P. 1
TOPLOTNA TEHNIKA

TOPLOTNA TEHNIKA

|Views: 1,639|Likes:
Published by Milos Pavlovic

More info:

Published by: Milos Pavlovic on Nov 06, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/11/2013

pdf

text

original

UVOD Literatura 1. Recknagel/Sprenger PRIRUČNIK ZA GREJANJE I KLIMATIZACIJU Građevinska knjiga, Beograd 1982.god. 2.Bogner M., Čantrak S.

, Ćirić S., Deklodić Đ., TERMODINAMIKA, Naučna knjiga, Beograd 1987.god. 3. Pavlović T., Čabrić B., FIZIKA I MEHANIKA SOLARNE ENERGETIKE, Građevinska knjiga, Beograd 1999.god. 4. Đ.Kozić TEMODINAMIKA /inženjerski aspekt/ Mašinski u fakultet Beogradu, 2007. Napomene 1. Student je obavezan da prisustvuje najmanje 60% časova predavanja i 80% časova vežbi da bi ostvario 2x5= 10 poena. 2. Student treba da uradi i odbrani kolokvijum da bi ostvario 10 poena. 3. Student treba da odbrani dva projektna zadatka da bi dobio 15 poena. 4. Student treba da odbrani elaborat da bi dobio 10 poena. 5. Aktivno učešće na laboratorijskim vežbama donosi 5 poena. Minimum poena za izlazak na završni ispit je 30 poena.

O PREDMETU U osnovi ovog predmeta nalazi se termodinamika. «Termodinamika je nauka sa čvrstim osnovama, preciznim pojmovima i jasnim granicama. Principi termodinamike bacaju svetlost na sve prirodne pojave» Dž. Maksvel Poznato nam je iz iskustva da se u prirodi jedan vid energije može pretvoriti u drugi, naprimer:
1

-potencijalna energija nekog tela u kinetičku ( padanjem ), -hemijska energija u mehaničku ( u motorima SUS), -električna u mehanički rad ( u elektromotorima ). Proučavanje i istraživanje svojstava energije i zakona uzajamnog pretvaranja različitih oblika energije predmet je termodinamike. Naziv termodinamika potiče od grčkih reči : termos-topao i dinamic- sila. Dakle može se reći da je termodinamika u opštem smislu nauka o energiji. Osnove termodinamike postavio je francuski vojni inženjer Sandi Karno, čija je osnovna ideja da toplotni motor ostvaruje mehanički rad zahvaljujući prostiranju toplote od toplijeg ka hladnijem telu. Drugim rečima toplota se može iskoristiti ako pored toplog postoji i hladnije telo, u smislu da se razlika temperatura koristi za mehanički rad ( isto kao što se koristi pad vode sa višeg na niži nivo ili protok električne energije od višeg ka nižem potencijalu). Razvoju termodinamike značajan doprinos dali su i mnogi drugi istraživači, tako da danas zahvaljujući svojoj univerzalnosti i jednostavnim metodama termodinamika je postala osnova termoenergetike i termotehnike. Tehnička termodinamika, koja nas posebno interesuje, izučava procese uzajamnog pretvaranja toplote u mehanički rad, objašnjavajući teorijske postavke i principe rada toplotnih mašina: motora sa unutrašnjim sagorevanjem parnih i gasnih turbina, gasnih reaktivnih motora, kompresora, rashladnih mašina i drugo Termodinamika je eksperimentalna i empirijska nauka zasnovana zakonima ili principima. Ona proučava makroskopske pojave, uzajamna dejstvainterakcije i veličine ( energiju, toplotu, rad, pritisak, temperaturu ) ne ulazeći u molekularnu i atomsku strukturu materije. Energija Poznato je da je materija u neprekidnom kretanju. To kretanje može da bude vidljivo ( kretanje reke ili vazdušnim masa, automobila ) ili nevidljivo ( kretanje molekula ili elektrona ili elektromagnetnih talasa). S obzirom na

2

svoju fizičku suštinu kretanje se javlja u više različitih oblika : mehaničko, toplotno, električno, magnetno, hemijsko, nuklearno i dr. U tehničkoj praksi se često koristi sposobnost da jedan oblik kretanja materije može da pređe u drugi oblik kretanja materije na primer: mehaničko kretanje prelazi u toplotno pri trenju ili obrnuto, toplotno kretanje u mehanički rad kod toplotnih motora, u hidrocentralama mehaničko kretanje, pretvara se u električno, i obrnuto, električno kretanje u mehaničko kretanje u elektromotorima. Da bi se prelazak jednog oblika kretanja materije u drugi odredio i količinom, definiše se mera kretanja, količinski jednaka za sve oblike kretanja. Ta opšta, univerzalna mera kretanja materije naziva se energija. Da bi se objasnilo toplotno kretanje, moramo nakratko da razmotrimo i taj nevidljivi svet mikročestica. Sve materije se mogu naći u tri agregatna stanja: čvrsto, tečno i gasovito. Tri stanja iste supstance razlikuju se samo po uzajamnom dejstvu molekula. U čvrstom telu molekuli su stalno u istom položaju. Toplotno kretanje se ovde ogleda smo u neprekidnom oscilovanju molekula oko ravnoteže. Tečno stanje karakterišu molekuli koji su u neprekidnom haotičnom toplotnom kretanju , ali nemaju punu slobodu stešnjeni su uvek istim susednim molekulima. Gasovito stanje je primer potpunog nereda u međusobnom položaju i kretanju molekula. Uostalom i reč «gas» potiče od grčke reči «haos» što znači nered. Osnovna odlika molekula je brojnost i minijaturnost. Naprimer u jednom kubnom centimetru vazduha ima oko 25 x 1000000000000000000 molekula, a kako je rastojanje između molekula deset puta veće od molekula, mogu da se naslute njihove sićušne dimenzije. Oni se u svom haotičnom kretanju ( koji podseća na uznemireni roj pčela) međusobno privlače i odbijaju, udaraju o zidove prepreke (suda) i nastavljaju kretanje. Tom prilikom između molekula dolazi do intezivne razmene energije: molekuli veće brzine predaju deo energije molekullima sa manjom brzinom. Zbir energija mikročestica tela čini unutrašnju energiju ( U ) tela. Ona se sastoji iz energije translatornog i obrtnog kretanja molekula, energije oscilatprnog kretanja atoma unutar molekula, potencijalne energije usled dejstva međumolekularnih sila, energije unutaratomskog dejstva itd.

3

-zatvoreni . te se sve veća pažnja poklanja racionalnoj eksploataciji postojećih izvora energije. nafte uglja. prirodnog gasa. Između sistema i okoline postoji uzajamni uticaj. Pod termodinamičkim sistemom smatramo ograničeni deo prostora koji je u uzajamnoj vezi sa spoljnom sredinom. a kada se nalazi u polju odgovarajućih sila ( gravitacionih. drveta. biomase. Vrlo često se termodanamički sistem i okolna sredina nazivaju sistem i okolina. treseta. termalna i ostale. vetra. Oko tri četvrtine energije koja se danas troši dobija se sagorevanjem goriva. kao energija vodenih tokova («beli ugalj»). Razlikujemo: -otvoreni sistemi. i -izolovani sistemi. zalihe prirodnih goriva su ograničene. elastičnih ) ima i potencijalnu ( Ep). Kada se telo kreće ( u makrorazmerama ). U tehničkoj termodinamički sistem se najčešće svodi na telo pomoću koga se toplota pretvara u mehanički rad ili obrnuto ( produkti sagorevanja u cilindru motora) pa se takav termodinamički sistem naziva i . potrebno je da uočiti deo prostora na kome će se pojava pratiti i razmatrati. Međutim samo kretanjem tela kao celine njegova unutrašnja energija se ne menja. koji se ogleda u mogućoj razmeni mase i energije između mase i okoline. bilo u direktnom obliku ( solarna energija ) ili u indirektnom. koja može biti realna i zamišljena.Spoljnjim uticajima ( zagrevanjem ili hlađenjem ) unutrašnja energija može da se poveća ili smanji. 4 . Termodinamički sistem Ako želimo da proučimo neku pojavu. Sve što okružuje termodinamički sistem naziva se okolna sredina. pa je ukupna energija tela E = U + Ek +Ep Osnovni izvor energije na Zemlji je energija Sunčevog zračenja. ima određenu kinetičku energiju ( Ek). Sistem je od okoline odvojen granicom sistema.radno telo. usavršavanjem toplotnih motora a naročito istraživanju novih oblika energije. Medutim.

h e t e r o g e n sistem se sastoji od više homogenih delova – faza. Na granicama faza svojstva sistema se naglo menjaju. Primer za ovu vrstu sistema je cilindar klipnih mašina. u kome se strujanjem dva fluida 1 i 2 različitih temperatura ostvaruje i protok mase i razmena energije između fluida. Kod izolovanog sistema koji u suuštini u prirodi ne postoji.Otvoreni sistemi sa svojom okolinom razmenjuju masu ( supstancu ) i energiju. kod koje se razmena toplote sprečava posebnim posrebrenim zidovima između kojih je izvučen vazduh. 5 . Kroz granice ovog sistema nema razmene mase. može u dobroj meri da predstavlja izolovan sistem. Termos boca . odnosno fluida i okoline ( pod pojmom fluid podrazumevamo zajednički naziv za tečnosti i gasove). Pri proučavanju jednog sistema. menja se zapremina i granice sistema. Tom prilikom masa ostaje ista pri čemu se vrši razmena energije sa okolinom. Obrnuto. klip se pomera . Takav sistem je h o m o g e n. nema protoka mase niti se vrši razmena energije. fizičke veličine i hemijski sastav u svim tačkama sistema mogu da budu isti. Zatvoreni sistem se odlikuje stalnom količinom supstance. jer se sastiji od dve faze: tečne i gasovite. Primer otvorenog sistema je izmenjivač toplote ( vidi sledeću sliku). ali je moguća razmena energije sistema sa okolinom. Voda koja ključa u zatvorenom sudu predstavlja primer heterogenog sistema. kada su ventili zatvoreni.

Molarne veličine stanja U tehničkoj termodinamici radno telo je najčešće gas. molekula. koji nema svoju zapreminu već uvek zauzima zapreminu suda u kome se nalazi. Naprimer. zagrevanjem ili hlađenjem gasa u cilindru sa nepokretnim klipom menja se pritisak i temperatura. Jedinica za količinu materije u međunarodnom sistemu jedinica (SI ) jeste 1 mol ( jedan mol ). Gustina radnog tela predstavlja masu jedinične zapremine. elektrona. zapremina i temperatura . v=V/m m3/kg Gde je : V. ( m3 ) -ukupna zapremina radnog tela određena zauzetim prostorom.k mol. pa je recipročna specifičnoj zapremini. jona ). Svako od tih stanja je određeno veličinama makroskopske prirode koje se nazivaju veličine stanja. 6 . to jest može imati različita fizička svojstva. Međutim zapremina koju zauzima jedinica mase je tačno određena i naziva se s p e c i f i č n a z a p r e m i n a.Veličine ( parameri ) stanja Jedan isti sistem u zavisnosti od spoljnih uslova može biti u različitim stanjima. M . jer se ove veličine jednostavno mere i imaju očigledan fizički smisao. ( kg ) -njegova masa. Specifična zapremina . U termodinamici se za osnovne veličine stanja smatraju: pritisak. a pri kretanju klipa menja se i zapremina. r = m/V = 1/v . K o l i č i n a s u p s t a c e predstavlja fizičku veličinu definisanu brojem strukturnih elemenata (atoma. Kg/m3 Zapremina može da se svede ne samo na jedinicu mase već i na jedinicu količine radnog tela. mada se u praksi češće koristi hiljadu puta veća jedinica .

Jedan ''mol'' je količina supstance jednog sistema čestica. molarna masa radnog tela je odnos mase radnog tela prema njegovoj količini. m3/mol. svedeni na jedinicu površine. predstavlja stvarni ili apsolutni pritisak gasa.v/n = M. 1 ''kmol'' je onoliko kilograma neke suspstance koliko iznosi njena molarna masa M . Gde je : n –količina supstance izražena brojem molova.065 . VM = V/n . kg/mol Zamenom u predhodnim izrazima . . P = F/A Osnovna jedinica za pritisak u sistemu SI je ''paskal'' : 7 . ''Kg/kmol''. Srednja vrednost. Ili . m3/mol Pritisak Svaki od molekula sistema koji je u dodiru sa zidovima suda stvara određenu silu pritiska na zidove.v = M/r . to jest M = m/n. Kad se te čestice molekuli. normalne sile.012 kg ugljenikovog izotopa C12. Dakle molarna zapremina radnog tela predstavlja odnos zapremine radnog tela i njegove količine. Slično tome . rezultujuće.10 na 26 molekula ( Avogadrov ). koji sadrži onoliko pojedinačnih čestica koliko ima atoma 0. kojom veliki broj molekula deluje na zidove suda. dobijamo VM = V/n = m. onda jedan ''kmol'' sadrži 6.

Ukoliko je pritisak veći od barometarskog. Potrebno je da znamo da je samo stvarni prtisak veličina stanja. njihovo stanje će se menjati sve dotle dok se 8 . Barometarski pritisak je pritisak kojim atmosfera deluje na telo sa kojim je u dodiru. Manometri mere razliku stvarnog i i barometarskog pritiska. Posmatarno u mikrorazmerama.3 kPa.Pa = 1 N/m2 ''Pa'' je mala jedinica pa se u praksi koristi hiljadu puta veća jedinica ''kPa'' Veza sa starom jedinicom ( bar ) je: 1 bar = 100 000 Pa U opštem slučaju pritisak gasa može biti viši ili niži od referentne vrednosti . a koji zavisi od nadmorske visine i atmosferskih uslova ( opada sa nadmorskom visinom. Ovaj pritisak na nivou mora iznosi 101 300 pa. tada se meri instrumentima koji se nazivaju manometri.Pv Gde je Pv potpritisak odnosno vakum. temeperatura je pokazatelj intezivnosti haotičnog kretanja čestice tela ili mera srednje kinetičke energije svih česica. Temperatura Čovek ali i sva ostala živa bića imaju sposobnost da čulima registruju toplotu ili hladnoću. uvedena je još jedna jedinica stanja sistema a to je temperatura ( T). Ako se dva tela različitih temperatura. Temperatura je fizička veličina stanja koja karakteriše toplotno stanje sistema u odnosu na uslovno izabrano nulto stanje. koji čine jedan sistem. Manometarski pritisak je ustvari natpritisak. Stvarni pritisak je P = Pb + Pn U slučaju kada je apsolutni pritisak niži od barometarskog.barometarskog pritiska (pb). Da bi smo toplotno stanje nekog sistema mogli da iskažemo brojkom. P = P b . dovedu u međusobni kontakt. kao što se to radi u kinetičkoj teoriji gasova. Taj osećaj koji registrujemo je neprecizan. meri se razlika barometarskog i apsolutnog pritaska instrumentima koji se nazivaju vakummetri. Stvarni pritisak je. odnosno 101.

15 + t o C. 9 . za takav sistem se kaže da je u termičkoj ravnoteži.temperature ne izjednače u svim delovima sistema. Poznat je ogled italijanskog fizičara Toričelija. po čemu postoji zavisnost. zatvorenu sa jedne strane napunio živom. Tom prilikom deo žive se izlio u posudu ali je ostao stub žive visine 760 mm. Kada je pritisak u ravnoteži to će atmosferski pritisak biti jednak pritisku živinog stuba u preseku A –A.3 kPa. Tačka topljenja leda u Farenhajtovoj skali je označena sa 32 oF a tačka ključanja vode sa 212 oF pri pritisku od 101. Reperna tačka u ovoj skali je tačka topljenja leda ( pri pritisku od 101. Razlika temperatura je ista bez obzira da li se izražava u stepenima Celzijusa ili stepenima Kelvina. U nekim zemljama je u upotrebi Farenhajtova skala. označena kao 100 stepeni. ali to nije slučaj sa proizvodom ili količnikom ovih temperatura. Kada se to stanje postigne u sistemu se ne opažaju promene – sanje se ne menja sve dotle dok je sistem izolovan od okoline. K. T = 273. Za merenje temperature najčešće je u upotrebi Celzijusova skala. označena je kao 0 stepeni Celzijusa . on je staklenu posudu dužine oko 1m. Podeljci po ovoj skali odgovaraju skali Celzijusa. kada potpuno prestaje kretanje molekula -273. ali se ove skale razlikuju po koordinatnim počecima. Zatim je zatvorio drugu stranu i okrenuo cev pa je zatim zaronio u posudu sa živom. Ovaj interval je podeljen na sto jednakih delova i svaki od ovih delova predstavlja 1oC.3 kPa). Za merenje temperature u međunarodnom sistemu jedinica koristi se Kelvinova skala koja se naziva i skala termodinamičke temperature. U gornjem delu cevi nalazi se mala količina živine pare koja se za ovaj slučaj može zanemariti. a druga reperna tačka odgovara temperaturi ključanju vode pri istom pritisku . Na osnovu proporcije jednostavno se može preračunavati T oC = 5/9 ( t oF -32 ) Metode merenja pritiska i temperature Jedan od najednostavnijih načina merenje pritiska zasnovan je na činjenici da pritisak stuba tečnosti na podlogu linearno zavisi od njegove visine. Druge veličine ( naprimer kod gasova u odvojenim sudovima mogu da se razlikuju ).15 oC. Jedinica za merenje temperature po ovoj skali je '' kelvin '' ( 1K). Odakle sledi da je apsolutna nula.

r . Dakle između atmosferskog pritiska i visine stuba tečnosti ( žive ) postoji direktna proporcionalnost. visina stuba žive i g – ubrzanje Zemljine teže. Dodavanjem vertikalne skale dobija se najjednostavniji živin barometar (od b a r o s – težina. G –težina stuba žive .Stoga je : Pb = G/A = mg/A = r Ag/A = r g z Gde je : A – poprečni presek cevi. 10 . Na sledećoj slici prikazan je manometar u obliku ''U'' cevi u koji je nalivena tečnost. Time se stvaraju islovi da se meri razlika barometarskog i apsolutnog pritiska. V – zapremina. m e t r e o – merim ) Korišćenjem istog principa može se meriti i natpritisak i potpritisak. m – masa .gustina.

11 . zatim klipnih manometra. kojim se mere relativno visoki tzv manometri sa Burdonovom cevi. Na ovom principu je zasnovan rad metalnog barometra – aneroida.P = P b + r g z = Pb + Pn Slična je situacija kada merimo razliku između apsolutnog pritiska vakuumetrom P = Pb + r g z = Pb .P v Ovde je potpritisak jednak Pv = r g z barometarskog i Za merenje pritiska takođe se koristi jednakost sile pritiska i elastične sile ( u opruzi ili cevi ).

Pri povišenju pritiska. gas. boja i dr. a kazaljka ka nultom položaju. Kazaljka se zaustavlja kada se uspostavi ravnoteža između pritiska koji se meri i elastične cevi. U principu svaka od navedenih promena može da bude osnov za merenje temperature. metal i drugo. pa u zavisnosti od 12 . Da bi se odredilo u kakvom su odnosu temperature dva tela A i B. koja se kreće po skali. Bitno je prethodno odrediti supstancu kojom se meri temperatura (termometrijska supstanca) koja može da bude : živa. potrebno je da se treće telo C dovede u u kontakt sa telima A i B. zahvaljujući svojoj elastičnosti. a C u termičkoj ravnotežom sa telom B. onda su tela A i B u termičkoj ravnoteži . Merenje temperature se zasniva na nultom zakonu termodinamike. Na osnovu iskustva može se tvrditi : ako je telo A u termičkoj ravnoteži sa telom C. Ovaj postulat se naziva nulti zakon termodinamike jer su nazivi « prvi » i « drugi » predhodno dati drugim termodinamičkim saznanjima. pritisak. električni otpor. cev se ispravlja a pomeranje zatvorenog kraja cevi preko mehanizma se prenosi na kazaljku. Pri merenju temperature telima A i B u ulozi trećeg tela je upravo sprava za merenje temperature koji se naziva termometar. zatim svojstva supstance. vraća ka početnom položaju. Iz iskustva znamo da se promenom temperature menjaju i neke druge karakteristike tela: dimenzije. Pri sniženju pritiska cev se .Burdonova cev sastoji se od spljoštene metalne cevi (1 ) zatim prenosnog mehanizma (2) i kazaljke (3). alkohol . agregatno stanje.

argonom ili ugljen diosksidom. dok se za niže temperature koriste termometri sa alkoholom. Temperatura se određuje merenjem zapremine koju zauzima razređeni gas ( vazduh. tako što se prostor iznad žive napuni azotom. Postoji niz drugih termometara zasnovanih na nekim drugim fizičkim svojstvima: termometri sa električnim otporom ( električni otpor se menja sa temperaturom ). helijum ) jer pri stalnom pritisku između temperature i zaprenine gasa postoji direktna proporcionalnost ( Gej-Lisakov zakon). koji jednak relativnoj promeni dužine po stepenu.toga ustanoviti funkcionalnu zavisnost između temperature i tog svojstva ( linearna. Za merenje viših temperatura potrebno je da se spreči ključanje žive. zasnovan je na linernoj zavisnosti izduženja žive ∆ L i promene temperature ∆ T: (L. L = Lo ( 1 + α ∆T ).9 oC. Iz fizike je poznato da se gasovi više i pravilnije šire od tečnosti. gde je: -α. Za veoma tačno merenje temperature i baždarenje drugih termometara koriste se gasni termometri. a ključa na 356 oC. kvadratna.Lo)/Lo = α ∆ T. pri atmosferskom pritisku. On se koristi za intervale temperatura od -38 oC 350 oC. 13 . jer živa očvšćava na -38.toplotni koeficijenat linernog širenja. termoelementi ( dve žice različitih materijala zalemljene na krajevima i izložene različitim temperaturama. usled pojave termoelektromotorne sile u kolu struje).trenutna i početna dužina žive Živin termometar je jednostavne konstrukcije sastoji se od staklene kapilare i rezervoara ispunjenog živom. Na sledećoj tabeli dat je merne oblasti različitih uređaja za merenje temperature. a to se postiže povećanjem pritiska. optički termometri za merenje visokih temperatura ( između zračne energije koje emituje užareno telo i njegove temperature postoji proporcionalnost ). logaritamska). Princip rada živinog termometra koji se najčešće koristi za merenje temperature čovečjeg tela. -L i Lo . vodonik.

T. Svako od tih ravnotežnih stanja je određeno odgovarajućim osnovnim veličinama stanja: p. Pri tome pritisak. To prirodno stanje gasa se i ostvaruje. molekuli gasa teže da se što ravnomernije rasporede po raspoloživoj zapremini i da imaju približno ujednačenu energiju. što definiše stanje termodinamičke ravnoteže sistema. teorijski 14 . Promena stanja U svom neprekidnom toplotnom kretanju.v.Jednačine stanja. ukoliko nema spoljnih uticaja. Proučavanjem ponašanja različitih gasova. temperatura i specifična zapremina ( kao i ostale veličine stanja ) imaju iste vrednosti u svim tačkama zapremine sistema.

iako se stanje sistema sve vreme menja. U graničnom slučaju kada se klip kreće bekonačno sporo. Kvazistatičke i nekvazistatičke promene stanja Ako je gas u cilindru sa pokretnim klipom u termodinamičkoj ravnoteži.i eksperimentalno. Sistem prolazi kroz neravnotežna stanja i pri prestanku spoljnih uticaja dolazi u novo ravnotežno stanje. Pri zaustavljanju klipa ravnoteža se ponovo uspostavlja. grafički i tabelarni. veličine stanja se menjaju a osim toga nisu iste u svim tačkama sistema.T) ili ( p. čiji je opšti oblik f ( p. Promena stanja sistema od početnog stanja 1 (p1. Ako bi se. Zbog određenog fizičkog značenja najviše se koriste promene stanja u p. temperatura i gustina imaju različite vrednosti u tačkama sistema. tada bi narušavanje ravnoteže bilo neznatno.T2).v koordinatnom sistemu. odnosno 15 . Na osnovu nje se određuje treća veličina stanja. (v. može se predpostaviti da se sistem celo vreme nalazi u ravnoteži.v2. grafički može da se prikaže ograničenom prostornom linijom.v1.v. Umesto jedne promene mogu da se obave niz promena stanja i da se drugim putem vrati u početno stanje.T). ako su ostale dve poznate. Tada govorimo o kružnim procesima ili ciklusima. koji se grafički prikazuju zatvorenom konturom.T1 ) do krajnjeg stanja 2 ( p2. širenjem ili sabijanjem. ravnoteža termodinamičkog stanja se narušava. Pritisak. a ravnoteža se narušava. Takav proces u kome se menjaju veličine stanja naziva se p r o m n a s t a nj a. pri čemu je posebno povećan pritisak u blizini klipa. utvrđeno je da su veličine stanja međusobno zavisne i povezane t e r m i č k o m j e d a č i n o s t a nj a ( kraće: jednačinom stanja ). Pri tome se koriste tri moguća prikaza ovih funkciaja: analitički. Dejstvom sile na klip gas se sabija .v). pa se zato može smatrati njenom osnovnom termodinamičkom karakteristikom. Zbog energetskih uticaja okoline. Međutim za praktično korišćenje prostorna linija se projektuje na koordinatne ravni (p. međutim klip veoma sporo pomerao. Dakle pri veoma sporom pomeranju klipa sistem zadržava ravnotežu a pri tom se stanje sistema menja.T ) = 0 Jednačina stanja zavisi od vrste radne supstance. Naprimer: zagrevanjem ili hlađenjem sistema.

ponavljaće ciklično iste amplitude i brzine. Obrnut proces – njihovo razdvajanje. Ovo kretanje ima svojstva povratnosti. a jednačina stanja može da se primeni samo za početno i krajnje stanje promene.zahteva određeni rad. koji zbog 16 . Takve idealizovane promene se nazivaju kvazistatičnim ( ravnotežnim promenama stanja ). Procesi u prirodi i u tehničkoj praksi (realni procesi ) nemaju svojstva ravnotežnih procesa. takođe je nepovratni proces. Ako se u nekom sudu nalaze dva različita gasa razdvojena pregradom. Povratni i nepovratni procesi Za ovu priliku razmotrićemo nekoliko primera mehaničkog kretanja. počeće da osciluje i. temperaturama i gustinma u pojedinim tačkama sistema. Kada se matematičko klatno izvede iz ravnotežnog položaja. Takve promene stanja pri kojima sistem prolazi kroz neravnotežna stanja nazivaju se nekvazistatičke ( neravnotežne promene stanja ). promene stanja su veoma bliske kvazistatičkim. poznato je. Dakle mehaničko kretanje je moguće izvesti u suprotnom smeru. Između dva tela različitih temperatura koja su u kontaktu. ali u većini praktičnih primera. I kretanje apsolutno elastične kugle po horizontalnoj ravni između idealno elastičnih prepereka takođe je u mehaničkom smislu povratni proces. a naročito kod toplotnih mašina. Da bi se gas vratio u početno stanje potrebno stanje. Širenje gasa u cilindru. Proces mešanja ( difuzije ) gasova takođe je nepovratan proces.stanja su beskonačno bliska ravnotežnim. U tome se sastoji povratnost mehaničkih pojava. Toplotni proces. Kvazistatičke promene stanja predstavljaju idealizaciju. međutim. Obrnut proces. mora gas ponovo da se sabije. One se uslovno prikazuju neprekidnom linijom. istim brzinama kao i pri direktnom kretanju. ako se zanemari trenje. Na primer strujanje gasa iz suda višeg u sud nižeg pritiska praćeno je različitim pritiscima. pri čemu telo prolazi kroz iste tačke. koje se nazivaju linije promene stanja i za takva ravnotežna stanja između početnog i krajnjeg može da se primeni jednačina stanja. pa je potrebno uložiti neki rad. karakteriše svojstvo nepovratnosti. posle uklanjanja pregrade nastaje mešanje. Ovakve promene stanja mogu da se prikažu na dijagramu u obliku neprekidne linije. to jest prelaženje toplote sa hladnijeg na toplije telo ne može da se ostvari samo po sebi (spontano ). nastaju prelaženje toplote sa toplijeg na hladnije telo sve do uspostavljanja termičke ravnoteže ( izjednačavanje temperatura ).

Suština termodinamičkih metoda je upravo u tome da se računa rad (snaga) u idealnom povratnom procesu i na taj način omogućava poređenje sa kvalitetom realnih procesa. Po definiciji. ali nema rada turbine sve dotle do rotor ne počne da se okreće. Rad. Sa znatnim temeperaturnim razlikama između sistema i okoline. takav se proces naziva p o v r a t n i.trenja i drugih gubitaka mora da bude veći od rada koji je dobijen širenjem gasa. 17 . Stvarni realni procesi su nepovratni. Uslovi povratnosti praktično ne mogu da se ostvare. Primeri pokazuju da su toplotni procesi nepovratni. praćeno je određenim promenama u okolnim telima. Na primer. Količina toplote Prelaženje energije sa jednog tela na drugi može da se ostvari na dva načina. Zbog toga vraćanje radnog tela u početno stanje. ali rade neće biti ukoliko se auto ne pomeri sa mesta stajanja. onda je jasno da je nerantabilna. -vršenjem rada jednog tela nad drugim. ako proračun pokaže da bi neka mašina u toku povratnog procesa ostvarila snagu od 100KW. što takođe utiče na nepovratnost. otpora vazduha i dr. ali i pomeranje tela.takav proces je nepovratan. što se izražava kako količina toplote ili kraće t o p l o t a. Mehanički rad Mehanički rad je veoma rasprostranjen i očigledan oblik razmene energije. -prenosom unutrašnje energije sa toplijeg na hladnije telo. oni imaju nesumljiv teorijski značaj. koje je u principu uvek moguće. bez ikakvih promena u okolini. a u realnom procesu ostvaruje samo 8 KW. U toku ovog procesa razmenjuje se toplota između gasa i okoline. Ukoliko se počeno stanje uspostavlja uz određene promene okoline. u proučavanju toplotnih procesa uveden je idealizovan pojam – p o v r a t n i t e r m o d i n a m i č k i p r o c e s i. kao što se moglo uočiti iz navedenih primera. Da bi se ostvarila potrebna je sila. ako se sistem posle izvršenog procesa može da vrati u početno stanje . Realni procesi protiču sa gubicima rada usled ternja. Iako povratni procesi ne postoje u prirodi. Ipak. stvara veliki moment uvijanja vratila. Može se naprimer uporno gurati auto. pa su povratni procesi idealizovani procesi kakvih nema u prirodi. vrtložnih strujanja. Ili para koja prolazi kroz turbinu čije je rotor zakočen. Intezitet mehaničkog rada jednak je skalarnom proizvodu između sile i puta.

Iz početnog ravnotežnog položaja 1. pa će zapreminski rad pri stalnom pritisku biti L = p. koje obrazuje sistem. Zato se dijagram promene stanja u p. sa pokretnom granicom – površinom A. posle kvazistatičkog širenja. Zapreminski rad Sile koje deluju na granice nepokretnog. Širenjem gasa klip se pomera za veličinu ∆ x = x2 . Rad se izražava istim jedinicama kao i energija đulima '' J ''.V1 =A. a to je površina koja ograničava linija promene stanja. ∆ x. Neka se u cilindru sa pokretnim klipom ( sledeća slika ) nalazi radno telo (gas).V1 ) A to je ustvari brojna vrednost površine 1-2-2'-1'-1 ( vidi sledeću sliku ). Sila kojom gas deluje na klip jednaka je proizvodu između površine klipa ( A) i pritiska gasa (p).∆ x. 18 . ∆x. Rad koji se tom prilikom ostvari naziva se z a p r e m i n s i (apsolutni) rad.Rad je najveći mogući kada se poklapa pravac i smer sile sa pravcem i smerom pomeranja. gas dolazi u ravnotežno stanje 2.x1.∆V = p ( V2 . Međutim. pa je L = p.∆x predstavlja promenu zapremine gasa pri širenju ∆V = V2 . pa će ostvareni rad biti jednak proizvodu između sile i puta L = F. Predpostavlja se da u toku širenja pritisak gasa ostaje stalan.A.Vkoordinatnom sistemu naziva radni dijagram. zatvorenog termodinamičkog sistema izazivaju promenu zapremine. proizvod A. apcisa i ordinate krajnjih tačaka procea.

. to jest pri kretanju klipa od početnog položaja 1 do krajnjeg položaja N.U slučaju proizvoljne nekvazistatičke promene pritiska u zavisnosti od zapremine: p =f(V).Vkoordinatnom sistemu. izraz za zapreminski rad je složeniji. Pri sledećem pomeranju klipa za malu veličinu ∆x2 =x3-x2. jednak je zbiru radova pri svakom od malih pomeranja klipa kojih ima n-1. to jest zbiru površina svih malih pravougaonika L = L1NL = L1 + L 2 + . a pritisak smanji od p1 na p2 ( slika gore desno) tom prilikom se ostvari tad širenja L1 = F1∆x1 = p1 (V2 –V1) Ovaj izraz predstavlja površinu šrafiranog pravougaonika u p. Neka se klip iz položaja 1 pomera u stanje povećanja zapremine sistema za malu veličinu ∆ x1 =x1 –x2 pri čemu se zapremina povećava od V1 na V2..+ LN-1 A to je brojna vrednost površine 1-N-N'-1'-1 19 . ostvari se rad L2 =p2(V3-V2) Ukupan rad za celu promenu satnja 1-N.

manji nego rad u promeni satanja 1-b-2. pa je i rad pozitivan i ostvaruje ga sistem. Kako je u fizičkoj suštini p>0.Na osnovu izraza za zapreminski rad i negove grafičke interpretacije. koji se naziva t e h i č k i rad ( Lt). a u slučaju sabijanja ( kompresije ) biće ∆V<0. U slučaju širenja ( ekspanzije ) ∆V>0. 20 . može zaključiti kakav algebarski znak ima rad. to se algebarski znak rada poklapa sa znakom promene zapremine ∆V. Na taj način se kroz granice otvorenog sisetma vratilu predaje rad. a veći od rada u promeni stanja 1-c-2. odnosno zavisi kojim putem radno telo prelazi iz početnog u krajnje stanje. Očigledno je da je zapreminski rad u toku promene 1-a-2. te je rad negativan i ostvaruje se dejstvom okoline na sistem. što se vidi iz predhodne slike usled nejednakosti površina ispod linija promena stanja. Jasno je da zapreminski rad predstavlja karakteristiku procesa. Tehnički rad Radno telo koje prolazi kroz otvoreni sistem može da pokrene neki uređaj. Ili rad je pozitivan u slučaju ako se promena stanja odvija u pozitivnom smeru apcisne ose i obrnuto. naprimer turbinsko kolo ( sledeća slika).

l =L /m . ∆ m.Naravno da je moguć i slučaj kad kroz granice sistema pomoću odgovarajućeg uređaja . koji nastaje kada postoji razlika temperatura između tela ( spoljašnji prenos toplote ) ili između pojedinih delova istog tela 21 . maseni protok tadnog tela Količina toplote Prenos energije u obliku toplote ostvaruje se toplotnim kretanjem česticamolekula i atoma. m* = ∆ m /t. Gde je W.lt. vratilo predaje rad radnom telu ( kod ventilatora ili komperesora . Zapreminskim i tehnički rad mogu da se svedu na jedinicu mase (specifični rad ). L = Lt/∆ m.masa radnog tela koja prelazi granice sisetma u vremenu t(s) Snaga koja se razvija na vratilu i koja odgovara tehničkom radu je P = Lt / t = m*. J/kg gde je: m-masa radnog tela u zatvorenom sistemu. na primer).

koja se dovođenjem ili odvođenjem toplote ( ili rada) menja. O toploti ima smisla govoriti. a toplota koja se odvodi iz sistema je negativna. pa ni razmene toplote. kao spoljnih uticaja. Ono što telo sadrži je unutrašnja energija. Često se baš kada je u pitanju toplota. O znaku toplote je usvojena sledeća konvencija. dakle samo tokom procesa prenosa energije. Toplota se kao i rad izražava u džulima (J) a u proračunima se često svodi na jedinicu mase q = Q/m. Slično kiši. ni rad ni toplota se ne sadrže u jednom telu (sistemu). Time se objašnjavaju oštre zime i žarka leta kontinetalne klime . u svakodnevnom životu kaže da neko telo sadrži toplotu. već samo u procesu prenosa iz oblaka u jezero. Leti se more sporije zagreva od kopna i hladi J/kg 22 . Ovde još jednom treba istaći zajedničko svojstvo toplote i rada. Količina energije koja se . u formi toplotnog kretanja čestica prenosi sa jednog na drugi sistem naziva se količina toplote.( unutrašnji prenos toplote ).Ukoliko nema razlika temperature (kao razlika potencijala). Toplota koja se dovodi u sistem je pozitivna. neće biti razmene energije. što je nepravilno. ili blage zime i umerena leta primorske klime. Specifični toplotni kapacitet Iskustvo pokazuje da se neka tela teža a neka lakše zagrevaju. koja ne postoji ni u oblaku ni u jezeru.

specifični toplotni kacacitet gasova ne zavisi samo od fizičkohemijskih svojstava već i od načina odvijanja procesa. Međutim . Na taj način specifični toplotni kapacitet gasova je definisan samo ako je poznata i odgovarajuća promena stanja. To je količina toplote potrebna da se jedinici mase ( ili količine ) nekog tela temperatura promeni za jedinicu ( 1K). Dakle.c S obzirom na definiciju. to postoji i bezbroj 23 . Zbog takvih svojstava voda se koristi za hlađenje motora i ako radno telo u procesu grejanja. Količina toplote potrebna da se temperatura nekog tela ( sistema ) promeni za jedinicu. J a srednji molarni toplotni kapacitet _ _ cM =C/n = Q12/n( T2 -T1 ). J/K Toplotni kapacitet očigledno zavisi od mase sistema. da bi se iste količine različitih supstanci zagrejale ili ohladile za idređenu temperatursku razliku . specifični toplotni kapacitet je potrebno odrediti za čvrsta tela i tečnosti za datu temperaturu i te se vrednosti navode u termodinamičkim priručnicima. J/(kmol. definiše se kao srednja vrednost toplotnog kapaciteta u intervalu temperatura ( T1. koja neće zavisiti od mase tela. naziva se t o p l o t n i k a p a c i t e t. srednji specifični toplotni kapacitet biće: _ _ c = C /m= Q12/m(T2 -T1 ). jer je količina toplote karakteristika procesa. Kako se promene stanja mogu odvijati na bezbroj načina. potrebna je različita količina toplote. Na osnovu predhodne definicije. _ _ cM= M .okolni vazduh. T2) _ C = Q12/ (T1-T2). a zimi se voda sporije hladi zagrevajući okolni vazduh. Veličina kojom sa krakteriše svojstvo tela jednakih masa da različito menjaju temperaturu pri dovođenju ili odvođenju iste količine toplote.K) Između specifičnog i molarnog toplotnog kapaciteta postoji sledeća zavisnost. uveden je s p e c i f i č n i t o p l o t n i k a p a c i t ( ranije se zvao specifična toplota ). Da bi se dobila pogodnija veličina .

za razmenu toplote između sistema i okoline neophodno je da postoji razlika temperatura između sistema i okoline.pri širenju i sabijenju gasa u cilindru pri stalnom pritisku (p-const). posebno kod višeatomskih gasova. nema rada.pri stalnoj temperaturi (T-const). cp. Kod ugljen –dioksida (CO2) . ct.neka veličina stanja. treba da postoje dva činioca: pritisak koji je viši od okloline i promena zapremine. U proračunima se vrlo često. Specifični toplotni kapacitet gasova se menja sa promenom temperature. Tako se pri izračunavanju razmenjene toplote srednja temperatura množi sa promenom entropije Q12 = T ∆S. Entropija Da bi sistem mogao da izvrši zapremniski rad.. gde je x. Analogno tome. kada se zahteva veća tačnost. pri temperaturi od 2000 oC specifični toplotni kapacitet je veći za 70% nego pri temperaturi o 0oC. Znamo da je zapremiski rad L12 = p V. na primer. Fizikalno razumevanje i objašnjenje termičke koordinate . Dokaz da se vrši zapreminski rad je da se menja druga koordinatazapremina. koristi specifični toplotni kapacitet gasova koji odgovara nekom intervalu temperatura. odnosno klip ne počne da se kreće. Na primer specifični toplotni kapacitet biće: cv – u procesu zagrevanja ili hlađenja gasa u cilindru sa nepokretnim klipom ( V=const). ali takođe i promena termičke koordinate. Entropija je veličina koja u termodinamici omogućuje da se u utvrdi smer termodinamičkih procesa.različitih specifičnih toplotnih kapaciteta čije su vrednosti u granicama od plus do minus beskonačno. Promena entropije predstavlja količnik iz promene količine toplote u nekom procesu i apsolutne temperature na kojoj se proces odvija. Na primer pritisak u cilindru može da bude izuzetno visok. Odakle je ∆ S = Q12/ T 24 . koju je uveo Klauzijus i nazvao e n t r o p i j a (S). i u opštem slučaju ( x-const). ali sve dok ne počne da se menja njegova zapremina. Postojanje samo razlike pritisaka je neophodan ali ne i dovoljan uslov za obavljanje rada. pa je i zato uvedena nihova srednja vrednost.

Drugoj grupi pripadaju veličine stanja ( pritisak temperatura. onda se njemu dovodi toplota (Q12>0). Obrnuto.K Do sada smo razmatrali dve grupe termodinamičkih veličina. količina razmenjene toplote biće jednaka brojnoj vrednosti površine 1-2-2'-1'-1. pa njena promena između dva ravnotežna stanja zavisi samo od tih stanja. a mogu da se svedu na jedinicu mase. ( J/K). od njega se toplota odvodi ( Q12<0 ). J/kg. slično kao što pređeni put između dva mesta zavisi od izabrane maršute . S 2 < S1 ). Ako je zakon kvazisatatičke promene stanja 1-2 u T-S koordinatnom sistemu određen relacijom T=f(S). S2 >S1). Dakle da li se dešava razmena toplote. pa će promena specifične entalpije biti ∆ s = ∆ S/m = q12/T. Ako se entropija tela povećava (∆ S>0. koje zavise od vrste procesa. kao što su rad i količina toplote. analognom geometrijskom prikazu zapreminskog rada. dr. ne treba zaključivati samo na osnovu promene temperature. Promena entropije i sama entropija se izražavaju u džulima po kelvinu. što se vidi na sledećoj slici 25 .Ovde treba naglasiti da date formule važe za kvazistatička stanja.S koordnatnom sistmu. Na primer pri topljenju leda temperatura se ne menja iako se sistemu dovodi toplota. zapremina.) koje zavise samo od trenutnog stanja sisetma. onda . već i na osnovu promene entropije. ako se entropija tela ne smanjuje (∆ S <0. U prvu grupu ubrajaju se veličine. Na osnovu datog entropija se koristi kao koordinata u T. Entropija je veličina stanja.

U toku procesa pri kome je Q12=0. Energija sistema može da se promeni samo spoljnim uticajem. proces pri stalnoj entropiji ). pošto je T>0. Ako se sa «Q « označi količina toplote a sa « L» rad. pri čemu za količinu toplote i rad važe već usvojeni dogovor o znacima. Otvoren sistem Da bi se izveo detaljniji analitički izraz prvog zakona termodinamike za otvoreni termodinamički sistem. posmatra se sistem sa stacionarnim protokom mase i energije ( ustaljenim sa vremenom). po kome energija ne može da nastane niti da nestane već samo prelazi iz jednog oblika u drugi. tada je promena energije sistema ∆E = Q – L. 26 . ili S=const (izentropski proces. Ovim se zakonom utvrđuje odnos između: -energije koju sadrži sistem i koji je po svojoj suštini veličina stanja. koji ima veliku praktičnu primenu naziva toplotni dijagram. S 2 -S1=0. Na sledećoj slici dat je uprošćeni šematski prikaz nekog toplotnog uređaja ili mašine. To je iskustven zakon.radom i toplotom. U slučaju da je T= const ( izotermski proces) . količina razmenjene toplote je jednaka brojnoj vrednosti površine pravougaonika sa sledeće slike: Q12 = T (S 2 -S1). Prvi zakon termodinamike Prvi zakon termodinamike predstavlja specijalni slučaj opšetg zakona o održanju energije. odnosno S1 =S2 ( prikaz pod «b» na gornjoj slici). a na izlazu indeksom 2. što se razmene između sistema i okoline . gde su veličine stanja radnog tela na ulazu označene indeksom 1. i -spoljnih uticaja ( energetskih efekata ) koji prolaze granice sistema u toku procesa (rada i toplote).Zato se ovaj dijagram.

E = U + Ek +Ep = U + 1/2mw2 + mgz Gde je w-brzina radnog tela z—visina u odnosu na referentnu ravan. i zapreminskog rada koji se ovde naziva rad potiskivanja ( strujanja) fluida ( Lp). u kome radno telo mase ∆ m ulazi u sistem kroz ulazni presek 1-1. a radom istiskivanja se ista masa potiskuje iz preseka 2-2 u prese 2'-2'.Promene stanja između ravnotežnih stanja 1 i 2 mogu da budu kvazistatične ili nekvazistatične. Radom utiskivanja se masa ∆ m radnog tela potiskuje iz preseka 1-1 u presek 1'-1'. U uočenim presecima pritisak je stalan pa radovi potiskivanja mogu da se izraze kao : Lp = p∆V.∆ m. odnosno L=Lt +Lp. pri čemu se rad potiskivanja sastoji od rada utiskivanja u preseku 1-1 i rada istiskivanja u preseku 2-2. Proces se dešava u vremenskom intervalu t .v. to će biti L p= p. Ukupan rad se u ovom slučaju sastoji od tehničkog rada Lt.. a kako je ∆V=v. kinetičke enrgije (Ek) i potencijalne energije ( Ep).∆ m. U ulaznom preseku 1-1 vrši se zapreminski rad nad radnim telom ( negativan) 27 . a istovremeno ista količina radnog tela napušta sistem kroz izlazni presek 2-2. Energija radnog tela je jednaka zbiru unutrašnje energije (U).

a rad koji sistem razmenjuje sa okolinom je zapreminski pa je Q12-L12= U2 –U1 Ova relacija može da se izrazi i preko entalpije Q12= H2-H1+( L12+ p1 V1 +p2 V 2) kada je u toku procesa konstantan pritisak P = const 28 . Ali ne zavise od vrste procesa vec samo od početnog i karajnjeg stanja razmatranog sistema. zapremine i pritiska.∆ m. Zatvoren nepokretni sistem U slučaju zatvorenog nepokretnog sistema promena ukupne energije se svodi na promenu unutrašnje energije. Ova veličina karakteriše toplotu termodinamičkih promena koje se dešavaju pri konstantnom pritisku (izobarski procesi ).v2 –p1 .∆m .v1 .v2 . A ukupan rad L = Lt + ∆ m ( p2 . kao što unutrašnja energija karakteriše zatvoren sistem.v1 ) Entalpija Entalpija je termodinamička veličina definisana kao zbir unutrašnje energije i proizvoda iz pritiska i zapremine nekog sistema. Entalpija karakteriše otvoren sistem u energetskom smislu. ( J/kg ) Entalpija je veličina stanja jer je matematička kombinacija veličina stanja: Unutrašnje energije. a zajedničko im je svojstvo da se menjaju pod uticajem toplote i rada. to jest ∆ U=∆E= U2-U1. (J) Pri čemu će specifična entalpija biti h = H/m = u +pv . H= U + pV.(p2 v2 –p1 v1 ). pa će rad potiskivanja biti Lp = ∆ m.p1. a u preseku 2-2 rad protiv spoljašnjih sila ( pozitivan ) p2.

voda ne teče uzbrdo itd. Ovaj primer ilustruje statističko tumačenje drugog zakona termodinamike koji se može definisati: prelazak čestica iz uređenog oblika kretanja u neuređen oblik je najverovatniji ( i praćen porastom entropije ). U slučaju mehaničke neravnoteže dešavaju se analogni procesi. Toplota ne prelazi sa tela niže temperature na telo sa višom temperaturom. a vazduh iz suda pod pritiskom izlazi u atmosferu sve dotle dok se pritisci ne izjednače. to jest. što je posledica haotičnog kretanja molekula. a proces može da teče sve dok se ne uspostavi ravnoteža sistema i okoline. c) Prirodni procesi prelaze iz manje verovatnog satanja u više verovatno stanje. a pri vrhu bele kuglice. Smer odvijanja procesa je od višeg ka nižem potencijalu. Tako se prirodni pad vode može iskoristiti za 29 . Usmerenost prirodnih procesa omogućava dobijanje dobiajnje korisnog rada. Čak se pouzdano može zaključiti da ovakav ishod nije verovatan. ne može se stvoriti motor koji bi davao rad ne trošeći energiju. perpetuum mobile prve vrste nije moguć. b) Prirodni procesi su nepovratni. sve dok se nivoi ne izjednače. Osnovne postavke i formulacije a) Svi prirodni (spontani) procesi imaju određen smer odvijanja i određeno vreme trajanja. Na priner ako se u jednoj kutiji na dnu nalaze crne. d) Prirodni procesi se mogu iskoristiti za dobijanje korisnog rada. Navedene pojave se dešavaju u jednom smeru. Na primer u spojenim sudovima voda teče od višeg ka nižem nivou. na primer ) potrebno je uložiti rad.Već je naglašeno da toplota uvek prelazi sa tela više temperature na telo sa nižom temperaturom. sve dotle dok se temperature ne izjednače. upravo zbog nepovratnosti realnih procesa. Međutim taj rad je uvek veći od rada u direktnom procesu.Q12= H2-H1 Iz svega proizilazi da je koristan rad jednak iskorišćenoj toploti. Da bi se proces izvršio u suprotnom smeru ( da voda potekne uzbrdo. posle njihovoh mešanja vrlo mala je verovatnoća je da će one posle mešanja zauzeti početni položaj. A na osnovu svega je i očigledna tehnička formulacija prvog zakona termodinamika. U navedenim primerima spontani procesi u suprotnom smeru nisu mogući.

Zakon porasta entropije Prmena entropije u nekom izolovanom sistemu razmotriće se na primeru nepovratnog procesa razmene toplote između dva tela različitih ali konstantnih temperatura T1 i T2 ( T1>T2) ( sledeća slika ). U slučaju motora sa unutaršnjim sagorevanjem.jedan neiskorišćeni deo uvek odlazi u toplotni ponor. Izložene postavke drugog zakona termodinamike omogućavaju da se shvate klasične formulacije drugog zakona termodinamike. P r i n c i p B o l c m a n a. P r i n c i p T o m s o n a K e l v i n a. hladnjak). P r i n c i p P l a n k a. a toplotni ponor-okolna atmosfera. okeana i čitave Zemljine kugle. Priroda teži od manje verovatnih ka više verovatnim stanjima. to bi bila velika blagodet za čovečanstvo jer bi se koristila ogromna energija atmosfere. jedno toplije ( toplotni izvor. zagrejač ) i drugo hladnije ( toplotni ponor.pokretanje hidrauličnih turbina i dobijanje mehaničke energije koja se dalje pretvara u električnu. sma po sebi. bez drugih izmena ( kompezacija) u drugim telima. f) Rad i toplota nisu energije istog kvaliteta. do kojih se došlo empirijskim putem i koje su u suštini ekvivalentne. P r i n c i p K l a u z i j u s a. e) Za permanentno dobijanje rada potrebno je da postoje najmanje dva rezervoara različite temperature. Kad bi to inače bilo moguće.mobile druge vrste. međutim toplota koja se radnom telu dovodi od toplotnog izvora ne može u potpunosti da se pretvori u meganički rad. Ako se koristi prirodno prelaženje toplote sa toplijeg na hladnije telo. Protok toplote i eventualno dobjanje rada moguće je ako postoje najmanje dva tela između kojih postoji termička neravnoteža. toplotni izvor je toplota oslobođena sagorevanjem goriva u cilindrima. Rad se potpuno pretvara u toplotu. moguće je toplotnim motorom dobiti mehaničku energiju. Sva toplota odvedena od izvora toplote ne može da se prevede u mehanički rad. 30 . Nemoguć je perpetum . Toplota ne može spontano. da prelazi sa hladnijeg na toplije telo. Rad toplotne mašine samo sa jednim izvorom toplote (perpetuum mobile duge vrste ) nije moguć.

Ako se vodi računa o znaku količine toplote. smanjenje entropije tela 1 je : delta S1=-Q/T1.Količina toplote koju odaje telo 1 jednaka je po apsolutnoj vrednosti toploti koju prima telo 2.Q/T1+Q/T2= Q ( 1/T2-1/T1) pri čemu je pretpostavljeno da telo menja svoja stanja kvazistatično. pa proizilazi ∆ Sis>0 U slučaju kada bi se temperatutna razlika tela 1 i 2 odnosno ako bi temperatura T1 težila T2 . Entropija raste kada se u 31 . a povećanje toplotete tela 2 ∆ S2 =Q/T2. Q1=Q2=Q.ona raste ili ostaje stalna. ∆Sis= ∆ S1+ ∆ S2=. ukupna promena entropije izolovanog sistema jednaka je zbiru promene entropije tela 1 i 2 . Ovo je zakon porasta etropije. Zbog pretpostavki da je T1>T2 izraz u zagradi je veći od nule. proces razmene temperature bi bio povratan pa je promena entalpije ∆ Sis= 0 Znači entropija izolovanog sistema se ne smanjuje.

u izolovanom sistemu teku u smeru porasta a nikad u smeru smanjenja entropije. čiji je pritisak dovoljno smanjen ( koji je razređen). i ima istu vrednost za bilo koje ravnotežno stanje gasa ( ne zavisi od stanja gasa ). Jednačina stanja idealnih gasova Već smo zaključili da su veličine stanja: pritisak. Prema tome drugi zakon termodinamike utvrđuje opšti kriterijum ravnoteže: u s t a n j u ravnoteže izolovani sistem ima maksimalnu entropiju. koji je sa svojstvima blizak realnom gasu na pod određenim uslovima. pri p=const ). Dakle svi realni procesi.v/T=R=const Odnosno proizvod pritiska i specifične zapremine podeljen sa apsolutnom temeperaturom je konstantan. To stnje maksimalne entropije. odgovara stanju ravnoteže izolovanog sistema. Do iste jednačine se dolazi i kombinacijom Bojl-Mariotovog zakona (pv=const pri T=const) i Gej-Lisakovog zakona (v/T = const. Tada su 32 . ali su tako mali da se zapremina može zanemariti (smatraju se materijalnim tačkama) U prirodi idealni gasovi ne postoje jer. p.gasna konstanta koja zavisi od vrste gasa. strogo uzevši. koja za jedinicu mase ima oblik Pv =RT Gde je R. Gas za koji važi jednačina stanja za sve pritiske i temperature naziva se idelnim gasom. jednačina pv=RT važi samo kad pritisak teži nuli. kod idelnih gasova. međumolekularne sile se zanemaruju. Sa gledišta molekularno-kinetičke teorije gasova.izolovanom sistemu protiču nepovratni (realni) procesi. Eksperimentalno se potvrđuje da je pri nekom pritisku gasa. molekuli imaju masu. temperatura i zapremina međusobno zavisne veličine. ponaša se blisko idealnom gasu. To je zamišljen gas-idealan gas pogodan za proučavanje. pri kome nisu moguće dalje spontane prmene izolovanog sistema. Entropija raste pri nepovratnim procesiam. a stalna je kada se odvijaju povratni procesi. Dakle veličine stanja gasa su povezane jednačinom stanja ( Klapejronova jednačina ). Relni gasovi . njihovim prestankom entropija je dostigla svoj maksimum.

gde je.K = J/kg.T.ukupna zapremina gasa.molekuli udaljeniji pa se međumolekularne sile i dimenzije molekula mogu zanemariti. Ako se jednačina pv=RT množi sa masom gasa m. VM. po kome različiti gasovi koji zauzimaju iste zapremine. dobija se sledeći oblik jednačine stanja idealnog gasa pV=mRT gde je V.univerzalna gasna konstanta Kada se ova jednačina pomnoži brojem molova «n». zavisi o konkretnog zadataka. kada se njegova temperatura promeni za 1 oK. RM=MR.T Svi ovi oblici jednačine stanja su u suštini indentični. Ako bi se jednačina stanja pomnožila sa molarnom masom M. Na osnovu Avogardovog zakona . dobiće se sledeći oblik jednačine stanja: pV = n RM. a koji će oblik koristiti.4 33 . Rm= MR = 8314.K) Poslednja formula omogućava da se izračuna gasna konstanta ako se zna njegova molarna masa . dobija se još jedan oblik jednačine stanja ( jednačina Mendeljejeva) pVM=MRT= RM. i ostale karakteristike važnijih gasova dati su u sledećoj tabeli. a imaju iste temperature i pritiske sadrže isti broj molekula-može se zaključiti da je proizvod molarne mase M i gasne konstante R za sve gasove uvek konstanta jednaka J/(kmol.zapremina jednog kilomola.m3/m2.kg. Gasne konstanta i molarna masa.K Gasna konstanta po svojoj suštini predstavlja rad koji izvrši 1kg gasa pri konstantnom pritisku. Gasna konstanta ima dimenziju R= pv/mT = N.

34 .

4 . to jest količina gasa u prostoru od 1m3 pri normalnim fizičkim uslovima. normalnim fizičkim uslovima ( t=0oC. Promena unutrašnje energije i entalpije idealnog gasa. na osnovu eksperimenta koji je izvršio Džul. 35 . druge strane . označen normalni metar kubni. kod idealnih gasova specifični toplotni kapacitet. Gde je sa mN3. Prvi zakon termodinamike za zatvoreni sistem je U2 –U1 =Q12 -L12 U uslovima kada je zapremina stalna (V =const) zapreminski rad biće jednak nuli ( L12=0 ).41 kmol = M/22. može se smatrati konstantnim.41 mN3/kmol. p=101. već je potpuno definisana početnim i krajnjim stanjem radnog tela. pa je ( Q12) =mcv (T2-T1) Zamenom izraza dobija se ∆ U = U2 –U1 =mc (T2 –T1 ) Ovaj izraz će važiti. već i za sve promene stanja idealnog gasa.15 / 101325=22. 273. Pri tzv. Majerova jednačina Promena unutrašnje energije kao veličine stanja ne zavisi karaktera promene stanja.41 kg sve ovo znači da normalni metar kubni nije samo jedinica za zapreminu već i jedinica za količinu supstance.325 kPa) molarna zapremina će biti Vm=RmT/p 0 8314.Iz predhodnih relacija može se zaključiti da su pri istim pritiscima i temperaturama zapremine kilomolova različitih gasova iste. ne samo za promenu V=const. Na osnovu perdhodnih relacija proizilazi 1 mN3= 1/22. pa je U2-U1 =( Q12) S. pri stalnoj zapremini.

Poslednji izraz određena je promena unutrašnje energije.15 K (T1=0oC). u uslovima zatvorenog sistema. Aspecifična unutrašnja energija u = U/ m = cvt (J/kg) odavde se zaključuje da je unutrašnja energija idealnog gasa samo u funkciji njegove temperature. na sličan način. Prvi zakon termodinamike za zatvoreni sistem je . a sama unutrašnja energija se određuje uz predpostavku da je U1 teži 0 za T1 273. Promena entalpije idealnog gasa određuje se .kvazistatične promene stanja idealnog gasa. pri p=const Q12= U2-U1 + p (V2-V1) =U2-pV2-(U1-pV1) = H2-H1 A ako je p=const Q12=mcp(T2-T1) Odnosno promena entalpije je Delta H = H2=mcp (T2 – T1) A sama entalpija slično unutrašnjoj energiji zavisi samo od temperature H=mcpt h =H/m=cpt Izraz za promenu entalpije mže da se napiše i u obliku H2 –H 1=mcp(T2-T1) = U2+p2V2-( U1+p1V2) =mcv(T2 –T 1) +mR(T2-T1) Odakle posle deljenja sa m(T2-T1) Cp-Cv=R Što predstavlja Majerovu jednačinu Politropske promene stanja idealnog gasa Razmatraju se ravnotežne. Tom prilikom se određuju: 36 . pri konstantnom specifičnom toplotnom kapacitetu. pa će biti U=m c vt (J).

Iz ovog izraza možemo odrediti specifični toplotni kapacitet cn cn = cv ( n-k/ n-1) gde je k= cp/cv odnos specifičnih toplotnih kapaciteta pri p=const. odnosno V=const Razmotrićemo nekoliko karakterističnih politropskih promena stanja: Izobarska promena stanja Izobarska promena stanja se ostvaruje pri konstantnom pritisku radnog tela: p= const.jednačine promene stanja i grafički prikazuju u odgovarajućem sistemu koordinata: . cv. u toku te promene stanja. Ta vrednost može da bude cp. unutrašnja energija. pa je za dva stanja «1» i «2» T1/v1T2/v2 Lisakov zakon ili T1/T2 = v1 /v2 .. sadržane u jednačini prvog zakona termodinamike ( količina toplote. entalpija.energetske veličine. rešavanjem odgovarajuće diferencijalne jednačine.0 i čitav niz drugih od plus do minus beskonačno. izvodi se iz analitičkih za prvi zakon termodinamike u diferencijalnom obliku. rad ). Onovne karakteristike politropske promene stanja idealnog gasa je da specifični toplotni kapacitet (cn) ima proizvoljnu ali konstantnu vrednost. Jednačina politropske promene stanja kada se koristi osnovni uslov cn=cosnst. što predstzavlja poznati Gej- 37 . pri čemu se dobija n pv = const gde se veličina n = cn-cp/ cn-cv naziva eksponent politrope koja je takođe u granicama od plus do minus beskonačno.

Zapreminski rad u ovom slučaju L12=p(v2-v1) = R ( T2-T1) A količina razmenjene toplote Q12 = cp (T2-T1) Izohorska promena stanja Izohorska promena stanaj se odvia pri konstantnoj zapremini. Pri dovođenju toplote povećava se zapremina i entropija radnog tela. n n 1/n P v =p1v1 sledi v =v1( p1/p) . a pri odvođenju toplote obrnuto. V=const. 38 . a u toplotnom T.v.s –dijagramu «eksponencijalna kriva linija».dijagramu predstavlja «duž» 1-2.Gragički prikaz izopbarske promene satnja u P.

Zapremnski rad pri izohorskoj promeni stanja je jednak nuli l12=0 . a to je Bojl-Mariotov zakon 39 . p1/p2=T1/T2 . U T. a površina između duži 1 i 2 se projektuje u jednu tačku. ili u smeru smanjenja pritiska ( p2<p1) pri odvođenju toplote /q12<0).beskonačno (eksponent politrope ) pa je razlomak 1/n=0. prema prvom zakonu termodnamike Q12 = u2-u1= cv( T2-T1) Izotermska promena stanja Izotermsaka promena stanja se ostvrauje kada je temperatura radnog tela u toku promene stanja T=const Iz jednačine politrope.Odakle je v=v1= const. Izohora u P.. n = +.v. zbog uslova cv<cp. Što predstavlja Šarlov zakon. Iz jednačine politrope p/T=const. p1/T1=p2/T2 . Količina razmenjene toplote. jer je delta v =0. posle odgovarajućih zamena dobija se p1v1=p2v2 ili p1/p2=v2/v1 . strmija od odgoavrajuće izobare.koordinatnom sistemu je duž paralelna ordinati pri čemu promena stanja teče u smeru porata pritiska (p2>p1) pri dovođenju toplote (q12>0).s-kordinatnom sistemu izohora je eksponenciajla kriva.

iz relacije delta q =T delta s 40 . Tv = const Zbog uslova q12 =0. se odvija bez razmene toplote između radnog tela i okoline delta q=0 . zbog brzine odvijanja ili dobre izolovanosti. Mnoge promene stanja u tehničkoj praksi. jer su ove veličine stanja u funkciji temperature. mogu se praktično smatrati adijabatskim. tada mora biti i cn=0 i n=k gde je k=cp/cv Jednačina adijabate k 1-k k k-1 pv =const. p T =const .U toku izotermske promene stanja unutrašnja energija i entalpija idealnog gasa se ne menjaju. Zbog uslova da je delta q =0. Adijabatska promena stanja Adijabatska promena stanja radnog tela.

strujanja. ventil.porozna pregrada itd) N atom mestu lokalna brzina strujanja gasa poraste. a celokupni rad sabiajnja se troši na povećanje unutrašnje energije radniog tela (gasa). P r i g u š i v a nj e U parksi su česti sličajevi da prilikom proticanja.Izentropski rad širenja se dobija samo smanjenjem unutrašnje energije radnog tela. gas nailazi na načlo suženje poprečnog preseka ( na primer. zasun. a pritisak naglo opadne. 41 . Takva pojava se naziva prigušivanje.

Ovu 42 . Ovakav proces je izrazito nekvazistatičan i u suštini nepoželjan. prvi zakon termodinamike za ovorene sisteme glsai h1 + ½ w1w1= h2 +1/2 w2 w2 .Na dovoljnom rastojanju od mesta suženja. gde indeks 1 označava presek 1-1 a indeks 2 na presek 2_2. ali se počeni pritisak ne uspostavlja ponovo. Promena kinetičke energije su dvoljno mala pa se mogu zanemariti. Odatle je h1 =h2 Dakle entalpija pre prigušivanja jednaka je entalpiji posle prigušivanja. pošto nema tehničkog rada lt12=0. brzina se opet smanjuje i praktično dostiže početnu vrednost . jer se pad pritiska ne može iskoristiti na dobijanje rada. Ako se predpostavi da nema razmene toplote sa okolinom. jed se deo energije nepovratno izgubio na vrtložno strujanje i tenje. ( adijabatsko strujanje) i da su poprčni preseci 1-1 i 2-2 dovoljno udaljeni od mesta prigušivanja i da su na istoj visini ( z1=z2). Međutim kod realnih gasova temperatura nije konstantna već se zavisno od početnih tempeartura i vrste gasiva ova temperatura menja. A koko je i promena temperature dosta mala to se može pri razmatranju kod idelnih gasova zaključiti da je temepatura pre prigušivanja i posle prigušivanja ista.

.. . Pri konstantnoj temperaturi mešavine ukupan pritisak mešavine jednak je zbiru parcijalnih pritisaka (Daltonov zakon)... Pritisak koji bi imala odgovarajuća komponenta kada bis se sama nalazila u čitavoj zapremini i na temperaturi mešavine naziva se p a r c i j a l n i pritisak.. Maseni sastav mešavine je dodređen masenim udelom. g2=m2/m. gn=mn/m 43 . P= p1+p2+. to jest količinu pojedinih komponenti u okviru mešavine. Ovde će biti reči o mešavini idealnih gasova.. Ukupan pritisak mešavine očigledno mora da bude veći od parcijalnih pritisaka..broj komponenti u datoj mešavini Sastav mešavine Za proučavanje i analizu mešavine potrebno je poznavati njen sastav. vodene pare i sl. jer je veći i broj molekula koji uzrokuju ukupan pritisak. Daltonov zakon Svaki gas kao komponenta mešavine gasova ..pojavu su prvi uočili DŽul i Tomson pa je njima u čast ovaj efek i nazvan efekat Džul-Tomsona... Mešavinu čine dve ili više komponente. sreću se i njihove mešavine (smeše). stvarajući na zidove suda odgovarajući pritisak. pored jediničnih jednorodnih supstanci.. zauzima ceo prostor u kome se mešavian nalazi.. po zapremini-zapreminski sastav... Mešavine idealnih gasova U prirodi i tehnici. gde je : n. Sastav mešavine može biti dat po masi-maseni sastav.. čije su komponente u istoj gasovitoj fazi i koje međusobno hemijski ne reaguju.+pn . po molovima-molarni sastav. pa za takvu mešavinu važe svi zakoni idealnih gasova i jednačine stanja. Primer mešavina je vazduh koji je sastavljen uglavnom od kiseonika i azota. ugljen dioksida.. a u manajoj meri argona.. to jest odnosmom mase neke komponente prema masi cele mešavine: g1= m1/m.

r1+r2+. . Jednačine stanja napisane redom za komponente su: p1V =m1 R1 T p2V= m2 R2 T ---------------pnV = mn Rn T Sabiranjem ovih jednačina dobija se (p1+p2 +. +mnRn) 44 .... Redukovana zapremina neke komponente je zapremina određena iz jednačine stanja pri temperaturi i pritisku mešavine.. koji predsavlja odnos broja molova neke komponente prema broju molova mešavine. Zbir zapreminskih udela komponenti jednak je jedinici.+ mnRn) T Ili .+pn)V=( m1R1+m2R2+.Vn redukovane ( parcijalne ) zapremine pojedinih komponenti.+rn= 1 Molarnni sastav mešavine određen je molarnim udelom.Maseni udeo je bezdimenioni broj koji je manji od jedinice... r2=V2/V. Masa mešavine je jednaka zbiru masa komponenata. . Zapreminski sastav mešavine je određen zapreminskim u11delom r1= V1/V. Treba naglasiti da je redukovana zapremina. sobzirom na Daltonov zakon dobija se pV= (m1R1+m2R2+. uslovna veličina slično parcijalnom pritisku. rn=Vn/V gde su V1. . Jednačine stanje mešavine Termička jednačina stanja može da se primeni i na mešavinu idealnih gasova.... Već je rečeno da gasna konstanta mešavine zavisi od vrste i od udela komponenata... (Rsm). V2... ali je potrebno oderditi gasnu konstantu mešavine..... Vrlo često se desi da je brojni molarni udeo jednak zapreminskom udelu... +mnRn) T S druge strane jednačina stanja mešavine će biti pV=m Rsm T Upoređivanjem poslednjih izraza m Rsm = (m1R1 + m2R2+.

Jednačina stanja idealnog gasa ima sasvim jednostavan oblik i u dosta širokom intervalu promena spoljašnjih uslova opisuje ponašanje mnogih realnih gasova. ni tečnost. + gnRn REALNI GASOVI I PARE Jednačina stanja vodene pare Dosadašnja razmatranja odnosila su se na radno telo koje ima svojstva idealnog gasa. sa tačnošću koja je dovoljna za inženjerske proračune. na primer.. kada pritisak poraste za dvostruku vrednost. ili u blizini prelaska u tečna stanja. uočavaju se znatna odstupanja u odnosu na ponašanja prema jednačini stanja idealnog gasa. Međutim radno telo u termodinamičkom sistemu može da bude još i tečnom i čvrstom agregatnom stanju. Ne postoji. čija bi se zapremina smanjila za polovinu. prilikom većih kompresija.. i kod gasovitih tela. čvrsto telo.a psle deljenja sa m dobijamo Rsm= g1R1 +g2R2+. Očigledno je da za supstance u ovim stanjima ne važi jednačina stanja idealnih gasova. prouči ponašanje radnih tela u širem rasponu mogućih stanja. Postoji dakle. Štaviše. 45 . potreba da se u okviru termodinamike.

Na primer. tečnom ili gasovitom agregatnom stanju. ali sa manjom tačnošću. temperatura i specifična zapremina ) može da se prikaže kao površina u trodimenzionalnom prostoru. Zbog toga se umesto matematičkih jednačina stanja neke supstance. Može da se uoči da područje određenih faza i «prekidni» prelazak iz jedne faze u drugu ne mogu da budu opisani nekom relativno jednostavnom jednačinom. ali su one uglavnom vrlo složenog oblika. radno telo je u čvrstom. odnosno faza.Termička jednačina stanja ( eksperimentalno dobijena veza između veličina stanja-pritisak. Neke od njih odlikuju se visokom tačnošću samo u ograničenoj oblasti promena veličine stanja. postoji nekoliko alotropskih modifikalcija. dok druge pokrivaju šire opsege. Pojam stanja je nešto uži od pojma agregatnog stanja. Prvoj grupi pripada mali broj supstanci. leda-istog čvrstog agregatnog stanja vode. Pri tome postoje razlike za supstance koje se pri smrzavanju šire (a) i supstance kojima se pri smrzavanju smanjuje zapremina (b). 46 . ali sve one imaju sličan oblik. od kojih je najvažniji voda. U zavisnosti od uslova ( određenih vrednosti veličina stanja ). obično koriste dijagrami ( ustvari jednačine stanja u grafičkom obliku ). Različitim radnim telima odgovaraju različite površine. kao što se vidi na predhodnoj slici. Postoji veći broj jednačina stanja u analitičkom obliku.

koji ustvari predstavlja projekcije prikazanih p.Različite faze i mogući uslovi prelaska iz jedne u drugu fazu znatno su pregledniji u tzv. Kada dve faze istovremeno postoje kaže se da je svaka od njih u ravnotežnom stanju ( zasićena) sa onom drugom. f a z n o m d i j a g r a m u. Kritična tačka K predstavlja tzv. Pri tome se razlikuju sledeći procesi: . vodu –zamrzavanje (2-1).topljenje iz čvrste u tečnu fazu (1-2). -isparavanje-iz tečne u gasovitu (3-4). -sublimacija-iz čvrste u gasovitu (5-6).T-površina sa predhodne slike. -očvršćavanje-iz tečne u čvrstu . U faznom dijagramu uočavaju se karakteristične tačke K i T. a tačka T je trojna tačka koja predsatvlja jedinstveno stanje supstance u kome istovremeno postoje sve tri faze ( led.v. Na predhodnoj slici se vidi da prelasci iz jedne faze u drugu odvijaju se kroz međuoblasti u kojima postoje istovremeno dve faze. 47 . -desublimacija-iz gasovite u čvrstu fazu (6-5). kritično stanje ( koje će u daljem tekstu biti detaljnije objašnjena ). voda u tečnom stanju i vodena para ). Zbog toga se karakteristične linije u faznom dijagramu nazivaju krive r a v n o t e ž e ili krive z a s i ć e nj a. U faznom dijagramu se jasno uočavaju uslovi pri kojima jedna faza prelazi u drugu. -kondezacija-iz gasovite u tečnu ( 4-3).

Voda u ovakvom stanju se naziva k lj u č a l a tečnost. se nalazi 1 kg vode na temperaturi okoline (A). 48 . Mešavina suvozasićene pare i kapljica tečnosti naziva se v l a ž n a para. u nedostatku jednostavnog oblika jadnačine stanja. te nastaje plazma koja se često naziva i četvrto agregatno stanje. Ako u vertikalno postavljenom cilindru ispod klipa koji idealno prijanja na zidove cilindra i može da se kreće bez trenja. s u v o z a s i ć e n a para (C). Kada sva tečnost ispari u cilindru se nalazi samo suvozasićena para (D). Pri kvazistatičkom izobarskom dovođenju toplote temperatura vode raste sve dok ne nastane prvi mehurić pare (B). Daljim zagrevanjem nastaje p r e g r e j a n a para (E). Pri daljem dovođenju toplote iznad vode se obrazuje sloj vodene pare – tzv. Kvalitativna promena nastaje tek pri temperaturama od nekoliko hiljada stepeni kada se javlja disocijacija i jonizacija. korišćenjem odgovarajućih tabela i dijagrama. određuju veličine stanja realnih radnih tela.Veličine i dijagrami stanja vodene pare Od posebnog zanačaja je da se objasni kako se. Na sledećoj slici je prikazan opisani proces.

Ovo se objašnjava time da molekuli vode u parnoj fazi imaju veću energiju nego u tečnoj fazi. Na osnovu faznog dijagrama može se uočiti da toplota zasićenja. S druge strane na temperaturama znatno višim od 100oC voda ostaje u tečnom stanju ako je pritisak dovoljno visok 49 . a smanjenjm pritiska ova temperatura isparavanja opada. za svaku temperaturu postoji jedinstven pritisak isparavanja (ps). Sa povećavanjem pritiska temperatura ključanja raste . Znači energija dovedena se ne troši na povećanje temperature nego samo na promenu faze. daljim dovođenjem toplote se ne izaziva dalje povećanje temperature.Ovde je važno naglasiti da posle povećanju temperature od A do B. sve do stanja D. tako da ova temperatura u tom slučaju postaje temperatura zasićenja za taj pritisak.što je na predhodnoj slici prikazano isprekidanom linijom. ( specifiočni toplotni kapacitet vode u procesu isparavanja je beskonačno veliki tj. ključanja i isparavanja zavisi samo od pritiska tečnosti (ps). Povišenje temperature isparavanja i njeno smanjenje sa padom pritiska je veoma važna karakteristika vode za tehničku praksu. Voda može da ključa i pri veoma niskim temperaturama ( na primer na 20oC) ako je pritiask dovoljno nizak. c=bekonačno. odnosno za svaki pritisak postoji temperatura isparavanja (ts).

p.C1. onda pojedina karakteristična stanja iz predhodne slike za pritisak p1 možemo da označimo sa A1. na primer p2. i E1. pa je zapremina u A2 približno jednaka zapremini u stanju A1. Ako zatim ucrtamo odgovarajuća stanja pri nekim višim pritiscima. B1.v-dijagram za vodenu paru Ako prikažemo proces faznog prelaska u p.1 Mpa). Stanja B2 i D1 su potpuno određena dok su stanja A1 C1 i E1 samo jedna od stanja u odgovarajućim intrevalima.(viši od 0.D1. S obzirom da je voda u tečnom stanju gotova nestišljiva ( izaziva samo neznatno smanjenje zapremine vode). zapremina u stanju B2 je nešto veća nego u stanju B1. Zbog više temperature ključanja (zasićenja) pri pritisku p2 .v-koordinatnom sistemu. Međutim zapremina koja odgovara stanju D2 uočljivo je manja od zapremine D1 ( pri povišenju pritiska zapremina suvozasićene pare se 50 .

kritičkom stanju. 51 . Za vodu kritična tačka je na pk=22. koje označavamo tačkom K ( kritična tačka). Parametri kritične tačke su veoma značajni za projektovanje termodinamičkih instalacija.1Mpa ( 1 Mpa = 10 bar ). Na taj način spajaju se krive koje spajaju skupove tačaka B i D. Krive koje se spajaju u tački K nazivaju se d o nj a i g o r nj a g r a n i č n a kriva .smanjuje). i Tk=374 0C. Procesi na primer izobarskog isparavanja koji se odvijaju na višim pritiscima imaju sasvim drugačiji karakter od onih koji se dešavaju na nižim pritiscima od kritičnog. Ovo se dešava pri tzv. a smanjuje zapremina suvozasićene pare. U ovom smislu karakteristično je stanje F ( sledeća slika). se može stići na dva načina. Donja granična kriva predstavlja geometrijsko mesto tačaka koje odgovaraju stanjima početka isparavanja . gornja granična kriva predstavlja u istim uslovima stanje završetka isparavanja. do koga se može. ako je polazno stanje A1. Pri daljem povećanju pritiska povećava se zapremina ključale vode .

koje je očigledno u oblasti pregrejane pare. one imaju oblik. kako je pokazano izoterme se poklapaju sa izobarama. dakle u stanju pergrejane pare. Razumljivo je da radno telo u stanju F mora da bude isto kao u predhodno opisanom procesu. posle čega sledi izobarsko dovođenje toplote do stanja F.D1 do nekog stanja E1. U savremenim termodinamičkim postrojenjima prisutna su oba ova procesa ali je češća podkritična oblast. na primer adijabatska komprsija do stanja F..B1. sa porastom temperature. Gde se onda dogodio proces isparavanja ? Objašnjenje ovog fenomena je u činjenici da se supstanca (radno telo). grubo rečno kao izoterme idealnog gasa ( kao da su se u jednom delu transformisale u duži paralelne sa v-osom što se vidi na slici koja sledi) 52 . počinju sve više da se udaljavaju jedni od drugih. U oblasti vlažne pare (B-C-D).C1. što u suštini predstavlja kontinulni proces prelaska iz stanja tečne vode u stanje pregrejane pare bez prekidnjih graničnih pojava koje su karakteristične za proces isparavanja za pritiske manje od kritičnog pritiska. odnosno izoterme. međutim i drugi način postizanja stanja F. Potrebno je da pokažemo kako u p. na pritiscima većim od kritičnog ponaša na svojstven način. Moguće je . a u oblasti tečnosti i pergrejane pare.v-dijagramu izgledaju linije stalne temperature. posle čega sledi. U procesu dovođenja toplote pri nepromenjenom pritisku (p>pk) molekuli vode . Predpostavimo da je najpre izvršena izohorska kompresija od A1 do AF.Prvi način je je već razmotren proces A1.

Okolnost da mnogi gasovi imaju veoma niske kritične temperature ( na primer kiseonik -118. Iz izloženog se vidi da su to oblasti koje su daleko izvan dvofaznih oblasti ( gde para i tečnosti postoje istovremeno). Kroz kritičnu tačku prolazi tzv.) ukazuje da za njih temperature koje su bliske temperaturi okoline ( oko 20oC i pritisak do 1 Mpa) predstavljaju stanja u kojima se realni gasovi ponašaju kao idealni gas. pomenuta duž postaje sve kraća i u kritičnoj tački prelazi u tačku. U domenu nižih pritiska izoterme visokih temperatura praktično se poklapaju sa izotermama idelnih gasova.13 oC itd. ako posledica činjenice da neki gasovi čak i na ekstremno visokim pritiscima ne mogu da se prevedu u tečno stanje. azot -147. Ova poslednja činjenica razjašnjava suštinsko pitanje kada se realni gasovi ponašaju kao idealni gasovi.82 oC. U početku stvaranja nauke o toploti kada se za postojanje kritične tačke i kritične izoterme nije znalo. Izoterme iznad kritične tačke se sve više približavaju obliku koji imaju izoterme idealnog gasa (ravnostrane hiperbole ). postojao je termin «permanentni gasovi» . kritična izoterma koja u samoj tački K ima matematički singularitet-promena krivine.Pri porastu pritiska (a istovremeno i temeparture) zasićenja. Saznanje da svaki gas može da se 53 .

s obzirom na to da tada. Često se veličina y = 1 –x naziva stepen vlažnosti pare i predstavlja pojam komplementarnosti stepenu suvoće pare. u suštini. Drugim rečima za zadati pritisak i temperaturu ne može jednoznačno da se odredi treća osnovna veličina – specifična zapremina. koji omogućava da se jednoznačno.prevede u tečno stanje ako se ohladi do temperature niže od kritične i razvoj kriogene tehnike (tehnike postizanja niskih temperatura ) učinili su da naziv «permanentni gasovi» ostane samo istorijski da svedoči o razvojnom putu nauke o toplti. u graničnom slučaju više nema ključale tečnosti. nema suve pare. zadavanje pritiska i temperature. Između x=0 i x=1 postoji skup različitih mogućih vrednosti stepena suvoće pare. Gornjoj graničnoj krivoj odgovara vrednost x=1. ne predstavlja dva podatka već samo jedan. Na sledećoj slici su isprekidanim linijama prikazane linije x=const 54 . definiše stanje radnog tela ( specifična zapremina. prema pritisku ili temperaturi. specifična entalpija. s obzirom na to da duž čitavog procesa izobarskog isparavanja pritisak i temperatura imaju nepromenjljive vrednosti . u ganičnom slučaju. specifična unutarašnja energija). u kojima istovremeno postoje voda i vodena para sa pritiscima i temperaturama čije vrednosti u ravnotežnim uslovima jednoznačno zavise jedna od drugih ima to svojstvo da u određenom smislu formalno ne podleže termičkoj jednačini stanja. Još detaljnije. što odgovara vrednosti x=0. Na donjoj graničnoj krivoj . Dvofazno područje (C). Pokazalo se da je kao drugi podatak najpogodnije da se izabere maseni udeo suve pare u mešavini suve pare i ključale tečnosti. koji se naziva stepen suvoće pare i izražava se kao odnos mase suve pare (m'') prema zbiru masa suve pare i mase ključale tečnosti (m'). x = m'' /m' +m'' Stepen suvoće pare definisan je samo za oblast vlažne pare i istovremeno omogućava matematičke iskaze za donju i gornju graničnu krivu.

onda se takvo stanje odnosi na pregrejanu paru ili tečnost ( jednofazno područje iznad graničnih linija. Kada je veličina stanja napisana bez indeksa ili oznake. Na osnovu zakona koji važe za mešavine i na osnovu definicije stepena suvoće pare sledi da veličina stanja vlažne pare mogu da se odrede prema sledećim izrazima 55 . Donji indeks (x) koristi se za veličine stanja vlažne pare. Za veličine stanja na donjoj graničnoj liniji (') a na gornjoj oznaka ( '' ).Za obeležavanje veličine stanja vode i vodene pare u pojedinim područjima koriste se posebne oznake.

tj.Ako se iskoristi izraza za entalpiju ( h=u + pvx ) . oblasti vlažne vodene pare 56 . Uobičajeno je da se posebno daje tabela koja se koristi za određivanje veličine stanja dvofaznog područja. kao ux = hx + pvx Postoje dve vrste tabela koje se koriste pri određivanju veličine stanja vode i vodene pare. specifična unutaršnja energija može da se odredi još na jedan način.

57 .

58 .

što omogućava da se na osnovu sistema jednačina koje su gore date odrede tražene veličine stanja. 59 . U sledećim tabelama su date veličine stanja u zavisnosti od temeprature.Ova tabela sadrži podatke o veličinama stanja ključale tečnosti i suve pare za različite pritiske.

60 .

61 .

entalpije i entropije. U sledćoj tabeli . u zavisnosti od pritiska i temperature daju se specifične vrednosti zapremine. 62 .Na taj način veličine stanja u dvofaznoj oblati ( vlažna para ) u tabelama su definisane i izražavaju se preko veličine stanja na graničnim krivama.

63

64

65

T. pogodniji je T.s-dijagram za vodenu paru U nekim slučajevima p.U gornjem delu tabele ( iznad horizontalne linije ) vrednosti se odnose na tečnost. a u donjem delu tabele. sa primetnim skokom vrednosti . Na sledećoj slici dat je p.s-dijagram. Na sledećoj slici prikazan je T.v-dijagram ne pruža dovoljno mogućnosti za analizu procesa u realnim radnim telima. 66 . Za izučavanja različitih aspekata nepovratnosti procesa kao i grafičko prikazivanje razmenjene toplote.s-diajgram za vodenu paru. Ova podela ( iznad i ispod horizontalne linije ) odnosi se samo na niže od kritićnog pritiska.v-dijagram za vodenu paru u pravoj razmeri .za pregrejanu paru. koja može da posluži i za direktno očitavanje vrednosti pojedinih veličine stanja.

Usvojeno je da je entropija vode u trojnoj tački (0. U oblasti tečnosti izobare su tako guste da su. na primer. koje razdvajaju dvofazno područje od jednofaznog područja.16 K. U dvofaznoj liniji izoterme se kao i u oblasti tečnosti i oblasti pregrejane pare svojim oblikom podsećaju na izobare idealnog gasa. Zbog toga donja granična linija seče Tosu na nivou T=273.01 oC) jednaka nuli.smeštene u uzan pojas neposredno pored donje granične krive x=0. sve – od nulte do kritične.Uočavaju se karakteristične linije x=0 i x=1. Kako ovo otežava prikazivanje promene stanja u 67 .

to se toplota isparavanja može izračunati r = h'' – h' 68 . U oblasti pregrejane pare izohore su strmije od izobara. S obzirom na to da je reč o izobarskom procesu isparavanja. t o p l o t u i s p a r a v a nj a ( toplotu promene faze. latentnu toplotu). koja predstavlja tzv. u šematskom prikazu. ( pa otuda i naziv «latentna toplota» ). obično se. odnosno odvođenja toplote odvijaju se pri nepromenjenoj temperaturi. U procesima kondezacije. svi izobarski procesi dovođenja. istu količinu toplote treba odvojiti od suve pare. razmak između ovih izobara karikirano prikazuje kao znatno uvećan ( kao na sledećoj slici). Na sledećoj slici prikazan je proces je izobarskog isparavanja i površina ispod linije procesa. pri stalnom pritisku. pri čemu se krivina manja na gornjoj graničnoj krivoj. Kao što je već napomenuto. a u dvofaznoj oblasti imaju suprotnu krivinu.oblasti tečnosti . Reč je o toploti koju treba dovoditi ključaloj tečnosti kako bi se na kraju izobarskog procesa dobila suva para.

jer su ove veličine predstavljene kao duži.v i u T. Na sledećoj slici prikazan je h. U mnogim važnim procesima toplota se najčešće razmenjuje u izobarskim uslovima ili uslovima koji mogu da se smatraju izobarskim. razmenjena toplota u izobarskim procesima jednaka je razlici entalpija na kraju i početku procesa. jednak je razlici entalpija na početku i na kraju procesa. razmenjena toplota ( pri p=const) i tehnički rad (pri q12=0) veoma se jednostavno određuju. Za mnoge termodinamičke proračune toplota isparavanja predstavlja značajan podatak pa se ove vrednosti mogu naći u tabelama. a proticanje radnog fluida odvija se u vrlo kratkom vremenskom intervalu).s-dijagram za vodenu paru Ovaj dijagram se najčešće koristi za analizu promene stanja za vodenu paru.s dijagrame. a ne kao odgovarajuće površine ( kao što je slučaj u p. već je pomerena ulevo. Isto tako tehnički rad u adijabatskim procesima ( u slučajevima kad promena kinetičke i potencijalne energije mogu da se zanemare). sa dovoljnom tačnošću mogu da se razmatraju i kao adijabatski ( po pravilu su radne i toplotne mašine dobro izolovane.Isto tako tehnički rad se dovodi i odvodi pri protočnim procesima u kojima .v i T.a na drugi način Toplota isparavanja se može izračunati r = Ts ( s'' -s' ) Toplota isparavanja zavisi od pritiska i da je pri istom pritisku različita za različite tečnosti (radna tela ). Na osnvu prvog zakona termodinamike. Zbog svega što je rečeno. 69 . Kritična tačka nije na vrhu konture koja razdvaja dvofaznu od jednofazne oblasti. u dijagramu koji za jednu koodinatnu osu ima entalpiju .s-dijagramu). H. Vidimo da je ovaj dijagram u mogome različit u odnosu na p.s-dijagram za vodenu paru. pored toga što se zanemaruju kinetička i potencijalna energija.

a izoterme se sa linijom x=1 odvajaju od izobara i. tabelarno ili pomoću dijagrama . promena njene unutrašnje energije. to je određivanje početnog i krajnjeg stanja pare. Mnogi praktični problemi jednostavnije se rešavaju pomoću dijagrama . Ali pri promeni 70 . koje istovremeno predstavljaju izoterme i izobare nisu međusobno paralelne već zrakasto polaze od donje granične krive. sa udaljavanjem dvofaznog područja asimtotski se približavaju linijama h=const. razmenjene toplote i razmenjenih radova. U području pregrejane pare izobare postaju znatno strmije .Prave linije u dvofaznoj oblasti. Praktično veličine stanja vodene pare se mogu određivati na dva načina. entalpije. Promena stanja vodene pare Pri proračunima koji su vezani za promene stanja vodene pare pojavljuju se slični problemi i zadaci kao u zadacima promena stanja kod gasova. Ovo ukazuje na pojavu da se udaljavanjem od dvofaznog područja ponašanje realnog gasa približava ponašanju idealnog gasa. dok se veća tačnost postiže primenom tabela i računskim postupkom.

kada para prelazi iz jednog stanja u drugo.stanja vodene pare postoji jedna osobenost koja ne postoji pri promeni stanja gasova. Pojedine veličine stanja mogu da se odrede pomoću tabela za vodenu paru i odgovarajućih izraza koji proizilaze iz prvog i drugog zakona termodinamike.sdijagramu. 71 . nalaze se tačke na kojima se određuju nepoznate veličine stanja na početku i na kraju procesa. Kao praktičniji i brži. Kao i u svim ostalim termodinamičkim analizama pri promenama stanja vodene pare potrebno je da se obrati pažnja na to da li se radi o zatvorenom ili otvorenom ( protočnom ) sistemu s obzirom na različite načine određivanja pojedinih karakteristika procesa. postoji i kvalitativna razlika u načinu odvijanja procesa u pojedinim od ovih oblasti. naročito korišćenjem h. na h. Pri tome je vrlo važno da se utvrdi u kakvom je stanju para na početku i na krajun procea.Ova razlika se sastoji u tome da. na primer pri prelasku iz vlažne u stanje pregrejane pare. Prema zadatim početnim veličinama stanja i uslovima odvijanja procesa .s-dijagrama za vodenu paru. primenjuju se grafićki postupci . na primer.

72 .

Voda koja se koristi za proizvodnju vodene pare u kotlovima mora da odgovara vrlo strogim zahtevima u pogledu sadražaja soli. Vodena para poseduje i niz pozitivnih termičkih svojstava. Kao za vodenu paru postoje eksperimentalno dobijene tabele i dijagrami koji se koriste za razne proračune. Ovo se može objasniti čitavim nizom svojstava vode. neagresivna prema metalima i neškodljiva za zdravlje čoveka. prvo zato što je rasprostranjena u prirodi. Vodena para se proizvodi u kotlovima i predstavlja veoma vredan produkt. -Kada se vodena para primenjuje u parno-turbinskom postrojenju u termoelektranama za proizvodnju električne energije. u odgovarajućim promenama stanja ponašaju se u kvalitativnom smislu sasvim slično ponašanju vodene pare. -S druge strane u sistemima za ventilaciju i klimatizaciju vazduha. parametri pare imaju znatno više vrednosti koji dostižu nadkritične parametre. kao osnovnog radnog tela. osim vodene pate . Jedan od najvećih nedostataka vodene pare je nagli porast pritiska zasićenja sa povišenjem temperature. što odgovara pritisku od 1 do 1. kiseonika i drugih primesa. Iz tog razloga temperatura zasićenja vodene pare kao grejnog fluida nije viša pod 180 do 190oC.pregrejana para. što zbog potrebe za povećanjem čvrstoće znatno poskupljuje aparate i uređaje.Na predhodnoj slici date su promene stanja vodene pare na relaciji vlažna para . koriste se i pare različitih drugih tečnosti ( amonijaka. -U termodinamičkim postrojenjima. freona. žive i dr. pri čemu se vrednosti stanja i odnosi pritiska i zasićenja veoma razlikuju u širokim granicama. ulazi pregrejana ili zasićena vodena para temperatura nižih od 100oC.5 Mpa. jeftina. u sastav vlažnog vazduha. ugljen-dioksida.) Pare ovih drugih tečnosti. U mnogim drugim slučajevima kada je zbog tehnoloških razloga potrebna veća temperatura pimenjuje se pregrejana vodena para koja onda može da bude i nižeg pritiska. Vodena para poseduje veoma veliku toplotnu kondezaciju. Primena vodene pare u termotehnici Vodena para ima veliki značaj u termotehnici i to uglavnom kao grejni fluid i kao radno telo u parno-turbinskim postrojenjima. Zato je neophodno svuda gde je to moguće predvideti 73 . na primer pri atmosferskom pritisku svaki kilogram vodene pare pri kondezaciji odaje 2260 kJ toplote.

sušenje. Svaki uređaj koji koristi vodenu paru mora biti snabdeven uređajem za odvajanje kondezata.vodene pare podložan je znatnim promenama. a često se nazivaju i v l a ž a n g a s. Pri snižavanju temperature ova komponenta se kondezuje. Suvi vazduh kao jedna od komponenti atmosferskog vazduha predstavlja i sam mešavinu gasova. Udeo druge komponente. Jedna komponemta u mešavini ima znatno nižu temperaturu od svoje kritične temperature i zato se naziva para. Za tehničke proračune može da se smatra da se sastav suvog vazduha ne menja.U svim ovakvim slučajevima mora da se računa sa prisustvom vodene pare. uvek sadrži neku količinu vodene pare.sistem za povraćaj kondezata i njegovo ponovno korišćenje za dobijanje vodene pare. MEŠAVINE PARE I VLAŽNOG VAZDUHA U opštem slučaju mešavine mogu biti sastavljene od komponenata u istom ili različitom agregatnom stanju. Gasovi koji se u tehnici najviše primenjuju.. klimatizacija). Vlažan vazduh Najvažniji primer vlažnog gasa je mešavina suvog vazduha i vodene pare. da se ubrza korozija i ošteti metalna površina kotla. Ovo zbog prisustva sumpornih jedinjenja u izduvnih gasova koji sa kondezatom obrazuju vrlo agresivne tečnosti. ( grejanje. Druge komponente imju znatno više temperature od svojih kritičnih temperatura što isključuje mogućnost kondezacije. Posebno je značajna uloga vlažnog vazduha u meterologiji. Ovaj primer pokazuje na značaj mešavina koje se nazivaju parnogasne mešavine. kao atmosferski vazduh ili produkti sagorevanja goriva. Kada se vodena para kondezuje na zidovima parnog kotla. Vlažan vazduh ne samo što predstavlja sredinu koja nas okružuje i u kojoj se odvijaju mnogi tehnološki procesi već je često i osnovni radni fluid u različitim oblastima termotehnike. U zavisnosti od lokaliteta i meteroloških 74 . Pojava zamagljivanja prozorskog stakla pokazuje da atmosferski vazduh sadrži komponentu ( vodenu paru) koja pri određenim uslovima delimično kondezuje i izdvaja u obliku tečne fazevode. i zato imaju osobine idealnih gasova. postoji opsnost. koja se naziva vlažan vazduh.

U nezasićenom valžnom vazduhu vodena para je u stanju pregrejane pare ( stanje A u faznom dijagramu . jezera ) a najmanja u bezvodnim područjima. po Daltonovom zakonu za mešavine idealnih gasova. pa sledi: p = psv + pvp U vezi stanja vodene pare u vlažnom vazduhu ( suvi vazduh praktično uvek ostaje gas ). Vodena para u vlažnom vazduhu je para niskog pritiska i zbog toga se suv vazduh i vodena para mogu da razmatraju približno kao idealni gasovi. vlažan vazduh može da bude nezasićen. sledeća slika ). 75 . Ukupan pritisak vlažnog vazduha jednak je barometarskom pritisku. jednak parcijalnom pritisku suvog vazduha (psv) i parcijalnog pritiska vodene pare (pvp). Jer je parcijalni pritisak pare niži od pritiska zasićenja za datu temperaturu mešavine ( pvp<Ps). Kako je prisutna vodena para posledica isparavanja vode sa različitih vodenih površina. ( mora.uslova udeo vlage u atmosferskom vazduhu iznosi oko 1-3%. zasićen i prezasićen. vlažnost vazduha je najveća u blizini velikih vodenih površina.

deo vodene pare se takođe kondezuje i izdvaja iz homogene mešavine . ali ako je temperatura čvrste 76 . Pod temperaturom tačke rose (tR). izaziva izdvajanje viška vlage u obliku kondezata ( maglenajsitnijih kapljica vode ). podrazumeva se temperatura do koje je. pri p=const. iznad granične vrednosti definisano zasićenjem. što se označava kao stanje prezasićenog (zamagljenog ) vlažnog vazduha.Ako se pri istoj temperaturi parcijalni pritisak pare povisi do temperature pvp=ps na primer dodavanjem dodatne količine pare. Kondezacija na čvrstim površinama se javlja kada je vodena para iznad temeperature zasićenja . vodena para u vlažnom vazduhu postaje zasićena. Takav vazduh ( kao homogena mešavina ) ne može da primi veću količinu vodene pare i zbog toga se naziva z a s i ć e n v l a ž n i v a z d u h ( iako je u njemu smo vodena para zasićena ). Kada se temperatura vlažnog vazduha snižava ispod temperature tačke rose . Slična situacija nastaje i u slučaju snižavanja temperature vlažnog vazduha bez promene parcijalnog pritiska vodene pare . Svako dalje dovođenje vodene pare. potrebno ohladiti vodenu paru u vlažnom vazduhu da bi ona postala zasićena. što je takođe na predhodnoj slici.

Na sledećoj slici je prikazan proces izobarskog zagrevanja od stanja 1 do stanja 2. Ovakva pojava se naziva rošenje. grejanja i hlađenja. menja se temperatura. Potrebno je da definišemo i pojam a p s o l u t n e v l a ž n o st (x). ali se odnos mase vlage i mase suvog vazduha ne menja. Ova promena se ostvaruje pri x=const. u tehnologiji sušenja kao i raznim tehnološkim procesima može da se smatra da se obavljaju pri stalnom ukupnom pritisku. x = mvl / msv Za nezasićen vlažan vazduh definiše se i r e l a t i v na v l a ž n os t (۴ ). entalpija i druge veličine stanja. relativna vlažnost. Zagrevanje vlažnog vazduha Kada se vlažnom vazduhu dovodi toplota . ona predstavlja odnos mase vlage ( mvl) i mase suvog vazduha (msv). koji se izražava koo odnos stvarnog parcijalnog pritiska vodene pare u vlažnom vazduhu prema pritisku zasićenja za datu temperaturu vlažnog vazduha: (۴) = p vp / pv Za većinu promene stanja vlažnog vazduha u tehnici klimatizacije .površine niža od temperature tačke rose vazduha sa kojom je čvrsto telo u kontaktu. u posmatranom suvom vazduhu. 77 .

Poznato je da se vlažni materijali ne mogu da suše vazduhom koji je zasićen vodenom parom.Ukupna količina toplote koja treba da se dovede vlažnom vazduhu u ovom procesu iznosi Q = msv(h2-h1). Ovo objašnjva zašto u procesu sušenja vazduh predhodno zagreva. Hlađenje vlažnog vazduha Snižavanje temperature vlažnog vazduha pri stalnom pritisku u određenom smislu predstavlja samo proces u suprotnom smeru od razmatranog procesa zagrevanja vlažnog vazduha. Sa dijagrama se vidi da se pri zagrevanju smanjuje relativna vlažnost. 78 .U slučaju izobarskog hlađenja kada je početno stanje označeno tačkom 1 ( sa većom apsolutnom vlažnošću u odnosu na 1') a hlađenje se vrši do iste temperature t2. gde je msv= msv/ 1-x U slučaju protočinih procesa umeto mase u gornjem izrazu se uvode maseni protoci .

što znači da tačka R predstavlja tačku rose. Na samoj liniji ۴=1 voden para u vazduhu postaje zasićena. od tačke 1 do linije (۴)=1 snižava se tempetratura vazduha uz istovremeno povećanja relativne vlažnosti.s-dijagrama. Time se ukazuje na jednostavan grafički postupak određivanja temperature tačke rose korišćenjem h.U prvom delu procesa. za bilo koje početno stanje nezasićenog vlažnog vazduha. 79 .

hladnjak ).Potrebna su dva izvora (rezervoara): jedan topliji (toplotni izvor.osnovni principi U mnogim pogonskim mašinma toplota oslobođena sagorevanjem goriva pretvara se u mehaničku energiju. gde se ostvareni mehanički rad koristi u druge svrhe. - . termodinamičkim modelom ( sledeća slika ). Tom prilikom moraju da budu zadovoljeni i neki osnovni zahtevi: - potrebno je radno telo. tj. sagorevanjem pogonskog goriva hemijska energija se najpre pretvara u toplotu. 80 . određena razlika u pritiscima i/ili temperaturama. grejač) i jedan hladniji (toplotni ponor. pomoću koga se kontinualno toplota pretvara u mehanički rad.Na primer kod automobilskog motora. Sličan proces se odvija i kod parnoturbinskog ili gasnoturbinskog postrojenja. Takve mašine u kojima se toplota pretvara u mehaničku energiju nazivaju se toplotni motori. - Rad bilo kog toplotnog motora može da se šematski prikaže.PRETVARANJE TOPLTE U MEHANIČKI RAD Toplotni motori . gde je naglašeno da se prirodni procesi mogu koristiti za dobijanje mehaničkog rada. Ti procesi su saglasni sa drugim zakonom termodinamike . a zatim posredstvom odgovarajućeg mehanizmau mehaničku koja se dalje pretvara u mehanički rad koji se koristi za pogon automobila. mora da postoje neravnoteža između radnog tela i okoline .

Količina toplote Q1 od toplotnog izvora ( TU) predaje radnom telu (RT).Strelice na slici prikazuju smer prostiranja toplote i smer vršenja rada. Proces pretvaranja toplote u mehanički rad mora da bude kontinualan u određenom vremenu. Na sledećoj slici predstavljen je proizvoljni ciklus u p. jednak brojnoj vrednosti površine krivolinijskog trapeza 1-a-2-2'-1'-1. koje vrše rad nad okolnom sredinom (pozitivan rad ). pri čemu se odvodi toplota q2. Da bi se to ostvarilo.s-dijagarmu. širi se promenama stanja 1-a-2. pri čemu neiskorišćena toplota odlazi u toplotni ponor (TP). Od početnog stanja 1. do tačke 2. radno telo kome se dovodi toplota q1.U svim dijagramima stanja ciklusi se predstavljaju zatvorenim linijama. potrebno je da radno telo sukcesivno u veoma kratkim vremenskim intervalima vrši zatvorene kružne procese-cikluse. Procesi 1-a-2 i 2-b-1 su razdvojeni dvema izentropama koje prolaze kroz tačke 1 i 2.v i T. Od tačke 2 radno telo se sabija promenama stanja 2-b-1 do početnog stanja. jer je ukupna promena bilo koje veličine stanja radnog tela u toku ciklusa jednaka nuli. a u toku 81 . U toku procesa 1-a-2 radno telo ostvaruje pozitivan zapreminski rad.

Termodinamički stepen korisnosti Nepovratnost procesa koji čine ciklus ima za posledicu smanjenje korisnog rada ciklusa. Slično tome u T. uvek je manji od rada koji bi se dobio kada bi ciklus bio povratan Efikasnost termodinamičkog ciklusa prevenstveno se ocenjuje termodinamičkim stepenom korisnosti koji predstavlja odnos korisnog rada ciklusa i toplote dovedene radnom telu u toku ciklusa.Lb Ovi procesi se odvijaju u smeru kazaljke na satu i nazivaju se desnokretni ciklusi. Desnokretni ciklusi su svojstveni toplotnim motorima. Karnoov ciklus. Nepovratnost procesa. negativan rad 2-b-1-1'-2'-2.procesa 2-b-1. Eksergija toplote 82 . Koristan rad pri realnim ciklusima koji su nepovratni.s dijagramu može se izračunati korisna količina toplote. jednak brojnoj vrednosti površine Njihov algebarski zbir ili razlika apsolutnih vrednosti daje koristan rad jednak brojnoj vrednosti površine u zatvorenoj konturi Lk = La.

Tp) / Ti Odavde se mogu izvući zaključci: desnokretnog Karnotovog ciklusa 83 . a izotremska kompresija je na temperaturi toplotnog ponora.Povratni termodinamički procesi su idealizovani i odvijaju se bez gubitaka. Zato povratni ciklus koji čine povratne promene stanja ima najveći termodinamički stepen korisnosti za zadate temperature toplotnog izvora i toplotnog ponora. sve do tačke «d». od početnog stanja «a» do krajnjeg stanja «b» u kome prestaje dovođenje toplote ( vidi sledeću sliku). kada počinje izentropsko sabijanje radnog tela do početnog stanja. Izotermska ekspanzija radnog tela je pri temperaturi toplotnog izvora. Termodinamički stepen korisnosti određuje se (ή) =1 – q2/q1 = (Ti. Radno telo nastavlja širenje do tačke «c» izentropski. što obezbeđuje da razmena toplote između radnog tela i toplotnih izvora bude povratna. Takav je K a r n o o v c i k l u s kod koga radno telo vrši dve izotermske i dve izentropske promene stanja. Radnom telu se dovodi toplota ''q1'' od toplotnog izvora pri stalnoj temperaturi T1 =Ta=Tb=Ti. posle ove tačke počinje hlađenje radnog tela do temperature toplotnog ponora.

Parnoturbinsko postrojenje. Rankin-Klauzijusovciklus Parnoturbinsko postrojenje je toplotni motor sa spoljnim sagorevanjem. što povećava strujne i toplotne gubitke.22%). cevovodima se dovodi u toplotni motor. Radno telo je uglavnom voda jer ima dobra termodinamička svojstva. pa je ukupan stepen korisne energije relativno nizak ( 16. Tako da se može konstatovati da se maksimalno koristan rad ostvaruje ukoliko radno telo vrši Karnov ciklus ( noviji izraz eksergija toplote ).teorijski. Kod ovih motora sagorevanje goriva i predaja toplote se vrši u posebnom energetskom uređaju. 84 . u kojima se vrši pretvaranje toplotne u mehaničku energiju.U ovom slučaju pretavranje hemijske energije se dešava na jednom mestu.. Radno telo visoke temperature i pritiska. b) Vrednost ternodinamičkog stepena korisnosti se kreće od nule do jedinice . U toplotnoj energetici električna energija se proizvodi u parnoturbinskim postrojenjima.a) termodinamički stepen korisnosti Karnoovog ciklusa ne zavisi od radnog tela već samo od temperatura toplotnog izvora i toplotnog ponora. gde se njegova potencijalna energija pretvara u mehaničku koja se dalje predaje potrošačima. a pretvaranje mehaničke energije na drugom mestu. a zatim mehaničke u električnu energiju. Imajući u vidu da temperatura toplotnog ponora uglavnom jednaka temperaturi okoline a da je vrednost temperature toplotnog izvora ograničena izdržljivošću materijala. a u prirodi je ima u dovoljnim količinama..

Postrojenje se sastoji od kotla (1). Osnovni teorijski ciklus po kome rade parnoturbinska postrojenja je RankinKlausijusov ciklus. pri čemu predaje toplotu rashladnoj vodi. pregrejača pare (2). gde se širenjem pare dobija koristan rad. čime se završava radni ciklus. Sagorevanjem goriva u kotlu oslobađa se toplota kojom se zagreva radno telo-voda. koja isparava. parne turbine (4). Pregrejana para zatim odlazi u parnu turbinu. izentropskog sabijanja tečne faze vode u pumpi do pritiska u kotlu (3-4) i od izobarskog zagrevanja vode do njenog ključanja na pritisku kotla (4-5). parovodom odvodi u pregrejač pare. 85 . izobarsko pregrevanje pare (61). Iskorišćena para odlazi u kondezator gde se pri stalnom pritisku kondezuje. kojim se pokreće generator električne energije. pa se kao suvozasićena para. kondezatora (5) i pumpe (6). izobarske kondezacije pare na pritisku kondezatora (2-3). izentropsko širenje pare u parnoj turbini (1-2). sledeća skica. Kondezovana para se pumpom vraća u kotao. On se sastoji od sledećih procesa: izobarsko-izotermsko isparavanje u kotlu 5-6. a pritisak kondezata se podiže na pritisak vode u kotlu. gde se pregreva do potrebne temperature. cevovoda (3).

Termodinamički ciklus klipnih motora sa unutrašnjim sagorvanjem Pri razmatranju termodinamičkog ciklusa rada klipnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem uvode se sledeće pretpostavke: - u toku odvijanja ciklusa, hemijski sastav radnog tela se ne menja, a proces sagorevanja se zamenjuje odgovarajućim dovođenjem toplote od toplotnog izvora; - proces sabijanja i širenja se odvijaju veoma brzo, bez razmene toplote sa okolinom, pa se mogu smatrati izotemskim; - koločina radnog tela u toku ciklusa je ista (što u radu motora nije slučaj); - radno telo je idealan gas (specifični toplotni kapacitet ne zavisi od temperature). Oto–ciklus Idealizovan , teorijski ciklus oto, se sastoji iz dve dve izentropske promene stanja (1-2 i 3-4) i dve izohorske promene stanja (2-3 i 4-1).

86

Koristan rad u tioku jednog ciklusa jednak je brojnoj vrednosti površine u zatvorenoj konturi 1-2-3-4-1. Dovedena količina toplote po jedinici mase u toku izohorskog procesa 2-3 je q1 = q23 =cv ( T3 – T2 ), a odvedena količina toplote u toku izohordkog procesa 4-1 je q2 =q41 =cv(T1-T4) daljim analizama došli bi smo do saznanja da je termodinamički stepen korisnosti oto-ciklusa u zavisi od stepena kompresije. Stepen kompresije je odnos maksimalne i minimalne zapremine . Stepen korisnosti raste sa porastom stepena kompresije. Iz prakse je poznato da stepen kompesije može ad se poveća samo do određene granice . Njegovim povećanjem raste pritisak i temperatura sabijene mešavine što može da izazove nepoželjnu pojavu samopaljenja mešavine goriva i tzv. detonantno sagorevanje praćeno udarima.

Dizel–ciklus Relativno nizak stepn kompresije oto motora je njihov osnovni nedostatak.Stepen kompresije kod dizel-motora je povećan tako što se

87

sabija samo vazduh, a po izvršenom sabijanju vazduha u cilindru motora se ubrizgava dizel-gorivo.

Dizel-ciklus predstavlja termodinamičku osnovu prvobitnih dizel-motora sa ubrizgavanjem goriva, pomoću vazduha prethodno sabijenog u kompresoru. Proces sagorevanja protiče sporije nego kod oto motora, te pritisak ostaje konstantan. U ostalim delovima ciklusa, dizel i oto-ciklusi se podudaraju. Termodinamički stepen korisnosti izvodi se analogno stepenu korisnosti oto-ciklusa, on takođe zavisi od stepna kompresije.

Kombinovan

ciklus

Kombinovan ciklus predstavlja termodinamičku osnovu rada savremenih dizel motora sa ubrizgavanjem goriva pomoću pumpe visokog pritiska. Ovaj ciklus pretstavlja uopštenje-kombinaciju oto i dizel ciklusa: toplota se najpre dovodi izohorski (V=const), a zatim kada se ostvari određeni pritisak, nasatvi dovođenje toplote izobarski ( p=const), što se vidi na sledećoj slici.

88

što odgovara izohorskom dovođenju toplote 2-3. specifična zapremina) brzo i značajno menjaju u toku ciklusa. dogoreva ostatak goriva. Zato ovi motori ne mogu da ostvare veliku snagu u jednom agregatu. U cilindru u glavnom radnom prostoru .Gorivo se mlaznicom ubrizgava u predkomoru i meša sa vazduhom. Ostali procesi su identični odgovarajućim ciklusima oto i dizelcklusima. Nedostaci se ogledaju u neravnomernom radu motora u toku termodinamičkog ciklus jer se veličine stanja radnog u toku termodinamičkog ciklusa (pritisak. temperatura. Osim toga radno telo ne može u potpunosti da izvši ekspanziju pa znatan deo energije ostaje neiskorišćen. koji tamo dospeva u toku sabijanja. u cilindru se potiskuju nastali produkti sagorevanja i veća količina neaktiviranog goriva. Klip kao značajan deo motorskig mehanizma kreće se sa velikim ubrzanjem i usporenjem između spoljnje i unutrašnje mrtve tačke gde su prisutne velike inercijalne sile koje se moraju uravnotežavati. 89 . Zbog naglog porasta pritiska u predkomori. a klip se pomera pri stalnom radnom pritisku (izobara 33'). pa zatim nastaje samopaljenje goriva i skoro trenutno sagorevanje jednog dela goriva. Gasnoturbinska postrojenja Klipni motori sa unutrašnjim sagorevanjem i pored svoje velike primenjivosti imaju i određene nedostatke.

Gasnoturbinska postrojenja koriste relativno jeftina goriva: kerozin. dok se kod gasnoturbinskog postrojenja proces sabijanja ostvaruje u kompresoru a proces širenja u gasnoj turbini čime se postiže kontinualan i miran rad postrojenja. vršnim opterećenjima.Gasnoturbinsko postrojenje predstavlja veoma perspektivan toplotni motor sa svim prednostima i primućstvima koje pruža rotacioni motor. Primenjuju se i za kombinovanu proizvodnju električne energije i toplote i u toplanama ( na primer u Novobeogradskoj toplani je instalirano GTP «Fiat» efektivne snage od 96 MW) zatim za pogon transportnih sredstava. parafin. lokomotiva. Kod motora SUS se proces sabijanja i sagorevanja odvija u istom cilindru. jer se brzo puštaju u rad i uključuju u energetski sistem. Prema konstrukcijskim karakteristikama postoje dva tipa gasnoturbinskih postrojenja: 90 . Međutim njihova primena je još uvek ograničena. Upravo zato temperatura radnog tela se smanjuje na nivo koji odgovara ugrađenom materijalu ali se time i termički stepen korisnosti smanjuje. Zbog toga se posebno koriste pri tzv. automobila itd. što omogućava da se ostvare velike snage sa relativno malim gabaritima. Srednja brzina radnog tela je znatno veća nego od motora SUS ( i do 100 puta). Gasnoturbinska postrojenja se široko primenjuju u termoelektranama manje snage (do 100 MW ). što zahteva veoma kvalitetne i termički otporne čelike za elemente turbine. brodova. Kod ovih motora se postiže potpuna ekspanzija radnog tela čime se postiže i veći stepen korisnosti postrojenja. kada dolazi do preopterećenjima energetskog sistema. aviona. Ukupan stepen korisnosti se umanjuje zato što se jedan značajni deo energije koristi za pogon kompresora-. petrolej. Da bi se ostvario visok termodinamički stepen korisnosti. Kod ovog motora termodinamički procesi su slični kao u motorima sa unutrašnjim sagorevanjema ali se ti procesi odvijaju u različitim elementima postrojenja. potrebno je da gasovi koji ulaze u turbinu imaju visoke temperature.

odnosno deo potencijalne energije se pretvara u kinetičku energiju. i dalje potiskuje u grejnu komoru (7) Istovremeno pumpom za gorivo (5) se iz rezervoara (8) gorivo se neprekidno ubrizgava u grejnu komoru . lopatice gde se kinetička energija dalje transformiše u mehanički energiju rotaciju turbine i vratila (L). i . koja se predaje potrošaču ( na primer generator električne energije ). 91 .. Principjelna šema gasnoturbinskog postrojenja otvorenog tpa data je na sledećoj skici. gde se odvija proces sagorevanja i oslobađaju produkti sagorevanja visoke teperature.sa zatvorenim tokom Gasnoturbinsko postrojenje otvorenog tipa se češće primenjuju ali zahtevaju kvalitetnije gorivo. gde se radno telo ubrzava. potrošač energije (najčešće) generator električne struje (4). zbog toga što produkti sagorevanja (kod neodgovarajućeg goriva ) sadrže određenu količinu kiseonika koji negativno utiče na trajnost (korozju) elemenata turbine. Radno telo produkti sagorevanja odlaze u turbinu koja ima funkcijonalno dva različita dela: mlaznik. Na vratilu (1) nalazi se gasna turbina (2). pumpa za gorivo (5) i startni uređaj (6). Gorivo može biti tečno ili gasovto.sa otvorenim tokom. kompresor (3). Kompresor koga pokreće turbina jer se nalaze na istom vratilu usisava vazduh pritiska p1.

92 . Gasnoturbinska postrojenja zatvorenog toka imaju veći stepen korisnosti ali su znatno složenije konstrukcije. gde se zagreva voda.Kod gasnoturbinskog postrojenja (GTP) zatvorenog toka. pa zato i manje u upotrebi. naprimer za gradsko centralno grejanje. Na sledećoj skici dato je gasnoturbinsko postrojenje sa regeneracijom. radno telo se takođe sabija u kompresoru (3) ( sledeća slika) pa zatim odlazi u zagrejač gasa (5). gde se zagreva do potrebne temperature. Zagrejano radno telo dolazi u turbinu (2) i posle završene ekspanzije hladi se u hladnjaku (6) ili odvodi u specijalne izmenjivače toplote. Ohlađeno radno telo ponovo se odvodi u kompresor i započinje novi radni ciklus.

koji nepovratno odlazio u atmosferu. a odvodi od radnog fluida za proces sabijanja pri višim pritiscima i temperaturama (b). 93 . U tom slučaju se toplota radnom fluidu. kao što je prikazano na sledećoj slici. za njegovo širenje dovodi u procesu pri nižim pritiscima i temeperaturama (a). obrtanjem smera da postane levokretni pri tome menjaju smer i svi spoljni uticaji. Utrošeni rad na delu (b) veći je od dobijenog rada u delu (a) i zbog toga je rezultantno. Na taj način se deo toplote. od spoljašnjeg izvora mora da dovodi rad koji odgovara razlici površina ispod linija (b) i (a). da obavlja levokretni kružni proces koji se ostvaruje u smeru suprotnom od smera kazaljke ne časovniku (sledeća slika). u kome deo svoje energije predaju vazduhu koji kompresoru i odlazi u grejnu komoru. Svaki desnokretni kružni proces može. pored već opisanog desnokretnog. u svakom ciklusu. koristi za efikasniji rad gasnoturbinskog postrojenja. LEVOKRETNI KRUŽNI PROCESI Radni fluid može.Regeneracija se sastoji u tome što gasovi koji izlaze iz turbine odlaze u izmenjivač toplote –regenerator (9).

poznato je da ovakav proces ne može da se odvija sam po sebi . Levokretni kružni proces se koristi u slučajevima kada je potrebno odvođenej toplote. na temperaturama nižim od temperature okolne sredine Uređaji koji rade po levokružnom ciklusu nazivajuse rashladni uređaji. ili povišenje temperature tela ili zagrevanje nekog objekta do temperature iznad temperature okoline. Na istom principu funkcioniše i t o p l o t n a p u m pa . odnosno snižavanje i održavanje temperature tela. Neophodna je određeni kompezacioni proces i on se sastoji u već naznačenom trošenju rada. Na osnovu drugog zakona termodinamike .Dovođenje toplote pri nižim temeperaturama i odvođenje toplote pri višim temperaturama radnog fluida ukazuje na to da ostvarivanje ovakvog kružnog procesa omogućava da se toplota od izvora koji je na nižoj temperaturi predaje toplotnom ponoru na višoj temperaturi. ili nekog objekta. 94 . Drugim rečima toplota se na ovaj način prenosi sa tela niže temeperature na telo više temperature. odnosno određene količine toplote koja odgovara tom radu. kao što se to događa pri prelasku toplote sa tela više temperature na telo niže temperature. koja se koristi za dovođenje toplote.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->