Naslov originala Zenon Kosidowski OPOWIESCI BIBLIJNE Zenon Kosidovski Preveo sa poljskog MR JOVAN JOVANOVIC Copyright © za Jugoslaviju Agencija

Trivic BIBLIJSKE LEGENDE agencija/ Beograd 2002. Citati biblijskog teksta, biblijska imena i nazivi mesta preuzeti su iz Danicicevog prevoda Starog zaveta. J. Jovanovic UVOD Fotografija na korici: Grob Avesaloma, sina Davidovog (1000 g.p.n.e.) koji se nalazi u dolini Hevron. U svom dana njem obliku grob je izgraden u l veku p.n.e. Moje knjige obicno se svrstavaju u kategoriju naucno-popularne literature. Ne podcenjujuci nikako tu korisnu oblast, moram priznati da moje ambicije se u dalje. Mo da sam u zabludi, ali sebe smatram piscem koji je za umetnicku gradu jednostavno izabrao naucna dostignuca. Odu evljavaju me otkrica, ali jo vi e sam pronalazac kao covek, njegov trud, njegov napor i dramatican dogadaj na putu do istine, njegovi upesi koje cesto posti e po cenu zdravlja i ivota. ta, naime, mo e biti zanosnije od tog dugog niza tihih istra ivaca, genijalnih i plemenitih cudaka ili nesebicnih avanturista ednih znanja, koji su uprkos svemu ru ili predrasudu za predrasudom i pu tali sve vi e svetlosti u na e zamracene glave. Njihovo stradalni tvo i njihovi trijumfi - to su valjda najcudesnije literarne teme. U strahotama, kojih nas istorija nije po tedela i ne tedi nas, oni su u su tini jedina afirmacija i opravdanje na eg ovozemaljskog ivota. Parafrazirajuci Stendala, moglo bi se reci da bi covecanostvo bez znanja bilo kao brod bez balasta prepu ten neobuzdanoj vodenoj stihiji. Ako sam pisao o sudbinama drevnih kultura, onda sam to uvek cinio tra eci upravo tu afirmaciju ivota, tu dragocenu osnovu ljudskog napretka koja se probija kroz burne periode ratova, strahota i mraka. Tra io sam coveka koji je otimajuci se okovima iskonskih nagona i sujeverja ipak, i ao napred ka svetlim horizontima bitisanja. Pracenje njegovog lutanja punog rizika, kroz ere, epohe i stoleca to je upravo tema mojih knjiga. Naime, nema uzbudljivije epopeje od hoda ljudskog roda od pecinskog coveka do pronalazaca atoma i tajni kosmosa. Zenm %psi U toj perspektivi deo od velikog znacaja cini upravo Stari zavet. On je hiljadama vlakana protkao na u kulturu, pod njegovim uticajem obrazovala se na a pokoljenja, na jezik i na i obicaji. A ipak kako smo malo upoznati sa njegovim sadr ajem. Starije pokoljenje pamti izvodene fragmente, dok dana nji nara taj odgajan u laickom duhu, valjda ni ta ne zna o Bibliji. Stari prevodi, pa cak i neki savremeni, svojim arhaicnim jezikom ne podsticu prosecnog coveka na citanje, a ljude racionalnih uverenja odbija mi ljenje da je to sakralna knjiga, puna mitova i ritualnih propisa. Medjutim, zahvaljujuci nauci izvr en je proces reva-ndikacije Biblije kao svetovnog dokumenta koji sadr i veliku kolicinu istorijskih podataka. Poceci sistematskih istra ivanja u toj oblasti, izuzimajuci ranije sporadicne poku aje, dogadaju se polovinom XIX veka. Ali u relativno kratkom periodu, za nepunih sto godina, kako su se samo desile temeljne, revolucionarne promene u na im pogledima na Bibliju. Sve do polovine pro loga veka ona je bila u domenu iskljucivog prava teologa. Kao sveta knjiga, nadahnuta Bogom, u odnosu na prohteve nauke u ivala je

svojevrstan imunitet koji su obezkedivali strogi propisi crkvenih institucija. Poku aj kritickog ugta dugo je smatran za svetogrde i napad na religijska verovanja. Vladalo je uverenje da su Mojsije, Isus Navin, David, Solomon i proroci zaista napisali odgovrajuce delove Biblije, da je Jehova na Sinajskoj gori ustanovio "Deset bo jih zapovesti", da je prorok Ilija na plamtecoj dvokolici odleteo na nebo, a Danilo iza ao citav iz jame sa lavovima.Kad je biblijski tekst na veoma ocigledan nacin bio u raskoraku sa onim to spada u pojam sakralnosti, tumaci su u njemu nalazili alegoricni smisao, pun mistike. Tako se, na primer, "Pesma nad pesmama", ljubavna lirika koja odi e istocnjackom culno cu, u njihovoj verziji preinacila u religioznu poemu u kojoj se pod simbolom mlado enje krije Jehova, a u doba hiri canstva Hristos. Naime, ljudima epoha velikih prirodnih otkrica, te ko je shvatiti da je tako nedavno Biblija va ila za jedini autoritet u stvarima koje se odnose na znanje o svetu. Divne u svojoj naivnosti, biblijske price o Adamu, Evi i raju vecina ljudi je uzimala kao poslednju rec o nastanku ivota na zemlji. Kada je . <Bit>(ijsl(e legende Darvin godine 1859. objavio svoju teoriju evolucije u jeku "O poreklu vrste", izazvao je buru protesta ne samo medu pobornicima Biblije, vec i u nekim naucnim krugovima. U drugoj polovini pro loga veka kada se vidokrug na eg znanja naglo pro irio zahvaljujuci nizu izvanrednih naucnih otkrica, silom prilika morao je da nastupi i zaokret u odnosu na Bibliju. Njenim problemima pozabavili su se pravi naucnici. Postepeno se razvijala biblistika ciji poceci dose u do XVII veka. Izdvojila se nova grana nauke sa sopstvenim istra ivackim metodama koje su se usavr avale iz dana u dan. Toj promeni doprinela je op ta atmosfera u Evropi koja je izlazila iz svoje kulturne izolacije. Putnici i istra ivaci nepoznatih zemalja izazvali su ivo interesovanje za velike kulture Bliskog i Dalekog istoka. Tada je, pored ostalog, shvaceno da Biblija ne mo e da pola e iskljucivo pravo na naziv otkrovenja. Jer indijski bramani imaju Rivedu, poklonici novijeg hinduizma Mahabharatu i Ramajanu, budisti sa reke Gang u Indiji, Japanu, Kini i Mongoliji knjigu Mahajana, Persijanci, poslednji pobornici Zaratustre Zend Avestu, muslimani Koran. Ova lista nikako nije iscrpljena jer tu jo treba dodati svete knjige kineskog konfucija-nizma i taoizma kao i japanskog intoizma. Sve te svete knjige po mi ljenju njihovih poklonika sadr e iskljucivo objavljenu istinu, iako se medusobno mnogo razlikuju. Medu njima Biblija zauzima jedno mesto i to nikako najva nije, jer u pogledu broja njenih poklonika ustupa pred mnogima od njih. Li ena oreola jednostavnosti Biblija je prestala da bude izuzetan i neponovljiv fenomen, ali pokazala se kao jedna od mnogih pojava ljudske te nje za istinom. Podloga iz koje je nastala normalni su psiholo ki i dru tveni procesi isti kod naroda svih kontinenata, bez obzira na rasu, jezik i kulturu. Naucnici koji se bave izucavanjem biblijskog teksta izgradili su novu naucnu oblast zvanu biblijska kritika koja se deli na ni u i vi u. Ni a kritika trudi se da koliko je to moguce utvrdi autenticni tekst otkrivanjem gre aka kopista i prevodilaca. Nas radije zanima vi a kritika, jer zahvaljujuci njenim zadivljujucim zakljuccima saznali smo ta je u biti stvari vStari zavet. Pioniri te nove istra ivacke oblasti su pored ostalih traus, Renan i Velhauzen. Besprekorna logika njihovih lingvistickih metoda dovednih do izuzetne preciznosti, slomila je najzad otpor dogme, pa je cak i katolicka crkva morala da popusti.

Godine 1943. Papa Pije XII najzad je prihvatio kritiku Biblije i samim tim katolickim istra ivacima otvorio put ka znanju. Njihova argumentacija je imala takvu neuporedivu snagu da je bilo nemoguce dalje je negirati. Kojim metodama se slu i vi a kritika u svom istra ivackom radu? Stvar je dosta slo ena i za laike mo da dosadna. U cilju svodenja tog pitanja na par osnovnih elemenata dozvolice-mo sebi dosta upro ceno poredenje koje ima tu dobru stranu da taj problem obja njava na veoma ocigledan nacin. Zamislimo polonistu koji pred sobom ima pricu kompilo-vanu u jednu narativnu celinu pozajmljenu od Reja, Paska, Na-ru evica, Njedevica i Lelevela. Po to poljski jezik, slicno drugim jezicima, tokom vremena podle e znatnim razvojnim promena-ma, a uz to svaki od pomenutih autora ima svoj sopstveni stil, na polonista ce u pojedinim delovima teksta lako otkriti razlike u sintaksi, leksici i frazeologiji. Vr eci detaljnu analizu teksta brzo ce prepoznati mistifikaciju, i ne samo to, utvrdice autore pojedinih delova, a u slucaju da mu to nije uspelo, na osnovu karakteristicnih obele ja jezika, konacno, ocenice da je prica me avina fragmenata razlicitog porekla i da prema tome ne mo e biti delo jednog autora. Sa slicnim, ali mnogo slo enijim problemima, imaju posla kriticari Biblije, Knjiga Staroga zavela, koje priznaju Jevreji, sacuvale su^pe u hebrejskom jeziku, uzimajuci malobrojne arame-jske fragmente. Zahvaljujuci dokumentima nadenim u Tel el-Amarni i Ras Samri, kao i nekim najstarijim delovima Biblije, kao to je, na primer, pesma Marije, Mojsijeve sestre, i pesma De-bore, naucnicima je uspelo da rekonstrui u razvoj herbrejskog jezika, pocev i od XIII veka pre na e ere. Naucnici su tako dobili izvanredno orude za lingvisticku analizu pojedinih biblijskih knjiga. To je naravno mukotrpan posao koji zahteva veliki napor i ogroman fond znanja. Taj posao nikako nije zavr en, a postignuti rezultati jo uvek su predmet novih naucnih rasprava. Izvesne osnovne tvrdnje ipak ne podle u nikakvoj sumnji. Utvrdeno je, pre svega, da je Stari zavet zbirka istori-jskih svedocanstava, narodnih legendi, zakona, ritualnih propisa i mitova koji vode poreklo iz razlicitih epoha i dru tvenih sredina. Tu zaostav tinu sakupili su i obradili dosta kasnije jevrejski kompilatori, uglavnom posle vavilonskog ropstva. Pod pritiskom Bfijs^e legende tih cinjenica, izgubilo se naravno mnogo ustaljenih tradicija, kao to je aksiom da su autori "Petoknji ja" Mojsije i Isus Nevin, da su proroci sami pisali svoja ucenja (s nekim izuzecima) da je David sastavio Psalme, a Solomon "Pesmu nad pesmama" i Poslovice. U Bibliji su tekstovni slojevi prekrivali jedan drugi ili su se toliko isprepletali da ce njihovo razgranicenje i naucno identi-fikovanje jo dugo biti predmet rada kriticara Biblije. Pored toga, problem su komplikovale dopune koje je iz razlicitih razloga dodavao dugi niz redaktora, kompilatora i prepisivaca. U tu oblast spadaju, pored ostalog i takozvani etiolo ki mitovi, tj. mitovi doterani ex post da bi se objasnili neki dogadaji ciji se pravi tok izgubio u pamcenju pokoljenja. Etiolo ki mitovi su, na primer, cudo prelaska Crvenog mora, cudo mane i cudo zaustavljanja voda Jordana. Istra ivanja su pokazala da se iza toga kriju sasvim prirodne pojave, koje su tek docnije, potiskivane tokom vremena, izrasle u natprirodne pojave. Kruna svih tih naucnih radova je, ipak, istorijska kritika Biblije. Potrudicemo se da u nekoliko recenica objasnimo na cemu se zasnivaju njeni radovi i zasluge. Do pocetka XIX veka na e znanje o drevnim kulturama Bliskog istoka bilo je veoma oskudno i u vecini slucajeva dosta maglovito. Jedini izvodi koje smo imali bile su nejasne bele ke u Bibliji i price grckih istoricara Herodota, Ksenofona, Ktesije i Diodora, pri cemu poslednjoj dvojici ne treba verovati. Imena naroda kao to su Vavilonci, Asirci, Egipcani i Persijanci malo su nam govorila, a teritorije njihovih dr ava predstavljale su na mapi bele mrlje. Zato nije cudno, to je Biblija, istrgnuta iz istori-jskog konteksta, postala polje

najfantasticnijih tumacenja. Nije postojala nikakva mogucnost potvrde ta je u njoj legenda a ta istorijska istina. Magle neznanja pocele su da se di u tek pocetkom epohe velikih arheolo kih otkrica polovinom pro loga veka. Ispod pustinjskog peska izvadeni su na povr inu divni istorijski spomenici zaboravljenih kultura: hramovi i grobnice faraona kao i ru evine hramova kraljevskih dvoraca u Horsabadu, Hatu i, Ninivi, Vavilonu, Uru, Ugaritu, Mari i mnogim drugim drevnim gradovima Mesopotamije i Sirije. U arheolo kim nalazi tima pronadena je ogromna kolicina pisanih dokumenata, doslovno citave biblioteke i arhive. Tako se u ru evinama dvorca asirskog 10 Zerwn "Kosufovsfe cara Asurbanipala u Ninivi sacuvalo cak dvadeset pet hiljada glinenih plocica s tekstovima pisanih klinastim pismom. Ono sadr i diplomatsku prepisku, ugovore, molitve, spomenike knji evnosti i religiozne mitove proteklih vekova, pored ostalog i ep o Gilga-me u u kome se nalazi prica o potopu. Godine 901. u Suzi je pronaden kodeks zakona vavilonskog cara Hamurabija (1750-1890. godine pre nove ere). Kako se pokazalo, taj kodeks bio je izvor nekih pravnih propisa Petoknji ja. Kada je Francuz ampolion (1790-1832.) de ifrovao egipatske hijeroglife, a Nemac Grotefend (1775-1853.) prodro u tajne klinastog pisma, pocelo je odgonetanje tih dokumenata. Taj posao nikako nije zavr en, ali vec danas stoje pred nama u punom svetlu malo poznati ili potajno zaboravljeni narodi staroga sveta: Sumeri, Vavilonci, Asirci, Haldejci, Fenicani, Filistejci, Hetiti, Mitani, Persijanci, Aramejci i Egipcani. Znamo vec dosta o njihovoj kulturi, religiji i obicajima, a istoriju mnogih od tih naroda danas znamo tako detaljno da su na tu temu vec napisane op irne knjige. Polovinom pro log veka zapoceta su arheolo ka ispitivanja i u Palestini. Otkopana je vecina gradova cija smo imena znali iskljucivo iz Biblije. U njihovim ru evinama nadena je potvrcm niza biblijskih svedocanstava, pored ostalog i nepobitni dokazi osvajacke kampanje Isusa Navina, ostaci gradevinarstva iz vremena Saula, Davida i Solomona kao i pusto enja izazvana najezdama Aramejaca, Asiraca i Haldejaca. S druge strane, egipatski, asirski, haldejski i persijski natpisi i dokumenti omogucili su nam da utvrdimo da u Bibliji nije sve legenda i fantazija i da su tu neke istorijske istinite cinjenice. Jevrejski narod, slicno svakom drugom narodu, nije mogao da ivi u potpunoj kulturnoj i obicajnoj izolaciji, pogotovo to je to bio mlad nanrod u odnosu na stare, bogate i zrele civilizacije koje su ga okru ivale. Istorijska kritika bavi se otkrivanjem tih veza i u tom pogledu mo e da pripi e sebi neke nesumnjive uspehe. Pre svega, metodom korelacije uspela je da delimicno rekonstrui e hronologiju biblijske istorije, dopuni ili utvrdi neke epizode koje Biblija ili precutkuje ili opisuje lakonski ili jednostrano i da osvetli politicke motive mnogih dogadaja koje nismo razumeli. Jednom recju - da dosta naivno ispricanoj biblijskoj istoriji da neki pragmaticni red uzroka i posledica. Za nas je bilo va nije da utvrdimo tesnu povezanost 11 obicaja, zakonodavstva i religije. Tim pitanjima posvecujem u knjizi dosta prostora. Dovoljno je tu istaci kao primer da su se zakoni Mojsijevih "Deset bo jih zapovesti" obrazovali pod utica-jem mesopotamskog zakonodavstva, da su prica o nastanku sveta, potopu i niz drugih prica pozajmljene iz vavilonske mitologije, da su cak i cela eshatologija proroka, kao stra ni sud, nagrada i kazna posle smrti, nebo i pakao, andeli i sotone, stranog porekla. Jednom recju -sve na e religijske koncepcije i zakoni vere stariji su desetak stoleca od Biblije koja nam ih je prenela. Pod uticajem svih tih otkrica poceli smo na Bibliju da gledamo drugim ocima i na na e iznenadenje shvatili smo da je ona jedno od najvecih remek-dela svetske

knji evnosti, delo izuzetnog realizma u kome kulja i kljuca autenticni ivot. Jednostavno, te ko je poverovati da je taj bogati kaleidoskop prica punih plasticnosti, ivota i kolorita kao i ljudi od krvi i mesa - mogao da nastane u tako dalekoj pro losti i da se odr ao do na ih dana. U toj zbirci prica, bajki, poema, poezije i nadahnutih prorocanstava, nadareni narod pokazao je svoju ivotnu mudrost, pronikao u najintimnije dubine ljudske prirode i hrabro postavio pitanje o smislu ivota. Tema Biblije je vi evekovna istorija jevrejskih plemena, tokom vremena ulep ana raznim neobicnim pricama i legendama. Sadr aj Biblije je tako bogat, koliko je bogat i sam ivot. Idilicne scene idu uporedo s krvavim ratovima, ekscesima, scenama raskala nosti i razvrata, kao i epizodama koje potresaju svojom tragikom. A kakvo je tu bogatstvo u galeriji licnosti koje se pojavljuju! Dovoljno je u jednom dahu navesti Samsona, cara Saula koji se razdire u osamljenosti, poluludilu i porazu ili pre-finjenog, mnogo snala ljivijeg Solomona, koji je na trgovini konjima i proizvodnji bakra stekao veliki imetak. Vrhunac tih dogadaja je kolektivna tragedija jevrejskog naroda, oteranog u vavilonsko ropstvo. Ali kao u dobro napisanoj tragediji, na kraju dolazi katarza, oci cenje i rehabilitacija. Izgnanicima nije bilo ba toliko lo e u Vaviloniji, a ipak umirali su od ce nje za svojom zemljom. Sedeci pored Eufrata, pevu ili su svoje pokajnicke pesme i nisu gubili nadu da ce im svanuti sloboda. Kada im je persijski car dozvolio povratak, pateci i li su 12 Zenm %j kroz pustinju i neprohodne planine da na ru evinama opusto enog i osiroma enog Jerusalima grade novi ivot. Pod utica-jem patnji i iskustva neki proroci su u nadahnutim vizijama propovedali sopstvenu etiku, socijalnu pravdu i vi i stupanj monoteizma, oslonjenog na veru i da svima vlada samo jedan Bog. U pohodu jevrejskog naroda ka vi im oblicima ivota upravo vidim ranije pomenutu razvojnu liniju koja cini su tinu istori-je ljudskoga roda. Eto, tako mi je izgledala Biblija kada sam pristupao pisanju ove knjige. Te koca je bila u tome to sam imao posla s dvojno cu materijala: s tekstom Biblije i ogromnim naucnim podacima koji su cela poglavlja jevrejske istorije ili njene detalje predstavljali u zadivljujucem svetlu. Trebalo je ta dva elementa spojiti u knjizi koja je trebalo da se razlikuju od naucnih ili cak i od naucnopopularni h rasprava. Radilo se o tome da se citaoci upoznaju sa sadr ajem Biblije i da je citaju tako kako je danas tumaci nauka. Zato sam knjizi dao dvokolosecnu kompoziciju: posebno sadr aj Biblije, a posebno komentar. Tako je nastala ta cudna i pomalo rizicna forma koja se, nadam se, nece pokazati previ e nepodesna za citanje. Parafrazirajuci biblijski tekst trudio sam se da ga predstavim na to komunikativniji nacin, kako bi ga dana nji citalac mogao citati bez napora i usresrediti pa nju na samu sadr ajnu vrednost. .... toga sam se oslonio na osavremenjeni prevod Vujka koji je tako odu evljavao Mickjevica, Slovockog i Sjenkjevica, a koji sadr i mnoge nepreciznosti kao i puno izraza i jezickih obrta koji su promenili znacenje ili su postali nerazumljivi. Moja prica sacuvala je ponegde tu laku poetiku arhai-zma koji stvara eljenu klimu drevnosti. Op te uzev, trudio sam se da se doslovno dr im dvo-kolosecne kompozicije knjige. Ali u slucajevima kada je pricu bilo moguce dopuniti, naslikati ili o iveti podacima dobijenim zahvaljujuci arheolo kim otkricima, nisam se ustezao da to ucinim. To se, na primer, odnosi na grad Ur i cinjenice koje pricu o Avramu cine plasticnom i ivom. Ostali problemi s kojima sam se borio bili su psiholo ki motivi nastali na temelju mnogih dogadaja. Biblija je u tom pogledu uglavnom umerena, mada je cesto u toj meri nejasna da nagoni na razmi ljanje. Za to su Leviti podigli bunu protiv Moj

.

Uzbra. l tada Adam rece: "Sada eto kost mojih kosti. Jehova je dozvolio Adamu da mo e jesti voce sa svih drveta osim s "drveta od znanja dobra i zla". jer ce im se otvoriti oci i tako ce kao i Bog da spoznaju dobro i zlo. a nad njom lebdeo duh bo ji. Svuda se rasprostirala samo voda. Tada im pade zaslon sa ociju i vide e da su nagi. mirisna smola i dragi kamen oniks. ali ipak se osecao usamljenim. poznat kao rajski vrt. Na to ena odgovori: "Da ne bismo umrli". Trecoj je ime bilo Hidekel i tekla je istocno od Asirije. Adam se sa enom sakri medu drvece. Ako sam se odva io da na neka od njih odgovorim. zabranjeno voce. Bog Jehova je video. Petoga dana dade ivot morskim nemanima i svim ostalim ivim bicima to se krecu u vodi. lepo za oko i korisno za jelo "i drvo od ivota usred vrta i drvo od znanja dobra i zla". Iz raja je tekla velika reka natapajuci biljke. i telo mojeg tela. l Bog rece: neka bude svetlost! Videci da je svetlost dobra. da nije dobro da covek bude sam i doveo mu je u raj sve ivotinje koje ive na zemlji i ptice koje lete vazdu-hom. odgovore sam poku ao da nadem ili na temelju istorijskih podataka ili u logicnom zakljucku koji spontano proistice iz okolnosti koje prate dati dogadaj. stavio u njega Adama ( to znaci: coveka). da vlada zemljom i svim to ivi i raste na zemlji. A on odgovori: "Cuh glas tvoj u . jer je uzeta od covjeka. Sedmoga dana odmori se Bog od svih dela svojih. estoga dana stvori stoku..ija. za to se prvosve tenik Aron odrekao Jehove i ustanovio kult zlatnog teleta? Takvih intrigirajucih pitanja u Bibliji ima mno tvo. Na nebeski svod smesti bezbroj zvezda. Tako nastado e sunce i mesec da odvoje dan od noci i da oznacavaju godi nja doba.tvrdila je lukava zmija i uveravala da Bog ne dozvoljara da jedu plodove sa tog drveta. Bi ih sramota. gde se nalazi najfinije zlato. pa nakida e smokvino li ce da zaklone tela. pticama i svim drugim bicima. i bice dvoje jedno telo.pre na e ere STVARANJE SVETA. a kopna zemljom. U plodnoj ravnici na istoku Bog Jehova stvorio je vrt. SIRIJA PALESTINA. Druga se zvala Geon i tekla oko zemlje Huske. ali se nisu stideli. da njime upravlja i da se o njemu stara. Na mestu gde je izlazila iz raja granala se na cetiri glavne reke sveta. izvadi mu jedno rebro i stvori od njega enu. Na samom kraju nacini coveka "po oblicju svojemu". Tada Gospod pusti na Adama tvrd san. blagoslovi taj dan i ucini ga praznikom za vecna vremena. odvoji je od tame i nazva dan. ADAM l EVA U RAJU. okusi ga. Sutradan stvori nebeski svod koji razdvoji vodu na dva dela: na onaj na zemlji i na onaj koji kao oblaci i ki e lebdi na nebu. l blagoslovi ih govoreci: rastite i mno ite se i punite vodu i vazduh. Zatim naredi da zemlja obraste mnogim vrstama biljaka koje daju seme i drvece koje rada plod. OD STVARANJA SVETA DO VAVILONSKE KULE MESOPOTAMIJA. ena izbliza pogleda "drvo od znanja doba i zla" i vide njegovu lepotu i plodove to daju mudrost." Oboje su bili nagi. za to su mu otkazali poslu nost njegova braca i sestre. U pocetku Bog stvori nebo i zemlju. Medu ivotinjama koje je Bog stvorio najlukavija je bila zmija i ona jednom upita enu za to im je Bog zabranio da jedu plodove s "drveta od znanja dobra i zla". i pticama to lete nad zemljom. Za to ce ostaviti covek oca svojega i mater svoju. A Gospod viknu Adama: "Gde si?". Trecega dana sakupi vodu ispod neba na jedno mesto i ukaza se suvo kopno. vodozemce i sve druge vrste ivotinja to hodaju zemljom. dane i godine. Cetvrtoga dana stvori dva nebeska tela koja svetle na svodu: vece koje svetli danju i manje da osvetli noc. . a potom nagovori i mu a na to. jer nije imao druga sebi ravnim. Adam je dao imena sisarima. i prilepice se k eni svojoj. l vodenu masu nazva morem. Raslo je tamo svakojako drvece. Neka joj bude ime covjecica. "Sigurno necete umreti" . dakle. a tamu noc. cije plodove mu je zabranio da jede pod pretnjom smrti. Jedna se zvala Fison i tekla oko zemlje Evilske. Kad Bog prolazi e rajem. pusta i utonula u vecnu tamu. EGIPAT oko 2000. a cetvrtoj Eufrat. Zemlja je bila bezoblicna.g.

ubijali se u neprestanim ratovima i medusobno pljackali. Avelj je bio pastir. ve tog majstora u obradi bakra i gvozda. Cim vide da je kovceg gotov. Na vratima raja postavi ogromnog krilatog heruvima sa ognjenim macem. Adam je iveo 930 godina. takode. Na to Bog upita: "Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog drveta to sam ti zabranio da jede s njega?". iveo je 969 godina. stekao milost u ocima Gospoda. jer si prah i u prah ce se vratiti. kako bi stao na put gresima. te se sakriti". Hama i Jafeta koji. pak. Sa Adom je imao sina Jovila. Uz pomoc sinova Noje je_ zavr io kovceg." Adam dade svojoj eni ime Eva. Tada ga Gospod upita: " to se srdi ? to li ti se lice promeni? Nece li biti mio. Ipak nije hteo da se njegovo delo pretvori u prah i pepeo i da od njega ni ta ne ostane." Krijuci se pred Gospodom. Zar sam ja cuvar brata svojega?" Tada Bog u velikom gnevu rece: " ta ucini? Glas krvi brata tvojega vice sa zemlje k menL. Trnje i korov ce ti radati. Druga ena. Ljudi su dizali ruke jedan na drugog.. da bi se iznova . gmizavaca i ptica.Bice potukac i begunac na zemlji. a od njih je nastalo brojno potomstvo.Adam je svu krivicu svalio na enu. Eva mu je izrodila sinove i kceri. nisu skrenuli s puta cestitosti. Unuk mu je bio Noje koji je imao tri sina: Sima. Gospod se pokajao zbog svoga dela i iskreno patio zbog zlocina ljudskog roda. a u tom mete u nije obracana pa nja na upozoravajuci glas Stvoritelja. samo je Noje. Kad Bog vide zlocin ponovo se oglasi i upita Kaina: "Gde ti je brat Avelj? A on odgovori: "Ne znam. Sela. POTOP. Jednoga dana Kain je Bogu prineo na rtvu plodove zemaljske. Kain se zbog toga neizmerno rasrdio i smrknuo. Njegov brat Juval bio je za titnik muzicara koji su svirali na citri i flauti. istocno od Edena. dok Kainovu rtvu nije ni pogledom udostojio. imao je tri tavanice. Na kraju se obrati Adamu: ".vrtu. dokle se ne vrati u zemlju od koje si uzet. Od gre nika. Ali ljudski rod bio je igosan praroditeljskim gre 20 Zerwn 3(psidJovsl(i horn. prokle je i kazni da za vecna vremena puzi. druga generacija ljudi i ivotinja biti poslu nija i urediti bolji i srecniji svet. Enohov praunuk bio je Lameh koji je imao dve ene. i ljude i ivotinje. za titnika nomada i pastira.. Bog objavi da ce na zemlju pustiti potop. KAIN l AVELJ." Kain nije poslu ao opomenu. jer ne htede dopustiti da jedu voce s "drveta od ivota" i tako steknu besmrtnost. Kain je oti ao u izgnanstvo i naselio se u zemlji Naidskoj. u njegovom srcu ugnezdili su se zloba i nemoral. jede zemlju i bude u neprestanom ratu sa covekom. pa se popla ih. Potomstvo Adama i Eve postepeno je naseljavalo zemlju. Gospod je s ljubavlju primio darove Avelja. Tamo se o enio Evom i sa njom imao sina Enoha. jer sam go. eni. kad dobro cini ? A kad ne cini dobro. On je imao tri sina: Sima. dok mu je Avelj podario prvorodeno jagnje svoga stada. Odlucio je da spase samo Noja i njegova tri sina sa enama i po jedan par svih cetvorono aca. Razjaren zavi cu namamio je Avelja u polje i podmuklo ga ubio. jer je trebalo da bude majka svih ljudi na zemlji. a samo jedan prozor i jedna vrata. Resio je da uni ti sve to ivi na zemlji. Na bo ju preporuku Noje je sagradio kovceg od drveta. irok pedeset i visok trideset lakata. Zemlja je bila puna nasilja i zlocina. A Gospod nacini gre nom paru odecu od ivotinjske ko e da pokrije njihovu nagost i izgna ih iz raja.. a otvore je zalio smolom. covek smeran. Kovceg je bio dugacak trista. a ti ce jesti zelje poljsko. stici ce ga sedmostruka kazna. rece da ce u mukama radati decu i od 19 sada biti pod vla cu mu a. a ona je za sve okrivila zmiju koja ju je zavela i nagovorila da pojede zabranjeno voce. a Kain ratar. a ko tebe ubije. Hama i Jafeta. zemlja da je prokleta s tebe: s mukom ce se od nje hraniti do svojega veka. Metuzalem. Sa znojem lica svojega je ce hleb. greh je na vratima. Adam i Eva imali su dva sina: starijeg Kaina i mladeg Avelja. Jedan od potomaka. iako mu je tada bilo vec est stotina godina. Nadao se da ce nova. Covek je te kim znojem dolazio do hleba nasu nog. Gospod se razgnevi na zmiju. rodila je Tovela.

.

Postali su gordi pa su resili da podignu kulu koja svojim vrhom dose e samo nebo. Noje je sacekao jo cetrnaest dana. Kula je sve vi e rasla. Jednom je malo vi e popio. ivotinje i ptice.. Posle sedam dana ponovo je pustio golubicu koja se predvece vratila sa maslinovom grancicom u kljunu. Vavilonci. Jevreji su. Ali Sem i Jafet pokazali su vi e po tovanja prema ocu i. to je na-gove tavalo da su se na zemlji pojavila suva mesta. ljudi. Umesto kamena koristili su opeku koju su spajali glinom. nagomilao hranu i zatvorio se s porodicom. pre nego to se doselila u Hanan. Zemlja je bila neizmerno plodna. Jo u trecem milenijumu pre na e ere podizali su divne gradove. otac Hananaca... cak i najvi e planine. RAJU. Hetiti i Aramejci. Zatim je pustio golubicu. i smejuci se. Ljudi su u pocetku govorili jednim jezikom. ali je voda opadala veoma sporo i jo sto pedeset dana nije moglo da se vidi ni parce kopna. a Hamovi potomci su africki narodi Hamiti. okrenuli su se i pokrili ga ogrtacem. Asirci. a onda je kroz prozor pustio gavrana da se uveri da li ce naci suvo kopno. Noje je sacekao jo sledecih sedam dana i tada je treci put pustio golubicu. . redom osnivali svoje dr ave u Mesopotamiji i Siriji. Sedmog meseca kovceg se zaustavio na vrhu planine Ararat u Armeniji. dok se Gospod nije zabrinuo i odlucio da je vidi. Ki a je najzad prestala da pada. Pravi tvorci te velike kulture bili su Su-meri. tako se rasrdio da ga je prokleo i predskazao da ce njegovi potomci postati robovi potomstva Sima i Jafeta. Nakon sedam dana srucila se strahovitaltki a. bili su uni teni. ostavljajuci nagomilanu gradu i oruda kojima su se slu ili. VAVILONSKA KULA. Noje je posle potopa iveo jo 350 godina. pa im je pome ao jezike da ne bi mogli da se medu sobom sporazumevaju. A grad u kome se uzdizala kula i gde su izme ani jezici nazvan je Vavilon. Noje je ponovo poceo da obraduje zemlju i gaji stoku. Medu graditeljima je nastao takav mete da su morali da odustanu od dalje gradnje i raspr ili su se na sve strane sveta. pa su iveli sve bolje. POTOPU l VAVILONSKOJ KULI Iz Biblije doznajemo da je prvobitna domovina Jevreja bila Mesopotamija.. dakle. da ne bi videli njegovu nagost. Noje je u kovceg ubacio ivotinje. Noje je iza ao iz kovcega i sagradio rtvenik Gospodu. koji su kasnije. a kao znak vecnog zaveta izmedu njega i svih ivih bica na zemlji. Jafet je praotac severnih naroda. Sve ivo. jer se zemlja vec potpuno 21 osu ila. pripadali velikoj grupi naroda koja je u basenu Eufrata i Tigra stvorila jednu od najbogatijih kultura u istoriji covecanstva. Avramova porodica. ivela je u Uru. Akadi. od Sima poticu Semiti. ali i ona se vratila ne na av i mesto na koje bi se spustila. Voda je sve vi e rasla. dok najzad nije potopila celu zemlju. Ali ptica se brzo vratila. Gospod je odlucio da vi e nikada nece kazniti covecanstvo potopom. bili su ucenici . preneo braci ta je video. razvili zanatstvo i stvorili sjajne spomenike umetnosti i knji evnosti. postavio je na nebu luk svetlosti sedmobojne duge. Kada se Noje probudio i cuo kako se poneo Ham. Zasadio je vinograd i naucio da pravi vino.mno ili. Jedan od Hamovih potomaka bio je Nevrod. dakle u trenutku smrti imao je 950 godina. Samo Nojev kovceg sa njegovom porodicom i ivotinjama dizao se iznad povr ine vodenog beskraja. a desetog meseca izronili su iz vode vrhovi planina. koja se ovog puta nije vratila. navodnjavali zemlju razgranatom mre om kanala. dana nju Palestinu. 22 Zerwn y(osu NEOBICNA OTKRICA O STVARANJU SVETA. Razgnevila ga je ljudska na-dmenost. kome je u znak zahvalnosti prineo rtvu paljenicu. U takvom stanju zatekao ga je Ham.. u o a-mucenosti je skinuo sa sebe odecu i tako nag zaspao u atoru. drevnoj prestoni-ci Sumera. koja je padala cetrdeset dana i cetrdeset noci. od kojih su primili veliko kulturno naslede. koji se pred Gospodom proslavio kao veliki lovac. Od njegovih sinova nastale su tri velike grane ljudskog roda na zemlji. Oni su naseljavali ravnicu u zemlji Senarskoj u slivu Tigra i Eufrata.

ugovore. sve tenici nisu uvek bili dosledni. U svojoj kompilaciji slu ili su se pradavnim narodnim predanjima. veoma skraceno. Njihov smisao nije se mogao protumaciti vekovima. izgleda ovako: U pocetku je postojala samo voda i vladao je haos. koje su vec procitane. koji su po povratku iz vavilonskog ropstva. prenosili su usmeno s pokoljenja na pokoljenje i tokom vekova su ih u tolikoj meri preinacili.u vecoj ili manjoj meri . diplomatsku prepisku. Price koje su prenosila pokoljenja. Savremeno shvatanje o istorijskoj istini bilo im je strano. zajednicki deluju u stvaranju novih. Poznati arheolog D ord Smit procitao je na tablicama sa klinastim pismom ceo vavilonski spev o stvaranju sveta. bacila su snop svetlosti na 24 Zerwn 9(psidbvs%i te nekada nerazumljive pojedinosti i iznela na videlo njihovo drevno poreklo. vekovima smatrana originalnom tvorevinom Jevreja i knjigom objavljenom. svojim korenima se e u mesopotamsku tradiciju i da su mnogi detalji i price . poznat pod nazivom Enuma eli . a u carskim palatama nadene hiljade tablica ispisanih klinastim pismom. cesto vijugavim putevima. Akada. u tom svom radu na pre-pravkama. koji naizgled nema niceg zajednickog s biblijskom pricom. Na srecu naucnih istra ivaca. iz nje su preneli u Hanan predstave. slu ile su im samo za to da doka u da je Jehova jo od Avramovih vremena upravljao sudbinom svog izabranog naroda.tenicki krugovi. zrelijih kultura. cak nejasne podatke. U biblijskim tekstovima prevideli su mnoge pojedinosti koje otkrivaju tesnu povezanost s mesopotamskom kulturom. prenose na mlade kulture. ali su ih bez skrupula preradivali za svoje unapred odredene religiozne svrhe. Njeni koreni le e u mesopotamskoj kulturi. price i predstave. da najdragoce-nije plodove svog dostignuca. da se jedino pomocu mesopotamskih izvora njihovo poreklo mo e prepoznati. dakle u periodu od VI do IV veka pre na e ere. Biblijska prica o nastanku sveta mo e da poslu i kao primer kako su sve tenici prepravljali stare mesopotamske mitove. mitove i religiozne spevove medu kojima se nalazi najstariji ep covecanstva.pozajmljene iz bogate riznice sumerskih mitova i legendi. Mitove. koje su poneli odande. U tom istorijskom kontinuitetu Jevreji nisu predstavljali niti su mogli da predstavljaju izdvojenu grupu. cvetaju i propadaju. Smatrali smo donedavna da evropska kultura sve duguje Grckoj. De ifrovanje tekstova pokazalo je da Biblija. Otkopane su mocne metropole. Iz tog strahovitog haosa nastali su prvi bogovi. Tek arheolo ka iskopavanja irih razmera izvr ena u Mesopotamiji.Despotovine XIX veka o kulturi tih naroda imali smo veoma oskudne. Znamo da kulture i civilizacije ne umiru bez potomstva. o sumerskom narodnom junaku Gilgame u. Vavilon i Niniva. ali njihova iskustva ive i obogacuju se u narednim pokoljenjima. ali najnovija istra ivanja pokazala su da smo u mnogim pogledima jo uvek naslednici onoga to je pre pet hiljada godina stvorio genije sumerskog naroda. Asiraca i Vavilonaca. Kulture i narodi. Ti dokumenti sadr e istorijske hronike. u svom vecnom proticanju. Jasne tragove tih dalekih uticaja nalazimo danas u biblijskim tekstovima. Posle mnogih vekova neki bogovi odlucili su da zavedu . U svetlu dana njeg istorij23 skog znanja smatrali bismo neobicnim da je drugacije. Zatiranju tih drevnih srodnosti najvi e su doprineli sve. Tek velika arheolo ka otkrica koja su nam omogucila da rekonstrui emo zaboravljene kulture Sumera. kao to su Ur. Naseliv i se u Hananu. otkrila su nam njihovu velicinu i bogatstvo. Otkrivanje tih zavisnosti i pozajmica ipak nije tako jednostavno. Sadr aj tog mitolo kog epa. Jevreji su se postepeno udaljavali od mesopotamskog uticaja. obicaje i religiozne mitove koji su tokom milenija nastali pored Eufrata i Tigra. U tome nema niceg cudnog. redigovali tekst Starog zaveta i preneli ga nam u obliku u kakvom ga imamo danas.

Pricard potrudio se da detaljno uporedi oba teksta i u njima je otkrio mno tvo zapanjujucih analogija. Minuli su veko-vi i hegemoniju nad medurecjem Tigra i Eufrata zadobili su Asirsci. a tada je pocast najvi eg bo anstva u dr avi stekao A ur. odlucila je da osveti smrt mu a. a upravo tako vavilonski mit oznacava pobunjene bogove. Asirski pisari izbrisali su na tablicama ime Marduka. u kome se govori o ivo-tvornom duhu bo jem koji se di e nad vodom. Nema razloga za sumnju da je biblijski duh bo ji koji se di e nad vodom odjek ovog ugaritskog mita. u jednom od psalama kao i Knjizi proroka Isaije. U Knjizi proroka Isaije (27. Nalazimo se u srecnoj situaciji to mo emo da sledimo put kojim se kroz istoriju prenosio mesopotamski mit o borbi bogova sa cudovi tem. Kad je Mesopotamiju pokorio akads ki car Hamurabi. Na uobrazilju obicnih ljudi izgleda da su vi e delovali dramaticni mitovi o herojskim borbama bogova sa d inovskim cudovi tem haosa. Dugo vremena istra ivaci su lupali glavu nad drugim stihom prvog poglavlja Knjige Postanja. a na njegovo mesto ispisali ime svog plemenskog boga A ura. U kosmogonicnom mitu naucnici su nai li na tekst prema kome je Bog sedeo na vodi kao ptica na jajima i iz haosa izlegao ivot." Zmaj se javlja i pod imenom Ra-hab. predstavljena u vidu a daje. primetili tragove davna njih politeistickih shvatanja u biblijskim tekstovima. ponekad i fantasticne nacine. Pada u oci. U estom poglavlju iste knjige (stih 2). Taj stih je tumacen na razlicite. zbog nepa nje judejskih redaktora. po to su stvarno bili sinovi boga Abzua i boginje Tijamat. U tekstovima Staroga zaveta sacuvali su se jasni tragovi tih narodnih verovanja. krivuljastu zmiju.. To je izazvalo gnev boga Abzua i njegove ene Tijamat. neuporedivo plemenitiju verziju.5): ". Tada su bogovi reda. A ipak postoje izvesne indicije po kojima se vidi da je ona na nel4 nacin morala predstavljati sirovu gradu za jevrej-sku. pre svega. uradili nepa ljivo i na nekim mestima teksta prevideli Mardukovo ime. Americki arheolog D ejms J. U vreme Sumera. J U vezi s biblijskom pricom o stvaranju sveta treba na kraju. ljudi su nazvani "sinovima Bo jim". a njeno ogromno telo rasekli na dva dela. neizmer-no primitivna kosmogonija mo e da ima zajednicko sa uzvi enom.red na svetu. tu bismo. Biblijska prica o stvaranju sveta zacelo je nastala u miru sve tenickog rada i kao intelektualna koncepcija teologa nije stekla popularnost u irokim masama jevrejskog naroda. sve dok u ru evinama fenickog grada Ugarita (u blizini dana njeg Ras amra u Siriji) nisu nadene tablice s klinastim pismom koje sadr e zbirku mitolo kih poema. i ubice zmaja koji je u moru. medutim. Tijamat. Buntovnici su se ujedinili pod vodstvom mudrog boga Ea i ubili Abzua. Sukob Jehove sa Rahabom pominje se i u Knjizi o Jovu. stvaranje coveka estoga dana. kao zanimljivost. Kada bi to stvarno bilo tako. ukrotitelj zmaja bio je Marduk. odvajanje vode od zemlje. Mit je potom dospeo u Palestinu i Jevreji su nalo ili Jehovi da se bori sa cudovi tem Levijatinom ili Rahabom. stra ne boginje haosa. u krvavom boju ubili Tijamat. Odmah nam se namece pitanje ta ta mracna. bog pobednik koji je savladao zmaja. monoteistickom pricom sve tenika koji su redigovali Stari zavet. bio je Enlil. pod vodstvom Marduka. odmaranje Boga u Bibliji kao i zajednicka gozba vavilonskih bogova sedmoga dana u tekstu Enuma eli .1) citamo doslovno sledece: "Tada ce Gospod pokarati macem svojim ljutim i velikim i jakim levijatana.. isti redosled dogadaja u oba teksta: nastanak neba i nebeskih tela. od kojih je jedan deo postao zemlja a drugi nebo. A Abuzovu krv su pome ali s glinom i od te smese postao je prvi covek. To su. da dodamo cinjenicu veoma karakteristicnu za ljude koji su u Starom zavetu . U ugaritskoj poemi bog Bal odnosi pobe-du nad sedmoglavim zmajem Levijatanom. pa cete tako kao bog znati ta je dobro a ta zlo" treba shvatiti u politeistickom smislu: " tako kao bogovi". Neki naucnici smatraju da tekst Knjige Postanja (3. Po mi ljenju pojedinuh naucnika mit je dospeo cak u hri canstvo u vidu legende o svetom Ðordu koji ubija a daju.

.

od kojih su dve Eufrat i Tigar. Godine 1654. mudrost. bez patnje i bolesti. U mitu o bogu Enkiju raj je predstavljen kao vrt pun vocaka u kome ljudi i ivotinje ive u najboljoj slozi. Nadbiskupa A era ipak je napao biskup Lajtfut. Ljude je od pamtiveka intrigiralo pitanje za to je Bog stvorio Evu na tako neobican nacin. ne eleci da covek postane besmrtan i njemu ravan. Na tom duborezu vidimo drvo sa zmijom. i okusi. Prema njegovom mi ljenju svet je nastao 23. U oba mita postoje upadljive slicnosti. covek posta kao jedan od nas (opet ostatak politeizma) znajuci to je dobro to li zlo. Kada je rec o raju. pre na e ere u 9 sati ujutru. Sumerski junak Gilgame oti ao je na rajsko ostrvo gde je iveo miljenik bogova UtNapi tim da od njega dobije biljku ivota. u svom ikonoborackom aru. Jevrejska plemena zamenila su Nin-ti Evom. u toj sumerskoj legendi verovatno treba tra iti obja njenje zbog cega su Jevreji vekovima. Taj datum je tokom citavog veka stavljan u naredna izdanja Biblije. On le i u zemlji Dilnum u Persiji. l u tome je upravo izvor nesporazuma. predstavljali Jehovu u vidu zmije. uni tavali te simbole igo uci ih kao znak idolopoklonstva. prebacujuci mu nepreciznost u proracunima. odnosno ena koja . U trecem poglavlju Knjige Postanja (stih 22) citamo sledece: "l rece Gospod Bog: eto. U sumerskom mitu bog Enki ima bolesno rebro. Jehova je prognao Adama i Evu ne samo zbog neposlu nosti. U ru evinama jednog mesopotamskog grada arheolozi su na li akadski pecat sa ugraviranom scenom koja verovatno predstavlja prototip price o Adamu i Evi. vec i u strahu da ne posegnu za vocem sa "drveta od ivota" i postanu besmrtni kao Bog. Prema tome. Tek su sve tenici. pre na e ere. Boginja koju su pozvali da izleci rebro boga Enkija zove se Nin-ti. a sa obe njegove strane po jednu figuru: mu karca sa rogovima i enu. 27 Uzgred receno. Nije na zadatak da ulazimo u najsitnije detalje. U Bibliji zmija nagovara Adama i Evu da okuse voce sa "drveta od znanja dobra i zla". te do veka ivi!" U izvesnoj meri je i razja njeno poreklo biblijske zmije-isku itelja. Naime. Ali nin-tt takode znaci i dati ivot. ali treba podvuci da i jedna i druga prica sadr e ideju o padu coveka. zbog cega su neki istra ivaci izrazili sumnju da taj pecat ima bilo ta zajednicko sa mitom o prvom coveku. pretvorio se u zmiju i izroniv i iz vode oteo je Gilgame u cudotvornu biljku. Setimo se da je u raju pored "drveta od znanja dobra i zla" raslo i "drvo od ivota" koje daje besmrtnost. on je takode plod sumerske ma te.videli alfu i omegu celokupnog ljudskog znanja. nadbiskup A er iz Irske izjavio je da posle ozbiljnog proucavanja Svetoga pisma proizlazi da je Bog stvorio svet godine 4004. odnosno ena od rebra. smatran je za jeretika. a u mesopotamskom mitu dvolicni savetodavac je bog Ea. Treba po teno priznati da su konture figura jako nejasne i zato ih je te ko razaznati. oktobra 4004. Biblijski raj nesumnjivo mo e da se smesti u Mesopotamiju. preovladuje gledi te da je zaista naden dokaz po kome je jo u Mesopotamiji postojao mit o Adamu i Evi. po to je Eva bila njihova legendarna pramajka covecanstva. Na sumerskom jeziku rec rebro glasi ft. od Avramovih vremena. ali sada da ne pru i ruke svoje i uzbere i s drveta od ivota. od rebra Adamovog. ubedljivije obja njenje scene. imao je dovoljno zemlje od koje je mogao da napravi i enu. jedan od bogova. Nin-ti mo e da znaci ena od rebra kao i ena koja daje ivot. a onaj ko bi u to izra avao sumnju. kao to je to uradio sa covekom. izjednacava coveka sa bogovima i obezbeduje mu besmrtnost. Tablice sa klinastim pismom otkopane u ru evinama Vavilona dale su nam upravo zapanjujuce obja njenje. Ispostavilo se da se cela stvar zasniva na veoma zabavnom nesporazumu. Kad se vracao preko reke. Po to ipak nisu uspeli da nadu drugo. tj. jer iz njega izviru cetiri reke. Obe virzije izra avaju misao da poznavanje dobra i zla.

podigla se bura protesta medu bogomoljcima viktorijanske Engleske. po njihom mi ljenju bila je samo slucajna podudarnost detalja. U narodnim predanjima zbog toga je nastala zbrka. Prerada mita u monoteistickom duhu potice nesumnjivo iz kasnijih vremena. On je crte oznacio kao jednu od pojava irece komunisticke propagande. Kada ih je objavio. Nisu mogli da se pomire s mi lju da je prica o Noju mit. U vreme kada su se vec naselili u Hananu i sami morali da se brane od napada ratobornih pustinjskih plemena. Naravno da postoje i razlike. u prauzoru mita postoji mno tvo bogova sa svim ljudskim slabostima. Sedamdesetih godina pro log veka ogromno uzbudenje izazvalo je otkrice koje se odnosi na biblijski potop. legenda je u izvesnom smislu postala anahro-nizam. to je izgledalo potpuno neverovatno. u njihovom predanju bio miljenik Jehove i nevina rtva zemljoradnika Kaina. To je jo jedan dokaz u kojoj meri Jevreji u svojim predanjima duguju narodima Mesopotamije. Na svoje zaprepa cenje. pastir. l Jevreji su u to vreme bili stocari i zato je Avelj. vreme trajanja potopa i moralna poruka potopa: ka njavanje covecanstva zbog grehova i spa avanje pravednog coveka. na nekim tablicama na ao je odlomke price o potopu. Ali D ord Smit nije odustajao. jednoga dana lb prihvatio de ifrovanja tablica sa klinastim pismom poslatim iz Ninive i slo enih u podrumu muzeja. *U vezi sa postankom Adama treba navesti neobicno zabavan dogadaj koji se pre nekoliko godina desio u Kongresu Sjedinjenih Americkih Dr ava. Jo od mesopotamskih vremena se pamtilo da Eva ima neceg zajednickog sa rebrom i zahvaljujuci tome nastala je cudnovata verzija da je ona stvorena od Adamovog rebra. tvorac sveta. osudio ljudski rod na stalan naporan rad. Medu nekim istra ivacima Biblije postoji mi ljenje da je ona i odraz sukoba koji su u drevna vremena izbijali izmedu nomadskih stocarskih naroda i stalno naseljenog stanovni tva koje se posvetilo zemljoradnji. njihov dobrodu ni tvorac. za koje je Biblija bila sveta knjiga. Treba uzgred naglasiti da je u istoriji razvitka covecanstva bilo upravo obrnuto: nomadska plemena bila su ta koja su napadala miroljubivo nastrojene zemljoradnike. U jednom trenutku cinilo mu se da sanja. O tome su svedocili takvi identicni detalji. vatrenog poklonika Biblije umirila je cinjenica da se u Vatikanu nalazi slika Mikelandela na kojoj je Adam takode prikazan s pupkom. patnje i bolesti. kao to je pu tanje na slobodu gavrana i golubice. Jevrejska plemena su nastojala da u toj legendi objasne sebi za to je Jehova. jer Adam. zapanjujuce slicne biblijskoj verziji. koga je Bog nacinio od zemlje nije imao majku i stoga nije mogao da ima pupak. Sumerski Noje zove se Ut-napi tim. Naime.u ogromnim ru evinama Ninive na ao je nedostajuce delove price koji su u potpunosti potvrdili njegovu tezu. Spor bi definitivno mogao da se resi samo pronala enjem tablica koje nedostaju. nai ao je na prvi spev u istoriji covecanstva koji opisuje dela i do ivljaje legendarnog sumer-skog junaka Gilgame a. planina na kojoj se zaustavio kovceg. Ali se ni drugo znacenje reci Nin-ti ( ena od rebra) nije nekako izbrisalo iz pamcenja Jevreja. ali se ipak odr ala kao dragocena zaostav tina od predaka nomada. U vladinoj bro uri Ljudske rase crtac je prikazao Adama s pupkom. jo dok su Jevreji vodili nomadski nacin ivota. legende 29 pozajmljen od Sumera. dok u Bibliji potopom ljudski rod ka njava Jehova. prikazan u svom velicanstvu svoje moci. Otputovao je u Mesopotamiju i . To je izazavalo interpelaciju kongresmena iz Severne Karoline Karla T.gle cuda . Ta pristrasnost u biblijskoj legendi je u svakom slucaju karakteristicna i svedoci o tome da je prica o Kainu i Avelju nastala u veoma davnim vremenima. Bogom nadahnu-ta.daje ivot. To to je Smit procitao. D ord Smit. Darhema.* Ali izgleda da je legenda o Kainu i Avelju iskljucivo tvorevina jevrejske ma te. a svoju konacnu . U burnoj diskusiji. Skromni radrA Britanskog muzeja u Londonu.

.

Pod slojem mulja debljine tri metra pojavili su se novi tragovi naseobine: cigle. Iskusni istoricar zna da su legende cesto poetizovana istorija i da mnogo puta sadr e neku istorijsku istinu. Kada su probili sledeci sloj. Postavljalo se pitanje da li je vavilonska piramida bila prauzor za Vavilonsku kulu iz Biblije. Da bi se nagomilalo tri metra mulja i blata. bez tragova ljudskog bitisanja. Na zasecenom vrhu obicno se nalazio mali hram posvecen lokalnom bogu. To pitanje je na neverovatan nacin resio veliki engleski arheolog Lionard Vuli. Ali Vuli je po svaku cenu eleo da utvrdi ta se krije ispod ogromnog groblja. Sastojale su se od cetvrtastih ili oblih blokova koji su se nastavljali jedan na drugi a prema vrhu su se su avali tako da je gradevina licila na ste-penastu piramidu. Namece se. zvanih zigurat. jer je na plocicama sa klinastim pismom bila i opisana i urezana. voda je na tom mestu morala da stoji veoma dugi vremenski period na visini od skoro osam metara. cak i posmrtni ostaci sahranjenih vladara. izmenili na svoj nacin i upravo tu verziju stavili u svete knjige Staroga zaveta . Dalje prekopavanje groblja donelo je nesvakida nje otkrice. radnici su nai li na recni mulj. Arheolozi su iz ru evina otkopali njene temelje i donje delove zidina. a kad se voda povukla do li su drugi ljudi i ponovo naselili Mesopotamiju. Da li su mo da vec doprli do prvobitnog terena iz doba kada u Mesopotamiji jo nije bilo ljudskih naselja? Pomocu proracuna metodom triangulac ije. Taj raspored slojeva mo e se objasniti samo ovako: neka poplava stravicnih razmera uni tila je nepoznatu nam ljudsku naseobinu zagonetne starosti. Imala je sedam spratova i bila devedeset metara visoka. nalazila se u ogromnoj i velelepnoj metropoli.religioznu i eticku produbljenost verovatno duguje redaktorima iz sve tenickih krugova. Na ogromnom smetli tu. Iz Mesopotamije u Hanan su ih preneli Jevreji. ali ipak lokalnog karaktera. l oblik i ornament grncarskih komadica potvrdivali su da te iskopine pripadaju sasvim drugoj kulturi od onih koje su le ale na sloju recnog mulja. Najcuvenija od tih piramida. jer je mulj le ao iznad okolnog terena i cinio je vidljivi bre uljak. Bila je to kataklizma takvih razmera kakva se u istoriji retko srece. pronalazac Ura. stvaraoci najstarije poznate civilizacije sveta. Izracunato je da bi pri takvom nivou vode bila poplavljena cela Mesopotamija. u kojima se nalazilo ogromno blago. Do hrama su vodile trokrake kamene stepenice. Ali za onda nje stanovni tvo oblast koju je zadesila katastrofa predstavljala je citav svet. pitanje da li je mo da prica o potopu odraz neke pradavne elementarne katastrofe koja se duboko urezala u secanje ljudskih pokoljenja. Vavilonu. na kome su se hiljadama godina talo ile naslage pod zidovima sumerske prestonice. pepeo sa ognji ta i komaZetwn di keramike. iskopao je jamu i na dubini od cetrnaest metara otkrio grobnice sumerskih kraljeva s pocetka treceg mi-lenijuma pre na e ere. a poplava je znacila op ti potop kojim su bogovi kaznili gre no covecanstvo. To su bili Sumeri. Ovde nije moguce da navedemo celokupnu njegovu . Znamo tacno kakav je bio arhitektonski izgled piramide. smece. Poznati francuski naucnik Andre Paro posvetio je toj zagonetki celu knjigu i na osnovu niza dokaza do ao do zakljucka da u to nema nikakve sumnje. arheolog je do ao do zakljucka da jo nije dosegao netaknuto tlo. dakle. Za vreme bogoslu enja u belo obuceni sve tenici koracali su po njima u svecanoj povorci uz pevanje hora i zvuke muzickih instrumenata. Price o katastrofi kru ile su vekovima od Sumera do Akada i Vavilona-ca. U svim gradovima pored Eufrata i Tigra uzdizale su se veoma visoke gradevine neobicnog oblika.

.

Grada koju su oni koristili -opeke i recna glina kojom su spajane.. rec koja slicno zvuci balal. Visoko nad gradskim krovovima dominirala je kupasta piramida na cijem se vrhu nalazio hram boga meseca Nanar Sina. Izmedu tesno zbijenih kuca vijugale su uske. doteranih sa raznih strana sveta. Jehova ba tamo pome ao jezike Nojevih potomaka? Treba najpre reci da naziv metropole Vavilon na vavilonskom jeziku znaci "bo ja vrata" (bab-ilu).!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! U Knjizi Postanja (11. Zbog glasovne slicnosti ovih reci Vavilon je lako mogao da postane simbol jezickog haosa na svetu. Avrama i Nahora. guste gomile su se razmicale sa izrazom smernog po tovanja. Slika piramide nije im se istina izbrisala iz secanja. Samo kada su se pojavljivali dostojanstveni sve tenici u beloj lanenoj odeci. a na hebrejskom. Prestonica drevnih Su-mera vec tada je bila stara preko hiljadu godina. u lepoj kuci sa brojnom poslugom i imao je robove. Kroz masu ljudi probijali su se karavani natovarenih magaraca i odredi kraljevskih telohranitelja. koja je bila nerotkinja. ljudi su Vavilonsku kulu gradili u "zemlji Senarskoj". ugledni gradanin cuvenog grada Ura Haldej-skog. Tara je iveo u izobilju. kako ga naziva Biblija. Po to nam Biblija ne daje nikakve informacije o tom gradu. pune vreve.. Tara je imao tri sina: Arana. AVRAM. Sem toga bavio se i trgovinom buduci da je odavno napustio nomadski ivot. svojom sestrom po ocu. a ta gorka uspomena na la je svoj odraz u prici o Vavilonskoj kuli. ali je dobila sasvim drugi smisao: bile su to lestve koje simbolizuju slogu coveka i Jehove. mi tu prazninu popunjavamo podacima koje nam pru aju arheologija i istorija.dosta slo enu i iscrpnu dokumentaciju. Najstariji Aran umro je prerano ostaviv i za sobom sina Lota. da im pome-temo jezik da ne razumeju jedan drugoga ta govore. na stotine ovaca. tacno odgovara gradi vavilonske piramide. dok su jo govorili jednim jezikom. Bio je to jedan od onih . ISAK l JAKOV ~S/-" SREDOZEMNO ei.. U svom secanju sacuvali su te ko vavilonsko ropstvo. Po biblijskoj prici. dakle. reminiscencija Vavilonske kule odrazice se jo jednom u viziji nebeskih lestava. Od vavilonskog doba tada je vec bilo proteklo mnogo vremena i jevrejska pokoljenja rodena u Hananu gotovo su potpuno zaboravila nepravde koje su njihovim precima naneli vavilonski kraljevi. po njima. Zadovoljimo se zato samo najva nijim dokazima. Kao to cemo videti kasnije. MORE J fol Tu Sifiem AVRAMOV PUT pravac puta 35 AVRAMOVA PORODICA IVI U URU. Vavilonski kraljevi izgradili su piramidu radom robova i ratnih zarobljenika. zlato i srebro i sinove koji su ga odmenjivali u poslovima i starali se o pastirima na pa njacima van grada. Avram se o enio Sarom. unuku Avramovom. Najstariji tip sumerskog pisma Vavilonska kula Rekonstrukcija na osnovu iskopina u Vavilonu.7) citamo sledece: ". Bio je." Za to su Jevreji Vavilonsku kulu smatrali simbolom ljudske oholosti i za to je. Ne mo emo da se cudimo ni tome to su Jevreji u Vavilonu i njegovoj piramidi videli otelotvorenje greha i arogancije prema Bogu. koje su se prisnile Jakovu." Na taj robovski rad bili su sigurno primorani i Jevreji. U VII veku pre na e ere vavilonski kralj Nabopolasar pristupio je restauraciji drevne kule i izmedu ostalog naredio da se ureze i sledeca recenica: "Ljude mnogih naroda primorah da rade na obnavljanju kule. oznacava postupak me anja. nekaldrmisane ulice. ba zato to je bio grad u kome se govorilo raznim jezicima. koju neki naucnici poistovecuju sa Sumerom.

.

U to vreme je okolina Ura izgledala kao pravi cvetajuci vrt. jer su Eufrat i Nar Balih . Kasnije se uverio da je bolje napustiti nomadski nacin ivota. Za to su prakticni trgovci prevaljivali stotine kilometara vi e umesto da se iz Ura spuste pravo na zapad u Hanan? Morali bi tada precicom da idu kroz u asnu. vec i u dalekom Egiptu. Sred mre e ve tackih kanala i kanalcica. presecao Hanan du obale Sredozemnog mora i stizao do granica Egipta. mleko i meso . Znao je da tamo ima vode u izobilju. tkanine od kostreti. Prvi putnici i posrednici u tgovini u davnim vremenima bili su nomadi. ubrajane u svetska cuda. Je-dnospratna kuca. Tara je upravo na taj nacin ste/ epende 37 kao imetak. koji su svoja stada gonili sa pa njaka na pa njak i u tim lutanjima zalazili veoma daleko. Tamo su se nalazile sobe. da je imala vocnjake. ipak. Pa. sa spoljne strane povezane galerijom koja se oslanjala na cetiri stuba. kupujuci robu na jednom mestu i unosno je preproda-juci na drugom. Dokle pogled se e. Tarina porodicna kuca nalazila se pod samim odbrambenim bedemima. naseliti se za stalno u Uru i posredovati izmedu prijateljskih. Izgledalo je da ce mu ivot proteci u miru i zadovoljstvu. Vremenom su otkrili da mogu uvecati zaradu. do dalekog gradica Harana. ali u to vreme covek jo nije bio pripitomio kamilu i tek u XII veku pre na e ere one su se pojavile kao tovarna ivotinja. Na sprat su vodile kamene stepenice. ulazilo se u svetio i cisto kaldrmisano dvori te. na dalekim granicama Arabije. gde su od davnina postojale faraonske piramide. maslac. videli su se 36 polunagi. svodio racune i trgovao. Bio je to veoma zaobilazan put. kuhinja. koji su dovodili ivotvornu vodu iz sporog toka Eufrata. Iza stepeni ta nalazio se toalet od terakote. izledala je rasko no. TARA ODLUCUJE DA SE SELI U HARAN. cesto i rodbinski vezanih nomadskih plemena i kupaca njihove robe. U tome im je na ruku i la cinjenica to su stalno bili na putu. U pocetku su razmenjivali svoje proizvode . kako je i dolikovalo slobodnom gradaninu Ura. a ljudi koji su iveli po selima i gradovima rado su koristili njihovo posredni tvo. izdavao naredenja. a ispod njegovog kamenog poda u glinenim kovcezima cuvani su ostaci umrlih clanova porodice. sagradena od opeke i okrecena. kod Harana je naglo skretao na jugozapad. dok se povorka sve tenika u sjajnim odorama kretala stepeni tem goredole uz zvonku jeku truba i pojanje hramskog hora. zauvek napusti rodni grad i krene u novo lutanje. gajevi urmi i bujne livade. Kroz mali trem. Haran se nalazio na jednom od naj ivljih trgovackih puteva staroga sveta. Pripitomili su je Beduini.zigurata. izmorenim od dugog puta. kupatilo i prostorija u kojoj su robinje na rvnju mlele ito. a za praznike odlazio pod piramidu i predano se molio agu meseca. Tara je svakako znao da je okolina Hanana neverovatno plodna. kupala su se u suncu polja pod jecmom i povrcem. U prizemlju je bio sanktuarijum sa malim kipom kucnog bo anstva. Pred kapijom i pod zidinama grada logorovali su putujuci trgovci i nomadi sa svojim stadima. Tara je upravljao imanjem. Od tih putujucih trgovaca i uzgajivaca stoke doznao je zanimljive stvari o gradicu Haranu i njegovoj okolini. bezvodnu Sirijsku pustinju. u tajanstvenoj zemlji koja je kasno stupila na istorijsku scenu. Eufratom su plovile barke pretovarene robom. maslinja-c'. da se odrekne udobnosti. Docekao je poodmakle godine i stekao lep imetak. obradiva polja i prostrane pa njake. prolazio pored samih gradova Kadi i Damask.ko u. Ujutru i uvece svakoga dana klanjao se kucnom bo anstvu. preplanuli seljaci i robovi kako posluju na poljima. jednoga dana je odlucio da zatvori velika vrata svoje kuce. loj. ki nica je mogla slobodno da se sliva u dvori te.za robu koju nisu sami proizvodili. a odatle je kanalom oticala na ulicu. Sa kosog krova iznad galerije. odmah iza ulazne kapije. gde je gost u malom bazenu mogao da opere noge i ruke. na pritoci Nar Balih. Taj put koji su utrli karavani i ao je od Persijskog zaliva uz Eufrat. Na to se moglo odva iti jedino s kamilama. ostava. koji je le ao u slivu gornjeg Eufrata. cuvenih ne samo u zemlji kraj Tigra i Eufrata.

.

Oko verskog reformatora okupila se grupica vernih i odanih ljudi. Satima je Avram lebdeo pogledom preko treperavih zvezda. Tako se u Haranu sakupila brojna kolonija izbeglica. l dalje su pomagali jedan drugom u vodenju gazdinstva i dalje je u porodici vladala uzorna sloga. lepotu i harmoniju. milostiv.inom. sunca. Cuvajuci poverena mu stada. meseca i zvezda mogao da bude samo jedan Bog. Tamo su zastajali na odmor trgovacki karavani i razmenjivali vrednu robu donetu iz Mesopota-mije i Egipta. S vremenom je tamo podignut divan hram i Haran je. NAHOR l AVRAM U NOVOJ DOMOVINI. ne zanemarujuci porodicnu tradiciju gajenja stoke. Tarinoj porodici u Haranu je dobro i lo. pune bla ene ti ine. njihov povratak jednostavnosti bitisanja praotaca iz doba nomadskog pastirskog ivota. rtvovanje ovnova na bre uljcima nekom nepoznatom. bli e odredenom bogu . a stanovnike terao na robovski rad. ali i u gnevu neumoljiv. Avram je cesto provodio noci uz vatru medu svojim pastirima. nevidljiv. pratio njihov put kroz prostranstvo slicno crnom baldahinu i sve vi e je shvatao ogromnost sveta.natapali zemlju i u tom pogledu nikada nisu izneverili ratare. Avram i Nahor pravedno su podelili njegov veliki imetak i porodica se razdvojila na dve grane. to je mo da bilo najva nije. Po predanju pokoljenja. Danonocno su tamo uborili potoci koji su odisali sve. Neposlu ne gradove ka njavao je ognjem i macem. ocrtavao se planinski lanac Antitavora. odmah posle Ura. Bila je to neizmerno plodna zemlja i podesna za vredne ljude.sve je to navuklo na njih prezir i osudu. U to vreme u Uru nije i lo dobro. dok mu jednog dana nije sinula misao da je tvorac svemira. bilo mu je tada dve-sta pedeset godina. a livade i planinske padine bile su prepune cveca svih boja. Haran je postao medunarodno trgovacko sredi te. okrenuli su leda Avramu kao otpadniku. okru ena zidom netrpeljivosti. sinovac U i najbli a posluga. pocela je da ivi svojim ivotom. Tara se tamo mogao i dalje baviti unosnom trgovinom. Sledbenicima novog bo anstava pri la je njegova ena Sara. Bilo mu je vec sedamdeset pet godina. nije preostalo ni ta drugo nego da se isele tamo gde nije dosezala ruka cara ugnjetaca. Mocni vavilonski car i veliki zakonodavac Hamurabi nastojao je da nametne pokorenim narodima jednu dr avnu religiju i u tom cilju uzdizao svog plemenskog boga Marduka iznad svih bogova Mesopotamije. Na zapadnoj strani. mocan. U njegovom srcu budila se nedoumica: vera u boga meseca krunila se sve vi e. pa je svom du om stremio nepoznatoj zemlji novih obecanja. mogao je do mile volje da se klanja svome bogu i da mu prinosi rtve paljenice na rtvenicima od poljskog kamenja. Gradic. Tara se i dalje bavio trgovinom. Tamo se osecao beskrajan dah nezavisnosti i slobode. njegovu velicanstvenost. Svoju novu misao Avram uop te nije krio i javno ju je irio po gradu. itelji Harana. sveprisutan. Bile su to noci prijatno hladne. pod nebom obasjanim suncem. Vatrenim pristalicama boga meseca. Od tog tre( egende nutka Avrama vi e ni ta nije vezivalo za grad u kome je do iveo toliko poni enja i zlostavljanja. puritanski moralni kodeks pripadnika sekte. Mala zajednica nove religije. a narocito ih je sabla njavalo to to je svojim bogohulnim ucenjem zaveo i mladog Lota. koje su navodile na razmi ljanje. za koju je on uvek bio dobrodu ni hranilac. ali i pored toga iznenada je osetio sna an nagon za nomadskim ivotom otaca na irokim prostranstvima. le ao je medu zelenim bre uljcima. Medu tim dalekim istovernicima Tara je imao mnogo poznanika. Ali do ao je dan kada se Tara rastao od ivota. postao drugo po znacaju sredi te kulta boga Sin. Osim toga. . Kod naroda Istoka narocito je jak porodicni instinkt i dok je Tara bio iv u kuci se ni ta nije promenilo. 38 TARA. pod crnim atorima od kostreti. okoreli obo avaoci boga Sin. prijatelja i bliskih rodaka. mogao je svoje ljude da uci cistoti obicaja i cuvati ih od svih isku enja gradskog ivota. a njima je pripadao i Tara. pun kupastih kucica koje su na suncu blje tale zaslepljujucom belinom. a sinovima je prepustio brigu o stadima na pa njacima van grada. Strogi. cak su Tara i Nahor zamerali Avramu.

me inama sa vodom. Tako je jednom upoznao i mladog. da ima bujne pa njake i da postoje mogucnosti bavljenja trgovinom. Avram izda . Nisu prezirale. posmatrali Avramove ljude. kako se vidi. posedali oko vatre i uz pratnju malih lira pe-vali setne. ali Avramovi ljudi su nevoljno odlazili. zaista. a povorku je zavr avala licna Avramova vojska od trista robova naoru anih strelama i prackama. U Damasku se govorilo aramejskim jezikom. svedocio je o imucnosti njegovog vlasnika. o kojoj se pricalo da je malo naseljena. Kosu su garavile antimonom. Na celu. Posle vi enedeljnog mar a. pa nije bilo te ko da se sporazumeju. ocnim kapcima davale tamniju nijansu pomocu malahita i tirkiza u prahu. uspavljivana melodijom. Avram je trcao po graddl estoko se cenkao i nabavljao stvari koje su mu bile potrebne za dalje putovanje. Na sve strane su se prostirala obradena polja i livade. Glavu su. dok je on sa darovima pohitao gradskom vladaru da ga zamoli za gostoprimstvo. Njihova odeca nije licila na bele burnuse koje su nosili beduini iz obli nje pustinje. a na blagim planinskim padinama videli su se maslinjaci i vocnjaci cije su se grane povijale pod teretom kajsija i badema. Ne obracajuci pa nju na zlovoljna lica sunarodnika. Po citave dane su provodili muvajuci se kroz masu ljudi i u cudu blenuli u robu iz dalekih krajeva sveta. Avram ga je prihvatio kao rodenog sina i poverio mu poslove upravljanja njegovim imanjem. itelji su sa ogromnom znati eljom. jer je upravo ta boja preovladavala na njihovoj odeci. Do ao je trenutak rastanka od Damaska. na svoju radost. a neprestani ratovi. Sara i Lot. veoma dugim. Pri tome je sklapao brojna poznanstva. Odlucio je da krene u zemlju Hanansku. ugledali su cuveni grad Damask. atorima i balama sa pone-tom imovinom. U ZEMLJI OBECANOJ. Malo iza njih pastiri su gonili stada koza i ovaca. A. jer su preko cele zemlje prolazili trgovacki karavani za Egipat. Do Hanana je bilo preko hiljadu kilometara. Tim prometnim drumom stalno je neko prolazio. koketeriju i nakit. prido lice iz dalekog Harana. da ljudima i ivotinjama pru i zaslu eni odmor. pred gradskom kapijom. Odmah iza njih i lo je stotinak magaraca natovarenih zalihama hrane. cak do ruba ogrtaca. pak. Nailazili su i na sela i gradice. U dr avama oko Tigra i Eufrata postajalo je sve tesnije. Jednoga dana Avram dade znak za polazak na put. Na ledini. Izmedu crnih atora vrzmali su se mu karci. rastuci nameti i pritisak administracije vec su im bili dozlogrdili. Dopala im se i okolina grada. cudno dirljive pesme.SEOBA U ZEMLJU HANANSKU. pak. Tamo su vec po la mnoga semitska stocarska plemena u potrazi za boljim ivotom. Deca su. bilo je ta da se vidi. Mu karci su oko bedara imali suknjice sa crvenim i plavim prugama. na velikim i sna nim magarcima. ene su ocigledno volele zelenu boju. U suton bi. veoma^ bliskom hebrejskom. nosile su arene tunike. Na rukama i nogama nosile su srebrne grivne. na golo telo navlacili su ko uljice sa kratkim rukavima a preko ramena prebacivali arene ogrtace koji su im nocu slu ili kao pokrivaci. ene i deca. arenim alom ciji su se krajevi spu tali niz leda. ali putnici nisu imali razloga da se ale na dosadu. jer im je grad svojim bazarima i veselim Zagorom pru ao mnoge razonode. uvijale kao burnus. Avram je odlucio da se tu zadr e du e vreme. a usta i obraze rumenile crvenim okerom. pa nije ni cudno to je Avram u tom dalekom kraju video zemlju od Boga obecanu. a jednom su pro li i ispod zidina velikog grada Kadisa. Nijedan trgovac ni plemenski eik nisu se usudivali da putuju bez oru ane pratnje. Za vreme hladnoca. Karavan koji je napustio kapije Harana. veoma preduzimljivog i predusetljivog itelja Damaska Elijezera. kako to obicno biva sa svetinom. dok su im oko vrata visili raznobojni derdani. jahali su Avram. slatko tonula u san na majcinim rukama. Stocari i trgovci nisu prestajali da govore o Hananu. cesto su sretali karavane koji se vracaju iz Egipta i tada su od bradatih trgovaca doznavali mnoge zanimljivosti o Hananu i mocnoj dr avi faraona. U to vreme putevi nisu bili bezbedni i trebalo je racunati s napadima pustinjskih razbojnika. naredio je Zerum y(p da se razapnu atori. Ispod ogrtaca koji im je u naborima padao do polovine listova.

.

ukazala se beskrajna Sirijska pustinja. gde je zemlja mogla da se obraduje. u kolibama i atorima. Osim toga. l Avram ". rado su sa njima razmenjivali robu. Upravo takva su a je zadesila Avrama dok je boravio u oblasti Negeb. koji su toliko hvalili putujuci trgovci. Naravno da su egipatski cinovnici te usluge naplacivali. te ce meni biti dobro tebe radi i ostacu u ivotu uz tebe. pa su vi e voleli da ga ostave na miru. dok se najzad nije zaustavio u ju nom delu Hanana. Avram je razapeo atore u okolini Vetilja. doneo mu je." Sara je bila poslu na supruga. krenuo je na jug. Lokalno stanovni tvo bilo je naviknuto na karavane nomada koji su prolazili uzdu i popreko njihove zemlje u potrazi za pa njacima. Obicno su se naseljavali na prostranim. saznao pravu iftinu. Kne evi su o njenoj lepoti obavestili faraona i on je uze u svoj harem. pozva Avrama preda se i prekorno ga upita: " ta mi to ucini! Za to mi ne rece da je ona tvoja ena?" Avram se pravdao kako je znao. pa i samog faraona. malo po malo. pre ao preko Hebrona i Virsaveje. a faraon je. Doveden u bezizlaznu situaciju. Na tom pohodu niko mu nije smetao. Dugi karavan natovarenih magaraca i stoke koja je povremeno tu no blejala. dok se sa desne strane dizao u nebo Hermon. zvani "Kne evski zid". Stanovni tvo je ivelo izvan zidina. Cesto se dogadalo da su stocarski narodi. ali ipak cinjenica je cinjenica: car je bio prevaren. Ubrzo ju je tako zavoleo. koji se granici sa Egiptom. znam da si lepa ena u licu. Na granici izmedu Sirije i Hanana.. uglavnom nije zabranjivan ulazak. Ali tamo nji pa njaci su presu ili i trebalo je ici dalje. Po dolinama. pristala je na to lukavstvo i izdala se za njegovu sestru. ima e ovaca i goveda i magaraca i sluga i slu kinja i magarica i kamila". Zato kad te vide Misirci reci ce: ovo je moja ena. Avram se zaustavio na granici Egipta i zamolio faraonove cinovnike da mu pru e gostoprimstvo. Avram se selio s pa njaka na pa njak. a to . 42 SARA U FARAONOVOM HAREMU. Nego hajde ka i da si mi sestra. po to je i bila njegova sestra po ocu i donekle nije zaobi la istinu. Ubeden da se zamerio bogu Jevreja dr eci u haremu enu njihovog predvodnika. Ucinila je to ciste savesti. ljudima i ivotinjama pretila je smrt od gladi.. Kada bi se uverili da nomadi nemaju lo e namere. retko se nailazilo na ra trkane gradice. Hanan je u to vreme jo bila prete no divlja i malo naseljena zemlja. ogromni planinski masiv gde izvire reka Jordan. bolje reci utvrdenja. Pa njaci su se pretvorili u spr ene stepe. a ponekad su cak uzimali najlep e devojke za harem dostojanstvenika. samo razocaranja. Na visijama. Egipcani su bili naviknuti na takve posete. Hanan. Posle izvesnog vremena stigao je na visiju i brdske predele i put se penjao sve vi e. a drveca ta^ko malo da je cesto nedostajalo ogreva za pripremanje hrane. a tebe ce ostaviti u ivotu. da je njenog tobo njeg brata poceo da obasipa bogatim poklonima. kule i oprezne stra e imali su zadatak da odbijaju napade pustinjskih razbojnika. sa leve strane. tra ili kod njih utoci te. Da bi spasla mu a. gde je slobodno mogao da na-pasa svoja stada.41 de naredbu za pokret. bujnim pa njacima na u cu Nila. Posle kratkog zastajanja u Sihemu. Cak i vodu je ponekad trebalo donositi sa velike udaljenosti. Dr ao se samo stenovitih visija. Na brdu izmedu Veti-Ija i Gaja podigao je bogu rtvenik i prineo rtvu u znak zahvalnosti za za titu koju mu je dotad pru io. za Avrama su preko uhoda doznali da uz sebe ima trista naoru anih ljudi. S vremena na vreme Hanan je pogadala su a. ali mirnim stocarima. be eci od su e. U tvrdavu se sklanjalo samo u slucaju opasnosti. kada su se pojavljivala razbojnicka pustinjska plemena koja su harala Hananom u potrazi za plenom. zvanom Negeb. Avram je oprezno obilazio doline i veca naselja. odvede u stranu svoju enu Saru i rece joj: " Gle. i bavilo se zemljoradnjom i vinogradarstvom. Granicni zid. Ali Egipat su sna le velike nevolje. i kada se pribli i egipatskoj granici. pa njaci su bili dosta lo i. u kojima su boravili samo mesni vladalac i njegovi naoru ani odredi. Takva je sudbina stocara. gde je slobodno mogao da se krece. u stvari. posle proveravanja na granici. Pa ce me ubiti. Avram je to znao.

.

je licilo na uvredu njegovog velicanstva. vrati deo plena koji im pripada. a ostaci razbijene vojske pobegli su u planine. Opijeni pobedom i zaplenje-nim vinom. LOT PADA U ROPSTVO. le ala su jo tri grada. U zelenoj dolini. Boga Svevi njega. Izabrao je dolinu na ju noj obali Mrtvog mora. S ogromnim plenom i mno tvom zarobljenika pobednici su se vracali u svoje dr avice." Avram je velikodu no prepustio Lotu da bira zemlju. koji su mu pomagali u pobednickom pohodu. ako li ce ti na desno. Ali faraon. ili voden jo neugaslom ljubavlju prema Sari. Avnanu i Mamriju. Izgledalo je da ce njegov na-slednik da bude . ali trinaeste godine otkazali su mu poslu nost. bogatiji nego to je bio pre svog boravka u Egiptu. gde je Lot na-pasao svoja stada. jer smo braca. Vojske mesopotamskih careva ulogorile su se kod naselja Dan. Avram se vratio u Vetilj. pored Sodome i Gomore. Tamo je. vec mu je dozvolio da napusti zemlju s celim imetkom kojim ga je svojevremeno obdario. pa su pastiri Avrama i Lota poceli zapodevati kavge i tuce oko prava legende na kori cenje pa njaka. 44 ime Jehove. Razdeliv i vojsku na manje grupe. Gonio ih je sve do Damaska i trijumfalno se vratio u zemlju Hanansku." Zatra io je samo da se stare inama prijateljskih plemena Esholu. ciji je vatreni pristalica bio. pored ju ne obale Mrtvog mora. mo da u strahu od ponovnog gneva stranog boga. u hladu razgranatih hrastova. Avram mu ponosno odgovori: "Di em ruku svoju ka Gospodu Bogu vi njemu. da ne rece : ja sam obogatio Avrama. vodeci oslobodene zarobljenike zajedno sa Lotom i vracajuci otetu imovinu. Medutim. i Mel-hisedek. Avram je pod okriljem noci napao logor sa svih strana i izazvao takvu paniku medu iznenadene neprijatelje da su se razbe ali kud koji. Na celu 318 naoru anih slugu i saveznika krenuo je u poteru za neprijateljem. Avrama je neprestano mucila tuga. AVRAMOVA BRIGA ZA POTOMSTVO. Tada se car elamski udru io sa tri ostala cara s Eufrata. ni moji pastiri i tvoji pastiri. Ako ce ti na levo. car i prvosve tenik grada Salima* i blagoslovio ga u 'Pretpostavlja se da je grad alim kasnija prestonica Izrailja. Njegov sinovac Lot se o enio i sam poceo da se bavi gajenjem stoke. u blizini severne granice Hanana. Avramu su brzo dodijale te porodicne svade. Vladari tih gradova bili su vazali cara elamskoga i dvanaest godina placali mu poslu no danak. Jednoga dana do ao je kod njega glasnik. zaklinjuci se: ni konca ni remena necu uzeti od svega to je tvoje. zaspali su. Jerusalim. Avram je prineo na rtvu Bogu deseti deo plena. Avram je bez razmi ljanja pohitao da oslobodi zarobljenog Lota. a on je to rado prihvatio. U snu je cuo glas Jehove koji ga je uve-ravao da ce Hanan da bude domovina njegovih potomaka. tada grad Jevuseja. U susret mu je iza ao. s hlebom i vinom. ne samo to je oprostio Avramu. Vladari Sodome i Gomore poginuli su u boju. Ubrzo se pokazalo da je tamo tesno za dva stada koja se mno e. cije je nebo i zemlja. donoseci mu stra nu vest. a kada ga je car Sodome zamolio da mu vrati samo ljude. ja cu na desno. Medu zarobljenicima bio je i Lot sa porodicom i celokupnim imetkom. kao i Avram. iako je grad bio poznat po razuzdanosti svojih itelja. ja cu na levo. Medu vojnicima koji su govorili raznim jezicima zavladala je opu tenost i neopreznost. gde je nekada podigao rtvenik svome bogu. on nije pa nije imao sina. u okolini Hebrona. ne postaviv i nocne stra e. Avram se naselio u Mamrijskoj ravnici. gde je pa njaka bilo u izobilju i nastanio se u Sodomi. krenuo sa svojom vojskom protiv buntovnika i naneo im stra an poraz. razapeo atore i sagradio novi rtvenik Gospodu. a da ostatak plena zadr i za sebe. Novi car Sodome i kraljevi ostala cetiri grada pozdravili su ga kao izbavitelja. Avram se vratio u Hanan sa enom Sarom i Lotom. Nije li ti otvorena cela zemlja? Odeli se od mene. ne obaziruci se na njegovu brojcanu nadmoc. pozvao je Lota i rekao mu: "Nemoj da se svadamo ja i ti.

.

A ime Sara je nastalo od vavilonske reci aratu -kneginjica. "od ocem se ovde podrazumeva bog meseca. kome su dali ime Ismail. ali ipak on je bio samo kucni sluga. Jednog vrelog dana posle radova. pa kako je vec bila u godinama. mesom i hlebom. Ubrzo je na svet donela sina. tajanstveni covek se naljuti i upita prekornim glasom: " to se smeje Sara govoreci: istina li je da cu roditi kad sam ostarela? Ima li . Agara nije znala z$ granice u hvalisanju to u utrobi nosi Avramova sina i bila je sve drskija. Takode je naredio da se za sva vremena obavezano obrezuje svako mu ko dete staro osam dana. kuda li ide ?" A ona odgovori: "Be im od Sare. Po starom pastirskom obicaju. odlucio je da ga promeni u znak prekida sa idolopokloni-ckom pro lo cu i uzeo je ime Avram." Nije pretpostavljao da ce Sara u gnevu da ode tako daleko i da robinju istera iz kuce. cini s njom to ti je volja. zadr ao jednostavan nacin ivota. primio ih je gostoljubivo. on im odgovori: "Eno je pod atorom. Jednoga dan Bog je poverio Avramu da sve svoje ljude ujedini u jedan narod i jednu versku zajednicu." Zatim je otrcao do goveda. Istovremeno svojoj eni dao je ime Sara. Avramu je bilo vec 99 godina. koji je nekada dobio to ime u cast jednog od mnogih mesopotamskih bogova. prebacujuci mu da je on za sve kriv. Onaj ko nije hteo da pristane na taj obred samim tim se iskljucivao iz plemenske zajednice. Usvojio ga je." Tada joj andeo rece: "Vrati se gospodi svojoj i pokori joj se. Sva uplakana.Vratila se kuci i pred svojom gospodom pokajala. Agara je zatrudnela. nemajuci gde glavu da spusti. to znaci Otac je uzvi en. Naredio je da im se donese voda za umivanje i Sari rece: "Br e zamesi tri kopanje belog bra na i ispeci pogace. sedeo je ispred atora i uz um hrastova i zujanje pcela zadre-mao je. Promenom imena Avram je sebi dodelio izvesno plemicko dostojanstvo koje je trebalo da ga izjednaci sa kraljevima susednih dr avica i da ga izdigne iznad ljudi vlastitog plemena. Avram. Od tada je pro lo trinaest godina. je izgledalo neverovatno. Ali u kuci su ubrzo pocele razmirice. to bi odgovaralo tituli "va e visocanstvo"*. to joj *lme Avram potice od vavilonskog Abi-Ramu. Tada joj se javi andeo i upita je: "Agaro. Avram je pozvao goste na obed. Lutala je pustinjom bez cilja i. Agara je oti la gde su je oci vodile. na Avramovu radost. robinjo Sarina. POSETA TROJICE TAJANSTVENIH LJUDI." Kad cu njen smeh. a u znak po tovanja nije seo nego je stajao pored njih. a za svoje ljude ostao blag i pravedan otac. zaspala je pod vedrim nebom pored studenca. otkuda ide . Sara se posvadala sa mu em. Nije mogla da se uzdr i od smeha i u sebi je pomislila: "Po to sam ostarela.Elijezer iz Damaska. bez obzira da li su slobodni gradani ili robovi. l zaista." Tada naju-va eniji od putnika rece da ce Sara da mu rodi sina. videci patnju mu a. uhvatio mlado tele i naredio da ga ispeku. a ne sin njegove krvi. sad li ce mi doci radost? A gospodar mi je star. ena tvoja?". budu obrezani u znak s Bogom sklopljenog svetog zaveta. to znaci "otac mnogih naroda". To samou-zdizanje nije izmenilo Aramov ivot. sa alila se i odlucila da pribe-gne prastarom zakonu otaca. l dalje je iveo pod atorom. poklonio im se i pozvao ih u ator. a sina iz takve veze priznavao za zakonitog naslednika sa svim pravima prvorodenog sina. Mucena ljubomorom i strahujuci za svoj polo aj u porodici. Robinje su na platnu ispred atora postavile vrceve s mlekom i cinije s maslom. dodavao posude i nudio. A Avram je samo rezignirno uzdahnuo i rekao: "Eto. U tom cilju naredio je da svi mu karci i decaci. a sin Ismail izrastao je u nesta nog i neposlu nog decaka. Te reci je cula ena u atoru." Agari je vec bilo dosta potucanja i spremno je poslu ala glas andela. Izbor je pao na egipatsku robinju Agaru. dodu e. On je dozvoljavao da ena nerotkinja dovede mu u robinju. Btffi/sfe fyetute --------------------------------------------------------------------AVRAM MENJA IME. Be-zdetna Sara. gospode svoje. robinuja je tvoja u tvojim rukama. Posle jela gosti zapita e: "Gde je Sara. U jednom trenutku cuo je bat koraka i kada se prenuo ugledao je tri nepoznata putnika.

.

podsmevali se pred-skazanju do ljaka i nije im padalo na pamet da napuste rodni grad. Prevareni vladar pozvao je Avrama i prekorno ga upitao: " ta si nam ucinio! ta . Avramu je to izledalo nespojivo sa poimanjem pravednosti. Zgrabila je Lota. Tamo je bio cest gost kod Avimeleha. Onda se Avram vrati kuci. Nad Sodomom i Gomorom zavladala je grobna ti ina.to te ko Gospodu?" Upla ena Sara je poricala da se smejala. Bilo je vec vece. napasnici su poku avali da razvale vrata kako bi se domogli stranaca. Obradovan time. naredio da je vrati mu u neokaljane casti. Doznao je i da Bog ide u Sodomu i Gomoru s namerom da kazni stanovnike tih gradova zbog njihovih grehova. kad su bo ji izaslanici pred gradskom kapijom sreli Lota. "Necu". Avram nije ustupao. Lotova ena je podlegla enskoj radoznalosti. ili dvadeset pobo nih ljudi. Zemlja se stra no zatresla. Beskrajno razjareni to im je rtva utekla. osvrnula se i odmah pretvorila u stub soli. Lot je poverovao strancima. njih cu vam izvesti. Bog mu je svaki put strpljivo odgovarao da ce uzdr ati ruku od kazne. da i oni stradaju zajedno sa gre nicima. 4 SODOMA l GOMORA. Ulogorio se na pa njacima izmedu gradova Kadisa i Sura. Dajuci na znanje da je samo prah i pepeo u odnosu na Boga. Ali Lot je navaljivao tako uporno da su na kraju prihvatili gostoprimstvo. Pred kucom je zavladao mir i tada su se andeli pover-ili Lotu ko su i kakvu im je misiju poverio Bog. a ispred kuce se okupio najveci olo Sodome i vicuci zahtevao da im se predaju sumnjivi stranci. Ali oni su mu se. U zoru. Na alost. Ali rulja je na sve molbe ostala gluva." Zatim su gosti ustali i krenuli put Sodome. Bog mu na to odgovori da ce po tedeti grad ako u njemu nade pedeset pravednika. Sodomljane je zahvatio u as. cara gerarskog. car ju je uzeo u svoj harem. ali su mu do li zetovi. Zato je upita Boga da li je pravedno. i Lota je obuzela sumnja. s kojim se sprijateljio. Na grad se srucila ki a sumpora i vatre. ipak ga upita da li ce uni titi grad ako u njemu nade samo cetrdeset pet pravednika. Andeli su tada izgubili strpljenje i oslepili sve mu karce koji su se tiskali oko vrata. Kada Avram na kraju pomenu deset nevinih. Naredili su mu da povede enu i kceri sa njihovim verenicima i da smesta napusti grad osuden na propast. Bog mu ponovo dade umirujuci odgovor i ode zavr iv i dugi razgovor. nego si se smejala. vec je tamo poslao dva svoja andela. ili trideset. Avramov sinovac im se poklonio i pozvao ih u svoju kucu. dok ga andeli nisu uzeli ispod ruke i silom izveli iz grada. odgovori mu Gospod. a kada su se gosti najeli. Begunci su vec bili stigli u gradic Sigor kad su iza sebe culi strahovit tresak. Niko od gre nih itelja nije se spasao iz katastrofe. a kuce su se pretvorile u gomilu zadimljenih razvalina. Po to je opet govorio da mu je Sara sestra. pa cinite s njima to vam je volja. Bog nije sam oti ao u Sodomu. Lot je smatrao za svoju svetu du nost da brani goste koji borave pod njegovim krovom. Pitao je redom hoce li grad biti ka njen ako u njemu mo e da nabroji cetrdeset. Zatvoriv i oprezno za sobom vrata. Jo nisu stigli ni da legnu. <Bi6fijs/{e fyfende 47 iza ao je na ulicu i prekinjao Sodomljane da ne cine zlo: "Imam dve kceri koje jo ne pozna e coveka. Avram ih je otpratio delic puta i tada je shvatio da je ugostio Boga i dva andela. nije poslu ala strogu naredbu andela. samo ne dirajte u one ljude. uctivo zahvaljivali i uveravali ga da bi radije ostali na ulici. Ali to nije umirilo Avramovu savest. dok se nisu nasumce raspr ili po gradu. zapretiv i Avimelehu kaznom. Ispred kapije su nalo ili svim clanovima Lotove porodice da se sklone u planine i da se ne osvrcu. Neckao se i oklevao. Ali gost odgovori: "Nije istina. kako to dolikuje ljudima lepog pona anja. samouvereni nevernici. u asno zlostavljala i mo da bi ga i ubila da ga andeli u poslednjem trenutku nisu uvukli u kucu. Avram je smotao atore i ponovo krenuo na jug Hanana. jer su zato u li pod moj krov". Tada je Bog. domacin je naredio robinjama da ispeku hleb i da spreme gozbu. To mu je nalagao obicaj gostoprimstva koji su mu usadili preci. pripremio im je postelju. ako u Sodomi nade pedeset nevinih ljudi. kada je do lo vreme za polazak. Placuci i proklin-juci tumarali su u mete u. KAKO JE CAR AVIMELEH DOVEDEN U ZABLUDU.

.

jer se iskreno vezao za mladu i lepu Egipcanku. gde ugasi e ed i napuni e prazne me ine. Opijena srecom. Jednoga dana Bog je hteo da isku a Avrama. a ne Ismaila odrediti za oca potomstva. ali mu je Bog preko svog andela u poslednjem trenutku zadr ao ruku i blagoslovio ga to je poslu ao njegovu naredbu i bio spreman da mu rtvuje prvorodenog sina. Za nagradu je jo jednom rekao Avramu da ce mu potomstvo biti tako brojno kao zvezde na nebu i zrna peska na morskoj obali. nacepao drva za rtvenik. kao nagradu za sramotu koja joj je nane-ta medu stanovnicima Gerara. Rekao je slugama da sa magarcem ostanu dole. ispunilo se bo je obecanje: Sara je rodila sina. i ka i za me gde god dodemo: brat mi je."Ko bi rekao Avramu da ce Sara dojiti decu? Ipak mu rodih sina u starosti njegovoj. a u drugoj je dr ao o tar no . Pod uticajem tih briga u njoj je rasla netrpeljivost prema egipatskoj robinji Agari i njenom sinu. jamacno nema straha Bo ijega u ovom mestu." Avimeleh je zaboravio Avramovu podvalu. pa mu je cak darovao ovce. A kad me Bog izvede iz doma oca mojega. Bog je hteo da Ismaila ostavi u ivotu. sinko. Put je bio dug i opasan. dok ce Isak morati da se zadovolji bednim ostacima nasledstva. jer sin ove robinje nece biti naslednik s mojim sinom Isakom. Dojeci dete. gde je Agara imala rodbinu. a on se sa sinom popeo na sam vrh. Ismail je postao nedosti an strelac i prednjacio je u lovu. Ali kad se Bog u to ume ao i objavio da ce upravo Isaka. Sve svoje ivotne nade Avram je polagao u svoga jedinca.. jer ga je odredio 49 'Bififijsfe legende za pretka arabljanskih plemena.. pa mu je naredio da prinese na rtvu svoga voljenog sina Isaka. robove i robinje. po ceo dan se smejala i htela je da se svi oko nje raduju. a on je u jednoj ruci poneo zapaljeni luc. Dete se lepo razvijalo i posle nekoliko godina vec se igralo s bratom po ocu Ismailom. postarati za jagnje sebi na rtvu". Sara je posmatrala njihovo igranje sa sve vecom zabrinuto cu. dok je Ismaila voleo pravom ocinskom ljubavlju. Sutradan u zoru. Uz put ga Isak upita: "Oce. svezao prenera enog Isaka i postavio ga na drva. te navuce na me i na carstvo moje toliko zlo?" Avram se pravdao: "Veljah. pripremio hranu i sa sinom i dvojicom robova krenuo na put. Avram je s bolom u srcu ispunio Sarinu elju. Proganjala ju je misao da ce posle Avramove smrti glavni deo imetka da pripadne Ismailu kao prvorodenom sinu. ne no zagrlio i savetovao da krenu u Egipat. ja joj rekoh: Ucini dobro. Kradom je nocu ustao.. nije mogla da mu se nadivi i u sebi je ponavljala: .* RTVOVANJE ISAKA.li sam zgre io. Zatim je zamahnuo no em. Ponekad je kao placenik odlazio u Egipat i borio se u najamnickim odredima. volove i krave. koje ima veze sa recju "smejati se". Na pustinjskim bespucima nestalo im je vode u me inama i samotnim putnicima pretila je smrt od edi. a gde je jagnje za rtvu?" Avram odgovori: "Bog ce se. Na vrhu brda podigao je rtvenik od kamenja. A upravo i jest mi sestra. Poklonio mu je i hiljadu srebrenjaka za Saru. Tada joj se javi andeo gospodnji i naredi da uzme sina i odvede ih do studenca. eto ognja i drva. Majka ga je o enila Egipcankom. kci oca mojega." Avram se dugo opirao eninom zahtevu. ipak se poslu no spremio za te ku rtvu.. ali nije kci moje matere. pa pode za me. Duboko potresen naredbom bo jom. pa ce me ubiti radi ene moje. ROÐENJE ISAKOVO." U spomen radosnog dogadaja detetu je dala ime Isak. Ba . Sinu je rekao da ponese drva za vatru. Treceg dan zaustavio se u podno ju brda. otpremio je nesrecne prognanike. Spa eni prognanici iz Avra-movog doma srecno su se okucili u tom pustinjskom kraju. Sela je u pesak okrenuta njemu ledima i tu no plakala. Kada je Avram napunio sto godina. da se uveri koliko mu je odan. Najzad odluci da ih se zauvek otarasi i rece Avramu: "Oteraj ovu robinju sa s< om njenim. Dao im je hleb i me ine s vodom. Agara je ostavila Ismaila ispod drveta i udaljila se na domet strele da ne gleda sinove predsmr-tne muke. a Avram vi e nikada nije sreo svog odbacenog sina.

.

Tada izaslanik. Isaka i Jakova. Sem tog. To Predanje u lo je i u tekst Korana. Vladar ga je primio pre-dusretljivo i ponudio mu mesto na hetitskom groblju. Kupio ju je najzad za cetiri stotine sikala srebra. Sunce je dodirivalo horizont i obasjalo svet zlatno-rumenim bleskom. Provodad ija pomisli kako mu je Bog. Posle dugotrajnog puta po dolini Eufrata. koga je devojka vec sasvim osvojila svojom dobrotom. Avramu to nije odgovaralo iz verskih razloga. Ali ta zemlja suvi e ga je podsecala na tu ne trenutke kada je izgubio voljenu Agaru i prvorodenog sina Ismaila. ucinio da odmah pored gradske kapije sretne kcer Tarina roda. Bilo joj je *Arabljani i danas izvode svoje poreklo od Ismaila i verujuda on i njegova majka pocivaju u Meki. Iz grada su nai le devojke u grupicama caskajuci i veselo se sme-juci. Ali tamo.u tom trenutku zalutali ovan se zapleo u grmlje rogovima. Ali Avram na to nije hteo da pristane i nastojao je da plati. Nikako nije . vec sto dvadeset sedam godina i verovatno su njenoj smrti doprineli napori za vreme dugog puta. Zapita je uctivo kako joj je ime i cija je. Devojka se ljubazno osmehnu i hitro mu pru i napunjen krcag.. Stoga je odbio da prihvati ponudeno mesto na hetitskom groblju i zamolio cara da se zauzme kod bogatog Hetita Efrona da mu proda pecinu u Makpeli.. Efron je bio velikodu an covek i hteo je da ustupu pecinu besplatno. jer bi u kucu unela tudu krv i tude bogove. blage naravi i domacicu. Dodelio mu je za put deset kamila sa poslugom i poverio mu bogate darove za nevestu i njene roditelje. vodio srecan ivot pod hrastovima to ume. Avram je oti ao kod tamo njeg hetitskog cara. najvecom svetinjom islama. poklonio mu se i zamolio ga za pravo da drago telo sahrani u njegovoj zemlji. Na ramenu je dr ala krcag i hodala tako dra esne da su se Ijudi< Bi6(ijsl<e legende ma u agrile oci. Kada obavi posao. Sara je sahranjena u pecini uz sve pogrebne ceremonije u kojima su ucestvovali i mnogi Hetiti medu kojima je Avram u ivao veliki ugled. KAKO JE ISAKU ISPRO ENA ENA. Zahvaljujuci putujucim trgovcima Avram je znao da u Haranu ivi porodica njegovog brata Nahora. cinila je to tako domacinski uslu no da se izaslaniku odmah veoma dopala. gde je nekada. bojao se da ce Hetiti sahranjivanje mrtvih na zajednickom groblju da protumace kao podredivanje njihovom caru. na njegovu veliku alost. gle cuda. napuni vedro vodom i napoji kamile. Zatim ne oklevajuci brzo potrca. Avram je bio vezan za slobodni pastirski ivot i ljubomorno je cuvao svoju versku i plemensku nezavisnost. Medu njima je bila i devojka neobicno lepa i stasita. Avramov sluga odlucio je u sebi da za nevestu Isaku izabere devojku koja ce mu najusrdnije dati vodu za pice. Jedino je tamo. pod Crnim kamenom u Kabi. kraj studenca. Avramov izaslanik se uctivo pokloni i zamoli je da mu da vode za pice. trebalo potra iti odgovarajucu enu za sina. Putnici su bili premoreni. izvadi iz putne torbe mindu e i grivnu od cistog zlata . u milosti svojoj. Reveka pozva putnike da prenoce pod krovom njenih roditelja. podesnu za porodicnu grobnicu. Po dogodoru sa carem Avimelehom. Avram je dobio pravo da u njegovoj zemlji napasa svoja stada i da koristi studence.. u dolini Mamrijskoj. obdarenu svim osobinama koje je Avram zahte-vao od svoje buduce snahe: lepu. zavr ila je ivot Sara. u svom rodu. pa ga je Avram prineo na rtvu Bogu umesto Isaka i krenuo natrag kuci. bila je to Reveka. l. Stoga se preselio u Hebron. kci Vatu-ilova i unuka Nahorova. da bude Hetitka ili Hananka. karavan se zaustavio kod grada Harana. Avramu su prolazile godine i bilo je vreme da se misli o eni za Isaka. Nije vi e sumnjao da je za Isaka na ao savr enu enu. uveravajuci ih da ce se u upi naci mesta i hrana za deset kamila. Stoga je Avram pozvao slugu od poverenja i dao mu zadatak da isprosi devojku. Do lo je predvecerje kada su devojke dolazile na studenac po vodu. Pecina u Makpeli kraj Mamrije postala je porodicna grobnica praotaca i mesto vecnog pocinka Avrama. Kamile su polegale cekajuci da budu napojene. SARINA SMRT.

.

divne tkanine i druge skupocene stvari. Isav je bio jak i plecat. od nje same je zavisila konacna odluka. Od njih su tamo vremenom nastala nova plemena. a kamile odvede u upu. Odlikovao se drsko cu i hrabro cu. Pricao je o Avramu i njegovom sinu Isaku. uz plac i dirljive elje. gde su lako mogli da nadu jo nicije pa njake i da zapocnu novi ivot. Sav srecan. U susret gostu izade joj brat Lavan. uz svadbene svecanosti obavi vencanje mladog para. nestrpljiv. devojka odgovori kratko i odlucno: "Hocu da idem. sin nesrecne Agare. Jednoga dana u predvecerje zacuo je zvecka-nJe bakarnih praporaca.* Braca ni po cemu nisu licila jedan na drugoga i nikada nisu ivela u slozi. Reveka se alila da su se jo u njenoj utrobi tukli. Imao je sa njom est sinova. Avram je umro u sto sedamdeset petoj godini. Glavni naslednik mogao je da bude samo prvorodeni sin. krenula Prema Hananu. Ali u kuci je vladala tuga. jer ni posle dvadeset godina braka nisu imali dece.i svecano ih predade devojci. ali je u su tini morao priznati da je Isak u pravu. Uvede ga je u kucu. Domacini su s divljenjem gledali sku-pocene poklone a onda se provodad ija pokloni i zaprosi devojku za Isaka. Avramu je dosadio ivot udovca. pokri lice. Isak i Reveka veoma su se voleli. dade mu vode da se umije. ene su Posadili na kamile i povorka je. Nije smeo dopustiti da se usitnjavanjem imanja prenebregne vekovni rodovski zakon. rasedla ih i polo i im hranu. ISAKOVI l REVEKINI BLIZANCI. a kasnije i mnogo unuka. U meduvremenu je postavljen obed i gost pozvan za sto.tanog obicaja. Ali enska sujeta brzo prevlada i. to bi se moglo prevesti recju dr ipeta. uz odu evljene uzvike ostalih devojaka. Iznenadena Reveka gledala je nakit sa cudenjem i nije bila sigurna da li da primi skupoceni poklon. Kad je pozva e u kucu i upita e hoce li da ide u tudu zemlju i da se uda za nepoznatog coveka. koja su postala tuda i bila neprijatelji Isakovim pokoljenjima. Najzad je Bog usli io njihove molitve i Reveka je osetila da je u drugom stanju." Devojka odmah side s kamile. Avramov sin je tako zavoleo svoju enu Revbeku da mu je to ubla ilo bol za izgubljenom majkom. cesto se iskradao na drum i zaklanjajuci °ci rukom upravljao pogled u daljinu da vidi hoce li se najzad pojaviti na vidiku. Isak. Te ka srca Avram je odlucio^da udalji sinove i unuke od druge ene. Isak je odvede u ator pokojne Sare. Avram je bio zabrinut zbog tih porodicnih razmirica. mada su vodila poreklo cak od Avrama. nije mogao da doceka karavan sa svojom verenicom. ali i pored osve. kao znak da ce odsada njegova ena da bude majka roda. jer je prilikom porodaja svoga brata dr ao za petu. Na pogrebne svecanosti do ao je iz daleke pustinje Ismail. Isaku je bilo vec ezdeset godina kad mu je rodila blizance. po drevnom obicaju. kao to prilici verenici i smerno stade pred svog buduceg mu a. te ko je bilo poverovati da su blizanci. uz to jo rid i kosmat po celom telu. AVRAM SE PONOVO ENI. voleo je grube ale i rado se nosio sa . a zatim se odmah. a odmah zatim iz oblaka pra ine pomo52 lio se karavan kamila koje su leno koracale. a kada su odrasli. o njihovom velikom imanju i na kraju je izvadio darove: zlatno i srebrno posude. okiti se nakitom." Za put su joj dodelili dadilju i robinju. dok ne bude kasno. Drugi sin je nazvan Jakov. Dok je tako stajao i trudio se da razazna da li su to vec oni. ugledala ga je Reveka i upitala Avramovog slugu: "Ko je onaj covek to ide preko polja pred nas?" A on joj odgovori: "Ono je gospodar moj. Zatim otrca kuci da se pohvali i da obavesti porodicu o dolasku Avramovog izaslanika. Obdario ih je bogato i savetovao da krenu istocno od Hanana. Isak je nastojao da obezbedi pravo prvorodst-va pre oceve smrti. Sahranjen je pored Sare u pecini kupljenoj od Hetita Efrona. Osetiv i novu mladalacku energiju resio je da se po drugi put o eni i uzeo je enu po imenu Heturu. Svetlost dana prvi je ugledao Isav i zato je smatran za prvorodenog sina. Ali gost odbi da jede dok ne iznese zbog kakvog je posla do ao. To brojno potomstvo iz drugog braka moglo je na ne eljeni nacin da zamrsi pitanje nasledstva. Roditelji na to rado pristado e.

.

Jakovu nije padalo na pamet da deli sa njim ugotovljeno jelo. Video je kako Isak zadirkuje Reveku. jednom recju. Odlucio je zato da ode u zemlju Avimeleha. seo bi da jede."Ho e li da se zakune ?". . Lakoveran." Ali mu je ipak oprostio prevaru. tamo nji ljudi nisu imali reci da izraze divljenje prema Revekinoj lepoti. Kad su hteli da izraze svoja osecanja nisu umeli da dr e jezik za zubima. Ceo 'Dr ati za petu kod Jevreja ie znacilo eliminisati. Kad se iz skitnje vracao kuci. l sama pomisao da ce on biti glavni naslednik roda nije joj davala mira ni u snu.ukucanima. Jednoga dana Jakov je stajao pri ognji tu i pripremao sebi jelo od sociva. ne sluteci uop te kakve ce mu velike posledice doneti njegova nepromi ljenost. pio je. s po tovanjem. Bez sumnje mu je odgovarala njegova ve tina u lovu i fizicka snaga. Stari Isak pokazivao je ociglednu slabost prema Isavu. Isav ga je smatrao za nespretnjakovica i odnosio se prema njemu s blagim prezirom. Ali dogodilo se da je jednom prilikom car pogledao kroz prozor i veoma se zacudio. imao je brojna stada ovaca i goveda i mno tvo posluge. bice osuden na smrtnu kaznu. NEVOLJE ISAKOVE. zadesila je su a i glad. Isav se prihvatio jela sa u ivanjem. objavio da ako se neko usudi da dirne Reveku. pak. Bile su to mu ke osobine koje su ga podsecale na pretke iz nomadskih vremena. nije se brinuo za imanje. domacin i trgovac za po tovanje. a kada se vracao iz lova uvek mu je donosio ulovljenu divljac. Isav je. To je izazivalo ljubomoru tamo njeg stanovni tva. a njegova znojava odeca osecala se na njivu i koze. Ubrzo je postao veoma bogat. ivot je za njega znacio iroka prostranstva. nekada njeg Avramovog prijatelja."Zaklinjem se". kao to je svojevremeno oprostio i Avramu. Zenon J(psidbvs%i dan je jurio za divljaci i ni ta nije ulovio. upita: "Ho e li da mi proda pravo prvorodstva sa cinuju sociva?". Kad je stigao u grad. dobrodu an i naivan. ne razmi ljajuci. i to smesta. Gerarski pastiri zapodevali su s njim svade i tuce oko studenaca . gde je Isak vec godinama iveo. legao bi gde stigne i zaspao. dobiti samo bedne ostatke nasledstva. Tada ga brat. steci nad nekim nadmoc. Danima i nocima lupala je glavu kako da spreci nesrecu i usmeri stvari tako da za Jakova izdejstvu-je pravo prvorodstva. ZA CINIJU SOCIVA. Isav je pohlepno udisao prijatan miris i sve je upornije navaljivao. A Jakov je za Reveku bio oko u glavi. ali ne onako kako se braca ale sa sestrama. Zemlju Hebronsku. kad je bio edan. dok ce Jakov. voleo oca na svoj nacin. te bi nas ti uvalio u greh. Koliko je drugaciji bio Jakov! Uvek je i ao utabanim stazama i poslovao oko imanja. odgovori lakomisleno. lako je padao u srd bu i tada je postajao opasan. Svom narodu je. Po citave dane lovio je po okolini ili boravio na pa njacima. Nije ni slutio koliko je taj mamin sin u su tini bio prepreden i bistar. Koliko se puta tako kleo i zaklinjao kada je padao u vatru. ukloniti nekoga. Kad je bio gladan. U tome je imao mnogo uspeha i cesto je sabi-rao stostruke prinose. bio je primer vrednog i poslu nog sina. sunce i slobodu. Uop te nije vodio racuna o svom spolja njem izgledu. kako si kazao: sestra mi je?" Isak se postide i odgovori: "Rekoh: da ne poginem s nje. Strahovala je da ce lakomisleno upropastiti porodicno imanje. gerarskog cara. Ali za Jakova je zakletva bila sveta i neopoziva i zato je smatrao da je stekao pravo prvorodstva. Isava je smatrala za neotesanog prostaka i pomalo ga se stidela. dru eci se sa pastirima. Nikada nije razmi ljao o tome ta ce ce mu doneti novi dan. kao u ali. U tom je u ao Isav i zatra io od njega da jede. U strahu da ga ne ubiju i da mu enu na silu ne odvedu. zabavljao ga i razveseljavao. pak. Bio je umoran i gladan kao vuk. tako je to bilo kod pastira i lovaca. Isav mu bez razmi ljanja odgovori: "Hocu". U zemlji Gerarskoj Isak je gajio stoku i prvi put se poceo baviti ratarstvom. takve je bio naravi taj estoki covek. morao je da jede." Kralj mu strogo prebaci: " ta si nam ucinio? Lako je mogao ko od naroda ovoga leci s tvojom enom. hodao neuredan. Pozva ga preda se i rece: "Ta to ti je ena. kad bi mu se prispavalo. svuda je irio pricu da je Re-veka njegova sestra. A kad je bio gladan.

.

l ostani kod njega neko vreme dokle prode srdnja brata tvojega. Iz logora je morao nocu da se iskrade. "Glas je Jakovljev. da mu se izvini za nanete nepravde. Isak je prelazio s mesta na mesto. ponovo ga je obuzela sumnja. Mo e me opipati otac. kad mrzite na me i oteraste me od sebe?" A oni na to odgovori e: "Videsmo zaista da je Gospod s tobom. i pustismo te da ide na miru. Nego. miris sina mojega kao miris od polja koje blagoslovi Gospod. i Isak mu je zadavao brige. Tra io je od tobo njeg Isava da ga polju-bl i kad oseti miris znoja bratove odece umiri se i rece: "Gle. Iskoristila je odsutnost Isava i odlucila da umesto njega podmetne Jakova. te cu navuci na se prokletstvo mesto blagoslova. sine. pa rekosmo: neka bude zakletva izmedu nas. Ocev blagoslov je bio mistican cin s neopozivom snagom delo-vanja. ne znam kad cu umreti. Videlo se da mu je stari otac oprostio podlu prevaru. Tamo je do ao Avimeleh s prijateljem i svojim vojskovodom." l odmah pristupi davanju svecanog blagoslova koji je Jakova cinio prvorodenim sinom i glavnim naslednikom. Isav brat tvoj te i se time to hoce da te ubije. Jednom ga pozva k sebi i rece: "Evo ostario sam. da za njega od mu a izvuce blagoslov koji se daje samo prvorodenom sinu. stavio je kamen pod glavu i zaspao premoren posle ce-lodnevnog hoda. i eto si blagosloven od Boga. l zgotovi mi jelo po mojoj volji. dokle se gnev brata tvojega odvrati od tebe. REVEKINA l JAKOVLJEVA PODVALA. a onda cu ja poslati da te dovedu odande. naoru ao se strpljenjem i odlucio da ostvari svoju pretnju tek posle njegove smrti. Isak je priredio gostima gozbu. da se iz nje iri smrad polja. Rebeka mu rece: "Gle. Jakov je krenuo na daleki put kao ubogi hodocasnik. to je jo gore. kao to se mi tebe ne dotakosmo i kao to mi tebi samo dobro cini-smo. izmedu nas i tebe. Ugotovila je od njih jelo." Reveka je rasterala strah i naredila mu da donese dva jareta. i donesi mi da jedem. l tada mu dode veoma cudan san: ugleda lestve koje su dosezale do neba. zabrinu se i rece: "Ali je Isav brat moj rutav. kada je palo vece. Oslepeli otac se zacudi to se prvorodeni sin tako brzo vratio iz lova i. Ali iz sa aljenja prema voljenom ocu. tul i luk. Celim putem je i ao pe ice ispavao pod vedrim nebom. pustio ih je da na miru odu kuci. Najzad se preselio u Virsaveju. hajde da uhvatimo veru s tobom. a kad su se najeli i napili." l Isaku je odgovaralo da Jakov ode u Haran. rece. ali cim bi iskopao novi studenac. s torbom o ramenu i tapom u desnoj ruci. jer se ne no s njim oprostio i blagoslovio ga na put. Kad Jakov doznade za prevaru. Strepeci za ivot Jakova.koje je u svoje vreme iskopao Avram. da ispuni elju svog starog oca. zlobnici su ga zatrpavali peskom. i izidi na planinu. l semena . po njima su hodali andeli. a ja sam gladak. Isak ih s gorcinom upita: " to ste do li k meni. te zaboravi to si mu ucinio. a glavu i vrat mu uvi u jarecu ko u. gde je podigao rtvenik Gospodu." Tako je opet nastao mir izmedu Jevreja i mesnog vladara. pa ce se osetiti da sam ga hteo prevariti. pru i mu jelo. Isak je u starosti izgubio vid i nije prepoznavao ni svoje najbli e. Da nam ne cini zla. dok je stra ni Isav tvrdo spavao u svom atoru. Kad se najeo i napio vina. NEBESKE LESTVE. iako je dobijen na prevaru. Taj razgovor je cula Reveka i smislila je lukav plan. O enio se dvema enama hetitskog roda. Isak i Isav nisu vi e mogli da izmene ovaj cin. tu zemlju na kojoj spava tebi cu dati i semenu tvojemu. obukla Jakova u odecu Isava. opipa Jakova. Uzmi oru je svoje. Isav je bio van sebe od besa i zapreti da ce da ubije Jakova. te mi ulovi lova. a na najvi oj precanici stajao je Jehova i govorio mu: " Ja sam Gospod Bog Avrama oca tvojega i Bog Isakov. doznao je na kakav necastan nacin je li en nasledstva. o eniv i se Hetitkama. poslu aj to cu ti kazati: ustani i be i k Lavanu bratu mojemu u Haran. pa da te blagoslovi du a moja dok nisam umro. Kad se Isav vratio iz lova. Tamo je mogao da nade ivotnu drugu svoga roda i da izbe-gne gre ku koju je pocinio Isav. Isak ipak nije prestao da ga i dalje voli i da ga smatra za prvorodnog sina. da se uveri. ali ruke su Isavove". ne obaziruci se na plemensku tradiciju i ne mareci za cistotu krvi." Isak je ne oklevajuci oti ao u lov. Jednog dana. Tako preobucen Jakov stade pred Isaka i izdajuci se za Isava.

.

" Pred zoru Jakov se probudi i dade zavet Gospodu da ce ga priznavati za svoga Boga i davati mu deseti deo svoga imetka. povika e pastiri. te ce se ra iriti na zapad i na istok i na sever i na jug. Starija. Lavan. Sedam godina je pro lo kao sedam dana. Obuzet besom skoci iz kreveta i otrca do tasta estoko prigovarajuci. to znaci "dom Bo ji". ako ga sacuva od opasnosti. Jakov ih zapita da li poznaju Lavana. Lavan odmah pohita do studenca. ni vina. Kada je dojila decu sva je sijala i nije se ustrucavala da pecka svoju lepu. cvrsto zagrli Jakova i odvede ga svojoj kucu. predlo i mu da jo sedam godina radi kod njega i tada ce dobiti Rahilju. l zaista. Za vreme vecere neprestano se raspitivao za Isaka i Reve-ku.ce tvojega biti kao praha na zemlji. Na ujakovom imanju Jakov se prihvatio nadgledanja stoke. Nahorovog unuka. prisrtade rado. evo Rahilje. Ali Lavan se nije dao izvesti iz strpljenja i tek to se zet. Jakov se probudi trezan i zaprepasti se kad pored sebe umesto Rahilje ugleda Liju. stidljivo bacajuci pogled na rodaka. i ao je tamo dosta nesigurnim korakom. iscrpljen vikom. gde je tast trebalo da mu dovede nevestu. kao praktican covek. ne uskrati hleba i dozvoli mu da se vrati u ocev dom. bila toliko lepa da nije skidao pogled sa nje. Krajem dana. Rahilja. taj kucni predmet omalova avanja. Ali to ga je ko talo mira u kuci. Jakov je prozreo njihovu nameru i u sebi je ne to smi ljao. da je nerotkinja. l evo. Osim toga. ta je jadnik mogao da ucini? Hteo ne hteo.. Rahilja je u svojoj muci i la toliko daleko da je svu krivicu za svoju nesrecu svalila na mu a: "Daj mi dece ili cu umreti". mladu kcer tvoju. vikao. jer su se ljubomorne sestre utrkivale koja ce da zadobije naklonost mu a i cesto zapodevale svadu. l tako je Jakov imao dve ene. Razgovor su radoznalo prislu kivale njegove dve kceri. Odmah je shvatio da ga je Lavan necasno prevario. naime. Ali stari lisac nimalo se ne uzbudi zbog toga i s najnevinijim izrazom na svetu odgovori: "Ne biva u na em mestu da se uda mlada pre starije.-------------------------------------------------------------------KAKO SU JAKOV l LAVAN VARALI JEDAN DRUGOG. proklinjao i udario u takvu kuknjavu.. sad je zahtevao da mu tast slu bu unapred plati. zakukala je u ocajanju. imala je krmeljive oci i nije bila ba narocito lepa." Bezobrazan odgovor pogodi Jakova u srce. Kad ugleda kcer svoga ujaka.. $i6(ijs/(e legende -----------. Ne treba mu se cuditi to je favorizovao Rahilju dok se prema Liji pona ao macehinski. Jakov se razne i i sa suzama u ocima poljubi je u obraz. Jakov zamoli ujaka da ga primi u slu bu. jer ga je uhvatilo vino. koliko toliko smirio. dok je Lija. upita sestrica kakvu naknadu tra i. Do ao je trenutak da se slu ba plati. Lija. kako bi dobio voljenu Rahilju. vencanje s Rahiljom obavilo se nedelju dana posle nemilog incidenta. Lavan je potvrdio Jakovu da ce po tovati dogovor i na Rahiljino vencanje pozvao je mnogo gostiju. pa odgovori ujaku: "Slu icu ti sedam godina za Rahilju. ali veoma utucenu sestru. Najzad se naka lja da prikupi hrabrost. iz godine u godinu podarivala Jakovu sinove. Jakov je stigao u Hanan predvece. Pred zoru. Ra-hilja se vrati kuci i obavesti oca o dolasku rodaka. po svadbenom obicaju. Ispred kapije grada pored studenca okupljali su se pastiri da napoje svoja stada. nije nedostajalo ni jela. Gadura nije znala za meru u hvalisanju. sudbina kao da se pod-smevala Rahilji. kceri njegove". prelio ga maslinovim uljem. Sve se ipak odigralo tacno onako kako to nala e tradicija. gosti se nisu ni na ta alili i sjajno su se zabavljali. U spomen neobicnog videnja postavio je sveti kamen. podmetnuv i mu ru niju kcer. Drhtao je od besa. pa su se stada mno ila kao nikad dotad. Jakov se naljuti i . ". kada je odaja osvetljena. i svi narodi na zemlji blagoslovice se u tebi i u semenu tvojemu. U to se sjajno razumeo. a mesto zaveta s Bogom nazvao je Vetilj. Ali. morao je da pristane na novi ugovor. ja sam s tobom.. da je u kuci nastao pakao. mlado enja je oti ao u mracnu odaju. U tom se pojavi lepa cobanica vodeci svoje malo stado ovaca. Na radost gostiju. Pokazalo se. ali po to mu je nagodba izgledala povoljna." Lavan se nasmeja na tako drsku ponudu. dok nije izrodila cetrnaest potomaka. Svadba je bucno proslavljena. jednom prevaren. a kad se sit naslu ao upita sestrica ta ga je dovelo u Hanan. Zato je mlada kcer.

.

Ali sre-cnoj vlasnici leka ni na pamet nije padalo da poma e sestri. jer ce me bla enom zvati ene". pravdao se pred svojim enama. Priteran uza zid. i od onoga to bese na ega oca stece sve ovo blago. Imala je za to osnovane razloge. dok je skupljao i vezivao poko enu p enicu. "Tako Bog uze stoku ocu va emu i dade je meni". Jednom recju. ovce su se tako zagledale u grancice da su na svet donosile samo priplod aren i s belegom. "Jer je malo bilo to si imao dokle ja ne dodoh. Tako se rodio decak kome dado e ime Dan. Najzad je do lo do toga da je Lavan sve vi e siroma io. ovog puta udario je tuk na luk. udari e u veliku kuknjavu i ovako se poce e tu iti: "Jakov uze sve to bese na ega oca. otrca kod Lije i stade navaljivati da i njoj da malo te cudotvorne trave. a Jakov je postao bogat stekav i nebrojena stada ovaca i koza i mno tvo robinja i robova. Slucaj je hteo da njen sin Ruvim. nije odgovaralo La60 Zenon y&si vanovim sinovima. a arenih i s belegom ako je bilo i za lek. Radoznala Rahilja odmah doznade za to. jer su u njegovom stadu preovladavala crna i bela grla. Sve je ukazivalo na to da je nepobediva. A zaljubljene ene. Lavan je prekasno primetio kako se zastra ujuce brzo mno e arena grla. u tom . ali se umno i veoma. Lavan je tra io nove izgovore. Ali se u svom racunu grdno prevario. Rahilja najzad odluci da iskoristi stari zakon svoga naroda: izabra lepu robinju Valu i predade je mu u kao nalo nicu. Jakov je nakupio sve e grancice i olju tio sa njih koru da bi se videle bele pruge. Rahilja je zracila rado cu i ushiceno govorila: "Gospod mi je sudio i cuo glas moj. rodi sina kome dado e ime Josif. Zaboravio je da Jakov gajenje stoke kao da je s majcinim mlekom posisao i da se izvanredno razumeo u komplikovanu ve tinu ukr tanja. Ali sad odjednom i Rahilja. pa je mogla da se ponosi estoricom sinova i jednom kceri iz sop-stvene utrobe kao i dvojicom sinova robinje Zelfe." Kako je tek bilo kad je Vala rodila jo jednog sina! Rahilja s olak anjem rece: "Borah se estoko sa sestrom svojom. To. ali odoljeh. Smesta je odnese majci da i dalje rada si59 nove. neobicno retku biljku. Najzad je pobedila svoju neplodnost. Cenkao se s Lavanom oko dodatne plate kao nagradu to je tako revnosno i uspe no radio za njegovo dobro. Stasita nalo nica stekla je Jakovljevu naklonost i u dve godine rodila mu dva sina. Jakov je tvrdio da je Bog kaznio Lavana zbog njegovog pokvarenja tva i zato je ucinio da se mno e samo grla arena i s belegom. Videv i da ih je dovitljivi zet ogulio skoro do gole ko e. Po la je sestri-nim stopama i izabrala je mu u nalo nicu sa zvucnim imenom Zelfa. kamila i magaraca. dok se crna i bela neprestano prore-duju. Obradovao se to ce ga Jakovljeva pomoc tako malo ko tati. efikasan lek protiv neplodnosti. Videci da se Lavan koleba.^/ala zaista ubrzo zatrudni. Kako se Lija osecala ohrabrenom kad je opet stekla premoc nad sestrom. Dok su pile vodu. naravno. Jakov predlo i da mu i dalje slu i ako mu i sada i ubuduce pripadnu sve koze.odbrusi joj o tro: "Zar sam ja a ne Bog koji ti ne da poroda?" Ne videci drugog izlaza. jer je iznenada prestala da rada i ocigledno je gubila oslonac u tom duelu za materinstvo. na ao na strnji tu mandragoru. te mi dade sina. pobedonosno je klicala. "Blago meni. jer je Lija rodila jo dva sina i kcer. ovce arene i s belegom. Da li zahvaljujuci mandragori od koje je mo da kri om otkinula parcence u trenutku nepa nje ljubomorne sestre? Pro lo je jo sedam godina slu be i Jakov je odlucio da se vrati u Hanan. Za vreme porodaja Rahilja ju je dr ala na svojim kolenima da se zadovolji zakon i da dete robinje bude priznato za njeno." Braneci se. Pa kad cu i ja tako kucu kuciti?" strpljivo mu je obja njavao. jer te Gospod blagoslovi kad ja dodoh. Lavan se u sebi smejao zetovoj naivnosti i rado prihvatio uslove novog dogovora. pogotovo to je morao priznati da je zet u pravu. kao da se ponovo sa sestrom takmici. Tako narezane grancice zatim je stavio pored pojila. pa joj odbrusi svadljivo: "Malo ti je to si mi uzela mu a? Hoce da mi uzme i mandragoru sina mojega?" Pora ena Rahilja ode kao pokisla i poce da se brine za svoju buducnost. ipak poce da popu ta." Ali sad se Lija smrknula.

ali Bog oca va ega nocas mi rece govoreci: cuvaj se da ne govori s Jakovom ni lepo ni ru no. Evo dvadeset godina bejah kod tebe: ovce tvoje i koze tvoje ne jalovi e se. . Posle sedam dana potere. na e je i na e dece. jer o kradi ni ta nije znao. Idi dakle kad si se tako u elio kuce oca 'Bi6Rjs/(e legende svojega. pa ta si na ao iz svoje kuce? Daj ovamo pred pred moju i svoju racu. Sada se Jakov rasrdi na tasta to ga je tako estoko gonio i pretresom ponizio. pa ta bih ucinio danas kcerima svojim ili sinovima njihovim koje rodi e?" rekao je Jakovu i predlo io da se izmire. Jakubov karavan bio je ogroman: cinile su djl kamile. ovce i koze kao i dve ene. Ali nije znao da se Rahilja u unjala u roditeljsku kucu i da je ukrala male kipove kucnih bo anstava koja su od pamti-veka titila Tarino pleme. Zato nije bilo lako neopa eno uteci iz Harana. slu io sam ti cetrnaest godina za dve kceri tvoje i est godina za stoku tvoju. od mene si iskao to bi mi bilo ukradeno danju ili nocu. Ali i pored toga nije nastojao da ostvari svoja prava i pristao je da zet ode u Hanan. a Jakov ga nazva Galed. Lavan jo do-dade: "Svedok je ova gomila i svedok je ovaj spomenik: da ni ja necu preci preko ove gomile k tebi ni ti k meni da nece preci preko ove gomile i spomenika ovoga na zlo. i platu si mi menjao deset puta. dok je razapinjao atore. ali za to ukrade bogove moje?" Jakov se na to iznenadi. "Ove su kceri moje kceri. Odmah je dozvao sinove i na celu naoru ane pratnje krenuo u poteru za beguncem. ne racunajuci mno tvo posluge s njihovim porodicama.porodicnom sporu stale su na stranu mu a. pa se sa sinovima vrati kuci svojoj. neka sude medu nama. s bubnji-ma i s guslama? Niti mi dade da izljubim sinove svoje i kceri svoje? Ludo si radio. magarci. Lavan je stigao Jakova na gori Galadu. Lije i dve nalo nice. dve nalo.nice i jedanaest Jakovljevih sinova. Jer sve ovo blago to uze Gospod ocu na emu. Stoga je odlucio da tajno pobegne iz Harana. Zato cini sve to ti je Gospod kazao. nije ih prona ao. i prekorno rece: " ta ucini te kradom pobe e od mene i odvede kceri moje kao na mac otete? Za to tajno pobe e i kradom otide od mene? Niti mi rece da te ispratim s veseljem i s pesmama. A prestupnica brzo sakri kipove pod samar svoje kamile i sede odozgo. a ovnova iz stada tvojega ne jedoh. koji ga je cekao na celu svojih naoru anih ljudi. Jakov je s pravom strahovao da ce mu uraci silom oteti imetak koji je stekao svojim radom i sposobno cu. Bog Aramov i bogovi Nahorovi. Lavanu nije padalo na pamet da bi kipovi mogli biti sakriveni na tako nepristojnom mestu i naravno. neka rasude izmedu nas dvojice." JAKOVLJEVO BEKSTVO. a zatim se uputi u Rahiljin ator. Na-broja mu sve nepravde koje je za dvadeset godina slu be kod njega do iveo: "Pipao si sav prtljag moj. bi me zacelo otpustio prazna. Lavan pretra i atore Jakova. Kada im je Jakov u najvecoj tajnosti sa-op tio da mu je Bog nalo io da se vrati u Hanan. da sve to je uzeo Jakov njegova svojina. to bi zverje zaklalo. Bog Aramov i strah Isakov bio sa mnom. Nezadovoljstvo i napetost u Lavanovoj kuci postali su nepodno ljivi. U znak pomirenja na vrhu Galadu napravi e uzvi enje od nagomilanog kamenja. Mogao bih vam dosaditi. Zajamci da ce krivca kazniti smrcu ako ga otkrije i dopusti tastu da u logoru sprovede detaljan pretres. sam sam podmirivao. Lavan ga nazva Jegar-Sahadut. Ali na putu mu Bog naredi da se ne usudu naneti zlo Jakovu i da ne dovede do prolivanja krvi. i san mi ne pada e na oci." Lavan je uporno ostajao pri svome. nisam ti donosio. i ova stoka moja stoka. podr a e ga iz sveg srca i tom prilikom dado e odu ka svom davna njem nezadovoljstvu prema ocu: "Nije li nas dr ao kao tudinke kad nas je prodao? Pa je jo i na e novce jednako jeo. Tako mi je bilo dvadeset godina u tvojoj kucu. i ovi su sinovi moji sinovi. Da nije Bog oca mojega. i to god vidi sve je moje. Gnevni tast pride beguncu." Posle zajednickog obeda izljubi kceri i unucad. Danju me ubija e vrucina a nocu mraz. bogovi oca njihova. Pa ipak je Lavan primetio bekstvo tek posle tri dana.

A Jakov odgovori: "Deca. Prisnio mu se stra an san da se rve s Bogom. Bavio se prete no lovom u divljim planinskim cestarima." Zatim je preduzeo sve mere bezbednosti da se osigura pred mogucim napadom brata. bespravno steceno. volove. ne mogade sakriti svoje cudenje i mora e da se uveri da li je to stvarno porodica njegovog brata. Podelio je na dve grupe magarce. prepade se i poce se moliti Bogu ovim recima: "Izbavi me iz ruke brata mojega. Probudiv i se u zoru. odva io se i on da pride bratu i sedam puta mu se do zemlje poklonio. Pravo prvorodstva. Od tamo njih ljudi doznao je obeshrabrujuce vesto o bratu Zenon %psubvsl(i Isavu. koji se ne mo e izbrojiti od mno ine. povika oholo. Jakov je nazvao Fanuil. a kad mu Jakov spremno odgovori da je to za njega. Ali se Jakov. dotace mu venu na bedrima. "Necu te pustiti dok me ne blagoslovi ". Bog ga blagoslovi i nalo i mu da od sada nosi nadimak "Izrailj". naravno. jer je nocni do ivljaj odagnao sumnje i nedoumice koje su vec odavno remetile njegov mir. odnosno na visiji "kosmatoj". kamile. to znaci "oblicje bo je". "pa cu mu onda videti lice. Isav se nastanio pored Mrtvog mora. a na samom kraju ostavio je Rahilju s Josifom. "obrasloj drvecem" i postao vladar zemlje Edomske. Jakov je noc proveo u logoru i tada mu se desi ne to veoma neobicno. Ne no i iskreno zagrli Jakova i obojica od silne radosti zaplaka e. sinovi Izrailjevi vi e nikada nisu jeli ile sa bedara ubijenih ivotinja. pa mu se srce steglo od straha. Nije mu bila cista savest i smatrao je da brat nije zaboravio nepravde koje mu je naneo pre dvadeset godina. Ispostavilo se da je Isav odavno zaboravio nekada nje nepravde. pa kad vide da se ne mo e i cupati iz njegovog zagrljaja. " ta ce ti citava vojska ona koju sretoh?" upita. da ako me lepo primi. Mesto gde se to dogodilo. Jakovu nisu slutile na dobro. dvesta ovaca sa dvesta ovnova. Jakov je pre ao granicu Hanana i ulogorio se u gradu koji je nazvao Mahanaim (logori). ovce i ljude i rasporedio ih tako da u slucaju napada bar jedna grupa mo e da pobegne. a u spomen na taj dogadaj. Borio se s njim svim silama i na kraju ga prisilio da ga blagoslovi kao zakonitog Isakovog naslednika. Bog je ozakonio svojim legende blagoslovom i uz to ga je odredio za oca roda koji ce da zavlada drugim ljudima. To ogromno stado podelio je na tri ravna dela i pu tao ih u jednakim vremenskim razmacima da brata postepeno umilostivi. Najzad se pojavi Isav na celu svojih ratnika. jo uvek bojao zasede. nije u ivao dobar glas medu Hanancima u dolinama. te to i upita. jer se bojim da ne dode i ubije mene i mater s decom. za njima je poslao Liju s njenim potomstvom. SUSRET S ISAVOM. Stoga mu je poslao glasnike s molbom za opro taj. Potom je poku ao da Isava pridobije bogatim darovima. Na celo je stavio obe nalo nice s decom." Tada nalo nice s decom i slu kinjama prido e bli e i pokloni e se. Bog se nosio s njim sve do zore. dvadeset bikova. Kad Isav opazi gomilu ena i dece. koja se odmah osu i.Vesti koje je cuo. Tek tada Isav obrati pa nju na ogromna stada koja je Jakov gonio pred sobom. cetrdeset krava. mislio je u sebi. dugo nije hteo da cuje . i pored blagoslova bo jeg. A ti si kazao: zaista ja cu ti biti dobrotvor. dvadeset magarica s desetoro magaradi. u strahu na brzinu podeli porodicu na tri grupe. a kad su se glasnici vratili i obavestili ga da mu Isav sa odredom naoru anih ratnika hita u susret. na visiji Sir. Oslobodiv i se. trideset klmila sa drebadima. i ucinicu seme tvoje da ga bude kao peska morskoga. Kad se uverio da njegovoj porodici nije naneto nikakvo zlo.JAKOV SE BORI S BOGOM. koju Bog milostivo darova sluzi tvojemu. "Ubla icu ga darom koji ide preda mnom". Na vest da mu je brat vec blizu. ali i razbojni tvom kada mu se za to ukazala prilika. iz ruke Isavove. Osecao se ipak krepkim duhom. to znaci "onaj koji se borio s Bogom"." Odvojio je od karavana dves-ta koza sa dvesta jaraca. kao da ima posla sa sebi ravnim. koje je najvi e voleo. Zbog toga. Jakov primeti da hramlje na jednu nogu.

.

a sinove koji su se enili tudinkama. pozvao je brata u svoje planinsko boravi te i prelo io mu da zajedno nastave put. i zemlja ce vam biti otvorena. Sihem." A skru eni Sihem dodade: "Da nadem milost pred vama.ni za kakve poklone. KAKO SU JAKOVLJEVI SINOVI OSVETILI SESTRU. nastanite se i trgujte i dr ite ba tine u njoj. Hananejima i Ferezejima. pa je Jakov kupio komad zemlje i razapeo atore. pa pomirljivo rece: "Sin moj Sihem srcem prionu za va u kcer. najstariji kraljev sin. i dacu to mi god ka ete. tude vere i rase. kceri svoje udajite za nas i kcerima na im enite se. prezirali kao otpadnike.. Tamo nji kralj Emor dozvolio mu je da se nastani u njegovoj dr avi. Pa ivite s nama. te cu se istrebiti ja i dom moj. i ucinio je nasilje nad njom. pobi e stanovnike Sihema i oslobodi e sestru iz dvora. Jakov nije bio upoznat sa zaverom. Stanovnici Sihema i okolone bili su obrezani. koju je po pustinjskim obicajima samo krv mogla da spere.. Tarini potomci bili su ponosni pastiri koji su voleli slobodu i nisu mogli da razume-ju gradske ljude za koje cast. Pozvav i Simeuna i Levija. Ali pokazalo se da mladi knez nije bio nitkov. izmedu ostalog. O plemenskoj cistoti su toliko brinuli da su po ene i li na daleki put u Haran. zarobi e ene i decu i odvedo e svu stoku. zavoleo je svoju rtvu i bio spreman da se njome o eni. podajte mu je za enu. kralj Emor se jako zabrinu. Jakovljevi sinovi su u to vreme radili u polju. pa ce ostati kod nas. Prividno je prihvatio poziv. Jakovljevi sinovi su postavili uslov. ja cu dati to god ka ete. sakupi e svoje ljude. Simeun i Levije. Zatra i e da se on." Izgledalo je da ce se spor zavr iti nagodbom. pa da odmah skrene s puta. ali ipak se lukavo pravdao da ne mo e s njim zajedno putovati. prekoravao ih je ogorceno: "Smetoste me. jer mora se kretati veoma polako i cesto du e zastajati da ne muci ivotinje i da mu stado zbog brzine ozbiljnije ne strada. a ostala braca opusto i e okolinu grada. Kad je svoje podanike ubedivao da pristanu na kolektivno obrezivanje. ta vi e. za koji su verovali da je za kralja Emora neprihvatljiv. Njihova stoka i njihovo blago i sva go veda njihova nece li biti na a? Slo imo se samo s njima. Ali ce tako pristati da ive s nama i da postanemo jedan narod. stra no se razgnevi e. u mene ima malo ljudi. Videv i gnev Jakovljevih sinova. Otmica sestre smatrana je tada neoprostivom sramotom. Zaista je velika morala biti ljubav Sihema prema Dini! Pokazalo se da je kralj bio voden i svojim skrivenim prakticnim interesima. i postacemo jedan narod. Ali se ubrzo odigrao stra an dogadaj 64 koji mu je pokvario planove. oteo mu je kcer Dinu. Ali Jakov jo uvek nije verovao Isavu. pa ga je krvoprolice koje sinovi pocini e. a kada se vrati e i cu e za kne ev postupak. pa ako se skupe na me. urno je pregazio reku Jordan ' zaustavio se kod grada Sihema. ako se sve mu kinje medu nama obre e. obja njavao im je: "Ovi ljudi hoce mirno da ive s nama. I tite mi koliko god hocete uzdarja i dara. samo mi dajte devojku za enu." Kako je samo kralj Emor malo poznavao jevrejske pastire kada je mogao da im predlo i da se udru e u jedan narod! Jakov i sinovi su se upravo toga bojali kao vatre. njegovi sinovi i svi mu karci njegovog naroda obre u i reko e: "Onda cemo udavati svoje kceri za vas i enicemo se va im kcerima." . Jakov je samo cekao da Isav nestane iza horizonta prema Edo-mu. Ako li ne pristanete da se obre ete. hoce me ubiti. neizmerno zabrinulo. da se nastane u ovoj zemlji i da trguju po njoj. mi cemo uzeti svoju devojku i otici cemo. l oprijateljite se s nama. koja je iza la da pogleda devojke iz okoline. dok su jo nemocno le ali u kucama zbog nezaceljenih rana. i omraziste me narodu ove zemlje. osecanje dostojanstva i rasna solidarnost nisu vi e bili na nekoj ceni. Nisu hteli da se rasplinu u mesnom stanovli tvu. Ali trecega dana. Bogate darove primio je tek posle upornog navaljivanja. kao to su oni obrezani. Ipak je dao rec da ce sigurno poci stopama brata i odsesti u njegovom domu na brdu Sir. Smesta je oti ao sa ocem kod Jakova da je zaprosi. braca Dinina." Kako su bili iznenadeni kada je kralj prihvatio i taj uslov.

.

to znaci "sin desnice". i ocistite se i preobucite se.JAKOV U VETILJU l MAMRIJI. ali Jakov. i nakon tebe semenu tvojemu dacu zemlju ovu. pa i dopunjavali vlastitim pricama da istaknu neku religioznu ideju." Sutradan ujutru Jakov pozva svoj narod da se ocisti od grehova i da se odrekne svakog idolopoklonst-va. kao to su mali kipovi domacih bogova i na-u nice-amajlije. Bog se vec javlja pod imenom Jehova. a onda mu rece: "Ja sam Bog svemoguci. Kad krenu e na put." A kad su krenuli iz Vetilja i hitali ka Efrati. Zagrliv i sina i naradovav i se do mile volje. ocenjivali su blagonaklono. Trebalo je to pre pobeci iz Sihema. gde je stari otac Isak eljno i cekivao njegov povratak. a ne da pi u istoriju jevrejskog naroda. U VII veku pre na e ere ta dva dela spojena su u jednu celinu i toliko izme ana da u tekstu srecemo naizmenicno i jedno i drugo ime. to znaci "sin muke". l dacu ti zemlju koju sam dao Avramu i Isaku. Kad pade noc. tek po povratku Jevreja iz vavilonskog ropstva. i carevi ce izaci iz bedara tvojih. Stigav i u Vetilj. veliki strah spopade stanovnike okolnih gradova i niko se ne usudi da ih goni. rasti i mno i se." Razne predmete la nog kulta. Izgleda da je Jakovu bilo pisano da vi e ne nade mira u Hananu. U duhu tih religijskih i vaspitnih postavki. zakopa e u zemlju ispod velikog hrasta u blizini Sihema u znak novog zaveta s Bogom Avramovim. da nacinim onde rtvenik Bogu. Jakov mu prinese rtvu od ulja i ivotinja. gde su vec pocivali Avram i Sara. Skrhan tim novim udarcem. Jakovu se javi Bog koji mu rece: "Ustani. Autori konacne redakcije bili su sve tenici. Rahilja je pocela da se porada i 66 umrla na porodaju rodiv i Jakovu sina. Bog mu se ponovo javi i jo jednom potvrdi njegovo novo ime Izrailj. Biblijske licnosti. U mladim delovima koji poticu iz VIII veka pre na e ere. Analiza biblijskog teksta pokazala je da u njemu treba razlikovati tri sloja. izbacivali sve to im nije odgovaralo. Zahvaljujuci Bogu za za titu koju mu je dotad pru io. da nagraduje i ka njava. Isak zavr i svoj ivot u sto osamdesetoj godini. i braca u najboljoj slozi sahrani e oca u porodicnoj grobnici u Makpeli. Za kriticnu analizu biblijskog teksta i utvrdivanje hrono . Nema sumnje da sve tenici nisu bili originalni autori. kasnijem Vitlejemu. 67 ISTINA l LEGENDA O PRAOCIMA Vec znamo da je biblijski tekst u sada njoj verziji nastao ralativno kasno. dok su licnosti koje su iz nekog razloga bile u sukobu s njim. Pa da se dignemo i idemo gore u Vetilj. koji ti se javio kad si be ao od Isava brata svojega. Ta spojena verzija je kasnije prepisivana i podvrgnuta novim redakcijama. koje su se po njihom mi ljenju pokoravale bo jem zakonu. dakle u periodu od VI do IV veka pre na e ere. prikazivali kao gre nike koje je Jehova opravdano ka njavao. Jer kad se smesti iza kule Migdolederske. Istorija je po njihovom shvatanju bilo sredstvo kojim se slu io Bog da objavljuje svoju volju. Karakteristicna osobina mu je ta to nepoznati autori za oznacavanje Boga koriste rec Elohim. menjali su tradicionalno istorijsko naslede. Konacna verzija poslu ila je sve tenicima kao osnova za tumacenje price u obliku koji je u ao u biblijski kanon. i nacini onde rtvenik Bogu. donete iz Mesopotamije. narod i mnogi ce narodi postati od tebe. Jakov podi e Bogu rtvenik i nazva to mesto El Betel (Bog Vetiljski). "Bacite tude bgove to su u vas. Po to se mnogo mucila. dok se susedni narodi ne povrate od u asa i ne izvr e odmazdu za izdajnicki i krvavi prepad. vec kompilatori i redaktori starijih svedocanstava. Najstariji deo napisan je u IX veku pre na e ere. Namera irn je bila da poucavaju. pred smrt dade detetu ime Venonija. jer mu se tu javio Bog kad je be ao pred svojim bratom Isavom. koji me je cuo u dan nevolje moje i bio sa mnom na putu kojim sam i ao. Na pogreb je do ao i Isav. radostan dolaskom na svet dvanaestog sina. Jakov se preseli u Mamriju. idi gore u Vetilj i onde stani. sin mu Ruvim se upusti u nedozvoljenu ljubav s njegovom nalo nicom Valom. promeni mu ime u Venijamin.

ako ne i ranije. koja se granicila s Hananom. godine izvr io engleski arheolog Ser Flinders Pitri. Ali se na osnovu otkrica koja je 1905. nagomilalo se toliko legendi. koji su nadeni u EI-Amarni. napisana mnogo kasnije i da prema tome price o praocima. Sve tenici-kompilatori. dok je u Palestini otkriven samo mali broj pisanih dokumenata. Pitri je u rudniku bakra i malahita na Sinajskoj gori nai ao na staro. Sadr aj pisma. Ogromne vavilonske arhive.logije pojedinih delova biblije ogromne zasluge ima nemacki naucnik Julijus Velhauzen. na primer. dok su u Mesopotamiji klinasti znaci dletom urezivani u debele pecene tablice. upucenog . bajki i pricica da je danas te ko odvojiti istinu od ma te. Ono jo nije u dovoljnoj meri procitano. nalazi se bogata prepiska izmedu Hanana i Egipta. Vavilonskoj kuli i potopu u vecoj ili manjoj meri poticu iz sumerskih i vavilonskih mitova. ali su kao osnovu za svoje ucenje uzimali stwa narodna predanja koja su predstavljala odraz stvaralacke ma te Jevreja. Dugo je smatrano da su narodna predanja samo usmeno preno ena. u steni uklesano fenicansko alfabetsko pismo koje potice iz XV veka pre na e ere. pa jo i danas ima svojih pristalica. pojavila pretpostavka i6(ijs%e legende da su autori najstarijih biblijskih prica mogli da raspola u i nekim pisanim izvorima. Tekst su verovatno u stenu uklesali izrailjski robovi koje su Egipcani poslali na prinudni rad u rudnike. a ako su se nekim cudom do na ih dana i ocuvale. To istorijsko naslede jevrejski narod usmeno je prenosio s pokoljenje na pokoljenje. Velhauzenova kola bila je uspe na trideset godina. zaceci nekih biblijskih prica se u u veoma daleke epohe. Godine 1960. o Mojsiju. tu se toliko izbrisao da natpis nije bilo moguce procitati. ali se zna da se sastoji od 32 znaka i da sadr i tekst na semitskom jeziku. Izvr ena su velika arheolo ka otkrica koja zahtevaju korekciju zakljucaka do kojih je do ao Velhauzen. imaju svoj ekvivalent u mesopotamskim dru tvima. Osim toga. da su se Izrailjci jo u vreme Mojsija. a neki obicaji opisani u Bibliji. obicaja i te nji. kako je predstavljena u Bibliji. kao to je cuveni zakonik iz Ge-zera iz X veka. arheolozi su na glinenoj plocici prona li izuzetno dobro ocuvano pismo iz VII veka pre na e ere. saznali smo da price o Adamu i Evi. Zahvaljujuci narodnom karakteru prica. pronadene u gradovima kao to je. pored istinitih dogadaja. Sve te cinjenice potvrduju pretpostavku. pa su cak delimicno kodifikovani u Hamurabijevom zakoniku. bezobzirno su preradivali predanja prilagoda-vajuci ih svojoj religijskoj tezi. Jezekijin natpis iz VII veka i pisma iz Lakisa iz VI veka. Odgovor je jednostavan. medu dokumentima iz XIV veka pre na e ere. U Knjizi Postanja nesumnjivo su se sacuvali tragovi politeizma i feti izma. Niniva. Posle dugog i detaljnog proucavanja biblijskog teksta do ao je do zakljucka da je istorija Jevreja. pa cak i o sudijama treba svrstati u legende relativno novijeg datuma. a u pricama o praocima veoma cesto nailazimo na obicaje i mitove koji poticu iz Mesopotamije. Sve tenici su nepa njom ne to i prevideli i nisu izbrisali iz tekstova sve to ukazuje na njihovo vreme nastanka. Ukratko. njihovog mentaliteta. koji su priznavali samo Jehovin i Mojsijev zakon. otkopavanje palestinskih gradova koji se pominju u pricama o praocima kao i uporedivanje tih otkrica s biblijskim tekstovima -potvrdili su bez ikakve sumnje da je istorijsko naslede na koje su se oslanjali sve tenici u VI veku pre na e ere mnogo starije nego to je Velhauzen pretpostavljao. ali nauka je od vremena Velhauzena napredovala. slu ili pismom. domovina alfabetskog pisma. Za to su onda iskopine nadene u Palestini tako siroma ne pisanim izvorima? Zato to su u Egiptu i Mesopotamiji nadene ogromne arhive pomocu kojih mo e detaljno da se rekonstrui e istorija tih zemalja. narodnih predanja. U Pelestini se pisalo tu em na krhkim glinenim plocicama. Treba se po-dsetiti da je Fenikija. Prema tome. nije iskljuceno da su Jevreji pisali svoje dokumente jo u drugom milenijumu pre na e ere. Zahvaljujuci de ifrovanim tablicama s klinastim pismom nadenim u ru evinama Ninive i Ugarita. U vla noj palestinskoj klimi glinene plocice su bile izlo ene propadanju.

.

pa cak odobrava u moralnom pogledu njegove sumnjive postupke. Lot. U biblijskim pricama posebno pada u oci plasticna i jezgrovita karakteristika praotaca.^otpuno je u saglasnosti s onim to je dana nja nauka uspela da utvrdi o ranim fazama dru tvenog razvitka. u stanju smo da proverimo koliko tu cinjenicu mo emo da pripi emo ispravkama koje su izvr ili sve tenici u VI veku pre na e ere. Jakov se nosi s njim celu noc i primorava ga da mu ozakoni pravo prvorodstva koje je na prevaru oduzeo Isavu.za zanatske prizvode iz grada. U prilog starosti biblijskih predanja govori i proces postepene promene dru tvenih odnosa koji mo emo da pratimo u tekstovima. Koliko se razlikuju jedan od drugog Avram. Logor mu se sastojao od atora postavljenih u krug. Isak kupuje zemlju i ima uspeha u obradi zemlje i ne pije mleko vec vino. Zahvaljujuci detaljnom proucavanju raznih redakcionih slojeva Biblije. Citav taj razvojni proces. gotovo gradske sredine. Izvesno vreme u godini praotac je logorovao pod zidina-ma gradova i razmenjivao svoju robu . jer svedoci da su se u Palestini slu ili pismom cak i u svakodnevnom ivotu. Isak ili . a za pice im daje mleko. Kod Jevreja je vladao zakon krvne osvete: "oko za oko". tako jasno opisan u biblijskim pricama koje slede. ivot kakav je vodio Avram u Hananu. svedoci da je surovost tih obicaja jo tada pocela da slabi. Verovatnija je pretpostavka da se u doba praotaca ne radi toliko o cistom monoteizmu koliko o henoteizmu. ali treba slaviti samo boga za titniku plemena. kad se monoteizam pod uticajem proroka konacno iskristalisao i eticki produbio. re avao sporove i primao goste. Avram je bogata i vlasnik robova. Avram je tipicni beduinski eik koji ivi u uslovima idilicne jednostavnosti. vec proizvod naseljene.mleko. mesa se u pitanja zemaljskog ivota. Ispred njih su sedele ene. Vidimo i to da Jevreji korak po korak prelaze s nomadskog na zemljoradnicki nacin ivota u stalnom boravi tu. prele vunu i pevusile svoje mesopotamske pesmice. U Avramovom klanu jo se vidi tipicno patrijarhalno ustrojstvo. Svaki lik je drugaciji. Posle povratka Jevreja iz vavilonskog ropstva. Sam kolje tele da ugosti tri tajanstvena putnika. Koncepcija tog boga je veoma primitivna. Avramov bog nema univerzalnih crta. dok je Jakov. Znamo da se u kasnijim vekovima Jevrejski narod cesto klanjao kultovima hanan-skih bogova i da su ga proroci zbog toga u svojim vatrenim propovedima o tro kritikovali.knezu. On se pona a kao covek. "zub za zub". od ostalih clanova klana deli ga provalija koju je nastojao da ozakoni dajuci sebi i svojoj eni plemicka imena. vunu i ko u . Krvavi dogadaj vezan za Dininu otmicu svakako nije bio usamljen. takva religijska koncepcija postala je vec anahronizam. Starost biblijskih predanja otkriva nam i pa ljiva analiza njihovog sadr aja. raspravlja sa legende 71 Avramom. Tu je Avram izdavao naredenja posluzi i pastirima. Prisustvo tih naivnih i primitivnih religioznih shvatanja mo e se objasniti jedino cinjenicom to su ih sve tenici-redaktori doslovno preneli u biblijske knjige zajedno s drevnim narodnim pre-danjima na koja su se u svom radu oslanjali. Bila su to surova i jo nedovoljno civilizovana vremena. on je tipican plemenski bog koji se brine samo za buducnost i dobro naroda koji je izabrao. ali vec tad se javlaju izrazite klasne razlike. Veliki praocev ator nala --------------------------------------------------------------------------Zetwn 'J(psi(fovs/(i zio se u sredini i slu io je za okupljanje stare ina. Iz biblijske tradicije mo e se izvesti zakljucak da je Avram postao pristalica monoteizma. sa svojim vrlinama i manama. tipican je za nomadska stocarska plemena. individuali-zovan i naslikan sa zadivljujucim osecanjem za realizam. bila je tu ba izrailjskog seljaka kome je poreznik uzeo ogrtac zbog navodno neizmirenog poreza. To otkrice za nauku ima veoma veliki znacaj. odnosno o verovanju po kome postoje brojni bogovi. mada cinjenica to Jakov nije odobravao postupak.

.

koji je nekim cudom pre iveo burna vremena i sada nam omogucava da se zagledamo u samu dubinu onoga to je neprolazno i arhiljudsko. Poku ajmo ukratko da prika emo ta je nauka u toj oblasti uspela dosad da utvrdi. Koliko su uverljive u svojim enskim osobinama Sara. tavi e. ali ne znamo da li se mogu poistovetiti s Avramom. nama blizak po svojim manama. a zatim Lavana ogulio do gole ko e. Sve to citamo o praocima izvanredno je zanimljivo. Pastirski ivot bio je surov i pun opasnosti. Price o praocima imaju sve karakteristicne osobine narodnih predanja i prikazuju mentalitet davnih jevrejskih pokoljenja. ali se cesto nisu snalazili u moralnoj oceni postupaka koje su svojim precima pripisivali. Nemamo razloga za sumnju da su sve tenici imali pri ruci veoma stara narodna predanja o praocima. Njihovi praoci. koji je s njim morao imati mnogo neprilika.Jakov. dakle kada su dru tveni uslovi i obicaji bili potpuno drugaciji. ali tih propusta ima relativno malo. koji su obo avali razne dosetljivosti svojih narodnih junaka. uneli u njih izvesne anahronizme. nagomilavanjem novih arheolo kih dostignuca to pitanje se pre komplikuje nego to se razja njava. intelektualno neizgradenih. otkriveno je trista tablica s klinastim pismom koje poticu iz XV veka pre na e ere. Isakom i Jakovom iz biblijskih prica. da bi se covek odr ao na povr ini u varvarsko doba stalnih ratova i okrutnosti. Upravo zahvaljujuci tome Biblija je bila i uvek ce biti savremena. odlikuju se neobicnom dugovecno cu i plodno cu. kad andeo savetuje prognanoj Agari da se vrati kuci ili kad je sa sinom Ismailom spa ava od smrti. nije mogao imati suvi e osetljivu savest. Iskljuceno je da su sve te pojedinosti i sitnice. Bog i andeli me aju se u ljudska pitanja da upute tok price u eljenom pravcu ili da razre e bezizlazno dramaticnu situaciju. taj enfant terrible porodice. To su pisma koja su sirijski i palestinski . Sara. puno dogadaja i neobicnih anegdota. Reveka. Rahilja ili nesrecna Agara! A Isav. iz toga nikako ne proizlazi da je mi ljenje onih naucnika koji dovode u pitanje istoricnost praotaca li eno osnova. istina. vrlinama i konfliktima. U tim intervencijama cesto ima bajkovite lepote. cak i Isak. pokazuje prema njemu ocinsku slabost. Ona je kao isecak iz pulsi-rajuceg ivota davnih epoha. mogli da smisle sve tenici koji su iveli u VI veku pre na e ere. Plahovit je i napra-sit a ipak dobrodu an i zaboravlja nanete mu nepravde. U tim pricama pastiri su davali ma ti na volju. Sasvim je razumljivo da su u drevna vremena jevrejska plemena morala da imaju svoje vode. koji voli lov. skita poljima a prezire poljske radove. Na alost. Prisetimo se potresne scene u pustinji. U pricama se prikazuje covek celovit. Nije te ko da zamislimo tada nje pastire kako sedeci oko vatre pricaju zabavne pricice i anegdote o precima: kako je Avram namagarcio faraona. kako je Isakov sluga sreo Reveku pored studenca. Ne mo emo se oteti utisku da je u licnosti Isavovoj jevrejski narod izrazio vecitu podsvesnu nostalgiju za starim dobrim vremenima. a to znaci nekoliko stotina godina kasnije. Preradujuci tekstove sve tenici su. kad su mu pradedovi bili slobodni pastiri i nomadi. ocarava kraljeve svojom lepotom. onako kako ih je prenela vekovna tradicija. Kada tvrde da su praoci posedovali kamile. to je zato to se u Nfiovo vreme kamila sretala svakodnevno. kako su se Lija i Rahilja takmicile u radanju sinova. U Tel el-Amarni u Egiptu. kako je lukavi Jakov iznudio od brata pravo prvorod-stva. Neobicno je recita cinjenica da mu je Biblija ocigledno naklonjena. mo da cak i pisane izvore. koje nam tako verno prikazuju sliku dalekih epoha. Bila su to caskanja priprostih ljudi. Tek je relativno skoro otkriveno da se kamila u slu bi coveka pojavila negde u XII veku pre na e ere. i da su ih u svoju kompilaciju unosili uglavnom u originalnom obliku. i kao starica. bogato dramaticnim situacijama. Bili su osetljivi na poetsku lepotu svojih legendi. osnivaci rodova. Stoga su price autenticne i verno repro-dukovane. cak ni daroviti pisac ne bi bio u stanju da to ucini.

.

U tom slucaju Avram bi vero-vatno bio mitolo ka personifikacija jednog od jevrejskih plemena koje se odselilo u Hanan. U njemu su se nalazile kuhinje. U drevno doba.. Ali najkapitalniji pronalazak bila je ipak kraljevska arhiva k°ja je sadr avala 33 600 tablica s klinastim pismom. Seruha i Faleka. Tare. urezan klinastim znacima. To mo e da se zakljuci iz . pa se i u tom slucaju pokazuje iznenadujuca identicnost imena licnosti i naziva gradova. Na putu izmedu Mosula i Damaska uzdi e se brda ce koje Arabljani zovu Tel Hariri. Senzacionalno otkrice dugujemo francuskom arheologu Andre Parou.kne evi pisali faraonima Amenofisu III i Ahenatonu. izve taja i prepiske arzave Mari. Natpis na njenom postolju. zigurat i pre svega velicanstveni kraljevski dvorac koji potice iz treceg milenijuma pre na e ere. tamo se pominju i imena plemena Abam-ram i Jakob-el. Te iskopine su va ne utoliko to bismo tu mogli imati eventualni trag prisutnosti Jevreja u Palestini jo pre vremena Mojsija. zbrisao dr avice Sumera. U toj seobi amorejskih naroda nesumnjivo su ucestvovala i jevrejska plemena. nepobitni znaci vavilonske invazije. Iz tih tablica doznali smo izmedu ostalog da su stanovni tvo dr ave Mari cinila amorejska plemena. Na ru evinama pokorenih dr avica Amorejci su osnivali svoje brojne dr avne organizacije. Ovom prilikom treba podsetiti da se u Bibliji i Nahorov tast zove Haran. dok ih najzad nije ujedinio u jednu veliku dr avu najveci njihov car. To njihovu emigraciju stavlja u daleko iru istorijsku perspektivu. U njegovoj licnosti u narodnom secanju sakupila se sva sudbina koju su ova plemana do ivela za vreme tih seljenja u novo boravi te. kralj dr ave Mari. Hamurabi. Osim toga. Turahi. Nezadr ivi pohod i ao je uz Eufrat. Svuda su bili vidljivi tragovi po ara i name-rnog uni tavanja. koji je pokazivao da ona pripada nekoj nepoznatoj kulturi. U XVII veku pre na e ere osvojila ju je vavilonska vojska i njenu prestonicu tako razorila da od nje nije ostalo ni traga. pa cak i pleme Venijamin. i preplavio skoro citavu Mesopotamiju. Nije moglo biti sumnje da su ti plemenski nazivi u tesnoj vezi s Avramom. Proucavaoci Biblije smatraju da se pod imenom Habiru kriju Jevreji. glasio je: "Ja sam Lami-Mari. U sastav dr ave ulazio je i grad Haran. zapanjujuce su podsecali na imena Avramovih rodaka: Nahora. ali niko nije uspeo da utvrdi gde se prostirala. od Persijskog zaliva prema severu. koje se pojavilo na granici dr ave i uznemi-ravalo stanovni tvo. Nazivi gradova Nahur. prestona dvorana i sanktuarijum posvecen boginji Istar. Kad je pocelo odcitavanje hronika. Lingvisticka analiza tablica iz dr ave Mari pokazala je da su Jevreji bili u bliskom srodstvu s Avramom i da su cak predstavljali jednu od njegovih etnickih grana. i to u vreme kad su tamo stigli Tarini potomci. privatne kuce. Dalja istra ivanja Paroa konacno su potvrdila da se pod brda cem kriju ru evine prestonice. kretao se ogromni migracioni ti<as semitskih naroda poznatih pod nazivom Amorejci. Sarugi i Peliga. praocem jednog od izrailjskih plemena. Da je postojala dr ava Mari dodu e se znalo. mada se mi ljenja po tom pitanju ne sla u." Uzbudenje je bilo ogromno. To izuzetno otkirice nametalo je zakljucak da su imena praotaca u stvari nazivi plemena ili gradova koja su ta plemena osnovala ili oru jem osvojila.. grobari su tamo prona li statuetu izradenu u neobicnom stilu. odbrambeni bedemi. Gradevina se sastojala od 260 soba i dvorana. iza la je na videlo u svakom pogledu iznenadujuca 74 cinjenica. Na vest o pronalasku tamo je 1934. Vec prvih dana izvadio je iz ru evina figuricu bradatog mu karca s rukama sklopljenim kao za molitvu. njegovim unukom Jakovom kao i najmladim Jakovljevim sinom Venijaminom. godine pohitao Paro i preduzeo sistematska arheolo ka iskopavanja. Medu njima nikad nije bilo sloge. koji se pominju u dokumentima. Otkopani su hramovi. kupatila s kadama. Za vreme kopanja rake. U jednom pismu palestinski knez saop tava da su se u njegovoj dr avi pojavila plemena Habiru i da su do la iz Mesopotamije.

.

Potiskivani iz svojih naseobina. Nekim od tih fragmenata treba se pozabaviti malo detaljnije. Medutim. Nejasne uspomene o tim dogadajima urezale su se u secanje jevrejskih pokoljenja u vidu legendi i anegdotskih prica. cak i nekoliko vekova kasnije Jehova opominje cara Davida da ce mu za kaznu uzeti enu i dati je njegovom susedu. iako . a zapadne i ju ne krajeve Hanana naselili Moavci. Amonci i Edomci. Kako se u najstarija vremena gledalo na ove stvari. koja jo nije verena i otkupljena. da bi se pokazalo koliko je ispravna teza o starosti tih narodnih predanja. Epizoda s Lotom je bez su76 mnje tipicna prica koja se prenosi s pokoljenja na pokoljenje. Kako iz toga proizlazi. smatran je za manje prestupe koji su uglavnom ka njavani placanjem od tete roditeljima. Preteranom metaforom narod je svakako hteo da istakne koliko mu je iznad svega bio drag obicaj gostoprimstva. vec careve. danas se u pricama o Avramu. Obicaji koji se ticu dru tvenog polo aja ena pravno su obuhvaceni u Hamurabijevom zakoniku. Kceri jo nisu bile udate ene i majke roda. Jakovljevi sinovi. Zahvaljujuci arheolo kim otkricima. Ne ka njava njega. Drevni mesopotamski narodi. ne mo emo se oteti utisku da u Bibliji imamo posla sa zajedljivom spletkom koju je narod irio. pa teta ne bi bila tako velika. To nikako ne znaci da su Jevreji odobravali taj Lotov postupak. U skladu s tim shvatanjima. Osim toga. a stroga za tita njene nepovredivosti imala je za cilj da obezbedi pravo potomstva i nasleda. povlacili su se na jugozapad. jer je Lot bio praotac Moavaca i Amonaca. grad u kome su iveli Amorejci. koje su posle mnogih vekova sve tenici uneli u biblijske knjige. U docnijim epohama u Mesopotamiju su prodrli sa seve-ra narodi nesemitskog porekla. Ne treba zaboraviti da se to dogodilo u prvoj polovini drugog milenijuma pre na e ere. dakle naroda prema kojima su se Jevreji odnosili neprijateljski i prezrivo. Pre svega. izmedu ostalog u strahu da ne izgubi ivot. krvavo su osvetili sestru koju je oteo knez Sihem. smatrali su preljubom odnos udate ene s drugim mu karcem. To nikako ne svedoci o izopacenim moralnim shvatanjima Jevreja. on postupa u duhu te duboko ukorenjene tradicije. to Bog po svoj prilici opravdava Avramovu podvalu. vec jedino zbog toga to na nju nije imao nikakvo pravo vlasni tva. Simeun i Levije. Siriju su zauzeli Aramejci. dakle i Jevreji. Isaku i Jakovu mo e ukazati na konkretne fragmente koji otkrivaju neposrednu vezu s mesopotamskom tradicijom i s drevnim religijskim kultovima. a kao to proizlazi iz Biblije. glavna enina du nost je bila da rada decu i da podr ava rod svoga mu a. odnos sa neudatom enom. To se odnosilo i na verenicu ukoliko je buduci mu za nju platio otkup. Kad Lot hoce da prepusti svoje kceri na milost i nemilost sodomskoj rulji samo da spase goste. mo e da se zakljuci i po tome. kako je ranije sa ustrucavanjem smatrano. a zatim su pre la u Hanan. u kome su mu karci smatrali enu za svoje vlasni tvo kojim su mogli slobodno da raspola u kao i svakim drugim vlasni tvom. osetljivo pitanje davanja Sare u carske hareme. Ne to kasnije njihovim stopama krenulo je i Avramovo pleme. Stoga je lako razumljivo za to Sara tako pasivno i bez ikakvog otpora ispunjava elju svoga mu a. to nam je danas poznato iz tablica nadenih u dr avi Mari. Tokom te nove migracije. Pa.cinjenice to su ona najpre ivela u Uru. Iz njegovih postavki logicno proistice da je i preljuba bila dopu tena ako iz nekih razloga na nju pristaje mu . Avram u dva navrata daje Saru u harem tudih careva pod izgovorom da mu je sestra. na tu ^e legende seobu bilo je primorano i zbog nekih verskih sukoba. ne zato to on nije bio njen mu . u vreme kad su nomadska plemena ivela u uslovima veoma primitivnog dru tvenog uredenje. nije pridavan ni najmanji znacaj devicanstvu neudatih devojaka.

.

godine pre na e ere) koji izmedu ostalog sadr i sledecu odredbu: "Ako ena bude imala dece. Oni su pripadali jevrejskoj sekti esenima. kako zanosna stopala i besprekorna bedra!" l tu na Agarina prica nalazi svoje obja njenje u meso-potamskim obicajima kodifikovanim u Hamurabijevom zakonodavstvu. cije je sredi te bio manastir u Kumranu. Verovatno samo zato to su carevi posredno bili krivi ne znajuci za granice u nasilju i samovolji. Edomci. Osim toga. Srecemo ga u svim epohama i na svim kontinentima sveta. Zakon je tacno odredivao ulogu nalo nice i njene dece u porodici. kako je divan nos njen i kako lik njen zraci! O. Jedan smotuljak sadr i ara mejski komentar Knjige Postanja. na cin obrezivanja. kako su joj skladne grudi. a u osamdesetoj godini svojom lepo-tom izazvala je divljenje u Avimelehovoj dr avi. nenaseljenim. Taj zahvat se ubraja u najstarije obicaje primitivnih naroda i mi u stvari ne znamo njegov pravi smisao. odakle su pomenuti narodi do li u Hanan. Jevreji su se s tim ritualom upoznali verovatno za vreme svog kratkog boravka u Egiptu i pod utiskom njegove religiozne simbolike uveli ga kao spolja nji znak zaveta Bogu. Radilo se o tome da se carevi primoraju da vrate Saru. smotuljci s biblijskim tekstovima koji poticu iz perioda izmedu III veka pre na e ere i l veka na e ere. Biblijsko predanje o njenoj lepoti odr alo se kroz celu istoriju Izrailjaca. Obrezivanje su primenji-vala i neka indijanska plemena pre otkrica Amerike. a Avram je do iveo 175 godina. Za nas je va no to to su se cinu obrezivanja podvrgavali i egipatski sve tenici. U arhivi otkopanoj u ru evinama vile bogatog mesopo-tamskog trgovca u gradu Nuzi naden je bracni ugovor porodice Tehaptili (oko 1500. To je bio cin formalnog priznavanja sina robinje za punopravnog naslednika roda. U prevodu on glasi ovako: "O kako je rumeno lice njeno. sagraden verovatno u II veku pre na e ere. ali nije imala pravo da je istera iz kuce. a decu rodenu iz tog odnosa odgajace kao da su njena rodena. kao i narodi Australije. Imala je ezdeset i pet godina kada ju je faraon uzeo u svoj harem. On je nalagao da nalo nica rodi na kolenima supruge nerotkinje. dotaknimo se i zabavnog pitanja njene lepote. Amonci i Moavci preuzeli od Egipcana. u kome se pored ostalog nalazi i opis Sarine lepote. Ta kazna ima i svoju prakticnu stranu. kojoj je bilo pisano da postane pramajka izrailjskih pokoljenja. Ali ako ih ne bude imala. Herodot tvrdi da su ga Jevreji. stenovitim urvinama otkriveni su godine 1947. kada se rastao od ivota Tara je imao 250 godina. mu nema pravo da uzme drugu enu. Taj cudan obicaj Biblija po-minje i u prici o Lavanovim kcerima. Herodot ga je pripisivao brizi za telesnu cistocu. kako je slatko pogledati na njena ramena i ruke pune savr enstva! Kako su joj tanani i ne ni prsti. Polinezije i Afrike. Jevrejski narod zato je lako poverovao da je ena njihovog praoca. Pretpostavlja se da su . grcki istoricar tvrdi da su Egipcani svojevremeno obicaj obrezi-vanja primili od Etiopljana. kako su carobne oci njene. dok sa-vremeni istra ivaci u njemu vide magicni cin koji treba da sim-bolizuje krvavu rtvu prinetu bo anstvu. jer obrezivanje nije bilo poznato u Mesopo-tamiji. jevrejski plemenski junaci odlikuju se nadprirodnom dugovecno cu i plodno cu. kako je neporocna belina tela njenog! O. u divljim. U biblijskim predanjima.su oni bili nevine rtve podvale. tako dugo sacuvala enske cari. Sara zaista mogla da kazni robinju Agaru." Treba jo dodati. tada ce sama izabrati mu u robinju. tako da je Avram imao opravdane razloge to ih se bojao. U pecinama kraj Mrtvog mora. To je tim pre verovatnije. koja je po legendi morala da ostavlja dubok utisak na savremenike. Predimo sada na jedan od najcudnijih i najtajanstvenijih ritualnih obreda koji je Avram ustanovio za vreme svog puta po Hananu. da je na osnovu Hamurabijevog zakonika. ^Po to smo vec kod Sare.

.

Ta vizija je. i ovo su vrata nebeska!" Ova vrata nebeska u kontekstu s lestvama bila bi sasvim nerazumljiva kad ne bismo znali da rec Vavilon u prevodu znaci bo ja vrata. i to jo pre pojave Muhameda. Koliko se u secanje Jevreja urezao boravak u Mesopo-tamiji. mo da najbolje pokazuju nebeske Jakovljeve lestve s andelima koji idu gore-dole po njima. nesumnjiva asocijacija na vavilonski zigurat. U Palestini ih je otkopano mno tvo. a da gre nici u ivaju u izobilju? Poku aj odgovora na to pitanje srecemo i u biblijskoj girici o tragicnoj sudbini Jova kao i u nekim drugim drevnim legendama. O tome ne svedoci samo cinjenica to je nadena u jednoj kraljevskoj grobnici. Ta epizoda je dokaz da se u Jakovljevom pokoljenju nije ugasio arhaicni feti izam." U tom sumerskom mitu odbacen je princip kolektivne odgovornosti. rtvovane bogovima. One ivo podsecaju na zigurate ili piramide u Uru i Vavilonu. nadeni su zacementirani posmrtni ostaci petnaestogodi nje devojcice. Istra ivacima je najvi e muka zadavala scena prino enja Isaka na rtvu. Uporedo s islamom ra irili su ga svuda dokle god je dopirao njihov uticaj.ga i Arabljani uveli pod uticajem Etiopljana. Ta skulptura za Sumere je morala da predstavlja veliku svetinju. i optu uje ga za nepravdu. Svaku sumnju u to otklanjaju reci koje je. Semiti su verovali da u njima ivi Bog i zato su ih nazivali Betel. boginja I tar pojavljuje se pred likom najvi eg boga. Da ovekoveci do ivljeno snovidenje Jakov je postavio kamen i prelio ga maslinovim uljem. s rogovima zapetljanim u grmlju. jer su rtve bili i nevini i pobo ni ljudi. onda je Avramov razgovor s Bogom i njegovo cenkanje za ivot nevinih Sodomljana. vec ga precutkuje. Izmedu ostalog u ru evinama grada Gezera nadeno je osam svetih stubova. Ucinio je to u skladu s prastarim semitskim obicajima. U Mesopotamiji. s njihovim kamenim stepeni tem po kome su u svecanoj povorci koracali sve tenici. neki kultni simbol. postavljenih na brdu. koji je odgovoran za potop. Pitanje patnje i smrti pravednih i pobo nih ljudi od pamtiveka muci savest ljudskih pokoljenja. pa cak i zlocin. pod gradskim zidinama. Deca su rtvovana i prilikom podizanja hramova i javnih zgrada. To mracno poglavlje biblijske povesti u potpunoj je suprotnosti sa shvatanjem o dobrom Bogu. Tako je upravo i Jakov nazvao mesto gde su mu se u snu javile nebeske lestve s andelima. Siriji kao i u Hananu postojao je veoma stari ritual rtvovanja bogovima prvorodene dece. arheolozi su u pecini i njenoj okolini na li urne sa skeletima dece od osam dana. Ako genezu obrezivanja treba tra iti u Egiptu. U arheolo kim nalazi tima u Gezeru. Za to Bog dozvoljava da pate pravednici. ocigledno mesopotamskog porekla. a rogove ovna i grane grmlja drevni majstor izrezbario je od lazurita. Ova epizoda ima neceg zajednickog s mesopotamskim mitovima. bog nije imao prava da uni tava celo covecanstvo. bez sumnje. . izgovorio Jakov: "Kako je stra no mesto ovo! Ovde je doista kuca Bo ja. Ostaci tih ritualnih rtava cesto se srecu zazidani u temeljima kuca. Kult kamena (na hebrejskom mass-aba) jedan je od najstarijih kultova drevnih naroda. U sumerskoj prici o potopu. koji u ovom slucaju na tako surov nacin stavlja na isku enje svog pobo nog pobornika. jer je engleski arheolog Vuli iz ru evina grada Ura otkopao skulpturu takvog ovna. a zahvaljujuci arheolo kim otkricima upoznali smo i njegovu genezu. Crni kamen (egetuk 79 u Kabi u Meki predstavlja relikt prastare religije Arabljana iz doba politeizma. Izrezbarena je u drvetu i okovana zlatom. odnosno kuca bo ja. Po njenom mi ljenju. Svoju optu bu ona zavr ava karakteristicnom sentencijom: "Svaki gre nik licno odgovara za svoje grehe. Ali danas znamo da ta epizoda predstavlja poslednji odraz varvarskih kultnih obicaja. probudiv i se. To je. Kult kamena upra njavali su i Fenicani i Hananci. dakle. vec i njena izrada. Kuran ne samo da ne nala e obrezivanje. Na to ukazuje ovan koji se rogovima zapleo u grmlje. a u gradu Megidonu. medutim. jednom od najcenjenijih sredi ta hanan-skog kulta.

.

za titnik zemljoradnika i etve. a njegov sin. na kraju tog perioda trebalo je . O njihovim religijskim verovanjima imali smo veoma oskudne podatke. Proucavaoce Biblije intrigralo je to za to je Rahilja ukrala te statuete. Kod Tatara i Sirijaca slu enje kod tasta bilo je obavezno jo i u XIX veku. Nema sumnje da je prvobitni politeisticki kult Jevreja u mnogim detaljima bio blizak hananskom kultu. to bez sumnje predstavlja dijalekatsku modifikaciju imena Jehove. morali su da imaju jak uticaj na nove emiralle koji su iveli pod atorima. otkopane iz ru evina fenickog grada Ugarita. svaki hananski grad imao je svog boga za titnika. zvao se Jav.Narodi koji su u Aramovo vreme iveli u Hananu. cesto poistovecivan s Balom. neka vrsta formalnog odricanja od krvavih rituala koji su nesumnjivo jo uvek postojali u Hananu. Tek su nam tablice s klinastim pismom. U ovom slucaju radi se o isticanju bezuslovnog pokoravanja volji Bo joj. stice pravo na po-delu nasledstva sa sinovima. U Knjizi Brojeva. Dogadaj s Isakom je. dodu e. Kako to obicno u Bibliji biva. iveli su u gradovima. plemenskog boga Jevreja. Osim toga. Smatran je tvorcem sveta i zami ljan kao starac s dugom bradom. ali su civilizacijski bili na daleko vi em nivou od nomadskih jevrejskih plemena. Na osnovu tih cinjenica mo emo sumnjati da se Rahilja nije toliko rukovodila idolopoklonstvom koliko prakticnim razlozima. Iz postavki Hamurabijevog zakonika proistice da zet koji poseduje tastovu statuetu kucnog bo anstva. Religija Hananaca pokazuje mnoge slicnosti s verovanji-ma Vavilonaca. ali i o su tinskoj promeni koja se odigrala u religioznim shvatanjima Jevreja. U arhivi tablica s klinastim pismom u gradu Nuzi naden je testament u kome otac prepisu 01 je najstarijem sinu statuetu kucnog bo anstva zajedno s glavnim delom nasleda i napominje da ostali sinovi imaju pravo da dolaze u kucu glavnog naslednika i da prinose rtve tome bo anstvu. Hananci su. Biblijski tekstovi svedoce o tome da su se i Jevreji za oznacavanje boga cesto slu ili recju Bal. pi e: "Jednom prilikom sam sreo mladog coveka koji je osam godina radio samo za hranu. svojim bogovima prinosili i ljudske rtve. cak su im i imena cesto slicna. a izraz njegovog stanovi ta vidi se u epizodi sa Isakom. Arkadi Fidler u svojim Divljim bananama govori o takvom jednom slucaju na koji je nai ao kod vijetnamskog naroda Taja. varvarski kultni obicaj podle e sublimaciji i postaje simbol duboke religiozne misli. Odgovor na to pitanje dobijen je tek nedavno. ili A eru. Elohim-Bog u svom imenu sadr i isti koren kao i najvi i hananski bog El. Nije manje star ni obicaj da se u tastovoj kuci odradi izvestan broj godina za enidbu njegovom kcerkom i. za divno cudo. a u njenim svetili tima vr en je sakralni razvrat. Taj vi i civilizacijski nivo i srodnost jezika i kulta. koji se cesto javlja i pod imenom Dagan ili Dagon. Njihov najvi i bog bio je El (bog). Neki hananski bogovi imaju svoj ekvivalent u Vavilonu. omogucile da detaljno rekonstrui emo njihovu mitologiju i religijski ri80 tual. gospodar vetra i ki e. odr ao se do dana njeg dana kod nekih naroda Dalekog istoka. Najpopularniji bog ipak je bio Bal. rtvovanje dece osuduje se kao najte i zlocin Hananaca. Od brojnog hananskog panteona treba jo pomenuti boginju ljubavi Astartu. Statuete kucnih bo anstava koje je ukrala Rahilja. i za to im je Lavan pridavao toliki znacaj. dakle. Avram se nesumnjivo suprotstavljao tim uticajima. Nemacki putopisac Burkhart u knjizi Putovanje po Siriji. vecim delom su pripadali zapadnoj grupi Semita i govorili su jezikom veoma bliskim hebrejskom. Lavan je to znao i zbog toga je tako estoko nastojao da vrati ukradene statuete. Kult u njenu cast imao je karakter orgija. dugo su bili nere iva zagonetka. bavili se zemljoradnjom i imali izvanredno zanatstvo. koje se na hebrejskom zovu terafim. Kradom kucnih bo anstava htela je da obezbedi mu u pravo uce ca u podeli nasledstva posle smrti svoga oca.

.

1792. koji je bio kultno mesto ne82 Zenon ftp prekidne skoro dve hiljade godina. znaci iz vremena kad je. koji se po biblijskom tekstu desio jo u Uru. ta emigracija pripada razdoblju od XX do XVII veka pre na e ere.-1686. Na vrhu gradevine. Ali velika dostignuca arheologije na prelomu XIX i XX veka potvrdila su njihovu istoricnost i samim tim dokazala da je Biblija u tom pogledu verodostojna. Kad sam ga sreo. To ga je ometalo da osnuje svoje domacinstvo i porodicu. po svoj prilici. koji behu u zemlji Haldejskoj. Ali niko nije ni pretpostavljao koliko su oni bili privr eni tom svom bo anstvu. Po mi ljenju americkog orijentaliste Olbrajta. nalazio se hram posvecen bogu meseca.1913. jednog Boga nebeskoga su slavili. Godine 1922. Tragovi kulta meseca otkriveni su i u Palestini.. pritoci <Bi6&js$g S3 gornjeg Eufrata. Razlog emigracije bio je Avramov prelazi* na henoteizam. Potvrdu za to nalazimo u 24. Vuli je po iskopinama rekonstrusao kucu imucnog gradanina iz perioda izmedu XIX i XVIII veka pre na e ere. 8 .-1714. Ali gorko se alio na svoga tasta. To uverenje bilo je duboko ukorenjeno u izrailjsku traici-ju i na lo je svoj izraz i u Knjizi o Juditi (5. Napustiv i tada obrede otaca svojih. Vreme Hamu-rabijeve vladavine jo je predmet sporenja. koja sadr e povest trojice praotaca. Istra ivanja koja je u ru evinama izvr io engleski arheolog pokazala su da je kult meseca . Britanski arheolog Dejvid Storm Rajs doputovao je 1957. engleski arheolog u svojoj knjizi Ur Haldejski pi e: "Moramo iz osnova da revidiramo na e poglede na jevrejskog praoca po to smo saznali u kakvim kulturnim uslovima je proveo svoje rane godine.da se o eni cerkom svoga poslodavca. pa cak i o rasko i. srecemo se sa nazivima niza gradova koji su pvobi-tno smatrani za legendarne. Postoje osnove po kojima se mo e suditi da su Tarini potomci bili po tovaoci boga meseca. bio je vec tri godine o enjen. visoko razvijene civilizacije. Bio je itelj velikog grada i naslednik stare.9). u vreme Hamurabijeve vladavine. zvanom zigurat. Bilo je to u okolini Damaska. doznali smo iz raznih starovavilonskih tekstova. Iz biblijske povesti proizlazi da je razlog emigracije Tarinih potomaka iz Ura u Haran bila religija. koji je i dalje zahtevao od njega da radi najte e poslove besplatno." Jedna od legendi. i 1728." Kakva neverovatna slicnost s prepirkama Lavana i Jakova. nepunih 500 kilometara severno od Ura. Ispostavilo se da se grad Tarinih potomaka nalazio na reci Nar Balih.. To se pre svega odnosi na grad Ur. i da se nasele u Haranu. godine u ju nu Tursku i otkrio ru evine Harana. U poglavljima Knjige Postanja. govori o borbi izmedu po tovalaca meseca i po tovalaca sunca i o proterivanju poklonika meseca. i slu i e drugim bogovima. Naucnici pretpostavljaju da ime Avramovog oca Tara potice od reci zajednicke svim semitskim jezicima." Jo je zanimljivija prica o otkricu Harana.. i koja znaci mesec. koja je po obliku slicna piramidi. koji su mnoge bogove priznavali. Tara otac Avramov i otac Nahorov. tamo ivela Tarina porodica. zapisana na tablicama s klinastim pismom nadenih u Ugaritu. iz koga je Avramov otac emigrirao u Haran. O tome da je Hanan bio sredi te kulta boga meseca i da su njegovi stanovnici bili poznati po verskom fanatizmu. veliki engleski arheolog Lionard Vuli zapoceo je arheolo ka iskopavanja na uzvi ici koju Arabljani zovu Brdo smole i otkrio ru evine ogromnog grada koji su osnovali Sumeri tri hiljade godina pre na e ere. Naucnici iznose tri perioda: 1955. Junakinja te knjige Judita ovako prica Asircu Holofernu o svojim precima: "." Iz biblijskog teksta doznajemo za to je Avram napustio Haran i krenuo u zemlju Hanansku. koji im naredi da odatle krenu. Na osnovu te rekonstrukcije. za koju bi inace morao da plati sedam stotina pjastera.ne htedo e ici za bogovima otaca svojih. poglavlju Knjige Isusa Navina (stih 2): "S onu stranu reke ive e negda oci va i. Kuce svedoce o ivotu u komforu.

Sve tenici-redaktori izvr ili su u tom duhu ispravke u tekstovima drevnih predanja i nastojali da prika u Avrama kao najcistijeg poklonika monoteizma. kralj Emor nije bio makar kakav vladar. Rajs izvlaci hipotezu da se kult boga meseca odr ao sve do dvanaestog veka na e ere. Iz uporedne istorije religija znamo da su bogovi podle-gali istim promenama kao i njihovi poklonici. jer osim svog plemenskog boga za tinika. godine 1179. koji je morao da be i iz Meke. dok je na kraju. Izrailjci su postepeno produbljavali svoju plemensku religiju. gazili po njima to je bio znak da je drevna religija Harana zauvek uni tena. Kakve zakljucke mo emo odatle da izvucemo? Ako prihvatimo da je Avram iz biblijske price zaista postojao. po to se u nekim fragmentima teksta mogu otkriti plemenska obele ja prvobitnog jevrejskog bo anstva. Arabljani to mesto zovu Haram Ramet el-Halil (sveto brdo Bo jeg prijatelja. neki biblijski tekstovi daju nam pravo da pretpostavimo da praocev monoteizam nije bio monoteizam u dana njem smislu te reci. Godine . posumnjamo u Avramovu istoricnost. Rajs je otkopao tri kamene ploce na kojima je bio urezan znak boga meseca. u blizini dana njeg naselja Tel Balata otkopane razvaline grada kralja Emora. Ploce su bile postavljene tako da su sledbenici Muhameda. u blizini Mamrije. a kasnije i Isak. etickog monotei-zma. u skladu sa sugestijama tablica iz Marija. trinaest kilometara jugoistocno od Gaze. Da li hipotezu da je do emigracije do lo zbog religijskih razloga onda treba odbaciti? Mislim da ne treba. koje su kasnije sve tenici uneli u biblijski tekst. Tamo su nadeni ostaci sna nih odbrambenih bedema. progonjenog od fanaticnih stanovnika Harana. Osim toga. gde su Avram. da se hri canstvo zadr alo pred njegovim vratima. ta vi e. nikada nije nestala i nalazi se tri kilometra severno od Hebrona. Tako su. Odjeci tih dogadaja. na e ere. Na osnovu tih podataka dr. Treba samo Avramovu licnost zameniti plemenom. posle povratka iz vavi-lonskog ropstva. onda cemo ga.tamo nad iveo radanje i pad Rimskog carstva. tj Avrama). Jehova postaje univerzalni bog. Ako. na primer. Tu se namece analogija s Muhamedom. vec kult plemenskog bo anstva koje se javlja pod imenom Elohim. dvorca i hrama. Jedno od jex'rejskih plemena koje je ivelo u Haranu. sravnili sa zemljom Mongoli u XIII veku na e ere. pak. koji odgovara zahtevima vremena i razvijenije civilizacije izrailjskog naroda. smatrati personifikacijom svega onoga to je jedno od jevrejskih plemena pre ivelo za vreme svojih seoba. gde su Jakovljevi sinovi izvr ili krvavu osvetu. Arheolo ka istra ivanja u Palestini daju sve bolje rezultate. Danas vec znamo i gde se nalazio Avimelehov grad Gerar. opet. Njegove ru evine otkrivene su u Tel D emlehu. Ispod ru evina triju velikih vrata d amije. Kao to znamo. koju su. Najstariji sloj nalazi ta se e do XIX veka pre na e ere. a na njegovim temeljima. moglo je da dode u o tar sukob s poklonicima meseca u tom gradu. Isak i Jakov. i hipoteza ce postati ve-rovatna. Iznad pecine u Makpeli. bunara i rtvenika. U poslednje vreme otkrivene su ru evine nekoliko gradova drugorazrednog znacaja pomenutih u povestima o praocima. l taj sukob ih je na kraju primorao da potra e novo boravi te u Hananu. odr ali su se u legendama i anegdotskim narodnim pricama. Pod uticajem politickih potresa i stradanja. nisu uzdigli na visine cistog. podignuta je d amija. Tek za Saladi-nove vladavine sru en je mesecev hram. kao to smo vec pominjali. dr. u tome nisu ba potpuno uspeli. u okolnim pecinama nadeni su ostaci ljudskih kostiju koji svedoce da je Mamrija u prastarim vremenima bila veliko groblje. Tamo od pamtiveka postoji kult Avramovog hrasta. Arheolo ka istra ivanja otkrila su navodni praocev bunar i temelje rtvenika na kojima je u docnijim vekovima podignut hri canski oltar. njegovu emigraciju mo emo da smatramo kao bekstvo osnivaca novog kulta. ulazeci u d amiju. Ali Mamrija. sad stoji jedna od najpo tovanijih d amija islama. pa se cak i islam vekovima morao miriti s njegovim postojanjem. gde su po biblijskom predanju sahranjeni Avram. iveli medu hrastova. Kao to se iz ovoga mo e zakljuciti. nije htelo da prizna druge bogove.

.

voda baptisticke misije u Vitlejemu dr Ralf Beni. 4 3. U ju nom delu voda je veoma plitka. Naucnicima do sada jo nije uspelo da utvrde polo aj Sodome i Gomore. Voda sadr i 25% soli i toliko je mutna i te ko je bilo ta opaziti na du inu ruke. Nedavno su otkriveni fragmenti Stare istorije fenicanskog sve tenika Sanhunijatona. Avramov boravak u Damasku pominje jevrejski istoricar Josif Flavije (37. Piloti koji redovno lete iznad Mrtvog mora tvrde da su primetili obrise nekih razvalina.. U ru evinama je nadeno mno tvo vaga.. to ipak ne znaci da njihova su tina nije istorijski istinita. Mo da ce uspeti da ra-zre i tajnu Sodome i Gomore. manje pogodnu i zaobilaznu mar rutu. Geolozi su cak uspeli da utvrde vreme te prirodne katastrofe.. to bi svedocilo o tome da je Gerar u Avramova vremena bio va no trgovacko sredi te. Geolo ka ispitivanja otkrila su tragove stra nih vulkanskih kataklizama u dolini Jordana. 14. u Arabijskoj pustinji. 5. koja je sada slano more" (Postanje. visoki procenat soli izaziva neprijatno zapaljenje ko e i bolno oticanje usana. na Primer.-95. Praotac mu je poverio rukovodecu ulogu u svom . i to upravo na onom mestu gde bl se. Gnjurac mora da ponese sa sobom gotovo cetrdeset kilograma tereta da bi se spustio na dno.1927. iako poslednjih godina sve vi e preovlada-va mi ljenje da su ti gradovi zaista postojali. Boravak u Damasku podvrduje i cinjenica to se u Avramovom ivotu odjednom javlja lik Elijezera Dama tanina. dakle za Avramovih vremena. godine 1958. Narod je . Odatle proistice da se u secanju izrailjskih pokoljenja sacuvala neka prirodna katastrofa koja se u drevnim vremenim dogodila u okolini Mrtvog mora. Tako je. nismo se vodili neosnovanim pretpostavkama. Biblija tvrdi da su gradovi Sodoma i Gomora le ali u dolini umovitoj (na hebrejskom Sidim). Ovde se treba dotaci i pitanja Damaska. Nema razloga za pretpostavku da je Avram izabrao neku drugu.to je razumljivo -okitio stra ni dogadaj mno tvom legendi i anegdota.u dolini Sidimskoj. 3. morali nalaziti Sodoma i Gomora. engleska arheolo ka ekipa dospela je do sloja iz bronzanog doba. U poslednje vreme za podvodnu ekspediciju ozbiljno se priprema americko-kanadska arheolo ka ekipa. Pored toga. u podno ju planine Tavor. vec smo se oslanjali na neke izvore i tragove koji taj boravak cine vrlo verovatnim: 1. u Akabskom zalivu i du Crvenog mora. 4.n. koji pi e: "Sidimska dolina se provalila i postala jezero. 3). Opisujuci tu epizodu puta. Zato se pretpostavlja da je plitko korito nekada bila dolina koja je potopljena za vreme neke geolo ke kataklizme. dakle.) u svom delu Jevrejska starina. a u severnom dno se naglo spu ta do dubine od cetiri stotine metara. 86 Zenon Nije ba tako jednostavno roniti u Mrtvom moru i snaci se na njegovom dnu. toliko je gusta da covek mo e da legne na njenu povr inu i da cita novine. da se tu rodila legenda o Lotovoj eni koja se pretvorila u stub soli. Gnjurci su nastojali da prodru do morskog dna. prote e pod vodom stenoviti prag koji preseca more na dva basena. Uz to. Dogodila se dve hiljade godina pre na e ere.e. Jo polovinom XIX veka Englezi su otkrili da se od uskog grebena Lisan. usled procesa vetrenja. veoma prometan put iz Harana u zemlju Hanansku vodio je preko Sirije. oslanjajuci se verovatno na nama nepoznate izvore ili narodna predanja. ". Nema sumnje. ali njegova tvrdnja primljena je s nepoverenjem." 2. g. Drevni. U Bibliji nema pomena o tome da se Avram na putu za Hanan zadr ao u tom gradu. Neki od njih. U neposrednoj blizini Mrtvog mora nalazi se niz bre uljaka koji se uglavnom sastoje od kamene soli. Rezultati dosada njih istra ivanja izgledaju ovako: 1. znaci preko Damaska. dobili su oblike koji podsecaju na ljude. objavio da je dopro do samog dna i nai ao na ostatke nekog nasipa. prema proracunu. na istocnoj obali Mrtvog mora. 2..

.

to bi mogla da potvrdi i Biblija. a i ja sam cesto s lovackim psima odlazio u lov. kuvanim mesom i pecenom ivinom. zvanom Predjordanija i na stenovitu zonu na istocnoj strani reke. Taj naziv potice od reci Peli tim. navodnjeno recicama. Po plodnosti je narocito cuvena bila Galileja i od najdavnijih vremena gusto naseljena. nalazi se zidna slika koja prikazuje pleme semitskih nomada iz Palestine. Palestina se mo e podeliti na tri glavna dela: na nizinski pojas du Sredozemnog mora. zbog cega je morao da be i preko granice. izgladnelih toliko da su od njih ostali sama kost i ko a. O tome do-znajemo iz avanturistickih do ivljaja koje je opisao egipatski dostojanstvenik Sinuhe. travnate padine i suve stepe snabdevale su stada pa om. dok su ene i drugi mu karci ogrnuti dugim ivopisnim . do rodenja sina Isaka. po drugim naucnicima "zemlja purpurne vune". smatrao ga za svog glavnog nasledni-ka. U mnogim svojim delovima bila je plodna i visija na zapadnoj strani Jordana. to jest "zemlja ravnicarska" ili. Egipatski granicni zid. U dolini Jordana zemlja je mogia da se obraduje samo oko Ge-nezaretskog jezera. ene i deca. upravo onakvog kakvi su bili Avram. Ni meda ni ulja nikad nam nije ponestalo. Osim toga. brzo ispo cavanje tla i su a. Tamo je na ao utoci te kod plemenskog stare ine. Zemlja u koju je emigrirao Avram prvobitno se zvala Hanan. biblijskog imena za Filistejce. koji oznacava Hanan kao zemlju u kojoj "tece med i mleko". narod koji je u XIII veku pre na e ere zauzeo ju nu obalu Hanana. Razu-me se da se ta pohvala mogla odnositi samo na one delove gde su postojali zemljoradnja i povrtarstvo. bez prikrivenih neprijateljskih namera. Tek ju je Herodot nazvao Palestina. iako su s vremena na vreme podbacivale usled jakih periodicnih su a." l opis jevrejske odece dugujemo arheolo kim otkricima izvr enim u Egiptu. Zajordaniju. Isak i Jakov. Freska u grobnici u Beni Hasanu na realistican nacin predstavlja pleme semitskih stocara kako na granici pregovaraju s egipatskim cinovnicima. dovodile su do toga da je Palestinu cesto pogadala velika glad. vinom. gde je bilo cak i divljih zveri. Za tu uslugu naravno da su od njih tra ili da bine. jer su mi priredivali lovove. Stoke je bilo bezbroj. Znali su da ih na to tera velika glad i da su to mirni ljudi. koji je u slucaju ne-manja dece dozvoljavao usvojenje. On pi e kako je pod okriljem noci pre ao "Kne evski zid" i pobegao u severni Hanan. Svakodnevno sam se hranio hlebom.domacinstvu i. po to je bila poznata po proizvodnji dra-gocene boje. a vina smo imali vi e nego vode. jeo sam i divljac. upetljan u neke dvorske intrige. Tamo su otkopane ru evine mnogih drevnih gradova koji se pominju u Bibliji. U svojoj prici nadugacko govori o plodnosti te zemlje. Zahvaljuci toploj klimi tamo su uspevale cak i urme. Egipcani su bili naviknuti na pojavu nomadskih stocarskih plemena koja su se pojavljivala na granici i molila za utoci te. Na drvecu je bilo najrazlicitijeg voca. u skladu s Hamurabijevim kodeksom. Visoravni. podignut za odbranu od napada ratobornih pustinjskih plemena. l istocno od Jordana nalazile su se omanje oblasti gde se razvila zemljoradnja. Ali je Hanan uglavnom bio stocarski kraj. dakle za vremena Avramovih. na kojoj se vide bradati mu karci. postojao je jo na dve hiljade godina pre na e ere. Zato su ih bez smetnje pu tali na svoje jo ne tako naseljene oblasti pored delte Nila. Sinuhe izmedu ostalog pi e: "Dobra je to bila zemlja. U grobnici egipatskog velikodostojnika u Beni Hasanu iz XVIII veka pre na e ere. Gajila se i p enica i jecam. Primitivni nacin obrade zemlje bez upotrebe dubriva. Smokava i gro da bilo je u izobilju. Neki mu karci nose kratke suknjice s prugama u boji. Na ju noj obali Sredozemnog mora tlo je bilo neobicno plodno. Zidna slika u jednoj egipatskoj grobnici prikazuje potresne figure nomada. dok je u ostalim oblastima bujalo rastinje. izradivane od morskih pu eva murex. Okolna dolina Saron nazivana je "rajskim vrtom". na visoravan koja se prote e zapadno od Jordana.

.

a on je ponovo u ivao naklonost i privilegije. koji vas je oblacio u skerlet lepo. bio veoma ponosan i. Ostali sinovi brinuli su o stoci i po citave dane provodili na pa njacima. a ocu da se ka e kako ga je pro drala divlja zver. Bilo je mi ljenja da se ubije i baci u presahli bunar. na nekim mestima potvrduje da su Jevreji voleli boje. pa moj snop usta i uspravi se. koji je najverovatnije opet do ao da ih uhodi. Ali Ruvim se usprotivi i stade ih preklinjali da ne prolivaju bratsku krv.. lako popu tao njegovim prohtevima. evo onoga to sne sanja". razmetao bez mere i sve je bolje znao od brace po ocu. U Knjizi Izlaska (25. pa su iz dna du e omrzli tog naduvenka i potkazivaca koji im je zagorcavao ivot. Preovla-davaju zelene. uostalom. Ali Josifu se ubrzo prisnio drugi san. Kupio mu je i arene haljine divnih boja i nije ba od njega zahtevao da se bakce poslovima na gazdinstvu. Posle dugih savetovanja ogorcena braca pristado e na taj predlog. Josif se rado prihvatio nadzornickog zadatka. skido e ga do naga i svezanog baci e na . Pona ao se nadmeno. i ko e ovnujske crvene obojene. To je bolno pogodilo cak i l 92 starog oca. l Biblija. Josif i Venijamin. Josif je neko vreme hodao kao pokisao. Zabrinut. i srebro i med.U Sihemu je doznao da su mu braca sa stadom pre la u okolinu grada Dota-ima. zaslepljen svojom velicinom. a va i snopovi idahu unaokolo i klanjahu se snopu mojemu. Ali u dubini du e odlucio je da pod okriljem noci izvuce brata iz bunara i da ga odvede ocu.zlato. Ali nemio dogadaj je zaboravljen. Braca su boravila na pa njaku i odmah ga opazi e cim se pojavi na vidiku. Ali Josif. skoci e na njega." U drugoj Knjizi Samujovoj (1. ali najveca slabost bili su mu najmladi izdanci. A to je najgore. 2-5) Bog nala e Mojsiju da skupi od svojih ljudi prilog za rtvu. i ovog puta stade na stranu omiljenog sincica. to govori da su Semiti jo tada veoma voleli muziku. i to: ". koje mu je rodila voljena Rahilja. Gledajuci do-teranog kico a. da su se braca u tra enju pa njaka zaputila cak do Sihema i o njima se dugo ni ta nije znalo. Jedan nomad svira na maloj liri. Izgrden tako neocekivano. de avalo se da ih uhodi i odmah javljao ocu ako su ne to skrivili. l cim im Josif pride. kad se cela porodica okupila oko stola za obed. kako to vec biva. Boraveci dugo van kuce.. Otac je na njega. 24) David uzvikuje: "Kceri Izrailjeve! Placite za Saulom. crvene i plave boje. zbog cega se osecao pocastvovanim." BURNA POVEST JOSIFOVA 91 EGIPAT U VREME RAMZESA II CRVENO MORE PRODAN U ROPSTVO. "Kakav je to san to si snio? E da li cemo doci ja i mati tvoja i braca tvoja da se klanjamo tebi do zemlje?". upita ga srdito. gde bi i onako umro od gladi. braca odluci e da s njim zavr e zauvek. razume se. vec i sunce i mesec. pa je krenuo za njima. Jednoga dana. i portiru i skerlet i crvac i tanko platno i kostret. Predlo i da bace Josifa u bunar ivog. Nomadsko oru je sastoji se od kopalja. Jakov je poslao Josifa da sazna ta se sa njima de ava. i kitio vas zlatnim zakladima po haljinama va im. i ko e jazavcje..Venijamin je bio jo dete.. Jakovljevi sinovi imali su puno toga da sakriju. u kome mu se duboko klanjalo ne samo jedanaest zvezda. isprica im ovakav san: "Vezasmo snoplje u polju. Nije bilo dana da ih na neki nacin nije zajedao. Jakov je imao dvanaest sinova. kao Jakov. nije zapazio koliko njihova ozlojedenost raste." A braca skoci e i zapita e izazovno: "Da nece jo biti car nad nama i zapovedati nam?" Jakov. dok se Josif za to vreme nalickan i zalizan kao kico etao po kuci. Jedan od njih zajedljivo povika: "Gle. strela i pracaka. dok je Josif izrastao u izuzetno bistrog momka i u porodici po razboritosti niko mu nije bio ravan. Narocito ih je nervirao pricanjem svojih snova u kojima su oni uvek bili u nekoj poni avajucoj ulozi.plastovima. Jednon se dogodilo.

.

Oko vrata i na rukama blistao im je na suncu nakit od cistoga zlata. Iskoristiv i jednom priliku kad u kuci nije bilo mu a ni posluge. JOSIF U PETEFRIJEVOJ KUCI. <Bi6Ujs/(e 93 sla e je ocu s pitanjem da li je prepoznaje. Duboko uvredena u svom enskom ponosu. ne eleci da uzvrati sramnom izdajom na dobrocinstvo svoga gospodara. Neki istra ivaci poistove-cuju Ismailjce s beduinima. Pro lo je nekoliko dana i Josif je trpeo glad i ed. koji su iz Galada vozili u Egipat miri ljavo korenje. zapovedniku faraonove telesne garde. Pe-tefrije je imao dobre razloge da favorizuje jevrejskog roba. bogato odeveni. Nesrecnik je u prvfmah izgibio prisebnost i obamro. Razderao je svoju odecu i zakukao u neute nom bolu: "Sina je mojega haljina. koji mu je poveravao sve odgovornije zadatke. Ali ni u nesreci Jakovljev sin nije izgubio ni ta od svoje snala ljivost. cestit i u svakom pogledu snala ljiv. Tada Jakovljevim sinovima pade na um da prodaju Josifa u ropstvo. Na kraju ga je cak postavio za glavnog upravnika svojih imanja i nije se me ao u njegovo upravljanje. Kad se vrati kuci. cim karavan produ i svojim putem. Tako je Jakovljev sin dospeo u slu bu jednog od najvecih egipatskih dostojanstvenika. Vredan. Nije mu tamo bilo lo e. odbacena ena osveti mu se za te ku uvredu. cak i oprema na magarcima bila je gusto iskicena zlatnim dugmadima. oslobodiv i se svakodnevnih briga. Josif se ocajnicki branio i na kraju pobegao ostaviv i svoj pla t u rukama sablazniteljke. ta god da je Josif resio. Nezadovoljena ambicija podsticala ga je kako u va nijim tako i u beznacajnim poslovima. po udna ena uvrtela je sebi u glavu da po to-poto mora zavesti mladica. stekao je milost svoga gospodara. gluva na njegove molbe i preklinjanja. izmirnu i balsam. obuze ga takav u as da stade glasno zapomagati. Josif je bio naocit i veoma lep mladic. Na alost. opaka braca umoci e Josifovu odecu u jarecu krv i po' Biblija nedosledno navodi cas jedne. ljuta ga je zverka izjela. uplakanog Josifa. Ali.dno dubokog bunara. uvecao mu se imetak. koga su braca tako sramotno izdala. Di e stra nu viku. a kad se odasvud slete posluga. domami ga pod nekim izgovorom u spavacu sobu. mirno se-do e da jedu i ne baci e mu ni parce hleba. a u tom nagonu za sticanje pohvala pomagao mu je prakticni i odlucni razum kao i dar za pridobijanje pretpostavljenih. Petefrije doznade ta se desilo. cas druge. kako se to ka e: kolo srece se okrece. Bio je jednostavno podesan covek na koga su mogli da se prenesu svakodnevni poslovi i brige oko vodenja gazdinstva. Ali jednoga dana pojavi se kara-van Madijanaca ili Ismailjaca*. obesi mu se o vrat i te inom svoga tela svali ga na postelju. Odbijao je njene izazove. bilo je dobro. mogao mirno da se posveti vojsci i prepusti svojim zadovoljstvima. Gre na braca. a on je pak. Putujuci trgovci prodali su Josifa Petefriju. Dok je on tako bio u estokoj muci. Jakov umalo to ne side s uma. Ubrzo je stekao naklonost tamnicara i preuzeo nadzor nad su njima s 94 Zenon y& kojima je tamnovao. Josif je imao i tu osobinu da svuda gde se pojavi izbije na prvo mesto svojom usrdno cu i spremno cu da pomogne. trgovci su i li dalje svojim putem odvodeci u egipatsko ropstvo nesrecnog. poverova svojoj lukavoj supruzi i baci Josifa u tamnicu. Jednoga . ali neute ni Jakov ponavljao je slomljenim glasom: "S tugom cu u grob leci za sinom svojim". pokaza joj pla t kao dokaz njegovog prestupa." Onda se odenuo u kostret i dugo oplakivao gubitak sina. Videv i krvavu odecu voljenog sina. Petefrijeva ena gorela je od strasti i slu ila se svim sredstvima da ga namami na preljubu. a kad se nade u mracnoj jami. Putujuci trgovci dobro osmo-tri e slabunjavog momka i pogodi e se plativ i za njega dvadeset srebrnjaka. Otkad mu je dao upravljanje domacim poslovima. Bili su to imucni trgovci. Porodica se na sve nacine trudila da ubla i ocev bol. jer su dobri znali da ce im se mladi rob na egipatskom tr i tu dobro isplatiti.

.

Zatim je svoj san ispricao stare ina nad pekarima: cinilo mu se da nosi na glavi tri kotarice s pecivom koje kljucaju ptice. a kad . l nije moguce ni predvideti kakva bi bila njegova sudbina da i faraona ne poce e da spopadaju snovi. vec je savetovao faraonu da neodlo no odredi mudrog upravitelja koji ce u godinama obilja ubirati petinu letine. koji je u Egiptu smatran za boga. vladar mu nestrpljivo rece: "Usnih san. Ni casa ne caseci. Nije se zadr ao samo na proricanju. a za tebe cujem da ume kazivati sne. Peharniku se prisnio izdanak vinove loze sa tri grancice na kojima su se najpre pojavili pupoljci a potom zrna gro da. Na alost. kroz tri dana ispunilo se Josifovo predskazanje. Ali prema upravniku pekare ostao je neumoljiv i poslao ga na gubili te. A onda odjednom iz reke izade sedam mr avih krava koje poje-do e debele krave. da se spreci oskudica u neradnim godinama. upucivali ga u tajne dvorskih odnosa i upoznali sa slabostima vladara. pa mi niko ne ume da ka e ta to znaci. savetovali se i prepirali.dana dopado e tamnice faraonov peharnik i pekar. Josif se trudio da im pomogne i olak a nevolju. U skladu s osve tanim dvorskim protokolom. Sazva najbolje vrace i mudrace iz celog Egipta. Josif se na trenutak zamislio i prorekao peharniku da ce za tri dana ponovo steci faraonovu milost i vratiti se na raniju du nost. Pronicljivo se zagledao u otvoreno lice naocitog mladica i odjednom mu je sinulo u glavi da je na ao spasitelja. Drugom prilikom mu se prisnilo kako iz zemije izrasta sedam jedrih klasova. pa saop ti da ce Egipat do iveti sedam rodnih godina. Josif je jo dve godine proveo u tamnici i vec je izgubio svaku nadu da ce nezahvalnik odr ati rec. Faraona obuze utucenost a u dvorcu zavlada sumorna poti tenost. Tom prilikom zamolio ga je da se kod faraona zauzme za njega. Malo razmisli. Josif je kao namesnik bio u kolima koja su u povorci i la odmah iza faraonovih kocija. Uzvracajuci mu prijateljstvom. vicne tumacenju snova. faraon rnu je urucio znake visoke du nosti: zlatni prsten. izgovoriv i osve tanu formulu: "Ja sam faraon." Josif pa ljivo saslu a faraonove snove o debelim i mr avim kravama i o jedrim i neplodnim klasovima. kao i seljacima koji su iveli u bedi. naredi da mu dovedu Josifa. l zaista. skupocenu ogrlicu i pla t umetnicke izrade. A oni su samo klimali glavom. Sedeci na zlatnom tronu. Kad su anj. jer je nevin bacen u tamnicu.veleposednicima. posle kojih ce nastupiti sedam godina su e i gladi." Istog dana ceo dvor je krenuo u hram divnim konjski zapregama. Neobicni snovi obe-spokoji e faraona. obrijan i obucen u nove haljine. Oprostio mu je krivicu i ponovo mu predao kljuceve dvorskog podruma. pade nicice pred njega. Josif se smrknu i prorece mu da ce za tri dana biti predat u d elatove ruke. kako to cesto biva. Posle cetrnaest godina ropstva postao je naredbodavac svojih nekada njih gospodara i desna ruka monarha. peharnik je u svojoj sreci zaboravio druga u nevolji koji mu je prorekao slobodu. ali bez tebe nece niko maci ruke svoje ni noge svoje u svoj zemlji Misirskoj. NA FARAONOVOM DVORU. Ovaj savet se veoma svideo faraonu. U faraonovom srcu pojavi se nova nada. isprica mu o mladom Jevrejinu koji mu je nekad u tamnici tacno predvideo buducnost. Josifu je bilo trideset godina kad se iznenada iz dubokog pada popeo na vrhunac uspeha i sjaja. nesrecni dvorani caskali su s njim po citave dane. Smesta ga je naimenovao za dr avnog namesnika i predao mu u ruke upravu nad Egiptom. Josif je sve pamtio i posle kratkog vremena orijentisao se tako dobro kao da je i sam slu io na kraljevskom dvoru. U jednom takvom razgovoru dotakli su se snova i oba dvorana reko e da su cudne snove sanjali. Peharnik se tek tada seti Josifa. a zatim sedam klasova neplodnih i trulih koji pojedo e jedre klasove. Videci priliku da zadobije jo vecu faraonovu naklonost. dok na kraju bespomocno ne ra iri e ruke i prizna e bo anskom vladaru da ne mogu odgonetnuti tajanstveno znacenje snovidenja. vlast mu je predala na najsvecaniji nacin. Faraon je upravo proslavljao rodendan i za vreme gozbe setio se kako ga je dobro poslu ivao peharnik. Samo diktatorskim merama mogao je da se sprovede privredni plan koji je zahtevao uvodenje te kih nameta feudalcima. Jedne noci sanjao je kako je iz reke izronilo sedam debelih krava i paslo na livadi pored obale. Tada je podmetnuo vrc iscedio sok i dao pice faraonu.

.

U hramu faraon dade Josifu egipatsko ime Psontomfanih. Od toga vremena uveden je zakon prema kome je egipatski narod predavao petinu svoje letine. Ne pretpostavljajuci da egipatski dostojanstvenik razume hebrejski jezik. Stado e se bogzna kako pravdati da su do li samo po ito. U Egiptu su ih odveli pred najvi eg dr avnog dostojanstvenika. Ljudi su gladovali. Nije se izdao ko je i razgovarao je s njima preko tumaca. Jakovljevi sinovi poce e jadi-kovati da ih je sna la zaslu ena kazna za podlost prema bratu. a samo jednoga pustiti kuci da dovede najmladeg brata kao dokaz da to to govore nije la . koga je toliko voleo da nije hteo da ga pusti ispod svog okrilja. l u Hananu je vladala su a. dacete peto faraonu. Kod kuce je zadr ao samo Venijamina. nastupile su godine su e i gladi. upucivao ih je Josifu. Braca su prazne vrece stavila na magarce i krenula na daleki put. Na kraju su se li avali zemlje i sami se prodavali u ropstvo. a u zemlji je i pored uzimanja poreza vladalo toliko izobilje da su ljudi bla-gosiljali novog namesnika. A to bude roda. da je najmladi brat ostao kod kuce. da ih je poslao stari otac koji je imao dvanaest sinova. jer im je faraon. JAKOVLJEV ROD GLADUJE. Samdisu sve tenici sacuvali imanja. Josif ih je slu ao namr tena cela i nije dozvolio da primete kako ga je duboko dirnula vest da su Jakov i Venijamin ivi." A narod je jemcio da ce verno slu iti faraonu. ali ce jednog od njih da zadr i u tamnici kao jemstvo da ce da dovedu najmladeg brata. Tako je posle sedam su nih godina sva zemlja sa njihovim oracima postala iskljucivo faraonove vlasni tvo. Ali nije mogao da odoli zadovoljstvu da ih prestra i. Na vest da se u Egiptu mo e kupiti p enica. a ne da kupe hranu. Ali taj zakon nije va io za sve tenike koji su se tako bogatili i postajali sve mocniji. Tokom sedam rodnih godina Josif je putovao po celoj zemlji i licno nadgledao izvr avanje naredaba.bracu probi sto znojeva. Josif je poceo da je daje pod zakup i objavi narodu: "Evo kupih danas vas i njive va e faraonu. cim je sva zemlja pre la u faraonove ruke. prodavali su konje. U pocetku su ljudi za hranu morali da placaju novcem. kcerkom Potifere. l obuze ga takva tuga da ode u susednu sobu i u samoci . Pozva ih jo jednom preda se i rece da ce im prodati ito i dozvoliti da se vrate u Hanan. on je izlazio u susret njihovoj molbi. Tako je Josif doznao da krivci ale zbog svog postupka i da u su tini nisu lo i ljudi. a jedan nestao bez traga. Gluv na sva njihova uveravanja i preklinjanja pozvao je stra u i naredio da odvede bracu u tamnicu. koje znaci bog ka e neka ivi. evo vam semena pa zasejte njive. ovce. obezbedujuci mu tako podr ku mocne sve tenicke kaste. a kad su preklinjali faraona da naredi da se otvore ambari.96 Zenon 9(psufovs/(i legende 97 je prolazio ulicama glasnici su pozivali stanovni tvo da padne na kolena pred novim velikodostojnikom. vec i sve susedne zemlje. Jakov je u faraonovu zemlju poslao desetoricu svojih sinova. Ali posle tri dana sa ali se na njih i odluci da im ubla i kaznu. JOSIF UPRAVLJA EGIPTOM. a cetiri dela neka budu vama za seme po njivama i za hranu vama i onima koji su po kucama va im i za hranu deci va oj. volove i magarce samo da se spasu od gladi. Kao to je i predvideo. a kad ga vi e nisu imali. Gromkim glasom ih je optu io da su do li u Egipat da uhode. \ o eni ga Asenetom. uticajnog sve teni-ka iz grada On (grcki Heliopolis). odobrio da u rodnim godinama stvaraju so-pstvene zalihe. koje nisu pogodile samo Egipat. ali ito nije delio besplatno. Josif se veoma uzbudio kad je video do ljake iz Ha-nana. Ni porodicna sreca nije Josifa izneve-rila: ena Aseneta mu je rodila dva sina: Manasiju i Efrema. Prepla enu . racunajuci na njihov uticaj. U trenutku je prepoznao bracu. koja su ga nekada prodala za dvadeset srebrnjaka. Kao mudar domacin. Pretvarajuci se. jer im je samo on mogao izdati ito. uporno ih je optu ivao za uhodenje i saop tio im je da ce ih baciti u tamnicu. Ambari su su bili dupke puni p enice.

pa cak ni Ruvimova izjava da ce dopustiti da se ubiju dva njegova sina ako ne dovede natrag Venijamina. Jakov je bio neumoljiv. Sa magarcima natovarenim d akovima sa p enicom. Nalo io je sinovima da vrate i novac koji se na neobja njiv nacin na ao u vrecama. savlada se i rece braci da napune vrece itom." Ali zapovednik saop ti da ce samo lopova da odvede u tamnicu. Josif je u poteru za njima poslao svoju telesnu stra u. Tada istupi Juda i odva no rece: "Gospodar moj zapita sluge svoje govoreci: imate li oca ili brata? A mi rekosmo gospodaru svojemu: imamo stara oca i brata najmladega. izmirnu. miri ljavo korenje. Jakovljevim sinovima je od straha si lo srce u pete kada su ih ubrzo opkolili naoru ani vojnici na bojnim kolima. Jedva to su Jakovljevi sinovi s natovarenim magarcima napustili grad. Zapovednik stra e pri ao im je stroga lica i okri99 vio ih za kradu srebrnog namesnikovog vrca. Onda se umi i. Egipatskom dostojanstveniku braca su se do zemlje poklonila i predala mu poklone 4d Jakova. na njihovo iznenadenje. pogledao darove i pitao ih za ocevo zdravlje. vrativ i se u trpezariju. a Simeuna odvede u tamnicu kao taoca. nado e svoj novac kojim su platili ito. svog maloga brata. Jakovljevi sinovi krenu e u Hanan. koji mu se rodi u starosti. Po to je Zenon 9(psidbvs%i izgubio Josifa. Josif ih je pozdravio. Brzo ode u susednu sobu i isplaka se bez svedoka. Braca su krenula u Egipat s najgorim predosecanjem. jer se Jakov niza ta na svetu nije hteo rastati od Venijamina. orahe i badem. Ali egipatski dostojanstvenik odbi njihovu rtvu i uporno zahteva e da samo Venijamin snosi kaznu. Ali. Uz put se zaustavi e da prenoce u gostionici. a goste poverio brizi kljucara da bi mogli da se operu od pra ine. Braca su to odlucno odricala i pristajuci da se obavi pretres izjavila: "U kojeg se izmedu sluga tvojih nade. Uvereni da je u pitanju neka gre ka. Hrane je brzo nestalo i ljude je ponovo pritisla beda. Nisu pomogle ni pretnje ni molbe. Braca iskoristi e tu priliku i htedo e da vrate novac naden u vrecama. ali Josif ih je ljubazno primio videv i Venijamina. Da bi odobrovoljio egipatskog dostojanstvenika poslao mu je malo balsama i meda. sluga nije hteo da primi novac i umirio ih je ovim recima: "Bog va i Bog oca va ega metnuo je blago u vrece va e. Za stolom je ubrzo nastalo takvo veselje da su se svi napili. JOSIF PONOVO ISKU AVA BRACU. U dvoru se baci e pre noge Josifa i preklinja e ga da ih zadr i u ropstvu zajedno s Venijaminom. Izbrisav i suze. a .om stave u vrece. Potajno je nalo io da braci vrate novac kojim su platili ito i da ga kri. da i on sedne s njima na gozbu. onaj neka pogine. a odmah zatim snade ih nova radost. te ka srca morao je s ostalim sinovima da pusti i Venijamina. Kuvarima je naredio da spreme gozbu. Za vreme obeda Josif se brinuo da mladi Venijamin dobije najbolju hranu. Ali to se nije dogodilo tako brzo i Simeun je vec poceo da gubi svaku nadu da ce izaci iz tamnice. l opet su dobro polo ili ispit po tenja na koji ih je stavio Josif. strepeo je za ivot najmledeg sina i u njemu je video jedinu utehu u starosti. pa braca odluci e da ne idu ponovo u Egipat bojeci se da izadu bez Venijamina pred egipatskog dostojanstvenika. Kakvo je bilo zaprepa cenj e kada je srebrni vrc naden u Venijaminovoj vreci! Jakovljevi sinovi su u ocajanju cepali odecu i oplakivali svoju nesre-cnu sudbinu. novci su va i bili u mene. i toliko se razne io da je samo s najvecim naporom mogao da zadr i suze. U jednom trenutku podigao je pogled na Venijamina. Sutradan je Josif naredio kljucaru da opet svakome od brace stavi u vrecu novac. i svrh toga mi cemo biti robovi gospodaru mojemu. Heto je tako da proveri njihovo po tenje. Odlucili su da ne ostavljaju Venijamina samog u nevolji i da se s njim vrate u egipatsku prestonicu. Kljucar je doveo Simeuna iz tamnice i dao mu novu odecu. a Venijaminu da podmetne svoj srebrni vrc za vino iz koga je cesto predvidao buducnost.isplaka patnje svoga srca i nezaceljenu ce nju za rodbinom." Braca s olak anjem odahnu e. l Jakov nije imao drugog izlaza. naredi slugama da postave sto. Kad odveza e d akove s namerom da nahrane magarce. odluci e da iznos vrate za vreme svog drugog boravka u Egiptu.

.

zamolio je Josifa da ga sahrani u grobnicu dede i oca u Makpeli kod Mamrije. ponese sa sobom njegovo telo u grobnicu . l ja cu te hraniti onde. Blagosloviv i dvanaest svojih sinova. Sedece u zemlji Gesemskoj i bice blizu mene. Darovi su natovareni na deset magaraca. s pastirskim tapom u desnoj ruci. 100 svoju porodicu. dostojanstvenog Jakova. Faraon. Prema egipatskom obicaju telo mu je balsamovano. od kojih ce poteci dvanaest izrailjskih pokoljenja. Josif vi e nije mogao da sakrije svoja osecanja. Kovceg su pratile i narikace. kako sam do ljak. ako se ikad vrati u Hanan. Placuci od radosti. Pred smrt je izrazio arku elju. hodi k meni." ROD IZRAILJEV NASELJAVA SE NA DELTI NILA. posle kojih je do lo sedamdeset dana alosti koja je ogla ena u celom Egiptu. Umrece kad vidi da nema deteta. Ali Josif ih je sve izljubio. a kad je osetio da mu se pribli ava kraj. Sve njegovo dostojanstvo odjednom nestade i on bri nu u tako glasan plac koji se cuo po citavom dvoru. nemoj oklevat.. Naricale su tako tu no da su se Hananci pitali kakvog li to velikog Egipca-nina sahranjuju u njihovoj zemlji.njegov je brat umro. A stari otac uzbudeno mu rece: "Sada ne marim umreti kad sam te video da si jo te iv. u milosti svojoj. da ne pogine od gladi ti i dom tvoj i to je god tvoje. te ce sluge tvoje svaliti staroga slugu tvojega a oca svojega s tugom u grob. Izrailjski doseljenici dobro su iveli. Pa njaci u zemlji Gesemskoj bili su bujni i socni. Josif je docekao i unuke i 101 umro u sto desetoj godini. Obave ten o dolasku oca. ti i sinovi tvoji i sinovi sinova tvojihi ovce tvoje i goveda tvoja i to je god tvoje. Zato neka sluga tvoj ostane mesto deteta da bude rob gospodaru mojemu a dete neka ide s bracom svojom. Na njihovu molbu... A braca su bila kao gromom pogodena. da narod izrailjski. Malo je dana ivota mojega i zlj su bili. on im u pocetku ne htede verovati i tek kad vide donete darove kao da se preporodi. i on osta sam od matere svoje. a onda s po tovanjem pogleda starog. Izrailjev rod od ezdeset i est osoba krenu na put u Egipat i zaustavi se u zemlji Gesemskoj." Zatim Josif odvede oca i petoricu brace pred svoga dobrotvora. na delti Nila. A osim toga obdario je bogato celu . Pred smrt je primio u svoju porodicu Manasiju i Jefrema. pa su se mno ili brzo. i otac ga pazi." Vest o neobicnom su-sretu brzo je stigla do dvora. Kad se do mile volje naradovao i obrisao suze radosnice. dok je ocu sem odece i novca poslao mnoge vredne predmete iz Egipta. Do Avramove grobnice u Hananu pratila je Jakova duga pogrebna povorka u kojoj su ucestvovali svi faraonovi dostojanstvenici. Kad sinovi Jakovljevi stigo e u Hanan i isprica e ocu ta im se dogodilo na faronovom dvoru. odgovori starac faraonu i blagoslovi ga podizanjem desne ruke.. povika: "Dosta mi je kad je jo iv sin moj Josif. faraon im odobri da se nasele u zemlji Gesemskoj. a narocito ne no je zagrlio najmladeg brata Venijamina. Josif mu pohita kolima u susret i placuci pade mu oko vrata. Jakov je iveo jo sedamnaest godina. sinove Josifa i Egipcanke. niti sti u veka otaca mojih koliko su oni iveli". okrenuo se zidu i izdahnuo." Videci da su braca po ocu cestiti ljudi. dok je deset magarica nosilo p enicu i drugu hranu da Jakovljevi ljudi na putu ne trpe glad. vec se zabrinu e da im se brat ne osveti za nanetu mu nepravdu. Pogrebne svecanosti trajale su cetrdeset dana. odobrio je Josifu da dovede iz Hanana celu svoju porodicu i da po alje kola da joj olak a preseljenje. jer ce jo pet godina biti glad. nekako su se nisu ni obradovala. Udalji sve Egipcane iz sobe i priznade braci ko je. Josif je ucinio tako kako mu je dopustio njegov gospodar. idem da ga vidim dokle nisam umro. koji je stajao pred njim ogrnut irokim vunenim plastom. rekao im je: "Vratite se br e k ocu mojemu i ka ite mu: ovako veli sin tvoj Josif: Bog me je postavio gospo-darem svemu Misiru. i upita ga koliko mu je godina. "Meni ima sto i trideset godina. a Venijaminu pet najboljih haljina i trista srebrnjaka. Naredio je da mu se braci po ocu daju po dve haljine.

Neko bi naravno mogao da ka e da je prica o Josifu u stvari ditiramb u slavu rodovske solidarnosti. autori price o Josifu. Mo da je medu tim doseljenicima bio i Jakov i njegovi sinovi. tipicna za to vreme. po pitanju novca postupali su po teno. a kad je Ve-nijaminu zapretilo ropstvo. zato se ponavlja i u pricama mnogih drugih naroda drevnog Istoka. cak se mo e sumnjati da li je i to pozajmica iz egipatske knji evnosti. vecno gladnog pravde. ali to ne iskljucuje mogucnost da se jedan Jevrejski ogranak stvarno naselio u Egiptu. bili su ljudi surovih obicaja. Jednoga dana Anubisova ena po elela je da ga zavede. pod uticajem patnji i neugasle ce nje za porodicom. prica o Josifovoj dobroj i zloj sreci uvek je dirala ljude u srce i sacuvala neprolaznu sve inu. cesto u tolikoj meri da je te ko odvojiti istinu od fikcije. i . Bata nije imao ene i radio je na imanju starijeg brata. pro eto lepotom bajke. poneli su se prema njemu sramno. koja se po svojoj osobenosti ne mo e ni sa cim porediti. U toj prici postoji jo ne to to zaslu uje divljenje. u nastupu gneva. puno neobicnih dogadaja. iskreno su voleli starog oca. alfje u docnijim godinama. koja je tako karakteristicna za narode Istoka i ne to razumljivo i potpuno prirodno za Semite. Na takozvanom Orbinijevom papirusu procitana je prica O dva brata. Prema tome. bajka s naravoucenijem. Tema o nevernoj eni i preljubi u to vreme bila je veoma u modi. to razumevanje za coveka sa svim njegovim manama. iveci na stepama. Egipatska prica zaista podseca na epizodu s Josifom i Petefrijevom enom. ali kako se kasnije pokazalo. medu vrletnim stenama. pa je bez sumnje kru ila i po Hananu. neotesani i puni predrasuda. To duboko poznavanje ljudske prirode u svoj njenoj slo enosti.Jakovljevu. Svojevremeno je izgledalo da su otkriveni tragovi koji vode u egipatsku knji evnost. Rec je o o enjenom Anubisu i njegovom mladem bratu Bati. Njegovo naravoucenije odgovara duhovnoj potrebi prostog. Celog ivota ih je grizla savest. skoro balade. u osnovi nisu bili lupe i. U njoj ne srecemo likove izrazito zle ili dobre. gde je dobro iveo. U tome nema niceg cudnog. Anubis se razbesneo i ubio nevinog Batu. Ali to ne iskljucuje cinjenicu da u nacinu vodenja price i slikanju karaktera izbija neko zrelije videnje stvari ovoga sveta. Ali mladic je s ogorcenjem odbio njeno udvaranje. Potka o Josifovoj sudbini mo da i jeste legendarna. Njegova braca po ocu. Jer to je tipicno narodno predanje sa ivom pricom. Tada ga je licemerna ena optu ila pred svojim mu em da ju je silom uhvatio i stra no istukao kad je poku ala da se brani. govori o velikoj ivotnoj mudrosti. NARODNA LEGENDA ILI ISTINA Prica o Josifu od pamtiveka je u ivala veliku popularnost i u la u folklor onih naroda koji su u Bibliji nalazili podlogu za svoju ma tu. A ipak. l njegovo telo je^ balsamovano i stavljeno u kovceg po starom egipatskom obicaju. odlucili su da dele s njim nevolju i samim tim bili spremni za najvece rtve. to im slu i na cast. Jevrejski pastiri. Ali da li je samo tvorevina ma te? Da li se u su tini te price ne krije ne to to se zaista dogodilo? Zna se da znacajne istorijske cinjenice u narodnom predanju prelaze u legendu. delo jevrejske ma te. Ali slicnost se ogranicava iskljucivo na dogadaj koji u biblijskoj prici predstavlja samo mali fragment. S tim se uglavnom mo emo slo iti. uspeli su da izgrade izvornu emotivnu zrelost i poznavanje ljudske du e. uspeo da se promeni i postane velikodu an. kao to se cesto de avalo s drugim pricama Staroga zaveta. Josif je Uginladosti bio nepodno ljivi uobra enko i razma eni tatin sin. Naucnici su neko vreme verovali da ce poreklo te biblijske price naci u knji evnosti naroda koji se granice s Palestinom. crne ili bele karaktere. neobicnoj za doba sveop teg varvarstva. Zahvaljujuci ba tim odlikama. potlacenog coveka. treba prihvatiti mi ljenje da je cudesna prica o Josifovim do ivljajima.

.

a sjaj faraona ugasio se u trajanju od skoro dva stoleca. Mo e se. Pa podimo tragom njihovog razmi ljanja. Invazija Hiksosa bila je. dok stignu da upotrebe svoja koplja. medu njima i Hiksose. ona su potisnula u Siriju i Palestinu. pretpostaviti da su u to vreme i narodi Palestine bili pod hegemonijom osvajaca Egipta. Datum koji iznose naucnici varira izmedu 1730. pru iti i estetsko zadovoljstvo koje razum oseca prilikom logicnog re avanja problema na osnovu nepovezanih tragova. koje zbog njihove iscrpnosti necemo da iznosimo. medu naucnicima se uvre ilo mi ljenje da je Jakov iveo dvesta pedeset godina posle Avra-ma. Okupirali su istina samo Donji Egipat s deltom Nila. i 1630. zemlju su uzdrmali revolucinarni neredi. egipatska sila bila je pretvorena u prah. na primer: Anater. Pomocu veoma mukotrpnih proracuna. Njihovi poglavari prisvojili su sve unutra nje atribute faraona i odr ali su se u pokorenom Egiptu oko 150 godina. grad koji le i u istocnom delu delte Nila. osvajaci su munjevitom brzinom jurili na oklopnim bojnim kolima u koja su bili upregnuti konji. Posledice te kataklizme osecale su se jo dugo i u XVII veku Egipat je u svojoj nemoci bio dr ava te ko paralizovana. Za ticeni oklopima i naoru ani dugim macevima. Bice to neobicno fascinantan izlet. napravio sjajnu karijeru na faraonovom dvoru. godine. Pokazalo se da su osvajaci bili Hiksosi. zapenu eni konji i bojna kola nacickana kopljima izazvali su medu njima veliku pometnju. Egipatski vojnici borili su se pe acki i bili su gotovo nagi. Bila je to pljacka ka. prihvaceno je ipak da ga pre treba tumaciti kao gospodari stranih zemalja. vojnici i robovi na velikim feudalnim po-sedima. On ce nam omoguciti da udemo u tajne nacina kojima se naucnici slu e u rekonstrukciji istorije. Prica o Josifu u tom slucaju de avala bi se u XVII veku pre na e ere. Oko godine 1780. U drugom milenijumu prodrla su sa severa azija-tska plemena Huriti. Sa natpisa na skarabejima znamo da su njihove vode nosili tipicno semitska imena. Naziv Hiksosi tumacen je na razne nacine: ranije je smatrano da znaci "poglavari pustinje" ili kraljevi pastira. Naucnici lupaju glavu nad tom zagonetkom. izgleda. Prema poslednjim istra ivanjima. zanatlije.da je jedan od njih. Na ustanak se digao potlaceni narod: seljaci. Kratko vreme pre toga Egipat je prolazio kroz najburniji period svoje duge istorije. Semitske narode. taj nemirni kotao naroda. Podjarmljeno stanovni tvo na izvesno vreme cak je uzelo i kormilo dr ave u svoje ruke. Hiksosi su bili Semiti i govorili su jezikom koji je izgleda bio blizak ranom razvojnom obliku hebrejskog jezika. To ce nam. pustolova i probisveta raznih rasa i jezika. Arheolo ke iskopine iz Jeri-hona pokazale su da su taj drevni grad neko vreme dr ali Hiksosi. U vreme tog politickog pada zadesila ga je nova. . vec su ih gazila konjska kopita i mrvili tockovi kola. krvo edna razbojnicka banda koja se srucila na Egipat kao oblak skakavaca. dok je vojnicku svetinu sacinjavala razuzdana rulja svakojakih pustinjskih i planinskih plemena. Jednostavno su se pokazali nemocni prema nametnutoj im brzini bitke. moraju da se zadovolje postavljanjem hipoteza do kojih dolaze metodom dedukcije. posledica velikih etnickih preobra aja koje je pre ivljavala Mesopotamija. pracke i strele. Egipcani su se tada prvi put sreli s novim nacinom borbe. Hijan. jo strasnija nesreca. ali su provincijski kne evi Gornjeg Egipta postali nihovi vazali i placali im te ki danak. ali kako ne Zenon 1(psidovs/(i raspola u nikakvim istorijskim dokumentima. Prestonica novih gospodara Egipta bila je Avaris. Sa Istoka je nagrnula nebrojena masa tudinskih ratl ka i srucila se na zemlju kao planinska lavina. dakle. Vekovima nepobediva. Jakober. gu eci ognjem i macem svaki poku aj pobune. otimaca. sem toga. po imenu Josif. Pretpostavlja se da su Hiksosi predstavljali samo malobrojni sloj ratnika.

.

Jevrejski istoricar Josif Flavije govori o Hiksosima kao o svojim precima. Sva zemlje i ljudi koji je obraduju postali su faraonove vlasni tvo. osnivac monoteizma i poklonik boga sunca Atona (1377. sada poseduje blago. Vec smo pominjali da je Egipat u svojoj istoriji pre iveo nekoliko krvavih revolucija. fara-onov vezir. Te ko je po-verovati da bi pravi Egipcani. aristokratije. Zvao se Nehemem i bio je Azijat. Verovatno je i Jakovljevu porodicu zahvatio op ti talas najezde. Danas se naucnici sla u u tome da se emigracija sedamdeset Izrailjaca u Egipat dogodila u vreme Hiksosa." U Tel el-Amarni (ru evine prestonice faraona Ehnatona) otkriven je sarkofag dostojanstvenika koji je bio u slu bi kod Ehnatona. postavljanje Josifa na polo aj dr avnog namesnika. ali car me podi e.. Na tom politickom terenu.-1352.Sada se namece pitanje ta s tim dogadajima imaju zajednicko Josif i njegova porodica. sada raspola e posteljom. U grobnici jednog od njegovih visokih cinovnika naden je sledeci natpis: "Po ocu i majci bio sam niskog porekla.. Jedino su sve tenici izbe-gli tu sudbinu. O estini tih ustanaka izve tava nas egipatski bogata po imenu Ipuver. u normalnim uslovima. vec je zahte-vao da se placa zlatom. nagli Josifov usporunije bio ne to nemoguce... Neposredni povod ustanaka bila je masovna glad koja je pogadala zemlju periodicno. Kako iz ovih cinjenica mo emo zakljuciti. poverili tako visoku du nost jednom od Azijata. Ko je nekad zbog neima tine spavao bez ene. ko nije posedovao ni camac. Preko Josifa je.. Na taj nacin je li io imovine i bacio u ropstvo slobodnog seljaka i oslabio klasu veleposednika. jer su Misircima svi pastiri necisti". a zatim zemljom i najzad licnom slobodom. veoma recit .) borio se s opozcijom sve tenstva. Iskoristiv i sedam gladnih godina. meni koji nekad morah prositi komad hleba. prema kojima su ispo106 ljavali prezir.. Razumljivo je to su se hiksoski faraoni. srebrom i nakitom. Pre svega. Ko ne imade gde da spusti glavu. tipicnom za okupatora. rasno i jezicki njima srodne. Od tog vremena. dakle. ili da je stigla u Egipat po to su njime vec ovladali Hiksosi." Na drugom mestu citamo: "Kne evsku decu razbijaju o zid. jer su sami na svojim velikim imanjima gomilali zalihe hrane. kojima je bilo stalo do toga da u pokorenu zemlju dovedu to vi e Azijata." l poslednji. danas mu pripadaju itnice. A Janhamu.. cak su i faraoni egipatskog porekla primen jivali ponekad slicnu personalnu politiku. u Egiptu izvr ena radikalna ekonomska revolucija s dugotrajnim posledi-cama. Tamo je nai la na gostoljubiv prijem. U takvoj situaciji birao je saradnike iz zapostavljenih slojeva. 34) citamo o Jevrejima doslovno ovo: ". odanih tradicionalnom bogu Amonu.. mnoge sumnjicavosti u biblijskim pricama nalaze svoje logjcko obja njenje. a egipatski tekstovi iz XVI veka pre na e ere pominju hananska nomadska plemenia koja su se naselila u Egiptu. bio sam covek bez svojine a on mi u svojoj tedrosti dade svakodnevnu opskrbu. Uostalom. datira u Egiptu sistem kmetovske zavisnosti i neogranicene crske vlasti. U Knjizi Postanja (46. racunajuci na njihov uticaj. on je upravljao Egiptom ngnjetackom politikom. sad lako nalazi gospodu plemenitog roda. ito nije delio besplatno. svakih pet est ili svakih desetlegende 107 petnaest godina. U njegovom zapisu izmedu ostalog nalazimo i ovakvu recenicu: "Siromah postade vlasnik bogatstva i dok ranije nije bio u mogucnosti da nabavi sebi sandale. vi e pouzdavali u Azijate doseljene iz Hanana. postao je svemocan na dvoru iako je pripadao semi-tskoj rasi. nemajuci poverenje u domace stanovni tvo. sada je vlasnik lade. a Hiksosi se. Faraon Ehnaton. nisu usudivali da im u tome smetaju. ko nije imao parceta hleba. u koje je imao vi e poverenja. jer je bila blisko srodna osvajacima. pa cak i irih dru tvenih masa. Dozvoli mi da se istaknem. Ta tradicija ivela je u podjarmljenim masama. bez sumnje. sve be i iz grada.

odnosi na pogrebni obred u opisu Jakovljeve i Josifove smrti. Cara zarobi e siromasi. prestonici Hiksosa. Neki skeptik mogao bi ovde primetiti da se sva ta vesta struktura poimanja oslanja samo na kratke napomene u Bibliji. Fajum ili Teba. Taj detalj. Danas vec znamo da je Avaris le ao na delti Nila. Jo Herodot saop tava da je postupak balsamovanja u Egiptu trajao cetrdeset dana. to su. Takva putovanja po pravilu su se odvijala barkama. Njihova tela su balsamovana cetrdeset dana. koji je. To je moglo da se dogodi pre dolaska Hiksosa kao i posle njihovog proterivanja. U Egiptu nikome nije bilo dozvoljeno da nosi bradu. mo da cak i u toku jednog dana. i morao je biti obrt jan. i u njima mno tvo hiksoskih pecata. Po to je. dakle. dakle na samoj delti. To se. koja le i istocno od delte Nila. pa se ne mo e sasvim pouzdano tvrditi kad su Jakov i njegova porodica krenuli u Egipat. toliko je recit da ponovo svedoci o poznavanju egipatskih prilika. Josif je kao namesnik svakako iveo uz faraona. Time se i obja njava njegov svemocni polo aj na dvoru i milost kojom ga je obasipao faraon. pre svega na pretpostavke. Odgovor na te sumnje daje nam izvanredna analiza biblijskog teksta koju je izvr io francuski egiptolog Pjer Monte u knjizi Egipat i Biblija. Uostalom. U biblijskoj prici o Josifu iznenaduje istorijska tacnost u prikazivanju egipatskih obicaja. u Egiptu kola nikad nisu kori cena za du a putovanja. Josif je bez sumnje pu tao bradu. po to nije konacno dokazano da su se Izrailjci naselili u Egiptu u doba vladavine Hiksosa. na izgled beznacajan. Cinovnike pobi e i dokumente im oduze e. Dvorane istera e iz carskih kuca. tu privilegiju imao je iskljucivo faraon. jer su njegove ru evine. kao to je to zahtevao dvorski protokol. Redosled dogadaja u Bibliji jo uvek je jako problematican. s obzirom na nepostojanje odgovarajucih puteva. Josif upravljao u Avarisu. Time se namece zakljucak da se prestonica u kojoj je iveo Josif morala nalaziti blizu zemlje Gesemske. otpada svaka sumnja: pricu o njegovom ivotu treba smestiti u doba vladavine Hiksosa. Kasniji datum je sasvim iskljucen. utoliko pre to je bio tudinski. Iz Biblije nepobitno proistice da su se ovi dogadaji odigrali jedan za drugim u veoma kratkom vremenskom razmaku. Zato je Josif . glavnom saobracajnom arterijom. Kao Jevrejin. Jakov se naselio u zemlji Gesemskoj. U Knjizi Postanja (45. otkopane u blizini dana njeg sela San el-Hagar. Zatim se vratio pred faraona da ga izvesti o svome putu. uostalom. Na vest o dolasku svoje porodice odmah je seo u kola i pohitao u susret ocu. teorija o Hiksosima oslanja se na sasvim solidne postavke i zato je danas priznaju mnogi naucnici. po to su posle proterivanja osvajaca.citat: "Carska prestonica osvojena je u toku jednoga sata." Hiksoski faraon bez sumnje dobro je poznavao tu revolucionarnu egipatsku tradiciju i zato je strahovao da novi ustanak narodnih masa ne uzdrma njegovu vlast. stavljao ve tacku bradu. To nikako nisu mogli biti gradovi Memfis. Kao to vidimo. omrznuti despot. znaci blizu njega. Pitanje se svodi na sledeca zapa anja: Kao to znamo. potvrdili i tekstovi na papirusima nadeni u grobnicama faraona i njegovih dostojanstvenika. Prisetimo se da je Josif obrijan pre nego to je izveden pred faraona. a mumije polo ene u drveni kovceg. pre svega. * . kad se pojavio s razumnim planom za otklanjanje buduce katastrofe od gladi. u prestonici. uostalom. 10) Josif saop tava ocu da ce 108 iveti u zemlji Gesemskoj. bio pozdravljen kao izbavitelj. Oni su le ali suvi e daleko od Gesemske zemlje i Josifovo putovanje kolima moralo bi trajati nekoliko dana. Nilom. Sve gore pomenute okolnosti su neka vrsta putokaza cije su strelice slo no okrenute prema Avarisu. pravi egipatski faraoni XVIII dinastije preneli svoju prestonicu u Tebu. kao to tvrdi francuski egipto-log Maspero.

.

da se ne mno e. Takva praznina u egipatskoj istoriji bila je sumnjiva i izazivala podozrenje u Josifovu istoricnost. S obzirom na to. koji ni ta nije znao o Josifovim zaslugama i zabrinuo se zbog plodnosti jevrejskih pastira. a posredno se cak mo e ide-ntifikovati i prestonica u kojoj je iveo Josif. vreme patnje i poni enja egipatskog carstva. l tok svecanosti je u skladu s onim to smo doznali iz papirusa i crte a u grobnicama. U to vreme faraon je u delti . Nije cak iskjluceno. da je ta biblijska prica odjek istori-jske cinjenice i da je jedan od Jevreja. za to onda o Josifu nema ni pomena u egipatskim hronikama? One su. Iz datih detalja nije te ko odrediti polo aj zemlje Gesemske. Bio je uveren da su to bili Azijati. 1. imamo potvrdu da se neki ogranak Jevreja -mo da ba Jakovljev rod . po imenu Josif. U biblijskoj prici znacajno je i to to su navedena imena prava egipatska. Hronicarski zapisi se naglo prekidaju s godinom 1730. to jest "ona koja pripada boginji Net" (boginja Net slavljena je na delti Nila). Ako je bilo tako. Kao oznake svoje visoke du nosti. ponosni na svog cuvenog pretka. cak i hronicari precutkuju period njihove okupacije. realnosti od kojih je sacinjen egipatski ambijent junacki su izdr ale probu savremenih naucnih istra ivanja. ali nema nikakve sumnje da je prica nastala u samom Egiptu. koji su posle Josifove smrti jo dugo ostali u zemlji Gesemskoj. Docnije je oko njegove licnosti nastala legenda koju su stvorili Jevreji. slepi izvr ilac hiksoske politike i vinovnik dubokih ekonomskih pramena. Ali zaboravlja se na jednu veoma bitnu cinjenicu. Hiksosi su bili toliko omrznuti da su Egipcani uni tavali sve to je podsecalo na njihovu vladavinu. stranci opasni za dr avu. Tamo im uop te nije i lo lo e. pre na e ere. l posle proterivanja Hiksosa. Danas je te ko lomiti koplja oko toga da li je Josif bio istorijska licnost. dosegao visoki polo aj na faraonovom dvoru. Jakovljevi potomci iveli su u zemlji Gesemskoj gotovo cetiri stoleca. Za vreme svecane povorke vozio se u zlatnim dvorskim kolima odmah iza faraonovih kocija. nepopularnih medu Egipcanima. koje znaci "ona/ koga je dao bog Ra". MOJSIJE $&&jsfe legende 113 SREDOZEMNO MORE PRAVCI BEKSTVA IZ EGIPTA Put preko mocvara "Gorkih jezera" e KULUK. Njeni autori bili su ljudi koji su tu zemlju tako dobro poznavali da su nesumnjivo u njoj morali dugo iveti. u plodnoj zemlji Gesemskoj.zaista naselio na delti Nila. i zato je naredio svojim cinovnicima: "Gle. i 110 ponovo se javljaju tek posle godine 1580. pa se taj ceremonijal i dalje ocuvao u Egiptu. po pravilu. to znaci "bog ka e neka ivi". Na kraju treba jo dodati da se u prici o Josifu vidi tacno poznavanje egipatske topografije. a Potifera je iskvareni oblik imena "Pa-d/'-pa-Re. Josifovi postupci kasnije su se bolno odrazili na Izrailjce. morao je biti i Josif. Faraon je dao Josifu ime Psontomfanih. Ali. novi dostojanstvenik primio je iz faraonovih ruku sku109 pocenu ogrlicu. Kratko receno. Po prirodi stvari rtva te akcije brisanja 150 godina istorije. i kad nastane rat da ne pristanu s neprijateljima na im i ne udare na nas i ne otidu iz zemlje" (Izlazak. a polo aj namesnika koji je zauzimao Semita bio je dogadaj suvi e znacajan da bi se mogao precutati. te su se brzo mno ili. Nego hajde mudro da postupamo s njima. na egipatski presto stupio je novi faraon.Slicno je i sa postavljanjem Josifa na polo aj faraonovog namesnika. ena mu se zvala Aseneta. 9-10). rako ni pla t i enu visokog roda. narod sinova Izrailjevih veci je i silniji od nas. Egipcani su zadr ali obicaj kori cenja konja. iscrpne i tacne.

dok su ih nadzornici po urivali tapovima. kojom ga nije tedelo kolo ivota. Zemlja Gesemska odjekivala je od placa i proklinjanja. CUDESNO SPASENJE. Majka je pala u veliki ocaj i rizikujuci strogu kaznu. Od tog trenutka Mojsije je rastao na dvoru kao da je po rodenju pripadao carskom rodu. Dogodilo se ono to je majka planirala. Razgnevljeni vladar tada je pozvao jedine dve izrailjske babice i strogo jm naredio da prilikom porodaja usmrcuju svu mu ku decu. Ali vladar nije odustao od svojih okrutnih planova. gde je princeza mogla lako da ga nade. U svakom trenutku mogao je da je otkrije jedan od faraonovih cinovnika koji je nju kao po gradu. kru io je gradom u zaprezi od vatrenih konja i stanovao u odajama punim prefinjene rasko i. majka ga je odvela u dvor. Na nesrecu. Dobiv i pristanak. Izrailjski narod. a tada bi nesreca zadesila citavu porodicu! Na jednom delu reke svakodnevno se kupala faraonova kcerka. hteo ne hteo. da se culo daleko izvan kuce. poznata po svom milostivom srcu za tlacene Izrailjce. izneverena. navikao na te ku sudbinu. jace su. dok im dode babica. Mariji da iz daljine brine o malom bratu i da stupi u akciju kada se uka e potreba. U vreme najgoreg progona dobili su trece dete. Ovoga puta izdao je svojim d elatima naredenje da mu ku novorodencad oduzimaju od majki i bacaju u Nil. plakalo je ili gukalo tako glasno. sva radosna pohi-ta kuci po majku. ipak. Izgledalo je da ce se odnaroditi i postati Egipcanin. majka se postarala da se ne odrekne izrailjskog porekla. ne bi li ih pozvao na odgovornost. Veste Izrailjke. morao babice da pusti na slobodu. Odmah je shvatila da je prona la izrailjsko dete. na ubitacnoj ezi. Krijuci od princeze. ali vrativ i se u zemlju Gesemsku i ne pomisli e da se ukaljaju cedomorstvom.Nila dizao dva nova grada: svoju prestonicu Ramzes i grad ambara i vojnih skladi ta Pitom. po to se niko od egipatskih krvnika nije usudio da se 115 suprotstavi elji faraonove kcerke. unapred osuden na smrt u vodama Nila. princeza se sa dvorskim damama uputila u etnju du obale. Marija je iz daljine posmatrala citavu tu scenu i u jednom trenutku je pri la princezi nudeci joj da nade dojilju za tobo nje nahoce. Tako se zaobilaznim putem odojce bezbedno vratilo u majcino narucje. Odjednom je zacula decji plac i naredila slu kinjama da pretra e evar. Izrailjski narod pozdravio je hrabre ene kao junakinje i u znak zahvalnosti sagradio im prelepe kuce. Imao je na usluzi poslugu. a po to je potajno osudivala ocevu neljudsku naredbu. one vec rode". Faraon je. veoma spretno skinule su krivicu sa sebe tvrdeci da su ene jednostavno prestale da koriste njihove usluge. Nije mu vi e pretila smrt u dubinama Nila. izledalo je da je za Jakovljeve potomke nastupio sudnji dan. gde su morali da mese glinu i prave opeku. Bespomocni Izrailjci predstavljali su povoljan izvor jeftine radne snage. epurio se u skupocenoj odeci od finog lana i kolovao u hramu gde su mu sve tenici otkrivali tajne svog znanja. strogo ispitivane. Ne no se nadvila nad nahoce i trudila se da ga milovanjem uti a. . te su jednog dana u gomilama saterani na gradili te. Posle kupanja. Faraon je ubrzo doznao za drsku neposlu nost babica i naredio da ih izvedu pred njega. od jutra do mraka. a princeza je usvojila malog Izrailjca dav i mu ime Mojsije. Posle nekoliko godina. odlucila je da ga sakrije od egipatskih d elata. "Jevrejke nisu kao ene 114 Misirke. Kako se samo iznenadila kada su joj ispred nogu stavili kotaricu sa uplakanim mali anom. odlucila je da ga uzme pod svoju za titu. kada je dete vec odraslo. Tri meseca ga je dojila u najtamnijem kutku kuce i sigurno bi uspela da do kraja ostvari svoj plan da dete nije suvi e brzo napredovalo. Zbogatoga je majka deteta do la na veoma zanimljivu ideju: polo ila ga je u kotaricu zaptivenu smolom i odnela u evar. i pored proganjanja i dalje se mno io. to je bio decak. Mucili su se tako iz dana u dan. Sna no mlatarajuci no icama. Naredila je. istovremeno. U jednoj porodici Levijevog roda bilo je dvoje dece: Aron i Marija. Faraonova ocekivanja bila su. Ali. ene su pokorno saslu ale naredenje.

.

ucila ga je hebrejskomi jeziku i istoriji predaka, i na kraju mu otkrila kako je izbegao smrt u vodama Nila. Mojsije je, dodu e, saznao svoje poreklo, ali mu nije bilo lako da se rastane od lagodnog ivota egipatskog aristokrate. Obrazovanje, dvorski prijatelji, sjaj egipatske kulture - sve ga je to vezivalo za sredinu na koju se od malena navikao, ta je zajednicko mogao da ima ovaj prosvecen i prefinjen covek sa prezrenom i zaostalom izrailjskom sirotinjom? l mada mu se ponekad srce stezalo dok je gledao svoje sunarodnike kako te ko kuluce, nije imao dovoljno snage da se odrekne privilegija i sjaja dvorskog ivota. Punih cetrdeset godina u ivao je u svim prijatnostima usvojenog princezinog sina, a dobio je cak i zvanje egipatskog sve tenika. Dvorskom ladom plovio je Nilom, dok su ga zabavljali sviraci i madionicari, a lepe igracice ulep avale vreme plesovima uz pratnju harfi i flauta. Nova prestonica Ramzes bila je prelepa. Sagradena po uzoru na drevnu Tebu, imala je iroke ulice, predivne palate, javne zgrade i brojne hramove posvecene egipatskim bogovima. Na kraju grada uzdizala su se skladi ta puna jecma i p enice, a recnom lukom promicali su brodovi i barke koje dovoze robu. Lagune su vrvele od ptica i ribe, a odmah iza gradskih kapija pru ale su se bri ljivo obradene leje sa crnim lukom i vlascem i rodni vocnjaci cije su se grane povijale pod te inom narova, jabuka, smokava i maslina. Mojsije je, dakle, vodio bezbri an i rasko an ivot. Ali nije bio praznoglavi besposlicar. Marljivo se udubljivao u papiruse koji su sadr avali celokupnu mudrost Egipta. Vecerima, kada bi osve ilo i mesec se ^pomolio na nebu, etao je dvorskim vrtom okru en sve tenicima i vodio sa njima duge razgovore o bogovima, faraonima i smislu covekovog postojanja. Tek nocu, kada nije mogao da zaspi, u njemu se budio duboko pritajeni nemir. Tada 116 Zenon 117 su mu se pred ocima pojavljivali preci, video je kako pate, proklinju svoju sudbinu, cuo fijuk biceva koji ih teraju na robovski rad, lovio njihove tu aljke, jecaje i preklinjanja za spasenje. U snu mu se javljalo majcino lice, puno majcinske ne nosti, ali tu no i kao malo razocarano. Posle takvih noci nije mogao da izade na kraj sa mucnim nemirom. Osecao je da je ne to zgre io i da je sve to je do tada u ivotu radio bilo prazno i li eno smisla. Tada bi se poput prestupnika iskradao iz dvora i hitao izvan grada da bi iz daljine posmatrao kako se, sjajna od znoja, polunaga tela^ Jevreja povijaju nad zemljom i drvenim kalupima za opeke. iveo je, tako, dvostrukim ivotom: danju je bio hladni egipatski aristokrata, a nocu, pak, bludni sin koji je u mukama, nasumice tra io put povratka svome narodu. Jednom prilikom je opazio kako se egipatski nadzornik nemilosrdno i ivljava na Izrailjcu koji je pravio opeke. U nastupu velikog gneva, probo ga je macem bezdu nika i, po to u blizini nije video druge Egipcane, les zakopao u pesak, da ubistvo sakrije od faraona. Ali svedoci dogadaja bili su neki njegovi sunarod-nici. Nisu umeli, na alost, da dr e jezik za zubima. Vec istoga dana po citavoj Gesemskoj zemlji aputalo se o ubistvu. Mojsije je uglavnom hvaljen za hrabar cin, ali bili su i takvi koji su sigurno iz zavisti govorili zajedljivo o njemu. Mojsije nije bio sveston kakvom se zastra ujucom brzinom ra irila prica. Sutraaan je prisutvovao tuci dvojice Izrailjaca. Odmah razdvoji nakostre ene protivnike i izgrdi jacega: "Za to bijes bli njeg svoga?". Na to zlobnik odbrusi drsko: "Ko je tebe postavio za kneza i sudiju nad nama? eli li da me ubije kao to si juce ubio Egipcanina?" Mojsije se veoma upla io. Po to su vec svi znali za ubistvo, lako je za njega preko uhoda mogao da sazna i faraon, l zaista, ubzo su Mojsija upozorili dobronamerni ljudi da je po njega poslata dvorska stra a. Gotovo u poslednjem trenutku, onako kako je bio, iskrao se iz grada, preskocio pod okriljem noci granicni zid i krenuo pe ke na istok, gde mu je pustinja pru ala sigurno utoci te pred poterom. CETRDESET GODINA IZGNANSTVA. Istocno od Akab-skog zaliva rasprostirala se zemlja Madijanska, zemlja potomaka jednog od est Avramovih sinova i njegove druge ene

Hetu-re. Po to su mu to bili rodaci, Mojsije je odlucio da ih zamoli za gostoprimstvo. Put je bio dug oko cetiri stotine i pedeset kilometara i prete no je vodio kroz pustinjsko-stepske oblasti. Kada je stigao do Medijanaca, bio je izuzetno iscrpljen od dugog puta. Njegova dvorska odeca, prljava i natopljena znojem, vi e ni ta nije imala od nekada njeg sjaja i skoro da je podsecala na rite skitnica koje su lutale po zemljama Istoka u potrazi za milostinjom. Mojsije je seo pored gradskog bunara i radoznalo posmatrao kako sedam devojcica napaja ovce i koze. U jednom trenutku pojavila se gomila pastira i grubo odgurnula devojcice, zauzimajuci preko reda mesto na pojilu. Razgnevljen tim pona anjem skocio je na noge i, iako umoran, zauzeo tako stra an stav da su se nitkovi pokunjeno pokupili. Zatim je pomogao devojcicama da napoje ivotinje i vratio se na svoje mesto. Ispostavilo se da su pastirice bile kceri uticajnog madijanskog sve tenika Jotora. Zahvalni otac je pozvao Mojsija u svoju kuci, a kada je jo saznao da je do ljak njegov daljni rodak, primio ga je u svoju porodicu i dao mu kcer Seforu za enu. Mojsije je sa njom imao dva sina: Girsama i Eliezera. Na imanju se bavio uzgajanjem tastove stoke. Nagla pramena ivotnih uslova ostavila je dubok trag u njegovoj du i. Taj kico , naviknut na udobnost egipatskih gradova, obreo se sada u divljem, stenovi-tom kraju, nad kojim su se dimili visoki vrhovi vulkana. U pocetku mu je bilo te ko da se pomiri sa tom pramenom. Dok je usamljeno provodio vreme na pa njacima, nedostajali su mu njegov dvor, papirusi i razgovori sa sve tenicima. Kako je samo bolno osetio nesrecni ivot begunca! Ali vremenom su ovi te ki uslovi delovali na njegov duh oslobadajuce. Divlja priroda, jednostavan, casni pastirski ivot, dugi sati provedeni pod vedrim nebom u samoci, doveli su do toga da je polako poceo da razmi lja o smislu svog ivota. U secanju su mu postepeno bledele stare dobre godine, a sve je vi e bivao svestan da je Izrailjac, da je potomak Levija, Jakovljevog sina i Avramovog praunuka. Madijanci su se ponosili time to neposredno poticu od Avrama. Pricali su mu nebrojene legende i anegdote o tom velikom praocu, sahranjenom u Hananu. Govorili su mu i o Bogu kojeg su slavili njegovi preci, l tada mu se cinilo da se posle dugog lutanja konacno vratio u rodnu kucu. Kada bi se Pppeo na brdo i pogledao unaokolo, na zapadu bi video pustinju. Iza nje je le ao Egipat, zemlja ropstva. Na istoku se, pak, negde iza planina krio Hanan, otad bina njegovih predaka, Zemlja obecana, zemlja mira i dobrobiti. U takvim trenucima u 118 njemu je sazrevala velika odluka: resio je da oslobodi bracu iz egipatskog ropstva i odvede ih u rodni Hanan, zemlju gde teku med i mleko. Ta borba sa vlastitom save cu trajala je gotovo cetrdeset godina u nemirima, sumnjama i lomovima. Nailazili su i dugi prekidi, kada bi podlegao isku enju pastirskog ivota i u potpunosti se predavao obicnim, svakodnevnim poslovima. Tada je u sebi gu io sve obzire i grizu savesti. Bio je u osamdesetoj godini i cinilo se da je vec prekasno bilo da na svoja pleca preuzme tako opasnu misiju i da je bolje mirno umreti u zemlji Medijanskoj, koja mu je postala druga domovina. Ali nova ideja je i protiv njegove volje i dalje klijala, dok na kraju zov nije postao toliko jak da je bilo te ko odupreti mu se. Poslednje godine boravka kod Medijanaca do ivljavao je verske ekstaze, snove i prorocanske vizije. Jednog dana napasao je ovce u podno ju planine Horiv, svete planine, jer je, po verovanju Madijanaca, na njenom vrhu, medu oblacima, iveo Bog njihovih otaca, Bog Avrama, Isaka i Jakova. Dok je gledao unaokolo opazio je cudnu pojavu: neki bun je goreo svetlim plamenom, a nije sagorevao. Odjednom ga iz plamenog buna pozva glas Boga da odmah krene u Egipat i oslobodi Izrailjce iz ropstva. U velikom strahu, Mojsije zakloni rukama lice, ali je, ipak, sakupio hrabrost da iska e svoju sumnju: "Evo kad otidem k sinovima Izmiljevijem, pa im recem: Bog otaca va ih posla me k vama,%ko mi reknu: kako mu je ime? ta cu im kazati?" Kao odgovor Bog mu se prvi put objavi pod imenom Jehova. Bilo je to veliko objavljenje, ali ono, ipak, ne raspr i Mojsijeve strahove. Kako je mogao da stekne poslu nost Izrailjaca, alio se, kada ce im otici bez ikakvih dokaza

svoga poslanstva, vec samo s imenom Jehovinim na ustima? Tada ga Bog naoru a protiv malovernika cudotvornom moci, tako da je od toga trenutka bio u stanju da preobrazi tap u zmiju, leci gubu i vodu pretvori u krv. lako je bio naoru an moci cinjenja cuda, Mojsije je poku avao da izbegne nametnutu misiju, pravdajuci se da muca i da stoga nece moci govorom da ubedi sunarodnike. Jehova se razgnevi na taj novi izgovor, ali ga, na kraju, ute i, obecav i mu da ci mu u pomoc dati njegovog starijeg brata Arona, koji ima dar govora i besedice u njegovo ime. Mojsiju nije preostalo ni ta drugo nego da se sprema na put. Oprostiv i se od tasta, posadio je na magarce enu i decu i te ka srca krenuo za Egipat. Na putu je do iveo ne to stra no. U jednoj gostioni119 'Btffijsfe legende---------------------- --------------------------------------------------ci pored puta Jehova je iznenada hteo da ga ubije zato to nije bio obrezan. Pobesnelog Boga uspela je tek da umoli Sefora, obrezav i svoje sinove. U Egiptu je Aron iza ao u susret Mojsiju. Braca su sazvala zbor Izrailjaca i zajednickim snagama uspeli da ih ubede da po Jehovinoj volji moraju da napuste zemlju Gesemsku. Na njihovu odluku nisu toliko presudni uticaj imala cuda koja je Mojsije cinio dokazujuci svoje poslanstvo, ni Aronova krasnorecivost, koliko progon koji se iz dana u dan povecavao i ugro avao njihov opstanak. IZLAZAK IZ EGIPTA. Od nezaboravnog dana ubistva koje je izvr io Mojsije u nastupu gneva, proteklo je cetrdeset godina. U Egiptu je vladao drugi faraon, na njegovom dvoru je slu ilo novo pokoljenje cinovnika. Zlocin se zato izbrisao iz pamcenja ljudi i nekada njem beguncu nije vi e pretila nikakva opasnost. Ko bi, uostalom, prepoznao u tom bradatom Azijatu, odevenom u grub, dugacki pla t i sa pastirskim tapom u ruci, onog otmenog Egipcanina i usvojenog princezinog sina, koji je nekad bio tako cuven! Za cetrdeset godina je toliko ostario da se nije mogao prepoznati, izbrazdalo mu se preplanulo lice borama. Bio je to vec osamdesetogodi nji starac cija je brada gusto osedela. Mojsije i Aron su oti li kod faraona sa molbom da dozvoli Izrailjcima da odu na tri dana u pustinju, gde su rtvama i molitvama eleli da odaju pocast Jehovi. To je, naravno, bila prevara, po to nisu nameravali da se vrate pod jaram Egipcana. Ali, faraon je gnevno odbio njihovu molbu, a za kaznu je povecao Izrailjcima kuluk narediv i im ne samo da izraduju dotada nji broj opeke, vec i da nabavljaju plevu za njeno ojacavanje. To je zahtevalo dodatne casove rada, po to u Egiptu nije bilo mnogo pleve i morala je da se tra i po citavoj zemlji. A ko zbog toga nije stigao da izradi odreden broj opeka, izlagao se velikim ibanjima od strane egipatskih krvnika. Ogorceni takvim tokom dogadaja, Izrailjci su okrivljavali Mojsija to je njegovo zauzimanje kod faraona donelo vi e tete nego koristi. Za njega je to bio izuzetno bolan trenutak, trenutak ocajanja. Cinilo mu se da Jehova nije odr ao rec i da je uvalio izrailjski narod u jo vece patnje. Mojsije ponovo ode kod faraona cvrsto odluciv i da ovoga puta probudi njegovu savest slu eci se magijom. Stupiv i pred njegov tron, baci svoj tap i on se odmah pretvori u zmiju koja puzi. Ali faraon sa sa aljivim osmehom pogleda I2O Zenon 9(p bradatog carobnjaka i naredi da dovedu sve tenike, koji su izveli istu caroliju. Na njega nije ostavilo jaci utisak ni to to je Mojsijeva zmija pro drala zmije egipatskih sve tenika. Od tog trenutka rasplamsala se ogorcena borba sa tvrdom uporno cu vladara. Mojsije je poslao na Egipat redom deset nesreca: najpre se voda Nila pretvorila u krv, zatim su se na zastra ujuci nacin namno ile abe, komarci i muve, stoka crkavala od neke zaraze, ljudska tela bila prekrivena gnojavim ranama, grad upropastio letinu, na zemlju srucio ogromni oblak skakavaca, a na kraju je zavladala takva tama da su ljudi hodali pipajuci. Posle svake nesrece faraona je spopadao u as i pristajao bi da oslobodi Izrailjce, ali ubrzo bi povlacio obecanje, iako su njegovi podanici glasno tra ili da ih neispunjavanjem svojih obecanja ne izla e novim nesrecama. Doveden do krajnosti, Mojsije je konacno odlucio da slomi faraonovu

volju desetom, najpogubnijom nesrecom. Ali prethodno je upozorio Izrailjce da budu pripravni. Naredio im je, pre svega, da svaka porodica zakolje jednogodi nje jagnje i da njegovom krvlju obele i vrata svojih kuca. Za veceru je trebalo da pojedu peceno jagnjece meso sa beskvas-nim hlebom i gorkim travama, a svima je naredio da za sto sednu odeveni za put, da bi u svakom trenutku mogli da napuste Egipat. Kada je do la ponoc, Jehova je i ao od kuce do kuce, i tamo gde na vratima nije video krvavi znak, usmrci-vao japrvence, ne zaobilazeci ni faraonovog ni robinjinog sina. cak su* i prvencad ivotinja padala mrtva. Zemljom su se razlegli jauci i plac, smrt nije po tedela nijednu egipatsku porodicu, l tek tada je faraon razumeo stra nu Mojsijevu moc i dozvolio mu da izvede izrailjski narod iz ropstva. Sveteci se za progon i kuluk, Izrailjci su opljackali egipatske kuce, koristeci mete koji je u zemlji zavladao zbog nesrece. Tako su stekli zlatne i srebrne posude, odecu i mnoge druge dragocene stvari, pre svega oru je, koje je moglo dobro da im poslu i u borbi sa pustinjskim plemenima. Mojsije je ovekovecio ovaj dogadaj uspostavljanjem praznika Pashe, to znaci "praznik prolaska, zaobila enja", jer je Jehova zaobilazio domove Izrailjaca, a Egipcane ka njavao smrcu prvenaca. PRELAZAK PREKO CRVENOG MORA. Zasvira e srebrne trube i povorka Izrailjaca napusti zemlju Gesemsku i krenu na istok ka pustinji. Cinilo ju je esto hiljada naoru anih ljudi, 1 01 ne racunajuci ene, decu i poslugu. Na celu je hodala svita sa drvenim kovcegom u kojem se nalazila balsamovana mumija Josifa, a povorku se zavr avala nebrojenim stadom ovaca, koza i magaraca. U pustinji su izbeglice, na svoju radost, shvatile da ih predvodi Jehova, jer je danju ispred njih i ao stub od dima, a nocu ognjeni stub koji je dosezao samo nebo. Mojsije je u pocetku sledio stari put karavana du obale Sredozemnog mora, zatim je skrenuo na jug, ka pustinjskoj zemlji Etam, jer se bojao da ga pomorska utvrdenja tamo njih naroda nece bez borbe propustiti u Hanan. U Etamu je naredio prvi du i odmor, a zatim se ponovo uputio na sever i razapeo atore u Pi-Airotu. To je bilo naselje koje je le alo izmedu Migdola i mora, nedaleko od grada Vel-Sefona, poznatog po hramu hananskog boga Bala. U meduvremenu, faraon, uvreden i besan, bacio se u poteru za beguncima na celu est stotina bojnih kola. Kako su se samo prenerazili Izrailjci kada se iz pra ine pojavila gomila stra nih egipatskih ratnika u galopu! Kao opcinjeni gledali su u propast koja im se pribli avala, lomili ruke u ocajanju i kukali to su tako lakomisleno dozvolili da budu izvedeni iz zemlje Gesemske, gde je bilo bolje iveti u ropstvu nego sada ginuti od ruku egipatskih vojnika. Mojsije ih je umirivao i uveravao da Jehova nece napustiti svoj narod u nesreci, l zaista, cim je pao mrak Egi-pcanima je preprecio put ogroman zid od dima i plamena, koji je stajao do samog jutra i nije mogao da se prede. Mojsije je u praskozorje iza ao na morsku obalu i podigav i ruku naredio talasima da se razdvoje. Odmah se izmedu dva naslagana vodena zida stvorio suvi prolaz, kojim su Izrailjci po urili na drugu obalu. Faraon je shvatio ta se dogada i estoko za njima pojurio na celu cele konjice. U trenutku kada se nalazio na sredini mora, Mojsije je jo jednom podigao desnu ruku, i na taj znak vodeni zidovi su se sru ili na gonioce i odvukli ih u dubine pobesnelog vrtloga. Nekoliko sati kasnije talasi su na obalu izbacili tela ljudi i konja, i polomljena bojna kola - alosne ostatke ohole egipatske konjice. U izrailjskom logoru zavlada neopisiva radost. Mojsije i citav narod zapeva e pesmu zahvalnicu u slavu Jehove, a ene sa prorocicom Marijom na celu izvedo e Ples pun trijumfalnog zanosa, udarajuci takt na glasnim tambu-rinama. L 122 Zenm y(psi PUTOVANJE KROZ PUSTINJU. Izrailjci se zatim uputi e ka pustinji Sur. Put ih vodio kroz predele bez vode i tri dana nisu imali ni kapi vode za pice, a kada su se najzad dovukli do Mere, tamo nja voda je bila gorka. Za izmorene i edne

putnike to je bio izuzetno bolan udarac i u logoru je ponovo pocelo da se iri nezadovoljstvo i ocaj. " ta cemo piti?", gundali su ljudi. Ali, Mojsije je brzo iza ao na kraj sa zlom. Ubacio je u bunar neke grancice koje je sakupio u okolini i na radosno cudenje Izrailjaca voda je postala slatka i pitka. Okrepljeni putnici krenu e potom u Elim, rajsku oazu cuvenu po sedamdeset palmi koje tamo rastu i dvanaest izvora bistre vode. Trebalo je, ipak, nastaviti put. Tacno est nedelja nakon prelaska egipatske granice, povorka se ulogorila u pustinji Sin, izmedu Elima i Sinaja. Tamo je boravak bio izuzetno te ak. Sunce je nemilosrdno pr ilo, a da zlo bude vece istro ile su se zalihe hrane i vode. "Daj nam vode da pijemo!", zvali su, a Mojsije je odgovarao: "Za to se prepirete sa mnom? Za to izazivate Gospoda?". Za mu karce, ene i decu, koji se jo nisu bili navikli na te ak pustinjski ivot, glad i ed postajali su prava muka. Kao i obicno, citava krivica za nesrecu pripisivana je lakomislenosti Mojsija i Arona. Uzbudene gomile naroda opkoljavale su atore dvojice voda, proklin-juci sudbinu i u ocajanju gnevno ih optu ujuci: "Kamo da smo pomif od ruke Gospodnje u zemlji Misirskoj, kad sjedasmo kod lonaca s mesom i jedasmo hljeba izobila! Jer nas izvedoste u ovu pustinju da pomorite sav ovaj zbor gladu." Po tim recima Mojsije je postao svestan koliko je duboko u Izrailjcima bila uko-renjena ropska du a, po to su iznad slobode stavljali ugodan hleb i lonce mesa. To ga je do dna srca zabolelo, ali ih je uve-ravao da Jehova sigurno nece da napusti svoje sledbenike i da ce ih nahraniti i napojiti pre nego to se i nadaju, l pred vece obecanje se ispuni. Sa istoka dolete e nepregledna jata prepelica i u jednom trenutku pado e na zemlju. Iznemogle od dugog leta bespomocno su mlatarale krilima i lako se hvatale golim rukama. U logoru nasta groznicava vreva, planu e vatre i ubrzo se ra iri slatki miris ptica pecenih na ra nju. Po to su utoli e glad, Izrailjci polega e da spavaju, do nebesa uzdi uci cudotvornu moc Mojsija. U zoru, tek to ih je probudio znak za ustajanje srebrnih truba, protrlja e oci od cudenja, citavo prostranstvo stepe, dokle je pogled dopirao, bilo je prekriveno lopticama, be-lim kao sneg, koje su podsecale na grad. Istrcali su da bolje 123 *-' '-J-v, £/ osmotre pojavu. Iz atora je iza ao i Mojsije i sa trijumfalnim osmehom objavio da je to mana koju je Jehova poslao umesto hleba. Ljudi su oklevali da probaju cudne loptice, ali kada su se uverili da imaju ukus slican hlebu sa medom, uzvicima su izrazili prijatnu iznenadenost i odu evljeno su prionuli na njihovo skupljanje. Ubrzo se ispostavilo da se za dan mo e skupiti onoliko koliko je potrebno da se utoli glad. Od tada, pa narednih cetrdeset godina pustinjskog lutanja, mana je bila njihov svakodnevni hleb. Sledece mesto odmora bilo je Rafidin. Tamo nije bilo nijednog bunara i izrailjski narod je ponovo trpeo ed. U logoru je uzavrelo od protesta i buntovnickih pretnji. Mojsije se tada uputi pod planinu Horiv, koja se nedaleko od logora dizala do neba. Stade je u njenom podno ju i pred ocima utucenog naroda udari tapom po strmoj steni. U istom trenutku iknu iz pukotine mlaz sve e planinske vode. Videv i to cudo, Izrailjci prvo zaneme e, a zatim podivlja e od radosti i blagosiljajuci Mojsija gura e se jeden preko drugog da napune vodom krcage i druge posude koje su im se na le pri ruci. Jedva da su uspeli da utole ed i napoje ivotinje, kada su zaprepa ceni zaculi borbene poklice koji su im se pribli avali. Po prvi put su morali oru jem da odmere snage sa ratnickim pustinjskim plemenima. To su bili Amalicani, koji su hteli da preprece put nepoznatim uljezima i napljackaju se. Ali, ako su racunali na laku pobedu, ljuto su se prevarili. Mojsije je poverio komandu nad svojom vojskom Isusu Navinu, koji se pokazao kao sposoban i hrabar voda. Brzo je i vesto poveo svoje cete u borbu sa napadacima i ubrzo se rasplamsala ogorcena bitka. Mojsije je sa Aronom i Orom stao na brdo da bi pratio tok bitke, koja se sa promenlji-vom srecom vodila od jutra do mraka. Kada je Mojsije podizao ruke, pobedivali bi Izrailjci, a kada ih je spu tao, nadjacavali bi Amalicani. Satima je trajalo tako, dok mu na kraju ruke nisu

.

Jotor je posmatrao i sve vi e se cudio kako se Mojsije ceo dan mucio i tracio vreme na re avanje sitnih sporova. Poce e da udaraju gromovi i sevaju munje. Mojsije je jo jednom oti ao da se sretne sa Jehovom. A kad jo odjeknu e glasni zvuci nekakvih tajanstvenih truba. Mojsije je. Tako je pred vece Isus Navin razbio napadace i primorao ih da se povuku. saslu avajuci svedoke i izricuci presude cak i u najsitnijim sporovima.utrnule i nemocno pale. koji su se valjali oko vrha. Mojsije ih je upozorio da niko ne sme da stupi na Svetu goru i pastirskim tapom oznacio granicu upo< Bi6(ijsl(e kgende zoravajuci da ce svako ko je prekoraci poginuti. koji mu je saop tio da namerava da sklopi zavet sa izrailjskim narodom. i ka i Isusu neka pamti da cu sasvijem istrijebiti spomen Amalikov ispod neba. koji su davali dovoljno drveta za ogrev i gradu. a njihovom krvlju poprska vernike u znak zaveta sklopljenog sa Jehovom. rasle su urmine palme i bagremi. Girsama i Eleizera. ene i deca. Odjednom se razbesne stra na oluja. svecano obuceni. a samo u va nijim slucajevima pozivali bi se preko vi ih instanci na Mojsija." Kada ga Mojsije upita ta bi trebalo da uradi. ljudi popada e na zemlju i u u asu prekriva e rukama oci. poslao svoje najbli e natrag u zemlju Madijansku. nece moci sam vr iti. naredio je svim Izrailjcima da obuku sve e oprane haljine i poste tri dana da bi se dostojno pripremili za veliki trenutak. Novo uredenje zavelo je red i znatno pobolj alo administraciju. Mu karci su se prihvatili zanata. Aron i Or su posadili Mojsija na kamen i sa obe strane podupirali mu ruke. prele i tkale. prinoseci na rtve ovce. naime. ene kuvale. a Jehova je naredio Mojsiju da za vecnu uspomenu pobedu zabele i u knjige: "Zapisi to za spomen u knjigu. Zbog toga nisu videli kako se Mojsije u tom trenutku uspeo na padinu gore i odmah zatim nestao u neprozirnim oblacima dima. Mu karci. nad svakom grupom da postavi stare inu koji bi istovremeno bio sudija i re avao sitne albe. Zatim pode od jednog do drugog rtvenika redom. sto. Tamo se susreo sa Jehovom.Vrativ i se u logor sa radosnom ve cu. Sedeo je od jutra do veceri. PLES OKO ZLATNOG TELETA. Tamo je bilo dovoljno vode. bilo ih je dvanaest. Na boji tu je podignut rtvenik za prino enje rtava zahvalnica. Bez odlaganja je do ao u izrailjski logor i doveo zetu enu i dva sina. Da bi izbegli poraz... a gora nesta u gustom oblaku dima. poredali su se du oznacene linije. pre nego to se razracunao sa faraonom i izveo narod iz Egipta. Po tom pitanju je bio znatno iskusniji i zato je zetu otvoreno rekao ta o tome misli: " ta to radi s narodom? Za to sjedi sam. S tim dragocenim darom Mojsije se vrati u dolinu i u slavu velikog dogadaja naredi Jakovljevim pokoljenjima. posavetova mu da Izrailjce podeli na grupe od po hiljadu. a vas narod stoji pred tobom od jutra do vecera?. Nije dobro to radi . Logor je ubrzo poceo da bruji ivotom punim u urbanosti i vreve. ali je ovog puta sa sobom poveo . Ali je zato najbli a okolina bila veoma povoljna za du i boravak. narod se okupio u podno ju Sinajske gore. Turobni stenoviti masiv sa svojim vrhovima koji doticl nebo. pedeset i deset ljudi. koji bi od tada trebalo da reguli u dru tveni ivot Izrailjaca. sve tenik rnadijanski i Mojsijev tast." Za veliku pobedu uskoro je saznao Jotor. Tokom ponovnog boravka na Sinajskoj gori Je-hova mu je predao niz zakona i verskih propisa. da svako od njih podigne vlastiti rtvenik. Savet mudrog madijanskog sve tenika je sproveden u ivot i rasute izrailjske mase dobile su zacetak svog buduceg dru tvenog uredenja. Tri meseca nakon napu tanja Egipta Mojsije se zaustavi na du i odmor pod gorom Sinauskom. jer je to te ko za tebe. nosio je u sebi ne to tajanstveno i ulivao sujeve-ran strah medu Izrailjcima naviknutim na ravnicu delte Nila. Sutradan je poceo da sudi ispred svog atora. Kada je pro ao trodnevni period pripreme. Jednoga dana Mojsije je napustio logor i popeo se na sam vrh Sinajske gore. Umorice se i ti i narod koji je s tobom. a deca veselo igrala izmedu atora.

.

Do tada je slu ao samo glas Boga. ljudi su na sav glas tra ili: "Hajde nacini nam bogove. mu karci. da je o stenu razbio tablice sa Jehovinim zapovestima. Samo je on smeo tamo da ude. to je bio Bog ciji im je kult usadivan odne-davno. Boravio je tamo cetrdeset dana i cetrdeset noci. ipak. ce-znuo je da mu pogleda u lice. ljudi ostavljeni na polovini puta. obuze ka takav gnev. i " ator od sastanka". Ali Jehova mu odlucno rece da smrtnicima nikada nece pokazati svoje lice. a Izrailjcima naredio da iz njega piju vodu. da izmoli od Jehove opro taLza sve to se dogodilo. kome je verno slu io. vratili su se pod za titu svojih bogova iz vremena boravka u Egiptu. na padini brda na polovini puta. vrati e se u logor. Sada. Tada je iz njegovih usta jo jednom*uo obecanje da ce narod izrailjski dobiti Hanan. ZAVET S JEHOVOM. koji ce ici pred nama. postaviv i ga u pukotinu stene. vec mu je predao i skup zakona i verskih propisa po kojima su Izrailjci imali da se vladaju. jer tome Mojsiju koji nas izvede iz zemlje Misirske ne znamo ta bi. Mojsije se zatim vratio u logor. sa u asom su posmatrali kako se narod odrekao Jehove i svom du om se predao idolopoklonstvu. i dopusti mu da ga na tren pogleda s leda. U srcima Izrailjaca slomila se vera u Jehovinu za titu. i pobijte svaki brata svojega i prijatelja svojega i bli njega svojega. Na njegov poziv ene su u rtvenom zanosu davale svoj nakit. pri-neo mu Je rtve paljenice od ivotinja i zatim seo za svecanu gozbu. Jehova mu je predao dve kamene tablice na kojima je bilo urezano deset bo jih zapovesti. a kada je stajao ispred ulaza sa uzdignutim rukama. Niko nije znao ta se de avalo u njegovoj du i. zemlju u kojoj teku med i mleko. Nadava. ne jeduci i ne pi127 juci. po urio je ka logoru i naredio da se izvan njegovih granica postavi posebni ator. ene i deca padali su u verski zanos. nije imao snage da se suprotstavi tom sna nom zahtevu. ispunjen ocajanjem. Sledeceg dana postavljena je na sred logora. Sada mu. prode pored njega zakloniv i lice rukom. Ipak se jednom smi-lova izmucenom Mojsiju i. Dr eci se po strani. Uostalom. Prorok je sa tablicima oti ao na vrh gore i tamo ostao cetrdeset dana i cetrdeset noci. Mojsije se ponovo uputio na vrh Sinaja. Skru enog Arona je stra no ukorio zbog otpadni tva i pozvav i Levite dao im ovakvo naredenje: "Ovako ka e Gospod Bog Izrailjev: pripa ite svaki svoj mac uz bedro svoje. Samo Leviti nisu ucestvovali u tom ludilu. kada nije bilo Mojsija i njegovog neodoljivog ara. Dao mu je i tacna uputstva kako da napravi "kovceg zaveta". A za to vreme. Mojsije je jo izdaleka zacuo stravicnu viku. Jehova mu je tada ne samo ponovio deset zapovesti. a na vrh je oti ao sam. Citav dan orili su se bubnjevi i svirale. koji je trebalo da im slu i kao hram. po to je strahovao da mu je brat nastradao. tako da se nagomilalo toliko zlata da su mogli da izliju statuu zlatnog 126 Zenon y&si teleta. Ispred Aronovog atora okupila se velika masa.Arona. to nije bilo dovoljno. Avijuda i sedamdeset izra-iljskih stare ina. Nedugo zatim Jehova naredi Mojsiju da iskle e dve nove kamene tablice. U strahu to su ostali sami. sav narod bi izlazio iz atora i u strahu po-smatrao kako razgovara sa Jehovom. na koje je eleo po drugi put da ureze deset zapovesti. Aron se na ao u velikoj nedoumici i nije znao ta da radi. Po to je uspostavio red u logoru." Leviti se naoru a e macevima i ubi e na hiljade otpadnika. ipak. Zlatno tele je razbio u paramparcad i bacio u bunar. Ugledav i u asnu razuzdanost. obradovan povratkom idola kojeg je obo avao od pamtiveka. pevajuci i igrajuci oko statue. Ispunjen osecanjem zahvalnosti. u kome je kovceg trebalo da pociva. Silazeci sa vrha Sinajske gore. Zato im je pro-povedao . da su zasle-pljeni sunarodnici morali da odvracaju pogled. a narod. Ostavio ih je. a sa njegovog lica izbijao je takav velicanstveni sjaj. Na kraju mu je objavio da je du nost prvosve tenika poverio Aronu zajedno sa privilegijem da se ona u njegovoj porodici prenosi sa koleno na koleno. ne mogav i da sa ekaju Mojsija. pa podite tamo i amo po okolu od vrata do vrata. Ubrzao je korak da bi to pre stigao u logor." Aron.

kao i u obradi metala. Tako je svaki njegov pokret bio pracen tihim. Preko pan-talona od belog lana i ljubicaste tunike ogrtao je dugacki pla t od plave vune. Privelegija opslu ivanja hrama i no enja kovcega za vreme svecanog hoda dodeljena je iskljucivo Levitima. zaklanjali su tablice iroko razapetim krilima. u dvori tu. a krov su cinile ovcije ko e ofarbane u crveno. koje je u potpunosti uspelo. ucitelje. po to je stvorena regularna disciplinovana vojska. Zahvaljujuci tome hram je u slucaju preno enja mogao lako da se postavi ili rastavi na delove. Odlucio je. purpurne i skerletne tkanine. Tamo je u tajanstvenom polumraku pocivao zlatni kovceg zavela. Veseleilu i Elijavu. sagradili su kovceg od bagremovog drveta i oblo ili ga zlatom. Iz dasaka su virili zlatni prstenovi kroz koje se provlacila uska traka. na kome su izrailjske ene izvezle tajanstvene likove heruvima. Ali spoljni zidovi hrama nisu blistali zlatom. pisare. bezoblicna masa izbeglica postala je dru tvo kojim je upravljala hijerarhija cinovnika. Njegova ode da. Na grudima mu su prelivao vi ebojni opr njak na kojem je svetlucalo dvanaest dragulja sa urezanim imenima dvanaest pokoljenja Jakovljevih. okru enog nizom bronzanih stu-bova sa srebrnim. sa kandilom iz kojeg se irio mirisni dim.sa prekrivkom na licu. izgledala je velicanstveno. Kakve su se samo ogromne promene dogodile za to vreme! Zahvaljujuci Mojsiju. Mojsije je u kovceg polo io tablicu sa dekalogom i druge sinajske zakone. pre svega. U podno ju Sinajske gore pojavili su se . vidare i poreznike. narod je smeo da se moli dok je prvosve tenik prinosio Jehovi na rtvu ivotinje. vernicima se cinilo da na njegovoj glavi vide rogove. mesto gde je boravio Jehova. Pod Sinajskom gorom Izrailjci su logorovali citavu godinu. Ispred ulaza u hram stajao je oltar izliven od bronze i velika bakarna cinija sa vodom. Pored skupa sve tenika. Leviti su bili najodanije Mojsijeve pristalice i verno su mu slu ili tokom putovanja kao telesna garda. Na poklopcu se nalazila zlatna tablica sa natpisom koji je saop tavao da je tu nastanjen sam Jehova. koji je sadr avao najdragocenije blago izrailjskog kulta. metalnim zvucima. Pojacana je i bezbednost putnika. znak svetosti. ator-svetinja stajao je nasred cetvorougaonog dvori ta. da sagradi kovceg zaveta i prenosni atorhram. takode oblo enih zlatom. Zidovi su bili prekriveni lanenim platnom. Grube tkanine od kostreti titile su ga od ki e i sunca.tenstva i liturgijskih rituala. objavio je sakupljanje priloga. Dva zlatna heruvima. Po to mu je za njihovu gradnju bilo potrebno mnogo zlata. Velikom bogatstvu ukrasa doprinosile su i naramenice op ivene dragim kamenjem i ogrlica od te kog zlata u obliku lanca. prvosve tenik je sam ulazio u predvorje hrama. Ali nisu ih zakivali. srebra i bakra. stocic sa osvecenim hlebom i sedmokraki bronzani svecnjak. Iz njihovih redova Mojsije je imenovao i sudije. Pojedina plemena mar irala su u odredenom rasporedu pod svojim zastavama i sa svojim vodama. Unutra se ulazilo kroz vrata zaklonjena zavesom od plave. vesta u drvodeljstvu. koju je Mojsije do detalja propisao. NA PUTU U KADI . ciji je rub bio op iven zlatnim zvoncicima i re128 Zenm 3(psidbvs/(i sama. Tako je odmah pristupio ostvarenju svojih planova. sve. Mojsije je poletno poceo da organizuje institucije i uredenje vezano za religijski ivot Izrailjaca. umetnicki izradenim glavama. po-veriv i sve radove vezane za njih dvojici cuvenih zanatlija. Sa prednje strane turbana bila je pri ivena zlatna tablica s urezanim natpisom: "Svetinja Gospodu!". kao da su hteli da je za tite od ne eljenih pogleda. postavljena sa obe strane kovcega. Hram su sagradili majstori od bagremovih dasaka. to je bila druga izdvojena dru tvena grupa kojoj su bile poverene du nosti od op teg znacaja. a kada je u nadahnucu govorio u Jehovino ime. a kult Jehove dobio je konkretne oblike u vidu institucija hrama. Umiv i se. Sa poprecnih greda visilo je tanko laneno platno tako da je prostor sa svih strana bio zatvoren visokim paravanom. Ta dva majstora. Iza rasko no vezene zavese bilo je skriveno najsvetije mesto hrama. Samo tu. Zajednicki ivot bio je regulisan pravnim propisima. Nasred odaje stajao je oltar protkan zlatom.

To verovatno nije bilo presudno: ogorcenje u porodici izazvala je cinjenica to je prorok pogazio drevnu hebrejsku tradiciju. dogodilo se ne to znatno strasnije . ipak. Palo je toliko prepelica da je meso cak moglo da se su i za zalihe. Mojsije je bio svestan tih opasnosti. Izrailjci najzad dospe e do ju ne granice Hanana i postavi e logor u . rastavljene delove hrama i posude za obred.izbio je bunt u samoj Mojsijevoj porod130 131 ici. A da zlo bude vece. jer se na logor po drugi put spustio nepregledni oblak prepelica. Ne znamo kako se to dogodilo. morali su da se hrane samo manom. Zato su i li po logoru i alili se: "Zar je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas?" To je bilo otvoreni sukob za uticaj. njegov urak i sin sve tenika Jotora. Do li su do uverenja da su i oni pozvani za to. Ali u temelju tih sukoba krile su se dublje nesuglasice. jer se ispostavilo da su prepelice bile otrovne. surova kazna. umrla. Duga kolona putnika krenula je na put u ustaljenom poretku. gde su se zaustavili na sledeci odmor. A sada posahnu du a na a. Marija i Aron su zamerili svom bratu to je o enio Etioplja-nku. gnevni Bog povratio joj je zdravlje i dozvolio da se vrati u logor. prihvatio je ulogu vodica. koja je bila glavni vinovnik pobune. Mojsije je. da razmisle o tome ta im je ciniti. te je tra io vodica koji dobro poznaje krajeve kroz koje je vodio put.tako prvi temelji buduceg izrailjskog naroda. zajednicki interesi i ciljevi nadvladali su plemenski partikularizam. Aronu je oprostio krivicu. zaboravljajuci na ropstvo i progon: "Opomenusmo se riba to jedasmo u Misiru zabadava. da li je njegova prva ena. Sa setom su se secali starih dobrih vremena. Posle tri dana mar a kroz pustinju. sazvao je savet stare ina. po to je popustio pred Mojsijevim molbama. utuceni su sedeli ispred atora i alili se na Mojsija to ih je nagovorio da napuste Egipat. Tek nakon sedam dana. stra no ukorio i pozvao na poslu nost. ali je Mariju. koju vi e ocima nisu mogli gledati. Po to ga je obuzelo osecanje bespomocnosti. naravno. Klicuci od radosti. a na zacelju su bila ogromna stada ovaca i magaraca. Izrailjci nazvali "Grobovi lakomosti". kada mu je Mojsije obecao znatan udeo u buducem plenu iz Hanana. nema ni ta osim mane pred ocima na ima". Iza njih su i la plemena pod svojim zastavama. Krivce je pozvao u hram. napu tajuci to mesto patnje i alosti. zarazio gubom i proterao iz logora. kcerka sve tenika Jotora. Kolonu su titili posebni naoru ani odredi i izvidaci. govoreci iz oblaka. Za ovu ulogu najpogodniji je bio Madijanac Jovav. Izrailjci su se bacili na ptice i lakomo navali e da utole glad. Tek nakon dugog navaljivanja i pogadanja. U logoru su se irile bolesti i ljudi su umirali kao muve. jednog dana u logoru je izbio po ar i progutao mnogo dragocenih dobara. Ali medu Izrailjcima nije bilo nikoga ko je znao put do te obecane zemlje. Obeshrabreni naporima. U Asirotu. Izrailjci su opet poceli da gundaju i okrivljuju Mojsija. po stra noj ezi. spremi se za pokret. bio duboko pogoden malodu no cu svoga naroda. i Mojsije je odlucio da ga ugu i u zacetku. Mojsije se osecao dovoljno jak da se odva i na osvajanje Hanana. Izvr iv i to veliko istorijsko delo. po to su tamo sahranjeni oni koji su postali rtve lakomosti. U osvit odjeknu e dve srebrne trube i izrailjski narod. i krastavaca i dinja i luka crnoga i bijeloga. koji su na motkama nosili kovceg zaveta. Ali Jovavu se nije rastajalo od porodice. Ali iz nevolje ga je izbavilo jo jedno cudo. Na celu su bili Leviti. Ubrzo je ceo kraj bio prekriven grobovima i zato su ga. ili mu je Etiopljanka bila nalo nica. A u divljim neprohodnim planinama i na beskonacnim pustinjskim prostranstvima <Bi6(tjs%e legende lako je moglo da se zaluta ili padne u zasedu Beduina razbojnika. sklopiv i atore. gde ih je Jehova. Prorocica Marija i prvosve tenik Aron bili su nezadovoljni to je Mojsije smatrao da samo kroz njegova usta govori Jehova i da samo njemu pripada pravo da vlada u Jehovino ime. gladu i podnetim gubicima. Po to nije bilo dozvoljeno da se ubijaju ivotinje. Nezadovoljnike i hu kace stigla je. odnosno enu tudinku i robinju.

Ali medu izrailjskim pokolenjima nije bilo sloge. Po to je svanulo. l vidite zemlju kakva je i kakav narod ivi u njoj. koji bi vratio narod u Egipat. u neposrednoj blizini grada Kadisa. padali su jedni drugima u zagrljaj i uzajamno se podsticali da odmah krenu u osvajanje te divne zemlje. "Kamo da smo pomrli u zemlji Misirskoj ili da pomremo u ovoj pustinji! Za to nas vodi Gospod u tu zemlju da izginemo od maca. u zemlju divova koji na njih cekaju iza sna nih zidova utvrdenja. bio je to prizor pun neopisive lepote. a tu i tamo. Doline su bile prekrivene cilimom bujne trave. Tada Jehova odluci da uni ti citav izrailjski narod. pa izidite na goru. Na blagim planinskim padinama videli su se vrtovi maslina. opijeni rado cu. "Da postavimo starje inu pa da se vratimo u Misir". kada su uhode saop tile sve ono to su videle. po kojoj su cvetale jarkocrvene a e. Samo oni koji jo nisu navr ili dvadeset godina. ene na e i djeca na a da postanu roblje? Nije li bolje da se vratimo u Misir?". cekala ih je cast predvodenja Izrailjaca u osvajanju Hanana. Dva studenca sa svezom vodom i prostrani pa njaci pru ali su povoljne uslove za uzgajanje stoke. Tek to je razjarilo ljude. narove i socne smokve. i kakva su mjesta u kojima ivi. kao i pokoljenje rodeno u te kim uslovima nomadskog ivota stici ce u Zemlju obecanu. oplakivali su svoju sudbinu. Odlucio je da svi koji su pre li dvadesetu godinu ivota ne dozive srecu da vide Hanan. l kakva je zemlja u kojoj ivi. predlo eno im je da idu u samoubilacku smrt. te da su ostali ucesnici izvidackog pohoda zbog kukavicluka preterali u opisu snage te zemlje. zemlja Hananska je zaista plivala u svakom izobilju. Putnici. u zemlji Madijanskoj. Povrativ i vlast nad svojim narodom. a narodi koji su iveli u blizini nisu bili ratoborno rasoplo eni i rado su uspostavljali trgovacke odnose sa novim jiaseljenicima. eda li pod atorima ili u tvrdim gradovima". Kao nagradu za nepokolebljivu veru u Jehovinu za titu. baci e se na Isusa i Ha-leva da ih kamenuju. Grupe podstrekaca zahtevale su da se Mojsije zbaci i izabere novi voda. dok na kraju nisu medu gomilom izazvale velike nerede. ali o njenom osvajanju nije se moglo ni pomi ljati po to su granice branila sna na utvrdenja sa posadom od divova. Ali odu evljenje je brzo splasnulo. je li dobra ili rdava. je li mali ili velik. odakle se pru ao pogled na granicne oblasti buduce domovine. a kao dokaz plodnosti Hanana doneli su na motkama te ke grozdove. Kao najpogodnija pokazala se okolina grada Kadi . Najpre je trebalo poslati uhode da utvrde sa kakvim ce se protivnikom suociti. grdnje i jadikovke pojacavale su se iz minuta u minut. Od Avramovog vremena tamo su se dogodile mnoge promene. l 132 CETRDESET GODINA U PUSTINJI. Junake je spasilo samo to to su se sklonili u dvori te hrama. odtmh potrca e na visoko uzvi enje. Kazna se nije odnosila na Isusa i Haleva. popustio je pred Mojsijevim preklinjanjima i ubla io kaznu. A Isus sin Navin i Halev sin Jefonijin. Ali Mojsije je bio previ e oprezan covek i nije dao da ga odu evljenje sunarodnika lako ponese.pustinji Faranskoj. poslav i na njega pomor. Mojsije ga odmah povede na jug. Neposlu ne izrailjske mase. koji su ucestvovali u uhodenju. gde su izve-sno vreme boravili kod Akabskog zaliva. ponovo su dozvolile da ih zahvati ocajanje. Ispunjeni rado cu. Imali su cetrdeset godina da tumaraju po pustinji i da u njoj zavr e svoj ni tavni ivot. iznurene monotonim pustinjskim ivotom. Bila je to pora avajuca vest. ivot im je zagorcavala . narova i urmi. Nakon cetrdeset dana vratili su se u logor. poku avali su da se suprotstave zahtevima bukaca i poderav i svoje haljine uveravali da se uz bo ju pomoc Hanan mo e osvojiti. Zatim je krenuo u potragu za prostorom gde su Izrailjci mogli da se nastane za stalno. Prema njihovom mi ljenju. i bri ljivo negovani vinogradi. Za Izrailjce. Eto. Zaslepljeni ludackim strahom i besom. Izvidaci su bez te koca ispunili povereni zadatak. koje su tako lako prelazile iz jedne krajnosti u drugu. je li jak ili slab. Zatim je izabrao po jednog coveka iz svakog plemena i poslao ih u izvidanje uz sledece reci: "Idite ovuda na jug. vikali su. Voce je izazvalo neopisivo uzbudenje i izraljski narod je uporno tra io da se odmah krene u osvajacki pohod. Ipak.

.

Tada Jehova porazi napadace vatrom u kojoj je poginulo 14700 pobunjenika. tako da je Mojsije do ao do uverenja da najzad mo e da se odva i na osvajanje Hanana. ali Mojsiju je bilo stalo da doka e da je Aron prvosve tenicku du nost dobio iz ruku samog Jehove. koju je presecao dobar karavanski put. a Mojsije i Aron su jedva uspeli da izvuku ivu glavu skloniv i se u hram. naredio da donesu u hram po jedan pastirski tap. sinove Levijeve. a ostale krivce proguta vatra. iza koje se prostirao Hanan. Ali surova kazna nije upla ila narod. U tom periodu stasalo je novo izrailjsko pokoljenje koje je odraslo u pustinji i nije poznavalo udobnosti gradskog ivota. Taj nemar je zahvatio i Mojsija i Arona. U Kadisu se od ivota rastala prorocica Marija. Aronova i Mojsijeva sestra. Jer Aron ta je da vicete na nj?" Mojsije na zaverenike baci kletvu i naredi da se niko ne pribli ava njihovim atorima. Gotovo trideset i osam godina izrailjska plemena vodila su u Kadisu miran pastirski ivot. Jehova im je odredio veoma te ku kaznu da umru u pustinji i da njihova noga ne stupi na Zemlju obecanu. odmar ira na sever du njegove istocne granice ' na taj nacin stigne na levu obalu Jordana. Tada se narod povinovao Jehovinoj volji i vi e se nije bunio protiv privilegija Aronovog roda. To je bilo upozorenje da se ubuduce niko vi e ne usudi da se digne protiv sve tenika. Neposredni uzrok te stra ne kazne bilo je nepostojanje vere u Jehovinu moc. Zato je svakom od dvanaest pokoljenja. najodanije pristalice Mojsija. Istocno od Kadisa nalazila se dr ava Edom. a kada je edan poceo da se buni.neprestana zavist i svade oko pa njaka. cak su i Leviti. l tako se sutradan pred ocima vernika do' Btfjfysfe legende godilo cudo: od svih tapova samo je Aronov pustio pupoljke. Proteklo je cetrdeset godina kako su Izrailjci napustili Egipat. Mojsije je preko izaslanika zamolio edomskog cara da ih propusti kroz svoju zemlju. zvani "Carski put". koja se nadmeno izdvajala od ostalih Levita i prisvajala sve vi e privilegija i materijalnih koristi. Mojsije ode u hram i nici-ce pade ispred kovcega zaveta moleci za savet. a vi tra ite jo i sve tenstvo? Zato ti i sva dru ina tvoja skupiste se na Gospoda. Izrailjski narod jo jednom je do iveo stra nu su u. da bi na kraju rodio bademe. U jednom trenutku zemlja se otvori i proguta Koreja. to su pokazali udariv i tapom dva puta u stenu da bi se stvorila voda. Pred sam polazak razboleo se Aron. te je odlucio da zaobide Edom sa juga. siguran u svoju snagu. naprotiv. da nece da gazi njive i vinograde. a za vodu i pa u ce platiti onoliko koliko od njega bude zatra io. U logoru su izbili stravicni neredi. A zatim izade pred buntovnike i rece: "Cujte sinovi Levijevi! Malo li vam je to vas ie Bog Izrailjev odvojio od zbora Izrailjeva pustiv i vas k sebi *a vr ite slu bu u atoru Gospodnjem i da stojite pred zborom i slu ite za nj? Pustio je k sebi tebe i svu bracu tvoju. Prepu teni sami sebi. U okr ajima sa pustinjskim razbojnicima ono se prekalilo i izve tilo u ratnickoj ve tini. Mojsije je udarcem tapa ponovo stvorio vodu. Raspr ila su se po okolnim pa njacima i ivela svako svojim ivotom. Ustanak je ugu en. Uz to. kao i Aronu. Buntovnici se pojavi e ispred atora Mojsija i Arona i glasno ih upita e: "Za to se vi podi ete nad zborom Gospodnjim?" Saslu av i ih strpljivo. odbio izaslanike i odmah poslao vojsku na granicu u nameri da silom zaustavi Izrailjce. Razljucivalo ih je pona anje Arona i njegove sve teni-cke kaste. izvor nezado-voljsva. Tako je medu o tecenima jednom prilikom pod Korejevim vodstvom skovana zavera 250 Levita. slabeci na taj nacin spone narodnog jedinstva. izazvala je nevideni bes. U ZEMLJI OBECANOJ. nesuglasica i nereda bile su rastuce dru tvene suprotnosti. . postajali su lenji i ravnodu ni na religijska pitanja do te mere da su prestali da prinose rtve Jehovi i po tuju obavezu obrezivanja decaka. s tobom. otkazali poslu nost. Borba sa mocnim kraljem Mojsiju nikako nije i la na ruku. svecano obecav i da ce se dr ati samo druma. koja je pala s neba. Ali kralj je. zatim se prekrio cvecem. Po to se nisu suprotstavili tom nemaru.

.

jer su Izrailjci posle pobede nad Amorejcima i carem Ogom. prepla ena. l zaista. Slavni majstor umetnosti magije seo je na svoju vernu magaricu i krenuo na dalek put. Aron je preminuo na gori Or i tamo sahranjen u prisustvu naroda koji ga je oplakivao. Lako su slomili otpor protivnika. Mojsije je naredio grupisanje svoje vojske na Moav-skim poljima. Nakon pogrebnih svecanosti Izrailjci su se uputili na jug ka Akabskom zalivu.. zabrinuo se za svoju sudbinu. U meduvremenu Bog je poceo da sumnja da on potajno ima zle namere prema Izrailjcima i odluci da ga zaustavi. skrenula u otvoreno polje. prostirala se zemlja Moavska. Poslao je drugo. Tako je prvi put obavljen obred preno enja visoke du nosti sa oca na sina. ivotinja se propela i.. jer su tek bili odneli veliku pobedu i stekli veru u svoje snage. tokom noci Bog se predomisli i dozvoli Valamu da ode u Moav. koju nije bilo lako osvojiti. ali carobnjak ne popusti i otvoreno rece: "Da mi da Valak kucu punu srebra i zlata. tako da je odlucio da pribegne magiji. Stekav i tako povoljnu bazu za napad na Hanan. Izrailjci se nisu upla ili od tih vesti. Tamo je sa njega skinuo haljine i oznake dostojanstva prvosve tenika i predao ih Eleazaru. Osim toga. Mojsije je. zaobi la neprijateljski Edom sa juga i istoka. Balak nije odustajao. po to je i la dubokom klisurom sa visokim i strmim*liticama. alili se na Mojsija i pretili da ce mu otkazati poslu nost. ne bih mogao prestupiti rijeci Gospoda Boga svojega. i nju su sa druge strane cuvale kule i zidine Jerihona. Preko granicne reke Javok. Iznad Akabskog zaliva kolona je skrenula na sever. pod uslovom da postupa onako kako mu bude naredio. Postelja mu je bio nacinjena od eleza i bio je dug devet stopa." Ipak. pro ao je kroz njihovu zemlju bez prepreka i stigao do reke Arnon.Mojsije naredi da brata na samrti odnesu na vrh gore Or. Ali nije se osecao dovoljno jakim da im se oru ano suprotstavi. Njen kralj zvao se Og i bio je div cuven po ratobornosti i fizickoj snazi. razjareni zbog otpora. koji se do tada pasivno dr ao prema uljezima. Iznureni putnici ponovo su gubili strpljenje. U Faturi na Eufratu iveo je cuveni carobnjak i bogoboja ljivi covek. Naredio je andelu da stane na drum sa isukanim macem. Kralj je poslao k njemu poslanstvo sa bogatim darovima i pozvao ga sebi da baci cini na Izrailjce i oduzme im volju za borbu. Mojsije je znao da su Moavci nakon rata s Amorejcima bili veoma oslabljeni. Valam nije znao . prodrli u neprijateljsku zemlju i nezadr ivim juri em je osvojili. tako da nije ocekivao da ce pru iti otpor. cak do Genezaretskog jezera. Osvojiv i Vasan zavladali su celom Zajordanijom. Ona je predstavljala granicu zemlje Amorejske. pobi e sve stanovni tvo. I li su dugim stenovitim klancem gde nije bilo ni vode ni hrane. Valam. Ugledav i blistavo providenje. S druge strane reke. ipak. koja svojim gornjim tokom deli dr avu Siona od dr ave Amonaca.u logor je upalo nepregledno mno tvo zmija otrovnica. Valam je saslu ao izaslanike i nakon noci provedene u molitvi saop tio im je da mu je Bog Izrailjaca zabranio da se prihvati takve misije. du obale Mrtvog mora. Ali u dve bitke pretrpeo je stra an poraz. Videla ga je samo magarica. jer se s druge strane reke nalazila dr ava Vasan. na istocnoj obali Jordana. da bi se na kraju zaustavila na reci Zared. Car moavski Valak. na ao nacin da se suprostavi nesreci: naredio je da se od bronze izlije zmija i obesi na stubu nasred logora. Od njihovih ujeda razbolelo se toliko ljudi da je put morao da bude prekinut. Ko god bi pogledao na tajanstveni simbol. BiBfi/sfe legende ---------------------------------------------------------------------------CAROBNJAK VALAM. amorejski kralj Sion bio je sposoban vojskovoda i resio je da brani prelaz. trecem Aronovom sinu. sjajnije poslanstvo i jo skupo-cenije darove. postali previ e velika sila i opasan sused. Zato ih je stigla kazna . odmah bi povratio zdravlje i sposobnost da hoda. ne tedeci ni ene ni decu. Tamo je reka bila plitka. Ali. Izrailjce je cekao te ak oru ani sukob. a izrailjski osvajaci.

ta se dogodilo. Zato se razjario i . po to je andeo za njega bio nevidljiv.

Tada je Fines. Valama je veoma zabrinuo citav dogadaj i u elji da nekako popravi tetu pred kraljem. andeo ga je upozoravao." U tom trenutku i on odjednom ugleda svetli lik andela. estoko se razgnevi i progna nepouzdanog carobnjaka iz svoje dr ave. da nece do iveti srecu da prekoraci granicu Hanana. Ali to nije dalo nikakve rezultate. POSLEDNJI MOJSIJEVI DANI. a kada sedmi put cu isti blagoslov." "Idi s tijem ljudima". a zatim je poceo da govori osve tanu kletvu. podigao sedam rtvenika na kojima je prinosio nove rtve. a ona zari kopite u zemlju i. Plemenima Ruvima i Gada. U uskom prolazu andeo joj je ponovo preprecio put. kako bi je naterao da se vrati na put. jer nijesam znao da ti stoji preda mnom na putu. ne obaziruci se na to to su se u tom trenutku vernici molili u Jehovinom hramu. da zavede Izrailjce i podrije njihovu snagu uz po-mod moavskih ena. Moavske ene su se klanjale svom idolu Bal Peoru na veoma razuzdan nacin. Jednom prilikom jedan Izrailjac visokog roda doveo je u svoj ator Moavku. alila se magarica. ali im postavi uslov da prvo ucestvuju u osvajanju Hanana." U zemlji Moavskoj kralj je docekao slavnog carobnjaka ra irenih ruku i obasuo novim darovima. sin prvosve tenika Eleazara.poceo iz sve snage tapom da udara cudljivu ivotinju. i jo uvek ispunjen u asnim besom izgrdi je: " to mi prkosi ? Da imam mac u ruci. odakle se video izrailjski logor." "Nijesam li tvoja magarica?". U taj ritualni razvrat uvlacile su i Izrailjce. a da se nije uklonila ispred mene. carobnjak tada zapoce sa svojom magijom. Smesta sjaha s magarice i pokloni se do 136 zemlje. . Dvanaest hiljada odabranih izrailjskih vojnika opusto ilo im je zemlju ognjem i macem. Moavski kralj je posmatrao njegove postupke sa sve vecim podozrenjem. macem probo gre ni par. jer tvoj put meni nije po volji. odlazeci dade mu lukav savet. Car je postupio po njegovom savetu. prignjeci svome gospodaru nogu uza zid. "Ja e me otkako sam postala tvoja do danas. Siti jednolicnog logorskog ivota i strogih propisa Mojsijeve religije.umesto kletve iz njegovih usta su protiv volje iza le reci blagoslova. koji se rasplamsao po logoru. kao i polovini Manasiji-nog plemena. Izrailjci su oteli sedamdeset i dve hiljade grla stoke i ezdeset i jednu hiljadu magaraca. "ali samo ono govori to ti ja ka em. Valam zajauka od bola i nastavi da je iba. palo je dvadeset i cetiri hiljade prestupnika. i tako ih navodile na idolopo-klonstvo. ali svaki put Bog ga je primorao da blagosilja Izrailjce. Plen osvojen u zemlji Moavskoj bio (BiBfijsfg legende-----------------------------------------------------------------------je ogroman. ako tebi nije po volji. tebe bih vec ubio a nju ostavio u ivotu. ja cu se vratiti. ona se ukloni ispred mene vec tri puta. Izrailjci su lako podlegli zavodnicama. Pored trideset i dve hiljade robinja. Zatim ga je odveo na brdo. ogorcen sramnim prizorom. koji su izdali Jehovu zbog moav-skog boga.gle cuda . jesam li ti kad tako ucinila?" Valam je morao da prizna da mu je uvek verno slu ila i zato joj kratko odgovori: "Nijesi. Kad me ugleda magarica. Najpe je podigao rtvenik i prilo io na rtvu ovcu. Sedam puta je poku avao da izvr i carevo naredenje. Mojsije je znao da po Jehovinoj presudi nece ostvariti glavni cilj svoga ivota. Poni ena magarica po ali se tada placnim glasom: " ta sam ti ucinila. l Moavite je stigla kazna za irenje bluda. te me bijes vec treci put?" Valam kao da se uop te nije iznenadio to je magarica iznenada progovorila ljudskim glasom. pobiv i celo stanovni tvo. U op tem pokolju poginuo je i carobnjak Valam i tako platio glavom za podli savet koji je dao moavskom caru. Andeo ga pogleda prekorno i rece: "Za to si bio magaricu svoju vec tri puta? Evo ja izidoh da ti ne dam. U pokolju.nicima. Mojsije im rado dodeli tu zemlju." Skru eni Valam se pravdao: "Zgrije io sam. sad bih te ubio. Ali . koja je trebalo da porazi Izrailjce. Magarica je jurila napred kao pomahnitala i uletela izmedu dva zida vinograda. sna no se okrenuv i. To je bio signal za odlucujuci obracun sa gre. svide se osvojena oblast Zajordanije i izrazi e elju da se tamo nastane za stalno.

.

ose-cao je da mu se bli i kraj. Zatim je napisao uzvi enu. Odredio je i est gradova u kojima su skloni te mogli da nadu ljudi krivi za nenamerna ubistva i tako izbegnu osvetu rtvinog roda. Preno enjem predanja sa kole-na na koleno. Uostalom.. To je Zemlja obecana. Mojsije je podelio Hanan izmedu rodova. na koju mu nije bilo sudeno da stupi. U nadahnutim vizijama proroka Osije. Ali pred smrt morao je da uradi jo mnogo toga. ustanovio ve-rske institucije. dopunio je zakonik novim zakonima i verskim propisima. a zatim je digao atore. te nisu mogli da propadnu. koje su ga opasavale. pre svega. iako su katkad padale na njih te ke kazne za kr enje sinajskog zaveta. pozvan da ispuni vecnu istorijsku misiju. i na kraju ih odveo u Hanan kao ujedinjen i organizovan narod. dao im zakone. Kao na dlanu video je Jordan kako tece kroz klance ka Mrtvom moru povr ine poput ulja. Mojsije je potom sazvao zbor svoga naroda i upozorio ga da ostane veran zavetu sa Jehovom. zemlja u kojoj teku med i mleko. i naredio Izrailjcima da je nauce napamet. Ali i njima je dao u posed cetrdeset i osam malih i velikih gradova. da ih bodri i u dobru i u zlu. <Bifj(ijsl<g legende 139 MOJSIJE U OREOLU MITOVA Istorija bekstva iz ropstva i puta do Zemlje obecane istovremeno je i istorija jevrejske religije. da bi pod vodstvom Isusa Navina pre ao Jordan. Miheja i Jeremije. i Gospod cu glas na . nad palminom oazom. l izvede nas gospod iz Misira rukom krepkom i mi icom podignutom. uputio se na vrh gore Navav. Za svog naslednika odredio je Isusa Na-vina. jer je trebalo da slu e Jehovi u celom Hananu. sve vi e mu je pridavan natprirodan karakter. sve tenstvo i liturgijski ceremonijal. ce njivim pogledom obuhvatio je velika prostranstva Zemlje obecane. plavim i braon prelivima. op ti popis stanovni tva i saznao da izrailjski narod broji est stotina i jednu hiljadu se-damsto i trideset ljudi. l dovede nas na ovo mesto. l mi zavapismo ka Gospodu Bogu otaca svojih. da budu sredi ta njihovog delovanja i da obezbede bogate uslove ivota. kojem je slu io celog ivota. buduca 138 domovina Izrailja! S tugom je okrenuo leda predelu koji se pred njim rasprostirao i izdahnuo u samoci. Oprostiv i se od svoga naroda. vernog saradnika i sposobnog vojskovodu. nadahnutu pesmu u slavu svoga Boga. da je postao njihov izbavitelj. purpurnim. Izvr io je. Izrailjci su verovali da ih je Jehova posebno zavoleo. Da bi sprecio sukobe. mada su mu telo i um bili sacuvani.Bilo mu je vec stodvadeset godina i. Istorija tog dramaticnog bekstva Izrailjaca iz ropstva postepeno je gubila realne odlike. molio se ovako: ". Njegova smrt je obavije-na vecitom tajnom i do dana dana jeg niko ne zna gde treba tra iti njegov grob. a zanemarivane istorijske cinjenice. prve sna ne stra arske kule na pragu Hanana. i strahotom velikom i znacima i cudesima. i strme stene u utim.. i dade nam zemlju u kojoj \ . muci e nas i udari e na nas te ke poslove. Kada je izrailj-ski seljak prinosio na rtvu prvine svoje letine. Iz duboke vere u Jehovinu za titu Izrailjci su crpli moralnu snagu i nadu u trenucima poraza i nesrece. Narod je trideset dana oplakivao svoga ucitelja. pola uci tako cvrste temelje buduceg dru tvenog uredenja Izrailjaca. na trud na i na nevolju na u. bili su izabrani narod. i pogleda na muku na u. moralne norme i dru tveno uredenje. Koristeci se cetrdesetogodi njim iskustvom. Odmah iza Jordana. uzdizale su se odbrambene zidine Jerihona. izlazak Izrailjaca iz Egipta dobio je misticno znacenje kao objavljenje Jehovine volje i cisto religiozni dogadaj. a na kraju horizonta pru ao se uski rub Sredozemnog mora. koje su smatrane za tako malo va ne da nije bilo potrebno navesti ni ime faraona progonitelja.Ali Misirci stado e zlo postupati s nama. Jedino Leviti i sve tenici nisu dobili zemlju.

.

Solon. i zato je sve to je rekao i ucinio postalo pravo i nepogre iva dogma. koji je godine 2350. Kao novorodencad pu tani su niz vodu u ko aricama ili kovcezima. a iskustvo putovanja kroz pustinju poprimalo je u njihovim obredima karakter liturgijske misterije. drame koja kao da je bila iz ^ drugog sveta. Iz tog razloga. Objavljivao je Jehovine reci. Kada je rec o Mojsiju. To su bili predvodnici koji su delovali u prelomnim istorij-skim trenucima i zato su u predanju pokoljenja bili uzdignuti u rang velikih simbola. koji su posmatrali istoriju Izrailja sa njima svojstvene religiozne tacke gledi ta. 26. 6-9). U svetlu tog psiholo kog procesa mo emo lak e da ra-zumemo sve tenike. zakonodavca i verskog reformatora velikog formata. Zahvaljujuci njegovom geniju. neumoljivog izvr ioca Jehovine volje. na primer. koji su napisali istoriju bekstva iz Egipta i uneli je u svoje svete knjige.e. u trenutku kada su se prihvatili redigovanja istorijskog nasleda. pre se odigrava suprotan proces. pa i u Japanu. Lot. W Da li iz toga proistice da Mojsije nije bio istorijska licnost? Ni najmanje! Dana nja nauka je opreznija u izricanju ocena po tom pitanju otkako je na dnu velikog broja legendi i 141 'Bi6(ijsi(e legende ------------------------. nai ao bi na njihovo potpuno nerazumevanje. na primer. vec teolozi. Svake godine za praznik Pashe izrailjski narod je slavio himnama i psalmima Jehovu i njegovog opunomocenika Mojsija. njegovi razgovori sa Jehovom. vec je proteklo nekoliko stotina godina od Mojsijevog vremena i zato je stvarni tok dogadaja podlegao procesu koji nazivamo mitolo-gizacijom pro losti. koji je izbavio svoj narod iz egipatskog ropstva i odveo ga u Hanan. Udaljavanjem od drevnih epoha prevagu obicno dobija element istorijske istine i smanjuje se uloga legende. imao sudbinu slicnu Mojsijevoj. Nasuprot tome. dramatican i potresan u svojim tragicnim borbama sa sopstvenim i slabostima svoga naroda. da je imao trenutke kada ga je obuzimala sumnja. Narodna predanja obicno ne govore ni ta o njihovoj mladosti. da je veliki kralj Sargon. p. Oni nisu bili istoricari u savreme-nom znacenju te reci. rodenje narodnih heroja obicno je bilo praceno dramaticnim okolnostima. Ali kako malo znamo o njemu kao coveku! Valjda samo toliko da je lako padao u gnev.n. U Aziji. da se dva puta enio i da je imao probleme sa rodbinom. to je uzdignut na pijedestal svetosti. naucnici se danas bore sa ogromnim te kocama da iz legende izvuku jezgro istine. Vi e je nego verovatno da je izrailjska sredina iznedrila vodu. za njih su bili najociglednija istorijska istina. ra trkana i zavadena izrailjska plemena ujedinila su se u jednu organizaciju i pobedonosno se odr ala u Egiptu. Iz tekstova sa klinastim pismom znamo. osnovao u Mesopotamiji mocnu akadsku dr avu. Legenda o Mojsijevom rodenju i smrti zapanjujuce je slicna legendama drugih drevnih naroda. Isav i Jakov relativno su realni likovi i svojim ljudskim osobinama razumljivi nam i bliski. Zato se ne treba cuditi to je u narodnom predanju Mojsije postao obo avani narodni junak i prorok. zakonodavac i prorok je sugestivan. Njegova majka sve tenica donela ga je tajno na svet i pustila . u pustinji i u Hananu. Veliki voda. Likurg ili Numa Pompilije vi e ne smatraju mitskim likovima. neki naucnici smatraju da je Mojsije najmitologizovanija i naflajanstvenija licnost u biblijskoj prici. ta god da je Mojsije cinio. ali i pored velikih napora medu njima nema saglasnosti ta se zaista dogodilo i ko je ustvari bio Mojsije.Zenan 9(psufovs%i tece mlijeko i med" (Zakoni ponovljeni.------------------------------------------------------mitova otkrila naslage stvarnih dogadaja. vec znamo samo to da su odrastali na dvorovima tudinskih kraljeva. Grckoj. njegova cuda i naredbe. Uostalom. Isak. Uvek ga vidimo idealizovanog. Tako se. u punom sjaju pomazani-ka. Avram. medu oblacima i munjama. Ukoliko bi neko poku ao da im predstavi nacela istorijskog kriticizma.

.

pa slu ite Gospodu" (Knjiga Isusa Navina. legende. * Ramzes se nije osecao siguran u tudoj mu Tebi. 142 Zenon 9(psidbvs/(i Naucnici su u tom pogledu izvr ili veoma zanimljivu rekonstrukciju. kao istorijsku cinjenicu moramo da priznamo i bekstvo Izrailjaca iz Egipta i njihove zgode i nezgode u pustinji. U svakom slucaju. ali Sajgon je zaista postojao. 24. Uz to. zajedno sa zemljom Gesemskom. izgradi sebi novu prestonicu. Iz te opasne euforije Izrailjce je trgla nagla promena politickih prilika u Egiptu.. koji je eleo da osvajanjem Azije povrati moc egipatske dr ave. koji su iveli po strani od glavnog politickog centra. Niko nije obracao pa nju na proste stocare. Pitom. Na vlast su do li faraoni XIX dinastije. Iz tog razloga. Izrailjci su i dalje ostali u Gesemskoj zemlji gde su vodili svoj izdvojeni pastirski ivot. cuda i druge natprirodne pojave ne iskljucuju mogucnost da je i Mojsije bio stvarna licnost. na alost. i povrzite bogove. Ime njegovog oca ( Seti l) etimolo ki je izvedeno od * imena boga Seta koji se u toj oblasti slavio. Posle prote-rivanja Hiksosa. te ko razumljivih tragova u istori-jskim dokumentima. Ramzes (poznatu kasnije kao Tanis).jsf<e tkgeruft: ---------------------------------------------------------------------------volju kao i prethodnim faraonima. upra njavali cak i kult egipatskih bogova. po to su njihove ruine otkopane i identifikovane. do 1234. Za to su nadeni nepobitni dokazi u dokumentima otkopanim u ru evinama mesopotamskih gradova. Bio je to veliki vojskovoda.. koji je navodnjavao polja. na mestu propalog Avansa. obicajima i tra-d$iji predaka. sredi tu kulta boga Amona. Zatim odjednom imamo pricu o dogadajima vezanim za licnost Mojsija.n. godine p. Zahvaljujuci arheolo kim istra ivanjima tacno znamo polo aj oba grada. Pripremajuci se za osvajacki pohod. Sa pojavom Ramzesa zavr ila se idilicna izdvojenost . Prica sadr i izrazita obele ja narodne legende. kojima su slu ili oci va i s onu stranu rijeke i u Misiru. Treci faraon te dinastije. Potrudicemo se da predstavimo njene glavne elemente: Nakon Josifove smrti. slu eci se dedukcijom na osnovu oskudnih. mo e se prihvatiti kao neosporno da je cetiri stotine godina boravka u Gesemskoj zemlji za Izrailjce bila epoha duhovnog mrtvila. Ramzes je smatrao deltu za svoj najbli i zavicaj. u Bibliji nastupa upadljiv prekid koji obuhvata cetiri stotine godina izrailjske istorije. Resio je. Uostalom. Najpodesnija vojna baza za prodor na istok bila je delta Nila. dakle. verovatno. Isus Navin sledecim recima opominje Izrailjce: ". Od konacnog odnaro-denja sacuvao ih je. pogotovo to su sve vi e potpadali pod uticaj egipatske kulture i. po to je njegova porodica poticala iz okoline Avarisa. zid netrpeljivosti u neprijateljskom okru enju i sna na privr enost jeziku. Ali to. Novorodence je iz reke izvadio radnik po imenu Aka. Za Egipcane to su bila veoma burna vremena i nikome nije padalo na pamet da ugnjetava Izrailjce. da se preseli na deltu i tamo.niz reku u ko arici zalivenoj smolom. Ramzes II.e. ne mo emo da tvrdimo sa potpunom pouzdano cu. po to egipatske hronike i drugi izvori te dogadaje potpuno pre-cutkuju. u dalekim pogranicnim oblastima dr ave. moramo da pribegnemo posrednim metodama. Prema tome. Za to redaktori biblijskog teksta preskacu tako dug period ivota izrailjskog naroda? Postavljena je teza da su to namerno ucinili. konformizma i ispraznog ivota od danas do sutra. faraoni XVIII dinastije preneli su prestonicu iz Avarisa u rodnu Tebu. Zato ukoliko elimo da dodemo bar do delimicne istine. 14). kako pokazuju neki podaci. jer je to bio ne mnogo pohvalan period za Izrailjce. a hteo je da bude i to dalje od mocne sve tenicke kaste. podigao je jo grad. vladao je od 1292. koja je poku avala da mu nametne svoju $. koji je zapravo bio skup ambara i vojnih skladi ta.

zavr io velikom bitkom u dolini reke Oronte. sa svojim bradama i irokim plastovima. bilo potrebno sve vi e radnika.n. Ali ubrzo su na svojoj ko i osetili blizinu faraona. bili indoevropskog porekla. nemoguce da su se setili da su u vreme te ke hiksoske okupacije Egipta Izrailjci bili hiksoski ticenici i verni podanici. zbog ove drakonske naredbe ostajao je bez njih. jer je to necisto Misir-cima". 32) citamo: ". a s druge strane. Pronadena je i arhiva sa mno tvom tablica sa klinastim pismom na do tada nepoznatom jeziku. ali nije presudila. Cinilo bi se da se tu susrecemo sa protivrecno cu. s jedne strane.e. p. koji su motkama po urivali robove. mada je Ramzes u mnogobrojnim zapisima predstavljao sebe kao pobednika. Bili su to Hetiti. kuknjava i jauci. U izrailjskim kucama i atorima razlegali su se plac. p.Gesemske zemlje. a Hetitima je u Mesopo-tamiji pretila opasnost i od sve mocnijih Asiraca. u Knjizi Postanja (43. Velika zasluga za njegovo de ifrovanje pripada ce kom naucniku Bed ihu Hroznom. godine 1278. Zahvaljujuci radovima Hroznog i engleskog arheologa Vulija. do lo do sklapanja "vecitog saveza". iz cega je proizlazilo da su Hetiti. On je dokazao da je hetitski jezik blisko srodan hindu. urile gomile slu benika. Ramzes II vodio je sa Hetitima rat koji je sa prekidima trajao petnaest godina.. Naredba o ubijanju izrailjske novorodencadi svedoci o tome da su progoni vremenom postali krvavi i okrutni. Za ostvarenje gradevinskih planova. kratkim suknjicama i picastim cipelama. po to se pokazalo da je Ramzes manijak gmdenja i da mu je bilo potrebno sve vi e radne snage. oduzimali ito i stoku. Preko njihovih pa njaka vukle su se kolone vojnika. Egipcani su se sa prezrenjem odnosili prema svim primitivnim stocarskim narodima. potvrdenog brakom kceri Hetitskog cara Hatu ila s Ramzesom II. sa visokom kapom na glavi. po to je faraonu. nemacki arheolozi Vinkler i Puh tajn otkrili su ru evine hetitske prestonice u Turskoj. Ispod peskovitog tla otkopana je kraljevska palata ogromnih razmera. Statue predstavljaju mu karce sa dugom kosom koja im pada na leda. kulture. Zbog toga je. koja na tom mestu pravi luk 1 uliva se u Crno more. jer ne mogahu Misirci jesti s Jevrejima. koji su se previ e brzo razmno avali. oni su bili ljudi Istoka. a godine 1286. poreznika. grckom i latinskom jeziku. Nije. Dugotrajni oru ani sukobi oslabili su oba protivnika. Do nedavno 0 njima smo znali veoma malo. religije i obicaja toga naroda. Uz to. Jednog dana izrailjski pastiri su od cudenja protrljali oci. odbrambene zidii 144 Zenon "J(psufovs%i ne i statue od crnog bazalta.n. Ramzes II brzo je pokorio Palestinu i Siriju. uostalom. Prestonica se zvala Hatu a i zauzimala je prostor od 170 hektara. na dvokolicama galopirali dostojanstvenici.. Ugnjetavanje i kuluk i dalje su trajali. izaslanika i nadzornika.. a one koji su protestovali i pru ali otpor brutalno tukli motkama. Prema njegovom shvatanju. U njihova dvori ta su sa kricima upadali vojnici i poreznici. na reci Halis. Tako je primorao Izrailjce na robovski rad i kuluk. Ali Izrailjcima taj mir nije doneo olak anje. hram. vec je naredio i da se sa starih zgrada obrisu imena faraona osnivaca i na to mesto postavi njegovo ime. Ramzesu su bili potrebni radnici. Zurili su u taj prizor pun vreve i u urbanosti. ili u najmanju ruku vladajuci sloj. Bitka je bila veoma krvava. ali nisu shvatali ta ih ceka. Ne samo da je podizao nove gradevine. zami ljenih u velikim razmerama. te su u slucaju rata s Azijom mogli da postanu opasni. ali se u Aziji suocio sa znatno sna nijim protivnikom. rekonstru-isana je prilicno kompletna slika istorije. . sa irokim pa om. Tek prvih godina na eg stoleca. u okolini grada Kadisa. Ali to je bio tek pocetak.e. koji su u Maloj Aziji osnovali veliku i mocnu vojnu dr avu.

Doveli su do budenja rasnog jedinstva. 2. opljackali egipatske kuce i pobegli preko granice. U recima: "A poslije mnogo vremena umrije car Misirski. i metnuce na sinove svoje i na kceri svoje. koji su osetili posledice konkurencije snala ljivih Izrailjaca. bar u prvom razdoblju svoje delatnosti. 21) Jehova ka e: "l ucinicu da narod nade ljubav u Misiraca. te narod nade ljubav u Misiraca. . naime. pa su morali da se presele u gradove. U svetlu te pretpostavke. U tom slucaju bilo bi razumljivije za to ih je faraon gonio tako besno cak do Crvenog mora. Utvrdeno je.. To znaci da su iz Egipta morali da izadu do zuba naoru ani.e. Egipat je za njegove vladavine morao da brani zapadnu granicu od opasnih najezda Libijaca." (Izlazak. vec je to i prvi signal bunta izrailjskog naroda. a Egipat se za njegove vladavine nalazio na vrhuncu svoje moci. koje su po tom pitanju jo uvek predmet polemika u naucnim krugovima. Iz Biblije proizlazi i to da mnogi Izrailjci u to vreme nisu mogli da se prehrane gajenjem stoke. a ipak je pod utiskom proganjanja sunarodnika zbacio tudinsku masku i ponovo se osetio Izrailjcem." A u dvanestom delu (stih 36) te iste knjige citamo: "l Gospod ucini. . necete poci prazni. . godine p.. 23) skriva se sugestija da se Mojsije vratio iz izgnanstva u Egipat nakon stupanja na presto faraona Merneptaha. Nije. nego ce svaka ena zaiskati u susjede svoje i u domacice svoje nakita srebrnoga i nakita zlatnoga i haljina. Odakle im oru je? Nisu mogli da ga steknu u toku jednog dana. Nema potrebe da se bavimo razlikama u 146 mi ljenju. pa kad podete. do pasivnog i na kraju i aktivnog otpora ugnjetenih. Ovaj proces se otkriva u Mojsijevom primeru. Ubistvo i bekstvo na Istok nisu bili samo izraz njegovog licnog bunta. Neki naucnici izvlace odatle zakljucak da su Izraljci podigli ustanak. prema tome. tako opli-jeni e Misirce. Ali nikako se ne mo e prihvatiti da bi egipcani bili tako lakomisleni da povere svoje blago mrskim i prezrenim Jevrejima. . _______________________________________ 145 'Bmysfe legende------------------------------------------------------------------------Kao to obicno biva. Prisetimo se da je Ramzes II vladao od 1292. . Mojsije je. Danas se znacajna vecina naucnika priklonila mi ljenju da je Izlazak iz Egipta nastupio u drugoj polovini XIII veka p... kao to su uvera-vali faraona. po svemu sudeci. jer se u isti mah govori o pozajmici i pljackanju Egipcana. te im dado e. tlacenje i progon proizveli su sasvim suprotne posledice.n. U prilog ove teze govori i cinjenica da su za vreme puta kroz pustinju vodili pobedonosne bitke. Nema sumnje da je on sagradio gradove Ramzes i Pitom i nametnuo Izrailjcima kuluk. do 1234. Nosio je tipicno egipatsko ime.. nasledni-ka Ramzesa II. potajno sakupljali tokom poslednjih godina ropstva. da ru evine oba pomenuta grada poticu iz XIII veka. Naucnici do dana dana njeg imaju velike muke da utvrde datum Izlaska. Ramzes je bio izuzetan faraon. gde je iveo kao velikodostojnik. To su u potpunosti potvrdila arheolo ka istra ivanja. i oplijenicete Misir. U Bibliji nalazimo dva zagonetna stiha. Zato treba sumnjati da su Izrailjci uspeli da se oslobode za njegovog ivota. gde su se prihvatili sitne trgovine i zanatstva. ta se zapravo krije iza toga? Uzmimo da su Izrailjci na prevaru pozajmili zlatno i srebrno posude pod izgovorom da ce. dvorana i vojnika. iskljuceno da su slobodu zaista izborili oru jem. vec su ga. To je bez sumnje izazvalo mr nju Egipcana. stekao obrazovanje na faraonovom dvoru. u pustinji ostati samo tri dana i da ce ga doneti cim se vrate.n. koja navode na ozbiljno razmil ljanje. U Knjizi Izlaska (3. pre svega verovatno bio voda izrailjskog ustanka.e.Pretpostavlja se da je uzrok izdavanja naredbe bilo veliko mno enje Izrailjaca i rastuca prenaseljenost delte nakon to je tamo sme tena centralna administracija s mno tvom cinovnika." U oba ta teksta zacuduje odsustvo doslednosti.

.

a otkrica u Jerihonu pokazala su da prvenstvo u tom pogledu pripada Palestini. i bio je odbijen. Ova cinjenica je dovela do preokreta u gledanju na razvoj materijalne kulture.a sa istoka su dr avu napali indoevropski narodi. Njegova starost je utvrdena na osnovu nadenih skarabeja i karakteristicnih crte a na keramickim krhotinama.e. osim toga. osim toga. Postoje i drugi razlozi da se Izlazak smesti u drugu polovinu XIII veka. Dakle. prete no su pronadeni tragovi po ara i namernog pusto enja. osvojio izrailjski narod pod vodstvom Isusa Navina. ali vec sada je nepobitno utvrdeno da je Jerihon postojao sedam hiljada godina pre na e ere. a s druge strane imamo otkrice da je Jerihon osvojen citav vek ranije. naime. Ozbiljnije su primedbe koje je izneo cuveni francuski orijentalista Pjer Monte. po Bibiliji. Mojsijevog naslednika. zdrobili mocnu hetitsku dr avu i zauzeli obalu Sredozemnog mora. Smatralo se. Pretpostavljalo se. izmi ljotina kompilatora Biblije sa ciljem da se uvelica vojnicka slava Isusa Navina? Tra eni su razliciti izlazi iz te neprijatne situacije. koji su napustili svoju balkansku postojbinu. vr eni pod vodstvom engleskog arheologa dr Ketrin Kenion. a ne XIII veka pre na e ere. koji nesumnjivo poticu iz druge polovine XIII veka. Izrailjci su verovatno iskoristili trenutnu slabost i metal u Egiptu da se oslobode ropstva. ne pre. Ali u na em slucaju nije to najva nije. da dugo posle toga nije uspeo da povrati svoju moc. On izra ava sumnju da je datum koji su dali arheolozi ispravan. Sumnja se pojavila u vezi sa otkrivanjem Jerihona. Zahvaljujuci arheolo kim otkricima. po njegovom mi ljenju. ali zgari ta i zdrobljeni gradevinski elementi nalazili su se u sloju koji potice iz XIV. Poznato je. da na njima . Utvrden je prevashodno na osnovu ska rabeja pronadenih u zgari tima. to je verovatno najstariji grad u istoriji covecanstva. Rezultati dosada njih istra ivanja su prosto senzacionalni. morali da se pojave na njegovoj granici ba u tom stolecu. Edom jo nije postojao i da je stupio na istorijsku pozornicu tek u XIII veku kao dobro organizovana i sna na dr ava. Mojsije je molio edomskog cara da mu dozvoli prelaz preko njegove teritorije. godine britanska ekspedicija tamo neprekidno vr i iskopavanja. a oni. kuce. Najnoviji arheolo ki radovi. ali Egipat je bio toliko iznuren. dakle. tako da je odlucio da zaobide njegove granice.n. Ali nije se odlucio da upotrebi silu. Kao to nam je poznato iz Biblije. bacili su jaku svetlost na istoriju tog drevnog grada. Arheolozi su uspeli da otkopaju ru evine hananskih gradova koje je. prodrli u Malu Aziju. Neki istra ivaci tvrde da postoje izvesni tragovi da su Izrailjci izi li iz Egipta u XIV veku. ra trkanim zemljoradnickim naseljima. po to je Edom bio sna na vojna dr ava. Jo uvek se nije doprlo da samog dna. Skarabeji su bili dragocen porodicni ukras: prenosili su se sa oca na sinove. Iskopani su odbrambeni zidovi. nisu pouzdano svedocanstvo. utvrdenja koje je navodno osvojio Isus Navin. bunari i u nekoliko slojeva naslagani grobovi. U slojevima iskopina. Ipak postoji jedan ozbiljan problem u tom proracunu. Izrailjci su. Od 1952. na kojem se nalazilo najstarije naselje. Britanska ekspedicija je utvrdila da su osvajaci zaista razorili Jerihon. putovali s njima iz mesta u mesto. jasan dokaz nasilnog osvajanja. da su najstariji gradovi nastali u Egiptu i Mesopotamiji. ali njihova hipoteza ima toliko slabih strana da je vecina naucnika nije prihvatila. A mo da Izrailjci i nisu osvojili tu sna nu tvrdavu? Mo da ce se pokazati da je doticni fragment biblijske price legenda. znamo da u XIV veku p. Merneptah je dodu e iz tih bitaka sa osvajacima iza ao kao pobednik. Medu naucnicima je nastala velika pometnja: s jedne strane iskopine iz stare edomske dr ave i istorijske prilike u Egiptu govore u prilog tome da je Izlazak nastupio u XIII veku. Ru evine grada cine ogromno uzvi enje na zapadnoj obali Jordana. vec da su iveli u malim. da ljudi iz neolitskog doba nisu podizali gradove.

.

a kad se filozof Baruh Spinoza (1632. Egipatske zanatlije pravile su. kojih je. prema pogrebnom obredu. ili u XIII veku pre na e ere. lekarska ispitivanja.-----------------------------------------------------od pljacka a grobnica. Tako je iza lo na videlo da se nije utopio u moru. odnosno 13 godina kasnije. Jednom recju. usudio da dovede u sumnju njegovo autorstvo. u naucnim krugovima danas . Pilona. uostalom. Desetine pokoljenja duboko je verovalo da je ba takva bila sudbina toga vladara. Prema ortodoksnoj tradiciji.** Ukoliko podatak da se faraon utopio ima marginalni karakter. Ali godine 1898. u koje su egipatski sve tenici polo ili trideset i sedam kraljevskih mumija u drvenim kovcezima. Oni tvrde da njegovi argumenti. Medutim. Pjer Monte smatra da kulturni sloj Jerihona u kojem su pronadeni tragovi po ara i nasilnih uni tenja. balsamovano. po svojim posledicama va niju legendu. cak i povr no citanje Petoknji ja ukazuje na neosnovanost tradicionalne teze. skarabeje sa imenom faraona Tutmesa III i u doba Ptolo-mejaca.. nalazio i Merneptah. Ali. a onda Isus Navin nikako nije mogao da bude njegov osvajac. Ali pronalazaci Jerihona odbacuju Monteovu tezu. Kasnije cemo videti na koji nacin naucnici poku avaju da razve u taj Gordijev cvor. kojim cudom je znao da ce mu se grob izgubiti i da nikada nece biti pronaden. U "Dolini kraljeva" pronadena je druga zajednicka grobnica sa cetrnaest faraonskih mumija. mo e isto tako dobro da potice i iz XIII veka. Ram-zesa II i mnogih drugih faraona sa suprugama i kcerkama. na primer... takozvanog Petoknji ja. po to su iskopine na kojima su zasnovali svoj zakljucak bile izlo ene veoma strogoj kritickoj oceni. Tako su se poznavaoci Biblije na li pred dilemom: ili su Izrailjci napustili Egipat u XIV veku i zaista osvojili Jerihon. Ibn Ezru i Urijela d'Akostu. bio je sam Mojsije. biblijska prica je bila ponovo dovedena u pitanje. Na primeru ove dramaticne price mo e se videti kako *^ su se u Bibliji zamrsile istorijske cinjenice sa legendama. Krajem W pro log veka. Biblijska prica se nije odr ala pred neumoljivom tacno cu nauke. Josifa Flavija. koji se navodno utopio u Crvenom moru.H.urezana imena kraljeva u najmanju ruku nisu dokaz da su nastali ba u vreme njihove vladavine. Sa istoricarima smo do li do uverenja da je Izlazak bez sumnje morao da se dogodi za vreme faraona Merneptaha. nisu utvrdila ni najmanje tragove delovanja morske vode na telu mrtvog faraona.) slediv i. Na zavr e* Vidi: Zenon Kosidovski: Kad je sunce bilo bog. da se covek ne mo e nacuditi kako je tako dugo mogla biti ozbiljno uzimana u obzir. Trebalo je uzeti u obzir jo i mogucnost da je njegovo telo more izbacilo na obalu i da je nakon toga. Kako je Mojsije mogao da opi e svoju smrt. **Kada se ovaj deo knjige pojavio u casopisu "Oko sveta". uostalom. Kao posledica svega toga.* Tamo su pocivali ostaci Setija l. ne mogu da se primene na nalazi te u Jerihonu. Kako je lako pogre iti pri odredivanju starosti kulturnih slojeva na osnovu tako nepouzdanih svedocanstava! U ni ta manjoj meri ovo se odnosi i na keramicke krhotine. vec da je umro prirodnom smrcu u svom dvorcu. koja su strucnjaci veoma savesno izvr ili. da ga je Bog na taj nacin kaznio za ugnjetavanje i progon Izrailjaca./ladava mi ljenje da je Jerihon razoren u XIV veku pre na " ere. to je trebalo da potvrdi biblijsku pricu. da bi ih sakrili 149 $i6tys/(e legende------------------. amsterdamska sinagoga ga je izop tila zbog irenja jeresi. iako u velikom broju slucajeva nisu li eni osnova. primio sam nekoliko pisama od citalaca. Bultona Vecnost piramida i . ali je nedostajao Merneptah. poglavlje: Posmrtne muke faraona. usecene u steni. a medu njima se.-1677. koji su mi skrenuli pa nju na protivrecnost izmedu gornjeg tvrdenja i mi ljenja koje sadr i knjiga V. iz cega proistice da biblijska prica o razaranju tog grada nije neopozivo oborena. u Jerihonu otkopano malo. autor prvih pet knjiga Staroga zaveta. to se ne mo e reci za drugu. gle cuda. dva Arabljanina su otkrila podzemne katakombe.

.

prevod su u toku sedamdeset i dva dana izvr ila sedamdeset i dva naucnika poslana iz Jerusalima. Navedimo jo jedan primer izrazitog anahronizma u Petoknji ju: "A ovo su carevi koji care-va e u zemlji Edomskoj prije nego se zacari car nad sinovima Izrailjevijem" (Postanje. Treba. to je trebalo da bude dokaz da se faraon zaista utopio u moru. predstavljaju dovoljan dokaz da osnovni oblik Petoknji ja nije mogao da nastane pre kraja XI veka pre na e ere. bekstvo iz egipatskog ropstva i put kroz pustinju. trebalo bi tome posvetiti veliki *U IV veku na e ere. u londonskom listu The Times. U drugoj prici Bog stvara mu karca od blata. koju su. Ono obuhvata najstariju izrailjsku tradiciju. Otkud je Mojsije mogao da zna da ce Izrailjci imati cara? To bi bilo isto kao da je na istoricar Adam Naru evic (1733. . sveti Jeronim je preveo Stari zavet na latinski. Autor te knjige navodi pismo koje je arheolog E. daje mu u . po to je kompilacija ivena tako grubim nitima da nije te ko raspoznati njene sastavne delove. Stoga je prevod nazvan Septuaginta. koji je vladao u poslednjoj cetvrti XI veka pre na e ere. Telo faraona je bilo balsamovano. U pricama vrvi od protivrecnosti i nedoslednosti. odnosno prevod sedamde-setorice (zaokru eno receno). zajedno sa ostalim faraonima. ali i ovi koje smo naveli.rasprostranjen). o tetili pljacka i grobnica.10) citamo: "Ali ne usta vi e prorok u Izrailju kao Mojsije. Osim toga. kao i zbornik zakona i liturgijskih propisa. a tek znatno kasnije preimenovan je u Dan. novija nauka je odbacila taj dokaz iz sledecih razloga. Petoknji je cini izvesnu zatvorenu narativnu celinu. da je taj va an detalj objavljen tek 30 godina nakon to je mumija otkrivena. Jakub Vujek je preveo Stari zavet na poljski iz Vulgate. a dugotrajni i komplikovani proces balsamovanja sigurno je morao da ukloni svaki. Kada bismo hteli sve da ih iznesemo. Namerno smo upotrebili rec sklop. -1796. U njemu se tvrdi da je mumija faraona Merneptaha.) napisao: "Pre nego to su Poljaci imali predsednika Dr avnog saveta". pre svega. zajedno sa ostalim hebrejskim knjigama Staroga zaveta..Zerwn 3(psi tku knjige Zakoni ponovljeni (34. nosila "znake inkrustracije kristalima soli". Nazvao ga je Vulgata (od vulgatus . pa i najmanji trag morske soli. >Bi6ujs%§ (e/ende prostor. Ako su na mumiji zaista pronadeni kristali soli. Prvi jevrejski car bio je Saul. koja poticu iz perioda od IX do IV veka pre na e ere. fj III veku pre na e ere. 31). bio prenet !z prvobitne grobnice u zajednicku katakombu.* Kriticka analiza teksta pokazala je da je Petoknji je sklop najraznovrsnijih predanja." Danas je vec poznato da je izraz prorok u ao u upotrebu u hebrejski jezik znatno kasnije. Treba imati na umu da je Merneptah. odmah ce primetiti da se trecim stihom drugoga poglavlja zavr ava jedna prica o stvaranju coveka i pocinje potpuno druga na istu temu. Petoknji je je prevedeno na grcki jezik za zajednicu aleksandrijskih Jevreja. Prema legendi. 36. koji su zaboravili svoj ma-ternji jezik. Ko pa ljivo procita prvo i drugo poglavlje Knjige Postanja.. posebno upadljive primere. koja se razlikuje od prve u veoma va nim pojedinostima. Slicni anahronizmi mogli bi da se nabrajaju u beskonacnost. Smit objavio godine 1929. obratiti pa nju na cudnu cinjenicu. onda su oni mogli da poticu iz drugih izvora. U prvoj prici Bog stvara mu karca i enu estog dana istovremeno. Iz Petoknji ja doznajemo i to da je Avram gonio neprijatelje sve do grada Dana..tragedija Pompeja. inace. koja se odnosi na ivot jevrejskih praotaca. Zato cemo se ograniciti samo na neke. Danas je poznato da se u Avramovo vreme pomenuti grad zvao Lais. dakle mnogo posle Mojsijeve smrti. uvodi ga u rajski vrt.

.

Nije. Bodenhajmer. Lokalni beduini su veliki ljubitelji te poslastice i. dakle dovoljnu kolicinu da utoli glad. Godine 1960. Prema tome. i zasaden u stepskos tenovitom rezervatu u Skorocicama. na mestu gde je ubode insekt. pripisivanje njegovog autorstva jednom co-veku. obicno padaju na zemlju du morske obale i toliko su iznemogle da ih tamo nji stanovnici hvataju golim rukama. Biblija pripoveda da je Mojsije u podno ju gore Horiv udario tapom u stenu i da je odmah iknula izvorska voda. luci sladunjavu tecnost koja se brzo stvrdnjava na vazduhu u bele kuglice nalik gradu. prepelice se u ogromnim jatima sele iz dubine Afrike u Evropu. koji su. masovno idu u stepu da sakupljaju bele. Jedna osoba mo e da sakupi kilogram i po dnevno. Izrailjci su nesumnjivo nai li upravo na takvo jato prepelica i. Iscrljene dalekim putem. Mojsije je iveo na Sinajskom poluostrvu tokom svog progonstva i naucio je od Madijanaca kako da pre ivi u surovom okru enju pustinje. lepljive kuglice. u srezu Busko. tampa je objavila da je na veliko cudenje tamo njih stanovnika Mojsijev grm jednog vrelog dana planuo plavo-crvenim plamenom. Kod kasnijih pokoljenja vladala je op ta tendencija da se od Mojsija pravi licnosti koju je Jehova obdario natprorodnom moci. iz vremena svog izgnanstva. kao i pokoljenja njihovih predaka. i pored . Oni znaju da se. Naucnici su stavili pod lupu i navodna Mojsijeva cuda i nepobitno utvrdili da su u mnogim slucajevima to bile najprirodnije pojave. Danas vec znamo da ovaj grm nije bio njegova izmiZerwn 9(psidbvs/Q.dru tvo ivotinje. Medutim. a po to je odgovarao interesima sve tenstva i kompilatora Petoknji ja. Naziva se diptam ili Mojsijev grm.. Mojsije je. a nije sagorevao. sigurno su neke njegove postupke morali smatrati za cuda. Ono to je jo zanimljivije. Ta narocita biljka ispu ta isparljivo. Putem kriticke analize teksta utvrdeno je da je u celom Petoknji ju rec o cetiri posebna izvora. naravno. Dana nji stanovnici Smajskog poluostrva neizmerno bi se zacudili kada bi im neko rekao da je nalet tih ptica cudo. prilikom obilaska Sinajskog poluostrva. ljotina. U svetlu tih otkrica biblijska mana prestaje da bude cudo. etericno ulje. nema osnova. bez poku aja uskladivanja njihove price. A ta tek da ka emo za Izrailjce koji se posle toga vekovima iveli u Hananu i prirodu Sinajskog poluostrva uop te nisu poznavali. l tu ve tinu Mojsije je nesumnjivo naucio kod Madijanaca. kao to mi bere-mo jagode. ispricao kako mu se Jehova obratio iz grma koji je goreo. poznavao njenu prehrambenu vrednost i zahvaljujuci tome mogao je da nahrani Izrailjce. U vreme opisivanja njegovih dela ovaj proces mitologizacije bio je vec sasvim okoncan. koji poticu iz razlicitih epoha. navikli na ivot na stalnom boravi tu u Egiptu. koje se lako pali na suncu. Jedan primerak je prenesen i u Poljsku. i tek na kraju od njegovog rebra stvara enu. bagdadski ulicni prodavci i danas nude na prodaju slatku smolu metljike pod nazivom man. s dolaskom proleca. odnosno Mojsiju. nai ao je na jednu vrstu metljike. na primer. Do dana dana njeg to rade beduini. iskoristili srecnu priliku da prirede lov na njih. iskljuceno da je sam Mojsije predstavio neke svoje postupke kao cuda. vec da se i danas mo e naci na Sinajskom poluostrvu. Ocigledno je da se suocavamo sa dva savim nezavisna izvora koji su mehanicki spojeni. stepa i planinskih pre-dela. koja u prolece. Znanje koje je stekao iskustvom iskoristio je kasnije za vreme Izlaska. zoolog Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. uostalom. * Isto tako stoje stvari i sa prepelicama. i bili novajlije na Sinajskom poluostrvu. da bi na taj nacin stekao vecu poslu nost praznovernih Izrailjaca. Kako su onda mogle da se uzdignu do cuda? Odgovor je jednostavan. njegovi saputnici. Godine 1927. Neocekivani su bili i rezultati ispitivanja vezanog za cuvenu biblijsku manu. Mojsijeva cuda postala su sastavni deo vere jehovizma. U Egiptu im je. U prolece.

dugotrajne su e, u podno ju brda, pod krhkim slojem peska i kre-cnjaka, obicno sakuplja ki nica. Dovoljno je razbiti tu koru da se dode do vode i ugasi ed.

Nakon trodnevnog puta kroz pustinju Sur, Izrailjci su se zaustavili u Meri. Bili su ogorceni, jer im je ponovo nedostajala voda. Tamo ih je cekalo veliko razocaranje, jer se ispostavilo da je izvorska voda gorka i da nije za pice. Tada je Mojsije bacio u izvor neku grancicu i voda je nekim cudom postala slatka. U vezi s tom pricom utvrdeno je da u okolini Mere i danas postoji gorki izvor. Englezi su izvr ili hemijsku analizu njegove vode i utvrdili da ona sadr i izvestan procenat kalcijum-sulfata. Kada se toj vodi doda oksalna kiselina, sulfat se talo i na dnu i voda gubi svoju gorcinu. Beduini slade gorki izvor bunastom biljkom zvanom elvah, koja u svojim sokovima sadr i znacajnu primesu oksalne kiseline. Na putu od podno ja Sinajske gore do Kadisa, Izrailjci su ponovo osetili nesta icu hrane. Zbog toga su nastale nove jadikovke i optu be. Tada je na logor palo drugo jato prepelica i izgladneli putnici halapljivo su se bacili na njih. Ali ovoga puta pokazalo se da je meso ptica veoma opasno po zdravlje, gotovo svi su se te ko razboleli, a mnogi su lakomstvo platili ivotom. U Petoknji ju je ta dramaticna epizoda postala prica sa na-ravoucenijem da Bog ne pra ta onima koji se bune protiv njegove volje. Sve je govorilo u prilog tome da ovaj deo price treba ba tako shvatiti. On pokazuje tipicne odlike poucnog narodnog predanja, koje se prenosilo od usta do usta kroz nebrojena izrailjska pokoljenja. Iznenadenje je bilo utoliko vece kada se ispostavilo da dogadaj nipo to nije plod bujne ma te. Direktor Pasterovog instituta u Al iru, profesor Ser an, otkrio je da se na Sinajskom poluostrvu zaista povremeno pojavljuju "otrovne prepelice". To su ptice koje se pre odletanja za Evropu zadr avaju u Sudanu i tamo se hrane zrnevljem koje sad i otrovne materije. Njihovo meso je tetno, pa cak i opasno po ljudski ivot. Izrailjci su imali tu nesrecu da ulove ba takve prepelice, a njihov nesrecni dogadaj na ao je izraz u biblijskoj prici. Upravo u istu kategoriju treba ubrojati i nevolju sa otrovnim zmijama, koja je sna la putnike na pola puta izmedu Kadisa i Akabskog zaliva. vajcarski putopisac Jakob Ludvig Burk-hart boravio je od 1809. do 1816. godine na Sinajskom poluostrvu i na delu izrailjske mar rute, navedenoj u Bibliji, nai ao na dolinu koja je bila prekrivena mno tvom otrovnih zmija. Ta dolina je od vajkada bila boravi te tih gmizavaca, pa je beduini oprezno zaobilaze na svojim putovanjima. Dakle i taj frag154 Zenon %osidbvs/<i ment price mogao bi da bude zasnovan na autenticnim do ivljajima. Vec odavno skrenuta je pa nja da su egipatske pokore (osim desete) u faraonovoj dr avi bile, moglo bi se reci, normalna pojava. U periodu rasta Nila, voda je cesto postajala sme-decrvena, zbog nanosa iz etiopskih jezera. Pored toga, svakih nekoliko godina, u vreme poplava, u tolikoj meri su se razmno avale abe, komarci i drugi insekti, da su egipatski seljaci to do ivljavali kao nesrecu. Kada je rec o gradu, on je na Nilu, zaista, izuzetno retka pojava, ali ponekad je nailazio i tada je teta koju je izazivao bivala ogromna. Medutim, mnogo ce ce Egipat je snalazila nesreca najezde skakavaca. Ako govorimo o tami, ona je bila prouzrokovana jakim vetrom sirocco. On je u pustinji dizao ogromne oblake peska i bacao ih na Egipat, zaklanjajuci sunce tako gustim velom, da je nastupao gusti mrak. Po Bibliji, sve te pokore prouzrokovao je Mojsije s na-merom da izvr i pritisak na nepopustljivog faraona. Kako je takva legenda mogla da nastane? Ukoliko su navedene nesrece pogodile Egipat u vreme vladavine faraona Merneptaha, dakle u periodu kada je tamo delovao Mojsije, odgovor bi bio lak. Izrailjci, ljudi prosti i skloni praznoverju, mogli su da dodu uve-renja da je Mojsije, veliki carobnjak i opunomocenik Jehove, na taj nacin ka njavao progonitelje, tavi e, cak i Egipcani su mogli u to%te poveruju, po to su ionako verovali u postojanje carobnjaka koji imaju moc da cine cuda. Uostalom, kao to nam je poznato iz

dokumenata i Biblije, nekim njihovim sve tenicima pripisivane su upravo te iste natprirodne sposobnosti kakve je pred faraonovim prestolom demonstrirao Mojsije. U ovom slucaju, radilo bi se o obicnom vremenskom redosledu pojava (post hoc), koje su ljudi skloni da me aju sa uzrocnim odnosom (propter hoc). Po mi ljenju Izrailjaca Mojsije je bio mocni cudotvorac, koji je svojim cudima cesto izazivao divljenje, tako da je i na Egipat mogao da po alje deset uzastopnih pokora. Zanimljiv primer takve zablude nalazimo u cuvenom Rostanovom delu Chanteclair. Tamo se pojavljuje petao, koji je primetio da sunce izlazi kad god zakukurice; tako je stekao duboko uverenje da ga on poziva na nebo. Uzrocno me anje medusobno nezavisnih pojava ili dogadaja le i, dakle, u osnovi mnogih religijskih legendi i mitova. Na alost, nemamo nijedan dokaz da su biblijske pokore zaista 'Bififijsfe legende Itt pogodile Egipat u vreme vladavine faraona Merneptaha. One su mogle da se dogode i nekoliko ili cak desetak godina pre Mo-jsijevog povratka u prestonicu Ramzes. Da li je zbog toga na a teorija neosnovana? Nacelno nije, po to joj u pomoc dolazi jo jedna odlika nastanka mitova. Ona se zasniva na tome da se u narodnoj predstavi, sa protekom godina, vremensko rastojanje izmedu dva znacajna dogadaja postepeno smanjuje, dok na kraju ne dode do potpune sinhronizacije. Izrailjci su, po predanjima, pamtili prirodne katastrofe, koje su s vremena na vreme pogadale Egipat, i tokom vremena, da bi istakli Mojsijevu moc, stvorili su legendu da ih je on izazvao. To im je pru alo moralno zadovoljenje, jer je na taj nacim nadmeni faraon bio poni en, a njegova okrutnost prema izrailjskom narodu nije izbegla bo ju kaznu. U Bibliji nailazimo i na druge primere prenebregavanja vremena prilikom stvaranja legendi. Znamo, na primer, da je ha-nanski grad Gaj , koji je prema Bibliji osvojio Isus Navin, prema nekim arheolozima u to vreme vec pet stotina godina le ao u ru evinama. Potomci izrailjskih osvajaca Hanana bez sumnje su cesto razmi ljali o njegovim ru evinama i govorili: "Eto, to je grad koji je razorio Isus Navin". Popularna verzija kasnije je u la u Bibliju i tek savremena arheolo ka istra ivanja uspela su da je obore. Analogan slucaj imamo i u vezi sa Jerihonom, koji je, kako je pokazala engleska arheolo ka ekspedicija, osvojen sto godina pre pojave egipatskih Izrailjaca u Hananu. Nije besmisleno navesti jo jedan, neobicno zanimljiv primer iz te oblasti. Mojsijevi izvidaci, poslani u Hanan, vratili su se sa ve cu da u Hebronu ive Enakovi sinovi iz roda divova. Setimo se da je i car Vasanski Og bio div, koji je spavao u deset lakata dugoj, a cetiri irokoj eleznoj postelji. Pokazalo se da je legenda o tim divovima nastala pod utiskom drevnih me-galitskih grobova, zvanih dolmeni. Takvi dolmeni su pronadeni i u evropskim zemljama i zbog tih velikih dimenzija nazvani su "postelje divova". Godine 1928. nemacki arheolog Gustav Dalman otkrio je dolmene ba u okolini Hebrona i na teritoriji drevne vasanske dr ave. To su grobovi od velikih kamenih blokova, koji poticu iz mladeg kamenog doba, sagradeni od bazal-ta tvrdog kao celik i sigurno je zato nastao biblijski izraz: "odar gvozden." Narodna ma ta, nesvesna ogromne vremenske distance koja deli te grobove od Mojsija, povezala ih je sa nizom dogadaja oko Izlaska. Zato u biblijskoj prici citamo da je u Hebronu ivelo pleme divova i da je i car Vasanski Og bio div. Nekoliko reci moramo da posvetimo i desetoj egipatskoj pokori. Te ko nam je, naravno, da olako prihvatimo kao verodo-stojnu biblijsku tvrdnju da je smrt izabrala ba prvu decu i prvu mladuncad domacih ivotinja. Ne mo e, ipak, da se odbaci pretpostavka da je legenda odjek neke epidemije, koja je desetko-vala decu u gornjem Nilu, ali nije doprla do zemlje Gesemske, tako da od nje nisu stradala izrailjska deca. Ostalo je vec dodala narodna ma ta. Jevrejska plemena, kao to nam je poznato iz price o Isavu i Jakovu i drugih biblijskih prica, pridavala su veliku va nost prvorodenim sinovima. Oni su bili glavni na-slednici

i nastavljaci roda. Smrt prvorodenog sina bila je neupo-redivo veca nesreca od smrti njegove mlade brace. Izrailjci su zato stvorili legendu da je Jehova veoma surovo kaznio gre ne Egipcane ubijajuci njihove prvorodene sinove i prvu mladuncad ivotinja. Predmet estokih naucnih rasprava vec odavno je i cudo prelaska preko Crvenog mora. Pitanje je utoliko slo enije, jer je povezano s topografskim utvrdivanjem Mojsijeve mar rute. U nekim popularnim monografijama nailazimo na tezu da je put Izlaska van svake sumnje utvrden na osnovu biblijskih tekstova i arheolo kih iskopina. U stvari, savremena nauka, u najmanju ruku, wije u to sigurna. To zavodljivo upro cavanje imalo je za cilj da doka e da se Mojsije, pre av i preko Crvenog mora, uputio pravo na Sinajsku goru, koja se poistovecuje sa planinom na ju nom rtu Sinajskog poluostrva. Treba, pre svega, reci da u biblijskoj prici u tom pogledu postoje ozbiljne praznine, precutkivanja, cak i neke protivre-cnosti, tako da je te ko stvoriti jasnu sliku cele mar rute. Arheolo ka istra ivanja nisu uspela da sa punom sigurno cu identi-fikuju ru evine gradova koji su navedeni u Bibliji. Tako je, na primer, va na etapa u mar u Izrailjaca bio grad Migdol. Ali Mig-dol na hebrejskom i egipatskom jeziku znaci utvrdena kula, a naselja s takvim imenom otkopana su na vi e mesta. Ovde ne mo emo da ulazimo u veoma slo ene i podrobne rasprave na ovu temu, ali je dovoljno reci da uop te nije sigurno da se Mojsije direktno uputio na tradicionalnu Sinajsku goru. Raspola emo znacajnim podacima da je prvi cilj njegovog puta bio grad Kadi Varnija, u Negebu, koji le i u ju nom 157 delu Palestine. to se tice gore na kojoj je sklopljen zavet sa Jehovom, mnogi istaknuti istra ivaci sme taju je u drevnu zemlju Madija-naca, istocno od Akabskog zaliva, dakle u Arabiju, a ne na rt Sinajskog poluostrva. Prema tome, svi poku aji rekonstrukcije mar rute Izlaska imaju, silom prilika, hipotetican karakter. Danas se navode tri moguca puta: ju ni, srednji i severni. Bilo bi previ e zamorno da navodimo njihove deonice, zato prila emo kartu na kojoj je prikazan njihov pretpostavljeni tok. Kao to smo vec naznacili, to pitanje je tesno povezano sa prelaskom Crvenog mora. Pre tri hiljade godina, zapadni ogranak toga mora, koji se danas zavr ava kod Sueca, dopirao je mnogo dalje na sever, spajajuci se s Gorkim jezerima, a mo da cak i s jezerom Timsah. To su nesumnjivo dokazala geolo ka ispitivanja. Danas se na tom mestu nalazi Suecki kanal, ali se u Mojsijevo vreme na tom odsecku nalazio plitko poplavljen teren ispresecan mocvarama i uskim prevlakama zemlje. More, koje su Izrailjci pre li ne ukvasiv i noge, na hebrejskom jeziku zove se Jam Sul. LJ pravilnom prevodu to znaci Tr cano more. Tek u Novom zavetu nailazimo na tvrdnju da je to bilo Crveno more. Medutim, na Crvenom moru nije bilo i nema trske, dok je u mocvarnim predelima laguna i plicaka rasla veoma obilno. Odatle moramo da izvucemo zakljucak da je biblijski Jam Suf, upravo Gorka jezera. U tom slucaju, Mojsijevo "cudo" mo e bez te koca da se objasni. Izrailjci su i li pe ke i s lakocom su mogli da se provuku izmedu blata i poplavljenog terena, koristeci plitke gazove i uske prevlake zemlje. A Egipcani su na svojim te kim bojnim kolima, u estokoj poteri, verovatno zalutali u lavirintu mocvara i zaglibili se u blatu. Mo da su se, kako tvrdi Biblija, cak i utopili, jer su se tamo cesto dizali sna ni severozapadni vetrovi, koji su gurali ispred sebe ogromne vodene talase i naglo pretvarale plicake u opasne dubine. Kao to vidimo, ta teorija je savim ubedljiva. Na alost, ima jednu slabu stranu. Egipcani su sigurno dobro poznavali predeo Gorkih jezera sa njegovim opasnim zamkama i ne bi postupali tako lakomisleno. Na kraju krajeva, egipatsku vojsku je predvodio sam faraon i njegovi u bitkama iskusni komandanti,

15S Zerum 9(psidbvs%i. a njih je te ko osumnjiciti za diletantizam i nedostatak opreznosti. Tako se pojavila potreba da se potra i neki drugi nacin za obja njenje "cuda". Medu mnogim hipotezama, najvece priznanje je dobila smela hipoteza vec vi e puta pomenutog francuskog orijentaliste Pjera Montea. On polazi od pretpostavke da su se Izrailjci, po to su napustili prestonicu Ramzes, uputili pravo na sever, a zatim i li du obale Sredozemnog mora prema granici Hanana. Ali na putu su nai li na egipatska utvrdenja i na otpor primorskog stanovni tva, koje Biblija pogre no naziva Filistejcima, po to su Filistejci prodrli u Palaestinu tek nekoliko desetina godina kasnije. Prepreke su, prema tome, primorale Izrailjce da naglo skrenu na jug. U Bibliji nailazimo na bele ke koje potvrduju tu severnu varijantu Izlaska. Tako se, na primer, Migdol tamo opisuje kao najseverniji grad u Egiptu. Arheolozi su prona li njegove ru evine u Abu Hasanu. U Knjizi Izlaska (14, 2) citamo: "Ka i sinovima Izraeljevim neka saviju i stanu u oko pred Pi-Airot izmedu Migdola i mora prema Vel-Sefonu." Danas znamo da je Vel-Sefon bio znacajno sredi te hananskog kulta boga Bala Sefona, cije ime u prevodu znaci Gospodar severa. Grci su ga poisto-vecivali sa Zevsom Kasiosom. Njegov hram se nalazio na brda cu Mons Casius, koje le i na uskom zemljouzu izmedu Sredozjfnnog mora i jezera Sirbonis, kasnije nazvanog jezerom Bardavil. Izrailjci su verovatno izabrali stari, prometan drum koji je vodio obalom Sredozemnog mora i uskim pojasom kopna koje deli Sredozemno more od jezera Sirbonis. Njega su cesto koristili i Rimljani, a 68. godine pre na e ere Tit je tim putem vodio svoje legione protiv pobunjenih jerusalimskih Jevreja. Jezero Sirbonis le i nekoliko metara ispod povr ine mora i cesto toliko presu uje da njegovim dnom mo e da se prede, pa cak i kolima bezbedno da se preveze. U vreme grcke vladavine u Egiptu, tamo se dogodilo nekoliko katastrofa. Iznenadne bure na Sredozemnom moru prekidale su usko parce kopna i potapale putnike koji su i li dnom jezera u elji da skrate sebi put. Na osnovu tih cinjenica, Pjer Monte je rekonstruisao tok dogadaja opisanih u Bilbliji. Izrailjci su uspeli da predu preko uskog pojasa zemlje i pribli avali su se istocnoj obali isu enog <Bi6ft/sl(g legende-------------------jezera. Egipcani, u nameri da opkole begunce i preseku im put, u galopu su pojurili preko suvog dna jezera. Kad su se na li na samoj sredini ogromne udubine, na Sredozemnom moru iznenada se podigla bura. Sna ni vetar, koji je duvao sa severa, dizao je ogromne talase, koji su presekli usku branu i srucili se na Egipcane. Jezero je bilo sedamdeset kilometara dugo i dvadeset iroko. Visoka obala, gde su mogli da se sklone, bila je previ e udaljena, tako da su nestali u pobesnelim vrtlozima bujice. Izrailjci su svojim ocima videli iznenadnu propast svojih progonitelja, i ne treba se cuditi to su neocekivano spasenje pripisali cudotvornoj moci Mojsija. Izrailjske ene, sa prorocicom Marijom na celu, pesmom i igrom su odale pocast Jehovi i svome vodi koji je, po njihovom uverenju, pokretom tapa naredivao moru. Predimo sada na drugo pitanje iz Petoknji ja. Mojsije je, navodno, izveo iz Egipta est stotina hiljada mu karaca, ne racunajuci ene i decu, odnosno ukupno oko dva miliona ljudi. Vec na prvi pogled taj broj izgleda veoma preuvelican. Iskusni poznavalac pustinjskog ivota, ce ki putopisac Alojz Muzil, izracunao je da beduinsko pleme, koje broji pet hiljada porodica, za vreme mar a cini kolonu irine dvadeset i du ine preko tri kilometra, to je front kretanja iri, tim su mogucnosti pronala enja pa njaka i vode vece, ali istovremeno raste opasnost od napada neprijateljskih beduina. Muzil tvrdi da je potpuno iskljuceno da bi oaze Sinajskog poluostrva mogle da prehrane dva miliona Izrailjaca. A vec o tome da bi svi mogli da se smeste u jedan logor, kako tvrdi Biblija, ne mo e biti ni govora.

a popis stanovni tva je pokazao da Izrailjaca tada nije bilo vi e od pola miliona. kazni kamenovanja podle e kako ivotinja. odnose na robove i robinje: odmah bi povratili slobodu. ne udarajte na nj kamate. 22. pre svega. i ne nosi srdnje na sinove naroda svojega. U to se. 23. poticu iz razlicitih epoha i predstavljaju rezultat vi evekovne evolucije drevne pravnicke misli. Jedan od primera te varvarske surovosti jeste i zapovest da u slucaju kada vo ubije coveka. izmedu ostalih i sa blisko srodnim Kenitima. pravne i religijske postavke sakupljene u Petoknji ju bez ikakvog reda. i sama Biblija u kasnijim knjigama navodi daleko manje brojke. najvece pleme opremilo je cetrdeset hiljada ljudi pod oru jem. bio sam Mojsije. koji nam daje Biblija.18) "Nemojte cvijeliti udovice i sirote" (Izlazak. a ne dva miliona. u Petoknji ju se srecemo sa <Bi6(ijsl(e legende -------------. ukoli bi im gospodar izbio oko ili zub. na prilicno neprijatan nacin. nego ljubi bi njega svojega kao sebe samoga. Tome u prilog govori i cinjenica da su u Egiptu dve babice bile u stanju da pomognu svim izrailjskim porodiljama. zub za zub. vec i deo. jer vi znate kaka je du a do ljaku. obavezao sva plemena da uzmu uce ce u osvajanju Hanana.------------------------------------------------------------------------zacudujuce humanim zakonima." (Izlazak. Evo jo nekih primera kako doslovno glase u Bibliji: "Ne budi osvetljiv. Nismo ni svesni koliko neke legende ponekad mogu da budu tvrdokorne. 22. Uostalom. a vlasnik. takozvane Knjige za-veta. na primer. Odakle ta fantasticna brojka? Neki naucnici smatraju da su redaktori Biblije jednostavno nacinili gre ku. Izrailjci ujedinili sa drugim plemenima. sirocad i uboge od nepravdi bogata a i lihvara. Zakoni su branili i udovice. odnosno samo est stotina porodica. koji su bili etnicki ogranak Amalicana. porodicnu grupu. Tu spada i u Bibliji propovedano nacelo: "Oko za oko. iako je Mojsije. iako je znao da je ivotinja opasna. da se tu radi o est hiljada naoru anih mu karaca. U velikom broju slucajeva predvidena je smrtna kazna kamenovanjem i istice se gotovo robovski polo aj ene. kada se dodaju ene i deca. tako i njen vlasnik. uverio izaelski premijer Ben Gurion. Oni se. Pitanje broja izrailjskih izbeglica. Skrenuta je pa nja i na hebrejsku imenicu e/e/. pokoljenje. Tako je. 22) "Kad da u zajam novaca narodu mojemu. siromahu koji je kod tebe. To je izazvalo ogroman gnev medu ortodoksnim predstavnicima izraelskog parlamenta i umalo da je Ben Gurion morao da podnese ostavku. u su tini nema veliki znacaj. kome je poznata velicina dvomilion-skog grada. Ocigledno je da tako slabe snage ne bi bile u stanju da osvoje Zajordaniju i Hanan. Ali to se ne bi moglo reci za zbornik i genezu dakona Petoknji ja. Danas je vec te ko poreci da. to bi. ona ne oznacava samo broj hiljadu." (Izlazak. U vreme vladavine sudija. nogu za nogu". Surovost nekih zakona govori i njihovoj velikoj starosti. koliki bi prostor takav logor morao da zauzima. Sve do XIX veka kru ilo je mi ljenje da je autor najstarijeg jevrejskog zakonika. jer ste bili do ljaci u zemlji Misirskoj. Godine 1960. Sa druge strane. Zato se pretpostavlja da su se tokom cetrdesetogodi njeg boravka u pustinji. kao to nam je poznato iz teksta. ukupno iznosilo dvadeset pet hiljada ljudi. 25) "Do ljake ne cvijeli. nemoj mu biti kao kamatnik. ruku za ruku. savremene metode analize teksta nepobitno su dokazale neosnovanost takve tvrdnje. nije to sprecio.Savremeni covek. 9) . l cini se da je ovaj poslednji broj najbli i istini. lako mo e da zamisli. on je javno izneo mi ljenje da je prema njegovom proracunu Mojsije imao da prehrani est stotina ljudi. Medutim. Takvim tumacenjem dobili bismo jo manju brojku. Jerihon osvojilo samo cetrdeset hiljada izrailjskih ratnika. (Knjiga Levitska (19.

.

Biblija izvodi njihovo poreklo od Madijama. 2-3). do li su do prosto senzacionalnih zakljucaka. prema biblijskoj prici. Niz propisa koji se odnose na vr enje verskih du nosti. ali ih je zato oslobodio brige za opstanak. Naucnici koji su se posvetili istra ivanju ovog pitanja. Italijanski istoricar Ðuzepe Ricoti. Vec znamo da je Mojsije. . Sada prelazimo na najfascinantniji problem na ih razma162 tranja. ovlastiv i ih da za svoje izdr avanje ubiru desetinu. u dana njoj Arabiji. tako i §* samom Hananu. jednog od sinova Avrama i njegove druge ene Heture. egipatskog i hananskog zakonodavstva. Oblast u kojoj su iveli nalazila se istocno od Akabskog zaliva." U prethodnim odeljcima Petoknji ja srecemo dodu e ime Jehova. Prema tome. iz podele hananske zemlje. u delu Die Ursprunge des israelitischen Rechts. po to su tesno povezani sa teokratskim poretkom. kojem je i sam pripadao. Kako proizlazi iz toga poredenja. u podno ju vulkanske planine Horiv. Isaku i Jakovu imenom El adaj. Ta vi a. prihvatio se misije irenja njegovog kulta u izra-iljfckom narodu. na pitanje ko je bio Mojsije kao tvorac jevrejske religije. Iskljucio ih je. Nakon povratka u Egipat. Naime. U zemlji Madijanaca. cinovnika. Jednom recju. otkrio je u njemu zavisnost od Hamurabi-jevog zakonika i hetitskog. To je bilo Izrailjcima blisko srodno pleme. ali danas vec znamo da su ga tamo znatno kasnije uneli kompilatori Svetoga pisma. nisu mogli da nastanu za vreme nomadskih lutanja po pustinji. prema Bibliji. jehovizam jo nije pustio duboko korenje u izrailjskim du ama. nedavno primljen od Madijanaca. sela. ogranicavajuci se na najznacajnije elemente njihovog rezonovanja. vinograda. natplemenska uloga svedoci o tome da je trebalo da budu misionari jehovizma u narodu. Dokazanao je i da je najstariji zbornik izrailjskih zakona iz Knjige zaveta adaptacija pozajmica iz zakonodavstva drugih drevnih naroda. cak ni Deset bo jih zapovesti nije originalna tvorevina Izrailjaca. Poku ajmo da ih prika e-mo to je moguce jasnije i krace. kako tokom lutanja kroz pustinju. cetrdeset godina svog izgnanstva proveo medu Madijancima. to znaci da Mojsije nije mogao da bude njihov autor. U Knjizi Izlaska (6. ciji su kult. a imenom svojim Jehova ne bih im poznat. dodu e. Mnogi naucnici pretpostavljaju da je Jehova bio bog rata Madijanaca i da je Mojsije postao njegov poklonik. Mojsije se tamo osecao kao kod svoje kuce i cak je za enu uzeo jednu od kceri njihovog sve teni-ka po imenu Jotor. kultu egipatskih i hananskih bogova. Oni su u hramovima vr ili du nosti sve tenika. zajednickih bunara i malih gradova. Pod Sinajskom gorom narod je tra io vracanje starih bogova. vrtova. pri cemu je naj e ce i najsigurnije pristalice svoje nauke na ao u Levijevom rodu. prihvatio se detaljnog uporedivanja nekoliko drevnih tekstova i otkrio u Deset bo jih zapovesti zapanjujucu analogiju sa egipatskom Knjigom mrtvih i vavilonskim liturgijskim tekstom u-pnu. koji je zaveden u Jerusalimu tek nakon povratka iz vavilonskog ropstva. Tada je Aron uspostavio kult zlatnog teleta. Oni pretpostavljaju postojanje njiva. To tele je prezriv naziv za bika Apisa. koji se lako priklanjao idolopoklonstvu. Nemacki naucnik Alt. obrede i obaveze gradana prema sve tenicima jo je novijeg datuma. Bog mu se prvi put pokazao pod imenom Jehova. asirskog. u prevodu sa hebrejskog citamo: "Ja sam Jehova i javio sam se Avramu. autor Povesti Izraela. takozvana Knjiga zaveta daje nam sliku evolucije izrailjskog zakonodavstva od epohe sudija do Jezdrinih vremena. Izrailjci su i u tom pogledu koristili zaostav tinu Mesopotamije i Egipta.Zakoni Petoknji ja prevashodno su odraz dru tvenih odnosa iz vremena kada su Izrailjci u Hananu vec prihvatili ivot na stalnom boravi tu i bavili se zemljoradnjom i zanatstvom. cuvara. Time se obja njava izuzetna uloga koju im je dodelio u ivotu izrailjskog narod. to su pokazivale veoma ceste^ pojave otpadni tva. pevaca i pomocnika sve tenika.

e.) "obori visine.n. To se jasno vidi \ Zenon iz Druge knjige o carevima (18. da su Leviti cesto nosili imena koja u svom korenu sadr e pojam zmije.viti se. a ne Sinaj. besmisleno sa njegove strane da nije egipatske Izrailjce pravo poveo svojim proverenim prijateljima i rodbini. a zatim i sam postao sve tenik. da je Horiv. Ima naucnika koji su skrenuli pa nju na to da je naziv Levit blisko srodan s hebrejskom recju koja oznacava zmiju (na arapskom laha . To je frapantna hipoteza. Tu su mogli da dodu u obzir i hananski uticaji. U svetlu tih otkrica. i razbi zmiju od mjedi. savijati se). pozivajuci se na odobrenje samog Mojsija. tra ili Leviti. Od tih reci trebalo bi da potice naziv levit. Koren levi nalazi se. dakle. U spisima pronadenim u arapskom mestu EI-OI. dakle. hipoteza prema kojoj su Leviti bili poklonici zmije veoma je verovatna. Kakav zakljucak odatle proistice? Prema toj teoriji. postaje razumljiva zagonetna epizoda kada Mojsije u logoru uzdi e lik zmije da bi povratio zdravlje ljudima koje su ujele zmije otrovnice. kao kaznu to su ga se odrekli. a ne na rt Sinajskog poluostr-va. Nakon toga se na celu grupe sve tenika-levita uputio u Egipat. odnosno levit. g. izmedu ostalog. na alost. Zemlju Madijanaca Mojsije je smatrao za svoju drugu otad binu. Pitanje Levita je dosta slo eno i puno zagonetki. Leviti su u Egiptu bili poklonici boga zmije i te ko su se rastajali od svog kulta. neka vrsta misionara medu Izrailjcima. Tamo je proveo cetrdeset godina ivota i vezao se za nju enidbom iz ugledne sve tenicke porodice. Bio je. Neki naucnici su izneli pretpostavku da Leviti nisu predstavljali posebno pleme. To su. koji su slavili egipatske bogove. zasniva na previ e krhkim osnovama da bi bila prihvacena bez rezervi.gicfi/s/fe legende----------------------------------------------------------------------. i izlomi likove i isjece lugove. Kada se u godinama izgnanstva na ao u podno ju . u nazivu mitskog cudovi ta Levijatana. Arheolo ka istra ivanja su pokazala da se kult zmije odr ao u Palestini jo nekoliko vekova i da je medu Izrailjcima imao mno tvo poklonika. raspola emo izvesnim dokazima koji govore u prilog tome da se uputio tamo. ali je istovremeno naredio da se u Jerusalimu postave statuete hananskim bo anstvima. Utoliko pre to postoji i drugaciji pogled na to pitanje. i prozva je Neustan". po to su bili uvereni da je nesrecu poslao bog-zmija. l zaista. Samo je kod njih. a ne negde drugde. Bilo bi. verovatno. Mojsije nije izbegao te ke prekore ogorcenih jehovista to je okaljao jevrejsku religiju dopu tajuci kult zmije. 2. Pod njihovim pritiskom Mojsije je morao da prihvati kompromis i da se slo i da pored kulta Jehove bude upra njavan i stari egipatski kult. pa ni kod Izrailjaca. Kao primer mo e da poslu i kralj Solomon: dodu e slavio je boga Jehovu. Mojsije se o enio kcerkom madijanskog sve tenika i primio njegovu religiju. Tamo citamo da jevrejski car Jezikija (721 693. l pored velikog moralnog autoriteta i oreola svetosti. bio mesto gde je sklopljen savez sa Jehovom. kult zmije odr ao se u Hananu preko pet stotina godina. Takvi sinkreticni kompromisi nisu bili retkost u drugim religijama. 4). p. ali se. jer joj dotada kadahu sinovi Izrailjevi. da bi preveo svoje sunarodnike u jehovizam. sve tenice bo anstva Vad zvale su se Iv. Utvrdena je i znacajna cinjenica koja skrece pa nju. koje le i istocno od nekada nje teritorije Madijanaca. koju bje e nacinio Mojsije.---Izrailjci nekada upra njavali u Egiptu. Iz ovog stiha mo emo da izvedemo dva zakljucka: 1. mogao da ocekuje dobar prijem i pomoc u ostvarivanju zacrtanih planova. a sve tenici Ivi. vec sve tenicku kastu u Kadisu.

madijanske gore. Jehova mu je izdao sledecu naredbu: "Kad izvede narod iz .

Iz ovih. U Bibliji doslovno citamo: "A gora se Sinajska sva dim-Ija e.n. 3. nedvosmisleno sledi da je jevrejska tradicija sve do epohe kompilatora Svetog pisma smatrala Horiv za svetu goru zaveta. uzdi e lanac vulkanskih planina. vec odavno uga ene. po to je samo njima odgovarala apstraktna koncepcija Boga jedinoga. bio usamljen u tome.n. Postavimo sada sebi izuzetno intrigantno pitanje: da li je Mojsije bio monoteista u doslovnom znacenju te reci? Odgovor nije lak. pogotovu to je bio obrazovan covek i sigurno se ivo zanimao za sve nove ideje iz oblasti religijskog i filozofskog mi ljenja. da bi ga prikazali kao monoteistu. mogao na neki macin da dode u dodir sa pripadnicima tih sekta. danas znamo da su sve do XIII veka p. Vec znamo da se trudio da pomiri kult zmije sa jehovi-zmom. Ali. \v Madijanaca u pustinji.Misira. preteca monoteizma i osnivac religije Boga Atona. Njegov bog nije nevidljivo bice. vec uzima sve atribute madijanskog boga rata. verovatno najveci uticaj na njega izvr io je egipatski faraon Ehnaton. u poglavlju pod naslovom: "Pobunjeni faraon i sve tenici osvetnici". tako da nije iskljuceno da je njegova religijska doktrina na neki nacin povezana sa kultom Atona. postojale tajne sekte boga Atona. izvr ili u biblijskom tekstu ispravke. kao i jednostavnost kulta i njegov plemenit moralni kodeks.n. koje su. ali su u vreme Mojsija bile jo aktivne. dakle. Pre svega zato to nismo u mogucnosti da utvrdimo u fyetuk kojoj meri su sve tenici. godine p. jer side na nju Gospod u ognju. Znamo da na Sinajskom poluostrvu nikada nije bilo vulkana. Ne mo e se zaobici jo jedan argument vezan za ovo pitanje. da su se u periodu od 1500.* Mojsije je naucio "egipatsku mudrost" u Heliopolisu. na osnovu dokumenata na klinastom pismu. To je jasan opis vulkanske planine. slu icete Bogu na ovoj gori" (Izlazak. Ali. vatre i tutnjave. pervi e te ka za proste ljude. do 1200 godine p. Iz tog razloga. nesumnjivo apokrificnih reci. Nakon njegove smrti. do 1358. l truba sve jace trublja e. Taj stih ne mo e drugacije da se*protumaci. dakle oko sto godina pre Mojsija. i Mojsije govora e a Bog mu odgovara e glasom" (Izlazak. 12). Ehnaton je vladao od 1377. i dim se iz nje podiza e kao dim peci.e. dodu e. Mojsije je. da bi njima nakalemio makar zacetke monoteizma. u zemljama zapadne Azije pojavile monoteisticke tendencije. Ne mo e se odbaciti mogucnost da su se u tom nesumnjivo velikom delatniku i misliocu javljale monoteisticke ideje. kasniji kompilatori Biblije. Ipak. odlucio je da se obrati njihovoj su-jevernoj ma ti nastupajuci kao cudotvorac. uostalom. zahvaljujuci arheolo kim pronalasci-ma. Njima su. pripadali obrazovani ljudi. i sva se gora tresija e veoma. 19. tako i iskustva koja je stekao kod 'Bli e pojedinosti o tom faraonu mogu se naci u knjizi Kad je sunce bilo Bog. Jehova iz .e. da bi mogla da bude prihvacena u irokim izrailjskim masama. pre svega. odnosno na madijanskoj teritoriji. slavljenog pod simbolom sunca. Koncepcija tog boga jednako je primitivna kao to je bio primitivan duh Izrailjaca. sigurno je znao da je Ehnatonov bog bio previ e intelektualna koncepcija. a u svojim magicnim postupcima koristio je kako tajne koje je primio u egipatskom hramu od sve tenika. tvorca sveta i dobrog za titnika covecanstva. Americki orijentalista Olbrajt dokazao je. dok se na istocnoj strani Akabskog zaliva. Nije. Ta op ta intelektualna atmosfera mogla je da zahvati i Mojsija.. Zato je bio prinuden da nacini razne kompromise. to su Izrailjci shvatili kao natprirodno javaljanje Jehove. a cak i da ucestvuje u njihovim tajanstvenim obredima u slavu boga sunca Atona. 18-19). sve tenici Heliopolisa su surovo proganjali pristalice novog kulta i doveli do njegovog nestanka.e.

.

Kao to iz toga proizlazi. Egipatski uticaj u uspostavljanju sve tenicke kaste jasno se vec ogleda u liturgijskom odelu. kao to svedoci epizoda sa zlatnim teletom. Ukoliko teorija o Ehnatonovom uticaju na religijske poglede Mojsija ima iskljucivo spekulativni karakter. rogovi su zaostala reminiscencija egipatskog kulta bika Apisa. Osim toga. uzdignuta na vlast dodeljivanjem raznih privilegija. nose na kamili cudnu krinjicu nacinjenu od stubica i prekrivenu pticjim perjem. Tako su i egipatski sve tenici u svecanom trenutku religijskog rituala ili tokom saop tavanja prorocanstava zaklanjali sebi lice velom. Ova vrsta krinjice zove se markab. Ovde vredi istaci kao veoma interesantnu stvar. koji su brijali glavu i lice. pod atorom. Sve tenici u Heliopolisu i Tebi nosili su za vreme procesije male krinjice sa nekim kultnim predmetom. Naime. natplemenska kasta. Tragovi tog egipatsko-izrailjskog obicaja sacuvali su se cak i do na ih dana. Kao usvojeni sin careve kcerke. To je imalo kao posledicu da su rogovi za njih predstavljali simbol svetosti. odnosno duha za tatnika. kod Jevreja nije postojala posebna sve tenicka kasta. jednostavno. cak i heruvimi koji ukra avaju kovceg zaveta egipatskog su porekla. koji ive u sirijskoj pustinji. ili Ismailov kovceg. suprotno od egipatskih. koje je skoro verna kopija sve tenicke ode de u Heliopolisu. Spajajuci materijal trebalo je da bude posebna sve tenicka kasta sa Aronom na celu. pak. a kao znak svetosti na njegovoj glavi pojavljuju se rogovi. nije mogla da se uklupi u patrijarhalni poredak jevrejskih nomada. Razlika se legende sastojala uglavnom u tome to su izrailjski sve tenici nosili bradu. Setimo se slucaja kada Mojsije prekriva svoje lice zastorom. Ta opa anja je iskoristio za vreme putovanja prema Hananu da savlada jo uvek iv plemenski instikt kod Izrailjaca i od njih nacini jedinstvenu dru tvenu organizaciju. da su kovceg zaveta i ator-hram od Izrailjaca zatim pozajmila beduin-ska plemena. kojoj je legitimitet davao Jehovin autoritet. Kao to svedoci. Sa druge strane. do ao je u bliski dodir sa institucijom sve tenstva i shvatio u kolikoj meri je ona potpora vasti i cinilac koji usagla ava brojne provincijske partikularizme na Nilu. zajedno sa uspostavljanjem teokratskog poretka. produbljivale su se klasne razlike i nastajali posebno privilegovani dru tveni slojevi. koji je. Ona. upravljao vojskom u bitkama i bio tako pla-hovit da je u gnevu mogao da ubije na hiljade ljudi ukoliko bi se neko suprotstavio njegovoj volji. na primer. Korejeva pobuna. Cak je i ivotinje titio od nasilnika. nova vlast nije mogla Izrailjcima da se nametne bez otpora i protesta.Petoknji ja veoma podseca na beduinskog vodu sa svim njegovim vrlinama i manama. U tom slucaju Mojsije bez sumnje nije smeo da raskine sa drevnim semitskim obicajem. izmedu ostalog. brinuo o cistoci logora i naredivao da izrailjski narod bude gostoljubiv prema strancima. i predstavlja neku vrstu svete plemenske zastave. Rogati Mojsije u biblijskoj prici je pomazanik. drugi egipatski uticaji mogu se. Naime. opisanom u Bilbliji. Bareljef iz rimske epohe pronaden u ru evinama Palmire prikazuje kamilu koja na ledima nosi mali sveti ator. posedovao je tipicne vrline pustinjskih nomada. iveo u logoru. l kovceg zaveta je egipatska pozajmica. A to je jo zanimljiije te krinjice krilima su titila dva genija. a Izrailjci nastanjeni u Gesemskoj zemlji verovatno su upra njavali kult egipatskih bogova. Bezobzirno se borio protiv nemorala. Tako. Uvek je i ao na celu izrailjske kolone. beduini iz plemena Ruvala. nepobitno dokazati. U biblijskom tekstu mo e se naci niz drugih primera egipatskih uticaja. milostiv prema ubogima i blag prema ratnim zarobljenicima. . Tek je Mojsije uveo posebnu kastu sve tenika sa prvo-sveswnikom na celu. ostavio duboke tragove u du i Izrailjaca.

.

Samo su u relativno kratkom periodu bili ujedinjeni u jednu dr avu. Kako te razlike mogu da se objasne? Odgovor mo da sadr e tablice sa klinstim pismom.n. Njihova hipoteza svodi se na sledece argumente: Tokom citave svoje istorije jevrejski narod se delio na dve izrazito podeljene grupacije: na Izrailjce. koje su vladale u obe dr ave. da su bez skrupula sklapale saveze cak i sa svojim zajednickim vekovnim neprijateljima. to znaci "dete boga Tota". kao na primer u imenu Tutmozis.. pak. licnost u svakom pogledu zagonetna. Gezer. u kome su se stopila drevna hebrejska verovanja iz vremena patrijarha.e. Severni Izrailjci podigli su sebi novu prestonicu. Mispa i Jerihon. Pretpostavlja se da ovaj antagonizam nije bio samo posledica suparni tva dve kraljevske dinastije. stra nog i uzvi enog Mojsija. koji su naseljavali severni deo Palestine.ozaren sjajem bo anske tajne. Mojsije je. to oznacava novorodeno dete. predstavio je Mikelandelo u svojoj genijalnoj skulpturi. izvodi iz toga zakljucak da je jedan ogranak Jevreja ili napustio Egipat jo stolece i po pre Mojsija.roditi. kako smatraju neki naucnici. ili iz egipatskog glagola "msj" .. prema tome. koje su se toliko ogorceno sukobljavale. zbog toga.e. Neki naucnici su.e. i to veoma istaknuti. zaboraviti znacajne me-sopotamske i hananske uticaje. Ukoliko se pod tim nazivom kriju Jevreji. ne spominju gradovi Sihem. U njima se. Moj-sijevog naslednika i osvajaca Hanana. dakle oko sto godina pre dolaska egipatskih Izrailjaca. nije mogao da je osvoji. G avaj a. Posebno je intrigantna licnost Isusa Navina. izmedu ostalih gradova. Neki biblisti. na taj nacin. zajedno sa jo nekim naucnicima. vec da je njegov uzrok le ao mnogo dublje. Pronalazaci Jerihona. Biblijski Isus Navin. Silom.n. poku avaju da rese tu dilemu na neobicno zanimljiv nacin. Upravo takvog.. koji su nastanjivali ju ni. Samariju. i na Judejce. otkopane iz ru evina Ehnato-** nove prestonice u dana njem arapskom mestu Tel el-Amarna. Ne treba se cuditi to je Mojsije ostao pod jakim egipatskim uticajem i to je bio upucen u sve egipatske mudrosti. Za to? Da ih nisu vec bili osvojili Jevreji? to je jo zanimljivije. Odmah posle So-lomonove smrti ona se raspala na dve odvojene d ave. Njegovo ime (na hebrejskom Mo eh) nije izrailjskog porekla i etimolo ki se izvodi iz egipatskog "m-v. koji 16S se kao progonjeni begunac prikljucio hebrejskim plemenima i s vremenom preuzeo nad njima vodstvo. zvana Habiru. Srecemo ga. takode. kao to vec znamo. odlucno tvrde da je ta tvrdavu postala plen nepoznatih osvajaca u XIV veku p.n. u tim pismima imali bismo dokaz da su jevrejs-ka plemena prodrla u Hanan vek i po pre egipatskih Izrailjaca. Rekli smo da je Mojsijeva religija bila neka vrsta sinkre-tizma. kult madijanskog boga rata i obredi i religiozne predstave Egipcana. u kojoj hananski vazali Egipta obave tavaju faraona da njihove dr avice uznemi% i6lys/(e legende------------ravaju napadima i pljackanjem neka pustinjska plemana. Izmedu . u imenima mnogih faraona. U povesti Izlaska svaki cas nailazimo na izuzetno zacudujuce stvari. Jerihon. Lahis i Jerusalim (Urusalim). Davida i Solomona. razorio u XIV veku p. i to pod pritiskom. Askalon. izneli pretpostavku da je Mojsije bio Egipcanin. pod vodstvom nekog nama nepoznatog Isusa. Ne treba. koja je postala stvaralacki osnov za kasniji eticki mo-noteizam jevrejskih proroka. u nekim etnickim razlikama. je zavladao duboki antagonizam. stvorio sintezu. u grckom obliku. dok je Jerusalim postao prestonica judejskog carstva. u jednom od pisama naveden je i neki voda pod imenom Isus."..To je diplomatska prepiska iz XIV veka p. . u vreme vladavine Saula. Postavlja se pitanje da nije to slucajno na poznanik iz Petoknji ja? Americki orijentalista Pauel Dejvis.. Frapantna je i cinjenica da pomoc za borbu protiv osvajaca tra e vazali iz takvih gradova kao to su Megidon. ili da je prodro u Hanan sa istoka i.

Mojsije je iz Egipta verovatno izveo samo pleme Levita. u tako preradenoj prici zauzeo drugo mesto iza Mojsija. situacija u Hananu postaje razumljiva. to im je omogucilo da stvore oru anu snagu sposobnu za osvajanje. naravno. Isus je. za vladavine kraljeva Saula. koji je ustanovio Aron. Judeju. jerusalimski sve tenici. Ju ni deo zemlje. a kasnije. U toj nedoslednosti krije se sledeca alternativa: ili je Aron stvarna istorijska licnost. svog velikog vodu. Davida i Solomona. Merarije i Ka ir. zbog svog porekla i krvne povezanosti sa Mojsijem. prvo kao boga plodnosti.tenicka kasta po tovala kao svog praoca. i u tom slucaju nije mogao da bude Mojsijev brat i od njega imenovan prvosve tenik. kao pomocnik i naslednik. egipatski Izrailjci. da otklone razlike u tradiciji i kulturi obe grupe stanovni tva. car Izrailja Jerovoam uzdigao je znacaj tog kulta. Nova verzija je uspela da se ucvrsti zahvaljujuci tome to su sever-no izrailjsko carstvo osvojili i opusto ili Asirci. U te nji za ucvr cenjem dr ave i monarhije. Oni su primili kulturu Hananaca i postali poklonici njihovih bogova. uostalom kao i Mojsije. stanovnici juga slavili su Mojsija. Ta borba jehovizma sa Balom i Astartom ispunjava veliki deo biblijskih prica i bila je naposredni uzrok mnogih tragicnih dogadaja. U svetlu tih cinjenica. pripisali i zasluge za osvajanje Jerihona. zasniva na istinitim dogadajima. pak. Leviti su. zauzeli su. Vec pomenuti americki orijentalista Pauel Dejvis na neobican nacin tra i izlaz iz te dileme. 170 Kasnije. Dejvis pretpostavlja da je Aron nekada bio cuveni prvosve tenik tog kulta i da ga je tamo nja sve. Te ili su. da se toga vi e nisu secali. Faltije. objavili su rat hananskim bogovima i poku avali severnom delu stanovni tva da nametnu kult Jehove kao jedinu dr avnu religiju. Naime. Sa druge strane. U prilog te teze govori. i okolnost da su iskljucivo Leviti. Nakon otcepljenja od Judeje. ili je bio potpuna izmi ljotina biblijskih pripovedaca. u toj plemenskoj skupini sacuvali poziciju vladajuce i privilegovane kaste. prirodno. Severni deo zemlje naseljavali su potomci onih Jevreja. desetkovan i odveden u ropstva zapravo prestao da postoji. Judejska dr ava tada je postala jedini naslednik i nastavljac narodne tradicije. necemo biti iznenadeni kad saznamo da i sa Aronom ne to nije u redu. u epohi dr avnog ujedinjenja. pored toga. dok je severni deo stanovni tva. da ni stotine godina susedstva i politicke zajednice nisu uspele da ih potru. a u tekstovima kasnijeg porekla uglavnom igra drugostepenu ulogu. potomci egipatskih Izrailjaca sebi su. Or. Zato su spojili u jednu fabulu dva posebna ciklusa narodnih predanja: severni ciklus o Isusu i ju ni ciklus o Mojsiju. Hofnije. da bi doveli i do njihovog duhovnog ujedinjenja. koristeci hegemoniju Judeje. U pustinji su im se priljucila i druga plemena. zakonodavca i proroka. On je nekada bio pobednicki voda i osvajac Jerihona. severna jevrejska plemena upra njavala su kult bika stotinama godina. * Po to prema toj hipotezi (treba imati na umu da se citava ta grupa argumenata zasniva na pretpostavkama) pitanje Isusa Navina izgleda ovako. Sa Isusom Navinom. Odatle poticu antagonizmi i bratoubilacke borbe. postavljajuci (egende------------------------------------------------------------------------s tatue bika u Vetilju i Danu. obicajima i religijskim verovanjima. u vreme irenja judejskih uticaja. imali tipicno egipatska imena. Izrailjci severnog dela Hanana imali su svog narodnog junaka pod imenom Isus. izmedu ostalog. Te dve grupacije delile su tako duboke razlike u tradiciji. kao simbol Jehove. pak. koje su na kraju donele Izrailjcima nesrecu i propast. U najstarijim delovima Petoknji ja on se uop te ne pominje. koji nikada nisu bili u Egiptu ili su ga tako davno napustili. kao na primer: Fines. kao i za ocuvanjem judejske hegemonije nad ostatkom zemlje. sve tenici su uni tili sve hramove u Hananu i od jerusalemskog hrama nacinili jedinstveno sredi te Jehovinog kulta. . On tvrdi da se kult bika.

.

Iz tih te koca naden je veoma domi ljat izlaz. koja nije bila ni u kakvom srodstvu s Levitima. Na taj nacin nastojali su da u ocima obespravljenih Levita sankcioni u svoj posebni polo aj u verskom ivotu naroda. Zbog toga je usledilo ukidanje svih kultnih sredi ta u Hananu. u predstavljanju Arona kao slabog coveka. Tako su se formirale dve odvojene. Sve tenik severnog kulta bika pre bi trebalo da bude izlo en njihovoj osudi. naravno. medu sobom suprotstavljene sve tenicke grupacije. a izvla cenim sve tenicima priznavano je pravo da sve tenicke funkcije vr e u Jerusalimu. Ti veoma znacajni detalji iz Biblije poslu ili su Pauelu Dejvisu kao osnov za izvodenje zanimljivog zakljucka. od nekoliko vekova ranije. Odjeci tih sukoba. u novostvorenu kastu primljena je sve tenicka aristokratija iz severnih oblasti Hanana. Tako je prvosve tenik kulta bika uved$n u povest Izlaska. vecina Levita je izgubila sve tanicke polo aje i zauzela ni i stepen u hijerarhiji preuzimajuci pomocne du nosti. l zaista. Trebalo je opravdati povla ceni polo aj pred nezadovoljnim mno tvom ni ih sve tenika. Samo Arona nije sna la kazna. po to je vecina Levita tih povlastica bila li ena. Jehovini sve tenici. Dakle. onda je samo najistaknutijim i najuticajnijim priznavana ta privilegija. Cak i Mojsijeva smrt ima ne to to navodi na raznovrsna nagadanja. bilo suvi e. . koji je pod pritiskom svetine. koje su imale svoje vlastite tradicije i vlastito poreklo. Kao dokaz su 172 Zenon 9(psidbvs/(i navodili cuda koja su imala za cilj da taj izbor podvrde. nanesu tetu u ocima naroda. a ni e sve tenstvo dobilo je ulogu vr enja drugih slu bi u hramu. ka e on. dozvolio da bude gurnut u idolopoklonstvo. Lako je shvatiti za to. Levite je progutala zemlja.Vec sama cinjenica da je taj dramaticni dogadaj zabele en u svetim knjigama veoma je recita i svedoci da se medu Izrailjcima nije uzgubilo secanje na Arono-vo poreklo i njegovu ulogu u severnom kultu bika. vide se u prici o pobuni Levita i Marije i Arona. To korenito pregrupisavanje nije pro lo bez borbe. Nije se moglo pozivati na tradicionalne levitske privilegije. Aronov tap je procvetao i na njemu su rodili bademi. gde su medu tamo njim jevrejskim plemenima vr ili du nost misionara Mojsijeve religije. U Knjizi Brojeva (12. Ali osim Levita tamo je postojala i druga sve tenicka kasta. S padom severne izrailjske dr ave sve tenici su te ili momopolisanju kulta u Jerusalimskom hramu. prvobitno su mogli da budu iskljucivo Levi-jevi potomci. U Peto-knji ju je lansirana verzija da je Aron bio Mojsijev brat i da ga je Mojsije imenovao za Jehovinog prvosve tenika. Kao to vidimo. Postaviv i ga na tako visok polo aj. 2) citamo: "Zar je je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas?" Redaktori Petoknji ja nastojali su. jer mu je unapred odredio va nu ulogu medu svojim poklonicima. vec i u severnom delu Hanana. Jehova je oprostio Aronu pocinjeni greh. Opis plesa oko zlatnog teleta bio je poslednji odraz tog secanja.tenika da njihovom pretku i prvosve teniku. naravno. iako nikada nije imao niceg zajednickog s Mojsijem i iveo je u drugom kraju Hahana i u drugoj epohi. koja je slavila kult Jehove u vidu bika i svoja prava zasnivala na poreklu od velikog prvosve tenika Arona. u Mojsijevom odsustvu. od koga su izvodili svoje povlastice. Oni su delovali ne samo na teritoriji Judeje. sve tenici su opravdali svoje privilegije time da su direktni njegovi naslednici. bez sumnje se oseca neprijateljska nota. Sem toga. Nova sve tenicka kasta konacno se formirala na osnovu kompromisa izmedu elite Levita s juga i Aronida sa severa. Biblija ka e da je umro u zemlji Moavskoj i ne zna se gde je sahranjen. Na taj nacin. da doka u da je nova sve tenicka kasta izbor samog Jehove. a Marija se razbolela od gube. u Petoknji ju se srecemo s mno tvom zagonetnih dogadaja i problema.Sada se postavlja pitanje za to su autori biblijske kompilacije u svoju pricu uveli Arona kao Mojsijevog brata i Jehovinog prvosve tenika. Nije bilo u interesu nekih sve. Po to ih je.

.

Ne mo emo da se otmemo utisku da je prvobitan i tacan opis jednostavno istrgnut iz teksta i da su redaktori odlucili da sakriju neke detalje koji se ne bi uklapali u lik koji je svoren o Mojsiju. To je valjda jedan od malobrojnih primera gde je smrt 174 velikog narodnog junaka opisana na tako lakonski nacin. Prorok Ilija i Romul di u se u nebo na ognjenim kolima. nezaceljenu ranu.. Ali nije iskljuceno da je tvorac te verzije i sam Izrailjski narod i da je ona po tradiciji preno ena s pokoljenja na pokoljenje. neumoljivih boginja osvete. Po nekim aluzijama u biblijskom tekstu. nejasne aluzije na temu upravo takve Mojsijeve sudbine mogu se naci u pismima i knjigama proroka Osije i Amosa i u Psalmu 106. U vezi s tim cinjenicama. Prema nekim biblistima. Bio je. Morala je to biti ozbiljna krivica. Tezeja i sina Korinta Belerofonta.. samo ceste sukobe i krvoprolica u kojima je gubilo ivote na hiljade ljudi. tragicnijih dogadaja. Pre svega. 7): ". U ocima svojih savremenika Mojsije je bio despot. Kakva je mogla da bude ta ljutnja i kakav postupak? Kao to se secamo. kao to citamo u Knjizi Zakoni Ponovljeni (34. . Protokom vremena.veliki narodni voda. pa cak odustali i od cina obrezivanja. U du i izrailjskih pokoljenja to je moralo ostaviti duboku. koji je svaku najavu neposlu nosti. neki poznavaoci Biblije iznose rizicnu pretpostavku da je za vreme nereda izrailjskih idolopoklonika. izgleda da je krivicu nacinio u Kadisu. Mojsije ubijen i sahranjen u zajednicku grobnicu sa ostalim poginulim. ne benu potamnele oci njegove niti ga snaga izdala". dodu e. Naravno mo e se sumnjati da su verziju o krivici i kazni stvorili ex post judejski sve tenici da bi na Mojsijevom primeru pokazali kakve te ke posledice snose oni koji se ne pridr avaju Jehovinih zakona i propisa. U Petoknji ju nalazimo zagonetno pominjanje neke Mojsijeve krivice. ali su naredna pokoljenja sve vi e bila svesna njegovog genija i ogromnih zasluga za jevrejski narod. Dovoljno je pomenuti samo Herkula. iz biblijskog teksta nedvosmisleno proistice da je Mojsije u poslednjem periodu svoga ivota bio dobrog zdravlja. Izrailjci su mo da na taj nacin izra avali neku ljutnju prema Mojsiju. svako otpadni tvo od Jehove neobicno surovo i fanaticno ka njavao. primera radi. a upravo je to bio cilj njegovog ivota. Ali ne mo e se reci da ba svi istra ivaci u biblijskoj ff . uporedo s njegovom rehabilitacijom. neku staru zamerku. Te ko je bilo pomiriti s tim likom Mojsijevu . a u isto vreme i poku aj opravdanja svog vlastitog pona anja. Predstavicemo ukratko razne hipoteze koje su dosad iznesene. cesto su se de avale i stra ne stvari. U tra enju re enja te cudne zagonetke neki naucnici ukazali su na cinjenicu da u drevnim mitologijama narodni junaci veoma cesto nestaju pod tajanstvenim okolnostima. odnosi izmedu Izrailjaca i Mojsija uop te nisu bili idilicni. . 173 *BibujSl(e legende ------------------------. Pomenimo ovde. tekao je proces ovencavanja njegove licnosti oreolom mitova i cuda. vec tada veoma star. nije bilo i nema njegovog groba. Mo da je ona bila u tome to su zbog njegovog nemara Izrailjci zapustili svoje obaveze prino enja rtava Jehovi. a Edip nestaje u svetom gaju Eumenida. na odmoru u zemlji Moavskoj. koji bi zahvalan narod mogao okru iti kultom! Stvar u svakom pogledu neobicna i veoma intrigirajuca. Pristalice te neobicne teze isticu nekoliko okolnosti koje zista navode na ozbiljno razmi ljanje. Zapa eno je i to da se oko Mojsijeve smrti oseca neka zavera cutanja. zakonodavac i prorok nestaje bez traga.-----------------------------------------------------verziji vide tipican primer stvaranja mita oko Mojsijeve licnosti. Vinovnik toga bio je sam Mojsije. ali. U okolnostima u kojma je zavr io ivot oni otkrivaju tragove nekih istinitih. jer mu je Jehova za kaznu uskratio srecu da s Izrailjskim narodom kroci u Hanan.

.

sjajno uve banom i opremljenom bojnim kolima. zanatlija i seljaka. Do tada su se Izriljci. eleo je. za svaki slucaj. Ali se na ao neko kome su se do ljaci . S druge strane reke. kad su pred vece hteli da se iskradu iz grada. koji je Isus Navin stekao za vreme Mojsijevog ivota. Vekovima je Jerihon nesalomivo stra ario na ulasku u Hanan. Ali. Tako je nastala verzija da je Mojsije umro prirodnom smrcu.iznenadnu smrt. sigurno je i to da je u malo cemu licio na onog Mojsija kavim ga predstavlja Stari zavet. a ne prikupljeni ratnici pod vodstvom dvanaestorice plemenskih stare ina. Zato je odlucio da pojaca disciplinu u svojim odredima. videle su se zupcaste kule Jerihona. Ubrzo je stvorena armija od cetrdeset hiljada vojnika u kojoj je vladala surova disciplina. U toku dana bez ikakvih smetnji su izvr ili zadatak. Isus Navin je bio suvi e iskusan vojskovoda da bi nasumice bacio svoje jedinice u napad. pre svega. Pod okriljem noci. Zato je poslao u uhodenje dva co-veka preru ena u Hanance. u unjale se u grad. ispostavilo se da su zakasnili. bezuslovno pokorna naredenjima jednog vode. Na njenom primeru se vidi koliko malo znamo o Mojsiju i kako je tajanstvena njegova licnost. da se obavesti o snazi garnizona i odbrambenoj moci tvrdave. u velikom palminom gaju. Ako se prihvati da je Mojsije zaista postojao. ili drukcije govoreci. U tradiciji preno enoj s pokoljenja na pokoljenje. Nisu se prvi put talasi napadaca sa istoka razbijali o njene zidine i zatim povlacili u svoja daleka boravi ta. voda iz dalekih vremena postajao je simbol borbe za nacionalnu nezavisnost. omogucio mu je da postavljeni cilj postigne u kratkom roku. keji je izrailjski narod izveo iz egipatskog ropstva. Niko vi e nije smeo prigovarati ili se buniti protiv njegovih naredenja. borili neorganizovano i lako podlegali anarhiji. uhode su preplivale Jordan i u zoru. po obicaju pustinjskih hordi. ISUS NAVIN l SUDIJE j J SREDOZEMNO / MORE 7 OSVAJANJE HANANA PRAVAC KOJIH SC "NASTUPALI IZRAILJCT 177 JERIHON . kada je otvorena kapija. pre se mo e prihvatiti kao pouzdano da je zaista postojao veliki voda po imenu Mojsije. l pored toga. po to je kapija vec bila zatvorena.PREDSTRA A MANAMA. Veliki autoritet. kojom je mogao uspe no manevrisati. jer su postavke od kojih polazi suvi e nepouzdane. pru ila im je gostoprimstvo. po to je njemu dodeljen zadatak osvajanja Hanana. Tvrdava je gordo gledala logor pustinjskih hordi. cak je i pretpostavila da su uhode. Isus Navin je doveo narod na istocnu obalu Jordana i ulogorio se u Sitimu. skrivene u mravinjaku trgovaca. jer je sam Bog hteo da Mojsije zavr i ivot na samom pragu Zemlje obecane. bludnica Rava. Vlasnica kuce. Zato su odlucili da prenoce u kuci naslonjenoj na gradske zidine. da ga je Jehova na taj nacin kaznio za neke pocinjene grehe. Izglede za pobedu imala je samo regularna vojska. krivica i nezahvalnost njegovog naroda bila bi tada suvi e drasticna i suvi e mucna za potomstvo. Postepeno su nestajale stvarne crte istorijske licnosti. Ali uz sve to. Isus Navin je bio svestan da ce morati da ru i kamene bastione hananskih vladara i da odmeri snage sa njihovom vojskom. koje su ma tale o plenu i osvajanjima. cak i najmanji poku aj neposlu nosti ka njavan je smrcu. uostalom. da bi sebi. zahtevao da izabranik bude covek koji je vest u ratovanju. cije su se vatre videle nocu s druge strane Jordana. koji je u okr ajima sa pustinjskim plemenima i u ratovima za osvajanje Zajordanije stekao slavu sposobnog vojskovode. Trenutak je. Stvoriv i organizovanu vojsku. obezbedila naklonost buducih osvajaca. Izrailjski narod je isposlovao poslednju Mojsijevu elju i predao svoju sudbinu u ruke Isusa Navina. Ta efektna teorija mo e se naravno prihvatiti ili odbaciti. odmah je svojim ve tim okom prepoznala strance. izrailjski narod ne snosi odgovornost za njegovu smrt.

.

majke. kako bi znali da kucu treba po tedeti za vreme borbe. da zavaraju pa nju stra ara. Nekoliko milja uzvodno nalazio se grad Adama. Jordan je ponovo potekao normalnim tokom. i kad se vrata zatvarahu u sumrak ljudi izido e. dogodilo se cudo nalik onom prilikom prelaska Crvenog mora. Popela se na krov gostionice i obecala uhodama da ce im pomoci da pobegnu ukoliko se zakunu da ce u slucaju osvajanja grada po tedeti njen i ivot oca. estoko su krenuli u poteru za begu-ncima i stigli cak do Jordana. ali ja ne znam odakle bejahu. Ali Isus Navin nije gubio veru u uspeh pohoda. ne znam kuda otido e. dopustili su da ih lukava ena obmane. Izrailjci su sa strahom gledali uzburkane. tako da je to bio toliko uobicajen prizor. Lan se obicno su io po krovovima svih kuca u Jerihonu. ocigledno . Pocelo je prolecno doba. Nisu vi e morali da se hrane manom. medu stenovitim obalama. ali nisu gubili tlo pod nogama. U Gil180 galu je otklonjena i velika verska zapu tenost. koji su iza li iz Egipta. po jednog iz svakog plemena. mnogo bistri ljudi." Stra ari. mutne dubine. ali im nije palo na pamet da pogledaju ispod gomile lana. Voda koja se jo uvek nalazila u koritu brzo je otekla u Mrtvo more i izrailjski narod je mogao da prede na drugu stranu ne okvasiv i noge. Nisu ih ohrabrivali ni stanovnici Jerihona. i od ki a u Hermonskim brdima reka je veoma narasla.. U jednom trenutku zacule su se srebrne trube i. S mukom su se probijali kroz struje i virove. po to su joj zaista bili zahvalni za spasenje. i verujuci da im je nado li Jordan sigurna za tita. duboko uvereni da su uhode uspele da se prebace preko reke i vrate svojima. na prag Zemlje obecane. U logoru je naredeno da ljudi spreme suvu hranu za tri dana. gde je bilo prvo zaustavljanje. pa se gaz na tom mestu nije mogao preci. zasipali uljeze ki om uvreda i pretnji. a mlada pokoljenja su se za vreme boravka u Kadisu priklonila hananskim bogovima i nisu po tovala obavezu obrezivanja. pa je promakao njihovoj pa nji. Po .. Izrailjci su u Gilgalu po cetrdeseti put slavili Pashu. Za to vreme Rava je pocela groznicavo da deluje. Citav dan su pevane pesme i himne u slavu Jehove. Rava. Naredeno im je da pozovu Ravu sledecim recima: "Izvedi ljude koji su do li k tebi i u li u tvoju kucu.. stupiv i tako nakon cetrdeset godina potucanja. koji je jo jednom objavio pobedu Izrailjaca nad narodima Hanana. po naredenju vode. jer su do li da uhode svu zemlju. pravdala se na sledeci nacin: "Jest istina da su ljudi do li k meni. Jordan odjednom zaustavio i uspravio u visok zid. Samo su joj savetovali da kroz prozor sa 179 ulice pusti jarkocrveni konop. od kojeg su pekli beskvasni hleb. nagrnuli su u gomilama na gradske zidine. Prestra eni stanovnici Jerihona zatvorili su se medu svoje zidine i vi e nisu smeli da se rugaju stra nim do ljacima. Stariji Izrailjci. brace i sestara. koju su poceli da ispituju. medu Izrailjcima je zavladala nevidena radost. Taj budni gradanin Jerihona upozorio je lokalnog vladara. Zatim su se pokunjeno vratili u grad. voda im je dosezala do ramena.. Nakon tri dana srecno su preplivali Jordan i podneli izve taj Isusu Navinu. Samo to su Leviti s kovcegom zaveta napustili korito. stignucete ih. Uhode se zakle e punim srcem.ucinili sumnjivi. U trenutku kad su se na li na sredini reke. Ali to nije bilo jednostavno. a tokom noci su vojska i sav izrailjski narod iza li na samu reku da otpocnu prebacivanje. idite brzo za njima. a on je odmah poslao stra are u gostionicu sa naredbom da uhapse sumnjive osobe. Tamo se. Tokom noci je cuo Jehovin glas. Isus Navin je izabrao dvanaest mu karaca..ari su pretresli kucu. i naredio im da iz reke izvade dvanaest velikih kamenova i postave ih u obliku kruga u spomen velikog cuda. u reku su najpre u li Leviti sa kovcegom zaveta na ramenima. a ene i deca iskazivali su svoju zahvalnost veselo igrajuci uz pratnju tamburina i svirala. Zatim su se spustili niz konop preko gradskih zidina i pritajili u obli njim planinama. u kojima se veoma lako moglo utopiti. po to je na njivama Jerihona bilo dovoljno ita." Rava je kroz prozor ugledala carsku stra u koja se pribli avala i smesta povela uhode na krov i sakrila ih ispod hrpe netrvenog lana koji se su io na suncu. U Gilgalu. Stra. svi su vec pomrli.

U planinskom predelu severno od Jerusalima. Sutradan Isus Navin je sazvao zbor celog izrailjskog naroda da otkrije bezbo nika. ispred grupe drugih mu karaca. Oznacenu kocku izvukao je Ahan. zakon koji je zaveo Jehova. pobili su sve stanovnike. Izrailjski vojnici su sa svih strana upali u grad i poceli da seju smrt. po to su ti drago-ceni metali unapred bili odredeni za potrebe hramova i Jehovi-nih sve tenika. nedaleko od gradica Vetilj. sakrio je trideset hiljada vojnika u obli njim brdima. dr eci se na sigurnom odstojanju od strela i kamenja. da za sva vremena predstavlja opomenu onima koji se ikada usude da prekr e sveti zakon ratne zakletve. Isus Navin je zapoceo opsadu Jerihona. pretpostavljajuci da se tu kriju neke zloslutne vrad bine. Isusa Navina je obuzelo takvo ocajanje da je poderao na sebi pla t i tuniku. Tom prilikom je primenio veoma neobicnu taktiku. U zoru je opet izveo narod iz logora. " Idite i uhodite zemlju". koji su na zlatnim motkama nosili zlatni kovceg sa statuama krilatih heruvima. . Sedmog dana. Odmah je pokajnicki priznao krivicu: "Istina je. ne tedeci ni ene. To je bio zlocin koji se morao kazniti. Pod okriljem noci. bradati mu karci u dugackim plastovima mahnito su svirali u srebrne trube. izvesnu kolicinu srebrnih predmeta i zlatnu polugu. Za vreme sedmog obilaska. Na kraju su zapalili kuce i javne zgrade. rodovi i porodice morali su da vuku kocku. U okr aju ispred gradskih kapija naneli su Izrailjcima te ak poraz i gonili ih cak do grada Sivarima. Bila je to manja tvrdava od Jerihona i zato se cinilo da je za njeno zauzimanje bilo potrebno samo tri hiljade vojnika. l ovoga puta Isus Navin je odlucio da prvo po alje uhode. Branioci Gaja pokazali su svim hananskim gradovima da se navodno ne-pobedivi osvajaci mogu poraziti. uzdizao se utvrdeni grad Gaj. Prisvojeni plen je zaista pronaden na ukazanom mestu. Uhode koje je poslao zakljucile su da grad predstavlja prepreku za dalji pohod i da ga zato na juri treba osvojiti. na dati znak kriknuli su tako silno. ratnici s nenaoru anim narodom izlazili su iz logora i u svecanoj povorci jedanput dnevno obilazili zidine tvrdave. Odmah iza njih. a cim je svanulo sa ostatkom ratnika krenuo na zidine grada. Zlato. Ispod svog atora zakopao je skupoceni skerletni pla t. ja zgrije ili Gospodu Bogu Izrailjevu. i ucinih tako i tako". koji je bio osve tani obred pristupanja izrailjskoj zajednici i obnavljanje sinajskog zavela sa Jehovom. Povorka se zavr avala gomilom svecano obucenih ena. iz plemena Judina. l tako je doznao zastra ujucu stvar: neko od Izrailjaca pogazio je sveti zakon ratne zakletve i prisvojio deo plena na-menjen hramu. est dana zaredom. Na celu povorke mar irali su u zbijenim redovima naoru ani ratnici. Nekoliko dana nakon te svecanosti. Svi su cutali kao ukleti. Poucen neprijatnim iskustvom. bakar i gvo de nisu prepustili plamenu. Isus Navin je opreznije pripremio plan napada na grad Gaj i odlucio da ga zauzme na prevaru. da su se zidine iz temelja zatresle i sru ile. Sva plemena. samo smrt vinovnika mogla je da umilostivi razgnevljenog Boga. dece i staraca. Isus Navin je bio svestan te kih posledica neuspeha. U tome je bilo neceg uznemiravajuceg. Ali njeni branioci pokazali su se borbeniji od stanovnika Jerihona. ali ovoga puta se nije zadr ao na jednom obila enju grada. kada su im zarasle rane. DRAMATICNI DOGAÐAJI POD ZIDINAMA GAJA. U logoru je zavladala op ta poti tenost. pretvoriv i tako tvrdavu u ogromno zgari te. a svu njegovu imovinu spalili.naredenju Isusa Navina svi mu karci i decaci morali su da se podvrgnu zahvatu. Osim Rave i njene porodice. kao i prethodnih dana. Jer otkad postoji Jerihon nikada se napadaci nisu pona ali tako neobicno. Opkoljeni su u gomilama izlazili na zidine i posmatrali ih u cudu i strahu. a samo je vazduh odjekivao od ( uba koje su zloslutno svirale. srebro. Na mestu kazne Izrailjci su naslagali gomilu kamenja. ni decu. Isus Navin je zapoceo konacni obracun. cak ni ivotinje. Zlocinca su kamenovali u dolini Ahor. est puta su Izrailjci obi li zidine u grobnoj ti ini. to je nerve opkoljenih stavljalo na te ku probu. naredi. Zatim se citavu noc kajao i pred kovcegom zaveta molio Jehovu da mu ka e za to im nije pru io podr ku. samo ako im se odva no suprotstave.

.

ukljucujuci ene i decu. Ni ta nije stajalo na putu da se mir sa gavaonskim carem sklopi. Izgledali su veoma umorni od puta. Njegovi stanovnici nisu se odlikovali borbeno cu. Vekovima su od tada obavljali najni e poslove. Izrailjci. koji su. a trideset hiljada izrailjskih vojnika. Ali Isus Navin nije hteo da prekr i zakletvu i odbio je njihove zahteve. koji su osvojili Gaj. branioci su oti li previ e daleko i. Isus Navin ispisao je na kamenu sve Mojsijeve zakone i procitao ih izrailjskom narodu na gori Evalu. nego da se hrabro suprotstavi osvajacima. kada su se u jednom trenutku osvrnuli. stvarali ofanzivno-odbrambeni savez." Tvrdili su da se njihov grad nalazi veoma daleko od Galgala i da ce ugovor biti koristan za obe strane. sklopio je savez sa carevima Hebrona. Gladni plena. Gavaonjani su izbegli uni tenje. Isus Navin je naredio da se pogube svi stanovnici grada.tinom. preprecili su mu put. i na celu ujedinjene vojske do ao pod zidine grada. Na av i se izmedu dve vatre. S tim ciljem. samouveren nakon po-slednje pobede. Ali s pravom su«e bojali da stra ni osvajaci nece hteti da pregovaraju s gradom koji se nalazio tako blizu na putu njihovog pobedonosnog pohoda i za njih predstavljao primamljiv ratni plen. U skladu sa zakonom ratne zakletve. U poteri za navodno pora enom vojskom osvajaca. Posle pobede. Posle kratkog okr aja Isus Navin dade znak za povlacenje. odlucili su da po svaku cenu izbegnu borbu s njima. Cuv i za pobede Izrailjaca. kako se proneo glas. Tada ga je Isus Navin napao s leda. a car je uhvacen iv. Car je odmah naredio da se zatrubi na povratak i pohitao u pomoc gradu. a hleb u torbama prekrila je plesan. branioci su bili razbijeni i svi do jednog pobijeni. koji su se nastanali u toj oblasti Hanana. po to je Gavaon le ao veoma blizu Jerihona i Gaja. njihova obuca. jo dugi niz godina pokazivali su humku hrabrog vladara. Jednog dana pojavili su se izaslanici Gavaona i predlo ili mu sklapanje ugovora o prijateljstvu: "Dodosmo iz daljne zemlje. munjevito su osvojili tvrdavu bez odbrane. koji je vi e voleo da ivi u poni enju. Ali ubrzo je doznao. utoliko pre to bi se tako stvorila pukotina u redovima ostalih hananskih careva. hajde uhvatite veru s nama. sejuci smrt i pusto . naredio je da se otvori kapija i sa svom vojskom jurnu u odlucujucu bitku. izrailjski ratnici su odlucno tra ili da se odmah krene na prepredeni grad i da ga kazne za pre-varu. Tacno pretpostaviv i da Izrailjci nisu dobro poznavali geografiju Hanana. Car grada Gaja. isticuci da je slava Isusa Navina doprla cak i do njihovog dalekog grada i da . u strahu da i drugi hananski gradovi ne podu njihovim putem. Ali Gavaonjani su na vreme stigli da obaveste . ali su zato bili osudeni na vecito ropstvo. Isus Navin je dobro odmerio poslanike i poverovao da su prevalili dug put. Jeglona i Jermuta. opominjuci ih da budu verni Jehovi i da ga se nikada ne odricu. U pregovorima su se slu ili i laskanjem. bi savez sa tako velikim vodom smatrali za cast. Lahisa. Mir je sklopljen i Isus Navin ga je potvrdio svecanom zakletvom. pribegli su izuzeto domi ljatom lukavstvu. ali ih je zato priroda bogato obdarila diplomatskom ve. to ga je rasrdilo. Telo mu je skinuto tek nakon zalaska sunca i sahranjeno ispod gomile kamenja. koji su bili skriveni u zasedi. Oko petnaest milja jugozapadno od Jerihona le ao je grad Gavaon. da su poslanici bili lazovi i da je bio rtva njihovog lukavstva. Bogati plen u stoci i dragocenostima ovoga puta bio je podeljen izmedu ucesnika bitke. Jerusalimski car Adonisedek sa zaprepa cenjem je doznao za kukavicku predaju Gavaonjana i. sa zaprepa cenjem su videli 1&O da je njihov grad zahvacen plamenom. Cara su obesili ispred gradskih kapija. sekli drva i nosili vodu za svoje izrailjske gospodare.ostavljajuci utisak da se sprema na otvoreni juri . SAVEZ PET KRALJEVA. Kako da privole osvajace na sklapanje primirja? Gavaonjani nisu bili vesti ratnici. Isus Navin se vratio u logor u Gilgalu. Izrailjci. resio da ih na odgovarajuci nacin kazni. Posle uni tenja Jerihona i Gaja. LUKAVSTVO GAVAONJANA. odeca i flitifijslg legende me ine za vino bile su zakrpljene na vi e mesta. ukupno dvanaest hiljada ljudi.

.

Hebron i Davir. pet careva se sakrilo u pecinu kod grada Makide. u opasnom . asorskog cara. Njenu snagu predstavljala su bojna kola. Tek nakon zalaska sunca skinuli su ih i bacili u pecinu u kojoj su se prethodno krili. shvatili su kakva se opasnost nadvila nad njihove glave. ali je Isus Navin. Tako je Hanan podeljen na deset okruga. Hananci su se ra-zbe ali. ostavljajuci za sobom gomilu le eva. Kraljevi severnih hananskih dr avica pasivno su posmatrali pobedonos-ni pohod Izrailjaca. Tada Isus Navin. koje su se protezale na sever sve do planine Ermon. na osnovu ratnih iskustava. kao i planinskih oblasti i dolina. Po ratnom obicaju. cela zemlja od ju nih granica. a on naredi svojim sta-re inama da im u znak pobede stanu nogom na vrat. Lahis. Saveznicka vojska se okupila pored voda Meroma (na jezeru EI-Huleh). Ogromni plen u skupocen-im predmetima i stoci pravedno je podelio Jakovljevim plemenima. Jude i Ve-nijamina. Zavulona. Neftalima i Asi-ra. Pora eni mu se baci e pod noge. jo dugo je podsecao potomstvo na veliku izrailjsku pobedu nad savezom pet kraljeva. prona ao nacin za njihovo uni tenje. neocekivano se pojavila pred Gavaonom. Izrailjska vojska je odmah krenula iz Galgala. i tek kad su pali i neki utvrdeni gradovi srednjeg i ju nog Hanana.Isusa Navina o opasnosti. Ostali deo osvojene zemlje. i mesece nad dolinom Elonskom. tako da su Izrailjci stigli da potpuno razbiju neprijatelja i bez otpora zauzmu njihove gradove. pretvarajuci ih u prah i pepeo i ubijajuci stanovni tvo. svecanim glasom povika: "Stani sunce nad Gavaonom. KAKO JE ISUS NAVIN UPRAVLJAO HANANOM. U krvavim borbama poginuo je trideset i jedan hananski car i mno tvo njihovih po danika. Isus Navin je na juri zauzimao grad za gradom. Osim Jerusalima i nekoliko drugih utvrdenih gradova na morskoj obali i u planinama. jer se Josifovo pokolenje podelilo na dve plemenske grupe njegovih sinova Jefrema i Manasije. Manasije. Osvajanje Hanana trajalo je sedam godina. a Leviti nisu dobijali zemlju. Tada je Isus Navin pristupio podeli Hanana medu pojedina izrailjska plemena. naneo im je stra an poraz i u poteri za razbijenim neprijateljem pobio gotovo sve ratnike. izvedu pred 184 njega. Izrailjski ratnici do tada nisu znaluda se bore protiv tog stra nog naoru anja. Livnu. Zatim je ubrzanim mar em krenuo na vode Meroma i neocekivanim napadom iznenadio ulogorene Hanance. koji je zatrpan kamenjem. da pru i zaslu en odmor svojim iznurenim ratnicima i pripremi se za dalju borbu. Isus Navin se uputio jo dalje na jug i munjevitim mar evima zauzeo celu oblast od Kadisa do Gaze. pet kraljevih zarobljenika su obe eni na drvece. Pod vodstvom Javina. Bilo ih je ukupno trinaest. RAT S KRALJEVIMA SEVERNOG HANANA. Boji te je bilo prekriveno le evima ljudi i konja i ostacima zapaljenih bojnih kola. Malobrojno Danovo pleme dobilo je uski pojas izmedu mora i planina. Jeglon. Razbijenu vojsku mogao je spasti samo mrak. stvoren je savez kome su pristupili skoro svi vladari dr ava na morskoj obali do gore Karmil. i polovini Manasijinog plemena. posle celonocnog usiljenog mar a. Nakon ogorcene borbe. Osvojiv i gradove Makidu. Na jugu su se naselili potomci Simeuna. U mete u za vreme povlacenja. Zatim se vratio u logor u Galgalu." Sunce i mesec su se zaista zaustavili na nebu i svetlo-st se produ ila. Potuceni do nogu. i. posle bitke. zauzela su plemena Jefrema. pa do Val-Gada u Livanskoj dolini. ponavljajuci reci iz Knjige pravednoga. Isahara. Visili su tako citav dan. zapadno od Venijaminove i Judine zemlje. Njihov zajednicki grob. Rasplamsala se ogorcena bitka u kojoj je savez pretrpeo strahovit poraz. Svojim odabranim jedinicama naredio je da macevima presecaju puti ta konja. pala je pod vlast Izrailja. za podelu je ostalo jo devet plemena i druga polovina Manasijinog plemena. a u kola da ubacuju upaljene baklje. Isus Navin je naredio da se ulaz u pecinu zatrpa velikim kamenjem i da se zarobljenici. pripale oblasti u Zajordaniji. Po to su Ruvimovom i Gadovom plemenu. prema severu. Uz put su stradali jo od jake oluje i grada.

.

"S velikim blagom vracate se u atore svoje". Isus Navin je za svoje se-di te izabrao gradic Tamnat-Sarah na gori Jefremovoj. i jo jednom mu procitao Mojsijeve zapovesti i naredio im da se zavetuju da nece slu iti tudim bogovima. podelite plen od neprijatelja svojih s bracom svojom". kamen ovaj neka vam bude svedocanstvo. rekao im je na rastanku. U elji da to spreci. Dakle. "sa srebrom i zlatom i mjedu i gvo dem i odelom vrlo mnogim. pa su ga prihvatili. Po to su ispunili obecanje dato Mojsiju. Sahranjen je na gori Jefremovoj. sinom prvosve tenika Eleazara. izdr avajuci se gajenjem stoke i desetinom ubiranom od okolnog stanovni tva. Gadovo i Manasijino sledecim recima: "Kakav je to greh kojim se ogre iste Bogu Izrailjevu odvrativ i se danas od Gospoda naciniv i oltar da se odmetnete danas od Gospoda?" Bojeci se rata sa svojim sunarodnicima. Isus Navin ih je blagoslovio na put i opomenuo da ostanu verni zajednickom hramu u Silomu. Odgovor nije bio mnogo ubedljiv. te iti nezavisnosti na tetu zajednicke religije i op teg dobra. u kome boravi Jehova. u kojima su oni. nije bilo coveka koji bi im bio ravan. Levitima je dodeljeno cetrdeset i osam gradova. od samog pocetka Mojsijevoj religiji zapretila je izma. bio zami ljen samo kao spomenik zahvalnosti Jehovi za odnete pobede. Tako su prisvojili pravo koje pripadalo samo sve tenicima u Silomu. U spomen obnovljenog zavela sa Jehovom postavio je pod hrastom veliki kamen i rekao: "Evo. u njegovom sedi tu u Tamnat-Sarahu. jer je cuo sve reci Gospodnje. Odredeno je est gradova u Zajordaniji i samom Hananu. Tamo su preneti sveti ator i kovceg zaveta." Isus Navin je umro kada mu je bilo sto i deset godina.susedstvu Filistejaca. bratoubilacki rat mogao je imati pogubne posledice. Nakon smrti Mojsija i Isusa Navina. u trenutku kada se Izrailj jo uvek nije ucvrstio u tek osvojenoj zemlji. to je moglo da izazove i politicki ras-cep Izrailja. uostalom. po Mojsijevom naredenju. Plemena ra trkana po Hananu bespogovorno su priznavala njegovu vlast. Bili su. Izrailjska plemena su se raspr ila po Hananu. Fines napade potomstvo Ruvimovo. koji su podigli na Jordanu. Nije video nikoga ko bi mogao da zauzme njegovo mesto i bojao se da ce plemena. koja je imala da sjedini podvojena plemena u jedan narod. Ruvimovi. Isus Navin je odlucio da ugu i u zacetku ovu pojavu 186 J otpadni tva i sazvao je u Silom vojsku ostalih plemena. a hram u Silomu bio je jedino boravi te Jehovino. Zato je odluceno da se prvo po alje poslanstvo na celu sa Finesom. ostavljena bez sna nog vodstva. koji jo uvek nisu ratovali sa Izrailjcima. milom ili silom 107 . sazvao je u Sihemu zbor svog naroda. IZRAILJCI SE NASTANJUJU U HANANU. i neka vam bude svedocanstvo da ne biste slagali Bogu svojemu. da se oru jem obracuna s prestupnicima. ubedeni da zastra ena plemena Zajordanije vi e nikada nece poku ati da se izdvoje iz verske zajednice Izrailja. vr ili svoju versku misiju. koje nam je govorio. Silom je na taj nacin postao prva prestonica Izrailja. Na Jefremovoj teritoriji nalazio se grad Silom. ali poslanici su hteli da izbegnu bratoubilacki rat po svaku cenu. Ali Isus Navin se brinuo ta ce biti nakon njegove smrti. u kojima su se pred krvnom osvetom mogli skloniti izvr ioci nehoticnog ubistva. Njegov veliki autoritet bio je izvor narodnog jedinstva. Ali ubrzo je u Silom stigla veoma uznemi-ravajuca vest: vracajuci se u Zajordaniju. U grob su mu polo eni kameni no evi kojima su obrezani Izrailjci kad su pre li granicu Hanana. Ali. Isus Navin je jo dugi niz godina predvodio Jakovljeva pokoljenja. i pravdale se da je rtvenik. stare ine zajordanskih Izrailjaca vatreno su poricale da su imale nameru da otkazu poslu nost sve tenicima iz Siloma. Stigav i u zemlju Galadsku. Gadovi i Manasijini ratnici sagradili su na brdu rtvenik na kome su prinosili rtve Jehovi. Ruvimovo i Gadovo pleme i polovina plemena Manasijinog za elela su da se vrate u svoje zemlje u Zajordaniji.

gajevi i sveto drvece. predstavljali su stalnu pretnju za osvajace. Tri puta godi nje vernici su odlazili tamo na hodoca ce. mitovi. Postojale su i druge. koji su preuzimali visoku du nost sudi-ja i oslobadali iz ropstva svoje sunarodnike. Izrailjci su od Hananaca primili zemljoradnju. Astarta i drugi bogovi bili su vladari Hanana od pamtiveka. maslinjake i vinograde. ali to je bio Bog surov i neumoljiv. U jesen. boravio je daleko. Bog velikih dogadaja. padaju u Hanansko ropstvo. rtvenici pod vedrim nebom. veselo bi igrali po ulicama gradova i sela. Hananci. Bal. Plemenski bog Izrailjaca. jedno za drugim. kao i za sprecavanje najezde skakavaca. nisu uspela da dovr e osvajanje. njive. cekali su na priliku da povrate izgubljene zemlje. koji je boravio u Silomu. Sa hananskim narodima. pevanjem himni i ritualnim plesovima. Gaza. a s dolaskom proleca. ali milosrdan. izrailjska plemena. da bi ga opterecivali obicnim stvarima. po pravilu bi ponovo upadali u sabla njive mre e la nih bogova. Izrailjska plerrena ju nog .$i6ujs/(e legende zauzimajuci dodeljene im zemlje. Od njih su doznali da Bal i Astarta. Osvojila su bogate pa njake. da ih treba moliti za ki u i bogatu etvu. dok su ih Hananci daleko prevazilazili bogatom civilizacijom i kulturom. cim bi osetili da im je opet dobro. Eglon i mnogi drugi. Na to su 18S Zenon !%psidbvs/(i podsecali kameni stubovi. pune placa i jauka. U tim slucajevima. cim bi voljeni bog vaskrsao. dodeljivao im je velike predvodnike. Narodi Hanana. kada je boga etve Bala otimao i odvlacio u podzemlje bog smrti Mot. pe-sme i price. da zlo bude vece. Ali nepopravljivi sinovi Izrailja. U isto vreme. podizali velike gradove i. uvek slavili Jehovu kao svog Boga. i druga lokalna bo anstva. Me oviti brakovi postali su rasprostranjena pojava. Izrailjci nisu smatrali za nemoralno da se ene tudinkama. uspostaviti miroljubive odnose i tako dobiti mogucnost da se na osvojenim teritorijama okuce. Povijajuci se pod jarmom neprijatelja. koji su podignuti po brdima. mogli su se nekako sporazumeti. Nije trebalo mnogo da prode da bi se osetile posledice te slabosti. ciji otpor nije bio sasvim slomljen. Kako sada da se misli na rat kad se ispunilo Jehovino obecanje. Ali Izrailjci su se svakodnevno. a Izrailjke su se rado udavale za Hanance. Njihovi snovi o mirnom i bogatom ivotu stocara i zemljoradnika konacno su se ostvarili. Osim toga. l ta se dogodilo: Izrailjci su stvorili mala ostrvca u moru hananskog stanovni tva. Izrailjci su bili prosti i surovi pustinjski ljudi. Askalon. oslabili narodno jedinstvo. Amorejci i Jevuseji potpuno su sacuvali snage za odbranu svoje nezavisnosti. Jeveji. Utvrdeni gradovi koje Isus Navin nije osvojio. dodu e. toliko neophodno za ocuvanje osvojenih teritorija. kojima su bili okru eni. na svakom koraku. bio je previ e nepristupacan. Jehova je bio strog. koji su im bili bli i po svojim ljudskim manama i vrlinama. Hananci su priredivali alobne povorke. upravljaju prirodom i godi njim dobima. Takav je bio ritam ivota u Hananu. strasnije posledice tog biskog zajednickog ivota. grada ili su e. previ e stra an i uzvi en. Ucinio je da izrailjska plemena. rasejani po vrletima i dolinama. Zavadena plemena. gre nici su se duboko kajali i vapili za milost. Plemenska zavist. Izrailjci su. govorili jezikom veoma bliskim hebrejskom. da mu preko sve tenika prinesu rtve i da ga slave molitvama. Jerusalim. statue od bronze i terakote. u hramu u Silomu. Medu njima nije bilo sloge. sukobi oko granica i lokalne ambicije pokidali su medusobne spone. sretali s mesnim bogovima. prepu tena iskljucivo vlastitim snagama. na kojima su se dimile rtve i mirisne trave. Ali Jehova se razgnevio i odlucio da kazni otpadnike. umorna od dugogodi njeg potucanja i borbe. ivota punog uzbudljivih obreda i bogatog kolorita. koji je hitao u pomoc izabranom narodu samo u trenucima opasnosti. ceznula su da to br e u ivaju plodove pobe-de. Jakovlje-vim potomcima pretila je vecita sudbina varvara osvajaca: nestajanje u razvijenijim narodima koje su pokorili.

.

Osecala je da je za to pozvana. pobiv i deset hiljada moavskih ratnika. predskazivala buducnost i re avala sporove izmedu plemena. konacno. odlucio da ucini kraj tlacenju. narod je izabrao Aoda za sudiju. prorocica. da ce njen glas. Bez oru ja i vere u svoje snage. Aod mu je pri ao bli e. pretvarajuci se da hoce da mu saop ti tajnu. Opasav i mac o desno bedro ispod pla ta. dodade. davala mudre savete. ali mu nije opipala desno bedro. i osam godina stenjali su pod njegovim jarmom. Aod je nicice pao pred njega i. u savezu sa Amoncima i Amalicanima. povratiti hrabrost prestra enim srcima njene brace i . <Bi6fijs$e fegeruk -----------------naoru an. pi uci RM (Aram) umesto DM (Edom). Iskoristiv i mete izazvan carevom smrcu. nadahnut duhom bo jim. Poneta patriotskim zanosom. Venijaminovo. Carstvo Edom naslanjalo se na istocnu granicu ju nog Hanana. Debeli despot sedeo je zavaljen na tronu. i od tada je osamdeset godina upravljao zemljom Jefremovom. Car ga je podozrivo prostrelio svojim krmeljivim ocima i na trenutak se zamislio.Hanana pokorio je aramski car Husan Risata-jim. Izrailjci su upali u zemlju Moavsku i poput oluje se srucili na svoje ugnjetace. U krvavoj bici zadado e im te ak poraz. Tada je Aod. U nagradu za junacki podvig.IZRAILJSKA JOVANKA ORLEANKA. Posle te kih borbi. Klimnuv i glavom otpremio je dvorane i radoznalo naculjio u i. Moavski car Eglon. vec su izgubili nadu da ce im jednog dana svanuti sloboda. okrvavljeno telo srucilo na kameni pod. Zavulonovo. ali tada je vec bilo prekasno. Iznenada je potegao mac i munjevitom brzinom ga proburazio. da ih iscrpe gladovanjem i. rece. koji je nakon toga cetrdeset godina vr io du nost sudije u miru i blagostanju. junak iz Venijaminovog plemena. neku tajnu da ti ka em". porodica i pojedinaca. Nakon to su razvalili vrata. Aod je bio levoruk. te su neki izrazili sumnju da je car Husan Risatajim mogao da dode u Hanan iz tolike daljine. "Rec Bo iju imam da ti ka em". Te ka je bila sudbina tih sinova Izrailja koji su se naselili ju no od doline Jezrael. Aod je brzo zatvorio vrata iznutra i umakao na stra nji ulaz. misleci da kralj apatom razgovara sa tajanstvenim do ljakom. zamolio ga za razgovor u cetiri oka. U Hananu niko nije u ivao takav ugled kao ona. smeliji su poceli da prislu kuju pred vratima. oslobodio ih je Gotonilo.* Gora sudbina je sna la Venijamite. ne pomi ljajuci da je 'Carstvo Aram nalazilo se u Siriji. koji su se motali medu Venijaminovim potomcima. Jefremovo. Svi su verovali da kroz usta prorocice govori Jehova. Na izrailjskog do ljaka pogleda s visine. dali su se u poteru za odbeglim ubicom. Isaharovo. dok. kao da je eleo da mu saop ti neku va nu vest. te su njeni saveti i nalozi prihvatani kao presude. Sedela je obicno pod palmom kraj puta i a izmedu Vetilja i Rame. Dvorska stra a ga je pretresla tra eci skriveno oru je. DEVORA . U to vreme veliko po tovanje u ivala je Devora. "Imam. A kada se debelo. jednoga dana je odlucila da povede narod u borbu za slobodu. Tamo je primala poslanike iz celog Izra-ilja. a despot nije stigao cak ni da vikne. o kome se mac i bode obicno ne nose. dao je znak za ustanak. podjarme. Dvadeset godina im je tako pro lo u poni enju i ropstvu. Po to se tobo nji razgovor zabrinjavajuce odu io. pesnikinja i verna slu benica Jehovina. Nefta-limovo i polovina Manasijinog plemena morali su poni avajuce da kuluce i placaju harac. oti ao je kod cara Eglona s darovima. Svoje kljucne polo aje koristili su da izrailjskim naselje-nicima preseku veze. nisu digli uzbunu. osvojio je svu njihovu zemlju i osamnaest godina ubirao te ki danak. najzad. dr ali su na brdima lanac tvrdava koje su dominirale dolinama i pute-vima. Asorski car Javin i njegov vojskovoda Sisara. care. Sluge su strpljivo cekale u predvorju. uznemireni mrtvom ti inom. Aod je uspeo da se vrati svojim sunarodnicima i popev i se na goru Jefremovu. Ali odmah je stekao uverenje da je pred njim jedan od mnogih njegovih uhoda. okru en dvoranima i odaliskama. Verovatno su redaktori Biblije pogre ili. iz Judinog plemena. predav i darove.

.

Pustinjski razbojnici otimali su sve to im je dopadalo ruku: hranu. Prisustvo "majke Izrailja". Po to je dobro razmislio. vec Everova ena. Sisara je iskocio iz kola i uspeo da pobegne s bojnog polja u Kedes. necu ici". Jailja. gazeci p enicu. nije ve-rovao da izrailjski narod. ali ga je prihvatila. Ali Varak nije verovao u pobedu. sinovi Izrailjevi brzo su zaboravili na Jehovina dobrocinstva i opet poceli da slave kult hananskih bogova. Tek to je zaspao. Barak je odlucno rekao: "Ako ce ti ici sa mnom. mo e da pobedi neprijatelja. Devora je bila iznenadena postavljenim uslovom.enoj zemlji. oko vrata onima koji zaplije-ni e".skloniti ih na oslobodilacki korak. mogla to da ucini. Ali zbog ociglednog nedostatka vere. Gvo dem oklopljene dvokolice bile su narocito stra ne zbog o trih kosa po stranama. po to je iznuren bitkom hteo da se okrepi snom. dok je njegova majka bri no ocekivala povratak sina: "S prozora gleda e majka Sisarina. ba kada je zapocinjala etva. okupilo se deset hiljada ratnika. komandant nije mogao da prode neka njeno: Hananski vojskovoda Sisar^ nece pasti od njegove. a i sama odgovara e sebi: Nijesu li na li? Ne dijele li plijen? Po jednu djevojku. Nedugo zatim stigao je Varak i video da je zakasnio. pali su gotovo svi hananski ratnici. koje su prilikom napada kosile neprijateljsku pe adiju. Nije zaboravila ni junacko Jailjino delo. slavljena prorocica. Istovremeno. Nakon pobede. izazivajuci ogromnu pometnju u Hananskim redovima. u dolini Jezrael pojavila se hananska vojska kojom je komandovao Sisara. a konji su se prevrtali u blato. Devora je u nadahnutoj pesmi oglasila trijumf Izraela nad Hanancima. stoku i magarce. izazvalo je neopisivo odu evljenje. Izra-iljci su se besno bacili na neprijatelja i ubrzo mu naneli stra hovit poraz. ici cu. plijen aren. Izrailjska vojska se postrojila na padini gore Tavor. gde je hteo da se skloni kod Evera. iveo je Varak. . izjeden sumnjom i strahom. cudna stvorenja. Plijen aren Sisari. kako su zvali Devoru. Zato ih je ponovo stigla kazna. vezen. u zemlji Neftalimovog plemena. vezen s obje strane. Eve-rova ena. i. velika vojska cara Javina vi e nije postojala. Ali Izrailjcima se osmehnu-la sreca. Od maca je pao i najveci tlacitelj Izrailjaca. pasla su na livadama i poljima. koja je tekla kroz dolinu. Pod njenim vodstvom. Devora ga je pozvala i izabrala za svoga vojskovodu. nakon toga. ali na sve spremnih. ako li nece ici sa mnom. povrce i vinograde. zaglibila su se u raskva. l pored toga. Na poziv prorocice nisu se sva plemena odazvala. Samo je Devora. i kroz re etku vika e: to se tako dugo ne vracaju kola njegova? to se tako polako micu tockovi kola njegovijeh? Najmudrije izmedu dvorkinja njezinijeh odgovarahu joj. Medutim. Iskoristiv i pometnju. Devorino predskazanje se ispunilo: nije on usmrtio Sisaru. Amalicani i druga nomadska plemena sa istoka pocela su da prelaze Jordan i poput gomile skakavaca napadali polja izrailjskih ratara. Zbog dugotrajne ki e izlila se reka Kison. pozvala ga je u ator i pokrila plastom. KAKO JE SKROMNI RATAR POSTAO OSLOBODILAC IZRAILJA. koja su se prvi put pojavila u Hananu. covek poznat po svojoj hrabrosti i iskustvu u oru anim okr ajima sa Hanancima. Osim. U Kedesu. na njega su krenula hananska bojna kola. Kada se na ao u dolini. Opisala je kako je Sisarin les le ao u pra ini pred njenim nogama. ena mu je prislonila na slepoocnicu o tri kolac i udarcem malja probila glavu. asorski car Javin. Varak je poveo svoju vojsku u napad. stare ine prijateljskog kenitskog klana. i pretvorila bojno polje u mocvaru. ukoliko bi ga poveo neko ko bi u njima probudio borbenost i veru u Jehovinu za titu. Njihove kamile. vec od ruke nejake ene. u bekstvu. Pojavljivali su se redovno svake godine. Ali nije ga zatekao u kuci. Po to su povratili slobodu. slabo naoru anih. U tom periodu sudila im je prorocica Devora. aren. Madijanci. Na boji tu. Ispred nje je i lo devet stotina bojnih kola. Od toga vremena izrailjska plemena ivela su u miru cetrdeset godina. borba sa ugnjetacem dobila bi religijski karakter i tako postala sveti rat. po dvije djevojke na svakoga. okru ena ljubavlju zahvalnog naroda.

.

i poce e iz sve snage duvati u rogove i izvikivati stra ne borbene poklice. zemlja se na kraju pretvorila u ledinu. U Ofri. Neljudska buka trgla je nomade iz najdubljeg . ali nije bio njegov previ e vatreni poklonik. ali odlucio je da samo s njima krene na neprijatelje. ali je ogorcen nesrecama Izrailja izgubio veru i u Jehovu. promocuran covek. iveo je izrailjski ratar Joas. Sedam godina su neka njeno pusto ili zemlju. Joas. ali on je tra io neki znak od Jehove. na pseci nacin hla-ptala jezikom vodu pravo iz reke. odakle se kao na dlanu videla cela dolina. ene i deca. mogla je da mu osujeti planove. Ispod hrasta prineo je na rtvu peceno jare i beskvasni hleb. Tek nakon sedam godina neprestane nesrece i propasti Jehova se smilovao na svoj narod. U ponoc. Zatim je podigao oltar Jehovi i jednog od volova prineo mu na rtvu paljenicu. "O Gospode. Odjednom mu se javio andeo sa ve cu da mu je Jehova pove-rio zadatak da oslobodi svoj narod. Andeo mu je rekao da odnese rtvu na stenu.Bespomocni ratari be ali su u brda i krili se po jamama i pecinama. u najvecoj urbi mlatio je na gumnu p enicu. Izrailjci porazbija e lonce i otkri e upaljene baklje. rece im razborito: "Vi li hocete da branite Vala? Vi li hocete da ga izbavite? Ko ga brani. Samo acica vojnika legala je na stomak i. Kada je pala noc. Gedeon je konacno poverovao u svoju misiju. uvek oprezni i spremni na iznenadni napad neprijatelja. a ostatak po alje u pozadinu. Asirovog. ali mu je izrailjska vojska jo uvek izgledala brojna. Nocu. Vojnici su uglavnom odlagali oru je i klececi zahvatali vodu obema rukama. Iz godine u godinu pusto ena. ne ispu tajuci oru je. Posle izvesnog vremena ispostavilo da hananski bog nema nameru da se osveti za poni enje. Tako se povuklo cak dvadeset i dve hiljade Izrailjaca. Bili su to prekaljeni borci. Nomadi su se ulogorili u dolini Jezrael. pa su se razi li svojim kucama. magaraca i opljackane stoke. ostalo je samo deset hiljada hrabrih ljudi. On je podigao rtvenik Balu. Kod izvora Aroda okupilo se trideset i dve hiljade izrailjskih vojnika. medu slugama je izabrao deset pouzdanih ljudi i kradom se uputio na ocevo imanje. da se snabde hranom i to br e pobegne u brda pred Madijancima. Izbrojao ih je svega trista. i dodirom tapa ucinio je da oganj proguta i hleb i meso. Svima onima koji nisu eleli da se bore. i veoma rasr-deni na bogohuljitelja. dozvolio je da se vrate kuci. Gedeon je znao kako treba da se bori sa neregularnim hordama pustinj193 skih razbojnika. rod je moj najsiroma niji u plemenu Manasijinu. Podeliv i ih u tri grupe. a svuda je bilo mnogo kamila. Ako je bog. Jednog dana. kao i Manasijinog. slabo pokretljiva vojska. Svakom od svojih junaka dao je ovcji rog i baklju skrivenu u glinenom loncu. pa su smatrali da nema potrebe za oprezno cu. dao je znak za napad. Bale". Ni njegov sin Gedeon nije imao poverenja u Bala. a ja sam najmanji u domu oca svojega". Kako da od tih sposobnih ljudi izabere najsposobnije? Ideju kako da izvr i konacni izbor dao mu je sam Jehova. Gedeon je poveo svoj izabrani odred na goru Gelvuju. Ujutru su stanovnici Ofre videli razru eni Balov rtvenik. neka sam raspravi s njim to mu je raskopao oltar". zavladala je glad i harale te ke bolesti. Nemarno su postavljali stra e. odgovorio mu je Gedeon. dok su stanovnici Ofre spavali najdubljim snom. To je delovalo ubedljivo na me tane Ofre. Sa dva vola razru io je Balov rtvenik i rj sekao sveti gaj. Videv i cudo. a u logoru je vladao veliki nered. cim cu izbaviti Izrailja? Eto. Brojna. gromoglasno su tra ili da Joas kazni Ge-deona smrcu. vojskovoda ih je pa ljivo posma-trao sa obli njeg uzvi enja. to znaci "Sam se spasi. naredio im je da se prikradu logoru sa tri strane. Izmedu atora vrzmali su se mu karci. Andeo ga je uveravao da ce pobediti Madijance. Na njegov poziv smesta su se odazvali svi naoru ani ljudi iz Avijezerovog roda. cim su razbojnici zaspali. Kad su vojnici pred vece oti li na recicu da utole ed. sacinjena od gomile prikupljenog naroda. Ali. pa je Gedeon u Izrailju stekao veliki ugled. Odlucio je da ih iznenada napadne s malom jedinicom na sve spremnih junacina. gradicu koji je pripadao predjordansko m ogranku Manasijinog plemena. Zavulonovog i Neftalimovog plemena. koji ga je okru ivao. Od tada je ru itelj tudinskog idola dobio aljivi nadimak Jeroval. poginuce jutros.

.

Te ko ranjen. Poteri su se uz put pridru ili ratnici drugih izrailjskih plemena. pla eci se osvete beduina. Zevul. U skladu sa obicajem isto-lih despota. uveravao ih je. Voleli su da se razmecu svojim bogatstvom noseci skupocene haljine i kiteci se gomilom zlatnog nakita. Evedov sin. Svetili te u Ofri postatje versko sredi te njegove dr ave. dado e se u panicno bekstvo preko Jordana. Pusto ili su i okolna polja i vinograde. Gedeon je pre ao preko Jordana. opusto io njihovu zemlju i ubio cetiri pustinjska cara. u stvari. koji su upravljali zajedno. Upravitelj grada Sihema. Za prestonicu je izabrao rodni grad Ofru. moleci ga da po alje pomoc. a narocito Madijanci. pozvao je svog tito-no u i izdi uci mu rekao: "Izvadi mac svoj i ubij me. odakle je izdavao naredenja plemenima koja je izbavio iz ropstva. odbili su da gladnim izrailjskim ratnicima daju hranu. ili da vam je gospodar jedan covek? l opominjite se da sam ja kost va a i telo va e". Za vreme potere. Ali cim su zavladali mir i blagostanje. U Sehemu se narod podi< Bi6(ijsl<e (egetufe gao na oru ani ustanak protiv gradskih velika a. Vladao je tacno cetrdeset godina. Stanovnici su se sklonili u visoku kulu. Izrailjska plemena ponudila su svom oslobodiocu carsku krunu. Zajordanski gradovi Sokot i Fanuil. koji su pomogli Avimelehu da osvoji vlast. Hiljadu ustanika skolonilo se u visoku kulu. Tako se nakupilo hiljadu i sedam stotina sikala zlata (oko 27 kg). Plen otet od neprijatelja bio je ogroman. nisu se bavila samo pljackom. Avimeleh se pokazao kao krvav despot i njegova vladavina postala je vremenom nepodno ljiva. Gedeon je odlucio da ih primerno kazni. vec je bio sin ene koja je ivela u Sihe-mu. a zatim ih je prepustio d elatovom macu. a po brdima su postavljali zasede caru i njegovim ljudima. i ratnici su redom prilazili i na njega bacali osvojene ukrase. da su vam gospodari sedamdeset ljudi. Oni su bili i sjajni trgovci i bavili se razmenom robe izmedu azijskih zemalja i Egipta. svi sinovi Jerovalovi. Ustanak je predvodio Gal. Rodaci su mu dali iz riznice Val-Veritovog hrama sedamdeset sikala srebra za vrbovanje najamnika. koji se takode pobunio.sna. naredio je da se zapali. a prestupnicke gradove sravnio sa zemljom. Pobunjenici su ovladali gradom i u Balovom hramu priredili orgije sa razuzdanom igrom oko rtvenika. Ali u svoj krug nisu primili Avimeleha. naneo napadacima strahovit poraz. U trenutku kada se kralj pribli io kapiji. koji je uspeo da umakne ki f prijatelja. Uvereni da ih je opkolila velika neprijateljska vojska. odstupio je od Jehove i naredio da se od dobijenog zlata izlije Balov lik. Cak su se i njihove kamile epurile sa zlatnim lancima oko vrata i sa ormom nabijenom zlatnim pucetima. vlast su preuzeli njegovi sinovi. i ibaju trnovitim Zerwn 9(psidbvs%i prucem. odan caru. jedna ena ga pogodi kamenom u glavu. Nakon njegove smrti. Po to uzurpator nije mogao da je osvoji. da njihove ru evine za sva vremena budu upozorenje onim Izraliljcima koji nameravaju da pocine slicnu izdaju. bio nasledni monarh. Sve do jednog je pobio. Avimeleh je oti ao kod majke i nagovorio svoje rodake po majci da mu pomognu da dode do vlasti: " ta vam je bolje. Zatra io je samo da mu od ratnog plena budu predate sve zlatne grivne. pobio sve me tane i grad pretvorio u prah i pepeo. odneo pobedu i pobio svu bracu osim Jotama. da ne . dogodio se veoma neprijatan slucaj kukavicluka i nedostatka plemenske solidarnosti. Istocna plemena. Nije oprostio ni ostalim me tanima. Dogodilo se to prvi put u istoriji Izrailja. kasapeci razbojnike. a zatim i ao zemljom i bunio narod protiv uzurpatora. tajno je poslao glasnika Avimelehu. Car je uni tio ustanike. lako je formalno odbio krunu. pa je odbio ponudenu pocast. Ispred atora je razastrt pla t. kao obicne lopu e. Naredio je da se njihove gradske stare ine. Avimeleh je zatim krenuo na grad Teves. Gedeon je. Gedeon je bio svestan da medu njegovim zemljacima ima mnogo protivnika monarhije. gde su se branili do posled-njeg. dr ao je harem sa sedamdeset ena i sa njima imao sedamdeset sinova. Na njihovom celu krenuo je na Ofru. po to se nije rodio u haremu.

.

nedaleko od izvora Jordana. kceri moja! Vele li me obori! Ti si od onijeh to me cvijele. uz potresnu kuknjavu citavog naroda devojka je dala ivot Jehovi. sada dakle vrati mi je s mirom". ali Jeftaj nije zaboravio nekada nje nepravde i ogorceno im odbrusi: "Ne mrzite li vi na me. da oplace svoju sudbinu. Gedeonov sin. Vrebali su i priliku da ga ubiju. koja se bavila razbojni tvom i iznudivanjem haraca od okolnog stanovni tva. Uputio im je poslanike sa zahtevom da vi e ne uznemiravaju Izrailjce. Nije bilo drugog izlaza. Tako je. Odmah je oti ao u rodni grad Mispu. uglavnom su iveli od gajenja ovaca i koza. Tako se prikljucio bandi beduina. jadikovao je kroz suze i jauke: "Ah. Samo je on. Osamnaest godina Galad je morao trpeti poni enje i poraze. prva osoba koja ga je pozdravila. vec su se prebacivala preko Jordana i pusto ila Judinu. Izrailjski stanovnici. Na svakom koraku izlagani su preziru i nipoda tavanju. koji mu prvi izade u susret. odlucio je da pregovara sa Amoncima. ali nije dobio nikakav odgovor. Devojka je znala da je zakletva data Jehovi neopoziva. jer je bio sin bludnice. okoncao svoj ivot Avimeleh. Jeftaj je na vreme pobeg ao i na ao utoci te u zemlji Tov. a kada je to prevr ilo svaku meru. pa njaci i vinogradi postali su plen Galadana. Kad se pribli avao kuci. JEFTAJ . Tako se i dogodilo. Kad se vratila. istrcala mu je u susret. Ali njihov car na to odgovori: " to je uzeo Izrailj moju zemlju kad dode iz Misira.NESRECNI JUNAK GALADA. Posle nekog vremena postao je voda razbojnika i irio strah i trepet drsko cu svojih pljacka kih pohoda. Jeftaj se trijumfalno vratio u Mispu. Kada su mu sinovi odrasli. pru ala se pokrajina Galad. od Arnona do Javoka i do Jordana. jer sam otvorio usta svoja ka Gospodu. gde je pristupio formiranju ustanickih jedinica. Jeftaj je ispunio zakletvu. Jeftaj je molio Jehovu za pomoc i svecano obecao da ce prineti na rtvu paljenicu coveka iz svoje kuce. ostaviv i za sobom udovicu i sirocad. Cepajuci odecu na sebi. Venijaminovu i Jefremovu zemlju. nakon tri godine burne vladavine. da bi dobio na vremenu. mogao 196 da se suprotstavi napadacima i oslobodi zemljake ispod te kog jarma.reknu za me: ena ga je ubila". Uslov je bio prihvacen. Krv ezdeset i osam sinova Gedeonovih bila je osvecena. samo da im pritekne u pomoc. Radosna zbog ocevog povratka. da u buducnosti ne bi mogao polagati pravo na udeo u ocevom nasledstvu. a ne njihove majke. Rat se zavr io potpunim porazom Amonaca. Tada je u Galadu postao cudan obicaj: svake godine izrailjske devojke u alosnoj povorci i le su u planine da cetiri dana oplakuju tu nu sudbinu Jeftajeve kceri. Tada je Jeftaj zatra io da ga izaberu za do ivotnog plemenskog vodu i sudiju. Uzne-miravala su napadima ne samo Galad. Jednom je tamo umro Izrailjac. Pozvao je u borbu i Jefremovo pleme. Zato se jo uvek nije ose-cao dovoljno sna nim da zarati i. proterali su iz kuce brata po ocu. Razgnevljeni to niko nije hteo da poveruje 1 Q"7 tegetufe . Galadani mu posla e poslanstvo sa pozivom za pomoc. i ne isteraste li me iz doma oca mojega? to ste dakle do li k meni sada kad ste u nevolji?" Poslanici su skru eno izjavili da ce prihvatiti sve njegove uslove. Nekada prognana plemena Amona-ca pocela su da di u glavu i vracaju izgubljene zemlje. A za to vreme nastala su te ka vremena za Izrailjce u Galadu. A Jefremovom plemenu nije zaboravljena sramna pasivnost. trebalo se odluciti na oru ani sukob. U planinskim predelima Zajordanije. Ponosni Jefremovi potomci tvrdili su u svoju odbranu da ih Jeftaj uop te nije obavestio o predstojecem ratu sa Amoncima. nepobedivi voda na sve spremnih ubica. igrajuci i udarajuci u tamburinu. Jeftaja obuze stra an ocaj. koji su je oru jem zauzeli jo u vreme Isusa Navina. izmedu reka Arnona i Javoka. bila je njegova najdra a kci jedinica. dvadeset gradova. i ne mogu poreci". Kroz suze je samo zamolila da joj otac dozvoli da sa vr njakinjama ode na dva meseca u planine. selili su se Jeftaja.

KAKO JE SAMSON HTEO DA SE ENI. rtvama njegovih obe enjackih nesta luka uop te nije bilo do toga. a sad jo hoce i da se eni tudinkom. Ali Galadani su znali da oni u kaju i da ne mogu izgovoriti slovo " ". kao da se ni ta nije dogodilo. . Taj plahoviti i napra iti obe enjak imao je jo jednu slabost: veoma lako se zaljubljivao. na alost. u borbama prekaljeni ratnici. Na jednoj od gozbi Samson se zabavljao sa tridesetoricom Filistejaca odgonetanjem zagonetki. Samson je vo-leo da skita po zemlji i tako je jednog dana stigao u grad Ta-mnat. kome su dali ime Samson. tada jo uvek malo poznatom u Hananu. Tri dana su lupali glavu nad cudnom zagonetkom. Samson je postao verenik i od tada je cesto i ao u ta-zbinu. uglavnom bile grube i bezobzirne ale. preprecio mu je put mladi lav. U bratoubilackom ratu poginulo je cetrdeset i dve hiljade potomaka Jefremovih. Prema filistejskom obicaju. zadavao mnogo glavobolje. Sahranjen je uz velike pocasti u rodnom Galadu. svadbene svecanosti trajale su sedam dana. Samson je sace meda odneo roditeljima.u njihova uveravanja. a uz to naoru ani gvozdenim oru jem. na teritoriju Jude i Dana. odlucili su da se sa Jeftajem i Galadanima rasprave oru jem. i od ljutoga izide slatko". Jednog dana. Atleta ga je rastrgao na komade i. Pojavili su se na reci pojedinacno govoreci da su sinovi drugih izrailjskih plemena. Filistejci naglo promeni e raspolo enje. Pet njihovih careva vladalo je u gradovima Azot. iveo je u to vreme covek iz plemena Banovoga. Izrailj je cetrdeset godina morao da podnosi njihov jaram. Osim toga. vec mu nije uskratila ni spretnost. Tu razbaru enu momcinu priroda nije obdarila samo mi icama. padao bi od maca ili koplja. Tamo se ludo zaljubio u stasitu Filistejku i odmah. Samson je voleo da se razmece svojom snagom. Ali raspu teni jedinac nije hteo da popusti i samo je ponavljao kratko i jasno: "Njom me o eni. brzo je rastao i po snazi nije mu bilo ravnog. Jednog dana su pre li Jordan i upali u Ga-ladu. Na vreme je zaposeo sve brodove na Jordanu da bi specio prolaz pora enih Jefremovih potomaka. te ko su uzdahnuli i pokorili se prohtevu sincica. naravno. Dok se on valjao pd smeha. alosnim supru nicima jednog dana javio se andeo i rekao da ce im se roditi toliko eljeni sin. To su. kao roditelji. Ubrzo su zadobili prevagu nad susedima. kao krotko jagnje ce mogla ga je voditi na kanapu. hteo da se eni. Ali Jeftaj je video dalje od njih. Roditelji. Ali pretrpeli su te ak poraz i u rasulu su se vratili kuci. cija je ena bila nerotkinja. a kad bi izustio sibolet. Akaron. Iz istih stopa vratio se kuci i molio roditelje da odu da je prose. Stari Izrailjci hvatali su se za glavu od zgra avanja: sin im je. bio je sklon raznim glupim alama i u tom pogledu nije mu nedostajalo novih ideja. Ali te ko onome ko bi povredio njegovo samoljublje: tada bi mu krv jurnula u glavu i postajao bi previ e opa198 san za okolinu. S mora su do li Filistejci i zauzeli primorsku ravnicu u ju nom Hananu. po imenu Manoje. nikome ne spominjuci ovaj dogadaj. Jeftaj od Galada iveo je jo est godina posle pobede i bio sudija. odnosno morao je da se zavetuje da nece piti vino i eci kosu. polo io je nazirejski zavet. ne govoreci gde ga je na ao. ricuci. U jednom trenutku. Decak. na svoje cudenje video je da se u celjusti ubijenog lava ugnezdio roj pcela i nakupilo se vec podosta meda. Ali radosna vest bila je vezana za jedan uslov: buduci potomak morao je da bude nazirej bo ji. kad je bezbri no i ao stazom kroz vinograde. pala je opklada u trideset ko ulja i trideset odela da nece uspeti da odgonetnu njegovu zagonetku: "Od onoga koji jede izide jelo. ali nikako nisu mogli da odgonetnu ta je Samson imao na umu. ali nije se isticao pobo no cu. SAMSON. Posle nekog vremena postalo im je tesno na obali i poceli su da prodiru u dubinu kopna. Samo se uzdr avao od vina i nije sekao kosu. jer mi je ona omiljela". Prema obecanju roditelja. Kad se vracao kuci. Kad bi se zatreskao u neku vragolanku. Na njihov zahtev svaki je morao da izgovori rec ibolet (klas). Uvek gladan divljenja svetine. oti ao u Tamnat. kcerkom neobrezanog Fili-stejca. Gaza i Gat. Najzad je do la i eljni ocekivana svadba. Askalon. ionako. U gradicu Saraji. Bili su to okrutni.

Kako da je kazni za bespomocnost i nedu nu izdaju. najzad je do ao na jednostavnu misao. Posle nekog vremena gnev mu se sti ao i poceo je da cezne za svojom vrago-lankom. Dok su mu se te misli vrzmale po glavi. te nije mogao da ih moli za pomoc. Samson je odmah saznao za to i zakleo se da ce im se stra no osvetiti. l tako je zapoceo licni rat atlete protiv Filistejaca. Konacno mu je na pamet pala originalna i neobicna ideja. Kako sa takvom sramotom da izade pred ljude? Treba je sprati po svaku cenu. Po to je dobio obecanje da . Najgore je bilo to to je trebalo naci nacina da se opklada plati. uputio se pravo u eninu odaju. Nicao je kao iz zemlje. kakvog li u asa. u stvari.U krajnjem ocajanju oti li su njegovoj eni i bez okoli enja rekli: "Nagovori mu a svojega da nam ka e zagonetku. ali ena je plakala. Jeste li nas zato pozvali da nam uzmete imanje?" ta je nesrecnica mogla da ucini? Zastra ena bezobzirnom pretnjom. Vojskovoda je zapoceo pregovore s njim i gnevno ga prekorio: "Ne zna li da Filisteji vladaju nad nama? Za to si nam dakle to ucinio? . Zbog jednog kavgad ije ponosni grad se na ao u takvom polo aju kao da ga je citava vojska opkolila. uveren da ju je Samson zauvek napustio. a nece meni da je ka e ". vratio se roditeljima i ne pogledav i verolomnu enu. svetiti se nasiljem i lukavstvom vinovnicima svoje nesrece i poni enja. pod pretnjom da ce je opusto iti. odbrusio im je mrgodno Samson. okacio o rep upaljene baklje i poterao u pravcu grada. gde je silnik svio gne-zdo u jednoj od tamo njih pecina. Savladujuci bes. Sav imetak filistejskih ratara pretvorio se u pepeo. da bi dozlogrdio omrznutom gradu. ubio trideset Filistejaca i svakom uzeo po ko ulju i odelo. Roditeljima nije ba preticalo. Ubrzo su zavladali glad i beda. Razmi ljajuci kako da se izvuce iz neprilike. Pokazao je. U rano jutro oti ao je u Aska-lon. nije prevarila iz zle namere. Pla ljivi Judejci su sa sluganjskom predano cu poslali tri hiljade ratnika u planinu Itam. me tani Tamnata ubili su biv u enu i tasta potpaljivaca. Samson je 199 'Bi6(ijs/(g legende ----. ubijao prolaznike i izazivao takav strah da se niko nije usudivao da promoli nos izvan zidina. a strah je paralizovao gradski ivot. i ti me ne ljubi . Plativ i tako podmuklim ucesnicima gozbe dug. ipak. i ponudio mu ruku mlade kceri. ili cemo spaliti ognjem tebe i dom oca tvojega. odgovorio je sa usiljenim mirom: "Da nijeste orali na mojoj junici. bez odlaganja pohita u Tamnat. i da je poni en kao neki utokljunac. Razne eno je pomi ljao da ga ona. poku avao sve da obrne na alu i skrene razgovor na drugu stranu. Sutradan Filistejci se pojavi e za gozbenim stolom i s pobedonosnim osme-hom saop ti e da se u zagonetki radi o ubijenom lavu sa sacima meda u celjusti. zagonetnuo si zagonetku sinovima naroda mojega. ali mu je tu. Dugo je mucio Filistejce hajduckim ratom.ne htela. Samson je odmah shvatio da su napravili od njega budalu. jo lep e od starije. mazila se i umiljavala sve dok nije omek ao i odao joj tajnu. morala je da odigra komediju da bi spasila imanje svojih roditelja."Kako su oni meni ucinili tako ja ucinih njima". Samson nije smeo da se vrati kuci i samo je kao vuk kru io oko Tamnata. Trideset ko ulja i trideset odela nije bila mala stvar. Vojska je upala u Ju-dinu zemlju i. preprecio put tast i saop tio da je kcer udao za drugog. namrgodio se i zloslutno procedio: "Ja necu biti kriv Filistejima kad im ucinim zlo". Prepla ene ivotinje jurile su kao pomahnitale. vezao ih kanapom. htela . vec je samo razumeo da kao poki-sao stoji pred pragom eljene supruge. Uhvatio je u zamke trista lisica. i odmah zatim dodao: "Zakunite mi se da necete vi ulo iti na me". vec da je to ucinila pod prinudom i zbog ljubavi prema roditeljima. potpaljujuci uz put itna polja. Nije hteo ni da cuje za mladu devojku. ne biste pogodili moje zagonetke". Ta vest je sna no pogodila junaka. Obratila se tako mu u i roneci gorke suze alila se: "Ti mrzi na me. tamo ga je cekala neocekivana uvreda. Filistejci su konacno odlucili da ucine kraj tom hiru. dobru volju.---------------------------------------------------------------------vrdao i tra io izgovore. zatra ila da im se krivac preda. Zaslepljeni ocajanjem. 200 vinograde i maslinjake. Ne mogav i da izdr i. Ali. Ponev i jare za gozbu pomirenja.

.

odlucio je da se zabavi na njen 202 racun i poigra s njom kao macka s mi em. i bio strah i trepet za Filistejce. zatvorili su gradske kapije i pored njih postavili stra u. Dalila se klela da je i ona spavala. Napev i mi ice. potrga* je konopce kao konce. koja je le ala na zemlji. koja mu se u strahu sklanjala s puta. Jedanput je. potkupljivoj davolici zasija e oci. vec i o nesvakida njoj spretnosti. pa su spavali najdubljim snom. SAMSON I DALILA. tobo e u najvecem poverenju. dvije gomile. doneo mu je jo vecu slavu. i ko god mu se na ao pod rukom pao je mrtav razmrskane glave.cu magarecom pobih tisucu ljudi". veselo je pevu io uz ritam koraka: "Celju cu magarecom jednu gomilu. i besno se bacio na mucitelje. u mre u druge Filistejke. poveravao bi joj neki na brzinu izmi ljen nacin za oduzimanje njegove snage i spokojno bi zaspao u njenom zagrljaju. koji sve-doci ne samo o njegovoj neobicnoj snazi. Dok je hodao 201 ulicama. dobrovoljno se predao i dopustio da ga ve u. gusto naseljen grad koji se obogation trgovinom. Stra are. Besneo je i bacao se kao lud. zatim. Pretvarajuci se da polako popu ta pred njenim molbama i ljubavnim zakletvama. Tako je Samson iskoristio mete da usmrti to vi e neprijatelja i pobio je hiljadu Filistejaca. a mi cemo ti dati svaki po tisucu "i sto srebrnika". ^ SAMSONOVE ZGODE U GAZI. Od tada je dvadeset godina vladao nad njima. u asnuto kriknu: "Eto Filisteja na te.ga Filistejci nece ubiti. Cekala je samo na prvi ne an trenutak da s najnevinijim izrazom lica upita ljubavnika o tajni njegove snage. Ali Samson je nekako predosetio zasedu i vec oko ponoci iskrao se iz bludnicine kuce. dok je Filistejce u ocima susednih naroda ponovo izvrgao ruglu. i da je. Vest da Samson namerava da prenoci u Gazi brzo se pronela medu Filistejcima. jer su ga zahvalni sunarodni-ci izabrali za sudiju. uostalom. a te ka gradska vrata izvalio i na plecima odneo na vrh planine prema Hebronu. koja mu se toliko svidela da je odlucio da je poseti u njenoj kuci. Ali tamo nije ostao dugo. Tokom tih skitanja. nije cak ni pogledom udostojavao gradsku svetinu. udarajuci na sve strane. zgrabio magarecu celjust. koji ga nisu ocekivali tako rano. Ali podmukla devojka nije bila vredna njegove ljubavi. rekao da ga treba svezati nikad ne upotreblje-nim konopcima. na primer. odlazio je cesto u Gazu. Zaljubljivi Samson upade. ali kad su najdrskiji poceli da ga cimaju i udaraju pesnicama. Bio je neobicno zadovoljan sobom. po kome . dao joj je cudno uputstvo. Na^pomisao o takvom bogatstvu. celju. Samson je mirno podnosio sve uvrede. iskrala se tiho iz kuce i dovela Filistejce. Tamo je jedanput sreo lepu bludnicu. Odlucio je da se na ali sa znati eljnicom i priznade joj. Samson se pretvarao da joj veruje. najbolji dokaz njene nevinosti to to ga je na vreme upozorila. Samsone!" Silnik kao oparen skoci iz postelje. silno se razljutio. a kada se to pokazalo uzaludno. Filistejci su docekali zarobljenika sa uvredama i podsmehom. Samson je bio toliko sa-mouveren da je u filistejske gradove odlazio sam. da bi smesta izgubio snagu kada bi bio vezan sa sedam mokrih u eta. Do li su joj filistejski kne evi i rekli: "Prevari ga i isku aj gde mu stoji velika snaga i kako bismo mu dosadili da ga sve emo i svladamo. Dalile. Ali Samson je vec postao oprezniji sa svojim milosnicama i nije se lako dao povuci za jezik. koji posle bolne lekcije nisu imali smelosti da ga izazivaju. pokida konopce i podrugljivim osmehom isprati zaverenike. Vrativ i se u odaju. Izdajnica je nocu budno vrebala da Samson zaspi da izvr i svoj plan. Svezala ga je sa sedam konopa. koja je ivela u dolini Sorik. koja je u zoru trebalo da ga iznenada uhvati i ubije. Filistejce je zahvatio u as i uz neljudski urlik dali su se u panicno bekstvo. Kada je do lo vece. ali kad je Ijubopitljiva ena i dalje navaljivala da joj oda tajnu. vracajuci se u svoju gorsku jazbinu. Trljali su ruke od zadovoljstva. razgledajuci izlo enu robu za prodaju. jer su ga najzad imali u klopci. Taj cin. koji navrat-nanos pobego e. poubijao je.

.

U nastupu ocajanja proklela je nepoznatog kradljivca i preklinjala Jehovu da mu oduzme ivot. Prostrano dvori te bilo je okru eno kolonadom. Filistejci su ga okovali u lance. samo sada. Filistejci. Zatim je Samsona uspavala u svom krilu i naredila brijacu da mu obrije glavu. Bilo je dupke puno i bucno od veselih gozbenika. stajao je u hramu blizu dva stuba i poslu no svirao na strunama melodiju koju mu je nekada pevu ila majka. oslepljenog roba izlo ili su poruzi i uvredama svetine. Hram se sru io uz stra an tre-sak. da se obrijem. U tom trenutku dotrcali su i Filistejci. takode. Tada se pojavio njen sin Miha i. jqf je pogazio nazirejski zavet. s prezrenjem ga je odgurnula od sebe i isterala iz kuce. buka se povecavala iz trenutka u trenutak. veci su bili i veliki ljubitelji piva. koja je imala kucu na gori Jefremovoj. 0 Bo e! Da se osvetim jedanput Filistejima. Sahranili su ga u grobu oca njegovog. Doveli su ga iz tamnice i gurnuli mu u ruke harfu sa sedam struna. Posle svakog takvog poku aja Dalila bi pretrpela sramotan poraz. Gospode! Opomeni me se. gde je prikovan uz dolap morao da okrece mlinski kamen. maltene. nego da provede ivot u ropstvu i poni enju. Manoja. jer sam nazirej Bo ji od utrobe matere svoje. i od tada s ponosom pripovedali do ivljaje iz njegovog ivota. Podlegao je nakon kratkog i slabog otpora. a Filistejci su morali da se spa avaju bekstvom. Niko nije mogao ni da nasluti ta se u njemu zbiva. Doveli su ga samo zato da bi u ivali gledajuci njegov pad i tako naplatili sve trenutke straha i zla koje su pretrpeli zbog njega. da opipam stubove na kojima stoji kuca. Niko. Ali u istom trenutku Samson se napregao iz sve snage i zatresao stubove. a razboj zatim prikovati za pod. a zatim ga bacili u tamnicu. zagorcavala mu ivot durenjem i kuknjavom. Tada je Samson zagrlio dva stuba 1 glasno uzviknuo: "Neka umrem s Filistejima!" U Dagonovom hramu nasta iznenadna ti ina. iskopali mu oci i trijumfalno ga odveli u Gazu. praznih ocnih duplji. Samson se bacio na njih ne znajuci da je o i an i da mu je Jehova oduzeo snagu. Majka je br e . Probudiv i ga. u strahu priznajuci kradu. Bila je to visoka gradevina poduprta sna nim stubovima. Jogunasto mu je odbijala svoju milost. ljudi skoci e na noge i u strahu pogleda e ka slepcu. Nemocnog. Bled kao mrtvac. molim te. ponovo izrasla. i ukrijepi me. Ali na du i rok ova zabava nije bila bezbedna. dok na kraju nije dovela do toga da joj radi mira izbrblja istinu: "Britva nije nikad pre la preko glave moje. Judejci su otkupili telo junaka. za oba oka svoja". ostavila bi me snaga moja i oslabio bih. nisu pili samo vino." Momak mu je ispunio molbu. vratio joj srebro. Dalila je odmah obavestila svoje zemljake da to br e dodu sa obecanom novcanom nagradom. preklinjao je Jehovu apatom: "Gospode. Zatim rece momku koji ga je doveo iz tamnice: "Pusti me. nije opazio da mu je kosa. sahranjujuci pod ru evinama silnika i tri hiljade Filistejaca. Pijanka je bila u punom jeku. odvratnim uvredama i psovkama. i bio bih kao svaki covek". razdragani gozbenici po ele e da ih Samson zateyeruk bavlja muzikom. prizemnim portikom i lodama po spratovima.sedam uvojaka njegove kose treba uplesti u osnovu razboja. koji je vi e voleo da umre. koje su bacali na poni enog silnika. Samson je strpljivo podnosio uvrede. a sluge su. KAKO SU DANOVI POTOMCI UKRALI JEHOVIN KIP. strasni ljubitelji svetkovina i terevenki. Neka udovica. izvor njegove velike snage. JUNACKA SAMSONOVA SMRT. Kako je samo bila rasrdena kada je zatekla praznu kutiju. Izgledao je kao bespomocan i duhovno slomljen covek. morale da trce da bi stigle da napune pehare. Prepredena ena vec je otkrila slabost svog pohotnog ljubavnika. Melodicni zvuci jevrejske pe-sme gubili su se u pijanoj galami. U jednom trenutku. da se naslonim na njih. Oslepeli div. koga su sramotno priko-vali za rvanj. molim te. praceni grohotom aljivd ije. Filistejci su odlucili da proslave pobedu nad svojim najvecim neprijateljem prino enjem rtava i velikom gozbom u hramu boga Dagona. Pome-rajuci usne. pri tedela je hiljadu i sto srebrnjaka. Ali pijanci ga uop te nisu slu ali.

.

hleb i vino i krenuo na put u pratnji jednog sluge. za hranu. Ali od njega nije zaradi vao onoliko koliko je ocekivao. U gradu je vrvelo od ljudi. Tada je kucu opkolila gomila najgoreg gradskog olo. Miha je napravio sebi Jehovino svetili te. Iz daleka ih ugledav i. moleci ga za gostoprimstvo. Uprkos zabrane Isusa Navina. ne osecajuci se du nim da im pru e gostoprimstvo. nego cemo ici do Gavaje". koji su nadirali u njihovu zemlju i iz dana u dan postajali sve opasniji. sa porodicama i svom imovinom. Po to je doveo goste kuci. le ao je na zemlji potomaka Venijamovih. Susedi su im bili Filistejci. Po to nisu na li prenoci te. Okolno stanovni tvo nije ozbiljno uzimalo sve tenika koji nije poticao iz Levijevog pokoljenja. Supru nici nisu iveli u slozi. sa divljenjem razgledali svetili te i zapodenuli razgovor sa sve tenikom. Po to se i ena odobrovoljila. Jer tada nije bilo vode ravnog Isusu Navinu. Poslali su na sever petoricu ljudi sa zadatkom da pronadu novo boravi te. Izbeglice su se zaustavile na gori Jefremovoj i. Tast ga je docekao ra irenih ruku i u svojoj kucu najsrdacnije gostio nekoliko dana. veoma im se svidelo. Natovario je na dva magarca hranu. Pred zidinama Jeru-salima zatekla ih je noc i sluga je savetovao da prenoce u gradu. Potomci Danovi lako su osvojili Lais i pretvorili ga u prah i pepeo. Miha mu je odmah ponudio sve tenicku du nost u njegovom hramu. Odredila je dvesta srebrnjaka u tedevine da se izlije Jehovin kip. koji se nakon poljskih radova vracao kuci. ali je ubrzo shvatio da su lopovi bili spremni na sve i da je bolje da im se skloni s puta. spakovao je stvari i prikljucio im se. Kad je Miha u zoru otkrio kradu.bolje povukla kletvu i oprostila krivcu. Nije bio iz plemena Venijaminovog. viknu im da smesta stanu. Ubrzo je est stotina Danovih potomaka. Kakva je samo sreca i korist imati sopstveno versko sredi te i biti nezavisan od dalekog Siloma. Ono to su saznali. putnici su seli na ulicu. koji se nastanio u Gavaji i tamo stekao imanje. izmireni supru nici po uri e na svoje ognji te u podno ju gore Jefremove.!!. a za sve teni-ka je odredio jednog od svojih sinova. Jednoga dana pojavio se kod Mihe namernik Levit. vec sin Jefremovog pokoljenja. A u to vreme na jugu Hanana Danovi potomci borili su se s velikim te kocama. "Izvedi toga coveka to je u ao . iv grad. kad je pala noc. Bio je iz Vitlejema Judina i potucao se po svetu u potrazi za poslom. U podno ju go-re Jefremove iveo je Levit cija je ena bila iz Vitlejema Judina. deset zlatnika i dva odela godi nje.. a stanovni tvo nije bilo previ e ratoborno. <Bi6(ijs/<e legende -------Posle cetiri meseca. pa je Levit odgovorio: "Necemo svratiti u tud grad. koje su tamo osnovali.. koji bi bio u stanju da povrati jedinstvo razbijenom Izrailju. u unjale se u Mihino svetili te da ukradu srebrni Jehovin kip i sve liturgijske predmete. proculo se po celom Hananu. ZLOCIN POTOMAKA VENI J AM l NOVIH. Ulicom je prolazio jedan starac. Zato su Danovi potomci na kraju odlucili da se presele u druge krajeve Hanana. Ali nisu otkrili svoje misli i nastavi e put. starac je dodao magarcima seno i pozvao putnike na veceru. ali prolaznici su ravnodu no prolazili pored do ljaka sa zave ljajima. da ce s njima imati bolji ivot. lako umoran od godina i celo-dnevnog rada. iako je bespravno postojalo i od sve tenika iz Siloma igosano. Svetili te sa srebrnim Jehovinim kipom. Ali tamo su iveli Jevuseji. Na kraju su svade dovele do toga da ena napusti dom svoga mu a i vrati se ocu u Vitlejem. zastao je da putnicima ponudi prenoci te. gradu koji le i na severnoj granici Hanana. sazvao je svu poslugu i bacio se u poteru za kradljivcima. A Gavaja. Levit koji ih je zatekao u trenutku je . stanovni tvo poubijali a na ru evinama podigli svoju pre-stonicu Dan. Taj predeo je bio veoma plodan. Levit se za eleo svoje supruge i odlucio da se s njom pomiri. koji nije sinova Izrailjevijeh. Zaustavili su se tek u Laisu. krenulo u osvajanje La-isa.a i tra ila da se stranci predaju. koji je dala sinu kao nagradu za pokajanje. Poslanici su na putu svratili kod Mihe.

.

ostaviv i bez sredstava za ivot tri udovice. l za to je pronadeno re enje: receno im je da se sakriju u vinogradima u blizini kapije grada Siloma. Napadaci su na kraju oteli Levitovu enu i zadr ali je celu noc. ostavljajuci za sobom na bojnom polju na hiljade mrtvih. jer est stotina pre ivelih mu karaca nije moglo da osnuje porodicu. Potomcima Venijaminovim bilo je dozvoljeno da ga osvoje. Uputili su u Gavaju poslanstvo sa zahtevom da im se zlocinci predaju. Malona i Heleona. Stare ine izrailjskih plemena okupile su se u Silomu i jadikovale pred kovcegom zaveta: "Za to se. Poslednji odred od est stotina pre ivelih na ao je utoci te na vrhu stene Rimon. i tek se treci. Evo kci moja devojka i inoca njegova. U trenutku kada su se zanele igrom i pesmom. dok joj je Ruta sa suzama u ocima odgovorila: "Nemoj me nagovarati da te ostavim i od tebe otidem. Ali sudbina nije bila naklon-jena izbeglicama: mu karci su ubrzo pomrli. ni ene. kao dokaz stravicnog zlocina stanovnika Gavaje. gde se up^vo slavio neki verski praznik. Od 207 putnika koji su stizali otuda doznala je da je tamo ponovo pocelo bolje da se ivi. zavr io pobedom. VERNA RUTA GOLUBIJEG SRCA. vikali su stra no. Trebalo ga je primerno kazniti za odbijanje poslu nosti. Levit ju je stavio na magarca i urno napustio grad. gde se rodila i provela najlep e godine mladosti. U zoru se zlostavljana ena dovukla pred kucu potomka Jefremovog i na pragu izdahnula. zahvaljuju206 ci ve toj zasedi. dogodi ovo u Izrailju. ali Venijaminovi potomci su to oholo odbilli. Gospode Bo e Izrailjev. Stanovnik Vitlejema Elimeleh odlucio je da potra i hleba u Zajordaniji i odselio se u zemlju Moavsku. devojke su u povorci igrajuci odlazile na poljske staze. Nojemina je tada pocela da cezne za Vitlejemom. Kod kuce je isekao telo ubijene ene na dvanaest delova i poslao ih svim izrailjskim plemenima. Tako se spasio od propasti Venijamonovo pleme. U vreme vladavine sudija. gde su se skupili vojnici pobunjenog plemena. Zato im je objavljen rat. i tvoj je . potomci Venijaminovi iskocili su iz zasede i najlep e medu njima odveli. Ali samo je Orfa odlucila da se vrati. Dva uzastopna kaznena pohoda pretrpela su stra an poraz. Ali ispostavilo se da su zarobili samo cetiri stotine devojaka. Krvavi rat trajao je dugo. da iska u po tovanje Jehovi. podi uci iz pepela poru ene gradove i sela. braco. nastanicu se i ja. gde su se cetiri meseca uspe no branili i na kraju dobili opro taj. Tako se i dogodilo. pa je odlucila da se vrati. ne cinite zla. ene su se rasplakale i izljubile dobru svekrvu. Na putu su je pratile i obe snaje. Sada. i nagovarala ih da se vrate u zemlju Moavsku. gde su se mogle ponovo udati. Izrailjci su se okupili u Mispi da se dogovore. a grad spalili. ova zakletva je postala smrtna presuda za jedno od dvanaest Jakovljevih plemena. pa njih osramotite i cinite s njima to vam je volja. da pobiju stanovni tvo i uzmu devojke za ene. jer kuda god ti ide . Zemlju su im opusto ili ognjem i macem. u tudinu. njih cu vam izvesti. Razjareni gubicima i otporom. dve stotine sinova Venijaminovih i dalje je ostalo bez ena. i gde se god ti nastani . Izrailjci su se zakleli da nikada vi e nece dati svoje kceri za ene zlocincima. Zajordanski grad Javi Galadov odbio je da ucestvuje u ratu. zemlju Hanansku pogodila je glad.u tvoju kucu. Sinovi su se tamo o enili Moavkama Orfom i Rutom. Pred polazak u rat. da ga poznamo". idem i ja. ni decu. ni mu karce. kad je covek u ao u moju kucu. da danas nestane jednoga plemena iz Izrailja?" Na kraju je pronaden izlaz iz nevolje. Po drevnom obicaju. posle potpunog istrebljenja ena i dece Venijamino-vog plemena. Starac je iza ao pred kucu i molecivim glasom preklinjao razularene nitkove: "Ne. samo coveku ovome ne cinite toga bezumlja". Nikoga nisu tedeli. Izrailjci su izvr ili nad Venijaminovim potomcima u asan pokolj. ne cinite toga bezumlja. Putem je stara Nojemina prebacivala sebi to vodi mlade udovice u neizvesnu sudbinu. stoku pobili. Ujedinjena izrailjska vojska krenula je pod zidine Gavaje. povev i sa sobom enu Nojeminu i dva sina. tvoj je narod moj narod. kao i citav svoj imetak. Zatim su se vratili u svoj rodni kraj i zapoceli novi ivot.

upitao je svoje ljude: "Cija je ono mladica?" . pitala ga je Ruta. i kako si ostavila oca svojega i mater svoju i postojbinu svoju. naravno. Skovala je lukav plan. To neka mi ucini Gospod i to neka mi doda. . Gde ti umre . U Izrailju je od davnina postojao obicaj ozakonjenja takvog cina: covek koji se odricao udovice svog rodaka i njenog miraza. tako da je bez razmi ljanja odgovorio: "Ja cu otkupiti". Ra irio je zato sa aljivo ruke i izjavio da se odrice prava u Vozovu korist. Izuzetno obradovana. Zemlju bi. da bi ti dobro bilo?". pa si do la k narodu kojega nijesi znala prije". prekriven ogrtacem. i onde cu biti pogrebena. Bez tog simbolicnog gesta cin odustajanja nije bio punova an. Nojemina i Ruta stigle su u Vitlejem u vreme etve. a on kao najbli i rodak ima pravo da je prvi kupi. ne samo da joj je dozvolio da sakuplja klasje. pa kako da se optereti jo jednom enom i novim potomstvom. pa ju je poslala na njivu. Svecanim glasom saop tio mu je da se vratila Nojemina i da njoj po nasledu pripada deo Elime-lehove njive. pak. Zvao se Voz i bio je rodak Nojemininog pokojnog mu a. ali ne po takvoj ceni. eleci da razjasni ovo pitanje. koji je zbog toga imao na nju pravo prvenstva. Uvece se. viknuo je pomalo upla eno. Koristeci drevno pravo putnika i siromaha. spavao Voz. Ruta je pohitala kuci. Nojemina je doznala da ce Voz mlatiti ito flfi sledece noci i da ce posle rada prenociti na stogu. ne no joj je govorila. treba da uzme i Rutu Moavku enu umrloga. kad sam tudinka?". Voz ga zaustavi i postavi do sebe izmedu deset svedoka. Po savetu svekrvinom. i nisu imale ta da jedu. kad je na prigradskim poljima ko eno ito. korak po korak. podigla ogrtac i tiho legla pored njegovih nogu. "Kceri moja. Tada joj Nojemina otkri da je Voz bliski rodak pokojnog mu a Elimeleha. dok je bila zauzeta skupljanjem klasja. Na to se rodak oneraspolo i. vec ju je zamolio i da svakog dana podeli rucak s poslugom. Bile su uboge. umrecu i ja. vracala svekrvi i prepremala skromnu veceru od sakupljenog jecma. Nije imao razloga da odbije tu obavezu. Trebalo ga je najpre upitati da li eli da iskoristi to pravo. da podigne ime umrlomu u nasledstvu njegovu". ne treba li da ti potra im pocinka. Stari zakon ga je obavezivao da se o eni udovicom najbli eg rodaka koja nema dece. po to su tada duvali povoljni vetrovi za odvajanje praznog klasja od zrnevlja. Jednog jutra."Moavka je mladica koja se vratila s Nojeminom iz zemlje Moavske". Ovaj rodak je bio ratar i svakog dana je odlazio iz grada na svoju njivu. Ruta mu je na prstima pri la. Voz je zamolio desetoricu starijih ljudi da mu budu svedoci i sede s njima kod gradske kapije. "Kako nadoh milost pred tobom. Od svitanja do sutona. jer si mi osvetnik". jer je u mraku nije prepoznao. Namazala je devojku mirisnim uljima i odenula je u sve e haljine.Bog moj Bog. Voz joj na to odgovori: "Cuo sam ja sve to si cinila svekrvi svojoj po smrti mu a svojega. snaja je odlucila da sakupi klasje koje je za eteocima ostalo na strnji tu. Ganut vrednocom tudin-ke. odgovori mu devojka drhtavim glasom. Kao i svaki zemljoradnik. Neprimetno je jo i naredio da se na strnji tu namerno ostavlja za nju vi e klasja.. Treba je isplatiti i zato njiva mora da se proda. gde je na senu. bio je lakom na zemlju. Ali u Vitlejemu je iveo i njen bli i rodak. koju je ostavila za svekrvu."U koji dan uzme njivu iz ruke Nojeminine. "Ko si?". po to je upoznao Rutu kao cestitu i vrednu enu. Voz se pokazao kao milosrdan covek. smrt ce me samo rastaviti s tobom". Rodaku zasija.Q oci. da me pogleda . Voz je zato pozvao rodaka da mu uruci svoju obucu i pokazujuci je svedocima rece im: "Vi ste svedoci dana^f1 da sam otkupio iz ruke Nojeminine to . l tako je vec imao mnogobrojnu porodicu. i la je pognuta za njima. skidao je sandalu i u prisustvu svedoka urucivao je svome nasledniku. ra iri krilo svoje na slu kinju svoju. Oko ponoci Voz se probudio i veoma se zacudio kada je video enu kako le i. Voz je odmah shvatio ta ona eli. iz Vitlejema je do ao vlasnik njive. rado kupio. da joj ne bi promakao nijedan klas. "Ja sam Ruta slu kinja tvoja. odgovori e eteoci. noseci est merica ita i polovinu rucka. U Hananu je postojao obicaj da se ito mlati nocu. Videv i devojku.

prolazio je u sumrak ispod zidina Jerusalima. ti izvori su tokom vremena podlegali postupnim redakcijskim izmenama. Ubrzo im se rodio sin. . Mo e li se prihvatiti kao vero-dostojan istorijski izvor? Na oba ova pitanja nauka odgovara odricno. Cekala ga je vecna slava. naravno. gde su se Izrailjci. Pored toga. Supru nici su primili u svoj dom staru Nojeminu i iveliv veoma srecno. svecano potvrdivanje sinajskog . nedvosmisleno je utvrdeno da je ona konglomerat nekoliko istorijskih predanja. i opis podele osvojene zemlje. na primer. Po to se u njemu odigrao poslednji cin Isusa Navina. Ali danas znamo da je Sihem jo dugo nakon smrti Isusa Navina ostao u rukama Hananaca. Vracajuci se kuci.-.. bez te koca se mo e uveriti koliko tih nedoslednosti ima. kome su dali ime Ovid. koje citaoca dovode u zabunu. oca Davidova. Doznajemo. pa se lako moglo stvoriti uverenje da je tako bilo i za Isusa Navina. Sihem je tada bio izrailjski grad. nedostaje samo korak do legende da se upravo tamo odigrao taj istorijski skup.. Ali citalac Biblije. koji nije sinova Izrailjevijeh._____________________209 'BmijsKg legende-----------------------------------------------------------------------tvoj bude kao Rahilja i Lija. Pod uticajem narodnog predanja." Pri tome treba imati na umu da je cela ta prica nastala pet est ili cak i desetak-petnaest godina posle smrti Isusa Navina. pisano pocetkom IX veka pre na e ere. kako je smatrano stolecima. jer su redaktori Biblije nekriticki koristili nasledene tradicionalne dokumente. Jer Sihem je grad Avramov i predstavlja kult za Jevreje. mo emo navesti samo neke. navodnog osvajaca Jerusalima. Preovladava mi ljenje da su u Knjizi Isusa Navina u pitanju dva osnovna dokumenta: saop tenje o osvajanju Hana-na. ne poku avajuci da ih sklope u logicnu celinu. Zato su biblijske price pune ponavljanja i nedoslednosti. jer je to bio otac Jeseja. Odatle. vi e zain-teresovan za ovo pitanje. vec u njegovoj okolini. Kratko govoreci. Svedoci uglas odgov-ori e: "Svedoci smo: da da Gospod da ena koja dolazi u dom . U okviru na ih ogranicenih mogucnosti. Tada mu je sluga predlo io da tamo prenoce. Namerno smo upotrebili izraz "konglomerat". Isus Navin je tamo okupio Izrailjce i jo jednom ih upozorio da ostanu verni zavetu sa Jehovom. . koja poticu iz razlicitih vekova i raznih izrailjskih sredina. bogati se u Efrati. koje obe sazida e dom Izrailjev. Neki biblisti su poku ali da nadu izlaz iz te te koce izra avajuci pretpostavku da se cuveni zbor nije odr ao u samom gradu. koji je imao nevolje sa enom. Knjiga Isusa Navina nastala je nekoliko stotina godina posle smrti Isusa Navina. zaboravni redaktori teksta potpuno mirno pripovedaju da Jerusalim nije bio osvojen i da su Jevuseji u njemu iveli jo za njihovih vremena. sastavljen za vreme Solomona. najveceg junaka izrailjskog naroda. i proslavi ime svoje u Vitlejemu!" Izgovaranjem te ceremonijalne pravne formule Voz je postao Rutin mu i punopravni vlasnik Elimelehovog nasledstva. One padaju u oci vec pri prvom citanju teksta. potvrduje i slucaj iz ivota onog Levita. . To. Na osnovu lingvistickih kriterijuma. dnevnik Isusa Navina. pa nje vrednije primere. da su posle razbijanja koalicije ju nog Hanana Izrailjci razorili Jerusalim i istrebili njegovo stanovni tvo. Pred kraj ivota. A vec u sledecem poglavlju. uostalom. Ali ta pretpostavka nije ubedljiva. tobo e. vec naselili.je god bilo Elimelehovo i to je god bilo Heleonovo i Malonovo". kompilatori biblijskih tekstova jednostavno su prebacivali u pro lost ono to je bilo za njihovoga ivota. 210 EPOHA BORBE l HEROIZMA Da li je esta knjiga Staroga zaveta. Slicno stoji stvar i sa gradom Sihemom. Levit mu je na to odgovorio: "Necemo svrtati u tud grad.

.

nosi ime Adonisedek (Knjiga Isusa Navina. Pregr t upadljivih nedoslednosti nalazimo posebno u onom delu Biblije gde se navode izrailjske pobede u Hananu. Cak je i dragoceni ratni plen pretvaran u prah i pepeo. Pred njima je bila samo jedna ideja vodilja: da na odabranim primerima poka u kako je osvajanje Hanana bilo ispunjenje Jehovinog obecanja. placao je to spaljivanjem na lomaci. 212 koji ne samo to tada nisu bili pokoreni. druge su. nareduje svojim poklonicima da ne tede cak ni ene. jer imahu gvozdena kola. i prisvojio deo plena. U prvom slucaju. i u slucaju potrebe potpomagao ih cudima. iz propisa knjige Zakoni ponovljeni. neumoljivog boga rata. 10. osim tih sumnji. U skladu s ratnom zakletvom he-remu. dolazimo do uverenja da esta knjiga Biblije kao istorijski izvor nije verodostojna. Voda £)hoda. niti su se opterecivali hronologijom. koji ima karakteristike okrutnog. odnosio je pobede samo zato to je bio verni pristalica jehovizma. U njihovoj verziji Hananci su bili sasvim istrebljeni ili podjarmljeni. 1). Jehova. Totalne ratove vodili su Vavilonci. Jerusalimski car Adonisedek biva ubijen po naredenju Isusa Navina. pak. Bilo je to varvarsko doba. uzdignut je njegov ogromnji religiozni i simbolicni znacaj. Askalon i Akaron. U te nji da postignu taj cilj.to su Filistejci. pitamo se na kraju koji je od tih gradova osvojio Isus Navin. a kao to znamo po Homeru. Te price govore da Izrailjci imaju za sve da zahvale Jehovi. odnosno da je bilo dogadaj religioznog karaktera. 1. a koje njegovi potomci i na-slednici. Egipcani. i nekako nastavljena najstarija jevrejska tradicija iz doba praotaca. Pred kraj svoga ivota ucvrstio je "Si-najski zavet" i umro u oreolu svetosti." Oni . decu i ivotinje. kao na primer Ahan. i Grci.-----Ovom prilikom treba istaci da bi pogre no bilo ocenjivati ta zbivanja u duhu dana njih moralnih shvatanja. . U ta davna vremena takav je bio normalni tok ratova. koji je bdeo nad njihovim osvajackim pohodom. va eci ratni obicaji dozvoljavali su ubijanje zarobljenika i stanovnika osvojenih utvrdenja.zaveta. kao mudri ucitelj naroda i nesalomljivi borac za Mojsijevo naslede. ali je nesumnjivo rec o istoj licnosti. Ako se. ali ne izagna onijeh koji i-vljahu u dolini. redaktori Biblije saop tavaju da Juda "osvoji goru. Zbunjeni tim protivrecnostima. &ic/t/sfe legende------------------------------------------------------------------. preradivali. U prvom delu Knjige o sudijama pleme Judino osvaja i gradove Gazu. To je bila potpuna dominacija izabranog naroda. 5). prevaru i izdaju. Tako je esta knjiga Biblije postala zbirka prica sa religiozno-moralnim tendencijama. Savremeni zahtevi tu se opet razilaze s namerama kompilatora Biblije. a onaj ko bi. da predstave osvajanje Hanana kao svr en cin. Isus Navin. Asirci. okrutno sakacenje ili ubijanje vladara. u osvojenim gradovima nije ostavljan kamen na kamenu. Ali vec u sledecem stihu. a u drugom Adoni-Vezek (Knjiga o sudijama. U tom pogledu Izrailjci su bili pravi sinovi svoga doba i nisu se razlikovali od ostalih naroda Staroga sveta. silom prilika. vec su s vremenom i sami podjarmili Izrailjce. Njih nije zanimala istorijska istina u dana njem smislu te reci. Prihvatajuci takvu interpretaciju kao osnovu. dodu e. prisetimo da su u trenutku izrailjske invazije Jerihon i Gaj vec odavno le ali u ru evinama i da je licnost Isusa Navina veoma problematicna. redaktori biblijskih tekstova morali su. a kasnije ponovo gine od plemena Judinoga. koja ne dozvoljava nikakav kompromis ili milost prema pora enim. postupali su potpuno proizvoljno sa istorijskim dokumentima: neke su precutkivali. iako su navedeni gradovi le ali u primorskoj ravnici. prekr io sveto pravo heremu. i kojim su Hananskim gradovima Izrailjci zaista zavladali.

otprilike u vreme 214 kada je Gaj bio razoren. gradova ili lica navodi na njih stvarnu propast. Po shvatanju Egipcana. i nikada nije bio ponovo izgraden. Cime su Gavaonjani trgovali? Sudeci po otkopanim cisternama za ce-denje gro da i pecinama za cuvanje mladog vina. U Knjizi Isusa Navina (10. to je predstavljalo prvi dokaz da ona u tom pogledu zaslu uje poverenje. nekih osam stotina kilometara severozapadno od Jerusalima. U tim uslovima lako je moglo nastati mi ljenje da su ru evine Gaja spomenik pohoda Isusa Navina.Uostalom. koji je le ao kilometar i po od Gaja. u tom slucaju. Svuda su u sloju iz XII veka pre na e ere nadeni nesumnjivi tragovi nasilja i po ara. Nadeni su tragovi u asnog po ara. u ru evinama kuca pepeo je dosezao do visine od jednog metra. Biblisti iznose pretpostavku da su hro-nicari jednostavno pome ali grad Gaj sa gradom Vetiljem. Prema tome. koji su im s vremena na vreme nametali jaram. prema tome. O njegovom bogatstvu govore nam bezbrojni predm eti od bronze. a iz Knjige o sudijama doznajemo da je zemlja i dalje bila naseljena mravinjakom hananskog stanovni tva. pronadeni u grobovima i ru evinama kuca. jer se u Egiptu sveto verovalo da uni tenje imena naroda. Razne arheolo ke ekspedicije pristupile su. zaista ucinio Isus Navin? To pitanje resila je tek arheologija. 2) doslovno citamo: "Jer Gavaon bija e velik grad kao kakav carski grad. Ali za bibliste je bilo narocito va no to su se na tim keramickim krhotinama mogli procitati nazivi mnogih hananskih gradova.. Jo je Isus Navin stupio u pregovore sa Gavaonjanima. Medutim. Kao zani-mljivost vredi dodati da su otkopavanja potvrdila Bibliju u jo je-dnonf pogledu. statuetama. Kroz nekoliko kulturnih slojeva najzad su doprli do ostataka koji nesumnjivo poticu iz XII veka pre na e ere. pocetkom na ega veka. to upravo potvrduje biblijsku pricu. Davira. to nije bio samo simbolicni cin. a porazbijane statuice svedocile su da je uni tenje izvr io strani osvajac. silno uvecavali izrailjske okrutnosti. Za vreme velikih verskih svecanosti razbijanjem tih sudova bacana je kletva. Po to je Knjiga o sudijama zapravo istori-ja oslobodilackih borbi Izrailjaca s hananskim narodima. no evima. skarabeusima i prstenjem pronadena zapanjujuca kolicina posuda koje poticu i iz Sirije i sa Kipra. hramovi i ja-vne zgrade." Ru evine su otkrivene u jordanskom selu el-D ib. i ru evine gradova Lahisa. tra enju pomenutih hananskih gradova. osvajaci Egipta. prestonice nesrecnog cara Javina. cinijama. Dublja iskopavanja su pokazala da je Vetilj osnovan u ranom bronzanom dobu. nisu pronadeni tragovi po ara i pusto enja u gradu Gavaonu. ta je. Velika zaravan od nasute zemlje i ostaci konju njica svedoce da je tamo bila stacionirana jaka posada s bojnim kolima i konjima. ekspedicija jerusalimskog Hebrejskog univerziteta nai la je na ru evine Asora. postavlja se pitanje da li je Isus Navin zaista osvojio Hanan. Amerikanci su otkrili ru evine grada Vetilja. peharima. Nadeni . Ali za nas je ovde najva nije da je i Asor u XII veku pre na e ere bio rtva velikog po ara. Hebrona i drugih. na kojima su faraoni ispisivali nazive neprijateljskih ili pobunjenih palestinskih gradova. bili su proi-zvodaci i izvoznici vina. uvericemo se docnije da su biblijski hronicari u svom religioznom fanatizmu. osim toga.. po to je medu krcazima. Eglona. Tvrda-va se nalazila severno od Galilejskog jezera i imala je oko ce-trdeset hiljada stanovnika. Gaj je vec nekoliko stotina godina pre Isusa Navina le ao u ru evinama. Godine 1956. Otkopane su. Na osnovu iskopina utvrdeno je da su u XVII veku pre na e ere grad okupirali Hiksosi. trgovi. A na ru evinama Ve-tilja Izrailjci su podigli svoje kuce. Gavaon je zauzimao ogroman prostor i cinile su ga brojne ulice. Prvo senzacionalno otkrice bile su egipatske vaze.. odgovor mora biti negativan. pomenutih u Bibliji. Utvrdeno je i to da se stanovni tvo na veliko bavilo medunaro-dnom trgovinom.

.

zauzimajuci uglavnom slabo naseljene planinske predele. l izgleda da su svoj cilj postigli. Kao to ka e Verner Keler. sa slabijim tackama otpora. mada po cenu politicke nezavisnosti. O tim dugotrajnim borbama s neprijateljskim starosedelackim stanovni tvom govori nam Knjiga o sudijama. pojedina izra-iljska plemena morala su voditi te ke bitke za opstanak. Zahvaljujuci tim arheolo kim otkricima postalo je jasno za to su Gavaonjani kapitulirali pod uslovima koji im ba i nisu Blijsfe legende slu ili na cast. otkrivenih u tom kraju. Posle njegove smrti. dakle. Po to smo vec kod arheologije. koje je vr ilo tamo naseljeno hanansko pleme. i trgovina im je bila bli a od ratnog zanata. gre ka kada bismo iz te cinjenice brzopleto zakljucili da je pecina grob Isusa Navina. Ako gradove. mo emo zakljuciti da. obe stenovite obale Jordana. Ne to seve-rnije. Izrailjska plemena koja su se nastanila u severnom delu zemlje bila su odsecena od svojih sunarodnika na jugu lancem hananskih utvrdenja u dolini Jezrael. naravno." Zaobilazio je jaka utvrdenja. pre svega. Izmedu planina Judine i Jefremove zemlje i dalje je stra arila jevusejska tvrdava Jerusa-lim. na Jefremovoj gori. tri stoleca je . u jednoj od podzemnih grobnica. i vi e puta su padala pod jaram Hananaca. lo e naoru anog naroda na zemlju koja je daleko odmakla u razvoju civilizacije. punu utvrdenih gradova i sjajno naoru anih vojnih jedinica. Ali vratimo se na osvajacki pohod Isusa Navina.su cak i krcazi sa urezanim ime-nom Gavaona. pronadena je velika kolicina kamenih no eva. Nije se odva io na osvajanje plodnih dolina. dobicemo pravac njegovog osvajanja. vredi na kraju navesti jo jedan detalj koji privlaci pa nju. Isus Navin je sahranjen u Tamnat-Sarahu. a za izrailjsku pe adiju zastra ujuce. U njima je slano vino stranim kupcima. autor knjige Ipak je Sveto pismo u pravu. kao i drugi arhitektonski ostaci. koje su gotovo dva naredna stoleca ostala u rukama Hananaca. bez obzira na tvrdenje redaktora Biblije. Hanan je stalno bio predmet suparni tva velikih sila. Namece se teza da su za vreme cetrdesetogodi njeg boravka u pustinji Izrailjci tako temeljno zaboravili na obrezivanje koje je naredio Mojsije. Mesopotamije i Egipta. imao karakter postepenog prodiranja u manje naseljene delove Hanana. Uzrok takve situacije bilo je zna_ l 216 Zenon 9(p tno bolje naoru anje Hananaca. za koje znamo da su spaljeni u XII veku pre na e ere spojimo na karti linijom. savez gavaonskih gradova sacuvao je svoju nezavisnost. a primorski gradovi postali su plen Filistejaca. U taktickom nastupu to je bilo munjevito oru je. Legendarni voda. Septuaginta dodaje zanimljivu informaciju da su mu u grob polo eni kameni no evi kojima su u Galgalu obrezani Izrailjci. Ali se ne mo e iskljuciti mogucnost da biblijska verzija o obrezivanju ima svoj izvor u drevnim kultnim obredima. Kao spona izmedu Azije i Afrike. i ao je "linijom najmanjeg otpora. Bili su to trgovci. podlegala su uticaju njihove vi e kulture i religije. nije osvajanje doveo do kraja. Ali uspeh Izrailjaca postace razumljiv ako uzmemo u obzir politicku situaciju u kojoj se nalazio tada nji svet. na primer. Treba se cuditi kako je uop te bila moguca najezda primitivnog. a u periodima mirnog zajednickog ivota. i pored Jehovine podr ke. Kratko govoreci. Posle proterivanja Hiksosa. da su ga obnovili tek pod uticajem hananskog plemena u Tamnat-Sarahu. kao. Bilo bi. Oni su raspolagali velikim brojem bojnih kola s odlicnom zapregom. Dobro ocuvane odbrambene zidine. Isus Navin nikako nije zavladao celim Hananom. Pojedini stari narodi primili su taj obicaj nezavisno jedan od drugoga. govore nam da je Gavaon izbegao sudbinu ostalih hananskih gradova i da je nastavio da napreduje pod hegemonijom Izrailjaca. doline su sacuvale nadmoc nad planinama. Kao to znamo. Godine 1870. Na taj nacin. Pohod Isusa Navina pre je.

.

posle dugotrajnog rata. U kojoj meri je u to vreme nipoda tavana egipatska dr ava saznajemo iz papirusa sa izve tajem egipatskog poslanika Ven Amona. Faraoni nisu naru ili postojece dru tveno uredenje u toj zemlji. bavile uglavnom zemljoradnjom i bile li ene politickih prava. Hanansko stanovni tvo. Ali lokalni knez je izgleda vi e vo-leo da plen zadr i za sebe. Egipatsku vojsku cinili su najamnici razlicitih rasa i narodnosti. pa cak i aristokratske palate. kao i arheolo ke iskopine. Po to se lopov nalazio u gradu. Osim toga. Egipcanin je zatra io njegovo izrucenje. Otvoreno se podsmevajuci poslaniku nekada mocne dr ave. dozvolio im da dr e vojne dru ine i da se naoru avaju bojnim kolima. odbio je novu najezdu "naroda mora". osim toga. bili su slabi i nesposobni vladari. nanev i im strahovit poraz u pomorskoj bici kod Pe-lusijuma. Ostavljao im je izvesnu slobodu. Posle njegove smrti. Egipat su napali indoevropski narodi. Potvrduju ih. zanatlija i robova. bile su prilicno siroma ne. i tamo mu je jedan mornar ukrao sve zlato i srebro koje je prevozio da plati drvo. Hanan je postao gluva. Nekad cvetajuci Hanan doveden je tako skoro do propasti. takozvani Ramzesidi. Te male hananske careve Egipat je tretirao kao vazale. zaostala provincija. To je bilo uredenje koje je po mnogo cemu podseca da feudalizam srednjovekovne Evrope. A porezi su bili strahovito te ki. i u svom lepom egoizmu nisu hteli da daju hranu izgladnelom stanovni tvu. ciji je osnovni zadatak bio ubiranje poreza. medu sirotinjom je vladala takva beda da su svaki cas izbijali neredi. Glavni krivci za taj haos bili su sve tenici. dok su se hananske narodne mase. Egipat se raspao na nekoliko nezavisnih dr avica. O op tem osiroma enju svedoci i upadljivo mali broj pronadenih luksuznih predmeta. a zakidano im je i na hrani. vukli su se po selima i pljackali gde god se moglo. sklopio ugovor o prijateljstvu sa mocnom hetitskom dr avom. pregazili su hetitsku dr avu. gonjeno od vlastodr aca na prisilni rad na izgradnji palata i utvrdenja. koje su govorile jezikom bliskim hebrejskom. Na svom pohodu preko Grcke i Male Azije. Ramzes III. Vec smo ranije pisali o tome kako je Ramzes II. Faraon Merne-ptah uspeo je da odbije napad. Haos je u zemlji postajao sve veci. a odbrambeni objekti gradova zapu teni. Vlast nad celom dr avom preuzela je najzad XX dinastija. takozvani "narodi mora". U to vreme izbila je jedna od mnogih buna ugnjetenih seljaka. zavladali obalom Sredozemnog mora i prodrli do delte Nila. kao to vidimo. Pod vladavinom malih careva i njihovih egipatskih gospodara. . a o faraonski presto vodila se duga i ogorcena borba. Ali u vecim hananskim gradovima bile su stacionirane egipatske posade i stalno boravili namesnici. vec su primenjivali egipatski faraoni. Njen drugi faraon. cak i rado gledao kad su medu sobom ratovali. Rimsko politicko nacelo divide et impera. poslani poreznici bili su potkupljivi i potkradali su zemlju za svoj racun. Uz put je skrenuo u luku Dor.bio egipatska provincija. pljackano od soldateske i gotovo svedeno na ulogu robova. Utvrdenim gradovima upravljali su lokalni vladari. Po to im cesto nije isplacivana najamnina. Za vladavine poslednjih faraona XIX dinastije u zemlji je zavladao haos. Posledica tih dogadaja bio je potpuni pad autoriteta Egipta. Gradevine iz tog perioda. ali te ke borbe su veoma oslabile Egipat. Te prilike na le su u izvesnom stepenu odraz u nekim delovima Knjige Isusa Navina i Knjige o sudijama. prete no stranog porekla. koji su prisvojili ogroman deo obradive zemlje. i tablice sa klinastim pismom pronadene u Tel el-Amarni. siroma ilo je i smanjivalo se. koga su sve tenici iz Tebe poslali u Liban po Zerwn %psidovs/(i kedrovo drvo za gradnju svete lade boga Amona Ra. Ven Amon je zaplovio morem ka Biblosu. Njihove medusobne intrige i svade samo su ucvr civali hegemoniju Egipta i povecavali njegov autoritet kao najvi e arbitra ne instance. da se to br e obogate. Ali njegovi naslednici.

na kraju upropastile stanovnike Hanana. ubijajuci zatvorenike i istrebljujuci civilno stanovni tvo? Vec smo ranije rekli da su redaktori Biblije izrailjska . posle devet dana uzaludnog i cekivanja. hananski narod mogao da gaji simpatije prema osvajacima. po biblijskoj verziji. vec i brojno cu. pet stotina volovskih ko a. Pritisnute velikim da binama. kad se u Hananu nisu sukobljavale imperijalisticke ambicije Azije i Egipta. Izrailjci su ih nadma ivali ne samo ratnim odu evljenjem. nakita i skupocenije keramike. dobio je znatnu kolicinu skupocenih egipatskih proizvoda: deset carskih odela od prvoklasnog lana. uspeh Isusa Navina postaje potpuno razumljiv. U takvim politickim uslovima. Vavilonija. Uostalom. koji su. a pre svega upadljiv nedostatak luksuznih predmeta. Nije se on suocio sa ujedinjenim snaga219 ma celoga Hanana. osiroma ene mase italskog naroda docekale su germanske osvajace kao oslobodioce. Jo vece poni enje do iveo je u Biblosu. U te nji da povecaju svoje dr avice. vladar te fenicanske luke ne samo da mu nije dao drvo na kredit. bila je previsoka. Zamislimo sada prilike u vreme najezde Izrailjaca. Oni su donosili dru tvenu revoluciju i najavu boljih vremena. borili su se lenjo i rado be ali s bojnog polja. Bez lade. a u svakom slucaju kraj vladavine skupe i korupcijom razjedene bi-rokratije. koristeci slabost Egipta. Hetitska i mitanska dr ava pale su pod naletom "naroda mora". verovatno.pod raznim izgovorima je odugovlacio i Ven Amon je. O tome svedoce primitivno gradeni odbrambeni zidovi i kuce. Uzrok te stagnacije nesumnjivo su bila drakonska poreska opterecenja za pokrivanje ratnih tro kova. za svaku medu. ipak. bio je uhap en. Seljaci i zanatlije. Plate najamnika i kupovina bojnih kola i konja mnogo su ko tale i. Posle dugog maltretiranja i pogadanja. Slabost Hanana le ala je i u vec pomenutom feudalnom uredenju. vec je imao posla s pojedinim malim carevima ili s njihovim lokalnim savezima. to nije bio njihov rat. kojom je upravljala Kasitska dinastija. koja je za poslednjih cezara narasla do apsurdnih ra-zmera i iscedila sve ivotne sokove iz dru tva. Ven Amon naravno nije mogao odmah izvr iti to naredenje. vec rat njihovih gospodara. Doznav i da je poslanik stigao bez novca. u ivali njihovu tihu simpatiju: ne samo da su bili isti prosti ljudi kao i oni. vec su i govorili semitskim jezikom toliko bliskim njihovom da su se lako mogli spo-razumevati s njima. u kojoj se govori da je Isus Navin pobio trideset i jednog cara. Izrailjski osvajaci su. Da li je. a kad je hteo da se udalji drugom ladom. bila je oslabljena i ozbiljno ugro ena sve vecom snagom Asirije i Elama. medusobno su vodili estoke borbe za svaki pedalj zemlje. Gena koju je vladar Biblosa zatra io. dvadeset vreca soje i trideset ko eva ribe. kao po-kisao morao nastaviti put. %>ad egipatske moci i ao je uporedo sa politickim hao-som u Aziji. koji su imali ta da izgube. Kolika je bila ta razdrobljenost svedoci Knjiga Isusa Navina. napravljenim na brzinu u cilju zajednicke odbrane. pet stotina kotura kanapa. da povrati ladu i nabavi kedrovinu. vodili surovi i totalni rat. Osim zlata i srebra. Nekada nji egipatski vazali u Hananu odjednom su se osetili kao nezavisni suvereni. Bilo je to jedno od veoma retkih razdoblja u istoriji Staroga sveta. pet stotina svitaka papirusa. Arheolo ka iskopavanja pokazala su da su osiroma ili cak i privilegovani slojevi. Iz mnogih delova biblijskih prica mo emo zakljuciti da su u osvajanju Hanana va nu ulogu odigrali savim slicni cinioci. Hananski narod doveden je do bede neprestanim ratovima svojih vladara. Odnosi koje je zatekao Isus Navin. najzad je napravljena pogodba: Ven Amon je poslao u Tebu po novac i robu za razmenu. Zemlja je bila politicki razdrobljena i cak u trenucima najvece opasnosti nije mogao biti stvoren zajednicki odbrambeni front. u mnogo cemu podsecaju na period propadanja velike Rimske Imperije. vec mu je i konfiskovao ladu i naredio da napusti grad kao nepo eljan stranac. desetkovani jo za vreme unutra njih ratova. nisu imali volju za borbu. Na silu odvedeni u vojsku.

more slano. kad si i ao iz polja Edomskoga. Na trag za obja njenje toga cuda naveo je bibliste u tekstu jlomenuti grad Adam. poma uci Izrailjce cudima. Prvo od njih bilo je naglo zaustavljanje vode Jordana. kroz krecnjacke i glinene urvine. ju ni deo reke. Takvo raspolo enje bilo je. nezgodna praznina u opisu redaktora Biblije ispunjena je: Jordan se zaustavio usled zemljotresa i . koji su iveli u brdovitim predelima Jordana. Cak ni redaktori Biblije nisu to Zenon %psitfovs/$. i da su se kasnije bez otpora pomirile s njihovom prisutno cu. od stvorene brane do Mrtvoga mora. vec je u tim krajevima to cesta prirodna pojava. bilo uveriti da se to dogodilo nekim cudom. Gore skaka e kao ovnovi. nalazimo ovakvu poetsku recenicu: "Jordan se obrati natrag. 4). brda ca kao jaganjci".. Tako. uvericemo se da da su se osvajaci brzo sprijateljili sa domorocima sklapanjem me ovitih brakova i da su postali revnosni poklonici njihovih bogova. otece sasvijem. na primer. i narod prelaza e prema Jerihonu". Kao to vidimo. Prema Bibliji. Obe reci nesumnjivo poticu od naziva drevnoga grada Adama. U Knjizi Isusa Navina nailazimo na tri cuda i sva tri se mogu objasniti. nad pobedom Isusa Navina bdeo je sam Jehova. dakle.): "Ustavi se voda to tecija e ozgo. uspeli da zata kaju. Ako procitamo Knjigu o sudi-jama. a to tecija e dolje u more kraj polja. A u Psalmu 114. po svemu sudeci. ali njegov uzrocnik nije bio Jehova. Na istocnoj obali reke uzdi e se brda ce Tel el-Damijeh. Te ko bi ih. dakle." (Knjiga o sudijama. Redaktori Biblije osecali su da njihova teolo ka interpretacija mo e izazvati sumnju. i zato su iz opisa izostavili ono to im nije odgovaralo. Obe njegove strane cesto pogadaju zemljotresi vulkanskog porekla. dobro su znali da zemljotres mo e da pregradi reku ba kod gradica Adama. O tome citamo u trecem poglavlju (stih 16. Dvadeset i pet kilometara severno od Jerihona na Jordanu se nalazi gaz. u skladu sa svojim te njama. Jordan tece dubokom klisurom.. 5. govori u prilog tome da su iroke mase ha-nanskog naroda zaista bile naklonjene osvajacima. Jordan je na taj nacin bio pregraden skoro jedno godi nje doba. od grada Adama. slicno kao i u mnogim ranijim slucajevima. Ali uprkos njihovim naporima. prorocica Devora govori u svojoj nada-hnutoj pesmi u slavu pobede: "Gospode! Kad si slazio sa Sira. da bi kaznio Izrailjce za otpadni tvo i nepo tovanje Mojsijevih zapovesti. koji kao da se poziva na predanje iz vremena Isusa Navina. i stade u jednu gomilu vrlo nadaleko. postao je toliko plitak da se mogao preci gotovo da se ne pokvase noge. narodna tradicija o zemljotresu nije se sasvim ugasila i provlaci se kroz druge delove Biblije. koji je kraj Zaretane. Izrailjci. koji su se zaista odigrali za vreme osvajackog pohoda. jedan od osnovnih razloga lakog osvajanja Hanana. tumacili izvesne dogadaje. Ali i ovog puta. Samo su. Sve. obja njavajuci samo da je Jehova ostavio toliko Hananaca u ivotu. koji se i danas zove El-Damijeh. zemlja se tresija e. Sada se namece pitanje: za to redaktori Biblije nijednom recju ne spominju zemljotres? Mislim da su to ucinili svesno i s odredenim ciljem. Dok su se vode gomilale severno od EI-Damijeha. cije su ru evine nedavno otkrivene pod pomenutim brdom.zverstva veoma uvelicali. Vi e puta ogromne stene svaljuju se u korito i cine branu koja zadr ava tok vode. U svetlu tih cinjenica namece se neizbe an zakljucak da se prilikom prelaska Jordana neobicni dogadaj zaista odigrao. nisu svoju verziju izmislili. Godine 1927. Redaktori teksta ocigledno su eleli na ovaj nacin da naglase natprirodan karakter tog osvajanja.

.

cije su ru evine nedavno otkrivene pod pomenutim brdom. Izrailjci. biblijski Isus Navin nije mogao biti njen osvajac. Na istocnoj obali reke uzdi e se brda ce Tel el-Damijeh. Prisvajanjem junaka severnih plemena. U Knjizi Isusa Navina nailazimo na tri cuda i sva tri se mogu objasniti. biblijskog Isusa Navina. u skladu sa svojim te njama. moramo se podsetiti na ono to smo vec razmatrali drugom prilikom. jedan od osnovnih razloga lakog osvajanja Hanana. koji su se zaista odigrali za vreme osvajackog pohoda. Prema Bibliji. koji su iveli u brdovitim predelima Jordana. Ali i ovog puta. vec je u tim krajevima to cesta prirodna pojava. odlucno tvrde da je tvrdava razorena sto godina pre najezde Izrailjaca i da. naravno. U svetlu tih cinjenica namece se neizbe an zakljucak da se prilikom prelaska Jordana neobicni dogadaj zaista odigrao. Zato se pretpostavlja da su Jerihon razorila neka druga jevrejska plemena pod vodstvom coveka. a to tecija e dolje u more kraj polja. koji je bio imenjak poznijeg. Biblisti i u toj legendi pronalaze cinjenice koje su se zaista dogodile. postao je toliko plitak da se mo-gao preci gotovo da se ne pokvase noge. ali njegov uzrocnik nije bio Jehova. dobro su znali da zemljotres mo e da pregradi reku ba kod gradica Adama. Dok su se vode gomilale severno od EI-Damijeha. bilo uveriti da se to . koji je kraj Zaretane. sacinjena od elemenata koji poticu iz raznih epoha 220 uspeli da zata kaju. slicno kao i u mnogim ranijim slucajevima. Te ko bi ih. Prvo od njih bilo je naglo zaustavljanje vode Jordana. Jordan tece dubokom klisurom. Dvadeset i pet kilometara severno od Jerihona na Jordanu se nalazi gaz. Godine 1927. govori u prilog tome da su iroke mase ha-nanskog naroda zaista bile naklonjene osvajacima. Ali pre nego to ukratko iznesemo njihove pretpostavke. i da su se kasnije bez otpora pomirile s njihovom prisutno cu. dakle. Obe reci nesumnjivo poticu od naziva drevnoga grada Adama. Sve. biblijski Isus Navin bio bi dvosloj-na tvorevina. od grada Adama. ju ni deo reke. prema tome. koja je te ila politickom i duhovnom ujedinjenju hebrejskih plemena severnog i ju nog Hanana. Te dve licnosti poistovecene su naknadno. po svemu sudeci. dakle. Sada se namece pitanje: za to redaktori Biblije nijednom recju ne spominju zemljotres? Mislim da su to ucinili svesno i s odredenim ciljem. O tome citamo u trecem poglavlju (stih 16. nisu svoju verziju izmislili. kroz krecnjacke i glinene urvine. dakle najkompetentniji arheolozi po tom pitanju. i stade u jednu gomilu vrlo nadaleko. Vi e puta ogromne stene svaljuju se u korito i cine branu koja zadr ava tok vode. Po toj koncepciji. nad pobedom Isusa Navina bdeo je sam Jehova. more slano. obja njavajuci samo da je Jehova ostavio toliko Hananaca u ivotu. i ceo skup s njim povezanih prica o njegovim delima. koji se i danas zove El-Damijeh. poma uci Izrailjce cudima. tumacili izvesne dogadaje. Pronalazaci Jerihona. i narod prelaza e prema Jerihonu". Jordan je na taj nacin bio pregraden skoro jedno godi nje doba. Samo su. za vreme hegemonije Judeje. izmedu ostalih i prica o osvajanju Jerihona. otece sasvijem.): "Ustavi se voda to tecija e ozgo. od stvo-rene brane do Mrtvoga mora. Redaktori teksta ocigledno su eleli na ovaj nacin da naglase natprirodan karakter tog osvajanja. u riznicu istorijskih predanja unesen je. Drugo cudo je ru enje zidova Jerihona. da bi kaznio Izrailjce za otpadni tvo i nepo tovanje Mojsijevih zapovesti.zagradivanja korita od ogromnih kamenih blokova koji su se odvaljivali od stena kanjona. Takvo raspolo enje bilo je. Obe njegove strane cesto pogadaju zemljotresi vulkanskog porekla. Na trag za obja njenje toga cuda naveo je bibliste u tekstu i^jmenuti grad Adam.

i zidine bi se stropo tale u iskopanu prazninu. Zahvaljujuci dokumentima s klinastim pismom. u kojoj se tvrdi da su se odbrambeni zidovi sru ili od trubljenja i poklica osvajaca. A u Psalmu 114. koji je bio imenjak poznijeg. jer u Knjizi Isusa Navina citamo da Izrailjci posle osvajanja ". Drugo cudo je ru enje zidova Jerihona." (Knjiga o sudijama. U elji da usklade rezultate arheologa sa biblijskom verzijom. Tako. U prilog tome govore pocadale gomile kamenja i opeke. naglo sru ili. koja je te ila politickom i duhovnom ujedinjenju hebrejskih plemena severnog i ju nog Hanana. Tragovi po ara nadeni u iskopinama uop te ne iskljucuju tu pretpostavku.. Ali uprkos njihovim naporima. Imajuci u vidu prethodna upozorenja. nezgodna praznina u opisu redaktora Biblije ispunjena je: Jordan se zaustavio usled zemljotresa i zagradivanja korita od ogromnih kamenih blokova koji su se odvaljivali od stena kanjona. Mo e se. prema tome. Vojnici su se pod okriljem noci potkopavali pod temelje utvrdenja i pod-gradivali ih debelim koljem. brda ca kao jaganjci". Te dve licnosti poistovecene su naknadno.dogodilo nekim cudom. Isus Navin je navodno zaustavio sunce i . na primer. poznato nam je da miniranje odbrambenih zidova spada u jednu od najstarijih poznatih opsadnih tehnika u istoriji covecanstva. Za vreme potkopavanja ispod zidina.. dakle najkompetentniji arheolozi po tom pitanju. prorocica Devora govori u svojoj nada-hnutoj pesmi u slavu pobede: "Gospode! Kad si slazio sa Sira. Zato se poslu io veoma domi ljatim lukavstvom priredujuci oko zidina mar eve svojih naoru anih odreda uz sviranje truba i bojne poklice. pretpostaviti da je ta efikasna taktika prima jena i u Jerihonu. Ali pre nego to ukratko iznesemo njihove pretpostavke. Gore skaka e kao ovnovi. Dok je gonio vojsku petorice careva ju noga Hanana. izmedu ostalih i prica o osvajanju Jerihona. narodna tradicija o zemljotresu nije se sasvim ugasila i provlaci se kroz druge delove Biblije. 5. ubedljiviju hipotezu. Pronalazaci Jerihona izra avaju mi ljenje da se tvrdava verovatno sru ila usled zemljotresa i po ara. po svemu sudeci.. Prisvajanjem junaka severnih plemena. u riznicu istorijskih predanja unesen je. a krovovi su se. Zato se pretpostavlja da su Jerihon razorila neka druga jevrejska plemena pod vodstvom coveka. biblijski Isus Navin bio bi dvosloj-na tvorevina. Kao to vidimo. zemlja se tresija e. i ceo skup s njim povezanih prica o njegovim delima. biblijskog Isusa Navina. odlucno tvrde da je tvrdava razorena sto godina pre najezde Izrailjaca i da. Ali to ne bi bilo u saglasnosti sa Knjigom Isusa Navina.grad spali e ognjem i to bje e u njemu. Zatim su ih potpaljivali. Po toj koncepciji. dakle. Pronalazaci Jerihona." Najvecu kontroverziju izazvalo je trece cudo izrailjskog pohoda. Na sacuvanim delovima odbrambenog zida vide se osim toga duboke pukotine. biblijski Isus Navin nije mogao biti njen osvajac. sada mo emo razmotriti ta o cudu u Jerihonu imaju da ka u arheolozi i istoricari. Biblisti i u toj legendi pronalaze cinjenice koje su se zaista dogodile. i zato su iz opisa izostavili ono to im nije odgovaralo. koji kao da se poziva na predanje iz vremena Isusa Navina. zatrpavajuci pod sobom predmete svakodnevne upotrebe. sacinjena od elemenata koji poticu iz raznih epoha 222 Zenm i razlicitih jevrejskih sredi ta. ireci paniku medu opkoljenima i otvarajuci put ka gradu napadackoj vojsci. ugljenisani komadi drve-ta i debela naslaga pepela koja pokriva ru evine najvi eg kulturnog sloja. naravno. nalazimo ovakvu poetsku recenicu: "Jordan se obrati natrag. biblisti su izneli drugu.. za vreme hegemonije Judeje. Redaktori Biblije osecali su da njihova teolo ka interpretacija mo e izazvati sumnju. voda napadaca je bez sumnje hteo da odvrati pa nju opkoljenih i zaglu i podzemni tutanj minerskih radova. kad si i ao iz polja Edomskoga. moramo se podsetiti na ono to smo vec razmatrali drugom prilikom. 4).

.

tako munjevita i potpuna. dobrodu ni ratari i ene blage naravi . veoma popularna kod Jevreja. Redaktori Biblije. da sebi omoguci konacnu pobedu. Sa slicnim hiperbolama susrecemo se veoma cesto u starim poemama. u jednom trenutku sinulo je iza oblaka. Nagomilav i toliko zverstava. a odblesak njegovih zraka na vrhovima oblaka izazivao je utisak kao da se naglo razdanilo. Slicno kao i u prethodnim knjigama. Jo jedan citat preuzet iz te antologije otkriven je u Prvoj knjizi Samuilovoj (1. To je 224 Zenon 'J&s neka vrsta antologije epskih prica koje ivo podsecaju na skandinavske sage. U tim pricama nailazimo na odnekud nam dobro poznate motive. Autor tih stihova hteo je metaforom da istakne koliko je velika bila pobeda Isusa Navina. Devora je zapravo izrailjska Jovanka Orleanka. Ona se svodi na to da je gusti oblak s gradom prouzrokovao potpunu tamu. Knjiga o sudijama predstavlja produ etak Knjige Isusa Navina i manje-vi e obuhvata razdoblje od 1200. koja na uzvi en i egzaltiran nacin opeva slavu Isusa Navina. koju je rtvovao Agamemnon. opisana prirodna pojava morala zaista dogoditi. doslovno shvatiti. Naime. koja je u svoje vreme stekla najvi e pristalica. Za primer nave cemo (yarn 223 samo jednu od njih. neljudskosti i varvarstva. One su pune mracnih okrutnosti. koja je znatno kasnije dodata i potice iz vremena sudija. Iznenadnu svetlost odmah su iskoristili Izrailjci da dotuku Hanance. Cak ni najzagri eniji fideisti nisu se usudivali tvrditi da je Isus Navin imao takvu moc nad suncem i mesecom. plemenitih poriva i istinskih ljudskih unutra njih sukoba. izmedu ostalog i kod Homera. koji sedaju za zajednicki obed. da bi joj osujetio bekstvo pod okriljem noci. jare po ara i stravicnih dogadaja.koliko je to drugaciji svet na pozadini op te anarhije. Sunce. Samson ima mnogo zajednickih osobina sa Herkulom. da su cak sunce i mesec zastali u cudu. prema tome. pun smirujuce ti ine prizor etelaca. medutim. dakle. Opisano cudo ne treba. to je jednostavno stilska figura. nisu napisali celovitu istoriju tog razdoblja. nisu povezali cinjenice i dogadaje po hronolo kom redosledu. redaktori biblijskog teksta kao da su se u jednom trenutku trgli. a groteskno-ko marni do ivljaj Venijaminovih potomaka kao da je prauzor rimske legende o otmici Sabinjanki. koje je vec za lo iza horizonta. do 1050. Odmah vidimo da obave tenje o cudu ima izrazit karakter poetske apostrofe. l stade sunce i ustavi se mjesec. a Jeftajeva kci umire slicno kao Ifigenija. Prica o Ruti kao da je htela da nas podseti . Isus Navin klice u radosnom zanosu: "Stani sunce nad Gavaonom. ali u isto vreme i licnog heroizma. Ovde ne mo emo izneti sve pretpostavke. l poslednje sumnje u tom pogledu raspr ila su kasnija lingvisticka istra ivanja. i mjesece nad dolinom Elonskom". Kasnije je narodna ma ta oko toga stvorila legendu kako je Isus Navin nacinio cudo zaustaviv i sunce i mesec. godine pre na e ere. Knjiga pravednoga bila je stara zbirka himni i kratkih epskih poema.mesec. Na taj nacin konacno je raspr ena legenda o cudu zaustavljanja sunca. polazeci od pretpostavke da Biblija iznosi istinu i da se. dokle se ne osveti narod neprijateljima svojim. Ali se naknadno ipak pokazalo da se radi o nesporazumu. Iza lo je na videlo da je taj cetvorostih doslovan citat iz Knjige pravednoga koji su u biblijsku pricu znatno kasnije uneli biblijski hronicari.18). eleli su na izabranim primerima da poka u kakva je sudbina snalazi izrailjska plemena kad se odricu Jehove i slu e tudim bogovima. bezakonja i stra nih dogadaja u jednoj knjizi. Idilicni. ratne huke i zveketa oru ja. Tra eni su najrazlicitiji nacini za obja njenja toga cuda. odnosno od smrti Isusa Navina do zacetaka monarhistickog uredenja koje je uspostavio Samuilo. antologija tih turobnih saga zavr ava se optimistickim tonom u predivnoj prici o vernoj Ruti.

.

ca.. uprkos svemu. cak su i govorila donekle razlicitim narecjima. zasnovana na krvnoj povezanosti. Ta ekonomska i politicka zavisnost cesto se pretvarala u ugnjetavanje. za vreme meduvla ca. Bila je to veoma stara semitska titula koja je pripadala najvi im administrativnim cinovnicima. i placace danak". Toj pojavi pogodovala je i cinjenica da se. koju je Izrailjcima nametnuo Mojsije. birani su i u gradovima-dr avama Fenikije. Za Izrailjce je to. Doznajemo. Pojedina izrailjska plemena. vec su iveli u atorima i drvenim kolibama. Posle smrti Isusa Navina kad vi e nije bilo zajednickog vode. Biblija na iroko prica o estorici istaknutih sudija i nabraja est manje znacajnih. usled raspada prvobitne zajednice i produbljivanja klasnih razlika.da je u doba sudija. zvanih sudijama. l pored toga to su redaktori Biblije prilagodavali istoriju svojim^/erskim te njama. prepu tena sama sebi.suditi. Pojedina plemena imala su svoje vlastite obicaje. Tako im . Sudije su se na hebrejskom zvale ofetim od glagola afat . Ponekad. koji su u op tem haosu uspeli da sacuvaju moralnu cistotu. o kojima ni ta osim imena ne znamo. Samo u retkim slucajevima osvajali su zemlju oru jem. Upravo ti privilegovani slojevi legende poceli su medu sobom da se takmice i doveli su ne samo do razbijanja izraelskog zajedni tva. i nadimke "silni" ili "plemeniti". kuluk i ropstvo. gde su. zvani sufetes. na njenom celu su i dalje bili sufetes. koja su dr ala utvrdene gradove i najplodnije doline. Danijel Rops. Prasemitska plemenska organizacija. bila je to uglavnom postepena. mirna infiltracija stocara nomada. nekada nje izborno rodovsko stare instvo pretvorilo u naslednu aristokratiju. sagnuce ramena svoja da nosi. postojao obican svet po tenih ljudi. Knjiga o sudijama je zapravo zbirka prica o podjarmljenim izrailjskim plemenima. vec i do bratoubilackih borbi. U Knjizi Postanje citamo o plemenu Isaharovom : "Isahar je magarac jak u kostima. cesto su morala priznavati njihovu hegemoniju i placati im danak. mogla da stupaju u borbu s vladarima susednih hanan-skih dr avica. dakle. Raspad izrailjske zajednice na dvanaest zavadenih plemena bio je utoliko opasniji to je Isus Navin samo delimicno osvojio Hanan. Kad se Kartagina odvojila od svoje fenicke matice i postala suverena trgovacka sila. a podr ao Isus Navin. koje je svake godine birala trgovacka plutokratija. Plemenski i rodovski poglavari dodelili su sebi titule kne eva ili "pretpostavljenih". bio period politickog haosa i samovla. u knjizi Od Avrama do Hrista. Ali njihove du nosti nisu se samo ogranicavale na sudske poslove. kao stocari. U samom srcu zemlje nezavisnost su sacuvala sna na hananska plemena. vodili po-lunomadski ivot. pravilno pi e: "Istorija Izrailja u to vreme raspada se na toliko istorija koliko ima plemena". Nisu gradili kuce. naravno. ponovo su do le do izra aja stare mr nje. pre svega. Da bi mogla da se nastane u obli njim oblastima. prirodnost i ljudsko dostojanstvo. koja su dugi niz godina trpela ropstvo i najzad se dizala u oslobodilacku borbu pod vodstvom svojih narodnih junaka. U Knjizi o sudijama citamo: "U to vrijeme ne bje e cara u Izrailju: svaki cinja e to mu bija e drago" (17.. Izrailjci su se u pocetku naseljavali po malo nastanjenim planinskim terenima. da ideja o rasnom jedinstvu. nisu. nije izdr ala probu vremena. bila je jo uvek previ e vitalna da bi ustuknula cak i u novim uslovima ivota na stalnim prebivali tima. Knjiga o sudijama omogucava nam da stvorimo prilicno jasnu sliku o politickim prilikama posle smrti Isusa Navina. 6). U fenickim gradovima svake godine su birani namesnici kolonija. predrasude i separatisticke te nje.

U Bet anu otkopana je iz ru evina cuvena kamena skulptura koja predstavlja dva lava kako se bore. po padinama bre uljaka u suncu su se kupali vinogradi. smokvama i narovima. godine pre na e ere. koji su cetrdeset godina iveli u primitivnim pustinjskim uslovima. invazija Izrailjaca predstavljala je katastrofu. a u dolinama je raslo svakovrsno povrce.. Arheolo ka nalazi ta svedoce i o visokom nivou umet-nosti i zanatstva. zbog cega im je pretilo odnarodenje. Izrailjska plemena nisu. Posle sticanja nezavisnosti. posle njihove smrti. bojenim izuzetno cenjenom domacom purpurnom bojom. punim velelepnih gradevina i ducana. ali su.". U Bibliji to pitanje izgleda ne to drugacije. Poznato je da su Hananci u Egipat izvozili vino. maslinovo ulje i povrce. Izrailjske sudi-je tamo uglavnom nastupaju kao hrabre vode ustanaka ili hajduci. sudije su kao narodni junaci vladali do kraja ivota. zlatni i srebrni nakit. mogla u pustinji da steknu iskustvo u gradevinarstvu. a jo vi e gradevinarstva. Pored zemljoradnje i stocarstva cvetalo je i povrtarstvo. Zato se ne treba cuditi onome to o Izrailjcima govori Biblija: "l enjahu se kcerima njihovijem i udavahu kceri svoje za sinove njihove. Kao to smo ranije istakli. Osim toga. Sa svojim gusto naseljenim gradovima.je. Mnogi gradovi bavili su se trgovinom i zanatstvom. svetovni potreti. ponosili su se velelepnim gradevinama i trgovima. Zbog toga se postavilo pitanje kako se moglo dogoditi da se izrailjska plemena. plemena kojima su upravljale u vecini slucajeva ponovo padala pod hananski jaram. Obja njavajuci tu pojavu sa stanovi ta puritanskog jehovizma. zahvaljujuci licnim vrlinama. Odgovor na to pitanje nije bio moguc. Hananci su nesumnjivo imponovali tim prostim stocarima. tako lako uvuku u tu navodno nedostojnu religiju. bode i. a samo uzgredno kao gradanski upravnici. Njihova vlast najce ce nije izlazila iz okvira jednog plemena.nicu. sekirice. maslinama. sticali veliki autoritet medu svojim saplemenicima i u povoljnom trenutku vodili ih u oslobodilacku borbu. Ali za hananske dr avice koje nisu uspele da se odbrane. oru je i svakojaka keramika. vaspita-na u duhu Mojsijevih moralnih propisa. koji su. Ali i pored toga. Preokret po tom pitanju nastupio je tek zahvaljujuci arheolo kim otkricima u Palestini. u XII veku pre na e ere ha-nanska kultura nalazila se vec u periodu opadanja. odr avali su trgovacke i kulturne veze sa drugim dr avama. koji je slavio sraman i razvratan verski kult. Iskopine iz tog vremena otkrivaju uocljiv pad nivoa zanatstva. Faraon Tutmes III saop tava u jednom od sacuvanih zapisa da se njegov ratni plen u Palestini sastojao od mnogo zlatnog i srebrnog posuda. naravno. Na ru evinama hananskih gradova osvajaci su podizali sirotinjske kuce od poljskog kamena. bocice. Sirije i Mesopotamije. sve dok se na e znanje o Hanancima oslanjalo uglavnom na ono to nam pru a Biblija. kutijice. Daleko opasnije od politickog ropstva bila je cinjenica to su Izrailjci lako podlegali uticaju hananske kulture i religije. do 556. iako je nekima po lo za rukom da stvore privremene saveze nekoliko plemena za borbu s hanan-skim ugnjetacima. Iz Knjige o sudijama ne mo e se dovoljno pouzdano zakljuciti za to je bilo tako. U ru evinama hananskih gradova pronadene 227 su originalne izvajane statuice bogova i boginja. Hanan je. redaktori Biblije prikazali su Hanance kao iskvaren i varvarski narod. u Tiru povereno kormilo dr ave od 563. koja nije mnogo zaostajala za kulturom Egipta. morala je izvr iti izuzetan uticaj na izrailjske nomade. Bili su pre vojni diktatori.. to im nije dozvoljavalo njihovo patrijarhalno . bio cuven i po divnim tkaninama. bareljefi u slonovaci. jer su takve rodbinske veze verovatno smatrali za dru tveni uspeh. osim toga. na primer. Svuda u zemlji mogli su se vide-ti bri ljivo negovani vocnjaci sa urmama. posude od fajansa s figuralnim ornamentima i precizno izgravirani predmeti za svakodnevnu upotrebu. Na osnovu iskopina utvrdeno je da su Hananci stvorili visoko razvijenu materijalnu kulturu. bez odvoda za ki.

.

demokratsko dru tveno uredenje: velike gradevine i odbrambeni sistemi mogli su se tada graditi samo u feudalnim uslovima, primenom koordinisanog prisilnog rada podjarmljenih narodnih masa. Izrailjci su jo dugo ostali slobodni pastiri; njihovo plemensko stare instvo bilo je, dodu e, vec nasledno, ali nije imalo tako neogranicenu vlast kao to su imali vladari hananskih gradova. Prodiranje tudinskih plemena na teritorije koje su naseljavali Hananci moralo je da izazove dubok privredni potres. Hananski gradovi napredovali su uglavnom zahvaljujuci medunarodnoj trgovini. Zato je, cim su osvajaci presekli karavanske puteve, nastupio postepeni zastoj u trgovini, i, ono to za tim sledi, op te smanjenje blagostanja. 228 Zenon Posledice privrednog sloma osecale su jo nekoliko ve-kova. Kada je Solomon zapoceo izgradnju Jerusalimskog hrama, morao je da dovede zanatlije, umetnike i gradevinare iz fenickog grada Tira. Tek zahvaljujuci njegovoj preduzimljivosti ponovo je o ivela trgovina i gradovi su se izvukli iz bede, a neki od njih, kao Jerusalim, mogli su se na kraju takmiciti i sa gradovima Sirije i Egipta. Kao to vidimo, arheolo ka otkrica su na veoma iznenadujuci nacin osvetlila ulogu koju su u Hananu odigrali izrailjs-ki osvajaci. Ali bez odgovora je ostalo pitanje za to ih je tako lako privukla hananska religija, o kojoj su se redaktori Biblije uvek izra avali recima punim gnu anja i osude. Tek godine 1928, kad su u severnoj Siriji otkrivene ru evine fenickog grada Ugarita, nastupio je i u tom pogledu odlucujuci preokret. U njima je pronadeno nekoliko stotina tablica s klinastim pismom, sa dokumentima, izmedu ostalog, i na ugaritskom jeziku. Po to su de ifrovane, ispostavilo se da su to uglavnom religiozni tekstovi: himne, molitve i mitolo ke poeme. Te tablice su otkrice od velikog naucnog znacaja, jer se na osnovu njih najzad moglo otrgnuti od pristrasne biblijske verzije i rekonstruisati hanansku religiju onakvu kakva je zaista bila. Ali, ta je fenicanska religija imala zajednicko sa Hana-ncNlia? Utvrdeno je, pre svega, da su Fenikija i Hanan predstavljali jedinstven kulturni, religijski i etnicki prostor. Hananski narodi prete no su govorili fenickim jezikom ili njemu veoma srodnim narecjima. Osim toga, verovali su u iste bogove kao i stanovnici Tira, Biblosa ili Ugarita. Dakle, sve to je procitano na tablicama s klinastim pismom, moralo se odnositi i na kult koji se slavio u Hananu. Fenicani, semitski narod moreplovaca, trgovaca i putnika, jo u trecem milenijumu pre na e ere nastanio se na obali Sirije. Njihovi lucki gradovi, Tir, Biblos i Sidon, bavili su se pomorskom trgovinom. Fenicke lade stizali su do severozapadnih obala Afrike i do Engleske, a izgleda da su oplovili i africki kontinent. Od kolonija koje su fenicki trgovci osnovali du obale Sredozemnog mora, proslavila se Kartagina, koja se odvojila od svoje maticne dr ave i kao suverena pomorska sila borila se na ivot ili smrt sa Rimskom imperijom. Tokom svoje duge istorije, Fenicani su dostigli veoma 229 visok stepen kulturnog razvoja. Bez obzira na mesopotamske i egipatske uticaje, to je bila originalna kultura. U fenickim gradovima cvetali su arhitektura, zanatstvo i umetnost. Putem trgovacke razmene, proizvodi umetnickog zanatstva dopirali su do svih kutaka tada njeg sveta. Ali najvece dostignuce Fenicana bio je pronalazak pisma zasnovanog na alfabetskom sistemu. Arheolo ke iskopine u Ugaritu pokazale su da religija staroga Hanana nije bila tako gadna, kao to su se trudili da nas ubede redaktori Biblije. Svet bogova, koji nam se u tim dokumentima otkriva, bogat je i slikovit, pun poezije i dramaticnih sukoba. Bogovi i boginje, koji se u njima pojavljuju, razdirani su svim strastima obicnog smrtnika, vole, mrze, bore se medusobno, pate i umiru. Nije to, naravno, religija koja propoveda visoka moralna nacela. Kao i svi vidovi drevnog politeizma, izra avala je naivne predstave coveka o tajanstvenom smislu vasione i dramu ljudskog ivota s njegovim licnim i dru tvenim sukobima.

Fenicki religiozni epovi ponekad ivo podsecaju na Homera. Evo fragmenta koji opeva Bala: Podi e pehar carobnog napitka, Ustade, radosno kliknu i zapeva, Prateci se na cimbalu, peva e divnim glasom, Pope se zatim na vrh gore Zapon, Vide kcer svoju Padriju, boginju svetla, l kcer Taliju, boginju ki e... Najvi e fenicko bo anstvo bio je El. To je bio krvo edan bog, kao opsednut besom uni tenja, a u isto vreme dobar i milostiv. Ali najvecu slavu u ivao je, kao to znamo, Bal, bog etve, ki e i plodnosti stoke. Njegova ena bila je boginja ljubavi i plodnosti Astarta, jedna od najpopularnijih boginja Staroga sveta, slavljena u Hananu i pod imenom A era. Bal je bio bog sumersko-akadskog porekla. Kod naroda Istoka javlja se pod razlicitim imenima. Fenicani ga zovu i Ta-muz ili E mun, u Egiptu ga srecemo kao Ozirisa, a Grci ga slave kao mladog Adonisa. Kao to proizlazi iz Knjige proroka Jezekilja, kult Tamuza postojao je jo godine 590. pree na e ere u dvori tu Jerusalimskog hrama. Tamo doslovno citamo: "l odvede me na vrata Zenon y& doma Gospodnjega koja su sa sjevera; i gle, ene sjedahu i plakahu za Tamuzom." O popularnosti toga boga svedoci najvi e to to je njegovo ime veoma cesto cinilo glavni sastavni deo fenickih, izra-iljskih i kartaginskih imena. Jedan od sudija dobio je nadimak Jeroval, sin kralja Saula nosio je ime Esval, a najveci junaci Kartagine bili su Hazdrubal i Hanibal. U Tiru su Bala simbolizovala dva stuba, zlatni i srebrni. Narodna ma ta docnije ih je prenela daleko na zapad, u Gibraltarski moreuz, a Grci su ih uneli u svoje legende kao "Herku-love stubove". Za kult Bala bile su vezane velicanstvene svecanosti i verske povorke, koje na dramatican nacin prikazuju mitsku sudbinu ovoga boga. Pocetkom jeseni bog smrti Mot odvlacio je Bala u podzemlje, to je prouzrokovalo zamiranje prirode i dolazak zimskog doba. Hananski narod je oplakivao umrlog boga, izra avajuci ocajanje razdiranjem odece, sakacenjem tela i tu balicama. Ali u prolece je boginja plodnosti Astarta vodila po-bednicku borbu s Motom i izvodila svoga mu a na zemlju. Tada su ratari u cast vaskrslog boga plodnosti priredivali vesele povorke pevajuci himne i ple uci uz pratnju tamburina. Mit o smrti i vaskrsenju boga etve igrao je veliku ne samo kod Fenicana i Hananaca. Setimo se, na primer, egipatskog kulta Ozirisa i boginje Izide, grckih misterija vezanih za bogirau Demetru i njenu kcer Persefonu, frigijske boginje Kibele i njenog mladog mu a Atisa, kao i misticnih obreda u cast Afrodite i Adonisa u helenistickoj epohi. Zanimljiv opis ovog poslednjeg kulta daje nam u svojim secanjima grcki pisac Lukijan Samosacanin (II vek na e ere): "Posetio sam veliki Afroditin hram u Biblosu u kome su vr eni obredi u slavu Adonisa. U spomen na njegove patnje ljudi se udaraju u grudi, jadikuju i vr e razne ritualne cinove, a po celoj zemlji se razle e kuknjava. Posle plakanja i tu aljki prireduju Adonisu pogreb, kao da je umro. A sutradan bacaju pesak u vazduh i briju glave slicno kao i Egipcani kad umire Apis. A ene koje nece da im se obrije glava placaju ovakvu kaznu: jednoga dana vr e blud s tudim mu karcima, a nagradu za to rtvu-ju Afroditi". Pored Bala najvecu slavu u Hananu u ivala je boginja plodnosti Astarta. Bila je to tipicna "boginja-majka", koja se po javljuje i u mnogim drugim religioznim kultovima. U Bibliji nosi ime Astarota i o tro je igosana, po to je u njenom kultu naglasak stavljan na seksualizam kao glavni aspekt ivota, to je na lo izraz u sakralnom bludu. Hramovi su vr ili ulogu javnih kuca u kojima su se "posveceni" - i mu karci i ene - bavili

prostitucijom. Darovi za njihovu slu bu i li su u kasu hrama, kao rtva za boginju. Taj ritual bio je, u su tini, naivna manifestacija osecanja prostog naroda, koji je culnost smatrao sa ne to sasvim normalno u svom ivotu i zato u tome nije video ni ta nemoralno. Kult Astarte nije, dakle, svedocio o razvratu i razuzda-nosti hananskog naroda, kako ga u Bibliji predstavljaju stroge pristalice jehovizma. U plejadi fenicko-hananskih bogova bio je, ipak, jedan bog koji je opravdano mogao da izazove zgra anje. Poznat nam je pod imenom Moloh. To je iskvarena semitska rec meleh, to jednostavno znaci "car". U Uru sumerskom nazivan je Malkum, kod Amonaca Milkom, u Siriji i Vavilonu Malik, a u Tiru i Kartagini Melek-Kart, to znaci "car grada". Mracna strana njegovog kulta bilo je to to su njegovi poklonici prinosili na rtvu ljude, a narocito novorodencad. Po tim jezivim obredima narocito je bila poznata Kartagina. Arheolo ka istra ivanja pokazala su da su u Hananu novorodencad prino ena na rtvu jo dugo po to su ga osvojili Izrailjci. U Gezeru je nadeno citavo groblje novorodencadi. Na kostima su nadeni jasni tragovi vatre. Male rtve stavljane su zatim u cupove s glavom nadole i pokopavane u zemlju. Hananska religija bila je tesno povezana sa rasporedom radova zemljoradnickog stanovni tva i te ila je da objasni tajnu ritmicnog radanja i umiranja prirode. To je upravo i bio razlog za to su Izrailjci tako lako podlegli njenoj cari. Prelazeci sa nomadskog nacina ivota na obradivanje zemlje, morali su da se uce zemljoradnji od Hananaca. Od njih su saznali i to da treba slaviti mesne bogove, da bi se obezbedila dobra etva. Izrailjski zemljoradnik duboko je osecao potrebu da se osloni na razumljive i blagonaklone bogove, od kojih je s pove-renjem mogao tra iti ohrabrenje u svakodnevnim ivotnim brigama. Slikovit i pun sjajnih prizora, ritual vezan za kult Bala i Astarte, sna no je delovao na njegovu ma tu i vi e odgovarao njegovoj primitivnoj prirodi od puritanske Mojsijeve religije. Ti ekonomski i psiholo ki motivi, koji le e u osnovi ot232 padni tva, doveli su do toga da jehovisti zapravo nikada nisu uspeli da iskorene "idolopoklonstvo". U Knjizi o sudijama (10, 6) citamo da Izrailjci "slu i e Valima i Astarotama, i bogovima Sir-skim, i bogovima Sidonskim, i bogovima Moavskim, i bogovima sinova Amonovijeh i bogovima Filistejskim; i ostavi e Gospoda i ne slu i e mu". Dokle god je izrailjski ratar obradivao zemlju, dotle niti je hteo, niti je mogao da se odrekne kulta hananskih bogova. Povremeno je davao Jehovi ono to mu je pripadalo, ali istinski bliski bili su mu zemljoradnicki bogovi, koji su od nezapamcenih vremena vladali u Hananu. U Knjizi proroka Osije (2, 5-8), koja potice iz VIII veka pre na e ere, nalazi se jedan fragment koji sjajno obja njava te prakticne motive: "...sramoti se roditelj-ka njihova; jer govori: ici cu za milosnicima svojim koje mi daju hljeb moj i vodu moju, vunu moju i lan moj, ulje moje i pice moje... Jer ona ne zna da sam joj ja davao ito i vino i ulje, i umno avao joj srebro i zlato, od kojega nacini e Vala". Taj fragment svedoci kako se medu Izrailjcima duboko ukorenio kult hananskih bogova. Iz Biblije proizlazi da je postojao tokom nekoliko vekova jevrejske istorije i da je pre iveo cak i propast Jerusalima godine 571. p.n.e. U Knjizi o sudijama citamo da je Joas, otac junaka Ge-deona, imao kod sebe rtvenik Bala. Kada ga je Gedeon uni tio i na . . mestu postavio Jehovin oltar, Izrailjci su se toliko rasr-dili da su zahtevali njegovu smrt. Ali je i sam Gedeon posle po-bede nad neprijateljem naredio da se izlije zlatni efod, odnosno neki hananski kultni predmet. Iz te iste knjige doznajemo da su stanovnici Sihema za finansiranje Avimelehovog prevrata uzeli sedamdeset sikala zlata iz kase Balovog hrama. U Mispi su otkopane na maloj razdaljini ru evine dva hrama, Balovog i Jehovinog, koji poticu iz IX veka pre na e ere. Ali zacudujuce je bilo to to je u

ru evinama oba hrama pronadeno mno tvo statueta boginje Astarte. Arheolozi su posumnjali da su Sihemljani nacinili od nje Jehovinu suprugu. Nije to tako neverovatna pretpostavka kao to mo e na prvi pogled da izgleda. Da je sinkretizam takve vrste kod Izrailjaca bio moguc, imamo dokaz u kasnijoj epohi. Posle propasti Jerusalima, jedna grupa judejskih izbeglica nastanila se na egipatskom os-trvu Elefantini, koje le i iznad prve katarakte Nila, kod Asuana. Tamo su sagradili zajednicki hram za Jehovu i njegovu enu <Bi6(ijs%e GyenJe-------------------------------------------------------------------------Astartu, koja je nosila hanansko ime Anat-Jahu. Mo da je i u Silomu, tada njoj prestonici jehovizma, za vladavine prvosve tenika Ilija, postojao kult Astarte. Jer u Prvoj knjizi Samuilovoj (2, 22) citamo: "A Ilije bija e vrlo star, i cu sve to cinjahu sinovi njegovi svemu Izrailju, i kako spavahu sa enama koje dola ahu gomilama na vrata atora od sastanka". Kao to mo emo da zakljucimo iz Knjige proroka Isaije (8,3), ovaj prorok je oti ao u Jerusalim u jedan od hananskih hramova, da dobije dete sa sve tenicom boginje Astarte. Za vladavine cara Solomona, u Jerusalimskom hramu pored Jehove sjavljeni su i Bal i Astarta, kojima su postavljeni posebni oltari. Cak i posle preporoda jehovizma, za vladavine Josijine i nakon njegove smrti, godine 609. pre nove ere, nije bilo moguce da se uni ti kult hananskih bogova. To je, na svoje zaprepa cenje, utvrdio prorok Jeremija, kada je stigao u Jerusalim, koji su opusto ili Egipcani i Vavilonci. Po ulicama je sretao decu koja skupljaju gorivo da im ocevi raspale vatru u cast "boginje neba", dok su ene pekle svete kolacice sa utisnutim Astartinim likom. Na prigovore proroka, ljudi su odgovaraj da moraju prinositi rtve boginji, da im ne bi uskratila hranu. alili su se da ih pogadaju sve same nesrece od kada je Josija poku ao da uni ti kult Astarte: Jerusalim su opusto ili Haldejci, deo stanovni tva odveden je u Mesopotamiju, a deo se morao skloniti u Egipat. Utuceni Judejci nisu ni najmanje poverovali u Jere-mijino obja njenje da su sve te katastrofe i nevolje kazna za izdaju Jehove. Hananska religija morala je uticati na biblijsku literaturu. Tako su, na primer, u Psalmu 29. jasno vide tragovi stare ugari-tske himne. Na to ukazuju upadljive slicnosti u idejama, nazivi navedenih sirijskih gradova i elementi iz ugaritskog jezika. Stihovi od 12 do 15, u petnaestoj glavi Knjige proroka Isaije, doslovni su citati mitolo ke poeme pronadene u Ugaritu. Poznato nam je i da su neke biblijske izreke pisane po uzoru na ha-nanske. Neki istra ivaci do li su do uverenja da je Pjesma nad pjesmama zbirka liturgijskih tekstova, pevanih u cast boga Tamuza. Prema tome, mo emo s pravom upitati: kojim cudom je u takvim uslovima Mojsijeva religija uspela da se odr i? Treba, pre svega, imati na umu da se Izrailjci, slaveci hananske bogove, zapravo nikad nisu odrekli svoga plemenskog boga. U mnogim mestima stajali su, jedan pored drugog, hramovi Jehove i Bala. Neki carevi, na primer, Solomon i Ahav, podigli su hram hananskim bogovima, to im nije smetalo da i dalje ostanu Jehovini poklonici. Bio je to, dakle, sasvim izrazit politeizam, u kojem je Jehova, u zavisnosti od prilika, zauzimao manje ili vi e znacajno mesto u plejadi drugih bogova. U to vreme velikog nereda postojali su bez sumnje i krugovi nepokolebljivih Jehovinih pristalica, koji se nisu prepustili op tem talasu otpadni tva, pa su s vremena na vreme cak i ustajali u odbranu svoje religije. Kada je ena kralja Ahava, Jezavelja, progonila proroke jehovizma, carski sluga Avdija "uze... sto proroka, i sakri ih, po pedeset u jednu pecinu, i hrani ih hljebom i vodom" (Prva knjiga o carevima, 18, 4).

Osim sve tenika i Levita, odr anju stare Mojsijeve vere doprinela su u izvesnoj meri i bratstva pobo nih ljudi koji su se zavetovali Jehovi. Vec znamo za nazireje, po to je njima pripadao i Samson. Nazireji nisu pili vino, nisu se brijali, nisu jeli ritualno necista jela i nisu smeli dodirivati mrtvace. Mnogo zanimljivije je rehavitsko bratstvo. To su bili potomci Rehavljevog sina Jonadava, koji je za vladavine cara Ahava napadao Balove poklonike. Rehaviti nisu pili vino, nisu se bavili zemljoradnjom ni sadili vinograde, iveli su u atorima primitivnim pastirskim ivotom, suprotstavljajuci se na taj nacin urbanorrni ivotu Hananaca i lo im dru tvenim i verskim posledi-cama koje iz njega proisticu. Te nja za ocuvanjem pastirskog nacina ivota iz Mojsijevih vremena bila je, naravno, nerealni anahronizam i zato rehavitsko bratstvo nikad nije uspelo da se ra iri medu Izrailjcima. Docnije, za vladavine judejskog cara Ohozije (640-609. g. p.n.e.), jerusalimski sve tenici pre li su u odlucujuci napad protiv otpadni tva. Bilo im je, pre svega, stalo da uspostave teokratske dru tveno uredenje i da preuzmu stvarnu vlast u ime Jehove. U osnovi su ih, dakle, vodili politicki ciljevi. U verskim zapovestima naglasak su stavljali na spolja nje vidove kulta, na po tovanje obreda i rituala. Tek pod uticajem moralnog ucenja proroka, Izrailjci su postepeno produbljivali svoju religiju, dok je na kraju nisu uzdigli na nivo cistog, etickog monoteizma. U njihovim verovanjima Jehova postaje jedini, univerzalni bog vasione. Jevrejski monotei-zam je, prema tome, konacni i prilicno kasni rezultat mukotrpnog s istorijskog puta kroz vekove lutanja, patnje i politickih katastrofa. Za vreme sudija, Izrailj je prolazio kroz period gradanskih ratova i slabljenja verskih veza. Potresnu sliku tih unutra njih prilika daju nam narocito tri price: pokolj plemena Jefre-movog na gazu Jordana, istrebljenje skoro celog plemena Venijaminovog i krvavi Avimelehov prevrat. Poslednja prica zaslu uje posebnu pa nju, s obzirom na to da nam pru a dodatne informacije o klasnoj strukturi izrailj-skog dru tva i politickim strujama, koje predstavljaju nagove taj kasnijeg monarhistickog uredenja. U Knjizi o sudijama (8, 22) citamo: "Potom reko e Izrailjci Gedeonu: budi nam gospodar ti i sin tvoj i sin sina tvojega, jer si nas izbavio iz ruke Madijanske". Ali Gedeon ne prihvata ponudenu carsku krunu, iako je prakticno postao nasledni vladar. U svojoj prestonici vladao je kao tipicni istocnjacki despot, dr eci veliki harem nalo nica, s kojima je imao sedamdeset sinova. Za to, onda, nije hteo i formalno da primi carsku titulu? Nema nikakve sumnje da je tada medu Izrailjcima postojala izvesna grupa ljudi koja je u monarhistickom uredenju videla jedini izlaz iz anarhije i spas od propasti. Samo je centralizov ana vlast mogla da dovede do ujedinjenja izrailjskih plemena u zajednicki front protiv rastuce opasnosti od neprijateljskih hananskih naroda. Ali je ocigledno da su monarhisti bili u manjini. iroke narodne mase bojale su se despotizma i grcevito se dr ale plemenske podvojenosti. Gedeon je sigurno imao u vidu ta raspolo enja i zato je odbio krunu. Uostalom, mogao je to sebi da dopusti, jer je, zahvaljujuci svom licnom autoritetu, i tako imao neogranicenu vlast nad podredenim plemenima. Slucaj Avimeleha pokazuje nam koliko je sna na bila opozicija protiv monarhisticke ideje i u kojim dru tvenim slojevima se ona najvi e uvre ila. Avimeleh zapravo i nije bio car, vec uzurpator, koji je osvojio vlast zahvaljujuci pomoci svoje rodbine u Sihemu. Sredstvima koja je od njih dobio, zavrbovao je najamnike, pobio bracu po ocu i necuveno krvavo vladao. Ali na prestolu se odr ao samo tri godine. Poziv na ustanak dao je isti taj grad, Sihem, koji mu je mnogo pomogao da izvr i prevrat. Za to ba njegov rodni grad? Ako pa ljivo procitamo odgovarajuce biblijske stihove, dobicemo neocekivano

pozajmljen od Hananaca. brojnih u to vreme. Su tinska razlika pojavljuje se i u prici o Sisa-rinoj smrti: u proznom delu umoren je stra nom smrcu za vreme sna. Iz te informacije neosporno proistice da su monarhisti prete no bili predstavnici privilegovanih slojeva i da su ba oni izdigli na presto Avimeleha. Avimeleha je smrtno ranila ena. i otido e i postavi e Avimeleha carem kod hrasta koji stoji u Sihemu". Posle Avimelehovog pada protecice jo dosta vremena dok se izrailjska plemena odluce na izbor zajednickog cara. 6) citamo sledece: "Tada se skupi e svi Sihemljani i sav dom Milov. Jednom recju. izneli su pretpostavku da Jeftajeva kci u stvari nije bila li ena ivota. a Sisara se javlja kao suvereni vladar. opasan odbrambenin zidom. da bi se osvetila nepravda ucinjena na sedamdeset sinova Jerovalovijeh.) uzimali su Jeftajevu rtvu doslovno. koja donekle odgovara grckom akropolju.). zapravo obred u slavu boginje plodnosti Astarte. pobuna grada Sihema bila je narodni ustanak ne samo protiv uzurpatora. Ali jevrejsko predanje nikada nije tumacilo Jeftajevu rtvu u simbolicnom smislu. dok je Sisara samo njegov vrhovni komandant. prethodno pomenutog poglavlja. e. Neki istra ivaci. U njoj su spojena dva posebna. jedna od najstarijih zaostav tina jevrejske litereature. Drevni tragovi kriju se i u prici o Jeftajevoj tragediji. vec i protiv vlastitih velika a. izrazit karakter dru tvene revolucije. pak. i krv njihova da bi do la na Avimeleha brata njihova.jasan odgovor. U prozi je protivnik Izrailja asorski car Javin. dakle. l to tek pred rastucom opasno cu od Filistejaca. Imala je. koji ukrijepi e ruku njegovu da ubije bracu svoju". lako je Knjiga o sudijama u svom dana njem redakcionom obliku relativno kasna tvorevina. Po njima je i pogrebna povorka Izrailjki.ern da zakljucimo da se narod borio neobicno estoko i s prezirom prema smrti. koja je na njega bacila kamen sa vrha opsednute kule. kao to se mo e zakljuciti iz povesti Samuilove. i drugim palestinskim gradovima. i na Sihemljane. Ne mo e biti sumnje da je rtvovanje kceri na Jehovinom oltaru bio obicaj koji vodi poreklo iz najdrevnijih epoha ljudske istorije. zbunjeni cinjenicom da je jedan od biblijskih junaka pocinio takvo varvarstvo. koliko je izrailjsko dru tvo vec tada bilo klasno raslojeno. vec da je posvecena za sve tenicu u jednom od. Doznajemo. a po sadr aju cak i protivrecna izvorna dokumenta: prica u prozi. ilegalnih Jeho-vinih svetili ta. izra-iljskoj prorocici i pesnikinji. a u poemi je ubijen s leda dok je pio mleko. O masovnosti i narodnom karakteru ustanka govori nam i cinjenica da su u borbi uce ce uzele cak i ene. vec i u Jerusalimu. dakle. koje oplakuju smrt devojke. vec aristokratska cetvrt. Dom Milov nije bio poseban grad. Sihemljani iznevjeri e Avimeleha. puna zveketa oru ja. Nadeno je. Cak se pretpostavlja da je nastala u vreme opisanih dogadaja i da zato predstavlja autenticnu sliku Izrailjaca u najranijem razdoblju njihovog naseljavanja u Palestini. Jevrejski istoricar Josif Flavije (l vek n. Iz njenog toka mo. U poemi. ipak zavr ena divnim ljudskim akcentom u opisu straha Sisarine majke. pre svega.. Oni nas obave tava-ju da ".. Javin se uop te ne pominje. Ali cak i tada. re enje zagonetke. i 24. kao istorijski istinitu . i pobednicka himna junakinje. kao i vavilonski Talmud (VI vek n. U Knjizi o sudijama (9. iza koga su se nalazile palate dostojanstvenika i aristokratskih rodova. Lingvistickom analizom utvrdeno je da je ova turobna pobednicka himna. Kao primer mo e da nam poslu i prica o Devori. Arheolozi su otkrili takve delove grada ne samo u Sihemu. opozicija protiv monarhije bila je i dalje jaka i aktivna. koji ih ubi.e. Sve sumnje po tom pitanju otklanjaju stihovi 23. u tekstu imamo vi e dokaza da su joj kao osnova cesto slu ili stari dokumenti i istorijska predanja. To je najce ce bio nasip od zemlje i kamenja.

.

izmedu ostalog ni od Doraca i Ahajaca. da se u Bat. koji je u Hananu imao mnogo pristalica. u svom najstarijem obliku. udovica je cak mogla sudskim putem da ostvaruje svoje pravo. Drugi obicaj bio je jo stariji. dakle. Ukoliko je zaista bilo tako. vezan za levirat. za-garantovana Mojsijevim propisima. Neki biblisti su do li do uverenja da je ona neka vrsta politickog pamfleta. Uostalom. Tada nja jevrejska plemena u duhovnom razvoju nisu se nalazila ni vi e. udovica mu je skidala cipelu. "Cujte ovo. a posebno Amos.cinjenicu. ni ni e od drugih naroda svoje epohe. ne smemo nikada da zaboravimo o kakvoj arhaicnoj epohi se tu radi. Rec je o obicajnom pravu. Saula i Davida. Bio bi bez sumnje anahronizam kada bismo na te cinjenice primenili dana nja moralna merila ili eticke norme proroka iz doba kristalizo-vanog monoteizma. sirocadi i putnika. To je bio XII. pljuvala mu u lice i na taj nacin stavljala ga pred dru tvom na stub srama. . Pokrecuci najzanimljivije aspekte Knjige o sudijama. Autor price hteo je da podseti judejske fanatike da je Ruta. osim toga. O2O Veoma zanimljiv primer spajanja starijih i novijih motiva u jednu narativnu celinu je prica o vernoj Ruti.. Ruta se udala za Voza po leviratu. Po nekim detaljima podseca na sumerskog junaka Gilgame a i grckog Her-kula. Samson je bez sumnje legendarna licnost. koji je Posejdonu prineo na rtvu sina u zahvalnost sa spasenje iz morske bure. bila Moavka i da su. Brojni arhaizmi u tekstu govore u prilog toga da je predanje nastalo veoma kasno. Neki naucnici cak sumnjaju da je on prvobitno bio neko mitolo ko bo anstvo u kultu sunca. udovica. vek Ifigenije i Klitemnestre. Naime. Neki proroci. Njegovo ime etimolo ki je izvedeno iz hebrejske reci eme i vavilonske am u. prababa najveceg izrailjskog cara Davida. s obzirom na to da je prica o njemu neka vrsta uvoda u povest Samuila. ^dilicni dru tveni odnosi prikazani u predanju.ovite brakove. Ono je propisivalo da se udovicom koja nije imala dece morao o eniti brat umrlog mu a. Pravo na sakupljanje preostalog klasja na strnji tu bila je prastara privilegija siromaha. gde zemljo-posednici ive u patrijarhalnoj slozi sa svojim slugama. lako Biblija o tro osuduje rtvovanje ljudi kao stra an zlocin. koji se odr ao do l veka pre na e ere. vice Amos. Jeftajev postupak nije bio usamljen. prorok Samuilo na komade isekao cara Agaga pred Jehovinim oltarom. Ukoliko bi rodak odbio da ispuni svoju obavezu. trojanskog rata i njegovog ucesnika kritskog kralja Idomeja. ve-rovatno nakon povratka iz vavilonskog ropstva.eme u. takozvanom leviratu. iz oblasti bracnog prava. taj obicaj je bio veoma drastican. Isaije i Mihej. Ali u poslevavilonskoj epohi vi e nije postojao. U slucaju odbijanja. Taj vec davno nestali formalni gest sa pravnim posledicama imao je smisla samo dok su ljudi bili nepismeni i jo nisu sacinjavali pravna akta. na-merno smo za sam kraj ostavili razmatranje Samsonovog lika. jer su obicaji koje je opisao vec iza li ili izlazili iz upotrebe u poslevavilonskoj epohi. vec su iz Jerusalima cak i proterivali strankinje kojima su se Jevreji enili. XI ili X vek pre na e ere. me oviti brakovi nepravedno osudivani. obicaj davanja obuce u znak odricanja od prava na udovicu najbli eg rodaka.!". na primer. vec tada su bili pro lost. onda je autor morao da iskoristi daleko stariju pricu na tu ili slicnu temu. i prema siroma nima su milosrdni. to znaci sunce. u kome se uz pomoc alegorije izra ava protest protiv drakonskih Jezdrinih i Nemijinih mera. koji ne samo to nisu priznavali me.. osudivali su bogata e zbog izrabljivanja sirotinje. Tako je. Ali u vreme izvr ene urbanizacije izrailjskog dru tva i ucvr cavanja klasnih razlika. koji pro direte uboge i satirete siromahe u zemlji. a David je obesio sedam Saulovih sinova da odvrati od zemlje glad. ovaj stari obicaj retko je po tovan. Poznato je.

.

tipicno narodna figura! U njegovim lukavstvima i ivotnim neprilikama ogleda se sirovi humor jevrejskih pastira i. ni predvodnik svog plemena. Zbog^oga je sve to je Samson uradio u ocima jehovista dobi-jalo smisao i vrednost religijskog cina. vec su i s drasticnim naturalizmom prikazali stvari koje nikako ne spadaju u knjige smatrane za svete. Samsona je obavezivao nazirejski zavet. u Anadoliji. organizuje otpor protiv ugnjetaca. na Kritu. njegova licnost se izrazito oplemenila. Narod je osecao prema njemu simpatiju i sa zadovoljstvom je pricao o njegovim ljubavnim avanturama i odu evljavao se time kako nije davao mira omrznutim Fiilistejcima. l ne samo to su je uneli. Ali to ne znaci da on nije proizvod jevrejske ma te. ali je prica zasnovana na istinitim istorijskim dogadajima. iskljuceno da je neki idol. Njegovi sukobi s Filistejcima imaju karakter usamljene odmetnicke borbe plahovitog coveka. i to sa neskrivenim zadovoljstvom odobrava njegove divljacke ispade. vremena anarhije i plemenskih partikularizama. zbog kojih je ljudska krv tekla u potocima! Nije on bio ni mudri sudija. koji eli da se osveti za do ivljene ili umi ljene uvrede. pun borbenog duha. nikada se nije rukovodio religioznim pobudama. usamljenim odmetnickim pohodima i moralno veoma sumnjivim smicalicama. dakle. U Sam-sonu je na la svoj izraz i slaba politicka svest Izrailjaca iz vremena sudija. zahvaljujuci velikim arheolo kim otkricima i de i-frovanju egipatskih hijeroglifa i mesopotamskog klinastog pisma. poput drugih sudija. najzad shvatiti neminovnost ujedinjenja radi zajednicke borbe za slobodu. ljubav prema fantasticnim avanturistickim pricama. Zato izaziva cudenje to su redaktori Biblije uneli njegovu povest u kanonske knjige. Mo e. Taj drski kavgad ija. nalazio hram posvecen bogu sunca. Rekli smo vec da je Samson legendarna licnost. do li smo do prilicno tacnih podataka o tome ko su oni bili i odakle su do li. dakle. moramo bolje da upoznamo vreme u kome su iveli i radili. borba sa Filistejcima vodila se za opstanak naroda. careva i proroka? Mislim da je odgovor jednostavan. U tom duboko potresnom zavr etku kao da le i nagove taj novih vremena koja se pribli avaju. Kako se moglo dogoditi da taj neotesani junak narodnih prica bude uveden u dobro dru tvo vojskovoda. obaveze nazirejstva. Stvar je u tome to ona ovoga puta zacudujuce popustljivo gleda na kratke ljubavi Izrailjca sa tudinkama. pred rastucom opasno cu od Filistejaca. Ako hocemo da stvorimo sebi predstavu o Filistejcima i da razumemo prilike u kojima su se pojavili u Hananu. isticuci ga donekle kao primer koji treba slediti. bio prau-zor Samsonovog lika. koji je dat po volji njegovih roditelja dok je bio odojce. Oru ane borbe s Filistejcima pratile su Izrailjce gotovo dva stoleca i zavr ile se konacnom pobedom cara Davida. l tek pred kraj price. Za njega se.nedaleko od rodnog Samsonovog sela. neiscrpan u desetkama i junacina i ne ba mnogo bistar atleta kakva je to divna. medutim. Samson je za Izrailjce postao olicenje herojske epohe borbi sa Filistejcima i tako je neraskidivo srastao s narodnom tradicijom da ga nije bilo moguce zaobici. ne mo e reci da je bio borac za je-hovizam. da se ka e da je Biblija uvek realna i da uzima ivot kakav je u stvarnosti. karakteristicna za Istok. dodu e. Motiv za njegove postupke nije toliko patriotizam. postaje herojska i istinski tragicna. Sada. koliko elja za licnim obracunom. u Troji. kada ce zavadena izrailjska plemena. Ali. O Filistejcima doskora nismo imali mnogo podataka. Nije. Koliko ima primitivnog i paganskog u njegovim ljubavnim avanturama s Filistejkama. U tome ce nam pomoci arheolo ka nalazi ta u pelo-poneskoj Mikeni. nije sekao kosu i nije pio \ 240 vino. On nije predvodnik koji. dodu e. popularan medu Hanancima. Uostalom. ni religiozan covek koji se bojao Boga. . a samim tim i za odr anje izrailjske religije. U svom ivotu ispunjavao je. osim toga.

Siriji, Palestini i Egiptu. Naime, tim nalazi tima dugujemo ogromno znanje o epohama koje su ranije za nas bile velika nepoznanica. Zigurat u tjpiivi. Crte prema asirs(@m bardjeju iz Vll V. p.n.e. Zigurat sa hramom boga meseca na vrhu. ija na osnovu isfypina u liru. l\\ ts. A Stenovita obala Mrtvog mora. Snimafjz vazdufia >z& 'Egipatsfy pogrebna povorka. Jres^a iz grobnice. Bobovi izraduju opefe. y~res/(g. iz grobnice egipatsl^gg namesnifg., godine pre na e ere 1460. Stub sod nad Mrtvim morem Hgjipodseca na cove/(a 'EgipatsUg.pe adija. Drvene figurice nadene u egipatskoj grobnici 1800. godine p.n.e. 'D amija u ttebronu S^oja se uzdi e iznad verovatne grobnice Sare., fturama, 'Bitifijsfa mana na grancicama Jordan i Mrtvo more. fotografija iz vazduna. ^Sh *»*-.' 'Egipatskg. statua Oiananca s ispisanim prokletstvom, bacenim na hanansi^e. gradove. 'Ru evine palate u utvrdenju Cjaj Zajordansl^a rei^a Arnon, koja se pominje u Vtib&ji Zidine Jerifiona Istopim perinom., noj-/ starijeg grada u istanji (ofy 6000. g. pre na e ere.) . 1)rvena figura iz grobnice faraona 1utanl(amcma, 'Boginja plodnosti Astarta. lsf<@pina iz Ugarita Figura boga iz Ugarita figura boginje iz Ugarita otapana u 9{imrudu Tvrdava caraSauta. ftrfieoksfy nalazi te u TeC-eC-fuJu u blizini Jerusafoma li Zidplaca ujerusatimu. Rsirci iseljavaju pokoreno stanovnitvo. Crte prema asirsfgm bareljefu ,3 Iseljavanje stanovnika iz osvojenog grada. Bareljef iz dvorca asirskog cara 222 !Asirski carSargon Til, osvajac umarije. Bareljef iz 9{inive lzraij/s/Q; carjuj /fonja se Safmanasaru TiT. %areCjefsa cuvenog "Crnog obeCisHy?1 fmicanin s majmunima 'Plocica od slonove carso w ' ' ///»(l d-vorca uSamariji ^ 'Bic&jsfe feffende 241

- , _ . »i MHIII.. i,,.: -.....^ ............... i svecnjajjzJerusaGjnsfyf hrama no en u pofatnicfam Titovom polwdu, 'Bardje.f na Titovoj trijumfalnoj fapiji u Rimu, U drugom milenijumu pre na e ere, na Kritu je iveo narod koji je stvorio prefinjenu kulturu i na Egejskom moru osnovao najmocniju trgovacku dr avu. U isto vreme, Peloponez su nastanjivali narodi cije nam poreklo i jezik nisu poznati. Pokorili su ih Ahajci, grcka ratnicka plemena, okovana u bronzane oklope. Njihovi vladari su podigli megalitska utvrdenja u Mikeni, u Tirensu i drugim mestima Argolide. Tukidid navodi da su se ahajska plemena bavila piratstvom i da su izgradila sna nu flotu koja je bila opasna konkurencija Kricanima. Pocev i od XV veka pre na e ere, Ahajci pod dinastijom Atrida, kojoj je pripadao i Agamemnon, postepeno potiskuju Kricane sa njihovih kolonijalnih poseda na egejskim ostrvima i na obali Male Azije. Godine 1400. pre na e ere osvajaju Krit i uni tavaju visoko razvijenu minojsku kulturu, nazvanu tako po legendarnom kralju Minoju. Oko godine 1180. pre na e ere, posle desetogodi nje opsade, pretvaraju Troju u ru evine. Ali nisu dugo u ivali u svojim uspesima. Iz dubine Evrope do la su druga grcka varvarska plemena, poznata pod zajednickim imenom Dorci, kasnije istorijski Grci. Pokorili su Peloponez, Krit, egejska ostrva i obalu Male Azije. Pod njihovim pritiskom, u oblastima oko Egejskog mora odigrala se jedna od onih etnickih revolucija koje su izazivale velike seobe naroda. Stanovnici Balkana, Ilirije i egejskih ostrva, potiskivani iz svojih postojbina, kretali su se u talasima na jug u potrazi za novim boravi tima. I li su kroz Anadoliju, Malu Aziju, Siriju i Hanan, i do li do delte Nila. Merneptah im nanosi poraz i primorava ih na povlacenje. Njihova ponovna najezda na Egipat, godine 1191. pre na e ere, bila je daleko opasnija. Nepregledne horde ratnika s porodicama i imovinom kretale su se obalom Sirije i Hanana, ticene s mora brojnom flotom jedrenjaka. Pod njihovim udarcima ru i se mocna dr ava Hetita, a njena prestonica Hatu a , na reci Halis, zauvek je pretvorena u gomilu ru evina i pepela. Plen osvajaca zatim postaje Kilikija, s nepreglednim krdima rasnih konja, po kojima je bila cuvena. Fenicki gradovi Biblos, Sidon i Tir, predaju se dobrovoljno i tako izbegavaju uni tenje. Po to su pre li Hanan du obale mora, osvajaci prodiru u Egipat i pusto e njegove severne krajeve. Faraon Ramzes III (1198 - 1167. g. p.n.e.) morao je da upotrebi sve snaga da bi ih zadr ao. Na kraju ih je razbio i na kopnu i na moru, uni tiv i im Stolovi u "s/frptorijumu" esensl^og manastira u ttirbet ^....... 242 flotu u pomorskoj bici kod Pelusijuma. Najveca opasnost koja se nadvila nad Egipat u citavoj njegovoj istoriji bila je odbijena, ali Ramzes vi e nije imao snage da uljeze protera i iz Hanana i Sirije. Zahvaljujuci tome, jedan preostali ogranak mogao je bez smetnje da zauzme plodnu primorsku ravnicu u ju nom Hananu i tamo se zauvek naseli. Sticajem srecnih okolnosti sacuvao se egipatski dokument koji sadr i neizmerno dragocene podatke o tim tajanstvenim nomadskim narodima. U Medinet Habu, nedaleko od Tebe, otkopane su ru evine hrama boga Amona. Zidovi su mu od vrha do dna prekriveni natpisima i slikama, koji na sugestivan nacin predstavljaju dramatican tok faraonove borbe sa osvajacima. Dok se na kopnu egipatska pe adija bori prsa u prsa sa tudinskim vojnicima, na moru faraonove lade odnose odlucujucu po-bedu nad neprijateljskom flotom. Vidi se kako tonu jedrenjaci u plamenu s kojih padaju poginuli i skacu u more prestravljeni mornari. Na jednoj od fresaka prikazana su te ka kola sa volovskom zapregom, natovarena enama, decom i ratnim plenom. Bila je to, dakle, seoba naroda u punom znacenju te reci. Mu karci su visokog rasta, a njihova obrijana lica odlikuju pravi, tipicno grcki nosevi i visoka cela. Ratnici nose narocite lemove od pticjeg

perja, koji podsecaju na lemove Homerovih junaka na dfsvnim bareljefima, l iroki kratki macevi i mali okrugli titovi cini se da su grckog porekla. Sa zidnih natpisa doznajemo da su Egipcani napadace zvali "narodi mora". Tamo se pominju ratnici plemena "Donoja" i "Ahajva a"; to su nazivi pod kojima se mo da kriju Danajci i Ahajci, koji su nam poznati iz grcke istorije. Nailazimo i na egipatski naziv za Filistejce "Peleset" ili "Prst", l pored tih podataka, naucnici se ne sla u po pitanju etnickog porekla osvajaca. Ukoliko je to bila me avina plemena najrazlicitijih rasa, kako neki smatraju, onda se kao sigurno mo e prihvatiti da su ona bila pod uticajem grcke kulture, i cak da su se medu njima nalazili Ahajci, koje su Dorci potisnuli sa Balkanskog poluostrva, Male Azije i ostrva Egejskog mora. Posle neuspelog pohoda na Egipat, Filistejci su se naselili u Hananu, gotovo u isto vreme kad i Izrailjci. Iz Biblije znamo da su zauzeli plodni pojas obale ju no od planine Karmil. Njihovi gradovi-dr ave, Gaza, Askalon, Azot, Gat i Akaron, stvorili su federaciju koja se na grckom zvala pentarhija. Usmera-vajuci svoju teritorijalnu ekspanziju u dubinu kopna, brzo su u li u sukob sa susednim izrailjskim plemenima, Judinim i Danovim. l upravo ovi prvi sukobi predstavljaju istorijsku podlogu za pricu o Samsonu. Vec znamo da su, medu "narodima mora", Filistejci predstavljali posebnu, ne mnogo veliku etnicku grupu. Biblisti i arheolozi ula u napore da saznaju o njima ne to vi e, i po tom pitanju vec su zabele ili niz uspeha. Predstavicemo ukratko rezultate njihovih dosada njih istra ivanja. Treba, pre svega, istaci da Filistejci, po jevrejskom pre-danju, poticu sa Krita. Prorok Amos (Knjiga proroka Amosa, 9, 7) govori da ih je Bog izveo iz Kaftora, a pod tim imenom krije se Krit (u vavilonskim tekstovima s klinastim pismom: Kaftara). Sumnju u takvo tumacenje imena "Kaftor" otklanja kasnije prorok Jezekilj, koji Filistejce poistovecuje sa Kricanima. Kad bismo jevrejsko predanje prihvatili kao tacno, do li bismo do uverenja da su Filistejci bili Ahajci, koji su osvojili Krit, a zatim i sami bili potisnuti od Doraca. Na alost, ovakva vrsta predanja cesto je nepouzdana i nema vrednost naucnog dokaza. Neki istra ivaci skrenuli su pa nju na zanimljivu cinjenicu da su izvesna filistejska imena bila ilirskog porekla i da je u Iliriji postojao grad Paleste. Po to je seoba dorskih naroda pocela upravo tamo, nije iskljuceno da su Filistejci bili predgrcki stanovnici Ilirije, koje su potisnuli osvajaci. Sada cemo videti ta nam o tome ka e arheologija, na osnovu otkopavanje vr enih u Siriji i Palestini. U ru evinama grada Uga-rita pronadeni su grobovi s karakteristicnim egejskim, kiparskim i mikenskim odlikama. Keramika izvadena iz ru evina pet filistej-skih gradova nekada njeg Hanana prete no je mikenska. Pehari i krcazi ukra eni su crnim i crvenim figuralnim ornamentom, na svetlo utoj glazuri. Identicno keramicko posude upotrebljavano je upravo u Mikeni, gradu Agamemnonovom. Druge arheolo ke iskopine su karakteristicnije. U prici o Samsonu Biblija predstavlja Filistejce kao narod strasno zaljubljen u velike terevenke. Tamo doslovno citamo: "l kad se razveseli srce njihovo reko e: zovite Samsona da nam igra. l do-zva e Samsona iz tamnice da im igra, i namjesti e ga medu dva stupa... A kuca bija e puna ljudi i ena i svi knezovi Filistejski bijahu ondje; i na krovu bija e oko tri tisuce ljudi i ena, koji gledahu kako Samson igra". Taj upecatljiv prizor masovnog pira upotpunila je arheologija na neocekivan nacin. U ru evinama filistejskih gradova nadena je velika kolicina krcaga za pivo, koji su imali kljunove s filterom za zadr avanje jecmene pleve, koja je plivala u sve e skuvanom pivu. Pokazalo se, dakle, da su se u zemlji vina Filistej ci uporno dr ali piva, tradicionalnog pica grckih ratnika.

Kakve zakljucke mo emo da izvedemo na osnovu tih cinjenica? Ne mo emo s potpunom sigurno cu tvrditi da su Fili-stejci pripadali velikoj porodici grckih plemena. Nesumnjivo je da su dugo ostali pod uticajem njihove kulture i da su usvojili njihove obicaje. Mo da su se, cak, medu njima nalazile ahajske izbeglice iz Argolide, Ilirije, Male Azije, s Krita i ostalih egejskih ostrva. To je, po svemu sudecu, bila me avina skitnica grckog i negrckog porekla, koje su se posle poraza u Egiptu ujedinile radi zajednickog osvajanja Hanana. Mogli bismo opravdano da se zapitamo kako je takva acica osvajaca uspela ne samo da zadr i svoj plen, vec da s vremenom sebi potcini gotovo ceo Hanan zajedno sa Izrailjcima. Njihova nadmocnost zasnivala se na tome to su sa sobom doneli tajnu prerade gvozda. Njihovo gvozdeno oru je i sprave obezbedili su im odlucujucu premoc nad zemljom koja je jo uvek bila u bronzanom dobu. VAtimo se nekoliko stoleca unazad, da vidimo na koji nacin su Filistejci do li do gvozda. Negde u Jermenskim planinama ivelo je kizvadansko pleme, koje je u XIV veku pre na e ere naucilo da topi gvo de. Ono nije nacinilo novi pronalazak, vec je jednostavno otkrilo nacin da proizvede gvo de jeftino i u velikim kolicinama. U Egiptu i Mesopotamiji gvo de je bilo poznato jo u trecem milenijumu pre na e ere, ali je bilo toliko retko da je cenjeno vi e od zlata. Kizvadance su pokorili Hetiti i oteli im, naravno, tajnu topljenja gvozdene rude, koju su potom cuvali kao oko u glavi. Kada je jedan faraon zamolio prijateljskog hetitskog cara da mu otkrije tajnu, kao odgovor je samo dobio gvozdeni bode , bez ikakvog komentara. U XII veku pre na e ere "narodi mora" uni tili su mocnu hetitsku dr avu i s ogromnim ratnim plenom prigrabili i bri ljivo cuvanu tajnu topljenja gvozda. Tako su tim najdragocenijim blagom ovladali i Filistejci. tegetufe U Prvoj knjizi Samuilovoj (13, 19-22) citamo: " A u cijeloj zemlji Izrailjskoj ne bje e kovaca, jer Filisteji reko e: da ne bi gradili Jevreji maceva ni kopalja. Zato sla ahu svi Izrailjci k Filistejcima kad koji ca e poklepati raonik ili motiku ili sjekiru ili srp. l bijahu se zatupili raonici i motike i vile troroge i sjekire, i same ostane treba e zao triti. Zato kad dode vrijeme boju, ne nade se maca ni koplja ni u koga u narodu koji bje e sa Saulom i Jonatanom..." Kao to iz ovih reci proistice, Filistejci su dr ali Izrailjce u zavisnosti, drakonskim merama braneci svoj monopol na gvo de. To je bio vojni i ekonomski monopol, po to niko osim njih u Hananu nije mogao kovati gvozdeno oru je, niti orude potrebno u zanatstvu i zemljoradnji. Izrailjci su, dodu e, mogli da kupuju orude, ali kada ga je trebalo popraviti ili nao triti, morali su da se obrate Filistejcima, koji su svoju uslugu jo i dobro naplacivali. Zacudujuce je da je arheologija u potpunosti potvrdila informacije iz Biblije. Na teritorijama nekada njih filistejskih dr avica pronadena je ogromna kolicina gvozdenih predmeta, dok oni u drugim krajevima Hanana predstavljaju retkost. Ta slika se sasvim uocljivo menja kada se prekopavaju kulturni slojevi koji se odnose na period nakon to je David sru io filistejsku hegemoniju. Od tada se gvo de javlja u velikoj kolicini i ravno-merno je rasprostranjeno na celoj teritoriji Hanana. Pobeda Izrailjaca znacila je u isto vreme i ekonomski preokret, koji je nastupio kao posledica ukidanja filistejskog monopola i ulaska semitskih naroda Hanana u gvozdeno doba. Posle dve stotine godina borbe, Filistejci su bili pobedeni i, mada su od tada igrali samo drugorazrednu politicku ulogu, nisu, nestali sa istorijske karte. Od njih, naime, potice ime Palestina, koje je kasnije prihvaceno u zvanicnoj rimskoj nomenklaturi. Tako su Filistejci odneli neocekivanu pobedu: ovekoveceni su u imenu zemlje, koju i pored dugotrajnih napora nisu uspeli da pokore.

.

covek cestit i bogobojan. iako je i dalje voleo svoje otpadnicke sinove. da prinese rtvu pred svetim atorom. Cak je i Ilije. tri merice bra na i lonac vina. vr ili blud sa enama koje su cuvale ulaz hra -ma. prvosve tenik se jako bri -nuo. pade nicice i upita ga ta eli. Ilije ih je najozbiljnije korio i opominjao da se vrate na put po -stenja. Pomislio je zato da je do la u hram pijana i zbog toga ju je prekorio. ucveljena ena strasno se molila Jehovi preklinjuci ga da joj podari sina i zavetujuci se da ce ga posvetiti za na-zireja i dati u slu bu hrama. pa je izgledalo da im povladuje. ali ga oni nisu slu ali i dalje su radili po svome. pona ali su se nedostojno i zadavali mu mnogo briga. polagao u njega sve nade i u dubini du e smatrao ga za svoga naslednika. To je veoma zacudilo starca. nego izlivam du u svoju pred Gospodom". i probudiv i se ni ta nije znao. kuvali meso. kad je postao mlad sve . Poucio je Samuila kako treba da se pona a kad opet zacuje svoje ime. gospodaru. Jednom je cuo neki glas koji ga zove po imenu. kad je cela porodica odlazila u Silom. rastao je Samuilo vodeci po ten nacin ivota i verno slu eci Jehovi. medutim. gde je pocivao kovceg zaveta. Samuilo je poslu ao savet svoga ucite -lja. / . l tek treci put starac je shvatio da je to glas Jehovin. Fenina je imala sinove i neprestano se podsmevala Ani. hodocasnici su po celom Izrailju proneli glas o njegovoj cestitosti. Visoku du nost prvosve tenika i sudije vr io je u to vreme Ilije. Ilije je tra io od njega da mu ponovi nocni razgovor. jer mu je majka cesto dolazila u Silom da opere staru ili da donese novu odecu. Poti tena Elkanina ena molila se iz sveg srca. Ofnije i Fines. nego sam ena tu na u srcu. S vremenom.tenici. Anom i Feninom. a Bog Izrailjev da ti ispuni molbu. U njemu je iveo Levit Elkana sa svojim dvema enama.tenik. To isto dogo -dilo se i sledece noci. a to je najgore. majka ga je odvela u Silom da slu i Jehovi do kraja ivota. Predav i prvosve teniku na dar tri teleta. Samuilo je bio tako predan sve tenik da je cak i noci provodio u hramu. Ana mu je odgovorila s du nim po tovanjem: "Nisam pijana. necujno micuci usnama. SREDOZEMNO MORE (Mt$K\ ." Nepunu godinu posle tog predskazanja Ana je rodila sina i dala mu ime Samuilo. koja je bila nerotkinja. Ujutro. Ilija dirnu alosna sudbina enina pa joj odgovori: "Idi s mirom. samovolja i razvrat izazvali su u Izrailju op te zgra anje. pomolila se i vratila se kuci radosna. najmirnije 4 >avao. kad je sedeo na stolici pred hramom i grejao se na suncu. ali vec ostareo i onemocao. Pritisnut godinama. Uvek spreman da pomogne. Prvosve tenik je. smesta je pohi -tao Iliju u uverenju da ga on doziva. onemocao i gotovo lep. ali nije imao ni snage ni volje da se suprotstavi sinovima. U gorama Jefremovim nalazio se gradic Rama. opazio je Anu kako se moli. Tek to je postao decacic.ZLATNO DOBA IZRAILJA if SOLOMONOVO CARSTVO fevS"'"^! Sofomonovo carstvo I I fPofyrene ztmlje.. jer je navikao da hodocasnici glasno ispovedaju svoje brige i elje. U tom okru enju pokvarenosti i tetne slabosti. prinoseci rtve.ftXftKtf SINAJSKO POLUISTRVO PRVOSVE TENIK ILIJE l SAMUILOVO ROÐENJE. Samuilo je izbegavao pravi odgovor i tek kada je bio . nisam pila vina ni silovita pica. Uvek je 2$0 bio obucen u cistu odecu od belog lana. Po tovanom Iliju nije bila sudena mirna starost. Kad mu se Jehova obrati. l tada doznade ne to to ga duboko potrese. za to si ga molila. Od hodocasnika su iznudivali previsoke da bine.^5affva( '. Dok su ljudi.. Od tada je Samuilo radio razne poslove u hramu i tako se pripremao za sve tenicku du nost. Njihova gramzi vost. verna svom zavetu. Njegovi sinovi sve . oni su trokrakim vilju kama iz sudova uzimali najbolje parcice.° Jafa rtxv>"f 1<W . Jednom. Jednom godi nje.

.

od grada do grada. Videli su da se Dagonov kip sru io pored kovcega zaveta. od stresa odjednom dobi porodajne bolove i umiruci rodi sina. i jo s odvaljenim rukama i glavom. a ona je najvi e tugovala zbog izgu -bljenog kovcega zaveta i na samrti pro aptala: "Otide slava od Izrailja. koje 252 je narod prenosio od usta do usta. Posle po -ra a kod Afeka. razgnevljen samovoljom njegovih ra -zuzdanih sinova. pobiv i cetiri hiljade Jefremovih potomaka. Srce mu je strepelo za sudbinu kovcega i. Odjednom dotrca. mada je ne -pokolebljivo verovao u njegovu magicnu moc. Tako je kovceg prenesen u grad Gat. a ostatak vojske koji se spasao pogroma. A ena Fi -nesova. pao u ruke mrskih. Jo od egipatskih vremena. 251 ISTREBLJENJE ILIJEVE DINASTIJE. uzbudeno je saop tio Iliju da je Jehova." CUDNOVATA SUDBINA KOVCEGA ZAVETA. Sutra -dan. koju su fili -stejski gradovi osetili na tako poguban nacin. kad su u li u hram. proroka i mudra -ca. Filistejci su osvojili zemlju Jefremovu i razorili Silom. Vi e nije bilo ni grada ni sela koje bi htelo da primi zlatni kovceg. U bici kod Afeka odneli su pobedu. sedeo je na stolici kraj puta ocekujuci ishod bitke. Na boji tu je ostalo trideset hiljada mrtvih. sveti Jehovin dom. koja je bila trudna. iako mu je vrednost bila ogromna. neo -brezanih Filistejaca. Tada se stare ine plemena Jefremovog priseti e da Mojsije i Isus Navin nikada nisu i li u borbu bez kovcega zave -ta. Otada su izrailjska plemena u njemu gledala pomazanika bo jeg. blesnuo je prvi tracak nade. U po aru je nestao i sveti Mojsijev ator. vojnici radosno povika e i povrati im se borbeni duh. Starac pognu glavu pod te kim udarcem. Ali posle izvesnog vremena. vojnik koji je pre iveo bitku. A u isto vreme zemlju je spopala navala mi eva. u kome boravi Jehova. ali ostavlja potomka. u tim da -nima najmracnijeg poraza. Te ili su je da je. Poraz kod Afeka pripisivali su tome to nisu imali kovceg Gospodnji. od sela do sela." Vest da Samuilo razgovara s Bogom brzo je obi la zemlju Hanansku. s krilatim heruvimima. Jakovljeva po -koljenja nisu tako nisko pala i bila toliko poni ena.prite njen uza zid. koji su pro dirali letinu i irili gadne bole tine. pojavi u logoru. Prvosve te -niku Iliju bilo je tada vec devedeset i osam godina. Filistejci su poko -rili Judeju i zatim stupili u rat sa zemljom Jefremovom. Najzad su filiste -jski vraci savetovali da se kovceg . Iz filis tejskih gradova dolazili su neki cudni i ohrabrujuci glasovi. gradani su se stra no pobunili negodujuci: "Doneso e k nama kovceg Boga Izrailjeva da pomori nas i na narod!" Opet je sazvan savet fili -stejskih kne eva. u vreme kad su prvosve tenik i njegovi sinovi izgubili poverenje naroda. u mislima je pre -bacivao sebi to je podlegao nagovoru sinova i dozvolio da kov -ceg iznesu iz hrama. jer bi otet kovceg Bo ji. ali su ga sledeceg dana opet na li kako le i na zemlji. rastav i se od ivota posle cetrdeset godina nesrecnog vr enja prvosve tenicke du nosti. Izrailjci pretrpe e po -novo. Uskoro se rasplamta druga bitka. istina. bili su zaprepa ceni. pa su smesta poslali u Silom po njega Levite sa sve tenicima Ofnijem i Finesom na celu. zadihan i sav u pra ini. Njegova pobo nost bila je za njih jedina moralna podr ka. l pored velike nade. Vratili su ga na po -stolje. ovoga puta strahovit poraz. Pricalo se da su Filistejci odvezli kovceg zaveta u Azot i postavili ga u hram svog najvi eg boga Dagona. Ljudi su drhtali od straha pred njegovom cudotvornom silom. Cim se zlatni kovceg zaveta. onesve cen pade sa stolice i polomi vrat. Kad Ilije cu vest o porazu i smrti svoja dva sina i o gubitku svetoga kovcega. versku i svetovnu prestonicu izrailj -skih plemena. Ali najstra nija nesreca bila je u tome to je kovceg zaveta. neka cini to mu je volja. Ali i tamo je odmah izbila stra na zaraza koja je odnela mnogo ljudskih ivota. Oronuo i skoro oslepeo. izgubila mu -za. Stanovnici Azota sazvali su savet filistejskih kne eva i izjavili da po svaku cenu hoce da se otarase opasnog trofe -ja. Kad su najzad opasni plen podmetnuli gradu Akaronu. ali se pokorno odazva: "Go -spod je. odlicio da istrebi prvosve tenikov rod. dao se u panicno bekstvo. Izrailj utonu u tugu. jedino pravo svetili te Jehovino.

.

Samuilo nije bio ni voda ni ratnik. Pravio je dalekose ne planove. ugnjetaci u bekstvu potra i e spas i povuko e se u granice svoje dr ave. SAMUILO OBNOVITELJ. Galgal i Mispu. pod njegovim vodstvom i ao je mukotrpnim putem unutra njeg preporoda i politickog ujedinjenja. Njegova zvezda je sijala sve jacim sjajem. Ali kad je trebalo da dode do oru anog sukoba. Vr io je ne samo najvi u sve tenicku du nost. Podlegav i gre nom isku enju radoznalosti. ugleda e kola sa svetim kovcegom. Odmah ga skinu e i postavi e u polju na veliki kamen. pa se Samuilo za stalno preselio u svoj rodni grad Ramu. kad. Zatim kola razbi e. Munje i gromovi iza -zva e u filistejskim redovima paniku i rasulo. Uznemireni Filistejci poslali su veliku vojsku. Dodali su jo i kovce ic sa prilozima iz pet najznacajnijih filistejskih gra -dova. Izrailjski narod je sve vi e gubio naklonost prema urede Zenon %psidbvs/(i nju koje je on zaveo. iznenada se podi e stra na oluja. Imao je snovidenja. l njegovi sinovi bili su nevaljalci. Mit o njihovoj nepobedi -vosti bio je tako sna an da su i sami u njega poverovali. uz muziku. vec su tu no mukale i uputile se prema izrailjskoj granici. Samuilo je bio vec suvi e star i veoma popustljiv prema sinovima da bi se mogao zlu suprot -staviti. Nastale su te ke godine rop -stva i poni enja. Ali pri tom pocini e svetogrde. Izrailjski narod opet je imao svoga predvodnika. Otada se Samuilo mogao mir -no posvetiti poslovima na ucvr cenju svoje vladavine. imenujuci ih za sudije u Virsaveji. l cudnom ironijom su -dbine. a krave prineso e na rtvu paljenicu. Izrailjci se besno baci e na neprijatelja i nanese mu te ak poraz. zaviri e u kovceg da vide ta se u njemu nalazi. Tada se Jehova razgnevi i li i ivota preko pedeset hilja -da stanovnika Vet-Semesa. Razuzdani i gramzivi. Samuilo je sazvao u Mispi sveop ti sabor Izrailjaca da ih privoli na jedinstvo u oslobodilackoj borbi koja se pribli avala. Tri puta godi nje odlazio je u Vetilj. Rama je postala svetovna i verska prestonica Izrailja. na du e vreme ubio im je volju za osvajacke pohode. Susedni na -rodi imali su svoje careve. Zato je svoje sinove upucivao u ve -stinu vladanja. na svoju veliku radost. gde je predan na cuvanje Avinadavu i njegovom sinu Eleazaru. koji ce povesti narod u borbu za odbranu slobode. Osnovao je kolu za proroke u kojoj je sa svojim ucenicima. iako su telad bila zatvorena u tali. Iskoristiv i pomet -nju. da jo u zacetku ugu e prve iskre otpora. l%a divno cudo. Postepeno je celu zemlju zahvatio vihor fanaticne mr nje prema Filistejcima. bubnjeve i igre.vrati Izrailjcima. Tako se posle se -dam meseci ropstva kovceg vratio svome narodu. vec je de -lovao kao obnovitelj i mudri ucitelj naroda. bez vozara. nisu krenule k njima. Silom je bio u ru evinama. Kovceg posla e u Kirijat-Jarim. njegove presude prihvatala su sva plemena bez pogovora. Natovarili su ga na kola i u njih upregli krave koje su se tek otelile. . pa su Izrailjci do li do uverenja da im samo monarhisticke uredenje mo e doneti spas. Do nogu potuceni. prorokovao i objavio rat hananskim bogovima. Veliki prorok i sudi -ja podigao je tamo novi hram Jehovin i odatle upravljao ivo -tom Izrailja. vec i svetovni posao sudije. Tu je ostao sve dok ga David nije svecano preneo u Jerusalim. narocito zato to su Filistejci opet postaja -li agresivni. Na kraju su doveli do toga da je du nost sudije do ivela sveop ti prezir. Krave su pu tene same. padao u ver -sku ekstazu i objavljivao blisku pobedu Jehovinu nad tiranima Izrailja. Tako je proteklo dvadeset go -dina. uprkos materinskom instinktu. ok koji su do iveli tim neocekivanim porazom. kao opro taj za grehove. U Vet-Seme -su Izrailjci su eli p enicu. bili su potkupljivi i izricali ne -pravedne presude. pa se javila neminovnost da se izabere jak voda. Vec je zalazio u godine i bila mu je potrebna odmena. planovi su mu se pretvorili u prah i pepeo iz istih razlo -ga koji su zagorcali poslednje godine Ilijeve. eleo je da se ure -denje koje je zaveo ucvrsti i da verska i svetovna vlast bude u njegovom rodu nasledna. gde je re avao sudske sporove.

.

U to vreme grad Gavaja bio je pod vla cu Filistejaca. Kad stigo e u blizinu grada Rame. Venijaminovu i Sufsku. Medu njima se narocito isticao Saul. Uzimace desetak od useva va ih i od vinograda va ih. po svim tim delima cine i tebi. l zato. i da mu oru njive i anju letinu. Ali Samuilo mu umiri savest.Ali su toliko po tovali Samuila da su mu ostavili slobodne ruke u izboru kan -didata za cara. U ivali su i glas dobrih sinova Izrailjevih. to da dam coveku Bo ijemu da nas uputi. Ali sluga mu predlo i da zamole za pomoc sve . zato postavi nam cara da nam sudi. ciji su sinovi bili poznati po hrabrosti. ali im dobro zasvedoci i ka i nacin kojirn ce car carovati nad njim". ali ne nado e ih. kao to je u svih naroda. i obrtati na svoje poslove. Tada je Samuilo poku ao da ih zastra i predocavanjem svih opasnosti koje prete od monarhije. za glavu vi i od svih drugih izrailjskih mu karaca. kad ugleda kr nog i lepog Saula. vec ga posadi na najpocasnije mesto . i davace dvoranima svojim i slugama svojim. Prorok je te noci imao prividenje da ce mu Jehova poslati coveka iz zemlje Venijaminove. legende 255 KAKO JE SAUL POMAZAN ZA CARA. Zajedno prodo e goru Jefre -movu. Samuilu nije ostalo ni ta drugo nego da im te ka srca obeca da ce za carski presto potra iti podesnog kan -didata. U njemu je bilo sedi te vojnog name -snika. Zar mu se tako vraca dobro koje je ucinio svom narodu! Smrknuta lica razmi ljao je ta da radi. Predstavnici plemena oti li su u Ramu i rekli mu: "Eto. Izdtlanici su uporno zahtevali cara. Kako cini e od onoga dana kad ih izvedoh iz Misira do danas. nije dalo nikakav re -zultat.aj glas njihov. u ze -mlji Venijaminovoj. Rekao je da ce odgovor dati sledeceg dana. da potice iz najmanjeg plemena i najskromnijeg od svih Venijami -novih domova. koje nije iskvario gradski ivot. i po -stavice ih da su mu tisucnici i pedesetnici. ali se ustrucavao da ide svetom coveku bez darova. i oni ce trcati pred kolima njegovim. iveo je covek po imenu Kis. Salimsku. jer ne odbaci e tebe nego mene odbaci e da ne carujem nad njima. kako da izbegne ogranicenje vlasti prvosve tenika. koji je uz pomoc mocne posade i gomile poreznika sku -pljao od podjarmljenog stanovni tva danak. i ostavi e me i slu i e dru -gim bogovima. Na to mu sluga rece: "Eto u mene cetvrt sikla srebra. i da mu rade ratne sprave i to treba za kola nje -gova. Jednom im negde zaluta e magarice. Odmah ga pozva na ve -ceru i predskaza mu da ce naci zalutale magarice. Stada ce va a desetkovati i vi cete mu biti robovi. pa zemlju Salisku. da mu se otac posle njegove tako duge odsu -tnosti ne brine. Taj predlog Sa -ulu se dopade. Bili su to obicni se -ljaci. Zato sada poslu . l sluge va e i slu kinje va e i mladice va e najlep e i magarce va e uzimace. saop tio im je da mu se te noci javio Jehova i rekao ogorceno: "Poslu aj glas narodni u svemu to ti govore." Iduci po uputstvu devojke koju su sreli usput. U Gavaji. neki unutra nji glas mu do apnu da stoji licem u lice s covekom dostojnim carskog prestala. pred gradskom kapijom naido e na Samuila. koji se nisu pomirili s rop -stvom i ostali su vatreni sledbenici Jehove. i ne samo to ga primi u svoj dom. zdravog tela i duha. Saul se zbunjeno izvinjavao govoreci da ne zaslu uje toliku pocast. ti si ostario. koji ce izrailjski narod izbaviti iz filistejskog ropstva. da sacuva teokratski poredak i obezbedi svojim sinovima na le -dnu vlast." Ali izaslanike nisu odvratila ta crna predskazanja i dalje su ostali pri svome. Saul odluci da se vrati kuci. Kisova porodica bavila se obradom zemlje i gajenjem stoke." Taj zahtev je Samuila duboko pogodio. Uzimace i kceri va e da mu grade mirisne masti i da mu budu kuharice i hljebarice. Kis odmah naredi Saulu da pode s jednim slugom da tra i nestale ivotinje. A kad su se izaslanici sutradan okupili u njegovoj kuci. a sinovi tvoji ne hode tvojim putevima. Iznenaden predusretljivo cu i Ijubazno cu uva enog sve tenika. Ali upozorenje da ce uklanjanje Samuila sa vlasti i biranje novog cara uvrediti Jehovu."Sinove va e uzimace i metati ih na kola svoja i medu konjanike svoje. l njive va e i vinograde va e i maslinike va e najbolje uzimace i razdavati slugama svojim. mladic izuzetno naocit.tenika i vraca koji je iveo u obli njem mestu. lepoti i visokom stasu.

.

Zahvacen kolektivnom verskom ekstazom. Uverio se tek onda kad mu se usput dogodilo tacno ono to mu je prorok predskazao. gde su ca -skali kasno u noc. U rano jutro probudi ga i odvede van grada. kako je to javno priznao. Opkoljeno stanovni tvo htelo je da stupi s njim u pregovore. Zatim. Imao je vec dva odrasla si -na. izmedu tridesetorice drugih gostiju. dodijavali prosjacenjem i svakom ko je hteo proricali buducnost za hranu L milostinju. Za vreme izbo -ra pokazalo se da su mnogi Izrailjci glasali protiv njega. Ljudi koji se sjati e s okolnih polja. radio i svim drugim Izra -iljcima. onako kr an i za glavu vi i od ostalih. Nas. Ali do ao je cas kad je i narod trebalo da potvrdi izbor za cara. pitali su jedan drugog. pa su cak i po to je izabran s prezrenjem govorili o njemu i nisu mu odali pocast. PRVA POBEDA SAULOVA. Saul ni -je mogao vr iti vlast javno i potpuno. nije ni primetio kako je i sam poceo igrati. Najpre je pored Rahi -ljinog groba sreo dva coveka iz plemena Venijaminova. Takvo pitanje nije slu ilo na cast. pozdravi e ga tri hodocasnika i od rtava koje su nosili u hram u Rami dado e mu dva hleba. nisu rnogli doci sebi od cudenja: " ta to bi od sina Kisova? Eda li je i Saul medu prorocima?". koji su ga obavestili da su magarice nadene i da otac nestrpljivo oce -kuje njegov povratak. U okupljenoj sve -tini neprekidno su padala podsme ljiva pitanja: "Ko li im je otac?" Ni Saul nije stekao njihovu naklonost i otada se_ uobicajila zajedljiva izreka: "Eda li je i Saul medu prorocima?" Cin poma -zanja odigrao se u najvecoj tajnosti. birajuci mu najlep e ko -made mesa. U tom cilju Samuilo je sazvao sveop ti sabor u Mispi i. ugleda gomilu proro -ka kako silaze s gore. . Mladi pastir i ratar tim postu 256 Zerwn !%psidovs%i. Saul se kao zacaran zagledao u njihove pomamne postupke i poceo je polako osecati kako i u njega ulazi duh bo ji. cak ni svojoj najbli oj porodici Saul nije poverio ta se u Rami desilo. U jednom trenutku izrazi elju da porazgovara s njim u cetiri oka i zamoli ga da otpremi slugu. medu kojima je bilo mno tvo varalica i arlatana. Cim sti e do svog rodnog grada Gavaje. le ao je izrailjski grad Ja -vis. Car Amonaca. bubnjeva i svirala pobo ni ljudi podskakivali su. to je. Po to je bio mudar i uzdr an. jer su u Gavaji. opkolio ga je i spremao se za odlucu -juci napad.za sto -lom. Uz pratnju harfi. a znali su Saula kao jednostavnog i trezvenog seljackog sina. pa raspusti narod kuci. kad je prolazio pored gore Tavor. ali pod uslovom da svakom od njih iskopa desno oko. Trebalo ga je silom otuda izvuci. a kad. $i£(ijs/<K legende 257 pkom bio je o amucen i nikako nije mogao poverovati da je to volja Jehovina. Istocno od Jordana. Ali najva niji je bio treci susret. pravio se da ne cuje njihove podstrekacke prigovore i nije im se osvetio. od kojih je Jonatan izrastao u odva nog mladica. Izbor za cara toliko ga je zbunio da se sakrio medu kola i zapregu. Ali Saul je dobro poznavao ivot. uostalom. Zatim ga odvede na krov svoje kuce. s velikim odu evljenjem Izrailjci povika e: "Da ivi car!" Tada im Samuilo saop ti carska prava i napisa ih u knjigu. Cim ostado e sami. lako je bio poznat po fizickoj snazi i hrabrosti. Tada nji proroci. pomaza maslinovim uljem Saula za cara. ali u su tini su ih prezirali. Oholi vladar im je odgovorio da ce prihvatiti preda -ju. stra arile filistejske posade. kao i u ostalim izrailjskim gradovima. l po njegovoj preporuci Saul je izabran za cara. A Saul krenu u Gavaju na celu povece grupe vojni ka koji se odmah stavi e pod njegovu komandu. mahali rukama i pevajuci pro -muklim glasom ogla avali neka nerazumljiva prorocanstva. novi voda bio je skroman. Orao je zemlju i osnovao svoju porodicu. pevati i prorokovati. Ljudi su se prema njima odnosili s pra -znovernim%trahom. po teno je predstavio svoga kandidata. Godine su prolazile. mada je jo uvek bio ogorcen to mu je porodica odbacena. u gorskim predelima Galada. u gomilama su se vukli zemljom. stade pred birace.

Od mladosti je upravljao svojim narodom i pkom bio je o amucen i nikako nije mogao poverovati da je to volja Jehovina. bubnjeva i svirala pobo ni ljudi podskakivali su. koji su ga obavestili da su magarice nadene i da otac nestrpljivo oce -kuje njegov povratak. Ali Saul je dobro poznavao . pevati i prorokovati. nisu mogli doci sebi od cudenja: " ta to bi od sina Kisova? Eda li je i Saul medu prorocima?". medu kojima je bilo mno tvo varalica i arlatana. Saul se kao zacaran zagledao u njihove pomamne postupke i poceo je polako osecati kako i u njega ulazi duh bo ji. Najpre je pored Rahi -ljinog groba sreo dva coveka iz plemena Venijaminova. Samuilo je ponovo sazvao zbor Izrailjaca u Galga -lu. Uz pratnju harfi. po teno je predstavio svoga kandidata. Izbor za cara toliko ga je zbunio da se sakrio medu kola i zapregu. u gomilama su se vukli zemljom. dodijavali prosjacenjem i svakom ko je hteo proricali buducnost za hranu i milostinju. Saulovi privr enici na -meravali su da se krvavo obracunaju s protivnicima. Trebalo ga je silom otuda izvuci. upade u njihov logor kod Javisa i u krvavom boju ih potuce. l po njegovoj preporuci Saul je izabran za cara. Dva vola kojima je orao zemlju isece na komade i razasla ih svim plemenima sa stra nom porukom da ce ista sudbina snaci svakog onog ko ne uzme uce ca u svetom ratu. Takvo pitanje nije slu ilo na cast. pitali su jedan drugog. Zahvacen kolektivnom verskom ekstazom. ali u su tini su ih prezirali. pa su i dalje hu kali protiv njega. Uverio se tek onda kad mu se usput dogodilo tacno ono to mu je prorok predskazao. Saul je smesta povede protiv Amona -ca. s velikim odu evljenjem Izrailjci povika e: "Da ivi car!" Tada im Samuilo saop ti carska prava i napisa ih u knjigu. Ali do ao je cas kad je i narod trebalo da potvrdi izbor za cara. onako kr an i za glavu vi i od ostalih. U tom cilju Samuilo je sazvao sveop ti sabor u Mispi i. pa raspusti narod kuci. a pobedu su proslavili prino enjem rtava paljenica i bogatom ratnickom gozbom. nije ni primetio kako je i sam poceo igrati. Za Samuila je do ao tu an trenutak napu tanja sveto -vne sudijske vlasti. Ali najva niji je bio treci susret. mada je jo uvek bio ogorcen to mu je porodica odbacena. a znali su Saula kao jednostavnog i trezvenog seljackog sina. U okupljenoj sve -tini neprekidno su padala podsme ljiva pitanja: "Ko li im je otac?" Ni Saul nije stekao njihovu naklonost i otada se_ uobicajila zajedljiva izreka: "Eda li je i Saul medu prorocima?" Cin poma -zanja odigrao se u najvecoj tajnosti. Tamo su jo jednom potvrdili izbor Saula za cara. cak ni svojoj najbli oj porodici Saul nije poverio ta se u Rami desilo. Ljudi koji se sjati e s okolnih polja.Pod izgovorom da ce razmisliti o predlo enim uslovima. Javi je postigao sedmodnevno primirje i za to vreme je poslao emisare kod Saula s molbom da im po alje pomoc. a kad. pa su cak i po to je izabran s prezrenjem govorili o njemu i nisu mu odali pocast. ugleda gomilu proro -ka kako silaze s gore. Strah obuze Izrailjce i ubrzo se u Vezeku skupi ogromna narodna vojska. lako je bio poznat po fizickoj snazi i hrabrosti. ali odu evljenje koje je izazvao umalo ne dovede do bratoubilackog rata. novi voda bio je skroman. Tako postade narodni junak. mahali rukama i pevajuci pro -muklim glasom ogla avali neka nerazumljiva prorocanstva. po Izrailju se razle . kad je prolazio pored gore Tavor. Za vreme izbo -ra pokazalo se da su mnogi Izrailjci glasali protiv njega. a Saul. da radosni dan pobede ne okaljajiu prolivanjem bratske krvi. Ali Saul je zaustavio svoje pristalice. stade pred birace. A Saul krenu u Gavaju na celu povece grupe vojni kyende ka koji se odmah stavi e pod njegovu komandu. pozdravi e ga tri hodocasnika i od rtava koje su nosili u hram u Rami dado e mu dva hleba.e plac i jadikovka. Ljudi su se prema njima odnosili s pra -znovernim strahom. ponovo zapade u stanje prorocke ekstaze. obuzet gnevom. Na vest o te kom polo aju bratskog Galadskog grada. Tada nji proroci. Zatim. koji su u Mispi po svaku cenu poku avali da obesna e njegov izbor za cara. Cim sti e do svog rodnog grada Gavaje.

u koje je polagao sve nade svoga roda.ivot. Pred tim cudom. Javi je postigao sedmodnevno primirje i za to vreme je poslao emisare kod Saula s molbom da im po alje pomoc. Dva vola kojima je orao zemlju isece na komade i razasla ih svim plemenima sa stra nom porukom da ce ista sudbina snaci svakog onog ko ne uzme uce ca u svetom ratu. Strah obuze Izrailjce i ubrzo se u Vezeku skupi ogromna narodna vojska. od kojih je Jonatan izrastao u odva nog mladica. radio i svim drugim Izra -iljcima. u gorskim predelima Galada. to je. izazvao je ki u i grmljavinu. Samuilo je ponovo sazvao zbor Izrailjaca u Galga -lu. pa su i dalje hu kali protiv njega. odgovorite mi pred Gospodom i pred pomazanikom njegovim. koji mu duguje poslu nost. bio je uveren da je iznad naroda i njegovog novopomaza -nog cara. Klanjajuci mu se sa strahopo tovanjem. Saul ni -je mogao vr iti vlast javno i potpuno. Bila je to sjajno naoru ana vojska. niti si uzeo to iz cije ruke. Jonatan je izvr io napad na filistejsku posadu u Gavaji. Na vest o te kom polo aju bratskog Galadskog grada. hrabrom i plahovitom mladicu. le ao je izrailjski grad Ja -vis. osecao se i dalje ovla cen da upravlja sudbinom Izra -ilja. Za Samuila je do ao tu an trenutak napu tanja sveto -'ne sudijske vlasti. Ali Saul je zaustavio svoje pristalice. a Saul. Kao prvosve tenik i predstavnik Jehovin na zemlji.e plac i jadikovka. Radosna vest munjevito se pronela celim Izrailjem i dala podstrek za sveop ti ustanak. okupljeni narod nije se upla io samo Jehove nego i Samuila. Saulovi privr enici na -meravali su da se krvavo obracunaju s protivnicima. Oholi vladar im je odgovorio da ce prihvatiti preda -ju. tada nje sedi te prvosve tenika. po Izrailju se razle . Saul je smesta povede protiv Amona -ca. Sastojala se ne samo od brojnih pe adijskih jedinica. Imao je vec dva odrasla si -na. Po to je bio mudar i uzdr an. l kao dokaz svoje natpri -rodne moci. Istocno od Jordana. Sinovi. Samuilo se nikako nije odrekao najvi e vrhovne vlasti u zemlji. kako je to javno priznao. Opkoljeno stanovni tvo htelo je da stupi s njim u pregovore. doneli su mu bolno razocaranje. vec i od hiljadu bojnih ko -la. jer dodasmo k svim gresima svojim zlo istuci sebi cara. Jedne noci. PRVA POBEDA SAULOVA. Car Amonaca. da bih stiskao oci njega radi?" A narod potresen odgovori: "Nisi nam ucinio sile niti si kome ucinio krivo. koji su u Mispi po svaku cenu poku avali da obesna e njegov izbor za cara. Tamo su jo jednom potvrdili izbor Saula za cara. ponovo zapade u stanje prorocke ekstaze. ali pod uslovom da svakom od njih1 iskopa desno oko. kao i u ostalim izrailjskim gradovima. da radosni dan pobede ne okaljaju prolivanjem bratske krvi. uostalom. Saul je ra -spustio narodnu vojsku i pod oru jem zadr ao samo tri hiljade odabranih ratnika. Stade pred zbor i progovori drhtavim glasom: "Evo me. gde se formirala ustanicka vojska. Saul je razaslao poruku izrailjskim ratnicima da dodu u Galgal. Saulov rodni grad bio je slobodan. Pod izgovorom da ce razmisliti o predlo enim uslovima. obuzet gnevom. koja su po izrailjsku pe adiju bila . molio je preklinjuci: "Moli se za sluge svoje Gospodu Bogu svojemu da ne pomremo. Orao je zemlju i osnovao svoju porodicu. a pobedu su proslavili prino enjem rtava paljenica i bogatom ratnickom 'Zbom. Kome sam uzeo vola ili kome sam uzeo magarca? Kome sam ucinio nasilje? Kome sam ucino krivo? Ili iz cije sam ruke uzeo poklon. Godine su prolazile. ali odu evljenje koje je izazvao umalo ne dovede do bratoubilackog rata. Tako postade narodni junak. Samuilo se vratio u Ramu. Filistejci su shvatili opasnost i sve snage su koncentrisali u Mihmasu. stra arile filistejske posade. pravio se da ne cuje njihove podstrekacke prigovore i nije im se osvetio. Hiljadu je dao pod komandu svome sinu Jo -natanu. potukao je i ubio zapovednika. opkolio ga je i spremao se za odlucu -juci napad. iako je bilo su no doba godine i vreme etve p enice. istocno od Ven-Avena. jer su u Gavaji. koga su uvredili tra eci cara. Nas." Pre -dajuci Saulu presto. Od mladosti je upravljao svojim narodom i 258 na toj du nosti ostario i osedeo." Obezbediv i tako sebi poslednju rec u verskim i politickim pitanjima Izrailja. SE SAUL ZAMERIO SVE TENICIMA. upade u njihov logor kod Javisa i u krvavom boju ih potuce.

.

poruci vojnicima. na celu acice svojih junacina. silom ukljuceni u filistejsku vojsku. Kad pade noc. Uprkos ogromnoj filistejskoj sili. U sveop toj panici.. vojska se iz dana u dan osipala. U tome mu je uspe no pomagao sin Jonatan. obuze ga strahovita srd ba. pa mu je preostala jedino gerilska borba. Saul odluci da nastavi borbu. A o tome da je ko od Izrailjaca mogao imati mac ili ko -pije.-. Pred vece se iznureni i izgladneli pobednici baci e na plen. Jednoga dana. Kad im se jo prikljuci e i Izrailjci skriveni po okolnim peci -nama i klancima.. Saul nije bio prethod -no obave ten o opasnom podvigu svoga sina. nije moglo biti ni govora. Nisu pomogla nikakva opravdanja. pobio dvadeset stra ara i izazvao takvu pometnju da se ostatak vojske dao u panicno bekstvo. Smesta mu krenu u pomoc. da potra e spas u neprohod -nim umama zemlje^ Gadove i Galadske. i tada vide da nema Jonatana. Saulova vojska nije bila dobro naoru ana. Mladi Jonatan nije se zbog toga mnogo uzbudio. dok na kraju s njim nije ostalo samo est stotina najodanijih ratnika. U godinama svoje dominacije Filistejci su tako do -bro cuvali monopol na gvo de da pokorenim Jevrejima nije bilo . pa su morali odlaziti u fili -stejske gradove da nao tre svoje orude: rala. Cekao je sedam dana Samuila. napu ten skoro od svih. poslu nijeg cara. smatrajuci ba bi poraz Filistejaca bio daleko veci da se Izrailjci nisu borili gladni. pa i on poce udarati po neprijatelju u bekstvu. pa kad zacu viku u filistejskom logoru. Izrailjski ratnici zaista i ne ta -kose hleba ni drugoga jela. Prvosve tenik je napustio logor bez pozdrava i vratio se u svoje sedi te. ali mu nisu slomili duh. Tada se Saul odluci na korak koji se mogao protumaciti kao uzurpacija prvosve tenickih ovla cenja. Gonjeni su sve do Vet-Avena.narocito opasna. "Da je proklet koji jede to do vecere. po utvrdenim gradovima i kulama. motike. ali kako je jo dugo bilo do sumraka. Saul strogo naredi da se ivotinje kolju na kamenu. cak je i zamerio ocu. bojeci se cara. da se krv slobodno sliva u zemlju. da se osvetim nepri -jateljima svojim". A Jonatan nije znao za ocevu kletvu i. sa svojim titono om iznenada je upao u filiste -jski logor. spusti kraj tapa u sace i okusi meda. Kad Samuilo sti e u logor i doznade za tu samo -volju. U takvim uslovima nije moglo biti ni govora o borbi na otvore -nom polju. Zato se ne treba cuditi to je pojavljivanje stra ne fil -istejske vojske medu Izrailjcima izazvalo u as. sekire ili asove. predo e na njegovu stra -nu. samo su Saul i Jonatan imali gvozdene maceve i koplja. U svakom trenutku moglo je doci do prvog okr aja s neprijateljem. Klali su ovce. Saul je u to vreme boravio u Galgalu. To je bio rezultat dalekovide filiste -jske politike. O tome su se brinule filistejske posade koje su krstarile Hananom i vr ile po kucama detaljne pretrese. Tada izrailjski odre 260 di. prinese rtve i preko sve tenika upita Jehovu da li da goni Filistejce do zore. ali borba bez Jehovine podr ke neizbe no se morala zavr iti porazom. naredi da se ispita ko se iskrao iz Gavaje. da ih do kraja . poraz Filistejaca pretvori se u stra ni pogrom. krijuci se po gorskim pecinama. . kad u umi nade duplju s pcelinjim gnezdom. Cak i zapreti da ce Jehova zbaciti s prestala Saula i izabrati sebi drugog. car naredi da se podigne oltar. Naredi da se podigne oltar za rtve paljenice i sam prinese rtve Jehovi.. koji je tre -balo da se pomoli Jehovi i prinese rtve paljenice. Situacija je bila beznade na. Neki su pre li Jordan. halapljivo jeduci sirovo meso s krvlju. Ljudi su napu tali kuce. JUNACKI PODVIG JONATANOV. izdr ao je u Galgalu. Doznav i za greh koji pocini e. neprestano uznemiravanje i cepanje regularnih neprijateljskih jedinica. Sukob sa sve tenici -ma i gubljenje njihove podr ke duboko su potresli Saula. _________________ 259 tBiblijsfe tyenae dozvoljeno da imaju cak ni kovace. volove i telad na boji tu. Izrailjci su vec bili premoreni. Vojnici mu prekasno sa -op ti e Saulovo naredenje. ludo hrabar mladic.

.

s carevima moavskim. dakle blisko sro -dna Edomcima. pobio zarobljenike ne tedeci ni ene ni decu. a cara Agaga zarobio. Ubrzo se otkri da je Jonatan krivac. pljackale. na severu pokorio cara sovskog. poklonio mu je ivot. dodu e. Vrativ i se u svoju rodnu Gavaju. Tada mu bi jasno." Saul je poslu no krenuo na celu gotovo cele svoje vojske i potukao kod Negiba Amalicane. nerazdvojnog druga u ratu i miru. odmah se uputio na goru Karmil. Prvosve tenik srdito prebaci caru neposlu nost i rece mu: "Odbacio si rec Gospodnju. Za vojskovodu je naimenovao svoga rodaka Ave -nira. Cim je Samuilo doznao za taj prestup. u dolini Jezrael. Njihove horde pusto ile su ju ne oblasti Hanana. ali su i dalje za Izrailjce predstavljali opasnost. ao mu je bilo da uni ti ogromni ratni plen. Izrailjci su s njima neprestano imali problema. vikali su rasrdeni vojnici. cekao ga je jo je -dan zadatak. Susret dvojice celnih ljudi Izrailja bio je neobicno buran. ubijale i nestajale u pustinji pre nego to stigne pomoc. i zatri kao prokleto sve to god ima. stoku i drugu vrednu imovinu Ama -licana. Ali. da je neko prekr io njegov zavet i na celu vojsku navu -kao gnev bo ji. Saul je morao voditi racuna o velikom moralnom autoritetu proroko -vom i pokorno ga je molio za opro tenje greha. Saul morade odustati od dalje potere za Filistejcima i oni izbego e konacno uni tenje. tavi e.^Saul ga osudi na smrt. l dalje je vodio jednostavan ivot cara-seljaka i zadovoljio se samo jed -nom enom. Sad su se ponovo oglasili. Zauzet drugim ratovi -ma. Tako je stvorio sna nu izrailjsku dr a -vu. Pripremajuci se za to. Bilo mu je jasno da ce pre ili kasnije doci do odlucujuce bitke s Filistejci -ma. a svoje -vremeno podr avali moavskog cara Eglona i s Madijancima pu -sto ili hananske zemlje sve dok ih. i pobij Amalika. amonskim i edom < j/~i <Bi6(ijs%g legende -----------------skim. Pohitao je u Gavaju. u zidine svojih gra -dova. Ali najgore je bilo to to su sklopili sa -vez s Filistejcima u borbi protiv Izrailjaca. razbojnicka plemena koja su vodila poreklo od Amalika. Ni ta ne pomogo e ni sinovljeva uveravanja da je prekr io zavet iz ne -znanja. Pustinjsku oblast od Sinajske gore sve do ju ne granice Hanana dr ali su Amalicani. KONACNI RASKID SA SAMUILOM. nego pobij i ljude i ene i decu i to je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce." Bila je to u stvari detronizacija.istrebi. podsetio Saula da ga je pomazao za cara da brani Izrailj i naredio mu da smesta s ce -lom vojskom krene protiv Amalicana: "Zato idi. U strahu da glasovi o sukobu prvosve tenika i cara ne izazovu nemir u naro -du. Da bi obezbedio pozadinu. uporno ga je molio da ostane u logoru i da ga prati u mar u Zenon %psidbvsfii . zato je i on tebe odba -cio da ne bude vi e car. gde je Saul upravo postavljao spomenik u slavu svoje pobede. Saul se nije odmarao na lovorikama. koja nije htela dopustiti da se tako nagradi junak sa Gavaje i oslobodi -lac izrailjskog naroda. Ali ga izbavi vojska. Jer je s pomocu Bo jom ucinio to danas". pobedonosno se borio u Zajordaniji. nece pasti na zemlju nijedna dlaka s glave njegove. dirnut junackim dr anjem cara Agaga. ne ali ga. ukljucujuci u njih svakog ko mu se cinio hrabar i sposoban. Saul je odlagao konacni obracun s tim pljacka ima. Ali pocinio je neoprostiv greh pogaziv i ratnu zakletvu herem. koji je ucinio ovo spasenje veliko u Izrailju? Bo e sacuvaj! Tako iv bio Gospod. To je ra estilo Samuila. Ali ne dobi nikakav odgovor. unuka Isavovog. nije potukao Gedeon. a unutar zemlje obezbe -dio slobodu kretanja osvojiv i hananske gradove koji su uspeli da sacuvaju nezavisnost. "Zar da pogine Jonatan. Zatvorili su se. Osim Jonatana imao je jo dva sina i dve kceri. posvetio je sve svoje snage formi -ranju vojnih jedinica. Kod Rafidina su ratovali s Mojsijem i Isusom Navinom.

.

spremi se da napusti carski ator. da ga isceliteljskom snagom svoje muzike otrgne od mracnih misli. U to vreme smatralo se da je najbolji lek za takve bolesti muzika. u zemlji Judinoj. i nije mogla da pro -makne pa nji vojnika. i dao ga bli njemu tvojemu. U strahu od cara. Svirao je vesto i tako osecajno. niskog rasta. Ali Samuilo. Neko. Car je toplo docekao Davida. Obred je obavljen u porodicnom krugu. A kad pod prstima sviraca od -jeknu e sa harfe smirujuci zvuci. Dve protivnicke vojske postavlje -ne su u borbeni poredak na dva naspramna brda. Filistejci su opet krenuli protiv Izrailja. zloslutno odgovori. preko lica mu prelete osmeh davno kod njega neviden. na oci vernika. U dolini koja . To je bila javna demonstracija. Saul je u to vreme boravio u Gavaji. cinio je to u najvecoj tajnosti. iskrade se do Jeseja. a kad osmotri est starijih. Zapita zato za najmladega. slao je u Vitlejem po Davida. KAKO JE DAVID POBEDIO GOLIJATA. i zato je tebe Gospod odbacio da ne bude vi e car nad Izra -iljem. Saul im je po ao u susret da im prepreci put u svoju dr avu. ni za jednog se ne odluci. Zato Saul. ali naocit i gipkih pokreta. Nije mogao naci boljeg kandida -ta. kad god bi zapadao u melanholiju. preporucio je Saulu skromno cobance iz Vitlejema koje je divno sviralo na harfi. Ubrzo je poceo da tra i novog kandidata za pre -sto. cak i najodaniji dvorani bili su uvereni da ga je napustio duh Gospo -dnji i njime ovladale mracne sile. mo da u dogovoru sa Samuilom. nisu ga ba rado docekali i otvoreno su ga pitali za cilj poseA Ali ih prvosve tenik umiri i uveri da je do ao samo iz verskih razloga. Bojeci se da ga Saul ne optu i za zaveru i izdaju. A iz kratkog razgovora videlo se odmah da je izuzetno bistar i pro -mucuran. poku a da zadr i silom prvosve tenika i u tom rvanju iscepa mu parce pla ta. u kojima kao da se pritajilo bezumlje. Izvadi iz torbe rog s uljem i u prisustvu brace pomaza Da 263 vida za buduceg cara. Kad je ugledao ridokoso momce koje je odisalo svezom lepotom mladosti. Samuilo mu je u stvari oduzeo presto i upozorio ga otvoreno da ce Jehova iza -brati drugog cara. Jednoga dana oti ao je u Vitlejem pod izgovorom da hoce da prinese rtvu Jehovi. pa niko u Vitlejemu nije ni pomi ljao da se u gradu nalazi novi car Izrailja. otpado e i poslednje sumnje. gde je na ne -pristupacnoj steni sagradio sebi jako utvrdenje. Taj jo nedorasli mo -mcic cuvao je na imanju ovce.do Galgala. i pripremajuci se za bitku. otvoreno je izjavljivao da je po -gre io to ga je izabrao za cara. Bio je obdaren i za muziku i. l otada. da se ispuni ratna zakletva heremu." Posle tih reci. Je -sej je imao sedam sinova. cim pade noc. Dane i noci provodio je u razmi ljanju o svojoj krivici i toliko izgubio nerve. Cim stigo e. ulogorili se kod gradica Sokota. Samuilo zadivljeno pogleda Davida. bistrog pogleda. Bese to decak ride kose. Jesej se zacudi zahtevu prvo -sve tenikovom. "Necu se vratiti s tobom. provodeci dosta vre -mena na pa njaku. oseti s neizmernim olak anjem kako odlaze od njega sva prividenja i vraca mu se zdravlje. na svakom koraku osecao je svoju usamlje -nost. ciji je rod pripadao Judinom plemenu i u ivao u Vitlejemu veliki ugled. Stare ine grada morale su da doznaju za njegov raskid sa Saulom. ali poslu no naredi da ga dovedu s pa njaka. Videv i mu oci. da je prorok bio duboko dirnut. i dalje nepopustljivo uporan." AN ipak je popustio navaljivanju cara i po ao s njim u Galgal. vo -dena rukom neumoljivog prvosve tenika. turobne i od ne -sanice bezizrazne. Svuda mu se prividala zavera i neprijateljska delatnost. Samuilo naredi da se car Agag dovede pred oltar Jehovin i isece ga svojom rukom na komade. Tada Samulo viknu: "Oduzeo je gospod carstvo Izrailjevo od tebe danas. Samuilo mu naredi da ih predstavi. eleci da po svaku cenu prikri -je raskid. koji je bolji od tebe. Kad jo dozna -de da je David sam sastavio pobo ne pesme koje je pevao. Pozivao se pri tom na Jehovu i govorio da se i Gospod kaje to je postavio Saula za cara nad Izrailjem. jer si odbacio rec Gospodnju. naucio je da svira na harfi. ravna objavi rata. Odmah su ga doveli u Gavaju. da je sve ce ce zapadao u melanholiju. Napu ten od sve tenika i od dela njima oda -nog stanovni tva. koji se zvao David. tavi e. Ubrzo zatim vrati se u Ramu i od tada vi e nikad nije hteo da se sastane sa Saulom.

Praveci se da je ozlojeden. Ogromna telesina nemocno se svali na zemlju. Taj savim neo -cekivani poraz izazva medu Filistejcima neopisivu pometnju. A najvecu radost pricinilo mu je to to je mr avko bio naoru an samo tapom. Sav u te kom oklopu. Uz u asne krike Filistejaca i radosne uzvike Izrailja -ca. Prekaljeni ratnici isme -vali su ga i izgrdili kao utokljunca. Cak ga i opremi u svoj oklop i lem. David je ostao kod kuce i samo ponekad donosio hranu braci. povika iz sveg glasa: "Eda li sam pseto. Saul je kipteo od nemocnog besa. Njegov grubi glas odjekivao je po brdima i dolinama i parao u i i mozak utucenih izrailjskih vojnika. oslobadanje od te kih nameta i ruku svoje starije kceri. Saul mu najzad dade pristanak. filistejskog diva iz Gata. obasipao je Izrailjce najru nijim uvredama. Ogorcen njegovom drsko cu. Izrailjci ne oklevajuci iskoristi e op ti mete i grunu e na njih tako ." Ali David uporno ostade pri svome. U oholom osecanju svoje nadmoci. u lakom pastirskom ogrtacu. rezignirano mahnu rukom i dozvoli mu da radi kako mu je volja. gle -dao je na protivnika koji mu se primicao. i njegove vojskovode na celu s Avenirom kao i drugi ratnici. Saul se nasmeja. pokazivao svoje mi ice i gipkost tela. A David kradom izvadi iz torbe kamen. Na brdima zavlada napeta ti ina. a Izrailjci sa strahom u srcu pratili pokrete detinjastog i hrabrog sunarodnika. David se ne upusti u bucni dvoboj recima. Junaku koji prihvati borbu s Fili -stejcem obecavao je neizmerno blago. nije udostojio momcica ni da obrati pa nju na njegove pokrete. Ali niko nije imao hrabrosti da se upusti u borbu. iz dana u dan izlazio je u pretpolje. jer ti si dete a on je vojnik od mladosti svoje. od jutra do mraka. Uz put zasta -de na brzom potoku i bri ljivo odabra pet o trih kamenova.ih je razdvajala pojedinacno su se borili ratnici. te ide na me sa tapom?" U trenutku pomisli da su mu Izrailjci poslali tog decaka da ga izvrgnu ruglu. David u tren oka priskoci obeznanjenom Golijatu. podsticani od drugova po oru ju. Pretio je i kleo se da ce telo drskoga decaka baciti zverima i pticama grabljivicama. I car Saul. koji je s tako naivnom samouvereno cu i ao u ne -izbe nu smrt. Takav strah je izazivao Golijat. Filistejci Bittys/<e fyemte su nesrpljivo ocekivali smrtni udarac svog nepobedivog atlete. stavi ga u pracku i odape iz sve snage. Vest o odva nom pastircetu silno razveseli Saula. plju tale su na njih podrugljive uvrede i progonio ih Zetwn 3(psidbvs%i prezrivi smeh diva. Povrativ i se malo. Kao vuk na bespomocno jagnje. Hvalio se kako je ubijao lavove i medvede kad su mu napadali stado. Po to je bio najmladi. U vojsci su bila i tri najstarija Jesejeva sina. David kratko i jasno izjavi braci da ce prihvatiti izazov. napado e ga ozbiljno i naredi e mu da se to pre vrati kuci. Kad se jednom pojavio u logoru. Kamen fijuknu vazduhom i duboko se zari divu u celo. Cetrdeset dana neprekidno. poce se nemilosrdno rugati ridoj kosi i krhkoj gradi Davidovoj.kom oklopu David se nije dobro osecao i priznade da vi e voli da izadj na megdan onako kako je bio. Od -mah ga pozva u svoj ator i s ocinskom dobrotom mu objasni: "Ne mo e ti ici na Filistejina da se bijes s njim. Ali niko od Izrailjaca nije smeo da prihvati izazov Golijata. Golijat je u ogromnoj rucerdi vagao dugi mac spremajuci se za napad. jer ce za koji trenutak po volji Jehovinoj pasti mrtav. da se uveri mo e li poneti oru je. Osvojen vatrenim odu evljenjem decaka. David ponese samo svoj tap i pracku. a kad on ostade pri svojoj ludoj nameri. sklonili su se u atore od stida i sramote. Golijat je vredao i blatio sve to je Izrailjcima sveto. nasmeja se tako gromoglasno da gore zadrhta e. a kad niko nije hteo da mu izade na megdan. Iduci na megdan sa stra nim Fi -listejcem. Zatim. istr e mu mac iz ruke i jednim udarcem odrubi mu glavu. samo sasvim ozbiljno oporne -nu diva da se spremi za smrt. naoru an velikim macem i dugim kopljem. produ i na dvoboj u dolinu. Kad Golijat ugleda pastirce. pripasa mu mac i naredi da hoda atorom. Ali u te . pevu eci pobo ne pesme.

silovito da se filistejska vojska razbe a na sve strane osta -vljajuci za sobom .

nezaslu ena nepravda. Praveci zasede Filistejcima. uostalom. te prorokova e u kuci". otvoreno istupiti. vec mu ponudi mladu. mlade i ene. U izrailjskim gradovima docekivan je s velikim odu e -vljenjem. nesanice i velike srd be. David se dobro pokazao u ulozi vojskovode. ali tajno je smislio plan ta da cini. Uvek su mu izlazili u susret s pesmom i igrom uz pratnju bubnjeva. Nije mu se valj -da prividalo kad je na svakom koraku osecao da mu narod okrece leda. Nedvosmisleno ga je vredao i isticao ratne zasluge Davidove iznad svega ono -ga to je on tokom mnogih godina borbe ucinio za izrailjski narod. Isti onaj narod koji 33 je jo donedavno okru ivao tolikom ljubavlju i obo avanjem. poku ao je da se izvuce iz tog suludog poduhvata. Zadatak je bio veoma opasan i Saul je racunao na to da mu se rival nece iv vratiti iz tog nerazumnog lova. carev sin i naslednik prestala. eleci da odobrovolji Davida. Mladic se izmace u posle -dnjem casu a koplje se uz fijuk zabode u zid. Jednoga dana preko izaslani -ka porucio je Davidu da ce mu dati za enu svoju stariju kci. vec dvesta kapica. Sav filistejski logor. tuniku. dodu e. sklopio je s njim toplo i iskreno prija -teljstvo vec za vreme njihovog prvog susreta. jer je odavno pomalo bila zaljubljena u mladog . Dohvati uz tron pri lo -njeno koplje i hitnu ga na Davida. Mihalu. Ali David pogubi deset tisuca". U dvorcu je zavladala poti te -nost. Bila je to gorka. naimeno -vao ga je za vojskovodu nad hiljadu vojnika i otpremio ga u borbu s Filistejcima. Saul ga pogleda izgubljeno. Cija je mogla biti ta intriga. Jonatan. Ubistvo omiljenog izrailjskog junaka moglo bi povuci za sobom nepredvidljive posledice. mac i vojnicki opasac. u ocima mu sevnu mracni plamen mr nje. U poteri za neprijateljem Izra -iljci su se zaustavili tek pod zidinama filistejskih gradova Gata i Akarona. koji mu je nekada otvoreno rekao da ce nastojati da ga li i prestola? Od muke. David je odmah shvatio ta car namerava. za kratko vreme sakupio je ne sto. Opet posla e po Davida da muzikom isceli bolesno carevo srce. ako mu kao ratni trofej donese udne kapice sto ubije -nih Fillistejaca. koja je tom pramenom. kao da ga ne poznaje. SAUL I JONATAN. Ne zna se kad je i gde nastala pohvalna pesma u njegovu slavu koja je kru ila ulicama gradova i ubrzo stigla i do Gavaje: 266 "Saul pogubi svoju tisucu. Postao je idol za stare. Posle izvesnog vremena tr e se iz otupelosti. Kao nagradu za pobedu nad divom. tako da mu na kraju nije preostalo ni ta drugo nego da izvr i zadatak. um mu se toliko pomracio da je po -nekad mrmljao besmislene stvari. izvodeci cudesne melodije. ne o eni ga svojom starijom kcerkom. Sadr aj pesmice duboko je dirnuo Saula. lem i mac pobe -denog diva obesio je o zid svoje kuce. bila zadovoljna. Saul odjednom shvati da je malo nedostajalo da ucini neuracunljiv postupak. U znak privr e -nosti predao mu je svoj dragoceni pla t. a mo da je i David s njim u dogovoru.gomilu le eva. Pod izgovorom da nije dostojan da mu bude zet. Ali uporedo je rasla i careva zavist. ako ne prvosve tenika. l pored obecanja. stucuci sve vecu slavu i ljubav naroda. posluga nije smela glasa dici i samo je aputala po kutovi -ma: "Napade Saula zli duh Bo ji. Dva dana i dve noci mucila ga je sumnja da je Samuilo inspirator uvredljive pe -smice. s brojnim stadom stoke i otetom izrailjskom imovinom pao je u Saulove ruke. Mladi vojskovoda opet je i ao iz pobede u pobedu. David mu je kao ratni trofej darovao glavu Golijatovu. DAVID. Iz mnogih pohoda protiv Filistejaca vracao se kao pobednik. Ali najveca korist koju je izvukao iz dvoboja bila je ratna slava i popularnost u izrai -Ijskom narodu. Nije smeo. nepomirljivog neprijatelja. Mla -di harfista ude u sobu i odmah poce dodirivati strune prstima. Odmah je krenuo na put i poveo samo malu grupu svojih naj -vernijih ratnih drugova. Meravu. Potajne nade izne -veri e Saula i on odluci da bar ponizi Davida. l pored svoje mladosti. a oklop. David je dobio pod komandu znacajan odred vojnika i tako postao najmladi vojskovoda u istoriji Izrailja. Ali Saul je navaljivao sve vi e.

.

David se ljutio na Saula to ga je prevario. Ali je izbegla kaznu. ali znajuci neu -racunljivu carevu narav. A Saul je sumnjao na Davida da je u savezu s prvosve tenikom. Neopravdana odsutnost znacila bi odricanje poslu nosti i povukla bi za sobom najvecu nemilost. koji su igrom. Cim prekoraci zidine grada. a on je oti . trgao sa sebe odecu. Privoleo ga je da se skloni u obli nje planine. _ali ga opet proma i. Rekla mu je da pobegne kroz prozor. pokaza im postelju i rece da David le i te ko bolestan. Tada je David shvatio da je stvar ozbiljna. Mihala je spasla mu a u poslednjem trenutku. ali se u njemu postepeno budio stari nagon iz mlado -sti. polo ila je u postelju i dobro prekrila. stupi u kolo proroka koji su mahali rukama pevajuci. upozorio ga je na opasnost koja mu preti. bojao se da se na gozbi pojavi. Cim je pala noc. buncao s penom na ustima i. da se_ po ali na svoju sudbi -nu Jonatanu. Citav dan le ao je tako u dubokoj nesvesti -ci. Posle dugih ubedivanja odo -brovoljio je Saula i David je mogao da se vrati na carski dvor. dok na kraju i oni nisu uvuceni u mahni -tu igru. Samuilo i proroci izado e mu u susret. A David mu odgovori sa sumnjom u glasu: "Otac tvoj zna dobro da sam na ao ljubav u tebe. Praznoverni vojnici gledali su ih ^. jer je otac navikao da mu poverava svoje pla -nove. sa koga niko nije smeo izostati iz njegovog okru enja. iskrao se iz dvora i pobegao svojoj kuci u gradu. Ne obaziruci se na to to se mo e zameriti ocu.^ 268 Zenon 9(psutbvs%i u sve vecem strahu. to je kod Saula izazivalo zavist i strah. da se ne o alosti. David jo nije izgubio nadu da ce se pomiriti sa Sau -lom i zato nije hteo ru iti mostove za sobom. Prvosve tenik im izade u susret. A David ode prvosve te -niku Samuilu i isprica mu svoje nevolje na dvoru. samo je jedan korak izmedu mene i smrti".ao ocu da se zauzme kod njega. okru en brojnim prorocima. David je odnosio nove pobede nad Filistejcima. Davida vi e nije bilo u gradu. jer mu je David opasan suparnik za krunu. pravdajuci se da joj je David pretio smrcu ako mu ne pomogne da pobegne i da je prevaru ucinila pod prinudom. a zatim je.junaka. U jednom tre nutku sti e vest da se Rami pribli avaju carski vojnici s nared bom da uhvate begunca. Zavaljujuci tome David je uspeo da se sakrije.. da ce ga na vreme upozo -riti na opasnost. Ali sloga nije dugo potrajala. padajuci u stanje potpunog zano -sa. Saul je jo dvaput slao po Davida vojnike. ali i oni su podlegli prorockim urocima i nisu izvr ili naredenje. pevajuci i igrajuci uz lu -pu bubnjeva i zvuke svirala. dok najzad ne pade na zemlju potpu -no nag i bez svesti. Kad udo e carevi stra ari. tu io se. Ali tako iv bio Gospod i tako bila iva du a tvoja. Najgore je bilo to to je sutradan trebalo da bude gozba koju je Saul priredivao o mladini za svoje najbli e saradnike. Zato je zamolio Jonatana da obavesti oca da je morao otici u Vitlejem na porodicnu . Go -njeni zlosrecnik vratio se u Gavaju. Vrteo se ukrug. Ali Saul je bio nepopustljiv i gnevno naredi: "Donesite mi ga u postelji da ga pogubim. U trenutku kad mu se od gneva svest ponovo pomraci. jedinom svome prijatelju: " ta sam ucinio? Kakva je krivica moja? l ta sam zgre io ocu tvojemu te tra i du u moju?". jer bi kao mu starije kceri imao vece izglede na presto. po drugi put hitnu koplje na svog omra enog suparnika.^. Opijen verskim nadahnucem. U tim tra -gicnim trenucima Jonatan se pokazao kao pravi prijatelj. a kad se najzad probudio. Jonatan ga je te io kako je umeo i uveravao da mo e racunati na njegovu pomoc. Saul ih je u pocetku posmatrao ispod oka. A Saul posla po njega stra are. pa veli: ne treba da dozna Zciovo Jonatan. u njegovu odecu obukla lutku. Dovedo e Mihalu pred oca." Tada se otkri enina podvala. MIHALA l JONATAN SPA AVAJU DAVIDA. pesmom i vikom padali u stanje najvi e verske ekstaze. a vojni -ci su se vratili u Gavaju praznih ruku. i pretio je da ce ga ubiti. To je istovremeno bio i najvi i dr avni savet. Ali brak nije doneo nikakvo olak anje na carskom dvoru. kad im je i sam pripadao. Tada je car odlucb da sam ode u Ramu da se docepa neuhvatljivog begunca.

.

zato po lji sada i dovedi ga k meni. koji je na celu osamdeset i pet sve tenika prinosio Jehovi rtve u tamo njem svetili tu." Ocevo upozorenje da ce zbog Davida izgubiti presto ako ga bude podr avao i dalje. kao to smo se za -kleli obojica imenom Gospodnjim rekav i: Gospod da je svedok izmedu mene i tebe i izmedu mojega semena i tvojega seme -na doveka. plemenito Jonatanovo prijateljstvo. bice to povoljan znak. begunci stavljeni van zakona. Ali se prevario u nadi da ce ostati nepoznat. S neskrivenom gorcinom upitao je oca ta je to David ucinio da je zaslu io smrt. A prijatelji su se dogovorili da se David sakrije u brdima kod Gavaje i da tamo saceka vest < kako ce Saul reagovati na njegovo opravdanje. trudio se da mu iz usta tece slina. razbijao iz za -sede manje carske jedinice i branio narod od napada Filistejaca uzimajuci za to danak. zaklinjuci se na vernost do kraja i -vota. sve tenik ga je nahranio rtvenim hlebom. Ako se bude fl pona ao mirno. Ali ga proma i i vrh se abi u drveni zid sobe. Jonatan je ispunio prijateljevu molbu i nai 269 ao na gnevno ocevo odbijanje: "Nevaljali i neposlu ni sine! Zar ja ne znam da si izabrao sina Jesejeva sebi na sramotu i na sramotu svojoj nevaljaloj majci? Jer dokle je iv sin Jesejev na zemlji. pa mu je poklonio i Golijatov mac koji je cuvan u svetili tu. Ulicni prolaznici odmah su u njemu pre -poznali slavnog pobednika nad Golijatom. a ako padne u svoju ne -obuzdanu jarost videv i prazno mesto za stolom. udaljenom dvadeset i pet kilometara jugozapadno od Jerusalima. vec mu je rekao da ga je car poslao u tajnu misiju. pa se pretvarao da je lud. sedi te istaknutog sve tenika Ahimeleha. ne znajuci ta s njim da ucini. u ivali su privilegiju nedodirlji -vosti. kod staroga grada Odolama. Saul je gonio Davida sa sve vecim besom. Strahujuci za sudbinu svoje porodice. Jonatan srdito ustade od stola i ode u svoju sobu. Davidu pade na um neobicna pomisao kako da izbegne osvetu Filistejaca. Naglim po -kretom posegnu za kopljem i hitnu ga na sina. Ahis s gadenjem po -gleda ludaka i. dugo su i li za njim. Od te raznolike i neposlu ne gomile David je stvorio disciplinovanu dru inu od est stotina du om i telom njemu odanih ubica. Rastajuci se obojica su ronili suze. gde je carevao Ahis. David je oti ao u grad Nov. Vukao se ulicama buncajuci. A u isto vreme pohitali su k njemu svakojaki ljudi s raznih strana: pustolovi eljni burnih dogadaja. pozvao ju je kod sebe preko poverljivog izaslanika. postao je voda bande koja je ivela od razbojni tva i iznudenog otkupa. David se triput pokloni pred vern -im prijateljem. Iskrao se u Mispu Moavsku da preda svoju porodicu pod za titu tamo njeg cara. Ahimeleh je bio pla ljiv covek i zato mu David nije odao da je u nemilosti. kao ljudi dusima opsednuti. a na kraju ipak su se 270 odva ili da ga svezu i odvedu pred cara. u praz -novernom strahu. Na njihovom celu vr io je drske prepade u potrazi za hranom. David je zatim pohitao u filistejski grad Gat. jer je zaslu io smrt." SECA SVE TENIKA l DAVIDOVO POTUCANJE. David umace iz opasnog grada i savi sebi gnezdo u te ko pristupacnoj gorskoj pecini. Duboko potresen burnim dogadajem. di uci na noge sve svoje oru ane snage. a Jonatan ga zagrli i najne nije poljubi. a zatim se vratio u zemlju Judinu i sakrio se u umi Jaret. nije pokolebalo nesebicno. Saula zahvati neobuzdana jarost. naredi da ga puste na slobodu. a Jonatan rece Davidu: "Idi s mirom. celog iduceg dana ni parce hleba ne uze u usta. a prolazeci pored kucnih vra -ta arao na njima neke magicne znake. ne mogu racunati na izmirenje. Doznav i od nekih ljudi da je car licno krenuo za njim u poteru. Doveden do belog usijanja tim gerilskim ratom. U jednom ca -su David je osetio da gubi tlo pod nogama. Jednom recju. Po to nije imao ni ta drugo pri ruci. Dode dirljivi trenutak rastanka. U sumrak se iskrade iz dvora i upozori Davida da nikad vi e ne izlazi na oci caru.svecanost. nece se utvrditi ni ti ni carstvo tvoje. Saul je u meduvremenu doznao da je sve tenik Ahimeleh pomogao Davidu pri bekstvu . Gradani Gata. Umobol -nici. siromasi gonjeni zbog poreza i dugova i mlade eljna ratne slave.

Otad je sa svojim drugovima po oru ju boravio po planinskim i pustinjskim krajevima. ali nije eleo da se uprlja krvlju pomazanika. buhu jednu. poznaj i vidi da nema zla ni nepravde u ruci mojoj. njegov vojskovoda. Gospod neka sudi izmedu mene i tebe. Za cara vi e nije postojala ni najmanja sumnja da su sve tenici u dogovoru s Da -vidom i da mu krce put do prestola. U zoru se opet popeo na vrh nepristupacne stene i rugao se Aveniru to je tako slabo cuvao svoga gospodara. koji su ga zabrinuto cekali. pocev i od zapoved -nika pa do najobicnijeg stra ara. Ali stanovnici Zifa bili su uz cara i obavestili ga o mestu Davidovog boravka. i da ti nisam zgre io. i Ahimeleha medu njima. sve tenik Avijatar. da pohita u susret neprijatelju. Niko nije smeo da digne ruku na svetu sve tenicku licnost i tako pocini svetogrde. pobila sve sve tenike. gde je lako bilo zametnu -ti trag poteri. eleci da zadobije carevu milost. goneci ga po pustinjama i gorskim cestarima. oce moj. evo vidi skut od pla ta svojega u mojoj ruci: odsekoh skut od pla ta tvojega. Njegov pratilac hteo je da ubije cara. kad je Saul na celu svoje vojske krenuo dalje. ali stanovnici su mu uzvratili podmuklom izdajom. Odmah je krenuo s voj -skom u Nov da tamo nje sve tenike kazni zbog zavere i izda -je dr ave. Potkazivac je bio D$k. David je doznao da Filistejci opsedaju grad Keilu. Mogao je tada da ubije cara. ali ruka se moja nece podignuti na te. pojavio se na celu svojih ubica i izrazio spremnost da izvr i naredenje. Docnije. a zatim je posekla sve stanovni tvo. Jednoga dana dok se skrivao u pustinji kod Zifa. Jednom za vreme potrage u ao je u pecinu za svoje biolo ke potrebe. Saul je brzo stigao i opkolio brdo na kome se David skrivao s odredom od est stotina ratnika. Tada je stigla stra na vest da su Filistejci iznenada prodrli u izrailjske zemlje. jedan od najamnika iz zemlje Edomske. gde su Saul i Avenir. do ao mu je preru en Jonatan da ga upozori na oceve namere i da ga uveri u svoje nepokolebljivo prijateljstvo. Slucaj je hteo da se u mracnom uglu pecine skrivao David sa nekoliko svojih drugova. Uzeo je samo pobodeno u zemlju kraj uzglavlja Saulovo koplje i vrc s vodom. U pratnji titono e. KAKO JE DAVID PO TEDEO SAULA l KAKO JE ZA -VOLEO AVIGEJU. i neka me osve -ti od tebe. Ahimeleh se uzaludno pravdao da je bio rtva Davi -dove prevare. odbili su da izvr e presudu. a tebe ne ubih. uvu -kao se nocu u carev logor i u ao u ator. ponovo je po ao u poteru za Davidom. Ali cim je odbio napad. Po speci -jalnom izaslaniku obavestili su Saula da David boravi u njiho -vom gradu i da ce mu ga predati ako odmah dode. Vojnici njegove telesne garde. porucio mu je da nekoga po alje po koplje i vrc." Drugi 272 put se David odlucio na jo veci podvig. Saul se jo nikad nije na ao u tako neprijat -noj situaciji. skupa sa enama i decom. a ti vreba du u moju da je uzme . Ali zaveru je na vreme otkrio sve tenik Avijatar i David je uspeo da se iz zasede izvuce. Iskrav i se nocu iz gra -da koji je u dimu i plamenu polako nestajao. vratio se svo -jim ljudima... Samo se tiho pri -vukao i odsekao mu parce pla ta. stigao je do Davida i postao njegov najodaniji pristalica. najamnicka banda krvo edno se bacila na grad. Na znak Saulov. magarci i ovce. Za kim je i ao car Izrailjev? Koga goni ? Mrtva psa. Izvrgav i ga tako podsmehu vojnika. Bez oklevanja pohitao je u pomoc i izbavio ga iz nevo -Ije. Saul je bio toliko gne 271 van na nabedene izdajnike da je naredio da se pokolju cak i volovi. l tada je prvi put do iveo te ak poraz. spavali dubokim snom. Tada mu je u pomoc pritekao potkazivac Doik Edomski. Izgledalo je da je sudbina op -koljenih zapecacena. ali David se gnu ao muckog ubistva. i srecno zaobi av i neprijateljske stra e. pojavio se na vrhu stene i ma uci odsecenim parcetom carevog pla ta povika: "Evo. Od pogroma se spasao samo jedan od Ahimelehovih sinova. S plamenim arom vodio je tri hiljade vojnika da se po svaku cenu docepa mrskog suparnika. Saul je odmah morao odu -stati od opsade. Saul je ostao gluv na njegova obja njenja i izdao je naredbu vojnicima da ga pogube.snabdev i ga hranom. Postiden .

.

Na magarcima donese dvesta hlebova. David od njega nikad nije uzimao otkup. A kad se najzad otreznio. zamoli Avigeju da mu bude ena. jer covek hoce da me proguta. David je morao de se brine za ishranu svoje dru ine. Cim David doznade za to. l kad Gospod ucini gospodaru mojemu svako dobro koje ti je obrekao i postavi te vodom Izrailju. sve meni o zlu." Ali boga -ta je bio krt i ne ba ugladen covek.. Ta vest ga je toliko potresla da je dobio srcani napad i umro posle deset dana. idi s mirom kuci svojoj. pet zgotovljenih ovaca. Na celu cetiri stotine svojih ljudi. koze i drugu hranu oti -mao je uglavnom od Filistejaca. smesta pode da drznika nauci pameti.." Za to vreme Naval je povodom zavr etka stri e ovaca priredio bogatu gozbu i opio se do besvesti. Napade i grubo izgrdi vojnike: "Ko je David? l ko je sin Jesejev? Danas ima mnogo sluga koji be e od svojih gospodara. dve me ine vina. to god misle. koju mu je docnije Saul oduzeo i udao za Faltija. prikrivaju se. Trebalo je napustiti granice Izrailja i skloniti se negde dokle ne dopire njegova ruka. poslu ah te. Bo e. aovoreci im: "Idite na Karmil.. Njegov ogromni imetak iznosio je tri hiljade ovaca i hiljadu koza. jednog od vernih svojih pristalica.. side s magarca. Jednom mu je do lo do u iju da je Naval oterao ovce na goru Karmil da ih stri e.. Zato mu je uputio deset momaka s molbom za hranu. Avigeja isprica kakva mu je velika opasnost pretila. Ovce. sto venaca suvog gro da i dvesta venaca smokava. Zato joj ganuto odgovori: "Da je blagosloven gospod Bog Izrailjev. DAVID U SLU BI FILISTEJACA l TRAGICNA SUDBINA SAULOVA. bezumlje je kod njega. i jo jednu Izrailjku. U stepi kod Maona napasao je svoja stada izvesni bogata po imenu Naval. Mihalu.. Ahinoamu. Svaki dan izvrcu reci moje. opomenuce se slu kinje svoje.. da slu i i da pere noge slugama gospodara svojega.. optu iv i mu a za glupost. neprijatelj me svaki dan prite njuje.. Eda li cu uzeti hleb svoj i vodu svoju i meso to sam poklao za ljude koji mi strigu ovce. pastiri su tvoji bivali kod nas. po to je logorovao u blizi -ni i vec samim svojim prisustvom rasterivao otimace. ali nikad nije dirao stada svo -jih sunarodnika. Daj sluga -ma svojim i Davidu sinu svojemu to ti dode do ruke. paze za petama mojima.. iako je i njemu pru ao za titu." Lepota i blagost enina ucini e silan utisak na Davida. l recite mu: Zdravo!.. Cim se pribli i Davidu. A tada mudra i lepa Avigeja. David je znao da car u svom besu nece da se smiri dok ga ne ubije ili ne uhvati ivog. 2-3) . Zla sudbina i neprestano potucanje doveli su ga u stanje duboke depresije. i ne ucinismo im nepravde. pet merica pr enog i -ta. Tamo mu se smerno pokloni do zemlje i rece: "Evo slu kinje tvoje. jer tra e du u moju. pokorno mu se pokloni do zeml 273 je i moleci rece: "Neka gospodar moj ne gleda na toga nevalja loga coveka.. Navala. preki -nuo je poteru i vratio se u Gavaju. eto. i otidite k Navalu i pozdra -vite ga od mene. pohita u susret hajduckom vodi da ga odobrovolji." Takav odgovor silno razgnevi Davida. Skupljaju se. i pogledah na te. (Psalam 56. A ja slu kinja tvo ja nisam videla momaka gospodara svojega.svime to se zbilo i malo dirnut vite kim Davidovim postupkom. i ni ta im nije nestalo dokle god bejahu na Karmilu. Mnogo docnije talentovani pesnik pripisace mu reci prepune istinskog bola: Smiluj se na me. Cuo sam da stri e ovce. ali je samo Avi -geju istinski voleo. nece ti biti spoticanja ni sablazni srcu gospodara mojega da je prolio krv ni za to i da se sam osve -tio gospodaru mojemu. ena Na -valova. koji te danas posla meni na susret! l da su blagoslovene reci tvoje. Udovica bez premi ljanja sede na magarca i pohita u njegov logor sa pet svojih slu kinja. pa dati ljudima kojih ne znam odakle su. Uzimao im je samo redovan porez u naturi za cuvanje njihovih stada i kuca od napada beduinskih i filistejskih pljacka a." David je vec imao dve ene. volove. koje si slao.

U licnom ivotu Saul je sacuvao jednostavnost i cistotu obicaja. Avigejom i Ahinoamom. Ali carevi i kne evi filistejski nisu verovali Izrailjcima i odlucno su zahtevali da se uklone iz njiho -vih redova. Pomoc est stotina u borbama prekaljenih ubica nije bila za pot -cenjivanje. to bi se smatralo iz -dajom. Ahis mu je nalo io da napada izrailjske zemlje. Nekada nji neprijatelj primio ga je veoma gostoljubivo. u osnovi zadovoljan to nije morao'da se bori protiv svoje brace. pa je u zemlji zavladalo nepoverenje i strah od terora. caru filistejskog grada Gata. jer se od ivota rastao prorok Samuilo. da u prestojecoj borbi za carsku vlast zadobije njihovu podr ku. zato ce mi biti sluga doveka. koji je pre ao na stranu Filistejaca i zato. Zacudeni dvorani podseti e ga da je nare -dio da se istrebe svi carobnjaci. stanovnicima zemlje Judejske. U ka -menim zidinama tvrdave. Na licu mu se video izraz umora i ravnodu nosti. ne tedeci ni ene ni decu. nije vi e mogao polagati pravo na presto.tenike. Ahis je poveo i Davida sa est stotina njegovih vojnika. trebalo se odluciti na bolni. iako mu se za to dvaput ukazala prili -ka. Ali neprestane sve tenicke mahinacije i glasovi da je Samu -ilo pomazao Davida za cara. koju je sagradio na nepristupacnoj ste -ni u Gavaji. u dolini Jezrael.io i drugog najopasnijeg protivnika. Njegov ugled bio je tako veliki da ga ni David nije smeo ubiti. Lakoverni filistejski car poverovao mu je i trljajuci ruke od radosti. U to vreme u Rami je zavladala velika alost. a kad je predavao Ahisu plen: volove. vekovnih neprijatelja jevrejskih plemena. Za trenutak se tu no zamisli. eleci da utera strah u sve . David je dobio u leno gradic Siklag. medu kojima i njegovu porodicu. da su u njegovom odsustvu. sa dve ene. doznali su da se u Endoru sakrila stara vra -cara koja priziva utvare mrtvih i ispituje ih za buducnost. Saul je odlucio da preru en od kod . provodio je dane u cetiri oka sa svojom usamlje -no cu i ogorcenjem. po njegovom mi ljenju. prizivaci duhova i carobnjaci. narod je navikao da koristi njihove <Bi6fijs/<e legende 27$ usluge. ma -garce. pa upita svoje odane prijatelje ima li u blizini neka vracara to predvida buducnost. Saul je razmestio svoju vojsku na padinama gore Gel -vuje. Tada ih je u Izrailju bilo mno tvo. odakle se pru ao pogled na celu dolinu. Ali je pusto io zemlje Amalica -na. ali David nije ni pomi ljao da ratuje sa svojom zemljacima. cak i volela. a odgovaralo mu je da Izrailj i dalje slabi zbog dina -stickih trvenja. naredio je da se pohvataju i pobiju njihove pristalice: svakojaki vraci i vracare. poremetili su mu du evnu ravno -te u i naveli ga na neuracunljive i despotske postupke. David se vratio u Siklag. Stotine pancirnih bojnih kola i hiljade oklopnika ulogorilo se u Sunimu. pa su mu cak zapretili i kamenovanjem. nedaleko od Gaze. potuce ih i ote im zarobljenike i svoju porodicu medu njima. poni ava -juci korak. Mogao je sada te sporove da podstice iskori ca -vajuci Davida protiv Saula. Uni tavao je sve do poslednjega. Ogromni filistej -ski logor izazivao je u njemu nemir i osecanje bespomocnosti pred sudbinom koja se ne mo e izbeci. kamile i drugu imovinu. A nad mladu izrailjsku dr avu nadneli su se crni oblaci. hvalio se ovim recima: "Ba se omrazio s narodom svojim Izrailjem. Saul se re . Ali pokazalo se." Filistejci su se pripremali za novi rat protiv Saula. David smesta krenu u poteru za razbojnicima. Plen razdeli svojim zemljacima. Niko nije poricao njegove ogromne ratne zasluge i te ke napore koje je ulo io za velicinu Izrailja. da ne bude svedoka njegovim najezdama. Nastanio se tamo sa svojom vojskom i s celom porodicom.Nije imao drugoga izlaza. dakle u samom srcu Izrailja. Posle tra enja obave tenja me -du stanovni tvom. Posle Da -vida. Ponudio se u slu bu Ahisu. Njene granice pre la je mocna vojska saveza fili -stejskih careva. govorio mu je da ga je oteo od Izrailjaca. Amalicani u znak odmazde pretvorili Siklag u prah i pepeo i odveli u rop -stvo mnogo stanovnika. Vecina Izrailjaca jo uvek ga je po tovala. Ljudi koji su uspeli da se spasu docekali su Davida s placem i grd -njom.

DAVID OPLAKUJE SAULOVU l JONATANOVU SMRT. upita je ko se na njen poziv pojavio. nem i turoban tumarao odajama. Ali Filistejci su mu bili za petama. Placuci i kukajuci. ogrnu se put -nickom kabanicom i u pratnji dvojice titono a tiho se iskrade iz logora. Filistejci odrubi -se Saulovu glavu i zajedno s oru jem izlo i e je u hramu Astar -te i Dagona. Jonatanovo mesto u nje -govom srcu niko vi e nece zauzeti. Sinovi Saulovi. iznuren od jada. Sledeceg dana rasplamsa se bitka. Ali momak se ustezao da ubije cara. rece svome titono i da ga ma -cem dotuce. A telo mu obesi e na zidine grada Vet-Sanskoga. Ali se u svom racunu grdno prevario. jer ne htede da pre ivi svoga gospodara. Zato ga nece mimoici kazna: u borbi . medu njima i plemeniti Jonatan. a s njim su jadikovali drugovi po oru ju i porodica. Poklonio mu se t pokorno i molio ga za savet kako da postupi u stra noj opasno -sti od Filistejaca. uspe da pobegne s bojnog polja. Opet mu je prebacio uzurpaciju prvosve tenickih prava i samim tim ga enje volje Jehovine. po to sam nije video duha. David naredi da ga pogube to se usudio da digne ruku na carskog pomazanika. Vest o skrnavljenju carskih posmrtnih ostataka stigla je do sta -novnika grada Javisa. oznake carske vlasti. svoga davna njeg upornog protivnika. Celu tu pricu izmislio je u nadi da ce ga David nagraditi za smrt supar -nika. Saul je zamoli da sa onog sve -ta dozove Samuila. A onda . Upitan za pojedinosti. Tragicni Sa -ulov kraj duboko je rastu io Davida. upita ga ciji duh da tra i. Dr ava koju je ve -likim frudom stvorio Saul. l verni sluga probode se ma -cem. Samuila. Nekakav covek u poderanoj odeci. kriknu prestravlje -na. isprica da je macem probo ranjenog cara na njegov vlastiti zahtev. jer je to istovremeno zna -cilo i propast prve ujedinjene izrailjske dr ave. Do ve -ceri niko nije ni pomislio na jelo i niko cele noci oka sklopio nije. Za tragicne dogadaje u dolini Jezrael David je doznao tek kad se vratio u Siklag iz pohoda protiv Amalicana. oni ukrado e mr -tvoga cara i dostojno ga sahrani e na groblju svoga grada. Ali Samuilo je i posle smrti ostao neumoljiv. saop ti mu vest o smrti Saula. prepoznao je . "Za to si me prevario? Ta ti li si Saul?". Izgubio je jedinog vernog. Plakao je David previjajuci se u neute nom bolu. be eci s boji ta nai ao je na les Saulov i ski -nuo s njega carske znake pre nego to su stigli Filistejci. Fi -listejci su zauzeli dolinu Jezrael i tako obezbedili sebi strate ki povoljan polo aj za osvajanje celog Hanana. Izrailjci pretrpe e stra -hovit poraz. a zatim ce doci pro -past celog njegovog roda. Cim pade noc. Kad ga povrati e. Sutradan je David. koje je Saul svojevremeno oslobodio od vlasti Amonaca. pado e sa hiljadama svojih ratnih drugova. ne htede da se okrepi. koji ga ni u najte im trenucima nije napu -stio i kakav se retko srece u ivotu. Ali smrt Jonata legende 277 nova bacila ga je u pravo ocajanje. Tek posle dugog i upornog navaljivanja vracarinog. l tek tada shvati da je tajanstveni do ljak car Saul. glave pra inom posute. i kad vide da im ne mo e umaci. Saul. baci mu se pred no -ge. Uzvracajuci mu zahvalno cu. To bese Amalicanin iz izrailjskih najamnickih odreda koji je ucestvovao u nesrecnoj bici. udarao glavom o zid i razdirao odecu na sebi. i Saul se sam ubi baciv i se na o tricu maca. uze zalogaj hleba i komadic te -letine. prestala je da postoji. U strahu od carskih progonitelja. dado e se u panicno bekst -vo. a oni to ne izgibo e. i kao dokaz da govori istinu uruci Davidu venac i grivnu. iako ranjen. vracara ga ne htede pustiti da ude. slomljena srca. 276 s Filistejcima poginuce sa svojim sinovima. Tek kad se zakle da joj se ni ta lo e nece do -goditi. Po opisu vracarinom. Stra na vest toliko pogodi Saula da se onesve cen sru i na zemlju. Uz pomoc magicnih cini vracara prizva utvaru prorokovu.nje. Saul je opet umiri i. A u stvari. iako je bio potpuno onemocao. nesebicnog prijatelja.

a Davida su smatrali za poslu nog izvr ioca njihove volje. Pu -stio je vest po celom Izrailju da je oglasio u svome kraju alost i naredio da se ubije Amalicanin koji se usudio da digne ruku na car t U tim nastojanjima usrdno su mu pomagali sve tenici.dohvati svoju omiljenu harfu i. izrazi svoj ocaj potresnom elegijom: Diko Izrailjeva! Na tvojim visinama pobijeni su. Gore Gelvujske! Ne padala rosa ni da d na vas. da se ne vesele kceri filistejske i da ne igraju kceri neo -brezanijeh. proglasio je za cara Isvosteja. Bez krvi pobijenijeh i bez masti od junaka nije se vracao luk Jonatanov. Borba je bila tako estoka da su svi do jednog izginuli. pre ili kasnije morala je dovesti do gradanskog rata. pa je postao slepo orude u rukama svemocnog Avenira. koja je ceo dan trajala. cetvrtog Saulovog sina. vec je i delio s nji -ma plen otet od Amalicana. Gradanski rat otpoceo je krvavom bitkom kod jezera Ga -vaonskog. David je otkazao poslu nost caru i tako doveo do rasce -pa dr ave. lak i od orlova i jaci od lavova bijahu. kao da nije pomazan uljem. Sedam i po godina svoje vladavine u Hebronu David je iskoristio da formira mocnu i bor -benu vojsku pod komandom sposobnog vojskovode Joava. Smatrali su ga za bezopasnog i podesnog vazala koji radi u nji -hovu korist. Po starom obicaju. a Isvostejevi ratnici dado e se u bekstvo. znao je da pravi izvor nesuglasica le i u antagonizmu koji je od pamtiveka vladao izmedu severnih i ju nih plemena. Kako pado e junaci. prethodile su joj pojedinacne bo -rbe u kojima se ogledalo dvanaest Venijaminovih i dvanaest Ju -dinih potomaka. i ne razgla ujte po ulicama Askalon-skim. Kao od * Ova elegija. U isto vreme. nalazila se u ranije pomenutoj Knjizi pravednoga. niti je mac Saulov dolazio natrag prazan. David je pripadao Judinom pokoljenju. glavni vojskovoda Avenir. Jo od vremena sukoba sa Samuilom i krvoprolica u Novu. Isvostej je bio covek slabe volje i bez ikakvog uticaja. Pobuna protiv Saulove dinastije. Zato je od samog pocetka nastojao da pridobije naklonost severnih pleme -na i u tom cilju odmah je uputio izaslanstvo gradanima Javisa da im zahvali to su ukrali Saulov les i carski ga sahranili. koji vas je oblacio u skerlet lijepo. dodirujuci strune. koji je otada imao stvarnu vlast u celom Izrailju izuzev Judeje. ni ta nisu naslucivali. Zato se ne treba cuditi to su ga posle propasti Saulove pozvali u Hebron i proglasili za judejskog cara. Fili -stejci. koga je po -dr avalo deset severnih plemena. 279 . i kitio vas zlatnijem zakladima po haljinama va im. bili su nepomirljivi neprijatelji doma Saulovog. i propade oru je ubojito!* DAVID POSTAJE CAR JUDEJSKI l BORI SE ZA IZRA -ILJSKI PRESTO. David se za to planski pripremao. ne samo to je branio svoje sunarodnike od napada pustinjskih plemena. mili i dragi za ivota. po to je kao provincijski uzurpator podrivao jedinst -vo Izrailja i izazvao njegovo razbijanje na dve zaracene dr a -vice. judejska vojska pod vodstvom Joava odnela je potpunu pobedu. u zajordanskom gradu Mahanajimu. daleko od filistejskog doma aja. Ubrzo zatim otpocela je prava bitka. jer je tu bacen tit s junaka. Kako pado e junaci u boju! Jonatan kako pogibe na tvojim visinama! ao mi je za tobom. i ne rodilo polje za prinos. bio si mi mio vrlo. nazvana "Pesma luka". Saul i Jonatan. 278 metnik i voda razbojnicke bande. Po to je bio ne samo sposoban i iskusan vojskovoda nego i vest i dalokovid politicar. Kceri Izrailjeve! Placite za Saulom. koju je podr avala vecina naroda. tit Saulov. Tako je obezbedio sebi njihovu toplu zahvalnost i privr enost. ciju budnost je uspeo da uspava. veca mi je bila ljubav tvoja od ljubavi enske. ni za smrti se ne rastavi e. Posle bitke. brate Jonatane. kako pado e junaci! Ne kazujte u Gatu.

.

to preduzme. krvna osveta smatrana je u Izrailju tako svetom i neopozivom da joj se cak ni on nije smeo suprotstaviti. preteci mu smrtnom kaznom. Rat za izrailjski presto bio je estok i dugotrajan. Obespravljeni mu . Ugovor je bio sklopljen i David je u cast izaslanika priredio sjajnu gozbu. Oslonac njegove moci bilo je sveop te uverenje da je on najveci izrailjski vojskovoda. Izaslanstvo severnih plemena nai lo je u He -branu na dobar prijem. pre svega. nije se hteo . dok Avenir nije izgubio strpljenje i. morao se pomoriti sa sudbinom. nikako nije moglo svidati to Avenir ponovo zadobija carevu milost. Avenir je bez te koca nagovorio plemenske stare ine da stupe u pregovore. a pre svega ubicu svoga brata. Avenir je opomenuo Isvosteja da za krunu ima samo njemu da zahvali. hteo ne hteo. David je prihva -tio Avenirov predlog pod uslovom da mu dovede njegovu neka 2SO da nju enu Mihalu. Joav ga namami natrag u Hebro^ i u toku razgovora mucki ga probode. Avenir je na silu oteo Mihalu. kome se cak ni David ne mo e odupreti. Avenir je odlucio da bez odlaganja preduz -me mere da se spase od konacne propasti. da vidi kuda hodi i da dozna sve ta radi . Placuci i kr eci ruke od ocaja trcao je za svojom voljenom. koga je po rodovskom zakonu mo -rao osvetiti.govorio je. morade prihvatiti dvoboj i bez muke se otrese nametljivca probov i ga kopljem. Asailo.Joavov brat. Zbog toga je izbila o tra svada izmedu cara i glavnog vojskovo -de. Tada Ave -nir. David je imao vi e razloga da ne kazni Joava za podmuklo ubistvo. Zbog stalnih neuspeha Avenir je gubio uticaj u Mahanajimu. Ali Asailo u svojoj plahovitosti ostade gluv na sva upozorenja. koji su se s vremenom uverili da samo on mo e odbraniti Izrailj od Filistejaca. naravno. A sad mu se slava gasila tako naglo da vi e nije bio siguran ni u podr ku svoje vojske. Avenir je tra io nacin da ucvrsti svoj polo aj i zato je pri -grabio Resfu. jednu od Saulovih nalo nica. koju je Saul udao za drugoga. Avenir ga triput pozva da potra i sebi drugog protivnika. u velikom bolu razdera odecu i zakle se da ce se krvavo osvetiti Aveniru. David odneti pobedu nad domom Saulovim. odlucio je da ne . Po to su sve tenici vec odavno irili glasove da je Jehova odredio Davida za cara Izrailja. tim pre to zbog pretrpljenih poraza drugog izlaza nije ni bilo. naredio da se vrati kuci. Posle burnog razgovora sa carem. Glavni vojskovoda Joav u to vreme je boravio u logoru medu svojim vojnicima. U njegove redove dolazilo je mno tvo ratnika. pravo na harem umrlo -ga cara pripadalo je samo nasledniku prestola. Pod izgovorom da David ima jo ne to da mu saop ti. Njen mu Faltije bio je neute an. "Od -stupi od mene. cak i iz severnih krajeva. krenu u poteru za omrznutim Avenirom. Iznenaden ve cu o ugovoru. Osecajuci da mu vlast izmice iz ru -ku." Joavu se. Avenir je dolazio k tebi. ali i svakojakih snala ljiva -ca koji su vi e voleli da na vreme predu na stranu pobednika. u su tini zadovoljan to se na tako neocekivan nacin resio opasnog saveznika. za to da te sastavim sa zemljom? l kako bih smeo pogledati u Joava brata tvojega?". To je ubrzo dovelo do otvorenog skoba. ako obeca da mu nece ni ta uciniti i da ce mu poveriti du nost glavnog vojskovode. Video je u njemu stra nog suparnika za mesto glavnog vojskovode. pohita Davidu i sav ogorcen rece: " ta ucini? Gle. Slabi i pla ljivi car naslutio je u tim recima pretnju da ce biti napu ten i prepla en pokorno se vratio u svoje odaje. Medu njima je bilo iskrenih rodoljuba. Marionetski car Isvostej i njegovi dvo -rani stado e ga omalova avati. Avenir se vracao u Mahanajim. ali je imao malo iskustva u ratnom zanatu. nemocan pred samovoljom sil -nih. Davidu je potajno uputio izaslanstvo s porukom da ce sa celokupnom vojskom preci na njegovu stranu. pa je prisvajan -je Resfe moglo predstavljati znak da Avenir priprema prevrat. po njegovom mi ljenju. l najzad. pa cak i prezirati. Bio je. Po drevnom obicaju. dok je David postizao sve vecu nadmoc. U jednom trenutku izgubio je kontrolu nad sobom i otvoreno mu rekao da ce. A osim toga. Izrailjci su postepeno gubili tlo pod nogama. Kad Joav nade na boji tu les svoga brata. To bese estok mladic. To nasilje bilo je zlo -slutno za Isvosteja. za to ga pusti te otide? Poznaje li Avenira sina Nirova? Dolazio je da te prevari.

Hebron se nalazio daleko na jugu. 2S2 znati hegemoniju Izrailja. Bogaljasti poto -mak Saulov celog ivota imao je mesto za stolom i bio uva a -van kao i ostali clanovi carske porodice. decak hrom u obe noge. Podignut na tri brda. Njegova nadmoc nad Filistejcima bila je i u tome to je kao njihov biv i vazal odlicno poznavao njihovu ratnu taktiku. U toku sledece trideset i tri godine svoje vladavine. pa su ga ljubomorna plemena mogla smatrati da je neutralan. Kad mu je otac poginuo u dolini Jezrael. Isvostej pade u nesvest od zaprepa cenja. nisu se mogle meriti s filistejskim bojnim kolima. sve do -tad se uspe no odupirao svim namerama neprijatelja. A Isvo Offl <Bi6ujsfe fyende --------------------------------------------------------------------------stejevu glavu svecano sahrani u grobu Avenirovom. Rasrden. njegova dadilja u strahu je pocela be ati i ispustila ga na zemlju. Silna njihova vojska pojavila se u pro -stranoj dolini Rafajskoj. Planinski regioni na kojima se nije nalazila vojska. bra -njen isturenom redutom na nepristupacnoj steni Sionu. David je vr io juri za juri . David je tako postao car cele izrailjske dr ave. a njegovi dvorani i pristalice kradom se izvuko e iz dvora da spasu vlastitu ko u. David se na ao u ve -oma te kom polo aju. Njegovi stanovnici osecali su se u njemu potpuno bezbedni i u ali su govorili da bi grad mogla odbraniti cak i posada sastavljena sa -mo od hromih i slepih. Ali u svojim ocekivanjima se prevari e. Posle vi e od sedam godina vladavine u Hebronu. Taj grad je cetiri stotine godina pripadao Je -vusejima. za opomenu svima onima koji se usude da dignu ruku na carskog pomazanika. Vest o ugovoru s Davidom izazva u Mahanajimu nevidenu uznemirenost.. U tome je stekao veliko iskustvo za vreme svoga potucanja. Odrubi e mu glavu i odneso e je Davidu u nadi da ce biti na -gradeni. bilo mu je pet godi -na. Potiskivani iz grada u grad.zameriti Joavu. Filistejski odredi koje su gerilci estoko napadali postepeno su gubili samopouzdanje i na naj -manju opasnost davali se u bekstvo. osvaja -ci su se na kraju povukli u granice svojih dr avica. rece najzad svojim vojnicima: "Ko god pobije . U dvorcu u Mahanajimu iveo je Jonatanov sin. a tela da im se obese u Hebronu nad jezerom. do li su u Hebron i zvanicno mu po -nudili krunu. da im se odseku ruke i noge. David je prihvatio sina svoga poginu -log prijatelja i okru ivao ga ocinskom pa njom. David je usredsredio pa -nju na Jerusalim. Posle smrti Avenirove i pada Saulove dinastije. Ne treba se zato cuditi to su iza li na zidine i docekali Izrailjce porugama. ispresecani brojnim klisurama i raselinama. Zato je resio da izbegene gre ku koju je ucinio Saul. presekav i tako vezu izmedu severnog i ju nog dela Izrailja. u sobu upado e dva potomka Venijaminova i probodo e ga macevima. Ali ga nije bilo lako osvojiti. Na vest o porazu. David je bio jedini ozbiljan pretendent za izrailjski presto. prestra eni sve ve -corn snagom Filistejaca. kad je osamljeni Isvostej dremao. pojacane dodu e dolas -kom ratnika severnih plemena. i ogranicio se samo na gerilsku borbu. Njegove snage. iz sela u selo. Kad su Filistejci doznali da se njihov vazal proglasio za cara celog Izrailja. koji je tako ojacao da ga se jedostavno pribojavao.em i do ivljavao same poraze. O razmera -ma njihovog poraza i rasulu svedoci i to to su ih Izrailjci gonili sve do zidina filistejskog grada Gata. nisu bili pogodni za mar eve. Vodeci racuna o tim raspolo enjima. zapadno od Jerusalima. Filistejci se otada vi e ni -kad nisu povratili od poraza i s vremenom su cak morali i pri . Predstavnici severnih plemena. a kao judejski grad ne bi ni bio prihvacen od severnih plemena. David naredi da se careubice pogube. Ne samo zato to se nalazio na celu pobed -nicke vojske nego i zbog toga to ga je Samuilo nekad poma -zao za cara. odlucili su da ga uhvate i kazne kao buntovnika. Jednog vrelog dana popodne. pokorice Filistejce i stvoriti najmocniju dr avu u istoriji jevrejskog naroda. DAVIDOV GRAD. U povoljnim trenucima Da -vid je prelazio u otvoren i odlucan napad i tako odneo dve ve -like pobede.

volovi su se uznemirili. smehom i svadama ispunja -valo sve kutke dvora. Natan mu u prvi mah odobri nameru. jer je hteo 234 . U dolini. kola su se is -krenula. Kovceg zaveta uneso e u vec ranije pripremljen sveti ator. Ahinoama i brojne nalo nice. Odmah iza njega. Narod se veselio. na stra an nacin javio se Je -hova. ali sutradan rece da mu se te noci javio Jehova i zabranio da se gradi hram. u ludom zanosu igrao i pevao uz pratnju srebrnih truba." Tog te kog zadatka prihvati se Joav. Jevuseji nisu ocekivali napad s te strane. Uz njihovu pomoc nastala je gradevina koja iepotom arhi -tekture i ukrasima nije ustupala ni sedi tima najistaknutijih su -sednih careva. bice vojvoda. S vremenom je postao otac broj -nog potomstva. a uz njega su i li sve tenici iz Levijevog pokoljenja. Nad njom su dominirale Avigeja. na istocnoj strani Jerusalima nalazio se izvor od koga je vodio do grada. i Jehova. David to iskoristi i silovitim juri em zauze grad.. koje su bile srecne majke carskih sinova i kceri. a kovceg Bo ji stoji pod zavjesima. O tome se do -govorio s Hiramom. Mihala je do kraja ivota bila u nemilosti i nije mu nikada rodila sina. Osnovao je veliki harem ena i nalo nica. Dr avni interesi zahtevali su da Jerusalim bude i verska prestonica Izrailja. kao to se otkrivaju ni -kakvi ljudi!" Duboko dirnut njenom podrugljivo cu. izvidao i najzad otkrio tajni pro -laz u utvrdenje. Brdo s dvorcem u ju nom delu grada izabra za prestonicu Izrailja i nazva je "Grad Davtbov". a ispod njega spu tala se rida talasasta kosa. Prepla eni bukom. koji ce sjajem nadvisiti njegov dvorac. usecen u stenu. visoko iznad mora glava izdizao se kovceg zaveta. Putem trgovinske razmene dobio je od njega kedrovo drvo i majstore i umetnike vicne gra -dnji. pa kad najednom ugleda e izrailjske vojnike. vrati se po -sle gozbe u dvor. oseti prezir prema njemu. David se zau -vek ohladi prema njoj. svirala. Tek posle tri meseca odva io se da ga prenese u prestonicu. Jo u necemu se David ugledao na te careve. ne obazi -ruci se na njegove dobre namere. koje je Zagorom. Na celu mu je blistao zlatni carski venae. Sa acicom vojnika Joav se tim putem uvukao u tvrda -vu. U toj zaglu ujucoj buci kora -cao je kao zacaran David. To je toliko potreslo Davida da smesta naredi da se prekinu sve -canosti. okomit hodnik. no en na ramenima Levita. Po to prinese rtve Gospodu.. Ali do -taknuti kovceg bilo je necuveno svetogrde. 283 Izrailjski narod pratio ga je u ogromnoj povorci i davao odu ka svojoj radosti igrom i pesmom uz pratnju harfi. Ali pre nego to je povorka stigla u Jerusalim. David pode po njega na celu svojih dvorana i trideset hiljada vojnika. pojuri e na zidove da ih zaustave. ja stojim u kuci od kedrova drveta. obucen u sne nobelu sve tenicku odecu. frula. Jednoga dana David pozva uva enoga proroka Natana i rece mu: "Vidi. Na celu trijumfalne povorke nalazio se sam car David u beloj lanenoj sve tenickoj odori. Zato je hodao po okolini. a kovceg predade na cuvanje Izrailjcu Ovid-Edomu. Videci kako joj je mu na oci gradske svetine zaboravio na svoje dostojanstvo. koji nije krila. tamburina i bubnjeva." Saop ti mu da eli da sagra -di hram u Jerusalimu. Mihala ga doceka s podsmehom i zajedljivo mu rece: "Kako je slavan bio danas car Izrailjev.Jevuseje. Grad se mogao osvojiti samo lukav -stvom. Kovceg je vo en na kolima s volovskom zapregom. Povorku je posmatrala s prozora Davidova ena Mihala. kad se danas otkrivao pred slu kinjama sluga svojih. koji je kao zlatna buktinja plamteo na jarkom suncu svojim okovom i ra irenim kri -lima heruvima. cimbala i bubnjeva. podeli hranu ljudima. Prevlacio je prstima po struna -ma svoje harfe i zajedno s narodom igrajuci i ao uskim ulica -ma grada. s prvosve tenicima Avijatarom i Sadokom na celu. carem tirskim. cimbala. Odmah je pristupio izgradnji grada i odlucio da sebi podigne dvorac dostojan velikog monarha. Sredi te kulta mogao je biti sa -mo kovceg zavela. jer se u to vreme i po haremu cenila careva moc. odu e ivot prestupniku. koji se od Saulovih vremena nalazio u ma -lom naselju Kirijat-Jarimu. i sveti kovceg sru io bi se na zemlju da ga u posled -njem trenutku nije pridr ao pobo ni covek po imenu Uza.

.

Ali se odlucujuca bitka ipak zavr ila potpunom pobedom Izrailjaca. naoru anim kopljima. s carskim namesnikom na celu.TVORAC VELIKE DR AVE. srebru i bakru. stupio na presto njegov sin Anun. David nije mogao preci preko tog poni enja. vec ih je zapo ljavao kao robove u dvo -rcu i na carskim imanjima. goveda. Oslonac njegove snage bila je vojska i njoj je posvetio najvi e pa nje. to je rad uciniti cast ocu tvojemu? A nije zato poslao Da -vid k tebi sluge svoje da promotri grad i uhodi. pomocu truba i znakova vatrom pozivani su svi mu karci sposobni za oru je. Ali je nai ao na izvesne te koce oko du nosti prvosve tenika. u njima su se po Jerusalimu vozili nje -govi sinovi i najznamenitiji dvorski dostojanstvenici. dodelio im zemlju otetu od neprijatelja i postavio na visoke polo aje. jo uvek se slu io pe adijskim jedinicama. Tako se pod Davidovom vla cu na ao i veliki deo Sirije. Ali savetnici reko e mladome caru: "Misli da je David zato poslao ljude da te pot -je e. naredio je da se spa fyautt 00? le. preko vazalskih aramejskih dr . jer je od Aramejaca zaplenio hiljadu i sedam stotina bojnih kola s odgovarajucom konjskom zapre -gom. koji je izvr avao naredenja cara. Zarobljenike nije ubijao. iz najstarije sve tenicke . Jezgro Da -vidove vojske sacinjavao je "odred hrabrih". David je uvecavao svoju riznicu i ri -znicu hrama ogromnim ratnim plenom u zlatu. est stotina njegovih drugova po oru ju iz vremena potucanja. Sredio je i verska pitanja ucvrstiv i sve tenicku hijerarhiju i dodeljujuci Levitima du nosti. Posle poraza koji im je naneo David. Protiv nadmenih ismevaca poslao je Joava na celu njegove po -uzdane vojske. cara amonskoga. DAVID . a drugi od Filistejaca najmljenih u Gatu. jer su Amonci pozva -li iz Sirije pet ujedinjenih aramejskih careva. pa posle da ga raskopa?" Anun je naredio da izaslanicima dopola obrijaju brade i da im se odre u haljine do zadnjice. zavisno od njihovog ranga i znacaja. i tako osramocene vra -tio ih u Jerusalim. Umesto da ih ukljuci u svoju vojsku. David ih je obasipao pa njom i privilegijama. Zadr ao je samo sto za -prega za potrebe dvora. David se morade pokoriti volji Svemocnoga i odbaciti plan ulep avanja prestonice velicanstvenim hramom. koji ce sagraditi tek njegov slavni naslednik Solomon. Bojna kola. pisari i sedam glavnih upravitelja koji su nadgledali careve njive. U zemlji je nastao red i blagostanje. U Gavaonu. Ali u oblasti naoru anja nije sproveo nikakva pobolj anja. Neposredno su mu bila podredena tri zapovednika vi eg i tride -set ni eg ranga.ava sve do Eufrata. prackama i macevima. vinograde i vocnjake i brinuli se za njegova stada ovaca. stra no oru je Filistejaca. David mu je uputio izaslanstvo sa izra -zima sauce ca i eljama da uspe no vlada. Ali rat s Amoncima izbio je protiv njego -ve volje. Rat je bio te ak i opasan. Izrailj je konacno trijumfo -vao nad svojim neprijateljima i zapoceo jedino razdoblje u svo -joj istoriji kad je predstavljao veliku silu. Tu vojnu elitu dopunjavala su dva odreda najamnika: jedan sastavljen od takozvanih Hereteja i Feleteja. Otad se u Damasku nalazila jaka izrliljska posada. gde se nalazio glavni hram.da ostane bog pastira i da ivi u atoru kao i dotad. Civilnu upravu David je orga -nizovao po egipatskom uzoru. a svi zajedno sacinjavali su glavni vojni savet. Najvi i cinovnici bili su dva carska ri -znicara. Filistejci su po -stepeno gubili politicku nezavisnost. cija se teritori -ja prostirala od Akabskog zaliva. magaraca i kamila. Po to je ujedinio sva izrailjska plemena i pokorio Filistejce. i od Arnona do Hermona s druge strane Jordana. U slucaju rata. okru ni poreznici. a konjima da se podseku puti ta. Najpre je nametnuo svoju vlast Moavcima i Edomcima. A imao je izvanrednu priliku da bez velikih tro kova for -mira od njih veliku jedinicu. Tim osvajanjima David je stvorio veliku imperiju. Kad je posle smrti Na a. to jest od vojnika kritsko-filistejskog porekla. David je pro irio gra -nice dr ave novim osvajanjima. A David se prihvatio unutra nje organizacije dr ave. Na njenom celu nalazili su se sa -vet stare ina i namesnik. prvosve tenik je bio Sadok. nisu nekako stekla njegovo pri -znanje. Glavnu komandu nad vojskom dr ao je u svojim rukama Joav.

umivajuci se. neposredni potomak Eleazarov. koga u mete u bitke napusti e vojnici. Obuzela ga je za njom velika po uda i od posluge ^. nare -di da se postavi sto i najede se. i David je iskoristio nje -govu odsutnost da otme Vitsaveju." Joav poslu no izvr i sramno naredenje i verni Urija. jedini sve tenik koji se spasao iz Nova i verni carev. pogibe usamljen pod zidinama Rave. Na svoju veliku radost.«" m 2S6 Zenon %psidavsl<i 287 je doznao da je to Vitsaveja. Dvorani ne moga e doci sebi od cudenja. koju bese kupio. Posle nekog vremena poka . David je boravio u svom dvorcu u prestonici. sa dvorskom stra om. i na krilu mu spava -se. i zgotovi je coveku. pa ode u hram da se pomoli. OTMICA ENE URIJINE." David srdito povika da bogata za -slu uje smrt. posle sece sve tenika u Novu. Ali to nije umilostivilo Jehovu i Davidov sincic se ubrzo te ko razboleo. a njemu bi ao uzeti iz svojih ovaca ili goveda da zgotovi putniku koji dode k njemu." Zatim mu saop ti da se Jehova veoma razgnevio na njega i da ce ga kazniti smrcu sina koga mu je rodila Vitsaveja. i beja e mu kao kci. Natan pogleda cara pravo u oci i rece mu: 'Ti si taj. David je primetio da su svi pre -stravljeni i da se o necemu do aptavaju po kutovima. ena Urije Hetejina. i hrani e je. Vitsave -ju. neku lepu enu koja je. Bogati ima e ovaca i goveda vrlo mnogo. David ga doceka s licemernom Ijubazno cu. Po glasniku porucio je Joavu da mu po alje Uriju sa izve tajem o toku rata. a siromah nema e ni ta do jednu malu ovcicu.prijatelj iz vremena potucanja. Hrabri vojskovo -da ubrzo sti e u dvor i podnese caru iscrpni raport. A dode putnik k bogatome coveku.. najita eniji prorok u Izrailju. Tada je car smislio podmukli plan da se oslobodi uvredenog mu a. pa se uzmaknite od njega da bi ga ubili da pogine. On je u to vreme bio s Joavom. koja je gorko oplakivala mu a. Jednom je etao po sobi i ugledao kroz prozor. u zemlji Amonaca. Izvukao se iz neprilike tako to je postavio dva prvosve tenika: Sadoka i Avijatara. pa kako bih ja u ao u kucu svoju da jedem i pijem i spavam sa enom svojom?" David ga otprati Joavu s pismom u kome poruci: "Namestite Uriju gde je naj e ci boj. postio sam i plakao. uskoro mu rodi sina. Sedam dana dete se borilo sa smrcu.ao kod ene. i jeda e od njegova zalogaja. odmah ustade s poda. Ubrzo dode k njemu Natan. jer govorah: ko zna. niko se nije od -va io da ga obavesti o tome. ugosti ga za svojim stolom a pred vece ga posla kuci savetujuci mu da se odmori od na -pornog puta. koji dode k njemu. Kad ga upita e otkud ta nagla pramena. Kad ga David sutradan upita za to nije oti . Svoj uspon dugovao je Saulu. Ali Urija le e da spava pred carskim vratima. David nije mogao ukloniti Sadoka.. Doznav i najzad istinu. A sada . Car ga s najvecim po to -vanjem posadi do sebe. u kuci preko puta. Porodica i dvorani uzalud su ga nagovarali da ustane i da se okrepi. a kad je dete umrlo. da se ne zameri severnim plemenima. nego uze ovcu onoga siromaha. i Joav gospodar moj i sluge gospodara moje -ga stoje u polju. David uze u svoj harem. i iz njegove ca e pija e.alo se da ena ocekuje dete. te odraste uza nj i uz decu njegovu. mo e se smilovati Gospod na me da dete ostane ivo. jedan bo -gat a drugi siromah. Tada David shvati svu gnusnost svoga zlocina i iskreno se pokaja. Car je ocaja vao. Vrativ i se u dvor.loze. obna ila svoje obline. Ali u Jerusalimu je bio Avijatar. jednog iz gru -pe od tridesetorice njegovih zaslu nih vojskovoda. najprirodni -jim glasom im odgovori: "Dok dete beja e ivo. mucio se postom i svu noc le eci na zemlji molio Jehovu da mu se smiluje. umi se i namaza mirisnim uljima.. Dok je Joav pusto io zemlju ft Amonaca i opsedao Ravu. a on mu glasom punim tuge isprica ovakav dogadaj: "U jednom gradu bejahu dva coveka. Carev postupak izaz -vao je ogromno zgra anje u Jerusalimu. dostojanstveno odgovori: "Kovceg i Izrailj i Juda stoje po atorima.

.

i Amnon medu njima. Za trpezom. a dvorani ih radosno doceka e. Na srecu. Cast je nalagala da zavodnika stigne krva -va rodovska osveta. David nije umeo cvrsto dr ati u ruci porodicu i uciniti kraj tim nevaljalstvima." Osramocena devojka posu se pepelom.umrlo je. lezi sa mnom. Bila je to vesto pripremljena zamka. ubrzo se pokazalo da je vest bila la na. U me -duvremenu. Ne podozrevajuci klopku. Jednom se na carskom dvoru dogodio stra an skandal. Car se rasplaka od sil -nog olak anja i sve ih redom s ocinskom ne nocu izgrli. jer se tako ne radi u Izrailju. Ostao je tamo tri godine i cekao da mu otac oprosti ubistvo. od dana na dan? Ne bi li mi kazao?" . Sinovi se pojavi e u dvorcu. Vitsaveja mu postade najmilija ena. Dvorac je postao leglo nemorala i pokvarenosti. To primeti njegov prijatelj Jonadav. David je osecao veliku slabost prema Amnonu i nije se mogao odluciti da ga kazni. branila se Tamara. sestro moja!" ."Ne brate. carev sine. caru gesurskom. Sinovi i kceri ena i nalo nica spletkama i klevetama borili su se za ocevu milost. NOVA SABLAZAN U CARSKOM DVORCU. Ali. Ljudi koji su ga zbog toga prezirali. Ali otac nije hteo da ga vidi. Avesalom je porodicnu sramotu mirno podneo. nasta -de porletnja. Amnon je sve vi e sahnuo. Kuda bih ja sa sramotom svojom? A ti bi bio kao koji od najgorih ljudi u Izrailju. Mladic je odjednom zgrabi u narucje govoreci: "Hodi. Bio je to Solomon. Sutradan se obelodanilo kakva je bila njegova ljubav. kceri Talmaja. devojka zgotovi je -lo i donese ga u postelju Amnonu. po to se osvetio." A Amnon pozva svoga momka i viknu: "Vodi ovu od mene napolje. Davidovo potomstvo bilo je mnogobrojno i svadljivo. Na sveop te iznenadenje. buduci car Izrailja. Ra -zdera e svoju odecu i baci e se na zemlju. L 288 Zaton 9(psidbvsfij. priznade mu Amnon. Ali pro le su dve godine a Avesalom ne samo to nije preduzimao ni ta. silom je polo i na krevet i ucini joj nasilje. Amnon. Avesalom je pozvao celu carsku porodicu na gozbu na svoje imanje u Val-Asoru. prvorodeni sin Davidov i naslednik prestola. Avesalomove sluge saseko e ga macevima. gluv i lep na sve. Avesalom pobe e svome dedi Talmaju. Tada mu prijatelj do apnu lukavu misao da se pravi da je bolestan i da zamoli cara da ga Tamara neguje. iako se sekirao i jedio zbog njego -vog postupka. glasno oplakujuci uni tenje sveg mu kog potomstva carskoga doma. Nego govori caru. Tamara je bila rodena sestra Avesalomova. to bih postio? Mogu li ga povratiti? Ja cu otici k njemu. ali pristade da svi njegovi si -novi podu. Postigav i svoj cilj. Posle upornih nastojanja uspeo je da se Avesalomu dozvoli povratak njegovoj kuci u Jerusalimu. David se nekako izgovori."Ljubim Tamaru sestru Avesaloma brata svojega". Povodom stri e ovaca. velike porodicne svecanosti. cara gesurskoga. Cak je i Amnona zavela ta lukava igra i vi e nije bio na oprezu. izrazio je gadenje prema devojci i naredio joj da napusti sobu. Mucen stra cu. Nesrecna Tamara rasplaka se i rece: "To ce biti vece zlo od onoga koje si mi ucinio to me tera . nemoj me osramotiti. vec je prema Amnonu bio pre -terano ljubazan. Dok je Amnon le ao pijan. nisu znali da se pod maskom osmeha pritajila mr nja i elja za osvetom. Bilo je to tim cudnije to su on i Tama -ra. Avesalom se na ao u nezavidnon . ali on se nece vratiti k meni". sin brata Da -vidova i upita ga: " to se tako su i . Devojka je uporno odbijala njegova udva -ranja i branila svoje devicanstvo. Ostali sinovi Davidovi poskaka e na svoje maga -rice i koliko ih noge nose pojuri e u prestonicu. Amnon. osetio je silnu strast prema lepoj Tamari. Posredovanja se prihvatio Joav. i zakljucaj vrata za njom. Ali u Jerusalim je pre njih stigla vest da su svi do jednog izginuli od ruke os -vetnika. ne cini toga bezumlja. kao deca Mahe. David i njegovi bliski pado e u stra no ocajanje. toliko je bio gnevan na njega. on me nece tebe odreci". i po majci bili carskog porekla. razdera svoju haljinu i udari u takvu kuknjavu da ubrzo ceo dvor doznade za nasilje. narocito kad mu posle go -dinu dana opet rodi sina. prepunom jela i krcaga vina. svojoj sestri po ocu.

odak -le se moglo videti kako se kovceg zaveta udaljava. Ne podozrevajuci prevaru. Kad bi. Opet je molio Joava da posreduje kod oca da ga primi. nisu se mirili sa cinjenicom to je ono nametnulo svoga cara celom Izrailju. Postepeno je svu izrailjsku zemlju uhvatio u mre u svojih spletaka. Na -redi svojim slugama da potpale ito Joavu i zapreti da ce mu naneti jo vecu tetu ako ga i dalje bude odbijao. Pre svega.po -lo aju. Naj -lep a mu je bila bujna. izgubio je strpljenje. razaslao je poruku zaverenicima i za kratko vreme skupio poveliku vojsku koja se regrutovala iz skoro svih severnih plemena. Stigav i u Hebron. Po to se cak i prema obicnim ljudima lepo i predusretljivo pona ao. ulicna svetina odu evljeno ga je pozdravljala. Avesalom je mogao postati opasan. Car i njegova pratnja rasplaka e se. gde je David donosio presude. To je trebalo na neki nacin osujetiti. a za mu karce dika i nada Izrailja. David mu je sve dozvoljavao i zatvarao oci pred njegovom lakomisleno cu i rasko nim i razmetljivim naci -nom ivota. Ljudi su govorili: evo na eg coveka. Zbog stare netrpeljivosti i prezira prema ju nom Judinom plemenu. Oni su Davida smatrali za uzurpatora i nikad mu nisu oprostili to je oborio njihovu zavicajnu. Pred njima je bio dug i neizvestan put beskucnika. koju je svake godine morao i ati. Avesalom je smatran za jednog od najlep ih mu karaca Izrailja. Ne to kasnije David je dozirao da je glavni Avesalomov savetnik Ahitofel. nalo io je sve tenicima da se vrate u Jerusalim i da mu preko uhoda javljaju sve to se tamo zbiva. uspeo je najzad da izmiri sina i razgnevljenog oca. S vremenom je postao ljubimac i ponos svoga oca. Poveo je i svu svoju porodicu. Vest u rat -nim . Prvosve tenici Sadok i Avijatar sa celim sve tenstvom prikljucili su se beguncima i poneli sa sobom i kovceg zaveta. postao je miljenik naroda. Ljubav prema sinu toliko ga je zaslepila da je na sva upozorenja i kriticke primedbe ostajao potpuno ravnodu an. Avesalomu je bilo vec trideset godina i urilo mu se na presto. a nije smeo da prede preko dvorskog praga. Za ene je bio princ iz bajke o kome se s potajnim uzdasima sanja. David je u osnovi bio zadovoljan takvim obrtom. Sve su izgu -bili: prestonicu. i Avesatom je odmah krenuo na put u pratnji dvesta svojih pristalica. Za stra nu pobunu David je doznao u poslednjem trenutku. Tada se Avesalom poslu i grubom silom. pa ne no poljubi Ave -saloma posle dugog rastanka. Rastanak je bio veoma bolan. ju -rio na kolima gradom. s pedeset vojnika telesne garde pred so -bom. svetla kosa. a po to je imao veliki uticaj na cara. U najvecoj urbi napustio je prestonicu i pe ke se dao u bekstvo prema Jordanu. a ona su mu obecala oru anu podr ku u slucaju ustanka. Hteo-ne hteo. izra ajne oci i mu ke. Avesalom je zamolio oca da mu dozvoli odlazak 290 u Hebron. Saulovu dinastiju. Posle dve godine nemilosti. David je pristao. Rukovoden njegovim savetima. Pobunjenici su ga proglasili za cara i on se ubrzanim mar em uputio prema Jerusalimu. ali je nai ao na odlucno odbijanje. pa je ta vest ozbiljno zabrinula Davida. jer bi se savio pod njenim teretom. Odvodio bi u stranu ljude koji su izgubili spor i govorio im da je car prema njima nepravedan i da bi on presudio u njihovu korist. AVESALOMOVA BUNA. Bio je carski sin. u znak alosti pokri e glavu plastovima i bosi stupi e na goru Maslinsku. Bio je poz -nat kao izuzetno uman covek. pravilne crte lica. vojskovoda je morao popustiti. Na taj podmukli nacin irio je nezadovoljstvo prema svome ocu i tako sticao sve iri krug prijatelja. Te eci tom cilju. ostaviv i samo deset nalo nica da se brinu o kuci. Preko tajnih izaslanika podbunjivao je severna plemena. Iduci ulicama ljubio je svakoga ko bi ga pozdravio. Cesto je odlazio pred gradsku kapiju. Uz put se David pribra i bez oklevanja pristupi merama za odbranu prestola. Pratila ga je garda od est stotina starih ratnih drugova i dva odreda filistejskih najamnika odanih mu telom i du om. sjajno obucen i iskicen blje tecim draguljima. rodni dom i najvecu versku svetinju. gde je eleo da prinese rtve Jehovi u znak zahval -nosti to se vratio iz progonstva u Jerusalim. sve je cinio da zadobije ljubav svetine. U njegovom izgledu sve je bilo otmeno: pona anje.

.

krvopijo i zlikovce! Obrati Gospod na tebe sve krvi doma Saulova. eto te sada u 291 tvom zlu. i Simej. vrati se kuci i u ocajanju se obe -si. iz doma Saulovog. estoko se usprotivio. nai ao je covek po imenu Simej. Odluci i da na -gradi one koji ga u nevolji ne izneveri e. Na njegovo prekljinjanje. pojavi e se i nedavni protivnici. Posle nekog vremena Avesalom je pre ao Jordan i ulogorio se u Galadu. Narocito je bio zahva -lan Varzelaju. izgleda. medom. David je krenuo dalje. plakao je i kukao: "Sine moj Avesa 292 lome. Kad je Avesalom zauzeo preston -icu. U njegove redove stupilo je i mno tvo mlade i. Sa svih strana sjati e se njegove pristalice da ga na pobednickom povratku prate. sine moj. i bacajuci se kamenjem poce ga grditi: "Odlazi. Dok je tako i ao drumom. Pribli avala se odlu -cujuca bitka. Mazga produ i dalje. Avesalom je u Jerusalimu sazvao vojni savet da pripremi dalji plan akcija. Pre nego to je pre ao preko Jordana. p enicom. David je is -koristio oklevanje da skupi to vecu vojsku. Bitka se zavr ila potpunim porazom ustanika. Za to vreme. jer si krvopija. sine moj. bra nom. dobacivao mu je najpogrdnije uvrede i bacao se na njega kamenjem. Taj plan se svideo i Avesalomu i celom ratnom savetu. s pet -naest svojih sinova. Be eci na mazgi. sine moj!" Jadikovao je tako ceo dan. Joav ga probode kopljem. ja cu te hraniti kod sebe u Jerusalimu". Ali Husaj.lukavstvima poslu io se sabota om. U novoj ulozi savetnika trebalo je da se suprotstavlja savetima Ahitofelovim i da preko sve tenika izve tava Davida o tajnim planovima buntovnika. Avesalom naleti na velik. snabdevale su ga pokrivacima. na cije si mesto zacario i predade Gospod carstvo u ruke Avesalomu sinu tvojemu. jer nije hteo pogor avati ionako vec lo e odnose sa severnim plemeni -ma. a tada bi se severna plemena upla ila i glavom bez obzira napustila Avesaloma. ovcjim i telecim mesom. nije ni sanjao da se zapleo u nevidljivu mre u la nih pri -jatelja i uhoda. dok se najzad Joav ne naljuti i o tro mu prebaci da su mu. granat hrast i zakaci se kosom o granje. mogao bi Ahitofelu naneti poraz. sve drskiji Simej. Jo uvek voleci pobunjenog sina. Pokriv i lice. a kad je prolazio pored grada Vaurima. strogo je nare -dio da mu po tede ivot. ma -slom. a deset titono a saseko e telo macevima. glinenim posudem. tako da ga je telesna garda morala zaklanjati titovi -ma. Savetovao je da se najpre pozovu pod oru je svi Izrailjci i da se u odlucujucu borbu stu -pi s velikom. Medu njima je bio i Siva. koji je onako te ko poni avao cara za vreme povlacenja. Imao je jo mnogo po tovalaca u Izrailju." Ali David zadr a plahovitog Asaja. da se pokaju pred pobednikom i izmole opro tenje. David mu oprosti krivicu i cak se zakle da ce mu po tedeti ivot. dra i neprijatelji od prijatelja koji su za njega i -vot izlagali opasnosti. Ahitofel ga je nago -varao da u znak pobede prisvoji carske nalo nice. David odluci da se vrati u prestonicu. Sinova smrt duboko ra -stu i Davida. baci e ga u umsku jamu i zatrpa e kamenjem. Naredio je svom najvernijem savetniku Husaju da se vrati u Jerusalim i da zado -bije Avesalomovo poverenje izdajuci se za Davidovog nepri -jatelja. sine moj Avesalome! Kamo da sam ja umro mesto tebe! Avesalome. iduci brdom. Mahir i Varzelaj. ." Verni sluga Avisaj rece tada caru: "Za to da psuje ovaj mrtvi pas cara gospodara mojega? Idem da mu skinem glavu. pr enim zrnjem. to ga je tako tedro snabdevao hranom. bobom. u zemlji Venijaminovoj. Po to su ga sve tenici obavestili o savetovanju. Sovije. narocito u gerilskim borbama. odlazi. je -cmom. dobro organizovanom vojskom. koji je u skladu s Davidovim planom uspeo da stekne Avesalomovu milost. i on osedla magarca. Uprkos Davidovom naredenju. ali njegovo protivljenje ne naide na odobra -vanje. razbesneli progonitelj vratio se kuci. Tek kad su begunci pre li Jordan. l pored slabih oru anih snaga kojim raspola e. Ahitofel je prozreo tajne namere Husajeve. Skrenuo je pa nju na to da je David iskusan vojskovoda. iz roda Saulovog. "Hajde sa mnom. a bogate njegove pristalice. a sam se ponudio da odmah krene u poteru za Davidom i da ga ubije pre nego to stigne da organizuje otpor. a on ostade viseci. socivom.

Agitin . a odru -bijenu mu glavu u znak predaje prebaci e preko zida. a ona je. DVORSKE INTRIGE. Mo e li sluga tvoj kusom razli -kovati to ce jesti i to ce piti? Mogu li jo te slu ati glas peva -cima i pevacicama? l za to bi sluga tvoj jo na tegotu caru gospodaru mojemu? Malo ce proci sluga tvoj preko Jordana s carem. A jedan od momaka Joavovih odvuce Amasu s puta u polje i pokri ga plastom. Pozivajuci se na svoju dese -tostruku brojnu prevagu. eva se zatvorio sa ustanicima u tvrdavu Avel-Vet-Masu. David se bojao sve veceg nezadovoljstva ljudi i naredio je da se pove ani sahrane. Polja su zamirala na suncanoj ezi. Sada je krv pobijenih Gavaonjana pala na potom -stvo Saulovo. Zagrliv i starca. iz plemena Venijaminova. David je pozvao preda se preostale Gavaonjane i upitao ih kako mo e da ispravi nepravdu. Hranili su je milosrdni ljudi.alim. l tada je saznao razlog nesrece. ni ta ne osecajuci. Da se spasu od uni tenja. sagorevalo cvece i trava. Adonija. ali Judejci ih o tro odbi e i ne ustupi e ni za korak. nalo nice Saulove. Stigav i u Jerusalim.nagovarao ga je. biv i protivnici zahtevali su prvenstvo. Ali Saul je prekr io tu zakletvu nastojeci da ih istrebi i da im otme grad. Ubrzo se Izrailjci i po drugi put digo e na ustanak pod vodstvom eve. ali u dubini du e nikad mu nije opro -stio. Uz put nastade prepirka izmedu Izrailjaca i Judejaca oko mesta u pobednickom pohodu.ANTIGONA IZRAILJA. a za to bi mi car tako naplatio? Neka se sluga tvoj vrati. nisu mogli da nadu mira posle smrti. Tako se zavr i druga pobuna severnih plemena protiv hegemonije Jude 293 je. Zadatak da ugu i pobunu David po -veri Amasi. Bila je to stra na sudbina. da s njim spava i da mu greje telo. gde je le ao Saulov otac Kis. David se obratio za savet sve tenicima kako da ubla i gnev Jehovin. da idem s carem u Jerusalim? Ima mi danas osamdeset godina. A Varzeiaj mu odgovori: "Koliko ima veka mojega. Deset nalo nica. dok najzad u gradu Sunamu ne nado e lepu devojku Avisagu. Zerwn %osidbvs%i a preko dana ga je revnosno i verno dvorila. Pitanje naslednika prestola po -stajalo je sve osetljivije. po to su na krunu racunala dva pre -tendenta: Adonija i Solomon. Joav je stekao toliki ugled da ga David nije smeo kazniti. A oni zatra i e da im se preda sedam mu kih potomaka Saulovih. zatvori u posebnu kucu. da umrem u svom gradu kod groba oca svojega i matere svoje. zavidljivi Joav liceme -rno ga zagrli u znak pozdrava. a ona je stra arila tako od juna. gde su do smrti ivele kao udovice. Niko vi e nije su -mnjao da su caru dani izbrojani. le -gla je pored dragih tela. priredio im je pogreb dostojan careva i uz ve -like svecanosti preneo ih u porodicnu grobnicu u Gavaji." Zamol samo Davida da povede na svoj dvor njegovog sina Hi -mama. Ljupka Sunamka oz -biljno se prihvatila svoga zadatka: grejala je nocu staroga cara. da ih obese na vratima Gavaona. Krv mu je bila toliko hla -dna da se ni u postelji nije mogao zagrejati. RESFA . David prede Jordan i uputi se u Jeru . pla eci dan i noc zveri i ptice. Isus Na -vin zakleo se Gavaonjanima da Izrailj nikad na njih nece podici mac. Slava nesrecne Resfe procula se po celom Izrailju. Poslednjih godina svoga ivota Da -vid je bio vec savim orunuo starac. mogu li raspoznavati dobro i zlo. jer mrtvi. Kad je sreo svoga suparnika. prvog meseca ki nog perioda. pa do oktobra. Tela su im bacena u polje div -ljim zverima i pticama grabljivicama. nesahranjeni u zemlji. eleci da umiri nezadovoljstvo se -vernih plemena. probode ga macem i ostavi mr -tva nasred puta. kada je pocinjala etva p enice. David dovede u red porodicne stvari. Tri godine harala je glad u Izrailju. rtve Avesalomovog nasilja. obukav i alobne haljine. ljudi su se sklanjali u hlad. Setio se da i Saulovo telo i njegovih sinova jo le e u zajordanskom gradu Javisu. Car im je usli io molbu i sedam potomaka roda Saulovog visilo je na krstu. Ocajna majka. sedela nad sinovima sa uporno cu ne ne materinske ljubavi. pa su njegove slu -ge odlucile da mu nadu mladu devojku. stanovnici grada ubi e ga. Tra ili su je po celom Izrailju. Medu nesrecnim rtvama nalazila su se i dva sina Resfe.

jer sam njega odredio da bude vod Izrailju i Judi. Vest o krunisanju doprla je do zaverenika dok su uveliko pirovali na izvoru Rogilu. Nalo i mu i da u Jerusalimu sagradi hram i da za to upotrebi zlato. Obecao joj je da ce i on sam malo kasnije doci da posvedoci istinitost njenih reci. Ocekujuci carevu smrt svakoga casa.kom lepotom i voleo rasko . ali ta zakletva nije obavezivala njegovog naslednika na prestolu. svi carski sinovi osim Solomona i mnoge stare ine severnih pleme -na. Sada. gospodaru moj care. U dvor -cu. i pozvao sve sinove careve. Naredi da mu se smesta dovedu njegovi naj -bli i saradnici i izdade im naredenje: "Uzmite sa sobom sluge gospodara svojega. razbe a e se u svoje gradove. da im ka e ko ce esti na presto tvoj. srebro i drugi gradevinski materijal koji je on pri -premio. sa prvosve teni -kom Sadokom i prorokom Natanom na celu. koja je u stvari bila vojno savetovanje." Dok je go -vorila. u naj -manju ruku preuranjena. a Adonija potra i utoci te u hramu i grcevito se uhvati za oltar. pa se osecao toliko siguran da je vec i primio carske manire i vozio se gradom rasko nim kolima. care gospodaru moj. oko samrtnikovog uzglavlja. borba dveju stranaka se pojacavala. bio ocev ljubimac. Nadnev i se nad postelju bolesnoga cara Vitsa -veja mu je rekla: "Gospodaru moj. Nije se mogao pomiriti ni s mi lju da ce ostati neka njen Simej koji ga je za vreme Avesalomove bune drsko sramotio kod grada Vaurima. Vitsaveje. ciji su celni ljudi bili Joav i prvosve tenik Avijatar. Ali Solomon se zakle da mu ni dlaka s glave nece pasti ako ne bude vi e kovao zavere. Avijatar. Optu ba je bila la na. Sada. Adonija je odlucio da na vreme utre sebi put do prestola. Salomon nije bio toliko popularan. U strahu. Inace kad gospodar moj car pocine kod otaca svojih. i on ne -ka dode i sedne na presto moj i caruje mesto mene. a ti. garda od est stotina starih ratnih drugova Davidovih i dva odreda filistejskih najamnika Hereteja i Feleteja. Kad se novi pomazanik vracao u dvorac. Uznemirujuca vest o tom skupu brzo je stigla do dvora. Skupu su prisustvovali Joav. David pozva Solomona i opomenu ga da uvek verno slu i Jehovi. i posadite Solomona sina mojega na moju mazgu i odvedite ga u Gion. posle tebe. i zatrubite u trubu i recite: da ivi car Solomon! Potom se vratite za njim. Zato je nalo io Solomonu da se . Pro -rok Nftan je pohitao do Vitsaveje i navaljivao na nju da odmah obavesti mu a da se Adonija bez njegovog ovla cenja proglasio za cara. i Avijatara sve tenika i Joava vojvodu. David 29$ se tr e iz nemoci. kome je dugovao mnoge pobede nad neprijateljima. bicemo ja i sin moj Solomon krivi. ti si se zakleo Gospodom Bogom svojim slu kjinji svojoj: Solomon sin tvoj bice car posle mene. Njegovi izgledi na presto zasnivali su se na tome to je. jer je stekao toliku moc da ga ni car nije smeo pozvati na odgovornost. isticao se mu . dodu e. a Solomona sluge tvoje -ga nije pozvao. jer nije hteo pogor avati odnose s pobunjenim severnim plemenima. setio se svih poni enja koja je do iveo od njega. i ne zna . sva -da i kleveta. Muckog ubistva Avesaloma. razbuktao se pakao intriga. okru en svitom od pedeset dvorskih stra ara. kao sin najvo -Ijenije Davidove ene. Sve te zlocine glavni vojsko -voda izvr io je neka njeno. pratila ga je gomila rado -snih stanovnika Jerusalima svirajuci u svirale i uzvikujuci: "Da ivi car Solomon". to se vi e carev ivot gasio.sin. ali u borbi za vlast nijedna strana nije birala sredstva. oci su svega Izrailja uprte u tebe. i neka ga onde Sadok sve tenik i Natan prorok poma u za cara nad Izrailjem." Tako je i bilo. Naklao je volo -va i ugojene stoke i ovaca mnogo. Osetiv i da mu se bli i kraj. Podr avala su ga severna pleme -na i uticajna stranka. ude u carevu lo nicu Natan i potvrdi njene reci. na samrtnom odru. gospoda -ru moj care. Za ivota je David morao racunati na Joava. Kod izvora Ro -gila priredio je za svoje pristalice veliku gozbu. Avenira i Amase i poslednjeg izdajnickog dogovora s Adonijom i Avijatarom. da ce mu po tedeti ivot. Uz njega je bila i vojna elita. Adonija se pokloni novom vladaru i pokunjeno se vrati kuci. Zakleo mu se. i on ce sedeti na prestolu mojem. ali je iza sebe imao ni ta manje uticajnu stranku. David je obavezao So -lomona da precisti stare racune s opasnim mocnikom i da mu oduzme ivot. A sada evo Adonija se zacari.

.

Sadok. Joav je uspeo da se skloni u dvori te hrama. jer mu ga Gospod dade. Solomon je oti ao tamo na hodoca ce i uz velicanstvene . gde ga je titilo pravo azila. U nasledstvo sinu je ostavio dr avu koja se prostirala od Damaska do Egipta i od istocnih krajeva Zajordanije do Sredozemnog mora. Solomon primi majku s du nim po tovanjem. Otad je u Izrailju opet bio samo jedan prvosve . Kad je stupio na presto Solomon je imao samo dvadeset godina. SOLOMON . pod za titu cara Ahisa. eleci da pridobije severna plemena. Prineseno je na rtvu paljenicu hiljadu volova. Na pitan -je ta eli od nje. Ne zatra iv i odobrenje da napusti Jerusalim. Cim se vratio u prestonicu." Vitsaveja je tim zahtevom bila malo iznenadena. U nekada njoj Saulovoj prestonici Gavajj nalazio se rtvenik koji je u Izrailju smatran za veliku svetinju. Solomon je poklonio ivot prvosve teni -ku Avijataru. Setio se i prijatelja. Cin pomazanja izvr io je prvosve tenik Sadok. Solomon je obecao da ce se po -brinuti da potomstvu vernoga starca zauvek bude obezbeden dobar ivot u Jerusalimu i pocasno mesto za carskim stolom. Simej je krenuo u poteru za beguncima. Solomon se seti ocevih preporuka i odluci da svr i s vodom neprijateljskog tabora. samo zakonitom caru pripa -dala privilegija nasledivanja harema posle smrti oca. Ali Simej je bio drzak covek i olako je primio upozorenje. Zato te sada molim za jedno. Joav i Avijatar. odgovori skru eno Adonija. Protivnici. jer ti on nece odbiti. brzo su se prevarili u ocekivanjima i morali se pritajiti. po starom obicaju. rece joj s neprikrivenim nezadovoljstvom: "Ti zna da je moje bilo carstvo. Uskoro je u prestonici izvr eno i svecano krunisanje Solomono vo. izvukao se i Simej. Posle cetrdeset godina via -davine. Narocito je eleo da se odu i Varzelaju. i mo da bi dobro pro li da Adonija u svojoj tupoj oholosti nije pocinio pogubnu gre ku. pod uslovom da bez odobren -ja nikada ne srne napustiti zidine grada. So -lomon naredi glavnom vojskovodi da ga pogubi. nemoj me odbiti. i da je u mene bio upro oci sav Izrailj da ja budem car. PRICA O DVEMA MAJKAMA. Pre -tendenta na presto iznednadi u kuci i izvr i nad njim smrtnu presudu." lako se Adonija nije mogao uzdr ati da pono -vo ne^stakne svoje pravo na presto. mogla bi da mu pru i osnova za obnavljanje spora oko prestola. iveli su u Jerusalimu. dobra ena pristade da saslu a molbu. David se rastao od ovoga sveta u sedamdesetoj godi -ni ivota. jer je. jednom od Davidovih na -lo nica. li eni svakog uticaja. ali se carstvo prenese i dopade bratu mojemu. Samo ga je uklonio s visokog polo aja i poslao u do ivotno progonstvo u zabaceni gradic Anatot. morao kriti po brdima od Avesaloma. Jednoga dana Vitsaveja se zacudi kad on ude u njenu sobu. Adonija. Novoimenovani glavni voj -skovoda Venaja dobi naredenje da ubije Adoniju i Joava. ali je obecala da ce se zauzeti kod sina. Solomon mu je dozvolio da sagradi kucu u Jerusalimu i poklonio mu ivot. Razljucen tim zahtevom. Uprkos Davidovoj e -lji. Oslobodiv i se tako dvaju najopasnijih neprijatelja. Tada on otkri cilj svoga dolaska: "Govori caru Solomonu. Ali Venaja pogazi sveto mesto i probode 297 Btftijsfe fyende------------------------------------------------------------------------ga macem pred Jehovinim oltarom. verni privr enik novoga cara. enidba Sunamkom. neka mi da za enu Avisagu Sunamku. ne obaziruci se na njegova opravdanja. Podozrevao je da se u Adonijinoj molbi krije ne -ka nova podvala.krvavo obracuna s drznikom koji se usudio da vreda velicanstvo. Jednoga dana nekoliko nje -govih robova pobeglo je u filistejski grad Gat. verni Solomonov privr enik. ali se od -mah pokazao kao vladar jake volje i vest diplomata. ali kad doznade o cemu se radi rasrdi se i odlucno odbi. Uznemireno upita svog ljutog neprijatelja: "Jesi li dobro do ao?" . koji ga je snabdevao hranom dok se.tenik."Dobro". severozapadno od prestonice. koji su racunali na njegovu mladost i nedostatak iskustva.CAR IZRAILJA l JUDEJE. napu ten od sveg Izrailja. hiljadu ovno -va i hiljadu jaganjaca.

.

Car malo razmisli. naredio je da se sva ko -la spale." Ota -da se narod izrailjski bojao cara. Zato ga obdari ne samo mudro cu. jer se uverio da pred njego -vom mudro cu niko ne mo e sakriti istinu. a za sve stanovnike grada prire -di veliku gozbu. U jed -nom trenutku stado e pred njega dve ene. a nemojte ga ubijati. u miru i blagostanju." Optu ena je estoko poricala da je ukrala su -setki dete. Osim toga. Pa ustav i u ponoc uze sina mojega iskraj mene. vec mu obeca i bogatstvo i slavu kojim ce nadma iti sve careve sveta. i bejasmo za -jedno i ne beja e niko drugi s nama u kuci. Zadr ao je . Sav radostan. od Dana do Virsaveje. samo nas dve be -jasmo u kuci. Solomon se vrati u Jerusalim. jer ona le e na nj. a konjima da se podseku puti ta. a to. Secanje na ta srecna vremena nad ivelo je mnoga pokoljenja.svecanosti prineo na rtvu paljenicu hiljadu grla stoke. Pokoreni i podjarmljeni su -sedni narodi vi e nisu predstavljali opasnost. a jedan od docnijih hronicara zapisao je: "l ivljahu Juda i Izrailj bez straha. a on ce mu elju ispuniti. a svoga sina mrtvoga stavi meni u narucje. rasecite ga. dvorskog upravitelja. pisara i sekretara. Okru i su morali snabdevati hranom dvor i vojsku redom. optu ivale jedna drugu za la . ali kad razgledah ujutru. l umre sin ove ene nocas. i podajte polovinu jednoj i polovi -nu drugoj. Solomon je nasledio sna nu dr avu. Najvi e polo aje u administraciji poverio je svojim odanim pristalicama i prijateljima. Korenite reforme sprovedene su i u vojsci. mrtav. Jehovi se svi -de careva skromnost.--------------------------------------------------------------------ni. koji su se samo delimicno poklapali sa teritorijom pojedinih plemena. Na taj nacin. ene su vikale. i stavi ga sebi u narucje. javi mu se u snu Jehova i rece mu da zatra i to hoce. Na celo svakog okruga postavio je svoga namesnika i zapovednika garnizona." Tada tu iteljka prestra eno kriknu: "Ah.estile se tako da bi mo da i oci jedna drugoj iskopale da ih ne rastavi e. gospodaru. svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom. kad slu kinja tvoja spava e. A treci dan posle moga porodaja porodi se i ova ena. prinese pred kovcegom zaveta bogate rtve. U tom cilju podelio je dr avu na dvanaest administrativnih okruga." Car pokaza na enu koja je preklinjala za decji ivot i rece: "Podajte onoj ivo dete. po mesec dana u godi OQO (Bi6Rjsl(e fyende ----------. mladi car postigao je veliki di -plomatski uspeh. tu iteljka isprica caru: "Ah. jer mu je faraon dao svoju kcer za enu i kao miraz prikljucio Izrailju grad Gezer koji je oteo od Filistejaca. Posle po -bede nad sovskim carem Adarezerom. a to. Kad je oti ao na pocinak. i ra . Orodavanje s egipatskom dinastijom obezbedivalo mu je granice s juga i jacalo politicku moc Izrailja. A kad ustah ujutru da podojim sina svoje 298 Zenan %psidbvs/(i ga. zapo -vednika telesne garde. Posle tih svecanosti sede pred gradsku kapiju da sa sudijske stolice re ava sporove svojih podanika. i glavnog poreznika bile su u rukama njegovih najpouzdanijih ljudi. du no -sti namesnika." A druga ena sasvim mirno rece: "Neka ne bude ni meni ni tebi. ona mu je mati. pa se ma i maca i naredi: "Rasecite ivo dete na dvoje. svega veka Solomo -nova!" Solomon se pokazao ne samo kao vest diplomata. glavnog vojskovode. vec i kao mudar dr avnik. Car ga zamoli da mu da razumno srce.MUDRI DR AVNIK. da bi mogao biti pravedan sudija svojim podanicima. ne bese moj sin. podajte njojzi dete ivo. ja i ova ena sedimo u istoj kuci. a on je jahao na magarcu. i porodih se kod nje u istoj kuci. SOLOMON . Placuci i zaklinjuci se da go -vori istinu. Ugovor o prijatelj -stvu koji je Saul sklopio s bogatim tirskim carem Hiramom i da -Ije je ostao na snazi. nemojte ga ubiti. Prvi put od pamtiveka jevre -jska p%mena mogla su bez smetnji da se posvete mirnodo -pskim poslovima. Njihov spor je bio neobican i te ko se mogao resiti. gospodaru. kojega ja rodin. David je imao po -verenja samo u pe adiju. car je nastojao da ucvrsti svoju vlast i slabljenjem izrailjskih plemena. Poucen lo im iskustvom.

gde je u tajanstvenom mraku pocivao kovceg zaveta. sedamdeset hiljada radilo je u kamenolomima po jordanskim brdima. Izgradnja hrama trajala je vi e od tri godine. Putem koji je vodio do vrha stene ulazilo se u zidine spolja njeg dvori ta. srebra i bronze. de -set zlatnih svecnjaka i mno tvo drugih ritualnih predmeta od zla -ta. na ko -me je gorela vecna vatra. izmedu ostalih i u Megidonu. Drvena obloga. Malo dalje se nalazilo "more".samo stotinu kola sa zapregama za potrebe dvora. Car Hi -ram je poslao u Izrailj najbolje strucnjake. S obe strane ulaza u predvorje uzdizali su se bronzani stu -bovi visoki preko dvanaest metara. a sedamdeset hiljada prenosilo na plecima ogromne blokove tesanog kamena na gra -dili te u Jerusalimu. Solomon se obavezao caru Hiramu da ce za isporuku gradevinskog materijala placati godi nje dvade -set hiljada mera p enice. Sve tri prostorije zasenjivale su bogatstvom ukrasa. Brojala je sto i cetrdeset hiljada mu karaca. Da bi se obe -zbedio veci prostor. Obaveza isporuke hrane i slame za konje padala je redom na pojedine dr avne okruge. Unapredio je i vojnu komoru uvodeci kola i konjsku zapregu. a podovi nacinjeni od uglacanih cempresovih dasaka. Ta ogromna zdela. Zato se obratio za pomoc lirskom caru Hiramu. koje je predvodio cu -veni majstor umetnickog zanata Hiram. koje je uvek vrveio od itelja Jerusalima i hodocasnika iz celog Hanana. zlatni oltar za kadenje. na cetiri strane sveta. Tavanice i zidovi bili su oblo eni kedrovi -nom. Hram nije bio velik. Prag "svetinje nad svetinjama" mogli su prekoraciti samo sve tenici. Svaka od tih grupa odlazila je redom na tri meseca u Tir. Zahvaljujuci svim tim me -rama. U sredi njoj dvorani nalazio se pozlaceni sto od kedrovine za rtvene hlebove. koju je Hiram izlio u jordanskim brdima. palmi i cvetova. U isto vre -me stvorena je u Izrailju vojska radnika primoranih na prisilni rad. Na stra nji i oba bocna zida naslanjale su se tri zgrade s prostorijama za sve tenike i poslugu. odakle su ga izrailjski nosaci prenosili u Jerusalim. Hram je podignut na stenovi -tom brdu Ofel. stajala je na dva -naest bronzanih volova. rasla je moc Izrailja. okrenutih tri po tri. da poma e Fe -nicanima u seci i tovarenju drveta na morske splavove. Fenicki car slao je kedrovo i cempresovo drvo morskim pu -tem do Jafe. blistala je pozlatom. s kojim je bio u prijateljskim odnosima. Sacinjavali su je iskljucivo podjarmljeni Hananci. ciji je vrh bio odsecen i poravnat. sa rtvenikom u sredini. malu prostoriju bez prozora. formirao je sna ni konjicki korpus od cetrnaest hiljada bojnih kola. s bogato ukra enim kapite -lima. samo trideset jedan metar dug i deset i po metara irok. koja nije odgovarala potrebama vre -mena. Unutra njost hrama je bila podeljena na tri dela: na predvorje. Po raznim izrailjskim gradovima izgradio je konju nice. kamenorezaca. Njihovim radom upravljalo je tri hiljade i 300 Zerum %psidbvs/<i. ukra ena bareljefima heruvima. a Solomon se procuo kao mudrac. Ali nije imao plemenitog drveta i ve tih gradevinara. est stotina izrailjskih nadzornika. mesto verskih obreda. Na dvori tu je bilo i deset bronzanih kanti na tockovima za razno enje vode. Za ubrzanje sece u libanskim umama. podeljenih na grupe po deset hiljada. i to samo jednom u godi -ni. Ubrzo je sklopljen i ugo -vor. dvadeset hiljada vedara vina i dvade -set hiljada merica maslinovog ulja najvi eg kvaliteta. da sagradi u Jerusalimu hram dostojan velikog monarha. na glavno mesto verskih obreda i na "svetinju nad svetinjama". stena je obzidana tesanim kamenim blokovi -ma koji su spajani olovom. Drugi zid opasivao je unutra nje dvori te. va -jara i zlatara. gde je smestio najvecu jedinicu nove konjice. SOLOMON GRADI HRAM. Solomom je tako nasledio zastarelu vojsku. ve tak u livenju i obra -di zlata. Cetvrte godine svoje via -davine Solomon je odlucio da ispuni poslednju ocevu elju. m%ticni simboli moci i slave. Solomon je naredio Adoniramu da oformi radnu vojsku od ezdeset hiljada hanan -skih kulucara. Kroz re etkaste prozore. bronza -na cisterna s vodom za pranje rtvenih ivotinja. Lomeci duboko ukorenjene predrasude Izrailjaca prema konjima. ispod .

.

izgovorio gromkim glasom: Zenon 9(asufovsl<i Gospod je rekao da ce nastavati u mraku. ukra . Ra .ena figurama heruvima. . pal -mama i cvetovima. Sledecih trinaest godina svoje vladavine posvetio se ivoj gradevinskoj delatnosti. Solomon nije prestao da gradi Jehovin hram. u skerletnom. Na -stupio je cetrnaestodnevni praznik. Iza tog zaslona pocivao je u mraku kovceg zaveta. bogato vezenom plastu. mesto da u njemu nastava do veka. sedeo je na bronzanom reljefom ukra enom tronu. Nije bilo coveka u Izrailju koji se nije prikljucio tom velicanstve -nom slavlju a da nije dao bar jednog vola ili ovcu. . Solomon. A kad se spustio vezeni zaslon. dvorski dostojanstvenici. cimbalisti i sto dvadeset sve tenika-trubaca. u kome su se nalazile dve kamene ploce Mojsijeve. BOGATSTVO SOLOMONOVO. bila su uvek otvorena. nikoga vi e nije smeo vide -ti osim prvosve tenika. U toj dvorani sve tenici su palili mirise na oltaru. Cim je gradnja hrama bila za -vr ena.enjem tolikog mno tva rtava paljenica da se nisu mogle pre -brojati.. priznato je iskljucivo pravo na cin prvosve teni -ka... svi su u usredsredenom zanosu slu ali glas svoga cara. kantori su zapevali himnu. Gospod silan u boju. harfisti. _______ 301 'Bmijsf(e ugenae------------------------------------------------------------------------ma od maslinovog drveta. pisara. pun zanosa i radosti odgovor drugog dela hora zvucao je: Gospod krepak i silan. kao da se zadubio u odjek svojih reci. prevucene debelim slojem zlata. koji su visoko na plecima nosili Leviti. prodirala je pri -gu ena svetlost. Dvokrilna vrata.irena krila dodirivala su im se u_ sredini. pevaci. dvadeset i cetvorica dobila su sve tenicka zvan -ja. . sa zlatnim carskim vencem na glavi. kome je pri -padao Sadok. . a sa strane dopirala do zidova tog najsvetijeg mesta. sva zemlja se veselila i pirovala za bogatim trpezama. sve teni -ci u belim lanenim odorama. Potomstvu Aronovom. uz pratnju harfi i cimbala. cu -vara. Zatim je jedan deo hora nastavio sledecu strofu: Ko je taj car slave? A silni. Od trideset i est hiljada Levita.samog svoda. pocela je velika svecanost preno enja kovcega zaveta. Za to vreme prineseno je na r -tvu dvadeset i dve hiljade volova i sto i dvadeset hiljada ovaca. Solomon je ustao s trona i u nadahnucu podigav i ruke k nebu. Pitanja i odgovori ponavljali su se sve dok zlatni kovceg nije unesen u najsvetiji deo hrama. Oko bronzanog rtvenika poredale su se stare ine izrailjskih plemena. Pitanje sve tenickog stale a resio je David. Svecanost je otpocela prino .. ali je ulaz zakla -njao laneni zaslon purpurne i ljubicaste boje s heruvimima. Dok se u prostranom spolja njem dvori tu tiskalo mno tvo izrailjskog naroda. prinosili sveti hleb na rtvu i bdeli nad plamiccima sve -cnjaka da se nikad ne ugase. da ojaca odbrambenu moc zemlje i da napravi carsko sedi te dostojno velike dr ave. Za tronom je bilo postrojeno pet stotina vojnika njegove telesne ga -rde. Nad njim su bdele dve ogromne figure heruvi . Solomon je ucutao. U dvori tu se pojavio kovceg zaveta. Sred dima i otu nog mirisa nagorelog mesa. Sazidah dom tebi za stan. cija je sadr ina docnije u la u Psalam 24: Vrata! Uzvisite vrhove svoje. "Svetinja nad svetinjama" bila je odvojena zidom od pozlacene kedrovine. sudija i pevaca. a ostali su se morali zadovoljiti du nostima nadzornika. pod za titu krilatih heruvi -ma. a zatim se predano molio Jehovi da i dalje bdi nad Izrailjem. najednom su odjeknuli prodorni zvuci truba. u unutra njem dvori tu odvijala se svecanost osvecenja hrama i preno enja kovcega zaveta. Nad nepreglednom masom vernika vladala je duboka ti ina. uzvisite se vrata vecna! Ide car slave. Zaslepljeni nje -govim zlatnim bljeskom. sa titovima od suvog zlata. izvezenim u zlatu.

.

Vatrenim pogle -dom obuhvatio je njene fine obline. koja se dobijala iz obli njih rudnika i to -pila u pecima. Na severu je opasao jakim zidovima i ku -lama gradove Asor i Megidon. Kad je ugledao egzoticnu enu skocio je s trona i otrcao da je pozdravi. A iz Egipta je dovozio bojna kola. njegove lade prevozile su skupocenu robu: zlato. Carica se uverila u mudrost i bogat -stvo Solomonovo. So -lomon je od Hirama pozajmio sto i dvadeset talenata zlata i dao mu u zalog dvadeset galilejskih gradova. Satima je razgovarao s njom o svemu to ga je pitala i davao joj dragocene savete o ve tini upravljanja dr avom. a drugo je bilo sagradeno na izriciti zahtev faraona. U "tremu sudskom". Car je naredio da mu se u dvorcu napravi stepeni te od sandalovine. divio se crnpurastom licu ne nih crta. majmune i paunove. zavese od raznobojnog veza. Glas o mudrosti Solomonovoj i rasko -si njegovog dvorca proneo se po celom svetu. U Kilikiji i drugim bli im zemljama kupovao je konje i prodavao ih u Mesopotamiji i . car je re avao sporove i primao izaslanike stranih vladara. Izrailjce more nije privlacilo i nimalo se nisu razumevali u brodogradnju i moreplovstvo. dvorske dostojanstvenike. Dopro je i do carice dalekog carstva Savskog. odakle je svake tri godine njegova flota plovila u tajanstvenu zemlju Ofir. sav u skerletu i zlatu. Tirski car oti ao je da ih vidi i zakljucio da u razmeni nije dobro pro ao. okicene arenim pokrivkama i suvim zlatom. zabradene ene i bogate darove: zlato. Ali ne htedoh verovati . prostrana dvorana. sa svodom od cetrdeset i pet stubova od libanskog kedra. Prihvatio se i veoma unosne pomorske trgovine. Solomon je cekao caricu u pre -stonoj dvorani. U cilju za tite gra -nica i glavnih trgovackih puteva. nije mogla doci sebi od cudenja i odu evljeno mu je rekla: "Isti -na je to sam cula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i mudrosti tvojoj. Vet-Oron i Valat. Solomon je utvrdivao gradove i dizao nove tvrdave.Carski kompleks naslanjao se neposredno na unutra nje dvori -ste hrama i sastojao se od tri zgrade. pozlaceni tron od slonovace i mno tvo zlatnog posuda. zagledao se u njene velike. koje su pla -mtele tajanstvenom arom. koje su dostojanstveno ko -racale.__________________________303 <Biblijst<e legende------------------------------------------------------------------------Egiptu. Ali svi ti dohoci nisu bili dovoljni da se nadoknadi rasipni tvo u gradenju i naoru anju i preterana rasko na carskom dvoru. gradnju i luksuzne predmete Solomon je pokrivao dohocima koji su mu neprestano priticali iz najrazlicitijih izvora. Njen ulazak u Jerusalim bio je velicanstven. i razmenjivao ih za drugu robu sa susednim narodi -ma. Kad je razgledala neverovatnu rasko njego -voga dvora. . drago kamenje i mirisna ulja. Za sku -pove l velike dr avne praznike slu io je "dom iz ume Liban -ske". Tu se na postolju uzdizao tron od slonovace. jer je zbog preterano velikih poreza u gradovima vladalo siroma tvo. Pravo carsko sedi te ima -lo je dva krila. Zato se obratio za pomoc caru Hiramu. rasko i otmenost.. CARICA SAVSKA. crne oci. . srebro. slonovacu. . Kao paun pokazao je pred caricom svu svoju mudrost. za rezide -nciju gorde egipatske princeze i njene raznolike svite. poznata po dobrom kvalitetu. Velike izdatke za naoru anje. odaje oblo ene kedrovinom. Pored poreza u naturi koji su placali Izrailjci. da bine. Ca -rica je sedela u zaslonjenoj nosiljci. Zato je odlucila da ode u Je -rusalim da upozna velikog monarha i da se svojim ocima uveri koliko ima istine u tim glasinama. a u srednjem delu zemlje Gezer. bogato ukra en pozlatom. Kod rta Akabskog zaliva sagradio je luku Esion-Gaver. U za -menu za bakarnu rudu. U jednom je iveo Solomon sa svojim haremom. vozio je stra ne pustinjske ratnike. U svim tim tvrdavama bile su pripravne konji -cke i pe adijske posade. Dug karavan kamila. carine i vazalski danak donosili su mu sumu od 666 talenata (22 825 kilograma) zlata godi nje. sandalovo drvo. koja se ljuljala na kamili kao brod na morskim talasima. Solomon se pokazao i kao sposoban trgovac i razvio je ive trgovacke veze sa susednim dr avama.

.

a gle. jer se poceo pribojavati snage Izrailja." Na rastanku bogato ga je darivala. pa je odlucio da ga po svaku cenu oslabi. Tada se Jehova razgnevio na Solomona i odlu -cio da mu carstvo podeli na dve nezavisne dr ave. Balu. Bilo je u njemu ena svakojakih rasa i religija: Egipcanki. Moa -vki. Tamo je. Edomki. Prvi znak nemira bio je ustanak u Edomu." Na rastanku bogato ga je darivala. to je car sve vi e stario i pasivno se prepu tao uticaju svojih miljenica. Prinosio im je rtve cak i u dvori tu Jehovinog hrama.to se govora e dokle ne dodem i vidim svojim ocima. dobio za titu fyende 305 faraona. dakle iz plemena Jefremovog. od koga se odmetnuo i dugo predvo -dio razbojnicku bandu. i cak mu dao svoju kci za enu. cara savskoga. Solomon je neprestano povecavao svoj harem. Ali je Adad pretrpeo poraz i sklonio se u Egipat. Solomon je neprestano povecavao svoj harem. a gle. U pogodnom . 304 Zenon 3(psicfovs%i nije mogla doci sebi od cudenja i odu evljeno mu je rekla: "Isti -na je to sam cula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i mudrosti tvojoj. Problem je bio u tome. koji je svoj uspon dugovao Solomonu. Fenicanki i Hetitki. SOLOMONOV HAREM l TUÐI BOGOVI. Ali ne htedoh verovati to se govora e dokle ne dodem i vidim svojim ocima. koji ga je docekao oberucke kao buduce orude za ra -zbijanje jedinstva Izrailja. Fenicanki i Hetitki. pa je odlucio da ga po svaku cenu oslabi. jer se u svojoj starackoj nemoci nije mogao odva iti da oru jem ugu i pobunu. Bio je sa severa. Faraon mu je pru io utoci te. Ali je Adad pretrpeo poraz i sklonio se u Egipat. a pod uticajem proroka Ahije. za koje je bio vezan. i cak mu dao svoju kci za enu. Edomki. biv i vojskovoda Adarezara. podr avajuci njegove nepri -jatelje* Solomonu je zadao udarac i Rezon. Prinosio im je rtve cak i u dvori tu Jehovinog hrama. podr avajuci njegove nepri -jateljeS Solomonu je zadao udarac i Rezon. Dala mu je izmedu ostalog sto i dvade -set talenata zlata. Na presto je stupio njegov sin Rovoam. Problem je bio u tome. Na njihov nagovor zaveo je u Jerusalimu kult tudih bogova. Po uzoru na druge vladare. na cijem je celu bio Adad. Videci sve vecu bedu svojih su -narodnika. Na njihov nagovor zaveo je u Jerusalimu kult tudih bogova. Balu. Amonki. predstavnika stranke neprijateljski raspolo ene prema Solomonu. ni pola mi nije kazano. Poreska opterecenja. tvoja mu -drost i dobrota nadvisuje glas koji sam slu ala. Po uzoru na druge vladare. Solomon je umro posle cetrdeset god -ina vladavine i sahranjen je u Jerusalimu. Prvi znak nemira bio je ustanak u Edomu. na cijem je celu bio Adad. Bilo je u njemu ena svakojakih rasa i religija: Egipcanki. Molohu i moavskom bogu Hemosu. Moa -vki. razbio tamo nju izrailjsku posadu i proglasio se za cara. U pogodnom trenutka napao je na Da -mask. potomak tamo njeg carskog roda. Dala mu je izmedu ostalog sto i dvade -set talenata zlata. Ali ubrzo je pretrpeo poraz i pobegao u Egipat. Molohu i moavskom bogu Hemosu. od koga se odmetnuo i dugo predvo -dio razbojnicku bandu. ubirac po -reza. jer se poceo pribojavati snage Izrailja. tvoja mu -drost i dobrota nadvisuje glas koji sam slu ala. Faraon mu je pru io utoci te. cara savskoga. Otada je Damask neprestanim napadima i gerilskim ratom ugro avao severne gra -nice Izrailja. Tada se Jehova razgnevio na Solomona i odlu -cio da mu carstvo podeli na dve nezavisne dr ave. a po brdima podizao hramove Astarti. a po brdima podizao hramove Astarti. Ali najgore je bilo sve vece nezadovoljstvo deset severnih plemena. Vinovnik tih nemira bio je Jerovoam. kao i Adad. latio se oru ja i pozvao narod na ustanak. a on joj je uzvratio ne manje vrednim darovi -ma. potomak tamo njeg carskog roda. biv i vojskovoda Adarezara. ni pola mi nije kazano. Amonki. SOLOMONOV HAREM l TUÐI BOGOVI. prisilni rad i ponovno budenje osecanja zavisti prema Judeji doveli su najzad do izbi -janja ustanka. a on joj je uzvratio ne manje vrednim darovi -ma. Tako je Solomon izgubio Siriju. to je car sve vi e stario i pasivno se prepu tao uticaju svojih miljenica.

.

jer se u svojoj starackoj nemoci nije mogao odva iti da oru jem ugu i pobunu. ubirac po -reza. Vinovnik tih nemira bio je Jerovoam. Tamo je.). Kao to pokazuju mnogi aramejski uticaji u jeziku teksta.932. Ali su prema Davidu. Pisanje istorije te epohe ukorenjene u usmenom preda -nju pocelo je. godine pre na e ere. Ocena njihovog delovanja zavisila je od toga u kolikoj su meri taj postulat izvr avali. prisilni rad i ponovno budenje osecanja zavisti prema Judeji doveli su najzad do izbi -janja ustanka. U svakom slucaju jedno je sigurno: konacna redakcija je delo sve tenika-kopista koji su bili pod uticajem verskih reformi judejskog cara Ohozije (640-609. na primer. Na presto je stupio njegov sin Rovoam. Skoro sve to znamo o toj epohi dugujemo iskljucivo Bibliji. njihovom vernom poslu niku. za koje je bio vezan. Poreska opterecenja. Ako tome dodamo uspe nu vladavinu Samuila. 306 ISTINA l LEGENDA O OSNIVACIMA IZRAILJSKE MONARHIJE Najsjajnije razdoblje u istoriji Izrailja obuhvata godine od 1040-932. a pod uticajem proroka Ahije. dvema Knjigama o Carevima i dvema Knjigama Dnevnika koje se javljaju i pod nazivom "Pa-ralipomenon" ("izostavljene. Otada je Damask neprestanim napadima i gerilskim ratom ugro avao severne gra -nice Izrailja. To se narocito odnosi na . sedam direktnih potoma -ka Saulovih David navodno morao da pobije na izricitu elju Je -hovinu.trenutka napao je na Da -mask. dobio za titu legende JO faraona. kao i Adad. bili bezgranicno popustljivi. najveceg proroka posle Mojsija i osnivaca monarhije. Videci sve vecu bedu svojih su -narodnika. koji ga je docekao oberucke kao buduce orude za ra -zbijanje jedinstva Izrailja. Po prirodi stvari. posle dugog vremena. Tako je Solomon izgubio Siriju. Neke njegove zlocine nastojali su da ubla e tako to su ih pred -stavljali kao sticaj slucajnih okolnosti. Bio je sa severa. Tako je. dok su druge opravdavali verskim razlozima. jer su grcki prevodioci pogre no smatrali da Knjige Dnevnika sadr e podatke izostavljene u prethodnim knjigama. Ali najgore je bilo sve vece nezadovoljstvo deset severnih plemena.) i Solomona (972. odnosno ne to vi e od sto godina. razbio tamo nju izrailjsku posadu i proglasio se za cara. to je moralo nepovoljno da utice na verodostojnost pome -nutih biblijskih knjiga. u ne -kim slucajevima tek posle nekoliko stotina godina.). latio se oru ja i pozvao narod na ustanak. nastupa otcepljenje deset severnih plemena i nastaju dve suprostavljene dr ave: Izrailj i Judeja. propu tene stvari"). Tome u prilog govori izrazito izra ena tendencija vrednovanja istorijskih dogadaja u teokratskom duhu. Davida (1012-972. Solomon je umro posle cetrdeset god -ina vladavine i sahranjen je u Jerusalimu. O vremenu nastanka tih knjiga medu biblistima postoje razlicita mi ljenja. Ali i pored toga treba reci da one sadr e mno tvo podataka koji se mogu prihvatiti kao istorijski tacni. dakle iz plemena Jefremovog.). Prema tim postavkama prva oba( y. predstavnika stranke neprijateljski raspolo ene prema Solomonu. Saul je u ao u o tar sukob s prvosve tenikom Samuilom i zato nije u ivao naklonost u ocima redaktora. to razdoblje ne prelazi vek i po. Dugo se smatralo da su Solomon i proroci Gad i Natan autori Knjiga Samuilovih. tacnije receno: dlema Knjigama Samuilovim. s malim izuzecima. Kako je to samo delic vremena u istoriji Izrailja! Epoha ujedinjenog carstva pada u vreme vladavine tri izrailjska cara: Sa-ula (10401012 . Knjige Dnevnika morale su da nastanu u drugoj polovini IV veka pre na e ere. pre na e ere. ende veza careva bila je slu enje Jehovi i podredivanje njegovim pr -vosve tenicima. koji je svoj uspon dugovao Solomonu. Talmud i nekoliko biblista smatraju da je autor Knjiga o Carevima bio Jeremija. Godine 932. Ali ubrzo je pretrpeo poraz i pobegao u Egipat.

.

u svakom pogledu odgovarale unutra . Prva Knjiga Samuilova pocinje kratkim. Tako je nekako spontano nastala dominacija Jefremovog plemena. Iliju su. Ju -dino pleme. mogla se izdvojiti pregr t bitnih cinjenica. uverljivo pokazuje da su se oni oslanjali na neke autenticne istorijske izvore. ali veoma drama -ticnim ivotopisom prvosve tenika Ilija i njegovih sinova. takva koncepcija bila je potpuno strana ljudima tog vreme -na. gde se nalazio Mojsijev ator i kovceg zaveta. Ilije je to shva -tio i zato se zalagao da polo aj prvosve tenika i sudije postane nasledan u njegovoj porodici. Nisu se ocigledno rukovodili idejom nepristrasnog istorijskog objektiviz -ma.to su dogadaji koji se sigurno nisu izbrisali iz secanja jevrejskih pokoljenja. dakle imaju sve odlike autenticnih zapisa. Koliko ima istine u opisu te tragicne licnosti? Verovatno nece biti su -vi e slobodna pretpostavka ako ka emo da je zaista postojao ^ m 308 prvosve tenik s tim imenom. sve do trenutka kad je car Saul stupio na istorijsku pozornicu. Pa ljiv citalac zacudice se to Ilijev naslednik Samuilo nije ostao u svetom gradu. koji je zahvaljujuci velikoj pobo no -sti zadobio poverenje svih izrailjskih plemena. Stekli su kontrolu nad sredi njim delom zemlje i u mnoge izrailjske gradove smestili svoje posade. Po svoj prilici. koji ne slu e na cast takvim narodnim junacima kao tu su David i Solomon. Vec sama cinjenica to redaktori Biblije nisu precutali niz postupaka i zlocina. nisu ni mogli da precute te ne ba pozitivne cinjenice. razuzdanosti i pokvarenost odbijale su na -rod od postojecih politickih odnosa i postale ozbiljna opasnost za njegove namere. Prvi put posle Mojsijeve smrti ostvario se davna nji san jehovista: izrailjski narod dobio je teokratske dru tveno uredenje. Ali Ilije je bio vec suvi e star da se tome suprotstavi. mitova i narodnih preda -nja kao i iz nedoslednosti koje su proistekle zbog nekritickog spajanja cesto oprecnih izvora. veoma brojnog i uticajnog. dok su se plemena koja su ivela na severu. to je omogucilo da se delimicno rekonstrui e slika te epohe izrailjske istorije. Si -loma. Ali planove su mu pokvarili sinovi. Knjige Samuilove potpuno precutkuju vojne i politicke po -sledice poraza kod Afeka. Izuzetno je va na i cinjenica to redaktori Biblije ni jed -nom recju ne pominju sudbinu tada nje izrailjske prestonice. sa slikovitim i dramaticnim pojedinostima. po to su bile i suvi e dobro poznate u Izrailju.nje politicke prilike. Na kraju. Medutim. dakle nije mu pretio neprijetelj. da je nije podr ao prorok Samuilo. koje se odavno nadmetalo s plemenom Jefremovim o prevlast u Izrailju. Njihova nadmenost. iz mno tva legendi. istoku i jugu morala ocajnicki braniti od pritisaka susednih naroda. Ali poredak koji se zasniva na moralnom ugledu samo jednog coveka nije mogao racunati da ce dugo trajati. to je bio sredi nji deo zemlje. Verska prestonica Izrailja. to je dovelo do privremene koncentracije svetovne i verske vlasti u rukama prvosve tenika Ilija. koje je bilo u . nalazila se na teritoriji plemena Jefremovog. iz pomena razbacanih po drugim biblijskim knjigama mo e se zakljuciti da su Filistejci po -bedu iskoristili do kraja. Kakva je sudbina zadesila Silom? Maglovit odgovor na 309 to pitanje nalazimo u Knjizi proroka Jeremije. palo je pod vlast Filistejaca i zbog toga ne -ko vreme nije imalo nikakvu politicku ulogu. Katastrofa njegove porodice i gubitak kovcega zaveta mo da bi istovremeno oznacili nepovratni pad teokratije. vec se seli za stalno u Ramu. U dvanaestom sti -hu sedmog poglavlja doslovno citamo: "Nego idite sada na moje mesto. Silom. Istrebljenje Saulovog roda ili Solomonovo idolopoklonstvo u Jerusalimu . Sem toga.dogadaje koji su opisani upadljivo reali -sticki. uostalom. Ta -kvo stanje trajalo je bezmalo dvadeset godina.

.

pomenutih u Bibliji. Na jednom brdu utvrdeno je cak i mesto gde se po svoj prilici nalazio sveti ator s Jehovinim rtvenikom i kovcegom zaveta. O tom zagonetnom dogadaju iznete su mnoge pretpo -stavke koje je trebalo da ga objasne. Kovceg je ipak bio spa en i sklonjen u KirijatJarim. Ali ta se dogodilo s kovcegom zaveta? Sve to o nje -govoj sudbini doznajemo je suvi e fantasticno.. Na taj nacin moglo se nepobitno utvrditi da je Silom pao u ruke filistejskih osvajaca. stavljajuci glavni akcent na trijumfalni pohod kovcega zaveta po filistejskim gradovima. u krajnjem slucaju. ocevidno. Za redaktore Biblije bio je to. Ali ta teorija. utvrditi koliko istine ima u toj hipotezi o gradanskom ratu. Tajnu je konacno objasnila arheologija. ipak. suvi e neprijatan i suvi e nepovoljan dogadaj po sve . i ovaj ce grad opusteti. Neki istra ivaci dopu taju mogucnost da su Izrailjci ukrali kovceg zaveta iz Dagonovog hrama. To ne bi bilo u suprotnosti s onim to znamo o mentalitetu i religioznim predstavama drevnih naroda. Zata kali su ga na veoma vest nacin. Nemoguce je. . nadeni jasni tragovi po ara i nasilnog uni tenja. Ali ka -ko pokazuje ogroman broj rtava. U godinama 1926-1929. ali pada u oci cudno pona anje stanovnika Vet-Semesa koji za vreme te kih borbi s Filistejcima sasvim mirno anju pse -nicu kao da ih se rat za odbranu nezavisnosti i kovcega zave -ta uop te ne tice. Ako su ga Filistejci zaista prigrabili. za kaznu to su odbili da ucestvuju u ratu protiv Filistejaca. i vidite ta sam mu ucinio za zlocu naroda svojega Izrailja. naravno. danska ekspedicija otkrila je razvaline grada Siloma. dvadeset i dva kilometra ju no od Sihema. neprijateljskih 310 bogova. zato to su se neki od njih odva ili da zavire u kovceg zaveta. Kao nepobitna cinjenica mo e se prihvatiti i to da je u plamenu nestao i Mojsijev ator. Zato u prici o cudnoj sudbini kovcega zaveta mo da postoji neko zrno istine. morala je da se zasniva na nekom istinitom stra nom dogadaju koji se duboko usadio u se -canje pokoljenja.Silomu. U Vet-Semesu Jehova je kaznio smrcu ra -vno pedeset hiljada i sedamdeset Izrailjaca. pa su tu nesrecu pripisali gnevnom izrailjskom bogu koga su dr ali u ropstvu. uop te ne znaci da nisu verovali u postojanje i magicnu moc tudih. U toj prici nalazi se jedna epizoda koja pada u oci svo -jom zagonetno cu. Otud poticu i negativni pomeni o njima u biblijskom zapisu. suvi e lici na le -gendu. Ta propast se tako duboko urezala u seca -nje naroda da je prorok Jeremija i posle cetiri stotine godina navodi kao primer gneva bo jeg. To to su slavili svoje sopstvene plemenske bogove." Kao dopuna tog podatka mogu poslu iti reci iz devetog stiha dvade -set estoga poglavlja: "Ovaj ce dom biti kao Silom. ima jednu slabu stranu: pitamo se za to su onda redaktori Biblije izginule brani -telje kovcega prikazali kao bogohulnike koje je Jehova kaznio smrcu. Postoji i druga hipoteza po kojoj kovceg zaveta nikad nije ni pao u ruke Filistejaca i da je odmah posle poraza kod Afeka prenet u Kirijat-Jarim. mogli bismo ne -voljno da pristanemo na teoriju da je sujeverne Filistejce. da bi se u to moglo poverovati. Jasno je da je to verzija fanatizovanih jehovista. gde namestih ime svoje ispocetka. opsednutih praznoverjem. za koji je utvrdeno da potice iz XI veka pre na e ere. Filistejci su krenuli za njima u poteru i stigli ih u Vet-Semesu." Ovi citati ne ostavljaju nikakvu sumnju da su Silom sra -vnili sa zemljom Filistejci i jednostavno je prestao da postoji kao Izrailjska prestonica. u to isto vreme pogodila neka epidemi -ja.tenike. Tu je do lo do borbe u kojoj je izginuo pomenuti broj izrailjskih vojnika. Ali najva nije je bilo to to su na ru evinama grada. da bi se mogao pomenuti. Po toj verziji krvavi pokolj stanovni -ka Vet-S^nesa izvr ila su druga izrailjska plemena. stica -jem slucajnih okolnosti. za to ga su se onda posle sedam meseci otresli? Niko razuman nece poverovati u pricu o kipu boga Dragona. najvrednija narodna svetinja Izrailja..

.

ne preostaje nam ni ta drugo nego da primimo zdravo za gotovo ono to u osnovnoj niti ima sve privide istine. kao to znamo. Biblija tvrdi da su mu te pla -nove osujetili njegovi nepo teni i potkupljivi sinovi. Ali se s vremenom oko njegove licnosti isplelo toliko legendi da redaktori Biblije vi e ni -su tacno znali koje on bio i u cemu se sastojala njegova dela -tnost. koji je svrgnut za vreme naro -dnog ustanka u gradu Sihemu. Samuilo je nesumnjivo postojao. sve tenici su nastojali da se iz -bore za teokratske dru tveno uredenje i u zemljama kao to su Sumer. bili su prilicno cesta pojava. gde je Saula pomazao za cara. Samuilo je toliko ucvrstio svoj uticaj da je postao stva -rni vladar Izrailja. Izrailj se povijao pod jarmom Filistejaca. zbog suko -ba oko sve tenickih privilegija. naravno. za koga Saul doznaje tek od svoga sluge. g. Jednom recju. kao rivala na presto suprotstavio Davida. Samuilo je. n. govori tragicna sudbina Avimelehova. Sukobi koji su se odvijali na tom terenu izmedu svetovne vlasti i sve tenicke hijerarhije. Skoro je sigurno da je Samuilo bio prvosve tenik i sudija i da je posle Ilijeve smrti i propasti Siloma preneo svoje sedi te u Ramu. iako je de facto imao vlast i privilegije cara. ulagao je napore da cin prvosve tenika i du nost sudije u nje -govoj porodici postanu nasledni. U tekstu nailazimo na niz podataka koji se medusobno iskljucuju. Ali to se nije dogodilo odmah posle poraza kod Afeka. To to je odbio da zvanicno primi krunu je uglavnom zato to je uzimao u obzir isto tako jaku opoziciju. odakle ih je zatim njego -va kci Pulherija (405-453.e.e. razgovoru s Jehovom i predskazanji -ma koja se odnose na dom Ilijev. Proti -vrecnost potice bez sumnje otuda to su redaktori Biblije u je -dnu pricu uneli dva razlicita narodna predanja. jako upro ceno i pre ima karakter poucne price. koje je njegov prethodnik tako kompromito -vao. cudotvorni lek protiv . Jevreji ubrajaju Samuila u svoje najvece proroke. Samim tim je ponovo uspostavio teokratske dru tveno uredenje. po uzoru na vladare susednih zemalja. Te gole cinjenice. g. utoliko su blizu istini to se logicki uklapaju u vec poznatu nam sliku dru tvenih odnosa staroga sveta. Dakle. u tada njim politickim i dru tvenim prilika -ma. Sveti Jero -nim misli da je car Arkadije (378-408. vlast je preuzeo njegov vaspitanik Samuilo. a zatim mu.) odnela u Carigrad i uz verske svecanosti polo ila u specijalno za to sagraden mauzolej. Posle poraza kod Afeka i za vreme vladavine Samuilove. Dakle. ne trudeci se da ih logicki usklade. tvorevina narodne ma te. koji bi. U pocetku price Samu -ilo je u celom Izrailju slavna licnost. Zahvaljujuci svom moralnom ugledu. Danas se ocigledno vi e ne mo e doci do istine. Kako proi -zlazi iz otkopanih dokumenata. Ali raslo je uverenje da samo voda izuzetnih vojnickih sposobnosti mo e osloboditi na -rod od nasilja. Mo e se pretpostaviti da je ceo skup prica o njegovoj majci. n. koje se nalaze u osnovi razgranate biblijske price.Posle nesrecnog Ilija. U to vreme postojala je sna na stranka koja je elela da proglasi sudiju Gedeona za cara. jer razloge pada teokratije i uspostavljanja monarhije treba tra iti mnogo dublje. Takvo tuma cenje je. Asirija i Egipat. Koliko su jo tada bili brojni protivnici monarhije.) preneo njegove posmrtne ostatke iz Rame u Tursku. Nave cemo jedan primer. Ali vec u devetom poglavlju javlja se kao lokalni vrac. sedeo na carskom prestolu. Cak i ka -tolicka crkva smatra ga za sveca i pretecu Hrista. Tek posle mnogo godina reformatorske misije i irenja cistog je -hovizma. ponovo zaveo u Izrailju teokratske uredenje. Znamo da su se jo u epohi sudija u Izrailju javljale mo -narhisticke struje. zamagljuju istorijsku sliku i znatno umanjuju verodo -stojnost price. njegovom rodenju. Kao i Ilije. odjednom je spu ten na nivo lokalnog vraca koji za malu nagradu deli savete kako se mo e pronaci zalutala magarica. u skladu sa zakonitostima dru tvenih procesa. cuveni i pobo ni sve tenik.

.

u svojim planovima grdno se pre -vario. dakle. Taj razumni politicki real -izam sticao je sve iri krug pristalica. Saul je bio patrijarhalni vladar. Zato je njegov izbor pao na mladica koji je poti -cao iz najni eg izrailjskog plemena. Te eci njegovoj detroniza -ciji. uporedo s uverenjem da je prvosve tenik svojim prino enjem rtava. S gorcinom je pitao predstav -nike plemena sta je to skrivio. David vec ima dvor i harem. Jo za Samuilovih vremena. ulivajuci mu poslu nost prema prvosve teniku. vojnih zapovednika i naslednih plemenskih sta -re ina. produbljivala se beda irokih narodnih masa. Tok izbora u Mispi i Galgalu morao je biti veoma buran. Iz razumljivih razloga i Samuilo je bio protivnik monarhi -je. kao to znamo. kojima je za porez i dugove oduziman imetak i zemlja. Ali.svih nesreca video se samo u ujedinjenju plemena u zajednicku dr avu pod vla cu mocnog monarha. Bila su to udru enja verskih zanesenjaka. koji su pru ili podr ku Davidu. Uporedo sa zao travanjem klasnih razlika rasla je i apsolutna vlast cara. cinovnika. takozvanom " kolom proro -ka". Zbog toga su nastali o tri sukobi oko nadle nosti i prvosve tenik se prividno povukao u privatni ivot. Tu. S druge strane. porodice koja je bila bez ikakvog uticaja. pa ga potiskuju s vlasti. jer Biblija bele i da Saul nije tra io osvetu za ljude koji su pro -tiv njega glasali i hu kali. Samuilo je osnovao kolu za proroke i u njoj je. molitvama i pozivi -ma na pokajanje u stvari bespomocan. Kad je na kraju morao da popusti pred njihovim zahtevi -ma. a s podanicima postupa samovoljno. imucni slojevi stekli su tako jak politicki uticaj da su uprkos opoziciji mogli izdejstvovati izbor cara. u kamenolomima Zajordanije i na jerusalimskim gradili tima. godine pre na e ere. car-seljak. koji je zadr ao jednostavnost obicaja i u slobodnim trenucima bavio se uzgajanjem stoke. Racunao je da ce se verska i svetovna vlast u njegovoj porodici prenositi sa oca na sina. Tom rapolo enju doprinelo je i tada nje stanje klasnih odnosa Posle osvajanja Hanana. U najgo -rem svetlu predstavljao je opasnosti koje im prete od samovo -Ijnog cara. u najvecoj tajnosti pomazao je Davida za cara. Boja ljivi mladic izrastao je u izvanrednog vodu i energi -cnog vladara koji je brzo postao nezavisan u svojim odlukama. Novi sloj privilegovanih osecao je potrebu da ucvrsti svoj polo aj pod pritiskom obespravljenih sunarodnika. 314 Da bismo to bolje prikazali pozadinu sukoba. Solomon najzad uspostavlja odnose koji podsecaju na robovski sistem u Egiptu iz doba po -dizanja velikih piramida. prisiljava desetine hiljada podanika na robovski rad u seci libanskih uma. kad je Saul naredio da se pobiju sve tenici pri hramu u Novu. . pla io ih je da se odbacujuci teokratsku vlast prvosve tenika. ali je potajno otpoceo o tru borbu protiv pobunjenog vaspitanika. Sukob se pretvorio u otvorenu borbu. Tako je nastao sloj bogatih trgovaca. imamo tipican sukob izmedu svetovne vlasti i sve tenicke hijerarhije koji se cesto srece u istoriji. samim tim odricu i Jehove. uop te nije imao nameru da se odrekne fakticke vlasti. moramo se pozabaviti narocitom institucijom. koji je posedovao tri hilja -de ovaca i hiljadu koza. formirao ticenika po svojoj volji. dok se na kraju nije pretvorila u despoti -zam istocnjackog tipa. Setimo se da je Avimeleh do ao na vlast zahvaljujuci podr ci vi ih slojeva sta -novni tva grada Sihema i da ga je svrgla narodna buna. mnogi Izrailjci naselili su se po gradovima. odanost jehovizmu i Mojsijevim zakonima. a kada to nije dalo nikakav rezultat. vec je usmerio stvari tako da buduci car bude poslu no orude u nje -govim rukama. koja se u Izrailju prvi put javljaju oko 1000. Zahteve za njeno uvodenje smatrao je kao licnu uvredu i po -ra . velepose -dnika. Takav bogata bio je i Naval. a tu za titu mogao je da ocekuje samo od monarhistickog uredenja. kako se mo e zakljuciti iz biblijskog teksta. s kojim je David do ao u sukob oko isporuke hrane.

.

Treci put mu se to dogodilo u Rami. ifeli od milostinje. U Prvoj knjizi Samuilovoj (10. Zbog njih se narod nenaklono odnosio prema njihovom prorockom pozivu. Gomile proroka. Vra -cajuci se kuci iz Rame. Cinjenica to tako relativno kasno stupaju na scenu izrailjskog verskog ivota ima svoje obja njenje. Njegovo poreklo je jo uvek otvoreni problem. koji neverovatno pod -secaju na islamske dervi e. Prema tom tumacenju. <Bi6Cijsl@ fyerufe -------Prvoj Knjizi o Carevima (18. kao to su Gavaja. sre ce te gomila proroka slazeci s gore. prorok Osija (VII v. hipnoti -sao ga igrama. vec i na samobice -vanju i povredivanju tela raznim spravama za mucejije. u Maloj Aziji. U nastupu ludila ra -skomadao je dva vola s kojima je orao zemlju. U *U Septuaginti naziv nabi preveden je na grcki kao profetes. Po njihovom tumacenju. nabi bi bio covek koji nastupa u ime Boga. odakle je prenet u Fenikiju i Hanan. Ali preovladuje mi ljenje da su ga Izrailjci pozajmili od Hananaca. neki pisci Rimokatolicke crkve povezuju rec nabi sa grckom recju pro-femi.e. nosili specijalne pojaseve i..n. Setimo se samo orgijasticnih misterija u cast Apolona i Dionisa. kao i der -vi i. Astarte i drugih fenickih bo anstava. slu ili se njihovim vracanjem i davali im milostinju. cak ga je i prezirao. a pred njima psaltiri i bubnji i svirale i gusle. Ali s vremenom su se tim po -bo nim ljudima prikljucivale razne vrste arlatana. Nabizam je u Izrailju ponekad dobijao neverovatne obli -ke. Njihova verska delatnost nije se zasni -vala samo na pesmama.n. koje tako lutaju zemljom.) hodao je po gradu nag. U svim jezicima prihvaceno je to znacenje. Saul je kod Gavaje sreo grupu proro -ka i ocaran njihovim ekstaticno-freneticnim postupcima. nabi bi bar u pocetnoj fazi nabizma znacilo pre svega vrac. Rama. a kasnije i u Samariji. Saul i David.. U susret mu je iza ao Samuilo na celu svojih proroka. izmedu ostalog. u Bibliji po -znati kao "la ni proroci". u ovom slucaju u ime Boga." Ta neobicno sugestivna scena govori da su se po zemlji vukle gomile verskih fanatika i mistika. onaj koji prorice buducnost. i sam se upustio u njihove igre i pesme. to znaci govoriti u necije ime. kad se tamo pojavio u poteri za Davidom. Treba uosta -lom podvuci da profetizam slicnog tipa nije bio stran ni drugim narodima. Izrailjci su se prema njima odnosili sa sujevernim po tovanjem. Vetilj. Drugi put je u takvo stanje za -nosa pao na vest o opsadi grada Javisa. Ali. p. da gradane Jerusalima upozori da ce Jehova na slican nacin njihov gre ni grad ogoli -ti i osiroma iti. p. 5) citamo: ". Verski zanesenjaci bili su i Samuilo. nekoliko veko -va bile su u Hananu svakodnevni prizor. Od njega potice i slovenska rec prorok. pesmom i kricima i uvukao ga u svoje orgija -sticno kolo.Prete no su osnivana u blizini znacajnih svetili ta. Kad je eleo da poka e Judejcima da. Ti izrailjski proroci oblacili su se u odecu od grubog platna. Herodot pi e o nadahnutim ljudima koji su i li po Gr -ckoj i prorokovali u heksametrima. s kultom Ba -la. 19) citamo da je carica Jezavelja izdr avala cetiri stotine i pedeset fenickih proroka. Prorok Isaija (VIII v. Na hebrejskom jeziku nazivali su se nabF. njegova ena Mihala s prezrenjem mu . i kad ude u grad. i oni ce prorokovati. upra njavajuci idolo -poklonstvo. To se. cine te ki greh preljube. Pretpostavlja se da je prvobitna domovina profetizma bi -la Frigija. igrama i vracanju.) tri godine iveo je s bludnicom i udatom enom. Bez sumnje to je dokaz da taj kolektivni orgijasticno-ekstaticni profetizam nije izvorna jevrejska pojava.e. vidi_ i iz dva pitanja koja su sebi postavljali stanovnici Gavaje: " ta to bi od sina Kisova? E da li je i Saul medu prorocima?" i "Ko li im je otac?" Kad je David igrajuci i ao ispred kovcega zaveta.

.

nisu imali niceg zajednickog s vracevima koji su lutali zemljom. Ako sebi postavimo pitanje kako se David na ao na dvo -ru cara Saula. ali veoma te ka za osvajanje. To nam dozvoljava da pretpostavimo s velikom vero -vatnocom da je David razorio Vet-San u znak odmazde zbog obe ca cenja posmrtnih ostataka svog prethodnika na prestolu. ru evine Gavaje. Upravo takav slucaj dogodio se 1922. koji su biblijski pripovedaci sasvim precutali. proste i grube konstrukcije. Davida i Jonatana. Po Bibliji. Ali za nas je najzanimljivije to to se u kulturnom sloju koji pripada Saulovom dobu otkopane ru evine dva hrama. a trup su obesili na zidine grada. Da -gonovog i Astartinog. ne primecujuci ili ne mareci za to to su cesto protivrecna. vec su bez sumnje predstavljali krajnji proizvod vi evekovne tradicije kolektivnog re -ligioznog proro tva. Na osnovu raznih iskopina utvrdeno je da ru evine poticu iz druge polovine XI ve -ka pre na e ere. njegovo oru je u Astartin. Tragicna povest Saulova poznata nam je samo iz Biblije Zetum 9(psidbvs%i i u osnovi nismo u stanju da utvrdimo koliko je istinita. naci cemo se u neprilici. jer nam Biblija daje dve sasvim razlicite verzije. nisu sublimisali u cisti eticki monoteizam. Arheolozi su tom prilikom otkrili istorijski detalj. Kao to smo to vec vi e puta utvrdili prilikom razmatra nja drugih fragmenata Biblije. Kada su stajali na bedemima. i prica o Davidu je skup narodnih predanja koja su vekovima kru ila po Izrailju.castili Saulove posmrtne ostatke. Mudrac i narodni ucitelj Amos odlucno je poricao da je bio pro rok. dok je na kraju. godine kad je americki arheolog i orijentalist Olbrajt otkrio u Tel elFulu. ocadeno kamenje i porazbijani kipovi ne -pobitno dokazuju da je filistejski grad bio rtva stra ne najezde i po ara. posle vavilonskog ropstva. U ru evinama je pronadena zacudujuca kolicina bronzanih kopalja i kamenova za pracke. Ru evine su dostizale visinu preko dvadeset i tri metra i imale su osamnaest kulturnih sloje -va. gde su Filistejci obe . Silom prilika ta evolucija je morala da dovede do nestan -ka primitivnih oblika kolektivnog profetizma. odnosno iz perioda vladavine prvog izrailjskog cara. dakle u izvesnoj meri od njega i proisticu. predstavlja velik i uzbudljiv do -gadaj. obuhvatali su pogledom onaj isti divlji planinski predeo koji da -nas gledaju arabljanski pastiri i clanovi arheolo ke ekspedicije. De -bela naslaga pepela.je prebacila da njegovo pona anje smatra nedostojnim cara. Iz esnaestog poglavlja Prve knjige Sa -muilove doznajemo da je doveden na dvor kao harfista i . iz cega proizlazi da je Vet-San bio jedan od najstarijih gradova Hanana. Ostaci zidina tih hramova nekad su bili svedoci posled -njeg cina filistejskoizr ailjskog sukoba koji se zavr io pogibijom hrabroga cara i njegova tri sina. Jevreji su postepeno usavr avali svoju religiju. Redaktori su ih prikljucili svojoj prici. Otkrivene su i ru evine Vet-Sana. U tom utvrdenju odigravale su se dramaticne scene izme -du Saula. glavu nesrecnoga cara stavili su u Dagonov hram. Pod uticajem ucenja proroka i politickih potresa i strada -nja. jedan pored drugog. titile su je ugaone kule i dva reda zidina od neotesanih kamenih bio -kova izmedu kojih su se nalazili tajni prolazi i prostorije za cu -vanje zaliha. Vredi navesti neke primere da bismo pokazali na kakve te koce nailaze biblisti pri utvrdivanju istorijske istine. Saulove prestonice. cija su pisma sacuvana u Bibliji. Zato ot -krivanje cak i najskromnijeg materijalnog dokaza koji bi u izves -noj meri potvrdio biblijsku pricu. o kojima govori Bi -blija. Otkopavanje su pokazala da je to bila sna na planinska tvrdava. Ali ni oni se na sceni izrailjske istorije nisu pojavili kao deus ex machine. Najni i sloj potice iz cetvrtog milenijuma pre na e ere. Proroci vi eg reda. pet kilometara od Jerusalima.

.

koje nala e coveku eticka nacela. Popularna verzija. Ispostavlja se da Golijata nije ubio David. divljenja i pohvale lepote ivota. Jer izgleda da David. a drugi put pod pravim imenom. Zbog svoje dostojanstvene jednostavno -sti. radosnog ushicenja. Rec psalmas oznacava ili instrument sa struna -ma. Mnogi biblisti izjasnili su se u korist teze da su David i Elhanan ista licnost. Uz ice. tako da i pored svih napora naucnika vi e nikada necemo saznati istinu. Psalam Da -vidov". pa je^Saul naredio da mu ga dovedu i upitao svoga vojskovodu: "Ciji je sin taj mladic. oslanja se na Prvu knjigu Samuilovu. pra ta i najte e grehe. pocinju jasnim upozore -njem: "Nacelniku pevackom. zemlja je ravna i okru ena praokeanom. Ali ko -smologija tih poema je isto tako primitivna. koji pokazuje veliku ljubav za covecanstvo. Avenire?" To pitanje se od -nosilo na mladica koga je Saul.ava citav spektar osecanja: od poti tenosti. U tom slucaju. tu stvari stoje ne to drugacije. po ranijem biblijskom tekstu. Jehova sedi na nebeskom prestolu. U legendu spada i verovanje da je David autor vecine biblijskih psalama. Na duh narednih pokoljenja psalmi su nesu -mnjivo izvr ili veci uticaj od ostalih knjiga Staroga zavela. To je religiozna lirika privlacne lepote i bogatstva ugodaja. Psalmi 6. Jo zanimljiviji primer je pitanje kako je ubijen Golijat. zahvalnosti. jer je David osvojio Jerusalim tek deset ili petnaest godina posle toga. ostaje jo 31 O ----------------------------------------------------. stara narodna predanja s docnijim dopunama. koja ka e da ga je u dvoboju ubio David. Ideja vodilja tih religioznih himni je monoteuzam. U njoj su ocigledno pome ane cinjenice s lege -ndama. te poe -me su postale nepresu ni izvor inspiracije pesnika. ali je i neumoljiv u svome gnevu i odmeravanju kazne. izvr eno je otkrice koje je naucnike navelo na neocekivani trag za obja njenje nesaglasnosti. vec titula ili nadimak sa znacenjem voda ili za titnik. Ali kad citamo Drugu knjigu Samuilovu bicemo iznenadeni. Pobednik je bio nepoznato co -bance. To je nesumnjivo znatno kasnija dopuna.anst^fc vi eg reda. kao i rec da-vidum u tekstovima iz Marija. Naziv "psalam" potice od grcke reci psallein (dodirivati prstima strune). Njihova obrazlo enja uglavnom se oslanjaju na labave razumske spekulacije i ne mogu imati pretenzije da doka u naucnu istinu. a po njegovoj volji ze -mljom ce vladati kne evi iz Davidovog doma. Ali kad je rec o Golijatu. upadljiva protivrecnost nestace kao dodirom carobnog tapica. koga je kasnije zahvalni izrailjski narod nazvao Davidom. vere. Ali kad bismo tu hipotezu cak i prihvatili bez ograda. smernosti i rezigna -cije do nade. Naime. Biblisti su cinili velike napore da ove protivrecnosti nekako objasne ili opravdaju.Zenon 2(psidbvs%i mnogo drugih protivrecnosti koje umanjuju istorijsku vrednost biblijske price. koja izra . sa etog i strogog stila i potresnog religioznog ara. stvar bi bila jasna.da je svirajuci zadobio carevu milost. stra ne nemani haosa i zla bore se sa stvaralackim silama reda. vec poznavao. koja se jednom javlja pod svojim nadimkom. Za mnoge citaoce Biblije bice sigurno iznenadujuca ci -njenica da mi zapravo i ne znamo kako se zvao Saulov na le -dnik na izrailjskom prestolu. slikara i ko -mpozitora. Tipican primer za to je i tvrdnja da je David odneo Golijatovu glavu u Jerusalim. One su apoteoza velicanstvenosti i svemoci Jehove. Na osam ica. Je -dnom u buducnosti Jehova ce pobediti. Treba napomenuti da je psalme preveo na poljski jezik Jan Kohanovski. kad je vec bio car Izrailja. i 12. andeli pevaju u njegovu slavu. verovatno fenickog porekla. kao za vremena Av -ramovih. i: . To je vec koncepcija bo . Ako te dve verzije uskladimo i ka emo da je Golijata pobedio vitlejemski pastir El -hanan. nije ime. Ali sedamnaesto poglavlje iste knjige obave tava nas da je David na sebe privukao Saulovu pa nju kad je pobedio Golijata. ili pesmu koja se pevala uz pratnju tog instrumenta. vec neki Elhanan iz Vitlejema.

.

U ru evinama d amije nai ao je na prokop koji vodi u dubinu zemlje. Psa -lam Davidov". Ali to nikako ne znaci da David nije bio pesnik i muzi -car. Kao to smo vec istakli. izazvav i u gradu mete i paniku. Godine 1867. svaka po -ema predstavljala je neku vrstu pevane litanije ili antifonije. bice vojvoda". koji se u Bibliji pominje pod imenom Gion. bez um -nje. Spu tajuci se usecenim stepenicama stigao je do podzemnog rezervoara s izvorskom vodom. koji su mu. Nastojeci da zadobi -je naklonost asirskog vladara Sanheriba. sastavio David povodom Saulove i Jonatanove smrti potice od stare zbirke himni. pa cak mo emo tacno reci i kavim cudom mu je to uspe -lo. Zahvaljujuci velikom naucnom otkricu. Na zidnoj slici otkrivenoj u Beni Hasanu. Njihov sa -dr aj je odraz religioznih shvatanja i dru tveno-politickih odnosa koji odgovaraju poslednjem postvavilonskom razdoblju jevrejske istorije. Tom prilikom zainteresovao se i za izvor u dolini Kedrona. Kao to smo vec ranije utvrdili. Cak i elegicna tu balica koju je. Tako je bilo i s biblijskom pricom koja se odnosi na osvajanje Jerusalima. za koje nismo mogli reci da li je legenda ili istina. medu jevrejskim pastirima vidimo svirace s lirom u ruci. legende 313 vezan sastavni deo najrazlicitijih obreda i liturgijskih ceremonija. Kao to cesto biva u istoriji arheolo kih otkrica. To nesumnjivo znaci da treba da budu praceni na osam ica.. engleski oficir. oba . navodno. Prema tome. U ambijentu tako bogate muzicke tradicije ne bi bilo ni . Otatle je kroz usku pu -kotinu u steni ." U hebrejskom tekstu u potre 320 Zerum yCos bijena je rec sinor. Narocito je zagonetan ovaj stih: "Jer rece David u onaj dan: ko god pobije Jevuseje i dode do jaza. kapetan Voren. ulep avali slobodne trenutke u dvorcu. cesto na ocaravajuci nacin pretvara u nepobitnu nau -cnu cinjenicu."Nacelniku pevackom. danas smo sasvim sigurni da je tu jevusejsku tvrdavu osvojio David. pa se pojavila pretpostavka da se Joav uvukao u tvrdavu kroz neki tajni kanal i iznenadio branioce zidina s leda..ta neobicno da su i neki izrailjski carevi bili daroviti pesnici i kompozitori. zatim naglo izvijao u vertikalnom pravcu. nazvane Knjiga pravednoga. koji je najpre i ao vodoravno. ugledao je strmi hodnik s usecenim stepenica -ma koji vodi u slabo osvetljenu pecinu. Medu njima je bilo i grupa sastavljenih iskjlu -civo od ena koje sviraju na instrumentima. Zaintrigiran time.. Znali smo da je tvdavu nekim lukavstvom osvojio Joav. to mo e znaciti i cev i kanal. a danas se zove "Ain Siti Marijam".. Izrailjci su za muziku bili izuzetno obdareni i u tom pogledu kod drugih naroda visoko ce -njeni. .. i dode do jaza. Mnoge okolnosti govore o tome da je tekst delj -en na pojedine glasove i horske partije. ali se dugo nije moglo utvrditi u cemu se to lukavstvo sastojalo. Namerno ka emo "cudom". tik iznad svoje glave opazio je okrugli otvor izdu -bljen u strmoj steni. Iz natpisa u Egiptu i Me -sopotamiji doznali smo da je Hanan u te zemlje slao grupe sviraca i igracica. Davidovo autorstvo treba ubro -jiti u legende.. Osnova za izvesna nagadanja mogao bi da bude izraz: ". razgledao je Jerusalim i njegovu najbli u okoli -nu. judejski car Jezekija poslao mu je grupu pevaca i pevacica. Iz analize teksta pouzdano je utvrdeno da vecina psalama nije mogla da nastane pre vavilonskog ropstva i da je uneta u biblijske knjige tek u III veku pre na e ere. jer se tvrdava nalazila na vrhu skoro nepristupacne stene i cetiri stotine godina pobedonosno odolevala svim napadima i opsadama. Bio je to kanal usecen u steni. postarao se za merdevine i konopac da se progura unutra. Biblijska prica o njenom osvajanju je lakonska i nejasna. zagone -tka je razre ena sasvim slucajno. Posle trinaest metara mu -cnog penjanja. Privlacna strana arheologije je u tome to ona neko isto -rijsko svedocanstvo. Voren se penjao s velikim naporom. Uza spravu od osam ica. opiruci se ledima i nogama o suprotne strane otvora. lako je bilo mracno.

Zato su u podno ju stene. iako se u tom dramaticnom trenutku re avala sudbina naroda. Verovatno je iznudio informaci -je od zarobljenika ili je neko od izrailjskih ratnika slucajno cuo mukli udar posuda za vodu o stenu. Saul se poneo nezahvalno prema Samuilu. Ali cim se dokopao vlasti. Car ga je prekljinjao da ne ote ava i onako . oba nas potresaju strasnom snagom svojih osecanja. a neko ko se skrivao u donjoj pecini punio ih je vodom iz rezervoara u kome se skupljala izvorska voda. njegova starost zagor -cana porodicnim pobunama i dvorskim intrigama . mracna. ljudske u svojim vrli -nama. a zatim buran Davidov ivot. Prolaz je. njihova pri -strasnost bila je nemocna. Strane u tom izmi -sijenom sudskom postupku oznacicemo slovima A i B.sve te epi -zode sklapaju se u pravu ekspirovsku tragediju. Bolesno ljubomoran na svoje prvosve tenicke prerogative. Na prino enje rtve primorale su ga neodlo ne okol -nosti i Samuilovo oklevanje. a izrailjski narod zahvatila je panika. pri cemu se zaklanjao voljom Jehovinom. Kroz okomiti kanal prvo se uz konopac uspuzao on. uzurpirao je prava svoga za titnika prinoseci u Galgalu rtvu Jehovi. ivi i slo eni Ijud -ski karakteri. Ne znamo kako je za njega doznao Joav. Jerusalim je spadao u najmocnije tvrdave Hanana. predstavljen je kao covek mracnog karaktera. zatim redom izvlacio svoje drugove. Saul. manama i zlocinima. U biblijskom tekstu sasvim nedvosmisleno se pokazuje njihov odnos prema jednom i drugom caru. neverovatna scena kod vra -care u Endoru. iako po njegovog nacinu ivota te ko mo emo zakljuciti da to zaslu uje. na primer. Kako su pokazala ispitivanja. dok je David. Njemu je dugovao sve. negativne strane Davidovog karaktera. U mirno vreme sta -novnici su silazili na izvor Gion. miljenik sve tenika. Oba cara su izrazite individualnosti. Kroz okomiti kanal spu tali su konopcem sudove. cuvan u najvecoj tajnosti.tenika. tunel potice s kraja drugog miler^juma pre na e ere. dok je David krenuo u op ti juri spolja. propast svega to je u ivotu stekao i samoubi -lacka smrt. izja -vio je da ce svrgnuti s prestala Saula. U odnosu na neosporne istorijske dokumente. iako je on.iza ao napolje i na svoje veliko iznenadenje na . Kad je sve vojnike sku -pio u pecini. uzdizan u nebesa. otpoceo je napad na branioce zidina s leda. i svoje vaspitanje i stupanje na presto. Saulova borba sa sve tenstvom za odbranu svoga prestola. na kojoj je grad podignut. ali je imao svoju Ahilovu petu: bio je bez vode. 321 Prica o dvojici prvih izrailjskih careva mo e se ubrojiti u remek-dela svetske knji evnosti. na koje su morali da racunaju. a njegovi zlocini i ne ba pohvalni postupci su zata kivani ili ocenjivani s daleko vecom popustljivo cu. u ivao njihovu naklonost i bio njihov obo avani junak. Filistejska vojska bila je spremna za napad. oba imaju zasluge i opravdanja. A ta je uradio Samuilo? Naredio je da ga cekaju gotovo sedam dana. kao verni privr enik sve tenika. naravno. neprijatelj sve . B. opis postepenog duhovnog pada Saulovog pod uticajem otrovnih sumnji i zavisti. pa je nesumnjivo to onaj tajanstveni "jaz" kojim se Joav uvukao u tvrdavu.ao se iza samih drevnih gradskih zidina. Improvizovacemo kratki apelacioni proces u cilju revidira -nja presude koju su izrekli redaktori Biblije. Iz ponekad na -ivnih biblijskih prica izranjaju plasticno opisani. Izricanje konacne presude prepu tamo citaocima. To nas je navelo na ideju da izvr imo zanimljiv eksper -iment. ali u slucaju opsade nisu imali pristupa do njega. Kad se 322 najzad pojavio u logoru. Kakva divna psiholo ka skica je. A. do lo je do o trog sukoba s carem. Ono to nas jo cudi je realizam s kojim su redaktori Biblije naslikali mracne. usekli tunel i stepenice. Nije te ko zamisliti tok tog dogadaja.

.

ceolokupno njegovo pona anje diskvalifikova -lo ga je kao cara. ali ne mo e se poreci da je David bio veci i za Izrailj zaslu niji vladar. Jer. Iz biblijskog teksta mo e se izvici samo jedan zakljucak: Saul je bio hrabar i sposoban vladar. Tako je. Setimo se da je David nastupajuci na dvoru kao harfista vec bio pomazan za cara. A. Samuilo je zapoceo bespo tednu propagandu protiv Saula. dodu e varvar -ska. $A. Ali u ovom trenutku ne radi se o tome.. vec je po svoj prilici imao samo jednu enu i uop te bio izuzetno plemenit i cestit covek. Kad je poku ao da pro -bode Davida kopljem. iako bi nesumnjivo rado to ucinili. Te ko je zamisliti da Saul nije osecao ono to je le -bdelo u vazduhu." Eto kako se sve tenici. Jedini njegov zlocin bilo je to to je branio carsku vlast od teokratskih pretenzija sve tenika. Koliko je on u tom slucaju simpati -cniji od prvosve tenika. Mo da su biblijski pripovedaci krivi za izvesno pris -trasno preterivanje. Podsetimo se kave su bile prilike u to vreme. Nije to bila neuracunljiva reakcija. Bila je to samoodbrana. Njegov rdav . 13) citamo: "l tako pogibe Saul za bezakonje svoje. U Prvoj knjizi dnevnika (10. Ali u odnosu pre -ma Agagu pokazuje se veoma pozitivna crta njegovog karakte -ra: vite tvo i velikodu nost. izlivi ljubomore i gne -va. nije se okru avao sjajem. glasine da ga je Jehova odbacio i anatemisao. B. Zar se neuracunljivi napadi na Davida i Jonatana mogu nazvati uzdr ljivo cu? B.. Samuilo mu je s pravom okrenuo leda i za cara pomazao Davida. rukovodio se sasvim razumljivim razlozi -ma. ali u izvesnom smislu razumljiva. jednom recju. Mislim da mu taj navodni prestup kao coveku slu i na cast. a ne kao bezumnik. Ako dobro razmislimo. On je bio surovi ratnik i za neposlu nost je hteo da kazni smrcu i svoga voljenog sina Jonatana. o kr enju svete ratne zakletve heremu. iveo je u svojoj primitivnoj tvrdavi u Gavaji. Rec je o nepravednoj moralnoj oceni oba cara. Iz Biblije proistice da je Saul bio bezumnik i psiho -pata. poklonio ivot caru Agagu? B. B. koja nam u Bibliji smeta. svete nesrecnom caru koji se usudio da ogranici njihovu vlast. da ne nanese jo gore tete Izrailju. B. uprkos Samuilo -vom naredenju. irio je. Krvoprolice sve tenika u Novu svedoci da je Saul bio zlocinac koga je trebalo li iti prestala. koji je u licnom ivotu sacuvao jednostavnost obicaja i skromnost. A ta da se misli o drugom Saulovom svetogrdu. A. Taj pokolj je bio posledica. Dokaz za to je i prebacivanje Jonatanu da ne vidi Davida kao suparnika za presto. Trebalo ga je po svaku cenu ukloniti. gde je to "bezakonje"? Cak ni sve tenici ne mogu da ga navedu. koji je svojom rukom posekao Agaga. cak se i poni avao. beznade na. a ne uzrok prvosve teni -kovih politickih intriga. Saul je sve bolnije osecao neprijateljstvo i ledenu prazninu koja se stvarala oko njegove licnosti. nije imao harem kao David. Osamljenost je morala nepovo -Ijno da utice na njegovo du evno stanje. Zato se pitam: ko je od njih dvojice bio veci patriota i dr avnik? A. Ljudi su bili praznoverni i sva -kako ogromne mase Izrailjaca su poverovale prvosve teniku. ujedinjenu silu. On je. a ne Saul. ali to nije bilo ludilo. Borba s mocnim sve tenstvom bila je te ka. njegova melanholicna i depresivna stanja. Njegova plahovitost prema Davidu i Jonatanu. na primer. da je poni tio cin njegovog pomazanja. podigao dr avu iz nemoci i pretvorio je u veliku. samo da u tom opasnom trenutku sacuva bar privid sloge. i posle neko -liko stotina godina. pre se moramo cuditi kako je Saul uspeo da sacuva toliku uzdr ljivost. pa su vec tada on i Samuilo bili zaverenici koji priprema -ju prevrat.kriticnu situaciju. kad je. 323 A.

Mislim da taj postupak ne govori toliko o njegovoj velikodu nosti. Radi bolje preglednosti. Ali iznenaduje to kako se brzo izrodio u despota istocnjackog tipa i razne enog razvratnika. To je jo jedan dokaz kako se redaktori Biblije pristrasno odnose prema svome miljeniku. dvorska sredina puna korupcije. jednostavno je nalo io Solomonu da ga odmeni i da oduzme ivot neprijatelju. ali kad je rec o Davidu. Po tome se mo e zakljuciti da je to covek koji nije bio li en licnih vrlina i lepote. Naravno. to je potresna slika postepenog psihickog . 1. sjajan vojskovoda i vladar. koji se usudio da podigne mac na prelata svemocne Crkve. A. 16. osuduje njegov nitkovluk. cijem se uticaju pasivno prepu tao. U ovom slucaju vi e nas cudi njihovo moralno slepilo. njegovog zaslu nog voskovodu. ali i tu se opet moramo zamisliti da li su redaktori-sve tenici u moralnoj oceni njegove licnosti sacuvali nepristrasnost.glas u ocima narednih pokoljenja ivo podseca na sudbinu Boleslava Smelog. bio je vec ocigledan zlocin. 8). jer si krvopija" (Druga knji -ga Samuilova. Vodeci racuna o raspolo enju severnih plemena. Njihov stav izra en je u prigovoru upucenom Davidu: "Obrati Gospod na tebe sve krvi doma Saulova. Davidu u prilog govori. Pobune Avesaloma i eve bile su u stvari ustanci deset severnih ple -mena. kome je tako mnogo dugovao. i predade Gospod carstvo u ruke Avesalomu si -nu tvojemu. Ali kad je rec o politickim ciljevima. Ali tu je prepreku zaobi ao na necuveno liceme -ran nacin. 3. Godinama je bio na celu razbojnicke bande koja je terorisala goloruko stanovni tvo i iz -nudivala redovan otkup. carem moavskim. Preljuba sa enom vernog vojskovode i pod -muklo slanje prevarenog mu a u sigurnu smrt.emo se oteti sumnji da su u njegovu smrt posredno bili ume . eto te sada u tvom zlu. Zato nije mogao sam da mu se osveti. Navedene cinjenice pokazuju da Saul nikako nije bio du evno bolestan i da je pre s dalekovido cu dostojnom divljenja prozro karakter i namere Davidove. osvajac i osnivac dr ave s pravom je postao ponos svoga nar -oda. 32$ David je cak i na samrtnoj postelji bio licemeran. tog bogohulnika. koga je podr avalo deset izrailjskih plemena. Kao vojskovoda. izuzetno je pr -ljav cin. Naredio mu je i da ubije Joava. znaci ogromna vecina naroda. B. koliko o diplomatskoj ve tini. Zakoniti naslednik Saulov bio je njegov sin Isvostej. Ostavljanje le eva zverima za hranu govori o njegovoj izuzetnoj osvetoljubivosti. Bez obzira na to kako se dokopao vlasti. Biblija ka e kako David dva puta nije iskoristio povoljnu priliku da ubije Saula. tako retko u ivotu. Njegov brojni harem. David na prestolu. Davidova velikodu nost. Isvostej je ubijen pod tajanstvenim okolnostima i ne mo . koja mu nikad ne bi oprostila ubist -vo voljenoga cara. Kompilatori Biblije mo da su izoblicili portret Saulov. ponos Izrailja. Na ta je sve David bio spreman svedoci skandal s Urijom. tvorac sna ne dr a -ve. obuhvaticemo ih u nekoliko tacaka. 4. to im se ne mo e prebaciti. David mu je objavio rat i odneo pobedu nad njim. 2. odlikovao se odsustvom skrupula. najljucih neprijatelja svoga naro -da. Kako je postao car? Na presto je do ao preko le eva. prijateljstvo s Jonatanom i privr enost njegovih drugova po oru ju. Kad je iskrsla potreba. svojevremeno se za -kleo da ce Simej biti neprikosnoven. David je zaista bio veliki. Pre nego to je ispustio du u. Da bi se to dokazalo dovoljno je samo dotaci neke aspekte karaktera i delatnosti Davidove. nisu. Na alost. Mladost. nije se kolebao da bude najamnik Filistejaca. l treba se cuditii s kakvom blago cu prorok Natan. na cije si se mesto $acario. Imao je i neke tajne dogovore s drugim neprijateljem Izrailja. Pokolj sedam neposrednih Saulovih po -tomaka.ani i Davidovi prsti. ne mo e se poreci da je David bio jedna od najvecih i najzaslu nijih licnosti u istoriji Izrailja. prema biblijskoj verziji. intriga i skandala kao i vlast miljenika i miljenica. Izgnanik je morao da vodi racuna o mi ljen -ju deset severnih plemena.

propadanja nekad istaknu -tog vojskovode i dr avnika. Moralna baru tina na .

to je ono to ka -rakteri e kraj Davidog ivota. nije u ivao podr ku vecine izrailjskih plemena sa severa. Da li je David zaista bio takav verni Jehovin sledbe -nik kao to ga prikazuje Biblija i zar je stvarno bio privr enik sve tenika? Tvrdnja da je bio verni jehovista budi izvesne sumnje. Znamo da je nameravao da sagradi hram u Jerusalimu. Prorok Natan mu je tada saop tio da Jeho -va. jer nije hteo da izgubi poverljivog saradnika. koji kao reflektor baca jako svetio na neko pitanje. U cemu je. A. U pismu fenickom caru Himanu. Nave cemo slucaj ko -ji se odnosi na Davida. na primer. poslu no odustao od svoje namere. sa sedi tem u Gavaonu. Kao Judejac i uzurpator koji je iskljucio iz vlasti za -konitu dinastiju severnog.nost i na sve ostale va nije polo aje u Jerusalimskom hramu. da istovremeno vr e du nost dva prvosve tenika. Pri -strasnost redaktora je u tome to oni prikazuju Davida kao lic -nost gotovo svetu. David nije pristao da ukloni Avija -tara. imamo osnova da smatramo da ih je podr avao iz cisto politic -kih pobuda. ponekad veoma neobicnih. Od tada su prvosve tenicku du nost stalno vr ili po -tomci po Sadokovoj liniji. jer su bili dobro poznati iz drugih dokumenata i iz predanja. Koliko se nesigurno ose -cao na prestolu. naravno. kao to je. Kad su se obe oblasti ujedinile pod nje -govom vla cu. da je zbog demonstracije ocajne Resfe.). Taj savez zasnivao se. onda. naviknut na ivot u atoru. na nizu kompromisa. prvi i poslednji put u istoriji Izrailja. koja je vekovima dr ala monopol na prvosve tenicku du . Te malo pohvalne detalje nisu mogli da precute. a pre svega kao pobo nog cara vodenog Je -hovinom rukom. govori nam cinjenica da se njegova telesna garda sastojala od stranih najamnika. David je ta prvosve tenika naimenovao svog bliskog saradnika 1 prijatelja Avijatara. Danas posedujemo sve te pojedinosti iz njegovog i -vota zahvaljujuci upravo objektivnosti redaktora Biblije. nasilna rodoskvrna -vijanja i borbe klika oko nasledstva na presto. Saulovog roda. B. prete no Filistejaca. koje je zbog svog iroko ra -sprostranjenog uticaja postalo neophodan oslonac njegove via -sti. Zato je doneta odluka. Zakoniti prvosve tenik. Zato se utoliko tesnije povezao sa sve tenstvom. njihova pristrasnost? B. l tako je bogoboja ljivi David. . te ko je zahtevati od jehovista da ne po -kazuju naklonost prema coveku koji je bio verni sledbenik Je -hovin i za titnik njegovih sve tenika. Ni Sadoka ni -je bilo moguce skinuti s polo aja. svecani pogreb koji mu je priredio i brzo po -vlacenje kad je shvatio. Ali sudeci po neredima koje su izazvali Avesalom i Se -va. predmet idolopo326 klonickog kulta. trljamo oci od cudenja. bilo pitanje prvosve tenicke du nosti.carskom dvoru postala je predmet op teg zgra avanja i svakako je mnogo do -prinela pobuni Avesaloma i eve. u severnom Hananu. bio je Sadok. A. Ubistva. ne eli zidanu kucu. onaj terafim. Ali citajuci Prvu knjigu o carevima (stih 3. Od njega potice docnije stranka sadu -keja. l upravo to izaziva otpor. kako sugeri e Biblija. To nenormalno stanje promenio je tek Solomon. iako je vec bio nagomilao plemenite metale i dr -venu gradu. njegovi napori bili su apsolutno bezuspe ni. Time se obja njava i ogla avanje alosti na vest 0 Saulovoj smrti. obe ca cenje pove anih Saulovih potomaka izazvalo sveop tu ogorcenost. Kad je rec o Davidovom odnosu prema sve tenicima. Svim silama nastojao je da zadobije naklonost protivni -ka sa severa. Jer kako se u njegovoj kuci na la ona lutka koju je Mihala obuk -la u njegove haljine i polo ila je u postelju? To je ono nama dobro poznato kucno bo anstvo. pojavilo se osetljivo pitanje ko ce od njih dvojice da zadr i tu visoku du nost. Konacno. jer bi to izazvalo nerede kod severnih plemena. Kao car Judeje. poslav i Avija -tara u izgnanstvo zato to je podr avao Adonijinu kandidaturu na presto. koga su jehovisti zabranjivali i iskorenjivali. U Bibliji ponekad naidemo na lakonski pomen.

preterani sjaj ko -jim je bio okru en i. diplomata. necuveno samovoljan odnos prema podanicima. O njegovom ugledu govori i cinje -nica da^mu je ponosni faraon dao svoju kcer za enu i izjedna -cio ga tako sa azijskim velika ima. u izvr enju plana omeli su ga ratovi koje je neprestano vodio. dodu e. Njegove zasluge za velicinu Izrailja su neosporne i ne treba se cuditi to su ga naredna pokoljenja idealizovala. Ali je i on stupio na presto u atmo -sferi skandala i klanovskih intriga. Solomon je bio prvi monarh koji je primio krunu zahva -Ijujuci privilegiji po rodenju. cetvr -ti Davidov sin. Solomon je jednostavno bio sposoban uprav -ljac. od 972.avnik i dalekovidi diplomata. do 932. kako pokazuje nje -gova odbrana atora-hrama. l pored svih tih poroka i mana. Ta prinudna situacija postojala je u to vreme ne samo u Izrailju. brojno mu ko potomstvo i nepostojanje bilo kakvih pravnih ili obicajnih normi po pitanju nasledivanja prestola. koji su cuvali stare pastirske obicaje iz vreme -na Mojsijevih i bili protivnici urbanizacije dru tva. bio predstavnik uticajne stranke ve -rskih cistunaca. doveli su do to -ga da je nasilno uklanjanje pretendenata cesto bilo neminov -nost. bio dogadaj drugorazrednog znacaja. koja je jo ivela u patrijarhalnim uslovima. David je bio okrutan. eleci da obezbedi svoju vladavinu. Za vreme njegove vladavine Izrailj se proslavio sjajem svoje prestonice i nevide -nom rasko i carskog dvorca.. pretvorio u administrativno jedinstvenu. Solomon je bio miroljubiv car. privredno na -prednu. Njegova epohalna zasluga sastoji se u tome to je iro -ma nu zemljoradnicku zemlju. ali So -lomonova gre ka bila je u tome to nije predvideo da ce nova aramejska dr avica pod Anti-Livanom jednom u buducnosti po -stati velika opasnost za Izrailj. Taj mracni obicaj bio je primenjivan izmedu ostalog i na dvoru vizantijskih careva. koji je umeo da se slu i i verskim institucijama i raspolo enjima za ostvarenje svojih politickih cilje -va. godine pre na e ere. vojno sna nu dr avu koja je u ivala veliki ugled na me -dunarodnoj sceni.. gde je postao gotovo legalan dr avni cin koji prati krunisanje. ali je naredio da se ubiju Joav i Adonija. morao se osloboditi opa -snog suparnika i zastra iti njegove privr enike. Dokaz Solomonove moci i znacaja bio je njegov cudovi no brojni harem. ambiciozna i preduzimljiva ena. Za to vreme nije vodio nijedan veci rat. Tada je to. Treba dodati da je Natan. po svoj prilici bi ostao jedan od mnogobrojnih anonimnih carskih sinova. Hram koji je podi -gao postao je jedinstveno sredi te i . bezobziran vladar. Da se njegova majka Vitsa -veja. Samim tim stvar je postala jasna. a ne poslu no cu prema proroku. U tom slucaju David se pre svega rukovodio politickim interesima. koji je proterao iz Damaska izrailjsku posadu i proglasio se za cara. najzad. graditelj i trgovac. Solomon je po tedeo Avijatara. Vladao je cetrdeset godina. o koji -ma ne znamo ni ta pouzdano. Ta cinjenica obja njava za to su jevandelisti zasnivali is -torijsku misiju skromnog Ucitelja iz Nazareta i na tome to je bio potomak najveceg cara Izrailja. Pripadnost rodu Davidovom bila je velika cast i obezbedivala je privilegije. koje je tretirao kao robove. On je izgradio velicanstveni Jerusalim i od njega napravio pravu prestonicu dr ave. Vece pravo na presto nesumnjivo je imao Adonija. Ogromni haremi na dvorovima istocnjackih despota. reformator. koga su podr avali prvosve tenik Avijatar i glavni vojskovoda Joav. Posle oca nasledio je ve -liku i sna nu dr avu. ali i izvrstan dr . Nije se obracunao cak ni s Aramejcem Rezonom. nije udru ila s Natanovom strankom i da nije obuzdala ostarelog Davida. ne mogu se poreci dobre strane njegove vladavine. . Po njegovom tvrdenju. U izvesnom smislu treba ga i razumeti.Solomon obja njava za to njegov otac nije sagradio hram. ne ustuknuv i cak ni pred obe ca cenjem hrama.

.

Cak su i imucni ljudi jeli i spavali na asurama. bez koje svoje namere ne bi mogao da ostvari. Zahvaljujuici Solomonovoj preduzimljivosti u trgovini i proizvodnji. koji dotad jo nisu postojali u Izrailju. tapici i pincete.simbol ucvr cenja jevrejske religije. Izrailj je va io za zemlju velikog blagostanja. Tu tvrdnju. sirijskim i egi ( BMjsfe legende-------------------------------------------------------------------patskim uzorima. ogledalca. Dovodenjem strucnjaka iz Fenikije. ne racunajuci porez u naturi koji je sakupljen od izrailjskog stanovni tva. a porodica _ se okupljala za vreme obeda. kanu. zacinjena crnim i belim lukom ili prazilu -kom. Efikasan rad dr avne administracije obezbedila mu je ci -novnicka hijerarhija. mirisnih ulja i boja. pa -sulj. organizovana po fenickim. nastojao je da stvori zanatsvo i pomorsku trgovinu. izmedu ostalog i prilicno visok ivot -ni standard. zagu ljivi i puni gu ve. Kuce. Leti su stanovnici provodili noci na krovovi -ma.. Razume se da to nije moglo da prode bez te kog izrabljvanja seljaka. cempresovu koru u prahu. legende 331 jela i pekle hleb. gradene su na svakom slobodnom parcetu zemlje.ena i kuvana p enica. Tu su ene kuvale 330 Zenon 3(psidbvs%i . ali tako ogromno nagomilavanje poljoprvrednih proizvoda bilo je moguce samo u povoljnim pri -vrednim uslovima. Upadljivo mno tvo skupocenih posuda od alabaste -ra i slonove kosti za cuvanje kozmetickih sredstava. Pomenimo izgradnju sistema utvrdenih gradova i odbrambenih tacaka kao i temeljnu reorganizaciju voj -ske uvodenjem bojnih kola kao glavnog ofanzivnog naoru anja.u Jerusalimu beja e srebra kao kamenja. cr -venu boju za nokte i plavu za ocne kapke. Bio je i izvanredan majstor diplomatije. balsamovo ulje. naravno. Arheolo ka nalazi ta otkrila su nam mnoge aspekte sva -kodnevnog ivota u Izrailju. bila su jednostavna i hranljiva. dostizao je 666 tale -nata (oko 22 825 kg zlata). i kedrovih drva kao divljih smokava koje rastu po polju. U nje -gova najveca dostignuca u toj oblasti spada enidba faraono -vom kceri i saradnja s carem Hiramom. razne vrste ka e i socivo. protiv koje su se jo u Davidovo vreme tako estoko borili konzervativni je -hovisti. krastavci. Godi nji Solomonov prihod od trgovine. Zemljoradnja je i dalje bila osnova egzistencije. gde je pirkao hladan povetarac. minku i kreme. aloju. ali su vlasnici obradive zemlje prete no iveli u gradovima. Ali raspola emo izvesnim podacima koji u nekoj meri govore o njenoj verodostojnosti. Name taja uglavnom nije bilo. papilote i ukosnice. treba ubrojiti u red onih preteranih stilskih izraza. svojstvenih istocnjackoj ma ti. O procvatu zemljoradnje u Hananu govori i to to je So -lomon dostavljao Hiramu 20 000 mera p enice i 20 000 mera jestivog ulja godi nje. po -stojao je problem prenaseljenosti. Vecina tih mikstura se uvozila. Meso se jelo samo u dane . bocice raznih oblika. izmir -nu. a ulice su bile uski sokaci. U gornje odaje i sobice vodile su kamene stepenice ili samo drvene merdevine. tako mnogo" (Prva knjiga o carevima (10. Arheolozi su utvrdili i brzi proces urbnizacije. koji im je omogucavao da se odmore posle celodnevne ege. razastrtim po kamenom podu ili nabijenoj zemlji.. Najva nija prostorija izrailjske kuce bila je velika soba u prizemlju. pa je i to dokaz velikog blagostanja u zemlji. od danka arabljanskih vazala i od poreza. Narocito dalekovida su bila nastojanja na jacanju od -brambene moci zemlje. pokazuju da su Izrailjke u to vreme vodile racuna o svom izgledu. Koristile su razne mirise. 27). Osnovna hrana bila je pr . voce i med. Biblija tvrdi da ". . Izrailjska jela. Po to su svi hananski gradovi bili opasani odbrambenim bedemom. uglavnom jednospratne.

.

Okru avale su prostrano dvori te na kome su verovatno uve bavani i pojeni konji. Solomon ih je nabavljao u Ki -likiji i. U navedenom tekstu pominje se samo to da je car So -lomon kupovao konje i kola. kad je Hanan bio poljoprivredna zemlja? Identifikacija te zagonetne zemlje jo uvek je predmet ra -sprava i nagadanja. ta je flota izvozila u Ofir. verskih i porodicnih praznika. Indija. Poznati americki orijentalist Olbrajt do ao je do uverenje da se tu radi o Somaliji. arheolog Nelson Gluk nai ao je u pustinjskoj dolini Vadi el-Araba na okna rudnika bakra. Tako se pojavila pretpostavka da je Punt biblijski Ofir. gde su vec ranije otkopani ispod peska ostaci luke Esion-Gaver. ive male majmune i robove crnce. Na prostranoj povr ini. prodavao Egiptu. jer trgovci carevi uzimahu trg razlican za cenu. Na njima se vidi fi -gura tamnopute carice. Solomon je uz pomoc fenickih strucnjaka i pomoraca izgradio trgovacku flotu. Gde se nalazila ta tajanstvena zemlja Ofir? 2. ali kako pokazuju razni kulturni slojevi. . danas vec pouzdano zna -mo da se on bavio posredni tvom u trgovini izmedu Egipta i Azije. odakle je u zamenu do -vozio kola. Peci su imale dimnjake sa otvorom okrenutim na sever. Ali zahvaljujuci arheolo kim nalazima. sagradene u njegovo vreme. odakle ne -prestane duvaju morski vetrovi. izdubljena u steni. Bibliste su mucila dva pitanja: 1. i prodavao ih na me -sopotamskim tr i tima. Vec same razmere i polo aj tih konju nica pored glavnog trgovackog puta govore da je Megidon predstavljao glavnu bazu za trgovi -nu konjima izmedu Azije i Egipta. ko e pantera. iz zemlje zvane Punt. izmedu ostalog. Iz kakvih izvora je Solomon crpeo svoja bogatstva? Me -du naucnicima je dugo postojala tendencija da se biblijske price smatraju legendama ili bar ubroje u kategoriju onih narodnih predanja koja se odlikuju naivnim preterivanjem. Gluk je izvr io jo znacaj -nije otkrice. U ru evinama su otkrivene konju nice za 450 konja. bio je trgovac konjima i kolima. u Akabskom zalivu. koja je svake tre -ce godine plovila u zemlju Ofir i otuda dovozila egzoticnu robu i zlato. U tom Megidonu iza la je na videlo Solomonova tajna. on je postojao jo u trecem milenijumu pre na e ere. Drugi naucnici skrecu pa nju na freske u jednom od tebanskih hramova. opasanoj odbrambenim zi -dom. l dola ahu kola iz Misira po est stotina sikala srebra. Kao to nam je poznato iz Biblije. istra ivacima su izgledali suvi e fantasticni i u pojedinostima nejasni. Arabija i Madagaskar. iz -mirnu.dr avnih. l tako svi carevi Hetejski i care -vi Sirski pobijahu konje preko njih". U Prvoj knjizi o carevima citamo: "l dovodahu Solomonu konje iz Misira i svakojaki trg. David i Solomon pretvorili su Megidon u sna no utvrde -nje. Go -dine 1937. Kratko govoreci. abonosovo i sandalovo drvo. Svakodnevno pice bilo je ovcje i kozje mleko. Pominju se. poznata po dobrom kvalitetu. bez velikog truda postizana je potrebna temperatura za topljenje. jer je cuvao severni izlaz iz doline i drevni trgovacki put koji je prolazio kroz nju i povezivao Aziju i Egipat. On je imao veliki strategijski znacaj. a mo da i prodavani. U blizini rta Akabskog zaliva. americka arheolo ka ekspedicija otkrila je u istorijskoj dolini Jezrael ru evine grada Megidona. nalazio se veliki broj peci za topljenje bakarne rude. srebro. Ostaci kamenih kucica za rudare i odbrambeni zid koji ih je titio od napada pustinjskih razbojnika uverili su ga da je otkrio Solomo -nov rudnik. Biblijski stihovi koji govore o tome. Godine 1925. stacioni -ranu u luci Esion-Gaveru. a ne govori se da ih je i prodavao. Natpis nam ka u -je da su egipatske lade iz te zemlje dovozile zlato. a konj po sto i pedeset. po svoj prilici. Na taj vesto smi ljen nacin. Na drugo pitanje odgovor nam je dala arheologija. dok se vino pilo veoma umereno.

zasnivalo na alfabetskom sistemu poreklom iz Palestine. ko -ju su Rimljani prozvali "Srecnom Arabijom" ( Arabia Felix). a kako je do toga do lo. preko dvadeset metara visoka brana za -dr avala je vode reke Adhanat. to mu je omogucilo J da diktira cene i da zgrce ogromne prihode u zlatu koji se pomi -nju u Bibliji. Brojni stubovi. pilastri i vodoskoci u prostranom dvori tu daju potpunu sliku o njenom nekada njem sjaju. jer je to zaista^lzadivljujuca prica. Jo u XIX veku ju na Arabija. kao to smo pomenuli. junakinja jedne od naj -fascinatnijih biblijskih prica? Dugo je smatrano da je to bila kraljica Sabe. ci -je su razvaline. Hadramaut. Iz natpisa doznajemo da je podignuta u cast arabljanskog boga Ilumkuha. Polo aj grada bio je izvanredan. dve hiljade metara iznad ni -voa Crvenog mora. velicanstvenom dvorcu i mudrosti ra irila se nadaleko po onda njem svetu. plemeni -ma i gradovima procitana su i cetiri naziva ju noarabljanskih dr ava: Mineja. iveli su u prestonici Maribu. koji se. Kataban i Saba. Pomeni o dr avi Sabi nalaze se i u asirskim dokumenti -ma iz VIII veka pre na e ere. bila je za Evropljane nepristupacna. Medu bezbrojnim stubovima i zidinama lepotom se izd -vajao stari. dostojanstvenika i robova. Skoro svakoga dana stanovnici prestonice divili su se egzoticnim gostima koji su dovozili caru bogate darove. Glazer krenuli su u zabranjenu zemlju. Pored fragmentarnih podataka o bogovima. Alevi i Austrijanac dr. Danas je njena tajna vec odgonet -nuta. u dana njem Jemenu. odakle je . Posle brojnih do ivljaja i te koca nai li su u pustinji na ru evine og -romnog grada. nedaleko od Mariba. Preru eni u Arabljane. Bez sumnje bili su ponosni to je Jerusalim po -stao tako znacajno medunarodno trgovacko i diplomatsko sre -di te. D inovska. U ogromnim razvalinama na li su i tajanstvene natpise koje su doneli u Evropu. Ljudi su masovno iza li na ulice i odu evljenim povicima pozdravljali caricu u rasko noj nosiljci na kamiljoj grbi koja se lagano ljuljala. Slava o njegovom bogatstvu. kako je kas -nije utvrdeno. kako se kasnije pokazalo. Po svemu sudeci. Detaljnim istra ivanjima otkriven je izvor blagostanja dr . poznata kao "kraljica od Sabe".ave Sabe. legendarni hram Haram Bilkis. otkrivene na ju nom rtu Arabijskog poluostrva. Vladari Sabe nosili su titule mu-karib. nabavljajuci u njoj uglavnom zacine i mirise.Zahvaljujuci tim otkricima saznali smo da je Solomon bio vest trgovac konjima i proizvodac bakra. Pa ipak su se na li ljudi kod kojih je ed za znanjem i avanturom nadvla -dala strah od smrti. Iz njih se vidi da je Mesopotamija s tom zemljom odr avala ive trgovinske odnose. Bila je to ovalna gradevina s divnim portalom do kojeg su vodile kamene stepenice oblo ene bronzom. to znaci sve tenik-knez. Ko je bila ta legendarna kraljica. Kraljicu je pratila ogro -mna svita dvorkinja. vredno je ukratko ispricati. Arabljanski trgovci. Jednoga dana pronela se vest da se pribli ava karavan carice iz daleke Sabe. u Arabiji. le ao je na planini. zvao Marib. Ali zahvaljujuci istra ivanjima putnika i arheologa utvrdeno je da je Saba ime zemlje u kojoj je ona vladala. Tako se u kabinetima naucnika na lo neko -liko hiljada kamenih fragmenata s pismom koje se. E. uvek snala ljivi i osetljivi na konjukturu. otpoceli su ivu trgovinu s natpisima iz Mariba. a karavan se za -vr avao dugom kolonom kamila koje su Solomonu nosile bogate darove. To senzacionalno otkrice izazvalo je veliko uz -budenje u naucnim krugovima. zemlja zacina i mirisa. Nevernim psima koji bi se usu -dili da kroce na Muhamedovu zemlju pretila je smrt. Sa svih stra -na stizala su u Jerusalim izaslanstva da sklapaju ugovore o pri -jateljstvu i trgovinskoj razmeni. Francuz J. on je stekao monopol na proizvode od bakra.

.

a pale u zaborav njene senke. lako je izracunati koliki ogroman procenat podanika je car izrabljivao uz pomoc svojih nadzornika i naoru anih stra ara. Dovoljno je napomenuti da je preko dvesta hiljada ljudi iz godine u godinu terano na prinudni rad u libanske ume. prema tome. Iz godine u godinu produbljivao se jaz izmedu bogata a i potlacene siroti -nje. Zahvaljujuci tome Saba je po -stala izuzetno plodna zemlja. pokazao da su Izrailj i Judeja u to vreme imali milion i dvesta hiljada mu karaca. protezao se du obale Crvenog mora i presecao teri -toriju koja je pripadala Izrailju. Za pokrice obaveza morao je da mu ustupi dvadeset galilejskih gradova. kojim su stanovnici Sabe na kamilama izvozili svoju robu u Egipat. zvani "Mirisni put". Solomon se izgleda strasno zaljubio i s njom dobio sina. za naoru anje i izdr avanje velikog carskog dvora opterecivale su uglavnom iroke mase hananskog stanovni tva. pa cemo razumeti psiholo ke motive te apoteoze. Ako uzmemo u obzir da je popis stanovni tva. Bio je to korak bankrota. Narodno predanje zamaglilo je taj pravi cilj romanticnom anegdotom. zablistala je i slavom koja je zado -voljila narodni ponos Jevreja. Videli smo kakve je ogromne prihode Solomon imao od trgovine i proizvodnje bakra. to je doba kad je bio velika sila i iveo u miru i blagostanju. u jordanske kamenolome i na gradili ta. A ipak ne mo emo ga nazvati ra -zumnim i dalekovidim upravljacem. Ovom prilikom vredi navesti jo jednu legendu vezanu za Solomona. On predstavlja najvecu svetinju Etiopije i niko nema pravo da ga vidi. a na njegovom mestu ostavio falsi -fikat. izdaci za gradevinske investicije. Jasno je da su takve prinudne ekonomske mere morale da izazovu duboke i neminovne dru tvene promene. Za vreme nje -gove vladavine Izrailj je pro ao kroz period najveceg sjaja i poli -tickog znacaja. Takvog cudovi nog robovskog siste ma ne bi se postideo nijedan faraon iz doba gradnje velikih pira -mida. Takvo stanje trajalo je do godine 542. U predanjir-jevrejskih pokoljenja Solomon je postao oli -cenje mudrosti.nji cvetajuci vrt. Stanovnici su se uglavnom bavili gajenjem raznovrsnog bilja za zacine koji su izvo eni u susedne zemlje. izvr en po Davidovom nalogu. pro lost skoro neprekidno pra -cena porazima i poni enjem. U crkvenoj riznici nekada nje Etiopske prestonice Aksumu navodno se nalazi kovceg zaveta. Etiopljani i danas tvrde da od tog Solomonovog potomka potice njihova dinastija Negusa. koji se slavi na kraju ki nog perioda. Sad nam je jasno za to se kraljica od Sabe uputila u posetu Solomonu. stavlja se na uvid javnosti sa -mo njegova kopija. Kraljica od Sabe doputovala je. Neometana komunikacija zavisi -la je samo od Solomonove dobre volje. A tih senki nije bilo malA Moramo ih pogledati izbliza da dobijemo pravu sliku te epohe. Otkud on tamo? Pre -danje ka e da ga je iz Jerusalimskog hrama kri om odneo sin Solomona i kraljice od Sabe. Zamislimo biblijsku pricu bez So -lomona. Kao to proistice iz biblijske price. izgleda da se autenticni Mojsijev kovceg zaveta nalazi u Aksumu. Za vreme praznika Moskal.sproveden razgranati sistem kanala za navodnjavanje. Njegovo rasipni tvo i sklonost prema orijentalnoj rasko i doveli su dotle da nije mogao platiti caru Hiramu dug od sto i dvadeset talenata. Prema tome. na e ere. Zadivljen cudesnom kraljicinom lepo Zenon 3(psidovs%i tom. jer nije imao drugi izlaz iz te ke finan -sijske situacije. iz cisto pra -kticnih razloga: radilo se o tome da bogatim darovima i ponu -dom ucestvovanja u dobiti privoli cara Izrailja na sklapanje ugo -vora o prijateljstvu. kad se usled najezda i ra -tnih vihora sru ila brana i pustinjski pesak progutao je nekada . U secanju pokoljenja ostale su samo svetle strane nje -gove vladavine. Ne treba se cuditi to je to tako. Siriju i Fenikiju. li ene licne slobode i nemilosrdno . Zahvaljujuci njemu. Trgovacki drum.

.

koje se vecno takmicilo s Judejom za prevlast u Izrailju. Kao pretendenta na presto ta plemena su podr avala Isvosteja i Adoniju protiv Davida i Solo -mona. Bilo je tu Hetitki. pet godina posle Solomonove smrti. Pamteci velike careve zasluge za dr avu. Buntovnik. bio je iz plemena Jefremo -vog. Moavki. po nagovoru proroka Ahije. Prvi znaci raspada dr ave javili su se jo za vreme njego -vog ivota kada je izbila Jerovoamova buna. Znacajne istorijske posledice izazvala je i Solomonova nemoc prema Rezonu. koje su sa svojim obicajima na dvor donosile i svoje bogove. Bio je to drugi upozoravajuci signal koji govori o tome da je Egipat imao neprijateljske name -re prema Izrailju i u tom cilju podr avao sve one koji doprinose slabljenju i razbijanju izrailjske dr ave. naro -cito na severu. pre na e ere). Astarta i Moloh. imali su razloga za negodovanje. Pretrpeo je dodu -se poraz. Narocito u zadnjim godinama svo -ga ivota car je podlegao uticajima svojih ljubimica i po njiho -vom nagovoru ustanovljavao razne idolopoklonicke kultove. Kao to smo vec ranije rekli. Poslat u oblast svog rodnog plemena da ubira porez. Edomki. ne -dostojnu dr avnika. U svojoj kratkovi -dosti i egotizmu nerazumno je produbljivao opasne plemenske antagonizme. kao Davidovo i Solomonovo pleme. Fenicanki i Hananki. Setimo se da je on podelio dr avu na dva -naest fiskalnih okruga kojima je nametnuo obavezu da za potrebe dvora i vojske dostavljaju odredenu kolicinu poljoprivred JL nih proizvoda. David i Solomon su zaista ujedinili sva plemena u jedan dr avni organizam. na primer. Jo za vreme Davidove vladavine na dr avnoj gradevini pojavile su se opasne pukotine. a narocito ponosnog plemena Jefremovog. Pri tom pada u oci veoma recita cinjenica da se na spisku tih okruga ne nalazi oblast Judeje. Takva privilegija je bez sumnje morala izazvati ogorcenost ostalih ple -mena. lako je uzurpator neprestano pusto io se -vernu pogranicnu oblast. Po to su iroke mase stanovni tva. Egipcanki. u datom trenutku. jedan od najpoverljivijih carevih cinovnika. ali je uspeo da pobegne u Egipat. Avesalomova i Sevina buna bili su u stvari ustanci severnih ple -mena protiv hegemonije Judeje. car se nije odva io na odlucujucu bi -tku. Posle . gu eni si -lom. Cak i sve tenici. njegovim savre -menicima. Ubrzo je zadobio njihovo poverenje i. ali to nikako nije bila i njihova duhovna uni -fikacija. cak i u dvori tu Jerusalimskog hrama. naredna pokoljenje oprostila su mu to je sasvim ja -vno upra njavao idolopoklonstvo.pritiskivane neprestanim obavezama i nametima. U ni im dru tvenim slojevima pokazivali su se sve veci znaci nezadovoljstva i zloslutnih revolucinarnih previranja. Sisak je upao u judejsku dr avu i opljackao sve blago Jerusalimskog hrama (oko godine 926. u Davidovo vreme saveznici dr ave. gde mu je faraon Sisak rado pru io gostoprimstvo. koji se za vreme Davidove vladavine proglasio za cara u Damasku. neprestano tinjali dok na kraju nisu doveli do podele dr ave. U svoj ogromni harem Solomon je dovodio ene najrazli -citijih rasa i religija. Izmedu severnih i ju nih plemena jo uvek su postojali politicki antagonizam i verska netrpeljivost. bile prijemcive na cari hananskih bogova. Ali je to je bolo oci sve tenicima. Amonki. to se posle njegove smrti pokazalo katastrofa! -nim. Zna -mo. to ubedljivo svedoci da su unutra nji sukobi. bila oslobodena poreskih obaveza. 35). Iz toga se mo e sasvim pouzdano zakljuciti da je Judeja. carev primer nije pridonosio jacanju jehovizma. l zaista. s ogorcenjd n je gledao ugnjetavanje i tlacenje svojih saplemeni -ka. Cak i David je bio svestan podvojenosti ove dve grupe stanovni tva i na samrtnoj postelji rekao je o Solomonu: "Jer sam ga odredio da bude vod Izrailju i Judi" (Prva knjiga o carevima 1. digao ih na ustanak. Kobna Solomonova gre ka bila je u tome to se nikada nije trudio da obezbedi cvrste dr avne temelje. U vezi s tim Solomon je pocinio sudbonosnu gre ku. da su u dvori tu Jerusalimskog hrama slavljeni Bal.

o ljubavi u milinama! Uzrast ti je kao palma. dovedene do usijanja arom egzoticnih meta -fora i komparacija. i glas grlicin cuje se u na oj zemlji. Zato se ne cudimo to je ta poema za mnoga pokoljenja pesnika. jer je dolazila iz sela Sunam ili Su -nem. i bice dojke tvoje kao grozdovi na vinovoj lozi. i dojke kao grozdovi. s njih kaplje smirna itka. Kako je dobila rang religioznog teksta i pored svoje . dode vreme pevanju. dohvaticu grane njezine. Smokva je pustila zametke svoje. pastiru iz rodnog sela.. Oci mu kao u goluba na potocima vodenim. Na kraju ljubav pobeduje i ljubavnici se ponovo sasta -ju. To je Asiriji olak alo osvajanje Sirije u VIII veku pre na e ere. Zato se ne tre -ba cuditi to se odmah posle careve smrti velika sila. crna kao gavran. Njene dostojanstvo -ne ritmicke fraze. do ivljavala je naj -cudniju sudbinu. i pored sveg sjaja i prividnog bogatstva. Ustani. koja se zavr ila godine 586. otido e.cu. koje sadr e ve -liku njegovu mudrost. i hodi. Neobicna je vec i sama cinjenica to se na la medu kanonskim knjigama Staroga zaveta. Rekoh: popecu se na palmu. draga moja. Izrailj je vidljivo propadao.. nagrizan korupcijom i potresan unutra njim dru tvenim sukobima. i loza vinova ucvala mirile. Plameni izlivi ljubavnih osecanja prate nit price koja pod -seca na stare pastirske idile. remek-delo ljubavne poezije.raspada jevrejskog carstva na Izrailj i Judeju. p. zima prode. Gnjati su mu kao stupovi od mramora.ave. a godine 722. Okru ena dvorskom rasko i i blagonaklono cu svoga gospodara. a nocu sanja o snazi i slasti njegovog zagrljaja. Cvece se vidi po zemlji.e. pre na e ere pobedom Haldejaca i njihovim osvajanjem Judeje i razaranjem Jerusalima.n. Doveo ju je u svoj harem. nije bila uspe na. Pesma nad pesmama je jedna od najlep ih i najoriginal -nijih erotskih poema u svetskoj knji evnosti. na kojima su ukovani virili. i stoje u obilju. slikara i muzicara bila neiscrpan izvor nadahnuca. minuse da di. ume -tnicki pehar prepun carobne poetike. da uni ti Izrailj i odvede deset izrailjskih plemena u vavilonsko ropstvo. ona samo uzdi e za onim srecnim danima. uglavljeni na zlatnom podno ju. ali i pored svih vatrenih udva -ranja. kosa mu je kudrava. koju je s tolikim trudom izgradio David. Ta poema. usne su mu kao ljiljan. lepotice moja. kad je sa svojim voljenim lutala po gorama i napasala stado ovaca. raspala na dve slabe jevrejske dr . moramo na a -lost konstatovati da Solomonova vladavina. Zbog pogubne politike i carevog despotizma. kao cvece miris no. Evo kako pastir opisuje svoju voljenu: Kako si lepa i kako si ljupka. Car je zavoleo neku devojku po imenu Sunamku ili Sulamku. nije zadobio njenu naklonost. trbuh mu je kao svetla slonova kost oblo ena safirima. i miris nosa tvo -jega kao jabuke. Jer gle. mlekom umivene. Biblija ka e da je on sastavio hiljadu i pet pesama i tri hiljade prica. Kao primer nave cemo opis proleca na gori Karmil: Ustani.. i hodi. Obrazi su mu kao leje mirisnoga bilja. Na rukama su mu zlatni prsteni.. U toj poemi ima i prekrasnih opisa palestinske prirode. aramej -ska dr ava Damask izrasla je u veliku silu i godinama vodila o tre borbe s Izrailjem. uvucene u bratoubilacki rat. draga moja. zaista zadivljuju svojom istocnjackom culno . lepotice moja. Devojka je ostala verna svo -me draganu. Posle propasti Asirije izbila je borba izmedu novovavilonske haldejske dr ave i Egipta za Siriju i Hanan. Moramo ra cistiti i s tradicijom da je Solomon autor Pe -srne nad pesmama i Prica Solomonovih. Imajuci u vidu gore navedene cinjenice. A junakinja poeme ovako govori o svome ljubavniku: Glava mu je najbolje zlato.

) pozivao narod da ne skrnavi Pesmu nad pesmama peva -juci je po krcmama. Na Bliskom istoku postojale su od davnina i. Zbog budnosti crkve i inkvizicije. Za to vreme on i njegova mlada igraju ulogu cara i carice. Teodor iz Mo -psveste izrazio je mi ljenje da ju je Solomon napisao u odbranu svoje ene Egipcanke. Svadbene sve -canosti se odvijaju pod vedrim nebom. i na kraju Sunamka Avisaga. a sunce jo nije tako nesnosno kao u sledecim mesecima. Vec tajn. bezuspe no se nagadalo koja se od carevih Iju -bimica krije pod imenom Sulamke. sve do trenutka kad ce nastupiti oslobodenje naroda od prolazne patnje i njegovo sjedi -njenje s Bogom. Pretpostavlja se uglavnom da su je redaktori svetih tekstova uneli u Bibliju i zato to je po njihovom uverenju autor poeme bio Solomon. pa kraljica od Sabe. Posmatrajuci svadbene obicaje sirijskih seljaka.nedvosmislene culne atmosfere? Istra ivaci jo nisu uspeli da daju konacan odgovor na to pitan je. na seoskom gumnu. Mladenci sede na improvizovanom prestolu. a hor prijatelja dvoje zaljubljenih predstavljaju andeli. Navodene su redom kci cara Hirama. zatim egipatska princeza. U tim divnim pesmama velicaju telesnu lepotu mladenaca. Gore navedene hipoteze poljuljao je godine 1873. Takve zbirke svadbenih pesama pose -duje folklor svih naroda. Ali nisu svi Jevreji uvek bili u to uvereni. Slu e ih seljaci iz njihovog i susednih sela. Mlada s vremena na vreme ustaje i igra pred mlado enjom da privuce njegovu pa nju na svoju lepotu". Ali je vremenom pobe -dila tradicija koja sve pokriva dostojanstvenom patinom. s pode -lom na monologe. Naucnici su putem uporedivanja do li do zakljucka da je Pesm$ nad pesmama zbirka narodnih jevrejskih pesama veza -nih za svadbene obicaje. U III veku na e ere poema pobednicki prelazi i prag ka -tolicke crkve. Recituje se kao molitva mitske drame. na Pesmu nad pesma -ma ponovo se pocelo gledati kriticki tek u XVIII veku. koje je u tom mesecu posuto poljskim cvecem. Ali nikome nije padalo na pamet da dovede u pitanje Solomonovo autor -stvo. Tada prestaje ki ni period.e. sva ta nagadanja 340 na la su pristalice narocito medu umetnicima i piscima. Postavljano je pitanje da li je ta poema s pravom uvr cena u kanonske tekstove. One se obicno vezane za odredeni obi -caj i cine kompozicionu celinu. voljena simbolizuje crkvu ili du u hri canina. Karakteristicno je da je jedan od najvecih rabina i pravnika Akiba (50-135. slu a pesme i posmatra nadmetanje mu karaca. a ucinio je to u tako culnoj alegoriji samo zato da bi lak e uticao na ma tu istovernika. U Pesmi nad pesmama on je mogao da izrazi jedino religiozna osecanja. Ali vec u V veku pocele su tu i tamo da se javljaju su -mnje u religiozni karakter poeme. naravno s prilagodenim tumacenjem. Zbog svoje romanticne privlacnosti.ecu u godini u Siriji. najlep em me . Mladi par. Voljeni je sam Isus Hristos. koja zbog svoje tamne puti nije u ivala popularnost u Jerusalimu. Izmedu ostalih. G. Naprotiv. Evo ta on o tome pi e u svojim secanjima: "Najlep i dani u ivotu sirijskog seljaka su prvih sedam dana posle vencanja. g. Tamo se vencanja uglavnom obavljaju u martu. a gosti igraju oko njih i pevaju pojedi -nacno i u horu. Kao graditelj Jerusalimskog hrama bio je do te mere idealizovan da je pripisivanje autorstva erotske poeme njemu smatrano gotovo za svetogrde. dijaloge i horove. Sadr aj treba da izra ava postupne promene koje su se dogodile u odnosu Izrailja prema Jehovi u periodu od izlaska iz Egipta.n. kojom se Solomon o enio i verovatno prvi put je sreo na gori Karmil. Pesma nad pesmama u la je u jevrejsku liturgiju i cita se prvog dana praznika Pashe. koju su doveli u postelju bolesnog Davida. obucen u svecanu svadbenu odecu. se -dam dana ne radi ni ta. faraonove kceri. pru -ski konzul u Damasku J. kao to . proroci i praoci. samo sedi na prestolu dok ga svatovi slu e. privukla mu je pa nju upadljiva slicnost njihovih obrednih pesama s biblijskom Pesmom nad pesmama.

l danas ih pevaju sirijski seljaci za vreme svadbenih svecanosti. Solomonov sin. Jo je zanimljivija zbirka poucnih sentencija egipatskog mu -draca Amenemopea. jer kad je pisao svoje maksime bilo mu je vec sto i deset godi -na. utvrdena je njena velika zavisnost od pomenutih. Desi -trovane su dve erotske poeme koje bez sumnje predstavljaju antologiju pesama neveste svom carskom suprugu.e. car je imao obavezu da se jedanput godi nje o eni jednom od sve tenica boginje ljubavi Inane i tako obezbedi zemlji dobar rod. U njih je uneo svoje ogromno ivotno iskustvo. Iz toga nikako ne proizlazi da se u knjizi ne nalaze i originalne jevrejske poslovice. Jerovoama. Kao primer nave cemo sledeci cetvorostih: $i6(jjslg legende 341 Mlado enjo. Ali vecina je bez su -mnje stranog porekla. tacnije govoreci. vratio iz Egipta. kad su u Palestini jacali uticaji grcke kulture.) visoki dvorski dostojanstvenik Ptaho -tep napisao je za svoga sina zbirku ivotnih saveta u vidu krat -kih poslovica. IZRAILJ l JUDEJA Lu IZRAILJ I JUDEJA E Izraiijsi^o carstvo carstvo SREDOZEMNO MORE 345 KAKO SU SE RAZI LI PUTEVI IZRAILJA l JUDEJE. Kao svog zastupnika isturio je vodu nedavnog ustanka. mio srcu mome! Lepota ti je slatka kao med. Brojni aramizmi i jasni helenisticki elementi uveravaju nas van svake sumnje da je poema nastala tek posle vavilonskog ropstva. Siriji i Mesopotamiji oborila su i drugo predanje da je Solomon autor Prica Solomonovih. pre na e ere. iz XVI veka pre na e ere. p. Primoravajuci mladog vladara da vodi pregovore s buntovnikom i prognanikom. U Bibliji citamo da je Solomonova mudrost prevazilazila sve mu -drosti Egipta. ali je tra io vece olak ice od te kih poreskih obaveza koje mu je nametnuo Solomon. Uporedujuci sav taj materijal s biblijskom knjigom Price Solomo -nove. Izrailjski narod ih je do te mere usvojio da ih je na kraju pripisao Solomonovoj mudrosti. posle godine 332.n. mio srcu mome! Lepota ti je slatka kao med. bez prepreka stupio na jerusalimski presto. U skladu s verovanjima Sumera. kojim se slu ilo u Solomonovo doba. Sever je bio spreman da se i dalje potci-njava judejskoj dinastiji. otkrili su nam tek natpisi s klinastim pismom iz Mesopotamije. Ali je novi vladar morao otici i u Sihern da dobije saglasn ost severnih plemena za svoj izbor. Arheolo ka otkrica u Egiptu. pa je Rovaom. Carski Davidov rod u ivao je u Judeji veliko po tovanje. Ali tek savremena nauka u potpunosti je po -tvrdila ispravnost takvog stanovi ta. Utvrdivanje narodnog porekla Pesme nad pesmama mo -ralo je da iskljuci Solomonovo autorstvo i samim tim da obori biblijsko predanje. lave. Do kakvih davnih vremena se e njihovo poreklo. Izgledalo je da i tamo nece biti protivljenja. Haldejci i Fenicani. g. Na osnovu filolo ke analize dokazano je da je jezik Pesme nad pesmama najmanje neko -liko vekova mladi od hebrejskog.se vidi iz Vec tajnovog zapisa. Iz tablica s klinastim pismom doznali smo da su se sli -cnim zbirkama mogli podiciti i Sumeri. O. koji se. odr ale su se do na ih dana. Verovatno su kru ile po celom Istoku. Otkrivene su i doslovne pozajmice pojedinih misli. Smisao te tvrdnje shvatili smo tek posle de ifrova -nja hijeroglifa. bogato snabdeven faraonovim zlatom. Pokazalo se da ugled Egipcana kao mudrih ljudi nije bez osnova. Asirci. severna plemena su stavila do znanja da su u slucaju odbijanja njihovih zahteva . daleko starijih zbirki. Ljubavna poema koju nevesta peva pokazuje upadljivu slicnost s nekim delovima Pesme nad pe -srnama. Jo za vreme vladavine V dinastije faraona (oko 2450-2315. cak i recnika. pa su prodrle i u Hanan. izraza.

.

Sakupiv i ogromnu vojsku iz plemena Judinog i Venijaminovog. Jehovini sve tenici pre li su u Jerusalim. pak cemo ti slu iti. koja se nisu prikljucila pobuni. osudio je nameravani pohod kao bratoubilacki rat i pozvao cara da odustane od ner -azumnog plana. Ali kasnije. koje se ispoljavalo u intrigama i granicnim carkama. Bila je to. li avajuci jerusalimski hram i kraljevski dvorac najvrednijeg blaga. da se skloni iza njegovih zidina. pun vere u svoju snagu. faraon Sisak krenuo je na Hanan u pljacka ki pohod i opusto io Judeju i deo Izrailja. cije je ime za vreme Solomonove vlada -vine izazivalo strah i trepet. iskusni savetnici njegovog oca nagovarali su ga da popusti. Pro lo je pet godina od rascepa. ali to ne znaci da su dve dr ave ivele u slozi. Na posledice te nerezumne politike nije se dugo cekalo. Jerovoam je za svoju prestonicu izabrao Sihem. Da zlo bude vece. U Egipat su oti li i zlatni titovi koji su krasili "dom iz ume Livanske". Na savetovanju plemenskih stare ina istupio je Jerovoam i rekao caru: "Tvoj je otac metnuo na nas te ak jaram. Ustanovio je i posebnu sve tenicku korporaciju. strahovao je da mu se podanici vremenom mogu okrenuti od Izrailja i po eleti ponovno ujedinjenje kao u slavn -im Davidovim i Solomonovim vremenima. Jerovoam je bio duboko zabrinut masovnim hodoca cem u prestonicu neprijateljske Judeje. otac vas je moj ibao bicevima. a na kraju je dovelo i do rata. ubi-racu poreza Adoramu. koji su la nim sjajem prikrivali alosnu propast doskora. koji je u Jerusalimu u ivao veliko po tovanje. Povukao se tek kad mu je Rovoam platio ogromni otkup. hteo je da krene na sever da ustanak ugu i u krvi. kako bi razmislio. Desetinama godina vladalo je medu njima nepomirljivo neprijateljstvo. Govoreci u ime Jehove. eleci da izbegne opasnost." Rovoam je tra io da odgovor odgodi za tri dana." Li ene svake iluzije. a na kraju se za stalno nastanio u Tersi. gde se nalazio jedini i najsveti -ji predmet njihovog kulta. zacinjena jo i idolopoklonstvom. Izrailj je patio to nije imao versku prestonicu. Tako je izbegnut gradanski rat. Deset severnih plemena otcepilo se od Judeje. a pobo ni ljudi i dalje $ijj[ijs%e legende 347 su putovali u Solomonov hram. odlucio je da se i verski osamostali od Jerusalima. Svojim otpadni tvom Jerovoam je izazvao veliko . Severna plemena latila su se oru ja i razbiv i carske odrede kamenovala Adorama. jo se nije predavao. nego ti sada olak aj ljutu slu bu oca svojega i te ki jaram koji je metnuo na nas. posebne verske praznike i obrede.nje slave. dakle. Tada se javio stari prorok Semej. preneo je svoje sedi te u zajordanski grad Fanuil. kovceg zaveta. vodstvo kaznenog pohoda poverio je najomra enijem coveku. IZRAILJ SE KLANJA ZLATNOM TELETU. Ali tvrdoglavi Rovoam. Rasko i sjaj Solo-monovih gradevina ugasili se posle jedva dvadeset godina pos -tojanja: tamo gde je blistalo zlato. Silna dr ava Davidova i Solomonova raspala se na dva slaba zaracena carstva: Izrailj i Judeju. a ja cu jo dometnuti na jaram va . objavilo svoju nezavisnost i proglasilo za cara Jerovoama. Prenera eni Ro -voam skocio je u kola i galopom odjurio u Jerusalim. 346 Zenon %osidovs/(i Rovoam jo nije shvatio ozbiljnost situacije i odlucio je da sever -na plemena primora na pokornost silom. Videci da su oba carstva osoljena razdorima. Kad su se posle tri dana predstavnici plemena ponovo sastali. zjapili su goli zidovi i drvo. Posle otcepljenja severa. plemenske stare ine odbile su da priznaju cara i urno su napustile Sihem. povlaceci se pred faraonom Sisakom.spremna da se late oru ja u odbranu svoje nezavisnosti. Stari. koji su nerazumno podsticali njegovu oholost i nagovarali ga da bude surov prema drznicima. Rovoam je naredio da se umesto njih izliju bakarni titovi. U tom cilju sagradio je svetili ta u Vetilju i Danu i naredio da se za njih izlije zlatno tele kao postolje za Jehovin presto. car je odgovorio preteci: "Moj je otac metnuo na vas te ak jaram. Ali mladi car je radije poslu ao savete svojih mladih drugova u zabavi. a ja cu vas ibati bodljivijem bicevima. verska izma.

.

Pored toga to je pete godine njegovog carevanja faraon Sisak opljackao Jerusalimski hram. Ali bio je vest politicar i vojskovoda. bio je vatreni jehovista i mrzeo idolo -poklonstvo. Po celoj zemlji. za titni -cu Astartinog i Prijapovog kulta. Odmah se umiri i stade preklinjati proroka da uputi molitvu Jehovi i povrati mu zdravlje. dete joj je odmah izdahnu na rukama. Asa . izje ce ga ptice nebeske. Avijam je vladao samo tri godine. a kad su njegovi napori propali. upao u Vetilj i druge severne gradove. koga je odredio za svoga naslednika na prestolu. Tako se i desilo. opusto io ih i odveo mno tvo zarobljenika. TA SE ZBIVALO U JUDEJI? Solomonov sin Rovoam vladao je Judom sedamnaest godina. Rovoam je vodio oru ane sukobe s Izrailjom i obezbedujuci se od Jerovoamove invazije. duboko ogorcen na coveka koga je ucinio vladarem u nadi da ce verno slu iti Mojsijevoj veri. ja cu pustiti zlo na dom Jerovoamov. vratio se u Jerusalim i uzeo cetrnaest ena. jer Gospod rece. izje ce ga psi. A ti ustani. pa otidi k njemu. Ona je u Jerusalimskom hramu postavila deblo koje simbolizuje Astartu. pod uticajem svoje majke Name Amonke. i uhvacenoga i ostavljenoga u Izrailju. koji mi je kazao da cu biti car nad ovim narodom. utvrdio mnoge pogranicne gradove. u kome je palo pet^totina hiljada sinova Izrailja. na bre uljcima i pod svetim drve -cem. i kad stupi noga 348 ma svojim u grad.zgra anje jehovista. ne ogranicavajuci rasprostranjeno idolopoklonstvo. vec je i dalje irio idolopoklonstvo medu svojim podanici -ma. Asa je naredio da se ono spali u dolini Kedrona. Ahija dode iz Judeje i kletvom ucini da se oltar razru i. Nasto -jao je i da ojaca Jehovin kult u Jerusalimskom hramu. Ali judejske seljake i pastire nije bilo lako privuci u pre -stonicu i za svakodnevno slu enje Bogu sacuvali su sveta me-sta na brdima i u gajevima. Poniziv i tako cara Izrailja. Posle njegove smrti na presto je stupio sin mu Nadav. odao idol -opoklonstvu. odmah ce umreti dete. idi kuci svojoj. U krvavom boju. gde su prinosili rtve Jehovi. Tada on rece svo -joj eni: "Ustani i preobuci se da te ne poznadu da si ena Jerovoamova. l izrece presudu: "Zato. povukao se u Silom. on sam se. l ponesi deset hlebova i kolaca i ban meda. Pre svega li io je uticaja svoju babu Mahu. njegovi podanici slavili su tude bogove. prorok odmah pre -poznade carevu enu. Eto. a kad prekoraci prag svoje kuce. sa brda i iz gajeva uklonio sve idole i proterao iz zemlje strance koji su slavili la ne bogove. Jednom. koji je vladao cetrdeset i jednu godinu. gde je boravio u osamljenosti. s kojima je imao dvadeset i dva sina i esnaest kceri. Za razli -ku od svojih prethodnika. on ce ti kaza -ti ta ce biti od deteta. Jerovoam je vladao dvadeset i dve godine. da ga ne ostane ni ta. ali car nije izvukao odgovarajucu pouku. Rasrdeni car naredi da se uhvati drski cudotvorac i u tom casu sasu i mu se ruka koju je podigao na svetog coveka. a ko pogine u polju. U verskim pitanjima sledio je svoga oca i majku Mahu. i dom cu Jerovoamov omesti kao to se mete. Prorok Ahija je opominjao Jerovoama da se vrati na put prave vere. Da bi Izrailj priterao uza zid. i istrebicu Jerovoamu i ono to mokri uza zid. Njegova vladavina nije bila uspe na za jevrejsku religiju. ponovo u njemu gomilajuci vredno blago i vracajuci mu tako nekada nji sjaj. sklopio je savez s carem Damaska. i u datom trenutku s ogromnom vojskom krenuo protiv Jerovoama. Njegov naslednik na judejskom prestolu bio je Asa. Bio je vec oronuo i obnevi-deo starac. odneo je potpunu pobedu. kad je car palio tamjan zlatnom teletu u Vetilju. razboleo mu se voljeni sincic Abija. evo." lako je bio lep. onde je Ahija prorok." ena se prestravi i pohita na magarici u Tersu. Dok je Jerovoam iveo u Tersi. koji je svojim uticajem doprineo njegovom izboru za izrailjski presto. pak idi u Silom. Kroz njegova usta progovori Jehova i zgromi Jerovoama to je postavio likove tudih bogova. Ko Jerovoamov pogine u gradu. Za zapovednike posada u tim utvrdenjima naimenovao je dvadeset i osam svojih sinova. a narocito je razgnevio proroka Ahiju. a u Jerusalimu uza se zadr ao samo Avijama.

Izrailjski uzurpator i careubica umro je prirodnom smrcu po -sle dvadeset i cetiri godine vladavine. Potcinio je zemlju Moavsku i primorao je da placa danak. bre . Amrijeva vladavina bila je po Izrailj veoma uspe na. Ali nije racunao s dovitljivo cu judejskog cara Ase. Bre uljak je dominirao nad svim va nim trgovackim putevima Hanana. Va a je bio vest diploma -ta i sposoban ratnik. gde je preneo pre -stonicu dr ave. Tako je nestala i druga izrailj -ska dinastija. Kad mu je prorok Ananije smelo prebacio taj savez. koga je narocito podr avalo ponosno i uticajno pleme Jefremovo. to je nepobitan dokaz njegove sposobnosti. Asa je iskoristio njegovo odsustvo da odnese iz Rame priprem -Ijenu gradu koju je upotrebio za utvrdivanje gradova Geve i Mi -spe. nije voleo da vodi ratove. to je za buducu izrailjsku prestonicu bilo od ogromnog znacaja. Careubica je pobio sve clanove carske porodice i tako uni tio dinastiju Jerovoamovu. On je bio osni -vac cetvrte izrailjske dinastije. naslednik Je -rovoamov. Osvojio je grad Ramu i pristupio njegovom utvrdivanju da judejskom caru ote a najezdu. vladao je samo dve godine. Ali nije imao uspeha u borbama s Aramejcima. Kao i otac. Carevo ime bilo je po tovano i kod Asiraca i Egipcana. Kad je opsedao grad Gi -veton. Usled poraza izgubio je nekoliko gradova u korist cara Damaska Ven Adada l. Zimrije shvati beznade nost svoga polo aja. poceo je agresivnu akciju protiv Judeje. NAJVECI CAR IZRAILJA. Sklopio je krhki mir s Izrailjom i potvrdio ga brakom svoga sina Jorama i Gotolije. mucki ga je ubio Va a iz pleme -na Isaharova. koja se pedeset godina odr ala 350 Zerwn £yeru& na prestolu. Nadav. Posle sedam dana opsade zapali carski dvorac i nestade u plamenu.uljak je mogao lako da se brani u slucaju opsade. vec i da napadne Izrailj. kceri mocnog izrailjskog cara Ahava. s kojim je sklopio ugovor o prijatelj -stvu i potvrdio . Njegov sin Josafat vladao je dvadeset i jednu godinu. koju je osnovao Va a. Veliki deo dru tva predlo io je za cara nekog Tivniju. Na celu svo -jih odanih odreda pohita u Tersu glavnokomandujuci Amrije i otpoce opsadu grada. Ali pokazalo se da nije imao podr ku cele vojske. Po lepom vremenu stra e su odatle mogle da nadgle -daju sve karavane sve do Sredozemnog mora. Ali nisu se svi Izrailjci pomirili s njegovom vladavi -nom. Imao je dobre odnose s Etvalom. Na velikoj svetkovini u Tersi. na ao je bre uljak koji mu se dopao. Sklopiv i primirje s carem Damaska Ven Adadom l. AMRIJE. opio se do besvesti. carem sidonskim. Amrije je odlucio da sagradi novu prestonicu. Amrije ga je kupio od nekog Semera za dva talenta srebra i po nje -govom imenu grad nazvao Samarija.349 <Bi6fysl(e legende -----------------------------------------------------------------------------je pobednicki odbio napad ju nih beduinskih plemena i obnovio savez s carem Damaska da bi stavio Izrailj izmedu dve vatre. Tra eci pogodno mesto u izrailjskoj zemlji. ubio cara i posekao celu njegovu porodicu. Ali je pred kraj ivota shvatio kolika opasnost preti jevrejskim plemenima od rastuce moci aramejske dr ave i nastojao je da popravi od -nose s Izrailjom. Va a je to je br e mogao krenuo na sever da prepreci put Aramejcima. naredio je da ga bace u tamnicu. koji su zauzeli Filistejci. Bogatim darovima potkupio je Ven Adada i nagovorio ga ne samo da raskine savez. bio je vatreni jehovista i dalje je sprovodio njegovu politiku. Mada je bio iskusan vojskovoda. Pre svega. Posle cetverogodi njeg gradanskog rata. Njegov sin lla odr ao se na prestolu jedva godinu dana. opasan po Mojsijevu veru. a Tivnije je naglo nestao s politicke scene. Tada je na celu zavereni -ka u dvorac upao Zimrije. pa je morao pristati da damaski trgovci u Samariji imaju svoj deo grada i da slobodno trguju. A vojska proglasi Amrija za cara. Amrije je ipak uspeo da se odr i. Vlast je preuzeo Zimrije. zapovednik bojnih kola.

.

Tamo mu Jehova na -lo i da ode u Siriju i da poma e Azaila za cara Damaska. Ahav se sastade s Ilijom i pristade da se izvr i proba koji je bog istinit. deleci s njim svoju skromnu hranu. jer dok je kod nje boravio prorok. Zacas se nebo prevuce gustim oblacima i pljusnu jaka ki a.*r s Jehovom koji mu je poverio prorocku misiju. narod pade na zemlju i povika u zanosu: "Gospod je Bog. bila je da za buduceg cara Izrailja . ranjavali se no evima i kopljima. Jednom je pred cara Ahava iza ao pro -rok Ilija. sagradila mu je hram u Samariji." Kad prode podne. Bio je iz Galada. Dru -ga. Dozvolja -vao je. Sin Amrijev. ra cereci svoga vola i rece da se rtvenik zaliva vodom. Obucen u grubi pla t pustinjaka. jer su mu gavranovi dva puta na dan donosili hleba i mesa. Pod uticajem svoje ene Jezavelje. ovih godina nece biti rose ni da da dokle ja ne recem". Izrekav i prorocanstvo. kakva se nije videla tri godine. Ilija se stade rugati svojim protivnicima: "Vicite vecma: jer je on bog! Valjda se ne to zamislio. Kad carica Jezavelja do -znade ta se zbilo na gori Karmelskoj. Njima se suprotstavio sam Ilija. pred kojim stojim. Prorok se upla i okorele idolopoklonice i pobe e u zemlju Judinu. polo i ga na postelju i iz -moli od Jehove da dete vaskrsne." Ali se Ilija ne zadovolji tom pobedom. Tada Ilija odnese mrtvo dete u svoju sobu. Ilija pozva Balove proroke da stave na rtvenik ra cerecenog vola i upute molitvu svome bogu da po alje vatru s neba. Tamo ga je prihva -tila uboga udovica. da se probudi. Pritisnut nedacom. a vodu je pio sa potoka Horata. s plamenom srd bom preba -cio je caru otpadni tvo i prorekao da ce zemlju pogoditi su a i glad." Glad je tri godine harala Izrailjem. vapeci u po -mamnom zanosu: "Vale. Bal ili Jehova. ppvikao je stra nim glasom. Takav potajni jehovista bio je i glavni upravitelj carskog dvora. naslaga drva. a proro -ke jehovizma surovo proganjala i osudivala na mucenicku smrt.ga brakom svoga sina Ahava s njegovom kcer -kom J^aveljom. noseci im hleb i vodu. Na gori Karmilskoj okupilo se cetiri stotine i pedeset Balovih proroka koji su bili na izdr avanju carice Jezavelje. Naredi da se la ni proroci pohvataju i pobiju svi do jednoga na potoku Kisonu. U obli njim pecinama sakrio je od progona sto proroka. ili na putu. narocito izgradnjom divne prestonice Samarije. idolopoklonstvo. vatrena poklonica tir -skog boga Melkarta. Sprijateljio se i s carem Judeje. Amrije je vladao dvanaest godina. nije im ne -dostajalo bra na u zdeli ni ulja u krcagu. ili je u poslu. Zatim se vrati na goru Karmilsku. To prijateljstvo produbio je njegov sin Ahav. ali nije gladovao. mnogo va nija misija. vladao je dvadeset i dve godine. ali je imao velike zasluge za Izrailj. Sede na kamen i spusti glavu na kolena. PROROK ILIJA l JEZAVELJA. podi e ruke k nebu i gromkim glasom stade moliti Jehovu da poka e da je on pravi bog. ki e su prestale da padaju. Ali milosrdnu udovicu snade stra na nesreca: sin joj se te ko razbole i umre. zakle se da ce se osveti -ti Iliji. a potok je sasvim presu io. gde je u tamo njoj pustinji razgovarao l. usli i nas!" Kad dode podne. iskopa rov oko njega. odrekao se Jehove i dozvolio da kult Bala po -stane u Izrailju dr avna religija. Ilija na -pravi rtvenik. Bio je to nenaseljen kraj. Videci cudo. Ahav. gde se krio po gorskim pecinama. l smesta pade oganj s neba i proguta rtvenu ivotinju i kamenje i vodu u rovu. l tada se dogodi cudo. Do lo je do toga da su ljudi morali kriti da su poklonici Jehovini. "Tako da je iv Gospod Bog Izrailjev. ili mo e biti spava. Proroci su igrali oko rtvenika. Avdija. Gospod je Bog. udovi -ca ushiceno povika: "Sada znam da si covek Bo ji i da je rec Gospodnja u tvojim ustima istina. fenicke princeze. dodu e. cekajuci da se nad morem pojavi prvi ki ni oblak. pobegao je iz pre -stonice pred carevom osvetom i sakrio se u neprohodne zajor -danske ume. udav i svoju kcer Gotoliju za jude -jskog cara Jorama. a vo se ne upali. opasan kanapom. Nepregledna masa Izrailjaca i Hananaca napeto je i -cekivala neobican dvoboj o vlast za njihove du e. Jezavelja. Ali nastala je prorecena su a. Van sebe od radosti. Ilija je zbog toga pre ao u mesta ce Sarepta kod Sidona. Kad se rov ispu -ni vodom.

.

Ahav ga je ipak oslobodio. eleo je da dobije savet Ve -Izevula. Kao i obi cno u takvim prilikama. Podli postupak carskog para nai ao je na tihu osudu celog Izrailja. Jezraela. Bacio se na postelju. Na putu je sreo ne -kog Izrailjca po imenu Jelisija. Odneli su ga s bojnog polja. Zbog te velikodu nosti osudio ga je jedan od Jehovinih proroka. pro -ricuci skoru smrt Ohozijinu. vladao je samo dve godine. Sin Ahavov. Jelisije se dopade Iliji i on ga ogrnu svo -jim plastom u znak da ga prima za ucenika. tako ce lizati psi i tvoju krv. a psi su lizali carsku krv. car Damaska nije vratio oteti izrailj -ski grad Ramot Galadski. zahtevajuci samo da mu se vrate gradovi. stvar je uzela u svoje ruke energicna i lukava Jezavelja. Navutej je to odbio. boga akaronskog. Povoljan ishod ratova i blagostanje u dr avi omogucili su Ahavu da misli o sjaju druge prestonice Izrailja. Ahav se borio preru en. upao je u Izrailj i opsedao cak i Samariju. Takode i za Jezavelju rece Gospod govoreci: psi ce izjesti Jezavelju ispod zidova Jesraelskih. Hteo je i da pro iri i ulep a vrt oko carskog sedi ta. Na osnovu njihovih la nih iskaza. pravdajuci se da se ne mo e li iti nasledstva koje u njegovoj porodici prelazi sa oca na sina. Jehova odluci da istrebi njegov rod tek posle njegove smrti. Ahav je sada mogao bez smetnji da pro iri svoj vrt. da ga ne prepo -znaju. oteti za Amrijeve vladavine. i zamolio ga da mu ustupi posed za sre -bro ili za vinograd na nekom drugom mestu. a njegov vinograd je dat u vlasni tvo caru. a car. NAVUTEJEV VINOGRAD. stao odva no pred cara i. ali je umro na putu za Samariju. Ohozija. kao nekada krv kamenovanog Navuteja. veran svojoj misiji. Na -redio je da se carski dvorac. ljut na drznika.po -ma e Juja. pretrpeo pod Afekom strahovit poraz i pao u ropstvo. prekorio ih je to idu po savet tu -t dinskom bogu. Ali carske izaslanike zaustavio je na putu prorok Ilija i. Iznenaden tom ne -ocekivanom ca cu. Jelisije se obrati proroku recima: "Da celu -jem oca svojega i mater svoju. A Josafat je izvukao ivi glavu i s ostacima svojih odreda vratio se u Jerusalim. Car Damaska Ven Adad II." Odmah napisa pismo svojim poverljivim ljudima da nadu dva svedoka koji ce optu iti Navuteja za izda -ju dr ave.. pa cu ici za tobom. zatim ode pred cara i prorece mu skoru smrt. naredi da ga uhvate. Ali to nije bilo lako.. Videv i Ahavovo iskreno pokajanje. Zato se Ahav udru io s judejskim car -em Josafatom i oba vladara na celu svojih bojnih kola krenu e protiv sirijske vojske. hodao i spavao u pokajnickoj ko ulji od kostreti i mucio se postom. prostranom carskom vrtu razbilo se zbog podanikovog protivljenja. Ma tanje o lepom. Ja cu ti dati vinograd Navuteja Jezraeljanina. Ahav je razderao odecu. S tom namerom oti ao je Navuteju. Tri stra e redom Ilija uni ti. ob -javio ovakvo prorocanstvo: "Ovako veli Gospod: nisi li ubio i nisi li prisvojio?. koji je bio cuven po izlecenju bolesni -ka. koji je orao svoju njivu zapregom od dvanaest volova. vlasniku obli njeg vinograda. Jednoga dana pao je s dvorskog balkona i zadobio te ke povrede. ali niko nije smeo da podigne glas protivljenja. Sle -dece godite ponovo se pojavio. SMRT CARA AHAVA.. Ahav se vratio u dvorac zlovo -ljan. osudujuci ga. glavnog Ahavovog vojskovodu. Ali je bio odbijen i morao je da se povuce u svoju zemlju. Ahav je vodio neprestane ra -tove s Aramejcima. ali ga je ipak probola strela." Upla en stra nom kletvom. da ga po tedi muka za ivota. Izaslanici su se vratili u Samariju kao pokisli. Kako psi liza e krv Navutejevu. Samo je prorok Ilija. pro iri i bogato ukrasi slonovacom. zato to je slavio . jedi hleba i budi veseo. Mir s Aramejcima trajao je samo tri godine. Tako se ispu -nio prvi deo Ilijinig prorocanstva. okrenuo se prema zidu i nije hteo da stavi u usta ni parce Neba. u savezu sa jo trideset i dva cara. priredi svojim zemljacima gozbu i pode u daleki svet za svojim uciteljem. Pohita u sobu mu a i rece: "Ti li si car nad Izrailjem? Ustani. Sluge su prale okrvavljena Ahavova kola u samarijskom jezeru. koji je podigao njegov otac. l pored ugovora. prizvav i na njih oganj s nebesa. i da se izrailjskim trgovcima prizna pravo na slobodnu trgovinu u Da -masku. nesrecnik je osuden na smrt kamenovanjem.." Zatim zakla dva vola.

Kad se nado e na drugoj strani reke. a odatle u presto -nicu Izrailja Samariju. Pod utiskom cuda koje vide e. znaj da aljem k tebi Nemana slugu svojega da ga oprosti gube". ODLAZAK NA NEBO PROROKA ILIJE. udari plastom po Jor -danu i voda se odmah razdeli. Neman. na oci pedeset drugih proroka. Neki pobo an covek iz Vel 355 Salise doznao je da tamo boravi Jelisije i. Uvek je veoma lepo docekivala proroka. Izrailjska robinja sa ali se na svoga gospo -dara i rece mu da u Samariji ivi veliki prorok koji ga mo e izleciti. s pravom smatrajuci da nece biti dovoljno za sve. a na presto stupio Jo -ram. to je ovaj ocekivao. odjednom se podi e vihor i pojavi e se ognjena kola s ognjenim konjima." Podozrevao je da lukavi vladar Damaska samo tra i izgovor da objavi rat Izrailju. akaronskog boga. Ilija sede u kola u plamenu i odlete u nepo -znati beskraj neba. oce moj! Kola Izrailjeva i konjici njegovi!" Ne dobiv i nikakav odgovor. Nadmeni sirijski dosto -janstvenik sti e pred prorokovu kucu na sjajnim kolima. okru en velikom pratnjom. Utom iskoci e iz ume dva medveda i rastrgo e cetrdeset i dvoje de -ce. tamo nji proroci proglasi e ga za Ilijinog naslednika. Iz Vetilja prorok ode na goru Karmilsku. Jelisije se sa ali na enu. Jelisije im rece da mu donesu nove posude sa solju. a zemlja neplodna. s kojim nije imala dece. uciteljevim plastom rastavi vodu Jorda -na i vrati se u Jerihon. Posle izvesnog vremena ode u Vetilj. Ohozija je ubrzo umro. jer je bila verna sledbenica Jehovina. za ra -zliku od svoga ucitelja. jer je svoju misiju vr io uglavnom po gradovima i seoskim naseljima. U Galgalu je vladala takva glad da su ljudi morali jesti travu i korov. Prorok je zahvalio na daru i nalo io mu da razdeli hleb na stotinu ljudi koji su se okupili oko njega. Ali se desi -lo cudo: hlebovi su se namno ili i svi ne samo to utoli e glad i najedo e se nego i hleba kuci ponese. KAKO JE JELISIJE ISCELIO GUBAVCA. Njegova ena imala je u svojoj posluzi mladu devojku koju su lupe i oteli iz Izrailja i prodali je Nemanu u ropstvo. Do ljak je negodovao. bio je bogat i mocan covek. Tamo dode k njemu neka udovica i po ali se da joj je poverilac odveo dva sina u ropstvo zbog dugova. Tada je prorok zagrejao mrtvog decaka svojim telom i povratio ga u ivot. doneo mu je dvadeset jecmenih hlebova i vrecicu sve eg i -ta. pisao je car Damaska caru izrailjskom. kad ti dode ova knjiga. celo! Hodi. A Jelisije razdera svoje haljine i povika u ocaju: "Oce moj. Neman je bio duboko . a zemlja plodna. "Eto. Dok se tako ljutio i tra io izlaz iz te kog polo aja. eleci da ne gladu -je. Neman se obradova i zamoli svoga gospodara da mu dozvoli odlazak u Samariju i da napi e pismo s preporukom caru izrailjskom. Kad procita pismo. samo mu po svome sluzi poruci da se sedam puta okupa u Jordanu i bice izlecen. CUDA JELISIJEVA. car izrailjski ra -dera odecu i povika: "Zar sam ja Bog da mogu ubiti i povratiti ivot. Ilija je lutao Ha -nanom u pratnji svog najvernijeg ucenika Jelisija. Namno i joj toliko ulja da ga je mogla prodati i otkupiti sinove. Otada je voda u Jerihonu pitka. pa pode od izvora do izvora i is -celi vodu sipajuci u nju so.Zenon 3(psidovs/q. Gradani Jerihona su se alili da im je voda nezdrava. poslednji car iz dinastije Ahavove. U Sunamu je ivela ena. udata za daleko starijeg coveka. Jelisije ne izade da ga saceka i ne pokloni mu se. stolom i svetiljkom. Jelisije ga preko poslani -ka zamoli da po alje bolesnika k njemu. te alje k meni da oprostim coveka gube? Pazite i vidite kako tra i zadevice sa mnom. celo!" Jelisije pogleda male napasnike i prokle ih imenom Gospodnjim. Kad stigo e u Jerihon. i prema njenu bila toliko gostoljubiva da mu je cuvala spremnu posebnu sobu s posteljom. voj -skovoda cara sirijskoga. Ali nije bio srecan. koji je radije boravio u pustinji. Jelisije je eleo da se odu i Sunamki i zahvaljujuci svojoj cudotvornoj moci uci -nio je da ona rodi sina. Posle nekoliko godina decak se te ko razboleo i umro. Jednom ga na prigradskom putu salete gomila raspu tene dece i poce se rugati%ijegovoj celavosti: "Hodi. jer se zarazio gubom.

.

zaustaviv i ga na putu. Darove. gospodar njegov. Izrailjski car Jo -ram vladao je dvanaest godina. Pun zahvalnosti. Zato je poslao u Ramot Galadski svog poverljivog ucenika s nalogom da glavnog . da ucini tako veliku stvar?" Tada mu prorok svecano saop ti: "Pokazao mi je Gospod da ce ti biti car u Siriji. Jelisije saslu a Azaila i rasplaka se. Joram je hteo da iskoristi pre -vrat u Damasku i da povrati od Aramejaca Ramot Galadski. srebro i skupocenu odecu. Zato je vojsku poverio svome vojskovodi Juju. pa je u prestonici harala takva glad da su majke jele svoju decu. U jednom trenutku ipak ga obu -ze sumnja.uvreden. Osim toga. posumnjao je da cela ta stvar sa ku -panjem u Jordanu je ismevanje njegove licnosti i povika van se -be od gneva: "Nisu li Avana i Farfar vode u Damasku bolje od svih voda izrailjskih? Ne bih li se mogao u njima okupati i ocisti -ti?" Ogorcen. goveda. Po stupanju na presto." l tako bi. i on ce se morati duboko pokloniti. sluge i slu kinje? Zato guba Nemano -va neka prione za te i za seme tvoje doveka. sluga sklo -ni u svoju kucu.eg vazala Izrailja. Kad Jelisije ne 356 Zenon 3(psidovs/(i. Kao Ahavovog sina i poklonika zlatnoga teleta. po sirijskom logoru se proneo glas da hetitska i egipatska vojska sti u u pomoc opsednutom gradu. odgovori s tugom: "Jer znam kakvo ce zlo uciniti sinovima Izrailjevim. nudeci mu zlato. Doznav i da se Dama -sku pribli ava Jelisije. sa -op ti mu da njegov gospodar tra i talenat srebra i odecu za dva mladica koji su mu upravo stigli u goste iz gore Jefremove. Neman pohita cudotvor -cu. a prorok ga blagoslovi. koji mu je povratio zdravlje. ali nije uspela da ga ponovo podjarmi. i mladice ce njihove eci macem. Na pitanje za to place. Azailo se vrati svome gospodaru. Hteo je da donetu zemlju pospe pred Jehovin oltar koji ce podici i da tako zadovolji slovo zakona. ali u jednom okr aju je ranjen. bude klanjao bogu. da kupi maslinike. Kad cu da se Jehova mo e slaviti samo u Izrailju. Na srecu. a telo mu postade cisto kao u novorodenog deteta." Ohrabren prorocanstvom izrailjskog bo jeg coveka. Ujedinjena voj -ska upala je u zemlju Moavsku s juga i nanela vazalu te ak poraz. Ali pred prorokom ni ta se nije moglo sakriti. poslao mu je svoga dostojanstvenika Aza -ila s bogatim darovima i zamolio da ga izleci. naredi slugama da napune vrece izrailjskom zemljom i da ih natovare na dve mazge. s kojim je ostao u prijateljskim odnosima. pas. Posle izvesnog vre -mena car Ven Adad se te ko razboleo. Ubrzo zatim car Damaska prodro je u Izrailj i zaustavio se pod zidinama Sama -rije. Tako skrenu ka Jordanu i sedam puta se okupa u reci. a on se vratio u Izrailj da leci rane. Guba nestade kao rukom odneta. Car Damaska se u urbi povukao i Samarija je neocekivano izbegla stra no uni tenje. Si -rijski dostojanstvenik rado mu ispuni molbu i umesto jednog da -de dva talenta srebra. dav i mu time oprost za bu -duce grehe. ovce. Zato zamoli svoga dobrotvora da mu unapred oprosti otpadni tvo. biv . Tamo ga je posetio car judejski Ohozija. 357 htede da primi nagradu. Kao dvorski dostojanstvenik morao je da ucestvuje u verskim obredima u hramu sirijskog boga Rimona. o inuo je konje i oti ao. iznudene na preveru. Pojuri za Nemanom i. Kad se car. jeho -visti su mrzeli Jorama. gradove ce njihove paliti ognjem. i decu ce njihovu razbijati i trudne ene njihove rastrzati". Na to mu Azailo rece: "A ta je sluga tvoj. koji je odbio da placa danak. ugu i ga pokrivacem i proglasi se za cara Damaska. vinograde. On pozva krivca pred sebe i rece mu gnevnim glasom: "Zar je to bilo vreme uzimati srebro i uzimati haljine. krenuo je s carem judejskim Josafatom na cara moavskoga Misu. ISTREBLJENJE DINASTIJE AHAVOVE. Nikad mu se nije dogodilo da je bio tako omalova avan. Prorok Jelisije odlucio je da iskoristi nje -govu bolest i da ga ukloni s prestola. on u odu evljenju povika da ce otada slaviti samo Jehovu. Opsada je bila dugotrajna. Razgovor je prislu kivao Jelisijev sluga i odluci da bar ne to trpne od tog blaga koje je njegov gospodar tako ola -ko odbacio. Ali ga sluge uz put uve -ri e da mu ni ta nece na koditi ako poslu a savet neljubaznog proroka.

.

Juj je poslao pismo stare . U Solo-monovom hramu dimili su se rtvenici tudih bogova. Iz dvorskog pokolja Josaveja je spa . jer hocu da pokajem krv sluga svojih proroka. gde je umro usled gubitka krvi.ini grada tra eci njihove glave kao dokaz pokornosti i poslu -snosti. ali ga ra -ni e Jujevi vojnici. a nje -no smrskano telo izgazi e konji njegove zaprege. pa ga zacudi vest da je Juj napustio Ramot Galadski i da se uputio k njemu. Zato mu posla u susret jedan za drugim dva izaslanika. Buntovnici ga doceka e pogrdama. Juj ih pohvata i naredi da se pokolju pored bunara njegove kuce. Joram nije ni ta znao o zaveri. Dovuce se nekako do Megidona. pade mrtav sa kola. Ta ko se ispinio i drugi deo Jelisijevog predskazanja. l Ohozija se dade u bekstvo. Pod njenim uticajem kult Bala postepeno je preovladavao nad Jehovinim kultom. . Jodaja. doceka ga s podsmehom i pogr -dama. kako bi se narod svo -jim ocima uverio u istrebljenje roda Ahavovog. Pre nego to je telo ubijenog cara Ohozije doneseno u Jerusalim. Gotolija je izvr ila krvavi prevrat i sama pri -grabila vlast. To je bila prevara. koga je pomazao Jelisije. Novi vladar. U Samariji je ivelo sedamdeset Ahavovih sinova. pa gordo stade na prozor dvor -ca. koji je vladao esnaest godina. Kad se Juj pojavi na ulici. smes -ta sede u kola i na celu pobunjene vojske pohita u Jezrael. Razjareni careubica naredi da je bace kroz prozor. surovi uzurpator priredi po -kolj pristalica. Na izrailjski presto stu -pio je njegov sin Joahaz. po to je pobila sve clanove carske porodice. a oni se ne vrati e. sestru Ohozijinu. jer ih buntovnik zadr a silom. Na vest o smrti svoga sina. a Jehova se razgnevio i dopustio da samozvani car Damaska Azailo mo e neka njeno da pusto i sve izrailjske zemlje istocno od Jordana. Jehova zatrijumfova nad hananskim bogovima. Juj je umro posle dvadeset osam godina vladanja. kci Jezaveljina i Ahavova. Joram pode licno u susret svome vojskovodi sa Ohozijom. i krv svih sluga Gospodnjih od ruke Jezaveljine. cetrdesetori -ca njegove brace. U toku tajnog obreda.tenika Jehovinog. JUDEJSKA CARICA GOTOLIJA. Na presto je do la preko brojnih le eva." Kad izrailjska vojska doznade za pomazanje. Carici Jezavelji bilo je jasno da joj -4 je kucnuo poslednji cas. Ali ta po -beda je bila polovicna. kao i njena majka. Zabrinut to nema nikavih vesti. Izrailjem. a Juj je naredio da se u dve gomile slo e pred kapijom njegove prestonice Jezrael. carem judejskim. prijatelja i cinovnika Joramovih. ali se ispostavilo da je njen les copor pasa vec razvukao i da su ostali samo alosni ostaci. majka ubije -nog judejskog cara Ohozije. Juj naredi da se carica pokopa. a hram mu osramoti e napraviv i od njega javni nu nik. Jezavelja je 35S svu noc le ala u krvi. l pobij dom Ahava gospodara svojega. dok se u dvorcu odvijao pir zaverenika. a kad poku a da pobegne. bila je ena jake volje. prvosve tenik Jodaj organizovao je veliku . jer Juj nije ukinuo kult zlatnog teleta cija su sredi ta bila u Vetilju i Danu. jednoglasno pro -glasi Juja za cara. Kad je decak navr io sedam godina. Kad sve tenici ispuni e hram do poslednjeg mesta. namaza lice i uvi kosu. To je izazvalo ogorcenost me -du prorocima koji su ga doveli na presto. i sakrila ga od carice u svojoj kuci. ne znajuci ni ta o prevratu. Stigav i u Samariju. Telo mu sluge odvezo e u Jerusalim i sa -hrani e ga u Davidov grob. proboden strelom izdajnickog uzurpatora. Joasa. legende sla jednogodi njeg Ohozijinog sina. a tudinski sve tenici osecali su se u njemu kao kod svoje kuce. izaslanik Jelisijev svecano izrece: "Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: pomazah te za cara nad narodom Gospodnjim. Prepla eni gradani Samarije doneli su u kotaricama gla -ve carevih sinova. Kip boga Bala razbi e. Gotolija. Odluciv i da se za smrt dostojno pri -% premi. Ali nije smela da ubije Jo-saveju. na njih se baci e vojnici i sve ih saseko e. krenu e u pose -tu Joramu. jer je ona bila ena mocnog prvosve . Zatim sazva u prestonicu Balove sve tenike iz celog Hanana i saop ti im da ce povodom svoga krunisanja prineti rtve njihovim bogovima.vojsko -vodu Juja poma e za cara.

.

pod pritiskom uticajnih judejskih velika a. Car Azailo sa svojom vojskom gazio ju je uzdu i popreko. U tom cilju kod ulaza u hram postavljena je krinja s otvorom u koju su verni -ci ubacivali priloge. platio ogroman otkup u zlatu i srebru.alim. car Joas se. pusto . sin Ohozijin. Juj je imao veoma lo e odnose s carem Damaska Azailom. Posle izvesnog vremena. poru eni su Balovi rtvenici a njegovi sve tenici isterani. o tro pre -bacio otpadni tvo. zaprepa ceno povika: "Buna. pa je poverio nadzor nad krinjom jednom od svojih pisara. opet su trijumfovale pristalice Jehovine. Jehova je odlucio da kazni 360 izdajnika i ubrzo je u Judeju upao car Damaska. Ratni porazi izazvali su u zemlji veliko nezadovoljstvo. Dok je Joas bio maloletan. To je bio sposoban vojsko -voda i dr avnik. Kad mu je sve tenik Zaharija. Za vreme njegove vladavine Asirija je ponovo napala Damask i nanela mu ozbiljan poraz. SLABLJENJE l PROPAST IZRAILJA. To je naj -zad dozlogrdilo caru. sastavljenu od deset hiljada pe aka. U je -dnom trenutku. Naznacenog dana sabata zaverenicka vojska zauzela je prostor oko hrama. izrailjska dr ava smanjila se skoro za trecinu svoje povr i -ne. jer su sve teni -ci prisvajali sve to je verni narod ubacivao u krinju. gvozda i bakra. u njegovo ime vladao je prvosve tenik Jojad. U nizu ratnih pohoda osvojio je oblasti s druge strane Jordana. ali nisu zapoceti nikakvi radovi. A zatim je. koji je vladao sedamnaest godina.eci zemlju i sejuci smrt. Istrcala je iz dvora i. Asiriju. Juj se stavio na njegovu stranu i cak mu redovno placao danak. pa je morala da odustane od svoje osvajacke politike. A usled dugogodi nje nebrige i zanemarivanja Jehovinog kulta i zidovi su bili skloni padu. okrenuo od Jehove i slavio boga Bala. jer mu je judejski car Joas. moglo se najzad pristupiti obnovi hrama. Kad je decaku stavio na glavu carski venac i posadio ga na presto. koji mu ni -su oprostili ubistvo Zaharijino. Azailo. Njegov sin Joahaz. Izrailjska vojska vi e nije po -stojala. hram se zatresao od silnog poklika: "Da ivi car!" Tek tada je Gotolija primetila da se u hramu de ava ne to neobicno. Nemoc Izrailja omogucila mu je da krene na Ju -deju i Filistejce. li avajuci hrane sela i gAdove. napao je na Jeru . Po -pravljanje hrama i uspostavljanje njegovog ranijeg sjaja zahte -valo je znatna novcana sredstva. Novac za obnovu hrama skupljan je dvade -set i tri godine. Joas je izgubio podr ku naroda. Izgubiv i Zajordaniju i zemlju Moavsku. Na izrailjski presto stupio je Joas. zaboraviv i da svoj presto duguje njegovom ocu. Zemlja je postala sasvim bespomocna. Hram je od toga dosta postradao i trebalo ga je popraviti. Azail je iskoristio tu priliku da se osveti Juju. Joas je iskoristio trenutnu slabost . Pod njihovim vodstvom izbio je dvorski puc i bolesnog Joasa ubile su njegove sluge. Jodaj uvede u dvo -ri te hrama maloga Joasa i pomaza ga za cara. razoru ala carsku stra u. Joahazu je bilo dozvoljeno da dr i samo malu vojnu silu. naredio je da ga kamenuju. u pratnji naoru anih Levita. deset bojnih kola i pedeset konjanika. sazvao Levite iz cele judejske dr ave i naoru ao ih iz Davidovo g arsenala. a osim toga te ko se razboleo. To su iskoristili Jehovini sve tenici. oslabljenu unutra njim neredima. buna!" Jodaj naredi da je odvedu u dvorsku konju nicu i poseku macevima. Otada je novac prebrojavan u prisustvu car -skog cinovnika i prvosve tenika. Zahvaljujuci njemu. Car Joas je objavio prikuplja -nje priloga od judejskog naroda za isplatu zanatlija i pokrivanje tro kova za nabavku kamena. pod izgovorom da praznuje sabat u Jerusa-limu.zaveru jehovista. sin Joahazov. Prvosve tenik Jodaj umro je u sto i tridesetoj godini. ubija -juci svakog nepoznatog coveka koji bi poku ao da ude. Osvojiv i filistejski grad Gat. Kad je asirski car al -manasar III napao Damask.Vladavina cara Juja zavr ila se porazima i slabljenjem dr a -ve. ugledav i na prestolu krunisanog decaka. ugro avala su brdska plemena Medani. morao je da prizna hegemoniju Damaska. Najpre je stupio u tajne pregovore sa svim vojnim zapovednicima i pridobio ih za Joasa. Posle njegove smrti. Ali je odustao od opsade. Jerusalimski hram je oci cen od svakog traga idolopoklonstva. sin Jodajev.

.

bezosecajne velmo e. vodio je te ak i po ten ivot. Sitne zemljoposednike potisnuli su vlasnici velikih poseda koje su obradivali robovi i seljaci be -zemlja i. Bogata i nisu znali za milost prema siromasima. razlikovao se od njih u svakom pogledu. Na presto je stupio veliki ratnik Tiglat-Falazar III. l zaista. Govorio je tvrdim. Asirija se podigla iz privremene slabosti. Za vladavine Jerovoama II. Judejac po imenu Amos.** znatno pro irila i postala velika metropola. pridavao znacaj spolja njim vidovima verskog rituala. Nije. pro -davali im hranu po previsokim cenama. Prvosve tenik Amasija upozorio je cara Jerovoama: "Amos di e bunu na te usred doma Izrailjeva. stao pred svetili te gde je Bog Mojsijev slavljen u liku zlatnoga teleta. lavovi i zmije. pokorio je i poharao Jerusalim. ma u se mirisima i surovo ugnjetavaju obespravljene narodne mase. necuvenu rasko dvoraca i kuca.njim te kocama. cak i za par obuce. U to vreme iveo je u Tekuji. neljudski cedili iz njih sve to se moglo iscediti. Slabljenje Damaska i unutra nje neprilike u Asiriji omogucili su celom Hananu da odahne. zemlja ne mo e podneti svih reci njegovih. opominjao je ljude da ih ceka Jehovina kazna za njihovo bezakonje. dok su veleposednici i dr avni dostojanstvenici gomilali sve veca bogatstva. U zemlji je nastalo blagostanje koje je podsecalo na Solomonova vremena. nedaleko od Vitlejema. vec je pozivao ljude da ne vredaju Boga razvratom. li avali su ih slobode za dugove. Dok je malobrojni dru tveni sloj iveo u necuvenoj rasko i i razvratu. da kupujemo siromahe za novce i uboge za jedne opanke. versko sredi te Izrailja. Odmah je oti ao u Vetilj. da ne podstice ljude protiv ugnjetaca i izrablji -vaca. Samarija se 361 ». neugladenim jezikom punim slika. koji pro direte uboge i 362 satirete siromahe u zemlji. stvorio se jak sloj imucnih ljudi. i da prodajemo ocinke od p enice. Pun gneva.svog najveceg neprijatelja i povratio sve oblasti koje je izgubio njegov otac. Zatim je upao u Judeju. govoreci: kad ce proci mladina da prodajemo ito? l subota da otvorimo p enicu? Umanjujuci efu i povecavajuci sikal i varajuci la nim merilima. Amos je zamerio imucnim Izrailjcima da varaju siromahe na kvalitetu. u bliskom dodiru s prirodom. Sa zgra anjem je posmatrao namazane ene. zvani Ful. Imao je bistar pogled brdanina i duboko uverenje da donosi ljudima rec bo ju. ostavio je na ju -dejskom prestolu Amasija kao svog vazala i vratio se u Sama-riju. pozivao ih je: "Cujte ovo. gde su jata skakavaca i nebeska vatra pro dirali Izrailj. samo da sacuvaju svoj rasipnicki na -cin ivota. da ljude bacaju u ropstvo za dugove. Jednoga dana do lo mu je prividenje da mu Jehova po-verava misiju popravljanja sveta. Kao stocar boravio je neprestano na prostranim gorskim visinama i. kao oni. Teret izdataka za ratove koje je vodio Jerovoam pa -dao je uglavnom na narodne mase. prorok se zamerio vlastodr cima i postao opasan podstrekac u njihovim ocima. Stalno je tvrdio da nije prorok. Razru iv i njegove zidine. U svojim propovedima Amos je pred -skazivao propast Izrailja i Samarije. nad Izrailjom i Judejom nadvila se stra na opasnost. korupcija i ugnjetavanje razvla cenog naroda. Stanovnici grada i hodocasnici s cudenjem su slu ali zanesene reci pastira s dalekih planina. Osudujuci moralno posrnuce i raspad izrailjskog dru tva. sina Joasova. medvedi. kao potvrda Amosovog upozorenja. koji spavaju na posteljama od slonove kosti." Bile su to te ke optu be. l pored toga to je zapoceo bezobzirnu . gde bogata i. ive u razvratu i rasko i. Medutim." Po carevom nalogu prorok je pro -teran iz Izrailja. Izrailj se digao iz nemoci i stupio u period velikog privrednog procvata. Takvo ucenje jo nikada se nije culo iz usta zanesenih jehovista. meri i ceni ita. zemljom je harala beda. Ali to razdoblje sjaja imalo je i svoje mracne strane. a s druge strane alio prosti narod koji je iveo u krajnjoj bedi i nevolji. u kome se pominju ptice. U vizijama. Zato je uzeo pastirski tap u ruku i uputio se u Samariju. Izboriv i se sa unutra . otmeno obucene mladice. Grad pokvarenosti i razvrata duboko ga je potresao. nepravda. Ponovo je o ivela medu -narodna trgovina. rasko i i bezosecajno cu prema ubogima i nemocnima. i prorokovao.

.

Izrailj je. l novi naseljenici u Izrailju poceli su da slave Jehovu. Tada im je asir -ski car poslao jednog jevrejskog sve tenika. Osija se odlucio na taj korak posle smrti Tiglat-Falazara. Pre ivele stanov -nike asirski vladar iselio je u Mesopotamiju. posle est meseci njegove vladavine. a zatim je prodro u Izrailj. koji je zahvatio i Samariju. koje je uzeo iz hra -ma i dvorca. Umro je posle dve godine. Vlast je prigrabio voda zaverenika Osija. sa juga su ga napali Edomci. Po asirskom obicaju. osim visoravni na kojoj se nalazila Samarija. Ali saveznici su se osecali veoma slabi da zarate protiv Asirije. zarobio Osiju i poslao ga okovanog u Ninivu. antiasirijska stranka ponovo je digla glavu i pocela na njega vr iti pritisak da se pobuni. Zatim se vratio u Ninivu. Njegovi ratnici sa iljatim lemovima i gvozdenim pancirima pu -sto ili su zemlju i ubijali stanovni tvo. To je izazvalo op te nezadovoljstvo. Dve stranke. Judejski car Ahaz na ao se u te koj situaciji. ali nije se dugo odr ao na prestolu. Judeja sa Jerusalimom se spasla. Nekoliko godina placao je svom za titniku danak. pristalice Egipta i pristalice Asirije. Fekaj je otpoceo svoju antiasirijsku politiku sklopiv i savez s carem Damaska Resinom I. Sred dima i plamena izra -iljskih gradova i sela razlegali su se jauci mucenih i u vatru ba -canih rtava. Dok su dva saveznika udarila na njega sa severa. Ali kad ni to nije pomoglo. Sina Jerovoama II. naslednik Tiglat-Falazara. Tek je Sargon II osvojio i razorio posled -nji izrailjski bastion.osvajacku politiku. Ali vremenom. Za -hariju. Ta -da je Tiglat-Falazar prvi put prodro u Izrailj i ucvrstio vlast svoga vazala. a na njihovo mesto doveo gomilu drugih. zatvorio se u zidine Jerusalima. godine 727. postao asirska pro -vincija. ireci anarhiju u Samariji. aljuci mu na dar sve zlato i srebro. a sa zapada Filistejci. odveo je vi e slojeve stanovni tva u Asiriju i naselio ih "u Alaju i Avoru na vodi Go -zanu i u gradovima Midskim". koji se podigo e na me. poslu no orude u rukama asirskog vladara. koji je zatim pao od ruke Menajima. smesta je krenuo na ustanike. Uz potajnu podr ku Tiglat-Falazara. Njegov sin Fakija odr ao se na prestolu samo dve godine. pre na e ere. Posle poraza na bojnom polju. hodi i izbavi me iz ruku cara Sirskoga i iz ruku cara Izrailjeva. da im propoveda 364 Zetwn !%psidbvs/(i . sejuci teror i oslanjajuci se na moc Asirije. ne ost -variv i svoju nameru. Tako je pobedila stranka koja je podr avala Egipat. Po to je Samarija bila sna na. zatra io je pomoc od asirskog cara. A opusto ene izrailjske zemlje na -selio je me avinom raznih plemena iz Arabije i Vavilona. porucivao mu je u svom pismu: "Sluga sam tvoj. ali je postala vazal Asirije i svoju prividnu nezavisnost morala je placati te kim go -di njim dankom. koji je opkolila sirijsko363 izrailjska vojska. Po to su nai li na odbijanje. nepristupacna tvrdava. Zato su pozvali Judeju da pristupi nihovom savezu. pre na e ere za -poceo je opsadu Samarije. ubio je Salum. Uzurpator se odr ao na pre-stolu^pet godina. usled intriga Egipta. Salmanasar V. Menajim je obezbedio tu sumu uzimajuci od svakog imucnog gradanina novcanu da binu od pedeset sikala srebra." Munjevitim napadom Tiglat-Falazar III razorio je Damask i ubio cara Resina. odsecali im noge i ruke. Ahaz je molio za pomoc boga Moloha i prineo mu na rtvu svoga malog sina. Osvajaci su zarobljenicima kopali oci. odlucili su da je prisile na stvaranje zajedni -ckog fronta. Dr avu su potresali dvorski pucevi i unutra nji nemiri. pokorenih azijatskih plemena. Asirci nisu ni poku avali da je osvoje. nabijali ih na kolac i ive derali. Izrailj nije shvatio opasnost. estoko su se borile. Car Fekaj zatvo -rio se u nju s ostatkom svoje vojske. dobiv i harac od hiljadu tale -nata srebra. Ubili su ga zaverenici na cijem celu je bio njegov vojskovoda Fekaj. Godine 724. potukao Izrailjce na bojnom polju. asirska stran -ka izvr ila je puc i ubila nesrecnog cara. upr -kos upozorenjima proroka Isaije. Sirija se tada digla na ustanak.

Sve tenici su trijumfalno govorili da ga je Jehova tako kaznio to je pogazio njihova prava. i rikace kao lavici. koji su kasnije nazvani zajednickim imenom Samaricani. svoga sina i poz -vao u pomoc Asiriju. Posle ubistva Joasa. Pod njegovim uti -cajem car Jezekija otpoceo je veliku akciju preporoda jehoviz -ma. Znatno je pobolj ao i odbrambenu moc ze -mije jacanjem vojske i utvrdivanjem Jerusalima. Da zlo bude vece. Nadahnutim recima osudivao je idolopoklonstvo koje se irilo zemljom. gde su ga ubili zaverenici. U Davidovom gradu zavladala je moda asirske religije i kulture. u okolini Jerusalima. Ogromni grad sa svojim velicanstvenim gradevinama ostavio je na njega takav utisak da je postao vatreni poklonik njegovih bogova. kao to znamo. U to vreme razvio je svoju misionarsku delatnost veliki prorok Isaija. Ali Ahaz nije poslu ao mudroga coveka i pozvao je u pomoc stra . i svi lukovi njihovi zapeti. Za vreme njegove vladavine Izrailj i Damask sklopili su savez s namerom da zarate protiv Judeje. Ahaz. Na presto je stupio sin Jotamov. Zbog toga je u prestonici izbila buna jehovista. Naredio je da se u Jerusalimskom hramu pomeri u stranu Jehovin oltar. bio je sposoban vojskovoda i do -bar vladar. vec i po Judeju. prisvo -jiv i pravo prino enja rtava Jehovi. rtvovao je. nevoljnike i decu. Zahvaljujuci tome to je ucvrstio svoju vlast nad Edomcima i utvrdio luku Elat. Za vreme vladavine njegovog sina Jezekije pala je Samarija. Zemlja. Prvi put u istoriji Izrailja ucio je da verski obredi nemaju nikavu vrednost ako im se ne pristupa cista i pravedna srca. Riznice hrama i dvorca ispraznile su se po -sle placanja danka tobo njem spasiocu. Ahaz je oti ao u Ninivu da se pokloni asirskom ca 36$ ru. Kad ga je opkolila vojska izrailjsko-sirijskog saveza. sina Ohozijina. Judeja je izgubila svoju nezavisnost. cak i nare -dio da se izlomi bakarna zmija. Ali je pre svega odlucio da snabde prestonicu vodom. SUDBINA JUDEJSKOG CARSTVA. a njihovo mesto zauzela je me avina naroda. Njegov sin Jotam vladao je samo pel godina." Recima punih apokalipticnog u asa opominjao je Judeju da odbaci tude bogove i vrati se na put Jehovin. Jezekija je bio razuman vladar i bilo mu je jasno da ce pre ili kasnije morati da dode do oru anog sukoba s tom opas -nom silom. kopita u konja njihovih bice kao kremen i tockovi njihovi kao vihor. izvanredan govo -rnik i pisac. ali je u zemlji Judejskoj ipak bujao kult tudih idola. Osudivao je licemerje boga -ta a koji poste i prinose rtve u Jerusalimskom hramu. pokorio buntovna arabljanska plemena i namet -nuo vlast Amoncima. Ponovo uspostaviv i dobre odnose s Izrailjom. bucace i ugrabice plen i odneti ga.nog Azijata. a istovremeno ugnjetavaju uboge. oduzeo im kipove njihovih bo anstava i postavio ih u dvori tu Jerusalimskog hra -ma. Zato je go-milao blago i oru je. To je izazvalo potresan utisak u Judeji. svetih drve -ta i kamenova. U tom cilju naredio je da se u stenu usece podzemni . Posledice su bile pogubne ne samo po bratski Izrailj. Potukao je Edomce ju no od Mrtvog mora. Obnavljanje jehovizma istovremeno je bilo bacanje izazova Asiriji.nacela Mojsijeve religije. covek obrazovan. pobe -dio je Filistejce. Za razliku od oca bio je vatreni Jehovista. Amasija je pobegao u Lahis. poznat i pod imenom Azarija. Njegov sin Ozija. oboleo je od gube i morao je da se povuce u samocu. Prorok Isaija upozoravao je narod na opasnost od Asiraca i vapio: "Strele ce im biti o tre. opominjao da carstvo judejske treba da veru -je u za titu Jehovinu i odvracao cara od saveza s Asirijom. a na njegovom mestu podigao je rtvenik posvecen tudim bogovima. koju je opusto ila tudinska vojs -ka. Pred kraj svoje vladavine do ao je u o tar sukob sa sve tenicima. pala je u bedu. Uni tavao je sve vidove idolopoklonstva. i nece biti nikoga da otme. Tako je nestalo bez traga deset Jakov -Ijevih pokoljenja. razbijao kamenove i sekao drveta kojima se narod klanjao po brdima. izlivena po Mojsijevom nalogu. Rika ce im biti kao u lava. na judejski presto stupio je njegov sin Amasija. ve bao vojsku i utvr -dio Jerusalim izgradnjom jo jednog pojasa odbrambenih zidina sa sna nim ugaonim kulama. uspelo mu je da ponovo uspostavi pomorsku trgovinu na Crvenom moru i da ostvari znatno blagostanje u zemlji.

Prorok Isaija. U Gehinomu su bogu Molohu rtvovana novoro-dencad. Jezekija je vladao jo neko -liko godina i stigao je da podigne Judeju iz ru evina i zgari ta. Brzo je zavladalo blagostanje i ljudi su slavili samo Jehovu. a drugi put pismom. u ivao je najvece po tovanje. pozivao Jezekiju da se preda. Mucenickom smrcu stradao je 367 i stari prorok Isaija. i sam car mu je prineo na rtvu svoga sina. Ali stvari su oti le predaleko. Egipcani su pretrpeli strahovit poraz kod Akarona i pobegli ostaviv i svoje saveznike na milost i nemilost sudbini. znao je da je Egipat oslabljen unutra njim nemirima. a u isto vreme digli su se na ustanak podjarmljeni asirski vazali. najvecu riznicu pisanih dela minulih vekova. koji je izgradio velicanstvenu Ninivu i u svojoj bib -lioteci sakupio hiljade tablica ispisanih klinastim pismom. Istovre-meno su surovo progonjeni verni sledbenici Jehovini.) imao je dvanaest godina kad je stidio na presto. pa je 366 za povlacenje bilo kasno. Zato je opominjao cara Jezekiju da ne racuna na faraonovu pomoc. ali prorok Isaija. Sanherib je naredio povlacenje i vratio se u Ninivu. Manasija se okal -jao nevinom krvlju mnogih mucenika. Jerusalim je postao sredi te groznicavih politickih pre -govora. Asirska vojs -ka upala je u Judeju i odvela ga u Ninivu okovanog u lance. Tamo je proveo u tamnici nekoliko godina i pod utiskom stra nih do ivlaja ponovo se priklonio jehovizmu. narocito proroka. Verovalo se jo i u Sunce. Dvorska kamarila. a zatim se okrenuo protiv egipatske vojske koja je saveznicima pohitala u pomoc. Sanherib je osvojio tvrdavu Lahis i opusto io zemlju Judejsku. Mesec i planete. Oko godine 652. Pored ulaza u hram sagradene su konju nice u kojima su dr ani konji posveceni bo-gu sunca. vratio se u Jerusalim. jer je bio ogorcen to ga na vreme nisu pitali za savet. jednom preko poslanika. sastojala se od zakletih nepri -jatelja jeho-vizma. moavskih i sidon -skih bogova. kako na carskom dvoru tako i u irokim masama judejskog naroda. Sin Jezekijin. Sanherib je munjevito osvojio Vavilon. "Jer ce Misirci uzalud i naprazno pomagati".n. mudar covek. Na presto je stupio najveci asirski car Asurbanipal. hananskih. odvodeci u Asiriju stanovni tvo zauzetih grado -va i sela. Pod njenim uticajem car je ponovo zaveo kult tudih bo-gova. Opsednut idolopoklonicom besom. pre na e ere pobunio se Asurbanipalov brat. egi -patski faraon i vladari fenickih i filistejskih dr avica. namesnik Vavilona. Na uzvi icama Judejske zemlje ponovo se klan -jalo kame-nim stubovima i drvecu. ugu io usta-nak u Fenikiji. l tada se ispunilo predskazanje Isaijino. kao obrazovan i iskusan covek.* U borbi s jehovistickom opozicijom Manasija se oslanjao na Asiriju i postao je njen vazal. prerezan napola drvenom testerom. u dva navrata. Asirija se u to vreme nalazila na vrhuncu svoje moci. Jeru-salim je bio slobodan. koji su ga smelo napadali i najavljivali brzu propast Judeje. Manasija je bio osumnjicen za saradnju s buntovnicima. Njegov sin Amon vladao . Tada je ponovo istupio prorok Isaija i hrabrio svoje sunarodnike na otpor. Rezultat tih pregovora bilo je stvaranje saveza protiv Asirije kome su pristupili i vavilonski car MerodahBaladan. Asirski car ga je opkolio vojskom i. jedne noci u neprijateljskom logoru pojavio se andeo s macem i pobio sto osamdeset i pet hiljada asirskih ratnika. Najvece nade saveznici su uglavnom polagali u Egipat. Ma-nasija (687-642. suzbijao idolopoklonstvo i slavio samo Jehovu. U dvori tu hrama ivele su sve tenice koje su se u njenu cast odavale rit -ualnom bludu. prekorno je ponavljao. koji je tako tacno predskazivao bu-ducnost. a u Jerusalimskom hramu stajali su rtvenici i kipovi asirskih. izbavitelja od asirske vlasti. Kad je pu ten na slo -bodu. najavljujuci prorocanskim recima da ce Jehova kazni -ti neprijatelja. p. l zaista. koja je vladala u nje -govo ime i vaspitavala u mladosti. Najvi e je slavljena boginja Astarta. Sred po ara i zgari ta branio se samo Jerusalim.kanal kojim ce voda sa izvora Giona teci pravo u grad.e. Uskoro je buknuo plamen ustanka u vazalskim asirskim dr avicama.

.

Posle pedeset godina idolopoklon -stva trebalo je ocistiti hram od brojnih tragova tudinskih kultova i izvr iti popravku cele gradevine. Na presto je postavljen njegov sin Joahaz.. a ona je potvrdila autenticnost knjige i umirila cara. To je bio mladic koji je vaspitavan u duhu kulta tudih bogova. Obratili su se za savet prorocici Oldi. Prvosve te -nik Helkija procitao je knjigu potresenom caru Josiji. U tome su ga podr avali sve tenici i proroci Naum i Sofonija. Po to je vec bio u poodmaklim godinama. Trinaeste godine njegove vladavine pojavio se u prestonici veli -ki prorok Jeremija.. vi e se nije mogla dici iz propasti. Od tog dogadaja pro . Na nekom skrovitom mestu hrama nadeni su svici s tekstom zaboravljene Knjige Zakona. Ona je iz -medu ostalog predvidala te ke kazne za one koji se ne pri -dr avaju ritualnih propisa koje je ustanovio Mojsije. od asirske dr ave odvajale su se citave provincije. sada je resio da krene u pomoc asirskoj vojsci koja se u Haranu pripremala za konacan obracun s osvajacem. Zatim je sveta Knjiga Zakona svecano procitana u dvori tu hrama. U Asiriji se podigla nova politicka bura. po svojoj prilici uzet iz apokrifa Isaijino vaznesenje. U meduvremenu faraon Neho pretrpeo je kod Harana te ak poraz i dao se u . U nastojanju da kon -soliduje dru tvo. sa severa su nadirali Medani. Josija je iskoristio sla -bost Asirije i otpoceo groznicavu delatnost na sprovodenju koren itih dru tvenih i verskih reformi u dr avi. odlucio je da prepreci put egipatskoj vojsci koja je preko Hanana hitala u Haran. projurio kroz Hanan zaobi av i Jerusalim. Faraon Neho II shvatio je kakva je opasnost pretila Egiptu od novih osvajaca. koja su osvojila Vavilon. odvracao Biblija cutke prelazi preko poslednjih godina njegovog ivota. U svojim propovedima najavljivao je najezdu severnih na roda i razaranje Jerusalima. Asirski vojskovoda pobegao je sa ostacima vojske u Ha -ran i ^. Zaslepljen mr njom prema Asiriji. pre na e ere osvajaci su zauzeli i do temelja razorili Ninivu. preplavio Mediju i Asiriju. jer su one u stvari bile uvodenje teokratskog dru tvenog uredenja u Judeji. lako se ce-log ivota borio s Asirijom. Godi -ne 612. u ratnim pohodima zamenjivao ga je sin Nabukodonosor. potomak sve tenickog roda. Na presto je stupio njegov sin Jo-sija. ali dr ava. Telo mu je odvezeno u Je -rusalim i sahranjeno u carskoj grobnici. Posle Asurbanipalove smrti. a vernici su se zakleli da ce se pridr avati njenih propisa. a sa juga se pribli a -vala semitska plemena Haldejci. S Kavkaza se srucio nepregledni talas divljih skitskih plemena.io je pet godina. Haldejski car Nabo -polasar izabrao je Vavilon za svoju prestonicu i na ru evinama Asirije osnovao sna nu dr avu zvanu Haldeja ili Novi Vavilon. se branio do poslednjeg coveka. poreklom od prvosve tenika Avijatara. koji je vladao od 640. 368 " . l tada se dogodilo ne to to je duboko potreslo sve verne jehoviste.**^^. U toj situaciji Josija se nije pokazao kao dalekovid politicar. i zaustavio se na Nilu. Jeremija se odnosio blagonaklono prema reformama cara. este godine njegove vladavine Asiriju je sna la velika nesreca. Podatak o njegovoj mucenickoj smrti nalazi se u vavilonskom Talmudu. Asirski car zatvorio se u Ninivu i tako se spasao. po to je ostao veran Jehovi. to mu nije donelo popularnost me -du stanovnicima prestonice. pa je nastojao da obesna i poslednje poteze svoga oca i pao je od ruke zaverenika jehovista. ili po svoj prilici Knjige zakona ponovljenih. godine pre na e ere. opusto ena najezdom. iako su se Skiti posle nekoliko godina vratili u svoje planinske naseobine. do 609.je samo dve godine.>»-* l je cara od saveza s Egiptom koji ce Judeji doneti nesrecu i propast. Ali je u bici kod Megidona pretrpeo poraz i pao na bojnom polju pogoden strelom egipatskog ratnika. rekav i da se u knjizi pomenute kazne ne odnose na njega. Ali predvidajuci da je nji -hova o trica u osnovi uperena protiv asirskih uticaja. s bezobzirnom okrutno cu iskorenjivao je sve tude kultove i od jehovizma nacinio jedinu dr avnu religiju.

.

U vavilonskom dvorcu dobio je za sebe i svojih pet sinova posebne odaje. na reci Oronti. pre na e ere krenuo je protiv Vavilonaca i posle velike bitke kod Karkemi a. Po to je i on vodio antivavilonsku politiku. Da li zbog nedostatka hrabrosti ili iz elje da spase Jerusalim od razaranja. Joahin je iza ao iz grada i dobrovoljno se predao u ruke neprijatelju. ponudio mu je sve blago i posude od plemenitih metala iz dvorca i hrama. Tada je Nabukodonosor munjevitim mar em upao u Judeju. dru tvenu nepravdu i politicko slepilo do ivljavao kao svoju licnu tragediju. Godine 605.. U poslednjem trenutku spasla ga je inter -vencija carske vojske. Umesto Joahina... odveo Joahaza u Egipat. a na judej 369 ski presto postavio drugog Josijinog sina. Na presto je stupio Joakimov sin Joahin. enama. Nakon prvog poraza... Joakim je prema njemu bio neprijateljski raspolo en.. Znao je da ti bezumnici guraju Judeju pravo na put propasti. Time je navukao gnev zaslepljenih narodnih masa. "Za to trcka tako menjajuci svoj put? Posramice se od Misirca kako sj se posramio od Asirca". cesto je izlazio pred gomile ljudi i u vatrenim govorima opominjao ih da ne izazivaju vavilonskog ko -losa. car je nare -dio da se odmah spale. Joakim je bio poklonik tudih bogova i proganjao je jehoviste. do 562. Za vreme njegove vladavine glavnu rec je. Joakima. Bio je to vec stariji covek.! 370 porodicom odveo je u Vavilon sedam hiljada istaknutih Judejaca i hiljadu zanatlija. Nabukodonosor je vladao od 605.. koji je krenuo za njim u poteru. Medu njima je bio i prorok Jezekilj. Sklon ra -zmi ljanju u samoci. morao da se vrati u Vavilon na vest o smrti svoga oca Nabopolasara. vodila proegipatska stranka. koji mu je bio pokoran. do iveo strahovit poraz. Njihovi izaslanici vo -dili su u Jerusalimu tajne pregovore. Prvih godina carevanja bavio se sredivanjem unutra njih prilika u dr avi i zato je ostavio na miru Judeju. Na slobodu ga je pustio novovavilonski car EvilMerodah. Joahin je u tamnici proveo trideset i sedam godina. pogoden prorocanstvima koja najavlju -ju propast Jerusalima. ali je nesrecni judejski car vi e voleo da poslednje godine svoga ivota provede u izgnanstvu.. pa je zlodela. Nabukodono or je s ogromnom vojskom krenuo na Judeju i poceo opsadu Jerusalima. Ali je nastupao u javnim propovedima i upozoravao narod na pogub -ne posledice izazivanja vavilonskog kolosa. Poraz kod Karkemi a li io je uticaja proegipatsku stranku u Judeji i Joakim je morao da placa danak novovavilon -skom caru.bekstvo. korupciju. naravno. Prorok Jeremija bio je zgranut i ocajan. Da umilostivi pobednika. koji je proticao kroz grad Nipur. pobunio se i odbio da placa danak. poslugu i odredeno sle -dovanje namirnica sa carevih imanja. na podstrek Egipta i ojacane pro -egipatske stranke. s majkom. Na povratku je bez otpora upao u Jerusalim. Kad je prorok svoje propovedi napisao.. Sa carskom . Dve godine kasnije Jeremija ih je pono -vo izdiktirao svome sekretaru Varuhu.. slab i ne tako bistar. Nabuko -donosor je za judejskog cara naimenovao njegovog strica Ma -taniju i dao mu ime Sedekija. . prekoravao je Judejce. Na egipatski presto stupio je Psametih II. a agitatori i fanaticni jeho -visti dr ali su po ulicama podstrekacke govore. u koga su podjarmljeni narodi polagali velike nade. sinovima i dvorskim dostojanstvenicima. zauzeo Je -rusalim i odveo u ropstvo Joakima. Odmah je pao pod uticaj fanatika iz proegipatske stranke i Judeja je ponovo po la opasnim putem rovarenja pro -tiv Vavilona.. podsta -knute * . Izgnanici su naseljeni pored velikog kanala Kebar. cesto je padao u apatiju i ocajanje. fa -raon Neho se ponovo pripremao da povrati Siriju. Posle tri godine. a Jerusalim je postao gnezdo intri -ga protiv novovavilonske dr ave. godine pre na e ere. Ovog puta Nabukodonosor je bio neumoljiv. koji je zatim negde u Me -sopotamiji nestao bez traga. Prorok Jeremija fanaticno je voleo svoj narod.. Upozoravao ih je da suvi e ne racunaju na pomoc Egipta. Od konacne propasti spasio ga je samo to to je Nabukodonosor. koje su jednom prilikom kre -nule da ga kamenuju.

. Iskoristiv i pometnju... Tamo je kod gradske kapije uhvacen kao begunac. prorok Jeremija je i dalje pozivao narod da se opameti i dobrovoljno preda. car Sedekija s porodi -com i dvorskim dostojanstvenicima iskrao se iz grada i pobe -gao prema Zajordaniji. a na kraju je pristupio opsadi prestonice. Od hrama i carskog dvorca ostale su samo gomile ru evina. Opsada je trajala jo osam meseci. osvojio Lahis i druge tvrdave. Zato je odlucio da ode u svoj rodni grad Anatot i da pre poraza sredi neka pitanja oko imovine. poslati za njim u poteru. Jerusalim vi e nije postojao. Ali car Sedekija naredio je da ga sprovedu u Jerusalim. Ali ti sveti predmeti nikada vi e nisu pronadeni. U gradu je zavladalo neopisivo vesel -je. Razjareni novovavilonski ratnicu ubijali su.&. Asirski pobednik dozvolio je Jeremiji da ostane u Judeji.. Osim toga. Nabukodonosor je naredio da mu se sinovi pobiju. antivavilonski savez prestao je da skriva svoje namere. spase grad i svetinju od potpunog uni tenja. Jerusalim je bio slobodan. Vavilonski odredi. uhvatili su ga blizu Jerihona. krijuci od dvora. nije verovao u pobedu Egipta i obuzele su ga crne slutnje. Tada je Nabukodonosor shvatio da je vreme za akciju. Znajuci snagu Nabukodonosora.. Jeremija je iskoristio njegovu blagonaklonost da rtvenik i kovceg zaveta iznese iz Jerusalima i sakrije ih u pecini na gori Navav. Dvorska kamarila koja je zagospodarila carem optu ila ga je za izdaju i defetizam. koji su hrabro branili zidine grada. Po ^. Kolona nesrecnika mesecima se vukla po beloj pustinjskoj ezi. Haldejska vojska bila je pod zidinama punu godinu dana. Jerusalim se junacki branio.. da u svojim brigama i sumnjama potra i od njega savet. a malo zatim novo -vavilonska vojska ponovo se pojavila pod zidinama prestonice. a njega je oslepio i poslao u Vavilon okovanog u lance. Godine 586. Brzim mar em zauzeo je Judeju. Na oru je su pozvani cak i starci. bogati i povla ceni nisu ispunili svoja obecanja: nisu oslobodili sirotin -ju od dugova niti su dali slobodu robovima. Ubrzo je stigla vest da su Egipcani pretrpeli poraz. Zato je opet optu en za izdaju. Jeremija je izgubio svaku nadu da ce uspeti da spase zaludenu prestonicu. Uz fijuk biceva i grubo teranje. Po ulicama je bilo toliko le eva da ljudi nisu stizali da ih pokopaju. Jerusalimska svetina omrzla ga je zato to je govorio istinu. Cim je iza ao na slobodu. m 372 mesopotamskom obicaju pocelo je iseljavanje stanovni tva iz judejskih gradova i sela.^. Po to je poku avao da. estoko i iban i bacen u tamnicu. ene i deca. Ali prorok je bio nepokolebljiv. cak i pobune prevarenih ljudi. U radosnom uzbudenju ljudi su vikali kao mahniti. pre na e ere Haldejci su izvr ili op ti juri i kroz pukotine u zidina -ma upali u grad. Kad je na presto stupio faraon Hofra. i robovi.. ogoreli ostaci zidova i patrljci polomljenih stubova. a zatim ga je pustio na slobodu. ponovo se prihvatio svoje misije da spase voljenu domovinu. U opusto enoj zemlji . Desetine hiljada zarobljenika postrojene su u redove i povezane dugim konopcima. pljackali i palili kuce. grlili se i blagosiljali egipatskog spasioca.ropagandom. U gradu su zbog toga nastali neredi. stra ari su ih gonili u daleko izgnanstvo. obele avajuci svoj put le evima. Tada legende 371 je stigla vest da je faraon Hofra krenuo s ogromnom vojskom u pomoc stanovnicima Jerusalima. Oni koji su iza li citavi iz tog mucenickog pohoda zatvoreni su u logore u blizini Vavilona. Poslednji judejski car umro je ubrzo u tam -nici. Nabukodonosor je morao da udustane od opsade i krene u susret egipatskoj vojsci. cas pu tao na slobodu da. Otpoceo je krvavi pokolj stanovni tva.&.. zatra i od njega savet. Za kratko vreme Davidov grad bio je pretvoren u prah i pepeo. gladi i bolesti. Do lo je cak dotle da su majke jele svoju decu koja su umirala od iscrpljenosti. bacila ga u tamnicu j pod -vrgla surovom ibanju. Samo Jeremija nije delio sveop tu radost. a kolebljivi car Sedekija cas ga je vracao u tamnicu. U gradu je harala glad i zaraza. kojima je obecana sloboda.

.

narocito posle Nabukodo -nosorove smrti.Judejskoj ostala je samo seoska sirotinja. Prorok Jeremija stalno im je upucivao pis -mene poruke.nih hodocasnika. autor Psalma 137. O vrbama sred njega ve asmo harfe svoje. Bilo je i takvih koji su dobili istaknute polo aje u dr avnoj administraciji i na carskom dvoru. tako debelim da se po njima moglo voziti cetvoropregom. Na obodu presto -nice osnivali su svoja seoca i iveli od vocarstva i povrtarstva. Vavilon je u isto vreme bio potresan do ivljaj i opas -nost. Nasred grada nalazilo se jedno od svetskih cuda: Semiramidini viseci vrtovi. bacenih u sam vrtlog veliko -ga sveta. opasana dvostrukim redom odbrambenih zidina. Poreznici su od ratara i pastira cedili sve to se moglo iscediti. zatvarali oci pred izazovima novog i -vota i nestrpljivo cekali da Jehova pobedi Vavilon i omoguci im povratak u domovinu. Veliki broj izgnanih bavio se trgovinom i stekao prilican imetak. Vecinu je ipak mucila bolest izgnanika: nostal -gija za rodnim krajem. vinograde i vocnjake da odr e iskru ivota koja je tinjala. gde ga je Nabukodonosor poslao nakon to je osvojio Egipat. po to su u metropolu dolazili putnici sa svih strana sveta. Pro -rok se nastanio u Tafnesu i osudivao svoje sunarodnike zbog idolopoklonstva i otpadni tva. postavljeni na terasa -ma koje su se oslanjale na svodove od opeke. Lavirint uskih ulicica kljucao je od bucnog ivota stanovnika. ne veru -juci u povratak. glasom prepunim bola pevu ili svoje setne pesme. po sokacima se razlegala zaglu na lupa iz za -natskih radionica. s obe strane oivicena zidom. Fanaticni neprijatelji Asirije vr ili su teror ubija -juci svoje sunarodnike koje su smatrali za otpadnike i oportuni -ste. kula od sedam terasa. S vremenom. kamenovali su ga u Egiptu njegovi sunarodnici. a gradice i sela pljackali su odmetnici i ra -bojnicke bande. vracana im je i licna sloboda. po hri canskom predanju. Dobili su na obradivanje opusto ene njive. stara dve hiljade godina. ovako je izrazio njihova osecanja: Na vodama Vavilonskim sedasmo i plakasmo opominjuci se Siona. Ti optimisti kao da su sedeli na svojim spremljenim zave ljajima. Judejski izgnanici dr ani su u pocetku H logorima i radili na izgradnji Vavilona i odr avanju ka -nala i carskih imanja. po to je Vavilon u to vreme bio najva nije sredi te medunaro -dne trgovacke razmene. U zemlji su vladali beda i nered. Mnogi od njih brzo su se otudili. vodila je iroka. A pesnik iz kasnijeg vremena. pokrivenih bareljefom. U njegovoj blizini visoko u nebo izdi -zao se zigurat.* WWILONSKO ROPSTVO. Najva niji je bio hram najvi eg va -vilonskog boga Marduka. Na kraju uspeli su da ubiju i samog Godoliju. legende 373 cana ulica. Za iseljenike iz malog provincijskog Jerusalima. Nabukodonosor im je za namesnika postavio Judejca Godoliju. Preko est stotina kula bdelo je nad bezbedno cu njegovih stanovnika. odlucili da se pomire s novim ivotom i da se to bolje uklope. udeci za zavicajem. Trezveni prorokov glas samo je produblji -vao njihovu tugu. Ali. sve * Po Talmudu. dok su drugi. Na njenom vrhu prelivale su se na suncu plave kaljeve plocice malog svetili ta u kome je boravio Marduk. U toj gunguli culi su se razni jezici. sa sedi tem u Mispi. odvracao ih od zabluda i savetovao im da grade kuce i sade vrtove. prorok Jeremija je umro u Vavilonu. Posle ubist -va pobegli su u Egipat i silom odveli sa sobom i Jeremiju. Cesto su u gomilama sedeli na obali Eufrata i. 65). Ulicni trgovci vikali su koliko ih grlo nosi hva -leci svoju robu. Kroz gomilu prolaznika probijali su se karavani kamila. Neki su postali i finansijski magnati i imali na hiljade robova (Knjiga Jezdrina 2. U Vavilonu je bilo preko pedeset hramova. Prorok Jeremija iveo je u njegovom dvorcu i preuzeo duhovnu brigu nad ostatkom judejskog stanovni tva. Vavilon je bio milionska metropola. Od velicanstvenih "As -tartinih vrata". takode ukra enim ba -reljefom s likovima lavova. . prava. natovarena kola i povorke pobo .

Jehova je izabrao judejski narod da se kroz patnju ocisti od greha i da objavljuje svetu jedinog. nad Mesopotamiju su se ponovo nadneli crni politi -cki oblaci. neka me zaboravi desnica moja. Glavni pobornik tih mesijanskih misli bio je prorok Jezekilj. Judejci su se dr ali na okupu u selima i gradicima. a car ce im biti potomak Davidov. A zar Bog mo e biti tako nepravedan da jednako ka njava i krivce i nevine? Kolektivna odgovornost nije bila u skladu s moralnim nacelima i zato je nesreca koja je za -desila judejski narod morala imati neki dublji istorijski smisao. Izgnanici su poceli da razmi ljaju o uzrocima svoje nesrece. pred -kazujuci im da ce se jednom vratiti u zemlju otaca. sveop teg covekoljubivog Boga. Neke svitke iseljenici su uspeli da iznesu iz zapaljenog hrama. koje su Asirci iselili godine 722. Bila je to sledeca etapa u oblikovanju teksta Svetoga pisma. U te nji da ucvrsti dr avu oduzeo je svim pokorenim narodima kipove njihovih bogova i nagomilao ih u Vavilonu. Pored njih pojavili su se znalci i tumaci verskih knjiga koji su se prihvatili prikupljanja i sredivanja narodnog du -hovnog nasleda. 18. a Jehova ga je upozorio da sve razgleda pa ljivo da bi mogao podneti tacan izve taj svojim su -narodnicima u Vaviloniji. u miru i pravdi. Tu individualnu odgovornost izrazio je ovim recima: "Koja du a zgre i ona ce umreti. Posle Nabukodonosorove smrti novovavi -lonska dr ava bli ila se svome kraju. i koji nas obori e da se veselimo: "Pevajte nam pesmu Sidonsku". Kako cemo pevati pesmu Gospodnju u zemlji tudoj? Zerum 9(psufovs%i Ako zaboravim tebe. Godine 558. Odgovor na ova mucna pitanja bila je mesijanska ideja. pre na e ere. koji je konacno sreden tek po povratku iz vavilonskog ropstva. proroke i predvodnike. Ti skupovi bili su zaceci buducih sinagoga. raspr ilo i na kraju bez traga nestalo u moru azijskih naroda. 5) i Zakoni ponovljeni (5. o ivljavajuci istoriju. Neki tajanstveni covek vodio ga je po gradu i po dvori tu obnovljenog hrama. U knjigama Izlazak (20. ako ne uzdr im Jerusalima svrh veselja svojega. koji je ise -Ijen u Vavilon jo godine 597. koji za grehove predaka ka njava njihove potomke do cetvrtog kolena. na zajednicke molitve okupljali su se po kucama svojih predvodnika. Njegov naslednik. obno -vljeni Jerusalim. ako tebe ne uspa -tim. 20). Bio je to ogroman korak napred u pravcu etickog produbljivanja monoteiz -ma i raskid sa pojmom osvetoljubivog plemenskog bo anstva. slavili sabat i sve ostale verske praznike. U me -duvremenu. irio je nacelo da svaki covek licno odgovara za svoje postupke. pre na e ere stupa na presto . vecno vladati u ime Jehovino. pre -selio se u daleki dvorac na kraju Sirijske pustinje u severnoj Arabiji. On je bio obuzet samo verskim pitanjima i starinama koje je s velikim arom sakupljao u svome dvorcu. Vlast je u prestonici preuzeo njegov sin Baltazar. Tako je dizao moral iseljenika. Time je izazvao duboko nezadovoljst -vo medu podanicima. POVRATAK. prorok je u svojim apokalipticnim vizijama predska -zivao propast svih njegovih ugnjetaca i njegov konacni trijumf u bliskoj buducnosti. Pod teretom patnje produbljivali su svoj odnos prema Jehovi. Posle nekog vremena postao je potpuno nastran i. propovedajuci u svome domu. Jevrejske zajednice i dalje su imale svoje sve tenike. Nabo -nid. sin nece nositi bezakonja ocina niti ce otac nositi beza -konja sinovljega" (Knjiga proroka Jezekilja. koji ce kao pastir. odvojiv i se od svakodnevnih dr avnih poslova. Jerusalime. nije bio ni sposoban vojskovoda ni dobar dr avnik. Jednoga dana. ali je mnogo istorijskog i pravnog materijala trebalo napisati po usmenom predanju.Onde iskahu koji nas zaboravi e da pevamo. a po to nije bilo Jerusalim -skog hrama. Dok se stanovni tvo izrailjskog carstva. Neka prione jezik moj za usta moja. Negovali su svoje drevne obicaje. 37$ Po to je judejski narod bio predodreden za vr enje va ne istori -jske misije. saop tio je vernicima da ga je Jehova preneo u buduci. 7) on je osve -toljubivi bog. pre na e ere.

.

Kir odgovara na izazov. Sparta i faraon Amazis. 6720 magaraca i 435 kamila. Predvo -dili si ih prvosve tenik Isus sin Josedekov. koji su posedovali imanja i trgovacka preduzeca. jer pored ljudi u njemu su nalazi -lo 736 konja. posle osam godi -na vladavine. U njemu su gledali ne sa -mo oslobodioca.ava se za cara Persijanaca. Persijski car se u jo jednom pogledu po -kazao kao covek novoga vremena. zatim rodoljubi. razorenoj. cetiri stotine i deset srebrnih vrceva i hiljadu komada razne druge liturjjske opreme. A kad su se povratili od prvog uzbudenja. "mesija". Po -korava Medane. uhodani drum trgovackih karavana.car An a -na Kir. Trebalo je srediti spisak onih koji su izrazili spremnost da napuste Vavilon i sakupiti ih u logore. Jednoga dana medu stenama ukazale su se ru evine Jerusalima. pokazao se kao stra ni i genijalni vojskovoda. Naredio je da im se vrate sve liturgijske posude koje je Nabu -kodonosor odneo iz Jerusalimskog hrama. Kapiju sna ne tvrdave irom su mu otvorili sve tenici boga Marduka. odakle su vec poznatim Avramovim putem produ ili preko Damaska i gore Hermon do Genezaretskog jezera i na granicu nekada njeg ju -dejskog carstva. Za povratak je bilo spremno skoro pedeset hiljada ljudi ukljucujuci ene. cije su se granice protezale od Indije do Sredozemnog mora. Kir je posebnim dekretom odobrio Jevrejima povratak u Jerusalim. Judejski izgnanici docekali su Kira s neopisivim odu evljenjem. decu i poslugu. Povratnici su izabrali stari. hiljadu srebrnih zdela. Najpre su i li uz Eu -frat. provincijskoj Judejskoj zemlji. niti je dozvljavao svojim vojnicima da pljackaju. Pokorenim narodima priznao je iroku autonomiju i vratio im kipove njihovih bogova koji su bili odneti u Vavilon. smejali se od radosti i upucivali Jehovi zahvalne molitve. Njegova verska i politicka tolerancija ispolji -la se i u tome to je raseljenim plemenima dozvolio povratak u zavicaj i naredio da im se vrate kipovi i ritualni predmeti iz njihovih hramova koji su im bili oteti. "izabranik" i "pastir Jehovin". Nepunu godinu dana posle osvajanja Haldeje. Porazio ju je godine 540. po li su napred kao opcinjeni i glasno pevali: * . a godinu dana kasnije bez borbe zauzeo Vavilon. proroci i potomci plemena Levijevog. Taj malo poznati plemenski stare ina. Zorovavelj sin Sala-tilov i dvanaestorica plemenskih stare ina. nije ru io njihove gradove. Sve tenici i proroci objavljivali su svojim sapatnicima u ropstvu da je njihov spasilac "pomazanik bo ji". ili cinovnike koji su zauzimali visoke dr avne polo . Haldeje. kome pored Haldeje pristupaju i car Lidije Krez. njegovog poslanika i miljenika. Iznureni putnici plakali su. Ne -punih dvadeset godina posle stupanja na presto. Kir je postao vladar ogromne dr ave. Ali nisu se svi odlucili za povratak. koji su se osecali ugro eni Nabonidovom verskom politikom. Podjarmljeni narodi Haldeje docekali su 376 ga kao spasioca. Protiv novog osvajaca car Nabonid stvara savez. zauzima njihovu prestonicu Ekbatanu i progla . obilazeci razvaline Ninive i stigli u Haran. Pripreme za povratak trajale su veoma dugo. Karavan koji je krenuo na daleki put bio je dug nekoliko kilometara. Za razliku od asirskih i haldejskih careva nije ubijao pokoreno stanovni tvo. Ali su svi. sve tenici. izda no prila -gali za obnovu Jerusalimskog hrama. Zatim je krenuo protiv svog glavnog protivnika. i siroma ni i bogati. Vraceno im je tri -deset zlatnih zdela. 435 mazgi. Njihove nade ubrzo su se obistinile. veci i ruku Jehovinu koja ka njava. trideset zlatnih vrce -va. pobeduje Kreza i za kratko vreme osvaja Malu Aziju. trgovci i zanatlije i dalje su se mirno bavili svojim poslom. tako da su povratnici za tu svrhu sakupili ogromno blago. vatreni poklonici Jehovini. Imucne ljude. pre na e ere. nije privlacio ivot u osiroma enoj.aje. ivot u pokorenoj zemlji odvijao se normalno. Bili su to uglavnom ljudi kojima u izgnanstvu nije ba i lo dobro. Kir se pokazao kao pobednik i dr avnik sa -svim drugoga kova.

.

Jezdra je energicno poceo da sprovodi reforme za preporod Judeje..). poslao je u Jerusalim komisiju sa zadatkom da ispita s kakvim pravom se Jerusalimski hram podi e iz ru evina.).. pre na e ere. Ne samo da mu je dao odobrenje. kren -uo na daleki put. Judejci su najzad pre kinuli obnavljanje hrama i posvetili se svakodnevnim ivotnim problemima.Veseli se i raduj se s nama Jerusalime sru eni. U potrazi za nasu nim hlebom zanemarili su religi ju i nisu vi e brinuli o hramu. pre na e ere. vec mu je iz svoje riznice ponudio mnogo zlata i srebra za ulep avanje Jerusalimskog hrama. Za vladavine sledeceg persijskog cara Darija l (522-485. Vladao je samo sedam godina. jer se preko me anih brakova vezuju s okolnim arabljan -skim plemenima. Kad su se Judejci poz -vali na Kirov dekret. Ali ni tada nije i lo bez te koca. Za -prepastilo ga je ono to je zatekao. Ne ubrajajuci ene i decu. . ali je ipak odlucio da ode u svoju zemlju da se suprotstavi tome. ru eci vec podignute zidove i intrigama ireci pometnju u Jerusalimu. Jerusalim je jo uvek bio ogromna gomila kr a. Jer Gospod se smilova narodu svome. ^^^^. Gradnja je trajala cetiri i po godine. Darije je bio tolerantan covek. Jo je i ovlastio Hananskog namesnika da starom jevrejskom povratniku isplati sto talenata srebra i snabde ga potrebnim namirnicama. pocivao zlatni kovceg zaveta. bio je ve -oma predusretljivo primljen. Svakodnevni ivot u opusto enom Jerusalimu bio je neizmerno te ak. u borbi s narodima koji su napadali istocne granice njegove dr ave. Novi Jehovin dom nicim nije podsecao na velicanstveni Solomonov hram. Kad je do ao da moli Artakserksa za odobrenje da putuje.. vr eci oru ane napade. samo su ponegde trcale skle -pane kucice. pod cijom vla cu je bio Hanan. sada je zjapila praznina.e. iako su i oni slavili Jehovu. a na presto stupio nje gov sin Kambiz. Tako je pro lo petnaest godina. Za to su doznali Samaricani. Po to je Jevrejki bilo malo. Novi povratnici stigli su u Jerusalim posle cetiri meseca. Povratnici su se pre svega morali po brinuti za krov nad glavom i bar donekle ukloniti kr s gradskih ulica. na -ucnik i veliki poznavalac Tore. Samaricani i ostala plemena koja su zaposela ispra njene jevrejske zemlje. poginuo je Kir...e. Cetrdeset i tri godine pro le su od obnavljanja hrama. p. Stoga je naredio satrapu da se obnova hrama ne ometa i da se dosta -vijanjem grade i ivotinja za rtvovanje pomogne povratnicima. Persijski satrap Tatnaj. Na njegov zahtev pre -gledana je arhiva u Ekbatani i Kirov dekret je naden. Zato su tek sedmoga meseca boravka u domovini podigli rtvenik. zamolio je cara za uputstvo ta treba dalje da radi. s neobicnom estinom ometali su gradnju. U Vavilonu je u to vreme iveo Jezdra. Posledice odbijanja nihove pomoci bile su veoma neprijatne. u tajanstvenom sjaju. koji su posle proterivanja Izra -iljaca naseljeni u severnom Hananu. godine 458. p. proroci Agej i Zaharija optu ivali su stanovnike Jerusalima za nemar i privoleli ih u ime Jehovino da ponovo otpocnu obnavljanje hrama. gledali su s prezrenjem. Obeshrabreni te kocama i pogor anim uslovima ivota.n. Jezdra je vec bio za ao u godine.n. MISIJA JEZDRINA. Jerusalime spa eni! OBNOVA. ali su Zorovavelj i Isus odlucno odbili po nudenu pomoc. Medu svojim vav -ilonskim sunarodnicima Jezdra je organizovao prikupljanje prilo -ga i sakupiv i poveliko blago. Na Samaricane. a druge godine zapoceli obnavljanje hrama.. pratilo ga je 1576 mu karaca koji su odlucili da se s njim vrate u domovinu. pa su ih preko izaslanika zamolili da i oni ucestvuju u gradnji. gde su na li skloni te malobrojni stanovnici. gde je nekada. Godine 529. Ubogi mali hram bez ukrasa bio je alosna slika bede i propadanja zemlje. Na najsvetijem mestu. Do ljaci iz Jerusalima donosili su mu veoma uznemiravajuce vesti da je judejski narod postao ne -maran u ispunjavanju verskih du nosti i da mu preti odnarode -nje. ali je za to vre me osvojio celi Egipat i tako stvorio najvecu imperiju u istoriji staroga sveta.. U svetu su se za to vreme dogodile velike promene. Na persijskom prestolu nalazio se Artakserks l (465-424.

.

Moavaca. Amonaca. Persijski car je primetio da mu je peharnik nekako setan i zabrinut dok mu dodaje vino. Bog na vojevace za nas. pre na e ere. pogor ala je odnose s okolnim narodima koji su se osecali te ko pogodeni prezrivim odbacivanjem svojih kceri. MISIJA NEMIJINA. Stare ina Amonaca Tovija podsme ljivo rece: "Neka zidaju. Svakoj porodici. da vi e ne budemo rug. a druga polovina je. Arabljana i drugih neprijateljskih pleme -na rugali su se Jevrejima. Jerusalim pust i vrata mu popaljena ognjem. kad nisi bolestan? Nije drugo nego tuga u srcu". Zato se napadaci nisu usudili da stupe u . Svi koji su se bojali reci bo je okupili su se oko njega i dugo se s njim molili. Stare ine Samaricana. dao mu pismo za cuvara carskih uma s nalogom da mu izda onoliko drvene grade koliko je potrebno za obnovu jerusalimskih kuca i zidina i cak mu dodelio jaku pratnju od persijske pe adije i konjanika. trubaci su imali zadatak da pozivaju branioce na ugro ena mesta. zelena tva i pljacke najveci deo naroda pao je u krajnju bedu. Gde cujete trubu da trubi. cak su i sve tenici i narodni predvodnici imali ene tudeg porekla. Za vreme vecernje rtve pao je nicice pred hramom i tako po -tresno plakao da su i svi okupljeni zaplakali. Ta surova naredba une -srecila je i rasturila mnoge porodice odvajajuci voljene ene od mu eva i bri ne majke od rodene dece. a zatim zamoli cara za odobren -je da ode u Jerusalim: "Ako je ugodno caru i ako ti je mio sluga tvoj. i mi smo se rasuli po zidu daleko jedan od drugoga. poverio je rad na jednom delu zida. Osim toga. Jezdrinom zaslu -gom najzad je pala odluka na osnovu koje se svima koji su o enjeni tudinkama oduzima imanje i pravo gradanstva ako ne napuste svoje ene u roku od tri dana. podstaknut njegovim entuzi -jazmom i energijom. dok su sve tenici i bogati iveli bezbri no u izobilju. a narod. postio i molio Jehovu da se smiluje na njegove sunarodnike u domovi -ni. onamo trcite k nama." Ali kad su zidovi bili dopola podignuti. da lisica dode. provalice kameni zid njihov. polovina stanovni tva bila zauzeta gradnjom s pripasanim macevima." Otad je. Nemija je odmah prionuo na posao." Artakserks je voleo svoga peharnika i poklanjao 380 Zenon !](psulbvs/(i mu puno poverenje. ivo se prihvatio obnove. Jevuseja. Hetita. spopade ih bes i poce e se spremati za oru ani napad. Danima je plakao. vec ga je naimenovao za namesnika Judeje. ne iskljucujuci ni sve tenicke. tugovao. Judejski narod ocuvao je svoju rasnu i versku osobenost. njem spaljena?" A car mu rece: " ta hoce ?" Posle tople molitve objasni o cemu se radi. kad je grad gde su grobovi mojih otaca opustio i vrata mu og -. bogati su ugnjetavali siromahe i za dugove uzimali im polja. ne verujuci da ce podici zidove. Ne samo to mu je dopustio da ide. u ocajanju cupao \ bradu i u nezmernoj tuzi celi dan sedeo nemo. Razdeli graditeljima maceve. Po jerusalimskim ulicama cula se me avina svakojakih jezika i narecja i izabranom narodu pretila je brza propast. Lo a vest duboko je potresla Nemiju. dan i noc. strele i titove. po lji me u Judeju u grad gde su grobovi otaca mojih da ga sagradim. i zapitao ga za razloge njegove tuge: " to si lica nevesela. spremna da odbije napad. Tri dana u tajnosti je detaljno razgledao sru ene zidove i spaljene gradske kapije i najzad objavio cilj svoga dolaska: "Vidite u kakvom smo zlu. vinograde i vocnjake. Nemija isprica svome gospodaru ta je cuo od Ananija: "Da je iv car doveka! Kako ne bih bio lica nevesela. pa cak pri -moravali na robovski rad njihove sinove i kceri. Rasporedeni du zida. Jezdra je bio duboko potresen. Filiste -jaca. Zbog poreza. Egipcana i Amorejaca. Amonaca. Razderao je pla t na sebi. koplja." Grad je bio bez ikakve odbrane.mnogi Judejci po enili su se kcerima Hananaca. rekav i im:$Posao je velik i dug. ali je otada iveo potpuno izolovan medu neprijateljima. Nemija se ne dade zastra iti i organizova odbranu. bila u pripravnosti. Na dvoru Artakserksa u Suzi. ostavljen na milost i nemilost pustinjskih razbojnika i neprijateljskih plemena koja su zauzela napu tene delove judejske zemlje. Zidine prestani -ce i dalje su bile u ru evinama. visoku du nost peharnika obavljao je Judejac Nemija. na smenu. Nemija je stigao u Jerusalim godine 445. dajte da zidamo zidove Jerusalimske.

.

to jest do godine 586. estoko ih grdio i prokli -njao i u nastupu besa udarao ih pesnicama i vukao za bradu. itelji Jerusalima groznicavo su zidali danju i nocu. Posle pedeset i dva dana. Nemija je s velikom odlucno cu zaveo red u hramu i. spasla se samo zahvaljujuci tome to je postala vazal svog tobo njeg spasioca. Postojala je jo sto i petnaest godina. do -nosili u_ prestonicu svoje proizvode i pazarili po gradskim duca -nima. Posle nekoliko godina ponovo je oti ao u Jerusalim da se uveri kako se vlada judejski narod. Izrailj je otcepljenjem istupio i iz te najva nije zajednice i stvorio svoje vlastite kultne prestonice u Vetilju i Danu. Cak i tirskim trgovcima koji su se naselili u Jerusalimu bilo je dopu teno da trguju. da bi onemogucio trgovinu. Zatim im je naredio da se zakunu da ce ostaviti ene tudinke. znaci. Cak i jedan sin prvosve tenika o enio se tudinkom. zbog cega su napustili slu bu u hramu i poceli se baviti zemljoradnjom. S ogorcenjem je zakljucio da se stanje opet pokvarilo.otvorenu borbu. pre na e ere. pre na e ere. Dovoljno je navesti samo nekoliko cinjenica da se u to uveri-mo. zadovoljava -juci se samo skromnim prilozima za odr avanje svoje kuce. Osiroma eno fyende stanovni tvo oslobodio je te kih poreza i da bina. Sve koji se nisu pokorili naredenju. koji Levitima i pevacima nisu placali odredeni deo desetine koji im je pripadao. hram u Jerusalimu. Zamislimo za trenutak ta se de avalo u Izrailju. Za -tim je sazvao zbor i zahtevao od bogata a da se zakunu da se vi e nece baviti lihvarenjem i da ce vratiti sirotinji polja. a medu njima je bio i sin prvosve tenika. Otkrio je da su se Judejci opet enili tudinkama. kad je Nabukodonosor razorio Jerusalim. Izbacen iz ravnote e tom zarazom. vratio se posle dvanaest godina na cars -ki dvor u Suzi. Zemljoradnici su muljali gro de. Vec znamo da su severna i ju na plemena oduvek delili duboki etnicki i politicki antagonizmi. gde je ponovo preuzeo pocasnu du nost peha -rnika. nastojali su da u gradu ire strah i po -metnju preko potkupljenih judejskih otpadnika. zidovi su bili podignuti iz ru evina i prestonica je s olak anjem mogla da odahne. Kad je rec o sastavu . Ispuniv i svoju misiju. Za vreme Solomonove i Davidove vladavine ubla avali su ih zajednicki dr avni interes i zajednicko versko sredi te. cesto ne spavajuci i ne pre -svlaceci se. koja je protiv bratskih izrailjskih plemena pozvala Asiriju. Svega dvadeset godina posle razaranja Samarije asirski car pojavio se pred ^zidinama Jerusalima i samo zahvaljujuci spletu srecnih okolnosti judejska dr ava tada nije izgubila nezavisnost. Jo gore je bilo to to vi e niko nije slavio sabat. Do lo je do toga da deca jz tih me anih brakova nisu vi e znala da govore hebrejski. Najvi e ga je bolela pohlepnost sve tenika. A Nemija se prihvatio sredivanja dru tvenih pitanja. ne to vi e od dvesta godina. proterao je iz Jerusalima.^ Ali Nemija se dr ao na oprezu i uporno je i ao svome cilju. Judejska dr ava. Izrailjska dr avica postojala je. 382 "ZAR SAM JA CUVAR BRATA SVOJEGA"* Ubrzo se pokazalo da je raspad Davidove dr ave na Izrailj i Judeju jedna od najvecih tragedija jevrejskog naroda. Godine 721. Nemija je sve krivce pozvao preda se. Pod izgovorom da hoce sklapanje mira. koja je prodrla i u sve tenicke krugove. pala je Samarija. naredio je da se gradska kapija uoci sabata zatvara. pa su resili da pribegnu lukavstvu. Ta verska izma ne samo to je dovela do potpunog duhovnog otudenja dve krnje jevrejske dr avice. a kad im to nije po lo za rukom. Razlozi te tragedije bili su veoma slo eni. vinogra -de i vocnjake koje su im oduzeli za dugove i zelena ke kamate. Solomon je umro godine 932. vec je kobno uticala na njihove unutra nje odnose. cetiri puta su poku ali da izmame Nemiju iz grada.

izrailjska plemena su jo Bila su pod jakim pritiskom razno uvek tamo bila u manjini.stanovni tva te dr avice. .

dok je mali broj privilegovanih gomilao sve veca bogatsva. ali ustanak nije mogao biti uspe an. Jerovoam i drugi izrailjski carevi morali su na to ozbiljno racunati i zato je izmaticni Jehovin kult u njihovoj dr avi dobio idolopoklonicki karakter.*Kainove reci. ali. To se dogodilo narocito zahvaljujuci caru Josiju. To se pokaziva -lo u ustanovljenju zlatnog teleta i proterivanju iz dr ave ortodok -snih predstavnika jehovizma: sve tenika i Levita. Joas je ubio sve tenika Zahariju zato to mu je prebacio idolopoklonstvo. Cak je i Jerovoam. Ahaz je bogu Molohu pri -neo na rtvu svoga sina. ili u Asiriju. ili u Egiptu. Pojavili su se mudraci kao Amos. Fenicanke Jeza -velje. U Samariji i Jerusalimu borile su se o prevlast stranke koje su tra ile oslonac ili u Siriju. dinasticki prevrati i verski neredi ne samo to su prouzroko -vali anarhiju u obe zemlje. Kako to obicno biva. izvr io versku izmu. Da zlo bude vece. neprestani ratovi. izrabljivanje i su -rovost bogata a. borba protiv jehovizma poprimila je krvavi karakter. propovedi i poziva -nja ljudi da se poprave ne zaustavljaju tok istorije. Ali to je bila samo privremena pobeda. pouke. ubrzo priklonio idolopoklonstvu. Izrailj i Judeja postali su igracka u politickim igrama koje su im na kraju donele propast. vec su produbljivali i klasne razlike. Na taj na -cin. Tada je. Osam judejskih careva Biblija optu uje za idolopoklonstvo ili za proganjanje jehovinih sve tenika. koga je na presto dovela jehovisticka stranka proroka Ahije. kad je prorok morao da pobegne iz zemlje. odsecena planinama od susednih uticaja. Uop te uzev i. koje se ponosilo bogatom ver -skom i kulturnom tradicijom. ako iz tog ugla pogledamo na istoriju Izrailja. Ali i tamo se kult tudinskih bogova sna no si -rio. koji je izvr io duboke verske reforme i povratio pravne norme sadr ane u knjizi Zakoni ponovljeni. prvi car Izrailja. Jotam. me -du njima nije bilo nijednog vernog jehoviste koji bi zaslu io po -hvalu redaktora istorijskih biblijskih knjiga. do lo do ustanka pod vodstvom proroka Ilije. Knjiga postanja (4. Josafat. Za vreme Ahavove vladavine i njegove ene. to takode ima svoje obja njenje. Kultovi ovih naroda pu tali su u Izrailju sve dublje korene i u pojedi -nim trenucima izgledalo je da je jehovizam osuden na propast. Jeremija i Ne -mija. 9) 2. Nemocni Izrailj nije se mogao uspe no braniti ni od uti -caja i podrivanja susednih dr ava. istina. Mojsijeva religija uvek se obnavljavala. trebalo da predstavlja oslonac Mojsijeve religije. Fenikije i Damaska. Drukcije govoreci. s prete nom vecinom jevrejskog stanovni tva i s tradicionalnim kultnim pred -metom. Pod te kim teretom poreza i dugova. kovcegom zaveta. Zahvaljujuci takvim carevima kao to su bili Asa. Kako je to pitanje izgledalo u Judeji? Izgledalo je da bi zemlja. kao to znamo. Po mi ljenju naucnika . jehovizam je u Judeji bio daleko ilaviji. 384 Zenon !%psidovs/(i Jezekija i Josija. vrsnog hananskog stanovni tva. lihvarstvo. u blizini palestinkog na -seljaf^ison Lesion. jer se i on. Tek kasnije je predvo -dnik jehovisticke stranke Juj odneo pobedu nad tudinskim kulto -vima. dok se na kraju nije izborila za prevagu nad tudinskim bogovima. a Manasija je zapoceo krvave progone jehovista. revoluci -je. eleci verovatno da dobije podr ku vecine podanika. bratoubilacke borbe. l pored svega. sa cudenjem cemo utvrditi da Biblija optu uje njegove careve za kult tudinskih bogova ili precutkuje njihovu versku de -latnost. koji su osudivali ugnjetavanje. Do -znajemo da je vatrena poklonica fenickih bogova progonila i ubi -jala Jehovine proroke. Obe dr avice bile su potresane dugo -trajnim i te kim verskim ratovima. Komentar za te prilike mo e biti vec pomenuto pismo izrailjskog seljaka nadeno godine 1960.. ti ratovi su hiljadostrukim nitima bili vezani za politicke medunarodne sile. Pogor avale su se i unutra nje dru tvene prilike. iroke narodne mase sve vi e su siroma ile.

.

ali je u njoj sve vreme vladala jedna. Osim toga. iako za to nije imao nikakvog osnova. kao to smo vec pomenuli. vec preseljenje. de avala careubistva i dvorski pucevi. l pored toga to je zaveo teror u dr avi. razumecemo bezobzirnost tada njeg poreskog si -stema. u mnogim slucajevima cak i povoljno u materijalnom pogledu. Ako uzmemo u obzir cinjenicu da je ogrtac ubogim Izrailjcima slu io i kao pokrivac. a visoke namete. Jerovoam. De avalo se. Jo prve godine svoje 2Q/~ vladavine persijski car Kir dozvolio im je da se vrate u domovi -nu. Car Izrailja Fekaj sklopio je savez s Damaskom. podnosi tu bu svome knezu da mu je ubirac po -reza oduzeo ogrtac. to znaci da je izgnanstvo trajalo nepunih pedeset godina. Dovoljno je navesti tri primera da se prika e to stanje stra nog politickog slepila. Da bi prinudio Judeju da pristupi antiasirijskoj ko -aliciji. Pismo je o teceno i ima praz -nine. Tada je Ahaz. ali je njegov sadr aj sasvim jasan. U svetlu tih cinjenica postaju nam razumljivi neprestani dvorski pucevi. Menajim je do ao do nje na taj nacin to je uzimao od bogata a po pede -set sikala srebra. po to se iz osiroma enog naro -da ni ta vi e nije moglo iscediti. l u Ju -deji su se. Ogrtac je verovatno bio jedina imovina seljaka kome je nanesena nepravda. Zemlju su pusto ili razni osvajaci. Tiglat-Falazar III zahtevao je za tu 10C legende uslugu stravicnu sumu od hiljadu talenata srebra. Kad tri miliona podelimo sa pedeset. istorija je prema njima bila blagonaklona. po cenu citavog blaga Jerusalimskog hrama doveo u Hanan asirsku vojsku. dodu e. Prvi talas povratnika krenuo je na put u prolece godine 537. dok se u Izrailju u toku 230 godina izmenjalo devet carskih dinastija koje su uzurpatori nasilno osnivali. znaci da je ezdeset hiljada imucnijih ljudi moralo prilo iti znatan iznos za odr avanje na prestolu krvavog uzurpatora. l car Izrailja Joas opljackao je Jerusalimski hram i deli -micno poru io gradske zidine. Dok se deset izrailjskih plemena bez traga rasplinulo u etnickom kotlu Mesopotamije. da dva cara ive i u slozi. bio je bez sumnje egipatski placenik. ispla -tio je svome za titniku tri miliona sikala srebra. pokrivali su oni koji su jo imali zlata i srebra. Dva carstva uglavnom su vodila medusobne istrebljivacke ratove i nisu se ustezala da dovedu u Hanan svoje najljuce vekovne neprijatelje. opusto io Judeju i poceo opsadu Jerusalima. samo da pobede protivnika. Neposredna posledica njegove pobune bila je ta to je faraon Sisak l pet godina posle Solo -monove smrti opusto io Hanan i odneo sve blago Jerusalimskog hrama. ali takvi slucajevi bili su retki i pre su imali karakter politickih manevara i nikako nisu proisticali iz patriotskih pobuda. dodu e. koje je trebalo placati susednim silama. za Judejce takozvano vavilonsko ropstvo i nije bilo pravo robovanje. koji je upravo zavr io berbu. Ta samoubilacka politika morala je pre ili kasnije da dovede do propasti celog jevrejskog naroda. krvavi uzurpator Menajim morao se osloniti na Asiriju da bi se odr ao na vlasti. Dinasticko rivalstvo izmedu vladara Izrailja i Judeje kao i borba sve tenika za prevlast oslabili su obe dr avice i bili u potpunoj suprotnosti s interesima naroda. Po to je talenat vredeo tri hiljade sikala. Davidova dinastija. . Bili su to razni ljudi: bogati trgovci. Seljak.ono potice iz VII veka pre na e ere i sastoji se od cetrnaest redova teksta napisanog na komadima razbijenog krcaga. Ali bez obzira na tako kratak vremenski period. Izvr ilac otcepljenja. mnogi Judejci uspeli su da se okuce u tudini i odbili su da se vrate. krenuo je sa saveznikom protiv judejskog cara Ahaza. Ali s vremenom su cak i bogati ljudi postali rtve rato -va i politickih nemira. pre na e ere. careubistva i dinasticki prevrati u Izrailju.

.

Tako se u Judeji stvorila izuzetna konce -ntracija ortodoksnih jehovista. ovako opisuje te odnose: "l stade velika vika ljudi i ena na bracu njihovu Judejce. ciji religiozni ar nije bio ta -ko jak kao njihovih otaca. Jevreji koji su se o enili tudinkama morali su napustiti svoje ene i de -cu ili i sami otici iz Judeje. a vratili kao verska zajednica. koji se. takozvani "savet stare ina". Nema sumnje da su se za povratak prijavili pre svega siroma ni ljudi. Jer neki govorahu: nas i sinova na ih i kceri na ih ima mnogo. Sve tenici su vr ili finansijske zloupotrebe. ali i brojni predsta -vnici u Vavilonu rodenih pokoljenja. Ta cinjenica nam obja njava gotovo sve to znamo iz Knjige Jezdrine i Knjige Nemijine. 15). Hajde vratite im danas polja njihova i vinograde i masli -nike i kuce i to im na stotinu uzimate od novca i ita i vina i ulja. sinovi na i kao nji -hovi sinovi. Jevrejina visoka roda. a po ulicama Jerusalima culi su se tudi jezici. cuvajuci svoje stare obicaje i obrede. Tacno je receno da su se Judejci iselili kao narod. Judejcima je pretila opasnost odnarodenja. To je Dilo pravo teokratske dru tveno uredenje s prvosve . rasno tudih naroda.zemljoradnici i zanatlije. izrabljivanju i lihvarenju od strane imucnih slojeva. iako vec u godinama. od koga je kasnije nastala stalna institucija Sanhedrin. koje nije upla io daleki naporni put i ubogi ivot u ru . l smislih u srcu svom i ukorih knezove i poglavare. Oni su doneli stroge zakone o braku. Oni koji su ostali u emigraciji iveli su u takozvanoj dijaspori. U novom judejskom dru tvu pre svega*Dada u oci nesumnjiva dominacija religije i sve teni -ka. jer polja na a i vinograde na e dr e drugi. i re -koh im: vi mecete bremena svaki na brata svojega. Zato se rasrdih vrlo kad cuh viku njihovu i te reci. A preda nji upravitelji koji bejahu pre mene bejahu te ki narodu uzimajuci od njega hleba i vina osim cetrdeset sikala re -bra." (Knjiga Nemijina.tenikom na celu. narodne ma -se bile su izlo ene ugnjetavanju. Ali niko nije bio ravnodu an prema svojoj domovini. tj rasejanju. 1-7. mnogi povratnici prihvatili su aramejski jezik. Tada ga je vladar Samarije postavio za naj -vi eg sve tenika hrama koji . i eto treba da damo sinove svoje i kceri svoje u roblje. reakcija na te pojave bila je neobicno sna na. Kratko govoreci. Jevrejski istoricar Josif Flavije pomi -nje nekog Manasiju. a mi ne mo emo ni ta. S ugnjetavanjem i ekonomskim zloupotrebama vlasto -dr aca irila se demoralizacija i ravnodu nost prema pitanjima koja se ticu naroda. sve tenici i Leviti. Morali su to biti vatreni sled -benici Jehovini. koji su za novu domovinu bili vezani interesima. deca iz tih brakova ce -sto nisu vi e ni govorila hebrejski.. Nemija. Uz njega je stajalo savetodavno telo sasta -vljeno od predstavnika aristokratije. i sluge njihove zapovedahu po narodu. legende 387 Jo drugi govorahu: da uzajmimo novaca na polja svoja i vinograde za danak poreski. svi su dare ljivo pri -lagali za obnovu hrama. predstavnici najkonzervativnijeg dela Mojsijeve religije. da dobavimo ita da jedemo i ostanemo ivi. Zahvaljujuci Jezdri i Nemiji.. Uz to. i neke kceri na e vec su robinje. 5. A telo je na e kao telo brace na e. ali je bio odbacen jer mu je ena bila tudinka. Mu karci i ene stupali su u brakove s pri -padnicima susednih. Drugi opet govorahu: da zalo imo polja svoja i vinograde i kuce da dobijemo ita u ovoj gladi. koji se nadao da ce biti naimenovan za prvosve tenika. prihvatio misije da ucini kraj svim tim zloupotrebama. 11. koji je sve vi e preovladivao u Vavilonu. Ali teo -kratski poredak nije obezbedio narodu demokratsku ravno -pravnost. i kao to znamo iz Biblije.evinama Jerusalima.

stega koja je trebalo da dr i u pokornosti malobrojni jevrejski narod da ne izgubi svoju posebnost. Jeremija potomak aristokratskog sve tenickog roda. Isaijina. Religija je postala orude ovinisticke politike. zasnovane na licnoj moralnoj odgovornosti co -veka pred Bogom. slobodni smo reci da su biblijske knjige pro -roka zajednicka svojina jevrejskog naroda i predstavnika ideja koje su ga zaokupljale jo od VIII veka pre na e ere. iz toga nikako ne proizlazi da su oni legendarne licnosti. Tamo mu se prikljucio veliki broj sve tenika i Levita koji su sbog istih razjoga morali da napuste Jerusalim. Isaija je bio imucan zemljoradnik. iako su predstavljali konacnu sublimaciju vekovne tradicije religioznog vracarstva. dru tveni i politicki radnici i propovednici religiozne konce -pcije vi eg reda. pravedan i 389 milosrdan. Ta mesijanisticka ideja bila je ne to sasvim novo i stvaralacki je delovala na mi -sao prvih hri canskih zajednica. Broroci nisu imali niceg zajednickog s vracima koji su lu -tali po emlji. Svi koji su se protivili sve tenicima i nadzoru nad ritualima iselili su se iz Judeje. Prorok Isaija je od Jehove najzad ucinio Boga celog covecanstva. Amos pa -stir. Jevrejski pisci navode trideset i devet poslova koje za vreme sabata nije bilo dozvolje -no obavljati. ali izabran samo zato da celom covecanstvu donese do -bru vest i na taj naci omoguci spasenje sveta. Te nja za potpunom izdvojeno cu od okolnih naroda iz -vr ila je dubok i dalekose an uticaj na jevrejsku religiju. Sve pojedinosti ivota bile su uredene preciznim ritu -alnim propisima. Kult Or -muzda nesumnjivo ima mnogo zajednickog s jehovizmom. Biblija sadr i knjige esnaest proroka od kojih najveci znacaj imaju prorocanstva Amosova. Za vreme sabata niko nije smeo da krene na 388 dalji put. ciji su predstavnici bili proroci. koji je propovedao da na svetu deluju dve sile koje se medu -sobno bore: bog svetlosti Ormuzd i bog zla Ahriman. neba i . Jevreji su verovatno mo -rali osecati naklonost prema persijskim sledbenicima Zaratustre. Sve na e dualisticke religio -zne koncepcije Boga i sotone. dakle pripisuje mu vec sasvim jasno univerzalne osobine. Na srecu. Izrailjci su zaista bili izabrani narod. pa ni da ubere klas ita kad je bio gladan. a Jeze -kilj sve tenik u Jerusalimskom hramu. Razlikovali su se od njih pre svega po tome to im propovedanje nije bilo profesija i to nisu iveli od proricanja buducnosti. kao i Jevreji. Zbog toga je Mojsijeva religija postala be ivotna i li ena dubljeg etickog sadr aja. u najboljem slucaju sastavljene od autenticnih odlomaka nji -hovih tekstova ili od tekstova nepoznatih autora iz raznih veko -va. postojala je u jevrejskom dru tvu i druga verska struja. Svi oni su bili uvereni da im je Jehova poverio znacajnu versku i dru tvenu misiju. Cak je bio greh izvlaciti magarca kad padne u jamu. Na osnovu lingvisti -ckih ispitivanja danas vec znamo da su te knjige samo antologi -je. Amos je upravo propo -vedao da ga se u jehovinom kultu malo ticu rituali i ceremoni -je i da je su tina u tome da ljudi u du i budu pravedni i bogobo -ja ljivi. narodni uci -telji. Prema tome.je podigao na brdu Garizim. Taj jalovi verski formalizam podsecao je na feti izam i ocigledno je slu io sve tenicima za odr avanje teokratske vlasti nad judejskim narodom. Ali je sigurno da knjige koje im pripisuje Bi -blija nisu uvek iza le ispod njihovog pera. Po njegovom shvatanju. ' Njihova velika zasluga bila je u tome to su pre svega isticali eticke vrednosti jevrejske religije. cime su osvoji -li simpatije ikonoplasta jehovizma. Per -sijanci. Prorok Mihej je tu misao jo uprostio. Jeremijina i Jeze -kiljeva. lako je neke od njih narodno predanje obdarilo natpriro -dnom cudotvornom moci. propovedajuci da Jehova pre svega tra i od coveka da bude dobar. nisu priznavali kultne idole. To su bili mudraci. Zanimljivo je da neki naucnici u produbljenoj monote -istickoj koncepciji koja se provlaci kroz knjige proroka otkrivaju uticaje iz vremena vavilonskog ropstva.

.

Ideje proroka bile su. palata i tvrdava. U Vavi -loniji i Asiriji. okru eni brojnom poslu -gom i nalo nicama. poticu iz persijskog doba: Jevreji su ih preuzeli u vreme ropst -va i predali ih potom ranome hri canstvu. nadahnuti vizionari i veliki pesnici izra avali su sve ono to je u jevrejskom naro -du bilo najvrednije. biblijska istorija sastoji se sa -mo od kratkih hronicarskih zapisa. po tenje. istorija dveju jevrejskih dr ava tesno je pove -zana s istorijom velikih sila. i njivu na njivu nastavljaju. Dok su bogata i iveli u istocnjackoj rasko i. Proroci su bili i dalekovidi politicari. Ca -revima su prebacivali zlocine i raskala an ivot. izvr ili su neprolazan uticaj na evropsku kulturu dva sledeca milenijuma.zemlje. Proroci su osu -divali dru tvo zbog otpadni tva. verske koncepcije i po -zivanje na dru tvenu pravdu. pravednost i dobrotu. a jevrejskom dru tvu prorokovali propast i patnju ako se ne vrati na put istine. ta vi e. na primer. Prorok Isaija u ocajanju uzvikuje: "Te ko onima koji sastavljaju kucu s kucom. vec tra i moralnu cistotu. Logicna posledica tih uzvi enih etickih nacela bila je o tra kritika dru tvenih odnosa u Izrailju i Judeji. 11 mnogim slucajevima ne doznajemo ta ih je navelo na ovakav. Ratni tro ^ . Po njima. Jeremija po cenu ivota o tro istupa protiv politickih fanatika. mogle su se cak pribli no proracunati godine vladavine . ali tek u vreme careva i posle povratka iz vavilonskog ropstva iroko je primenjivano robovanje za dugove. Ti duhovni predvodnici. ugovora o prijateljstvu i diplomatskih poteza. Biblijski tekst obave tava nas samo o tome kad su poje -dini carevi vladali. Biblijska istorija Izrailja i Judeje svodi se na hronicarsko nabrajanje careva i na ocenu njihove vladavine s gledi ta jeho -vizma. 8). propovednici. svetlosti i mraka. 5. A upra -vo to su propovedali neki proroci i tom svezom mi lju zapoceli novu eru verskog ivota naroda. podsticali Judejce protiv Haldejaca. li enih pragmaticne povezanosti. na stenama i u hramovima. Tako. U propovedima tih mudraca religija je prestala da bude op ta insti -tucija i postala je licna stvar svakoga coveka. Dogadaji su ubrzo pokazali kako je njegovo stanovi te bilo is -pravno i razumno. U tekstovima koji se od -nose na istoriju pomenutih dr ava. Zahvaljujuci tim otkricima. Kratko receno. Mesopotamijom i Egiptom. vec i utvrditi da su ti podaci uglavnom tacni. koji su. Kao to smo vec vi e puta utvrdili. ne shvatamo politicke i psi -holo ke motive ratova. otkriveni su mnogi podaci koji bacaju iznenadujuce svetio na dogadaje u Izrailju i Judeji. Ropstvo je u Hananu postojalo od pamti -veka. cak i za vreme Nabukodo -nosorove opsade Jerusalima nagovarao je Judejce na predaju. postojale su ozbiljne osnove za kritiku. porezi i zadu iva -nje kod lihvara produbljivali su bedu radnih masa i bogatili imu -cne slojeve. Carevi su stanov -ni tvo gonili na prisilni rad na gradnji hramova. racunajuci na pomoc Egipta. Jehova ne pridaje znacaj spolja njim formama kulta i rituala. dakle. Ugnjetavanje sirotinje i samovolja bogata a. narodne mase postajale su sve siroma nije. da vec ne bude mesta i vi sami ostanete u zemlji" (Knjiga proroka Isaije. veoma revolucionarne. u novovavilonskoj haldejskoj dr avi i u Egiptu sa -cuvale su se ogromne arhive s dokumentima i natpisima u grob -nicama. Njihovi moralni ideali. a oni su iveli u luksuznim dvorcima. moralnog pada i korupcije. Isa -ija odvraca cara Ahaza od dovodenja Asiraca u pomoc protiv izrailjsko-sirijskog saveza. Na srecu. metodom korelacije moguce je bilo objasniti ne samo dotad nepoznate uzrocne veze mnogih biblijskih podataka. Aristotel je pi -sao da bi bilo cudno kad bi neko rekao da voli Boga..^&^ 390 Zenon %osufovs/(i kovi padali su na seljake i na kraju ih doveli do propasti.^ ne na drukciji postupak..

.

Jeremije i Jezekilja. 27). Klajn otkrio je istocno od Mrtvog mora ogroman kamen od plavog bazalta s urezanim nat -pisom na moavskom jeziku. i zatvoriv i se u tvrdavu Kiraraset. Godine 1868. Tu tajanstvenu napomenu razjasnila je tek arheologija. Svaki od njih predstavlja jedan od gradova koje je Sisak osvo -jio i opljackao. Arheolo ka otkrica izvr ena u Egiptu i Mesopotamiji na zapanjujuci nacin potvrduju verodostojnost i tacnost pomenutih biblijskih tekstova. Pre nego to je kupovina izvr ena. Samo ulaganjem ogromnog truda i sredstava francuski arheolozi uspeli su da ih otkupe i ponovo sastave dragoceni kamen. Zato je poglavlje koje se odnosi na dva jevrejska carst -va me avina sastavljena od podataka iz raznih istorijskih izvo -ra. Najveci car Izrailja. prineo mu na rtvu svoga sina. Iz natpisa na njemu proizlazi da je Misa u pocetki stvarno trpeo poraze. Citalac ne bi stekao potpunu sliku o jevrejskoj istoriji. U na oj prici ne bi imalo smisla ponavljati maglovita i lakonska biblijska saop tenja^ bez pozivanja na bogati materijal koji nam pru a arheologija. U ru evinama hrama u Karnaku otkriven je bareljef na kome je ovekovecen taj pohod. znamo da se to dogodilo krajem godine 539. Biblija tvrdi da su saveznici potukli cara Misu i potpuno opusto ili nje -govu zemlju. da bi umilostivio boga Hemosa. Za lak e razumevanje tog problema vredi navesti jedan od lak ih primera takvog preracunavanja. Po to Joram nije konacno pokorio zemlju Moavsku i. Zato je cudno izgledala primedba da pobednici "brzo oti -do e odande i vrati e se u svoju zemlju" (Druga knjiga o care -vima. Zato cemo se ograniciti samo na neka naj -va nija i najneverovatnija. Tada je Joram u savezu s carem 392 Zenon 3(psit£ovs/<i edomskim i carem judejskim krenuo protiv pobunjenika. Na njemu vidimo egipatskog bo -ga Amona kako vodi na konopcu 156 jevrejskih zarobljenika. Ispada da faraon u pljacka . Kao to iz ovoga vidimo. pre na e ere. doznale su za to francuske vlasti i ponudile vlasniku hiljadu i pet stotina dolara. nemacki misionar F. pre na e ere. car moavski Misa digao je bunu protiv Izrailja i prestao da placa nametnuti danak. 3. Po to su se iseljenici nekoliko mese -ci pripremali za put. Oslanja se uglavnom na prvu i drugu Knjigu o carevima i dopunjeno podacima iz Knjige Jezdrine. Iz spiska tih gradova doznajemo zanimljiv poda -tak koji Biblija sasvim precutkuje. koje su zatim prodavali kao amajlije. Tih otkrica ima tako mnogo da se ovde ne mogu sva navesti. Potpalili su ispod njega vatru i polivali ga vodom sve dok se nije raspao na ko -made.391 izrailjski i judejskih careva kao i va ni datumi u istoriji jevrejskog naroda. pobedom se razmecu obe stra -ne. Biblija ka e da je Kir jo prve godine posle osvajanja Vavilona dopustio Jevrejima da se vrate u Jerusalim. pokorio je zemlju Moavsku i cetrdeset godina posle toga izvlacio od svoga vazala ogroman godi nji danak od sto hiljada ovnova. Danas se on nalazi u Luvru. Biblija govori da je pet godina posle podele jevrejskog carstva faraon Sisak upao u Judeju i opljackao Jerusalimski hram. kao to Biblija priznaje "vratio se u svoju zemlju". Amrije. A.kom aru nije po tedeo ni svoga ticenika cara Jerovoama i da je pusto io i zemlje novoosnovanog izrailjskog carstva. Za vreme Joramove via -davine. Za taj dragoceni spomenik Klajn je ponudio Arabljanima cetrdeset dolara. Knjige Nemijine i knji -ga proroka Isaije. ali ipak nije . prvi talas povratnika nije mogao da krene za Jerusalim pre proleca godine 537. a sadr i i podatke iz sa -cuvanih svedocanstava Mesopotamije i Egipta. Tada su Arabljani do li do zakljucka da taj kamen mora imati neku magicnu moc. U sledecim redovima natpisa pobedonosno saop tava da je razbio napadace %ko da "Izrailj zauvek propade". mo emo smatrati da je taj rat stvarno bio ru ilacki. ne bi shvatio njenu uzrocnu povezanost s politikom susednih velikih sila. Zahvaljujuci proracunima izvr enim na os -novu persijskih dokumenata.

.

bale tkanina. dok se Ahav povukao iz borbe s velikim gubicima. zlatna ca a. zlatni pehari. koji je engleski arheolog Lejard godine 1846. Kao dalekovidi dr avnik. cupove i kotarice. jer se vratio u Ninivu i pet godina nije zapocinjao nove ratove. Misa je utoliko bio u pravu to se tada zaista oslobodio dugogo -di njeg ugnjetaca. posadio ga na svoja ko -la. Povorka robova nosi mu skupoceno blago: slonovu kost. To je bila odmazda za to to je Juj izdao antiasirijski savez sklopljen s Aramejcima i. neobicne za Ahava i onda nja vremena. nazvao ga bratom. Iz teksta njegovog natpisa mo emo za -kljuciti da je rat ostao nerazre en. izabrao je jedinu razumnu politiku: sa -vez s pobedenim protivnikom. Izrailj je na kraju postao plen Sargona II.e. Car Ahav naneo je vladaru Damaska Ven-Adadu strahovit poraz i zarobio ga. Najvece uzbudenje u naucnom svetu izazvao je takozva -ni "crni obelisk". ali nije bio pobeden. protiv mocne Asirije morala se boriti sama i bila je pobedena. . carsko ezlo i balsamovo drvo. dobijeno od njega. Ahav je morao biti svestan sve vece moci Asirije. otkopao iz ru evina asirskog grada na brdu Tel Nimrud. Posle dugih i estokih borbi s Damaskom. stari sporovi izmedu Izrailja i Sirije ponovo su buknuli i Ahav je poginuo u jednom od broj -nih okr aja. Sirija. koji je ubio Ahava i Jezavelju. nestalo je u izgnanstvu bez traga. Na jednoj strani vidi se lik cara Salmanasara III sa svojom svitom. bikove i legendarnog jed -noroga. jer kad su se Asirci vratili u svoju zemlju. Vladar mocne dr ave sa op tava da je odneo pobedu nad savezom dvanaest careva medu kojima su bili i Ven-Adad i Ahav. U Bibliji nailazimo na dogadaj koji je dugo vremena bio potpuno nerazumljiv. deset bojnih kola i deset hiljada pe aka.). Jo jedan bareljef prikazuje Salmanasara. to jest oko 842. p. ali oci -gledno nije zauzeo grad. Pobiv i dvadeset i pet hiljada neprijateljskih vojnika. U takvim uslovima nije bilo u njegovom interesu da Sirija. Samarija je ra -zorena. Natpis ispod te scene ovako glasi: "Danak cara Jaui iz Bit Humri (to jest iz car -skog doma Amrijevog): srebro.n. a njegova silna vojska prinudno je svedena na pedeset konjanika. biblijski zapis po -stao je jasan. Ali to nije bio cvrst savez. Naprotiv. kamile. Posledice te ku -kavicke politike bile su kobne. poceo je opsadu Damaska." Iz drugog teksta vidi se da je Juj uru -cio danak osamnaeste godine Salmanasarove vladavine. bude uni tena. dobrovoljno se predao Asir -cima plativ i ogroman danak u zlatu i srebru. god. 394 Biblija precutkuje cinjenicu da je Juj bio asirski vazal. Damask je uspeo da se od -brani. Ali uprkos onda njim obica -jima nije ga ubio niti je opusto io njegovu prestonicu. Car gordo sto -ji. Tek posle nekoliko godina natpis je uspeo da procita Englez Ravlinson. U svetlu tih novootkrivenih cinjenica. olovo. obhodio se prema njemu veoma blago. Osecalo se da se iza te velikodu nosti. a pred nogama ponizno mu se klanja neki dostojanstvenik u bogato vezenom plastu. Ali je asirski natpis otkrio razlog zbog cega je car Damaska upao u Izrailj i opusto io njegove gradove. Izrailj je za vladavine Joahazove pretrpeo potpun poraz. Zagonetka je re ena kad je otkriven natpis asirskog cara Salmanasara III (859 825. pred -stra a Izrailja protiv buduceg asirskog napada. a na drugom mestu vodi mu na konopcima ivotinje: slonove. godine pre na e ere.doneo re enje. "Crni obelisk" nam je tako pokazao koliko je bila kratko -vida i pogubna politika izrailjskih uzurpatora. majmune. kad je izbio novi rat sa Salmanasarom. mora skrivati neka tajna. antilope. Sve strane tog cetvorougaonog stuba od crnog bazalta pokrivene su bareljefima i natpisima s klinastim znacima. l tada se ispostavilo da je taj ponizni lik iz -railjski car Juj. zlatne cinije. zlato. Oslabljen borbama sa svojim prirodnim savez -nikom. zlatna vedra. a deset izrailjskih plemena odvedenih u Mesopotamiju. sklopio s njim mir i pustio na slobodu. izdata od svoga saveznika.

Naselih ga ljudima iz zemalja koje osvojih. palme. ljiljane. 3. Kad su arheolozi poceli prosejavati kr . Ispod razvalina otkriveni su temelji odbrambenih zidina. govori Gospod. gubavcima. grad obnovih i ucinih ga lep im no to je bio. u Psalmu 45. Na hiljade odlomaka plocica od slonove kosti le alo je u pepelu. 15): "l udaricu kucu zimnu i let -nju kucu. srne. Ko je i za to sagradio tvrdavu u blizini prestonce? Sve ukazuje na to da ju je podigao za sebe car Ozija. Po bibli -jskim propisima. kapije su bile izlivene od bakra ili bronze. i ivlja e u odvo jenom domu. istina." Biblisti i arheolozi su pretpostavljali da je Ozija iveo u podzemnim prostorijama svoga dvorca. Ostavi -mo sada Izrailj i predimo na Judeju.. za koji neki naucnici <Bj6ujsl(e legende misle da je bio napisan kao svadbena himna za Ahava i Jeza -velju.. kao "car Asirski". nailazimo na pomen o "dvorima od Minijske slonove kosti"." Najzad. a kao to se mo e zakljuciti iz ocuvanih tragova.Sargon se u Bibliji pominje samo jednom i to u vezi s pobunom u gradu Azota. ili Rama Rahel. nije bilo dozvoljeno da osta -nu u Jerusalimu. Tek je otkrivanje natpisa na zidu carskog dvorca u Hor -sabadu ucii4o sumnjama kraj. Pokazalo se da je Salmanasar zaista otpoceo opsadu Samarije. 5) doslovno citamo: "A Gospod udari cara. i nestace velikih ku -ca. Tek arheolo ka istra ivanja u ru evinama Samarije po -kazala su da to nije ba savim legenda. i propa ce kuce od slonove kosti. U ru evina -ma je nadena upadljivo velika kolicina . bili su zapanjeni. U Drugoj knjizi o carevima (15. ali je umro posle godinu dana. 39) citamo da je Ahav sagradio kucu od slonove kosti. opekama i kamenju. toliko svojstvene narodima Istoka. a zatim unuk Ahaz. Le ao je na zapadnom obronku gorskog vrha odakle se moglo videti Sredozemno more. sfinge i fe -nicke idole. Osvajac Samarije pojavljuje se anoni -mno. kule i cisterne za cuvanje ki nice. Postavih im namesnika i nametnu danak kakav placaju svi podanici Asirije. Dvorac dodu e nije bio sagraden od slonove kosti. Vec na samom pocetku nailazimo na intrigirajucu zagonetku vezanu za razumnog i tra -gicnog cara Oziju. ali nije odbacena mogucnost da je za cara napravljen izuzetak. Amos proro -kuje (Knjiga proroka Amosa. To mi ljenje moralo je biti odbaceno kad su u naselju Rama. ali zidovi i name taj bili su ukra eni tako ogromnom kolicinom tih plocica da je svakako mogao ostavljati takav utisak. Na osnovu tih podataka moglo se utvrditi da je Samarija pala godine 721. Na jednoj od njih su sa zadnje strane bila tajna vratanca kroz koja se iz tvrdave moglo neopa eno izaci. U prostranom dvori tu nalazile su se tri radevine. pogotovu to se tri stiha pre toga pominje Salma -nasar. dok su u njegovo ime vladali najpre njegov sin Jotam. te bi gubav do smrti svoje. Te ko je bilo pretpostaviti da je tu rec o Sargonu. Od 1931. Nacinih od njih carski korpus. do 1935. U dvo -ri tu su se nalazili kameni zidovi u Bibliji pomenutog bazena u kome su oprana okrvavljena Ahavova bojna kola. Bila je opasana zidinama debelim preko tri metra. Razumljivo je to je taj fantastican podatak smatran jed -nim od brojnih primera bujne ma te. U Prvoj knjizi o carevima (22. Ali najva niji nalaz bio je car -ski dvorac Ahava i Jezavelje. godine ekspedicija engleskih i ame -rickih arheologa izvr ila je tamo sistematske radove na iskopa -vanju. pre na e ere. to jest posle trogodi nje opsade. Na njima su se videli bareljefi koji su pred -stavljali lotose. orkrivene ru evine neke tvrdave koja se ne pominje ni u jednom istorijskom izvoru. papiruse. lavove." Biblija u tri navrata istice rasko koja je navodno vladala u carskom dvorcu u Samariji. od pedeset bojnih kola. U tome natpisu Sargon saop tava: "Opsedah i osvo -jih Samariju i odvedoh u ropstvo dvadeset i sedam hiljada dve stotine i devedest stanovnika. Grad je osvojio tek njegov naslednik Sargon posle dve godine svoje vladavine.

.

pribli iv i se jedni drugi -ma na udaljenost od tri lakta. Na vest o otkricu. Godine 1800. Izgleda da nam re enje te zagonetke pru a grcki istoricar He -rodot. ^Kako to cesto biva. Posle detaljnog pregleda topografije toga mesta. Naucnici su razmi ljali ta se zaista krije iza toga cuda. Sada razumemo za to Biblija mesto Ozijinog prebivali ta naziva "odvojenim domom". morao je da kopira slovo po slovo. razloge zbog kojih je morao da odustane od opsade. Tekst koji je delimicno o te -cen. vec je u ivao relativnu slobodu u svom izdvojenom dvorcu. Njegov poraz Biblija predstavlja kao cudo. pokazalo se da je trebalo zao -bici u steni izdubljene grobnice Davida i Solomona. a verovatno je bio i zatrpan kr em po to se pokazalo da za grad predstavlja opasnost. grupa arabljanskih decaka igrala se kraj jezerceta Siloe. u znak radosti udarali su pijuci -ma o pijuke. Tada su asirski logor napali poljski mi evi i toliko izgrizli tetive lukova i ko ne delove naoru anja da su se bespomocni vojnici morali povuci iz borbe. Judeja je bila svesna opasnosti koja joj preti od Asirije. Stari kanal Jevuseja. kroz koji se uvukla Davidova vojska. u Egiptu i u Meso -potamiji. Hvali se dodu e da je opusto io Judeju i od Jezekije uzeo danak od trideset tale -nata zlata i trista talenata srebra. pokazivao je na dramatican nacin kako su radnici pijucima dubili stenu sa dve suprotne strane i. Jedan od njih se oklizn -uo. krenu -la protiv Egipcana. Nekoliko mladih nemackih arhitekata prihvatilo se istra ivanja tajanstvenog kanala. Po to su samo bogovi i carevi pri -kazivani u sedecem polo aju. ali priznaje da je judejskog cara zatvorio u prestonici "kao pticu u kavezu". Nesrecni car nije bio prinudno zatvoren kao ostali gubav -ci. Andeo koga je poslao Jehova pro ao je kroz neprijateljski logor i pobio sto osamde -set i pet hiljada asirskih vojnika. odakle je zahvaljujuci blizini prestonice mogao vr iti nadzor nad dr avnim poslovima. Sa tima sedeci u blatu i vodi. doputovao je u Jerusalim engleski orijentalist Arcibald Sajs da prepi e natpis. Iz toga bi proiza lo da je Sanherib morao da prekine opsadu Jerusalima po to mu je vojsku desetkovala neka stra na zaraza. na jednom fragmentu urezan je lik bradatog mu karca koji sedi. a upravo njega su proroci optu ivali za upra njavanje kulta fe -nicke boginje. Mo da tu hipotezu potvrduje i cinjenica da je engleski arheolog . nije vi e bio podesan. Kad su najzad probili tunel. Car Jezekija groznicavo je ojacavao zi -dine Jerusalima i u skladi te gomilao oru je. nema sumnje da je trvrdava bila carsko sedi te. Pobrinuo se i za snabdevanje grada stalnim dotokom vode. He -brejski jezik natpisa nesumnjivo potice iz Jezekijinih vremena. Posle pada Samarije. Biblija ka e da je Jezekija naredio da se u steni usece novi kanal. Jedan od njih upao je u vodu i doplivav i do druge obale otkrio u steni uski prolaz. nar -avno. jer se pokazalo da je natpis veliko otkrice. kroz tanki zid zaculi svoje glaso -ve. Jezikijino delo otkriveno je sasvim slucajno. uz slabi plamicak svece. a voda je prvi put potekla iz izvora u grad. Tek godine 1880. kojim je voda sa izvora Giona tekla pravo u Jerusalim i slivala se u cisternu. naden je nepobitan dokaz da je to bio Jezekijin kanal. Srecemo ga u Bibliji. Ne iznosi.figurica boginje Astarte. pao u vodu i tada je primetio neki tajanstveni natpis na zidu. s mukom su doprli do polovine kanala. Jedan egipatski sve tenik ispricao mu je da je Sanheri -bova vojska. Arheolozi su se pitali za to rad -nici i pored velike urbe nisu bu ili stenu u pravoj liniji. Do kolena u mulju i vodi. cime bi u tedeli preko dvesta metara mukotrpnog rada. "slobodnim domom" ili "domom slo -bode". U pricama Staroga zaveta mi se veoma cesto pojavlju -je kao simbol zaraze. Osim toga. Ali se konacno napor isplatio. U jednom od svojih natpisa asirski car Sanherib posred -no sam priznaje da nije zauzeo Jerusalim. Rad je bio neobicno te ak. odustav i privremeo od opsade Jerusalima. Bio je to kanal du ine pola kilometra koji je zaobilaznim putem vodio kroz krecnjacku stenu do zapadnog dela grada.

.

U Drugoj knjizi o carevima (25. daleko od svoje domovine. odlomljeni vrhovi kopalja i komadi plomljenih maceva. prsten sa urezanim imenom faraona Psametiha l i pecat njegovog sina Neha dokaz su koliko je jaka bila egipatska penetracija na tim prostorima. u bici s Haldejcima kod Karkemi a fa -raon Neho pretrpeo je te ak poraz. Asirski tekstovi na tablicama s klinastim pismom svedoce da je hetitski Karkemi bio vazalni grad Asirije. koga je Nabukodonosor od -veo u ropstvo. dok na kraju nije navukao na sebe propast. Na spisku se nalaze i ju -dejski car Joahin. Kako proizlazi iz tih doku -menata. Medu oru jem Vuli je na ao grcki tit pokriven bronzom. U vavilonskim dokumentima nadena je i potvrda biblijskih podataka o judejskom caru Joahinu. Ovom prilikom vredno je navesti jo jedno zanimljivo otkrice. Medu tim carskim senkama zavr io je svoj ne -srecni ivot i judejski car Joahin. u blizi -ni Efesa. To je na zapanjujuci . Na kraju su napadaci pobe -dili i pretvorili kucu u prah i pepeo. S druge strane. Pod jednog od prigradskih ku -ca bio je pokriven slojem pepela u kome su le ale stotine strela. uz estok otpor branilaca. Kako se grcki tit na . 28-29) citamo: "l lepo govori s njim. kao i Jerusalim. Na njemu se vidi reljef s figurom Gorgone okru ene ivotinja -ma: konjima. 39S Iz polo aja tih ostataka proistice da se borba vodila od odaje do odaje. psima. l hra -na mu se jednako dava e od cara svaki dan svega veka njego -va do smrti njegove. Kao to znamo. Svaki je dobijao svoje dnevno sledovanje hrane. koga je Nabukodonosor imenovao za name -snika Judeje. Faraon Neho je sramno izdao svoje pristalice i krenuo u odbranu Asirije protiv Nabukodonosora. osvecen plen koji je faraon Neho osvojio u Gazi u ko -joj su slu ili jonski najamnici. tit je morao da pripada grckom najamniku koji je posle razaranja Gaze verovatno pre ao u fa -raonovd slu bu i zatim poginuo u Karkemi u. l promeni mu haljine tamnicke. pet njegovih sinova i osam Judejaca koji su <Bicfijs/(e legende 393 I* sacinjavli njegovu pratnju i poslugu. u vavilonskoj arhivi nadeni su zapisi upra -vitelja dvora o izdavanju sledovanja namirnica raznim licnostima koje su bile na carevom izdr avanju. Zahvaljujuci arheologiji uverili smo se i u to da je u Bibliji pomenuti Godolija. Ocigledno je da se Karkemi . U vezi s vavilonskim ropstvom utvrdili smo da su neki judejski iseljenici u tudini stekli imetak. u Vavilonu je ivela acica zarobljenih careva. imao svoj presto i svoje odaje u dvorcu. Kad je na asirski presto stupio car Evil-Merodah pustio je Joahina iz tamnice i dozvolio mu da ivi u carskom dvorcu. U ru evinama grada Lahisa naden je pecat s natpisom: "Svojina Godolije koji je postavljen nad domom (nad Judejom)". a njegovi sunarodnici ubili kao otpadnika. Veliki engleski arheolog Vuli izvr io je u ru evinama toga grada istra ivanja i nai ao na dra -maticne tragove te cuvene bitke.Strejci u okolini grada Lahisa otkrio masovnu grobnicu u kojoj je nadeno dve hiljade mu kih skeleta. i namesti mu presto vi e prestala drugih careva koji bejahu kod njega u Vavilonu. kipovi egipatskih bo anstava.ao u Karkemi u? Vuli se odjednom prisetio jednog Herodotovog odlomka iz koga se vidi da je u Apolonovom hramu u Branhidaju. i on jeda e svagda s njim svega veka svojega." Godine 1933. Bile su iskrivljene od udaraca o kamene okvire i metalne okove vrata. Drugi nalazi daju nam poucan uvid u tada nje politicke intrige. Najvi e strela bilo je nagomilano pred ulazom u pojedine odaje. kolebao izmedu lojalnosti prema Egiptu ili prema Asiriji. istorijs -ka licnost. jelenima i zecevima.

Ali sve te istorijske dogadaje Biblija precutku -je. <ad jevrejski narod nadnela se sasvin drukcija. do izbijanja ustanka Makabejaca godine 168. kanala. Tako je Biblija postala veli -ka optu nica careva i naroda. Zahvaljujuci njemu nastao je grcki prevod Biblije. sadr ana je iva i iroko razgranala di -plomatska delatnost te judejske porodice. U sto i pedeset dokumenata. Jevreji su bili zauzeti iskljucivo svojim poslovima. pre na e ere Ptolomej l pripaja Judeju svo -joj dr avi. mala verska zajednica. Sve tenici i pis -meni ljudi o ivljavali su svoju pro lost i prikupljali dokumente koji bi trebalo da razjasne uzroke narodnih nesreca. dokument koji je trebalo da do 400 ka e da samo u Mojsijevoj religiji le i izbavljenje i dobro Je -vreja. Stanovnci brdovite. to govori da je veliki broj iseljenika iveo u prilicnom bogatstvu. Nastala je epoha helenizma. Iz njihovih redova izlazili su naucnici. potomcima izbeglica iz va -vilonskih vremena. takozvana Septuaginta. pre na e ere. pisanih klinastim pismom na glinenim tablicama. bila je to teokratska dr avica kojom su upravljali sve tenici. godine pre na e ere novi vladar sveta osniva na jednom od rtova delte Nila Aleksandriju. istoricari i pesnici. posle krvavih borbi. Sirija pod vla cu Seleukida i Makedonsko carstvo pod vla cu Antigonida. pre na e ere. u ono vreme va ecu. takozvani dijadosi. Stari zavet je bez sumnje u to vreme dobio svoj dana nji redakcioni oblik. slobode duha. Izolovani od ostalog sveta. Veliki broj Jevreja nije se mogao odupreti nadmocnim dra ima helenizma. do 331. Godine 333. pre na e ere nastupio je prelom u poretku onda njeg sveta. Jevrejima. Uz pristanak persijskih careva. nastale su tri dr ave: Egipat pod vla cu Ptolomejaca. Persija je prestala da postoji. a dr avu su podelili medu sobom njegove vojskovode. kupoprodajne transakcije. epoha tolerancije. ugovori o pozajmici i potvrde o polo enoj kauciji za zatvorene du nike. Na taj nacin. pre na e ere. kr ili nje -gove naredbe i zato bili ka njavani. vrtova i ovaca. knji evnosti i umetnosti. bolje reci. Godine 320. Tu su ugovori o za -kupu zemlje. Sredi te toga preporoda prosvete i humanizma postala je Aleksandrija. Podlegali su joj narocito naseljenici u Ale -ksandriji.nacin po -tvrdila arheologija kad je americka ekspedicija prona la u Nipuru deo arhive bankarske firme "Mura u i sinovi". docnije ce se pokazati da su posledice tog postupka bile neobicno znacajne. koji su sticali slavu i dobijali priznanje sveta. godine 433. Od 332. sve ih intelektual -nih strujanja i procvat nauke. Aleksandar Veliki umro je godine 323. zabacenu provinciju ogro -mnog persijskog carstva. izdvojene Judeje nisu bili svesni da stup -aju u novu eru istorije covecanstva. a na njenim prostorima nastala je velika grcka imperija. Firma je za svoje posredni tvo uzimala. S vremenom su se toliko helenizovali da su zaboravi -li hebrejski jezik i govorili samo grcki. Neproverena legenda ka e da je uz put posetio Jerusalim da se pokloni Jehovi. Biblija prelazi cutke preko ogromnog razdoblja jevrejske istorije koje obuhvata dvesta ezdeset i pet godina: od vreme -na Nemijine obnove jerusalimskih zidina. . Makedonski car Aleksandar odneo je kod Isa odlucujucu pobedu nad vojskom Darija III. Do li su do uverenja da su Jevreji neprestano izneveravali Jehovu. Medu potpisi -ma na tim aktima ima mnogo jevrejskih imena. mno -go strasnija opasnost od sile i ugnjetavanja. daje ista prava kao i Grcima i Egipcanima. Judeja je predstavljala sicu nu. Mladi pobednik krenuo je na Egipat i osvojio ga bez otpora. buducu pre -stonicu nauke i umetnosti. Kao to cemo videti. Mo e se pretpostaviti da se za to vreme nije dogodilo ni ta zna -cajno. visoku naknadu od dvadeset procenata. Ptolomej II stvorio je sjajnu zbirku rukopisa koja je sadr avala duhovna dostignuca minulih vekova.

U hramu je silom za -veden kult Zevsa Olimpijskog. iz pera nepoznatog palestinskog Jevrejina. bezbo nim igrama i bacanju di -ska. lepim. 402 Zenon 2(psidbvs%i Antioh V Evpator. klasicnim grckim jezikom. ponovo su povela borbu koja se. 14) .Ogromni talas grckog uticaja prodro je i u Jerusalim. koji je odlucio da u svojoj dr avi iskoreni sve dru -ge obicaje i vere. Najzad je buknuo jevrejski ustanak pod vodstvom sve tenika Matatije. Godine 168. odu .evljavalo se grckom knji evno cu. ali se do na eg vremena sacuvala samo u grckom prevodu. Jonatan i Simon. prezrev i svetinju i zanemariv i rtve. jer nisu mogli da se odu -pru jakoj grckoj konjici i jedinicama s bojnim slonovima. cak im je priznao izvesnu autonomiju. godine pre na e ere redom predvodili njegovi sinovi Juda. a Samarija je posta -la znacajan administrativni centar novoga vladara. da je u samom srcu grada sagradena arena u kojoj se. pre na e ere odneo je sve blago iz Jerusalimskog hrama. Naravno da je cesto dolazilo do o trih sukoba iz -medu te dve dru tvene grupe. Vernici koji su kr ili drakonske naredbe osudivani su na mucenje i mucenicku smrt. to znaci da je bio va spitan u helenistickoj sredini. Posle vi e od sto godina Judeja je dospela pod vlast Seleukida. novi car je vratio Jevrejima slobodu ispoveda nja vere. takmicila polunaga jevrejska mla -de . Godine 195. Kod Vet-Zaharije. Kult zdravog i lepog tela. do ao je s velikom oru . zavr ila potpunom politickom nezavisno cu. po imenu jednog od Matatijinih predaka.anom silom da ugu i ustanak. Ali u Jerusalimu je jo postojala mocna stranka ortodok -snih Jehovinih sledbenika koja se estoko suprotstavljala tudin -skoj invaziji. koju jevrejski istoricar Josif Flavije naziva Hasmonejskom. zvani **' Makabejci. ali Makabejci se nisu zadovoljili tom polovicnom nezavisno cu. a kad su zbog toga izbili neredi. Makabejci su bili pora eni.* Od toga vremena u Judeji je vladala Makabejska dinasti -ja. . fanaticni poklonik grcke kulture. pod pretnjom smrtne kazne. Prva knjiga. Judina braca. Mlado pokoljenje Jevreja. napisana je na hebrejskom.alim i ponovo zaveo u hramu kult Jehove. U bliskom sused -stvu Jerusalima nastajale su grcke kolonije. Ali u lo -vi kapitulacije bili su neocekivano blagi. pre na e ere. kako to ka e autor Druge knjige Makabejske (4. nemira i politickih borbi. pre na e ere voda ustanka Juda u ao je u Jeru . Jonatan i Simon. vec su.. hitali da uzmu uce ca u macevanju. sin Epifanov. godine 142. poru io njegove odbrambene zidine i odveo u rop -stvo veliki broj stanovnika. za -branjeno je prino enje rtava Jehovi. koji su od 165. l drugu knjigu je napisao palestinski Jevrejin. slavljenje sabata i obrezi -vanje dece. Do lo 401 je do toga." Cak je i pobo ni i revnosni prvosve tenik Jazon optu en za bezbo nost i sklonost novoj jeresi. melodija grcke poezije i polet filo -zofskih ideja nadvladali su pevanje psalama i stegu ritualnih propisa. filozofijom i jezikom.. U svetom Jehovinom gradu grcki obicaji su toliko ojacali da. poslao je u Jerusalim svoga vojskovodu koji je ognjem i macem opus -to io grad. Povest tih junackih borbi kazuju nam dve Knjige Maka -bejske. Otpocela je vlast terora i progona. Junacka borba ustanika bila je tako estoka da se vojska Seleukida morala povuci iz mnogih palestinskih gradova i godine 164."Sve tenici nisu vi e slu ili oltaru. nedaleko od Vitlejema. Videv i uzaludnost na pora svoga oca. pre na e ere Antioh III odneo je pobedu nad Ptolomejom V i zauzeo celu Palestinu. Grad je dugo vremena bio po -pri te intriga. po uzoru na grcke atlete. Na presto je stupio Antioh IV Epifan. do 135. opijeno klimom novog vremena.

.

dogadalo se cak da su majke jele svoju novorode -ncad. Grcku i Malu Aziju. nove ere stigao je Tit sa silnom vojskom i zapoceo opsadu Jerusalima. Dijaspora je postepeno obuhvatala i Kirenajku. Nova jevrejska dr ava nije dugo postojala. bolesti i iscrpljenosti. U judejskom gradu Vetuliji ivela je udovica po imenu Judita. Na celu ustanicke vojske. godine 132. Tamo je ubijen ili je izvr io samoubist -vo Bar Kohva. Bila . ali Rimokatolicka crkva ih je svrstala u kanonske tekstove. tamo rimsku koloniju: Elija Kapitolina (Aelia Capitolina). Rabin Ben Akiba docekao ga je kao Mesiju i nagovarao ga da se pro -glasi za cara Izrailja. Josif Flavije citi -ra grckog geografa Strabona: "Jevreji se naseljavaju po skoro svim gradovima i na celom svetu nije lako naci mesto gde ne ive predstavnci toga plemena. na potresan nacin opisao je Josif Flavije. na e ere Jevreji su se ponovo digli na ustanak. Hadrijan je doveo iz Britanije svoga vojskovodu Julija Severa. Drugo znacajno emigra -ciono sredi te Jevreji su podigli u samoj rimskoj prestonici. ali je na kraju podleglo nadmocnoj rimskoj sili. Tragediju koju je grad pre iveo. do 138. PATNJI l PRAVEDNIM BO JIM PRESUDAMA 407 SREDOZEMNO i J O JUNAKINJI JUDITI. bio je Simon. a pre svega u Ale -ksandriji." Od tih vremena pocinje novo poglavlje jevrejske istorije. nova epopeja. Bremenom je ugnjetacka i izrabljivacka politika postala tako nepodno ljiva da je u Palestini ponovo buknuo ustanak. Jo je vavilonskim ropstvom i bekstvom Godolijinih ubica u Egipat otpocela takozvana dijaspora ili rasejanje Jevreja po celom svetu. Osvojiv i grad. stoku i mnogobrojnu poslugu. preziruci smrt. osvojio poslednju ustanicku tvrdavu Betar. Posle ustanaka Makabejaca i Bar Kohve. Ustanici koji nisu pali u borbi. kretali su u tudinu novi talasi izbeglica koji su znatno pojacavali ranije jevre -jske zajednice. Bila je veoma bogata. Zbog obe ca cenja svetoga mesta i zabrane obrezivanja dece. Stanovni tvo se branilo nevidenom hrabro . Cuvena po svojoj okrutnosti. car Hadrijan podigao je "Knjige Makabejske Jevreji ne priznaju za svete. nalazila se u Aleksandriji. Tit je naredio da se sravne sa zemljom oni delovi koji su izbegli pogrom. Ubrzo je zavladao Jerusalimom i velikim delom Palestine. Najveca zajednica. X rimska legija ezdeset godina je logorovala na jerusalimskim ru evina -ma. koji je brzo pokorio Palestinu i godine 136. a Jevrejima i sledbe -nicima Hrista pod pretnjom smrtne kazne bilo je zabranjeno da ulaze u razru eni grad. ni ta manje tragicna i herojska od one koju opisuju biblijske knjige. Od 117. koja je brojala gotovo sto hilja -da Jevreja. Tako je jevrejskoj nezavisnosti do ao kraj i Palestina je po -stala rimska provincija kojom upravlja prokurator. Imala je njive. Za persijskih i grckih vremena prisilno izgnanstvo pretvorilo se u dobrovoljnu emigraciju. godine na e ere. ekspedicija izraelskih arheologa otkrila je u jednoj od pecina kraj Mrtvog mora kosti i dokumenta posled -njih ustanika koji su tamo izginuli. EST BIBLIJSKIH PRICA O JUNA TVU. pre na e ere u Palestinu je u ao rimski vojskovoda Pompej i posle tromesecne opsade zauzeo Jerusa -lim. uzdizala se statua Jupitera. zvani Bar Kohva.Godine 63. U Egiptu je na -stala jevrejska kolonija na ostrvu Elefantini. eleci da slikovito predstavi razmere dijaspore. Na mestu gde se nalazio hram. oterani su u rop -stvo ili pobegli u Vavilon. Ljudi su padali po ulicama od gladi. Hiljade jevrejskih zarobljenika legionari su pobili ili ve ali na krstove. Godine 1961. Godine 70. koja je za kratko vreme nara -sla do pola miliona vojnika. Prvo sredi te dijaspore u Vaviloniji odr alo se do kasnog srednjeg veka.cu.

.

oru ja i odece. Judita je kleknula i poklonila se do zemlje. tri i po godine predavala se molitvi i samoodricanju. namazala mirisnom izmirnom i ukovrd ala kosu. iza mre e koja ga je titila od komaraca.. Posle smrti mu a ivot je za nju izgubio svaki smisao. Kad je u zoru silazila s brda na kome se nalazila Vetulija. Sve to je bilo licno vlasni . dato je Juditi kao nagrada za juna tvo.. 408 Zerwn zadivljeno ju je posmatrao. Pobednici su zaplenili brojna stada ovaca. posudu s uljem. Judita mu je tada njegovim macem odrubila glavu. A za to vreme Judita je skinula albenu odecu. Obucena u grube alobne haljine. a on. u pratnji dvorkinje koja je nosila me i-ne pune vina. Sutradan je Holofern priredio najsvecaniju gozbu. pohitala je u Vetuliju i pokazala glavu omrznutog vojskovode svojim sunarodnicima. upi -tao je blagim glasom ta je dovodi k njemu." Holefneru su se svidele te reci i naredio je svojim slugama da joj pomognu da ustane. svalio se na postelju. U gradu je nastala velika radost. savladan tvrdim . Obucen u purpurnu odecu. Holofern je le ao u postelji. smaragda i drugog dragog kamenja. umila se." Na -redio je zatim da se Juditi dodeli ugodan ator i tri dana are -dom pozivao je na bogate gozbe. Zato sam odlucila: otici cu knezu Holofernu i odati mu tajnu kako ga mo e osvojiti a da ne izgubi nijednog vojnika. nestalo je u gradu vode. "Kci sam Jevrejina". Oziji se srce cepa-lo od bola gledajuci ljudsku patnju. Iz Jerusalima je do ao i sam prvosve tenik Joakim 409 . uhvatila ih je velika panika. kao i veliku kolicinu zlata. Tri meseca su gradani Vetulije proslavljali pobedu uz igru. Holofern se ne -izmerno obradovao i rekao joj: "Ako se obistini tvoje pred -skazanje. Posle dvadeset dana opsade. Kad se uspravila u svoj svojoj rasko noj lepoti. "Pobegla sam jer sam se uverila da ce moj grad biti razoren. otpustila je svoju dvorkinju i ce -lu noc je u suzama molila Jehovu da joj pomogne u onome to je naumila. Ljudi su zahvaljivali Jehovi za pobedu i slavili junakinju koja je sa dva udarca odrubila nepri -jatelju glavu. Nesrecni gradani okupili su se pred dvorcem namesnika Ozije i potresno placuci preklinjali ga da se preda Holofernu. jer je verovao da ce im Jehova priteci u pomoc. U radosnom ocekivanju u ivanja popio je i suvi e vina i. Branioci grada estoko su ih gonili i priredili im takav pokolj da je samo nekolicina uspela da izvuce ivu glavu. Holofern joj se udvarao sve nasrtljivije. Iskrav i se iz logora. odgovorila je. obecavam da ce bog Izrailja postati i moj bog. velika i prisutni u atoru povika e ushiceno: "Kako se mo e prezirati narod koji ima tako divne ene!" A Judita se tada pretvarala da joj je do lo nadahnuce i prorockim glasom najavi -la osvajacima potpunu pobedu nad Judejom. magaraca i kamila. blistao je od zlatnog nakita. pa su se dali u bekstvo. na -pustiv i logor s neizmernim blagom i plenom otetim u Judeji. Judita je pro -cenila da ce je cetvrtog dana zamoliti da posle gozbe ostane sa njim u atoru. ocaran njenom lepotom.je cuvena i po zanosnoj lepoti. s vojskovodom Holofernom na celu.. zavila je u mre u protiv komaraca i stavi -la u putnu torbu. Kad su u zoru Asirci zatekli svog vojskovodu mr -tvog. srebra. ali ih je uporno molio da izdr e jo pet dana. Preziruci vas. zaustavila ju je neprijateljska stra a i odvela u ator svoga vojskovode. Zatim se obukla u svecane haljine i stavila najdragoceniji nakit koji je imala u svojom atulici. Pred pocinak. peceno meso.tvo Holoferna. Divno obucena. srebro. Vetulija se nije predavala i hrabro se odupirala osvajacu. uputila se u neprijateljski logor. Ali Jevrejka nije htela da uzima necistu hranu i jela je samo ono to je dvorkinja donela iz Vetulije. drago kamenje i skupoce -na odeca. Bogobojno cu i primernim ivotom stekla je takvo po tovanje da su je ljudi u Judeji poceli smatrati za prorocicu. u punom sjaju. molitve i zvuk harfe. njegovo zlato. Jednom se dogodilo da je u Hanan upala ogromna Nabukodonosorova vojska. Kad se povratio od prvog utiska. pesmu. hleb i sir. nije hteo da se preda dobrovoljno. smokve.

Aman je postao siguran u sebe i naredio da se podignu ve ala visoka pedeset lakata. Gosti su le ali na zlatnim i sebrnim posteljama oko stolova na podu poplocanom smaragdnim i belim mermerom. po to imaju svoje posebne obicaje. jedan od mnogih izgnanika iz Jerusalima. Zaverenici su zavr ili na ve alima. Po to je carica bila neobicno lepa. Gozba je neprekidno trajala sto i sedamdeset dana. Samo Mardohej nije klecao pred njim. O tome je odmah obavestio Jestiru. bez obzira na njihovo bogatstvo i polo aj. da razmisle ta da urade s tvrdoglavom enom. JESTIRA -CARICA PERSIJSKA. Sluge su prinosile jelo i vino u posudama od cistoga zlata. obukao se u alobne haljine. Uva eni mu evi veoma se zabrinu e za mir u svojim domovi -ma. Porucio joj je da stavi na glavu carski venac i da dode pred njega. sedmoga dana gozbe car Asvir za eleo je da je poka e svojim gostima. izabrane devojke dvanaest meseci mazale su se izmirnom i drugim mirisima i bojom 410 Zenon 3(psu&vs/(i ulep avale lice. niti mu se klanjao. a ona ne dode. Trece godine svoje vladavine persijski car Asvir priredio je veliku gozbu. Ponosan zbog te pocasti. nudeci jelo i pice. jer je drznik bio pod neposrednom za titom cara. Na njegov nagovor Asvir je pot -pisao naredbu o istrebljenju svih Jevreja. l od danas ce kneginje Persijske i Medijske koje cuju ta je ucinila carica tako govoriti svim knezovima carevim. A kad su bile spremne. te ce biti mnogo prkosa i svade. To je dovelo do besa druga dva careva vratara. u enskom krilu dvorca. odlucio je da se krvavo osveti svim Jevrejima koji ive u Persiji. od Indije do Etiopije. To je bio svemocni visoki cinovnik pred kojim su svi drhtali i padali na kolena. zakone i verske obrede. Istovremeno. Ubrzo zatim car je nare -dio da se po celoj dr avi nadu najlep e devojke i po alju u dvo -rac. Pozvao je sve knezove i dostojanstvenike Persije i Medije i namesnike zemalja koje je pokorio. pa ce prezirati mu eve svoje govoreci: car Asvir zapovedi da dovedu preda nj caricu Astinu. Za svakim stolom sedeo je jedan od knezova. a car se jo vi e vezao za svoju voljenu enu.da oda pocast junakinji i da ucestvuje u sveop toj radosti. Istovremeno je poslao pisma u sve krajeve zemlje s naredbom da se podani -ci obaveste da ene moraju slu ati svoje mu eve. a nad njima su razapeta raznobojna platna pricvr cena za mermerne stubove. Tada je Jestira odlucila da deluje. Kad je to cuo Mardohej. Asvir je toliko zavoleo Jestiru da se o enio njome i krunisao je za caricu.%ioderao je svoju odecu. a pri kraju car je na sedmodnevnu gozbu pozvao sve gradane Suze. Ali kad je doznao da je Mardohej jevrejskog porekla. Stolovi su bili postavljeni u dvori tu i u vrtu dvorca." Car odluci da zauvek napusti caricu. Aman se osecao nemocan. Jednoga dana Mardohej je cuo njihov razgovor i doznao da kuju plan kako da ubiju cara. Sledeceg dana pripremila je gozbu na koju je pozvala cara i njegovog doglavnika. ali to niko nije znao. Razdiran besom. velika a i dvorskih dostojanstvenika. Pod nadzorom odanog evnuha. Mardohej je postavljen na mesto dvorskog vratara i stekao takvo poverenje da je stra ario pred carskom lo nicom. Asvir se silno razgnevi zbog njene neposlu nosti i odmah sazva savet od sedam persijskih i medi -jskih kne eva. Roditelji su joj umrli jo dok je bila dete i o njoj se starao stric Mardohej. Ali carica se uzjogunila i nije htela da poslu a naredbu mu a. okru ena po tovanjem i ljubavlju naro -da. Mardohej je stekao takav uticaj na dvoru da je poceo omalova avati carevog doglavnika Amana. Judita je ivela sto i pet godina. a dan njene velike pobede progla en je za jevrejski praznik koji se otada slavi svake godine. Jer ce se delo caricino razici medu sve ene. Tako je ugu eno opasno ari te enske bune. a ona je upozorila mu a na opasnost koja mu preti. i jedan od njih ovako rece: "Nije samo caru skrivila carica Astina nego i svim knezovima i svim narodima po svim zemlja -ma cara Asvira. Bila je Izrailjka. carica Astina gostila je ene kne eva. posuo glavu pepelom i lutao ulicama Suze glasno izra avajuci svoj bol i patnju. na koja je . Posle cetiri godine do ao je red na izuzetno lepu devo -jku Jestiru. odlazile su u carevu lo nicu. da ih za tite od sunca. Na zauzi -manje bratanice.

.

jer je tada re ena sudbina jevrejskog naroda. uspeo je i tamo nekako da uredi ivot i nije mu bilo lo e. pa je naredio svojim dvoranima da mu donesu stare dnevnike. a kad su se vratili kuci. Aman mu odgovori: "Treba doneti carsko odelo koje car nosi. Sutradan je do ao Aman da tra i kaznu za Mardoheja. nji -hovog rodaka. U skladu sa svojim savetom morao je svoga neprijatelja posaditi na konja i voditi po gradu. ta da mu damo za nagradu. sav besan od poni enja.. . pa je sad odlucio da nagradi svog vernog vratara. i metnuti mu na glavu venac carski. i dovesti konja na kom car ja e. umoran od sahranjivanja. jer ta mo e biti dos -tojno dobrocinstava njegovih?. U takvom duhu odgajao je i svoga sina i dao i njemu ime Tovija. Tada je Asvir uvideo podmuklost Amanovu i cim se ovaj pojavio u dvorcu naredio je da da ga po alju na ve ala. Narocito se posvetio odavanju poslednje po te i sahranjivanju umrlih Izrailjaca u skladu s propisima Mojsijeve religije. legao na zemlju." Ali Rafailo se ne dade nagovoriti da primi nagradu i otkri im ko je. pa da ga provedu na konju po uli -cama gradskim i vicu pred njim: ovako biva coveku koga car hoce da proslavi. za to mu je pretila stroga kazna. a izmet iz lastavicjeg gnezda pao mu je pravo u oko. obja njavajuci zacudenim podanicima: "Ovako biva coveku koga car hoce da proslavi!" Tek to se vratio kuci. Od mno tva poslova car je potpuno zaboravio na to. l mladi Tovija nije se razocarao. da uzme od njega novac koji mu je nekad posudio. koji je posle Amana na dvoru persijskog cara zauzeo mesto doglavnika. kcer Raguila. Kad je odveden u asirsko ropstvo. Duboko uveren da car na njega misli. a podsmeh i porugu zlobnih i bezbo nih ljudi trpeo je s najvecim mirom. Na molbu Jestirinu. Sa suzama u ocima preklinjala ga je da povuce naredbu o istrebljenju njenih sunarodnika. dobri mladicu?" Andeo mu odgovori da je od sinova Izrailjevih i da ide u Rages. mladi Tovija ga upita: "Odakle si. Prijatno iznenaden.. spremljena za Mardoheja. TOVIJA . ne samo to je stra nu nared -bu povukao. ugledao je svetlost dana Tovija. U njima je procitao kako mu je Mardohej spasao ivot. oce moj. Vaspitavao se u reli -gioznoj atmosferi doma u kome je vladala privr enost tradiciji i religiji predaka. Ugledav i iznenada naocitog momka spremnog za put. Tako je izgubilo ivot sedamdeset i pet hiljada ljudi. U jednom od malih persijskih gradova. koji mu preporuci da se dr i neznanog putnika. Kad je stari Tovija osetio da su mu dani izbrojani. ali to bogatstvo nije koristio za sebe. Pun zahvalnosti prema Rafailu. Jednom je.nameravao da obesi Mardoheja. reci mu da uzme polovinu od svega to je doneseno. Plivao je u izo -bilju i bio imucan covek. nije se bunio protiv Boga. na zemlji Neftalimovog pokoljenja. Ali te noci car nije mogao zaspati. povratio je vid njegov -om starom ocu. vec je dozvolio Jevrejima da se osvete svojim neprijateljima u celoj Persiji. pojavili su se evnusi s naredenjem da dode na gozbu kod cara. to znaci "praznik sudbine". vec mu je na ao i enu. i 412 da ga donese svom namucenom ocu. Za vodica u daleki grad Rages neiskusnom mladicu ponudio se andeo Rafailo u covecjem liku. vec ga je delio sa svojim najsiroma nijim sunarodnicima koje su Asirci te ko ugnjetvali. Molim te. A Jestira je vec priznala mu u da je Jevrejka i Mardohejeva bratanica." Kakvo je bilo njegovo zaprepa cenje kad je cuo da car misli na Mardoheja. razaslao je pisma svim jevrejskim op tinama s porukom da u spomen na svoje spasenje svake godine slave radosni praznik Purim. Tovija je pokorno podnosio slepilo. Tovija se obradova i saop ti radosnu vest ocu.VERNI 1ZRAILJAC U ZEMLJI PERSIJSKOJ. poslao je svoga sina sirotom Gavelu. A Mardohej. a medu njima i deset Amanovih sinova. Andeo Rafailo ne samo to ga je dopratio do Ragesa. Tada ga Asvir upita ta treba da uradi coveku kome hoce da oda priznanje. mladi Tovija rece: "Oce. i odelo i konja treba dati kome izmedu najvecih knezova carevih da obuku coveka onoga r jlegende 411 kojega car hoce da proslavi.

Bejah miran i zatr me. ne brojila se u meseceL. svi ste dosadni te ioci. Sa io sam kostret po ko i svojoj. imao je i sedam hiljada ovaca. i stoka se njegova umno ila na zemlji. Gospod uze. ali mu du u cuvaj. Sreca ga je u svakom pogledu pratila.. Zadaje mi rane na rane. a oganj nebeski spalio ovce i sluge. Da zlo bude vece." A Gospod rece Sotoni: "Evo ti ga u ruke. prosipa na zemlju uc moju. Haldejci su odveli kamile. samo na njega ne di i svoje ruke. pru i ruku svoju u dotakni se i kostiju njegovih i mesa njegova. ostri e glavu. Dok su mu se deca igrala za gozbenim stolom a on na svom polju prinosio rtve paljenice. Noc onu osvo -jila tama. na vedama je mojim smrtni sen. Sedeo je jadnik u gnoji tu i strugao ih crepom." Sotona ode od Gospoda. i u ruke bezbo nicima bacio me. Predao me je Bog nepravedniku. tri hiljade kamila.. a zla zar necemo primati?" Za Jovove muke cu e tri njegova prijatelja: Elifas. razgnevljena nesrecom. razdera e svoje plastove i posu e se pepelom po glavi. cekala vide -lo i ne docekala ga. pet stotina volova. Jov tada razdera haljine svoje. pet stotina magarica i bro -jnu poslugu. dobro smo primali od Boga. Ali Sotona se ne predade i zlobno rece: ". medu kojima je bio i Sotona. a Jovu se na telu otvori e ive rane. i pokloniv i se Gospodu pokorno rece: "Go sam iza ao iz utrobe matere svoje. Potamnele zvezde u sumracje njezino. U arabljanskoj pokrajini Uz iveo je bogobojni i pravedni covek Jov." Jov joj na to mirno odgovori: "Go -vori kao luda ena. Lice je moje podbulo od placa." Opet ga upita Gospod: "Jesi li video slugu mojega Jova? Nema onakoga coveka na zemlji. i uhvativ i me za vrat smrska me i metnu me sebi za beljegu.. Najzad se Jov tr e iz svoga bola i slomljenim glasom poce se aliti na svoju nesrecnu sudbinu: "Ne bilo dana u koji se rodih. ne radovala se medu danima godi njim. sve to ima neka je u tvojoj ruci. Iz po tovanja prema nje -govom bolu. pa umri. koji se boji Boga i uklanja se oda zla.." A Gospod mu rece: "Evo. psovace te u oci. Savejci su mu oteli stoku i pobili pastire. psovace te u oci. pa mu prekorno rece: "Nije li pobo nost tvoja bila uzdanje tvoje? l dobrota puto -va tvojih nadanje tvoje?" Ali Jov je jadikovao i dalje: Slu ao sam mnogo takih stvari.. na nebu su se pred Gospodom skupili andeli. sedam dana i sedam noci sedeli su pored njega i cutali. Vildad i Sofar.JOV. ena ga je obasipala pogr -dama i besno vikala: "Hoce li se jo dr ati dobrote svoje? Blagoslovi Boga. i udara na me kao junak. Ali pru i ruku svoju i dotakni svega to ima. Pored sedam sinova i tri kcerke. Gospod dade. da je blagosloveno ime Gospodnje.. Ubrzo poce e Jova nesrece snalaziti.." A Sotona mu na to odgov -ori: Eda li se uzalud Jov boji Boga? Nisi li ga ti ogradio i kucu njegovu i sve to ima svuda naokolo? Delo ruku njegovih blagoslovio si.. i molitva je . dobra i pravedna. i noci u kojoj reko e: rodi se djetic!." Elifas je slu ao njegovu jadikovku zabrinuto. cepa mi bubrege nemilice. go cu se i vratiti onamo. Gospod upita Sotonu otkud dolazi a on mu odgovori: "Prohodih zemlju i obillzih. Opkoli e me njegovi strelci. Odmah pohita e k njemu i kad ga vide e u takvom ocajnom stanju. a pustinjski vetar sru io mu je kucu koja je zatrpala njegove sinove i kceri. rasplaka e se." Sotona ode od Gospoda. to mi nije zatvorila vrata od utrobe i nije sakrila muku od mojih ociju." Bog je bio veoma zadovoljan to se nije razocarao u pobo nog coveka i prebaci 413 'BiB&jsfe legende-----------------------------------------------------------------------vao je Sotoni to je na njegov nagovor mucio Jova bez razlo -ga. i uvaljao sam u prah slavu svoju. Premda nema nepravde u rukama mojim. i ne videla zori trepavica.

moja cista. .

Jednom se Suzana.. stigao je Danilo. Kad je Nabukodonosor osvojio Jerusalim i odveo u ropstvo judejskog cara Joahina za eleo je da na svom dvoru ima jevrejske mladice carskog i kne evskog roda i da ih vaspitava u haldejskom duhu. koje ce via -dati po svoj zemlji. i kao gvo de to sve lomi. pade nicice hvaleci jevrejskog boga i postavi Danila za namesnika . na svoje cudenje. A od svih tih jevrejskih mladica najmudriji je bio Danilo. a stopala koje od gvozda koje od zemlje. DANILO. Kad je ucenje bilo zavr eno. kupala u jezercetu svoga vrta. i satr ih. mjedeno. posta gora velika i ispuni svu zemlju. Cele noci se molio. Kad su na sudu upitani za detalje. Misailom i Azarijom. a drugi da ih je zatekao pod velikim hrastom. jer je ena nevina." A zatim je san caru protumacio: "Ti si ona glava zlatna. A nakon tebe nastace drugo carstvo. Obdaren vidovito cu. star -ci su je optu ili za preljubu. Stradanje nije uvek kazna za pocinjene grehe. Kazna se odnosila i na Danila. uverio da znanjem i mudro cu desetostruko prevazilaze sve haldejske vrace i carobnjake. care. Kada ih je Suzana strogo odbila. Na kraju se i on ume ao u njihov razgovor i rekao im da po nje -govom mi ljenju ni jedna ni druga strana nije u pravu. ali ni za trenu -tak nije gubio veru u nedosti nu mudrost bo jeg providenja. Ali oni su bili sasvim bespomocni. jer Bog ne ka njava nevine ljude. ocajnim glasom je povikao da se obustavi izvr enje kazne. stra no se razgnevio i naredio je da se pogube svi mudraci u njegovoj dr avi. jer svemocne i mudre namere bo je prelaze granice Ijud -skoga razuma. a potom trece carstvo. Iza grmlja su je posmatrala dva starca sladostrasnika i pri la joj s nepristojnim predlozima. A kad su mu rekli da samo bogovi znaju snove ljudske. prelepa i bogobojna ena bogatog trgovca Joakima. D elatima koji su do li po njega rekao je da ce protumaciti carev san. trbuh i bedra od mjedi. Izmolila su evnuha koji ih je vaspitavadl za dozvolu da mogu jesti samo hleb i povrce. A jednom se dogodilo da je Nabukodonosor usnio san koji ga je veoma zabrinuo. Bog cesto isku ava ba najodanije smrtnike da ih ucvrsti u njihovim vrlinama. ali je molio da mu daju jo jedan dan da se za to pripremi. Ananijom. zbog cega su osudeni na smrt kamenovanjem. vide a to lik velik. Ti gleda e dokle se odvali kamen bez ruku. l tada se. Sva cetiri prijatelja bila su pobo na i nisu htela da uzimaju hranu koju su davali na dvoru. jer gvo de satire i tro i sve. a pobo na ena je pu tena na slobodu. Nabukodonosor ih je pozvao preda se da im proveri znanje. Ali kad su je poveli na gubili te. dok mu se Jehova nije smilovao i otkrio mu tajnu.. carobnjake i gatare iz cele Haldeje. koji udari lik. manje od tvojega. prsi i mi ice od srebra. Za sve vreme razgovora Jov je proklinjao svoju sudbinu. Taj njihov razgovor prislu kivao je mladi covek po imenu Elijuj.. Mladi ljudi nisu ucili samo vavilonsku istoriju i obicaje. A cetvrto ce carstvo biti tvrdo kao gvo de. Bog mu se javio iz stra nog viho -ra i rekao mu da se uzalud trudi da otkrije uzrok svoga strada -nja. Sudije su tada pristale da on sam jo jednom sprovede istragu. jer je bio br i od njih. Ubrzo se pokazalo da su im izjave protivrecne. Bilo je jasno da tu itelji la u. vec su ulazili i u tajne haldejskih vraceva: astrologiju i tumacenje snova. bezocno su tvrdili da su je videli s nekim mladicem. Za nagradu za bezgranicnu veru. tako ce satrti i polomiti. Danilo je razdvojio starce i poceo da ispituje svakoga posebno. goleni mu od gvozda. A kamen. i udari lik u stopala mjedena i zemljana. Ali Jov im se kleo u sve na svetu i pozivao Boga za svedoka da nije gre io i da strada nevin. Sud je starcima poverovao i osudio Suzanu na smrt. Glava tome liku beja e od cistoga zlata. jer je car svoj san zaboravio i zahtevao je od njih ne samo da ga protumace nego i da ga se sete. jer nije bila spremljena po Mojsijevim propisima. koga nisu uspeli da uhvate.." Kad car saslu a mudre reci. Zato je sazvao u svoj dvor vrace.41$ Prijatelji su se upustili s njim u du i razgovor u kome su izneli pretpostavku da je ipak negde morao zgre iti. Sutradan ujutro stao je pred Nabukodonosora i rekao mu: "Ti. Medu lepim mladicima doveden -im u Vavilon bio je i Danilo sa svoja tri bliska druga. Jedan je tvrdio da je porocnu enu i mladica video pod pistacevim drvetom.

.

Ranom zorom ode pred jamu i tu nim glasom povika: "Danilo. i hranice te travom kao goveda. Bog kojemu slu i bez prestanka. S neba je si ao andeo. a ostavio je samo korenje koje je pricvrstio za zemlju gvozdenim i bakarnim lancima. poklonio je ivot vracima i mudracima koje je prethodno osudio na smrt. nad njima tri kneza. i do kraja izbrojio. Darije je izdao naredbu da se niko od njegovih podanika trideset dana ne srne moliti bogovima. Car Darije postavio je sto dvadeset provincijskih namesnika. Sedrah. Svi su razrogacenih ociju gledali prividenje. Neko vreme posle toga. Danilo. a car preblede i zadrhta od straha. pa je te ka srca naredio da ga bace u jamu s gladnim lavovima. TEKEL. slugo Boga ivoga. jer se za njih pobrinuo andeo koji ih je pra -tio do mesta kazne. car ih je postavio na visoke dr avne du nosti i zapre -tio smrtnom kaznom svakom ko se usudi huliti na Jehovu. jer nisu hteli da slu e paganskom bo anstvu. kne evi i dos -tojanstvenici ponovo su ga posadili na presto. Na vavilonski presto stupio je zatim Valtasar. Zavidnici su ga opazili kad se molio i optu ili ga pred carem za odbijanje poslu nosti." Valtasar je razumeo da kroz usta Danilova govori duh bo ji. mo e li te izbaviti od lavova?" A Danilo mu iz jame . stavi mu oko vrata zlatni lanac i proglasi ga za trecu licnost u carstvu. Jednom je u svom dvorcu prire -dio veliku gozbu na koju je pozvao sve svoje dostojanstvenike. te ko ga je bilo ocrniti pred carem. Na njegovim granama bilo je puno ptica. a s njima i careve ene i nalo nice. Video je drvo puno plodova. U sali zavlada grobna ti ina. Darije je veoma cenio i voleo Danila. izmeren si na merila. Ali vatra nije na kodila vernim sled 416 benicima Jehovinim. car Medana. Danilo se nije mogao povinovati naredenju. Nabukodonosor je naredio da se u dolini Duri postavi kip od zlata. pa se ubrzo gosti opi e. Kad su mladici iza li iz peci vatrom netaknuti. i na ao si se lak. Po to je predano vr io poverenu mu du nost. Umno poremecen. da gosti piju iz njih. Otada je odba -cio la ne bogove i slavio samo cara nebeskoga. Ubrzo je usnio i drugi san. ezdeset lakata visok.nad svom zemljom vavilonskom. a pored sta -bla le ale su zveri. brojio je Bog tvoje carstvo. car je iveo medu ivotinjama u najvecem poni enju. TEKEL. Stolovi su bili bogato postavljeni jelom i vinom. Po njihovom nagovoru. i ovako mu rastumaci tajanstvene znake: "MENE. prebaci caru to je ustao na Gospoda. Zatim je sazvao sve kne eve. rasterao ptice i zveri. velmo e i dostojanstvenike da se poklone kipu. Pripiti Valtasar naredi ea se donesu svi zlatni i sebrni sudovi oteti iz Jerusalimskog hrama. a nad svima je bio Danilo. raspolutio drvo. jer ono nije bilo u skladu s Mojsijevim zapovestima. i sedam ce vremena proci preko tebe dokle pozna da vi nji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoce. do neba visoko. Pala im je na pamet podla misao da mu s te strane naude. Misah i Avdenago. a kad je posle sedam godina ozdravio. Car je naredio da se za kaznu bace u pec i da se pec sedam puta vi e nego obicno u ari. pa ga obuce u skerlet. Tri puta dnevno molio se Jehovi otvarajuci prozore prema Jerusalimu. razdeljeno je carstvo tvoje. FERES. Na Danilovo zalaganje. Ali znali su njegovu odanost Jehovi i revnost u vr enju verskih du nosti. odlucili su da sru e carevog ljubimca. Valtasar bi ubijen. muceni zavi cu. i sa svojim enama i dvoranima pio iz sudo -va doma gospodnjega. Opet pozva e u dvo -rac Danila i on s lakocom protumaci caru cudan san: "Bice prognan izmedi ljudi. Posle izrecene presude bio je toliko poti ten da nije mogao vecerati i cele noci nije oka sklopio. svirale i harfe. koga ponovo pozva e u dvorac. podanici su pali nicice i poklonili se. 417 Dr avni dostojanstvenici. i dano Midijanima i Persijanima. Cim su se oglasile trube. Iste noci ispuni se Danilovo predskazanje. Ali se iznenada pojavi jedna ruka i ispisa ma zidu tri tajanstvene reci: MENE. i sa zverima ce poljskim iveti. FERES. ponizio i opet ga uzdigao. a na vavilonski prsto stupi Darije." Tako se i dogodilo. Samo su stajali jevrejski mladici. i rosa ce te nebeska kvasiti. koji ga je kaznio zbog oholosti.

Danilo je bio vec suvi e star da pode na taj daleki put. Jehova se smilovao i spasao ih propasti. Istovremeno sa istoka dunu vreo. Nije im preostalo ni ta drugo nego da ga bace u vodu. U okolini je sagradio kolibu i gorko se tu io: "Gospode! Ne rekoh li to jo kad bejah u svojoj zemlji? Zato cah pre pobeci u Tarsis. A Jona im odgovori: "Uzmite me i bacite me u more. Sada Gospode." Jehova ne odgovori proroku." Ladari odluci e da se otresu opasnog putnika. Jehova podi e silan vetar na moru. te mi ne naudi e. jer mi je bolje umreti nego iveti. Ogromni talasi sna no su udarali o ladu.odgovori: "Care da si iv do veka! Bog moj posla andela svojega i zatvori usta lavovi -ma. Asirski car poverovao je njegovom prorocanstvu i izrazio kajanje. a ispod njegovih nogu teci ce plamena reka. Gnevan zbog neposlu nosti svoga sluge. Hodao je po ulicama*od jutra do mraka. Veslali su iz sve snage da ga iskrcaju na kopno. u Tarsis. Ljudi su morali da se pridr avaju strogog posta. Jednom Bog naredi Joni da ode u Ninivu i da gre nim gradanima objavi propast: "Ustani. da ga zaklanja od vrelog sunca. oko koje se nisi trudio. ladari su dan i noc preko ograde izlevali vodu i molili se svojim bogovima da se smiluju. Tada Jehova naredi da velika riba proguta Jona. Za to vreme Jona je spavao tvrdim snom ispod palube. Sutradan Bog zapovedi crvima da izgrizu korenje tikve. ukrcao se na brod u Jafi i zaplovio u suprotnom pravcu. suv vetar. Videci da su se gradani Ninive vratili s gre nog puta. i kaje se od zla. Zavr io je ivot u Vavilonu i kao visoki dosto -janstvenik sahranjen u velicanstvenoj carskoj grobnici. Jona priznade da [e navukao gnev Jehovin. jer mu se cinilo besmisleno da propoveda u gradu prema kome je Jerusalim bio ubogo 418 Zerwn 2(psidbvs%i seoce. domacim ivotinjama nije davana ni hrana ni voda. Ali prorok se upla i te misije. U prorocanskim vizijama video je kako se na nebu sudaraju sna ni vihori a nemani izlaze iz mora i najavljivao jevrejskom narodu oslobodenje od svekolikih patnji i dolazak pomazanika bo jeg. Kad ga je velika riba izbacila na obalu. vec je bio slavan i kao nadahnuti prorok. i koje nisi odgajio. Umesto da krene na istok. jer znah da si ti Bog milostiv i alostiv. Razocaran i gnevan oti ao je iz grada da mu se ne podsmevaju ljudi kojima je proricao propast. a ni tebi. "Sto cemo uciniti s tobom. uzmi du u moju od mene. jer izade zloca njihova preda me". velikoga grada. da bi nam more utolilo?" pitali su ga ladari." Van sebe od radosti. prizivaj Boga svojega. Tri dana i tri noci sedeo je brodolomnik u trbuhu morske nemani. Hiljade sluga cekace na njegova naredenja. i more ce vam utoliti. a verni ce po tovati zapovesti ispisane u svetim knjigama. Darije zapovedi da ga izvade iz jame i vrati mu njegove pocasti. i ona se osu i i pretvori u prah. U jamu su baceni Danilovi tu itelji. jer su ih razbesneli talasi bacali nazad na more. U ivao je ugled ne samo dr avnog dostojanstvenika. idi u Ninivu grad veliki. Danilo je iveo jo do prvih godina Kirove vladavine.. Ali se to nije svidelo Joni. prorok je odmah poslu no krenuo u Ninivu. jer vidim da je s mene do la na vas ova velika bura. i propovedaj protiv njega. jer se nadoh cist pred njim. koji ce uni titi grehe i zavesti pravdu na zemlji. care. u kom ima vi e od sto i dvadeset tisuca ljudi?" . ne ucinih zla. nego jednu noc uzraste a drugu noc propade. Kormilar ga probudi i obrecnu se: " ta ti spava ! Ustani. jer se nije povinovao njegovoj volji. 419 Tada se javi Jehova i rece: "Tebi je ao tikve. Taj narodni mesija sedece na ognjenom prestolu. ali ucini da iznad njegove glave izrasle ogromna tikva. upucujuci zahvalne himne Gospodu koji ga je spasao da se ne utopi. ne bi li nas se opomenuo Bog da ne poginemo. spor na gnev i obilan milosrdem. Kad je Kir dozvolio jevrejskim iseljenicima da se vrate u Jerusalim. saop tavao gradanima reci Jehovine i proricau da ce Niniva za cetrdeset dana biti razorena. JONA. a kocka pade na Jonu." Ladari su bacali kocku da vide ko je kriv za nesrecu. ali nisu mogli da stignu do obale. a lavovi su ih odmah rastrgli. a sunce je pr ilo tako nemilosrdno da se Jona onesvesti od ege. A meni da ne bude ao Ninive.

.

dakle. godine pre na e ere. U svojim propovedima i biblijskim komentarima rabini su se njima bez sumnje obilno slu ili. da na istorijskim primerima poka u kako Jeho -va nikad ne ostavlja svoj narod u tragicnim i odsudnim trenuci -ma. ustanku su se prikljucili i Fenikija. Otkad su procitani dokumenti mesopotamskih careva. na dvoru vavilonskog cara. Boga i coveka. Jednom re -cju. izmedu sna i jave. zvana midra . tvrdi da je Artakserks za vreme pohoda na Egipat odveo iz Hanana veliki broj Jevreja i naselio ih na Kaspijskom moru. Po to je zaveo red u Aziji. To su poucne price s naravoucenijem. Artakserks III je bio okrutan i ohol covek. te ko je bila odr iva teza da su to autenticni istorijski tekstovi koje treba doslovno . Oba se pominju u Knjizi o Juditi. legende 421 uzimati. medu Jevrejima Judeje. samo s tom razlikom to jevrejske price. Vavilonije i Egipta razvila se posebna vrsta didakticne price. a Egipat se digao na ustanak. Po svemu sudeci. na primer. Nepoznati autori pokazuju ponekad izvesno poznavanje prilika koje su vladale.420 POUCNE NARODNE PRICE Posle vavilonskog ropstva. do 337. Kao primer mo e poslu iti Knjiga o Juditi. da bi pomocu alegorije lak e delovali na slu aoce. U njima je ista ona car samonikle poezije. vezane za vecne probleme ivota i smrti. koje je narod prenosio od usta do usta radi podr avanja patriotskog duha ili za izra avanje neke filozofske misli koja je zaokupljala onda nje duhove. . pa ih danas cak i pristalice najtradicionalnijih pogleda na Bibliju smatraju knji evnom fikcijom. Istra ivaci su se trudili da odgonetnu istorijske okvire njene fabule i do li su do uverenja da se radi o vremenu persijskog cara Artakserksa III Ohosa. Ali se i pored svega ne mo e odbaciti mogucnost da je ona odjek izvesnih stvarnih dogadaja. u Hirkaniji. Jevreji su irili anegdotske price takve vrste. Crkveni istoricar iz IV veka. najverovatnije za vreme ustanickih borbi Makabejaca. Kipar i deo Sirije. Vavilon ili carevi kao Nabukodonosor i Valtasar. Holofern kao Persijanac naravno nije mogao biti zapovednik asirske vojske. Prvi njegov pohod protiv po -bunjenog vazala zavr io se neuspehom. Bila je to neka vrsta propagandne literature za podizanje hrabrosti ustanika i podr avanje njihove istrajnosti u otporu. tlacitelj istocnih naroda i osnivac grada Ekbatane. Za vreme nje -gove vladavine pobunili su se namesnici provincija. Ako se iseljavanje zaista dogodilo. bilo bi naivno i dalje nastojati na tvrdnji da je to istorijska knjiga. a religija imala ogromnu ulogu. Ali uop te uzev i. Haldejski car Nabu -kodonosor nazvan je asirskim carem cije je sedi te u Ninivi. srece i patnje. U izvesnoj meri podsecaju na poznate arapske bajke o Sinbadu moreplovcu ili "Hiljadu i jedne noci". JKao i sve narodne bajke. price su u tom pogledu veoma mutne i s istorijom nemaju niceg zajednickog. ista ona ce nja za pravdom na zemlji. Euzebije. pre na e ere ponovo ga pretvorio u per -sijsku provinciju. i Jevreji su se prikljucili sveop tem ustanku. te price se odlikuju ivom i dramaticViom naracijom. . U njoj se jav -lja potpuno neistorijska licnost. bogatom slikovito cu i si eom koji ne zna za granice izmedu stvarnosti i ma te. koji je vladao od 358. koja je razorena jo za njegova ivota. a opsada Vetilja je jedan od njegovih epizoda. car Medije Arkfasad. Prica se razvija na osnovi poznatih nam istorijskih cinjenica. Iz dokume -nata je poznato da se njegov vojskovoda zvao Holofern i da mu je pomocnik bio evnuh Bagoas. nastale u narodu cije je iskustvo kroz istoriju bilo izuzetno te ko. Knjiga o Juditi napisana je na osnovo usmenih preda -nja. Artakserks je preko Hanana pohitao u Egipati i godine 341 . Boreci se s nadmocnim snagama Seleukida. One. moralo je da ima kazneni karak -ter. sadr e dublje filozofske misli. zvani atra -pi. Na vest o njegovom porazu. spadaju u autenticni narodni folklor. Javljaju se gradovi kao Niniva.

.

u Bibliji nazvanog Asvir (485-465. Pretpostavljaju. Zbog toga palestinski Jevreji Knjigu o Juditi nisu priznali za sve -tu. Knjiga se sastoji od tri osnovna dela: od prologa u prozi. Ime Boga pominje su u njoj samo jedanput. pre na e ere). odlikuje se ivo cu opisa i stila. persijske devojke ma u se dvanaest meseci pre nego to izadu pred cara. ve ala na koja je obe en Aman visoka su pedeset lakata. Tipicna istocnjacka bajka je do ivljaj Jestire i Mardoheja na dvoru persijskog cara u Suzi. poetskog dijaloga i epiloga koji ima karakter happy end-a. koja je svojom neposlu no cu zabrinula mu eve persijske aristo -kratije. jovovska vest) sastavni je deo poljskog jezika. U uvodu autor istice istorijsku pozadinu na kojoj gradi svoju pricu. Sve tenici su je i pored toga uvrstili u didakticne biblijske knjige. a iznenaduje i bogatstvo opisa punih pla -sticnosti^i kolorita. osim toga. nazvana po imenu cuvenog junaka. ali u daljem toku pripovedanja pominje persij -ske gradove Rages i Ekbatanu ne trudeci se da uskladi hrono -lo ke razlike od stotinu do dvesta godina. Taj traktat. smelo cu filozofske misli i snagom osecanja. nadzemaljska bica. Na osnovu lingvistickih istra ivanja .lako je bio junacki. Bujna pripovedaceva ma ta preterano je uvecala sve njene epizode: carski pir traje sto i osamdeset dana. Citanje njenog teksta i danas predstavlja osnovu za obred praznika Purim. poema i drama u isto vreme. Zanimljivo je i to da je njegova ena Astina. Jestira se sprema za brak pune cetiri godine. Ime bo jeg pacenika posta -lo je sinonim svih ljudskih nesreca i katastrofa. Jeremije i Jezekilja. iako za to dosad nisu na li nikakve konkretne dokaze. Osim toga. po svoj prilici prva u istoriji predstavnica sifra etkinja. Juditin cin je izazivao izvesne pogledu. god. Knjigu o Jestiri te ko je ubrajati u reli -gioznu literaturu. cije ime i poreklo ni do danas nije na zadovo -ljavajci nacin razja njeno. Neki istra ivaci smatraju da je autor osnovnu nit price uzeo iz vavilonske ili persijske mitologije. govori o vladavini istorijskih careva Salmanasara (tacnije Sargo -na) i Sanheriba. ciji su do ivljaji prikazani neobicno ivo i slikovito. ali po brojnim persij -skim elementima u hebrejskom tekstu i po izvesnom poznava -nju prilika na persijskom dvoru. soto -ne. Autor Knjige o Juditi je nepoznat. Radnja te dramaticne price de ava se za vreme vlada -vine persijskog cara Kserksa. Prvi hri cani su je odbacili. Verovanje u andele. zvane ketubim. ali fr r 'Bwlijs/(e katolicka crkva unela ju je docnije u spisak kanonskih knjiga. to je morao biti neki Jevrejin koji je za vreme makabejskih borbi u Hananu iveo u Suzi. Za remek-delo biblijske literature smatra se Knjiga o Jovu. fabula je puna dramaticne napetosti. a Jevreji za odmazdu ubujaju sedamdeset i pet hiljada svojih neprijatelja. a Mar -dohej od imena vavilonskog boga Marduka. da je cela prica izmi ljena za dramatizaciju liturgije praznika Purim. Oslanjaju se samo na cinjenicu da ime Jestira nesumnjivo potice od imena boginje I tar. Izraz hiobowa wiadomosc (tragicna. Stil price je iv i ivopisan. dramaticnom gradacijom radnje. uzeto je iz persijske religije s kojom su Jevreji do li u dodir u izgnanstvu. originalni hebrejski tekst je um -nje u moralnom nestao i sacuvali su se samo prevodi na grcki i latinski jezik. Ali katolicka crkva je ubraja u kanonske tekstove i unela ju je u spisak biblijskih knjiga. Na granici izmedu "istorijskih" i didakticnih knjiga Staroga zaveta nalazi se i Knjiga o Toviji. a pokolj koji su Jevreji priredili svojim neprijateljima upadljivo je protivan nacelima velikih proroka Isaije. Prvobitni tekst docnije je upotpunjen raznim dodacima drugih autora i u Bibliju je u ao u tom konacnom obliku. Saveti koje stari Tovija daje svome sinu ivo podsecaju na ivotne maksime od kojih vrvi literatura semitskih naroda. Bio je obdaren pisac.

.

patnja. beda i gubitak blis -kih. Posle toga slavi boga Izrailja i porucuje da ce svako ko ka e ne to lo e o tom bogu biti osuden na legende 425 l smrt. Narocito su fantasticni podaci o carevima koji se javlja -ju u prici. Premda se oslanja na su mersku osnovu. autoru knjige Istorija pocinje u Sumeru. Nabukodonosor postavlja ogromni zlatni kip i nareduje narodu da mu se klanja. Au -tori price na svakom koraku pokazuju nepoznavanje istorije Vavilonije i Persije. U Petoknji ju. taj fatalizam nije mogao da opstane. to pitanje je re eno na jed -nostavan nacin. Nepoznati autor. knji evno savr enija i filozofski zrelija. patnji i krivici. Bio je to covek bogat. ili jevrejski kompilator. nai ao je na poemu o nekom Sumeru koji je nesumnjivo prauzor biblijskog Jova. . ali on nije hulio na svoga boga. mudar i pravedan. vec je mnogo pozajmio od sumerskih pisaca. koncepcijom o kolektivnoj odgovornosti. pri ce -mu Danila nazivaju "majstorom vraceva". kao i bolest. Cuda. jevrejska prica je daleko lep a. nije bio gnevan na njega. pre bi se reklo da ga je iskomplikovao. me aju medijske i persijske careve. za to onda stradaju ljudi pravedni i bogo -bojni? Ako je Bog pravedan. Ali on nije razre io probem koji muci coveka. Za to veliko otkrice treba da zahvalimo americkom orijentalistu Samjelu Krameru. a kad Danilo izlazi nepovreden iz jame s lavovima. koji se vrti u zacaranom krugu. docniji dodatak. bog mu se najzad smilovao i vratio mu zdravlje. Odjednom su ga sna le bolesti i patnje. beda i smrt njihovih bli njih? Upravo tim pitanjima bavi se Knjiga o Jovu. Pokorno se predao njegovoj volji i samo placuci i jadiku -juci molio ga za milost. za to ih muci bolest. Tada svi ucesnici u razgovoru prihvataju mladicevo obja njenje. Za gre -he oceva moraju da ispa taju pokoljenja. Darije izdaje naredbu svojim podanicima da se trideset da -na ne mole nikakvim bogovima. Dirnut njegovom pokorno cu i pobo no . S procesom sazrevanja etickog monoteizma. Rec je o covekovoj odgovor -nosti. ogla ava se mladi Eliluj i iznosi re enje zagonetke. dakle.cu. okru en mnogo -brojnom rodbinom i prijateljima. koje je u su tini prlfnavanje poraza: Bog isku ava svoje verne smrtnike da proveri njihovu pobo nost i da ih ucvrsti u vrlinama. Prica u dana njem redakcionom obliku potice verovatno iz III veka pre na e ere. Proroci Jeremija i Jezekilj propovedali su da svaki covek za svoje postupke licno odgovara pred Bogom i samim tim istupili protiv osve tane teze Petoknji ja. rasprava prijatelja o smislu patnje. nareduje svim pokorenim narodima da prime Mojsijevu veru. S problemom kojim se bavi prica sreli smo se jo prili kom razmatranja uloge proroka. iako nisu niza ta kriva. Bio je to revolucionaran korak koji je predstavljao ogromni napredak u religioznoj misli. Jer ako svaki covek za svoje pos -tupke licno odgovara. Podudarnost potke price i ideje vodilje tih dveju verzija tako je upadljiva da je u njihovu neposrednu zavisnost te ko po -sumnjati. srecan. iz helenisticke epohe. jer je kolektivna odgovornost bila u o troj protivrecnosti sa pojmom bo je pravednosti. nije stvorio originalno delo. a od Haldejaca prave anahronicnu kastu sve tenika-vraceva. ne primecujuci da su okrutne metode isku avanja ljudi u suprotnosti s pojmom pravednosti. Treba ipak imati na umu da ih dele dva ili tri mileni 424 juma razvoja religioznih predstava. Ocitavajuci tablice s klinastim pismom otkopane u ru evinama Nipura. apokalipticna prorocanstva i mutni istorijski podaci u tom pogledu ne ostavlaju nikakvu sumnju. Posle du eg razgovora Jovovih prijatelja. U kategoriju literarne fikcije treba svakako ubrojiti i Knji -gu proroka Danila.pretpostavlja se da je njen sre -di nji deo.

o sedmogodi njem Nabukodonosorovom ludilu. pre na e ere. Pravo njihovo znacenje jo uvek je predmet naucnih rasprava. najavljena su cetiri carstva ovim redom: vavilonsko. Ali te mesijanisticke ideje nemaju deterministicki karakter. Zato je uglavnom prihva -ceno tumacenje koje srecemo u Knjijzi proroka Danila. U arheolo kom nalazi tu Ugarit otkrive -na je poema koja potice iz XIV veka pre na e ere. sedam godina bolovao od neke du evne bolesti. l pored mno tva neverovatnih stvari. Ocigledne aluzije na sknavljenje Jerusalimskog hrama za vladavine Antioha Epifana. istice licnu odgovornost coveka pred Bogom. i Danila koji sedi u jami medu krotkim lavovi -ma. i brojni grcki izrazi u aramejsko-hebrejskom tekstu. u dr avnoj hijerarhiji mogao zauzeti samo trece mesto. FERES. dodu e. ali dokazuju da je osnova price nastala u vavilonskoj sredini. Nevolja je u tome to se u hebrejskom i aramejskom pismu ne pi u samoglasnici. persijsko. da se knjiga sastoji iz dva dela. Dugo je ostala nerazja njena zagonetna bele ka da je car Valtasar uci -nio Danila trecom licno cu u carstvu. U videnjima nadah -nutim vatrenim patriotizmom. Knjiga proroka Danila. TEKEL. i Knjiga proroka Jone. nastanak carstva bo jeg na zemlji i vaskrsenje ljudi na kraju sveta. samoglasnik "a" ili "e". takode. Za to ba trecom. kao i knjige drugih proroka i Knjiga o Jovu. Po to je Valtasar bio druga licnost u dr avi. Njene mesijanisticke ideje izvr ile su jak uticaj na prvobitno hri canstvo. Znamo da je. Rec je. Za Jevreje su to bila te ka vremena borbi za versku nezavisnost. po svoj prilici. ali istra ivaci sumnjaju da se izvori te price kriju u nepoznatom mesopotamskom mitu. ne on. Burne i slikovite peripetije prorokove tipi -cna su tvorevina jevrejskog folklora. Junak poeme bio je mudri i pravedni sudija koji titi udovice i sirocad. u prici nalazimo neke notice koje su odjek stvarnih dogadaja. Objav -Ijuje. da su jevreski pisci. a ne drugom? To pitanje tek je razjasnila arheologija. U cetvrtom delu koji sadr i apokalipticka predskazanja. uostalom. vec njegov naslednik Nabonid. naravno da imaju mnogo bajkovite lepote i zato uvek delu -ju na ma tu naroda i umetnika. na -ravno. Ali najpopularnije je cudo s tajanstvenom rukom koja ispisuje na zidu tri zagonetne reci: MENE. Prorocanstvo je trebalo da podr i duh potlacenih sunarodnika i da im ojaca nadu u pobedu. medijsko i grcko. najzad. upravo iz nje uzeli ideju za svoju pricu o Danilu. Zavisno od toga da li se izmedu suglasnika stavlja. koja su napisala dva razna autora i u razlicitim vremenima: na veoma popularnu pricu s radnjom i na prorocanstvo u stilu apokalip -tickog objavljenja. Riba ili morska neman koja je progutala Jonu veoma ivo pod -seca na mitsku a daju haosa Tijamat. na primer. Kao to vidimo iz toga. Ona opeva sudbinu nekog Danila i njegovog sina Ahata. Ispostavilo se da je Valtasar bio Nabonidov sin i suvladar. Kao Knjiga o Jovu i Knjiga proroka Danila crpela je izvore iz tude mitologije. Prorocanstvo ce se ispuniti samo onda kad ljudi ociste svoja srca od greha i postanu pravedni. kao carski doglavnik. Dovoljno 426 Zenon je reci. Bacanje u u arenu pec bila je kazna koja se u Vaviloniji veoma cesto primenjivala. menja se smisao tih izraza. vec samo suglasnici. . godine 167. Ove pojedinosti. na primer. Jer treba znati. tu grupu alegoricnih narodnih prica spada. ukazuju na to da je knjiga u svojoj konacnoj redakciji morala nastati u kasno helenisticko doba. nisu izmenile poglede na istoricnost Knjige proroka Danila. Jevrejima se u knjizi najavljuje do -lazak sina covecijeg koji ce ih izbaviti iz tudinske vlasti. Danilo je. sa sedi tem u Vavilonu. odmah posle svoga oca. . Dokaz za to su.Prizori trojice jevrejskih mladica koji iz u arene peci izlaze netaknuti. a sin coveciji koji se pominje u njoj postao je naziv za Isusa Nazarecanina.

Arabljani ih zovu Hirbet Kumran. imao da izvr i prorocansku misiju medu ostalim narodima. karavan stocara iz beduinskog plemena Tamira zaustavio se na odmor u stenovi -tom predelu kod izvora Ain Fe ha. govore oni. Kako je docnije utvrdeno.Knjiga je nesumnjivo nastala posle vavilonskog ropstva. Ali za nas je daleko va nija ideja vodilja koja se nalazi na kraju price. Dalja istra ivanja. naravno. Dosad naden materijal tako je ogroman da ce. Isusa Navina ili sudija!* Sve te ideje koje se provlace kroz knjige proroka Isaije. od neprocenjivog su znacaja za uporedne filolo ke studije i za razja njenje mno -gih spornih ili nerazumljivih delova Biblije. Po to najstarija kopija koja je dotad otkrivena potice iz IX veka na e ere. dva bazena za kupa -nje s ritualnom namenom i skladi ta. spavao -nicu. zanatske radionice. prema proceni naucnika. Rezultat je bio iznad svakog ocekivanja. Jeremije i Jezekilja i kroz didakticke price. zanimljivo pitanje kako su se ti sveti tekstovi na li u tim pustim pecinama kod Mrtvog mora. aramejskim i grckim pismom. Ru evine su nekad bile kompleks gradevina od blokova tesanog kamena. Stenovita divljina oko Mrtvog mora bila je prepuna beduinskih tragaca koji su pretresali tamo nje bezbrojne pecine i raseline. gomilaju sve vi e novih pronalazaka. tim pitanjem pozabavila se specijalna arheolo ka ekspedicija i ubrzo saop tila svoje rezultate. Tek kad je deo svitaka dospeo u Sjedinjene Americke Dr ave. kada je problem pravde na zemlji bio veoma aktuelan. Na tok tog zanimljivog procesa jako svetio bacili su svitci nadeni u pecinama kod Crnog mora. Cuveni orijentalist Vilijam Olbrajt nije se ustezao da svitke nazove "najvecim otkricem na ega veka". Tra eci zalutale jare u jed -noj od mnogobrojnih pecina. . U dvadeset i pet pecina nadeno je nekoliko stotina svitaka i hiljade manjih parcadi s hebrejskim. bez sumnje su mo -rale stvaralacki uticati na dalji razvoj religioznih koncepcija. deca i nevine ivotinje? Koliki je to napredak u koncepciji Jehove u poredenju s Jehovom Mojsija. kuhinju. Su tina je u tome to svitci sadr e tekstove Staroga zaveta iz III ili II veka pre na e ere. trske i mulja. po volji Jehovinoj progutala ga je neman Nabukodono . naucnicima su se otvorile oci. ali po to nije obavio povereni mu zadatak. u kome osim gre nika ive i pravedni ljudi. s krovom od palmovih debala. Kad se Jona naljutio to Niniva nije razorena. a deo u sirijski pravoslavni manastir Svetoga Marka. koja vec sistematski i naucno vode arheolo ke eks -pedicije. Jehova mu ociglednom nastavom pokazuje ta je to pravednost: kad je on za alio za usahlom biljkom. Biblijski egzegeti su nastojali da odgonetnu njen navodni ale -goricni smisao. ispisane arhaicnim znacima hebrejskog pisma. Godine 1951. zar Jehova nije trebalo da se smiluje velikom gradu. Prava vrednost tih otkrica u pocetku nije bila poznata. Arheolozi su u iskopinama razaznali trpezariju. Nedaleko od tih pecina nalaze se ru evine koje su godi -nama smatrane ostacima rimskog utvrdenja. Postavilo se. Ali vec se sada zna *Razgovor Avrama sa Bogom o istom pitanju nesumnjivo je kasniji dodatak. Godine 1947. nu nike. komentar za Knjigu proroka Avakuma i apokalipticki tekst Rat sinova sve -tlosti sa sinovima mraka. Izrailj je. jedan mali decak prona ao je velike glinene cupove pune nekih tajanstvenih svitaka. da se medu njima nalazi i Knjiga proroka Jeremije. bile su to duge trake od ovcije ko e. Bura koja se oko tih svitaka podigla i vest o ceni koja je za njih placena (za est svitaka Amerikanci su platili dve sto -tine i pedeset hiljada dolara) doprla je i do Arabijske pustinje. proteci najmanje pedeset godina pre nego to tekstovi budu sredeni i naucno obradeni.or. iz razdoblja posle vavilonskog ropstva.

.

cim prode ratni haos. Arheolozi su do li do uverenja da je to bio manastir jevrejske sekte esena. U podzemnim skladi tima. osudivali su ropstvo i verovali u dolazak pomazanika bo jeg. koji su pobegli iz Jerusalima pred progo -nima Sanhedrina. u gomilama komada keramike. Najamnici su pljackali zemlju i postepeno se pribli avali mestu manastira. a najmlada iz godine 68. dok je stare ina blagosiljao hleb i vino. Moneta iz godine 68. na e ere nadena u ru evinama omogucava nam da zakljucimo kakva je sudbina sna la mana -stir. Na tu temu u zapadnim zemljama napisano je na stotine clanaka i knjiga. Plinije Stariji pi e da je za vreme svoga boravka u Palestini posetio veliki esenski manastir kod Mrtvog mora. eseni o svojoj sudbini nisu mogli imati nikakvih iluzija. poznata po svojoj surovosti. biti nikakve sumnje da su vlasnici svitka bili ljudi koji su iveli u toj gra -devini. prostorija u kojoj su kopisti prepisivali svete knjige. bio je to onaj isti manastir cije su ru evine otkrivene u Hirbet Kumranu. O eseni -ma pi u i jevrejski istoricar Josif Flavije i Grk Filon iz Aleksan -drije. Protiv 429 buntovnika upucena je. verovanjima. X rimska legija. siroma tvo. grupa orijentalista s Dipon-Somerom na celu iznela je mi ljenje da eseni predstavljaju onu kariku koja spaja judaizam i hri canstvo. Svoju hipotezu zasnivaju ne samo na dovoljno uverljivim arheolo kim iskopinama nego i na informacijama star -ih putopisaca i istoricara. prema tome. primali u bazenu svakodnevno kr tenje i sedali za zajednicku veceru. moci da obnove svoju delatnost. Ne mo e. pre na e ere. " " e. Tragovi po ara svedoce da je iste godine naglo do ao kraj toj tajanstvenoj gradevini. Na osnovu toga. Od dokumenata nadenih u pecininama narocito je vre -dan svitak s ritualnim propisima. na e ere. Posle spaljivanja Jerusalimskog hrama i krvavog ugu enja ustanka. Avram u Hananu Izlazak pod Mojsijevim vodstvomNajezda Izrailjaca na Hanan pod vodstvom 1200-1025. Buka koja se podigla oko tog dokumenta traje i do da -na njeg dana. nadene su potpuno ocuvane iste onakve cilindricne glinene posude u kojima su bili dr ani otkriveni rukopisi. Po svemu sudeci. Eseni su izmedu ostalog pro -povedali ljubav prema bli njem. koji ce na zemlji zavesti novi red. u buducnosti. na primer.Ali najva nije otkrice je "skriptorijum". n. Za to je drevni smotuljak izazvao tako strasne rasprave? Rec je o tome to su eseni u svakom pogledu upadljivo slicni prvim hri canima. oko 1250 1220-1200. 430 'Bi6fijs/(e legende431 KRONOLO KA TABLICA oko 1850. U Jerusalimu je buknuo ustanak jevrejskog naroda. Isusa Navina p. Braca su se najpre pobrinula da spasu svete knjige. Vredne svitke stavili su u glinene posude i sklonili ih u puste pecine u nadi da ce docnije. cije je nepostojanje nauka tako du -boko osecala. Iz tog dokumenta do -znajemo da je kod njih svojina bila zajednicka. nekoliko mastionica od bronze i gline sa jo vidljivim tragovima mastila. moralnim pou -kama i organizacionim nacelima esena. pod nazivom "bitka za svitke". . obavezno davanje milostinje. to je najva nije. Ucitelja pravednosti. Najstarija potice iz godine 125. & ru evina je izvadeno i mnogo moneta. U njoj su se sacuvali kameni stolovi s klupama i. Svakoga dana o zalasku sunca clanovi sekte svecano su se oblacili. Tako.

" " Doba sudijaCar Saul 1010-970. " " David osvaja JerusalimCar Solomon .1030-1010. " Car David oko 1000. 970-931.

e. p.e. Rovoam 915-912. JUDEJSKO CARSTVO (931-587. " Ohozija 852-842. " Joram 841. " Va a 885-884. e. 598-587.\ IZRAILJSKO CARSTVO (931-721. " Amasija 781-740. " Joahaz 609-598. " Ponovno iseljavanje 432 <Bi6lysfe fyende 433 . Jerovoam l 911-909. " Avijam 912-870. Jezekija placa danak. " Joakim 605. " Nabukodonosor razara Jerusalim. '" Zimrije 884-874. e. " Osija 721. " Jotam 736-721. n. " Joram 842-814. " Fekaj 732-724. 687-642. n. p. n. " Amrije-Osnivanje Samarije 874-853. Menajim 738-737. " Asa 870-849.n. Iseljavanje deset izrailjskih plemena. " Nabukondonosor odnosi pobedu nad Egiptom kod Karkemi a Joahin. " Juj 814-798. Iseljavanje Judejaca.) 932-915. " Nadena "Knjiga zakona". " Sanherib pusto i Judeju. " Jerovoam II 743. p. " Ahaz 721 -687. " Ha 884. " Ozija 740-736. p. " Joas 783-743. " Manasija 642-640. " Zaharija 743. " Sedekija 587. '582-581. " Jezekija 700. Preporod jehovizma. p. " Joas 797-781. " Josija 622. " Amon 640-609.) 932-911. Opsada Jerusalima i odvodenje Joahina. " Josafat 849-841. " Ohozija (ubijen od izrailjskog uzurpatora Juja) 841-835. " Salum 742-738. " Nadav 909-885. " Ahav 853-852. " Sargon II osvaja Samariju.n. " Joahaz 798-783. e. 609. " Fakija 737-732. " Gotolija 835-797.

.

1956. " Antioh Epifan proganja Jevreje. E.Penguin Books .: "The Archaeology of Palestine" . Kult Jupitera u Jerusalimskom hramu. 1961. 1961. Powell: 'The Ten Commandments" . Chiera Edward: 'They Wrote on Clay" .The New American Library New York 22.New York. Andrzejewski Tadeusz: "Starzytny Egipt" .Warszawa. Warszawa. Cottrell Leonard: The Anvil of Civilization" .: "Wiecznosc piramid I tragedia Pompei" -(Przekl. Davis A. Warszawa. M.Harmondsworth -Middlesex. L.Harmondsworth -Middlesex. 1956. Boulton W.London. 1958. Dabrowski Eugeniusz ks. " Obnova hrama 167-164. F. Daws A.POSLE VAVILONSKOG ROPSTVA 538. G.: "Histoire D'lsrael" . W.: "The Dead Sea Scrolls" -. n. dr. Cumont Franz: "Oriental Religions in Roman Paganism" Dover Publications . Allegro I. " Hadrijan podi e na ru evinama Jerusalima grad Elija Kapitolina 132-135.: "The Pyramids of Egypt" . W. Baron S. e.The New American Library . Edwards l. Cottrell Leonard: 'The Lost Pharaohs" .The University of Chikago Press -Chicago. Badzian I S.(Volume One) Pengui n Books . Signet Key Book . 1950.Penguin Books Harmondsworth . Gluchowski. 1957. Cottrell Leonard: "Life under the Pharaohs" . 1959. 1950.Middlesex. Kirov edikt kojim se iseljenim Jevrejima dozvoljava povratak u Jerusalim 538. IV.Paris. Y. " Tit razara Jerusalim 130. 1956.Poznan. Michalowskiego) . Ostrowski) . Powell: "The Meaning of the Dead Sea Scrolls" . Wojciecha .A. A.: "The Legacy of the Ancient World" .Middlesex. Burgh W. N.London. C.Penguin Books Harmondsworth . " Obnova oltara na ru evinama Jerusalimskog hrama 520-515. 1957. dr K.Penguin Books . Beck M. 1952.Pan Books Ltd . Burrows Millar: "What Mean These Stones?" Meridan Books . N. H. Y. I. Bouquet A.London.Thames and Hudson ."Ksiazka I Wiedza" Warszawa.London.: "A Journey through the Old Testament" . Awdijew W. N.: "Comparative Religion" . Lublin. e.Wyd. Pompej zauzima Jerusalim 70. 1957.Harper & Brother New York. 1957. Ustanak Makabejaca 63.Evans Brothers Ltd . Pokolj u Jerusalimu."Szytelnik" . 1955.New York 22. Child Gordon: "What Happened in History" . p. " Jevrejski ustanak pod vodstvom Bar Kohve i *-fe ft-' BIBLIOGRAFIJA Albright W.(Vie sociale et religieuse) P resses Universitaires de France .New York 22. S. n. prof. 1949. 1962.: "Historia starozytnego Wschodu" (Przelozyl z ros. 1957. Y.: "Podreczna encyklopedia biblijna" 2 tomy Ksiegarnia Sw.Penguin Books .

.

1949. Gaer Joseph: "How the Great Religions Began" . 1959. O. 1950.New York 22. 1956. Genesis: Ksiega Rodzaju (przelozyl z hebr. Elder John: "Prophets.Time" .New American Library. New Jersey. SS. N. Armed Services. 1959.Nelson & Sons. 1939. N ew York. . 1960.Delachaux & Niestle S. ks. N.Harmondsworth.New York.A Mentor Book .Gustaw Kilper Verlag .: "Atlas of the Bible" . James E.Fischer Bucherei Frankfur t am Main . .Wyd. 1959.Penguin Books Harmondsworth. Cyti of the Moongod Sin . 1931.Verlag Heinrich Keller . Herbert: "The Uses of the Past" (Profiles of Former Societies) A Mentor Book .1958.Warszawa. Inc. Meek T.Harmondsworth .Middlesex. Szeslaw Jakubiec) . Indianopolis N. 1958.Littefield.Black Ltd .: "Hebrew Origins" . 1961. 1948.Harmonsworth. B.Dent & Sons Ltd London. Pritchard B. . Jirku Anton: "Die Welt der Bibel" . Inc. Kautsky Karol: "Pochodzenie chrzescijanstwa" . Grollenberg L H. 1940.New York. A.Warszawa. R.: "Myth and Ritual in the Ancient Near East" . 1942. Emery W.Krakow Lloyd Secton: "Foundations in the Dust" -(A story of Mesopotamian Exploration) . R. April 8. 1956.lipiec.Harper & Brothers . I. . 1945.New York. Frazer James George: The Golden Bough" (A study in magic and reli gio< . 1955. Muller I. .Berlin. Idols and Diggers" Bobbs Merill Comp. Janusz Koczolowski) . 1960.Thames & Hudson. Glanville S. Frankfort Henri: "Before Philosophy" .The Macmillan Comp.: "History Begins at Sumer" . "Pax" . 1959.London. New York. Kraeling G.Alfred A. 1933.Thames & Hudson. Y. 1956. 1956.Penguin Books . Oppeln-Bronikowski Friedich: "Archaologische Entdeckungen" . Neuchatel & Paris VII. Huntington Ellsworth: "Mainsprings of Civilization" . Loret. sierpien 1961. Signet Key Book -The New York Library of Worlds Literature.: "Archaic Egypt" . Knopf. Haran. 1957.: "The Hitties" . 1961. K.Institut Wyd. 1957. Y. James E. Middlesex. 1954.New York. Lipinski Edward. Freud Sigmund: "Moses and Monotheism" .Thames and Hudson Lond on. (USA). James: "Archeology and the Old Testament" Pr inceton .Penguin Books Harmondsworth Middlesex. Inc. Middlesex. 1959.: "Stary Testament w swietle dzisiejszych badan" " Znak" .New York. z niem.Middlesex. ks. Keller Werner: "A jednak Pismo sviete ma racje" (Przeloz.: "The Ancient World . London. Patterson. . Gurney O.A.Harmondsworth . 1939. Kiihn Herbert: "Die Entfaltung der Menschheit" .New York."Ksiaska I Wiedza" Warszawa. Montet Pierre: "L'Egypte et la Bible" . R. Peattie Roderick: "Geography in Human Destiny" E dit. Encyklopaedia Britanica. Milman Henry Hart: The History of the Jews" . London. Perm Vergilius: "An Encyclopedia of Religion" .: "The Cult of the Mother Goddes" . O. London.Raud Me Nally & Co.: The Egyptians" .Penguin Books . Adams & Co. Middlesex.Penguin Books . Kramer S. 1957. Glover T.Stuttgart. Emil: "Bible Atlas" .

Parrot Andre: "Ninive et I'ancien Testament" . A.Delachaux & Niestle S. . -Neuchatel . USA. New Jersey. 1956.Princeton. 1958.Paris VII.University Press .

Parrot Andre: "Samarie. Reade Winwood: 'The Martyrdom of Man" .: "Pochodzenie chrzescijanstwa (Przel. 1953. Zdislaw Rzeszutek) .Warszawa. 1948. -1955.Watts & Co. middlesex. z jezyka wloskiego o. A. SADR AJ UVOD OD STVARANJA SVETA DO VAVILONSKE KULE Stvaranje sveta Adam i Eva u raju Kajin i Avelj Potop Vavilonska kula Neobicna otkrica o stvaranju sveta. Temples & Ancient Art" .Ksiegarnia Sw.London -WC. Robertson A. 1956. 1946. Wheeler Margaret: "Walls of Jericho" . Pismo Swiete Starego Testamentu .Paris VII. 1955.King Penguin Books. London. Neuchatel .Warszawa. Arnold: "A study of History" .Delachaux & Niestle S. 1957. Lublin (2) 1956. P. Swiecicki) . ks. Wojciecha . Wright Ernest: "Bringing Old Testament Times to Life" . . flops Daniel: "Od Abrahama do Chrystusa" (Przel.Odhams Press . muth and drama) Vintage Books. Nahor i Avram u novoj domovini Seoba u zemlju Hanansku U zemlji obecanoj Sara u Faraonovom haremu Lot pada u ropstvo Avramova briga za potomstvo . A.Neuchatel -Paris VII.Warszawa. Warszawa. 1955. Weech W.Arrow Books Ltd . 1956. Smith Joseph Lindon: "Tombs. Z anglielskiego T.: "Dzieje ostatnich sporow biblijnych" .University of Oklahoma Press. Weber Max: "Ancient Judaism" .Penguin Books Harmondsworth. Evert I Michalski . Z franc. Weigall Arthur: "The Life and Times of Akhnaton" . capital du royaume d'lsrael" . 1953.Warszawa.London. 1946. 1950. 1958. Woolley Leonard: "Ur of the Chaldees" .The National Geographic Magazin . 1949. 2. ISAK l JAKOV Avramova porodica ivi u Uru Tara odlucuje da se seli u Haran Tara. Stachowiak Lech. 1956. Woolley Leonard: "A Forgotten Kingdom" .Delachaux & Niestle S. Raglan Lord: "The Hero" (A study in traditional. potopu i Vavilonskoj kuli AVRAM. 1956. Walek-Czarnecki: "Historia gospodarca swiata starozytnego" Trzaska.Parrot Andre: "La tour de Babel" . 1954.December. Toynbee I. 1960.Fontana Books London. A.London."Pax" ."Pax" .Delachaux & Niestle S.G.Poznan. -Neuchatel . Parrot Andre: "Ninive et I'ancien Testament" Delachaux & Niestle S.Oxford University Press London. Illinois."Ksiazka I Wiedza" .Paris VII.: "History of the World" . Parrot Andre: "Le temple de Jerusalem" . Zofia Starowieyska-Morstinowa) . 1954.Penguin Books Baltimore Maryland. Putnams Sons * New York.The Free Press Glencol. . raju."Znak" Lipiec. Wilson Edmund: 'The Scrolls from the Dead Sea" . Woolley Leonard: "Ur: The First Phases" . 1923. A. sierpien 1961. Ricciotti Giuseppe: "Dzieje Izraela" (Przeloz. N.

Avram menja ime Poseta trojice tajanstvenih ljudi .

nesrecni junak Galaija 177 180 182 183 184 184 .Sodoma i Gomora Kako je car Avideleh doveden u zabludu Rodenje Isakovo rtvovanje Isaka Sarina smrt Kako je Isaku ispro ena ena 15 17 17 19 19 21 33 35 36 38 39 40 42 42 44 45 45 46 47 48 49 49 50 Avram se ponovo eni Isakovi i Revekini blizanci Za ciniju sociva Nevolje Isakove Revekina i Jakovljeva podvala Nebeske lestve Kako su Lavan i Jakov varali jedan drugog Jakovljevo bekstvo Jakov se bori s Bogom Susret s Isavom Kako su Jakovljevi sinovi osvetili sestru Jakov u Vetilju i Mamriji Istina i legenda o praocima BURNA POVEST JOSIFOVA Prodan u ropstvo U Petefrijevoj kuci Na faraonovom dvoru Josif upravlja Egiptom Jakovljev rod gladuje Josif ponovo isku ava bracu Rod Izrailjev naseljava se na delti Nila larodi Narodna bajka ili istina? MOJSIJE Kuluk Cudesno spasenje Cetrdeset godina izgnanstva Izlazak iz Egipta Prelazak preko Crvenog mora Putovanje kroz pustinju Ples oko zlatnog teleta Zavet s Jehovom Na putu u Kadi Cetrdeset godina u pustinji U zemlji obecanoj Carobnjak Valam Poslednji Mojsijevi dani 52 52 53 54 55 56 57 60 61 63 63 65 67 89 91 93 94 96 96 98 100 102 111 113 114 116 119 120 122 124 126 128 132 133 135 137 Mojsije u oreolu mita139 ISUS NAVIN l SUDIJE 175 Jerihon .izrailjska Jovanka OrleankaKako je skromni ratar postao oslobodilac IzrailjaJeftaj .predstra a HananaDramaticni dogadaji pod zidinama GajaLukavstvo Gavaonja naSavez pet kraljevaRat s kraljevima severnog HananaKako je isus Navin upravljao HananomIzrailjci se nastanjuju u HananuDevora .

186 189 191 195 .

Saul i JonatanMihala i Jonatan spa avaju Davi da 263 267 265 »*< Seca sve tenika i Davidovo potucanje 269 Kako je David po tedeo Saula i kako je zavoleo Avigeju 271 IS* David u slu bi Filistejaca.mudri dr avnik Solomun gradi hram Bogatstvo Solomunovo Carica Savska Solomunov harem i tudi bogovi Istina i legenda o osnivacima izrailjske monarhije IZRAILJ l JUDEJA .Antigena Izrailja Dvorske intrige Solomun car Izrailja i Judeje Prica o dvema majkama Solomun .tvorac velike dr ave Otmica ene Urijine Nova sablazan u carskom dvoru Avesalomova buna Resfa .Samson 197 Kako je Samson hteo da se eniSamsonove zgode u GaziSamson i Dalila 198 200 201 Junacka Samsonova smrt 202 Kako su Danovi potomci ukrali Jehovin kipZlocin potomaka VenijaminovihVerna Ruta golubijeg srcaEpoha borbe i heroizma210 203 204 206 ZLATNO DOBA IZRAILJA 247 Prvosve tenik Ilije i Samuilovo rodenjeIstrebljenje Ilijeve dinastijeCudnovata sud bina kovcega zavetaSamuilo obnovitelj252 249 251 251 Kako je Saul pomazan za caraPrva pobeda SaulovaKako se Saul zamerio sve tenicima 255 258 257 Junacki podvig JonatanovKonacni raskid sa Samuilom 259 260 Kako je David pobedio GolijataDavid. Tragicna sudbina Saulova David oplakuje Saulovu i Jonatanovu smrt David postaje car judejski i bori se za izrailjski presto Davidov grad David .

Kako su se razi li putevi Izrailja Izrailj se klanja zlatnom teletu ta se zbivalo u Judeji? .

Katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke Srbije. Beograd . 011/770-126 tampa ELNID.najveci car Izrailja Prorok Ilija i Jezavelja Navutejev vinograd Smrt cara Ahava Odlazak na nebo proroka Ilije Cuda Jelisijeva Kako je Jelisije iscelio gubavca Istrebljenje dinastije Ahavove Judejska carica Gotolija Slabljenje i propast Izrailja Sudbina judejskog carstva Vavilonsko ropstvo Povratak Obnova Judeje 273 276 277 281 284 285 287 289 293 293 296 297 298 299 302 303 304 306 343 345 346 348 349 350 352 353 354 354 355 356 358 360 364 372 375 377 Misija Jezdrina 378 Misija Nemijina 379 "Zar sam ja cuvar brata svojega" 382 EST BIBLIJSKIH PRICA O JUNA TVU.carica Persijska 409 Tovija .verni Izrailjac u zemlji persijskoj 411 Jov 412 Danilo 414 Jona 417 Poucne narodne price 420 HRONOLO KA TABLICA 430 BIBLIOGRAFIJA 433 ». Zenon Kosidovski BIBLIJSKE LEGENDE l izdanje Prevod sa poljskog mr Jovan Jovanovic Urednik Katica Trivic Slog i prelom a a Kostic Kompjuterska obrada Goran Martac Izdavac Agencija Trivic Zvezdarska 3.*. PATNJI l PRAVEDNIM BO JIM PRESUDAMA 405 O junakinji Juditi 407 Jestira . Beograd tel.Amrije . Beograd Tira 500 ISBN 86-7632-007-1 CIP .

07 .22.

Zenon Biblijske Legende / Zenon Kosidovski. 2002 (Beograd : elnid). ISBN 86-7632-007-1 a) Arheologija (popularna nauka) COBISS-ID 98126348 . karte .-Beograd : Trivic. -413 str. (preveo sa poljskog Jovan Jovanovic). : geogr. -Tira 500.KOSIDOVSKI.Hronolo ka Tablica: str. . -Bibliografija: str 410-413. 407-409. 21cm Prevod dela: Opowiesci biblijne / Zenon Kosidowski.