UVOD Literatura 1. Recknagel/Sprenger PRIRUČNIK ZA GREJANJE I KLIMATIZACIJU Građevinska knjiga, Beograd 1982.god. 2.Bogner M., Čantrak S.

, Ćirić S., Deklodić Đ., TERMODINAMIKA, Naučna knjiga, Beograd 1987.god. 3. Pavlović T., Čabrić B., FIZIKA I MEHANIKA SOLARNE ENERGETIKE, Građevinska knjiga, Beograd 1999.god. 4. Đ.Kozić TEMODINAMIKA /inženjerski aspekt/ Mašinski u fakultet Beogradu, 2007. Napomene 1. Student je obavezan da prisustvuje najmanje 60% časova predavanja i 80% časova vežbi da bi ostvario 2x5= 10 poena. 2. Student treba da uradi i odbrani kolokvijum da bi ostvario 10 poena. 3. Student treba da odbrani dva projektna zadatka da bi dobio 15 poena. 4. Student treba da odbrani elaborat da bi dobio 10 poena. 5. Aktivno učešće na laboratorijskim vežbama donosi 5 poena. Minimum poena za izlazak na završni ispit je 30 poena.

O PREDMETU U osnovi ovog predmeta nalazi se termodinamika. «Termodinamika je nauka sa čvrstim osnovama, preciznim pojmovima i jasnim granicama. Principi termodinamike bacaju svetlost na sve prirodne pojave» Dž. Maksvel Poznato nam je iz iskustva da se u prirodi jedan vid energije može pretvoriti u drugi, naprimer:
1

-potencijalna energija nekog tela u kinetičku ( padanjem ), -hemijska energija u mehaničku ( u motorima SUS), -električna u mehanički rad ( u elektromotorima ). Proučavanje i istraživanje svojstava energije i zakona uzajamnog pretvaranja različitih oblika energije predmet je termodinamike. Naziv termodinamika potiče od grčkih reči : termos-topao i dinamic- sila. Dakle može se reći da je termodinamika u opštem smislu nauka o energiji. Osnove termodinamike postavio je francuski vojni inženjer Sandi Karno, čija je osnovna ideja da toplotni motor ostvaruje mehanički rad zahvaljujući prostiranju toplote od toplijeg ka hladnijem telu. Drugim rečima toplota se može iskoristiti ako pored toplog postoji i hladnije telo, u smislu da se razlika temperatura koristi za mehanički rad ( isto kao što se koristi pad vode sa višeg na niži nivo ili protok električne energije od višeg ka nižem potencijalu). Razvoju termodinamike značajan doprinos dali su i mnogi drugi istraživači, tako da danas zahvaljujući svojoj univerzalnosti i jednostavnim metodama termodinamika je postala osnova termoenergetike i termotehnike. Tehnička termodinamika, koja nas posebno interesuje, izučava procese uzajamnog pretvaranja toplote u mehanički rad, objašnjavajući teorijske postavke i principe rada toplotnih mašina: motora sa unutrašnjim sagorevanjem parnih i gasnih turbina, gasnih reaktivnih motora, kompresora, rashladnih mašina i drugo Termodinamika je eksperimentalna i empirijska nauka zasnovana zakonima ili principima. Ona proučava makroskopske pojave, uzajamna dejstvainterakcije i veličine ( energiju, toplotu, rad, pritisak, temperaturu ) ne ulazeći u molekularnu i atomsku strukturu materije. Energija Poznato je da je materija u neprekidnom kretanju. To kretanje može da bude vidljivo ( kretanje reke ili vazdušnim masa, automobila ) ili nevidljivo ( kretanje molekula ili elektrona ili elektromagnetnih talasa). S obzirom na

2

svoju fizičku suštinu kretanje se javlja u više različitih oblika : mehaničko, toplotno, električno, magnetno, hemijsko, nuklearno i dr. U tehničkoj praksi se često koristi sposobnost da jedan oblik kretanja materije može da pređe u drugi oblik kretanja materije na primer: mehaničko kretanje prelazi u toplotno pri trenju ili obrnuto, toplotno kretanje u mehanički rad kod toplotnih motora, u hidrocentralama mehaničko kretanje, pretvara se u električno, i obrnuto, električno kretanje u mehaničko kretanje u elektromotorima. Da bi se prelazak jednog oblika kretanja materije u drugi odredio i količinom, definiše se mera kretanja, količinski jednaka za sve oblike kretanja. Ta opšta, univerzalna mera kretanja materije naziva se energija. Da bi se objasnilo toplotno kretanje, moramo nakratko da razmotrimo i taj nevidljivi svet mikročestica. Sve materije se mogu naći u tri agregatna stanja: čvrsto, tečno i gasovito. Tri stanja iste supstance razlikuju se samo po uzajamnom dejstvu molekula. U čvrstom telu molekuli su stalno u istom položaju. Toplotno kretanje se ovde ogleda smo u neprekidnom oscilovanju molekula oko ravnoteže. Tečno stanje karakterišu molekuli koji su u neprekidnom haotičnom toplotnom kretanju , ali nemaju punu slobodu stešnjeni su uvek istim susednim molekulima. Gasovito stanje je primer potpunog nereda u međusobnom položaju i kretanju molekula. Uostalom i reč «gas» potiče od grčke reči «haos» što znači nered. Osnovna odlika molekula je brojnost i minijaturnost. Naprimer u jednom kubnom centimetru vazduha ima oko 25 x 1000000000000000000 molekula, a kako je rastojanje između molekula deset puta veće od molekula, mogu da se naslute njihove sićušne dimenzije. Oni se u svom haotičnom kretanju ( koji podseća na uznemireni roj pčela) međusobno privlače i odbijaju, udaraju o zidove prepreke (suda) i nastavljaju kretanje. Tom prilikom između molekula dolazi do intezivne razmene energije: molekuli veće brzine predaju deo energije molekullima sa manjom brzinom. Zbir energija mikročestica tela čini unutrašnju energiju ( U ) tela. Ona se sastoji iz energije translatornog i obrtnog kretanja molekula, energije oscilatprnog kretanja atoma unutar molekula, potencijalne energije usled dejstva međumolekularnih sila, energije unutaratomskog dejstva itd.

3

Termodinamički sistem Ako želimo da proučimo neku pojavu. vetra. termalna i ostale.Spoljnjim uticajima ( zagrevanjem ili hlađenjem ) unutrašnja energija može da se poveća ili smanji. pa je ukupna energija tela E = U + Ek +Ep Osnovni izvor energije na Zemlji je energija Sunčevog zračenja. prirodnog gasa. a kada se nalazi u polju odgovarajućih sila ( gravitacionih. Vrlo često se termodanamički sistem i okolna sredina nazivaju sistem i okolina. Između sistema i okoline postoji uzajamni uticaj. koja može biti realna i zamišljena. 4 . ima određenu kinetičku energiju ( Ek). potrebno je da uočiti deo prostora na kome će se pojava pratiti i razmatrati. Pod termodinamičkim sistemom smatramo ograničeni deo prostora koji je u uzajamnoj vezi sa spoljnom sredinom. kao energija vodenih tokova («beli ugalj»). i -izolovani sistemi. Razlikujemo: -otvoreni sistemi. Oko tri četvrtine energije koja se danas troši dobija se sagorevanjem goriva. te se sve veća pažnja poklanja racionalnoj eksploataciji postojećih izvora energije. nafte uglja. Sistem je od okoline odvojen granicom sistema. Sve što okružuje termodinamički sistem naziva se okolna sredina. Međutim samo kretanjem tela kao celine njegova unutrašnja energija se ne menja. zalihe prirodnih goriva su ograničene. usavršavanjem toplotnih motora a naročito istraživanju novih oblika energije.radno telo. bilo u direktnom obliku ( solarna energija ) ili u indirektnom. treseta. Kada se telo kreće ( u makrorazmerama ). -zatvoreni . biomase. U tehničkoj termodinamički sistem se najčešće svodi na telo pomoću koga se toplota pretvara u mehanički rad ili obrnuto ( produkti sagorevanja u cilindru motora) pa se takav termodinamički sistem naziva i . koji se ogleda u mogućoj razmeni mase i energije između mase i okoline. elastičnih ) ima i potencijalnu ( Ep). Medutim. drveta.

Primer otvorenog sistema je izmenjivač toplote ( vidi sledeću sliku). 5 . Pri proučavanju jednog sistema. menja se zapremina i granice sistema.Otvoreni sistemi sa svojom okolinom razmenjuju masu ( supstancu ) i energiju. Voda koja ključa u zatvorenom sudu predstavlja primer heterogenog sistema. Kroz granice ovog sistema nema razmene mase. h e t e r o g e n sistem se sastoji od više homogenih delova – faza. Zatvoreni sistem se odlikuje stalnom količinom supstance. Obrnuto. Kod izolovanog sistema koji u suuštini u prirodi ne postoji. klip se pomera . kada su ventili zatvoreni. Termos boca . Na granicama faza svojstva sistema se naglo menjaju. jer se sastiji od dve faze: tečne i gasovite. u kome se strujanjem dva fluida 1 i 2 različitih temperatura ostvaruje i protok mase i razmena energije između fluida. fizičke veličine i hemijski sastav u svim tačkama sistema mogu da budu isti. može u dobroj meri da predstavlja izolovan sistem. Tom prilikom masa ostaje ista pri čemu se vrši razmena energije sa okolinom. Primer za ovu vrstu sistema je cilindar klipnih mašina. Takav sistem je h o m o g e n. odnosno fluida i okoline ( pod pojmom fluid podrazumevamo zajednički naziv za tečnosti i gasove). kod koje se razmena toplote sprečava posebnim posrebrenim zidovima između kojih je izvučen vazduh. ali je moguća razmena energije sistema sa okolinom. nema protoka mase niti se vrši razmena energije.

K o l i č i n a s u p s t a c e predstavlja fizičku veličinu definisanu brojem strukturnih elemenata (atoma. pa je recipročna specifičnoj zapremini. Gustina radnog tela predstavlja masu jedinične zapremine. M . Specifična zapremina .k mol. U termodinamici se za osnovne veličine stanja smatraju: pritisak. r = m/V = 1/v . Međutim zapremina koju zauzima jedinica mase je tačno određena i naziva se s p e c i f i č n a z a p r e m i n a.Veličine ( parameri ) stanja Jedan isti sistem u zavisnosti od spoljnih uslova može biti u različitim stanjima. ( m3 ) -ukupna zapremina radnog tela određena zauzetim prostorom. Jedinica za količinu materije u međunarodnom sistemu jedinica (SI ) jeste 1 mol ( jedan mol ). koji nema svoju zapreminu već uvek zauzima zapreminu suda u kome se nalazi. Kg/m3 Zapremina može da se svede ne samo na jedinicu mase već i na jedinicu količine radnog tela. jer se ove veličine jednostavno mere i imaju očigledan fizički smisao. v=V/m m3/kg Gde je : V. Molarne veličine stanja U tehničkoj termodinamici radno telo je najčešće gas. jona ). elektrona. Naprimer. zagrevanjem ili hlađenjem gasa u cilindru sa nepokretnim klipom menja se pritisak i temperatura. to jest može imati različita fizička svojstva. molekula. Svako od tih stanja je određeno veličinama makroskopske prirode koje se nazivaju veličine stanja. zapremina i temperatura . a pri kretanju klipa menja se i zapremina. mada se u praksi češće koristi hiljadu puta veća jedinica . 6 . ( kg ) -njegova masa.

Kad se te čestice molekuli. Gde je : n –količina supstance izražena brojem molova. Srednja vrednost. kg/mol Zamenom u predhodnim izrazima . . rezultujuće. molarna masa radnog tela je odnos mase radnog tela prema njegovoj količini.012 kg ugljenikovog izotopa C12. Dakle molarna zapremina radnog tela predstavlja odnos zapremine radnog tela i njegove količine. koji sadrži onoliko pojedinačnih čestica koliko ima atoma 0. predstavlja stvarni ili apsolutni pritisak gasa. m3/mol Pritisak Svaki od molekula sistema koji je u dodiru sa zidovima suda stvara određenu silu pritiska na zidove. onda jedan ''kmol'' sadrži 6. P = F/A Osnovna jedinica za pritisak u sistemu SI je ''paskal'' : 7 . dobijamo VM = V/n = m. Slično tome .v = M/r .065 . m3/mol. VM = V/n . to jest M = m/n. 1 ''kmol'' je onoliko kilograma neke suspstance koliko iznosi njena molarna masa M .Jedan ''mol'' je količina supstance jednog sistema čestica. ''Kg/kmol''.v/n = M. svedeni na jedinicu površine.10 na 26 molekula ( Avogadrov ). kojom veliki broj molekula deluje na zidove suda. Ili . normalne sile.

Taj osećaj koji registrujemo je neprecizan. Ukoliko je pritisak veći od barometarskog. uvedena je još jedna jedinica stanja sistema a to je temperatura ( T). Temperatura je fizička veličina stanja koja karakteriše toplotno stanje sistema u odnosu na uslovno izabrano nulto stanje. Barometarski pritisak je pritisak kojim atmosfera deluje na telo sa kojim je u dodiru. dovedu u međusobni kontakt.Pa = 1 N/m2 ''Pa'' je mala jedinica pa se u praksi koristi hiljadu puta veća jedinica ''kPa'' Veza sa starom jedinicom ( bar ) je: 1 bar = 100 000 Pa U opštem slučaju pritisak gasa može biti viši ili niži od referentne vrednosti . Posmatarno u mikrorazmerama. a koji zavisi od nadmorske visine i atmosferskih uslova ( opada sa nadmorskom visinom. Stvarni pritisak je. Manometri mere razliku stvarnog i i barometarskog pritiska. odnosno 101. temeperatura je pokazatelj intezivnosti haotičnog kretanja čestice tela ili mera srednje kinetičke energije svih česica. P = P b . meri se razlika barometarskog i apsolutnog pritaska instrumentima koji se nazivaju vakummetri. Potrebno je da znamo da je samo stvarni prtisak veličina stanja. njihovo stanje će se menjati sve dotle dok se 8 . Stvarni pritisak je P = Pb + Pn U slučaju kada je apsolutni pritisak niži od barometarskog.Pv Gde je Pv potpritisak odnosno vakum. tada se meri instrumentima koji se nazivaju manometri. kao što se to radi u kinetičkoj teoriji gasova.barometarskog pritiska (pb). Temperatura Čovek ali i sva ostala živa bića imaju sposobnost da čulima registruju toplotu ili hladnoću. Da bi smo toplotno stanje nekog sistema mogli da iskažemo brojkom. Ovaj pritisak na nivou mora iznosi 101 300 pa. Ako se dva tela različitih temperatura.3 kPa. Manometarski pritisak je ustvari natpritisak. koji čine jedan sistem.

15 oC. Za merenje temperature najčešće je u upotrebi Celzijusova skala. T = 273. označena je kao 0 stepeni Celzijusa . Podeljci po ovoj skali odgovaraju skali Celzijusa. ali se ove skale razlikuju po koordinatnim počecima. Za merenje temperature u međunarodnom sistemu jedinica koristi se Kelvinova skala koja se naziva i skala termodinamičke temperature. po čemu postoji zavisnost. označena kao 100 stepeni. Poznat je ogled italijanskog fizičara Toričelija. Druge veličine ( naprimer kod gasova u odvojenim sudovima mogu da se razlikuju ). zatvorenu sa jedne strane napunio živom. kada potpuno prestaje kretanje molekula -273.3 kPa. on je staklenu posudu dužine oko 1m. a druga reperna tačka odgovara temperaturi ključanju vode pri istom pritisku . Kada se to stanje postigne u sistemu se ne opažaju promene – sanje se ne menja sve dotle dok je sistem izolovan od okoline. Kada je pritisak u ravnoteži to će atmosferski pritisak biti jednak pritisku živinog stuba u preseku A –A.temperature ne izjednače u svim delovima sistema. Razlika temperatura je ista bez obzira da li se izražava u stepenima Celzijusa ili stepenima Kelvina.3 kPa). Reperna tačka u ovoj skali je tačka topljenja leda ( pri pritisku od 101. Tom prilikom deo žive se izlio u posudu ali je ostao stub žive visine 760 mm. ali to nije slučaj sa proizvodom ili količnikom ovih temperatura. U nekim zemljama je u upotrebi Farenhajtova skala. 9 . U gornjem delu cevi nalazi se mala količina živine pare koja se za ovaj slučaj može zanemariti.15 + t o C. K. za takav sistem se kaže da je u termičkoj ravnoteži. Odakle sledi da je apsolutna nula. Na osnovu proporcije jednostavno se može preračunavati T oC = 5/9 ( t oF -32 ) Metode merenja pritiska i temperature Jedan od najednostavnijih načina merenje pritiska zasnovan je na činjenici da pritisak stuba tečnosti na podlogu linearno zavisi od njegove visine. Jedinica za merenje temperature po ovoj skali je '' kelvin '' ( 1K). Ovaj interval je podeljen na sto jednakih delova i svaki od ovih delova predstavlja 1oC. Zatim je zatvorio drugu stranu i okrenuo cev pa je zatim zaronio u posudu sa živom. Tačka topljenja leda u Farenhajtovoj skali je označena sa 32 oF a tačka ključanja vode sa 212 oF pri pritisku od 101.

Na sledećoj slici prikazan je manometar u obliku ''U'' cevi u koji je nalivena tečnost. m e t r e o – merim ) Korišćenjem istog principa može se meriti i natpritisak i potpritisak. m – masa .gustina. visina stuba žive i g – ubrzanje Zemljine teže. r .Stoga je : Pb = G/A = mg/A = r Ag/A = r g z Gde je : A – poprečni presek cevi. Time se stvaraju islovi da se meri razlika barometarskog i apsolutnog pritiska. Dodavanjem vertikalne skale dobija se najjednostavniji živin barometar (od b a r o s – težina. V – zapremina. 10 . Dakle između atmosferskog pritiska i visine stuba tečnosti ( žive ) postoji direktna proporcionalnost. G –težina stuba žive .

zatim klipnih manometra. 11 .P = P b + r g z = Pb + Pn Slična je situacija kada merimo razliku između apsolutnog pritiska vakuumetrom P = Pb + r g z = Pb . kojim se mere relativno visoki tzv manometri sa Burdonovom cevi.P v Ovde je potpritisak jednak Pv = r g z barometarskog i Za merenje pritiska takođe se koristi jednakost sile pritiska i elastične sile ( u opruzi ili cevi ). Na ovom principu je zasnovan rad metalnog barometra – aneroida.

U principu svaka od navedenih promena može da bude osnov za merenje temperature. Kazaljka se zaustavlja kada se uspostavi ravnoteža između pritiska koji se meri i elastične cevi. agregatno stanje. Bitno je prethodno odrediti supstancu kojom se meri temperatura (termometrijska supstanca) koja može da bude : živa. pritisak. Pri merenju temperature telima A i B u ulozi trećeg tela je upravo sprava za merenje temperature koji se naziva termometar. pa u zavisnosti od 12 . Iz iskustva znamo da se promenom temperature menjaju i neke druge karakteristike tela: dimenzije. cev se ispravlja a pomeranje zatvorenog kraja cevi preko mehanizma se prenosi na kazaljku. boja i dr. vraća ka početnom položaju.Burdonova cev sastoji se od spljoštene metalne cevi (1 ) zatim prenosnog mehanizma (2) i kazaljke (3). gas. Da bi se odredilo u kakvom su odnosu temperature dva tela A i B. alkohol . Merenje temperature se zasniva na nultom zakonu termodinamike. koja se kreće po skali. a kazaljka ka nultom položaju. Pri sniženju pritiska cev se . onda su tela A i B u termičkoj ravnoteži . zatim svojstva supstance. Pri povišenju pritiska. metal i drugo. električni otpor. potrebno je da se treće telo C dovede u u kontakt sa telima A i B. Ovaj postulat se naziva nulti zakon termodinamike jer su nazivi « prvi » i « drugi » predhodno dati drugim termodinamičkim saznanjima. a C u termičkoj ravnotežom sa telom B. Na osnovu iskustva može se tvrditi : ako je telo A u termičkoj ravnoteži sa telom C. zahvaljujući svojoj elastičnosti.

termoelementi ( dve žice različitih materijala zalemljene na krajevima i izložene različitim temperaturama. helijum ) jer pri stalnom pritisku između temperature i zaprenine gasa postoji direktna proporcionalnost ( Gej-Lisakov zakon). Za veoma tačno merenje temperature i baždarenje drugih termometara koriste se gasni termometri. Na sledećoj tabeli dat je merne oblasti različitih uređaja za merenje temperature. 13 . a ključa na 356 oC.toplotni koeficijenat linernog širenja. optički termometri za merenje visokih temperatura ( između zračne energije koje emituje užareno telo i njegove temperature postoji proporcionalnost ). argonom ili ugljen diosksidom. Postoji niz drugih termometara zasnovanih na nekim drugim fizičkim svojstvima: termometri sa električnim otporom ( električni otpor se menja sa temperaturom ). kvadratna.9 oC.Lo)/Lo = α ∆ T. vodonik. -L i Lo . logaritamska). Temperatura se određuje merenjem zapremine koju zauzima razređeni gas ( vazduh. jer živa očvšćava na -38.toga ustanoviti funkcionalnu zavisnost između temperature i tog svojstva ( linearna. koji jednak relativnoj promeni dužine po stepenu. tako što se prostor iznad žive napuni azotom. usled pojave termoelektromotorne sile u kolu struje). dok se za niže temperature koriste termometri sa alkoholom. Za merenje viših temperatura potrebno je da se spreči ključanje žive. Princip rada živinog termometra koji se najčešće koristi za merenje temperature čovečjeg tela. zasnovan je na linernoj zavisnosti izduženja žive ∆ L i promene temperature ∆ T: (L.trenutna i početna dužina žive Živin termometar je jednostavne konstrukcije sastoji se od staklene kapilare i rezervoara ispunjenog živom. On se koristi za intervale temperatura od -38 oC 350 oC. a to se postiže povećanjem pritiska. gde je: -α. L = Lo ( 1 + α ∆T ). pri atmosferskom pritisku. Iz fizike je poznato da se gasovi više i pravilnije šire od tečnosti.

Pri tome pritisak. To prirodno stanje gasa se i ostvaruje.T. molekuli gasa teže da se što ravnomernije rasporede po raspoloživoj zapremini i da imaju približno ujednačenu energiju. Svako od tih ravnotežnih stanja je određeno odgovarajućim osnovnim veličinama stanja: p. Proučavanjem ponašanja različitih gasova. Promena stanja U svom neprekidnom toplotnom kretanju. teorijski 14 . ukoliko nema spoljnih uticaja.Jednačine stanja. temperatura i specifična zapremina ( kao i ostale veličine stanja ) imaju iste vrednosti u svim tačkama zapremine sistema. što definiše stanje termodinamičke ravnoteže sistema.v.

čiji je opšti oblik f ( p.T ) = 0 Jednačina stanja zavisi od vrste radne supstance. Umesto jedne promene mogu da se obave niz promena stanja i da se drugim putem vrati u početno stanje.T2). širenjem ili sabijanjem. Takav proces u kome se menjaju veličine stanja naziva se p r o m n a s t a nj a. Međutim za praktično korišćenje prostorna linija se projektuje na koordinatne ravni (p. Tada govorimo o kružnim procesima ili ciklusima. Dejstvom sile na klip gas se sabija . utvrđeno je da su veličine stanja međusobno zavisne i povezane t e r m i č k o m j e d a č i n o s t a nj a ( kraće: jednačinom stanja ). a ravnoteža se narušava.v2. Pritisak. Kvazistatičke i nekvazistatičke promene stanja Ako je gas u cilindru sa pokretnim klipom u termodinamičkoj ravnoteži. pa se zato može smatrati njenom osnovnom termodinamičkom karakteristikom. Dakle pri veoma sporom pomeranju klipa sistem zadržava ravnotežu a pri tom se stanje sistema menja. međutim klip veoma sporo pomerao. Sistem prolazi kroz neravnotežna stanja i pri prestanku spoljnih uticaja dolazi u novo ravnotežno stanje. grafički može da se prikaže ograničenom prostornom linijom. Naprimer: zagrevanjem ili hlađenjem sistema. tada bi narušavanje ravnoteže bilo neznatno. ravnoteža termodinamičkog stanja se narušava. veličine stanja se menjaju a osim toga nisu iste u svim tačkama sistema. pri čemu je posebno povećan pritisak u blizini klipa.v koordinatnom sistemu. Zbog energetskih uticaja okoline. koji se grafički prikazuju zatvorenom konturom.v.i eksperimentalno. Zbog određenog fizičkog značenja najviše se koriste promene stanja u p. Pri tome se koriste tri moguća prikaza ovih funkciaja: analitički.T). Na osnovu nje se određuje treća veličina stanja.T1 ) do krajnjeg stanja 2 ( p2. odnosno 15 . U graničnom slučaju kada se klip kreće bekonačno sporo. (v.v). iako se stanje sistema sve vreme menja. može se predpostaviti da se sistem celo vreme nalazi u ravnoteži.T) ili ( p. grafički i tabelarni. Promena stanja sistema od početnog stanja 1 (p1. ako su ostale dve poznate. temperatura i gustina imaju različite vrednosti u tačkama sistema.v1. Ako bi se. Pri zaustavljanju klipa ravnoteža se ponovo uspostavlja.

koje se nazivaju linije promene stanja i za takva ravnotežna stanja između početnog i krajnjeg može da se primeni jednačina stanja. Širenje gasa u cilindru. istim brzinama kao i pri direktnom kretanju. One se uslovno prikazuju neprekidnom linijom. počeće da osciluje i. Ovo kretanje ima svojstva povratnosti. ponavljaće ciklično iste amplitude i brzine. Kvazistatičke promene stanja predstavljaju idealizaciju. koji zbog 16 . mora gas ponovo da se sabije. takođe je nepovratni proces. Povratni i nepovratni procesi Za ovu priliku razmotrićemo nekoliko primera mehaničkog kretanja.zahteva određeni rad. Dakle mehaničko kretanje je moguće izvesti u suprotnom smeru. Da bi se gas vratio u početno stanje potrebno stanje. promene stanja su veoma bliske kvazistatičkim. a jednačina stanja može da se primeni samo za početno i krajnje stanje promene. to jest prelaženje toplote sa hladnijeg na toplije telo ne može da se ostvari samo po sebi (spontano ). pa je potrebno uložiti neki rad. Kada se matematičko klatno izvede iz ravnotežnog položaja.stanja su beskonačno bliska ravnotežnim. Takve promene stanja pri kojima sistem prolazi kroz neravnotežna stanja nazivaju se nekvazistatičke ( neravnotežne promene stanja ). ako se zanemari trenje. Toplotni proces. posle uklanjanja pregrade nastaje mešanje. ali u većini praktičnih primera. Procesi u prirodi i u tehničkoj praksi (realni procesi ) nemaju svojstva ravnotežnih procesa. Ovakve promene stanja mogu da se prikažu na dijagramu u obliku neprekidne linije. I kretanje apsolutno elastične kugle po horizontalnoj ravni između idealno elastičnih prepereka takođe je u mehaničkom smislu povratni proces. temperaturama i gustinma u pojedinim tačkama sistema. međutim. Obrnut proces – njihovo razdvajanje. nastaju prelaženje toplote sa toplijeg na hladnije telo sve do uspostavljanja termičke ravnoteže ( izjednačavanje temperatura ). Između dva tela različitih temperatura koja su u kontaktu. U tome se sastoji povratnost mehaničkih pojava. pri čemu telo prolazi kroz iste tačke. karakteriše svojstvo nepovratnosti. Proces mešanja ( difuzije ) gasova takođe je nepovratan proces. a naročito kod toplotnih mašina. Ako se u nekom sudu nalaze dva različita gasa razdvojena pregradom. Na primer strujanje gasa iz suda višeg u sud nižeg pritiska praćeno je različitim pritiscima. poznato je. Takve idealizovane promene se nazivaju kvazistatičnim ( ravnotežnim promenama stanja ). Obrnut proces.

Iako povratni procesi ne postoje u prirodi. ako se sistem posle izvršenog procesa može da vrati u početno stanje . Po definiciji. takav se proces naziva p o v r a t n i. bez ikakvih promena u okolini.takav proces je nepovratan. otpora vazduha i dr. oni imaju nesumljiv teorijski značaj. Suština termodinamičkih metoda je upravo u tome da se računa rad (snaga) u idealnom povratnom procesu i na taj način omogućava poređenje sa kvalitetom realnih procesa. kao što se moglo uočiti iz navedenih primera. Zbog toga vraćanje radnog tela u početno stanje. Intezitet mehaničkog rada jednak je skalarnom proizvodu između sile i puta. što takođe utiče na nepovratnost. 17 . Uslovi povratnosti praktično ne mogu da se ostvare. ali i pomeranje tela. onda je jasno da je nerantabilna. -vršenjem rada jednog tela nad drugim. Ukoliko se počeno stanje uspostavlja uz određene promene okoline. u proučavanju toplotnih procesa uveden je idealizovan pojam – p o v r a t n i t e r m o d i n a m i č k i p r o c e s i. Realni procesi protiču sa gubicima rada usled ternja. ali nema rada turbine sve dotle do rotor ne počne da se okreće. stvara veliki moment uvijanja vratila. što se izražava kako količina toplote ili kraće t o p l o t a. Rad. Stvarni realni procesi su nepovratni. a u realnom procesu ostvaruje samo 8 KW. pa su povratni procesi idealizovani procesi kakvih nema u prirodi. Može se naprimer uporno gurati auto. koje je u principu uvek moguće. Na primer. U toku ovog procesa razmenjuje se toplota između gasa i okoline. Količina toplote Prelaženje energije sa jednog tela na drugi može da se ostvari na dva načina. Sa znatnim temeperaturnim razlikama između sistema i okoline. Primeri pokazuju da su toplotni procesi nepovratni. vrtložnih strujanja. Da bi se ostvarila potrebna je sila. -prenosom unutrašnje energije sa toplijeg na hladnije telo. Ili para koja prolazi kroz turbinu čije je rotor zakočen.trenja i drugih gubitaka mora da bude veći od rada koji je dobijen širenjem gasa. Ipak. ako proračun pokaže da bi neka mašina u toku povratnog procesa ostvarila snagu od 100KW. praćeno je određenim promenama u okolnim telima. ali rade neće biti ukoliko se auto ne pomeri sa mesta stajanja. Mehanički rad Mehanički rad je veoma rasprostranjen i očigledan oblik razmene energije.

∆V = p ( V2 . a to je površina koja ograničava linija promene stanja. Neka se u cilindru sa pokretnim klipom ( sledeća slika ) nalazi radno telo (gas). Zato se dijagram promene stanja u p. Rad se izražava istim jedinicama kao i energija đulima '' J ''. Predpostavlja se da u toku širenja pritisak gasa ostaje stalan.∆ x. Sila kojom gas deluje na klip jednaka je proizvodu između površine klipa ( A) i pritiska gasa (p). ∆ x. Međutim. sa pokretnom granicom – površinom A.V1 =A.x1.A. proizvod A.∆x predstavlja promenu zapremine gasa pri širenju ∆V = V2 . pa će zapreminski rad pri stalnom pritisku biti L = p. gas dolazi u ravnotežno stanje 2. Iz početnog ravnotežnog položaja 1. koje obrazuje sistem. Širenjem gasa klip se pomera za veličinu ∆ x = x2 .V1 ) A to je ustvari brojna vrednost površine 1-2-2'-1'-1 ( vidi sledeću sliku ).Rad je najveći mogući kada se poklapa pravac i smer sile sa pravcem i smerom pomeranja. zatvorenog termodinamičkog sistema izazivaju promenu zapremine. ∆x. posle kvazistatičkog širenja. pa je L = p. 18 . pa će ostvareni rad biti jednak proizvodu između sile i puta L = F. Rad koji se tom prilikom ostvari naziva se z a p r e m i n s i (apsolutni) rad. Zapreminski rad Sile koje deluju na granice nepokretnog. apcisa i ordinate krajnjih tačaka procea.Vkoordinatnom sistemu naziva radni dijagram.

+ LN-1 A to je brojna vrednost površine 1-N-N'-1'-1 19 . izraz za zapreminski rad je složeniji.U slučaju proizvoljne nekvazistatičke promene pritiska u zavisnosti od zapremine: p =f(V). to jest zbiru površina svih malih pravougaonika L = L1NL = L1 + L 2 + . jednak je zbiru radova pri svakom od malih pomeranja klipa kojih ima n-1. Neka se klip iz položaja 1 pomera u stanje povećanja zapremine sistema za malu veličinu ∆ x1 =x1 –x2 pri čemu se zapremina povećava od V1 na V2. a pritisak smanji od p1 na p2 ( slika gore desno) tom prilikom se ostvari tad širenja L1 = F1∆x1 = p1 (V2 –V1) Ovaj izraz predstavlja površinu šrafiranog pravougaonika u p..Vkoordinatnom sistemu. Pri sledećem pomeranju klipa za malu veličinu ∆x2 =x3-x2.. to jest pri kretanju klipa od početnog položaja 1 do krajnjeg položaja N. ostvari se rad L2 =p2(V3-V2) Ukupan rad za celu promenu satnja 1-N.

a u slučaju sabijanja ( kompresije ) biće ∆V<0. Na taj način se kroz granice otvorenog sisetma vratilu predaje rad. Ili rad je pozitivan u slučaju ako se promena stanja odvija u pozitivnom smeru apcisne ose i obrnuto. koji se naziva t e h i č k i rad ( Lt). može zaključiti kakav algebarski znak ima rad. U slučaju širenja ( ekspanzije ) ∆V>0. naprimer turbinsko kolo ( sledeća slika).Na osnovu izraza za zapreminski rad i negove grafičke interpretacije. to se algebarski znak rada poklapa sa znakom promene zapremine ∆V. a veći od rada u promeni stanja 1-c-2. te je rad negativan i ostvaruje se dejstvom okoline na sistem. Jasno je da zapreminski rad predstavlja karakteristiku procesa. Kako je u fizičkoj suštini p>0. Očigledno je da je zapreminski rad u toku promene 1-a-2. manji nego rad u promeni satanja 1-b-2. Tehnički rad Radno telo koje prolazi kroz otvoreni sistem može da pokrene neki uređaj. pa je i rad pozitivan i ostvaruje ga sistem. 20 . odnosno zavisi kojim putem radno telo prelazi iz početnog u krajnje stanje. što se vidi iz predhodne slike usled nejednakosti površina ispod linija promena stanja.

masa radnog tela koja prelazi granice sisetma u vremenu t(s) Snaga koja se razvija na vratilu i koja odgovara tehničkom radu je P = Lt / t = m*. vratilo predaje rad radnom telu ( kod ventilatora ili komperesora . m* = ∆ m /t. J/kg gde je: m-masa radnog tela u zatvorenom sistemu.lt. L = Lt/∆ m. Gde je W.Naravno da je moguć i slučaj kad kroz granice sistema pomoću odgovarajućeg uređaja . maseni protok tadnog tela Količina toplote Prenos energije u obliku toplote ostvaruje se toplotnim kretanjem česticamolekula i atoma. Zapreminskim i tehnički rad mogu da se svedu na jedinicu mase (specifični rad ). na primer). koji nastaje kada postoji razlika temperatura između tela ( spoljašnji prenos toplote ) ili između pojedinih delova istog tela 21 . ∆ m. l =L /m .

Količina energije koja se . O znaku toplote je usvojena sledeća konvencija. u formi toplotnog kretanja čestica prenosi sa jednog na drugi sistem naziva se količina toplote. a toplota koja se odvodi iz sistema je negativna.( unutrašnji prenos toplote ). Ono što telo sadrži je unutrašnja energija. Time se objašnjavaju oštre zime i žarka leta kontinetalne klime . ni rad ni toplota se ne sadrže u jednom telu (sistemu). kao spoljnih uticaja. Često se baš kada je u pitanju toplota. neće biti razmene energije. dakle samo tokom procesa prenosa energije. O toploti ima smisla govoriti. Ovde još jednom treba istaći zajedničko svojstvo toplote i rada. Slično kiši. Specifični toplotni kapacitet Iskustvo pokazuje da se neka tela teža a neka lakše zagrevaju. u svakodnevnom životu kaže da neko telo sadrži toplotu. Leti se more sporije zagreva od kopna i hladi J/kg 22 .Ukoliko nema razlika temperature (kao razlika potencijala). ili blage zime i umerena leta primorske klime. koja ne postoji ni u oblaku ni u jezeru. Toplota koja se dovodi u sistem je pozitivna. što je nepravilno. već samo u procesu prenosa iz oblaka u jezero. Toplota se kao i rad izražava u džulima (J) a u proračunima se često svodi na jedinicu mase q = Q/m. koja se dovođenjem ili odvođenjem toplote ( ili rada) menja. pa ni razmene toplote.

jer je količina toplote karakteristika procesa. Dakle. da bi se iste količine različitih supstanci zagrejale ili ohladile za idređenu temperatursku razliku .okolni vazduh. potrebna je različita količina toplote. J/K Toplotni kapacitet očigledno zavisi od mase sistema. to postoji i bezbroj 23 . Količina toplote potrebna da se temperatura nekog tela ( sistema ) promeni za jedinicu. srednji specifični toplotni kapacitet biće: _ _ c = C /m= Q12/m(T2 -T1 ). Međutim . koja neće zavisiti od mase tela. specifični toplotni kapacitet je potrebno odrediti za čvrsta tela i tečnosti za datu temperaturu i te se vrednosti navode u termodinamičkim priručnicima. J/(kmol. T2) _ C = Q12/ (T1-T2). Veličina kojom sa krakteriše svojstvo tela jednakih masa da različito menjaju temperaturu pri dovođenju ili odvođenju iste količine toplote. Kako se promene stanja mogu odvijati na bezbroj načina. Na taj način specifični toplotni kapacitet gasova je definisan samo ako je poznata i odgovarajuća promena stanja.c S obzirom na definiciju. To je količina toplote potrebna da se jedinici mase ( ili količine ) nekog tela temperatura promeni za jedinicu ( 1K). _ _ cM= M . specifični toplotni kacacitet gasova ne zavisi samo od fizičkohemijskih svojstava već i od načina odvijanja procesa. Da bi se dobila pogodnija veličina . uveden je s p e c i f i č n i t o p l o t n i k a p a c i t ( ranije se zvao specifična toplota ). J a srednji molarni toplotni kapacitet _ _ cM =C/n = Q12/n( T2 -T1 ). Na osnovu predhodne definicije. definiše se kao srednja vrednost toplotnog kapaciteta u intervalu temperatura ( T1. Zbog takvih svojstava voda se koristi za hlađenje motora i ako radno telo u procesu grejanja. naziva se t o p l o t n i k a p a c i t e t. a zimi se voda sporije hladi zagrevajući okolni vazduh.K) Između specifičnog i molarnog toplotnog kapaciteta postoji sledeća zavisnost.

cp. Fizikalno razumevanje i objašnjenje termičke koordinate . Na primer pritisak u cilindru može da bude izuzetno visok. za razmenu toplote između sistema i okoline neophodno je da postoji razlika temperatura između sistema i okoline. Entropija Da bi sistem mogao da izvrši zapremniski rad. na primer. Promena entropije predstavlja količnik iz promene količine toplote u nekom procesu i apsolutne temperature na kojoj se proces odvija. Dokaz da se vrši zapreminski rad je da se menja druga koordinatazapremina. koju je uveo Klauzijus i nazvao e n t r o p i j a (S). Kod ugljen –dioksida (CO2) . Tako se pri izračunavanju razmenjene toplote srednja temperatura množi sa promenom entropije Q12 = T ∆S. Postojanje samo razlike pritisaka je neophodan ali ne i dovoljan uslov za obavljanje rada. nema rada. pa je i zato uvedena nihova srednja vrednost. i u opštem slučaju ( x-const). treba da postoje dva činioca: pritisak koji je viši od okloline i promena zapremine..pri stalnoj temperaturi (T-const). Analogno tome. ct. posebno kod višeatomskih gasova. ali takođe i promena termičke koordinate.neka veličina stanja. pri temperaturi od 2000 oC specifični toplotni kapacitet je veći za 70% nego pri temperaturi o 0oC. Odakle je ∆ S = Q12/ T 24 . Znamo da je zapremiski rad L12 = p V. Specifični toplotni kapacitet gasova se menja sa promenom temperature. ali sve dok ne počne da se menja njegova zapremina. gde je x.pri širenju i sabijenju gasa u cilindru pri stalnom pritisku (p-const). odnosno klip ne počne da se kreće. kada se zahteva veća tačnost. Na primer specifični toplotni kapacitet biće: cv – u procesu zagrevanja ili hlađenja gasa u cilindru sa nepokretnim klipom ( V=const).različitih specifičnih toplotnih kapaciteta čije su vrednosti u granicama od plus do minus beskonačno. Entropija je veličina koja u termodinamici omogućuje da se u utvrdi smer termodinamičkih procesa. koristi specifični toplotni kapacitet gasova koji odgovara nekom intervalu temperatura. U proračunima se vrlo često.

a mogu da se svedu na jedinicu mase. Drugoj grupi pripadaju veličine stanja ( pritisak temperatura. koje zavise od vrste procesa. J/kg. Entropija je veličina stanja. onda se njemu dovodi toplota (Q12>0). dr. zapremina. što se vidi na sledećoj slici 25 . S2 >S1).S koordnatnom sistmu. Ako je zakon kvazisatatičke promene stanja 1-2 u T-S koordinatnom sistemu određen relacijom T=f(S). ( J/K). Obrnuto. onda . Na osnovu datog entropija se koristi kao koordinata u T. količina razmenjene toplote biće jednaka brojnoj vrednosti površine 1-2-2'-1'-1. U prvu grupu ubrajaju se veličine. pa će promena specifične entalpije biti ∆ s = ∆ S/m = q12/T. već i na osnovu promene entropije. S 2 < S1 ).) koje zavise samo od trenutnog stanja sisetma. Ako se entropija tela povećava (∆ S>0. ako se entropija tela ne smanjuje (∆ S <0. kao što su rad i količina toplote. ne treba zaključivati samo na osnovu promene temperature. Promena entropije i sama entropija se izražavaju u džulima po kelvinu. pa njena promena između dva ravnotežna stanja zavisi samo od tih stanja. Dakle da li se dešava razmena toplote. Na primer pri topljenju leda temperatura se ne menja iako se sistemu dovodi toplota. analognom geometrijskom prikazu zapreminskog rada.K Do sada smo razmatrali dve grupe termodinamičkih veličina. od njega se toplota odvodi ( Q12<0 ).Ovde treba naglasiti da date formule važe za kvazistatička stanja. slično kao što pređeni put između dva mesta zavisi od izabrane maršute .

a na izlazu indeksom 2. Na sledećoj slici dat je uprošćeni šematski prikaz nekog toplotnog uređaja ili mašine.radom i toplotom.Zato se ovaj dijagram. Prvi zakon termodinamike Prvi zakon termodinamike predstavlja specijalni slučaj opšetg zakona o održanju energije. koji ima veliku praktičnu primenu naziva toplotni dijagram. i -spoljnih uticaja ( energetskih efekata ) koji prolaze granice sistema u toku procesa (rada i toplote). što se razmene između sistema i okoline . po kome energija ne može da nastane niti da nestane već samo prelazi iz jednog oblika u drugi. posmatra se sistem sa stacionarnim protokom mase i energije ( ustaljenim sa vremenom). Ako se sa «Q « označi količina toplote a sa « L» rad. proces pri stalnoj entropiji ). tada je promena energije sistema ∆E = Q – L. U toku procesa pri kome je Q12=0. Otvoren sistem Da bi se izveo detaljniji analitički izraz prvog zakona termodinamike za otvoreni termodinamički sistem. pri čemu za količinu toplote i rad važe već usvojeni dogovor o znacima. U slučaju da je T= const ( izotermski proces) . Ovim se zakonom utvrđuje odnos između: -energije koju sadrži sistem i koji je po svojoj suštini veličina stanja. ili S=const (izentropski proces. gde su veličine stanja radnog tela na ulazu označene indeksom 1. 26 . Energija sistema može da se promeni samo spoljnim uticajem. To je iskustven zakon. odnosno S1 =S2 ( prikaz pod «b» na gornjoj slici). pošto je T>0. količina razmenjene toplote je jednaka brojnoj vrednosti površine pravougaonika sa sledeće slike: Q12 = T (S 2 -S1). S 2 -S1=0.

U ulaznom preseku 1-1 vrši se zapreminski rad nad radnim telom ( negativan) 27 .Promene stanja između ravnotežnih stanja 1 i 2 mogu da budu kvazistatične ili nekvazistatične. a kako je ∆V=v. u kome radno telo mase ∆ m ulazi u sistem kroz ulazni presek 1-1.∆ m. Proces se dešava u vremenskom intervalu t . Radom utiskivanja se masa ∆ m radnog tela potiskuje iz preseka 1-1 u presek 1'-1'. odnosno L=Lt +Lp. i zapreminskog rada koji se ovde naziva rad potiskivanja ( strujanja) fluida ( Lp).. U uočenim presecima pritisak je stalan pa radovi potiskivanja mogu da se izraze kao : Lp = p∆V.∆ m. Energija radnog tela je jednaka zbiru unutrašnje energije (U). Ukupan rad se u ovom slučaju sastoji od tehničkog rada Lt. pri čemu se rad potiskivanja sastoji od rada utiskivanja u preseku 1-1 i rada istiskivanja u preseku 2-2.v. kinetičke enrgije (Ek) i potencijalne energije ( Ep). a istovremeno ista količina radnog tela napušta sistem kroz izlazni presek 2-2. E = U + Ek +Ep = U + 1/2mw2 + mgz Gde je w-brzina radnog tela z—visina u odnosu na referentnu ravan. a radom istiskivanja se ista masa potiskuje iz preseka 2-2 u prese 2'-2'. to će biti L p= p.

H= U + pV.v2 .v2 –p1 .p1. ( J/kg ) Entalpija je veličina stanja jer je matematička kombinacija veličina stanja: Unutrašnje energije. a u preseku 2-2 rad protiv spoljašnjih sila ( pozitivan ) p2.∆m . Ova veličina karakteriše toplotu termodinamičkih promena koje se dešavaju pri konstantnom pritisku (izobarski procesi ). Entalpija karakteriše otvoren sistem u energetskom smislu. A ukupan rad L = Lt + ∆ m ( p2 . pa će rad potiskivanja biti Lp = ∆ m. kao što unutrašnja energija karakteriše zatvoren sistem.∆ m. Zatvoren nepokretni sistem U slučaju zatvorenog nepokretnog sistema promena ukupne energije se svodi na promenu unutrašnje energije. Ali ne zavise od vrste procesa vec samo od početnog i karajnjeg stanja razmatranog sistema. to jest ∆ U=∆E= U2-U1. zapremine i pritiska. a rad koji sistem razmenjuje sa okolinom je zapreminski pa je Q12-L12= U2 –U1 Ova relacija može da se izrazi i preko entalpije Q12= H2-H1+( L12+ p1 V1 +p2 V 2) kada je u toku procesa konstantan pritisak P = const 28 .v1 . a zajedničko im je svojstvo da se menjaju pod uticajem toplote i rada. (J) Pri čemu će specifična entalpija biti h = H/m = u +pv .(p2 v2 –p1 v1 ).v1 ) Entalpija Entalpija je termodinamička veličina definisana kao zbir unutrašnje energije i proizvoda iz pritiska i zapremine nekog sistema.

Ovaj primer ilustruje statističko tumačenje drugog zakona termodinamike koji se može definisati: prelazak čestica iz uređenog oblika kretanja u neuređen oblik je najverovatniji ( i praćen porastom entropije ). Na primer u spojenim sudovima voda teče od višeg ka nižem nivou. Navedene pojave se dešavaju u jednom smeru. U navedenim primerima spontani procesi u suprotnom smeru nisu mogući. A na osnovu svega je i očigledna tehnička formulacija prvog zakona termodinamika. Čak se pouzdano može zaključiti da ovakav ishod nije verovatan. posle njihovoh mešanja vrlo mala je verovatnoća je da će one posle mešanja zauzeti početni položaj. upravo zbog nepovratnosti realnih procesa. što je posledica haotičnog kretanja molekula. na primer ) potrebno je uložiti rad. to jest. sve dotle dok se temperature ne izjednače. a vazduh iz suda pod pritiskom izlazi u atmosferu sve dotle dok se pritisci ne izjednače. d) Prirodni procesi se mogu iskoristiti za dobijanje korisnog rada. ne može se stvoriti motor koji bi davao rad ne trošeći energiju. b) Prirodni procesi su nepovratni. perpetuum mobile prve vrste nije moguć. a proces može da teče sve dok se ne uspostavi ravnoteža sistema i okoline. U slučaju mehaničke neravnoteže dešavaju se analogni procesi. c) Prirodni procesi prelaze iz manje verovatnog satanja u više verovatno stanje. sve dok se nivoi ne izjednače. Tako se prirodni pad vode može iskoristiti za 29 . Da bi se proces izvršio u suprotnom smeru ( da voda potekne uzbrdo. Osnovne postavke i formulacije a) Svi prirodni (spontani) procesi imaju određen smer odvijanja i određeno vreme trajanja. voda ne teče uzbrdo itd. Usmerenost prirodnih procesa omogućava dobijanje dobiajnje korisnog rada.Q12= H2-H1 Iz svega proizilazi da je koristan rad jednak iskorišćenoj toploti. Smer odvijanja procesa je od višeg ka nižem potencijalu. Međutim taj rad je uvek veći od rada u direktnom procesu. Na priner ako se u jednoj kutiji na dnu nalaze crne.Već je naglašeno da toplota uvek prelazi sa tela više temperature na telo sa nižom temperaturom. a pri vrhu bele kuglice. Toplota ne prelazi sa tela niže temperature na telo sa višom temperaturom.

Kad bi to inače bilo moguće. P r i n c i p T o m s o n a K e l v i n a.mobile druge vrste. P r i n c i p K l a u z i j u s a. e) Za permanentno dobijanje rada potrebno je da postoje najmanje dva rezervoara različite temperature. hladnjak). do kojih se došlo empirijskim putem i koje su u suštini ekvivalentne. P r i n c i p B o l c m a n a. Ako se koristi prirodno prelaženje toplote sa toplijeg na hladnije telo. okeana i čitave Zemljine kugle. a toplotni ponor-okolna atmosfera. Priroda teži od manje verovatnih ka više verovatnim stanjima. sma po sebi. jedno toplije ( toplotni izvor. zagrejač ) i drugo hladnije ( toplotni ponor. 30 . da prelazi sa hladnijeg na toplije telo. toplotni izvor je toplota oslobođena sagorevanjem goriva u cilindrima. P r i n c i p P l a n k a. Rad se potpuno pretvara u toplotu. Zakon porasta entropije Prmena entropije u nekom izolovanom sistemu razmotriće se na primeru nepovratnog procesa razmene toplote između dva tela različitih ali konstantnih temperatura T1 i T2 ( T1>T2) ( sledeća slika ). međutim toplota koja se radnom telu dovodi od toplotnog izvora ne može u potpunosti da se pretvori u meganički rad. f) Rad i toplota nisu energije istog kvaliteta.jedan neiskorišćeni deo uvek odlazi u toplotni ponor.pokretanje hidrauličnih turbina i dobijanje mehaničke energije koja se dalje pretvara u električnu. Protok toplote i eventualno dobjanje rada moguće je ako postoje najmanje dva tela između kojih postoji termička neravnoteža. Sva toplota odvedena od izvora toplote ne može da se prevede u mehanički rad. Izložene postavke drugog zakona termodinamike omogućavaju da se shvate klasične formulacije drugog zakona termodinamike. moguće je toplotnim motorom dobiti mehaničku energiju. Nemoguć je perpetum . Toplota ne može spontano. bez drugih izmena ( kompezacija) u drugim telima. Rad toplotne mašine samo sa jednim izvorom toplote (perpetuum mobile duge vrste ) nije moguć. U slučaju motora sa unutaršnjim sagorevanjem. to bi bila velika blagodet za čovečanstvo jer bi se koristila ogromna energija atmosfere.

ukupna promena entropije izolovanog sistema jednaka je zbiru promene entropije tela 1 i 2 .ona raste ili ostaje stalna. ∆Sis= ∆ S1+ ∆ S2=.Količina toplote koju odaje telo 1 jednaka je po apsolutnoj vrednosti toploti koju prima telo 2. Ovo je zakon porasta etropije.Q/T1+Q/T2= Q ( 1/T2-1/T1) pri čemu je pretpostavljeno da telo menja svoja stanja kvazistatično. proces razmene temperature bi bio povratan pa je promena entalpije ∆ Sis= 0 Znači entropija izolovanog sistema se ne smanjuje. Q1=Q2=Q. Zbog pretpostavki da je T1>T2 izraz u zagradi je veći od nule. Entropija raste kada se u 31 . pa proizilazi ∆ Sis>0 U slučaju kada bi se temperatutna razlika tela 1 i 2 odnosno ako bi temperatura T1 težila T2 . Ako se vodi računa o znaku količine toplote. a povećanje toplotete tela 2 ∆ S2 =Q/T2. smanjenje entropije tela 1 je : delta S1=-Q/T1.

Dakle svi realni procesi.v/T=R=const Odnosno proizvod pritiska i specifične zapremine podeljen sa apsolutnom temeperaturom je konstantan. međumolekularne sile se zanemaruju. Relni gasovi . Eksperimentalno se potvrđuje da je pri nekom pritisku gasa. kod idelnih gasova. u izolovanom sistemu teku u smeru porasta a nikad u smeru smanjenja entropije. Dakle veličine stanja gasa su povezane jednačinom stanja ( Klapejronova jednačina ). Gas za koji važi jednačina stanja za sve pritiske i temperature naziva se idelnim gasom. Tada su 32 . temperatura i zapremina međusobno zavisne veličine. Entropija raste pri nepovratnim procesiam. ponaša se blisko idealnom gasu. molekuli imaju masu. i ima istu vrednost za bilo koje ravnotežno stanje gasa ( ne zavisi od stanja gasa ). Jednačina stanja idealnih gasova Već smo zaključili da su veličine stanja: pritisak. koja za jedinicu mase ima oblik Pv =RT Gde je R.gasna konstanta koja zavisi od vrste gasa. jednačina pv=RT važi samo kad pritisak teži nuli. ali su tako mali da se zapremina može zanemariti (smatraju se materijalnim tačkama) U prirodi idealni gasovi ne postoje jer. pri p=const ). čiji je pritisak dovoljno smanjen ( koji je razređen). To stnje maksimalne entropije. pri kome nisu moguće dalje spontane prmene izolovanog sistema. Do iste jednačine se dolazi i kombinacijom Bojl-Mariotovog zakona (pv=const pri T=const) i Gej-Lisakovog zakona (v/T = const.izolovanom sistemu protiču nepovratni (realni) procesi. koji je sa svojstvima blizak realnom gasu na pod određenim uslovima. To je zamišljen gas-idealan gas pogodan za proučavanje. Prema tome drugi zakon termodinamike utvrđuje opšti kriterijum ravnoteže: u s t a n j u ravnoteže izolovani sistem ima maksimalnu entropiju. p. Sa gledišta molekularno-kinetičke teorije gasova. njihovim prestankom entropija je dostigla svoj maksimum. strogo uzevši. a stalna je kada se odvijaju povratni procesi. odgovara stanju ravnoteže izolovanog sistema.

RM=MR.kg. Gasna konstanta ima dimenziju R= pv/mT = N. dobija se sledeći oblik jednačine stanja idealnog gasa pV=mRT gde je V. a imaju iste temperature i pritiske sadrže isti broj molekula-može se zaključiti da je proizvod molarne mase M i gasne konstante R za sve gasove uvek konstanta jednaka J/(kmol. VM. po kome različiti gasovi koji zauzimaju iste zapremine. zavisi o konkretnog zadataka. gde je. kada se njegova temperatura promeni za 1 oK.m3/m2.zapremina jednog kilomola.K Gasna konstanta po svojoj suštini predstavlja rad koji izvrši 1kg gasa pri konstantnom pritisku.K) Poslednja formula omogućava da se izračuna gasna konstanta ako se zna njegova molarna masa .ukupna zapremina gasa.T Svi ovi oblici jednačine stanja su u suštini indentični. Rm= MR = 8314.4 33 . Ako se jednačina pv=RT množi sa masom gasa m. Na osnovu Avogardovog zakona .molekuli udaljeniji pa se međumolekularne sile i dimenzije molekula mogu zanemariti. i ostale karakteristike važnijih gasova dati su u sledećoj tabeli. Gasne konstanta i molarna masa.K = J/kg.T. dobija se još jedan oblik jednačine stanja ( jednačina Mendeljejeva) pVM=MRT= RM. dobiće se sledeći oblik jednačine stanja: pV = n RM. a koji će oblik koristiti.univerzalna gasna konstanta Kada se ova jednačina pomnoži brojem molova «n». Ako bi se jednačina stanja pomnožila sa molarnom masom M.

34 .

već je potpuno definisana početnim i krajnjim stanjem radnog tela. na osnovu eksperimenta koji je izvršio Džul. Majerova jednačina Promena unutrašnje energije kao veličine stanja ne zavisi karaktera promene stanja. Na osnovu perdhodnih relacija proizilazi 1 mN3= 1/22. 35 . to jest količina gasa u prostoru od 1m3 pri normalnim fizičkim uslovima. 273. pa je U2-U1 =( Q12) S. pri stalnoj zapremini.325 kPa) molarna zapremina će biti Vm=RmT/p 0 8314. može se smatrati konstantnim.15 / 101325=22. kod idealnih gasova specifični toplotni kapacitet. Promena unutrašnje energije i entalpije idealnog gasa. normalnim fizičkim uslovima ( t=0oC. Prvi zakon termodinamike za zatvoreni sistem je U2 –U1 =Q12 -L12 U uslovima kada je zapremina stalna (V =const) zapreminski rad biće jednak nuli ( L12=0 ).41 mN3/kmol. Gde je sa mN3. druge strane . označen normalni metar kubni.4 . Pri tzv. već i za sve promene stanja idealnog gasa. ne samo za promenu V=const. p=101.Iz predhodnih relacija može se zaključiti da su pri istim pritiscima i temperaturama zapremine kilomolova različitih gasova iste.41 kmol = M/22. pa je ( Q12) =mcv (T2-T1) Zamenom izraza dobija se ∆ U = U2 –U1 =mc (T2 –T1 ) Ovaj izraz će važiti.41 kg sve ovo znači da normalni metar kubni nije samo jedinica za zapreminu već i jedinica za količinu supstance.

pri p=const Q12= U2-U1 + p (V2-V1) =U2-pV2-(U1-pV1) = H2-H1 A ako je p=const Q12=mcp(T2-T1) Odnosno promena entalpije je Delta H = H2=mcp (T2 – T1) A sama entalpija slično unutrašnjoj energiji zavisi samo od temperature H=mcpt h =H/m=cpt Izraz za promenu entalpije mže da se napiše i u obliku H2 –H 1=mcp(T2-T1) = U2+p2V2-( U1+p1V2) =mcv(T2 –T 1) +mR(T2-T1) Odakle posle deljenja sa m(T2-T1) Cp-Cv=R Što predstavlja Majerovu jednačinu Politropske promene stanja idealnog gasa Razmatraju se ravnotežne. Promena entalpije idealnog gasa određuje se . a sama unutrašnja energija se određuje uz predpostavku da je U1 teži 0 za T1 273.Poslednji izraz određena je promena unutrašnje energije. Tom prilikom se određuju: 36 . na sličan način. Prvi zakon termodinamike za zatvoreni sistem je . Aspecifična unutrašnja energija u = U/ m = cvt (J/kg) odavde se zaključuje da je unutrašnja energija idealnog gasa samo u funkciji njegove temperature.kvazistatične promene stanja idealnog gasa.15 K (T1=0oC). u uslovima zatvorenog sistema. pri konstantnom specifičnom toplotnom kapacitetu. pa će biti U=m c vt (J).

energetske veličine. unutrašnja energija. Jednačina politropske promene stanja kada se koristi osnovni uslov cn=cosnst. pa je za dva stanja «1» i «2» T1/v1T2/v2 Lisakov zakon ili T1/T2 = v1 /v2 . sadržane u jednačini prvog zakona termodinamike ( količina toplote. u toku te promene stanja. Onovne karakteristike politropske promene stanja idealnog gasa je da specifični toplotni kapacitet (cn) ima proizvoljnu ali konstantnu vrednost. Ta vrednost može da bude cp.. cv. rad ). Iz ovog izraza možemo odrediti specifični toplotni kapacitet cn cn = cv ( n-k/ n-1) gde je k= cp/cv odnos specifičnih toplotnih kapaciteta pri p=const. odnosno V=const Razmotrićemo nekoliko karakterističnih politropskih promena stanja: Izobarska promena stanja Izobarska promena stanja se ostvaruje pri konstantnom pritisku radnog tela: p= const. što predstzavlja poznati Gej- 37 .0 i čitav niz drugih od plus do minus beskonačno. pri čemu se dobija n pv = const gde se veličina n = cn-cp/ cn-cv naziva eksponent politrope koja je takođe u granicama od plus do minus beskonačno.jednačine promene stanja i grafički prikazuju u odgovarajućem sistemu koordinata: . rešavanjem odgovarajuće diferencijalne jednačine. izvodi se iz analitičkih za prvi zakon termodinamike u diferencijalnom obliku. entalpija.

V=const.s –dijagramu «eksponencijalna kriva linija». Pri dovođenju toplote povećava se zapremina i entropija radnog tela. Zapreminski rad u ovom slučaju L12=p(v2-v1) = R ( T2-T1) A količina razmenjene toplote Q12 = cp (T2-T1) Izohorska promena stanja Izohorska promena stanaj se odvia pri konstantnoj zapremini. a pri odvođenju toplote obrnuto.v.dijagramu predstavlja «duž» 1-2. n n 1/n P v =p1v1 sledi v =v1( p1/p) .Gragički prikaz izopbarske promene satnja u P. 38 . a u toplotnom T.

strmija od odgoavrajuće izobare. p1/p2=T1/T2 .koordinatnom sistemu je duž paralelna ordinati pri čemu promena stanja teče u smeru porata pritiska (p2>p1) pri dovođenju toplote (q12>0).s-kordinatnom sistemu izohora je eksponenciajla kriva. a površina između duži 1 i 2 se projektuje u jednu tačku. Izohora u P. Zapremnski rad pri izohorskoj promeni stanja je jednak nuli l12=0 . Količina razmenjene toplote. prema prvom zakonu termodnamike Q12 = u2-u1= cv( T2-T1) Izotermska promena stanja Izotermsaka promena stanja se ostvrauje kada je temperatura radnog tela u toku promene stanja T=const Iz jednačine politrope.beskonačno (eksponent politrope ) pa je razlomak 1/n=0. jer je delta v =0. zbog uslova cv<cp. Iz jednačine politrope p/T=const. n = +. ili u smeru smanjenja pritiska ( p2<p1) pri odvođenju toplote /q12<0)..Odakle je v=v1= const. posle odgovarajućih zamena dobija se p1v1=p2v2 ili p1/p2=v2/v1 . p1/T1=p2/T2 . Što predstavlja Šarlov zakon.v. a to je Bojl-Mariotov zakon 39 . U T.

Tv = const Zbog uslova q12 =0. jer su ove veličine stanja u funkciji temperature. se odvija bez razmene toplote između radnog tela i okoline delta q=0 . Mnoge promene stanja u tehničkoj praksi. p T =const . tada mora biti i cn=0 i n=k gde je k=cp/cv Jednačina adijabate k 1-k k k-1 pv =const. iz relacije delta q =T delta s 40 . zbog brzine odvijanja ili dobre izolovanosti. Zbog uslova da je delta q =0. mogu se praktično smatrati adijabatskim.U toku izotermske promene stanja unutrašnja energija i entalpija idealnog gasa se ne menjaju. Adijabatska promena stanja Adijabatska promena stanja radnog tela.

P r i g u š i v a nj e U parksi su česti sličajevi da prilikom proticanja. a celokupni rad sabiajnja se troši na povećanje unutrašnje energije radniog tela (gasa). ventil.strujanja.porozna pregrada itd) N atom mestu lokalna brzina strujanja gasa poraste. zasun. Takva pojava se naziva prigušivanje. 41 . gas nailazi na načlo suženje poprečnog preseka ( na primer.Izentropski rad širenja se dobija samo smanjenjem unutrašnje energije radnog tela. a pritisak naglo opadne.

Ovu 42 .Na dovoljnom rastojanju od mesta suženja. Ovakav proces je izrazito nekvazistatičan i u suštini nepoželjan. ( adijabatsko strujanje) i da su poprčni preseci 1-1 i 2-2 dovoljno udaljeni od mesta prigušivanja i da su na istoj visini ( z1=z2). A koko je i promena temperature dosta mala to se može pri razmatranju kod idelnih gasova zaključiti da je temepatura pre prigušivanja i posle prigušivanja ista. Promena kinetičke energije su dvoljno mala pa se mogu zanemariti. ali se počeni pritisak ne uspostavlja ponovo. Ako se predpostavi da nema razmene toplote sa okolinom. brzina se opet smanjuje i praktično dostiže početnu vrednost . Odatle je h1 =h2 Dakle entalpija pre prigušivanja jednaka je entalpiji posle prigušivanja. gde indeks 1 označava presek 1-1 a indeks 2 na presek 2_2. jer se pad pritiska ne može iskoristiti na dobijanje rada. pošto nema tehničkog rada lt12=0. prvi zakon termodinamike za ovorene sisteme glsai h1 + ½ w1w1= h2 +1/2 w2 w2 . Međutim kod realnih gasova temperatura nije konstantna već se zavisno od početnih tempeartura i vrste gasiva ova temperatura menja. jed se deo energije nepovratno izgubio na vrtložno strujanje i tenje.

broj komponenti u datoj mešavini Sastav mešavine Za proučavanje i analizu mešavine potrebno je poznavati njen sastav. pa za takvu mešavinu važe svi zakoni idealnih gasova i jednačine stanja. .. jer je veći i broj molekula koji uzrokuju ukupan pritisak. Primer mešavina je vazduh koji je sastavljen uglavnom od kiseonika i azota.. Pritisak koji bi imala odgovarajuća komponenta kada bis se sama nalazila u čitavoj zapremini i na temperaturi mešavine naziva se p a r c i j a l n i pritisak..pojavu su prvi uočili DŽul i Tomson pa je njima u čast ovaj efek i nazvan efekat Džul-Tomsona. Daltonov zakon Svaki gas kao komponenta mešavine gasova . po molovima-molarni sastav. zauzima ceo prostor u kome se mešavian nalazi...+pn . Mešavinu čine dve ili više komponente. vodene pare i sl.... čije su komponente u istoj gasovitoj fazi i koje međusobno hemijski ne reaguju. Mešavine idealnih gasova U prirodi i tehnici. g2=m2/m. po zapremini-zapreminski sastav. gn=mn/m 43 . Maseni sastav mešavine je dodređen masenim udelom. ugljen dioksida... stvarajući na zidove suda odgovarajući pritisak. sreću se i njihove mešavine (smeše).. Sastav mešavine može biti dat po masi-maseni sastav.. pored jediničnih jednorodnih supstanci. P= p1+p2+. a u manajoj meri argona. gde je : n. to jest odnosmom mase neke komponente prema masi cele mešavine: g1= m1/m... to jest količinu pojedinih komponenti u okviru mešavine.. Ukupan pritisak mešavine očigledno mora da bude veći od parcijalnih pritisaka. Pri konstantnoj temperaturi mešavine ukupan pritisak mešavine jednak je zbiru parcijalnih pritisaka (Daltonov zakon)... Ovde će biti reči o mešavini idealnih gasova.

. uslovna veličina slično parcijalnom pritisku. .. sobzirom na Daltonov zakon dobija se pV= (m1R1+m2R2+...+ mnRn) T Ili ... Jednačine stanja napisane redom za komponente su: p1V =m1 R1 T p2V= m2 R2 T ---------------pnV = mn Rn T Sabiranjem ovih jednačina dobija se (p1+p2 +.. Već je rečeno da gasna konstanta mešavine zavisi od vrste i od udela komponenata. Zapreminski sastav mešavine je određen zapreminskim u11delom r1= V1/V..Vn redukovane ( parcijalne ) zapremine pojedinih komponenti. koji predsavlja odnos broja molova neke komponente prema broju molova mešavine.... rn=Vn/V gde su V1. ali je potrebno oderditi gasnu konstantu mešavine.+rn= 1 Molarnni sastav mešavine određen je molarnim udelom. (Rsm). +mnRn) T S druge strane jednačina stanja mešavine će biti pV=m Rsm T Upoređivanjem poslednjih izraza m Rsm = (m1R1 + m2R2+. Treba naglasiti da je redukovana zapremina.+pn)V=( m1R1+m2R2+. . r1+r2+... +mnRn) 44 ... . V2. Redukovana zapremina neke komponente je zapremina određena iz jednačine stanja pri temperaturi i pritisku mešavine. Jednačine stanje mešavine Termička jednačina stanja može da se primeni i na mešavinu idealnih gasova. Vrlo često se desi da je brojni molarni udeo jednak zapreminskom udelu. Zbir zapreminskih udela komponenti jednak je jedinici.. Masa mešavine je jednaka zbiru masa komponenata.Maseni udeo je bezdimenioni broj koji je manji od jedinice.... r2=V2/V.

čija bi se zapremina smanjila za polovinu. Ne postoji. 45 . uočavaju se znatna odstupanja u odnosu na ponašanja prema jednačini stanja idealnog gasa. + gnRn REALNI GASOVI I PARE Jednačina stanja vodene pare Dosadašnja razmatranja odnosila su se na radno telo koje ima svojstva idealnog gasa. čvrsto telo. Jednačina stanja idealnog gasa ima sasvim jednostavan oblik i u dosta širokom intervalu promena spoljašnjih uslova opisuje ponašanje mnogih realnih gasova.. Postoji dakle. kada pritisak poraste za dvostruku vrednost. prouči ponašanje radnih tela u širem rasponu mogućih stanja.a psle deljenja sa m dobijamo Rsm= g1R1 +g2R2+. i kod gasovitih tela. ili u blizini prelaska u tečna stanja. Štaviše. Očigledno je da za supstance u ovim stanjima ne važi jednačina stanja idealnih gasova. ni tečnost. potreba da se u okviru termodinamike. Međutim radno telo u termodinamičkom sistemu može da bude još i tečnom i čvrstom agregatnom stanju. sa tačnošću koja je dovoljna za inženjerske proračune.. prilikom većih kompresija. na primer.

od kojih je najvažniji voda. temperatura i specifična zapremina ) može da se prikaže kao površina u trodimenzionalnom prostoru. ali sve one imaju sličan oblik. ali su one uglavnom vrlo složenog oblika. U zavisnosti od uslova ( određenih vrednosti veličina stanja ). Različitim radnim telima odgovaraju različite površine. tečnom ili gasovitom agregatnom stanju. Može da se uoči da područje određenih faza i «prekidni» prelazak iz jedne faze u drugu ne mogu da budu opisani nekom relativno jednostavnom jednačinom. dok druge pokrivaju šire opsege. radno telo je u čvrstom. 46 . Prvoj grupi pripada mali broj supstanci. Zbog toga se umesto matematičkih jednačina stanja neke supstance. leda-istog čvrstog agregatnog stanja vode. postoji nekoliko alotropskih modifikalcija. Pojam stanja je nešto uži od pojma agregatnog stanja. kao što se vidi na predhodnoj slici. Pri tome postoje razlike za supstance koje se pri smrzavanju šire (a) i supstance kojima se pri smrzavanju smanjuje zapremina (b). odnosno faza.Termička jednačina stanja ( eksperimentalno dobijena veza između veličina stanja-pritisak. Na primer. ali sa manjom tačnošću. obično koriste dijagrami ( ustvari jednačine stanja u grafičkom obliku ). Neke od njih odlikuju se visokom tačnošću samo u ograničenoj oblasti promena veličine stanja. Postoji veći broj jednačina stanja u analitičkom obliku.

-očvršćavanje-iz tečne u čvrstu .T-površina sa predhodne slike.topljenje iz čvrste u tečnu fazu (1-2). -desublimacija-iz gasovite u čvrstu fazu (6-5). U faznom dijagramu uočavaju se karakteristične tačke K i T. -sublimacija-iz čvrste u gasovitu (5-6). kritično stanje ( koje će u daljem tekstu biti detaljnije objašnjena ). Zbog toga se karakteristične linije u faznom dijagramu nazivaju krive r a v n o t e ž e ili krive z a s i ć e nj a. a tačka T je trojna tačka koja predsatvlja jedinstveno stanje supstance u kome istovremeno postoje sve tri faze ( led. vodu –zamrzavanje (2-1). koji ustvari predstavlja projekcije prikazanih p. Kada dve faze istovremeno postoje kaže se da je svaka od njih u ravnotežnom stanju ( zasićena) sa onom drugom. U faznom dijagramu se jasno uočavaju uslovi pri kojima jedna faza prelazi u drugu.v. f a z n o m d i j a g r a m u. -kondezacija-iz gasovite u tečnu ( 4-3). -isparavanje-iz tečne u gasovitu (3-4). Kritična tačka K predstavlja tzv.Različite faze i mogući uslovi prelaska iz jedne u drugu fazu znatno su pregledniji u tzv. Na predhodnoj slici se vidi da prelasci iz jedne faze u drugu odvijaju se kroz međuoblasti u kojima postoje istovremeno dve faze. Pri tome se razlikuju sledeći procesi: . voda u tečnom stanju i vodena para ). 47 .

Na sledećoj slici je prikazan opisani proces. te nastaje plazma koja se često naziva i četvrto agregatno stanje. Pri daljem dovođenju toplote iznad vode se obrazuje sloj vodene pare – tzv. određuju veličine stanja realnih radnih tela. korišćenjem odgovarajućih tabela i dijagrama. Pri kvazistatičkom izobarskom dovođenju toplote temperatura vode raste sve dok ne nastane prvi mehurić pare (B). Voda u ovakvom stanju se naziva k lj u č a l a tečnost. Mešavina suvozasićene pare i kapljica tečnosti naziva se v l a ž n a para. s u v o z a s i ć e n a para (C).Veličine i dijagrami stanja vodene pare Od posebnog zanačaja je da se objasni kako se. Kada sva tečnost ispari u cilindru se nalazi samo suvozasićena para (D). Ako u vertikalno postavljenom cilindru ispod klipa koji idealno prijanja na zidove cilindra i može da se kreće bez trenja. u nedostatku jednostavnog oblika jadnačine stanja. 48 . se nalazi 1 kg vode na temperaturi okoline (A). Kvalitativna promena nastaje tek pri temperaturama od nekoliko hiljada stepeni kada se javlja disocijacija i jonizacija. Daljim zagrevanjem nastaje p r e g r e j a n a para (E).

S druge strane na temperaturama znatno višim od 100oC voda ostaje u tečnom stanju ako je pritisak dovoljno visok 49 . a smanjenjm pritiska ova temperatura isparavanja opada. sve do stanja D. tako da ova temperatura u tom slučaju postaje temperatura zasićenja za taj pritisak. daljim dovođenjem toplote se ne izaziva dalje povećanje temperature.što je na predhodnoj slici prikazano isprekidanom linijom.Ovde je važno naglasiti da posle povećanju temperature od A do B. Povišenje temperature isparavanja i njeno smanjenje sa padom pritiska je veoma važna karakteristika vode za tehničku praksu. odnosno za svaki pritisak postoji temperatura isparavanja (ts). Na osnovu faznog dijagrama može se uočiti da toplota zasićenja. za svaku temperaturu postoji jedinstven pritisak isparavanja (ps). ključanja i isparavanja zavisi samo od pritiska tečnosti (ps). c=bekonačno. Sa povećavanjem pritiska temperatura ključanja raste . ( specifiočni toplotni kapacitet vode u procesu isparavanja je beskonačno veliki tj. Ovo se objašnjava time da molekuli vode u parnoj fazi imaju veću energiju nego u tečnoj fazi. Znači energija dovedena se ne troši na povećanje temperature nego samo na promenu faze. Voda može da ključa i pri veoma niskim temperaturama ( na primer na 20oC) ako je pritiask dovoljno nizak.

pa je zapremina u A2 približno jednaka zapremini u stanju A1.v-koordinatnom sistemu. Ako zatim ucrtamo odgovarajuća stanja pri nekim višim pritiscima. zapremina u stanju B2 je nešto veća nego u stanju B1.(viši od 0. na primer p2. B1. i E1.D1. Stanja B2 i D1 su potpuno određena dok su stanja A1 C1 i E1 samo jedna od stanja u odgovarajućim intrevalima. Međutim zapremina koja odgovara stanju D2 uočljivo je manja od zapremine D1 ( pri povišenju pritiska zapremina suvozasićene pare se 50 .1 Mpa). S obzirom da je voda u tečnom stanju gotova nestišljiva ( izaziva samo neznatno smanjenje zapremine vode).C1. p. onda pojedina karakteristična stanja iz predhodne slike za pritisak p1 možemo da označimo sa A1. Zbog više temperature ključanja (zasićenja) pri pritisku p2 .v-dijagram za vodenu paru Ako prikažemo proces faznog prelaska u p.

gornja granična kriva predstavlja u istim uslovima stanje završetka isparavanja. kritičkom stanju. U ovom smislu karakteristično je stanje F ( sledeća slika). Na taj način spajaju se krive koje spajaju skupove tačaka B i D. ako je polazno stanje A1.smanjuje). Ovo se dešava pri tzv. Parametri kritične tačke su veoma značajni za projektovanje termodinamičkih instalacija. 51 . do koga se može.1Mpa ( 1 Mpa = 10 bar ). koje označavamo tačkom K ( kritična tačka). i Tk=374 0C. Pri daljem povećanju pritiska povećava se zapremina ključale vode . Donja granična kriva predstavlja geometrijsko mesto tačaka koje odgovaraju stanjima početka isparavanja . se može stići na dva načina. Procesi na primer izobarskog isparavanja koji se odvijaju na višim pritiscima imaju sasvim drugačiji karakter od onih koji se dešavaju na nižim pritiscima od kritičnog. a smanjuje zapremina suvozasićene pare. Krive koje se spajaju u tački K nazivaju se d o nj a i g o r nj a g r a n i č n a kriva . Za vodu kritična tačka je na pk=22.

na primer adijabatska komprsija do stanja F. grubo rečno kao izoterme idealnog gasa ( kao da su se u jednom delu transformisale u duži paralelne sa v-osom što se vidi na slici koja sledi) 52 .v-dijagramu izgledaju linije stalne temperature. posle čega sledi izobarsko dovođenje toplote do stanja F.C1. na pritiscima većim od kritičnog ponaša na svojstven način.Prvi način je je već razmotren proces A1. kako je pokazano izoterme se poklapaju sa izobarama. posle čega sledi. Potrebno je da pokažemo kako u p. U oblasti vlažne pare (B-C-D). Razumljivo je da radno telo u stanju F mora da bude isto kao u predhodno opisanom procesu. a u oblasti tečnosti i pergrejane pare. Moguće je .D1 do nekog stanja E1. Gde se onda dogodio proces isparavanja ? Objašnjenje ovog fenomena je u činjenici da se supstanca (radno telo). sa porastom temperature. dakle u stanju pergrejane pare. U procesu dovođenja toplote pri nepromenjenom pritisku (p>pk) molekuli vode . odnosno izoterme.B1. počinju sve više da se udaljavaju jedni od drugih. što u suštini predstavlja kontinulni proces prelaska iz stanja tečne vode u stanje pregrejane pare bez prekidnjih graničnih pojava koje su karakteristične za proces isparavanja za pritiske manje od kritičnog pritiska. međutim i drugi način postizanja stanja F. Predpostavimo da je najpre izvršena izohorska kompresija od A1 do AF.. U savremenim termodinamičkim postrojenjima prisutna su oba ova procesa ali je češća podkritična oblast. koje je očigledno u oblasti pregrejane pare. one imaju oblik.

Ova poslednja činjenica razjašnjava suštinsko pitanje kada se realni gasovi ponašaju kao idealni gasovi.) ukazuje da za njih temperature koje su bliske temperaturi okoline ( oko 20oC i pritisak do 1 Mpa) predstavljaju stanja u kojima se realni gasovi ponašaju kao idealni gas. ako posledica činjenice da neki gasovi čak i na ekstremno visokim pritiscima ne mogu da se prevedu u tečno stanje. Izoterme iznad kritične tačke se sve više približavaju obliku koji imaju izoterme idealnog gasa (ravnostrane hiperbole ). kritična izoterma koja u samoj tački K ima matematički singularitet-promena krivine.82 oC.Pri porastu pritiska (a istovremeno i temeparture) zasićenja. U početku stvaranja nauke o toploti kada se za postojanje kritične tačke i kritične izoterme nije znalo. pomenuta duž postaje sve kraća i u kritičnoj tački prelazi u tačku. postojao je termin «permanentni gasovi» . Iz izloženog se vidi da su to oblasti koje su daleko izvan dvofaznih oblasti ( gde para i tečnosti postoje istovremeno). Okolnost da mnogi gasovi imaju veoma niske kritične temperature ( na primer kiseonik -118. U domenu nižih pritiska izoterme visokih temperatura praktično se poklapaju sa izotermama idelnih gasova. Saznanje da svaki gas može da se 53 . azot -147. Kroz kritičnu tačku prolazi tzv.13 oC itd.

u suštini. što odgovara vrednosti x=0. nema suve pare. Između x=0 i x=1 postoji skup različitih mogućih vrednosti stepena suvoće pare. Dvofazno područje (C). Na donjoj graničnoj krivoj . specifična entalpija. koji omogućava da se jednoznačno. x = m'' /m' +m'' Stepen suvoće pare definisan je samo za oblast vlažne pare i istovremeno omogućava matematičke iskaze za donju i gornju graničnu krivu. koji se naziva stepen suvoće pare i izražava se kao odnos mase suve pare (m'') prema zbiru masa suve pare i mase ključale tečnosti (m'). u kojima istovremeno postoje voda i vodena para sa pritiscima i temperaturama čije vrednosti u ravnotežnim uslovima jednoznačno zavise jedna od drugih ima to svojstvo da u određenom smislu formalno ne podleže termičkoj jednačini stanja. Na sledećoj slici su isprekidanim linijama prikazane linije x=const 54 . Pokazalo se da je kao drugi podatak najpogodnije da se izabere maseni udeo suve pare u mešavini suve pare i ključale tečnosti. prema pritisku ili temperaturi.prevede u tečno stanje ako se ohladi do temperature niže od kritične i razvoj kriogene tehnike (tehnike postizanja niskih temperatura ) učinili su da naziv «permanentni gasovi» ostane samo istorijski da svedoči o razvojnom putu nauke o toplti. u ganičnom slučaju. s obzirom na to da tada. Gornjoj graničnoj krivoj odgovara vrednost x=1. definiše stanje radnog tela ( specifična zapremina. u graničnom slučaju više nema ključale tečnosti. Još detaljnije. zadavanje pritiska i temperature. ne predstavlja dva podatka već samo jedan. specifična unutarašnja energija). s obzirom na to da duž čitavog procesa izobarskog isparavanja pritisak i temperatura imaju nepromenjljive vrednosti . Drugim rečima za zadati pritisak i temperaturu ne može jednoznačno da se odredi treća osnovna veličina – specifična zapremina. Često se veličina y = 1 –x naziva stepen vlažnosti pare i predstavlja pojam komplementarnosti stepenu suvoće pare.

Za obeležavanje veličine stanja vode i vodene pare u pojedinim područjima koriste se posebne oznake. onda se takvo stanje odnosi na pregrejanu paru ili tečnost ( jednofazno područje iznad graničnih linija. Za veličine stanja na donjoj graničnoj liniji (') a na gornjoj oznaka ( '' ). Donji indeks (x) koristi se za veličine stanja vlažne pare. Na osnovu zakona koji važe za mešavine i na osnovu definicije stepena suvoće pare sledi da veličina stanja vlažne pare mogu da se odrede prema sledećim izrazima 55 . Kada je veličina stanja napisana bez indeksa ili oznake.

Uobičajeno je da se posebno daje tabela koja se koristi za određivanje veličine stanja dvofaznog područja. kao ux = hx + pvx Postoje dve vrste tabela koje se koriste pri određivanju veličine stanja vode i vodene pare.Ako se iskoristi izraza za entalpiju ( h=u + pvx ) . oblasti vlažne vodene pare 56 . specifična unutaršnja energija može da se odredi još na jedan način. tj.

57 .

58 .

U sledećim tabelama su date veličine stanja u zavisnosti od temeprature. što omogućava da se na osnovu sistema jednačina koje su gore date odrede tražene veličine stanja. 59 .Ova tabela sadrži podatke o veličinama stanja ključale tečnosti i suve pare za različite pritiske.

60 .

61 .

62 .Na taj način veličine stanja u dvofaznoj oblati ( vlažna para ) u tabelama su definisane i izražavaju se preko veličine stanja na graničnim krivama. U sledćoj tabeli . entalpije i entropije. u zavisnosti od pritiska i temperature daju se specifične vrednosti zapremine.

63

64

65

v-dijagram za vodenu paru u pravoj razmeri . koja može da posluži i za direktno očitavanje vrednosti pojedinih veličine stanja. T. pogodniji je T.U gornjem delu tabele ( iznad horizontalne linije ) vrednosti se odnose na tečnost.s-diajgram za vodenu paru.s-dijagram za vodenu paru U nekim slučajevima p. 66 . Na sledećoj slici prikazan je T.v-dijagram ne pruža dovoljno mogućnosti za analizu procesa u realnim radnim telima.za pregrejanu paru.s-dijagram. Za izučavanja različitih aspekata nepovratnosti procesa kao i grafičko prikazivanje razmenjene toplote. Ova podela ( iznad i ispod horizontalne linije ) odnosi se samo na niže od kritićnog pritiska. Na sledećoj slici dat je p. a u donjem delu tabele. sa primetnim skokom vrednosti .

U dvofaznoj liniji izoterme se kao i u oblasti tečnosti i oblasti pregrejane pare svojim oblikom podsećaju na izobare idealnog gasa. koje razdvajaju dvofazno područje od jednofaznog područja.smeštene u uzan pojas neposredno pored donje granične krive x=0.Uočavaju se karakteristične linije x=0 i x=1. U oblasti tečnosti izobare su tako guste da su. Kako ovo otežava prikazivanje promene stanja u 67 . na primer.01 oC) jednaka nuli. Zbog toga donja granična linija seče Tosu na nivou T=273. sve – od nulte do kritične.16 K. Usvojeno je da je entropija vode u trojnoj tački (0.

odnosno odvođenja toplote odvijaju se pri nepromenjenoj temperaturi. razmak između ovih izobara karikirano prikazuje kao znatno uvećan ( kao na sledećoj slici). U procesima kondezacije. U oblasti pregrejane pare izohore su strmije od izobara. ( pa otuda i naziv «latentna toplota» ). latentnu toplotu). to se toplota isparavanja može izračunati r = h'' – h' 68 . obično se.oblasti tečnosti . t o p l o t u i s p a r a v a nj a ( toplotu promene faze. pri čemu se krivina manja na gornjoj graničnoj krivoj. istu količinu toplote treba odvojiti od suve pare. Reč je o toploti koju treba dovoditi ključaloj tečnosti kako bi se na kraju izobarskog procesa dobila suva para. svi izobarski procesi dovođenja. a u dvofaznoj oblasti imaju suprotnu krivinu. Kao što je već napomenuto. pri stalnom pritisku. S obzirom na to da je reč o izobarskom procesu isparavanja. u šematskom prikazu. koja predstavlja tzv. Na sledećoj slici prikazan je proces je izobarskog isparavanja i površina ispod linije procesa.

s-dijagram za vodenu paru.s-dijagram za vodenu paru Ovaj dijagram se najčešće koristi za analizu promene stanja za vodenu paru. Kritična tačka nije na vrhu konture koja razdvaja dvofaznu od jednofazne oblasti. već je pomerena ulevo. a ne kao odgovarajuće površine ( kao što je slučaj u p. pored toga što se zanemaruju kinetička i potencijalna energija. sa dovoljnom tačnošću mogu da se razmatraju i kao adijabatski ( po pravilu su radne i toplotne mašine dobro izolovane. jednak je razlici entalpija na početku i na kraju procesa. 69 .v i u T. u dijagramu koji za jednu koodinatnu osu ima entalpiju .s-dijagramu). razmenjena toplota ( pri p=const) i tehnički rad (pri q12=0) veoma se jednostavno određuju. Na osnvu prvog zakona termodinamike. razmenjena toplota u izobarskim procesima jednaka je razlici entalpija na kraju i početku procesa.Isto tako tehnički rad se dovodi i odvodi pri protočnim procesima u kojima . Vidimo da je ovaj dijagram u mogome različit u odnosu na p.a na drugi način Toplota isparavanja se može izračunati r = Ts ( s'' -s' ) Toplota isparavanja zavisi od pritiska i da je pri istom pritisku različita za različite tečnosti (radna tela ).v i T. Isto tako tehnički rad u adijabatskim procesima ( u slučajevima kad promena kinetičke i potencijalne energije mogu da se zanemare). jer su ove veličine predstavljene kao duži. H. U mnogim važnim procesima toplota se najčešće razmenjuje u izobarskim uslovima ili uslovima koji mogu da se smatraju izobarskim. Na sledećoj slici prikazan je h.s dijagrame. Zbog svega što je rečeno. a proticanje radnog fluida odvija se u vrlo kratkom vremenskom intervalu). Za mnoge termodinamičke proračune toplota isparavanja predstavlja značajan podatak pa se ove vrednosti mogu naći u tabelama.

dok se veća tačnost postiže primenom tabela i računskim postupkom. U području pregrejane pare izobare postaju znatno strmije . koje istovremeno predstavljaju izoterme i izobare nisu međusobno paralelne već zrakasto polaze od donje granične krive. entalpije. Ali pri promeni 70 . Mnogi praktični problemi jednostavnije se rešavaju pomoću dijagrama . sa udaljavanjem dvofaznog područja asimtotski se približavaju linijama h=const. tabelarno ili pomoću dijagrama . to je određivanje početnog i krajnjeg stanja pare. Praktično veličine stanja vodene pare se mogu određivati na dva načina. razmenjene toplote i razmenjenih radova. Ovo ukazuje na pojavu da se udaljavanjem od dvofaznog područja ponašanje realnog gasa približava ponašanju idealnog gasa. a izoterme se sa linijom x=1 odvajaju od izobara i. Promena stanja vodene pare Pri proračunima koji su vezani za promene stanja vodene pare pojavljuju se slični problemi i zadaci kao u zadacima promena stanja kod gasova.Prave linije u dvofaznoj oblasti. promena njene unutrašnje energije.

Kao praktičniji i brži.sdijagramu. na primer pri prelasku iz vlažne u stanje pregrejane pare. Kao i u svim ostalim termodinamičkim analizama pri promenama stanja vodene pare potrebno je da se obrati pažnja na to da li se radi o zatvorenom ili otvorenom ( protočnom ) sistemu s obzirom na različite načine određivanja pojedinih karakteristika procesa. na primer. nalaze se tačke na kojima se određuju nepoznate veličine stanja na početku i na kraju procesa. Prema zadatim početnim veličinama stanja i uslovima odvijanja procesa . naročito korišćenjem h. primenjuju se grafićki postupci . kada para prelazi iz jednog stanja u drugo. Pojedine veličine stanja mogu da se odrede pomoću tabela za vodenu paru i odgovarajućih izraza koji proizilaze iz prvog i drugog zakona termodinamike.Ova razlika se sastoji u tome da. 71 . Pri tome je vrlo važno da se utvrdi u kakvom je stanju para na početku i na krajun procea.s-dijagrama za vodenu paru. na h.stanja vodene pare postoji jedna osobenost koja ne postoji pri promeni stanja gasova. postoji i kvalitativna razlika u načinu odvijanja procesa u pojedinim od ovih oblasti.

72 .

-U termodinamičkim postrojenjima. -Kada se vodena para primenjuje u parno-turbinskom postrojenju u termoelektranama za proizvodnju električne energije. freona. neagresivna prema metalima i neškodljiva za zdravlje čoveka. žive i dr. Jedan od najvećih nedostataka vodene pare je nagli porast pritiska zasićenja sa povišenjem temperature.pregrejana para. jeftina. -S druge strane u sistemima za ventilaciju i klimatizaciju vazduha. ulazi pregrejana ili zasićena vodena para temperatura nižih od 100oC. koriste se i pare različitih drugih tečnosti ( amonijaka. Zato je neophodno svuda gde je to moguće predvideti 73 . Ovo se može objasniti čitavim nizom svojstava vode. osim vodene pate .) Pare ovih drugih tečnosti. što odgovara pritisku od 1 do 1. ugljen-dioksida. što zbog potrebe za povećanjem čvrstoće znatno poskupljuje aparate i uređaje. Vodena para poseduje i niz pozitivnih termičkih svojstava. Kao za vodenu paru postoje eksperimentalno dobijene tabele i dijagrami koji se koriste za razne proračune. pri čemu se vrednosti stanja i odnosi pritiska i zasićenja veoma razlikuju u širokim granicama. Iz tog razloga temperatura zasićenja vodene pare kao grejnog fluida nije viša pod 180 do 190oC. na primer pri atmosferskom pritisku svaki kilogram vodene pare pri kondezaciji odaje 2260 kJ toplote.Voda koja se koristi za proizvodnju vodene pare u kotlovima mora da odgovara vrlo strogim zahtevima u pogledu sadražaja soli. Primena vodene pare u termotehnici Vodena para ima veliki značaj u termotehnici i to uglavnom kao grejni fluid i kao radno telo u parno-turbinskim postrojenjima.5 Mpa. U mnogim drugim slučajevima kada je zbog tehnoloških razloga potrebna veća temperatura pimenjuje se pregrejana vodena para koja onda može da bude i nižeg pritiska. prvo zato što je rasprostranjena u prirodi.Na predhodnoj slici date su promene stanja vodene pare na relaciji vlažna para . Vodena para poseduje veoma veliku toplotnu kondezaciju. u odgovarajućim promenama stanja ponašaju se u kvalitativnom smislu sasvim slično ponašanju vodene pare. kao osnovnog radnog tela. Vodena para se proizvodi u kotlovima i predstavlja veoma vredan produkt. parametri pare imaju znatno više vrednosti koji dostižu nadkritične parametre. kiseonika i drugih primesa. u sastav vlažnog vazduha.

sistem za povraćaj kondezata i njegovo ponovno korišćenje za dobijanje vodene pare. sušenje. postoji opsnost. ( grejanje. Vlažan vazduh ne samo što predstavlja sredinu koja nas okružuje i u kojoj se odvijaju mnogi tehnološki procesi već je često i osnovni radni fluid u različitim oblastima termotehnike. i zato imaju osobine idealnih gasova. Jedna komponemta u mešavini ima znatno nižu temperaturu od svoje kritične temperature i zato se naziva para. U zavisnosti od lokaliteta i meteroloških 74 . Ovo zbog prisustva sumpornih jedinjenja u izduvnih gasova koji sa kondezatom obrazuju vrlo agresivne tečnosti. Svaki uređaj koji koristi vodenu paru mora biti snabdeven uređajem za odvajanje kondezata. Udeo druge komponente. Gasovi koji se u tehnici najviše primenjuju. Posebno je značajna uloga vlažnog vazduha u meterologiji. koja se naziva vlažan vazduh. Za tehničke proračune može da se smatra da se sastav suvog vazduha ne menja.. Kada se vodena para kondezuje na zidovima parnog kotla. uvek sadrži neku količinu vodene pare. Druge komponente imju znatno više temperature od svojih kritičnih temperatura što isključuje mogućnost kondezacije. a često se nazivaju i v l a ž a n g a s. da se ubrza korozija i ošteti metalna površina kotla. Pojava zamagljivanja prozorskog stakla pokazuje da atmosferski vazduh sadrži komponentu ( vodenu paru) koja pri određenim uslovima delimično kondezuje i izdvaja u obliku tečne fazevode. klimatizacija). MEŠAVINE PARE I VLAŽNOG VAZDUHA U opštem slučaju mešavine mogu biti sastavljene od komponenata u istom ili različitom agregatnom stanju. Suvi vazduh kao jedna od komponenti atmosferskog vazduha predstavlja i sam mešavinu gasova.U svim ovakvim slučajevima mora da se računa sa prisustvom vodene pare. Ovaj primer pokazuje na značaj mešavina koje se nazivaju parnogasne mešavine. Pri snižavanju temperature ova komponenta se kondezuje. Vlažan vazduh Najvažniji primer vlažnog gasa je mešavina suvog vazduha i vodene pare.vodene pare podložan je znatnim promenama. kao atmosferski vazduh ili produkti sagorevanja goriva.

sledeća slika ).uslova udeo vlage u atmosferskom vazduhu iznosi oko 1-3%. Kako je prisutna vodena para posledica isparavanja vode sa različitih vodenih površina. jezera ) a najmanja u bezvodnim područjima. vlažan vazduh može da bude nezasićen. ( mora. Jer je parcijalni pritisak pare niži od pritiska zasićenja za datu temperaturu mešavine ( pvp<Ps). vlažnost vazduha je najveća u blizini velikih vodenih površina. zasićen i prezasićen. po Daltonovom zakonu za mešavine idealnih gasova. Vodena para u vlažnom vazduhu je para niskog pritiska i zbog toga se suv vazduh i vodena para mogu da razmatraju približno kao idealni gasovi. U nezasićenom valžnom vazduhu vodena para je u stanju pregrejane pare ( stanje A u faznom dijagramu . pa sledi: p = psv + pvp U vezi stanja vodene pare u vlažnom vazduhu ( suvi vazduh praktično uvek ostaje gas ). 75 . jednak parcijalnom pritisku suvog vazduha (psv) i parcijalnog pritiska vodene pare (pvp). Ukupan pritisak vlažnog vazduha jednak je barometarskom pritisku.

ali ako je temperatura čvrste 76 . pri p=const. podrazumeva se temperatura do koje je. vodena para u vlažnom vazduhu postaje zasićena. izaziva izdvajanje viška vlage u obliku kondezata ( maglenajsitnijih kapljica vode ). Slična situacija nastaje i u slučaju snižavanja temperature vlažnog vazduha bez promene parcijalnog pritiska vodene pare . što je takođe na predhodnoj slici. što se označava kao stanje prezasićenog (zamagljenog ) vlažnog vazduha. Kada se temperatura vlažnog vazduha snižava ispod temperature tačke rose . Takav vazduh ( kao homogena mešavina ) ne može da primi veću količinu vodene pare i zbog toga se naziva z a s i ć e n v l a ž n i v a z d u h ( iako je u njemu smo vodena para zasićena ). iznad granične vrednosti definisano zasićenjem. Kondezacija na čvrstim površinama se javlja kada je vodena para iznad temeperature zasićenja . potrebno ohladiti vodenu paru u vlažnom vazduhu da bi ona postala zasićena. Svako dalje dovođenje vodene pare. Pod temperaturom tačke rose (tR). deo vodene pare se takođe kondezuje i izdvaja iz homogene mešavine .Ako se pri istoj temperaturi parcijalni pritisak pare povisi do temperature pvp=ps na primer dodavanjem dodatne količine pare.

Potrebno je da definišemo i pojam a p s o l u t n e v l a ž n o st (x).površine niža od temperature tačke rose vazduha sa kojom je čvrsto telo u kontaktu. Ovakva pojava se naziva rošenje. Zagrevanje vlažnog vazduha Kada se vlažnom vazduhu dovodi toplota . relativna vlažnost. 77 . menja se temperatura. x = mvl / msv Za nezasićen vlažan vazduh definiše se i r e l a t i v na v l a ž n os t (۴ ). ona predstavlja odnos mase vlage ( mvl) i mase suvog vazduha (msv). grejanja i hlađenja. entalpija i druge veličine stanja. Ova promena se ostvaruje pri x=const. Na sledećoj slici je prikazan proces izobarskog zagrevanja od stanja 1 do stanja 2. u tehnologiji sušenja kao i raznim tehnološkim procesima može da se smatra da se obavljaju pri stalnom ukupnom pritisku. u posmatranom suvom vazduhu. ali se odnos mase vlage i mase suvog vazduha ne menja. koji se izražava koo odnos stvarnog parcijalnog pritiska vodene pare u vlažnom vazduhu prema pritisku zasićenja za datu temperaturu vlažnog vazduha: (۴) = p vp / pv Za većinu promene stanja vlažnog vazduha u tehnici klimatizacije .

U slučaju izobarskog hlađenja kada je početno stanje označeno tačkom 1 ( sa većom apsolutnom vlažnošću u odnosu na 1') a hlađenje se vrši do iste temperature t2. Ovo objašnjva zašto u procesu sušenja vazduh predhodno zagreva.Ukupna količina toplote koja treba da se dovede vlažnom vazduhu u ovom procesu iznosi Q = msv(h2-h1). gde je msv= msv/ 1-x U slučaju protočinih procesa umeto mase u gornjem izrazu se uvode maseni protoci . Sa dijagrama se vidi da se pri zagrevanju smanjuje relativna vlažnost. 78 . Hlađenje vlažnog vazduha Snižavanje temperature vlažnog vazduha pri stalnom pritisku u određenom smislu predstavlja samo proces u suprotnom smeru od razmatranog procesa zagrevanja vlažnog vazduha. Poznato je da se vlažni materijali ne mogu da suše vazduhom koji je zasićen vodenom parom.

za bilo koje početno stanje nezasićenog vlažnog vazduha. Time se ukazuje na jednostavan grafički postupak određivanja temperature tačke rose korišćenjem h. Na samoj liniji ۴=1 voden para u vazduhu postaje zasićena.s-dijagrama. što znači da tačka R predstavlja tačku rose.U prvom delu procesa. 79 . od tačke 1 do linije (۴)=1 snižava se tempetratura vazduha uz istovremeno povećanja relativne vlažnosti.

PRETVARANJE TOPLTE U MEHANIČKI RAD Toplotni motori .osnovni principi U mnogim pogonskim mašinma toplota oslobođena sagorevanjem goriva pretvara se u mehaničku energiju.Potrebna su dva izvora (rezervoara): jedan topliji (toplotni izvor. određena razlika u pritiscima i/ili temperaturama. a zatim posredstvom odgovarajućeg mehanizmau mehaničku koja se dalje pretvara u mehanički rad koji se koristi za pogon automobila. gde je naglašeno da se prirodni procesi mogu koristiti za dobijanje mehaničkog rada.Na primer kod automobilskog motora. mora da postoje neravnoteža između radnog tela i okoline . grejač) i jedan hladniji (toplotni ponor. pomoću koga se kontinualno toplota pretvara u mehanički rad. Tom prilikom moraju da budu zadovoljeni i neki osnovni zahtevi: - potrebno je radno telo. gde se ostvareni mehanički rad koristi u druge svrhe. - Rad bilo kog toplotnog motora može da se šematski prikaže. 80 . termodinamičkim modelom ( sledeća slika ). Ti procesi su saglasni sa drugim zakonom termodinamike . sagorevanjem pogonskog goriva hemijska energija se najpre pretvara u toplotu. hladnjak ). - . Takve mašine u kojima se toplota pretvara u mehaničku energiju nazivaju se toplotni motori. Sličan proces se odvija i kod parnoturbinskog ili gasnoturbinskog postrojenja. tj.

jer je ukupna promena bilo koje veličine stanja radnog tela u toku ciklusa jednaka nuli. a u toku 81 .v i T. pri čemu neiskorišćena toplota odlazi u toplotni ponor (TP). potrebno je da radno telo sukcesivno u veoma kratkim vremenskim intervalima vrši zatvorene kružne procese-cikluse. Procesi 1-a-2 i 2-b-1 su razdvojeni dvema izentropama koje prolaze kroz tačke 1 i 2.U svim dijagramima stanja ciklusi se predstavljaju zatvorenim linijama. jednak brojnoj vrednosti površine krivolinijskog trapeza 1-a-2-2'-1'-1. U toku procesa 1-a-2 radno telo ostvaruje pozitivan zapreminski rad. Na sledećoj slici predstavljen je proizvoljni ciklus u p.s-dijagarmu. širi se promenama stanja 1-a-2. Da bi se to ostvarilo. Od tačke 2 radno telo se sabija promenama stanja 2-b-1 do početnog stanja. radno telo kome se dovodi toplota q1. pri čemu se odvodi toplota q2. koje vrše rad nad okolnom sredinom (pozitivan rad ). Količina toplote Q1 od toplotnog izvora ( TU) predaje radnom telu (RT).Strelice na slici prikazuju smer prostiranja toplote i smer vršenja rada. do tačke 2. Proces pretvaranja toplote u mehanički rad mora da bude kontinualan u određenom vremenu. Od početnog stanja 1.

Slično tome u T. jednak brojnoj vrednosti površine Njihov algebarski zbir ili razlika apsolutnih vrednosti daje koristan rad jednak brojnoj vrednosti površine u zatvorenoj konturi Lk = La.Lb Ovi procesi se odvijaju u smeru kazaljke na satu i nazivaju se desnokretni ciklusi. Desnokretni ciklusi su svojstveni toplotnim motorima.procesa 2-b-1. Koristan rad pri realnim ciklusima koji su nepovratni. Termodinamički stepen korisnosti Nepovratnost procesa koji čine ciklus ima za posledicu smanjenje korisnog rada ciklusa. Nepovratnost procesa. negativan rad 2-b-1-1'-2'-2. uvek je manji od rada koji bi se dobio kada bi ciklus bio povratan Efikasnost termodinamičkog ciklusa prevenstveno se ocenjuje termodinamičkim stepenom korisnosti koji predstavlja odnos korisnog rada ciklusa i toplote dovedene radnom telu u toku ciklusa.s dijagramu može se izračunati korisna količina toplote. Eksergija toplote 82 . Karnoov ciklus.

od početnog stanja «a» do krajnjeg stanja «b» u kome prestaje dovođenje toplote ( vidi sledeću sliku). posle ove tačke počinje hlađenje radnog tela do temperature toplotnog ponora. a izotremska kompresija je na temperaturi toplotnog ponora.Tp) / Ti Odavde se mogu izvući zaključci: desnokretnog Karnotovog ciklusa 83 .Povratni termodinamički procesi su idealizovani i odvijaju se bez gubitaka. Radno telo nastavlja širenje do tačke «c» izentropski. što obezbeđuje da razmena toplote između radnog tela i toplotnih izvora bude povratna. Zato povratni ciklus koji čine povratne promene stanja ima najveći termodinamički stepen korisnosti za zadate temperature toplotnog izvora i toplotnog ponora. Termodinamički stepen korisnosti određuje se (ή) =1 – q2/q1 = (Ti. sve do tačke «d». Takav je K a r n o o v c i k l u s kod koga radno telo vrši dve izotermske i dve izentropske promene stanja. kada počinje izentropsko sabijanje radnog tela do početnog stanja. Radnom telu se dovodi toplota ''q1'' od toplotnog izvora pri stalnoj temperaturi T1 =Ta=Tb=Ti. Izotermska ekspanzija radnog tela je pri temperaturi toplotnog izvora.

a u prirodi je ima u dovoljnim količinama.a) termodinamički stepen korisnosti Karnoovog ciklusa ne zavisi od radnog tela već samo od temperatura toplotnog izvora i toplotnog ponora. Kod ovih motora sagorevanje goriva i predaja toplote se vrši u posebnom energetskom uređaju.U ovom slučaju pretavranje hemijske energije se dešava na jednom mestu. a pretvaranje mehaničke energije na drugom mestu. 84 . Radno telo je uglavnom voda jer ima dobra termodinamička svojstva. b) Vrednost ternodinamičkog stepena korisnosti se kreće od nule do jedinice . Radno telo visoke temperature i pritiska.teorijski.. gde se njegova potencijalna energija pretvara u mehaničku koja se dalje predaje potrošačima.22%). cevovodima se dovodi u toplotni motor. pa je ukupan stepen korisne energije relativno nizak ( 16. u kojima se vrši pretvaranje toplotne u mehaničku energiju.. U toplotnoj energetici električna energija se proizvodi u parnoturbinskim postrojenjima. Parnoturbinsko postrojenje. a zatim mehaničke u električnu energiju. što povećava strujne i toplotne gubitke. Rankin-Klauzijusovciklus Parnoturbinsko postrojenje je toplotni motor sa spoljnim sagorevanjem. Imajući u vidu da temperatura toplotnog ponora uglavnom jednaka temperaturi okoline a da je vrednost temperature toplotnog izvora ograničena izdržljivošću materijala. Tako da se može konstatovati da se maksimalno koristan rad ostvaruje ukoliko radno telo vrši Karnov ciklus ( noviji izraz eksergija toplote ).

a pritisak kondezata se podiže na pritisak vode u kotlu.Postrojenje se sastoji od kotla (1). sledeća skica. Sagorevanjem goriva u kotlu oslobađa se toplota kojom se zagreva radno telo-voda. parovodom odvodi u pregrejač pare. gde se širenjem pare dobija koristan rad. izentropskog sabijanja tečne faze vode u pumpi do pritiska u kotlu (3-4) i od izobarskog zagrevanja vode do njenog ključanja na pritisku kotla (4-5). čime se završava radni ciklus. On se sastoji od sledećih procesa: izobarsko-izotermsko isparavanje u kotlu 5-6. izobarsko pregrevanje pare (61). cevovoda (3). pregrejača pare (2). izobarske kondezacije pare na pritisku kondezatora (2-3). pri čemu predaje toplotu rashladnoj vodi. Pregrejana para zatim odlazi u parnu turbinu. Kondezovana para se pumpom vraća u kotao. Iskorišćena para odlazi u kondezator gde se pri stalnom pritisku kondezuje. Osnovni teorijski ciklus po kome rade parnoturbinska postrojenja je RankinKlausijusov ciklus. izentropsko širenje pare u parnoj turbini (1-2). koja isparava. pa se kao suvozasićena para. parne turbine (4). kondezatora (5) i pumpe (6). gde se pregreva do potrebne temperature. kojim se pokreće generator električne energije. 85 .

Termodinamički ciklus klipnih motora sa unutrašnjim sagorvanjem Pri razmatranju termodinamičkog ciklusa rada klipnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem uvode se sledeće pretpostavke: - u toku odvijanja ciklusa, hemijski sastav radnog tela se ne menja, a proces sagorevanja se zamenjuje odgovarajućim dovođenjem toplote od toplotnog izvora; - proces sabijanja i širenja se odvijaju veoma brzo, bez razmene toplote sa okolinom, pa se mogu smatrati izotemskim; - koločina radnog tela u toku ciklusa je ista (što u radu motora nije slučaj); - radno telo je idealan gas (specifični toplotni kapacitet ne zavisi od temperature). Oto–ciklus Idealizovan , teorijski ciklus oto, se sastoji iz dve dve izentropske promene stanja (1-2 i 3-4) i dve izohorske promene stanja (2-3 i 4-1).

86

Koristan rad u tioku jednog ciklusa jednak je brojnoj vrednosti površine u zatvorenoj konturi 1-2-3-4-1. Dovedena količina toplote po jedinici mase u toku izohorskog procesa 2-3 je q1 = q23 =cv ( T3 – T2 ), a odvedena količina toplote u toku izohordkog procesa 4-1 je q2 =q41 =cv(T1-T4) daljim analizama došli bi smo do saznanja da je termodinamički stepen korisnosti oto-ciklusa u zavisi od stepena kompresije. Stepen kompresije je odnos maksimalne i minimalne zapremine . Stepen korisnosti raste sa porastom stepena kompresije. Iz prakse je poznato da stepen kompesije može ad se poveća samo do određene granice . Njegovim povećanjem raste pritisak i temperatura sabijene mešavine što može da izazove nepoželjnu pojavu samopaljenja mešavine goriva i tzv. detonantno sagorevanje praćeno udarima.

Dizel–ciklus Relativno nizak stepn kompresije oto motora je njihov osnovni nedostatak.Stepen kompresije kod dizel-motora je povećan tako što se

87

sabija samo vazduh, a po izvršenom sabijanju vazduha u cilindru motora se ubrizgava dizel-gorivo.

Dizel-ciklus predstavlja termodinamičku osnovu prvobitnih dizel-motora sa ubrizgavanjem goriva, pomoću vazduha prethodno sabijenog u kompresoru. Proces sagorevanja protiče sporije nego kod oto motora, te pritisak ostaje konstantan. U ostalim delovima ciklusa, dizel i oto-ciklusi se podudaraju. Termodinamički stepen korisnosti izvodi se analogno stepenu korisnosti oto-ciklusa, on takođe zavisi od stepna kompresije.

Kombinovan

ciklus

Kombinovan ciklus predstavlja termodinamičku osnovu rada savremenih dizel motora sa ubrizgavanjem goriva pomoću pumpe visokog pritiska. Ovaj ciklus pretstavlja uopštenje-kombinaciju oto i dizel ciklusa: toplota se najpre dovodi izohorski (V=const), a zatim kada se ostvari određeni pritisak, nasatvi dovođenje toplote izobarski ( p=const), što se vidi na sledećoj slici.

88

specifična zapremina) brzo i značajno menjaju u toku ciklusa. temperatura. Osim toga radno telo ne može u potpunosti da izvši ekspanziju pa znatan deo energije ostaje neiskorišćen. u cilindru se potiskuju nastali produkti sagorevanja i veća količina neaktiviranog goriva. dogoreva ostatak goriva. U cilindru u glavnom radnom prostoru . a klip se pomera pri stalnom radnom pritisku (izobara 33'). Klip kao značajan deo motorskig mehanizma kreće se sa velikim ubrzanjem i usporenjem između spoljnje i unutrašnje mrtve tačke gde su prisutne velike inercijalne sile koje se moraju uravnotežavati. što odgovara izohorskom dovođenju toplote 2-3. koji tamo dospeva u toku sabijanja. Zbog naglog porasta pritiska u predkomori. pa zatim nastaje samopaljenje goriva i skoro trenutno sagorevanje jednog dela goriva. Gasnoturbinska postrojenja Klipni motori sa unutrašnjim sagorevanjem i pored svoje velike primenjivosti imaju i određene nedostatke. 89 .Gorivo se mlaznicom ubrizgava u predkomoru i meša sa vazduhom. Zato ovi motori ne mogu da ostvare veliku snagu u jednom agregatu. Nedostaci se ogledaju u neravnomernom radu motora u toku termodinamičkog ciklus jer se veličine stanja radnog u toku termodinamičkog ciklusa (pritisak. Ostali procesi su identični odgovarajućim ciklusima oto i dizelcklusima.

Ukupan stepen korisnosti se umanjuje zato što se jedan značajni deo energije koristi za pogon kompresora-. aviona. Kod motora SUS se proces sabijanja i sagorevanja odvija u istom cilindru. petrolej. potrebno je da gasovi koji ulaze u turbinu imaju visoke temperature. Prema konstrukcijskim karakteristikama postoje dva tipa gasnoturbinskih postrojenja: 90 . Kod ovih motora se postiže potpuna ekspanzija radnog tela čime se postiže i veći stepen korisnosti postrojenja. Zbog toga se posebno koriste pri tzv. Da bi se ostvario visok termodinamički stepen korisnosti.Gasnoturbinsko postrojenje predstavlja veoma perspektivan toplotni motor sa svim prednostima i primućstvima koje pruža rotacioni motor. što zahteva veoma kvalitetne i termički otporne čelike za elemente turbine. parafin. vršnim opterećenjima. Gasnoturbinska postrojenja koriste relativno jeftina goriva: kerozin. Gasnoturbinska postrojenja se široko primenjuju u termoelektranama manje snage (do 100 MW ). Srednja brzina radnog tela je znatno veća nego od motora SUS ( i do 100 puta). Primenjuju se i za kombinovanu proizvodnju električne energije i toplote i u toplanama ( na primer u Novobeogradskoj toplani je instalirano GTP «Fiat» efektivne snage od 96 MW) zatim za pogon transportnih sredstava. što omogućava da se ostvare velike snage sa relativno malim gabaritima. Kod ovog motora termodinamički procesi su slični kao u motorima sa unutrašnjim sagorevanjema ali se ti procesi odvijaju u različitim elementima postrojenja. Međutim njihova primena je još uvek ograničena. automobila itd. dok se kod gasnoturbinskog postrojenja proces sabijanja ostvaruje u kompresoru a proces širenja u gasnoj turbini čime se postiže kontinualan i miran rad postrojenja. brodova. lokomotiva. Upravo zato temperatura radnog tela se smanjuje na nivo koji odgovara ugrađenom materijalu ali se time i termički stepen korisnosti smanjuje. jer se brzo puštaju u rad i uključuju u energetski sistem. kada dolazi do preopterećenjima energetskog sistema.

potrošač energije (najčešće) generator električne struje (4). i dalje potiskuje u grejnu komoru (7) Istovremeno pumpom za gorivo (5) se iz rezervoara (8) gorivo se neprekidno ubrizgava u grejnu komoru . zbog toga što produkti sagorevanja (kod neodgovarajućeg goriva ) sadrže određenu količinu kiseonika koji negativno utiče na trajnost (korozju) elemenata turbine. Na vratilu (1) nalazi se gasna turbina (2). lopatice gde se kinetička energija dalje transformiše u mehanički energiju rotaciju turbine i vratila (L). pumpa za gorivo (5) i startni uređaj (6). i . gde se radno telo ubrzava. koja se predaje potrošaču ( na primer generator električne energije ). kompresor (3). Kompresor koga pokreće turbina jer se nalaze na istom vratilu usisava vazduh pritiska p1. 91 . gde se odvija proces sagorevanja i oslobađaju produkti sagorevanja visoke teperature.sa zatvorenim tokom Gasnoturbinsko postrojenje otvorenog tipa se češće primenjuju ali zahtevaju kvalitetnije gorivo. Radno telo produkti sagorevanja odlaze u turbinu koja ima funkcijonalno dva različita dela: mlaznik. odnosno deo potencijalne energije se pretvara u kinetičku energiju. Principjelna šema gasnoturbinskog postrojenja otvorenog tpa data je na sledećoj skici.sa otvorenim tokom.. Gorivo može biti tečno ili gasovto.

Zagrejano radno telo dolazi u turbinu (2) i posle završene ekspanzije hladi se u hladnjaku (6) ili odvodi u specijalne izmenjivače toplote. gde se zagreva voda. Gasnoturbinska postrojenja zatvorenog toka imaju veći stepen korisnosti ali su znatno složenije konstrukcije. pa zato i manje u upotrebi. Na sledećoj skici dato je gasnoturbinsko postrojenje sa regeneracijom. radno telo se takođe sabija u kompresoru (3) ( sledeća slika) pa zatim odlazi u zagrejač gasa (5). naprimer za gradsko centralno grejanje. Ohlađeno radno telo ponovo se odvodi u kompresor i započinje novi radni ciklus. gde se zagreva do potrebne temperature.Kod gasnoturbinskog postrojenja (GTP) zatvorenog toka. 92 .

koristi za efikasniji rad gasnoturbinskog postrojenja. 93 . a odvodi od radnog fluida za proces sabijanja pri višim pritiscima i temperaturama (b). u kome deo svoje energije predaju vazduhu koji kompresoru i odlazi u grejnu komoru. obrtanjem smera da postane levokretni pri tome menjaju smer i svi spoljni uticaji.Regeneracija se sastoji u tome što gasovi koji izlaze iz turbine odlaze u izmenjivač toplote –regenerator (9). Na taj način se deo toplote. za njegovo širenje dovodi u procesu pri nižim pritiscima i temeperaturama (a). U tom slučaju se toplota radnom fluidu. LEVOKRETNI KRUŽNI PROCESI Radni fluid može. od spoljašnjeg izvora mora da dovodi rad koji odgovara razlici površina ispod linija (b) i (a). kao što je prikazano na sledećoj slici. pored već opisanog desnokretnog. Utrošeni rad na delu (b) veći je od dobijenog rada u delu (a) i zbog toga je rezultantno. u svakom ciklusu. da obavlja levokretni kružni proces koji se ostvaruje u smeru suprotnom od smera kazaljke ne časovniku (sledeća slika). Svaki desnokretni kružni proces može. koji nepovratno odlazio u atmosferu.

na temperaturama nižim od temperature okolne sredine Uređaji koji rade po levokružnom ciklusu nazivajuse rashladni uređaji. ili nekog objekta. Na osnovu drugog zakona termodinamike .Dovođenje toplote pri nižim temeperaturama i odvođenje toplote pri višim temperaturama radnog fluida ukazuje na to da ostvarivanje ovakvog kružnog procesa omogućava da se toplota od izvora koji je na nižoj temperaturi predaje toplotnom ponoru na višoj temperaturi. ili povišenje temperature tela ili zagrevanje nekog objekta do temperature iznad temperature okoline. Na istom principu funkcioniše i t o p l o t n a p u m pa . 94 . koja se koristi za dovođenje toplote. Neophodna je određeni kompezacioni proces i on se sastoji u već naznačenom trošenju rada. odnosno snižavanje i održavanje temperature tela. Levokretni kružni proces se koristi u slučajevima kada je potrebno odvođenej toplote. odnosno određene količine toplote koja odgovara tom radu. Drugim rečima toplota se na ovaj način prenosi sa tela niže temeperature na telo više temperature. poznato je da ovakav proces ne može da se odvija sam po sebi . kao što se to događa pri prelasku toplote sa tela više temperature na telo niže temperature.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful