TOPLOTNA TEHNIKA

UVOD Literatura 1. Recknagel/Sprenger PRIRUČNIK ZA GREJANJE I KLIMATIZACIJU Građevinska knjiga, Beograd 1982.god. 2.Bogner M., Čantrak S.

, Ćirić S., Deklodić Đ., TERMODINAMIKA, Naučna knjiga, Beograd 1987.god. 3. Pavlović T., Čabrić B., FIZIKA I MEHANIKA SOLARNE ENERGETIKE, Građevinska knjiga, Beograd 1999.god. 4. Đ.Kozić TEMODINAMIKA /inženjerski aspekt/ Mašinski u fakultet Beogradu, 2007. Napomene 1. Student je obavezan da prisustvuje najmanje 60% časova predavanja i 80% časova vežbi da bi ostvario 2x5= 10 poena. 2. Student treba da uradi i odbrani kolokvijum da bi ostvario 10 poena. 3. Student treba da odbrani dva projektna zadatka da bi dobio 15 poena. 4. Student treba da odbrani elaborat da bi dobio 10 poena. 5. Aktivno učešće na laboratorijskim vežbama donosi 5 poena. Minimum poena za izlazak na završni ispit je 30 poena.

O PREDMETU U osnovi ovog predmeta nalazi se termodinamika. «Termodinamika je nauka sa čvrstim osnovama, preciznim pojmovima i jasnim granicama. Principi termodinamike bacaju svetlost na sve prirodne pojave» Dž. Maksvel Poznato nam je iz iskustva da se u prirodi jedan vid energije može pretvoriti u drugi, naprimer:
1

-potencijalna energija nekog tela u kinetičku ( padanjem ), -hemijska energija u mehaničku ( u motorima SUS), -električna u mehanički rad ( u elektromotorima ). Proučavanje i istraživanje svojstava energije i zakona uzajamnog pretvaranja različitih oblika energije predmet je termodinamike. Naziv termodinamika potiče od grčkih reči : termos-topao i dinamic- sila. Dakle može se reći da je termodinamika u opštem smislu nauka o energiji. Osnove termodinamike postavio je francuski vojni inženjer Sandi Karno, čija je osnovna ideja da toplotni motor ostvaruje mehanički rad zahvaljujući prostiranju toplote od toplijeg ka hladnijem telu. Drugim rečima toplota se može iskoristiti ako pored toplog postoji i hladnije telo, u smislu da se razlika temperatura koristi za mehanički rad ( isto kao što se koristi pad vode sa višeg na niži nivo ili protok električne energije od višeg ka nižem potencijalu). Razvoju termodinamike značajan doprinos dali su i mnogi drugi istraživači, tako da danas zahvaljujući svojoj univerzalnosti i jednostavnim metodama termodinamika je postala osnova termoenergetike i termotehnike. Tehnička termodinamika, koja nas posebno interesuje, izučava procese uzajamnog pretvaranja toplote u mehanički rad, objašnjavajući teorijske postavke i principe rada toplotnih mašina: motora sa unutrašnjim sagorevanjem parnih i gasnih turbina, gasnih reaktivnih motora, kompresora, rashladnih mašina i drugo Termodinamika je eksperimentalna i empirijska nauka zasnovana zakonima ili principima. Ona proučava makroskopske pojave, uzajamna dejstvainterakcije i veličine ( energiju, toplotu, rad, pritisak, temperaturu ) ne ulazeći u molekularnu i atomsku strukturu materije. Energija Poznato je da je materija u neprekidnom kretanju. To kretanje može da bude vidljivo ( kretanje reke ili vazdušnim masa, automobila ) ili nevidljivo ( kretanje molekula ili elektrona ili elektromagnetnih talasa). S obzirom na

2

svoju fizičku suštinu kretanje se javlja u više različitih oblika : mehaničko, toplotno, električno, magnetno, hemijsko, nuklearno i dr. U tehničkoj praksi se često koristi sposobnost da jedan oblik kretanja materije može da pređe u drugi oblik kretanja materije na primer: mehaničko kretanje prelazi u toplotno pri trenju ili obrnuto, toplotno kretanje u mehanički rad kod toplotnih motora, u hidrocentralama mehaničko kretanje, pretvara se u električno, i obrnuto, električno kretanje u mehaničko kretanje u elektromotorima. Da bi se prelazak jednog oblika kretanja materije u drugi odredio i količinom, definiše se mera kretanja, količinski jednaka za sve oblike kretanja. Ta opšta, univerzalna mera kretanja materije naziva se energija. Da bi se objasnilo toplotno kretanje, moramo nakratko da razmotrimo i taj nevidljivi svet mikročestica. Sve materije se mogu naći u tri agregatna stanja: čvrsto, tečno i gasovito. Tri stanja iste supstance razlikuju se samo po uzajamnom dejstvu molekula. U čvrstom telu molekuli su stalno u istom položaju. Toplotno kretanje se ovde ogleda smo u neprekidnom oscilovanju molekula oko ravnoteže. Tečno stanje karakterišu molekuli koji su u neprekidnom haotičnom toplotnom kretanju , ali nemaju punu slobodu stešnjeni su uvek istim susednim molekulima. Gasovito stanje je primer potpunog nereda u međusobnom položaju i kretanju molekula. Uostalom i reč «gas» potiče od grčke reči «haos» što znači nered. Osnovna odlika molekula je brojnost i minijaturnost. Naprimer u jednom kubnom centimetru vazduha ima oko 25 x 1000000000000000000 molekula, a kako je rastojanje između molekula deset puta veće od molekula, mogu da se naslute njihove sićušne dimenzije. Oni se u svom haotičnom kretanju ( koji podseća na uznemireni roj pčela) međusobno privlače i odbijaju, udaraju o zidove prepreke (suda) i nastavljaju kretanje. Tom prilikom između molekula dolazi do intezivne razmene energije: molekuli veće brzine predaju deo energije molekullima sa manjom brzinom. Zbir energija mikročestica tela čini unutrašnju energiju ( U ) tela. Ona se sastoji iz energije translatornog i obrtnog kretanja molekula, energije oscilatprnog kretanja atoma unutar molekula, potencijalne energije usled dejstva međumolekularnih sila, energije unutaratomskog dejstva itd.

3

drveta. Oko tri četvrtine energije koja se danas troši dobija se sagorevanjem goriva. nafte uglja. Pod termodinamičkim sistemom smatramo ograničeni deo prostora koji je u uzajamnoj vezi sa spoljnom sredinom. koja može biti realna i zamišljena. zalihe prirodnih goriva su ograničene. elastičnih ) ima i potencijalnu ( Ep). biomase. i -izolovani sistemi. a kada se nalazi u polju odgovarajućih sila ( gravitacionih. usavršavanjem toplotnih motora a naročito istraživanju novih oblika energije. te se sve veća pažnja poklanja racionalnoj eksploataciji postojećih izvora energije.Spoljnjim uticajima ( zagrevanjem ili hlađenjem ) unutrašnja energija može da se poveća ili smanji. Sve što okružuje termodinamički sistem naziva se okolna sredina. termalna i ostale. 4 . Između sistema i okoline postoji uzajamni uticaj. Međutim samo kretanjem tela kao celine njegova unutrašnja energija se ne menja. koji se ogleda u mogućoj razmeni mase i energije između mase i okoline. Kada se telo kreće ( u makrorazmerama ).radno telo. -zatvoreni . Vrlo često se termodanamički sistem i okolna sredina nazivaju sistem i okolina. bilo u direktnom obliku ( solarna energija ) ili u indirektnom. U tehničkoj termodinamički sistem se najčešće svodi na telo pomoću koga se toplota pretvara u mehanički rad ili obrnuto ( produkti sagorevanja u cilindru motora) pa se takav termodinamički sistem naziva i . ima određenu kinetičku energiju ( Ek). prirodnog gasa. pa je ukupna energija tela E = U + Ek +Ep Osnovni izvor energije na Zemlji je energija Sunčevog zračenja. Medutim. vetra. Sistem je od okoline odvojen granicom sistema. kao energija vodenih tokova («beli ugalj»). potrebno je da uočiti deo prostora na kome će se pojava pratiti i razmatrati. Termodinamički sistem Ako želimo da proučimo neku pojavu. treseta. Razlikujemo: -otvoreni sistemi.

Kod izolovanog sistema koji u suuštini u prirodi ne postoji. fizičke veličine i hemijski sastav u svim tačkama sistema mogu da budu isti. Termos boca . nema protoka mase niti se vrši razmena energije. Zatvoreni sistem se odlikuje stalnom količinom supstance. Takav sistem je h o m o g e n. Tom prilikom masa ostaje ista pri čemu se vrši razmena energije sa okolinom. jer se sastiji od dve faze: tečne i gasovite. ali je moguća razmena energije sistema sa okolinom. Voda koja ključa u zatvorenom sudu predstavlja primer heterogenog sistema. Pri proučavanju jednog sistema.Otvoreni sistemi sa svojom okolinom razmenjuju masu ( supstancu ) i energiju. h e t e r o g e n sistem se sastoji od više homogenih delova – faza. menja se zapremina i granice sistema. Obrnuto. kod koje se razmena toplote sprečava posebnim posrebrenim zidovima između kojih je izvučen vazduh. Primer otvorenog sistema je izmenjivač toplote ( vidi sledeću sliku). Kroz granice ovog sistema nema razmene mase. u kome se strujanjem dva fluida 1 i 2 različitih temperatura ostvaruje i protok mase i razmena energije između fluida. može u dobroj meri da predstavlja izolovan sistem. Primer za ovu vrstu sistema je cilindar klipnih mašina. odnosno fluida i okoline ( pod pojmom fluid podrazumevamo zajednički naziv za tečnosti i gasove). klip se pomera . kada su ventili zatvoreni. Na granicama faza svojstva sistema se naglo menjaju. 5 .

v=V/m m3/kg Gde je : V.k mol. 6 . zapremina i temperatura . Specifična zapremina . mada se u praksi češće koristi hiljadu puta veća jedinica . Međutim zapremina koju zauzima jedinica mase je tačno određena i naziva se s p e c i f i č n a z a p r e m i n a. zagrevanjem ili hlađenjem gasa u cilindru sa nepokretnim klipom menja se pritisak i temperatura. Naprimer. jona ). r = m/V = 1/v . elektrona. koji nema svoju zapreminu već uvek zauzima zapreminu suda u kome se nalazi. U termodinamici se za osnovne veličine stanja smatraju: pritisak. ( m3 ) -ukupna zapremina radnog tela određena zauzetim prostorom. Kg/m3 Zapremina može da se svede ne samo na jedinicu mase već i na jedinicu količine radnog tela. Molarne veličine stanja U tehničkoj termodinamici radno telo je najčešće gas. molekula. pa je recipročna specifičnoj zapremini. Gustina radnog tela predstavlja masu jedinične zapremine. to jest može imati različita fizička svojstva. M . ( kg ) -njegova masa. Jedinica za količinu materije u međunarodnom sistemu jedinica (SI ) jeste 1 mol ( jedan mol ).Veličine ( parameri ) stanja Jedan isti sistem u zavisnosti od spoljnih uslova može biti u različitim stanjima. jer se ove veličine jednostavno mere i imaju očigledan fizički smisao. K o l i č i n a s u p s t a c e predstavlja fizičku veličinu definisanu brojem strukturnih elemenata (atoma. Svako od tih stanja je određeno veličinama makroskopske prirode koje se nazivaju veličine stanja. a pri kretanju klipa menja se i zapremina.

Srednja vrednost. ''Kg/kmol''. m3/mol Pritisak Svaki od molekula sistema koji je u dodiru sa zidovima suda stvara određenu silu pritiska na zidove. Ili . .065 . to jest M = m/n. normalne sile. koji sadrži onoliko pojedinačnih čestica koliko ima atoma 0.10 na 26 molekula ( Avogadrov ). VM = V/n . 1 ''kmol'' je onoliko kilograma neke suspstance koliko iznosi njena molarna masa M . kg/mol Zamenom u predhodnim izrazima . kojom veliki broj molekula deluje na zidove suda. svedeni na jedinicu površine.v = M/r . onda jedan ''kmol'' sadrži 6. P = F/A Osnovna jedinica za pritisak u sistemu SI je ''paskal'' : 7 . Dakle molarna zapremina radnog tela predstavlja odnos zapremine radnog tela i njegove količine. m3/mol.Jedan ''mol'' je količina supstance jednog sistema čestica.v/n = M. molarna masa radnog tela je odnos mase radnog tela prema njegovoj količini. rezultujuće.012 kg ugljenikovog izotopa C12. Kad se te čestice molekuli. predstavlja stvarni ili apsolutni pritisak gasa. Slično tome . Gde je : n –količina supstance izražena brojem molova. dobijamo VM = V/n = m.

dovedu u međusobni kontakt.Pv Gde je Pv potpritisak odnosno vakum. Temperatura je fizička veličina stanja koja karakteriše toplotno stanje sistema u odnosu na uslovno izabrano nulto stanje. a koji zavisi od nadmorske visine i atmosferskih uslova ( opada sa nadmorskom visinom. Manometri mere razliku stvarnog i i barometarskog pritiska. odnosno 101. Da bi smo toplotno stanje nekog sistema mogli da iskažemo brojkom. P = P b . Manometarski pritisak je ustvari natpritisak. temeperatura je pokazatelj intezivnosti haotičnog kretanja čestice tela ili mera srednje kinetičke energije svih česica. koji čine jedan sistem. Potrebno je da znamo da je samo stvarni prtisak veličina stanja. tada se meri instrumentima koji se nazivaju manometri. Stvarni pritisak je P = Pb + Pn U slučaju kada je apsolutni pritisak niži od barometarskog.3 kPa.Pa = 1 N/m2 ''Pa'' je mala jedinica pa se u praksi koristi hiljadu puta veća jedinica ''kPa'' Veza sa starom jedinicom ( bar ) je: 1 bar = 100 000 Pa U opštem slučaju pritisak gasa može biti viši ili niži od referentne vrednosti .barometarskog pritiska (pb). kao što se to radi u kinetičkoj teoriji gasova. njihovo stanje će se menjati sve dotle dok se 8 . Ovaj pritisak na nivou mora iznosi 101 300 pa. Temperatura Čovek ali i sva ostala živa bića imaju sposobnost da čulima registruju toplotu ili hladnoću. Ukoliko je pritisak veći od barometarskog. uvedena je još jedna jedinica stanja sistema a to je temperatura ( T). Ako se dva tela različitih temperatura. Stvarni pritisak je. Barometarski pritisak je pritisak kojim atmosfera deluje na telo sa kojim je u dodiru. meri se razlika barometarskog i apsolutnog pritaska instrumentima koji se nazivaju vakummetri. Taj osećaj koji registrujemo je neprecizan. Posmatarno u mikrorazmerama.

U gornjem delu cevi nalazi se mala količina živine pare koja se za ovaj slučaj može zanemariti. a druga reperna tačka odgovara temperaturi ključanju vode pri istom pritisku . U nekim zemljama je u upotrebi Farenhajtova skala. Jedinica za merenje temperature po ovoj skali je '' kelvin '' ( 1K). zatvorenu sa jedne strane napunio živom. Tom prilikom deo žive se izlio u posudu ali je ostao stub žive visine 760 mm.15 + t o C. Za merenje temperature u međunarodnom sistemu jedinica koristi se Kelvinova skala koja se naziva i skala termodinamičke temperature. on je staklenu posudu dužine oko 1m. ali to nije slučaj sa proizvodom ili količnikom ovih temperatura. Na osnovu proporcije jednostavno se može preračunavati T oC = 5/9 ( t oF -32 ) Metode merenja pritiska i temperature Jedan od najednostavnijih načina merenje pritiska zasnovan je na činjenici da pritisak stuba tečnosti na podlogu linearno zavisi od njegove visine. 9 . Kada je pritisak u ravnoteži to će atmosferski pritisak biti jednak pritisku živinog stuba u preseku A –A. označena kao 100 stepeni. Poznat je ogled italijanskog fizičara Toričelija. kada potpuno prestaje kretanje molekula -273. Razlika temperatura je ista bez obzira da li se izražava u stepenima Celzijusa ili stepenima Kelvina. Reperna tačka u ovoj skali je tačka topljenja leda ( pri pritisku od 101. Tačka topljenja leda u Farenhajtovoj skali je označena sa 32 oF a tačka ključanja vode sa 212 oF pri pritisku od 101.3 kPa). Za merenje temperature najčešće je u upotrebi Celzijusova skala. Kada se to stanje postigne u sistemu se ne opažaju promene – sanje se ne menja sve dotle dok je sistem izolovan od okoline. ali se ove skale razlikuju po koordinatnim počecima. Odakle sledi da je apsolutna nula. označena je kao 0 stepeni Celzijusa . po čemu postoji zavisnost.15 oC.temperature ne izjednače u svim delovima sistema. Podeljci po ovoj skali odgovaraju skali Celzijusa. za takav sistem se kaže da je u termičkoj ravnoteži.3 kPa. T = 273. Druge veličine ( naprimer kod gasova u odvojenim sudovima mogu da se razlikuju ). Zatim je zatvorio drugu stranu i okrenuo cev pa je zatim zaronio u posudu sa živom. Ovaj interval je podeljen na sto jednakih delova i svaki od ovih delova predstavlja 1oC. K.

m – masa . r . Time se stvaraju islovi da se meri razlika barometarskog i apsolutnog pritiska.Stoga je : Pb = G/A = mg/A = r Ag/A = r g z Gde je : A – poprečni presek cevi. Dodavanjem vertikalne skale dobija se najjednostavniji živin barometar (od b a r o s – težina.gustina. Dakle između atmosferskog pritiska i visine stuba tečnosti ( žive ) postoji direktna proporcionalnost. visina stuba žive i g – ubrzanje Zemljine teže. G –težina stuba žive . 10 . Na sledećoj slici prikazan je manometar u obliku ''U'' cevi u koji je nalivena tečnost. m e t r e o – merim ) Korišćenjem istog principa može se meriti i natpritisak i potpritisak. V – zapremina.

Na ovom principu je zasnovan rad metalnog barometra – aneroida.P v Ovde je potpritisak jednak Pv = r g z barometarskog i Za merenje pritiska takođe se koristi jednakost sile pritiska i elastične sile ( u opruzi ili cevi ).P = P b + r g z = Pb + Pn Slična je situacija kada merimo razliku između apsolutnog pritiska vakuumetrom P = Pb + r g z = Pb . zatim klipnih manometra. 11 . kojim se mere relativno visoki tzv manometri sa Burdonovom cevi.

zahvaljujući svojoj elastičnosti. Pri merenju temperature telima A i B u ulozi trećeg tela je upravo sprava za merenje temperature koji se naziva termometar. onda su tela A i B u termičkoj ravnoteži . potrebno je da se treće telo C dovede u u kontakt sa telima A i B. električni otpor. a kazaljka ka nultom položaju. vraća ka početnom položaju. Iz iskustva znamo da se promenom temperature menjaju i neke druge karakteristike tela: dimenzije. cev se ispravlja a pomeranje zatvorenog kraja cevi preko mehanizma se prenosi na kazaljku. pa u zavisnosti od 12 . gas. pritisak. Bitno je prethodno odrediti supstancu kojom se meri temperatura (termometrijska supstanca) koja može da bude : živa. Merenje temperature se zasniva na nultom zakonu termodinamike. Pri sniženju pritiska cev se . U principu svaka od navedenih promena može da bude osnov za merenje temperature. agregatno stanje. Na osnovu iskustva može se tvrditi : ako je telo A u termičkoj ravnoteži sa telom C. metal i drugo. zatim svojstva supstance. a C u termičkoj ravnotežom sa telom B. Pri povišenju pritiska. boja i dr. Ovaj postulat se naziva nulti zakon termodinamike jer su nazivi « prvi » i « drugi » predhodno dati drugim termodinamičkim saznanjima. alkohol . Kazaljka se zaustavlja kada se uspostavi ravnoteža između pritiska koji se meri i elastične cevi. Da bi se odredilo u kakvom su odnosu temperature dva tela A i B. koja se kreće po skali.Burdonova cev sastoji se od spljoštene metalne cevi (1 ) zatim prenosnog mehanizma (2) i kazaljke (3).

13 . Za veoma tačno merenje temperature i baždarenje drugih termometara koriste se gasni termometri. helijum ) jer pri stalnom pritisku između temperature i zaprenine gasa postoji direktna proporcionalnost ( Gej-Lisakov zakon). usled pojave termoelektromotorne sile u kolu struje). Iz fizike je poznato da se gasovi više i pravilnije šire od tečnosti.9 oC. On se koristi za intervale temperatura od -38 oC 350 oC.toga ustanoviti funkcionalnu zavisnost između temperature i tog svojstva ( linearna. tako što se prostor iznad žive napuni azotom. Temperatura se određuje merenjem zapremine koju zauzima razređeni gas ( vazduh. a to se postiže povećanjem pritiska. Za merenje viših temperatura potrebno je da se spreči ključanje žive. logaritamska). dok se za niže temperature koriste termometri sa alkoholom. vodonik. L = Lo ( 1 + α ∆T ). zasnovan je na linernoj zavisnosti izduženja žive ∆ L i promene temperature ∆ T: (L. termoelementi ( dve žice različitih materijala zalemljene na krajevima i izložene različitim temperaturama. gde je: -α. optički termometri za merenje visokih temperatura ( između zračne energije koje emituje užareno telo i njegove temperature postoji proporcionalnost ). argonom ili ugljen diosksidom. a ključa na 356 oC.toplotni koeficijenat linernog širenja. jer živa očvšćava na -38. Princip rada živinog termometra koji se najčešće koristi za merenje temperature čovečjeg tela.trenutna i početna dužina žive Živin termometar je jednostavne konstrukcije sastoji se od staklene kapilare i rezervoara ispunjenog živom. Postoji niz drugih termometara zasnovanih na nekim drugim fizičkim svojstvima: termometri sa električnim otporom ( električni otpor se menja sa temperaturom ). koji jednak relativnoj promeni dužine po stepenu. -L i Lo .Lo)/Lo = α ∆ T. Na sledećoj tabeli dat je merne oblasti različitih uređaja za merenje temperature. pri atmosferskom pritisku. kvadratna.

teorijski 14 . Promena stanja U svom neprekidnom toplotnom kretanju.v. temperatura i specifična zapremina ( kao i ostale veličine stanja ) imaju iste vrednosti u svim tačkama zapremine sistema. Pri tome pritisak. što definiše stanje termodinamičke ravnoteže sistema. molekuli gasa teže da se što ravnomernije rasporede po raspoloživoj zapremini i da imaju približno ujednačenu energiju.Jednačine stanja. ukoliko nema spoljnih uticaja. To prirodno stanje gasa se i ostvaruje. Proučavanjem ponašanja različitih gasova.T. Svako od tih ravnotežnih stanja je određeno odgovarajućim osnovnim veličinama stanja: p.

Na osnovu nje se određuje treća veličina stanja. čiji je opšti oblik f ( p. Pritisak. širenjem ili sabijanjem. Promena stanja sistema od početnog stanja 1 (p1. Kvazistatičke i nekvazistatičke promene stanja Ako je gas u cilindru sa pokretnim klipom u termodinamičkoj ravnoteži.T) ili ( p. Naprimer: zagrevanjem ili hlađenjem sistema. a ravnoteža se narušava.T ) = 0 Jednačina stanja zavisi od vrste radne supstance. Međutim za praktično korišćenje prostorna linija se projektuje na koordinatne ravni (p. Tada govorimo o kružnim procesima ili ciklusima. Dakle pri veoma sporom pomeranju klipa sistem zadržava ravnotežu a pri tom se stanje sistema menja. (v. tada bi narušavanje ravnoteže bilo neznatno. Zbog određenog fizičkog značenja najviše se koriste promene stanja u p. Pri tome se koriste tri moguća prikaza ovih funkciaja: analitički. grafički može da se prikaže ograničenom prostornom linijom. koji se grafički prikazuju zatvorenom konturom. grafički i tabelarni.v1. Umesto jedne promene mogu da se obave niz promena stanja i da se drugim putem vrati u početno stanje. pri čemu je posebno povećan pritisak u blizini klipa.T2). iako se stanje sistema sve vreme menja.v2.T1 ) do krajnjeg stanja 2 ( p2.v). temperatura i gustina imaju različite vrednosti u tačkama sistema. međutim klip veoma sporo pomerao. odnosno 15 . Dejstvom sile na klip gas se sabija . utvrđeno je da su veličine stanja međusobno zavisne i povezane t e r m i č k o m j e d a č i n o s t a nj a ( kraće: jednačinom stanja ). U graničnom slučaju kada se klip kreće bekonačno sporo. Pri zaustavljanju klipa ravnoteža se ponovo uspostavlja. Sistem prolazi kroz neravnotežna stanja i pri prestanku spoljnih uticaja dolazi u novo ravnotežno stanje.T).v koordinatnom sistemu.i eksperimentalno. Takav proces u kome se menjaju veličine stanja naziva se p r o m n a s t a nj a. ako su ostale dve poznate. veličine stanja se menjaju a osim toga nisu iste u svim tačkama sistema. Ako bi se. može se predpostaviti da se sistem celo vreme nalazi u ravnoteži. Zbog energetskih uticaja okoline. ravnoteža termodinamičkog stanja se narušava. pa se zato može smatrati njenom osnovnom termodinamičkom karakteristikom.v.

karakteriše svojstvo nepovratnosti.zahteva određeni rad. Takve idealizovane promene se nazivaju kvazistatičnim ( ravnotežnim promenama stanja ). Da bi se gas vratio u početno stanje potrebno stanje.stanja su beskonačno bliska ravnotežnim. posle uklanjanja pregrade nastaje mešanje. pa je potrebno uložiti neki rad. ako se zanemari trenje. ponavljaće ciklično iste amplitude i brzine. to jest prelaženje toplote sa hladnijeg na toplije telo ne može da se ostvari samo po sebi (spontano ). Obrnut proces – njihovo razdvajanje. U tome se sastoji povratnost mehaničkih pojava. temperaturama i gustinma u pojedinim tačkama sistema. Procesi u prirodi i u tehničkoj praksi (realni procesi ) nemaju svojstva ravnotežnih procesa. Ovakve promene stanja mogu da se prikažu na dijagramu u obliku neprekidne linije. istim brzinama kao i pri direktnom kretanju. pri čemu telo prolazi kroz iste tačke. takođe je nepovratni proces. I kretanje apsolutno elastične kugle po horizontalnoj ravni između idealno elastičnih prepereka takođe je u mehaničkom smislu povratni proces. Povratni i nepovratni procesi Za ovu priliku razmotrićemo nekoliko primera mehaničkog kretanja. Širenje gasa u cilindru. Toplotni proces. poznato je. Proces mešanja ( difuzije ) gasova takođe je nepovratan proces. međutim. nastaju prelaženje toplote sa toplijeg na hladnije telo sve do uspostavljanja termičke ravnoteže ( izjednačavanje temperatura ). Kada se matematičko klatno izvede iz ravnotežnog položaja. Ovo kretanje ima svojstva povratnosti. počeće da osciluje i. Takve promene stanja pri kojima sistem prolazi kroz neravnotežna stanja nazivaju se nekvazistatičke ( neravnotežne promene stanja ). koji zbog 16 . Između dva tela različitih temperatura koja su u kontaktu. Dakle mehaničko kretanje je moguće izvesti u suprotnom smeru. Ako se u nekom sudu nalaze dva različita gasa razdvojena pregradom. koje se nazivaju linije promene stanja i za takva ravnotežna stanja između početnog i krajnjeg može da se primeni jednačina stanja. a jednačina stanja može da se primeni samo za početno i krajnje stanje promene. One se uslovno prikazuju neprekidnom linijom. ali u većini praktičnih primera. Kvazistatičke promene stanja predstavljaju idealizaciju. promene stanja su veoma bliske kvazistatičkim. a naročito kod toplotnih mašina. Obrnut proces. Na primer strujanje gasa iz suda višeg u sud nižeg pritiska praćeno je različitim pritiscima. mora gas ponovo da se sabije.

takav se proces naziva p o v r a t n i. ali rade neće biti ukoliko se auto ne pomeri sa mesta stajanja.takav proces je nepovratan. Ukoliko se počeno stanje uspostavlja uz određene promene okoline. U toku ovog procesa razmenjuje se toplota između gasa i okoline. ako proračun pokaže da bi neka mašina u toku povratnog procesa ostvarila snagu od 100KW. Sa znatnim temeperaturnim razlikama između sistema i okoline. onda je jasno da je nerantabilna. Stvarni realni procesi su nepovratni. Realni procesi protiču sa gubicima rada usled ternja. Uslovi povratnosti praktično ne mogu da se ostvare. ako se sistem posle izvršenog procesa može da vrati u početno stanje . koje je u principu uvek moguće. -vršenjem rada jednog tela nad drugim. Iako povratni procesi ne postoje u prirodi. a u realnom procesu ostvaruje samo 8 KW. pa su povratni procesi idealizovani procesi kakvih nema u prirodi. Intezitet mehaničkog rada jednak je skalarnom proizvodu između sile i puta. Na primer. Zbog toga vraćanje radnog tela u početno stanje. Ipak. vrtložnih strujanja. stvara veliki moment uvijanja vratila. Količina toplote Prelaženje energije sa jednog tela na drugi može da se ostvari na dva načina.trenja i drugih gubitaka mora da bude veći od rada koji je dobijen širenjem gasa. Suština termodinamičkih metoda je upravo u tome da se računa rad (snaga) u idealnom povratnom procesu i na taj način omogućava poređenje sa kvalitetom realnih procesa. što se izražava kako količina toplote ili kraće t o p l o t a. Da bi se ostvarila potrebna je sila. Primeri pokazuju da su toplotni procesi nepovratni. Rad. ali i pomeranje tela. Može se naprimer uporno gurati auto. Ili para koja prolazi kroz turbinu čije je rotor zakočen. ali nema rada turbine sve dotle do rotor ne počne da se okreće. 17 . praćeno je određenim promenama u okolnim telima. otpora vazduha i dr. Mehanički rad Mehanički rad je veoma rasprostranjen i očigledan oblik razmene energije. u proučavanju toplotnih procesa uveden je idealizovan pojam – p o v r a t n i t e r m o d i n a m i č k i p r o c e s i. -prenosom unutrašnje energije sa toplijeg na hladnije telo. što takođe utiče na nepovratnost. bez ikakvih promena u okolini. Po definiciji. kao što se moglo uočiti iz navedenih primera. oni imaju nesumljiv teorijski značaj.

proizvod A. ∆x. koje obrazuje sistem. Rad se izražava istim jedinicama kao i energija đulima '' J ''. apcisa i ordinate krajnjih tačaka procea. Iz početnog ravnotežnog položaja 1.∆V = p ( V2 .x1. gas dolazi u ravnotežno stanje 2. Međutim. a to je površina koja ograničava linija promene stanja.A.Rad je najveći mogući kada se poklapa pravac i smer sile sa pravcem i smerom pomeranja. Zapreminski rad Sile koje deluju na granice nepokretnog. 18 . Sila kojom gas deluje na klip jednaka je proizvodu između površine klipa ( A) i pritiska gasa (p). Širenjem gasa klip se pomera za veličinu ∆ x = x2 . Neka se u cilindru sa pokretnim klipom ( sledeća slika ) nalazi radno telo (gas). ∆ x. zatvorenog termodinamičkog sistema izazivaju promenu zapremine. pa je L = p.∆x predstavlja promenu zapremine gasa pri širenju ∆V = V2 . posle kvazistatičkog širenja.Vkoordinatnom sistemu naziva radni dijagram. sa pokretnom granicom – površinom A. pa će ostvareni rad biti jednak proizvodu između sile i puta L = F.V1 =A.V1 ) A to je ustvari brojna vrednost površine 1-2-2'-1'-1 ( vidi sledeću sliku ). Zato se dijagram promene stanja u p. Predpostavlja se da u toku širenja pritisak gasa ostaje stalan. pa će zapreminski rad pri stalnom pritisku biti L = p. Rad koji se tom prilikom ostvari naziva se z a p r e m i n s i (apsolutni) rad.∆ x.

a pritisak smanji od p1 na p2 ( slika gore desno) tom prilikom se ostvari tad širenja L1 = F1∆x1 = p1 (V2 –V1) Ovaj izraz predstavlja površinu šrafiranog pravougaonika u p. izraz za zapreminski rad je složeniji. Neka se klip iz položaja 1 pomera u stanje povećanja zapremine sistema za malu veličinu ∆ x1 =x1 –x2 pri čemu se zapremina povećava od V1 na V2... ostvari se rad L2 =p2(V3-V2) Ukupan rad za celu promenu satnja 1-N.Vkoordinatnom sistemu. to jest pri kretanju klipa od početnog položaja 1 do krajnjeg položaja N.U slučaju proizvoljne nekvazistatičke promene pritiska u zavisnosti od zapremine: p =f(V). Pri sledećem pomeranju klipa za malu veličinu ∆x2 =x3-x2. to jest zbiru površina svih malih pravougaonika L = L1NL = L1 + L 2 + . jednak je zbiru radova pri svakom od malih pomeranja klipa kojih ima n-1.+ LN-1 A to je brojna vrednost površine 1-N-N'-1'-1 19 .

Jasno je da zapreminski rad predstavlja karakteristiku procesa. koji se naziva t e h i č k i rad ( Lt). može zaključiti kakav algebarski znak ima rad. Kako je u fizičkoj suštini p>0. Na taj način se kroz granice otvorenog sisetma vratilu predaje rad. manji nego rad u promeni satanja 1-b-2. Očigledno je da je zapreminski rad u toku promene 1-a-2. 20 . naprimer turbinsko kolo ( sledeća slika). to se algebarski znak rada poklapa sa znakom promene zapremine ∆V. a u slučaju sabijanja ( kompresije ) biće ∆V<0. te je rad negativan i ostvaruje se dejstvom okoline na sistem. a veći od rada u promeni stanja 1-c-2. što se vidi iz predhodne slike usled nejednakosti površina ispod linija promena stanja. odnosno zavisi kojim putem radno telo prelazi iz početnog u krajnje stanje. U slučaju širenja ( ekspanzije ) ∆V>0.Na osnovu izraza za zapreminski rad i negove grafičke interpretacije. Tehnički rad Radno telo koje prolazi kroz otvoreni sistem može da pokrene neki uređaj. Ili rad je pozitivan u slučaju ako se promena stanja odvija u pozitivnom smeru apcisne ose i obrnuto. pa je i rad pozitivan i ostvaruje ga sistem.

∆ m. Zapreminskim i tehnički rad mogu da se svedu na jedinicu mase (specifični rad ). na primer). J/kg gde je: m-masa radnog tela u zatvorenom sistemu.lt. vratilo predaje rad radnom telu ( kod ventilatora ili komperesora .masa radnog tela koja prelazi granice sisetma u vremenu t(s) Snaga koja se razvija na vratilu i koja odgovara tehničkom radu je P = Lt / t = m*. L = Lt/∆ m. maseni protok tadnog tela Količina toplote Prenos energije u obliku toplote ostvaruje se toplotnim kretanjem česticamolekula i atoma. Gde je W. m* = ∆ m /t. koji nastaje kada postoji razlika temperatura između tela ( spoljašnji prenos toplote ) ili između pojedinih delova istog tela 21 . l =L /m .Naravno da je moguć i slučaj kad kroz granice sistema pomoću odgovarajućeg uređaja .

Ukoliko nema razlika temperature (kao razlika potencijala). Ovde još jednom treba istaći zajedničko svojstvo toplote i rada. što je nepravilno. a toplota koja se odvodi iz sistema je negativna. pa ni razmene toplote. Ono što telo sadrži je unutrašnja energija. Leti se more sporije zagreva od kopna i hladi J/kg 22 .( unutrašnji prenos toplote ). Time se objašnjavaju oštre zime i žarka leta kontinetalne klime . Količina energije koja se . u formi toplotnog kretanja čestica prenosi sa jednog na drugi sistem naziva se količina toplote. u svakodnevnom životu kaže da neko telo sadrži toplotu. dakle samo tokom procesa prenosa energije. već samo u procesu prenosa iz oblaka u jezero. neće biti razmene energije. koja se dovođenjem ili odvođenjem toplote ( ili rada) menja. koja ne postoji ni u oblaku ni u jezeru. Toplota koja se dovodi u sistem je pozitivna. ili blage zime i umerena leta primorske klime. kao spoljnih uticaja. Slično kiši. Specifični toplotni kapacitet Iskustvo pokazuje da se neka tela teža a neka lakše zagrevaju. O znaku toplote je usvojena sledeća konvencija. Često se baš kada je u pitanju toplota. O toploti ima smisla govoriti. ni rad ni toplota se ne sadrže u jednom telu (sistemu). Toplota se kao i rad izražava u džulima (J) a u proračunima se često svodi na jedinicu mase q = Q/m.

potrebna je različita količina toplote. T2) _ C = Q12/ (T1-T2).K) Između specifičnog i molarnog toplotnog kapaciteta postoji sledeća zavisnost.c S obzirom na definiciju. To je količina toplote potrebna da se jedinici mase ( ili količine ) nekog tela temperatura promeni za jedinicu ( 1K). J a srednji molarni toplotni kapacitet _ _ cM =C/n = Q12/n( T2 -T1 ). Da bi se dobila pogodnija veličina . definiše se kao srednja vrednost toplotnog kapaciteta u intervalu temperatura ( T1. specifični toplotni kapacitet je potrebno odrediti za čvrsta tela i tečnosti za datu temperaturu i te se vrednosti navode u termodinamičkim priručnicima. to postoji i bezbroj 23 . Na osnovu predhodne definicije. Količina toplote potrebna da se temperatura nekog tela ( sistema ) promeni za jedinicu. Zbog takvih svojstava voda se koristi za hlađenje motora i ako radno telo u procesu grejanja. srednji specifični toplotni kapacitet biće: _ _ c = C /m= Q12/m(T2 -T1 ). naziva se t o p l o t n i k a p a c i t e t. specifični toplotni kacacitet gasova ne zavisi samo od fizičkohemijskih svojstava već i od načina odvijanja procesa. koja neće zavisiti od mase tela. J/(kmol. Veličina kojom sa krakteriše svojstvo tela jednakih masa da različito menjaju temperaturu pri dovođenju ili odvođenju iste količine toplote. J/K Toplotni kapacitet očigledno zavisi od mase sistema. jer je količina toplote karakteristika procesa. Kako se promene stanja mogu odvijati na bezbroj načina. Na taj način specifični toplotni kapacitet gasova je definisan samo ako je poznata i odgovarajuća promena stanja. _ _ cM= M . Dakle. da bi se iste količine različitih supstanci zagrejale ili ohladile za idređenu temperatursku razliku . Međutim . a zimi se voda sporije hladi zagrevajući okolni vazduh.okolni vazduh. uveden je s p e c i f i č n i t o p l o t n i k a p a c i t ( ranije se zvao specifična toplota ).

pri stalnoj temperaturi (T-const).pri širenju i sabijenju gasa u cilindru pri stalnom pritisku (p-const). cp. U proračunima se vrlo često. pa je i zato uvedena nihova srednja vrednost. ct. za razmenu toplote između sistema i okoline neophodno je da postoji razlika temperatura između sistema i okoline. Promena entropije predstavlja količnik iz promene količine toplote u nekom procesu i apsolutne temperature na kojoj se proces odvija. i u opštem slučaju ( x-const). Specifični toplotni kapacitet gasova se menja sa promenom temperature. na primer. Tako se pri izračunavanju razmenjene toplote srednja temperatura množi sa promenom entropije Q12 = T ∆S.različitih specifičnih toplotnih kapaciteta čije su vrednosti u granicama od plus do minus beskonačno. pri temperaturi od 2000 oC specifični toplotni kapacitet je veći za 70% nego pri temperaturi o 0oC. kada se zahteva veća tačnost. Na primer pritisak u cilindru može da bude izuzetno visok. ali sve dok ne počne da se menja njegova zapremina. koristi specifični toplotni kapacitet gasova koji odgovara nekom intervalu temperatura. posebno kod višeatomskih gasova. treba da postoje dva činioca: pritisak koji je viši od okloline i promena zapremine. Entropija Da bi sistem mogao da izvrši zapremniski rad. Entropija je veličina koja u termodinamici omogućuje da se u utvrdi smer termodinamičkih procesa. Fizikalno razumevanje i objašnjenje termičke koordinate . Postojanje samo razlike pritisaka je neophodan ali ne i dovoljan uslov za obavljanje rada. Znamo da je zapremiski rad L12 = p V. ali takođe i promena termičke koordinate. Dokaz da se vrši zapreminski rad je da se menja druga koordinatazapremina. gde je x. Kod ugljen –dioksida (CO2) . Odakle je ∆ S = Q12/ T 24 . koju je uveo Klauzijus i nazvao e n t r o p i j a (S). odnosno klip ne počne da se kreće. nema rada. Analogno tome. Na primer specifični toplotni kapacitet biće: cv – u procesu zagrevanja ili hlađenja gasa u cilindru sa nepokretnim klipom ( V=const).neka veličina stanja..

Entropija je veličina stanja. ( J/K). analognom geometrijskom prikazu zapreminskog rada. kao što su rad i količina toplote. pa njena promena između dva ravnotežna stanja zavisi samo od tih stanja. Drugoj grupi pripadaju veličine stanja ( pritisak temperatura. Promena entropije i sama entropija se izražavaju u džulima po kelvinu. pa će promena specifične entalpije biti ∆ s = ∆ S/m = q12/T. zapremina. S 2 < S1 ). Dakle da li se dešava razmena toplote. količina razmenjene toplote biće jednaka brojnoj vrednosti površine 1-2-2'-1'-1. što se vidi na sledećoj slici 25 . a mogu da se svedu na jedinicu mase. onda . U prvu grupu ubrajaju se veličine. ako se entropija tela ne smanjuje (∆ S <0. ne treba zaključivati samo na osnovu promene temperature. Ako je zakon kvazisatatičke promene stanja 1-2 u T-S koordinatnom sistemu određen relacijom T=f(S). J/kg.Ovde treba naglasiti da date formule važe za kvazistatička stanja. već i na osnovu promene entropije. Na primer pri topljenju leda temperatura se ne menja iako se sistemu dovodi toplota. Na osnovu datog entropija se koristi kao koordinata u T. od njega se toplota odvodi ( Q12<0 ). Obrnuto. dr.) koje zavise samo od trenutnog stanja sisetma.S koordnatnom sistmu. onda se njemu dovodi toplota (Q12>0). slično kao što pređeni put između dva mesta zavisi od izabrane maršute . S2 >S1). koje zavise od vrste procesa. Ako se entropija tela povećava (∆ S>0.K Do sada smo razmatrali dve grupe termodinamičkih veličina.

radom i toplotom. pošto je T>0. odnosno S1 =S2 ( prikaz pod «b» na gornjoj slici). Otvoren sistem Da bi se izveo detaljniji analitički izraz prvog zakona termodinamike za otvoreni termodinamički sistem. Ako se sa «Q « označi količina toplote a sa « L» rad. Na sledećoj slici dat je uprošćeni šematski prikaz nekog toplotnog uređaja ili mašine. posmatra se sistem sa stacionarnim protokom mase i energije ( ustaljenim sa vremenom). To je iskustven zakon. koji ima veliku praktičnu primenu naziva toplotni dijagram. ili S=const (izentropski proces. proces pri stalnoj entropiji ). Prvi zakon termodinamike Prvi zakon termodinamike predstavlja specijalni slučaj opšetg zakona o održanju energije. S 2 -S1=0. pri čemu za količinu toplote i rad važe već usvojeni dogovor o znacima. što se razmene između sistema i okoline . U slučaju da je T= const ( izotermski proces) . a na izlazu indeksom 2.Zato se ovaj dijagram. U toku procesa pri kome je Q12=0. Ovim se zakonom utvrđuje odnos između: -energije koju sadrži sistem i koji je po svojoj suštini veličina stanja. Energija sistema može da se promeni samo spoljnim uticajem. gde su veličine stanja radnog tela na ulazu označene indeksom 1. po kome energija ne može da nastane niti da nestane već samo prelazi iz jednog oblika u drugi. 26 . i -spoljnih uticaja ( energetskih efekata ) koji prolaze granice sistema u toku procesa (rada i toplote). tada je promena energije sistema ∆E = Q – L. količina razmenjene toplote je jednaka brojnoj vrednosti površine pravougaonika sa sledeće slike: Q12 = T (S 2 -S1).

. kinetičke enrgije (Ek) i potencijalne energije ( Ep). Energija radnog tela je jednaka zbiru unutrašnje energije (U). Ukupan rad se u ovom slučaju sastoji od tehničkog rada Lt. E = U + Ek +Ep = U + 1/2mw2 + mgz Gde je w-brzina radnog tela z—visina u odnosu na referentnu ravan. U uočenim presecima pritisak je stalan pa radovi potiskivanja mogu da se izraze kao : Lp = p∆V. a radom istiskivanja se ista masa potiskuje iz preseka 2-2 u prese 2'-2'.∆ m. Radom utiskivanja se masa ∆ m radnog tela potiskuje iz preseka 1-1 u presek 1'-1'. pri čemu se rad potiskivanja sastoji od rada utiskivanja u preseku 1-1 i rada istiskivanja u preseku 2-2. Proces se dešava u vremenskom intervalu t . a istovremeno ista količina radnog tela napušta sistem kroz izlazni presek 2-2.Promene stanja između ravnotežnih stanja 1 i 2 mogu da budu kvazistatične ili nekvazistatične. i zapreminskog rada koji se ovde naziva rad potiskivanja ( strujanja) fluida ( Lp). to će biti L p= p.∆ m. odnosno L=Lt +Lp. u kome radno telo mase ∆ m ulazi u sistem kroz ulazni presek 1-1. a kako je ∆V=v. U ulaznom preseku 1-1 vrši se zapreminski rad nad radnim telom ( negativan) 27 .v.

v1 ) Entalpija Entalpija je termodinamička veličina definisana kao zbir unutrašnje energije i proizvoda iz pritiska i zapremine nekog sistema. ( J/kg ) Entalpija je veličina stanja jer je matematička kombinacija veličina stanja: Unutrašnje energije. kao što unutrašnja energija karakteriše zatvoren sistem.v2 . a u preseku 2-2 rad protiv spoljašnjih sila ( pozitivan ) p2.p1. Zatvoren nepokretni sistem U slučaju zatvorenog nepokretnog sistema promena ukupne energije se svodi na promenu unutrašnje energije. Ova veličina karakteriše toplotu termodinamičkih promena koje se dešavaju pri konstantnom pritisku (izobarski procesi ). H= U + pV. Ali ne zavise od vrste procesa vec samo od početnog i karajnjeg stanja razmatranog sistema. a rad koji sistem razmenjuje sa okolinom je zapreminski pa je Q12-L12= U2 –U1 Ova relacija može da se izrazi i preko entalpije Q12= H2-H1+( L12+ p1 V1 +p2 V 2) kada je u toku procesa konstantan pritisak P = const 28 . Entalpija karakteriše otvoren sistem u energetskom smislu.v1 . pa će rad potiskivanja biti Lp = ∆ m. A ukupan rad L = Lt + ∆ m ( p2 .(p2 v2 –p1 v1 ). (J) Pri čemu će specifična entalpija biti h = H/m = u +pv . zapremine i pritiska.v2 –p1 .∆ m. to jest ∆ U=∆E= U2-U1. a zajedničko im je svojstvo da se menjaju pod uticajem toplote i rada.∆m .

Već je naglašeno da toplota uvek prelazi sa tela više temperature na telo sa nižom temperaturom. sve dotle dok se temperature ne izjednače.Q12= H2-H1 Iz svega proizilazi da je koristan rad jednak iskorišćenoj toploti. Osnovne postavke i formulacije a) Svi prirodni (spontani) procesi imaju određen smer odvijanja i određeno vreme trajanja. U navedenim primerima spontani procesi u suprotnom smeru nisu mogući. a pri vrhu bele kuglice. a proces može da teče sve dok se ne uspostavi ravnoteža sistema i okoline. A na osnovu svega je i očigledna tehnička formulacija prvog zakona termodinamika. Smer odvijanja procesa je od višeg ka nižem potencijalu. ne može se stvoriti motor koji bi davao rad ne trošeći energiju. Usmerenost prirodnih procesa omogućava dobijanje dobiajnje korisnog rada. Ovaj primer ilustruje statističko tumačenje drugog zakona termodinamike koji se može definisati: prelazak čestica iz uređenog oblika kretanja u neuređen oblik je najverovatniji ( i praćen porastom entropije ). Na primer u spojenim sudovima voda teče od višeg ka nižem nivou. posle njihovoh mešanja vrlo mala je verovatnoća je da će one posle mešanja zauzeti početni položaj. sve dok se nivoi ne izjednače. Čak se pouzdano može zaključiti da ovakav ishod nije verovatan. upravo zbog nepovratnosti realnih procesa. a vazduh iz suda pod pritiskom izlazi u atmosferu sve dotle dok se pritisci ne izjednače. voda ne teče uzbrdo itd. b) Prirodni procesi su nepovratni. Na priner ako se u jednoj kutiji na dnu nalaze crne. to jest. Toplota ne prelazi sa tela niže temperature na telo sa višom temperaturom. Navedene pojave se dešavaju u jednom smeru. Tako se prirodni pad vode može iskoristiti za 29 . d) Prirodni procesi se mogu iskoristiti za dobijanje korisnog rada. što je posledica haotičnog kretanja molekula. Međutim taj rad je uvek veći od rada u direktnom procesu. U slučaju mehaničke neravnoteže dešavaju se analogni procesi. na primer ) potrebno je uložiti rad. Da bi se proces izvršio u suprotnom smeru ( da voda potekne uzbrdo. c) Prirodni procesi prelaze iz manje verovatnog satanja u više verovatno stanje. perpetuum mobile prve vrste nije moguć.

P r i n c i p P l a n k a. međutim toplota koja se radnom telu dovodi od toplotnog izvora ne može u potpunosti da se pretvori u meganički rad. Sva toplota odvedena od izvora toplote ne može da se prevede u mehanički rad. e) Za permanentno dobijanje rada potrebno je da postoje najmanje dva rezervoara različite temperature. bez drugih izmena ( kompezacija) u drugim telima. U slučaju motora sa unutaršnjim sagorevanjem. P r i n c i p K l a u z i j u s a. jedno toplije ( toplotni izvor. moguće je toplotnim motorom dobiti mehaničku energiju. Toplota ne može spontano.jedan neiskorišćeni deo uvek odlazi u toplotni ponor. a toplotni ponor-okolna atmosfera. Priroda teži od manje verovatnih ka više verovatnim stanjima. toplotni izvor je toplota oslobođena sagorevanjem goriva u cilindrima. hladnjak). Rad toplotne mašine samo sa jednim izvorom toplote (perpetuum mobile duge vrste ) nije moguć. do kojih se došlo empirijskim putem i koje su u suštini ekvivalentne. zagrejač ) i drugo hladnije ( toplotni ponor. P r i n c i p B o l c m a n a. Nemoguć je perpetum . okeana i čitave Zemljine kugle.mobile druge vrste. sma po sebi. f) Rad i toplota nisu energije istog kvaliteta. Kad bi to inače bilo moguće. Protok toplote i eventualno dobjanje rada moguće je ako postoje najmanje dva tela između kojih postoji termička neravnoteža. Rad se potpuno pretvara u toplotu. P r i n c i p T o m s o n a K e l v i n a. Ako se koristi prirodno prelaženje toplote sa toplijeg na hladnije telo. da prelazi sa hladnijeg na toplije telo. Izložene postavke drugog zakona termodinamike omogućavaju da se shvate klasične formulacije drugog zakona termodinamike. Zakon porasta entropije Prmena entropije u nekom izolovanom sistemu razmotriće se na primeru nepovratnog procesa razmene toplote između dva tela različitih ali konstantnih temperatura T1 i T2 ( T1>T2) ( sledeća slika ).pokretanje hidrauličnih turbina i dobijanje mehaničke energije koja se dalje pretvara u električnu. 30 . to bi bila velika blagodet za čovečanstvo jer bi se koristila ogromna energija atmosfere.

Q1=Q2=Q. proces razmene temperature bi bio povratan pa je promena entalpije ∆ Sis= 0 Znači entropija izolovanog sistema se ne smanjuje. Ovo je zakon porasta etropije. smanjenje entropije tela 1 je : delta S1=-Q/T1. pa proizilazi ∆ Sis>0 U slučaju kada bi se temperatutna razlika tela 1 i 2 odnosno ako bi temperatura T1 težila T2 .Količina toplote koju odaje telo 1 jednaka je po apsolutnoj vrednosti toploti koju prima telo 2. ∆Sis= ∆ S1+ ∆ S2=. ukupna promena entropije izolovanog sistema jednaka je zbiru promene entropije tela 1 i 2 . Ako se vodi računa o znaku količine toplote. Entropija raste kada se u 31 . Zbog pretpostavki da je T1>T2 izraz u zagradi je veći od nule.ona raste ili ostaje stalna.Q/T1+Q/T2= Q ( 1/T2-1/T1) pri čemu je pretpostavljeno da telo menja svoja stanja kvazistatično. a povećanje toplotete tela 2 ∆ S2 =Q/T2.

a stalna je kada se odvijaju povratni procesi. To stnje maksimalne entropije. p. i ima istu vrednost za bilo koje ravnotežno stanje gasa ( ne zavisi od stanja gasa ). Dakle veličine stanja gasa su povezane jednačinom stanja ( Klapejronova jednačina ). Jednačina stanja idealnih gasova Već smo zaključili da su veličine stanja: pritisak. Eksperimentalno se potvrđuje da je pri nekom pritisku gasa. Sa gledišta molekularno-kinetičke teorije gasova. međumolekularne sile se zanemaruju. odgovara stanju ravnoteže izolovanog sistema. pri kome nisu moguće dalje spontane prmene izolovanog sistema. njihovim prestankom entropija je dostigla svoj maksimum. temperatura i zapremina međusobno zavisne veličine. u izolovanom sistemu teku u smeru porasta a nikad u smeru smanjenja entropije. koji je sa svojstvima blizak realnom gasu na pod određenim uslovima. Relni gasovi . molekuli imaju masu. kod idelnih gasova. pri p=const ). To je zamišljen gas-idealan gas pogodan za proučavanje.izolovanom sistemu protiču nepovratni (realni) procesi. ponaša se blisko idealnom gasu. Tada su 32 . čiji je pritisak dovoljno smanjen ( koji je razređen). Dakle svi realni procesi. Entropija raste pri nepovratnim procesiam. Do iste jednačine se dolazi i kombinacijom Bojl-Mariotovog zakona (pv=const pri T=const) i Gej-Lisakovog zakona (v/T = const. ali su tako mali da se zapremina može zanemariti (smatraju se materijalnim tačkama) U prirodi idealni gasovi ne postoje jer.v/T=R=const Odnosno proizvod pritiska i specifične zapremine podeljen sa apsolutnom temeperaturom je konstantan. strogo uzevši. koja za jedinicu mase ima oblik Pv =RT Gde je R. Gas za koji važi jednačina stanja za sve pritiske i temperature naziva se idelnim gasom.gasna konstanta koja zavisi od vrste gasa. jednačina pv=RT važi samo kad pritisak teži nuli. Prema tome drugi zakon termodinamike utvrđuje opšti kriterijum ravnoteže: u s t a n j u ravnoteže izolovani sistem ima maksimalnu entropiju.

molekuli udaljeniji pa se međumolekularne sile i dimenzije molekula mogu zanemariti.K Gasna konstanta po svojoj suštini predstavlja rad koji izvrši 1kg gasa pri konstantnom pritisku. zavisi o konkretnog zadataka. a imaju iste temperature i pritiske sadrže isti broj molekula-može se zaključiti da je proizvod molarne mase M i gasne konstante R za sve gasove uvek konstanta jednaka J/(kmol. VM.4 33 . RM=MR.K) Poslednja formula omogućava da se izračuna gasna konstanta ako se zna njegova molarna masa . kada se njegova temperatura promeni za 1 oK. po kome različiti gasovi koji zauzimaju iste zapremine.T Svi ovi oblici jednačine stanja su u suštini indentični.m3/m2. Gasne konstanta i molarna masa. dobiće se sledeći oblik jednačine stanja: pV = n RM. i ostale karakteristike važnijih gasova dati su u sledećoj tabeli.zapremina jednog kilomola.K = J/kg.T. Rm= MR = 8314.kg. Ako bi se jednačina stanja pomnožila sa molarnom masom M.univerzalna gasna konstanta Kada se ova jednačina pomnoži brojem molova «n». gde je.ukupna zapremina gasa. dobija se sledeći oblik jednačine stanja idealnog gasa pV=mRT gde je V. Na osnovu Avogardovog zakona . a koji će oblik koristiti. Ako se jednačina pv=RT množi sa masom gasa m. Gasna konstanta ima dimenziju R= pv/mT = N. dobija se još jedan oblik jednačine stanja ( jednačina Mendeljejeva) pVM=MRT= RM.

34 .

Promena unutrašnje energije i entalpije idealnog gasa.41 mN3/kmol. već i za sve promene stanja idealnog gasa. pa je ( Q12) =mcv (T2-T1) Zamenom izraza dobija se ∆ U = U2 –U1 =mc (T2 –T1 ) Ovaj izraz će važiti. to jest količina gasa u prostoru od 1m3 pri normalnim fizičkim uslovima.41 kmol = M/22. pri stalnoj zapremini. Na osnovu perdhodnih relacija proizilazi 1 mN3= 1/22.325 kPa) molarna zapremina će biti Vm=RmT/p 0 8314. može se smatrati konstantnim. Gde je sa mN3. Majerova jednačina Promena unutrašnje energije kao veličine stanja ne zavisi karaktera promene stanja. Pri tzv. već je potpuno definisana početnim i krajnjim stanjem radnog tela. kod idealnih gasova specifični toplotni kapacitet. p=101. označen normalni metar kubni. druge strane .4 .15 / 101325=22. 273.41 kg sve ovo znači da normalni metar kubni nije samo jedinica za zapreminu već i jedinica za količinu supstance. na osnovu eksperimenta koji je izvršio Džul.Iz predhodnih relacija može se zaključiti da su pri istim pritiscima i temperaturama zapremine kilomolova različitih gasova iste. pa je U2-U1 =( Q12) S. ne samo za promenu V=const. normalnim fizičkim uslovima ( t=0oC. Prvi zakon termodinamike za zatvoreni sistem je U2 –U1 =Q12 -L12 U uslovima kada je zapremina stalna (V =const) zapreminski rad biće jednak nuli ( L12=0 ). 35 .

Poslednji izraz određena je promena unutrašnje energije. pa će biti U=m c vt (J). pri p=const Q12= U2-U1 + p (V2-V1) =U2-pV2-(U1-pV1) = H2-H1 A ako je p=const Q12=mcp(T2-T1) Odnosno promena entalpije je Delta H = H2=mcp (T2 – T1) A sama entalpija slično unutrašnjoj energiji zavisi samo od temperature H=mcpt h =H/m=cpt Izraz za promenu entalpije mže da se napiše i u obliku H2 –H 1=mcp(T2-T1) = U2+p2V2-( U1+p1V2) =mcv(T2 –T 1) +mR(T2-T1) Odakle posle deljenja sa m(T2-T1) Cp-Cv=R Što predstavlja Majerovu jednačinu Politropske promene stanja idealnog gasa Razmatraju se ravnotežne. Promena entalpije idealnog gasa određuje se .kvazistatične promene stanja idealnog gasa.15 K (T1=0oC). u uslovima zatvorenog sistema. pri konstantnom specifičnom toplotnom kapacitetu. Prvi zakon termodinamike za zatvoreni sistem je . Tom prilikom se određuju: 36 . Aspecifična unutrašnja energija u = U/ m = cvt (J/kg) odavde se zaključuje da je unutrašnja energija idealnog gasa samo u funkciji njegove temperature. na sličan način. a sama unutrašnja energija se određuje uz predpostavku da je U1 teži 0 za T1 273.

u toku te promene stanja. rad ). Iz ovog izraza možemo odrediti specifični toplotni kapacitet cn cn = cv ( n-k/ n-1) gde je k= cp/cv odnos specifičnih toplotnih kapaciteta pri p=const. pa je za dva stanja «1» i «2» T1/v1T2/v2 Lisakov zakon ili T1/T2 = v1 /v2 . sadržane u jednačini prvog zakona termodinamike ( količina toplote. unutrašnja energija. odnosno V=const Razmotrićemo nekoliko karakterističnih politropskih promena stanja: Izobarska promena stanja Izobarska promena stanja se ostvaruje pri konstantnom pritisku radnog tela: p= const.jednačine promene stanja i grafički prikazuju u odgovarajućem sistemu koordinata: . cv. entalpija. Ta vrednost može da bude cp. što predstzavlja poznati Gej- 37 .energetske veličine. rešavanjem odgovarajuće diferencijalne jednačine. izvodi se iz analitičkih za prvi zakon termodinamike u diferencijalnom obliku.0 i čitav niz drugih od plus do minus beskonačno. pri čemu se dobija n pv = const gde se veličina n = cn-cp/ cn-cv naziva eksponent politrope koja je takođe u granicama od plus do minus beskonačno. Onovne karakteristike politropske promene stanja idealnog gasa je da specifični toplotni kapacitet (cn) ima proizvoljnu ali konstantnu vrednost. Jednačina politropske promene stanja kada se koristi osnovni uslov cn=cosnst..

Pri dovođenju toplote povećava se zapremina i entropija radnog tela. a u toplotnom T.s –dijagramu «eksponencijalna kriva linija».dijagramu predstavlja «duž» 1-2.Gragički prikaz izopbarske promene satnja u P. Zapreminski rad u ovom slučaju L12=p(v2-v1) = R ( T2-T1) A količina razmenjene toplote Q12 = cp (T2-T1) Izohorska promena stanja Izohorska promena stanaj se odvia pri konstantnoj zapremini. V=const. a pri odvođenju toplote obrnuto. 38 . n n 1/n P v =p1v1 sledi v =v1( p1/p) .v.

ili u smeru smanjenja pritiska ( p2<p1) pri odvođenju toplote /q12<0).Odakle je v=v1= const. jer je delta v =0. p1/T1=p2/T2 . a to je Bojl-Mariotov zakon 39 . a površina između duži 1 i 2 se projektuje u jednu tačku. Količina razmenjene toplote.v. posle odgovarajućih zamena dobija se p1v1=p2v2 ili p1/p2=v2/v1 . Što predstavlja Šarlov zakon.koordinatnom sistemu je duž paralelna ordinati pri čemu promena stanja teče u smeru porata pritiska (p2>p1) pri dovođenju toplote (q12>0). Iz jednačine politrope p/T=const. zbog uslova cv<cp.. p1/p2=T1/T2 . prema prvom zakonu termodnamike Q12 = u2-u1= cv( T2-T1) Izotermska promena stanja Izotermsaka promena stanja se ostvrauje kada je temperatura radnog tela u toku promene stanja T=const Iz jednačine politrope. Zapremnski rad pri izohorskoj promeni stanja je jednak nuli l12=0 . n = +. strmija od odgoavrajuće izobare.s-kordinatnom sistemu izohora je eksponenciajla kriva.beskonačno (eksponent politrope ) pa je razlomak 1/n=0. U T. Izohora u P.

mogu se praktično smatrati adijabatskim. tada mora biti i cn=0 i n=k gde je k=cp/cv Jednačina adijabate k 1-k k k-1 pv =const. Zbog uslova da je delta q =0.U toku izotermske promene stanja unutrašnja energija i entalpija idealnog gasa se ne menjaju. jer su ove veličine stanja u funkciji temperature. Mnoge promene stanja u tehničkoj praksi. zbog brzine odvijanja ili dobre izolovanosti. p T =const . iz relacije delta q =T delta s 40 . Tv = const Zbog uslova q12 =0. se odvija bez razmene toplote između radnog tela i okoline delta q=0 . Adijabatska promena stanja Adijabatska promena stanja radnog tela.

Takva pojava se naziva prigušivanje.porozna pregrada itd) N atom mestu lokalna brzina strujanja gasa poraste. a celokupni rad sabiajnja se troši na povećanje unutrašnje energije radniog tela (gasa). gas nailazi na načlo suženje poprečnog preseka ( na primer. P r i g u š i v a nj e U parksi su česti sličajevi da prilikom proticanja.Izentropski rad širenja se dobija samo smanjenjem unutrašnje energije radnog tela.strujanja. ventil. 41 . zasun. a pritisak naglo opadne.

Međutim kod realnih gasova temperatura nije konstantna već se zavisno od početnih tempeartura i vrste gasiva ova temperatura menja. prvi zakon termodinamike za ovorene sisteme glsai h1 + ½ w1w1= h2 +1/2 w2 w2 . Odatle je h1 =h2 Dakle entalpija pre prigušivanja jednaka je entalpiji posle prigušivanja. jed se deo energije nepovratno izgubio na vrtložno strujanje i tenje. Ovakav proces je izrazito nekvazistatičan i u suštini nepoželjan. Ovu 42 . Ako se predpostavi da nema razmene toplote sa okolinom. ( adijabatsko strujanje) i da su poprčni preseci 1-1 i 2-2 dovoljno udaljeni od mesta prigušivanja i da su na istoj visini ( z1=z2).Na dovoljnom rastojanju od mesta suženja. brzina se opet smanjuje i praktično dostiže početnu vrednost . ali se počeni pritisak ne uspostavlja ponovo. jer se pad pritiska ne može iskoristiti na dobijanje rada. gde indeks 1 označava presek 1-1 a indeks 2 na presek 2_2. pošto nema tehničkog rada lt12=0. A koko je i promena temperature dosta mala to se može pri razmatranju kod idelnih gasova zaključiti da je temepatura pre prigušivanja i posle prigušivanja ista. Promena kinetičke energije su dvoljno mala pa se mogu zanemariti.

. stvarajući na zidove suda odgovarajući pritisak. Mešavine idealnih gasova U prirodi i tehnici.. ugljen dioksida. pa za takvu mešavinu važe svi zakoni idealnih gasova i jednačine stanja. Daltonov zakon Svaki gas kao komponenta mešavine gasova ... gde je : n. to jest količinu pojedinih komponenti u okviru mešavine... jer je veći i broj molekula koji uzrokuju ukupan pritisak. Primer mešavina je vazduh koji je sastavljen uglavnom od kiseonika i azota.. Pri konstantnoj temperaturi mešavine ukupan pritisak mešavine jednak je zbiru parcijalnih pritisaka (Daltonov zakon).. Ovde će biti reči o mešavini idealnih gasova. P= p1+p2+. vodene pare i sl. Pritisak koji bi imala odgovarajuća komponenta kada bis se sama nalazila u čitavoj zapremini i na temperaturi mešavine naziva se p a r c i j a l n i pritisak.. po zapremini-zapreminski sastav. Sastav mešavine može biti dat po masi-maseni sastav. po molovima-molarni sastav. gn=mn/m 43 . čije su komponente u istoj gasovitoj fazi i koje međusobno hemijski ne reaguju.broj komponenti u datoj mešavini Sastav mešavine Za proučavanje i analizu mešavine potrebno je poznavati njen sastav.pojavu su prvi uočili DŽul i Tomson pa je njima u čast ovaj efek i nazvan efekat Džul-Tomsona. g2=m2/m.. pored jediničnih jednorodnih supstanci... zauzima ceo prostor u kome se mešavian nalazi. to jest odnosmom mase neke komponente prema masi cele mešavine: g1= m1/m.. Maseni sastav mešavine je dodređen masenim udelom. .. Ukupan pritisak mešavine očigledno mora da bude veći od parcijalnih pritisaka...+pn . sreću se i njihove mešavine (smeše).. Mešavinu čine dve ili više komponente. a u manajoj meri argona.

uslovna veličina slično parcijalnom pritisku... Treba naglasiti da je redukovana zapremina. .+pn)V=( m1R1+m2R2+. ali je potrebno oderditi gasnu konstantu mešavine. sobzirom na Daltonov zakon dobija se pV= (m1R1+m2R2+. +mnRn) T S druge strane jednačina stanja mešavine će biti pV=m Rsm T Upoređivanjem poslednjih izraza m Rsm = (m1R1 + m2R2+.. r2=V2/V.. +mnRn) 44 . Vrlo često se desi da je brojni molarni udeo jednak zapreminskom udelu.Maseni udeo je bezdimenioni broj koji je manji od jedinice.. V2. r1+r2+.+ mnRn) T Ili . Redukovana zapremina neke komponente je zapremina određena iz jednačine stanja pri temperaturi i pritisku mešavine..Vn redukovane ( parcijalne ) zapremine pojedinih komponenti.. Jednačine stanja napisane redom za komponente su: p1V =m1 R1 T p2V= m2 R2 T ---------------pnV = mn Rn T Sabiranjem ovih jednačina dobija se (p1+p2 +.. Zapreminski sastav mešavine je određen zapreminskim u11delom r1= V1/V. Jednačine stanje mešavine Termička jednačina stanja može da se primeni i na mešavinu idealnih gasova... Masa mešavine je jednaka zbiru masa komponenata.. .. rn=Vn/V gde su V1... (Rsm).....+rn= 1 Molarnni sastav mešavine određen je molarnim udelom. .. Već je rečeno da gasna konstanta mešavine zavisi od vrste i od udela komponenata. Zbir zapreminskih udela komponenti jednak je jedinici. koji predsavlja odnos broja molova neke komponente prema broju molova mešavine.

Jednačina stanja idealnog gasa ima sasvim jednostavan oblik i u dosta širokom intervalu promena spoljašnjih uslova opisuje ponašanje mnogih realnih gasova. ni tečnost.a psle deljenja sa m dobijamo Rsm= g1R1 +g2R2+. kada pritisak poraste za dvostruku vrednost. čija bi se zapremina smanjila za polovinu.. prilikom većih kompresija. na primer. Međutim radno telo u termodinamičkom sistemu može da bude još i tečnom i čvrstom agregatnom stanju. i kod gasovitih tela. Očigledno je da za supstance u ovim stanjima ne važi jednačina stanja idealnih gasova. Štaviše. Postoji dakle. ili u blizini prelaska u tečna stanja. uočavaju se znatna odstupanja u odnosu na ponašanja prema jednačini stanja idealnog gasa. sa tačnošću koja je dovoljna za inženjerske proračune. 45 . prouči ponašanje radnih tela u širem rasponu mogućih stanja. + gnRn REALNI GASOVI I PARE Jednačina stanja vodene pare Dosadašnja razmatranja odnosila su se na radno telo koje ima svojstva idealnog gasa.. Ne postoji. čvrsto telo. potreba da se u okviru termodinamike.

tečnom ili gasovitom agregatnom stanju. Na primer. postoji nekoliko alotropskih modifikalcija. Može da se uoči da područje određenih faza i «prekidni» prelazak iz jedne faze u drugu ne mogu da budu opisani nekom relativno jednostavnom jednačinom. 46 . Pri tome postoje razlike za supstance koje se pri smrzavanju šire (a) i supstance kojima se pri smrzavanju smanjuje zapremina (b). ali su one uglavnom vrlo složenog oblika. Zbog toga se umesto matematičkih jednačina stanja neke supstance. kao što se vidi na predhodnoj slici. radno telo je u čvrstom. U zavisnosti od uslova ( određenih vrednosti veličina stanja ). Prvoj grupi pripada mali broj supstanci. obično koriste dijagrami ( ustvari jednačine stanja u grafičkom obliku ). od kojih je najvažniji voda. dok druge pokrivaju šire opsege. Neke od njih odlikuju se visokom tačnošću samo u ograničenoj oblasti promena veličine stanja. leda-istog čvrstog agregatnog stanja vode. ali sve one imaju sličan oblik.Termička jednačina stanja ( eksperimentalno dobijena veza između veličina stanja-pritisak. temperatura i specifična zapremina ) može da se prikaže kao površina u trodimenzionalnom prostoru. Pojam stanja je nešto uži od pojma agregatnog stanja. Postoji veći broj jednačina stanja u analitičkom obliku. odnosno faza. Različitim radnim telima odgovaraju različite površine. ali sa manjom tačnošću.

vodu –zamrzavanje (2-1). U faznom dijagramu se jasno uočavaju uslovi pri kojima jedna faza prelazi u drugu.topljenje iz čvrste u tečnu fazu (1-2). -kondezacija-iz gasovite u tečnu ( 4-3). -očvršćavanje-iz tečne u čvrstu . Pri tome se razlikuju sledeći procesi: . kritično stanje ( koje će u daljem tekstu biti detaljnije objašnjena ). koji ustvari predstavlja projekcije prikazanih p. 47 . U faznom dijagramu uočavaju se karakteristične tačke K i T. Na predhodnoj slici se vidi da prelasci iz jedne faze u drugu odvijaju se kroz međuoblasti u kojima postoje istovremeno dve faze. f a z n o m d i j a g r a m u.T-površina sa predhodne slike. Kada dve faze istovremeno postoje kaže se da je svaka od njih u ravnotežnom stanju ( zasićena) sa onom drugom.v. -isparavanje-iz tečne u gasovitu (3-4). Kritična tačka K predstavlja tzv. -sublimacija-iz čvrste u gasovitu (5-6). voda u tečnom stanju i vodena para ). -desublimacija-iz gasovite u čvrstu fazu (6-5). Zbog toga se karakteristične linije u faznom dijagramu nazivaju krive r a v n o t e ž e ili krive z a s i ć e nj a.Različite faze i mogući uslovi prelaska iz jedne u drugu fazu znatno su pregledniji u tzv. a tačka T je trojna tačka koja predsatvlja jedinstveno stanje supstance u kome istovremeno postoje sve tri faze ( led.

Kvalitativna promena nastaje tek pri temperaturama od nekoliko hiljada stepeni kada se javlja disocijacija i jonizacija. korišćenjem odgovarajućih tabela i dijagrama. Ako u vertikalno postavljenom cilindru ispod klipa koji idealno prijanja na zidove cilindra i može da se kreće bez trenja. Na sledećoj slici je prikazan opisani proces. 48 . Voda u ovakvom stanju se naziva k lj u č a l a tečnost.Veličine i dijagrami stanja vodene pare Od posebnog zanačaja je da se objasni kako se. određuju veličine stanja realnih radnih tela. Pri daljem dovođenju toplote iznad vode se obrazuje sloj vodene pare – tzv. Pri kvazistatičkom izobarskom dovođenju toplote temperatura vode raste sve dok ne nastane prvi mehurić pare (B). se nalazi 1 kg vode na temperaturi okoline (A). u nedostatku jednostavnog oblika jadnačine stanja. s u v o z a s i ć e n a para (C). Mešavina suvozasićene pare i kapljica tečnosti naziva se v l a ž n a para. te nastaje plazma koja se često naziva i četvrto agregatno stanje. Kada sva tečnost ispari u cilindru se nalazi samo suvozasićena para (D). Daljim zagrevanjem nastaje p r e g r e j a n a para (E).

Ovo se objašnjava time da molekuli vode u parnoj fazi imaju veću energiju nego u tečnoj fazi.Ovde je važno naglasiti da posle povećanju temperature od A do B. daljim dovođenjem toplote se ne izaziva dalje povećanje temperature. Na osnovu faznog dijagrama može se uočiti da toplota zasićenja. a smanjenjm pritiska ova temperatura isparavanja opada. Znači energija dovedena se ne troši na povećanje temperature nego samo na promenu faze.što je na predhodnoj slici prikazano isprekidanom linijom. Sa povećavanjem pritiska temperatura ključanja raste . sve do stanja D. ključanja i isparavanja zavisi samo od pritiska tečnosti (ps). Povišenje temperature isparavanja i njeno smanjenje sa padom pritiska je veoma važna karakteristika vode za tehničku praksu. za svaku temperaturu postoji jedinstven pritisak isparavanja (ps). Voda može da ključa i pri veoma niskim temperaturama ( na primer na 20oC) ako je pritiask dovoljno nizak. tako da ova temperatura u tom slučaju postaje temperatura zasićenja za taj pritisak. odnosno za svaki pritisak postoji temperatura isparavanja (ts). ( specifiočni toplotni kapacitet vode u procesu isparavanja je beskonačno veliki tj. S druge strane na temperaturama znatno višim od 100oC voda ostaje u tečnom stanju ako je pritisak dovoljno visok 49 . c=bekonačno.

B1. Stanja B2 i D1 su potpuno određena dok su stanja A1 C1 i E1 samo jedna od stanja u odgovarajućim intrevalima. Zbog više temperature ključanja (zasićenja) pri pritisku p2 .C1. pa je zapremina u A2 približno jednaka zapremini u stanju A1.v-dijagram za vodenu paru Ako prikažemo proces faznog prelaska u p. i E1.1 Mpa). na primer p2. Ako zatim ucrtamo odgovarajuća stanja pri nekim višim pritiscima. S obzirom da je voda u tečnom stanju gotova nestišljiva ( izaziva samo neznatno smanjenje zapremine vode).D1. p. onda pojedina karakteristična stanja iz predhodne slike za pritisak p1 možemo da označimo sa A1.v-koordinatnom sistemu. Međutim zapremina koja odgovara stanju D2 uočljivo je manja od zapremine D1 ( pri povišenju pritiska zapremina suvozasićene pare se 50 . zapremina u stanju B2 je nešto veća nego u stanju B1.(viši od 0.

51 . a smanjuje zapremina suvozasićene pare. se može stići na dva načina. Ovo se dešava pri tzv.1Mpa ( 1 Mpa = 10 bar ). do koga se može.smanjuje). Krive koje se spajaju u tački K nazivaju se d o nj a i g o r nj a g r a n i č n a kriva . i Tk=374 0C. Procesi na primer izobarskog isparavanja koji se odvijaju na višim pritiscima imaju sasvim drugačiji karakter od onih koji se dešavaju na nižim pritiscima od kritičnog. Donja granična kriva predstavlja geometrijsko mesto tačaka koje odgovaraju stanjima početka isparavanja . Parametri kritične tačke su veoma značajni za projektovanje termodinamičkih instalacija. ako je polazno stanje A1. Na taj način spajaju se krive koje spajaju skupove tačaka B i D. koje označavamo tačkom K ( kritična tačka). kritičkom stanju. gornja granična kriva predstavlja u istim uslovima stanje završetka isparavanja. Za vodu kritična tačka je na pk=22. Pri daljem povećanju pritiska povećava se zapremina ključale vode . U ovom smislu karakteristično je stanje F ( sledeća slika).

D1 do nekog stanja E1. grubo rečno kao izoterme idealnog gasa ( kao da su se u jednom delu transformisale u duži paralelne sa v-osom što se vidi na slici koja sledi) 52 . U procesu dovođenja toplote pri nepromenjenom pritisku (p>pk) molekuli vode . Razumljivo je da radno telo u stanju F mora da bude isto kao u predhodno opisanom procesu. odnosno izoterme. počinju sve više da se udaljavaju jedni od drugih.C1. one imaju oblik.. što u suštini predstavlja kontinulni proces prelaska iz stanja tečne vode u stanje pregrejane pare bez prekidnjih graničnih pojava koje su karakteristične za proces isparavanja za pritiske manje od kritičnog pritiska. Potrebno je da pokažemo kako u p.v-dijagramu izgledaju linije stalne temperature. posle čega sledi. na pritiscima većim od kritičnog ponaša na svojstven način. posle čega sledi izobarsko dovođenje toplote do stanja F. U oblasti vlažne pare (B-C-D).B1. Predpostavimo da je najpre izvršena izohorska kompresija od A1 do AF. dakle u stanju pergrejane pare. sa porastom temperature. U savremenim termodinamičkim postrojenjima prisutna su oba ova procesa ali je češća podkritična oblast. Gde se onda dogodio proces isparavanja ? Objašnjenje ovog fenomena je u činjenici da se supstanca (radno telo). Moguće je . koje je očigledno u oblasti pregrejane pare. kako je pokazano izoterme se poklapaju sa izobarama. a u oblasti tečnosti i pergrejane pare. međutim i drugi način postizanja stanja F.Prvi način je je već razmotren proces A1. na primer adijabatska komprsija do stanja F.

82 oC.) ukazuje da za njih temperature koje su bliske temperaturi okoline ( oko 20oC i pritisak do 1 Mpa) predstavljaju stanja u kojima se realni gasovi ponašaju kao idealni gas. Iz izloženog se vidi da su to oblasti koje su daleko izvan dvofaznih oblasti ( gde para i tečnosti postoje istovremeno). U domenu nižih pritiska izoterme visokih temperatura praktično se poklapaju sa izotermama idelnih gasova.13 oC itd. Okolnost da mnogi gasovi imaju veoma niske kritične temperature ( na primer kiseonik -118. Izoterme iznad kritične tačke se sve više približavaju obliku koji imaju izoterme idealnog gasa (ravnostrane hiperbole ). Saznanje da svaki gas može da se 53 . U početku stvaranja nauke o toploti kada se za postojanje kritične tačke i kritične izoterme nije znalo. Ova poslednja činjenica razjašnjava suštinsko pitanje kada se realni gasovi ponašaju kao idealni gasovi. postojao je termin «permanentni gasovi» . Kroz kritičnu tačku prolazi tzv. kritična izoterma koja u samoj tački K ima matematički singularitet-promena krivine. ako posledica činjenice da neki gasovi čak i na ekstremno visokim pritiscima ne mogu da se prevedu u tečno stanje.Pri porastu pritiska (a istovremeno i temeparture) zasićenja. azot -147. pomenuta duž postaje sve kraća i u kritičnoj tački prelazi u tačku.

s obzirom na to da tada. u kojima istovremeno postoje voda i vodena para sa pritiscima i temperaturama čije vrednosti u ravnotežnim uslovima jednoznačno zavise jedna od drugih ima to svojstvo da u određenom smislu formalno ne podleže termičkoj jednačini stanja. Na sledećoj slici su isprekidanim linijama prikazane linije x=const 54 . specifična entalpija. definiše stanje radnog tela ( specifična zapremina. prema pritisku ili temperaturi. x = m'' /m' +m'' Stepen suvoće pare definisan je samo za oblast vlažne pare i istovremeno omogućava matematičke iskaze za donju i gornju graničnu krivu. koji omogućava da se jednoznačno. ne predstavlja dva podatka već samo jedan. Često se veličina y = 1 –x naziva stepen vlažnosti pare i predstavlja pojam komplementarnosti stepenu suvoće pare. koji se naziva stepen suvoće pare i izražava se kao odnos mase suve pare (m'') prema zbiru masa suve pare i mase ključale tečnosti (m'). u ganičnom slučaju. s obzirom na to da duž čitavog procesa izobarskog isparavanja pritisak i temperatura imaju nepromenjljive vrednosti . Gornjoj graničnoj krivoj odgovara vrednost x=1.prevede u tečno stanje ako se ohladi do temperature niže od kritične i razvoj kriogene tehnike (tehnike postizanja niskih temperatura ) učinili su da naziv «permanentni gasovi» ostane samo istorijski da svedoči o razvojnom putu nauke o toplti. nema suve pare. Pokazalo se da je kao drugi podatak najpogodnije da se izabere maseni udeo suve pare u mešavini suve pare i ključale tečnosti. u graničnom slučaju više nema ključale tečnosti. Drugim rečima za zadati pritisak i temperaturu ne može jednoznačno da se odredi treća osnovna veličina – specifična zapremina. Na donjoj graničnoj krivoj . Dvofazno područje (C). što odgovara vrednosti x=0. Još detaljnije. zadavanje pritiska i temperature. u suštini. Između x=0 i x=1 postoji skup različitih mogućih vrednosti stepena suvoće pare. specifična unutarašnja energija).

Donji indeks (x) koristi se za veličine stanja vlažne pare. Za veličine stanja na donjoj graničnoj liniji (') a na gornjoj oznaka ( '' ). onda se takvo stanje odnosi na pregrejanu paru ili tečnost ( jednofazno područje iznad graničnih linija. Kada je veličina stanja napisana bez indeksa ili oznake. Na osnovu zakona koji važe za mešavine i na osnovu definicije stepena suvoće pare sledi da veličina stanja vlažne pare mogu da se odrede prema sledećim izrazima 55 .Za obeležavanje veličine stanja vode i vodene pare u pojedinim područjima koriste se posebne oznake.

specifična unutaršnja energija može da se odredi još na jedan način. kao ux = hx + pvx Postoje dve vrste tabela koje se koriste pri određivanju veličine stanja vode i vodene pare. tj. Uobičajeno je da se posebno daje tabela koja se koristi za određivanje veličine stanja dvofaznog područja.Ako se iskoristi izraza za entalpiju ( h=u + pvx ) . oblasti vlažne vodene pare 56 .

57 .

58 .

59 . što omogućava da se na osnovu sistema jednačina koje su gore date odrede tražene veličine stanja.Ova tabela sadrži podatke o veličinama stanja ključale tečnosti i suve pare za različite pritiske. U sledećim tabelama su date veličine stanja u zavisnosti od temeprature.

60 .

61 .

entalpije i entropije. 62 . U sledćoj tabeli . u zavisnosti od pritiska i temperature daju se specifične vrednosti zapremine.Na taj način veličine stanja u dvofaznoj oblati ( vlažna para ) u tabelama su definisane i izražavaju se preko veličine stanja na graničnim krivama.

63

64

65

za pregrejanu paru. Na sledećoj slici dat je p.s-dijagram. a u donjem delu tabele. T. 66 . pogodniji je T.s-dijagram za vodenu paru U nekim slučajevima p.U gornjem delu tabele ( iznad horizontalne linije ) vrednosti se odnose na tečnost.v-dijagram ne pruža dovoljno mogućnosti za analizu procesa u realnim radnim telima. Ova podela ( iznad i ispod horizontalne linije ) odnosi se samo na niže od kritićnog pritiska. Na sledećoj slici prikazan je T.s-diajgram za vodenu paru.v-dijagram za vodenu paru u pravoj razmeri . koja može da posluži i za direktno očitavanje vrednosti pojedinih veličine stanja. Za izučavanja različitih aspekata nepovratnosti procesa kao i grafičko prikazivanje razmenjene toplote. sa primetnim skokom vrednosti .

smeštene u uzan pojas neposredno pored donje granične krive x=0.01 oC) jednaka nuli.Uočavaju se karakteristične linije x=0 i x=1.16 K. U oblasti tečnosti izobare su tako guste da su. sve – od nulte do kritične. Zbog toga donja granična linija seče Tosu na nivou T=273. na primer. U dvofaznoj liniji izoterme se kao i u oblasti tečnosti i oblasti pregrejane pare svojim oblikom podsećaju na izobare idealnog gasa. Kako ovo otežava prikazivanje promene stanja u 67 . Usvojeno je da je entropija vode u trojnoj tački (0. koje razdvajaju dvofazno područje od jednofaznog područja.

U procesima kondezacije. Reč je o toploti koju treba dovoditi ključaloj tečnosti kako bi se na kraju izobarskog procesa dobila suva para.oblasti tečnosti . razmak između ovih izobara karikirano prikazuje kao znatno uvećan ( kao na sledećoj slici). istu količinu toplote treba odvojiti od suve pare. Na sledećoj slici prikazan je proces je izobarskog isparavanja i površina ispod linije procesa. pri stalnom pritisku. U oblasti pregrejane pare izohore su strmije od izobara. obično se. odnosno odvođenja toplote odvijaju se pri nepromenjenoj temperaturi. t o p l o t u i s p a r a v a nj a ( toplotu promene faze. svi izobarski procesi dovođenja. u šematskom prikazu. latentnu toplotu). pri čemu se krivina manja na gornjoj graničnoj krivoj. to se toplota isparavanja može izračunati r = h'' – h' 68 . Kao što je već napomenuto. S obzirom na to da je reč o izobarskom procesu isparavanja. a u dvofaznoj oblasti imaju suprotnu krivinu. ( pa otuda i naziv «latentna toplota» ). koja predstavlja tzv.

s-dijagram za vodenu paru. Kritična tačka nije na vrhu konture koja razdvaja dvofaznu od jednofazne oblasti. 69 . Zbog svega što je rečeno. jer su ove veličine predstavljene kao duži.s-dijagramu). jednak je razlici entalpija na početku i na kraju procesa. u dijagramu koji za jednu koodinatnu osu ima entalpiju . već je pomerena ulevo. Za mnoge termodinamičke proračune toplota isparavanja predstavlja značajan podatak pa se ove vrednosti mogu naći u tabelama.v i T. Na osnvu prvog zakona termodinamike. H. a proticanje radnog fluida odvija se u vrlo kratkom vremenskom intervalu).Isto tako tehnički rad se dovodi i odvodi pri protočnim procesima u kojima .a na drugi način Toplota isparavanja se može izračunati r = Ts ( s'' -s' ) Toplota isparavanja zavisi od pritiska i da je pri istom pritisku različita za različite tečnosti (radna tela ).s-dijagram za vodenu paru Ovaj dijagram se najčešće koristi za analizu promene stanja za vodenu paru. a ne kao odgovarajuće površine ( kao što je slučaj u p. sa dovoljnom tačnošću mogu da se razmatraju i kao adijabatski ( po pravilu su radne i toplotne mašine dobro izolovane.v i u T. Isto tako tehnički rad u adijabatskim procesima ( u slučajevima kad promena kinetičke i potencijalne energije mogu da se zanemare). Na sledećoj slici prikazan je h. pored toga što se zanemaruju kinetička i potencijalna energija. razmenjena toplota ( pri p=const) i tehnički rad (pri q12=0) veoma se jednostavno određuju. U mnogim važnim procesima toplota se najčešće razmenjuje u izobarskim uslovima ili uslovima koji mogu da se smatraju izobarskim. razmenjena toplota u izobarskim procesima jednaka je razlici entalpija na kraju i početku procesa. Vidimo da je ovaj dijagram u mogome različit u odnosu na p.s dijagrame.

Prave linije u dvofaznoj oblasti. promena njene unutrašnje energije. U području pregrejane pare izobare postaju znatno strmije . to je određivanje početnog i krajnjeg stanja pare. Promena stanja vodene pare Pri proračunima koji su vezani za promene stanja vodene pare pojavljuju se slični problemi i zadaci kao u zadacima promena stanja kod gasova. entalpije. sa udaljavanjem dvofaznog područja asimtotski se približavaju linijama h=const. Praktično veličine stanja vodene pare se mogu određivati na dva načina. Ali pri promeni 70 . a izoterme se sa linijom x=1 odvajaju od izobara i. dok se veća tačnost postiže primenom tabela i računskim postupkom. Mnogi praktični problemi jednostavnije se rešavaju pomoću dijagrama . koje istovremeno predstavljaju izoterme i izobare nisu međusobno paralelne već zrakasto polaze od donje granične krive. tabelarno ili pomoću dijagrama . razmenjene toplote i razmenjenih radova. Ovo ukazuje na pojavu da se udaljavanjem od dvofaznog područja ponašanje realnog gasa približava ponašanju idealnog gasa.

na primer pri prelasku iz vlažne u stanje pregrejane pare. na primer.Ova razlika se sastoji u tome da. naročito korišćenjem h. Kao i u svim ostalim termodinamičkim analizama pri promenama stanja vodene pare potrebno je da se obrati pažnja na to da li se radi o zatvorenom ili otvorenom ( protočnom ) sistemu s obzirom na različite načine određivanja pojedinih karakteristika procesa.s-dijagrama za vodenu paru. Kao praktičniji i brži. Pri tome je vrlo važno da se utvrdi u kakvom je stanju para na početku i na krajun procea.sdijagramu. kada para prelazi iz jednog stanja u drugo. Pojedine veličine stanja mogu da se odrede pomoću tabela za vodenu paru i odgovarajućih izraza koji proizilaze iz prvog i drugog zakona termodinamike. nalaze se tačke na kojima se određuju nepoznate veličine stanja na početku i na kraju procesa. na h. Prema zadatim početnim veličinama stanja i uslovima odvijanja procesa . primenjuju se grafićki postupci . 71 . postoji i kvalitativna razlika u načinu odvijanja procesa u pojedinim od ovih oblasti.stanja vodene pare postoji jedna osobenost koja ne postoji pri promeni stanja gasova.

72 .

neagresivna prema metalima i neškodljiva za zdravlje čoveka. U mnogim drugim slučajevima kada je zbog tehnoloških razloga potrebna veća temperatura pimenjuje se pregrejana vodena para koja onda može da bude i nižeg pritiska. -U termodinamičkim postrojenjima. Ovo se može objasniti čitavim nizom svojstava vode. ugljen-dioksida. Kao za vodenu paru postoje eksperimentalno dobijene tabele i dijagrami koji se koriste za razne proračune. kiseonika i drugih primesa. -Kada se vodena para primenjuje u parno-turbinskom postrojenju u termoelektranama za proizvodnju električne energije. Vodena para se proizvodi u kotlovima i predstavlja veoma vredan produkt. u odgovarajućim promenama stanja ponašaju se u kvalitativnom smislu sasvim slično ponašanju vodene pare. kao osnovnog radnog tela. žive i dr. koriste se i pare različitih drugih tečnosti ( amonijaka. Jedan od najvećih nedostataka vodene pare je nagli porast pritiska zasićenja sa povišenjem temperature. prvo zato što je rasprostranjena u prirodi.5 Mpa. na primer pri atmosferskom pritisku svaki kilogram vodene pare pri kondezaciji odaje 2260 kJ toplote. Vodena para poseduje veoma veliku toplotnu kondezaciju. Iz tog razloga temperatura zasićenja vodene pare kao grejnog fluida nije viša pod 180 do 190oC.Na predhodnoj slici date su promene stanja vodene pare na relaciji vlažna para . pri čemu se vrednosti stanja i odnosi pritiska i zasićenja veoma razlikuju u širokim granicama. Zato je neophodno svuda gde je to moguće predvideti 73 . freona.Voda koja se koristi za proizvodnju vodene pare u kotlovima mora da odgovara vrlo strogim zahtevima u pogledu sadražaja soli.) Pare ovih drugih tečnosti. što odgovara pritisku od 1 do 1. jeftina. osim vodene pate . u sastav vlažnog vazduha.pregrejana para. -S druge strane u sistemima za ventilaciju i klimatizaciju vazduha. ulazi pregrejana ili zasićena vodena para temperatura nižih od 100oC. Primena vodene pare u termotehnici Vodena para ima veliki značaj u termotehnici i to uglavnom kao grejni fluid i kao radno telo u parno-turbinskim postrojenjima. što zbog potrebe za povećanjem čvrstoće znatno poskupljuje aparate i uređaje. Vodena para poseduje i niz pozitivnih termičkih svojstava. parametri pare imaju znatno više vrednosti koji dostižu nadkritične parametre.

Vlažan vazduh Najvažniji primer vlažnog gasa je mešavina suvog vazduha i vodene pare. Svaki uređaj koji koristi vodenu paru mora biti snabdeven uređajem za odvajanje kondezata. MEŠAVINE PARE I VLAŽNOG VAZDUHA U opštem slučaju mešavine mogu biti sastavljene od komponenata u istom ili različitom agregatnom stanju. Za tehničke proračune može da se smatra da se sastav suvog vazduha ne menja. da se ubrza korozija i ošteti metalna površina kotla. i zato imaju osobine idealnih gasova. Kada se vodena para kondezuje na zidovima parnog kotla. Ovo zbog prisustva sumpornih jedinjenja u izduvnih gasova koji sa kondezatom obrazuju vrlo agresivne tečnosti.U svim ovakvim slučajevima mora da se računa sa prisustvom vodene pare. kao atmosferski vazduh ili produkti sagorevanja goriva. Posebno je značajna uloga vlažnog vazduha u meterologiji. sušenje. U zavisnosti od lokaliteta i meteroloških 74 . klimatizacija). a često se nazivaju i v l a ž a n g a s.. koja se naziva vlažan vazduh. Ovaj primer pokazuje na značaj mešavina koje se nazivaju parnogasne mešavine. Gasovi koji se u tehnici najviše primenjuju. uvek sadrži neku količinu vodene pare. Jedna komponemta u mešavini ima znatno nižu temperaturu od svoje kritične temperature i zato se naziva para. Vlažan vazduh ne samo što predstavlja sredinu koja nas okružuje i u kojoj se odvijaju mnogi tehnološki procesi već je često i osnovni radni fluid u različitim oblastima termotehnike. ( grejanje. Pri snižavanju temperature ova komponenta se kondezuje.sistem za povraćaj kondezata i njegovo ponovno korišćenje za dobijanje vodene pare. Druge komponente imju znatno više temperature od svojih kritičnih temperatura što isključuje mogućnost kondezacije. Suvi vazduh kao jedna od komponenti atmosferskog vazduha predstavlja i sam mešavinu gasova. postoji opsnost.vodene pare podložan je znatnim promenama. Pojava zamagljivanja prozorskog stakla pokazuje da atmosferski vazduh sadrži komponentu ( vodenu paru) koja pri određenim uslovima delimično kondezuje i izdvaja u obliku tečne fazevode. Udeo druge komponente.

Vodena para u vlažnom vazduhu je para niskog pritiska i zbog toga se suv vazduh i vodena para mogu da razmatraju približno kao idealni gasovi. ( mora. vlažnost vazduha je najveća u blizini velikih vodenih površina. vlažan vazduh može da bude nezasićen. jezera ) a najmanja u bezvodnim područjima. jednak parcijalnom pritisku suvog vazduha (psv) i parcijalnog pritiska vodene pare (pvp). Kako je prisutna vodena para posledica isparavanja vode sa različitih vodenih površina. Jer je parcijalni pritisak pare niži od pritiska zasićenja za datu temperaturu mešavine ( pvp<Ps). 75 . pa sledi: p = psv + pvp U vezi stanja vodene pare u vlažnom vazduhu ( suvi vazduh praktično uvek ostaje gas ). zasićen i prezasićen. sledeća slika ). U nezasićenom valžnom vazduhu vodena para je u stanju pregrejane pare ( stanje A u faznom dijagramu . Ukupan pritisak vlažnog vazduha jednak je barometarskom pritisku. po Daltonovom zakonu za mešavine idealnih gasova.uslova udeo vlage u atmosferskom vazduhu iznosi oko 1-3%.

vodena para u vlažnom vazduhu postaje zasićena. Svako dalje dovođenje vodene pare. potrebno ohladiti vodenu paru u vlažnom vazduhu da bi ona postala zasićena. podrazumeva se temperatura do koje je. deo vodene pare se takođe kondezuje i izdvaja iz homogene mešavine . Slična situacija nastaje i u slučaju snižavanja temperature vlažnog vazduha bez promene parcijalnog pritiska vodene pare . Kondezacija na čvrstim površinama se javlja kada je vodena para iznad temeperature zasićenja . Takav vazduh ( kao homogena mešavina ) ne može da primi veću količinu vodene pare i zbog toga se naziva z a s i ć e n v l a ž n i v a z d u h ( iako je u njemu smo vodena para zasićena ). što je takođe na predhodnoj slici. Kada se temperatura vlažnog vazduha snižava ispod temperature tačke rose . ali ako je temperatura čvrste 76 .Ako se pri istoj temperaturi parcijalni pritisak pare povisi do temperature pvp=ps na primer dodavanjem dodatne količine pare. što se označava kao stanje prezasićenog (zamagljenog ) vlažnog vazduha. iznad granične vrednosti definisano zasićenjem. izaziva izdvajanje viška vlage u obliku kondezata ( maglenajsitnijih kapljica vode ). pri p=const. Pod temperaturom tačke rose (tR).

Zagrevanje vlažnog vazduha Kada se vlažnom vazduhu dovodi toplota . ona predstavlja odnos mase vlage ( mvl) i mase suvog vazduha (msv). x = mvl / msv Za nezasićen vlažan vazduh definiše se i r e l a t i v na v l a ž n os t (۴ ). koji se izražava koo odnos stvarnog parcijalnog pritiska vodene pare u vlažnom vazduhu prema pritisku zasićenja za datu temperaturu vlažnog vazduha: (۴) = p vp / pv Za većinu promene stanja vlažnog vazduha u tehnici klimatizacije . u tehnologiji sušenja kao i raznim tehnološkim procesima može da se smatra da se obavljaju pri stalnom ukupnom pritisku. Ova promena se ostvaruje pri x=const.površine niža od temperature tačke rose vazduha sa kojom je čvrsto telo u kontaktu. Ovakva pojava se naziva rošenje. ali se odnos mase vlage i mase suvog vazduha ne menja. Potrebno je da definišemo i pojam a p s o l u t n e v l a ž n o st (x). entalpija i druge veličine stanja. Na sledećoj slici je prikazan proces izobarskog zagrevanja od stanja 1 do stanja 2. u posmatranom suvom vazduhu. relativna vlažnost. 77 . grejanja i hlađenja. menja se temperatura.

Sa dijagrama se vidi da se pri zagrevanju smanjuje relativna vlažnost.U slučaju izobarskog hlađenja kada je početno stanje označeno tačkom 1 ( sa većom apsolutnom vlažnošću u odnosu na 1') a hlađenje se vrši do iste temperature t2. gde je msv= msv/ 1-x U slučaju protočinih procesa umeto mase u gornjem izrazu se uvode maseni protoci . Hlađenje vlažnog vazduha Snižavanje temperature vlažnog vazduha pri stalnom pritisku u određenom smislu predstavlja samo proces u suprotnom smeru od razmatranog procesa zagrevanja vlažnog vazduha. Ovo objašnjva zašto u procesu sušenja vazduh predhodno zagreva.Ukupna količina toplote koja treba da se dovede vlažnom vazduhu u ovom procesu iznosi Q = msv(h2-h1). Poznato je da se vlažni materijali ne mogu da suše vazduhom koji je zasićen vodenom parom. 78 .

što znači da tačka R predstavlja tačku rose. od tačke 1 do linije (۴)=1 snižava se tempetratura vazduha uz istovremeno povećanja relativne vlažnosti. 79 .s-dijagrama. za bilo koje početno stanje nezasićenog vlažnog vazduha.U prvom delu procesa. Time se ukazuje na jednostavan grafički postupak određivanja temperature tačke rose korišćenjem h. Na samoj liniji ۴=1 voden para u vazduhu postaje zasićena.

- Rad bilo kog toplotnog motora može da se šematski prikaže.osnovni principi U mnogim pogonskim mašinma toplota oslobođena sagorevanjem goriva pretvara se u mehaničku energiju. gde je naglašeno da se prirodni procesi mogu koristiti za dobijanje mehaničkog rada. a zatim posredstvom odgovarajućeg mehanizmau mehaničku koja se dalje pretvara u mehanički rad koji se koristi za pogon automobila. grejač) i jedan hladniji (toplotni ponor. gde se ostvareni mehanički rad koristi u druge svrhe. pomoću koga se kontinualno toplota pretvara u mehanički rad. - . tj. mora da postoje neravnoteža između radnog tela i okoline . Sličan proces se odvija i kod parnoturbinskog ili gasnoturbinskog postrojenja. Tom prilikom moraju da budu zadovoljeni i neki osnovni zahtevi: - potrebno je radno telo. termodinamičkim modelom ( sledeća slika ). hladnjak ). Ti procesi su saglasni sa drugim zakonom termodinamike .Potrebna su dva izvora (rezervoara): jedan topliji (toplotni izvor. 80 . određena razlika u pritiscima i/ili temperaturama. Takve mašine u kojima se toplota pretvara u mehaničku energiju nazivaju se toplotni motori.Na primer kod automobilskog motora. sagorevanjem pogonskog goriva hemijska energija se najpre pretvara u toplotu.PRETVARANJE TOPLTE U MEHANIČKI RAD Toplotni motori .

koje vrše rad nad okolnom sredinom (pozitivan rad ). širi se promenama stanja 1-a-2.Strelice na slici prikazuju smer prostiranja toplote i smer vršenja rada. Na sledećoj slici predstavljen je proizvoljni ciklus u p.U svim dijagramima stanja ciklusi se predstavljaju zatvorenim linijama. Od tačke 2 radno telo se sabija promenama stanja 2-b-1 do početnog stanja. pri čemu neiskorišćena toplota odlazi u toplotni ponor (TP). radno telo kome se dovodi toplota q1. jer je ukupna promena bilo koje veličine stanja radnog tela u toku ciklusa jednaka nuli. potrebno je da radno telo sukcesivno u veoma kratkim vremenskim intervalima vrši zatvorene kružne procese-cikluse. Procesi 1-a-2 i 2-b-1 su razdvojeni dvema izentropama koje prolaze kroz tačke 1 i 2.s-dijagarmu. pri čemu se odvodi toplota q2. jednak brojnoj vrednosti površine krivolinijskog trapeza 1-a-2-2'-1'-1. U toku procesa 1-a-2 radno telo ostvaruje pozitivan zapreminski rad. Proces pretvaranja toplote u mehanički rad mora da bude kontinualan u određenom vremenu. a u toku 81 .v i T. Od početnog stanja 1. do tačke 2. Da bi se to ostvarilo. Količina toplote Q1 od toplotnog izvora ( TU) predaje radnom telu (RT).

Lb Ovi procesi se odvijaju u smeru kazaljke na satu i nazivaju se desnokretni ciklusi. Koristan rad pri realnim ciklusima koji su nepovratni. jednak brojnoj vrednosti površine Njihov algebarski zbir ili razlika apsolutnih vrednosti daje koristan rad jednak brojnoj vrednosti površine u zatvorenoj konturi Lk = La. uvek je manji od rada koji bi se dobio kada bi ciklus bio povratan Efikasnost termodinamičkog ciklusa prevenstveno se ocenjuje termodinamičkim stepenom korisnosti koji predstavlja odnos korisnog rada ciklusa i toplote dovedene radnom telu u toku ciklusa. Nepovratnost procesa. Termodinamički stepen korisnosti Nepovratnost procesa koji čine ciklus ima za posledicu smanjenje korisnog rada ciklusa. negativan rad 2-b-1-1'-2'-2. Slično tome u T.s dijagramu može se izračunati korisna količina toplote. Karnoov ciklus. Eksergija toplote 82 .procesa 2-b-1. Desnokretni ciklusi su svojstveni toplotnim motorima.

Tp) / Ti Odavde se mogu izvući zaključci: desnokretnog Karnotovog ciklusa 83 . sve do tačke «d». a izotremska kompresija je na temperaturi toplotnog ponora. Zato povratni ciklus koji čine povratne promene stanja ima najveći termodinamički stepen korisnosti za zadate temperature toplotnog izvora i toplotnog ponora.Povratni termodinamički procesi su idealizovani i odvijaju se bez gubitaka. kada počinje izentropsko sabijanje radnog tela do početnog stanja. Radnom telu se dovodi toplota ''q1'' od toplotnog izvora pri stalnoj temperaturi T1 =Ta=Tb=Ti. posle ove tačke počinje hlađenje radnog tela do temperature toplotnog ponora. što obezbeđuje da razmena toplote između radnog tela i toplotnih izvora bude povratna. Termodinamički stepen korisnosti određuje se (ή) =1 – q2/q1 = (Ti. Takav je K a r n o o v c i k l u s kod koga radno telo vrši dve izotermske i dve izentropske promene stanja. Radno telo nastavlja širenje do tačke «c» izentropski. od početnog stanja «a» do krajnjeg stanja «b» u kome prestaje dovođenje toplote ( vidi sledeću sliku). Izotermska ekspanzija radnog tela je pri temperaturi toplotnog izvora.

U toplotnoj energetici električna energija se proizvodi u parnoturbinskim postrojenjima. u kojima se vrši pretvaranje toplotne u mehaničku energiju. b) Vrednost ternodinamičkog stepena korisnosti se kreće od nule do jedinice .. cevovodima se dovodi u toplotni motor.teorijski. a zatim mehaničke u električnu energiju.. pa je ukupan stepen korisne energije relativno nizak ( 16. 84 . Kod ovih motora sagorevanje goriva i predaja toplote se vrši u posebnom energetskom uređaju. Imajući u vidu da temperatura toplotnog ponora uglavnom jednaka temperaturi okoline a da je vrednost temperature toplotnog izvora ograničena izdržljivošću materijala. a pretvaranje mehaničke energije na drugom mestu. Parnoturbinsko postrojenje.22%). Rankin-Klauzijusovciklus Parnoturbinsko postrojenje je toplotni motor sa spoljnim sagorevanjem.a) termodinamički stepen korisnosti Karnoovog ciklusa ne zavisi od radnog tela već samo od temperatura toplotnog izvora i toplotnog ponora. Radno telo visoke temperature i pritiska. Radno telo je uglavnom voda jer ima dobra termodinamička svojstva.U ovom slučaju pretavranje hemijske energije se dešava na jednom mestu. gde se njegova potencijalna energija pretvara u mehaničku koja se dalje predaje potrošačima. što povećava strujne i toplotne gubitke. a u prirodi je ima u dovoljnim količinama. Tako da se može konstatovati da se maksimalno koristan rad ostvaruje ukoliko radno telo vrši Karnov ciklus ( noviji izraz eksergija toplote ).

pregrejača pare (2). izentropsko širenje pare u parnoj turbini (1-2). sledeća skica. pri čemu predaje toplotu rashladnoj vodi. gde se pregreva do potrebne temperature. a pritisak kondezata se podiže na pritisak vode u kotlu. izobarske kondezacije pare na pritisku kondezatora (2-3). čime se završava radni ciklus. On se sastoji od sledećih procesa: izobarsko-izotermsko isparavanje u kotlu 5-6. koja isparava. cevovoda (3). gde se širenjem pare dobija koristan rad. kojim se pokreće generator električne energije. Kondezovana para se pumpom vraća u kotao. izentropskog sabijanja tečne faze vode u pumpi do pritiska u kotlu (3-4) i od izobarskog zagrevanja vode do njenog ključanja na pritisku kotla (4-5). Iskorišćena para odlazi u kondezator gde se pri stalnom pritisku kondezuje. parne turbine (4).Postrojenje se sastoji od kotla (1). izobarsko pregrevanje pare (61). 85 . Osnovni teorijski ciklus po kome rade parnoturbinska postrojenja je RankinKlausijusov ciklus. Sagorevanjem goriva u kotlu oslobađa se toplota kojom se zagreva radno telo-voda. kondezatora (5) i pumpe (6). parovodom odvodi u pregrejač pare. pa se kao suvozasićena para. Pregrejana para zatim odlazi u parnu turbinu.

Termodinamički ciklus klipnih motora sa unutrašnjim sagorvanjem Pri razmatranju termodinamičkog ciklusa rada klipnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem uvode se sledeće pretpostavke: - u toku odvijanja ciklusa, hemijski sastav radnog tela se ne menja, a proces sagorevanja se zamenjuje odgovarajućim dovođenjem toplote od toplotnog izvora; - proces sabijanja i širenja se odvijaju veoma brzo, bez razmene toplote sa okolinom, pa se mogu smatrati izotemskim; - koločina radnog tela u toku ciklusa je ista (što u radu motora nije slučaj); - radno telo je idealan gas (specifični toplotni kapacitet ne zavisi od temperature). Oto–ciklus Idealizovan , teorijski ciklus oto, se sastoji iz dve dve izentropske promene stanja (1-2 i 3-4) i dve izohorske promene stanja (2-3 i 4-1).

86

Koristan rad u tioku jednog ciklusa jednak je brojnoj vrednosti površine u zatvorenoj konturi 1-2-3-4-1. Dovedena količina toplote po jedinici mase u toku izohorskog procesa 2-3 je q1 = q23 =cv ( T3 – T2 ), a odvedena količina toplote u toku izohordkog procesa 4-1 je q2 =q41 =cv(T1-T4) daljim analizama došli bi smo do saznanja da je termodinamički stepen korisnosti oto-ciklusa u zavisi od stepena kompresije. Stepen kompresije je odnos maksimalne i minimalne zapremine . Stepen korisnosti raste sa porastom stepena kompresije. Iz prakse je poznato da stepen kompesije može ad se poveća samo do određene granice . Njegovim povećanjem raste pritisak i temperatura sabijene mešavine što može da izazove nepoželjnu pojavu samopaljenja mešavine goriva i tzv. detonantno sagorevanje praćeno udarima.

Dizel–ciklus Relativno nizak stepn kompresije oto motora je njihov osnovni nedostatak.Stepen kompresije kod dizel-motora je povećan tako što se

87

sabija samo vazduh, a po izvršenom sabijanju vazduha u cilindru motora se ubrizgava dizel-gorivo.

Dizel-ciklus predstavlja termodinamičku osnovu prvobitnih dizel-motora sa ubrizgavanjem goriva, pomoću vazduha prethodno sabijenog u kompresoru. Proces sagorevanja protiče sporije nego kod oto motora, te pritisak ostaje konstantan. U ostalim delovima ciklusa, dizel i oto-ciklusi se podudaraju. Termodinamički stepen korisnosti izvodi se analogno stepenu korisnosti oto-ciklusa, on takođe zavisi od stepna kompresije.

Kombinovan

ciklus

Kombinovan ciklus predstavlja termodinamičku osnovu rada savremenih dizel motora sa ubrizgavanjem goriva pomoću pumpe visokog pritiska. Ovaj ciklus pretstavlja uopštenje-kombinaciju oto i dizel ciklusa: toplota se najpre dovodi izohorski (V=const), a zatim kada se ostvari određeni pritisak, nasatvi dovođenje toplote izobarski ( p=const), što se vidi na sledećoj slici.

88

što odgovara izohorskom dovođenju toplote 2-3. u cilindru se potiskuju nastali produkti sagorevanja i veća količina neaktiviranog goriva. 89 . Zato ovi motori ne mogu da ostvare veliku snagu u jednom agregatu. Gasnoturbinska postrojenja Klipni motori sa unutrašnjim sagorevanjem i pored svoje velike primenjivosti imaju i određene nedostatke. koji tamo dospeva u toku sabijanja. temperatura. specifična zapremina) brzo i značajno menjaju u toku ciklusa. Nedostaci se ogledaju u neravnomernom radu motora u toku termodinamičkog ciklus jer se veličine stanja radnog u toku termodinamičkog ciklusa (pritisak. dogoreva ostatak goriva. Zbog naglog porasta pritiska u predkomori. a klip se pomera pri stalnom radnom pritisku (izobara 33').Gorivo se mlaznicom ubrizgava u predkomoru i meša sa vazduhom. Osim toga radno telo ne može u potpunosti da izvši ekspanziju pa znatan deo energije ostaje neiskorišćen. U cilindru u glavnom radnom prostoru . Klip kao značajan deo motorskig mehanizma kreće se sa velikim ubrzanjem i usporenjem između spoljnje i unutrašnje mrtve tačke gde su prisutne velike inercijalne sile koje se moraju uravnotežavati. pa zatim nastaje samopaljenje goriva i skoro trenutno sagorevanje jednog dela goriva. Ostali procesi su identični odgovarajućim ciklusima oto i dizelcklusima.

Gasnoturbinska postrojenja se široko primenjuju u termoelektranama manje snage (do 100 MW ).Gasnoturbinsko postrojenje predstavlja veoma perspektivan toplotni motor sa svim prednostima i primućstvima koje pruža rotacioni motor. Kod ovog motora termodinamički procesi su slični kao u motorima sa unutrašnjim sagorevanjema ali se ti procesi odvijaju u različitim elementima postrojenja. što zahteva veoma kvalitetne i termički otporne čelike za elemente turbine. Zbog toga se posebno koriste pri tzv. Srednja brzina radnog tela je znatno veća nego od motora SUS ( i do 100 puta). parafin. Upravo zato temperatura radnog tela se smanjuje na nivo koji odgovara ugrađenom materijalu ali se time i termički stepen korisnosti smanjuje. što omogućava da se ostvare velike snage sa relativno malim gabaritima. Međutim njihova primena je još uvek ograničena. aviona. Ukupan stepen korisnosti se umanjuje zato što se jedan značajni deo energije koristi za pogon kompresora-. lokomotiva. jer se brzo puštaju u rad i uključuju u energetski sistem. potrebno je da gasovi koji ulaze u turbinu imaju visoke temperature. Prema konstrukcijskim karakteristikama postoje dva tipa gasnoturbinskih postrojenja: 90 . Gasnoturbinska postrojenja koriste relativno jeftina goriva: kerozin. Kod motora SUS se proces sabijanja i sagorevanja odvija u istom cilindru. Kod ovih motora se postiže potpuna ekspanzija radnog tela čime se postiže i veći stepen korisnosti postrojenja. Primenjuju se i za kombinovanu proizvodnju električne energije i toplote i u toplanama ( na primer u Novobeogradskoj toplani je instalirano GTP «Fiat» efektivne snage od 96 MW) zatim za pogon transportnih sredstava. Da bi se ostvario visok termodinamički stepen korisnosti. automobila itd. kada dolazi do preopterećenjima energetskog sistema. vršnim opterećenjima. brodova. petrolej. dok se kod gasnoturbinskog postrojenja proces sabijanja ostvaruje u kompresoru a proces širenja u gasnoj turbini čime se postiže kontinualan i miran rad postrojenja.

pumpa za gorivo (5) i startni uređaj (6). Kompresor koga pokreće turbina jer se nalaze na istom vratilu usisava vazduh pritiska p1. gde se radno telo ubrzava. zbog toga što produkti sagorevanja (kod neodgovarajućeg goriva ) sadrže određenu količinu kiseonika koji negativno utiče na trajnost (korozju) elemenata turbine. 91 . Radno telo produkti sagorevanja odlaze u turbinu koja ima funkcijonalno dva različita dela: mlaznik.sa otvorenim tokom. potrošač energije (najčešće) generator električne struje (4). lopatice gde se kinetička energija dalje transformiše u mehanički energiju rotaciju turbine i vratila (L).sa zatvorenim tokom Gasnoturbinsko postrojenje otvorenog tipa se češće primenjuju ali zahtevaju kvalitetnije gorivo. Principjelna šema gasnoturbinskog postrojenja otvorenog tpa data je na sledećoj skici. koja se predaje potrošaču ( na primer generator električne energije ). i . kompresor (3). gde se odvija proces sagorevanja i oslobađaju produkti sagorevanja visoke teperature. Gorivo može biti tečno ili gasovto. odnosno deo potencijalne energije se pretvara u kinetičku energiju.. Na vratilu (1) nalazi se gasna turbina (2). i dalje potiskuje u grejnu komoru (7) Istovremeno pumpom za gorivo (5) se iz rezervoara (8) gorivo se neprekidno ubrizgava u grejnu komoru .

naprimer za gradsko centralno grejanje. 92 . radno telo se takođe sabija u kompresoru (3) ( sledeća slika) pa zatim odlazi u zagrejač gasa (5).Kod gasnoturbinskog postrojenja (GTP) zatvorenog toka. gde se zagreva do potrebne temperature. Ohlađeno radno telo ponovo se odvodi u kompresor i započinje novi radni ciklus. pa zato i manje u upotrebi. Na sledećoj skici dato je gasnoturbinsko postrojenje sa regeneracijom. Gasnoturbinska postrojenja zatvorenog toka imaju veći stepen korisnosti ali su znatno složenije konstrukcije. gde se zagreva voda. Zagrejano radno telo dolazi u turbinu (2) i posle završene ekspanzije hladi se u hladnjaku (6) ili odvodi u specijalne izmenjivače toplote.

Utrošeni rad na delu (b) veći je od dobijenog rada u delu (a) i zbog toga je rezultantno. Svaki desnokretni kružni proces može. U tom slučaju se toplota radnom fluidu. od spoljašnjeg izvora mora da dovodi rad koji odgovara razlici površina ispod linija (b) i (a). u svakom ciklusu. Na taj način se deo toplote. pored već opisanog desnokretnog. a odvodi od radnog fluida za proces sabijanja pri višim pritiscima i temperaturama (b).Regeneracija se sastoji u tome što gasovi koji izlaze iz turbine odlaze u izmenjivač toplote –regenerator (9). za njegovo širenje dovodi u procesu pri nižim pritiscima i temeperaturama (a). obrtanjem smera da postane levokretni pri tome menjaju smer i svi spoljni uticaji. kao što je prikazano na sledećoj slici. u kome deo svoje energije predaju vazduhu koji kompresoru i odlazi u grejnu komoru. LEVOKRETNI KRUŽNI PROCESI Radni fluid može. koristi za efikasniji rad gasnoturbinskog postrojenja. koji nepovratno odlazio u atmosferu. da obavlja levokretni kružni proces koji se ostvaruje u smeru suprotnom od smera kazaljke ne časovniku (sledeća slika). 93 .

Drugim rečima toplota se na ovaj način prenosi sa tela niže temeperature na telo više temperature. Na istom principu funkcioniše i t o p l o t n a p u m pa . odnosno snižavanje i održavanje temperature tela. koja se koristi za dovođenje toplote. kao što se to događa pri prelasku toplote sa tela više temperature na telo niže temperature. poznato je da ovakav proces ne može da se odvija sam po sebi . Neophodna je određeni kompezacioni proces i on se sastoji u već naznačenom trošenju rada. na temperaturama nižim od temperature okolne sredine Uređaji koji rade po levokružnom ciklusu nazivajuse rashladni uređaji. ili nekog objekta. Levokretni kružni proces se koristi u slučajevima kada je potrebno odvođenej toplote. Na osnovu drugog zakona termodinamike . ili povišenje temperature tela ili zagrevanje nekog objekta do temperature iznad temperature okoline. 94 .Dovođenje toplote pri nižim temeperaturama i odvođenje toplote pri višim temperaturama radnog fluida ukazuje na to da ostvarivanje ovakvog kružnog procesa omogućava da se toplota od izvora koji je na nižoj temperaturi predaje toplotnom ponoru na višoj temperaturi. odnosno određene količine toplote koja odgovara tom radu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful