UVOD Literatura 1. Recknagel/Sprenger PRIRUČNIK ZA GREJANJE I KLIMATIZACIJU Građevinska knjiga, Beograd 1982.god. 2.Bogner M., Čantrak S.

, Ćirić S., Deklodić Đ., TERMODINAMIKA, Naučna knjiga, Beograd 1987.god. 3. Pavlović T., Čabrić B., FIZIKA I MEHANIKA SOLARNE ENERGETIKE, Građevinska knjiga, Beograd 1999.god. 4. Đ.Kozić TEMODINAMIKA /inženjerski aspekt/ Mašinski u fakultet Beogradu, 2007. Napomene 1. Student je obavezan da prisustvuje najmanje 60% časova predavanja i 80% časova vežbi da bi ostvario 2x5= 10 poena. 2. Student treba da uradi i odbrani kolokvijum da bi ostvario 10 poena. 3. Student treba da odbrani dva projektna zadatka da bi dobio 15 poena. 4. Student treba da odbrani elaborat da bi dobio 10 poena. 5. Aktivno učešće na laboratorijskim vežbama donosi 5 poena. Minimum poena za izlazak na završni ispit je 30 poena.

O PREDMETU U osnovi ovog predmeta nalazi se termodinamika. «Termodinamika je nauka sa čvrstim osnovama, preciznim pojmovima i jasnim granicama. Principi termodinamike bacaju svetlost na sve prirodne pojave» Dž. Maksvel Poznato nam je iz iskustva da se u prirodi jedan vid energije može pretvoriti u drugi, naprimer:
1

-potencijalna energija nekog tela u kinetičku ( padanjem ), -hemijska energija u mehaničku ( u motorima SUS), -električna u mehanički rad ( u elektromotorima ). Proučavanje i istraživanje svojstava energije i zakona uzajamnog pretvaranja različitih oblika energije predmet je termodinamike. Naziv termodinamika potiče od grčkih reči : termos-topao i dinamic- sila. Dakle može se reći da je termodinamika u opštem smislu nauka o energiji. Osnove termodinamike postavio je francuski vojni inženjer Sandi Karno, čija je osnovna ideja da toplotni motor ostvaruje mehanički rad zahvaljujući prostiranju toplote od toplijeg ka hladnijem telu. Drugim rečima toplota se može iskoristiti ako pored toplog postoji i hladnije telo, u smislu da se razlika temperatura koristi za mehanički rad ( isto kao što se koristi pad vode sa višeg na niži nivo ili protok električne energije od višeg ka nižem potencijalu). Razvoju termodinamike značajan doprinos dali su i mnogi drugi istraživači, tako da danas zahvaljujući svojoj univerzalnosti i jednostavnim metodama termodinamika je postala osnova termoenergetike i termotehnike. Tehnička termodinamika, koja nas posebno interesuje, izučava procese uzajamnog pretvaranja toplote u mehanički rad, objašnjavajući teorijske postavke i principe rada toplotnih mašina: motora sa unutrašnjim sagorevanjem parnih i gasnih turbina, gasnih reaktivnih motora, kompresora, rashladnih mašina i drugo Termodinamika je eksperimentalna i empirijska nauka zasnovana zakonima ili principima. Ona proučava makroskopske pojave, uzajamna dejstvainterakcije i veličine ( energiju, toplotu, rad, pritisak, temperaturu ) ne ulazeći u molekularnu i atomsku strukturu materije. Energija Poznato je da je materija u neprekidnom kretanju. To kretanje može da bude vidljivo ( kretanje reke ili vazdušnim masa, automobila ) ili nevidljivo ( kretanje molekula ili elektrona ili elektromagnetnih talasa). S obzirom na

2

svoju fizičku suštinu kretanje se javlja u više različitih oblika : mehaničko, toplotno, električno, magnetno, hemijsko, nuklearno i dr. U tehničkoj praksi se često koristi sposobnost da jedan oblik kretanja materije može da pređe u drugi oblik kretanja materije na primer: mehaničko kretanje prelazi u toplotno pri trenju ili obrnuto, toplotno kretanje u mehanički rad kod toplotnih motora, u hidrocentralama mehaničko kretanje, pretvara se u električno, i obrnuto, električno kretanje u mehaničko kretanje u elektromotorima. Da bi se prelazak jednog oblika kretanja materije u drugi odredio i količinom, definiše se mera kretanja, količinski jednaka za sve oblike kretanja. Ta opšta, univerzalna mera kretanja materije naziva se energija. Da bi se objasnilo toplotno kretanje, moramo nakratko da razmotrimo i taj nevidljivi svet mikročestica. Sve materije se mogu naći u tri agregatna stanja: čvrsto, tečno i gasovito. Tri stanja iste supstance razlikuju se samo po uzajamnom dejstvu molekula. U čvrstom telu molekuli su stalno u istom položaju. Toplotno kretanje se ovde ogleda smo u neprekidnom oscilovanju molekula oko ravnoteže. Tečno stanje karakterišu molekuli koji su u neprekidnom haotičnom toplotnom kretanju , ali nemaju punu slobodu stešnjeni su uvek istim susednim molekulima. Gasovito stanje je primer potpunog nereda u međusobnom položaju i kretanju molekula. Uostalom i reč «gas» potiče od grčke reči «haos» što znači nered. Osnovna odlika molekula je brojnost i minijaturnost. Naprimer u jednom kubnom centimetru vazduha ima oko 25 x 1000000000000000000 molekula, a kako je rastojanje između molekula deset puta veće od molekula, mogu da se naslute njihove sićušne dimenzije. Oni se u svom haotičnom kretanju ( koji podseća na uznemireni roj pčela) međusobno privlače i odbijaju, udaraju o zidove prepreke (suda) i nastavljaju kretanje. Tom prilikom između molekula dolazi do intezivne razmene energije: molekuli veće brzine predaju deo energije molekullima sa manjom brzinom. Zbir energija mikročestica tela čini unutrašnju energiju ( U ) tela. Ona se sastoji iz energije translatornog i obrtnog kretanja molekula, energije oscilatprnog kretanja atoma unutar molekula, potencijalne energije usled dejstva međumolekularnih sila, energije unutaratomskog dejstva itd.

3

Oko tri četvrtine energije koja se danas troši dobija se sagorevanjem goriva. treseta. U tehničkoj termodinamički sistem se najčešće svodi na telo pomoću koga se toplota pretvara u mehanički rad ili obrnuto ( produkti sagorevanja u cilindru motora) pa se takav termodinamički sistem naziva i . -zatvoreni . Kada se telo kreće ( u makrorazmerama ). 4 . nafte uglja. Sve što okružuje termodinamički sistem naziva se okolna sredina. kao energija vodenih tokova («beli ugalj»). Termodinamički sistem Ako želimo da proučimo neku pojavu. potrebno je da uočiti deo prostora na kome će se pojava pratiti i razmatrati. pa je ukupna energija tela E = U + Ek +Ep Osnovni izvor energije na Zemlji je energija Sunčevog zračenja. prirodnog gasa. drveta. Medutim. ima određenu kinetičku energiju ( Ek).radno telo. te se sve veća pažnja poklanja racionalnoj eksploataciji postojećih izvora energije. elastičnih ) ima i potencijalnu ( Ep). Razlikujemo: -otvoreni sistemi. Međutim samo kretanjem tela kao celine njegova unutrašnja energija se ne menja. a kada se nalazi u polju odgovarajućih sila ( gravitacionih. zalihe prirodnih goriva su ograničene. usavršavanjem toplotnih motora a naročito istraživanju novih oblika energije.Spoljnjim uticajima ( zagrevanjem ili hlađenjem ) unutrašnja energija može da se poveća ili smanji. biomase. Pod termodinamičkim sistemom smatramo ograničeni deo prostora koji je u uzajamnoj vezi sa spoljnom sredinom. bilo u direktnom obliku ( solarna energija ) ili u indirektnom. koja može biti realna i zamišljena. vetra. i -izolovani sistemi. termalna i ostale. Sistem je od okoline odvojen granicom sistema. Između sistema i okoline postoji uzajamni uticaj. koji se ogleda u mogućoj razmeni mase i energije između mase i okoline. Vrlo često se termodanamički sistem i okolna sredina nazivaju sistem i okolina.

Obrnuto. ali je moguća razmena energije sistema sa okolinom.Otvoreni sistemi sa svojom okolinom razmenjuju masu ( supstancu ) i energiju. Voda koja ključa u zatvorenom sudu predstavlja primer heterogenog sistema. Termos boca . Na granicama faza svojstva sistema se naglo menjaju. Primer otvorenog sistema je izmenjivač toplote ( vidi sledeću sliku). Kroz granice ovog sistema nema razmene mase. može u dobroj meri da predstavlja izolovan sistem. kod koje se razmena toplote sprečava posebnim posrebrenim zidovima između kojih je izvučen vazduh. Zatvoreni sistem se odlikuje stalnom količinom supstance. Primer za ovu vrstu sistema je cilindar klipnih mašina. 5 . menja se zapremina i granice sistema. Pri proučavanju jednog sistema. fizičke veličine i hemijski sastav u svim tačkama sistema mogu da budu isti. jer se sastiji od dve faze: tečne i gasovite. Kod izolovanog sistema koji u suuštini u prirodi ne postoji. Tom prilikom masa ostaje ista pri čemu se vrši razmena energije sa okolinom. odnosno fluida i okoline ( pod pojmom fluid podrazumevamo zajednički naziv za tečnosti i gasove). kada su ventili zatvoreni. Takav sistem je h o m o g e n. klip se pomera . nema protoka mase niti se vrši razmena energije. h e t e r o g e n sistem se sastoji od više homogenih delova – faza. u kome se strujanjem dva fluida 1 i 2 različitih temperatura ostvaruje i protok mase i razmena energije između fluida.

zagrevanjem ili hlađenjem gasa u cilindru sa nepokretnim klipom menja se pritisak i temperatura. zapremina i temperatura . molekula. Kg/m3 Zapremina može da se svede ne samo na jedinicu mase već i na jedinicu količine radnog tela. pa je recipročna specifičnoj zapremini. K o l i č i n a s u p s t a c e predstavlja fizičku veličinu definisanu brojem strukturnih elemenata (atoma. r = m/V = 1/v .k mol. ( kg ) -njegova masa. U termodinamici se za osnovne veličine stanja smatraju: pritisak.Veličine ( parameri ) stanja Jedan isti sistem u zavisnosti od spoljnih uslova može biti u različitim stanjima. Naprimer. Specifična zapremina . M . koji nema svoju zapreminu već uvek zauzima zapreminu suda u kome se nalazi. v=V/m m3/kg Gde je : V. jer se ove veličine jednostavno mere i imaju očigledan fizički smisao. Molarne veličine stanja U tehničkoj termodinamici radno telo je najčešće gas. ( m3 ) -ukupna zapremina radnog tela određena zauzetim prostorom. jona ). Svako od tih stanja je određeno veličinama makroskopske prirode koje se nazivaju veličine stanja. Jedinica za količinu materije u međunarodnom sistemu jedinica (SI ) jeste 1 mol ( jedan mol ). to jest može imati različita fizička svojstva. a pri kretanju klipa menja se i zapremina. mada se u praksi češće koristi hiljadu puta veća jedinica . Gustina radnog tela predstavlja masu jedinične zapremine. 6 . Međutim zapremina koju zauzima jedinica mase je tačno određena i naziva se s p e c i f i č n a z a p r e m i n a. elektrona.

''Kg/kmol''. VM = V/n .012 kg ugljenikovog izotopa C12. .Jedan ''mol'' je količina supstance jednog sistema čestica.10 na 26 molekula ( Avogadrov ). kojom veliki broj molekula deluje na zidove suda. to jest M = m/n.065 . Ili . molarna masa radnog tela je odnos mase radnog tela prema njegovoj količini. Kad se te čestice molekuli. Gde je : n –količina supstance izražena brojem molova. normalne sile. m3/mol. P = F/A Osnovna jedinica za pritisak u sistemu SI je ''paskal'' : 7 . 1 ''kmol'' je onoliko kilograma neke suspstance koliko iznosi njena molarna masa M . onda jedan ''kmol'' sadrži 6.v/n = M. koji sadrži onoliko pojedinačnih čestica koliko ima atoma 0. m3/mol Pritisak Svaki od molekula sistema koji je u dodiru sa zidovima suda stvara određenu silu pritiska na zidove. predstavlja stvarni ili apsolutni pritisak gasa. Srednja vrednost. rezultujuće. svedeni na jedinicu površine. Slično tome . Dakle molarna zapremina radnog tela predstavlja odnos zapremine radnog tela i njegove količine.v = M/r . dobijamo VM = V/n = m. kg/mol Zamenom u predhodnim izrazima .

Ako se dva tela različitih temperatura. Potrebno je da znamo da je samo stvarni prtisak veličina stanja.3 kPa.Pv Gde je Pv potpritisak odnosno vakum. Ovaj pritisak na nivou mora iznosi 101 300 pa.barometarskog pritiska (pb). Ukoliko je pritisak veći od barometarskog. Taj osećaj koji registrujemo je neprecizan. Da bi smo toplotno stanje nekog sistema mogli da iskažemo brojkom. meri se razlika barometarskog i apsolutnog pritaska instrumentima koji se nazivaju vakummetri. P = P b . Barometarski pritisak je pritisak kojim atmosfera deluje na telo sa kojim je u dodiru. dovedu u međusobni kontakt. tada se meri instrumentima koji se nazivaju manometri. Stvarni pritisak je P = Pb + Pn U slučaju kada je apsolutni pritisak niži od barometarskog. Stvarni pritisak je. Posmatarno u mikrorazmerama. njihovo stanje će se menjati sve dotle dok se 8 . Manometarski pritisak je ustvari natpritisak. odnosno 101. temeperatura je pokazatelj intezivnosti haotičnog kretanja čestice tela ili mera srednje kinetičke energije svih česica. a koji zavisi od nadmorske visine i atmosferskih uslova ( opada sa nadmorskom visinom. Manometri mere razliku stvarnog i i barometarskog pritiska. kao što se to radi u kinetičkoj teoriji gasova. koji čine jedan sistem. Temperatura je fizička veličina stanja koja karakteriše toplotno stanje sistema u odnosu na uslovno izabrano nulto stanje. Temperatura Čovek ali i sva ostala živa bića imaju sposobnost da čulima registruju toplotu ili hladnoću. uvedena je još jedna jedinica stanja sistema a to je temperatura ( T).Pa = 1 N/m2 ''Pa'' je mala jedinica pa se u praksi koristi hiljadu puta veća jedinica ''kPa'' Veza sa starom jedinicom ( bar ) je: 1 bar = 100 000 Pa U opštem slučaju pritisak gasa može biti viši ili niži od referentne vrednosti .

Podeljci po ovoj skali odgovaraju skali Celzijusa. U nekim zemljama je u upotrebi Farenhajtova skala. Kada se to stanje postigne u sistemu se ne opažaju promene – sanje se ne menja sve dotle dok je sistem izolovan od okoline. Za merenje temperature u međunarodnom sistemu jedinica koristi se Kelvinova skala koja se naziva i skala termodinamičke temperature.3 kPa. Odakle sledi da je apsolutna nula. Druge veličine ( naprimer kod gasova u odvojenim sudovima mogu da se razlikuju ). zatvorenu sa jedne strane napunio živom. Reperna tačka u ovoj skali je tačka topljenja leda ( pri pritisku od 101. 9 .15 + t o C. Razlika temperatura je ista bez obzira da li se izražava u stepenima Celzijusa ili stepenima Kelvina. K. Za merenje temperature najčešće je u upotrebi Celzijusova skala. Ovaj interval je podeljen na sto jednakih delova i svaki od ovih delova predstavlja 1oC.temperature ne izjednače u svim delovima sistema. kada potpuno prestaje kretanje molekula -273. označena je kao 0 stepeni Celzijusa . Zatim je zatvorio drugu stranu i okrenuo cev pa je zatim zaronio u posudu sa živom.3 kPa). za takav sistem se kaže da je u termičkoj ravnoteži. Poznat je ogled italijanskog fizičara Toričelija. U gornjem delu cevi nalazi se mala količina živine pare koja se za ovaj slučaj može zanemariti. a druga reperna tačka odgovara temperaturi ključanju vode pri istom pritisku . po čemu postoji zavisnost. Kada je pritisak u ravnoteži to će atmosferski pritisak biti jednak pritisku živinog stuba u preseku A –A. on je staklenu posudu dužine oko 1m. Na osnovu proporcije jednostavno se može preračunavati T oC = 5/9 ( t oF -32 ) Metode merenja pritiska i temperature Jedan od najednostavnijih načina merenje pritiska zasnovan je na činjenici da pritisak stuba tečnosti na podlogu linearno zavisi od njegove visine. ali to nije slučaj sa proizvodom ili količnikom ovih temperatura. označena kao 100 stepeni. Jedinica za merenje temperature po ovoj skali je '' kelvin '' ( 1K).15 oC. ali se ove skale razlikuju po koordinatnim počecima. T = 273. Tom prilikom deo žive se izlio u posudu ali je ostao stub žive visine 760 mm. Tačka topljenja leda u Farenhajtovoj skali je označena sa 32 oF a tačka ključanja vode sa 212 oF pri pritisku od 101.

m – masa . r . Dakle između atmosferskog pritiska i visine stuba tečnosti ( žive ) postoji direktna proporcionalnost. Dodavanjem vertikalne skale dobija se najjednostavniji živin barometar (od b a r o s – težina. G –težina stuba žive . 10 . V – zapremina. Time se stvaraju islovi da se meri razlika barometarskog i apsolutnog pritiska.Stoga je : Pb = G/A = mg/A = r Ag/A = r g z Gde je : A – poprečni presek cevi. m e t r e o – merim ) Korišćenjem istog principa može se meriti i natpritisak i potpritisak. visina stuba žive i g – ubrzanje Zemljine teže.gustina. Na sledećoj slici prikazan je manometar u obliku ''U'' cevi u koji je nalivena tečnost.

P v Ovde je potpritisak jednak Pv = r g z barometarskog i Za merenje pritiska takođe se koristi jednakost sile pritiska i elastične sile ( u opruzi ili cevi ). Na ovom principu je zasnovan rad metalnog barometra – aneroida. 11 .P = P b + r g z = Pb + Pn Slična je situacija kada merimo razliku između apsolutnog pritiska vakuumetrom P = Pb + r g z = Pb . zatim klipnih manometra. kojim se mere relativno visoki tzv manometri sa Burdonovom cevi.

vraća ka početnom položaju. Iz iskustva znamo da se promenom temperature menjaju i neke druge karakteristike tela: dimenzije. koja se kreće po skali. električni otpor. zahvaljujući svojoj elastičnosti. cev se ispravlja a pomeranje zatvorenog kraja cevi preko mehanizma se prenosi na kazaljku. alkohol . Da bi se odredilo u kakvom su odnosu temperature dva tela A i B. Kazaljka se zaustavlja kada se uspostavi ravnoteža između pritiska koji se meri i elastične cevi. potrebno je da se treće telo C dovede u u kontakt sa telima A i B. Pri povišenju pritiska. pa u zavisnosti od 12 . Na osnovu iskustva može se tvrditi : ako je telo A u termičkoj ravnoteži sa telom C. Merenje temperature se zasniva na nultom zakonu termodinamike. onda su tela A i B u termičkoj ravnoteži . Pri sniženju pritiska cev se .Burdonova cev sastoji se od spljoštene metalne cevi (1 ) zatim prenosnog mehanizma (2) i kazaljke (3). zatim svojstva supstance. metal i drugo. agregatno stanje. boja i dr. a kazaljka ka nultom položaju. gas. Pri merenju temperature telima A i B u ulozi trećeg tela je upravo sprava za merenje temperature koji se naziva termometar. Ovaj postulat se naziva nulti zakon termodinamike jer su nazivi « prvi » i « drugi » predhodno dati drugim termodinamičkim saznanjima. pritisak. U principu svaka od navedenih promena može da bude osnov za merenje temperature. Bitno je prethodno odrediti supstancu kojom se meri temperatura (termometrijska supstanca) koja može da bude : živa. a C u termičkoj ravnotežom sa telom B.

Lo)/Lo = α ∆ T. L = Lo ( 1 + α ∆T ). Iz fizike je poznato da se gasovi više i pravilnije šire od tečnosti. dok se za niže temperature koriste termometri sa alkoholom. tako što se prostor iznad žive napuni azotom. Za merenje viših temperatura potrebno je da se spreči ključanje žive. -L i Lo . optički termometri za merenje visokih temperatura ( između zračne energije koje emituje užareno telo i njegove temperature postoji proporcionalnost ). gde je: -α. kvadratna. jer živa očvšćava na -38. Temperatura se određuje merenjem zapremine koju zauzima razređeni gas ( vazduh. logaritamska). helijum ) jer pri stalnom pritisku između temperature i zaprenine gasa postoji direktna proporcionalnost ( Gej-Lisakov zakon). On se koristi za intervale temperatura od -38 oC 350 oC.toga ustanoviti funkcionalnu zavisnost između temperature i tog svojstva ( linearna. vodonik.toplotni koeficijenat linernog širenja. Na sledećoj tabeli dat je merne oblasti različitih uređaja za merenje temperature. a ključa na 356 oC. pri atmosferskom pritisku. termoelementi ( dve žice različitih materijala zalemljene na krajevima i izložene različitim temperaturama. Princip rada živinog termometra koji se najčešće koristi za merenje temperature čovečjeg tela. zasnovan je na linernoj zavisnosti izduženja žive ∆ L i promene temperature ∆ T: (L.trenutna i početna dužina žive Živin termometar je jednostavne konstrukcije sastoji se od staklene kapilare i rezervoara ispunjenog živom.9 oC. koji jednak relativnoj promeni dužine po stepenu. 13 . Za veoma tačno merenje temperature i baždarenje drugih termometara koriste se gasni termometri. usled pojave termoelektromotorne sile u kolu struje). a to se postiže povećanjem pritiska. argonom ili ugljen diosksidom. Postoji niz drugih termometara zasnovanih na nekim drugim fizičkim svojstvima: termometri sa električnim otporom ( električni otpor se menja sa temperaturom ).

Pri tome pritisak. temperatura i specifična zapremina ( kao i ostale veličine stanja ) imaju iste vrednosti u svim tačkama zapremine sistema. teorijski 14 . Promena stanja U svom neprekidnom toplotnom kretanju. što definiše stanje termodinamičke ravnoteže sistema. Proučavanjem ponašanja različitih gasova.v. To prirodno stanje gasa se i ostvaruje.Jednačine stanja. Svako od tih ravnotežnih stanja je određeno odgovarajućim osnovnim veličinama stanja: p. ukoliko nema spoljnih uticaja.T. molekuli gasa teže da se što ravnomernije rasporede po raspoloživoj zapremini i da imaju približno ujednačenu energiju.

Tada govorimo o kružnim procesima ili ciklusima. Pri zaustavljanju klipa ravnoteža se ponovo uspostavlja. čiji je opšti oblik f ( p. Pri tome se koriste tri moguća prikaza ovih funkciaja: analitički. iako se stanje sistema sve vreme menja. Umesto jedne promene mogu da se obave niz promena stanja i da se drugim putem vrati u početno stanje.v2.v koordinatnom sistemu. koji se grafički prikazuju zatvorenom konturom. Takav proces u kome se menjaju veličine stanja naziva se p r o m n a s t a nj a. Sistem prolazi kroz neravnotežna stanja i pri prestanku spoljnih uticaja dolazi u novo ravnotežno stanje. Promena stanja sistema od početnog stanja 1 (p1. Dakle pri veoma sporom pomeranju klipa sistem zadržava ravnotežu a pri tom se stanje sistema menja.T1 ) do krajnjeg stanja 2 ( p2.T2). Dejstvom sile na klip gas se sabija . utvrđeno je da su veličine stanja međusobno zavisne i povezane t e r m i č k o m j e d a č i n o s t a nj a ( kraće: jednačinom stanja ).i eksperimentalno.T). Zbog određenog fizičkog značenja najviše se koriste promene stanja u p. Pritisak. Zbog energetskih uticaja okoline. širenjem ili sabijanjem. ako su ostale dve poznate. a ravnoteža se narušava. (v. pri čemu je posebno povećan pritisak u blizini klipa. temperatura i gustina imaju različite vrednosti u tačkama sistema. Naprimer: zagrevanjem ili hlađenjem sistema. Ako bi se. grafički i tabelarni. U graničnom slučaju kada se klip kreće bekonačno sporo. tada bi narušavanje ravnoteže bilo neznatno.T ) = 0 Jednačina stanja zavisi od vrste radne supstance. ravnoteža termodinamičkog stanja se narušava. pa se zato može smatrati njenom osnovnom termodinamičkom karakteristikom.v1. Međutim za praktično korišćenje prostorna linija se projektuje na koordinatne ravni (p. može se predpostaviti da se sistem celo vreme nalazi u ravnoteži. Na osnovu nje se određuje treća veličina stanja. međutim klip veoma sporo pomerao.v.v). grafički može da se prikaže ograničenom prostornom linijom. odnosno 15 . Kvazistatičke i nekvazistatičke promene stanja Ako je gas u cilindru sa pokretnim klipom u termodinamičkoj ravnoteži. veličine stanja se menjaju a osim toga nisu iste u svim tačkama sistema.T) ili ( p.

promene stanja su veoma bliske kvazistatičkim. U tome se sastoji povratnost mehaničkih pojava. Kvazistatičke promene stanja predstavljaju idealizaciju. ali u većini praktičnih primera. temperaturama i gustinma u pojedinim tačkama sistema.zahteva određeni rad. Proces mešanja ( difuzije ) gasova takođe je nepovratan proces. nastaju prelaženje toplote sa toplijeg na hladnije telo sve do uspostavljanja termičke ravnoteže ( izjednačavanje temperatura ). počeće da osciluje i. Ako se u nekom sudu nalaze dva različita gasa razdvojena pregradom. Takve promene stanja pri kojima sistem prolazi kroz neravnotežna stanja nazivaju se nekvazistatičke ( neravnotežne promene stanja ). Na primer strujanje gasa iz suda višeg u sud nižeg pritiska praćeno je različitim pritiscima. Ovakve promene stanja mogu da se prikažu na dijagramu u obliku neprekidne linije. pa je potrebno uložiti neki rad. Dakle mehaničko kretanje je moguće izvesti u suprotnom smeru. Povratni i nepovratni procesi Za ovu priliku razmotrićemo nekoliko primera mehaničkog kretanja. poznato je. a jednačina stanja može da se primeni samo za početno i krajnje stanje promene. Takve idealizovane promene se nazivaju kvazistatičnim ( ravnotežnim promenama stanja ). Obrnut proces. Da bi se gas vratio u početno stanje potrebno stanje. Kada se matematičko klatno izvede iz ravnotežnog položaja. međutim. a naročito kod toplotnih mašina. posle uklanjanja pregrade nastaje mešanje. Ovo kretanje ima svojstva povratnosti. mora gas ponovo da se sabije. takođe je nepovratni proces. istim brzinama kao i pri direktnom kretanju. One se uslovno prikazuju neprekidnom linijom. Procesi u prirodi i u tehničkoj praksi (realni procesi ) nemaju svojstva ravnotežnih procesa. Toplotni proces. pri čemu telo prolazi kroz iste tačke. to jest prelaženje toplote sa hladnijeg na toplije telo ne može da se ostvari samo po sebi (spontano ).stanja su beskonačno bliska ravnotežnim. karakteriše svojstvo nepovratnosti. Obrnut proces – njihovo razdvajanje. ako se zanemari trenje. koje se nazivaju linije promene stanja i za takva ravnotežna stanja između početnog i krajnjeg može da se primeni jednačina stanja. I kretanje apsolutno elastične kugle po horizontalnoj ravni između idealno elastičnih prepereka takođe je u mehaničkom smislu povratni proces. Širenje gasa u cilindru. koji zbog 16 . Između dva tela različitih temperatura koja su u kontaktu. ponavljaće ciklično iste amplitude i brzine.

što takođe utiče na nepovratnost. otpora vazduha i dr. Ipak. praćeno je određenim promenama u okolnim telima. Po definiciji. Suština termodinamičkih metoda je upravo u tome da se računa rad (snaga) u idealnom povratnom procesu i na taj način omogućava poređenje sa kvalitetom realnih procesa. Na primer. Intezitet mehaničkog rada jednak je skalarnom proizvodu između sile i puta. stvara veliki moment uvijanja vratila. 17 .trenja i drugih gubitaka mora da bude veći od rada koji je dobijen širenjem gasa. a u realnom procesu ostvaruje samo 8 KW.takav proces je nepovratan. Zbog toga vraćanje radnog tela u početno stanje. u proučavanju toplotnih procesa uveden je idealizovan pojam – p o v r a t n i t e r m o d i n a m i č k i p r o c e s i. -vršenjem rada jednog tela nad drugim. što se izražava kako količina toplote ili kraće t o p l o t a. Da bi se ostvarila potrebna je sila. Stvarni realni procesi su nepovratni. Iako povratni procesi ne postoje u prirodi. ali i pomeranje tela. U toku ovog procesa razmenjuje se toplota između gasa i okoline. Ili para koja prolazi kroz turbinu čije je rotor zakočen. takav se proces naziva p o v r a t n i. kao što se moglo uočiti iz navedenih primera. Primeri pokazuju da su toplotni procesi nepovratni. bez ikakvih promena u okolini. pa su povratni procesi idealizovani procesi kakvih nema u prirodi. ako proračun pokaže da bi neka mašina u toku povratnog procesa ostvarila snagu od 100KW. oni imaju nesumljiv teorijski značaj. Rad. ali rade neće biti ukoliko se auto ne pomeri sa mesta stajanja. Sa znatnim temeperaturnim razlikama između sistema i okoline. Realni procesi protiču sa gubicima rada usled ternja. Mehanički rad Mehanički rad je veoma rasprostranjen i očigledan oblik razmene energije. onda je jasno da je nerantabilna. -prenosom unutrašnje energije sa toplijeg na hladnije telo. ako se sistem posle izvršenog procesa može da vrati u početno stanje . vrtložnih strujanja. Ukoliko se počeno stanje uspostavlja uz određene promene okoline. Količina toplote Prelaženje energije sa jednog tela na drugi može da se ostvari na dva načina. Uslovi povratnosti praktično ne mogu da se ostvare. ali nema rada turbine sve dotle do rotor ne počne da se okreće. Može se naprimer uporno gurati auto. koje je u principu uvek moguće.

Zato se dijagram promene stanja u p.∆ x. ∆x. Sila kojom gas deluje na klip jednaka je proizvodu između površine klipa ( A) i pritiska gasa (p). sa pokretnom granicom – površinom A. a to je površina koja ograničava linija promene stanja. posle kvazistatičkog širenja. pa je L = p.Vkoordinatnom sistemu naziva radni dijagram. gas dolazi u ravnotežno stanje 2.V1 =A. koje obrazuje sistem.x1. pa će zapreminski rad pri stalnom pritisku biti L = p. Predpostavlja se da u toku širenja pritisak gasa ostaje stalan. zatvorenog termodinamičkog sistema izazivaju promenu zapremine.Rad je najveći mogući kada se poklapa pravac i smer sile sa pravcem i smerom pomeranja. pa će ostvareni rad biti jednak proizvodu između sile i puta L = F.V1 ) A to je ustvari brojna vrednost površine 1-2-2'-1'-1 ( vidi sledeću sliku ).A. Iz početnog ravnotežnog položaja 1. Zapreminski rad Sile koje deluju na granice nepokretnog. Međutim. Širenjem gasa klip se pomera za veličinu ∆ x = x2 .∆x predstavlja promenu zapremine gasa pri širenju ∆V = V2 . Rad se izražava istim jedinicama kao i energija đulima '' J ''. Rad koji se tom prilikom ostvari naziva se z a p r e m i n s i (apsolutni) rad. Neka se u cilindru sa pokretnim klipom ( sledeća slika ) nalazi radno telo (gas). 18 . proizvod A. ∆ x.∆V = p ( V2 . apcisa i ordinate krajnjih tačaka procea.

Pri sledećem pomeranju klipa za malu veličinu ∆x2 =x3-x2..U slučaju proizvoljne nekvazistatičke promene pritiska u zavisnosti od zapremine: p =f(V). izraz za zapreminski rad je složeniji.+ LN-1 A to je brojna vrednost površine 1-N-N'-1'-1 19 . jednak je zbiru radova pri svakom od malih pomeranja klipa kojih ima n-1. a pritisak smanji od p1 na p2 ( slika gore desno) tom prilikom se ostvari tad širenja L1 = F1∆x1 = p1 (V2 –V1) Ovaj izraz predstavlja površinu šrafiranog pravougaonika u p. ostvari se rad L2 =p2(V3-V2) Ukupan rad za celu promenu satnja 1-N.Vkoordinatnom sistemu. to jest pri kretanju klipa od početnog položaja 1 do krajnjeg položaja N.. to jest zbiru površina svih malih pravougaonika L = L1NL = L1 + L 2 + . Neka se klip iz položaja 1 pomera u stanje povećanja zapremine sistema za malu veličinu ∆ x1 =x1 –x2 pri čemu se zapremina povećava od V1 na V2.

odnosno zavisi kojim putem radno telo prelazi iz početnog u krajnje stanje.Na osnovu izraza za zapreminski rad i negove grafičke interpretacije. koji se naziva t e h i č k i rad ( Lt). a u slučaju sabijanja ( kompresije ) biće ∆V<0. Očigledno je da je zapreminski rad u toku promene 1-a-2. Jasno je da zapreminski rad predstavlja karakteristiku procesa. to se algebarski znak rada poklapa sa znakom promene zapremine ∆V. što se vidi iz predhodne slike usled nejednakosti površina ispod linija promena stanja. manji nego rad u promeni satanja 1-b-2. Kako je u fizičkoj suštini p>0. 20 . a veći od rada u promeni stanja 1-c-2. Na taj način se kroz granice otvorenog sisetma vratilu predaje rad. Ili rad je pozitivan u slučaju ako se promena stanja odvija u pozitivnom smeru apcisne ose i obrnuto. može zaključiti kakav algebarski znak ima rad. pa je i rad pozitivan i ostvaruje ga sistem. te je rad negativan i ostvaruje se dejstvom okoline na sistem. U slučaju širenja ( ekspanzije ) ∆V>0. naprimer turbinsko kolo ( sledeća slika). Tehnički rad Radno telo koje prolazi kroz otvoreni sistem može da pokrene neki uređaj.

Zapreminskim i tehnički rad mogu da se svedu na jedinicu mase (specifični rad ). l =L /m .Naravno da je moguć i slučaj kad kroz granice sistema pomoću odgovarajućeg uređaja . m* = ∆ m /t. maseni protok tadnog tela Količina toplote Prenos energije u obliku toplote ostvaruje se toplotnim kretanjem česticamolekula i atoma. L = Lt/∆ m. Gde je W. vratilo predaje rad radnom telu ( kod ventilatora ili komperesora . ∆ m.lt. J/kg gde je: m-masa radnog tela u zatvorenom sistemu. koji nastaje kada postoji razlika temperatura između tela ( spoljašnji prenos toplote ) ili između pojedinih delova istog tela 21 . na primer).masa radnog tela koja prelazi granice sisetma u vremenu t(s) Snaga koja se razvija na vratilu i koja odgovara tehničkom radu je P = Lt / t = m*.

Leti se more sporije zagreva od kopna i hladi J/kg 22 . u svakodnevnom životu kaže da neko telo sadrži toplotu. koja se dovođenjem ili odvođenjem toplote ( ili rada) menja. u formi toplotnog kretanja čestica prenosi sa jednog na drugi sistem naziva se količina toplote. Toplota koja se dovodi u sistem je pozitivna.Ukoliko nema razlika temperature (kao razlika potencijala). O toploti ima smisla govoriti. pa ni razmene toplote. a toplota koja se odvodi iz sistema je negativna. neće biti razmene energije. Time se objašnjavaju oštre zime i žarka leta kontinetalne klime . kao spoljnih uticaja. Količina energije koja se . već samo u procesu prenosa iz oblaka u jezero. Često se baš kada je u pitanju toplota. dakle samo tokom procesa prenosa energije. ili blage zime i umerena leta primorske klime. Ovde još jednom treba istaći zajedničko svojstvo toplote i rada. što je nepravilno. koja ne postoji ni u oblaku ni u jezeru. Toplota se kao i rad izražava u džulima (J) a u proračunima se često svodi na jedinicu mase q = Q/m.( unutrašnji prenos toplote ). Specifični toplotni kapacitet Iskustvo pokazuje da se neka tela teža a neka lakše zagrevaju. Slično kiši. O znaku toplote je usvojena sledeća konvencija. Ono što telo sadrži je unutrašnja energija. ni rad ni toplota se ne sadrže u jednom telu (sistemu).

J/K Toplotni kapacitet očigledno zavisi od mase sistema. Međutim . specifični toplotni kacacitet gasova ne zavisi samo od fizičkohemijskih svojstava već i od načina odvijanja procesa. uveden je s p e c i f i č n i t o p l o t n i k a p a c i t ( ranije se zvao specifična toplota ). To je količina toplote potrebna da se jedinici mase ( ili količine ) nekog tela temperatura promeni za jedinicu ( 1K). Zbog takvih svojstava voda se koristi za hlađenje motora i ako radno telo u procesu grejanja. Na osnovu predhodne definicije. definiše se kao srednja vrednost toplotnog kapaciteta u intervalu temperatura ( T1. J a srednji molarni toplotni kapacitet _ _ cM =C/n = Q12/n( T2 -T1 ). Na taj način specifični toplotni kapacitet gasova je definisan samo ako je poznata i odgovarajuća promena stanja. Da bi se dobila pogodnija veličina . J/(kmol. T2) _ C = Q12/ (T1-T2). jer je količina toplote karakteristika procesa. potrebna je različita količina toplote.c S obzirom na definiciju.okolni vazduh. Količina toplote potrebna da se temperatura nekog tela ( sistema ) promeni za jedinicu. naziva se t o p l o t n i k a p a c i t e t. Dakle. to postoji i bezbroj 23 .K) Između specifičnog i molarnog toplotnog kapaciteta postoji sledeća zavisnost. da bi se iste količine različitih supstanci zagrejale ili ohladile za idređenu temperatursku razliku . specifični toplotni kapacitet je potrebno odrediti za čvrsta tela i tečnosti za datu temperaturu i te se vrednosti navode u termodinamičkim priručnicima. srednji specifični toplotni kapacitet biće: _ _ c = C /m= Q12/m(T2 -T1 ). a zimi se voda sporije hladi zagrevajući okolni vazduh. _ _ cM= M . koja neće zavisiti od mase tela. Veličina kojom sa krakteriše svojstvo tela jednakih masa da različito menjaju temperaturu pri dovođenju ili odvođenju iste količine toplote. Kako se promene stanja mogu odvijati na bezbroj načina.

Fizikalno razumevanje i objašnjenje termičke koordinate . Postojanje samo razlike pritisaka je neophodan ali ne i dovoljan uslov za obavljanje rada. ali sve dok ne počne da se menja njegova zapremina. cp. Na primer specifični toplotni kapacitet biće: cv – u procesu zagrevanja ili hlađenja gasa u cilindru sa nepokretnim klipom ( V=const). Entropija Da bi sistem mogao da izvrši zapremniski rad. Entropija je veličina koja u termodinamici omogućuje da se u utvrdi smer termodinamičkih procesa. pa je i zato uvedena nihova srednja vrednost. Odakle je ∆ S = Q12/ T 24 . Specifični toplotni kapacitet gasova se menja sa promenom temperature. Promena entropije predstavlja količnik iz promene količine toplote u nekom procesu i apsolutne temperature na kojoj se proces odvija. za razmenu toplote između sistema i okoline neophodno je da postoji razlika temperatura između sistema i okoline. U proračunima se vrlo često. Tako se pri izračunavanju razmenjene toplote srednja temperatura množi sa promenom entropije Q12 = T ∆S.pri stalnoj temperaturi (T-const). ali takođe i promena termičke koordinate. Analogno tome.neka veličina stanja. nema rada. koristi specifični toplotni kapacitet gasova koji odgovara nekom intervalu temperatura.. Na primer pritisak u cilindru može da bude izuzetno visok. i u opštem slučaju ( x-const). kada se zahteva veća tačnost. na primer. pri temperaturi od 2000 oC specifični toplotni kapacitet je veći za 70% nego pri temperaturi o 0oC. treba da postoje dva činioca: pritisak koji je viši od okloline i promena zapremine. gde je x.pri širenju i sabijenju gasa u cilindru pri stalnom pritisku (p-const). Znamo da je zapremiski rad L12 = p V. odnosno klip ne počne da se kreće. Dokaz da se vrši zapreminski rad je da se menja druga koordinatazapremina. koju je uveo Klauzijus i nazvao e n t r o p i j a (S). ct. posebno kod višeatomskih gasova. Kod ugljen –dioksida (CO2) .različitih specifičnih toplotnih kapaciteta čije su vrednosti u granicama od plus do minus beskonačno.

koje zavise od vrste procesa. ne treba zaključivati samo na osnovu promene temperature. Promena entropije i sama entropija se izražavaju u džulima po kelvinu. Obrnuto. a mogu da se svedu na jedinicu mase. Drugoj grupi pripadaju veličine stanja ( pritisak temperatura. onda se njemu dovodi toplota (Q12>0). Na osnovu datog entropija se koristi kao koordinata u T. od njega se toplota odvodi ( Q12<0 ). slično kao što pređeni put između dva mesta zavisi od izabrane maršute . analognom geometrijskom prikazu zapreminskog rada. S2 >S1). pa će promena specifične entalpije biti ∆ s = ∆ S/m = q12/T. zapremina. ( J/K). Entropija je veličina stanja. U prvu grupu ubrajaju se veličine. S 2 < S1 ). Ako je zakon kvazisatatičke promene stanja 1-2 u T-S koordinatnom sistemu određen relacijom T=f(S). ako se entropija tela ne smanjuje (∆ S <0. Na primer pri topljenju leda temperatura se ne menja iako se sistemu dovodi toplota. količina razmenjene toplote biće jednaka brojnoj vrednosti površine 1-2-2'-1'-1. dr. Ako se entropija tela povećava (∆ S>0.) koje zavise samo od trenutnog stanja sisetma.K Do sada smo razmatrali dve grupe termodinamičkih veličina. pa njena promena između dva ravnotežna stanja zavisi samo od tih stanja. kao što su rad i količina toplote. J/kg. Dakle da li se dešava razmena toplote.Ovde treba naglasiti da date formule važe za kvazistatička stanja. onda .S koordnatnom sistmu. već i na osnovu promene entropije. što se vidi na sledećoj slici 25 .

26 . količina razmenjene toplote je jednaka brojnoj vrednosti površine pravougaonika sa sledeće slike: Q12 = T (S 2 -S1). Ako se sa «Q « označi količina toplote a sa « L» rad. pri čemu za količinu toplote i rad važe već usvojeni dogovor o znacima. proces pri stalnoj entropiji ). S 2 -S1=0. To je iskustven zakon. Otvoren sistem Da bi se izveo detaljniji analitički izraz prvog zakona termodinamike za otvoreni termodinamički sistem. U toku procesa pri kome je Q12=0. po kome energija ne može da nastane niti da nestane već samo prelazi iz jednog oblika u drugi. Ovim se zakonom utvrđuje odnos između: -energije koju sadrži sistem i koji je po svojoj suštini veličina stanja. Energija sistema može da se promeni samo spoljnim uticajem. koji ima veliku praktičnu primenu naziva toplotni dijagram. posmatra se sistem sa stacionarnim protokom mase i energije ( ustaljenim sa vremenom). tada je promena energije sistema ∆E = Q – L. Prvi zakon termodinamike Prvi zakon termodinamike predstavlja specijalni slučaj opšetg zakona o održanju energije. gde su veličine stanja radnog tela na ulazu označene indeksom 1. a na izlazu indeksom 2. pošto je T>0. što se razmene između sistema i okoline . ili S=const (izentropski proces. odnosno S1 =S2 ( prikaz pod «b» na gornjoj slici). U slučaju da je T= const ( izotermski proces) . i -spoljnih uticaja ( energetskih efekata ) koji prolaze granice sistema u toku procesa (rada i toplote).radom i toplotom. Na sledećoj slici dat je uprošćeni šematski prikaz nekog toplotnog uređaja ili mašine.Zato se ovaj dijagram.

E = U + Ek +Ep = U + 1/2mw2 + mgz Gde je w-brzina radnog tela z—visina u odnosu na referentnu ravan. a radom istiskivanja se ista masa potiskuje iz preseka 2-2 u prese 2'-2'. Radom utiskivanja se masa ∆ m radnog tela potiskuje iz preseka 1-1 u presek 1'-1'. kinetičke enrgije (Ek) i potencijalne energije ( Ep). Energija radnog tela je jednaka zbiru unutrašnje energije (U). u kome radno telo mase ∆ m ulazi u sistem kroz ulazni presek 1-1.∆ m. U ulaznom preseku 1-1 vrši se zapreminski rad nad radnim telom ( negativan) 27 .Promene stanja između ravnotežnih stanja 1 i 2 mogu da budu kvazistatične ili nekvazistatične. U uočenim presecima pritisak je stalan pa radovi potiskivanja mogu da se izraze kao : Lp = p∆V. Ukupan rad se u ovom slučaju sastoji od tehničkog rada Lt. odnosno L=Lt +Lp..v. to će biti L p= p. pri čemu se rad potiskivanja sastoji od rada utiskivanja u preseku 1-1 i rada istiskivanja u preseku 2-2. Proces se dešava u vremenskom intervalu t . a kako je ∆V=v. i zapreminskog rada koji se ovde naziva rad potiskivanja ( strujanja) fluida ( Lp). a istovremeno ista količina radnog tela napušta sistem kroz izlazni presek 2-2.∆ m.

v1 ) Entalpija Entalpija je termodinamička veličina definisana kao zbir unutrašnje energije i proizvoda iz pritiska i zapremine nekog sistema.v2 .∆m . (J) Pri čemu će specifična entalpija biti h = H/m = u +pv . H= U + pV. kao što unutrašnja energija karakteriše zatvoren sistem.∆ m. Ova veličina karakteriše toplotu termodinamičkih promena koje se dešavaju pri konstantnom pritisku (izobarski procesi ).(p2 v2 –p1 v1 ). zapremine i pritiska. Ali ne zavise od vrste procesa vec samo od početnog i karajnjeg stanja razmatranog sistema.p1. A ukupan rad L = Lt + ∆ m ( p2 .v2 –p1 . a rad koji sistem razmenjuje sa okolinom je zapreminski pa je Q12-L12= U2 –U1 Ova relacija može da se izrazi i preko entalpije Q12= H2-H1+( L12+ p1 V1 +p2 V 2) kada je u toku procesa konstantan pritisak P = const 28 .v1 . Zatvoren nepokretni sistem U slučaju zatvorenog nepokretnog sistema promena ukupne energije se svodi na promenu unutrašnje energije. ( J/kg ) Entalpija je veličina stanja jer je matematička kombinacija veličina stanja: Unutrašnje energije. a zajedničko im je svojstvo da se menjaju pod uticajem toplote i rada. pa će rad potiskivanja biti Lp = ∆ m. a u preseku 2-2 rad protiv spoljašnjih sila ( pozitivan ) p2. to jest ∆ U=∆E= U2-U1. Entalpija karakteriše otvoren sistem u energetskom smislu.

ne može se stvoriti motor koji bi davao rad ne trošeći energiju. Na primer u spojenim sudovima voda teče od višeg ka nižem nivou. to jest. Tako se prirodni pad vode može iskoristiti za 29 . na primer ) potrebno je uložiti rad. c) Prirodni procesi prelaze iz manje verovatnog satanja u više verovatno stanje.Q12= H2-H1 Iz svega proizilazi da je koristan rad jednak iskorišćenoj toploti. Smer odvijanja procesa je od višeg ka nižem potencijalu. A na osnovu svega je i očigledna tehnička formulacija prvog zakona termodinamika. b) Prirodni procesi su nepovratni. sve dotle dok se temperature ne izjednače. Međutim taj rad je uvek veći od rada u direktnom procesu. Na priner ako se u jednoj kutiji na dnu nalaze crne. Ovaj primer ilustruje statističko tumačenje drugog zakona termodinamike koji se može definisati: prelazak čestica iz uređenog oblika kretanja u neuređen oblik je najverovatniji ( i praćen porastom entropije ). U navedenim primerima spontani procesi u suprotnom smeru nisu mogući. U slučaju mehaničke neravnoteže dešavaju se analogni procesi. d) Prirodni procesi se mogu iskoristiti za dobijanje korisnog rada. što je posledica haotičnog kretanja molekula. a vazduh iz suda pod pritiskom izlazi u atmosferu sve dotle dok se pritisci ne izjednače. voda ne teče uzbrdo itd. Navedene pojave se dešavaju u jednom smeru. a pri vrhu bele kuglice. sve dok se nivoi ne izjednače. Čak se pouzdano može zaključiti da ovakav ishod nije verovatan. upravo zbog nepovratnosti realnih procesa. Toplota ne prelazi sa tela niže temperature na telo sa višom temperaturom.Već je naglašeno da toplota uvek prelazi sa tela više temperature na telo sa nižom temperaturom. Da bi se proces izvršio u suprotnom smeru ( da voda potekne uzbrdo. Osnovne postavke i formulacije a) Svi prirodni (spontani) procesi imaju određen smer odvijanja i određeno vreme trajanja. Usmerenost prirodnih procesa omogućava dobijanje dobiajnje korisnog rada. posle njihovoh mešanja vrlo mala je verovatnoća je da će one posle mešanja zauzeti početni položaj. a proces može da teče sve dok se ne uspostavi ravnoteža sistema i okoline. perpetuum mobile prve vrste nije moguć.

a toplotni ponor-okolna atmosfera.mobile druge vrste. U slučaju motora sa unutaršnjim sagorevanjem. da prelazi sa hladnijeg na toplije telo. zagrejač ) i drugo hladnije ( toplotni ponor. do kojih se došlo empirijskim putem i koje su u suštini ekvivalentne. f) Rad i toplota nisu energije istog kvaliteta. Sva toplota odvedena od izvora toplote ne može da se prevede u mehanički rad. Toplota ne može spontano. P r i n c i p K l a u z i j u s a. P r i n c i p T o m s o n a K e l v i n a. sma po sebi. međutim toplota koja se radnom telu dovodi od toplotnog izvora ne može u potpunosti da se pretvori u meganički rad. bez drugih izmena ( kompezacija) u drugim telima. Ako se koristi prirodno prelaženje toplote sa toplijeg na hladnije telo. Rad toplotne mašine samo sa jednim izvorom toplote (perpetuum mobile duge vrste ) nije moguć. toplotni izvor je toplota oslobođena sagorevanjem goriva u cilindrima. Kad bi to inače bilo moguće. P r i n c i p B o l c m a n a. Nemoguć je perpetum .jedan neiskorišćeni deo uvek odlazi u toplotni ponor. okeana i čitave Zemljine kugle. jedno toplije ( toplotni izvor. hladnjak). e) Za permanentno dobijanje rada potrebno je da postoje najmanje dva rezervoara različite temperature. P r i n c i p P l a n k a. moguće je toplotnim motorom dobiti mehaničku energiju. Protok toplote i eventualno dobjanje rada moguće je ako postoje najmanje dva tela između kojih postoji termička neravnoteža. Rad se potpuno pretvara u toplotu. 30 . Priroda teži od manje verovatnih ka više verovatnim stanjima. Izložene postavke drugog zakona termodinamike omogućavaju da se shvate klasične formulacije drugog zakona termodinamike. to bi bila velika blagodet za čovečanstvo jer bi se koristila ogromna energija atmosfere. Zakon porasta entropije Prmena entropije u nekom izolovanom sistemu razmotriće se na primeru nepovratnog procesa razmene toplote između dva tela različitih ali konstantnih temperatura T1 i T2 ( T1>T2) ( sledeća slika ).pokretanje hidrauličnih turbina i dobijanje mehaničke energije koja se dalje pretvara u električnu.

∆Sis= ∆ S1+ ∆ S2=. ukupna promena entropije izolovanog sistema jednaka je zbiru promene entropije tela 1 i 2 . Zbog pretpostavki da je T1>T2 izraz u zagradi je veći od nule. Ako se vodi računa o znaku količine toplote. pa proizilazi ∆ Sis>0 U slučaju kada bi se temperatutna razlika tela 1 i 2 odnosno ako bi temperatura T1 težila T2 . proces razmene temperature bi bio povratan pa je promena entalpije ∆ Sis= 0 Znači entropija izolovanog sistema se ne smanjuje. Q1=Q2=Q.ona raste ili ostaje stalna. a povećanje toplotete tela 2 ∆ S2 =Q/T2. smanjenje entropije tela 1 je : delta S1=-Q/T1.Q/T1+Q/T2= Q ( 1/T2-1/T1) pri čemu je pretpostavljeno da telo menja svoja stanja kvazistatično. Ovo je zakon porasta etropije. Entropija raste kada se u 31 .Količina toplote koju odaje telo 1 jednaka je po apsolutnoj vrednosti toploti koju prima telo 2.

jednačina pv=RT važi samo kad pritisak teži nuli. Jednačina stanja idealnih gasova Već smo zaključili da su veličine stanja: pritisak.gasna konstanta koja zavisi od vrste gasa. To stnje maksimalne entropije. Do iste jednačine se dolazi i kombinacijom Bojl-Mariotovog zakona (pv=const pri T=const) i Gej-Lisakovog zakona (v/T = const. koja za jedinicu mase ima oblik Pv =RT Gde je R. međumolekularne sile se zanemaruju. u izolovanom sistemu teku u smeru porasta a nikad u smeru smanjenja entropije. Dakle svi realni procesi.izolovanom sistemu protiču nepovratni (realni) procesi. Gas za koji važi jednačina stanja za sve pritiske i temperature naziva se idelnim gasom. kod idelnih gasova. a stalna je kada se odvijaju povratni procesi. strogo uzevši. Dakle veličine stanja gasa su povezane jednačinom stanja ( Klapejronova jednačina ). njihovim prestankom entropija je dostigla svoj maksimum. Entropija raste pri nepovratnim procesiam. Relni gasovi . To je zamišljen gas-idealan gas pogodan za proučavanje. molekuli imaju masu. Prema tome drugi zakon termodinamike utvrđuje opšti kriterijum ravnoteže: u s t a n j u ravnoteže izolovani sistem ima maksimalnu entropiju. temperatura i zapremina međusobno zavisne veličine. p. ali su tako mali da se zapremina može zanemariti (smatraju se materijalnim tačkama) U prirodi idealni gasovi ne postoje jer. pri kome nisu moguće dalje spontane prmene izolovanog sistema. ponaša se blisko idealnom gasu. čiji je pritisak dovoljno smanjen ( koji je razređen).v/T=R=const Odnosno proizvod pritiska i specifične zapremine podeljen sa apsolutnom temeperaturom je konstantan. Sa gledišta molekularno-kinetičke teorije gasova. i ima istu vrednost za bilo koje ravnotežno stanje gasa ( ne zavisi od stanja gasa ). pri p=const ). koji je sa svojstvima blizak realnom gasu na pod određenim uslovima. odgovara stanju ravnoteže izolovanog sistema. Eksperimentalno se potvrđuje da je pri nekom pritisku gasa. Tada su 32 .

T Svi ovi oblici jednačine stanja su u suštini indentični.T. Ako bi se jednačina stanja pomnožila sa molarnom masom M.ukupna zapremina gasa. gde je. a koji će oblik koristiti.zapremina jednog kilomola. Gasna konstanta ima dimenziju R= pv/mT = N.m3/m2. kada se njegova temperatura promeni za 1 oK. Rm= MR = 8314.K) Poslednja formula omogućava da se izračuna gasna konstanta ako se zna njegova molarna masa . Na osnovu Avogardovog zakona .univerzalna gasna konstanta Kada se ova jednačina pomnoži brojem molova «n». VM.kg. Gasne konstanta i molarna masa.K = J/kg. i ostale karakteristike važnijih gasova dati su u sledećoj tabeli. RM=MR. Ako se jednačina pv=RT množi sa masom gasa m. dobiće se sledeći oblik jednačine stanja: pV = n RM.K Gasna konstanta po svojoj suštini predstavlja rad koji izvrši 1kg gasa pri konstantnom pritisku. dobija se sledeći oblik jednačine stanja idealnog gasa pV=mRT gde je V. a imaju iste temperature i pritiske sadrže isti broj molekula-može se zaključiti da je proizvod molarne mase M i gasne konstante R za sve gasove uvek konstanta jednaka J/(kmol.4 33 . dobija se još jedan oblik jednačine stanja ( jednačina Mendeljejeva) pVM=MRT= RM.molekuli udaljeniji pa se međumolekularne sile i dimenzije molekula mogu zanemariti. zavisi o konkretnog zadataka. po kome različiti gasovi koji zauzimaju iste zapremine.

34 .

41 mN3/kmol. Majerova jednačina Promena unutrašnje energije kao veličine stanja ne zavisi karaktera promene stanja. druge strane . kod idealnih gasova specifični toplotni kapacitet. p=101.41 kg sve ovo znači da normalni metar kubni nije samo jedinica za zapreminu već i jedinica za količinu supstance. pa je ( Q12) =mcv (T2-T1) Zamenom izraza dobija se ∆ U = U2 –U1 =mc (T2 –T1 ) Ovaj izraz će važiti.15 / 101325=22. to jest količina gasa u prostoru od 1m3 pri normalnim fizičkim uslovima. Prvi zakon termodinamike za zatvoreni sistem je U2 –U1 =Q12 -L12 U uslovima kada je zapremina stalna (V =const) zapreminski rad biće jednak nuli ( L12=0 ). već je potpuno definisana početnim i krajnjim stanjem radnog tela.4 . može se smatrati konstantnim. već i za sve promene stanja idealnog gasa. na osnovu eksperimenta koji je izvršio Džul. 273. pri stalnoj zapremini. ne samo za promenu V=const. Promena unutrašnje energije i entalpije idealnog gasa.Iz predhodnih relacija može se zaključiti da su pri istim pritiscima i temperaturama zapremine kilomolova različitih gasova iste. normalnim fizičkim uslovima ( t=0oC. Na osnovu perdhodnih relacija proizilazi 1 mN3= 1/22.325 kPa) molarna zapremina će biti Vm=RmT/p 0 8314. pa je U2-U1 =( Q12) S. označen normalni metar kubni.41 kmol = M/22. Pri tzv. Gde je sa mN3. 35 .

u uslovima zatvorenog sistema. pri konstantnom specifičnom toplotnom kapacitetu. Aspecifična unutrašnja energija u = U/ m = cvt (J/kg) odavde se zaključuje da je unutrašnja energija idealnog gasa samo u funkciji njegove temperature. Promena entalpije idealnog gasa određuje se . pri p=const Q12= U2-U1 + p (V2-V1) =U2-pV2-(U1-pV1) = H2-H1 A ako je p=const Q12=mcp(T2-T1) Odnosno promena entalpije je Delta H = H2=mcp (T2 – T1) A sama entalpija slično unutrašnjoj energiji zavisi samo od temperature H=mcpt h =H/m=cpt Izraz za promenu entalpije mže da se napiše i u obliku H2 –H 1=mcp(T2-T1) = U2+p2V2-( U1+p1V2) =mcv(T2 –T 1) +mR(T2-T1) Odakle posle deljenja sa m(T2-T1) Cp-Cv=R Što predstavlja Majerovu jednačinu Politropske promene stanja idealnog gasa Razmatraju se ravnotežne. a sama unutrašnja energija se određuje uz predpostavku da je U1 teži 0 za T1 273.kvazistatične promene stanja idealnog gasa. pa će biti U=m c vt (J). Prvi zakon termodinamike za zatvoreni sistem je .Poslednji izraz određena je promena unutrašnje energije.15 K (T1=0oC). na sličan način. Tom prilikom se određuju: 36 .

energetske veličine. unutrašnja energija. Iz ovog izraza možemo odrediti specifični toplotni kapacitet cn cn = cv ( n-k/ n-1) gde je k= cp/cv odnos specifičnih toplotnih kapaciteta pri p=const. izvodi se iz analitičkih za prvi zakon termodinamike u diferencijalnom obliku.. entalpija. cv. pa je za dva stanja «1» i «2» T1/v1T2/v2 Lisakov zakon ili T1/T2 = v1 /v2 . Onovne karakteristike politropske promene stanja idealnog gasa je da specifični toplotni kapacitet (cn) ima proizvoljnu ali konstantnu vrednost. rad ). sadržane u jednačini prvog zakona termodinamike ( količina toplote. rešavanjem odgovarajuće diferencijalne jednačine. pri čemu se dobija n pv = const gde se veličina n = cn-cp/ cn-cv naziva eksponent politrope koja je takođe u granicama od plus do minus beskonačno. Jednačina politropske promene stanja kada se koristi osnovni uslov cn=cosnst.0 i čitav niz drugih od plus do minus beskonačno.jednačine promene stanja i grafički prikazuju u odgovarajućem sistemu koordinata: . u toku te promene stanja. što predstzavlja poznati Gej- 37 . odnosno V=const Razmotrićemo nekoliko karakterističnih politropskih promena stanja: Izobarska promena stanja Izobarska promena stanja se ostvaruje pri konstantnom pritisku radnog tela: p= const. Ta vrednost može da bude cp.

s –dijagramu «eksponencijalna kriva linija». Zapreminski rad u ovom slučaju L12=p(v2-v1) = R ( T2-T1) A količina razmenjene toplote Q12 = cp (T2-T1) Izohorska promena stanja Izohorska promena stanaj se odvia pri konstantnoj zapremini. a u toplotnom T. V=const. a pri odvođenju toplote obrnuto.dijagramu predstavlja «duž» 1-2. Pri dovođenju toplote povećava se zapremina i entropija radnog tela.v.Gragički prikaz izopbarske promene satnja u P. n n 1/n P v =p1v1 sledi v =v1( p1/p) . 38 .

zbog uslova cv<cp. a to je Bojl-Mariotov zakon 39 . p1/T1=p2/T2 . U T. a površina između duži 1 i 2 se projektuje u jednu tačku. Iz jednačine politrope p/T=const.. Što predstavlja Šarlov zakon. strmija od odgoavrajuće izobare. p1/p2=T1/T2 . Izohora u P. prema prvom zakonu termodnamike Q12 = u2-u1= cv( T2-T1) Izotermska promena stanja Izotermsaka promena stanja se ostvrauje kada je temperatura radnog tela u toku promene stanja T=const Iz jednačine politrope.v. posle odgovarajućih zamena dobija se p1v1=p2v2 ili p1/p2=v2/v1 .beskonačno (eksponent politrope ) pa je razlomak 1/n=0. n = +.s-kordinatnom sistemu izohora je eksponenciajla kriva. Zapremnski rad pri izohorskoj promeni stanja je jednak nuli l12=0 .Odakle je v=v1= const. jer je delta v =0.koordinatnom sistemu je duž paralelna ordinati pri čemu promena stanja teče u smeru porata pritiska (p2>p1) pri dovođenju toplote (q12>0). ili u smeru smanjenja pritiska ( p2<p1) pri odvođenju toplote /q12<0). Količina razmenjene toplote.

Tv = const Zbog uslova q12 =0. iz relacije delta q =T delta s 40 .U toku izotermske promene stanja unutrašnja energija i entalpija idealnog gasa se ne menjaju. Zbog uslova da je delta q =0. p T =const . Mnoge promene stanja u tehničkoj praksi. Adijabatska promena stanja Adijabatska promena stanja radnog tela. zbog brzine odvijanja ili dobre izolovanosti. mogu se praktično smatrati adijabatskim. jer su ove veličine stanja u funkciji temperature. tada mora biti i cn=0 i n=k gde je k=cp/cv Jednačina adijabate k 1-k k k-1 pv =const. se odvija bez razmene toplote između radnog tela i okoline delta q=0 .

strujanja. a celokupni rad sabiajnja se troši na povećanje unutrašnje energije radniog tela (gasa). gas nailazi na načlo suženje poprečnog preseka ( na primer.porozna pregrada itd) N atom mestu lokalna brzina strujanja gasa poraste. 41 . ventil. a pritisak naglo opadne. zasun. Takva pojava se naziva prigušivanje. P r i g u š i v a nj e U parksi su česti sličajevi da prilikom proticanja.Izentropski rad širenja se dobija samo smanjenjem unutrašnje energije radnog tela.

brzina se opet smanjuje i praktično dostiže početnu vrednost . Međutim kod realnih gasova temperatura nije konstantna već se zavisno od početnih tempeartura i vrste gasiva ova temperatura menja. ( adijabatsko strujanje) i da su poprčni preseci 1-1 i 2-2 dovoljno udaljeni od mesta prigušivanja i da su na istoj visini ( z1=z2). prvi zakon termodinamike za ovorene sisteme glsai h1 + ½ w1w1= h2 +1/2 w2 w2 . pošto nema tehničkog rada lt12=0. Promena kinetičke energije su dvoljno mala pa se mogu zanemariti. Ako se predpostavi da nema razmene toplote sa okolinom. Odatle je h1 =h2 Dakle entalpija pre prigušivanja jednaka je entalpiji posle prigušivanja. gde indeks 1 označava presek 1-1 a indeks 2 na presek 2_2. jer se pad pritiska ne može iskoristiti na dobijanje rada. ali se počeni pritisak ne uspostavlja ponovo. Ovakav proces je izrazito nekvazistatičan i u suštini nepoželjan.Na dovoljnom rastojanju od mesta suženja. A koko je i promena temperature dosta mala to se može pri razmatranju kod idelnih gasova zaključiti da je temepatura pre prigušivanja i posle prigušivanja ista. jed se deo energije nepovratno izgubio na vrtložno strujanje i tenje. Ovu 42 .

. sreću se i njihove mešavine (smeše). Pri konstantnoj temperaturi mešavine ukupan pritisak mešavine jednak je zbiru parcijalnih pritisaka (Daltonov zakon). P= p1+p2+. Mešavine idealnih gasova U prirodi i tehnici.. ugljen dioksida.. Mešavinu čine dve ili više komponente. Primer mešavina je vazduh koji je sastavljen uglavnom od kiseonika i azota. Daltonov zakon Svaki gas kao komponenta mešavine gasova ... po molovima-molarni sastav. Ovde će biti reči o mešavini idealnih gasova....pojavu su prvi uočili DŽul i Tomson pa je njima u čast ovaj efek i nazvan efekat Džul-Tomsona. Sastav mešavine može biti dat po masi-maseni sastav. stvarajući na zidove suda odgovarajući pritisak. to jest odnosmom mase neke komponente prema masi cele mešavine: g1= m1/m.+pn . to jest količinu pojedinih komponenti u okviru mešavine. gde je : n. Maseni sastav mešavine je dodređen masenim udelom. gn=mn/m 43 .. po zapremini-zapreminski sastav. g2=m2/m.. pored jediničnih jednorodnih supstanci. pa za takvu mešavinu važe svi zakoni idealnih gasova i jednačine stanja.broj komponenti u datoj mešavini Sastav mešavine Za proučavanje i analizu mešavine potrebno je poznavati njen sastav. zauzima ceo prostor u kome se mešavian nalazi. čije su komponente u istoj gasovitoj fazi i koje međusobno hemijski ne reaguju... a u manajoj meri argona. ... jer je veći i broj molekula koji uzrokuju ukupan pritisak.. vodene pare i sl.. Pritisak koji bi imala odgovarajuća komponenta kada bis se sama nalazila u čitavoj zapremini i na temperaturi mešavine naziva se p a r c i j a l n i pritisak. Ukupan pritisak mešavine očigledno mora da bude veći od parcijalnih pritisaka..

..... rn=Vn/V gde su V1. uslovna veličina slično parcijalnom pritisku. Vrlo često se desi da je brojni molarni udeo jednak zapreminskom udelu.. ali je potrebno oderditi gasnu konstantu mešavine. Treba naglasiti da je redukovana zapremina.. Zbir zapreminskih udela komponenti jednak je jedinici. (Rsm).Vn redukovane ( parcijalne ) zapremine pojedinih komponenti.. Zapreminski sastav mešavine je određen zapreminskim u11delom r1= V1/V. Redukovana zapremina neke komponente je zapremina određena iz jednačine stanja pri temperaturi i pritisku mešavine.. Već je rečeno da gasna konstanta mešavine zavisi od vrste i od udela komponenata. Jednačine stanja napisane redom za komponente su: p1V =m1 R1 T p2V= m2 R2 T ---------------pnV = mn Rn T Sabiranjem ovih jednačina dobija se (p1+p2 +. sobzirom na Daltonov zakon dobija se pV= (m1R1+m2R2+.+pn)V=( m1R1+m2R2+. . ... Jednačine stanje mešavine Termička jednačina stanja može da se primeni i na mešavinu idealnih gasova. Masa mešavine je jednaka zbiru masa komponenata.. r2=V2/V..Maseni udeo je bezdimenioni broj koji je manji od jedinice.. +mnRn) T S druge strane jednačina stanja mešavine će biti pV=m Rsm T Upoređivanjem poslednjih izraza m Rsm = (m1R1 + m2R2+.+rn= 1 Molarnni sastav mešavine određen je molarnim udelom. .. V2. r1+r2+..+ mnRn) T Ili ... +mnRn) 44 .. koji predsavlja odnos broja molova neke komponente prema broju molova mešavine.

Štaviše. čvrsto telo. i kod gasovitih tela. uočavaju se znatna odstupanja u odnosu na ponašanja prema jednačini stanja idealnog gasa. prouči ponašanje radnih tela u širem rasponu mogućih stanja. + gnRn REALNI GASOVI I PARE Jednačina stanja vodene pare Dosadašnja razmatranja odnosila su se na radno telo koje ima svojstva idealnog gasa. ni tečnost. ili u blizini prelaska u tečna stanja. prilikom većih kompresija. Postoji dakle.. Međutim radno telo u termodinamičkom sistemu može da bude još i tečnom i čvrstom agregatnom stanju. Očigledno je da za supstance u ovim stanjima ne važi jednačina stanja idealnih gasova.a psle deljenja sa m dobijamo Rsm= g1R1 +g2R2+. čija bi se zapremina smanjila za polovinu. 45 . Jednačina stanja idealnog gasa ima sasvim jednostavan oblik i u dosta širokom intervalu promena spoljašnjih uslova opisuje ponašanje mnogih realnih gasova. na primer. Ne postoji. potreba da se u okviru termodinamike. sa tačnošću koja je dovoljna za inženjerske proračune. kada pritisak poraste za dvostruku vrednost..

Može da se uoči da područje određenih faza i «prekidni» prelazak iz jedne faze u drugu ne mogu da budu opisani nekom relativno jednostavnom jednačinom. kao što se vidi na predhodnoj slici. ali su one uglavnom vrlo složenog oblika. leda-istog čvrstog agregatnog stanja vode. postoji nekoliko alotropskih modifikalcija. Pri tome postoje razlike za supstance koje se pri smrzavanju šire (a) i supstance kojima se pri smrzavanju smanjuje zapremina (b). Zbog toga se umesto matematičkih jednačina stanja neke supstance. radno telo je u čvrstom.Termička jednačina stanja ( eksperimentalno dobijena veza između veličina stanja-pritisak. Različitim radnim telima odgovaraju različite površine. temperatura i specifična zapremina ) može da se prikaže kao površina u trodimenzionalnom prostoru. tečnom ili gasovitom agregatnom stanju. Prvoj grupi pripada mali broj supstanci. Na primer. ali sa manjom tačnošću. Postoji veći broj jednačina stanja u analitičkom obliku. Neke od njih odlikuju se visokom tačnošću samo u ograničenoj oblasti promena veličine stanja. dok druge pokrivaju šire opsege. Pojam stanja je nešto uži od pojma agregatnog stanja. od kojih je najvažniji voda. obično koriste dijagrami ( ustvari jednačine stanja u grafičkom obliku ). odnosno faza. ali sve one imaju sličan oblik. U zavisnosti od uslova ( određenih vrednosti veličina stanja ). 46 .

a tačka T je trojna tačka koja predsatvlja jedinstveno stanje supstance u kome istovremeno postoje sve tri faze ( led.v. -sublimacija-iz čvrste u gasovitu (5-6). vodu –zamrzavanje (2-1). Na predhodnoj slici se vidi da prelasci iz jedne faze u drugu odvijaju se kroz međuoblasti u kojima postoje istovremeno dve faze. Kada dve faze istovremeno postoje kaže se da je svaka od njih u ravnotežnom stanju ( zasićena) sa onom drugom. -desublimacija-iz gasovite u čvrstu fazu (6-5). voda u tečnom stanju i vodena para ). Pri tome se razlikuju sledeći procesi: . -isparavanje-iz tečne u gasovitu (3-4). Zbog toga se karakteristične linije u faznom dijagramu nazivaju krive r a v n o t e ž e ili krive z a s i ć e nj a. U faznom dijagramu se jasno uočavaju uslovi pri kojima jedna faza prelazi u drugu.Različite faze i mogući uslovi prelaska iz jedne u drugu fazu znatno su pregledniji u tzv. koji ustvari predstavlja projekcije prikazanih p.topljenje iz čvrste u tečnu fazu (1-2). U faznom dijagramu uočavaju se karakteristične tačke K i T. -očvršćavanje-iz tečne u čvrstu . kritično stanje ( koje će u daljem tekstu biti detaljnije objašnjena ). f a z n o m d i j a g r a m u. -kondezacija-iz gasovite u tečnu ( 4-3).T-površina sa predhodne slike. 47 . Kritična tačka K predstavlja tzv.

Voda u ovakvom stanju se naziva k lj u č a l a tečnost. Na sledećoj slici je prikazan opisani proces. s u v o z a s i ć e n a para (C). Mešavina suvozasićene pare i kapljica tečnosti naziva se v l a ž n a para. Pri daljem dovođenju toplote iznad vode se obrazuje sloj vodene pare – tzv. Kada sva tečnost ispari u cilindru se nalazi samo suvozasićena para (D). određuju veličine stanja realnih radnih tela. 48 . Daljim zagrevanjem nastaje p r e g r e j a n a para (E). te nastaje plazma koja se često naziva i četvrto agregatno stanje. korišćenjem odgovarajućih tabela i dijagrama. se nalazi 1 kg vode na temperaturi okoline (A). Ako u vertikalno postavljenom cilindru ispod klipa koji idealno prijanja na zidove cilindra i može da se kreće bez trenja. Kvalitativna promena nastaje tek pri temperaturama od nekoliko hiljada stepeni kada se javlja disocijacija i jonizacija.Veličine i dijagrami stanja vodene pare Od posebnog zanačaja je da se objasni kako se. Pri kvazistatičkom izobarskom dovođenju toplote temperatura vode raste sve dok ne nastane prvi mehurić pare (B). u nedostatku jednostavnog oblika jadnačine stanja.

Ovo se objašnjava time da molekuli vode u parnoj fazi imaju veću energiju nego u tečnoj fazi. Sa povećavanjem pritiska temperatura ključanja raste . ( specifiočni toplotni kapacitet vode u procesu isparavanja je beskonačno veliki tj. S druge strane na temperaturama znatno višim od 100oC voda ostaje u tečnom stanju ako je pritisak dovoljno visok 49 . a smanjenjm pritiska ova temperatura isparavanja opada. Znači energija dovedena se ne troši na povećanje temperature nego samo na promenu faze. daljim dovođenjem toplote se ne izaziva dalje povećanje temperature. za svaku temperaturu postoji jedinstven pritisak isparavanja (ps).što je na predhodnoj slici prikazano isprekidanom linijom. Voda može da ključa i pri veoma niskim temperaturama ( na primer na 20oC) ako je pritiask dovoljno nizak. tako da ova temperatura u tom slučaju postaje temperatura zasićenja za taj pritisak. c=bekonačno. odnosno za svaki pritisak postoji temperatura isparavanja (ts). ključanja i isparavanja zavisi samo od pritiska tečnosti (ps). sve do stanja D. Povišenje temperature isparavanja i njeno smanjenje sa padom pritiska je veoma važna karakteristika vode za tehničku praksu. Na osnovu faznog dijagrama može se uočiti da toplota zasićenja.Ovde je važno naglasiti da posle povećanju temperature od A do B.

v-koordinatnom sistemu.C1. pa je zapremina u A2 približno jednaka zapremini u stanju A1.v-dijagram za vodenu paru Ako prikažemo proces faznog prelaska u p. i E1. S obzirom da je voda u tečnom stanju gotova nestišljiva ( izaziva samo neznatno smanjenje zapremine vode).(viši od 0. Međutim zapremina koja odgovara stanju D2 uočljivo je manja od zapremine D1 ( pri povišenju pritiska zapremina suvozasićene pare se 50 . na primer p2. Ako zatim ucrtamo odgovarajuća stanja pri nekim višim pritiscima. p. onda pojedina karakteristična stanja iz predhodne slike za pritisak p1 možemo da označimo sa A1. Stanja B2 i D1 su potpuno određena dok su stanja A1 C1 i E1 samo jedna od stanja u odgovarajućim intrevalima.1 Mpa).D1. zapremina u stanju B2 je nešto veća nego u stanju B1. Zbog više temperature ključanja (zasićenja) pri pritisku p2 . B1.

1Mpa ( 1 Mpa = 10 bar ). Parametri kritične tačke su veoma značajni za projektovanje termodinamičkih instalacija. koje označavamo tačkom K ( kritična tačka). Krive koje se spajaju u tački K nazivaju se d o nj a i g o r nj a g r a n i č n a kriva . kritičkom stanju. Ovo se dešava pri tzv. do koga se može. Donja granična kriva predstavlja geometrijsko mesto tačaka koje odgovaraju stanjima početka isparavanja . i Tk=374 0C. ako je polazno stanje A1. 51 . gornja granična kriva predstavlja u istim uslovima stanje završetka isparavanja. Pri daljem povećanju pritiska povećava se zapremina ključale vode .smanjuje). Za vodu kritična tačka je na pk=22. Na taj način spajaju se krive koje spajaju skupove tačaka B i D. U ovom smislu karakteristično je stanje F ( sledeća slika). se može stići na dva načina. Procesi na primer izobarskog isparavanja koji se odvijaju na višim pritiscima imaju sasvim drugačiji karakter od onih koji se dešavaju na nižim pritiscima od kritičnog. a smanjuje zapremina suvozasićene pare.

međutim i drugi način postizanja stanja F. dakle u stanju pergrejane pare. U savremenim termodinamičkim postrojenjima prisutna su oba ova procesa ali je češća podkritična oblast.D1 do nekog stanja E1.C1. Predpostavimo da je najpre izvršena izohorska kompresija od A1 do AF..B1. posle čega sledi izobarsko dovođenje toplote do stanja F. počinju sve više da se udaljavaju jedni od drugih. Gde se onda dogodio proces isparavanja ? Objašnjenje ovog fenomena je u činjenici da se supstanca (radno telo). sa porastom temperature. Potrebno je da pokažemo kako u p. posle čega sledi. Moguće je . U procesu dovođenja toplote pri nepromenjenom pritisku (p>pk) molekuli vode .v-dijagramu izgledaju linije stalne temperature. što u suštini predstavlja kontinulni proces prelaska iz stanja tečne vode u stanje pregrejane pare bez prekidnjih graničnih pojava koje su karakteristične za proces isparavanja za pritiske manje od kritičnog pritiska.Prvi način je je već razmotren proces A1. U oblasti vlažne pare (B-C-D). a u oblasti tečnosti i pergrejane pare. na primer adijabatska komprsija do stanja F. grubo rečno kao izoterme idealnog gasa ( kao da su se u jednom delu transformisale u duži paralelne sa v-osom što se vidi na slici koja sledi) 52 . kako je pokazano izoterme se poklapaju sa izobarama. one imaju oblik. koje je očigledno u oblasti pregrejane pare. Razumljivo je da radno telo u stanju F mora da bude isto kao u predhodno opisanom procesu. na pritiscima većim od kritičnog ponaša na svojstven način. odnosno izoterme.

postojao je termin «permanentni gasovi» . kritična izoterma koja u samoj tački K ima matematički singularitet-promena krivine. Kroz kritičnu tačku prolazi tzv.Pri porastu pritiska (a istovremeno i temeparture) zasićenja. U domenu nižih pritiska izoterme visokih temperatura praktično se poklapaju sa izotermama idelnih gasova. Ova poslednja činjenica razjašnjava suštinsko pitanje kada se realni gasovi ponašaju kao idealni gasovi. azot -147. Izoterme iznad kritične tačke se sve više približavaju obliku koji imaju izoterme idealnog gasa (ravnostrane hiperbole ). ako posledica činjenice da neki gasovi čak i na ekstremno visokim pritiscima ne mogu da se prevedu u tečno stanje.) ukazuje da za njih temperature koje su bliske temperaturi okoline ( oko 20oC i pritisak do 1 Mpa) predstavljaju stanja u kojima se realni gasovi ponašaju kao idealni gas.82 oC. Okolnost da mnogi gasovi imaju veoma niske kritične temperature ( na primer kiseonik -118. pomenuta duž postaje sve kraća i u kritičnoj tački prelazi u tačku. Saznanje da svaki gas može da se 53 . U početku stvaranja nauke o toploti kada se za postojanje kritične tačke i kritične izoterme nije znalo. Iz izloženog se vidi da su to oblasti koje su daleko izvan dvofaznih oblasti ( gde para i tečnosti postoje istovremeno).13 oC itd.

Dvofazno područje (C). u graničnom slučaju više nema ključale tečnosti. s obzirom na to da tada. Još detaljnije. x = m'' /m' +m'' Stepen suvoće pare definisan je samo za oblast vlažne pare i istovremeno omogućava matematičke iskaze za donju i gornju graničnu krivu. u suštini.prevede u tečno stanje ako se ohladi do temperature niže od kritične i razvoj kriogene tehnike (tehnike postizanja niskih temperatura ) učinili su da naziv «permanentni gasovi» ostane samo istorijski da svedoči o razvojnom putu nauke o toplti. u kojima istovremeno postoje voda i vodena para sa pritiscima i temperaturama čije vrednosti u ravnotežnim uslovima jednoznačno zavise jedna od drugih ima to svojstvo da u određenom smislu formalno ne podleže termičkoj jednačini stanja. prema pritisku ili temperaturi. s obzirom na to da duž čitavog procesa izobarskog isparavanja pritisak i temperatura imaju nepromenjljive vrednosti . nema suve pare. koji se naziva stepen suvoće pare i izražava se kao odnos mase suve pare (m'') prema zbiru masa suve pare i mase ključale tečnosti (m'). Pokazalo se da je kao drugi podatak najpogodnije da se izabere maseni udeo suve pare u mešavini suve pare i ključale tečnosti. ne predstavlja dva podatka već samo jedan. Drugim rečima za zadati pritisak i temperaturu ne može jednoznačno da se odredi treća osnovna veličina – specifična zapremina. Na sledećoj slici su isprekidanim linijama prikazane linije x=const 54 . Često se veličina y = 1 –x naziva stepen vlažnosti pare i predstavlja pojam komplementarnosti stepenu suvoće pare. specifična unutarašnja energija). specifična entalpija. što odgovara vrednosti x=0. definiše stanje radnog tela ( specifična zapremina. Gornjoj graničnoj krivoj odgovara vrednost x=1. Na donjoj graničnoj krivoj . zadavanje pritiska i temperature. u ganičnom slučaju. koji omogućava da se jednoznačno. Između x=0 i x=1 postoji skup različitih mogućih vrednosti stepena suvoće pare.

Kada je veličina stanja napisana bez indeksa ili oznake. onda se takvo stanje odnosi na pregrejanu paru ili tečnost ( jednofazno područje iznad graničnih linija.Za obeležavanje veličine stanja vode i vodene pare u pojedinim područjima koriste se posebne oznake. Donji indeks (x) koristi se za veličine stanja vlažne pare. Za veličine stanja na donjoj graničnoj liniji (') a na gornjoj oznaka ( '' ). Na osnovu zakona koji važe za mešavine i na osnovu definicije stepena suvoće pare sledi da veličina stanja vlažne pare mogu da se odrede prema sledećim izrazima 55 .

Uobičajeno je da se posebno daje tabela koja se koristi za određivanje veličine stanja dvofaznog područja.Ako se iskoristi izraza za entalpiju ( h=u + pvx ) . oblasti vlažne vodene pare 56 . kao ux = hx + pvx Postoje dve vrste tabela koje se koriste pri određivanju veličine stanja vode i vodene pare. tj. specifična unutaršnja energija može da se odredi još na jedan način.

57 .

58 .

Ova tabela sadrži podatke o veličinama stanja ključale tečnosti i suve pare za različite pritiske. U sledećim tabelama su date veličine stanja u zavisnosti od temeprature. 59 . što omogućava da se na osnovu sistema jednačina koje su gore date odrede tražene veličine stanja.

60 .

61 .

62 .Na taj način veličine stanja u dvofaznoj oblati ( vlažna para ) u tabelama su definisane i izražavaju se preko veličine stanja na graničnim krivama. entalpije i entropije. U sledćoj tabeli . u zavisnosti od pritiska i temperature daju se specifične vrednosti zapremine.

63

64

65

pogodniji je T.s-diajgram za vodenu paru. sa primetnim skokom vrednosti .s-dijagram za vodenu paru U nekim slučajevima p.U gornjem delu tabele ( iznad horizontalne linije ) vrednosti se odnose na tečnost. koja može da posluži i za direktno očitavanje vrednosti pojedinih veličine stanja. a u donjem delu tabele. T. Na sledećoj slici dat je p.s-dijagram.za pregrejanu paru. Za izučavanja različitih aspekata nepovratnosti procesa kao i grafičko prikazivanje razmenjene toplote.v-dijagram za vodenu paru u pravoj razmeri . Ova podela ( iznad i ispod horizontalne linije ) odnosi se samo na niže od kritićnog pritiska. 66 .v-dijagram ne pruža dovoljno mogućnosti za analizu procesa u realnim radnim telima. Na sledećoj slici prikazan je T.

01 oC) jednaka nuli. Usvojeno je da je entropija vode u trojnoj tački (0. na primer. sve – od nulte do kritične. Kako ovo otežava prikazivanje promene stanja u 67 .smeštene u uzan pojas neposredno pored donje granične krive x=0.Uočavaju se karakteristične linije x=0 i x=1.16 K. koje razdvajaju dvofazno područje od jednofaznog područja. U dvofaznoj liniji izoterme se kao i u oblasti tečnosti i oblasti pregrejane pare svojim oblikom podsećaju na izobare idealnog gasa. Zbog toga donja granična linija seče Tosu na nivou T=273. U oblasti tečnosti izobare su tako guste da su.

istu količinu toplote treba odvojiti od suve pare. obično se. svi izobarski procesi dovođenja. ( pa otuda i naziv «latentna toplota» ). U procesima kondezacije. U oblasti pregrejane pare izohore su strmije od izobara. koja predstavlja tzv. odnosno odvođenja toplote odvijaju se pri nepromenjenoj temperaturi. a u dvofaznoj oblasti imaju suprotnu krivinu. to se toplota isparavanja može izračunati r = h'' – h' 68 .oblasti tečnosti . S obzirom na to da je reč o izobarskom procesu isparavanja. u šematskom prikazu. t o p l o t u i s p a r a v a nj a ( toplotu promene faze. razmak između ovih izobara karikirano prikazuje kao znatno uvećan ( kao na sledećoj slici). Reč je o toploti koju treba dovoditi ključaloj tečnosti kako bi se na kraju izobarskog procesa dobila suva para. latentnu toplotu). Na sledećoj slici prikazan je proces je izobarskog isparavanja i površina ispod linije procesa. Kao što je već napomenuto. pri stalnom pritisku. pri čemu se krivina manja na gornjoj graničnoj krivoj.

već je pomerena ulevo. Na osnvu prvog zakona termodinamike. jer su ove veličine predstavljene kao duži. Za mnoge termodinamičke proračune toplota isparavanja predstavlja značajan podatak pa se ove vrednosti mogu naći u tabelama. Kritična tačka nije na vrhu konture koja razdvaja dvofaznu od jednofazne oblasti.s-dijagram za vodenu paru Ovaj dijagram se najčešće koristi za analizu promene stanja za vodenu paru. Isto tako tehnički rad u adijabatskim procesima ( u slučajevima kad promena kinetičke i potencijalne energije mogu da se zanemare).s dijagrame. Na sledećoj slici prikazan je h.v i u T. Zbog svega što je rečeno.v i T.s-dijagram za vodenu paru. u dijagramu koji za jednu koodinatnu osu ima entalpiju . Vidimo da je ovaj dijagram u mogome različit u odnosu na p. jednak je razlici entalpija na početku i na kraju procesa. pored toga što se zanemaruju kinetička i potencijalna energija. U mnogim važnim procesima toplota se najčešće razmenjuje u izobarskim uslovima ili uslovima koji mogu da se smatraju izobarskim. a proticanje radnog fluida odvija se u vrlo kratkom vremenskom intervalu).a na drugi način Toplota isparavanja se može izračunati r = Ts ( s'' -s' ) Toplota isparavanja zavisi od pritiska i da je pri istom pritisku različita za različite tečnosti (radna tela ). razmenjena toplota ( pri p=const) i tehnički rad (pri q12=0) veoma se jednostavno određuju. sa dovoljnom tačnošću mogu da se razmatraju i kao adijabatski ( po pravilu su radne i toplotne mašine dobro izolovane.Isto tako tehnički rad se dovodi i odvodi pri protočnim procesima u kojima . a ne kao odgovarajuće površine ( kao što je slučaj u p. H. razmenjena toplota u izobarskim procesima jednaka je razlici entalpija na kraju i početku procesa.s-dijagramu). 69 .

Ovo ukazuje na pojavu da se udaljavanjem od dvofaznog područja ponašanje realnog gasa približava ponašanju idealnog gasa. Ali pri promeni 70 . dok se veća tačnost postiže primenom tabela i računskim postupkom. Promena stanja vodene pare Pri proračunima koji su vezani za promene stanja vodene pare pojavljuju se slični problemi i zadaci kao u zadacima promena stanja kod gasova. promena njene unutrašnje energije. razmenjene toplote i razmenjenih radova.Prave linije u dvofaznoj oblasti. Mnogi praktični problemi jednostavnije se rešavaju pomoću dijagrama . sa udaljavanjem dvofaznog područja asimtotski se približavaju linijama h=const. entalpije. a izoterme se sa linijom x=1 odvajaju od izobara i. koje istovremeno predstavljaju izoterme i izobare nisu međusobno paralelne već zrakasto polaze od donje granične krive. to je određivanje početnog i krajnjeg stanja pare. Praktično veličine stanja vodene pare se mogu određivati na dva načina. U području pregrejane pare izobare postaju znatno strmije . tabelarno ili pomoću dijagrama .

Pojedine veličine stanja mogu da se odrede pomoću tabela za vodenu paru i odgovarajućih izraza koji proizilaze iz prvog i drugog zakona termodinamike. primenjuju se grafićki postupci . postoji i kvalitativna razlika u načinu odvijanja procesa u pojedinim od ovih oblasti. na h. nalaze se tačke na kojima se određuju nepoznate veličine stanja na početku i na kraju procesa. Pri tome je vrlo važno da se utvrdi u kakvom je stanju para na početku i na krajun procea. kada para prelazi iz jednog stanja u drugo.stanja vodene pare postoji jedna osobenost koja ne postoji pri promeni stanja gasova. naročito korišćenjem h.s-dijagrama za vodenu paru. 71 . Prema zadatim početnim veličinama stanja i uslovima odvijanja procesa . na primer pri prelasku iz vlažne u stanje pregrejane pare. Kao i u svim ostalim termodinamičkim analizama pri promenama stanja vodene pare potrebno je da se obrati pažnja na to da li se radi o zatvorenom ili otvorenom ( protočnom ) sistemu s obzirom na različite načine određivanja pojedinih karakteristika procesa.Ova razlika se sastoji u tome da.sdijagramu. Kao praktičniji i brži. na primer.

72 .

-S druge strane u sistemima za ventilaciju i klimatizaciju vazduha. Zato je neophodno svuda gde je to moguće predvideti 73 .5 Mpa. prvo zato što je rasprostranjena u prirodi. parametri pare imaju znatno više vrednosti koji dostižu nadkritične parametre. Vodena para poseduje i niz pozitivnih termičkih svojstava. Vodena para poseduje veoma veliku toplotnu kondezaciju. što zbog potrebe za povećanjem čvrstoće znatno poskupljuje aparate i uređaje. što odgovara pritisku od 1 do 1.pregrejana para. Ovo se može objasniti čitavim nizom svojstava vode. Jedan od najvećih nedostataka vodene pare je nagli porast pritiska zasićenja sa povišenjem temperature. kao osnovnog radnog tela. koriste se i pare različitih drugih tečnosti ( amonijaka. -U termodinamičkim postrojenjima.) Pare ovih drugih tečnosti. kiseonika i drugih primesa. U mnogim drugim slučajevima kada je zbog tehnoloških razloga potrebna veća temperatura pimenjuje se pregrejana vodena para koja onda može da bude i nižeg pritiska.Voda koja se koristi za proizvodnju vodene pare u kotlovima mora da odgovara vrlo strogim zahtevima u pogledu sadražaja soli. Primena vodene pare u termotehnici Vodena para ima veliki značaj u termotehnici i to uglavnom kao grejni fluid i kao radno telo u parno-turbinskim postrojenjima. ugljen-dioksida. na primer pri atmosferskom pritisku svaki kilogram vodene pare pri kondezaciji odaje 2260 kJ toplote. Vodena para se proizvodi u kotlovima i predstavlja veoma vredan produkt. ulazi pregrejana ili zasićena vodena para temperatura nižih od 100oC. u sastav vlažnog vazduha. pri čemu se vrednosti stanja i odnosi pritiska i zasićenja veoma razlikuju u širokim granicama. Kao za vodenu paru postoje eksperimentalno dobijene tabele i dijagrami koji se koriste za razne proračune.Na predhodnoj slici date su promene stanja vodene pare na relaciji vlažna para . jeftina. freona. neagresivna prema metalima i neškodljiva za zdravlje čoveka. -Kada se vodena para primenjuje u parno-turbinskom postrojenju u termoelektranama za proizvodnju električne energije. žive i dr. u odgovarajućim promenama stanja ponašaju se u kvalitativnom smislu sasvim slično ponašanju vodene pare. osim vodene pate . Iz tog razloga temperatura zasićenja vodene pare kao grejnog fluida nije viša pod 180 do 190oC.

. da se ubrza korozija i ošteti metalna površina kotla. Ovo zbog prisustva sumpornih jedinjenja u izduvnih gasova koji sa kondezatom obrazuju vrlo agresivne tečnosti.vodene pare podložan je znatnim promenama. a često se nazivaju i v l a ž a n g a s. ( grejanje. kao atmosferski vazduh ili produkti sagorevanja goriva. Suvi vazduh kao jedna od komponenti atmosferskog vazduha predstavlja i sam mešavinu gasova. Svaki uređaj koji koristi vodenu paru mora biti snabdeven uređajem za odvajanje kondezata. Vlažan vazduh Najvažniji primer vlažnog gasa je mešavina suvog vazduha i vodene pare. Druge komponente imju znatno više temperature od svojih kritičnih temperatura što isključuje mogućnost kondezacije.sistem za povraćaj kondezata i njegovo ponovno korišćenje za dobijanje vodene pare. MEŠAVINE PARE I VLAŽNOG VAZDUHA U opštem slučaju mešavine mogu biti sastavljene od komponenata u istom ili različitom agregatnom stanju. Udeo druge komponente.U svim ovakvim slučajevima mora da se računa sa prisustvom vodene pare. i zato imaju osobine idealnih gasova. Jedna komponemta u mešavini ima znatno nižu temperaturu od svoje kritične temperature i zato se naziva para. Vlažan vazduh ne samo što predstavlja sredinu koja nas okružuje i u kojoj se odvijaju mnogi tehnološki procesi već je često i osnovni radni fluid u različitim oblastima termotehnike. koja se naziva vlažan vazduh. Pojava zamagljivanja prozorskog stakla pokazuje da atmosferski vazduh sadrži komponentu ( vodenu paru) koja pri određenim uslovima delimično kondezuje i izdvaja u obliku tečne fazevode. Za tehničke proračune može da se smatra da se sastav suvog vazduha ne menja. klimatizacija). sušenje. Kada se vodena para kondezuje na zidovima parnog kotla. Posebno je značajna uloga vlažnog vazduha u meterologiji. postoji opsnost. Pri snižavanju temperature ova komponenta se kondezuje. uvek sadrži neku količinu vodene pare. Ovaj primer pokazuje na značaj mešavina koje se nazivaju parnogasne mešavine. U zavisnosti od lokaliteta i meteroloških 74 . Gasovi koji se u tehnici najviše primenjuju.

po Daltonovom zakonu za mešavine idealnih gasova. vlažan vazduh može da bude nezasićen. sledeća slika ).uslova udeo vlage u atmosferskom vazduhu iznosi oko 1-3%. pa sledi: p = psv + pvp U vezi stanja vodene pare u vlažnom vazduhu ( suvi vazduh praktično uvek ostaje gas ). zasićen i prezasićen. vlažnost vazduha je najveća u blizini velikih vodenih površina. jednak parcijalnom pritisku suvog vazduha (psv) i parcijalnog pritiska vodene pare (pvp). Jer je parcijalni pritisak pare niži od pritiska zasićenja za datu temperaturu mešavine ( pvp<Ps). Kako je prisutna vodena para posledica isparavanja vode sa različitih vodenih površina. Ukupan pritisak vlažnog vazduha jednak je barometarskom pritisku. Vodena para u vlažnom vazduhu je para niskog pritiska i zbog toga se suv vazduh i vodena para mogu da razmatraju približno kao idealni gasovi. jezera ) a najmanja u bezvodnim područjima. ( mora. U nezasićenom valžnom vazduhu vodena para je u stanju pregrejane pare ( stanje A u faznom dijagramu . 75 .

podrazumeva se temperatura do koje je.Ako se pri istoj temperaturi parcijalni pritisak pare povisi do temperature pvp=ps na primer dodavanjem dodatne količine pare. vodena para u vlažnom vazduhu postaje zasićena. što je takođe na predhodnoj slici. iznad granične vrednosti definisano zasićenjem. Takav vazduh ( kao homogena mešavina ) ne može da primi veću količinu vodene pare i zbog toga se naziva z a s i ć e n v l a ž n i v a z d u h ( iako je u njemu smo vodena para zasićena ). što se označava kao stanje prezasićenog (zamagljenog ) vlažnog vazduha. ali ako je temperatura čvrste 76 . potrebno ohladiti vodenu paru u vlažnom vazduhu da bi ona postala zasićena. izaziva izdvajanje viška vlage u obliku kondezata ( maglenajsitnijih kapljica vode ). Kondezacija na čvrstim površinama se javlja kada je vodena para iznad temeperature zasićenja . Slična situacija nastaje i u slučaju snižavanja temperature vlažnog vazduha bez promene parcijalnog pritiska vodene pare . deo vodene pare se takođe kondezuje i izdvaja iz homogene mešavine . pri p=const. Pod temperaturom tačke rose (tR). Svako dalje dovođenje vodene pare. Kada se temperatura vlažnog vazduha snižava ispod temperature tačke rose .

x = mvl / msv Za nezasićen vlažan vazduh definiše se i r e l a t i v na v l a ž n os t (۴ ). relativna vlažnost. 77 . grejanja i hlađenja. koji se izražava koo odnos stvarnog parcijalnog pritiska vodene pare u vlažnom vazduhu prema pritisku zasićenja za datu temperaturu vlažnog vazduha: (۴) = p vp / pv Za većinu promene stanja vlažnog vazduha u tehnici klimatizacije . entalpija i druge veličine stanja. Na sledećoj slici je prikazan proces izobarskog zagrevanja od stanja 1 do stanja 2.površine niža od temperature tačke rose vazduha sa kojom je čvrsto telo u kontaktu. Ova promena se ostvaruje pri x=const. menja se temperatura. ona predstavlja odnos mase vlage ( mvl) i mase suvog vazduha (msv). Potrebno je da definišemo i pojam a p s o l u t n e v l a ž n o st (x). ali se odnos mase vlage i mase suvog vazduha ne menja. u tehnologiji sušenja kao i raznim tehnološkim procesima može da se smatra da se obavljaju pri stalnom ukupnom pritisku. Zagrevanje vlažnog vazduha Kada se vlažnom vazduhu dovodi toplota . u posmatranom suvom vazduhu. Ovakva pojava se naziva rošenje.

U slučaju izobarskog hlađenja kada je početno stanje označeno tačkom 1 ( sa većom apsolutnom vlažnošću u odnosu na 1') a hlađenje se vrši do iste temperature t2. Poznato je da se vlažni materijali ne mogu da suše vazduhom koji je zasićen vodenom parom. Ovo objašnjva zašto u procesu sušenja vazduh predhodno zagreva.Ukupna količina toplote koja treba da se dovede vlažnom vazduhu u ovom procesu iznosi Q = msv(h2-h1). 78 . gde je msv= msv/ 1-x U slučaju protočinih procesa umeto mase u gornjem izrazu se uvode maseni protoci . Sa dijagrama se vidi da se pri zagrevanju smanjuje relativna vlažnost. Hlađenje vlažnog vazduha Snižavanje temperature vlažnog vazduha pri stalnom pritisku u određenom smislu predstavlja samo proces u suprotnom smeru od razmatranog procesa zagrevanja vlažnog vazduha.

79 .s-dijagrama. što znači da tačka R predstavlja tačku rose. za bilo koje početno stanje nezasićenog vlažnog vazduha. od tačke 1 do linije (۴)=1 snižava se tempetratura vazduha uz istovremeno povećanja relativne vlažnosti. Time se ukazuje na jednostavan grafički postupak određivanja temperature tačke rose korišćenjem h. Na samoj liniji ۴=1 voden para u vazduhu postaje zasićena.U prvom delu procesa.

a zatim posredstvom odgovarajućeg mehanizmau mehaničku koja se dalje pretvara u mehanički rad koji se koristi za pogon automobila. grejač) i jedan hladniji (toplotni ponor. mora da postoje neravnoteža između radnog tela i okoline .Na primer kod automobilskog motora. Sličan proces se odvija i kod parnoturbinskog ili gasnoturbinskog postrojenja. - .osnovni principi U mnogim pogonskim mašinma toplota oslobođena sagorevanjem goriva pretvara se u mehaničku energiju. određena razlika u pritiscima i/ili temperaturama. pomoću koga se kontinualno toplota pretvara u mehanički rad. sagorevanjem pogonskog goriva hemijska energija se najpre pretvara u toplotu. termodinamičkim modelom ( sledeća slika ). tj. gde se ostvareni mehanički rad koristi u druge svrhe. hladnjak ).Potrebna su dva izvora (rezervoara): jedan topliji (toplotni izvor. 80 . Ti procesi su saglasni sa drugim zakonom termodinamike . Takve mašine u kojima se toplota pretvara u mehaničku energiju nazivaju se toplotni motori. gde je naglašeno da se prirodni procesi mogu koristiti za dobijanje mehaničkog rada.PRETVARANJE TOPLTE U MEHANIČKI RAD Toplotni motori . Tom prilikom moraju da budu zadovoljeni i neki osnovni zahtevi: - potrebno je radno telo. - Rad bilo kog toplotnog motora može da se šematski prikaže.

pri čemu neiskorišćena toplota odlazi u toplotni ponor (TP).U svim dijagramima stanja ciklusi se predstavljaju zatvorenim linijama. jer je ukupna promena bilo koje veličine stanja radnog tela u toku ciklusa jednaka nuli. Proces pretvaranja toplote u mehanički rad mora da bude kontinualan u određenom vremenu. Na sledećoj slici predstavljen je proizvoljni ciklus u p.Strelice na slici prikazuju smer prostiranja toplote i smer vršenja rada. potrebno je da radno telo sukcesivno u veoma kratkim vremenskim intervalima vrši zatvorene kružne procese-cikluse. jednak brojnoj vrednosti površine krivolinijskog trapeza 1-a-2-2'-1'-1. radno telo kome se dovodi toplota q1. do tačke 2. Od tačke 2 radno telo se sabija promenama stanja 2-b-1 do početnog stanja. koje vrše rad nad okolnom sredinom (pozitivan rad ). a u toku 81 . Količina toplote Q1 od toplotnog izvora ( TU) predaje radnom telu (RT).s-dijagarmu. širi se promenama stanja 1-a-2. Da bi se to ostvarilo.v i T. Procesi 1-a-2 i 2-b-1 su razdvojeni dvema izentropama koje prolaze kroz tačke 1 i 2. Od početnog stanja 1. U toku procesa 1-a-2 radno telo ostvaruje pozitivan zapreminski rad. pri čemu se odvodi toplota q2.

Karnoov ciklus. Slično tome u T. Eksergija toplote 82 .Lb Ovi procesi se odvijaju u smeru kazaljke na satu i nazivaju se desnokretni ciklusi. uvek je manji od rada koji bi se dobio kada bi ciklus bio povratan Efikasnost termodinamičkog ciklusa prevenstveno se ocenjuje termodinamičkim stepenom korisnosti koji predstavlja odnos korisnog rada ciklusa i toplote dovedene radnom telu u toku ciklusa. jednak brojnoj vrednosti površine Njihov algebarski zbir ili razlika apsolutnih vrednosti daje koristan rad jednak brojnoj vrednosti površine u zatvorenoj konturi Lk = La. negativan rad 2-b-1-1'-2'-2.s dijagramu može se izračunati korisna količina toplote. Koristan rad pri realnim ciklusima koji su nepovratni. Termodinamički stepen korisnosti Nepovratnost procesa koji čine ciklus ima za posledicu smanjenje korisnog rada ciklusa.procesa 2-b-1. Desnokretni ciklusi su svojstveni toplotnim motorima. Nepovratnost procesa.

posle ove tačke počinje hlađenje radnog tela do temperature toplotnog ponora. Takav je K a r n o o v c i k l u s kod koga radno telo vrši dve izotermske i dve izentropske promene stanja.Povratni termodinamički procesi su idealizovani i odvijaju se bez gubitaka. sve do tačke «d». kada počinje izentropsko sabijanje radnog tela do početnog stanja. što obezbeđuje da razmena toplote između radnog tela i toplotnih izvora bude povratna. a izotremska kompresija je na temperaturi toplotnog ponora. Zato povratni ciklus koji čine povratne promene stanja ima najveći termodinamički stepen korisnosti za zadate temperature toplotnog izvora i toplotnog ponora. Termodinamički stepen korisnosti određuje se (ή) =1 – q2/q1 = (Ti. od početnog stanja «a» do krajnjeg stanja «b» u kome prestaje dovođenje toplote ( vidi sledeću sliku). Izotermska ekspanzija radnog tela je pri temperaturi toplotnog izvora.Tp) / Ti Odavde se mogu izvući zaključci: desnokretnog Karnotovog ciklusa 83 . Radnom telu se dovodi toplota ''q1'' od toplotnog izvora pri stalnoj temperaturi T1 =Ta=Tb=Ti. Radno telo nastavlja širenje do tačke «c» izentropski.

U toplotnoj energetici električna energija se proizvodi u parnoturbinskim postrojenjima. a zatim mehaničke u električnu energiju. a pretvaranje mehaničke energije na drugom mestu. b) Vrednost ternodinamičkog stepena korisnosti se kreće od nule do jedinice .a) termodinamički stepen korisnosti Karnoovog ciklusa ne zavisi od radnog tela već samo od temperatura toplotnog izvora i toplotnog ponora.U ovom slučaju pretavranje hemijske energije se dešava na jednom mestu. Kod ovih motora sagorevanje goriva i predaja toplote se vrši u posebnom energetskom uređaju. Tako da se može konstatovati da se maksimalno koristan rad ostvaruje ukoliko radno telo vrši Karnov ciklus ( noviji izraz eksergija toplote ). Radno telo visoke temperature i pritiska. Rankin-Klauzijusovciklus Parnoturbinsko postrojenje je toplotni motor sa spoljnim sagorevanjem. cevovodima se dovodi u toplotni motor.22%). 84 . Parnoturbinsko postrojenje. što povećava strujne i toplotne gubitke. pa je ukupan stepen korisne energije relativno nizak ( 16. Imajući u vidu da temperatura toplotnog ponora uglavnom jednaka temperaturi okoline a da je vrednost temperature toplotnog izvora ograničena izdržljivošću materijala.. Radno telo je uglavnom voda jer ima dobra termodinamička svojstva. a u prirodi je ima u dovoljnim količinama.teorijski. gde se njegova potencijalna energija pretvara u mehaničku koja se dalje predaje potrošačima.. u kojima se vrši pretvaranje toplotne u mehaničku energiju.

izobarske kondezacije pare na pritisku kondezatora (2-3). kondezatora (5) i pumpe (6). čime se završava radni ciklus. izentropskog sabijanja tečne faze vode u pumpi do pritiska u kotlu (3-4) i od izobarskog zagrevanja vode do njenog ključanja na pritisku kotla (4-5). Iskorišćena para odlazi u kondezator gde se pri stalnom pritisku kondezuje. kojim se pokreće generator električne energije. a pritisak kondezata se podiže na pritisak vode u kotlu. izobarsko pregrevanje pare (61). koja isparava. Sagorevanjem goriva u kotlu oslobađa se toplota kojom se zagreva radno telo-voda. izentropsko širenje pare u parnoj turbini (1-2). cevovoda (3). On se sastoji od sledećih procesa: izobarsko-izotermsko isparavanje u kotlu 5-6. pregrejača pare (2). Pregrejana para zatim odlazi u parnu turbinu. pa se kao suvozasićena para. Osnovni teorijski ciklus po kome rade parnoturbinska postrojenja je RankinKlausijusov ciklus.Postrojenje se sastoji od kotla (1). sledeća skica. pri čemu predaje toplotu rashladnoj vodi. Kondezovana para se pumpom vraća u kotao. 85 . gde se pregreva do potrebne temperature. parovodom odvodi u pregrejač pare. parne turbine (4). gde se širenjem pare dobija koristan rad.

Termodinamički ciklus klipnih motora sa unutrašnjim sagorvanjem Pri razmatranju termodinamičkog ciklusa rada klipnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem uvode se sledeće pretpostavke: - u toku odvijanja ciklusa, hemijski sastav radnog tela se ne menja, a proces sagorevanja se zamenjuje odgovarajućim dovođenjem toplote od toplotnog izvora; - proces sabijanja i širenja se odvijaju veoma brzo, bez razmene toplote sa okolinom, pa se mogu smatrati izotemskim; - koločina radnog tela u toku ciklusa je ista (što u radu motora nije slučaj); - radno telo je idealan gas (specifični toplotni kapacitet ne zavisi od temperature). Oto–ciklus Idealizovan , teorijski ciklus oto, se sastoji iz dve dve izentropske promene stanja (1-2 i 3-4) i dve izohorske promene stanja (2-3 i 4-1).

86

Koristan rad u tioku jednog ciklusa jednak je brojnoj vrednosti površine u zatvorenoj konturi 1-2-3-4-1. Dovedena količina toplote po jedinici mase u toku izohorskog procesa 2-3 je q1 = q23 =cv ( T3 – T2 ), a odvedena količina toplote u toku izohordkog procesa 4-1 je q2 =q41 =cv(T1-T4) daljim analizama došli bi smo do saznanja da je termodinamički stepen korisnosti oto-ciklusa u zavisi od stepena kompresije. Stepen kompresije je odnos maksimalne i minimalne zapremine . Stepen korisnosti raste sa porastom stepena kompresije. Iz prakse je poznato da stepen kompesije može ad se poveća samo do određene granice . Njegovim povećanjem raste pritisak i temperatura sabijene mešavine što može da izazove nepoželjnu pojavu samopaljenja mešavine goriva i tzv. detonantno sagorevanje praćeno udarima.

Dizel–ciklus Relativno nizak stepn kompresije oto motora je njihov osnovni nedostatak.Stepen kompresije kod dizel-motora je povećan tako što se

87

sabija samo vazduh, a po izvršenom sabijanju vazduha u cilindru motora se ubrizgava dizel-gorivo.

Dizel-ciklus predstavlja termodinamičku osnovu prvobitnih dizel-motora sa ubrizgavanjem goriva, pomoću vazduha prethodno sabijenog u kompresoru. Proces sagorevanja protiče sporije nego kod oto motora, te pritisak ostaje konstantan. U ostalim delovima ciklusa, dizel i oto-ciklusi se podudaraju. Termodinamički stepen korisnosti izvodi se analogno stepenu korisnosti oto-ciklusa, on takođe zavisi od stepna kompresije.

Kombinovan

ciklus

Kombinovan ciklus predstavlja termodinamičku osnovu rada savremenih dizel motora sa ubrizgavanjem goriva pomoću pumpe visokog pritiska. Ovaj ciklus pretstavlja uopštenje-kombinaciju oto i dizel ciklusa: toplota se najpre dovodi izohorski (V=const), a zatim kada se ostvari određeni pritisak, nasatvi dovođenje toplote izobarski ( p=const), što se vidi na sledećoj slici.

88

što odgovara izohorskom dovođenju toplote 2-3. specifična zapremina) brzo i značajno menjaju u toku ciklusa. koji tamo dospeva u toku sabijanja. dogoreva ostatak goriva. Zbog naglog porasta pritiska u predkomori. temperatura.Gorivo se mlaznicom ubrizgava u predkomoru i meša sa vazduhom. Klip kao značajan deo motorskig mehanizma kreće se sa velikim ubrzanjem i usporenjem između spoljnje i unutrašnje mrtve tačke gde su prisutne velike inercijalne sile koje se moraju uravnotežavati. Gasnoturbinska postrojenja Klipni motori sa unutrašnjim sagorevanjem i pored svoje velike primenjivosti imaju i određene nedostatke. Nedostaci se ogledaju u neravnomernom radu motora u toku termodinamičkog ciklus jer se veličine stanja radnog u toku termodinamičkog ciklusa (pritisak. 89 . Zato ovi motori ne mogu da ostvare veliku snagu u jednom agregatu. Osim toga radno telo ne može u potpunosti da izvši ekspanziju pa znatan deo energije ostaje neiskorišćen. pa zatim nastaje samopaljenje goriva i skoro trenutno sagorevanje jednog dela goriva. Ostali procesi su identični odgovarajućim ciklusima oto i dizelcklusima. U cilindru u glavnom radnom prostoru . a klip se pomera pri stalnom radnom pritisku (izobara 33'). u cilindru se potiskuju nastali produkti sagorevanja i veća količina neaktiviranog goriva.

Prema konstrukcijskim karakteristikama postoje dva tipa gasnoturbinskih postrojenja: 90 . Kod ovog motora termodinamički procesi su slični kao u motorima sa unutrašnjim sagorevanjema ali se ti procesi odvijaju u različitim elementima postrojenja. dok se kod gasnoturbinskog postrojenja proces sabijanja ostvaruje u kompresoru a proces širenja u gasnoj turbini čime se postiže kontinualan i miran rad postrojenja. petrolej. Gasnoturbinska postrojenja koriste relativno jeftina goriva: kerozin. vršnim opterećenjima. jer se brzo puštaju u rad i uključuju u energetski sistem.Gasnoturbinsko postrojenje predstavlja veoma perspektivan toplotni motor sa svim prednostima i primućstvima koje pruža rotacioni motor. Međutim njihova primena je još uvek ograničena. lokomotiva. kada dolazi do preopterećenjima energetskog sistema. parafin. Ukupan stepen korisnosti se umanjuje zato što se jedan značajni deo energije koristi za pogon kompresora-. Zbog toga se posebno koriste pri tzv. Srednja brzina radnog tela je znatno veća nego od motora SUS ( i do 100 puta). što zahteva veoma kvalitetne i termički otporne čelike za elemente turbine. Upravo zato temperatura radnog tela se smanjuje na nivo koji odgovara ugrađenom materijalu ali se time i termički stepen korisnosti smanjuje. brodova. Gasnoturbinska postrojenja se široko primenjuju u termoelektranama manje snage (do 100 MW ). aviona. automobila itd. Kod motora SUS se proces sabijanja i sagorevanja odvija u istom cilindru. Primenjuju se i za kombinovanu proizvodnju električne energije i toplote i u toplanama ( na primer u Novobeogradskoj toplani je instalirano GTP «Fiat» efektivne snage od 96 MW) zatim za pogon transportnih sredstava. Kod ovih motora se postiže potpuna ekspanzija radnog tela čime se postiže i veći stepen korisnosti postrojenja. što omogućava da se ostvare velike snage sa relativno malim gabaritima. Da bi se ostvario visok termodinamički stepen korisnosti. potrebno je da gasovi koji ulaze u turbinu imaju visoke temperature.

zbog toga što produkti sagorevanja (kod neodgovarajućeg goriva ) sadrže određenu količinu kiseonika koji negativno utiče na trajnost (korozju) elemenata turbine. 91 .. i . i dalje potiskuje u grejnu komoru (7) Istovremeno pumpom za gorivo (5) se iz rezervoara (8) gorivo se neprekidno ubrizgava u grejnu komoru .sa zatvorenim tokom Gasnoturbinsko postrojenje otvorenog tipa se češće primenjuju ali zahtevaju kvalitetnije gorivo. lopatice gde se kinetička energija dalje transformiše u mehanički energiju rotaciju turbine i vratila (L). potrošač energije (najčešće) generator električne struje (4). Principjelna šema gasnoturbinskog postrojenja otvorenog tpa data je na sledećoj skici. Na vratilu (1) nalazi se gasna turbina (2). kompresor (3). Gorivo može biti tečno ili gasovto. Radno telo produkti sagorevanja odlaze u turbinu koja ima funkcijonalno dva različita dela: mlaznik. gde se odvija proces sagorevanja i oslobađaju produkti sagorevanja visoke teperature. koja se predaje potrošaču ( na primer generator električne energije ). Kompresor koga pokreće turbina jer se nalaze na istom vratilu usisava vazduh pritiska p1. gde se radno telo ubrzava. pumpa za gorivo (5) i startni uređaj (6).sa otvorenim tokom. odnosno deo potencijalne energije se pretvara u kinetičku energiju.

Na sledećoj skici dato je gasnoturbinsko postrojenje sa regeneracijom. radno telo se takođe sabija u kompresoru (3) ( sledeća slika) pa zatim odlazi u zagrejač gasa (5). gde se zagreva voda. 92 . gde se zagreva do potrebne temperature. naprimer za gradsko centralno grejanje. pa zato i manje u upotrebi. Zagrejano radno telo dolazi u turbinu (2) i posle završene ekspanzije hladi se u hladnjaku (6) ili odvodi u specijalne izmenjivače toplote. Gasnoturbinska postrojenja zatvorenog toka imaju veći stepen korisnosti ali su znatno složenije konstrukcije.Kod gasnoturbinskog postrojenja (GTP) zatvorenog toka. Ohlađeno radno telo ponovo se odvodi u kompresor i započinje novi radni ciklus.

Regeneracija se sastoji u tome što gasovi koji izlaze iz turbine odlaze u izmenjivač toplote –regenerator (9). u kome deo svoje energije predaju vazduhu koji kompresoru i odlazi u grejnu komoru. 93 . Utrošeni rad na delu (b) veći je od dobijenog rada u delu (a) i zbog toga je rezultantno. a odvodi od radnog fluida za proces sabijanja pri višim pritiscima i temperaturama (b). koristi za efikasniji rad gasnoturbinskog postrojenja. Svaki desnokretni kružni proces može. pored već opisanog desnokretnog. obrtanjem smera da postane levokretni pri tome menjaju smer i svi spoljni uticaji. U tom slučaju se toplota radnom fluidu. u svakom ciklusu. kao što je prikazano na sledećoj slici. LEVOKRETNI KRUŽNI PROCESI Radni fluid može. Na taj način se deo toplote. koji nepovratno odlazio u atmosferu. da obavlja levokretni kružni proces koji se ostvaruje u smeru suprotnom od smera kazaljke ne časovniku (sledeća slika). od spoljašnjeg izvora mora da dovodi rad koji odgovara razlici površina ispod linija (b) i (a). za njegovo širenje dovodi u procesu pri nižim pritiscima i temeperaturama (a).

koja se koristi za dovođenje toplote. Na osnovu drugog zakona termodinamike .Dovođenje toplote pri nižim temeperaturama i odvođenje toplote pri višim temperaturama radnog fluida ukazuje na to da ostvarivanje ovakvog kružnog procesa omogućava da se toplota od izvora koji je na nižoj temperaturi predaje toplotnom ponoru na višoj temperaturi. Na istom principu funkcioniše i t o p l o t n a p u m pa . Drugim rečima toplota se na ovaj način prenosi sa tela niže temeperature na telo više temperature. ili povišenje temperature tela ili zagrevanje nekog objekta do temperature iznad temperature okoline. Levokretni kružni proces se koristi u slučajevima kada je potrebno odvođenej toplote. odnosno određene količine toplote koja odgovara tom radu. odnosno snižavanje i održavanje temperature tela. ili nekog objekta. kao što se to događa pri prelasku toplote sa tela više temperature na telo niže temperature. na temperaturama nižim od temperature okolne sredine Uređaji koji rade po levokružnom ciklusu nazivajuse rashladni uređaji. 94 . poznato je da ovakav proces ne može da se odvija sam po sebi . Neophodna je određeni kompezacioni proces i on se sastoji u već naznačenom trošenju rada.