UVOD Literatura 1. Recknagel/Sprenger PRIRUČNIK ZA GREJANJE I KLIMATIZACIJU Građevinska knjiga, Beograd 1982.god. 2.Bogner M., Čantrak S.

, Ćirić S., Deklodić Đ., TERMODINAMIKA, Naučna knjiga, Beograd 1987.god. 3. Pavlović T., Čabrić B., FIZIKA I MEHANIKA SOLARNE ENERGETIKE, Građevinska knjiga, Beograd 1999.god. 4. Đ.Kozić TEMODINAMIKA /inženjerski aspekt/ Mašinski u fakultet Beogradu, 2007. Napomene 1. Student je obavezan da prisustvuje najmanje 60% časova predavanja i 80% časova vežbi da bi ostvario 2x5= 10 poena. 2. Student treba da uradi i odbrani kolokvijum da bi ostvario 10 poena. 3. Student treba da odbrani dva projektna zadatka da bi dobio 15 poena. 4. Student treba da odbrani elaborat da bi dobio 10 poena. 5. Aktivno učešće na laboratorijskim vežbama donosi 5 poena. Minimum poena za izlazak na završni ispit je 30 poena.

O PREDMETU U osnovi ovog predmeta nalazi se termodinamika. «Termodinamika je nauka sa čvrstim osnovama, preciznim pojmovima i jasnim granicama. Principi termodinamike bacaju svetlost na sve prirodne pojave» Dž. Maksvel Poznato nam je iz iskustva da se u prirodi jedan vid energije može pretvoriti u drugi, naprimer:
1

-potencijalna energija nekog tela u kinetičku ( padanjem ), -hemijska energija u mehaničku ( u motorima SUS), -električna u mehanički rad ( u elektromotorima ). Proučavanje i istraživanje svojstava energije i zakona uzajamnog pretvaranja različitih oblika energije predmet je termodinamike. Naziv termodinamika potiče od grčkih reči : termos-topao i dinamic- sila. Dakle može se reći da je termodinamika u opštem smislu nauka o energiji. Osnove termodinamike postavio je francuski vojni inženjer Sandi Karno, čija je osnovna ideja da toplotni motor ostvaruje mehanički rad zahvaljujući prostiranju toplote od toplijeg ka hladnijem telu. Drugim rečima toplota se može iskoristiti ako pored toplog postoji i hladnije telo, u smislu da se razlika temperatura koristi za mehanički rad ( isto kao što se koristi pad vode sa višeg na niži nivo ili protok električne energije od višeg ka nižem potencijalu). Razvoju termodinamike značajan doprinos dali su i mnogi drugi istraživači, tako da danas zahvaljujući svojoj univerzalnosti i jednostavnim metodama termodinamika je postala osnova termoenergetike i termotehnike. Tehnička termodinamika, koja nas posebno interesuje, izučava procese uzajamnog pretvaranja toplote u mehanički rad, objašnjavajući teorijske postavke i principe rada toplotnih mašina: motora sa unutrašnjim sagorevanjem parnih i gasnih turbina, gasnih reaktivnih motora, kompresora, rashladnih mašina i drugo Termodinamika je eksperimentalna i empirijska nauka zasnovana zakonima ili principima. Ona proučava makroskopske pojave, uzajamna dejstvainterakcije i veličine ( energiju, toplotu, rad, pritisak, temperaturu ) ne ulazeći u molekularnu i atomsku strukturu materije. Energija Poznato je da je materija u neprekidnom kretanju. To kretanje može da bude vidljivo ( kretanje reke ili vazdušnim masa, automobila ) ili nevidljivo ( kretanje molekula ili elektrona ili elektromagnetnih talasa). S obzirom na

2

svoju fizičku suštinu kretanje se javlja u više različitih oblika : mehaničko, toplotno, električno, magnetno, hemijsko, nuklearno i dr. U tehničkoj praksi se često koristi sposobnost da jedan oblik kretanja materije može da pređe u drugi oblik kretanja materije na primer: mehaničko kretanje prelazi u toplotno pri trenju ili obrnuto, toplotno kretanje u mehanički rad kod toplotnih motora, u hidrocentralama mehaničko kretanje, pretvara se u električno, i obrnuto, električno kretanje u mehaničko kretanje u elektromotorima. Da bi se prelazak jednog oblika kretanja materije u drugi odredio i količinom, definiše se mera kretanja, količinski jednaka za sve oblike kretanja. Ta opšta, univerzalna mera kretanja materije naziva se energija. Da bi se objasnilo toplotno kretanje, moramo nakratko da razmotrimo i taj nevidljivi svet mikročestica. Sve materije se mogu naći u tri agregatna stanja: čvrsto, tečno i gasovito. Tri stanja iste supstance razlikuju se samo po uzajamnom dejstvu molekula. U čvrstom telu molekuli su stalno u istom položaju. Toplotno kretanje se ovde ogleda smo u neprekidnom oscilovanju molekula oko ravnoteže. Tečno stanje karakterišu molekuli koji su u neprekidnom haotičnom toplotnom kretanju , ali nemaju punu slobodu stešnjeni su uvek istim susednim molekulima. Gasovito stanje je primer potpunog nereda u međusobnom položaju i kretanju molekula. Uostalom i reč «gas» potiče od grčke reči «haos» što znači nered. Osnovna odlika molekula je brojnost i minijaturnost. Naprimer u jednom kubnom centimetru vazduha ima oko 25 x 1000000000000000000 molekula, a kako je rastojanje između molekula deset puta veće od molekula, mogu da se naslute njihove sićušne dimenzije. Oni se u svom haotičnom kretanju ( koji podseća na uznemireni roj pčela) međusobno privlače i odbijaju, udaraju o zidove prepreke (suda) i nastavljaju kretanje. Tom prilikom između molekula dolazi do intezivne razmene energije: molekuli veće brzine predaju deo energije molekullima sa manjom brzinom. Zbir energija mikročestica tela čini unutrašnju energiju ( U ) tela. Ona se sastoji iz energije translatornog i obrtnog kretanja molekula, energije oscilatprnog kretanja atoma unutar molekula, potencijalne energije usled dejstva međumolekularnih sila, energije unutaratomskog dejstva itd.

3

Termodinamički sistem Ako želimo da proučimo neku pojavu. Vrlo često se termodanamički sistem i okolna sredina nazivaju sistem i okolina. termalna i ostale. i -izolovani sistemi. kao energija vodenih tokova («beli ugalj»). Razlikujemo: -otvoreni sistemi. Pod termodinamičkim sistemom smatramo ograničeni deo prostora koji je u uzajamnoj vezi sa spoljnom sredinom. biomase. te se sve veća pažnja poklanja racionalnoj eksploataciji postojećih izvora energije. U tehničkoj termodinamički sistem se najčešće svodi na telo pomoću koga se toplota pretvara u mehanički rad ili obrnuto ( produkti sagorevanja u cilindru motora) pa se takav termodinamički sistem naziva i . ima određenu kinetičku energiju ( Ek). pa je ukupna energija tela E = U + Ek +Ep Osnovni izvor energije na Zemlji je energija Sunčevog zračenja. Medutim. Oko tri četvrtine energije koja se danas troši dobija se sagorevanjem goriva. treseta. prirodnog gasa. Međutim samo kretanjem tela kao celine njegova unutrašnja energija se ne menja. a kada se nalazi u polju odgovarajućih sila ( gravitacionih. drveta. nafte uglja. Sistem je od okoline odvojen granicom sistema. potrebno je da uočiti deo prostora na kome će se pojava pratiti i razmatrati. Kada se telo kreće ( u makrorazmerama ). -zatvoreni . 4 .Spoljnjim uticajima ( zagrevanjem ili hlađenjem ) unutrašnja energija može da se poveća ili smanji. bilo u direktnom obliku ( solarna energija ) ili u indirektnom. zalihe prirodnih goriva su ograničene. vetra. Između sistema i okoline postoji uzajamni uticaj. usavršavanjem toplotnih motora a naročito istraživanju novih oblika energije. elastičnih ) ima i potencijalnu ( Ep). koja može biti realna i zamišljena. Sve što okružuje termodinamički sistem naziva se okolna sredina. koji se ogleda u mogućoj razmeni mase i energije između mase i okoline.radno telo.

Zatvoreni sistem se odlikuje stalnom količinom supstance. h e t e r o g e n sistem se sastoji od više homogenih delova – faza. Na granicama faza svojstva sistema se naglo menjaju. Tom prilikom masa ostaje ista pri čemu se vrši razmena energije sa okolinom. Kod izolovanog sistema koji u suuštini u prirodi ne postoji. 5 . nema protoka mase niti se vrši razmena energije. jer se sastiji od dve faze: tečne i gasovite. fizičke veličine i hemijski sastav u svim tačkama sistema mogu da budu isti. Takav sistem je h o m o g e n. ali je moguća razmena energije sistema sa okolinom. može u dobroj meri da predstavlja izolovan sistem. u kome se strujanjem dva fluida 1 i 2 različitih temperatura ostvaruje i protok mase i razmena energije između fluida. Termos boca . Primer za ovu vrstu sistema je cilindar klipnih mašina. klip se pomera . odnosno fluida i okoline ( pod pojmom fluid podrazumevamo zajednički naziv za tečnosti i gasove). Kroz granice ovog sistema nema razmene mase. Voda koja ključa u zatvorenom sudu predstavlja primer heterogenog sistema. Primer otvorenog sistema je izmenjivač toplote ( vidi sledeću sliku).Otvoreni sistemi sa svojom okolinom razmenjuju masu ( supstancu ) i energiju. Obrnuto. kada su ventili zatvoreni. Pri proučavanju jednog sistema. menja se zapremina i granice sistema. kod koje se razmena toplote sprečava posebnim posrebrenim zidovima između kojih je izvučen vazduh.

Međutim zapremina koju zauzima jedinica mase je tačno određena i naziva se s p e c i f i č n a z a p r e m i n a. jona ). r = m/V = 1/v . Specifična zapremina . koji nema svoju zapreminu već uvek zauzima zapreminu suda u kome se nalazi. Naprimer. 6 . M . a pri kretanju klipa menja se i zapremina. to jest može imati različita fizička svojstva. molekula. U termodinamici se za osnovne veličine stanja smatraju: pritisak. v=V/m m3/kg Gde je : V. Jedinica za količinu materije u međunarodnom sistemu jedinica (SI ) jeste 1 mol ( jedan mol ). Molarne veličine stanja U tehničkoj termodinamici radno telo je najčešće gas. zagrevanjem ili hlađenjem gasa u cilindru sa nepokretnim klipom menja se pritisak i temperatura. ( kg ) -njegova masa. jer se ove veličine jednostavno mere i imaju očigledan fizički smisao. K o l i č i n a s u p s t a c e predstavlja fizičku veličinu definisanu brojem strukturnih elemenata (atoma. elektrona. Gustina radnog tela predstavlja masu jedinične zapremine. zapremina i temperatura . Svako od tih stanja je određeno veličinama makroskopske prirode koje se nazivaju veličine stanja.k mol. Kg/m3 Zapremina može da se svede ne samo na jedinicu mase već i na jedinicu količine radnog tela. ( m3 ) -ukupna zapremina radnog tela određena zauzetim prostorom.Veličine ( parameri ) stanja Jedan isti sistem u zavisnosti od spoljnih uslova može biti u različitim stanjima. mada se u praksi češće koristi hiljadu puta veća jedinica . pa je recipročna specifičnoj zapremini.

Ili . .Jedan ''mol'' je količina supstance jednog sistema čestica. predstavlja stvarni ili apsolutni pritisak gasa. to jest M = m/n. Dakle molarna zapremina radnog tela predstavlja odnos zapremine radnog tela i njegove količine. m3/mol Pritisak Svaki od molekula sistema koji je u dodiru sa zidovima suda stvara određenu silu pritiska na zidove. Gde je : n –količina supstance izražena brojem molova. Srednja vrednost. dobijamo VM = V/n = m. svedeni na jedinicu površine. VM = V/n . molarna masa radnog tela je odnos mase radnog tela prema njegovoj količini.012 kg ugljenikovog izotopa C12. m3/mol. 1 ''kmol'' je onoliko kilograma neke suspstance koliko iznosi njena molarna masa M . ''Kg/kmol''. kojom veliki broj molekula deluje na zidove suda.v = M/r . Slično tome .v/n = M. kg/mol Zamenom u predhodnim izrazima . koji sadrži onoliko pojedinačnih čestica koliko ima atoma 0. normalne sile.10 na 26 molekula ( Avogadrov ).065 . onda jedan ''kmol'' sadrži 6. Kad se te čestice molekuli. P = F/A Osnovna jedinica za pritisak u sistemu SI je ''paskal'' : 7 . rezultujuće.

tada se meri instrumentima koji se nazivaju manometri. uvedena je još jedna jedinica stanja sistema a to je temperatura ( T). dovedu u međusobni kontakt. Taj osećaj koji registrujemo je neprecizan. Ukoliko je pritisak veći od barometarskog. Temperatura Čovek ali i sva ostala živa bića imaju sposobnost da čulima registruju toplotu ili hladnoću. Posmatarno u mikrorazmerama. Potrebno je da znamo da je samo stvarni prtisak veličina stanja. odnosno 101. koji čine jedan sistem. Manometri mere razliku stvarnog i i barometarskog pritiska. P = P b . Stvarni pritisak je. a koji zavisi od nadmorske visine i atmosferskih uslova ( opada sa nadmorskom visinom. njihovo stanje će se menjati sve dotle dok se 8 .Pa = 1 N/m2 ''Pa'' je mala jedinica pa se u praksi koristi hiljadu puta veća jedinica ''kPa'' Veza sa starom jedinicom ( bar ) je: 1 bar = 100 000 Pa U opštem slučaju pritisak gasa može biti viši ili niži od referentne vrednosti .barometarskog pritiska (pb).Pv Gde je Pv potpritisak odnosno vakum. meri se razlika barometarskog i apsolutnog pritaska instrumentima koji se nazivaju vakummetri. Temperatura je fizička veličina stanja koja karakteriše toplotno stanje sistema u odnosu na uslovno izabrano nulto stanje. Ovaj pritisak na nivou mora iznosi 101 300 pa. Barometarski pritisak je pritisak kojim atmosfera deluje na telo sa kojim je u dodiru.3 kPa. Da bi smo toplotno stanje nekog sistema mogli da iskažemo brojkom. Manometarski pritisak je ustvari natpritisak. Ako se dva tela različitih temperatura. kao što se to radi u kinetičkoj teoriji gasova. temeperatura je pokazatelj intezivnosti haotičnog kretanja čestice tela ili mera srednje kinetičke energije svih česica. Stvarni pritisak je P = Pb + Pn U slučaju kada je apsolutni pritisak niži od barometarskog.

za takav sistem se kaže da je u termičkoj ravnoteži. označena kao 100 stepeni. Odakle sledi da je apsolutna nula. Reperna tačka u ovoj skali je tačka topljenja leda ( pri pritisku od 101. T = 273. Podeljci po ovoj skali odgovaraju skali Celzijusa. Druge veličine ( naprimer kod gasova u odvojenim sudovima mogu da se razlikuju ). Tom prilikom deo žive se izlio u posudu ali je ostao stub žive visine 760 mm. po čemu postoji zavisnost. Tačka topljenja leda u Farenhajtovoj skali je označena sa 32 oF a tačka ključanja vode sa 212 oF pri pritisku od 101. Jedinica za merenje temperature po ovoj skali je '' kelvin '' ( 1K). Ovaj interval je podeljen na sto jednakih delova i svaki od ovih delova predstavlja 1oC. U gornjem delu cevi nalazi se mala količina živine pare koja se za ovaj slučaj može zanemariti. Na osnovu proporcije jednostavno se može preračunavati T oC = 5/9 ( t oF -32 ) Metode merenja pritiska i temperature Jedan od najednostavnijih načina merenje pritiska zasnovan je na činjenici da pritisak stuba tečnosti na podlogu linearno zavisi od njegove visine. U nekim zemljama je u upotrebi Farenhajtova skala. 9 . Za merenje temperature najčešće je u upotrebi Celzijusova skala. Kada je pritisak u ravnoteži to će atmosferski pritisak biti jednak pritisku živinog stuba u preseku A –A. Kada se to stanje postigne u sistemu se ne opažaju promene – sanje se ne menja sve dotle dok je sistem izolovan od okoline. zatvorenu sa jedne strane napunio živom. Za merenje temperature u međunarodnom sistemu jedinica koristi se Kelvinova skala koja se naziva i skala termodinamičke temperature. Razlika temperatura je ista bez obzira da li se izražava u stepenima Celzijusa ili stepenima Kelvina.temperature ne izjednače u svim delovima sistema.3 kPa).15 oC. on je staklenu posudu dužine oko 1m. kada potpuno prestaje kretanje molekula -273. označena je kao 0 stepeni Celzijusa . K. ali to nije slučaj sa proizvodom ili količnikom ovih temperatura. ali se ove skale razlikuju po koordinatnim počecima. a druga reperna tačka odgovara temperaturi ključanju vode pri istom pritisku . Zatim je zatvorio drugu stranu i okrenuo cev pa je zatim zaronio u posudu sa živom.3 kPa.15 + t o C. Poznat je ogled italijanskog fizičara Toričelija.

visina stuba žive i g – ubrzanje Zemljine teže. Time se stvaraju islovi da se meri razlika barometarskog i apsolutnog pritiska.Stoga je : Pb = G/A = mg/A = r Ag/A = r g z Gde je : A – poprečni presek cevi. Na sledećoj slici prikazan je manometar u obliku ''U'' cevi u koji je nalivena tečnost. r . m – masa . Dakle između atmosferskog pritiska i visine stuba tečnosti ( žive ) postoji direktna proporcionalnost. V – zapremina. Dodavanjem vertikalne skale dobija se najjednostavniji živin barometar (od b a r o s – težina.gustina. G –težina stuba žive . m e t r e o – merim ) Korišćenjem istog principa može se meriti i natpritisak i potpritisak. 10 .

zatim klipnih manometra.P = P b + r g z = Pb + Pn Slična je situacija kada merimo razliku između apsolutnog pritiska vakuumetrom P = Pb + r g z = Pb . 11 . kojim se mere relativno visoki tzv manometri sa Burdonovom cevi.P v Ovde je potpritisak jednak Pv = r g z barometarskog i Za merenje pritiska takođe se koristi jednakost sile pritiska i elastične sile ( u opruzi ili cevi ). Na ovom principu je zasnovan rad metalnog barometra – aneroida.

električni otpor. Ovaj postulat se naziva nulti zakon termodinamike jer su nazivi « prvi » i « drugi » predhodno dati drugim termodinamičkim saznanjima. koja se kreće po skali. pa u zavisnosti od 12 . Pri merenju temperature telima A i B u ulozi trećeg tela je upravo sprava za merenje temperature koji se naziva termometar. Pri sniženju pritiska cev se . onda su tela A i B u termičkoj ravnoteži . agregatno stanje. metal i drugo. a C u termičkoj ravnotežom sa telom B. pritisak. boja i dr. Na osnovu iskustva može se tvrditi : ako je telo A u termičkoj ravnoteži sa telom C. alkohol . Kazaljka se zaustavlja kada se uspostavi ravnoteža između pritiska koji se meri i elastične cevi. potrebno je da se treće telo C dovede u u kontakt sa telima A i B. zahvaljujući svojoj elastičnosti. Iz iskustva znamo da se promenom temperature menjaju i neke druge karakteristike tela: dimenzije. a kazaljka ka nultom položaju. zatim svojstva supstance. gas. U principu svaka od navedenih promena može da bude osnov za merenje temperature. cev se ispravlja a pomeranje zatvorenog kraja cevi preko mehanizma se prenosi na kazaljku. Bitno je prethodno odrediti supstancu kojom se meri temperatura (termometrijska supstanca) koja može da bude : živa.Burdonova cev sastoji se od spljoštene metalne cevi (1 ) zatim prenosnog mehanizma (2) i kazaljke (3). Merenje temperature se zasniva na nultom zakonu termodinamike. Da bi se odredilo u kakvom su odnosu temperature dva tela A i B. Pri povišenju pritiska. vraća ka početnom položaju.

toga ustanoviti funkcionalnu zavisnost između temperature i tog svojstva ( linearna. optički termometri za merenje visokih temperatura ( između zračne energije koje emituje užareno telo i njegove temperature postoji proporcionalnost ). a ključa na 356 oC. usled pojave termoelektromotorne sile u kolu struje). vodonik. koji jednak relativnoj promeni dužine po stepenu. Temperatura se određuje merenjem zapremine koju zauzima razređeni gas ( vazduh. logaritamska). Iz fizike je poznato da se gasovi više i pravilnije šire od tečnosti. 13 . kvadratna. argonom ili ugljen diosksidom. a to se postiže povećanjem pritiska. gde je: -α. pri atmosferskom pritisku. -L i Lo . zasnovan je na linernoj zavisnosti izduženja žive ∆ L i promene temperature ∆ T: (L. jer živa očvšćava na -38. Princip rada živinog termometra koji se najčešće koristi za merenje temperature čovečjeg tela.Lo)/Lo = α ∆ T. Za veoma tačno merenje temperature i baždarenje drugih termometara koriste se gasni termometri. On se koristi za intervale temperatura od -38 oC 350 oC. helijum ) jer pri stalnom pritisku između temperature i zaprenine gasa postoji direktna proporcionalnost ( Gej-Lisakov zakon).toplotni koeficijenat linernog širenja.9 oC. termoelementi ( dve žice različitih materijala zalemljene na krajevima i izložene različitim temperaturama. L = Lo ( 1 + α ∆T ). tako što se prostor iznad žive napuni azotom.trenutna i početna dužina žive Živin termometar je jednostavne konstrukcije sastoji se od staklene kapilare i rezervoara ispunjenog živom. dok se za niže temperature koriste termometri sa alkoholom. Za merenje viših temperatura potrebno je da se spreči ključanje žive. Postoji niz drugih termometara zasnovanih na nekim drugim fizičkim svojstvima: termometri sa električnim otporom ( električni otpor se menja sa temperaturom ). Na sledećoj tabeli dat je merne oblasti različitih uređaja za merenje temperature.

Promena stanja U svom neprekidnom toplotnom kretanju. ukoliko nema spoljnih uticaja. teorijski 14 . molekuli gasa teže da se što ravnomernije rasporede po raspoloživoj zapremini i da imaju približno ujednačenu energiju.Jednačine stanja. Pri tome pritisak. Svako od tih ravnotežnih stanja je određeno odgovarajućim osnovnim veličinama stanja: p. što definiše stanje termodinamičke ravnoteže sistema.v. Proučavanjem ponašanja različitih gasova. temperatura i specifična zapremina ( kao i ostale veličine stanja ) imaju iste vrednosti u svim tačkama zapremine sistema. To prirodno stanje gasa se i ostvaruje.T.

grafički može da se prikaže ograničenom prostornom linijom. Sistem prolazi kroz neravnotežna stanja i pri prestanku spoljnih uticaja dolazi u novo ravnotežno stanje. ako su ostale dve poznate. Tada govorimo o kružnim procesima ili ciklusima. veličine stanja se menjaju a osim toga nisu iste u svim tačkama sistema. Zbog energetskih uticaja okoline. Kvazistatičke i nekvazistatičke promene stanja Ako je gas u cilindru sa pokretnim klipom u termodinamičkoj ravnoteži. može se predpostaviti da se sistem celo vreme nalazi u ravnoteži. iako se stanje sistema sve vreme menja. Međutim za praktično korišćenje prostorna linija se projektuje na koordinatne ravni (p. Umesto jedne promene mogu da se obave niz promena stanja i da se drugim putem vrati u početno stanje.v2. Pri tome se koriste tri moguća prikaza ovih funkciaja: analitički. pri čemu je posebno povećan pritisak u blizini klipa. Dejstvom sile na klip gas se sabija . tada bi narušavanje ravnoteže bilo neznatno.T ) = 0 Jednačina stanja zavisi od vrste radne supstance. Na osnovu nje se određuje treća veličina stanja.v). čiji je opšti oblik f ( p. širenjem ili sabijanjem. ravnoteža termodinamičkog stanja se narušava. Pritisak.v. Takav proces u kome se menjaju veličine stanja naziva se p r o m n a s t a nj a. međutim klip veoma sporo pomerao. U graničnom slučaju kada se klip kreće bekonačno sporo. Zbog određenog fizičkog značenja najviše se koriste promene stanja u p.v koordinatnom sistemu.T1 ) do krajnjeg stanja 2 ( p2. Pri zaustavljanju klipa ravnoteža se ponovo uspostavlja.T). pa se zato može smatrati njenom osnovnom termodinamičkom karakteristikom. Promena stanja sistema od početnog stanja 1 (p1. Ako bi se.v1. grafički i tabelarni. Naprimer: zagrevanjem ili hlađenjem sistema. a ravnoteža se narušava. utvrđeno je da su veličine stanja međusobno zavisne i povezane t e r m i č k o m j e d a č i n o s t a nj a ( kraće: jednačinom stanja ). (v. koji se grafički prikazuju zatvorenom konturom.i eksperimentalno.T) ili ( p.T2). Dakle pri veoma sporom pomeranju klipa sistem zadržava ravnotežu a pri tom se stanje sistema menja. odnosno 15 . temperatura i gustina imaju različite vrednosti u tačkama sistema.

to jest prelaženje toplote sa hladnijeg na toplije telo ne može da se ostvari samo po sebi (spontano ). a naročito kod toplotnih mašina. Ovo kretanje ima svojstva povratnosti. počeće da osciluje i. a jednačina stanja može da se primeni samo za početno i krajnje stanje promene. koje se nazivaju linije promene stanja i za takva ravnotežna stanja između početnog i krajnjeg može da se primeni jednačina stanja. koji zbog 16 . mora gas ponovo da se sabije. Toplotni proces. Ako se u nekom sudu nalaze dva različita gasa razdvojena pregradom. Ovakve promene stanja mogu da se prikažu na dijagramu u obliku neprekidne linije. Kvazistatičke promene stanja predstavljaju idealizaciju. posle uklanjanja pregrade nastaje mešanje. Na primer strujanje gasa iz suda višeg u sud nižeg pritiska praćeno je različitim pritiscima. Obrnut proces. ali u većini praktičnih primera. pa je potrebno uložiti neki rad. Takve promene stanja pri kojima sistem prolazi kroz neravnotežna stanja nazivaju se nekvazistatičke ( neravnotežne promene stanja ). Između dva tela različitih temperatura koja su u kontaktu. U tome se sastoji povratnost mehaničkih pojava.stanja su beskonačno bliska ravnotežnim. takođe je nepovratni proces.zahteva određeni rad. nastaju prelaženje toplote sa toplijeg na hladnije telo sve do uspostavljanja termičke ravnoteže ( izjednačavanje temperatura ). poznato je. Povratni i nepovratni procesi Za ovu priliku razmotrićemo nekoliko primera mehaničkog kretanja. temperaturama i gustinma u pojedinim tačkama sistema. Da bi se gas vratio u početno stanje potrebno stanje. istim brzinama kao i pri direktnom kretanju. ponavljaće ciklično iste amplitude i brzine. karakteriše svojstvo nepovratnosti. ako se zanemari trenje. I kretanje apsolutno elastične kugle po horizontalnoj ravni između idealno elastičnih prepereka takođe je u mehaničkom smislu povratni proces. Dakle mehaničko kretanje je moguće izvesti u suprotnom smeru. Širenje gasa u cilindru. pri čemu telo prolazi kroz iste tačke. međutim. Proces mešanja ( difuzije ) gasova takođe je nepovratan proces. Procesi u prirodi i u tehničkoj praksi (realni procesi ) nemaju svojstva ravnotežnih procesa. Obrnut proces – njihovo razdvajanje. Takve idealizovane promene se nazivaju kvazistatičnim ( ravnotežnim promenama stanja ). One se uslovno prikazuju neprekidnom linijom. Kada se matematičko klatno izvede iz ravnotežnog položaja. promene stanja su veoma bliske kvazistatičkim.

Suština termodinamičkih metoda je upravo u tome da se računa rad (snaga) u idealnom povratnom procesu i na taj način omogućava poređenje sa kvalitetom realnih procesa. pa su povratni procesi idealizovani procesi kakvih nema u prirodi. Zbog toga vraćanje radnog tela u početno stanje. -vršenjem rada jednog tela nad drugim. otpora vazduha i dr. stvara veliki moment uvijanja vratila. praćeno je određenim promenama u okolnim telima.takav proces je nepovratan.trenja i drugih gubitaka mora da bude veći od rada koji je dobijen širenjem gasa. Ukoliko se počeno stanje uspostavlja uz određene promene okoline. Rad. Primeri pokazuju da su toplotni procesi nepovratni. u proučavanju toplotnih procesa uveden je idealizovan pojam – p o v r a t n i t e r m o d i n a m i č k i p r o c e s i. U toku ovog procesa razmenjuje se toplota između gasa i okoline. ako se sistem posle izvršenog procesa može da vrati u početno stanje . Po definiciji. onda je jasno da je nerantabilna. 17 . Uslovi povratnosti praktično ne mogu da se ostvare. vrtložnih strujanja. Ipak. a u realnom procesu ostvaruje samo 8 KW. što takođe utiče na nepovratnost. kao što se moglo uočiti iz navedenih primera. Iako povratni procesi ne postoje u prirodi. što se izražava kako količina toplote ili kraće t o p l o t a. Može se naprimer uporno gurati auto. takav se proces naziva p o v r a t n i. -prenosom unutrašnje energije sa toplijeg na hladnije telo. ako proračun pokaže da bi neka mašina u toku povratnog procesa ostvarila snagu od 100KW. Sa znatnim temeperaturnim razlikama između sistema i okoline. Da bi se ostvarila potrebna je sila. oni imaju nesumljiv teorijski značaj. bez ikakvih promena u okolini. Stvarni realni procesi su nepovratni. Realni procesi protiču sa gubicima rada usled ternja. Na primer. Intezitet mehaničkog rada jednak je skalarnom proizvodu između sile i puta. Ili para koja prolazi kroz turbinu čije je rotor zakočen. Mehanički rad Mehanički rad je veoma rasprostranjen i očigledan oblik razmene energije. Količina toplote Prelaženje energije sa jednog tela na drugi može da se ostvari na dva načina. ali nema rada turbine sve dotle do rotor ne počne da se okreće. ali i pomeranje tela. ali rade neće biti ukoliko se auto ne pomeri sa mesta stajanja. koje je u principu uvek moguće.

a to je površina koja ograničava linija promene stanja. koje obrazuje sistem. Rad koji se tom prilikom ostvari naziva se z a p r e m i n s i (apsolutni) rad. ∆x.∆ x. pa će zapreminski rad pri stalnom pritisku biti L = p.V1 ) A to je ustvari brojna vrednost površine 1-2-2'-1'-1 ( vidi sledeću sliku ). proizvod A. Iz početnog ravnotežnog položaja 1. Zapreminski rad Sile koje deluju na granice nepokretnog.x1. 18 . gas dolazi u ravnotežno stanje 2. zatvorenog termodinamičkog sistema izazivaju promenu zapremine. pa će ostvareni rad biti jednak proizvodu između sile i puta L = F.V1 =A. Zato se dijagram promene stanja u p. apcisa i ordinate krajnjih tačaka procea. Sila kojom gas deluje na klip jednaka je proizvodu između površine klipa ( A) i pritiska gasa (p). Širenjem gasa klip se pomera za veličinu ∆ x = x2 .Vkoordinatnom sistemu naziva radni dijagram.∆x predstavlja promenu zapremine gasa pri širenju ∆V = V2 . ∆ x. Međutim.A.∆V = p ( V2 . sa pokretnom granicom – površinom A. Neka se u cilindru sa pokretnim klipom ( sledeća slika ) nalazi radno telo (gas). pa je L = p.Rad je najveći mogući kada se poklapa pravac i smer sile sa pravcem i smerom pomeranja. Predpostavlja se da u toku širenja pritisak gasa ostaje stalan. Rad se izražava istim jedinicama kao i energija đulima '' J ''. posle kvazistatičkog širenja.

+ LN-1 A to je brojna vrednost površine 1-N-N'-1'-1 19 . jednak je zbiru radova pri svakom od malih pomeranja klipa kojih ima n-1. to jest pri kretanju klipa od početnog položaja 1 do krajnjeg položaja N. to jest zbiru površina svih malih pravougaonika L = L1NL = L1 + L 2 + . a pritisak smanji od p1 na p2 ( slika gore desno) tom prilikom se ostvari tad širenja L1 = F1∆x1 = p1 (V2 –V1) Ovaj izraz predstavlja površinu šrafiranog pravougaonika u p. Pri sledećem pomeranju klipa za malu veličinu ∆x2 =x3-x2. izraz za zapreminski rad je složeniji..Vkoordinatnom sistemu. ostvari se rad L2 =p2(V3-V2) Ukupan rad za celu promenu satnja 1-N.. Neka se klip iz položaja 1 pomera u stanje povećanja zapremine sistema za malu veličinu ∆ x1 =x1 –x2 pri čemu se zapremina povećava od V1 na V2.U slučaju proizvoljne nekvazistatičke promene pritiska u zavisnosti od zapremine: p =f(V).

te je rad negativan i ostvaruje se dejstvom okoline na sistem. Jasno je da zapreminski rad predstavlja karakteristiku procesa. Tehnički rad Radno telo koje prolazi kroz otvoreni sistem može da pokrene neki uređaj. Na taj način se kroz granice otvorenog sisetma vratilu predaje rad. Kako je u fizičkoj suštini p>0. pa je i rad pozitivan i ostvaruje ga sistem. a veći od rada u promeni stanja 1-c-2. što se vidi iz predhodne slike usled nejednakosti površina ispod linija promena stanja. a u slučaju sabijanja ( kompresije ) biće ∆V<0. koji se naziva t e h i č k i rad ( Lt). odnosno zavisi kojim putem radno telo prelazi iz početnog u krajnje stanje. naprimer turbinsko kolo ( sledeća slika). 20 . manji nego rad u promeni satanja 1-b-2. Očigledno je da je zapreminski rad u toku promene 1-a-2. to se algebarski znak rada poklapa sa znakom promene zapremine ∆V. U slučaju širenja ( ekspanzije ) ∆V>0.Na osnovu izraza za zapreminski rad i negove grafičke interpretacije. Ili rad je pozitivan u slučaju ako se promena stanja odvija u pozitivnom smeru apcisne ose i obrnuto. može zaključiti kakav algebarski znak ima rad.

J/kg gde je: m-masa radnog tela u zatvorenom sistemu.lt.masa radnog tela koja prelazi granice sisetma u vremenu t(s) Snaga koja se razvija na vratilu i koja odgovara tehničkom radu je P = Lt / t = m*.Naravno da je moguć i slučaj kad kroz granice sistema pomoću odgovarajućeg uređaja . l =L /m . vratilo predaje rad radnom telu ( kod ventilatora ili komperesora . ∆ m. Zapreminskim i tehnički rad mogu da se svedu na jedinicu mase (specifični rad ). L = Lt/∆ m. na primer). m* = ∆ m /t. Gde je W. maseni protok tadnog tela Količina toplote Prenos energije u obliku toplote ostvaruje se toplotnim kretanjem česticamolekula i atoma. koji nastaje kada postoji razlika temperatura između tela ( spoljašnji prenos toplote ) ili između pojedinih delova istog tela 21 .

Često se baš kada je u pitanju toplota. Ono što telo sadrži je unutrašnja energija. dakle samo tokom procesa prenosa energije. neće biti razmene energije. u svakodnevnom životu kaže da neko telo sadrži toplotu. Leti se more sporije zagreva od kopna i hladi J/kg 22 .Ukoliko nema razlika temperature (kao razlika potencijala). Specifični toplotni kapacitet Iskustvo pokazuje da se neka tela teža a neka lakše zagrevaju. Time se objašnjavaju oštre zime i žarka leta kontinetalne klime . pa ni razmene toplote. koja se dovođenjem ili odvođenjem toplote ( ili rada) menja. koja ne postoji ni u oblaku ni u jezeru.( unutrašnji prenos toplote ). a toplota koja se odvodi iz sistema je negativna. O toploti ima smisla govoriti. Ovde još jednom treba istaći zajedničko svojstvo toplote i rada. Slično kiši. Toplota koja se dovodi u sistem je pozitivna. Količina energije koja se . Toplota se kao i rad izražava u džulima (J) a u proračunima se često svodi na jedinicu mase q = Q/m. O znaku toplote je usvojena sledeća konvencija. već samo u procesu prenosa iz oblaka u jezero. kao spoljnih uticaja. u formi toplotnog kretanja čestica prenosi sa jednog na drugi sistem naziva se količina toplote. ili blage zime i umerena leta primorske klime. ni rad ni toplota se ne sadrže u jednom telu (sistemu). što je nepravilno.

Kako se promene stanja mogu odvijati na bezbroj načina. koja neće zavisiti od mase tela. to postoji i bezbroj 23 . T2) _ C = Q12/ (T1-T2). definiše se kao srednja vrednost toplotnog kapaciteta u intervalu temperatura ( T1. J/(kmol.c S obzirom na definiciju. Dakle. J/K Toplotni kapacitet očigledno zavisi od mase sistema. potrebna je različita količina toplote. _ _ cM= M . Veličina kojom sa krakteriše svojstvo tela jednakih masa da različito menjaju temperaturu pri dovođenju ili odvođenju iste količine toplote. Zbog takvih svojstava voda se koristi za hlađenje motora i ako radno telo u procesu grejanja. J a srednji molarni toplotni kapacitet _ _ cM =C/n = Q12/n( T2 -T1 ). Međutim . specifični toplotni kapacitet je potrebno odrediti za čvrsta tela i tečnosti za datu temperaturu i te se vrednosti navode u termodinamičkim priručnicima. uveden je s p e c i f i č n i t o p l o t n i k a p a c i t ( ranije se zvao specifična toplota ). da bi se iste količine različitih supstanci zagrejale ili ohladile za idređenu temperatursku razliku . Na osnovu predhodne definicije.K) Između specifičnog i molarnog toplotnog kapaciteta postoji sledeća zavisnost. To je količina toplote potrebna da se jedinici mase ( ili količine ) nekog tela temperatura promeni za jedinicu ( 1K). Na taj način specifični toplotni kapacitet gasova je definisan samo ako je poznata i odgovarajuća promena stanja. Količina toplote potrebna da se temperatura nekog tela ( sistema ) promeni za jedinicu. Da bi se dobila pogodnija veličina . srednji specifični toplotni kapacitet biće: _ _ c = C /m= Q12/m(T2 -T1 ). naziva se t o p l o t n i k a p a c i t e t. jer je količina toplote karakteristika procesa.okolni vazduh. a zimi se voda sporije hladi zagrevajući okolni vazduh. specifični toplotni kacacitet gasova ne zavisi samo od fizičkohemijskih svojstava već i od načina odvijanja procesa.

koju je uveo Klauzijus i nazvao e n t r o p i j a (S). treba da postoje dva činioca: pritisak koji je viši od okloline i promena zapremine.. kada se zahteva veća tačnost. nema rada. na primer. Entropija je veličina koja u termodinamici omogućuje da se u utvrdi smer termodinamičkih procesa. Fizikalno razumevanje i objašnjenje termičke koordinate . za razmenu toplote između sistema i okoline neophodno je da postoji razlika temperatura između sistema i okoline. ali sve dok ne počne da se menja njegova zapremina. U proračunima se vrlo često. Dokaz da se vrši zapreminski rad je da se menja druga koordinatazapremina. odnosno klip ne počne da se kreće. cp.različitih specifičnih toplotnih kapaciteta čije su vrednosti u granicama od plus do minus beskonačno. Entropija Da bi sistem mogao da izvrši zapremniski rad. ct. koristi specifični toplotni kapacitet gasova koji odgovara nekom intervalu temperatura. Znamo da je zapremiski rad L12 = p V. pri temperaturi od 2000 oC specifični toplotni kapacitet je veći za 70% nego pri temperaturi o 0oC.neka veličina stanja. Na primer specifični toplotni kapacitet biće: cv – u procesu zagrevanja ili hlađenja gasa u cilindru sa nepokretnim klipom ( V=const). Specifični toplotni kapacitet gasova se menja sa promenom temperature. Promena entropije predstavlja količnik iz promene količine toplote u nekom procesu i apsolutne temperature na kojoj se proces odvija.pri širenju i sabijenju gasa u cilindru pri stalnom pritisku (p-const). Tako se pri izračunavanju razmenjene toplote srednja temperatura množi sa promenom entropije Q12 = T ∆S. ali takođe i promena termičke koordinate. Analogno tome. Na primer pritisak u cilindru može da bude izuzetno visok. posebno kod višeatomskih gasova. i u opštem slučaju ( x-const). pa je i zato uvedena nihova srednja vrednost. gde je x. Odakle je ∆ S = Q12/ T 24 . Postojanje samo razlike pritisaka je neophodan ali ne i dovoljan uslov za obavljanje rada.pri stalnoj temperaturi (T-const). Kod ugljen –dioksida (CO2) .

pa njena promena između dva ravnotežna stanja zavisi samo od tih stanja. Ako se entropija tela povećava (∆ S>0. zapremina.K Do sada smo razmatrali dve grupe termodinamičkih veličina. ako se entropija tela ne smanjuje (∆ S <0. Obrnuto. Entropija je veličina stanja. kao što su rad i količina toplote. Promena entropije i sama entropija se izražavaju u džulima po kelvinu. S 2 < S1 ). Drugoj grupi pripadaju veličine stanja ( pritisak temperatura. Dakle da li se dešava razmena toplote. analognom geometrijskom prikazu zapreminskog rada. a mogu da se svedu na jedinicu mase. Na primer pri topljenju leda temperatura se ne menja iako se sistemu dovodi toplota.S koordnatnom sistmu. koje zavise od vrste procesa. već i na osnovu promene entropije. Ako je zakon kvazisatatičke promene stanja 1-2 u T-S koordinatnom sistemu određen relacijom T=f(S). J/kg. dr. što se vidi na sledećoj slici 25 . S2 >S1). onda se njemu dovodi toplota (Q12>0). ( J/K). slično kao što pređeni put između dva mesta zavisi od izabrane maršute . pa će promena specifične entalpije biti ∆ s = ∆ S/m = q12/T. Na osnovu datog entropija se koristi kao koordinata u T. ne treba zaključivati samo na osnovu promene temperature. od njega se toplota odvodi ( Q12<0 ).Ovde treba naglasiti da date formule važe za kvazistatička stanja. U prvu grupu ubrajaju se veličine. količina razmenjene toplote biće jednaka brojnoj vrednosti površine 1-2-2'-1'-1. onda .) koje zavise samo od trenutnog stanja sisetma.

Prvi zakon termodinamike Prvi zakon termodinamike predstavlja specijalni slučaj opšetg zakona o održanju energije. To je iskustven zakon. odnosno S1 =S2 ( prikaz pod «b» na gornjoj slici). pošto je T>0. U slučaju da je T= const ( izotermski proces) . Otvoren sistem Da bi se izveo detaljniji analitički izraz prvog zakona termodinamike za otvoreni termodinamički sistem. gde su veličine stanja radnog tela na ulazu označene indeksom 1.Zato se ovaj dijagram. tada je promena energije sistema ∆E = Q – L. koji ima veliku praktičnu primenu naziva toplotni dijagram. Energija sistema može da se promeni samo spoljnim uticajem. ili S=const (izentropski proces. količina razmenjene toplote je jednaka brojnoj vrednosti površine pravougaonika sa sledeće slike: Q12 = T (S 2 -S1). a na izlazu indeksom 2. proces pri stalnoj entropiji ). pri čemu za količinu toplote i rad važe već usvojeni dogovor o znacima. što se razmene između sistema i okoline . Ako se sa «Q « označi količina toplote a sa « L» rad. S 2 -S1=0. Na sledećoj slici dat je uprošćeni šematski prikaz nekog toplotnog uređaja ili mašine. po kome energija ne može da nastane niti da nestane već samo prelazi iz jednog oblika u drugi. U toku procesa pri kome je Q12=0. i -spoljnih uticaja ( energetskih efekata ) koji prolaze granice sistema u toku procesa (rada i toplote).radom i toplotom. posmatra se sistem sa stacionarnim protokom mase i energije ( ustaljenim sa vremenom). 26 . Ovim se zakonom utvrđuje odnos između: -energije koju sadrži sistem i koji je po svojoj suštini veličina stanja.

a istovremeno ista količina radnog tela napušta sistem kroz izlazni presek 2-2.∆ m.v.∆ m. Ukupan rad se u ovom slučaju sastoji od tehničkog rada Lt. kinetičke enrgije (Ek) i potencijalne energije ( Ep). i zapreminskog rada koji se ovde naziva rad potiskivanja ( strujanja) fluida ( Lp).Promene stanja između ravnotežnih stanja 1 i 2 mogu da budu kvazistatične ili nekvazistatične. Proces se dešava u vremenskom intervalu t . u kome radno telo mase ∆ m ulazi u sistem kroz ulazni presek 1-1. Radom utiskivanja se masa ∆ m radnog tela potiskuje iz preseka 1-1 u presek 1'-1'. to će biti L p= p. E = U + Ek +Ep = U + 1/2mw2 + mgz Gde je w-brzina radnog tela z—visina u odnosu na referentnu ravan.. a radom istiskivanja se ista masa potiskuje iz preseka 2-2 u prese 2'-2'. U ulaznom preseku 1-1 vrši se zapreminski rad nad radnim telom ( negativan) 27 . U uočenim presecima pritisak je stalan pa radovi potiskivanja mogu da se izraze kao : Lp = p∆V. Energija radnog tela je jednaka zbiru unutrašnje energije (U). pri čemu se rad potiskivanja sastoji od rada utiskivanja u preseku 1-1 i rada istiskivanja u preseku 2-2. odnosno L=Lt +Lp. a kako je ∆V=v.

A ukupan rad L = Lt + ∆ m ( p2 . Entalpija karakteriše otvoren sistem u energetskom smislu.p1. Zatvoren nepokretni sistem U slučaju zatvorenog nepokretnog sistema promena ukupne energije se svodi na promenu unutrašnje energije. kao što unutrašnja energija karakteriše zatvoren sistem.v1 ) Entalpija Entalpija je termodinamička veličina definisana kao zbir unutrašnje energije i proizvoda iz pritiska i zapremine nekog sistema. a zajedničko im je svojstvo da se menjaju pod uticajem toplote i rada.v1 . a rad koji sistem razmenjuje sa okolinom je zapreminski pa je Q12-L12= U2 –U1 Ova relacija može da se izrazi i preko entalpije Q12= H2-H1+( L12+ p1 V1 +p2 V 2) kada je u toku procesa konstantan pritisak P = const 28 .v2 . to jest ∆ U=∆E= U2-U1.v2 –p1 .(p2 v2 –p1 v1 ). pa će rad potiskivanja biti Lp = ∆ m. ( J/kg ) Entalpija je veličina stanja jer je matematička kombinacija veličina stanja: Unutrašnje energije. a u preseku 2-2 rad protiv spoljašnjih sila ( pozitivan ) p2. Ova veličina karakteriše toplotu termodinamičkih promena koje se dešavaju pri konstantnom pritisku (izobarski procesi ).∆m . zapremine i pritiska.∆ m. Ali ne zavise od vrste procesa vec samo od početnog i karajnjeg stanja razmatranog sistema. H= U + pV. (J) Pri čemu će specifična entalpija biti h = H/m = u +pv .

U navedenim primerima spontani procesi u suprotnom smeru nisu mogući. U slučaju mehaničke neravnoteže dešavaju se analogni procesi. Usmerenost prirodnih procesa omogućava dobijanje dobiajnje korisnog rada. Smer odvijanja procesa je od višeg ka nižem potencijalu. upravo zbog nepovratnosti realnih procesa. A na osnovu svega je i očigledna tehnička formulacija prvog zakona termodinamika. Na priner ako se u jednoj kutiji na dnu nalaze crne. Da bi se proces izvršio u suprotnom smeru ( da voda potekne uzbrdo. b) Prirodni procesi su nepovratni. d) Prirodni procesi se mogu iskoristiti za dobijanje korisnog rada. a vazduh iz suda pod pritiskom izlazi u atmosferu sve dotle dok se pritisci ne izjednače. voda ne teče uzbrdo itd. Osnovne postavke i formulacije a) Svi prirodni (spontani) procesi imaju određen smer odvijanja i određeno vreme trajanja. Na primer u spojenim sudovima voda teče od višeg ka nižem nivou. sve dotle dok se temperature ne izjednače.Q12= H2-H1 Iz svega proizilazi da je koristan rad jednak iskorišćenoj toploti.Već je naglašeno da toplota uvek prelazi sa tela više temperature na telo sa nižom temperaturom. Ovaj primer ilustruje statističko tumačenje drugog zakona termodinamike koji se može definisati: prelazak čestica iz uređenog oblika kretanja u neuređen oblik je najverovatniji ( i praćen porastom entropije ). a pri vrhu bele kuglice. Navedene pojave se dešavaju u jednom smeru. Toplota ne prelazi sa tela niže temperature na telo sa višom temperaturom. posle njihovoh mešanja vrlo mala je verovatnoća je da će one posle mešanja zauzeti početni položaj. c) Prirodni procesi prelaze iz manje verovatnog satanja u više verovatno stanje. a proces može da teče sve dok se ne uspostavi ravnoteža sistema i okoline. Međutim taj rad je uvek veći od rada u direktnom procesu. što je posledica haotičnog kretanja molekula. ne može se stvoriti motor koji bi davao rad ne trošeći energiju. to jest. sve dok se nivoi ne izjednače. perpetuum mobile prve vrste nije moguć. Čak se pouzdano može zaključiti da ovakav ishod nije verovatan. na primer ) potrebno je uložiti rad. Tako se prirodni pad vode može iskoristiti za 29 .

to bi bila velika blagodet za čovečanstvo jer bi se koristila ogromna energija atmosfere. međutim toplota koja se radnom telu dovodi od toplotnog izvora ne može u potpunosti da se pretvori u meganički rad. Nemoguć je perpetum . Zakon porasta entropije Prmena entropije u nekom izolovanom sistemu razmotriće se na primeru nepovratnog procesa razmene toplote između dva tela različitih ali konstantnih temperatura T1 i T2 ( T1>T2) ( sledeća slika ). a toplotni ponor-okolna atmosfera. U slučaju motora sa unutaršnjim sagorevanjem. Rad toplotne mašine samo sa jednim izvorom toplote (perpetuum mobile duge vrste ) nije moguć. Kad bi to inače bilo moguće. Sva toplota odvedena od izvora toplote ne može da se prevede u mehanički rad. P r i n c i p P l a n k a. bez drugih izmena ( kompezacija) u drugim telima. Priroda teži od manje verovatnih ka više verovatnim stanjima. zagrejač ) i drugo hladnije ( toplotni ponor. da prelazi sa hladnijeg na toplije telo. P r i n c i p B o l c m a n a. Ako se koristi prirodno prelaženje toplote sa toplijeg na hladnije telo. do kojih se došlo empirijskim putem i koje su u suštini ekvivalentne. P r i n c i p K l a u z i j u s a. e) Za permanentno dobijanje rada potrebno je da postoje najmanje dva rezervoara različite temperature. sma po sebi. Protok toplote i eventualno dobjanje rada moguće je ako postoje najmanje dva tela između kojih postoji termička neravnoteža. toplotni izvor je toplota oslobođena sagorevanjem goriva u cilindrima. jedno toplije ( toplotni izvor. Rad se potpuno pretvara u toplotu.pokretanje hidrauličnih turbina i dobijanje mehaničke energije koja se dalje pretvara u električnu. Toplota ne može spontano. okeana i čitave Zemljine kugle. moguće je toplotnim motorom dobiti mehaničku energiju. 30 . f) Rad i toplota nisu energije istog kvaliteta.mobile druge vrste. hladnjak). Izložene postavke drugog zakona termodinamike omogućavaju da se shvate klasične formulacije drugog zakona termodinamike.jedan neiskorišćeni deo uvek odlazi u toplotni ponor. P r i n c i p T o m s o n a K e l v i n a.

Q/T1+Q/T2= Q ( 1/T2-1/T1) pri čemu je pretpostavljeno da telo menja svoja stanja kvazistatično. Entropija raste kada se u 31 .ona raste ili ostaje stalna. smanjenje entropije tela 1 je : delta S1=-Q/T1. pa proizilazi ∆ Sis>0 U slučaju kada bi se temperatutna razlika tela 1 i 2 odnosno ako bi temperatura T1 težila T2 . a povećanje toplotete tela 2 ∆ S2 =Q/T2. Ovo je zakon porasta etropije. ∆Sis= ∆ S1+ ∆ S2=. Ako se vodi računa o znaku količine toplote. ukupna promena entropije izolovanog sistema jednaka je zbiru promene entropije tela 1 i 2 . Zbog pretpostavki da je T1>T2 izraz u zagradi je veći od nule.Količina toplote koju odaje telo 1 jednaka je po apsolutnoj vrednosti toploti koju prima telo 2. proces razmene temperature bi bio povratan pa je promena entalpije ∆ Sis= 0 Znači entropija izolovanog sistema se ne smanjuje. Q1=Q2=Q.

To je zamišljen gas-idealan gas pogodan za proučavanje. strogo uzevši.gasna konstanta koja zavisi od vrste gasa. Eksperimentalno se potvrđuje da je pri nekom pritisku gasa. jednačina pv=RT važi samo kad pritisak teži nuli. Relni gasovi . Entropija raste pri nepovratnim procesiam.v/T=R=const Odnosno proizvod pritiska i specifične zapremine podeljen sa apsolutnom temeperaturom je konstantan. a stalna je kada se odvijaju povratni procesi. Jednačina stanja idealnih gasova Već smo zaključili da su veličine stanja: pritisak. koja za jedinicu mase ima oblik Pv =RT Gde je R. temperatura i zapremina međusobno zavisne veličine. u izolovanom sistemu teku u smeru porasta a nikad u smeru smanjenja entropije. kod idelnih gasova. čiji je pritisak dovoljno smanjen ( koji je razređen). pri kome nisu moguće dalje spontane prmene izolovanog sistema. pri p=const ). Tada su 32 . odgovara stanju ravnoteže izolovanog sistema. Dakle veličine stanja gasa su povezane jednačinom stanja ( Klapejronova jednačina ). Gas za koji važi jednačina stanja za sve pritiske i temperature naziva se idelnim gasom. i ima istu vrednost za bilo koje ravnotežno stanje gasa ( ne zavisi od stanja gasa ). njihovim prestankom entropija je dostigla svoj maksimum. To stnje maksimalne entropije. Sa gledišta molekularno-kinetičke teorije gasova. molekuli imaju masu. ali su tako mali da se zapremina može zanemariti (smatraju se materijalnim tačkama) U prirodi idealni gasovi ne postoje jer.izolovanom sistemu protiču nepovratni (realni) procesi. p. međumolekularne sile se zanemaruju. ponaša se blisko idealnom gasu. Do iste jednačine se dolazi i kombinacijom Bojl-Mariotovog zakona (pv=const pri T=const) i Gej-Lisakovog zakona (v/T = const. koji je sa svojstvima blizak realnom gasu na pod određenim uslovima. Dakle svi realni procesi. Prema tome drugi zakon termodinamike utvrđuje opšti kriterijum ravnoteže: u s t a n j u ravnoteže izolovani sistem ima maksimalnu entropiju.

zapremina jednog kilomola.molekuli udaljeniji pa se međumolekularne sile i dimenzije molekula mogu zanemariti. po kome različiti gasovi koji zauzimaju iste zapremine. Na osnovu Avogardovog zakona .K) Poslednja formula omogućava da se izračuna gasna konstanta ako se zna njegova molarna masa . dobija se još jedan oblik jednačine stanja ( jednačina Mendeljejeva) pVM=MRT= RM.kg. dobija se sledeći oblik jednačine stanja idealnog gasa pV=mRT gde je V. zavisi o konkretnog zadataka. RM=MR. Ako bi se jednačina stanja pomnožila sa molarnom masom M.T. a imaju iste temperature i pritiske sadrže isti broj molekula-može se zaključiti da je proizvod molarne mase M i gasne konstante R za sve gasove uvek konstanta jednaka J/(kmol.ukupna zapremina gasa. a koji će oblik koristiti. i ostale karakteristike važnijih gasova dati su u sledećoj tabeli.m3/m2. Ako se jednačina pv=RT množi sa masom gasa m.univerzalna gasna konstanta Kada se ova jednačina pomnoži brojem molova «n». gde je. VM. Gasna konstanta ima dimenziju R= pv/mT = N.K Gasna konstanta po svojoj suštini predstavlja rad koji izvrši 1kg gasa pri konstantnom pritisku. dobiće se sledeći oblik jednačine stanja: pV = n RM.4 33 . Gasne konstanta i molarna masa.T Svi ovi oblici jednačine stanja su u suštini indentični. kada se njegova temperatura promeni za 1 oK. Rm= MR = 8314.K = J/kg.

34 .

druge strane . već i za sve promene stanja idealnog gasa. to jest količina gasa u prostoru od 1m3 pri normalnim fizičkim uslovima. Pri tzv. označen normalni metar kubni. Promena unutrašnje energije i entalpije idealnog gasa. pa je U2-U1 =( Q12) S. može se smatrati konstantnim. Gde je sa mN3. kod idealnih gasova specifični toplotni kapacitet. Majerova jednačina Promena unutrašnje energije kao veličine stanja ne zavisi karaktera promene stanja. na osnovu eksperimenta koji je izvršio Džul.325 kPa) molarna zapremina će biti Vm=RmT/p 0 8314. 35 .Iz predhodnih relacija može se zaključiti da su pri istim pritiscima i temperaturama zapremine kilomolova različitih gasova iste.41 mN3/kmol. Na osnovu perdhodnih relacija proizilazi 1 mN3= 1/22. 273. Prvi zakon termodinamike za zatvoreni sistem je U2 –U1 =Q12 -L12 U uslovima kada je zapremina stalna (V =const) zapreminski rad biće jednak nuli ( L12=0 ). p=101. pri stalnoj zapremini.15 / 101325=22. ne samo za promenu V=const.4 .41 kmol = M/22. normalnim fizičkim uslovima ( t=0oC. pa je ( Q12) =mcv (T2-T1) Zamenom izraza dobija se ∆ U = U2 –U1 =mc (T2 –T1 ) Ovaj izraz će važiti.41 kg sve ovo znači da normalni metar kubni nije samo jedinica za zapreminu već i jedinica za količinu supstance. već je potpuno definisana početnim i krajnjim stanjem radnog tela.

15 K (T1=0oC). Tom prilikom se određuju: 36 .Poslednji izraz određena je promena unutrašnje energije. u uslovima zatvorenog sistema. pri konstantnom specifičnom toplotnom kapacitetu. a sama unutrašnja energija se određuje uz predpostavku da je U1 teži 0 za T1 273.kvazistatične promene stanja idealnog gasa. na sličan način. pa će biti U=m c vt (J). Aspecifična unutrašnja energija u = U/ m = cvt (J/kg) odavde se zaključuje da je unutrašnja energija idealnog gasa samo u funkciji njegove temperature. pri p=const Q12= U2-U1 + p (V2-V1) =U2-pV2-(U1-pV1) = H2-H1 A ako je p=const Q12=mcp(T2-T1) Odnosno promena entalpije je Delta H = H2=mcp (T2 – T1) A sama entalpija slično unutrašnjoj energiji zavisi samo od temperature H=mcpt h =H/m=cpt Izraz za promenu entalpije mže da se napiše i u obliku H2 –H 1=mcp(T2-T1) = U2+p2V2-( U1+p1V2) =mcv(T2 –T 1) +mR(T2-T1) Odakle posle deljenja sa m(T2-T1) Cp-Cv=R Što predstavlja Majerovu jednačinu Politropske promene stanja idealnog gasa Razmatraju se ravnotežne. Promena entalpije idealnog gasa određuje se . Prvi zakon termodinamike za zatvoreni sistem je .

jednačine promene stanja i grafički prikazuju u odgovarajućem sistemu koordinata: . Onovne karakteristike politropske promene stanja idealnog gasa je da specifični toplotni kapacitet (cn) ima proizvoljnu ali konstantnu vrednost. unutrašnja energija. Iz ovog izraza možemo odrediti specifični toplotni kapacitet cn cn = cv ( n-k/ n-1) gde je k= cp/cv odnos specifičnih toplotnih kapaciteta pri p=const. Ta vrednost može da bude cp. sadržane u jednačini prvog zakona termodinamike ( količina toplote.0 i čitav niz drugih od plus do minus beskonačno.energetske veličine. Jednačina politropske promene stanja kada se koristi osnovni uslov cn=cosnst. u toku te promene stanja. pri čemu se dobija n pv = const gde se veličina n = cn-cp/ cn-cv naziva eksponent politrope koja je takođe u granicama od plus do minus beskonačno. pa je za dva stanja «1» i «2» T1/v1T2/v2 Lisakov zakon ili T1/T2 = v1 /v2 . što predstzavlja poznati Gej- 37 . rad ). izvodi se iz analitičkih za prvi zakon termodinamike u diferencijalnom obliku. odnosno V=const Razmotrićemo nekoliko karakterističnih politropskih promena stanja: Izobarska promena stanja Izobarska promena stanja se ostvaruje pri konstantnom pritisku radnog tela: p= const. rešavanjem odgovarajuće diferencijalne jednačine. entalpija. cv..

V=const.s –dijagramu «eksponencijalna kriva linija». a u toplotnom T.Gragički prikaz izopbarske promene satnja u P.dijagramu predstavlja «duž» 1-2. n n 1/n P v =p1v1 sledi v =v1( p1/p) . 38 . Zapreminski rad u ovom slučaju L12=p(v2-v1) = R ( T2-T1) A količina razmenjene toplote Q12 = cp (T2-T1) Izohorska promena stanja Izohorska promena stanaj se odvia pri konstantnoj zapremini.v. a pri odvođenju toplote obrnuto. Pri dovođenju toplote povećava se zapremina i entropija radnog tela.

zbog uslova cv<cp. strmija od odgoavrajuće izobare.Odakle je v=v1= const. Izohora u P. Zapremnski rad pri izohorskoj promeni stanja je jednak nuli l12=0 . n = +.. ili u smeru smanjenja pritiska ( p2<p1) pri odvođenju toplote /q12<0).koordinatnom sistemu je duž paralelna ordinati pri čemu promena stanja teče u smeru porata pritiska (p2>p1) pri dovođenju toplote (q12>0). Što predstavlja Šarlov zakon. jer je delta v =0. Iz jednačine politrope p/T=const. p1/p2=T1/T2 .s-kordinatnom sistemu izohora je eksponenciajla kriva. U T. posle odgovarajućih zamena dobija se p1v1=p2v2 ili p1/p2=v2/v1 . prema prvom zakonu termodnamike Q12 = u2-u1= cv( T2-T1) Izotermska promena stanja Izotermsaka promena stanja se ostvrauje kada je temperatura radnog tela u toku promene stanja T=const Iz jednačine politrope. a površina između duži 1 i 2 se projektuje u jednu tačku.v. Količina razmenjene toplote. p1/T1=p2/T2 .beskonačno (eksponent politrope ) pa je razlomak 1/n=0. a to je Bojl-Mariotov zakon 39 .

mogu se praktično smatrati adijabatskim.U toku izotermske promene stanja unutrašnja energija i entalpija idealnog gasa se ne menjaju. jer su ove veličine stanja u funkciji temperature. iz relacije delta q =T delta s 40 . Mnoge promene stanja u tehničkoj praksi. p T =const . tada mora biti i cn=0 i n=k gde je k=cp/cv Jednačina adijabate k 1-k k k-1 pv =const. zbog brzine odvijanja ili dobre izolovanosti. Tv = const Zbog uslova q12 =0. se odvija bez razmene toplote između radnog tela i okoline delta q=0 . Adijabatska promena stanja Adijabatska promena stanja radnog tela. Zbog uslova da je delta q =0.

a celokupni rad sabiajnja se troši na povećanje unutrašnje energije radniog tela (gasa). ventil. P r i g u š i v a nj e U parksi su česti sličajevi da prilikom proticanja.Izentropski rad širenja se dobija samo smanjenjem unutrašnje energije radnog tela. 41 . Takva pojava se naziva prigušivanje. a pritisak naglo opadne.strujanja.porozna pregrada itd) N atom mestu lokalna brzina strujanja gasa poraste. gas nailazi na načlo suženje poprečnog preseka ( na primer. zasun.

( adijabatsko strujanje) i da su poprčni preseci 1-1 i 2-2 dovoljno udaljeni od mesta prigušivanja i da su na istoj visini ( z1=z2). gde indeks 1 označava presek 1-1 a indeks 2 na presek 2_2. jer se pad pritiska ne može iskoristiti na dobijanje rada. prvi zakon termodinamike za ovorene sisteme glsai h1 + ½ w1w1= h2 +1/2 w2 w2 . pošto nema tehničkog rada lt12=0. Ovu 42 . Ovakav proces je izrazito nekvazistatičan i u suštini nepoželjan.Na dovoljnom rastojanju od mesta suženja. brzina se opet smanjuje i praktično dostiže početnu vrednost . ali se počeni pritisak ne uspostavlja ponovo. Međutim kod realnih gasova temperatura nije konstantna već se zavisno od početnih tempeartura i vrste gasiva ova temperatura menja. jed se deo energije nepovratno izgubio na vrtložno strujanje i tenje. A koko je i promena temperature dosta mala to se može pri razmatranju kod idelnih gasova zaključiti da je temepatura pre prigušivanja i posle prigušivanja ista. Promena kinetičke energije su dvoljno mala pa se mogu zanemariti. Odatle je h1 =h2 Dakle entalpija pre prigušivanja jednaka je entalpiji posle prigušivanja. Ako se predpostavi da nema razmene toplote sa okolinom.

. ugljen dioksida... Daltonov zakon Svaki gas kao komponenta mešavine gasova . jer je veći i broj molekula koji uzrokuju ukupan pritisak. Ukupan pritisak mešavine očigledno mora da bude veći od parcijalnih pritisaka.. čije su komponente u istoj gasovitoj fazi i koje međusobno hemijski ne reaguju.. po zapremini-zapreminski sastav.. po molovima-molarni sastav.. pa za takvu mešavinu važe svi zakoni idealnih gasova i jednačine stanja. to jest odnosmom mase neke komponente prema masi cele mešavine: g1= m1/m.. g2=m2/m. vodene pare i sl. .pojavu su prvi uočili DŽul i Tomson pa je njima u čast ovaj efek i nazvan efekat Džul-Tomsona. Pri konstantnoj temperaturi mešavine ukupan pritisak mešavine jednak je zbiru parcijalnih pritisaka (Daltonov zakon).... gde je : n.. a u manajoj meri argona. zauzima ceo prostor u kome se mešavian nalazi...+pn .. P= p1+p2+. to jest količinu pojedinih komponenti u okviru mešavine. pored jediničnih jednorodnih supstanci. Ovde će biti reči o mešavini idealnih gasova.broj komponenti u datoj mešavini Sastav mešavine Za proučavanje i analizu mešavine potrebno je poznavati njen sastav. Maseni sastav mešavine je dodređen masenim udelom.. Sastav mešavine može biti dat po masi-maseni sastav.. sreću se i njihove mešavine (smeše). Pritisak koji bi imala odgovarajuća komponenta kada bis se sama nalazila u čitavoj zapremini i na temperaturi mešavine naziva se p a r c i j a l n i pritisak. Mešavinu čine dve ili više komponente. stvarajući na zidove suda odgovarajući pritisak. Mešavine idealnih gasova U prirodi i tehnici. Primer mešavina je vazduh koji je sastavljen uglavnom od kiseonika i azota. gn=mn/m 43 .

.. ali je potrebno oderditi gasnu konstantu mešavine..+pn)V=( m1R1+m2R2+. rn=Vn/V gde su V1... +mnRn) T S druge strane jednačina stanja mešavine će biti pV=m Rsm T Upoređivanjem poslednjih izraza m Rsm = (m1R1 + m2R2+... Zapreminski sastav mešavine je određen zapreminskim u11delom r1= V1/V. r1+r2+...+ mnRn) T Ili . (Rsm). V2. r2=V2/V.Maseni udeo je bezdimenioni broj koji je manji od jedinice. Masa mešavine je jednaka zbiru masa komponenata... sobzirom na Daltonov zakon dobija se pV= (m1R1+m2R2+. Treba naglasiti da je redukovana zapremina.. .Vn redukovane ( parcijalne ) zapremine pojedinih komponenti. Jednačine stanje mešavine Termička jednačina stanja može da se primeni i na mešavinu idealnih gasova. uslovna veličina slično parcijalnom pritisku. koji predsavlja odnos broja molova neke komponente prema broju molova mešavine. Već je rečeno da gasna konstanta mešavine zavisi od vrste i od udela komponenata. +mnRn) 44 .. Zbir zapreminskih udela komponenti jednak je jedinici.. Vrlo često se desi da je brojni molarni udeo jednak zapreminskom udelu. . Redukovana zapremina neke komponente je zapremina određena iz jednačine stanja pri temperaturi i pritisku mešavine...+rn= 1 Molarnni sastav mešavine određen je molarnim udelom.. Jednačine stanja napisane redom za komponente su: p1V =m1 R1 T p2V= m2 R2 T ---------------pnV = mn Rn T Sabiranjem ovih jednačina dobija se (p1+p2 +... .

Međutim radno telo u termodinamičkom sistemu može da bude još i tečnom i čvrstom agregatnom stanju.. Štaviše. Ne postoji. Jednačina stanja idealnog gasa ima sasvim jednostavan oblik i u dosta širokom intervalu promena spoljašnjih uslova opisuje ponašanje mnogih realnih gasova. čija bi se zapremina smanjila za polovinu. čvrsto telo. ni tečnost. sa tačnošću koja je dovoljna za inženjerske proračune. Očigledno je da za supstance u ovim stanjima ne važi jednačina stanja idealnih gasova. kada pritisak poraste za dvostruku vrednost. prilikom većih kompresija. 45 . na primer.. Postoji dakle. ili u blizini prelaska u tečna stanja. uočavaju se znatna odstupanja u odnosu na ponašanja prema jednačini stanja idealnog gasa. + gnRn REALNI GASOVI I PARE Jednačina stanja vodene pare Dosadašnja razmatranja odnosila su se na radno telo koje ima svojstva idealnog gasa. prouči ponašanje radnih tela u širem rasponu mogućih stanja. potreba da se u okviru termodinamike.a psle deljenja sa m dobijamo Rsm= g1R1 +g2R2+. i kod gasovitih tela.

U zavisnosti od uslova ( određenih vrednosti veličina stanja ). ali sa manjom tačnošću. Neke od njih odlikuju se visokom tačnošću samo u ograničenoj oblasti promena veličine stanja. 46 . Pri tome postoje razlike za supstance koje se pri smrzavanju šire (a) i supstance kojima se pri smrzavanju smanjuje zapremina (b). ali su one uglavnom vrlo složenog oblika. ali sve one imaju sličan oblik. odnosno faza. dok druge pokrivaju šire opsege. Postoji veći broj jednačina stanja u analitičkom obliku. Može da se uoči da područje određenih faza i «prekidni» prelazak iz jedne faze u drugu ne mogu da budu opisani nekom relativno jednostavnom jednačinom. obično koriste dijagrami ( ustvari jednačine stanja u grafičkom obliku ). temperatura i specifična zapremina ) može da se prikaže kao površina u trodimenzionalnom prostoru.Termička jednačina stanja ( eksperimentalno dobijena veza između veličina stanja-pritisak. Zbog toga se umesto matematičkih jednačina stanja neke supstance. Različitim radnim telima odgovaraju različite površine. Prvoj grupi pripada mali broj supstanci. radno telo je u čvrstom. leda-istog čvrstog agregatnog stanja vode. postoji nekoliko alotropskih modifikalcija. Pojam stanja je nešto uži od pojma agregatnog stanja. kao što se vidi na predhodnoj slici. od kojih je najvažniji voda. tečnom ili gasovitom agregatnom stanju. Na primer.

47 . f a z n o m d i j a g r a m u. Pri tome se razlikuju sledeći procesi: .T-površina sa predhodne slike.v.topljenje iz čvrste u tečnu fazu (1-2). Zbog toga se karakteristične linije u faznom dijagramu nazivaju krive r a v n o t e ž e ili krive z a s i ć e nj a. Kritična tačka K predstavlja tzv. kritično stanje ( koje će u daljem tekstu biti detaljnije objašnjena ). -očvršćavanje-iz tečne u čvrstu . voda u tečnom stanju i vodena para ). -kondezacija-iz gasovite u tečnu ( 4-3). koji ustvari predstavlja projekcije prikazanih p. a tačka T je trojna tačka koja predsatvlja jedinstveno stanje supstance u kome istovremeno postoje sve tri faze ( led. Kada dve faze istovremeno postoje kaže se da je svaka od njih u ravnotežnom stanju ( zasićena) sa onom drugom. -sublimacija-iz čvrste u gasovitu (5-6). -isparavanje-iz tečne u gasovitu (3-4).Različite faze i mogući uslovi prelaska iz jedne u drugu fazu znatno su pregledniji u tzv. Na predhodnoj slici se vidi da prelasci iz jedne faze u drugu odvijaju se kroz međuoblasti u kojima postoje istovremeno dve faze. vodu –zamrzavanje (2-1). U faznom dijagramu se jasno uočavaju uslovi pri kojima jedna faza prelazi u drugu. -desublimacija-iz gasovite u čvrstu fazu (6-5). U faznom dijagramu uočavaju se karakteristične tačke K i T.

48 . Kada sva tečnost ispari u cilindru se nalazi samo suvozasićena para (D).Veličine i dijagrami stanja vodene pare Od posebnog zanačaja je da se objasni kako se. Na sledećoj slici je prikazan opisani proces. s u v o z a s i ć e n a para (C). određuju veličine stanja realnih radnih tela. se nalazi 1 kg vode na temperaturi okoline (A). te nastaje plazma koja se često naziva i četvrto agregatno stanje. u nedostatku jednostavnog oblika jadnačine stanja. Mešavina suvozasićene pare i kapljica tečnosti naziva se v l a ž n a para. Daljim zagrevanjem nastaje p r e g r e j a n a para (E). Pri kvazistatičkom izobarskom dovođenju toplote temperatura vode raste sve dok ne nastane prvi mehurić pare (B). Voda u ovakvom stanju se naziva k lj u č a l a tečnost. Ako u vertikalno postavljenom cilindru ispod klipa koji idealno prijanja na zidove cilindra i može da se kreće bez trenja. korišćenjem odgovarajućih tabela i dijagrama. Kvalitativna promena nastaje tek pri temperaturama od nekoliko hiljada stepeni kada se javlja disocijacija i jonizacija. Pri daljem dovođenju toplote iznad vode se obrazuje sloj vodene pare – tzv.

Na osnovu faznog dijagrama može se uočiti da toplota zasićenja. tako da ova temperatura u tom slučaju postaje temperatura zasićenja za taj pritisak. Ovo se objašnjava time da molekuli vode u parnoj fazi imaju veću energiju nego u tečnoj fazi. ( specifiočni toplotni kapacitet vode u procesu isparavanja je beskonačno veliki tj. S druge strane na temperaturama znatno višim od 100oC voda ostaje u tečnom stanju ako je pritisak dovoljno visok 49 . ključanja i isparavanja zavisi samo od pritiska tečnosti (ps). Znači energija dovedena se ne troši na povećanje temperature nego samo na promenu faze. a smanjenjm pritiska ova temperatura isparavanja opada. Sa povećavanjem pritiska temperatura ključanja raste . Povišenje temperature isparavanja i njeno smanjenje sa padom pritiska je veoma važna karakteristika vode za tehničku praksu. c=bekonačno. Voda može da ključa i pri veoma niskim temperaturama ( na primer na 20oC) ako je pritiask dovoljno nizak.Ovde je važno naglasiti da posle povećanju temperature od A do B. za svaku temperaturu postoji jedinstven pritisak isparavanja (ps). odnosno za svaki pritisak postoji temperatura isparavanja (ts). daljim dovođenjem toplote se ne izaziva dalje povećanje temperature. sve do stanja D.što je na predhodnoj slici prikazano isprekidanom linijom.

Zbog više temperature ključanja (zasićenja) pri pritisku p2 . pa je zapremina u A2 približno jednaka zapremini u stanju A1. i E1. S obzirom da je voda u tečnom stanju gotova nestišljiva ( izaziva samo neznatno smanjenje zapremine vode). onda pojedina karakteristična stanja iz predhodne slike za pritisak p1 možemo da označimo sa A1.v-dijagram za vodenu paru Ako prikažemo proces faznog prelaska u p. Međutim zapremina koja odgovara stanju D2 uočljivo je manja od zapremine D1 ( pri povišenju pritiska zapremina suvozasićene pare se 50 .D1. B1. zapremina u stanju B2 je nešto veća nego u stanju B1. p. na primer p2. Ako zatim ucrtamo odgovarajuća stanja pri nekim višim pritiscima.1 Mpa). Stanja B2 i D1 su potpuno određena dok su stanja A1 C1 i E1 samo jedna od stanja u odgovarajućim intrevalima.(viši od 0.v-koordinatnom sistemu.C1.

Ovo se dešava pri tzv. koje označavamo tačkom K ( kritična tačka). Pri daljem povećanju pritiska povećava se zapremina ključale vode . Na taj način spajaju se krive koje spajaju skupove tačaka B i D. 51 . gornja granična kriva predstavlja u istim uslovima stanje završetka isparavanja.smanjuje). kritičkom stanju. a smanjuje zapremina suvozasićene pare. do koga se može. i Tk=374 0C. U ovom smislu karakteristično je stanje F ( sledeća slika). Procesi na primer izobarskog isparavanja koji se odvijaju na višim pritiscima imaju sasvim drugačiji karakter od onih koji se dešavaju na nižim pritiscima od kritičnog. Za vodu kritična tačka je na pk=22. Donja granična kriva predstavlja geometrijsko mesto tačaka koje odgovaraju stanjima početka isparavanja . Krive koje se spajaju u tački K nazivaju se d o nj a i g o r nj a g r a n i č n a kriva . se može stići na dva načina. ako je polazno stanje A1. Parametri kritične tačke su veoma značajni za projektovanje termodinamičkih instalacija.1Mpa ( 1 Mpa = 10 bar ).

kako je pokazano izoterme se poklapaju sa izobarama. Moguće je .v-dijagramu izgledaju linije stalne temperature. počinju sve više da se udaljavaju jedni od drugih. grubo rečno kao izoterme idealnog gasa ( kao da su se u jednom delu transformisale u duži paralelne sa v-osom što se vidi na slici koja sledi) 52 . one imaju oblik.Prvi način je je već razmotren proces A1. U oblasti vlažne pare (B-C-D). Potrebno je da pokažemo kako u p. U savremenim termodinamičkim postrojenjima prisutna su oba ova procesa ali je češća podkritična oblast. Predpostavimo da je najpre izvršena izohorska kompresija od A1 do AF.D1 do nekog stanja E1. Gde se onda dogodio proces isparavanja ? Objašnjenje ovog fenomena je u činjenici da se supstanca (radno telo). na primer adijabatska komprsija do stanja F. Razumljivo je da radno telo u stanju F mora da bude isto kao u predhodno opisanom procesu. što u suštini predstavlja kontinulni proces prelaska iz stanja tečne vode u stanje pregrejane pare bez prekidnjih graničnih pojava koje su karakteristične za proces isparavanja za pritiske manje od kritičnog pritiska. sa porastom temperature. koje je očigledno u oblasti pregrejane pare. posle čega sledi izobarsko dovođenje toplote do stanja F. a u oblasti tečnosti i pergrejane pare. U procesu dovođenja toplote pri nepromenjenom pritisku (p>pk) molekuli vode . međutim i drugi način postizanja stanja F. odnosno izoterme. na pritiscima većim od kritičnog ponaša na svojstven način. dakle u stanju pergrejane pare.B1. posle čega sledi.C1..

Ova poslednja činjenica razjašnjava suštinsko pitanje kada se realni gasovi ponašaju kao idealni gasovi. postojao je termin «permanentni gasovi» . Izoterme iznad kritične tačke se sve više približavaju obliku koji imaju izoterme idealnog gasa (ravnostrane hiperbole ). pomenuta duž postaje sve kraća i u kritičnoj tački prelazi u tačku. Iz izloženog se vidi da su to oblasti koje su daleko izvan dvofaznih oblasti ( gde para i tečnosti postoje istovremeno). Kroz kritičnu tačku prolazi tzv. Okolnost da mnogi gasovi imaju veoma niske kritične temperature ( na primer kiseonik -118.) ukazuje da za njih temperature koje su bliske temperaturi okoline ( oko 20oC i pritisak do 1 Mpa) predstavljaju stanja u kojima se realni gasovi ponašaju kao idealni gas.82 oC. U početku stvaranja nauke o toploti kada se za postojanje kritične tačke i kritične izoterme nije znalo. azot -147. kritična izoterma koja u samoj tački K ima matematički singularitet-promena krivine. Saznanje da svaki gas može da se 53 .13 oC itd. U domenu nižih pritiska izoterme visokih temperatura praktično se poklapaju sa izotermama idelnih gasova.Pri porastu pritiska (a istovremeno i temeparture) zasićenja. ako posledica činjenice da neki gasovi čak i na ekstremno visokim pritiscima ne mogu da se prevedu u tečno stanje.

Između x=0 i x=1 postoji skup različitih mogućih vrednosti stepena suvoće pare. Pokazalo se da je kao drugi podatak najpogodnije da se izabere maseni udeo suve pare u mešavini suve pare i ključale tečnosti. zadavanje pritiska i temperature. specifična unutarašnja energija). koji se naziva stepen suvoće pare i izražava se kao odnos mase suve pare (m'') prema zbiru masa suve pare i mase ključale tečnosti (m'). s obzirom na to da tada. Dvofazno područje (C). u kojima istovremeno postoje voda i vodena para sa pritiscima i temperaturama čije vrednosti u ravnotežnim uslovima jednoznačno zavise jedna od drugih ima to svojstvo da u određenom smislu formalno ne podleže termičkoj jednačini stanja. Drugim rečima za zadati pritisak i temperaturu ne može jednoznačno da se odredi treća osnovna veličina – specifična zapremina. nema suve pare. Još detaljnije. Na sledećoj slici su isprekidanim linijama prikazane linije x=const 54 . što odgovara vrednosti x=0. specifična entalpija. ne predstavlja dva podatka već samo jedan. x = m'' /m' +m'' Stepen suvoće pare definisan je samo za oblast vlažne pare i istovremeno omogućava matematičke iskaze za donju i gornju graničnu krivu. Često se veličina y = 1 –x naziva stepen vlažnosti pare i predstavlja pojam komplementarnosti stepenu suvoće pare. s obzirom na to da duž čitavog procesa izobarskog isparavanja pritisak i temperatura imaju nepromenjljive vrednosti . u suštini. Na donjoj graničnoj krivoj . definiše stanje radnog tela ( specifična zapremina. Gornjoj graničnoj krivoj odgovara vrednost x=1. u graničnom slučaju više nema ključale tečnosti. u ganičnom slučaju. prema pritisku ili temperaturi.prevede u tečno stanje ako se ohladi do temperature niže od kritične i razvoj kriogene tehnike (tehnike postizanja niskih temperatura ) učinili su da naziv «permanentni gasovi» ostane samo istorijski da svedoči o razvojnom putu nauke o toplti. koji omogućava da se jednoznačno.

Kada je veličina stanja napisana bez indeksa ili oznake. Na osnovu zakona koji važe za mešavine i na osnovu definicije stepena suvoće pare sledi da veličina stanja vlažne pare mogu da se odrede prema sledećim izrazima 55 . Donji indeks (x) koristi se za veličine stanja vlažne pare. onda se takvo stanje odnosi na pregrejanu paru ili tečnost ( jednofazno područje iznad graničnih linija. Za veličine stanja na donjoj graničnoj liniji (') a na gornjoj oznaka ( '' ).Za obeležavanje veličine stanja vode i vodene pare u pojedinim područjima koriste se posebne oznake.

kao ux = hx + pvx Postoje dve vrste tabela koje se koriste pri određivanju veličine stanja vode i vodene pare. specifična unutaršnja energija može da se odredi još na jedan način. Uobičajeno je da se posebno daje tabela koja se koristi za određivanje veličine stanja dvofaznog područja. tj. oblasti vlažne vodene pare 56 .Ako se iskoristi izraza za entalpiju ( h=u + pvx ) .

57 .

58 .

Ova tabela sadrži podatke o veličinama stanja ključale tečnosti i suve pare za različite pritiske. što omogućava da se na osnovu sistema jednačina koje su gore date odrede tražene veličine stanja. 59 . U sledećim tabelama su date veličine stanja u zavisnosti od temeprature.

60 .

61 .

entalpije i entropije. 62 . U sledćoj tabeli . u zavisnosti od pritiska i temperature daju se specifične vrednosti zapremine.Na taj način veličine stanja u dvofaznoj oblati ( vlažna para ) u tabelama su definisane i izražavaju se preko veličine stanja na graničnim krivama.

63

64

65

v-dijagram ne pruža dovoljno mogućnosti za analizu procesa u realnim radnim telima. koja može da posluži i za direktno očitavanje vrednosti pojedinih veličine stanja.s-dijagram.s-diajgram za vodenu paru.v-dijagram za vodenu paru u pravoj razmeri . T. 66 . Ova podela ( iznad i ispod horizontalne linije ) odnosi se samo na niže od kritićnog pritiska. sa primetnim skokom vrednosti . a u donjem delu tabele. Na sledećoj slici prikazan je T.s-dijagram za vodenu paru U nekim slučajevima p.U gornjem delu tabele ( iznad horizontalne linije ) vrednosti se odnose na tečnost.za pregrejanu paru. Za izučavanja različitih aspekata nepovratnosti procesa kao i grafičko prikazivanje razmenjene toplote. Na sledećoj slici dat je p. pogodniji je T.

sve – od nulte do kritične. koje razdvajaju dvofazno područje od jednofaznog područja. na primer. Usvojeno je da je entropija vode u trojnoj tački (0.Uočavaju se karakteristične linije x=0 i x=1. Kako ovo otežava prikazivanje promene stanja u 67 . Zbog toga donja granična linija seče Tosu na nivou T=273.01 oC) jednaka nuli.smeštene u uzan pojas neposredno pored donje granične krive x=0. U oblasti tečnosti izobare su tako guste da su.16 K. U dvofaznoj liniji izoterme se kao i u oblasti tečnosti i oblasti pregrejane pare svojim oblikom podsećaju na izobare idealnog gasa.

S obzirom na to da je reč o izobarskom procesu isparavanja. Na sledećoj slici prikazan je proces je izobarskog isparavanja i površina ispod linije procesa. to se toplota isparavanja može izračunati r = h'' – h' 68 .oblasti tečnosti . t o p l o t u i s p a r a v a nj a ( toplotu promene faze. koja predstavlja tzv. latentnu toplotu). obično se. Reč je o toploti koju treba dovoditi ključaloj tečnosti kako bi se na kraju izobarskog procesa dobila suva para. istu količinu toplote treba odvojiti od suve pare. a u dvofaznoj oblasti imaju suprotnu krivinu. ( pa otuda i naziv «latentna toplota» ). Kao što je već napomenuto. U oblasti pregrejane pare izohore su strmije od izobara. pri čemu se krivina manja na gornjoj graničnoj krivoj. svi izobarski procesi dovođenja. odnosno odvođenja toplote odvijaju se pri nepromenjenoj temperaturi. pri stalnom pritisku. U procesima kondezacije. u šematskom prikazu. razmak između ovih izobara karikirano prikazuje kao znatno uvećan ( kao na sledećoj slici).

v i u T. pored toga što se zanemaruju kinetička i potencijalna energija. 69 . Zbog svega što je rečeno. jednak je razlici entalpija na početku i na kraju procesa. Isto tako tehnički rad u adijabatskim procesima ( u slučajevima kad promena kinetičke i potencijalne energije mogu da se zanemare).a na drugi način Toplota isparavanja se može izračunati r = Ts ( s'' -s' ) Toplota isparavanja zavisi od pritiska i da je pri istom pritisku različita za različite tečnosti (radna tela ). u dijagramu koji za jednu koodinatnu osu ima entalpiju . razmenjena toplota ( pri p=const) i tehnički rad (pri q12=0) veoma se jednostavno određuju.Isto tako tehnički rad se dovodi i odvodi pri protočnim procesima u kojima .s dijagrame. Na osnvu prvog zakona termodinamike. H.v i T. a proticanje radnog fluida odvija se u vrlo kratkom vremenskom intervalu). Kritična tačka nije na vrhu konture koja razdvaja dvofaznu od jednofazne oblasti. Za mnoge termodinamičke proračune toplota isparavanja predstavlja značajan podatak pa se ove vrednosti mogu naći u tabelama. a ne kao odgovarajuće površine ( kao što je slučaj u p. Na sledećoj slici prikazan je h. U mnogim važnim procesima toplota se najčešće razmenjuje u izobarskim uslovima ili uslovima koji mogu da se smatraju izobarskim.s-dijagram za vodenu paru. sa dovoljnom tačnošću mogu da se razmatraju i kao adijabatski ( po pravilu su radne i toplotne mašine dobro izolovane.s-dijagramu). jer su ove veličine predstavljene kao duži.s-dijagram za vodenu paru Ovaj dijagram se najčešće koristi za analizu promene stanja za vodenu paru. razmenjena toplota u izobarskim procesima jednaka je razlici entalpija na kraju i početku procesa. Vidimo da je ovaj dijagram u mogome različit u odnosu na p. već je pomerena ulevo.

razmenjene toplote i razmenjenih radova. Ali pri promeni 70 . dok se veća tačnost postiže primenom tabela i računskim postupkom.Prave linije u dvofaznoj oblasti. to je određivanje početnog i krajnjeg stanja pare. a izoterme se sa linijom x=1 odvajaju od izobara i. tabelarno ili pomoću dijagrama . entalpije. sa udaljavanjem dvofaznog područja asimtotski se približavaju linijama h=const. promena njene unutrašnje energije. koje istovremeno predstavljaju izoterme i izobare nisu međusobno paralelne već zrakasto polaze od donje granične krive. Ovo ukazuje na pojavu da se udaljavanjem od dvofaznog područja ponašanje realnog gasa približava ponašanju idealnog gasa. Promena stanja vodene pare Pri proračunima koji su vezani za promene stanja vodene pare pojavljuju se slični problemi i zadaci kao u zadacima promena stanja kod gasova. Praktično veličine stanja vodene pare se mogu određivati na dva načina. U području pregrejane pare izobare postaju znatno strmije . Mnogi praktični problemi jednostavnije se rešavaju pomoću dijagrama .

postoji i kvalitativna razlika u načinu odvijanja procesa u pojedinim od ovih oblasti.s-dijagrama za vodenu paru. 71 .sdijagramu. Prema zadatim početnim veličinama stanja i uslovima odvijanja procesa .Ova razlika se sastoji u tome da. na h. naročito korišćenjem h. na primer. Kao praktičniji i brži. na primer pri prelasku iz vlažne u stanje pregrejane pare. Kao i u svim ostalim termodinamičkim analizama pri promenama stanja vodene pare potrebno je da se obrati pažnja na to da li se radi o zatvorenom ili otvorenom ( protočnom ) sistemu s obzirom na različite načine određivanja pojedinih karakteristika procesa. primenjuju se grafićki postupci . kada para prelazi iz jednog stanja u drugo. nalaze se tačke na kojima se određuju nepoznate veličine stanja na početku i na kraju procesa. Pri tome je vrlo važno da se utvrdi u kakvom je stanju para na početku i na krajun procea.stanja vodene pare postoji jedna osobenost koja ne postoji pri promeni stanja gasova. Pojedine veličine stanja mogu da se odrede pomoću tabela za vodenu paru i odgovarajućih izraza koji proizilaze iz prvog i drugog zakona termodinamike.

72 .

pregrejana para. žive i dr. Iz tog razloga temperatura zasićenja vodene pare kao grejnog fluida nije viša pod 180 do 190oC. freona. jeftina. u sastav vlažnog vazduha.) Pare ovih drugih tečnosti. na primer pri atmosferskom pritisku svaki kilogram vodene pare pri kondezaciji odaje 2260 kJ toplote. ulazi pregrejana ili zasićena vodena para temperatura nižih od 100oC. koriste se i pare različitih drugih tečnosti ( amonijaka. Ovo se može objasniti čitavim nizom svojstava vode. kao osnovnog radnog tela. Vodena para poseduje veoma veliku toplotnu kondezaciju. što zbog potrebe za povećanjem čvrstoće znatno poskupljuje aparate i uređaje. Vodena para poseduje i niz pozitivnih termičkih svojstava. Kao za vodenu paru postoje eksperimentalno dobijene tabele i dijagrami koji se koriste za razne proračune. U mnogim drugim slučajevima kada je zbog tehnoloških razloga potrebna veća temperatura pimenjuje se pregrejana vodena para koja onda može da bude i nižeg pritiska. -S druge strane u sistemima za ventilaciju i klimatizaciju vazduha. -Kada se vodena para primenjuje u parno-turbinskom postrojenju u termoelektranama za proizvodnju električne energije. Primena vodene pare u termotehnici Vodena para ima veliki značaj u termotehnici i to uglavnom kao grejni fluid i kao radno telo u parno-turbinskim postrojenjima.Na predhodnoj slici date su promene stanja vodene pare na relaciji vlažna para . Zato je neophodno svuda gde je to moguće predvideti 73 .5 Mpa. neagresivna prema metalima i neškodljiva za zdravlje čoveka. parametri pare imaju znatno više vrednosti koji dostižu nadkritične parametre. ugljen-dioksida. Vodena para se proizvodi u kotlovima i predstavlja veoma vredan produkt. pri čemu se vrednosti stanja i odnosi pritiska i zasićenja veoma razlikuju u širokim granicama. -U termodinamičkim postrojenjima. Jedan od najvećih nedostataka vodene pare je nagli porast pritiska zasićenja sa povišenjem temperature. u odgovarajućim promenama stanja ponašaju se u kvalitativnom smislu sasvim slično ponašanju vodene pare.Voda koja se koristi za proizvodnju vodene pare u kotlovima mora da odgovara vrlo strogim zahtevima u pogledu sadražaja soli. što odgovara pritisku od 1 do 1. prvo zato što je rasprostranjena u prirodi. osim vodene pate . kiseonika i drugih primesa.

Druge komponente imju znatno više temperature od svojih kritičnih temperatura što isključuje mogućnost kondezacije. Svaki uređaj koji koristi vodenu paru mora biti snabdeven uređajem za odvajanje kondezata. Ovo zbog prisustva sumpornih jedinjenja u izduvnih gasova koji sa kondezatom obrazuju vrlo agresivne tečnosti. kao atmosferski vazduh ili produkti sagorevanja goriva. postoji opsnost. koja se naziva vlažan vazduh. MEŠAVINE PARE I VLAŽNOG VAZDUHA U opštem slučaju mešavine mogu biti sastavljene od komponenata u istom ili različitom agregatnom stanju. Udeo druge komponente. Jedna komponemta u mešavini ima znatno nižu temperaturu od svoje kritične temperature i zato se naziva para. Posebno je značajna uloga vlažnog vazduha u meterologiji. Za tehničke proračune može da se smatra da se sastav suvog vazduha ne menja. Vlažan vazduh Najvažniji primer vlažnog gasa je mešavina suvog vazduha i vodene pare. klimatizacija). Pojava zamagljivanja prozorskog stakla pokazuje da atmosferski vazduh sadrži komponentu ( vodenu paru) koja pri određenim uslovima delimično kondezuje i izdvaja u obliku tečne fazevode. ( grejanje. i zato imaju osobine idealnih gasova. Ovaj primer pokazuje na značaj mešavina koje se nazivaju parnogasne mešavine. da se ubrza korozija i ošteti metalna površina kotla. Vlažan vazduh ne samo što predstavlja sredinu koja nas okružuje i u kojoj se odvijaju mnogi tehnološki procesi već je često i osnovni radni fluid u različitim oblastima termotehnike. Suvi vazduh kao jedna od komponenti atmosferskog vazduha predstavlja i sam mešavinu gasova.U svim ovakvim slučajevima mora da se računa sa prisustvom vodene pare.sistem za povraćaj kondezata i njegovo ponovno korišćenje za dobijanje vodene pare. sušenje.vodene pare podložan je znatnim promenama. a često se nazivaju i v l a ž a n g a s. Pri snižavanju temperature ova komponenta se kondezuje.. Gasovi koji se u tehnici najviše primenjuju. uvek sadrži neku količinu vodene pare. U zavisnosti od lokaliteta i meteroloških 74 . Kada se vodena para kondezuje na zidovima parnog kotla.

Ukupan pritisak vlažnog vazduha jednak je barometarskom pritisku. ( mora. sledeća slika ). jezera ) a najmanja u bezvodnim područjima. Vodena para u vlažnom vazduhu je para niskog pritiska i zbog toga se suv vazduh i vodena para mogu da razmatraju približno kao idealni gasovi. Kako je prisutna vodena para posledica isparavanja vode sa različitih vodenih površina.uslova udeo vlage u atmosferskom vazduhu iznosi oko 1-3%. 75 . po Daltonovom zakonu za mešavine idealnih gasova. jednak parcijalnom pritisku suvog vazduha (psv) i parcijalnog pritiska vodene pare (pvp). Jer je parcijalni pritisak pare niži od pritiska zasićenja za datu temperaturu mešavine ( pvp<Ps). pa sledi: p = psv + pvp U vezi stanja vodene pare u vlažnom vazduhu ( suvi vazduh praktično uvek ostaje gas ). U nezasićenom valžnom vazduhu vodena para je u stanju pregrejane pare ( stanje A u faznom dijagramu . zasićen i prezasićen. vlažan vazduh može da bude nezasićen. vlažnost vazduha je najveća u blizini velikih vodenih površina.

izaziva izdvajanje viška vlage u obliku kondezata ( maglenajsitnijih kapljica vode ).Ako se pri istoj temperaturi parcijalni pritisak pare povisi do temperature pvp=ps na primer dodavanjem dodatne količine pare. pri p=const. Kondezacija na čvrstim površinama se javlja kada je vodena para iznad temeperature zasićenja . Pod temperaturom tačke rose (tR). Slična situacija nastaje i u slučaju snižavanja temperature vlažnog vazduha bez promene parcijalnog pritiska vodene pare . Takav vazduh ( kao homogena mešavina ) ne može da primi veću količinu vodene pare i zbog toga se naziva z a s i ć e n v l a ž n i v a z d u h ( iako je u njemu smo vodena para zasićena ). ali ako je temperatura čvrste 76 . deo vodene pare se takođe kondezuje i izdvaja iz homogene mešavine . što se označava kao stanje prezasićenog (zamagljenog ) vlažnog vazduha. potrebno ohladiti vodenu paru u vlažnom vazduhu da bi ona postala zasićena. vodena para u vlažnom vazduhu postaje zasićena. iznad granične vrednosti definisano zasićenjem. Kada se temperatura vlažnog vazduha snižava ispod temperature tačke rose . Svako dalje dovođenje vodene pare. što je takođe na predhodnoj slici. podrazumeva se temperatura do koje je.

Ovakva pojava se naziva rošenje. entalpija i druge veličine stanja. Ova promena se ostvaruje pri x=const. menja se temperatura. u posmatranom suvom vazduhu. Na sledećoj slici je prikazan proces izobarskog zagrevanja od stanja 1 do stanja 2. x = mvl / msv Za nezasićen vlažan vazduh definiše se i r e l a t i v na v l a ž n os t (۴ ). Zagrevanje vlažnog vazduha Kada se vlažnom vazduhu dovodi toplota . grejanja i hlađenja. ali se odnos mase vlage i mase suvog vazduha ne menja. ona predstavlja odnos mase vlage ( mvl) i mase suvog vazduha (msv). relativna vlažnost. 77 . koji se izražava koo odnos stvarnog parcijalnog pritiska vodene pare u vlažnom vazduhu prema pritisku zasićenja za datu temperaturu vlažnog vazduha: (۴) = p vp / pv Za većinu promene stanja vlažnog vazduha u tehnici klimatizacije . Potrebno je da definišemo i pojam a p s o l u t n e v l a ž n o st (x). u tehnologiji sušenja kao i raznim tehnološkim procesima može da se smatra da se obavljaju pri stalnom ukupnom pritisku.površine niža od temperature tačke rose vazduha sa kojom je čvrsto telo u kontaktu.

Hlađenje vlažnog vazduha Snižavanje temperature vlažnog vazduha pri stalnom pritisku u određenom smislu predstavlja samo proces u suprotnom smeru od razmatranog procesa zagrevanja vlažnog vazduha. gde je msv= msv/ 1-x U slučaju protočinih procesa umeto mase u gornjem izrazu se uvode maseni protoci .Ukupna količina toplote koja treba da se dovede vlažnom vazduhu u ovom procesu iznosi Q = msv(h2-h1). Sa dijagrama se vidi da se pri zagrevanju smanjuje relativna vlažnost. Ovo objašnjva zašto u procesu sušenja vazduh predhodno zagreva. Poznato je da se vlažni materijali ne mogu da suše vazduhom koji je zasićen vodenom parom. 78 .U slučaju izobarskog hlađenja kada je početno stanje označeno tačkom 1 ( sa većom apsolutnom vlažnošću u odnosu na 1') a hlađenje se vrši do iste temperature t2.

79 . za bilo koje početno stanje nezasićenog vlažnog vazduha.U prvom delu procesa. Time se ukazuje na jednostavan grafički postupak određivanja temperature tačke rose korišćenjem h. što znači da tačka R predstavlja tačku rose.s-dijagrama. od tačke 1 do linije (۴)=1 snižava se tempetratura vazduha uz istovremeno povećanja relativne vlažnosti. Na samoj liniji ۴=1 voden para u vazduhu postaje zasićena.

termodinamičkim modelom ( sledeća slika ).PRETVARANJE TOPLTE U MEHANIČKI RAD Toplotni motori .Na primer kod automobilskog motora. mora da postoje neravnoteža između radnog tela i okoline . određena razlika u pritiscima i/ili temperaturama. Ti procesi su saglasni sa drugim zakonom termodinamike . sagorevanjem pogonskog goriva hemijska energija se najpre pretvara u toplotu. tj.osnovni principi U mnogim pogonskim mašinma toplota oslobođena sagorevanjem goriva pretvara se u mehaničku energiju. - . Tom prilikom moraju da budu zadovoljeni i neki osnovni zahtevi: - potrebno je radno telo. Takve mašine u kojima se toplota pretvara u mehaničku energiju nazivaju se toplotni motori. gde je naglašeno da se prirodni procesi mogu koristiti za dobijanje mehaničkog rada. - Rad bilo kog toplotnog motora može da se šematski prikaže. 80 . a zatim posredstvom odgovarajućeg mehanizmau mehaničku koja se dalje pretvara u mehanički rad koji se koristi za pogon automobila. gde se ostvareni mehanički rad koristi u druge svrhe. Sličan proces se odvija i kod parnoturbinskog ili gasnoturbinskog postrojenja.Potrebna su dva izvora (rezervoara): jedan topliji (toplotni izvor. pomoću koga se kontinualno toplota pretvara u mehanički rad. grejač) i jedan hladniji (toplotni ponor. hladnjak ).

Da bi se to ostvarilo. koje vrše rad nad okolnom sredinom (pozitivan rad ). jer je ukupna promena bilo koje veličine stanja radnog tela u toku ciklusa jednaka nuli. U toku procesa 1-a-2 radno telo ostvaruje pozitivan zapreminski rad. do tačke 2.U svim dijagramima stanja ciklusi se predstavljaju zatvorenim linijama. potrebno je da radno telo sukcesivno u veoma kratkim vremenskim intervalima vrši zatvorene kružne procese-cikluse. širi se promenama stanja 1-a-2. jednak brojnoj vrednosti površine krivolinijskog trapeza 1-a-2-2'-1'-1. Od početnog stanja 1. Proces pretvaranja toplote u mehanički rad mora da bude kontinualan u određenom vremenu. Procesi 1-a-2 i 2-b-1 su razdvojeni dvema izentropama koje prolaze kroz tačke 1 i 2.Strelice na slici prikazuju smer prostiranja toplote i smer vršenja rada. pri čemu se odvodi toplota q2. pri čemu neiskorišćena toplota odlazi u toplotni ponor (TP). radno telo kome se dovodi toplota q1. Količina toplote Q1 od toplotnog izvora ( TU) predaje radnom telu (RT). Na sledećoj slici predstavljen je proizvoljni ciklus u p. a u toku 81 .s-dijagarmu. Od tačke 2 radno telo se sabija promenama stanja 2-b-1 do početnog stanja.v i T.

negativan rad 2-b-1-1'-2'-2. Desnokretni ciklusi su svojstveni toplotnim motorima.Lb Ovi procesi se odvijaju u smeru kazaljke na satu i nazivaju se desnokretni ciklusi. Slično tome u T. Nepovratnost procesa. Karnoov ciklus. Termodinamički stepen korisnosti Nepovratnost procesa koji čine ciklus ima za posledicu smanjenje korisnog rada ciklusa. Eksergija toplote 82 .s dijagramu može se izračunati korisna količina toplote. Koristan rad pri realnim ciklusima koji su nepovratni. uvek je manji od rada koji bi se dobio kada bi ciklus bio povratan Efikasnost termodinamičkog ciklusa prevenstveno se ocenjuje termodinamičkim stepenom korisnosti koji predstavlja odnos korisnog rada ciklusa i toplote dovedene radnom telu u toku ciklusa.procesa 2-b-1. jednak brojnoj vrednosti površine Njihov algebarski zbir ili razlika apsolutnih vrednosti daje koristan rad jednak brojnoj vrednosti površine u zatvorenoj konturi Lk = La.

Radno telo nastavlja širenje do tačke «c» izentropski. sve do tačke «d».Tp) / Ti Odavde se mogu izvući zaključci: desnokretnog Karnotovog ciklusa 83 . od početnog stanja «a» do krajnjeg stanja «b» u kome prestaje dovođenje toplote ( vidi sledeću sliku). posle ove tačke počinje hlađenje radnog tela do temperature toplotnog ponora. Termodinamički stepen korisnosti određuje se (ή) =1 – q2/q1 = (Ti. Izotermska ekspanzija radnog tela je pri temperaturi toplotnog izvora. kada počinje izentropsko sabijanje radnog tela do početnog stanja. Radnom telu se dovodi toplota ''q1'' od toplotnog izvora pri stalnoj temperaturi T1 =Ta=Tb=Ti.Povratni termodinamički procesi su idealizovani i odvijaju se bez gubitaka. Zato povratni ciklus koji čine povratne promene stanja ima najveći termodinamički stepen korisnosti za zadate temperature toplotnog izvora i toplotnog ponora. Takav je K a r n o o v c i k l u s kod koga radno telo vrši dve izotermske i dve izentropske promene stanja. što obezbeđuje da razmena toplote između radnog tela i toplotnih izvora bude povratna. a izotremska kompresija je na temperaturi toplotnog ponora.

. Imajući u vidu da temperatura toplotnog ponora uglavnom jednaka temperaturi okoline a da je vrednost temperature toplotnog izvora ograničena izdržljivošću materijala. Rankin-Klauzijusovciklus Parnoturbinsko postrojenje je toplotni motor sa spoljnim sagorevanjem. a pretvaranje mehaničke energije na drugom mestu. Kod ovih motora sagorevanje goriva i predaja toplote se vrši u posebnom energetskom uređaju. U toplotnoj energetici električna energija se proizvodi u parnoturbinskim postrojenjima.a) termodinamički stepen korisnosti Karnoovog ciklusa ne zavisi od radnog tela već samo od temperatura toplotnog izvora i toplotnog ponora. Radno telo je uglavnom voda jer ima dobra termodinamička svojstva. a zatim mehaničke u električnu energiju. u kojima se vrši pretvaranje toplotne u mehaničku energiju. pa je ukupan stepen korisne energije relativno nizak ( 16. Tako da se može konstatovati da se maksimalno koristan rad ostvaruje ukoliko radno telo vrši Karnov ciklus ( noviji izraz eksergija toplote ). Parnoturbinsko postrojenje.teorijski. gde se njegova potencijalna energija pretvara u mehaničku koja se dalje predaje potrošačima. cevovodima se dovodi u toplotni motor. b) Vrednost ternodinamičkog stepena korisnosti se kreće od nule do jedinice .U ovom slučaju pretavranje hemijske energije se dešava na jednom mestu. a u prirodi je ima u dovoljnim količinama. Radno telo visoke temperature i pritiska.22%). što povećava strujne i toplotne gubitke. 84 ..

izobarske kondezacije pare na pritisku kondezatora (2-3). izentropsko širenje pare u parnoj turbini (1-2). parne turbine (4). kojim se pokreće generator električne energije. parovodom odvodi u pregrejač pare. Kondezovana para se pumpom vraća u kotao. izentropskog sabijanja tečne faze vode u pumpi do pritiska u kotlu (3-4) i od izobarskog zagrevanja vode do njenog ključanja na pritisku kotla (4-5). gde se širenjem pare dobija koristan rad. Pregrejana para zatim odlazi u parnu turbinu. pa se kao suvozasićena para. On se sastoji od sledećih procesa: izobarsko-izotermsko isparavanje u kotlu 5-6. gde se pregreva do potrebne temperature. pregrejača pare (2). cevovoda (3). izobarsko pregrevanje pare (61). kondezatora (5) i pumpe (6). Osnovni teorijski ciklus po kome rade parnoturbinska postrojenja je RankinKlausijusov ciklus. Sagorevanjem goriva u kotlu oslobađa se toplota kojom se zagreva radno telo-voda. a pritisak kondezata se podiže na pritisak vode u kotlu. sledeća skica. 85 .Postrojenje se sastoji od kotla (1). koja isparava. čime se završava radni ciklus. Iskorišćena para odlazi u kondezator gde se pri stalnom pritisku kondezuje. pri čemu predaje toplotu rashladnoj vodi.

Termodinamički ciklus klipnih motora sa unutrašnjim sagorvanjem Pri razmatranju termodinamičkog ciklusa rada klipnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem uvode se sledeće pretpostavke: - u toku odvijanja ciklusa, hemijski sastav radnog tela se ne menja, a proces sagorevanja se zamenjuje odgovarajućim dovođenjem toplote od toplotnog izvora; - proces sabijanja i širenja se odvijaju veoma brzo, bez razmene toplote sa okolinom, pa se mogu smatrati izotemskim; - koločina radnog tela u toku ciklusa je ista (što u radu motora nije slučaj); - radno telo je idealan gas (specifični toplotni kapacitet ne zavisi od temperature). Oto–ciklus Idealizovan , teorijski ciklus oto, se sastoji iz dve dve izentropske promene stanja (1-2 i 3-4) i dve izohorske promene stanja (2-3 i 4-1).

86

Koristan rad u tioku jednog ciklusa jednak je brojnoj vrednosti površine u zatvorenoj konturi 1-2-3-4-1. Dovedena količina toplote po jedinici mase u toku izohorskog procesa 2-3 je q1 = q23 =cv ( T3 – T2 ), a odvedena količina toplote u toku izohordkog procesa 4-1 je q2 =q41 =cv(T1-T4) daljim analizama došli bi smo do saznanja da je termodinamički stepen korisnosti oto-ciklusa u zavisi od stepena kompresije. Stepen kompresije je odnos maksimalne i minimalne zapremine . Stepen korisnosti raste sa porastom stepena kompresije. Iz prakse je poznato da stepen kompesije može ad se poveća samo do određene granice . Njegovim povećanjem raste pritisak i temperatura sabijene mešavine što može da izazove nepoželjnu pojavu samopaljenja mešavine goriva i tzv. detonantno sagorevanje praćeno udarima.

Dizel–ciklus Relativno nizak stepn kompresije oto motora je njihov osnovni nedostatak.Stepen kompresije kod dizel-motora je povećan tako što se

87

sabija samo vazduh, a po izvršenom sabijanju vazduha u cilindru motora se ubrizgava dizel-gorivo.

Dizel-ciklus predstavlja termodinamičku osnovu prvobitnih dizel-motora sa ubrizgavanjem goriva, pomoću vazduha prethodno sabijenog u kompresoru. Proces sagorevanja protiče sporije nego kod oto motora, te pritisak ostaje konstantan. U ostalim delovima ciklusa, dizel i oto-ciklusi se podudaraju. Termodinamički stepen korisnosti izvodi se analogno stepenu korisnosti oto-ciklusa, on takođe zavisi od stepna kompresije.

Kombinovan

ciklus

Kombinovan ciklus predstavlja termodinamičku osnovu rada savremenih dizel motora sa ubrizgavanjem goriva pomoću pumpe visokog pritiska. Ovaj ciklus pretstavlja uopštenje-kombinaciju oto i dizel ciklusa: toplota se najpre dovodi izohorski (V=const), a zatim kada se ostvari određeni pritisak, nasatvi dovođenje toplote izobarski ( p=const), što se vidi na sledećoj slici.

88

Gorivo se mlaznicom ubrizgava u predkomoru i meša sa vazduhom. Osim toga radno telo ne može u potpunosti da izvši ekspanziju pa znatan deo energije ostaje neiskorišćen. dogoreva ostatak goriva. Nedostaci se ogledaju u neravnomernom radu motora u toku termodinamičkog ciklus jer se veličine stanja radnog u toku termodinamičkog ciklusa (pritisak. Klip kao značajan deo motorskig mehanizma kreće se sa velikim ubrzanjem i usporenjem između spoljnje i unutrašnje mrtve tačke gde su prisutne velike inercijalne sile koje se moraju uravnotežavati. 89 . Zbog naglog porasta pritiska u predkomori. Gasnoturbinska postrojenja Klipni motori sa unutrašnjim sagorevanjem i pored svoje velike primenjivosti imaju i određene nedostatke. Zato ovi motori ne mogu da ostvare veliku snagu u jednom agregatu. a klip se pomera pri stalnom radnom pritisku (izobara 33'). U cilindru u glavnom radnom prostoru . Ostali procesi su identični odgovarajućim ciklusima oto i dizelcklusima. pa zatim nastaje samopaljenje goriva i skoro trenutno sagorevanje jednog dela goriva. koji tamo dospeva u toku sabijanja. u cilindru se potiskuju nastali produkti sagorevanja i veća količina neaktiviranog goriva. specifična zapremina) brzo i značajno menjaju u toku ciklusa. što odgovara izohorskom dovođenju toplote 2-3. temperatura.

petrolej. Zbog toga se posebno koriste pri tzv. Gasnoturbinska postrojenja koriste relativno jeftina goriva: kerozin. parafin. Srednja brzina radnog tela je znatno veća nego od motora SUS ( i do 100 puta). jer se brzo puštaju u rad i uključuju u energetski sistem. Kod ovih motora se postiže potpuna ekspanzija radnog tela čime se postiže i veći stepen korisnosti postrojenja. što zahteva veoma kvalitetne i termički otporne čelike za elemente turbine. Da bi se ostvario visok termodinamički stepen korisnosti. što omogućava da se ostvare velike snage sa relativno malim gabaritima. Kod ovog motora termodinamički procesi su slični kao u motorima sa unutrašnjim sagorevanjema ali se ti procesi odvijaju u različitim elementima postrojenja. Gasnoturbinska postrojenja se široko primenjuju u termoelektranama manje snage (do 100 MW ). Upravo zato temperatura radnog tela se smanjuje na nivo koji odgovara ugrađenom materijalu ali se time i termički stepen korisnosti smanjuje. vršnim opterećenjima. potrebno je da gasovi koji ulaze u turbinu imaju visoke temperature. Primenjuju se i za kombinovanu proizvodnju električne energije i toplote i u toplanama ( na primer u Novobeogradskoj toplani je instalirano GTP «Fiat» efektivne snage od 96 MW) zatim za pogon transportnih sredstava. automobila itd. aviona.Gasnoturbinsko postrojenje predstavlja veoma perspektivan toplotni motor sa svim prednostima i primućstvima koje pruža rotacioni motor. Međutim njihova primena je još uvek ograničena. Prema konstrukcijskim karakteristikama postoje dva tipa gasnoturbinskih postrojenja: 90 . dok se kod gasnoturbinskog postrojenja proces sabijanja ostvaruje u kompresoru a proces širenja u gasnoj turbini čime se postiže kontinualan i miran rad postrojenja. Kod motora SUS se proces sabijanja i sagorevanja odvija u istom cilindru. kada dolazi do preopterećenjima energetskog sistema. lokomotiva. Ukupan stepen korisnosti se umanjuje zato što se jedan značajni deo energije koristi za pogon kompresora-. brodova.

Na vratilu (1) nalazi se gasna turbina (2).. 91 . i dalje potiskuje u grejnu komoru (7) Istovremeno pumpom za gorivo (5) se iz rezervoara (8) gorivo se neprekidno ubrizgava u grejnu komoru . koja se predaje potrošaču ( na primer generator električne energije ). gde se radno telo ubrzava. potrošač energije (najčešće) generator električne struje (4). Principjelna šema gasnoturbinskog postrojenja otvorenog tpa data je na sledećoj skici. zbog toga što produkti sagorevanja (kod neodgovarajućeg goriva ) sadrže određenu količinu kiseonika koji negativno utiče na trajnost (korozju) elemenata turbine.sa otvorenim tokom. Kompresor koga pokreće turbina jer se nalaze na istom vratilu usisava vazduh pritiska p1. i . odnosno deo potencijalne energije se pretvara u kinetičku energiju.sa zatvorenim tokom Gasnoturbinsko postrojenje otvorenog tipa se češće primenjuju ali zahtevaju kvalitetnije gorivo. gde se odvija proces sagorevanja i oslobađaju produkti sagorevanja visoke teperature. lopatice gde se kinetička energija dalje transformiše u mehanički energiju rotaciju turbine i vratila (L). Radno telo produkti sagorevanja odlaze u turbinu koja ima funkcijonalno dva različita dela: mlaznik. Gorivo može biti tečno ili gasovto. kompresor (3). pumpa za gorivo (5) i startni uređaj (6).

radno telo se takođe sabija u kompresoru (3) ( sledeća slika) pa zatim odlazi u zagrejač gasa (5). naprimer za gradsko centralno grejanje. Zagrejano radno telo dolazi u turbinu (2) i posle završene ekspanzije hladi se u hladnjaku (6) ili odvodi u specijalne izmenjivače toplote. 92 . Na sledećoj skici dato je gasnoturbinsko postrojenje sa regeneracijom. pa zato i manje u upotrebi. gde se zagreva do potrebne temperature. gde se zagreva voda. Gasnoturbinska postrojenja zatvorenog toka imaju veći stepen korisnosti ali su znatno složenije konstrukcije. Ohlađeno radno telo ponovo se odvodi u kompresor i započinje novi radni ciklus.Kod gasnoturbinskog postrojenja (GTP) zatvorenog toka.

LEVOKRETNI KRUŽNI PROCESI Radni fluid može. Na taj način se deo toplote. od spoljašnjeg izvora mora da dovodi rad koji odgovara razlici površina ispod linija (b) i (a). u svakom ciklusu. 93 . Svaki desnokretni kružni proces može. koji nepovratno odlazio u atmosferu. za njegovo širenje dovodi u procesu pri nižim pritiscima i temeperaturama (a). U tom slučaju se toplota radnom fluidu. Utrošeni rad na delu (b) veći je od dobijenog rada u delu (a) i zbog toga je rezultantno.Regeneracija se sastoji u tome što gasovi koji izlaze iz turbine odlaze u izmenjivač toplote –regenerator (9). da obavlja levokretni kružni proces koji se ostvaruje u smeru suprotnom od smera kazaljke ne časovniku (sledeća slika). u kome deo svoje energije predaju vazduhu koji kompresoru i odlazi u grejnu komoru. obrtanjem smera da postane levokretni pri tome menjaju smer i svi spoljni uticaji. a odvodi od radnog fluida za proces sabijanja pri višim pritiscima i temperaturama (b). pored već opisanog desnokretnog. kao što je prikazano na sledećoj slici. koristi za efikasniji rad gasnoturbinskog postrojenja.

ili nekog objekta. poznato je da ovakav proces ne može da se odvija sam po sebi . kao što se to događa pri prelasku toplote sa tela više temperature na telo niže temperature. Levokretni kružni proces se koristi u slučajevima kada je potrebno odvođenej toplote. Neophodna je određeni kompezacioni proces i on se sastoji u već naznačenom trošenju rada. odnosno snižavanje i održavanje temperature tela. ili povišenje temperature tela ili zagrevanje nekog objekta do temperature iznad temperature okoline.Dovođenje toplote pri nižim temeperaturama i odvođenje toplote pri višim temperaturama radnog fluida ukazuje na to da ostvarivanje ovakvog kružnog procesa omogućava da se toplota od izvora koji je na nižoj temperaturi predaje toplotnom ponoru na višoj temperaturi. koja se koristi za dovođenje toplote. na temperaturama nižim od temperature okolne sredine Uređaji koji rade po levokružnom ciklusu nazivajuse rashladni uređaji. Na osnovu drugog zakona termodinamike . 94 . Na istom principu funkcioniše i t o p l o t n a p u m pa . odnosno određene količine toplote koja odgovara tom radu. Drugim rečima toplota se na ovaj način prenosi sa tela niže temeperature na telo više temperature.