UVOD Literatura 1. Recknagel/Sprenger PRIRUČNIK ZA GREJANJE I KLIMATIZACIJU Građevinska knjiga, Beograd 1982.god. 2.Bogner M., Čantrak S.

, Ćirić S., Deklodić Đ., TERMODINAMIKA, Naučna knjiga, Beograd 1987.god. 3. Pavlović T., Čabrić B., FIZIKA I MEHANIKA SOLARNE ENERGETIKE, Građevinska knjiga, Beograd 1999.god. 4. Đ.Kozić TEMODINAMIKA /inženjerski aspekt/ Mašinski u fakultet Beogradu, 2007. Napomene 1. Student je obavezan da prisustvuje najmanje 60% časova predavanja i 80% časova vežbi da bi ostvario 2x5= 10 poena. 2. Student treba da uradi i odbrani kolokvijum da bi ostvario 10 poena. 3. Student treba da odbrani dva projektna zadatka da bi dobio 15 poena. 4. Student treba da odbrani elaborat da bi dobio 10 poena. 5. Aktivno učešće na laboratorijskim vežbama donosi 5 poena. Minimum poena za izlazak na završni ispit je 30 poena.

O PREDMETU U osnovi ovog predmeta nalazi se termodinamika. «Termodinamika je nauka sa čvrstim osnovama, preciznim pojmovima i jasnim granicama. Principi termodinamike bacaju svetlost na sve prirodne pojave» Dž. Maksvel Poznato nam je iz iskustva da se u prirodi jedan vid energije može pretvoriti u drugi, naprimer:
1

-potencijalna energija nekog tela u kinetičku ( padanjem ), -hemijska energija u mehaničku ( u motorima SUS), -električna u mehanički rad ( u elektromotorima ). Proučavanje i istraživanje svojstava energije i zakona uzajamnog pretvaranja različitih oblika energije predmet je termodinamike. Naziv termodinamika potiče od grčkih reči : termos-topao i dinamic- sila. Dakle može se reći da je termodinamika u opštem smislu nauka o energiji. Osnove termodinamike postavio je francuski vojni inženjer Sandi Karno, čija je osnovna ideja da toplotni motor ostvaruje mehanički rad zahvaljujući prostiranju toplote od toplijeg ka hladnijem telu. Drugim rečima toplota se može iskoristiti ako pored toplog postoji i hladnije telo, u smislu da se razlika temperatura koristi za mehanički rad ( isto kao što se koristi pad vode sa višeg na niži nivo ili protok električne energije od višeg ka nižem potencijalu). Razvoju termodinamike značajan doprinos dali su i mnogi drugi istraživači, tako da danas zahvaljujući svojoj univerzalnosti i jednostavnim metodama termodinamika je postala osnova termoenergetike i termotehnike. Tehnička termodinamika, koja nas posebno interesuje, izučava procese uzajamnog pretvaranja toplote u mehanički rad, objašnjavajući teorijske postavke i principe rada toplotnih mašina: motora sa unutrašnjim sagorevanjem parnih i gasnih turbina, gasnih reaktivnih motora, kompresora, rashladnih mašina i drugo Termodinamika je eksperimentalna i empirijska nauka zasnovana zakonima ili principima. Ona proučava makroskopske pojave, uzajamna dejstvainterakcije i veličine ( energiju, toplotu, rad, pritisak, temperaturu ) ne ulazeći u molekularnu i atomsku strukturu materije. Energija Poznato je da je materija u neprekidnom kretanju. To kretanje može da bude vidljivo ( kretanje reke ili vazdušnim masa, automobila ) ili nevidljivo ( kretanje molekula ili elektrona ili elektromagnetnih talasa). S obzirom na

2

svoju fizičku suštinu kretanje se javlja u više različitih oblika : mehaničko, toplotno, električno, magnetno, hemijsko, nuklearno i dr. U tehničkoj praksi se često koristi sposobnost da jedan oblik kretanja materije može da pređe u drugi oblik kretanja materije na primer: mehaničko kretanje prelazi u toplotno pri trenju ili obrnuto, toplotno kretanje u mehanički rad kod toplotnih motora, u hidrocentralama mehaničko kretanje, pretvara se u električno, i obrnuto, električno kretanje u mehaničko kretanje u elektromotorima. Da bi se prelazak jednog oblika kretanja materije u drugi odredio i količinom, definiše se mera kretanja, količinski jednaka za sve oblike kretanja. Ta opšta, univerzalna mera kretanja materije naziva se energija. Da bi se objasnilo toplotno kretanje, moramo nakratko da razmotrimo i taj nevidljivi svet mikročestica. Sve materije se mogu naći u tri agregatna stanja: čvrsto, tečno i gasovito. Tri stanja iste supstance razlikuju se samo po uzajamnom dejstvu molekula. U čvrstom telu molekuli su stalno u istom položaju. Toplotno kretanje se ovde ogleda smo u neprekidnom oscilovanju molekula oko ravnoteže. Tečno stanje karakterišu molekuli koji su u neprekidnom haotičnom toplotnom kretanju , ali nemaju punu slobodu stešnjeni su uvek istim susednim molekulima. Gasovito stanje je primer potpunog nereda u međusobnom položaju i kretanju molekula. Uostalom i reč «gas» potiče od grčke reči «haos» što znači nered. Osnovna odlika molekula je brojnost i minijaturnost. Naprimer u jednom kubnom centimetru vazduha ima oko 25 x 1000000000000000000 molekula, a kako je rastojanje između molekula deset puta veće od molekula, mogu da se naslute njihove sićušne dimenzije. Oni se u svom haotičnom kretanju ( koji podseća na uznemireni roj pčela) međusobno privlače i odbijaju, udaraju o zidove prepreke (suda) i nastavljaju kretanje. Tom prilikom između molekula dolazi do intezivne razmene energije: molekuli veće brzine predaju deo energije molekullima sa manjom brzinom. Zbir energija mikročestica tela čini unutrašnju energiju ( U ) tela. Ona se sastoji iz energije translatornog i obrtnog kretanja molekula, energije oscilatprnog kretanja atoma unutar molekula, potencijalne energije usled dejstva međumolekularnih sila, energije unutaratomskog dejstva itd.

3

U tehničkoj termodinamički sistem se najčešće svodi na telo pomoću koga se toplota pretvara u mehanički rad ili obrnuto ( produkti sagorevanja u cilindru motora) pa se takav termodinamički sistem naziva i . Kada se telo kreće ( u makrorazmerama ). elastičnih ) ima i potencijalnu ( Ep). kao energija vodenih tokova («beli ugalj»). nafte uglja. Medutim.radno telo.Spoljnjim uticajima ( zagrevanjem ili hlađenjem ) unutrašnja energija može da se poveća ili smanji. prirodnog gasa. te se sve veća pažnja poklanja racionalnoj eksploataciji postojećih izvora energije. bilo u direktnom obliku ( solarna energija ) ili u indirektnom. pa je ukupna energija tela E = U + Ek +Ep Osnovni izvor energije na Zemlji je energija Sunčevog zračenja. usavršavanjem toplotnih motora a naročito istraživanju novih oblika energije. koji se ogleda u mogućoj razmeni mase i energije između mase i okoline. Vrlo često se termodanamički sistem i okolna sredina nazivaju sistem i okolina. Termodinamički sistem Ako želimo da proučimo neku pojavu. potrebno je da uočiti deo prostora na kome će se pojava pratiti i razmatrati. treseta. Međutim samo kretanjem tela kao celine njegova unutrašnja energija se ne menja. biomase. ima određenu kinetičku energiju ( Ek). a kada se nalazi u polju odgovarajućih sila ( gravitacionih. Sve što okružuje termodinamički sistem naziva se okolna sredina. koja može biti realna i zamišljena. 4 . termalna i ostale. vetra. Razlikujemo: -otvoreni sistemi. zalihe prirodnih goriva su ograničene. -zatvoreni . Oko tri četvrtine energije koja se danas troši dobija se sagorevanjem goriva. i -izolovani sistemi. Između sistema i okoline postoji uzajamni uticaj. Pod termodinamičkim sistemom smatramo ograničeni deo prostora koji je u uzajamnoj vezi sa spoljnom sredinom. Sistem je od okoline odvojen granicom sistema. drveta.

Obrnuto. Kroz granice ovog sistema nema razmene mase. Na granicama faza svojstva sistema se naglo menjaju. kod koje se razmena toplote sprečava posebnim posrebrenim zidovima između kojih je izvučen vazduh. Primer otvorenog sistema je izmenjivač toplote ( vidi sledeću sliku). Takav sistem je h o m o g e n. menja se zapremina i granice sistema. Pri proučavanju jednog sistema. jer se sastiji od dve faze: tečne i gasovite. odnosno fluida i okoline ( pod pojmom fluid podrazumevamo zajednički naziv za tečnosti i gasove). h e t e r o g e n sistem se sastoji od više homogenih delova – faza. Voda koja ključa u zatvorenom sudu predstavlja primer heterogenog sistema. kada su ventili zatvoreni. u kome se strujanjem dva fluida 1 i 2 različitih temperatura ostvaruje i protok mase i razmena energije između fluida. Primer za ovu vrstu sistema je cilindar klipnih mašina. nema protoka mase niti se vrši razmena energije. fizičke veličine i hemijski sastav u svim tačkama sistema mogu da budu isti. Termos boca . klip se pomera . 5 .Otvoreni sistemi sa svojom okolinom razmenjuju masu ( supstancu ) i energiju. Zatvoreni sistem se odlikuje stalnom količinom supstance. ali je moguća razmena energije sistema sa okolinom. može u dobroj meri da predstavlja izolovan sistem. Tom prilikom masa ostaje ista pri čemu se vrši razmena energije sa okolinom. Kod izolovanog sistema koji u suuštini u prirodi ne postoji.

mada se u praksi češće koristi hiljadu puta veća jedinica . U termodinamici se za osnovne veličine stanja smatraju: pritisak. a pri kretanju klipa menja se i zapremina. v=V/m m3/kg Gde je : V. Specifična zapremina .Veličine ( parameri ) stanja Jedan isti sistem u zavisnosti od spoljnih uslova može biti u različitim stanjima. Svako od tih stanja je određeno veličinama makroskopske prirode koje se nazivaju veličine stanja. to jest može imati različita fizička svojstva. r = m/V = 1/v . jona ). ( m3 ) -ukupna zapremina radnog tela određena zauzetim prostorom. Jedinica za količinu materije u međunarodnom sistemu jedinica (SI ) jeste 1 mol ( jedan mol ). Molarne veličine stanja U tehničkoj termodinamici radno telo je najčešće gas. Kg/m3 Zapremina može da se svede ne samo na jedinicu mase već i na jedinicu količine radnog tela. koji nema svoju zapreminu već uvek zauzima zapreminu suda u kome se nalazi. K o l i č i n a s u p s t a c e predstavlja fizičku veličinu definisanu brojem strukturnih elemenata (atoma. M . molekula. Gustina radnog tela predstavlja masu jedinične zapremine. zagrevanjem ili hlađenjem gasa u cilindru sa nepokretnim klipom menja se pritisak i temperatura.k mol. Naprimer. pa je recipročna specifičnoj zapremini. elektrona. zapremina i temperatura . 6 . Međutim zapremina koju zauzima jedinica mase je tačno određena i naziva se s p e c i f i č n a z a p r e m i n a. ( kg ) -njegova masa. jer se ove veličine jednostavno mere i imaju očigledan fizički smisao.

rezultujuće.Jedan ''mol'' je količina supstance jednog sistema čestica. onda jedan ''kmol'' sadrži 6. . kojom veliki broj molekula deluje na zidove suda.10 na 26 molekula ( Avogadrov ). molarna masa radnog tela je odnos mase radnog tela prema njegovoj količini.065 . m3/mol. kg/mol Zamenom u predhodnim izrazima . koji sadrži onoliko pojedinačnih čestica koliko ima atoma 0. to jest M = m/n. predstavlja stvarni ili apsolutni pritisak gasa. m3/mol Pritisak Svaki od molekula sistema koji je u dodiru sa zidovima suda stvara određenu silu pritiska na zidove.v = M/r . dobijamo VM = V/n = m. Gde je : n –količina supstance izražena brojem molova. ''Kg/kmol''. Ili . Kad se te čestice molekuli.012 kg ugljenikovog izotopa C12. svedeni na jedinicu površine. Srednja vrednost. Slično tome . 1 ''kmol'' je onoliko kilograma neke suspstance koliko iznosi njena molarna masa M . normalne sile. Dakle molarna zapremina radnog tela predstavlja odnos zapremine radnog tela i njegove količine. VM = V/n . P = F/A Osnovna jedinica za pritisak u sistemu SI je ''paskal'' : 7 .v/n = M.

dovedu u međusobni kontakt. Posmatarno u mikrorazmerama.barometarskog pritiska (pb). Manometri mere razliku stvarnog i i barometarskog pritiska. Temperatura Čovek ali i sva ostala živa bića imaju sposobnost da čulima registruju toplotu ili hladnoću. temeperatura je pokazatelj intezivnosti haotičnog kretanja čestice tela ili mera srednje kinetičke energije svih česica. Temperatura je fizička veličina stanja koja karakteriše toplotno stanje sistema u odnosu na uslovno izabrano nulto stanje. uvedena je još jedna jedinica stanja sistema a to je temperatura ( T). Stvarni pritisak je. meri se razlika barometarskog i apsolutnog pritaska instrumentima koji se nazivaju vakummetri. Ako se dva tela različitih temperatura. odnosno 101.3 kPa. Ukoliko je pritisak veći od barometarskog.Pv Gde je Pv potpritisak odnosno vakum. Barometarski pritisak je pritisak kojim atmosfera deluje na telo sa kojim je u dodiru.Pa = 1 N/m2 ''Pa'' je mala jedinica pa se u praksi koristi hiljadu puta veća jedinica ''kPa'' Veza sa starom jedinicom ( bar ) je: 1 bar = 100 000 Pa U opštem slučaju pritisak gasa može biti viši ili niži od referentne vrednosti . Taj osećaj koji registrujemo je neprecizan. a koji zavisi od nadmorske visine i atmosferskih uslova ( opada sa nadmorskom visinom. Stvarni pritisak je P = Pb + Pn U slučaju kada je apsolutni pritisak niži od barometarskog. P = P b . Potrebno je da znamo da je samo stvarni prtisak veličina stanja. koji čine jedan sistem. njihovo stanje će se menjati sve dotle dok se 8 . Da bi smo toplotno stanje nekog sistema mogli da iskažemo brojkom. tada se meri instrumentima koji se nazivaju manometri. Manometarski pritisak je ustvari natpritisak. Ovaj pritisak na nivou mora iznosi 101 300 pa. kao što se to radi u kinetičkoj teoriji gasova.

Ovaj interval je podeljen na sto jednakih delova i svaki od ovih delova predstavlja 1oC. Na osnovu proporcije jednostavno se može preračunavati T oC = 5/9 ( t oF -32 ) Metode merenja pritiska i temperature Jedan od najednostavnijih načina merenje pritiska zasnovan je na činjenici da pritisak stuba tečnosti na podlogu linearno zavisi od njegove visine. Kada je pritisak u ravnoteži to će atmosferski pritisak biti jednak pritisku živinog stuba u preseku A –A.temperature ne izjednače u svim delovima sistema. Druge veličine ( naprimer kod gasova u odvojenim sudovima mogu da se razlikuju ). on je staklenu posudu dužine oko 1m.15 + t o C. 9 .3 kPa. Jedinica za merenje temperature po ovoj skali je '' kelvin '' ( 1K). za takav sistem se kaže da je u termičkoj ravnoteži.3 kPa). K. kada potpuno prestaje kretanje molekula -273. Odakle sledi da je apsolutna nula. Razlika temperatura je ista bez obzira da li se izražava u stepenima Celzijusa ili stepenima Kelvina. a druga reperna tačka odgovara temperaturi ključanju vode pri istom pritisku . označena kao 100 stepeni. U gornjem delu cevi nalazi se mala količina živine pare koja se za ovaj slučaj može zanemariti. Tom prilikom deo žive se izlio u posudu ali je ostao stub žive visine 760 mm. Tačka topljenja leda u Farenhajtovoj skali je označena sa 32 oF a tačka ključanja vode sa 212 oF pri pritisku od 101. U nekim zemljama je u upotrebi Farenhajtova skala. Za merenje temperature u međunarodnom sistemu jedinica koristi se Kelvinova skala koja se naziva i skala termodinamičke temperature. po čemu postoji zavisnost. T = 273. Reperna tačka u ovoj skali je tačka topljenja leda ( pri pritisku od 101. ali se ove skale razlikuju po koordinatnim počecima.15 oC. Kada se to stanje postigne u sistemu se ne opažaju promene – sanje se ne menja sve dotle dok je sistem izolovan od okoline. Za merenje temperature najčešće je u upotrebi Celzijusova skala. ali to nije slučaj sa proizvodom ili količnikom ovih temperatura. Zatim je zatvorio drugu stranu i okrenuo cev pa je zatim zaronio u posudu sa živom. Poznat je ogled italijanskog fizičara Toričelija. zatvorenu sa jedne strane napunio živom. označena je kao 0 stepeni Celzijusa . Podeljci po ovoj skali odgovaraju skali Celzijusa.

m – masa . V – zapremina. Dodavanjem vertikalne skale dobija se najjednostavniji živin barometar (od b a r o s – težina. G –težina stuba žive . visina stuba žive i g – ubrzanje Zemljine teže.gustina.Stoga je : Pb = G/A = mg/A = r Ag/A = r g z Gde je : A – poprečni presek cevi. Dakle između atmosferskog pritiska i visine stuba tečnosti ( žive ) postoji direktna proporcionalnost. 10 . r . Time se stvaraju islovi da se meri razlika barometarskog i apsolutnog pritiska. Na sledećoj slici prikazan je manometar u obliku ''U'' cevi u koji je nalivena tečnost. m e t r e o – merim ) Korišćenjem istog principa može se meriti i natpritisak i potpritisak.

kojim se mere relativno visoki tzv manometri sa Burdonovom cevi. zatim klipnih manometra. 11 .P v Ovde je potpritisak jednak Pv = r g z barometarskog i Za merenje pritiska takođe se koristi jednakost sile pritiska i elastične sile ( u opruzi ili cevi ). Na ovom principu je zasnovan rad metalnog barometra – aneroida.P = P b + r g z = Pb + Pn Slična je situacija kada merimo razliku između apsolutnog pritiska vakuumetrom P = Pb + r g z = Pb .

Burdonova cev sastoji se od spljoštene metalne cevi (1 ) zatim prenosnog mehanizma (2) i kazaljke (3). boja i dr. a C u termičkoj ravnotežom sa telom B. potrebno je da se treće telo C dovede u u kontakt sa telima A i B. gas. zahvaljujući svojoj elastičnosti. metal i drugo. koja se kreće po skali. U principu svaka od navedenih promena može da bude osnov za merenje temperature. Da bi se odredilo u kakvom su odnosu temperature dva tela A i B. Pri povišenju pritiska. Kazaljka se zaustavlja kada se uspostavi ravnoteža između pritiska koji se meri i elastične cevi. Ovaj postulat se naziva nulti zakon termodinamike jer su nazivi « prvi » i « drugi » predhodno dati drugim termodinamičkim saznanjima. Pri sniženju pritiska cev se . električni otpor. Pri merenju temperature telima A i B u ulozi trećeg tela je upravo sprava za merenje temperature koji se naziva termometar. Merenje temperature se zasniva na nultom zakonu termodinamike. cev se ispravlja a pomeranje zatvorenog kraja cevi preko mehanizma se prenosi na kazaljku. onda su tela A i B u termičkoj ravnoteži . Iz iskustva znamo da se promenom temperature menjaju i neke druge karakteristike tela: dimenzije. Na osnovu iskustva može se tvrditi : ako je telo A u termičkoj ravnoteži sa telom C. pa u zavisnosti od 12 . a kazaljka ka nultom položaju. alkohol . agregatno stanje. vraća ka početnom položaju. zatim svojstva supstance. Bitno je prethodno odrediti supstancu kojom se meri temperatura (termometrijska supstanca) koja može da bude : živa. pritisak.

13 . gde je: -α. helijum ) jer pri stalnom pritisku između temperature i zaprenine gasa postoji direktna proporcionalnost ( Gej-Lisakov zakon). logaritamska). On se koristi za intervale temperatura od -38 oC 350 oC. Iz fizike je poznato da se gasovi više i pravilnije šire od tečnosti. a ključa na 356 oC. Temperatura se određuje merenjem zapremine koju zauzima razređeni gas ( vazduh. dok se za niže temperature koriste termometri sa alkoholom. zasnovan je na linernoj zavisnosti izduženja žive ∆ L i promene temperature ∆ T: (L. tako što se prostor iznad žive napuni azotom. Postoji niz drugih termometara zasnovanih na nekim drugim fizičkim svojstvima: termometri sa električnim otporom ( električni otpor se menja sa temperaturom ).toga ustanoviti funkcionalnu zavisnost između temperature i tog svojstva ( linearna. termoelementi ( dve žice različitih materijala zalemljene na krajevima i izložene različitim temperaturama. Princip rada živinog termometra koji se najčešće koristi za merenje temperature čovečjeg tela. pri atmosferskom pritisku. L = Lo ( 1 + α ∆T ). Na sledećoj tabeli dat je merne oblasti različitih uređaja za merenje temperature.trenutna i početna dužina žive Živin termometar je jednostavne konstrukcije sastoji se od staklene kapilare i rezervoara ispunjenog živom. optički termometri za merenje visokih temperatura ( između zračne energije koje emituje užareno telo i njegove temperature postoji proporcionalnost ). argonom ili ugljen diosksidom. kvadratna. usled pojave termoelektromotorne sile u kolu struje).Lo)/Lo = α ∆ T. Za merenje viših temperatura potrebno je da se spreči ključanje žive.9 oC. -L i Lo . a to se postiže povećanjem pritiska.toplotni koeficijenat linernog širenja. jer živa očvšćava na -38. Za veoma tačno merenje temperature i baždarenje drugih termometara koriste se gasni termometri. koji jednak relativnoj promeni dužine po stepenu. vodonik.

v. To prirodno stanje gasa se i ostvaruje.Jednačine stanja.T. ukoliko nema spoljnih uticaja. teorijski 14 . Promena stanja U svom neprekidnom toplotnom kretanju. molekuli gasa teže da se što ravnomernije rasporede po raspoloživoj zapremini i da imaju približno ujednačenu energiju. Svako od tih ravnotežnih stanja je određeno odgovarajućim osnovnim veličinama stanja: p. Proučavanjem ponašanja različitih gasova. Pri tome pritisak. što definiše stanje termodinamičke ravnoteže sistema. temperatura i specifična zapremina ( kao i ostale veličine stanja ) imaju iste vrednosti u svim tačkama zapremine sistema.

veličine stanja se menjaju a osim toga nisu iste u svim tačkama sistema. Dejstvom sile na klip gas se sabija .v koordinatnom sistemu. Zbog energetskih uticaja okoline.T). pa se zato može smatrati njenom osnovnom termodinamičkom karakteristikom. može se predpostaviti da se sistem celo vreme nalazi u ravnoteži.T2). Promena stanja sistema od početnog stanja 1 (p1. Pritisak. Pri zaustavljanju klipa ravnoteža se ponovo uspostavlja. Pri tome se koriste tri moguća prikaza ovih funkciaja: analitički. koji se grafički prikazuju zatvorenom konturom. Kvazistatičke i nekvazistatičke promene stanja Ako je gas u cilindru sa pokretnim klipom u termodinamičkoj ravnoteži.v. odnosno 15 . Zbog određenog fizičkog značenja najviše se koriste promene stanja u p. Sistem prolazi kroz neravnotežna stanja i pri prestanku spoljnih uticaja dolazi u novo ravnotežno stanje. (v. Ako bi se. grafički i tabelarni.T) ili ( p.i eksperimentalno.T ) = 0 Jednačina stanja zavisi od vrste radne supstance.v). utvrđeno je da su veličine stanja međusobno zavisne i povezane t e r m i č k o m j e d a č i n o s t a nj a ( kraće: jednačinom stanja ). čiji je opšti oblik f ( p. Na osnovu nje se određuje treća veličina stanja. Umesto jedne promene mogu da se obave niz promena stanja i da se drugim putem vrati u početno stanje. međutim klip veoma sporo pomerao. Međutim za praktično korišćenje prostorna linija se projektuje na koordinatne ravni (p. pri čemu je posebno povećan pritisak u blizini klipa.v2. Dakle pri veoma sporom pomeranju klipa sistem zadržava ravnotežu a pri tom se stanje sistema menja. širenjem ili sabijanjem. temperatura i gustina imaju različite vrednosti u tačkama sistema. a ravnoteža se narušava. Tada govorimo o kružnim procesima ili ciklusima. Takav proces u kome se menjaju veličine stanja naziva se p r o m n a s t a nj a.v1. tada bi narušavanje ravnoteže bilo neznatno. Naprimer: zagrevanjem ili hlađenjem sistema. iako se stanje sistema sve vreme menja. grafički može da se prikaže ograničenom prostornom linijom. ravnoteža termodinamičkog stanja se narušava.T1 ) do krajnjeg stanja 2 ( p2. ako su ostale dve poznate. U graničnom slučaju kada se klip kreće bekonačno sporo.

Da bi se gas vratio u početno stanje potrebno stanje. karakteriše svojstvo nepovratnosti. Takve promene stanja pri kojima sistem prolazi kroz neravnotežna stanja nazivaju se nekvazistatičke ( neravnotežne promene stanja ). ali u većini praktičnih primera. U tome se sastoji povratnost mehaničkih pojava. Ako se u nekom sudu nalaze dva različita gasa razdvojena pregradom. to jest prelaženje toplote sa hladnijeg na toplije telo ne može da se ostvari samo po sebi (spontano ). Kvazistatičke promene stanja predstavljaju idealizaciju. istim brzinama kao i pri direktnom kretanju. a jednačina stanja može da se primeni samo za početno i krajnje stanje promene. Širenje gasa u cilindru. međutim. koji zbog 16 . Proces mešanja ( difuzije ) gasova takođe je nepovratan proces. pri čemu telo prolazi kroz iste tačke. I kretanje apsolutno elastične kugle po horizontalnoj ravni između idealno elastičnih prepereka takođe je u mehaničkom smislu povratni proces.stanja su beskonačno bliska ravnotežnim. takođe je nepovratni proces. a naročito kod toplotnih mašina. nastaju prelaženje toplote sa toplijeg na hladnije telo sve do uspostavljanja termičke ravnoteže ( izjednačavanje temperatura ). ako se zanemari trenje. mora gas ponovo da se sabije. koje se nazivaju linije promene stanja i za takva ravnotežna stanja između početnog i krajnjeg može da se primeni jednačina stanja.zahteva određeni rad. počeće da osciluje i. Dakle mehaničko kretanje je moguće izvesti u suprotnom smeru. temperaturama i gustinma u pojedinim tačkama sistema. ponavljaće ciklično iste amplitude i brzine. Ovo kretanje ima svojstva povratnosti. poznato je. pa je potrebno uložiti neki rad. posle uklanjanja pregrade nastaje mešanje. Kada se matematičko klatno izvede iz ravnotežnog položaja. Na primer strujanje gasa iz suda višeg u sud nižeg pritiska praćeno je različitim pritiscima. Ovakve promene stanja mogu da se prikažu na dijagramu u obliku neprekidne linije. Između dva tela različitih temperatura koja su u kontaktu. Takve idealizovane promene se nazivaju kvazistatičnim ( ravnotežnim promenama stanja ). promene stanja su veoma bliske kvazistatičkim. Obrnut proces. Povratni i nepovratni procesi Za ovu priliku razmotrićemo nekoliko primera mehaničkog kretanja. Toplotni proces. Obrnut proces – njihovo razdvajanje. One se uslovno prikazuju neprekidnom linijom. Procesi u prirodi i u tehničkoj praksi (realni procesi ) nemaju svojstva ravnotežnih procesa.

ako proračun pokaže da bi neka mašina u toku povratnog procesa ostvarila snagu od 100KW. Može se naprimer uporno gurati auto. u proučavanju toplotnih procesa uveden je idealizovan pojam – p o v r a t n i t e r m o d i n a m i č k i p r o c e s i. kao što se moglo uočiti iz navedenih primera. Stvarni realni procesi su nepovratni. Ipak. Primeri pokazuju da su toplotni procesi nepovratni. bez ikakvih promena u okolini.takav proces je nepovratan. onda je jasno da je nerantabilna. Mehanički rad Mehanički rad je veoma rasprostranjen i očigledan oblik razmene energije. Suština termodinamičkih metoda je upravo u tome da se računa rad (snaga) u idealnom povratnom procesu i na taj način omogućava poređenje sa kvalitetom realnih procesa. Rad. Sa znatnim temeperaturnim razlikama između sistema i okoline. Količina toplote Prelaženje energije sa jednog tela na drugi može da se ostvari na dva načina. U toku ovog procesa razmenjuje se toplota između gasa i okoline. vrtložnih strujanja. Uslovi povratnosti praktično ne mogu da se ostvare. Ukoliko se počeno stanje uspostavlja uz određene promene okoline. Po definiciji. što takođe utiče na nepovratnost. a u realnom procesu ostvaruje samo 8 KW.trenja i drugih gubitaka mora da bude veći od rada koji je dobijen širenjem gasa. ali rade neće biti ukoliko se auto ne pomeri sa mesta stajanja. Da bi se ostvarila potrebna je sila. Na primer. Intezitet mehaničkog rada jednak je skalarnom proizvodu između sile i puta. praćeno je određenim promenama u okolnim telima. Ili para koja prolazi kroz turbinu čije je rotor zakočen. stvara veliki moment uvijanja vratila. Iako povratni procesi ne postoje u prirodi. -prenosom unutrašnje energije sa toplijeg na hladnije telo. ako se sistem posle izvršenog procesa može da vrati u početno stanje . Zbog toga vraćanje radnog tela u početno stanje. pa su povratni procesi idealizovani procesi kakvih nema u prirodi. ali i pomeranje tela. takav se proces naziva p o v r a t n i. što se izražava kako količina toplote ili kraće t o p l o t a. ali nema rada turbine sve dotle do rotor ne počne da se okreće. otpora vazduha i dr. oni imaju nesumljiv teorijski značaj. koje je u principu uvek moguće. 17 . Realni procesi protiču sa gubicima rada usled ternja. -vršenjem rada jednog tela nad drugim.

apcisa i ordinate krajnjih tačaka procea. Iz početnog ravnotežnog položaja 1. Širenjem gasa klip se pomera za veličinu ∆ x = x2 . pa je L = p.A.∆x predstavlja promenu zapremine gasa pri širenju ∆V = V2 . gas dolazi u ravnotežno stanje 2. koje obrazuje sistem. proizvod A. pa će ostvareni rad biti jednak proizvodu između sile i puta L = F. Neka se u cilindru sa pokretnim klipom ( sledeća slika ) nalazi radno telo (gas).V1 =A.∆ x. Zato se dijagram promene stanja u p.Vkoordinatnom sistemu naziva radni dijagram. a to je površina koja ograničava linija promene stanja. Rad koji se tom prilikom ostvari naziva se z a p r e m i n s i (apsolutni) rad. zatvorenog termodinamičkog sistema izazivaju promenu zapremine. ∆ x.∆V = p ( V2 .V1 ) A to je ustvari brojna vrednost površine 1-2-2'-1'-1 ( vidi sledeću sliku ). 18 . Sila kojom gas deluje na klip jednaka je proizvodu između površine klipa ( A) i pritiska gasa (p). Zapreminski rad Sile koje deluju na granice nepokretnog.Rad je najveći mogući kada se poklapa pravac i smer sile sa pravcem i smerom pomeranja. ∆x. Međutim. posle kvazistatičkog širenja. sa pokretnom granicom – površinom A. Rad se izražava istim jedinicama kao i energija đulima '' J ''. Predpostavlja se da u toku širenja pritisak gasa ostaje stalan.x1. pa će zapreminski rad pri stalnom pritisku biti L = p.

izraz za zapreminski rad je složeniji.+ LN-1 A to je brojna vrednost površine 1-N-N'-1'-1 19 . a pritisak smanji od p1 na p2 ( slika gore desno) tom prilikom se ostvari tad širenja L1 = F1∆x1 = p1 (V2 –V1) Ovaj izraz predstavlja površinu šrafiranog pravougaonika u p.Vkoordinatnom sistemu. ostvari se rad L2 =p2(V3-V2) Ukupan rad za celu promenu satnja 1-N. Neka se klip iz položaja 1 pomera u stanje povećanja zapremine sistema za malu veličinu ∆ x1 =x1 –x2 pri čemu se zapremina povećava od V1 na V2. to jest pri kretanju klipa od početnog položaja 1 do krajnjeg položaja N.U slučaju proizvoljne nekvazistatičke promene pritiska u zavisnosti od zapremine: p =f(V). Pri sledećem pomeranju klipa za malu veličinu ∆x2 =x3-x2. to jest zbiru površina svih malih pravougaonika L = L1NL = L1 + L 2 + .. jednak je zbiru radova pri svakom od malih pomeranja klipa kojih ima n-1..

Ili rad je pozitivan u slučaju ako se promena stanja odvija u pozitivnom smeru apcisne ose i obrnuto. odnosno zavisi kojim putem radno telo prelazi iz početnog u krajnje stanje. U slučaju širenja ( ekspanzije ) ∆V>0. te je rad negativan i ostvaruje se dejstvom okoline na sistem. pa je i rad pozitivan i ostvaruje ga sistem. može zaključiti kakav algebarski znak ima rad. što se vidi iz predhodne slike usled nejednakosti površina ispod linija promena stanja. Kako je u fizičkoj suštini p>0. Očigledno je da je zapreminski rad u toku promene 1-a-2. naprimer turbinsko kolo ( sledeća slika).Na osnovu izraza za zapreminski rad i negove grafičke interpretacije. manji nego rad u promeni satanja 1-b-2. Jasno je da zapreminski rad predstavlja karakteristiku procesa. Tehnički rad Radno telo koje prolazi kroz otvoreni sistem može da pokrene neki uređaj. a u slučaju sabijanja ( kompresije ) biće ∆V<0. a veći od rada u promeni stanja 1-c-2. to se algebarski znak rada poklapa sa znakom promene zapremine ∆V. koji se naziva t e h i č k i rad ( Lt). 20 . Na taj način se kroz granice otvorenog sisetma vratilu predaje rad.

L = Lt/∆ m. l =L /m . J/kg gde je: m-masa radnog tela u zatvorenom sistemu. koji nastaje kada postoji razlika temperatura između tela ( spoljašnji prenos toplote ) ili između pojedinih delova istog tela 21 . m* = ∆ m /t.lt.Naravno da je moguć i slučaj kad kroz granice sistema pomoću odgovarajućeg uređaja . vratilo predaje rad radnom telu ( kod ventilatora ili komperesora .masa radnog tela koja prelazi granice sisetma u vremenu t(s) Snaga koja se razvija na vratilu i koja odgovara tehničkom radu je P = Lt / t = m*. na primer). maseni protok tadnog tela Količina toplote Prenos energije u obliku toplote ostvaruje se toplotnim kretanjem česticamolekula i atoma. Gde je W. ∆ m. Zapreminskim i tehnički rad mogu da se svedu na jedinicu mase (specifični rad ).

Specifični toplotni kapacitet Iskustvo pokazuje da se neka tela teža a neka lakše zagrevaju. u formi toplotnog kretanja čestica prenosi sa jednog na drugi sistem naziva se količina toplote. Slično kiši. Ono što telo sadrži je unutrašnja energija. Leti se more sporije zagreva od kopna i hladi J/kg 22 . koja se dovođenjem ili odvođenjem toplote ( ili rada) menja. ni rad ni toplota se ne sadrže u jednom telu (sistemu). a toplota koja se odvodi iz sistema je negativna. Količina energije koja se . dakle samo tokom procesa prenosa energije. Toplota koja se dovodi u sistem je pozitivna. Ovde još jednom treba istaći zajedničko svojstvo toplote i rada. već samo u procesu prenosa iz oblaka u jezero. u svakodnevnom životu kaže da neko telo sadrži toplotu. ili blage zime i umerena leta primorske klime.( unutrašnji prenos toplote ). kao spoljnih uticaja. koja ne postoji ni u oblaku ni u jezeru.Ukoliko nema razlika temperature (kao razlika potencijala). Često se baš kada je u pitanju toplota. O toploti ima smisla govoriti. Time se objašnjavaju oštre zime i žarka leta kontinetalne klime . pa ni razmene toplote. što je nepravilno. neće biti razmene energije. O znaku toplote je usvojena sledeća konvencija. Toplota se kao i rad izražava u džulima (J) a u proračunima se često svodi na jedinicu mase q = Q/m.

okolni vazduh. J/K Toplotni kapacitet očigledno zavisi od mase sistema. _ _ cM= M . a zimi se voda sporije hladi zagrevajući okolni vazduh. T2) _ C = Q12/ (T1-T2). naziva se t o p l o t n i k a p a c i t e t.K) Između specifičnog i molarnog toplotnog kapaciteta postoji sledeća zavisnost. J a srednji molarni toplotni kapacitet _ _ cM =C/n = Q12/n( T2 -T1 ).c S obzirom na definiciju. uveden je s p e c i f i č n i t o p l o t n i k a p a c i t ( ranije se zvao specifična toplota ). specifični toplotni kacacitet gasova ne zavisi samo od fizičkohemijskih svojstava već i od načina odvijanja procesa. Zbog takvih svojstava voda se koristi za hlađenje motora i ako radno telo u procesu grejanja. Da bi se dobila pogodnija veličina . Međutim . Na osnovu predhodne definicije. Količina toplote potrebna da se temperatura nekog tela ( sistema ) promeni za jedinicu. Na taj način specifični toplotni kapacitet gasova je definisan samo ako je poznata i odgovarajuća promena stanja. to postoji i bezbroj 23 . koja neće zavisiti od mase tela. definiše se kao srednja vrednost toplotnog kapaciteta u intervalu temperatura ( T1. To je količina toplote potrebna da se jedinici mase ( ili količine ) nekog tela temperatura promeni za jedinicu ( 1K). Kako se promene stanja mogu odvijati na bezbroj načina. Veličina kojom sa krakteriše svojstvo tela jednakih masa da različito menjaju temperaturu pri dovođenju ili odvođenju iste količine toplote. J/(kmol. Dakle. srednji specifični toplotni kapacitet biće: _ _ c = C /m= Q12/m(T2 -T1 ). potrebna je različita količina toplote. specifični toplotni kapacitet je potrebno odrediti za čvrsta tela i tečnosti za datu temperaturu i te se vrednosti navode u termodinamičkim priručnicima. jer je količina toplote karakteristika procesa. da bi se iste količine različitih supstanci zagrejale ili ohladile za idređenu temperatursku razliku .

nema rada. Dokaz da se vrši zapreminski rad je da se menja druga koordinatazapremina.. Entropija je veličina koja u termodinamici omogućuje da se u utvrdi smer termodinamičkih procesa. ct. ali sve dok ne počne da se menja njegova zapremina. pa je i zato uvedena nihova srednja vrednost. Znamo da je zapremiski rad L12 = p V. Postojanje samo razlike pritisaka je neophodan ali ne i dovoljan uslov za obavljanje rada. Entropija Da bi sistem mogao da izvrši zapremniski rad.neka veličina stanja. treba da postoje dva činioca: pritisak koji je viši od okloline i promena zapremine. Tako se pri izračunavanju razmenjene toplote srednja temperatura množi sa promenom entropije Q12 = T ∆S. U proračunima se vrlo često.pri širenju i sabijenju gasa u cilindru pri stalnom pritisku (p-const). Na primer pritisak u cilindru može da bude izuzetno visok. Analogno tome. kada se zahteva veća tačnost. Na primer specifični toplotni kapacitet biće: cv – u procesu zagrevanja ili hlađenja gasa u cilindru sa nepokretnim klipom ( V=const).različitih specifičnih toplotnih kapaciteta čije su vrednosti u granicama od plus do minus beskonačno. Promena entropije predstavlja količnik iz promene količine toplote u nekom procesu i apsolutne temperature na kojoj se proces odvija. Specifični toplotni kapacitet gasova se menja sa promenom temperature. koju je uveo Klauzijus i nazvao e n t r o p i j a (S). pri temperaturi od 2000 oC specifični toplotni kapacitet je veći za 70% nego pri temperaturi o 0oC.pri stalnoj temperaturi (T-const). na primer. Odakle je ∆ S = Q12/ T 24 . koristi specifični toplotni kapacitet gasova koji odgovara nekom intervalu temperatura. i u opštem slučaju ( x-const). Kod ugljen –dioksida (CO2) . posebno kod višeatomskih gasova. ali takođe i promena termičke koordinate. odnosno klip ne počne da se kreće. Fizikalno razumevanje i objašnjenje termičke koordinate . gde je x. cp. za razmenu toplote između sistema i okoline neophodno je da postoji razlika temperatura između sistema i okoline.

kao što su rad i količina toplote. Drugoj grupi pripadaju veličine stanja ( pritisak temperatura. dr. što se vidi na sledećoj slici 25 . pa njena promena između dva ravnotežna stanja zavisi samo od tih stanja. Ako je zakon kvazisatatičke promene stanja 1-2 u T-S koordinatnom sistemu određen relacijom T=f(S). Dakle da li se dešava razmena toplote.) koje zavise samo od trenutnog stanja sisetma. zapremina. Entropija je veličina stanja. ne treba zaključivati samo na osnovu promene temperature.Ovde treba naglasiti da date formule važe za kvazistatička stanja. ( J/K). slično kao što pređeni put između dva mesta zavisi od izabrane maršute . Ako se entropija tela povećava (∆ S>0. od njega se toplota odvodi ( Q12<0 ). Obrnuto. Promena entropije i sama entropija se izražavaju u džulima po kelvinu. Na primer pri topljenju leda temperatura se ne menja iako se sistemu dovodi toplota. analognom geometrijskom prikazu zapreminskog rada.K Do sada smo razmatrali dve grupe termodinamičkih veličina. onda . već i na osnovu promene entropije. koje zavise od vrste procesa. Na osnovu datog entropija se koristi kao koordinata u T. S2 >S1). U prvu grupu ubrajaju se veličine. ako se entropija tela ne smanjuje (∆ S <0. a mogu da se svedu na jedinicu mase. pa će promena specifične entalpije biti ∆ s = ∆ S/m = q12/T.S koordnatnom sistmu. količina razmenjene toplote biće jednaka brojnoj vrednosti površine 1-2-2'-1'-1. S 2 < S1 ). J/kg. onda se njemu dovodi toplota (Q12>0).

Zato se ovaj dijagram. pošto je T>0. S 2 -S1=0. Na sledećoj slici dat je uprošćeni šematski prikaz nekog toplotnog uređaja ili mašine. proces pri stalnoj entropiji ). Prvi zakon termodinamike Prvi zakon termodinamike predstavlja specijalni slučaj opšetg zakona o održanju energije. 26 . U toku procesa pri kome je Q12=0.radom i toplotom. koji ima veliku praktičnu primenu naziva toplotni dijagram. po kome energija ne može da nastane niti da nestane već samo prelazi iz jednog oblika u drugi. i -spoljnih uticaja ( energetskih efekata ) koji prolaze granice sistema u toku procesa (rada i toplote). Energija sistema može da se promeni samo spoljnim uticajem. tada je promena energije sistema ∆E = Q – L. gde su veličine stanja radnog tela na ulazu označene indeksom 1. pri čemu za količinu toplote i rad važe već usvojeni dogovor o znacima. Otvoren sistem Da bi se izveo detaljniji analitički izraz prvog zakona termodinamike za otvoreni termodinamički sistem. To je iskustven zakon. što se razmene između sistema i okoline . a na izlazu indeksom 2. ili S=const (izentropski proces. količina razmenjene toplote je jednaka brojnoj vrednosti površine pravougaonika sa sledeće slike: Q12 = T (S 2 -S1). Ovim se zakonom utvrđuje odnos između: -energije koju sadrži sistem i koji je po svojoj suštini veličina stanja. odnosno S1 =S2 ( prikaz pod «b» na gornjoj slici). U slučaju da je T= const ( izotermski proces) . Ako se sa «Q « označi količina toplote a sa « L» rad. posmatra se sistem sa stacionarnim protokom mase i energije ( ustaljenim sa vremenom).

kinetičke enrgije (Ek) i potencijalne energije ( Ep). E = U + Ek +Ep = U + 1/2mw2 + mgz Gde je w-brzina radnog tela z—visina u odnosu na referentnu ravan. Ukupan rad se u ovom slučaju sastoji od tehničkog rada Lt.Promene stanja između ravnotežnih stanja 1 i 2 mogu da budu kvazistatične ili nekvazistatične. a kako je ∆V=v. odnosno L=Lt +Lp. a radom istiskivanja se ista masa potiskuje iz preseka 2-2 u prese 2'-2'. U ulaznom preseku 1-1 vrši se zapreminski rad nad radnim telom ( negativan) 27 . to će biti L p= p..v. Energija radnog tela je jednaka zbiru unutrašnje energije (U). Proces se dešava u vremenskom intervalu t .∆ m. pri čemu se rad potiskivanja sastoji od rada utiskivanja u preseku 1-1 i rada istiskivanja u preseku 2-2. u kome radno telo mase ∆ m ulazi u sistem kroz ulazni presek 1-1. U uočenim presecima pritisak je stalan pa radovi potiskivanja mogu da se izraze kao : Lp = p∆V. a istovremeno ista količina radnog tela napušta sistem kroz izlazni presek 2-2.∆ m. i zapreminskog rada koji se ovde naziva rad potiskivanja ( strujanja) fluida ( Lp). Radom utiskivanja se masa ∆ m radnog tela potiskuje iz preseka 1-1 u presek 1'-1'.

( J/kg ) Entalpija je veličina stanja jer je matematička kombinacija veličina stanja: Unutrašnje energije. (J) Pri čemu će specifična entalpija biti h = H/m = u +pv . a rad koji sistem razmenjuje sa okolinom je zapreminski pa je Q12-L12= U2 –U1 Ova relacija može da se izrazi i preko entalpije Q12= H2-H1+( L12+ p1 V1 +p2 V 2) kada je u toku procesa konstantan pritisak P = const 28 . a zajedničko im je svojstvo da se menjaju pod uticajem toplote i rada. zapremine i pritiska. Ova veličina karakteriše toplotu termodinamičkih promena koje se dešavaju pri konstantnom pritisku (izobarski procesi ).v2 .(p2 v2 –p1 v1 ).∆m . Entalpija karakteriše otvoren sistem u energetskom smislu. Ali ne zavise od vrste procesa vec samo od početnog i karajnjeg stanja razmatranog sistema.p1. a u preseku 2-2 rad protiv spoljašnjih sila ( pozitivan ) p2.v1 .v1 ) Entalpija Entalpija je termodinamička veličina definisana kao zbir unutrašnje energije i proizvoda iz pritiska i zapremine nekog sistema. pa će rad potiskivanja biti Lp = ∆ m.v2 –p1 .∆ m. kao što unutrašnja energija karakteriše zatvoren sistem. H= U + pV. to jest ∆ U=∆E= U2-U1. A ukupan rad L = Lt + ∆ m ( p2 . Zatvoren nepokretni sistem U slučaju zatvorenog nepokretnog sistema promena ukupne energije se svodi na promenu unutrašnje energije.

U slučaju mehaničke neravnoteže dešavaju se analogni procesi. d) Prirodni procesi se mogu iskoristiti za dobijanje korisnog rada. A na osnovu svega je i očigledna tehnička formulacija prvog zakona termodinamika. Tako se prirodni pad vode može iskoristiti za 29 .Već je naglašeno da toplota uvek prelazi sa tela više temperature na telo sa nižom temperaturom. Čak se pouzdano može zaključiti da ovakav ishod nije verovatan. perpetuum mobile prve vrste nije moguć. a proces može da teče sve dok se ne uspostavi ravnoteža sistema i okoline.Q12= H2-H1 Iz svega proizilazi da je koristan rad jednak iskorišćenoj toploti. sve dok se nivoi ne izjednače. voda ne teče uzbrdo itd. c) Prirodni procesi prelaze iz manje verovatnog satanja u više verovatno stanje. upravo zbog nepovratnosti realnih procesa. Smer odvijanja procesa je od višeg ka nižem potencijalu. U navedenim primerima spontani procesi u suprotnom smeru nisu mogući. Da bi se proces izvršio u suprotnom smeru ( da voda potekne uzbrdo. Navedene pojave se dešavaju u jednom smeru. a vazduh iz suda pod pritiskom izlazi u atmosferu sve dotle dok se pritisci ne izjednače. Na primer u spojenim sudovima voda teče od višeg ka nižem nivou. posle njihovoh mešanja vrlo mala je verovatnoća je da će one posle mešanja zauzeti početni položaj. to jest. Ovaj primer ilustruje statističko tumačenje drugog zakona termodinamike koji se može definisati: prelazak čestica iz uređenog oblika kretanja u neuređen oblik je najverovatniji ( i praćen porastom entropije ). Osnovne postavke i formulacije a) Svi prirodni (spontani) procesi imaju određen smer odvijanja i određeno vreme trajanja. a pri vrhu bele kuglice. ne može se stvoriti motor koji bi davao rad ne trošeći energiju. Usmerenost prirodnih procesa omogućava dobijanje dobiajnje korisnog rada. Međutim taj rad je uvek veći od rada u direktnom procesu. što je posledica haotičnog kretanja molekula. na primer ) potrebno je uložiti rad. sve dotle dok se temperature ne izjednače. b) Prirodni procesi su nepovratni. Toplota ne prelazi sa tela niže temperature na telo sa višom temperaturom. Na priner ako se u jednoj kutiji na dnu nalaze crne.

to bi bila velika blagodet za čovečanstvo jer bi se koristila ogromna energija atmosfere. Protok toplote i eventualno dobjanje rada moguće je ako postoje najmanje dva tela između kojih postoji termička neravnoteža. sma po sebi. e) Za permanentno dobijanje rada potrebno je da postoje najmanje dva rezervoara različite temperature. Izložene postavke drugog zakona termodinamike omogućavaju da se shvate klasične formulacije drugog zakona termodinamike. Rad toplotne mašine samo sa jednim izvorom toplote (perpetuum mobile duge vrste ) nije moguć. međutim toplota koja se radnom telu dovodi od toplotnog izvora ne može u potpunosti da se pretvori u meganički rad. a toplotni ponor-okolna atmosfera. Rad se potpuno pretvara u toplotu. Kad bi to inače bilo moguće. f) Rad i toplota nisu energije istog kvaliteta. P r i n c i p P l a n k a. moguće je toplotnim motorom dobiti mehaničku energiju. hladnjak). P r i n c i p K l a u z i j u s a. Zakon porasta entropije Prmena entropije u nekom izolovanom sistemu razmotriće se na primeru nepovratnog procesa razmene toplote između dva tela različitih ali konstantnih temperatura T1 i T2 ( T1>T2) ( sledeća slika ).pokretanje hidrauličnih turbina i dobijanje mehaničke energije koja se dalje pretvara u električnu. Priroda teži od manje verovatnih ka više verovatnim stanjima. P r i n c i p B o l c m a n a. Nemoguć je perpetum . okeana i čitave Zemljine kugle. U slučaju motora sa unutaršnjim sagorevanjem. do kojih se došlo empirijskim putem i koje su u suštini ekvivalentne. 30 .jedan neiskorišćeni deo uvek odlazi u toplotni ponor. jedno toplije ( toplotni izvor. Sva toplota odvedena od izvora toplote ne može da se prevede u mehanički rad. P r i n c i p T o m s o n a K e l v i n a. bez drugih izmena ( kompezacija) u drugim telima.mobile druge vrste. zagrejač ) i drugo hladnije ( toplotni ponor. Toplota ne može spontano. toplotni izvor je toplota oslobođena sagorevanjem goriva u cilindrima. Ako se koristi prirodno prelaženje toplote sa toplijeg na hladnije telo. da prelazi sa hladnijeg na toplije telo.

ukupna promena entropije izolovanog sistema jednaka je zbiru promene entropije tela 1 i 2 .ona raste ili ostaje stalna. Zbog pretpostavki da je T1>T2 izraz u zagradi je veći od nule.Q/T1+Q/T2= Q ( 1/T2-1/T1) pri čemu je pretpostavljeno da telo menja svoja stanja kvazistatično. ∆Sis= ∆ S1+ ∆ S2=.Količina toplote koju odaje telo 1 jednaka je po apsolutnoj vrednosti toploti koju prima telo 2. proces razmene temperature bi bio povratan pa je promena entalpije ∆ Sis= 0 Znači entropija izolovanog sistema se ne smanjuje. pa proizilazi ∆ Sis>0 U slučaju kada bi se temperatutna razlika tela 1 i 2 odnosno ako bi temperatura T1 težila T2 . Entropija raste kada se u 31 . Ovo je zakon porasta etropije. Q1=Q2=Q. a povećanje toplotete tela 2 ∆ S2 =Q/T2. smanjenje entropije tela 1 je : delta S1=-Q/T1. Ako se vodi računa o znaku količine toplote.

a stalna je kada se odvijaju povratni procesi. međumolekularne sile se zanemaruju. pri kome nisu moguće dalje spontane prmene izolovanog sistema. Do iste jednačine se dolazi i kombinacijom Bojl-Mariotovog zakona (pv=const pri T=const) i Gej-Lisakovog zakona (v/T = const. Dakle svi realni procesi. i ima istu vrednost za bilo koje ravnotežno stanje gasa ( ne zavisi od stanja gasa ). Prema tome drugi zakon termodinamike utvrđuje opšti kriterijum ravnoteže: u s t a n j u ravnoteže izolovani sistem ima maksimalnu entropiju. To je zamišljen gas-idealan gas pogodan za proučavanje. Jednačina stanja idealnih gasova Već smo zaključili da su veličine stanja: pritisak. Gas za koji važi jednačina stanja za sve pritiske i temperature naziva se idelnim gasom. kod idelnih gasova. Eksperimentalno se potvrđuje da je pri nekom pritisku gasa. molekuli imaju masu.v/T=R=const Odnosno proizvod pritiska i specifične zapremine podeljen sa apsolutnom temeperaturom je konstantan. ponaša se blisko idealnom gasu. pri p=const ). ali su tako mali da se zapremina može zanemariti (smatraju se materijalnim tačkama) U prirodi idealni gasovi ne postoje jer. temperatura i zapremina međusobno zavisne veličine. Relni gasovi . Dakle veličine stanja gasa su povezane jednačinom stanja ( Klapejronova jednačina ). Tada su 32 . koji je sa svojstvima blizak realnom gasu na pod određenim uslovima.gasna konstanta koja zavisi od vrste gasa. jednačina pv=RT važi samo kad pritisak teži nuli.izolovanom sistemu protiču nepovratni (realni) procesi. koja za jedinicu mase ima oblik Pv =RT Gde je R. čiji je pritisak dovoljno smanjen ( koji je razređen). strogo uzevši. p. u izolovanom sistemu teku u smeru porasta a nikad u smeru smanjenja entropije. Entropija raste pri nepovratnim procesiam. odgovara stanju ravnoteže izolovanog sistema. Sa gledišta molekularno-kinetičke teorije gasova. To stnje maksimalne entropije. njihovim prestankom entropija je dostigla svoj maksimum.

Ako se jednačina pv=RT množi sa masom gasa m. gde je. i ostale karakteristike važnijih gasova dati su u sledećoj tabeli.zapremina jednog kilomola. zavisi o konkretnog zadataka.molekuli udaljeniji pa se međumolekularne sile i dimenzije molekula mogu zanemariti. po kome različiti gasovi koji zauzimaju iste zapremine.T.K = J/kg.ukupna zapremina gasa.kg. Rm= MR = 8314.K Gasna konstanta po svojoj suštini predstavlja rad koji izvrši 1kg gasa pri konstantnom pritisku.4 33 . dobiće se sledeći oblik jednačine stanja: pV = n RM. dobija se sledeći oblik jednačine stanja idealnog gasa pV=mRT gde je V. RM=MR. a imaju iste temperature i pritiske sadrže isti broj molekula-može se zaključiti da je proizvod molarne mase M i gasne konstante R za sve gasove uvek konstanta jednaka J/(kmol.m3/m2. Ako bi se jednačina stanja pomnožila sa molarnom masom M. Gasna konstanta ima dimenziju R= pv/mT = N. dobija se još jedan oblik jednačine stanja ( jednačina Mendeljejeva) pVM=MRT= RM. VM. Gasne konstanta i molarna masa. kada se njegova temperatura promeni za 1 oK. Na osnovu Avogardovog zakona . a koji će oblik koristiti.T Svi ovi oblici jednačine stanja su u suštini indentični.K) Poslednja formula omogućava da se izračuna gasna konstanta ako se zna njegova molarna masa .univerzalna gasna konstanta Kada se ova jednačina pomnoži brojem molova «n».

34 .

to jest količina gasa u prostoru od 1m3 pri normalnim fizičkim uslovima.15 / 101325=22. pa je U2-U1 =( Q12) S. normalnim fizičkim uslovima ( t=0oC.4 . druge strane . Majerova jednačina Promena unutrašnje energije kao veličine stanja ne zavisi karaktera promene stanja. na osnovu eksperimenta koji je izvršio Džul. može se smatrati konstantnim. p=101.Iz predhodnih relacija može se zaključiti da su pri istim pritiscima i temperaturama zapremine kilomolova različitih gasova iste. Prvi zakon termodinamike za zatvoreni sistem je U2 –U1 =Q12 -L12 U uslovima kada je zapremina stalna (V =const) zapreminski rad biće jednak nuli ( L12=0 ).325 kPa) molarna zapremina će biti Vm=RmT/p 0 8314.41 mN3/kmol. označen normalni metar kubni. ne samo za promenu V=const.41 kmol = M/22. 35 . 273. Pri tzv. Promena unutrašnje energije i entalpije idealnog gasa. pa je ( Q12) =mcv (T2-T1) Zamenom izraza dobija se ∆ U = U2 –U1 =mc (T2 –T1 ) Ovaj izraz će važiti. Gde je sa mN3. pri stalnoj zapremini. već je potpuno definisana početnim i krajnjim stanjem radnog tela. već i za sve promene stanja idealnog gasa. Na osnovu perdhodnih relacija proizilazi 1 mN3= 1/22. kod idealnih gasova specifični toplotni kapacitet.41 kg sve ovo znači da normalni metar kubni nije samo jedinica za zapreminu već i jedinica za količinu supstance.

pri konstantnom specifičnom toplotnom kapacitetu. Tom prilikom se određuju: 36 . pri p=const Q12= U2-U1 + p (V2-V1) =U2-pV2-(U1-pV1) = H2-H1 A ako je p=const Q12=mcp(T2-T1) Odnosno promena entalpije je Delta H = H2=mcp (T2 – T1) A sama entalpija slično unutrašnjoj energiji zavisi samo od temperature H=mcpt h =H/m=cpt Izraz za promenu entalpije mže da se napiše i u obliku H2 –H 1=mcp(T2-T1) = U2+p2V2-( U1+p1V2) =mcv(T2 –T 1) +mR(T2-T1) Odakle posle deljenja sa m(T2-T1) Cp-Cv=R Što predstavlja Majerovu jednačinu Politropske promene stanja idealnog gasa Razmatraju se ravnotežne. u uslovima zatvorenog sistema.kvazistatične promene stanja idealnog gasa. na sličan način. Promena entalpije idealnog gasa određuje se . pa će biti U=m c vt (J). Aspecifična unutrašnja energija u = U/ m = cvt (J/kg) odavde se zaključuje da je unutrašnja energija idealnog gasa samo u funkciji njegove temperature. a sama unutrašnja energija se određuje uz predpostavku da je U1 teži 0 za T1 273. Prvi zakon termodinamike za zatvoreni sistem je .15 K (T1=0oC).Poslednji izraz određena je promena unutrašnje energije.

sadržane u jednačini prvog zakona termodinamike ( količina toplote.jednačine promene stanja i grafički prikazuju u odgovarajućem sistemu koordinata: . Jednačina politropske promene stanja kada se koristi osnovni uslov cn=cosnst. pa je za dva stanja «1» i «2» T1/v1T2/v2 Lisakov zakon ili T1/T2 = v1 /v2 . odnosno V=const Razmotrićemo nekoliko karakterističnih politropskih promena stanja: Izobarska promena stanja Izobarska promena stanja se ostvaruje pri konstantnom pritisku radnog tela: p= const. pri čemu se dobija n pv = const gde se veličina n = cn-cp/ cn-cv naziva eksponent politrope koja je takođe u granicama od plus do minus beskonačno. u toku te promene stanja. Ta vrednost može da bude cp. rad ).energetske veličine. Iz ovog izraza možemo odrediti specifični toplotni kapacitet cn cn = cv ( n-k/ n-1) gde je k= cp/cv odnos specifičnih toplotnih kapaciteta pri p=const. što predstzavlja poznati Gej- 37 .0 i čitav niz drugih od plus do minus beskonačno. entalpija. unutrašnja energija. rešavanjem odgovarajuće diferencijalne jednačine. Onovne karakteristike politropske promene stanja idealnog gasa je da specifični toplotni kapacitet (cn) ima proizvoljnu ali konstantnu vrednost.. izvodi se iz analitičkih za prvi zakon termodinamike u diferencijalnom obliku. cv.

38 . a pri odvođenju toplote obrnuto. Zapreminski rad u ovom slučaju L12=p(v2-v1) = R ( T2-T1) A količina razmenjene toplote Q12 = cp (T2-T1) Izohorska promena stanja Izohorska promena stanaj se odvia pri konstantnoj zapremini.v. a u toplotnom T. n n 1/n P v =p1v1 sledi v =v1( p1/p) .dijagramu predstavlja «duž» 1-2.s –dijagramu «eksponencijalna kriva linija».Gragički prikaz izopbarske promene satnja u P. V=const. Pri dovođenju toplote povećava se zapremina i entropija radnog tela.

Odakle je v=v1= const.beskonačno (eksponent politrope ) pa je razlomak 1/n=0. U T. n = +. Što predstavlja Šarlov zakon.. prema prvom zakonu termodnamike Q12 = u2-u1= cv( T2-T1) Izotermska promena stanja Izotermsaka promena stanja se ostvrauje kada je temperatura radnog tela u toku promene stanja T=const Iz jednačine politrope.koordinatnom sistemu je duž paralelna ordinati pri čemu promena stanja teče u smeru porata pritiska (p2>p1) pri dovođenju toplote (q12>0). Izohora u P. p1/T1=p2/T2 . zbog uslova cv<cp. strmija od odgoavrajuće izobare. a površina između duži 1 i 2 se projektuje u jednu tačku. Zapremnski rad pri izohorskoj promeni stanja je jednak nuli l12=0 . posle odgovarajućih zamena dobija se p1v1=p2v2 ili p1/p2=v2/v1 . Količina razmenjene toplote.s-kordinatnom sistemu izohora je eksponenciajla kriva.v. Iz jednačine politrope p/T=const. p1/p2=T1/T2 . a to je Bojl-Mariotov zakon 39 . ili u smeru smanjenja pritiska ( p2<p1) pri odvođenju toplote /q12<0). jer je delta v =0.

Adijabatska promena stanja Adijabatska promena stanja radnog tela. zbog brzine odvijanja ili dobre izolovanosti.U toku izotermske promene stanja unutrašnja energija i entalpija idealnog gasa se ne menjaju. iz relacije delta q =T delta s 40 . se odvija bez razmene toplote između radnog tela i okoline delta q=0 . mogu se praktično smatrati adijabatskim. Tv = const Zbog uslova q12 =0. jer su ove veličine stanja u funkciji temperature. p T =const . tada mora biti i cn=0 i n=k gde je k=cp/cv Jednačina adijabate k 1-k k k-1 pv =const. Zbog uslova da je delta q =0. Mnoge promene stanja u tehničkoj praksi.

porozna pregrada itd) N atom mestu lokalna brzina strujanja gasa poraste. 41 .Izentropski rad širenja se dobija samo smanjenjem unutrašnje energije radnog tela. zasun. gas nailazi na načlo suženje poprečnog preseka ( na primer. a pritisak naglo opadne.strujanja. a celokupni rad sabiajnja se troši na povećanje unutrašnje energije radniog tela (gasa). Takva pojava se naziva prigušivanje. P r i g u š i v a nj e U parksi su česti sličajevi da prilikom proticanja. ventil.

Ovakav proces je izrazito nekvazistatičan i u suštini nepoželjan. ( adijabatsko strujanje) i da su poprčni preseci 1-1 i 2-2 dovoljno udaljeni od mesta prigušivanja i da su na istoj visini ( z1=z2). Promena kinetičke energije su dvoljno mala pa se mogu zanemariti. jer se pad pritiska ne može iskoristiti na dobijanje rada. Ovu 42 . prvi zakon termodinamike za ovorene sisteme glsai h1 + ½ w1w1= h2 +1/2 w2 w2 . gde indeks 1 označava presek 1-1 a indeks 2 na presek 2_2. Odatle je h1 =h2 Dakle entalpija pre prigušivanja jednaka je entalpiji posle prigušivanja. pošto nema tehničkog rada lt12=0. jed se deo energije nepovratno izgubio na vrtložno strujanje i tenje. Međutim kod realnih gasova temperatura nije konstantna već se zavisno od početnih tempeartura i vrste gasiva ova temperatura menja.Na dovoljnom rastojanju od mesta suženja. ali se počeni pritisak ne uspostavlja ponovo. A koko je i promena temperature dosta mala to se može pri razmatranju kod idelnih gasova zaključiti da je temepatura pre prigušivanja i posle prigušivanja ista. brzina se opet smanjuje i praktično dostiže početnu vrednost . Ako se predpostavi da nema razmene toplote sa okolinom.

Pri konstantnoj temperaturi mešavine ukupan pritisak mešavine jednak je zbiru parcijalnih pritisaka (Daltonov zakon). gn=mn/m 43 ... Sastav mešavine može biti dat po masi-maseni sastav. po molovima-molarni sastav.. Primer mešavina je vazduh koji je sastavljen uglavnom od kiseonika i azota. . to jest odnosmom mase neke komponente prema masi cele mešavine: g1= m1/m. Maseni sastav mešavine je dodređen masenim udelom. ugljen dioksida. Pritisak koji bi imala odgovarajuća komponenta kada bis se sama nalazila u čitavoj zapremini i na temperaturi mešavine naziva se p a r c i j a l n i pritisak. Ovde će biti reči o mešavini idealnih gasova.. po zapremini-zapreminski sastav. pa za takvu mešavinu važe svi zakoni idealnih gasova i jednačine stanja. Ukupan pritisak mešavine očigledno mora da bude veći od parcijalnih pritisaka... pored jediničnih jednorodnih supstanci. jer je veći i broj molekula koji uzrokuju ukupan pritisak.pojavu su prvi uočili DŽul i Tomson pa je njima u čast ovaj efek i nazvan efekat Džul-Tomsona... P= p1+p2+. Daltonov zakon Svaki gas kao komponenta mešavine gasova . Mešavinu čine dve ili više komponente.. a u manajoj meri argona.broj komponenti u datoj mešavini Sastav mešavine Za proučavanje i analizu mešavine potrebno je poznavati njen sastav. to jest količinu pojedinih komponenti u okviru mešavine.. stvarajući na zidove suda odgovarajući pritisak.. Mešavine idealnih gasova U prirodi i tehnici. zauzima ceo prostor u kome se mešavian nalazi.. vodene pare i sl.+pn .. sreću se i njihove mešavine (smeše).. g2=m2/m.. gde je : n... čije su komponente u istoj gasovitoj fazi i koje međusobno hemijski ne reaguju.

r2=V2/V. rn=Vn/V gde su V1... +mnRn) T S druge strane jednačina stanja mešavine će biti pV=m Rsm T Upoređivanjem poslednjih izraza m Rsm = (m1R1 + m2R2+. Jednačine stanje mešavine Termička jednačina stanja može da se primeni i na mešavinu idealnih gasova.Maseni udeo je bezdimenioni broj koji je manji od jedinice.. Već je rečeno da gasna konstanta mešavine zavisi od vrste i od udela komponenata. Treba naglasiti da je redukovana zapremina... Zapreminski sastav mešavine je određen zapreminskim u11delom r1= V1/V. V2. (Rsm). ...+rn= 1 Molarnni sastav mešavine određen je molarnim udelom. . .. +mnRn) 44 . r1+r2+. Vrlo često se desi da je brojni molarni udeo jednak zapreminskom udelu.. Zbir zapreminskih udela komponenti jednak je jedinici.....Vn redukovane ( parcijalne ) zapremine pojedinih komponenti.+ mnRn) T Ili . Redukovana zapremina neke komponente je zapremina određena iz jednačine stanja pri temperaturi i pritisku mešavine.+pn)V=( m1R1+m2R2+. koji predsavlja odnos broja molova neke komponente prema broju molova mešavine. Jednačine stanja napisane redom za komponente su: p1V =m1 R1 T p2V= m2 R2 T ---------------pnV = mn Rn T Sabiranjem ovih jednačina dobija se (p1+p2 +.. sobzirom na Daltonov zakon dobija se pV= (m1R1+m2R2+. ali je potrebno oderditi gasnu konstantu mešavine..... Masa mešavine je jednaka zbiru masa komponenata.. uslovna veličina slično parcijalnom pritisku.

potreba da se u okviru termodinamike. ili u blizini prelaska u tečna stanja. Postoji dakle. sa tačnošću koja je dovoljna za inženjerske proračune. na primer. i kod gasovitih tela. prilikom većih kompresija.. čija bi se zapremina smanjila za polovinu. prouči ponašanje radnih tela u širem rasponu mogućih stanja. Ne postoji. Međutim radno telo u termodinamičkom sistemu može da bude još i tečnom i čvrstom agregatnom stanju. Jednačina stanja idealnog gasa ima sasvim jednostavan oblik i u dosta širokom intervalu promena spoljašnjih uslova opisuje ponašanje mnogih realnih gasova. kada pritisak poraste za dvostruku vrednost. Štaviše. + gnRn REALNI GASOVI I PARE Jednačina stanja vodene pare Dosadašnja razmatranja odnosila su se na radno telo koje ima svojstva idealnog gasa. Očigledno je da za supstance u ovim stanjima ne važi jednačina stanja idealnih gasova. uočavaju se znatna odstupanja u odnosu na ponašanja prema jednačini stanja idealnog gasa.a psle deljenja sa m dobijamo Rsm= g1R1 +g2R2+.. čvrsto telo. ni tečnost. 45 .

Prvoj grupi pripada mali broj supstanci. U zavisnosti od uslova ( određenih vrednosti veličina stanja ). ali su one uglavnom vrlo složenog oblika. ali sve one imaju sličan oblik. postoji nekoliko alotropskih modifikalcija. Različitim radnim telima odgovaraju različite površine. Postoji veći broj jednačina stanja u analitičkom obliku. Na primer.Termička jednačina stanja ( eksperimentalno dobijena veza između veličina stanja-pritisak. Pri tome postoje razlike za supstance koje se pri smrzavanju šire (a) i supstance kojima se pri smrzavanju smanjuje zapremina (b). obično koriste dijagrami ( ustvari jednačine stanja u grafičkom obliku ). Pojam stanja je nešto uži od pojma agregatnog stanja. leda-istog čvrstog agregatnog stanja vode. dok druge pokrivaju šire opsege. Može da se uoči da područje određenih faza i «prekidni» prelazak iz jedne faze u drugu ne mogu da budu opisani nekom relativno jednostavnom jednačinom. Neke od njih odlikuju se visokom tačnošću samo u ograničenoj oblasti promena veličine stanja. odnosno faza. 46 . temperatura i specifična zapremina ) može da se prikaže kao površina u trodimenzionalnom prostoru. tečnom ili gasovitom agregatnom stanju. od kojih je najvažniji voda. ali sa manjom tačnošću. kao što se vidi na predhodnoj slici. radno telo je u čvrstom. Zbog toga se umesto matematičkih jednačina stanja neke supstance.

Kritična tačka K predstavlja tzv. Na predhodnoj slici se vidi da prelasci iz jedne faze u drugu odvijaju se kroz međuoblasti u kojima postoje istovremeno dve faze.topljenje iz čvrste u tečnu fazu (1-2). U faznom dijagramu uočavaju se karakteristične tačke K i T. -kondezacija-iz gasovite u tečnu ( 4-3).T-površina sa predhodne slike. kritično stanje ( koje će u daljem tekstu biti detaljnije objašnjena ). U faznom dijagramu se jasno uočavaju uslovi pri kojima jedna faza prelazi u drugu. -desublimacija-iz gasovite u čvrstu fazu (6-5). a tačka T je trojna tačka koja predsatvlja jedinstveno stanje supstance u kome istovremeno postoje sve tri faze ( led. koji ustvari predstavlja projekcije prikazanih p. -očvršćavanje-iz tečne u čvrstu . -sublimacija-iz čvrste u gasovitu (5-6). voda u tečnom stanju i vodena para ).v. Zbog toga se karakteristične linije u faznom dijagramu nazivaju krive r a v n o t e ž e ili krive z a s i ć e nj a. 47 . Pri tome se razlikuju sledeći procesi: . Kada dve faze istovremeno postoje kaže se da je svaka od njih u ravnotežnom stanju ( zasićena) sa onom drugom. f a z n o m d i j a g r a m u.Različite faze i mogući uslovi prelaska iz jedne u drugu fazu znatno su pregledniji u tzv. -isparavanje-iz tečne u gasovitu (3-4). vodu –zamrzavanje (2-1).

se nalazi 1 kg vode na temperaturi okoline (A). 48 . Kvalitativna promena nastaje tek pri temperaturama od nekoliko hiljada stepeni kada se javlja disocijacija i jonizacija. te nastaje plazma koja se često naziva i četvrto agregatno stanje. u nedostatku jednostavnog oblika jadnačine stanja. Mešavina suvozasićene pare i kapljica tečnosti naziva se v l a ž n a para. Kada sva tečnost ispari u cilindru se nalazi samo suvozasićena para (D). Pri daljem dovođenju toplote iznad vode se obrazuje sloj vodene pare – tzv. Pri kvazistatičkom izobarskom dovođenju toplote temperatura vode raste sve dok ne nastane prvi mehurić pare (B). određuju veličine stanja realnih radnih tela. Na sledećoj slici je prikazan opisani proces. s u v o z a s i ć e n a para (C). korišćenjem odgovarajućih tabela i dijagrama. Voda u ovakvom stanju se naziva k lj u č a l a tečnost. Daljim zagrevanjem nastaje p r e g r e j a n a para (E). Ako u vertikalno postavljenom cilindru ispod klipa koji idealno prijanja na zidove cilindra i može da se kreće bez trenja.Veličine i dijagrami stanja vodene pare Od posebnog zanačaja je da se objasni kako se.

za svaku temperaturu postoji jedinstven pritisak isparavanja (ps). a smanjenjm pritiska ova temperatura isparavanja opada. odnosno za svaki pritisak postoji temperatura isparavanja (ts). Na osnovu faznog dijagrama može se uočiti da toplota zasićenja. ( specifiočni toplotni kapacitet vode u procesu isparavanja je beskonačno veliki tj. c=bekonačno. daljim dovođenjem toplote se ne izaziva dalje povećanje temperature. Povišenje temperature isparavanja i njeno smanjenje sa padom pritiska je veoma važna karakteristika vode za tehničku praksu. Voda može da ključa i pri veoma niskim temperaturama ( na primer na 20oC) ako je pritiask dovoljno nizak. Sa povećavanjem pritiska temperatura ključanja raste . S druge strane na temperaturama znatno višim od 100oC voda ostaje u tečnom stanju ako je pritisak dovoljno visok 49 .što je na predhodnoj slici prikazano isprekidanom linijom. tako da ova temperatura u tom slučaju postaje temperatura zasićenja za taj pritisak. sve do stanja D. ključanja i isparavanja zavisi samo od pritiska tečnosti (ps). Znači energija dovedena se ne troši na povećanje temperature nego samo na promenu faze.Ovde je važno naglasiti da posle povećanju temperature od A do B. Ovo se objašnjava time da molekuli vode u parnoj fazi imaju veću energiju nego u tečnoj fazi.

v-koordinatnom sistemu. S obzirom da je voda u tečnom stanju gotova nestišljiva ( izaziva samo neznatno smanjenje zapremine vode). Međutim zapremina koja odgovara stanju D2 uočljivo je manja od zapremine D1 ( pri povišenju pritiska zapremina suvozasićene pare se 50 .D1.(viši od 0.C1. na primer p2. B1. i E1.v-dijagram za vodenu paru Ako prikažemo proces faznog prelaska u p. onda pojedina karakteristična stanja iz predhodne slike za pritisak p1 možemo da označimo sa A1. Ako zatim ucrtamo odgovarajuća stanja pri nekim višim pritiscima. p.1 Mpa). Zbog više temperature ključanja (zasićenja) pri pritisku p2 . pa je zapremina u A2 približno jednaka zapremini u stanju A1. Stanja B2 i D1 su potpuno određena dok su stanja A1 C1 i E1 samo jedna od stanja u odgovarajućim intrevalima. zapremina u stanju B2 je nešto veća nego u stanju B1.

ako je polazno stanje A1.smanjuje). Parametri kritične tačke su veoma značajni za projektovanje termodinamičkih instalacija. Za vodu kritična tačka je na pk=22. do koga se može. Ovo se dešava pri tzv. gornja granična kriva predstavlja u istim uslovima stanje završetka isparavanja. U ovom smislu karakteristično je stanje F ( sledeća slika). koje označavamo tačkom K ( kritična tačka). Pri daljem povećanju pritiska povećava se zapremina ključale vode . kritičkom stanju.1Mpa ( 1 Mpa = 10 bar ). Donja granična kriva predstavlja geometrijsko mesto tačaka koje odgovaraju stanjima početka isparavanja . 51 . se može stići na dva načina. Krive koje se spajaju u tački K nazivaju se d o nj a i g o r nj a g r a n i č n a kriva . Na taj način spajaju se krive koje spajaju skupove tačaka B i D. a smanjuje zapremina suvozasićene pare. Procesi na primer izobarskog isparavanja koji se odvijaju na višim pritiscima imaju sasvim drugačiji karakter od onih koji se dešavaju na nižim pritiscima od kritičnog. i Tk=374 0C.

posle čega sledi. sa porastom temperature. na primer adijabatska komprsija do stanja F.v-dijagramu izgledaju linije stalne temperature. Moguće je . one imaju oblik. Potrebno je da pokažemo kako u p. što u suštini predstavlja kontinulni proces prelaska iz stanja tečne vode u stanje pregrejane pare bez prekidnjih graničnih pojava koje su karakteristične za proces isparavanja za pritiske manje od kritičnog pritiska. počinju sve više da se udaljavaju jedni od drugih. kako je pokazano izoterme se poklapaju sa izobarama. a u oblasti tečnosti i pergrejane pare. U procesu dovođenja toplote pri nepromenjenom pritisku (p>pk) molekuli vode .. Razumljivo je da radno telo u stanju F mora da bude isto kao u predhodno opisanom procesu. U savremenim termodinamičkim postrojenjima prisutna su oba ova procesa ali je češća podkritična oblast. međutim i drugi način postizanja stanja F. grubo rečno kao izoterme idealnog gasa ( kao da su se u jednom delu transformisale u duži paralelne sa v-osom što se vidi na slici koja sledi) 52 . Gde se onda dogodio proces isparavanja ? Objašnjenje ovog fenomena je u činjenici da se supstanca (radno telo). na pritiscima većim od kritičnog ponaša na svojstven način.Prvi način je je već razmotren proces A1. odnosno izoterme. Predpostavimo da je najpre izvršena izohorska kompresija od A1 do AF. posle čega sledi izobarsko dovođenje toplote do stanja F. dakle u stanju pergrejane pare. koje je očigledno u oblasti pregrejane pare. U oblasti vlažne pare (B-C-D).D1 do nekog stanja E1.B1.C1.

azot -147. postojao je termin «permanentni gasovi» . ako posledica činjenice da neki gasovi čak i na ekstremno visokim pritiscima ne mogu da se prevedu u tečno stanje. Ova poslednja činjenica razjašnjava suštinsko pitanje kada se realni gasovi ponašaju kao idealni gasovi. kritična izoterma koja u samoj tački K ima matematički singularitet-promena krivine. Saznanje da svaki gas može da se 53 . Kroz kritičnu tačku prolazi tzv. Iz izloženog se vidi da su to oblasti koje su daleko izvan dvofaznih oblasti ( gde para i tečnosti postoje istovremeno).82 oC. Okolnost da mnogi gasovi imaju veoma niske kritične temperature ( na primer kiseonik -118.Pri porastu pritiska (a istovremeno i temeparture) zasićenja. U domenu nižih pritiska izoterme visokih temperatura praktično se poklapaju sa izotermama idelnih gasova. U početku stvaranja nauke o toploti kada se za postojanje kritične tačke i kritične izoterme nije znalo. Izoterme iznad kritične tačke se sve više približavaju obliku koji imaju izoterme idealnog gasa (ravnostrane hiperbole ).) ukazuje da za njih temperature koje su bliske temperaturi okoline ( oko 20oC i pritisak do 1 Mpa) predstavljaju stanja u kojima se realni gasovi ponašaju kao idealni gas. pomenuta duž postaje sve kraća i u kritičnoj tački prelazi u tačku.13 oC itd.

u suštini. Često se veličina y = 1 –x naziva stepen vlažnosti pare i predstavlja pojam komplementarnosti stepenu suvoće pare. specifična unutarašnja energija). s obzirom na to da duž čitavog procesa izobarskog isparavanja pritisak i temperatura imaju nepromenjljive vrednosti . prema pritisku ili temperaturi. Drugim rečima za zadati pritisak i temperaturu ne može jednoznačno da se odredi treća osnovna veličina – specifična zapremina. x = m'' /m' +m'' Stepen suvoće pare definisan je samo za oblast vlažne pare i istovremeno omogućava matematičke iskaze za donju i gornju graničnu krivu. koji omogućava da se jednoznačno. Između x=0 i x=1 postoji skup različitih mogućih vrednosti stepena suvoće pare. Gornjoj graničnoj krivoj odgovara vrednost x=1. Još detaljnije. nema suve pare. ne predstavlja dva podatka već samo jedan. Pokazalo se da je kao drugi podatak najpogodnije da se izabere maseni udeo suve pare u mešavini suve pare i ključale tečnosti. što odgovara vrednosti x=0. Na sledećoj slici su isprekidanim linijama prikazane linije x=const 54 . Na donjoj graničnoj krivoj . definiše stanje radnog tela ( specifična zapremina. u ganičnom slučaju. s obzirom na to da tada. u kojima istovremeno postoje voda i vodena para sa pritiscima i temperaturama čije vrednosti u ravnotežnim uslovima jednoznačno zavise jedna od drugih ima to svojstvo da u određenom smislu formalno ne podleže termičkoj jednačini stanja. Dvofazno područje (C). specifična entalpija. zadavanje pritiska i temperature.prevede u tečno stanje ako se ohladi do temperature niže od kritične i razvoj kriogene tehnike (tehnike postizanja niskih temperatura ) učinili su da naziv «permanentni gasovi» ostane samo istorijski da svedoči o razvojnom putu nauke o toplti. u graničnom slučaju više nema ključale tečnosti. koji se naziva stepen suvoće pare i izražava se kao odnos mase suve pare (m'') prema zbiru masa suve pare i mase ključale tečnosti (m').

Donji indeks (x) koristi se za veličine stanja vlažne pare. onda se takvo stanje odnosi na pregrejanu paru ili tečnost ( jednofazno područje iznad graničnih linija. Za veličine stanja na donjoj graničnoj liniji (') a na gornjoj oznaka ( '' ). Na osnovu zakona koji važe za mešavine i na osnovu definicije stepena suvoće pare sledi da veličina stanja vlažne pare mogu da se odrede prema sledećim izrazima 55 .Za obeležavanje veličine stanja vode i vodene pare u pojedinim područjima koriste se posebne oznake. Kada je veličina stanja napisana bez indeksa ili oznake.

specifična unutaršnja energija može da se odredi još na jedan način. Uobičajeno je da se posebno daje tabela koja se koristi za određivanje veličine stanja dvofaznog područja. tj.Ako se iskoristi izraza za entalpiju ( h=u + pvx ) . oblasti vlažne vodene pare 56 . kao ux = hx + pvx Postoje dve vrste tabela koje se koriste pri određivanju veličine stanja vode i vodene pare.

57 .

58 .

U sledećim tabelama su date veličine stanja u zavisnosti od temeprature. 59 . što omogućava da se na osnovu sistema jednačina koje su gore date odrede tražene veličine stanja.Ova tabela sadrži podatke o veličinama stanja ključale tečnosti i suve pare za različite pritiske.

60 .

61 .

U sledćoj tabeli .Na taj način veličine stanja u dvofaznoj oblati ( vlažna para ) u tabelama su definisane i izražavaju se preko veličine stanja na graničnim krivama. entalpije i entropije. 62 . u zavisnosti od pritiska i temperature daju se specifične vrednosti zapremine.

63

64

65

pogodniji je T.s-dijagram za vodenu paru U nekim slučajevima p. T. Ova podela ( iznad i ispod horizontalne linije ) odnosi se samo na niže od kritićnog pritiska. Na sledećoj slici prikazan je T.U gornjem delu tabele ( iznad horizontalne linije ) vrednosti se odnose na tečnost. Za izučavanja različitih aspekata nepovratnosti procesa kao i grafičko prikazivanje razmenjene toplote.v-dijagram za vodenu paru u pravoj razmeri . sa primetnim skokom vrednosti .za pregrejanu paru. koja može da posluži i za direktno očitavanje vrednosti pojedinih veličine stanja. a u donjem delu tabele.v-dijagram ne pruža dovoljno mogućnosti za analizu procesa u realnim radnim telima.s-dijagram.s-diajgram za vodenu paru. 66 . Na sledećoj slici dat je p.

koje razdvajaju dvofazno područje od jednofaznog područja.smeštene u uzan pojas neposredno pored donje granične krive x=0. Zbog toga donja granična linija seče Tosu na nivou T=273. U dvofaznoj liniji izoterme se kao i u oblasti tečnosti i oblasti pregrejane pare svojim oblikom podsećaju na izobare idealnog gasa.01 oC) jednaka nuli. sve – od nulte do kritične.16 K.Uočavaju se karakteristične linije x=0 i x=1. na primer. U oblasti tečnosti izobare su tako guste da su. Kako ovo otežava prikazivanje promene stanja u 67 . Usvojeno je da je entropija vode u trojnoj tački (0.

t o p l o t u i s p a r a v a nj a ( toplotu promene faze. koja predstavlja tzv. odnosno odvođenja toplote odvijaju se pri nepromenjenoj temperaturi. a u dvofaznoj oblasti imaju suprotnu krivinu. razmak između ovih izobara karikirano prikazuje kao znatno uvećan ( kao na sledećoj slici). svi izobarski procesi dovođenja. obično se. pri čemu se krivina manja na gornjoj graničnoj krivoj. istu količinu toplote treba odvojiti od suve pare. U oblasti pregrejane pare izohore su strmije od izobara. Reč je o toploti koju treba dovoditi ključaloj tečnosti kako bi se na kraju izobarskog procesa dobila suva para. u šematskom prikazu. ( pa otuda i naziv «latentna toplota» ). pri stalnom pritisku. U procesima kondezacije. latentnu toplotu). S obzirom na to da je reč o izobarskom procesu isparavanja. to se toplota isparavanja može izračunati r = h'' – h' 68 .oblasti tečnosti . Na sledećoj slici prikazan je proces je izobarskog isparavanja i površina ispod linije procesa. Kao što je već napomenuto.

v i T.s-dijagramu). Isto tako tehnički rad u adijabatskim procesima ( u slučajevima kad promena kinetičke i potencijalne energije mogu da se zanemare). jer su ove veličine predstavljene kao duži. jednak je razlici entalpija na početku i na kraju procesa. Na osnvu prvog zakona termodinamike.s-dijagram za vodenu paru. razmenjena toplota ( pri p=const) i tehnički rad (pri q12=0) veoma se jednostavno određuju. U mnogim važnim procesima toplota se najčešće razmenjuje u izobarskim uslovima ili uslovima koji mogu da se smatraju izobarskim.a na drugi način Toplota isparavanja se može izračunati r = Ts ( s'' -s' ) Toplota isparavanja zavisi od pritiska i da je pri istom pritisku različita za različite tečnosti (radna tela ).s-dijagram za vodenu paru Ovaj dijagram se najčešće koristi za analizu promene stanja za vodenu paru. Na sledećoj slici prikazan je h.v i u T. Zbog svega što je rečeno. Za mnoge termodinamičke proračune toplota isparavanja predstavlja značajan podatak pa se ove vrednosti mogu naći u tabelama.s dijagrame. a proticanje radnog fluida odvija se u vrlo kratkom vremenskom intervalu). Kritična tačka nije na vrhu konture koja razdvaja dvofaznu od jednofazne oblasti. razmenjena toplota u izobarskim procesima jednaka je razlici entalpija na kraju i početku procesa.Isto tako tehnički rad se dovodi i odvodi pri protočnim procesima u kojima . a ne kao odgovarajuće površine ( kao što je slučaj u p. H. Vidimo da je ovaj dijagram u mogome različit u odnosu na p. sa dovoljnom tačnošću mogu da se razmatraju i kao adijabatski ( po pravilu su radne i toplotne mašine dobro izolovane. već je pomerena ulevo. 69 . u dijagramu koji za jednu koodinatnu osu ima entalpiju . pored toga što se zanemaruju kinetička i potencijalna energija.

Mnogi praktični problemi jednostavnije se rešavaju pomoću dijagrama . promena njene unutrašnje energije. Ali pri promeni 70 .Prave linije u dvofaznoj oblasti. U području pregrejane pare izobare postaju znatno strmije . Ovo ukazuje na pojavu da se udaljavanjem od dvofaznog područja ponašanje realnog gasa približava ponašanju idealnog gasa. dok se veća tačnost postiže primenom tabela i računskim postupkom. to je određivanje početnog i krajnjeg stanja pare. Praktično veličine stanja vodene pare se mogu određivati na dva načina. a izoterme se sa linijom x=1 odvajaju od izobara i. koje istovremeno predstavljaju izoterme i izobare nisu međusobno paralelne već zrakasto polaze od donje granične krive. razmenjene toplote i razmenjenih radova. Promena stanja vodene pare Pri proračunima koji su vezani za promene stanja vodene pare pojavljuju se slični problemi i zadaci kao u zadacima promena stanja kod gasova. sa udaljavanjem dvofaznog područja asimtotski se približavaju linijama h=const. tabelarno ili pomoću dijagrama . entalpije.

na primer pri prelasku iz vlažne u stanje pregrejane pare. naročito korišćenjem h. nalaze se tačke na kojima se određuju nepoznate veličine stanja na početku i na kraju procesa. na primer. Kao i u svim ostalim termodinamičkim analizama pri promenama stanja vodene pare potrebno je da se obrati pažnja na to da li se radi o zatvorenom ili otvorenom ( protočnom ) sistemu s obzirom na različite načine određivanja pojedinih karakteristika procesa. na h. primenjuju se grafićki postupci .s-dijagrama za vodenu paru.Ova razlika se sastoji u tome da. postoji i kvalitativna razlika u načinu odvijanja procesa u pojedinim od ovih oblasti.stanja vodene pare postoji jedna osobenost koja ne postoji pri promeni stanja gasova. Pri tome je vrlo važno da se utvrdi u kakvom je stanju para na početku i na krajun procea. Prema zadatim početnim veličinama stanja i uslovima odvijanja procesa .sdijagramu. Kao praktičniji i brži. kada para prelazi iz jednog stanja u drugo. Pojedine veličine stanja mogu da se odrede pomoću tabela za vodenu paru i odgovarajućih izraza koji proizilaze iz prvog i drugog zakona termodinamike. 71 .

72 .

Kao za vodenu paru postoje eksperimentalno dobijene tabele i dijagrami koji se koriste za razne proračune. parametri pare imaju znatno više vrednosti koji dostižu nadkritične parametre. žive i dr. Jedan od najvećih nedostataka vodene pare je nagli porast pritiska zasićenja sa povišenjem temperature. Vodena para poseduje veoma veliku toplotnu kondezaciju. u sastav vlažnog vazduha. Vodena para poseduje i niz pozitivnih termičkih svojstava. Iz tog razloga temperatura zasićenja vodene pare kao grejnog fluida nije viša pod 180 do 190oC. neagresivna prema metalima i neškodljiva za zdravlje čoveka. Ovo se može objasniti čitavim nizom svojstava vode. -Kada se vodena para primenjuje u parno-turbinskom postrojenju u termoelektranama za proizvodnju električne energije. Primena vodene pare u termotehnici Vodena para ima veliki značaj u termotehnici i to uglavnom kao grejni fluid i kao radno telo u parno-turbinskim postrojenjima. što odgovara pritisku od 1 do 1.pregrejana para. ulazi pregrejana ili zasićena vodena para temperatura nižih od 100oC. osim vodene pate . jeftina. -S druge strane u sistemima za ventilaciju i klimatizaciju vazduha. kiseonika i drugih primesa. koriste se i pare različitih drugih tečnosti ( amonijaka. Vodena para se proizvodi u kotlovima i predstavlja veoma vredan produkt. ugljen-dioksida. što zbog potrebe za povećanjem čvrstoće znatno poskupljuje aparate i uređaje. freona.5 Mpa.) Pare ovih drugih tečnosti. prvo zato što je rasprostranjena u prirodi.Na predhodnoj slici date su promene stanja vodene pare na relaciji vlažna para . kao osnovnog radnog tela. pri čemu se vrednosti stanja i odnosi pritiska i zasićenja veoma razlikuju u širokim granicama. u odgovarajućim promenama stanja ponašaju se u kvalitativnom smislu sasvim slično ponašanju vodene pare. na primer pri atmosferskom pritisku svaki kilogram vodene pare pri kondezaciji odaje 2260 kJ toplote. Zato je neophodno svuda gde je to moguće predvideti 73 . -U termodinamičkim postrojenjima. U mnogim drugim slučajevima kada je zbog tehnoloških razloga potrebna veća temperatura pimenjuje se pregrejana vodena para koja onda može da bude i nižeg pritiska.Voda koja se koristi za proizvodnju vodene pare u kotlovima mora da odgovara vrlo strogim zahtevima u pogledu sadražaja soli.

Za tehničke proračune može da se smatra da se sastav suvog vazduha ne menja. Pri snižavanju temperature ova komponenta se kondezuje. Svaki uređaj koji koristi vodenu paru mora biti snabdeven uređajem za odvajanje kondezata. klimatizacija). Kada se vodena para kondezuje na zidovima parnog kotla. Vlažan vazduh Najvažniji primer vlažnog gasa je mešavina suvog vazduha i vodene pare. U zavisnosti od lokaliteta i meteroloških 74 .sistem za povraćaj kondezata i njegovo ponovno korišćenje za dobijanje vodene pare. Ovo zbog prisustva sumpornih jedinjenja u izduvnih gasova koji sa kondezatom obrazuju vrlo agresivne tečnosti. Suvi vazduh kao jedna od komponenti atmosferskog vazduha predstavlja i sam mešavinu gasova. Posebno je značajna uloga vlažnog vazduha u meterologiji. Druge komponente imju znatno više temperature od svojih kritičnih temperatura što isključuje mogućnost kondezacije. Gasovi koji se u tehnici najviše primenjuju.U svim ovakvim slučajevima mora da se računa sa prisustvom vodene pare. ( grejanje. MEŠAVINE PARE I VLAŽNOG VAZDUHA U opštem slučaju mešavine mogu biti sastavljene od komponenata u istom ili različitom agregatnom stanju. kao atmosferski vazduh ili produkti sagorevanja goriva. postoji opsnost.vodene pare podložan je znatnim promenama. Pojava zamagljivanja prozorskog stakla pokazuje da atmosferski vazduh sadrži komponentu ( vodenu paru) koja pri određenim uslovima delimično kondezuje i izdvaja u obliku tečne fazevode. Vlažan vazduh ne samo što predstavlja sredinu koja nas okružuje i u kojoj se odvijaju mnogi tehnološki procesi već je često i osnovni radni fluid u različitim oblastima termotehnike. i zato imaju osobine idealnih gasova. sušenje.. Udeo druge komponente. koja se naziva vlažan vazduh. a često se nazivaju i v l a ž a n g a s. Ovaj primer pokazuje na značaj mešavina koje se nazivaju parnogasne mešavine. uvek sadrži neku količinu vodene pare. da se ubrza korozija i ošteti metalna površina kotla. Jedna komponemta u mešavini ima znatno nižu temperaturu od svoje kritične temperature i zato se naziva para.

Ukupan pritisak vlažnog vazduha jednak je barometarskom pritisku. po Daltonovom zakonu za mešavine idealnih gasova. U nezasićenom valžnom vazduhu vodena para je u stanju pregrejane pare ( stanje A u faznom dijagramu . Kako je prisutna vodena para posledica isparavanja vode sa različitih vodenih površina. Jer je parcijalni pritisak pare niži od pritiska zasićenja za datu temperaturu mešavine ( pvp<Ps). pa sledi: p = psv + pvp U vezi stanja vodene pare u vlažnom vazduhu ( suvi vazduh praktično uvek ostaje gas ). vlažan vazduh može da bude nezasićen. sledeća slika ). 75 . jednak parcijalnom pritisku suvog vazduha (psv) i parcijalnog pritiska vodene pare (pvp).uslova udeo vlage u atmosferskom vazduhu iznosi oko 1-3%. zasićen i prezasićen. ( mora. Vodena para u vlažnom vazduhu je para niskog pritiska i zbog toga se suv vazduh i vodena para mogu da razmatraju približno kao idealni gasovi. vlažnost vazduha je najveća u blizini velikih vodenih površina. jezera ) a najmanja u bezvodnim područjima.

ali ako je temperatura čvrste 76 . Pod temperaturom tačke rose (tR). Slična situacija nastaje i u slučaju snižavanja temperature vlažnog vazduha bez promene parcijalnog pritiska vodene pare . podrazumeva se temperatura do koje je. Svako dalje dovođenje vodene pare. pri p=const. Kada se temperatura vlažnog vazduha snižava ispod temperature tačke rose . izaziva izdvajanje viška vlage u obliku kondezata ( maglenajsitnijih kapljica vode ). što se označava kao stanje prezasićenog (zamagljenog ) vlažnog vazduha.Ako se pri istoj temperaturi parcijalni pritisak pare povisi do temperature pvp=ps na primer dodavanjem dodatne količine pare. iznad granične vrednosti definisano zasićenjem. Kondezacija na čvrstim površinama se javlja kada je vodena para iznad temeperature zasićenja . potrebno ohladiti vodenu paru u vlažnom vazduhu da bi ona postala zasićena. što je takođe na predhodnoj slici. vodena para u vlažnom vazduhu postaje zasićena. deo vodene pare se takođe kondezuje i izdvaja iz homogene mešavine . Takav vazduh ( kao homogena mešavina ) ne može da primi veću količinu vodene pare i zbog toga se naziva z a s i ć e n v l a ž n i v a z d u h ( iako je u njemu smo vodena para zasićena ).

relativna vlažnost. 77 . u tehnologiji sušenja kao i raznim tehnološkim procesima može da se smatra da se obavljaju pri stalnom ukupnom pritisku. grejanja i hlađenja. ona predstavlja odnos mase vlage ( mvl) i mase suvog vazduha (msv). menja se temperatura. entalpija i druge veličine stanja. ali se odnos mase vlage i mase suvog vazduha ne menja. u posmatranom suvom vazduhu. Zagrevanje vlažnog vazduha Kada se vlažnom vazduhu dovodi toplota .površine niža od temperature tačke rose vazduha sa kojom je čvrsto telo u kontaktu. x = mvl / msv Za nezasićen vlažan vazduh definiše se i r e l a t i v na v l a ž n os t (۴ ). Ova promena se ostvaruje pri x=const. Ovakva pojava se naziva rošenje. Na sledećoj slici je prikazan proces izobarskog zagrevanja od stanja 1 do stanja 2. koji se izražava koo odnos stvarnog parcijalnog pritiska vodene pare u vlažnom vazduhu prema pritisku zasićenja za datu temperaturu vlažnog vazduha: (۴) = p vp / pv Za većinu promene stanja vlažnog vazduha u tehnici klimatizacije . Potrebno je da definišemo i pojam a p s o l u t n e v l a ž n o st (x).

U slučaju izobarskog hlađenja kada je početno stanje označeno tačkom 1 ( sa većom apsolutnom vlažnošću u odnosu na 1') a hlađenje se vrši do iste temperature t2. Ovo objašnjva zašto u procesu sušenja vazduh predhodno zagreva. gde je msv= msv/ 1-x U slučaju protočinih procesa umeto mase u gornjem izrazu se uvode maseni protoci . Poznato je da se vlažni materijali ne mogu da suše vazduhom koji je zasićen vodenom parom. Hlađenje vlažnog vazduha Snižavanje temperature vlažnog vazduha pri stalnom pritisku u određenom smislu predstavlja samo proces u suprotnom smeru od razmatranog procesa zagrevanja vlažnog vazduha. 78 . Sa dijagrama se vidi da se pri zagrevanju smanjuje relativna vlažnost.Ukupna količina toplote koja treba da se dovede vlažnom vazduhu u ovom procesu iznosi Q = msv(h2-h1).

od tačke 1 do linije (۴)=1 snižava se tempetratura vazduha uz istovremeno povećanja relativne vlažnosti. Na samoj liniji ۴=1 voden para u vazduhu postaje zasićena. Time se ukazuje na jednostavan grafički postupak određivanja temperature tačke rose korišćenjem h. što znači da tačka R predstavlja tačku rose.U prvom delu procesa. za bilo koje početno stanje nezasićenog vlažnog vazduha. 79 .s-dijagrama.

tj. Takve mašine u kojima se toplota pretvara u mehaničku energiju nazivaju se toplotni motori. - Rad bilo kog toplotnog motora može da se šematski prikaže. - . Sličan proces se odvija i kod parnoturbinskog ili gasnoturbinskog postrojenja.Na primer kod automobilskog motora. određena razlika u pritiscima i/ili temperaturama. pomoću koga se kontinualno toplota pretvara u mehanički rad. mora da postoje neravnoteža između radnog tela i okoline . a zatim posredstvom odgovarajućeg mehanizmau mehaničku koja se dalje pretvara u mehanički rad koji se koristi za pogon automobila. gde je naglašeno da se prirodni procesi mogu koristiti za dobijanje mehaničkog rada. Tom prilikom moraju da budu zadovoljeni i neki osnovni zahtevi: - potrebno je radno telo. 80 . hladnjak ). sagorevanjem pogonskog goriva hemijska energija se najpre pretvara u toplotu. grejač) i jedan hladniji (toplotni ponor. Ti procesi su saglasni sa drugim zakonom termodinamike .PRETVARANJE TOPLTE U MEHANIČKI RAD Toplotni motori .Potrebna su dva izvora (rezervoara): jedan topliji (toplotni izvor.osnovni principi U mnogim pogonskim mašinma toplota oslobođena sagorevanjem goriva pretvara se u mehaničku energiju. termodinamičkim modelom ( sledeća slika ). gde se ostvareni mehanički rad koristi u druge svrhe.

Od tačke 2 radno telo se sabija promenama stanja 2-b-1 do početnog stanja.Strelice na slici prikazuju smer prostiranja toplote i smer vršenja rada. U toku procesa 1-a-2 radno telo ostvaruje pozitivan zapreminski rad.s-dijagarmu. koje vrše rad nad okolnom sredinom (pozitivan rad ). Od početnog stanja 1. pri čemu neiskorišćena toplota odlazi u toplotni ponor (TP). pri čemu se odvodi toplota q2. Da bi se to ostvarilo. širi se promenama stanja 1-a-2. Procesi 1-a-2 i 2-b-1 su razdvojeni dvema izentropama koje prolaze kroz tačke 1 i 2. jednak brojnoj vrednosti površine krivolinijskog trapeza 1-a-2-2'-1'-1. a u toku 81 . jer je ukupna promena bilo koje veličine stanja radnog tela u toku ciklusa jednaka nuli. radno telo kome se dovodi toplota q1.U svim dijagramima stanja ciklusi se predstavljaju zatvorenim linijama. do tačke 2. Količina toplote Q1 od toplotnog izvora ( TU) predaje radnom telu (RT). potrebno je da radno telo sukcesivno u veoma kratkim vremenskim intervalima vrši zatvorene kružne procese-cikluse. Na sledećoj slici predstavljen je proizvoljni ciklus u p.v i T. Proces pretvaranja toplote u mehanički rad mora da bude kontinualan u određenom vremenu.

Termodinamički stepen korisnosti Nepovratnost procesa koji čine ciklus ima za posledicu smanjenje korisnog rada ciklusa. Karnoov ciklus. Slično tome u T. Koristan rad pri realnim ciklusima koji su nepovratni. Desnokretni ciklusi su svojstveni toplotnim motorima. uvek je manji od rada koji bi se dobio kada bi ciklus bio povratan Efikasnost termodinamičkog ciklusa prevenstveno se ocenjuje termodinamičkim stepenom korisnosti koji predstavlja odnos korisnog rada ciklusa i toplote dovedene radnom telu u toku ciklusa. Nepovratnost procesa. negativan rad 2-b-1-1'-2'-2.Lb Ovi procesi se odvijaju u smeru kazaljke na satu i nazivaju se desnokretni ciklusi.procesa 2-b-1.s dijagramu može se izračunati korisna količina toplote. Eksergija toplote 82 . jednak brojnoj vrednosti površine Njihov algebarski zbir ili razlika apsolutnih vrednosti daje koristan rad jednak brojnoj vrednosti površine u zatvorenoj konturi Lk = La.

Termodinamički stepen korisnosti određuje se (ή) =1 – q2/q1 = (Ti. kada počinje izentropsko sabijanje radnog tela do početnog stanja. a izotremska kompresija je na temperaturi toplotnog ponora. što obezbeđuje da razmena toplote između radnog tela i toplotnih izvora bude povratna. posle ove tačke počinje hlađenje radnog tela do temperature toplotnog ponora.Tp) / Ti Odavde se mogu izvući zaključci: desnokretnog Karnotovog ciklusa 83 . Izotermska ekspanzija radnog tela je pri temperaturi toplotnog izvora. Radnom telu se dovodi toplota ''q1'' od toplotnog izvora pri stalnoj temperaturi T1 =Ta=Tb=Ti. Zato povratni ciklus koji čine povratne promene stanja ima najveći termodinamički stepen korisnosti za zadate temperature toplotnog izvora i toplotnog ponora. Takav je K a r n o o v c i k l u s kod koga radno telo vrši dve izotermske i dve izentropske promene stanja. Radno telo nastavlja širenje do tačke «c» izentropski. sve do tačke «d».Povratni termodinamički procesi su idealizovani i odvijaju se bez gubitaka. od početnog stanja «a» do krajnjeg stanja «b» u kome prestaje dovođenje toplote ( vidi sledeću sliku).

Radno telo je uglavnom voda jer ima dobra termodinamička svojstva. pa je ukupan stepen korisne energije relativno nizak ( 16. a pretvaranje mehaničke energije na drugom mestu.. Parnoturbinsko postrojenje. što povećava strujne i toplotne gubitke.teorijski. a zatim mehaničke u električnu energiju. gde se njegova potencijalna energija pretvara u mehaničku koja se dalje predaje potrošačima. Kod ovih motora sagorevanje goriva i predaja toplote se vrši u posebnom energetskom uređaju. 84 ..a) termodinamički stepen korisnosti Karnoovog ciklusa ne zavisi od radnog tela već samo od temperatura toplotnog izvora i toplotnog ponora. u kojima se vrši pretvaranje toplotne u mehaničku energiju.22%). b) Vrednost ternodinamičkog stepena korisnosti se kreće od nule do jedinice . U toplotnoj energetici električna energija se proizvodi u parnoturbinskim postrojenjima. Imajući u vidu da temperatura toplotnog ponora uglavnom jednaka temperaturi okoline a da je vrednost temperature toplotnog izvora ograničena izdržljivošću materijala. cevovodima se dovodi u toplotni motor. Rankin-Klauzijusovciklus Parnoturbinsko postrojenje je toplotni motor sa spoljnim sagorevanjem. a u prirodi je ima u dovoljnim količinama.U ovom slučaju pretavranje hemijske energije se dešava na jednom mestu. Tako da se može konstatovati da se maksimalno koristan rad ostvaruje ukoliko radno telo vrši Karnov ciklus ( noviji izraz eksergija toplote ). Radno telo visoke temperature i pritiska.

85 . izentropsko širenje pare u parnoj turbini (1-2). Sagorevanjem goriva u kotlu oslobađa se toplota kojom se zagreva radno telo-voda. kojim se pokreće generator električne energije. Pregrejana para zatim odlazi u parnu turbinu. parovodom odvodi u pregrejač pare.Postrojenje se sastoji od kotla (1). koja isparava. a pritisak kondezata se podiže na pritisak vode u kotlu. gde se širenjem pare dobija koristan rad. kondezatora (5) i pumpe (6). pregrejača pare (2). izentropskog sabijanja tečne faze vode u pumpi do pritiska u kotlu (3-4) i od izobarskog zagrevanja vode do njenog ključanja na pritisku kotla (4-5). parne turbine (4). Kondezovana para se pumpom vraća u kotao. gde se pregreva do potrebne temperature. On se sastoji od sledećih procesa: izobarsko-izotermsko isparavanje u kotlu 5-6. pri čemu predaje toplotu rashladnoj vodi. Osnovni teorijski ciklus po kome rade parnoturbinska postrojenja je RankinKlausijusov ciklus. sledeća skica. cevovoda (3). pa se kao suvozasićena para. izobarske kondezacije pare na pritisku kondezatora (2-3). čime se završava radni ciklus. Iskorišćena para odlazi u kondezator gde se pri stalnom pritisku kondezuje. izobarsko pregrevanje pare (61).

Termodinamički ciklus klipnih motora sa unutrašnjim sagorvanjem Pri razmatranju termodinamičkog ciklusa rada klipnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem uvode se sledeće pretpostavke: - u toku odvijanja ciklusa, hemijski sastav radnog tela se ne menja, a proces sagorevanja se zamenjuje odgovarajućim dovođenjem toplote od toplotnog izvora; - proces sabijanja i širenja se odvijaju veoma brzo, bez razmene toplote sa okolinom, pa se mogu smatrati izotemskim; - koločina radnog tela u toku ciklusa je ista (što u radu motora nije slučaj); - radno telo je idealan gas (specifični toplotni kapacitet ne zavisi od temperature). Oto–ciklus Idealizovan , teorijski ciklus oto, se sastoji iz dve dve izentropske promene stanja (1-2 i 3-4) i dve izohorske promene stanja (2-3 i 4-1).

86

Koristan rad u tioku jednog ciklusa jednak je brojnoj vrednosti površine u zatvorenoj konturi 1-2-3-4-1. Dovedena količina toplote po jedinici mase u toku izohorskog procesa 2-3 je q1 = q23 =cv ( T3 – T2 ), a odvedena količina toplote u toku izohordkog procesa 4-1 je q2 =q41 =cv(T1-T4) daljim analizama došli bi smo do saznanja da je termodinamički stepen korisnosti oto-ciklusa u zavisi od stepena kompresije. Stepen kompresije je odnos maksimalne i minimalne zapremine . Stepen korisnosti raste sa porastom stepena kompresije. Iz prakse je poznato da stepen kompesije može ad se poveća samo do određene granice . Njegovim povećanjem raste pritisak i temperatura sabijene mešavine što može da izazove nepoželjnu pojavu samopaljenja mešavine goriva i tzv. detonantno sagorevanje praćeno udarima.

Dizel–ciklus Relativno nizak stepn kompresije oto motora je njihov osnovni nedostatak.Stepen kompresije kod dizel-motora je povećan tako što se

87

sabija samo vazduh, a po izvršenom sabijanju vazduha u cilindru motora se ubrizgava dizel-gorivo.

Dizel-ciklus predstavlja termodinamičku osnovu prvobitnih dizel-motora sa ubrizgavanjem goriva, pomoću vazduha prethodno sabijenog u kompresoru. Proces sagorevanja protiče sporije nego kod oto motora, te pritisak ostaje konstantan. U ostalim delovima ciklusa, dizel i oto-ciklusi se podudaraju. Termodinamički stepen korisnosti izvodi se analogno stepenu korisnosti oto-ciklusa, on takođe zavisi od stepna kompresije.

Kombinovan

ciklus

Kombinovan ciklus predstavlja termodinamičku osnovu rada savremenih dizel motora sa ubrizgavanjem goriva pomoću pumpe visokog pritiska. Ovaj ciklus pretstavlja uopštenje-kombinaciju oto i dizel ciklusa: toplota se najpre dovodi izohorski (V=const), a zatim kada se ostvari određeni pritisak, nasatvi dovođenje toplote izobarski ( p=const), što se vidi na sledećoj slici.

88

specifična zapremina) brzo i značajno menjaju u toku ciklusa. Zbog naglog porasta pritiska u predkomori. Klip kao značajan deo motorskig mehanizma kreće se sa velikim ubrzanjem i usporenjem između spoljnje i unutrašnje mrtve tačke gde su prisutne velike inercijalne sile koje se moraju uravnotežavati. Nedostaci se ogledaju u neravnomernom radu motora u toku termodinamičkog ciklus jer se veličine stanja radnog u toku termodinamičkog ciklusa (pritisak. a klip se pomera pri stalnom radnom pritisku (izobara 33'). pa zatim nastaje samopaljenje goriva i skoro trenutno sagorevanje jednog dela goriva. dogoreva ostatak goriva. u cilindru se potiskuju nastali produkti sagorevanja i veća količina neaktiviranog goriva. temperatura. Ostali procesi su identični odgovarajućim ciklusima oto i dizelcklusima. U cilindru u glavnom radnom prostoru . što odgovara izohorskom dovođenju toplote 2-3. Osim toga radno telo ne može u potpunosti da izvši ekspanziju pa znatan deo energije ostaje neiskorišćen.Gorivo se mlaznicom ubrizgava u predkomoru i meša sa vazduhom. Zato ovi motori ne mogu da ostvare veliku snagu u jednom agregatu. 89 . Gasnoturbinska postrojenja Klipni motori sa unutrašnjim sagorevanjem i pored svoje velike primenjivosti imaju i određene nedostatke. koji tamo dospeva u toku sabijanja.

kada dolazi do preopterećenjima energetskog sistema.Gasnoturbinsko postrojenje predstavlja veoma perspektivan toplotni motor sa svim prednostima i primućstvima koje pruža rotacioni motor. Upravo zato temperatura radnog tela se smanjuje na nivo koji odgovara ugrađenom materijalu ali se time i termički stepen korisnosti smanjuje. parafin. Kod ovog motora termodinamički procesi su slični kao u motorima sa unutrašnjim sagorevanjema ali se ti procesi odvijaju u različitim elementima postrojenja. automobila itd. Kod ovih motora se postiže potpuna ekspanzija radnog tela čime se postiže i veći stepen korisnosti postrojenja. što zahteva veoma kvalitetne i termički otporne čelike za elemente turbine. aviona. Međutim njihova primena je još uvek ograničena. Ukupan stepen korisnosti se umanjuje zato što se jedan značajni deo energije koristi za pogon kompresora-. Prema konstrukcijskim karakteristikama postoje dva tipa gasnoturbinskih postrojenja: 90 . lokomotiva. potrebno je da gasovi koji ulaze u turbinu imaju visoke temperature. Da bi se ostvario visok termodinamički stepen korisnosti. brodova. Kod motora SUS se proces sabijanja i sagorevanja odvija u istom cilindru. Srednja brzina radnog tela je znatno veća nego od motora SUS ( i do 100 puta). Zbog toga se posebno koriste pri tzv. što omogućava da se ostvare velike snage sa relativno malim gabaritima. Gasnoturbinska postrojenja koriste relativno jeftina goriva: kerozin. petrolej. Gasnoturbinska postrojenja se široko primenjuju u termoelektranama manje snage (do 100 MW ). Primenjuju se i za kombinovanu proizvodnju električne energije i toplote i u toplanama ( na primer u Novobeogradskoj toplani je instalirano GTP «Fiat» efektivne snage od 96 MW) zatim za pogon transportnih sredstava. dok se kod gasnoturbinskog postrojenja proces sabijanja ostvaruje u kompresoru a proces širenja u gasnoj turbini čime se postiže kontinualan i miran rad postrojenja. jer se brzo puštaju u rad i uključuju u energetski sistem. vršnim opterećenjima.

Na vratilu (1) nalazi se gasna turbina (2). koja se predaje potrošaču ( na primer generator električne energije ). pumpa za gorivo (5) i startni uređaj (6). i dalje potiskuje u grejnu komoru (7) Istovremeno pumpom za gorivo (5) se iz rezervoara (8) gorivo se neprekidno ubrizgava u grejnu komoru . kompresor (3). gde se radno telo ubrzava. gde se odvija proces sagorevanja i oslobađaju produkti sagorevanja visoke teperature. Radno telo produkti sagorevanja odlaze u turbinu koja ima funkcijonalno dva različita dela: mlaznik. Principjelna šema gasnoturbinskog postrojenja otvorenog tpa data je na sledećoj skici.sa otvorenim tokom. Gorivo može biti tečno ili gasovto. 91 . lopatice gde se kinetička energija dalje transformiše u mehanički energiju rotaciju turbine i vratila (L). potrošač energije (najčešće) generator električne struje (4). Kompresor koga pokreće turbina jer se nalaze na istom vratilu usisava vazduh pritiska p1. odnosno deo potencijalne energije se pretvara u kinetičku energiju. zbog toga što produkti sagorevanja (kod neodgovarajućeg goriva ) sadrže određenu količinu kiseonika koji negativno utiče na trajnost (korozju) elemenata turbine.. i .sa zatvorenim tokom Gasnoturbinsko postrojenje otvorenog tipa se češće primenjuju ali zahtevaju kvalitetnije gorivo.

gde se zagreva voda. radno telo se takođe sabija u kompresoru (3) ( sledeća slika) pa zatim odlazi u zagrejač gasa (5). Zagrejano radno telo dolazi u turbinu (2) i posle završene ekspanzije hladi se u hladnjaku (6) ili odvodi u specijalne izmenjivače toplote. gde se zagreva do potrebne temperature.Kod gasnoturbinskog postrojenja (GTP) zatvorenog toka. pa zato i manje u upotrebi. 92 . naprimer za gradsko centralno grejanje. Ohlađeno radno telo ponovo se odvodi u kompresor i započinje novi radni ciklus. Gasnoturbinska postrojenja zatvorenog toka imaju veći stepen korisnosti ali su znatno složenije konstrukcije. Na sledećoj skici dato je gasnoturbinsko postrojenje sa regeneracijom.

koristi za efikasniji rad gasnoturbinskog postrojenja.Regeneracija se sastoji u tome što gasovi koji izlaze iz turbine odlaze u izmenjivač toplote –regenerator (9). 93 . pored već opisanog desnokretnog. LEVOKRETNI KRUŽNI PROCESI Radni fluid može. Svaki desnokretni kružni proces može. da obavlja levokretni kružni proces koji se ostvaruje u smeru suprotnom od smera kazaljke ne časovniku (sledeća slika). a odvodi od radnog fluida za proces sabijanja pri višim pritiscima i temperaturama (b). obrtanjem smera da postane levokretni pri tome menjaju smer i svi spoljni uticaji. U tom slučaju se toplota radnom fluidu. Na taj način se deo toplote. Utrošeni rad na delu (b) veći je od dobijenog rada u delu (a) i zbog toga je rezultantno. koji nepovratno odlazio u atmosferu. u svakom ciklusu. za njegovo širenje dovodi u procesu pri nižim pritiscima i temeperaturama (a). od spoljašnjeg izvora mora da dovodi rad koji odgovara razlici površina ispod linija (b) i (a). u kome deo svoje energije predaju vazduhu koji kompresoru i odlazi u grejnu komoru. kao što je prikazano na sledećoj slici.

ili povišenje temperature tela ili zagrevanje nekog objekta do temperature iznad temperature okoline. koja se koristi za dovođenje toplote. kao što se to događa pri prelasku toplote sa tela više temperature na telo niže temperature.Dovođenje toplote pri nižim temeperaturama i odvođenje toplote pri višim temperaturama radnog fluida ukazuje na to da ostvarivanje ovakvog kružnog procesa omogućava da se toplota od izvora koji je na nižoj temperaturi predaje toplotnom ponoru na višoj temperaturi. 94 . Drugim rečima toplota se na ovaj način prenosi sa tela niže temeperature na telo više temperature. ili nekog objekta. na temperaturama nižim od temperature okolne sredine Uređaji koji rade po levokružnom ciklusu nazivajuse rashladni uređaji. Na osnovu drugog zakona termodinamike . odnosno određene količine toplote koja odgovara tom radu. odnosno snižavanje i održavanje temperature tela. Na istom principu funkcioniše i t o p l o t n a p u m pa . Levokretni kružni proces se koristi u slučajevima kada je potrebno odvođenej toplote. Neophodna je određeni kompezacioni proces i on se sastoji u već naznačenom trošenju rada. poznato je da ovakav proces ne može da se odvija sam po sebi .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful