UVOD Literatura 1. Recknagel/Sprenger PRIRUČNIK ZA GREJANJE I KLIMATIZACIJU Građevinska knjiga, Beograd 1982.god. 2.Bogner M., Čantrak S.

, Ćirić S., Deklodić Đ., TERMODINAMIKA, Naučna knjiga, Beograd 1987.god. 3. Pavlović T., Čabrić B., FIZIKA I MEHANIKA SOLARNE ENERGETIKE, Građevinska knjiga, Beograd 1999.god. 4. Đ.Kozić TEMODINAMIKA /inženjerski aspekt/ Mašinski u fakultet Beogradu, 2007. Napomene 1. Student je obavezan da prisustvuje najmanje 60% časova predavanja i 80% časova vežbi da bi ostvario 2x5= 10 poena. 2. Student treba da uradi i odbrani kolokvijum da bi ostvario 10 poena. 3. Student treba da odbrani dva projektna zadatka da bi dobio 15 poena. 4. Student treba da odbrani elaborat da bi dobio 10 poena. 5. Aktivno učešće na laboratorijskim vežbama donosi 5 poena. Minimum poena za izlazak na završni ispit je 30 poena.

O PREDMETU U osnovi ovog predmeta nalazi se termodinamika. «Termodinamika je nauka sa čvrstim osnovama, preciznim pojmovima i jasnim granicama. Principi termodinamike bacaju svetlost na sve prirodne pojave» Dž. Maksvel Poznato nam je iz iskustva da se u prirodi jedan vid energije može pretvoriti u drugi, naprimer:
1

-potencijalna energija nekog tela u kinetičku ( padanjem ), -hemijska energija u mehaničku ( u motorima SUS), -električna u mehanički rad ( u elektromotorima ). Proučavanje i istraživanje svojstava energije i zakona uzajamnog pretvaranja različitih oblika energije predmet je termodinamike. Naziv termodinamika potiče od grčkih reči : termos-topao i dinamic- sila. Dakle može se reći da je termodinamika u opštem smislu nauka o energiji. Osnove termodinamike postavio je francuski vojni inženjer Sandi Karno, čija je osnovna ideja da toplotni motor ostvaruje mehanički rad zahvaljujući prostiranju toplote od toplijeg ka hladnijem telu. Drugim rečima toplota se može iskoristiti ako pored toplog postoji i hladnije telo, u smislu da se razlika temperatura koristi za mehanički rad ( isto kao što se koristi pad vode sa višeg na niži nivo ili protok električne energije od višeg ka nižem potencijalu). Razvoju termodinamike značajan doprinos dali su i mnogi drugi istraživači, tako da danas zahvaljujući svojoj univerzalnosti i jednostavnim metodama termodinamika je postala osnova termoenergetike i termotehnike. Tehnička termodinamika, koja nas posebno interesuje, izučava procese uzajamnog pretvaranja toplote u mehanički rad, objašnjavajući teorijske postavke i principe rada toplotnih mašina: motora sa unutrašnjim sagorevanjem parnih i gasnih turbina, gasnih reaktivnih motora, kompresora, rashladnih mašina i drugo Termodinamika je eksperimentalna i empirijska nauka zasnovana zakonima ili principima. Ona proučava makroskopske pojave, uzajamna dejstvainterakcije i veličine ( energiju, toplotu, rad, pritisak, temperaturu ) ne ulazeći u molekularnu i atomsku strukturu materije. Energija Poznato je da je materija u neprekidnom kretanju. To kretanje može da bude vidljivo ( kretanje reke ili vazdušnim masa, automobila ) ili nevidljivo ( kretanje molekula ili elektrona ili elektromagnetnih talasa). S obzirom na

2

svoju fizičku suštinu kretanje se javlja u više različitih oblika : mehaničko, toplotno, električno, magnetno, hemijsko, nuklearno i dr. U tehničkoj praksi se često koristi sposobnost da jedan oblik kretanja materije može da pređe u drugi oblik kretanja materije na primer: mehaničko kretanje prelazi u toplotno pri trenju ili obrnuto, toplotno kretanje u mehanički rad kod toplotnih motora, u hidrocentralama mehaničko kretanje, pretvara se u električno, i obrnuto, električno kretanje u mehaničko kretanje u elektromotorima. Da bi se prelazak jednog oblika kretanja materije u drugi odredio i količinom, definiše se mera kretanja, količinski jednaka za sve oblike kretanja. Ta opšta, univerzalna mera kretanja materije naziva se energija. Da bi se objasnilo toplotno kretanje, moramo nakratko da razmotrimo i taj nevidljivi svet mikročestica. Sve materije se mogu naći u tri agregatna stanja: čvrsto, tečno i gasovito. Tri stanja iste supstance razlikuju se samo po uzajamnom dejstvu molekula. U čvrstom telu molekuli su stalno u istom položaju. Toplotno kretanje se ovde ogleda smo u neprekidnom oscilovanju molekula oko ravnoteže. Tečno stanje karakterišu molekuli koji su u neprekidnom haotičnom toplotnom kretanju , ali nemaju punu slobodu stešnjeni su uvek istim susednim molekulima. Gasovito stanje je primer potpunog nereda u međusobnom položaju i kretanju molekula. Uostalom i reč «gas» potiče od grčke reči «haos» što znači nered. Osnovna odlika molekula je brojnost i minijaturnost. Naprimer u jednom kubnom centimetru vazduha ima oko 25 x 1000000000000000000 molekula, a kako je rastojanje između molekula deset puta veće od molekula, mogu da se naslute njihove sićušne dimenzije. Oni se u svom haotičnom kretanju ( koji podseća na uznemireni roj pčela) međusobno privlače i odbijaju, udaraju o zidove prepreke (suda) i nastavljaju kretanje. Tom prilikom između molekula dolazi do intezivne razmene energije: molekuli veće brzine predaju deo energije molekullima sa manjom brzinom. Zbir energija mikročestica tela čini unutrašnju energiju ( U ) tela. Ona se sastoji iz energije translatornog i obrtnog kretanja molekula, energije oscilatprnog kretanja atoma unutar molekula, potencijalne energije usled dejstva međumolekularnih sila, energije unutaratomskog dejstva itd.

3

potrebno je da uočiti deo prostora na kome će se pojava pratiti i razmatrati. vetra.radno telo. kao energija vodenih tokova («beli ugalj»). bilo u direktnom obliku ( solarna energija ) ili u indirektnom. treseta. termalna i ostale. zalihe prirodnih goriva su ograničene. -zatvoreni . Oko tri četvrtine energije koja se danas troši dobija se sagorevanjem goriva. Kada se telo kreće ( u makrorazmerama ). Između sistema i okoline postoji uzajamni uticaj. pa je ukupna energija tela E = U + Ek +Ep Osnovni izvor energije na Zemlji je energija Sunčevog zračenja. Razlikujemo: -otvoreni sistemi. biomase. koji se ogleda u mogućoj razmeni mase i energije između mase i okoline. Sve što okružuje termodinamički sistem naziva se okolna sredina. elastičnih ) ima i potencijalnu ( Ep). Međutim samo kretanjem tela kao celine njegova unutrašnja energija se ne menja. a kada se nalazi u polju odgovarajućih sila ( gravitacionih. te se sve veća pažnja poklanja racionalnoj eksploataciji postojećih izvora energije. prirodnog gasa.Spoljnjim uticajima ( zagrevanjem ili hlađenjem ) unutrašnja energija može da se poveća ili smanji. ima određenu kinetičku energiju ( Ek). 4 . usavršavanjem toplotnih motora a naročito istraživanju novih oblika energije. koja može biti realna i zamišljena. U tehničkoj termodinamički sistem se najčešće svodi na telo pomoću koga se toplota pretvara u mehanički rad ili obrnuto ( produkti sagorevanja u cilindru motora) pa se takav termodinamički sistem naziva i . Sistem je od okoline odvojen granicom sistema. Termodinamički sistem Ako želimo da proučimo neku pojavu. Medutim. nafte uglja. i -izolovani sistemi. drveta. Vrlo često se termodanamički sistem i okolna sredina nazivaju sistem i okolina. Pod termodinamičkim sistemom smatramo ograničeni deo prostora koji je u uzajamnoj vezi sa spoljnom sredinom.

ali je moguća razmena energije sistema sa okolinom. Primer otvorenog sistema je izmenjivač toplote ( vidi sledeću sliku). Kroz granice ovog sistema nema razmene mase. Voda koja ključa u zatvorenom sudu predstavlja primer heterogenog sistema. Tom prilikom masa ostaje ista pri čemu se vrši razmena energije sa okolinom. kod koje se razmena toplote sprečava posebnim posrebrenim zidovima između kojih je izvučen vazduh. odnosno fluida i okoline ( pod pojmom fluid podrazumevamo zajednički naziv za tečnosti i gasove). Takav sistem je h o m o g e n. Primer za ovu vrstu sistema je cilindar klipnih mašina. kada su ventili zatvoreni. jer se sastiji od dve faze: tečne i gasovite. u kome se strujanjem dva fluida 1 i 2 različitih temperatura ostvaruje i protok mase i razmena energije između fluida. Na granicama faza svojstva sistema se naglo menjaju. h e t e r o g e n sistem se sastoji od više homogenih delova – faza. fizičke veličine i hemijski sastav u svim tačkama sistema mogu da budu isti. Kod izolovanog sistema koji u suuštini u prirodi ne postoji. Termos boca . nema protoka mase niti se vrši razmena energije. Zatvoreni sistem se odlikuje stalnom količinom supstance. 5 . Pri proučavanju jednog sistema. može u dobroj meri da predstavlja izolovan sistem. klip se pomera . Obrnuto. menja se zapremina i granice sistema.Otvoreni sistemi sa svojom okolinom razmenjuju masu ( supstancu ) i energiju.

Međutim zapremina koju zauzima jedinica mase je tačno određena i naziva se s p e c i f i č n a z a p r e m i n a. zagrevanjem ili hlađenjem gasa u cilindru sa nepokretnim klipom menja se pritisak i temperatura. U termodinamici se za osnovne veličine stanja smatraju: pritisak. r = m/V = 1/v . jer se ove veličine jednostavno mere i imaju očigledan fizički smisao. molekula. mada se u praksi češće koristi hiljadu puta veća jedinica . 6 . Svako od tih stanja je određeno veličinama makroskopske prirode koje se nazivaju veličine stanja. pa je recipročna specifičnoj zapremini. koji nema svoju zapreminu već uvek zauzima zapreminu suda u kome se nalazi. Gustina radnog tela predstavlja masu jedinične zapremine. Naprimer. ( kg ) -njegova masa. a pri kretanju klipa menja se i zapremina. ( m3 ) -ukupna zapremina radnog tela određena zauzetim prostorom. M .Veličine ( parameri ) stanja Jedan isti sistem u zavisnosti od spoljnih uslova može biti u različitim stanjima.k mol. jona ). Specifična zapremina . Jedinica za količinu materije u međunarodnom sistemu jedinica (SI ) jeste 1 mol ( jedan mol ). elektrona. Kg/m3 Zapremina može da se svede ne samo na jedinicu mase već i na jedinicu količine radnog tela. zapremina i temperatura . v=V/m m3/kg Gde je : V. K o l i č i n a s u p s t a c e predstavlja fizičku veličinu definisanu brojem strukturnih elemenata (atoma. Molarne veličine stanja U tehničkoj termodinamici radno telo je najčešće gas. to jest može imati različita fizička svojstva.

Kad se te čestice molekuli.v = M/r . Srednja vrednost. to jest M = m/n. Slično tome . 1 ''kmol'' je onoliko kilograma neke suspstance koliko iznosi njena molarna masa M . ''Kg/kmol''.065 . onda jedan ''kmol'' sadrži 6. Gde je : n –količina supstance izražena brojem molova. svedeni na jedinicu površine. m3/mol Pritisak Svaki od molekula sistema koji je u dodiru sa zidovima suda stvara određenu silu pritiska na zidove. normalne sile. Dakle molarna zapremina radnog tela predstavlja odnos zapremine radnog tela i njegove količine. m3/mol. Ili .012 kg ugljenikovog izotopa C12. rezultujuće.v/n = M. kojom veliki broj molekula deluje na zidove suda. molarna masa radnog tela je odnos mase radnog tela prema njegovoj količini. . P = F/A Osnovna jedinica za pritisak u sistemu SI je ''paskal'' : 7 . koji sadrži onoliko pojedinačnih čestica koliko ima atoma 0. VM = V/n . predstavlja stvarni ili apsolutni pritisak gasa. dobijamo VM = V/n = m.Jedan ''mol'' je količina supstance jednog sistema čestica. kg/mol Zamenom u predhodnim izrazima .10 na 26 molekula ( Avogadrov ).

Ukoliko je pritisak veći od barometarskog. meri se razlika barometarskog i apsolutnog pritaska instrumentima koji se nazivaju vakummetri.barometarskog pritiska (pb). Potrebno je da znamo da je samo stvarni prtisak veličina stanja. odnosno 101.Pv Gde je Pv potpritisak odnosno vakum. uvedena je još jedna jedinica stanja sistema a to je temperatura ( T). njihovo stanje će se menjati sve dotle dok se 8 . Barometarski pritisak je pritisak kojim atmosfera deluje na telo sa kojim je u dodiru. Ovaj pritisak na nivou mora iznosi 101 300 pa. kao što se to radi u kinetičkoj teoriji gasova. Manometri mere razliku stvarnog i i barometarskog pritiska. Stvarni pritisak je. Manometarski pritisak je ustvari natpritisak. dovedu u međusobni kontakt. Temperatura Čovek ali i sva ostala živa bića imaju sposobnost da čulima registruju toplotu ili hladnoću. P = P b . tada se meri instrumentima koji se nazivaju manometri. Stvarni pritisak je P = Pb + Pn U slučaju kada je apsolutni pritisak niži od barometarskog. Posmatarno u mikrorazmerama.3 kPa. koji čine jedan sistem. Ako se dva tela različitih temperatura.Pa = 1 N/m2 ''Pa'' je mala jedinica pa se u praksi koristi hiljadu puta veća jedinica ''kPa'' Veza sa starom jedinicom ( bar ) je: 1 bar = 100 000 Pa U opštem slučaju pritisak gasa može biti viši ili niži od referentne vrednosti . Temperatura je fizička veličina stanja koja karakteriše toplotno stanje sistema u odnosu na uslovno izabrano nulto stanje. Da bi smo toplotno stanje nekog sistema mogli da iskažemo brojkom. temeperatura je pokazatelj intezivnosti haotičnog kretanja čestice tela ili mera srednje kinetičke energije svih česica. Taj osećaj koji registrujemo je neprecizan. a koji zavisi od nadmorske visine i atmosferskih uslova ( opada sa nadmorskom visinom.

Tačka topljenja leda u Farenhajtovoj skali je označena sa 32 oF a tačka ključanja vode sa 212 oF pri pritisku od 101. Kada se to stanje postigne u sistemu se ne opažaju promene – sanje se ne menja sve dotle dok je sistem izolovan od okoline. a druga reperna tačka odgovara temperaturi ključanju vode pri istom pritisku . 9 . Odakle sledi da je apsolutna nula. Zatim je zatvorio drugu stranu i okrenuo cev pa je zatim zaronio u posudu sa živom. Razlika temperatura je ista bez obzira da li se izražava u stepenima Celzijusa ili stepenima Kelvina. on je staklenu posudu dužine oko 1m. Za merenje temperature najčešće je u upotrebi Celzijusova skala. U nekim zemljama je u upotrebi Farenhajtova skala.temperature ne izjednače u svim delovima sistema. Za merenje temperature u međunarodnom sistemu jedinica koristi se Kelvinova skala koja se naziva i skala termodinamičke temperature. Kada je pritisak u ravnoteži to će atmosferski pritisak biti jednak pritisku živinog stuba u preseku A –A. Jedinica za merenje temperature po ovoj skali je '' kelvin '' ( 1K). Podeljci po ovoj skali odgovaraju skali Celzijusa. ali se ove skale razlikuju po koordinatnim počecima.3 kPa. označena je kao 0 stepeni Celzijusa .3 kPa). zatvorenu sa jedne strane napunio živom.15 oC. K. za takav sistem se kaže da je u termičkoj ravnoteži. kada potpuno prestaje kretanje molekula -273. T = 273. po čemu postoji zavisnost. Ovaj interval je podeljen na sto jednakih delova i svaki od ovih delova predstavlja 1oC. Reperna tačka u ovoj skali je tačka topljenja leda ( pri pritisku od 101. označena kao 100 stepeni. ali to nije slučaj sa proizvodom ili količnikom ovih temperatura. Na osnovu proporcije jednostavno se može preračunavati T oC = 5/9 ( t oF -32 ) Metode merenja pritiska i temperature Jedan od najednostavnijih načina merenje pritiska zasnovan je na činjenici da pritisak stuba tečnosti na podlogu linearno zavisi od njegove visine.15 + t o C. Poznat je ogled italijanskog fizičara Toričelija. Tom prilikom deo žive se izlio u posudu ali je ostao stub žive visine 760 mm. U gornjem delu cevi nalazi se mala količina živine pare koja se za ovaj slučaj može zanemariti. Druge veličine ( naprimer kod gasova u odvojenim sudovima mogu da se razlikuju ).

Time se stvaraju islovi da se meri razlika barometarskog i apsolutnog pritiska. m – masa . 10 .gustina. visina stuba žive i g – ubrzanje Zemljine teže. Dodavanjem vertikalne skale dobija se najjednostavniji živin barometar (od b a r o s – težina. G –težina stuba žive . Na sledećoj slici prikazan je manometar u obliku ''U'' cevi u koji je nalivena tečnost. V – zapremina.Stoga je : Pb = G/A = mg/A = r Ag/A = r g z Gde je : A – poprečni presek cevi. Dakle između atmosferskog pritiska i visine stuba tečnosti ( žive ) postoji direktna proporcionalnost. r . m e t r e o – merim ) Korišćenjem istog principa može se meriti i natpritisak i potpritisak.

11 . kojim se mere relativno visoki tzv manometri sa Burdonovom cevi.P v Ovde je potpritisak jednak Pv = r g z barometarskog i Za merenje pritiska takođe se koristi jednakost sile pritiska i elastične sile ( u opruzi ili cevi ). zatim klipnih manometra.P = P b + r g z = Pb + Pn Slična je situacija kada merimo razliku između apsolutnog pritiska vakuumetrom P = Pb + r g z = Pb . Na ovom principu je zasnovan rad metalnog barometra – aneroida.

a C u termičkoj ravnotežom sa telom B. Na osnovu iskustva može se tvrditi : ako je telo A u termičkoj ravnoteži sa telom C. Kazaljka se zaustavlja kada se uspostavi ravnoteža između pritiska koji se meri i elastične cevi. zahvaljujući svojoj elastičnosti. Ovaj postulat se naziva nulti zakon termodinamike jer su nazivi « prvi » i « drugi » predhodno dati drugim termodinamičkim saznanjima. onda su tela A i B u termičkoj ravnoteži . gas. cev se ispravlja a pomeranje zatvorenog kraja cevi preko mehanizma se prenosi na kazaljku. vraća ka početnom položaju. električni otpor. potrebno je da se treće telo C dovede u u kontakt sa telima A i B. alkohol . a kazaljka ka nultom položaju. Iz iskustva znamo da se promenom temperature menjaju i neke druge karakteristike tela: dimenzije. Merenje temperature se zasniva na nultom zakonu termodinamike. Pri merenju temperature telima A i B u ulozi trećeg tela je upravo sprava za merenje temperature koji se naziva termometar. zatim svojstva supstance. Bitno je prethodno odrediti supstancu kojom se meri temperatura (termometrijska supstanca) koja može da bude : živa. agregatno stanje. metal i drugo. Da bi se odredilo u kakvom su odnosu temperature dva tela A i B. pa u zavisnosti od 12 . U principu svaka od navedenih promena može da bude osnov za merenje temperature. Pri povišenju pritiska. koja se kreće po skali. Pri sniženju pritiska cev se .Burdonova cev sastoji se od spljoštene metalne cevi (1 ) zatim prenosnog mehanizma (2) i kazaljke (3). boja i dr. pritisak.

13 .Lo)/Lo = α ∆ T. L = Lo ( 1 + α ∆T ). Postoji niz drugih termometara zasnovanih na nekim drugim fizičkim svojstvima: termometri sa električnim otporom ( električni otpor se menja sa temperaturom ).toplotni koeficijenat linernog širenja. Na sledećoj tabeli dat je merne oblasti različitih uređaja za merenje temperature. gde je: -α.toga ustanoviti funkcionalnu zavisnost između temperature i tog svojstva ( linearna. optički termometri za merenje visokih temperatura ( između zračne energije koje emituje užareno telo i njegove temperature postoji proporcionalnost ). vodonik. Princip rada živinog termometra koji se najčešće koristi za merenje temperature čovečjeg tela. kvadratna. Temperatura se određuje merenjem zapremine koju zauzima razređeni gas ( vazduh. usled pojave termoelektromotorne sile u kolu struje). pri atmosferskom pritisku. jer živa očvšćava na -38. argonom ili ugljen diosksidom. tako što se prostor iznad žive napuni azotom. -L i Lo . zasnovan je na linernoj zavisnosti izduženja žive ∆ L i promene temperature ∆ T: (L. logaritamska). koji jednak relativnoj promeni dužine po stepenu. Za veoma tačno merenje temperature i baždarenje drugih termometara koriste se gasni termometri. dok se za niže temperature koriste termometri sa alkoholom. termoelementi ( dve žice različitih materijala zalemljene na krajevima i izložene različitim temperaturama. Iz fizike je poznato da se gasovi više i pravilnije šire od tečnosti. a ključa na 356 oC. helijum ) jer pri stalnom pritisku između temperature i zaprenine gasa postoji direktna proporcionalnost ( Gej-Lisakov zakon). On se koristi za intervale temperatura od -38 oC 350 oC.trenutna i početna dužina žive Živin termometar je jednostavne konstrukcije sastoji se od staklene kapilare i rezervoara ispunjenog živom.9 oC. Za merenje viših temperatura potrebno je da se spreči ključanje žive. a to se postiže povećanjem pritiska.

To prirodno stanje gasa se i ostvaruje. teorijski 14 . Svako od tih ravnotežnih stanja je određeno odgovarajućim osnovnim veličinama stanja: p. molekuli gasa teže da se što ravnomernije rasporede po raspoloživoj zapremini i da imaju približno ujednačenu energiju. što definiše stanje termodinamičke ravnoteže sistema.v. ukoliko nema spoljnih uticaja. Proučavanjem ponašanja različitih gasova. Pri tome pritisak.T. temperatura i specifična zapremina ( kao i ostale veličine stanja ) imaju iste vrednosti u svim tačkama zapremine sistema. Promena stanja U svom neprekidnom toplotnom kretanju.Jednačine stanja.

v1.v2. međutim klip veoma sporo pomerao. veličine stanja se menjaju a osim toga nisu iste u svim tačkama sistema. grafički može da se prikaže ograničenom prostornom linijom. U graničnom slučaju kada se klip kreće bekonačno sporo. Naprimer: zagrevanjem ili hlađenjem sistema. (v. grafički i tabelarni. Pritisak.T1 ) do krajnjeg stanja 2 ( p2. Umesto jedne promene mogu da se obave niz promena stanja i da se drugim putem vrati u početno stanje. može se predpostaviti da se sistem celo vreme nalazi u ravnoteži. Ako bi se. Na osnovu nje se određuje treća veličina stanja.v koordinatnom sistemu. utvrđeno je da su veličine stanja međusobno zavisne i povezane t e r m i č k o m j e d a č i n o s t a nj a ( kraće: jednačinom stanja ). temperatura i gustina imaju različite vrednosti u tačkama sistema. Dejstvom sile na klip gas se sabija . a ravnoteža se narušava. Promena stanja sistema od početnog stanja 1 (p1. Međutim za praktično korišćenje prostorna linija se projektuje na koordinatne ravni (p. tada bi narušavanje ravnoteže bilo neznatno. Pri zaustavljanju klipa ravnoteža se ponovo uspostavlja.T) ili ( p. Kvazistatičke i nekvazistatičke promene stanja Ako je gas u cilindru sa pokretnim klipom u termodinamičkoj ravnoteži. Tada govorimo o kružnim procesima ili ciklusima. Pri tome se koriste tri moguća prikaza ovih funkciaja: analitički.T). Takav proces u kome se menjaju veličine stanja naziva se p r o m n a s t a nj a. širenjem ili sabijanjem. Zbog određenog fizičkog značenja najviše se koriste promene stanja u p. iako se stanje sistema sve vreme menja. Sistem prolazi kroz neravnotežna stanja i pri prestanku spoljnih uticaja dolazi u novo ravnotežno stanje. Zbog energetskih uticaja okoline.v.i eksperimentalno. ravnoteža termodinamičkog stanja se narušava.T ) = 0 Jednačina stanja zavisi od vrste radne supstance.T2). čiji je opšti oblik f ( p. ako su ostale dve poznate.v). pri čemu je posebno povećan pritisak u blizini klipa. odnosno 15 . Dakle pri veoma sporom pomeranju klipa sistem zadržava ravnotežu a pri tom se stanje sistema menja. pa se zato može smatrati njenom osnovnom termodinamičkom karakteristikom. koji se grafički prikazuju zatvorenom konturom.

Toplotni proces. istim brzinama kao i pri direktnom kretanju. Takve idealizovane promene se nazivaju kvazistatičnim ( ravnotežnim promenama stanja ). Procesi u prirodi i u tehničkoj praksi (realni procesi ) nemaju svojstva ravnotežnih procesa. mora gas ponovo da se sabije. Obrnut proces. Kada se matematičko klatno izvede iz ravnotežnog položaja. koji zbog 16 . međutim. karakteriše svojstvo nepovratnosti. Dakle mehaničko kretanje je moguće izvesti u suprotnom smeru. posle uklanjanja pregrade nastaje mešanje. temperaturama i gustinma u pojedinim tačkama sistema. One se uslovno prikazuju neprekidnom linijom. Ovakve promene stanja mogu da se prikažu na dijagramu u obliku neprekidne linije. ali u većini praktičnih primera. Ako se u nekom sudu nalaze dva različita gasa razdvojena pregradom. Da bi se gas vratio u početno stanje potrebno stanje. Povratni i nepovratni procesi Za ovu priliku razmotrićemo nekoliko primera mehaničkog kretanja. to jest prelaženje toplote sa hladnijeg na toplije telo ne može da se ostvari samo po sebi (spontano ). I kretanje apsolutno elastične kugle po horizontalnoj ravni između idealno elastičnih prepereka takođe je u mehaničkom smislu povratni proces. Na primer strujanje gasa iz suda višeg u sud nižeg pritiska praćeno je različitim pritiscima. Između dva tela različitih temperatura koja su u kontaktu. Širenje gasa u cilindru.zahteva određeni rad. Ovo kretanje ima svojstva povratnosti. ako se zanemari trenje. Proces mešanja ( difuzije ) gasova takođe je nepovratan proces. Kvazistatičke promene stanja predstavljaju idealizaciju. promene stanja su veoma bliske kvazistatičkim. U tome se sastoji povratnost mehaničkih pojava. koje se nazivaju linije promene stanja i za takva ravnotežna stanja između početnog i krajnjeg može da se primeni jednačina stanja. Takve promene stanja pri kojima sistem prolazi kroz neravnotežna stanja nazivaju se nekvazistatičke ( neravnotežne promene stanja ). počeće da osciluje i. pa je potrebno uložiti neki rad. takođe je nepovratni proces. Obrnut proces – njihovo razdvajanje. poznato je. nastaju prelaženje toplote sa toplijeg na hladnije telo sve do uspostavljanja termičke ravnoteže ( izjednačavanje temperatura ). a naročito kod toplotnih mašina. pri čemu telo prolazi kroz iste tačke. ponavljaće ciklično iste amplitude i brzine.stanja su beskonačno bliska ravnotežnim. a jednačina stanja može da se primeni samo za početno i krajnje stanje promene.

takav proces je nepovratan. ali rade neće biti ukoliko se auto ne pomeri sa mesta stajanja. bez ikakvih promena u okolini. Ipak. oni imaju nesumljiv teorijski značaj. Da bi se ostvarila potrebna je sila. kao što se moglo uočiti iz navedenih primera. Stvarni realni procesi su nepovratni. U toku ovog procesa razmenjuje se toplota između gasa i okoline. ali i pomeranje tela. Realni procesi protiču sa gubicima rada usled ternja. Uslovi povratnosti praktično ne mogu da se ostvare. što takođe utiče na nepovratnost. -prenosom unutrašnje energije sa toplijeg na hladnije telo. vrtložnih strujanja. pa su povratni procesi idealizovani procesi kakvih nema u prirodi. a u realnom procesu ostvaruje samo 8 KW. Količina toplote Prelaženje energije sa jednog tela na drugi može da se ostvari na dva načina. Može se naprimer uporno gurati auto. Intezitet mehaničkog rada jednak je skalarnom proizvodu između sile i puta. Rad. Po definiciji. Zbog toga vraćanje radnog tela u početno stanje. ako proračun pokaže da bi neka mašina u toku povratnog procesa ostvarila snagu od 100KW. Ukoliko se počeno stanje uspostavlja uz određene promene okoline. ako se sistem posle izvršenog procesa može da vrati u početno stanje . otpora vazduha i dr. takav se proces naziva p o v r a t n i. 17 . Iako povratni procesi ne postoje u prirodi. stvara veliki moment uvijanja vratila. onda je jasno da je nerantabilna. Ili para koja prolazi kroz turbinu čije je rotor zakočen. ali nema rada turbine sve dotle do rotor ne počne da se okreće. praćeno je određenim promenama u okolnim telima. -vršenjem rada jednog tela nad drugim.trenja i drugih gubitaka mora da bude veći od rada koji je dobijen širenjem gasa. Mehanički rad Mehanički rad je veoma rasprostranjen i očigledan oblik razmene energije. Na primer. u proučavanju toplotnih procesa uveden je idealizovan pojam – p o v r a t n i t e r m o d i n a m i č k i p r o c e s i. Sa znatnim temeperaturnim razlikama između sistema i okoline. što se izražava kako količina toplote ili kraće t o p l o t a. Primeri pokazuju da su toplotni procesi nepovratni. Suština termodinamičkih metoda je upravo u tome da se računa rad (snaga) u idealnom povratnom procesu i na taj način omogućava poređenje sa kvalitetom realnih procesa. koje je u principu uvek moguće.

Rad koji se tom prilikom ostvari naziva se z a p r e m i n s i (apsolutni) rad. posle kvazistatičkog širenja. apcisa i ordinate krajnjih tačaka procea.x1. pa je L = p.Rad je najveći mogući kada se poklapa pravac i smer sile sa pravcem i smerom pomeranja. Zato se dijagram promene stanja u p. ∆x. Međutim.V1 ) A to je ustvari brojna vrednost površine 1-2-2'-1'-1 ( vidi sledeću sliku ). sa pokretnom granicom – površinom A. ∆ x.∆x predstavlja promenu zapremine gasa pri širenju ∆V = V2 .∆ x.A. Sila kojom gas deluje na klip jednaka je proizvodu između površine klipa ( A) i pritiska gasa (p).∆V = p ( V2 . Rad se izražava istim jedinicama kao i energija đulima '' J ''. Neka se u cilindru sa pokretnim klipom ( sledeća slika ) nalazi radno telo (gas). gas dolazi u ravnotežno stanje 2. Predpostavlja se da u toku širenja pritisak gasa ostaje stalan. 18 . Širenjem gasa klip se pomera za veličinu ∆ x = x2 .Vkoordinatnom sistemu naziva radni dijagram. zatvorenog termodinamičkog sistema izazivaju promenu zapremine. Iz početnog ravnotežnog položaja 1. Zapreminski rad Sile koje deluju na granice nepokretnog.V1 =A. pa će ostvareni rad biti jednak proizvodu između sile i puta L = F. koje obrazuje sistem. a to je površina koja ograničava linija promene stanja. pa će zapreminski rad pri stalnom pritisku biti L = p. proizvod A.

Neka se klip iz položaja 1 pomera u stanje povećanja zapremine sistema za malu veličinu ∆ x1 =x1 –x2 pri čemu se zapremina povećava od V1 na V2. izraz za zapreminski rad je složeniji.. Pri sledećem pomeranju klipa za malu veličinu ∆x2 =x3-x2. to jest pri kretanju klipa od početnog položaja 1 do krajnjeg položaja N.Vkoordinatnom sistemu. a pritisak smanji od p1 na p2 ( slika gore desno) tom prilikom se ostvari tad širenja L1 = F1∆x1 = p1 (V2 –V1) Ovaj izraz predstavlja površinu šrafiranog pravougaonika u p. ostvari se rad L2 =p2(V3-V2) Ukupan rad za celu promenu satnja 1-N..+ LN-1 A to je brojna vrednost površine 1-N-N'-1'-1 19 .U slučaju proizvoljne nekvazistatičke promene pritiska u zavisnosti od zapremine: p =f(V). to jest zbiru površina svih malih pravougaonika L = L1NL = L1 + L 2 + . jednak je zbiru radova pri svakom od malih pomeranja klipa kojih ima n-1.

to se algebarski znak rada poklapa sa znakom promene zapremine ∆V. a veći od rada u promeni stanja 1-c-2. Na taj način se kroz granice otvorenog sisetma vratilu predaje rad. Kako je u fizičkoj suštini p>0. koji se naziva t e h i č k i rad ( Lt). a u slučaju sabijanja ( kompresije ) biće ∆V<0.Na osnovu izraza za zapreminski rad i negove grafičke interpretacije. te je rad negativan i ostvaruje se dejstvom okoline na sistem. Očigledno je da je zapreminski rad u toku promene 1-a-2. Tehnički rad Radno telo koje prolazi kroz otvoreni sistem može da pokrene neki uređaj. što se vidi iz predhodne slike usled nejednakosti površina ispod linija promena stanja. naprimer turbinsko kolo ( sledeća slika). može zaključiti kakav algebarski znak ima rad. odnosno zavisi kojim putem radno telo prelazi iz početnog u krajnje stanje. manji nego rad u promeni satanja 1-b-2. 20 . Ili rad je pozitivan u slučaju ako se promena stanja odvija u pozitivnom smeru apcisne ose i obrnuto. U slučaju širenja ( ekspanzije ) ∆V>0. Jasno je da zapreminski rad predstavlja karakteristiku procesa. pa je i rad pozitivan i ostvaruje ga sistem.

lt. maseni protok tadnog tela Količina toplote Prenos energije u obliku toplote ostvaruje se toplotnim kretanjem česticamolekula i atoma.masa radnog tela koja prelazi granice sisetma u vremenu t(s) Snaga koja se razvija na vratilu i koja odgovara tehničkom radu je P = Lt / t = m*. l =L /m . koji nastaje kada postoji razlika temperatura između tela ( spoljašnji prenos toplote ) ili između pojedinih delova istog tela 21 . vratilo predaje rad radnom telu ( kod ventilatora ili komperesora . na primer). ∆ m. Gde je W.Naravno da je moguć i slučaj kad kroz granice sistema pomoću odgovarajućeg uređaja . J/kg gde je: m-masa radnog tela u zatvorenom sistemu. Zapreminskim i tehnički rad mogu da se svedu na jedinicu mase (specifični rad ). L = Lt/∆ m. m* = ∆ m /t.

Količina energije koja se . Leti se more sporije zagreva od kopna i hladi J/kg 22 . Slično kiši. koja se dovođenjem ili odvođenjem toplote ( ili rada) menja. Ono što telo sadrži je unutrašnja energija. Često se baš kada je u pitanju toplota. Toplota se kao i rad izražava u džulima (J) a u proračunima se često svodi na jedinicu mase q = Q/m. O toploti ima smisla govoriti. pa ni razmene toplote. Toplota koja se dovodi u sistem je pozitivna. neće biti razmene energije.Ukoliko nema razlika temperature (kao razlika potencijala).( unutrašnji prenos toplote ). u svakodnevnom životu kaže da neko telo sadrži toplotu. što je nepravilno. O znaku toplote je usvojena sledeća konvencija. već samo u procesu prenosa iz oblaka u jezero. ni rad ni toplota se ne sadrže u jednom telu (sistemu). Time se objašnjavaju oštre zime i žarka leta kontinetalne klime . kao spoljnih uticaja. Ovde još jednom treba istaći zajedničko svojstvo toplote i rada. dakle samo tokom procesa prenosa energije. u formi toplotnog kretanja čestica prenosi sa jednog na drugi sistem naziva se količina toplote. koja ne postoji ni u oblaku ni u jezeru. Specifični toplotni kapacitet Iskustvo pokazuje da se neka tela teža a neka lakše zagrevaju. a toplota koja se odvodi iz sistema je negativna. ili blage zime i umerena leta primorske klime.

T2) _ C = Q12/ (T1-T2). uveden je s p e c i f i č n i t o p l o t n i k a p a c i t ( ranije se zvao specifična toplota ). J/K Toplotni kapacitet očigledno zavisi od mase sistema. Na osnovu predhodne definicije. koja neće zavisiti od mase tela. Dakle. J a srednji molarni toplotni kapacitet _ _ cM =C/n = Q12/n( T2 -T1 ). specifični toplotni kacacitet gasova ne zavisi samo od fizičkohemijskih svojstava već i od načina odvijanja procesa. _ _ cM= M . Veličina kojom sa krakteriše svojstvo tela jednakih masa da različito menjaju temperaturu pri dovođenju ili odvođenju iste količine toplote. jer je količina toplote karakteristika procesa. To je količina toplote potrebna da se jedinici mase ( ili količine ) nekog tela temperatura promeni za jedinicu ( 1K). Količina toplote potrebna da se temperatura nekog tela ( sistema ) promeni za jedinicu. definiše se kao srednja vrednost toplotnog kapaciteta u intervalu temperatura ( T1. specifični toplotni kapacitet je potrebno odrediti za čvrsta tela i tečnosti za datu temperaturu i te se vrednosti navode u termodinamičkim priručnicima. a zimi se voda sporije hladi zagrevajući okolni vazduh. potrebna je različita količina toplote. naziva se t o p l o t n i k a p a c i t e t. Kako se promene stanja mogu odvijati na bezbroj načina. Na taj način specifični toplotni kapacitet gasova je definisan samo ako je poznata i odgovarajuća promena stanja.okolni vazduh. Međutim .c S obzirom na definiciju.K) Između specifičnog i molarnog toplotnog kapaciteta postoji sledeća zavisnost. Zbog takvih svojstava voda se koristi za hlađenje motora i ako radno telo u procesu grejanja. srednji specifični toplotni kapacitet biće: _ _ c = C /m= Q12/m(T2 -T1 ). J/(kmol. to postoji i bezbroj 23 . da bi se iste količine različitih supstanci zagrejale ili ohladile za idređenu temperatursku razliku . Da bi se dobila pogodnija veličina .

nema rada. U proračunima se vrlo često. Postojanje samo razlike pritisaka je neophodan ali ne i dovoljan uslov za obavljanje rada. odnosno klip ne počne da se kreće. Dokaz da se vrši zapreminski rad je da se menja druga koordinatazapremina. Specifični toplotni kapacitet gasova se menja sa promenom temperature. Promena entropije predstavlja količnik iz promene količine toplote u nekom procesu i apsolutne temperature na kojoj se proces odvija. Znamo da je zapremiski rad L12 = p V. Analogno tome. kada se zahteva veća tačnost.pri širenju i sabijenju gasa u cilindru pri stalnom pritisku (p-const).neka veličina stanja. ali takođe i promena termičke koordinate. cp. posebno kod višeatomskih gasova. gde je x. koju je uveo Klauzijus i nazvao e n t r o p i j a (S). Odakle je ∆ S = Q12/ T 24 . Na primer specifični toplotni kapacitet biće: cv – u procesu zagrevanja ili hlađenja gasa u cilindru sa nepokretnim klipom ( V=const). Tako se pri izračunavanju razmenjene toplote srednja temperatura množi sa promenom entropije Q12 = T ∆S. Na primer pritisak u cilindru može da bude izuzetno visok. Fizikalno razumevanje i objašnjenje termičke koordinate . pri temperaturi od 2000 oC specifični toplotni kapacitet je veći za 70% nego pri temperaturi o 0oC. Entropija Da bi sistem mogao da izvrši zapremniski rad. treba da postoje dva činioca: pritisak koji je viši od okloline i promena zapremine. Entropija je veličina koja u termodinamici omogućuje da se u utvrdi smer termodinamičkih procesa. pa je i zato uvedena nihova srednja vrednost. ali sve dok ne počne da se menja njegova zapremina. za razmenu toplote između sistema i okoline neophodno je da postoji razlika temperatura između sistema i okoline. na primer. i u opštem slučaju ( x-const). koristi specifični toplotni kapacitet gasova koji odgovara nekom intervalu temperatura. ct.pri stalnoj temperaturi (T-const). Kod ugljen –dioksida (CO2) ..različitih specifičnih toplotnih kapaciteta čije su vrednosti u granicama od plus do minus beskonačno.

S koordnatnom sistmu. Drugoj grupi pripadaju veličine stanja ( pritisak temperatura. kao što su rad i količina toplote. što se vidi na sledećoj slici 25 . onda se njemu dovodi toplota (Q12>0). Entropija je veličina stanja. slično kao što pređeni put između dva mesta zavisi od izabrane maršute . pa će promena specifične entalpije biti ∆ s = ∆ S/m = q12/T. dr. zapremina. količina razmenjene toplote biće jednaka brojnoj vrednosti površine 1-2-2'-1'-1. J/kg. a mogu da se svedu na jedinicu mase. Ako se entropija tela povećava (∆ S>0. S 2 < S1 ).K Do sada smo razmatrali dve grupe termodinamičkih veličina. pa njena promena između dva ravnotežna stanja zavisi samo od tih stanja. S2 >S1). ako se entropija tela ne smanjuje (∆ S <0. već i na osnovu promene entropije. onda . Ako je zakon kvazisatatičke promene stanja 1-2 u T-S koordinatnom sistemu određen relacijom T=f(S). Na osnovu datog entropija se koristi kao koordinata u T. U prvu grupu ubrajaju se veličine. Obrnuto. ne treba zaključivati samo na osnovu promene temperature. koje zavise od vrste procesa.Ovde treba naglasiti da date formule važe za kvazistatička stanja.) koje zavise samo od trenutnog stanja sisetma. Promena entropije i sama entropija se izražavaju u džulima po kelvinu. Na primer pri topljenju leda temperatura se ne menja iako se sistemu dovodi toplota. Dakle da li se dešava razmena toplote. ( J/K). analognom geometrijskom prikazu zapreminskog rada. od njega se toplota odvodi ( Q12<0 ).

posmatra se sistem sa stacionarnim protokom mase i energije ( ustaljenim sa vremenom). 26 . ili S=const (izentropski proces. To je iskustven zakon. količina razmenjene toplote je jednaka brojnoj vrednosti površine pravougaonika sa sledeće slike: Q12 = T (S 2 -S1). odnosno S1 =S2 ( prikaz pod «b» na gornjoj slici). pri čemu za količinu toplote i rad važe već usvojeni dogovor o znacima. što se razmene između sistema i okoline . tada je promena energije sistema ∆E = Q – L. Prvi zakon termodinamike Prvi zakon termodinamike predstavlja specijalni slučaj opšetg zakona o održanju energije. U toku procesa pri kome je Q12=0. Ako se sa «Q « označi količina toplote a sa « L» rad. a na izlazu indeksom 2. U slučaju da je T= const ( izotermski proces) . proces pri stalnoj entropiji ). Energija sistema može da se promeni samo spoljnim uticajem.Zato se ovaj dijagram.radom i toplotom. koji ima veliku praktičnu primenu naziva toplotni dijagram. i -spoljnih uticaja ( energetskih efekata ) koji prolaze granice sistema u toku procesa (rada i toplote). pošto je T>0. Otvoren sistem Da bi se izveo detaljniji analitički izraz prvog zakona termodinamike za otvoreni termodinamički sistem. S 2 -S1=0. Na sledećoj slici dat je uprošćeni šematski prikaz nekog toplotnog uređaja ili mašine. po kome energija ne može da nastane niti da nestane već samo prelazi iz jednog oblika u drugi. Ovim se zakonom utvrđuje odnos između: -energije koju sadrži sistem i koji je po svojoj suštini veličina stanja. gde su veličine stanja radnog tela na ulazu označene indeksom 1.

U uočenim presecima pritisak je stalan pa radovi potiskivanja mogu da se izraze kao : Lp = p∆V.. Radom utiskivanja se masa ∆ m radnog tela potiskuje iz preseka 1-1 u presek 1'-1'. Energija radnog tela je jednaka zbiru unutrašnje energije (U). a istovremeno ista količina radnog tela napušta sistem kroz izlazni presek 2-2. u kome radno telo mase ∆ m ulazi u sistem kroz ulazni presek 1-1. pri čemu se rad potiskivanja sastoji od rada utiskivanja u preseku 1-1 i rada istiskivanja u preseku 2-2. i zapreminskog rada koji se ovde naziva rad potiskivanja ( strujanja) fluida ( Lp). odnosno L=Lt +Lp. a kako je ∆V=v. Proces se dešava u vremenskom intervalu t . to će biti L p= p. U ulaznom preseku 1-1 vrši se zapreminski rad nad radnim telom ( negativan) 27 . Ukupan rad se u ovom slučaju sastoji od tehničkog rada Lt. a radom istiskivanja se ista masa potiskuje iz preseka 2-2 u prese 2'-2'.∆ m.v.Promene stanja između ravnotežnih stanja 1 i 2 mogu da budu kvazistatične ili nekvazistatične. kinetičke enrgije (Ek) i potencijalne energije ( Ep).∆ m. E = U + Ek +Ep = U + 1/2mw2 + mgz Gde je w-brzina radnog tela z—visina u odnosu na referentnu ravan.

kao što unutrašnja energija karakteriše zatvoren sistem. Zatvoren nepokretni sistem U slučaju zatvorenog nepokretnog sistema promena ukupne energije se svodi na promenu unutrašnje energije.∆m .v1 ) Entalpija Entalpija je termodinamička veličina definisana kao zbir unutrašnje energije i proizvoda iz pritiska i zapremine nekog sistema.v1 .v2 . a rad koji sistem razmenjuje sa okolinom je zapreminski pa je Q12-L12= U2 –U1 Ova relacija može da se izrazi i preko entalpije Q12= H2-H1+( L12+ p1 V1 +p2 V 2) kada je u toku procesa konstantan pritisak P = const 28 . zapremine i pritiska. a zajedničko im je svojstvo da se menjaju pod uticajem toplote i rada. a u preseku 2-2 rad protiv spoljašnjih sila ( pozitivan ) p2.(p2 v2 –p1 v1 ). ( J/kg ) Entalpija je veličina stanja jer je matematička kombinacija veličina stanja: Unutrašnje energije. H= U + pV.p1. Ali ne zavise od vrste procesa vec samo od početnog i karajnjeg stanja razmatranog sistema. A ukupan rad L = Lt + ∆ m ( p2 . to jest ∆ U=∆E= U2-U1.∆ m. pa će rad potiskivanja biti Lp = ∆ m.v2 –p1 . Entalpija karakteriše otvoren sistem u energetskom smislu. (J) Pri čemu će specifična entalpija biti h = H/m = u +pv . Ova veličina karakteriše toplotu termodinamičkih promena koje se dešavaju pri konstantnom pritisku (izobarski procesi ).

Q12= H2-H1 Iz svega proizilazi da je koristan rad jednak iskorišćenoj toploti. Na priner ako se u jednoj kutiji na dnu nalaze crne. Tako se prirodni pad vode može iskoristiti za 29 . Čak se pouzdano može zaključiti da ovakav ishod nije verovatan. c) Prirodni procesi prelaze iz manje verovatnog satanja u više verovatno stanje. posle njihovoh mešanja vrlo mala je verovatnoća je da će one posle mešanja zauzeti početni položaj. sve dotle dok se temperature ne izjednače. Osnovne postavke i formulacije a) Svi prirodni (spontani) procesi imaju određen smer odvijanja i određeno vreme trajanja. Toplota ne prelazi sa tela niže temperature na telo sa višom temperaturom. U navedenim primerima spontani procesi u suprotnom smeru nisu mogući.Već je naglašeno da toplota uvek prelazi sa tela više temperature na telo sa nižom temperaturom. Ovaj primer ilustruje statističko tumačenje drugog zakona termodinamike koji se može definisati: prelazak čestica iz uređenog oblika kretanja u neuređen oblik je najverovatniji ( i praćen porastom entropije ). to jest. A na osnovu svega je i očigledna tehnička formulacija prvog zakona termodinamika. sve dok se nivoi ne izjednače. a pri vrhu bele kuglice. Na primer u spojenim sudovima voda teče od višeg ka nižem nivou. perpetuum mobile prve vrste nije moguć. d) Prirodni procesi se mogu iskoristiti za dobijanje korisnog rada. b) Prirodni procesi su nepovratni. a vazduh iz suda pod pritiskom izlazi u atmosferu sve dotle dok se pritisci ne izjednače. voda ne teče uzbrdo itd. U slučaju mehaničke neravnoteže dešavaju se analogni procesi. ne može se stvoriti motor koji bi davao rad ne trošeći energiju. što je posledica haotičnog kretanja molekula. upravo zbog nepovratnosti realnih procesa. a proces može da teče sve dok se ne uspostavi ravnoteža sistema i okoline. Međutim taj rad je uvek veći od rada u direktnom procesu. Usmerenost prirodnih procesa omogućava dobijanje dobiajnje korisnog rada. Da bi se proces izvršio u suprotnom smeru ( da voda potekne uzbrdo. na primer ) potrebno je uložiti rad. Smer odvijanja procesa je od višeg ka nižem potencijalu. Navedene pojave se dešavaju u jednom smeru.

mobile druge vrste. zagrejač ) i drugo hladnije ( toplotni ponor.pokretanje hidrauličnih turbina i dobijanje mehaničke energije koja se dalje pretvara u električnu. Zakon porasta entropije Prmena entropije u nekom izolovanom sistemu razmotriće se na primeru nepovratnog procesa razmene toplote između dva tela različitih ali konstantnih temperatura T1 i T2 ( T1>T2) ( sledeća slika ). Nemoguć je perpetum . Priroda teži od manje verovatnih ka više verovatnim stanjima.jedan neiskorišćeni deo uvek odlazi u toplotni ponor. Sva toplota odvedena od izvora toplote ne može da se prevede u mehanički rad. da prelazi sa hladnijeg na toplije telo. Rad toplotne mašine samo sa jednim izvorom toplote (perpetuum mobile duge vrste ) nije moguć. Rad se potpuno pretvara u toplotu. P r i n c i p K l a u z i j u s a. e) Za permanentno dobijanje rada potrebno je da postoje najmanje dva rezervoara različite temperature. okeana i čitave Zemljine kugle. a toplotni ponor-okolna atmosfera. do kojih se došlo empirijskim putem i koje su u suštini ekvivalentne. toplotni izvor je toplota oslobođena sagorevanjem goriva u cilindrima. Protok toplote i eventualno dobjanje rada moguće je ako postoje najmanje dva tela između kojih postoji termička neravnoteža. Ako se koristi prirodno prelaženje toplote sa toplijeg na hladnije telo. P r i n c i p B o l c m a n a. hladnjak). 30 . f) Rad i toplota nisu energije istog kvaliteta. U slučaju motora sa unutaršnjim sagorevanjem. jedno toplije ( toplotni izvor. P r i n c i p T o m s o n a K e l v i n a. Toplota ne može spontano. moguće je toplotnim motorom dobiti mehaničku energiju. P r i n c i p P l a n k a. Kad bi to inače bilo moguće. sma po sebi. to bi bila velika blagodet za čovečanstvo jer bi se koristila ogromna energija atmosfere. međutim toplota koja se radnom telu dovodi od toplotnog izvora ne može u potpunosti da se pretvori u meganički rad. bez drugih izmena ( kompezacija) u drugim telima. Izložene postavke drugog zakona termodinamike omogućavaju da se shvate klasične formulacije drugog zakona termodinamike.

∆Sis= ∆ S1+ ∆ S2=. proces razmene temperature bi bio povratan pa je promena entalpije ∆ Sis= 0 Znači entropija izolovanog sistema se ne smanjuje. Zbog pretpostavki da je T1>T2 izraz u zagradi je veći od nule. Ovo je zakon porasta etropije. smanjenje entropije tela 1 je : delta S1=-Q/T1.Q/T1+Q/T2= Q ( 1/T2-1/T1) pri čemu je pretpostavljeno da telo menja svoja stanja kvazistatično. ukupna promena entropije izolovanog sistema jednaka je zbiru promene entropije tela 1 i 2 . a povećanje toplotete tela 2 ∆ S2 =Q/T2. Q1=Q2=Q. pa proizilazi ∆ Sis>0 U slučaju kada bi se temperatutna razlika tela 1 i 2 odnosno ako bi temperatura T1 težila T2 . Entropija raste kada se u 31 . Ako se vodi računa o znaku količine toplote.Količina toplote koju odaje telo 1 jednaka je po apsolutnoj vrednosti toploti koju prima telo 2.ona raste ili ostaje stalna.

strogo uzevši. Sa gledišta molekularno-kinetičke teorije gasova. pri kome nisu moguće dalje spontane prmene izolovanog sistema. To je zamišljen gas-idealan gas pogodan za proučavanje. odgovara stanju ravnoteže izolovanog sistema. Dakle svi realni procesi.v/T=R=const Odnosno proizvod pritiska i specifične zapremine podeljen sa apsolutnom temeperaturom je konstantan. koji je sa svojstvima blizak realnom gasu na pod određenim uslovima. u izolovanom sistemu teku u smeru porasta a nikad u smeru smanjenja entropije. Eksperimentalno se potvrđuje da je pri nekom pritisku gasa. Relni gasovi . kod idelnih gasova. koja za jedinicu mase ima oblik Pv =RT Gde je R. pri p=const ). molekuli imaju masu. i ima istu vrednost za bilo koje ravnotežno stanje gasa ( ne zavisi od stanja gasa ). ali su tako mali da se zapremina može zanemariti (smatraju se materijalnim tačkama) U prirodi idealni gasovi ne postoje jer. Dakle veličine stanja gasa su povezane jednačinom stanja ( Klapejronova jednačina ). čiji je pritisak dovoljno smanjen ( koji je razređen). jednačina pv=RT važi samo kad pritisak teži nuli. Jednačina stanja idealnih gasova Već smo zaključili da su veličine stanja: pritisak.izolovanom sistemu protiču nepovratni (realni) procesi. a stalna je kada se odvijaju povratni procesi. ponaša se blisko idealnom gasu. Do iste jednačine se dolazi i kombinacijom Bojl-Mariotovog zakona (pv=const pri T=const) i Gej-Lisakovog zakona (v/T = const. temperatura i zapremina međusobno zavisne veličine. To stnje maksimalne entropije. Gas za koji važi jednačina stanja za sve pritiske i temperature naziva se idelnim gasom. Entropija raste pri nepovratnim procesiam.gasna konstanta koja zavisi od vrste gasa. p. međumolekularne sile se zanemaruju. Tada su 32 . njihovim prestankom entropija je dostigla svoj maksimum. Prema tome drugi zakon termodinamike utvrđuje opšti kriterijum ravnoteže: u s t a n j u ravnoteže izolovani sistem ima maksimalnu entropiju.

dobija se sledeći oblik jednačine stanja idealnog gasa pV=mRT gde je V.4 33 . i ostale karakteristike važnijih gasova dati su u sledećoj tabeli. po kome različiti gasovi koji zauzimaju iste zapremine. gde je. Na osnovu Avogardovog zakona .m3/m2. Gasna konstanta ima dimenziju R= pv/mT = N.univerzalna gasna konstanta Kada se ova jednačina pomnoži brojem molova «n». Gasne konstanta i molarna masa. zavisi o konkretnog zadataka.T. Rm= MR = 8314. a imaju iste temperature i pritiske sadrže isti broj molekula-može se zaključiti da je proizvod molarne mase M i gasne konstante R za sve gasove uvek konstanta jednaka J/(kmol.ukupna zapremina gasa.T Svi ovi oblici jednačine stanja su u suštini indentični. dobija se još jedan oblik jednačine stanja ( jednačina Mendeljejeva) pVM=MRT= RM.molekuli udaljeniji pa se međumolekularne sile i dimenzije molekula mogu zanemariti. RM=MR.K = J/kg. Ako bi se jednačina stanja pomnožila sa molarnom masom M.K Gasna konstanta po svojoj suštini predstavlja rad koji izvrši 1kg gasa pri konstantnom pritisku. kada se njegova temperatura promeni za 1 oK. VM.kg. Ako se jednačina pv=RT množi sa masom gasa m.K) Poslednja formula omogućava da se izračuna gasna konstanta ako se zna njegova molarna masa . a koji će oblik koristiti. dobiće se sledeći oblik jednačine stanja: pV = n RM.zapremina jednog kilomola.

34 .

35 . označen normalni metar kubni. Majerova jednačina Promena unutrašnje energije kao veličine stanja ne zavisi karaktera promene stanja.15 / 101325=22. 273. već i za sve promene stanja idealnog gasa.41 mN3/kmol. pri stalnoj zapremini. Pri tzv. Prvi zakon termodinamike za zatvoreni sistem je U2 –U1 =Q12 -L12 U uslovima kada je zapremina stalna (V =const) zapreminski rad biće jednak nuli ( L12=0 ). ne samo za promenu V=const. to jest količina gasa u prostoru od 1m3 pri normalnim fizičkim uslovima. pa je U2-U1 =( Q12) S. Na osnovu perdhodnih relacija proizilazi 1 mN3= 1/22. normalnim fizičkim uslovima ( t=0oC.41 kg sve ovo znači da normalni metar kubni nije samo jedinica za zapreminu već i jedinica za količinu supstance. već je potpuno definisana početnim i krajnjim stanjem radnog tela.Iz predhodnih relacija može se zaključiti da su pri istim pritiscima i temperaturama zapremine kilomolova različitih gasova iste. druge strane . na osnovu eksperimenta koji je izvršio Džul. može se smatrati konstantnim. Promena unutrašnje energije i entalpije idealnog gasa.325 kPa) molarna zapremina će biti Vm=RmT/p 0 8314.4 . Gde je sa mN3. pa je ( Q12) =mcv (T2-T1) Zamenom izraza dobija se ∆ U = U2 –U1 =mc (T2 –T1 ) Ovaj izraz će važiti.41 kmol = M/22. p=101. kod idealnih gasova specifični toplotni kapacitet.

kvazistatične promene stanja idealnog gasa.Poslednji izraz određena je promena unutrašnje energije. Aspecifična unutrašnja energija u = U/ m = cvt (J/kg) odavde se zaključuje da je unutrašnja energija idealnog gasa samo u funkciji njegove temperature. pri konstantnom specifičnom toplotnom kapacitetu. Prvi zakon termodinamike za zatvoreni sistem je . pri p=const Q12= U2-U1 + p (V2-V1) =U2-pV2-(U1-pV1) = H2-H1 A ako je p=const Q12=mcp(T2-T1) Odnosno promena entalpije je Delta H = H2=mcp (T2 – T1) A sama entalpija slično unutrašnjoj energiji zavisi samo od temperature H=mcpt h =H/m=cpt Izraz za promenu entalpije mže da se napiše i u obliku H2 –H 1=mcp(T2-T1) = U2+p2V2-( U1+p1V2) =mcv(T2 –T 1) +mR(T2-T1) Odakle posle deljenja sa m(T2-T1) Cp-Cv=R Što predstavlja Majerovu jednačinu Politropske promene stanja idealnog gasa Razmatraju se ravnotežne. a sama unutrašnja energija se određuje uz predpostavku da je U1 teži 0 za T1 273.15 K (T1=0oC). Promena entalpije idealnog gasa određuje se . pa će biti U=m c vt (J). u uslovima zatvorenog sistema. na sličan način. Tom prilikom se određuju: 36 .

što predstzavlja poznati Gej- 37 . entalpija.energetske veličine. Iz ovog izraza možemo odrediti specifični toplotni kapacitet cn cn = cv ( n-k/ n-1) gde je k= cp/cv odnos specifičnih toplotnih kapaciteta pri p=const.jednačine promene stanja i grafički prikazuju u odgovarajućem sistemu koordinata: . izvodi se iz analitičkih za prvi zakon termodinamike u diferencijalnom obliku. rad ). sadržane u jednačini prvog zakona termodinamike ( količina toplote. Ta vrednost može da bude cp. u toku te promene stanja.0 i čitav niz drugih od plus do minus beskonačno. Jednačina politropske promene stanja kada se koristi osnovni uslov cn=cosnst. pri čemu se dobija n pv = const gde se veličina n = cn-cp/ cn-cv naziva eksponent politrope koja je takođe u granicama od plus do minus beskonačno. pa je za dva stanja «1» i «2» T1/v1T2/v2 Lisakov zakon ili T1/T2 = v1 /v2 . cv. Onovne karakteristike politropske promene stanja idealnog gasa je da specifični toplotni kapacitet (cn) ima proizvoljnu ali konstantnu vrednost. odnosno V=const Razmotrićemo nekoliko karakterističnih politropskih promena stanja: Izobarska promena stanja Izobarska promena stanja se ostvaruje pri konstantnom pritisku radnog tela: p= const. rešavanjem odgovarajuće diferencijalne jednačine.. unutrašnja energija.

38 . Zapreminski rad u ovom slučaju L12=p(v2-v1) = R ( T2-T1) A količina razmenjene toplote Q12 = cp (T2-T1) Izohorska promena stanja Izohorska promena stanaj se odvia pri konstantnoj zapremini. Pri dovođenju toplote povećava se zapremina i entropija radnog tela. a pri odvođenju toplote obrnuto. a u toplotnom T.s –dijagramu «eksponencijalna kriva linija». n n 1/n P v =p1v1 sledi v =v1( p1/p) .v.Gragički prikaz izopbarske promene satnja u P.dijagramu predstavlja «duž» 1-2. V=const.

. p1/p2=T1/T2 . prema prvom zakonu termodnamike Q12 = u2-u1= cv( T2-T1) Izotermska promena stanja Izotermsaka promena stanja se ostvrauje kada je temperatura radnog tela u toku promene stanja T=const Iz jednačine politrope.beskonačno (eksponent politrope ) pa je razlomak 1/n=0.s-kordinatnom sistemu izohora je eksponenciajla kriva. zbog uslova cv<cp. U T. ili u smeru smanjenja pritiska ( p2<p1) pri odvođenju toplote /q12<0). Izohora u P. Zapremnski rad pri izohorskoj promeni stanja je jednak nuli l12=0 . Što predstavlja Šarlov zakon. n = +. jer je delta v =0. Količina razmenjene toplote. strmija od odgoavrajuće izobare. p1/T1=p2/T2 .v. Iz jednačine politrope p/T=const. a površina između duži 1 i 2 se projektuje u jednu tačku.koordinatnom sistemu je duž paralelna ordinati pri čemu promena stanja teče u smeru porata pritiska (p2>p1) pri dovođenju toplote (q12>0).Odakle je v=v1= const. a to je Bojl-Mariotov zakon 39 . posle odgovarajućih zamena dobija se p1v1=p2v2 ili p1/p2=v2/v1 .

jer su ove veličine stanja u funkciji temperature. Adijabatska promena stanja Adijabatska promena stanja radnog tela. iz relacije delta q =T delta s 40 . Tv = const Zbog uslova q12 =0.U toku izotermske promene stanja unutrašnja energija i entalpija idealnog gasa se ne menjaju. tada mora biti i cn=0 i n=k gde je k=cp/cv Jednačina adijabate k 1-k k k-1 pv =const. Zbog uslova da je delta q =0. se odvija bez razmene toplote između radnog tela i okoline delta q=0 . zbog brzine odvijanja ili dobre izolovanosti. p T =const . mogu se praktično smatrati adijabatskim. Mnoge promene stanja u tehničkoj praksi.

Izentropski rad širenja se dobija samo smanjenjem unutrašnje energije radnog tela. zasun. a pritisak naglo opadne. 41 . a celokupni rad sabiajnja se troši na povećanje unutrašnje energije radniog tela (gasa). Takva pojava se naziva prigušivanje.strujanja. ventil. gas nailazi na načlo suženje poprečnog preseka ( na primer. P r i g u š i v a nj e U parksi su česti sličajevi da prilikom proticanja.porozna pregrada itd) N atom mestu lokalna brzina strujanja gasa poraste.

Ako se predpostavi da nema razmene toplote sa okolinom. Međutim kod realnih gasova temperatura nije konstantna već se zavisno od početnih tempeartura i vrste gasiva ova temperatura menja.Na dovoljnom rastojanju od mesta suženja. prvi zakon termodinamike za ovorene sisteme glsai h1 + ½ w1w1= h2 +1/2 w2 w2 . Ovu 42 . ( adijabatsko strujanje) i da su poprčni preseci 1-1 i 2-2 dovoljno udaljeni od mesta prigušivanja i da su na istoj visini ( z1=z2). A koko je i promena temperature dosta mala to se može pri razmatranju kod idelnih gasova zaključiti da je temepatura pre prigušivanja i posle prigušivanja ista. jed se deo energije nepovratno izgubio na vrtložno strujanje i tenje. Promena kinetičke energije su dvoljno mala pa se mogu zanemariti. gde indeks 1 označava presek 1-1 a indeks 2 na presek 2_2. ali se počeni pritisak ne uspostavlja ponovo. Odatle je h1 =h2 Dakle entalpija pre prigušivanja jednaka je entalpiji posle prigušivanja. Ovakav proces je izrazito nekvazistatičan i u suštini nepoželjan. brzina se opet smanjuje i praktično dostiže početnu vrednost . jer se pad pritiska ne može iskoristiti na dobijanje rada. pošto nema tehničkog rada lt12=0.

gde je : n.. Pri konstantnoj temperaturi mešavine ukupan pritisak mešavine jednak je zbiru parcijalnih pritisaka (Daltonov zakon). g2=m2/m. pored jediničnih jednorodnih supstanci.... vodene pare i sl. a u manajoj meri argona. po molovima-molarni sastav. sreću se i njihove mešavine (smeše).pojavu su prvi uočili DŽul i Tomson pa je njima u čast ovaj efek i nazvan efekat Džul-Tomsona. gn=mn/m 43 . pa za takvu mešavinu važe svi zakoni idealnih gasova i jednačine stanja. po zapremini-zapreminski sastav.. čije su komponente u istoj gasovitoj fazi i koje međusobno hemijski ne reaguju. Primer mešavina je vazduh koji je sastavljen uglavnom od kiseonika i azota. Sastav mešavine može biti dat po masi-maseni sastav. Mešavinu čine dve ili više komponente. jer je veći i broj molekula koji uzrokuju ukupan pritisak. Ukupan pritisak mešavine očigledno mora da bude veći od parcijalnih pritisaka. to jest količinu pojedinih komponenti u okviru mešavine.broj komponenti u datoj mešavini Sastav mešavine Za proučavanje i analizu mešavine potrebno je poznavati njen sastav...+pn .. Mešavine idealnih gasova U prirodi i tehnici. to jest odnosmom mase neke komponente prema masi cele mešavine: g1= m1/m.. zauzima ceo prostor u kome se mešavian nalazi. P= p1+p2+... ugljen dioksida. Pritisak koji bi imala odgovarajuća komponenta kada bis se sama nalazila u čitavoj zapremini i na temperaturi mešavine naziva se p a r c i j a l n i pritisak. stvarajući na zidove suda odgovarajući pritisak. Daltonov zakon Svaki gas kao komponenta mešavine gasova .. Ovde će biti reči o mešavini idealnih gasova...... . Maseni sastav mešavine je dodređen masenim udelom.

Zapreminski sastav mešavine je određen zapreminskim u11delom r1= V1/V. Masa mešavine je jednaka zbiru masa komponenata. . Vrlo često se desi da je brojni molarni udeo jednak zapreminskom udelu. ...... rn=Vn/V gde su V1.... (Rsm). r1+r2+. +mnRn) 44 .. uslovna veličina slično parcijalnom pritisku. Jednačine stanja napisane redom za komponente su: p1V =m1 R1 T p2V= m2 R2 T ---------------pnV = mn Rn T Sabiranjem ovih jednačina dobija se (p1+p2 +.. Jednačine stanje mešavine Termička jednačina stanja može da se primeni i na mešavinu idealnih gasova.+pn)V=( m1R1+m2R2+. Treba naglasiti da je redukovana zapremina. koji predsavlja odnos broja molova neke komponente prema broju molova mešavine.Vn redukovane ( parcijalne ) zapremine pojedinih komponenti.+ mnRn) T Ili . V2... Redukovana zapremina neke komponente je zapremina određena iz jednačine stanja pri temperaturi i pritisku mešavine. r2=V2/V. +mnRn) T S druge strane jednačina stanja mešavine će biti pV=m Rsm T Upoređivanjem poslednjih izraza m Rsm = (m1R1 + m2R2+. ....Maseni udeo je bezdimenioni broj koji je manji od jedinice.+rn= 1 Molarnni sastav mešavine određen je molarnim udelom.. Već je rečeno da gasna konstanta mešavine zavisi od vrste i od udela komponenata.. Zbir zapreminskih udela komponenti jednak je jedinici.. ali je potrebno oderditi gasnu konstantu mešavine.. sobzirom na Daltonov zakon dobija se pV= (m1R1+m2R2+.

Postoji dakle. prouči ponašanje radnih tela u širem rasponu mogućih stanja.. sa tačnošću koja je dovoljna za inženjerske proračune. čvrsto telo. uočavaju se znatna odstupanja u odnosu na ponašanja prema jednačini stanja idealnog gasa. prilikom većih kompresija. ni tečnost. Ne postoji. čija bi se zapremina smanjila za polovinu. Jednačina stanja idealnog gasa ima sasvim jednostavan oblik i u dosta širokom intervalu promena spoljašnjih uslova opisuje ponašanje mnogih realnih gasova. ili u blizini prelaska u tečna stanja. na primer.a psle deljenja sa m dobijamo Rsm= g1R1 +g2R2+. Štaviše. 45 . Međutim radno telo u termodinamičkom sistemu može da bude još i tečnom i čvrstom agregatnom stanju. potreba da se u okviru termodinamike. i kod gasovitih tela.. kada pritisak poraste za dvostruku vrednost. + gnRn REALNI GASOVI I PARE Jednačina stanja vodene pare Dosadašnja razmatranja odnosila su se na radno telo koje ima svojstva idealnog gasa. Očigledno je da za supstance u ovim stanjima ne važi jednačina stanja idealnih gasova.

Različitim radnim telima odgovaraju različite površine. Pojam stanja je nešto uži od pojma agregatnog stanja. leda-istog čvrstog agregatnog stanja vode. Zbog toga se umesto matematičkih jednačina stanja neke supstance. od kojih je najvažniji voda. kao što se vidi na predhodnoj slici. tečnom ili gasovitom agregatnom stanju. Postoji veći broj jednačina stanja u analitičkom obliku.Termička jednačina stanja ( eksperimentalno dobijena veza između veličina stanja-pritisak. Na primer. Pri tome postoje razlike za supstance koje se pri smrzavanju šire (a) i supstance kojima se pri smrzavanju smanjuje zapremina (b). ali su one uglavnom vrlo složenog oblika. radno telo je u čvrstom. temperatura i specifična zapremina ) može da se prikaže kao površina u trodimenzionalnom prostoru. U zavisnosti od uslova ( određenih vrednosti veličina stanja ). odnosno faza. dok druge pokrivaju šire opsege. postoji nekoliko alotropskih modifikalcija. ali sve one imaju sličan oblik. Prvoj grupi pripada mali broj supstanci. obično koriste dijagrami ( ustvari jednačine stanja u grafičkom obliku ). 46 . ali sa manjom tačnošću. Može da se uoči da područje određenih faza i «prekidni» prelazak iz jedne faze u drugu ne mogu da budu opisani nekom relativno jednostavnom jednačinom. Neke od njih odlikuju se visokom tačnošću samo u ograničenoj oblasti promena veličine stanja.

Kritična tačka K predstavlja tzv. kritično stanje ( koje će u daljem tekstu biti detaljnije objašnjena ). voda u tečnom stanju i vodena para ). U faznom dijagramu se jasno uočavaju uslovi pri kojima jedna faza prelazi u drugu. 47 . f a z n o m d i j a g r a m u.Različite faze i mogući uslovi prelaska iz jedne u drugu fazu znatno su pregledniji u tzv. koji ustvari predstavlja projekcije prikazanih p. a tačka T je trojna tačka koja predsatvlja jedinstveno stanje supstance u kome istovremeno postoje sve tri faze ( led. vodu –zamrzavanje (2-1). Kada dve faze istovremeno postoje kaže se da je svaka od njih u ravnotežnom stanju ( zasićena) sa onom drugom. -isparavanje-iz tečne u gasovitu (3-4).v. Pri tome se razlikuju sledeći procesi: . U faznom dijagramu uočavaju se karakteristične tačke K i T.T-površina sa predhodne slike. -sublimacija-iz čvrste u gasovitu (5-6).topljenje iz čvrste u tečnu fazu (1-2). -desublimacija-iz gasovite u čvrstu fazu (6-5). -očvršćavanje-iz tečne u čvrstu . Zbog toga se karakteristične linije u faznom dijagramu nazivaju krive r a v n o t e ž e ili krive z a s i ć e nj a. Na predhodnoj slici se vidi da prelasci iz jedne faze u drugu odvijaju se kroz međuoblasti u kojima postoje istovremeno dve faze. -kondezacija-iz gasovite u tečnu ( 4-3).

u nedostatku jednostavnog oblika jadnačine stanja. Mešavina suvozasićene pare i kapljica tečnosti naziva se v l a ž n a para. Voda u ovakvom stanju se naziva k lj u č a l a tečnost. se nalazi 1 kg vode na temperaturi okoline (A). s u v o z a s i ć e n a para (C). Daljim zagrevanjem nastaje p r e g r e j a n a para (E). određuju veličine stanja realnih radnih tela. Ako u vertikalno postavljenom cilindru ispod klipa koji idealno prijanja na zidove cilindra i može da se kreće bez trenja. Kada sva tečnost ispari u cilindru se nalazi samo suvozasićena para (D). Kvalitativna promena nastaje tek pri temperaturama od nekoliko hiljada stepeni kada se javlja disocijacija i jonizacija. Na sledećoj slici je prikazan opisani proces. Pri kvazistatičkom izobarskom dovođenju toplote temperatura vode raste sve dok ne nastane prvi mehurić pare (B). korišćenjem odgovarajućih tabela i dijagrama. te nastaje plazma koja se često naziva i četvrto agregatno stanje.Veličine i dijagrami stanja vodene pare Od posebnog zanačaja je da se objasni kako se. Pri daljem dovođenju toplote iznad vode se obrazuje sloj vodene pare – tzv. 48 .

Ovde je važno naglasiti da posle povećanju temperature od A do B. c=bekonačno. odnosno za svaki pritisak postoji temperatura isparavanja (ts). za svaku temperaturu postoji jedinstven pritisak isparavanja (ps). Povišenje temperature isparavanja i njeno smanjenje sa padom pritiska je veoma važna karakteristika vode za tehničku praksu. Na osnovu faznog dijagrama može se uočiti da toplota zasićenja. tako da ova temperatura u tom slučaju postaje temperatura zasićenja za taj pritisak. sve do stanja D.što je na predhodnoj slici prikazano isprekidanom linijom. ( specifiočni toplotni kapacitet vode u procesu isparavanja je beskonačno veliki tj. ključanja i isparavanja zavisi samo od pritiska tečnosti (ps). Sa povećavanjem pritiska temperatura ključanja raste . Znači energija dovedena se ne troši na povećanje temperature nego samo na promenu faze. Ovo se objašnjava time da molekuli vode u parnoj fazi imaju veću energiju nego u tečnoj fazi. daljim dovođenjem toplote se ne izaziva dalje povećanje temperature. S druge strane na temperaturama znatno višim od 100oC voda ostaje u tečnom stanju ako je pritisak dovoljno visok 49 . Voda može da ključa i pri veoma niskim temperaturama ( na primer na 20oC) ako je pritiask dovoljno nizak. a smanjenjm pritiska ova temperatura isparavanja opada.

Međutim zapremina koja odgovara stanju D2 uočljivo je manja od zapremine D1 ( pri povišenju pritiska zapremina suvozasićene pare se 50 . Ako zatim ucrtamo odgovarajuća stanja pri nekim višim pritiscima. zapremina u stanju B2 je nešto veća nego u stanju B1.C1. onda pojedina karakteristična stanja iz predhodne slike za pritisak p1 možemo da označimo sa A1.v-dijagram za vodenu paru Ako prikažemo proces faznog prelaska u p.D1. Zbog više temperature ključanja (zasićenja) pri pritisku p2 . pa je zapremina u A2 približno jednaka zapremini u stanju A1. B1. Stanja B2 i D1 su potpuno određena dok su stanja A1 C1 i E1 samo jedna od stanja u odgovarajućim intrevalima. p. i E1.v-koordinatnom sistemu. na primer p2.1 Mpa). S obzirom da je voda u tečnom stanju gotova nestišljiva ( izaziva samo neznatno smanjenje zapremine vode).(viši od 0.

Krive koje se spajaju u tački K nazivaju se d o nj a i g o r nj a g r a n i č n a kriva . ako je polazno stanje A1. Procesi na primer izobarskog isparavanja koji se odvijaju na višim pritiscima imaju sasvim drugačiji karakter od onih koji se dešavaju na nižim pritiscima od kritičnog. koje označavamo tačkom K ( kritična tačka). kritičkom stanju. U ovom smislu karakteristično je stanje F ( sledeća slika). gornja granična kriva predstavlja u istim uslovima stanje završetka isparavanja. Na taj način spajaju se krive koje spajaju skupove tačaka B i D. Ovo se dešava pri tzv.smanjuje). a smanjuje zapremina suvozasićene pare. Donja granična kriva predstavlja geometrijsko mesto tačaka koje odgovaraju stanjima početka isparavanja . 51 . do koga se može. se može stići na dva načina.1Mpa ( 1 Mpa = 10 bar ). i Tk=374 0C. Za vodu kritična tačka je na pk=22. Parametri kritične tačke su veoma značajni za projektovanje termodinamičkih instalacija. Pri daljem povećanju pritiska povećava se zapremina ključale vode .

posle čega sledi. kako je pokazano izoterme se poklapaju sa izobarama. koje je očigledno u oblasti pregrejane pare. U savremenim termodinamičkim postrojenjima prisutna su oba ova procesa ali je češća podkritična oblast. na pritiscima većim od kritičnog ponaša na svojstven način. sa porastom temperature. odnosno izoterme. U oblasti vlažne pare (B-C-D).v-dijagramu izgledaju linije stalne temperature. Predpostavimo da je najpre izvršena izohorska kompresija od A1 do AF. što u suštini predstavlja kontinulni proces prelaska iz stanja tečne vode u stanje pregrejane pare bez prekidnjih graničnih pojava koje su karakteristične za proces isparavanja za pritiske manje od kritičnog pritiska. počinju sve više da se udaljavaju jedni od drugih.B1. a u oblasti tečnosti i pergrejane pare. one imaju oblik. grubo rečno kao izoterme idealnog gasa ( kao da su se u jednom delu transformisale u duži paralelne sa v-osom što se vidi na slici koja sledi) 52 . međutim i drugi način postizanja stanja F.C1. na primer adijabatska komprsija do stanja F. Moguće je . U procesu dovođenja toplote pri nepromenjenom pritisku (p>pk) molekuli vode .. dakle u stanju pergrejane pare. Razumljivo je da radno telo u stanju F mora da bude isto kao u predhodno opisanom procesu. posle čega sledi izobarsko dovođenje toplote do stanja F. Potrebno je da pokažemo kako u p.D1 do nekog stanja E1. Gde se onda dogodio proces isparavanja ? Objašnjenje ovog fenomena je u činjenici da se supstanca (radno telo).Prvi način je je već razmotren proces A1.

13 oC itd. Iz izloženog se vidi da su to oblasti koje su daleko izvan dvofaznih oblasti ( gde para i tečnosti postoje istovremeno). Saznanje da svaki gas može da se 53 . postojao je termin «permanentni gasovi» . pomenuta duž postaje sve kraća i u kritičnoj tački prelazi u tačku. Okolnost da mnogi gasovi imaju veoma niske kritične temperature ( na primer kiseonik -118. azot -147. ako posledica činjenice da neki gasovi čak i na ekstremno visokim pritiscima ne mogu da se prevedu u tečno stanje. kritična izoterma koja u samoj tački K ima matematički singularitet-promena krivine. Izoterme iznad kritične tačke se sve više približavaju obliku koji imaju izoterme idealnog gasa (ravnostrane hiperbole ). U domenu nižih pritiska izoterme visokih temperatura praktično se poklapaju sa izotermama idelnih gasova.Pri porastu pritiska (a istovremeno i temeparture) zasićenja. U početku stvaranja nauke o toploti kada se za postojanje kritične tačke i kritične izoterme nije znalo. Kroz kritičnu tačku prolazi tzv.82 oC.) ukazuje da za njih temperature koje su bliske temperaturi okoline ( oko 20oC i pritisak do 1 Mpa) predstavljaju stanja u kojima se realni gasovi ponašaju kao idealni gas. Ova poslednja činjenica razjašnjava suštinsko pitanje kada se realni gasovi ponašaju kao idealni gasovi.

Dvofazno područje (C). Gornjoj graničnoj krivoj odgovara vrednost x=1. ne predstavlja dva podatka već samo jedan. zadavanje pritiska i temperature.prevede u tečno stanje ako se ohladi do temperature niže od kritične i razvoj kriogene tehnike (tehnike postizanja niskih temperatura ) učinili su da naziv «permanentni gasovi» ostane samo istorijski da svedoči o razvojnom putu nauke o toplti. s obzirom na to da tada. x = m'' /m' +m'' Stepen suvoće pare definisan je samo za oblast vlažne pare i istovremeno omogućava matematičke iskaze za donju i gornju graničnu krivu. specifična entalpija. nema suve pare. s obzirom na to da duž čitavog procesa izobarskog isparavanja pritisak i temperatura imaju nepromenjljive vrednosti . u graničnom slučaju više nema ključale tečnosti. u ganičnom slučaju. Na sledećoj slici su isprekidanim linijama prikazane linije x=const 54 . koji se naziva stepen suvoće pare i izražava se kao odnos mase suve pare (m'') prema zbiru masa suve pare i mase ključale tečnosti (m'). Drugim rečima za zadati pritisak i temperaturu ne može jednoznačno da se odredi treća osnovna veličina – specifična zapremina. u kojima istovremeno postoje voda i vodena para sa pritiscima i temperaturama čije vrednosti u ravnotežnim uslovima jednoznačno zavise jedna od drugih ima to svojstvo da u određenom smislu formalno ne podleže termičkoj jednačini stanja. Još detaljnije. što odgovara vrednosti x=0. Pokazalo se da je kao drugi podatak najpogodnije da se izabere maseni udeo suve pare u mešavini suve pare i ključale tečnosti. prema pritisku ili temperaturi. Između x=0 i x=1 postoji skup različitih mogućih vrednosti stepena suvoće pare. Na donjoj graničnoj krivoj . Često se veličina y = 1 –x naziva stepen vlažnosti pare i predstavlja pojam komplementarnosti stepenu suvoće pare. specifična unutarašnja energija). u suštini. definiše stanje radnog tela ( specifična zapremina. koji omogućava da se jednoznačno.

onda se takvo stanje odnosi na pregrejanu paru ili tečnost ( jednofazno područje iznad graničnih linija. Za veličine stanja na donjoj graničnoj liniji (') a na gornjoj oznaka ( '' ). Kada je veličina stanja napisana bez indeksa ili oznake.Za obeležavanje veličine stanja vode i vodene pare u pojedinim područjima koriste se posebne oznake. Na osnovu zakona koji važe za mešavine i na osnovu definicije stepena suvoće pare sledi da veličina stanja vlažne pare mogu da se odrede prema sledećim izrazima 55 . Donji indeks (x) koristi se za veličine stanja vlažne pare.

specifična unutaršnja energija može da se odredi još na jedan način. Uobičajeno je da se posebno daje tabela koja se koristi za određivanje veličine stanja dvofaznog područja. tj. oblasti vlažne vodene pare 56 .Ako se iskoristi izraza za entalpiju ( h=u + pvx ) . kao ux = hx + pvx Postoje dve vrste tabela koje se koriste pri određivanju veličine stanja vode i vodene pare.

57 .

58 .

U sledećim tabelama su date veličine stanja u zavisnosti od temeprature.Ova tabela sadrži podatke o veličinama stanja ključale tečnosti i suve pare za različite pritiske. 59 . što omogućava da se na osnovu sistema jednačina koje su gore date odrede tražene veličine stanja.

60 .

61 .

entalpije i entropije. 62 . u zavisnosti od pritiska i temperature daju se specifične vrednosti zapremine.Na taj način veličine stanja u dvofaznoj oblati ( vlažna para ) u tabelama su definisane i izražavaju se preko veličine stanja na graničnim krivama. U sledćoj tabeli .

63

64

65

v-dijagram ne pruža dovoljno mogućnosti za analizu procesa u realnim radnim telima.s-dijagram. Na sledećoj slici prikazan je T.v-dijagram za vodenu paru u pravoj razmeri . 66 . Za izučavanja različitih aspekata nepovratnosti procesa kao i grafičko prikazivanje razmenjene toplote. Na sledećoj slici dat je p. a u donjem delu tabele. sa primetnim skokom vrednosti .s-dijagram za vodenu paru U nekim slučajevima p. Ova podela ( iznad i ispod horizontalne linije ) odnosi se samo na niže od kritićnog pritiska. pogodniji je T.za pregrejanu paru.U gornjem delu tabele ( iznad horizontalne linije ) vrednosti se odnose na tečnost. T. koja može da posluži i za direktno očitavanje vrednosti pojedinih veličine stanja.s-diajgram za vodenu paru.

koje razdvajaju dvofazno područje od jednofaznog područja.16 K.Uočavaju se karakteristične linije x=0 i x=1.01 oC) jednaka nuli. U oblasti tečnosti izobare su tako guste da su.smeštene u uzan pojas neposredno pored donje granične krive x=0. U dvofaznoj liniji izoterme se kao i u oblasti tečnosti i oblasti pregrejane pare svojim oblikom podsećaju na izobare idealnog gasa. Zbog toga donja granična linija seče Tosu na nivou T=273. Kako ovo otežava prikazivanje promene stanja u 67 . Usvojeno je da je entropija vode u trojnoj tački (0. na primer. sve – od nulte do kritične.

latentnu toplotu). koja predstavlja tzv. odnosno odvođenja toplote odvijaju se pri nepromenjenoj temperaturi. U oblasti pregrejane pare izohore su strmije od izobara. u šematskom prikazu. U procesima kondezacije. istu količinu toplote treba odvojiti od suve pare. obično se. Kao što je već napomenuto. ( pa otuda i naziv «latentna toplota» ).oblasti tečnosti . pri čemu se krivina manja na gornjoj graničnoj krivoj. to se toplota isparavanja može izračunati r = h'' – h' 68 . pri stalnom pritisku. t o p l o t u i s p a r a v a nj a ( toplotu promene faze. a u dvofaznoj oblasti imaju suprotnu krivinu. svi izobarski procesi dovođenja. Reč je o toploti koju treba dovoditi ključaloj tečnosti kako bi se na kraju izobarskog procesa dobila suva para. Na sledećoj slici prikazan je proces je izobarskog isparavanja i površina ispod linije procesa. razmak između ovih izobara karikirano prikazuje kao znatno uvećan ( kao na sledećoj slici). S obzirom na to da je reč o izobarskom procesu isparavanja.

v i u T. Vidimo da je ovaj dijagram u mogome različit u odnosu na p.s-dijagram za vodenu paru Ovaj dijagram se najčešće koristi za analizu promene stanja za vodenu paru. 69 . jednak je razlici entalpija na početku i na kraju procesa. Na sledećoj slici prikazan je h. pored toga što se zanemaruju kinetička i potencijalna energija. Isto tako tehnički rad u adijabatskim procesima ( u slučajevima kad promena kinetičke i potencijalne energije mogu da se zanemare). a proticanje radnog fluida odvija se u vrlo kratkom vremenskom intervalu).a na drugi način Toplota isparavanja se može izračunati r = Ts ( s'' -s' ) Toplota isparavanja zavisi od pritiska i da je pri istom pritisku različita za različite tečnosti (radna tela ).s dijagrame. razmenjena toplota ( pri p=const) i tehnički rad (pri q12=0) veoma se jednostavno određuju. jer su ove veličine predstavljene kao duži.v i T.s-dijagramu). H. Za mnoge termodinamičke proračune toplota isparavanja predstavlja značajan podatak pa se ove vrednosti mogu naći u tabelama. Kritična tačka nije na vrhu konture koja razdvaja dvofaznu od jednofazne oblasti. Na osnvu prvog zakona termodinamike. U mnogim važnim procesima toplota se najčešće razmenjuje u izobarskim uslovima ili uslovima koji mogu da se smatraju izobarskim. već je pomerena ulevo. Zbog svega što je rečeno. u dijagramu koji za jednu koodinatnu osu ima entalpiju .s-dijagram za vodenu paru. razmenjena toplota u izobarskim procesima jednaka je razlici entalpija na kraju i početku procesa.Isto tako tehnički rad se dovodi i odvodi pri protočnim procesima u kojima . a ne kao odgovarajuće površine ( kao što je slučaj u p. sa dovoljnom tačnošću mogu da se razmatraju i kao adijabatski ( po pravilu su radne i toplotne mašine dobro izolovane.

Ali pri promeni 70 . to je određivanje početnog i krajnjeg stanja pare. a izoterme se sa linijom x=1 odvajaju od izobara i. Praktično veličine stanja vodene pare se mogu određivati na dva načina. koje istovremeno predstavljaju izoterme i izobare nisu međusobno paralelne već zrakasto polaze od donje granične krive. Mnogi praktični problemi jednostavnije se rešavaju pomoću dijagrama .Prave linije u dvofaznoj oblasti. dok se veća tačnost postiže primenom tabela i računskim postupkom. entalpije. tabelarno ili pomoću dijagrama . sa udaljavanjem dvofaznog područja asimtotski se približavaju linijama h=const. promena njene unutrašnje energije. Promena stanja vodene pare Pri proračunima koji su vezani za promene stanja vodene pare pojavljuju se slični problemi i zadaci kao u zadacima promena stanja kod gasova. U području pregrejane pare izobare postaju znatno strmije . razmenjene toplote i razmenjenih radova. Ovo ukazuje na pojavu da se udaljavanjem od dvofaznog područja ponašanje realnog gasa približava ponašanju idealnog gasa.

Ova razlika se sastoji u tome da. naročito korišćenjem h.sdijagramu. kada para prelazi iz jednog stanja u drugo. 71 . primenjuju se grafićki postupci . Kao i u svim ostalim termodinamičkim analizama pri promenama stanja vodene pare potrebno je da se obrati pažnja na to da li se radi o zatvorenom ili otvorenom ( protočnom ) sistemu s obzirom na različite načine određivanja pojedinih karakteristika procesa. nalaze se tačke na kojima se određuju nepoznate veličine stanja na početku i na kraju procesa. Pojedine veličine stanja mogu da se odrede pomoću tabela za vodenu paru i odgovarajućih izraza koji proizilaze iz prvog i drugog zakona termodinamike.stanja vodene pare postoji jedna osobenost koja ne postoji pri promeni stanja gasova.s-dijagrama za vodenu paru. Prema zadatim početnim veličinama stanja i uslovima odvijanja procesa . Kao praktičniji i brži. na primer. Pri tome je vrlo važno da se utvrdi u kakvom je stanju para na početku i na krajun procea. na h. postoji i kvalitativna razlika u načinu odvijanja procesa u pojedinim od ovih oblasti. na primer pri prelasku iz vlažne u stanje pregrejane pare.

72 .

Primena vodene pare u termotehnici Vodena para ima veliki značaj u termotehnici i to uglavnom kao grejni fluid i kao radno telo u parno-turbinskim postrojenjima. -S druge strane u sistemima za ventilaciju i klimatizaciju vazduha. freona.) Pare ovih drugih tečnosti. na primer pri atmosferskom pritisku svaki kilogram vodene pare pri kondezaciji odaje 2260 kJ toplote. Ovo se može objasniti čitavim nizom svojstava vode.5 Mpa. Iz tog razloga temperatura zasićenja vodene pare kao grejnog fluida nije viša pod 180 do 190oC. Jedan od najvećih nedostataka vodene pare je nagli porast pritiska zasićenja sa povišenjem temperature. Zato je neophodno svuda gde je to moguće predvideti 73 . jeftina. u sastav vlažnog vazduha. Vodena para se proizvodi u kotlovima i predstavlja veoma vredan produkt. žive i dr.Na predhodnoj slici date su promene stanja vodene pare na relaciji vlažna para . koriste se i pare različitih drugih tečnosti ( amonijaka. što zbog potrebe za povećanjem čvrstoće znatno poskupljuje aparate i uređaje. Kao za vodenu paru postoje eksperimentalno dobijene tabele i dijagrami koji se koriste za razne proračune.Voda koja se koristi za proizvodnju vodene pare u kotlovima mora da odgovara vrlo strogim zahtevima u pogledu sadražaja soli. osim vodene pate . parametri pare imaju znatno više vrednosti koji dostižu nadkritične parametre. U mnogim drugim slučajevima kada je zbog tehnoloških razloga potrebna veća temperatura pimenjuje se pregrejana vodena para koja onda može da bude i nižeg pritiska. što odgovara pritisku od 1 do 1. neagresivna prema metalima i neškodljiva za zdravlje čoveka. ugljen-dioksida. -U termodinamičkim postrojenjima. prvo zato što je rasprostranjena u prirodi. Vodena para poseduje veoma veliku toplotnu kondezaciju. pri čemu se vrednosti stanja i odnosi pritiska i zasićenja veoma razlikuju u širokim granicama. kao osnovnog radnog tela.pregrejana para. Vodena para poseduje i niz pozitivnih termičkih svojstava. kiseonika i drugih primesa. ulazi pregrejana ili zasićena vodena para temperatura nižih od 100oC. -Kada se vodena para primenjuje u parno-turbinskom postrojenju u termoelektranama za proizvodnju električne energije. u odgovarajućim promenama stanja ponašaju se u kvalitativnom smislu sasvim slično ponašanju vodene pare.

da se ubrza korozija i ošteti metalna površina kotla.U svim ovakvim slučajevima mora da se računa sa prisustvom vodene pare. Svaki uređaj koji koristi vodenu paru mora biti snabdeven uređajem za odvajanje kondezata. a često se nazivaju i v l a ž a n g a s. sušenje. Ovo zbog prisustva sumpornih jedinjenja u izduvnih gasova koji sa kondezatom obrazuju vrlo agresivne tečnosti. Kada se vodena para kondezuje na zidovima parnog kotla. MEŠAVINE PARE I VLAŽNOG VAZDUHA U opštem slučaju mešavine mogu biti sastavljene od komponenata u istom ili različitom agregatnom stanju. ( grejanje. Druge komponente imju znatno više temperature od svojih kritičnih temperatura što isključuje mogućnost kondezacije..vodene pare podložan je znatnim promenama. Vlažan vazduh ne samo što predstavlja sredinu koja nas okružuje i u kojoj se odvijaju mnogi tehnološki procesi već je često i osnovni radni fluid u različitim oblastima termotehnike. Pojava zamagljivanja prozorskog stakla pokazuje da atmosferski vazduh sadrži komponentu ( vodenu paru) koja pri određenim uslovima delimično kondezuje i izdvaja u obliku tečne fazevode.sistem za povraćaj kondezata i njegovo ponovno korišćenje za dobijanje vodene pare. koja se naziva vlažan vazduh. Ovaj primer pokazuje na značaj mešavina koje se nazivaju parnogasne mešavine. Udeo druge komponente. Jedna komponemta u mešavini ima znatno nižu temperaturu od svoje kritične temperature i zato se naziva para. U zavisnosti od lokaliteta i meteroloških 74 . Gasovi koji se u tehnici najviše primenjuju. i zato imaju osobine idealnih gasova. kao atmosferski vazduh ili produkti sagorevanja goriva. uvek sadrži neku količinu vodene pare. Posebno je značajna uloga vlažnog vazduha u meterologiji. Vlažan vazduh Najvažniji primer vlažnog gasa je mešavina suvog vazduha i vodene pare. klimatizacija). postoji opsnost. Za tehničke proračune može da se smatra da se sastav suvog vazduha ne menja. Suvi vazduh kao jedna od komponenti atmosferskog vazduha predstavlja i sam mešavinu gasova. Pri snižavanju temperature ova komponenta se kondezuje.

sledeća slika ). zasićen i prezasićen. Kako je prisutna vodena para posledica isparavanja vode sa različitih vodenih površina. U nezasićenom valžnom vazduhu vodena para je u stanju pregrejane pare ( stanje A u faznom dijagramu . pa sledi: p = psv + pvp U vezi stanja vodene pare u vlažnom vazduhu ( suvi vazduh praktično uvek ostaje gas ). Jer je parcijalni pritisak pare niži od pritiska zasićenja za datu temperaturu mešavine ( pvp<Ps). po Daltonovom zakonu za mešavine idealnih gasova.uslova udeo vlage u atmosferskom vazduhu iznosi oko 1-3%. jezera ) a najmanja u bezvodnim područjima. 75 . vlažnost vazduha je najveća u blizini velikih vodenih površina. ( mora. Ukupan pritisak vlažnog vazduha jednak je barometarskom pritisku. vlažan vazduh može da bude nezasićen. Vodena para u vlažnom vazduhu je para niskog pritiska i zbog toga se suv vazduh i vodena para mogu da razmatraju približno kao idealni gasovi. jednak parcijalnom pritisku suvog vazduha (psv) i parcijalnog pritiska vodene pare (pvp).

deo vodene pare se takođe kondezuje i izdvaja iz homogene mešavine . vodena para u vlažnom vazduhu postaje zasićena. Kondezacija na čvrstim površinama se javlja kada je vodena para iznad temeperature zasićenja . Svako dalje dovođenje vodene pare. Pod temperaturom tačke rose (tR). potrebno ohladiti vodenu paru u vlažnom vazduhu da bi ona postala zasićena. podrazumeva se temperatura do koje je. Kada se temperatura vlažnog vazduha snižava ispod temperature tačke rose . iznad granične vrednosti definisano zasićenjem.Ako se pri istoj temperaturi parcijalni pritisak pare povisi do temperature pvp=ps na primer dodavanjem dodatne količine pare. Slična situacija nastaje i u slučaju snižavanja temperature vlažnog vazduha bez promene parcijalnog pritiska vodene pare . što se označava kao stanje prezasićenog (zamagljenog ) vlažnog vazduha. Takav vazduh ( kao homogena mešavina ) ne može da primi veću količinu vodene pare i zbog toga se naziva z a s i ć e n v l a ž n i v a z d u h ( iako je u njemu smo vodena para zasićena ). što je takođe na predhodnoj slici. izaziva izdvajanje viška vlage u obliku kondezata ( maglenajsitnijih kapljica vode ). ali ako je temperatura čvrste 76 . pri p=const.

ona predstavlja odnos mase vlage ( mvl) i mase suvog vazduha (msv). Ovakva pojava se naziva rošenje. Ova promena se ostvaruje pri x=const.površine niža od temperature tačke rose vazduha sa kojom je čvrsto telo u kontaktu. relativna vlažnost. u tehnologiji sušenja kao i raznim tehnološkim procesima može da se smatra da se obavljaju pri stalnom ukupnom pritisku. 77 . Na sledećoj slici je prikazan proces izobarskog zagrevanja od stanja 1 do stanja 2. grejanja i hlađenja. x = mvl / msv Za nezasićen vlažan vazduh definiše se i r e l a t i v na v l a ž n os t (۴ ). menja se temperatura. u posmatranom suvom vazduhu. Potrebno je da definišemo i pojam a p s o l u t n e v l a ž n o st (x). entalpija i druge veličine stanja. Zagrevanje vlažnog vazduha Kada se vlažnom vazduhu dovodi toplota . ali se odnos mase vlage i mase suvog vazduha ne menja. koji se izražava koo odnos stvarnog parcijalnog pritiska vodene pare u vlažnom vazduhu prema pritisku zasićenja za datu temperaturu vlažnog vazduha: (۴) = p vp / pv Za većinu promene stanja vlažnog vazduha u tehnici klimatizacije .

gde je msv= msv/ 1-x U slučaju protočinih procesa umeto mase u gornjem izrazu se uvode maseni protoci . Ovo objašnjva zašto u procesu sušenja vazduh predhodno zagreva.Ukupna količina toplote koja treba da se dovede vlažnom vazduhu u ovom procesu iznosi Q = msv(h2-h1). Hlađenje vlažnog vazduha Snižavanje temperature vlažnog vazduha pri stalnom pritisku u određenom smislu predstavlja samo proces u suprotnom smeru od razmatranog procesa zagrevanja vlažnog vazduha.U slučaju izobarskog hlađenja kada je početno stanje označeno tačkom 1 ( sa većom apsolutnom vlažnošću u odnosu na 1') a hlađenje se vrši do iste temperature t2. 78 . Poznato je da se vlažni materijali ne mogu da suše vazduhom koji je zasićen vodenom parom. Sa dijagrama se vidi da se pri zagrevanju smanjuje relativna vlažnost.

za bilo koje početno stanje nezasićenog vlažnog vazduha. što znači da tačka R predstavlja tačku rose. 79 . Time se ukazuje na jednostavan grafički postupak određivanja temperature tačke rose korišćenjem h. Na samoj liniji ۴=1 voden para u vazduhu postaje zasićena.U prvom delu procesa. od tačke 1 do linije (۴)=1 snižava se tempetratura vazduha uz istovremeno povećanja relativne vlažnosti.s-dijagrama.

grejač) i jedan hladniji (toplotni ponor. Ti procesi su saglasni sa drugim zakonom termodinamike . gde se ostvareni mehanički rad koristi u druge svrhe. 80 . mora da postoje neravnoteža između radnog tela i okoline . Takve mašine u kojima se toplota pretvara u mehaničku energiju nazivaju se toplotni motori. pomoću koga se kontinualno toplota pretvara u mehanički rad. sagorevanjem pogonskog goriva hemijska energija se najpre pretvara u toplotu. - .Potrebna su dva izvora (rezervoara): jedan topliji (toplotni izvor. hladnjak ). termodinamičkim modelom ( sledeća slika ). određena razlika u pritiscima i/ili temperaturama.PRETVARANJE TOPLTE U MEHANIČKI RAD Toplotni motori .Na primer kod automobilskog motora. gde je naglašeno da se prirodni procesi mogu koristiti za dobijanje mehaničkog rada. tj. Tom prilikom moraju da budu zadovoljeni i neki osnovni zahtevi: - potrebno je radno telo. a zatim posredstvom odgovarajućeg mehanizmau mehaničku koja se dalje pretvara u mehanički rad koji se koristi za pogon automobila.osnovni principi U mnogim pogonskim mašinma toplota oslobođena sagorevanjem goriva pretvara se u mehaničku energiju. Sličan proces se odvija i kod parnoturbinskog ili gasnoturbinskog postrojenja. - Rad bilo kog toplotnog motora može da se šematski prikaže.

jer je ukupna promena bilo koje veličine stanja radnog tela u toku ciklusa jednaka nuli. Na sledećoj slici predstavljen je proizvoljni ciklus u p. jednak brojnoj vrednosti površine krivolinijskog trapeza 1-a-2-2'-1'-1. Da bi se to ostvarilo. radno telo kome se dovodi toplota q1. Od tačke 2 radno telo se sabija promenama stanja 2-b-1 do početnog stanja. pri čemu neiskorišćena toplota odlazi u toplotni ponor (TP). pri čemu se odvodi toplota q2.s-dijagarmu. do tačke 2. U toku procesa 1-a-2 radno telo ostvaruje pozitivan zapreminski rad. Količina toplote Q1 od toplotnog izvora ( TU) predaje radnom telu (RT).v i T. potrebno je da radno telo sukcesivno u veoma kratkim vremenskim intervalima vrši zatvorene kružne procese-cikluse. Od početnog stanja 1. širi se promenama stanja 1-a-2. a u toku 81 .U svim dijagramima stanja ciklusi se predstavljaju zatvorenim linijama.Strelice na slici prikazuju smer prostiranja toplote i smer vršenja rada. Proces pretvaranja toplote u mehanički rad mora da bude kontinualan u određenom vremenu. koje vrše rad nad okolnom sredinom (pozitivan rad ). Procesi 1-a-2 i 2-b-1 su razdvojeni dvema izentropama koje prolaze kroz tačke 1 i 2.

Eksergija toplote 82 . Desnokretni ciklusi su svojstveni toplotnim motorima.Lb Ovi procesi se odvijaju u smeru kazaljke na satu i nazivaju se desnokretni ciklusi. Karnoov ciklus. Termodinamički stepen korisnosti Nepovratnost procesa koji čine ciklus ima za posledicu smanjenje korisnog rada ciklusa. Slično tome u T. uvek je manji od rada koji bi se dobio kada bi ciklus bio povratan Efikasnost termodinamičkog ciklusa prevenstveno se ocenjuje termodinamičkim stepenom korisnosti koji predstavlja odnos korisnog rada ciklusa i toplote dovedene radnom telu u toku ciklusa.procesa 2-b-1. negativan rad 2-b-1-1'-2'-2. jednak brojnoj vrednosti površine Njihov algebarski zbir ili razlika apsolutnih vrednosti daje koristan rad jednak brojnoj vrednosti površine u zatvorenoj konturi Lk = La.s dijagramu može se izračunati korisna količina toplote. Koristan rad pri realnim ciklusima koji su nepovratni. Nepovratnost procesa.

Zato povratni ciklus koji čine povratne promene stanja ima najveći termodinamički stepen korisnosti za zadate temperature toplotnog izvora i toplotnog ponora. od početnog stanja «a» do krajnjeg stanja «b» u kome prestaje dovođenje toplote ( vidi sledeću sliku).Tp) / Ti Odavde se mogu izvući zaključci: desnokretnog Karnotovog ciklusa 83 . Radnom telu se dovodi toplota ''q1'' od toplotnog izvora pri stalnoj temperaturi T1 =Ta=Tb=Ti. kada počinje izentropsko sabijanje radnog tela do početnog stanja.Povratni termodinamički procesi su idealizovani i odvijaju se bez gubitaka. što obezbeđuje da razmena toplote između radnog tela i toplotnih izvora bude povratna. sve do tačke «d». Termodinamički stepen korisnosti određuje se (ή) =1 – q2/q1 = (Ti. Radno telo nastavlja širenje do tačke «c» izentropski. Takav je K a r n o o v c i k l u s kod koga radno telo vrši dve izotermske i dve izentropske promene stanja. Izotermska ekspanzija radnog tela je pri temperaturi toplotnog izvora. posle ove tačke počinje hlađenje radnog tela do temperature toplotnog ponora. a izotremska kompresija je na temperaturi toplotnog ponora.

Kod ovih motora sagorevanje goriva i predaja toplote se vrši u posebnom energetskom uređaju. što povećava strujne i toplotne gubitke.. U toplotnoj energetici električna energija se proizvodi u parnoturbinskim postrojenjima. Radno telo je uglavnom voda jer ima dobra termodinamička svojstva. pa je ukupan stepen korisne energije relativno nizak ( 16.U ovom slučaju pretavranje hemijske energije se dešava na jednom mestu. Parnoturbinsko postrojenje. a pretvaranje mehaničke energije na drugom mestu.22%). 84 . a u prirodi je ima u dovoljnim količinama.teorijski. Rankin-Klauzijusovciklus Parnoturbinsko postrojenje je toplotni motor sa spoljnim sagorevanjem. gde se njegova potencijalna energija pretvara u mehaničku koja se dalje predaje potrošačima. b) Vrednost ternodinamičkog stepena korisnosti se kreće od nule do jedinice .a) termodinamički stepen korisnosti Karnoovog ciklusa ne zavisi od radnog tela već samo od temperatura toplotnog izvora i toplotnog ponora. Imajući u vidu da temperatura toplotnog ponora uglavnom jednaka temperaturi okoline a da je vrednost temperature toplotnog izvora ograničena izdržljivošću materijala. u kojima se vrši pretvaranje toplotne u mehaničku energiju. cevovodima se dovodi u toplotni motor. Tako da se može konstatovati da se maksimalno koristan rad ostvaruje ukoliko radno telo vrši Karnov ciklus ( noviji izraz eksergija toplote ).. Radno telo visoke temperature i pritiska. a zatim mehaničke u električnu energiju.

Kondezovana para se pumpom vraća u kotao. pregrejača pare (2). izentropskog sabijanja tečne faze vode u pumpi do pritiska u kotlu (3-4) i od izobarskog zagrevanja vode do njenog ključanja na pritisku kotla (4-5). izobarske kondezacije pare na pritisku kondezatora (2-3). Osnovni teorijski ciklus po kome rade parnoturbinska postrojenja je RankinKlausijusov ciklus.Postrojenje se sastoji od kotla (1). On se sastoji od sledećih procesa: izobarsko-izotermsko isparavanje u kotlu 5-6. kojim se pokreće generator električne energije. pri čemu predaje toplotu rashladnoj vodi. pa se kao suvozasićena para. parne turbine (4). sledeća skica. koja isparava. a pritisak kondezata se podiže na pritisak vode u kotlu. kondezatora (5) i pumpe (6). cevovoda (3). izobarsko pregrevanje pare (61). gde se širenjem pare dobija koristan rad. gde se pregreva do potrebne temperature. Sagorevanjem goriva u kotlu oslobađa se toplota kojom se zagreva radno telo-voda. parovodom odvodi u pregrejač pare. čime se završava radni ciklus. izentropsko širenje pare u parnoj turbini (1-2). Iskorišćena para odlazi u kondezator gde se pri stalnom pritisku kondezuje. 85 . Pregrejana para zatim odlazi u parnu turbinu.

Termodinamički ciklus klipnih motora sa unutrašnjim sagorvanjem Pri razmatranju termodinamičkog ciklusa rada klipnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem uvode se sledeće pretpostavke: - u toku odvijanja ciklusa, hemijski sastav radnog tela se ne menja, a proces sagorevanja se zamenjuje odgovarajućim dovođenjem toplote od toplotnog izvora; - proces sabijanja i širenja se odvijaju veoma brzo, bez razmene toplote sa okolinom, pa se mogu smatrati izotemskim; - koločina radnog tela u toku ciklusa je ista (što u radu motora nije slučaj); - radno telo je idealan gas (specifični toplotni kapacitet ne zavisi od temperature). Oto–ciklus Idealizovan , teorijski ciklus oto, se sastoji iz dve dve izentropske promene stanja (1-2 i 3-4) i dve izohorske promene stanja (2-3 i 4-1).

86

Koristan rad u tioku jednog ciklusa jednak je brojnoj vrednosti površine u zatvorenoj konturi 1-2-3-4-1. Dovedena količina toplote po jedinici mase u toku izohorskog procesa 2-3 je q1 = q23 =cv ( T3 – T2 ), a odvedena količina toplote u toku izohordkog procesa 4-1 je q2 =q41 =cv(T1-T4) daljim analizama došli bi smo do saznanja da je termodinamički stepen korisnosti oto-ciklusa u zavisi od stepena kompresije. Stepen kompresije je odnos maksimalne i minimalne zapremine . Stepen korisnosti raste sa porastom stepena kompresije. Iz prakse je poznato da stepen kompesije može ad se poveća samo do određene granice . Njegovim povećanjem raste pritisak i temperatura sabijene mešavine što može da izazove nepoželjnu pojavu samopaljenja mešavine goriva i tzv. detonantno sagorevanje praćeno udarima.

Dizel–ciklus Relativno nizak stepn kompresije oto motora je njihov osnovni nedostatak.Stepen kompresije kod dizel-motora je povećan tako što se

87

sabija samo vazduh, a po izvršenom sabijanju vazduha u cilindru motora se ubrizgava dizel-gorivo.

Dizel-ciklus predstavlja termodinamičku osnovu prvobitnih dizel-motora sa ubrizgavanjem goriva, pomoću vazduha prethodno sabijenog u kompresoru. Proces sagorevanja protiče sporije nego kod oto motora, te pritisak ostaje konstantan. U ostalim delovima ciklusa, dizel i oto-ciklusi se podudaraju. Termodinamički stepen korisnosti izvodi se analogno stepenu korisnosti oto-ciklusa, on takođe zavisi od stepna kompresije.

Kombinovan

ciklus

Kombinovan ciklus predstavlja termodinamičku osnovu rada savremenih dizel motora sa ubrizgavanjem goriva pomoću pumpe visokog pritiska. Ovaj ciklus pretstavlja uopštenje-kombinaciju oto i dizel ciklusa: toplota se najpre dovodi izohorski (V=const), a zatim kada se ostvari određeni pritisak, nasatvi dovođenje toplote izobarski ( p=const), što se vidi na sledećoj slici.

88

a klip se pomera pri stalnom radnom pritisku (izobara 33'). Zato ovi motori ne mogu da ostvare veliku snagu u jednom agregatu. Nedostaci se ogledaju u neravnomernom radu motora u toku termodinamičkog ciklus jer se veličine stanja radnog u toku termodinamičkog ciklusa (pritisak. Gasnoturbinska postrojenja Klipni motori sa unutrašnjim sagorevanjem i pored svoje velike primenjivosti imaju i određene nedostatke. pa zatim nastaje samopaljenje goriva i skoro trenutno sagorevanje jednog dela goriva. dogoreva ostatak goriva. što odgovara izohorskom dovođenju toplote 2-3. temperatura. Osim toga radno telo ne može u potpunosti da izvši ekspanziju pa znatan deo energije ostaje neiskorišćen. koji tamo dospeva u toku sabijanja. Ostali procesi su identični odgovarajućim ciklusima oto i dizelcklusima. specifična zapremina) brzo i značajno menjaju u toku ciklusa. u cilindru se potiskuju nastali produkti sagorevanja i veća količina neaktiviranog goriva.Gorivo se mlaznicom ubrizgava u predkomoru i meša sa vazduhom. 89 . Zbog naglog porasta pritiska u predkomori. Klip kao značajan deo motorskig mehanizma kreće se sa velikim ubrzanjem i usporenjem između spoljnje i unutrašnje mrtve tačke gde su prisutne velike inercijalne sile koje se moraju uravnotežavati. U cilindru u glavnom radnom prostoru .

brodova. Kod ovih motora se postiže potpuna ekspanzija radnog tela čime se postiže i veći stepen korisnosti postrojenja. kada dolazi do preopterećenjima energetskog sistema. automobila itd. Primenjuju se i za kombinovanu proizvodnju električne energije i toplote i u toplanama ( na primer u Novobeogradskoj toplani je instalirano GTP «Fiat» efektivne snage od 96 MW) zatim za pogon transportnih sredstava. Da bi se ostvario visok termodinamički stepen korisnosti. Gasnoturbinska postrojenja koriste relativno jeftina goriva: kerozin. aviona. što omogućava da se ostvare velike snage sa relativno malim gabaritima. Gasnoturbinska postrojenja se široko primenjuju u termoelektranama manje snage (do 100 MW ). Zbog toga se posebno koriste pri tzv. Ukupan stepen korisnosti se umanjuje zato što se jedan značajni deo energije koristi za pogon kompresora-. petrolej. vršnim opterećenjima. parafin. Međutim njihova primena je još uvek ograničena.Gasnoturbinsko postrojenje predstavlja veoma perspektivan toplotni motor sa svim prednostima i primućstvima koje pruža rotacioni motor. Kod motora SUS se proces sabijanja i sagorevanja odvija u istom cilindru. dok se kod gasnoturbinskog postrojenja proces sabijanja ostvaruje u kompresoru a proces širenja u gasnoj turbini čime se postiže kontinualan i miran rad postrojenja. potrebno je da gasovi koji ulaze u turbinu imaju visoke temperature. jer se brzo puštaju u rad i uključuju u energetski sistem. lokomotiva. Kod ovog motora termodinamički procesi su slični kao u motorima sa unutrašnjim sagorevanjema ali se ti procesi odvijaju u različitim elementima postrojenja. što zahteva veoma kvalitetne i termički otporne čelike za elemente turbine. Srednja brzina radnog tela je znatno veća nego od motora SUS ( i do 100 puta). Prema konstrukcijskim karakteristikama postoje dva tipa gasnoturbinskih postrojenja: 90 . Upravo zato temperatura radnog tela se smanjuje na nivo koji odgovara ugrađenom materijalu ali se time i termički stepen korisnosti smanjuje.

kompresor (3).. Gorivo može biti tečno ili gasovto.sa otvorenim tokom. i . zbog toga što produkti sagorevanja (kod neodgovarajućeg goriva ) sadrže određenu količinu kiseonika koji negativno utiče na trajnost (korozju) elemenata turbine. potrošač energije (najčešće) generator električne struje (4). odnosno deo potencijalne energije se pretvara u kinetičku energiju. i dalje potiskuje u grejnu komoru (7) Istovremeno pumpom za gorivo (5) se iz rezervoara (8) gorivo se neprekidno ubrizgava u grejnu komoru . Radno telo produkti sagorevanja odlaze u turbinu koja ima funkcijonalno dva različita dela: mlaznik. Na vratilu (1) nalazi se gasna turbina (2). 91 . Principjelna šema gasnoturbinskog postrojenja otvorenog tpa data je na sledećoj skici. koja se predaje potrošaču ( na primer generator električne energije ).sa zatvorenim tokom Gasnoturbinsko postrojenje otvorenog tipa se češće primenjuju ali zahtevaju kvalitetnije gorivo. pumpa za gorivo (5) i startni uređaj (6). Kompresor koga pokreće turbina jer se nalaze na istom vratilu usisava vazduh pritiska p1. gde se odvija proces sagorevanja i oslobađaju produkti sagorevanja visoke teperature. lopatice gde se kinetička energija dalje transformiše u mehanički energiju rotaciju turbine i vratila (L). gde se radno telo ubrzava.

naprimer za gradsko centralno grejanje. pa zato i manje u upotrebi. Zagrejano radno telo dolazi u turbinu (2) i posle završene ekspanzije hladi se u hladnjaku (6) ili odvodi u specijalne izmenjivače toplote. radno telo se takođe sabija u kompresoru (3) ( sledeća slika) pa zatim odlazi u zagrejač gasa (5). gde se zagreva do potrebne temperature. Gasnoturbinska postrojenja zatvorenog toka imaju veći stepen korisnosti ali su znatno složenije konstrukcije. Na sledećoj skici dato je gasnoturbinsko postrojenje sa regeneracijom.Kod gasnoturbinskog postrojenja (GTP) zatvorenog toka. Ohlađeno radno telo ponovo se odvodi u kompresor i započinje novi radni ciklus. gde se zagreva voda. 92 .

Na taj način se deo toplote. koristi za efikasniji rad gasnoturbinskog postrojenja.Regeneracija se sastoji u tome što gasovi koji izlaze iz turbine odlaze u izmenjivač toplote –regenerator (9). kao što je prikazano na sledećoj slici. 93 . obrtanjem smera da postane levokretni pri tome menjaju smer i svi spoljni uticaji. LEVOKRETNI KRUŽNI PROCESI Radni fluid može. pored već opisanog desnokretnog. Svaki desnokretni kružni proces može. u kome deo svoje energije predaju vazduhu koji kompresoru i odlazi u grejnu komoru. Utrošeni rad na delu (b) veći je od dobijenog rada u delu (a) i zbog toga je rezultantno. da obavlja levokretni kružni proces koji se ostvaruje u smeru suprotnom od smera kazaljke ne časovniku (sledeća slika). u svakom ciklusu. a odvodi od radnog fluida za proces sabijanja pri višim pritiscima i temperaturama (b). za njegovo širenje dovodi u procesu pri nižim pritiscima i temeperaturama (a). od spoljašnjeg izvora mora da dovodi rad koji odgovara razlici površina ispod linija (b) i (a). U tom slučaju se toplota radnom fluidu. koji nepovratno odlazio u atmosferu.

na temperaturama nižim od temperature okolne sredine Uređaji koji rade po levokružnom ciklusu nazivajuse rashladni uređaji. Drugim rečima toplota se na ovaj način prenosi sa tela niže temeperature na telo više temperature. odnosno snižavanje i održavanje temperature tela. 94 . Na osnovu drugog zakona termodinamike . koja se koristi za dovođenje toplote. ili povišenje temperature tela ili zagrevanje nekog objekta do temperature iznad temperature okoline.Dovođenje toplote pri nižim temeperaturama i odvođenje toplote pri višim temperaturama radnog fluida ukazuje na to da ostvarivanje ovakvog kružnog procesa omogućava da se toplota od izvora koji je na nižoj temperaturi predaje toplotnom ponoru na višoj temperaturi. odnosno određene količine toplote koja odgovara tom radu. Levokretni kružni proces se koristi u slučajevima kada je potrebno odvođenej toplote. Na istom principu funkcioniše i t o p l o t n a p u m pa . poznato je da ovakav proces ne može da se odvija sam po sebi . Neophodna je određeni kompezacioni proces i on se sastoji u već naznačenom trošenju rada. ili nekog objekta. kao što se to događa pri prelasku toplote sa tela više temperature na telo niže temperature.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful