no se okrenuv i. da nece do iveti srecu da prekoraci granicu Hanana. ne obaziruci se na to to su se u tom trenutku vernici molili u Jehovinom hramu. Mojsije im rado dodeli tu zemlju. ja cu se vratiti." U tom trenutku i on odjednom ugleda svetli lik andela. Magarica je jurila napred kao pomahnitala i uletela izmedu dva zida vinograda. To je bio signal za odlucujuci obracun sa gre. a zatim je poceo da govori osve tanu kletvu. jer tvoj put meni nije po volji.nicima. kao i polovini Manasiji-nog plemena. POSLEDNJI MOJSIJEVI DANI. Najpe je podigao rtvenik i prilo io na rtvu ovcu. jesam li ti kad tako ucinila?" Valam je morao da prizna da mu je uvek verno slu ila i zato joj kratko odgovori: "Nijesi. jer nijesam znao da ti stoji preda mnom na putu. carobnjak tada zapoce sa svojom magijom. U pokolju. Zatim ga je odveo na brdo. ako tebi nije po volji. andeo ga je upozoravao." Skru eni Valam se pravdao: "Zgrije io sam. Valam zajauka od bola i nastavi da je iba. podigao sedam rtvenika na kojima je prinosio nove rtve. ali svaki put Bog ga je primorao da blagosilja Izrailjce. i tako ih navodile na idolopo-klonstvo. koji se rasplamsao po logoru. ali im postavi uslov da prvo ucestvuju u osvajanju Hanana. kako bi je naterao da se vrati na put. Moavske ene su se klanjale svom idolu Bal Peoru na veoma razuzdan nacin. U taj ritualni razvrat uvlacile su i Izrailjce. Pored trideset i dve hiljade robinja. da zavede Izrailjce i podrije njihovu snagu uz po-mod moavskih ena. . odakle se video izrailjski logor. Tada je Fines. Valama je veoma zabrinuo citav dogadaj i u elji da nekako popravi tetu pred kraljem. a da se nije uklonila ispred mene. svide se osvojena oblast Zajordanije i izrazi e elju da se tamo nastane za stalno. Poni ena magarica po ali se tada placnim glasom: " ta sam ti ucinila. Andeo ga pogleda prekorno i rece: "Za to si bio magaricu svoju vec tri puta? Evo ja izidoh da ti ne dam." "Nijesam li tvoja magarica?". Dvanaest hiljada odabranih izrailjskih vojnika opusto ilo im je zemlju ognjem i macem.gle cuda . Sedam puta je poku avao da izvr i carevo naredenje. ogorcen sramnim prizorom. macem probo gre ni par. a kada sedmi put cu isti blagoslov. Moavski kralj je posmatrao njegove postupke sa sve vecim podozrenjem. Plemenima Ruvima i Gada. Izrailjci su oteli sedamdeset i dve hiljade grla stoke i ezdeset i jednu hiljadu magaraca. Mojsije je znao da po Jehovinoj presudi nece ostvariti glavni cilj svoga ivota." U zemlji Moavskoj kralj je docekao slavnog carobnjaka ra irenih ruku i obasuo novim darovima. koja je trebalo da porazi Izrailjce. Ali . l Moavite je stigla kazna za irenje bluda. koji su izdali Jehovu zbog moav-skog boga. "Ja e me otkako sam postala tvoja do danas. Ali to nije dalo nikakve rezultate. "ali samo ono govori to ti ja ka em. Siti jednolicnog logorskog ivota i strogih propisa Mojsijeve religije. sad bih te ubio. sin prvosve tenika Eleazara. ona se ukloni ispred mene vec tri puta. odlazeci dade mu lukav savet.umesto kletve iz njegovih usta su protiv volje iza le reci blagoslova. te me bijes vec treci put?" Valam kao da se uop te nije iznenadio to je magarica iznenada progovorila ljudskim glasom. tebe bih vec ubio a nju ostavio u ivotu. a ona zari kopite u zemlju i. Car je postupio po njegovom savetu. Kad me ugleda magarica." "Idi s tijem ljudima". Smesta sjaha s magarice i pokloni se do 136 zemlje. Jednom prilikom jedan Izrailjac visokog roda doveo je u svoj ator Moavku. pobiv i celo stanovni tvo. U uskom prolazu andeo joj je ponovo preprecio put. alila se magarica. prignjeci svome gospodaru nogu uza zid. Plen osvojen u zemlji Moavskoj bio (BiBfijsfg legende-----------------------------------------------------------------------je ogroman.poceo iz sve snage tapom da udara cudljivu ivotinju. Izrailjci su lako podlegli zavodnicama. estoko se razgnevi i progna nepouzdanog carobnjaka iz svoje dr ave. U op tem pokolju poginuo je i carobnjak Valam i tako platio glavom za podli savet koji je dao moavskom caru.

.

buduca 138 domovina Izrailja! S tugom je okrenuo leda predelu koji se pred njim rasprostirao i izdahnuo u samoci. Mojsije je podelio Hanan izmedu rodova. bili su izabrani narod. i na kraju ih odveo u Hanan kao ujedinjen i organizovan narod. Odmah iza Jordana. a zatim je digao atore. ustanovio ve-rske institucije. plavim i braon prelivima. kojem je slu io celog ivota. koje su smatrane za tako malo va ne da nije bilo potrebno navesti ni ime faraona progonitelja.Bilo mu je vec stodvadeset godina i. i pogleda na muku na u. Miheja i Jeremije. uputio se na vrh gore Navav. Izrailjci su verovali da ih je Jehova posebno zavoleo. na trud na i na nevolju na u. Zatim je napisao uzvi enu.. Ali i njima je dao u posed cetrdeset i osam malih i velikih gradova. koje su ga opasavale. uzdizale su se odbrambene zidine Jerihona. nadahnutu pesmu u slavu svoga Boga.Ali Misirci stado e zlo postupati s nama. ose-cao je da mu se bli i kraj. U nadahnutim vizijama proroka Osije. muci e nas i udari e na nas te ke poslove. Mojsije je potom sazvao zbor svoga naroda i upozorio ga da ostane veran zavetu sa Jehovom. i naredio Izrailjcima da je nauce napamet. i strahotom velikom i znacima i cudesima. da ih bodri i u dobru i u zlu. Jedino Leviti i sve tenici nisu dobili zemlju. dopunio je zakonik novim zakonima i verskim propisima. To je Zemlja obecana. jer je trebalo da slu e Jehovi u celom Hananu. <Bifj(ijsl<g legende 139 MOJSIJE U OREOLU MITOVA Istorija bekstva iz ropstva i puta do Zemlje obecane istovremeno je i istorija jevrejske religije. Kada je izrailj-ski seljak prinosio na rtvu prvine svoje letine. Ali pred smrt morao je da uradi jo mnogo toga. l izvede nas gospod iz Misira rukom krepkom i mi icom podignutom. Koristeci se cetrdesetogodi njim iskustvom. i dade nam zemlju u kojoj \ . Izvr io je. moralne norme i dru tveno uredenje. ce njivim pogledom obuhvatio je velika prostranstva Zemlje obecane. sve tenstvo i liturgijski ceremonijal. pola uci tako cvrste temelje buduceg dru tvenog uredenja Izrailjaca. op ti popis stanovni tva i saznao da izrailjski narod broji est stotina i jednu hiljadu se-damsto i trideset ljudi.. na koju mu nije bilo sudeno da stupi. vernog saradnika i sposobnog vojskovodu. Narod je trideset dana oplakivao svoga ucitelja. Odredio je i est gradova u kojima su skloni te mogli da nadu ljudi krivi za nenamerna ubistva i tako izbegnu osvetu rtvinog roda. pozvan da ispuni vecnu istorijsku misiju. molio se ovako: ". purpurnim. te nisu mogli da propadnu. Preno enjem predanja sa kole-na na koleno. prve sna ne stra arske kule na pragu Hanana. Njegova smrt je obavije-na vecitom tajnom i do dana dana jeg niko ne zna gde treba tra iti njegov grob. Uostalom. pre svega. da je postao njihov izbavitelj. da bi pod vodstvom Isusa Navina pre ao Jordan. iako su katkad padale na njih te ke kazne za kr enje sinajskog zaveta. i Gospod cu glas na . zemlja u kojoj teku med i mleko. da budu sredi ta njihovog delovanja i da obezbede bogate uslove ivota. Oprostiv i se od svoga naroda. Istorija tog dramaticnog bekstva Izrailjaca iz ropstva postepeno je gubila realne odlike. nad palminom oazom. l dovede nas na ovo mesto. dao im zakone. Kao na dlanu video je Jordan kako tece kroz klance ka Mrtvom moru povr ine poput ulja. i strme stene u utim. izlazak Izrailjaca iz Egipta dobio je misticno znacenje kao objavljenje Jehovine volje i cisto religiozni dogadaj. Iz duboke vere u Jehovinu za titu Izrailjci su crpli moralnu snagu i nadu u trenucima poraza i nesrece. mada su mu telo i um bili sacuvani. l mi zavapismo ka Gospodu Bogu otaca svojih. Za svog naslednika odredio je Isusa Na-vina. Da bi sprecio sukobe. a na kraju horizonta pru ao se uski rub Sredozemnog mora. a zanemarivane istorijske cinjenice. sve vi e mu je pridavan natprirodan karakter.

.

Isav i Jakov relativno su realni likovi i svojim ljudskim osobinama razumljivi nam i bliski. koji je izbavio svoj narod iz egipatskog ropstva i odveo ga u Hanan. Iz tekstova sa klinastim pismom znamo. To su bili predvodnici koji su delovali u prelomnim istorij-skim trenucima i zato su u predanju pokoljenja bili uzdignuti u rang velikih simbola. Avram. koji je godine 2350. Uostalom. Kao novorodencad pu tani su niz vodu u ko aricama ili kovcezima.------------------------------------------------------mitova otkrila naslage stvarnih dogadaja. Legenda o Mojsijevom rodenju i smrti zapanjujuce je slicna legendama drugih drevnih naroda. vec teolozi. Zato se ne treba cuditi to je u narodnom predanju Mojsije postao obo avani narodni junak i prorok. njegova cuda i naredbe. Uvek ga vidimo idealizovanog.e. p. koji su posmatrali istoriju Izrailja sa njima svojstvene religiozne tacke gledi ta. u pustinji i u Hananu. 26. vec je proteklo nekoliko stotina godina od Mojsijevog vremena i zato je stvarni tok dogadaja podlegao procesu koji nazivamo mitolo-gizacijom pro losti. da je veliki kralj Sargon. a iskustvo putovanja kroz pustinju poprimalo je u njihovim obredima karakter liturgijske misterije. imao sudbinu slicnu Mojsijevoj. Likurg ili Numa Pompilije vi e ne smatraju mitskim likovima. ali i pored velikih napora medu njima nema saglasnosti ta se zaista dogodilo i ko je ustvari bio Mojsije. njegovi razgovori sa Jehovom. Grckoj. medu oblacima i munjama. Iz tog razloga. koji su napisali istoriju bekstva iz Egipta i uneli je u svoje svete knjige. da se dva puta enio i da je imao probleme sa rodbinom. neki naucnici smatraju da je Mojsije najmitologizovanija i naflajanstvenija licnost u biblijskoj prici. nai ao bi na njihovo potpuno nerazumevanje. pre se odigrava suprotan proces. Zahvaljujuci njegovom geniju. u trenutku kada su se prihvatili redigovanja istorijskog nasleda. ta god da je Mojsije cinio. Udaljavanjem od drevnih epoha prevagu obicno dobija element istorijske istine i smanjuje se uloga legende. neumoljivog izvr ioca Jehovine volje. Isak. to je uzdignut na pijedestal svetosti. na primer. drame koja kao da je bila iz ^ drugog sveta. Vi e je nego verovatno da je izrailjska sredina iznedrila vodu. Oni nisu bili istoricari u savreme-nom znacenju te reci. Ali kako malo znamo o njemu kao coveku! Valjda samo toliko da je lako padao u gnev.n. Lot. naucnici se danas bore sa ogromnim te kocama da iz legende izvuku jezgro istine. Njegova majka sve tenica donela ga je tajno na svet i pustila . U Aziji. da je imao trenutke kada ga je obuzimala sumnja. ra trkana i zavadena izrailjska plemena ujedinila su se u jednu organizaciju i pobedonosno se odr ala u Egiptu. Nasuprot tome. za njih su bili najociglednija istorijska istina. Ukoliko bi neko poku ao da im predstavi nacela istorijskog kriticizma. dramatican i potresan u svojim tragicnim borbama sa sopstvenim i slabostima svoga naroda. u punom sjaju pomazani-ka. Narodna predanja obicno ne govore ni ta o njihovoj mladosti. zakonodavca i verskog reformatora velikog formata.Zenan 9(psufovs%i tece mlijeko i med" (Zakoni ponovljeni. Kada je rec o Mojsiju. osnovao u Mesopotamiji mocnu akadsku dr avu. vec znamo samo to da su odrastali na dvorovima tudinskih kraljeva. 6-9). rodenje narodnih heroja obicno je bilo praceno dramaticnim okolnostima. i zato je sve to je rekao i ucinio postalo pravo i nepogre iva dogma. U svetlu tog psiholo kog procesa mo emo lak e da ra-zumemo sve tenike. pa i u Japanu. Tako se. Svake godine za praznik Pashe izrailjski narod je slavio himnama i psalmima Jehovu i njegovog opunomocenika Mojsija. zakonodavac i prorok je sugestivan. Solon. na primer. W Da li iz toga proistice da Mojsije nije bio istorijska licnost? Ni najmanje! Dana nja nauka je opreznija u izricanju ocena po tom pitanju otkako je na dnu velikog broja legendi i 141 'Bi6(ijsi(e legende ------------------------. Objavljivao je Jehovine reci. Veliki voda.

.

do 1234. pogotovo to su sve vi e potpadali pod uticaj egipatske kulture i.niz reku u ko arici zalivenoj smolom. po to je njegova porodica poticala iz okoline Avarisa. Izrailjci su i dalje ostali u Gesemskoj zemlji gde su vodili svoj izdvojeni pastirski ivot. Od konacnog odnaro-denja sacuvao ih je. koji je zapravo bio skup ambara i vojnih skladi ta. U svakom slucaju. dakle. Posle prote-rivanja Hiksosa. Ramzes II. Ime njegovog oca ( Seti l) etimolo ki je izvedeno od * imena boga Seta koji se u toj oblasti slavio. moramo da pribegnemo posrednim metodama. Isus Navin sledecim recima opominje Izrailjce: ". Za to redaktori biblijskog teksta preskacu tako dug period ivota izrailjskog naroda? Postavljena je teza da su to namerno ucinili. te ko razumljivih tragova u istori-jskim dokumentima. Prema tome. jer je to bio ne mnogo pohvalan period za Izrailjce. na alost. Resio je. Niko nije obracao pa nju na proste stocare. izgradi sebi novu prestonicu.n. po to egipatske hronike i drugi izvori te dogadaje potpuno pre-cutkuju. Zahvaljujuci arheolo kim istra ivanjima tacno znamo polo aj oba grada. Zato ukoliko elimo da dodemo bar do delimicne istine. podigao je jo grad. Za Egipcane to su bila veoma burna vremena i nikome nije padalo na pamet da ugnjetava Izrailjce. 142 Zenon 9(psidbvs/(i Naucnici su u tom pogledu izvr ili veoma zanimljivu rekonstrukciju. Potrudicemo se da predstavimo njene glavne elemente: Nakon Josifove smrti. ali Sajgon je zaista postojao. slu eci se dedukcijom na osnovu oskudnih. Novorodence je iz reke izvadio radnik po imenu Aka. da se preseli na deltu i tamo. Na vlast su do li faraoni XIX dinastije. u Bibliji nastupa upadljiv prekid koji obuhvata cetiri stotine godina izrailjske istorije. mo e se prihvatiti kao neosporno da je cetiri stotine godina boravka u Gesemskoj zemlji za Izrailjce bila epoha duhovnog mrtvila. Uostalom. Sa pojavom Ramzesa zavr ila se idilicna izdvojenost . * Ramzes se nije osecao siguran u tudoj mu Tebi. Zatim odjednom imamo pricu o dogadajima vezanim za licnost Mojsija. na mestu propalog Avansa. zid netrpeljivosti u neprijateljskom okru enju i sna na privr enost jeziku. verovatno. obicajima i tra-d$iji predaka. pa slu ite Gospodu" (Knjiga Isusa Navina. u dalekim pogranicnim oblastima dr ave. kojima su slu ili oci va i s onu stranu rijeke i u Misiru. Najpodesnija vojna baza za prodor na istok bila je delta Nila. Prica sadr i izrazita obele ja narodne legende. Za to su nadeni nepobitni dokazi u dokumentima otkopanim u ru evinama mesopotamskih gradova. godine p. Ali to. konformizma i ispraznog ivota od danas do sutra. kako pokazuju neki podaci. upra njavali cak i kult egipatskih bogova. Pitom. Ramzes je smatrao deltu za svoj najbli i zavicaj. po to su njihove ruine otkopane i identifikovane. koji je eleo da osvajanjem Azije povrati moc egipatske dr ave. Uz to. ne mo emo da tvrdimo sa potpunom pouzdano cu. 14). cuda i druge natprirodne pojave ne iskljucuju mogucnost da je i Mojsije bio stvarna licnost. Bio je to veliki vojskovoda. vladao je od 1292. Iz te opasne euforije Izrailjce je trgla nagla promena politickih prilika u Egiptu. Iz tog razloga... zajedno sa zemljom Gesemskom. koji je navodnjavao polja. Treci faraon te dinastije. koji su iveli po strani od glavnog politickog centra. koja je poku avala da mu nametne svoju $. Pripremajuci se za osvajacki pohod. sredi tu kulta boga Amona. faraoni XVIII dinastije preneli su prestonicu iz Avarisa u rodnu Tebu. legende. 24. a hteo je da bude i to dalje od mocne sve tenicke kaste. Ramzes (poznatu kasnije kao Tanis).jsf<e tkgeruft: ---------------------------------------------------------------------------volju kao i prethodnim faraonima. kao istorijsku cinjenicu moramo da priznamo i bekstvo Izrailjaca iz Egipta i njihove zgode i nezgode u pustinji.e. i povrzite bogove.

Dugotrajni oru ani sukobi oslabili su oba protivnika. sa irokim pa om. po to se pokazalo da je Ramzes manijak gmdenja i da mu je bilo potrebno sve vi e radne snage.Gesemske zemlje. zbog ove drakonske naredbe ostajao je bez njih. Ali to je bio tek pocetak. oduzimali ito i stoku. koja na tom mestu pravi luk 1 uliva se u Crno more. . Prestonica se zvala Hatu a i zauzimala je prostor od 170 hektara. Ali ubrzo su na svojoj ko i osetili blizinu faraona. a one koji su protestovali i pru ali otpor brutalno tukli motkama. ali se u Aziji suocio sa znatno sna nijim protivnikom. Naredba o ubijanju izrailjske novorodencadi svedoci o tome da su progoni vremenom postali krvavi i okrutni. odbrambene zidii 144 Zenon "J(psufovs%i ne i statue od crnog bazalta. rekonstru-isana je prilicno kompletna slika istorije.. koji su motkama po urivali robove. sa visokom kapom na glavi. zami ljenih u velikim razmerama. urile gomile slu benika. a Hetitima je u Mesopo-tamiji pretila opasnost i od sve mocnijih Asiraca. hram. bili indoevropskog porekla. Uz to. p. iz cega je proizlazilo da su Hetiti. Cinilo bi se da se tu susrecemo sa protivrecno cu. te su u slucaju rata s Azijom mogli da postanu opasni. Tek prvih godina na eg stoleca. sa svojim bradama i irokim plastovima. Bitka je bila veoma krvava. Ali Izrailjcima taj mir nije doneo olak anje. Ispod peskovitog tla otkopana je kraljevska palata ogromnih razmera. religije i obicaja toga naroda. Prema njegovom shvatanju. ili u najmanju ruku vladajuci sloj. bilo potrebno sve vi e radnika. u Knjizi Postanja (43. On je dokazao da je hetitski jezik blisko srodan hindu. grckom i latinskom jeziku.e. poreznika. Velika zasluga za njegovo de ifrovanje pripada ce kom naucniku Bed ihu Hroznom. 32) citamo: ". izaslanika i nadzornika. na dvokolicama galopirali dostojanstvenici. po to je faraonu. Bili su to Hetiti. Tako je primorao Izrailjce na robovski rad i kuluk. U njihova dvori ta su sa kricima upadali vojnici i poreznici. kuknjava i jauci. U izrailjskim kucama i atorima razlegali su se plac. Ugnjetavanje i kuluk i dalje su trajali. Statue predstavljaju mu karce sa dugom kosom koja im pada na leda. Ramzesu su bili potrebni radnici. u okolini grada Kadisa. vec je naredio i da se sa starih zgrada obrisu imena faraona osnivaca i na to mesto postavi njegovo ime. s jedne strane. Ne samo da je podizao nove gradevine. godine 1278. Za ostvarenje gradevinskih planova. kulture. kratkim suknjicama i picastim cipelama.. Pronadena je i arhiva sa mno tvom tablica sa klinastim pismom na do tada nepoznatom jeziku. koji su u Maloj Aziji osnovali veliku i mocnu vojnu dr avu.. Preko njihovih pa njaka vukle su se kolone vojnika. do lo do sklapanja "vecitog saveza". Ramzes II brzo je pokorio Palestinu i Siriju. mada je Ramzes u mnogobrojnim zapisima predstavljao sebe kao pobednika. Egipcani su se sa prezrenjem odnosili prema svim primitivnim stocarskim narodima. nemoguce da su se setili da su u vreme te ke hiksoske okupacije Egipta Izrailjci bili hiksoski ticenici i verni podanici. jer je to necisto Misir-cima". a godine 1286. p. nemacki arheolozi Vinkler i Puh tajn otkrili su ru evine hetitske prestonice u Turskoj. Zbog toga je. Zahvaljujuci radovima Hroznog i engleskog arheologa Vulija. a s druge strane. na reci Halis.n. koji su se previ e brzo razmno avali. Zurili su u taj prizor pun vreve i u urbanosti. ali nije presudila. jer ne mogahu Misirci jesti s Jevrejima. ali nisu shvatali ta ih ceka. uostalom. Jednog dana izrailjski pastiri su od cudenja protrljali oci.n. oni su bili ljudi Istoka. zavr io velikom bitkom u dolini reke Oronte. Ramzes II vodio je sa Hetitima rat koji je sa prekidima trajao petnaest godina.e. Nije. potvrdenog brakom kceri Hetitskog cara Hatu ila s Ramzesom II. Do nedavno 0 njima smo znali veoma malo.

tako opli-jeni e Misirce. te narod nade ljubav u Misiraca. po svemu sudeci. a ipak je pod utiskom proganjanja sunarodnika zbacio tudinsku masku i ponovo se osetio Izrailjcem. U recima: "A poslije mnogo vremena umrije car Misirski. a Egipat se za njegove vladavine nalazio na vrhuncu svoje moci.. . Zato treba sumnjati da su Izrailjci uspeli da se oslobode za njegovog ivota.. U Knjizi Izlaska (3. To je bez sumnje izazvalo mr nju Egipcana. dvorana i vojnika. da ru evine oba pomenuta grada poticu iz XIII veka.n. pa su morali da se presele u gradove. Ovaj proces se otkriva u Mojsijevom primeru. do pasivnog i na kraju i aktivnog otpora ugnjetenih. 21) Jehova ka e: "l ucinicu da narod nade ljubav u Misiraca. Ali nikako se ne mo e prihvatiti da bi egipcani bili tako lakomisleni da povere svoje blago mrskim i prezrenim Jevrejima. bar u prvom razdoblju svoje delatnosti. prema tome. Odakle im oru je? Nisu mogli da ga steknu u toku jednog dana.. nego ce svaka ena zaiskati u susjede svoje i u domacice svoje nakita srebrnoga i nakita zlatnoga i haljina." A u dvanestom delu (stih 36) te iste knjige citamo: "l Gospod ucini. Naucnici do dana dana njeg imaju velike muke da utvrde datum Izlaska. gde su se prihvatili sitne trgovine i zanatstva. u pustinji ostati samo tri dana i da ce ga doneti cim se vrate. jer se u isti mah govori o pozajmici i pljackanju Egipcana. Ramzes je bio izuzetan faraon. iskljuceno da su slobodu zaista izborili oru jem. opljackali egipatske kuce i pobegli preko granice. . Nije." U oba ta teksta zacuduje odsustvo doslednosti.." (Izlazak. naime. U prilog ove teze govori i cinjenica da su za vreme puta kroz pustinju vodili pobedonosne bitke. potajno sakupljali tokom poslednjih godina ropstva. tlacenje i progon proizveli su sasvim suprotne posledice. Prisetimo se da je Ramzes II vladao od 1292. pre svega verovatno bio voda izrailjskog ustanka.n. Nema potrebe da se bavimo razlikama u 146 mi ljenju. Nema sumnje da je on sagradio gradove Ramzes i Pitom i nametnuo Izrailjcima kuluk.e. To su u potpunosti potvrdila arheolo ka istra ivanja. . .e. koja navode na ozbiljno razmil ljanje. godine p. vec su ga. pa kad podete. Egipat je za njegove vladavine morao da brani zapadnu granicu od opasnih najezda Libijaca. Nosio je tipicno egipatsko ime. necete poci prazni. stekao obrazovanje na faraonovom dvoru.Pretpostavlja se da je uzrok izdavanja naredbe bilo veliko mno enje Izrailjaca i rastuca prenaseljenost delte nakon to je tamo sme tena centralna administracija s mno tvom cinovnika. Mojsije je. nasledni-ka Ramzesa II. U Bibliji nalazimo dva zagonetna stiha. koje su po tom pitanju jo uvek predmet polemika u naucnim krugovima. Ubistvo i bekstvo na Istok nisu bili samo izraz njegovog licnog bunta.. Iz Biblije proizlazi i to da mnogi Izrailjci u to vreme nisu mogli da se prehrane gajenjem stoke. Doveli su do budenja rasnog jedinstva. U svetlu te pretpostavke. 2. vec je to i prvi signal bunta izrailjskog naroda. ta se zapravo krije iza toga? Uzmimo da su Izrailjci na prevaru pozajmili zlatno i srebrno posude pod izgovorom da ce. U tom slucaju bilo bi razumljivije za to ih je faraon gonio tako besno cak do Crvenog mora. koji su osetili posledice konkurencije snala ljivih Izrailjaca. To znaci da su iz Egipta morali da izadu do zuba naoru ani. Neki naucnici izvlace odatle zakljucak da su Izraljci podigli ustanak. Danas se znacajna vecina naucnika priklonila mi ljenju da je Izlazak iz Egipta nastupio u drugoj polovini XIII veka p. i metnuce na sinove svoje i na kceri svoje. te im dado e. i oplijenicete Misir. Utvrdeno je. do 1234. gde je iveo kao velikodostojnik. kao to su uvera-vali faraona. _______________________________________ 145 'Bmysfe legende------------------------------------------------------------------------Kao to obicno biva. . 23) skriva se sugestija da se Mojsije vratio iz izgnanstva u Egipat nakon stupanja na presto faraona Merneptaha.

.

naime. Rezultati dosada njih istra ivanja su prosto senzacionalni. putovali s njima iz mesta u mesto. izmi ljotina kompilatora Biblije sa ciljem da se uvelica vojnicka slava Isusa Navina? Tra eni su razliciti izlazi iz te neprijatne situacije. a ne XIII veka pre na e ere. ali Egipat je bio toliko iznuren. Mojsijevog naslednika. da dugo posle toga nije uspeo da povrati svoju moc. Mojsije je molio edomskog cara da mu dozvoli prelaz preko njegove teritorije. po Bibiliji. ali vec sada je nepobitno utvrdeno da je Jerihon postojao sedam hiljada godina pre na e ere. Postoje i drugi razlozi da se Izlazak smesti u drugu polovinu XIII veka. koji su napustili svoju balkansku postojbinu. ra trkanim zemljoradnickim naseljima. Medu naucnicima je nastala velika pometnja: s jedne strane iskopine iz stare edomske dr ave i istorijske prilike u Egiptu govore u prilog tome da je Izlazak nastupio u XIII veku. Ali u na em slucaju nije to najva nije. bunari i u nekoliko slojeva naslagani grobovi. znamo da u XIV veku p. ali njihova hipoteza ima toliko slabih strana da je vecina naucnika nije prihvatila.e. ali zgari ta i zdrobljeni gradevinski elementi nalazili su se u sloju koji potice iz XIV. Kao to nam je poznato iz Biblije. bacili su jaku svetlost na istoriju tog drevnog grada. dakle. morali da se pojave na njegovoj granici ba u tom stolecu. Izrailjci su verovatno iskoristili trenutnu slabost i metal u Egiptu da se oslobode ropstva. Poznato je. Njegova starost je utvrdena na osnovu nadenih skarabeja i karakteristicnih crte a na keramickim krhotinama. ne pre. tako da je odlucio da zaobide njegove granice. Utvrden je prevashodno na osnovu ska rabeja pronadenih u zgari tima. kuce. Ozbiljnije su primedbe koje je izneo cuveni francuski orijentalista Pjer Monte. utvrdenja koje je navodno osvojio Isus Navin.n. Ipak postoji jedan ozbiljan problem u tom proracunu. vec da su iveli u malim. prete no su pronadeni tragovi po ara i namernog pusto enja. Smatralo se. Dakle. i bio je odbijen. osvojio izrailjski narod pod vodstvom Isusa Navina. Arheolozi su uspeli da otkopaju ru evine hananskih gradova koje je. Sumnja se pojavila u vezi sa otkrivanjem Jerihona. da su najstariji gradovi nastali u Egiptu i Mesopotamiji. Iskopani su odbrambeni zidovi. Ova cinjenica je dovela do preokreta u gledanju na razvoj materijalne kulture. Jo uvek se nije doprlo da samog dna. Zahvaljujuci arheolo kim otkricima. a s druge strane imamo otkrice da je Jerihon osvojen citav vek ranije. jasan dokaz nasilnog osvajanja. Edom jo nije postojao i da je stupio na istorijsku pozornicu tek u XIII veku kao dobro organizovana i sna na dr ava. Ru evine grada cine ogromno uzvi enje na zapadnoj obali Jordana. na kojem se nalazilo najstarije naselje. Merneptah je dodu e iz tih bitaka sa osvajacima iza ao kao pobednik. On izra ava sumnju da je datum koji su dali arheolozi ispravan. Od 1952. Britanska ekspedicija je utvrdila da su osvajaci zaista razorili Jerihon. po to je Edom bio sna na vojna dr ava. Ali nije se odlucio da upotrebi silu. osim toga. U slojevima iskopina. po njegovom mi ljenju. Neki istra ivaci tvrde da postoje izvesni tragovi da su Izrailjci izi li iz Egipta u XIV veku. Skarabeji su bili dragocen porodicni ukras: prenosili su se sa oca na sinove. koji nesumnjivo poticu iz druge polovine XIII veka. zdrobili mocnu hetitsku dr avu i zauzeli obalu Sredozemnog mora. to je verovatno najstariji grad u istoriji covecanstva. da na njima . vr eni pod vodstvom engleskog arheologa dr Ketrin Kenion.a sa istoka su dr avu napali indoevropski narodi. Izrailjci su. osim toga. godine britanska ekspedicija tamo neprekidno vr i iskopavanja. Najnoviji arheolo ki radovi. nisu pouzdano svedocanstvo. a oni. a otkrica u Jerihonu pokazala su da prvenstvo u tom pogledu pripada Palestini. A mo da Izrailjci i nisu osvojili tu sna nu tvrdavu? Mo da ce se pokazati da je doticni fragment biblijske price legenda. da ljudi iz neolitskog doba nisu podizali gradove. Pretpostavljalo se. prodrli u Malu Aziju.

.

skarabeje sa imenom faraona Tutmesa III i u doba Ptolo-mejaca. ili u XIII veku pre na e ere. Ram-zesa II i mnogih drugih faraona sa suprugama i kcerkama. nalazio i Merneptah. Pilona. koja su strucnjaci veoma savesno izvr ili. na primer. nisu utvrdila ni najmanje tragove delovanja morske vode na telu mrtvog faraona. poglavlje: Posmrtne muke faraona. amsterdamska sinagoga ga je izop tila zbog irenja jeresi. Trebalo je uzeti u obzir jo i mogucnost da je njegovo telo more izbacilo na obalu i da je nakon toga.* Tamo su pocivali ostaci Setija l. Tako su se poznavaoci Biblije na li pred dilemom: ili su Izrailjci napustili Egipat u XIV veku i zaista osvojili Jerihon. **Kada se ovaj deo knjige pojavio u casopisu "Oko sveta".. Sa istoricarima smo do li do uverenja da je Izlazak bez sumnje morao da se dogodi za vreme faraona Merneptaha. ali je nedostajao Merneptah. Prema ortodoksnoj tradiciji. to se ne mo e reci za drugu. usudio da dovede u sumnju njegovo autorstvo.. da ga je Bog na taj nacin kaznio za ugnjetavanje i progon Izrailjaca. koji se navodno utopio u Crvenom moru. vec da je umro prirodnom smrcu u svom dvorcu..H.** Ukoliko podatak da se faraon utopio ima marginalni karakter. Kako je lako pogre iti pri odredivanju starosti kulturnih slojeva na osnovu tako nepouzdanih svedocanstava! U ni ta manjoj meri ovo se odnosi i na keramicke krhotine. gle cuda. cak i povr no citanje Petoknji ja ukazuje na neosnovanost tradicionalne teze. takozvanog Petoknji ja. po svojim posledicama va niju legendu. dva Arabljanina su otkrila podzemne katakombe. autor prvih pet knjiga Staroga zaveta. primio sam nekoliko pisama od citalaca. Biblijska prica se nije odr ala pred neumoljivom tacno cu nauke.urezana imena kraljeva u najmanju ruku nisu dokaz da su nastali ba u vreme njihove vladavine. biblijska prica je bila ponovo dovedena u pitanje. Ali godine 1898. Egipatske zanatlije pravile su. Jednom recju. koji su mi skrenuli pa nju na protivrecnost izmedu gornjeg tvrdenja i mi ljenja koje sadr i knjiga V.-1677. uostalom. da bi ih sakrili 149 $i6tys/(e legende------------------. Kako je Mojsije mogao da opi e svoju smrt. Bultona Vecnost piramida i . to je trebalo da potvrdi biblijsku pricu. kojih je. a onda Isus Navin nikako nije mogao da bude njegov osvajac. U "Dolini kraljeva" pronadena je druga zajednicka grobnica sa cetrnaest faraonskih mumija. da se covek ne mo e nacuditi kako je tako dugo mogla biti ozbiljno uzimana u obzir. Medutim. ne mogu da se primene na nalazi te u Jerihonu. Josifa Flavija. Krajem W pro log veka. u koje su egipatski sve tenici polo ili trideset i sedam kraljevskih mumija u drvenim kovcezima. bio je sam Mojsije. iako u velikom broju slucajeva nisu li eni osnova. kojim cudom je znao da ce mu se grob izgubiti i da nikada nece biti pronaden. uostalom. Kasnije cemo videti na koji nacin naucnici poku avaju da razve u taj Gordijev cvor. Ibn Ezru i Urijela d'Akostu. Na zavr e* Vidi: Zenon Kosidovski: Kad je sunce bilo bog. Tako je iza lo na videlo da se nije utopio u moru. prema pogrebnom obredu. Desetine pokoljenja duboko je verovalo da je ba takva bila sudbina toga vladara.-----------------------------------------------------od pljacka a grobnica. mo e isto tako dobro da potice i iz XIII veka. balsamovano. u Jerihonu otkopano malo. Ali. iz cega proistice da biblijska prica o razaranju tog grada nije neopozivo oborena. Kao posledica svega toga.) slediv i. a kad se filozof Baruh Spinoza (1632. Na primeru ove dramaticne price mo e se videti kako *^ su se u Bibliji zamrsile istorijske cinjenice sa legendama. po to su iskopine na kojima su zasnovali svoj zakljucak bile izlo ene veoma strogoj kritickoj oceni. odnosno 13 godina kasnije. Ali pronalazaci Jerihona odbacuju Monteovu tezu. Oni tvrde da njegovi argumenti. usecene u steni. u naucnim krugovima danas ./ladava mi ljenje da je Jerihon razoren u XIV veku pre na " ere. Pjer Monte smatra da kulturni sloj Jerihona u kojem su pronadeni tragovi po ara i nasilnih uni tenja. lekarska ispitivanja. a medu njima se.

.

U prvoj prici Bog stvara mu karca i enu estog dana istovremeno. >Bi6ujs%§ (e/ende prostor. bio prenet !z prvobitne grobnice u zajednicku katakombu.10) citamo: "Ali ne usta vi e prorok u Izrailju kao Mojsije. Ko pa ljivo procita prvo i drugo poglavlje Knjige Postanja. Petoknji je je prevedeno na grcki jezik za zajednicu aleksandrijskih Jevreja. fj III veku pre na e ere. novija nauka je odbacila taj dokaz iz sledecih razloga." Danas je vec poznato da je izraz prorok u ao u upotrebu u hebrejski jezik znatno kasnije. Ono obuhvata najstariju izrailjsku tradiciju. U pricama vrvi od protivrecnosti i nedoslednosti. Kada bismo hteli sve da ih iznesemo. Zato cemo se ograniciti samo na neke. Smit objavio godine 1929. koju su. Telo faraona je bilo balsamovano. Prvi jevrejski car bio je Saul. nosila "znake inkrustracije kristalima soli". Danas je poznato da se u Avramovo vreme pomenuti grad zvao Lais. odmah ce primetiti da se trecim stihom drugoga poglavlja zavr ava jedna prica o stvaranju coveka i pocinje potpuno druga na istu temu.* Kriticka analiza teksta pokazala je da je Petoknji je sklop najraznovrsnijih predanja.. odnosno prevod sedamde-setorice (zaokru eno receno). Iz Petoknji ja doznajemo i to da je Avram gonio neprijatelje sve do grada Dana. ali i ovi koje smo naveli. dakle mnogo posle Mojsijeve smrti. trebalo bi tome posvetiti veliki *U IV veku na e ere. Osim toga. 36. sveti Jeronim je preveo Stari zavet na latinski. Namerno smo upotrebili rec sklop. da je taj va an detalj objavljen tek 30 godina nakon to je mumija otkrivena. Autor te knjige navodi pismo koje je arheolog E. .) napisao: "Pre nego to su Poljaci imali predsednika Dr avnog saveta". Otkud je Mojsije mogao da zna da ce Izrailjci imati cara? To bi bilo isto kao da je na istoricar Adam Naru evic (1733. Nazvao ga je Vulgata (od vulgatus . to je trebalo da bude dokaz da se faraon zaista utopio u moru. 31). obratiti pa nju na cudnu cinjenicu.tragedija Pompeja. zajedno sa ostalim faraonima. pre svega. zajedno sa ostalim hebrejskim knjigama Staroga zaveta. Prema legendi. Stoga je prevod nazvan Septuaginta. Petoknji je cini izvesnu zatvorenu narativnu celinu. Treba. koja poticu iz perioda od IX do IV veka pre na e ere.. Jakub Vujek je preveo Stari zavet na poljski iz Vulgate.rasprostranjen). u londonskom listu The Times. Navedimo jo jedan primer izrazitog anahronizma u Petoknji ju: "A ovo su carevi koji care-va e u zemlji Edomskoj prije nego se zacari car nad sinovima Izrailjevijem" (Postanje. predstavljaju dovoljan dokaz da osnovni oblik Petoknji ja nije mogao da nastane pre kraja XI veka pre na e ere. daje mu u . posebno upadljive primere. koji je vladao u poslednjoj cetvrti XI veka pre na e ere. koji su zaboravili svoj ma-ternji jezik. o tetili pljacka i grobnica. Slicni anahronizmi mogli bi da se nabrajaju u beskonacnost.Zerwn 3(psi tku knjige Zakoni ponovljeni (34. bekstvo iz egipatskog ropstva i put kroz pustinju. -1796. prevod su u toku sedamdeset i dva dana izvr ila sedamdeset i dva naucnika poslana iz Jerusalima. a dugotrajni i komplikovani proces balsamovanja sigurno je morao da ukloni svaki. Treba imati na umu da je Merneptah. po to je kompilacija ivena tako grubim nitima da nije te ko raspoznati njene sastavne delove. inace. koja se razlikuje od prve u veoma va nim pojedinostima. koja se odnosi na ivot jevrejskih praotaca. kao i zbornik zakona i liturgijskih propisa. pa i najmanji trag morske soli.. a tek znatno kasnije preimenovan je u Dan. U njemu se tvrdi da je mumija faraona Merneptaha. U drugoj prici Bog stvara mu karca od blata. onda su oni mogli da poticu iz drugih izvora. Ako su na mumiji zaista pronadeni kristali soli. uvodi ga u rajski vrt.

.

a po to je odgovarao interesima sve tenstva i kompilatora Petoknji ja.dru tvo ivotinje. i bili novajlije na Sinajskom poluostrvu. Naziva se diptam ili Mojsijev grm. Jedan primerak je prenesen i u Poljsku. navikli na ivot na stalnom boravi tu u Egiptu. Prema tome. Godine 1960. ispricao kako mu se Jehova obratio iz grma koji je goreo. kao i pokoljenja njihovih predaka. na mestu gde je ubode insekt. a nije sagorevao. Kako su onda mogle da se uzdignu do cuda? Odgovor je jednostavan. na primer. koji poticu iz razlicitih epoha. kao to mi bere-mo jagode. naravno. Dana nji stanovnici Smajskog poluostrva neizmerno bi se zacudili kada bi im neko rekao da je nalet tih ptica cudo. dakle dovoljnu kolicinu da utoli glad. Kod kasnijih pokoljenja vladala je op ta tendencija da se od Mojsija pravi licnosti koju je Jehova obdario natprorodnom moci. prilikom obilaska Sinajskog poluostrva. iskoristili srecnu priliku da prirede lov na njih. i zasaden u stepskos tenovitom rezervatu u Skorocicama. prepelice se u ogromnim jatima sele iz dubine Afrike u Evropu.. Iscrljene dalekim putem. Oni znaju da se. sigurno su neke njegove postupke morali smatrati za cuda. luci sladunjavu tecnost koja se brzo stvrdnjava na vazduhu u bele kuglice nalik gradu. koje se lako pali na suncu. U Egiptu im je. Nije. U vreme opisivanja njegovih dela ovaj proces mitologizacije bio je vec sasvim okoncan. iz vremena svog izgnanstva. Godine 1927. U svetlu tih otkrica biblijska mana prestaje da bude cudo. pripisivanje njegovog autorstva jednom co-veku. l tu ve tinu Mojsije je nesumnjivo naucio kod Madijanaca. bez poku aja uskladivanja njihove price. Naucnici su stavili pod lupu i navodna Mojsijeva cuda i nepobitno utvrdili da su u mnogim slucajevima to bile najprirodnije pojave. Neocekivani su bili i rezultati ispitivanja vezanog za cuvenu biblijsku manu. * Isto tako stoje stvari i sa prepelicama. Ta narocita biljka ispu ta isparljivo. njegovi saputnici. etericno ulje. masovno idu u stepu da sakupljaju bele. i pored . zoolog Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. bagdadski ulicni prodavci i danas nude na prodaju slatku smolu metljike pod nazivom man. koja u prolece. odnosno Mojsiju. Mojsije je. poznavao njenu prehrambenu vrednost i zahvaljujuci tome mogao je da nahrani Izrailjce. stepa i planinskih pre-dela. Biblija pripoveda da je Mojsije u podno ju gore Horiv udario tapom u stenu i da je odmah iknula izvorska voda. A ta tek da ka emo za Izrailjce koji se posle toga vekovima iveli u Hananu i prirodu Sinajskog poluostrva uop te nisu poznavali. Znanje koje je stekao iskustvom iskoristio je kasnije za vreme Izlaska. Do dana dana njeg to rade beduini. iskljuceno da je sam Mojsije predstavio neke svoje postupke kao cuda. u srezu Busko. Danas vec znamo da ovaj grm nije bio njegova izmiZerwn 9(psidbvs/Q. U prolece. i tek na kraju od njegovog rebra stvara enu. Mojsijeva cuda postala su sastavni deo vere jehovizma. koji su. Mojsije je iveo na Sinajskom poluostrvu tokom svog progonstva i naucio je od Madijanaca kako da pre ivi u surovom okru enju pustinje. nema osnova. Izrailjci su nesumnjivo nai li upravo na takvo jato prepelica i. obicno padaju na zemlju du morske obale i toliko su iznemogle da ih tamo nji stanovnici hvataju golim rukama. lepljive kuglice. tampa je objavila da je na veliko cudenje tamo njih stanovnika Mojsijev grm jednog vrelog dana planuo plavo-crvenim plamenom. Bodenhajmer. Jedna osoba mo e da sakupi kilogram i po dnevno. vec da se i danas mo e naci na Sinajskom poluostrvu. nai ao je na jednu vrstu metljike. uostalom. Ocigledno je da se suocavamo sa dva savim nezavisna izvora koji su mehanicki spojeni. Putem kriticke analize teksta utvrdeno je da je u celom Petoknji ju rec o cetiri posebna izvora. s dolaskom proleca. da bi na taj nacin stekao vecu poslu nost praznovernih Izrailjaca. Lokalni beduini su veliki ljubitelji te poslastice i. Medutim. Ono to je jo zanimljivije. ljotina.

dugotrajne su e, u podno ju brda, pod krhkim slojem peska i kre-cnjaka, obicno sakuplja ki nica. Dovoljno je razbiti tu koru da se dode do vode i ugasi ed.

Nakon trodnevnog puta kroz pustinju Sur, Izrailjci su se zaustavili u Meri. Bili su ogorceni, jer im je ponovo nedostajala voda. Tamo ih je cekalo veliko razocaranje, jer se ispostavilo da je izvorska voda gorka i da nije za pice. Tada je Mojsije bacio u izvor neku grancicu i voda je nekim cudom postala slatka. U vezi s tom pricom utvrdeno je da u okolini Mere i danas postoji gorki izvor. Englezi su izvr ili hemijsku analizu njegove vode i utvrdili da ona sadr i izvestan procenat kalcijum-sulfata. Kada se toj vodi doda oksalna kiselina, sulfat se talo i na dnu i voda gubi svoju gorcinu. Beduini slade gorki izvor bunastom biljkom zvanom elvah, koja u svojim sokovima sadr i znacajnu primesu oksalne kiseline. Na putu od podno ja Sinajske gore do Kadisa, Izrailjci su ponovo osetili nesta icu hrane. Zbog toga su nastale nove jadikovke i optu be. Tada je na logor palo drugo jato prepelica i izgladneli putnici halapljivo su se bacili na njih. Ali ovoga puta pokazalo se da je meso ptica veoma opasno po zdravlje, gotovo svi su se te ko razboleli, a mnogi su lakomstvo platili ivotom. U Petoknji ju je ta dramaticna epizoda postala prica sa na-ravoucenijem da Bog ne pra ta onima koji se bune protiv njegove volje. Sve je govorilo u prilog tome da ovaj deo price treba ba tako shvatiti. On pokazuje tipicne odlike poucnog narodnog predanja, koje se prenosilo od usta do usta kroz nebrojena izrailjska pokoljenja. Iznenadenje je bilo utoliko vece kada se ispostavilo da dogadaj nipo to nije plod bujne ma te. Direktor Pasterovog instituta u Al iru, profesor Ser an, otkrio je da se na Sinajskom poluostrvu zaista povremeno pojavljuju "otrovne prepelice". To su ptice koje se pre odletanja za Evropu zadr avaju u Sudanu i tamo se hrane zrnevljem koje sad i otrovne materije. Njihovo meso je tetno, pa cak i opasno po ljudski ivot. Izrailjci su imali tu nesrecu da ulove ba takve prepelice, a njihov nesrecni dogadaj na ao je izraz u biblijskoj prici. Upravo u istu kategoriju treba ubrojati i nevolju sa otrovnim zmijama, koja je sna la putnike na pola puta izmedu Kadisa i Akabskog zaliva. vajcarski putopisac Jakob Ludvig Burk-hart boravio je od 1809. do 1816. godine na Sinajskom poluostrvu i na delu izrailjske mar rute, navedenoj u Bibliji, nai ao na dolinu koja je bila prekrivena mno tvom otrovnih zmija. Ta dolina je od vajkada bila boravi te tih gmizavaca, pa je beduini oprezno zaobilaze na svojim putovanjima. Dakle i taj frag154 Zenon %osidbvs/<i ment price mogao bi da bude zasnovan na autenticnim do ivljajima. Vec odavno skrenuta je pa nja da su egipatske pokore (osim desete) u faraonovoj dr avi bile, moglo bi se reci, normalna pojava. U periodu rasta Nila, voda je cesto postajala sme-decrvena, zbog nanosa iz etiopskih jezera. Pored toga, svakih nekoliko godina, u vreme poplava, u tolikoj meri su se razmno avale abe, komarci i drugi insekti, da su egipatski seljaci to do ivljavali kao nesrecu. Kada je rec o gradu, on je na Nilu, zaista, izuzetno retka pojava, ali ponekad je nailazio i tada je teta koju je izazivao bivala ogromna. Medutim, mnogo ce ce Egipat je snalazila nesreca najezde skakavaca. Ako govorimo o tami, ona je bila prouzrokovana jakim vetrom sirocco. On je u pustinji dizao ogromne oblake peska i bacao ih na Egipat, zaklanjajuci sunce tako gustim velom, da je nastupao gusti mrak. Po Bibliji, sve te pokore prouzrokovao je Mojsije s na-merom da izvr i pritisak na nepopustljivog faraona. Kako je takva legenda mogla da nastane? Ukoliko su navedene nesrece pogodile Egipat u vreme vladavine faraona Merneptaha, dakle u periodu kada je tamo delovao Mojsije, odgovor bi bio lak. Izrailjci, ljudi prosti i skloni praznoverju, mogli su da dodu uve-renja da je Mojsije, veliki carobnjak i opunomocenik Jehove, na taj nacin ka njavao progonitelje, tavi e, cak i Egipcani su mogli u to%te poveruju, po to su ionako verovali u postojanje carobnjaka koji imaju moc da cine cuda. Uostalom, kao to nam je poznato iz

dokumenata i Biblije, nekim njihovim sve tenicima pripisivane su upravo te iste natprirodne sposobnosti kakve je pred faraonovim prestolom demonstrirao Mojsije. U ovom slucaju, radilo bi se o obicnom vremenskom redosledu pojava (post hoc), koje su ljudi skloni da me aju sa uzrocnim odnosom (propter hoc). Po mi ljenju Izrailjaca Mojsije je bio mocni cudotvorac, koji je svojim cudima cesto izazivao divljenje, tako da je i na Egipat mogao da po alje deset uzastopnih pokora. Zanimljiv primer takve zablude nalazimo u cuvenom Rostanovom delu Chanteclair. Tamo se pojavljuje petao, koji je primetio da sunce izlazi kad god zakukurice; tako je stekao duboko uverenje da ga on poziva na nebo. Uzrocno me anje medusobno nezavisnih pojava ili dogadaja le i, dakle, u osnovi mnogih religijskih legendi i mitova. Na alost, nemamo nijedan dokaz da su biblijske pokore zaista 'Bififijsfe legende Itt pogodile Egipat u vreme vladavine faraona Merneptaha. One su mogle da se dogode i nekoliko ili cak desetak godina pre Mo-jsijevog povratka u prestonicu Ramzes. Da li je zbog toga na a teorija neosnovana? Nacelno nije, po to joj u pomoc dolazi jo jedna odlika nastanka mitova. Ona se zasniva na tome da se u narodnoj predstavi, sa protekom godina, vremensko rastojanje izmedu dva znacajna dogadaja postepeno smanjuje, dok na kraju ne dode do potpune sinhronizacije. Izrailjci su, po predanjima, pamtili prirodne katastrofe, koje su s vremena na vreme pogadale Egipat, i tokom vremena, da bi istakli Mojsijevu moc, stvorili su legendu da ih je on izazvao. To im je pru alo moralno zadovoljenje, jer je na taj nacim nadmeni faraon bio poni en, a njegova okrutnost prema izrailjskom narodu nije izbegla bo ju kaznu. U Bibliji nailazimo i na druge primere prenebregavanja vremena prilikom stvaranja legendi. Znamo, na primer, da je ha-nanski grad Gaj , koji je prema Bibliji osvojio Isus Navin, prema nekim arheolozima u to vreme vec pet stotina godina le ao u ru evinama. Potomci izrailjskih osvajaca Hanana bez sumnje su cesto razmi ljali o njegovim ru evinama i govorili: "Eto, to je grad koji je razorio Isus Navin". Popularna verzija kasnije je u la u Bibliju i tek savremena arheolo ka istra ivanja uspela su da je obore. Analogan slucaj imamo i u vezi sa Jerihonom, koji je, kako je pokazala engleska arheolo ka ekspedicija, osvojen sto godina pre pojave egipatskih Izrailjaca u Hananu. Nije besmisleno navesti jo jedan, neobicno zanimljiv primer iz te oblasti. Mojsijevi izvidaci, poslani u Hanan, vratili su se sa ve cu da u Hebronu ive Enakovi sinovi iz roda divova. Setimo se da je i car Vasanski Og bio div, koji je spavao u deset lakata dugoj, a cetiri irokoj eleznoj postelji. Pokazalo se da je legenda o tim divovima nastala pod utiskom drevnih me-galitskih grobova, zvanih dolmeni. Takvi dolmeni su pronadeni i u evropskim zemljama i zbog tih velikih dimenzija nazvani su "postelje divova". Godine 1928. nemacki arheolog Gustav Dalman otkrio je dolmene ba u okolini Hebrona i na teritoriji drevne vasanske dr ave. To su grobovi od velikih kamenih blokova, koji poticu iz mladeg kamenog doba, sagradeni od bazal-ta tvrdog kao celik i sigurno je zato nastao biblijski izraz: "odar gvozden." Narodna ma ta, nesvesna ogromne vremenske distance koja deli te grobove od Mojsija, povezala ih je sa nizom dogadaja oko Izlaska. Zato u biblijskoj prici citamo da je u Hebronu ivelo pleme divova i da je i car Vasanski Og bio div. Nekoliko reci moramo da posvetimo i desetoj egipatskoj pokori. Te ko nam je, naravno, da olako prihvatimo kao verodo-stojnu biblijsku tvrdnju da je smrt izabrala ba prvu decu i prvu mladuncad domacih ivotinja. Ne mo e, ipak, da se odbaci pretpostavka da je legenda odjek neke epidemije, koja je desetko-vala decu u gornjem Nilu, ali nije doprla do zemlje Gesemske, tako da od nje nisu stradala izrailjska deca. Ostalo je vec dodala narodna ma ta. Jevrejska plemena, kao to nam je poznato iz price o Isavu i Jakovu i drugih biblijskih prica, pridavala su veliku va nost prvorodenim sinovima. Oni su bili glavni na-slednici

i nastavljaci roda. Smrt prvorodenog sina bila je neupo-redivo veca nesreca od smrti njegove mlade brace. Izrailjci su zato stvorili legendu da je Jehova veoma surovo kaznio gre ne Egipcane ubijajuci njihove prvorodene sinove i prvu mladuncad ivotinja. Predmet estokih naucnih rasprava vec odavno je i cudo prelaska preko Crvenog mora. Pitanje je utoliko slo enije, jer je povezano s topografskim utvrdivanjem Mojsijeve mar rute. U nekim popularnim monografijama nailazimo na tezu da je put Izlaska van svake sumnje utvrden na osnovu biblijskih tekstova i arheolo kih iskopina. U stvari, savremena nauka, u najmanju ruku, wije u to sigurna. To zavodljivo upro cavanje imalo je za cilj da doka e da se Mojsije, pre av i preko Crvenog mora, uputio pravo na Sinajsku goru, koja se poistovecuje sa planinom na ju nom rtu Sinajskog poluostrva. Treba, pre svega, reci da u biblijskoj prici u tom pogledu postoje ozbiljne praznine, precutkivanja, cak i neke protivre-cnosti, tako da je te ko stvoriti jasnu sliku cele mar rute. Arheolo ka istra ivanja nisu uspela da sa punom sigurno cu identi-fikuju ru evine gradova koji su navedeni u Bibliji. Tako je, na primer, va na etapa u mar u Izrailjaca bio grad Migdol. Ali Mig-dol na hebrejskom i egipatskom jeziku znaci utvrdena kula, a naselja s takvim imenom otkopana su na vi e mesta. Ovde ne mo emo da ulazimo u veoma slo ene i podrobne rasprave na ovu temu, ali je dovoljno reci da uop te nije sigurno da se Mojsije direktno uputio na tradicionalnu Sinajsku goru. Raspola emo znacajnim podacima da je prvi cilj njegovog puta bio grad Kadi Varnija, u Negebu, koji le i u ju nom 157 delu Palestine. to se tice gore na kojoj je sklopljen zavet sa Jehovom, mnogi istaknuti istra ivaci sme taju je u drevnu zemlju Madija-naca, istocno od Akabskog zaliva, dakle u Arabiju, a ne na rt Sinajskog poluostrva. Prema tome, svi poku aji rekonstrukcije mar rute Izlaska imaju, silom prilika, hipotetican karakter. Danas se navode tri moguca puta: ju ni, srednji i severni. Bilo bi previ e zamorno da navodimo njihove deonice, zato prila emo kartu na kojoj je prikazan njihov pretpostavljeni tok. Kao to smo vec naznacili, to pitanje je tesno povezano sa prelaskom Crvenog mora. Pre tri hiljade godina, zapadni ogranak toga mora, koji se danas zavr ava kod Sueca, dopirao je mnogo dalje na sever, spajajuci se s Gorkim jezerima, a mo da cak i s jezerom Timsah. To su nesumnjivo dokazala geolo ka ispitivanja. Danas se na tom mestu nalazi Suecki kanal, ali se u Mojsijevo vreme na tom odsecku nalazio plitko poplavljen teren ispresecan mocvarama i uskim prevlakama zemlje. More, koje su Izrailjci pre li ne ukvasiv i noge, na hebrejskom jeziku zove se Jam Sul. LJ pravilnom prevodu to znaci Tr cano more. Tek u Novom zavetu nailazimo na tvrdnju da je to bilo Crveno more. Medutim, na Crvenom moru nije bilo i nema trske, dok je u mocvarnim predelima laguna i plicaka rasla veoma obilno. Odatle moramo da izvucemo zakljucak da je biblijski Jam Suf, upravo Gorka jezera. U tom slucaju, Mojsijevo "cudo" mo e bez te koca da se objasni. Izrailjci su i li pe ke i s lakocom su mogli da se provuku izmedu blata i poplavljenog terena, koristeci plitke gazove i uske prevlake zemlje. A Egipcani su na svojim te kim bojnim kolima, u estokoj poteri, verovatno zalutali u lavirintu mocvara i zaglibili se u blatu. Mo da su se, kako tvrdi Biblija, cak i utopili, jer su se tamo cesto dizali sna ni severozapadni vetrovi, koji su gurali ispred sebe ogromne vodene talase i naglo pretvarale plicake u opasne dubine. Kao to vidimo, ta teorija je savim ubedljiva. Na alost, ima jednu slabu stranu. Egipcani su sigurno dobro poznavali predeo Gorkih jezera sa njegovim opasnim zamkama i ne bi postupali tako lakomisleno. Na kraju krajeva, egipatsku vojsku je predvodio sam faraon i njegovi u bitkama iskusni komandanti,

15S Zerum 9(psidbvs%i. a njih je te ko osumnjiciti za diletantizam i nedostatak opreznosti. Tako se pojavila potreba da se potra i neki drugi nacin za obja njenje "cuda". Medu mnogim hipotezama, najvece priznanje je dobila smela hipoteza vec vi e puta pomenutog francuskog orijentaliste Pjera Montea. On polazi od pretpostavke da su se Izrailjci, po to su napustili prestonicu Ramzes, uputili pravo na sever, a zatim i li du obale Sredozemnog mora prema granici Hanana. Ali na putu su nai li na egipatska utvrdenja i na otpor primorskog stanovni tva, koje Biblija pogre no naziva Filistejcima, po to su Filistejci prodrli u Palaestinu tek nekoliko desetina godina kasnije. Prepreke su, prema tome, primorale Izrailjce da naglo skrenu na jug. U Bibliji nailazimo na bele ke koje potvrduju tu severnu varijantu Izlaska. Tako se, na primer, Migdol tamo opisuje kao najseverniji grad u Egiptu. Arheolozi su prona li njegove ru evine u Abu Hasanu. U Knjizi Izlaska (14, 2) citamo: "Ka i sinovima Izraeljevim neka saviju i stanu u oko pred Pi-Airot izmedu Migdola i mora prema Vel-Sefonu." Danas znamo da je Vel-Sefon bio znacajno sredi te hananskog kulta boga Bala Sefona, cije ime u prevodu znaci Gospodar severa. Grci su ga poisto-vecivali sa Zevsom Kasiosom. Njegov hram se nalazio na brda cu Mons Casius, koje le i na uskom zemljouzu izmedu Sredozjfnnog mora i jezera Sirbonis, kasnije nazvanog jezerom Bardavil. Izrailjci su verovatno izabrali stari, prometan drum koji je vodio obalom Sredozemnog mora i uskim pojasom kopna koje deli Sredozemno more od jezera Sirbonis. Njega su cesto koristili i Rimljani, a 68. godine pre na e ere Tit je tim putem vodio svoje legione protiv pobunjenih jerusalimskih Jevreja. Jezero Sirbonis le i nekoliko metara ispod povr ine mora i cesto toliko presu uje da njegovim dnom mo e da se prede, pa cak i kolima bezbedno da se preveze. U vreme grcke vladavine u Egiptu, tamo se dogodilo nekoliko katastrofa. Iznenadne bure na Sredozemnom moru prekidale su usko parce kopna i potapale putnike koji su i li dnom jezera u elji da skrate sebi put. Na osnovu tih cinjenica, Pjer Monte je rekonstruisao tok dogadaja opisanih u Bilbliji. Izrailjci su uspeli da predu preko uskog pojasa zemlje i pribli avali su se istocnoj obali isu enog <Bi6ft/sl(g legende-------------------jezera. Egipcani, u nameri da opkole begunce i preseku im put, u galopu su pojurili preko suvog dna jezera. Kad su se na li na samoj sredini ogromne udubine, na Sredozemnom moru iznenada se podigla bura. Sna ni vetar, koji je duvao sa severa, dizao je ogromne talase, koji su presekli usku branu i srucili se na Egipcane. Jezero je bilo sedamdeset kilometara dugo i dvadeset iroko. Visoka obala, gde su mogli da se sklone, bila je previ e udaljena, tako da su nestali u pobesnelim vrtlozima bujice. Izrailjci su svojim ocima videli iznenadnu propast svojih progonitelja, i ne treba se cuditi to su neocekivano spasenje pripisali cudotvornoj moci Mojsija. Izrailjske ene, sa prorocicom Marijom na celu, pesmom i igrom su odale pocast Jehovi i svome vodi koji je, po njihovom uverenju, pokretom tapa naredivao moru. Predimo sada na drugo pitanje iz Petoknji ja. Mojsije je, navodno, izveo iz Egipta est stotina hiljada mu karaca, ne racunajuci ene i decu, odnosno ukupno oko dva miliona ljudi. Vec na prvi pogled taj broj izgleda veoma preuvelican. Iskusni poznavalac pustinjskog ivota, ce ki putopisac Alojz Muzil, izracunao je da beduinsko pleme, koje broji pet hiljada porodica, za vreme mar a cini kolonu irine dvadeset i du ine preko tri kilometra, to je front kretanja iri, tim su mogucnosti pronala enja pa njaka i vode vece, ali istovremeno raste opasnost od napada neprijateljskih beduina. Muzil tvrdi da je potpuno iskljuceno da bi oaze Sinajskog poluostrva mogle da prehrane dva miliona Izrailjaca. A vec o tome da bi svi mogli da se smeste u jedan logor, kako tvrdi Biblija, ne mo e biti ni govora.

U vreme vladavine sudija. a popis stanovni tva je pokazao da Izrailjaca tada nije bilo vi e od pola miliona. 22. Danas je vec te ko poreci da. U velikom broju slucajeva predvidena je smrtna kazna kamenovanjem i istice se gotovo robovski polo aj ene. 22. Izrailjci ujedinili sa drugim plemenima. Tu spada i u Bibliji propovedano nacelo: "Oko za oko. ukupno iznosilo dvadeset pet hiljada ljudi. ruku za ruku. Takvim tumacenjem dobili bismo jo manju brojku. Oni se. jer vi znate kaka je du a do ljaku. Nismo ni svesni koliko neke legende ponekad mogu da budu tvrdokorne. bio sam Mojsije. ona ne oznacava samo broj hiljadu. iako je Mojsije. Tome u prilog govori i cinjenica da su u Egiptu dve babice bile u stanju da pomognu svim izrailjskim porodiljama. Skrenuta je pa nja i na hebrejsku imenicu e/e/. u su tini nema veliki znacaj. nemoj mu biti kao kamatnik. uverio izaelski premijer Ben Gurion.------------------------------------------------------------------------zacudujuce humanim zakonima. porodicnu grupu. l cini se da je ovaj poslednji broj najbli i istini. pravne i religijske postavke sakupljene u Petoknji ju bez ikakvog reda. Pitanje broja izrailjskih izbeglica. odnose na robove i robinje: odmah bi povratili slobodu. na primer. tako i njen vlasnik. Tako je. Zakoni su branili i udovice. lako mo e da zamisli. u Petoknji ju se srecemo sa <Bi6(ijsl(e legende -------------. (Knjiga Levitska (19. Uostalom. pokoljenje. Ali to se ne bi moglo reci za zbornik i genezu dakona Petoknji ja. obavezao sva plemena da uzmu uce ce u osvajanju Hanana. koji su bili etnicki ogranak Amalicana. poticu iz razlicitih epoha i predstavljaju rezultat vi evekovne evolucije drevne pravnicke misli. kome je poznata velicina dvomilion-skog grada. 23. sirocad i uboge od nepravdi bogata a i lihvara. odnosno samo est stotina porodica. nego ljubi bi njega svojega kao sebe samoga. to bi. U to se. on je javno izneo mi ljenje da je prema njegovom proracunu Mojsije imao da prehrani est stotina ljudi. koji nam daje Biblija. Jerihon osvojilo samo cetrdeset hiljada izrailjskih ratnika. kazni kamenovanja podle e kako ivotinja. Zato se pretpostavlja da su se tokom cetrdesetogodi njeg boravka u pustinji. najvece pleme opremilo je cetrdeset hiljada ljudi pod oru jem. vec i deo." (Izlazak. Surovost nekih zakona govori i njihovoj velikoj starosti." (Izlazak. da se tu radi o est hiljada naoru anih mu karaca.Savremeni covek. jer ste bili do ljaci u zemlji Misirskoj. kao to nam je poznato iz teksta. Medutim. i sama Biblija u kasnijim knjigama navodi daleko manje brojke. Godine 1960. savremene metode analize teksta nepobitno su dokazale neosnovanost takve tvrdnje. 22) "Kad da u zajam novaca narodu mojemu. zub za zub. kada se dodaju ene i deca. pre svega. 9) . Sa druge strane. ne udarajte na nj kamate. ukoli bi im gospodar izbio oko ili zub. Ocigledno je da tako slabe snage ne bi bile u stanju da osvoje Zajordaniju i Hanan. iako je znao da je ivotinja opasna. takozvane Knjige za-veta. nije to sprecio. Sve do XIX veka kru ilo je mi ljenje da je autor najstarijeg jevrejskog zakonika. na prilicno neprijatan nacin. i ne nosi srdnje na sinove naroda svojega. To je izazvalo ogroman gnev medu ortodoksnim predstavnicima izraelskog parlamenta i umalo da je Ben Gurion morao da podnese ostavku. Evo jo nekih primera kako doslovno glase u Bibliji: "Ne budi osvetljiv. 25) "Do ljake ne cvijeli. nogu za nogu". koliki bi prostor takav logor morao da zauzima. a ne dva miliona. a vlasnik. Jedan od primera te varvarske surovosti jeste i zapovest da u slucaju kada vo ubije coveka. izmedu ostalih i sa blisko srodnim Kenitima. Odakle ta fantasticna brojka? Neki naucnici smatraju da su redaktori Biblije jednostavno nacinili gre ku. siromahu koji je kod tebe.18) "Nemojte cvijeliti udovice i sirote" (Izlazak.

.

ali ih je zato oslobodio brige za opstanak. ali danas vec znamo da su ga tamo znatno kasnije uneli kompilatori Svetoga pisma. cak ni Deset bo jih zapovesti nije originalna tvorevina Izrailjaca. nisu mogli da nastanu za vreme nomadskih lutanja po pustinji. Jednom recju. po to su tesno povezani sa teokratskim poretkom. Isaku i Jakovu imenom El adaj." U prethodnim odeljcima Petoknji ja srecemo dodu e ime Jehova. u podno ju vulkanske planine Horiv. cinovnika. Time se obja njava izuzetna uloga koju im je dodelio u ivotu izrailjskog narod. to znaci da Mojsije nije mogao da bude njihov autor. cuvara. 2-3). koji je zaveden u Jerusalimu tek nakon povratka iz vavilonskog ropstva. u prevodu sa hebrejskog citamo: "Ja sam Jehova i javio sam se Avramu. Oni pretpostavljaju postojanje njiva. Kako proizlazi iz toga poredenja. Nakon povratka u Egipat. . kako tokom lutanja kroz pustinju. Bog mu se prvi put pokazao pod imenom Jehova. Oblast u kojoj su iveli nalazila se istocno od Akabskog zaliva. a imenom svojim Jehova ne bih im poznat. Tada je Aron uspostavio kult zlatnog teleta. obrede i obaveze gradana prema sve tenicima jo je novijeg datuma. egipatskog i hananskog zakonodavstva. dodu e. koji se lako priklanjao idolopoklonstvu. takozvana Knjiga zaveta daje nam sliku evolucije izrailjskog zakonodavstva od epohe sudija do Jezdrinih vremena. nedavno primljen od Madijanaca. kultu egipatskih i hananskih bogova. Izrailjci su i u tom pogledu koristili zaostav tinu Mesopotamije i Egipta. natplemenska uloga svedoci o tome da je trebalo da budu misionari jehovizma u narodu. jehovizam jo nije pustio duboko korenje u izrailjskim du ama. Prema tome. jednog od sinova Avrama i njegove druge ene Heture. Naime. U Knjizi Izlaska (6. u delu Die Ursprunge des israelitischen Rechts. cetrdeset godina svog izgnanstva proveo medu Madijancima. Naucnici koji su se posvetili istra ivanju ovog pitanja. asirskog. vinograda. Nemacki naucnik Alt. u dana njoj Arabiji. sela. Niz propisa koji se odnose na vr enje verskih du nosti. do li su do prosto senzacionalnih zakljucaka. pevaca i pomocnika sve tenika. To je bilo Izrailjcima blisko srodno pleme. to su pokazivale veoma ceste^ pojave otpadni tva. kojem je i sam pripadao. U zemlji Madijanaca. ovlastiv i ih da za svoje izdr avanje ubiru desetinu. autor Povesti Izraela. prihvatio se misije irenja njegovog kulta u izra-iljfckom narodu.Zakoni Petoknji ja prevashodno su odraz dru tvenih odnosa iz vremena kada su Izrailjci u Hananu vec prihvatili ivot na stalnom boravi tu i bavili se zemljoradnjom i zanatstvom. Dokazanao je i da je najstariji zbornik izrailjskih zakona iz Knjige zaveta adaptacija pozajmica iz zakonodavstva drugih drevnih naroda. tako i §* samom Hananu. Mojsije se tamo osecao kao kod svoje kuce i cak je za enu uzeo jednu od kceri njihovog sve teni-ka po imenu Jotor. Ta vi a. prema biblijskoj prici. vrtova. Sada prelazimo na najfascinantniji problem na ih razma162 tranja. prihvatio se detaljnog uporedivanja nekoliko drevnih tekstova i otkrio u Deset bo jih zapovesti zapanjujucu analogiju sa egipatskom Knjigom mrtvih i vavilonskim liturgijskim tekstom u-pnu. Pod Sinajskom gorom narod je tra io vracanje starih bogova. Mnogi naucnici pretpostavljaju da je Jehova bio bog rata Madijanaca i da je Mojsije postao njegov poklonik. iz podele hananske zemlje. Poku ajmo da ih prika e-mo to je moguce jasnije i krace. Vec znamo da je Mojsije. prema Bibliji. zajednickih bunara i malih gradova. Oni su u hramovima vr ili du nosti sve tenika. na pitanje ko je bio Mojsije kao tvorac jevrejske religije. To tele je prezriv naziv za bika Apisa. ogranicavajuci se na najznacajnije elemente njihovog rezonovanja. ciji su kult. otkrio je u njemu zavisnost od Hamurabi-jevog zakonika i hetitskog. Iskljucio ih je. Biblija izvodi njihovo poreklo od Madijama. Italijanski istoricar Ðuzepe Ricoti. pri cemu je naj e ce i najsigurnije pristalice svoje nauke na ao u Levijevom rodu.

Od tih reci trebalo bi da potice naziv levit. hipoteza prema kojoj su Leviti bili poklonici zmije veoma je verovatna. Kao primer mo e da poslu i kralj Solomon: dodu e slavio je boga Jehovu. na alost. l zaista. Neki naucnici su izneli pretpostavku da Leviti nisu predstavljali posebno pleme. vec sve tenicku kastu u Kadisu.---Izrailjci nekada upra njavali u Egiptu. postaje razumljiva zagonetna epizoda kada Mojsije u logoru uzdi e lik zmije da bi povratio zdravlje ljudima koje su ujele zmije otrovnice. bio mesto gde je sklopljen savez sa Jehovom. izmedu ostalog. Pod njihovim pritiskom Mojsije je morao da prihvati kompromis i da se slo i da pored kulta Jehove bude upra njavan i stari egipatski kult. savijati se). Kakav zakljucak odatle proistice? Prema toj teoriji. Tu su mogli da dodu u obzir i hananski uticaji. raspola emo izvesnim dokazima koji govore u prilog tome da se uputio tamo. To su. To se jasno vidi \ Zenon iz Druge knjige o carevima (18. Arheolo ka istra ivanja su pokazala da se kult zmije odr ao u Palestini jo nekoliko vekova i da je medu Izrailjcima imao mno tvo poklonika. 4). a sve tenici Ivi. a zatim i sam postao sve tenik. tra ili Leviti.gicfi/s/fe legende----------------------------------------------------------------------. dakle. neka vrsta misionara medu Izrailjcima. u nazivu mitskog cudovi ta Levijatana. Bio je. Pitanje Levita je dosta slo eno i puno zagonetki. po to su bili uvereni da je nesrecu poslao bog-zmija. zasniva na previ e krhkim osnovama da bi bila prihvacena bez rezervi. p. Nakon toga se na celu grupe sve tenika-levita uputio u Egipat. pozivajuci se na odobrenje samog Mojsija. pa ni kod Izrailjaca. Kada se u godinama izgnanstva na ao u podno ju . a ne na rt Sinajskog poluostr-va. i razbi zmiju od mjedi.n. kao kaznu to su ga se odrekli. i prozva je Neustan". Samo je kod njih. jer joj dotada kadahu sinovi Izrailjevi. To je frapantna hipoteza. g.e. U spisima pronadenim u arapskom mestu EI-OI.) "obori visine. odnosno levit. a ne Sinaj. Ima naucnika koji su skrenuli pa nju na to da je naziv Levit blisko srodan s hebrejskom recju koja oznacava zmiju (na arapskom laha . kult zmije odr ao se u Hananu preko pet stotina godina. da su Leviti cesto nosili imena koja u svom korenu sadr e pojam zmije. koje le i istocno od nekada nje teritorije Madijanaca. Tamo je proveo cetrdeset godina ivota i vezao se za nju enidbom iz ugledne sve tenicke porodice. a ne negde drugde. Iz ovog stiha mo emo da izvedemo dva zakljucka: 1. ali se. Bilo bi. Mojsije nije izbegao te ke prekore ogorcenih jehovista to je okaljao jevrejsku religiju dopu tajuci kult zmije. Tamo citamo da jevrejski car Jezikija (721 693.viti se. Koren levi nalazi se. mogao da ocekuje dobar prijem i pomoc u ostvarivanju zacrtanih planova. Utoliko pre to postoji i drugaciji pogled na to pitanje. Zemlju Madijanaca Mojsije je smatrao za svoju drugu otad binu. Takvi sinkreticni kompromisi nisu bili retkost u drugim religijama. da bi preveo svoje sunarodnike u jehovizam. da je Horiv. Mojsije se o enio kcerkom madijanskog sve tenika i primio njegovu religiju. Utvrdena je i znacajna cinjenica koja skrece pa nju. 2. dakle. i izlomi likove i isjece lugove. verovatno. sve tenice bo anstva Vad zvale su se Iv. U svetlu tih otkrica. koju bje e nacinio Mojsije. l pored velikog moralnog autoriteta i oreola svetosti. Leviti su u Egiptu bili poklonici boga zmije i te ko su se rastajali od svog kulta. besmisleno sa njegove strane da nije egipatske Izrailjce pravo poveo svojim proverenim prijateljima i rodbini. ali je istovremeno naredio da se u Jerusalimu postave statuete hananskim bo anstvima. koji su slavili egipatske bogove.

Jehova mu je izdao sledecu naredbu: "Kad izvede narod iz .madijanske gore.

Vec znamo da se trudio da pomiri kult zmije sa jehovi-zmom. pervi e te ka za proste ljude. Znamo da na Sinajskom poluostrvu nikada nije bilo vulkana. Zato je bio prinuden da nacini razne kompromise. preteca monoteizma i osnivac religije Boga Atona. i Mojsije govora e a Bog mu odgovara e glasom" (Izlazak. uostalom. l truba sve jace trublja e. Koncepcija tog boga jednako je primitivna kao to je bio primitivan duh Izrailjaca. slavljenog pod simbolom sunca. Iz ovih. vatre i tutnjave.* Mojsije je naucio "egipatsku mudrost" u Heliopolisu. kasniji kompilatori Biblije. dakle. Nakon njegove smrti.Misira. verovatno najveci uticaj na njega izvr io je egipatski faraon Ehnaton. odlucio je da se obrati njihovoj su-jevernoj ma ti nastupajuci kao cudotvorac. Njegov bog nije nevidljivo bice. Americki orijentalista Olbrajt dokazao je. pogotovu to je bio obrazovan covek i sigurno se ivo zanimao za sve nove ideje iz oblasti religijskog i filozofskog mi ljenja. dodu e. To je jasan opis vulkanske planine. danas znamo da su sve do XIII veka p. slu icete Bogu na ovoj gori" (Izlazak. mogao na neki macin da dode u dodir sa pripadnicima tih sekta.e. \v Madijanaca u pustinji. u zemljama zapadne Azije pojavile monoteisticke tendencije. sigurno je znao da je Ehnatonov bog bio previ e intelektualna koncepcija. da bi ga prikazali kao monoteistu. 3. vec uzima sve atribute madijanskog boga rata. a u svojim magicnim postupcima koristio je kako tajne koje je primio u egipatskom hramu od sve tenika.e. Ipak. po to je samo njima odgovarala apstraktna koncepcija Boga jedinoga. postojale tajne sekte boga Atona. da su se u periodu od 1500. godine p. Njima su.. da bi mogla da bude prihvacena u irokim izrailjskim masama. da bi njima nakalemio makar zacetke monoteizma.n. Ne mo e se zaobici jo jedan argument vezan za ovo pitanje. u poglavlju pod naslovom: "Pobunjeni faraon i sve tenici osvetnici". nesumnjivo apokrificnih reci. uzdi e lanac vulkanskih planina. tako da nije iskljuceno da je njegova religijska doktrina na neki nacin povezana sa kultom Atona. Nije. a cak i da ucestvuje u njihovim tajanstvenim obredima u slavu boga sunca Atona. Ne mo e se odbaciti mogucnost da su se u tom nesumnjivo velikom delatniku i misliocu javljale monoteisticke ideje. Pre svega zato to nismo u mogucnosti da utvrdimo u fyetuk kojoj meri su sve tenici. bio usamljen u tome. zahvaljujuci arheolo kim pronalasci-ma. odnosno na madijanskoj teritoriji. izvr ili u biblijskom tekstu ispravke. Ali. vec odavno uga ene. Ali. dakle oko sto godina pre Mojsija. sve tenici Heliopolisa su surovo proganjali pristalice novog kulta i doveli do njegovog nestanka. kao i jednostavnost kulta i njegov plemenit moralni kodeks. Mojsije je. ali su u vreme Mojsija bile jo aktivne. 18-19). dok se na istocnoj strani Akabskog zaliva. tvorca sveta i dobrog za titnika covecanstva.n. Taj stih ne mo e drugacije da se*protumaci. koje su. do 1358. pripadali obrazovani ljudi. 12). U Bibliji doslovno citamo: "A gora se Sinajska sva dim-Ija e.e. i dim se iz nje podiza e kao dim peci. i sva se gora tresija e veoma. to su Izrailjci shvatili kao natprirodno javaljanje Jehove. Iz tog razloga. tako i iskustva koja je stekao kod 'Bli e pojedinosti o tom faraonu mogu se naci u knjizi Kad je sunce bilo Bog.n. 19. nedvosmisleno sledi da je jevrejska tradicija sve do epohe kompilatora Svetog pisma smatrala Horiv za svetu goru zaveta. Jehova iz . Ta op ta intelektualna atmosfera mogla je da zahvati i Mojsija. na osnovu dokumenata na klinastom pismu. Ehnaton je vladao od 1377. do 1200 godine p. pre svega. Postavimo sada sebi izuzetno intrigantno pitanje: da li je Mojsije bio monoteista u doslovnom znacenju te reci? Odgovor nije lak. jer side na nju Gospod u ognju.

.

U tom slucaju Mojsije bez sumnje nije smeo da raskine sa drevnim semitskim obicajem. A to je jo zanimljiije te krinjice krilima su titila dva genija. . odnosno duha za tatnika. koje je skoro verna kopija sve tenicke ode de u Heliopolisu. Tragovi tog egipatsko-izrailjskog obicaja sacuvali su se cak i do na ih dana. na primer. Osim toga. Tek je Mojsije uveo posebnu kastu sve tenika sa prvo-sveswnikom na celu. a Izrailjci nastanjeni u Gesemskoj zemlji verovatno su upra njavali kult egipatskih bogova. U biblijskom tekstu mo e se naci niz drugih primera egipatskih uticaja. posedovao je tipicne vrline pustinjskih nomada. Setimo se slucaja kada Mojsije prekriva svoje lice zastorom. a kao znak svetosti na njegovoj glavi pojavljuju se rogovi. drugi egipatski uticaji mogu se. izmedu ostalog. koji su brijali glavu i lice. Tako su i egipatski sve tenici u svecanom trenutku religijskog rituala ili tokom saop tavanja prorocanstava zaklanjali sebi lice velom. Uvek je i ao na celu izrailjske kolone. zajedno sa uspostavljanjem teokratskog poretka. natplemenska kasta. Ta opa anja je iskoristio za vreme putovanja prema Hananu da savlada jo uvek iv plemenski instikt kod Izrailjaca i od njih nacini jedinstvenu dru tvenu organizaciju.Petoknji ja veoma podseca na beduinskog vodu sa svim njegovim vrlinama i manama. Ovde vredi istaci kao veoma interesantnu stvar. Bareljef iz rimske epohe pronaden u ru evinama Palmire prikazuje kamilu koja na ledima nosi mali sveti ator. Sa druge strane. rogovi su zaostala reminiscencija egipatskog kulta bika Apisa. do ao je u bliski dodir sa institucijom sve tenstva i shvatio u kolikoj meri je ona potpora vasti i cinilac koji usagla ava brojne provincijske partikularizme na Nilu. l kovceg zaveta je egipatska pozajmica. koji ive u sirijskoj pustinji. da su kovceg zaveta i ator-hram od Izrailjaca zatim pozajmila beduin-ska plemena. Ukoliko teorija o Ehnatonovom uticaju na religijske poglede Mojsija ima iskljucivo spekulativni karakter. Cak je i ivotinje titio od nasilnika. Naime. kojoj je legitimitet davao Jehovin autoritet. Kao to svedoci. To je imalo kao posledicu da su rogovi za njih predstavljali simbol svetosti. Kao to iz toga proizlazi. kod Jevreja nije postojala posebna sve tenicka kasta. Ova vrsta krinjice zove se markab. suprotno od egipatskih. Naime. nova vlast nije mogla Izrailjcima da se nametne bez otpora i protesta. kao to svedoci epizoda sa zlatnim teletom. ostavio duboke tragove u du i Izrailjaca. Bezobzirno se borio protiv nemorala. cak i heruvimi koji ukra avaju kovceg zaveta egipatskog su porekla. nije mogla da se uklupi u patrijarhalni poredak jevrejskih nomada. Tako. produbljivale su se klasne razlike i nastajali posebno privilegovani dru tveni slojevi. Razlika se legende sastojala uglavnom u tome to su izrailjski sve tenici nosili bradu. Ona. nepobitno dokazati. pak. i predstavlja neku vrstu svete plemenske zastave. Korejeva pobuna. nose na kamili cudnu krinjicu nacinjenu od stubica i prekrivenu pticjim perjem. koji je. brinuo o cistoci logora i naredivao da izrailjski narod bude gostoljubiv prema strancima. milostiv prema ubogima i blag prema ratnim zarobljenicima. jednostavno. uzdignuta na vlast dodeljivanjem raznih privilegija. Spajajuci materijal trebalo je da bude posebna sve tenicka kasta sa Aronom na celu. Rogati Mojsije u biblijskoj prici je pomazanik. opisanom u Bilbliji. Sve tenici u Heliopolisu i Tebi nosili su za vreme procesije male krinjice sa nekim kultnim predmetom. Egipatski uticaj u uspostavljanju sve tenicke kaste jasno se vec ogleda u liturgijskom odelu. ili Ismailov kovceg. Kao usvojeni sin careve kcerke. upravljao vojskom u bitkama i bio tako pla-hovit da je u gnevu mogao da ubije na hiljade ljudi ukoliko bi se neko suprotstavio njegovoj volji. pod atorom. iveo u logoru. beduini iz plemena Ruvala.

.

Izmedu . Moj-sijevog naslednika i osvajaca Hanana. Jerihon. Biblijski Isus Navin..roditi. vec da je njegov uzrok le ao mnogo dublje.e.e..n. da su bez skrupula sklapale saveze cak i sa svojim zajednickim vekovnim neprijateljima. G avaj a. Srecemo ga. Mojsije je.n. odlucno tvrde da je ta tvrdavu postala plen nepoznatih osvajaca u XIV veku p. to znaci "dete boga Tota". Samariju. Postavlja se pitanje da nije to slucajno na poznanik iz Petoknji ja? Americki orijentalista Pauel Dejvis. zajedno sa jo nekim naucnicima. Mispa i Jerihon. Frapantna je i cinjenica da pomoc za borbu protiv osvajaca tra e vazali iz takvih gradova kao to su Megidon. koji 16S se kao progonjeni begunac prikljucio hebrejskim plemenima i s vremenom preuzeo nad njima vodstvo. Samo su u relativno kratkom periodu bili ujedinjeni u jednu dr avu. Severni Izrailjci podigli su sebi novu prestonicu.e. Odmah posle So-lomonove smrti ona se raspala na dve odvojene d ave. Gezer. Askalon. pod vodstvom nekog nama nepoznatog Isusa. Pronalazaci Jerihona. Davida i Solomona. Njihova hipoteza svodi se na sledece argumente: Tokom citave svoje istorije jevrejski narod se delio na dve izrazito podeljene grupacije: na Izrailjce. u tim pismima imali bismo dokaz da su jevrejs-ka plemena prodrla u Hanan vek i po pre egipatskih Izrailjaca. stra nog i uzvi enog Mojsija. Silom. koja je postala stvaralacki osnov za kasniji eticki mo-noteizam jevrejskih proroka. Ne treba. Lahis i Jerusalim (Urusalim). u vreme vladavine Saula. poku avaju da rese tu dilemu na neobicno zanimljiv nacin. Za to? Da ih nisu vec bili osvojili Jevreji? to je jo zanimljivije. Posebno je intrigantna licnost Isusa Navina. je zavladao duboki antagonizam. pak. Kako te razlike mogu da se objasne? Odgovor mo da sadr e tablice sa klinstim pismom. Upravo takvog.n. koje su se toliko ogorceno sukobljavale. Neki biblisti. i to pod pritiskom. U povesti Izlaska svaki cas nailazimo na izuzetno zacudujuce stvari.ozaren sjajem bo anske tajne. zbog toga. takode. . dakle oko sto godina pre dolaska egipatskih Izrailjaca. zvana Habiru.. i na Judejce. U njima se.. dok je Jerusalim postao prestonica judejskog carstva. nije mogao da je osvoji. i to veoma istaknuti. prema tome. Rekli smo da je Mojsijeva religija bila neka vrsta sinkre-tizma. koji su naseljavali severni deo Palestine. Ne treba se cuditi to je Mojsije ostao pod jakim egipatskim uticajem i to je bio upucen u sve egipatske mudrosti. kult madijanskog boga rata i obredi i religiozne predstave Egipcana. u jednom od pisama naveden je i neki voda pod imenom Isus. izvodi iz toga zakljucak da je jedan ogranak Jevreja ili napustio Egipat jo stolece i po pre Mojsija. to oznacava novorodeno dete. Njegovo ime (na hebrejskom Mo eh) nije izrailjskog porekla i etimolo ki se izvodi iz egipatskog "m-v. u nekim etnickim razlikama. Pretpostavlja se da ovaj antagonizam nije bio samo posledica suparni tva dve kraljevske dinastije. otkopane iz ru evina Ehnato-** nove prestonice u dana njem arapskom mestu Tel el-Amarna. na taj nacin. izmedu ostalih gradova. razorio u XIV veku p. licnost u svakom pogledu zagonetna. koje su vladale u obe dr ave. ne spominju gradovi Sihem. u grckom obliku. u imenima mnogih faraona. ili da je prodro u Hanan sa istoka i. ili iz egipatskog glagola "msj" . izneli pretpostavku da je Mojsije bio Egipcanin..To je diplomatska prepiska iz XIV veka p. u kojoj hananski vazali Egipta obave tavaju faraona da njihove dr avice uznemi% i6lys/(e legende------------ravaju napadima i pljackanjem neka pustinjska plemana. kako smatraju neki naucnici. Ukoliko se pod tim nazivom kriju Jevreji.". kao na primer u imenu Tutmozis. stvorio sintezu. zaboraviti znacajne me-sopotamske i hananske uticaje. predstavio je Mikelandelo u svojoj genijalnoj skulpturi. kao to vec znamo. Neki naucnici su. koji su nastanjivali ju ni. u kome su se stopila drevna hebrejska verovanja iz vremena patrijarha.

Naime. koji je ustanovio Aron. naravno. severna jevrejska plemena upra njavala su kult bika stotinama godina. Izrailjci severnog dela Hanana imali su svog narodnog junaka pod imenom Isus. egipatski Izrailjci. kao na primer: Fines. U najstarijim delovima Petoknji ja on se uop te ne pominje. desetkovan i odveden u ropstva zapravo prestao da postoji. Leviti su. . Vec pomenuti americki orijentalista Pauel Dejvis na neobican nacin tra i izlaz iz te dileme. pak. pak. potomci egipatskih Izrailjaca sebi su. da otklone razlike u tradiciji i kulturi obe grupe stanovni tva. izmedu ostalog. Te ili su. Ta borba jehovizma sa Balom i Astartom ispunjava veliki deo biblijskih prica i bila je naposredni uzrok mnogih tragicnih dogadaja. kao pomocnik i naslednik. 170 Kasnije. da bi doveli i do njihovog duhovnog ujedinjenja. u epohi dr avnog ujedinjenja. Sa Isusom Navinom. Davida i Solomona. Faltije. a u tekstovima kasnijeg porekla uglavnom igra drugostepenu ulogu. On je nekada bio pobednicki voda i osvajac Jerihona. u toj plemenskoj skupini sacuvali poziciju vladajuce i privilegovane kaste. Nova verzija je uspela da se ucvrsti zahvaljujuci tome to su sever-no izrailjsko carstvo osvojili i opusto ili Asirci. da se toga vi e nisu secali. car Izrailja Jerovoam uzdigao je znacaj tog kulta. za vladavine kraljeva Saula. zakonodavca i proroka. kao simbol Jehove. Isus je. svog velikog vodu. Judejska dr ava tada je postala jedini naslednik i nastavljac narodne tradicije. sve tenici su uni tili sve hramove u Hananu i od jerusalemskog hrama nacinili jedinstveno sredi te Jehovinog kulta. dok je severni deo stanovni tva. situacija u Hananu postaje razumljiva. objavili su rat hananskim bogovima i poku avali severnom delu stanovni tva da nametnu kult Jehove kao jedinu dr avnu religiju. Oni su primili kulturu Hananaca i postali poklonici njihovih bogova. Ju ni deo zemlje. Dejvis pretpostavlja da je Aron nekada bio cuveni prvosve tenik tog kulta i da ga je tamo nja sve. to im je omogucilo da stvore oru anu snagu sposobnu za osvajanje. uostalom kao i Mojsije.tenicka kasta po tovala kao svog praoca. Zato su spojili u jednu fabulu dva posebna ciklusa narodnih predanja: severni ciklus o Isusu i ju ni ciklus o Mojsiju. da ni stotine godina susedstva i politicke zajednice nisu uspele da ih potru. necemo biti iznenadeni kad saznamo da i sa Aronom ne to nije u redu. jerusalimski sve tenici. imali tipicno egipatska imena. pored toga. koji nikada nisu bili u Egiptu ili su ga tako davno napustili. pripisali i zasluge za osvajanje Jerihona. U toj nedoslednosti krije se sledeca alternativa: ili je Aron stvarna istorijska licnost. Severni deo zemlje naseljavali su potomci onih Jevreja. koje su na kraju donele Izrailjcima nesrecu i propast. ili je bio potpuna izmi ljotina biblijskih pripovedaca. prirodno. Te dve grupacije delile su tako duboke razlike u tradiciji. On tvrdi da se kult bika. zauzeli su. * Po to prema toj hipotezi (treba imati na umu da se citava ta grupa argumenata zasniva na pretpostavkama) pitanje Isusa Navina izgleda ovako. Or. prvo kao boga plodnosti. U pustinji su im se priljucila i druga plemena. U te nji za ucvr cenjem dr ave i monarhije. stanovnici juga slavili su Mojsija. zasniva na istinitim dogadajima. i okolnost da su iskljucivo Leviti. Hofnije. Merarije i Ka ir. U prilog te teze govori. a kasnije. zbog svog porekla i krvne povezanosti sa Mojsijem. U svetlu tih cinjenica.Mojsije je iz Egipta verovatno izveo samo pleme Levita. koristeci hegemoniju Judeje. i u tom slucaju nije mogao da bude Mojsijev brat i od njega imenovan prvosve tenik. kao i za ocuvanjem judejske hegemonije nad ostatkom zemlje. Nakon otcepljenja od Judeje. u vreme irenja judejskih uticaja. obicajima i religijskim verovanjima. Odatle poticu antagonizmi i bratoubilacke borbe. postavljajuci (egende------------------------------------------------------------------------s tatue bika u Vetilju i Danu. Sa druge strane. u tako preradenoj prici zauzeo drugo mesto iza Mojsija. Judeju.

.

Ti veoma znacajni detalji iz Biblije poslu ili su Pauelu Dejvisu kao osnov za izvodenje zanimljivog zakljucka. Nije se moglo pozivati na tradicionalne levitske privilegije. Cak i Mojsijeva smrt ima ne to to navodi na raznovrsna nagadanja. koja nije bila ni u kakvom srodstvu s Levitima. . Dakle. Zbog toga je usledilo ukidanje svih kultnih sredi ta u Hananu. vec i u severnom delu Hanana.Vec sama cinjenica da je taj dramaticni dogadaj zabele en u svetim knjigama veoma je recita i svedoci da se medu Izrailjcima nije uzgubilo secanje na Arono-vo poreklo i njegovu ulogu u severnom kultu bika. Iz tih te koca naden je veoma domi ljat izlaz. dozvolio da bude gurnut u idolopoklonstvo. iako nikada nije imao niceg zajednickog s Mojsijem i iveo je u drugom kraju Hahana i u drugoj epohi. bilo suvi e. naravno. Nije bilo u interesu nekih sve. naravno. Oni su delovali ne samo na teritoriji Judeje. koje su imale svoje vlastite tradicije i vlastito poreklo. Jehovini sve tenici. od nekoliko vekova ranije. Trebalo je opravdati povla ceni polo aj pred nezadovoljnim mno tvom ni ih sve tenika.Sada se postavlja pitanje za to su autori biblijske kompilacije u svoju pricu uveli Arona kao Mojsijevog brata i Jehovinog prvosve tenika. od koga su izvodili svoje povlastice. a izvla cenim sve tenicima priznavano je pravo da sve tenicke funkcije vr e u Jerusalimu. Na taj nacin. onda je samo najistaknutijim i najuticajnijim priznavana ta privilegija. medu sobom suprotstavljene sve tenicke grupacije. Opis plesa oko zlatnog teleta bio je poslednji odraz tog secanja. ka e on. jer mu je unapred odredio va nu ulogu medu svojim poklonicima. Sve tenik severnog kulta bika pre bi trebalo da bude izlo en njihovoj osudi. prvobitno su mogli da budu iskljucivo Levi-jevi potomci. To korenito pregrupisavanje nije pro lo bez borbe. Levite je progutala zemlja. koja je slavila kult Jehove u vidu bika i svoja prava zasnivala na poreklu od velikog prvosve tenika Arona. u novostvorenu kastu primljena je sve tenicka aristokratija iz severnih oblasti Hanana. u Mojsijevom odsustvu. Ali osim Levita tamo je postojala i druga sve tenicka kasta. Aronov tap je procvetao i na njemu su rodili bademi. Nova sve tenicka kasta konacno se formirala na osnovu kompromisa izmedu elite Levita s juga i Aronida sa severa. Samo Arona nije sna la kazna. U Knjizi Brojeva (12. Na taj nacin nastojali su da u ocima obespravljenih Levita sankcioni u svoj posebni polo aj u verskom ivotu naroda. 2) citamo: "Zar je je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas?" Redaktori Petoknji ja nastojali su. l zaista. koji je pod pritiskom svetine. Tako su se formirale dve odvojene. u predstavljanju Arona kao slabog coveka. Sem toga. Kao dokaz su 172 Zenon 9(psidbvs/(i navodili cuda koja su imala za cilj da taj izbor podvrde. nanesu tetu u ocima naroda. a ni e sve tenstvo dobilo je ulogu vr enja drugih slu bi u hramu. S padom severne izrailjske dr ave sve tenici su te ili momopolisanju kulta u Jerusalimskom hramu. da doka u da je nova sve tenicka kasta izbor samog Jehove. bez sumnje se oseca neprijateljska nota. sve tenici su opravdali svoje privilegije time da su direktni njegovi naslednici. Postaviv i ga na tako visok polo aj. po to je vecina Levita tih povlastica bila li ena. a Marija se razbolela od gube. vecina Levita je izgubila sve tanicke polo aje i zauzela ni i stepen u hijerarhiji preuzimajuci pomocne du nosti. Lako je shvatiti za to. Po to ih je.tenika da njihovom pretku i prvosve teniku. U Peto-knji ju je lansirana verzija da je Aron bio Mojsijev brat i da ga je Mojsije imenovao za Jehovinog prvosve tenika. vide se u prici o pobuni Levita i Marije i Arona. Kao to vidimo. Jehova je oprostio Aronu pocinjeni greh. u Petoknji ju se srecemo s mno tvom zagonetnih dogadaja i problema. gde su medu tamo njim jevrejskim plemenima vr ili du nost misionara Mojsijeve religije. Biblija ka e da je umro u zemlji Moavskoj i ne zna se gde je sahranjen. Odjeci tih sukoba. Tako je prvosve tenik kulta bika uved$n u povest Izlaska.

.

. U du i izrailjskih pokoljenja to je moralo ostaviti duboku. cesto su se de avale i stra ne stvari. uporedo s njegovom rehabilitacijom. Protokom vremena. . Morala je to biti ozbiljna krivica. ali. Tezeja i sina Korinta Belerofonta. Dovoljno je pomenuti samo Herkula. nezaceljenu ranu. kao to citamo u Knjizi Zakoni Ponovljeni (34. a u isto vreme i poku aj opravdanja svog vlastitog pona anja. Bio je. U Petoknji ju nalazimo zagonetno pominjanje neke Mojsijeve krivice. neku staru zamerku. koji bi zahvalan narod mogao okru iti kultom! Stvar u svakom pogledu neobicna i veoma intrigirajuca.-----------------------------------------------------verziji vide tipican primer stvaranja mita oko Mojsijeve licnosti. 173 *BibujSl(e legende ------------------------. Te ko je bilo pomiriti s tim likom Mojsijevu . pa cak odustali i od cina obrezivanja. odnosi izmedu Izrailjaca i Mojsija uop te nisu bili idilicni. svako otpadni tvo od Jehove neobicno surovo i fanaticno ka njavao. jer mu je Jehova za kaznu uskratio srecu da s Izrailjskim narodom kroci u Hanan. iz biblijskog teksta nedvosmisleno proistice da je Mojsije u poslednjem periodu svoga ivota bio dobrog zdravlja. Pristalice te neobicne teze isticu nekoliko okolnosti koje zista navode na ozbiljno razmi ljanje. ali su naredna pokoljenja sve vi e bila svesna njegovog genija i ogromnih zasluga za jevrejski narod. neumoljivih boginja osvete. tekao je proces ovencavanja njegove licnosti oreolom mitova i cuda. Pomenimo ovde. U ocima svojih savremenika Mojsije je bio despot. ne benu potamnele oci njegove niti ga snaga izdala". a Edip nestaje u svetom gaju Eumenida. koji je svaku najavu neposlu nosti. primera radi. vec tada veoma star. zakonodavac i prorok nestaje bez traga. Ne mo emo da se otmemo utisku da je prvobitan i tacan opis jednostavno istrgnut iz teksta i da su redaktori odlucili da sakriju neke detalje koji se ne bi uklapali u lik koji je svoren o Mojsiju. U vezi s tim cinjenicama. Prema nekim biblistima. . Izrailjci su mo da na taj nacin izra avali neku ljutnju prema Mojsiju. Kakva je mogla da bude ta ljutnja i kakav postupak? Kao to se secamo. Ali nije iskljuceno da je tvorac te verzije i sam Izrailjski narod i da je ona po tradiciji preno ena s pokoljenja na pokoljenje. Mo da je ona bila u tome to su zbog njegovog nemara Izrailjci zapustili svoje obaveze prino enja rtava Jehovi. Predstavicemo ukratko razne hipoteze koje su dosad iznesene.. Mojsije ubijen i sahranjen u zajednicku grobnicu sa ostalim poginulim. neki poznavaoci Biblije iznose rizicnu pretpostavku da je za vreme nereda izrailjskih idolopoklonika. tragicnijih dogadaja. Naravno mo e se sumnjati da su verziju o krivici i kazni stvorili ex post judejski sve tenici da bi na Mojsijevom primeru pokazali kakve te ke posledice snose oni koji se ne pridr avaju Jehovinih zakona i propisa. Pre svega. U tra enju re enja te cudne zagonetke neki naucnici ukazali su na cinjenicu da u drevnim mitologijama narodni junaci veoma cesto nestaju pod tajanstvenim okolnostima. nejasne aluzije na temu upravo takve Mojsijeve sudbine mogu se naci u pismima i knjigama proroka Osije i Amosa i u Psalmu 106. izgleda da je krivicu nacinio u Kadisu. Po nekim aluzijama u biblijskom tekstu. dodu e.veliki narodni voda. Zapa eno je i to da se oko Mojsijeve smrti oseca neka zavera cutanja. Vinovnik toga bio je sam Mojsije. 7): ". Ali ne mo e se reci da ba svi istra ivaci u biblijskoj ff . U okolnostima u kojma je zavr io ivot oni otkrivaju tragove nekih istinitih. a upravo je to bio cilj njegovog ivota. Prorok Ilija i Romul di u se u nebo na ognjenim kolima. To je valjda jedan od malobrojnih primera gde je smrt 174 velikog narodnog junaka opisana na tako lakonski nacin. na odmoru u zemlji Moavskoj. samo ceste sukobe i krvoprolica u kojima je gubilo ivote na hiljade ljudi. nije bilo i nema njegovog groba.

.

Stvoriv i organizovanu vojsku. Niko vi e nije smeo prigovarati ili se buniti protiv njegovih naredenja. Zato je poslao u uhodenje dva co-veka preru ena u Hanance. zahtevao da izabranik bude covek koji je vest u ratovanju. Izglede za pobedu imala je samo regularna vojska. S druge strane reke. uhode su preplivale Jordan i u zoru. odmah je svojim ve tim okom prepoznala strance. Veliki autoritet. jer je sam Bog hteo da Mojsije zavr i ivot na samom pragu Zemlje obecane. eleo je. Tvrdava je gordo gledala logor pustinjskih hordi. a ne prikupljeni ratnici pod vodstvom dvanaestorice plemenskih stare ina. kad su pred vece hteli da se iskradu iz grada. pre svega. cije su se vatre videle nocu s druge strane Jordana. omogucio mu je da postavljeni cilj postigne u kratkom roku. uostalom. koje su ma tale o plenu i osvajanjima. Zato su odlucili da prenoce u kuci naslonjenoj na gradske zidine. ISUS NAVIN l SUDIJE j J SREDOZEMNO / MORE 7 OSVAJANJE HANANA PRAVAC KOJIH SC "NASTUPALI IZRAILJCT 177 JERIHON . U tradiciji preno enoj s pokoljenja na pokoljenje. da bi sebi. koji je Isus Navin stekao za vreme Mojsijevog ivota. Ali. pre se mo e prihvatiti kao pouzdano da je zaista postojao veliki voda po imenu Mojsije. zanatlija i seljaka. za svaki slucaj. da se obavesti o snazi garnizona i odbrambenoj moci tvrdave. Na njenom primeru se vidi koliko malo znamo o Mojsiju i kako je tajanstvena njegova licnost. Ali uz sve to. ispostavilo se da su zakasnili. Izrailjski narod je isposlovao poslednju Mojsijevu elju i predao svoju sudbinu u ruke Isusa Navina. koji je u okr ajima sa pustinjskim plemenima i u ratovima za osvajanje Zajordanije stekao slavu sposobnog vojskovode. l pored toga. sjajno uve banom i opremljenom bojnim kolima. cak je i pretpostavila da su uhode. Ta efektna teorija mo e se naravno prihvatiti ili odbaciti. da ga je Jehova na taj nacin kaznio za neke pocinjene grehe. cak i najmanji poku aj neposlu nosti ka njavan je smrcu. Pod okriljem noci. izrailjski narod ne snosi odgovornost za njegovu smrt. obezbedila naklonost buducih osvajaca. Trenutak je. skrivene u mravinjaku trgovaca. kada je otvorena kapija. po to je kapija vec bila zatvorena. jer su postavke od kojih polazi suvi e nepouzdane. u unjale se u grad. pru ila im je gostoprimstvo. Isus Navin je bio suvi e iskusan vojskovoda da bi nasumice bacio svoje jedinice u napad. u velikom palminom gaju. Vlasnica kuce. Ubrzo je stvorena armija od cetrdeset hiljada vojnika u kojoj je vladala surova disciplina. Do tada su se Izriljci. Isus Navin je bio svestan da ce morati da ru i kamene bastione hananskih vladara i da odmeri snage sa njihovom vojskom. po obicaju pustinjskih hordi.iznenadnu smrt. ili drukcije govoreci. kojom je mogao uspe no manevrisati.PREDSTRA A MANAMA. borili neorganizovano i lako podlegali anarhiji. Ako se prihvati da je Mojsije zaista postojao. Ali se na ao neko kome su se do ljaci . po to je njemu dodeljen zadatak osvajanja Hanana. sigurno je i to da je u malo cemu licio na onog Mojsija kavim ga predstavlja Stari zavet. bezuslovno pokorna naredenjima jednog vode. keji je izrailjski narod izveo iz egipatskog ropstva. krivica i nezahvalnost njegovog naroda bila bi tada suvi e drasticna i suvi e mucna za potomstvo. Postepeno su nestajale stvarne crte istorijske licnosti. voda iz dalekih vremena postajao je simbol borbe za nacionalnu nezavisnost. Nisu se prvi put talasi napadaca sa istoka razbijali o njene zidine i zatim povlacili u svoja daleka boravi ta. bludnica Rava. Vekovima je Jerihon nesalomivo stra ario na ulasku u Hanan. U toku dana bez ikakvih smetnji su izvr ili zadatak. Zato je odlucio da pojaca disciplinu u svojim odredima. Tako je nastala verzija da je Mojsije umro prirodnom smrcu. Isus Navin je doveo narod na istocnu obalu Jordana i ulogorio se u Sitimu. videle su se zupcaste kule Jerihona.

.

Stariji Izrailjci. pa se gaz na tom mestu nije mogao preci. U trenutku kad su se na li na sredini reke. Ali to nije bilo jednostavno. Za to vreme Rava je pocela groznicavo da deluje. Tamo se. u reku su najpre u li Leviti sa kovcegom zaveta na ramenima. da zavaraju pa nju stra ara. U Gil180 galu je otklonjena i velika verska zapu tenost. idite brzo za njima. voda im je dosezala do ramena. tako da je to bio toliko uobicajen prizor. brace i sestara. Nisu ih ohrabrivali ni stanovnici Jerihona. po to je na njivama Jerihona bilo dovoljno ita. Jordan odjednom zaustavio i uspravio u visok zid. koju su poceli da ispituju. Izrailjci su u Gilgalu po cetrdeseti put slavili Pashu. Nakon tri dana srecno su preplivali Jordan i podneli izve taj Isusu Navinu." Rava je kroz prozor ugledala carsku stra u koja se pribli avala i smesta povela uhode na krov i sakrila ih ispod hrpe netrvenog lana koji se su io na suncu. i od ki a u Hermonskim brdima reka je veoma narasla. a mlada pokoljenja su se za vreme boravka u Kadisu priklonila hananskim bogovima i nisu po tovala obavezu obrezivanja. U jednom trenutku zacule su se srebrne trube i. Tokom noci je cuo Jehovin glas. ali nisu gubili tlo pod nogama. mnogo bistri ljudi. svi su vec pomrli. Naredeno im je da pozovu Ravu sledecim recima: "Izvedi ljude koji su do li k tebi i u li u tvoju kucu. po jednog iz svakog plemena. pravdala se na sledeci nacin: "Jest istina da su ljudi do li k meni. nagrnuli su u gomilama na gradske zidine. Jordan je ponovo potekao normalnim tokom. ali ja ne znam odakle bejahu. kako bi znali da kucu treba po tedeti za vreme borbe. S mukom su se probijali kroz struje i virove. a tokom noci su vojska i sav izrailjski narod iza li na samu reku da otpocnu prebacivanje. duboko uvereni da su uhode uspele da se prebace preko reke i vrate svojima. Samo su joj savetovali da kroz prozor sa 179 ulice pusti jarkocrveni konop.. medu Izrailjcima je zavladala nevidena radost. Stra. Izrailjci su sa strahom gledali uzburkane. Zatim su se spustili niz konop preko gradskih zidina i pritajili u obli njim planinama. Isus Navin je izabrao dvanaest mu karaca. ali im nije palo na pamet da pogledaju ispod gomile lana. U logoru je naredeno da ljudi spreme suvu hranu za tri dana. u kojima se veoma lako moglo utopiti. jer su do li da uhode svu zemlju. ocigledno . pa je promakao njihovoj pa nji. Rava. Samo to su Leviti s kovcegom zaveta napustili korito. i naredio im da iz reke izvade dvanaest velikih kamenova i postave ih u obliku kruga u spomen velikog cuda.ari su pretresli kucu. a ene i deca iskazivali su svoju zahvalnost veselo igrajuci uz pratnju tamburina i svirala. dogodilo se cudo nalik onom prilikom prelaska Crvenog mora. na prag Zemlje obecane. po to su joj zaista bili zahvalni za spasenje.." Stra ari. koji je jo jednom objavio pobedu Izrailjaca nad narodima Hanana. dopustili su da ih lukava ena obmane. Citav dan su pevane pesme i himne u slavu Jehove. mutne dubine. po naredenju vode. Voda koja se jo uvek nalazila u koritu brzo je otekla u Mrtvo more i izrailjski narod je mogao da prede na drugu stranu ne okvasiv i noge. od kojeg su pekli beskvasni hleb. Nisu vi e morali da se hrane manom. koji su iza li iz Egipta. i kad se vrata zatvarahu u sumrak ljudi izido e. Popela se na krov gostionice i obecala uhodama da ce im pomoci da pobegnu ukoliko se zakunu da ce u slucaju osvajanja grada po tedeti njen i ivot oca. Po . i verujuci da im je nado li Jordan sigurna za tita. majke. a on je odmah poslao stra are u gostionicu sa naredbom da uhapse sumnjive osobe. Nekoliko milja uzvodno nalazio se grad Adama.. stupiv i tako nakon cetrdeset godina potucanja. Pocelo je prolecno doba. estoko su krenuli u poteru za begu-ncima i stigli cak do Jordana.ucinili sumnjivi. stignucete ih.. medu stenovitim obalama. gde je bilo prvo zaustavljanje. Prestra eni stanovnici Jerihona zatvorili su se medu svoje zidine i vi e nisu smeli da se rugaju stra nim do ljacima. zasipali uljeze ki om uvreda i pretnji. Ali Isus Navin nije gubio veru u uspeh pohoda.. Lan se obicno su io po krovovima svih kuca u Jerihonu. ne znam kuda otido e. Taj budni gradanin Jerihona upozorio je lokalnog vladara. Uhode se zakle e punim srcem. U Gilgalu. Zatim su se pokunjeno vratili u grad.

U zoru je opet izveo narod iz logora. Na celu povorke mar irali su u zbijenim redovima naoru ani ratnici. da su se zidine iz temelja zatresle i sru ile. a cim je svanulo sa ostatkom ratnika krenuo na zidine grada. samo ako im se odva no suprotstave. pretpostavljajuci da se tu kriju neke zloslutne vrad bine. iz plemena Judina. DRAMATICNI DOGAÐAJI POD ZIDINAMA GAJA. zakon koji je zaveo Jehova. na dati znak kriknuli su tako silno. Na kraju su zapalili kuce i javne zgrade. dece i staraca. Zlato. Oznacenu kocku izvukao je Ahan. koji su na zlatnim motkama nosili zlatni kovceg sa statuama krilatih heruvima. est dana zaredom. dr eci se na sigurnom odstojanju od strela i kamenja. bradati mu karci u dugackim plastovima mahnito su svirali u srebrne trube. izvesnu kolicinu srebrnih predmeta i zlatnu polugu. Bila je to manja tvrdava od Jerihona i zato se cinilo da je za njeno zauzimanje bilo potrebno samo tri hiljade vojnika. l tako je doznao zastra ujucu stvar: neko od Izrailjaca pogazio je sveti zakon ratne zakletve i prisvojio deo plena na-menjen hramu. samo smrt vinovnika mogla je da umilostivi razgnevljenog Boga. Prisvojeni plen je zaista pronaden na ukazanom mestu. kada su im zarasle rane. i ucinih tako i tako". rodovi i porodice morali su da vuku kocku. U logoru je zavladala op ta poti tenost. ratnici s nenaoru anim narodom izlazili su iz logora i u svecanoj povorci jedanput dnevno obilazili zidine tvrdave. " Idite i uhodite zemlju". cak ni ivotinje. Poucen neprijatnim iskustvom. koji je bio osve tani obred pristupanja izrailjskoj zajednici i obnavljanje sinajskog zavela sa Jehovom. da za sva vremena predstavlja opomenu onima koji se ikada usude da prekr e sveti zakon ratne zakletve. Osim Rave i njene porodice. po to su ti drago-ceni metali unapred bili odredeni za potrebe hramova i Jehovi-nih sve tenika. Sutradan Isus Navin je sazvao zbor celog izrailjskog naroda da otkrije bezbo nika. srebro. Ali njeni branioci pokazali su se borbeniji od stanovnika Jerihona. a svu njegovu imovinu spalili. Sedmog dana. U tome je bilo neceg uznemiravajuceg. Zatim se citavu noc kajao i pred kovcegom zaveta molio Jehovu da mu ka e za to im nije pru io podr ku. bakar i gvo de nisu prepustili plamenu. Isus Navin je zapoceo opsadu Jerihona. pobili su sve stanovnike. Na mestu kazne Izrailjci su naslagali gomilu kamenja. Isus Navin je bio svestan te kih posledica neuspeha.naredenju Isusa Navina svi mu karci i decaci morali su da se podvrgnu zahvatu. ne tedeci ni ene. uzdizao se utvrdeni grad Gaj. To je bio zlocin koji se morao kazniti. l ovoga puta Isus Navin je odlucio da prvo po alje uhode. Izrailjski vojnici su sa svih strana upali u grad i poceli da seju smrt. ali ovoga puta se nije zadr ao na jednom obila enju grada. U planinskom predelu severno od Jerusalima. Zlocinca su kamenovali u dolini Ahor. pretvoriv i tako tvrdavu u ogromno zgari te. ispred grupe drugih mu karaca. Isus Navin je opreznije pripremio plan napada na grad Gaj i odlucio da ga zauzme na prevaru. Svi su cutali kao ukleti. kao i prethodnih dana. . Opkoljeni su u gomilama izlazili na zidine i posmatrali ih u cudu i strahu. ni decu. Isusa Navina je obuzelo takvo ocajanje da je poderao na sebi pla t i tuniku. Ispod svog atora zakopao je skupoceni skerletni pla t. nedaleko od gradica Vetilj. est puta su Izrailjci obi li zidine u grobnoj ti ini. ja zgrije ili Gospodu Bogu Izrailjevu. Pod okriljem noci. Za vreme sedmog obilaska. sakrio je trideset hiljada vojnika u obli njim brdima. Odmah iza njih. Nekoliko dana nakon te svecanosti. Isus Navin je zapoceo konacni obracun. naredi. Branioci Gaja pokazali su svim hananskim gradovima da se navodno ne-pobedivi osvajaci mogu poraziti. Odmah je pokajnicki priznao krivicu: "Istina je. Tom prilikom je primenio veoma neobicnu taktiku. Jer otkad postoji Jerihon nikada se napadaci nisu pona ali tako neobicno. U okr aju ispred gradskih kapija naneli su Izrailjcima te ak poraz i gonili ih cak do grada Sivarima. Povorka se zavr avala gomilom svecano obucenih ena. Sva plemena. a samo je vazduh odjekivao od ( uba koje su zloslutno svirale. to je nerve opkoljenih stavljalo na te ku probu. Uhode koje je poslao zakljucile su da grad predstavlja prepreku za dalji pohod i da ga zato na juri treba osvojiti.

.

kako se proneo glas. Tacno pretpostaviv i da Izrailjci nisu dobro poznavali geografiju Hanana. utoliko pre to bi se tako stvorila pukotina u redovima ostalih hananskih careva. pribegli su izuzeto domi ljatom lukavstvu. Izgledali su veoma umorni od puta. Lahisa. stvarali ofanzivno-odbrambeni savez. koji su osvojili Gaj. ukupno dvanaest hiljada ljudi. ukljucujuci ene i decu. sklopio je savez sa carevima Hebrona. da su poslanici bili lazovi i da je bio rtva njihovog lukavstva. Mir je sklopljen i Isus Navin ga je potvrdio svecanom zakletvom. Gladni plena. koji su. U skladu sa zakonom ratne zakletve. koji su bili skriveni u zasedi. Posle uni tenja Jerihona i Gaja. Vekovima su od tada obavljali najni e poslove. to ga je rasrdilo.tinom. Gavaonjani su izbegli uni tenje. branioci su bili razbijeni i svi do jednog pobijeni. sejuci smrt i pusto . po to je Gavaon le ao veoma blizu Jerihona i Gaja." Tvrdili su da se njihov grad nalazi veoma daleko od Galgala i da ce ugovor biti koristan za obe strane. Bogati plen u stoci i dragocenostima ovoga puta bio je podeljen izmedu ucesnika bitke. isticuci da je slava Isusa Navina doprla cak i do njihovog dalekog grada i da . Car grada Gaja. Car je odmah naredio da se zatrubi na povratak i pohitao u pomoc gradu. Jednog dana pojavili su se izaslanici Gavaona i predlo ili mu sklapanje ugovora o prijateljstvu: "Dodosmo iz daljne zemlje. a hleb u torbama prekrila je plesan. Cuv i za pobede Izrailjaca. Kako da privole osvajace na sklapanje primirja? Gavaonjani nisu bili vesti ratnici. Isus Navin je naredio da se pogube svi stanovnici grada. samouveren nakon po-slednje pobede. Posle kratkog okr aja Isus Navin dade znak za povlacenje. Cara su obesili ispred gradskih kapija. U pregovorima su se slu ili i laskanjem. ali ih je zato priroda bogato obdarila diplomatskom ve. ali su zato bili osudeni na vecito ropstvo. branioci su oti li previ e daleko i. odlucili su da po svaku cenu izbegnu borbu s njima. Ali s pravom su«e bojali da stra ni osvajaci nece hteti da pregovaraju s gradom koji se nalazio tako blizu na putu njihovog pobedonosnog pohoda i za njih predstavljao primamljiv ratni plen. S tim ciljem. naredio je da se otvori kapija i sa svom vojskom jurnu u odlucujucu bitku. Ali Isus Navin nije hteo da prekr i zakletvu i odbio je njihove zahteve. a trideset hiljada izrailjskih vojnika. kada su se u jednom trenutku osvrnuli. hajde uhvatite veru s nama. Isus Navin se vratio u logor u Gilgalu. Jeglona i Jermuta. SAVEZ PET KRALJEVA. njihova obuca. Izrailjci. Ali ubrzo je doznao. izrailjski ratnici su odlucno tra ili da se odmah krene na prepredeni grad i da ga kazne za pre-varu. Izrailjci. bi savez sa tako velikim vodom smatrali za cast. sa zaprepa cenjem su videli 1&O da je njihov grad zahvacen plamenom. Posle pobede. LUKAVSTVO GAVAONJANA. Ali Gavaonjani su na vreme stigli da obaveste . Isus Navin ispisao je na kamenu sve Mojsijeve zakone i procitao ih izrailjskom narodu na gori Evalu. jo dugi niz godina pokazivali su humku hrabrog vladara. preprecili su mu put. Telo mu je skinuto tek nakon zalaska sunca i sahranjeno ispod gomile kamenja. Isus Navin je dobro odmerio poslanike i poverovao da su prevalili dug put. munjevito su osvojili tvrdavu bez odbrane. a car je uhvacen iv. koji su se nastanali u toj oblasti Hanana. Ni ta nije stajalo na putu da se mir sa gavaonskim carem sklopi. Oko petnaest milja jugozapadno od Jerihona le ao je grad Gavaon.ostavljajuci utisak da se sprema na otvoreni juri . Tada ga je Isus Navin napao s leda. u strahu da i drugi hananski gradovi ne podu njihovim putem. odeca i flitifijslg legende me ine za vino bile su zakrpljene na vi e mesta. opominjuci ih da budu verni Jehovi i da ga se nikada ne odricu. Jerusalimski car Adonisedek sa zaprepa cenjem je doznao za kukavicku predaju Gavaonjana i. U poteri za navodno pora enom vojskom osvajaca. resio da ih na odgovarajuci nacin kazni. nego da se hrabro suprotstavi osvajacima. koji je vi e voleo da ivi u poni enju. Na av i se izmedu dve vatre. Njegovi stanovnici nisu se odlikovali borbeno cu. sekli drva i nosili vodu za svoje izrailjske gospodare. i na celu ujedinjene vojske do ao pod zidine grada.

.

posle celonocnog usiljenog mar a. i tek kad su pali i neki utvrdeni gradovi srednjeg i ju nog Hanana. Osvojiv i gradove Makidu. Potuceni do nogu. cela zemlja od ju nih granica. Po ratnom obicaju. Razbijenu vojsku mogao je spasti samo mrak. Lahis. Osim Jerusalima i nekoliko drugih utvrdenih gradova na morskoj obali i u planinama. koje su se protezale na sever sve do planine Ermon. Saveznicka vojska se okupila pored voda Meroma (na jezeru EI-Huleh). Visili su tako citav dan. kao i planinskih oblasti i dolina. Uz put su stradali jo od jake oluje i grada. Isus Navin se uputio jo dalje na jug i munjevitim mar evima zauzeo celu oblast od Kadisa do Gaze. i mesece nad dolinom Elonskom. Zavulona. Tek nakon zalaska sunca skinuli su ih i bacili u pecinu u kojoj su se prethodno krili. naneo im je stra an poraz i u poteri za razbijenim neprijateljem pobio gotovo sve ratnike. Pod vodstvom Javina. prema severu. Izrailjska vojska je odmah krenula iz Galgala. Manasije. pripale oblasti u Zajordaniji. Jeglon. zauzela su plemena Jefrema.Isusa Navina o opasnosti. posle bitke. pet kraljevih zarobljenika su obe eni na drvece. Bilo ih je ukupno trinaest. Malobrojno Danovo pleme dobilo je uski pojas izmedu mora i planina. ostavljajuci za sobom gomilu le eva. pretvarajuci ih u prah i pepeo i ubijajuci stanovni tvo. shvatili su kakva se opasnost nadvila nad njihove glave. Ostali deo osvojene zemlje. Osvajanje Hanana trajalo je sedam godina. a u kola da ubacuju upaljene baklje. zapadno od Venijaminove i Judine zemlje. za podelu je ostalo jo devet plemena i druga polovina Manasijinog plemena. Neftalima i Asi-ra. Nakon ogorcene borbe. Kraljevi severnih hananskih dr avica pasivno su posmatrali pobedonos-ni pohod Izrailjaca. da pru i zaslu en odmor svojim iznurenim ratnicima i pripremi se za dalju borbu. RAT S KRALJEVIMA SEVERNOG HANANA. pa do Val-Gada u Livanskoj dolini. jo dugo je podsecao potomstvo na veliku izrailjsku pobedu nad savezom pet kraljeva. stvoren je savez kome su pristupili skoro svi vladari dr ava na morskoj obali do gore Karmil. Isus Navin je na juri zauzimao grad za gradom. pala je pod vlast Izrailja. pet careva se sakrilo u pecinu kod grada Makide. Njenu snagu predstavljala su bojna kola. Boji te je bilo prekriveno le evima ljudi i konja i ostacima zapaljenih bojnih kola. Pora eni mu se baci e pod noge. Tada Isus Navin. KAKO JE ISUS NAVIN UPRAVLJAO HANANOM. prona ao nacin za njihovo uni tenje. i. Zatim se vratio u logor u Galgalu. Tako je Hanan podeljen na deset okruga. Hebron i Davir. Izrailjski ratnici do tada nisu znaluda se bore protiv tog stra nog naoru anja. a Leviti nisu dobijali zemlju. koji je zatrpan kamenjem." Sunce i mesec su se zaista zaustavili na nebu i svetlo-st se produ ila. Njihov zajednicki grob. U mete u za vreme povlacenja. Hananci su se ra-zbe ali. Ogromni plen u skupocen-im predmetima i stoci pravedno je podelio Jakovljevim plemenima. asorskog cara. Rasplamsala se ogorcena bitka u kojoj je savez pretrpeo strahovit poraz. na osnovu ratnih iskustava. Isus Navin je naredio da se ulaz u pecinu zatrpa velikim kamenjem i da se zarobljenici. Svojim odabranim jedinicama naredio je da macevima presecaju puti ta konja. tako da su Izrailjci stigli da potpuno razbiju neprijatelja i bez otpora zauzmu njihove gradove. Isahara. ponavljajuci reci iz Knjige pravednoga. jer se Josifovo pokolenje podelilo na dve plemenske grupe njegovih sinova Jefrema i Manasije. Tada je Isus Navin pristupio podeli Hanana medu pojedina izrailjska plemena. a on naredi svojim sta-re inama da im u znak pobede stanu nogom na vrat. Na jugu su se naselili potomci Simeuna. svecanim glasom povika: "Stani sunce nad Gavaonom. izvedu pred 184 njega. Zatim je ubrzanim mar em krenuo na vode Meroma i neocekivanim napadom iznenadio ulogorene Hanance. Livnu. ali je Isus Navin. u opasnom . Jude i Ve-nijamina. Po to su Ruvimovom i Gadovom plemenu. U krvavim borbama poginuo je trideset i jedan hananski car i mno tvo njihovih po danika. i polovini Manasijinog plemena. neocekivano se pojavila pred Gavaonom.

.

Fines napade potomstvo Ruvimovo. podelite plen od neprijatelja svojih s bracom svojom". Plemena ra trkana po Hananu bespogovorno su priznavala njegovu vlast. u kome boravi Jehova. Bili su. U spomen obnovljenog zavela sa Jehovom postavio je pod hrastom veliki kamen i rekao: "Evo. koji su podigli na Jordanu. sazvao je u Sihemu zbor svog naroda. izdr avajuci se gajenjem stoke i desetinom ubiranom od okolnog stanovni tva. U elji da to spreci. bio zami ljen samo kao spomenik zahvalnosti Jehovi za odnete pobede. Odgovor nije bio mnogo ubedljiv. stare ine zajordanskih Izrailjaca vatreno su poricale da su imale nameru da otkazu poslu nost sve tenicima iz Siloma.susedstvu Filistejaca. Sahranjen je na gori Jefremovoj. Gadovi i Manasijini ratnici sagradili su na brdu rtvenik na kome su prinosili rtve Jehovi. Po to su ispunili obecanje dato Mojsiju. a hram u Silomu bio je jedino boravi te Jehovino. sinom prvosve tenika Eleazara. Isus Navin je odlucio da ugu i u zacetku ovu pojavu 186 J otpadni tva i sazvao je u Silom vojsku ostalih plemena. Levitima je dodeljeno cetrdeset i osam gradova. uostalom. Ali Isus Navin se brinuo ta ce biti nakon njegove smrti. Na Jefremovoj teritoriji nalazio se grad Silom. Isus Navin je za svoje se-di te izabrao gradic Tamnat-Sarah na gori Jefremovoj. i neka vam bude svedocanstvo da ne biste slagali Bogu svojemu. Nakon smrti Mojsija i Isusa Navina. koje nam je govorio. "sa srebrom i zlatom i mjedu i gvo dem i odelom vrlo mnogim. po Mojsijevom naredenju. te iti nezavisnosti na tetu zajednicke religije i op teg dobra. Ali ubrzo je u Silom stigla veoma uznemi-ravajuca vest: vracajuci se u Zajordaniju. Dakle. Ruvimovi. Izrailjska plemena su se raspr ila po Hananu. koji jo uvek nisu ratovali sa Izrailjcima. ubedeni da zastra ena plemena Zajordanije vi e nikada nece poku ati da se izdvoje iz verske zajednice Izrailja. rekao im je na rastanku. Gadovo i Manasijino sledecim recima: "Kakav je to greh kojim se ogre iste Bogu Izrailjevu odvrativ i se danas od Gospoda naciniv i oltar da se odmetnete danas od Gospoda?" Bojeci se rata sa svojim sunarodnicima. Ruvimovo i Gadovo pleme i polovina plemena Manasijinog za elela su da se vrate u svoje zemlje u Zajordaniji. kamen ovaj neka vam bude svedocanstvo. jer je cuo sve reci Gospodnje. Njegov veliki autoritet bio je izvor narodnog jedinstva. vr ili svoju versku misiju. Tamo su preneti sveti ator i kovceg zaveta. ostavljena bez sna nog vodstva. u kojima su oni. nije bilo coveka koji bi im bio ravan. od samog pocetka Mojsijevoj religiji zapretila je izma. Ali. da se oru jem obracuna s prestupnicima. Silom je na taj nacin postao prva prestonica Izrailja. "S velikim blagom vracate se u atore svoje". Isus Navin ih je blagoslovio na put i opomenuo da ostanu verni zajednickom hramu u Silomu. u njegovom sedi tu u Tamnat-Sarahu. Isus Navin je jo dugi niz godina predvodio Jakovljeva pokoljenja. milom ili silom 107 . Stigav i u zemlju Galadsku. IZRAILJCI SE NASTANJUJU U HANANU. u kojima su se pred krvnom osvetom mogli skloniti izvr ioci nehoticnog ubistva. Odredeno je est gradova u Zajordaniji i samom Hananu. ali poslanici su hteli da izbegnu bratoubilacki rat po svaku cenu." Isus Navin je umro kada mu je bilo sto i deset godina. i pravdale se da je rtvenik. Nije video nikoga ko bi mogao da zauzme njegovo mesto i bojao se da ce plemena. i jo jednom mu procitao Mojsijeve zapovesti i naredio im da se zavetuju da nece slu iti tudim bogovima. Tako su prisvojili pravo koje pripadalo samo sve tenicima u Silomu. u trenutku kada se Izrailj jo uvek nije ucvrstio u tek osvojenoj zemlji. pa su ga prihvatili. U grob su mu polo eni kameni no evi kojima su obrezani Izrailjci kad su pre li granicu Hanana. bratoubilacki rat mogao je imati pogubne posledice. Zato je odluceno da se prvo po alje poslanstvo na celu sa Finesom. to je moglo da izazove i politicki ras-cep Izrailja. koja je imala da sjedini podvojena plemena u jedan narod.

Takav je bio ritam ivota u Hananu. prepu tena iskljucivo vlastitim snagama. dodeljivao im je velike predvodnike. cim bi voljeni bog vaskrsao. previ e stra an i uzvi en. strasnije posledice tog biskog zajednickog ivota. padaju u Hanansko ropstvo. Ucinio je da izrailjska plemena. rasejani po vrletima i dolinama. da bi ga opterecivali obicnim stvarima. pune placa i jauka. Jeveji. Hananci su priredivali alobne povorke. koji su im bili bli i po svojim ljudskim manama i vrlinama. ceznula su da to br e u ivaju plodove pobe-de. Zavadena plemena. bio je previ e nepristupacan. Izrailjci su od Hananaca primili zemljoradnju. ivota punog uzbudljivih obreda i bogatog kolorita. Bog velikih dogadaja. ciji otpor nije bio sasvim slomljen. Jehova je bio strog. predstavljali su stalnu pretnju za osvajace. Osvojila su bogate pa njake. koji je boravio u Silomu. da zlo bude vece. Plemenski bog Izrailjaca. Narodi Hanana. umorna od dugogodi njeg potucanja i borbe. Me oviti brakovi postali su rasprostranjena pojava. sretali s mesnim bogovima. pe-sme i price. koji su preuzimali visoku du nost sudi-ja i oslobadali iz ropstva svoje sunarodnike. Utvrdeni gradovi koje Isus Navin nije osvojio. koji je hitao u pomoc izabranom narodu samo u trenucima opasnosti. gre nici su se duboko kajali i vapili za milost. U tim slucajevima. Na to su 18S Zenon !%psidbvs/(i podsecali kameni stubovi. Bal. govorili jezikom veoma bliskim hebrejskom. dodu e. u hramu u Silomu. boravio je daleko. jedno za drugim. Amorejci i Jevuseji potpuno su sacuvali snage za odbranu svoje nezavisnosti. Izrailjska plerrena ju nog . Jakovlje-vim potomcima pretila je vecita sudbina varvara osvajaca: nestajanje u razvijenijim narodima koje su pokorili. toliko neophodno za ocuvanje osvojenih teritorija. sukobi oko granica i lokalne ambicije pokidali su medusobne spone. nisu uspela da dovr e osvajanje. grada ili su e. da mu preko sve tenika prinesu rtve i da ga slave molitvama. maslinjake i vinograde. Ali Izrailjci su se svakodnevno. ali milosrdan. podizali velike gradove i. kada je boga etve Bala otimao i odvlacio u podzemlje bog smrti Mot. na kojima su se dimile rtve i mirisne trave. upravljaju prirodom i godi njim dobima. uspostaviti miroljubive odnose i tako dobiti mogucnost da se na osvojenim teritorijama okuce. ali to je bio Bog surov i neumoljiv. statue od bronze i terakote. Od njih su doznali da Bal i Astarta. i druga lokalna bo anstva. Njihovi snovi o mirnom i bogatom ivotu stocara i zemljoradnika konacno su se ostvarili. koji su podignuti po brdima. mogli su se nekako sporazumeti. Astarta i drugi bogovi bili su vladari Hanana od pamtiveka. Gaza. Tri puta godi nje vernici su odlazili tamo na hodoca ce. cim bi osetili da im je opet dobro. izrailjska plemena. U jesen. Izrailjci nisu smatrali za nemoralno da se ene tudinkama. Postojale su i druge. Sa hananskim narodima. mitovi. Ali nepopravljivi sinovi Izrailja. Kako sada da se misli na rat kad se ispunilo Jehovino obecanje. cekali su na priliku da povrate izgubljene zemlje. pevanjem himni i ritualnim plesovima. Ali Jehova se razgnevio i odlucio da kazni otpadnike. oslabili narodno jedinstvo. Izrailjci su. po pravilu bi ponovo upadali u sabla njive mre e la nih bogova. veselo bi igrali po ulicama gradova i sela. Askalon. Povijajuci se pod jarmom neprijatelja. kao i za sprecavanje najezde skakavaca. U isto vreme. Izrailjci su bili prosti i surovi pustinjski ljudi. a Izrailjke su se rado udavale za Hanance. Eglon i mnogi drugi. Nije trebalo mnogo da prode da bi se osetile posledice te slabosti. njive. rtvenici pod vedrim nebom. Osim toga. a s dolaskom proleca. dok su ih Hananci daleko prevazilazili bogatom civilizacijom i kulturom. da ih treba moliti za ki u i bogatu etvu. Plemenska zavist. uvek slavili Jehovu kao svog Boga. gajevi i sveto drvece. Medu njima nije bilo sloge. na svakom koraku. kojima su bili okru eni. Jerusalim. Hananci. l ta se dogodilo: Izrailjci su stvorili mala ostrvca u moru hananskog stanovni tva.$i6ujs/(e legende zauzimajuci dodeljene im zemlje.

.

kao da je eleo da mu saop ti neku va nu vest. o kome se mac i bode obicno ne nose. U Hananu niko nije u ivao takav ugled kao ona. pretvarajuci se da hoce da mu saop ti tajnu. Iskoristiv i mete izazvan carevom smrcu. Izrailjci su upali u zemlju Moavsku i poput oluje se srucili na svoje ugnjetace. junak iz Venijaminovog plemena. ali mu nije opipala desno bedro. i osam godina stenjali su pod njegovim jarmom. povratiti hrabrost prestra enim srcima njene brace i . dok. ali tada je vec bilo prekasno. Svi su verovali da kroz usta prorocice govori Jehova. davala mudre savete. iz Judinog plemena. pobiv i deset hiljada moavskih ratnika. Tada je Aod. oti ao je kod cara Eglona s darovima. Bez oru ja i vere u svoje snage. osvojio je svu njihovu zemlju i osamnaest godina ubirao te ki danak. vec su izgubili nadu da ce im jednog dana svanuti sloboda. Iznenada je potegao mac i munjevitom brzinom ga proburazio. Aod mu je pri ao bli e. misleci da kralj apatom razgovara sa tajanstvenim do ljakom. najzad. U to vreme veliko po tovanje u ivala je Devora. Debeli despot sedeo je zavaljen na tronu. da ce njen glas. Po to se tobo nji razgovor zabrinjavajuce odu io.IZRAILJSKA JOVANKA ORLEANKA.Hanana pokorio je aramski car Husan Risata-jim. Poneta patriotskim zanosom. narod je izabrao Aoda za sudiju. Te ka je bila sudbina tih sinova Izrailja koji su se naselili ju no od doline Jezrael. koji je nakon toga cetrdeset godina vr io du nost sudije u miru i blagostanju. U nagradu za junacki podvig. U krvavoj bici zadado e im te ak poraz. Klimnuv i glavom otpremio je dvorane i radoznalo naculjio u i. Osecala je da je za to pozvana. "Imam. i od tada je osamdeset godina upravljao zemljom Jefremovom. Verovatno su redaktori Biblije pogre ili. koji su se motali medu Venijaminovim potomcima. porodica i pojedinaca. Nefta-limovo i polovina Manasijinog plemena morali su poni avajuce da kuluce i placaju harac. predskazivala buducnost i re avala sporove izmedu plemena. care. A kada se debelo.* Gora sudbina je sna la Venijamite. ne pomi ljajuci da je 'Carstvo Aram nalazilo se u Siriji. u savezu sa Amoncima i Amalicanima. konacno. Jefremovo. Venijaminovo. Dvadeset godina im je tako pro lo u poni enju i ropstvu. oslobodio ih je Gotonilo. a despot nije stigao cak ni da vikne. Aod je brzo zatvorio vrata iznutra i umakao na stra nji ulaz. te su njeni saveti i nalozi prihvatani kao presude. zamolio ga za razgovor u cetiri oka. Na izrailjskog do ljaka pogleda s visine. Dvorska stra a ga je pretresla tra eci skriveno oru je. Isaharovo. Tamo je primala poslanike iz celog Izra-ilja. Sedela je obicno pod palmom kraj puta i a izmedu Vetilja i Rame. DEVORA . da ih iscrpe gladovanjem i. smeliji su poceli da prislu kuju pred vratima. prorocica. dao je znak za ustanak. Posle te kih borbi. Aod je nicice pao pred njega i. "Rec Bo iju imam da ti ka em". Sluge su strpljivo cekale u predvorju. nadahnut duhom bo jim. Aod je uspeo da se vrati svojim sunarodnicima i popev i se na goru Jefremovu. Nakon to su razvalili vrata. Ali odmah je stekao uverenje da je pred njim jedan od mnogih njegovih uhoda. nisu digli uzbunu. pesnikinja i verna slu benica Jehovina. predav i darove. Asorski car Javin i njegov vojskovoda Sisara. odlucio da ucini kraj tlacenju. dali su se u poteru za odbeglim ubicom. Svoje kljucne polo aje koristili su da izrailjskim naselje-nicima preseku veze. uznemireni mrtvom ti inom. Opasav i mac o desno bedro ispod pla ta. Moavski car Eglon. okrvavljeno telo srucilo na kameni pod. neku tajnu da ti ka em". te su neki izrazili sumnju da je car Husan Risatajim mogao da dode u Hanan iz tolike daljine. <Bi6fijs$e fegeruk -----------------naoru an. jednoga dana je odlucila da povede narod u borbu za slobodu. podjarme. dodade. Aod je bio levoruk. dr ali su na brdima lanac tvrdava koje su dominirale dolinama i pute-vima. Car ga je podozrivo prostrelio svojim krmeljivim ocima i na trenutak se zamislio. okru en dvoranima i odaliskama. pi uci RM (Aram) umesto DM (Edom). Carstvo Edom naslanjalo se na istocnu granicu ju nog Hanana. Zavulonovo. rece.

.

pali su gotovo svi hananski ratnici. stoku i magarce. ako li nece ici sa mnom. i. Devora je u nadahnutoj pesmi oglasila trijumf Izraela nad Hanancima. izjeden sumnjom i strahom. Njihove kamile. ici cu. Zbog dugotrajne ki e izlila se reka Kison. zaglibila su se u raskva. Nije zaboravila ni junacko Jailjino delo. cudna stvorenja. Barak je odlucno rekao: "Ako ce ti ici sa mnom. Eve-rova ena. izazvalo je neopisivo odu evljenje. Izrailjska vojska se postrojila na padini gore Tavor. i pretvorila bojno polje u mocvaru. a konji su se prevrtali u blato. necu ici". povrce i vinograde. ena mu je prislonila na slepoocnicu o tri kolac i udarcem malja probila glavu. na njega su krenula hananska bojna kola. Devorino predskazanje se ispunilo: nije on usmrtio Sisaru. covek poznat po svojoj hrabrosti i iskustvu u oru anim okr ajima sa Hanancima. iveo je Varak. okru ena ljubavlju zahvalnog naroda. slavljena prorocica. Od toga vremena izrailjska plemena ivela su u miru cetrdeset godina. Izra-iljci su se besno bacili na neprijatelja i ubrzo mu naneli stra hovit poraz.enoj zemlji. U Kedesu. komandant nije mogao da prode neka njeno: Hananski vojskovoda Sisar^ nece pasti od njegove. po to je iznuren bitkom hteo da se okrepi snom. Na boji tu. Kada se na ao u dolini. Istovremeno. i kroz re etku vika e: to se tako dugo ne vracaju kola njegova? to se tako polako micu tockovi kola njegovijeh? Najmudrije izmedu dvorkinja njezinijeh odgovarahu joj. po dvije djevojke na svakoga. Ali Izrailjcima se osmehnu-la sreca. Plijen aren Sisari. u bekstvu. Ali Varak nije verovao u pobedu. koja je tekla kroz dolinu. Nedugo zatim stigao je Varak i video da je zakasnio. Madijanci. Iskoristiv i pometnju. gazeci p enicu. Po to su povratili slobodu. Ali nije ga zatekao u kuci. nakon toga. vezen s obje strane. Na poziv prorocice nisu se sva plemena odazvala. Zato ih je ponovo stigla kazna. kako su zvali Devoru. mogla to da ucini. Jailja. Devora ga je pozvala i izabrala za svoga vojskovodu.skloniti ih na oslobodilacki korak. Amalicani i druga nomadska plemena sa istoka pocela su da prelaze Jordan i poput gomile skakavaca napadali polja izrailjskih ratara. okupilo se deset hiljada ratnika. stare ine prijateljskog kenitskog klana. KAKO JE SKROMNI RATAR POSTAO OSLOBODILAC IZRAILJA. Opisala je kako je Sisarin les le ao u pra ini pred njenim nogama. Nakon pobede. koja su se prvi put pojavila u Hananu. Po to je dobro razmislio. pozvala ga je u ator i pokrila plastom. U tom periodu sudila im je prorocica Devora. Varak je poveo svoju vojsku u napad. koje su prilikom napada kosile neprijateljsku pe adiju. ukoliko bi ga poveo neko ko bi u njima probudio borbenost i veru u Jehovinu za titu. ali na sve spremnih. u dolini Jezrael pojavila se hananska vojska kojom je komandovao Sisara. ba kada je zapocinjala etva. aren. Ispred nje je i lo devet stotina bojnih kola. dok je njegova majka bri no ocekivala povratak sina: "S prozora gleda e majka Sisarina. vec od ruke nejake ene. borba sa ugnjetacem dobila bi religijski karakter i tako postala sveti rat. slabo naoru anih. Tek to je zaspao. l pored toga. Pod njenim vodstvom. Prisustvo "majke Izrailja". mo e da pobedi neprijatelja. Gvo dem oklopljene dvokolice bile su narocito stra ne zbog o trih kosa po stranama. Sisara je iskocio iz kola i uspeo da pobegne s bojnog polja u Kedes. vec Everova ena. gde je hteo da se skloni kod Evera. asorski car Javin. vezen. Medutim. Pojavljivali su se redovno svake godine. izazivajuci ogromnu pometnju u Hananskim redovima. pasla su na livadama i poljima. u zemlji Neftalimovog plemena. nije ve-rovao da izrailjski narod. Osim. plijen aren. oko vrata onima koji zaplije-ni e". Od maca je pao i najveci tlacitelj Izrailjaca. Devora je bila iznenadena postavljenim uslovom. sinovi Izrailjevi brzo su zaboravili na Jehovina dobrocinstva i opet poceli da slave kult hananskih bogova. Pustinjski razbojnici otimali su sve to im je dopadalo ruku: hranu. Samo je Devora. a i sama odgovara e sebi: Nijesu li na li? Ne dijele li plijen? Po jednu djevojku. . ali ga je prihvatila. Ali zbog ociglednog nedostatka vere. velika vojska cara Javina vi e nije postojala.

.

poginuce jutros. odgovorio mu je Gedeon. Gedeon je znao kako treba da se bori sa neregularnim hordama pustinj193 skih razbojnika. rece im razborito: "Vi li hocete da branite Vala? Vi li hocete da ga izbavite? Ko ga brani. Zatim je podigao oltar Jehovi i jednog od volova prineo mu na rtvu paljenicu. Brojna. promocuran covek. Samo acica vojnika legala je na stomak i. On je podigao rtvenik Balu. Podeliv i ih u tri grupe. mogla je da mu osujeti planove. odakle se kao na dlanu videla cela dolina. Andeo mu je rekao da odnese rtvu na stenu. Svima onima koji nisu eleli da se bore. i veoma rasr-deni na bogohuljitelja. sacinjena od gomile prikupljenog naroda. koji ga je okru ivao. Posle izvesnog vremena ispostavilo da hananski bog nema nameru da se osveti za poni enje. Tako se povuklo cak dvadeset i dve hiljade Izrailjaca. a svuda je bilo mnogo kamila. Ali. da se snabde hranom i to br e pobegne u brda pred Madijancima. Bili su to prekaljeni borci. Odjednom mu se javio andeo sa ve cu da mu je Jehova pove-rio zadatak da oslobodi svoj narod. gromoglasno su tra ili da Joas kazni Ge-deona smrcu. a ja sam najmanji u domu oca svojega". uvek oprezni i spremni na iznenadni napad neprijatelja. naredio im je da se prikradu logoru sa tri strane. gradicu koji je pripadao predjordansko m ogranku Manasijinog plemena. Nocu. i dodirom tapa ucinio je da oganj proguta i hleb i meso. Asirovog. pa su smatrali da nema potrebe za oprezno cu. ali on je tra io neki znak od Jehove. vojskovoda ih je pa ljivo posma-trao sa obli njeg uzvi enja. slabo pokretljiva vojska. U Ofri. Ako je bog. to znaci "Sam se spasi. U ponoc. ali nije bio njegov previ e vatreni poklonik. pa je Gedeon u Izrailju stekao veliki ugled. ali mu je izrailjska vojska jo uvek izgledala brojna. Kako da od tih sposobnih ljudi izabere najsposobnije? Ideju kako da izvr i konacni izbor dao mu je sam Jehova. Izmedu atora vrzmali su se mu karci. a ostatak po alje u pozadinu. Zavulonovog i Neftalimovog plemena. Svakom od svojih junaka dao je ovcji rog i baklju skrivenu u glinenom loncu. "O Gospode. u najvecoj urbi mlatio je na gumnu p enicu. Sedam godina su neka njeno pusto ili zemlju. ali odlucio je da samo s njima krene na neprijatelje. Kad su vojnici pred vece oti li na recicu da utole ed.Bespomocni ratari be ali su u brda i krili se po jamama i pecinama. neka sam raspravi s njim to mu je raskopao oltar". dok su stanovnici Ofre spavali najdubljim snom. Iz godine u godinu pusto ena. dao je znak za napad. zemlja se na kraju pretvorila u ledinu. ostalo je samo deset hiljada hrabrih ljudi. zavladala je glad i harale te ke bolesti. i poce e iz sve snage duvati u rogove i izvikivati stra ne borbene poklice. Gedeon je poveo svoj izabrani odred na goru Gelvuju. Izbrojao ih je svega trista. Ujutru su stanovnici Ofre videli razru eni Balov rtvenik. Gedeon je konacno poverovao u svoju misiju. ene i deca. Kod izvora Aroda okupilo se trideset i dve hiljade izrailjskih vojnika. magaraca i opljackane stoke. Ni njegov sin Gedeon nije imao poverenja u Bala. Tek nakon sedam godina neprestane nesrece i propasti Jehova se smilovao na svoj narod. dozvolio je da se vrate kuci. Videv i cudo. a u logoru je vladao veliki nered. Na njegov poziv smesta su se odazvali svi naoru ani ljudi iz Avijezerovog roda. Ispod hrasta prineo je na rtvu peceno jare i beskvasni hleb. Joas. Nomadi su se ulogorili u dolini Jezrael. To je delovalo ubedljivo na me tane Ofre. Andeo ga je uveravao da ce pobediti Madijance. ali je ogorcen nesrecama Izrailja izgubio veru i u Jehovu. kao i Manasijinog. Jednog dana. Izrailjci porazbija e lonce i otkri e upaljene baklje. rod je moj najsiroma niji u plemenu Manasijinu. Nemarno su postavljali stra e. Kada je pala noc. iveo je izrailjski ratar Joas. Neljudska buka trgla je nomade iz najdubljeg . ne ispu tajuci oru je. medu slugama je izabrao deset pouzdanih ljudi i kradom se uputio na ocevo imanje. cim cu izbaviti Izrailja? Eto. pa su se razi li svojim kucama. na pseci nacin hla-ptala jezikom vodu pravo iz reke. Vojnici su uglavnom odlagali oru je i klececi zahvatali vodu obema rukama. cim su razbojnici zaspali. Bale". Odlucio je da ih iznenada napadne s malom jedinicom na sve spremnih junacina. Od tada je ru itelj tudinskog idola dobio aljivi nadimak Jeroval. Sa dva vola razru io je Balov rtvenik i rj sekao sveti gaj.

.

pobio sve me tane i grad pretvorio u prah i pepeo. Ustanak je predvodio Gal. Avimeleh se pokazao kao krvav despot i njegova vladavina postala je vremenom nepodno ljiva. Naredio je da se njihove gradske stare ine. Dogodilo se to prvi put u istoriji Izrailja. nisu se bavila samo pljackom. Gedeon je pre ao preko Jordana. pozvao je svog tito-no u i izdi uci mu rekao: "Izvadi mac svoj i ubij me. Hiljadu ustanika skolonilo se u visoku kulu. a po brdima su postavljali zasede caru i njegovim ljudima. moleci ga da po alje pomoc. Izrailjska plemena ponudila su svom oslobodiocu carsku krunu. a narocito Madijanci. koji se takode pobunio. Zatra io je samo da mu od ratnog plena budu predate sve zlatne grivne. Zevul. po to se nije rodio u haremu. Na njihovom celu krenuo je na Ofru. da ne . Stanovnici su se sklonili u visoku kulu. Upravitelj grada Sihema. Avimeleh je zatim krenuo na grad Teves. pa je odbio ponudenu pocast. i ibaju trnovitim Zerwn 9(psidbvs%i prucem. Cak su se i njihove kamile epurile sa zlatnim lancima oko vrata i sa ormom nabijenom zlatnim pucetima. jedna ena ga pogodi kamenom u glavu. odstupio je od Jehove i naredio da se od dobijenog zlata izlije Balov lik. Pusto ili su i okolna polja i vinograde. koji je uspeo da umakne ki f prijatelja. Poteri su se uz put pridru ili ratnici drugih izrailjskih plemena. u stvari. Nije oprostio ni ostalim me tanima.sna. Pobunjenici su ovladali gradom i u Balovom hramu priredili orgije sa razuzdanom igrom oko rtvenika. a zatim i ao zemljom i bunio narod protiv uzurpatora. uveravao ih je. tajno je poslao glasnika Avimelehu. Ali cim su zavladali mir i blagostanje. pla eci se osvete beduina. da njihove ru evine za sva vremena budu upozorenje onim Izraliljcima koji nameravaju da pocine slicnu izdaju. dogodio se veoma neprijatan slucaj kukavicluka i nedostatka plemenske solidarnosti. U skladu sa obicajem isto-lih despota. vlast su preuzeli njegovi sinovi. Uvereni da ih je opkolila velika neprijateljska vojska. Rodaci su mu dali iz riznice Val-Veritovog hrama sedamdeset sikala srebra za vrbovanje najamnika. da su vam gospodari sedamdeset ljudi. Voleli su da se razmecu svojim bogatstvom noseci skupocene haljine i kiteci se gomilom zlatnog nakita. a prestupnicke gradove sravnio sa zemljom. U trenutku kada se kralj pribli io kapiji. lako je formalno odbio krunu. koji su upravljali zajedno. opusto io njihovu zemlju i ubio cetiri pustinjska cara. Oni su bili i sjajni trgovci i bavili se razmenom robe izmedu azijskih zemalja i Egipta. a zatim ih je prepustio d elatovom macu. kasapeci razbojnike. gde su se branili do posled-njeg. Gedeon je odlucio da ih primerno kazni. Nakon njegove smrti. Istocna plemena. odakle je izdavao naredenja plemenima koja je izbavio iz ropstva. kao obicne lopu e. Po to uzurpator nije mogao da je osvoji. odneo pobedu i pobio svu bracu osim Jotama. Gedeon je. dr ao je harem sa sedamdeset ena i sa njima imao sedamdeset sinova. i ratnici su redom prilazili i na njega bacali osvojene ukrase. Zajordanski gradovi Sokot i Fanuil. Plen otet od neprijatelja bio je ogroman. Za prestonicu je izabrao rodni grad Ofru. Ispred atora je razastrt pla t. Car je uni tio ustanike. naneo napadacima strahovit poraz. bio nasledni monarh. koji su pomogli Avimelehu da osvoji vlast. dado e se u panicno bekstvo preko Jordana. ili da vam je gospodar jedan covek? l opominjite se da sam ja kost va a i telo va e". U Sehemu se narod podi< Bi6(ijsl<e (egetufe gao na oru ani ustanak protiv gradskih velika a. vec je bio sin ene koja je ivela u Sihe-mu. Tako se nakupilo hiljadu i sedam stotina sikala zlata (oko 27 kg). Sve do jednog je pobio. Vladao je tacno cetrdeset godina. Ali u svoj krug nisu primili Avimeleha. Te ko ranjen. Evedov sin. naredio je da se zapali. Svetili te u Ofri postatje versko sredi te njegove dr ave. Avimeleh je oti ao kod majke i nagovorio svoje rodake po majci da mu pomognu da dode do vlasti: " ta vam je bolje. odan caru. Gedeon je bio svestan da medu njegovim zemljacima ima mnogo protivnika monarhije. Za vreme potere. odbili su da gladnim izrailjskim ratnicima daju hranu. svi sinovi Jerovalovi.

.

uglavnom su iveli od gajenja ovaca i koza. dvadeset gradova. koja se bavila razbojni tvom i iznudivanjem haraca od okolnog stanovni tva. Osamnaest godina Galad je morao trpeti poni enje i poraze. a ne njihove majke. Tada je u Galadu postao cudan obicaj: svake godine izrailjske devojke u alosnoj povorci i le su u planine da cetiri dana oplakuju tu nu sudbinu Jeftajeve kceri. Galadani mu posla e poslanstvo sa pozivom za pomoc. nedaleko od izvora Jordana. Tako se prikljucio bandi beduina. Odmah je oti ao u rodni grad Mispu. Razgnevljeni to niko nije hteo da poveruje 1 Q"7 tegetufe . Jeftaj je molio Jehovu za pomoc i svecano obecao da ce prineti na rtvu paljenicu coveka iz svoje kuce. U planinskim predelima Zajordanije. istrcala mu je u susret. kceri moja! Vele li me obori! Ti si od onijeh to me cvijele. Tako se i dogodilo. selili su se Jeftaja. da oplace svoju sudbinu. uz potresnu kuknjavu citavog naroda devojka je dala ivot Jehovi. Kad se pribli avao kuci. i ne mogu poreci". gde je pristupio formiranju ustanickih jedinica. Ponosni Jefremovi potomci tvrdili su u svoju odbranu da ih Jeftaj uop te nije obavestio o predstojecem ratu sa Amoncima. Zato se jo uvek nije ose-cao dovoljno sna nim da zarati i. da u buducnosti ne bi mogao polagati pravo na udeo u ocevom nasledstvu. jadikovao je kroz suze i jauke: "Ah. jer je bio sin bludnice. bila je njegova najdra a kci jedinica. da bi dobio na vremenu. Jeftaj je ispunio zakletvu. Radosna zbog ocevog povratka. trebalo se odluciti na oru ani sukob. sada dakle vrati mi je s mirom". i ne isteraste li me iz doma oca mojega? to ste dakle do li k meni sada kad ste u nevolji?" Poslanici su skru eno izjavili da ce prihvatiti sve njegove uslove. ali Jeftaj nije zaboravio nekada nje nepravde i ogorceno im odbrusi: "Ne mrzite li vi na me. Ali njihov car na to odgovori: " to je uzeo Izrailj moju zemlju kad dode iz Misira. Vrebali su i priliku da ga ubiju. Venijaminovu i Jefremovu zemlju. Devojka je znala da je zakletva data Jehovi neopoziva. Uzne-miravala su napadima ne samo Galad. Rat se zavr io potpunim porazom Amonaca. ostaviv i za sobom udovicu i sirocad. Samo je on. Posle nekog vremena postao je voda razbojnika i irio strah i trepet drsko cu svojih pljacka kih pohoda. Uputio im je poslanike sa zahtevom da vi e ne uznemiravaju Izrailjce. Jeftaja obuze stra an ocaj. Krv ezdeset i osam sinova Gedeonovih bila je osvecena. pa njaci i vinogradi postali su plen Galadana. samo da im pritekne u pomoc.reknu za me: ena ga je ubila". A za to vreme nastala su te ka vremena za Izrailjce u Galadu. nepobedivi voda na sve spremnih ubica. Jeftaj se trijumfalno vratio u Mispu. proterali su iz kuce brata po ocu. okoncao svoj ivot Avimeleh. A Jefremovom plemenu nije zaboravljena sramna pasivnost. Kada su mu sinovi odrasli. koji su je oru jem zauzeli jo u vreme Isusa Navina. Jeftaj je na vreme pobeg ao i na ao utoci te u zemlji Tov. Kad se vratila. odlucio je da pregovara sa Amoncima. Kroz suze je samo zamolila da joj otac dozvoli da sa vr njakinjama ode na dva meseca u planine. nakon tri godine burne vladavine. ali nije dobio nikakav odgovor. Tako je. a kada je to prevr ilo svaku meru. vec su se prebacivala preko Jordana i pusto ila Judinu. Jednom je tamo umro Izrailjac. Na svakom koraku izlagani su preziru i nipoda tavanju. izmedu reka Arnona i Javoka. Izrailjski stanovnici. prva osoba koja ga je pozdravila. od Arnona do Javoka i do Jordana. koji mu prvi izade u susret. Tada je Jeftaj zatra io da ga izaberu za do ivotnog plemenskog vodu i sudiju. pru ala se pokrajina Galad.NESRECNI JUNAK GALADA. Gedeonov sin. Nekada prognana plemena Amona-ca pocela su da di u glavu i vracaju izgubljene zemlje. Cepajuci odecu na sebi. Uslov je bio prihvacen. JEFTAJ . Pozvao je u borbu i Jefremovo pleme. jer sam otvorio usta svoja ka Gospodu. Nije bilo drugog izlaza. mogao 196 da se suprotstavi napadacima i oslobodi zemljake ispod te kog jarma. igrajuci i udarajuci u tamburinu.

Samson je sace meda odneo roditeljima. brzo je rastao i po snazi nije mu bilo ravnog. po imenu Manoje. Uvek gladan divljenja svetine. U gradicu Saraji. Najzad je do la i eljni ocekivana svadba. a uz to naoru ani gvozdenim oru jem. iveo je u to vreme covek iz plemena Banovoga. uglavnom bile grube i bezobzirne ale. Jednog dana. zadavao mnogo glavobolje. a kad bi izustio sibolet. Pet njihovih careva vladalo je u gradovima Azot. Roditelji. Ali radosna vest bila je vezana za jedan uslov: buduci potomak morao je da bude nazirej bo ji. pala je opklada u trideset ko ulja i trideset odela da nece uspeti da odgonetnu njegovu zagonetku: "Od onoga koji jede izide jelo. ionako. Pojavili su se na reci pojedinacno govoreci da su sinovi drugih izrailjskih plemena. Ali raspu teni jedinac nije hteo da popusti i samo je ponavljao kratko i jasno: "Njom me o eni. kao roditelji. Kad bi se zatreskao u neku vragolanku. Prema filistejskom obicaju. te ko su uzdahnuli i pokorili se prohtevu sincica. Sahranjen je uz velike pocasti u rodnom Galadu. preprecio mu je put mladi lav. kome su dali ime Samson.u njihova uveravanja. ali nikako nisu mogli da odgonetnu ta je Samson imao na umu. Ali pretrpeli su te ak poraz i u rasulu su se vratili kuci. ali nije se isticao pobo no cu. U jednom trenutku. Ali Galadani su znali da oni u kaju i da ne mogu izgovoriti slovo " ". oti ao u Tamnat. Gaza i Gat. Samson je vo-leo da skita po zemlji i tako je jednog dana stigao u grad Ta-mnat. nikome ne spominjuci ovaj dogadaj. na alost. naravno. Ubrzo su zadobili prevagu nad susedima. padao bi od maca ili koplja. Taj plahoviti i napra iti obe enjak imao je jo jednu slabost: veoma lako se zaljubljivao. Stari Izrailjci hvatali su se za glavu od zgra avanja: sin im je. Ali te ko onome ko bi povredio njegovo samoljublje: tada bi mu krv jurnula u glavu i postajao bi previ e opa198 san za okolinu. Kad se vracao kuci. Bili su to okrutni. Na njihov zahtev svaki je morao da izgovori rec ibolet (klas). i od ljutoga izide slatko". Akaron. jer mi je ona omiljela". odnosno morao je da se zavetuje da nece piti vino i eci kosu. u borbama prekaljeni ratnici. ricuci. Filistejci naglo promeni e raspolo enje. SAMSON. Dok se on valjao pd smeha. KAKO JE SAMSON HTEO DA SE ENI. Osim toga. bio je sklon raznim glupim alama i u tom pogledu nije mu nedostajalo novih ideja. Ali Jeftaj je video dalje od njih. Iz istih stopa vratio se kuci i molio roditelje da odu da je prose. Tu razbaru enu momcinu priroda nije obdarila samo mi icama. Jeftaj od Galada iveo je jo est godina posle pobede i bio sudija. Atleta ga je rastrgao na komade i. alosnim supru nicima jednog dana javio se andeo i rekao da ce im se roditi toliko eljeni sin. odlucili su da se sa Jeftajem i Galadanima rasprave oru jem. Na vreme je zaposeo sve brodove na Jordanu da bi specio prolaz pora enih Jefremovih potomaka. Izrailj je cetrdeset godina morao da podnosi njihov jaram. . Samson je voleo da se razmece svojom snagom. a sad jo hoce i da se eni tudinkom. ne govoreci gde ga je na ao. To su. svadbene svecanosti trajale su sedam dana. polo io je nazirejski zavet. S mora su do li Filistejci i zauzeli primorsku ravnicu u ju nom Hananu. Na jednoj od gozbi Samson se zabavljao sa tridesetoricom Filistejaca odgonetanjem zagonetki. Jednog dana su pre li Jordan i upali u Ga-ladu. Askalon. Samo se uzdr avao od vina i nije sekao kosu. na teritoriju Jude i Dana. kao krotko jagnje ce mogla ga je voditi na kanapu. kao da se ni ta nije dogodilo. hteo da se eni. na svoje cudenje video je da se u celjusti ubijenog lava ugnezdio roj pcela i nakupilo se vec podosta meda. Posle nekog vremena postalo im je tesno na obali i poceli su da prodiru u dubinu kopna. Decak. cija je ena bila nerotkinja. kcerkom neobrezanog Fili-stejca. rtvama njegovih obe enjackih nesta luka uop te nije bilo do toga. vec mu nije uskratila ni spretnost. Tri dana su lupali glavu nad cudnom zagonetkom. Prema obecanju roditelja. Tamo se ludo zaljubio u stasitu Filistejku i odmah. tada jo uvek malo poznatom u Hananu. U bratoubilackom ratu poginulo je cetrdeset i dve hiljade potomaka Jefremovih. kad je bezbri no i ao stazom kroz vinograde. Samson je postao verenik i od tada je cesto i ao u ta-zbinu.

Razmi ljajuci kako da se izvuce iz neprilike. Jeste li nas zato pozvali da nam uzmete imanje?" ta je nesrecnica mogla da ucini? Zastra ena bezobzirnom pretnjom. Kako da je kazni za bespomocnost i nedu nu izdaju. te nije mogao da ih moli za pomoc. ipak. da bi dozlogrdio omrznutom gradu. Trideset ko ulja i trideset odela nije bila mala stvar. uputio se pravo u eninu odaju. odgovorio je sa usiljenim mirom: "Da nijeste orali na mojoj junici. Dugo je mucio Filistejce hajduckim ratom. Kako sa takvom sramotom da izade pred ljude? Treba je sprati po svaku cenu. i odmah zatim dodao: "Zakunite mi se da necete vi ulo iti na me". Zbog jednog kavgad ije ponosni grad se na ao u takvom polo aju kao da ga je citava vojska opkolila. vec je samo razumeo da kao poki-sao stoji pred pragom eljene supruge. Ali. i ponudio mu ruku mlade kceri. Ne mogav i da izdr i. najzad je do ao na jednostavnu misao. Uhvatio je u zamke trista lisica. okacio o rep upaljene baklje i poterao u pravcu grada. Konacno mu je na pamet pala originalna i neobicna ideja. Zaslepljeni ocajanjem. Filistejci su konacno odlucili da ucine kraj tom hiru. Roditeljima nije ba preticalo. zagonetnuo si zagonetku sinovima naroda mojega. i da je poni en kao neki utokljunac. Posle nekog vremena gnev mu se sti ao i poceo je da cezne za svojom vrago-lankom. me tani Tamnata ubili su biv u enu i tasta potpaljivaca. Najgore je bilo to to je trebalo naci nacina da se opklada plati. uveren da ju je Samson zauvek napustio. Razne eno je pomi ljao da ga ona. Ta vest je sna no pogodila junaka. ubijao prolaznike i izazivao takav strah da se niko nije usudivao da promoli nos izvan zidina.ne htela. odbrusio im je mrgodno Samson. 200 vinograde i maslinjake. dobru volju. Prepla ene ivotinje jurile su kao pomahnitale. ubio trideset Filistejaca i svakom uzeo po ko ulju i odelo. Pokazao je. ne biste pogodili moje zagonetke". i ti me ne ljubi . poku avao sve da obrne na alu i skrene razgovor na drugu stranu. tamo ga je cekala neocekivana uvreda. ili cemo spaliti ognjem tebe i dom oca tvojega. gde je silnik svio gne-zdo u jednoj od tamo njih pecina. Savladujuci bes. pod pretnjom da ce je opusto iti. mazila se i umiljavala sve dok nije omek ao i odao joj tajnu.---------------------------------------------------------------------vrdao i tra io izgovore. kakvog li u asa. Obratila se tako mu u i roneci gorke suze alila se: "Ti mrzi na me. jo lep e od starije. u stvari. Dok su mu se te misli vrzmale po glavi. ali mu je tu. Sav imetak filistejskih ratara pretvorio se u pepeo. Plativ i tako podmuklim ucesnicima gozbe dug. Samson je odmah shvatio da su napravili od njega budalu. vezao ih kanapom. Ponev i jare za gozbu pomirenja. potpaljujuci uz put itna polja. Samson nije smeo da se vrati kuci i samo je kao vuk kru io oko Tamnata. namrgodio se i zloslutno procedio: "Ja necu biti kriv Filistejima kad im ucinim zlo". l tako je zapoceo licni rat atlete protiv Filistejaca. zatra ila da im se krivac preda. Samson je 199 'Bi6(ijs/(g legende ----. vratio se roditeljima i ne pogledav i verolomnu enu. Vojska je upala u Ju-dinu zemlju i."Kako su oni meni ucinili tako ja ucinih njima". a strah je paralizovao gradski ivot. bez odlaganja pohita u Tamnat. Nije hteo ni da cuje za mladu devojku. nije prevarila iz zle namere. Ubrzo su zavladali glad i beda. U rano jutro oti ao je u Aska-lon. svetiti se nasiljem i lukavstvom vinovnicima svoje nesrece i poni enja. morala je da odigra komediju da bi spasila imanje svojih roditelja. Samson je odmah saznao za to i zakleo se da ce im se stra no osvetiti. ali ena je plakala. Sutradan Filistejci se pojavi e za gozbenim stolom i s pobedonosnim osme-hom saop ti e da se u zagonetki radi o ubijenom lavu sa sacima meda u celjusti. htela . Po to je dobio obecanje da . preprecio put tast i saop tio da je kcer udao za drugog. a nece meni da je ka e ". Nicao je kao iz zemlje. vec da je to ucinila pod prinudom i zbog ljubavi prema roditeljima. Pla ljivi Judejci su sa sluganjskom predano cu poslali tri hiljade ratnika u planinu Itam.U krajnjem ocajanju oti li su njegovoj eni i bez okoli enja rekli: "Nagovori mu a svojega da nam ka e zagonetku. Vojskovoda je zapoceo pregovore s njim i gnevno ga prekorio: "Ne zna li da Filisteji vladaju nad nama? Za to si nam dakle to ucinio? .

.

koja mu se toliko svidela da je odlucio da je poseti u njenoj kuci. odlazio je cesto u Gazu. odlucio je da se zabavi na njen 202 racun i poigra s njom kao macka s mi em. i bio strah i trepet za Filistejce. Jedanput je. i ko god mu se na ao pod rukom pao je mrtav razmrskane glave. ali kad je Ijubopitljiva ena i dalje navaljivala da joj oda tajnu. pokida konopce i podrugljivim osmehom isprati zaverenike. poveravao bi joj neki na brzinu izmi ljen nacin za oduzimanje njegove snage i spokojno bi zaspao u njenom zagrljaju. i da je. tobo e u najvecem poverenju. vracajuci se u svoju gorsku jazbinu. Taj cin. a mi cemo ti dati svaki po tisucu "i sto srebrnika". Bio je neobicno zadovoljan sobom. Ali Samson je vec postao oprezniji sa svojim milosnicama i nije se lako dao povuci za jezik. doneo mu je jo vecu slavu. da bi smesta izgubio snagu kada bi bio vezan sa sedam mokrih u eta. Dalila se klela da je i ona spavala. ali kad su najdrskiji poceli da ga cimaju i udaraju pesnicama. Ali Samson je nekako predosetio zasedu i vec oko ponoci iskrao se iz bludnicine kuce. Samson je mirno podnosio sve uvrede. silno se razljutio. poubijao je. Filistejce je zahvatio u as i uz neljudski urlik dali su se u panicno bekstvo. Od tada je dvadeset godina vladao nad njima. Dalile. dok je Filistejce u ocima susednih naroda ponovo izvrgao ruglu. po kome . u asnuto kriknu: "Eto Filisteja na te. Besneo je i bacao se kao lud. zatim. Trljali su ruke od zadovoljstva. koja je ivela u dolini Sorik. dao joj je cudno uputstvo. Samsone!" Silnik kao oparen skoci iz postelje. jer su ga zahvalni sunarodni-ci izabrali za sudiju. potrga* je konopce kao konce. Samson je bio toliko sa-mouveren da je u filistejske gradove odlazio sam. vec i o nesvakida njoj spretnosti. Kada je do lo vece. razgledajuci izlo enu robu za prodaju. Izdajnica je nocu budno vrebala da Samson zaspi da izvr i svoj plan. iskrala se tiho iz kuce i dovela Filistejce. Napev i mi ice. ^ SAMSONOVE ZGODE U GAZI. a te ka gradska vrata izvalio i na plecima odneo na vrh planine prema Hebronu. potkupljivoj davolici zasija e oci. gusto naseljen grad koji se obogation trgovinom. Vrativ i se u odaju. koji ga nisu ocekivali tako rano. udarajuci na sve strane. Tokom tih skitanja.ga Filistejci nece ubiti. Odlucio je da se na ali sa znati eljnicom i priznade joj. koja je u zoru trebalo da ga iznenada uhvati i ubije. Vest da Samson namerava da prenoci u Gazi brzo se pronela medu Filistejcima. Filistejci su docekali zarobljenika sa uvredama i podsmehom. uostalom. na primer. pa su spavali najdubljim snom. Pretvarajuci se da polako popu ta pred njenim molbama i ljubavnim zakletvama. Dok je hodao 201 ulicama. koji sve-doci ne samo o njegovoj neobicnoj snazi. Samson se pretvarao da joj veruje. i besno se bacio na mucitelje. koja mu se u strahu sklanjala s puta. u mre u druge Filistejke. dobrovoljno se predao i dopustio da ga ve u. Stra are. nije cak ni pogledom udostojavao gradsku svetinu. a kada se to pokazalo uzaludno. Tamo je jedanput sreo lepu bludnicu. koji navrat-nanos pobego e. veselo je pevu io uz ritam koraka: "Celju cu magarecom jednu gomilu. zgrabio magarecu celjust. Zaljubljivi Samson upade. Cekala je samo na prvi ne an trenutak da s najnevinijim izrazom lica upita ljubavnika o tajni njegove snage. Ali podmukla devojka nije bila vredna njegove ljubavi. SAMSON I DALILA. koji posle bolne lekcije nisu imali smelosti da ga izazivaju. Svezala ga je sa sedam konopa. Tako je Samson iskoristio mete da usmrti to vi e neprijatelja i pobio je hiljadu Filistejaca. Do li su joj filistejski kne evi i rekli: "Prevari ga i isku aj gde mu stoji velika snaga i kako bismo mu dosadili da ga sve emo i svladamo. zatvorili su gradske kapije i pored njih postavili stra u. Ali tamo nije ostao dugo. dvije gomile. najbolji dokaz njene nevinosti to to ga je na vreme upozorila. celju. rekao da ga treba svezati nikad ne upotreblje-nim konopcima.cu magarecom pobih tisucu ljudi". koja je le ala na zemlji. Na^pomisao o takvom bogatstvu. jer su ga najzad imali u klopci.

.

strasni ljubitelji svetkovina i terevenki. Doveli su ga samo zato da bi u ivali gledajuci njegov pad i tako naplatili sve trenutke straha i zla koje su pretrpeli zbog njega. Dalila je odmah obavestila svoje zemljake da to br e dodu sa obecanom novcanom nagradom. Filistejci. Manoja. Ali pijanci ga uop te nisu slu ali. morale da trce da bi stigle da napune pehare. ponovo izrasla. Izgledao je kao bespomocan i duhovno slomljen covek. Nemocnog. Podlegao je nakon kratkog i slabog otpora. Kako je samo bila rasrdena kada je zatekla praznu kutiju. Hram se sru io uz stra an tre-sak. Melodicni zvuci jevrejske pe-sme gubili su se u pijanoj galami. i bio bih kao svaki covek". praceni grohotom aljivd ije. Doveli su ga iz tamnice i gurnuli mu u ruke harfu sa sedam struna. Samson se bacio na njih ne znajuci da je o i an i da mu je Jehova oduzeo snagu. Probudiv i ga. sahranjujuci pod ru evinama silnika i tri hiljade Filistejaca. Ali na du i rok ova zabava nije bila bezbedna. Pome-rajuci usne. nije opazio da mu je kosa. Jogunasto mu je odbijala svoju milost. stajao je u hramu blizu dva stuba i poslu no svirao na strunama melodiju koju mu je nekada pevu ila majka. ljudi skoci e na noge i u strahu pogleda e ka slepcu. Tada se pojavio njen sin Miha i. Samson je strpljivo podnosio uvrede. razdragani gozbenici po ele e da ih Samson zateyeruk bavlja muzikom. Zatim je Samsona uspavala u svom krilu i naredila brijacu da mu obrije glavu. a sluge su. takode. Gospode! Opomeni me se. buka se povecavala iz trenutka u trenutak. iskopali mu oci i trijumfalno ga odveli u Gazu. Filistejci su odlucili da proslave pobedu nad svojim najvecim neprijateljem prino enjem rtava i velikom gozbom u hramu boga Dagona. Neka udovica. Sahranili su ga u grobu oca njegovog. veci su bili i veliki ljubitelji piva. nisu pili samo vino. molim te. jer sam nazirej Bo ji od utrobe matere svoje. Posle svakog takvog poku aja Dalila bi pretrpela sramotan poraz. pri tedela je hiljadu i sto srebrnjaka. Judejci su otkupili telo junaka. dok na kraju nije dovela do toga da joj radi mira izbrblja istinu: "Britva nije nikad pre la preko glave moje. koga su sramotno priko-vali za rvanj. i ukrijepi me. 0 Bo e! Da se osvetim jedanput Filistejima. molim te. Pijanka je bila u punom jeku. U tom trenutku dotrcali su i Filistejci. Zatim rece momku koji ga je doveo iz tamnice: "Pusti me. Ali u istom trenutku Samson se napregao iz sve snage i zatresao stubove. KAKO SU DANOVI POTOMCI UKRALI JEHOVIN KIP. da opipam stubove na kojima stoji kuca. samo sada." Momak mu je ispunio molbu. Filistejci su ga okovali u lance. Oslepeli div. gde je prikovan uz dolap morao da okrece mlinski kamen. Prostrano dvori te bilo je okru eno kolonadom. za oba oka svoja". jqf je pogazio nazirejski zavet. koji je vi e voleo da umre. Tada je Samson zagrlio dva stuba 1 glasno uzviknuo: "Neka umrem s Filistejima!" U Dagonovom hramu nasta iznenadna ti ina. a razboj zatim prikovati za pod. U nastupu ocajanja proklela je nepoznatog kradljivca i preklinjala Jehovu da mu oduzme ivot. da se obrijem. Niko. praznih ocnih duplji. prizemnim portikom i lodama po spratovima. a Filistejci su morali da se spa avaju bekstvom. Bila je to visoka gradevina poduprta sna nim stubovima. Majka je br e . u strahu priznajuci kradu.sedam uvojaka njegove kose treba uplesti u osnovu razboja. JUNACKA SAMSONOVA SMRT. s prezrenjem ga je odgurnula od sebe i isterala iz kuce. Bled kao mrtvac. U jednom trenutku. da se naslonim na njih. koja je imala kucu na gori Jefremovoj. Bilo je dupke puno i bucno od veselih gozbenika. nego da provede ivot u ropstvu i poni enju. ostavila bi me snaga moja i oslabio bih. maltene. a zatim ga bacili u tamnicu. preklinjao je Jehovu apatom: "Gospode. vratio joj srebro. zagorcavala mu ivot durenjem i kuknjavom. i od tada s ponosom pripovedali do ivljaje iz njegovog ivota. oslepljenog roba izlo ili su poruzi i uvredama svetine. koje su bacali na poni enog silnika. izvor njegove velike snage. Niko nije mogao ni da nasluti ta se u njemu zbiva. Prepredena ena vec je otkrila slabost svog pohotnog ljubavnika. odvratnim uvredama i psovkama.

.

proculo se po celom Hananu. moleci ga za gostoprimstvo. kad je pala noc. sazvao je svu poslugu i bacio se u poteru za kradljivcima.. Jer tada nije bilo vode ravnog Isusu Navinu. Zato su Danovi potomci na kraju odlucili da se presele u druge krajeve Hanana. u unjale se u Mihino svetili te da ukradu srebrni Jehovin kip i sve liturgijske predmete. ne osecajuci se du nim da im pru e gostoprimstvo. Izbeglice su se zaustavile na gori Jefremovoj i. izmireni supru nici po uri e na svoje ognji te u podno ju gore Jefremove. koje su tamo osnovali. vec sin Jefremovog pokoljenja. "Izvedi toga coveka to je u ao . ali prolaznici su ravnodu no prolazili pored do ljaka sa zave ljajima. spakovao je stvari i prikljucio im se. Miha je napravio sebi Jehovino svetili te. A Gavaja. Taj predeo je bio veoma plodan. a za sve teni-ka je odredio jednog od svojih sinova. Jednoga dana pojavio se kod Mihe namernik Levit. Odredila je dvesta srebrnjaka u tedevine da se izlije Jehovin kip. Nije bio iz plemena Venijaminovog. putnici su seli na ulicu. Ono to su saznali.!!. ali je ubrzo shvatio da su lopovi bili spremni na sve i da je bolje da im se skloni s puta. Po to nisu na li prenoci te. krenulo u osvajanje La-isa. Miha mu je odmah ponudio sve tenicku du nost u njegovom hramu. Ali tamo su iveli Jevuseji. nego cemo ici do Gavaje". starac je dodao magarcima seno i pozvao putnike na veceru. U gradu je vrvelo od ljudi. Iz daleka ih ugledav i. Potomci Danovi lako su osvojili Lais i pretvorili ga u prah i pepeo.. Zaustavili su se tek u Laisu. Levit se za eleo svoje supruge i odlucio da se s njom pomiri. Supru nici nisu iveli u slozi. Kakva je samo sreca i korist imati sopstveno versko sredi te i biti nezavisan od dalekog Siloma. <Bi6(ijs/<e legende -------Posle cetiri meseca. koji bi bio u stanju da povrati jedinstvo razbijenom Izrailju. Ali nisu otkrili svoje misli i nastavi e put. sa porodicama i svom imovinom. a stanovni tvo nije bilo previ e ratoborno. zastao je da putnicima ponudi prenoci te. Po to se i ena odobrovoljila. hleb i vino i krenuo na put u pratnji jednog sluge. Pred zidinama Jeru-salima zatekla ih je noc i sluga je savetovao da prenoce u gradu.a i tra ila da se stranci predaju. Tast ga je docekao ra irenih ruku i u svojoj kucu najsrdacnije gostio nekoliko dana. koji nije sinova Izrailjevijeh. Ubrzo je est stotina Danovih potomaka. pa je Levit odgovorio: "Necemo svratiti u tud grad. Po to je doveo goste kuci. ZLOCIN POTOMAKA VENI J AM l NOVIH. Susedi su im bili Filistejci. Kad je Miha u zoru otkrio kradu. Na kraju su svade dovele do toga da ena napusti dom svoga mu a i vrati se ocu u Vitlejem. lako umoran od godina i celo-dnevnog rada. za hranu. stanovni tvo poubijali a na ru evinama podigli svoju pre-stonicu Dan. koji se nastanio u Gavaji i tamo stekao imanje. viknu im da smesta stanu. Tada je kucu opkolila gomila najgoreg gradskog olo. Levit koji ih je zatekao u trenutku je . da ce s njima imati bolji ivot. deset zlatnika i dva odela godi nje. Bio je iz Vitlejema Judina i potucao se po svetu u potrazi za poslom. le ao je na zemlji potomaka Venijamovih. sa divljenjem razgledali svetili te i zapodenuli razgovor sa sve tenikom. U podno ju go-re Jefremove iveo je Levit cija je ena bila iz Vitlejema Judina. koji su nadirali u njihovu zemlju i iz dana u dan postajali sve opasniji. Poslali su na sever petoricu ljudi sa zadatkom da pronadu novo boravi te. koji se nakon poljskih radova vracao kuci. iako je bespravno postojalo i od sve tenika iz Siloma igosano. Natovario je na dva magarca hranu. iv grad.bolje povukla kletvu i oprostila krivcu. Ulicom je prolazio jedan starac. gradu koji le i na severnoj granici Hanana. Ali od njega nije zaradi vao onoliko koliko je ocekivao. Okolno stanovni tvo nije ozbiljno uzimalo sve tenika koji nije poticao iz Levijevog pokoljenja. A u to vreme na jugu Hanana Danovi potomci borili su se s velikim te kocama. koji je dala sinu kao nagradu za pokajanje. Poslanici su na putu svratili kod Mihe. Svetili te sa srebrnim Jehovinim kipom. veoma im se svidelo. Uprkos zabrane Isusa Navina.

.

Kod kuce je isekao telo ubijene ene na dvanaest delova i poslao ih svim izrailjskim plemenima. pa njih osramotite i cinite s njima to vam je volja. ostavljajuci za sobom na bojnom polju na hiljade mrtvih. Zemlju su im opusto ili ognjem i macem. jer est stotina pre ivelih mu karaca nije moglo da osnuje porodicu. dogodi ovo u Izrailju. Stare ine izrailjskih plemena okupile su se u Silomu i jadikovale pred kovcegom zaveta: "Za to se. U zoru se zlostavljana ena dovukla pred kucu potomka Jefremovog i na pragu izdahnula. Izrailjci su se zakleli da nikada vi e nece dati svoje kceri za ene zlocincima. ene su se rasplakale i izljubile dobru svekrvu. nastanicu se i ja. Gospode Bo e Izrailjev. U trenutku kada su se zanele igrom i pesmom. posle potpunog istrebljenja ena i dece Venijamino-vog plemena. gde su se cetiri meseca uspe no branili i na kraju dobili opro taj. zavr io pobedom. devojke su u povorci igrajuci odlazile na poljske staze. da pobiju stanovni tvo i uzmu devojke za ene. gde se rodila i provela najlep e godine mladosti. Napadaci su na kraju oteli Levitovu enu i zadr ali je celu noc. kad je covek u ao u moju kucu. tvoj je narod moj narod. dok joj je Ruta sa suzama u ocima odgovorila: "Nemoj me nagovarati da te ostavim i od tebe otidem. Izrailjci su se okupili u Mispi da se dogovore. podi uci iz pepela poru ene gradove i sela. Evo kci moja devojka i inoca njegova. U vreme vladavine sudija. pa je odlucila da se vrati. Poslednji odred od est stotina pre ivelih na ao je utoci te na vrhu stene Rimon. l za to je pronadeno re enje: receno im je da se sakriju u vinogradima u blizini kapije grada Siloma. zahvaljuju206 ci ve toj zasedi. i tek se treci. Tako se i dogodilo. Pred polazak u rat. ni decu. Stanovnik Vitlejema Elimeleh odlucio je da potra i hleba u Zajordaniji i odselio se u zemlju Moavsku. njih cu vam izvesti. braco. Ali ispostavilo se da su zarobili samo cetiri stotine devojaka. Zato im je objavljen rat. Sada. i gde se god ti nastani . povev i sa sobom enu Nojeminu i dva sina. Po drevnom obicaju. Nojemina je tada pocela da cezne za Vitlejemom. ne cinite toga bezumlja. idem i ja. Razjareni gubicima i otporom. vikali su stra no. zemlju Hanansku pogodila je glad.u tvoju kucu. ni ene. i nagovarala ih da se vrate u zemlju Moavsku. Izrailjci su izvr ili nad Venijaminovim potomcima u asan pokolj. ova zakletva je postala smrtna presuda za jedno od dvanaest Jakovljevih plemena. Od 207 putnika koji su stizali otuda doznala je da je tamo ponovo pocelo bolje da se ivi. Ujedinjena izrailjska vojska krenula je pod zidine Gavaje. Nikoga nisu tedeli. Zatim su se vratili u svoj rodni kraj i zapoceli novi ivot. gde su se skupili vojnici pobunjenog plemena. Zajordanski grad Javi Galadov odbio je da ucestvuje u ratu. gde se up^vo slavio neki verski praznik. jer kuda god ti ide . potomci Venijaminovi iskocili su iz zasede i najlep e medu njima odveli. u tudinu. i tvoj je . ostaviv i bez sredstava za ivot tri udovice. Krvavi rat trajao je dugo. Putem je stara Nojemina prebacivala sebi to vodi mlade udovice u neizvesnu sudbinu. Levit ju je stavio na magarca i urno napustio grad. stoku pobili. gde su se mogle ponovo udati. Na putu su je pratile i obe snaje. Potomcima Venijaminovim bilo je dozvoljeno da ga osvoje. da danas nestane jednoga plemena iz Izrailja?" Na kraju je pronaden izlaz iz nevolje. Ali sudbina nije bila naklon-jena izbeglicama: mu karci su ubrzo pomrli. VERNA RUTA GOLUBIJEG SRCA. Malona i Heleona. ne cinite zla. ali Venijaminovi potomci su to oholo odbilli. da ga poznamo". samo coveku ovome ne cinite toga bezumlja". da iska u po tovanje Jehovi. Uputili su u Gavaju poslanstvo sa zahtevom da im se zlocinci predaju. Tako se spasio od propasti Venijamonovo pleme. kao dokaz stravicnog zlocina stanovnika Gavaje. Starac je iza ao pred kucu i molecivim glasom preklinjao razularene nitkove: "Ne. Sinovi su se tamo o enili Moavkama Orfom i Rutom. Dva uzastopna kaznena pohoda pretrpela su stra an poraz. dve stotine sinova Venijaminovih i dalje je ostalo bez ena. ni mu karce. Ali samo je Orfa odlucila da se vrati. a grad spalili. kao i citav svoj imetak. Trebalo ga je primerno kazniti za odbijanje poslu nosti.

koji je zbog toga imao na nju pravo prvenstva. ne treba li da ti potra im pocinka. Svecanim glasom saop tio mu je da se vratila Nojemina i da njoj po nasledu pripada deo Elime-lehove njive. Po savetu svekrvinom. korak po korak. pa si do la k narodu kojega nijesi znala prije". tako da je bez razmi ljanja odgovorio: "Ja cu otkupiti". Uvece se. upitao je svoje ljude: "Cija je ono mladica?" . Ovaj rodak je bio ratar i svakog dana je odlazio iz grada na svoju njivu. da me pogleda . Bile su uboge. Nojemina je doznala da ce Voz mlatiti ito flfi sledece noci i da ce posle rada prenociti na stogu. jer je u mraku nije prepoznao."U koji dan uzme njivu iz ruke Nojeminine. treba da uzme i Rutu Moavku enu umrloga. prekriven ogrtacem. Voz ga zaustavi i postavi do sebe izmedu deset svedoka. ne samo da joj je dozvolio da sakuplja klasje. ali ne po takvoj ceni. vracala svekrvi i prepremala skromnu veceru od sakupljenog jecma. noseci est merica ita i polovinu rucka. Zvao se Voz i bio je rodak Nojemininog pokojnog mu a. kad sam tudinka?". l tako je vec imao mnogobrojnu porodicu.. pa kako da se optereti jo jednom enom i novim potomstvom. Kao i svaki zemljoradnik. i nisu imale ta da jedu. Voz je odmah shvatio ta ona eli. Gde ti umre . skidao je sandalu i u prisustvu svedoka urucivao je svome nasledniku. Bez tog simbolicnog gesta cin odustajanja nije bio punova an. a on kao najbli i rodak ima pravo da je prvi kupi. da joj ne bi promakao nijedan klas. umrecu i ja. snaja je odlucila da sakupi klasje koje je za eteocima ostalo na strnji tu. jer si mi osvetnik". U Hananu je postojao obicaj da se ito mlati nocu. i la je pognuta za njima. Ruta mu je na prstima pri la. koju je ostavila za svekrvu. . pak. rado kupio. "Kceri moja. odgovori mu devojka drhtavim glasom. "Kako nadoh milost pred tobom. Voz je zato pozvao rodaka da mu uruci svoju obucu i pokazujuci je svedocima rece im: "Vi ste svedoci dana^f1 da sam otkupio iz ruke Nojeminine to . ne no joj je govorila. odgovori e eteoci. Ali u Vitlejemu je iveo i njen bli i rodak. Zemlju bi. Namazala je devojku mirisnim uljima i odenula je u sve e haljine. Stari zakon ga je obavezivao da se o eni udovicom najbli eg rodaka koja nema dece. pitala ga je Ruta. Rodaku zasija. kad je na prigradskim poljima ko eno ito. vec ju je zamolio i da svakog dana podeli rucak s poslugom. naravno. Oko ponoci Voz se probudio i veoma se zacudio kada je video enu kako le i. Od svitanja do sutona. ra iri krilo svoje na slu kinju svoju. i onde cu biti pogrebena. po to je upoznao Rutu kao cestitu i vrednu enu. gde je na senu. po to su tada duvali povoljni vetrovi za odvajanje praznog klasja od zrnevlja. smrt ce me samo rastaviti s tobom". podigla ogrtac i tiho legla pored njegovih nogu. Voz joj na to odgovori: "Cuo sam ja sve to si cinila svekrvi svojoj po smrti mu a svojega. dok je bila zauzeta skupljanjem klasja.Bog moj Bog. bio je lakom na zemlju. Ganut vrednocom tudin-ke. da bi ti dobro bilo?". iz Vitlejema je do ao vlasnik njive. da podigne ime umrlomu u nasledstvu njegovu". Treba je isplatiti i zato njiva mora da se proda. Tada joj Nojemina otkri da je Voz bliski rodak pokojnog mu a Elimeleha. To neka mi ucini Gospod i to neka mi doda. viknuo je pomalo upla eno."Moavka je mladica koja se vratila s Nojeminom iz zemlje Moavske". eleci da razjasni ovo pitanje. Na to se rodak oneraspolo i. Skovala je lukav plan. "Ja sam Ruta slu kinja tvoja. Jednog jutra.Q oci. Nije imao razloga da odbije tu obavezu. i kako si ostavila oca svojega i mater svoju i postojbinu svoju. Izuzetno obradovana. Ra irio je zato sa aljivo ruke i izjavio da se odrice prava u Vozovu korist. Voz se pokazao kao milosrdan covek. Voz je zamolio desetoricu starijih ljudi da mu budu svedoci i sede s njima kod gradske kapije. U Izrailju je od davnina postojao obicaj ozakonjenja takvog cina: covek koji se odricao udovice svog rodaka i njenog miraza. Nojemina i Ruta stigle su u Vitlejem u vreme etve. spavao Voz. Koristeci drevno pravo putnika i siromaha. Videv i devojku. Ruta je pohitala kuci. Trebalo ga je najpre upitati da li eli da iskoristi to pravo. pa ju je poslala na njivu. Neprimetno je jo i naredio da se na strnji tu namerno ostavlja za nju vi e klasja. "Ko si?".

jer su redaktori Biblije nekriticki koristili nasledene tradicionalne dokumente. A vec u sledecem poglavlju. koja poticu iz razlicitih vekova i raznih izrailjskih sredina. i opis podele osvojene zemlje. U okviru na ih ogranicenih mogucnosti. Slicno stoji stvar i sa gradom Sihemom._____________________209 'BmijsKg legende-----------------------------------------------------------------------tvoj bude kao Rahilja i Lija. Kratko govoreci. Ali ta pretpostavka nije ubedljiva. svecano potvrdivanje sinajskog . i proslavi ime svoje u Vitlejemu!" Izgovaranjem te ceremonijalne pravne formule Voz je postao Rutin mu i punopravni vlasnik Elimelehovog nasledstva.-. Cekala ga je vecna slava. da su posle razbijanja koalicije ju nog Hanana Izrailjci razorili Jerusalim i istrebili njegovo stanovni tvo. mo emo navesti samo neke. Namerno smo upotrebili izraz "konglomerat". Pod uticajem narodnog predanja. nedostaje samo korak do legende da se upravo tamo odigrao taj istorijski skup.je god bilo Elimelehovo i to je god bilo Heleonovo i Malonovo". zaboravni redaktori teksta potpuno mirno pripovedaju da Jerusalim nije bio osvojen i da su Jevuseji u njemu iveli jo za njihovih vremena. ti izvori su tokom vremena podlegali postupnim redakcijskim izmenama. Pred kraj ivota. dnevnik Isusa Navina. Neki biblisti su poku ali da nadu izlaz iz te te koce izra avajuci pretpostavku da se cuveni zbor nije odr ao u samom gradu. pisano pocetkom IX veka pre na e ere. kako je smatrano stolecima. Doznajemo. vec naselili. koji nije sinova Izrailjevijeh. Ali danas znamo da je Sihem jo dugo nakon smrti Isusa Navina ostao u rukama Hananaca. Knjiga Isusa Navina nastala je nekoliko stotina godina posle smrti Isusa Navina. . Sihem je tada bio izrailjski grad. nedvosmisleno je utvrdeno da je ona konglomerat nekoliko istorijskih predanja. naravno. kome su dali ime Ovid. pa se lako moglo stvoriti uverenje da je tako bilo i za Isusa Navina. Odatle. prolazio je u sumrak ispod zidina Jerusalima.. koje obe sazida e dom Izrailjev. bogati se u Efrati. Na osnovu lingvistickih kriterijuma. Zato su biblijske price pune ponavljanja i nedoslednosti. Jer Sihem je grad Avramov i predstavlja kult za Jevreje. tobo e. jer je to bio otac Jeseja.. Ali citalac Biblije. ne poku avajuci da ih sklope u logicnu celinu. Svedoci uglas odgov-ori e: "Svedoci smo: da da Gospod da ena koja dolazi u dom . na primer. kompilatori biblijskih tekstova jednostavno su prebacivali u pro lost ono to je bilo za njihovoga ivota. oca Davidova. Vracajuci se kuci. bez te koca se mo e uveriti koliko tih nedoslednosti ima. pa nje vrednije primere. navodnog osvajaca Jerusalima. Mo e li se prihvatiti kao vero-dostojan istorijski izvor? Na oba ova pitanja nauka odgovara odricno. Isus Navin je tamo okupio Izrailjce i jo jednom ih upozorio da ostanu verni zavetu sa Jehovom. vec u njegovoj okolini. Levit mu je na to odgovorio: "Necemo svrtati u tud grad. ." Pri tome treba imati na umu da je cela ta prica nastala pet est ili cak i desetak-petnaest godina posle smrti Isusa Navina. koji je imao nevolje sa enom. Ubrzo im se rodio sin. gde su se Izrailjci. Po to se u njemu odigrao poslednji cin Isusa Navina. najveceg junaka izrailjskog naroda. vi e zain-teresovan za ovo pitanje. Tada mu je sluga predlo io da tamo prenoce. koje citaoca dovode u zabunu. One padaju u oci vec pri prvom citanju teksta. Pored toga. Supru nici su primili u svoj dom staru Nojeminu i iveliv veoma srecno. Preovladava mi ljenje da su u Knjizi Isusa Navina u pitanju dva osnovna dokumenta: saop tenje o osvajanju Hana-na. . sastavljen za vreme Solomona. potvrduje i slucaj iz ivota onog Levita. To. 210 EPOHA BORBE l HEROIZMA Da li je esta knjiga Staroga zaveta. uostalom.

.

. koja ne dozvoljava nikakav kompromis ili milost prema pora enim. i kojim su Hananskim gradovima Izrailjci zaista zavladali. u osvojenim gradovima nije ostavljan kamen na kamenu. decu i ivotinje. koji ima karakteristike okrutnog. postupali su potpuno proizvoljno sa istorijskim dokumentima: neke su precutkivali. osim tih sumnji. U prvom delu Knjige o sudijama pleme Judino osvaja i gradove Gazu. iako su navedeni gradovi le ali u primorskoj ravnici. To je bila potpuna dominacija izabranog naroda. dodu e. Egipcani. Pred kraj svoga ivota ucvrstio je "Si-najski zavet" i umro u oreolu svetosti. i Grci. preradivali. pak. 212 koji ne samo to tada nisu bili pokoreni. prevaru i izdaju. Totalne ratove vodili su Vavilonci. U skladu s ratnom zakletvom he-remu. Jehova. &ic/t/sfe legende------------------------------------------------------------------. Cak je i dragoceni ratni plen pretvaran u prah i pepeo. placao je to spaljivanjem na lomaci. dolazimo do uverenja da esta knjiga Biblije kao istorijski izvor nije verodostojna. a kasnije ponovo gine od plemena Judinoga. pitamo se na kraju koji je od tih gradova osvojio Isus Navin. Voda £)hoda. i u slucaju potrebe potpomagao ih cudima. U njihovoj verziji Hananci su bili sasvim istrebljeni ili podjarmljeni. Ako se. a u drugom Adoni-Vezek (Knjiga o sudijama. Pred njima je bila samo jedna ideja vodilja: da na odabranim primerima poka u kako je osvajanje Hanana bilo ispunjenje Jehovinog obecanja. prisetimo da su u trenutku izrailjske invazije Jerihon i Gaj vec odavno le ali u ru evinama i da je licnost Isusa Navina veoma problematicna. a koje njegovi potomci i na-slednici. U ta davna vremena takav je bio normalni tok ratova. odnosio je pobede samo zato to je bio verni pristalica jehovizma. Zbunjeni tim protivrecnostima. i nekako nastavljena najstarija jevrejska tradicija iz doba praotaca. ali je nesumnjivo rec o istoj licnosti. uzdignut je njegov ogromnji religiozni i simbolicni znacaj. silom prilika. i prisvojio deo plena. odnosno da je bilo dogadaj religioznog karaktera. Bilo je to varvarsko doba. Ali vec u sledecem stihu. prekr io sveto pravo heremu. jer imahu gvozdena kola.-----Ovom prilikom treba istaci da bi pogre no bilo ocenjivati ta zbivanja u duhu dana njih moralnih shvatanja. a kao to znamo po Homeru. va eci ratni obicaji dozvoljavali su ubijanje zarobljenika i stanovnika osvojenih utvrdenja. nareduje svojim poklonicima da ne tede cak ni ene.to su Filistejci. Njih nije zanimala istorijska istina u dana njem smislu te reci.zaveta. ali ne izagna onijeh koji i-vljahu u dolini. U te nji da postignu taj cilj." Oni . Tako je esta knjiga Biblije postala zbirka prica sa religiozno-moralnim tendencijama. Prihvatajuci takvu interpretaciju kao osnovu. Isus Navin. niti su se opterecivali hronologijom. redaktori Biblije saop tavaju da Juda "osvoji goru. a onaj ko bi. vec su s vremenom i sami podjarmili Izrailjce. Askalon i Akaron. koji je bdeo nad njihovim osvajackim pohodom. U tom pogledu Izrailjci su bili pravi sinovi svoga doba i nisu se razlikovali od ostalih naroda Staroga sveta. nosi ime Adonisedek (Knjiga Isusa Navina. iz propisa knjige Zakoni ponovljeni. 1). 10. Pregr t upadljivih nedoslednosti nalazimo posebno u onom delu Biblije gde se navode izrailjske pobede u Hananu. 1. Savremeni zahtevi tu se opet razilaze s namerama kompilatora Biblije. U prvom slucaju. Te price govore da Izrailjci imaju za sve da zahvale Jehovi. kao na primer Ahan. okrutno sakacenje ili ubijanje vladara. redaktori biblijskih tekstova morali su. da predstave osvajanje Hanana kao svr en cin. druge su. 5). Jerusalimski car Adonisedek biva ubijen po naredenju Isusa Navina. kao mudri ucitelj naroda i nesalomljivi borac za Mojsijevo naslede. neumoljivog boga rata. Asirci.

Eglona. Gavaon je zauzimao ogroman prostor i cinile su ga brojne ulice. to upravo potvrduje biblijsku pricu. Svuda su u sloju iz XII veka pre na e ere nadeni nesumnjivi tragovi nasilja i po ara. Utvrdeno je i to da se stanovni tvo na veliko bavilo medunaro-dnom trgovinom. i nikada nije bio ponovo izgraden.. silno uvecavali izrailjske okrutnosti. ekspedicija jerusalimskog Hebrejskog univerziteta nai la je na ru evine Asora. a porazbijane statuice svedocile su da je uni tenje izvr io strani osvajac." Ru evine su otkrivene u jordanskom selu el-D ib. Za vreme velikih verskih svecanosti razbijanjem tih sudova bacana je kletva. Tvrda-va se nalazila severno od Galilejskog jezera i imala je oko ce-trdeset hiljada stanovnika. Kroz nekoliko kulturnih slojeva najzad su doprli do ostataka koji nesumnjivo poticu iz XII veka pre na e ere.. Godine 1956. cinijama. A na ru evinama Ve-tilja Izrailjci su podigli svoje kuce. prema tome. ta je. Po shvatanju Egipcana. pocetkom na ega veka. osvajaci Egipta. Davira. uvericemo se docnije da su biblijski hronicari u svom religioznom fanatizmu. Ali za bibliste je bilo narocito va no to su se na tim keramickim krhotinama mogli procitati nazivi mnogih hananskih gradova. prestonice nesrecnog cara Javina. koji je le ao kilometar i po od Gaja. Nadeni su tragovi u asnog po ara. U Knjizi Isusa Navina (10. tra enju pomenutih hananskih gradova. otprilike u vreme 214 kada je Gaj bio razoren. osim toga. U tim uslovima lako je moglo nastati mi ljenje da su ru evine Gaja spomenik pohoda Isusa Navina. Nadeni . u tom slucaju. Otkopane su. Gaj je vec nekoliko stotina godina pre Isusa Navina le ao u ru evinama. Jo je Isus Navin stupio u pregovore sa Gavaonjanima. odgovor mora biti negativan. Po to je Knjiga o sudijama zapravo istori-ja oslobodilackih borbi Izrailjaca s hananskim narodima. no evima. hramovi i ja-vne zgrade. Cime su Gavaonjani trgovali? Sudeci po otkopanim cisternama za ce-denje gro da i pecinama za cuvanje mladog vina. Amerikanci su otkrili ru evine grada Vetilja. Prvo senzacionalno otkrice bile su egipatske vaze. Ali za nas je ovde najva nije da je i Asor u XII veku pre na e ere bio rtva velikog po ara. skarabeusima i prstenjem pronadena zapanjujuca kolicina posuda koje poticu i iz Sirije i sa Kipra. nekih osam stotina kilometara severozapadno od Jerusalima. i ru evine gradova Lahisa. na kojima su faraoni ispisivali nazive neprijateljskih ili pobunjenih palestinskih gradova. bili su proi-zvodaci i izvoznici vina.. pronadeni u grobovima i ru evinama kuca. Dublja iskopavanja su pokazala da je Vetilj osnovan u ranom bronzanom dobu. trgovi. pomenutih u Bibliji. Razne arheolo ke ekspedicije pristupile su. statuetama. Prema tome. a iz Knjige o sudijama doznajemo da je zemlja i dalje bila naseljena mravinjakom hananskog stanovni tva. Hebrona i drugih. Na osnovu iskopina utvrdeno je da su u XVII veku pre na e ere grad okupirali Hiksosi. to je predstavljalo prvi dokaz da ona u tom pogledu zaslu uje poverenje. gradova ili lica navodi na njih stvarnu propast. to nije bio samo simbolicni cin. O njegovom bogatstvu govore nam bezbrojni predm eti od bronze. postavlja se pitanje da li je Isus Navin zaista osvojio Hanan. koji su im s vremena na vreme nametali jaram. Biblisti iznose pretpostavku da su hro-nicari jednostavno pome ali grad Gaj sa gradom Vetiljem. zaista ucinio Isus Navin? To pitanje resila je tek arheologija. jer se u Egiptu sveto verovalo da uni tenje imena naroda.Uostalom. po to je medu krcazima. Medutim. Kao zani-mljivost vredi dodati da su otkopavanja potvrdila Bibliju u jo je-dnonf pogledu. nisu pronadeni tragovi po ara i pusto enja u gradu Gavaonu. 2) doslovno citamo: "Jer Gavaon bija e velik grad kao kakav carski grad. peharima. u ru evinama kuca pepeo je dosezao do visine od jednog metra. Velika zaravan od nasute zemlje i ostaci konju njica svedoce da je tamo bila stacionirana jaka posada s bojnim kolima i konjima.

.

Bili su to trgovci. nije osvajanje doveo do kraja. Namece se teza da su za vreme cetrdesetogodi njeg boravka u pustinji Izrailjci tako temeljno zaboravili na obrezivanje koje je naredio Mojsije. da su ga obnovili tek pod uticajem hananskog plemena u Tamnat-Sarahu. autor knjige Ipak je Sveto pismo u pravu. Ne to seve-rnije. Izmedu planina Judine i Jefremove zemlje i dalje je stra arila jevusejska tvrdava Jerusa-lim. gre ka kada bismo iz te cinjenice brzopleto zakljucili da je pecina grob Isusa Navina. i vi e puta su padala pod jaram Hananaca.su cak i krcazi sa urezanim ime-nom Gavaona. Mesopotamije i Egipta. koje je vr ilo tamo naseljeno hanansko pleme. Pojedini stari narodi primili su taj obicaj nezavisno jedan od drugoga. Oni su raspolagali velikim brojem bojnih kola s odlicnom zapregom. na Jefremovoj gori. u jednoj od podzemnih grobnica. U njima je slano vino stranim kupcima. Uzrok takve situacije bilo je zna_ l 216 Zenon 9(p tno bolje naoru anje Hananaca. zauzimajuci uglavnom slabo naseljene planinske predele. za koje znamo da su spaljeni u XII veku pre na e ere spojimo na karti linijom. Pohod Isusa Navina pre je. obe stenovite obale Jordana. Hanan je stalno bio predmet suparni tva velikih sila. koje su gotovo dva naredna stoleca ostala u rukama Hananaca. Kao to znamo. Isus Navin je sahranjen u Tamnat-Sarahu. mada po cenu politicke nezavisnosti. U taktickom nastupu to je bilo munjevito oru je. Septuaginta dodaje zanimljivu informaciju da su mu u grob polo eni kameni no evi kojima su u Galgalu obrezani Izrailjci. Isus Navin nikako nije zavladao celim Hananom. lo e naoru anog naroda na zemlju koja je daleko odmakla u razvoju civilizacije. a u periodima mirnog zajednickog ivota. sa slabijim tackama otpora. punu utvrdenih gradova i sjajno naoru anih vojnih jedinica. bez obzira na tvrdenje redaktora Biblije. Posle njegove smrti. Godine 1870. govore nam da je Gavaon izbegao sudbinu ostalih hananskih gradova i da je nastavio da napreduje pod hegemonijom Izrailjaca. i ao je "linijom najmanjeg otpora. dakle. doline su sacuvale nadmoc nad planinama. Bilo bi. Izrailjska plemena koja su se nastanila u severnom delu zemlje bila su odsecena od svojih sunarodnika na jugu lancem hananskih utvrdenja u dolini Jezrael. Ali vratimo se na osvajacki pohod Isusa Navina. l izgleda da su svoj cilj postigli. a za izrailjsku pe adiju zastra ujuce. savez gavaonskih gradova sacuvao je svoju nezavisnost. tri stoleca je . pronadena je velika kolicina kamenih no eva. mo emo zakljuciti da. vredi na kraju navesti jo jedan detalj koji privlaci pa nju. i trgovina im je bila bli a od ratnog zanata. O tim dugotrajnim borbama s neprijateljskim starosedelackim stanovni tvom govori nam Knjiga o sudijama. pre svega. Treba se cuditi kako je uop te bila moguca najezda primitivnog. kao i drugi arhitektonski ostaci." Zaobilazio je jaka utvrdenja. Na taj nacin. dobicemo pravac njegovog osvajanja. Kratko govoreci. Nije se odva io na osvajanje plodnih dolina. Dobro ocuvane odbrambene zidine. Kao to ka e Verner Keler. Ali uspeh Izrailjaca postace razumljiv ako uzmemo u obzir politicku situaciju u kojoj se nalazio tada nji svet. Legendarni voda. Po to smo vec kod arheologije. kao. Ali se ne mo e iskljuciti mogucnost da biblijska verzija o obrezivanju ima svoj izvor u drevnim kultnim obredima. na primer. imao karakter postepenog prodiranja u manje naseljene delove Hanana. Kao spona izmedu Azije i Afrike. otkrivenih u tom kraju. i pored Jehovine podr ke. Posle proterivanja Hiksosa. a primorski gradovi postali su plen Filistejaca. pojedina izra-iljska plemena morala su voditi te ke bitke za opstanak. naravno. Ako gradove. Zahvaljujuci tim arheolo kim otkricima postalo je jasno za to su Gavaonjani kapitulirali pod uslovima koji im ba i nisu Blijsfe legende slu ili na cast. podlegala su uticaju njihove vi e kulture i religije.

.

osim toga. i u svom lepom egoizmu nisu hteli da daju hranu izgladnelom stanovni tvu. i tamo mu je jedan mornar ukrao sve zlato i srebro koje je prevozio da plati drvo. cak i rado gledao kad su medu sobom ratovali. Ostavljao im je izvesnu slobodu. Na svom pohodu preko Grcke i Male Azije. Za vladavine poslednjih faraona XIX dinastije u zemlji je zavladao haos. Ali njegovi naslednici. poslani poreznici bili su potkupljivi i potkradali su zemlju za svoj racun. Te prilike na le su u izvesnom stepenu odraz u nekim delovima Knjige Isusa Navina i Knjige o sudijama. Vlast nad celom dr avom preuzela je najzad XX dinastija. Njihove medusobne intrige i svade samo su ucvr civali hegemoniju Egipta i povecavali njegov autoritet kao najvi e arbitra ne instance. A porezi su bili strahovito te ki. Pod vladavinom malih careva i njihovih egipatskih gospodara. O op tem osiroma enju svedoci i upadljivo mali broj pronadenih luksuznih predmeta. pregazili su hetitsku dr avu. . Egipcanin je zatra io njegovo izrucenje. Egipatsku vojsku cinili su najamnici razlicitih rasa i narodnosti. koga su sve tenici iz Tebe poslali u Liban po Zerwn %psidovs/(i kedrovo drvo za gradnju svete lade boga Amona Ra. Glavni krivci za taj haos bili su sve tenici. U to vreme izbila je jedna od mnogih buna ugnjetenih seljaka. dok su se hananske narodne mase. gonjeno od vlastodr aca na prisilni rad na izgradnji palata i utvrdenja. kao to vidimo. i tablice sa klinastim pismom pronadene u Tel el-Amarni. zanatlija i robova. vec su primenjivali egipatski faraoni. Osim toga. Ali u vecim hananskim gradovima bile su stacionirane egipatske posade i stalno boravili namesnici. a o faraonski presto vodila se duga i ogorcena borba. a odbrambeni objekti gradova zapu teni. Vec smo ranije pisali o tome kako je Ramzes II. bavile uglavnom zemljoradnjom i bile li ene politickih prava. Haos je u zemlji postajao sve veci. Njen drugi faraon. Po to se lopov nalazio u gradu. siroma ilo je i smanjivalo se. Egipat su napali indoevropski narodi. Potvrduju ih. prete no stranog porekla. Ali lokalni knez je izgleda vi e vo-leo da plen zadr i za sebe. dozvolio im da dr e vojne dru ine i da se naoru avaju bojnim kolima. Faraoni nisu naru ili postojece dru tveno uredenje u toj zemlji. Hanan je postao gluva. Faraon Merne-ptah uspeo je da odbije napad. a zakidano im je i na hrani. Gradevine iz tog perioda.bio egipatska provincija. pljackano od soldateske i gotovo svedeno na ulogu robova. medu sirotinjom je vladala takva beda da su svaki cas izbijali neredi. koji su prisvojili ogroman deo obradive zemlje. pa cak i aristokratske palate. Nekad cvetajuci Hanan doveden je tako skoro do propasti. Otvoreno se podsmevajuci poslaniku nekada mocne dr ave. To je bilo uredenje koje je po mnogo cemu podseca da feudalizam srednjovekovne Evrope. takozvani Ramzesidi. Rimsko politicko nacelo divide et impera. odbio je novu najezdu "naroda mora". bile su prilicno siroma ne. Ramzes III. ciji je osnovni zadatak bio ubiranje poreza. zaostala provincija. takozvani "narodi mora". Hanansko stanovni tvo. Posle njegove smrti. ali te ke borbe su veoma oslabile Egipat. koje su govorile jezikom bliskim hebrejskom. U kojoj meri je u to vreme nipoda tavana egipatska dr ava saznajemo iz papirusa sa izve tajem egipatskog poslanika Ven Amona. Te male hananske careve Egipat je tretirao kao vazale. nanev i im strahovit poraz u pomorskoj bici kod Pe-lusijuma. zavladali obalom Sredozemnog mora i prodrli do delte Nila. Uz put je skrenuo u luku Dor. Posledica tih dogadaja bio je potpuni pad autoriteta Egipta. Po to im cesto nije isplacivana najamnina. bili su slabi i nesposobni vladari. sklopio ugovor o prijateljstvu sa mocnom hetitskom dr avom. Ven Amon je zaplovio morem ka Biblosu. vukli su se po selima i pljackali gde god se moglo. da se to br e obogate. kao i arheolo ke iskopine. Utvrdenim gradovima upravljali su lokalni vladari. posle dugotrajnog rata. Egipat se raspao na nekoliko nezavisnih dr avica.

a u svakom slucaju kraj vladavine skupe i korupcijom razjedene bi-rokratije. to nije bio njihov rat. kao po-kisao morao nastaviti put. Plate najamnika i kupovina bojnih kola i konja mnogo su ko tale i. Nije se on suocio sa ujedinjenim snaga219 ma celoga Hanana. ubijajuci zatvorenike i istrebljujuci civilno stanovni tvo? Vec smo ranije rekli da su redaktori Biblije izrailjska . vodili surovi i totalni rat. Izrailjci su ih nadma ivali ne samo ratnim odu evljenjem. hananski narod mogao da gaji simpatije prema osvajacima. po biblijskoj verziji. Nekada nji egipatski vazali u Hananu odjednom su se osetili kao nezavisni suvereni. Vavilonija. Odnosi koje je zatekao Isus Navin. Oni su donosili dru tvenu revoluciju i najavu boljih vremena. Iz mnogih delova biblijskih prica mo emo zakljuciti da su u osvajanju Hanana va nu ulogu odigrali savim slicni cinioci. vec mu je i konfiskovao ladu i naredio da napusti grad kao nepo eljan stranac. u mnogo cemu podsecaju na period propadanja velike Rimske Imperije. medusobno su vodili estoke borbe za svaki pedalj zemlje. koji su. uspeh Isusa Navina postaje potpuno razumljiv. a kad je hteo da se udalji drugom ladom. U te nji da povecaju svoje dr avice. U takvim politickim uslovima. osiroma ene mase italskog naroda docekale su germanske osvajace kao oslobodioce. na kraju upropastile stanovnike Hanana. bio je uhap en. kojom je upravljala Kasitska dinastija. bila je previsoka. dvadeset vreca soje i trideset ko eva ribe. nakita i skupocenije keramike. vec su i govorili semitskim jezikom toliko bliskim njihovom da su se lako mogli spo-razumevati s njima. da povrati ladu i nabavi kedrovinu. Jo vece poni enje do iveo je u Biblosu. pet stotina kotura kanapa. O tome svedoce primitivno gradeni odbrambeni zidovi i kuce. Zemlja je bila politicki razdrobljena i cak u trenucima najvece opasnosti nije mogao biti stvoren zajednicki odbrambeni front. ipak. Izrailjski osvajaci su. vec i brojno cu. dobio je znatnu kolicinu skupocenih egipatskih proizvoda: deset carskih odela od prvoklasnog lana. koji su imali ta da izgube. Na silu odvedeni u vojsku. Uzrok te stagnacije nesumnjivo su bila drakonska poreska opterecenja za pokrivanje ratnih tro kova. Ven Amon naravno nije mogao odmah izvr iti to naredenje. Slabost Hanana le ala je i u vec pomenutom feudalnom uredenju. Hananski narod doveden je do bede neprestanim ratovima svojih vladara. Osim zlata i srebra. najzad je napravljena pogodba: Ven Amon je poslao u Tebu po novac i robu za razmenu. Zamislimo sada prilike u vreme najezde Izrailjaca. Hetitska i mitanska dr ava pale su pod naletom "naroda mora". posle devet dana uzaludnog i cekivanja. Da li je. Seljaci i zanatlije. Gena koju je vladar Biblosa zatra io. Bilo je to jedno od veoma retkih razdoblja u istoriji Staroga sveta. koristeci slabost Egipta. napravljenim na brzinu u cilju zajednicke odbrane. vec rat njihovih gospodara. Posle dugog maltretiranja i pogadanja. verovatno. za svaku medu. u ivali njihovu tihu simpatiju: ne samo da su bili isti prosti ljudi kao i oni. Arheolo ka iskopavanja pokazala su da su osiroma ili cak i privilegovani slojevi. kad se u Hananu nisu sukobljavale imperijalisticke ambicije Azije i Egipta. desetkovani jo za vreme unutra njih ratova. Bez lade. Uostalom. a pre svega upadljiv nedostatak luksuznih predmeta. nisu imali volju za borbu. vec je imao posla s pojedinim malim carevima ili s njihovim lokalnim savezima. Doznav i da je poslanik stigao bez novca. pet stotina svitaka papirusa. borili su se lenjo i rado be ali s bojnog polja. %>ad egipatske moci i ao je uporedo sa politickim hao-som u Aziji. Pritisnute velikim da binama. u kojoj se govori da je Isus Navin pobio trideset i jednog cara. vladar te fenicanske luke ne samo da mu nije dao drvo na kredit. bila je oslabljena i ozbiljno ugro ena sve vecom snagom Asirije i Elama.pod raznim izgovorima je odugovlacio i Ven Amon je. Kolika je bila ta razdrobljenost svedoci Knjiga Isusa Navina. pet stotina volovskih ko a. koja je za poslednjih cezara narasla do apsurdnih ra-zmera i iscedila sve ivotne sokove iz dru tva.

Obe reci nesumnjivo poticu od naziva drevnoga grada Adama. bilo uveriti da se to dogodilo nekim cudom. brda ca kao jaganjci". Gore skaka e kao ovnovi. Te ko bi ih. nad pobedom Isusa Navina bdeo je sam Jehova. A u Psalmu 114. Redaktori teksta ocigledno su eleli na ovaj nacin da naglase natprirodan karakter tog osvajanja. Dok su se vode gomilale severno od EI-Damijeha. od stvorene brane do Mrtvoga mora. Ali uprkos njihovim naporima. Prvo od njih bilo je naglo zaustavljanje vode Jordana. i narod prelaza e prema Jerihonu". nalazimo ovakvu poetsku recenicu: "Jordan se obrati natrag. Dvadeset i pet kilometara severno od Jerihona na Jordanu se nalazi gaz. koji se i danas zove El-Damijeh. uspeli da zata kaju. i da su se kasnije bez otpora pomirile s njihovom prisutno cu. Prema Bibliji. Na istocnoj obali reke uzdi e se brda ce Tel el-Damijeh. koji kao da se poziva na predanje iz vremena Isusa Navina. a to tecija e dolje u more kraj polja. prorocica Devora govori u svojoj nada-hnutoj pesmi u slavu pobede: "Gospode! Kad si slazio sa Sira. obja njavajuci samo da je Jehova ostavio toliko Hananaca u ivotu." (Knjiga o sudijama. Samo su. O tome citamo u trecem poglavlju (stih 16. slicno kao i u mnogim ranijim slucajevima. Jordan je na taj nacin bio pregraden skoro jedno godi nje doba.zverstva veoma uvelicali. Ali i ovog puta. nisu svoju verziju izmislili. Izrailjci. ju ni deo reke. otece sasvijem. po svemu sudeci. uvericemo se da da su se osvajaci brzo sprijateljili sa domorocima sklapanjem me ovitih brakova i da su postali revnosni poklonici njihovih bogova. ali njegov uzrocnik nije bio Jehova. dakle. dakle. Vi e puta ogromne stene svaljuju se u korito i cine branu koja zadr ava tok vode. poma uci Izrailjce cudima.): "Ustavi se voda to tecija e ozgo. Redaktori Biblije osecali su da njihova teolo ka interpretacija mo e izazvati sumnju. 5. Na trag za obja njenje toga cuda naveo je bibliste u tekstu jlomenuti grad Adam. Godine 1927. i stade u jednu gomilu vrlo nadaleko. U svetlu tih cinjenica namece se neizbe an zakljucak da se prilikom prelaska Jordana neobicni dogadaj zaista odigrao. 4). kad si i ao iz polja Edomskoga. na primer. Obe njegove strane cesto pogadaju zemljotresi vulkanskog porekla. Cak ni redaktori Biblije nisu to Zenon %psitfovs/$. nezgodna praznina u opisu redaktora Biblije ispunjena je: Jordan se zaustavio usled zemljotresa i . narodna tradicija o zemljotresu nije se sasvim ugasila i provlaci se kroz druge delove Biblije. zemlja se tresija e. koji su iveli u brdovitim predelima Jordana. koji su se zaista odigrali za vreme osvajackog pohoda. Sve. Tako. postao je toliko plitak da se mogao preci gotovo da se ne pokvase noge. Jordan tece dubokom klisurom. u skladu sa svojim te njama. U Knjizi Isusa Navina nailazimo na tri cuda i sva tri se mogu objasniti. govori u prilog tome da su iroke mase ha-nanskog naroda zaista bile naklonjene osvajacima. more slano. koji je kraj Zaretane. Takvo raspolo enje bilo je.. i zato su iz opisa izostavili ono to im nije odgovaralo. Kao to vidimo. tumacili izvesne dogadaje. Ako procitamo Knjigu o sudi-jama. dobro su znali da zemljotres mo e da pregradi reku ba kod gradica Adama.. vec je u tim krajevima to cesta prirodna pojava. Sada se namece pitanje: za to redaktori Biblije nijednom recju ne spominju zemljotres? Mislim da su to ucinili svesno i s odredenim ciljem. kroz krecnjacke i glinene urvine. cije su ru evine nedavno otkrivene pod pomenutim brdom. jedan od osnovnih razloga lakog osvajanja Hanana. od grada Adama. da bi kaznio Izrailjce za otpadni tvo i nepo tovanje Mojsijevih zapovesti.

.

Sada se namece pitanje: za to redaktori Biblije nijednom recju ne spominju zemljotres? Mislim da su to ucinili svesno i s odredenim ciljem. biblijskog Isusa Navina. otece sasvijem. U Knjizi Isusa Navina nailazimo na tri cuda i sva tri se mogu objasniti. od grada Adama. jedan od osnovnih razloga lakog osvajanja Hanana. i ceo skup s njim povezanih prica o njegovim delima. Vi e puta ogromne stene svaljuju se u korito i cine branu koja zadr ava tok vode. Prema Bibliji. dakle. Ali i ovog puta. Ali pre nego to ukratko iznesemo njihove pretpostavke. poma uci Izrailjce cudima. Jordan tece dubokom klisurom. Te ko bi ih. vec je u tim krajevima to cesta prirodna pojava. O tome citamo u trecem poglavlju (stih 16. Godine 1927. Po toj koncepciji. i narod prelaza e prema Jerihonu". i da su se kasnije bez otpora pomirile s njihovom prisutno cu. biblijski Isus Navin bio bi dvosloj-na tvorevina. u skladu sa svojim te njama. sacinjena od elemenata koji poticu iz raznih epoha 220 uspeli da zata kaju. Prisvajanjem junaka severnih plemena. Sve. Takvo raspolo enje bilo je. Na istocnoj obali reke uzdi e se brda ce Tel el-Damijeh. more slano.zagradivanja korita od ogromnih kamenih blokova koji su se odvaljivali od stena kanjona. nad pobedom Isusa Navina bdeo je sam Jehova. da bi kaznio Izrailjce za otpadni tvo i nepo tovanje Mojsijevih zapovesti. bilo uveriti da se to . Na trag za obja njenje toga cuda naveo je bibliste u tekstu i^jmenuti grad Adam. Obe reci nesumnjivo poticu od naziva drevnoga grada Adama. Prvo od njih bilo je naglo zaustavljanje vode Jordana. Samo su. Zato se pretpostavlja da su Jerihon razorila neka druga jevrejska plemena pod vodstvom coveka. Biblisti i u toj legendi pronalaze cinjenice koje su se zaista dogodile. koji je bio imenjak poznijeg. nisu svoju verziju izmislili. obja njavajuci samo da je Jehova ostavio toliko Hananaca u ivotu. a to tecija e dolje u more kraj polja. Redaktori teksta ocigledno su eleli na ovaj nacin da naglase natprirodan karakter tog osvajanja. tumacili izvesne dogadaje. Dvadeset i pet kilometara severno od Jerihona na Jordanu se nalazi gaz. koji se i danas zove El-Damijeh. koja je te ila politickom i duhovnom ujedinjenju hebrejskih plemena severnog i ju nog Hanana. slicno kao i u mnogim ranijim slucajevima. ali njegov uzrocnik nije bio Jehova. Drugo cudo je ru enje zidova Jerihona. Obe njegove strane cesto pogadaju zemljotresi vulkanskog porekla. za vreme hegemonije Judeje. naravno. izmedu ostalih i prica o osvajanju Jerihona. postao je toliko plitak da se mo-gao preci gotovo da se ne pokvase noge. koji je kraj Zaretane. dakle najkompetentniji arheolozi po tom pitanju. moramo se podsetiti na ono to smo vec razmatrali drugom prilikom. od stvo-rene brane do Mrtvoga mora. koji su se zaista odigrali za vreme osvajackog pohoda. Izrailjci. i stade u jednu gomilu vrlo nadaleko. po svemu sudeci. Dok su se vode gomilale severno od EI-Damijeha. prema tome. Pronalazaci Jerihona. ju ni deo reke. Te dve licnosti poistovecene su naknadno. cije su ru evine nedavno otkrivene pod pomenutim brdom. biblijski Isus Navin nije mogao biti njen osvajac. dobro su znali da zemljotres mo e da pregradi reku ba kod gradica Adama.): "Ustavi se voda to tecija e ozgo. u riznicu istorijskih predanja unesen je. Jordan je na taj nacin bio pregraden skoro jedno godi nje doba. odlucno tvrde da je tvrdava razorena sto godina pre najezde Izrailjaca i da. govori u prilog tome da su iroke mase ha-nanskog naroda zaista bile naklonjene osvajacima. koji su iveli u brdovitim predelima Jordana. dakle. U svetlu tih cinjenica namece se neizbe an zakljucak da se prilikom prelaska Jordana neobicni dogadaj zaista odigrao. kroz krecnjacke i glinene urvine.

na primer. A u Psalmu 114. Tragovi po ara nadeni u iskopinama uop te ne iskljucuju tu pretpostavku. voda napadaca je bez sumnje hteo da odvrati pa nju opkoljenih i zaglu i podzemni tutanj minerskih radova. u kojoj se tvrdi da su se odbrambeni zidovi sru ili od trubljenja i poklica osvajaca. Ali uprkos njihovim naporima. pretpostaviti da je ta efikasna taktika prima jena i u Jerihonu. sada mo emo razmotriti ta o cudu u Jerihonu imaju da ka u arheolozi i istoricari. dakle najkompetentniji arheolozi po tom pitanju. Prisvajanjem junaka severnih plemena. koja je te ila politickom i duhovnom ujedinjenju hebrejskih plemena severnog i ju nog Hanana. 5. Vojnici su se pod okriljem noci potkopavali pod temelje utvrdenja i pod-gradivali ih debelim koljem. poznato nam je da miniranje odbrambenih zidova spada u jednu od najstarijih poznatih opsadnih tehnika u istoriji covecanstva. Zatim su ih potpaljivali. Zahvaljujuci dokumentima s klinastim pismom.. brda ca kao jaganjci". Zato se poslu io veoma domi ljatim lukavstvom priredujuci oko zidina mar eve svojih naoru anih odreda uz sviranje truba i bojne poklice. biblijski Isus Navin nije mogao biti njen osvajac. naravno. prema tome. za vreme hegemonije Judeje. narodna tradicija o zemljotresu nije se sasvim ugasila i provlaci se kroz druge delove Biblije. Kao to vidimo. Redaktori Biblije osecali su da njihova teolo ka interpretacija mo e izazvati sumnju. Drugo cudo je ru enje zidova Jerihona. nezgodna praznina u opisu redaktora Biblije ispunjena je: Jordan se zaustavio usled zemljotresa i zagradivanja korita od ogromnih kamenih blokova koji su se odvaljivali od stena kanjona. Zato se pretpostavlja da su Jerihon razorila neka druga jevrejska plemena pod vodstvom coveka. Pronalazaci Jerihona izra avaju mi ljenje da se tvrdava verovatno sru ila usled zemljotresa i po ara.. nalazimo ovakvu poetsku recenicu: "Jordan se obrati natrag. i ceo skup s njim povezanih prica o njegovim delima. Isus Navin je navodno zaustavio sunce i . Po toj koncepciji. ireci paniku medu opkoljenima i otvarajuci put ka gradu napadackoj vojsci. U elji da usklade rezultate arheologa sa biblijskom verzijom. kad si i ao iz polja Edomskoga. Ali pre nego to ukratko iznesemo njihove pretpostavke. i zidine bi se stropo tale u iskopanu prazninu. Tako. prorocica Devora govori u svojoj nada-hnutoj pesmi u slavu pobede: "Gospode! Kad si slazio sa Sira. U prilog tome govore pocadale gomile kamenja i opeke. Dok je gonio vojsku petorice careva ju noga Hanana. biblijskog Isusa Navina. Te dve licnosti poistovecene su naknadno. u riznicu istorijskih predanja unesen je." Najvecu kontroverziju izazvalo je trece cudo izrailjskog pohoda. Imajuci u vidu prethodna upozorenja. sacinjena od elemenata koji poticu iz raznih epoha 222 Zenm i razlicitih jevrejskih sredi ta.. Za vreme potkopavanja ispod zidina. Pronalazaci Jerihona. jer u Knjizi Isusa Navina citamo da Izrailjci posle osvajanja ". po svemu sudeci. Mo e se. Na sacuvanim delovima odbrambenog zida vide se osim toga duboke pukotine. ugljenisani komadi drve-ta i debela naslaga pepela koja pokriva ru evine najvi eg kulturnog sloja. ubedljiviju hipotezu. moramo se podsetiti na ono to smo vec razmatrali drugom prilikom. koji kao da se poziva na predanje iz vremena Isusa Navina. 4). biblijski Isus Navin bio bi dvosloj-na tvorevina. Ali to ne bi bilo u saglasnosti sa Knjigom Isusa Navina. zatrpavajuci pod sobom predmete svakodnevne upotrebe. dakle. biblisti su izneli drugu. a krovovi su se. naglo sru ili. koji je bio imenjak poznijeg. zemlja se tresija e. Biblisti i u toj legendi pronalaze cinjenice koje su se zaista dogodile.." (Knjiga o sudijama.dogodilo nekim cudom. izmedu ostalih i prica o osvajanju Jerihona. odlucno tvrde da je tvrdava razorena sto godina pre najezde Izrailjaca i da. i zato su iz opisa izostavili ono to im nije odgovaralo. Gore skaka e kao ovnovi.grad spali e ognjem i to bje e u njemu.

.

u jednom trenutku sinulo je iza oblaka. Naime. da su cak sunce i mesec zastali u cudu. koji sedaju za zajednicki obed. dakle. Redaktori Biblije. Autor tih stihova hteo je metaforom da istakne koliko je velika bila pobeda Isusa Navina. l poslednje sumnje u tom pogledu raspr ila su kasnija lingvisticka istra ivanja. Ona se svodi na to da je gusti oblak s gradom prouzrokovao potpunu tamu. da sebi omoguci konacnu pobedu. koje je vec za lo iza horizonta. to je jednostavno stilska figura. prema tome. veoma popularna kod Jevreja. jare po ara i stravicnih dogadaja. odnosno od smrti Isusa Navina do zacetaka monarhistickog uredenja koje je uspostavio Samuilo. bezakonja i stra nih dogadaja u jednoj knjizi. do 1050. Devora je zapravo izrailjska Jovanka Orleanka. ali u isto vreme i licnog heroizma. nisu povezali cinjenice i dogadaje po hronolo kom redosledu. eleli su na izabranim primerima da poka u kakva je sudbina snalazi izrailjska plemena kad se odricu Jehove i slu e tudim bogovima. Ali se naknadno ipak pokazalo da se radi o nesporazumu. Iza lo je na videlo da je taj cetvorostih doslovan citat iz Knjige pravednoga koji su u biblijsku pricu znatno kasnije uneli biblijski hronicari. koja je u svoje vreme stekla najvi e pristalica. i mjesece nad dolinom Elonskom". izmedu ostalog i kod Homera. U tim pricama nailazimo na odnekud nam dobro poznate motive. nisu napisali celovitu istoriju tog razdoblja. koju je rtvovao Agamemnon. Odmah vidimo da obave tenje o cudu ima izrazit karakter poetske apostrofe. dokle se ne osveti narod neprijateljima svojim. Prica o Ruti kao da je htela da nas podseti . ratne huke i zveketa oru ja. doslovno shvatiti. neljudskosti i varvarstva. koja na uzvi en i egzaltiran nacin opeva slavu Isusa Navina. pun smirujuce ti ine prizor etelaca. l stade sunce i ustavi se mjesec. Samson ima mnogo zajednickih osobina sa Herkulom.koliko je to drugaciji svet na pozadini op te anarhije.mesec. dobrodu ni ratari i ene blage naravi . Knjiga o sudijama predstavlja produ etak Knjige Isusa Navina i manje-vi e obuhvata razdoblje od 1200.18). Cak ni najzagri eniji fideisti nisu se usudivali tvrditi da je Isus Navin imao takvu moc nad suncem i mesecom. Kasnije je narodna ma ta oko toga stvorila legendu kako je Isus Navin nacinio cudo zaustaviv i sunce i mesec. Knjiga pravednoga bila je stara zbirka himni i kratkih epskih poema. Nagomilav i toliko zverstava. redaktori biblijskog teksta kao da su se u jednom trenutku trgli. To je 224 Zenon 'J&s neka vrsta antologije epskih prica koje ivo podsecaju na skandinavske sage. Slicno kao i u prethodnim knjigama. Ovde ne mo emo izneti sve pretpostavke. Idilicni. Opisano cudo ne treba. Sunce. Za primer nave cemo (yarn 223 samo jednu od njih. One su pune mracnih okrutnosti. da bi joj osujetio bekstvo pod okriljem noci. Iznenadnu svetlost odmah su iskoristili Izrailjci da dotuku Hanance. godine pre na e ere. polazeci od pretpostavke da Biblija iznosi istinu i da se. plemenitih poriva i istinskih ljudskih unutra njih sukoba. koja je znatno kasnije dodata i potice iz vremena sudija. Jo jedan citat preuzet iz te antologije otkriven je u Prvoj knjizi Samuilovoj (1. Tra eni su najrazlicitiji nacini za obja njenja toga cuda. Na taj nacin konacno je raspr ena legenda o cudu zaustavljanja sunca. medutim. Isus Navin klice u radosnom zanosu: "Stani sunce nad Gavaonom. antologija tih turobnih saga zavr ava se optimistickim tonom u predivnoj prici o vernoj Ruti. Sa slicnim hiperbolama susrecemo se veoma cesto u starim poemama. a Jeftajeva kci umire slicno kao Ifigenija. tako munjevita i potpuna. a odblesak njegovih zraka na vrhovima oblaka izazivao je utisak kao da se naglo razdanilo. opisana prirodna pojava morala zaista dogoditi. a groteskno-ko marni do ivljaj Venijaminovih potomaka kao da je prauzor rimske legende o otmici Sabinjanki.

.

Bila je to veoma stara semitska titula koja je pripadala najvi im administrativnim cinovnicima. pravilno pi e: "Istorija Izrailja u to vreme raspada se na toliko istorija koliko ima plemena". Izrailjci su se u pocetku naseljavali po malo nastanjenim planinskim terenima. u knjizi Od Avrama do Hrista. i placace danak". bila je to uglavnom postepena. U Knjizi Postanje citamo o plemenu Isaharovom : "Isahar je magarac jak u kostima.. 6). Sudije su se na hebrejskom zvale ofetim od glagola afat . Posle smrti Isusa Navina kad vi e nije bilo zajednickog vode. uprkos svemu. Ta ekonomska i politicka zavisnost cesto se pretvarala u ugnjetavanje. Ali njihove du nosti nisu se samo ogranicavale na sudske poslove. Tako im . ponovo su do le do izra aja stare mr nje. mogla da stupaju u borbu s vladarima susednih hanan-skih dr avica. Kad se Kartagina odvojila od svoje fenicke matice i postala suverena trgovacka sila. prirodnost i ljudsko dostojanstvo. Pojedina plemena imala su svoje vlastite obicaje. koje je svake godine birala trgovacka plutokratija. zvanih sudijama. nije izdr ala probu vremena. koja su dr ala utvrdene gradove i najplodnije doline. Toj pojavi pogodovala je i cinjenica da se. koju je Izrailjcima nametnuo Mojsije. vodili po-lunomadski ivot. Prasemitska plemenska organizacija. bio period politickog haosa i samovla. bila je jo uvek previ e vitalna da bi ustuknula cak i u novim uslovima ivota na stalnim prebivali tima. U Knjizi o sudijama citamo: "U to vrijeme ne bje e cara u Izrailju: svaki cinja e to mu bija e drago" (17. zasnovana na krvnoj povezanosti.suditi. postojao obican svet po tenih ljudi. nekada nje izborno rodovsko stare instvo pretvorilo u naslednu aristokratiju. birani su i u gradovima-dr avama Fenikije. koja su dugi niz godina trpela ropstvo i najzad se dizala u oslobodilacku borbu pod vodstvom svojih narodnih junaka. kao stocari. Da bi mogla da se nastane u obli njim oblastima. vec su iveli u atorima i drvenim kolibama. dakle. Nisu gradili kuce. Plemenski i rodovski poglavari dodelili su sebi titule kne eva ili "pretpostavljenih". cesto su morala priznavati njihovu hegemoniju i placati im danak. Za Izrailjce je to. vec i do bratoubilackih borbi. Doznajemo. l pored toga to su redaktori Biblije prilagodavali istoriju svojim^/erskim te njama. pre svega. nisu.da je u doba sudija. koji su u op tem haosu uspeli da sacuvaju moralnu cistotu. prepu tena sama sebi.. o kojima ni ta osim imena ne znamo. i nadimke "silni" ili "plemeniti". Pojedina izrailjska plemena. kuluk i ropstvo. Danijel Rops. cak su i govorila donekle razlicitim narecjima. Raspad izrailjske zajednice na dvanaest zavadenih plemena bio je utoliko opasniji to je Isus Navin samo delimicno osvojio Hanan. Ponekad. U samom srcu zemlje nezavisnost su sacuvala sna na hananska plemena. gde su. naravno. sagnuce ramena svoja da nosi. zvani sufetes. mirna infiltracija stocara nomada. da ideja o rasnom jedinstvu. predrasude i separatisticke te nje. Knjiga o sudijama je zapravo zbirka prica o podjarmljenim izrailjskim plemenima. U fenickim gradovima svake godine su birani namesnici kolonija. Upravo ti privilegovani slojevi legende poceli su medu sobom da se takmice i doveli su ne samo do razbijanja izraelskog zajedni tva. na njenom celu su i dalje bili sufetes. a podr ao Isus Navin.ca. Samo u retkim slucajevima osvajali su zemlju oru jem. Biblija na iroko prica o estorici istaknutih sudija i nabraja est manje znacajnih. usled raspada prvobitne zajednice i produbljivanja klasnih razlika. Knjiga o sudijama omogucava nam da stvorimo prilicno jasnu sliku o politickim prilikama posle smrti Isusa Navina. za vreme meduvla ca.

Zato se ne treba cuditi onome to o Izrailjcima govori Biblija: "l enjahu se kcerima njihovijem i udavahu kceri svoje za sinove njihove. po padinama bre uljaka u suncu su se kupali vinogradi. sticali veliki autoritet medu svojim saplemenicima i u povoljnom trenutku vodili ih u oslobodilacku borbu. bez odvoda za ki. bocice. Izrailjske sudi-je tamo uglavnom nastupaju kao hrabre vode ustanaka ili hajduci. bode i. ali su. kutijice. posude od fajansa s figuralnim ornamentima i precizno izgravirani predmeti za svakodnevnu upotrebu. bareljefi u slonovaci. redaktori Biblije prikazali su Hanance kao iskvaren i varvarski narod. posle njihove smrti. bio cuven i po divnim tkaninama. do 556. Osim toga. Daleko opasnije od politickog ropstva bila je cinjenica to su Izrailjci lako podlegali uticaju hananske kulture i religije. na primer. u Tiru povereno kormilo dr ave od 563. invazija Izrailjaca predstavljala je katastrofu. iako je nekima po lo za rukom da stvore privremene saveze nekoliko plemena za borbu s hanan-skim ugnjetacima. svetovni potreti.nicu. U ru evinama hananskih gradova pronadene 227 su originalne izvajane statuice bogova i boginja. U Bet anu otkopana je iz ru evina cuvena kamena skulptura koja predstavlja dva lava kako se bore. maslinama. godine pre na e ere. Na osnovu iskopina utvrdeno je da su Hananci stvorili visoko razvijenu materijalnu kulturu. Na ru evinama hananskih gradova osvajaci su podizali sirotinjske kuce od poljskog kamena. Pored zemljoradnje i stocarstva cvetalo je i povrtarstvo. Faraon Tutmes III saop tava u jednom od sacuvanih zapisa da se njegov ratni plen u Palestini sastojao od mnogo zlatnog i srebrnog posuda. Ali za hananske dr avice koje nisu uspele da se odbrane...je. Preokret po tom pitanju nastupio je tek zahvaljujuci arheolo kim otkricima u Palestini. smokvama i narovima. sudije su kao narodni junaci vladali do kraja ivota. ponosili su se velelepnim gradevinama i trgovima. Njihova vlast najce ce nije izlazila iz okvira jednog plemena. plemena kojima su upravljale u vecini slucajeva ponovo padala pod hananski jaram. Sa svojim gusto naseljenim gradovima. Hananci su nesumnjivo imponovali tim prostim stocarima. a samo uzgredno kao gradanski upravnici. koja nije mnogo zaostajala za kulturom Egipta. Izrailjska plemena nisu. U Bibliji to pitanje izgleda ne to drugacije. Arheolo ka nalazi ta svedoce i o visokom nivou umet-nosti i zanatstva. bojenim izuzetno cenjenom domacom purpurnom bojom. mogla u pustinji da steknu iskustvo u gradevinarstvu. Posle sticanja nezavisnosti. jer su takve rodbinske veze verovatno smatrali za dru tveni uspeh. koji su cetrdeset godina iveli u primitivnim pustinjskim uslovima. zbog cega im je pretilo odnarodenje. u XII veku pre na e ere ha-nanska kultura nalazila se vec u periodu opadanja. zahvaljujuci licnim vrlinama. sve dok se na e znanje o Hanancima oslanjalo uglavnom na ono to nam pru a Biblija. Iz Knjige o sudijama ne mo e se dovoljno pouzdano zakljuciti za to je bilo tako. Obja njavajuci tu pojavu sa stanovi ta puritanskog jehovizma. Iskopine iz tog vremena otkrivaju uocljiv pad nivoa zanatstva. to im nije dozvoljavalo njihovo patrijarhalno . Poznato je da su Hananci u Egipat izvozili vino. Kao to smo ranije istakli. maslinovo ulje i povrce. Odgovor na to pitanje nije bio moguc. Zbog toga se postavilo pitanje kako se moglo dogoditi da se izrailjska plemena. koji su. Hanan je.". odr avali su trgovacke i kulturne veze sa drugim dr avama. sekirice. oru je i svakojaka keramika. Ali i pored toga. zlatni i srebrni nakit. naravno. tako lako uvuku u tu navodno nedostojnu religiju. osim toga. morala je izvr iti izuzetan uticaj na izrailjske nomade. koji je slavio sraman i razvratan verski kult. punim velelepnih gradevina i ducana. vaspita-na u duhu Mojsijevih moralnih propisa. Svuda u zemlji mogli su se vide-ti bri ljivo negovani vocnjaci sa urmama. a u dolinama je raslo svakovrsno povrce. Bili su pre vojni diktatori. Mnogi gradovi bavili su se trgovinom i zanatstvom. a jo vi e gradevinarstva. Sirije i Mesopotamije.

.

demokratsko dru tveno uredenje: velike gradevine i odbrambeni sistemi mogli su se tada graditi samo u feudalnim uslovima, primenom koordinisanog prisilnog rada podjarmljenih narodnih masa. Izrailjci su jo dugo ostali slobodni pastiri; njihovo plemensko stare instvo bilo je, dodu e, vec nasledno, ali nije imalo tako neogranicenu vlast kao to su imali vladari hananskih gradova. Prodiranje tudinskih plemena na teritorije koje su naseljavali Hananci moralo je da izazove dubok privredni potres. Hananski gradovi napredovali su uglavnom zahvaljujuci medunarodnoj trgovini. Zato je, cim su osvajaci presekli karavanske puteve, nastupio postepeni zastoj u trgovini, i, ono to za tim sledi, op te smanjenje blagostanja. 228 Zenon Posledice privrednog sloma osecale su jo nekoliko ve-kova. Kada je Solomon zapoceo izgradnju Jerusalimskog hrama, morao je da dovede zanatlije, umetnike i gradevinare iz fenickog grada Tira. Tek zahvaljujuci njegovoj preduzimljivosti ponovo je o ivela trgovina i gradovi su se izvukli iz bede, a neki od njih, kao Jerusalim, mogli su se na kraju takmiciti i sa gradovima Sirije i Egipta. Kao to vidimo, arheolo ka otkrica su na veoma iznenadujuci nacin osvetlila ulogu koju su u Hananu odigrali izrailjs-ki osvajaci. Ali bez odgovora je ostalo pitanje za to ih je tako lako privukla hananska religija, o kojoj su se redaktori Biblije uvek izra avali recima punim gnu anja i osude. Tek godine 1928, kad su u severnoj Siriji otkrivene ru evine fenickog grada Ugarita, nastupio je i u tom pogledu odlucujuci preokret. U njima je pronadeno nekoliko stotina tablica s klinastim pismom, sa dokumentima, izmedu ostalog, i na ugaritskom jeziku. Po to su de ifrovane, ispostavilo se da su to uglavnom religiozni tekstovi: himne, molitve i mitolo ke poeme. Te tablice su otkrice od velikog naucnog znacaja, jer se na osnovu njih najzad moglo otrgnuti od pristrasne biblijske verzije i rekonstruisati hanansku religiju onakvu kakva je zaista bila. Ali, ta je fenicanska religija imala zajednicko sa Hana-ncNlia? Utvrdeno je, pre svega, da su Fenikija i Hanan predstavljali jedinstven kulturni, religijski i etnicki prostor. Hananski narodi prete no su govorili fenickim jezikom ili njemu veoma srodnim narecjima. Osim toga, verovali su u iste bogove kao i stanovnici Tira, Biblosa ili Ugarita. Dakle, sve to je procitano na tablicama s klinastim pismom, moralo se odnositi i na kult koji se slavio u Hananu. Fenicani, semitski narod moreplovaca, trgovaca i putnika, jo u trecem milenijumu pre na e ere nastanio se na obali Sirije. Njihovi lucki gradovi, Tir, Biblos i Sidon, bavili su se pomorskom trgovinom. Fenicke lade stizali su do severozapadnih obala Afrike i do Engleske, a izgleda da su oplovili i africki kontinent. Od kolonija koje su fenicki trgovci osnovali du obale Sredozemnog mora, proslavila se Kartagina, koja se odvojila od svoje maticne dr ave i kao suverena pomorska sila borila se na ivot ili smrt sa Rimskom imperijom. Tokom svoje duge istorije, Fenicani su dostigli veoma 229 visok stepen kulturnog razvoja. Bez obzira na mesopotamske i egipatske uticaje, to je bila originalna kultura. U fenickim gradovima cvetali su arhitektura, zanatstvo i umetnost. Putem trgovacke razmene, proizvodi umetnickog zanatstva dopirali su do svih kutaka tada njeg sveta. Ali najvece dostignuce Fenicana bio je pronalazak pisma zasnovanog na alfabetskom sistemu. Arheolo ke iskopine u Ugaritu pokazale su da religija staroga Hanana nije bila tako gadna, kao to su se trudili da nas ubede redaktori Biblije. Svet bogova, koji nam se u tim dokumentima otkriva, bogat je i slikovit, pun poezije i dramaticnih sukoba. Bogovi i boginje, koji se u njima pojavljuju, razdirani su svim strastima obicnog smrtnika, vole, mrze, bore se medusobno, pate i umiru. Nije to, naravno, religija koja propoveda visoka moralna nacela. Kao i svi vidovi drevnog politeizma, izra avala je naivne predstave coveka o tajanstvenom smislu vasione i dramu ljudskog ivota s njegovim licnim i dru tvenim sukobima.

Fenicki religiozni epovi ponekad ivo podsecaju na Homera. Evo fragmenta koji opeva Bala: Podi e pehar carobnog napitka, Ustade, radosno kliknu i zapeva, Prateci se na cimbalu, peva e divnim glasom, Pope se zatim na vrh gore Zapon, Vide kcer svoju Padriju, boginju svetla, l kcer Taliju, boginju ki e... Najvi e fenicko bo anstvo bio je El. To je bio krvo edan bog, kao opsednut besom uni tenja, a u isto vreme dobar i milostiv. Ali najvecu slavu u ivao je, kao to znamo, Bal, bog etve, ki e i plodnosti stoke. Njegova ena bila je boginja ljubavi i plodnosti Astarta, jedna od najpopularnijih boginja Staroga sveta, slavljena u Hananu i pod imenom A era. Bal je bio bog sumersko-akadskog porekla. Kod naroda Istoka javlja se pod razlicitim imenima. Fenicani ga zovu i Ta-muz ili E mun, u Egiptu ga srecemo kao Ozirisa, a Grci ga slave kao mladog Adonisa. Kao to proizlazi iz Knjige proroka Jezekilja, kult Tamuza postojao je jo godine 590. pree na e ere u dvori tu Jerusalimskog hrama. Tamo doslovno citamo: "l odvede me na vrata Zenon y& doma Gospodnjega koja su sa sjevera; i gle, ene sjedahu i plakahu za Tamuzom." O popularnosti toga boga svedoci najvi e to to je njegovo ime veoma cesto cinilo glavni sastavni deo fenickih, izra-iljskih i kartaginskih imena. Jedan od sudija dobio je nadimak Jeroval, sin kralja Saula nosio je ime Esval, a najveci junaci Kartagine bili su Hazdrubal i Hanibal. U Tiru su Bala simbolizovala dva stuba, zlatni i srebrni. Narodna ma ta docnije ih je prenela daleko na zapad, u Gibraltarski moreuz, a Grci su ih uneli u svoje legende kao "Herku-love stubove". Za kult Bala bile su vezane velicanstvene svecanosti i verske povorke, koje na dramatican nacin prikazuju mitsku sudbinu ovoga boga. Pocetkom jeseni bog smrti Mot odvlacio je Bala u podzemlje, to je prouzrokovalo zamiranje prirode i dolazak zimskog doba. Hananski narod je oplakivao umrlog boga, izra avajuci ocajanje razdiranjem odece, sakacenjem tela i tu balicama. Ali u prolece je boginja plodnosti Astarta vodila po-bednicku borbu s Motom i izvodila svoga mu a na zemlju. Tada su ratari u cast vaskrslog boga plodnosti priredivali vesele povorke pevajuci himne i ple uci uz pratnju tamburina. Mit o smrti i vaskrsenju boga etve igrao je veliku ne samo kod Fenicana i Hananaca. Setimo se, na primer, egipatskog kulta Ozirisa i boginje Izide, grckih misterija vezanih za bogirau Demetru i njenu kcer Persefonu, frigijske boginje Kibele i njenog mladog mu a Atisa, kao i misticnih obreda u cast Afrodite i Adonisa u helenistickoj epohi. Zanimljiv opis ovog poslednjeg kulta daje nam u svojim secanjima grcki pisac Lukijan Samosacanin (II vek na e ere): "Posetio sam veliki Afroditin hram u Biblosu u kome su vr eni obredi u slavu Adonisa. U spomen na njegove patnje ljudi se udaraju u grudi, jadikuju i vr e razne ritualne cinove, a po celoj zemlji se razle e kuknjava. Posle plakanja i tu aljki prireduju Adonisu pogreb, kao da je umro. A sutradan bacaju pesak u vazduh i briju glave slicno kao i Egipcani kad umire Apis. A ene koje nece da im se obrije glava placaju ovakvu kaznu: jednoga dana vr e blud s tudim mu karcima, a nagradu za to rtvu-ju Afroditi". Pored Bala najvecu slavu u Hananu u ivala je boginja plodnosti Astarta. Bila je to tipicna "boginja-majka", koja se po javljuje i u mnogim drugim religioznim kultovima. U Bibliji nosi ime Astarota i o tro je igosana, po to je u njenom kultu naglasak stavljan na seksualizam kao glavni aspekt ivota, to je na lo izraz u sakralnom bludu. Hramovi su vr ili ulogu javnih kuca u kojima su se "posveceni" - i mu karci i ene - bavili

prostitucijom. Darovi za njihovu slu bu i li su u kasu hrama, kao rtva za boginju. Taj ritual bio je, u su tini, naivna manifestacija osecanja prostog naroda, koji je culnost smatrao sa ne to sasvim normalno u svom ivotu i zato u tome nije video ni ta nemoralno. Kult Astarte nije, dakle, svedocio o razvratu i razuzda-nosti hananskog naroda, kako ga u Bibliji predstavljaju stroge pristalice jehovizma. U plejadi fenicko-hananskih bogova bio je, ipak, jedan bog koji je opravdano mogao da izazove zgra anje. Poznat nam je pod imenom Moloh. To je iskvarena semitska rec meleh, to jednostavno znaci "car". U Uru sumerskom nazivan je Malkum, kod Amonaca Milkom, u Siriji i Vavilonu Malik, a u Tiru i Kartagini Melek-Kart, to znaci "car grada". Mracna strana njegovog kulta bilo je to to su njegovi poklonici prinosili na rtvu ljude, a narocito novorodencad. Po tim jezivim obredima narocito je bila poznata Kartagina. Arheolo ka istra ivanja pokazala su da su u Hananu novorodencad prino ena na rtvu jo dugo po to su ga osvojili Izrailjci. U Gezeru je nadeno citavo groblje novorodencadi. Na kostima su nadeni jasni tragovi vatre. Male rtve stavljane su zatim u cupove s glavom nadole i pokopavane u zemlju. Hananska religija bila je tesno povezana sa rasporedom radova zemljoradnickog stanovni tva i te ila je da objasni tajnu ritmicnog radanja i umiranja prirode. To je upravo i bio razlog za to su Izrailjci tako lako podlegli njenoj cari. Prelazeci sa nomadskog nacina ivota na obradivanje zemlje, morali su da se uce zemljoradnji od Hananaca. Od njih su saznali i to da treba slaviti mesne bogove, da bi se obezbedila dobra etva. Izrailjski zemljoradnik duboko je osecao potrebu da se osloni na razumljive i blagonaklone bogove, od kojih je s pove-renjem mogao tra iti ohrabrenje u svakodnevnim ivotnim brigama. Slikovit i pun sjajnih prizora, ritual vezan za kult Bala i Astarte, sna no je delovao na njegovu ma tu i vi e odgovarao njegovoj primitivnoj prirodi od puritanske Mojsijeve religije. Ti ekonomski i psiholo ki motivi, koji le e u osnovi ot232 padni tva, doveli su do toga da jehovisti zapravo nikada nisu uspeli da iskorene "idolopoklonstvo". U Knjizi o sudijama (10, 6) citamo da Izrailjci "slu i e Valima i Astarotama, i bogovima Sir-skim, i bogovima Sidonskim, i bogovima Moavskim, i bogovima sinova Amonovijeh i bogovima Filistejskim; i ostavi e Gospoda i ne slu i e mu". Dokle god je izrailjski ratar obradivao zemlju, dotle niti je hteo, niti je mogao da se odrekne kulta hananskih bogova. Povremeno je davao Jehovi ono to mu je pripadalo, ali istinski bliski bili su mu zemljoradnicki bogovi, koji su od nezapamcenih vremena vladali u Hananu. U Knjizi proroka Osije (2, 5-8), koja potice iz VIII veka pre na e ere, nalazi se jedan fragment koji sjajno obja njava te prakticne motive: "...sramoti se roditelj-ka njihova; jer govori: ici cu za milosnicima svojim koje mi daju hljeb moj i vodu moju, vunu moju i lan moj, ulje moje i pice moje... Jer ona ne zna da sam joj ja davao ito i vino i ulje, i umno avao joj srebro i zlato, od kojega nacini e Vala". Taj fragment svedoci kako se medu Izrailjcima duboko ukorenio kult hananskih bogova. Iz Biblije proizlazi da je postojao tokom nekoliko vekova jevrejske istorije i da je pre iveo cak i propast Jerusalima godine 571. p.n.e. U Knjizi o sudijama citamo da je Joas, otac junaka Ge-deona, imao kod sebe rtvenik Bala. Kada ga je Gedeon uni tio i na . . mestu postavio Jehovin oltar, Izrailjci su se toliko rasr-dili da su zahtevali njegovu smrt. Ali je i sam Gedeon posle po-bede nad neprijateljem naredio da se izlije zlatni efod, odnosno neki hananski kultni predmet. Iz te iste knjige doznajemo da su stanovnici Sihema za finansiranje Avimelehovog prevrata uzeli sedamdeset sikala zlata iz kase Balovog hrama. U Mispi su otkopane na maloj razdaljini ru evine dva hrama, Balovog i Jehovinog, koji poticu iz IX veka pre na e ere. Ali zacudujuce je bilo to to je u

ru evinama oba hrama pronadeno mno tvo statueta boginje Astarte. Arheolozi su posumnjali da su Sihemljani nacinili od nje Jehovinu suprugu. Nije to tako neverovatna pretpostavka kao to mo e na prvi pogled da izgleda. Da je sinkretizam takve vrste kod Izrailjaca bio moguc, imamo dokaz u kasnijoj epohi. Posle propasti Jerusalima, jedna grupa judejskih izbeglica nastanila se na egipatskom os-trvu Elefantini, koje le i iznad prve katarakte Nila, kod Asuana. Tamo su sagradili zajednicki hram za Jehovu i njegovu enu <Bi6(ijs%e GyenJe-------------------------------------------------------------------------Astartu, koja je nosila hanansko ime Anat-Jahu. Mo da je i u Silomu, tada njoj prestonici jehovizma, za vladavine prvosve tenika Ilija, postojao kult Astarte. Jer u Prvoj knjizi Samuilovoj (2, 22) citamo: "A Ilije bija e vrlo star, i cu sve to cinjahu sinovi njegovi svemu Izrailju, i kako spavahu sa enama koje dola ahu gomilama na vrata atora od sastanka". Kao to mo emo da zakljucimo iz Knjige proroka Isaije (8,3), ovaj prorok je oti ao u Jerusalim u jedan od hananskih hramova, da dobije dete sa sve tenicom boginje Astarte. Za vladavine cara Solomona, u Jerusalimskom hramu pored Jehove sjavljeni su i Bal i Astarta, kojima su postavljeni posebni oltari. Cak i posle preporoda jehovizma, za vladavine Josijine i nakon njegove smrti, godine 609. pre nove ere, nije bilo moguce da se uni ti kult hananskih bogova. To je, na svoje zaprepa cenje, utvrdio prorok Jeremija, kada je stigao u Jerusalim, koji su opusto ili Egipcani i Vavilonci. Po ulicama je sretao decu koja skupljaju gorivo da im ocevi raspale vatru u cast "boginje neba", dok su ene pekle svete kolacice sa utisnutim Astartinim likom. Na prigovore proroka, ljudi su odgovaraj da moraju prinositi rtve boginji, da im ne bi uskratila hranu. alili su se da ih pogadaju sve same nesrece od kada je Josija poku ao da uni ti kult Astarte: Jerusalim su opusto ili Haldejci, deo stanovni tva odveden je u Mesopotamiju, a deo se morao skloniti u Egipat. Utuceni Judejci nisu ni najmanje poverovali u Jere-mijino obja njenje da su sve te katastrofe i nevolje kazna za izdaju Jehove. Hananska religija morala je uticati na biblijsku literaturu. Tako su, na primer, u Psalmu 29. jasno vide tragovi stare ugari-tske himne. Na to ukazuju upadljive slicnosti u idejama, nazivi navedenih sirijskih gradova i elementi iz ugaritskog jezika. Stihovi od 12 do 15, u petnaestoj glavi Knjige proroka Isaije, doslovni su citati mitolo ke poeme pronadene u Ugaritu. Poznato nam je i da su neke biblijske izreke pisane po uzoru na ha-nanske. Neki istra ivaci do li su do uverenja da je Pjesma nad pjesmama zbirka liturgijskih tekstova, pevanih u cast boga Tamuza. Prema tome, mo emo s pravom upitati: kojim cudom je u takvim uslovima Mojsijeva religija uspela da se odr i? Treba, pre svega, imati na umu da se Izrailjci, slaveci hananske bogove, zapravo nikad nisu odrekli svoga plemenskog boga. U mnogim mestima stajali su, jedan pored drugog, hramovi Jehove i Bala. Neki carevi, na primer, Solomon i Ahav, podigli su hram hananskim bogovima, to im nije smetalo da i dalje ostanu Jehovini poklonici. Bio je to, dakle, sasvim izrazit politeizam, u kojem je Jehova, u zavisnosti od prilika, zauzimao manje ili vi e znacajno mesto u plejadi drugih bogova. U to vreme velikog nereda postojali su bez sumnje i krugovi nepokolebljivih Jehovinih pristalica, koji se nisu prepustili op tem talasu otpadni tva, pa su s vremena na vreme cak i ustajali u odbranu svoje religije. Kada je ena kralja Ahava, Jezavelja, progonila proroke jehovizma, carski sluga Avdija "uze... sto proroka, i sakri ih, po pedeset u jednu pecinu, i hrani ih hljebom i vodom" (Prva knjiga o carevima, 18, 4).

Osim sve tenika i Levita, odr anju stare Mojsijeve vere doprinela su u izvesnoj meri i bratstva pobo nih ljudi koji su se zavetovali Jehovi. Vec znamo za nazireje, po to je njima pripadao i Samson. Nazireji nisu pili vino, nisu se brijali, nisu jeli ritualno necista jela i nisu smeli dodirivati mrtvace. Mnogo zanimljivije je rehavitsko bratstvo. To su bili potomci Rehavljevog sina Jonadava, koji je za vladavine cara Ahava napadao Balove poklonike. Rehaviti nisu pili vino, nisu se bavili zemljoradnjom ni sadili vinograde, iveli su u atorima primitivnim pastirskim ivotom, suprotstavljajuci se na taj nacin urbanorrni ivotu Hananaca i lo im dru tvenim i verskim posledi-cama koje iz njega proisticu. Te nja za ocuvanjem pastirskog nacina ivota iz Mojsijevih vremena bila je, naravno, nerealni anahronizam i zato rehavitsko bratstvo nikad nije uspelo da se ra iri medu Izrailjcima. Docnije, za vladavine judejskog cara Ohozije (640-609. g. p.n.e.), jerusalimski sve tenici pre li su u odlucujuci napad protiv otpadni tva. Bilo im je, pre svega, stalo da uspostave teokratske dru tveno uredenje i da preuzmu stvarnu vlast u ime Jehove. U osnovi su ih, dakle, vodili politicki ciljevi. U verskim zapovestima naglasak su stavljali na spolja nje vidove kulta, na po tovanje obreda i rituala. Tek pod uticajem moralnog ucenja proroka, Izrailjci su postepeno produbljivali svoju religiju, dok je na kraju nisu uzdigli na nivo cistog, etickog monoteizma. U njihovim verovanjima Jehova postaje jedini, univerzalni bog vasione. Jevrejski monotei-zam je, prema tome, konacni i prilicno kasni rezultat mukotrpnog s istorijskog puta kroz vekove lutanja, patnje i politickih katastrofa. Za vreme sudija, Izrailj je prolazio kroz period gradanskih ratova i slabljenja verskih veza. Potresnu sliku tih unutra njih prilika daju nam narocito tri price: pokolj plemena Jefre-movog na gazu Jordana, istrebljenje skoro celog plemena Venijaminovog i krvavi Avimelehov prevrat. Poslednja prica zaslu uje posebnu pa nju, s obzirom na to da nam pru a dodatne informacije o klasnoj strukturi izrailj-skog dru tva i politickim strujama, koje predstavljaju nagove taj kasnijeg monarhistickog uredenja. U Knjizi o sudijama (8, 22) citamo: "Potom reko e Izrailjci Gedeonu: budi nam gospodar ti i sin tvoj i sin sina tvojega, jer si nas izbavio iz ruke Madijanske". Ali Gedeon ne prihvata ponudenu carsku krunu, iako je prakticno postao nasledni vladar. U svojoj prestonici vladao je kao tipicni istocnjacki despot, dr eci veliki harem nalo nica, s kojima je imao sedamdeset sinova. Za to, onda, nije hteo i formalno da primi carsku titulu? Nema nikakve sumnje da je tada medu Izrailjcima postojala izvesna grupa ljudi koja je u monarhistickom uredenju videla jedini izlaz iz anarhije i spas od propasti. Samo je centralizov ana vlast mogla da dovede do ujedinjenja izrailjskih plemena u zajednicki front protiv rastuce opasnosti od neprijateljskih hananskih naroda. Ali je ocigledno da su monarhisti bili u manjini. iroke narodne mase bojale su se despotizma i grcevito se dr ale plemenske podvojenosti. Gedeon je sigurno imao u vidu ta raspolo enja i zato je odbio krunu. Uostalom, mogao je to sebi da dopusti, jer je, zahvaljujuci svom licnom autoritetu, i tako imao neogranicenu vlast nad podredenim plemenima. Slucaj Avimeleha pokazuje nam koliko je sna na bila opozicija protiv monarhisticke ideje i u kojim dru tvenim slojevima se ona najvi e uvre ila. Avimeleh zapravo i nije bio car, vec uzurpator, koji je osvojio vlast zahvaljujuci pomoci svoje rodbine u Sihemu. Sredstvima koja je od njih dobio, zavrbovao je najamnike, pobio bracu po ocu i necuveno krvavo vladao. Ali na prestolu se odr ao samo tri godine. Poziv na ustanak dao je isti taj grad, Sihem, koji mu je mnogo pomogao da izvr i prevrat. Za to ba njegov rodni grad? Ako pa ljivo procitamo odgovarajuce biblijske stihove, dobicemo neocekivano

Avimeleha je smrtno ranila ena. Iz te informacije neosporno proistice da su monarhisti prete no bili predstavnici privilegovanih slojeva i da su ba oni izdigli na presto Avimeleha.e. Kao primer mo e da nam poslu i prica o Devori. i drugim palestinskim gradovima. Arheolozi su otkrili takve delove grada ne samo u Sihemu. opasan odbrambenin zidom. Lingvistickom analizom utvrdeno je da je ova turobna pobednicka himna. e. a Sisara se javlja kao suvereni vladar. da bi se osvetila nepravda ucinjena na sedamdeset sinova Jerovalovijeh. i 24. Jevrejski istoricar Josif Flavije (l vek n. kao i vavilonski Talmud (VI vek n. koji ih ubi. Imala je. pozajmljen od Hananaca. zbunjeni cinjenicom da je jedan od biblijskih junaka pocinio takvo varvarstvo. ipak zavr ena divnim ljudskim akcentom u opisu straha Sisarine majke. i krv njihova da bi do la na Avimeleha brata njihova. jedna od najstarijih zaostav tina jevrejske litereature. koja je na njega bacila kamen sa vrha opsednute kule. pre svega.). koji ukrijepi e ruku njegovu da ubije bracu svoju". Nadeno je.. Javin se uop te ne pominje. dok je Sisara samo njegov vrhovni komandant. i pobednicka himna junakinje.jasan odgovor. Ne mo e biti sumnje da je rtvovanje kceri na Jehovinom oltaru bio obicaj koji vodi poreklo iz najdrevnijih epoha ljudske istorije. lako je Knjiga o sudijama u svom dana njem redakcionom obliku relativno kasna tvorevina. vec da je posvecena za sve tenicu u jednom od. izneli su pretpostavku da Jeftajeva kci u stvari nije bila li ena ivota. U poemi. 6) citamo sledece: "Tada se skupi e svi Sihemljani i sav dom Milov. Jednom recju. Su tinska razlika pojavljuje se i u prici o Sisa-rinoj smrti: u proznom delu umoren je stra nom smrcu za vreme sna. dakle. iza koga su se nalazile palate dostojanstvenika i aristokratskih rodova. izrazit karakter dru tvene revolucije. i na Sihemljane. pobuna grada Sihema bila je narodni ustanak ne samo protiv uzurpatora. Neki istra ivaci. To je najce ce bio nasip od zemlje i kamenja. Ali cak i tada. U prozi je protivnik Izrailja asorski car Javin. Oni nas obave tava-ju da ". Iz njenog toka mo. a u poemi je ubijen s leda dok je pio mleko. ilegalnih Jeho-vinih svetili ta. prethodno pomenutog poglavlja. kao istorijski istinitu . re enje zagonetke. koje oplakuju smrt devojke. U njoj su spojena dva posebna.ern da zakljucimo da se narod borio neobicno estoko i s prezirom prema smrti. zapravo obred u slavu boginje plodnosti Astarte. Doznajemo. Po njima je i pogrebna povorka Izrailjki. izra-iljskoj prorocici i pesnikinji. Cak se pretpostavlja da je nastala u vreme opisanih dogadaja i da zato predstavlja autenticnu sliku Izrailjaca u najranijem razdoblju njihovog naseljavanja u Palestini. pak. Dom Milov nije bio poseban grad. Ali jevrejsko predanje nikada nije tumacilo Jeftajevu rtvu u simbolicnom smislu. vec i protiv vlastitih velika a. l to tek pred rastucom opasno cu od Filistejaca. vec aristokratska cetvrt.. U Knjizi o sudijama (9. koliko je izrailjsko dru tvo vec tada bilo klasno raslojeno. koja donekle odgovara grckom akropolju. dakle. Drevni tragovi kriju se i u prici o Jeftajevoj tragediji. opozicija protiv monarhije bila je i dalje jaka i aktivna. Sihemljani iznevjeri e Avimeleha. u tekstu imamo vi e dokaza da su joj kao osnova cesto slu ili stari dokumenti i istorijska predanja. vec i u Jerusalimu. i otido e i postavi e Avimeleha carem kod hrasta koji stoji u Sihemu". kao to se mo e zakljuciti iz povesti Samuilove. Posle Avimelehovog pada protecice jo dosta vremena dok se izrailjska plemena odluce na izbor zajednickog cara. Sve sumnje po tom pitanju otklanjaju stihovi 23. puna zveketa oru ja.) uzimali su Jeftajevu rtvu doslovno. brojnih u to vreme. a po sadr aju cak i protivrecna izvorna dokumenta: prica u prozi. O masovnosti i narodnom karakteru ustanka govori nam i cinjenica da su u borbi uce ce uzele cak i ene.

.

Autor price hteo je da podseti judejske fanatike da je Ruta. s obzirom na to da je prica o njemu neka vrsta uvoda u povest Samuila. a posebno Amos. vice Amos. udovica mu je skidala cipelu. to znaci sunce. Neki biblisti su do li do uverenja da je ona neka vrsta politickog pamfleta. osudivali su bogata e zbog izrabljivanja sirotinje. Poznato je. za-garantovana Mojsijevim propisima. takozvanom leviratu. ovaj stari obicaj retko je po tovan. vezan za levirat. Njegovo ime etimolo ki je izvedeno iz hebrejske reci eme i vavilonske am u. da se u Bat. U slucaju odbijanja. dakle. Ali u poslevavilonskoj epohi vi e nije postojao. To je bio XII. u kome se uz pomoc alegorije izra ava protest protiv drakonskih Jezdrinih i Nemijinih mera.. bila Moavka i da su. sirocadi i putnika. Tako je. Brojni arhaizmi u tekstu govore u prilog toga da je predanje nastalo veoma kasno. u svom najstarijem obliku. koji je u Hananu imao mnogo pristalica.cinjenicu. Bio bi bez sumnje anahronizam kada bismo na te cinjenice primenili dana nja moralna merila ili eticke norme proroka iz doba kristalizo-vanog monoteizma. pljuvala mu u lice i na taj nacin stavljala ga pred dru tvom na stub srama. vec tada su bili pro lost. Uostalom. lako Biblija o tro osuduje rtvovanje ljudi kao stra an zlocin. Ono je propisivalo da se udovicom koja nije imala dece morao o eniti brat umrlog mu a. prababa najveceg izrailjskog cara Davida. ^dilicni dru tveni odnosi prikazani u predanju. obicaj davanja obuce u znak odricanja od prava na udovicu najbli eg rodaka. ne smemo nikada da zaboravimo o kakvoj arhaicnoj epohi se tu radi. Ali u vreme izvr ene urbanizacije izrailjskog dru tva i ucvr cavanja klasnih razlika. udovica je cak mogla sudskim putem da ostvaruje svoje pravo. vek Ifigenije i Klitemnestre. koji ne samo to nisu priznavali me.!". Isaije i Mihej. me oviti brakovi nepravedno osudivani. a David je obesio sedam Saulovih sinova da odvrati od zemlje glad. "Cujte ovo. koji pro direte uboge i satirete siromahe u zemlji.eme u. Taj vec davno nestali formalni gest sa pravnim posledicama imao je smisla samo dok su ljudi bili nepismeni i jo nisu sacinjavali pravna akta. gde zemljo-posednici ive u patrijarhalnoj slozi sa svojim slugama. Pokrecuci najzanimljivije aspekte Knjige o sudijama. i prema siroma nima su milosrdni. Jeftajev postupak nije bio usamljen. . prorok Samuilo na komade isekao cara Agaga pred Jehovinim oltarom. koji je Posejdonu prineo na rtvu sina u zahvalnost sa spasenje iz morske bure. O2O Veoma zanimljiv primer spajanja starijih i novijih motiva u jednu narativnu celinu je prica o vernoj Ruti. Drugi obicaj bio je jo stariji. Ukoliko bi rodak odbio da ispuni svoju obavezu. Po nekim detaljima podseca na sumerskog junaka Gilgame a i grckog Her-kula. ve-rovatno nakon povratka iz vavilonskog ropstva. Pravo na sakupljanje preostalog klasja na strnji tu bila je prastara privilegija siromaha. izmedu ostalog ni od Doraca i Ahajaca. Rec je o obicajnom pravu. ni ni e od drugih naroda svoje epohe. Ruta se udala za Voza po leviratu. na primer. Samson je bez sumnje legendarna licnost. trojanskog rata i njegovog ucesnika kritskog kralja Idomeja. taj obicaj je bio veoma drastican. osim toga. udovica. Naime. na-merno smo za sam kraj ostavili razmatranje Samsonovog lika. vec su iz Jerusalima cak i proterivali strankinje kojima su se Jevreji enili. koji se odr ao do l veka pre na e ere. iz oblasti bracnog prava. onda je autor morao da iskoristi daleko stariju pricu na tu ili slicnu temu.. Neki proroci. Neki naucnici cak sumnjaju da je on prvobitno bio neko mitolo ko bo anstvo u kultu sunca. XI ili X vek pre na e ere. Saula i Davida. Ukoliko je zaista bilo tako.ovite brakove. jer su obicaji koje je opisao vec iza li ili izlazili iz upotrebe u poslevavilonskoj epohi. Tada nja jevrejska plemena u duhovnom razvoju nisu se nalazila ni vi e.

.

Oru ane borbe s Filistejcima pratile su Izrailjce gotovo dva stoleca i zavr ile se konacnom pobedom cara Davida. Ali. a samim tim i za odr anje izrailjske religije. Motiv za njegove postupke nije toliko patriotizam. koji je dat po volji njegovih roditelja dok je bio odojce. isticuci ga donekle kao primer koji treba slediti. . Zbog^oga je sve to je Samson uradio u ocima jehovista dobi-jalo smisao i vrednost religijskog cina. Samson je za Izrailjce postao olicenje herojske epohe borbi sa Filistejcima i tako je neraskidivo srastao s narodnom tradicijom da ga nije bilo moguce zaobici. nije sekao kosu i nije pio \ 240 vino. Zato izaziva cudenje to su redaktori Biblije uneli njegovu povest u kanonske knjige. obaveze nazirejstva. Narod je osecao prema njemu simpatiju i sa zadovoljstvom je pricao o njegovim ljubavnim avanturama i odu evljavao se time kako nije davao mira omrznutim Fiilistejcima. osim toga. medutim. moramo bolje da upoznamo vreme u kome su iveli i radili. Njegovi sukobi s Filistejcima imaju karakter usamljene odmetnicke borbe plahovitog coveka. Sada. vec su i s drasticnim naturalizmom prikazali stvari koje nikako ne spadaju u knjige smatrane za svete. koji eli da se osveti za do ivljene ili umi ljene uvrede. vremena anarhije i plemenskih partikularizama. l ne samo to su je uneli. postaje herojska i istinski tragicna. bio prau-zor Samsonovog lika.nedaleko od rodnog Samsonovog sela. ni religiozan covek koji se bojao Boga. Taj drski kavgad ija. najzad shvatiti neminovnost ujedinjenja radi zajednicke borbe za slobodu. pred rastucom opasno cu od Filistejaca. nikada se nije rukovodio religioznim pobudama. careva i proroka? Mislim da je odgovor jednostavan. U Sam-sonu je na la svoj izraz i slaba politicka svest Izrailjaca iz vremena sudija. neiscrpan u desetkama i junacina i ne ba mnogo bistar atleta kakva je to divna. Ako hocemo da stvorimo sebi predstavu o Filistejcima i da razumemo prilike u kojima su se pojavili u Hananu. ljubav prema fantasticnim avanturistickim pricama. ni predvodnik svog plemena. Samsona je obavezivao nazirejski zavet. On nije predvodnik koji. tipicno narodna figura! U njegovim lukavstvima i ivotnim neprilikama ogleda se sirovi humor jevrejskih pastira i. nalazio hram posvecen bogu sunca. Uostalom. dodu e. na Kritu. poput drugih sudija. zbog kojih je ljudska krv tekla u potocima! Nije on bio ni mudri sudija. Stvar je u tome to ona ovoga puta zacudujuce popustljivo gleda na kratke ljubavi Izrailjca sa tudinkama. organizuje otpor protiv ugnjetaca. koliko elja za licnim obracunom. ne mo e reci da je bio borac za je-hovizam. dodu e. ali je prica zasnovana na istinitim istorijskim dogadajima. zahvaljujuci velikim arheolo kim otkricima i de i-frovanju egipatskih hijeroglifa i mesopotamskog klinastog pisma. popularan medu Hanancima. kada ce zavadena izrailjska plemena. l tek pred kraj price. u Troji. njegova licnost se izrazito oplemenila. Koliko ima primitivnog i paganskog u njegovim ljubavnim avanturama s Filistejkama. iskljuceno da je neki idol. usamljenim odmetnickim pohodima i moralno veoma sumnjivim smicalicama. u Anadoliji. da se ka e da je Biblija uvek realna i da uzima ivot kakav je u stvarnosti. dakle. pun borbenog duha. karakteristicna za Istok. dakle. O Filistejcima doskora nismo imali mnogo podataka. i to sa neskrivenim zadovoljstvom odobrava njegove divljacke ispade. do li smo do prilicno tacnih podataka o tome ko su oni bili i odakle su do li. Za njega se. Nije. U svom ivotu ispunjavao je. U tom duboko potresnom zavr etku kao da le i nagove taj novih vremena koja se pribli avaju. borba sa Filistejcima vodila se za opstanak naroda. Mo e. Kako se moglo dogoditi da taj neotesani junak narodnih prica bude uveden u dobro dru tvo vojskovoda. Ali to ne znaci da on nije proizvod jevrejske ma te. Rekli smo vec da je Samson legendarna licnost. U tome ce nam pomoci arheolo ka nalazi ta u pelo-poneskoj Mikeni.

Siriji, Palestini i Egiptu. Naime, tim nalazi tima dugujemo ogromno znanje o epohama koje su ranije za nas bile velika nepoznanica. Zigurat u tjpiivi. Crte prema asirs(@m bardjeju iz Vll V. p.n.e. Zigurat sa hramom boga meseca na vrhu. ija na osnovu isfypina u liru. l\\ ts. A Stenovita obala Mrtvog mora. Snimafjz vazdufia >z& 'Egipatsfy pogrebna povorka. Jres^a iz grobnice. Bobovi izraduju opefe. y~res/(g. iz grobnice egipatsl^gg namesnifg., godine pre na e ere 1460. Stub sod nad Mrtvim morem Hgjipodseca na cove/(a 'EgipatsUg.pe adija. Drvene figurice nadene u egipatskoj grobnici 1800. godine p.n.e. 'D amija u ttebronu S^oja se uzdi e iznad verovatne grobnice Sare., fturama, 'Bitifijsfa mana na grancicama Jordan i Mrtvo more. fotografija iz vazduna. ^Sh *»*-.' 'Egipatskg. statua Oiananca s ispisanim prokletstvom, bacenim na hanansi^e. gradove. 'Ru evine palate u utvrdenju Cjaj Zajordansl^a rei^a Arnon, koja se pominje u Vtib&ji Zidine Jerifiona Istopim perinom., noj-/ starijeg grada u istanji (ofy 6000. g. pre na e ere.) . 1)rvena figura iz grobnice faraona 1utanl(amcma, 'Boginja plodnosti Astarta. lsf<@pina iz Ugarita Figura boga iz Ugarita figura boginje iz Ugarita otapana u 9{imrudu Tvrdava caraSauta. ftrfieoksfy nalazi te u TeC-eC-fuJu u blizini Jerusafoma li Zidplaca ujerusatimu. Rsirci iseljavaju pokoreno stanovnitvo. Crte prema asirsfgm bareljefu ,3 Iseljavanje stanovnika iz osvojenog grada. Bareljef iz dvorca asirskog cara 222 !Asirski carSargon Til, osvajac umarije. Bareljef iz 9{inive lzraij/s/Q; carjuj /fonja se Safmanasaru TiT. %areCjefsa cuvenog "Crnog obeCisHy?1 fmicanin s majmunima 'Plocica od slonove carso w ' ' ///»(l d-vorca uSamariji ^ 'Bic&jsfe feffende 241

- , _ . »i MHIII.. i,,.: -.....^ ............... i svecnjajjzJerusaGjnsfyf hrama no en u pofatnicfam Titovom polwdu, 'Bardje.f na Titovoj trijumfalnoj fapiji u Rimu, U drugom milenijumu pre na e ere, na Kritu je iveo narod koji je stvorio prefinjenu kulturu i na Egejskom moru osnovao najmocniju trgovacku dr avu. U isto vreme, Peloponez su nastanjivali narodi cije nam poreklo i jezik nisu poznati. Pokorili su ih Ahajci, grcka ratnicka plemena, okovana u bronzane oklope. Njihovi vladari su podigli megalitska utvrdenja u Mikeni, u Tirensu i drugim mestima Argolide. Tukidid navodi da su se ahajska plemena bavila piratstvom i da su izgradila sna nu flotu koja je bila opasna konkurencija Kricanima. Pocev i od XV veka pre na e ere, Ahajci pod dinastijom Atrida, kojoj je pripadao i Agamemnon, postepeno potiskuju Kricane sa njihovih kolonijalnih poseda na egejskim ostrvima i na obali Male Azije. Godine 1400. pre na e ere osvajaju Krit i uni tavaju visoko razvijenu minojsku kulturu, nazvanu tako po legendarnom kralju Minoju. Oko godine 1180. pre na e ere, posle desetogodi nje opsade, pretvaraju Troju u ru evine. Ali nisu dugo u ivali u svojim uspesima. Iz dubine Evrope do la su druga grcka varvarska plemena, poznata pod zajednickim imenom Dorci, kasnije istorijski Grci. Pokorili su Peloponez, Krit, egejska ostrva i obalu Male Azije. Pod njihovim pritiskom, u oblastima oko Egejskog mora odigrala se jedna od onih etnickih revolucija koje su izazivale velike seobe naroda. Stanovnici Balkana, Ilirije i egejskih ostrva, potiskivani iz svojih postojbina, kretali su se u talasima na jug u potrazi za novim boravi tima. I li su kroz Anadoliju, Malu Aziju, Siriju i Hanan, i do li do delte Nila. Merneptah im nanosi poraz i primorava ih na povlacenje. Njihova ponovna najezda na Egipat, godine 1191. pre na e ere, bila je daleko opasnija. Nepregledne horde ratnika s porodicama i imovinom kretale su se obalom Sirije i Hanana, ticene s mora brojnom flotom jedrenjaka. Pod njihovim udarcima ru i se mocna dr ava Hetita, a njena prestonica Hatu a , na reci Halis, zauvek je pretvorena u gomilu ru evina i pepela. Plen osvajaca zatim postaje Kilikija, s nepreglednim krdima rasnih konja, po kojima je bila cuvena. Fenicki gradovi Biblos, Sidon i Tir, predaju se dobrovoljno i tako izbegavaju uni tenje. Po to su pre li Hanan du obale mora, osvajaci prodiru u Egipat i pusto e njegove severne krajeve. Faraon Ramzes III (1198 - 1167. g. p.n.e.) morao je da upotrebi sve snaga da bi ih zadr ao. Na kraju ih je razbio i na kopnu i na moru, uni tiv i im Stolovi u "s/frptorijumu" esensl^og manastira u ttirbet ^....... 242 flotu u pomorskoj bici kod Pelusijuma. Najveca opasnost koja se nadvila nad Egipat u citavoj njegovoj istoriji bila je odbijena, ali Ramzes vi e nije imao snage da uljeze protera i iz Hanana i Sirije. Zahvaljujuci tome, jedan preostali ogranak mogao je bez smetnje da zauzme plodnu primorsku ravnicu u ju nom Hananu i tamo se zauvek naseli. Sticajem srecnih okolnosti sacuvao se egipatski dokument koji sadr i neizmerno dragocene podatke o tim tajanstvenim nomadskim narodima. U Medinet Habu, nedaleko od Tebe, otkopane su ru evine hrama boga Amona. Zidovi su mu od vrha do dna prekriveni natpisima i slikama, koji na sugestivan nacin predstavljaju dramatican tok faraonove borbe sa osvajacima. Dok se na kopnu egipatska pe adija bori prsa u prsa sa tudinskim vojnicima, na moru faraonove lade odnose odlucujucu po-bedu nad neprijateljskom flotom. Vidi se kako tonu jedrenjaci u plamenu s kojih padaju poginuli i skacu u more prestravljeni mornari. Na jednoj od fresaka prikazana su te ka kola sa volovskom zapregom, natovarena enama, decom i ratnim plenom. Bila je to, dakle, seoba naroda u punom znacenju te reci. Mu karci su visokog rasta, a njihova obrijana lica odlikuju pravi, tipicno grcki nosevi i visoka cela. Ratnici nose narocite lemove od pticjeg

perja, koji podsecaju na lemove Homerovih junaka na dfsvnim bareljefima, l iroki kratki macevi i mali okrugli titovi cini se da su grckog porekla. Sa zidnih natpisa doznajemo da su Egipcani napadace zvali "narodi mora". Tamo se pominju ratnici plemena "Donoja" i "Ahajva a"; to su nazivi pod kojima se mo da kriju Danajci i Ahajci, koji su nam poznati iz grcke istorije. Nailazimo i na egipatski naziv za Filistejce "Peleset" ili "Prst", l pored tih podataka, naucnici se ne sla u po pitanju etnickog porekla osvajaca. Ukoliko je to bila me avina plemena najrazlicitijih rasa, kako neki smatraju, onda se kao sigurno mo e prihvatiti da su ona bila pod uticajem grcke kulture, i cak da su se medu njima nalazili Ahajci, koje su Dorci potisnuli sa Balkanskog poluostrva, Male Azije i ostrva Egejskog mora. Posle neuspelog pohoda na Egipat, Filistejci su se naselili u Hananu, gotovo u isto vreme kad i Izrailjci. Iz Biblije znamo da su zauzeli plodni pojas obale ju no od planine Karmil. Njihovi gradovi-dr ave, Gaza, Askalon, Azot, Gat i Akaron, stvorili su federaciju koja se na grckom zvala pentarhija. Usmera-vajuci svoju teritorijalnu ekspanziju u dubinu kopna, brzo su u li u sukob sa susednim izrailjskim plemenima, Judinim i Danovim. l upravo ovi prvi sukobi predstavljaju istorijsku podlogu za pricu o Samsonu. Vec znamo da su, medu "narodima mora", Filistejci predstavljali posebnu, ne mnogo veliku etnicku grupu. Biblisti i arheolozi ula u napore da saznaju o njima ne to vi e, i po tom pitanju vec su zabele ili niz uspeha. Predstavicemo ukratko rezultate njihovih dosada njih istra ivanja. Treba, pre svega, istaci da Filistejci, po jevrejskom pre-danju, poticu sa Krita. Prorok Amos (Knjiga proroka Amosa, 9, 7) govori da ih je Bog izveo iz Kaftora, a pod tim imenom krije se Krit (u vavilonskim tekstovima s klinastim pismom: Kaftara). Sumnju u takvo tumacenje imena "Kaftor" otklanja kasnije prorok Jezekilj, koji Filistejce poistovecuje sa Kricanima. Kad bismo jevrejsko predanje prihvatili kao tacno, do li bismo do uverenja da su Filistejci bili Ahajci, koji su osvojili Krit, a zatim i sami bili potisnuti od Doraca. Na alost, ovakva vrsta predanja cesto je nepouzdana i nema vrednost naucnog dokaza. Neki istra ivaci skrenuli su pa nju na zanimljivu cinjenicu da su izvesna filistejska imena bila ilirskog porekla i da je u Iliriji postojao grad Paleste. Po to je seoba dorskih naroda pocela upravo tamo, nije iskljuceno da su Filistejci bili predgrcki stanovnici Ilirije, koje su potisnuli osvajaci. Sada cemo videti ta nam o tome ka e arheologija, na osnovu otkopavanje vr enih u Siriji i Palestini. U ru evinama grada Uga-rita pronadeni su grobovi s karakteristicnim egejskim, kiparskim i mikenskim odlikama. Keramika izvadena iz ru evina pet filistej-skih gradova nekada njeg Hanana prete no je mikenska. Pehari i krcazi ukra eni su crnim i crvenim figuralnim ornamentom, na svetlo utoj glazuri. Identicno keramicko posude upotrebljavano je upravo u Mikeni, gradu Agamemnonovom. Druge arheolo ke iskopine su karakteristicnije. U prici o Samsonu Biblija predstavlja Filistejce kao narod strasno zaljubljen u velike terevenke. Tamo doslovno citamo: "l kad se razveseli srce njihovo reko e: zovite Samsona da nam igra. l do-zva e Samsona iz tamnice da im igra, i namjesti e ga medu dva stupa... A kuca bija e puna ljudi i ena i svi knezovi Filistejski bijahu ondje; i na krovu bija e oko tri tisuce ljudi i ena, koji gledahu kako Samson igra". Taj upecatljiv prizor masovnog pira upotpunila je arheologija na neocekivan nacin. U ru evinama filistejskih gradova nadena je velika kolicina krcaga za pivo, koji su imali kljunove s filterom za zadr avanje jecmene pleve, koja je plivala u sve e skuvanom pivu. Pokazalo se, dakle, da su se u zemlji vina Filistej ci uporno dr ali piva, tradicionalnog pica grckih ratnika.

Kakve zakljucke mo emo da izvedemo na osnovu tih cinjenica? Ne mo emo s potpunom sigurno cu tvrditi da su Fili-stejci pripadali velikoj porodici grckih plemena. Nesumnjivo je da su dugo ostali pod uticajem njihove kulture i da su usvojili njihove obicaje. Mo da su se, cak, medu njima nalazile ahajske izbeglice iz Argolide, Ilirije, Male Azije, s Krita i ostalih egejskih ostrva. To je, po svemu sudecu, bila me avina skitnica grckog i negrckog porekla, koje su se posle poraza u Egiptu ujedinile radi zajednickog osvajanja Hanana. Mogli bismo opravdano da se zapitamo kako je takva acica osvajaca uspela ne samo da zadr i svoj plen, vec da s vremenom sebi potcini gotovo ceo Hanan zajedno sa Izrailjcima. Njihova nadmocnost zasnivala se na tome to su sa sobom doneli tajnu prerade gvozda. Njihovo gvozdeno oru je i sprave obezbedili su im odlucujucu premoc nad zemljom koja je jo uvek bila u bronzanom dobu. VAtimo se nekoliko stoleca unazad, da vidimo na koji nacin su Filistejci do li do gvozda. Negde u Jermenskim planinama ivelo je kizvadansko pleme, koje je u XIV veku pre na e ere naucilo da topi gvo de. Ono nije nacinilo novi pronalazak, vec je jednostavno otkrilo nacin da proizvede gvo de jeftino i u velikim kolicinama. U Egiptu i Mesopotamiji gvo de je bilo poznato jo u trecem milenijumu pre na e ere, ali je bilo toliko retko da je cenjeno vi e od zlata. Kizvadance su pokorili Hetiti i oteli im, naravno, tajnu topljenja gvozdene rude, koju su potom cuvali kao oko u glavi. Kada je jedan faraon zamolio prijateljskog hetitskog cara da mu otkrije tajnu, kao odgovor je samo dobio gvozdeni bode , bez ikakvog komentara. U XII veku pre na e ere "narodi mora" uni tili su mocnu hetitsku dr avu i s ogromnim ratnim plenom prigrabili i bri ljivo cuvanu tajnu topljenja gvozda. Tako su tim najdragocenijim blagom ovladali i Filistejci. tegetufe U Prvoj knjizi Samuilovoj (13, 19-22) citamo: " A u cijeloj zemlji Izrailjskoj ne bje e kovaca, jer Filisteji reko e: da ne bi gradili Jevreji maceva ni kopalja. Zato sla ahu svi Izrailjci k Filistejcima kad koji ca e poklepati raonik ili motiku ili sjekiru ili srp. l bijahu se zatupili raonici i motike i vile troroge i sjekire, i same ostane treba e zao triti. Zato kad dode vrijeme boju, ne nade se maca ni koplja ni u koga u narodu koji bje e sa Saulom i Jonatanom..." Kao to iz ovih reci proistice, Filistejci su dr ali Izrailjce u zavisnosti, drakonskim merama braneci svoj monopol na gvo de. To je bio vojni i ekonomski monopol, po to niko osim njih u Hananu nije mogao kovati gvozdeno oru je, niti orude potrebno u zanatstvu i zemljoradnji. Izrailjci su, dodu e, mogli da kupuju orude, ali kada ga je trebalo popraviti ili nao triti, morali su da se obrate Filistejcima, koji su svoju uslugu jo i dobro naplacivali. Zacudujuce je da je arheologija u potpunosti potvrdila informacije iz Biblije. Na teritorijama nekada njih filistejskih dr avica pronadena je ogromna kolicina gvozdenih predmeta, dok oni u drugim krajevima Hanana predstavljaju retkost. Ta slika se sasvim uocljivo menja kada se prekopavaju kulturni slojevi koji se odnose na period nakon to je David sru io filistejsku hegemoniju. Od tada se gvo de javlja u velikoj kolicini i ravno-merno je rasprostranjeno na celoj teritoriji Hanana. Pobeda Izrailjaca znacila je u isto vreme i ekonomski preokret, koji je nastupio kao posledica ukidanja filistejskog monopola i ulaska semitskih naroda Hanana u gvozdeno doba. Posle dve stotine godina borbe, Filistejci su bili pobedeni i, mada su od tada igrali samo drugorazrednu politicku ulogu, nisu, nestali sa istorijske karte. Od njih, naime, potice ime Palestina, koje je kasnije prihvaceno u zvanicnoj rimskoj nomenklaturi. Tako su Filistejci odneli neocekivanu pobedu: ovekoveceni su u imenu zemlje, koju i pored dugotrajnih napora nisu uspeli da pokore.

.

kad je postao mlad sve . samovolja i razvrat izazvali su u Izrailju op te zgra anje. Ujutro. najmirnije 4 >avao. Poucio je Samuila kako treba da se pona a kad opet zacuje svoje ime. pona ali su se nedostojno i zadavali mu mnogo briga. verna svom zavetu. kuvali meso. Pomislio je zato da je do la u hram pijana i zbog toga ju je prekorio. ali ga oni nisu slu ali i dalje su radili po svome.. opazio je Anu kako se moli. polagao u njega sve nade i u dubini du e smatrao ga za svoga naslednika. i probudiv i se ni ta nije znao. koja je bila nerotkinja. za to si ga molila. / . S vremenom. medutim. iako je i dalje voleo svoje otpadnicke sinove. Anom i Feninom. To isto dogo -dilo se i sledece noci. necujno micuci usnama.ZLATNO DOBA IZRAILJA if SOLOMONOVO CARSTVO fevS"'"^! Sofomonovo carstvo I I fPofyrene ztmlje. Fenina je imala sinove i neprestano se podsmevala Ani. gde je pocivao kovceg zaveta. Ilije je tra io od njega da mu ponovi nocni razgovor." Nepunu godinu posle tog predskazanja Ana je rodila sina i dala mu ime Samuilo. covek cestit i bogobojan. Samuilo je izbegavao pravi odgovor i tek kada je bio . prvosve tenik se jako bri -nuo. nego izlivam du u svoju pred Gospodom". Pritisnut godinama. rastao je Samuilo vodeci po ten nacin ivota i verno slu eci Jehovi. Samuilo je poslu ao savet svoga ucite -lja. ucveljena ena strasno se molila Jehovi preklinjuci ga da joj podari sina i zavetujuci se da ce ga posvetiti za na-zireja i dati u slu bu hrama. Cak je i Ilije. Tek to je postao decacic. Jednom godi nje. pade nicice i upita ga ta eli. Kad mu se Jehova obrati. l tada doznade ne to to ga duboko potrese. ali nije imao ni snage ni volje da se suprotstavi sinovima. da prinese rtvu pred svetim atorom. a Bog Izrailjev da ti ispuni molbu. l tek treci put starac je shvatio da je to glas Jehovin. Samuilo je bio tako predan sve tenik da je cak i noci provodio u hramu. pa je izgledalo da im povladuje. ali vec ostareo i onemocao. Od hodocasnika su iznudivali previsoke da bine. jer mu je majka cesto dolazila u Silom da opere staru ili da donese novu odecu. onemocao i gotovo lep. Njihova gramzi vost.^5affva( '. Po tovanom Iliju nije bila sudena mirna starost.° Jafa rtxv>"f 1<W . Jednom je cuo neki glas koji ga zove po imenu. Visoku du nost prvosve tenika i sudije vr io je u to vreme Ilije. SREDOZEMNO MORE (Mt$K\ . U njemu je iveo Levit Elkana sa svojim dvema enama. kad je cela porodica odlazila u Silom. Ilije ih je najozbiljnije korio i opominjao da se vrate na put po -stenja. prinoseci rtve. tri merice bra na i lonac vina. Ilija dirnu alosna sudbina enina pa joj odgovori: "Idi s mirom. Poti tena Elkanina ena molila se iz sveg srca. smesta je pohi -tao Iliju u uverenju da ga on doziva. To je veoma zacudilo starca. vr ili blud sa enama koje su cuvale ulaz hra -ma. Ana mu je odgovorila s du nim po tovanjem: "Nisam pijana. Od tada je Samuilo radio razne poslove u hramu i tako se pripremao za sve tenicku du nost. nego sam ena tu na u srcu. Predav i prvosve teniku na dar tri teleta. Ofnije i Fines. kad je sedeo na stolici pred hramom i grejao se na suncu. nisam pila vina ni silovita pica.tenici. Jednom. gospodaru. hodocasnici su po celom Izrailju proneli glas o njegovoj cestitosti. jer je navikao da hodocasnici glasno ispovedaju svoje brige i elje. Prvosve tenik je. U tom okru enju pokvarenosti i tetne slabosti. oni su trokrakim vilju kama iz sudova uzimali najbolje parcice. majka ga je odvela u Silom da slu i Jehovi do kraja ivota. Dok su ljudi. pomolila se i vratila se kuci radosna. Uvek spreman da pomogne. Njegovi sinovi sve . U gorama Jefremovim nalazio se gradic Rama.ftXftKtf SINAJSKO POLUISTRVO PRVOSVE TENIK ILIJE l SAMUILOVO ROÐENJE. Uvek je 2$0 bio obucen u cistu odecu od belog lana.tenik. a to je najgore..

.

U po aru je nestao i sveti Mojsijev ator. Tada se stare ine plemena Jefremovog priseti e da Mojsije i Isus Navin nikada nisu i li u borbu bez kovcega zave -ta. sveti Jehovin dom. Prvosve te -niku Iliju bilo je tada vec devedeset i osam godina. Sutra -dan. s krilatim heruvimima. u mislima je pre -bacivao sebi to je podlegao nagovoru sinova i dozvolio da kov -ceg iznesu iz hrama. koji su pro dirali letinu i irili gadne bole tine. Najzad su filiste -jski vraci savetovali da se kovceg . u tim da -nima najmracnijeg poraza. Njegova pobo nost bila je za njih jedina moralna podr ka. Kad Ilije cu vest o porazu i smrti svoja dva sina i o gubitku svetoga kovcega. Na boji tu je ostalo trideset hiljada mrtvih. razgnevljen samovoljom njegovih ra -zuzdanih sinova. Posle po -ra a kod Afeka. Cim se zlatni kovceg zaveta. Pricalo se da su Filistejci odvezli kovceg zaveta u Azot i postavili ga u hram svog najvi eg boga Dagona. A u isto vreme zemlju je spopala navala mi eva.prite njen uza zid. vojnici radosno povika e i povrati im se borbeni duh. jedino pravo svetili te Jehovino. od stresa odjednom dobi porodajne bolove i umiruci rodi sina. 251 ISTREBLJENJE ILIJEVE DINASTIJE. pa su smesta poslali u Silom po njega Levite sa sve tenicima Ofnijem i Finesom na celu. Videli su da se Dagonov kip sru io pored kovcega zaveta. vojnik koji je pre iveo bitku. ovoga puta strahovit poraz. i jo s odvaljenim rukama i glavom. Starac pognu glavu pod te kim udarcem. Tako je kovceg prenesen u grad Gat. Poraz kod Afeka pripisivali su tome to nisu imali kovceg Gospodnji. Izrailj utonu u tugu. Vi e nije bilo ni grada ni sela koje bi htelo da primi zlatni kovceg. pojavi u logoru. uzbudeno je saop tio Iliju da je Jehova. Kad su najzad opasni plen podmetnuli gradu Akaronu. kad su u li u hram. Izrailjci pretrpe e po -novo." CUDNOVATA SUDBINA KOVCEGA ZAVETA. gradani su se stra no pobunili negodujuci: "Doneso e k nama kovceg Boga Izrailjeva da pomori nas i na narod!" Opet je sazvan savet fili -stejskih kne eva. mada je ne -pokolebljivo verovao u njegovu magicnu moc. neo -brezanih Filistejaca. u kome boravi Jehova. ali su ga sledeceg dana opet na li kako le i na zemlji. rastav i se od ivota posle cetrdeset godina nesrecnog vr enja prvosve tenicke du nosti. Te ili su je da je. Jo od egipatskih vremena. proroka i mudra -ca. versku i svetovnu prestonicu izrailj -skih plemena. istina. koje 252 je narod prenosio od usta do usta. Odjednom dotrca. Srce mu je strepelo za sudbinu kovcega i. neka cini to mu je volja. l pored velike nade. Uskoro se rasplamta druga bitka. Oronuo i skoro oslepeo. Ali posle izvesnog vremena. Stanovnici Azota sazvali su savet filistejskih kne eva i izjavili da po svaku cenu hoce da se otarase opasnog trofe -ja. blesnuo je prvi tracak nade. Ali i tamo je odmah izbila stra na zaraza koja je odnela mnogo ljudskih ivota. pao u ruke mrskih. koja je bila trudna." Vest da Samuilo razgovara s Bogom brzo je obi la zemlju Hanansku. a ostatak vojske koji se spasao pogroma. izgubila mu -za. od sela do sela. odlicio da istrebi prvosve tenikov rod. iako mu je vrednost bila ogromna. u vreme kad su prvosve tenik i njegovi sinovi izgubili poverenje naroda. zadihan i sav u pra ini. a ona je najvi e tugovala zbog izgu -bljenog kovcega zaveta i na samrti pro aptala: "Otide slava od Izrailja. pobiv i cetiri hiljade Jefremovih potomaka. onesve cen pade sa stolice i polomi vrat. U bici kod Afeka odneli su pobedu. Otada su izrailjska plemena u njemu gledala pomazanika bo jeg. jer bi otet kovceg Bo ji. bili su zaprepa ceni. ali se pokorno odazva: "Go -spod je. Jakovljeva po -koljenja nisu tako nisko pala i bila toliko poni ena. sedeo je na stolici kraj puta ocekujuci ishod bitke. Ali najstra nija nesreca bila je u tome to je kovceg zaveta. Ljudi su drhtali od straha pred njegovom cudotvornom silom. ali ostavlja potomka. Vratili su ga na po -stolje. Filistejci su osvojili zemlju Jefremovu i razorili Silom. dao se u panicno bekstvo. Iz filis tejskih gradova dolazili su neki cudni i ohrabrujuci glasovi. A ena Fi -nesova. Filistejci su poko -rili Judeju i zatim stupili u rat sa zemljom Jefremovom. od grada do grada. koju su fili -stejski gradovi osetili na tako poguban nacin.

.

pa se javila neminovnost da se izabere jak voda. vec i svetovni posao sudije. imenujuci ih za sudije u Virsaveji. Mit o njihovoj nepobedi -vosti bio je tako sna an da su i sami u njega poverovali. Tako se posle se -dam meseci ropstva kovceg vratio svome narodu. Krave su pu tene same. iako su telad bila zatvorena u tali. Natovarili su ga na kola i u njih upregli krave koje su se tek otelile. Samuilo je bio vec suvi e star i veoma popustljiv prema sinovima da bi se mogao zlu suprot -staviti. Njegova zvezda je sijala sve jacim sjajem. eleo je da se ure -denje koje je zaveo ucvrsti i da verska i svetovna vlast bude u njegovom rodu nasledna. bubnjeve i igre. pa se Samuilo za stalno preselio u svoj rodni grad Ramu. narocito zato to su Filistejci opet postaja -li agresivni. pa su Izrailjci do li do uverenja da im samo monarhisticke uredenje mo e doneti spas. Vr io je ne samo najvi u sve tenicku du nost. Izrailjski narod je sve vi e gubio naklonost prema urede Zenon %psidbvs/(i nju koje je on zaveo. Dodali su jo i kovce ic sa prilozima iz pet najznacajnijih filistejskih gra -dova. planovi su mu se pretvorili u prah i pepeo iz istih razlo -ga koji su zagorcali poslednje godine Ilijeve. nisu krenule k njima. Izrailjci se besno baci e na neprijatelja i nanese mu te ak poraz. prorokovao i objavio rat hananskim bogovima. Tri puta godi nje odlazio je u Vetilj. Veliki prorok i sudi -ja podigao je tamo novi hram Jehovin i odatle upravljao ivo -tom Izrailja. koji ce povesti narod u borbu za odbranu slobode. Uznemireni Filistejci poslali su veliku vojsku. Imao je snovidenja. Munje i gromovi iza -zva e u filistejskim redovima paniku i rasulo. Pravio je dalekose ne planove. ugleda e kola sa svetim kovcegom. Ali kad je trebalo da dode do oru anog sukoba. Tako je proteklo dvadeset go -dina. Zatim kola razbi e. Rama je postala svetovna i verska prestonica Izrailja. Samuilo nije bio ni voda ni ratnik. ok koji su do iveli tim neocekivanim porazom. Osnovao je kolu za proroke u kojoj je sa svojim ucenicima. l%a divno cudo. Vec je zalazio u godine i bila mu je potrebna odmena. padao u ver -sku ekstazu i objavljivao blisku pobedu Jehovinu nad tiranima Izrailja. Tada se Jehova razgnevi i li i ivota preko pedeset hilja -da stanovnika Vet-Semesa. gde je predan na cuvanje Avinadavu i njegovom sinu Eleazaru. Do nogu potuceni. Susedni na -rodi imali su svoje careve. da jo u zacetku ugu e prve iskre otpora.vrati Izrailjcima. Kovceg posla e u Kirijat-Jarim. l njegovi sinovi bili su nevaljalci. Postepeno je celu zemlju zahvatio vihor fanaticne mr nje prema Filistejcima. Razuzdani i gramzivi. zaviri e u kovceg da vide ta se u njemu nalazi. SAMUILO OBNOVITELJ. Iskoristiv i pomet -nju. Zato je svoje sinove upucivao u ve -stinu vladanja. l cudnom ironijom su -dbine. Otada se Samuilo mogao mir -no posvetiti poslovima na ucvr cenju svoje vladavine. kad. vec je de -lovao kao obnovitelj i mudri ucitelj naroda. ugnjetaci u bekstvu potra i e spas i povuko e se u granice svoje dr ave. U Vet-Seme -su Izrailjci su eli p enicu. uprkos materinskom instinktu. a krave prineso e na rtvu paljenicu. Nastale su te ke godine rop -stva i poni enja. kao opro taj za grehove. bili su potkupljivi i izricali ne -pravedne presude. Tu je ostao sve dok ga David nije svecano preneo u Jerusalim. Galgal i Mispu. vec su tu no mukale i uputile se prema izrailjskoj granici. na svoju veliku radost. Samuilo je sazvao u Mispi sveop ti sabor Izrailjaca da ih privoli na jedinstvo u oslobodilackoj borbi koja se pribli avala. Odmah ga skinu e i postavi e u polju na veliki kamen. Ali pri tom pocini e svetogrde. Silom je bio u ru evinama. uz muziku. gde je re avao sudske sporove. iznenada se podi e stra na oluja. Na kraju su doveli do toga da je du nost sudije do ivela sveop ti prezir. bez vozara. njegove presude prihvatala su sva plemena bez pogovora. na du e vreme ubio im je volju za osvajacke pohode. pod njegovim vodstvom i ao je mukotrpnim putem unutra njeg preporoda i politickog ujedinjenja. . Podlegav i gre nom isku enju radoznalosti. Izrailjski narod opet je imao svoga predvodnika.

.

jer ne odbaci e tebe nego mene odbaci e da ne carujem nad njima. U to vreme grad Gavaja bio je pod vla cu Filistejaca. U njemu je bilo sedi te vojnog name -snika. Na to mu sluga rece: "Eto u mene cetvrt sikla srebra. Kis odmah naredi Saulu da pode s jednim slugom da tra i nestale ivotinje. iveo je covek po imenu Kis. l njive va e i vinograde va e i maslinike va e najbolje uzimace i razdavati slugama svojim. l zato. Kako cini e od onoga dana kad ih izvedoh iz Misira do danas. kad ugleda kr nog i lepog Saula." Taj zahtev je Samuila duboko pogodio. ciji su sinovi bili poznati po hrabrosti. legende 255 KAKO JE SAUL POMAZAN ZA CARA. Jednom im negde zaluta e magarice. U ivali su i glas dobrih sinova Izrailjevih. Ali sluga mu predlo i da zamole za pomoc sve . Zar mu se tako vraca dobro koje je ucinio svom narodu! Smrknuta lica razmi ljao je ta da radi. i da mu oru njive i anju letinu. i ostavi e me i slu i e dru -gim bogovima. Zajedno prodo e goru Jefre -movu. ali im dobro zasvedoci i ka i nacin kojirn ce car carovati nad njim". u ze -mlji Venijaminovoj. saop tio im je da mu se te noci javio Jehova i rekao ogorceno: "Poslu aj glas narodni u svemu to ti govore."Sinove va e uzimace i metati ih na kola svoja i medu konjanike svoje. mladic izuzetno naocit. ti si ostario. Izdtlanici su uporno zahtevali cara. Tada je Samuilo poku ao da ih zastra i predocavanjem svih opasnosti koje prete od monarhije. Ali Samuilo mu umiri savest. Prorok je te noci imao prividenje da ce mu Jehova poslati coveka iz zemlje Venijaminove. A kad su se izaslanici sutradan okupili u njegovoj kuci. kao to je u svih naroda. zdravog tela i duha. to da dam coveku Bo ijemu da nas uputi. pa zemlju Salisku. Samuilu nije ostalo ni ta drugo nego da im te ka srca obeca da ce za carski presto potra iti podesnog kan -didata. neki unutra nji glas mu do apnu da stoji licem u lice s covekom dostojnim carskog prestala. da potice iz najmanjeg plemena i najskromnijeg od svih Venijami -novih domova. Ali upozorenje da ce uklanjanje Samuila sa vlasti i biranje novog cara uvrediti Jehovu. i ne samo to ga primi u svoj dom. Rekao je da ce odgovor dati sledeceg dana." Ali izaslanike nisu odvratila ta crna predskazanja i dalje su ostali pri svome. Iznenaden predusretljivo cu i Ijubazno cu uva enog sve tenika. da sacuva teokratski poredak i obezbedi svojim sinovima na le -dnu vlast. Predstavnici plemena oti li su u Ramu i rekli mu: "Eto. da mu se otac posle njegove tako duge odsu -tnosti ne brine. Saul se zbunjeno izvinjavao govoreci da ne zaslu uje toliku pocast. koji je uz pomoc mocne posade i gomile poreznika sku -pljao od podjarmljenog stanovni tva danak. Kisova porodica bavila se obradom zemlje i gajenjem stoke. Kad stigo e u blizinu grada Rame. Salimsku.Ali su toliko po tovali Samuila da su mu ostavili slobodne ruke u izboru kan -didata za cara. Zato sada poslu . Saul odluci da se vrati kuci. i obrtati na svoje poslove. Taj predlog Sa -ulu se dopade. ali ne nado e ih.tenika i vraca koji je iveo u obli njem mestu. Bili su to obicni se -ljaci.aj glas njihov." Iduci po uputstvu devojke koju su sreli usput. Uzimace i kceri va e da mu grade mirisne masti i da mu budu kuharice i hljebarice. l sluge va e i slu kinje va e i mladice va e najlep e i magarce va e uzimace. kako da izbegne ogranicenje vlasti prvosve tenika. U Gavaji. i oni ce trcati pred kolima njegovim. Stada ce va a desetkovati i vi cete mu biti robovi. koji se nisu pomirili s rop -stvom i ostali su vatreni sledbenici Jehove. Venijaminovu i Sufsku. ali se ustrucavao da ide svetom coveku bez darova. a sinovi tvoji ne hode tvojim putevima. za glavu vi i od svih drugih izrailjskih mu karaca. pred gradskom kapijom naido e na Samuila. Uzimace desetak od useva va ih i od vinograda va ih. koje nije iskvario gradski ivot. po svim tim delima cine i tebi. lepoti i visokom stasu. nije dalo nikakav re -zultat. i da mu rade ratne sprave i to treba za kola nje -gova. zato postavi nam cara da nam sudi. Medu njima se narocito isticao Saul. i davace dvoranima svojim i slugama svojim. i po -stavice ih da su mu tisucnici i pedesetnici. koji ce izrailjski narod izbaviti iz filistejskog ropstva. vec ga posadi na najpocasnije mesto . Odmah ga pozva na ve -ceru i predskaza mu da ce naci zalutale magarice.

.

pa su cak i po to je izabran s prezrenjem govorili o njemu i nisu mu odali pocast. U okupljenoj sve -tini neprekidno su padala podsme ljiva pitanja: "Ko li im je otac?" Ni Saul nije stekao njihovu naklonost i otada se_ uobicajila zajedljiva izreka: "Eda li je i Saul medu prorocima?" Cin poma -zanja odigrao se u najvecoj tajnosti. nisu rnogli doci sebi od cudenja: " ta to bi od sina Kisova? Eda li je i Saul medu prorocima?". U tom cilju Samuilo je sazvao sveop ti sabor u Mispi i. pravio se da ne cuje njihove podstrekacke prigovore i nije im se osvetio. opkolio ga je i spremao se za odlucu -juci napad. po teno je predstavio svoga kandidata.za sto -lom. jer su u Gavaji. U jednom trenutku izrazi elju da porazgovara s njim u cetiri oka i zamoli ga da otpremi slugu. mada je jo uvek bio ogorcen to mu je porodica odbacena. Uverio se tek onda kad mu se usput dogodilo tacno ono to mu je prorok predskazao. Trebalo ga je silom otuda izvuci. s velikim odu evljenjem Izrailjci povika e: "Da ivi car!" Tada im Samuilo saop ti carska prava i napisa ih u knjigu. l po njegovoj preporuci Saul je izabran za cara. kad je prolazio pored gore Tavor. Godine su prolazile. Imao je vec dva odrasla si -na. Ali do ao je cas kad je i narod trebalo da potvrdi izbor za cara. u gomilama su se vukli zemljom. Ljudi koji se sjati e s okolnih polja. pa raspusti narod kuci. pomaza maslinovim uljem Saula za cara. medu kojima je bilo mno tvo varalica i arlatana. koji su ga obavestili da su magarice nadene i da otac nestrpljivo oce -kuje njegov povratak. Ali Saul je dobro poznavao ivot. Istocno od Jordana. pevati i prorokovati. Zatim ga odvede na krov svoje kuce. mahali rukama i pevajuci pro -muklim glasom ogla avali neka nerazumljiva prorocanstva. a znali su Saula kao jednostavnog i trezvenog seljackog sina. Saul ni -je mogao vr iti vlast javno i potpuno. lako je bio poznat po fizickoj snazi i hrabrosti. Za vreme izbo -ra pokazalo se da su mnogi Izrailjci glasali protiv njega. od kojih je Jonatan izrastao u odva nog mladica. onako kr an i za glavu vi i od ostalih. pitali su jedan drugog. U rano jutro probudi ga i odvede van grada. uostalom. Car Amonaca. u gorskim predelima Galada. bubnjeva i svirala pobo ni ljudi podskakivali su. . radio i svim drugim Izra -iljcima. Po to je bio mudar i uzdr an. ugleda gomilu proro -ka kako silaze s gore. Tada nji proroci. Mladi pastir i ratar tim postu 256 Zerwn !%psidovs%i. Ljudi su se prema njima odnosili s pra -znovernim%trahom. izmedu tridesetorice drugih gostiju. $i£(ijs/<K legende 257 pkom bio je o amucen i nikako nije mogao poverovati da je to volja Jehovina. Orao je zemlju i osnovao svoju porodicu. Oholi vladar im je odgovorio da ce prihvatiti preda -ju. A Saul krenu u Gavaju na celu povece grupe vojni ka koji se odmah stavi e pod njegovu komandu. le ao je izrailjski grad Ja -vis. Cim sti e do svog rodnog grada Gavaje. gde su ca -skali kasno u noc. cak ni svojoj najbli oj porodici Saul nije poverio ta se u Rami desilo. Opkoljeno stanovni tvo htelo je da stupi s njim u pregovore. kako je to javno priznao. Nas. birajuci mu najlep e ko -made mesa. to je. Saul se kao zacaran zagledao u njihove pomamne postupke i poceo je polako osecati kako i u njega ulazi duh bo ji. Najpre je pored Rahi -ljinog groba sreo dva coveka iz plemena Venijaminova. Zahvacen kolektivnom verskom ekstazom. PRVA POBEDA SAULOVA. pozdravi e ga tri hodocasnika i od rtava koje su nosili u hram u Rami dado e mu dva hleba. Zatim. Cim ostado e sami. a kad. ali u su tini su ih prezirali. dodijavali prosjacenjem i svakom ko je hteo proricali buducnost za hranu L milostinju. Izbor za cara toliko ga je zbunio da se sakrio medu kola i zapregu. nije ni primetio kako je i sam poceo igrati. novi voda bio je skroman. stra arile filistejske posade. Takvo pitanje nije slu ilo na cast. kao i u ostalim izrailjskim gradovima. Ali najva niji je bio treci susret. stade pred birace. Uz pratnju harfi. ali pod uslovom da svakom od njih iskopa desno oko.

Na vest o te kom polo aju bratskog Galadskog grada. nisu mogli doci sebi od cudenja: " ta to bi od sina Kisova? Eda li je i Saul medu prorocima?". Za Samuila je do ao tu an trenutak napu tanja sveto -vne sudijske vlasti. mada je jo uvek bio ogorcen to mu je porodica odbacena. kad je prolazio pored gore Tavor. Dva vola kojima je orao zemlju isece na komade i razasla ih svim plemenima sa stra nom porukom da ce ista sudbina snaci svakog onog ko ne uzme uce ca u svetom ratu. Tako postade narodni junak. stade pred birace. a kad. koji su u Mispi po svaku cenu poku avali da obesna e njegov izbor za cara. Ali najva niji je bio treci susret. Saul je smesta povede protiv Amona -ca. Zatim. pitali su jedan drugog. Trebalo ga je silom otuda izvuci. lako je bio poznat po fizickoj snazi i hrabrosti. Tamo su jo jednom potvrdili izbor Saula za cara.e plac i jadikovka. Saul se kao zacaran zagledao u njihove pomamne postupke i poceo je polako osecati kako i u njega ulazi duh bo ji. mahali rukama i pevajuci pro -muklim glasom ogla avali neka nerazumljiva prorocanstva. Najpre je pored Rahi -ljinog groba sreo dva coveka iz plemena Venijaminova. ali u su tini su ih prezirali. koji su ga obavestili da su magarice nadene i da otac nestrpljivo oce -kuje njegov povratak. u gomilama su se vukli zemljom. ali odu evljenje koje je izazvao umalo ne dovede do bratoubilackog rata. pa raspusti narod kuci. Cim sti e do svog rodnog grada Gavaje. po teno je predstavio svoga kandidata. Za vreme izbo -ra pokazalo se da su mnogi Izrailjci glasali protiv njega. Takvo pitanje nije slu ilo na cast. novi voda bio je skroman. onako kr an i za glavu vi i od ostalih. obuzet gnevom. Samuilo je ponovo sazvao zbor Izrailjaca u Galga -lu. da radosni dan pobede ne okaljajiu prolivanjem bratske krvi. l po njegovoj preporuci Saul je izabran za cara. Ali do ao je cas kad je i narod trebalo da potvrdi izbor za cara. Strah obuze Izrailjce i ubrzo se u Vezeku skupi ogromna narodna vojska. U tom cilju Samuilo je sazvao sveop ti sabor u Mispi i. pa su i dalje hu kali protiv njega. ponovo zapade u stanje prorocke ekstaze. a znali su Saula kao jednostavnog i trezvenog seljackog sina. a Saul. Tada nji proroci. pozdravi e ga tri hodocasnika i od rtava koje su nosili u hram u Rami dado e mu dva hleba.Pod izgovorom da ce razmisliti o predlo enim uslovima. pa su cak i po to je izabran s prezrenjem govorili o njemu i nisu mu odali pocast. Javi je postigao sedmodnevno primirje i za to vreme je poslao emisare kod Saula s molbom da im po alje pomoc. Uverio se tek onda kad mu se usput dogodilo tacno ono to mu je prorok predskazao. bubnjeva i svirala pobo ni ljudi podskakivali su. Od mladosti je upravljao svojim narodom i pkom bio je o amucen i nikako nije mogao poverovati da je to volja Jehovina. s velikim odu evljenjem Izrailjci povika e: "Da ivi car!" Tada im Samuilo saop ti carska prava i napisa ih u knjigu. Izbor za cara toliko ga je zbunio da se sakrio medu kola i zapregu. Ali Saul je dobro poznavao . ugleda gomilu proro -ka kako silaze s gore. A Saul krenu u Gavaju na celu povece grupe vojni kyende ka koji se odmah stavi e pod njegovu komandu. medu kojima je bilo mno tvo varalica i arlatana. a pobedu su proslavili prino enjem rtava paljenica i bogatom ratnickom gozbom. Uz pratnju harfi. upade u njihov logor kod Javisa i u krvavom boju ih potuce. Zahvacen kolektivnom verskom ekstazom. Ljudi koji se sjati e s okolnih polja. po Izrailju se razle . U okupljenoj sve -tini neprekidno su padala podsme ljiva pitanja: "Ko li im je otac?" Ni Saul nije stekao njihovu naklonost i otada se_ uobicajila zajedljiva izreka: "Eda li je i Saul medu prorocima?" Cin poma -zanja odigrao se u najvecoj tajnosti. Saulovi privr enici na -meravali su da se krvavo obracunaju s protivnicima. cak ni svojoj najbli oj porodici Saul nije poverio ta se u Rami desilo. nije ni primetio kako je i sam poceo igrati. Ljudi su se prema njima odnosili s pra -znovernim strahom. dodijavali prosjacenjem i svakom ko je hteo proricali buducnost za hranu i milostinju. Ali Saul je zaustavio svoje pristalice. pevati i prorokovati.

Sinovi. Po to je bio mudar i uzdr an. doneli su mu bolno razocaranje. a pobedu su proslavili prino enjem rtava paljenica i bogatom ratnickom 'Zbom. hrabrom i plahovitom mladicu. Samuilo se nikako nije odrekao najvi e vrhovne vlasti u zemlji. l kao dokaz svoje natpri -rodne moci. istocno od Ven-Avena. opkolio ga je i spremao se za odlucu -juci napad. jer dodasmo k svim gresima svojim zlo istuci sebi cara.e plac i jadikovka. bio je uveren da je iznad naroda i njegovog novopomaza -nog cara. Saul je smesta povede protiv Amona -ca. Jonatan je izvr io napad na filistejsku posadu u Gavaji. iako je bilo su no doba godine i vreme etve p enice. Stade pred zbor i progovori drhtavim glasom: "Evo me. gde se formirala ustanicka vojska. obuzet gnevom. koja su po izrailjsku pe adiju bila . Saul ni -je mogao vr iti vlast javno i potpuno. uostalom. pravio se da ne cuje njihove podstrekacke prigovore i nije im se osvetio. da radosni dan pobede ne okaljaju prolivanjem bratske krvi. Na vest o te kom polo aju bratskog Galadskog grada. odgovorite mi pred Gospodom i pred pomazanikom njegovim. Dva vola kojima je orao zemlju isece na komade i razasla ih svim plemenima sa stra nom porukom da ce ista sudbina snaci svakog onog ko ne uzme uce ca u svetom ratu. tada nje sedi te prvosve tenika. okupljeni narod nije se upla io samo Jehove nego i Samuila. Opkoljeno stanovni tvo htelo je da stupi s njim u pregovore. Saulov rodni grad bio je slobodan. koji mu duguje poslu nost. osecao se i dalje ovla cen da upravlja sudbinom Izra -ilja. ali odu evljenje koje je izazvao umalo ne dovede do bratoubilackog rata. Pred tim cudom. Hiljadu je dao pod komandu svome sinu Jo -natanu." Obezbediv i tako sebi poslednju rec u verskim i politickim pitanjima Izrailja. niti si uzeo to iz cije ruke. ali pod uslovom da svakom od njih1 iskopa desno oko. ponovo zapade u stanje prorocke ekstaze. Od mladosti je upravljao svojim narodom i 258 na toj du nosti ostario i osedeo." Pre -dajuci Saulu presto. Oholi vladar im je odgovorio da ce prihvatiti preda -ju. koga su uvredili tra eci cara. Saul je razaslao poruku izrailjskim ratnicima da dodu u Galgal. a Saul. radio i svim drugim Izra -iljcima. u koje je polagao sve nade svoga roda. PRVA POBEDA SAULOVA. Tako postade narodni junak. Za Samuila je do ao tu an trenutak napu tanja sveto -'ne sudijske vlasti.ivot. Strah obuze Izrailjce i ubrzo se u Vezeku skupi ogromna narodna vojska. koji su u Mispi po svaku cenu poku avali da obesna e njegov izbor za cara. to je. SE SAUL ZAMERIO SVE TENICIMA. stra arile filistejske posade. jer su u Gavaji. Samuilo je ponovo sazvao zbor Izrailjaca u Galga -lu. Filistejci su shvatili opasnost i sve snage su koncentrisali u Mihmasu. Saul je ra -spustio narodnu vojsku i pod oru jem zadr ao samo tri hiljade odabranih ratnika. po Izrailju se razle . Saulovi privr enici na -meravali su da se krvavo obracunaju s protivnicima. Kao prvosve tenik i predstavnik Jehovin na zemlji. Nas. pa su i dalje hu kali protiv njega. Godine su prolazile. izazvao je ki u i grmljavinu. Istocno od Jordana. Jedne noci. Orao je zemlju i osnovao svoju porodicu. od kojih je Jonatan izrastao u odva nog mladica. kako je to javno priznao. Ali Saul je zaustavio svoje pristalice. le ao je izrailjski grad Ja -vis. da bih stiskao oci njega radi?" A narod potresen odgovori: "Nisi nam ucinio sile niti si kome ucinio krivo. Sastojala se ne samo od brojnih pe adijskih jedinica. potukao je i ubio zapovednika. Imao je vec dva odrasla si -na. kao i u ostalim izrailjskim gradovima. Tamo su jo jednom potvrdili izbor Saula za cara. Kome sam uzeo vola ili kome sam uzeo magarca? Kome sam ucinio nasilje? Kome sam ucino krivo? Ili iz cije sam ruke uzeo poklon. upade u njihov logor kod Javisa i u krvavom boju ih potuce. Javi je postigao sedmodnevno primirje i za to vreme je poslao emisare kod Saula s molbom da im po alje pomoc. Car Amonaca. molio je preklinjuci: "Moli se za sluge svoje Gospodu Bogu svojemu da ne pomremo. u gorskim predelima Galada. Pod izgovorom da ce razmisliti o predlo enim uslovima. vec i od hiljadu bojnih ko -la. Klanjajuci mu se sa strahopo tovanjem. Radosna vest munjevito se pronela celim Izrailjem i dala podstrek za sveop ti ustanak. Bila je to sjajno naoru ana vojska. Samuilo se vratio u Ramu.

.

_________________ 259 tBiblijsfe tyenae dozvoljeno da imaju cak ni kovace.. pa mu je preostala jedino gerilska borba. da se osvetim nepri -jateljima svojim". pobio dvadeset stra ara i izazvao takvu pometnju da se ostatak vojske dao u panicno bekstvo. U svakom trenutku moglo je doci do prvog okr aja s neprijateljem. car naredi da se podigne oltar. ludo hrabar mladic. Situacija je bila beznade na. Mladi Jonatan nije se zbog toga mnogo uzbudio. U takvim uslovima nije moglo biti ni govora o borbi na otvore -nom polju. napu ten skoro od svih. pa su morali odlaziti u fili -stejske gradove da nao tre svoje orude: rala. Saul strogo naredi da se ivotinje kolju na kamenu. obuze ga strahovita srd ba. Saul nije bio prethod -no obave ten o opasnom podvigu svoga sina. sa svojim titono om iznenada je upao u filiste -jski logor. volove i telad na boji tu. Izrailjski ratnici zaista i ne ta -kose hleba ni drugoga jela. Sukob sa sve tenici -ma i gubljenje njihove podr ke duboko su potresli Saula. sekire ili asove. ali mu nisu slomili duh. spusti kraj tapa u sace i okusi meda. i tada vide da nema Jonatana. Neki su pre li Jordan. Saulova vojska nije bila dobro naoru ana. Zato se ne treba cuditi to je pojavljivanje stra ne fil -istejske vojske medu Izrailjcima izazvalo u as. pa kad zacu viku u filistejskom logoru. Cekao je sedam dana Samuila. poslu nijeg cara. . koji je tre -balo da se pomoli Jehovi i prinese rtve paljenice. Doznav i za greh koji pocini e. predo e na njegovu stra -nu.-. "Da je proklet koji jede to do vecere. samo su Saul i Jonatan imali gvozdene maceve i koplja. poruci vojnicima. Tada se Saul odluci na korak koji se mogao protumaciti kao uzurpacija prvosve tenickih ovla cenja. da se krv slobodno sliva u zemlju. dok na kraju s njim nije ostalo samo est stotina najodanijih ratnika. poraz Filistejaca pretvori se u stra ni pogrom. neprestano uznemiravanje i cepanje regularnih neprijateljskih jedinica. Vojnici mu prekasno sa -op ti e Saulovo naredenje. Gonjeni su sve do Vet-Avena. Kad pade noc. Nisu pomogla nikakva opravdanja. naredi da se ispita ko se iskrao iz Gavaje.narocito opasna. Kad Samuilo sti e u logor i doznade za tu samo -volju. nije moglo biti ni govora. To je bio rezultat dalekovide filiste -jske politike. U sveop toj panici. pa i on poce udarati po neprijatelju u bekstvu. silom ukljuceni u filistejsku vojsku.. O tome su se brinule filistejske posade koje su krstarile Hananom i vr ile po kucama detaljne pretrese. vojska se iz dana u dan osipala. Tada izrailjski odre 260 di. Klali su ovce. ali borba bez Jehovine podr ke neizbe no se morala zavr iti porazom. JUNACKI PODVIG JONATANOV. Pred vece se iznureni i izgladneli pobednici baci e na plen. U tome mu je uspe no pomagao sin Jonatan. Ljudi su napu tali kuce. da potra e spas u neprohod -nim umama zemlje^ Gadove i Galadske. U godinama svoje dominacije Filistejci su tako do -bro cuvali monopol na gvo de da pokorenim Jevrejima nije bilo . Naredi da se podigne oltar za rtve paljenice i sam prinese rtve Jehovi. A Jonatan nije znao za ocevu kletvu i. Jednoga dana. bojeci se cara. krijuci se po gorskim pecinama. izdr ao je u Galgalu. Izrailjci su vec bili premoreni. Prvosve tenik je napustio logor bez pozdrava i vratio se u svoje sedi te. prinese rtve i preko sve tenika upita Jehovu da li da goni Filistejce do zore. ali kako je jo dugo bilo do sumraka. da ih do kraja . smatrajuci ba bi poraz Filistejaca bio daleko veci da se Izrailjci nisu borili gladni. Saul odluci da nastavi borbu. cak je i zamerio ocu. A o tome da je ko od Izrailjaca mogao imati mac ili ko -pije. Cak i zapreti da ce Jehova zbaciti s prestala Saula i izabrati sebi drugog. kad u umi nade duplju s pcelinjim gnezdom. Saul je u to vreme boravio u Galgalu.. halapljivo jeduci sirovo meso s krvlju. na celu acice svojih junacina. motike. Kad im se jo prikljuci e i Izrailjci skriveni po okolnim peci -nama i klancima. Uprkos ogromnoj filistejskoj sili. po utvrdenim gradovima i kulama. Smesta mu krenu u pomoc.

.

Za vojskovodu je naimenovao svoga rodaka Ave -nira. Sad su se ponovo oglasili. a svoje -vremeno podr avali moavskog cara Eglona i s Madijancima pu -sto ili hananske zemlje sve dok ih. cekao ga je jo je -dan zadatak. Saul se nije odmarao na lovorikama. posvetio je sve svoje snage formi -ranju vojnih jedinica. Ali. razbojnicka plemena koja su vodila poreklo od Amalika. Saul morade odustati od dalje potere za Filistejcima i oni izbego e konacno uni tenje. pobedonosno se borio u Zajordaniji. podsetio Saula da ga je pomazao za cara da brani Izrailj i naredio mu da smesta s ce -lom vojskom krene protiv Amalicana: "Zato idi. i zatri kao prokleto sve to god ima. nije potukao Gedeon. Tako je stvorio sna nu izrailjsku dr a -vu. Susret dvojice celnih ljudi Izrailja bio je neobicno buran. "Zar da pogine Jonatan. ubijale i nestajale u pustinji pre nego to stigne pomoc. ne ali ga.istrebi. Osim Jonatana imao je jo dva sina i dve kceri. i pobij Amalika. Saul je morao voditi racuna o velikom moralnom autoritetu proroko -vom i pokorno ga je molio za opro tenje greha. pljackale. ukljucujuci u njih svakog ko mu se cinio hrabar i sposoban. Ali pocinio je neoprostiv greh pogaziv i ratnu zakletvu herem. Kod Rafidina su ratovali s Mojsijem i Isusom Navinom. amonskim i edom < j/~i <Bi6(ijs%g legende -----------------skim. koji je ucinio ovo spasenje veliko u Izrailju? Bo e sacuvaj! Tako iv bio Gospod. nece pasti na zemlju nijedna dlaka s glave njegove. KONACNI RASKID SA SAMUILOM. Ali ne dobi nikakav odgovor. Zatvorili su se. a cara Agaga zarobio. Ubrzo se otkri da je Jonatan krivac. Pohitao je u Gavaju. Ali ga izbavi vojska. unuka Isavovog. U strahu da glasovi o sukobu prvosve tenika i cara ne izazovu nemir u naro -du. To je ra estilo Samuila. dodu e. l dalje je vodio jednostavan ivot cara-seljaka i zadovoljio se samo jed -nom enom. tavi e. Prvosve tenik srdito prebaci caru neposlu nost i rece mu: "Odbacio si rec Gospodnju. koja nije htela dopustiti da se tako nagradi junak sa Gavaje i oslobodi -lac izrailjskog naroda. uporno ga je molio da ostane u logoru i da ga prati u mar u Zenon %psidbvsfii . nego pobij i ljude i ene i decu i to je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce. stoku i drugu vrednu imovinu Ama -licana. Bilo mu je jasno da ce pre ili kasnije doci do odlucujuce bitke s Filistejci -ma. zato je i on tebe odba -cio da ne bude vi e car. Vrativ i se u svoju rodnu Gavaju. Izrailjci su s njima neprestano imali problema. ao mu je bilo da uni ti ogromni ratni plen. dakle blisko sro -dna Edomcima. gde je Saul upravo postavljao spomenik u slavu svoje pobede." Bila je to u stvari detronizacija. nerazdvojnog druga u ratu i miru. Pustinjsku oblast od Sinajske gore sve do ju ne granice Hanana dr ali su Amalicani. odmah se uputio na goru Karmil. Cim je Samuilo doznao za taj prestup. Njihove horde pusto ile su ju ne oblasti Hanana. Ali najgore je bilo to to su sklopili sa -vez s Filistejcima u borbi protiv Izrailjaca. pobio zarobljenike ne tedeci ni ene ni decu. u dolini Jezrael." Saul je poslu no krenuo na celu gotovo cele svoje vojske i potukao kod Negiba Amalicane. vikali su rasrdeni vojnici. da je neko prekr io njegov zavet i na celu vojsku navu -kao gnev bo ji.^Saul ga osudi na smrt. s carevima moavskim. ali su i dalje za Izrailjce predstavljali opasnost. dirnut junackim dr anjem cara Agaga. Zauzet drugim ratovi -ma. Saul je odlagao konacni obracun s tim pljacka ima. Ni ta ne pomogo e ni sinovljeva uveravanja da je prekr io zavet iz ne -znanja. na severu pokorio cara sovskog. a unutar zemlje obezbe -dio slobodu kretanja osvojiv i hananske gradove koji su uspeli da sacuvaju nezavisnost. Da bi obezbedio pozadinu. Pripremajuci se za to. u zidine svojih gra -dova. poklonio mu je ivot. Jer je s pomocu Bo jom ucinio to danas". Tada mu bi jasno.

.

i pripremajuci se za bitku. naucio je da svira na harfi. i dalje nepopustljivo uporan. iskrade se do Jeseja. l otada. Kad je ugledao ridokoso momce koje je odisalo svezom lepotom mladosti. koji se zvao David. ciji je rod pripadao Judinom plemenu i u ivao u Vitlejemu veliki ugled. da ga isceliteljskom snagom svoje muzike otrgne od mracnih misli. Samuilo mu je u stvari oduzeo presto i upozorio ga otvoreno da ce Jehova iza -brati drugog cara. i nije mogla da pro -makne pa nji vojnika. cinio je to u najvecoj tajnosti. niskog rasta. Dve protivnicke vojske postavlje -ne su u borbeni poredak na dva naspramna brda. da se ispuni ratna zakletva heremu.do Galgala. Taj jo nedorasli mo -mcic cuvao je na imanju ovce. zloslutno odgovori. Saul im je po ao u susret da im prepreci put u svoju dr avu. ni za jednog se ne odluci. ali poslu no naredi da ga dovedu s pa njaka. mo da u dogovoru sa Samuilom. otvoreno je izjavljivao da je po -gre io to ga je izabrao za cara. kad god bi zapadao u melanholiju. Ubrzo zatim vrati se u Ramu i od tada vi e nikad nije hteo da se sastane sa Saulom. Neko. i zato je tebe Gospod odbacio da ne bude vi e car nad Izra -iljem." AN ipak je popustio navaljivanju cara i po ao s njim u Galgal. koji je bolji od tebe. cim pade noc. A iz kratkog razgovora videlo se odmah da je izuzetno bistar i pro -mucuran. eleci da po svaku cenu prikri -je raskid. Videv i mu oci. preko lica mu prelete osmeh davno kod njega neviden. Svuda mu se prividala zavera i neprijateljska delatnost. ulogorili se kod gradica Sokota. jer si odbacio rec Gospodnju. u zemlji Judinoj. A kad pod prstima sviraca od -jeknu e sa harfe smirujuci zvuci. gde je na ne -pristupacnoj steni sagradio sebi jako utvrdenje. U to vreme smatralo se da je najbolji lek za takve bolesti muzika. Jesej se zacudi zahtevu prvo -sve tenikovom. Car je toplo docekao Davida. preporucio je Saulu skromno cobance iz Vitlejema koje je divno sviralo na harfi. spremi se da napusti carski ator. na oci vernika. pa niko u Vitlejemu nije ni pomi ljao da se u gradu nalazi novi car Izrailja." Posle tih reci. otpado e i poslednje sumnje. Izvadi iz torbe rog s uljem i u prisustvu brace pomaza Da 263 vida za buduceg cara. Kad jo dozna -de da je David sam sastavio pobo ne pesme koje je pevao. KAKO JE DAVID POBEDIO GOLIJATA. Filistejci su opet krenuli protiv Izrailja. ali naocit i gipkih pokreta. Samuilo naredi da se car Agag dovede pred oltar Jehovin i isece ga svojom rukom na komade. da je prorok bio duboko dirnut. Nije mogao naci boljeg kandida -ta. ravna objavi rata. Pozivao se pri tom na Jehovu i govorio da se i Gospod kaje to je postavio Saula za cara nad Izrailjem. provodeci dosta vre -mena na pa njaku. "Necu se vratiti s tobom. Zato Saul. Ubrzo je poceo da tra i novog kandidata za pre -sto. Cim stigo e. cak i najodaniji dvorani bili su uvereni da ga je napustio duh Gospo -dnji i njime ovladale mracne sile. U strahu od cara. Tada Samulo viknu: "Oduzeo je gospod carstvo Izrailjevo od tebe danas. Je -sej je imao sedam sinova. Odmah su ga doveli u Gavaju. Dane i noci provodio je u razmi ljanju o svojoj krivici i toliko izgubio nerve. Bojeci se da ga Saul ne optu i za zaveru i izdaju. i dao ga bli njemu tvojemu. Zapita zato za najmladega. slao je u Vitlejem po Davida. U dolini koja . na svakom koraku osecao je svoju usamlje -nost. Saul je u to vreme boravio u Gavaji. Svirao je vesto i tako osecajno. a kad osmotri est starijih. Napu ten od sve tenika i od dela njima oda -nog stanovni tva. oseti s neizmernim olak anjem kako odlaze od njega sva prividenja i vraca mu se zdravlje. Obred je obavljen u porodicnom krugu. poku a da zadr i silom prvosve tenika i u tom rvanju iscepa mu parce pla ta. Samuilo zadivljeno pogleda Davida. Bio je obdaren i za muziku i. Stare ine grada morale su da doznaju za njegov raskid sa Saulom. To je bila javna demonstracija. Ali Samuilo. vo -dena rukom neumoljivog prvosve tenika. nisu ga ba rado docekali i otvoreno su ga pitali za cilj poseA Ali ih prvosve tenik umiri i uveri da je do ao samo iz verskih razloga. Bese to decak ride kose. Jednoga dana oti ao je u Vitlejem pod izgovorom da hoce da prinese rtvu Jehovi. u kojima kao da se pritajilo bezumlje. turobne i od ne -sanice bezizrazne. bistrog pogleda. tavi e. Samuilo mu naredi da ih predstavi. da je sve ce ce zapadao u melanholiju.

naoru an velikim macem i dugim kopljem. David se ne upusti u bucni dvoboj recima. povika iz sveg glasa: "Eda li sam pseto. Sav u te kom oklopu. Golijat je u ogromnoj rucerdi vagao dugi mac spremajuci se za napad. Kad Golijat ugleda pastirce. Cetrdeset dana neprekidno. plju tale su na njih podrugljive uvrede i progonio ih Zetwn 3(psidbvs%i prezrivi smeh diva. podsticani od drugova po oru ju. Od -mah ga pozva u svoj ator i s ocinskom dobrotom mu objasni: "Ne mo e ti ici na Filistejina da se bijes s njim. napado e ga ozbiljno i naredi e mu da se to pre vrati kuci.kom oklopu David se nije dobro osecao i priznade da vi e voli da izadj na megdan onako kako je bio. I car Saul. David kratko i jasno izjavi braci da ce prihvatiti izazov. A David kradom izvadi iz torbe kamen." Ali David uporno ostade pri svome. Filistejci Bittys/<e fyemte su nesrpljivo ocekivali smrtni udarac svog nepobedivog atlete. i njegove vojskovode na celu s Avenirom kao i drugi ratnici. Osvojen vatrenim odu evljenjem decaka. Uz u asne krike Filistejaca i radosne uzvike Izrailja -ca. David je ostao kod kuce i samo ponekad donosio hranu braci. oslobadanje od te kih nameta i ruku svoje starije kceri. gle -dao je na protivnika koji mu se primicao. Pretio je i kleo se da ce telo drskoga decaka baciti zverima i pticama grabljivicama. Hvalio se kako je ubijao lavove i medvede kad su mu napadali stado. Povrativ i se malo. da se uveri mo e li poneti oru je. Po to je bio najmladi. iz dana u dan izlazio je u pretpolje. sklonili su se u atore od stida i sramote. Saul mu najzad dade pristanak. Kad se jednom pojavio u logoru. David u tren oka priskoci obeznanjenom Golijatu. David ponese samo svoj tap i pracku. od jutra do mraka. a Izrailjci sa strahom u srcu pratili pokrete detinjastog i hrabrog sunarodnika. jer ce za koji trenutak po volji Jehovinoj pasti mrtav. Saul je kipteo od nemocnog besa. te ide na me sa tapom?" U trenutku pomisli da su mu Izrailjci poslali tog decaka da ga izvrgnu ruglu. pokazivao svoje mi ice i gipkost tela. Takav strah je izazivao Golijat. Kamen fijuknu vazduhom i duboko se zari divu u celo. obasipao je Izrailjce najru nijim uvredama. istr e mu mac iz ruke i jednim udarcem odrubi mu glavu. koji je s tako naivnom samouvereno cu i ao u ne -izbe nu smrt. produ i na dvoboj u dolinu. Ali niko nije imao hrabrosti da se upusti u borbu. Taj savim neo -cekivani poraz izazva medu Filistejcima neopisivu pometnju. U oholom osecanju svoje nadmoci. Golijat je vredao i blatio sve to je Izrailjcima sveto. pripasa mu mac i naredi da hoda atorom. pevu eci pobo ne pesme. Junaku koji prihvati borbu s Fili -stejcem obecavao je neizmerno blago. Njegov grubi glas odjekivao je po brdima i dolinama i parao u i i mozak utucenih izrailjskih vojnika. Iduci na megdan sa stra nim Fi -listejcem. a kad on ostade pri svojoj ludoj nameri. Izrailjci ne oklevajuci iskoristi e op ti mete i grunu e na njih tako .ih je razdvajala pojedinacno su se borili ratnici. U vojsci su bila i tri najstarija Jesejeva sina. a kad niko nije hteo da mu izade na megdan. Cak ga i opremi u svoj oklop i lem. Saul se nasmeja. Prekaljeni ratnici isme -vali su ga i izgrdili kao utokljunca. Vest o odva nom pastircetu silno razveseli Saula. Kao vuk na bespomocno jagnje. Uz put zasta -de na brzom potoku i bri ljivo odabra pet o trih kamenova. nasmeja se tako gromoglasno da gore zadrhta e. A najvecu radost pricinilo mu je to to je mr avko bio naoru an samo tapom. samo sasvim ozbiljno oporne -nu diva da se spremi za smrt. stavi ga u pracku i odape iz sve snage. Na brdima zavlada napeta ti ina. Ali niko od Izrailjaca nije smeo da prihvati izazov Golijata. u lakom pastirskom ogrtacu. rezignirano mahnu rukom i dozvoli mu da radi kako mu je volja. poce se nemilosrdno rugati ridoj kosi i krhkoj gradi Davidovoj. Ogromna telesina nemocno se svali na zemlju. Ali u te . Ogorcen njegovom drsko cu. filistejskog diva iz Gata. jer ti si dete a on je vojnik od mladosti svoje. Zatim. Praveci se da je ozlojeden. nije udostojio momcica ni da obrati pa nju na njegove pokrete.

silovito da se filistejska vojska razbe a na sve strane osta -vljajuci za sobom .

Potajne nade izne -veri e Saula i on odluci da bar ponizi Davida. Ubistvo omiljenog izrailjskog junaka moglo bi povuci za sobom nepredvidljive posledice. U poteri za neprijateljem Izra -iljci su se zaustavili tek pod zidinama filistejskih gradova Gata i Akarona. kao da ga ne poznaje. uostalom. Kao nagradu za pobedu nad divom. Ali Saul je navaljivao sve vi e. nepomirljivog neprijatelja. Postao je idol za stare. Bila je to gorka. Mla -di harfista ude u sobu i odmah poce dodirivati strune prstima. Jednoga dana preko izaslani -ka porucio je Davidu da ce mu dati za enu svoju stariju kci. sklopio je s njim toplo i iskreno prija -teljstvo vec za vreme njihovog prvog susreta. U znak privr e -nosti predao mu je svoj dragoceni pla t. David se dobro pokazao u ulozi vojskovode. Mladi vojskovoda opet je i ao iz pobede u pobedu. Pod izgovorom da nije dostojan da mu bude zet. jer je odavno pomalo bila zaljubljena u mladog . Saul odjednom shvati da je malo nedostajalo da ucini neuracunljiv postupak. SAUL I JONATAN. David je odmah shvatio ta car namerava. tuniku. Posle izvesnog vremena tr e se iz otupelosti. Nije smeo. ako mu kao ratni trofej donese udne kapice sto ubije -nih Fillistejaca. za kratko vreme sakupio je ne sto. vec mu ponudi mladu. te prorokova e u kuci". Meravu. DAVID. naimeno -vao ga je za vojskovodu nad hiljadu vojnika i otpremio ga u borbu s Filistejcima. lem i mac pobe -denog diva obesio je o zid svoje kuce. Isti onaj narod koji 33 je jo donedavno okru ivao tolikom ljubavlju i obo avanjem. Jonatan. u ocima mu sevnu mracni plamen mr nje. Mihalu. Ne zna se kad je i gde nastala pohvalna pesma u njegovu slavu koja je kru ila ulicama gradova i ubrzo stigla i do Gavaje: 266 "Saul pogubi svoju tisucu. otvoreno istupiti. Praveci zasede Filistejcima. mlade i ene. a oklop. Uvek su mu izlazili u susret s pesmom i igrom uz pratnju bubnjeva. vec dvesta kapica. izvodeci cudesne melodije. Dohvati uz tron pri lo -njeno koplje i hitnu ga na Davida. um mu se toliko pomracio da je po -nekad mrmljao besmislene stvari. Odmah je krenuo na put i poveo samo malu grupu svojih naj -vernijih ratnih drugova. David je dobio pod komandu znacajan odred vojnika i tako postao najmladi vojskovoda u istoriji Izrailja. ne o eni ga svojom starijom kcerkom. s brojnim stadom stoke i otetom izrailjskom imovinom pao je u Saulove ruke. mac i vojnicki opasac. Nije mu se valj -da prividalo kad je na svakom koraku osecao da mu narod okrece leda. dodu e. bila zadovoljna. nezaslu ena nepravda. nesanice i velike srd be. tako da mu na kraju nije preostalo ni ta drugo nego da izvr i zadatak. ali tajno je smislio plan ta da cini. Ali uporedo je rasla i careva zavist. Sadr aj pesmice duboko je dirnuo Saula. l pored obecanja. Ali David pogubi deset tisuca". U izrailjskim gradovima docekivan je s velikim odu e -vljenjem. Nedvosmisleno ga je vredao i isticao ratne zasluge Davidove iznad svega ono -ga to je on tokom mnogih godina borbe ucinio za izrailjski narod. l pored svoje mladosti. carev sin i naslednik prestala.gomilu le eva. Sav filistejski logor. a mo da je i David s njim u dogovoru. stucuci sve vecu slavu i ljubav naroda. Mladic se izmace u posle -dnjem casu a koplje se uz fijuk zabode u zid. posluga nije smela glasa dici i samo je aputala po kutovi -ma: "Napade Saula zli duh Bo ji. eleci da odobrovolji Davida. poku ao je da se izvuce iz tog suludog poduhvata. ako ne prvosve tenika. Ali najveca korist koju je izvukao iz dvoboja bila je ratna slava i popularnost u izrai -Ijskom narodu. U dvorcu je zavladala poti te -nost. David mu je kao ratni trofej darovao glavu Golijatovu. koja je tom pramenom. Zadatak je bio veoma opasan i Saul je racunao na to da mu se rival nece iv vratiti iz tog nerazumnog lova. koji mu je nekada otvoreno rekao da ce nastojati da ga li i prestola? Od muke. Saul ga pogleda izgubljeno. Dva dana i dve noci mucila ga je sumnja da je Samuilo inspirator uvredljive pe -smice. Cija je mogla biti ta intriga. Iz mnogih pohoda protiv Filistejaca vracao se kao pobednik. Opet posla e po Davida da muzikom isceli bolesno carevo srce.

.

A David mu odgovori sa sumnjom u glasu: "Otac tvoj zna dobro da sam na ao ljubav u tebe. trgao sa sebe odecu. bojao se da se na gozbi pojavi. jedinom svome prijatelju: " ta sam ucinio? Kakva je krivica moja? l ta sam zgre io ocu tvojemu te tra i du u moju?". upozorio ga je na opasnost koja mu preti. Samuilo i proroci izado e mu u susret. a kad se najzad probudio. Opijen verskim nadahnucem. da se_ po ali na svoju sudbi -nu Jonatanu. dok na kraju i oni nisu uvuceni u mahni -tu igru. Neopravdana odsutnost znacila bi odricanje poslu nosti i povukla bi za sobom najvecu nemilost. da ce ga na vreme upozo -riti na opasnost. David se ljutio na Saula to ga je prevario. kad im je i sam pripadao. pevajuci i igrajuci uz lu -pu bubnjeva i zvuke svirala. Ali sloga nije dugo potrajala. Ne obaziruci se na to to se mo e zameriti ocu. ali znajuci neu -racunljivu carevu narav. po drugi put hitnu koplje na svog omra enog suparnika.. David jo nije izgubio nadu da ce se pomiriti sa Sau -lom i zato nije hteo ru iti mostove za sobom. Mihala je spasla mu a u poslednjem trenutku. Tada je car odlucb da sam ode u Ramu da se docepa neuhvatljivog begunca. pravdajuci se da joj je David pretio smrcu ako mu ne pomogne da pobegne i da je prevaru ucinila pod prinudom. pa veli: ne treba da dozna Zciovo Jonatan. A Saul posla po njega stra are. pesmom i vikom padali u stanje najvi e verske ekstaze. David je odnosio nove pobede nad Filistejcima. Zavaljujuci tome David je uspeo da se sakrije. Prvosve tenik im izade u susret." Tada se otkri enina podvala. jer bi kao mu starije kceri imao vece izglede na presto. Cim prekoraci zidine grada. Ali brak nije doneo nikakvo olak anje na carskom dvoru. Najgore je bilo to to je sutradan trebalo da bude gozba koju je Saul priredivao o mladini za svoje najbli e saradnike. jer je otac navikao da mu poverava svoje pla -nove. Dovedo e Mihalu pred oca. a vojni -ci su se vratili u Gavaju praznih ruku. _ali ga opet proma i. tu io se. u njegovu odecu obukla lutku. Tada je David shvatio da je stvar ozbiljna. U jednom tre nutku sti e vest da se Rami pribli avaju carski vojnici s nared bom da uhvate begunca. samo je jedan korak izmedu mene i smrti". sa koga niko nije smeo izostati iz njegovog okru enja. Zato je zamolio Jonatana da obavesti oca da je morao otici u Vitlejem na porodicnu . Ali tako iv bio Gospod i tako bila iva du a tvoja. polo ila je u postelju i dobro prekrila. Privoleo ga je da se skloni u obli nje planine. Posle dugih ubedivanja odo -brovoljio je Saula i David je mogao da se vrati na carski dvor. a zatim je. koji su igrom. stupi u kolo proroka koji su mahali rukama pevajuci. ali se u njemu postepeno budio stari nagon iz mlado -sti. A David ode prvosve te -niku Samuilu i isprica mu svoje nevolje na dvoru.^. Ali je izbegla kaznu. ali i oni su podlegli prorockim urocima i nisu izvr ili naredenje. Vrteo se ukrug. To je istovremeno bio i najvi i dr avni savet. Kad udo e carevi stra ari.ao ocu da se zauzme kod njega. padajuci u stanje potpunog zano -sa. Ali Saul je bio nepopustljiv i gnevno naredi: "Donesite mi ga u postelji da ga pogubim. Praznoverni vojnici gledali su ih ^. U tim tra -gicnim trenucima Jonatan se pokazao kao pravi prijatelj.^ 268 Zenon 9(psutbvs%i u sve vecem strahu. a on je oti . Cim je pala noc. Saul ih je u pocetku posmatrao ispod oka. Saul je jo dvaput slao po Davida vojnike. da se ne o alosti. pokaza im postelju i rece da David le i te ko bolestan. okru en brojnim prorocima. Go -njeni zlosrecnik vratio se u Gavaju. MIHALA l JONATAN SPA AVAJU DAVIDA. to je kod Saula izazivalo zavist i strah. Citav dan le ao je tako u dubokoj nesvesti -ci. Rekla mu je da pobegne kroz prozor. dok najzad ne pade na zemlju potpu -no nag i bez svesti. A Saul je sumnjao na Davida da je u savezu s prvosve tenikom. iskrao se iz dvora i pobegao svojoj kuci u gradu. Jonatan ga je te io kako je umeo i uveravao da mo e racunati na njegovu pomoc. i pretio je da ce ga ubiti. Davida vi e nije bilo u gradu. jer mu je David opasan suparnik za krunu. buncao s penom na ustima i. U trenutku kad mu se od gneva svest ponovo pomraci.junaka.

.

a Jonatan ga zagrli i najne nije poljubi. Davidu pade na um neobicna pomisao kako da izbegne osvetu Filistejaca. Umobol -nici. Saula zahvati neobuzdana jarost. ne mogu racunati na izmirenje. Dode dirljivi trenutak rastanka. trudio se da mu iz usta tece slina. Ali se prevario u nadi da ce ostati nepoznat. dugo su i li za njim. kod staroga grada Odolama. a Jonatan rece Davidu: "Idi s mirom. bice to povoljan znak. Jonatan je ispunio prijateljevu molbu i nai 269 ao na gnevno ocevo odbijanje: "Nevaljali i neposlu ni sine! Zar ja ne znam da si izabrao sina Jesejeva sebi na sramotu i na sramotu svojoj nevaljaloj majci? Jer dokle je iv sin Jesejev na zemlji. u praz -novernom strahu. David je zatim pohitao u filistejski grad Gat. begunci stavljeni van zakona. Doveden do belog usijanja tim gerilskim ratom. U sumrak se iskrade iz dvora i upozori Davida da nikad vi e ne izlazi na oci caru. Jonatan srdito ustade od stola i ode u svoju sobu. vec mu je rekao da ga je car poslao u tajnu misiju." Ocevo upozorenje da ce zbog Davida izgubiti presto ako ga bude podr avao i dalje. David je oti ao u grad Nov." SECA SVE TENIKA l DAVIDOVO POTUCANJE. Ulicni prolaznici odmah su u njemu pre -poznali slavnog pobednika nad Golijatom. Na njihovom celu vr io je drske prepade u potrazi za hranom. udaljenom dvadeset i pet kilometara jugozapadno od Jerusalima. naredi da ga puste na slobodu. di uci na noge sve svoje oru ane snage. Saul je u meduvremenu doznao da je sve tenik Ahimeleh pomogao Davidu pri bekstvu . a ako padne u svoju ne -obuzdanu jarost videv i prazno mesto za stolom. pa mu je poklonio i Golijatov mac koji je cuvan u svetili tu. kao to smo se za -kleli obojica imenom Gospodnjim rekav i: Gospod da je svedok izmedu mene i tebe i izmedu mojega semena i tvojega seme -na doveka. sedi te istaknutog sve tenika Ahimeleha. a na kraju ipak su se 270 odva ili da ga svezu i odvedu pred cara. A u isto vreme pohitali su k njemu svakojaki ljudi s raznih strana: pustolovi eljni burnih dogadaja. pa se pretvarao da je lud. Ako se bude fl pona ao mirno. Duboko potresen burnim dogadajem. Rastajuci se obojica su ronili suze. S neskrivenom gorcinom upitao je oca ta je to David ucinio da je zaslu io smrt. Po to nije imao ni ta drugo pri ruci. jer je zaslu io smrt. Vukao se ulicama buncajuci. U jednom ca -su David je osetio da gubi tlo pod nogama. David se triput pokloni pred vern -im prijateljem. zaklinjuci se na vernost do kraja i -vota. nece se utvrditi ni ti ni carstvo tvoje.svecanost. ne znajuci ta s njim da ucini. Doznav i od nekih ljudi da je car licno krenuo za njim u poteru. u ivali su privilegiju nedodirlji -vosti. Naglim po -kretom posegnu za kopljem i hitnu ga na sina. gde je carevao Ahis. Iskrao se u Mispu Moavsku da preda svoju porodicu pod za titu tamo njeg cara. Ahimeleh je bio pla ljiv covek i zato mu David nije odao da je u nemilosti. Od te raznolike i neposlu ne gomile David je stvorio disciplinovanu dru inu od est stotina du om i telom njemu odanih ubica. razbijao iz za -sede manje carske jedinice i branio narod od napada Filistejaca uzimajuci za to danak. Ahis s gadenjem po -gleda ludaka i. siromasi gonjeni zbog poreza i dugova i mlade eljna ratne slave. a prolazeci pored kucnih vra -ta arao na njima neke magicne znake. koji je na celu osamdeset i pet sve tenika prinosio Jehovi rtve u tamo njem svetili tu. sve tenik ga je nahranio rtvenim hlebom. David umace iz opasnog grada i savi sebi gnezdo u te ko pristupacnoj gorskoj pecini. Ali ga proma i i vrh se abi u drveni zid sobe. nije pokolebalo nesebicno. Strahujuci za sudbinu svoje porodice. celog iduceg dana ni parce hleba ne uze u usta. kao ljudi dusima opsednuti. A prijatelji su se dogovorili da se David sakrije u brdima kod Gavaje i da tamo saceka vest < kako ce Saul reagovati na njegovo opravdanje. postao je voda bande koja je ivela od razbojni tva i iznudenog otkupa. plemenito Jonatanovo prijateljstvo. zato po lji sada i dovedi ga k meni. Jednom recju. Saul je gonio Davida sa sve vecim besom. pozvao ju je kod sebe preko poverljivog izaslanika. a zatim se vratio u zemlju Judinu i sakrio se u umi Jaret. Gradani Gata.

ali David se gnu ao muckog ubistva. Tada je stigla stra na vest da su Filistejci iznenada prodrli u izrailjske zemlje. pojavio se na celu svojih ubica i izrazio spremnost da izvr i naredenje. Mogao je tada da ubije cara. Vojnici njegove telesne garde. da pohita u susret neprijatelju. Saul je bio toliko gne 271 van na nabedene izdajnike da je naredio da se pokolju cak i volovi. uvu -kao se nocu u carev logor i u ao u ator. vratio se svo -jim ljudima. Saul je brzo stigao i opkolio brdo na kome se David skrivao s odredom od est stotina ratnika. a zatim je posekla sve stanovni tvo. Po speci -jalnom izaslaniku obavestili su Saula da David boravi u njiho -vom gradu i da ce mu ga predati ako odmah dode. evo vidi skut od pla ta svojega u mojoj ruci: odsekoh skut od pla ta tvojega. ponovo je po ao u poteru za Davidom. pobila sve sve tenike. spavali dubokim snom. Odmah je krenuo s voj -skom u Nov da tamo nje sve tenike kazni zbog zavere i izda -je dr ave. Otad je sa svojim drugovima po oru ju boravio po planinskim i pustinjskim krajevima. najamnicka banda krvo edno se bacila na grad. Izvrgav i ga tako podsmehu vojnika. Na znak Saulov. Ali zaveru je na vreme otkrio sve tenik Avijatar i David je uspeo da se iz zasede izvuce. Gospod neka sudi izmedu mene i tebe. Iskrav i se nocu iz gra -da koji je u dimu i plamenu polako nestajao.." Drugi 272 put se David odlucio na jo veci podvig.snabdev i ga hranom. sve tenik Avijatar. buhu jednu. ali nije eleo da se uprlja krvlju pomazanika. pocev i od zapoved -nika pa do najobicnijeg stra ara. Jednom za vreme potrage u ao je u pecinu za svoje biolo ke potrebe. njegov vojskovoda. Od pogroma se spasao samo jedan od Ahimelehovih sinova. stigao je do Davida i postao njegov najodaniji pristalica. Saul je ostao gluv na njegova obja njenja i izdao je naredbu vojnicima da ga pogube. gde su Saul i Avenir. S plamenim arom vodio je tri hiljade vojnika da se po svaku cenu docepa mrskog suparnika. Saul se jo nikad nije na ao u tako neprijat -noj situaciji. eleci da zadobije carevu milost. U zoru se opet popeo na vrh nepristupacne stene i rugao se Aveniru to je tako slabo cuvao svoga gospodara. gde je lako bilo zametnu -ti trag poteri. koji su ga zabrinuto cekali. pojavio se na vrhu stene i ma uci odsecenim parcetom carevog pla ta povika: "Evo. Ali cim je odbio napad. porucio mu je da nekoga po alje po koplje i vrc. magarci i ovce. David je doznao da Filistejci opsedaju grad Keilu. odbili su da izvr e presudu. Saul je odmah morao odu -stati od opsade. poznaj i vidi da nema zla ni nepravde u ruci mojoj.. Izgledalo je da je sudbina op -koljenih zapecacena. i srecno zaobi av i neprijateljske stra e. oce moj. Tada mu je u pomoc pritekao potkazivac Doik Edomski. i neka me osve -ti od tebe. Za cara vi e nije postojala ni najmanja sumnja da su sve tenici u dogovoru s Da -vidom i da mu krce put do prestola. Jednoga dana dok se skrivao u pustinji kod Zifa. Samo se tiho pri -vukao i odsekao mu parce pla ta. KAKO JE DAVID PO TEDEO SAULA l KAKO JE ZA -VOLEO AVIGEJU. Za kim je i ao car Izrailjev? Koga goni ? Mrtva psa. Njegov pratilac hteo je da ubije cara. ali ruka se moja nece podignuti na te. a tebe ne ubih. Ahimeleh se uzaludno pravdao da je bio rtva Davi -dove prevare. Docnije. Slucaj je hteo da se u mracnom uglu pecine skrivao David sa nekoliko svojih drugova. U pratnji titono e. ali stanovnici su mu uzvratili podmuklom izdajom. a ti vreba du u moju da je uzme . Niko nije smeo da digne ruku na svetu sve tenicku licnost i tako pocini svetogrde. i da ti nisam zgre io. Bez oklevanja pohitao je u pomoc i izbavio ga iz nevo -Ije. l tada je prvi put do iveo te ak poraz. Ali stanovnici Zifa bili su uz cara i obavestili ga o mestu Davidovog boravka. Potkazivac je bio D$k. Postiden . i Ahimeleha medu njima. do ao mu je preru en Jonatan da ga upozori na oceve namere i da ga uveri u svoje nepokolebljivo prijateljstvo. Uzeo je samo pobodeno u zemlju kraj uzglavlja Saulovo koplje i vrc s vodom. kad je Saul na celu svoje vojske krenuo dalje. goneci ga po pustinjama i gorskim cestarima. jedan od najamnika iz zemlje Edomske. skupa sa enama i decom.

.

koji te danas posla meni na susret! l da su blagoslovene reci tvoje. Na magarcima donese dvesta hlebova. koju mu je docnije Saul oduzeo i udao za Faltija... i jo jednu Izrailjku. aovoreci im: "Idite na Karmil.. U stepi kod Maona napasao je svoja stada izvesni bogata po imenu Naval. nece ti biti spoticanja ni sablazni srcu gospodara mojega da je prolio krv ni za to i da se sam osve -tio gospodaru mojemu. ena Na -valova. Bo e. pet zgotovljenih ovaca. optu iv i mu a za glupost. to god misle. DAVID U SLU BI FILISTEJACA l TRAGICNA SUDBINA SAULOVA. Ta vest ga je toliko potresla da je dobio srcani napad i umro posle deset dana. A ja slu kinja tvo ja nisam videla momaka gospodara svojega." David je vec imao dve ene. side s magarca.. Zato mu je uputio deset momaka s molbom za hranu. David od njega nikad nije uzimao otkup. Njegov ogromni imetak iznosio je tri hiljade ovaca i hiljadu koza. l recite mu: Zdravo!. (Psalam 56.. opomenuce se slu kinje svoje. Trebalo je napustiti granice Izrailja i skloniti se negde dokle ne dopire njegova ruka." Ali boga -ta je bio krt i ne ba ugladen covek. Navala. i ni ta im nije nestalo dokle god bejahu na Karmilu. l kad Gospod ucini gospodaru mojemu svako dobro koje ti je obrekao i postavi te vodom Izrailju.. Cuo sam da stri e ovce. poslu ah te. 2-3) . Mnogo docnije talentovani pesnik pripisace mu reci prepune istinskog bola: Smiluj se na me. Ahinoamu. i ne ucinismo im nepravde.. pohita u susret hajduckom vodi da ga odobrovolji. pet merica pr enog i -ta. Cim David doznade za to. Tamo mu se smerno pokloni do zemlje i rece: "Evo slu kinje tvoje. koje si slao. volove. Udovica bez premi ljanja sede na magarca i pohita u njegov logor sa pet svojih slu kinja. A tada mudra i lepa Avigeja. Mihalu. Eda li cu uzeti hleb svoj i vodu svoju i meso to sam poklao za ljude koji mi strigu ovce. Daj sluga -ma svojim i Davidu sinu svojemu to ti dode do ruke. David je morao de se brine za ishranu svoje dru ine. pa dati ljudima kojih ne znam odakle su. jednog od vernih svojih pristalica. pastiri su tvoji bivali kod nas. Svaki dan izvrcu reci moje. sve meni o zlu. smesta pode da drznika nauci pameti. iako je i njemu pru ao za titu. pokorno mu se pokloni do zeml 273 je i moleci rece: "Neka gospodar moj ne gleda na toga nevalja loga coveka." Za to vreme Naval je povodom zavr etka stri e ovaca priredio bogatu gozbu i opio se do besvesti.svime to se zbilo i malo dirnut vite kim Davidovim postupkom." Lepota i blagost enina ucini e silan utisak na Davida.. Na celu cetiri stotine svojih ljudi. bezumlje je kod njega.. A kad se najzad otreznio. i otidite k Navalu i pozdra -vite ga od mene. Ovce. Skupljaju se. paze za petama mojima. dve me ine vina. ali je samo Avi -geju istinski voleo. Zla sudbina i neprestano potucanje doveli su ga u stanje duboke depresije. eto. Napade i grubo izgrdi vojnike: "Ko je David? l ko je sin Jesejev? Danas ima mnogo sluga koji be e od svojih gospodara... zamoli Avigeju da mu bude ena." Takav odgovor silno razgnevi Davida. jer covek hoce da me proguta. Uzimao im je samo redovan porez u naturi za cuvanje njihovih stada i kuca od napada beduinskih i filistejskih pljacka a. i pogledah na te. da slu i i da pere noge slugama gospodara svojega. neprijatelj me svaki dan prite njuje. Avigeja isprica kakva mu je velika opasnost pretila. po to je logorovao u blizi -ni i vec samim svojim prisustvom rasterivao otimace. prikrivaju se. Cim se pribli i Davidu. preki -nuo je poteru i vratio se u Gavaju. Zato joj ganuto odgovori: "Da je blagosloven gospod Bog Izrailjev. David je znao da car u svom besu nece da se smiri dok ga ne ubije ili ne uhvati ivog. idi s mirom kuci svojoj. jer tra e du u moju. ali nikad nije dirao stada svo -jih sunarodnika. sto venaca suvog gro da i dvesta venaca smokava.. koze i drugu hranu oti -mao je uglavnom od Filistejaca. Jednom mu je do lo do u iju da je Naval oterao ovce na goru Karmil da ih stri e.

David smesta krenu u poteru za razbojnicima. Vecina Izrailjaca jo uvek ga je po tovala. da u prestojecoj borbi za carsku vlast zadobije njihovu podr ku. jer se od ivota rastao prorok Samuilo. medu kojima i njegovu porodicu. po njegovom mi ljenju. Ljudi koji su uspeli da se spasu docekali su Davida s placem i grd -njom.Nije imao drugoga izlaza. Tada ih je u Izrailju bilo mno tvo. a odgovaralo mu je da Izrailj i dalje slabi zbog dina -stickih trvenja. doznali su da se u Endoru sakrila stara vra -cara koja priziva utvare mrtvih i ispituje ih za buducnost. a kad je predavao Ahisu plen: volove. pa su mu cak zapretili i kamenovanjem. pa upita svoje odane prijatelje ima li u blizini neka vracara to predvida buducnost.io i drugog najopasnijeg protivnika. Ali pokazalo se. hvalio se ovim recima: "Ba se omrazio s narodom svojim Izrailjem. Mogao je sada te sporove da podstice iskori ca -vajuci Davida protiv Saula. zato ce mi biti sluga doveka. pa je u zemlji zavladalo nepoverenje i strah od terora. Njegov ugled bio je tako veliki da ga ni David nije smeo ubiti. potuce ih i ote im zarobljenike i svoju porodicu medu njima. Ali carevi i kne evi filistejski nisu verovali Izrailjcima i odlucno su zahtevali da se uklone iz njiho -vih redova. naredio je da se pohvataju i pobiju njihove pristalice: svakojaki vraci i vracare. Na licu mu se video izraz umora i ravnodu nosti. Njene granice pre la je mocna vojska saveza fili -stejskih careva. ali David nije ni pomi ljao da ratuje sa svojom zemljacima. nije vi e mogao polagati pravo na presto. da ne bude svedoka njegovim najezdama. eleci da utera strah u sve . Saul je razmestio svoju vojsku na padinama gore Gel -vuje. Ahis je poveo i Davida sa est stotina njegovih vojnika. Za trenutak se tu no zamisli. poremetili su mu du evnu ravno -te u i naveli ga na neuracunljive i despotske postupke. Zacudeni dvorani podseti e ga da je nare -dio da se istrebe svi carobnjaci. to bi se smatralo iz -dajom. u osnovi zadovoljan to nije morao'da se bori protiv svoje brace. Posle tra enja obave tenja me -du stanovni tvom. Nastanio se tamo sa svojom vojskom i s celom porodicom. Uni tavao je sve do poslednjega. U ka -menim zidinama tvrdave. koji je pre ao na stranu Filistejaca i zato. Ali je pusto io zemlje Amalica -na. stanovnicima zemlje Judejske. sa dve ene. poni ava -juci korak. Lakoverni filistejski car poverovao mu je i trljajuci ruke od radosti. Posle Da -vida. ne tedeci ni ene ni decu. govorio mu je da ga je oteo od Izrailjaca. nedaleko od Gaze. vekovnih neprijatelja jevrejskih plemena. Saul je odlucio da preru en od kod . koju je sagradio na nepristupacnoj ste -ni u Gavaji. trebalo se odluciti na bolni. David je dobio u leno gradic Siklag. ma -garce.tenike. Plen razdeli svojim zemljacima. Nekada nji neprijatelj primio ga je veoma gostoljubivo. A nad mladu izrailjsku dr avu nadneli su se crni oblaci. caru filistejskog grada Gata. kamile i drugu imovinu. U to vreme u Rami je zavladala velika alost. prizivaci duhova i carobnjaci. David se vratio u Siklag. cak i volela. narod je navikao da koristi njihove <Bi6fijs/<e legende 27$ usluge. Ponudio se u slu bu Ahisu. u dolini Jezrael. odakle se pru ao pogled na celu dolinu. dakle u samom srcu Izrailja. U licnom ivotu Saul je sacuvao jednostavnost i cistotu obicaja. da su u njegovom odsustvu. Niko nije poricao njegove ogromne ratne zasluge i te ke napore koje je ulo io za velicinu Izrailja. Stotine pancirnih bojnih kola i hiljade oklopnika ulogorilo se u Sunimu. provodio je dane u cetiri oka sa svojom usamlje -no cu i ogorcenjem. Avigejom i Ahinoamom. Saul se re ." Filistejci su se pripremali za novi rat protiv Saula. Amalicani u znak odmazde pretvorili Siklag u prah i pepeo i odveli u rop -stvo mnogo stanovnika. iako mu se za to dvaput ukazala prili -ka. Pomoc est stotina u borbama prekaljenih ubica nije bila za pot -cenjivanje. Ali neprestane sve tenicke mahinacije i glasovi da je Samu -ilo pomazao Davida za cara. Ahis mu je nalo io da napada izrailjske zemlje. Ogromni filistej -ski logor izazivao je u njemu nemir i osecanje bespomocnosti pred sudbinom koja se ne mo e izbeci.

i Saul se sam ubi baciv i se na o tricu maca. Ali smrt Jonata legende 277 nova bacila ga je u pravo ocajanje. saop ti mu vest o smrti Saula. medu njima i plemeniti Jonatan. i kad vide da im ne mo e umaci. kriknu prestravlje -na. oni ukrado e mr -tvoga cara i dostojno ga sahrani e na groblju svoga grada. Tek posle dugog i upornog navaljivanja vracarinog. A u stvari. Upitan za pojedinosti. udarao glavom o zid i razdirao odecu na sebi. Opet mu je prebacio uzurpaciju prvosve tenickih prava i samim tim ga enje volje Jehovine. "Za to si me prevario? Ta ti li si Saul?". rece svome titono i da ga ma -cem dotuce. slomljena srca. Tragicni Sa -ulov kraj duboko je rastu io Davida. iako je bio potpuno onemocao. Saul je zamoli da sa onog sve -ta dozove Samuila. Dr ava koju je ve -likim frudom stvorio Saul. nem i turoban tumarao odajama. Sutradan je David. Saul. prestala je da postoji. Vest o skrnavljenju carskih posmrtnih ostataka stigla je do sta -novnika grada Javisa. Izgubio je jedinog vernog. Do ve -ceri niko nije ni pomislio na jelo i niko cele noci oka sklopio nije. Fi -listejci su zauzeli dolinu Jezrael i tako obezbedili sebi strate ki povoljan polo aj za osvajanje celog Hanana. Samuila. Placuci i kukajuci. iako ranjen. 276 s Filistejcima poginuce sa svojim sinovima. l tek tada shvati da je tajanstveni do ljak car Saul. be eci s boji ta nai ao je na les Saulov i ski -nuo s njega carske znake pre nego to su stigli Filistejci. U strahu od carskih progonitelja. l verni sluga probode se ma -cem. Izrailjci pretrpe e stra -hovit poraz. Zato ga nece mimoici kazna: u borbi . oznake carske vlasti. po to sam nije video duha. Uzvracajuci mu zahvalno cu. upita ga ciji duh da tra i. nesebicnog prijatelja. Sledeceg dana rasplamsa se bitka. David naredi da ga pogube to se usudio da digne ruku na carskog pomazanika. pado e sa hiljadama svojih ratnih drugova. ne htede da se okrepi. koji ga ni u najte im trenucima nije napu -stio i kakav se retko srece u ivotu. iznuren od jada. Poklonio mu se t pokorno i molio ga za savet kako da postupi u stra noj opasno -sti od Filistejaca. Filistejci odrubi -se Saulovu glavu i zajedno s oru jem izlo i e je u hramu Astar -te i Dagona. ogrnu se put -nickom kabanicom i u pratnji dvojice titono a tiho se iskrade iz logora. Po opisu vracarinom. a s njim su jadikovali drugovi po oru ju i porodica. uze zalogaj hleba i komadic te -letine. Kad ga povrati e. Celu tu pricu izmislio je u nadi da ce ga David nagraditi za smrt supar -nika. DAVID OPLAKUJE SAULOVU l JONATANOVU SMRT. To bese Amalicanin iz izrailjskih najamnickih odreda koji je ucestvovao u nesrecnoj bici. Sinovi Saulovi. dado e se u panicno bekst -vo. uspe da pobegne s bojnog polja. jer ne htede da pre ivi svoga gospodara. Cim pade noc. a oni to ne izgibo e. Ali se u svom racunu grdno prevario. Saul je opet umiri i. Ali momak se ustezao da ubije cara. A telo mu obesi e na zidine grada Vet-Sanskoga. Stra na vest toliko pogodi Saula da se onesve cen sru i na zemlju. Plakao je David previjajuci se u neute nom bolu. koje je Saul svojevremeno oslobodio od vlasti Amonaca. Tek kad se zakle da joj se ni ta lo e nece do -goditi. glave pra inom posute. upita je ko se na njen poziv pojavio. A onda . Jonatanovo mesto u nje -govom srcu niko vi e nece zauzeti. Ali Filistejci su mu bili za petama. jer je to istovremeno zna -cilo i propast prve ujedinjene izrailjske dr ave. a zatim ce doci pro -past celog njegovog roda.nje. i kao dokaz da govori istinu uruci Davidu venac i grivnu. Nekakav covek u poderanoj odeci. Ali Samuilo je i posle smrti ostao neumoljiv. svoga davna njeg upornog protivnika. Uz pomoc magicnih cini vracara prizva utvaru prorokovu. isprica da je macem probo ranjenog cara na njegov vlastiti zahtev. prepoznao je . baci mu se pred no -ge. Za tragicne dogadaje u dolini Jezrael David je doznao tek kad se vratio u Siklag iz pohoda protiv Amalicana. vracara ga ne htede pustiti da ude.

i kitio vas zlatnijem zakladima po haljinama va im. Borba je bila tako estoka da su svi do jednog izginuli. Po to je bio ne samo sposoban i iskusan vojskovoda nego i vest i dalokovid politicar. Smatrali su ga za bezopasnog i podesnog vazala koji radi u nji -hovu korist. glavni vojskovoda Avenir. tit Saulov. po to je kao provincijski uzurpator podrivao jedinst -vo Izrailja i izazvao njegovo razbijanje na dve zaracene dr a -vice. i ne razgla ujte po ulicama Askalon-skim. prethodile su joj pojedinacne bo -rbe u kojima se ogledalo dvanaest Venijaminovih i dvanaest Ju -dinih potomaka. kako pado e junaci! Ne kazujte u Gatu. Po starom obicaju. Ubrzo zatim otpocela je prava bitka. judejska vojska pod vodstvom Joava odnela je potpunu pobedu. Zato se ne treba cuditi to su ga posle propasti Saulove pozvali u Hebron i proglasili za judejskog cara. David je otkazao poslu nost caru i tako doveo do rasce -pa dr ave. U isto vreme. Fili -stejci. niti je mac Saulov dolazio natrag prazan. dodirujuci strune.dohvati svoju omiljenu harfu i. daleko od filistejskog doma aja. Pu -stio je vest po celom Izrailju da je oglasio u svome kraju alost i naredio da se ubije Amalicanin koji se usudio da digne ruku na car t U tim nastojanjima usrdno su mu pomagali sve tenici. Pobuna protiv Saulove dinastije. brate Jonatane. ni za smrti se ne rastavi e. 279 . lak i od orlova i jaci od lavova bijahu. David se za to planski pripremao. Isvostej je bio covek slabe volje i bez ikakvog uticaja. Posle bitke. Bez krvi pobijenijeh i bez masti od junaka nije se vracao luk Jonatanov. koju je podr avala vecina naroda. znao je da pravi izvor nesuglasica le i u antagonizmu koji je od pamtiveka vladao izmedu severnih i ju nih plemena. pa je postao slepo orude u rukama svemocnog Avenira. pre ili kasnije morala je dovesti do gradanskog rata. ni ta nisu naslucivali. da se ne vesele kceri filistejske i da ne igraju kceri neo -brezanijeh. a Isvostejevi ratnici dado e se u bekstvo. veca mi je bila ljubav tvoja od ljubavi enske. a Davida su smatrali za poslu nog izvr ioca njihove volje. Tako je obezbedio sebi njihovu toplu zahvalnost i privr enost. jer je tu bacen tit s junaka. bio si mi mio vrlo. mili i dragi za ivota. vec je i delio s nji -ma plen otet od Amalicana. Jo od vremena sukoba sa Samuilom i krvoprolica u Novu. bili su nepomirljivi neprijatelji doma Saulovog. i ne rodilo polje za prinos. koja je ceo dan trajala. u zajordanskom gradu Mahanajimu. ciju budnost je uspeo da uspava. cetvrtog Saulovog sina. 278 metnik i voda razbojnicke bande. proglasio je za cara Isvosteja. Kako pado e junaci. nalazila se u ranije pomenutoj Knjizi pravednoga. Zato je od samog pocetka nastojao da pridobije naklonost severnih pleme -na i u tom cilju odmah je uputio izaslanstvo gradanima Javisa da im zahvali to su ukrali Saulov les i carski ga sahranili. David je pripadao Judinom pokoljenju. kao da nije pomazan uljem. izrazi svoj ocaj potresnom elegijom: Diko Izrailjeva! Na tvojim visinama pobijeni su. koji je otada imao stvarnu vlast u celom Izrailju izuzev Judeje. ne samo to je branio svoje sunarodnike od napada pustinjskih plemena. Gore Gelvujske! Ne padala rosa ni da d na vas. Sedam i po godina svoje vladavine u Hebronu David je iskoristio da formira mocnu i bor -benu vojsku pod komandom sposobnog vojskovode Joava. nazvana "Pesma luka". Kao od * Ova elegija. Kceri Izrailjeve! Placite za Saulom. koji vas je oblacio u skerlet lijepo. koga je po -dr avalo deset severnih plemena. Gradanski rat otpoceo je krvavom bitkom kod jezera Ga -vaonskog. Saul i Jonatan. i propade oru je ubojito!* DAVID POSTAJE CAR JUDEJSKI l BORI SE ZA IZRA -ILJSKI PRESTO. Kako pado e junaci u boju! Jonatan kako pogibe na tvojim visinama! ao mi je za tobom.

.

u su tini zadovoljan to se na tako neocekivan nacin resio opasnog saveznika. za to ga pusti te otide? Poznaje li Avenira sina Nirova? Dolazio je da te prevari. To je ubrzo dovelo do otvorenog skoba. Oslonac njegove moci bilo je sveop te uverenje da je on najveci izrailjski vojskovoda. odlucio je da ne . Posle burnog razgovora sa carem. nije se hteo . dok Avenir nije izgubio strpljenje i. Iznenaden ve cu o ugovoru. David odneti pobedu nad domom Saulovim. To bese estok mladic. pa cak i prezirati. ali i svakojakih snala ljiva -ca koji su vi e voleli da na vreme predu na stranu pobednika. naravno. Avenir se vracao u Mahanajim. U jednom trenutku izgubio je kontrolu nad sobom i otvoreno mu rekao da ce. cak i iz severnih krajeva. Asailo. Ali Asailo u svojoj plahovitosti ostade gluv na sva upozorenja. Avenir je dolazio k tebi. "Od -stupi od mene." Joavu se. preteci mu smrtnom kaznom. morade prihvatiti dvoboj i bez muke se otrese nametljivca probov i ga kopljem. Avenir je tra io nacin da ucvrsti svoj polo aj i zato je pri -grabio Resfu. Zbog stalnih neuspeha Avenir je gubio uticaj u Mahanajimu. Placuci i kr eci ruke od ocaja trcao je za svojom voljenom. dok je David postizao sve vecu nadmoc. Ugovor je bio sklopljen i David je u cast izaslanika priredio sjajnu gozbu. tim pre to zbog pretrpljenih poraza drugog izlaza nije ni bilo. za to da te sastavim sa zemljom? l kako bih smeo pogledati u Joava brata tvojega?". A osim toga. pravo na harem umrlo -ga cara pripadalo je samo nasledniku prestola. Izaslanstvo severnih plemena nai lo je u He -branu na dobar prijem. Slabi i pla ljivi car naslutio je u tim recima pretnju da ce biti napu ten i prepla en pokorno se vratio u svoje odaje. David je prihva -tio Avenirov predlog pod uslovom da mu dovede njegovu neka 2SO da nju enu Mihalu. pa je prisvajan -je Resfe moglo predstavljati znak da Avenir priprema prevrat. Rat za izrailjski presto bio je estok i dugotrajan. da vidi kuda hodi i da dozna sve ta radi . jednu od Saulovih nalo nica. koji su se s vremenom uverili da samo on mo e odbraniti Izrailj od Filistejaca. Marionetski car Isvostej i njegovi dvo -rani stado e ga omalova avati.Joavov brat. Zbog toga je izbila o tra svada izmedu cara i glavnog vojskovo -de. A sad mu se slava gasila tako naglo da vi e nije bio siguran ni u podr ku svoje vojske. Video je u njemu stra nog suparnika za mesto glavnog vojskovode. po njegovom mi ljenju.govorio je. hteo ne hteo. nemocan pred samovoljom sil -nih. Avenir ga triput pozva da potra i sebi drugog protivnika. Izrailjci su postepeno gubili tlo pod nogama. Osecajuci da mu vlast izmice iz ru -ku. Davidu je potajno uputio izaslanstvo s porukom da ce sa celokupnom vojskom preci na njegovu stranu.to preduzme. ali je imao malo iskustva u ratnom zanatu. Kad Joav nade na boji tu les svoga brata. koju je Saul udao za drugoga. nikako nije moglo svidati to Avenir ponovo zadobija carevu milost. Joav ga namami natrag u Hebro^ i u toku razgovora mucki ga probode. Obespravljeni mu . Njen mu Faltije bio je neute an. pre svega. Po to su sve tenici vec odavno irili glasove da je Jehova odredio Davida za cara Izrailja. Pod izgovorom da David ima jo ne to da mu saop ti. ako obeca da mu nece ni ta uciniti i da ce mu poveriti du nost glavnog vojskovode. krenu u poteru za omrznutim Avenirom. To nasilje bilo je zlo -slutno za Isvosteja. Avenir je odlucio da bez odlaganja preduz -me mere da se spase od konacne propasti. koga je po rodovskom zakonu mo -rao osvetiti. U njegove redove dolazilo je mno tvo ratnika. Bio je. Medu njima je bilo iskrenih rodoljuba. Glavni vojskovoda Joav u to vreme je boravio u logoru medu svojim vojnicima. David je imao vi e razloga da ne kazni Joava za podmuklo ubistvo. pohita Davidu i sav ogorcen rece: " ta ucini? Gle. Tada Ave -nir. u velikom bolu razdera odecu i zakle se da ce se krvavo osvetiti Aveniru. kome se cak ni David ne mo e odupreti. Avenir je opomenuo Isvosteja da za krunu ima samo njemu da zahvali. Avenir je bez te koca nagovorio plemenske stare ine da stupe u pregovore. l najzad. Avenir je na silu oteo Mihalu. krvna osveta smatrana je u Izrailju tako svetom i neopozivom da joj se cak ni on nije smeo suprotstaviti. a pre svega ubicu svoga brata. naredio da se vrati kuci. Po drevnom obicaju. morao se pomoriti sa sudbinom.

David se na ao u ve -oma te kom polo aju. nisu bili pogodni za mar eve. osvaja -ci su se na kraju povukli u granice svojih dr avica. sve do -tad se uspe no odupirao svim namerama neprijatelja. David je prihvatio sina svoga poginu -log prijatelja i okru ivao ga ocinskom pa njom. DAVIDOV GRAD. Ne samo zato to se nalazio na celu pobed -nicke vojske nego i zbog toga to ga je Samuilo nekad poma -zao za cara. A Isvo Offl <Bi6ujsfe fyende --------------------------------------------------------------------------stejevu glavu svecano sahrani u grobu Avenirovom. u sobu upado e dva potomka Venijaminova i probodo e ga macevima. zapadno od Jerusalima. Filistejci se otada vi e ni -kad nisu povratili od poraza i s vremenom su cak morali i pri . a tela da im se obese u Hebronu nad jezerom. i ogranicio se samo na gerilsku borbu. a kao judejski grad ne bi ni bio prihvacen od severnih plemena. Njegove snage. Ali u svojim ocekivanjima se prevari e. Filistejski odredi koje su gerilci estoko napadali postepeno su gubili samopouzdanje i na naj -manju opasnost davali se u bekstvo. pojacane dodu e dolas -kom ratnika severnih plemena. Kad mu je otac poginuo u dolini Jezrael.em i do ivljavao same poraze. Silna njihova vojska pojavila se u pro -stranoj dolini Rafajskoj. Jednog vrelog dana popodne. Ali ga nije bilo lako osvojiti. U povoljnim trenucima Da -vid je prelazio u otvoren i odlucan napad i tako odneo dve ve -like pobede. a njegovi dvorani i pristalice kradom se izvuko e iz dvora da spasu vlastitu ko u. David je bio jedini ozbiljan pretendent za izrailjski presto. nisu se mogle meriti s filistejskim bojnim kolima. decak hrom u obe noge.zameriti Joavu. Hebron se nalazio daleko na jugu. Njegova nadmoc nad Filistejcima bila je i u tome to je kao njihov biv i vazal odlicno poznavao njihovu ratnu taktiku. David je tako postao car cele izrailjske dr ave. Taj grad je cetiri stotine godina pripadao Je -vusejima. pokorice Filistejce i stvoriti najmocniju dr avu u istoriji jevrejskog naroda. David je vr io juri za juri . da im se odseku ruke i noge. Na vest o porazu. U dvorcu u Mahanajimu iveo je Jonatanov sin. Isvostej pade u nesvest od zaprepa cenja. za opomenu svima onima koji se usude da dignu ruku na carskog pomazanika. bilo mu je pet godi -na. O razmera -ma njihovog poraza i rasulu svedoci i to to su ih Izrailjci gonili sve do zidina filistejskog grada Gata. U tome je stekao veliko iskustvo za vreme svoga potucanja. Bogaljasti poto -mak Saulov celog ivota imao je mesto za stolom i bio uva a -van kao i ostali clanovi carske porodice. ispresecani brojnim klisurama i raselinama. njegova dadilja u strahu je pocela be ati i ispustila ga na zemlju. koji je tako ojacao da ga se jedostavno pribojavao. Predstavnici severnih plemena. 2S2 znati hegemoniju Izrailja. presekav i tako vezu izmedu severnog i ju nog dela Izrailja. odlucili su da ga uhvate i kazne kao buntovnika. Zato je resio da izbegene gre ku koju je ucinio Saul. bra -njen isturenom redutom na nepristupacnoj steni Sionu. Kad su Filistejci doznali da se njihov vazal proglasio za cara celog Izrailja. Posle smrti Avenirove i pada Saulove dinastije. Rasrden. prestra eni sve ve -corn snagom Filistejaca. Odrubi e mu glavu i odneso e je Davidu u nadi da ce biti na -gradeni. Planinski regioni na kojima se nije nalazila vojska. pa su ga ljubomorna plemena mogla smatrati da je neutralan. iz sela u selo. U toku sledece trideset i tri godine svoje vladavine. David je usredsredio pa -nju na Jerusalim. do li su u Hebron i zvanicno mu po -nudili krunu. Posle vi e od sedam godina vladavine u Hebronu. Potiskivani iz grada u grad.. Ne treba se zato cuditi to su iza li na zidine i docekali Izrailjce porugama. David naredi da se careubice pogube. kad je osamljeni Isvostej dremao. Podignut na tri brda. rece najzad svojim vojnicima: "Ko god pobije . Njegovi stanovnici osecali su se u njemu potpuno bezbedni i u ali su govorili da bi grad mogla odbraniti cak i posada sastavljena sa -mo od hromih i slepih. Vest o ugovoru s Davidom izazva u Mahanajimu nevidenu uznemirenost. Vodeci racuna o tim raspolo enjima.

. Dr avni interesi zahtevali su da Jerusalim bude i verska prestonica Izrailja. Osnovao je veliki harem ena i nalo nica. kola su se is -krenula. kao to se otkrivaju ni -kakvi ljudi!" Duboko dirnut njenom podrugljivo cu. pa kad najednom ugleda e izrailjske vojnike. i sveti kovceg sru io bi se na zemlju da ga u posled -njem trenutku nije pridr ao pobo ni covek po imenu Uza. Po to prinese rtve Gospodu. Povorku je posmatrala s prozora Davidova ena Mihala. Jevuseji nisu ocekivali napad s te strane. jer se u to vreme i po haremu cenila careva moc. Odmah je pristupio izgradnji grada i odlucio da sebi podigne dvorac dostojan velikog monarha. U toj zaglu ujucoj buci kora -cao je kao zacaran David. David to iskoristi i silovitim juri em zauze grad. podeli hranu ljudima. koje su bile srecne majke carskih sinova i kceri. Kovceg zaveta uneso e u vec ranije pripremljen sveti ator. obucen u sne nobelu sve tenicku odecu. Kovceg je vo en na kolima s volovskom zapregom. ali sutradan rece da mu se te noci javio Jehova i zabranio da se gradi hram. Prevlacio je prstima po struna -ma svoje harfe i zajedno s narodom igrajuci i ao uskim ulica -ma grada. oseti prezir prema njemu. Putem trgovinske razmene dobio je od njega kedrovo drvo i majstore i umetnike vicne gra -dnji. vrati se po -sle gozbe u dvor. a kovceg predade na cuvanje Izrailjcu Ovid-Edomu. izvidao i najzad otkrio tajni pro -laz u utvrdenje. Tek posle tri meseca odva io se da ga prenese u prestonicu. cimbala i bubnjeva. okomit hodnik. odu e ivot prestupniku. u ludom zanosu igrao i pevao uz pratnju srebrnih truba. Videci kako joj je mu na oci gradske svetine zaboravio na svoje dostojanstvo." Saop ti mu da eli da sagra -di hram u Jerusalimu. koje je Zagorom. Jednoga dana David pozva uva enoga proroka Natana i rece mu: "Vidi. koji je kao zlatna buktinja plamteo na jarkom suncu svojim okovom i ra irenim kri -lima heruvima. Narod se veselio. pojuri e na zidove da ih zaustave. Mihala ga doceka s podsmehom i zajedljivo mu rece: "Kako je slavan bio danas car Izrailjev. ne obazi -ruci se na njegove dobre namere. 283 Izrailjski narod pratio ga je u ogromnoj povorci i davao odu ka svojoj radosti igrom i pesmom uz pratnju harfi. U dolini. Nad njom su dominirale Avigeja. Uz njihovu pomoc nastala je gradevina koja iepotom arhi -tekture i ukrasima nije ustupala ni sedi tima najistaknutijih su -sednih careva. Na celu trijumfalne povorke nalazio se sam car David u beloj lanenoj sve tenickoj odori. frula. a uz njega su i li sve tenici iz Levijevog pokoljenja. smehom i svadama ispunja -valo sve kutke dvora. koji nije krila.Jevuseje. no en na ramenima Levita. Natan mu u prvi mah odobri nameru. i Jehova. Prepla eni bukom. Ali pre nego to je povorka stigla u Jerusalim. Brdo s dvorcem u ju nom delu grada izabra za prestonicu Izrailja i nazva je "Grad Davtbov". s prvosve tenicima Avijatarom i Sadokom na celu. Ahinoama i brojne nalo nice. Sredi te kulta mogao je biti sa -mo kovceg zavela. Ali do -taknuti kovceg bilo je necuveno svetogrde. David se zau -vek ohladi prema njoj. Sa acicom vojnika Joav se tim putem uvukao u tvrda -vu. David pode po njega na celu svojih dvorana i trideset hiljada vojnika. kad se danas otkrivao pred slu kinjama sluga svojih. na stra an nacin javio se Je -hova. usecen u stenu. Jo u necemu se David ugledao na te careve. S vremenom je postao otac broj -nog potomstva. carem tirskim. jer je hteo 234 ." Tog te kog zadatka prihvati se Joav. cimbala. Grad se mogao osvojiti samo lukav -stvom. O tome se do -govorio s Hiramom.. tamburina i bubnjeva. koji ce sjajem nadvisiti njegov dvorac. To je toliko potreslo Davida da smesta naredi da se prekinu sve -canosti. a kovceg Bo ji stoji pod zavjesima. Na celu mu je blistao zlatni carski venae. a ispod njega spu tala se rida talasasta kosa. svirala. bice vojvoda. visoko iznad mora glava izdizao se kovceg zaveta. Zato je hodao po okolini. koji se od Saulovih vremena nalazio u ma -lom naselju Kirijat-Jarimu. volovi su se uznemirili. ja stojim u kuci od kedrova drveta. Mihala je do kraja ivota bila u nemilosti i nije mu nikada rodila sina. Odmah iza njega. na istocnoj strani Jerusalima nalazio se izvor od koga je vodio do grada.

.

zavisno od njihovog ranga i znacaja. Zadr ao je samo sto za -prega za potrebe dvora. A David se prihvatio unutra nje organizacije dr ave. nisu nekako stekla njegovo pri -znanje. Ali u oblasti naoru anja nije sproveo nikakva pobolj anja. Ali se odlucujuca bitka ipak zavr ila potpunom pobedom Izrailjaca. stupio na presto njegov sin Anun. prvosve tenik je bio Sadok. Najvi i cinovnici bili su dva carska ri -znicara. Tako se pod Davidovom vla cu na ao i veliki deo Sirije. Ali savetnici reko e mladome caru: "Misli da je David zato poslao ljude da te pot -je e. jer su Amonci pozva -li iz Sirije pet ujedinjenih aramejskih careva.TVORAC VELIKE DR AVE.ava sve do Eufrata. Posle poraza koji im je naneo David. jo uvek se slu io pe adijskim jedinicama. gde se nalazio glavni hram. Glavnu komandu nad vojskom dr ao je u svojim rukama Joav. Zarobljenike nije ubijao. vinograde i vocnjake i brinuli se za njegova stada ovaca. a drugi od Filistejaca najmljenih u Gatu. prackama i macevima. Filistejci su po -stepeno gubili politicku nezavisnost. Civilnu upravu David je orga -nizovao po egipatskom uzoru. Izrailj je konacno trijumfo -vao nad svojim neprijateljima i zapoceo jedino razdoblje u svo -joj istoriji kad je predstavljao veliku silu. to je rad uciniti cast ocu tvojemu? A nije zato poslao Da -vid k tebi sluge svoje da promotri grad i uhodi. cara amonskoga. i tako osramocene vra -tio ih u Jerusalim. David je pro irio gra -nice dr ave novim osvajanjima. srebru i bakru. Rat je bio te ak i opasan. Tim osvajanjima David je stvorio veliku imperiju. Umesto da ih ukljuci u svoju vojsku. David nije mogao preci preko tog poni enja. Na njenom celu nalazili su se sa -vet stare ina i namesnik. naredio je da se spa fyautt 00? le.da ostane bog pastira i da ivi u atoru kao i dotad. okru ni poreznici. Ali rat s Amoncima izbio je protiv njego -ve volje. Oslonac njegove snage bila je vojska i njoj je posvetio najvi e pa nje. jer je od Aramejaca zaplenio hiljadu i sedam stotina bojnih kola s odgovarajucom konjskom zapre -gom. U Gavaonu. DAVID . Po to je ujedinio sva izrailjska plemena i pokorio Filistejce. preko vazalskih aramejskih dr . David se morade pokoriti volji Svemocnoga i odbaciti plan ulep avanja prestonice velicanstvenim hramom. pa posle da ga raskopa?" Anun je naredio da izaslanicima dopola obrijaju brade i da im se odre u haljine do zadnjice. Najpre je nametnuo svoju vlast Moavcima i Edomcima. Sredio je i verska pitanja ucvrstiv i sve tenicku hijerarhiju i dodeljujuci Levitima du nosti. a svi zajedno sacinjavali su glavni vojni savet. i od Arnona do Hermona s druge strane Jordana. naoru anim kopljima. Tu vojnu elitu dopunjavala su dva odreda najamnika: jedan sastavljen od takozvanih Hereteja i Feleteja. iz najstarije sve tenicke . vec ih je zapo ljavao kao robove u dvo -rcu i na carskim imanjima. stra no oru je Filistejaca. Otad se u Damasku nalazila jaka izrliljska posada. goveda. A imao je izvanrednu priliku da bez velikih tro kova for -mira od njih veliku jedinicu. to jest od vojnika kritsko-filistejskog porekla. Neposredno su mu bila podredena tri zapovednika vi eg i tride -set ni eg ranga. Kad je posle smrti Na a. Jezgro Da -vidove vojske sacinjavao je "odred hrabrih". U slucaju rata. pisari i sedam glavnih upravitelja koji su nadgledali careve njive. Protiv nadmenih ismevaca poslao je Joava na celu njegove po -uzdane vojske. est stotina njegovih drugova po oru ju iz vremena potucanja. a konjima da se podseku puti ta. cija se teritori -ja prostirala od Akabskog zaliva. magaraca i kamila. u njima su se po Jerusalimu vozili nje -govi sinovi i najznamenitiji dvorski dostojanstvenici. David je uvecavao svoju riznicu i ri -znicu hrama ogromnim ratnim plenom u zlatu. dodelio im zemlju otetu od neprijatelja i postavio na visoke polo aje. David ih je obasipao pa njom i privilegijama. s carskim namesnikom na celu. koji je izvr avao naredenja cara. David mu je uputio izaslanstvo sa izra -zima sauce ca i eljama da uspe no vlada. Bojna kola. koji ce sagraditi tek njegov slavni naslednik Solomon. U zemlji je nastao red i blagostanje. pomocu truba i znakova vatrom pozivani su svi mu karci sposobni za oru je. Ali je nai ao na izvesne te koce oko du nosti prvosve tenika.

A sada . niko se nije od -va io da ga obavesti o tome. David uze u svoj harem. David je boravio u svom dvorcu u prestonici. Car ga s najvecim po to -vanjem posadi do sebe. Izvukao se iz neprilike tako to je postavio dva prvosve tenika: Sadoka i Avijatara. ugosti ga za svojim stolom a pred vece ga posla kuci savetujuci mu da se odmori od na -pornog puta. postio sam i plakao. Vitsave -ju. Sedam dana dete se borilo sa smrcu. Kad ga upita e otkud ta nagla pramena. Natan pogleda cara pravo u oci i rece mu: 'Ti si taj. umi se i namaza mirisnim uljima. Kad ga David sutradan upita za to nije oti . i jeda e od njegova zalogaja. i iz njegove ca e pija e. David je primetio da su svi pre -stravljeni i da se o necemu do aptavaju po kutovima. pa kako bih ja u ao u kucu svoju da jedem i pijem i spavam sa enom svojom?" David ga otprati Joavu s pismom u kome poruci: "Namestite Uriju gde je naj e ci boj. Po glasniku porucio je Joavu da mu po alje Uriju sa izve tajem o toku rata. jedan bo -gat a drugi siromah. te odraste uza nj i uz decu njegovu. u kuci preko puta. ena Urije Hetejina. A dode putnik k bogatome coveku.prijatelj iz vremena potucanja. jednog iz gru -pe od tridesetorice njegovih zaslu nih vojskovoda. dostojanstveno odgovori: "Kovceg i Izrailj i Juda stoje po atorima. koga u mete u bitke napusti e vojnici. Obuzela ga je za njom velika po uda i od posluge ^. i zgotovi je coveku. Tada je car smislio podmukli plan da se oslobodi uvredenog mu a. Bogati ima e ovaca i goveda vrlo mnogo.. David nije mogao ukloniti Sadoka. Hrabri vojskovo -da ubrzo sti e u dvor i podnese caru iscrpni raport. Posle nekog vremena poka .. Ali Urija le e da spava pred carskim vratima. Ali u Jerusalimu je bio Avijatar." Joav poslu no izvr i sramno naredenje i verni Urija. mo e se smilovati Gospod na me da dete ostane ivo." Zatim mu saop ti da se Jehova veoma razgnevio na njega i da ce ga kazniti smrcu sina koga mu je rodila Vitsaveja. jer govorah: ko zna. i hrani e je. i na krilu mu spava -se. obna ila svoje obline. Ali to nije umilostivilo Jehovu i Davidov sincic se ubrzo te ko razboleo. On je u to vreme bio s Joavom. a on mu glasom punim tuge isprica ovakav dogadaj: "U jednom gradu bejahu dva coveka. sa dvorskom stra om. a kad je dete umrlo. Tada David shvati svu gnusnost svoga zlocina i iskreno se pokaja. nare -di da se postavi sto i najede se. David ga doceka s licemernom Ijubazno cu. pogibe usamljen pod zidinama Rave. neposredni potomak Eleazarov. da se ne zameri severnim plemenima. jedini sve tenik koji se spasao iz Nova i verni carev. i David je iskoristio nje -govu odsutnost da otme Vitsaveju. i Joav gospodar moj i sluge gospodara moje -ga stoje u polju. Svoj uspon dugovao je Saulu.alo se da ena ocekuje dete. koja je gorko oplakivala mu a. OTMICA ENE URIJINE. i beja e mu kao kci." David srdito povika da bogata za -slu uje smrt.«" m 2S6 Zenon %psidavsl<i 287 je doznao da je to Vitsaveja. Vrativ i se u dvor. Dvorani ne moga e doci sebi od cudenja. Doznav i najzad istinu. nego uze ovcu onoga siromaha.loze. a njemu bi ao uzeti iz svojih ovaca ili goveda da zgotovi putniku koji dode k njemu. uskoro mu rodi sina. koju bese kupio. koji dode k njemu. umivajuci se. mucio se postom i svu noc le eci na zemlji molio Jehovu da mu se smiluje. Dok je Joav pusto io zemlju ft Amonaca i opsedao Ravu. pa ode u hram da se pomoli. Porodica i dvorani uzalud su ga nagovarali da ustane i da se okrepi. neku lepu enu koja je. Na svoju veliku radost. Jednom je etao po sobi i ugledao kroz prozor. posle sece sve tenika u Novu. a siromah nema e ni ta do jednu malu ovcicu. pa se uzmaknite od njega da bi ga ubili da pogine. Carev postupak izaz -vao je ogromno zgra anje u Jerusalimu. u zemlji Amonaca. odmah ustade s poda. Ubrzo dode k njemu Natan. Car je ocaja vao. najprirodni -jim glasom im odgovori: "Dok dete beja e ivo..ao kod ene. najita eniji prorok u Izrailju.

.

Povodom stri e ovaca. Na sveop te iznenadenje. glasno oplakujuci uni tenje sveg mu kog potomstva carskoga doma. Za trpezom. buduci car Izrailja. gluv i lep na sve. Avesalom je pozvao celu carsku porodicu na gozbu na svoje imanje u Val-Asoru. prepunom jela i krcaga vina. Mucen stra cu.umrlo je. Sutradan se obelodanilo kakva je bila njegova ljubav. David se nekako izgovori. Ali. Mladic je odjednom zgrabi u narucje govoreci: "Hodi. Avesalom pobe e svome dedi Talmaju. od dana na dan? Ne bi li mi kazao?" . lezi sa mnom. Na srecu. toliko je bio gnevan na njega. David nije umeo cvrsto dr ati u ruci porodicu i uciniti kraj tim nevaljalstvima. Amnon je sve vi e sahnuo." A Amnon pozva svoga momka i viknu: "Vodi ovu od mene napolje. Ostali sinovi Davidovi poskaka e na svoje maga -rice i koliko ih noge nose pojuri e u prestonicu. Bilo je to tim cudnije to su on i Tama -ra. sestro moja!" . silom je polo i na krevet i ucini joj nasilje. NOVA SABLAZAN U CARSKOM DVORCU. David i njegovi bliski pado e u stra no ocajanje. sin brata Da -vidova i upita ga: " to se tako su i . Tada mu prijatelj do apnu lukavu misao da se pravi da je bolestan i da zamoli cara da ga Tamara neguje. Amnon. Avesalom je porodicnu sramotu mirno podneo. caru gesurskom. Avesalomove sluge saseko e ga macevima. priznade mu Amnon. Jednom se na carskom dvoru dogodio stra an skandal. To primeti njegov prijatelj Jonadav. jer se tako ne radi u Izrailju. Avesalom se na ao u nezavidnon . ubrzo se pokazalo da je vest bila la na. Ra -zdera e svoju odecu i baci e se na zemlju." Osramocena devojka posu se pepelom. Cak je i Amnona zavela ta lukava igra i vi e nije bio na oprezu. nasta -de porletnja. devojka zgotovi je -lo i donese ga u postelju Amnonu. narocito kad mu posle go -dinu dana opet rodi sina. nisu znali da se pod maskom osmeha pritajila mr nja i elja za osvetom. Dvorac je postao leglo nemorala i pokvarenosti. David je osecao veliku slabost prema Amnonu i nije se mogao odluciti da ga kazni. osetio je silnu strast prema lepoj Tamari. branila se Tamara. Dok je Amnon le ao pijan. on me nece tebe odreci". Posredovanja se prihvatio Joav. Ljudi koji su ga zbog toga prezirali. Nego govori caru. carev sine. Devojka je uporno odbijala njegova udva -ranja i branila svoje devicanstvo. i po majci bili carskog porekla. i Amnon medu njima. Ostao je tamo tri godine i cekao da mu otac oprosti ubistvo. Davidovo potomstvo bilo je mnogobrojno i svadljivo. izrazio je gadenje prema devojci i naredio joj da napusti sobu. Car se rasplaka od sil -nog olak anja i sve ih redom s ocinskom ne nocu izgrli. Kuda bih ja sa sramotom svojom? A ti bi bio kao koji od najgorih ljudi u Izrailju. Posle upornih nastojanja uspeo je da se Avesalomu dozvoli povratak njegovoj kuci u Jerusalimu. cara gesurskoga. velike porodicne svecanosti. Nesrecna Tamara rasplaka se i rece: "To ce biti vece zlo od onoga koje si mi ucinio to me tera . Tamara je bila rodena sestra Avesalomova. ali on se nece vratiti k meni". Amnon. Ali otac nije hteo da ga vidi. Postigav i svoj cilj. prvorodeni sin Davidov i naslednik prestola. ali pristade da svi njegovi si -novi podu. vec je prema Amnonu bio pre -terano ljubazan. a dvorani ih radosno doceka e. Bio je to Solomon. to bih postio? Mogu li ga povratiti? Ja cu otici k njemu. Ali u Jerusalim je pre njih stigla vest da su svi do jednog izginuli od ruke os -vetnika."Ljubim Tamaru sestru Avesaloma brata svojega". svojoj sestri po ocu. ne cini toga bezumlja. Ne podozrevajuci klopku. Sinovi se pojavi e u dvorcu. Ali pro le su dve godine a Avesalom ne samo to nije preduzimao ni ta. po to se osvetio. U me -duvremenu. nemoj me osramotiti. Sinovi i kceri ena i nalo nica spletkama i klevetama borili su se za ocevu milost. Bila je to vesto pripremljena zamka. iako se sekirao i jedio zbog njego -vog postupka. Vitsaveja mu postade najmilija ena. kceri Talmaja."Ne brate. Cast je nalagala da zavodnika stigne krva -va rodovska osveta. L 288 Zaton 9(psidbvsfij. razdera svoju haljinu i udari u takvu kuknjavu da ubrzo ceo dvor doznade za nasilje. i zakljucaj vrata za njom. kao deca Mahe.

sjajno obucen i iskicen blje tecim draguljima. Rastanak je bio veoma bolan. pa ne no poljubi Ave -saloma posle dugog rastanka. Pratila ga je garda od est stotina starih ratnih drugova i dva odreda filistejskih najamnika odanih mu telom i du om. ali je nai ao na odlucno odbijanje. Rukovoden njegovim savetima. Avesalom je smatran za jednog od najlep ih mu karaca Izrailja. ju -rio na kolima gradom. David je pristao. Za ene je bio princ iz bajke o kome se s potajnim uzdasima sanja. gde je eleo da prinese rtve Jehovi u znak zahval -nosti to se vratio iz progonstva u Jerusalim. s pedeset vojnika telesne garde pred so -bom. Postepeno je svu izrailjsku zemlju uhvatio u mre u svojih spletaka. Zbog stare netrpeljivosti i prezira prema ju nom Judinom plemenu. Bio je poz -nat kao izuzetno uman covek. Odvodio bi u stranu ljude koji su izgubili spor i govorio im da je car prema njima nepravedan i da bi on presudio u njihovu korist. Oni su Davida smatrali za uzurpatora i nikad mu nisu oprostili to je oborio njihovu zavicajnu. U najvecoj urbi napustio je prestonicu i pe ke se dao u bekstvo prema Jordanu. a po to je imao veliki uticaj na cara. Kad bi. izra ajne oci i mu ke.po -lo aju. nalo io je sve tenicima da se vrate u Jerusalim i da mu preko uhoda javljaju sve to se tamo zbiva. Avesalom je mogao postati opasan. Na taj podmukli nacin irio je nezadovoljstvo prema svome ocu i tako sticao sve iri krug prijatelja. Te eci tom cilju. a ona su mu obecala oru anu podr ku u slucaju ustanka. Naj -lep a mu je bila bujna. sve je cinio da zadobije ljubav svetine. a za mu karce dika i nada Izrailja. Ljubav prema sinu toliko ga je zaslepila da je na sva upozorenja i kriticke primedbe ostajao potpuno ravnodu an. To je trebalo na neki nacin osujetiti. U njegovom izgledu sve je bilo otmeno: pona anje. Saulovu dinastiju. Ne podozrevajuci prevaru. Avesalom je zamolio oca da mu dozvoli odlazak 290 u Hebron. gde je David donosio presude. Preko tajnih izaslanika podbunjivao je severna plemena. Sve su izgu -bili: prestonicu. AVESALOMOVA BUNA. pa je ta vest ozbiljno zabrinula Davida. David je u osnovi bio zadovoljan takvim obrtom. Na -redi svojim slugama da potpale ito Joavu i zapreti da ce mu naneti jo vecu tetu ako ga i dalje bude odbijao. jer bi se savio pod njenim teretom. David mu je sve dozvoljavao i zatvarao oci pred njegovom lakomisleno cu i rasko nim i razmetljivim naci -nom ivota. uspeo je najzad da izmiri sina i razgnevljenog oca. Poveo je i svu svoju porodicu. Za stra nu pobunu David je doznao u poslednjem trenutku. Prvosve tenici Sadok i Avijatar sa celim sve tenstvom prikljucili su se beguncima i poneli sa sobom i kovceg zaveta. Cesto je odlazio pred gradsku kapiju. Car i njegova pratnja rasplaka e se. Vest u rat -nim . svetla kosa. i Avesatom je odmah krenuo na put u pratnji dvesta svojih pristalica. Uz put se David pribra i bez oklevanja pristupi merama za odbranu prestola. Pre svega. Pobunjenici su ga proglasili za cara i on se ubrzanim mar em uputio prema Jerusalimu. Opet je molio Joava da posreduje kod oca da ga primi. izgubio je strpljenje. a nije smeo da prede preko dvorskog praga. Stigav i u Hebron. pravilne crte lica. Avesalomu je bilo vec trideset godina i urilo mu se na presto. S vremenom je postao ljubimac i ponos svoga oca. postao je miljenik naroda. Ne to kasnije David je dozirao da je glavni Avesalomov savetnik Ahitofel. Ljudi su govorili: evo na eg coveka. koju je svake godine morao i ati. Posle dve godine nemilosti. ostaviv i samo deset nalo nica da se brinu o kuci. rodni dom i najvecu versku svetinju. Po to se cak i prema obicnim ljudima lepo i predusretljivo pona ao. ulicna svetina odu evljeno ga je pozdravljala. nisu se mirili sa cinjenicom to je ono nametnulo svoga cara celom Izrailju. vojskovoda je morao popustiti. u znak alosti pokri e glavu plastovima i bosi stupi e na goru Maslinsku. Hteo-ne hteo. Bio je carski sin. razaslao je poruku zaverenicima i za kratko vreme skupio poveliku vojsku koja se regrutovala iz skoro svih severnih plemena. Tada se Avesalom poslu i grubom silom. Pred njima je bio dug i neizvestan put beskucnika. odak -le se moglo videti kako se kovceg zaveta udaljava. Iduci ulicama ljubio je svakoga ko bi ga pozdravio.

.

Bitka se zavr ila potpunim porazom ustanika. narocito u gerilskim borbama. bobom. Odluci i da na -gradi one koji ga u nevolji ne izneveri e. iz roda Saulovog. Narocito je bio zahva -lan Varzelaju. Sovije. strogo je nare -dio da mu po tede ivot. a deset titono a saseko e telo macevima. pr enim zrnjem. Pribli avala se odlu -cujuca bitka. dra i neprijatelji od prijatelja koji su za njega i -vot izlagali opasnosti. Avesalom naleti na velik. David odluci da se vrati u prestonicu. socivom. da se pokaju pred pobednikom i izmole opro tenje. Za to vreme. David mu oprosti krivicu i cak se zakle da ce mu po tedeti ivot. sve drskiji Simej. ovcjim i telecim mesom. nai ao je covek po imenu Simej. Pre nego to je pre ao preko Jordana. odlazi. Imao je jo mnogo po tovalaca u Izrailju. Medu njima je bio i Siva. pojavi e se i nedavni protivnici. bra nom. s pet -naest svojih sinova. snabdevale su ga pokrivacima. sine moj Avesalome! Kamo da sam ja umro mesto tebe! Avesalome. dobro organizovanom vojskom. "Hajde sa mnom. U novoj ulozi savetnika trebalo je da se suprotstavlja savetima Ahitofelovim i da preko sve tenika izve tava Davida o tajnim planovima buntovnika. medom. nije ni sanjao da se zapleo u nevidljivu mre u la nih pri -jatelja i uhoda. Savetovao je da se najpre pozovu pod oru je svi Izrailjci i da se u odlucujucu borbu stu -pi s velikom. Ahitofel ga je nago -varao da u znak pobede prisvoji carske nalo nice. a on ostade viseci.lukavstvima poslu io se sabota om. granat hrast i zakaci se kosom o granje." Verni sluga Avisaj rece tada caru: "Za to da psuje ovaj mrtvi pas cara gospodara mojega? Idem da mu skinem glavu. koji je u skladu s Davidovim planom uspeo da stekne Avesalomovu milost. i bacajuci se kamenjem poce ga grditi: "Odlazi. Avesalom je u Jerusalimu sazvao vojni savet da pripremi dalji plan akcija. eto te sada u 291 tvom zlu. ali njegovo protivljenje ne naide na odobra -vanje. sine moj!" Jadikovao je tako ceo dan. a kad je prolazio pored grada Vaurima. baci e ga u umsku jamu i zatrpa e kamenjem. a tada bi se severna plemena upla ila i glavom bez obzira napustila Avesaloma. Ali Husaj. Sinova smrt duboko ra -stu i Davida. Joav ga probode kopljem. mogao bi Ahitofelu naneti poraz. Naredio je svom najvernijem savetniku Husaju da se vrati u Jerusalim i da zado -bije Avesalomovo poverenje izdajuci se za Davidovog nepri -jatelja. Taj plan se svideo i Avesalomu i celom ratnom savetu. razbesneli progonitelj vratio se kuci. dobacivao mu je najpogrdnije uvrede i bacao se na njega kamenjem. sine moj. Kad je Avesalom zauzeo preston -icu. Be eci na mazgi. Mazga produ i dalje. a bogate njegove pristalice. p enicom. David je krenuo dalje. je -cmom. iz doma Saulovog. Mahir i Varzelaj. Ahitofel je prozreo tajne namere Husajeve. i on osedla magarca. a sam se ponudio da odmah krene u poteru za Davidom i da ga ubije pre nego to stigne da organizuje otpor. U njegove redove stupilo je i mno tvo mlade i. to ga je tako tedro snabdevao hranom. jer nije hteo pogor avati ionako vec lo e odnose sa severnim plemeni -ma. . plakao je i kukao: "Sine moj Avesa 292 lome. David je is -koristio oklevanje da skupi to vecu vojsku. Sa svih strana sjati e se njegove pristalice da ga na pobednickom povratku prate. glinenim posudem. Uprkos Davidovom naredenju. estoko se usprotivio." Ali David zadr a plahovitog Asaja. tako da ga je telesna garda morala zaklanjati titovi -ma. Posle nekog vremena Avesalom je pre ao Jordan i ulogorio se u Galadu. l pored slabih oru anih snaga kojim raspola e. sine moj. ma -slom. Skrenuo je pa nju na to da je David iskusan vojskovoda. dok se najzad Joav ne naljuti i o tro mu prebaci da su mu. u zemlji Venijaminovoj. Na njegovo prekljinjanje. i Simej. izgleda. iduci brdom. koji je onako te ko poni avao cara za vreme povlacenja. na cije si mesto zacario i predade Gospod carstvo u ruke Avesalomu sinu tvojemu. Tek kad su begunci pre li Jordan. Pokriv i lice. Dok je tako i ao drumom. Po to su ga sve tenici obavestili o savetovanju. Jo uvek voleci pobunjenog sina. krvopijo i zlikovce! Obrati Gospod na tebe sve krvi doma Saulova. jer si krvopija. ja cu te hraniti kod sebe u Jerusalimu". vrati se kuci i u ocajanju se obe -si.

David dovede u red porodicne stvari. da ih obese na vratima Gavaona. Pitanje naslednika prestola po -stajalo je sve osetljivije. Ocajna majka." Zamol samo Davida da povede na svoj dvor njegovog sina Hi -mama. dok najzad u gradu Sunamu ne nado e lepu devojku Avisagu. Zerwn %osidbvs%i a preko dana ga je revnosno i verno dvorila. David se bojao sve veceg nezadovoljstva ljudi i naredio je da se pove ani sahrane. biv i protivnici zahtevali su prvenstvo. kada je pocinjala etva p enice. mogu li raspoznavati dobro i zlo. Hranili su je milosrdni ljudi. Zagrliv i starca. Tela su im bacena u polje div -ljim zverima i pticama grabljivicama. Polja su zamirala na suncanoj ezi. gde su do smrti ivele kao udovice. Ali Saul je prekr io tu zakletvu nastojeci da ih istrebi i da im otme grad. eva se zatvorio sa ustanicima u tvrdavu Avel-Vet-Masu. Deset nalo nica. probode ga macem i ostavi mr -tva nasred puta. Krv mu je bila toliko hla -dna da se ni u postelji nije mogao zagrejati. nalo nice Saulove. ali u dubini du e nikad mu nije opro -stio. a ona je. obukav i alobne haljine. ali Judejci ih o tro odbi e i ne ustupi e ni za korak. nesahranjeni u zemlji. Bila je to stra na sudbina. a ona je stra arila tako od juna. eleci da umiri nezadovoljstvo se -vernih plemena. Medu nesrecnim rtvama nalazila su se i dva sina Resfe. Car im je usli io molbu i sedam potomaka roda Saulovog visilo je na krstu. Stigav i u Jerusalim. David je pozvao preda se preostale Gavaonjane i upitao ih kako mo e da ispravi nepravdu. Uz put nastade prepirka izmedu Izrailjaca i Judejaca oko mesta u pobednickom pohodu. Niko vi e nije su -mnjao da su caru dani izbrojani. da umrem u svom gradu kod groba oca svojega i matere svoje. Joav je stekao toliki ugled da ga David nije smeo kazniti. pa do oktobra. iz plemena Venijaminova. priredio im je pogreb dostojan careva i uz ve -like svecanosti preneo ih u porodicnu grobnicu u Gavaji. Ubrzo se Izrailjci i po drugi put digo e na ustanak pod vodstvom eve. jer mrtvi. prvog meseca ki nog perioda. po to su na krunu racunala dva pre -tendenta: Adonija i Solomon. Mo e li sluga tvoj kusom razli -kovati to ce jesti i to ce piti? Mogu li jo te slu ati glas peva -cima i pevacicama? l za to bi sluga tvoj jo na tegotu caru gospodaru mojemu? Malo ce proci sluga tvoj preko Jordana s carem. sedela nad sinovima sa uporno cu ne ne materinske ljubavi. zatvori u posebnu kucu. ljudi su se sklanjali u hlad.alim. A Varzeiaj mu odgovori: "Koliko ima veka mojega. Zadatak da ugu i pobunu David po -veri Amasi. Slava nesrecne Resfe procula se po celom Izrailju. a odru -bijenu mu glavu u znak predaje prebaci e preko zida. l tada je saznao razlog nesrece. A oni zatra i e da im se preda sedam mu kih potomaka Saulovih. Kad je sreo svoga suparnika. Ljupka Sunamka oz -biljno se prihvatila svoga zadatka: grejala je nocu staroga cara. le -gla je pored dragih tela. Tri godine harala je glad u Izrailju. A jedan od momaka Joavovih odvuce Amasu s puta u polje i pokri ga plastom. David se obratio za savet sve tenicima kako da ubla i gnev Jehovin. ni ta ne osecajuci.nagovarao ga je. sagorevalo cvece i trava. stanovnici grada ubi e ga. zavidljivi Joav liceme -rno ga zagrli u znak pozdrava. gde je le ao Saulov otac Kis. pa su njegove slu -ge odlucile da mu nadu mladu devojku. rtve Avesalomovog nasilja. a za to bi mi car tako naplatio? Neka se sluga tvoj vrati. pla eci dan i noc zveri i ptice. nisu mogli da nadu mira posle smrti. da idem s carem u Jerusalim? Ima mi danas osamdeset godina. DVORSKE INTRIGE. da s njim spava i da mu greje telo. Sada je krv pobijenih Gavaonjana pala na potom -stvo Saulovo. Setio se da i Saulovo telo i njegovih sinova jo le e u zajordanskom gradu Javisu. Tra ili su je po celom Izrailju. Isus Na -vin zakleo se Gavaonjanima da Izrailj nikad na njih nece podici mac. Tako se zavr i druga pobuna severnih plemena protiv hegemonije Jude 293 je. RESFA . Agitin . Adonija. Pozivajuci se na svoju dese -tostruku brojnu prevagu.ANTIGONA IZRAILJA. David prede Jordan i uputi se u Jeru . Poslednjih godina svoga ivota Da -vid je bio vec savim orunuo starac. Da se spasu od uni tenja.

garda od est stotina starih ratnih drugova Davidovih i dva odreda filistejskih najamnika Hereteja i Feleteja. oko samrtnikovog uzglavlja. a ti. da im ka e ko ce esti na presto tvoj. sa prvosve teni -kom Sadokom i prorokom Natanom na celu. dodu e. David pozva Solomona i opomenu ga da uvek verno slu i Jehovi. Sada. Kod izvora Ro -gila priredio je za svoje pristalice veliku gozbu. Muckog ubistva Avesaloma. Zato je nalo io Solomonu da se . kao sin najvo -Ijenije Davidove ene. sva -da i kleveta. Naredi da mu se smesta dovedu njegovi naj -bli i saradnici i izdade im naredenje: "Uzmite sa sobom sluge gospodara svojega. pratila ga je gomila rado -snih stanovnika Jerusalima svirajuci u svirale i uzvikujuci: "Da ivi car Solomon". David je obavezao So -lomona da precisti stare racune s opasnim mocnikom i da mu oduzme ivot. Obecao joj je da ce i on sam malo kasnije doci da posvedoci istinitost njenih reci. svi carski sinovi osim Solomona i mnoge stare ine severnih pleme -na. ali ta zakletva nije obavezivala njegovog naslednika na prestolu. razbuktao se pakao intriga. Vitsaveje. a Adonija potra i utoci te u hramu i grcevito se uhvati za oltar. Inace kad gospodar moj car pocine kod otaca svojih. Podr avala su ga severna pleme -na i uticajna stranka. bio ocev ljubimac. David 29$ se tr e iz nemoci. srebro i drugi gradevinski materijal koji je on pri -premio. u naj -manju ruku preuranjena. Kad se novi pomazanik vracao u dvorac. razbe a e se u svoje gradove. care gospodaru moj.sin. Njegovi izgledi na presto zasnivali su se na tome to je. koja je u stvari bila vojno savetovanje. gospodaru moj care.kom lepotom i voleo rasko . Vest o krunisanju doprla je do zaverenika dok su uveliko pirovali na izvoru Rogilu. Skupu su prisustvovali Joav. Nalo i mu i da u Jerusalimu sagradi hram i da za to upotrebi zlato. Zakleo mu se. ti si se zakleo Gospodom Bogom svojim slu kjinji svojoj: Solomon sin tvoj bice car posle mene. okru en svitom od pedeset dvorskih stra ara. na samrtnom odru. oci su svega Izrailja uprte u tebe." Tako je i bilo. i posadite Solomona sina mojega na moju mazgu i odvedite ga u Gion. Za ivota je David morao racunati na Joava. ciji su celni ljudi bili Joav i prvosve tenik Avijatar. Avenira i Amase i poslednjeg izdajnickog dogovora s Adonijom i Avijatarom. Sve te zlocine glavni vojsko -voda izvr io je neka njeno. Ocekujuci carevu smrt svakoga casa. Nije se mogao pomiriti ni s mi lju da ce ostati neka njen Simej koji ga je za vreme Avesalomove bune drsko sramotio kod grada Vaurima. pa se osecao toliko siguran da je vec i primio carske manire i vozio se gradom rasko nim kolima. jer je stekao toliku moc da ga ni car nije smeo pozvati na odgovornost. setio se svih poni enja koja je do iveo od njega. i on ce sedeti na prestolu mojem. i neka ga onde Sadok sve tenik i Natan prorok poma u za cara nad Izrailjem. Uznemirujuca vest o tom skupu brzo je stigla do dvora. a Solomona sluge tvoje -ga nije pozvao. jer nije hteo pogor avati odnose s pobunjenim severnim plemenima. Nadnev i se nad postelju bolesnoga cara Vitsa -veja mu je rekla: "Gospodaru moj. ude u carevu lo nicu Natan i potvrdi njene reci. kome je dugovao mnoge pobede nad neprijateljima. Osetiv i da mu se bli i kraj. i on ne -ka dode i sedne na presto moj i caruje mesto mene. borba dveju stranaka se pojacavala. i zatrubite u trubu i recite: da ivi car Solomon! Potom se vratite za njim. Adonija se pokloni novom vladaru i pokunjeno se vrati kuci. Ali Solomon se zakle da mu ni dlaka s glave nece pasti ako ne bude vi e kovao zavere. U strahu. i ne zna . jer sam njega odredio da bude vod Izrailju i Judi. Avijatar. isticao se mu . ali u borbi za vlast nijedna strana nije birala sredstva. i pozvao sve sinove careve. Naklao je volo -va i ugojene stoke i ovaca mnogo. U dvor -cu. Optu ba je bila la na. A sada evo Adonija se zacari. Salomon nije bio toliko popularan. ali je iza sebe imao ni ta manje uticajnu stranku. to se vi e carev ivot gasio. Pro -rok Nftan je pohitao do Vitsaveje i navaljivao na nju da odmah obavesti mu a da se Adonija bez njegovog ovla cenja proglasio za cara. da ce mu po tedeti ivot. Uz njega je bila i vojna elita. gospoda -ru moj care. posle tebe. Sada. Adonija je odlucio da na vreme utre sebi put do prestola." Dok je go -vorila. i Avijatara sve tenika i Joava vojvodu. bicemo ja i sin moj Solomon krivi.

.

tenik. Solomon je obecao da ce se po -brinuti da potomstvu vernoga starca zauvek bude obezbeden dobar ivot u Jerusalimu i pocasno mesto za carskim stolom. Na pitan -je ta eli od nje. verni Solomonov privr enik. samo zakonitom caru pripa -dala privilegija nasledivanja harema posle smrti oca. ali se od -mah pokazao kao vladar jake volje i vest diplomata. ali kad doznade o cemu se radi rasrdi se i odlucno odbi. Jednoga dana nekoliko nje -govih robova pobeglo je u filistejski grad Gat. Kad je stupio na presto Solomon je imao samo dvadeset godina. Ne zatra iv i odobrenje da napusti Jerusalim. gde ga je titilo pravo azila. Narocito je eleo da se odu i Varzelaju. Otad je u Izrailju opet bio samo jedan prvosve . Simej je krenuo u poteru za beguncima."Dobro". Uprkos Davidovoj e -lji. jer je. pod za titu cara Ahisa. Protivnici.CAR IZRAILJA l JUDEJE. jer mu ga Gospod dade. Sadok. Solomon mu je dozvolio da sagradi kucu u Jerusalimu i poklonio mu ivot. ne obaziruci se na njegova opravdanja. Ali Simej je bio drzak covek i olako je primio upozorenje. ali je obecala da ce se zauzeti kod sina. Posle cetrdeset godina via -davine. Prineseno je na rtvu paljenicu hiljadu volova. Solomon je oti ao tamo na hodoca ce i uz velicanstvene . jer ti on nece odbiti. Samo ga je uklonio s visokog polo aja i poslao u do ivotno progonstvo u zabaceni gradic Anatot. Adonija." lako se Adonija nije mogao uzdr ati da pono -vo ne^stakne svoje pravo na presto." Vitsaveja je tim zahtevom bila malo iznenadena.krvavo obracuna s drznikom koji se usudio da vreda velicanstvo. Jednoga dana Vitsaveja se zacudi kad on ude u njenu sobu. rece joj s neprikrivenim nezadovoljstvom: "Ti zna da je moje bilo carstvo. odgovori skru eno Adonija. izvukao se i Simej. So -lomon naredi glavnom vojskovodi da ga pogubi. enidba Sunamkom. Solomon primi majku s du nim po tovanjem. Cim se vratio u prestonicu. li eni svakog uticaja. Zato te sada molim za jedno. neka mi da za enu Avisagu Sunamku. koji ga je snabdevao hranom dok se. Tada on otkri cilj svoga dolaska: "Govori caru Solomonu. iveli su u Jerusalimu. U nasledstvo sinu je ostavio dr avu koja se prostirala od Damaska do Egipta i od istocnih krajeva Zajordanije do Sredozemnog mora. PRICA O DVEMA MAJKAMA. mogla bi da mu pru i osnova za obnavljanje spora oko prestola. Joav i Avijatar. Joav je uspeo da se skloni u dvori te hrama. nemoj me odbiti. jednom od Davidovih na -lo nica. Uznemireno upita svog ljutog neprijatelja: "Jesi li dobro do ao?" . Pre -tendenta na presto iznednadi u kuci i izvr i nad njim smrtnu presudu. Cin pomazanja izvr io je prvosve tenik Sadok. Uskoro je u prestonici izvr eno i svecano krunisanje Solomono vo. Razljucen tim zahtevom. David se rastao od ovoga sveta u sedamdesetoj godi -ni ivota. po starom obicaju. i mo da bi dobro pro li da Adonija u svojoj tupoj oholosti nije pocinio pogubnu gre ku. SOLOMON . verni privr enik novoga cara. ali se carstvo prenese i dopade bratu mojemu. Novoimenovani glavni voj -skovoda Venaja dobi naredenje da ubije Adoniju i Joava. Ali Venaja pogazi sveto mesto i probode 297 Btftijsfe fyende------------------------------------------------------------------------ga macem pred Jehovinim oltarom. i da je u mene bio upro oci sav Izrailj da ja budem car. hiljadu ovno -va i hiljadu jaganjaca. koji su racunali na njegovu mladost i nedostatak iskustva. morao kriti po brdima od Avesaloma. Solomon se seti ocevih preporuka i odluci da svr i s vodom neprijateljskog tabora. brzo su se prevarili u ocekivanjima i morali se pritajiti. dobra ena pristade da saslu a molbu. U nekada njoj Saulovoj prestonici Gavajj nalazio se rtvenik koji je u Izrailju smatran za veliku svetinju. severozapadno od prestonice. Podozrevao je da se u Adonijinoj molbi krije ne -ka nova podvala. Solomon je poklonio ivot prvosve teni -ku Avijataru. pod uslovom da bez odobren -ja nikada ne srne napustiti zidine grada. Setio se i prijatelja. napu ten od sveg Izrailja. Oslobodiv i se tako dvaju najopasnijih neprijatelja. eleci da pridobije severna plemena.

.

i porodih se kod nje u istoj kuci. l umre sin ove ene nocas. a on je jahao na magarcu. jer ona le e na nj. A kad ustah ujutru da podojim sina svoje 298 Zenan %psidbvs/(i ga. jer se uverio da pred njego -vom mudro cu niko ne mo e sakriti istinu. ja i ova ena sedimo u istoj kuci. Na celo svakog okruga postavio je svoga namesnika i zapovednika garnizona. Korenite reforme sprovedene su i u vojsci. svega veka Solomo -nova!" Solomon se pokazao ne samo kao vest diplomata. mrtav.svecanosti prineo na rtvu paljenicu hiljadu grla stoke. Najvi e polo aje u administraciji poverio je svojim odanim pristalicama i prijateljima.--------------------------------------------------------------------ni. Zato ga obdari ne samo mudro cu. Orodavanje s egipatskom dinastijom obezbedivalo mu je granice s juga i jacalo politicku moc Izrailja. U tom cilju podelio je dr avu na dvanaest administrativnih okruga. a za sve stanovnike grada prire -di veliku gozbu. ali kad razgledah ujutru. podajte njojzi dete ivo. mladi car postigao je veliki di -plomatski uspeh.MUDRI DR AVNIK. Solomon se vrati u Jerusalim. gospodaru. Poucen lo im iskustvom. Secanje na ta srecna vremena nad ivelo je mnoga pokoljenja. Solomon je nasledio sna nu dr avu. Jehovi se svi -de careva skromnost. tu iteljka isprica caru: "Ah. ne bese moj sin. Na taj nacin. Car ga zamoli da mu da razumno srce. a to. zapo -vednika telesne garde. vec i kao mudar dr avnik. i ra . a nemojte ga ubijati. optu ivale jedna drugu za la . i glavnog poreznika bile su u rukama njegovih najpouzdanijih ljudi. a to. a jedan od docnijih hronicara zapisao je: "l ivljahu Juda i Izrailj bez straha." Car pokaza na enu koja je preklinjala za decji ivot i rece: "Podajte onoj ivo dete. ona mu je mati. David je imao po -verenja samo u pe adiju. vec mu obeca i bogatstvo i slavu kojim ce nadma iti sve careve sveta. SOLOMON . ene su vikale." A druga ena sasvim mirno rece: "Neka ne bude ni meni ni tebi. pa se ma i maca i naredi: "Rasecite ivo dete na dvoje. Pa ustav i u ponoc uze sina mojega iskraj mene." Ota -da se narod izrailjski bojao cara. a svoga sina mrtvoga stavi meni u narucje. Pokoreni i podjarmljeni su -sedni narodi vi e nisu predstavljali opasnost. prinese pred kovcegom zaveta bogate rtve. car je nastojao da ucvrsti svoju vlast i slabljenjem izrailjskih plemena. da bi mogao biti pravedan sudija svojim podanicima. Posle tih svecanosti sede pred gradsku kapiju da sa sudijske stolice re ava sporove svojih podanika. Posle po -bede nad sovskim carem Adarezerom. javi mu se u snu Jehova i rece mu da zatra i to hoce. rasecite ga. Placuci i zaklinjuci se da go -vori istinu. po mesec dana u godi OQO (Bi6Rjsl(e fyende ----------. naredio je da se sva ko -la spale. Njihov spor je bio neobican i te ko se mogao resiti." Tada tu iteljka prestra eno kriknu: "Ah. jer mu je faraon dao svoju kcer za enu i kao miraz prikljucio Izrailju grad Gezer koji je oteo od Filistejaca. a on ce mu elju ispuniti.estile se tako da bi mo da i oci jedna drugoj iskopale da ih ne rastavi e. glavnog vojskovode. Zadr ao je . Osim toga. dvorskog upravitelja. koji su se samo delimicno poklapali sa teritorijom pojedinih plemena. kad slu kinja tvoja spava e. samo nas dve be -jasmo u kuci. kojega ja rodin. Sav radostan. gospodaru. U jed -nom trenutku stado e pred njega dve ene. u miru i blagostanju. pisara i sekretara. Car malo razmisli. nemojte ga ubiti. Kad je oti ao na pocinak. i stavi ga sebi u narucje. Ugovor o prijatelj -stvu koji je Saul sklopio s bogatim tirskim carem Hiramom i da -Ije je ostao na snazi. i bejasmo za -jedno i ne beja e niko drugi s nama u kuci. i podajte polovinu jednoj i polovi -nu drugoj." Optu ena je estoko poricala da je ukrala su -setki dete. svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom. A treci dan posle moga porodaja porodi se i ova ena. du no -sti namesnika. od Dana do Virsaveje. Prvi put od pamtiveka jevre -jska p%mena mogla su bez smetnji da se posvete mirnodo -pskim poslovima. Okru i su morali snabdevati hranom dvor i vojsku redom. a konjima da se podseku puti ta.

Hram je podignut na stenovi -tom brdu Ofel. Solomom je tako nasledio zastarelu vojsku. kamenorezaca. i to samo jednom u godi -ni. Solomon je naredio Adoniramu da oformi radnu vojsku od ezdeset hiljada hanan -skih kulucara. Po raznim izrailjskim gradovima izgradio je konju nice. Ali nije imao plemenitog drveta i ve tih gradevinara. sa rtvenikom u sredini. Na stra nji i oba bocna zida naslanjale su se tri zgrade s prostorijama za sve tenike i poslugu. stena je obzidana tesanim kamenim blokovi -ma koji su spajani olovom. m%ticni simboli moci i slave. stajala je na dva -naest bronzanih volova. odakle su ga izrailjski nosaci prenosili u Jerusalim. blistala je pozlatom. s bogato ukra enim kapite -lima. va -jara i zlatara. ciji je vrh bio odsecen i poravnat. s kojim je bio u prijateljskim odnosima. ukra ena bareljefima heruvima. Ubrzo je sklopljen i ugo -vor. SOLOMON GRADI HRAM. est stotina izrailjskih nadzornika. Solomon se obavezao caru Hiramu da ce za isporuku gradevinskog materijala placati godi nje dvade -set hiljada mera p enice. S obe strane ulaza u predvorje uzdizali su se bronzani stu -bovi visoki preko dvanaest metara. formirao je sna ni konjicki korpus od cetrnaest hiljada bojnih kola. Car Hi -ram je poslao u Izrailj najbolje strucnjake. da sagradi u Jerusalimu hram dostojan velikog monarha. U sredi njoj dvorani nalazio se pozlaceni sto od kedrovine za rtvene hlebove. Lomeci duboko ukorenjene predrasude Izrailjaca prema konjima. Putem koji je vodio do vrha stene ulazilo se u zidine spolja njeg dvori ta. Unutra njost hrama je bila podeljena na tri dela: na predvorje. bronza -na cisterna s vodom za pranje rtvenih ivotinja. ve tak u livenju i obra -di zlata. Unapredio je i vojnu komoru uvodeci kola i konjsku zapregu. U isto vre -me stvorena je u Izrailju vojska radnika primoranih na prisilni rad. dvadeset hiljada vedara vina i dvade -set hiljada merica maslinovog ulja najvi eg kvaliteta. Drvena obloga. Izgradnja hrama trajala je vi e od tri godine. srebra i bronze. okrenutih tri po tri. podeljenih na grupe po deset hiljada. Za ubrzanje sece u libanskim umama. samo trideset jedan metar dug i deset i po metara irok. koje je predvodio cu -veni majstor umetnickog zanata Hiram. sedamdeset hiljada radilo je u kamenolomima po jordanskim brdima. Njihovim radom upravljalo je tri hiljade i 300 Zerum %psidbvs/<i. rasla je moc Izrailja. palmi i cvetova. a sedamdeset hiljada prenosilo na plecima ogromne blokove tesanog kamena na gra -dili te u Jerusalimu. koje je uvek vrveio od itelja Jerusalima i hodocasnika iz celog Hanana. Ta ogromna zdela. Da bi se obe -zbedio veci prostor. ispod . Kroz re etkaste prozore. Sve tri prostorije zasenjivale su bogatstvom ukrasa. Zato se obratio za pomoc lirskom caru Hiramu. Drugi zid opasivao je unutra nje dvori te. Svaka od tih grupa odlazila je redom na tri meseca u Tir. Brojala je sto i cetrdeset hiljada mu karaca. zlatni oltar za kadenje. da poma e Fe -nicanima u seci i tovarenju drveta na morske splavove. Na dvori tu je bilo i deset bronzanih kanti na tockovima za razno enje vode. a podovi nacinjeni od uglacanih cempresovih dasaka. gde je u tajanstvenom mraku pocivao kovceg zaveta. koja nije odgovarala potrebama vre -mena. Fenicki car slao je kedrovo i cempresovo drvo morskim pu -tem do Jafe. koju je Hiram izlio u jordanskim brdima. na ko -me je gorela vecna vatra.samo stotinu kola sa zapregama za potrebe dvora. Sacinjavali su je iskljucivo podjarmljeni Hananci. de -set zlatnih svecnjaka i mno tvo drugih ritualnih predmeta od zla -ta. Hram nije bio velik. mesto verskih obreda. Prag "svetinje nad svetinjama" mogli su prekoraciti samo sve tenici. na cetiri strane sveta. izmedu ostalih i u Megidonu. gde je smestio najvecu jedinicu nove konjice. Zahvaljujuci svim tim me -rama. Cetvrte godine svoje via -davine Solomon je odlucio da ispuni poslednju ocevu elju. Malo dalje se nalazilo "more". na glavno mesto verskih obreda i na "svetinju nad svetinjama". malu prostoriju bez prozora. Obaveza isporuke hrane i slame za konje padala je redom na pojedine dr avne okruge. Tavanice i zidovi bili su oblo eni kedrovi -nom. a Solomon se procuo kao mudrac.

.

sva zemlja se veselila i pirovala za bogatim trpezama. uzvisite se vrata vecna! Ide car slave. Sred dima i otu nog mirisa nagorelog mesa.. izgovorio gromkim glasom: Zenon 9(asufovsl<i Gospod je rekao da ce nastavati u mraku. A kad se spustio vezeni zaslon. Nad njim su bdele dve ogromne figure heruvi . .samog svoda. prinosili sveti hleb na rtvu i bdeli nad plamiccima sve -cnjaka da se nikad ne ugase. sve teni -ci u belim lanenim odorama. u unutra njem dvori tu odvijala se svecanost osvecenja hrama i preno enja kovcega zaveta. U toj dvorani sve tenici su palili mirise na oltaru. a ostali su se morali zadovoljiti du nostima nadzornika. dvadeset i cetvorica dobila su sve tenicka zvan -ja. a sa strane dopirala do zidova tog najsvetijeg mesta. Na -stupio je cetrnaestodnevni praznik. Gospod silan u boju. Iza tog zaslona pocivao je u mraku kovceg zaveta. nikoga vi e nije smeo vide -ti osim prvosve tenika. Za tronom je bilo postrojeno pet stotina vojnika njegove telesne ga -rde. Solomon nije prestao da gradi Jehovin hram. izvezenim u zlatu. U dvori tu se pojavio kovceg zaveta. Pitanja i odgovori ponavljali su se sve dok zlatni kovceg nije unesen u najsvetiji deo hrama. Dvokrilna vrata. sa titovima od suvog zlata. Solomon je ustao s trona i u nadahnucu podigav i ruke k nebu. u skerletnom. kome je pri -padao Sadok. kantori su zapevali himnu. Nije bilo coveka u Izrailju koji se nije prikljucio tom velicanstve -nom slavlju a da nije dao bar jednog vola ili ovcu. Nad nepreglednom masom vernika vladala je duboka ti ina.ena figurama heruvima.enjem tolikog mno tva rtava paljenica da se nisu mogle pre -brojati. uz pratnju harfi i cimbala. Od trideset i est hiljada Levita.. BOGATSTVO SOLOMONOVO. Potomstvu Aronovom. mesto da u njemu nastava do veka. Cim je gradnja hrama bila za -vr ena. Solomon je ucutao. Zaslepljeni nje -govim zlatnim bljeskom. ali je ulaz zakla -njao laneni zaslon purpurne i ljubicaste boje s heruvimima. kao da se zadubio u odjek svojih reci. najednom su odjeknuli prodorni zvuci truba. Dok se u prostranom spolja njem dvori tu tiskalo mno tvo izrailjskog naroda. harfisti. pevaci. cija je sadr ina docnije u la u Psalam 24: Vrata! Uzvisite vrhove svoje. . cimbalisti i sto dvadeset sve tenika-trubaca. bogato vezenom plastu. _______ 301 'Bmijsf(e ugenae------------------------------------------------------------------------ma od maslinovog drveta. Solomon. Za to vreme prineseno je na r -tvu dvadeset i dve hiljade volova i sto i dvadeset hiljada ovaca. pocela je velika svecanost preno enja kovcega zaveta. dvorski dostojanstvenici. Ra . pal -mama i cvetovima. Zatim je jedan deo hora nastavio sledecu strofu: Ko je taj car slave? A silni. u kome su se nalazile dve kamene ploce Mojsijeve. pod za titu krilatih heruvi -ma.. da ojaca odbrambenu moc zemlje i da napravi carsko sedi te dostojno velike dr ave. prodirala je pri -gu ena svetlost. sudija i pevaca. priznato je iskljucivo pravo na cin prvosve teni -ka. ukra . Svecanost je otpocela prino . . cu -vara. sa zlatnim carskim vencem na glavi. pun zanosa i radosti odgovor drugog dela hora zvucao je: Gospod krepak i silan. Sledecih trinaest godina svoje vladavine posvetio se ivoj gradevinskoj delatnosti. sedeo je na bronzanom reljefom ukra enom tronu. Oko bronzanog rtvenika poredale su se stare ine izrailjskih plemena. Pitanje sve tenickog stale a resio je David. svi su u usredsredenom zanosu slu ali glas svoga cara. a zatim se predano molio Jehovi da i dalje bdi nad Izrailjem. bila su uvek otvorena. Sazidah dom tebi za stan. "Svetinja nad svetinjama" bila je odvojena zidom od pozlacene kedrovine. koji su visoko na plecima nosili Leviti. . pisara. prevucene debelim slojem zlata..irena krila dodirivala su im se u_ sredini.

.

A iz Egipta je dovozio bojna kola. Vet-Oron i Valat. U svim tim tvrdavama bile su pripravne konji -cke i pe adijske posade. car je re avao sporove i primao izaslanike stranih vladara. Ali ne htedoh verovati . crne oci. nije mogla doci sebi od cudenja i odu evljeno mu je rekla: "Isti -na je to sam cula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i mudrosti tvojoj. Pravo carsko sedi te ima -lo je dva krila. Dug karavan kamila. CARICA SAVSKA. U jednom je iveo Solomon sa svojim haremom. za rezide -nciju gorde egipatske princeze i njene raznolike svite. koja se ljuljala na kamili kao brod na morskim talasima. Pored poreza u naturi koji su placali Izrailjci. Zato je odlucila da ode u Je -rusalim da upozna velikog monarha i da se svojim ocima uveri koliko ima istine u tim glasinama. Na severu je opasao jakim zidovima i ku -lama gradove Asor i Megidon. Za sku -pove l velike dr avne praznike slu io je "dom iz ume Liban -ske". koja se dobijala iz obli njih rudnika i to -pila u pecima. U za -menu za bakarnu rudu. Izrailjce more nije privlacilo i nimalo se nisu razumevali u brodogradnju i moreplovstvo.__________________________303 <Biblijst<e legende------------------------------------------------------------------------Egiptu. Kao paun pokazao je pred caricom svu svoju mudrost. sandalovo drvo. zabradene ene i bogate darove: zlato. Dopro je i do carice dalekog carstva Savskog. pozlaceni tron od slonovace i mno tvo zlatnog posuda. Solomon je cekao caricu u pre -stonoj dvorani. koje su pla -mtele tajanstvenom arom. Tirski car oti ao je da ih vidi i zakljucio da u razmeni nije dobro pro ao. U cilju za tite gra -nica i glavnih trgovackih puteva. Ali svi ti dohoci nisu bili dovoljni da se nadoknadi rasipni tvo u gradenju i naoru anju i preterana rasko na carskom dvoru.. i razmenjivao ih za drugu robu sa susednim narodi -ma. srebro. So -lomon je od Hirama pozajmio sto i dvadeset talenata zlata i dao mu u zalog dvadeset galilejskih gradova. Kod rta Akabskog zaliva sagradio je luku Esion-Gaver. dvorske dostojanstvenike. da bine. carine i vazalski danak donosili su mu sumu od 666 talenata (22 825 kilograma) zlata godi nje. . sa svodom od cetrdeset i pet stubova od libanskog kedra. sav u skerletu i zlatu. odakle je svake tri godine njegova flota plovila u tajanstvenu zemlju Ofir. zavese od raznobojnog veza. divio se crnpurastom licu ne nih crta. vozio je stra ne pustinjske ratnike. Solomon se pokazao i kao sposoban trgovac i razvio je ive trgovacke veze sa susednim dr avama. Ca -rica je sedela u zaslonjenoj nosiljci. Tu se na postolju uzdizao tron od slonovace. Car je naredio da mu se u dvorcu napravi stepeni te od sandalovine. Kad je ugledao egzoticnu enu skocio je s trona i otrcao da je pozdravi. Velike izdatke za naoru anje. a drugo je bilo sagradeno na izriciti zahtev faraona. slonovacu. drago kamenje i mirisna ulja. . Prihvatio se i veoma unosne pomorske trgovine. odaje oblo ene kedrovinom. Carica se uverila u mudrost i bogat -stvo Solomonovo. jer je zbog preterano velikih poreza u gradovima vladalo siroma tvo. Satima je razgovarao s njom o svemu to ga je pitala i davao joj dragocene savete o ve tini upravljanja dr avom. bogato ukra en pozlatom. zagledao se u njene velike. U Kilikiji i drugim bli im zemljama kupovao je konje i prodavao ih u Mesopotamiji i . okicene arenim pokrivkama i suvim zlatom. koje su dostojanstveno ko -racale. poznata po dobrom kvalitetu. Kad je razgledala neverovatnu rasko njego -voga dvora. rasko i otmenost. Vatrenim pogle -dom obuhvatio je njene fine obline. Zato se obratio za pomoc caru Hiramu. prostrana dvorana. Glas o mudrosti Solomonovoj i rasko -si njegovog dvorca proneo se po celom svetu. majmune i paunove. Solomon je utvrdivao gradove i dizao nove tvrdave.Carski kompleks naslanjao se neposredno na unutra nje dvori -ste hrama i sastojao se od tri zgrade. a u srednjem delu zemlje Gezer. . Njen ulazak u Jerusalim bio je velicanstven. njegove lade prevozile su skupocenu robu: zlato. U "tremu sudskom". gradnju i luksuzne predmete Solomon je pokrivao dohocima koji su mu neprestano priticali iz najrazlicitijih izvora.

.

a pod uticajem proroka Ahije. tvoja mu -drost i dobrota nadvisuje glas koji sam slu ala. na cijem je celu bio Adad. biv i vojskovoda Adarezara. Bilo je u njemu ena svakojakih rasa i religija: Egipcanki. Solomon je neprestano povecavao svoj harem. koji je svoj uspon dugovao Solomonu. U pogodnom trenutka napao je na Da -mask. Dala mu je izmedu ostalog sto i dvade -set talenata zlata. Bio je sa severa. to je car sve vi e stario i pasivno se prepu tao uticaju svojih miljenica. Amonki. a po brdima podizao hramove Astarti. jer se poceo pribojavati snage Izrailja. ni pola mi nije kazano. podr avajuci njegove nepri -jateljeS Solomonu je zadao udarac i Rezon. Faraon mu je pru io utoci te. Prinosio im je rtve cak i u dvori tu Jehovinog hrama. pa je odlucio da ga po svaku cenu oslabi. Molohu i moavskom bogu Hemosu. pa je odlucio da ga po svaku cenu oslabi. 304 Zenon 3(psicfovs%i nije mogla doci sebi od cudenja i odu evljeno mu je rekla: "Isti -na je to sam cula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i mudrosti tvojoj. Po uzoru na druge vladare. Problem je bio u tome. Ali je Adad pretrpeo poraz i sklonio se u Egipat. dobio za titu fyende 305 faraona. Fenicanki i Hetitki. i cak mu dao svoju kci za enu. podr avajuci njegove nepri -jatelje* Solomonu je zadao udarac i Rezon. Fenicanki i Hetitki. i cak mu dao svoju kci za enu. cara savskoga." Na rastanku bogato ga je darivala. SOLOMONOV HAREM l TUÐI BOGOVI. Na njihov nagovor zaveo je u Jerusalimu kult tudih bogova. U pogodnom . Balu. Ali najgore je bilo sve vece nezadovoljstvo deset severnih plemena. Moa -vki. predstavnika stranke neprijateljski raspolo ene prema Solomonu. razbio tamo nju izrailjsku posadu i proglasio se za cara. Ali je Adad pretrpeo poraz i sklonio se u Egipat. Videci sve vecu bedu svojih su -narodnika. tvoja mu -drost i dobrota nadvisuje glas koji sam slu ala. SOLOMONOV HAREM l TUÐI BOGOVI. Ali ubrzo je pretrpeo poraz i pobegao u Egipat. a po brdima podizao hramove Astarti. a gle. Molohu i moavskom bogu Hemosu. Poreska opterecenja. na cijem je celu bio Adad. Ali ne htedoh verovati to se govora e dokle ne dodem i vidim svojim ocima. jer se u svojoj starackoj nemoci nije mogao odva iti da oru jem ugu i pobunu. biv i vojskovoda Adarezara. Solomon je neprestano povecavao svoj harem. a on joj je uzvratio ne manje vrednim darovi -ma. a on joj je uzvratio ne manje vrednim darovi -ma. prisilni rad i ponovno budenje osecanja zavisti prema Judeji doveli su najzad do izbi -janja ustanka. Prvi znak nemira bio je ustanak u Edomu. Edomki. Edomki. koji ga je docekao oberucke kao buduce orude za ra -zbijanje jedinstva Izrailja. to je car sve vi e stario i pasivno se prepu tao uticaju svojih miljenica. Balu. Tamo je. Bilo je u njemu ena svakojakih rasa i religija: Egipcanki. Dala mu je izmedu ostalog sto i dvade -set talenata zlata." Na rastanku bogato ga je darivala. Moa -vki. Po uzoru na druge vladare. od koga se odmetnuo i dugo predvo -dio razbojnicku bandu. cara savskoga. Vinovnik tih nemira bio je Jerovoam. dakle iz plemena Jefremovog. Tako je Solomon izgubio Siriju. Otada je Damask neprestanim napadima i gerilskim ratom ugro avao severne gra -nice Izrailja. ni pola mi nije kazano. Na njihov nagovor zaveo je u Jerusalimu kult tudih bogova. Tada se Jehova razgnevio na Solomona i odlu -cio da mu carstvo podeli na dve nezavisne dr ave. Prvi znak nemira bio je ustanak u Edomu. Na presto je stupio njegov sin Rovoam. Prinosio im je rtve cak i u dvori tu Jehovinog hrama. ubirac po -reza. Solomon je umro posle cetrdeset god -ina vladavine i sahranjen je u Jerusalimu. a gle.to se govora e dokle ne dodem i vidim svojim ocima. latio se oru ja i pozvao narod na ustanak. jer se poceo pribojavati snage Izrailja. kao i Adad. potomak tamo njeg carskog roda. Problem je bio u tome. Faraon mu je pru io utoci te. za koje je bio vezan. Tada se Jehova razgnevio na Solomona i odlu -cio da mu carstvo podeli na dve nezavisne dr ave. Amonki. od koga se odmetnuo i dugo predvo -dio razbojnicku bandu. potomak tamo njeg carskog roda.

.

Po prirodi stvari. 306 ISTINA l LEGENDA O OSNIVACIMA IZRAILJSKE MONARHIJE Najsjajnije razdoblje u istoriji Izrailja obuhvata godine od 1040-932. Videci sve vecu bedu svojih su -narodnika. O vremenu nastanka tih knjiga medu biblistima postoje razlicita mi ljenja. Knjige Dnevnika morale su da nastanu u drugoj polovini IV veka pre na e ere. U svakom slucaju jedno je sigurno: konacna redakcija je delo sve tenika-kopista koji su bili pod uticajem verskih reformi judejskog cara Ohozije (640-609. ende veza careva bila je slu enje Jehovi i podredivanje njegovim pr -vosve tenicima. Kako je to samo delic vremena u istoriji Izrailja! Epoha ujedinjenog carstva pada u vreme vladavine tri izrailjska cara: Sa-ula (10401012 .). Bio je sa severa. na primer. dvema Knjigama o Carevima i dvema Knjigama Dnevnika koje se javljaju i pod nazivom "Pa-ralipomenon" ("izostavljene. Neke njegove zlocine nastojali su da ubla e tako to su ih pred -stavljali kao sticaj slucajnih okolnosti. kao i Adad. Pisanje istorije te epohe ukorenjene u usmenom preda -nju pocelo je. godine pre na e ere. razbio tamo nju izrailjsku posadu i proglasio se za cara. Poreska opterecenja. dobio za titu legende JO faraona. koji ga je docekao oberucke kao buduce orude za ra -zbijanje jedinstva Izrailja. Godine 932. Dugo se smatralo da su Solomon i proroci Gad i Natan autori Knjiga Samuilovih.). pre na e ere. Na presto je stupio njegov sin Rovoam.) i Solomona (972. Davida (1012-972. Tako je Solomon izgubio Siriju. odnosno ne to vi e od sto godina. Ocena njihovog delovanja zavisila je od toga u kolikoj su meri taj postulat izvr avali. dakle iz plemena Jefremovog. za koje je bio vezan. jer su grcki prevodioci pogre no smatrali da Knjige Dnevnika sadr e podatke izostavljene u prethodnim knjigama. u ne -kim slucajevima tek posle nekoliko stotina godina. Tamo je. najveceg proroka posle Mojsija i osnivaca monarhije. Ali ubrzo je pretrpeo poraz i pobegao u Egipat. Skoro sve to znamo o toj epohi dugujemo iskljucivo Bibliji. Ali su prema Davidu. Ali i pored toga treba reci da one sadr e mno tvo podataka koji se mogu prihvatiti kao istorijski tacni. Otada je Damask neprestanim napadima i gerilskim ratom ugro avao severne gra -nice Izrailja. Ali najgore je bilo sve vece nezadovoljstvo deset severnih plemena. Vinovnik tih nemira bio je Jerovoam. Tako je. latio se oru ja i pozvao narod na ustanak. dok su druge opravdavali verskim razlozima. Prema tim postavkama prva oba( y. predstavnika stranke neprijateljski raspolo ene prema Solomonu. posle dugog vremena. Kao to pokazuju mnogi aramejski uticaji u jeziku teksta. To se narocito odnosi na . jer se u svojoj starackoj nemoci nije mogao odva iti da oru jem ugu i pobunu. ubirac po -reza. to razdoblje ne prelazi vek i po. koji je svoj uspon dugovao Solomonu. s malim izuzecima. Talmud i nekoliko biblista smatraju da je autor Knjiga o Carevima bio Jeremija. to je moralo nepovoljno da utice na verodostojnost pome -nutih biblijskih knjiga. tacnije receno: dlema Knjigama Samuilovim. a pod uticajem proroka Ahije. Solomon je umro posle cetrdeset god -ina vladavine i sahranjen je u Jerusalimu. Tome u prilog govori izrazito izra ena tendencija vrednovanja istorijskih dogadaja u teokratskom duhu.trenutka napao je na Da -mask. nastupa otcepljenje deset severnih plemena i nastaju dve suprostavljene dr ave: Izrailj i Judeja. Ako tome dodamo uspe nu vladavinu Samuila. bili bezgranicno popustljivi.). njihovom vernom poslu niku. prisilni rad i ponovno budenje osecanja zavisti prema Judeji doveli su najzad do izbi -janja ustanka. propu tene stvari").932. sedam direktnih potoma -ka Saulovih David navodno morao da pobije na izricitu elju Je -hovinu. Saul je u ao u o tar sukob s prvosve tenikom Samuilom i zato nije u ivao naklonost u ocima redaktora.

.

koje je bilo u . Iliju su. dakle imaju sve odlike autenticnih zapisa. Po svoj prilici.nje politicke prilike.dogadaje koji su opisani upadljivo reali -sticki. Tako je nekako spontano nastala dominacija Jefremovog plemena. koji ne slu e na cast takvim narodnim junacima kao tu su David i Solomon. Ali Ilije je bio vec suvi e star da se tome suprotstavi. Kakva je sudbina zadesila Silom? Maglovit odgovor na 309 to pitanje nalazimo u Knjizi proroka Jeremije. iz mno tva legendi. dakle nije mu pretio neprijetelj. Katastrofa njegove porodice i gubitak kovcega zaveta mo da bi istovremeno oznacili nepovratni pad teokratije. Silom. to je bio sredi nji deo zemlje. razuzdanosti i pokvarenost odbijale su na -rod od postojecih politickih odnosa i postale ozbiljna opasnost za njegove namere. Sem toga. U dvanaestom sti -hu sedmog poglavlja doslovno citamo: "Nego idite sada na moje mesto. Ilije je to shva -tio i zato se zalagao da polo aj prvosve tenika i sudije postane nasledan u njegovoj porodici. Na kraju. Stekli su kontrolu nad sredi njim delom zemlje i u mnoge izrailjske gradove smestili svoje posade. sa slikovitim i dramaticnim pojedinostima. Ta -kvo stanje trajalo je bezmalo dvadeset godina. po to su bile i suvi e dobro poznate u Izrailju. Njihova nadmenost.to su dogadaji koji se sigurno nisu izbrisali iz secanja jevrejskih pokoljenja. Medutim. palo je pod vlast Filistejaca i zbog toga ne -ko vreme nije imalo nikakvu politicku ulogu. istoku i jugu morala ocajnicki braniti od pritisaka susednih naroda. Pa ljiv citalac zacudice se to Ilijev naslednik Samuilo nije ostao u svetom gradu. to je omogucilo da se delimicno rekonstrui e slika te epohe izrailjske istorije. u svakom pogledu odgovarale unutra . to je dovelo do privremene koncentracije svetovne i verske vlasti u rukama prvosve tenika Ilija. uostalom. koje se odavno nadmetalo s plemenom Jefremovim o prevlast u Izrailju. dok su se plemena koja su ivela na severu. vec se seli za stalno u Ramu. Izuzetno je va na i cinjenica to redaktori Biblije ni jed -nom recju ne pominju sudbinu tada nje izrailjske prestonice. Ali planove su mu pokvarili sinovi. gde se nalazio Mojsijev ator i kovceg zaveta. nisu ni mogli da precute te ne ba pozitivne cinjenice. takva koncepcija bila je potpuno strana ljudima tog vreme -na. Prvi put posle Mojsijeve smrti ostvario se davna nji san jehovista: izrailjski narod dobio je teokratske dru tveno uredenje. Knjige Samuilove potpuno precutkuju vojne i politicke po -sledice poraza kod Afeka. iz pomena razbacanih po drugim biblijskim knjigama mo e se zakljuciti da su Filistejci po -bedu iskoristili do kraja. Prva Knjiga Samuilova pocinje kratkim. Verska prestonica Izrailja. da je nije podr ao prorok Samuilo. mogla se izdvojiti pregr t bitnih cinjenica. koji je zahvaljujuci velikoj pobo no -sti zadobio poverenje svih izrailjskih plemena. Vec sama cinjenica to redaktori Biblije nisu precutali niz postupaka i zlocina. Istrebljenje Saulovog roda ili Solomonovo idolopoklonstvo u Jerusalimu . Koliko ima istine u opisu te tragicne licnosti? Verovatno nece biti su -vi e slobodna pretpostavka ako ka emo da je zaista postojao ^ m 308 prvosve tenik s tim imenom. sve do trenutka kad je car Saul stupio na istorijsku pozornicu. uverljivo pokazuje da su se oni oslanjali na neke autenticne istorijske izvore. veoma brojnog i uticajnog. Ju -dino pleme. Nisu se ocigledno rukovodili idejom nepristrasnog istorijskog objektiviz -ma. ali veoma drama -ticnim ivotopisom prvosve tenika Ilija i njegovih sinova. Si -loma. nalazila se na teritoriji plemena Jefremovog. Ali poredak koji se zasniva na moralnom ugledu samo jednog coveka nije mogao racunati da ce dugo trajati. mitova i narodnih preda -nja kao i iz nedoslednosti koje su proistekle zbog nekritickog spajanja cesto oprecnih izvora.

.

zato to su se neki od njih odva ili da zavire u kovceg zaveta. mogli bismo ne -voljno da pristanemo na teoriju da je sujeverne Filistejce. Neki istra ivaci dopu taju mogucnost da su Izrailjci ukrali kovceg zaveta iz Dagonovog hrama. Za redaktore Biblije bio je to. dvadeset i dva kilometra ju no od Sihema. i vidite ta sam mu ucinio za zlocu naroda svojega Izrailja. Tu je do lo do borbe u kojoj je izginuo pomenuti broj izrailjskih vojnika. Kovceg je ipak bio spa en i sklonjen u KirijatJarim. neprijateljskih 310 bogova. Ali ta teorija. Na jednom brdu utvrdeno je cak i mesto gde se po svoj prilici nalazio sveti ator s Jehovinim rtvenikom i kovcegom zaveta. utvrditi koliko istine ima u toj hipotezi o gradanskom ratu. Jasno je da je to verzija fanatizovanih jehovista. suvi e lici na le -gendu. ima jednu slabu stranu: pitamo se za to su onda redaktori Biblije izginule brani -telje kovcega prikazali kao bogohulnike koje je Jehova kaznio smrcu. Zata kali su ga na veoma vest nacin. za koji je utvrdeno da potice iz XI veka pre na e ere. danska ekspedicija otkrila je razvaline grada Siloma. Na taj nacin moglo se nepobitno utvrditi da je Silom pao u ruke filistejskih osvajaca. morala je da se zasniva na nekom istinitom stra nom dogadaju koji se duboko usadio u se -canje pokoljenja. najvrednija narodna svetinja Izrailja." Kao dopuna tog podatka mogu poslu iti reci iz devetog stiha dvade -set estoga poglavlja: "Ovaj ce dom biti kao Silom. za to ga su se onda posle sedam meseci otresli? Niko razuman nece poverovati u pricu o kipu boga Dragona. stavljajuci glavni akcent na trijumfalni pohod kovcega zaveta po filistejskim gradovima. Ta propast se tako duboko urezala u seca -nje naroda da je prorok Jeremija i posle cetiri stotine godina navodi kao primer gneva bo jeg. u to isto vreme pogodila neka epidemi -ja. Filistejci su krenuli za njima u poteru i stigli ih u Vet-Semesu. uop te ne znaci da nisu verovali u postojanje i magicnu moc tudih. naravno. U toj prici nalazi se jedna epizoda koja pada u oci svo -jom zagonetno cu. O tom zagonetnom dogadaju iznete su mnoge pretpo -stavke koje je trebalo da ga objasne. Ako su ga Filistejci zaista prigrabili. nadeni jasni tragovi po ara i nasilnog uni tenja. . i ovaj ce grad opusteti. Zato u prici o cudnoj sudbini kovcega zaveta mo da postoji neko zrno istine. Otud poticu i negativni pomeni o njima u biblijskom zapisu.Silomu. da bi se mogao pomenuti. za kaznu to su odbili da ucestvuju u ratu protiv Filistejaca. ali pada u oci cudno pona anje stanovnika Vet-Semesa koji za vreme te kih borbi s Filistejcima sasvim mirno anju pse -nicu kao da ih se rat za odbranu nezavisnosti i kovcega zave -ta uop te ne tice. suvi e neprijatan i suvi e nepovoljan dogadaj po sve ." Ovi citati ne ostavljaju nikakvu sumnju da su Silom sra -vnili sa zemljom Filistejci i jednostavno je prestao da postoji kao Izrailjska prestonica. gde namestih ime svoje ispocetka. Ali ta se dogodilo s kovcegom zaveta? Sve to o nje -govoj sudbini doznajemo je suvi e fantasticno.tenike.. U godinama 1926-1929. Postoji i druga hipoteza po kojoj kovceg zaveta nikad nije ni pao u ruke Filistejaca i da je odmah posle poraza kod Afeka prenet u Kirijat-Jarim. Ali ka -ko pokazuje ogroman broj rtava. To to su slavili svoje sopstvene plemenske bogove. da bi se u to moglo poverovati. pomenutih u Bibliji. ocevidno.. pa su tu nesrecu pripisali gnevnom izrailjskom bogu koga su dr ali u ropstvu. U Vet-Semesu Jehova je kaznio smrcu ra -vno pedeset hiljada i sedamdeset Izrailjaca. Kao nepobitna cinjenica mo e se prihvatiti i to da je u plamenu nestao i Mojsijev ator. stica -jem slucajnih okolnosti. Po toj verziji krvavi pokolj stanovni -ka Vet-S^nesa izvr ila su druga izrailjska plemena. Nemoguce je. Ali najva nije je bilo to to su na ru evinama grada. To ne bi bilo u suprotnosti s onim to znamo o mentalitetu i religioznim predstavama drevnih naroda. opsednutih praznoverjem. u krajnjem slucaju. Tajnu je konacno objasnila arheologija. ipak.

.

koji je svrgnut za vreme naro -dnog ustanka u gradu Sihemu. kao rivala na presto suprotstavio Davida. Znamo da su se jo u epohi sudija u Izrailju javljale mo -narhisticke struje. Izrailj se povijao pod jarmom Filistejaca. Ali vec u devetom poglavlju javlja se kao lokalni vrac. Cak i ka -tolicka crkva smatra ga za sveca i pretecu Hrista. za koga Saul doznaje tek od svoga sluge.) odnela u Carigrad i uz verske svecanosti polo ila u specijalno za to sagraden mauzolej. ne preostaje nam ni ta drugo nego da primimo zdravo za gotovo ono to u osnovnoj niti ima sve privide istine. Samuilo je toliko ucvrstio svoj uticaj da je postao stva -rni vladar Izrailja. Dakle. sve tenici su nastojali da se iz -bore za teokratske dru tveno uredenje i u zemljama kao to su Sumer. utoliko su blizu istini to se logicki uklapaju u vec poznatu nam sliku dru tvenih odnosa staroga sveta. koje se nalaze u osnovi razgranate biblijske price.) preneo njegove posmrtne ostatke iz Rame u Tursku. Kao i Ilije. Biblija tvrdi da su mu te pla -nove osujetili njegovi nepo teni i potkupljivi sinovi. Te gole cinjenice.Posle nesrecnog Ilija. Proti -vrecnost potice bez sumnje otuda to su redaktori Biblije u je -dnu pricu uneli dva razlicita narodna predanja. n. gde je Saula pomazao za cara. koje je njegov prethodnik tako kompromito -vao. Sukobi koji su se odvijali na tom terenu izmedu svetovne vlasti i sve tenicke hijerarhije. vlast je preuzeo njegov vaspitanik Samuilo. Ali to se nije dogodilo odmah posle poraza kod Afeka. po uzoru na vladare susednih zemalja. jer razloge pada teokratije i uspostavljanja monarhije treba tra iti mnogo dublje. Sveti Jero -nim misli da je car Arkadije (378-408. n. g. bili su prilicno cesta pojava. koji bi. odjednom je spu ten na nivo lokalnog vraca koji za malu nagradu deli savete kako se mo e pronaci zalutala magarica. kao to znamo. Nave cemo jedan primer. Samim tim je ponovo uspostavio teokratske dru tveno uredenje. Posle poraza kod Afeka i za vreme vladavine Samuilove. u tada njim politickim i dru tvenim prilika -ma. zamagljuju istorijsku sliku i znatno umanjuju verodo -stojnost price. Asirija i Egipat. naravno. Danas se ocigledno vi e ne mo e doci do istine. Zahvaljujuci svom moralnom ugledu. cuveni i pobo ni sve tenik. u skladu sa zakonitostima dru tvenih procesa. U to vreme postojala je sna na stranka koja je elela da proglasi sudiju Gedeona za cara. g. jako upro ceno i pre ima karakter poucne price. ponovo zaveo u Izrailju teokratske uredenje. ulagao je napore da cin prvosve tenika i du nost sudije u nje -govoj porodici postanu nasledni. iako je de facto imao vlast i privilegije cara. ne trudeci se da ih logicki usklade. Tek posle mnogo godina reformatorske misije i irenja cistog je -hovizma. a zatim mu. Ali raslo je uverenje da samo voda izuzetnih vojnickih sposobnosti mo e osloboditi na -rod od nasilja. Samuilo je. Dakle. Mo e se pretpostaviti da je ceo skup prica o njegovoj majci. Takvo tuma cenje je. zbog suko -ba oko sve tenickih privilegija. U pocetku price Samu -ilo je u celom Izrailju slavna licnost. To to je odbio da zvanicno primi krunu je uglavnom zato to je uzimao u obzir isto tako jaku opoziciju. Jevreji ubrajaju Samuila u svoje najvece proroke. Jednom recju. sedeo na carskom prestolu. cudotvorni lek protiv . tvorevina narodne ma te. njegovom rodenju.e. Koliko su jo tada bili brojni protivnici monarhije. U tekstu nailazimo na niz podataka koji se medusobno iskljucuju. razgovoru s Jehovom i predskazanji -ma koja se odnose na dom Ilijev. Kako proi -zlazi iz otkopanih dokumenata. Samuilo je nesumnjivo postojao. Skoro je sigurno da je Samuilo bio prvosve tenik i sudija i da je posle Ilijeve smrti i propasti Siloma preneo svoje sedi te u Ramu. odakle ih je zatim njego -va kci Pulherija (405-453.e. govori tragicna sudbina Avimelehova. Ali se s vremenom oko njegove licnosti isplelo toliko legendi da redaktori Biblije vi e ni -su tacno znali koje on bio i u cemu se sastojala njegova dela -tnost.

.

Racunao je da ce se verska i svetovna vlast u njegovoj porodici prenositi sa oca na sina. mnogi Izrailjci naselili su se po gradovima. koji su pru ili podr ku Davidu. u kamenolomima Zajordanije i na jerusalimskim gradili tima. U najgo -rem svetlu predstavljao je opasnosti koje im prete od samovo -Ijnog cara. Sukob se pretvorio u otvorenu borbu. koji je posedovao tri hilja -de ovaca i hiljadu koza. kojima je za porez i dugove oduziman imetak i zemlja. Zato je njegov izbor pao na mladica koji je poti -cao iz najni eg izrailjskog plemena. Setimo se da je Avimeleh do ao na vlast zahvaljujuci podr ci vi ih slojeva sta -novni tva grada Sihema i da ga je svrgla narodna buna. Taj razumni politicki real -izam sticao je sve iri krug pristalica. velepose -dnika. formirao ticenika po svojoj volji. molitvama i pozivi -ma na pokajanje u stvari bespomocan. u najvecoj tajnosti pomazao je Davida za cara. a tu za titu mogao je da ocekuje samo od monarhistickog uredenja. a s podanicima postupa samovoljno. cinovnika. jer Biblija bele i da Saul nije tra io osvetu za ljude koji su pro -tiv njega glasali i hu kali. Kad je na kraju morao da popusti pred njihovim zahtevi -ma. koji je zadr ao jednostavnost obicaja i u slobodnim trenucima bavio se uzgajanjem stoke. uporedo s uverenjem da je prvosve tenik svojim prino enjem rtava. Solomon najzad uspostavlja odnose koji podsecaju na robovski sistem u Egiptu iz doba po -dizanja velikih piramida. a kada to nije dalo nikakav rezultat. Bila su to udru enja verskih zanesenjaka. 314 Da bismo to bolje prikazali pozadinu sukoba. prisiljava desetine hiljada podanika na robovski rad u seci libanskih uma. Tako je nastao sloj bogatih trgovaca. Tu. car-seljak. Ali. kad je Saul naredio da se pobiju sve tenici pri hramu u Novu. David vec ima dvor i harem. vec je usmerio stvari tako da buduci car bude poslu no orude u nje -govim rukama. godine pre na e ere. produbljivala se beda irokih narodnih masa. ali je potajno otpoceo o tru borbu protiv pobunjenog vaspitanika. uop te nije imao nameru da se odrekne fakticke vlasti. Samuilo je osnovao kolu za proroke i u njoj je. koja se u Izrailju prvi put javljaju oko 1000. samim tim odricu i Jehove. Iz razumljivih razloga i Samuilo je bio protivnik monarhi -je. Takav bogata bio je i Naval. pa ga potiskuju s vlasti. porodice koja je bila bez ikakvog uticaja. dok se na kraju nije pretvorila u despoti -zam istocnjackog tipa. odanost jehovizmu i Mojsijevim zakonima. Tom rapolo enju doprinelo je i tada nje stanje klasnih odnosa Posle osvajanja Hanana. Tok izbora u Mispi i Galgalu morao je biti veoma buran. dakle. imamo tipican sukob izmedu svetovne vlasti i sve tenicke hijerarhije koji se cesto srece u istoriji. ulivajuci mu poslu nost prema prvosve teniku. Uporedo sa zao travanjem klasnih razlika rasla je i apsolutna vlast cara. kako se mo e zakljuciti iz biblijskog teksta. takozvanom " kolom proro -ka". Zbog toga su nastali o tri sukobi oko nadle nosti i prvosve tenik se prividno povukao u privatni ivot. kao to znamo. Te eci njegovoj detroniza -ciji. Novi sloj privilegovanih osecao je potrebu da ucvrsti svoj polo aj pod pritiskom obespravljenih sunarodnika. S druge strane. Jo za Samuilovih vremena. S gorcinom je pitao predstav -nike plemena sta je to skrivio.svih nesreca video se samo u ujedinjenju plemena u zajednicku dr avu pod vla cu mocnog monarha. Saul je bio patrijarhalni vladar. pla io ih je da se odbacujuci teokratsku vlast prvosve tenika. imucni slojevi stekli su tako jak politicki uticaj da su uprkos opoziciji mogli izdejstvovati izbor cara. s kojim je David do ao u sukob oko isporuke hrane. u svojim planovima grdno se pre -vario. vojnih zapovednika i naslednih plemenskih sta -re ina. Boja ljivi mladic izrastao je u izvanrednog vodu i energi -cnog vladara koji je brzo postao nezavisan u svojim odlukama. Zahteve za njeno uvodenje smatrao je kao licnu uvredu i po -ra . . moramo se pozabaviti narocitom institucijom.

.

p. slu ili se njihovim vracanjem i davali im milostinju. Kad je eleo da poka e Judejcima da. a kasnije i u Samariji. U Prvoj knjizi Samuilovoj (10.) hodao je po gradu nag. nabi bi bar u pocetnoj fazi nabizma znacilo pre svega vrac. Zbog njih se narod nenaklono odnosio prema njihovom prorockom pozivu. Od njega potice i slovenska rec prorok. vidi_ i iz dva pitanja koja su sebi postavljali stanovnici Gavaje: " ta to bi od sina Kisova? E da li je i Saul medu prorocima?" i "Ko li im je otac?" Kad je David igrajuci i ao ispred kovcega zaveta. u Maloj Aziji. njegova ena Mihala s prezrenjem mu . a pred njima psaltiri i bubnji i svirale i gusle. U nastupu ludila ra -skomadao je dva vola s kojima je orao zemlju.. i kad ude u grad. Na hebrejskom jeziku nazivali su se nabF. hipnoti -sao ga igrama. 19) citamo da je carica Jezavelja izdr avala cetiri stotine i pedeset fenickih proroka. Vetilj. Pretpostavlja se da je prvobitna domovina profetizma bi -la Frigija. u ovom slucaju u ime Boga. Treba uosta -lom podvuci da profetizam slicnog tipa nije bio stran ni drugim narodima. nabi bi bio covek koji nastupa u ime Boga. koji neverovatno pod -secaju na islamske dervi e. nosili specijalne pojaseve i. Ali preovladuje mi ljenje da su ga Izrailjci pozajmili od Hananaca. i sam se upustio u njihove igre i pesme. Astarte i drugih fenickih bo anstava. i oni ce prorokovati. kao i der -vi i. nekoliko veko -va bile su u Hananu svakodnevni prizor. kad se tamo pojavio u poteri za Davidom. <Bi6Cijsl@ fyerufe -------Prvoj Knjizi o Carevima (18. 5) citamo: ". Saul je kod Gavaje sreo grupu proro -ka i ocaran njihovim ekstaticno-freneticnim postupcima. Po njihovom tumacenju. cine te ki greh preljube. Rama. odakle je prenet u Fenikiju i Hanan. Nabizam je u Izrailju ponekad dobijao neverovatne obli -ke. vec i na samobice -vanju i povredivanju tela raznim spravama za mucejije.e. Treci put mu se to dogodilo u Rami.n. Prema tom tumacenju. Ti izrailjski proroci oblacili su se u odecu od grubog platna. Ali. ifeli od milostinje. Njihova verska delatnost nije se zasni -vala samo na pesmama. Ali s vremenom su se tim po -bo nim ljudima prikljucivale razne vrste arlatana. Herodot pi e o nadahnutim ljudima koji su i li po Gr -ckoj i prorokovali u heksametrima. s kultom Ba -la. p. cak ga je i prezirao. upra njavajuci idolo -poklonstvo. onaj koji prorice buducnost.n. Drugi put je u takvo stanje za -nosa pao na vest o opsadi grada Javisa. sre ce te gomila proroka slazeci s gore. Verski zanesenjaci bili su i Samuilo. Gomile proroka.Prete no su osnivana u blizini znacajnih svetili ta. Setimo se samo orgijasticnih misterija u cast Apolona i Dionisa. To se.) tri godine iveo je s bludnicom i udatom enom. da gradane Jerusalima upozori da ce Jehova na slican nacin njihov gre ni grad ogoli -ti i osiroma iti. izmedu ostalog. igrama i vracanju. u Bibliji po -znati kao "la ni proroci". Cinjenica to tako relativno kasno stupaju na scenu izrailjskog verskog ivota ima svoje obja njenje. Vra -cajuci se kuci iz Rame. Prorok Isaija (VIII v. prorok Osija (VII v. Njegovo poreklo je jo uvek otvoreni problem. koje tako lutaju zemljom." Ta neobicno sugestivna scena govori da su se po zemlji vukle gomile verskih fanatika i mistika.. to znaci govoriti u necije ime. kao to su Gavaja. U svim jezicima prihvaceno je to znacenje. Saul i David. pesmom i kricima i uvukao ga u svoje orgija -sticno kolo.e. Bez sumnje to je dokaz da taj kolektivni orgijasticno-ekstaticni profetizam nije izvorna jevrejska pojava. U susret mu je iza ao Samuilo na celu svojih proroka. U *U Septuaginti naziv nabi preveden je na grcki kao profetes. Izrailjci su se prema njima odnosili sa sujevernim po tovanjem. neki pisci Rimokatolicke crkve povezuju rec nabi sa grckom recju pro-femi.

.

o kojima govori Bi -blija. Ru evine su dostizale visinu preko dvadeset i tri metra i imale su osamnaest kulturnih sloje -va. Silom prilika ta evolucija je morala da dovede do nestan -ka primitivnih oblika kolektivnog profetizma. i prica o Davidu je skup narodnih predanja koja su vekovima kru ila po Izrailju. Proroci vi eg reda. cija su pisma sacuvana u Bibliji. Mudrac i narodni ucitelj Amos odlucno je poricao da je bio pro rok. To nam dozvoljava da pretpostavimo s velikom vero -vatnocom da je David razorio Vet-San u znak odmazde zbog obe ca cenja posmrtnih ostataka svog prethodnika na prestolu. predstavlja velik i uzbudljiv do -gadaj. dok je na kraju. koji su biblijski pripovedaci sasvim precutali. U ru evinama je pronadena zacudujuca kolicina bronzanih kopalja i kamenova za pracke. ru evine Gavaje. nisu imali niceg zajednickog s vracevima koji su lutali zemljom. Zato ot -krivanje cak i najskromnijeg materijalnog dokaza koji bi u izves -noj meri potvrdio biblijsku pricu. dakle u izvesnoj meri od njega i proisticu. Ali ni oni se na sceni izrailjske istorije nisu pojavili kao deus ex machine. Vredi navesti neke primere da bismo pokazali na kakve te koce nailaze biblisti pri utvrdivanju istorijske istine. proste i grube konstrukcije. Kao to smo to vec vi e puta utvrdili prilikom razmatra nja drugih fragmenata Biblije. nisu sublimisali u cisti eticki monoteizam. Arheolozi su tom prilikom otkrili istorijski detalj. godine kad je americki arheolog i orijentalist Olbrajt otkrio u Tel elFulu. posle vavilonskog ropstva. ocadeno kamenje i porazbijani kipovi ne -pobitno dokazuju da je filistejski grad bio rtva stra ne najezde i po ara. ali veoma te ka za osvajanje. odnosno iz perioda vladavine prvog izrailjskog cara. Da -gonovog i Astartinog.je prebacila da njegovo pona anje smatra nedostojnim cara. obuhvatali su pogledom onaj isti divlji planinski predeo koji da -nas gledaju arabljanski pastiri i clanovi arheolo ke ekspedicije. naci cemo se u neprilici. Otkrivene su i ru evine Vet-Sana. De -bela naslaga pepela. gde su Filistejci obe . Kada su stajali na bedemima. iz cega proizlazi da je Vet-San bio jedan od najstarijih gradova Hanana. glavu nesrecnoga cara stavili su u Dagonov hram. U tom utvrdenju odigravale su se dramaticne scene izme -du Saula. Na osnovu raznih iskopina utvrdeno je da ru evine poticu iz druge polovine XI ve -ka pre na e ere. Davida i Jonatana. Iz esnaestog poglavlja Prve knjige Sa -muilove doznajemo da je doveden na dvor kao harfista i . pet kilometara od Jerusalima. Ako sebi postavimo pitanje kako se David na ao na dvo -ru cara Saula.castili Saulove posmrtne ostatke. jedan pored drugog. Pod uticajem ucenja proroka i politickih potresa i strada -nja. Najni i sloj potice iz cetvrtog milenijuma pre na e ere. Ali za nas je najzanimljivije to to se u kulturnom sloju koji pripada Saulovom dobu otkopane ru evine dva hrama. vec su bez sumnje predstavljali krajnji proizvod vi evekovne tradicije kolektivnog re -ligioznog proro tva. Jevreji su postepeno usavr avali svoju religiju. Saulove prestonice. Otkopavanje su pokazala da je to bila sna na planinska tvrdava. jer nam Biblija daje dve sasvim razlicite verzije. Redaktori su ih prikljucili svojoj prici. njegovo oru je u Astartin. titile su je ugaone kule i dva reda zidina od neotesanih kamenih bio -kova izmedu kojih su se nalazili tajni prolazi i prostorije za cu -vanje zaliha. Po Bibliji. Upravo takav slucaj dogodio se 1922. a trup su obesili na zidine grada. ne primecujuci ili ne mareci za to to su cesto protivrecna. Ostaci zidina tih hramova nekad su bili svedoci posled -njeg cina filistejskoizr ailjskog sukoba koji se zavr io pogibijom hrabroga cara i njegova tri sina. Tragicna povest Saulova poznata nam je samo iz Biblije Zetum 9(psidbvs%i i u osnovi nismo u stanju da utvrdimo koliko je istinita.

.

Ali kad bismo tu hipotezu cak i prihvatili bez ograda. koga je kasnije zahvalni izrailjski narod nazvao Davidom. Jo zanimljiviji primer je pitanje kako je ubijen Golijat. radosnog ushicenja. U tom slucaju. Njihova obrazlo enja uglavnom se oslanjaju na labave razumske spekulacije i ne mogu imati pretenzije da doka u naucnu istinu. koja ka e da ga je u dvoboju ubio David. tako da i pored svih napora naucnika vi e nikada necemo saznati istinu. Naziv "psalam" potice od grcke reci psallein (dodirivati prstima strune). Rec psalmas oznacava ili instrument sa struna -ma. U legendu spada i verovanje da je David autor vecine biblijskih psalama. koja izra . To je religiozna lirika privlacne lepote i bogatstva ugodaja. U njoj su ocigledno pome ane cinjenice s lege -ndama. Je -dnom u buducnosti Jehova ce pobediti. Mnogi biblisti izjasnili su se u korist teze da su David i Elhanan ista licnost. kao i rec da-vidum u tekstovima iz Marija. a drugi put pod pravim imenom. pra ta i najte e grehe. Psalam Da -vidov". Naime. vere. Treba napomenuti da je psalme preveo na poljski jezik Jan Kohanovski. divljenja i pohvale lepote ivota. po ranijem biblijskom tekstu. To je vec koncepcija bo . Zbog svoje dostojanstvene jednostavno -sti.da je svirajuci zadobio carevu milost. stvar bi bila jasna. zahvalnosti. To je nesumnjivo znatno kasnija dopuna. vec poznavao. Popularna verzija. Jehova sedi na nebeskom prestolu. Na duh narednih pokoljenja psalmi su nesu -mnjivo izvr ili veci uticaj od ostalih knjiga Staroga zavela. sa etog i strogog stila i potresnog religioznog ara. Ako te dve verzije uskladimo i ka emo da je Golijata pobedio vitlejemski pastir El -hanan. pa je^Saul naredio da mu ga dovedu i upitao svoga vojskovodu: "Ciji je sin taj mladic. Ispostavlja se da Golijata nije ubio David. Ali kad citamo Drugu knjigu Samuilovu bicemo iznenadeni. upadljiva protivrecnost nestace kao dodirom carobnog tapica. andeli pevaju u njegovu slavu. Ideja vodilja tih religioznih himni je monoteuzam. zemlja je ravna i okru ena praokeanom. koji pokazuje veliku ljubav za covecanstvo. koja se jednom javlja pod svojim nadimkom. slikara i ko -mpozitora. vec titula ili nadimak sa znacenjem voda ili za titnik. Uz ice. ostaje jo 31 O ----------------------------------------------------. Psalmi 6. Za mnoge citaoce Biblije bice sigurno iznenadujuca ci -njenica da mi zapravo i ne znamo kako se zvao Saulov na le -dnik na izrailjskom prestolu.anst^fc vi eg reda. i: . stra ne nemani haosa i zla bore se sa stvaralackim silama reda. nije ime. pocinju jasnim upozore -njem: "Nacelniku pevackom. Na osam ica. Ali sedamnaesto poglavlje iste knjige obave tava nas da je David na sebe privukao Saulovu pa nju kad je pobedio Golijata. Ali ko -smologija tih poema je isto tako primitivna. tu stvari stoje ne to drugacije. stara narodna predanja s docnijim dopunama. Pobednik je bio nepoznato co -bance. Avenire?" To pitanje se od -nosilo na mladica koga je Saul. vec neki Elhanan iz Vitlejema. te poe -me su postale nepresu ni izvor inspiracije pesnika. kad je vec bio car Izrailja. One su apoteoza velicanstvenosti i svemoci Jehove. a po njegovoj volji ze -mljom ce vladati kne evi iz Davidovog doma. Tipican primer za to je i tvrdnja da je David odneo Golijatovu glavu u Jerusalim. verovatno fenickog porekla.ava citav spektar osecanja: od poti tenosti. koje nala e coveku eticka nacela. Biblisti su cinili velike napore da ove protivrecnosti nekako objasne ili opravdaju. kao za vremena Av -ramovih.Zenon 2(psidbvs%i mnogo drugih protivrecnosti koje umanjuju istorijsku vrednost biblijske price. Ali kad je rec o Golijatu. smernosti i rezigna -cije do nade. ali je i neumoljiv u svome gnevu i odmeravanju kazne. i 12. Jer izgleda da David. jer je David osvojio Jerusalim tek deset ili petnaest godina posle toga. ili pesmu koja se pevala uz pratnju tog instrumenta. izvr eno je otkrice koje je naucnike navelo na neocekivani trag za obja njenje nesaglasnosti. oslanja se na Prvu knjigu Samuilovu.

.

Biblijska prica o njenom osvajanju je lakonska i nejasna. Posle trinaest metara mu -cnog penjanja. Zahvaljujuci velikom naucnom otkricu. Davidovo autorstvo treba ubro -jiti u legende. sastavio David povodom Saulove i Jonatanove smrti potice od stare zbirke himni. Otatle je kroz usku pu -kotinu u steni . razgledao je Jerusalim i njegovu najbli u okoli -nu. Nastojeci da zadobi -je naklonost asirskog vladara Sanheriba. kapetan Voren.. ugledao je strmi hodnik s usecenim stepenica -ma koji vodi u slabo osvetljenu pecinu. Kao to cesto biva u istoriji arheolo kih otkrica. postarao se za merdevine i konopac da se progura unutra. bez um -nje. ali se dugo nije moglo utvrditi u cemu se to lukavstvo sastojalo. Zaintrigiran time. Psa -lam Davidov". Prema tome. Narocito je zagonetan ovaj stih: "Jer rece David u onaj dan: ko god pobije Jevuseje i dode do jaza." U hebrejskom tekstu u potre 320 Zerum yCos bijena je rec sinor. a danas se zove "Ain Siti Marijam". zagone -tka je razre ena sasvim slucajno. engleski oficir. Kao to smo vec istakli. Iz analize teksta pouzdano je utvrdeno da vecina psalama nije mogla da nastane pre vavilonskog ropstva i da je uneta u biblijske knjige tek u III veku pre na e ere. Godine 1867. Voren se penjao s velikim naporom. opiruci se ledima i nogama o suprotne strane otvora. To nesumnjivo znaci da treba da budu praceni na osam ica. Medu njima je bilo i grupa sastavljenih iskjlu -civo od ena koje sviraju na instrumentima. ulep avali slobodne trenutke u dvorcu. Na zidnoj slici otkrivenoj u Beni Hasanu. koji su mu. U ru evinama d amije nai ao je na prokop koji vodi u dubinu zemlje. U ambijentu tako bogate muzicke tradicije ne bi bilo ni . Mnoge okolnosti govore o tome da je tekst delj -en na pojedine glasove i horske partije. Tako je bilo i s biblijskom pricom koja se odnosi na osvajanje Jerusalima. Iz natpisa u Egiptu i Me -sopotamiji doznali smo da je Hanan u te zemlje slao grupe sviraca i igracica. tik iznad svoje glave opazio je okrugli otvor izdu -bljen u strmoj steni.. bice vojvoda". Izrailjci su za muziku bili izuzetno obdareni i u tom pogledu kod drugih naroda visoko ce -njeni."Nacelniku pevackom. Cak i elegicna tu balica koju je.. Ali to nikako ne znaci da David nije bio pesnik i muzi -car..ta neobicno da su i neki izrailjski carevi bili daroviti pesnici i kompozitori. nazvane Knjiga pravednoga.. Privlacna strana arheologije je u tome to ona neko isto -rijsko svedocanstvo. izazvav i u gradu mete i paniku. Namerno ka emo "cudom". Kao to smo vec ranije utvrdili. oba . i dode do jaza. Njihov sa -dr aj je odraz religioznih shvatanja i dru tveno-politickih odnosa koji odgovaraju poslednjem postvavilonskom razdoblju jevrejske istorije. svaka po -ema predstavljala je neku vrstu pevane litanije ili antifonije. Osnova za izvesna nagadanja mogao bi da bude izraz: ". pa se pojavila pretpostavka da se Joav uvukao u tvrdavu kroz neki tajni kanal i iznenadio branioce zidina s leda. to mo e znaciti i cev i kanal. Spu tajuci se usecenim stepenicama stigao je do podzemnog rezervoara s izvorskom vodom.. judejski car Jezekija poslao mu je grupu pevaca i pevacica. cesto na ocaravajuci nacin pretvara u nepobitnu nau -cnu cinjenicu. koji se u Bibliji pominje pod imenom Gion. Uza spravu od osam ica. legende 313 vezan sastavni deo najrazlicitijih obreda i liturgijskih ceremonija. Znali smo da je tvdavu nekim lukavstvom osvojio Joav. jer se tvrdava nalazila na vrhu skoro nepristupacne stene i cetiri stotine godina pobedonosno odolevala svim napadima i opsadama. pa cak mo emo tacno reci i kavim cudom mu je to uspe -lo. zatim naglo izvijao u vertikalnom pravcu. Tom prilikom zainteresovao se i za izvor u dolini Kedrona. medu jevrejskim pastirima vidimo svirace s lirom u ruci. . danas smo sasvim sigurni da je tu jevusejsku tvrdavu osvojio David. navodno. za koje nismo mogli reci da li je legenda ili istina. Bio je to kanal usecen u steni. koji je najpre i ao vodoravno. lako je bilo mracno.

Saulova borba sa sve tenstvom za odbranu svoga prestola. Kad se 322 najzad pojavio u logoru. ali je imao svoju Ahilovu petu: bio je bez vode. Ono to nas jo cudi je realizam s kojim su redaktori Biblije naslikali mracne. a zatim buran Davidov ivot. Izricanje konacne presude prepu tamo citaocima. miljenik sve tenika. Na prino enje rtve primorale su ga neodlo ne okol -nosti i Samuilovo oklevanje. na kojoj je grad podignut. i svoje vaspitanje i stupanje na presto. U odnosu na neosporne istorijske dokumente. njegova starost zagor -cana porodicnim pobunama i dvorskim intrigama .tenika. Iz ponekad na -ivnih biblijskih prica izranjaju plasticno opisani. oba imaju zasluge i opravdanja. pa je nesumnjivo to onaj tajanstveni "jaz" kojim se Joav uvukao u tvrdavu. a izrailjski narod zahvatila je panika. mracna. do lo je do o trog sukoba s carem. predstavljen je kao covek mracnog karaktera. opis postepenog duhovnog pada Saulovog pod uticajem otrovnih sumnji i zavisti. dok je David. ivi i slo eni Ijud -ski karakteri. Ne znamo kako je za njega doznao Joav. A ta je uradio Samuilo? Naredio je da ga cekaju gotovo sedam dana. u ivao njihovu naklonost i bio njihov obo avani junak. negativne strane Davidovog karaktera. uzdizan u nebesa. otpoceo je napad na branioce zidina s leda. Ali cim se dokopao vlasti. Kad je sve vojnike sku -pio u pecini. usekli tunel i stepenice. a neko ko se skrivao u donjoj pecini punio ih je vodom iz rezervoara u kome se skupljala izvorska voda. Kroz okomiti kanal prvo se uz konopac uspuzao on. na koje su morali da racunaju. uzurpirao je prava svoga za titnika prinoseci u Galgalu rtvu Jehovi. Kakva divna psiholo ka skica je. naravno. ljudske u svojim vrli -nama. Kako su pokazala ispitivanja. Jerusalim je spadao u najmocnije tvrdave Hanana. 321 Prica o dvojici prvih izrailjskih careva mo e se ubrojiti u remek-dela svetske knji evnosti. a njegovi zlocini i ne ba pohvalni postupci su zata kivani ili ocenjivani s daleko vecom popustljivo cu. Nije te ko zamisliti tok tog dogadaja. A. kao verni privr enik sve tenika. iako je on. U biblijskom tekstu sasvim nedvosmisleno se pokazuje njihov odnos prema jednom i drugom caru. Verovatno je iznudio informaci -je od zarobljenika ili je neko od izrailjskih ratnika slucajno cuo mukli udar posuda za vodu o stenu. Njemu je dugovao sve. neprijatelj sve . Kroz okomiti kanal spu tali su konopcem sudove. propast svega to je u ivotu stekao i samoubi -lacka smrt. iako se u tom dramaticnom trenutku re avala sudbina naroda. Filistejska vojska bila je spremna za napad.sve te epi -zode sklapaju se u pravu ekspirovsku tragediju. To nas je navelo na ideju da izvr imo zanimljiv eksper -iment. manama i zlocinima. tunel potice s kraja drugog miler^juma pre na e ere. U mirno vreme sta -novnici su silazili na izvor Gion. njihova pri -strasnost bila je nemocna. Strane u tom izmi -sijenom sudskom postupku oznacicemo slovima A i B. dok je David krenuo u op ti juri spolja. Zato su u podno ju stene. na primer. Saul se poneo nezahvalno prema Samuilu. pri cemu se zaklanjao voljom Jehovinom. Car ga je prekljinjao da ne ote ava i onako .iza ao napolje i na svoje veliko iznenadenje na . Oba cara su izrazite individualnosti.ao se iza samih drevnih gradskih zidina. iako po njegovog nacinu ivota te ko mo emo zakljuciti da to zaslu uje. Saul. cuvan u najvecoj tajnosti. oba nas potresaju strasnom snagom svojih osecanja. Bolesno ljubomoran na svoje prvosve tenicke prerogative. izja -vio je da ce svrgnuti s prestala Saula. Prolaz je. Improvizovacemo kratki apelacioni proces u cilju revidira -nja presude koju su izrekli redaktori Biblije. B. neverovatna scena kod vra -care u Endoru. zatim redom izvlacio svoje drugove. ali u slucaju opsade nisu imali pristupa do njega.

.

koji je svojom rukom posekao Agaga. A. pa su vec tada on i Samuilo bili zaverenici koji priprema -ju prevrat. Ako dobro razmislimo. B. rukovodio se sasvim razumljivim razlozi -ma. Samuilo je zapoceo bespo tednu propagandu protiv Saula. beznade na. svete nesrecnom caru koji se usudio da ogranici njihovu vlast. a ne Saul." Eto kako se sve tenici. Jedini njegov zlocin bilo je to to je branio carsku vlast od teokratskih pretenzija sve tenika. ujedinjenu silu. i posle neko -liko stotina godina. a ne uzrok prvosve teni -kovih politickih intriga. Zato se pitam: ko je od njih dvojice bio veci patriota i dr avnik? A. Ljudi su bili praznoverni i sva -kako ogromne mase Izrailjaca su poverovale prvosve teniku. U Prvoj knjizi dnevnika (10. ali to nije bilo ludilo. Taj pokolj je bio posledica. kad je. Setimo se da je David nastupajuci na dvoru kao harfista vec bio pomazan za cara. poklonio ivot caru Agagu? B. a ne kao bezumnik. Mislim da mu taj navodni prestup kao coveku slu i na cast. Osamljenost je morala nepovo -Ijno da utice na njegovo du evno stanje. Iz biblijskog teksta mo e se izvici samo jedan zakljucak: Saul je bio hrabar i sposoban vladar. cak se i poni avao. Ali u ovom trenutku ne radi se o tome. samo da u tom opasnom trenutku sacuva bar privid sloge. ali u izvesnom smislu razumljiva. pre se moramo cuditi kako je Saul uspeo da sacuva toliku uzdr ljivost. Bila je to samoodbrana. Nije to bila neuracunljiva reakcija. njegova melanholicna i depresivna stanja. B. Njegov rdav . Krvoprolice sve tenika u Novu svedoci da je Saul bio zlocinac koga je trebalo li iti prestala. iako bi nesumnjivo rado to ucinili. irio je. A. Borba s mocnim sve tenstvom bila je te ka. dodu e varvar -ska. uprkos Samuilo -vom naredenju. da ne nanese jo gore tete Izrailju. koja nam u Bibliji smeta. iveo je u svojoj primitivnoj tvrdavi u Gavaji. na primer. Rec je o nepravednoj moralnoj oceni oba cara. vec je po svoj prilici imao samo jednu enu i uop te bio izuzetno plemenit i cestit covek.. da je poni tio cin njegovog pomazanja. On je bio surovi ratnik i za neposlu nost je hteo da kazni smrcu i svoga voljenog sina Jonatana. $A. gde je to "bezakonje"? Cak ni sve tenici ne mogu da ga navedu. nije se okru avao sjajem. podigao dr avu iz nemoci i pretvorio je u veliku.kriticnu situaciju. Dokaz za to je i prebacivanje Jonatanu da ne vidi Davida kao suparnika za presto. Podsetimo se kave su bile prilike u to vreme. Tako je. izlivi ljubomore i gne -va. 323 A. koji je u licnom ivotu sacuvao jednostavnost obicaja i skromnost.. Mo da su biblijski pripovedaci krivi za izvesno pris -trasno preterivanje. A ta da se misli o drugom Saulovom svetogrdu. Trebalo ga je po svaku cenu ukloniti. ceolokupno njegovo pona anje diskvalifikova -lo ga je kao cara. o kr enju svete ratne zakletve heremu. Saul je sve bolnije osecao neprijateljstvo i ledenu prazninu koja se stvarala oko njegove licnosti. Njegova plahovitost prema Davidu i Jonatanu. 13) citamo: "l tako pogibe Saul za bezakonje svoje. On je. Ali u odnosu pre -ma Agagu pokazuje se veoma pozitivna crta njegovog karakte -ra: vite tvo i velikodu nost. ali ne mo e se poreci da je David bio veci i za Izrailj zaslu niji vladar. glasine da ga je Jehova odbacio i anatemisao. Zar se neuracunljivi napadi na Davida i Jonatana mogu nazvati uzdr ljivo cu? B. Kad je poku ao da pro -bode Davida kopljem. nije imao harem kao David. jednom recju. B. Koliko je on u tom slucaju simpati -cniji od prvosve tenika. Te ko je zamisliti da Saul nije osecao ono to je le -bdelo u vazduhu. Samuilo mu je s pravom okrenuo leda i za cara pomazao Davida. Iz Biblije proistice da je Saul bio bezumnik i psiho -pata. Jer.

Ali iznenaduje to kako se brzo izrodio u despota istocnjackog tipa i razne enog razvratnika. Mladost. ne mo e se poreci da je David bio jedna od najvecih i najzaslu nijih licnosti u istoriji Izrailja. obuhvaticemo ih u nekoliko tacaka. i predade Gospod carstvo u ruke Avesalomu si -nu tvojemu. Naravno. Zato nije mogao sam da mu se osveti. ali kad je rec o Davidu. Pre nego to je ispustio du u. intriga i skandala kao i vlast miljenika i miljenica.glas u ocima narednih pokoljenja ivo podseca na sudbinu Boleslava Smelog. Imao je i neke tajne dogovore s drugim neprijateljem Izrailja. Njegov brojni harem. dvorska sredina puna korupcije. tog bogohulnika. 1. l treba se cuditii s kakvom blago cu prorok Natan. 3. Ostavljanje le eva zverima za hranu govori o njegovoj izuzetnoj osvetoljubivosti. tvorac sna ne dr a -ve. sjajan vojskovoda i vladar. nisu. koga je podr avalo deset izrailjskih plemena. 8). koja mu nikad ne bi oprostila ubist -vo voljenoga cara. njegovog zaslu nog voskovodu. Kako je postao car? Na presto je do ao preko le eva. A. Davidu u prilog govori. Kompilatori Biblije mo da su izoblicili portret Saulov. Njihov stav izra en je u prigovoru upucenom Davidu: "Obrati Gospod na tebe sve krvi doma Saulova. Navedene cinjenice pokazuju da Saul nikako nije bio du evno bolestan i da je pre s dalekovido cu dostojnom divljenja prozro karakter i namere Davidove. prijateljstvo s Jonatanom i privr enost njegovih drugova po oru ju. Kad je iskrsla potreba. ponos Izrailja. Mislim da taj postupak ne govori toliko o njegovoj velikodu nosti. Radi bolje preglednosti. jednostavno je nalo io Solomonu da ga odmeni i da oduzme ivot neprijatelju. Ali kad je rec o politickim ciljevima. bio je vec ocigledan zlocin. David na prestolu. Ali tu je prepreku zaobi ao na necuveno liceme -ran nacin. Izgnanik je morao da vodi racuna o mi ljen -ju deset severnih plemena. ali i tu se opet moramo zamisliti da li su redaktori-sve tenici u moralnoj oceni njegove licnosti sacuvali nepristrasnost. svojevremeno se za -kleo da ce Simej biti neprikosnoven. B. Na ta je sve David bio spreman svedoci skandal s Urijom. Pokolj sedam neposrednih Saulovih po -tomaka. to je potresna slika postepenog psihickog . Zakoniti naslednik Saulov bio je njegov sin Isvostej. 4. Na alost. Naredio mu je i da ubije Joava. Vodeci racuna o raspolo enju severnih plemena. najljucih neprijatelja svoga naro -da. to im se ne mo e prebaciti. Pobune Avesaloma i eve bile su u stvari ustanci deset severnih ple -mena. cijem se uticaju pasivno prepu tao.emo se oteti sumnji da su u njegovu smrt posredno bili ume . David je zaista bio veliki. To je jo jedan dokaz kako se redaktori Biblije pristrasno odnose prema svome miljeniku. nije se kolebao da bude najamnik Filistejaca. jer si krvopija" (Druga knji -ga Samuilova. eto te sada u tvom zlu. Bez obzira na to kako se dokopao vlasti. osvajac i osnivac dr ave s pravom je postao ponos svoga nar -oda. 32$ David je cak i na samrtnoj postelji bio licemeran. 2. Isvostej je ubijen pod tajanstvenim okolnostima i ne mo . Kao vojskovoda. prema biblijskoj verziji. carem moavskim. Da bi se to dokazalo dovoljno je samo dotaci neke aspekte karaktera i delatnosti Davidove. Biblija ka e kako David dva puta nije iskoristio povoljnu priliku da ubije Saula. kome je tako mnogo dugovao. Godinama je bio na celu razbojnicke bande koja je terorisala goloruko stanovni tvo i iz -nudivala redovan otkup. na cije si se mesto $acario. David mu je objavio rat i odneo pobedu nad njim. tako retko u ivotu. Preljuba sa enom vernog vojskovode i pod -muklo slanje prevarenog mu a u sigurnu smrt.ani i Davidovi prsti. znaci ogromna vecina naroda. osuduje njegov nitkovluk. U ovom slucaju vi e nas cudi njihovo moralno slepilo. 16. izuzetno je pr -ljav cin. Davidova velikodu nost. koji se usudio da podigne mac na prelata svemocne Crkve. Po tome se mo e zakljuciti da je to covek koji nije bio li en licnih vrlina i lepote. koliko o diplomatskoj ve tini. odlikovao se odsustvom skrupula.

Moralna baru tina na .propadanja nekad istaknu -tog vojskovode i dr avnika.

u severnom Hananu. Od tada su prvosve tenicku du nost stalno vr ili po -tomci po Sadokovoj liniji. l tako je bogoboja ljivi David. na nizu kompromisa. . ponekad veoma neobicnih. Ali sudeci po neredima koje su izazvali Avesalom i Se -va. nasilna rodoskvrna -vijanja i borbe klika oko nasledstva na presto. l upravo to izaziva otpor. kao to je. jer nije hteo da izgubi poverljivog saradnika. svecani pogreb koji mu je priredio i brzo po -vlacenje kad je shvatio. U cemu je. imamo osnova da smatramo da ih je podr avao iz cisto politic -kih pobuda. Saulovog roda. njihova pristrasnost? B. onda. te ko je zahtevati od jehovista da ne po -kazuju naklonost prema coveku koji je bio verni sledbenik Je -hovin i za titnik njegovih sve tenika. Kao Judejac i uzurpator koji je iskljucio iz vlasti za -konitu dinastiju severnog. B. njegovi napori bili su apsolutno bezuspe ni. poslu no odustao od svoje namere. Ali citajuci Prvu knjigu o carevima (stih 3. koje je zbog svog iroko ra -sprostranjenog uticaja postalo neophodan oslonac njegove via -sti. predmet idolopo326 klonickog kulta. onaj terafim. David nije pristao da ukloni Avija -tara. A. nije u ivao podr ku vecine izrailjskih plemena sa severa. naravno. prvi i poslednji put u istoriji Izrailja. naviknut na ivot u atoru. Taj savez zasnivao se. koji kao reflektor baca jako svetio na neko pitanje. A. Kao car Judeje. Pri -strasnost redaktora je u tome to oni prikazuju Davida kao lic -nost gotovo svetu. Kad su se obe oblasti ujedinile pod nje -govom vla cu. koja je vekovima dr ala monopol na prvosve tenicku du . na primer. kako sugeri e Biblija. Zato se utoliko tesnije povezao sa sve tenstvom. Zato je doneta odluka. Ubistva. Svim silama nastojao je da zadobije naklonost protivni -ka sa severa. U pismu fenickom caru Himanu. Ni Sadoka ni -je bilo moguce skinuti s polo aja. bilo pitanje prvosve tenicke du nosti.carskom dvoru postala je predmet op teg zgra avanja i svakako je mnogo do -prinela pobuni Avesaloma i eve. ne eli zidanu kucu. koga su jehovisti zabranjivali i iskorenjivali. David je ta prvosve tenika naimenovao svog bliskog saradnika 1 prijatelja Avijatara.nost i na sve ostale va nije polo aje u Jerusalimskom hramu. Danas posedujemo sve te pojedinosti iz njegovog i -vota zahvaljujuci upravo objektivnosti redaktora Biblije. Znamo da je nameravao da sagradi hram u Jerusalimu. To nenormalno stanje promenio je tek Solomon. poslav i Avija -tara u izgnanstvo zato to je podr avao Adonijinu kandidaturu na presto. sa sedi tem u Gavaonu. obe ca cenje pove anih Saulovih potomaka izazvalo sveop tu ogorcenost. to je ono to ka -rakteri e kraj Davidog ivota. jer bi to izazvalo nerede kod severnih plemena. U Bibliji ponekad naidemo na lakonski pomen. pojavilo se osetljivo pitanje ko ce od njih dvojice da zadr i tu visoku du nost. Jer kako se u njegovoj kuci na la ona lutka koju je Mihala obuk -la u njegove haljine i polo ila je u postelju? To je ono nama dobro poznato kucno bo anstvo. govori nam cinjenica da se njegova telesna garda sastojala od stranih najamnika. Zakoniti prvosve tenik. Te malo pohvalne detalje nisu mogli da precute. Da li je David zaista bio takav verni Jehovin sledbe -nik kao to ga prikazuje Biblija i zar je stvarno bio privr enik sve tenika? Tvrdnja da je bio verni jehovista budi izvesne sumnje. Kad je rec o Davidovom odnosu prema sve tenicima. jer su bili dobro poznati iz drugih dokumenata i iz predanja. Konacno. trljamo oci od cudenja. prete no Filistejaca. Time se obja njava i ogla avanje alosti na vest 0 Saulovoj smrti. bio je Sadok. Prorok Natan mu je tada saop tio da Jeho -va. Od njega potice docnije stranka sadu -keja. da istovremeno vr e du nost dva prvosve tenika. da je zbog demonstracije ocajne Resfe. a pre svega kao pobo nog cara vodenog Je -hovinom rukom. Nave cemo slucaj ko -ji se odnosi na Davida. iako je vec bio nagomilao plemenite metale i dr -venu gradu.). Koliko se nesigurno ose -cao na prestolu.

Pripadnost rodu Davidovom bila je velika cast i obezbedivala je privilegije. Solomon je bio prvi monarh koji je primio krunu zahva -Ijujuci privilegiji po rodenju. Vece pravo na presto nesumnjivo je imao Adonija. On je izgradio velicanstveni Jerusalim i od njega napravio pravu prestonicu dr ave. ali je naredio da se ubiju Joav i Adonija.Solomon obja njava za to njegov otac nije sagradio hram. Posle oca nasledio je ve -liku i sna nu dr avu. doveli su do to -ga da je nasilno uklanjanje pretendenata cesto bilo neminov -nost. od 972. u izvr enju plana omeli su ga ratovi koje je neprestano vodio. ali i izvrstan dr . nije udru ila s Natanovom strankom i da nije obuzdala ostarelog Davida. reformator. U tom slucaju David se pre svega rukovodio politickim interesima. Za to vreme nije vodio nijedan veci rat. diplomata. Da se njegova majka Vitsa -veja. dodu e. Nije se obracunao cak ni s Aramejcem Rezonom. preterani sjaj ko -jim je bio okru en i. ne ustuknuv i cak ni pred obe ca cenjem hrama. bezobziran vladar.avnik i dalekovidi diplomata. Dokaz Solomonove moci i znacaja bio je njegov cudovi no brojni harem. najzad. Hram koji je podi -gao postao je jedinstveno sredi te i . Vladao je cetrdeset godina. vojno sna nu dr avu koja je u ivala veliki ugled na me -dunarodnoj sceni. cetvr -ti Davidov sin. Solomon je bio miroljubiv car. U izvesnom smislu treba ga i razumeti. Za vreme njegove vladavine Izrailj se proslavio sjajem svoje prestonice i nevide -nom rasko i carskog dvorca. Ta cinjenica obja njava za to su jevandelisti zasnivali is -torijsku misiju skromnog Ucitelja iz Nazareta i na tome to je bio potomak najveceg cara Izrailja. koje je tretirao kao robove. David je bio okrutan. godine pre na e ere. Njegova epohalna zasluga sastoji se u tome to je iro -ma nu zemljoradnicku zemlju. o koji -ma ne znamo ni ta pouzdano. Ali je i on stupio na presto u atmo -sferi skandala i klanovskih intriga. Ta prinudna situacija postojala je u to vreme ne samo u Izrailju. privredno na -prednu. Po njegovom tvrdenju. Tada je to. kako pokazuje nje -gova odbrana atora-hrama. O njegovom ugledu govori i cinje -nica da^mu je ponosni faraon dao svoju kcer za enu i izjedna -cio ga tako sa azijskim velika ima. koja je jo ivela u patrijarhalnim uslovima. koga su podr avali prvosve tenik Avijatar i glavni vojskovoda Joav. koji je proterao iz Damaska izrailjsku posadu i proglasio se za cara. koji su cuvali stare pastirske obicaje iz vreme -na Mojsijevih i bili protivnici urbanizacije dru tva. ne mogu se poreci dobre strane njegove vladavine. Ogromni haremi na dvorovima istocnjackih despota. brojno mu ko potomstvo i nepostojanje bilo kakvih pravnih ili obicajnih normi po pitanju nasledivanja prestola. graditelj i trgovac. bio dogadaj drugorazrednog znacaja. Njegove zasluge za velicinu Izrailja su neosporne i ne treba se cuditi to su ga naredna pokoljenja idealizovala. l pored svih tih poroka i mana. pretvorio u administrativno jedinstvenu. Treba dodati da je Natan.. gde je postao gotovo legalan dr avni cin koji prati krunisanje. bio predstavnik uticajne stranke ve -rskih cistunaca. a ne poslu no cu prema proroku. ambiciozna i preduzimljiva ena. Taj mracni obicaj bio je primenjivan izmedu ostalog i na dvoru vizantijskih careva. Solomon je po tedeo Avijatara.. koji je umeo da se slu i i verskim institucijama i raspolo enjima za ostvarenje svojih politickih cilje -va. morao se osloboditi opa -snog suparnika i zastra iti njegove privr enike. necuveno samovoljan odnos prema podanicima. po svoj prilici bi ostao jedan od mnogobrojnih anonimnih carskih sinova. ali So -lomonova gre ka bila je u tome to nije predvideo da ce nova aramejska dr avica pod Anti-Livanom jednom u buducnosti po -stati velika opasnost za Izrailj. Samim tim stvar je postala jasna. do 932. eleci da obezbedi svoju vladavinu. Solomon je jednostavno bio sposoban uprav -ljac. .

.

Efikasan rad dr avne administracije obezbedila mu je ci -novnicka hijerarhija.. pa je i to dokaz velikog blagostanja u zemlji. pa -sulj. ali tako ogromno nagomilavanje poljoprvrednih proizvoda bilo je moguce samo u povoljnim pri -vrednim uslovima. po -stojao je problem prenaseljenosti. Meso se jelo samo u dane . U gornje odaje i sobice vodile su kamene stepenice ili samo drvene merdevine. Name taja uglavnom nije bilo. Tu tvrdnju. dostizao je 666 tale -nata (oko 22 825 kg zlata). ne racunajuci porez u naturi koji je sakupljen od izrailjskog stanovni tva. nastojao je da stvori zanatsvo i pomorsku trgovinu. a porodica _ se okupljala za vreme obeda. Pomenimo izgradnju sistema utvrdenih gradova i odbrambenih tacaka kao i temeljnu reorganizaciju voj -ske uvodenjem bojnih kola kao glavnog ofanzivnog naoru anja.u Jerusalimu beja e srebra kao kamenja. U nje -gova najveca dostignuca u toj oblasti spada enidba faraono -vom kceri i saradnja s carem Hiramom. pokazuju da su Izrailjke u to vreme vodile racuna o svom izgledu. koji dotad jo nisu postojali u Izrailju. Arheolozi su utvrdili i brzi proces urbnizacije. protiv koje su se jo u Davidovo vreme tako estoko borili konzervativni je -hovisti. Vecina tih mikstura se uvozila. zacinjena crnim i belim lukom ili prazilu -kom. Ali raspola emo izvesnim podacima koji u nekoj meri govore o njenoj verodostojnosti. Zemljoradnja je i dalje bila osnova egzistencije. aloju. organizovana po fenickim. Biblija tvrdi da ". razastrtim po kamenom podu ili nabijenoj zemlji. balsamovo ulje. Osnovna hrana bila je pr . papilote i ukosnice. zagu ljivi i puni gu ve. legende 331 jela i pekle hleb.. koji im je omogucavao da se odmore posle celodnevne ege. ogledalca. Godi nji Solomonov prihod od trgovine. mirisnih ulja i boja. Zahvaljujuici Solomonovoj preduzimljivosti u trgovini i proizvodnji. naravno. ali su vlasnici obradive zemlje prete no iveli u gradovima. Dovodenjem strucnjaka iz Fenikije. tapici i pincete. Razume se da to nije moglo da prode bez te kog izrabljvanja seljaka. O procvatu zemljoradnje u Hananu govori i to to je So -lomon dostavljao Hiramu 20 000 mera p enice i 20 000 mera jestivog ulja godi nje. uglavnom jednospratne. Narocito dalekovida su bila nastojanja na jacanju od -brambene moci zemlje. bocice raznih oblika. razne vrste ka e i socivo. krastavci. Izrailjska jela. voce i med. cempresovu koru u prahu. izmir -nu. cr -venu boju za nokte i plavu za ocne kapke. treba ubrojiti u red onih preteranih stilskih izraza. bila su jednostavna i hranljiva. Po to su svi hananski gradovi bili opasani odbrambenim bedemom. svojstvenih istocnjackoj ma ti. Arheolo ka nalazi ta otkrila su nam mnoge aspekte sva -kodnevnog ivota u Izrailju. . Izrailj je va io za zemlju velikog blagostanja.simbol ucvr cenja jevrejske religije. Leti su stanovnici provodili noci na krovovi -ma. i kedrovih drva kao divljih smokava koje rastu po polju. a ulice su bile uski sokaci. Najva nija prostorija izrailjske kuce bila je velika soba u prizemlju. Tu su ene kuvale 330 Zenon 3(psidbvs%i . Bio je i izvanredan majstor diplomatije. od danka arabljanskih vazala i od poreza. Cak su i imucni ljudi jeli i spavali na asurama. gradene su na svakom slobodnom parcetu zemlje. Koristile su razne mirise. kanu. bez koje svoje namere ne bi mogao da ostvari. gde je pirkao hladan povetarac. minku i kreme. Kuce. Upadljivo mno tvo skupocenih posuda od alabaste -ra i slonove kosti za cuvanje kozmetickih sredstava.ena i kuvana p enica. tako mnogo" (Prva knjiga o carevima (10. 27). izmedu ostalog i prilicno visok ivot -ni standard. sirijskim i egi ( BMjsfe legende-------------------------------------------------------------------patskim uzorima.

.

Kao to nam je poznato iz Biblije. ali kako pokazuju razni kulturni slojevi. srebro. Iz kakvih izvora je Solomon crpeo svoja bogatstva? Me -du naucnicima je dugo postojala tendencija da se biblijske price smatraju legendama ili bar ubroje u kategoriju onih narodnih predanja koja se odlikuju naivnim preterivanjem. bio je trgovac konjima i kolima. a mo da i prodavani. koja je svake tre -ce godine plovila u zemlju Ofir i otuda dovozila egzoticnu robu i zlato. U navedenom tekstu pominje se samo to da je car So -lomon kupovao konje i kola. Vec same razmere i polo aj tih konju nica pored glavnog trgovackog puta govore da je Megidon predstavljao glavnu bazu za trgovi -nu konjima izmedu Azije i Egipta. Solomon ih je nabavljao u Ki -likiji i. ko e pantera. l tako svi carevi Hetejski i care -vi Sirski pobijahu konje preko njih". Na njima se vidi fi -gura tamnopute carice. nalazio se veliki broj peci za topljenje bakarne rude. Bibliste su mucila dva pitanja: 1. sagradene u njegovo vreme. danas vec pouzdano zna -mo da se on bavio posredni tvom u trgovini izmedu Egipta i Azije. odakle ne -prestane duvaju morski vetrovi. Na taj vesto smi ljen nacin. bez velikog truda postizana je potrebna temperatura za topljenje. Okru avale su prostrano dvori te na kome su verovatno uve bavani i pojeni konji. Kratko govoreci. istra ivacima su izgledali suvi e fantasticni i u pojedinostima nejasni. i prodavao ih na me -sopotamskim tr i tima. Na drugo pitanje odgovor nam je dala arheologija. opasanoj odbrambenim zi -dom. ive male majmune i robove crnce. . gde su vec ranije otkopani ispod peska ostaci luke Esion-Gaver. Peci su imale dimnjake sa otvorom okrenutim na sever. l dola ahu kola iz Misira po est stotina sikala srebra. odakle je u zamenu do -vozio kola. Ostaci kamenih kucica za rudare i odbrambeni zid koji ih je titio od napada pustinjskih razbojnika uverili su ga da je otkrio Solomo -nov rudnik. jer trgovci carevi uzimahu trg razlican za cenu. Pominju se. arheolog Nelson Gluk nai ao je u pustinjskoj dolini Vadi el-Araba na okna rudnika bakra. Poznati americki orijentalist Olbrajt do ao je do uverenje da se tu radi o Somaliji. On je imao veliki strategijski znacaj. izmedu ostalog. poznata po dobrom kvalitetu. Arabija i Madagaskar. Gde se nalazila ta tajanstvena zemlja Ofir? 2. Natpis nam ka u -je da su egipatske lade iz te zemlje dovozile zlato. stacioni -ranu u luci Esion-Gaveru. dok se vino pilo veoma umereno. Indija. verskih i porodicnih praznika. Ali zahvaljujuci arheolo kim nalazima. Go -dine 1937. abonosovo i sandalovo drvo. po svoj prilici. Biblijski stihovi koji govore o tome. on je postojao jo u trecem milenijumu pre na e ere. prodavao Egiptu. Godine 1925. U ru evinama su otkrivene konju nice za 450 konja. u Akabskom zalivu. Drugi naucnici skrecu pa nju na freske u jednom od tebanskih hramova.dr avnih. David i Solomon pretvorili su Megidon u sna no utvrde -nje. U blizini rta Akabskog zaliva. Svakodnevno pice bilo je ovcje i kozje mleko. Tako se pojavila pretpostavka da je Punt biblijski Ofir. U tom Megidonu iza la je na videlo Solomonova tajna. kad je Hanan bio poljoprivredna zemlja? Identifikacija te zagonetne zemlje jo uvek je predmet ra -sprava i nagadanja. Na prostranoj povr ini. jer je cuvao severni izlaz iz doline i drevni trgovacki put koji je prolazio kroz nju i povezivao Aziju i Egipat. izdubljena u steni. iz zemlje zvane Punt. a ne govori se da ih je i prodavao. U Prvoj knjizi o carevima citamo: "l dovodahu Solomonu konje iz Misira i svakojaki trg. Gluk je izvr io jo znacaj -nije otkrice. americka arheolo ka ekspedicija otkrila je u istorijskoj dolini Jezrael ru evine grada Megidona. iz -mirnu. ta je flota izvozila u Ofir. a konj po sto i pedeset. Solomon je uz pomoc fenickih strucnjaka i pomoraca izgradio trgovacku flotu.

D inovska. a karavan se za -vr avao dugom kolonom kamila koje su Solomonu nosile bogate darove. Jo u XIX veku ju na Arabija. Sa svih stra -na stizala su u Jerusalim izaslanstva da sklapaju ugovore o pri -jateljstvu i trgovinskoj razmeni. Bila je to ovalna gradevina s divnim portalom do kojeg su vodile kamene stepenice oblo ene bronzom. Nevernim psima koji bi se usu -dili da kroce na Muhamedovu zemlju pretila je smrt. Kraljicu je pratila ogro -mna svita dvorkinja. junakinja jedne od naj -fascinatnijih biblijskih prica? Dugo je smatrano da je to bila kraljica Sabe. velicanstvenom dvorcu i mudrosti ra irila se nadaleko po onda njem svetu. plemeni -ma i gradovima procitana su i cetiri naziva ju noarabljanskih dr ava: Mineja. dve hiljade metara iznad ni -voa Crvenog mora. Bez sumnje bili su ponosni to je Jerusalim po -stao tako znacajno medunarodno trgovacko i diplomatsko sre -di te. u dana njem Jemenu. zemlja zacina i mirisa. U ogromnim razvalinama na li su i tajanstvene natpise koje su doneli u Evropu. preko dvadeset metara visoka brana za -dr avala je vode reke Adhanat. Detaljnim istra ivanjima otkriven je izvor blagostanja dr . To senzacionalno otkrice izazvalo je veliko uz -budenje u naucnim krugovima. Alevi i Austrijanac dr. u Arabiji. Posle brojnih do ivljaja i te koca nai li su u pustinji na ru evine og -romnog grada. Danas je njena tajna vec odgonet -nuta. Kataban i Saba. Preru eni u Arabljane. poznata kao "kraljica od Sabe". Iz natpisa doznajemo da je podignuta u cast arabljanskog boga Ilumkuha. otkrivene na ju nom rtu Arabijskog poluostrva. Brojni stubovi. Medu bezbrojnim stubovima i zidinama lepotom se izd -vajao stari. a kako je do toga do lo. koji se. Glazer krenuli su u zabranjenu zemlju. Skoro svakoga dana stanovnici prestonice divili su se egzoticnim gostima koji su dovozili caru bogate darove. Pomeni o dr avi Sabi nalaze se i u asirskim dokumenti -ma iz VIII veka pre na e ere. dostojanstvenika i robova. on je stekao monopol na proizvode od bakra. Pored fragmentarnih podataka o bogovima. iveli su u prestonici Maribu. Iz njih se vidi da je Mesopotamija s tom zemljom odr avala ive trgovinske odnose. kako je kas -nije utvrdeno. vredno je ukratko ispricati. nabavljajuci u njoj uglavnom zacine i mirise. ko -ju su Rimljani prozvali "Srecnom Arabijom" ( Arabia Felix). Ali zahvaljujuci istra ivanjima putnika i arheologa utvrdeno je da je Saba ime zemlje u kojoj je ona vladala. bila je za Evropljane nepristupacna. Tako se u kabinetima naucnika na lo neko -liko hiljada kamenih fragmenata s pismom koje se. E. to znaci sve tenik-knez. Ko je bila ta legendarna kraljica. Polo aj grada bio je izvanredan. Ljudi su masovno iza li na ulice i odu evljenim povicima pozdravljali caricu u rasko noj nosiljci na kamiljoj grbi koja se lagano ljuljala. kako se kasnije pokazalo. zvao Marib. zasnivalo na alfabetskom sistemu poreklom iz Palestine. jer je to zaista^lzadivljujuca prica. odakle je .Zahvaljujuci tim otkricima saznali smo da je Solomon bio vest trgovac konjima i proizvodac bakra. Pa ipak su se na li ljudi kod kojih je ed za znanjem i avanturom nadvla -dala strah od smrti. to mu je omogucilo J da diktira cene i da zgrce ogromne prihode u zlatu koji se pomi -nju u Bibliji. Arabljanski trgovci. Francuz J. Jednoga dana pronela se vest da se pribli ava karavan carice iz daleke Sabe.ave Sabe. Slava o njegovom bogatstvu. Hadramaut. ci -je su razvaline. kao to smo pomenuli. nedaleko od Mariba. otpoceli su ivu trgovinu s natpisima iz Mariba. Vladari Sabe nosili su titule mu-karib. pilastri i vodoskoci u prostranom dvori tu daju potpunu sliku o njenom nekada njem sjaju. legendarni hram Haram Bilkis. le ao je na planini. Po svemu sudeci. uvek snala ljivi i osetljivi na konjukturu.

.

protezao se du obale Crvenog mora i presecao teri -toriju koja je pripadala Izrailju. Videli smo kakve je ogromne prihode Solomon imao od trgovine i proizvodnje bakra. kad se usled najezda i ra -tnih vihora sru ila brana i pustinjski pesak progutao je nekada .nji cvetajuci vrt. iz cisto pra -kticnih razloga: radilo se o tome da bogatim darovima i ponu -dom ucestvovanja u dobiti privoli cara Izrailja na sklapanje ugo -vora o prijateljstvu. Za vreme praznika Moskal. Siriju i Fenikiju. Neometana komunikacija zavisi -la je samo od Solomonove dobre volje. Takvo stanje trajalo je do godine 542. Dovoljno je napomenuti da je preko dvesta hiljada ljudi iz godine u godinu terano na prinudni rad u libanske ume. U predanjir-jevrejskih pokoljenja Solomon je postao oli -cenje mudrosti. Za pokrice obaveza morao je da mu ustupi dvadeset galilejskih gradova. izdaci za gradevinske investicije. to je doba kad je bio velika sila i iveo u miru i blagostanju. Ne treba se cuditi to je to tako. na e ere. Za vreme nje -gove vladavine Izrailj je pro ao kroz period najveceg sjaja i poli -tickog znacaja. A tih senki nije bilo malA Moramo ih pogledati izbliza da dobijemo pravu sliku te epohe. Otkud on tamo? Pre -danje ka e da ga je iz Jerusalimskog hrama kri om odneo sin Solomona i kraljice od Sabe. Bio je to korak bankrota. Trgovacki drum. Stanovnici su se uglavnom bavili gajenjem raznovrsnog bilja za zacine koji su izvo eni u susedne zemlje. pokazao da su Izrailj i Judeja u to vreme imali milion i dvesta hiljada mu karaca. Sad nam je jasno za to se kraljica od Sabe uputila u posetu Solomonu. lako je izracunati koliki ogroman procenat podanika je car izrabljivao uz pomoc svojih nadzornika i naoru anih stra ara. li ene licne slobode i nemilosrdno . Zamislimo biblijsku pricu bez So -lomona. za naoru anje i izdr avanje velikog carskog dvora opterecivale su uglavnom iroke mase hananskog stanovni tva. Prema tome. Solomon se izgleda strasno zaljubio i s njom dobio sina. izvr en po Davidovom nalogu. Takvog cudovi nog robovskog siste ma ne bi se postideo nijedan faraon iz doba gradnje velikih pira -mida. On predstavlja najvecu svetinju Etiopije i niko nema pravo da ga vidi. U crkvenoj riznici nekada nje Etiopske prestonice Aksumu navodno se nalazi kovceg zaveta. Narodno predanje zamaglilo je taj pravi cilj romanticnom anegdotom. Kao to proistice iz biblijske price. A ipak ne mo emo ga nazvati ra -zumnim i dalekovidim upravljacem. izgleda da se autenticni Mojsijev kovceg zaveta nalazi u Aksumu. Njegovo rasipni tvo i sklonost prema orijentalnoj rasko i doveli su dotle da nije mogao platiti caru Hiramu dug od sto i dvadeset talenata. Ako uzmemo u obzir da je popis stanovni tva. a pale u zaborav njene senke. Zahvaljujuci tome Saba je po -stala izuzetno plodna zemlja. Etiopljani i danas tvrde da od tog Solomonovog potomka potice njihova dinastija Negusa. jer nije imao drugi izlaz iz te ke finan -sijske situacije. a na njegovom mestu ostavio falsi -fikat. zvani "Mirisni put". Jasno je da su takve prinudne ekonomske mere morale da izazovu duboke i neminovne dru tvene promene. prema tome. kojim su stanovnici Sabe na kamilama izvozili svoju robu u Egipat. Zadivljen cudesnom kraljicinom lepo Zenon 3(psidovs%i tom. Iz godine u godinu produbljivao se jaz izmedu bogata a i potlacene siroti -nje. pa cemo razumeti psiholo ke motive te apoteoze. Ovom prilikom vredi navesti jo jednu legendu vezanu za Solomona. Kraljica od Sabe doputovala je. U secanju pokoljenja ostale su samo svetle strane nje -gove vladavine. Zahvaljujuci njemu. zablistala je i slavom koja je zado -voljila narodni ponos Jevreja. stavlja se na uvid javnosti sa -mo njegova kopija. koji se slavi na kraju ki nog perioda. u jordanske kamenolome i na gradili ta.sproveden razgranati sistem kanala za navodnjavanje. pro lost skoro neprekidno pra -cena porazima i poni enjem.

.

da su u dvori tu Jerusalimskog hrama slavljeni Bal. jedan od najpoverljivijih carevih cinovnika. Ubrzo je zadobio njihovo poverenje i. ne -dostojnu dr avnika. kao Davidovo i Solomonovo pleme.pritiskivane neprestanim obavezama i nametima. l zaista. Fenicanki i Hananki. Edomki. digao ih na ustanak. njegovim savre -menicima. Egipcanki. Kao pretendenta na presto ta plemena su podr avala Isvosteja i Adoniju protiv Davida i Solo -mona. to se posle njegove smrti pokazalo katastrofa! -nim. U vezi s tim Solomon je pocinio sudbonosnu gre ku. naro -cito na severu. pre na e ere). Narocito u zadnjim godinama svo -ga ivota car je podlegao uticajima svojih ljubimica i po njiho -vom nagovoru ustanovljavao razne idolopoklonicke kultove. Zna -mo. bio je iz plemena Jefremo -vog. Izmedu severnih i ju nih plemena jo uvek su postojali politicki antagonizam i verska netrpeljivost. Iz toga se mo e sasvim pouzdano zakljuciti da je Judeja. Pri tom pada u oci veoma recita cinjenica da se na spisku tih okruga ne nalazi oblast Judeje. po nagovoru proroka Ahije. gu eni si -lom. to ubedljivo svedoci da su unutra nji sukobi. u Davidovo vreme saveznici dr ave. U ni im dru tvenim slojevima pokazivali su se sve veci znaci nezadovoljstva i zloslutnih revolucinarnih previranja. koje su sa svojim obicajima na dvor donosile i svoje bogove. Jo za vreme Davidove vladavine na dr avnoj gradevini pojavile su se opasne pukotine. Poslat u oblast svog rodnog plemena da ubira porez. Po to su iroke mase stanovni tva. a narocito ponosnog plemena Jefremovog. Znacajne istorijske posledice izazvala je i Solomonova nemoc prema Rezonu. Moavki. cak i u dvori tu Jerusalimskog hrama. carev primer nije pridonosio jacanju jehovizma. Sisak je upao u judejsku dr avu i opljackao sve blago Jerusalimskog hrama (oko godine 926. Pretrpeo je dodu -se poraz. bila oslobodena poreskih obaveza. Cak i sve tenici. 35). u datom trenutku. na primer. ali to nikako nije bila i njihova duhovna uni -fikacija. Avesalomova i Sevina buna bili su u stvari ustanci severnih ple -mena protiv hegemonije Judeje. Astarta i Moloh. Kao to smo vec ranije rekli. Kobna Solomonova gre ka bila je u tome to se nikada nije trudio da obezbedi cvrste dr avne temelje. imali su razloga za negodovanje. lako je uzurpator neprestano pusto io se -vernu pogranicnu oblast. pet godina posle Solomonove smrti. Buntovnik. bile prijemcive na cari hananskih bogova. Setimo se da je on podelio dr avu na dva -naest fiskalnih okruga kojima je nametnuo obavezu da za potrebe dvora i vojske dostavljaju odredenu kolicinu poljoprivred JL nih proizvoda. koje se vecno takmicilo s Judejom za prevlast u Izrailju. Posle . koji se za vreme Davidove vladavine proglasio za cara u Damasku. ali je uspeo da pobegne u Egipat. Bilo je tu Hetitki. neprestano tinjali dok na kraju nisu doveli do podele dr ave. s ogorcenjd n je gledao ugnjetavanje i tlacenje svojih saplemeni -ka. David i Solomon su zaista ujedinili sva plemena u jedan dr avni organizam. car se nije odva io na odlucujucu bi -tku. Cak i David je bio svestan podvojenosti ove dve grupe stanovni tva i na samrtnoj postelji rekao je o Solomonu: "Jer sam ga odredio da bude vod Izrailju i Judi" (Prva knjiga o carevima 1. U svoj ogromni harem Solomon je dovodio ene najrazli -citijih rasa i religija. Ali je to je bolo oci sve tenicima. Pamteci velike careve zasluge za dr avu. gde mu je faraon Sisak rado pru io gostoprimstvo. Bio je to drugi upozoravajuci signal koji govori o tome da je Egipat imao neprijateljske name -re prema Izrailju i u tom cilju podr avao sve one koji doprinose slabljenju i razbijanju izrailjske dr ave. Takva privilegija je bez sumnje morala izazvati ogorcenost ostalih ple -mena. Amonki. U svojoj kratkovi -dosti i egotizmu nerazumno je produbljivao opasne plemenske antagonizme. naredna pokoljenje oprostila su mu to je sasvim ja -vno upra njavao idolopoklonstvo. Prvi znaci raspada dr ave javili su se jo za vreme njego -vog ivota kada je izbila Jerovoamova buna.

Jer gle. pastiru iz rodnog sela. i glas grlicin cuje se u na oj zemlji. Okru ena dvorskom rasko i i blagonaklono cu svoga gospodara. Gnjati su mu kao stupovi od mramora. lepotice moja. Kako je dobila rang religioznog teksta i pored svoje . i loza vinova ucvala mirile. pre na e ere pobedom Haldejaca i njihovim osvajanjem Judeje i razaranjem Jerusalima. i hodi. Moramo ra cistiti i s tradicijom da je Solomon autor Pe -srne nad pesmama i Prica Solomonovih. Oci mu kao u goluba na potocima vodenim. moramo na a -lost konstatovati da Solomonova vladavina. Pesma nad pesmama je jedna od najlep ih i najoriginal -nijih erotskih poema u svetskoj knji evnosti. i dojke kao grozdovi. Njene dostojanstvo -ne ritmicke fraze. Car je zavoleo neku devojku po imenu Sunamku ili Sulamku. i bice dojke tvoje kao grozdovi na vinovoj lozi. nije bila uspe na. uvucene u bratoubilacki rat. zima prode. Imajuci u vidu gore navedene cinjenice. trbuh mu je kao svetla slonova kost oblo ena safirima. koja se zavr ila godine 586. Doveo ju je u svoj harem.. kao cvece miris no. na kojima su ukovani virili. Plameni izlivi ljubavnih osecanja prate nit price koja pod -seca na stare pastirske idile. Na kraju ljubav pobeduje i ljubavnici se ponovo sasta -ju. kad je sa svojim voljenim lutala po gorama i napasala stado ovaca.. Biblija ka e da je on sastavio hiljadu i pet pesama i tri hiljade prica. do ivljavala je naj -cudniju sudbinu. Posle propasti Asirije izbila je borba izmedu novovavilonske haldejske dr ave i Egipta za Siriju i Hanan. Kao primer nave cemo opis proleca na gori Karmil: Ustani. i stoje u obilju. usne su mu kao ljiljan. nije zadobio njenu naklonost. a nocu sanja o snazi i slasti njegovog zagrljaja. Zato se ne tre -ba cuditi to se odmah posle careve smrti velika sila.. i hodi. kosa mu je kudrava. Ta poema. draga moja. koje sadr e ve -liku njegovu mudrost. U toj poemi ima i prekrasnih opisa palestinske prirode. Ustani. A junakinja poeme ovako govori o svome ljubavniku: Glava mu je najbolje zlato. Rekoh: popecu se na palmu. crna kao gavran. nagrizan korupcijom i potresan unutra njim dru tvenim sukobima. slikara i muzicara bila neiscrpan izvor nadahnuca. Devojka je ostala verna svo -me draganu.n.ave.cu.. Smokva je pustila zametke svoje. mlekom umivene. remek-delo ljubavne poezije. o ljubavi u milinama! Uzrast ti je kao palma. Cvece se vidi po zemlji. aramej -ska dr ava Damask izrasla je u veliku silu i godinama vodila o tre borbe s Izrailjem. To je Asiriji olak alo osvajanje Sirije u VIII veku pre na e ere. lepotice moja. Zbog pogubne politike i carevog despotizma. a godine 722. minuse da di. ali i pored svih vatrenih udva -ranja. ume -tnicki pehar prepun carobne poetike. i pored sveg sjaja i prividnog bogatstva. zaista zadivljuju svojom istocnjackom culno . Neobicna je vec i sama cinjenica to se na la medu kanonskim knjigama Staroga zaveta. jer je dolazila iz sela Sunam ili Su -nem. raspala na dve slabe jevrejske dr . ona samo uzdi e za onim srecnim danima. Obrazi su mu kao leje mirisnoga bilja. dohvaticu grane njezine. draga moja. Evo kako pastir opisuje svoju voljenu: Kako si lepa i kako si ljupka. Izrailj je vidljivo propadao.raspada jevrejskog carstva na Izrailj i Judeju. dode vreme pevanju. da uni ti Izrailj i odvede deset izrailjskih plemena u vavilonsko ropstvo. koju je s tolikim trudom izgradio David. Zato se ne cudimo to je ta poema za mnoga pokoljenja pesnika. Na rukama su mu zlatni prsteni. uglavljeni na zlatnom podno ju. otido e. i miris nosa tvo -jega kao jabuke.e. s njih kaplje smirna itka. dovedene do usijanja arom egzoticnih meta -fora i komparacija. p.

Gore navedene hipoteze poljuljao je godine 1873. na seoskom gumnu. Ali je vremenom pobe -dila tradicija koja sve pokriva dostojanstvenom patinom. slu a pesme i posmatra nadmetanje mu karaca. U tim divnim pesmama velicaju telesnu lepotu mladenaca. na Pesmu nad pesma -ma ponovo se pocelo gledati kriticki tek u XVIII veku. koju su doveli u postelju bolesnog Davida. Zbog budnosti crkve i inkvizicije. G. zatim egipatska princeza.ecu u godini u Siriji. a ucinio je to u tako culnoj alegoriji samo zato da bi lak e uticao na ma tu istovernika. Sadr aj treba da izra ava postupne promene koje su se dogodile u odnosu Izrailja prema Jehovi u periodu od izlaska iz Egipta. a sunce jo nije tako nesnosno kao u sledecim mesecima. obucen u svecanu svadbenu odecu. samo sedi na prestolu dok ga svatovi slu e. Takve zbirke svadbenih pesama pose -duje folklor svih naroda.n. Mladenci sede na improvizovanom prestolu. pru -ski konzul u Damasku J. privukla mu je pa nju upadljiva slicnost njihovih obrednih pesama s biblijskom Pesmom nad pesmama. Ali vec u V veku pocele su tu i tamo da se javljaju su -mnje u religiozni karakter poeme. a gosti igraju oko njih i pevaju pojedi -nacno i u horu. bezuspe no se nagadalo koja se od carevih Iju -bimica krije pod imenom Sulamke. proroci i praoci. Naprotiv. Svadbene sve -canosti se odvijaju pod vedrim nebom.nedvosmislene culne atmosfere? Istra ivaci jo nisu uspeli da daju konacan odgovor na to pitan je.e. kojom se Solomon o enio i verovatno prvi put je sreo na gori Karmil. i na kraju Sunamka Avisaga. Posmatrajuci svadbene obicaje sirijskih seljaka. Naucnici su putem uporedivanja do li do zakljucka da je Pesm$ nad pesmama zbirka narodnih jevrejskih pesama veza -nih za svadbene obicaje. Evo ta on o tome pi e u svojim secanjima: "Najlep i dani u ivotu sirijskog seljaka su prvih sedam dana posle vencanja. naravno s prilagodenim tumacenjem. g. Karakteristicno je da je jedan od najvecih rabina i pravnika Akiba (50-135. Vec tajn. Tada prestaje ki ni period. koja zbog svoje tamne puti nije u ivala popularnost u Jerusalimu. Mlada s vremena na vreme ustaje i igra pred mlado enjom da privuce njegovu pa nju na svoju lepotu". Ali nisu svi Jevreji uvek bili u to uvereni.) pozivao narod da ne skrnavi Pesmu nad pesmama peva -juci je po krcmama. najlep em me . s pode -lom na monologe. Izmedu ostalih. Kao graditelj Jerusalimskog hrama bio je do te mere idealizovan da je pripisivanje autorstva erotske poeme njemu smatrano gotovo za svetogrde. Pesma nad pesmama u la je u jevrejsku liturgiju i cita se prvog dana praznika Pashe. sva ta nagadanja 340 na la su pristalice narocito medu umetnicima i piscima. Pretpostavlja se uglavnom da su je redaktori svetih tekstova uneli u Bibliju i zato to je po njihovom uverenju autor poeme bio Solomon. faraonove kceri. Mladi par. Postavljano je pitanje da li je ta poema s pravom uvr cena u kanonske tekstove. U Pesmi nad pesmama on je mogao da izrazi jedino religiozna osecanja. sve do trenutka kad ce nastupiti oslobodenje naroda od prolazne patnje i njegovo sjedi -njenje s Bogom. One se obicno vezane za odredeni obi -caj i cine kompozicionu celinu. Slu e ih seljaci iz njihovog i susednih sela. voljena simbolizuje crkvu ili du u hri canina. koje je u tom mesecu posuto poljskim cvecem. Zbog svoje romanticne privlacnosti. dijaloge i horove. U III veku na e ere poema pobednicki prelazi i prag ka -tolicke crkve. Navodene su redom kci cara Hirama. Voljeni je sam Isus Hristos. Recituje se kao molitva mitske drame. Na Bliskom istoku postojale su od davnina i. kao to . Teodor iz Mo -psveste izrazio je mi ljenje da ju je Solomon napisao u odbranu svoje ene Egipcanke. pa kraljica od Sabe. Za to vreme on i njegova mlada igraju ulogu cara i carice. Tamo se vencanja uglavnom obavljaju u martu. Ali nikome nije padalo na pamet da dovede u pitanje Solomonovo autor -stvo. se -dam dana ne radi ni ta. a hor prijatelja dvoje zaljubljenih predstavljaju andeli.

Brojni aramizmi i jasni helenisticki elementi uveravaju nas van svake sumnje da je poema nastala tek posle vavilonskog ropstva. Carski Davidov rod u ivao je u Judeji veliko po tovanje. mio srcu mome! Lepota ti je slatka kao med. g.n.se vidi iz Vec tajnovog zapisa. koji se. IZRAILJ l JUDEJA Lu IZRAILJ I JUDEJA E Izraiijsi^o carstvo carstvo SREDOZEMNO MORE 345 KAKO SU SE RAZI LI PUTEVI IZRAILJA l JUDEJE. Kao svog zastupnika isturio je vodu nedavnog ustanka. jer kad je pisao svoje maksime bilo mu je vec sto i deset godi -na. Arheolo ka otkrica u Egiptu. Ljubavna poema koju nevesta peva pokazuje upadljivu slicnost s nekim delovima Pesme nad pe -srnama. Uporedujuci sav taj materijal s biblijskom knjigom Price Solomo -nove. U skladu s verovanjima Sumera. pre na e ere. O. Izgledalo je da i tamo nece biti protivljenja. izraza. Kao primer nave cemo sledeci cetvorostih: $i6(jjslg legende 341 Mlado enjo. Smisao te tvrdnje shvatili smo tek posle de ifrova -nja hijeroglifa. daleko starijih zbirki. severna plemena su stavila do znanja da su u slucaju odbijanja njihovih zahteva . iz XVI veka pre na e ere. Jo je zanimljivija zbirka poucnih sentencija egipatskog mu -draca Amenemopea. Asirci. Primoravajuci mladog vladara da vodi pregovore s buntovnikom i prognanikom. mio srcu mome! Lepota ti je slatka kao med. U Bibliji citamo da je Solomonova mudrost prevazilazila sve mu -drosti Egipta.e. Haldejci i Fenicani. Verovatno su kru ile po celom Istoku. bez prepreka stupio na jerusalimski presto. Jerovoama. car je imao obavezu da se jedanput godi nje o eni jednom od sve tenica boginje ljubavi Inane i tako obezbedi zemlji dobar rod. kad su u Palestini jacali uticaji grcke kulture. utvrdena je njena velika zavisnost od pomenutih. Ali tek savremena nauka u potpunosti je po -tvrdila ispravnost takvog stanovi ta. Siriji i Mesopotamiji oborila su i drugo predanje da je Solomon autor Prica Solomonovih. Desi -trovane su dve erotske poeme koje bez sumnje predstavljaju antologiju pesama neveste svom carskom suprugu. Iz toga nikako ne proizlazi da se u knjizi ne nalaze i originalne jevrejske poslovice. p. Pokazalo se da ugled Egipcana kao mudrih ljudi nije bez osnova. vratio iz Egipta. l danas ih pevaju sirijski seljaci za vreme svadbenih svecanosti. Sever je bio spreman da se i dalje potci-njava judejskoj dinastiji. lave. ali je tra io vece olak ice od te kih poreskih obaveza koje mu je nametnuo Solomon. otkrili su nam tek natpisi s klinastim pismom iz Mesopotamije. U njih je uneo svoje ogromno ivotno iskustvo. pa je Rovaom. tacnije govoreci. Solomonov sin. Ali vecina je bez su -mnje stranog porekla. pa su prodrle i u Hanan. Do kakvih davnih vremena se e njihovo poreklo. posle godine 332. Otkrivene su i doslovne pozajmice pojedinih misli. Iz tablica s klinastim pismom doznali smo da su se sli -cnim zbirkama mogli podiciti i Sumeri. bogato snabdeven faraonovim zlatom. Na osnovu filolo ke analize dokazano je da je jezik Pesme nad pesmama najmanje neko -liko vekova mladi od hebrejskog. kojim se slu ilo u Solomonovo doba. Jo za vreme vladavine V dinastije faraona (oko 2450-2315. Ali je novi vladar morao otici i u Sihern da dobije saglasn ost severnih plemena za svoj izbor.) visoki dvorski dostojanstvenik Ptaho -tep napisao je za svoga sina zbirku ivotnih saveta u vidu krat -kih poslovica. Izrailjski narod ih je do te mere usvojio da ih je na kraju pripisao Solomonovoj mudrosti. odr ale su se do na ih dana. cak i recnika. Utvrdivanje narodnog porekla Pesme nad pesmama mo -ralo je da iskljuci Solomonovo autorstvo i samim tim da obori biblijsko predanje.

.

Prenera eni Ro -voam skocio je u kola i galopom odjurio u Jerusalim. Ali kasnije. a ja cu vas ibati bodljivijem bicevima. eleci da izbegne opasnost. kovceg zaveta. IZRAILJ SE KLANJA ZLATNOM TELETU. Svojim otpadni tvom Jerovoam je izazvao veliko . Videci da su oba carstva osoljena razdorima. hteo je da krene na sever da ustanak ugu i u krvi." Rovoam je tra io da odgovor odgodi za tri dana. Ali tvrdoglavi Rovoam. Jerovoam je za svoju prestonicu izabrao Sihem. ubi-racu poreza Adoramu. dakle. Bila je to. Tako je izbegnut gradanski rat. Izrailj je patio to nije imao versku prestonicu.nje slave. koji su la nim sjajem prikrivali alosnu propast doskora. jo se nije predavao." Li ene svake iluzije. osudio je nameravani pohod kao bratoubilacki rat i pozvao cara da odustane od ner -azumnog plana. Govoreci u ime Jehove. Ustanovio je i posebnu sve tenicku korporaciju. a pobo ni ljudi i dalje $ijj[ijs%e legende 347 su putovali u Solomonov hram. koji su nerazumno podsticali njegovu oholost i nagovarali ga da bude surov prema drznicima. car je odgovorio preteci: "Moj je otac metnuo na vas te ak jaram. Povukao se tek kad mu je Rovoam platio ogromni otkup. Pro lo je pet godina od rascepa. otac vas je moj ibao bicevima. da se skloni iza njegovih zidina. Desetinama godina vladalo je medu njima nepomirljivo neprijateljstvo. U Egipat su oti li i zlatni titovi koji su krasili "dom iz ume Livanske". pun vere u svoju snagu. Tada se javio stari prorok Semej. Sakupiv i ogromnu vojsku iz plemena Judinog i Venijaminovog. pak cemo ti slu iti. preneo je svoje sedi te u zajordanski grad Fanuil. Kad su se posle tri dana predstavnici plemena ponovo sastali. odlucio je da se i verski osamostali od Jerusalima. nego ti sada olak aj ljutu slu bu oca svojega i te ki jaram koji je metnuo na nas. posebne verske praznike i obrede. koja se nisu prikljucila pobuni. kako bi razmislio. plemenske stare ine odbile su da priznaju cara i urno su napustile Sihem. a na kraju se za stalno nastanio u Tersi. 346 Zenon %osidovs/(i Rovoam jo nije shvatio ozbiljnost situacije i odlucio je da sever -na plemena primora na pokornost silom. ali to ne znaci da su dve dr ave ivele u slozi. iskusni savetnici njegovog oca nagovarali su ga da popusti. Silna dr ava Davidova i Solomonova raspala se na dva slaba zaracena carstva: Izrailj i Judeju. strahovao je da mu se podanici vremenom mogu okrenuti od Izrailja i po eleti ponovno ujedinjenje kao u slavn -im Davidovim i Solomonovim vremenima. cije je ime za vreme Solomonove vlada -vine izazivalo strah i trepet. Na posledice te nerezumne politike nije se dugo cekalo. Jerovoam je bio duboko zabrinut masovnim hodoca cem u prestonicu neprijateljske Judeje. Jehovini sve tenici pre li su u Jerusalim. Rasko i sjaj Solo-monovih gradevina ugasili se posle jedva dvadeset godina pos -tojanja: tamo gde je blistalo zlato. a na kraju je dovelo i do rata. Severna plemena latila su se oru ja i razbiv i carske odrede kamenovala Adorama. Deset severnih plemena otcepilo se od Judeje. Stari. povlaceci se pred faraonom Sisakom. Na savetovanju plemenskih stare ina istupio je Jerovoam i rekao caru: "Tvoj je otac metnuo na nas te ak jaram. a ja cu jo dometnuti na jaram va . koje se ispoljavalo u intrigama i granicnim carkama. Rovoam je naredio da se umesto njih izliju bakarni titovi. zacinjena jo i idolopoklonstvom. Posle otcepljenja severa. gde se nalazio jedini i najsveti -ji predmet njihovog kulta. koji je u Jerusalimu u ivao veliko po tovanje. vodstvo kaznenog pohoda poverio je najomra enijem coveku.spremna da se late oru ja u odbranu svoje nezavisnosti. U tom cilju sagradio je svetili ta u Vetilju i Danu i naredio da se za njih izlije zlatno tele kao postolje za Jehovin presto. verska izma. Da zlo bude vece. li avajuci jerusalimski hram i kraljevski dvorac najvrednijeg blaga. zjapili su goli zidovi i drvo. faraon Sisak krenuo je na Hanan u pljacka ki pohod i opusto io Judeju i deo Izrailja. Ali mladi car je radije poslu ao savete svojih mladih drugova u zabavi. objavilo svoju nezavisnost i proglasilo za cara Jerovoama.

.

da ga ne ostane ni ta. i istrebicu Jerovoamu i ono to mokri uza zid. povukao se u Silom. Za zapovednike posada u tim utvrdenjima naimenovao je dvadeset i osam svojih sinova. sa brda i iz gajeva uklonio sve idole i proterao iz zemlje strance koji su slavili la ne bogove. Jerovoam je vladao dvadeset i dve godine. Pored toga to je pete godine njegovog carevanja faraon Sisak opljackao Jerusalimski hram. Rasrdeni car naredi da se uhvati drski cudotvorac i u tom casu sasu i mu se ruka koju je podigao na svetog coveka. Ali bio je vest politicar i vojskovoda. Tako se i desilo. a u Jerusalimu uza se zadr ao samo Avijama. razboleo mu se voljeni sincic Abija. Njegov naslednik na judejskom prestolu bio je Asa. Prorok Ahija je opominjao Jerovoama da se vrati na put prave vere. odneo je potpunu pobedu. Za razli -ku od svojih prethodnika. onde je Ahija prorok. Kroz njegova usta progovori Jehova i zgromi Jerovoama to je postavio likove tudih bogova. opusto io ih i odveo mno tvo zarobljenika. s kojima je imao dvadeset i dva sina i esnaest kceri. Poniziv i tako cara Izrailja. ali car nije izvukao odgovarajucu pouku. Njegova vladavina nije bila uspe na za jevrejsku religiju. Posle njegove smrti na presto je stupio sin mu Nadav. A ti ustani. vratio se u Jerusalim i uzeo cetrnaest ena. upao u Vetilj i druge severne gradove. njegovi podanici slavili su tude bogove. ponovo u njemu gomilajuci vredno blago i vracajuci mu tako nekada nji sjaj. a kad prekoraci prag svoje kuce. Asa . on ce ti kaza -ti ta ce biti od deteta. dete joj je odmah izdahnu na rukama. u kome je palo pet^totina hiljada sinova Izrailja. za titni -cu Astartinog i Prijapovog kulta. gde su prinosili rtve Jehovi. Dok je Jerovoam iveo u Tersi. pak idi u Silom. koga je odredio za svoga naslednika na prestolu. koji je vladao cetrdeset i jednu godinu. a narocito je razgnevio proroka Ahiju. jer Gospod rece. i kad stupi noga 348 ma svojim u grad. l ponesi deset hlebova i kolaca i ban meda. gde je boravio u osamljenosti. i u datom trenutku s ogromnom vojskom krenuo protiv Jerovoama. i dom cu Jerovoamov omesti kao to se mete. U verskim pitanjima sledio je svoga oca i majku Mahu. Ali judejske seljake i pastire nije bilo lako privuci u pre -stonicu i za svakodnevno slu enje Bogu sacuvali su sveta me-sta na brdima i u gajevima. Rovoam je vodio oru ane sukobe s Izrailjom i obezbedujuci se od Jerovoamove invazije. idi kuci svojoj. pod uticajem svoje majke Name Amonke. na bre uljcima i pod svetim drve -cem. odmah ce umreti dete. Jednom. izje ce ga ptice nebeske. pa otidi k njemu. Nasto -jao je i da ojaca Jehovin kult u Jerusalimskom hramu. Avijam je vladao samo tri godine. U krvavom boju. utvrdio mnoge pogranicne gradove. Po celoj zemlji. sklopio je savez s carem Damaska. koji je svojim uticajem doprineo njegovom izboru za izrailjski presto. izje ce ga psi. Tada on rece svo -joj eni: "Ustani i preobuci se da te ne poznadu da si ena Jerovoamova. Odmah se umiri i stade preklinjati proroka da uputi molitvu Jehovi i povrati mu zdravlje. vec je i dalje irio idolopoklonstvo medu svojim podanici -ma. Eto. prorok odmah pre -poznade carevu enu. Bio je vec oronuo i obnevi-deo starac. kad je car palio tamjan zlatnom teletu u Vetilju. a ko pogine u polju. ja cu pustiti zlo na dom Jerovoamov. Ahija dode iz Judeje i kletvom ucini da se oltar razru i. koji mi je kazao da cu biti car nad ovim narodom. Ona je u Jerusalimskom hramu postavila deblo koje simbolizuje Astartu. i uhvacenoga i ostavljenoga u Izrailju. Pre svega li io je uticaja svoju babu Mahu. l izrece presudu: "Zato. Asa je naredio da se ono spali u dolini Kedrona. Ko Jerovoamov pogine u gradu. evo. duboko ogorcen na coveka koga je ucinio vladarem u nadi da ce verno slu iti Mojsijevoj veri. Da bi Izrailj priterao uza zid. on sam se.zgra anje jehovista." lako je bio lep. TA SE ZBIVALO U JUDEJI? Solomonov sin Rovoam vladao je Judom sedamnaest godina. bio je vatreni jehovista i mrzeo idolo -poklonstvo. a kad su njegovi napori propali." ena se prestravi i pohita na magarici u Tersu. odao idol -opoklonstvu. ne ogranicavajuci rasprostranjeno idolopoklonstvo.

Osvojio je grad Ramu i pristupio njegovom utvrdivanju da judejskom caru ote a najezdu. AMRIJE. Potcinio je zemlju Moavsku i primorao je da placa danak. bio je vatreni jehovista i dalje je sprovodio njegovu politiku. Mada je bio iskusan vojskovoda. to je nepobitan dokaz njegove sposobnosti. Posle cetverogodi njeg gradanskog rata. Amrijeva vladavina bila je po Izrailj veoma uspe na. carem sidonskim. zapovednik bojnih kola. gde je preneo pre -stonicu dr ave.349 <Bi6fysl(e legende -----------------------------------------------------------------------------je pobednicki odbio napad ju nih beduinskih plemena i obnovio savez s carem Damaska da bi stavio Izrailj izmedu dve vatre. Njegov sin lla odr ao se na prestolu jedva godinu dana. poceo je agresivnu akciju protiv Judeje. Zimrije shvati beznade nost svoga polo aja. Kao i otac. Ali nije imao uspeha u borbama s Aramejcima. Va a je bio vest diploma -ta i sposoban ratnik. vladao je samo dve godine. Tra eci pogodno mesto u izrailjskoj zemlji. Ali je pred kraj ivota shvatio kolika opasnost preti jevrejskim plemenima od rastuce moci aramejske dr ave i nastojao je da popravi od -nose s Izrailjom. mucki ga je ubio Va a iz pleme -na Isaharova. koga je narocito podr avalo ponosno i uticajno pleme Jefremovo. opio se do besvesti. Veliki deo dru tva predlo io je za cara nekog Tivniju. Tako je nestala i druga izrailj -ska dinastija. Asa je iskoristio njegovo odsustvo da odnese iz Rame priprem -Ijenu gradu koju je upotrebio za utvrdivanje gradova Geve i Mi -spe. s kojim je sklopio ugovor o prijatelj -stvu i potvrdio . koji su zauzeli Filistejci.uljak je mogao lako da se brani u slucaju opsade. Bogatim darovima potkupio je Ven Adada i nagovorio ga ne samo da raskine savez. Amrije ga je kupio od nekog Semera za dva talenta srebra i po nje -govom imenu grad nazvao Samarija. Posle sedam dana opsade zapali carski dvorac i nestade u plamenu. Ali nije racunao s dovitljivo cu judejskog cara Ase. pa je morao pristati da damaski trgovci u Samariji imaju svoj deo grada i da slobodno trguju. ubio cara i posekao celu njegovu porodicu. Ali nisu se svi Izrailjci pomirili s njegovom vladavi -nom. na ao je bre uljak koji mu se dopao. Vlast je preuzeo Zimrije. Usled poraza izgubio je nekoliko gradova u korist cara Damaska Ven Adada l. a Tivnije je naglo nestao s politicke scene. koju je osnovao Va a. Na velikoj svetkovini u Tersi. Kad je opsedao grad Gi -veton. nije voleo da vodi ratove. bre . Nadav. Sklopio je krhki mir s Izrailjom i potvrdio ga brakom svoga sina Jorama i Gotolije. Careubica je pobio sve clanove carske porodice i tako uni tio dinastiju Jerovoamovu. Na celu svo -jih odanih odreda pohita u Tersu glavnokomandujuci Amrije i otpoce opsadu grada. Ali pokazalo se da nije imao podr ku cele vojske. Tada je na celu zavereni -ka u dvorac upao Zimrije. Va a je to je br e mogao krenuo na sever da prepreci put Aramejcima. Amrije je ipak uspeo da se odr i. Amrije je odlucio da sagradi novu prestonicu. Njegov sin Josafat vladao je dvadeset i jednu godinu. Sklopiv i primirje s carem Damaska Ven Adadom l. Po lepom vremenu stra e su odatle mogle da nadgle -daju sve karavane sve do Sredozemnog mora. Carevo ime bilo je po tovano i kod Asiraca i Egipcana. kceri mocnog izrailjskog cara Ahava. Pre svega. A vojska proglasi Amrija za cara. Imao je dobre odnose s Etvalom. koja se pedeset godina odr ala 350 Zerwn £yeru& na prestolu. Izrailjski uzurpator i careubica umro je prirodnom smrcu po -sle dvadeset i cetiri godine vladavine. NAJVECI CAR IZRAILJA. vec i da napadne Izrailj. naslednik Je -rovoamov. opasan po Mojsijevu veru. naredio je da ga bace u tamnicu. Bre uljak je dominirao nad svim va nim trgovackim putevima Hanana. Kad mu je prorok Ananije smelo prebacio taj savez. On je bio osni -vac cetvrte izrailjske dinastije. to je za buducu izrailjsku prestonicu bilo od ogromnog znacaja.

.

ovih godina nece biti rose ni da da dokle ja ne recem". Amrije je vladao dvanaest godina. Ilija na -pravi rtvenik. Naredi da se la ni proroci pohvataju i pobiju svi do jednoga na potoku Kisonu. cekajuci da se nad morem pojavi prvi ki ni oblak. Dozvolja -vao je. pobegao je iz pre -stonice pred carevom osvetom i sakrio se u neprohodne zajor -danske ume. Pritisnut nedacom. podi e ruke k nebu i gromkim glasom stade moliti Jehovu da poka e da je on pravi bog. ranjavali se no evima i kopljima. naslaga drva. Zatim se vrati na goru Karmilsku. Izrekav i prorocanstvo. Tamo mu Jehova na -lo i da ode u Siriju i da poma e Azaila za cara Damaska. da se probudi. Njima se suprotstavio sam Ilija. odrekao se Jehove i dozvolio da kult Bala po -stane u Izrailju dr avna religija. iskopa rov oko njega. a proro -ke jehovizma surovo proganjala i osudivala na mucenicku smrt. Van sebe od radosti. Bal ili Jehova. ali je imao velike zasluge za Izrailj. polo i ga na postelju i iz -moli od Jehove da dete vaskrsne. noseci im hleb i vodu. U obli njim pecinama sakrio je od progona sto proroka. Takav potajni jehovista bio je i glavni upravitelj carskog dvora. s plamenom srd bom preba -cio je caru otpadni tvo i prorekao da ce zemlju pogoditi su a i glad. ra cereci svoga vola i rece da se rtvenik zaliva vodom. Ilija se stade rugati svojim protivnicima: "Vicite vecma: jer je on bog! Valjda se ne to zamislio. Ilija pozva Balove proroke da stave na rtvenik ra cerecenog vola i upute molitvu svome bogu da po alje vatru s neba. To prijateljstvo produbio je njegov sin Ahav. usli i nas!" Kad dode podne. Sprijateljio se i s carem Judeje. Ilija je zbog toga pre ao u mesta ce Sarepta kod Sidona. Tada Ilija odnese mrtvo dete u svoju sobu. jer su mu gavranovi dva puta na dan donosili hleba i mesa. vladao je dvadeset i dve godine. a vodu je pio sa potoka Horata. Kad carica Jezavelja do -znade ta se zbilo na gori Karmelskoj. bila je da za buduceg cara Izrailja . Ahav se sastade s Ilijom i pristade da se izvr i proba koji je bog istinit. kakva se nije videla tri godine. Nepregledna masa Izrailjaca i Hananaca napeto je i -cekivala neobican dvoboj o vlast za njihove du e. fenicke princeze. Kad se rov ispu -ni vodom.ga brakom svoga sina Ahava s njegovom kcer -kom J^aveljom. pred kojim stojim. Sede na kamen i spusti glavu na kolena. Do lo je do toga da su ljudi morali kriti da su poklonici Jehovini. zakle se da ce se osveti -ti Iliji. "Tako da je iv Gospod Bog Izrailjev. gde se krio po gorskim pecinama. Zacas se nebo prevuce gustim oblacima i pljusnu jaka ki a." Kad prode podne." Glad je tri godine harala Izrailjem. ili na putu.*r s Jehovom koji mu je poverio prorocku misiju. Bio je iz Galada. dodu e. ili je u poslu. ili mo e biti spava. idolopoklonstvo. mnogo va nija misija. sagradila mu je hram u Samariji. ali nije gladovao. narocito izgradnjom divne prestonice Samarije. jer dok je kod nje boravio prorok. PROROK ILIJA l JEZAVELJA. Sin Amrijev. l smesta pade oganj s neba i proguta rtvenu ivotinju i kamenje i vodu u rovu. Obucen u grubi pla t pustinjaka. Avdija. vatrena poklonica tir -skog boga Melkarta. Prorok se upla i okorele idolopoklonice i pobe e u zemlju Judinu. l tada se dogodi cudo. Na gori Karmilskoj okupilo se cetiri stotine i pedeset Balovih proroka koji su bili na izdr avanju carice Jezavelje. Ali milosrdnu udovicu snade stra na nesreca: sin joj se te ko razbole i umre. a potok je sasvim presu io. opasan kanapom. nije im ne -dostajalo bra na u zdeli ni ulja u krcagu. Ahav. ki e su prestale da padaju. deleci s njim svoju skromnu hranu. Videci cudo. vapeci u po -mamnom zanosu: "Vale. Ali nastala je prorecena su a. Bio je to nenaseljen kraj. gde je u tamo njoj pustinji razgovarao l. Tamo ga je prihva -tila uboga udovica. Jezavelja. Gospod je Bog. Dru -ga. udav i svoju kcer Gotoliju za jude -jskog cara Jorama. udovi -ca ushiceno povika: "Sada znam da si covek Bo ji i da je rec Gospodnja u tvojim ustima istina. Pod uticajem svoje ene Jezavelje. a vo se ne upali. narod pade na zemlju i povika u zanosu: "Gospod je Bog. Jednom je pred cara Ahava iza ao pro -rok Ilija." Ali se Ilija ne zadovolji tom pobedom. Proroci su igrali oko rtvenika. ppvikao je stra nim glasom.

.

Ma tanje o lepom. Ahav se vratio u dvorac zlovo -ljan. naredi da ga uhvate. eleo je da dobije savet Ve -Izevula. Ali to nije bilo lako. Ahav se borio preru en. Sluge su prale okrvavljena Ahavova kola u samarijskom jezeru. Jelisije se obrati proroku recima: "Da celu -jem oca svojega i mater svoju. a car. car Damaska nije vratio oteti izrailj -ski grad Ramot Galadski.. Jehova odluci da istrebi njegov rod tek posle njegove smrti. SMRT CARA AHAVA. glavnog Ahavovog vojskovodu. nesrecnik je osuden na smrt kamenovanjem. Takode i za Jezavelju rece Gospod govoreci: psi ce izjesti Jezavelju ispod zidova Jesraelskih. Izaslanici su se vratili u Samariju kao pokisli. zatim ode pred cara i prorece mu skoru smrt. Na -redio je da se carski dvorac. Videv i Ahavovo iskreno pokajanje. koji je bio cuven po izlecenju bolesni -ka. Na putu je sreo ne -kog Izrailjca po imenu Jelisija. Sle -dece godite ponovo se pojavio. i zamolio ga da mu ustupi posed za sre -bro ili za vinograd na nekom drugom mestu. Zato se Ahav udru io s judejskim car -em Josafatom i oba vladara na celu svojih bojnih kola krenu e protiv sirijske vojske. Ahav je razderao odecu. ali je umro na putu za Samariju. Ahav je sada mogao bez smetnji da pro iri svoj vrt. ob -javio ovakvo prorocanstvo: "Ovako veli Gospod: nisi li ubio i nisi li prisvojio?. priredi svojim zemljacima gozbu i pode u daleki svet za svojim uciteljem. vladao je samo dve godine. Mir s Aramejcima trajao je samo tri godine. Pohita u sobu mu a i rece: "Ti li si car nad Izrailjem? Ustani. i da se izrailjskim trgovcima prizna pravo na slobodnu trgovinu u Da -masku.. Navutej je to odbio. Na osnovu njihovih la nih iskaza. Zbog te velikodu nosti osudio ga je jedan od Jehovinih proroka. Sin Ahavov. pro iri i bogato ukrasi slonovacom. koji je orao svoju njivu zapregom od dvanaest volova. Povoljan ishod ratova i blagostanje u dr avi omogucili su Ahavu da misli o sjaju druge prestonice Izrailja. jedi hleba i budi veseo. zahtevajuci samo da mu se vrate gradovi.. hodao i spavao u pokajnickoj ko ulji od kostreti i mucio se postom. da ga po tedi muka za ivota. Tri stra e redom Ilija uni ti. Podli postupak carskog para nai ao je na tihu osudu celog Izrailja. Ohozija." Upla en stra nom kletvom. boga akaronskog. Kako psi liza e krv Navutejevu. Car Damaska Ven Adad II. Ja cu ti dati vinograd Navuteja Jezraeljanina. Iznenaden tom ne -ocekivanom ca cu. prostranom carskom vrtu razbilo se zbog podanikovog protivljenja.po -ma e Juja. prekorio ih je to idu po savet tu -t dinskom bogu. Jednoga dana pao je s dvorskog balkona i zadobio te ke povrede. tako ce lizati psi i tvoju krv. Tako se ispu -nio prvi deo Ilijinig prorocanstva. stvar je uzela u svoje ruke energicna i lukava Jezavelja. prizvav i na njih oganj s nebesa. koji je podigao njegov otac." Zatim zakla dva vola. veran svojoj misiji. pravdajuci se da se ne mo e li iti nasledstva koje u njegovoj porodici prelazi sa oca na sina. pro -ricuci skoru smrt Ohozijinu. ali ga je ipak probola strela.. u savezu sa jo trideset i dva cara. l pored ugovora. upao je u Izrailj i opsedao cak i Samariju. Jelisije se dopade Iliji i on ga ogrnu svo -jim plastom u znak da ga prima za ucenika. stao odva no pred cara i. Odneli su ga s bojnog polja. Ahav ga je ipak oslobodio. Kao i obi cno u takvim prilikama. ali niko nije smeo da podigne glas protivljenja. Ali je bio odbijen i morao je da se povuce u svoju zemlju. a psi su lizali carsku krv. S tom namerom oti ao je Navuteju. oteti za Amrijeve vladavine. NAVUTEJEV VINOGRAD. a njegov vinograd je dat u vlasni tvo caru. kao nekada krv kamenovanog Navuteja. Ali carske izaslanike zaustavio je na putu prorok Ilija i. Samo je prorok Ilija. pa cu ici za tobom. vlasniku obli njeg vinograda. zato to je slavio . Hteo je i da pro iri i ulep a vrt oko carskog sedi ta. ljut na drznika. okrenuo se prema zidu i nije hteo da stavi u usta ni parce Neba. pretrpeo pod Afekom strahovit poraz i pao u ropstvo. Bacio se na postelju. osudujuci ga. A Josafat je izvukao ivi glavu i s ostacima svojih odreda vratio se u Jerusalim. da ga ne prepo -znaju. Ahav je vodio neprestane ra -tove s Aramejcima." Odmah napisa pismo svojim poverljivim ljudima da nadu dva svedoka koji ce optu iti Navuteja za izda -ju dr ave. Jezraela.

jer se zarazio gubom. to je ovaj ocekivao. a odatle u presto -nicu Izrailja Samariju. Namno i joj toliko ulja da ga je mogla prodati i otkupiti sinove. Prorok je zahvalio na daru i nalo io mu da razdeli hleb na stotinu ljudi koji su se okupili oko njega. Jelisije im rece da mu donesu nove posude sa solju. Jelisije je eleo da se odu i Sunamki i zahvaljujuci svojoj cudotvornoj moci uci -nio je da ona rodi sina. Izrailjska robinja sa ali se na svoga gospo -dara i rece mu da u Samariji ivi veliki prorok koji ga mo e izleciti. oce moj! Kola Izrailjeva i konjici njegovi!" Ne dobiv i nikakav odgovor." Podozrevao je da lukavi vladar Damaska samo tra i izgovor da objavi rat Izrailju. i prema njenu bila toliko gostoljubiva da mu je cuvala spremnu posebnu sobu s posteljom. stolom i svetiljkom. jer je bila verna sledbenica Jehovina. Ali nije bio srecan. za ra -zliku od svoga ucitelja. Jelisije ne izade da ga saceka i ne pokloni mu se. jer je svoju misiju vr io uglavnom po gradovima i seoskim naseljima. voj -skovoda cara sirijskoga. Neman je bio duboko . U Galgalu je vladala takva glad da su ljudi morali jesti travu i korov. akaronskog boga. CUDA JELISIJEVA. Jednom ga na prigradskom putu salete gomila raspu tene dece i poce se rugati%ijegovoj celavosti: "Hodi. U Sunamu je ivela ena. Uvek je veoma lepo docekivala proroka. a na presto stupio Jo -ram. eleci da ne gladu -je. a zemlja plodna. samo mu po svome sluzi poruci da se sedam puta okupa u Jordanu i bice izlecen. Ilija sede u kola u plamenu i odlete u nepo -znati beskraj neba. car izrailjski ra -dera odecu i povika: "Zar sam ja Bog da mogu ubiti i povratiti ivot. odjednom se podi e vihor i pojavi e se ognjena kola s ognjenim konjima. okru en velikom pratnjom. Posle izvesnog vremena ode u Vetilj.Zenon 3(psidovs/q. udari plastom po Jor -danu i voda se odmah razdeli. bio je bogat i mocan covek. A Jelisije razdera svoje haljine i povika u ocaju: "Oce moj. celo! Hodi. Pod utiskom cuda koje vide e. Utom iskoci e iz ume dva medveda i rastrgo e cetrdeset i dvoje de -ce. udata za daleko starijeg coveka. celo!" Jelisije pogleda male napasnike i prokle ih imenom Gospodnjim. znaj da aljem k tebi Nemana slugu svojega da ga oprosti gube". koji je radije boravio u pustinji. Jelisije se sa ali na enu. Iz Vetilja prorok ode na goru Karmilsku. Otada je voda u Jerihonu pitka. Kad stigo e u Jerihon. Jelisije ga preko poslani -ka zamoli da po alje bolesnika k njemu. Posle nekoliko godina decak se te ko razboleo i umro. s pravom smatrajuci da nece biti dovoljno za sve. Kad procita pismo. Nadmeni sirijski dosto -janstvenik sti e pred prorokovu kucu na sjajnim kolima. KAKO JE JELISIJE ISCELIO GUBAVCA. pisao je car Damaska caru izrailjskom. Neki pobo an covek iz Vel 355 Salise doznao je da tamo boravi Jelisije i. Do ljak je negodovao. poslednji car iz dinastije Ahavove. na oci pedeset drugih proroka. Neman. tamo nji proroci proglasi e ga za Ilijinog naslednika. Ali se desi -lo cudo: hlebovi su se namno ili i svi ne samo to utoli e glad i najedo e se nego i hleba kuci ponese. uciteljevim plastom rastavi vodu Jorda -na i vrati se u Jerihon. Dok se tako ljutio i tra io izlaz iz te kog polo aja. ODLAZAK NA NEBO PROROKA ILIJE. te alje k meni da oprostim coveka gube? Pazite i vidite kako tra i zadevice sa mnom. Kad se nado e na drugoj strani reke. Ilija je lutao Ha -nanom u pratnji svog najvernijeg ucenika Jelisija. Tada je prorok zagrejao mrtvog decaka svojim telom i povratio ga u ivot. kad ti dode ova knjiga. Ohozija je ubrzo umro. Gradani Jerihona su se alili da im je voda nezdrava. Njegova ena imala je u svojoj posluzi mladu devojku koju su lupe i oteli iz Izrailja i prodali je Nemanu u ropstvo. "Eto. Neman se obradova i zamoli svoga gospodara da mu dozvoli odlazak u Samariju i da napi e pismo s preporukom caru izrailjskom. doneo mu je dvadeset jecmenih hlebova i vrecicu sve eg i -ta. a zemlja neplodna. pa pode od izvora do izvora i is -celi vodu sipajuci u nju so. Tamo dode k njemu neka udovica i po ali se da joj je poverilac odveo dva sina u ropstvo zbog dugova. s kojim nije imala dece.

.

Jelisije saslu a Azaila i rasplaka se. Ali pred prorokom ni ta se nije moglo sakriti. 357 htede da primi nagradu. da ucini tako veliku stvar?" Tada mu prorok svecano saop ti: "Pokazao mi je Gospod da ce ti biti car u Siriji. vinograde. sluge i slu kinje? Zato guba Nemano -va neka prione za te i za seme tvoje doveka. zaustaviv i ga na putu. Na srecu. Kad cu da se Jehova mo e slaviti samo u Izrailju. srebro i skupocenu odecu. Posle izvesnog vre -mena car Ven Adad se te ko razboleo. on u odu evljenju povika da ce otada slaviti samo Jehovu. Tako skrenu ka Jordanu i sedam puta se okupa u reci. U jednom trenutku ipak ga obu -ze sumnja. Neman pohita cudotvor -cu. Nikad mu se nije dogodilo da je bio tako omalova avan. Ali ga sluge uz put uve -ri e da mu ni ta nece na koditi ako poslu a savet neljubaznog proroka. Tamo ga je posetio car judejski Ohozija." Ohrabren prorocanstvom izrailjskog bo jeg coveka. Na to mu Azailo rece: "A ta je sluga tvoj. iznudene na preveru. Opsada je bila dugotrajna. a telo mu postade cisto kao u novorodenog deteta. Azailo se vrati svome gospodaru. Kad se car. Car Damaska se u urbi povukao i Samarija je neocekivano izbegla stra no uni tenje. sluga sklo -ni u svoju kucu. Prorok Jelisije odlucio je da iskoristi nje -govu bolest i da ga ukloni s prestola.eg vazala Izrailja. koji je odbio da placa danak. a on se vratio u Izrailj da leci rane. Joram je hteo da iskoristi pre -vrat u Damasku i da povrati od Aramejaca Ramot Galadski. Kao Ahavovog sina i poklonika zlatnoga teleta. Na pitanje za to place. Darove. Pun zahvalnosti. Osim toga.uvreden. po sirijskom logoru se proneo glas da hetitska i egipatska vojska sti u u pomoc opsednutom gradu. Razgovor je prislu kivao Jelisijev sluga i odluci da bar ne to trpne od tog blaga koje je njegov gospodar tako ola -ko odbacio. i on ce se morati duboko pokloniti. Si -rijski dostojanstvenik rado mu ispuni molbu i umesto jednog da -de dva talenta srebra. ali u jednom okr aju je ranjen. pa je u prestonici harala takva glad da su majke jele svoju decu. Pojuri za Nemanom i. s kojim je ostao u prijateljskim odnosima. Zato zamoli svoga dobrotvora da mu unapred oprosti otpadni tvo. Kad Jelisije ne 356 Zenon 3(psidovs/(i." l tako bi. ali nije uspela da ga ponovo podjarmi. goveda. Guba nestade kao rukom odneta. i mladice ce njihove eci macem. ovce. Po stupanju na presto. Ujedinjena voj -ska upala je u zemlju Moavsku s juga i nanela vazalu te ak poraz. jeho -visti su mrzeli Jorama. On pozva krivca pred sebe i rece mu gnevnim glasom: "Zar je to bilo vreme uzimati srebro i uzimati haljine. Zato je poslao u Ramot Galadski svog poverljivog ucenika s nalogom da glavnog . pas. dav i mu time oprost za bu -duce grehe. gospodar njegov. Hteo je da donetu zemlju pospe pred Jehovin oltar koji ce podici i da tako zadovolji slovo zakona. o inuo je konje i oti ao. nudeci mu zlato. posumnjao je da cela ta stvar sa ku -panjem u Jordanu je ismevanje njegove licnosti i povika van se -be od gneva: "Nisu li Avana i Farfar vode u Damasku bolje od svih voda izrailjskih? Ne bih li se mogao u njima okupati i ocisti -ti?" Ogorcen. ISTREBLJENJE DINASTIJE AHAVOVE. Zato je vojsku poverio svome vojskovodi Juju. krenuo je s carem judejskim Josafatom na cara moavskoga Misu. i decu ce njihovu razbijati i trudne ene njihove rastrzati". sa -op ti mu da njegov gospodar tra i talenat srebra i odecu za dva mladica koji su mu upravo stigli u goste iz gore Jefremove. poslao mu je svoga dostojanstvenika Aza -ila s bogatim darovima i zamolio da ga izleci. odgovori s tugom: "Jer znam kakvo ce zlo uciniti sinovima Izrailjevim. a prorok ga blagoslovi. naredi slugama da napune vrece izrailjskom zemljom i da ih natovare na dve mazge. gradove ce njihove paliti ognjem. Kao dvorski dostojanstvenik morao je da ucestvuje u verskim obredima u hramu sirijskog boga Rimona. ugu i ga pokrivacem i proglasi se za cara Damaska. koji mu je povratio zdravlje. da kupi maslinike. bude klanjao bogu. Ubrzo zatim car Damaska prodro je u Izrailj i zaustavio se pod zidinama Sama -rije. biv . Doznav i da se Dama -sku pribli ava Jelisije. Izrailjski car Jo -ram vladao je dvanaest godina.

.

cetrdesetori -ca njegove brace. Na vest o smrti svoga sina. a nje -no smrskano telo izgazi e konji njegove zaprege. U Samariji je ivelo sedamdeset Ahavovih sinova. prvosve tenik Jodaj organizovao je veliku . Juj ih pohvata i naredi da se pokolju pored bunara njegove kuce. i krv svih sluga Gospodnjih od ruke Jezaveljine. Joram pode licno u susret svome vojskovodi sa Ohozijom. i sakrila ga od carice u svojoj kuci. Ali ta po -beda je bila polovicna. legende sla jednogodi njeg Ohozijinog sina. Zato mu posla u susret jedan za drugim dva izaslanika. koga je pomazao Jelisije. Juj naredi da se carica pokopa. Zabrinut to nema nikavih vesti. na njih se baci e vojnici i sve ih saseko e. kci Jezaveljina i Ahavova. Gotolija. Zatim sazva u prestonicu Balove sve tenike iz celog Hanana i saop ti im da ce povodom svoga krunisanja prineti rtve njihovim bogovima. a Juj je naredio da se u dve gomile slo e pred kapijom njegove prestonice Jezrael. a hram mu osramoti e napraviv i od njega javni nu nik. To je bila prevara. Pod njenim uticajem kult Bala postepeno je preovladavao nad Jehovinim kultom. Juj je poslao pismo stare . Joram nije ni ta znao o zaveri. surovi uzurpator priredi po -kolj pristalica. carem judejskim. Na presto je do la preko brojnih le eva." Kad izrailjska vojska doznade za pomazanje.tenika Jehovinog. Odluciv i da se za smrt dostojno pri -% premi. Carici Jezavelji bilo je jasno da joj -4 je kucnuo poslednji cas. jer ih buntovnik zadr a silom. majka ubije -nog judejskog cara Ohozije. proboden strelom izdajnickog uzurpatora. prijatelja i cinovnika Joramovih. Jehova zatrijumfova nad hananskim bogovima. Jodaja. Kad je decak navr io sedam godina. a oni se ne vrati e. l Ohozija se dade u bekstvo. Jezavelja je 35S svu noc le ala u krvi. ne znajuci ni ta o prevratu. krenu e u pose -tu Joramu. To je izazvalo ogorcenost me -du prorocima koji su ga doveli na presto. U toku tajnog obreda. Kad se Juj pojavi na ulici. koji je vladao esnaest godina. a tudinski sve tenici osecali su se u njemu kao kod svoje kuce. Izrailjem. po to je pobila sve clanove carske porodice. jer hocu da pokajem krv sluga svojih proroka. Gotolija je izvr ila krvavi prevrat i sama pri -grabila vlast. Pre nego to je telo ubijenog cara Ohozije doneseno u Jerusalim. doceka ga s podsmehom i pogr -dama. . bila je ena jake volje. dok se u dvorcu odvijao pir zaverenika. Ta ko se ispinio i drugi deo Jelisijevog predskazanja. Telo mu sluge odvezo e u Jerusalim i sa -hrani e ga u Davidov grob. jednoglasno pro -glasi Juja za cara. Buntovnici ga doceka e pogrdama. Joasa. Dovuce se nekako do Megidona. kako bi se narod svo -jim ocima uverio u istrebljenje roda Ahavovog. l pobij dom Ahava gospodara svojega. ali ga ra -ni e Jujevi vojnici. izaslanik Jelisijev svecano izrece: "Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: pomazah te za cara nad narodom Gospodnjim. pade mrtav sa kola. pa gordo stade na prozor dvor -ca. sestru Ohozijinu.vojsko -vodu Juja poma e za cara. Na izrailjski presto stu -pio je njegov sin Joahaz. Prepla eni gradani Samarije doneli su u kotaricama gla -ve carevih sinova. Razjareni careubica naredi da je bace kroz prozor.ini grada tra eci njihove glave kao dokaz pokornosti i poslu -snosti. pa ga zacudi vest da je Juj napustio Ramot Galadski i da se uputio k njemu. jer je ona bila ena mocnog prvosve . smes -ta sede u kola i na celu pobunjene vojske pohita u Jezrael. a kad poku a da pobegne. JUDEJSKA CARICA GOTOLIJA. Novi vladar. ali se ispostavilo da je njen les copor pasa vec razvukao i da su ostali samo alosni ostaci. Stigav i u Samariju. Iz dvorskog pokolja Josaveja je spa . gde je umro usled gubitka krvi. kao i njena majka. Kip boga Bala razbi e. Juj je umro posle dvadeset osam godina vladanja. a Jehova se razgnevio i dopustio da samozvani car Damaska Azailo mo e neka njeno da pusto i sve izrailjske zemlje istocno od Jordana. jer Juj nije ukinuo kult zlatnog teleta cija su sredi ta bila u Vetilju i Danu. U Solo-monovom hramu dimili su se rtvenici tudih bogova. Ali nije smela da ubije Jo-saveju. Kad sve tenici ispuni e hram do poslednjeg mesta. namaza lice i uvi kosu.

.

izrailjska dr ava smanjila se skoro za trecinu svoje povr i -ne. deset bojnih kola i pedeset konjanika.eci zemlju i sejuci smrt. oslabljenu unutra njim neredima. pusto . Jerusalimski hram je oci cen od svakog traga idolopoklonstva. To su iskoristili Jehovini sve tenici. li avajuci hrane sela i gAdove. Naznacenog dana sabata zaverenicka vojska zauzela je prostor oko hrama. pa je poverio nadzor nad krinjom jednom od svojih pisara. Juj je imao veoma lo e odnose s carem Damaska Azailom. Zahvaljujuci njemu. napao je na Jeru . ugledav i na prestolu krunisanog decaka. Izgubiv i Zajordaniju i zemlju Moavsku. ali nisu zapoceti nikakvi radovi. naredio je da ga kamenuju. Kad je asirski car al -manasar III napao Damask. U nizu ratnih pohoda osvojio je oblasti s druge strane Jordana. sin Ohozijin. Pod njihovim vodstvom izbio je dvorski puc i bolesnog Joasa ubile su njegove sluge. Ali je odustao od opsade. U je -dnom trenutku. Hram je od toga dosta postradao i trebalo ga je popraviti. Izrailjska vojska vi e nije po -stojala. sin Joahazov. Posle njegove smrti. Za vreme njegove vladavine Asirija je ponovo napala Damask i nanela mu ozbiljan poraz. okrenuo od Jehove i slavio boga Bala. sastavljenu od deset hiljada pe aka. Otada je novac prebrojavan u prisustvu car -skog cinovnika i prvosve tenika. Kad mu je sve tenik Zaharija. gvozda i bakra. u njegovo ime vladao je prvosve tenik Jojad. jer su sve teni -ci prisvajali sve to je verni narod ubacivao u krinju. ugro avala su brdska plemena Medani. razoru ala carsku stra u. buna!" Jodaj naredi da je odvedu u dvorsku konju nicu i poseku macevima. A zatim je. Kad je decaku stavio na glavu carski venac i posadio ga na presto.Vladavina cara Juja zavr ila se porazima i slabljenjem dr a -ve. Po -pravljanje hrama i uspostavljanje njegovog ranijeg sjaja zahte -valo je znatna novcana sredstva. u pratnji naoru anih Levita. To je bio sposoban vojsko -voda i dr avnik. zaboraviv i da svoj presto duguje njegovom ocu. Jehova je odlucio da kazni 360 izdajnika i ubrzo je u Judeju upao car Damaska. Asiriju. pod pritiskom uticajnih judejskih velika a. o tro pre -bacio otpadni tvo. Car Azailo sa svojom vojskom gazio ju je uzdu i popreko. U tom cilju kod ulaza u hram postavljena je krinja s otvorom u koju su verni -ci ubacivali priloge. Zemlja je postala sasvim bespomocna. pod izgovorom da praznuje sabat u Jerusa-limu.zaveru jehovista. Juj se stavio na njegovu stranu i cak mu redovno placao danak. platio ogroman otkup u zlatu i srebru. A usled dugogodi nje nebrige i zanemarivanja Jehovinog kulta i zidovi su bili skloni padu. koji mu ni -su oprostili ubistvo Zaharijino. Joahazu je bilo dozvoljeno da dr i samo malu vojnu silu. Jodaj uvede u dvo -ri te hrama maloga Joasa i pomaza ga za cara. Osvojiv i filistejski grad Gat. car Joas se. Njegov sin Joahaz. zaprepa ceno povika: "Buna. Joas je iskoristio trenutnu slabost . ubija -juci svakog nepoznatog coveka koji bi poku ao da ude. Posle izvesnog vremena. koji je vladao sedamnaest godina. Car Joas je objavio prikuplja -nje priloga od judejskog naroda za isplatu zanatlija i pokrivanje tro kova za nabavku kamena. pa je morala da odustane od svoje osvajacke politike. To je naj -zad dozlogrdilo caru. Najpre je stupio u tajne pregovore sa svim vojnim zapovednicima i pridobio ih za Joasa. sazvao Levite iz cele judejske dr ave i naoru ao ih iz Davidovo g arsenala. Dok je Joas bio maloletan. Joas je izgubio podr ku naroda. Nemoc Izrailja omogucila mu je da krene na Ju -deju i Filistejce. opet su trijumfovale pristalice Jehovine. morao je da prizna hegemoniju Damaska. Ratni porazi izazvali su u zemlji veliko nezadovoljstvo. Azailo. Istrcala je iz dvora i. Novac za obnovu hrama skupljan je dvade -set i tri godine. Prvosve tenik Jodaj umro je u sto i tridesetoj godini. Na izrailjski presto stupio je Joas. jer mu je judejski car Joas. Azail je iskoristio tu priliku da se osveti Juju. poru eni su Balovi rtvenici a njegovi sve tenici isterani. sin Jodajev. a osim toga te ko se razboleo. moglo se najzad pristupiti obnovi hrama. SLABLJENJE l PROPAST IZRAILJA. hram se zatresao od silnog poklika: "Da ivi car!" Tek tada je Gotolija primetila da se u hramu de ava ne to neobicno.alim.

.

Prvosve tenik Amasija upozorio je cara Jerovoama: "Amos di e bunu na te usred doma Izrailjeva. Samarija se 361 ». Amos je zamerio imucnim Izrailjcima da varaju siromahe na kvalitetu. stvorio se jak sloj imucnih ljudi. li avali su ih slobode za dugove. vodio je te ak i po ten ivot. necuvenu rasko dvoraca i kuca. kao potvrda Amosovog upozorenja. zvani Ful. nad Izrailjom i Judejom nadvila se stra na opasnost. Izboriv i se sa unutra . kao oni. pokorio je i poharao Jerusalim. Odmah je oti ao u Vetilj. U zemlji je nastalo blagostanje koje je podsecalo na Solomonova vremena. ive u razvratu i rasko i. Kao stocar boravio je neprestano na prostranim gorskim visinama i. Bogata i nisu znali za milost prema siromasima. Asirija se podigla iz privremene slabosti. Ponovo je o ivela medu -narodna trgovina. otmeno obucene mladice. stao pred svetili te gde je Bog Mojsijev slavljen u liku zlatnoga teleta. prorok se zamerio vlastodr cima i postao opasan podstrekac u njihovim ocima. samo da sacuvaju svoj rasipnicki na -cin ivota. Razru iv i njegove zidine. govoreci: kad ce proci mladina da prodajemo ito? l subota da otvorimo p enicu? Umanjujuci efu i povecavajuci sikal i varajuci la nim merilima. vec je pozivao ljude da ne vredaju Boga razvratom. a s druge strane alio prosti narod koji je iveo u krajnjoj bedi i nevolji. Govorio je tvrdim. Sa zgra anjem je posmatrao namazane ene. Teret izdataka za ratove koje je vodio Jerovoam pa -dao je uglavnom na narodne mase.** znatno pro irila i postala velika metropola. versko sredi te Izrailja. nepravda. meri i ceni ita. Stalno je tvrdio da nije prorok. l zaista. Sitne zemljoposednike potisnuli su vlasnici velikih poseda koje su obradivali robovi i seljaci be -zemlja i. cak i za par obuce. neljudski cedili iz njih sve to se moglo iscediti. Izrailj se digao iz nemoci i stupio u period velikog privrednog procvata. U to vreme iveo je u Tekuji. Osudujuci moralno posrnuce i raspad izrailjskog dru tva. pro -davali im hranu po previsokim cenama. Jednoga dana do lo mu je prividenje da mu Jehova po-verava misiju popravljanja sveta. rasko i i bezosecajno cu prema ubogima i nemocnima. lavovi i zmije. u bliskom dodiru s prirodom. Takvo ucenje jo nikada se nije culo iz usta zanesenih jehovista. Slabljenje Damaska i unutra nje neprilike u Asiriji omogucili su celom Hananu da odahne. i da prodajemo ocinke od p enice. koji pro direte uboge i 362 satirete siromahe u zemlji. l pored toga to je zapoceo bezobzirnu . U vizijama. Pun gneva. opominjao je ljude da ih ceka Jehovina kazna za njihovo bezakonje. Nije.svog najveceg neprijatelja i povratio sve oblasti koje je izgubio njegov otac. bezosecajne velmo e. Judejac po imenu Amos. dok su veleposednici i dr avni dostojanstvenici gomilali sve veca bogatstva. Ali to razdoblje sjaja imalo je i svoje mracne strane. da kupujemo siromahe za novce i uboge za jedne opanke. Na presto je stupio veliki ratnik Tiglat-Falazar III. Stanovnici grada i hodocasnici s cudenjem su slu ali zanesene reci pastira s dalekih planina. pozivao ih je: "Cujte ovo. nedaleko od Vitlejema. Dok je malobrojni dru tveni sloj iveo u necuvenoj rasko i i razvratu. gde bogata i." Po carevom nalogu prorok je pro -teran iz Izrailja. pridavao znacaj spolja njim vidovima verskog rituala." Bile su to te ke optu be. i prorokovao. medvedi. Zatim je upao u Judeju. neugladenim jezikom punim slika. da ljude bacaju u ropstvo za dugove. ostavio je na ju -dejskom prestolu Amasija kao svog vazala i vratio se u Sama-riju. Grad pokvarenosti i razvrata duboko ga je potresao. u kome se pominju ptice. razlikovao se od njih u svakom pogledu. zemljom je harala beda.njim te kocama. Za vladavine Jerovoama II. korupcija i ugnjetavanje razvla cenog naroda. gde su jata skakavaca i nebeska vatra pro dirali Izrailj. da ne podstice ljude protiv ugnjetaca i izrablji -vaca. Zato je uzeo pastirski tap u ruku i uputio se u Samariju. ma u se mirisima i surovo ugnjetavaju obespravljene narodne mase. sina Joasova. Imao je bistar pogled brdanina i duboko uverenje da donosi ljudima rec bo ju. zemlja ne mo e podneti svih reci njegovih. Medutim. koji spavaju na posteljama od slonove kosti. U svojim propovedima Amos je pred -skazivao propast Izrailja i Samarije.

.

Njegov sin Fakija odr ao se na prestolu samo dve godine. poslu no orude u rukama asirskog vladara. sa juga su ga napali Edomci. Osvajaci su zarobljenicima kopali oci. sejuci teror i oslanjajuci se na moc Asirije. posle est meseci njegove vladavine. odlucili su da je prisile na stvaranje zajedni -ckog fronta. Judeja sa Jerusalimom se spasla. Vlast je prigrabio voda zaverenika Osija. nabijali ih na kolac i ive derali. porucivao mu je u svom pismu: "Sluga sam tvoj. A opusto ene izrailjske zemlje na -selio je me avinom raznih plemena iz Arabije i Vavilona. ali je postala vazal Asirije i svoju prividnu nezavisnost morala je placati te kim go -di njim dankom. godine 727. Umro je posle dve godine. Zato su pozvali Judeju da pristupi nihovom savezu. postao asirska pro -vincija. ne ost -variv i svoju nameru. Ubili su ga zaverenici na cijem celu je bio njegov vojskovoda Fekaj. upr -kos upozorenjima proroka Isaije. koji je zahvatio i Samariju. a zatim je prodro u Izrailj. Sirija se tada digla na ustanak. antiasirijska stranka ponovo je digla glavu i pocela na njega vr iti pritisak da se pobuni. estoko su se borile. a na njihovo mesto doveo gomilu drugih. Tek je Sargon II osvojio i razorio posled -nji izrailjski bastion. Fekaj je otpoceo svoju antiasirijsku politiku sklopiv i savez s carem Damaska Resinom I. To je izazvalo op te nezadovoljstvo. Izrailj nije shvatio opasnost. usled intriga Egipta. Pre ivele stanov -nike asirski vladar iselio je u Mesopotamiju. Ta -da je Tiglat-Falazar prvi put prodro u Izrailj i ucvrstio vlast svoga vazala. Judejski car Ahaz na ao se u te koj situaciji. ubio je Salum. Uzurpator se odr ao na pre-stolu^pet godina. koji je zatim pao od ruke Menajima. pokorenih azijatskih plemena. koji se podigo e na me. Za -hariju. asirska stran -ka izvr ila je puc i ubila nesrecnog cara. nepristupacna tvrdava. Posle poraza na bojnom polju. Osija se odlucio na taj korak posle smrti Tiglat-Falazara. ali nije se dugo odr ao na prestolu. Salmanasar V. smesta je krenuo na ustanike. ireci anarhiju u Samariji. koje je uzeo iz hra -ma i dvorca. Dr avu su potresali dvorski pucevi i unutra nji nemiri. Tada im je asir -ski car poslao jednog jevrejskog sve tenika. da im propoveda 364 Zetwn !%psidbvs/(i . zatra io je pomoc od asirskog cara. odsecali im noge i ruke. hodi i izbavi me iz ruku cara Sirskoga i iz ruku cara Izrailjeva. Zatim se vratio u Ninivu. Po asirskom obicaju. Ali saveznici su se osecali veoma slabi da zarate protiv Asirije. Ali kad ni to nije pomoglo. Dve stranke. Asirci nisu ni poku avali da je osvoje. Po to su nai li na odbijanje. Sina Jerovoama II. potukao Izrailjce na bojnom polju. Car Fekaj zatvo -rio se u nju s ostatkom svoje vojske. Sred dima i plamena izra -iljskih gradova i sela razlegali su se jauci mucenih i u vatru ba -canih rtava. zatvorio se u zidine Jerusalima. Njegovi ratnici sa iljatim lemovima i gvozdenim pancirima pu -sto ili su zemlju i ubijali stanovni tvo. Menajim je obezbedio tu sumu uzimajuci od svakog imucnog gradanina novcanu da binu od pedeset sikala srebra. Izrailj je. Ali vremenom. Po to je Samarija bila sna na. Uz potajnu podr ku Tiglat-Falazara. pre na e ere za -poceo je opsadu Samarije. pristalice Egipta i pristalice Asirije. Dok su dva saveznika udarila na njega sa severa. odveo je vi e slojeve stanovni tva u Asiriju i naselio ih "u Alaju i Avoru na vodi Go -zanu i u gradovima Midskim". Godine 724. a sa zapada Filistejci. koji je opkolila sirijsko363 izrailjska vojska." Munjevitim napadom Tiglat-Falazar III razorio je Damask i ubio cara Resina. pre na e ere. aljuci mu na dar sve zlato i srebro. zarobio Osiju i poslao ga okovanog u Ninivu. Ahaz je molio za pomoc boga Moloha i prineo mu na rtvu svoga malog sina. osim visoravni na kojoj se nalazila Samarija. Nekoliko godina placao je svom za titniku danak. naslednik Tiglat-Falazara. dobiv i harac od hiljadu tale -nata srebra. l novi naseljenici u Izrailju poceli su da slave Jehovu. Tako je pobedila stranka koja je podr avala Egipat.osvajacku politiku.

Zahvaljujuci tome to je ucvrstio svoju vlast nad Edomcima i utvrdio luku Elat. kopita u konja njihovih bice kao kremen i tockovi njihovi kao vihor. Ali Ahaz nije poslu ao mudroga coveka i pozvao je u pomoc stra . U Davidovom gradu zavladala je moda asirske religije i kulture. uspelo mu je da ponovo uspostavi pomorsku trgovinu na Crvenom moru i da ostvari znatno blagostanje u zemlji. svetih drve -ta i kamenova. U tom cilju naredio je da se u stenu usece podzemni . a istovremeno ugnjetavaju uboge." Recima punih apokalipticnog u asa opominjao je Judeju da odbaci tude bogove i vrati se na put Jehovin. a na njegovom mestu podigao je rtvenik posvecen tudim bogovima. koji su kasnije nazvani zajednickim imenom Samaricani. nevoljnike i decu. Pred kraj svoje vladavine do ao je u o tar sukob sa sve tenicima. Tako je nestalo bez traga deset Jakov -Ijevih pokoljenja. vec i po Judeju. oboleo je od gube i morao je da se povuce u samocu. Za vreme njegove vladavine Izrailj i Damask sklopili su savez s namerom da zarate protiv Judeje. Kad ga je opkolila vojska izrailjsko-sirijskog saveza. To je izazvalo potresan utisak u Judeji. i svi lukovi njihovi zapeti. Njegov sin Ozija. bucace i ugrabice plen i odneti ga. ali je u zemlji Judejskoj ipak bujao kult tudih idola. Zemlja. Zato je go-milao blago i oru je. svoga sina i poz -vao u pomoc Asiriju. oduzeo im kipove njihovih bo anstava i postavio ih u dvori tu Jerusalimskog hra -ma. Njegov sin Jotam vladao je samo pel godina. Sve tenici su trijumfalno govorili da ga je Jehova tako kaznio to je pogazio njihova prava. na judejski presto stupio je njegov sin Amasija. U to vreme razvio je svoju misionarsku delatnost veliki prorok Isaija. Za vreme vladavine njegovog sina Jezekije pala je Samarija. Naredio je da se u Jerusalimskom hramu pomeri u stranu Jehovin oltar. Amasija je pobegao u Lahis. izlivena po Mojsijevom nalogu. razbijao kamenove i sekao drveta kojima se narod klanjao po brdima. i rikace kao lavici. covek obrazovan. koju je opusto ila tudinska vojs -ka. Uni tavao je sve vidove idolopoklonstva. Zbog toga je u prestonici izbila buna jehovista. Ahaz je oti ao u Ninivu da se pokloni asirskom ca 36$ ru. Prorok Isaija upozoravao je narod na opasnost od Asiraca i vapio: "Strele ce im biti o tre.nog Azijata. prisvo -jiv i pravo prino enja rtava Jehovi. pala je u bedu. Obnavljanje jehovizma istovremeno je bilo bacanje izazova Asiriji. Da zlo bude vece. a njihovo mesto zauzela je me avina naroda. Za razliku od oca bio je vatreni Jehovista. Judeja je izgubila svoju nezavisnost.nacela Mojsijeve religije. Pod njegovim uti -cajem car Jezekija otpoceo je veliku akciju preporoda jehoviz -ma. ve bao vojsku i utvr -dio Jerusalim izgradnjom jo jednog pojasa odbrambenih zidina sa sna nim ugaonim kulama. opominjao da carstvo judejske treba da veru -je u za titu Jehovinu i odvracao cara od saveza s Asirijom. Znatno je pobolj ao i odbrambenu moc ze -mije jacanjem vojske i utvrdivanjem Jerusalima. Osudivao je licemerje boga -ta a koji poste i prinose rtve u Jerusalimskom hramu. sina Ohozijina. Nadahnutim recima osudivao je idolopoklonstvo koje se irilo zemljom. Ponovo uspostaviv i dobre odnose s Izrailjom. pobe -dio je Filistejce. Jezekija je bio razuman vladar i bilo mu je jasno da ce pre ili kasnije morati da dode do oru anog sukoba s tom opas -nom silom. i nece biti nikoga da otme. pokorio buntovna arabljanska plemena i namet -nuo vlast Amoncima. bio je sposoban vojskovoda i do -bar vladar. Posledice su bile pogubne ne samo po bratski Izrailj. kao to znamo. Prvi put u istoriji Izrailja ucio je da verski obredi nemaju nikavu vrednost ako im se ne pristupa cista i pravedna srca. Ahaz. cak i nare -dio da se izlomi bakarna zmija. Potukao je Edomce ju no od Mrtvog mora. Rika ce im biti kao u lava. rtvovao je. Na presto je stupio sin Jotamov. izvanredan govo -rnik i pisac. gde su ga ubili zaverenici. Ogromni grad sa svojim velicanstvenim gradevinama ostavio je na njega takav utisak da je postao vatreni poklonik njegovih bogova. poznat i pod imenom Azarija. Riznice hrama i dvorca ispraznile su se po -sle placanja danka tobo njem spasiocu. Posle ubistva Joasa. SUDBINA JUDEJSKOG CARSTVA. Ali je pre svega odlucio da snabde prestonicu vodom. u okolini Jerusalima.

najavljujuci prorocanskim recima da ce Jehova kazni -ti neprijatelja. pa je 366 za povlacenje bilo kasno. vratio se u Jerusalim. Istovre-meno su surovo progonjeni verni sledbenici Jehovini. Mesec i planete. a u Jerusalimskom hramu stajali su rtvenici i kipovi asirskih. koji su ga smelo napadali i najavljivali brzu propast Judeje. Rezultat tih pregovora bilo je stvaranje saveza protiv Asirije kome su pristupili i vavilonski car MerodahBaladan. Asirski car ga je opkolio vojskom i. Ali stvari su oti le predaleko. suzbijao idolopoklonstvo i slavio samo Jehovu. kao obrazovan i iskusan covek. Na uzvi icama Judejske zemlje ponovo se klan -jalo kame-nim stubovima i drvecu. Najvece nade saveznici su uglavnom polagali u Egipat. mudar covek. pre na e ere pobunio se Asurbanipalov brat. koji je tako tacno predskazivao bu-ducnost. Verovalo se jo i u Sunce. narocito proroka. Dvorska kamarila. Sin Jezekijin.) imao je dvanaest godina kad je stidio na presto. U Gehinomu su bogu Molohu rtvovana novoro-dencad. Egipcani su pretrpeli strahovit poraz kod Akarona i pobegli ostaviv i svoje saveznike na milost i nemilost sudbini. jednom preko poslanika. egi -patski faraon i vladari fenickih i filistejskih dr avica. izbavitelja od asirske vlasti. jedne noci u neprijateljskom logoru pojavio se andeo s macem i pobio sto osamdeset i pet hiljada asirskih ratnika. U dvori tu hrama ivele su sve tenice koje su se u njenu cast odavale rit -ualnom bludu. Jerusalim je postao sredi te groznicavih politickih pre -govora. Zato je opominjao cara Jezekiju da ne racuna na faraonovu pomoc. najvecu riznicu pisanih dela minulih vekova. Uskoro je buknuo plamen ustanka u vazalskim asirskim dr avicama. Tada je ponovo istupio prorok Isaija i hrabrio svoje sunarodnike na otpor. kako na carskom dvoru tako i u irokim masama judejskog naroda. prerezan napola drvenom testerom. odvodeci u Asiriju stanovni tvo zauzetih grado -va i sela. Kad je pu ten na slo -bodu.kanal kojim ce voda sa izvora Giona teci pravo u grad. sastojala se od zakletih nepri -jatelja jeho-vizma. Brzo je zavladalo blagostanje i ljudi su slavili samo Jehovu.n. p. Sanherib je munjevito osvojio Vavilon. moavskih i sidon -skih bogova.e. l zaista.* U borbi s jehovistickom opozicijom Manasija se oslanjao na Asiriju i postao je njen vazal. ali prorok Isaija. Sred po ara i zgari ta branio se samo Jerusalim. u dva navrata. pozivao Jezekiju da se preda. Jezekija je vladao jo neko -liko godina i stigao je da podigne Judeju iz ru evina i zgari ta. Mucenickom smrcu stradao je 367 i stari prorok Isaija. a drugi put pismom. Njegov sin Amon vladao . Najvi e je slavljena boginja Astarta. Pored ulaza u hram sagradene su konju nice u kojima su dr ani konji posveceni bo-gu sunca. i sam car mu je prineo na rtvu svoga sina. l tada se ispunilo predskazanje Isaijino. Prorok Isaija. koja je vladala u nje -govo ime i vaspitavala u mladosti. koji je izgradio velicanstvenu Ninivu i u svojoj bib -lioteci sakupio hiljade tablica ispisanih klinastim pismom. namesnik Vavilona. Manasija je bio osumnjicen za saradnju s buntovnicima. ugu io usta-nak u Fenikiji. Sanherib je osvojio tvrdavu Lahis i opusto io zemlju Judejsku. Opsednut idolopoklonicom besom. Pod njenim uticajem car je ponovo zaveo kult tudih bo-gova. jer je bio ogorcen to ga na vreme nisu pitali za savet. hananskih. Jeru-salim je bio slobodan. Manasija se okal -jao nevinom krvlju mnogih mucenika. Sanherib je naredio povlacenje i vratio se u Ninivu. a u isto vreme digli su se na ustanak podjarmljeni asirski vazali. "Jer ce Misirci uzalud i naprazno pomagati". a zatim se okrenuo protiv egipatske vojske koja je saveznicima pohitala u pomoc. prekorno je ponavljao. Ma-nasija (687-642. Tamo je proveo u tamnici nekoliko godina i pod utiskom stra nih do ivlaja ponovo se priklonio jehovizmu. Na presto je stupio najveci asirski car Asurbanipal. Asirija se u to vreme nalazila na vrhuncu svoje moci. Oko godine 652. u ivao je najvece po tovanje. Asirska vojs -ka upala je u Judeju i odvela ga u Ninivu okovanog u lance. znao je da je Egipat oslabljen unutra njim nemirima.

.

Haldejski car Nabo -polasar izabrao je Vavilon za svoju prestonicu i na ru evinama Asirije osnovao sna nu dr avu zvanu Haldeja ili Novi Vavilon. a vernici su se zakleli da ce se pridr avati njenih propisa. S Kavkaza se srucio nepregledni talas divljih skitskih plemena. 368 " . po to je ostao veran Jehovi. Od tog dogadaja pro . Zatim je sveta Knjiga Zakona svecano procitana u dvori tu hrama. opusto ena najezdom. l tada se dogodilo ne to to je duboko potreslo sve verne jehoviste. s bezobzirnom okrutno cu iskorenjivao je sve tude kultove i od jehovizma nacinio jedinu dr avnu religiju. Posle pedeset godina idolopoklon -stva trebalo je ocistiti hram od brojnih tragova tudinskih kultova i izvr iti popravku cele gradevine. este godine njegove vladavine Asiriju je sna la velika nesreca. Telo mu je odvezeno u Je -rusalim i sahranjeno u carskoj grobnici. godine pre na e ere. u ratnim pohodima zamenjivao ga je sin Nabukodonosor. Posle Asurbanipalove smrti.. ili po svoj prilici Knjige zakona ponovljenih. to mu nije donelo popularnost me -du stanovnicima prestonice.je samo dve godine. Po to je vec bio u poodmaklim godinama. Prvosve te -nik Helkija procitao je knjigu potresenom caru Josiji. U svojim propovedima najavljivao je najezdu severnih na roda i razaranje Jerusalima. potomak sve tenickog roda. i zaustavio se na Nilu. Faraon Neho II shvatio je kakva je opasnost pretila Egiptu od novih osvajaca. projurio kroz Hanan zaobi av i Jerusalim. koji je vladao od 640. ali dr ava. Obratili su se za savet prorocici Oldi. Trinaeste godine njegove vladavine pojavio se u prestonici veli -ki prorok Jeremija. sa severa su nadirali Medani. rekav i da se u knjizi pomenute kazne ne odnose na njega. Asirski car zatvorio se u Ninivu i tako se spasao. odvracao Biblija cutke prelazi preko poslednjih godina njegovog ivota.. Jeremija se odnosio blagonaklono prema reformama cara. odlucio je da prepreci put egipatskoj vojsci koja je preko Hanana hitala u Haran. Godi -ne 612. Ona je iz -medu ostalog predvidala te ke kazne za one koji se ne pri -dr avaju ritualnih propisa koje je ustanovio Mojsije. pre na e ere osvajaci su zauzeli i do temelja razorili Ninivu. Podatak o njegovoj mucenickoj smrti nalazi se u vavilonskom Talmudu.**^^. Na nekom skrovitom mestu hrama nadeni su svici s tekstom zaboravljene Knjige Zakona.>»-* l je cara od saveza s Egiptom koji ce Judeji doneti nesrecu i propast. lako se ce-log ivota borio s Asirijom. U Asiriji se podigla nova politicka bura. koja su osvojila Vavilon. Josija je iskoristio sla -bost Asirije i otpoceo groznicavu delatnost na sprovodenju koren itih dru tvenih i verskih reformi u dr avi. a ona je potvrdila autenticnost knjige i umirila cara. U toj situaciji Josija se nije pokazao kao dalekovid politicar. U tome su ga podr avali sve tenici i proroci Naum i Sofonija. jer su one u stvari bile uvodenje teokratskog dru tvenog uredenja u Judeji. Na presto je postavljen njegov sin Joahaz.io je pet godina. U meduvremenu faraon Neho pretrpeo je kod Harana te ak poraz i dao se u . sada je resio da krene u pomoc asirskoj vojsci koja se u Haranu pripremala za konacan obracun s osvajacem. Zaslepljen mr njom prema Asiriji. Ali je u bici kod Megidona pretrpeo poraz i pao na bojnom polju pogoden strelom egipatskog ratnika. To je bio mladic koji je vaspitavan u duhu kulta tudih bogova. vi e se nije mogla dici iz propasti. Na presto je stupio njegov sin Jo-sija. poreklom od prvosve tenika Avijatara. do 609. se branio do poslednjeg coveka. Ali predvidajuci da je nji -hova o trica u osnovi uperena protiv asirskih uticaja. U nastojanju da kon -soliduje dru tvo. od asirske dr ave odvajale su se citave provincije. iako su se Skiti posle nekoliko godina vratili u svoje planinske naseobine. preplavio Mediju i Asiriju. Asirski vojskovoda pobegao je sa ostacima vojske u Ha -ran i ^. pa je nastojao da obesna i poslednje poteze svoga oca i pao je od ruke zaverenika jehovista. po svojoj prilici uzet iz apokrifa Isaijino vaznesenje. a sa juga se pribli a -vala semitska plemena Haldejci.

.

koje su jednom prilikom kre -nule da ga kamenuju. car je nare -dio da se odmah spale. Sa carskom . do iveo strahovit poraz. Sklon ra -zmi ljanju u samoci. Joahin je u tamnici proveo trideset i sedam godina.. Poraz kod Karkemi a li io je uticaja proegipatsku stranku u Judeji i Joakim je morao da placa danak novovavilon -skom caru. sinovima i dvorskim dostojanstvenicima.. podsta -knute * .. Na povratku je bez otpora upao u Jerusalim. koji je zatim negde u Me -sopotamiji nestao bez traga.bekstvo. Da umilostivi pobednika. Nakon prvog poraza. Time je navukao gnev zaslepljenih narodnih masa. ali je nesrecni judejski car vi e voleo da poslednje godine svoga ivota provede u izgnanstvu. poslugu i odredeno sle -dovanje namirnica sa carevih imanja. fa -raon Neho se ponovo pripremao da povrati Siriju. morao da se vrati u Vavilon na vest o smrti svoga oca Nabopolasara. u koga su podjarmljeni narodi polagali velike nade. pogoden prorocanstvima koja najavlju -ju propast Jerusalima. Joakima. Na egipatski presto stupio je Psametih II.. pobunio se i odbio da placa danak. prekoravao je Judejce.. Umesto Joahina.. Ovog puta Nabukodonosor je bio neumoljiv. Izgnanici su naseljeni pored velikog kanala Kebar. koji mu je bio pokoran. koji je proticao kroz grad Nipur. Na slobodu ga je pustio novovavilonski car EvilMerodah. Znao je da ti bezumnici guraju Judeju pravo na put propasti.. U poslednjem trenutku spasla ga je inter -vencija carske vojske. naravno. Joakim je bio poklonik tudih bogova i proganjao je jehoviste. na podstrek Egipta i ojacane pro -egipatske stranke.! 370 porodicom odveo je u Vavilon sedam hiljada istaknutih Judejaca i hiljadu zanatlija. a Jerusalim je postao gnezdo intri -ga protiv novovavilonske dr ave. . Njihovi izaslanici vo -dili su u Jerusalimu tajne pregovore. Upozoravao ih je da suvi e ne racunaju na pomoc Egipta.. Medu njima je bio i prorok Jezekilj. korupciju. Nabukodono or je s ogromnom vojskom krenuo na Judeju i poceo opsadu Jerusalima. Kad je prorok svoje propovedi napisao. Da li zbog nedostatka hrabrosti ili iz elje da spase Jerusalim od razaranja. a agitatori i fanaticni jeho -visti dr ali su po ulicama podstrekacke govore.. dru tvenu nepravdu i politicko slepilo do ivljavao kao svoju licnu tragediju. do 562. U vavilonskom dvorcu dobio je za sebe i svojih pet sinova posebne odaje. Prvih godina carevanja bavio se sredivanjem unutra njih prilika u dr avi i zato je ostavio na miru Judeju. Dve godine kasnije Jeremija ih je pono -vo izdiktirao svome sekretaru Varuhu. vodila proegipatska stranka.. Tada je Nabukodonosor munjevitim mar em upao u Judeju. Nabukodonosor je vladao od 605. a na judej 369 ski presto postavio drugog Josijinog sina. koji je krenuo za njim u poteru. zauzeo Je -rusalim i odveo u ropstvo Joakima. godine pre na e ere. cesto je padao u apatiju i ocajanje. cesto je izlazio pred gomile ljudi i u vatrenim govorima opominjao ih da ne izazivaju vavilonskog ko -losa. odveo Joahaza u Egipat. Po to je i on vodio antivavilonsku politiku. pa je zlodela. Nabuko -donosor je za judejskog cara naimenovao njegovog strica Ma -taniju i dao mu ime Sedekija. Bio je to vec stariji covek. Za vreme njegove vladavine glavnu rec je. Joakim je prema njemu bio neprijateljski raspolo en. enama.. Posle tri godine. Odmah je pao pod uticaj fanatika iz proegipatske stranke i Judeja je ponovo po la opasnim putem rovarenja pro -tiv Vavilona. na reci Oronti. Ali je nastupao u javnim propovedima i upozoravao narod na pogub -ne posledice izazivanja vavilonskog kolosa. Prorok Jeremija fanaticno je voleo svoj narod. Na presto je stupio Joakimov sin Joahin. slab i ne tako bistar. "Za to trcka tako menjajuci svoj put? Posramice se od Misirca kako sj se posramio od Asirca". Godine 605. Od konacne propasti spasio ga je samo to to je Nabukodonosor.. pre na e ere krenuo je protiv Vavilonaca i posle velike bitke kod Karkemi a. Joahin je iza ao iz grada i dobrovoljno se predao u ruke neprijatelju. s majkom. ponudio mu je sve blago i posude od plemenitih metala iz dvorca i hrama. Prorok Jeremija bio je zgranut i ocajan.

Jerusalim se junacki branio.^.. Kad je na presto stupio faraon Hofra. ponovo se prihvatio svoje misije da spase voljenu domovinu. uhvatili su ga blizu Jerihona. Zato je odlucio da ode u svoj rodni grad Anatot i da pre poraza sredi neka pitanja oko imovine. Godine 586. prorok Jeremija je i dalje pozivao narod da se opameti i dobrovoljno preda.. car Sedekija s porodi -com i dvorskim dostojanstvenicima iskrao se iz grada i pobe -gao prema Zajordaniji. a zatim ga je pustio na slobodu. Poslednji judejski car umro je ubrzo u tam -nici. Tada je Nabukodonosor shvatio da je vreme za akciju. Kolona nesrecnika mesecima se vukla po beloj pustinjskoj ezi. Tada legende 371 je stigla vest da je faraon Hofra krenuo s ogromnom vojskom u pomoc stanovnicima Jerusalima. Jerusalim vi e nije postojao. nije verovao u pobedu Egipta i obuzele su ga crne slutnje. U opusto enoj zemlji . bogati i povla ceni nisu ispunili svoja obecanja: nisu oslobodili sirotin -ju od dugova niti su dali slobodu robovima. U radosnom uzbudenju ljudi su vikali kao mahniti.. a malo zatim novo -vavilonska vojska ponovo se pojavila pod zidinama prestonice. Ali car Sedekija naredio je da ga sprovedu u Jerusalim. Ali prorok je bio nepokolebljiv. Od hrama i carskog dvorca ostale su samo gomile ru evina. ogoreli ostaci zidova i patrljci polomljenih stubova. krijuci od dvora. U gradu je harala glad i zaraza. Zato je opet optu en za izdaju. Vavilonski odredi. Opsada je trajala jo osam meseci. U gradu su zbog toga nastali neredi. a njega je oslepio i poslao u Vavilon okovanog u lance. Po to je poku avao da. pre na e ere Haldejci su izvr ili op ti juri i kroz pukotine u zidina -ma upali u grad. cak i pobune prevarenih ljudi. Uz fijuk biceva i grubo teranje.. m 372 mesopotamskom obicaju pocelo je iseljavanje stanovni tva iz judejskih gradova i sela. Za kratko vreme Davidov grad bio je pretvoren u prah i pepeo. Desetine hiljada zarobljenika postrojene su u redove i povezane dugim konopcima. Znajuci snagu Nabukodonosora. Ubrzo je stigla vest da su Egipcani pretrpeli poraz. Nabukodonosor je morao da udustane od opsade i krene u susret egipatskoj vojsci. Otpoceo je krvavi pokolj stanovni tva. obele avajuci svoj put le evima. Osim toga. gladi i bolesti. pljackali i palili kuce. Cim je iza ao na slobodu. Na oru je su pozvani cak i starci. Samo Jeremija nije delio sveop tu radost. Jeremija je izgubio svaku nadu da ce uspeti da spase zaludenu prestonicu. Do lo je cak dotle da su majke jele svoju decu koja su umirala od iscrpljenosti. U gradu je zavladalo neopisivo vesel -je. Haldejska vojska bila je pod zidinama punu godinu dana. kojima je obecana sloboda. Jerusalim je bio slobodan. Oni koji su iza li citavi iz tog mucenickog pohoda zatvoreni su u logore u blizini Vavilona.. antivavilonski savez prestao je da skriva svoje namere.&. a kolebljivi car Sedekija cas ga je vracao u tamnicu. estoko i iban i bacen u tamnicu. Dvorska kamarila koja je zagospodarila carem optu ila ga je za izdaju i defetizam. Nabukodonosor je naredio da mu se sinovi pobiju.. ene i deca. koji su hrabro branili zidine grada. Jerusalimska svetina omrzla ga je zato to je govorio istinu. Jeremija je iskoristio njegovu blagonaklonost da rtvenik i kovceg zaveta iznese iz Jerusalima i sakrije ih u pecini na gori Navav. i robovi. grlili se i blagosiljali egipatskog spasioca. Po ^. Asirski pobednik dozvolio je Jeremiji da ostane u Judeji. Brzim mar em zauzeo je Judeju. Po ulicama je bilo toliko le eva da ljudi nisu stizali da ih pokopaju. cas pu tao na slobodu da. osvojio Lahis i druge tvrdave. bacila ga u tamnicu j pod -vrgla surovom ibanju. Ali ti sveti predmeti nikada vi e nisu pronadeni. a na kraju je pristupio opsadi prestonice.&. zatra i od njega savet.. Iskoristiv i pometnju. poslati za njim u poteru..ropagandom. stra ari su ih gonili u daleko izgnanstvo. Tamo je kod gradske kapije uhvacen kao begunac. Razjareni novovavilonski ratnicu ubijali su. spase grad i svetinju od potpunog uni tenja. da u svojim brigama i sumnjama potra i od njega savet.

.

po sokacima se razlegala zaglu na lupa iz za -natskih radionica. A pesnik iz kasnijeg vremena. po to je Vavilon u to vreme bio najva nije sredi te medunaro -dne trgovacke razmene. tako debelim da se po njima moglo voziti cetvoropregom. .nih hodocasnika. dok su drugi. Za iseljenike iz malog provincijskog Jerusalima. Na obodu presto -nice osnivali su svoja seoca i iveli od vocarstva i povrtarstva. postavljeni na terasa -ma koje su se oslanjale na svodove od opeke. takode ukra enim ba -reljefom s likovima lavova. Bilo je i takvih koji su dobili istaknute polo aje u dr avnoj administraciji i na carskom dvoru.* WWILONSKO ROPSTVO. vinograde i vocnjake da odr e iskru ivota koja je tinjala. Posle ubist -va pobegli su u Egipat i silom odveli sa sobom i Jeremiju. zatvarali oci pred izazovima novog i -vota i nestrpljivo cekali da Jehova pobedi Vavilon i omoguci im povratak u domovinu. Mnogi od njih brzo su se otudili. Prorok Jeremija stalno im je upucivao pis -mene poruke. Veliki broj izgnanih bavio se trgovinom i stekao prilican imetak. ovako je izrazio njihova osecanja: Na vodama Vavilonskim sedasmo i plakasmo opominjuci se Siona. po to su u metropolu dolazili putnici sa svih strana sveta. U zemlji su vladali beda i nered. stara dve hiljade godina. sve * Po Talmudu. natovarena kola i povorke pobo . S vremenom. udeci za zavicajem. sa sedi tem u Mispi. Cesto su u gomilama sedeli na obali Eufrata i. Od velicanstvenih "As -tartinih vrata". narocito posle Nabukodo -nosorove smrti. Lavirint uskih ulicica kljucao je od bucnog ivota stanovnika. autor Psalma 137. vracana im je i licna sloboda. bacenih u sam vrtlog veliko -ga sveta. Nabukodonosor im je za namesnika postavio Judejca Godoliju. Trezveni prorokov glas samo je produblji -vao njihovu tugu. vodila je iroka. Prorok Jeremija iveo je u njegovom dvorcu i preuzeo duhovnu brigu nad ostatkom judejskog stanovni tva. Preko est stotina kula bdelo je nad bezbedno cu njegovih stanovnika. Judejski izgnanici dr ani su u pocetku H logorima i radili na izgradnji Vavilona i odr avanju ka -nala i carskih imanja. legende 373 cana ulica. U toj gunguli culi su se razni jezici. Kroz gomilu prolaznika probijali su se karavani kamila. Vavilon je bio milionska metropola. glasom prepunim bola pevu ili svoje setne pesme. 65). odlucili da se pomire s novim ivotom i da se to bolje uklope. Vavilon je u isto vreme bio potresan do ivljaj i opas -nost. Poreznici su od ratara i pastira cedili sve to se moglo iscediti. Ali. Na kraju uspeli su da ubiju i samog Godoliju. Fanaticni neprijatelji Asirije vr ili su teror ubija -juci svoje sunarodnike koje su smatrali za otpadnike i oportuni -ste. opasana dvostrukim redom odbrambenih zidina. s obe strane oivicena zidom. U njegovoj blizini visoko u nebo izdi -zao se zigurat.Judejskoj ostala je samo seoska sirotinja. kula od sedam terasa. pokrivenih bareljefom. Dobili su na obradivanje opusto ene njive. odvracao ih od zabluda i savetovao im da grade kuce i sade vrtove. Ulicni trgovci vikali su koliko ih grlo nosi hva -leci svoju robu. U Vavilonu je bilo preko pedeset hramova. Vecinu je ipak mucila bolest izgnanika: nostal -gija za rodnim krajem. Pro -rok se nastanio u Tafnesu i osudivao svoje sunarodnike zbog idolopoklonstva i otpadni tva. prorok Jeremija je umro u Vavilonu. prava. Ti optimisti kao da su sedeli na svojim spremljenim zave ljajima. Nasred grada nalazilo se jedno od svetskih cuda: Semiramidini viseci vrtovi. kamenovali su ga u Egiptu njegovi sunarodnici. ne veru -juci u povratak. gde ga je Nabukodonosor poslao nakon to je osvojio Egipat. Na njenom vrhu prelivale su se na suncu plave kaljeve plocice malog svetili ta u kome je boravio Marduk. Neki su postali i finansijski magnati i imali na hiljade robova (Knjiga Jezdrina 2. po hri canskom predanju. Najva niji je bio hram najvi eg va -vilonskog boga Marduka. a gradice i sela pljackali su odmetnici i ra -bojnicke bande. O vrbama sred njega ve asmo harfe svoje.

Neka prione jezik moj za usta moja. Vlast je u prestonici preuzeo njegov sin Baltazar. Odgovor na ova mucna pitanja bila je mesijanska ideja. koji za grehove predaka ka njava njihove potomke do cetvrtog kolena.Onde iskahu koji nas zaboravi e da pevamo. ako ne uzdr im Jerusalima svrh veselja svojega. Bila je to sledeca etapa u oblikovanju teksta Svetoga pisma. POVRATAK. saop tio je vernicima da ga je Jehova preneo u buduci. nije bio ni sposoban vojskovoda ni dobar dr avnik. Njegov naslednik. Negovali su svoje drevne obicaje. raspr ilo i na kraju bez traga nestalo u moru azijskih naroda. 7) on je osve -toljubivi bog. u miru i pravdi. Jerusalime. Jehova je izabrao judejski narod da se kroz patnju ocisti od greha i da objavljuje svetu jedinog. neka me zaboravi desnica moja. Bio je to ogroman korak napred u pravcu etickog produbljivanja monoteiz -ma i raskid sa pojmom osvetoljubivog plemenskog bo anstva. pred -kazujuci im da ce se jednom vratiti u zemlju otaca. koji ce kao pastir. koji je konacno sreden tek po povratku iz vavilonskog ropstva. 18. On je bio obuzet samo verskim pitanjima i starinama koje je s velikim arom sakupljao u svome dvorcu. koji je ise -Ijen u Vavilon jo godine 597. Time je izazvao duboko nezadovoljst -vo medu podanicima. pre na e ere. 5) i Zakoni ponovljeni (5. Ti skupovi bili su zaceci buducih sinagoga. Neke svitke iseljenici su uspeli da iznesu iz zapaljenog hrama. prorok je u svojim apokalipticnim vizijama predska -zivao propast svih njegovih ugnjetaca i njegov konacni trijumf u bliskoj buducnosti. na zajednicke molitve okupljali su se po kucama svojih predvodnika. nad Mesopotamiju su se ponovo nadneli crni politi -cki oblaci. 37$ Po to je judejski narod bio predodreden za vr enje va ne istori -jske misije. ali je mnogo istorijskog i pravnog materijala trebalo napisati po usmenom predanju. a car ce im biti potomak Davidov. Izgnanici su poceli da razmi ljaju o uzrocima svoje nesrece. Pod teretom patnje produbljivali su svoj odnos prema Jehovi. Kako cemo pevati pesmu Gospodnju u zemlji tudoj? Zerum 9(psufovs%i Ako zaboravim tebe. Posle nekog vremena postao je potpuno nastran i. Judejci su se dr ali na okupu u selima i gradicima. a Jehova ga je upozorio da sve razgleda pa ljivo da bi mogao podneti tacan izve taj svojim su -narodnicima u Vaviloniji. ako tebe ne uspa -tim. Tako je dizao moral iseljenika. irio je nacelo da svaki covek licno odgovara za svoje postupke. Dok se stanovni tvo izrailjskog carstva. proroke i predvodnike. vecno vladati u ime Jehovino. Jevrejske zajednice i dalje su imale svoje sve tenike. slavili sabat i sve ostale verske praznike. pre na e ere. Neki tajanstveni covek vodio ga je po gradu i po dvori tu obnovljenog hrama. propovedajuci u svome domu. U te nji da ucvrsti dr avu oduzeo je svim pokorenim narodima kipove njihovih bogova i nagomilao ih u Vavilonu. koje su Asirci iselili godine 722. Pored njih pojavili su se znalci i tumaci verskih knjiga koji su se prihvatili prikupljanja i sredivanja narodnog du -hovnog nasleda. Nabo -nid. sin nece nositi bezakonja ocina niti ce otac nositi beza -konja sinovljega" (Knjiga proroka Jezekilja. Jednoga dana. o ivljavajuci istoriju. Godine 558. U me -duvremenu. sveop teg covekoljubivog Boga. Tu individualnu odgovornost izrazio je ovim recima: "Koja du a zgre i ona ce umreti. pre -selio se u daleki dvorac na kraju Sirijske pustinje u severnoj Arabiji. odvojiv i se od svakodnevnih dr avnih poslova. obno -vljeni Jerusalim. U knjigama Izlazak (20. i koji nas obori e da se veselimo: "Pevajte nam pesmu Sidonsku". pre na e ere stupa na presto . A zar Bog mo e biti tako nepravedan da jednako ka njava i krivce i nevine? Kolektivna odgovornost nije bila u skladu s moralnim nacelima i zato je nesreca koja je za -desila judejski narod morala imati neki dublji istorijski smisao. Posle Nabukodonosorove smrti novovavi -lonska dr ava bli ila se svome kraju. 20). a po to nije bilo Jerusalim -skog hrama. Glavni pobornik tih mesijanskih misli bio je prorok Jezekilj.

.

koji su posedovali imanja i trgovacka preduzeca. 435 mazgi. Njihove nade ubrzo su se obistinile. i siroma ni i bogati. Sparta i faraon Amazis. Za razliku od asirskih i haldejskih careva nije ubijao pokoreno stanovni tvo. pokazao se kao stra ni i genijalni vojskovoda. tako da su povratnici za tu svrhu sakupili ogromno blago. Ali nisu se svi odlucili za povratak.aje. Karavan koji je krenuo na daleki put bio je dug nekoliko kilometara.ava se za cara Persijanaca. obilazeci razvaline Ninive i stigli u Haran. Sve tenici i proroci objavljivali su svojim sapatnicima u ropstvu da je njihov spasilac "pomazanik bo ji". Njegova verska i politicka tolerancija ispolji -la se i u tome to je raseljenim plemenima dozvolio povratak u zavicaj i naredio da im se vrate kipovi i ritualni predmeti iz njihovih hramova koji su im bili oteti. Povratnici su izabrali stari. 6720 magaraca i 435 kamila. vatreni poklonici Jehovini. A kad su se povratili od prvog uzbudenja. Jednoga dana medu stenama ukazale su se ru evine Jerusalima. Naredio je da im se vrate sve liturgijske posude koje je Nabu -kodonosor odneo iz Jerusalimskog hrama. zauzima njihovu prestonicu Ekbatanu i progla . Pripreme za povratak trajale su veoma dugo.car An a -na Kir. Judejski izgnanici docekali su Kira s neopisivim odu evljenjem. po li su napred kao opcinjeni i glasno pevali: * . Najpre su i li uz Eu -frat. Zatim je krenuo protiv svog glavnog protivnika. Za povratak je bilo spremno skoro pedeset hiljada ljudi ukljucujuci ene. Zorovavelj sin Sala-tilov i dvanaestorica plemenskih stare ina. Ne -punih dvadeset godina posle stupanja na presto. sve tenici. pobeduje Kreza i za kratko vreme osvaja Malu Aziju. Porazio ju je godine 540. koji su se osecali ugro eni Nabonidovom verskom politikom. proroci i potomci plemena Levijevog. ili cinovnike koji su zauzimali visoke dr avne polo . trideset zlatnih vrce -va. Kir se pokazao kao pobednik i dr avnik sa -svim drugoga kova. U njemu su gledali ne sa -mo oslobodioca. Vraceno im je tri -deset zlatnih zdela. nije ru io njihove gradove. Predvo -dili si ih prvosve tenik Isus sin Josedekov. Kir je postao vladar ogromne dr ave. Haldeje. zatim rodoljubi. Podjarmljeni narodi Haldeje docekali su 376 ga kao spasioca. veci i ruku Jehovinu koja ka njava. Persijski car se u jo jednom pogledu po -kazao kao covek novoga vremena. decu i poslugu. Nepunu godinu dana posle osvajanja Haldeje. Ali su svi. njegovog poslanika i miljenika. kome pored Haldeje pristupaju i car Lidije Krez. odakle su vec poznatim Avramovim putem produ ili preko Damaska i gore Hermon do Genezaretskog jezera i na granicu nekada njeg ju -dejskog carstva. Kapiju sna ne tvrdave irom su mu otvorili sve tenici boga Marduka. cetiri stotine i deset srebrnih vrceva i hiljadu komada razne druge liturjjske opreme. Imucne ljude. razorenoj. smejali se od radosti i upucivali Jehovi zahvalne molitve. Pokorenim narodima priznao je iroku autonomiju i vratio im kipove njihovih bogova koji su bili odneti u Vavilon. Iznureni putnici plakali su. Trebalo je srediti spisak onih koji su izrazili spremnost da napuste Vavilon i sakupiti ih u logore. jer pored ljudi u njemu su nalazi -lo 736 konja. ivot u pokorenoj zemlji odvijao se normalno. pre na e ere. Kir odgovara na izazov. izda no prila -gali za obnovu Jerusalimskog hrama. "izabranik" i "pastir Jehovin". niti je dozvljavao svojim vojnicima da pljackaju. Taj malo poznati plemenski stare ina. posle osam godi -na vladavine. Bili su to uglavnom ljudi kojima u izgnanstvu nije ba i lo dobro. Protiv novog osvajaca car Nabonid stvara savez. hiljadu srebrnih zdela. "mesija". nije privlacio ivot u osiroma enoj. Po -korava Medane. provincijskoj Judejskoj zemlji. trgovci i zanatlije i dalje su se mirno bavili svojim poslom. cije su se granice protezale od Indije do Sredozemnog mora. Kir je posebnim dekretom odobrio Jevrejima povratak u Jerusalim. a godinu dana kasnije bez borbe zauzeo Vavilon. uhodani drum trgovackih karavana.

.

Posledice odbijanja nihove pomoci bile su veoma neprijatne. zamolio je cara za uputstvo ta treba dalje da radi. Persijski satrap Tatnaj. U Vavilonu je u to vreme iveo Jezdra. Obeshrabreni te kocama i pogor anim uslovima ivota. godine 458. Na njegov zahtev pre -gledana je arhiva u Ekbatani i Kirov dekret je naden. u borbi s narodima koji su napadali istocne granice njegove dr ave. ^^^^. bio je ve -oma predusretljivo primljen. Jerusalime spa eni! OBNOVA. Zato su tek sedmoga meseca boravka u domovini podigli rtvenik. koji su posle proterivanja Izra -iljaca naseljeni u severnom Hananu..n. sada je zjapila praznina.). s neobicnom estinom ometali su gradnju. Na Samaricane.. Medu svojim vav -ilonskim sunarodnicima Jezdra je organizovao prikupljanje prilo -ga i sakupiv i poveliko blago. Za -prepastilo ga je ono to je zatekao. Za vladavine sledeceg persijskog cara Darija l (522-485. Povratnici su se pre svega morali po brinuti za krov nad glavom i bar donekle ukloniti kr s gradskih ulica. Jo je i ovlastio Hananskog namesnika da starom jevrejskom povratniku isplati sto talenata srebra i snabde ga potrebnim namirnicama. p. na -ucnik i veliki poznavalac Tore. ali su Zorovavelj i Isus odlucno odbili po nudenu pomoc. Svakodnevni ivot u opusto enom Jerusalimu bio je neizmerno te ak. ru eci vec podignute zidove i intrigama ireci pometnju u Jerusalimu. Novi povratnici stigli su u Jerusalim posle cetiri meseca. Gradnja je trajala cetiri i po godine. Na najsvetijem mestu.. pa su ih preko izaslanika zamolili da i oni ucestvuju u gradnji. jer se preko me anih brakova vezuju s okolnim arabljan -skim plemenima.. Ubogi mali hram bez ukrasa bio je alosna slika bede i propadanja zemlje. pocivao zlatni kovceg zaveta. . Kad su se Judejci poz -vali na Kirov dekret. p.). u tajanstvenom sjaju. Novi Jehovin dom nicim nije podsecao na velicanstveni Solomonov hram. Cetrdeset i tri godine pro le su od obnavljanja hrama.n. MISIJA JEZDRINA.e. gde je nekada. Jer Gospod se smilova narodu svome. Jezdra je energicno poceo da sprovodi reforme za preporod Judeje. gde su na li skloni te malobrojni stanovnici. Po to je Jevrejki bilo malo. pod cijom vla cu je bio Hanan. Jezdra je vec bio za ao u godine. Na persijskom prestolu nalazio se Artakserks l (465-424. U svetu su se za to vreme dogodile velike promene. pratilo ga je 1576 mu karaca koji su odlucili da se s njim vrate u domovinu. Kad je do ao da moli Artakserksa za odobrenje da putuje. Jerusalim je jo uvek bio ogromna gomila kr a. ali je ipak odlucio da ode u svoju zemlju da se suprotstavi tome. Samaricani i ostala plemena koja su zaposela ispra njene jevrejske zemlje. Stoga je naredio satrapu da se obnova hrama ne ometa i da se dosta -vijanjem grade i ivotinja za rtvovanje pomogne povratnicima. a na presto stupio nje gov sin Kambiz. Tako je pro lo petnaest godina. poslao je u Jerusalim komisiju sa zadatkom da ispita s kakvim pravom se Jerusalimski hram podi e iz ru evina. samo su ponegde trcale skle -pane kucice.Veseli se i raduj se s nama Jerusalime sru eni. vec mu je iz svoje riznice ponudio mnogo zlata i srebra za ulep avanje Jerusalimskog hrama. Ne ubrajajuci ene i decu. pre na e ere. vr eci oru ane napade. poginuo je Kir. Darije je bio tolerantan covek.. Do ljaci iz Jerusalima donosili su mu veoma uznemiravajuce vesti da je judejski narod postao ne -maran u ispunjavanju verskih du nosti i da mu preti odnarode -nje. Vladao je samo sedam godina. a druge godine zapoceli obnavljanje hrama. pre na e ere. Ali ni tada nije i lo bez te koca. ali je za to vre me osvojio celi Egipat i tako stvorio najvecu imperiju u istoriji staroga sveta. Ne samo da mu je dao odobrenje. gledali su s prezrenjem.. Godine 529. U potrazi za nasu nim hlebom zanemarili su religi ju i nisu vi e brinuli o hramu. Judejci su najzad pre kinuli obnavljanje hrama i posvetili se svakodnevnim ivotnim problemima. Za to su doznali Samaricani.. proroci Agej i Zaharija optu ivali su stanovnike Jerusalima za nemar i privoleli ih u ime Jehovino da ponovo otpocnu obnavljanje hrama. kren -uo na daleki put. iako su i oni slavili Jehovu.e.

.

Arabljana i drugih neprijateljskih pleme -na rugali su se Jevrejima." Grad je bio bez ikakve odbrane. dok su sve tenici i bogati iveli bezbri no u izobilju. Nemija je stigao u Jerusalim godine 445. spopade ih bes i poce e se spremati za oru ani napad. Filiste -jaca. tugovao. Zato se napadaci nisu usudili da stupe u . Egipcana i Amorejaca. Tri dana u tajnosti je detaljno razgledao sru ene zidove i spaljene gradske kapije i najzad objavio cilj svoga dolaska: "Vidite u kakvom smo zlu. pre na e ere. da lisica dode. i mi smo se rasuli po zidu daleko jedan od drugoga. Zidine prestani -ce i dalje su bile u ru evinama. Nemija je odmah prionuo na posao. Jerusalim pust i vrata mu popaljena ognjem. Moavaca. vinograde i vocnjake. Amonaca. ne iskljucujuci ni sve tenicke. pogor ala je odnose s okolnim narodima koji su se osecali te ko pogodeni prezrivim odbacivanjem svojih kceri. Jezdrinom zaslu -gom najzad je pala odluka na osnovu koje se svima koji su o enjeni tudinkama oduzima imanje i pravo gradanstva ako ne napuste svoje ene u roku od tri dana. Amonaca. ostavljen na milost i nemilost pustinjskih razbojnika i neprijateljskih plemena koja su zauzela napu tene delove judejske zemlje. MISIJA NEMIJINA. njem spaljena?" A car mu rece: " ta hoce ?" Posle tople molitve objasni o cemu se radi. dao mu pismo za cuvara carskih uma s nalogom da mu izda onoliko drvene grade koliko je potrebno za obnovu jerusalimskih kuca i zidina i cak mu dodelio jaku pratnju od persijske pe adije i konjanika. Ne samo to mu je dopustio da ide. ivo se prihvatio obnove. rekav i im:$Posao je velik i dug. ali je otada iveo potpuno izolovan medu neprijateljima. Jezdra je bio duboko potresen." Otad je. Jevuseja. Nemija se ne dade zastra iti i organizova odbranu. Rasporedeni du zida. podstaknut njegovim entuzi -jazmom i energijom. cak su i sve tenici i narodni predvodnici imali ene tudeg porekla. trubaci su imali zadatak da pozivaju branioce na ugro ena mesta. vec ga je naimenovao za namesnika Judeje. Razderao je pla t na sebi. Hetita. pa cak pri -moravali na robovski rad njihove sinove i kceri. Svi koji su se bojali reci bo je okupili su se oko njega i dugo se s njim molili. da vi e ne budemo rug. i zapitao ga za razloge njegove tuge: " to si lica nevesela. Persijski car je primetio da mu je peharnik nekako setan i zabrinut dok mu dodaje vino. Ta surova naredba une -srecila je i rasturila mnoge porodice odvajajuci voljene ene od mu eva i bri ne majke od rodene dece. dajte da zidamo zidove Jerusalimske. a narod. a druga polovina je. Na dvoru Artakserksa u Suzi. Svakoj porodici.mnogi Judejci po enili su se kcerima Hananaca. Za vreme vecernje rtve pao je nicice pred hramom i tako po -tresno plakao da su i svi okupljeni zaplakali. na smenu. Stare ina Amonaca Tovija podsme ljivo rece: "Neka zidaju. postio i molio Jehovu da se smiluje na njegove sunarodnike u domovi -ni. Nemija isprica svome gospodaru ta je cuo od Ananija: "Da je iv car doveka! Kako ne bih bio lica nevesela. kad je grad gde su grobovi mojih otaca opustio i vrata mu og -. provalice kameni zid njihov. Zbog poreza. visoku du nost peharnika obavljao je Judejac Nemija. kad nisi bolestan? Nije drugo nego tuga u srcu". Bog na vojevace za nas. Danima je plakao. Stare ine Samaricana. dan i noc. spremna da odbije napad. onamo trcite k nama. bila u pripravnosti. Razdeli graditeljima maceve. a zatim zamoli cara za odobren -je da ode u Jerusalim: "Ako je ugodno caru i ako ti je mio sluga tvoj." Artakserks je voleo svoga peharnika i poklanjao 380 Zenon !](psulbvs/(i mu puno poverenje. po lji me u Judeju u grad gde su grobovi otaca mojih da ga sagradim. Po jerusalimskim ulicama cula se me avina svakojakih jezika i narecja i izabranom narodu pretila je brza propast. ne verujuci da ce podici zidove." Ali kad su zidovi bili dopola podignuti. zelena tva i pljacke najveci deo naroda pao je u krajnju bedu. Lo a vest duboko je potresla Nemiju. bogati su ugnjetavali siromahe i za dugove uzimali im polja. Gde cujete trubu da trubi. strele i titove. koplja. Osim toga. poverio je rad na jednom delu zida. Judejski narod ocuvao je svoju rasnu i versku osobenost. u ocajanju cupao \ bradu i u nezmernoj tuzi celi dan sedeo nemo. polovina stanovni tva bila zauzeta gradnjom s pripasanim macevima.

.

Za vreme Solomonove i Davidove vladavine ubla avali su ih zajednicki dr avni interes i zajednicko versko sredi te. znaci. Najvi e ga je bolela pohlepnost sve tenika. pa su resili da pribegnu lukavstvu. vinogra -de i vocnjake koje su im oduzeli za dugove i zelena ke kamate. Cak i tirskim trgovcima koji su se naselili u Jerusalimu bilo je dopu teno da trguju. 382 "ZAR SAM JA CUVAR BRATA SVOJEGA"* Ubrzo se pokazalo da je raspad Davidove dr ave na Izrailj i Judeju jedna od najvecih tragedija jevrejskog naroda. Zemljoradnici su muljali gro de. zbog cega su napustili slu bu u hramu i poceli se baviti zemljoradnjom. cesto ne spavajuci i ne pre -svlaceci se. Posle pedeset i dva dana. Zatim im je naredio da se zakunu da ce ostaviti ene tudinke.^ Ali Nemija se dr ao na oprezu i uporno je i ao svome cilju. Izrailjska dr avica postojala je. Pod izgovorom da hoce sklapanje mira. gde je ponovo preuzeo pocasnu du nost peha -rnika. Ispuniv i svoju misiju.otvorenu borbu. Jo gore je bilo to to vi e niko nije slavio sabat. pala je Samarija. Nemija je sve krivce pozvao preda se. hram u Jerusalimu. koja je protiv bratskih izrailjskih plemena pozvala Asiriju. da bi onemogucio trgovinu. Sve koji se nisu pokorili naredenju. Godine 721. S ogorcenjem je zakljucio da se stanje opet pokvarilo. itelji Jerusalima groznicavo su zidali danju i nocu. vec je kobno uticala na njihove unutra nje odnose. zadovoljava -juci se samo skromnim prilozima za odr avanje svoje kuce. Do lo je do toga da deca jz tih me anih brakova nisu vi e znala da govore hebrejski. Za -tim je sazvao zbor i zahtevao od bogata a da se zakunu da se vi e nece baviti lihvarenjem i da ce vratiti sirotinji polja. Posle nekoliko godina ponovo je oti ao u Jerusalim da se uveri kako se vlada judejski narod. Kad je rec o sastavu . a medu njima je bio i sin prvosve tenika. Cak i jedan sin prvosve tenika o enio se tudinkom. vratio se posle dvanaest godina na cars -ki dvor u Suzi. a kad im to nije po lo za rukom. Svega dvadeset godina posle razaranja Samarije asirski car pojavio se pred ^zidinama Jerusalima i samo zahvaljujuci spletu srecnih okolnosti judejska dr ava tada nije izgubila nezavisnost. Nemija je s velikom odlucno cu zaveo red u hramu i. Zamislimo za trenutak ta se de avalo u Izrailju. Solomon je umro godine 932. naredio je da se gradska kapija uoci sabata zatvara. koji Levitima i pevacima nisu placali odredeni deo desetine koji im je pripadao. Razlozi te tragedije bili su veoma slo eni. pre na e ere. proterao je iz Jerusalima. zidovi su bili podignuti iz ru evina i prestonica je s olak anjem mogla da odahne. Dovoljno je navesti samo nekoliko cinjenica da se u to uveri-mo. estoko ih grdio i prokli -njao i u nastupu besa udarao ih pesnicama i vukao za bradu. ne to vi e od dvesta godina. to jest do godine 586. Ta verska izma ne samo to je dovela do potpunog duhovnog otudenja dve krnje jevrejske dr avice. Judejska dr ava. spasla se samo zahvaljujuci tome to je postala vazal svog tobo njeg spasioca. kad je Nabukodonosor razorio Jerusalim. Osiroma eno fyende stanovni tvo oslobodio je te kih poreza i da bina. Izrailj je otcepljenjem istupio i iz te najva nije zajednice i stvorio svoje vlastite kultne prestonice u Vetilju i Danu. A Nemija se prihvatio sredivanja dru tvenih pitanja. Vec znamo da su severna i ju na plemena oduvek delili duboki etnicki i politicki antagonizmi. pre na e ere. nastojali su da u gradu ire strah i po -metnju preko potkupljenih judejskih otpadnika. Postojala je jo sto i petnaest godina. koja je prodrla i u sve tenicke krugove. Izbacen iz ravnote e tom zarazom. Otkrio je da su se Judejci opet enili tudinkama. do -nosili u_ prestonicu svoje proizvode i pazarili po gradskim duca -nima. cetiri puta su poku ali da izmame Nemiju iz grada.

.stanovni tva te dr avice. izrailjska plemena su jo Bila su pod jakim pritiskom razno uvek tamo bila u manjini.

Knjiga postanja (4. s prete nom vecinom jevrejskog stanovni tva i s tradicionalnim kultnim pred -metom. Do -znajemo da je vatrena poklonica fenickih bogova progonila i ubi -jala Jehovine proroke. neprestani ratovi. Po mi ljenju naucnika . jehovizam je u Judeji bio daleko ilaviji. Nemocni Izrailj nije se mogao uspe no braniti ni od uti -caja i podrivanja susednih dr ava. Josafat. Joas je ubio sve tenika Zahariju zato to mu je prebacio idolopoklonstvo. to takode ima svoje obja njenje. Zahvaljujuci takvim carevima kao to su bili Asa. koje se ponosilo bogatom ver -skom i kulturnom tradicijom. propovedi i poziva -nja ljudi da se poprave ne zaustavljaju tok istorije. Kako je to pitanje izgledalo u Judeji? Izgledalo je da bi zemlja. Drukcije govoreci. dok se na kraju nije izborila za prevagu nad tudinskim bogovima. U Samariji i Jerusalimu borile su se o prevlast stranke koje su tra ile oslonac ili u Siriju. me -du njima nije bilo nijednog vernog jehoviste koji bi zaslu io po -hvalu redaktora istorijskih biblijskih knjiga. dinasticki prevrati i verski neredi ne samo to su prouzroko -vali anarhiju u obe zemlje. Pogor avale su se i unutra nje dru tvene prilike. Mojsijeva religija uvek se obnavljavala. Kako to obicno biva. Tek kasnije je predvo -dnik jehovisticke stranke Juj odneo pobedu nad tudinskim kulto -vima. do lo do ustanka pod vodstvom proroka Ilije. pouke. Za vreme Ahavove vladavine i njegove ene. ti ratovi su hiljadostrukim nitima bili vezani za politicke medunarodne sile. Kultovi ovih naroda pu tali su u Izrailju sve dublje korene i u pojedi -nim trenucima izgledalo je da je jehovizam osuden na propast. vec su produbljivali i klasne razlike.*Kainove reci. Uop te uzev i. iroke narodne mase sve vi e su siroma ile. 384 Zenon !%psidovs/(i Jezekija i Josija. dok je mali broj privilegovanih gomilao sve veca bogatsva. Na taj na -cin. prvi car Izrailja. Pojavili su se mudraci kao Amos. ako iz tog ugla pogledamo na istoriju Izrailja. revoluci -je. koji je izvr io duboke verske reforme i povratio pravne norme sadr ane u knjizi Zakoni ponovljeni. Obe dr avice bile su potresane dugo -trajnim i te kim verskim ratovima. Fenikije i Damaska. Komentar za te prilike mo e biti vec pomenuto pismo izrailjskog seljaka nadeno godine 1960. koga je na presto dovela jehovisticka stranka proroka Ahije. bratoubilacke borbe. kao to znamo. trebalo da predstavlja oslonac Mojsijeve religije. Pod te kim teretom poreza i dugova. Jerovoam i drugi izrailjski carevi morali su na to ozbiljno racunati i zato je izmaticni Jehovin kult u njihovoj dr avi dobio idolopoklonicki karakter. vrsnog hananskog stanovni tva. Ali i tamo se kult tudinskih bogova sna no si -rio. 9) 2. Jotam. sa cudenjem cemo utvrditi da Biblija optu uje njegove careve za kult tudinskih bogova ili precutkuje njihovu versku de -latnost. Osam judejskih careva Biblija optu uje za idolopoklonstvo ili za proganjanje jehovinih sve tenika. ali ustanak nije mogao biti uspe an. Da zlo bude vece. ali. borba protiv jehovizma poprimila je krvavi karakter.. Ali to je bila samo privremena pobeda. kad je prorok morao da pobegne iz zemlje. To se pokaziva -lo u ustanovljenju zlatnog teleta i proterivanju iz dr ave ortodok -snih predstavnika jehovizma: sve tenika i Levita. lihvarstvo. odsecena planinama od susednih uticaja. jer se i on. l pored svega. izvr io versku izmu. To se dogodilo narocito zahvaljujuci caru Josiju. Jeremija i Ne -mija. ubrzo priklonio idolopoklonstvu. izrabljivanje i su -rovost bogata a. Fenicanke Jeza -velje. istina. eleci verovatno da dobije podr ku vecine podanika. koji su osudivali ugnjetavanje. kovcegom zaveta. Cak je i Jerovoam. Izrailj i Judeja postali su igracka u politickim igrama koje su im na kraju donele propast. Tada je. Ahaz je bogu Molohu pri -neo na rtvu svoga sina. a Manasija je zapoceo krvave progone jehovista. ili u Asiriju. ili u Egiptu. u blizini palestinkog na -seljaf^ison Lesion.

.

Ogrtac je verovatno bio jedina imovina seljaka kome je nanesena nepravda. dok se u Izrailju u toku 230 godina izmenjalo devet carskih dinastija koje su uzurpatori nasilno osnivali. pokrivali su oni koji su jo imali zlata i srebra. Dinasticko rivalstvo izmedu vladara Izrailja i Judeje kao i borba sve tenika za prevlast oslabili su obe dr avice i bili u potpunoj suprotnosti s interesima naroda. to znaci da je izgnanstvo trajalo nepunih pedeset godina. kao to smo vec pomenuli. po to se iz osiroma enog naro -da ni ta vi e nije moglo iscediti. samo da pobede protivnika. Ta samoubilacka politika morala je pre ili kasnije da dovede do propasti celog jevrejskog naroda. po cenu citavog blaga Jerusalimskog hrama doveo u Hanan asirsku vojsku. Kad tri miliona podelimo sa pedeset. Po to je talenat vredeo tri hiljade sikala. dodu e. Ako uzmemo u obzir cinjenicu da je ogrtac ubogim Izrailjcima slu io i kao pokrivac. bio je bez sumnje egipatski placenik. Tada je Ahaz. za Judejce takozvano vavilonsko ropstvo i nije bilo pravo robovanje. ali je njegov sadr aj sasvim jasan. koji je upravo zavr io berbu. Ali bez obzira na tako kratak vremenski period. opusto io Judeju i poceo opsadu Jerusalima. Neposredna posledica njegove pobune bila je ta to je faraon Sisak l pet godina posle Solo -monove smrti opusto io Hanan i odneo sve blago Jerusalimskog hrama. Menajim je do ao do nje na taj nacin to je uzimao od bogata a po pede -set sikala srebra. razumecemo bezobzirnost tada njeg poreskog si -stema. Ali s vremenom su cak i bogati ljudi postali rtve rato -va i politickih nemira. de avala careubistva i dvorski pucevi. ispla -tio je svome za titniku tri miliona sikala srebra. da dva cara ive i u slozi. l u Ju -deji su se. De avalo se. ali takvi slucajevi bili su retki i pre su imali karakter politickih manevara i nikako nisu proisticali iz patriotskih pobuda. l car Izrailja Joas opljackao je Jerusalimski hram i deli -micno poru io gradske zidine. Prvi talas povratnika krenuo je na put u prolece godine 537. careubistva i dinasticki prevrati u Izrailju. Dovoljno je navesti tri primera da se prika e to stanje stra nog politickog slepila. mnogi Judejci uspeli su da se okuce u tudini i odbili su da se vrate. . Bili su to razni ljudi: bogati trgovci. Pismo je o teceno i ima praz -nine. krvavi uzurpator Menajim morao se osloniti na Asiriju da bi se odr ao na vlasti. Jerovoam. Zemlju su pusto ili razni osvajaci. l pored toga to je zaveo teror u dr avi. istorija je prema njima bila blagonaklona. iako za to nije imao nikakvog osnova. vec preseljenje. Osim toga. pre na e ere. Dva carstva uglavnom su vodila medusobne istrebljivacke ratove i nisu se ustezala da dovedu u Hanan svoje najljuce vekovne neprijatelje. koje je trebalo placati susednim silama.ono potice iz VII veka pre na e ere i sastoji se od cetrnaest redova teksta napisanog na komadima razbijenog krcaga. znaci da je ezdeset hiljada imucnijih ljudi moralo prilo iti znatan iznos za odr avanje na prestolu krvavog uzurpatora. podnosi tu bu svome knezu da mu je ubirac po -reza oduzeo ogrtac. Jo prve godine svoje 2Q/~ vladavine persijski car Kir dozvolio im je da se vrate u domovi -nu. Dok se deset izrailjskih plemena bez traga rasplinulo u etnickom kotlu Mesopotamije. dodu e. Seljak. Da bi prinudio Judeju da pristupi antiasirijskoj ko -aliciji. u mnogim slucajevima cak i povoljno u materijalnom pogledu. a visoke namete. U svetlu tih cinjenica postaju nam razumljivi neprestani dvorski pucevi. Tiglat-Falazar III zahtevao je za tu 10C legende uslugu stravicnu sumu od hiljadu talenata srebra. Izvr ilac otcepljenja. Davidova dinastija. ali je u njoj sve vreme vladala jedna. krenuo je sa saveznikom protiv judejskog cara Ahaza. Car Izrailja Fekaj sklopio je savez s Damaskom.

.

Jevrejina visoka roda. Jevrejski istoricar Josif Flavije pomi -nje nekog Manasiju. Drugi opet govorahu: da zalo imo polja svoja i vinograde i kuce da dobijemo ita u ovoj gladi. a po ulicama Jerusalima culi su se tudi jezici. Kratko govoreci. Mu karci i ene stupali su u brakove s pri -padnicima susednih. A telo je na e kao telo brace na e. Hajde vratite im danas polja njihova i vinograde i masli -nike i kuce i to im na stotinu uzimate od novca i ita i vina i ulja. tj rasejanju. i neke kceri na e vec su robinje. Jer neki govorahu: nas i sinova na ih i kceri na ih ima mnogo. Ali teo -kratski poredak nije obezbedio narodu demokratsku ravno -pravnost. narodne ma -se bile su izlo ene ugnjetavanju. ovako opisuje te odnose: "l stade velika vika ljudi i ena na bracu njihovu Judejce. A preda nji upravitelji koji bejahu pre mene bejahu te ki narodu uzimajuci od njega hleba i vina osim cetrdeset sikala re -bra. Ali niko nije bio ravnodu an prema svojoj domovini. da dobavimo ita da jedemo i ostanemo ivi. deca iz tih brakova ce -sto nisu vi e ni govorila hebrejski. 15). predstavnici najkonzervativnijeg dela Mojsijeve religije. Judejcima je pretila opasnost odnarodenja. koji se nadao da ce biti naimenovan za prvosve tenika. U novom judejskom dru tvu pre svega*Dada u oci nesumnjiva dominacija religije i sve teni -ka. legende 387 Jo drugi govorahu: da uzajmimo novaca na polja svoja i vinograde za danak poreski. svi su dare ljivo pri -lagali za obnovu hrama. od koga je kasnije nastala stalna institucija Sanhedrin. Tada ga je vladar Samarije postavio za naj -vi eg sve tenika hrama koji . i eto treba da damo sinove svoje i kceri svoje u roblje. i re -koh im: vi mecete bremena svaki na brata svojega. l smislih u srcu svom i ukorih knezove i poglavare. koji su za novu domovinu bili vezani interesima. i sluge njihove zapovedahu po narodu. Oni su doneli stroge zakone o braku. Oni koji su ostali u emigraciji iveli su u takozvanoj dijaspori. Ta cinjenica nam obja njava gotovo sve to znamo iz Knjige Jezdrine i Knjige Nemijine. Tacno je receno da su se Judejci iselili kao narod. Jevreji koji su se o enili tudinkama morali su napustiti svoje ene i de -cu ili i sami otici iz Judeje. takozvani "savet stare ina". ali je bio odbacen jer mu je ena bila tudinka. prihvatio misije da ucini kraj svim tim zloupotrebama.." (Knjiga Nemijina. sve tenici i Leviti. koji se. cuvajuci svoje stare obicaje i obrede. koje nije upla io daleki naporni put i ubogi ivot u ru . ciji religiozni ar nije bio ta -ko jak kao njihovih otaca. 5. jer polja na a i vinograde na e dr e drugi. Nema sumnje da su se za povratak prijavili pre svega siroma ni ljudi. rasno tudih naroda. sinovi na i kao nji -hovi sinovi. 1-7. izrabljivanju i lihvarenju od strane imucnih slojeva. Uz to. Tako se u Judeji stvorila izuzetna konce -ntracija ortodoksnih jehovista. 11.evinama Jerusalima. koji je sve vi e preovladivao u Vavilonu.tenikom na celu. ali i brojni predsta -vnici u Vavilonu rodenih pokoljenja. reakcija na te pojave bila je neobicno sna na. Sve tenici su vr ili finansijske zloupotrebe.zemljoradnici i zanatlije. a vratili kao verska zajednica. iako vec u godinama. S ugnjetavanjem i ekonomskim zloupotrebama vlasto -dr aca irila se demoralizacija i ravnodu nost prema pitanjima koja se ticu naroda. To je Dilo pravo teokratske dru tveno uredenje s prvosve .. mnogi povratnici prihvatili su aramejski jezik. Zahvaljujuci Jezdri i Nemiji. i kao to znamo iz Biblije. Nemija. Zato se rasrdih vrlo kad cuh viku njihovu i te reci. Morali su to biti vatreni sled -benici Jehovini. Uz njega je stajalo savetodavno telo sasta -vljeno od predstavnika aristokratije. a mi ne mo emo ni ta.

Amos je upravo propo -vedao da ga se u jehovinom kultu malo ticu rituali i ceremoni -je i da je su tina u tome da ljudi u du i budu pravedni i bogobo -ja ljivi. cime su osvoji -li simpatije ikonoplasta jehovizma. Zbog toga je Mojsijeva religija postala be ivotna i li ena dubljeg etickog sadr aja. Zanimljivo je da neki naucnici u produbljenoj monote -istickoj koncepciji koja se provlaci kroz knjige proroka otkrivaju uticaje iz vremena vavilonskog ropstva. Na srecu. Sve na e dualisticke religio -zne koncepcije Boga i sotone. To su bili mudraci. Po njegovom shvatanju. pa ni da ubere klas ita kad je bio gladan. Za vreme sabata niko nije smeo da krene na 388 dalji put. Religija je postala orude ovinisticke politike. narodni uci -telji. postojala je u jevrejskom dru tvu i druga verska struja. Svi koji su se protivili sve tenicima i nadzoru nad ritualima iselili su se iz Judeje. zasnovane na licnoj moralnoj odgovornosti co -veka pred Bogom. Jevrejski pisci navode trideset i devet poslova koje za vreme sabata nije bilo dozvolje -no obavljati. iako su predstavljali konacnu sublimaciju vekovne tradicije religioznog vracarstva.je podigao na brdu Garizim. Prorok Isaija je od Jehove najzad ucinio Boga celog covecanstva. Biblija sadr i knjige esnaest proroka od kojih najveci znacaj imaju prorocanstva Amosova. Ali je sigurno da knjige koje im pripisuje Bi -blija nisu uvek iza le ispod njihovog pera. Tamo mu se prikljucio veliki broj sve tenika i Levita koji su sbog istih razjoga morali da napuste Jerusalim. slobodni smo reci da su biblijske knjige pro -roka zajednicka svojina jevrejskog naroda i predstavnika ideja koje su ga zaokupljale jo od VIII veka pre na e ere. Izrailjci su zaista bili izabrani narod. Cak je bio greh izvlaciti magarca kad padne u jamu. Svi oni su bili uvereni da im je Jehova poverio znacajnu versku i dru tvenu misiju. Amos pa -stir. Broroci nisu imali niceg zajednickog s vracima koji su lu -tali po emlji. pravedan i 389 milosrdan. Taj jalovi verski formalizam podsecao je na feti izam i ocigledno je slu io sve tenicima za odr avanje teokratske vlasti nad judejskim narodom. Jeremija potomak aristokratskog sve tenickog roda. ciji su predstavnici bili proroci. koji je propovedao da na svetu deluju dve sile koje se medu -sobno bore: bog svetlosti Ormuzd i bog zla Ahriman. Jeremijina i Jeze -kiljeva. lako je neke od njih narodno predanje obdarilo natpriro -dnom cudotvornom moci. Sve pojedinosti ivota bile su uredene preciznim ritu -alnim propisima. Te nja za potpunom izdvojeno cu od okolnih naroda iz -vr ila je dubok i dalekose an uticaj na jevrejsku religiju. Na osnovu lingvisti -ckih ispitivanja danas vec znamo da su te knjige samo antologi -je. Prorok Mihej je tu misao jo uprostio. nisu priznavali kultne idole. dakle pripisuje mu vec sasvim jasno univerzalne osobine. u najboljem slucaju sastavljene od autenticnih odlomaka nji -hovih tekstova ili od tekstova nepoznatih autora iz raznih veko -va. Isaija je bio imucan zemljoradnik. propovedajuci da Jehova pre svega tra i od coveka da bude dobar. a Jeze -kilj sve tenik u Jerusalimskom hramu. ' Njihova velika zasluga bila je u tome to su pre svega isticali eticke vrednosti jevrejske religije. kao i Jevreji. Razlikovali su se od njih pre svega po tome to im propovedanje nije bilo profesija i to nisu iveli od proricanja buducnosti. Per -sijanci. Prema tome. dru tveni i politicki radnici i propovednici religiozne konce -pcije vi eg reda. Isaijina. Ta mesijanisticka ideja bila je ne to sasvim novo i stvaralacki je delovala na mi -sao prvih hri canskih zajednica. Kult Or -muzda nesumnjivo ima mnogo zajednickog s jehovizmom. Jevreji su verovatno mo -rali osecati naklonost prema persijskim sledbenicima Zaratustre. stega koja je trebalo da dr i u pokornosti malobrojni jevrejski narod da ne izgubi svoju posebnost. iz toga nikako ne proizlazi da su oni legendarne licnosti. ali izabran samo zato da celom covecanstvu donese do -bru vest i na taj naci omoguci spasenje sveta. neba i .

.

zemlje. ugovora o prijateljstvu i diplomatskih poteza. Ugnjetavanje sirotinje i samovolja bogata a. porezi i zadu iva -nje kod lihvara produbljivali su bedu radnih masa i bogatili imu -cne slojeve. Aristotel je pi -sao da bi bilo cudno kad bi neko rekao da voli Boga. A upra -vo to su propovedali neki proroci i tom svezom mi lju zapoceli novu eru verskog ivota naroda. podsticali Judejce protiv Haldejaca. Ideje proroka bile su. palata i tvrdava. U Vavi -loniji i Asiriji. otkriveni su mnogi podaci koji bacaju iznenadujuce svetio na dogadaje u Izrailju i Judeji. svetlosti i mraka. Mesopotamijom i Egiptom. Logicna posledica tih uzvi enih etickih nacela bila je o tra kritika dru tvenih odnosa u Izrailju i Judeji. moralnog pada i korupcije. Jeremija po cenu ivota o tro istupa protiv politickih fanatika. 8). vec i utvrditi da su ti podaci uglavnom tacni. veoma revolucionarne. Po njima. okru eni brojnom poslu -gom i nalo nicama. verske koncepcije i po -zivanje na dru tvenu pravdu. Tako. li enih pragmaticne povezanosti. Proroci su bili i dalekovidi politicari. Njihovi moralni ideali. izvr ili su neprolazan uticaj na evropsku kulturu dva sledeca milenijuma. Proroci su osu -divali dru tvo zbog otpadni tva. 11 mnogim slucajevima ne doznajemo ta ih je navelo na ovakav. Ratni tro ^ . Ti duhovni predvodnici. metodom korelacije moguce je bilo objasniti ne samo dotad nepoznate uzrocne veze mnogih biblijskih podataka. propovednici. Kratko receno. Ca -revima su prebacivali zlocine i raskala an ivot. a jevrejskom dru tvu prorokovali propast i patnju ako se ne vrati na put istine. U tekstovima koji se od -nose na istoriju pomenutih dr ava. na primer. ne shvatamo politicke i psi -holo ke motive ratova.. Biblijski tekst obave tava nas samo o tome kad su poje -dini carevi vladali. ta vi e.^ ne na drukciji postupak. Zahvaljujuci tim otkricima. a oni su iveli u luksuznim dvorcima. koji su. po tenje. istorija dveju jevrejskih dr ava tesno je pove -zana s istorijom velikih sila. narodne mase postajale su sve siroma nije. Dok su bogata i iveli u istocnjackoj rasko i. vec tra i moralnu cistotu.. dakle. na stenama i u hramovima. racunajuci na pomoc Egipta. pravednost i dobrotu. poticu iz persijskog doba: Jevreji su ih preuzeli u vreme ropst -va i predali ih potom ranome hri canstvu. biblijska istorija sastoji se sa -mo od kratkih hronicarskih zapisa. Jehova ne pridaje znacaj spolja njim formama kulta i rituala. Prorok Isaija u ocajanju uzvikuje: "Te ko onima koji sastavljaju kucu s kucom. u novovavilonskoj haldejskoj dr avi i u Egiptu sa -cuvale su se ogromne arhive s dokumentima i natpisima u grob -nicama. Dogadaji su ubrzo pokazali kako je njegovo stanovi te bilo is -pravno i razumno. 5. cak i za vreme Nabukodo -nosorove opsade Jerusalima nagovarao je Judejce na predaju. Kao to smo vec vi e puta utvrdili. postojale su ozbiljne osnove za kritiku. mogle su se cak pribli no proracunati godine vladavine . Na srecu. Ropstvo je u Hananu postojalo od pamti -veka.^&^ 390 Zenon %osufovs/(i kovi padali su na seljake i na kraju ih doveli do propasti. Biblijska istorija Izrailja i Judeje svodi se na hronicarsko nabrajanje careva i na ocenu njihove vladavine s gledi ta jeho -vizma. Isa -ija odvraca cara Ahaza od dovodenja Asiraca u pomoc protiv izrailjsko-sirijskog saveza. ali tek u vreme careva i posle povratka iz vavilonskog ropstva iroko je primenjivano robovanje za dugove. da vec ne bude mesta i vi sami ostanete u zemlji" (Knjiga proroka Isaije. U propovedima tih mudraca religija je prestala da bude op ta insti -tucija i postala je licna stvar svakoga coveka. i njivu na njivu nastavljaju. Carevi su stanov -ni tvo gonili na prisilni rad na gradnji hramova. nadahnuti vizionari i veliki pesnici izra avali su sve ono to je u jevrejskom naro -du bilo najvrednije.

.

prvi talas povratnika nije mogao da krene za Jerusalim pre proleca godine 537. Zato je poglavlje koje se odnosi na dva jevrejska carst -va me avina sastavljena od podataka iz raznih istorijskih izvo -ra. Potpalili su ispod njega vatru i polivali ga vodom sve dok se nije raspao na ko -made. Klajn otkrio je istocno od Mrtvog mora ogroman kamen od plavog bazalta s urezanim nat -pisom na moavskom jeziku. Knjige Nemijine i knji -ga proroka Isaije. Tada je Joram u savezu s carem 392 Zenon 3(psit£ovs/<i edomskim i carem judejskim krenuo protiv pobunjenika. Citalac ne bi stekao potpunu sliku o jevrejskoj istoriji. Ispada da faraon u pljacka . Svaki od njih predstavlja jedan od gradova koje je Sisak osvo -jio i opljackao. Godine 1868. Zato je cudno izgledala primedba da pobednici "brzo oti -do e odande i vrati e se u svoju zemlju" (Druga knjiga o care -vima. ne bi shvatio njenu uzrocnu povezanost s politikom susednih velikih sila. Samo ulaganjem ogromnog truda i sredstava francuski arheolozi uspeli su da ih otkupe i ponovo sastave dragoceni kamen. U na oj prici ne bi imalo smisla ponavljati maglovita i lakonska biblijska saop tenja^ bez pozivanja na bogati materijal koji nam pru a arheologija. 3. Po to su se iseljenici nekoliko mese -ci pripremali za put. Za taj dragoceni spomenik Klajn je ponudio Arabljanima cetrdeset dolara. Za lak e razumevanje tog problema vredi navesti jedan od lak ih primera takvog preracunavanja. Oslanja se uglavnom na prvu i drugu Knjigu o carevima i dopunjeno podacima iz Knjige Jezdrine. kao to Biblija priznaje "vratio se u svoju zemlju". Biblija ka e da je Kir jo prve godine posle osvajanja Vavilona dopustio Jevrejima da se vrate u Jerusalim. Amrije. Biblija tvrdi da su saveznici potukli cara Misu i potpuno opusto ili nje -govu zemlju. Zahvaljujuci proracunima izvr enim na os -novu persijskih dokumenata. Tih otkrica ima tako mnogo da se ovde ne mogu sva navesti. ali ipak nije . Danas se on nalazi u Luvru. Kao to iz ovoga vidimo. Iz natpisa na njemu proizlazi da je Misa u pocetki stvarno trpeo poraze. pre na e ere. Pre nego to je kupovina izvr ena. A. i zatvoriv i se u tvrdavu Kiraraset. mo emo smatrati da je taj rat stvarno bio ru ilacki. pobedom se razmecu obe stra -ne. U ru evinama hrama u Karnaku otkriven je bareljef na kome je ovekovecen taj pohod. Tada su Arabljani do li do zakljucka da taj kamen mora imati neku magicnu moc. 27). Iz spiska tih gradova doznajemo zanimljiv poda -tak koji Biblija sasvim precutkuje. car moavski Misa digao je bunu protiv Izrailja i prestao da placa nametnuti danak. U sledecim redovima natpisa pobedonosno saop tava da je razbio napadace %ko da "Izrailj zauvek propade". Tu tajanstvenu napomenu razjasnila je tek arheologija. Arheolo ka otkrica izvr ena u Egiptu i Mesopotamiji na zapanjujuci nacin potvrduju verodostojnost i tacnost pomenutih biblijskih tekstova. Zato cemo se ograniciti samo na neka naj -va nija i najneverovatnija. Biblija govori da je pet godina posle podele jevrejskog carstva faraon Sisak upao u Judeju i opljackao Jerusalimski hram. pre na e ere. Po to Joram nije konacno pokorio zemlju Moavsku i. Jeremije i Jezekilja. doznale su za to francuske vlasti i ponudile vlasniku hiljadu i pet stotina dolara. koje su zatim prodavali kao amajlije. Na njemu vidimo egipatskog bo -ga Amona kako vodi na konopcu 156 jevrejskih zarobljenika. Najveci car Izrailja. da bi umilostivio boga Hemosa. nemacki misionar F. pokorio je zemlju Moavsku i cetrdeset godina posle toga izvlacio od svoga vazala ogroman godi nji danak od sto hiljada ovnova. a sadr i i podatke iz sa -cuvanih svedocanstava Mesopotamije i Egipta. prineo mu na rtvu svoga sina. znamo da se to dogodilo krajem godine 539. Za vreme Joramove via -davine.kom aru nije po tedeo ni svoga ticenika cara Jerovoama i da je pusto io i zemlje novoosnovanog izrailjskog carstva.391 izrailjski i judejskih careva kao i va ni datumi u istoriji jevrejskog naroda.

.

Tek posle nekoliko godina natpis je uspeo da procita Englez Ravlinson. Ahav je morao biti svestan sve vece moci Asirije. U svetlu tih novootkrivenih cinjenica. p. olovo. bale tkanina. Na jednoj strani vidi se lik cara Salmanasara III sa svojom svitom. protiv mocne Asirije morala se boriti sama i bila je pobedena. . Ali to nije bio cvrst savez." Iz drugog teksta vidi se da je Juj uru -cio danak osamnaeste godine Salmanasarove vladavine. god. otkopao iz ru evina asirskog grada na brdu Tel Nimrud. Vladar mocne dr ave sa op tava da je odneo pobedu nad savezom dvanaest careva medu kojima su bili i Ven-Adad i Ahav. Naprotiv. Car gordo sto -ji. izabrao je jedinu razumnu politiku: sa -vez s pobedenim protivnikom. posadio ga na svoja ko -la. Oslabljen borbama sa svojim prirodnim savez -nikom.doneo re enje. stari sporovi izmedu Izrailja i Sirije ponovo su buknuli i Ahav je poginuo u jednom od broj -nih okr aja. Osecalo se da se iza te velikodu nosti. deset bojnih kola i deset hiljada pe aka.). antilope.e. Iz teksta njegovog natpisa mo emo za -kljuciti da je rat ostao nerazre en. a njegova silna vojska prinudno je svedena na pedeset konjanika. koji je engleski arheolog Lejard godine 1846. majmune. sklopio s njim mir i pustio na slobodu. U takvim uslovima nije bilo u njegovom interesu da Sirija. Damask je uspeo da se od -brani. a deset izrailjskih plemena odvedenih u Mesopotamiju. jer kad su se Asirci vratili u svoju zemlju. mora skrivati neka tajna. obhodio se prema njemu veoma blago. to jest oko 842. U Bibliji nailazimo na dogadaj koji je dugo vremena bio potpuno nerazumljiv. Posle dugih i estokih borbi s Damaskom. nazvao ga bratom. dobrovoljno se predao Asir -cima plativ i ogroman danak u zlatu i srebru. nestalo je u izgnanstvu bez traga. kamile. Posledice te ku -kavicke politike bile su kobne. bude uni tena. Car Ahav naneo je vladaru Damaska Ven-Adadu strahovit poraz i zarobio ga. neobicne za Ahava i onda nja vremena. a na drugom mestu vodi mu na konopcima ivotinje: slonove. kad je izbio novi rat sa Salmanasarom. a pred nogama ponizno mu se klanja neki dostojanstvenik u bogato vezenom plastu. l tada se ispostavilo da je taj ponizni lik iz -railjski car Juj. jer se vratio u Ninivu i pet godina nije zapocinjao nove ratove. zlatne cinije. pred -stra a Izrailja protiv buduceg asirskog napada. zlatni pehari. Natpis ispod te scene ovako glasi: "Danak cara Jaui iz Bit Humri (to jest iz car -skog doma Amrijevog): srebro. dok se Ahav povukao iz borbe s velikim gubicima. 394 Biblija precutkuje cinjenicu da je Juj bio asirski vazal. Samarija je ra -zorena.n. godine pre na e ere. ali nije bio pobeden. poceo je opsadu Damaska. Povorka robova nosi mu skupoceno blago: slonovu kost. cupove i kotarice. carsko ezlo i balsamovo drvo. Kao dalekovidi dr avnik. koji je ubio Ahava i Jezavelju. Sirija. Izrailj je na kraju postao plen Sargona II. "Crni obelisk" nam je tako pokazao koliko je bila kratko -vida i pogubna politika izrailjskih uzurpatora. Sve strane tog cetvorougaonog stuba od crnog bazalta pokrivene su bareljefima i natpisima s klinastim znacima. Misa je utoliko bio u pravu to se tada zaista oslobodio dugogo -di njeg ugnjetaca. zlatna ca a. Jo jedan bareljef prikazuje Salmanasara. Ali je asirski natpis otkrio razlog zbog cega je car Damaska upao u Izrailj i opusto io njegove gradove. biblijski zapis po -stao je jasan. zlatna vedra. zlato. To je bila odmazda za to to je Juj izdao antiasirijski savez sklopljen s Aramejcima i. dobijeno od njega. Zagonetka je re ena kad je otkriven natpis asirskog cara Salmanasara III (859 825. Ali uprkos onda njim obica -jima nije ga ubio niti je opusto io njegovu prestonicu. Izrailj je za vladavine Joahazove pretrpeo potpun poraz. Najvece uzbudenje u naucnom svetu izazvao je takozva -ni "crni obelisk". izdata od svoga saveznika. ali oci -gledno nije zauzeo grad. bikove i legendarnog jed -noroga. Pobiv i dvadeset i pet hiljada neprijateljskih vojnika.

39) citamo da je Ahav sagradio kucu od slonove kosti. nailazimo na pomen o "dvorima od Minijske slonove kosti". 15): "l udaricu kucu zimnu i let -nju kucu. to jest posle trogodi nje opsade. U tome natpisu Sargon saop tava: "Opsedah i osvo -jih Samariju i odvedoh u ropstvo dvadeset i sedam hiljada dve stotine i devedest stanovnika. Pokazalo se da je Salmanasar zaista otpoceo opsadu Samarije. a zatim unuk Ahaz. Te ko je bilo pretpostaviti da je tu rec o Sargonu. sfinge i fe -nicke idole. Osvajac Samarije pojavljuje se anoni -mno. ali nije odbacena mogucnost da je za cara napravljen izuzetak. Od 1931. papiruse. toliko svojstvene narodima Istoka. Tek je otkrivanje natpisa na zidu carskog dvorca u Hor -sabadu ucii4o sumnjama kraj. Ispod razvalina otkriveni su temelji odbrambenih zidina. od pedeset bojnih kola. srne. Le ao je na zapadnom obronku gorskog vrha odakle se moglo videti Sredozemno more. palme. Grad je osvojio tek njegov naslednik Sargon posle dve godine svoje vladavine. orkrivene ru evine neke tvrdave koja se ne pominje ni u jednom istorijskom izvoru. pre na e ere. 5) doslovno citamo: "A Gospod udari cara." Biblisti i arheolozi su pretpostavljali da je Ozija iveo u podzemnim prostorijama svoga dvorca.Sargon se u Bibliji pominje samo jednom i to u vezi s pobunom u gradu Azota. To mi ljenje moralo je biti odbaceno kad su u naselju Rama. kule i cisterne za cuvanje ki nice. grad obnovih i ucinih ga lep im no to je bio.. govori Gospod. Bila je opasana zidinama debelim preko tri metra." Najzad.. kao "car Asirski". U Prvoj knjizi o carevima (22. U dvo -ri tu su se nalazili kameni zidovi u Bibliji pomenutog bazena u kome su oprana okrvavljena Ahavova bojna kola. Vec na samom pocetku nailazimo na intrigirajucu zagonetku vezanu za razumnog i tra -gicnog cara Oziju. Na jednoj od njih su sa zadnje strane bila tajna vratanca kroz koja se iz tvrdave moglo neopa eno izaci. Na njima su se videli bareljefi koji su pred -stavljali lotose. U Drugoj knjizi o carevima (15. kapije su bile izlivene od bakra ili bronze. bili su zapanjeni." Biblija u tri navrata istice rasko koja je navodno vladala u carskom dvorcu u Samariji. ili Rama Rahel. ali je umro posle godinu dana. za koji neki naucnici <Bj6ujsl(e legende misle da je bio napisan kao svadbena himna za Ahava i Jeza -velju. dok su u njegovo ime vladali najpre njegov sin Jotam. Nacinih od njih carski korpus. opekama i kamenju. Dvorac dodu e nije bio sagraden od slonove kosti. Tek arheolo ka istra ivanja u ru evinama Samarije po -kazala su da to nije ba savim legenda. ljiljane. Po bibli -jskim propisima. a kao to se mo e zakljuciti iz ocuvanih tragova. U prostranom dvori tu nalazile su se tri radevine. Postavih im namesnika i nametnu danak kakav placaju svi podanici Asirije. u Psalmu 45. istina. do 1935. 3. lavove. Ko je i za to sagradio tvrdavu u blizini prestonce? Sve ukazuje na to da ju je podigao za sebe car Ozija. gubavcima. te bi gubav do smrti svoje. Ostavi -mo sada Izrailj i predimo na Judeju. godine ekspedicija engleskih i ame -rickih arheologa izvr ila je tamo sistematske radove na iskopa -vanju. U ru evina -ma je nadena upadljivo velika kolicina . Kad su arheolozi poceli prosejavati kr . Amos proro -kuje (Knjiga proroka Amosa. i nestace velikih ku -ca. Na hiljade odlomaka plocica od slonove kosti le alo je u pepelu. Ali najva niji nalaz bio je car -ski dvorac Ahava i Jezavelje. Razumljivo je to je taj fantastican podatak smatran jed -nim od brojnih primera bujne ma te. i ivlja e u odvo jenom domu. pogotovu to se tri stiha pre toga pominje Salma -nasar. Na osnovu tih podataka moglo se utvrditi da je Samarija pala godine 721. nije bilo dozvoljeno da osta -nu u Jerusalimu. Naselih ga ljudima iz zemalja koje osvojih. i propa ce kuce od slonove kosti. ali zidovi i name taj bili su ukra eni tako ogromnom kolicinom tih plocica da je svakako mogao ostavljati takav utisak.

.

s mukom su doprli do polovine kanala. Po to su samo bogovi i carevi pri -kazivani u sedecem polo aju. Car Jezekija groznicavo je ojacavao zi -dine Jerusalima i u skladi te gomilao oru je. U pricama Staroga zaveta mi se veoma cesto pojavlju -je kao simbol zaraze. vec je u ivao relativnu slobodu u svom izdvojenom dvorcu. Iz toga bi proiza lo da je Sanherib morao da prekine opsadu Jerusalima po to mu je vojsku desetkovala neka stra na zaraza. Tek godine 1880. kojim je voda sa izvora Giona tekla pravo u Jerusalim i slivala se u cisternu. u Egiptu i u Meso -potamiji. Njegov poraz Biblija predstavlja kao cudo. nar -avno. Nesrecni car nije bio prinudno zatvoren kao ostali gubav -ci. doputovao je u Jerusalim engleski orijentalist Arcibald Sajs da prepi e natpis. Nekoliko mladih nemackih arhitekata prihvatilo se istra ivanja tajanstvenog kanala. "slobodnim domom" ili "domom slo -bode". a upravo njega su proroci optu ivali za upra njavanje kulta fe -nicke boginje. Judeja je bila svesna opasnosti koja joj preti od Asirije. U jednom od svojih natpisa asirski car Sanherib posred -no sam priznaje da nije zauzeo Jerusalim. Mo da tu hipotezu potvrduje i cinjenica da je engleski arheolog . He -brejski jezik natpisa nesumnjivo potice iz Jezekijinih vremena. cime bi u tedeli preko dvesta metara mukotrpnog rada. razloge zbog kojih je morao da odustane od opsade. nije vi e bio podesan. ^Kako to cesto biva. nema sumnje da je trvrdava bila carsko sedi te. Tekst koji je delimicno o te -cen. Kad su najzad probili tunel. Arheolozi su se pitali za to rad -nici i pored velike urbe nisu bu ili stenu u pravoj liniji. ali priznaje da je judejskog cara zatvorio u prestonici "kao pticu u kavezu". na jednom fragmentu urezan je lik bradatog mu karca koji sedi. Biblija ka e da je Jezekija naredio da se u steni usece novi kanal. Na vest o otkricu. u znak radosti udarali su pijuci -ma o pijuke. Do kolena u mulju i vodi. pokazivao je na dramatican nacin kako su radnici pijucima dubili stenu sa dve suprotne strane i. a verovatno je bio i zatrpan kr em po to se pokazalo da za grad predstavlja opasnost. Jedan od njih upao je u vodu i doplivav i do druge obale otkrio u steni uski prolaz. Pobrinuo se i za snabdevanje grada stalnim dotokom vode. Hvali se dodu e da je opusto io Judeju i od Jezekije uzeo danak od trideset tale -nata zlata i trista talenata srebra. Jezikijino delo otkriveno je sasvim slucajno. Izgleda da nam re enje te zagonetke pru a grcki istoricar He -rodot.figurica boginje Astarte. Posle detaljnog pregleda topografije toga mesta. Bio je to kanal du ine pola kilometra koji je zaobilaznim putem vodio kroz krecnjacku stenu do zapadnog dela grada. pao u vodu i tada je primetio neki tajanstveni natpis na zidu. Ne iznosi. odustav i privremeo od opsade Jerusalima. kroz koji se uvukla Davidova vojska. jer se pokazalo da je natpis veliko otkrice. Godine 1800. Jedan egipatski sve tenik ispricao mu je da je Sanheri -bova vojska. grupa arabljanskih decaka igrala se kraj jezerceta Siloe. Jedan od njih se oklizn -uo. morao je da kopira slovo po slovo. krenu -la protiv Egipcana. Stari kanal Jevuseja. Sada razumemo za to Biblija mesto Ozijinog prebivali ta naziva "odvojenim domom". Srecemo ga u Bibliji. Posle pada Samarije. naden je nepobitan dokaz da je to bio Jezekijin kanal. Tada su asirski logor napali poljski mi evi i toliko izgrizli tetive lukova i ko ne delove naoru anja da su se bespomocni vojnici morali povuci iz borbe. Rad je bio neobicno te ak. pribli iv i se jedni drugi -ma na udaljenost od tri lakta. Andeo koga je poslao Jehova pro ao je kroz neprijateljski logor i pobio sto osamde -set i pet hiljada asirskih vojnika. kroz tanki zid zaculi svoje glaso -ve. Sa tima sedeci u blatu i vodi. pokazalo se da je trebalo zao -bici u steni izdubljene grobnice Davida i Solomona. odakle je zahvaljujuci blizini prestonice mogao vr iti nadzor nad dr avnim poslovima. Ali se konacno napor isplatio. Osim toga. a voda je prvi put potekla iz izvora u grad. Naucnici su razmi ljali ta se zaista krije iza toga cuda. uz slabi plamicak svece.

.

Drugi nalazi daju nam poucan uvid u tada nje politicke intrige. odlomljeni vrhovi kopalja i komadi plomljenih maceva. kipovi egipatskih bo anstava." Godine 1933. Kako se grcki tit na . pet njegovih sinova i osam Judejaca koji su <Bicfijs/(e legende 393 I* sacinjavli njegovu pratnju i poslugu. koga je Nabukodonosor imenovao za name -snika Judeje. 28-29) citamo: "l lepo govori s njim. Na kraju su napadaci pobe -dili i pretvorili kucu u prah i pepeo. Ovom prilikom vredno je navesti jo jedno zanimljivo otkrice. Pod jednog od prigradskih ku -ca bio je pokriven slojem pepela u kome su le ale stotine strela. U Drugoj knjizi o carevima (25. Medu oru jem Vuli je na ao grcki tit pokriven bronzom. Svaki je dobijao svoje dnevno sledovanje hrane. dok na kraju nije navukao na sebe propast. a njegovi sunarodnici ubili kao otpadnika. istorijs -ka licnost. U vezi s vavilonskim ropstvom utvrdili smo da su neki judejski iseljenici u tudini stekli imetak. psima. koga je Nabukodonosor od -veo u ropstvo. uz estok otpor branilaca. Zahvaljujuci arheologiji uverili smo se i u to da je u Bibliji pomenuti Godolija. Bile su iskrivljene od udaraca o kamene okvire i metalne okove vrata. u Vavilonu je ivela acica zarobljenih careva. Kako proizlazi iz tih doku -menata. Na spisku se nalaze i ju -dejski car Joahin. imao svoj presto i svoje odaje u dvorcu. i namesti mu presto vi e prestala drugih careva koji bejahu kod njega u Vavilonu. Asirski tekstovi na tablicama s klinastim pismom svedoce da je hetitski Karkemi bio vazalni grad Asirije. l hra -na mu se jednako dava e od cara svaki dan svega veka njego -va do smrti njegove. S druge strane. 39S Iz polo aja tih ostataka proistice da se borba vodila od odaje do odaje. u vavilonskoj arhivi nadeni su zapisi upra -vitelja dvora o izdavanju sledovanja namirnica raznim licnostima koje su bile na carevom izdr avanju. kolebao izmedu lojalnosti prema Egiptu ili prema Asiriji. Najvi e strela bilo je nagomilano pred ulazom u pojedine odaje.ao u Karkemi u? Vuli se odjednom prisetio jednog Herodotovog odlomka iz koga se vidi da je u Apolonovom hramu u Branhidaju. jelenima i zecevima. Faraon Neho je sramno izdao svoje pristalice i krenuo u odbranu Asirije protiv Nabukodonosora. Veliki engleski arheolog Vuli izvr io je u ru evinama toga grada istra ivanja i nai ao na dra -maticne tragove te cuvene bitke. Medu tim carskim senkama zavr io je svoj ne -srecni ivot i judejski car Joahin. i on jeda e svagda s njim svega veka svojega.Strejci u okolini grada Lahisa otkrio masovnu grobnicu u kojoj je nadeno dve hiljade mu kih skeleta. osvecen plen koji je faraon Neho osvojio u Gazi u ko -joj su slu ili jonski najamnici. daleko od svoje domovine. Ocigledno je da se Karkemi . Kad je na asirski presto stupio car Evil-Merodah pustio je Joahina iz tamnice i dozvolio mu da ivi u carskom dvorcu. prsten sa urezanim imenom faraona Psametiha l i pecat njegovog sina Neha dokaz su koliko je jaka bila egipatska penetracija na tim prostorima. l promeni mu haljine tamnicke. U ru evinama grada Lahisa naden je pecat s natpisom: "Svojina Godolije koji je postavljen nad domom (nad Judejom)". tit je morao da pripada grckom najamniku koji je posle razaranja Gaze verovatno pre ao u fa -raonovd slu bu i zatim poginuo u Karkemi u. Na njemu se vidi reljef s figurom Gorgone okru ene ivotinja -ma: konjima. u bici s Haldejcima kod Karkemi a fa -raon Neho pretrpeo je te ak poraz. u blizi -ni Efesa. U vavilonskim dokumentima nadena je i potvrda biblijskih podataka o judejskom caru Joahinu. To je na zapanjujuci . kao i Jerusalim. Kao to znamo.

bolje reci. Medu potpisi -ma na tim aktima ima mnogo jevrejskih imena. visoku naknadu od dvadeset procenata. pre na e ere. kupoprodajne transakcije. pre na e ere. Sredi te toga preporoda prosvete i humanizma postala je Aleksandrija. takozvani dijadosi. Sve tenici i pis -meni ljudi o ivljavali su svoju pro lost i prikupljali dokumente koji bi trebalo da razjasne uzroke narodnih nesreca. mala verska zajednica. pre na e ere Ptolomej l pripaja Judeju svo -joj dr avi. Veliki broj Jevreja nije se mogao odupreti nadmocnim dra ima helenizma. kanala. Aleksandar Veliki umro je godine 323. bila je to teokratska dr avica kojom su upravljali sve tenici. a na njenim prostorima nastala je velika grcka imperija. Kao to cemo videti. Makedonski car Aleksandar odneo je kod Isa odlucujucu pobedu nad vojskom Darija III. potomcima izbeglica iz va -vilonskih vremena. a dr avu su podelili medu sobom njegove vojskovode. istoricari i pesnici. Jevrejima. godine 433. Stanovnci brdovite. Firma je za svoje posredni tvo uzimala. S vremenom su se toliko helenizovali da su zaboravi -li hebrejski jezik i govorili samo grcki. pisanih klinastim pismom na glinenim tablicama. takozvana Septuaginta. Uz pristanak persijskih careva. epoha tolerancije. knji evnosti i umetnosti. . daje ista prava kao i Grcima i Egipcanima. godine pre na e ere novi vladar sveta osniva na jednom od rtova delte Nila Aleksandriju. do 331. buducu pre -stonicu nauke i umetnosti. izdvojene Judeje nisu bili svesni da stup -aju u novu eru istorije covecanstva. Do li su do uverenja da su Jevreji neprestano izneveravali Jehovu. Ali sve te istorijske dogadaje Biblija precutku -je. Ptolomej II stvorio je sjajnu zbirku rukopisa koja je sadr avala duhovna dostignuca minulih vekova. Zahvaljujuci njemu nastao je grcki prevod Biblije. sve ih intelektual -nih strujanja i procvat nauke. docnije ce se pokazati da su posledice tog postupka bile neobicno znacajne. u ono vreme va ecu. sadr ana je iva i iroko razgranala di -plomatska delatnost te judejske porodice. slobode duha. Podlegali su joj narocito naseljenici u Ale -ksandriji. Stari zavet je bez sumnje u to vreme dobio svoj dana nji redakcioni oblik.nacin po -tvrdila arheologija kad je americka ekspedicija prona la u Nipuru deo arhive bankarske firme "Mura u i sinovi". Iz njihovih redova izlazili su naucnici. Od 332. posle krvavih borbi. Mo e se pretpostaviti da se za to vreme nije dogodilo ni ta zna -cajno. Biblija prelazi cutke preko ogromnog razdoblja jevrejske istorije koje obuhvata dvesta ezdeset i pet godina: od vreme -na Nemijine obnove jerusalimskih zidina. Neproverena legenda ka e da je uz put posetio Jerusalim da se pokloni Jehovi. zabacenu provinciju ogro -mnog persijskog carstva. Mladi pobednik krenuo je na Egipat i osvojio ga bez otpora. Jevreji su bili zauzeti iskljucivo svojim poslovima. vrtova i ovaca. kr ili nje -gove naredbe i zato bili ka njavani. Sirija pod vla cu Seleukida i Makedonsko carstvo pod vla cu Antigonida. pre na e ere nastupio je prelom u poretku onda njeg sveta. Nastala je epoha helenizma. Izolovani od ostalog sveta. mno -go strasnija opasnost od sile i ugnjetavanja. nastale su tri dr ave: Egipat pod vla cu Ptolomejaca. Godine 320. Na taj nacin. pre na e ere. Persija je prestala da postoji. dokument koji je trebalo da do 400 ka e da samo u Mojsijevoj religiji le i izbavljenje i dobro Je -vreja. Tu su ugovori o za -kupu zemlje. Judeja je predstavljala sicu nu. Godine 333. ugovori o pozajmici i potvrde o polo enoj kauciji za zatvorene du nike. <ad jevrejski narod nadnela se sasvin drukcija. U sto i pedeset dokumenata. to govori da je veliki broj iseljenika iveo u prilicnom bogatstvu. koji su sticali slavu i dobijali priznanje sveta. Tako je Biblija postala veli -ka optu nica careva i naroda. do izbijanja ustanka Makabejaca godine 168.

Vernici koji su kr ili drakonske naredbe osudivani su na mucenje i mucenicku smrt. Do lo 401 je do toga. koju jevrejski istoricar Josif Flavije naziva Hasmonejskom. iz pera nepoznatog palestinskog Jevrejina. nemira i politickih borbi. godine 142. U bliskom sused -stvu Jerusalima nastajale su grcke kolonije. cak im je priznao izvesnu autonomiju. opijeno klimom novog vremena.alim i ponovo zaveo u hramu kult Jehove." Cak je i pobo ni i revnosni prvosve tenik Jazon optu en za bezbo nost i sklonost novoj jeresi. kako to ka e autor Druge knjige Makabejske (4. fanaticni poklonik grcke kulture. po uzoru na grcke atlete. ali se do na eg vremena sacuvala samo u grckom prevodu. Kod Vet-Zaharije."Sve tenici nisu vi e slu ili oltaru. 14) .. pre na e ere Antioh III odneo je pobedu nad Ptolomejom V i zauzeo celu Palestinu. ali Makabejci se nisu zadovoljili tom polovicnom nezavisno cu. za -branjeno je prino enje rtava Jehovi. Makabejci su bili pora eni. zavr ila potpunom politickom nezavisno cu. U svetom Jehovinom gradu grcki obicaji su toliko ojacali da. odu . Ali u lo -vi kapitulacije bili su neocekivano blagi. bezbo nim igrama i bacanju di -ska. Otpocela je vlast terora i progona. Judina braca. koji je odlucio da u svojoj dr avi iskoreni sve dru -ge obicaje i vere. pod pretnjom smrtne kazne. Prva knjiga. Na presto je stupio Antioh IV Epifan. pre na e ere odneo je sve blago iz Jerusalimskog hrama. koji su od 165. l drugu knjigu je napisao palestinski Jevrejin.* Od toga vremena u Judeji je vladala Makabejska dinasti -ja. pre na e ere voda ustanka Juda u ao je u Jeru . filozofijom i jezikom. to znaci da je bio va spitan u helenistickoj sredini. hitali da uzmu uce ca u macevanju. novi car je vratio Jevrejima slobodu ispoveda nja vere. poslao je u Jerusalim svoga vojskovodu koji je ognjem i macem opus -to io grad. Posle vi e od sto godina Judeja je dospela pod vlast Seleukida. Jonatan i Simon. Naravno da je cesto dolazilo do o trih sukoba iz -medu te dve dru tvene grupe. poru io njegove odbrambene zidine i odveo u rop -stvo veliki broj stanovnika. Mlado pokoljenje Jevreja. . vec su. pre na e ere. do ao je s velikom oru .Ogromni talas grckog uticaja prodro je i u Jerusalim. Godine 195. melodija grcke poezije i polet filo -zofskih ideja nadvladali su pevanje psalama i stegu ritualnih propisa. Najzad je buknuo jevrejski ustanak pod vodstvom sve tenika Matatije. U hramu je silom za -veden kult Zevsa Olimpijskog. napisana je na hebrejskom. Jonatan i Simon. po imenu jednog od Matatijinih predaka.. a kad su zbog toga izbili neredi. klasicnim grckim jezikom. nedaleko od Vitlejema. sin Epifanov. Videv i uzaludnost na pora svoga oca. Godine 168. zvani **' Makabejci. jer nisu mogli da se odu -pru jakoj grckoj konjici i jedinicama s bojnim slonovima. ponovo su povela borbu koja se. Kult zdravog i lepog tela. Povest tih junackih borbi kazuju nam dve Knjige Maka -bejske. da je u samom srcu grada sagradena arena u kojoj se. lepim.evljavalo se grckom knji evno cu.anom silom da ugu i ustanak. a Samarija je posta -la znacajan administrativni centar novoga vladara. takmicila polunaga jevrejska mla -de . Ali u Jerusalimu je jo postojala mocna stranka ortodok -snih Jehovinih sledbenika koja se estoko suprotstavljala tudin -skoj invaziji. prezrev i svetinju i zanemariv i rtve. 402 Zenon 2(psidbvs%i Antioh V Evpator. godine pre na e ere redom predvodili njegovi sinovi Juda. Grad je dugo vremena bio po -pri te intriga. slavljenje sabata i obrezi -vanje dece. Junacka borba ustanika bila je tako estoka da se vojska Seleukida morala povuci iz mnogih palestinskih gradova i godine 164. do 135.

.

Dijaspora je postepeno obuhvatala i Kirenajku. Godine 70. nove ere stigao je Tit sa silnom vojskom i zapoceo opsadu Jerusalima. nalazila se u Aleksandriji. Josif Flavije citi -ra grckog geografa Strabona: "Jevreji se naseljavaju po skoro svim gradovima i na celom svetu nije lako naci mesto gde ne ive predstavnci toga plemena. Grcku i Malu Aziju. Nova jevrejska dr ava nije dugo postojala." Od tih vremena pocinje novo poglavlje jevrejske istorije. oterani su u rop -stvo ili pobegli u Vavilon. Jo je vavilonskim ropstvom i bekstvom Godolijinih ubica u Egipat otpocela takozvana dijaspora ili rasejanje Jevreja po celom svetu. U Egiptu je na -stala jevrejska kolonija na ostrvu Elefantini. X rimska legija ezdeset godina je logorovala na jerusalimskim ru evina -ma. Godine 1961. Najveca zajednica. Od 117. a pre svega u Ale -ksandriji. zvani Bar Kohva. bio je Simon. U judejskom gradu Vetuliji ivela je udovica po imenu Judita. Ustanici koji nisu pali u borbi. koja je za kratko vreme nara -sla do pola miliona vojnika. a Jevrejima i sledbe -nicima Hrista pod pretnjom smrtne kazne bilo je zabranjeno da ulaze u razru eni grad. Prvo sredi te dijaspore u Vaviloniji odr alo se do kasnog srednjeg veka. kretali su u tudinu novi talasi izbeglica koji su znatno pojacavali ranije jevre -jske zajednice. car Hadrijan podigao je "Knjige Makabejske Jevreji ne priznaju za svete. nova epopeja. Stanovni tvo se branilo nevidenom hrabro . koji je brzo pokorio Palestinu i godine 136. Tamo je ubijen ili je izvr io samoubist -vo Bar Kohva. Na celu ustanicke vojske. ni ta manje tragicna i herojska od one koju opisuju biblijske knjige. Bremenom je ugnjetacka i izrabljivacka politika postala tako nepodno ljiva da je u Palestini ponovo buknuo ustanak. Posle ustanaka Makabejaca i Bar Kohve. Tako je jevrejskoj nezavisnosti do ao kraj i Palestina je po -stala rimska provincija kojom upravlja prokurator. preziruci smrt. Za persijskih i grckih vremena prisilno izgnanstvo pretvorilo se u dobrovoljnu emigraciju. Bila je veoma bogata. uzdizala se statua Jupitera. Zbog obe ca cenja svetoga mesta i zabrane obrezivanja dece. dogadalo se cak da su majke jele svoju novorode -ncad. godine 132. Hadrijan je doveo iz Britanije svoga vojskovodu Julija Severa. bolesti i iscrpljenosti. pre na e ere u Palestinu je u ao rimski vojskovoda Pompej i posle tromesecne opsade zauzeo Jerusa -lim. tamo rimsku koloniju: Elija Kapitolina (Aelia Capitolina). ali je na kraju podleglo nadmocnoj rimskoj sili. Tit je naredio da se sravne sa zemljom oni delovi koji su izbegli pogrom.cu. Tragediju koju je grad pre iveo. na e ere Jevreji su se ponovo digli na ustanak. stoku i mnogobrojnu poslugu. Cuvena po svojoj okrutnosti. Rabin Ben Akiba docekao ga je kao Mesiju i nagovarao ga da se pro -glasi za cara Izrailja. na potresan nacin opisao je Josif Flavije. do 138. Hiljade jevrejskih zarobljenika legionari su pobili ili ve ali na krstove. osvojio poslednju ustanicku tvrdavu Betar. koja je brojala gotovo sto hilja -da Jevreja. PATNJI l PRAVEDNIM BO JIM PRESUDAMA 407 SREDOZEMNO i J O JUNAKINJI JUDITI. ali Rimokatolicka crkva ih je svrstala u kanonske tekstove. Ubrzo je zavladao Jerusalimom i velikim delom Palestine. Osvojiv i grad. ekspedicija izraelskih arheologa otkrila je u jednoj od pecina kraj Mrtvog mora kosti i dokumenta posled -njih ustanika koji su tamo izginuli. Ljudi su padali po ulicama od gladi. EST BIBLIJSKIH PRICA O JUNA TVU. Imala je njive. Na mestu gde se nalazio hram. eleci da slikovito predstavi razmere dijaspore. godine na e ere. Bila . Drugo znacajno emigra -ciono sredi te Jevreji su podigli u samoj rimskoj prestonici.Godine 63.

.

uputila se u neprijateljski logor. zaustavila ju je neprijateljska stra a i odvela u ator svoga vojskovode. tri i po godine predavala se molitvi i samoodricanju. Holofern se ne -izmerno obradovao i rekao joj: "Ako se obistini tvoje pred -skazanje. posudu s uljem. srebra. magaraca i kamila. smaragda i drugog dragog kamenja." Na -redio je zatim da se Juditi dodeli ugodan ator i tri dana are -dom pozivao je na bogate gozbe. Zato sam odlucila: otici cu knezu Holofernu i odati mu tajnu kako ga mo e osvojiti a da ne izgubi nijednog vojnika.je cuvena i po zanosnoj lepoti. nestalo je u gradu vode.. Zatim se obukla u svecane haljine i stavila najdragoceniji nakit koji je imala u svojom atulici. U gradu je nastala velika radost. upi -tao je blagim glasom ta je dovodi k njemu. Obucena u grube alobne haljine. "Kci sam Jevrejina". Judita mu je tada njegovim macem odrubila glavu. Holofern je le ao u postelji. na -pustiv i logor s neizmernim blagom i plenom otetim u Judeji. u punom sjaju. Branioci grada estoko su ih gonili i priredili im takav pokolj da je samo nekolicina uspela da izvuce ivu glavu. Kad se uspravila u svoj svojoj rasko noj lepoti. oru ja i odece. namazala mirisnom izmirnom i ukovrd ala kosu. Iz Jerusalima je do ao i sam prvosve tenik Joakim 409 . Vetulija se nije predavala i hrabro se odupirala osvajacu. molitve i zvuk harfe. pohitala je u Vetuliju i pokazala glavu omrznutog vojskovode svojim sunarodnicima. peceno meso. hleb i sir. A za to vreme Judita je skinula albenu odecu. Preziruci vas. Judita je kleknula i poklonila se do zemlje. ocaran njenom lepotom. Ljudi su zahvaljivali Jehovi za pobedu i slavili junakinju koja je sa dva udarca odrubila nepri -jatelju glavu. Divno obucena. Sutradan je Holofern priredio najsvecaniju gozbu. Pobednici su zaplenili brojna stada ovaca. ali ih je uporno molio da izdr e jo pet dana. Posle dvadeset dana opsade. obecavam da ce bog Izrailja postati i moj bog. zavila je u mre u protiv komaraca i stavi -la u putnu torbu. svalio se na postelju. s vojskovodom Holofernom na celu. blistao je od zlatnog nakita. 408 Zerwn zadivljeno ju je posmatrao. Tri meseca su gradani Vetulije proslavljali pobedu uz igru. jer je verovao da ce im Jehova priteci u pomoc. Pred pocinak. drago kamenje i skupoce -na odeca. pesmu. umila se. Iskrav i se iz logora. savladan tvrdim . Bogobojno cu i primernim ivotom stekla je takvo po tovanje da su je ljudi u Judeji poceli smatrati za prorocicu. odgovorila je. otpustila je svoju dvorkinju i ce -lu noc je u suzama molila Jehovu da joj pomogne u onome to je naumila. a on. "Pobegla sam jer sam se uverila da ce moj grad biti razoren. Sve to je bilo licno vlasni . u pratnji dvorkinje koja je nosila me i-ne pune vina.. smokve. Kad se povratio od prvog utiska. Ali Jevrejka nije htela da uzima necistu hranu i jela je samo ono to je dvorkinja donela iz Vetulije.tvo Holoferna. srebro.. nije hteo da se preda dobrovoljno. uhvatila ih je velika panika. U radosnom ocekivanju u ivanja popio je i suvi e vina i. Judita je pro -cenila da ce je cetvrtog dana zamoliti da posle gozbe ostane sa njim u atoru. Nesrecni gradani okupili su se pred dvorcem namesnika Ozije i potresno placuci preklinjali ga da se preda Holofernu. Posle smrti mu a ivot je za nju izgubio svaki smisao. Kad je u zoru silazila s brda na kome se nalazila Vetulija. Jednom se dogodilo da je u Hanan upala ogromna Nabukodonosorova vojska. kao i veliku kolicinu zlata. dato je Juditi kao nagrada za juna tvo. velika i prisutni u atoru povika e ushiceno: "Kako se mo e prezirati narod koji ima tako divne ene!" A Judita se tada pretvarala da joj je do lo nadahnuce i prorockim glasom najavi -la osvajacima potpunu pobedu nad Judejom. iza mre e koja ga je titila od komaraca. pa su se dali u bekstvo." Holefneru su se svidele te reci i naredio je svojim slugama da joj pomognu da ustane. Kad su u zoru Asirci zatekli svog vojskovodu mr -tvog. Oziji se srce cepa-lo od bola gledajuci ljudsku patnju. njegovo zlato. Obucen u purpurnu odecu. Holofern joj se udvarao sve nasrtljivije.

Stolovi su bili postavljeni u dvori tu i u vrtu dvorca. Ali kad je doznao da je Mardohej jevrejskog porekla. Bila je Izrailjka. da ih za tite od sunca. Asvir je toliko zavoleo Jestiru da se o enio njome i krunisao je za caricu. To je dovelo do besa druga dva careva vratara." Car odluci da zauvek napusti caricu. Pozvao je sve knezove i dostojanstvenike Persije i Medije i namesnike zemalja koje je pokorio. Kad je to cuo Mardohej. nudeci jelo i pice. Aman se osecao nemocan. pa ce prezirati mu eve svoje govoreci: car Asvir zapovedi da dovedu preda nj caricu Astinu. te ce biti mnogo prkosa i svade. a ona ne dode. odlazile su u carevu lo nicu. Na njegov nagovor Asvir je pot -pisao naredbu o istrebljenju svih Jevreja. ali to niko nije znao. u enskom krilu dvorca.%ioderao je svoju odecu. JESTIRA -CARICA PERSIJSKA. na koja je . Posle cetiri godine do ao je red na izuzetno lepu devo -jku Jestiru. od Indije do Etiopije. a nad njima su razapeta raznobojna platna pricvr cena za mermerne stubove. Jer ce se delo caricino razici medu sve ene. Jednoga dana Mardohej je cuo njihov razgovor i doznao da kuju plan kako da ubiju cara. a pri kraju car je na sedmodnevnu gozbu pozvao sve gradane Suze. obukao se u alobne haljine. izabrane devojke dvanaest meseci mazale su se izmirnom i drugim mirisima i bojom 410 Zenon 3(psu&vs/(i ulep avale lice. posuo glavu pepelom i lutao ulicama Suze glasno izra avajuci svoj bol i patnju. Gosti su le ali na zlatnim i sebrnim posteljama oko stolova na podu poplocanom smaragdnim i belim mermerom. velika a i dvorskih dostojanstvenika. Gozba je neprekidno trajala sto i sedamdeset dana. jer je drznik bio pod neposrednom za titom cara. carica Astina gostila je ene kne eva. Za svakim stolom sedeo je jedan od knezova. Samo Mardohej nije klecao pred njim. Istovremeno. Sluge su prinosile jelo i vino u posudama od cistoga zlata. Tada je Jestira odlucila da deluje. Asvir se silno razgnevi zbog njene neposlu nosti i odmah sazva savet od sedam persijskih i medi -jskih kne eva. Sledeceg dana pripremila je gozbu na koju je pozvala cara i njegovog doglavnika. sedmoga dana gozbe car Asvir za eleo je da je poka e svojim gostima. a ona je upozorila mu a na opasnost koja mu preti. odlucio je da se krvavo osveti svim Jevrejima koji ive u Persiji.da oda pocast junakinji i da ucestvuje u sveop toj radosti. zakone i verske obrede. O tome je odmah obavestio Jestiru. bez obzira na njihovo bogatstvo i polo aj. Roditelji su joj umrli jo dok je bila dete i o njoj se starao stric Mardohej. Ali carica se uzjogunila i nije htela da poslu a naredbu mu a. Po to je carica bila neobicno lepa. i jedan od njih ovako rece: "Nije samo caru skrivila carica Astina nego i svim knezovima i svim narodima po svim zemlja -ma cara Asvira. Mardohej je postavljen na mesto dvorskog vratara i stekao takvo poverenje da je stra ario pred carskom lo nicom. Trece godine svoje vladavine persijski car Asvir priredio je veliku gozbu. Ubrzo zatim car je nare -dio da se po celoj dr avi nadu najlep e devojke i po alju u dvo -rac. a car se jo vi e vezao za svoju voljenu enu. Ponosan zbog te pocasti. a dan njene velike pobede progla en je za jevrejski praznik koji se otada slavi svake godine. Porucio joj je da stavi na glavu carski venac i da dode pred njega. Istovremeno je poslao pisma u sve krajeve zemlje s naredbom da se podani -ci obaveste da ene moraju slu ati svoje mu eve. okru ena po tovanjem i ljubavlju naro -da. niti mu se klanjao. Judita je ivela sto i pet godina. Mardohej je stekao takav uticaj na dvoru da je poceo omalova avati carevog doglavnika Amana. po to imaju svoje posebne obicaje. Razdiran besom. Tako je ugu eno opasno ari te enske bune. da razmisle ta da urade s tvrdoglavom enom. Uva eni mu evi veoma se zabrinu e za mir u svojim domovi -ma. jedan od mnogih izgnanika iz Jerusalima. Na zauzi -manje bratanice. Zaverenici su zavr ili na ve alima. A kad su bile spremne. l od danas ce kneginje Persijske i Medijske koje cuju ta je ucinila carica tako govoriti svim knezovima carevim. Aman je postao siguran u sebe i naredio da se podignu ve ala visoka pedeset lakata. To je bio svemocni visoki cinovnik pred kojim su svi drhtali i padali na kolena. Pod nadzorom odanog evnuha.

.

VERNI 1ZRAILJAC U ZEMLJI PERSIJSKOJ. Tovija se obradova i saop ti radosnu vest ocu. sav besan od poni enja. Za vodica u daleki grad Rages neiskusnom mladicu ponudio se andeo Rafailo u covecjem liku. jer je tada re ena sudbina jevrejskog naroda. A Mardohej.." Ali Rafailo se ne dade nagovoriti da primi nagradu i otkri im ko je. a podsmeh i porugu zlobnih i bezbo nih ljudi trpeo je s najvecim mirom. Ali te noci car nije mogao zaspati. reci mu da uzme polovinu od svega to je doneseno. i 412 da ga donese svom namucenom ocu. A Jestira je vec priznala mu u da je Jevrejka i Mardohejeva bratanica. to znaci "praznik sudbine". Molim te. a kad su se vratili kuci. za to mu je pretila stroga kazna. ugledao je svetlost dana Tovija.. mladi Tovija ga upita: "Odakle si. pa je sad odlucio da nagradi svog vernog vratara. Tada ga Asvir upita ta treba da uradi coveku kome hoce da oda priznanje. Kad je stari Tovija osetio da su mu dani izbrojani. ta da mu damo za nagradu. U jednom od malih persijskih gradova. pa je naredio svojim dvoranima da mu donesu stare dnevnike. Pun zahvalnosti prema Rafailu. ne samo to je stra nu nared -bu povukao. na zemlji Neftalimovog pokoljenja. Sutradan je do ao Aman da tra i kaznu za Mardoheja. Tada je Asvir uvideo podmuklost Amanovu i cim se ovaj pojavio u dvorcu naredio je da da ga po alju na ve ala. jer ta mo e biti dos -tojno dobrocinstava njegovih?. umoran od sahranjivanja. TOVIJA . Duboko uveren da car na njega misli. koji mu preporuci da se dr i neznanog putnika. mladi Tovija rece: "Oce. pojavili su se evnusi s naredenjem da dode na gozbu kod cara. Narocito se posvetio odavanju poslednje po te i sahranjivanju umrlih Izrailjaca u skladu s propisima Mojsijeve religije. Andeo Rafailo ne samo to ga je dopratio do Ragesa. da uzme od njega novac koji mu je nekad posudio. a medu njima i deset Amanovih sinova. U njima je procitao kako mu je Mardohej spasao ivot. l mladi Tovija nije se razocarao. vec ga je delio sa svojim najsiroma nijim sunarodnicima koje su Asirci te ko ugnjetvali. U skladu sa svojim savetom morao je svoga neprijatelja posaditi na konja i voditi po gradu. i metnuti mu na glavu venac carski. poslao je svoga sina sirotom Gavelu. Tovija je pokorno podnosio slepilo. legao na zemlju. nije se bunio protiv Boga. dobri mladicu?" Andeo mu odgovori da je od sinova Izrailjevih i da ide u Rages." Kakvo je bilo njegovo zaprepa cenje kad je cuo da car misli na Mardoheja. i odelo i konja treba dati kome izmedu najvecih knezova carevih da obuku coveka onoga r jlegende 411 kojega car hoce da proslavi. vec je dozvolio Jevrejima da se osvete svojim neprijateljima u celoj Persiji. Prijatno iznenaden. vec mu je na ao i enu. a izmet iz lastavicjeg gnezda pao mu je pravo u oko. Plivao je u izo -bilju i bio imucan covek. Kad je odveden u asirsko ropstvo.nameravao da obesi Mardoheja. obja njavajuci zacudenim podanicima: "Ovako biva coveku koga car hoce da proslavi!" Tek to se vratio kuci. koji je posle Amana na dvoru persijskog cara zauzeo mesto doglavnika. razaslao je pisma svim jevrejskim op tinama s porukom da u spomen na svoje spasenje svake godine slave radosni praznik Purim. Vaspitavao se u reli -gioznoj atmosferi doma u kome je vladala privr enost tradiciji i religiji predaka. nji -hovog rodaka. i dovesti konja na kom car ja e. Aman mu odgovori: "Treba doneti carsko odelo koje car nosi. spremljena za Mardoheja. . povratio je vid njegov -om starom ocu. Jednom je. uspeo je i tamo nekako da uredi ivot i nije mu bilo lo e. kcer Raguila. ali to bogatstvo nije koristio za sebe. U takvom duhu odgajao je i svoga sina i dao i njemu ime Tovija. Ugledav i iznenada naocitog momka spremnog za put. oce moj. Tako je izgubilo ivot sedamdeset i pet hiljada ljudi. Od mno tva poslova car je potpuno zaboravio na to. Sa suzama u ocima preklinjala ga je da povuce naredbu o istrebljenju njenih sunarodnika. Na molbu Jestirinu. pa da ga provedu na konju po uli -cama gradskim i vicu pred njim: ovako biva coveku koga car hoce da proslavi.

Iz po tovanja prema nje -govom bolu. i ne videla zori trepavica. sedam dana i sedam noci sedeli su pored njega i cutali. rasplaka e se. svi ste dosadni te ioci.. go cu se i vratiti onamo. cepa mi bubrege nemilice." Jov joj na to mirno odgovori: "Go -vori kao luda ena. U arabljanskoj pokrajini Uz iveo je bogobojni i pravedni covek Jov. Jov tada razdera haljine svoje. i noci u kojoj reko e: rodi se djetic!. Savejci su mu oteli stoku i pobili pastire. Ali pru i ruku svoju i dotakni svega to ima. i udara na me kao junak. pa umri. Gospod dade. Opkoli e me njegovi strelci. i uhvativ i me za vrat smrska me i metnu me sebi za beljegu. Sreca ga je u svakom pogledu pratila. a Jovu se na telu otvori e ive rane. a zla zar necemo primati?" Za Jovove muke cu e tri njegova prijatelja: Elifas. ena ga je obasipala pogr -dama i besno vikala: "Hoce li se jo dr ati dobrote svoje? Blagoslovi Boga. i molitva je ." Sotona ode od Gospoda. ne radovala se medu danima godi njim. Noc onu osvo -jila tama. cekala vide -lo i ne docekala ga." Elifas je slu ao njegovu jadikovku zabrinuto. Dok su mu se deca igrala za gozbenim stolom a on na svom polju prinosio rtve paljenice. Sa io sam kostret po ko i svojoj. pet stotina magarica i bro -jnu poslugu. psovace te u oci. Predao me je Bog nepravedniku. Pored sedam sinova i tri kcerke." A Gospod rece Sotoni: "Evo ti ga u ruke. da je blagosloveno ime Gospodnje. razgnevljena nesrecom. pa mu prekorno rece: "Nije li pobo nost tvoja bila uzdanje tvoje? l dobrota puto -va tvojih nadanje tvoje?" Ali Jov je jadikovao i dalje: Slu ao sam mnogo takih stvari. samo na njega ne di i svoje ruke. Vildad i Sofar." Sotona ode od Gospoda.. ali mu du u cuvaj.. pet stotina volova. ostri e glavu. koji se boji Boga i uklanja se oda zla. i pokloniv i se Gospodu pokorno rece: "Go sam iza ao iz utrobe matere svoje. i stoka se njegova umno ila na zemlji.." Bog je bio veoma zadovoljan to se nije razocarao u pobo nog coveka i prebaci 413 'BiB&jsfe legende-----------------------------------------------------------------------vao je Sotoni to je na njegov nagovor mucio Jova bez razlo -ga.. imao je i sedam hiljada ovaca." A Sotona mu na to odgov -ori: Eda li se uzalud Jov boji Boga? Nisi li ga ti ogradio i kucu njegovu i sve to ima svuda naokolo? Delo ruku njegovih blagoslovio si. Premda nema nepravde u rukama mojim. Gospod upita Sotonu otkud dolazi a on mu odgovori: "Prohodih zemlju i obillzih. na nebu su se pred Gospodom skupili andeli.JOV. dobra i pravedna. prosipa na zemlju uc moju. Gospod uze. pru i ruku svoju u dotakni se i kostiju njegovih i mesa njegova. Najzad se Jov tr e iz svoga bola i slomljenim glasom poce se aliti na svoju nesrecnu sudbinu: "Ne bilo dana u koji se rodih. Da zlo bude vece. Lice je moje podbulo od placa. tri hiljade kamila. Potamnele zvezde u sumracje njezino. i uvaljao sam u prah slavu svoju. dobro smo primali od Boga. medu kojima je bio i Sotona. na vedama je mojim smrtni sen.. psovace te u oci. to mi nije zatvorila vrata od utrobe i nije sakrila muku od mojih ociju." A Gospod mu rece: "Evo. a pustinjski vetar sru io mu je kucu koja je zatrpala njegove sinove i kceri. Zadaje mi rane na rane. razdera e svoje plastove i posu e se pepelom po glavi. Bejah miran i zatr me. Sedeo je jadnik u gnoji tu i strugao ih crepom. sve to ima neka je u tvojoj ruci. a oganj nebeski spalio ovce i sluge." Opet ga upita Gospod: "Jesi li video slugu mojega Jova? Nema onakoga coveka na zemlji.. ne brojila se u meseceL. i u ruke bezbo nicima bacio me. Ubrzo poce e Jova nesrece snalaziti. Odmah pohita e k njemu i kad ga vide e u takvom ocajnom stanju. Haldejci su odveli kamile.. Ali Sotona se ne predade i zlobno rece: ".

.moja cista.

Za sve vreme razgovora Jov je proklinjao svoju sudbinu. jer gvo de satire i tro i sve. koga nisu uspeli da uhvate.. a drugi da ih je zatekao pod velikim hrastom. posta gora velika i ispuni svu zemlju. Ti gleda e dokle se odvali kamen bez ruku.. Cele noci se molio. bezocno su tvrdili da su je videli s nekim mladicem. vide a to lik velik. Kada ih je Suzana strogo odbila. A jednom se dogodilo da je Nabukodonosor usnio san koji ga je veoma zabrinuo. a potom trece carstvo. Jednom se Suzana. Taj njihov razgovor prislu kivao je mladi covek po imenu Elijuj. ali ni za trenu -tak nije gubio veru u nedosti nu mudrost bo jeg providenja. A cetvrto ce carstvo biti tvrdo kao gvo de. Ali oni su bili sasvim bespomocni. A kamen. Mladi ljudi nisu ucili samo vavilonsku istoriju i obicaje. a pobo na ena je pu tena na slobodu. Jedan je tvrdio da je porocnu enu i mladica video pod pistacevim drvetom. A kad su mu rekli da samo bogovi znaju snove ljudske. star -ci su je optu ili za preljubu. Iza grmlja su je posmatrala dva starca sladostrasnika i pri la joj s nepristojnim predlozima. jer je car svoj san zaboravio i zahtevao je od njih ne samo da ga protumace nego i da ga se sete. A nakon tebe nastace drugo carstvo. manje od tvojega. uverio da znanjem i mudro cu desetostruko prevazilaze sve haldejske vrace i carobnjake. kupala u jezercetu svoga vrta. l tada se. Za nagradu za bezgranicnu veru. i kao gvo de to sve lomi. Kad su na sudu upitani za detalje. jer nije bila spremljena po Mojsijevim propisima. Bog mu se javio iz stra nog viho -ra i rekao mu da se uzalud trudi da otkrije uzrok svoga strada -nja. i satr ih. jer je ena nevina. jer Bog ne ka njava nevine ljude. i udari lik u stopala mjedena i zemljana. prsi i mi ice od srebra. stigao je Danilo. koje ce via -dati po svoj zemlji. Sutradan ujutro stao je pred Nabukodonosora i rekao mu: "Ti. A od svih tih jevrejskih mladica najmudriji je bio Danilo. Bog cesto isku ava ba najodanije smrtnike da ih ucvrsti u njihovim vrlinama. na svoje cudenje. Sva cetiri prijatelja bila su pobo na i nisu htela da uzimaju hranu koju su davali na dvoru. jer je bio br i od njih. prelepa i bogobojna ena bogatog trgovca Joakima. jer svemocne i mudre namere bo je prelaze granice Ijud -skoga razuma. Ubrzo se pokazalo da su im izjave protivrecne.. mjedeno. stra no se razgnevio i naredio je da se pogube svi mudraci u njegovoj dr avi. Kad je Nabukodonosor osvojio Jerusalim i odveo u ropstvo judejskog cara Joahina za eleo je da na svom dvoru ima jevrejske mladice carskog i kne evskog roda i da ih vaspitava u haldejskom duhu. Izmolila su evnuha koji ih je vaspitavadl za dozvolu da mogu jesti samo hleb i povrce.. vec su ulazili i u tajne haldejskih vraceva: astrologiju i tumacenje snova. carobnjake i gatare iz cele Haldeje. Nabukodonosor ih je pozvao preda se da im proveri znanje." Kad car saslu a mudre reci. a stopala koje od gvozda koje od zemlje. Misailom i Azarijom. Medu lepim mladicima doveden -im u Vavilon bio je i Danilo sa svoja tri bliska druga. Sudije su tada pristale da on sam jo jednom sprovede istragu. ocajnim glasom je povikao da se obustavi izvr enje kazne. D elatima koji su do li po njega rekao je da ce protumaciti carev san. Na kraju se i on ume ao u njihov razgovor i rekao im da po nje -govom mi ljenju ni jedna ni druga strana nije u pravu. Kad je ucenje bilo zavr eno. Sud je starcima poverovao i osudio Suzanu na smrt. Danilo je razdvojio starce i poceo da ispituje svakoga posebno. dok mu se Jehova nije smilovao i otkrio mu tajnu. koji udari lik. Glava tome liku beja e od cistoga zlata. trbuh i bedra od mjedi. Obdaren vidovito cu. Kazna se odnosila i na Danila. Zato je sazvao u svoj dvor vrace. Stradanje nije uvek kazna za pocinjene grehe. DANILO." A zatim je san caru protumacio: "Ti si ona glava zlatna. Ali kad su je poveli na gubili te. care. tako ce satrti i polomiti. Ali Jov im se kleo u sve na svetu i pozivao Boga za svedoka da nije gre io i da strada nevin. ali je molio da mu daju jo jedan dan da se za to pripremi. Ananijom. Bilo je jasno da tu itelji la u. zbog cega su osudeni na smrt kamenovanjem.41$ Prijatelji su se upustili s njim u du i razgovor u kome su izneli pretpostavku da je ipak negde morao zgre iti. pade nicice hvaleci jevrejskog boga i postavi Danila za namesnika . goleni mu od gvozda.

.

Pripiti Valtasar naredi ea se donesu svi zlatni i sebrni sudovi oteti iz Jerusalimskog hrama. Neko vreme posle toga. i do kraja izbrojio. poklonio je ivot vracima i mudracima koje je prethodno osudio na smrt. muceni zavi cu. TEKEL. koga ponovo pozva e u dvorac. Po to je predano vr io poverenu mu du nost. Po njihovom nagovoru. Ali se iznenada pojavi jedna ruka i ispisa ma zidu tri tajanstvene reci: MENE. 417 Dr avni dostojanstvenici. razdeljeno je carstvo tvoje. pa ga obuce u skerlet. jer se za njih pobrinuo andeo koji ih je pra -tio do mesta kazne. i ovako mu rastumaci tajanstvene znake: "MENE. do neba visoko.nad svom zemljom vavilonskom. Sedrah. S neba je si ao andeo. Ranom zorom ode pred jamu i tu nim glasom povika: "Danilo. Posle izrecene presude bio je toliko poti ten da nije mogao vecerati i cele noci nije oka sklopio. Danilo se nije mogao povinovati naredenju. Valtasar bi ubijen. Ali znali su njegovu odanost Jehovi i revnost u vr enju verskih du nosti. koji ga je kaznio zbog oholosti. car Medana. jer ono nije bilo u skladu s Mojsijevim zapovestima. odlucili su da sru e carevog ljubimca. Tri puta dnevno molio se Jehovi otvarajuci prozore prema Jerusalimu. a car preblede i zadrhta od straha. Bog kojemu slu i bez prestanka. Darije je izdao naredbu da se niko od njegovih podanika trideset dana ne srne moliti bogovima. FERES. car ih je postavio na visoke dr avne du nosti i zapre -tio smrtnom kaznom svakom ko se usudi huliti na Jehovu. da gosti piju iz njih. a nad svima je bio Danilo. Na njegovim granama bilo je puno ptica. prebaci caru to je ustao na Gospoda. pa se ubrzo gosti opi e. raspolutio drvo." Valtasar je razumeo da kroz usta Danilova govori duh bo ji. rasterao ptice i zveri. Stolovi su bili bogato postavljeni jelom i vinom. Iste noci ispuni se Danilovo predskazanje. podanici su pali nicice i poklonili se. Car Darije postavio je sto dvadeset provincijskih namesnika. car je iveo medu ivotinjama u najvecem poni enju. jer nisu hteli da slu e paganskom bo anstvu. kne evi i dos -tojanstvenici ponovo su ga posadili na presto. izmeren si na merila. brojio je Bog tvoje carstvo. Danilo. ponizio i opet ga uzdigao. Misah i Avdenago. Svi su razrogacenih ociju gledali prividenje. nad njima tri kneza. slugo Boga ivoga. i dano Midijanima i Persijanima. Kad su mladici iza li iz peci vatrom netaknuti. mo e li te izbaviti od lavova?" A Danilo mu iz jame . U sali zavlada grobna ti ina. Zavidnici su ga opazili kad se molio i optu ili ga pred carem za odbijanje poslu nosti. Pala im je na pamet podla misao da mu s te strane naude. Ali vatra nije na kodila vernim sled 416 benicima Jehovinim. i sedam ce vremena proci preko tebe dokle pozna da vi nji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoce. i rosa ce te nebeska kvasiti. te ko ga je bilo ocrniti pred carem. Opet pozva e u dvo -rac Danila i on s lakocom protumaci caru cudan san: "Bice prognan izmedi ljudi. Samo su stajali jevrejski mladici. a kad je posle sedam godina ozdravio. a s njima i careve ene i nalo nice. Car je naredio da se za kaznu bace u pec i da se pec sedam puta vi e nego obicno u ari. Jednom je u svom dvorcu prire -dio veliku gozbu na koju je pozvao sve svoje dostojanstvenike. pa je te ka srca naredio da ga bace u jamu s gladnim lavovima. Video je drvo puno plodova. Na Danilovo zalaganje. svirale i harfe. ezdeset lakata visok. a na vavilonski prsto stupi Darije. i sa zverima ce poljskim iveti." Tako se i dogodilo. velmo e i dostojanstvenike da se poklone kipu. Na vavilonski presto stupio je zatim Valtasar. Cim su se oglasile trube. stavi mu oko vrata zlatni lanac i proglasi ga za trecu licnost u carstvu. FERES. Ubrzo je usnio i drugi san. Umno poremecen. i na ao si se lak. i sa svojim enama i dvoranima pio iz sudo -va doma gospodnjega. a pored sta -bla le ale su zveri. Darije je veoma cenio i voleo Danila. a ostavio je samo korenje koje je pricvrstio za zemlju gvozdenim i bakarnim lancima. Nabukodonosor je naredio da se u dolini Duri postavi kip od zlata. TEKEL. i hranice te travom kao goveda. Otada je odba -cio la ne bogove i slavio samo cara nebeskoga. Zatim je sazvao sve kne eve.

" Van sebe od radosti. jer izade zloca njihova preda me". Hiljade sluga cekace na njegova naredenja. spor na gnev i obilan milosrdem. Ali se to nije svidelo Joni. nego jednu noc uzraste a drugu noc propade. Ali prorok se upla i te misije. Taj narodni mesija sedece na ognjenom prestolu. ne ucinih zla. Jednom Bog naredi Joni da ode u Ninivu i da gre nim gradanima objavi propast: "Ustani." Ladari su bacali kocku da vide ko je kriv za nesrecu. jer mi je bolje umreti nego iveti. u kom ima vi e od sto i dvadeset tisuca ljudi?" . Tri dana i tri noci sedeo je brodolomnik u trbuhu morske nemani. ukrcao se na brod u Jafi i zaplovio u suprotnom pravcu. jer mu se cinilo besmisleno da propoveda u gradu prema kome je Jerusalim bio ubogo 418 Zerwn 2(psidbvs%i seoce. Za to vreme Jona je spavao tvrdim snom ispod palube. u Tarsis. ali ucini da iznad njegove glave izrasle ogromna tikva. A meni da ne bude ao Ninive. prorok je odmah poslu no krenuo u Ninivu. saop tavao gradanima reci Jehovine i proricau da ce Niniva za cetrdeset dana biti razorena. jer se nije povinovao njegovoj volji. upucujuci zahvalne himne Gospodu koji ga je spasao da se ne utopi. A Jona im odgovori: "Uzmite me i bacite me u more. "Sto cemo uciniti s tobom. U ivao je ugled ne samo dr avnog dostojanstvenika.. Kad je Kir dozvolio jevrejskim iseljenicima da se vrate u Jerusalim. U jamu su baceni Danilovi tu itelji. Danilo je bio vec suvi e star da pode na taj daleki put. Umesto da krene na istok. jer se nadoh cist pred njim. da ga zaklanja od vrelog sunca. Nije im preostalo ni ta drugo nego da ga bace u vodu. Istovremeno sa istoka dunu vreo. a ni tebi. Ljudi su morali da se pridr avaju strogog posta. a kocka pade na Jonu. Razocaran i gnevan oti ao je iz grada da mu se ne podsmevaju ljudi kojima je proricao propast. Ogromni talasi sna no su udarali o ladu. i kaje se od zla. i ona se osu i i pretvori u prah." Ladari odluci e da se otresu opasnog putnika. Asirski car poverovao je njegovom prorocanstvu i izrazio kajanje. Hodao je po ulicama*od jutra do mraka. Zavr io je ivot u Vavilonu i kao visoki dosto -janstvenik sahranjen u velicanstvenoj carskoj grobnici. jer znah da si ti Bog milostiv i alostiv. jer vidim da je s mene do la na vas ova velika bura. a verni ce po tovati zapovesti ispisane u svetim knjigama. Darije zapovedi da ga izvade iz jame i vrati mu njegove pocasti. Kad ga je velika riba izbacila na obalu. idi u Ninivu grad veliki. vec je bio slavan i kao nadahnuti prorok. ali nisu mogli da stignu do obale. a sunce je pr ilo tako nemilosrdno da se Jona onesvesti od ege." Jehova ne odgovori proroku. care. Veslali su iz sve snage da ga iskrcaju na kopno. Videci da su se gradani Ninive vratili s gre nog puta. te mi ne naudi e. ne bi li nas se opomenuo Bog da ne poginemo. domacim ivotinjama nije davana ni hrana ni voda. JONA. U prorocanskim vizijama video je kako se na nebu sudaraju sna ni vihori a nemani izlaze iz mora i najavljivao jevrejskom narodu oslobodenje od svekolikih patnji i dolazak pomazanika bo jeg. Gnevan zbog neposlu nosti svoga sluge. Jona priznade da [e navukao gnev Jehovin. Jehova se smilovao i spasao ih propasti. velikoga grada. 419 Tada se javi Jehova i rece: "Tebi je ao tikve. i more ce vam utoliti. da bi nam more utolilo?" pitali su ga ladari. Kormilar ga probudi i obrecnu se: " ta ti spava ! Ustani. suv vetar. Tada Jehova naredi da velika riba proguta Jona. Sutradan Bog zapovedi crvima da izgrizu korenje tikve. oko koje se nisi trudio. uzmi du u moju od mene. i propovedaj protiv njega. i koje nisi odgajio. a ispod njegovih nogu teci ce plamena reka. jer su ih razbesneli talasi bacali nazad na more. ladari su dan i noc preko ograde izlevali vodu i molili se svojim bogovima da se smiluju. Jehova podi e silan vetar na moru. U okolini je sagradio kolibu i gorko se tu io: "Gospode! Ne rekoh li to jo kad bejah u svojoj zemlji? Zato cah pre pobeci u Tarsis. prizivaj Boga svojega. Danilo je iveo jo do prvih godina Kirove vladavine. a lavovi su ih odmah rastrgli.odgovori: "Care da si iv do veka! Bog moj posla andela svojega i zatvori usta lavovi -ma. koji ce uni titi grehe i zavesti pravdu na zemlji. Sada Gospode.

.

. U njima je ista ona car samonikle poezije. da bi pomocu alegorije lak e delovali na slu aoce. legende 421 uzimati. Artakserks III je bio okrutan i ohol covek. Jednom re -cju. Ali se i pored svega ne mo e odbaciti mogucnost da je ona odjek izvesnih stvarnih dogadaja. Javljaju se gradovi kao Niniva.420 POUCNE NARODNE PRICE Posle vavilonskog ropstva. Oba se pominju u Knjizi o Juditi. bogatom slikovito cu i si eom koji ne zna za granice izmedu stvarnosti i ma te. te price se odlikuju ivom i dramaticViom naracijom. izmedu sna i jave. ista ona ce nja za pravdom na zemlji. Iz dokume -nata je poznato da se njegov vojskovoda zvao Holofern i da mu je pomocnik bio evnuh Bagoas. Prica se razvija na osnovi poznatih nam istorijskih cinjenica. U svojim propovedima i biblijskim komentarima rabini su se njima bez sumnje obilno slu ili. Boreci se s nadmocnim snagama Seleukida. Po to je zaveo red u Aziji. Ako se iseljavanje zaista dogodilo. Haldejski car Nabu -kodonosor nazvan je asirskim carem cije je sedi te u Ninivi. i Jevreji su se prikljucili sveop tem ustanku. ustanku su se prikljucili i Fenikija. car Medije Arkfasad. Artakserks je preko Hanana pohitao u Egipati i godine 341 . koji je vladao od 358. spadaju u autenticni narodni folklor. te ko je bila odr iva teza da su to autenticni istorijski tekstovi koje treba doslovno . Kao primer mo e poslu iti Knjiga o Juditi. Istra ivaci su se trudili da odgonetnu istorijske okvire njene fabule i do li su do uverenja da se radi o vremenu persijskog cara Artakserksa III Ohosa. zvana midra . Boga i coveka. U izvesnoj meri podsecaju na poznate arapske bajke o Sinbadu moreplovcu ili "Hiljadu i jedne noci". nastale u narodu cije je iskustvo kroz istoriju bilo izuzetno te ko. . u Hirkaniji. do 337. bilo bi naivno i dalje nastojati na tvrdnji da je to istorijska knjiga. Crkveni istoricar iz IV veka. pre na e ere ponovo ga pretvorio u per -sijsku provinciju. price su u tom pogledu veoma mutne i s istorijom nemaju niceg zajednickog. a opsada Vetilja je jedan od njegovih epizoda. koje je narod prenosio od usta do usta radi podr avanja patriotskog duha ili za izra avanje neke filozofske misli koja je zaokupljala onda nje duhove. Kipar i deo Sirije. Holofern kao Persijanac naravno nije mogao biti zapovednik asirske vojske. na dvoru vavilonskog cara. Otkad su procitani dokumenti mesopotamskih careva. a Egipat se digao na ustanak. To su poucne price s naravoucenijem. godine pre na e ere. da na istorijskim primerima poka u kako Jeho -va nikad ne ostavlja svoj narod u tragicnim i odsudnim trenuci -ma. Nepoznati autori pokazuju ponekad izvesno poznavanje prilika koje su vladale. zvani atra -pi. srece i patnje. Jevreji su irili anegdotske price takve vrste. JKao i sve narodne bajke. Knjiga o Juditi napisana je na osnovo usmenih preda -nja. tlacitelj istocnih naroda i osnivac grada Ekbatane. koja je razorena jo za njegova ivota. Na vest o njegovom porazu. Vavilon ili carevi kao Nabukodonosor i Valtasar. samo s tom razlikom to jevrejske price. sadr e dublje filozofske misli. na primer. pa ih danas cak i pristalice najtradicionalnijih pogleda na Bibliju smatraju knji evnom fikcijom. Prvi njegov pohod protiv po -bunjenog vazala zavr io se neuspehom. Ali uop te uzev i. moralo je da ima kazneni karak -ter. One. U njoj se jav -lja potpuno neistorijska licnost. Euzebije. Vavilonije i Egipta razvila se posebna vrsta didakticne price. medu Jevrejima Judeje. najverovatnije za vreme ustanickih borbi Makabejaca. tvrdi da je Artakserks za vreme pohoda na Egipat odveo iz Hanana veliki broj Jevreja i naselio ih na Kaspijskom moru. Bila je to neka vrsta propagandne literature za podizanje hrabrosti ustanika i podr avanje njihove istrajnosti u otporu. dakle. Po svemu sudeci. vezane za vecne probleme ivota i smrti. Za vreme nje -gove vladavine pobunili su se namesnici provincija. a religija imala ogromnu ulogu.

.

Pretpostavljaju. ve ala na koja je obe en Aman visoka su pedeset lakata. da je cela prica izmi ljena za dramatizaciju liturgije praznika Purim. nazvana po imenu cuvenog junaka. govori o vladavini istorijskih careva Salmanasara (tacnije Sargo -na) i Sanheriba. Sve tenici su je i pored toga uvrstili u didakticne biblijske knjige. Bio je obdaren pisac. Ali katolicka crkva je ubraja u kanonske tekstove i unela ju je u spisak biblijskih knjiga. Tipicna istocnjacka bajka je do ivljaj Jestire i Mardoheja na dvoru persijskog cara u Suzi. ali fr r 'Bwlijs/(e katolicka crkva unela ju je docnije u spisak kanonskih knjiga. soto -ne. iako za to dosad nisu na li nikakve konkretne dokaze. U uvodu autor istice istorijsku pozadinu na kojoj gradi svoju pricu. Radnja te dramaticne price de ava se za vreme vlada -vine persijskog cara Kserksa. ali u daljem toku pripovedanja pominje persij -ske gradove Rages i Ekbatanu ne trudeci se da uskladi hrono -lo ke razlike od stotinu do dvesta godina. Bujna pripovedaceva ma ta preterano je uvecala sve njene epizode: carski pir traje sto i osamdeset dana. Za remek-delo biblijske literature smatra se Knjiga o Jovu. Saveti koje stari Tovija daje svome sinu ivo podsecaju na ivotne maksime od kojih vrvi literatura semitskih naroda. jovovska vest) sastavni je deo poljskog jezika. poema i drama u isto vreme. Verovanje u andele. uzeto je iz persijske religije s kojom su Jevreji do li u dodir u izgnanstvu. ali po brojnim persij -skim elementima u hebrejskom tekstu i po izvesnom poznava -nju prilika na persijskom dvoru. osim toga. Na granici izmedu "istorijskih" i didakticnih knjiga Staroga zaveta nalazi se i Knjiga o Toviji. pre na e ere). koja je svojom neposlu no cu zabrinula mu eve persijske aristo -kratije. Stil price je iv i ivopisan.lako je bio junacki. odlikuje se ivo cu opisa i stila. Knjigu o Jestiri te ko je ubrajati u reli -gioznu literaturu. po svoj prilici prva u istoriji predstavnica sifra etkinja. Osim toga. cije ime i poreklo ni do danas nije na zadovo -ljavajci nacin razja njeno. Autor Knjige o Juditi je nepoznat. persijske devojke ma u se dvanaest meseci pre nego to izadu pred cara. nadzemaljska bica. dramaticnom gradacijom radnje. Zbog toga palestinski Jevreji Knjigu o Juditi nisu priznali za sve -tu. Knjiga se sastoji od tri osnovna dela: od prologa u prozi. Jestira se sprema za brak pune cetiri godine. fabula je puna dramaticne napetosti. Ime bo jeg pacenika posta -lo je sinonim svih ljudskih nesreca i katastrofa. Juditin cin je izazivao izvesne pogledu. zvane ketubim. a iznenaduje i bogatstvo opisa punih pla -sticnosti^i kolorita. Ime Boga pominje su u njoj samo jedanput. Zanimljivo je i to da je njegova ena Astina. Izraz hiobowa wiadomosc (tragicna. Citanje njenog teksta i danas predstavlja osnovu za obred praznika Purim. Taj traktat. a pokolj koji su Jevreji priredili svojim neprijateljima upadljivo je protivan nacelima velikih proroka Isaije. ciji su do ivljaji prikazani neobicno ivo i slikovito. Jeremije i Jezekilja. to je morao biti neki Jevrejin koji je za vreme makabejskih borbi u Hananu iveo u Suzi. Oslanjaju se samo na cinjenicu da ime Jestira nesumnjivo potice od imena boginje I tar. a Mar -dohej od imena vavilonskog boga Marduka. Na osnovu lingvistickih istra ivanja . Neki istra ivaci smatraju da je autor osnovnu nit price uzeo iz vavilonske ili persijske mitologije. smelo cu filozofske misli i snagom osecanja. originalni hebrejski tekst je um -nje u moralnom nestao i sacuvali su se samo prevodi na grcki i latinski jezik. Prvi hri cani su je odbacili. a Jevreji za odmazdu ubujaju sedamdeset i pet hiljada svojih neprijatelja. god. poetskog dijaloga i epiloga koji ima karakter happy end-a. Prvobitni tekst docnije je upotpunjen raznim dodacima drugih autora i u Bibliju je u ao u tom konacnom obliku. u Bibliji nazvanog Asvir (485-465.

.

autoru knjige Istorija pocinje u Sumeru. Nepoznati autor. koncepcijom o kolektivnoj odgovornosti. koji se vrti u zacaranom krugu. okru en mnogo -brojnom rodbinom i prijateljima. bog mu se najzad smilovao i vratio mu zdravlje. kao i bolest. beda i smrt njihovih bli njih? Upravo tim pitanjima bavi se Knjiga o Jovu. ogla ava se mladi Eliluj i iznosi re enje zagonetke. mudar i pravedan. za to onda stradaju ljudi pravedni i bogo -bojni? Ako je Bog pravedan. Cuda. a od Haldejaca prave anahronicnu kastu sve tenika-vraceva. . me aju medijske i persijske careve. S procesom sazrevanja etickog monoteizma. Pokorno se predao njegovoj volji i samo placuci i jadiku -juci molio ga za milost.cu. Ocitavajuci tablice s klinastim pismom otkopane u ru evinama Nipura. S problemom kojim se bavi prica sreli smo se jo prili kom razmatranja uloge proroka. nije stvorio originalno delo. Odjednom su ga sna le bolesti i patnje. Tada svi ucesnici u razgovoru prihvataju mladicevo obja njenje. pre bi se reklo da ga je iskomplikovao. Bio je to revolucionaran korak koji je predstavljao ogromni napredak u religioznoj misli. Bio je to covek bogat. Darije izdaje naredbu svojim podanicima da se trideset da -na ne mole nikakvim bogovima. iz helenisticke epohe. ali on nije hulio na svoga boga. Ali on nije razre io probem koji muci coveka. Za gre -he oceva moraju da ispa taju pokoljenja. taj fatalizam nije mogao da opstane. U kategoriju literarne fikcije treba svakako ubrojiti i Knji -gu proroka Danila. Nabukodonosor postavlja ogromni zlatni kip i nareduje narodu da mu se klanja.pretpostavlja se da je njen sre -di nji deo. srecan. Rec je o covekovoj odgovor -nosti. Dirnut njegovom pokorno cu i pobo no . beda i gubitak blis -kih. patnja. ne primecujuci da su okrutne metode isku avanja ljudi u suprotnosti s pojmom pravednosti. Posle toga slavi boga Izrailja i porucuje da ce svako ko ka e ne to lo e o tom bogu biti osuden na legende 425 l smrt. dakle. Posle du eg razgovora Jovovih prijatelja. Prica u dana njem redakcionom obliku potice verovatno iz III veka pre na e ere. Au -tori price na svakom koraku pokazuju nepoznavanje istorije Vavilonije i Persije. pri ce -mu Danila nazivaju "majstorom vraceva". apokalipticna prorocanstva i mutni istorijski podaci u tom pogledu ne ostavlaju nikakvu sumnju. koje je u su tini prlfnavanje poraza: Bog isku ava svoje verne smrtnike da proveri njihovu pobo nost i da ih ucvrsti u vrlinama. za to ih muci bolest. vec je mnogo pozajmio od sumerskih pisaca. Premda se oslanja na su mersku osnovu. rasprava prijatelja o smislu patnje. ili jevrejski kompilator. jevrejska prica je daleko lep a. nije bio gnevan na njega. iako nisu niza ta kriva. Jer ako svaki covek za svoje pos -tupke licno odgovara. jer je kolektivna odgovornost bila u o troj protivrecnosti sa pojmom bo je pravednosti. knji evno savr enija i filozofski zrelija. docniji dodatak. Podudarnost potke price i ideje vodilje tih dveju verzija tako je upadljiva da je u njihovu neposrednu zavisnost te ko po -sumnjati. Narocito su fantasticni podaci o carevima koji se javlja -ju u prici. nai ao je na poemu o nekom Sumeru koji je nesumnjivo prauzor biblijskog Jova. U Petoknji ju. Za to veliko otkrice treba da zahvalimo americkom orijentalistu Samjelu Krameru. nareduje svim pokorenim narodima da prime Mojsijevu veru. patnji i krivici. Proroci Jeremija i Jezekilj propovedali su da svaki covek za svoje postupke licno odgovara pred Bogom i samim tim istupili protiv osve tane teze Petoknji ja. a kad Danilo izlazi nepovreden iz jame s lavovima. Treba ipak imati na umu da ih dele dva ili tri mileni 424 juma razvoja religioznih predstava. to pitanje je re eno na jed -nostavan nacin.

godine 167. kao i knjige drugih proroka i Knjiga o Jovu. Ocigledne aluzije na sknavljenje Jerusalimskog hrama za vladavine Antioha Epifana. Bacanje u u arenu pec bila je kazna koja se u Vaviloniji veoma cesto primenjivala. uostalom. takode. nisu izmenile poglede na istoricnost Knjige proroka Danila. Dovoljno 426 Zenon je reci. o sedmogodi njem Nabukodonosorovom ludilu. po svoj prilici. Danilo je. TEKEL. Prorocanstvo ce se ispuniti samo onda kad ljudi ociste svoja srca od greha i postanu pravedni. Dokaz za to su. U arheolo kom nalazi tu Ugarit otkrive -na je poema koja potice iz XIV veka pre na e ere. najzad. Ali te mesijanisticke ideje nemaju deterministicki karakter. Nevolja je u tome to se u hebrejskom i aramejskom pismu ne pi u samoglasnici. persijsko. U videnjima nadah -nutim vatrenim patriotizmom. sa sedi tem u Vavilonu. Objav -Ijuje. upravo iz nje uzeli ideju za svoju pricu o Danilu. sedam godina bolovao od neke du evne bolesti. pre na e ere. Za Jevreje su to bila te ka vremena borbi za versku nezavisnost. Znamo da je. da se knjiga sastoji iz dva dela. Ona opeva sudbinu nekog Danila i njegovog sina Ahata. tu grupu alegoricnih narodnih prica spada. ukazuju na to da je knjiga u svojoj konacnoj redakciji morala nastati u kasno helenisticko doba. i Danila koji sedi u jami medu krotkim lavovi -ma. koja su napisala dva razna autora i u razlicitim vremenima: na veoma popularnu pricu s radnjom i na prorocanstvo u stilu apokalip -tickog objavljenja. Po to je Valtasar bio druga licnost u dr avi. Za to ba trecom. a ne drugom? To pitanje tek je razjasnila arheologija. Burne i slikovite peripetije prorokove tipi -cna su tvorevina jevrejskog folklora. Knjiga proroka Danila. Kao to vidimo iz toga. kao carski doglavnik. Ali najpopularnije je cudo s tajanstvenom rukom koja ispisuje na zidu tri zagonetne reci: MENE. i Knjiga proroka Jone. . naravno da imaju mnogo bajkovite lepote i zato uvek delu -ju na ma tu naroda i umetnika. Pravo njihovo znacenje jo uvek je predmet naucnih rasprava. Njene mesijanisticke ideje izvr ile su jak uticaj na prvobitno hri canstvo. medijsko i grcko. U cetvrtom delu koji sadr i apokalipticka predskazanja. ali dokazuju da je osnova price nastala u vavilonskoj sredini. na -ravno. nastanak carstva bo jeg na zemlji i vaskrsenje ljudi na kraju sveta. Ispostavilo se da je Valtasar bio Nabonidov sin i suvladar. menja se smisao tih izraza. Dugo je ostala nerazja njena zagonetna bele ka da je car Valtasar uci -nio Danila trecom licno cu u carstvu. Junak poeme bio je mudri i pravedni sudija koji titi udovice i sirocad. samoglasnik "a" ili "e". l pored mno tva neverovatnih stvari.Prizori trojice jevrejskih mladica koji iz u arene peci izlaze netaknuti. Jer treba znati. dodu e. i brojni grcki izrazi u aramejsko-hebrejskom tekstu. Prorocanstvo je trebalo da podr i duh potlacenih sunarodnika i da im ojaca nadu u pobedu. u dr avnoj hijerarhiji mogao zauzeti samo trece mesto. vec njegov naslednik Nabonid. najavljena su cetiri carstva ovim redom: vavilonsko. Jevrejima se u knjizi najavljuje do -lazak sina covecijeg koji ce ih izbaviti iz tudinske vlasti. istice licnu odgovornost coveka pred Bogom. Ove pojedinosti. . FERES. vec samo suglasnici. a sin coveciji koji se pominje u njoj postao je naziv za Isusa Nazarecanina. na primer. Riba ili morska neman koja je progutala Jonu veoma ivo pod -seca na mitsku a daju haosa Tijamat. Zavisno od toga da li se izmedu suglasnika stavlja. ne on. da su jevreski pisci. Zato je uglavnom prihva -ceno tumacenje koje srecemo u Knjijzi proroka Danila. na primer. Rec je. ali istra ivaci sumnjaju da se izvori te price kriju u nepoznatom mesopotamskom mitu. odmah posle svoga oca. Kao Knjiga o Jovu i Knjiga proroka Danila crpela je izvore iz tude mitologije. u prici nalazimo neke notice koje su odjek stvarnih dogadaja.

deca i nevine ivotinje? Koliki je to napredak u koncepciji Jehove u poredenju s Jehovom Mojsija. gomilaju sve vi e novih pronalazaka. naucnicima su se otvorile oci. aramejskim i grckim pismom. Tek kad je deo svitaka dospeo u Sjedinjene Americke Dr ave. Prava vrednost tih otkrica u pocetku nije bila poznata. Ali za nas je daleko va nija ideja vodilja koja se nalazi na kraju price.Knjiga je nesumnjivo nastala posle vavilonskog ropstva. Jehova mu ociglednom nastavom pokazuje ta je to pravednost: kad je on za alio za usahlom biljkom. zar Jehova nije trebalo da se smiluje velikom gradu. u kome osim gre nika ive i pravedni ljudi. bile su to duge trake od ovcije ko e. . dva bazena za kupa -nje s ritualnom namenom i skladi ta. Godine 1947. komentar za Knjigu proroka Avakuma i apokalipticki tekst Rat sinova sve -tlosti sa sinovima mraka. bez sumnje su mo -rale stvaralacki uticati na dalji razvoj religioznih koncepcija. Na tok tog zanimljivog procesa jako svetio bacili su svitci nadeni u pecinama kod Crnog mora. Dalja istra ivanja. prema proceni naucnika. karavan stocara iz beduinskog plemena Tamira zaustavio se na odmor u stenovi -tom predelu kod izvora Ain Fe ha. koja vec sistematski i naucno vode arheolo ke eks -pedicije. ali po to nije obavio povereni mu zadatak. spavao -nicu. Kako je docnije utvrdeno. ispisane arhaicnim znacima hebrejskog pisma. Tra eci zalutale jare u jed -noj od mnogobrojnih pecina. Stenovita divljina oko Mrtvog mora bila je prepuna beduinskih tragaca koji su pretresali tamo nje bezbrojne pecine i raseline. Su tina je u tome to svitci sadr e tekstove Staroga zaveta iz III ili II veka pre na e ere. Dosad naden materijal tako je ogroman da ce. Rezultat je bio iznad svakog ocekivanja. proteci najmanje pedeset godina pre nego to tekstovi budu sredeni i naucno obradeni. Nedaleko od tih pecina nalaze se ru evine koje su godi -nama smatrane ostacima rimskog utvrdenja. Arabljani ih zovu Hirbet Kumran. naravno. Isusa Navina ili sudija!* Sve te ideje koje se provlace kroz knjige proroka Isaije. nu nike. Biblijski egzegeti su nastojali da odgonetnu njen navodni ale -goricni smisao. Postavilo se.or. zanimljivo pitanje kako su se ti sveti tekstovi na li u tim pustim pecinama kod Mrtvog mora. jedan mali decak prona ao je velike glinene cupove pune nekih tajanstvenih svitaka. Cuveni orijentalist Vilijam Olbrajt nije se ustezao da svitke nazove "najvecim otkricem na ega veka". a deo u sirijski pravoslavni manastir Svetoga Marka. od neprocenjivog su znacaja za uporedne filolo ke studije i za razja njenje mno -gih spornih ili nerazumljivih delova Biblije. Jeremije i Jezekilja i kroz didakticke price. zanatske radionice. Po to najstarija kopija koja je dotad otkrivena potice iz IX veka na e ere. Godine 1951. da se medu njima nalazi i Knjiga proroka Jeremije. Ru evine su nekad bile kompleks gradevina od blokova tesanog kamena. Bura koja se oko tih svitaka podigla i vest o ceni koja je za njih placena (za est svitaka Amerikanci su platili dve sto -tine i pedeset hiljada dolara) doprla je i do Arabijske pustinje. tim pitanjem pozabavila se specijalna arheolo ka ekspedicija i ubrzo saop tila svoje rezultate. trske i mulja. po volji Jehovinoj progutala ga je neman Nabukodono . Ali vec se sada zna *Razgovor Avrama sa Bogom o istom pitanju nesumnjivo je kasniji dodatak. U dvadeset i pet pecina nadeno je nekoliko stotina svitaka i hiljade manjih parcadi s hebrejskim. imao da izvr i prorocansku misiju medu ostalim narodima. kuhinju. Arheolozi su u iskopinama razaznali trpezariju. Izrailj je. iz razdoblja posle vavilonskog ropstva. govore oni. s krovom od palmovih debala. kada je problem pravde na zemlji bio veoma aktuelan. Kad se Jona naljutio to Niniva nije razorena.

.

Tako. Buka koja se podigla oko tog dokumenta traje i do da -na njeg dana. Tragovi po ara svedoce da je iste godine naglo do ao kraj toj tajanstvenoj gradevini. Iz tog dokumenta do -znajemo da je kod njih svojina bila zajednicka. Avram u Hananu Izlazak pod Mojsijevim vodstvomNajezda Izrailjaca na Hanan pod vodstvom 1200-1025. u buducnosti. na primer. u gomilama komada keramike. to je najva nije. koji ce na zemlji zavesti novi red. a najmlada iz godine 68. & ru evina je izvadeno i mnogo moneta. Na osnovu toga. Braca su se najpre pobrinula da spasu svete knjige. cim prode ratni haos. Arheolozi su do li do uverenja da je to bio manastir jevrejske sekte esena. Najamnici su pljackali zemlju i postepeno se pribli avali mestu manastira. bio je to onaj isti manastir cije su ru evine otkrivene u Hirbet Kumranu. Svakoga dana o zalasku sunca clanovi sekte svecano su se oblacili. moralnim pou -kama i organizacionim nacelima esena.Ali najva nije otkrice je "skriptorijum". osudivali su ropstvo i verovali u dolazak pomazanika bo jeg. Eseni su izmedu ostalog pro -povedali ljubav prema bli njem. U Jerusalimu je buknuo ustanak jevrejskog naroda. obavezno davanje milostinje. na e ere. 430 'Bi6fijs/(e legende431 KRONOLO KA TABLICA oko 1850. na e ere nadena u ru evinama omogucava nam da zakljucimo kakva je sudbina sna la mana -stir. koji su pobegli iz Jerusalima pred progo -nima Sanhedrina. grupa orijentalista s Dipon-Somerom na celu iznela je mi ljenje da eseni predstavljaju onu kariku koja spaja judaizam i hri canstvo. prostorija u kojoj su kopisti prepisivali svete knjige. moci da obnove svoju delatnost. biti nikakve sumnje da su vlasnici svitka bili ljudi koji su iveli u toj gra -devini. Protiv 429 buntovnika upucena je. Moneta iz godine 68. oko 1250 1220-1200. Vredne svitke stavili su u glinene posude i sklonili ih u puste pecine u nadi da ce docnije. poznata po svojoj surovosti. Najstarija potice iz godine 125. . nadene su potpuno ocuvane iste onakve cilindricne glinene posude u kojima su bili dr ani otkriveni rukopisi. eseni o svojoj sudbini nisu mogli imati nikakvih iluzija. pod nazivom "bitka za svitke". dok je stare ina blagosiljao hleb i vino. Za to je drevni smotuljak izazvao tako strasne rasprave? Rec je o tome to su eseni u svakom pogledu upadljivo slicni prvim hri canima. siroma tvo. n. Ne mo e. cije je nepostojanje nauka tako du -boko osecala. Ucitelja pravednosti. Isusa Navina p. prema tome. X rimska legija. nekoliko mastionica od bronze i gline sa jo vidljivim tragovima mastila. Posle spaljivanja Jerusalimskog hrama i krvavog ugu enja ustanka. verovanjima. primali u bazenu svakodnevno kr tenje i sedali za zajednicku veceru. U podzemnim skladi tima. Plinije Stariji pi e da je za vreme svoga boravka u Palestini posetio veliki esenski manastir kod Mrtvog mora. O eseni -ma pi u i jevrejski istoricar Josif Flavije i Grk Filon iz Aleksan -drije. U njoj su se sacuvali kameni stolovi s klupama i. Od dokumenata nadenih u pecininama narocito je vre -dan svitak s ritualnim propisima. " " e. Po svemu sudeci. Na tu temu u zapadnim zemljama napisano je na stotine clanaka i knjiga. Svoju hipotezu zasnivaju ne samo na dovoljno uverljivim arheolo kim iskopinama nego i na informacijama star -ih putopisaca i istoricara. pre na e ere.

1030-1010. " " Doba sudijaCar Saul 1010-970. 970-931. " " David osvaja JerusalimCar Solomon . " Car David oko 1000.

n. " Joram 841. e. " Sargon II osvaja Samariju. " Ohozija 852-842. " Sedekija 587. " Joram 842-814. Opsada Jerusalima i odvodenje Joahina. Jerovoam l 911-909. JUDEJSKO CARSTVO (931-587. " Amasija 781-740. " Gotolija 835-797. " Jerovoam II 743. " Fakija 737-732. " Ha 884. " Amrije-Osnivanje Samarije 874-853. " Josija 622.e. 598-587. " Nadav 909-885. " Va a 885-884. 609. '" Zimrije 884-874. " Avijam 912-870.e. " Jotam 736-721. " Manasija 642-640. " Asa 870-849.) 932-911. e. " Jezekija 700. '582-581. n.n. " Joahaz 798-783. " Ahav 853-852. " Juj 814-798. e. " Salum 742-738. " Nadena "Knjiga zakona". p. " Joahaz 609-598. p. n. Jezekija placa danak. " Osija 721. " Ponovno iseljavanje 432 <Bi6lysfe fyende 433 . " Fekaj 732-724. Rovoam 915-912. " Joas 783-743. Preporod jehovizma. " Ozija 740-736. " Joas 797-781. Iseljavanje deset izrailjskih plemena.\ IZRAILJSKO CARSTVO (931-721. Iseljavanje Judejaca.) 932-915. p. " Josafat 849-841.n. " Ohozija (ubijen od izrailjskog uzurpatora Juja) 841-835. " Sanherib pusto i Judeju. Menajim 738-737. " Nabukodonosor razara Jerusalim. p. p. 687-642. " Zaharija 743. " Amon 640-609. " Joakim 605. " Ahaz 721 -687. " Nabukondonosor odnosi pobedu nad Egiptom kod Karkemi a Joahin.

.

1956.London.The University of Chikago Press -Chicago. Gluchowski.(Volume One) Pengui n Books . 1957. Y.The New American Library .: "The Legacy of the Ancient World" .London."Ksiazka I Wiedza" Warszawa. N. N.POSLE VAVILONSKOG ROPSTVA 538. dr.: "Wiecznosc piramid I tragedia Pompei" -(Przekl. Cumont Franz: "Oriental Religions in Roman Paganism" Dover Publications . Child Gordon: "What Happened in History" . 1955. 1961. A. I. Dabrowski Eugeniusz ks.Thames and Hudson .Poznan. 1959. Bouquet A.: "Comparative Religion" . Andrzejewski Tadeusz: "Starzytny Egipt" .London. Boulton W.: "A Journey through the Old Testament" .: "The Dead Sea Scrolls" -.Middlesex.: "Podreczna encyklopedia biblijna" 2 tomy Ksiegarnia Sw. Pompej zauzima Jerusalim 70.Penguin Books . E. Kirov edikt kojim se iseljenim Jevrejima dozvoljava povratak u Jerusalim 538. Ostrowski) . S. Michalowskiego) . Allegro I. Ustanak Makabejaca 63. 1950.: "Histoire D'lsrael" .Harmondsworth -Middlesex. W. Awdijew W. Davis A. n.Harper & Brother New York. Pokolj u Jerusalimu. 1952. Cottrell Leonard: 'The Lost Pharaohs" . Daws A.Harmondsworth -Middlesex. Burrows Millar: "What Mean These Stones?" Meridan Books .Penguin Books . 1957. 1957. N. 1949.: "The Archaeology of Palestine" . " Antioh Epifan proganja Jevreje. C. p. Edwards l."Szytelnik" . Powell: "The Meaning of the Dead Sea Scrolls" . 1956.Penguin Books .Penguin Books Harmondsworth . Warszawa. Powell: 'The Ten Commandments" . Beck M.: "The Pyramids of Egypt" . Signet Key Book .Paris. prof. Warszawa. W. 1956. dr K. G.New York 22. " Hadrijan podi e na ru evinama Jerusalima grad Elija Kapitolina 132-135. 1961. " Jevrejski ustanak pod vodstvom Bar Kohve i *-fe ft-' BIBLIOGRAFIJA Albright W. Cottrell Leonard: The Anvil of Civilization" . 1950.Evans Brothers Ltd . e.Penguin Books Harmondsworth . Badzian I S. L.Warszawa. Wojciecha . F.A.London. Lublin. " Obnova hrama 167-164. 1962.The New American Library New York 22. " Obnova oltara na ru evinama Jerusalimskog hrama 520-515. 1958. Kult Jupitera u Jerusalimskom hramu.New York. " Tit razara Jerusalim 130.Wyd. e. IV. Chiera Edward: 'They Wrote on Clay" . 1957. Y. Burgh W.: "Historia starozytnego Wschodu" (Przelozyl z ros. 1957. n. Y.Pan Books Ltd . M. Baron S.New York 22.(Vie sociale et religieuse) P resses Universitaires de France .Middlesex. H. Cottrell Leonard: "Life under the Pharaohs" .

.

Y.: The Egyptians" . Janusz Koczolowski) . Emil: "Bible Atlas" . Elder John: "Prophets. N.New York.: "Atlas of the Bible" . z niem. 1961. Herbert: "The Uses of the Past" (Profiles of Former Societies) A Mentor Book . 1960. Encyklopaedia Britanica. 1949. London. Gaer Joseph: "How the Great Religions Began" .Nelson & Sons. 1942. 1939. Genesis: Ksiega Rodzaju (przelozyl z hebr. April 8. R. Frazer James George: The Golden Bough" (A study in magic and reli gio< . ks.: "The Cult of the Mother Goddes" .Thames & Hudson.lipiec.Raud Me Nally & Co.: "Archaic Egypt" .New American Library. 1959.Gustaw Kilper Verlag .Institut Wyd. 1959.Time" . Cyti of the Moongod Sin . .Middlesex. 1933.Penguin Books Harmondsworth Middlesex."Ksiaska I Wiedza" Warszawa. 1959. Signet Key Book -The New York Library of Worlds Literature.A. 1939. ks. 1950. . Indianopolis N.1958.Verlag Heinrich Keller . 1960. 1956. . James E. Meek T. . New York.New York. Pritchard B. O.Littefield. Haran. O.Thames and Hudson Lond on. 1945. sierpien 1961. Idols and Diggers" Bobbs Merill Comp. I. London. SS.Alfred A. 1957. K. B.Harmondsworth . Oppeln-Bronikowski Friedich: "Archaologische Entdeckungen" . Perm Vergilius: "An Encyclopedia of Religion" . 1959. London. James: "Archeology and the Old Testament" Pr inceton . R. Glanville S.London. A. . Armed Services. Muller I. 1954.Penguin Books . 1931.Middlesex. Frankfort Henri: "Before Philosophy" . Kramer S.Warszawa.Penguin Books . Emery W. Milman Henry Hart: The History of the Jews" . Kiihn Herbert: "Die Entfaltung der Menschheit" . Adams & Co. Patterson. Szeslaw Jakubiec) .Wyd. Middlesex. Loret. .: "Hebrew Origins" .Harmondsworth. 1948. James E.A Mentor Book . Inc.New York.New York.Harmondsworth . Freud Sigmund: "Moses and Monotheism" . 1956. Grollenberg L H.: "The Ancient World .New York. Jirku Anton: "Die Welt der Bibel" . Kraeling G.New York.Delachaux & Niestle S. 1940. Inc.Fischer Bucherei Frankfur t am Main . Kautsky Karol: "Pochodzenie chrzescijanstwa" .Black Ltd . 1956.The Macmillan Comp. 1957. New Jersey.Warszawa. 1957.Penguin Books Harmondsworth. R.: "History Begins at Sumer" .: "Stary Testament w swietle dzisiejszych badan" " Znak" . Lipinski Edward.: "The Hitties" . 1955.Krakow Lloyd Secton: "Foundations in the Dust" -(A story of Mesopotamian Exploration) .Dent & Sons Ltd London. (USA). Inc. 1961. Montet Pierre: "L'Egypte et la Bible" . Knopf. Peattie Roderick: "Geography in Human Destiny" E dit. Middlesex.Penguin Books . Glover T. N ew York.Stuttgart. Gurney O.: "Myth and Ritual in the Ancient Near East" . Huntington Ellsworth: "Mainsprings of Civilization" . Y. Keller Werner: "A jednak Pismo sviete ma racje" (Przeloz.New York 22. 1956. Middlesex.Berlin.Harper & Brothers . Neuchatel & Paris VII. 1958. "Pax" . N. 1959.Harmonsworth.Thames & Hudson.

Parrot Andre: "Ninive et I'ancien Testament" . 1956. USA.Princeton.University Press . A. New Jersey. . -Neuchatel . 1958.Delachaux & Niestle S.Paris VII.

P.The National Geographic Magazin . Ricciotti Giuseppe: "Dzieje Izraela" (Przeloz. Walek-Czarnecki: "Historia gospodarca swiata starozytnego" Trzaska.Paris VII. 1956.Delachaux & Niestle S. Wheeler Margaret: "Walls of Jericho" . potopu i Vavilonskoj kuli AVRAM. Z franc. 1946.Warszawa.: "Pochodzenie chrzescijanstwa (Przel. A. -Neuchatel . z jezyka wloskiego o. 1954. 1955.London. Pismo Swiete Starego Testamentu . -1955. 1955. Parrot Andre: "Ninive et I'ancien Testament" Delachaux & Niestle S.Neuchatel -Paris VII. Wright Ernest: "Bringing Old Testament Times to Life" . muth and drama) Vintage Books. Zdislaw Rzeszutek) . .King Penguin Books. Arnold: "A study of History" . 1953. Toynbee I. Putnams Sons * New York. capital du royaume d'lsrael" . 1957.University of Oklahoma Press.Poznan. 1960. Illinois.: "Dzieje ostatnich sporow biblijnych" .Penguin Books Baltimore Maryland. ks. 1923. A. Lublin (2) 1956. A. Wojciecha .Delachaux & Niestle S. 1956.Arrow Books Ltd . A.Parrot Andre: "La tour de Babel" ."Pax" .Fontana Books London. 1956.Oxford University Press London.Warszawa."Pax" . ISAK l JAKOV Avramova porodica ivi u Uru Tara odlucuje da se seli u Haran Tara. Evert I Michalski .Warszawa.Odhams Press .Penguin Books Harmondsworth. 1956. 1958. Nahor i Avram u novoj domovini Seoba u zemlju Hanansku U zemlji obecanoj Sara u Faraonovom haremu Lot pada u ropstvo Avramova briga za potomstvo .December. Robertson A.Warszawa.London -WC. Neuchatel . 1946. Z anglielskiego T. raju. Parrot Andre: "Le temple de Jerusalem" . flops Daniel: "Od Abrahama do Chrystusa" (Przel. 1949.Delachaux & Niestle S.The Free Press Glencol. 1950.London. Woolley Leonard: "A Forgotten Kingdom" . Temples & Ancient Art" ."Ksiazka I Wiedza" . Woolley Leonard: "Ur: The First Phases" . Woolley Leonard: "Ur of the Chaldees" . Parrot Andre: "Samarie. SADR AJ UVOD OD STVARANJA SVETA DO VAVILONSKE KULE Stvaranje sveta Adam i Eva u raju Kajin i Avelj Potop Vavilonska kula Neobicna otkrica o stvaranju sveta. Weigall Arthur: "The Life and Times of Akhnaton" . 2. Reade Winwood: 'The Martyrdom of Man" . Weber Max: "Ancient Judaism" . Weech W. 1948.G. Smith Joseph Lindon: "Tombs.: "History of the World" . . Wilson Edmund: 'The Scrolls from the Dead Sea" .Watts & Co.Paris VII. 1954. N. London. Zofia Starowieyska-Morstinowa) . Swiecicki) . Raglan Lord: "The Hero" (A study in traditional. 1953."Znak" Lipiec. middlesex. Stachowiak Lech. sierpien 1961. Warszawa.Ksiegarnia Sw.

Avram menja ime Poseta trojice tajanstvenih ljudi .

nesrecni junak Galaija 177 180 182 183 184 184 .Sodoma i Gomora Kako je car Avideleh doveden u zabludu Rodenje Isakovo rtvovanje Isaka Sarina smrt Kako je Isaku ispro ena ena 15 17 17 19 19 21 33 35 36 38 39 40 42 42 44 45 45 46 47 48 49 49 50 Avram se ponovo eni Isakovi i Revekini blizanci Za ciniju sociva Nevolje Isakove Revekina i Jakovljeva podvala Nebeske lestve Kako su Lavan i Jakov varali jedan drugog Jakovljevo bekstvo Jakov se bori s Bogom Susret s Isavom Kako su Jakovljevi sinovi osvetili sestru Jakov u Vetilju i Mamriji Istina i legenda o praocima BURNA POVEST JOSIFOVA Prodan u ropstvo U Petefrijevoj kuci Na faraonovom dvoru Josif upravlja Egiptom Jakovljev rod gladuje Josif ponovo isku ava bracu Rod Izrailjev naseljava se na delti Nila larodi Narodna bajka ili istina? MOJSIJE Kuluk Cudesno spasenje Cetrdeset godina izgnanstva Izlazak iz Egipta Prelazak preko Crvenog mora Putovanje kroz pustinju Ples oko zlatnog teleta Zavet s Jehovom Na putu u Kadi Cetrdeset godina u pustinji U zemlji obecanoj Carobnjak Valam Poslednji Mojsijevi dani 52 52 53 54 55 56 57 60 61 63 63 65 67 89 91 93 94 96 96 98 100 102 111 113 114 116 119 120 122 124 126 128 132 133 135 137 Mojsije u oreolu mita139 ISUS NAVIN l SUDIJE 175 Jerihon .izrailjska Jovanka OrleankaKako je skromni ratar postao oslobodilac IzrailjaJeftaj .predstra a HananaDramaticni dogadaji pod zidinama GajaLukavstvo Gavaonja naSavez pet kraljevaRat s kraljevima severnog HananaKako je isus Navin upravljao HananomIzrailjci se nastanjuju u HananuDevora .

186 189 191 195 .

Samson 197 Kako je Samson hteo da se eniSamsonove zgode u GaziSamson i Dalila 198 200 201 Junacka Samsonova smrt 202 Kako su Danovi potomci ukrali Jehovin kipZlocin potomaka VenijaminovihVerna Ruta golubijeg srcaEpoha borbe i heroizma210 203 204 206 ZLATNO DOBA IZRAILJA 247 Prvosve tenik Ilije i Samuilovo rodenjeIstrebljenje Ilijeve dinastijeCudnovata sud bina kovcega zavetaSamuilo obnovitelj252 249 251 251 Kako je Saul pomazan za caraPrva pobeda SaulovaKako se Saul zamerio sve tenicima 255 258 257 Junacki podvig JonatanovKonacni raskid sa Samuilom 259 260 Kako je David pobedio GolijataDavid.tvorac velike dr ave Otmica ene Urijine Nova sablazan u carskom dvoru Avesalomova buna Resfa .Antigena Izrailja Dvorske intrige Solomun car Izrailja i Judeje Prica o dvema majkama Solomun . Saul i JonatanMihala i Jonatan spa avaju Davi da 263 267 265 »*< Seca sve tenika i Davidovo potucanje 269 Kako je David po tedeo Saula i kako je zavoleo Avigeju 271 IS* David u slu bi Filistejaca. Tragicna sudbina Saulova David oplakuje Saulovu i Jonatanovu smrt David postaje car judejski i bori se za izrailjski presto Davidov grad David .mudri dr avnik Solomun gradi hram Bogatstvo Solomunovo Carica Savska Solomunov harem i tudi bogovi Istina i legenda o osnivacima izrailjske monarhije IZRAILJ l JUDEJA .

Kako su se razi li putevi Izrailja Izrailj se klanja zlatnom teletu ta se zbivalo u Judeji? .

011/770-126 tampa ELNID. Beograd tel. Beograd .Amrije . Zenon Kosidovski BIBLIJSKE LEGENDE l izdanje Prevod sa poljskog mr Jovan Jovanovic Urednik Katica Trivic Slog i prelom a a Kostic Kompjuterska obrada Goran Martac Izdavac Agencija Trivic Zvezdarska 3. PATNJI l PRAVEDNIM BO JIM PRESUDAMA 405 O junakinji Juditi 407 Jestira .carica Persijska 409 Tovija .*. Beograd Tira 500 ISBN 86-7632-007-1 CIP .najveci car Izrailja Prorok Ilija i Jezavelja Navutejev vinograd Smrt cara Ahava Odlazak na nebo proroka Ilije Cuda Jelisijeva Kako je Jelisije iscelio gubavca Istrebljenje dinastije Ahavove Judejska carica Gotolija Slabljenje i propast Izrailja Sudbina judejskog carstva Vavilonsko ropstvo Povratak Obnova Judeje 273 276 277 281 284 285 287 289 293 293 296 297 298 299 302 303 304 306 343 345 346 348 349 350 352 353 354 354 355 356 358 360 364 372 375 377 Misija Jezdrina 378 Misija Nemijina 379 "Zar sam ja cuvar brata svojega" 382 EST BIBLIJSKIH PRICA O JUNA TVU.verni Izrailjac u zemlji persijskoj 411 Jov 412 Danilo 414 Jona 417 Poucne narodne price 420 HRONOLO KA TABLICA 430 BIBLIOGRAFIJA 433 ».Katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke Srbije.

07 .22.

407-409. karte . -Tira 500.-Beograd : Trivic.Hronolo ka Tablica: str. ISBN 86-7632-007-1 a) Arheologija (popularna nauka) COBISS-ID 98126348 . Zenon Biblijske Legende / Zenon Kosidovski. -Bibliografija: str 410-413. . 2002 (Beograd : elnid).KOSIDOVSKI. : geogr. (preveo sa poljskog Jovan Jovanovic). 21cm Prevod dela: Opowiesci biblijne / Zenon Kosidowski. -413 str.