UVOD Literatura 1. Recknagel/Sprenger PRIRUČNIK ZA GREJANJE I KLIMATIZACIJU Građevinska knjiga, Beograd 1982.god. 2.Bogner M., Čantrak S.

, Ćirić S., Deklodić Đ., TERMODINAMIKA, Naučna knjiga, Beograd 1987.god. 3. Pavlović T., Čabrić B., FIZIKA I MEHANIKA SOLARNE ENERGETIKE, Građevinska knjiga, Beograd 1999.god. 4. Đ.Kozić TEMODINAMIKA /inženjerski aspekt/ Mašinski u fakultet Beogradu, 2007. Napomene 1. Student je obavezan da prisustvuje najmanje 60% časova predavanja i 80% časova vežbi da bi ostvario 2x5= 10 poena. 2. Student treba da uradi i odbrani kolokvijum da bi ostvario 10 poena. 3. Student treba da odbrani dva projektna zadatka da bi dobio 15 poena. 4. Student treba da odbrani elaborat da bi dobio 10 poena. 5. Aktivno učešće na laboratorijskim vežbama donosi 5 poena. Minimum poena za izlazak na završni ispit je 30 poena.

O PREDMETU U osnovi ovog predmeta nalazi se termodinamika. «Termodinamika je nauka sa čvrstim osnovama, preciznim pojmovima i jasnim granicama. Principi termodinamike bacaju svetlost na sve prirodne pojave» Dž. Maksvel Poznato nam je iz iskustva da se u prirodi jedan vid energije može pretvoriti u drugi, naprimer:
1

-potencijalna energija nekog tela u kinetičku ( padanjem ), -hemijska energija u mehaničku ( u motorima SUS), -električna u mehanički rad ( u elektromotorima ). Proučavanje i istraživanje svojstava energije i zakona uzajamnog pretvaranja različitih oblika energije predmet je termodinamike. Naziv termodinamika potiče od grčkih reči : termos-topao i dinamic- sila. Dakle može se reći da je termodinamika u opštem smislu nauka o energiji. Osnove termodinamike postavio je francuski vojni inženjer Sandi Karno, čija je osnovna ideja da toplotni motor ostvaruje mehanički rad zahvaljujući prostiranju toplote od toplijeg ka hladnijem telu. Drugim rečima toplota se može iskoristiti ako pored toplog postoji i hladnije telo, u smislu da se razlika temperatura koristi za mehanički rad ( isto kao što se koristi pad vode sa višeg na niži nivo ili protok električne energije od višeg ka nižem potencijalu). Razvoju termodinamike značajan doprinos dali su i mnogi drugi istraživači, tako da danas zahvaljujući svojoj univerzalnosti i jednostavnim metodama termodinamika je postala osnova termoenergetike i termotehnike. Tehnička termodinamika, koja nas posebno interesuje, izučava procese uzajamnog pretvaranja toplote u mehanički rad, objašnjavajući teorijske postavke i principe rada toplotnih mašina: motora sa unutrašnjim sagorevanjem parnih i gasnih turbina, gasnih reaktivnih motora, kompresora, rashladnih mašina i drugo Termodinamika je eksperimentalna i empirijska nauka zasnovana zakonima ili principima. Ona proučava makroskopske pojave, uzajamna dejstvainterakcije i veličine ( energiju, toplotu, rad, pritisak, temperaturu ) ne ulazeći u molekularnu i atomsku strukturu materije. Energija Poznato je da je materija u neprekidnom kretanju. To kretanje može da bude vidljivo ( kretanje reke ili vazdušnim masa, automobila ) ili nevidljivo ( kretanje molekula ili elektrona ili elektromagnetnih talasa). S obzirom na

2

svoju fizičku suštinu kretanje se javlja u više različitih oblika : mehaničko, toplotno, električno, magnetno, hemijsko, nuklearno i dr. U tehničkoj praksi se često koristi sposobnost da jedan oblik kretanja materije može da pređe u drugi oblik kretanja materije na primer: mehaničko kretanje prelazi u toplotno pri trenju ili obrnuto, toplotno kretanje u mehanički rad kod toplotnih motora, u hidrocentralama mehaničko kretanje, pretvara se u električno, i obrnuto, električno kretanje u mehaničko kretanje u elektromotorima. Da bi se prelazak jednog oblika kretanja materije u drugi odredio i količinom, definiše se mera kretanja, količinski jednaka za sve oblike kretanja. Ta opšta, univerzalna mera kretanja materije naziva se energija. Da bi se objasnilo toplotno kretanje, moramo nakratko da razmotrimo i taj nevidljivi svet mikročestica. Sve materije se mogu naći u tri agregatna stanja: čvrsto, tečno i gasovito. Tri stanja iste supstance razlikuju se samo po uzajamnom dejstvu molekula. U čvrstom telu molekuli su stalno u istom položaju. Toplotno kretanje se ovde ogleda smo u neprekidnom oscilovanju molekula oko ravnoteže. Tečno stanje karakterišu molekuli koji su u neprekidnom haotičnom toplotnom kretanju , ali nemaju punu slobodu stešnjeni su uvek istim susednim molekulima. Gasovito stanje je primer potpunog nereda u međusobnom položaju i kretanju molekula. Uostalom i reč «gas» potiče od grčke reči «haos» što znači nered. Osnovna odlika molekula je brojnost i minijaturnost. Naprimer u jednom kubnom centimetru vazduha ima oko 25 x 1000000000000000000 molekula, a kako je rastojanje između molekula deset puta veće od molekula, mogu da se naslute njihove sićušne dimenzije. Oni se u svom haotičnom kretanju ( koji podseća na uznemireni roj pčela) međusobno privlače i odbijaju, udaraju o zidove prepreke (suda) i nastavljaju kretanje. Tom prilikom između molekula dolazi do intezivne razmene energije: molekuli veće brzine predaju deo energije molekullima sa manjom brzinom. Zbir energija mikročestica tela čini unutrašnju energiju ( U ) tela. Ona se sastoji iz energije translatornog i obrtnog kretanja molekula, energije oscilatprnog kretanja atoma unutar molekula, potencijalne energije usled dejstva međumolekularnih sila, energije unutaratomskog dejstva itd.

3

vetra. Vrlo često se termodanamički sistem i okolna sredina nazivaju sistem i okolina. 4 . elastičnih ) ima i potencijalnu ( Ep). a kada se nalazi u polju odgovarajućih sila ( gravitacionih. pa je ukupna energija tela E = U + Ek +Ep Osnovni izvor energije na Zemlji je energija Sunčevog zračenja. Termodinamički sistem Ako želimo da proučimo neku pojavu. treseta. Oko tri četvrtine energije koja se danas troši dobija se sagorevanjem goriva. te se sve veća pažnja poklanja racionalnoj eksploataciji postojećih izvora energije. drveta. kao energija vodenih tokova («beli ugalj»). usavršavanjem toplotnih motora a naročito istraživanju novih oblika energije. Kada se telo kreće ( u makrorazmerama ). potrebno je da uočiti deo prostora na kome će se pojava pratiti i razmatrati. Medutim. koja može biti realna i zamišljena. Razlikujemo: -otvoreni sistemi.Spoljnjim uticajima ( zagrevanjem ili hlađenjem ) unutrašnja energija može da se poveća ili smanji.radno telo. zalihe prirodnih goriva su ograničene. biomase. Između sistema i okoline postoji uzajamni uticaj. U tehničkoj termodinamički sistem se najčešće svodi na telo pomoću koga se toplota pretvara u mehanički rad ili obrnuto ( produkti sagorevanja u cilindru motora) pa se takav termodinamički sistem naziva i . nafte uglja. prirodnog gasa. koji se ogleda u mogućoj razmeni mase i energije između mase i okoline. i -izolovani sistemi. Međutim samo kretanjem tela kao celine njegova unutrašnja energija se ne menja. Sve što okružuje termodinamički sistem naziva se okolna sredina. -zatvoreni . termalna i ostale. Pod termodinamičkim sistemom smatramo ograničeni deo prostora koji je u uzajamnoj vezi sa spoljnom sredinom. ima određenu kinetičku energiju ( Ek). bilo u direktnom obliku ( solarna energija ) ili u indirektnom. Sistem je od okoline odvojen granicom sistema.

Otvoreni sistemi sa svojom okolinom razmenjuju masu ( supstancu ) i energiju. Na granicama faza svojstva sistema se naglo menjaju. Kroz granice ovog sistema nema razmene mase. Takav sistem je h o m o g e n. Termos boca . u kome se strujanjem dva fluida 1 i 2 različitih temperatura ostvaruje i protok mase i razmena energije između fluida. jer se sastiji od dve faze: tečne i gasovite. odnosno fluida i okoline ( pod pojmom fluid podrazumevamo zajednički naziv za tečnosti i gasove). fizičke veličine i hemijski sastav u svim tačkama sistema mogu da budu isti. ali je moguća razmena energije sistema sa okolinom. 5 . može u dobroj meri da predstavlja izolovan sistem. Kod izolovanog sistema koji u suuštini u prirodi ne postoji. Zatvoreni sistem se odlikuje stalnom količinom supstance. Pri proučavanju jednog sistema. nema protoka mase niti se vrši razmena energije. Primer za ovu vrstu sistema je cilindar klipnih mašina. kod koje se razmena toplote sprečava posebnim posrebrenim zidovima između kojih je izvučen vazduh. menja se zapremina i granice sistema. h e t e r o g e n sistem se sastoji od više homogenih delova – faza. Obrnuto. klip se pomera . kada su ventili zatvoreni. Tom prilikom masa ostaje ista pri čemu se vrši razmena energije sa okolinom. Primer otvorenog sistema je izmenjivač toplote ( vidi sledeću sliku). Voda koja ključa u zatvorenom sudu predstavlja primer heterogenog sistema.

k mol. to jest može imati različita fizička svojstva. molekula. zagrevanjem ili hlađenjem gasa u cilindru sa nepokretnim klipom menja se pritisak i temperatura. Jedinica za količinu materije u međunarodnom sistemu jedinica (SI ) jeste 1 mol ( jedan mol ). Specifična zapremina . r = m/V = 1/v . Naprimer. ( m3 ) -ukupna zapremina radnog tela određena zauzetim prostorom. elektrona. Molarne veličine stanja U tehničkoj termodinamici radno telo je najčešće gas. jer se ove veličine jednostavno mere i imaju očigledan fizički smisao. Gustina radnog tela predstavlja masu jedinične zapremine. Međutim zapremina koju zauzima jedinica mase je tačno određena i naziva se s p e c i f i č n a z a p r e m i n a. M . Svako od tih stanja je određeno veličinama makroskopske prirode koje se nazivaju veličine stanja. Kg/m3 Zapremina može da se svede ne samo na jedinicu mase već i na jedinicu količine radnog tela. koji nema svoju zapreminu već uvek zauzima zapreminu suda u kome se nalazi. pa je recipročna specifičnoj zapremini. zapremina i temperatura . ( kg ) -njegova masa. v=V/m m3/kg Gde je : V. 6 . U termodinamici se za osnovne veličine stanja smatraju: pritisak. jona ).Veličine ( parameri ) stanja Jedan isti sistem u zavisnosti od spoljnih uslova može biti u različitim stanjima. a pri kretanju klipa menja se i zapremina. K o l i č i n a s u p s t a c e predstavlja fizičku veličinu definisanu brojem strukturnih elemenata (atoma. mada se u praksi češće koristi hiljadu puta veća jedinica .

to jest M = m/n. P = F/A Osnovna jedinica za pritisak u sistemu SI je ''paskal'' : 7 . onda jedan ''kmol'' sadrži 6. ''Kg/kmol''. Ili . predstavlja stvarni ili apsolutni pritisak gasa. koji sadrži onoliko pojedinačnih čestica koliko ima atoma 0. Srednja vrednost. VM = V/n . Dakle molarna zapremina radnog tela predstavlja odnos zapremine radnog tela i njegove količine. m3/mol Pritisak Svaki od molekula sistema koji je u dodiru sa zidovima suda stvara određenu silu pritiska na zidove. molarna masa radnog tela je odnos mase radnog tela prema njegovoj količini.v = M/r .v/n = M. m3/mol. rezultujuće. dobijamo VM = V/n = m.10 na 26 molekula ( Avogadrov ). kojom veliki broj molekula deluje na zidove suda. Kad se te čestice molekuli. Slično tome . . normalne sile. svedeni na jedinicu površine.065 . Gde je : n –količina supstance izražena brojem molova.Jedan ''mol'' je količina supstance jednog sistema čestica. 1 ''kmol'' je onoliko kilograma neke suspstance koliko iznosi njena molarna masa M .012 kg ugljenikovog izotopa C12. kg/mol Zamenom u predhodnim izrazima .

koji čine jedan sistem.barometarskog pritiska (pb). Ovaj pritisak na nivou mora iznosi 101 300 pa. Stvarni pritisak je. dovedu u međusobni kontakt. Temperatura je fizička veličina stanja koja karakteriše toplotno stanje sistema u odnosu na uslovno izabrano nulto stanje. Stvarni pritisak je P = Pb + Pn U slučaju kada je apsolutni pritisak niži od barometarskog.Pv Gde je Pv potpritisak odnosno vakum. Ukoliko je pritisak veći od barometarskog. P = P b . odnosno 101. Manometri mere razliku stvarnog i i barometarskog pritiska. kao što se to radi u kinetičkoj teoriji gasova. Taj osećaj koji registrujemo je neprecizan. tada se meri instrumentima koji se nazivaju manometri. temeperatura je pokazatelj intezivnosti haotičnog kretanja čestice tela ili mera srednje kinetičke energije svih česica. Ako se dva tela različitih temperatura. Posmatarno u mikrorazmerama. meri se razlika barometarskog i apsolutnog pritaska instrumentima koji se nazivaju vakummetri. Barometarski pritisak je pritisak kojim atmosfera deluje na telo sa kojim je u dodiru. Temperatura Čovek ali i sva ostala živa bića imaju sposobnost da čulima registruju toplotu ili hladnoću.Pa = 1 N/m2 ''Pa'' je mala jedinica pa se u praksi koristi hiljadu puta veća jedinica ''kPa'' Veza sa starom jedinicom ( bar ) je: 1 bar = 100 000 Pa U opštem slučaju pritisak gasa može biti viši ili niži od referentne vrednosti . Da bi smo toplotno stanje nekog sistema mogli da iskažemo brojkom. njihovo stanje će se menjati sve dotle dok se 8 . a koji zavisi od nadmorske visine i atmosferskih uslova ( opada sa nadmorskom visinom. Manometarski pritisak je ustvari natpritisak. Potrebno je da znamo da je samo stvarni prtisak veličina stanja.3 kPa. uvedena je još jedna jedinica stanja sistema a to je temperatura ( T).

označena kao 100 stepeni. Za merenje temperature najčešće je u upotrebi Celzijusova skala.temperature ne izjednače u svim delovima sistema. Ovaj interval je podeljen na sto jednakih delova i svaki od ovih delova predstavlja 1oC. Zatim je zatvorio drugu stranu i okrenuo cev pa je zatim zaronio u posudu sa živom. po čemu postoji zavisnost. Tom prilikom deo žive se izlio u posudu ali je ostao stub žive visine 760 mm. ali to nije slučaj sa proizvodom ili količnikom ovih temperatura.15 oC. U gornjem delu cevi nalazi se mala količina živine pare koja se za ovaj slučaj može zanemariti. zatvorenu sa jedne strane napunio živom. on je staklenu posudu dužine oko 1m. K.3 kPa. a druga reperna tačka odgovara temperaturi ključanju vode pri istom pritisku . ali se ove skale razlikuju po koordinatnim počecima. Jedinica za merenje temperature po ovoj skali je '' kelvin '' ( 1K).3 kPa). Tačka topljenja leda u Farenhajtovoj skali je označena sa 32 oF a tačka ključanja vode sa 212 oF pri pritisku od 101. Kada je pritisak u ravnoteži to će atmosferski pritisak biti jednak pritisku živinog stuba u preseku A –A. za takav sistem se kaže da je u termičkoj ravnoteži. T = 273. označena je kao 0 stepeni Celzijusa . 9 . Reperna tačka u ovoj skali je tačka topljenja leda ( pri pritisku od 101. Odakle sledi da je apsolutna nula. Za merenje temperature u međunarodnom sistemu jedinica koristi se Kelvinova skala koja se naziva i skala termodinamičke temperature. Podeljci po ovoj skali odgovaraju skali Celzijusa.15 + t o C. Na osnovu proporcije jednostavno se može preračunavati T oC = 5/9 ( t oF -32 ) Metode merenja pritiska i temperature Jedan od najednostavnijih načina merenje pritiska zasnovan je na činjenici da pritisak stuba tečnosti na podlogu linearno zavisi od njegove visine. Razlika temperatura je ista bez obzira da li se izražava u stepenima Celzijusa ili stepenima Kelvina. U nekim zemljama je u upotrebi Farenhajtova skala. Poznat je ogled italijanskog fizičara Toričelija. Druge veličine ( naprimer kod gasova u odvojenim sudovima mogu da se razlikuju ). Kada se to stanje postigne u sistemu se ne opažaju promene – sanje se ne menja sve dotle dok je sistem izolovan od okoline. kada potpuno prestaje kretanje molekula -273.

V – zapremina.gustina. Dodavanjem vertikalne skale dobija se najjednostavniji živin barometar (od b a r o s – težina. m e t r e o – merim ) Korišćenjem istog principa može se meriti i natpritisak i potpritisak. m – masa .Stoga je : Pb = G/A = mg/A = r Ag/A = r g z Gde je : A – poprečni presek cevi. Na sledećoj slici prikazan je manometar u obliku ''U'' cevi u koji je nalivena tečnost. r . Time se stvaraju islovi da se meri razlika barometarskog i apsolutnog pritiska. visina stuba žive i g – ubrzanje Zemljine teže. Dakle između atmosferskog pritiska i visine stuba tečnosti ( žive ) postoji direktna proporcionalnost. 10 . G –težina stuba žive .

P v Ovde je potpritisak jednak Pv = r g z barometarskog i Za merenje pritiska takođe se koristi jednakost sile pritiska i elastične sile ( u opruzi ili cevi ). kojim se mere relativno visoki tzv manometri sa Burdonovom cevi. Na ovom principu je zasnovan rad metalnog barometra – aneroida.P = P b + r g z = Pb + Pn Slična je situacija kada merimo razliku između apsolutnog pritiska vakuumetrom P = Pb + r g z = Pb . zatim klipnih manometra. 11 .

a kazaljka ka nultom položaju. koja se kreće po skali. potrebno je da se treće telo C dovede u u kontakt sa telima A i B. Pri merenju temperature telima A i B u ulozi trećeg tela je upravo sprava za merenje temperature koji se naziva termometar. a C u termičkoj ravnotežom sa telom B. Iz iskustva znamo da se promenom temperature menjaju i neke druge karakteristike tela: dimenzije. gas. pritisak. Bitno je prethodno odrediti supstancu kojom se meri temperatura (termometrijska supstanca) koja može da bude : živa. Pri sniženju pritiska cev se . zahvaljujući svojoj elastičnosti. Pri povišenju pritiska. električni otpor. U principu svaka od navedenih promena može da bude osnov za merenje temperature. Kazaljka se zaustavlja kada se uspostavi ravnoteža između pritiska koji se meri i elastične cevi. pa u zavisnosti od 12 . agregatno stanje. boja i dr.Burdonova cev sastoji se od spljoštene metalne cevi (1 ) zatim prenosnog mehanizma (2) i kazaljke (3). Da bi se odredilo u kakvom su odnosu temperature dva tela A i B. vraća ka početnom položaju. zatim svojstva supstance. metal i drugo. Ovaj postulat se naziva nulti zakon termodinamike jer su nazivi « prvi » i « drugi » predhodno dati drugim termodinamičkim saznanjima. Merenje temperature se zasniva na nultom zakonu termodinamike. alkohol . onda su tela A i B u termičkoj ravnoteži . Na osnovu iskustva može se tvrditi : ako je telo A u termičkoj ravnoteži sa telom C. cev se ispravlja a pomeranje zatvorenog kraja cevi preko mehanizma se prenosi na kazaljku.

koji jednak relativnoj promeni dužine po stepenu. jer živa očvšćava na -38. vodonik. optički termometri za merenje visokih temperatura ( između zračne energije koje emituje užareno telo i njegove temperature postoji proporcionalnost ). -L i Lo . On se koristi za intervale temperatura od -38 oC 350 oC.trenutna i početna dužina žive Živin termometar je jednostavne konstrukcije sastoji se od staklene kapilare i rezervoara ispunjenog živom. 13 .Lo)/Lo = α ∆ T. helijum ) jer pri stalnom pritisku između temperature i zaprenine gasa postoji direktna proporcionalnost ( Gej-Lisakov zakon). L = Lo ( 1 + α ∆T ).toplotni koeficijenat linernog širenja. termoelementi ( dve žice različitih materijala zalemljene na krajevima i izložene različitim temperaturama. Na sledećoj tabeli dat je merne oblasti različitih uređaja za merenje temperature. tako što se prostor iznad žive napuni azotom. a to se postiže povećanjem pritiska. pri atmosferskom pritisku. usled pojave termoelektromotorne sile u kolu struje). Za merenje viših temperatura potrebno je da se spreči ključanje žive. Iz fizike je poznato da se gasovi više i pravilnije šire od tečnosti. kvadratna. argonom ili ugljen diosksidom. Postoji niz drugih termometara zasnovanih na nekim drugim fizičkim svojstvima: termometri sa električnim otporom ( električni otpor se menja sa temperaturom ). a ključa na 356 oC. dok se za niže temperature koriste termometri sa alkoholom. Za veoma tačno merenje temperature i baždarenje drugih termometara koriste se gasni termometri.9 oC. gde je: -α. logaritamska). Temperatura se određuje merenjem zapremine koju zauzima razređeni gas ( vazduh.toga ustanoviti funkcionalnu zavisnost između temperature i tog svojstva ( linearna. zasnovan je na linernoj zavisnosti izduženja žive ∆ L i promene temperature ∆ T: (L. Princip rada živinog termometra koji se najčešće koristi za merenje temperature čovečjeg tela.

što definiše stanje termodinamičke ravnoteže sistema.Jednačine stanja. Promena stanja U svom neprekidnom toplotnom kretanju. Pri tome pritisak.v. Svako od tih ravnotežnih stanja je određeno odgovarajućim osnovnim veličinama stanja: p. molekuli gasa teže da se što ravnomernije rasporede po raspoloživoj zapremini i da imaju približno ujednačenu energiju. teorijski 14 .T. temperatura i specifična zapremina ( kao i ostale veličine stanja ) imaju iste vrednosti u svim tačkama zapremine sistema. To prirodno stanje gasa se i ostvaruje. ukoliko nema spoljnih uticaja. Proučavanjem ponašanja različitih gasova.

v2. Pri zaustavljanju klipa ravnoteža se ponovo uspostavlja. Takav proces u kome se menjaju veličine stanja naziva se p r o m n a s t a nj a. koji se grafički prikazuju zatvorenom konturom.T). grafički može da se prikaže ograničenom prostornom linijom. Kvazistatičke i nekvazistatičke promene stanja Ako je gas u cilindru sa pokretnim klipom u termodinamičkoj ravnoteži.v1. iako se stanje sistema sve vreme menja. Međutim za praktično korišćenje prostorna linija se projektuje na koordinatne ravni (p. U graničnom slučaju kada se klip kreće bekonačno sporo. tada bi narušavanje ravnoteže bilo neznatno.v. Dejstvom sile na klip gas se sabija .T) ili ( p. veličine stanja se menjaju a osim toga nisu iste u svim tačkama sistema. širenjem ili sabijanjem. Ako bi se. (v. ravnoteža termodinamičkog stanja se narušava. Promena stanja sistema od početnog stanja 1 (p1. može se predpostaviti da se sistem celo vreme nalazi u ravnoteži. Zbog određenog fizičkog značenja najviše se koriste promene stanja u p. Pri tome se koriste tri moguća prikaza ovih funkciaja: analitički. temperatura i gustina imaju različite vrednosti u tačkama sistema. Tada govorimo o kružnim procesima ili ciklusima.T1 ) do krajnjeg stanja 2 ( p2. čiji je opšti oblik f ( p. grafički i tabelarni. pri čemu je posebno povećan pritisak u blizini klipa.T ) = 0 Jednačina stanja zavisi od vrste radne supstance. Zbog energetskih uticaja okoline. međutim klip veoma sporo pomerao.v koordinatnom sistemu. Sistem prolazi kroz neravnotežna stanja i pri prestanku spoljnih uticaja dolazi u novo ravnotežno stanje. Na osnovu nje se određuje treća veličina stanja. a ravnoteža se narušava. Naprimer: zagrevanjem ili hlađenjem sistema. ako su ostale dve poznate. utvrđeno je da su veličine stanja međusobno zavisne i povezane t e r m i č k o m j e d a č i n o s t a nj a ( kraće: jednačinom stanja ). Umesto jedne promene mogu da se obave niz promena stanja i da se drugim putem vrati u početno stanje.v).T2).i eksperimentalno. pa se zato može smatrati njenom osnovnom termodinamičkom karakteristikom. Dakle pri veoma sporom pomeranju klipa sistem zadržava ravnotežu a pri tom se stanje sistema menja. odnosno 15 . Pritisak.

Takve promene stanja pri kojima sistem prolazi kroz neravnotežna stanja nazivaju se nekvazistatičke ( neravnotežne promene stanja ). U tome se sastoji povratnost mehaničkih pojava. pri čemu telo prolazi kroz iste tačke. Takve idealizovane promene se nazivaju kvazistatičnim ( ravnotežnim promenama stanja ). Ovo kretanje ima svojstva povratnosti. počeće da osciluje i. to jest prelaženje toplote sa hladnijeg na toplije telo ne može da se ostvari samo po sebi (spontano ). I kretanje apsolutno elastične kugle po horizontalnoj ravni između idealno elastičnih prepereka takođe je u mehaničkom smislu povratni proces. pa je potrebno uložiti neki rad. međutim. promene stanja su veoma bliske kvazistatičkim. Povratni i nepovratni procesi Za ovu priliku razmotrićemo nekoliko primera mehaničkog kretanja. Na primer strujanje gasa iz suda višeg u sud nižeg pritiska praćeno je različitim pritiscima. Ako se u nekom sudu nalaze dva različita gasa razdvojena pregradom. One se uslovno prikazuju neprekidnom linijom. a naročito kod toplotnih mašina. Procesi u prirodi i u tehničkoj praksi (realni procesi ) nemaju svojstva ravnotežnih procesa. Da bi se gas vratio u početno stanje potrebno stanje. Kada se matematičko klatno izvede iz ravnotežnog položaja. istim brzinama kao i pri direktnom kretanju. Kvazistatičke promene stanja predstavljaju idealizaciju. Obrnut proces. koje se nazivaju linije promene stanja i za takva ravnotežna stanja između početnog i krajnjeg može da se primeni jednačina stanja. ako se zanemari trenje. Ovakve promene stanja mogu da se prikažu na dijagramu u obliku neprekidne linije. Između dva tela različitih temperatura koja su u kontaktu.stanja su beskonačno bliska ravnotežnim. koji zbog 16 . nastaju prelaženje toplote sa toplijeg na hladnije telo sve do uspostavljanja termičke ravnoteže ( izjednačavanje temperatura ). Toplotni proces. Širenje gasa u cilindru. ponavljaće ciklično iste amplitude i brzine.zahteva određeni rad. poznato je. Proces mešanja ( difuzije ) gasova takođe je nepovratan proces. takođe je nepovratni proces. temperaturama i gustinma u pojedinim tačkama sistema. mora gas ponovo da se sabije. karakteriše svojstvo nepovratnosti. Obrnut proces – njihovo razdvajanje. a jednačina stanja može da se primeni samo za početno i krajnje stanje promene. ali u većini praktičnih primera. Dakle mehaničko kretanje je moguće izvesti u suprotnom smeru. posle uklanjanja pregrade nastaje mešanje.

trenja i drugih gubitaka mora da bude veći od rada koji je dobijen širenjem gasa. takav se proces naziva p o v r a t n i. Da bi se ostvarila potrebna je sila. Mehanički rad Mehanički rad je veoma rasprostranjen i očigledan oblik razmene energije. bez ikakvih promena u okolini. Na primer. Primeri pokazuju da su toplotni procesi nepovratni. a u realnom procesu ostvaruje samo 8 KW. što se izražava kako količina toplote ili kraće t o p l o t a. otpora vazduha i dr. Realni procesi protiču sa gubicima rada usled ternja. Sa znatnim temeperaturnim razlikama između sistema i okoline. U toku ovog procesa razmenjuje se toplota između gasa i okoline. Suština termodinamičkih metoda je upravo u tome da se računa rad (snaga) u idealnom povratnom procesu i na taj način omogućava poređenje sa kvalitetom realnih procesa. ako se sistem posle izvršenog procesa može da vrati u početno stanje . vrtložnih strujanja. oni imaju nesumljiv teorijski značaj. stvara veliki moment uvijanja vratila. Stvarni realni procesi su nepovratni. ali rade neće biti ukoliko se auto ne pomeri sa mesta stajanja. Rad. 17 . Po definiciji. Uslovi povratnosti praktično ne mogu da se ostvare. -vršenjem rada jednog tela nad drugim. Zbog toga vraćanje radnog tela u početno stanje. pa su povratni procesi idealizovani procesi kakvih nema u prirodi. ali i pomeranje tela. ali nema rada turbine sve dotle do rotor ne počne da se okreće. što takođe utiče na nepovratnost. Iako povratni procesi ne postoje u prirodi. u proučavanju toplotnih procesa uveden je idealizovan pojam – p o v r a t n i t e r m o d i n a m i č k i p r o c e s i. praćeno je određenim promenama u okolnim telima. koje je u principu uvek moguće. Intezitet mehaničkog rada jednak je skalarnom proizvodu između sile i puta. Ukoliko se počeno stanje uspostavlja uz određene promene okoline. Može se naprimer uporno gurati auto. Ili para koja prolazi kroz turbinu čije je rotor zakočen. onda je jasno da je nerantabilna. Količina toplote Prelaženje energije sa jednog tela na drugi može da se ostvari na dva načina. kao što se moglo uočiti iz navedenih primera. -prenosom unutrašnje energije sa toplijeg na hladnije telo. ako proračun pokaže da bi neka mašina u toku povratnog procesa ostvarila snagu od 100KW.takav proces je nepovratan. Ipak.

18 . Širenjem gasa klip se pomera za veličinu ∆ x = x2 . pa će zapreminski rad pri stalnom pritisku biti L = p. ∆x.Vkoordinatnom sistemu naziva radni dijagram. koje obrazuje sistem. a to je površina koja ograničava linija promene stanja. gas dolazi u ravnotežno stanje 2. pa je L = p.∆x predstavlja promenu zapremine gasa pri širenju ∆V = V2 . Rad se izražava istim jedinicama kao i energija đulima '' J ''.∆V = p ( V2 .Rad je najveći mogući kada se poklapa pravac i smer sile sa pravcem i smerom pomeranja. pa će ostvareni rad biti jednak proizvodu između sile i puta L = F. sa pokretnom granicom – površinom A.A. ∆ x. Iz početnog ravnotežnog položaja 1.V1 =A. apcisa i ordinate krajnjih tačaka procea. Neka se u cilindru sa pokretnim klipom ( sledeća slika ) nalazi radno telo (gas). Rad koji se tom prilikom ostvari naziva se z a p r e m i n s i (apsolutni) rad.x1. Zapreminski rad Sile koje deluju na granice nepokretnog. Zato se dijagram promene stanja u p. Sila kojom gas deluje na klip jednaka je proizvodu između površine klipa ( A) i pritiska gasa (p).∆ x. Predpostavlja se da u toku širenja pritisak gasa ostaje stalan.V1 ) A to je ustvari brojna vrednost površine 1-2-2'-1'-1 ( vidi sledeću sliku ). proizvod A. zatvorenog termodinamičkog sistema izazivaju promenu zapremine. Međutim. posle kvazistatičkog širenja.

to jest pri kretanju klipa od početnog položaja 1 do krajnjeg položaja N. ostvari se rad L2 =p2(V3-V2) Ukupan rad za celu promenu satnja 1-N. a pritisak smanji od p1 na p2 ( slika gore desno) tom prilikom se ostvari tad širenja L1 = F1∆x1 = p1 (V2 –V1) Ovaj izraz predstavlja površinu šrafiranog pravougaonika u p..U slučaju proizvoljne nekvazistatičke promene pritiska u zavisnosti od zapremine: p =f(V).+ LN-1 A to je brojna vrednost površine 1-N-N'-1'-1 19 .Vkoordinatnom sistemu. Neka se klip iz položaja 1 pomera u stanje povećanja zapremine sistema za malu veličinu ∆ x1 =x1 –x2 pri čemu se zapremina povećava od V1 na V2.. izraz za zapreminski rad je složeniji. jednak je zbiru radova pri svakom od malih pomeranja klipa kojih ima n-1. Pri sledećem pomeranju klipa za malu veličinu ∆x2 =x3-x2. to jest zbiru površina svih malih pravougaonika L = L1NL = L1 + L 2 + .

a u slučaju sabijanja ( kompresije ) biće ∆V<0. pa je i rad pozitivan i ostvaruje ga sistem. može zaključiti kakav algebarski znak ima rad. 20 . što se vidi iz predhodne slike usled nejednakosti površina ispod linija promena stanja. manji nego rad u promeni satanja 1-b-2. Jasno je da zapreminski rad predstavlja karakteristiku procesa. Tehnički rad Radno telo koje prolazi kroz otvoreni sistem može da pokrene neki uređaj. U slučaju širenja ( ekspanzije ) ∆V>0. Na taj način se kroz granice otvorenog sisetma vratilu predaje rad. koji se naziva t e h i č k i rad ( Lt).Na osnovu izraza za zapreminski rad i negove grafičke interpretacije. Očigledno je da je zapreminski rad u toku promene 1-a-2. naprimer turbinsko kolo ( sledeća slika). to se algebarski znak rada poklapa sa znakom promene zapremine ∆V. te je rad negativan i ostvaruje se dejstvom okoline na sistem. a veći od rada u promeni stanja 1-c-2. odnosno zavisi kojim putem radno telo prelazi iz početnog u krajnje stanje. Kako je u fizičkoj suštini p>0. Ili rad je pozitivan u slučaju ako se promena stanja odvija u pozitivnom smeru apcisne ose i obrnuto.

koji nastaje kada postoji razlika temperatura između tela ( spoljašnji prenos toplote ) ili između pojedinih delova istog tela 21 . L = Lt/∆ m.Naravno da je moguć i slučaj kad kroz granice sistema pomoću odgovarajućeg uređaja . l =L /m . J/kg gde je: m-masa radnog tela u zatvorenom sistemu. maseni protok tadnog tela Količina toplote Prenos energije u obliku toplote ostvaruje se toplotnim kretanjem česticamolekula i atoma. vratilo predaje rad radnom telu ( kod ventilatora ili komperesora . na primer).lt. ∆ m. Gde je W. Zapreminskim i tehnički rad mogu da se svedu na jedinicu mase (specifični rad ).masa radnog tela koja prelazi granice sisetma u vremenu t(s) Snaga koja se razvija na vratilu i koja odgovara tehničkom radu je P = Lt / t = m*. m* = ∆ m /t.

Količina energije koja se . što je nepravilno. neće biti razmene energije. Često se baš kada je u pitanju toplota. a toplota koja se odvodi iz sistema je negativna. pa ni razmene toplote. Slično kiši. dakle samo tokom procesa prenosa energije. Time se objašnjavaju oštre zime i žarka leta kontinetalne klime . kao spoljnih uticaja.( unutrašnji prenos toplote ). Ovde još jednom treba istaći zajedničko svojstvo toplote i rada. koja se dovođenjem ili odvođenjem toplote ( ili rada) menja. Toplota se kao i rad izražava u džulima (J) a u proračunima se često svodi na jedinicu mase q = Q/m. u svakodnevnom životu kaže da neko telo sadrži toplotu. Specifični toplotni kapacitet Iskustvo pokazuje da se neka tela teža a neka lakše zagrevaju. O toploti ima smisla govoriti. Toplota koja se dovodi u sistem je pozitivna. koja ne postoji ni u oblaku ni u jezeru.Ukoliko nema razlika temperature (kao razlika potencijala). ni rad ni toplota se ne sadrže u jednom telu (sistemu). u formi toplotnog kretanja čestica prenosi sa jednog na drugi sistem naziva se količina toplote. već samo u procesu prenosa iz oblaka u jezero. O znaku toplote je usvojena sledeća konvencija. Ono što telo sadrži je unutrašnja energija. Leti se more sporije zagreva od kopna i hladi J/kg 22 . ili blage zime i umerena leta primorske klime.

srednji specifični toplotni kapacitet biće: _ _ c = C /m= Q12/m(T2 -T1 ). specifični toplotni kacacitet gasova ne zavisi samo od fizičkohemijskih svojstava već i od načina odvijanja procesa.c S obzirom na definiciju. Dakle. Veličina kojom sa krakteriše svojstvo tela jednakih masa da različito menjaju temperaturu pri dovođenju ili odvođenju iste količine toplote.K) Između specifičnog i molarnog toplotnog kapaciteta postoji sledeća zavisnost. _ _ cM= M . Da bi se dobila pogodnija veličina . Zbog takvih svojstava voda se koristi za hlađenje motora i ako radno telo u procesu grejanja. Međutim . J/(kmol. T2) _ C = Q12/ (T1-T2). naziva se t o p l o t n i k a p a c i t e t. Na taj način specifični toplotni kapacitet gasova je definisan samo ako je poznata i odgovarajuća promena stanja.okolni vazduh. specifični toplotni kapacitet je potrebno odrediti za čvrsta tela i tečnosti za datu temperaturu i te se vrednosti navode u termodinamičkim priručnicima. Na osnovu predhodne definicije. potrebna je različita količina toplote. to postoji i bezbroj 23 . To je količina toplote potrebna da se jedinici mase ( ili količine ) nekog tela temperatura promeni za jedinicu ( 1K). J/K Toplotni kapacitet očigledno zavisi od mase sistema. J a srednji molarni toplotni kapacitet _ _ cM =C/n = Q12/n( T2 -T1 ). definiše se kao srednja vrednost toplotnog kapaciteta u intervalu temperatura ( T1. da bi se iste količine različitih supstanci zagrejale ili ohladile za idređenu temperatursku razliku . a zimi se voda sporije hladi zagrevajući okolni vazduh. koja neće zavisiti od mase tela. jer je količina toplote karakteristika procesa. Količina toplote potrebna da se temperatura nekog tela ( sistema ) promeni za jedinicu. Kako se promene stanja mogu odvijati na bezbroj načina. uveden je s p e c i f i č n i t o p l o t n i k a p a c i t ( ranije se zvao specifična toplota ).

za razmenu toplote između sistema i okoline neophodno je da postoji razlika temperatura između sistema i okoline. Znamo da je zapremiski rad L12 = p V.pri stalnoj temperaturi (T-const). Promena entropije predstavlja količnik iz promene količine toplote u nekom procesu i apsolutne temperature na kojoj se proces odvija. i u opštem slučaju ( x-const). na primer. koristi specifični toplotni kapacitet gasova koji odgovara nekom intervalu temperatura. Entropija Da bi sistem mogao da izvrši zapremniski rad. ali sve dok ne počne da se menja njegova zapremina. Postojanje samo razlike pritisaka je neophodan ali ne i dovoljan uslov za obavljanje rada. ct. kada se zahteva veća tačnost. odnosno klip ne počne da se kreće.različitih specifičnih toplotnih kapaciteta čije su vrednosti u granicama od plus do minus beskonačno. pri temperaturi od 2000 oC specifični toplotni kapacitet je veći za 70% nego pri temperaturi o 0oC. Na primer specifični toplotni kapacitet biće: cv – u procesu zagrevanja ili hlađenja gasa u cilindru sa nepokretnim klipom ( V=const).pri širenju i sabijenju gasa u cilindru pri stalnom pritisku (p-const). Kod ugljen –dioksida (CO2) . Specifični toplotni kapacitet gasova se menja sa promenom temperature. Analogno tome. Tako se pri izračunavanju razmenjene toplote srednja temperatura množi sa promenom entropije Q12 = T ∆S. posebno kod višeatomskih gasova. treba da postoje dva činioca: pritisak koji je viši od okloline i promena zapremine.neka veličina stanja. nema rada. cp. Fizikalno razumevanje i objašnjenje termičke koordinate . Na primer pritisak u cilindru može da bude izuzetno visok.. Entropija je veličina koja u termodinamici omogućuje da se u utvrdi smer termodinamičkih procesa. gde je x. pa je i zato uvedena nihova srednja vrednost. ali takođe i promena termičke koordinate. U proračunima se vrlo često. Dokaz da se vrši zapreminski rad je da se menja druga koordinatazapremina. koju je uveo Klauzijus i nazvao e n t r o p i j a (S). Odakle je ∆ S = Q12/ T 24 .

S2 >S1).Ovde treba naglasiti da date formule važe za kvazistatička stanja. Drugoj grupi pripadaju veličine stanja ( pritisak temperatura. Na osnovu datog entropija se koristi kao koordinata u T. već i na osnovu promene entropije. kao što su rad i količina toplote.S koordnatnom sistmu. zapremina. onda se njemu dovodi toplota (Q12>0). a mogu da se svedu na jedinicu mase. Promena entropije i sama entropija se izražavaju u džulima po kelvinu.K Do sada smo razmatrali dve grupe termodinamičkih veličina. Obrnuto. koje zavise od vrste procesa. J/kg. količina razmenjene toplote biće jednaka brojnoj vrednosti površine 1-2-2'-1'-1. ( J/K). onda . Entropija je veličina stanja. U prvu grupu ubrajaju se veličine. pa će promena specifične entalpije biti ∆ s = ∆ S/m = q12/T. slično kao što pređeni put između dva mesta zavisi od izabrane maršute . ako se entropija tela ne smanjuje (∆ S <0. Na primer pri topljenju leda temperatura se ne menja iako se sistemu dovodi toplota. što se vidi na sledećoj slici 25 . od njega se toplota odvodi ( Q12<0 ). Dakle da li se dešava razmena toplote. analognom geometrijskom prikazu zapreminskog rada. S 2 < S1 ). dr. Ako je zakon kvazisatatičke promene stanja 1-2 u T-S koordinatnom sistemu određen relacijom T=f(S). pa njena promena između dva ravnotežna stanja zavisi samo od tih stanja. Ako se entropija tela povećava (∆ S>0. ne treba zaključivati samo na osnovu promene temperature.) koje zavise samo od trenutnog stanja sisetma.

a na izlazu indeksom 2. količina razmenjene toplote je jednaka brojnoj vrednosti površine pravougaonika sa sledeće slike: Q12 = T (S 2 -S1). pošto je T>0. po kome energija ne može da nastane niti da nestane već samo prelazi iz jednog oblika u drugi. posmatra se sistem sa stacionarnim protokom mase i energije ( ustaljenim sa vremenom). što se razmene između sistema i okoline . odnosno S1 =S2 ( prikaz pod «b» na gornjoj slici). 26 . U slučaju da je T= const ( izotermski proces) . Energija sistema može da se promeni samo spoljnim uticajem. tada je promena energije sistema ∆E = Q – L. gde su veličine stanja radnog tela na ulazu označene indeksom 1. i -spoljnih uticaja ( energetskih efekata ) koji prolaze granice sistema u toku procesa (rada i toplote). To je iskustven zakon. Ovim se zakonom utvrđuje odnos između: -energije koju sadrži sistem i koji je po svojoj suštini veličina stanja.Zato se ovaj dijagram. Ako se sa «Q « označi količina toplote a sa « L» rad. U toku procesa pri kome je Q12=0. pri čemu za količinu toplote i rad važe već usvojeni dogovor o znacima.radom i toplotom. Prvi zakon termodinamike Prvi zakon termodinamike predstavlja specijalni slučaj opšetg zakona o održanju energije. koji ima veliku praktičnu primenu naziva toplotni dijagram. Na sledećoj slici dat je uprošćeni šematski prikaz nekog toplotnog uređaja ili mašine. ili S=const (izentropski proces. proces pri stalnoj entropiji ). S 2 -S1=0. Otvoren sistem Da bi se izveo detaljniji analitički izraz prvog zakona termodinamike za otvoreni termodinamički sistem.

odnosno L=Lt +Lp. kinetičke enrgije (Ek) i potencijalne energije ( Ep). Radom utiskivanja se masa ∆ m radnog tela potiskuje iz preseka 1-1 u presek 1'-1'. pri čemu se rad potiskivanja sastoji od rada utiskivanja u preseku 1-1 i rada istiskivanja u preseku 2-2. Proces se dešava u vremenskom intervalu t . Energija radnog tela je jednaka zbiru unutrašnje energije (U). U uočenim presecima pritisak je stalan pa radovi potiskivanja mogu da se izraze kao : Lp = p∆V.∆ m.. a kako je ∆V=v. a istovremeno ista količina radnog tela napušta sistem kroz izlazni presek 2-2. E = U + Ek +Ep = U + 1/2mw2 + mgz Gde je w-brzina radnog tela z—visina u odnosu na referentnu ravan. i zapreminskog rada koji se ovde naziva rad potiskivanja ( strujanja) fluida ( Lp).Promene stanja između ravnotežnih stanja 1 i 2 mogu da budu kvazistatične ili nekvazistatične.v. to će biti L p= p. U ulaznom preseku 1-1 vrši se zapreminski rad nad radnim telom ( negativan) 27 . a radom istiskivanja se ista masa potiskuje iz preseka 2-2 u prese 2'-2'. u kome radno telo mase ∆ m ulazi u sistem kroz ulazni presek 1-1.∆ m. Ukupan rad se u ovom slučaju sastoji od tehničkog rada Lt.

A ukupan rad L = Lt + ∆ m ( p2 . (J) Pri čemu će specifična entalpija biti h = H/m = u +pv . a u preseku 2-2 rad protiv spoljašnjih sila ( pozitivan ) p2.∆m .v1 ) Entalpija Entalpija je termodinamička veličina definisana kao zbir unutrašnje energije i proizvoda iz pritiska i zapremine nekog sistema. Zatvoren nepokretni sistem U slučaju zatvorenog nepokretnog sistema promena ukupne energije se svodi na promenu unutrašnje energije. kao što unutrašnja energija karakteriše zatvoren sistem.(p2 v2 –p1 v1 ). a zajedničko im je svojstvo da se menjaju pod uticajem toplote i rada. to jest ∆ U=∆E= U2-U1.p1.v2 . H= U + pV. a rad koji sistem razmenjuje sa okolinom je zapreminski pa je Q12-L12= U2 –U1 Ova relacija može da se izrazi i preko entalpije Q12= H2-H1+( L12+ p1 V1 +p2 V 2) kada je u toku procesa konstantan pritisak P = const 28 .∆ m. Ova veličina karakteriše toplotu termodinamičkih promena koje se dešavaju pri konstantnom pritisku (izobarski procesi ). Entalpija karakteriše otvoren sistem u energetskom smislu.v1 . Ali ne zavise od vrste procesa vec samo od početnog i karajnjeg stanja razmatranog sistema. pa će rad potiskivanja biti Lp = ∆ m.v2 –p1 . ( J/kg ) Entalpija je veličina stanja jer je matematička kombinacija veličina stanja: Unutrašnje energije. zapremine i pritiska.

Toplota ne prelazi sa tela niže temperature na telo sa višom temperaturom. Navedene pojave se dešavaju u jednom smeru. sve dok se nivoi ne izjednače. b) Prirodni procesi su nepovratni. Osnovne postavke i formulacije a) Svi prirodni (spontani) procesi imaju određen smer odvijanja i određeno vreme trajanja. Tako se prirodni pad vode može iskoristiti za 29 .Q12= H2-H1 Iz svega proizilazi da je koristan rad jednak iskorišćenoj toploti. Čak se pouzdano može zaključiti da ovakav ishod nije verovatan. na primer ) potrebno je uložiti rad. posle njihovoh mešanja vrlo mala je verovatnoća je da će one posle mešanja zauzeti početni položaj. Da bi se proces izvršio u suprotnom smeru ( da voda potekne uzbrdo. Ovaj primer ilustruje statističko tumačenje drugog zakona termodinamike koji se može definisati: prelazak čestica iz uređenog oblika kretanja u neuređen oblik je najverovatniji ( i praćen porastom entropije ). Na primer u spojenim sudovima voda teče od višeg ka nižem nivou. to jest. U slučaju mehaničke neravnoteže dešavaju se analogni procesi. U navedenim primerima spontani procesi u suprotnom smeru nisu mogući. a vazduh iz suda pod pritiskom izlazi u atmosferu sve dotle dok se pritisci ne izjednače. Na priner ako se u jednoj kutiji na dnu nalaze crne.Već je naglašeno da toplota uvek prelazi sa tela više temperature na telo sa nižom temperaturom. Usmerenost prirodnih procesa omogućava dobijanje dobiajnje korisnog rada. a pri vrhu bele kuglice. sve dotle dok se temperature ne izjednače. Smer odvijanja procesa je od višeg ka nižem potencijalu. perpetuum mobile prve vrste nije moguć. A na osnovu svega je i očigledna tehnička formulacija prvog zakona termodinamika. što je posledica haotičnog kretanja molekula. voda ne teče uzbrdo itd. upravo zbog nepovratnosti realnih procesa. c) Prirodni procesi prelaze iz manje verovatnog satanja u više verovatno stanje. d) Prirodni procesi se mogu iskoristiti za dobijanje korisnog rada. Međutim taj rad je uvek veći od rada u direktnom procesu. a proces može da teče sve dok se ne uspostavi ravnoteža sistema i okoline. ne može se stvoriti motor koji bi davao rad ne trošeći energiju.

Izložene postavke drugog zakona termodinamike omogućavaju da se shvate klasične formulacije drugog zakona termodinamike. Priroda teži od manje verovatnih ka više verovatnim stanjima. P r i n c i p B o l c m a n a. okeana i čitave Zemljine kugle. toplotni izvor je toplota oslobođena sagorevanjem goriva u cilindrima. e) Za permanentno dobijanje rada potrebno je da postoje najmanje dva rezervoara različite temperature. Toplota ne može spontano. Kad bi to inače bilo moguće. da prelazi sa hladnijeg na toplije telo. Rad toplotne mašine samo sa jednim izvorom toplote (perpetuum mobile duge vrste ) nije moguć. P r i n c i p P l a n k a.mobile druge vrste. međutim toplota koja se radnom telu dovodi od toplotnog izvora ne može u potpunosti da se pretvori u meganički rad. moguće je toplotnim motorom dobiti mehaničku energiju. jedno toplije ( toplotni izvor. a toplotni ponor-okolna atmosfera. P r i n c i p T o m s o n a K e l v i n a. Nemoguć je perpetum . bez drugih izmena ( kompezacija) u drugim telima. Protok toplote i eventualno dobjanje rada moguće je ako postoje najmanje dva tela između kojih postoji termička neravnoteža. 30 . do kojih se došlo empirijskim putem i koje su u suštini ekvivalentne. hladnjak).pokretanje hidrauličnih turbina i dobijanje mehaničke energije koja se dalje pretvara u električnu. f) Rad i toplota nisu energije istog kvaliteta. sma po sebi.jedan neiskorišćeni deo uvek odlazi u toplotni ponor. to bi bila velika blagodet za čovečanstvo jer bi se koristila ogromna energija atmosfere. Rad se potpuno pretvara u toplotu. Ako se koristi prirodno prelaženje toplote sa toplijeg na hladnije telo. U slučaju motora sa unutaršnjim sagorevanjem. Sva toplota odvedena od izvora toplote ne može da se prevede u mehanički rad. P r i n c i p K l a u z i j u s a. Zakon porasta entropije Prmena entropije u nekom izolovanom sistemu razmotriće se na primeru nepovratnog procesa razmene toplote između dva tela različitih ali konstantnih temperatura T1 i T2 ( T1>T2) ( sledeća slika ). zagrejač ) i drugo hladnije ( toplotni ponor.

pa proizilazi ∆ Sis>0 U slučaju kada bi se temperatutna razlika tela 1 i 2 odnosno ako bi temperatura T1 težila T2 . Ako se vodi računa o znaku količine toplote. a povećanje toplotete tela 2 ∆ S2 =Q/T2. Ovo je zakon porasta etropije. proces razmene temperature bi bio povratan pa je promena entalpije ∆ Sis= 0 Znači entropija izolovanog sistema se ne smanjuje. Zbog pretpostavki da je T1>T2 izraz u zagradi je veći od nule. ∆Sis= ∆ S1+ ∆ S2=. ukupna promena entropije izolovanog sistema jednaka je zbiru promene entropije tela 1 i 2 . Q1=Q2=Q. Entropija raste kada se u 31 .Količina toplote koju odaje telo 1 jednaka je po apsolutnoj vrednosti toploti koju prima telo 2. smanjenje entropije tela 1 je : delta S1=-Q/T1.Q/T1+Q/T2= Q ( 1/T2-1/T1) pri čemu je pretpostavljeno da telo menja svoja stanja kvazistatično.ona raste ili ostaje stalna.

Relni gasovi . Tada su 32 .gasna konstanta koja zavisi od vrste gasa. Gas za koji važi jednačina stanja za sve pritiske i temperature naziva se idelnim gasom. jednačina pv=RT važi samo kad pritisak teži nuli. i ima istu vrednost za bilo koje ravnotežno stanje gasa ( ne zavisi od stanja gasa ). Do iste jednačine se dolazi i kombinacijom Bojl-Mariotovog zakona (pv=const pri T=const) i Gej-Lisakovog zakona (v/T = const. Entropija raste pri nepovratnim procesiam. Prema tome drugi zakon termodinamike utvrđuje opšti kriterijum ravnoteže: u s t a n j u ravnoteže izolovani sistem ima maksimalnu entropiju. To stnje maksimalne entropije. kod idelnih gasova. ponaša se blisko idealnom gasu. strogo uzevši. pri p=const ). temperatura i zapremina međusobno zavisne veličine. Sa gledišta molekularno-kinetičke teorije gasova. u izolovanom sistemu teku u smeru porasta a nikad u smeru smanjenja entropije. čiji je pritisak dovoljno smanjen ( koji je razređen). a stalna je kada se odvijaju povratni procesi. pri kome nisu moguće dalje spontane prmene izolovanog sistema. međumolekularne sile se zanemaruju. To je zamišljen gas-idealan gas pogodan za proučavanje.v/T=R=const Odnosno proizvod pritiska i specifične zapremine podeljen sa apsolutnom temeperaturom je konstantan. Jednačina stanja idealnih gasova Već smo zaključili da su veličine stanja: pritisak. p. Dakle svi realni procesi. ali su tako mali da se zapremina može zanemariti (smatraju se materijalnim tačkama) U prirodi idealni gasovi ne postoje jer. Eksperimentalno se potvrđuje da je pri nekom pritisku gasa. koja za jedinicu mase ima oblik Pv =RT Gde je R. njihovim prestankom entropija je dostigla svoj maksimum.izolovanom sistemu protiču nepovratni (realni) procesi. koji je sa svojstvima blizak realnom gasu na pod određenim uslovima. molekuli imaju masu. odgovara stanju ravnoteže izolovanog sistema. Dakle veličine stanja gasa su povezane jednačinom stanja ( Klapejronova jednačina ).

kg. Ako bi se jednačina stanja pomnožila sa molarnom masom M. dobija se sledeći oblik jednačine stanja idealnog gasa pV=mRT gde je V.4 33 . a koji će oblik koristiti. zavisi o konkretnog zadataka. kada se njegova temperatura promeni za 1 oK. a imaju iste temperature i pritiske sadrže isti broj molekula-može se zaključiti da je proizvod molarne mase M i gasne konstante R za sve gasove uvek konstanta jednaka J/(kmol. i ostale karakteristike važnijih gasova dati su u sledećoj tabeli. po kome različiti gasovi koji zauzimaju iste zapremine. dobija se još jedan oblik jednačine stanja ( jednačina Mendeljejeva) pVM=MRT= RM. Na osnovu Avogardovog zakona .T. gde je.K) Poslednja formula omogućava da se izračuna gasna konstanta ako se zna njegova molarna masa . Gasne konstanta i molarna masa.K = J/kg. Rm= MR = 8314. Gasna konstanta ima dimenziju R= pv/mT = N. RM=MR. Ako se jednačina pv=RT množi sa masom gasa m.univerzalna gasna konstanta Kada se ova jednačina pomnoži brojem molova «n».T Svi ovi oblici jednačine stanja su u suštini indentični.K Gasna konstanta po svojoj suštini predstavlja rad koji izvrši 1kg gasa pri konstantnom pritisku.ukupna zapremina gasa. VM.zapremina jednog kilomola.m3/m2. dobiće se sledeći oblik jednačine stanja: pV = n RM.molekuli udaljeniji pa se međumolekularne sile i dimenzije molekula mogu zanemariti.

34 .

p=101. Promena unutrašnje energije i entalpije idealnog gasa.41 mN3/kmol. ne samo za promenu V=const. pa je U2-U1 =( Q12) S. pa je ( Q12) =mcv (T2-T1) Zamenom izraza dobija se ∆ U = U2 –U1 =mc (T2 –T1 ) Ovaj izraz će važiti. Majerova jednačina Promena unutrašnje energije kao veličine stanja ne zavisi karaktera promene stanja. već je potpuno definisana početnim i krajnjim stanjem radnog tela. Pri tzv. Prvi zakon termodinamike za zatvoreni sistem je U2 –U1 =Q12 -L12 U uslovima kada je zapremina stalna (V =const) zapreminski rad biće jednak nuli ( L12=0 ). to jest količina gasa u prostoru od 1m3 pri normalnim fizičkim uslovima.41 kg sve ovo znači da normalni metar kubni nije samo jedinica za zapreminu već i jedinica za količinu supstance.Iz predhodnih relacija može se zaključiti da su pri istim pritiscima i temperaturama zapremine kilomolova različitih gasova iste. Na osnovu perdhodnih relacija proizilazi 1 mN3= 1/22.4 . 273. normalnim fizičkim uslovima ( t=0oC. 35 . kod idealnih gasova specifični toplotni kapacitet. označen normalni metar kubni. već i za sve promene stanja idealnog gasa. druge strane . Gde je sa mN3.41 kmol = M/22. pri stalnoj zapremini. može se smatrati konstantnim.15 / 101325=22.325 kPa) molarna zapremina će biti Vm=RmT/p 0 8314. na osnovu eksperimenta koji je izvršio Džul.

u uslovima zatvorenog sistema. Aspecifična unutrašnja energija u = U/ m = cvt (J/kg) odavde se zaključuje da je unutrašnja energija idealnog gasa samo u funkciji njegove temperature. Prvi zakon termodinamike za zatvoreni sistem je .Poslednji izraz određena je promena unutrašnje energije. Tom prilikom se određuju: 36 . pri konstantnom specifičnom toplotnom kapacitetu. na sličan način. Promena entalpije idealnog gasa određuje se . pa će biti U=m c vt (J).15 K (T1=0oC). a sama unutrašnja energija se određuje uz predpostavku da je U1 teži 0 za T1 273.kvazistatične promene stanja idealnog gasa. pri p=const Q12= U2-U1 + p (V2-V1) =U2-pV2-(U1-pV1) = H2-H1 A ako je p=const Q12=mcp(T2-T1) Odnosno promena entalpije je Delta H = H2=mcp (T2 – T1) A sama entalpija slično unutrašnjoj energiji zavisi samo od temperature H=mcpt h =H/m=cpt Izraz za promenu entalpije mže da se napiše i u obliku H2 –H 1=mcp(T2-T1) = U2+p2V2-( U1+p1V2) =mcv(T2 –T 1) +mR(T2-T1) Odakle posle deljenja sa m(T2-T1) Cp-Cv=R Što predstavlja Majerovu jednačinu Politropske promene stanja idealnog gasa Razmatraju se ravnotežne.

Ta vrednost može da bude cp. entalpija. rad ). Iz ovog izraza možemo odrediti specifični toplotni kapacitet cn cn = cv ( n-k/ n-1) gde je k= cp/cv odnos specifičnih toplotnih kapaciteta pri p=const. Onovne karakteristike politropske promene stanja idealnog gasa je da specifični toplotni kapacitet (cn) ima proizvoljnu ali konstantnu vrednost. što predstzavlja poznati Gej- 37 . rešavanjem odgovarajuće diferencijalne jednačine. pa je za dva stanja «1» i «2» T1/v1T2/v2 Lisakov zakon ili T1/T2 = v1 /v2 .jednačine promene stanja i grafički prikazuju u odgovarajućem sistemu koordinata: . cv. unutrašnja energija. pri čemu se dobija n pv = const gde se veličina n = cn-cp/ cn-cv naziva eksponent politrope koja je takođe u granicama od plus do minus beskonačno. Jednačina politropske promene stanja kada se koristi osnovni uslov cn=cosnst.energetske veličine.. odnosno V=const Razmotrićemo nekoliko karakterističnih politropskih promena stanja: Izobarska promena stanja Izobarska promena stanja se ostvaruje pri konstantnom pritisku radnog tela: p= const. u toku te promene stanja. sadržane u jednačini prvog zakona termodinamike ( količina toplote. izvodi se iz analitičkih za prvi zakon termodinamike u diferencijalnom obliku.0 i čitav niz drugih od plus do minus beskonačno.

Gragički prikaz izopbarske promene satnja u P. Zapreminski rad u ovom slučaju L12=p(v2-v1) = R ( T2-T1) A količina razmenjene toplote Q12 = cp (T2-T1) Izohorska promena stanja Izohorska promena stanaj se odvia pri konstantnoj zapremini.dijagramu predstavlja «duž» 1-2. Pri dovođenju toplote povećava se zapremina i entropija radnog tela.v. n n 1/n P v =p1v1 sledi v =v1( p1/p) . a u toplotnom T.s –dijagramu «eksponencijalna kriva linija». 38 . a pri odvođenju toplote obrnuto. V=const.

Izohora u P. ili u smeru smanjenja pritiska ( p2<p1) pri odvođenju toplote /q12<0). Zapremnski rad pri izohorskoj promeni stanja je jednak nuli l12=0 . Količina razmenjene toplote.Odakle je v=v1= const. p1/p2=T1/T2 . strmija od odgoavrajuće izobare.v. posle odgovarajućih zamena dobija se p1v1=p2v2 ili p1/p2=v2/v1 . p1/T1=p2/T2 . zbog uslova cv<cp. Što predstavlja Šarlov zakon.koordinatnom sistemu je duž paralelna ordinati pri čemu promena stanja teče u smeru porata pritiska (p2>p1) pri dovođenju toplote (q12>0).s-kordinatnom sistemu izohora je eksponenciajla kriva. a površina između duži 1 i 2 se projektuje u jednu tačku. Iz jednačine politrope p/T=const. jer je delta v =0.. prema prvom zakonu termodnamike Q12 = u2-u1= cv( T2-T1) Izotermska promena stanja Izotermsaka promena stanja se ostvrauje kada je temperatura radnog tela u toku promene stanja T=const Iz jednačine politrope.beskonačno (eksponent politrope ) pa je razlomak 1/n=0. a to je Bojl-Mariotov zakon 39 . n = +. U T.

Tv = const Zbog uslova q12 =0. iz relacije delta q =T delta s 40 .U toku izotermske promene stanja unutrašnja energija i entalpija idealnog gasa se ne menjaju. p T =const . Zbog uslova da je delta q =0. Mnoge promene stanja u tehničkoj praksi. Adijabatska promena stanja Adijabatska promena stanja radnog tela. se odvija bez razmene toplote između radnog tela i okoline delta q=0 . mogu se praktično smatrati adijabatskim. jer su ove veličine stanja u funkciji temperature. zbog brzine odvijanja ili dobre izolovanosti. tada mora biti i cn=0 i n=k gde je k=cp/cv Jednačina adijabate k 1-k k k-1 pv =const.

Takva pojava se naziva prigušivanje. 41 .porozna pregrada itd) N atom mestu lokalna brzina strujanja gasa poraste.Izentropski rad širenja se dobija samo smanjenjem unutrašnje energije radnog tela. a pritisak naglo opadne.strujanja. a celokupni rad sabiajnja se troši na povećanje unutrašnje energije radniog tela (gasa). zasun. ventil. P r i g u š i v a nj e U parksi su česti sličajevi da prilikom proticanja. gas nailazi na načlo suženje poprečnog preseka ( na primer.

Ovakav proces je izrazito nekvazistatičan i u suštini nepoželjan. pošto nema tehničkog rada lt12=0. brzina se opet smanjuje i praktično dostiže početnu vrednost . gde indeks 1 označava presek 1-1 a indeks 2 na presek 2_2. Promena kinetičke energije su dvoljno mala pa se mogu zanemariti.Na dovoljnom rastojanju od mesta suženja. Međutim kod realnih gasova temperatura nije konstantna već se zavisno od početnih tempeartura i vrste gasiva ova temperatura menja. Ovu 42 . ali se počeni pritisak ne uspostavlja ponovo. A koko je i promena temperature dosta mala to se može pri razmatranju kod idelnih gasova zaključiti da je temepatura pre prigušivanja i posle prigušivanja ista. Odatle je h1 =h2 Dakle entalpija pre prigušivanja jednaka je entalpiji posle prigušivanja. jer se pad pritiska ne može iskoristiti na dobijanje rada. ( adijabatsko strujanje) i da su poprčni preseci 1-1 i 2-2 dovoljno udaljeni od mesta prigušivanja i da su na istoj visini ( z1=z2). Ako se predpostavi da nema razmene toplote sa okolinom. jed se deo energije nepovratno izgubio na vrtložno strujanje i tenje. prvi zakon termodinamike za ovorene sisteme glsai h1 + ½ w1w1= h2 +1/2 w2 w2 .

vodene pare i sl.. Sastav mešavine može biti dat po masi-maseni sastav... zauzima ceo prostor u kome se mešavian nalazi. po zapremini-zapreminski sastav. Ovde će biti reči o mešavini idealnih gasova. P= p1+p2+.+pn . gde je : n. Maseni sastav mešavine je dodređen masenim udelom.... Daltonov zakon Svaki gas kao komponenta mešavine gasova ... Pri konstantnoj temperaturi mešavine ukupan pritisak mešavine jednak je zbiru parcijalnih pritisaka (Daltonov zakon).. ugljen dioksida. pa za takvu mešavinu važe svi zakoni idealnih gasova i jednačine stanja. a u manajoj meri argona.. pored jediničnih jednorodnih supstanci. po molovima-molarni sastav. sreću se i njihove mešavine (smeše). gn=mn/m 43 . Ukupan pritisak mešavine očigledno mora da bude veći od parcijalnih pritisaka... čije su komponente u istoj gasovitoj fazi i koje međusobno hemijski ne reaguju. g2=m2/m... Mešavine idealnih gasova U prirodi i tehnici. . Primer mešavina je vazduh koji je sastavljen uglavnom od kiseonika i azota. jer je veći i broj molekula koji uzrokuju ukupan pritisak. to jest količinu pojedinih komponenti u okviru mešavine. stvarajući na zidove suda odgovarajući pritisak.. to jest odnosmom mase neke komponente prema masi cele mešavine: g1= m1/m..pojavu su prvi uočili DŽul i Tomson pa je njima u čast ovaj efek i nazvan efekat Džul-Tomsona. Mešavinu čine dve ili više komponente. Pritisak koji bi imala odgovarajuća komponenta kada bis se sama nalazila u čitavoj zapremini i na temperaturi mešavine naziva se p a r c i j a l n i pritisak..broj komponenti u datoj mešavini Sastav mešavine Za proučavanje i analizu mešavine potrebno je poznavati njen sastav.

Redukovana zapremina neke komponente je zapremina određena iz jednačine stanja pri temperaturi i pritisku mešavine..+ mnRn) T Ili ... +mnRn) 44 . Zapreminski sastav mešavine je određen zapreminskim u11delom r1= V1/V.. . . r1+r2+.. Vrlo često se desi da je brojni molarni udeo jednak zapreminskom udelu. V2. rn=Vn/V gde su V1. Masa mešavine je jednaka zbiru masa komponenata. Jednačine stanje mešavine Termička jednačina stanja može da se primeni i na mešavinu idealnih gasova.+pn)V=( m1R1+m2R2+. koji predsavlja odnos broja molova neke komponente prema broju molova mešavine.....+rn= 1 Molarnni sastav mešavine određen je molarnim udelom. .. r2=V2/V.... uslovna veličina slično parcijalnom pritisku.... (Rsm). Već je rečeno da gasna konstanta mešavine zavisi od vrste i od udela komponenata. sobzirom na Daltonov zakon dobija se pV= (m1R1+m2R2+. ali je potrebno oderditi gasnu konstantu mešavine... Treba naglasiti da je redukovana zapremina.Maseni udeo je bezdimenioni broj koji je manji od jedinice. Zbir zapreminskih udela komponenti jednak je jedinici.Vn redukovane ( parcijalne ) zapremine pojedinih komponenti. +mnRn) T S druge strane jednačina stanja mešavine će biti pV=m Rsm T Upoređivanjem poslednjih izraza m Rsm = (m1R1 + m2R2+. Jednačine stanja napisane redom za komponente su: p1V =m1 R1 T p2V= m2 R2 T ---------------pnV = mn Rn T Sabiranjem ovih jednačina dobija se (p1+p2 +..

na primer. ni tečnost. prouči ponašanje radnih tela u širem rasponu mogućih stanja. čvrsto telo. Međutim radno telo u termodinamičkom sistemu može da bude još i tečnom i čvrstom agregatnom stanju. Očigledno je da za supstance u ovim stanjima ne važi jednačina stanja idealnih gasova.. potreba da se u okviru termodinamike. Postoji dakle. prilikom većih kompresija. Ne postoji. sa tačnošću koja je dovoljna za inženjerske proračune. Štaviše. uočavaju se znatna odstupanja u odnosu na ponašanja prema jednačini stanja idealnog gasa.a psle deljenja sa m dobijamo Rsm= g1R1 +g2R2+. Jednačina stanja idealnog gasa ima sasvim jednostavan oblik i u dosta širokom intervalu promena spoljašnjih uslova opisuje ponašanje mnogih realnih gasova. 45 . i kod gasovitih tela.. + gnRn REALNI GASOVI I PARE Jednačina stanja vodene pare Dosadašnja razmatranja odnosila su se na radno telo koje ima svojstva idealnog gasa. čija bi se zapremina smanjila za polovinu. kada pritisak poraste za dvostruku vrednost. ili u blizini prelaska u tečna stanja.

tečnom ili gasovitom agregatnom stanju. radno telo je u čvrstom. ali su one uglavnom vrlo složenog oblika. Različitim radnim telima odgovaraju različite površine. Postoji veći broj jednačina stanja u analitičkom obliku. od kojih je najvažniji voda. U zavisnosti od uslova ( određenih vrednosti veličina stanja ). ali sa manjom tačnošću. temperatura i specifična zapremina ) može da se prikaže kao površina u trodimenzionalnom prostoru. odnosno faza. postoji nekoliko alotropskih modifikalcija. dok druge pokrivaju šire opsege. Pri tome postoje razlike za supstance koje se pri smrzavanju šire (a) i supstance kojima se pri smrzavanju smanjuje zapremina (b). kao što se vidi na predhodnoj slici. 46 . obično koriste dijagrami ( ustvari jednačine stanja u grafičkom obliku ).Termička jednačina stanja ( eksperimentalno dobijena veza između veličina stanja-pritisak. Pojam stanja je nešto uži od pojma agregatnog stanja. Na primer. ali sve one imaju sličan oblik. Može da se uoči da područje određenih faza i «prekidni» prelazak iz jedne faze u drugu ne mogu da budu opisani nekom relativno jednostavnom jednačinom. Neke od njih odlikuju se visokom tačnošću samo u ograničenoj oblasti promena veličine stanja. Zbog toga se umesto matematičkih jednačina stanja neke supstance. leda-istog čvrstog agregatnog stanja vode. Prvoj grupi pripada mali broj supstanci.

Različite faze i mogući uslovi prelaska iz jedne u drugu fazu znatno su pregledniji u tzv. Zbog toga se karakteristične linije u faznom dijagramu nazivaju krive r a v n o t e ž e ili krive z a s i ć e nj a. -kondezacija-iz gasovite u tečnu ( 4-3). voda u tečnom stanju i vodena para ). Kada dve faze istovremeno postoje kaže se da je svaka od njih u ravnotežnom stanju ( zasićena) sa onom drugom. -desublimacija-iz gasovite u čvrstu fazu (6-5). 47 . a tačka T je trojna tačka koja predsatvlja jedinstveno stanje supstance u kome istovremeno postoje sve tri faze ( led. vodu –zamrzavanje (2-1). Kritična tačka K predstavlja tzv.v.topljenje iz čvrste u tečnu fazu (1-2). -isparavanje-iz tečne u gasovitu (3-4). -sublimacija-iz čvrste u gasovitu (5-6). f a z n o m d i j a g r a m u. Pri tome se razlikuju sledeći procesi: . koji ustvari predstavlja projekcije prikazanih p. U faznom dijagramu uočavaju se karakteristične tačke K i T. -očvršćavanje-iz tečne u čvrstu . kritično stanje ( koje će u daljem tekstu biti detaljnije objašnjena ). U faznom dijagramu se jasno uočavaju uslovi pri kojima jedna faza prelazi u drugu.T-površina sa predhodne slike. Na predhodnoj slici se vidi da prelasci iz jedne faze u drugu odvijaju se kroz međuoblasti u kojima postoje istovremeno dve faze.

Kvalitativna promena nastaje tek pri temperaturama od nekoliko hiljada stepeni kada se javlja disocijacija i jonizacija. 48 . u nedostatku jednostavnog oblika jadnačine stanja. korišćenjem odgovarajućih tabela i dijagrama.Veličine i dijagrami stanja vodene pare Od posebnog zanačaja je da se objasni kako se. s u v o z a s i ć e n a para (C). Na sledećoj slici je prikazan opisani proces. Kada sva tečnost ispari u cilindru se nalazi samo suvozasićena para (D). Mešavina suvozasićene pare i kapljica tečnosti naziva se v l a ž n a para. Ako u vertikalno postavljenom cilindru ispod klipa koji idealno prijanja na zidove cilindra i može da se kreće bez trenja. Pri daljem dovođenju toplote iznad vode se obrazuje sloj vodene pare – tzv. Voda u ovakvom stanju se naziva k lj u č a l a tečnost. te nastaje plazma koja se često naziva i četvrto agregatno stanje. Pri kvazistatičkom izobarskom dovođenju toplote temperatura vode raste sve dok ne nastane prvi mehurić pare (B). Daljim zagrevanjem nastaje p r e g r e j a n a para (E). se nalazi 1 kg vode na temperaturi okoline (A). određuju veličine stanja realnih radnih tela.

sve do stanja D. ( specifiočni toplotni kapacitet vode u procesu isparavanja je beskonačno veliki tj. a smanjenjm pritiska ova temperatura isparavanja opada. Sa povećavanjem pritiska temperatura ključanja raste .što je na predhodnoj slici prikazano isprekidanom linijom. Na osnovu faznog dijagrama može se uočiti da toplota zasićenja. tako da ova temperatura u tom slučaju postaje temperatura zasićenja za taj pritisak. c=bekonačno. daljim dovođenjem toplote se ne izaziva dalje povećanje temperature.Ovde je važno naglasiti da posle povećanju temperature od A do B. Povišenje temperature isparavanja i njeno smanjenje sa padom pritiska je veoma važna karakteristika vode za tehničku praksu. ključanja i isparavanja zavisi samo od pritiska tečnosti (ps). za svaku temperaturu postoji jedinstven pritisak isparavanja (ps). odnosno za svaki pritisak postoji temperatura isparavanja (ts). Ovo se objašnjava time da molekuli vode u parnoj fazi imaju veću energiju nego u tečnoj fazi. S druge strane na temperaturama znatno višim od 100oC voda ostaje u tečnom stanju ako je pritisak dovoljno visok 49 . Znači energija dovedena se ne troši na povećanje temperature nego samo na promenu faze. Voda može da ključa i pri veoma niskim temperaturama ( na primer na 20oC) ako je pritiask dovoljno nizak.

onda pojedina karakteristična stanja iz predhodne slike za pritisak p1 možemo da označimo sa A1.(viši od 0. Zbog više temperature ključanja (zasićenja) pri pritisku p2 .v-dijagram za vodenu paru Ako prikažemo proces faznog prelaska u p. Međutim zapremina koja odgovara stanju D2 uočljivo je manja od zapremine D1 ( pri povišenju pritiska zapremina suvozasićene pare se 50 .v-koordinatnom sistemu. pa je zapremina u A2 približno jednaka zapremini u stanju A1. S obzirom da je voda u tečnom stanju gotova nestišljiva ( izaziva samo neznatno smanjenje zapremine vode).C1. na primer p2.D1. p. i E1.1 Mpa). Ako zatim ucrtamo odgovarajuća stanja pri nekim višim pritiscima. Stanja B2 i D1 su potpuno određena dok su stanja A1 C1 i E1 samo jedna od stanja u odgovarajućim intrevalima. zapremina u stanju B2 je nešto veća nego u stanju B1. B1.

koje označavamo tačkom K ( kritična tačka). se može stići na dva načina. Donja granična kriva predstavlja geometrijsko mesto tačaka koje odgovaraju stanjima početka isparavanja . Ovo se dešava pri tzv. Krive koje se spajaju u tački K nazivaju se d o nj a i g o r nj a g r a n i č n a kriva . Procesi na primer izobarskog isparavanja koji se odvijaju na višim pritiscima imaju sasvim drugačiji karakter od onih koji se dešavaju na nižim pritiscima od kritičnog. Parametri kritične tačke su veoma značajni za projektovanje termodinamičkih instalacija. i Tk=374 0C. gornja granična kriva predstavlja u istim uslovima stanje završetka isparavanja. ako je polazno stanje A1. Pri daljem povećanju pritiska povećava se zapremina ključale vode . Za vodu kritična tačka je na pk=22. kritičkom stanju. Na taj način spajaju se krive koje spajaju skupove tačaka B i D. 51 . a smanjuje zapremina suvozasićene pare. U ovom smislu karakteristično je stanje F ( sledeća slika).1Mpa ( 1 Mpa = 10 bar ).smanjuje). do koga se može.

sa porastom temperature. Moguće je . one imaju oblik. U procesu dovođenja toplote pri nepromenjenom pritisku (p>pk) molekuli vode .. posle čega sledi. počinju sve više da se udaljavaju jedni od drugih. U savremenim termodinamičkim postrojenjima prisutna su oba ova procesa ali je češća podkritična oblast. na pritiscima većim od kritičnog ponaša na svojstven način. kako je pokazano izoterme se poklapaju sa izobarama. Potrebno je da pokažemo kako u p. odnosno izoterme. na primer adijabatska komprsija do stanja F. dakle u stanju pergrejane pare. Razumljivo je da radno telo u stanju F mora da bude isto kao u predhodno opisanom procesu.Prvi način je je već razmotren proces A1.D1 do nekog stanja E1. posle čega sledi izobarsko dovođenje toplote do stanja F. međutim i drugi način postizanja stanja F.B1. što u suštini predstavlja kontinulni proces prelaska iz stanja tečne vode u stanje pregrejane pare bez prekidnjih graničnih pojava koje su karakteristične za proces isparavanja za pritiske manje od kritičnog pritiska. Gde se onda dogodio proces isparavanja ? Objašnjenje ovog fenomena je u činjenici da se supstanca (radno telo).C1.v-dijagramu izgledaju linije stalne temperature. Predpostavimo da je najpre izvršena izohorska kompresija od A1 do AF. koje je očigledno u oblasti pregrejane pare. U oblasti vlažne pare (B-C-D). a u oblasti tečnosti i pergrejane pare. grubo rečno kao izoterme idealnog gasa ( kao da su se u jednom delu transformisale u duži paralelne sa v-osom što se vidi na slici koja sledi) 52 .

Ova poslednja činjenica razjašnjava suštinsko pitanje kada se realni gasovi ponašaju kao idealni gasovi. U domenu nižih pritiska izoterme visokih temperatura praktično se poklapaju sa izotermama idelnih gasova.13 oC itd.) ukazuje da za njih temperature koje su bliske temperaturi okoline ( oko 20oC i pritisak do 1 Mpa) predstavljaju stanja u kojima se realni gasovi ponašaju kao idealni gas. Kroz kritičnu tačku prolazi tzv.82 oC. Saznanje da svaki gas može da se 53 . pomenuta duž postaje sve kraća i u kritičnoj tački prelazi u tačku. Iz izloženog se vidi da su to oblasti koje su daleko izvan dvofaznih oblasti ( gde para i tečnosti postoje istovremeno). postojao je termin «permanentni gasovi» . Izoterme iznad kritične tačke se sve više približavaju obliku koji imaju izoterme idealnog gasa (ravnostrane hiperbole ). kritična izoterma koja u samoj tački K ima matematički singularitet-promena krivine. Okolnost da mnogi gasovi imaju veoma niske kritične temperature ( na primer kiseonik -118. azot -147. ako posledica činjenice da neki gasovi čak i na ekstremno visokim pritiscima ne mogu da se prevedu u tečno stanje. U početku stvaranja nauke o toploti kada se za postojanje kritične tačke i kritične izoterme nije znalo.Pri porastu pritiska (a istovremeno i temeparture) zasićenja.

specifična entalpija. x = m'' /m' +m'' Stepen suvoće pare definisan je samo za oblast vlažne pare i istovremeno omogućava matematičke iskaze za donju i gornju graničnu krivu. Na sledećoj slici su isprekidanim linijama prikazane linije x=const 54 . Gornjoj graničnoj krivoj odgovara vrednost x=1. u suštini. koji se naziva stepen suvoće pare i izražava se kao odnos mase suve pare (m'') prema zbiru masa suve pare i mase ključale tečnosti (m'). prema pritisku ili temperaturi. u ganičnom slučaju. nema suve pare. koji omogućava da se jednoznačno. Još detaljnije. definiše stanje radnog tela ( specifična zapremina. Drugim rečima za zadati pritisak i temperaturu ne može jednoznačno da se odredi treća osnovna veličina – specifična zapremina. u kojima istovremeno postoje voda i vodena para sa pritiscima i temperaturama čije vrednosti u ravnotežnim uslovima jednoznačno zavise jedna od drugih ima to svojstvo da u određenom smislu formalno ne podleže termičkoj jednačini stanja. s obzirom na to da tada.prevede u tečno stanje ako se ohladi do temperature niže od kritične i razvoj kriogene tehnike (tehnike postizanja niskih temperatura ) učinili su da naziv «permanentni gasovi» ostane samo istorijski da svedoči o razvojnom putu nauke o toplti. Dvofazno područje (C). Na donjoj graničnoj krivoj . s obzirom na to da duž čitavog procesa izobarskog isparavanja pritisak i temperatura imaju nepromenjljive vrednosti . specifična unutarašnja energija). Često se veličina y = 1 –x naziva stepen vlažnosti pare i predstavlja pojam komplementarnosti stepenu suvoće pare. Pokazalo se da je kao drugi podatak najpogodnije da se izabere maseni udeo suve pare u mešavini suve pare i ključale tečnosti. ne predstavlja dva podatka već samo jedan. zadavanje pritiska i temperature. u graničnom slučaju više nema ključale tečnosti. što odgovara vrednosti x=0. Između x=0 i x=1 postoji skup različitih mogućih vrednosti stepena suvoće pare.

Za obeležavanje veličine stanja vode i vodene pare u pojedinim područjima koriste se posebne oznake. Na osnovu zakona koji važe za mešavine i na osnovu definicije stepena suvoće pare sledi da veličina stanja vlažne pare mogu da se odrede prema sledećim izrazima 55 . Kada je veličina stanja napisana bez indeksa ili oznake. Za veličine stanja na donjoj graničnoj liniji (') a na gornjoj oznaka ( '' ). onda se takvo stanje odnosi na pregrejanu paru ili tečnost ( jednofazno područje iznad graničnih linija. Donji indeks (x) koristi se za veličine stanja vlažne pare.

Ako se iskoristi izraza za entalpiju ( h=u + pvx ) . tj. specifična unutaršnja energija može da se odredi još na jedan način. Uobičajeno je da se posebno daje tabela koja se koristi za određivanje veličine stanja dvofaznog područja. kao ux = hx + pvx Postoje dve vrste tabela koje se koriste pri određivanju veličine stanja vode i vodene pare. oblasti vlažne vodene pare 56 .

57 .

58 .

59 .Ova tabela sadrži podatke o veličinama stanja ključale tečnosti i suve pare za različite pritiske. što omogućava da se na osnovu sistema jednačina koje su gore date odrede tražene veličine stanja. U sledećim tabelama su date veličine stanja u zavisnosti od temeprature.

60 .

61 .

Na taj način veličine stanja u dvofaznoj oblati ( vlažna para ) u tabelama su definisane i izražavaju se preko veličine stanja na graničnim krivama. u zavisnosti od pritiska i temperature daju se specifične vrednosti zapremine. U sledćoj tabeli . entalpije i entropije. 62 .

63

64

65

s-dijagram za vodenu paru U nekim slučajevima p. T. Na sledećoj slici prikazan je T. koja može da posluži i za direktno očitavanje vrednosti pojedinih veličine stanja.s-dijagram.za pregrejanu paru. Za izučavanja različitih aspekata nepovratnosti procesa kao i grafičko prikazivanje razmenjene toplote. pogodniji je T. Na sledećoj slici dat je p. 66 . Ova podela ( iznad i ispod horizontalne linije ) odnosi se samo na niže od kritićnog pritiska.s-diajgram za vodenu paru. sa primetnim skokom vrednosti .v-dijagram za vodenu paru u pravoj razmeri .U gornjem delu tabele ( iznad horizontalne linije ) vrednosti se odnose na tečnost. a u donjem delu tabele.v-dijagram ne pruža dovoljno mogućnosti za analizu procesa u realnim radnim telima.

sve – od nulte do kritične.16 K. U dvofaznoj liniji izoterme se kao i u oblasti tečnosti i oblasti pregrejane pare svojim oblikom podsećaju na izobare idealnog gasa.smeštene u uzan pojas neposredno pored donje granične krive x=0. Kako ovo otežava prikazivanje promene stanja u 67 . na primer.01 oC) jednaka nuli.Uočavaju se karakteristične linije x=0 i x=1. U oblasti tečnosti izobare su tako guste da su. Usvojeno je da je entropija vode u trojnoj tački (0. Zbog toga donja granična linija seče Tosu na nivou T=273. koje razdvajaju dvofazno područje od jednofaznog područja.

istu količinu toplote treba odvojiti od suve pare. Na sledećoj slici prikazan je proces je izobarskog isparavanja i površina ispod linije procesa. t o p l o t u i s p a r a v a nj a ( toplotu promene faze. svi izobarski procesi dovođenja. u šematskom prikazu. U oblasti pregrejane pare izohore su strmije od izobara. odnosno odvođenja toplote odvijaju se pri nepromenjenoj temperaturi. S obzirom na to da je reč o izobarskom procesu isparavanja. pri čemu se krivina manja na gornjoj graničnoj krivoj. Reč je o toploti koju treba dovoditi ključaloj tečnosti kako bi se na kraju izobarskog procesa dobila suva para. Kao što je već napomenuto. koja predstavlja tzv. latentnu toplotu). obično se. pri stalnom pritisku.oblasti tečnosti . U procesima kondezacije. razmak između ovih izobara karikirano prikazuje kao znatno uvećan ( kao na sledećoj slici). to se toplota isparavanja može izračunati r = h'' – h' 68 . ( pa otuda i naziv «latentna toplota» ). a u dvofaznoj oblasti imaju suprotnu krivinu.

s-dijagramu).Isto tako tehnički rad se dovodi i odvodi pri protočnim procesima u kojima . razmenjena toplota u izobarskim procesima jednaka je razlici entalpija na kraju i početku procesa. 69 . H. sa dovoljnom tačnošću mogu da se razmatraju i kao adijabatski ( po pravilu su radne i toplotne mašine dobro izolovane.a na drugi način Toplota isparavanja se može izračunati r = Ts ( s'' -s' ) Toplota isparavanja zavisi od pritiska i da je pri istom pritisku različita za različite tečnosti (radna tela ).v i T. a ne kao odgovarajuće površine ( kao što je slučaj u p. a proticanje radnog fluida odvija se u vrlo kratkom vremenskom intervalu).v i u T.s-dijagram za vodenu paru Ovaj dijagram se najčešće koristi za analizu promene stanja za vodenu paru. Kritična tačka nije na vrhu konture koja razdvaja dvofaznu od jednofazne oblasti. Zbog svega što je rečeno. Na sledećoj slici prikazan je h. jednak je razlici entalpija na početku i na kraju procesa. Vidimo da je ovaj dijagram u mogome različit u odnosu na p. U mnogim važnim procesima toplota se najčešće razmenjuje u izobarskim uslovima ili uslovima koji mogu da se smatraju izobarskim. već je pomerena ulevo. Isto tako tehnički rad u adijabatskim procesima ( u slučajevima kad promena kinetičke i potencijalne energije mogu da se zanemare). razmenjena toplota ( pri p=const) i tehnički rad (pri q12=0) veoma se jednostavno određuju. jer su ove veličine predstavljene kao duži.s-dijagram za vodenu paru.s dijagrame. Za mnoge termodinamičke proračune toplota isparavanja predstavlja značajan podatak pa se ove vrednosti mogu naći u tabelama. Na osnvu prvog zakona termodinamike. pored toga što se zanemaruju kinetička i potencijalna energija. u dijagramu koji za jednu koodinatnu osu ima entalpiju .

tabelarno ili pomoću dijagrama . Promena stanja vodene pare Pri proračunima koji su vezani za promene stanja vodene pare pojavljuju se slični problemi i zadaci kao u zadacima promena stanja kod gasova. Mnogi praktični problemi jednostavnije se rešavaju pomoću dijagrama . dok se veća tačnost postiže primenom tabela i računskim postupkom. to je određivanje početnog i krajnjeg stanja pare. promena njene unutrašnje energije. a izoterme se sa linijom x=1 odvajaju od izobara i. Ovo ukazuje na pojavu da se udaljavanjem od dvofaznog područja ponašanje realnog gasa približava ponašanju idealnog gasa. sa udaljavanjem dvofaznog područja asimtotski se približavaju linijama h=const. U području pregrejane pare izobare postaju znatno strmije . razmenjene toplote i razmenjenih radova. Ali pri promeni 70 . entalpije. koje istovremeno predstavljaju izoterme i izobare nisu međusobno paralelne već zrakasto polaze od donje granične krive. Praktično veličine stanja vodene pare se mogu određivati na dva načina.Prave linije u dvofaznoj oblasti.

Prema zadatim početnim veličinama stanja i uslovima odvijanja procesa . na h. Kao i u svim ostalim termodinamičkim analizama pri promenama stanja vodene pare potrebno je da se obrati pažnja na to da li se radi o zatvorenom ili otvorenom ( protočnom ) sistemu s obzirom na različite načine određivanja pojedinih karakteristika procesa. Kao praktičniji i brži.sdijagramu. na primer pri prelasku iz vlažne u stanje pregrejane pare. primenjuju se grafićki postupci . kada para prelazi iz jednog stanja u drugo. na primer. Pojedine veličine stanja mogu da se odrede pomoću tabela za vodenu paru i odgovarajućih izraza koji proizilaze iz prvog i drugog zakona termodinamike.Ova razlika se sastoji u tome da. Pri tome je vrlo važno da se utvrdi u kakvom je stanju para na početku i na krajun procea.s-dijagrama za vodenu paru. postoji i kvalitativna razlika u načinu odvijanja procesa u pojedinim od ovih oblasti. 71 . nalaze se tačke na kojima se određuju nepoznate veličine stanja na početku i na kraju procesa.stanja vodene pare postoji jedna osobenost koja ne postoji pri promeni stanja gasova. naročito korišćenjem h.

72 .

prvo zato što je rasprostranjena u prirodi. U mnogim drugim slučajevima kada je zbog tehnoloških razloga potrebna veća temperatura pimenjuje se pregrejana vodena para koja onda može da bude i nižeg pritiska.pregrejana para.Na predhodnoj slici date su promene stanja vodene pare na relaciji vlažna para . neagresivna prema metalima i neškodljiva za zdravlje čoveka. -Kada se vodena para primenjuje u parno-turbinskom postrojenju u termoelektranama za proizvodnju električne energije. pri čemu se vrednosti stanja i odnosi pritiska i zasićenja veoma razlikuju u širokim granicama. koriste se i pare različitih drugih tečnosti ( amonijaka. Jedan od najvećih nedostataka vodene pare je nagli porast pritiska zasićenja sa povišenjem temperature. Vodena para poseduje veoma veliku toplotnu kondezaciju. jeftina. kao osnovnog radnog tela. Primena vodene pare u termotehnici Vodena para ima veliki značaj u termotehnici i to uglavnom kao grejni fluid i kao radno telo u parno-turbinskim postrojenjima. kiseonika i drugih primesa.5 Mpa. što zbog potrebe za povećanjem čvrstoće znatno poskupljuje aparate i uređaje. freona. Kao za vodenu paru postoje eksperimentalno dobijene tabele i dijagrami koji se koriste za razne proračune. -S druge strane u sistemima za ventilaciju i klimatizaciju vazduha.Voda koja se koristi za proizvodnju vodene pare u kotlovima mora da odgovara vrlo strogim zahtevima u pogledu sadražaja soli. ugljen-dioksida. Ovo se može objasniti čitavim nizom svojstava vode. Iz tog razloga temperatura zasićenja vodene pare kao grejnog fluida nije viša pod 180 do 190oC. na primer pri atmosferskom pritisku svaki kilogram vodene pare pri kondezaciji odaje 2260 kJ toplote. -U termodinamičkim postrojenjima. Vodena para poseduje i niz pozitivnih termičkih svojstava. ulazi pregrejana ili zasićena vodena para temperatura nižih od 100oC. u odgovarajućim promenama stanja ponašaju se u kvalitativnom smislu sasvim slično ponašanju vodene pare. što odgovara pritisku od 1 do 1. Zato je neophodno svuda gde je to moguće predvideti 73 . žive i dr. Vodena para se proizvodi u kotlovima i predstavlja veoma vredan produkt. u sastav vlažnog vazduha. osim vodene pate .) Pare ovih drugih tečnosti. parametri pare imaju znatno više vrednosti koji dostižu nadkritične parametre.

Za tehničke proračune može da se smatra da se sastav suvog vazduha ne menja. Udeo druge komponente. kao atmosferski vazduh ili produkti sagorevanja goriva. Vlažan vazduh Najvažniji primer vlažnog gasa je mešavina suvog vazduha i vodene pare. a često se nazivaju i v l a ž a n g a s. Ovaj primer pokazuje na značaj mešavina koje se nazivaju parnogasne mešavine. Gasovi koji se u tehnici najviše primenjuju. Ovo zbog prisustva sumpornih jedinjenja u izduvnih gasova koji sa kondezatom obrazuju vrlo agresivne tečnosti. ( grejanje. klimatizacija). Kada se vodena para kondezuje na zidovima parnog kotla. Posebno je značajna uloga vlažnog vazduha u meterologiji. Suvi vazduh kao jedna od komponenti atmosferskog vazduha predstavlja i sam mešavinu gasova.sistem za povraćaj kondezata i njegovo ponovno korišćenje za dobijanje vodene pare. U zavisnosti od lokaliteta i meteroloških 74 . Vlažan vazduh ne samo što predstavlja sredinu koja nas okružuje i u kojoj se odvijaju mnogi tehnološki procesi već je često i osnovni radni fluid u različitim oblastima termotehnike. MEŠAVINE PARE I VLAŽNOG VAZDUHA U opštem slučaju mešavine mogu biti sastavljene od komponenata u istom ili različitom agregatnom stanju.vodene pare podložan je znatnim promenama.. Svaki uređaj koji koristi vodenu paru mora biti snabdeven uređajem za odvajanje kondezata. uvek sadrži neku količinu vodene pare. koja se naziva vlažan vazduh. Jedna komponemta u mešavini ima znatno nižu temperaturu od svoje kritične temperature i zato se naziva para. i zato imaju osobine idealnih gasova. postoji opsnost. Druge komponente imju znatno više temperature od svojih kritičnih temperatura što isključuje mogućnost kondezacije. da se ubrza korozija i ošteti metalna površina kotla. sušenje. Pri snižavanju temperature ova komponenta se kondezuje.U svim ovakvim slučajevima mora da se računa sa prisustvom vodene pare. Pojava zamagljivanja prozorskog stakla pokazuje da atmosferski vazduh sadrži komponentu ( vodenu paru) koja pri određenim uslovima delimično kondezuje i izdvaja u obliku tečne fazevode.

jednak parcijalnom pritisku suvog vazduha (psv) i parcijalnog pritiska vodene pare (pvp). vlažnost vazduha je najveća u blizini velikih vodenih površina. vlažan vazduh može da bude nezasićen. Vodena para u vlažnom vazduhu je para niskog pritiska i zbog toga se suv vazduh i vodena para mogu da razmatraju približno kao idealni gasovi. U nezasićenom valžnom vazduhu vodena para je u stanju pregrejane pare ( stanje A u faznom dijagramu . zasićen i prezasićen. ( mora.uslova udeo vlage u atmosferskom vazduhu iznosi oko 1-3%. pa sledi: p = psv + pvp U vezi stanja vodene pare u vlažnom vazduhu ( suvi vazduh praktično uvek ostaje gas ). Jer je parcijalni pritisak pare niži od pritiska zasićenja za datu temperaturu mešavine ( pvp<Ps). sledeća slika ). Kako je prisutna vodena para posledica isparavanja vode sa različitih vodenih površina. 75 . jezera ) a najmanja u bezvodnim područjima. po Daltonovom zakonu za mešavine idealnih gasova. Ukupan pritisak vlažnog vazduha jednak je barometarskom pritisku.

Ako se pri istoj temperaturi parcijalni pritisak pare povisi do temperature pvp=ps na primer dodavanjem dodatne količine pare. iznad granične vrednosti definisano zasićenjem. podrazumeva se temperatura do koje je. Kada se temperatura vlažnog vazduha snižava ispod temperature tačke rose . što se označava kao stanje prezasićenog (zamagljenog ) vlažnog vazduha. ali ako je temperatura čvrste 76 . Svako dalje dovođenje vodene pare. deo vodene pare se takođe kondezuje i izdvaja iz homogene mešavine . Takav vazduh ( kao homogena mešavina ) ne može da primi veću količinu vodene pare i zbog toga se naziva z a s i ć e n v l a ž n i v a z d u h ( iako je u njemu smo vodena para zasićena ). Pod temperaturom tačke rose (tR). pri p=const. što je takođe na predhodnoj slici. vodena para u vlažnom vazduhu postaje zasićena. Slična situacija nastaje i u slučaju snižavanja temperature vlažnog vazduha bez promene parcijalnog pritiska vodene pare . Kondezacija na čvrstim površinama se javlja kada je vodena para iznad temeperature zasićenja . izaziva izdvajanje viška vlage u obliku kondezata ( maglenajsitnijih kapljica vode ). potrebno ohladiti vodenu paru u vlažnom vazduhu da bi ona postala zasićena.

grejanja i hlađenja. entalpija i druge veličine stanja. u tehnologiji sušenja kao i raznim tehnološkim procesima može da se smatra da se obavljaju pri stalnom ukupnom pritisku. relativna vlažnost. Ovakva pojava se naziva rošenje. u posmatranom suvom vazduhu. ali se odnos mase vlage i mase suvog vazduha ne menja. menja se temperatura. 77 . Potrebno je da definišemo i pojam a p s o l u t n e v l a ž n o st (x). Ova promena se ostvaruje pri x=const. x = mvl / msv Za nezasićen vlažan vazduh definiše se i r e l a t i v na v l a ž n os t (۴ ).površine niža od temperature tačke rose vazduha sa kojom je čvrsto telo u kontaktu. koji se izražava koo odnos stvarnog parcijalnog pritiska vodene pare u vlažnom vazduhu prema pritisku zasićenja za datu temperaturu vlažnog vazduha: (۴) = p vp / pv Za većinu promene stanja vlažnog vazduha u tehnici klimatizacije . ona predstavlja odnos mase vlage ( mvl) i mase suvog vazduha (msv). Na sledećoj slici je prikazan proces izobarskog zagrevanja od stanja 1 do stanja 2. Zagrevanje vlažnog vazduha Kada se vlažnom vazduhu dovodi toplota .

U slučaju izobarskog hlađenja kada je početno stanje označeno tačkom 1 ( sa većom apsolutnom vlažnošću u odnosu na 1') a hlađenje se vrši do iste temperature t2. gde je msv= msv/ 1-x U slučaju protočinih procesa umeto mase u gornjem izrazu se uvode maseni protoci . Ovo objašnjva zašto u procesu sušenja vazduh predhodno zagreva. Hlađenje vlažnog vazduha Snižavanje temperature vlažnog vazduha pri stalnom pritisku u određenom smislu predstavlja samo proces u suprotnom smeru od razmatranog procesa zagrevanja vlažnog vazduha.Ukupna količina toplote koja treba da se dovede vlažnom vazduhu u ovom procesu iznosi Q = msv(h2-h1). 78 . Poznato je da se vlažni materijali ne mogu da suše vazduhom koji je zasićen vodenom parom. Sa dijagrama se vidi da se pri zagrevanju smanjuje relativna vlažnost.

79 . Na samoj liniji ۴=1 voden para u vazduhu postaje zasićena.s-dijagrama. od tačke 1 do linije (۴)=1 snižava se tempetratura vazduha uz istovremeno povećanja relativne vlažnosti. Time se ukazuje na jednostavan grafički postupak određivanja temperature tačke rose korišćenjem h. što znači da tačka R predstavlja tačku rose.U prvom delu procesa. za bilo koje početno stanje nezasićenog vlažnog vazduha.

gde se ostvareni mehanički rad koristi u druge svrhe.PRETVARANJE TOPLTE U MEHANIČKI RAD Toplotni motori . mora da postoje neravnoteža između radnog tela i okoline . tj. 80 . Ti procesi su saglasni sa drugim zakonom termodinamike . Tom prilikom moraju da budu zadovoljeni i neki osnovni zahtevi: - potrebno je radno telo. sagorevanjem pogonskog goriva hemijska energija se najpre pretvara u toplotu. - Rad bilo kog toplotnog motora može da se šematski prikaže. pomoću koga se kontinualno toplota pretvara u mehanički rad. a zatim posredstvom odgovarajućeg mehanizmau mehaničku koja se dalje pretvara u mehanički rad koji se koristi za pogon automobila. grejač) i jedan hladniji (toplotni ponor. - . Sličan proces se odvija i kod parnoturbinskog ili gasnoturbinskog postrojenja. gde je naglašeno da se prirodni procesi mogu koristiti za dobijanje mehaničkog rada.Potrebna su dva izvora (rezervoara): jedan topliji (toplotni izvor.osnovni principi U mnogim pogonskim mašinma toplota oslobođena sagorevanjem goriva pretvara se u mehaničku energiju. termodinamičkim modelom ( sledeća slika ). Takve mašine u kojima se toplota pretvara u mehaničku energiju nazivaju se toplotni motori. određena razlika u pritiscima i/ili temperaturama.Na primer kod automobilskog motora. hladnjak ).

koje vrše rad nad okolnom sredinom (pozitivan rad ).Strelice na slici prikazuju smer prostiranja toplote i smer vršenja rada. a u toku 81 . U toku procesa 1-a-2 radno telo ostvaruje pozitivan zapreminski rad. radno telo kome se dovodi toplota q1.U svim dijagramima stanja ciklusi se predstavljaju zatvorenim linijama.s-dijagarmu. do tačke 2. Proces pretvaranja toplote u mehanički rad mora da bude kontinualan u određenom vremenu. Na sledećoj slici predstavljen je proizvoljni ciklus u p. jer je ukupna promena bilo koje veličine stanja radnog tela u toku ciklusa jednaka nuli. potrebno je da radno telo sukcesivno u veoma kratkim vremenskim intervalima vrši zatvorene kružne procese-cikluse. širi se promenama stanja 1-a-2. jednak brojnoj vrednosti površine krivolinijskog trapeza 1-a-2-2'-1'-1. Od tačke 2 radno telo se sabija promenama stanja 2-b-1 do početnog stanja. pri čemu se odvodi toplota q2.v i T. Da bi se to ostvarilo. pri čemu neiskorišćena toplota odlazi u toplotni ponor (TP). Procesi 1-a-2 i 2-b-1 su razdvojeni dvema izentropama koje prolaze kroz tačke 1 i 2. Količina toplote Q1 od toplotnog izvora ( TU) predaje radnom telu (RT). Od početnog stanja 1.

jednak brojnoj vrednosti površine Njihov algebarski zbir ili razlika apsolutnih vrednosti daje koristan rad jednak brojnoj vrednosti površine u zatvorenoj konturi Lk = La. Koristan rad pri realnim ciklusima koji su nepovratni. Desnokretni ciklusi su svojstveni toplotnim motorima.Lb Ovi procesi se odvijaju u smeru kazaljke na satu i nazivaju se desnokretni ciklusi. Termodinamički stepen korisnosti Nepovratnost procesa koji čine ciklus ima za posledicu smanjenje korisnog rada ciklusa. uvek je manji od rada koji bi se dobio kada bi ciklus bio povratan Efikasnost termodinamičkog ciklusa prevenstveno se ocenjuje termodinamičkim stepenom korisnosti koji predstavlja odnos korisnog rada ciklusa i toplote dovedene radnom telu u toku ciklusa. Slično tome u T.s dijagramu može se izračunati korisna količina toplote.procesa 2-b-1. Eksergija toplote 82 . Nepovratnost procesa. negativan rad 2-b-1-1'-2'-2. Karnoov ciklus.

a izotremska kompresija je na temperaturi toplotnog ponora.Povratni termodinamički procesi su idealizovani i odvijaju se bez gubitaka. Zato povratni ciklus koji čine povratne promene stanja ima najveći termodinamički stepen korisnosti za zadate temperature toplotnog izvora i toplotnog ponora. sve do tačke «d». Takav je K a r n o o v c i k l u s kod koga radno telo vrši dve izotermske i dve izentropske promene stanja. Termodinamički stepen korisnosti određuje se (ή) =1 – q2/q1 = (Ti. što obezbeđuje da razmena toplote između radnog tela i toplotnih izvora bude povratna. Radnom telu se dovodi toplota ''q1'' od toplotnog izvora pri stalnoj temperaturi T1 =Ta=Tb=Ti. posle ove tačke počinje hlađenje radnog tela do temperature toplotnog ponora. od početnog stanja «a» do krajnjeg stanja «b» u kome prestaje dovođenje toplote ( vidi sledeću sliku). kada počinje izentropsko sabijanje radnog tela do početnog stanja.Tp) / Ti Odavde se mogu izvući zaključci: desnokretnog Karnotovog ciklusa 83 . Radno telo nastavlja širenje do tačke «c» izentropski. Izotermska ekspanzija radnog tela je pri temperaturi toplotnog izvora.

Rankin-Klauzijusovciklus Parnoturbinsko postrojenje je toplotni motor sa spoljnim sagorevanjem.teorijski. a u prirodi je ima u dovoljnim količinama. Tako da se može konstatovati da se maksimalno koristan rad ostvaruje ukoliko radno telo vrši Karnov ciklus ( noviji izraz eksergija toplote ). 84 . a zatim mehaničke u električnu energiju. cevovodima se dovodi u toplotni motor. Imajući u vidu da temperatura toplotnog ponora uglavnom jednaka temperaturi okoline a da je vrednost temperature toplotnog izvora ograničena izdržljivošću materijala. u kojima se vrši pretvaranje toplotne u mehaničku energiju. Radno telo visoke temperature i pritiska. Parnoturbinsko postrojenje. a pretvaranje mehaničke energije na drugom mestu... gde se njegova potencijalna energija pretvara u mehaničku koja se dalje predaje potrošačima.U ovom slučaju pretavranje hemijske energije se dešava na jednom mestu. što povećava strujne i toplotne gubitke. Kod ovih motora sagorevanje goriva i predaja toplote se vrši u posebnom energetskom uređaju.22%). b) Vrednost ternodinamičkog stepena korisnosti se kreće od nule do jedinice . pa je ukupan stepen korisne energije relativno nizak ( 16. Radno telo je uglavnom voda jer ima dobra termodinamička svojstva. U toplotnoj energetici električna energija se proizvodi u parnoturbinskim postrojenjima.a) termodinamički stepen korisnosti Karnoovog ciklusa ne zavisi od radnog tela već samo od temperatura toplotnog izvora i toplotnog ponora.

Iskorišćena para odlazi u kondezator gde se pri stalnom pritisku kondezuje.Postrojenje se sastoji od kotla (1). izentropsko širenje pare u parnoj turbini (1-2). pri čemu predaje toplotu rashladnoj vodi. Osnovni teorijski ciklus po kome rade parnoturbinska postrojenja je RankinKlausijusov ciklus. parne turbine (4). kondezatora (5) i pumpe (6). koja isparava. a pritisak kondezata se podiže na pritisak vode u kotlu. cevovoda (3). Pregrejana para zatim odlazi u parnu turbinu. gde se širenjem pare dobija koristan rad. izobarske kondezacije pare na pritisku kondezatora (2-3). parovodom odvodi u pregrejač pare. gde se pregreva do potrebne temperature. izobarsko pregrevanje pare (61). čime se završava radni ciklus. On se sastoji od sledećih procesa: izobarsko-izotermsko isparavanje u kotlu 5-6. pregrejača pare (2). Sagorevanjem goriva u kotlu oslobađa se toplota kojom se zagreva radno telo-voda. Kondezovana para se pumpom vraća u kotao. 85 . kojim se pokreće generator električne energije. izentropskog sabijanja tečne faze vode u pumpi do pritiska u kotlu (3-4) i od izobarskog zagrevanja vode do njenog ključanja na pritisku kotla (4-5). pa se kao suvozasićena para. sledeća skica.

Termodinamički ciklus klipnih motora sa unutrašnjim sagorvanjem Pri razmatranju termodinamičkog ciklusa rada klipnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem uvode se sledeće pretpostavke: - u toku odvijanja ciklusa, hemijski sastav radnog tela se ne menja, a proces sagorevanja se zamenjuje odgovarajućim dovođenjem toplote od toplotnog izvora; - proces sabijanja i širenja se odvijaju veoma brzo, bez razmene toplote sa okolinom, pa se mogu smatrati izotemskim; - koločina radnog tela u toku ciklusa je ista (što u radu motora nije slučaj); - radno telo je idealan gas (specifični toplotni kapacitet ne zavisi od temperature). Oto–ciklus Idealizovan , teorijski ciklus oto, se sastoji iz dve dve izentropske promene stanja (1-2 i 3-4) i dve izohorske promene stanja (2-3 i 4-1).

86

Koristan rad u tioku jednog ciklusa jednak je brojnoj vrednosti površine u zatvorenoj konturi 1-2-3-4-1. Dovedena količina toplote po jedinici mase u toku izohorskog procesa 2-3 je q1 = q23 =cv ( T3 – T2 ), a odvedena količina toplote u toku izohordkog procesa 4-1 je q2 =q41 =cv(T1-T4) daljim analizama došli bi smo do saznanja da je termodinamički stepen korisnosti oto-ciklusa u zavisi od stepena kompresije. Stepen kompresije je odnos maksimalne i minimalne zapremine . Stepen korisnosti raste sa porastom stepena kompresije. Iz prakse je poznato da stepen kompesije može ad se poveća samo do određene granice . Njegovim povećanjem raste pritisak i temperatura sabijene mešavine što može da izazove nepoželjnu pojavu samopaljenja mešavine goriva i tzv. detonantno sagorevanje praćeno udarima.

Dizel–ciklus Relativno nizak stepn kompresije oto motora je njihov osnovni nedostatak.Stepen kompresije kod dizel-motora je povećan tako što se

87

sabija samo vazduh, a po izvršenom sabijanju vazduha u cilindru motora se ubrizgava dizel-gorivo.

Dizel-ciklus predstavlja termodinamičku osnovu prvobitnih dizel-motora sa ubrizgavanjem goriva, pomoću vazduha prethodno sabijenog u kompresoru. Proces sagorevanja protiče sporije nego kod oto motora, te pritisak ostaje konstantan. U ostalim delovima ciklusa, dizel i oto-ciklusi se podudaraju. Termodinamički stepen korisnosti izvodi se analogno stepenu korisnosti oto-ciklusa, on takođe zavisi od stepna kompresije.

Kombinovan

ciklus

Kombinovan ciklus predstavlja termodinamičku osnovu rada savremenih dizel motora sa ubrizgavanjem goriva pomoću pumpe visokog pritiska. Ovaj ciklus pretstavlja uopštenje-kombinaciju oto i dizel ciklusa: toplota se najpre dovodi izohorski (V=const), a zatim kada se ostvari određeni pritisak, nasatvi dovođenje toplote izobarski ( p=const), što se vidi na sledećoj slici.

88

U cilindru u glavnom radnom prostoru . dogoreva ostatak goriva. što odgovara izohorskom dovođenju toplote 2-3.Gorivo se mlaznicom ubrizgava u predkomoru i meša sa vazduhom. Zato ovi motori ne mogu da ostvare veliku snagu u jednom agregatu. Gasnoturbinska postrojenja Klipni motori sa unutrašnjim sagorevanjem i pored svoje velike primenjivosti imaju i određene nedostatke. Osim toga radno telo ne može u potpunosti da izvši ekspanziju pa znatan deo energije ostaje neiskorišćen. specifična zapremina) brzo i značajno menjaju u toku ciklusa. temperatura. Klip kao značajan deo motorskig mehanizma kreće se sa velikim ubrzanjem i usporenjem između spoljnje i unutrašnje mrtve tačke gde su prisutne velike inercijalne sile koje se moraju uravnotežavati. a klip se pomera pri stalnom radnom pritisku (izobara 33'). u cilindru se potiskuju nastali produkti sagorevanja i veća količina neaktiviranog goriva. Zbog naglog porasta pritiska u predkomori. koji tamo dospeva u toku sabijanja. Ostali procesi su identični odgovarajućim ciklusima oto i dizelcklusima. Nedostaci se ogledaju u neravnomernom radu motora u toku termodinamičkog ciklus jer se veličine stanja radnog u toku termodinamičkog ciklusa (pritisak. 89 . pa zatim nastaje samopaljenje goriva i skoro trenutno sagorevanje jednog dela goriva.

Ukupan stepen korisnosti se umanjuje zato što se jedan značajni deo energije koristi za pogon kompresora-. Da bi se ostvario visok termodinamički stepen korisnosti. Kod motora SUS se proces sabijanja i sagorevanja odvija u istom cilindru. što zahteva veoma kvalitetne i termički otporne čelike za elemente turbine.Gasnoturbinsko postrojenje predstavlja veoma perspektivan toplotni motor sa svim prednostima i primućstvima koje pruža rotacioni motor. što omogućava da se ostvare velike snage sa relativno malim gabaritima. Prema konstrukcijskim karakteristikama postoje dva tipa gasnoturbinskih postrojenja: 90 . Srednja brzina radnog tela je znatno veća nego od motora SUS ( i do 100 puta). Gasnoturbinska postrojenja koriste relativno jeftina goriva: kerozin. vršnim opterećenjima. potrebno je da gasovi koji ulaze u turbinu imaju visoke temperature. jer se brzo puštaju u rad i uključuju u energetski sistem. Kod ovog motora termodinamički procesi su slični kao u motorima sa unutrašnjim sagorevanjema ali se ti procesi odvijaju u različitim elementima postrojenja. Kod ovih motora se postiže potpuna ekspanzija radnog tela čime se postiže i veći stepen korisnosti postrojenja. Primenjuju se i za kombinovanu proizvodnju električne energije i toplote i u toplanama ( na primer u Novobeogradskoj toplani je instalirano GTP «Fiat» efektivne snage od 96 MW) zatim za pogon transportnih sredstava. Međutim njihova primena je još uvek ograničena. Gasnoturbinska postrojenja se široko primenjuju u termoelektranama manje snage (do 100 MW ). petrolej. aviona. brodova. kada dolazi do preopterećenjima energetskog sistema. parafin. dok se kod gasnoturbinskog postrojenja proces sabijanja ostvaruje u kompresoru a proces širenja u gasnoj turbini čime se postiže kontinualan i miran rad postrojenja. lokomotiva. Zbog toga se posebno koriste pri tzv. Upravo zato temperatura radnog tela se smanjuje na nivo koji odgovara ugrađenom materijalu ali se time i termički stepen korisnosti smanjuje. automobila itd.

i . gde se odvija proces sagorevanja i oslobađaju produkti sagorevanja visoke teperature. gde se radno telo ubrzava. Principjelna šema gasnoturbinskog postrojenja otvorenog tpa data je na sledećoj skici. Na vratilu (1) nalazi se gasna turbina (2). 91 .sa otvorenim tokom. odnosno deo potencijalne energije se pretvara u kinetičku energiju. kompresor (3). potrošač energije (najčešće) generator električne struje (4). i dalje potiskuje u grejnu komoru (7) Istovremeno pumpom za gorivo (5) se iz rezervoara (8) gorivo se neprekidno ubrizgava u grejnu komoru . koja se predaje potrošaču ( na primer generator električne energije ). zbog toga što produkti sagorevanja (kod neodgovarajućeg goriva ) sadrže određenu količinu kiseonika koji negativno utiče na trajnost (korozju) elemenata turbine. pumpa za gorivo (5) i startni uređaj (6). Radno telo produkti sagorevanja odlaze u turbinu koja ima funkcijonalno dva različita dela: mlaznik.. Kompresor koga pokreće turbina jer se nalaze na istom vratilu usisava vazduh pritiska p1.sa zatvorenim tokom Gasnoturbinsko postrojenje otvorenog tipa se češće primenjuju ali zahtevaju kvalitetnije gorivo. lopatice gde se kinetička energija dalje transformiše u mehanički energiju rotaciju turbine i vratila (L). Gorivo može biti tečno ili gasovto.

Kod gasnoturbinskog postrojenja (GTP) zatvorenog toka. gde se zagreva do potrebne temperature. Na sledećoj skici dato je gasnoturbinsko postrojenje sa regeneracijom. radno telo se takođe sabija u kompresoru (3) ( sledeća slika) pa zatim odlazi u zagrejač gasa (5). Gasnoturbinska postrojenja zatvorenog toka imaju veći stepen korisnosti ali su znatno složenije konstrukcije. pa zato i manje u upotrebi. 92 . gde se zagreva voda. naprimer za gradsko centralno grejanje. Ohlađeno radno telo ponovo se odvodi u kompresor i započinje novi radni ciklus. Zagrejano radno telo dolazi u turbinu (2) i posle završene ekspanzije hladi se u hladnjaku (6) ili odvodi u specijalne izmenjivače toplote.

Regeneracija se sastoji u tome što gasovi koji izlaze iz turbine odlaze u izmenjivač toplote –regenerator (9). Svaki desnokretni kružni proces može. 93 . kao što je prikazano na sledećoj slici. pored već opisanog desnokretnog. koji nepovratno odlazio u atmosferu. da obavlja levokretni kružni proces koji se ostvaruje u smeru suprotnom od smera kazaljke ne časovniku (sledeća slika). U tom slučaju se toplota radnom fluidu. za njegovo širenje dovodi u procesu pri nižim pritiscima i temeperaturama (a). Na taj način se deo toplote. Utrošeni rad na delu (b) veći je od dobijenog rada u delu (a) i zbog toga je rezultantno. u kome deo svoje energije predaju vazduhu koji kompresoru i odlazi u grejnu komoru. LEVOKRETNI KRUŽNI PROCESI Radni fluid može. u svakom ciklusu. koristi za efikasniji rad gasnoturbinskog postrojenja. od spoljašnjeg izvora mora da dovodi rad koji odgovara razlici površina ispod linija (b) i (a). a odvodi od radnog fluida za proces sabijanja pri višim pritiscima i temperaturama (b). obrtanjem smera da postane levokretni pri tome menjaju smer i svi spoljni uticaji.

koja se koristi za dovođenje toplote. Levokretni kružni proces se koristi u slučajevima kada je potrebno odvođenej toplote. ili nekog objekta. Neophodna je određeni kompezacioni proces i on se sastoji u već naznačenom trošenju rada. kao što se to događa pri prelasku toplote sa tela više temperature na telo niže temperature. Na osnovu drugog zakona termodinamike . 94 . na temperaturama nižim od temperature okolne sredine Uređaji koji rade po levokružnom ciklusu nazivajuse rashladni uređaji. ili povišenje temperature tela ili zagrevanje nekog objekta do temperature iznad temperature okoline. poznato je da ovakav proces ne može da se odvija sam po sebi . Na istom principu funkcioniše i t o p l o t n a p u m pa . Drugim rečima toplota se na ovaj način prenosi sa tela niže temeperature na telo više temperature. odnosno snižavanje i održavanje temperature tela.Dovođenje toplote pri nižim temeperaturama i odvođenje toplote pri višim temperaturama radnog fluida ukazuje na to da ostvarivanje ovakvog kružnog procesa omogućava da se toplota od izvora koji je na nižoj temperaturi predaje toplotnom ponoru na višoj temperaturi. odnosno određene količine toplote koja odgovara tom radu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful