mr Rajko Premovi

Golgota Srba u Staroj i Junoj Srbiji i pohod Srbije ka svojim prostorima

2
S SADRAJ 1. PROSTOR BEZ GRANICA 1. 1. Granice 1. 2. Razvoj kolstva 1. 3. Od Municipiuma D. D. u Soanici optina Leposavi do zetske banovine 2. OD MILOEVE ABDIKACIJE DO PADA SRBOBRANA 2. 1. Politike prilike u Srbiji 2. 2. Uoi revolucije 1848. godine 2. 3. Josif Rajai - od mitropolita do patrijarha 2. 4. Prvi sukobi 2. 5. Samo - obnova prazne patrijarijske titule 3. KNJIEVNO - NACONALNI ROMANTIZAM KOD SRBA 3. 1. Nadiranje duha romantizma 4. POLITIKE PRILIKE U SRBIJI - OD MIHAJLOVOG UBISTVA DO MILANOVE ABDIKACIJE 4. 1. Srpsko drutvo u vreme donoenja ustava 4. 2. Pojava prvih socijalista 4. 3. Odgovor namesnitva 4. 4. Preduslovi za Berlinski kongres 4. 5. Srpsko bugarski rat 4. 6. Razvod, novi ustav, abdikacija 4. 7. Kraj dinastije Obrenovia 4. 8. Atentat i ubistvo 5. REALIZAM KOD NAS 6. UKUPNE PRILIKE U SRBIJI NA PRELAZU XIX u XX VEK 6. 1. Kroz ratni vihor do ujediwewa 6. 2. Prilike na Kosovu i Metohiji krajem XIX i poetkom XX veka 6. 3. I Srbija naspram Stare Srbije 7. OD POZNOG ROMANTIZMA DO MILANA RAKIA 7. 1. Pesnika epoha iz ugla pesnikih parova A D R A J

3
7. 2. Vojislav Ili (1860 - 1894) 7. 3. Aleksa anti (1868 - 1924) - Jovan Dui (1874 - 1943) 8. OD VOJISLAVIZMA KA JEZGRU MODERNE 8. 1. Milan Raki (1876 - 1938) 8. 2. Bez poetnitva i egrtovanja 8. 3. Raki i uticaji 8. 4. Poetiko - stilska autentinost srpske moderne kroz prizmu pesnikog dela Milana Rakia 8. 5. Troenje ivota kroz refleksiju svevremene starosti 8. 6. Od drage ili gospe do poetike golog oka 8. 7. Kosovski vez sloma i zaveta 8. 8. Mali obim velikog semantikog i smisaonog znaenja 8. 9 Od "pozitivnog opticaja" i ''nadahnua '' negacije pesimizma 8. 10. Srbija na kraju 19. veka 8. 11. Od pesimizma do nadahnua 8. 12. Na talasima intelektualne strogosti 8. 13. Pesnik drame na konkretnim prostorima 8. 14. Pesnik prostora uzdranog krika 8. 15. Zemaljska radost postojawa 8. 16. Zaborav je, gospo, sav i svuda 8. 17. Sima Pandurvi (1883 - 1960 ) Vladislav Petkovi Dis (1880 - 1917) 9. KOSMET - SRPSKA KOLEVKA I GOLGOTA 9. 1. Od Nemawe do poloma 9. 2. Mi smo na Kosmetu (bili) veina 10. SVETOVNE KOLE NA KOSOVU I METOHIJI 10. 1. Rad Bogoslovije u Prizrenu od 1871 1912. godine 10. 2. Uticaj ratnih zbivawa na ivot Srba na Kosovu i Metohiji 10. 3. Konzulat u Pritini 10. 4. Novi zamah u razvoju kolstva 10. 5. Sukob konzulata i Mitropolije 10. 6. Znaaj ovih kola za ouvanje srpske narodne svesti i njihove veze sa istim u Makedoniji i Crnj Gori 11. JO NEKOLIKO ISTORIJSKIH ISTINA 11. 1. Etnika promenljivost na prostoru Kosova i Metohije 11. 2. Prepoznatljiva surovost Albanaca 11. 3. Dobrosusedski odnosi Srba i Albanaca 12. ISTORIJA ISLAMLJENJA SRBA NA POSTORU JUNE I STARE SRBIJE

4
12. 1. Etnike osobine poturenjaka u Junoj Srbiji 12. 2. Uzroci poturavanja 12. 3. Vreme poturavanja naih poturica 13. GODINE NEPOSREDNO PRED OSLOBOEWE 13. 1. Uticaj velikih sila i susednih zemaqa na dogaaje na Kosovu i Metohiji 13. 2. Stara Srbija i Arbanasi 14. JOVAN TOMI - MUHAMEDIZIRAWE I ARNAUENJE SRBA NA PROSTORU KOSOVA I METOHIJE 14. 1. Muhamediziranje katolikih Srba na prostoru Kosova, Metohije i Prizrena 14. 2. Islamljenje i arnauenje pravoslavnih Srba 14. 3. Stanje Srba posle pokreta 1737. godine 15. BURNA 1909. GODINA 15. 1. Srbi na Kosovu i Metohiji 1909. godine 15. 2. Interesna nesaglaenost na Balkanu 16. BURNI DOGAAJI 1910. GODINE 16. 1. Zamah albanskog ustanka 16. 2. Poloaj Srba u vreme turdko- albanskih sukoba 16. 3. Susedne zemlje i dogaaji na Kosovu i Metohiji 17. KOSOVO I METOHIJA 1911. GODINE 17. 1. Izmeu tenji za umirenjem i zamaha pobune 17. 2. Novi pritisak na Srbe 17. 3. Meu srpski sukob 1911/12. godine 18. UKUPNE PRILIKE NA KOSOVU I METOHIJI 1912. GODINE 18. 1. Stara Srbija na Kosovu i Metohiji 1912. godine 18. 2. Velike sile Balkan uoi Prvog balkaskog rata 18. 3. Geo-etnografska slika Stare Srbije uoi Balkanskih ratova 18. 4. Od Prizrenske bogoslovije do Druina i Knjinice 19. BALKANSKI RATOVI 19. 1. Nezaustavljivi put ka Balkanskom ratu, Albaniji kao novoj dravi i Prvom svetskom ratu

5
19. 2. Neposredne ratne operacije 19. 3. Oslobaanje severnog dela Stare Srbije 20. MILUTIN FOLI O IZVETAJIMA RUSKOG KONZULA I. S. JASTREBOVA IZ SKADRA O SLOVENSKOM IVLJU I NJIHOVIM CRKVAMA U ALBANIJI U DRUGOJ POLOVINI XIX VEKA 21. SRETEN L. POPOVI (1820 1890) 21. 21. 21. 21. 21. 21. 21. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Turska vlast na prostoru Grdelike klisure Novo naseljavanje Grdelike klisure Balkanski ratovi i Prvi svetski rat Od Aleksinca ka Niu Od Nia ka Leskovcu Od Grdelice ka Vranju U Vranju

22. GORAN MAKSIMOVI PUTOPISNI POSTUPAK SPIRA KALIKA 22. 1. Dubrovanin Spiro Kalik 23. SPIRIDON GOPEVI (1855 1928) 23. 1. Beograd Ni - Zibava 23. 2. etnja po Solunu 23. 3. Od Grackog do Raklje 23. 4. Prilep i Kruevo 23. 5. Na putu za Bitolj 23. 6. Iz Ohrida u Kostur 23. 7. Od Srbice do Vodena 23. 8. Iza u Serez i Dumu 23. 9. Tetovo Gostivar Kievo Struga Debar 23.10. Prizren i akovica 23.11. Deani Pe Mitrovica 23.12. Od silne drave do zaborava 23. 13. Bugarske misije u Makedoniji 24. TODOR. P. STANKOVI] Putne beleke po Staroj Srbiji 1871 - 1898 24. 24. 24. 24. 24. 24. 24. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Od Gnjilana do Ferizovia i okolnih sela Od Ferizovia poprenim putem za Prizren O Kosovu polju Kaanik, Ferizovi, reke na Kosovu Sela na Kosovu Obiaji i osobine Arnautaa u Drenici Mitrovica kod utoka Sitnice u Ibar

6
25. MILO S. MILOJEVI] (1840 1997) 25. 1. Izmeu mone dokumentarnosti i nedostatka akribije u delu 25. 2. Gde je 17 sanduka Milojevieve rupisne ostavtine? 25. 3. Etnografska slika Stere Srbije u Staroj Srbiji Miloa S. Milojevia 25. 4. Re pade teka i nepovratna 25. 5. Etnoloka slika akovice 25. 6. Pogled sa Gradia i put uz reku Orahovac 25. 7. Obiaji u prizrenskoj nahiji 25. 8. Od pravoslavnih ni trga ni glasa 25. 9. Fanatizam azijskih nadskotova 25. 10 Na uu Sitnice u Baranu Ibar 25.11. ievica deli Kosovo od Metohije 26. MANOJLO OREVI PRIZRENAC (1851 1896) 26. 1. Moe li se pomo naem narodu u Staroj Srbiji - Odgovor na suvremeno pitanje s pogledom na opti politiki poloaj 26. 2. Demografska slika Stare Srbije na prelazu iz XIX u XX vek 27. IVAN IVANOVI (1852 1931) Ni i nike znamenitosti 27. 1. Imena ulica, pijaca i predgraa 27. 2. ivot u Niu 27. 3. Etnike raznovrsnosti u Niu 28. BRANISLAV NUI NA I SA PROSTORA JUNE I STARE SRBIJE 28. 1. Vojislav Ili sa Nuiem u Pritini 28. 2. Ukupne prilike u kojima je Nui radio 28. 3. Taula izmeu legendarnog i usmenog prianja, putopisnog diskursa i dokumentarno-umetnikog pripovedanja 28. 4. S Kosova na Sinje more 28. 5. Kosovo opis zemlje i naroda 28. 6. Sa obala Ohridskog jezera 28. 7. Nuievo putopisno delo kao znaajan prilog nauci o narodu 28. 8. Pristup Miloa oreva Nuievim putopisima iz Stare Srbije 28. 9. Pogled Sunice Deni na delo Branislava Nuia i Stojana Kapetanovia u Kosovskom vilajetu

7
29. KOIEVI PUTOPISI IZ STARE SRBIJE I MAKEDONIJE 29. 1. Jedna Famozna svadba 29. 2. Prvi putopisni zapis sarajevskom Danu 29. 3. Drugi putopisni zapis sarajevskom Danu 29. 4. Pisma Stevanu Dimitrijeviu 30. POGLED AVRAMA N. POPOVI]A (1867 1934) 30. 1. Od Koporia, Beograda i ratova do direktora gimnazije u Kosovskoj Mitrovici 30. 2. Pogledi Avrama N. Popovia 31. GRIGORIJE BOOVI (1880 1945) 31. 1. Putopisni aspekti Grigorija Boovia 31. 2. Pripovedako delo Grigorija Boovia 31. 3. Lik Milana Rakia u prozi Grigorija Boovia 31. 4. Na visinama najboljih putopisnih ostvarenja kod nas 32. KONZULSKA PISMA MILANA RAKIA (1876 1938) 32. 1. Pogibija ete 32. 2. Put u Pe 32. 3. Prenosilac oruja 32. 4. Prenosilac oruja 32. 5. Besa 32. 6. Solunska zavetrina 32. 7. Svakojaka i svakodnevna previranja 32. 8. Trasiranje pruge i arbanaka pobuna 32. 9. Prikupljanje oruja 32. 10. Mitropolitova ostavka i sultanova poseta 32. 11. Iso Boljetinac, Sulejman Batua, poloaj Srba, bezvlae 33. JAA TOMI (1856 1922) NA KOSOVU STAROJ SRBIJI ALBANIJI, BUGARSKOJ I MAEDONIJI 33. 1. Jaa Tomi (1865 1922) 33. 2. Slika Balkanskog rata 33. 3. Iz dopisa Jae Tomia 33. 4. Kod Arnauta 33. 5. Hram i skrivnica manastira Deana 32. 6. Pe 33. 7. Preko Albanije do Skadra i nazad 33. 8. Rat u Maedonoji i Bugarskoj 34. HADI JOVAN VASILJEVI (1866 1948) 34. 1. O poturavanju naeg naroda uopte

8
34. 34. 34. 34. 34. 2. 3. 4. 5. 6. Popis naih poturenjaka u Junoj Srbiji Etnike osobine poturenjaka u Junoj Srbiji Neposredni proces poturavanja Povodi ili uzroci za poturavanje naeg naroda Vreme poturavanja

35. KAZIVANJA NIKOLE POPOVIA IZ SELA GRAANICA 35. 1. Od spaavanja od zuluma do osloboenja 35. 2. ivot i rad Srba na Kosovu od 1812 1813. godine pod Turcima 35. 3. Nuievo konzulsko vreme 36. NASTII IZ IBARSKE SLATINE 37. IPTARSKI ZULUM I BELA KNJIGA SRPSKE DIPLOMATIJE 37. 1. Kraj 19. veka vrhunac terora 37. 2. Uloga srpskih konzula u pripremanju dokumentacije o arbanakim nasiljima 37. 3. Albanske migracije 37. 4. Oslobodilaki ratovi Srbije i Crne Gore 1876/77. i 1877/78. 37. 5. Anarhija i genocid u Staroj Srbiji 1878 1912. godine 38. CVIJIEVA TIPIZACIJA JUNIH SLOVENA NA BALKANSKOM POLUOSTRVU 38. 1. Centralni tip 38. 2. Psiholoke osobine stanovnitva centralnog tipa 39. JEVTO DEDIJER STARA SRBIJA: GEOGRAFSKA I ETNOGRAFSKA SLIKA 39. 1. Tenja ka otrgnuu vardarskih Srba od Srbije i Crne Gore 39. 2. Predeli i komunikacije u Staroj Srbiji 39. 3. Arbanaka anarhija i privredni posao 39. 4. Etnoloki polom u Staroj Srbiji 39. 5. Etnika srazmera na Kosovu, Metohiji i prizrenskoj okolini 40. MILUTIN MILANKOVI (1879 1958) - Uspomene, doivljaji i saznanja iz godina 1909. do 1944, Ratni dnevnik

9
41. SIMA ANDREJEVI IGUMANOV (1804 1883) BOGOSLOVIJA U PRIZRENU 41. 1. Jozef Miler geoetnografski pogled iz 1848. godine 41. 2. Matija Masarek, Anri Pikvil, or Golis, Ami Bubije, Mjur Mekenzijeva, A. Paulina Irbijeva, Gaston Travije, Meri Daram, Viktor Igo - o arbanakim zloinime 41. 3. Viktor Berar o odnosima na Kosmetu 42. HALIFAT ERIJAT ARNAUTAENJE LITERATURA

'', . , '' ''. , , . , . . , -

10
, . , , , , , , , '' ''. . . , , . , , : ; ; , , ; , , , '''' , ... , , '''' : ?! - , . , , , , , . , , , - . '- , . () .

11
, . . , , , . - , : , A , , . . . . : ? . () , , () () () () , . , '' ''?! , , , , () . , , , , . . , , , . ,

12
- . , , , , , , , . . . , , , . , , ... : - . : , ? () . . . : , , . , , , , , '''' . () . () . () . , , ,

13
. , , , (), . () ?! k . . () . , , , . () - . . , ?! , , , . , . , . . () , , . , . . , . () , , . , , , , . ,

14
. , , . . , , . , . , , . , , , , . . . 21. , . () . , , . , , , , , , . . ,

15
. , , , , . () . , . . , , . , , , 20. , . . , , . . , , , : '' ...'' - i potreba za sukobima, podelama . . . , . . , . , ,

16
() () . - , , . o r . , . , , , , . . , , , , . , , . . , : '' , , , . . , , . . , . , y . , , . , . . .

17
, . . . . . , , () . , . 827. 878. . , , . . . . . , 1042. , , . , , . . , , . . . 1043. . , . , . , . , . . , , . . , , . , . ,

18
. , . . . , , . . . , . , ' '. , . , , . , . . , 19. 20. , , , . ''.1 , 1690. 1737. , . . , , , . , , , . 1889. : , , , , , , , . , , . . . , . , , , ...
1

Jovan I. Dereti, Arbanasi, njihovo preklo i dolazak na Balkan, internet - www.stormfront.org

19
(1809 1872) . 1889. 19. 1890. . , 25. . . , , , , , . . , , , , , , ... 1.200 , . , , . . . . . : . . 1876. 1912. 400.000 .2 1890. . 1878 . 1890. . 1889. 1913. . .
2

Jovan M. Jovanovi, Juna Srbija od kraja 18. veka do osloboenja, Beograd, 1938.

20
. : .3 02. 1890. . . . . 02. 1905. : , , . 28 . . . 142 , 84 , 295 , 50 , .4 - , . 26. 1906. .5 1906 1912. . : , 1906. 1912. , : 436 , 213 , 261 , 31 , 289 , 10 , 293 , 146 , 229 , 22 , 160 . 01. 1912. 01. : 68 , 77 , 48 , 20 , 46 , 17 , 62 , 6 .6 , 1900 1912. . : .7

/34 1897. Pavle Delatovi, Kaaci Kosova i Mtohije, Beograd, 1990. 5 Dragia Kecojevi, Kosovi i Metohija: teror nad Srbima, internet WWW.SANU.AC.RS/IYDANJA/SRBI NA KOSOVU/KECOJEVIC DRAGISA.PDF. 6 J. Cviji,Balkanski rat i Srbija, SKZ, (1912), str. 661 664) . , 7 Isto
4

21
1912. . 20.000 .8 , , . 1914. , 1915/16. . . .9 1930. , . , , . . .10 . , , ... . , , . . 1941. , , .11
Kad se pomene re kaak misli se na najozloglaenijeg zlikova koji ima na dui mnogo ubistva, pljaki, ucene i silovanja devojica, devojaka i ena. Dragia Kecojevi, isto 9 Isto 10 Kazivanje Mihaila Mika koljovia koji se te noi kao vojni obveznik nalazio u kasarni. 11 Dragia Kecojevi, isto
8

22
: , 1941. . , 50 . . . .12 1942. , , . . . . .13 06. 1941. 06. 1942. 186 461 . 1943. . . , , , , , ... . 1941. 50 .14 13. . 15. 20. 1944. . 69 , 101, 53. 1. 13. , , 30 , . 1944. 4.000 21. SS .
Izjava Milentija . Popovia, izbeglice iz Doljana kod Koana Izjava pukovnika Veljka Kecojevia, izbeglice iz Rakoa 14 Pogledati svedoanstva ivka Stolia, Anelka Denia, Milievi pira, Gojka Radakovia, Duana Odlovia, Borivoja ekularca, Stevana Krajinovia, Petra Brlje i Jovana Krivokue koje nam u svojoj studiji predoava Suan Kecojevi.
13 12

23
281. 05. 510 249 . . , . 28. 1944. , , 428 , 120 , , , .15 : , . . . , , . . . , , . . . . , , . , ... , . . . . , . . , . , . . , , . , , .16 . . . . :
15 16

Duan Kecojevi, isto Savo Joksimovi, Bataljoni narodne odbrane, Beograd, 1975. Pavle Delatovi Ivanov, 21. SS divizija Skenderbeg, Beograd, 1987, str. 196.

24
. . . , . . , ( ), , . , .17

, . : 1950. , , . : . , . , . .18 . . : , , . , . . .
17

18

Dragia Kecojevi, isto Kazivanj Danice Jovovi. D. Kecojevi, isto

25
, , , . . . .19

. , . . . , . . . .

. . , , , . , . , , , , 100.000 . 300.000 , , . , . .

19

26

1. PROSTOR BEZ GRANICA

Duboko svestan injenice da se nalazi na izvoritu novog vaskrsa srpske dravnosti Vuk je, imajii pre svega elju da Evropu upozna sa onim etnikim delom koji je, pod okriljem turske okupacije, bio vekovima potiskivan - srpskim, napravio ini ogroman iskorak ne samo u tom pravcu to joj je osveio pamenje na junaku prolost naroda kome pripada koliko je imao ambicija da, na tom izvoritu, fiksira i stanje stvari u populaciji koja je toliko dugo robovala u uslovima, svetu ne samo neprihvatqivih, no i teko shvatljivih, oblika prisile i nasilja. Ove ambicije rasplamsao je u svom nezavrenom "velikom sinteti~kom delu"20 ivot i obiaji naroda srpskog gde nam se predstavlja i kao na znameniti folklorista, etnolog, geograf i istoriar. Nasuprot racionalistima XVIII veka koji su narodnim obiajima prilazili kao "izrazu primitivizma" Vuk je u njima prepoznavao bitno obeleje narodnog bia nalazei da su zakon (odnosno vera), jezik i obiaj tri najsvetlije lue u jednom narodu. Temeljna odrednica Vukove naunosti jeste - konkretnost. To je potreba da to tanije i podrobnije opie injenice. Ili, to bi Dereti rekao: "Objektivna deskripcija stvari - to je osnovno obeleje Vukova stilistikog postupka".21 Takav je bio i kao filolog, i kao folklorista, etnolog, istoriar, geograf... Kaemo geograf i podvlaimo da je upravo to onaj deo kojim } emo se u ovom delu rada baviti - u prvom redu e nas interesovati granice Srbije iz vremena prvog srpskog ustanka do kojih je Karaore dosegao, jer e one biti presudne pri odreivanju granica novouspostavljene Kneevine Srbije posle 1830. godine. 1. 1. Granice Govorei o prostornom rasprostiranju Srbije Vuk u Geografiesko statistieskom opisaniju Serbije tampanom u Danici za 1827. godninu, izmeu ostalog, belei: "...ali od juga i jugozapada teko je zasad pravu granicu naznaiti: jer, npr. u najnovijim mapama od Srbije Metoija, e je Prizren, stolica srpskih kraljeva i careva, Pe, srpska patrijarija, i namastir Deani, ostaje
20 21

Jovan Dereti, Istorija srpske knjievnosti, Nolit, Beograd, 1983 , str. 258. Isto, str. 258.

27
u Arnautskoj (Albaniji). Ako je ara planina s onu stranu Metoije, onda je ona prava granica izmeu Srbije i Arnautske".22 Neto dalje (glava 9. - Imena sela) Vuk podvlai da u ovom broju Danice navodi samo imena sela Biogradskog paaluka koja je 1822. godine, po odobrenju Miloa Obrenovia, "u Kragujevcu ispisao iz arakoga teftera".23 Sama teritorijalno-administrativna podela Srbije u odnosu na negdanju ("pod Turcima") kada se svodila na sandake - Beogradski, Smederevski, Kratovski i Novopazarski - i koje narod, u vreme kada je Vuk ovo pisao, jedva i da se se}ao, sada (1822. godine) je bila takva da se ona delila na: paaluke, naije, kneine - plemena ("pravu razliku izmeu plemena i kneine ja zasad ne znam kazati"24), srezove - "koje slabo imaju osobiti imena".25 Govorei o paalucima Vuk ih registruje pet: 1. Bijogradski - koji je jedini ceo u Srbiji i zahvata vie od njene polovine, 2. 3. 4. 5. Bosanski, Skadarski - pod kojim je cele Metoija, Rumelijski - pod kojim je Kosovo svo, i Vidinski

Bijogradski paaluk ima etrnaest (14) naija: a) Bijogradska - 75 sela b) abaka - 105 sela v) Sokoska - 44 sela g) Valjevska - 193 sela d) Uika - 123 sela ) Poeka - 104 sel e) Rudnika -111 sela ) Kragujevaka - 160 sela z) Jagodinska - 140 sela i) Groanska - 53 sela j) Smederevska - 51 selo k) uprijska - 72 sela l) Poarevaka - 194 sela
22 23 24 25

Vuk Karadi, isto, str. 82. i 83. Isto, str. 98. Isto, str. 97. Isto, str. 97.

28
lj) Poreka - 20 sela abaka naija ima etiri kneine: a) Mava b) Pocerina v) Tamnava g) Posavina Valjevska naija ima tri kneine: a) Posavina b) Jadar v) Ljig i Podgor Uika naija ima dve kneine: a) Crna Gora b) Rujno Poeka naija ima tri kneine: a) Dragaevo b) Podibar - ili kneina Podibarska v) Morava Naija Rudnika ima dve kneine: a) Morava b) Crna Gora Naija Kragujevaka ima etiri kneine: a) Grua - donja b) Grua - gornja v) Lepenica g) Jasenica Naija Jagodinska ima dve kneine: a) Leva

29
b) Temni Po`areva~ka naija ima sedam kne`ina: a) Branievo b) Mlava v) Stig g) Pek d) Reka |) Zvid e) Omolje Naija uprijska se kao kneina zvala Resava. Po istom sistemu kao i paaluk Biogradski i ostali su izdeljeni na naije i kneine. Recimo: 1. U kragujevakoj naiji jedna se kneina zvala upa, 2. U novopazarskoj beleimo dve: Joanica i Morava, 3. U Vuitrnskoj beleimo tri kneine: Kopaonika, Drenica i Krasnii (pleme), 4. Naija Sjenika se kao kneina zvala Stari vla, 5. Negotinska - Krajina, 6. Kladovska - Klju, 7. Zvornika je imala dve kneine: Jadar - gde je Loznica i Raevina - gde je Krupanj. Pored ove teritorijalno-administrativne podele Vuk podvlai i onu koja ivi u narodu. Za nas je ovde interesantno ime Kosovo koje zahvata "sav onaj komad, e su varoi: Pritina, Vuitrn, Mitrovica, Banjska i stotinak sela"26, kao i onaj pod imenom Metoija u kome su locirani Prizren, Pe i akovica. a) Kratka istorija juga Kad govorimo o prvom srpskom ustanku neprestano moramo imati u vidu da je on buknuo kao izraz otpora protiv samovolje dahija i da je u prvoj fazi zahvatao samo prostor Beogradskog paaluka. Tek kasnije on se otporom iri protiv sveukupnog Osmanlijskog carstva i dislocira i na

26

Isto, str. 97.

30
susedne paaluke - ime se ubrzano pribliava i ka nama interesantnom jugu. Ve 1805. godine, prilikom napada srpskih ustanika na Karanovac, novopazarski paa Ejub Feratovi alje pomo opsednutom Karanovcu. No, u pregovorima koji su tom prilikom usledili izmeu raanskog vladike, silaktara Ejub - pae i Karaora otomanski sejmeni dobrovoljno predaju grad dok srpski ustanici dozvoljavaju novopazarskoj vojsci da se naoruana i bez borbe povue u Novi Pazar.27 Ali, ve sledee, 1806. godine, dolazi do akcije srpskih ustanika i na novopazarski sandak. Ustanike su predvodili vojvoda pop Filip Petrovi, studeniki kaluer Milentije Niki, jelaki vojvoda Radosav, braa Dimitrije i Kosta Kujundi i Karaorev vojskovoa Radi Petrovi. Meutim, posle estokih borbi vojska Sulejman - pae Skopljaka potukla je odrede Radia Petrovia kod Deeve i ustanike snage vojvode Milana Obrenovia na Javoru. Zbog tih neuspeha Radi se povukao do planine akova - nakon ega ga Karaore menja Antonijem Ristiem zvanom Pljaki koji je ubrzo uspeo da nanovo okupi posustale Ibarske ustanike - povuene na Rogoznu - i vojno ih tako organizuje da su osmanlije bile prinuene da se povuku u sam Novi Pazar.28 Tako se ve 1809. godine, ustanika vojska, pod neposrednom komandom Karaora, iz pravca doline Morave i Javora sputa u Sjeniko polje, tue osmanlijsku vojsku, zauzima samu Sjenicu, izbija u Novopazarsko polje, prodire u sam grad i spaljuje ga. Istovremeno sa ovim pohodom iz Ibarske kotline u pravcu Novog Pazara nadirao je i Antonije Risti - Pljaki. Novi Pazar je zauzet 6. juna 1809. godine.29 Bio je to najdublji prodor srpske ustanike vojske ka jugu za Karaoreva vremena koji u Geografiesko - statistieskom opisaniju Serbije registruje i sam Vuk Karadi. Nakon tog prodora srpsko ratite je gotovo dve godine mirovalo - bilo je to vreme kada su i ruske trupe tukle tursku vojsku, ali su zbog Bonapartinog napada na Rusiju morale sa Turskom u Bukuretu 1812. godine da sklope mir ime je Srbija praktino ostavljena na milost i nemilost osmanlijskim ordijama koje su se 1813. godine usmerile ka Srbiji. Njihov prodor ka Beogradu bio je silovit, a osveta stravina - sa ustanikom vojskom ka Beogradu se zajedno sa rakoprizrenskim vladikom povlaila i velika masa naroda. Dubinu prodora srpskih ustanika ka jugu ini se da vrlo mono odslikava Vuk i u Danici za 1828. godinu navoenjem imena sela iz Novopazarske naije od kojih neka i danas nose isto ime - kod jednog broja
27 28 29

Isto, str. 145. Isto, str. 145. Isto, str. 146.

31
izmena je toliko neznatna da se vrlo lako mogu registrovati. Ta imena na najbolji nain potvruju dokle se rasprostirala granica Karaoreve Srbije na jugu tim vie to uz njih Vuk ostavlja vrlo jasnu napomenu: "Iz naije Novopazarske i iz Sjenike meu se ove imena samo oni sela, koja su Srbi 1812. godine pod svojom vladom imali; tako i iz naije Zvornike, koje su ostala sela preko Drine, u Bosni".30 Uostalom, sama su imena najbolje svedoanstvo o dubini prodora ustanika ka jugu - pa da ih navedemo:

Kneevina Joanica 1. Novo Selo 2. Kurilovo 3. Vrnce 4. Dublje 5. Popina 6. Go 7. Gvozdac 8. Predole 9. Joje (zaselak) 10. Ravni 11. Rudnjak 12. Popina rijeka 13. Cerje donje 14. Cerje gornje 15. Seoce 16. are 17. Zastuplje 18. Dobra bukva 19. Crvan 20. Dubovo 21. Borovo 22. Plana 23. Pupavnje 24. Bare 25. Pokrvenik 26. Bakae 27. eena
30

Isto, str. 181.

32
28. Biljanovci 29. erae 30. Glave 31. Pope 32. Kovae 33. Brezova 34. Boe 35. Dubrave 36. Vojmilovii 37. Banja 38. Vele 39. Dobroin 40. uganovina 41. Drijen 42. Rakovac 43. Crna Glava 44. Baevica 45. Javor 46. Jelakce 47. Roac 48. Ivlje 49. Makovac 50. Priboj 51. Piskanje 52. Goolovo 53. Kuri 54. Korlae 55. utice 56. Luno 57. Kremii Kneevina gornji Ibar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Pavlica Ora opadija Babin potok Ostrvica Mislopolje Rvati Rgo

33
9. Radei 10. Pocesje 11. Dragodanje 12. Tuimlje 13. Radojevina 14. Badanj 15. Lanojevii 16. Dobrojevina 17. Skugorovina 18. Semete 19. Tione 20. Kaznovii donji 21. Kaznovii gornji 22. Dolac 23. Roiii 24. Popovo polje 25. Rudnica 26. Mura 27. Prisojnik 28. Nosela 29. Bijeljak 30. Lisina 31. ajetina 32. ipano 33. Depe 34. Bistrica 35. arpelj 36. Jarinje 37. Kamen 38. igoqe 39. Ostrae 40. Isevo donje 41. Isevo gornje 42. Guvnite 43. Obade 44. Simiite 45. Lijeak 46. Zaselje 47. Drijen 48. Mekinie 49. Miolii

34
50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. Vitanovii Zamanica Crnatovo Miokovii Ljeskovik Gradite Maruii Planinica Jelenje Stanulovii Zrnosijek Rodelje Kraica Kostin potok Kajkovo Tvran Ulije Ljeposavii Trikose Dobrave Soanica Slatina Ravnite Bozoljin Reica Gradac Blaevo Sudimlja Iraii Radakovii

b) Danica za 1827. godinu O ovom junom delu Srbije Vuk pie i u Danici za 1827. godinu Geografiesko - statistiesko opisanije Serbije. U 4. glavi pod Ravnine on, izmeu ostalog, belei: "...etvrto, po raznim bojevima, a osobito po propasti carstva Srpskoga i po smrti kneza Lazara i cara Murata, znatne ravnine Kosovo polje (ili, upravo, ravnine u Kosovu)".31
31

Isto, str. 86.

35
U petoj glavi pod imenom Vode on navodi sledee: "Ovo je o graninim vodama. U Srbiji je pak najvea voda Morava. Korijen ove rijei u mlogim jezicima znai vodu, n.p. mo (Misirski ili Jegipatski, otuda je i Mojsije dobio ime), more, mare; zato su Srbi gotovo svaku veu vodu nazvali Moravom. Tako u Srbiji imaju etiri Morave: a) Zapadna ili Bosanska Morava, za koju se moe rei da je najglavnija; b) Juna ili Srpska Morava, koja se zove Ibar...". A neto dalje: "- Srpska Morava ili Ibar izvire u planini Srebrenici, i osim razlini drugi potoka prima u sebe s desne strane nie Mitrovice iz Kosova Sitnicu, a s lijeve nie Novoga pazara Raku, i tako ide u Zapadnu Moravu...".32 U estoj glavi, koja je data pod naslovom Gradovi i varoi, Vuk belei: "U Srbiji ima mlogo varoi, koje se mogu razdijeliti u tri reda: prvo varoi, koje imaju svoje naije (kao i gradovi); takove su (...) Pritina i Vuitrn na Kosovu; Pe i akovica u Metoiji; i Sjenica u Starom vlau. Drugo varoi malo manje od ovije, koje nemaju svoji naija; takove su (...) Mitrovica na Ibru (u Kosovu); Banjska i Novo Brdo (...). Po koliko ima kua u pomenutim gradovima i varoima, to se ne moe upravo naznaiti. Poslije Bijograda bie ji, bez sumnje najvie u Pritini, pa onda Niu, u Novom pazaru, u Ljeskovcu, u Prizreni, u Pei...". Da bi na kraju te glave, govorei o zidinama starih gradova, zakljuio: "...a nege oko Novog pazara od Deeve, stari dvorovi Nemanjia, i od Rogozna. Dalja k jugu bez sumnje ima jo mlogo zidina od stari znatni gradova, o kojima se za sad ne moe nita kazati".33 v) Granienje - udutiranje s jeseni 1833. godine Od kolike je vanosti bio prodor Karaorevih ustanika ka jugu 1809. godine najbolje se moe videti kod postavljanja granica Srbije kao vazalne turske kneevine sa svojom samoupravom, vojskom i unutranjom upravom - posle 1830. godine kada je sultan ispunjavao obeanje da knezu Milou preda teritorije est nahija. Princip kod uspostavljanja tih novih granica bio je taj da Kneevini Srbiji pripadnu sve teritorije koje je Karaoreva ustanika vojska oslobodila do 1813. godine. A da bi se te granice jasno odredile za osloboene teritorije iz tog vremena pitano je mesno stanovnitvo - granica je odreivana tamo gde su metani rekli i ti podaci bili su odmah unoeni u kartu koju je radio Rus Kobecu.
32 33

Isto, str. 88. Isto, str. 92, 93. i 95.

36
Samo granienje, ili udutiranje, inae, zapoelo je ve u jesen 1833. godine. Nova granica ila je linijom: Blaevo - Bistrica - reka Lisa - Murina Rudnica - Jarinska kosa - Ibrom - Rakom od ua - Borjak - Perasija - vrh Golije - Vratnice - Jankov kamen - Javor.34 Sam in prisajedinjenja ovih teritorija Srbiji izvren je 16. februara 1834. godine 35 kada knez Milo alje u Studenicu karanovakog kapetana Petra Lazarevia sa zadatkom da okupi predstavnike Studenike i Joanike nahije i izabere kapetane za ove dve novouspostavljene kapetanije.36 Pored sreskih kapetana birani su i predstavnici narodnih sudova, kao i kmetovi po selima. Prvi zadatak koji je stajao pred kapetanima bio je da podignu granine karaule - i one su doista do 1837. godine i podignute. Sam raspored karaula - koje su imale meusobni razmak od 5 km i uglavnom zidane od slabog materijala (drveta) - najbolje odslikava odnos snaga. Ovoga puta za nas je interesantan raspored karaula u Joanikom srezu jer dublje prodire na jug. A on je karaule imao u sledeim mestima: Mislopolje, Kaznovie, Jarinje, Popovo polje, arpelj, Krivi Laz, Ostrako Guvno, Goli, Guvnite, Suvo Rudite, Beirovica, Koare, aii, Debela Glava, Maglovo, Mala Lipa, Velika Lipa, Ravna Glava, Cerova, Meja apa i Jankova Klisura.37 Nasuprot wima turske karaule su se nalazile u sledeim mestima: Gubavac, Gradina (Merez), Lisac, Velue, Tusni, Postenje, Soanica, Ostrae, Belo Brdo, Gluci, Panojevii i Gorjak.38 Na samom poetku granicu su uvali pripadnici regularne vojske koju je potom zamenilo regularno stanovnitvo, da bi od 1836. godine na njoj bile rasporeene plaene granine jedinice - graniari, koji su ujedno vrili i dunost carinika. Sama granica, inae, bila je stecite estih graninih sukoba tim vie to su sve ee bili prebezi Srba sa teritorije Osmanlijskog carstva u Srbiju. Tihomir D. orevi navodi npr. podatak da je na Javorskoj karauli u toku samo jednog dana 1839. godine u Srbiju prebeglo 515 familija.39 Naravno da su prebezi esto sa sobom terali i stoku mada je bilo i politikih begunaca i vercera. Broj ovih izbeglica bio je izrazito veliki - naroito (da ne kaemo iskljuivo) onaj koji je sa turske

34 35 36 37 38 39

Tihomir orevi, Raka i okolina, SIZ kulture SO Raka, Raka , 1987, strana 150. Mihailo Gavrilovi, Milo Obrenovi, knjiga III, Nova tamparija Davidovi, Beograd 1912. Isto, str. 150 . Isto, str. 156 . Isto, str. 156 . Isto, str. 157 .

37
strane vodio ka Srbiji: "Samo 1837. godine je iskarantirano u kontumacu na Raki 5.143 lica, 1851. godine 2. 791 lice".40 1. 2. Razvoj kolstva Govorei o razvoju kolstva "u Srbiji kao i u Bosni i Hercegovini" Vuk Karadi u sedmoj glavi drugog poglavqa Geografiesko - statistieskog opisanija Serbije u Danice za 1827. godinu belei: "U Srbiji kao i u Bosni i Ercegovini, ni u sto sela nema svuda jedne kole, niti joj ie ima odreena i postojana mjesta; zato oni, koji misle biti popovi i kalueri, ue knjigu po namastirima kao kalueri, i po selima kod popova" .41 Nema sumnje da ovo stanje stvari koje Vuk iznosi o Srbiji i Bosni i Ercegovini vai i za ovaj juni pogranini deo gde se o nekom obliku kolstva moe govoriti tek od 1830. godine - mada se o nekim oblicima privatnih kola moe govoriti i kad je re o samom poetku XVIII veka. Dr Jago ilas u svojoj obimnoj studiji Srpske kole na Kosovu i Metohuji od Nemanjia do 1912 . o pojavi privatnih kola poetkom XVIII veka belei sledee: "...na poetku XVIII veka pojavljuju se i prve privatne kole na Kosovu i Metohiji, i to u gradovima: Prizrenu, Pei, Pritini, Vuitrnu, Gnjilanu, Kosovskoj Mitrovici i akovici, a zatim i u nekoliko sela. Ove kole otvarali su uitelji po sopstvenoj inicijativi ili po elji akih roditelja. Uitelji su bili iz redova privatnih zanatlija, trgovaca, svetenika ili monaha. Uitelji u privatnim kolama nisu bili profesionalci, jer su se pored rada u koli bavili i nekom drugom delatnou".42 Da bi neto kasnije dodao: "U privatnim kolama osnovni udbenici bili su kao i u manastirskim kolama, aslavac i psaltir. Zbog niskog nivoa obrazovawa, zastarelih metoda i oblika rada, neredovne nastave i drugih razloga, uitelji acima u privatnim kolama nisu mogli da prue nita vie od elementarne pismenosti. Pored itanja i pisanja, aci su uili napamet razne verske tekstove i molitve, uglavnom ono to je bilo porebno za obavljanje verskih obreda".43 Slino stanje bilo je i sa druge strane ovog prostora bez granica (ili prostora koji danas simbolino razgraniava Kosovo i Metohiju od tzv. ue Srbije). O tome Tihomir D. orevi u svojoj knjizi belei:
Isto, str. 159 . Vuk Karadi, isto, str. 131 . 42 Jago K. ilas, Srpske kole na Kosovu i Metohiji od Nemanjia do 1912., Institut za srpku kulturu, Pritina, 2000, str. 101 . 43 Isto, str. 101 .
41 40

38
"Poetkom XIX veka, iako jo u ropstvu, manastirske kole prerastaju u kole modernog tipa sa kolskim udbenicima, utvrenim programom, utvrenim brojem godina kolovanja, odreenim brojem predmeta i to je najglavnije upoznavanje sa naukama uopte i osvajanje naunih znanja. Pored organizovanih manastirskih kola uilo se i samouki. U nekim bogatijim i mnogoljudnijim porodicama su plaani privatni uitelji za potrebe porodice. Tako se zna da je porodica Niiforovia Spasa iz Postenja u Deevi u XIX veku imala svog privatnog domaeg uitelja. Tu su uila i deca oblinjih domaina i deca srodnika iz udaljenijih naselja. Na Rogozni takva kola postojala je u porodici Baraa, koja je brojala preko 60 lanova poetkom XIX veka".44 Neto kasnije orevi dodaje: "Kada je prisajedinjen Kneevini Srbiji Raki Ibar - kapetanije joanika i studenika, u Studenici je januara 1834, zateena u manastiru starinska manastirska kola. Neto ranije 1830. godine u ovoj koli je radio uitelj Barjaktarevi. Njega je odveo u Uice episkom uiki i dao mu uiteqsko mesto u tamonjoj gradskoj koli. Inae, u obema kapetanijama nije bilo ni jedne kakve osnovne kole. Deca iz obe kapetanije ila su u manastir Studenica na kolovanje. Ova kola je bila internatskog tipa i ueniki roditelji su bili obavezni po ugovoru sa duhovnicima da svoju decu snabdevati hranom i ogrevom".45 Nas, naravno, pre svega interesuje ovaj prostor bez granica pa emo zato o njemu neto vie i rei - zahvativi kako ovaj period iz vremena prvog srpskog ustanka, tako i onaj neposredno nakon prisajedinjenja dela ovog prostora Kneevini Srbiji. U tom smislu posebno emo obratiti panju na Kosovsku Mitrovicu, Vraevo i Raku.

a) Kosovska Mitrovica Re je o gradu na krajnjem severu Kosova Polja koji se kao gradsko nasilje pominje tek nakon definitivnog zauzimanja Turaka srpske Despotovine 1459. godine. Sam grad se nalazi na podnoju Zveana i na uu Sitnice u Ibar. U tursko vreme grad je imao izmeu 300 - 500 kua da bi krajem XIX veka doekao sa oko 1.300 kua i oko 7.000 stanovnika. Dr Jago ilas navodi da je po turskim statistikim podacima Kosovska Mitrovica 1910. godine imala 9.354 stanovnika.46

44 45 46

orevi D. Tihomir. - Isto, str. 500 . Isto, strana 500. Jago ilas., Isto , str. 114 .

39
Prve turske porodice doselile su se u grad nakon turskog zauzimanja Kosova i samog grada, da bi se prve albanske porodice u njega doselile tek nakon velikih srpskih seoba 1690. i 1737. godine. Taj proces naroito je ubrzan posle Berlinskog kongresa 1878. godine. Posle svih tih dogaaja ivot Srba u gradu postao je naroito teak srpske porodice su se kompaktnije sauvale uz Ibar (prema Ibarskom Kolainu), i niz Ibar (prema Raki). U samom je gradu prevladalo tursko i albansko stanovnitvo. U tim izrazito nepovoqnim uslovima za ivot Srba otvorena je u gradu i prva osnovna kola - mada o samoj godini njenog osnivanja postoje razliiti podaci. Po jednom ona je otpoela svoj rad 1860. godine, a po drugom ak 1806. Osniva te kole bio je Milutin Boovi iz Pridvorice u Ibarskom Kolainu, koji je u njoj radio do 1848. godine kada ona do 1850. prestaje sa radom da bi je nanovo otvorio Janiije Prizrenac - "od tada kola je radila bez prekida, sve do osloboewa Kosovske Mitrovice od Turaka 1912. godine".47 Samu kolu je crkveno - kolska optina grada preuzela na izdravanje jo polovinom veka, a sama Srbija ju je pomagala udbenicima i priborom - povremeno i novano, kako kolu samu tako i njenog uitelja.48 U njoj se, inae, mogla stei tek elementarna pismenost, bila je bez razreda, nije imala utvren nastavni plan i program i trajala je bez svetovnih udbenika. b) Vraevo Re je o malom planinskom selu na teritoriji SO Leposavi koje je, upravo zato to se nalazi na samom aritu prostora bez granica, imalo vrlo burnu prolost koju je pre svega karakterisalo veliko pomeranje stanovnitva - naroto u vreme velikih sukoba. Kad govorimo o kolstvu u ovom selu pre svega moramo podsetiti na porodicu Baanin koja se iz Lopata u Vasojeviima iz Crne Gore najpre doselila u selo Batke, a onda i samo Vraevo.49 Zanimljivo je tvrenje starijih ljudi u ovom selu da je privatna kola u njemu postojala jo u vreme prvog srpskog ustanka i miljewe dr Jagoa ilasa da ova tvrdnja nije bez osnova. Na realnost ovih tvrdnji upuuje nekoliko injenica:
47 48

49

Isto, str. 117 . Prosvetni glasnik Kraljevine SHS , 9/1923, 554, 562. Prosvetni glasnik 1922/23, XI, 602, 605. Isto, str. 117 .

40
1. Ovo je prostor slobodne teritorije u periodu 1806 - 1813. godine. 2. Ova teritorija je u tom periodu bila pod vrstom i potpunom kontrolom ustanika. 3. Ukupni uspon kulturnog ivota u Srbiji imao je uticaja i na ovaj prostor. 4. Velika migracija svetenika, monaha, trgovaca... dovodila je do sve uestalijeg prenoenja knjiga iz Srbije na ovaj prostor. 5. Veliki ljubitelj knjige bio je i raki episkop Janiije (1781 - 1808), a prvi uitelji bili su svetenici iz porodice Baanin. 6. Veliki broj sela koja su nalegala na Vraevo: Trebie, Leak, Leposavi, Soanica, Nikoljaa, Batnjik, Tuimlje - to je i dovelo do toga da kola dobije internatski oblik. Na neveliki broj uenika ipak je uticao izuzetno lo odnos turskih vlasti prema koli - Turci su u svetenicima i uiteljima po pravlu prepoznavali srpske agente. Sama kola radila je po ve prepoznatljivom ablonu toga vremena - svetenik je obuavao u pismenosti deake (uglavnom ve odrasle) a ovi su mu pomagali pri obavljanju verskih obreda. Nema preciznijih podataka o tome koliko je kola radila, i da li je bilo prekida - svetovna kola po nastavnim planovima i programima sa svetovnim kolskim udbenicima poela je sa radom tek krajem XIX veka. v) Raka U malom planinskom zaseoku Sklapnici, na desnoj obali Studenice, je 1835. godine podignuta kolska zgrada u koju su preseljeni uenici studenike kole. No, 1855, a na predlog aktuelnog kolskog nadzornika ova kola je premetena u varoicu Raka - zajedno sa tadanjim uiteljem Jovanom Milovanoviem iz Valjeva. I pored toga to je osnovni urbanistiki plan Rake imao lokaciju za kolu na njenu se gradnju poprilino ekalo. Upravo zbog toga ona je prebivala po privatnim kuama - prvi put je boravila u privatnoj kui popa Niifora Jovanovia. Moderna kolska zgrada je napravljena tek 1866. godine.50 Razumljivo je da je brojano uveanje graana iniciralo ne samo potrebu da se proiri kolska zgrada u Raki, no i da se one otvaraju po selima. Dovoljno je ovom prilikom navesti samo jedan podatak koji vrlo spretno u svojoj knjizi podvlai i Tihomir D. orevi:

50

Tihomir D. orevi, sto, str. 501.

41
"Godine 1880, u koli u Raki upisano je 57 uenika. Osnovna kola jo nije bila obavezna, a ensku decu roditelji skoro da nisu ni slali u kolu".51 Da bi neto kasnije dodao: "I kola u Raki patila je od teskobe. Broj stanovnika u Raki iznosio je 1866. godine 228, a 1895. godine 699 stanovnika. Sela koja su pripadala rakoj koli (Varevo, Vlasovo, Beoce, Baljevac, Gradac, Bela Stena, Kaznovii, Milatkovie, Trnava i Rvati) imala su preko 1.500 poreski glava"52 1. 3. Od Municipiuma D. D. u Soanici optina Leposavi do zetske banovine MZ Soanica sastavni je deo optine Leposavi i nalazi se na krajnjem jugu tzv. ue Srbije, ili krajnjem severu Kosova i Metohije - a jugu, opet, optne Legosavi. Sa istone strane je natkriljuje gorostasni Kopaonik, a sa zapadne Rogozna da bi kroz njenu klisuru proticala reka Ibar koju prati magistralni put Beograd - Pritina. To je ujedno i jedina veza Soanice sa svetom. Vezu sa istonom Srbijom ona uspostavlja linijom Soanica - Rudnica - Kopaonik - Brus i dalje, ili onom koja u ovim okolnostima nije ostvariva: Soanica - Kosovska Mitrovica - Podujevo i, opet, dalje. Put prema moru vodi je preko Ribaria iz Kosovske Mitrovice i Zubinog Potoka, ili Rake i Novog Pazara. Samo naselje nalazi se 30 km severno od Kosovske Mitrovice, 15 kolometara jugozapadno od poznatog rudarskog naselja Belo Brdo, ili 290 kilometara juno od Beograda i pripada onom trouglu koji spaja Ribarie - Kosovsku Mitrovicu i Raku. Najdalja starina Soanice vezuje se za naselje municipialnog statusa jo iz rimskog vremena53 i po pravilu se vezuje za razvoj rudarstva - koje je bitno odreivalo i nain i stil ivota ljudi ovog prostora kroz vreme. Samo naselje je inae poznato pod imenom Municipium D.D. i nalazi se na mestu Luka. Nastalo je, inae, jo u i veku i inilo je deo jedne vee naseobinske konglomeracije obzirom da su uz nju "dolazila i druga manja propratna naselja". Postojanje takvih naselja, ili kompleksa zgrada - pa ak i termalne stanice - registovano je na itavom potezu od Vuitrna do Soanice. Njihova vanost naroito je bila vidna kada se vezuje za sistem eksploatacije rudnog bogatstva. to je razvoj rudarstva kroz istoriju dobijao na znaaju rastao je i znaaj samog naselja, i obrnuto. Posmatran iz tog ugla Municipium D.D. je kroz vreme doiveo dva svoja blistava
51 52 53

Isto, str. 502. Isto, str. 502. Emil erkov, Rimljani na Kosovu

42
perioda. Prvi je vezan za cara Hadrijana kao i za podizanje "monumentalnog hrama Antinoju", a drugi za Dioklicijana "kada se prerauje Forum, izgrauje bazilika, podiu male terme i niz drugih objekata".54 Ovaj drugi period bio je, naalost, i poetak kraja znaaja ovoga grada.55 Uporedo sa tragovima naselja, rudokopa i mesta na kojima je preraivana ruda na lokalitetu Soanice otkrivene su i tri nekropole - kao i vie mesta sa pojedinanim grobovima.56 U tom kontekstu naroito je interesantan lokalitet Ravnita koji je izrastao u svojevrsno izvorite za otkrivanje grobova iz Rimskog perioda. Naalost, ljudskom nepanjom uniteni su i znaajni izvori interesantni za nauku - naroito prilikom izgradnje puta Raka - Kosovska Mitrovica. Uporedo sa tim jedna vea poplava otkrila je i sektor Potpolje u kome je pronaeno oko 50 sarkofaga to ini drugu nekropolu na ovom prostoru, dok je trea udaljena od Soanice oko jedan kilometar tako da, po miljewu ermakova, nije ni pripadala Soanici koliko manjem naselju kod Sokoljae.57 Sledei period u kome se Soanica znamenitije pominje vezan je za poetak XIV veka, odnosno za vreme kralja Milutina, ili, da budemo jo precizniji, za povelju koju je on izdao da bi manastiru "Banjska" 58 obezbedio i zemlju i prihode. Inae, pod neposrednim nadzorom episkopa Danila, Milutin je svoju grobnu crkvu poeo da zida u periodu izmeu 1312 - 1314. godine. Kaemo pod neposrednim nadzorom episkopa Danila jer se on doista u periodu od 14. novembra 1324. - 19. decembra 1337. godine i nalazio na mestu srpskog arhiepiskopa. Sama povelja, koja je krajem XIX veka pronaena u Carigradu, nesumnjivo spada u red najznaajnijih zakonskih spomenika srednjovekovne srpske drave. Tom Svetostefanskom poveljom nastalaom u periodu izmeu 1313 - 1316. godine, manasti je obdaren sa 75 sela i zaselaka i 9 katuna sa preko 500 porodica. Banjska povelja pominje itav niz imena koja i danas postoje gotovo istog ili neznatno promenjenog naziva tako da se lako mogu registrovati. Podsetiemo samo na neka, pre svega ona koja su za nas interesantna: Banjska, Vala, erovnica, Bresnica, Rudare, Korilje, Kozarevo, Vua, Joanica, Gnjedani, Duboko, Koporii, Dobrava, Soanica, Koutovo, Bistrica, Vlahinja, Orahovo, Trepa...59
Rajko Premovi, Letoppis O Vuk Karadi u Soanici, Progres - orevi, Kosovska Mitrovica, 1998, str. 6. 55 Emil erkov, Grad Antinoja - doktorska disertacija, Beograd, 1956. 56 O. Davis, Ancient mining in the Central Balkans , Revue internationales II, Beograd 1936. 57 Emil ermakov, Municipium D.D., Muzej Kosova, Pritina - Beograd, 1970. 58 Stojan Novakovi, Manastir Banjska, zadubina kralja Milutina u srpskoj istoriji, Glas XXXII, ( 1892 ), 8 - 9. 59 Svetostefanska hrisovulja, spomenik SKA, IV ( 1890 )
54

43
Odmah nakon pada pod osmanlijsku vlast novopazarska oblast je podeljena na etiri vilajeta;60 Zvean, Jela, Ras i Sjenicu. Meutim, nakon utvrenja turske vlasti Zvean dobija status nahije koja je pripadala kadilaku Jelau. Iz tog vremena datiraju i najstariji turski popisi u kojima se pominju i mesta koja se i danas mogu lako identifikovati. Da i ovom prilikom pomenemo neka: rnovica (erovnica), Korilje, Lisica, Selanica (Soanica), umilj (Bei), Dedino (Dedinje), Boljetine (Boljetina), aava (aa), Rahova (Orahovo), Rudare (Rudare ili Veliko Rudare), Vidomir (Vidomiri), Zaselje, Rujite, Vinarce (danas se naziva Donje Vinarce), Strana, Slatina, Lipovica, Bulgari (Srbovac), Krueva (Kruevo), Kamenica (Donja Kamenica), Kouta (Koutovo), abre (danas abra), Kozare (Kozarevo), Vali (Vala), Jagnjenica, Vojmisli (Vojmislie), Bistrica, Batahire (Bataire), Cerani (Ceranja)...61 Bosanskom sandaku Zveanska nahija je najverovatnije prikljuena 1463. godine i pored toga to je osmanlijska administracija belei sve do 14. veka.62 U okviru turske imperije ovaj kraj je vegetirao sve do trenutka kada je stvoren sistem sporazuma izmeu Srbije, Crne Gore i Grke, nazvan Balkanskim savezom, voen osnovnim ciljem da se sa ovih prostora zauvek proteraju zavojevai - do balkanskih ratova. A prvi balkanski rat je otpoeo napadom Crne Gore na Tursku - 8. oktobra 1912. godine - da bi joj se ubrzo prikljuile i ostale saveznice. Turska se vojska vrlo brzo nala pred slomom koji je i ozvanien mirom od 30. maja 1913. godine u Londonu. No, u trenucama koji su nagovetavali slavlje, a samo mesec dana nakom potpisivanja mira u Londonu, Bugarska napada Srbiju kojoj se u odbrani odmah prikljue Crna Gora i Grka. Pritenjena sa svih strana Bugarska je uskoro morala da zatrai sklapanje mira - koji je i potisan u Bukuretu 10. avgusta 1913. godine.63 Naravno da mimo svih ovih burnih dogaaja nije mogao da proe ni ovaj kraj. Meutim, najvee potrese on je ipak doiveo u dogaajima koji su doli sa Prvim svetskim ratom - naroito u prvoj njegovoj godini. Ve 1915. godine srpska vojska je poela da trpi stravine poraze od austrougarske vojske tako da je bila prinuena da se povlai prema jugu. U takvom razvoju dogaaja Prva armija se, pod komandom generala ivojina Miia, povlaila Ibarskom dolinom i Rogoznom ka Kosovskoj Mitrovici. Kako je neprijatelj jo do 20. novembra ve zauzeo Raku i Novi Pazar to je sasvim nesmetano mogao da nadire dalje. No, 21. novembra
60

Vuk Karadi, Srpska istorija naeg vremena, Nolit, Beograd, 1975. G. Skrivani, Vlastelinstvo sv. Stefana u Banjskoj, Istorijski asopis, VI (1956), 177 - 199. 62 Vuk Karadi, Danica, Prosveta - Nolit, Beograd, 1985. 63 Grupa autora, Kosovska Mitrovica i okolina, Institut za savremenu istoriju, Beograd, 1979.
61

44
na liniji Postenje - Dren - Leposavi - Stanulovie postavljena je odbrana koja je posle estokih borbi ipak probijena. Umesto panike ve sutradan, 22. novembra, Prva armija prua otpor na liniji Monica - Soanica - Slatina - Veliki anac - Gali gde je neprijatelj, posle novih estokih borbi, i zaustavljen. Gubici sa obe strane bili su ogromni - ak je 300 srpskih vojnika palo u zarobljenitvo. Srpske vojnike je zahvatila malodunost, dok su Albanci poeli masovno da dezertiraju. U takvoj situaciji general Mii izdaje naredbu o daljem povlaenju u pravcu Kosovske Mitrovice jer je pretila realna opasnost opkoljavanja. Povlaenje je dodatno usporavao i veliki broj civila - po nekim izvetajima kolona izbeglica protezala se itavih 20 kilometara. Nema sumnje da su to bili izuzetno teki dani. Ako se pritom ima u vidu da je bugarskim osvajanjem Skoplja spreeno i povlaenje Kaanikom klisurom to je prirodno da ni Vlada ni Vrhovna komanda nisu inali drugog izbora do da povlaenje usmere preko Crne Gore i Albanije. Istoga dana, 24. novembra, srpska vojska se povlai iz Kosovske Mitrovice da bi u nju - tog istog dana rekosmo - ula i austrougarska. Dogaaji su tekli filmskom brzinom. Ovaj dogaaj oznaio je poetak okupacija koja e trajati sve do 1918. godine.64 Represije su poele odmah - naroito su njima bili izloeni mukarci od 17 - 52 godine koji su odvoeni na kuluk ili u internaciju. U takvim okolnostima naroito je pritisku bilo izloeno stanovnitvo Kosovske Mitrovice, Ibarskog Kolaina i Ibarske doline. Meu internircima je bilo i ena i dece - neke su se ene u logorima ak i poraale. Izrazito je bila represivna 1916. godina - do mere da su pojedinci, pa i itave grupe, odlazili u umu i tu u kupnom otporu davali svoje obeleje. Broj komitskih grupa rastao je iz dana u dan. Najvie se, meutim, tada govorilo o onoj kojoj se na elu nalazio Kosta Vojinovi-Kosovac - roen u Smederevu, a poreklom iz Vuitrna.65 Zajedno sa njim u grupi su bili i: Uro Rudinac komita sa Rogozne, Aleksandar Piper - kafedija iz Kosovske Mitrovice, Vlajko Vladisavljevi - komita iz Leposavia, Ramadan Neziri - komita iz Pritine i potporunik Ramiz Ali Draga. Zanimljiv je sluaj Albanca Ali alje iz okoline Vuitrna koji je ranjenog Kostu Vojinovia i njegovu grupu prihvatio i uvao nekoliko dana u svojoj kui da bi je posle toga snabdeo albanskom seoskom nonjom i prebacio u Kosovsku Mitrovicu kod oca Jovana sa kojim je alja, inae, bio dobar prijatelj. U Mitrovici je Kosta ostao sve do 1916. godine otkada poinje da uspostavlja blie veze sa onima koji su na otpor spremni.
Mihajlo Vojvodi, i Dragoljub ivojinovi, Veliki rat Srbije 1914 - 1918, Beograd, 1970. Blagoje Pavlovi, Naselja i migracija stanovnitva optine Leposavi, Institut za srpsku kulturu - Pritina, Leposavi, 2003, str. 62.
65 64

45
Polovinom avgusta meseca Kosta Vojinovi dolazi u Leposavi i osniva Ibarsko-kopaoniki komitski odred. Istina da je na dan formiranja imao tek 5 ljudi ali je vrlo brzo narastao na preko 50 dobro naoruanih boraca. Prvih pet boraca ovog odreda bili su:
1. 2. 3. 4. 5.

Uro Kosti - Rudinac sa Rogozne Aleksandar Piper - kafedija iz Kosovske Mitrovice Vlajko Vladisavljevi iz Rodelja Proko Plani iz Zemanice, i Vladimid Gai sa Kopaonika66

U prva dva meseca uglavnom se kretao na prostoru od Brusa, pa preko Belog Brda do Ibarske doline - kada je neprijatequ i naneo nekoliko znaajnih gubitaka. Njegova je ideja svakako bila da se ustanak rasplamsa. Voen tom eljom on u kui popa Vientija Simia u Soanici dri sastanak sa cenjenijim ljudima toga vremena, pravi planove oko rasplamsavanja ustanka i donosi odluku da sedite odreda locira na Kopaoniku. U tom je smislu i podelio ljudima konkretna zaduenja predao im odgovarajua podruja u nadzor u procesu sprovoenja ovoga plana. Tako je Uro Kosti - Rudinac preuzeo Rogoznu, Cvetko Danetovi vuitrnski kraj, pop Vientije Simi, Nikla Jovanovi i Martin Mladenovi optinu Soanica, dok su Nikola Radosavljevi i Milorad Kosti preuzeli Leposavi i Ibarsku dolinu. Prva akcija trebala je da bude sinhronizovani napad na Kosovsku Mitrovicu, optinske prostorije u Soanici i elezniku posadu u Slatini. Okupator je, meutim preko svojih dounika saznao za ove planove, veim snagama opkolio sela soanike optine i ne samo spreio planiranu akciju no i napravio pravu pusto i masakr. Sakupivi itavo stanovnitvo kod ispostave u Soanici odmah je likvidirao 20 ljudi, a veliki broj oterao u zatvor u Kosovsku Mitrovicu gde je preki vojni sud na smrt veanjem osudio 17 zatoenika, na dvadesetogodinju robiju 26 lica, na petnaestogodinju 8, a desetogodinju 12 maloletnika. Sam in veanja osuenika na smrt izvren je 30. januara 1917. godine.67 Obeeni su tom prilikom: Vientije Simi, svetenik iz Soanice 2. Nasti Isailo iz Slatine 3. Jovanovi Nikola, tadanji predsednik optine u Slatini
1.
66 67

Miloje Perovi, Topliki ustanak 1917., Slovo ljubve, Beograd, 1971, str. 85. Rajko Premovi, Isto, str. 9.

46
urevi Novica, zemljoradnik iz Monice 5. Mihajlovi Ananije, zemljoradnik iz Monice 6. Radosavljevi Krsto, zemljoradnik iz Monice 7. ukovi Nikodin iz Dobrave 8. Milutinovi Jevrem iz Vue 9. Neovi Radojko iz Kajkova 10. Orlovi Rako iz Strmce - Ibarski Kolain 11. Kosti Milorad 12. Jablanovi ore 13. Blagojevi Dimitrije
4.

etrnaesti osuenik, Radievi Pavle, je uspeo da pobegne iz zatvora i skloni se na prostor Kopaonika gde je i doekao oslobodioce. Nezavisno od ove etrnaestorice istoga dana su, zbog pomaganja komita, obeeni i: Miljkovi Ivan iz Lokve na Rogozni 2. Maksimovi Avram iz Lokve na Rogozni 3. Radovi Jovan iz Lipovice68
1.

Ovakav razvoj dogaaja primorao je Kostu Vojinovia da sa glavninom odreda napusti Ibarsku dolinu i preko Kopaonika se uputi u Toplicu gde 26. februara 1917. godine u Kurumliji podie Topliki ustanak protiv bugarske vlasti. Nedae na ovom prostoru time nisu prestale, okupator je je vie pojaao represivne mere da bi konano likvidirao i etu Uroa Rudinca na Rogozni. U takvim okolnostima doekana je i 1918. godine, tanije 21. oktobar u njoj kada Timoka i umadijska divizija oslobaaju ovaj kraj da bi potom nastavile nastupanje prema severu. Osloboenje je zapravo nastupilo jo 12. oktobra 1918. godine kada jedinice generala Tanijea oslobaaju Kosovsku Mitrovicu i ceo ovaj kraj od trogodinje teke austro-ugarske okupacije. Mora se, meutim, imati u vidu da je stanovnitvo ovoga kraja vrlo aktivno pomagalo nastup oslobodilaca - ruenjem komunikacija, kidanjem telefonskih veza, a ne retko i presretanjem okupatorskih snaga u povlaenju. U tom je delu posebno bila aktivna komitska eta Koste Milovanovia - Peanca koji se u vreme proboja solunskog fronta nalazio u Ibarskom Kolainu. Uz pomo lokalnog stanovnitva njegove su ete vrlo veto kontrolisale pravac Kosovska Mitrovica - Kadijaa - Rogozna - Novi Pazar i put Kosovska Mitrovica - Raka. U izvetajima francuskog generala
68

Blagoje Pavlovi, Isto, str. 63.

47
Tranijea vrlo jasno stoji da je neprijatelj u povlaenju trpeo ogromne gubitke zbog snane aktivnosti lokalnog stanovnitva. Ubrzo nakon osloboenja, a po slovu Vidovdanskog ustava iz 1921. godine zemlja je podeljena na oblasti. No, kako ni Ustav nije do kraja precizirao tu podelu to je ona izvrena tek na osnovu Uredbe od 22. aprila 1922. godine. Meutim, kako je Vidovdanski ustav 6. januara 1929. godine ukinut to je na osnovu Zakona od 30. oktobra zemlja podeljena na banovine koje su imale status pravnog lica - bilo ih je ukupno 9. Na elu se banovina nalazio ban koji je na predlog ministra unutranjih poslova imenovan kraljevskim ukazom. Banovine su tako teritorijalno odreenje da ni jedan narod nije mogao da ue u sastav samo jedne. Tako je, recimo, Kosovo pripojeno trima banovinama: Zetskoj, Vardarskoj i Moravskoj. U toj podeli Kosovsko Mitrovaki srez je sa svojim optinama pripadao Zetskoj banovini sa seditem na Cetinju.69 Od optina toga sreza registrujemo: 1. Mitrovaku sa seditem u Kosovskoj Mitrovici koja zahvata sam grad sa 8.700 stanovnika. 2. Sokoljaku sa seditem u Rudaru - 12 sela i 2.692 stanovnika 3. Berimsku sa seditem u eevi - 18 sela i 2.408 stanovnika 4. Radipoljsku sa seditem u Zubinom Potoku - 28 sela i 3.438 iteqa 5. Zveansku sa seditem u Donjem Korilju - 11 sela i 3.062 stanovnika 6. Slatinsku sa seditem u Slatini - 15 sela i 2.371 stanovnika 7. abarsku sa seditem u Donjem abaru - 9 sela i 2.353 stanovnika 8. Boransku sa seditem u Boranu - 11 sela i 998 stanovnika

2. OD MILOEVE ABDIKACIJE DO PADA SRBOBRANA

69

Ilustrovani zveanski almanah, ematizam Zetske banovine, Cetiwe, 1951. Slubene novine, broj 237. od 10. avgusta 1931.

48

2. 1. Politike prilike u Srbiji Milo se kneevskog dostojanstva odrekao 1. juna 1839. godine da bi dva dana posle toga napustio Srbiju i preao u Vlaku. Na prestolu ga je formalno nasledio maloletni i teko bolestan sin Milan koji je umro ve 27. juna - on se zapravo na vlasti nalazio formalno dok je stvarna vlast bila u rukama namesnitva u sastavu: Jevrem Obrenovi, Toma Vui i Avram Petronijevi. Milana je na vlasti zamenio mlai Miloev sin Mihailo koga je Milo jedva pustio da se vrati u Srbiju. Popustio je tek poetkom 1840. godine poto ga je Porta na tom mestu potvrdila. Kako se, meutim, mrnja prema Milou u Srbiji prenela na sve Obrenovie, a kako ni pristalice Obrenovi}a nisu sedele skrtenih ruku, to se moe samo zamisliti teina pozicije u kojoj se nalazio Mihailo. Istovremeno sa tim sve aktivnije bile su i pristalice Karaorevog sina Aleksandra. Sve te odnose dodatno je zakomplikovao sam Mihailo, a neposredni povod je bio taj to mu je Porta za savetnike postavila Toma Vuia i Avrama Petronijevia. U ime navodnog spaavanja kneza pristalice Obrenovia su podigle takvu hajku na njih da su na kraju morali da napuste ne samo svoja mesta, no i Srbiju. No, kada su se oni na prolee 1842. godine nanovo vratili pitanje prevrata bilo je samo stvar dana. Ve 21. avgusta Vui se u Kragujevcu doepao topova, dao znak za uzbunu i krenuo na Beograd gde knez Mihailo nije smeo da ga saeka, no se 26. istog meseca prebacio u Zemun. Ustavobranitelji su taj trenutak samo ekali - ve 2. septembra 1842. godine oni na skuptini za kneza izaberu Alekandra Karaorevia. Tom izboru se, meutim, usprotivila Rusija tako da je skuptina morala da zaseda i 15. juna 1843. godine i ponovo bira kneza. I ponovo je izabran Aleksandar Karaorevi, ali pod uslovom - a na zahtev Rusije - da se Toma Vui i Avram Petronijevi "uklone iz zemlje". Reim ustavobranitelja je bio takav da je imao dosta protivnika. Pored toga to se nije mogao osloniti na Rusiju i Austriju bio je izloen i bunama u Srbiji - poput one koju je 22. septembra 1844. godine izveo Stojan Jovanovi Cuki kada je sa dvadeset preobuenih drugova u kapetane, zauzeo abac, da bi posle proterivanja iz njega otiao u Loznicu. Na putu iz nje a na samom prilazu Valjevu potpuno ga je potukao - razbio Prota Matija Nenadovi. Ovakvu nestabilnost izazvala je i podela u Srbiji na pristalice kneza Aleksandra, ali i Obrenovia. U Aleksandrove pristalice, pored crnogorskog vladike Njegoa, moe se svrsati i poprilian broj knjievnika koji je u to

49
vreme iz Vojvodine preao na rad u Srbiju, poput: Jovana St. Popovia, Jovana Hadia, ora Maletia, Jovana Stejia... Njegov pristalica bio je i Sima Milutinovi Sarajlija. Nasuprot njima Obrenovii su u Beu stvorili svoj krug pristalica. A u svoje oni su pored Vuka Karadia ubrajali i uru Daniia i Branka Radievia. To je onaj isti Vuk koji je na raun Miloa napisao najtee rei o njegovoj vladavini. Istina, on je tu privrenost pravdao "nevoljom" - jer mu je ovaj davao novanu potporu, poto su ga pristalice Aleksandra Karaorevia jedno vreme bile odbile, ba kao i . Daniia i B. Radievia. Pravdao - ali ne i opravdao. Kakvo je tek pismo njemu trebalo da se napie?! I Milo je imao "nevolja". I primamljivih ponuda od kojih se u glavi vrti - pa nije posrnuo. Nije ga voleo, a uz njega bio zarad para aferim. Srea to takvog Vuka na vlasti nismo imali - da se ne priseamo kladovskog vakta. 2. 2. Uoi revlucije 1848. godine U vreme kneza Meterniha Austrija je - inae sastavljena od mnogobrojnih nacionalnosti - bila izrasla u pravu policijsku dravu. Bilo je vie nego oito da se takvim svojim opredeljenjem nespretno primeravala novonastalim okolnostima. Ako su se manji narodi ranije oko nje i uz nju privijali da bi "odolevali turskom naletu" u vremenu kada, njenim suzbijanjem, za to vie nije bilo potrebe, a buenjem nacionalnih svesti, sve su se vie javljale tenje da se ta mnogonacionalna zajednica napusti zarad konstituisanja nacionalnih drava. Takav je, recimo, sluaj kod Italijana i Nemaca, a tako se neto naziralo i kod Slovena - Be je uostalom ve zazirao od panslavistikog pokreta sasvim uveren da je on inspirisan od strane Rusije. Ovaj strah Bea naroito je bio izraen posle februarske revolucije od 1848. godine u Parizu kada je u Francuskoj sruena monarhija a proglaena republika. Ta inicijalna kapisla dovela je do Svenemakog sabora u Frankfurtu sa idejom za nemakim ujedinjenjem - ali ne pod vostvom Austrije, i Sveslovenskog u Pragu - kome je prisustvovalo i nekoliko Srba. Kako su ti Sabori prethodili ulinim borbama to se i Be uzbuni - sve je to ilo na raun njegove dotadanje teritorijalne celovitosti. Austriju, meutim, najvie uzbune dogaaji u Maarskoj gde se na elu bunta nalazio izvanredni besednik Lajo Kout. A problem Maara je bio u tome to u svom nacionalizmu nikada nisu imali mere i to su im napadno smetale privilegije Srba uz zavidan stepen verske tolerancije. Po svaku su cenu insistirali na Maarskom karakteru u Ugarskoj - ne beei zbog toga ni od sukoba sa Srbima i Hrvatima. I naravno da je takav njihov

50
stav izazvao reakcije kod Srba i Hrvata - koji su pod vostvom bana Josifa Jelaia svom nezadovoljstvu davali borbeni karakter. Jelai je, kao graniarski pukovnik - a graniari su bili najbolji deo graniarske vojske, da bi suzbio maarske nakane izrazio privrenost habsburkoj dinastiji. to se Srba tie - bar onaj deo iz Bake, Banata i Srema - oni u poetku nisu bili protiv Maara. ak je Narodni odbor u Budimu, pod predsednitvom Isidora Nikolia, usvojio zakljuke po kojima Srbi priznaju dostojanstvo maarskog jezika u Ugarskoj, ali i trae da se prizna i njihova narodnost sa njihovim jezikom. Kako se, meutim, i u Peti, kao i u Beu zaziralo od panslavizma to se ovo prijateljsko raspoloenje sa poetka poe odjednom menjati. Menjati tim vie to su Maari imali ne samo sigurnih dokaza da dolazi do blie saradnje i izmeu Srba i Hrvata, no i pouzdanih podataka o tome da iz Srbije Srbima u Ugarskoj stiu sugestije kako je ovo prilika u kojoj ne treba raditi na polzu Maara, no Srba. I doista su se kod Srba tada mogli uti pozivi za "ujedinjenjem Srba s obe strane Save i Dunava". Na te pozive paa je iz Beograda opominjao Be. I Be se istinski nalazio u neugodnoj situaciji - iako je vie zazirao od Maara koji su, nasuprot Srba, bili bolje organizovani. Na tu srpsku neorganizovanost, i politiko neiskustvo Be je i raunao - tragao je za nainom da Srbe sukobi sa Maarima. I uspeo je - zahvaljujui Maarima koji su uporno nametali svoj jezik i nacionalnost na raun srpskog jezika i srpske nacionalnosti. Iz tih razloga Svetozar Mileti jo 31. marta 1848. godine zvoni na uzbunu i poziva Srbe na otpor. 2. 3. Josif Rajai - od mitropolita do patrijarha Kako u Juoj Ugarskoj nije bilo linosti od autoriteta u narodu oko koje bi se Srbi okupili to raniji Miloevi saradnici angauju njega lino to on i prihvati ali uz uslov da ga priznaju kao srpskog despota. Sve podatke o tome u Srbiju je slao Milivoje Blaznavac koji biva ubaen u njegovo najblie okruenje i ak zadobije Miloevo lino poverenje. Nasuprot njemu karlovaki mitropolit Josif Rajai se s poetka drao po strani - nije bio pristalica radikalnijih mera. Meutim, narodno je raspoloenje na kraju ponelo i njega tim vie to mu je iz Srbije stavljena u izgled mogunost da dosegne do asti patrijarha. I doista, na Velikoj narodnoj skuptini u Karlovcima maja 1848. godine - na koju su pored silnog sveta i iz Srbije doli Prota Matija Nenadovi i Jovan Risti - Srbi se proglase za politiki slobodan narod "pod krunom ugarskom". Tom prilikom izaberu jo vojvodu - graniarskog pukovnika Stevana upljikca, i patrijarha - karlovakog mitrpolita Josifa Rajaia.

51
Za celo to vreme Srbija je bila neodluna. Dok je Ilija Garaanin bio za akciju, Toma Vui, koji nikad nije voleo "preane" bio je protiv. Avram Petronijevi je pristao uz kneza koji je na kraju morao da uzme uea u akciji da se tok dogaaja ne bi okrenuo protiv njega. Ovakvo ponaanje Srba, a pre svega odluke Narodne skuptine u Karlovcima, Maari su proglasili nezakonitim i u skladu sa tim uveli opsadno stanje sa krajnjom idejom da upotrebe silu. Primereno toj odluci Narodni odbor 24. maja daje izjavu u kojoj stoji da "narod srpski ne ide protiv cara i kralja Ferdinanda i njegove svetle porodice, nego narod srpski ide da odbrani cara i kralja i njegov prestol, koji su Maari do opasnosti doveli". Ova izjava kolski je primer netaktinosti i naivne izbrzanosti - Srbi i pre Bea ustaju da brane taj isti Be?! Svakako da je i Srbima i Beu bilo u interesu da suzbiju ambicije Maara, ali je, u najmanju ruku paradoksalno, da Srbi oseaju potrebu da doista brane Be i pre njega samog?! U takvim je okolnostima, naravno, reakcija Bea i bila uzdrana - srpskoj deputaciji, koju je u Be vodio sam patrijarh, car je samo ponovio ono to su Srbima ve i Maari rekli , a to je da su odluke Velike narodne skuptine nezakonite i da su zakljuci na njoj oito doneti pod uticajem Srba iz Srbije. Naprosto, i Srbi i Be su znali za ambicije i elje Maara, ali ih oni sami jo nisu tako jasno predoili. I tu je ta paradoksalnost, Srbi su i pre samih Maara istakli njihove ambicije - ba kao to su i pre Bea ustali u njegovu odbranu. 2. 4. Prvi sukobi Dok su se Maari trudili da uz pomo vojske zavedu red u novonastalo anarhino stanje, Srbi su radi obezbeenja ve zauzeli odgovarajue poloaje. Prvi vei sukob izbio je 2. jula kod Sentomaa koji Maari nisu mogli osvojiti - Srbi su ga dobro bili utvrdili. Ali, tim je inom graanski rat samo dobio na zamahu. U takvoj situaciji patrijarh Rajai 20. jula upuuje jedan pismeni akt generalu Hrabovskom u kome mu vrlo jasno kae da e Srbi zarad zatite svijih interesa: opozvati svu svoju graninu brau iz Italije, pozvati sve Slovene u pomo, obratiti se velikim silama, sklopiti savez ak i sa Karlom Albertom u Italiji, pozvati u pomo, ako bude trebalo, ne samo Rusiju, no i Tursku?! Ne pamti se u srpskoj istoriji da je ikad sa tako visokog mesta upuena takva i toliko otvorena pretnja. To samo pokazuje do kakvih su razmera strasti bile usplahirene. U isto vreme patrijarh upuuje i prekor banu Jelaiu to Hrvati ne preduzimaju energinije mere.

52
U takvoj situaciji Be, 21. jula, donosi odluku po kojoj se patrijarh svrgava sa svoga dostojanstva, a administraciju Karlovake mitropolije preuzima baki vladika Platon Atanackovi. Dogaaji su se, meutim, odvijali takvom brzinom, i dobijali takav obrt, da je trebalo mnogo politikog takta i umea da bi se u njima snao. Pre svega dolazi do zaotravanja odnosa Bea i Maara - Be je procenio da je uveliko nailo vreme poputanja. Ve 19. avgusta car je traio od Maara da "opozovu mere protiv patrijarha i bana, i vraanje Vojne granice pod upravu bekog vojnog ministarstva" - graniari su ve bili stavljeni pod komandu ugarske vlade, to je meu njih izazvalo veliko nezadovoljstvo i dovelo do bitnog slabljenja discipline tako da je Vojna granica, recimo, u Sremu i Banatu, praktino bila u potpunom rasulu. Taj raskid sa Beom doveo je Petu u vrlo neugodnu poziciju trebalo je voditi borbu na dva fronta, s carskom vojskom i Srbima. U takvoj se situaciji pojavila ideja da se sa Srbima sklopi dogovor. Tog miljenja bio je i sam Lajo Kout. Patrijarh Rajai je tu ideju prihvatio ali ne sa ciljen da dogovor stvarno i postigne koliko da zaplai Be. Do promena dolazi i na prestolu u Beu tako da slabog Ferdinanda menja, 20. novembra 1848. godine, sinovac Franc Josif koji ve 3. decembra objavljuje patent kojim potvruje patrijarha i vojvodu. Naravno, u pitanju je politika igra sa ciljem da se zadovolje line ambicije voa, a potom, kad na red dou ozbiljnije stvari, u mirnijim vremenima, zauzeti otriji kurs. Patrijarh Rajai je odmah uoio da upljikac nije izabran za "vojvodu srpskog naroda" - zbog ega je i protestvovao. Austriji su svakako Srbi kao vojnici bili neophodni zarad odvlaenja maarske vojske na jug. A Srbi su tog trenutka raspolagali vojnom snagom od 21.084 vojnika i 104 topa s tim to su, na poziv patrijarha, iz Srbije neprestano pristizali dobrovoljci. No, ba u trenutku kada su se stvari vagale upljikca 15. decembra udari kap tako da umre u trenutku kada je najvie trebao. Istina, patrijarh je odmah komandu nad vojskom poverio Kuzmanu Teodoroviu , ali to nije bio ovek ni veih sposobnosti, ni veeg ugleda. 2. 5. Samo - obnova prazne patrijarijske titule Francuski prijateqi u Srbiji radili su na tome da se Srbi u Ugarskoj nagode s Maarima jer je ovo prilika da se radi za svoje interese, a ne interese Bea. Sa Maarima su istovremeno saraivali i Poljaci. Ove aktivnosti bile su i razlog da je srpska vlada jo februara 1849. godine opozvala sve dobrovoljce iz Ugarske. No, kako su protiv saradnje sa

53
Maarima bile i vlada ruskog cara Nikole I, i Porta, Srbija je bila u iznudici da se prikloni njihovim miljenjima. Po svoj prilici, a upu}ena u neizbe`no pona{awe Srbije, Austrija nastupa o{trije - 20. februara donosi stav po kome Vojna granica ostaje u sastavu wene vojne organizacije, dok }e Vojvodina i daqe ostati pod ure| ewem po kome se i daqe osiguravaju povlastice crkvenih i narodnih zajednica. Ni re~i o nekim wenim granicama. Srbi su bili ne samo razoarani no i vojno demoralisani do te mere da su Maari beleili znaajne vojne pobede - 22. marta 1849. godine pao je Srbobran. Zaneseni pobedom Maari su do bezobzirnosti besneli nasuprot Srbima koji su bili u totalnom rasulu i strahu. U nemoi da sprei slom patrijarh Rajai se 25. marta obraa ruskom caru za pomo da bi ih on uputio na srpsku vladu. Maari su bili u takvom naletu da je i Be poeo da strepi. U nemoi austrijski car se za pomo obrati ruskom raru Nikoli nata se ovaj rado odazove, ue u Ugarsku i sasvim slomi otpor Maara. Svoje oruje Maari su definitvo poloili 1. avgusta dok su im glavne voe pobegle iz zemlje najvie u Tursku. Na kraju Srbi su u Vojvodini ostali bez vojvode. Kao jedina trajnija tekovina iz dogaaja 1848 - 1849. godine ostala im je obnovljena prazna patrijarijska titula.

3. KNJIEVNO - NACONALNI ROMANTIZAM KOD SRBA

Nakon uguenja Maarske revolucije u Ugarskoj je glavu digla reakcija - ak do te mere da je krajem 1850. godine kinut Ustav i "uvedena vlada najkrueg apsolutizma sa isto policijskim sistemom". Ali, najvee iznenaenje koje je priredila vlada u Beu, ne samo Rusiji, no i celoj Evropi, bilo je kada se, u najteim okolnostima po Rusiju u krimskom ratu, stavila njoj na suprotnu stranu i svojim je dranjem naterala na poputanje. Takvim "neuveni politiki cinizmom ona je zaprepastila ceo svet, a Rusiju ogorila do nesluene mere".70
70

Vladimir orovi, Istorija Srba, Zograf, Ni, 2001, str. 614.

54
Izvan zamaha ukupne politike reakcije nije ostala ni Srbija. Glava opozicije u njoj, stari Toma Vui, pomagan od Rusije, na sve je naine suzbijao frankofilsku politiku Ilije Garaanina - 1853. godine je ak iznudio njegov pad. to se samoga kneza tie, i on je bio pod uticajem austrijskog konzula, Srbina Teje Radosavljevia. to se pak pozicije Srbije u vreme krimskog rata tie on je po nju bio izrazito nepovoljan - u sukobu su bile i njen suveren - Turska, i njen pokrovitelj Rusija. Upravo zato ruska vlada je Srbiji sugerisala strogu neutralnost - bitno je bilo da ona u tom sukobu ostane poteena. Ruski poraz u krimskom ratu bitno je promenio i sam meunarodni poloaj Srbije u prvom redu time to je ruski protektorat nad Srbijom "zamenjen garancijom svih velikih sila". Istovremeno sa tim zabranjen je i svaki prolazak tuih trupa kroz Srbiju - to se odnosilo i na Tursku i pored toga to je sultan bio njen zvanini suveren. U takvim okolnostima knez Aleksandar je bio u vrlo nezahvalnoj poziciji - ne samo da je bio prinuen na blie veze sa austrjskim konzulom koliko se pretvorio u pukog izvrioca njegovih zahteva. Zbog toga su ga rusofili ruili na sve strane. Kako je lino bio krut i izrazito lian i kako je podlegao monom uticaju ene Perside - iz porodice Nenadovia, a skromnih mogunosti - to su kljuni ljudi Srbije otili u opoziciju. Pored Vuia koji je ve bio njegov protivnik, on je od sebe uspeo da otera i Garaanina - jedinog oveka koji je tog trenutka mogao da se uspeno suprodstavi prevratnikim akcijama. A zavera protiv kneza stvorena je jo{ 1857. godine na elu sa samim predsednikom Saveta - Stevanom Stevanoviem Tenkom. Plan je iao ak dotle da se knez ubije a dovede ve stari Milo. Zavera je, meutim, otkrivena, zaverenici su otro kanjeni, ali je Porta reagovala tako da je knez bio prinuen da u slubu vrati ve penzionisane savetnike, a kanjene pomiluje. Stvar se za kneza odvijala najnepovoljnije - na mesto predsednika je doveden Toma Vui, dok je Ilija Garaanin postavljen na mesto ministra unutranjih poslova. Ovakvim rasporedom opozicija je uzela novoga zamaha. Ve 10. avgusta 1858. godine Narodna skuptina, uz podrku Saveta, trai kneevu ostavku. U strahu knez se sklanja kod pae - kod koga odlazi zajedno sa Ilijom Garaaninom. Taj korak je jo vie razdraio skuptinu tako da ona konano 10. decembra donosi odluku da zbaci kneza i na njegovo mesto dovede Miloa. Tim inom praktino je zavren i period vlade ustavobranitelja. Knez Milo dolazi u Srbiju 25. januara 1859. godine. Ve star i nespreman na promene, a uveren da je Srbiji potreban - da nije ne bi ga ni zvali - potpuno je marginalizovao zakon i za njega proglasio svoju volju.

55
Starog i poluslepog Vuia je bacio u tamnicu gde je i zavrio, a Garaanin je neprestano beao od njega - najee i iz Srbije. Miloa je, nakon smrti, 14. septembra 1860. godine, nasledio sin Mihailo koji je i po prirodi, i po uverenju bio za autoritativni reim. Upravo zato on od sebe i odstranjuje mlade ljude liberalnih pogleda, a priklanja se konzervativnijem Iliji Garaaninu koga vraa u Srbiju i ve krajem 1861. godine postavlja na mesto predsednika vlade. 3. 1. Nadiranje duha romantizma U vreme svih ovih politikih previranja Evropom je carovao duh romantike koji je sve vie zahvatao i nae prostore. Pseudoklasiarsku tradiciju sa Lukijanom Muickim kao glavnim predstavnikom menjao je, dakle, taj romantiarski duh - odbacivao onaj njegov preiveli i beivotni pokuaj kalemljenja Horacijevog i Kloptakovog duha na nae mladice. to se proze tie ona je do te mere bila malo negovana da se srpska italaka publika i dalje bavila dobronamernom ali ne i mnogo loginom priom Milovana Vidakovia. Paralelno sa prevagom romantiarskog duha bilo je i pokuaja nekakvog kombinovanja poleta romantizma i tradicije klasicizma ali bez znaajnijeg uspeha - Srbijanka S. M. Sarajlije nije uspela da zaivi u italakom svetu, kao ni njegov pokuaj da svojim sirovim talentom epski razmahne Prvi srpski ustanak. U znaajnija knjievno stvaralaka imena prve polovine 19. veka moemo svrstati samo dva predstavnika: Petra Petrovia Njegoa (1813 1851) - koji se snagom talenta izdigao iznad tradicije i ipak na narodnom izvoru, Gorskim vijencem, dao delo "visoke umne zrelosti" i intimnog oseanja sa narodom, i Jovana Steriju Popovia (1804 - 1856) - koji i pored jaeg knjievnog obrazovanja od Njegoa nije uspeo da se izdigne iz starih kalupa da bi pravu knjievnu snagu pokazao tek u komediji u kojoj je potpuno dola do izraaja njegova potreba za ironinim i ak sarkastinim izrazom. Ako se Joakim Vuji moe smatrati ocem naeg pozorita onda je Sterija to isto kod komedije. Objanjavajui nezaivljenost nae knjievnosti u naem narodu u prvoj polovini XIX veka analitiari su ve, s pravom, primetili da je razlog, prvo, u doslovnom prenoenju tueg duha na na narodni, i drugo, u jeziku u kome su jo uvek bili prisutni tragovi ruskog jezikog naslea i jednog oseanja da se vie duhovne nijanse ipak ne mogu prezentirati "paorskim" jezikom. Na toj misli je posebno istrajavao Muicki. Moe se, dakle, u takvim okolnostima samo zamisliti veliina otpora na koji je naiao Vuk Karadi sa svojom potrebom da odbrani taj puki -

56
narodni jezik. On, naalost, nije bio kolovan ovek, ali je imao retko "bistru glavu" i sreu da je po dolasku u Be - nakon sloma prvog ustanka upoznao Jerneja Kopitara koji se i pre toga, a pod uticajem nemakih romantiara, interesovao za narodno blago sa prostora sa koga je Vuk dolazio. I to je taj srean spoj: Vuk - retko darovit i izvanredni poznavalac svog naroda i Kopitar - ueni Slovenac koji je u njemu probudio potrebu da sa narodnim srpskim blagom upozana Evropu. Iz tih potreba ve 1814. godine i imamo: Malu prostonarodnu slavenoserbsku pesnaricu i Pismenicu serbskoga jezika. Srpska narodna pesma je u Evropi izazvala pravu senzaciju, na koju su naroitu panju skrenuli Jernej Kopitar i Jakov Grim. Evropa, koja se u tom trenutku bavila pitanjima kako su mogli uopte i nastati Homerovi spevovi listom se sada okrenula prema srpskom narodnom blagu - kome je samo polukorak nedostajao do speva. U istoj onoj meri u kojoj je sa radou prihvaen u Evropi Vuk je u Srbiji nailazio na ljute protivnike - osporavali su mu pravo da se kao nekolovan ovek bavi tako vanim pitanjima kao to je jezik. Problem njegove opozicije bio je "samo" u tome to je Vuk, iako nekolovan, bolje poznavao narodni jezik od njih koji su kolovani. I u tome to je, prihvativi se ovoga posla, Vuk sve vie i sve dublje ulazio u samu struku koja se bavi jezikom. I u tome to je za saradnika, u liku Jerneja Kopitara, imao izuzetnog znalca, a za potovaoce najumnije ljude tadanje Evrope. Pored opozicije u uenom svetu Vuk je na nju naiao i u svetenstvu koje se uporno dralo slavjanosrpskog kao ivog dokaza srpsko - ruske saradnje i veze ova dva naroda. ak se tim "jednojezijem" i ponosilo - tim vie to im je u ivom seanju jo uvek trajala Marija Terezija sa njenim pokuajima da se na srpskom jeziku izradi katahizis i krajnjom idejom da se Srbija odvoji od Rusa kako bi se potom pristupilo uniji. U Vukovom pokuaju oni su prepoznali Mariju Tereziju. Duge je i otre borbe Vuk ve vodio s svojom opozicijom dok mu nije poeo prilaziti mlai svet. Kljuna godina u korist njegove pobede bila je 1847, kada je objavio prevod Novog zaveta: Njego - Gorski vijenac, Branko Radievi - Pjesme i ura Danii - Rat za srpski jezik i pravopis na istom narodnom jeziku. Ova dela sprovela su u ivot Vukovo zalaganje da u srpskom jeziku zaivi Adelungovo naelo - "Pii kao to govori". Objanjavajui kako je to polo za rukom nedovoljno strunom Vuku, a nije istinskim znalcima jezika u Evropi kod drugih naroda nauka uglavnom zastaje kod toga da naa knjievnost do tog trenutka ipak nije imala onako bogato naslee - kao, recimo, Francuska ili Engleska - niti bak bogatu umetniku knjievnost koja bi sasvim izvesno stvar odvukla u nekom drugom pravcu.

57
Mlad, poletan, sve, a na narodu poznatom jeziku Branko Radievi preko noi osvaja ~italaku publiku. Lukijan Muicki odlazi u prolost, S. M. Sarajliju vie niko ne ita. Nadiru novi mladi i privijaju se uz Branka i Vuka s ponosom se ak nazivaju Vukovom omladinom. Nadolaze s uverenjem da se srpska knjievnost doista moe daqe razvijati tek na temelju narodne i u najdubljoj vezi sa njom - svakim drugim putem, kojim bi eventualno krenula, vodio bi je u gubitak samostalnosti. 4. POLITIKE PRILIKE U SRBIJI - OD MIHAJLOVOG UBISTVA DO MILANOVE ABDIKACIJE

Po Mihajlovom ubistvu u topiderskom Koutnjaku 29. maja 1868. godine, vlast je u Srbiji prigrabio Milivoje Petrovi Blaznavac, ministar vojske za koga se, inae, tvrdilo da je nezakoniti sin kneza Miloa. Sam Blaznavac bio je vet, okretan i nesporivo sposoban ovek koji ja znao naina ne samo kako da se podigne do ministarskog poloaja, no i kako da se na njemu odri. Odmah po Mihailovoj smrti uzdigao se do prvog oveka vojske da bi ubrzo za novog kneza izvikao maloletnoh Milana - roenog 10. avgusta 1854. godine. Velika narodna je ve 20. juna - unuka Miloevog brata Jevrema - potvrdila za novog kneza. Milan je nesumnjivo bio darovit mladi koji naalost, a pre potvrde za novog kneza, nije imao neko sistematinije obrazovanje. Istovremeno je rano ostao bez oca i iveo pored majke Marije Katardi - koja mu se posle razvoda od oca odala poprilino olakom ivotu koji je temeljila na svojoj lepoti. No, do njegovog punoletstva Narodna skuptina je morala da izabere namesnitvo u koje su pored Blaznavca uli i Jovan Risti i Jovan Garaanin. Zarad umirenja opozicije prvi potez novog namesnitva bio je donoenje novog ustava - objavljen je samo nedelju dana posle kneeve pogibije, 29. maja 1869. godine. Ali, po tom ustavu, etvrtinu poslanika je, mimo izborne volje, mogao imenovati sam vladar - odnosno vlada. Nadalje, ovaj je ustav predviao i to da presto mogu da naslede i Miloevi potomci po enskoj liniji - ako bi loza po mukoj izumrla. Na ovu odredbu estoko je reagovala ruska vlada: prvo, zbog toga to potomci po enskoj liniji dolaze iz Austrije, i drugo, to se tom odredbom eliminiu naslednici Karaorevia. Na takav ustav je reagovala i opozicija - ali i zbog toga to je sloboda tampe bila ne malo ograniena.

58
4. 1. Srpsko drutvo u vreme donoenja ustava Ukupna snaga srpskog drutva temeljila se na selu gde je preteno i ivelo srpsko stanovnitvo. Da bi se ovo jasnije razumelo treba imati u vidu da do 1878. godine Crna Gora doslovno nije imala ni jednu varo, dok je u Bosni i Hercegovini tek 19,92% pravoslavaca ivelo u gadovima. Dok je u Srbiji taj seoski element uveliko bio iscrpljen "od varokih zelenaa i kaiara", a u Bosni u kmetskom odnosu, na prostoru je Stare Srbije doslovno bio izloen bilokom istrebljenju od strane Turaka i Arnauta. Srbijom je - ili na prostoru koji su Srbi naseljavali - vladala jedna opta lina i imovinska nesigurnost to je direktno pospeivalo hajduiju. Hajuija i etovanje su ak izrasli do nekakvog oblika privreivanja. Umesto da bude vezan za zemlju - kao u drugim zemljama - na je seljak bio vrlo pokretan. Tom se pokretljivou i moe pojasniti injenica da kod nas gotovo i da nema oblasti u kojoj bi Srbin bio "starinac" - Vojvodina je skup doseljenika, umadija zbeg, dok je u Vojnoj granici pretezao uskok. Isti je sluaj bio i u Crnoj Gori - "Morau su (...) naselili u osetnom broju uskoci s raznih strana". Ovoj pokretljivosti doprinosila je i injenica da se na seljak bavio i stoarstvom - koji su po prirodi posla bitno pokretljiviji od zemljoradnika. Paralelno sa tim tekla je i svojevrsna potreba seoske mladei za gradom preteno seoskih gazda i zanatlija. Ta i takva migracija bila je istovremeno i samo problem vie po srpsko drutvo u celini - patrijarhalni seljak nenaviknut na gradsku civilizaciju inio je praktino vrh one nae ukupne malograantine. Nasuprot tom delu populacije ona malobrojna inteligencija, koja se po pravilu nalazila u dravnoj slubi, bila je nemona za bilo kakav radikalniji odskok - nemoa u prvom redu zbog elementarn - egzistencijalne zavistnosti od reima. to se slobodnih profesija tie jedino se donekle izdigla advokatska - koja je, inae, a to neizostavno moramo podvui, uivala vrlo rav glas. Intelektualni svet uopte - koji je uglavnom dolazio iz nemakih kola - uporno je istrajavao na izgradnji nekakvog Srbende koji je jedino bio duan da se rtvuje za opte iterese. I to, zanimljivo, i gotovo po pravilu, na njemu istrajavao samo verbalmo, u zdravicama, besedama i zaguljivim mehanama. Bio je to svojevrstan i do besvesti samo neobjanjiv kult rei. U trenucima, meutim, kada su te Srbende trebale da se - a u ratovima potrvrde na delu jednostavno su se i neprestano gubile sa scene. Ne samo da nisu odlazili na bojno polje, no ni na mnogo manje opasna - a jako korisna - mesta. Tako, recimo, Zmaj, nije uao ak "ni u lekarske dobrovoljce" - manje znaajna imena i da ne pominjemo.

59
4. 2. Pojava prvih socijalista ezdesetih godina XIX veka javljaju se u Srbiji prvi omladinci koji e biti pod neposrednim uticjem ideja ernjievskog, Pisareva, Dobroljubova i Bakunjina - re je o naim prvim socijalistima. Glavni njihov predstavnik bio je Svetozar Markovi (1846 - 1875) koji je period od 1866. do 1869. godine proveo na kolovanju u Petrogradu. Ideje socijalista, meutim, nisu mogle tako pojednostavljeno da se presade u Srbiju koja je bila isto seljaka i u kojoj nekakvo fabriko radnitvo praktino nije ni postojalo. Istina je ipak da su one ak i u takvim okolnostima imale izvesnog upliva i kod Srba - buena je ona samosvest i kod seljaka i do mere da je sve ubedljivije izrastao u opoziciju reimu. Sve do tada to je bila svojevrsna privilegija samo za arijske ljude i seoske gazde. Bilo je to ono vrema kada se se u Bakunjinovom krugu - u Cirihu - vaspitavali i Nikola Pai, Pera Velimirovi i Mita Raki. Upravo je jedan od tih vaspitanika - Nikola Pai - Markoviev pokret preobrazio u politiku akciju i dao mu jasnu "crvenu boju". On je u Srbiji i neposredno na delu izveo i Mrkovievo zalaganje u Cirihu - da se radikalne reforme izvedu i stvaranjem radikalne partije. A svoje zalaganje na reformama Markovi je temeljio na injenicama da se srpsko gradsko drutvo sve vie odvajalo od naroda a inovnitvo sasvim birokratizovalo. Ovu njegovu ideju zastupali su i knjievni istomiljenici. 4. 3. Odgovor namesnitva Prirodno je da su namesnitvo i vlada reagovali otro nastojei da taj pokret saseku u korenu jer je i sam - i pored vidne sporosti - sve vie zaivljavao kod srpskog seljaka. Ali, namesnitvo je istovremeno i zaziralo od radikalnijih mera boje}i se da upravo takvom reakcijom njega samog i dodatno ne popularie. Nasuprot tome ono je pribeglo prefinjenijim merama - bacilo je u narod parolu da nema smisla oslobaati Srbiju kad ni sami oslobodioci nisu slobodni. Njihovi ljudi istovremeno su neprestano ponavljali da njive srpskih seljaka nee ni za milimetar narasti makoliko se od Turaka oslobaali. No, svi pokuaji namesnitva ostali su bez rezultata - suvie su njegove ideje bile krute i ni na jednom planu nije iniciralo povezanost u akciji. S druge strane od namesnitva je sve vie poeo da se distancira i ruski konzul u Beogradu. U sutini se ruska diplomatija sve oitije okretala Bugarima - naravno voena sopstvenim interesima. U nameri da konano zavlada Carigradom i Dardanelima - zarad slobodnog izlaza u Sredozemno

60
more - ona je u Bugarskoj prepoznavala svog vanog saradnika, tim vie to je veliki broj Bugara, po raznim osnovama, ne samo ve iveo u Rusiji, no se tamo i vaspitavao. Bugarska je treabala da izraste u vano rusko uporite na Balkanu - to Bugarska vie dobija, dobija i Rusija. Velika Bugarska - to je bio prvi cilj Rusije, ili "iroko predsoblje za ruski Carigrad". 4. 4. Preduslovi za Berlinski kongres Oseajui zamah panslavistike organizacije u Bosni i Hercegovini iza koje je nazirala Rusiju, a znajui da prema tom delu Balkana ruke prua i Austro - Ugarska - Turska je ve poetkom osamdesetih godina XIX veka zaela otrijim represivnim merama - pre svega zatvaranjem i ljudi i ustanova. Iz tih razloga hriani Bosne i Hercegovine su se za zatitu obrate i Austro - Ugarskoj, i Rusiji, i knezu Nikoli i Beogradu. Okolnosti su, meutim, bile takve da su sve strane nalazile kako okolnosti ipak nisu za neku ozbiljniju akciju, ili kako bar one nisu prava strana za to. Ali, toak je ve krenuo i teko ga je bilo zaustaviti - tim vie to je letina 1874. godine do te mere bila podbacila da su se ljudi praktino nalazili u beznau nasuprot dravi koja je svim silama nastojala da ostvari svoje prihode. Bilo je samo pitanje dana kada e do ustanka doi. I doista, na malu Gospojinu u Biogradu kod Nevesinja narodni prvaci donose odluku o dizanju ustanka o emu odmah obaveste i kneza Nikolu "s molbom da ih prihvati". U prilog ustanka iao je i pokolj koji su Turci izveli nad Crnogorcima u Podgorici 5. oktobra 1874. godine - u znak osvete za pogibiju Juse Muina koga je na poziv Marka Miljanova ubio jedan Ku. Knez Nikola je, naravno, umirivao narod, ali i odravao tenziju nameran da se u ustanak krene u onik politikim okolnostima koje njemu budu odgovarale. Istovremeno je nastojao da ostavi utisak kako na razvoj dogaaja Crna Gora moe bitno da utie i kako je u svim tim dogaajima ona nezaobilazan faktor. Ono, meutim, to je knez Nikola previao bila je injenica da ustanci zainju i teku svojim tokovima, da se teko mogu drati pod kontrolom i da sve to skupa izvan kontrole moe izmai i njemu samom. Istovremeno sa tim na ustanku je radila i Austro - Ugarska koja je svakako nastojala da zaposedne Bosnu i Hercegovinu ali izvan nekog otvorenog rata kojim bi protiv sebe mogla da izazove Rusiju, Tursku ili pak srpske drave. U njenom je interesu bilo da izazove nerede u kojima bi kasnije sama zavodila red i to tako to bi preila granino spajanje Srbije i Crne Gore odranjem Novopazarskog sandaka koji bi joj posluio kao prolaz na jug.

61
Neposredan povod za izbijanje ustanka dogodio se onoga trenutka kada je harambaa Pero Tunguz kod Biine presreo jedan turski karavan i ubio sedam kiradija. Ova akcija dovela je do odluke od 25. juna u Kifinom Selu o proirenju ustanka. Ovi nemiri u nevesinjskom kraju dogaaje su ubrzali - "nevesinjska puka" dovela je do toga da ustanak plane u gotovo celoj Hercegovini. U ovakvim okolnostima ni knez Nikola nije vie mogao da okleva. Ne tim vie to mu je uveni junak i harambaa Peko Pavlovi} 7. jula javio da je raspoloenje ustanika takvo da hoe bunu po svaku cenu - ak i pored toga to nemaju "ni puaka ni fieka". Upravo zato knez 26. jula poziva glavne hercegovake voe na tajni sastanak na Loven - kada svog tasta, vojvodu Petra Vukotia, odreuje za organizatora svih tih poslova - slabije je hercegovake ete ak popunjavao junacima iz Crne Gore. Ustanak uskoro zahvati i Bosansku krajinu i proiri se du austrijske granice. U nju uskoro stignu i "neki bosanski emigranti iz Srbije" - pre svih u narodu ve uveni stari hajduk Petar Petrovi Pecija. Iza ustanka su, dakle, stale obe srpske kneevine - Srbija i Crna Gora. U Hercegovinu je otiao ak i drug Svetozara Markovi, mladi Nikola Pai, istina ne kao ratnik koliko da odnese sakupljene priloge kao pomo. Protiv rata te 1875. godine bio je samo knez Milan - ozbiljno zaplaen austrijskim pretnjama. U vreme kada je ustanak izbio ruski ministar inostranih poslova, knez Gorakov, je predloio bekoj vldai da, zarad spreavanja njegovog irenja, zajednikim snagama zaposednu Bosnu i Hercegovinu i uvedu u nju "sreenije prilike". Be je, voen svojim ambicijama, taj predlog odbio i ak predloio Turskoj da ona, u dogovoru s ustanicima, sredi prilike u Bosni i Hercegovini. Turska je taj predlog, naravno, rado prihvatila, ali su potonji dogaaji nedvosmisleno pokazali da ni jedna strana nije nastupala krajnje iskreno - poev od Turaka, pa preko ustanika ni "zainteresovane sile". Za celo to vreme ustanak se razvijao. Istina, u Bosni nije mogao da zahvati maha kao u Hercegovini, jer je ona za razliku od nje, koja je bila blizu Crne Gore, bila opet "daleko" od Srbije. Tako se ve 29. avgusta dogodila jedna velika neprijatnost - "prilikom iskrcavanja oruja" kod Granice na Savi poginule su glavne voe ustanka: Petar Petrovi Pecija i Ostoja Kormano. Zanimljiv je ovde jedan detalj. U vreme rasplamsavanja ustanka u Bosni se iznenada pojavio knez Petar Karaorevi, ali, poto je posrbio prezime, pod Imenom Petar Mrkonji. Bio je nesumnjivo spreman da ustanak neposredno pomogne, ali je, posle niza dogaaja, a na zahtev

62
voa ustanka Bosnu ipak morao da napusti - u junu 1876. godine "kada je Srbija reila da ue u rat". Na sastanku austro - ugarskog i ruskog cara , Franca Josifa i Aleksandra II, od strane Franca Josifa usledio je predlog da ove dve zemlje, u sluaju napada Turske na Srbiju i Crnu Goru, spree njihov slom, dozvole im ak izvesna proirenja, s tim to bi u tom sluaju Austo - Ugarska zaposela vei deo Bosne i Hercegovine. Ovaj dogovor u Rajhtatu od 26. juna 1876. godine zvuao je ne malo paradoksalno u odnosu na ve vidan angaman Srbije i Crne Gore - "zemlje zbog kojih su Srbija i Crna Gora ule u rat bile su unapred izgubljene"?! U sukobu sa Srbijom Turska je angaovalo toliko jake vojne snage da ova naprosto nije mogla da im se suprodstavi. Upravo zato Rusija je Porti uputila ultimatum da stopira svako dalje napredovanje i da sa Srbijom odmah otpone pregovore. Mirom koji je zakljuen 16. februara 1877. godine Srbija je ostala u teritorijalnoj kompaktnosti kao i u vreme pre sukoba. to se Crne Gore tie ona je u sukobu sa Turcima prola mnogo bolje. Neprestano ih napadajui oni su turske snage do iscrpljenosti zamorili. U odlunoj bici na Vujem dolu, 16. jula 1876. godine, kada je vojskom zapovedao lino knez Nikola, Crnogorci su odneli sjajnu pobedu. Bilo je to vreme kada su se na istonoj strani fronta svojim junatvom posebno istakli: vojvode Boo Petrovi, Ilija Plamenac i, nadasve, kuki vojvoda Marko Miljanov. Ovakav razvoj dogaaja doveo je do prevrata u Carigradu - zbaen je sultan Murat, a na njegovo mesto doveden mlad, inteligentan, ali i nepoverljiv Abdul Hamid koji je inio napore da sprei uplitanje velikih sila u reavanju prilika u samoj Turskoj. Planovi Austro - Ugarske bili su vrlo precizni - elela je zapadni Balkan, i mogunost uticaja u Novopazarskom sandaku kako bi spreila ujedinjenje Srbije i Crne Gore, odnosno stvaranje jedne velike slovenske drave. Sklopivi tajni dogovor sa Austro - Ugarskom Rusija 12. aprila 1877. godine objavi rat Turskoj. Njoj se odmah prikljui i Crna Gora - koja nije htela, kao Srbija, da sa Turskom sklapa mir. Posle niza dogaaja i preokreta Crnogorci uspevaju da osvoje Niki i Bileu, ali ih u daljem napredovanju ka Hercegovini i Novom Pazaru zaustavi Austro - Ugarska. Na istonoj strani balkanskog ratita Rusi su neprestano beleili uspehe da bi im se 2. decembra prikljuila i Srbija. Turska je bila na klenima - zato je i zatraila mir. Primirje je sklopljeno u Jedrenu 17. januara 1878. godine, a mir u neposrednoj blizini Carigrada, u San Stefanu, 21. februara.

63
San Stefanski mir bio je veliko razoaranje za Srbiju. Njime je zapravo stvorena Velika Bugarska. Velika do povrine od 163.000 kilometara kvadratnih. Prostirala se od Crnog mora do Drima i Albanije, ula u Makedoniju, zaposela najvee delove Stare Srbije i imala sebi pripojiti Pirot, Vranje i Ni. Na ovakvo proirenje Bugarske Rusija se rukovodila iskljuivo svojim interesima. Znajui da i Srbija pripada sferi uticaja Austro - Ugarske ona je zarad optih slovenskih interesa i od Srbije otrzala deo da bi suzbila ba tu irinu uticaja. No, razoaranje je u Srbiji bilo toliko da je Rusima poslata vrlo jasna poruka da e Srbija braniti Ni i od njih onom snagom i upornou kojom su spremni da ga brane i od Turaka. Protiv tog ugovora, a voeni svojim interesima, ustele su i Engleska i Austro - Ugarska. Bilo je vie nego jasno da on mora biti revidiran. Upravo zato je u leto 1878. godine u Berlinu i sazvan kongres. Naravno da je na njemu Srbija neto bolje prola, ali ne zbog toga to joj je zapadni svet bio naklonjen koliko zarad potrebe tog istog sveta da suzi sferu ruskog uticaja. Pre svega Srbija i Crna Gora su "dobile priznanje svoje nezavisnoti". Zatim, Srbiji su pridruena jo etiri okruga: Niki, Pirotski, Topliki i Vranjski, dok je Crna Gora dobila Podgoricu, Niki, Kolain i Bar s okolinom. Istina, Crna Gora je tom prilikom dobila i Gusinje, ali je otpor Arnauta u njemu bio takav da je 1880. godine u tom delu ponovo dolo do revizije - umesto njega Crna Gora je dobila Ulcinj. I, ono to je posebno vano, Austro - Ugarska ne samo da je dobila mandat da okupira Bosnu i Hercegovinu no i pravo da i vojniki zaposedne prostor Novopazarskog sandaka do "iza Mitrovice". Namere su bile vrlo jasne - prvo, spreiti spajanje Srbije i Crne Gore, i drugo, otvoriti joj slobodan put ka Solunu. Diplomatski poraz Srbije bio je vie nego oit. Ne samo da je spreeno spajanje Srbije i Crne Gore, no i oslobaanje slovenskog ivlja na prostoru Bosne i Hercegovine. I konano, Balkan nije ostao Balkancima koliko su na njega zadobili pravo zavojevai. Do jue sused Austro Ugarske Srbija se pretae u dravu koju je ta mona sila sada opasavala i sa zapada dopirui joj i duboko na jug. 4. 5. Srpsko bugarski rat Lian i izrazito konzervativan kralj Milan je posebno zazirao od radikala u kojima je prepoznavao prevratnike. Taj strah se sve vie pojaavao porastom njihove popularnosti u narodu. Onoga trenutka kada oni na izborima za Narodnu skuptinu, 7. septembra 1883. godine, odneli sjajnu pobedu on je, "umesto da im poveri vladu", Narodnu skuptinu

64
rasturio, na vlast doveo "starog birokratu" i oveka "gvozdene ruke", Nikolu Hristia, a na buntovniki pokret u Timokoj oblasti reagovao tako to je primenio grubu silu - izvrena je 21 smrtna presuda, dok je 734 qudi zavrilo na robiji. U optoj panici Nikola Pai bei u Bugarsku koja mu prua zatitu i nastanjuje u neposrednoj blizini granice to mu daje mogunost da nastavi sa radom na izazivanju nove pobune protiv kralja Milana. Ovakav odnos Bugarske prema Paiu izazvao je ogromno nezadovoljstvo kralja Milana koji je sa severozapadne strane ve na pleima imao monu Austro - Ugarsku. Kako je paralelno sa tim bio u lo{im odnosima i sa Crnom Gorom, ne samo zbog toga {to je u svoje okriqe prihvatila Petra Kara|or|evi}a, no i zbog toga {to mu je knez Nikola dao svoju k}er Zorku za `enu, to se kraq Milan prakti~no nalazio u bezizlazu. Doda li se pritom da je bio i u jako zategnutim odnosima sa `enom Natalijom mo`e se samo zamisliti veli~ina te bezizlaznosti - tim vi{e {to mu je kao jedina mogu}nost za teritorijalno pro{irewe dr`ave bio onaj pravac koji je "vodio uz tok Vardara". Kada je jo u Glajhenbergu, gde se tog trenutka nalazio, uo da je 6. septembra 1885. godine, dolo do ujedinjenja Istone Rumelije s Bugarskom bio je "izvan sebe". Pun besa istog se trenutka uputio u Be gde su ga, meutim, primili hladno i jo hladnije umirivali tako da ni 8. septembra - kada je ve bio u Beogradu - jo uvek nije doao sebi. Svestan da uveana Bugarska sada predstavlja novu opasnost po Srbiju on odlui da ustane rotiv nje. I doista, ve 2. novembra 1885. godine on Bugarskoj i objavljuje rat. Slabo naoru` ana, uvebana i voena srpska vojska iz poetne ofanzive nakon borbe oko Slivnice, izmeu 5 - 7. novembra, prelazi u defanzivu. U nemoi Milan prihvata predlog Nemake i Austro - Ugarske o obustavi neprijateljstava. Konaan mir je potpisan 19. februara 1886. godine u Bukuretu po kome se stanje vraa na ono od pre 2. novembra. 4. 6. Razvod, novi ustav, abdikacija Nesporazumi izmeu kralja i kraljice kulminirali su 1888. godine. Dolo je ak i do razvoda - razvoda koji je 12. oktobra izvrio mitropolit poto je crkveni sud to prethodno odbio da uradi. Znajui za negativan efekat koji e to izazvati u narodu Milan ve 14. oktobra objavljije manifest o sazivanju Velike narodne skuptine i reviziji Ustava. Sam manifest bio je akt njegove line inicijative - pre objavljivanja za njega nisu znali ni vlada, ni austrijski poslanik. A sve to skupa vodilo je ka popravljanju "poloaja

65
dinastije" i abdikaciji - za koju tog trenutka takoe niko nije znao da se sprema. Na izradi novog Ustava radili su ne samo najbolji strunjaci u Srbiji, no i predstavnici svih politikih stranaka. Ustav je doista narodu davao "iroke slobode, a narodnoj skuptini pun autoritet". Po tom Ustavu Vlada je odgovarala Narodnoj skuptini u istoj onoj meri kao i vladaru. Tim Ustavom je u skuptini trebao da otpone nov politiki ivot. No, sa novim vladarem jer je kralj Milan 22. februara 1889. godine jo jednom iznenadio celu Srbiju - abdicirao je vlasti. Za namesnike je, do punoletstva kralja Aleksandra, odredio - Jovana Ristia, iskusnog dravnika i nesporivo najautoritativnijeg politiara tog trenutka u Srbiji, i generale Kostu Protia i Jovana Belimarkovia.

4. 7. Kraj dinastije Obrenovia Da e doi do promene u srpskoj politici Beu je bilo jasno iz najmanje dva razloga: prvo, Vladu su organizovali rusofilski radikali, i drugo, sam kralj Milan je poprilino "kompromitovao dotadanji pravac spoljanje politike". Procena je Bea bila i ta da se ovakav nepovoqni obrt po Austro - Ugarsku moe ublaiti time to e se srpskoj javnost jasno staviti do znanja da ona nema nameru da se mea u unutranja pitanja Srbije koliko je spremna da potuje njenu nezavisnost. Be se opredelio za takvu orijentaciju i pored toga to je bio uveren "da su slobode novoga ustava suvie rano date jednoj jo sirovoj i strasnoj sredini". to se Rusije tie ona je vrlo jasno uviala da njena politika prema Srbiji nije bila do kraja korektna. Ovo tim vie to je u Bugarskoj "stvarno zavladao" ovek koji je u Rusiji prepoznavao neprijatelje - Stevan Stambulov. Upravo je takva promena ruske politike i dovela do toga da je ve u leto 1891. godine kralj Aleksandar uinio prvu posetu petrogradskom dvoru. Srbija se, meutim, nalazila u neprilikama sasvim druge vrste. Naime, da bi se vodila uspena spoljna politika neophodno je da unutranje stanje u zemlji bude zadovoljavajue. Prilike su u Srbiji, nasuprot tome, bile u previranju, a tampa prepuna skandaloznih hronika sa dvora. Sukobi izmeu kralja Milana i kraljice Natalije i dalje su optereivali javnost. Nadalje, kralj Milan je konstantno bio u nekakvim finansijskim neprilikama. Iz tih razloga je i dolo do toga da je po prijemu dva miliona dinara od ruskog cara pristao da 30. septembra 1891. godine da izjavu po kojoj istupa iz srpskog dravljanstva. Primereno toj izjavi

66
vlada 14. marta 1892. godine donosi zakon "po kome se kralju Milanu zabranjuje boravak u Srbiji i ponovno dobijanje srpskog dravljanstva bez privole Narodne skuptine" - dolazak u Srbiju bio mu je dozvoljen samo u sluaju bolesti kralja Aleksandra. Nema sumnje da su ovakvi dogaaji umanjivali ugled ne samo dinastije, no i Srbije u meunarodnim okvirima. Da bi slika bila kompletna treba se prisetiti da je 1. aprila 1893. godine sedamnaestogodinji kralj Aleksandar, posle jedne veere u dvoru, sebe jednostavno, a u prisustvu namesnika i lanova Vlade, proglasio punoletnim ime je raspustio i namesnitvo i Vladu. Bio je to akt u dubokoj suprotnosti sa Ustavom ime su radikali, koji su oito iza svega stajali, dali u ruke kralju takvo oruje koje e se na kraju i njima osvetiti. Kralj Aleksandar je u osnovi bio izraziti autokrata, i izrazito lian. Bio je uveren da sve moe sam, da moe ta hoe jer mu je zemlja u ruke pala od Boga te da s wom moe raspolagati kako mu se prohte. Primereno toj samovolji on raskida saradnju sa radikalima i ve 9. januara 1894. godine natrag u Srbiju poziva kralja Milana. Vrhunac je dostignut onoga trenutka kada, 9. maja 1894. godine, ukida Ustav iz 1888, i vraa na snagu onaj iz 1869. godine. Zbog ovakvog razvoja dogaaja kralj Milan ve u prolee 1895. godine ponovo naputa Srbiju, da bi se nedelju dana posle toga u nju vratila kraljica Natalija. Dva meseca posle toga, 22. juna 1895. godine, Stojan Novakovi obrazuje homogenu Naprednjaku Vladu. Stojan Novakovi je vrlo jasno predoio kralju da u vladavini nema plana i da se pod izgovorom zatite kraljevskog autoriteta ministri ne mogu svoditi na nekakve "efove sekcija". Nadalje, Austo - Ugarska se u mnogim postupcima odnosila krajnje nekorektno prema Srbiji i ona stoga mora da odluno stane u zatitu svojih nacionalnih interesa. Na njegovu je inicijativu prvi put dolo do toga da se neposredno sastanu vladari Srbije i Crne Gore - kralj Aleksandar i knez Nikola - na Vidovdan 1896. godine u Beogradu. Pored toga Srbija je zabeleila i izvesne politike uspehe u Makedoniji, Srbiji i pre svega u odnosima sa Turskom - u kojoj su se Srbe sve manje sinonimski izjednaavali sa buntovnicima. Konano, posle nekoliko vekova, dogodilo se i to da se srpski kralj nae na Svetoj Gori u poseti Hilandaru. Tom prilikom je hilandarsko bratstvo Aleksandru poklonilo uveno Miroslavljevo jevaneqe. Meutim, kada je kralj Aleksandar prilikom bavljenja u Beu lentom Belog orla odlikovao Benjamina Kalaja - ministra finansija i ministra za Bosnu i Hercegovinu - vlada Stojana Novakovia, koja o tome nije bila obavetena na vreme, je podnela ostavku. Iako mnoge stvari vezane za ovo odlikovanje jo uvek nisu dovoljno poznate vie je nego oito da je re

67
i o nekom obliku usaglaene akcije Bea i kralja Milana zarad desinhronizacije odnosa Vlade i kralja Aleksandra. Ne treba ni naglaavati da Novakovieva nacionalistika politika ni najmanje nije odgovarala Beu. Na ovakvu misao nas upuuju bar dve stvari: prvo, veliko nezadovoljstvo Srba u Bosni i Hercegovini zbog tog odlikovanja, i drugo, injenica da se ve sledee, 7. oktobra 1897. godine, u Srbiji ponovo naao pro - beki opredeljen kralj Milan. Nova Vlada, koju je sada obrazovao neutralni Vladan orevi, morala je u novonastalim okolnostima da slui dva kralja - od kojih je svako imao svoju volju. Vladi je dodatno posao oteavala injenica to je kralj Milan, po dolasku, postao i vrhovni komandant aktivne vojske najmonije oruje drao je u svojim rukama. Istina da je on tu vojsku, koja je bila i slabo organizovana, i bez puaka, i bez municije, i zastarelo opremljenu, podigao na nivo koji zavreuje respekt, ali je istina i to da su, njegovim dolaskom, bitno narueni odnosi sa Rusijom koja zbog toga nije krila svoje nezadovoljstvo. 4. 8. Atentat i ubistvo Stanje je u Srbiji naroito poelo da se komplikuje onoga trenutka kada je na Ivanjdan 1899. godine na kralja Milana, jedan nepoznati radnik, izvrio neuspeli atentat. Iako su mnogi detalji oko tog atentata i do danas ostali nerazjanjeni kralj Milan je za njega optuio radikale i otpoeo pravu hajku na njih. Bilo je vie nego oito da se tu pre svega radi o linom besu no stvarnoj umeanosti radikala - suenja su se esto izvrtala u komiku. ak je i Be nalazio da kralj Milan preteruje - zahvaljui i njemu Nikola Pai je tada jedva izvukao glavu. Istovremeno sa tim kraq Milan je sve vie poeo da smeta kralju Aleksandru. Prvo, i sam je shvatao da svojim ponaanjem kralj Milan poinje da smeta i wemu i dravi, i drugo, nije mu godila njegova nenaklonost prema Dragi Main, nekadanjoj dvorskoj dami kraljice Natalije, prema kojoj je gajio ljubav koja se vremenom pretoila u pravu strast. U elji da ostvari svoju enidbu on na banjsko leenje u inostranstvo alje i kralja Milana i predsednika Vlade. I u trenutku dok su se oni nalazili u inostranstvu on objavi veridbu s Dragom Main, a 23. jula 1900. godine izvede i svadbu. Iznenaenje je bilo potpuno - i ogorenje. Tu enidbu osude i kralj Milan i kraljica Natalija. Muninu, meutim, ublai injenica da je ruski car - zadovoljan Aleksandrovim raskidom s Milanom - pristao da bude venani kum. Zategnutost izmeu dva kralja je bila tolika da Aleksandar zabrani Milanu povratak u Srbiju - ak naredi vojsci da ga ubije ukoliko to pokua.

68
Razoaran i uvreen Milan je od muke i umro 29. januara 1901. godine. Telo mu je preneto u Srbiju - sahranjen je u manastiru Kruedol. Odnosi su se u Srbiji sve vie zatezali. Bilo je sasvim jasno da se Aleksandar ne moe dugo odrati. Zlo se oekivalo svakog trenutka. Najava tome bile su krvave demonstracije u Beogradu od 23. marta 1903. godine. To ne samo da kralja nije opomenulo koliko ga je izazivalo. U nemoi je as Ustav stavljao van snage i rasputao Skuptinu i Senat, pa sve to ponovo vraao - samo nekoliko sati nakon toga - na staro stanje. Naprosto - poigravao se i opasno izazivao. Takvo muno stanje dokrajila je krvava no izmeu 28. i 29. maja kada je grupa oficira, skovala plan protiv kraljevskog para, upala u dvor i oboje ih ubila - kao i predsednika Vlade, ministra vojnog i kraljiinu brau. Srbija se nalazila u bezizlazu - stenjena spolja, a prepuna razdora unutra. Sabijena u sebe dovela je ljude u poziciju da se "pometeni samo uzajamno grizu". Ili, bila je na dnu - dublje se ak nije ni moglo. I ba je to, to beznae, i bilo jedina i velika nada - jer se posle velikih katastrofa, po nekom nepisanom pravilu, i dolazi do velikih obnova i uzdignua.

5. REALIZAM KOD NAS

Sa svojim prvim programskim postavkama, obrazloenjima i konkretnim literalnim ostvarenjima realizam se kod nas javlja sedamdesetih godina XIX veka. Javlja kao knjievni pravac. Kao knjievni metod, meutim, on se kod nas javlja znatno ranije - ne samo kod knjievnih predstavnika koji se javljaju u zavrnoj fazi romantizma i ine prelaz ka realizmu, no ak i kod onih koji su, i idejno i vremenski, prethodili romantizmu - prisetimo se samo Ljuba Nenadovia ili J. S. Popovia. Postoje ak vrlo argumentovana obrazloenja koja govore i o Zmajevom

69
"lirskom realizmu". Ili Brankovom. I suprotno - kao to se kod predstavnika romantizma prepoznaju crte realizma i kod realista se opet mogu uoiti romantiarske - po pravilu je re o delima predstavnika "koji obrauju motive iz prolosti". Realizam, dakle, na naim prostorima preovlauje u vreme kada je u evropiskim knjievnim razmerama ve uveliko bio prolost, ili bar na zatonu. I ne samo da zahvata poslednje tri decenije 19. veka koliko i prve dvadesetog - ono razdoblje kome u ve moemo govoriti i o srpskoj moderni. Kad govorimo o smeni knjievnih pravaca u srpskoj knjievnosti toga trenutka prva stvar koju tako snano uoavamo jeste da zaton romantizma karakterie oseka u pesnikom stvaranju" - nadiranjem realizma dolazi do "bujanja proznog stvaralatva". I drugo, nasuprot romantiarskim "pesnikim sanjarenjima", sna o ujedinjenju srpstva i oslobodilakom ratu, realisti zavojevaa i tlaitelja nisu prepoznavali samo u Turcima koliko i u zelenaima, advokatima ili "grabljivim i podmitljivim inovnicima". Romantiarskim pesnikim sanjarenjima realisti su suprodstavljali surovi stvarnost koja je bila sva u previranju. Razdoblje poezije smenila je proza mada je kod oba pravaca bilo predstavnika koji su iskakali iz tog generalnog opredeljenja. Nesumnjivo je da su razlike izmeu ova dva pravca u srpskoj knjievnosti vidne, ali je oito i to da "razlike nisu onako oite" kao to je to sluaj u nekim zapadnoevropskim knjievnostima. Ovo se istina moe i razumeti ako se imaju u vidu ukupne drutvene okolnosti po kojima su se te sredine i razlikovale. U francuskoj je knjievnosti romantizam recimo izraz razoaranja u rezultate buroasko - demokratske revolucije, a realizam svojevrsne ukupne "polarizacije drutva" na krupnu buroaziju s jedne, i proletarijat s druge strane. Nasuprot tome naa je stvarnost naliila na jednu pretfazu, ili predistoriju toga stanja. Mi ne samo da nismo imali jedinstvenu nacionalnu teritoriju koliko su se znatni delovi naega naroda jo uvek nalazili u zatoenitvu drugih drava - Austro-Ugarske i Turske. S druge strane, mi ne samo da nismo bili u fazi razvijenog kapitalizma koliko smo se poetnom akumulacijom kapitala nalazili u njegovom predvorju. I druga, ali veoma vana karakteristika nae knjievne zbilje, je i ta to se u naim okolnostima romantizam i realizam kao knjievni pravci javljaju u dvema razliitim sredinama. Kljuni predstavnici srpskog romantizma potiu iz Vojvodine - iz one sredine u kojoj je Vuk imao najizrazitije protivnike - a realizam iz Srbije. Re je o sredinama koje su se bitno razlikovale i u ekonomsko i u drutvenom razvoju - u razvoju kapitalizma Vojvodina je dugo prednjaila nad Srbijom. Mi smo praktino

70
imali dve vrste graanstva - radikalnije u Vojvodini, i izrazito skorejeviko konzervativnije u Srbiji. Sasvim je, dakle, prirodno to se srpski romantizam i realizam vremenski ne poklapaju sa tim knjievnim pravcima u zapadnoj Evropi. Srpski romantizam se javlja u vreme "korifeja zapadnoevropskog kritikog realizma" - Stendala, Balzaka i Dikensa - a realizam kada zapadnoevropska knjievnost uveliko zalazi u naturalizam i druge ve modernistike pokrete. Kad razmiljamo o ova dva knjievna pravca kod nas ne smemo ni jednog trenutka ostati zatoenici istine da izmeu njih ima samo dodirnih taaka. Ne, ipak je, i pre svega re o dva knjievna pravca na ije su nastajanje uticali razliiti uzroci koji su se razvijali u razliitim uslovima to je dovelo i do razliitih knjievnih rezultata. Do prebacivanja teita knjievnog ivota iz Vojvodine u Srbiju nije dolo sasvim sluajno. Naprotiv, tome su bitno doprinele znaajne promene u ukupnom nacionalnom ivotu Srba. Bilo je to vreme kada je Srbija zadobijala punu politiku nezavisnost - od 1878. godine u srpskim gradovima vie nema Turaka, a na Berlinskom kongresu te iste godine Srbija i zvanino postaje nezavisna. Prirodno je da takva Srbija prerasta u centar srpske knjievnosti kao to je prirodno i to da u takvoj Srbij Beograd preuzme vodeu ulogu. Ako je, dakle, romantizam bio vojvoanski, realizam je srbijanski. U takvoj novoj Srbiji napreac je dolo do krupnih promena. Ubrzani razvoj kapitalistikih odnosa i prelazak na robno-novanu privredu stvaraju preduslove za pojavu realizma. Te stvari se naprosto ne mogu posmatrati odvojeno. Bilo je to vrema kada Srbija dobija prvu srpsku banku (1869) da bi se krajem godine broj tih novanih zavoda popeo na 80, prvi elezniku prugu (1884. godine Ni - Beograd) - da bi krajem veka ta mrea narasla na oko 600 kilometara, izvoz i uvoz robe se u tom vremenskom inervalu gotovo utrostruio, gradovi bioloki rastu i materijalno jaaju - od naturalne privrede nema vie ni traga ni glasa. Patrijarhalna Srbija sve vie izrasta u modernu kapitalistiku zemlju. Taj preobraaj, naravno, prouzrokovao je i negativne konotacije - ili bar one na koje je do jue izraziti patrijarhalni Srbin teko mogao da se privikne. Novac poinje da gospodari ljudima izmeu kojih se sve stvaraju izrazite razlike - ak do mere da mnogi izrastaju u deklasirane subjekte - a korupcija ophrva celokupni dravi aparat. Do naroitog je poremeaja dolo u srpskom selu - duan i prezadueni seljak, to je sada bilo ono. Raslojavanje tee ubrzano - na jednoj je strani onaj sloj kome pripada gazda Raka, a na drugoj izrazitije mnogobrojnija "uboga seoska sirotinja prinuena da radi pod najam".

71
Raznolikosti nae realistike proze znatno ja doprinela injenica da su Srbi iveli izmeani s drugim, srodnim ili ne, narodima. Ta "geografska ekspanzija realizma" je temeljni uzronik njegove vitalnosti i dugotrajnosti - kako u tematici, tako i likovima, stilu i jeziku. Podvlaimo tu "geografsku ekspanziju" jer je regionalna ogranienost, zatvorenost u svoju sredinu bila jedna od odlika realista. Zatvorenost koja nije mogla pruiti "obilniju knjievnu grau" - prve knjige su se kasnije manje ili vie samo prepisivale. A tu regionalu zatoenost - od koje su se samo retki otrzali pratila je i socijalna. Zatoeni u stare patrijarhalne obiaje i odnose - koji su sve vie bili zaljuljani - nai su se realisti po pravilu bavili seoskim ivotom, ili ivotima malih varoi i palanki. Od gradova su zazirali, ili od onog novog ivota koji je sve ubedljivije pretezao. Ako su se i bavili, recimo Beogradom, onda su teite prebacivali na njegovu periferiju u kojima je iveo onaj isti svet koji su oni u svojim palankama valjano poznavali. Na realizam je u principu realizam sela i palanke. U njemu dominira ona "folkolorna crta" - ak bismo rekli da je on bliii Vuku od vojvoanskog romantizma. U nadiruim kapitalistikim odnosima nai su realisti snanije isticali njegovu ruilaku, no stvaralaku osobinu. Njihova su dela vie al za onim to nepovratno odlazi no afirmacija onog to nezaustavljivo nadire. Tom crtom oni se, naalost, ne mogu podiiti - ta im je kratkovidost ipak temeljna mana. to su kapitalistiki odnosi snanije nadirali to je realizam postajao sve kritiniji. Potreba za oslobaanjem srpskog naroda bila je temeljna osnova romantiarske ideologije. Tu misao je sada prihvatilo i srpsko graanstvo ali tako to je sopstvene snage precenjivalo na utrb monih spoljnopolitikih zapreka. Herojska prolost, naalost, nije bila dovoljna garancija "za reavanje konkretnih savremenih problema". Ta nesrazmera izmeu elja i mogunosti ne samo da je bolno plaena 1848. godine, no i u ratovima izmeu 1876 - 1878. Tano je da je na Berlinskom kongresu Srbiji pripojeno etiri okruga, ali je tano i to da je Austro-Ugarska okupirala Bosnu i Hercegovinu i vojno zaposela Novopazarski sandak do "iza Mitrovice", a Vojvodina i dalje ostala "u sastavu crno-ute monarhije". Istina je ipak bila surovija - velike sile su po svojim eljama krojile granice malih drava, pa i Srbije. Kad podvlaimo da realistiku knjievnost karakterie proza onda pre svega mislimo na dve prozne vrste - roman i pripovetku. Vremenski, a pod neposrednim uticajem evropske knjievnosti, pretee roman - u prvom trenutku, a u delima Atanasija Stojkovia (1773 - 1832) i Milovana Vidakovia (1780 - 1841) - gotovo mehanikim podraavanjem stranih uzora, da bi se kasnije, a pre svega pojavom Ignjatovia, srpski roman i

72
toga oslobodio. Pozniji pripovedai, inae poreklom iz junih krajeva, ne samo da nisu dovoljno koristili plodove tog romansijerskog stvaralatva koliko se vraaju onim "niim, usmenim formama pripovedanja, kao to su: anegdota, predanje, legenda i sl., i na tim osnovama izgrauju seosku pripovetku, osnovni anr realistike proze 70-ih i 80-ih godina". Drugu polovinu 19. veka uopte karakterie jedna ukupna potreba "za prosvetnim uzdizanjem irih slojeva". Vremena kada je dravom mogao da upravlja i nepismeni knez uveliko su ostala za Srbijom - zamah kapitalistikih odnosa je to jednostavno eliminisao. Upravi zato srpsko graanstvo se i okree nauci i prosveenosti uopte - nije bilo drugoga naina u razreavanju sveukupno zamrenih ekonomskih kalkulacija u razgranatoj dravnoj administraciji. I doista je Srbija na prosvetnom planu u poslednje tri decenije 19. veka postigla znaajne rezultate. Broj aka se u osnovnim kolama, recimo, upetostruio, u srednjim utrostruio, a na Veliko koli udvostruio. I uopte se i sistem obrazovanja, ako ne i sasvim preusmerio, a ono bar vremenu primerio - nasuprot, do tada, dominirajuem interesovanju z humanitarn nauk, poraslo je i interesovawe za prirodne. Nadalje, ve 1864. godine imamo konstituisano Srpsku ueno drutvo, a 1866, Srpsku kraljevsku akademiju nauka i umetnosti. Samo est godina posle toga rad otpoinje i Srpska knjievna zadruga koja e itekako doprineti afirmaciji i popularnosti knjievne umetnosti. Kad smo govorili o romantizmu kod nas podvukli smo uticaj, ili kontakt, koji je naa knjievnost hvatala sa nemakom i maarskom knjievnou. Za razliku od romantiara srpski realisti blii dodir odravaju "sa ruskom beletristikom" - ruski knjievni uticaj je izrazito najjai. Ovaj uticaj je i prirodan i razumljiv ako se ima u vidu okolnost da su izmeu ruske i srpske drutveno-ekonomske stvarnosti postojale takve bliskosti da je Svetozar Markovi "dajui ideoloke osnove srpskom realizmu, koristio teoriju i praksu ruske knjievnosti". Ova prirodnost i pojanjava zato je veina srpskih realista krenula ka ruskom uticaju. Uostalom, i ruski su realisti pratili ivot ruskog sela pod pritiskom "nevidljivog neprijatelja" u liku nadirueg kapitala. O uticaju zapadnoevropske knjievnosti na srpske realiste moe se govoriti samo u onim sluajevima i kod onih predstavnika koji su iveli na prostorima u kojima ukupni drutveno-ekonosmki razvitak "nije bio identian onom u Srbiji" - Ignjatovi, Matavulj. Ali, kad govorimo o uticajima ne mislimo i da je re o mehanikom podraavanju. Na realizam je pre svega izraz zakonitosti naeg razvitka i naih socijalnih i politikih prilika. O vanosti uticaja moe se razmiljati samo u onom kontekstu kad

73
govorimo o "proirivanju platforme za bolje sagledavanje nae problematike" - mehanizma nema. Svaki knjievni pravac naglaava da mu je krajnji cilj istina. Gotovo da nema ni jednog koji istrajava izvan tih prostora. Problem je, meutim, u tome kako istinu shvata i razotkriva je. U tom kontekstu realisti podvlae da tee ka objektivnoj istini, odnosno onoj istini koja e biti proiena od svih vidova pristrasnosti i subjektivizma. Njihova istina, poput naune, mora biti egzaktna, nesporiva, dokumentovano dokazana. U rei, nauna istina im je kao cilj neprestano lebdela pred oima. U razvoju srpskog realizma mogu se razlikovati dve faze: prva - koja vremenski zahvata poslednje tri decenije 19. veka, i druga, koja pokriva razdoblje od poetka 20. veka i traje sve do prvog svetskog rata. U prvoj fazi realisti realizam shvataju kao svojevrsno "preslikavanje ivota". Uostalom nije sasvim sluajno da dela naih predstavnika iz tog vremena po pravilu naslov nose iz seoskog ivota - J. Veselinovi, S. Rankovi, S. Srenac, R. Domanovi. Druga osobina ove faze saeta je u pomalo neobjanjivoj potrebi naih realista da nadugo i objanjavaju i komentariu postupke svojih linosti umesto da tokove prepuste ivotnim injenicama a zakljuke italakoj publici. Paralelno sa tim oni se liavaju procesa knjievnog kreiranja svojih likova a radije preputaju modelima ba kao to im je i koliina "ivotnog materijala" pretenija u kompoziciji od podreenosti "umetninim merilima". Naravno, bilo je i onih predstavnika koji su umeli da komponiju, da iz mnotva ivotnih injenica odaberu i izdvoje one najtipinije, da prepoznaju i "uhvate" one ljudske "psiholoke treptaje" - koji se po pravilu skrivaju - i da time svoje delo otrgnu od "otrcane fotografije ivota" i sasvim ga primere potresnoj slici koja ak nadrasta i samu stvarnost. Ukupni odnosi u srpskom drutvu bili su takvi da je ovek - a to znai i linost kod naih realista - morao biti jagnje ili vuk, pesimista ili optimsta. To su te dve paralelne niti koje se proteu kroz ceo na realizam - ponekad istovremeno ak i u delu jednog te istog autora. To pojednostavljeno, crnobelo, slikanje ivota nai su realisti preuzimali od romantiara - to je opet i prirodno kada se zna da neki od njih "u sutini i jesu razoarani romantiari", ili nam se bar kao takvi u nekim svojim delima predstavljaju: J. Veselinovi, S. Sremac, R. Domanovi, V. Ili, S. Rankovi... Govorimo o realizmu kao knjievnom pravcu kod nas, o njegovoj okasnelosti na naim prostorima, fazama kroz koje je prolazio, vezanosti sa romantizmom, podvlaimo temeljne njegove slabosti iz jednostavnog razloga to elimo da prepoznamo njegovu primerenost "estetskim" kategorijama kojima je ovaj pravac u naim okolnostima uopte i mogao

74
da se prikloni. Gde je, dakle, ili, u emu je, "estetski smisao" realizma u umetnosti? U knjievnosti se taj smisao moe i mora traiti "knjievnom postupku, metodu, stilu i vrsti motivacije knjievnog dela". U rei, realistika knjievna motivacija mora se utemeljiti na svojevrsnom paralelizmu izmeu pripovedanja samog i "empirijski doivljenog sveta". Pojednostavljeno, plod kod zateenog stabla jabuke mora kod dela sa realistikom motivacijom pasti na zemlju - na empirijski prostor. Svaki pokuaj ploda da odleti u nebo primeren je irealistikoj motivaciji i u nesrazmeri sa realizmom kao knjievnim pravcem. Govorimo o paralelizmu a ne istovetnosti ili pukom preslikavanju. Osnov je, dakle, knjievna motivacija, ili organizacija zbivanja, likova i pripovedanja na temeljima empirijski doivljenog sveta. Bavei se takvim svetom, interesujui se za "pojave ivota" ovek pisac o njima donosi i svoj sud - to je neminovnost koju ne moe da zaobie sve i kada bi hteo. Ali, donositi svoj sud istovremeno ne znai i izdii se iznad ivota - ba kao to ni zadatak estetike nije u tome da se poreuje sa stvarnou ili je ak lepotom nadmai. Ako se nauka ne stidi da prizna da njen cilj nije u tome da se izdigne iznad stvarnosti, no da je razume i objasni, nema ni jednog razloga da to ne prizna i umetnost. Da prizna da njen cilj nije u tome to e "nagraditi oveka time to e u sluaju odsustva potpunog estetskog uivanja koju nam prua stvarnost reprodukovati, prema svojoj snazi, tu dragocenu stvarnost i na dobro oveka objasniti je".71 Ili, to bi Bjelinski rekao: "...pesnik ne treba da izraava ono to je pojedinano i sluajno, ve ono to je zajedniko i neophodno i to daje kolorit i smisao itavoj njegovoj epohi. A kako e on u tom haosu protivurenih miljenja uoiti tenje koje su zaista izraz duha njegove epohe? U tom sluaju jedino tano merilo moe biti pre svega njegov instinkt, maglovito, nesvesno oseanje, koje esto ini svu mo genijalne prirode: izgleda da ide nasumice, nasuprot optem miljenju, nasuprot svim uobiajenim pojmovima i zdravom smislu, a on ipak ide pravo onamo kuda treba ii - i uskoro ak i oni koji su najvie vikali na nj, hteli ne hteli, polaze za njim i ne shvataju kako se moglo ii drugim putem".72 Talentovani, dakle, ne izmiljaju, ne izdiu se iznad ivota, ne prikazuju ono ega u ivotu nema - makoliko da je to nemanje i lepo o
71

Vladimir ernjievski, Estetski odnosi umetnosti prema stvarnosti, iz knjige O realizmu, Prosveta - Nolit - Zavod za izdavanje udbenika, Beograd, 1984, strana 88. 72 Vasirion Bjelinski, Pogled na rusku knjievnost u 1847. godini, iz knjige O realizmu, Prosveta - Nolit - Zavod za udbenika, Beograd, 1984, strana 72.

75
poeljno. Oni iz "haosa utisaka" iz "arene zbirke oseanja" odabiraju ono opte, znaajno, tipino, a lino, subjektivno i nepostojee odbacuju. Veliina talentovanih je u tome to "razlikuju (...) bitne crte od sluajnih", to znaju da ih "srede u svojoj svesti" i reprodukuju u "svim moguim kombinacijama". 73 Svaki pokuaj odstupanja od ovih naela povlai za sobom paradoksalnost i ironiju - ili "doktrinu socijalistikog realizmma" kada se knjievnost pretvara u "orue propagande". U rei, naelo "objektivnog prikazivanja" zamenjuju idealizacija i ulepavanje. Naprosto, socrealistika knjievnost - a naroito posle kongresa pisaca SSSR iz 1934. godine nepovratno se pretoila u knjievnost "ideoloke tendencije" sa unapred stvorenom tezom, crno-belim likovima i obaveznim hapi - endom po kome je nastavni junak sasvim "osuen ili na propast ili na prevaspitanje". Istovremeno sa pojavom socijalistikog realizma imamo i pojavu kritikog - varijantu naglaene potrebe za kritikim odnosom "prema postojeoj stvarnosti". Ali, naglaavanje drutvene, moralne i politike kritinosti otvara se prostor za "prodor tendencioznosti i pristrasnosti koje naruavaju unutranju sloenost, obrazloenost i autonomiju knjievne motivacije". Tim se naglaavanje gubi trag onom jedino opravdanom obliku kritinog prisustva u knjievnosti - kad je utkana u pripovedanje i umetniko oblikovanje i izraena umetnikim sredstvima. Takvim naglaavanjem, i takvim gubljenjem, kritiki realizam zalazi u onu sferu didaktike zatoenosti - to je i prirodno kad se prednost daje "vanknjievnim ciljevima nad zakonitostima umetnikog uobliavanja".74 U ovoj knjizi mi emo govoriti ne samo o naim predstavnicima iz epohe realizma, no, delom, i o onoma koji su realisti "po svom nainu pisanja". Podvlaimo ovaj detalj naprostozbog toga to imamo predstavnike iz te epohe koji se, delom, teko u nju mogu svrstati - i obrnuto. No, to je ve jedno ire pitanje kod koga emo pokuati u hodu, kod konkretnih predstavnika, da se bar pribliimo nekakvom odgovoru.

6. UKUPNE PRILIKE U SRBIJI NA PRELAZU XIX U XX VEK

Nikolaj Dobroljubov, Mrano carstvo, iz knjige O realizmu, Prosveta - Nolit - Zavod za izdavanje udbenika, Beograd, 1984, strana 90. 74 Aleksandar Ili, O realizmu, Prosveta - Nolit - Zavod za izdavanje udbenika, Beograd, 1984, strana 29. i 30.

73

76
Ovaj prelazni period iz veka u vek nije u Srbiji predstavljao samo jedno neminovno, a nezaustavljivo, prerastanje nekog mlaeg vremenskog odreewa u starije, no i materijalno ostvarenje vekovnih tenji koje Srbi u sebi generacijski pothranjuju jo od Lazarevog, i naravno srpskog, sloma na Kosovu. Ako ita u Srbiji ne moe da podlegne zaboravu onda su to 1389. godina i Kosovska bitka u njoj koja simbolizira kraj srednjovekovne drave, i 1912, kada su Turci proterani sa srpskih prostora, a srpska drava, posle toliko vremena, obnovljena. Naravno, bilo je u srpskoj istoriji jo (bezbroj) dogaaja koji su vredni pamenja za sva vremena, ali ova dva su oni starogrki enlisioni, ona mesta u koja udara grom, dakle, najsjajnija, i njih nikada, i ni jedan Srbin, i ni u kojim okolnostima, nee, i ne moe sve i da hoe, da zaboravi. Svakako da Balkanski ratovi nisu doli napreac i svakako da su nagovetaji za njih bili mnogobrojni - gotovo da nema oblasti koja ih nije do tanina prepoznavala, po nekom svom logosu, i po nekim svojim naelima anticipacije dogaaja koji slede. Anticipirala ih je i srpska knjievnost i pored toga to nije imala nekakav "pokret mladih", kakve su imale hrvatska i slovenaka knjievnost, no je vie ostavljala utisak da je samo puki nastavlja "prethodnog razdoblja".75 A svakako da je mogla i usprkos tome jer su se promenile i ukupne politike i duhovne prilike, i jer se i sama "romantiarska lirika izrodila" tim vie to su njeni temeljni nosioci ve poeli da umiru, ili se zamaraju i "tapkaju oko svog dela iz mladosti".76 Znaaj, opseg i dometi drutveno - istorijskih promena, ili bar njihov moan nagovetaj, su takvi da se njih neizostavno moramo, makar i u najkraim crtama prisetiti, da bismo do kraja razumeli, kako ukupan "zaokret" srpske knjievnosti prema Evropi, tako i potrebu da se bavimo poezijom Milana Rakia i to na nain koji smo naznaili jo u samom naslovu ovoga rada. Nakon oslobodilakih ratova 1876 - 1878. godine i zadobijanja dravne samostalnosti sticao se utisak da je Srbija zadobila i bolji i povoljniji meunarodni poloaj i pored toga to nije ostvarila neke od najbitnijih ciljeva iz svog nacionalnooslobodilakog programa. Teritorijalno uveana za 54.000 km (kvadratnih) ona je po popisu iz 1884. godine imala 1.901.736 stanovnika. Ve 1890. taj broj se podigao na 2.161.961 godinji prirataj je iznosio ak 38.000 dua.

Jovan Dereti, Istorija srpske knjievnosti, Nolit, Beograd , 1983, strana 430. Veljko Petrovi, Od Vojislaba do Duia - na tzv. modernizam, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici - Pesnitvo od Vojislava do Bojia, Nolit, Beograd, 1972, strana 11.
76

75

77
Ovakav epilog nakon oslobodilakih ratova i nakon Berlinskog kongresa iz 1878. godine bio je u direktnoj suprotnosti sa agresivnom Austrougarskom politikom prema Balkanu i Srbiji. Ta agresivnost imala je svoga izraza u tri pravca: ekonomskom, koji se reflektovao u carinskom ratu Austrougarske i Srbije u drugoj polovini prve decenije prolog veka; saobraajnom, manifestovanom u projektu sandake eleznice koja bi povezivala Bosnu i Hercegovinu sa Starom Srbijom, i konano politikom, primenjen aneksijom Bosne i Hercegovine od strane Austro - ugarske 1908. godine. Krajnji cilj Dvojne Monarhije bio je Solun. Samo je povrni pogled bio dovoljan da se uoi strateka vanost Sandaka, koji je izrastao u politiki zemljouz izmeu Srbije i Crne Gore, i nazre taktika Auistro - Ugarske. A ona je bila vrlo jednostavna: spreiti, ne samo ujedinjenje, no i granino spajanje Srbije i Crne Gore, pritom suzbiti srpsko - crnogorsku propagandu na prostoru Kosovskog vilajeta i neprestano raspirivati mrnju izmeu Srba s jedne, i Albanaca i muslimana s druge strane, sa krajnjim ciljem da se jednog dana zaposednu i Sansak i Kosovo i Metohija. Austrougarski zvaninici su ne jednom izjavljivali da spajanje Srbije i Crne Gore nee dozvoliti ni po cenu rata i da Sandak mora ostati kanal koji e ih razdvajati.77 Konstantni strah od eventualnih austrougarskih planova o daljem prodiranju na Balkan neprestano je bio prisutan i manifestovao se gotovo u svakom potezu srpske spoljnje politike. U tom smislu naroito je bio izraen strah od planova o Velikoj Albaniji koja bi zahvatila podruje Stare Srbije do Vardara pa ak i do Bitoljskog vilajeta ukoliko bi Austro - Ugarska preko takve Albanije suzbila Italiju ime bi promovisala svoju suverenost ka vratima na Jadranu i time praktino ugrozila Srbiju s juga. Ovaj strah bio je neposredan povod da srpska diplomatija otpone aktivnost za stvaranje Balkanskog saveza kod vlada koje su bile prijateljski raspoloene prema Srbiji - Francuske i Italije. Treba svakako imati na umu da je ideja o savezu nailazila na povoljnu klimu nakon aneksije Bosne i Hercegovine i krize koja je potom stvorena. Sile Antante su u tom savezu videle velikog saveznika u borbi protiv Centralnih sila. U prolee i leto 1912. godine temelji Balkanskog saveza ve su bili sasvim postavljeni i on se ve pripremao da "odlui sudbinu evropskih poseda Turske". Kako Porta na istovetnu notu saveznicima o ozbiljnim reformama u Makedoniji nije odgovorila to je Crna Gora 8. oktobra prva zapoela operacije da bi joj se 18. oktobra pridruile Srbija, Bugarska i Grka preavi turku granicu ime je prvi Balkanski rat zvanino zapoeo.
V. Stovanevi, Prilike u zapadnoj oilovini Kosovskog vilajeta prema izvetaju austrougarsko konzula u Skoplju 1900. i 1901. godine I, XII - XIII (1961 - 1962). D. orevi, Austro - srpski sukob oko projekta novopazarske eleznice, I, VII (1957), Projekat Jadranske eleznice u Srbiji 1896 - 19, I^, 1956.
77

78
Nastupi saveznika, a pre svega srpske vojske, bili su siloviti. Nemona da izbegne poraz Turska je ve 4. novembra zatraila posrednitvo velikih sila.78 im su srpske snage izbile na Kosovo Generaltab je obrazovao dve kolone koje su 9. i 10. novembra, pod surovim vremenskim uslovima krenule na Jadran da bi ve 18. novembra dole do njega i izbile severno od Ljea. Na ovaj poduhvat Austro - Ugarska je reagovala tako to je, i po cenu rata, zahtevala da se srpska vojska povue sa Jadrana kako bi se obrazovala nova autonomna Albanija. I zaista, voe albanskog pokreta su 28. novembra 1912. godine objavile u Valoni da osnivaju novu dravu, i da su ve obrazovale i novu Vladu na ijem je elu bio Ismail Kemal Bej. Ova drava odmah dobija podrku Austro - Ugarske i Italije. Igra nerava poela je ve sutradan kada su srpske trupe ule u Dra.79 Ovaj austrougarsko - srpski sukob, i nesporazumi u okviru Balkanskog saveza oko pitanja Makedonije doveli su do prekida pregovora u Londonu. Sukob Srbije i Bugarske doveo je ak i do napada Bugarske na Srbiju (u noi 29 - 30.) koji se odmah manifestovao u tome da su Srbiji u pomo pritekle Crna Gora, Rumunija, pa ak i Turska. Ve 15. jula Bugarska je morala da poloi oruje i pristupi mirovnim pregovorima u Bukuretu koji je i potpisan 10. avgusta. Iz ovih sukoba Srbija je izala uveana, osnaena i znatno podignutijeg ugleda. Nakon Prvog i Drugog balkanskog rata Srbija je svoju teritoriju uveala za 32.000 km (kvadratnih) i 1,5 miliona stanovnika. Istina, imala je i velike rtve - samo u Prvom 22.000 ljudi. S druge strane ona je i mobilisala najvei ljudski potencijal, 402.000 dua, to je njen budet opteretilo za 590.000.000 franaka. Oba rata stajala su Srbiju oko milijardu franaka to je bilo ravno ukupnom nacionalnom dohotku uoi rata.80 6. 1. Kroz ratni vihor do ujedinjenja Obinom potom Vlada Austro - Ugarske Monarhije je 28. jula 1914. godine u 11 asova Vladi Srbije uputila telegram sledee sadrine:
78

D. J. Milenkovi, Druga srpska armija u Prvom balkanskom ratu 1912 - 1913., Beograd,

1963. . Stanisavljevi, Bitoljska operacija 1912., Beograd, 1912 . M. Lazarevi, Srpsko - turski rat 1912., I - II, Beograd, 1931. 79 D. orevi, Izlazak Srbije na Jadransko more i konferencija ambasadora u Londonu 1912, Beograd, 1956. J. Cviji, Izlazak Srbije na Jadransko more, Beograd, 1913. M. Todorovi, Solun i balkansko pitanje, Beograd, 1913. K. Stojanovi, Izlazak Srbije na Jadransko more, Beograd, 1927. L. 80 Bukuretanski ugovor o miru , srpsko - crnogorski sporazum od 30. X 1913, srpsko - grki sporazum 3. (16.) VIII 1913., Ministarstvo inostranih dela, Beograd, 1914.

79
''Kraljevska Vlada Srbije nije na zadovoljavajui nain odgovorila na notu datiranu 23. julom 1914, koju joj je predao austro - ugarski poslanik u Beogradu. Zato Carko - Kraljevska Vlada nalazi da je prinuena da se osloni na silu oruja radi ouvanja svojih prava i interesa. Austro - ugarska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom''.81 Da bi se do kraja razumela pozadina ovog telegrama mora se, makar u najkra}em, pogledati stawe u kome se nalazila sama Austro - garska Monarhija u predratnom periodu. Austro - Ugarska je, naime, ve due bila stecite maarskih separatistikih tenji i narastanja nacionalnih pokreta tako da se sve realnije otvarala mogunost raspada drevne drave Habsburga. Problem je bio tim vei to njena privreda nikako nije uspela, ni izdaleka, da prati snaan moderni razvoj tadanjih najjaih drava. Uporedo sa tim ona je ve pun vek imala rivalitet Rusije na Balkanu, a nekoliko decenija iza lea nemaki Rajh koji je svim snagama nastajao da od nje stvori svog satelita, a od 1882. godine i Italiju kao svog saveznika,koja je uporno teila da sebi prikljui delove Habsburkog carstva. Monarhija se praktino nalazila u klopci sa sve manje snaga da dokazuje svoj presti i veliinu. U takvim okolnostima, a suoena i sa rivalstvom austrijske i maarske aristokratije Dvojna Monarhija je spas videla samo u uspenim spoljnopolitikim potezima, teritorjalnom proirenju i uveanju sfere svog uticaja. Ve povrni pogled na kartu usmeravao je ka malom susedu na Balkanu - Srbiji. Uz to, krajnji cilj austrougarske aristokratije iao je ak i dotle da anektira nove delove Balkana, ojaa, Slovene u pograninom delu svog carstva, napravi od njih rivala Maarima i tako podrije dualistiko ureewe Monarhije i stvar eventualno dovede do trijalistikog sistema sa ciljem da Austrija u njemu stekne potpunu premo.82 Za razliku od Austro - Ugarske Nemaka je imala za cilj stvaranje dinovske imperije svetskih razmera, a ako je mogue i svetske hegemonistike sile. Pravac hegemonistikog kretanja iao je od srednje Evrope ka Bliskom istoku u pravcu Afrike. Uproeno, radilo se o planu sloene i ogromne imperije sa komandnim centrom u Nemakoj - svakako veoma proirenoj u Evropi. U svetlu te imperije Austro - Ugarska bi, kao saveznika drava, u njoj bila ukljuena kao federativan, ili konfederativan deo vrlo ogranienog suvereniteta. Ovi planovi su bez sumnje podrazumevali sukob sa tri preostale velike sile u Evropi. U vreme 1912 - 1914, Berlin je raunao da je dovoljno jak da potue Francusku i Rusiju zajedno, pa ak i Veliku Britaniju, ako im se pridrui. Manjak u ljudstvu Rajh je raunao da moe kompenzirati
81 82

A. Mitrovi, Prodor na Balkan, str. 19. Istorija srpskog naroda, SKZ, Beograd, knjiga VI - 2 , strana 25.

80
"nadmonou vojne strategije" i "snagom svoje oruane sile". Rajh je nadalje raunao i sa tim da uz sebe svakako mora imati Austro - Ugarsku, zbog proirenja stratekog prostora. U tom smislu njoj je svakako odgovaralo da rat pone zbog nekog pitanja koje neposredno interesuje Austro - Ugarsku. Poetkom 1913. godine Rajh je procenio da privredno, spoljno i unutranjo - politiki zapada u ozbiljnu krizu, da vreme radi za sile Antante i da stoga treba odmah zapoeti rat. Ubistvo Franje Ferdinanda bila je prilika koja se ni po koji cenu nije smela ispustiti. U kontekstu ovih odnosa treba i razumeti njen pritisak na Austro - Ugarsku da sa ratom pone to pre raunajui da u "munjevitom ratu " moe da potue Francusku i Rusiju, pre no to bi Velika Britanija uopte i stigla da se aktivno umea, a onda i nju - ako se uopte i umea. Austro - Ugarska je, dakle, u ratu sa Srbijom elela samo lokalni rat, a Nemaka je u njemu videla samo poetak i priliku "da konano zametne megdan oko hegemonije u Evropi".83 Posle briljantnih pobeda u prvim mesecima rata kada je Srbija bila na vrhunu vojne slave usledio je opti slom, polom preko albanskih planina i povlaenje kompletne srpske vojske iz otadbine. Srbija je ula u vrene najsurovijeg oblika okupacije koja je trajala sve do septembra meseca 1918. godine. etrnaestog septembra 1918, ubitanom vatrom iz oko 2.000 artiljerijskih cevi otpoela je opta saveznika ofanziva na Solunskom frontu. Ve sutradan u 5 asova i 30 minuta u juri je krenula 2. srpska armija. Saveznici su raspolagali sa 628.000 ljudi, 1.800 topova i 200 aviona, a bugarska i nemaka odbrana sa 626.000 ljudi, 1.600 topova i 80 aviona. Francuski general, Frane Depere, je na frontu od 33 km koncentrisao tri puta vie bataljona, mitraljeza i aviona, a etiri puta vie topova. Time je nadoknadio oskudnost snaga. Front je, inae, bio irok oko 450 km. Udar je bio stravian tako da se neprijatelj nikada vie od njega nije stabilizovao. Udarne snage gonjenja inile su 1. i 2. srpska armija sa oko 150.000 vojnika, 180.000 Francuza, 120.000 Britanaca, 42.000 Italijana i 1.000 Albanaca Esad - pae Toptanija. Za samo 46 dana Bojovieva Prva armija je pod borbom stigla do Beograda i oslobodila ga 1. novembra. U jugoslovenskim pokrajinama Monarhija se raspadala. Hrvatski Sabor je 29. novembra proglasio raskid veze sa Austro - Ugarskom. Umeuvremenu srpske trupe su dosegle do Drine, Save i Dunava - otadbina je bila osloboena. Centralne sile su jedna za drugom polagale oruje: 29.
83

Istorija srpskog naroda, VI - 2, strana 27 - 28.

81
septembra - Bugarska, 31. oktobra - Turska, a 3. novembra Nemaka. Austro - Ugarska se raspala. Krajem novembra 1918. godine dolo je do lanca proglaenja ujedinjenja. Srem, Banat i Baka su u Novom Sadu na sednici Velike narodne skuptine 25. novembra proglasile ujedinjenje sa Srbijom, a to isto je sutradan, 26. novembra, u Podgorici uinila i Velika narodna skuptina Crne Gore, poto je prethodno zbacila dinastiju Petrovia. U Zagrebu je Narodno vijee 25. novembra odluilo da se "u jedinstvenu dravu" ujedini "celokupno jugoslovensko podruje bive Austro - Ugarske Monarhije" sa Srbijom i Crnom Gorom. U skladu sa tom odlukom u Beograd je poslata posebna delegacija i tu je: "jedinstveno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca" bilo proglaeno 1. decembra 1918, godine.84 Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca prvo je priznala Norveka - 26. januara 1919, zatim Grka - krajem februara i vajcarska - poetkom marta. Izuzetak od velikih sila bile su Sjedinjene Amerike Drave koje su je priznale 7. februara 1919. godine. Mirovna konferencija u Parizu poela je sa radom 18. januara 1919. godine i trajala je sve do 28. juna kada je u Versaju ugovor bio potpisan. No,zvanino priznanje Velika Britanija je dala jo 1. juna, a Francuska 5. juna 1919. godine. Austrija je priznanje dala Mirovnim ugovorom u San ermenu 10. septembra, Bugarska ugovorom u Nejiu 27. novembra, a Maarska u Trijanonu 4. juna 1920. godine.85 Novostvorena jugoslovenska drava je zahvatala prostor od 247.500 km kvadratnih i po popisu iz 1921, imala je nepunih 12.000.000 stanovnika, od ega 82,9% pripadnika junoslovenskih naroda. Ili, da budemo sasvim precizni, novonastala drava koja je bila podeljena na sedam pokrajina, a unutar njih na okruge - upanije, srezove - kotore i optine, imala je povrinu od 247.542 km (kvadratnih) i 11.984.991 stanovnika. Na kilometar kvadratni iveli je 48,4 itelja. Ogronu veinu inili su Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci i muslimani, a bilo je i oko dva miliona pripadnika nacionalnih manjina - Albanaca, Maara, Nemaca, Rumuna, Poljaka, Rusina, Slovaka, Turaka, Bugara... Ukupno je bilo 2.292.855 korisnika socojalnog osiguranja. Oko 9,5 miliona ivelo je na selu, a neto preko 2,5 miliona, ili 17,5% , u gradovima meu kojima su bila najbrojnija naselja sa manje od 10.000 stanovnika. Prema grupama zanimanja, po broju zaposlenih, stanje je bilo sledee: u poljoprivredi, stoarstvu, umarstvu i ribarstvu - 1.741.092 ili 75,9% , u industriji i zanatstvu - 225.104 ili 9,8 % , u trgovini i bankarstvu - 72.562 ili 3,2% , u javnim slubama i slobodnim zanimanjima - 79.928 ili 3,5 % , u vojsci 84 85

Isto, strana 246. Isto, strana 254.

82
10.718 ili 0,5%, rentijera i penzionera - 53.669 ili 2,3 %. Nerazvijena industrija obuhvatala je 1.831 preduzee sa 151.811 radnika u preraivakoj industriji i 38.728 radnika u rudarstvu i topioniarstvu to u procentima iznosi svega oko 1,3 %. Vie od polovine stanovnitva bilo je nepismeno, 51,5 %, dok je u Makedoniji i Bosni i Hercegovini taj postotak prelazio i preko 80 % . 6. 2. Prilike na Kosovu i Metohiji krajem XIX i poetkom XX veka Ovaj prelazni period iz veka u vek karakterie se i kao vreme velikih nada i iskuenja za celokupno stanovnitvo Kosova i Metohije. Za tursko albanski ivalj dominantan je interes ouvanja erijatsko - muslimanske vlasti i njene "dominacije" na ovim prostorima.86 to se Srba tie raslo je njihovo uverenje u mogunost konanog osloboenja od dugotrajne i, na zatonu, izmorene turske vlasti. Ovo uverenje proisticalo je iz pojaanih pritisaka na njih u atmosferi sve prisutnijeg bezvlaa u ijoj se pozadini skrivala realizacija plana o etniki istom Kosovu kao "albanskoj zemlji" to je sasvim u duhu programa Prizrenske lige. Naravno da ova ideja nije bila nepoznata turskim vlastima, koje su, da bi je eliminisale ve bile sprovele itav set reformskih poduhvata. Pre svega itava teritorija Kosova i Metohije je 1868. godine uokvirena u novokonstituisani Kosovski vilajet sa seditem u Prizrenu - od 1875, u Pritini, a od 1887. godine u Skoplju.87 Ono to je, meutim, posebno vano za Srbe jeste da su za njih 1882. godine bili uspostavljeni preki sudovi. Osnovni njihov zadatak bio je u tome da optui, osudi i zastrai vienije Srbe kako se ne bi usudili da, nekakvim svojim aktivnostima, "ugroze mir u Carevini" stavljajui se u slubu srpske "predstrae" na ovim prostorima. Da i ovde budemo precizniji. Kako je po odluci Berlinskog kongresa Turska izgubila Bosnu i Hercegovinu, Ni, Vranje, Pirot, Prokuplje, Niki, Podgoricu i Bar sa okolinom, i kako su Tesalija i Bugarska samo priznavale vrhovnu vlast sultana, to su Turci za poraz protiv Rusa, koja im je zbog Srbije objavila rat, okrivili Srbe i proglasili ih carskim izdajnicima. U skladu sa tim na dan proglasa Srbije u Kraljevinu, 22. 02. 1882. godine, u Pritini je konstituisan preki vojni sud sa predsednikom Ibrahim - paom iji su delati bez suenja poklali 7.000 ljudi - a od 241 kojima je on sudio, neki su poveani,

Dragi Malikovi, Prilike na Kosovu i Metohiji..., Batina, Institut za srpsku kulturu, VIII, Pritina, 1977, strana 11. 87 Isto, strana 12.

86

83
a neki osueni na robiju u trajanju i do 101 godine! Ni u ta boljem poloaju nisu bili ni Srbi izloeni zulumu baibozluka Prizrenske lige. Pored terora i ubijanja Srbi su bili primoravani i na to da se odriu i vere, i narodnosti. Da se - rbanae. U tom smislu istoriografija naroito podvlai tri perioda: prvi, koji zahvata razdoblje od 1830. do 1835. godine, drugi u doba Krimskog rata, 1853 - 1856, i trei koji obuhvata period neposredno posle srpsko - turskih ratova, 1876 - 1878. U skladu sa ovom pojavom postoje i vrlo argumentovani navodi da najvei deo dananjih Albanaca na Kosovu i Metohiji ine zapravo bliski potomci islamiziranih Srba .88 Do novih pogoranja meuodnosa na Kosovu je dolo 1884. godine kada su Albanci prizrenskog kraja ustali protiv odreivanja nove stope poreza, da bi taj bunt ve naredne godine zahvatio i okolinu Vuitrna, a i dolinu reke Laba. Bezakonje je potom zahvatilo i podruje izmeu Pritine, Prizrena i tursko - crnogorske granice, o emu je oktobra 1887. godine pisao i arhimandrit manastira Visoki Deani, Rafajlo. Paralelno sa ovim Albanci su napadali i na srpaku granicu - naroito od vremena vranjskog i timokog prisajedinjenja Srbiji. Voena eljom da to je mogue vie zatiti Srbe na prostoru Stare Srbije Vlada Srbije uspostavlja bolje odnose ne samo sa zvaninom Turskom, no i sa pojedinim albanskim prvacima. Epilog takve srpske diplomatije predstavlja zakljuivanje konzularne konvencije sa Turskom89 na temelju kojih je Kraljevina Srbija 1887. godine otvorila konzulate u Solunu i Skoplju, a 1889, u Bitolju i Pritini.90 Pritisci na Srbe ovim inom, meutim, nisu prestali - naprotiv. Po nekim ispitivanjima, u periodu od 1876 - 1912. godine, iz Stare Srbije i severne Makedonije, iselilo se oko 400.000 Srba.91 Govorei o teritoriji severno od are za period od 1876. do 1912. godine Jovan Cviji pominje brojku od 150.000 raseljenih Srba.92 Doista je istorijska dokumentacija o stravinim zloinima nad Srbima toliko obimna da bi i samo njeno nabrajanje nepotrebno optereivalo ovaj rad i sasvim ga "odvuklo" od njegovog osnovnog cilja. U tom smislu emo se ovde zadrati jo na samo dva detalja koji su direktno vezani za ime pesnika o kome govorimo.

D. Jeremija Mitrovi, Srbofobija i njeni izvori, 1991, strana 48. Dragi Malikovi, isto, strana 17. 90 Prvog srpskog konzula u Pritini, Luku Marinkovia, ubili su Albanci ispred konzulata 1889 . godine. 91 17 V. Stojanovi, Prilike u zapadnoj polovini kosovskog vilajeta prema izvetajima austrougarskog konzula u Skoplju 1900 . - 1901. godine, I XII-XIII (1961 - 1962), 297. 92 J. Cviji, Balkanski rat i Srbija, SAG (1912), 651 - 664 strana.
89

88

84
Prvi se odnosi na izvetaj sekretara srpskog konzulata, Milana Rakia, u kome on detaljno govori o gotovo nepreglednom spisku zloina Albanaca nad Srbima u periodu izmeu 1906 - 1911. godine. U tom izvetaju Raki vrlo precizno naznaava i krivce za takvo stanje Srba. S jedne strane re je o turskoj vlasti koja je i sama inila "zlodela, pljake i ubistva", a s druge o Albancima koji to takoe ine.93 Drugi izvetaj govori o predlogu srpskog vicekonzula u Pritini, Milana Rakia, da se uini napor na pridobijanju za svoju opciju vodee albanske prvake, a ne da se pribegava organizovanju oruanih srpskih eta, jer bi to jo vie pogoralo ploaj srpskog ivlja. Za razliku od Albanaca Srbi su u poetku prihvatili mladoturski pokret - naprosto zato to im je odgovarala vlast koja im je garantovala, ne samo nesmetano uee na izborima, no i u organima vlasti. Albanci pak nisu eleli da podre uvoenje opte vojne obaveze, jer bi to omoguilo i Srbima da budu u sistemu turske vojne vlasti. Pored toga, nisu prihvatili ni uvoenje poreza osmine, umesto dotadanje desetine. Upravo zato Albanci su jo 1908, poeli da se udaljavaju od mladoturske vlasti, da bi 1909, u okolini akovice digli i oruani ustanak koji se 1910, znatno proirio, a ve 1911. godine dobio alarmantne prizvuke. Prolee 1912. godine obeleio je masovni ustanak Albanaca u Kosovskom vilajetu, koga su ve polovinom avgusta imali gotovo celog pod kontrolom, ukljuujui i sam centar vilajeta - Skoplje.94 Dalja neizvesnost na Kosovu i Metohiji prekinuta je izbijanjem oslobodilakih ratova balkanskih naroda. Upravo ti dogaaji omoguili su Srbima ne samo nacionalno osloboenje posle toliko vekova, no i sveukupnu emancipaciju koja im je tako dugo bila uskraivana. 6. 3. I Srbija naspram Stare Srbije Kad je Austrougarska 1914. godine Srbiji objavila rat Albanija se nije ni trenutak dvoumila - vrlo jake struje u njoj odmah su se javile sa predlogom da se neizostavno zarati sa Srbijom o emu je srpsku Vladu, koja se tada nalazila u Niu, detaljno izvetavao srpski diplomatski predstavnik iz Draa, Panto Gavrilovi. Koliko je ta vest uznemirila srpsku Vladu svedoi i podatak da je ona ve 5. septembra o svemu izvestila sile
Dragi Malikovi, isto 21 . Dragi Malikovi, Kosovo i Metohija 1908 - 1912., Institut za srpsku kulturu, Pritina Leposavi, 2000.
94 93

85
Antante i zatraila pravo "da za sluaj albanskog napada zauzme nune strateke take na granici Albanije". Ovom zahtevu, naalost, nije udovoljeno, jer je protumaen kao elja Srbije da ovlada veim delom teritorije svoga suseda. Pozadina ovakvog ponaanja Albanije imala je, meutim, svoju predistoriju i to je ona okolnost koju su sile Antante, zabranom Srbiji, previdele. Zalaganjem za stvaranje Albanije kao nezavisne drave Austro Ugarska je zapravo prikrivala svoje prave ciljeve koji su se svodili na to da se preko Albanije u datom trenutku izmeu Srbije i Crne Gore "zabije klin" i time one dovedu u bezizlaznu poziciju. Zarad ostvarenja ovoga cilja Dvojna Monarhija je izdvojila ogromna sredstva da bi potkupila vienije Albance. Na toj listi potkupljenih posebno su se visoko kotirale prve linosti katolike crkve, jer su one drale na vezi itave ete agenata u Albaniji. Tako se, recimo, pouzdano zna da je na ime toga mirditski iguman Prenk Dociju, poev od 1877. godine, godinje primao 8.000 guldena u zlatu. Uz to, dobijao je kao pride jo 6.000 guldena u zlatu. to se tie vienijih albanskih prvaka, najvie je isplaivano prvacima iz plemena Hoti i Gruda u neposrednoj blizini crnogorske granice. itavi spiskovi o isplatama danas se nalaze u dravnom arhivu u Beu i dostupni su na uvid. Da bi ipak predupredila Srbiju u eventualnoj nameri da zaposedne severne delove Albanije, Italija je iskoristila pravo koje joj je dato Londonskim ugovorom i "iskrcala je svoje trupe u zemlji iptara" . Prvo je zauzela ostrvo Soseno, a zatim i Valonu. Pragmatinom Nikoli Paiu bilo je vrlo jasno da ova politika nadmudrivanja u dogaajima koji slede, mogu po Srbiju da imaju vrlo kobne posledice. U tom smislu on na svoju ruku donosi odluku da srpske trupe ipak preu granicu Albanije, zaposednu njene severne delove i uu u Elbasan i Tiranu. Sa ovom odlukom nije se slagala ni Vrhovna komanda, ali je ipak 15. juna izvrila nareewe predsedika Vlade. Koliko je ova "samovolja" Nikole Paia bila dalekovida i pronicljiva pokazae se jo u jesen iste godine kada je srpska vojska bila primorana na povlaenje upravo preko albanskih planina pod surovim vremenskim uslovima. Dalekovida je bila i odluka Nikole Paia da sa Esad - paom, efom albanske dravne uprave, posle svrgavanja s vlasti, od Austro - Ugarske ustolienog kneza, Vilhelma I od Vida, 4. septembra 1914. godine, potpie ugovor o saradnji. Moe se samo zamisliti kroz kakav bi pakao srpska vojska, pri povlaenju preko Albanije, prola da ovog ugovora nije bilo. Esad - paa Toptani (1864 - 1920), inae, bio je jedan od najuticajnijih albanskih feudalaca, ovek koji je u turskoj vojsci dosegao do ina generala i pripadao mladoturskom pokretu. Upravo je on sultanu

86
Abdul Hamidu predao dekret o svrgavanju s prestola, da bi 1913. komandovao turskim trupama u odbrani Skadra. Po njegovom padu, 23. aprila 1913. povukao se u Tiranu i formirao svoju vlast i pored toga to je u Valoni ve postojala Vlada Ismail Kemal Beja - pro austro - ugarskog oveka. Odmah posle pada, a naroito posle Mirovne konferencije u Parizu, 1919. godine, Albanija je toliko potpala pod uticaj Italije da se naprosto pretoila u obinog piona njene politike. Kako je Italija prerasla u najveeg i najopasnijeg neprijatelja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca to je i Albanija za novonastalu dravu postala stalni problem i neprestani izaziva nemira - kako na njenim granicama, tako i na njenoj teritoriji. Mere koje je novonastala drava bila prinuena da preduzima nisu uvek davale i adekvatne rezultate. Istina, one nisu uvek bile ni valjano sraunate, ni valjano sprovoene. Kako su se prilike iz dana u dan pogoravale to je Kraljevina SHS, posle prijema Albanije u Ligu naroda 1920. godine, u jednom momentu bila prinuena da zaposedne uski pojas Albanije oko granice i podri osnivanje Miriditske republike. Tim povodom izmeu Albanije i Kraljevine SHS je pred Drutvom naroda poveden spor koji je Kraljevina SHS izgubila jer je procenjeno da ona tim inom eli da Albaniju podeli na dva dela - katoliki i muslimanski. Naravno da ovakva podela uopte nije bila cilj, i ako se na njima ve insistiralo onda bi se oni mogli svesti na sledee: uspostavljanje bezbedne granice radi zatite sopstvene teritorije uz osiguranje odreenog uticaja u Albaniji radi suzbijanja italijanskog uticaja. To i nita vie. To je bilo sve. Nikada se u Beogradu nije razmiljalo ni o zauzeu Albanije, niti o bilo kakvom prikljuenju njene teritorije, ili bar dela, Kraljevini SHS. Naprotiv, u razgovoru sa Musolinijevim poverenikom Kopijem, koga je primio maja 1913. godine, lino je kralj Aleksandar izjavio da "Albaniju ne bi uzeo ni kad bi mu je poklonili".95 Uostalom, na Mirovnoj konferenciji u Parizu upravo je Nikola Pai, na elu jugoslovenske delegacije traio da se "uspostavi nezavisna Albanija iz 1913. dodine", da se poniti vanost Londonskog ugovora iz 1915. godine i u delu koji tretira Albaniju, i da konano Italija napusti ne samo Albaniju, nego i Balkan: "Takvo jedno reenje omoguilo bi albanskim plemenima da sami rade na formiranju svoje sopstvene drave i bilo bi u skladu sa principom Balkan balkanskim narodima koji je bitna osnova spokojstva i mirnog razvitka balkanskih naroda".96
95 96

J. B. Hoptner, Jugoslavija u krizi, strana 109. Zapisnici sa sednica Delegacije Kraljevine SHS na Mirovnoj konferenciji.

87
Da bi bilo jasnije o emu se radi i koliko je ovo zalaganje bilo dobronamerno treba imati u vidu da je sedma taka tajnog Londonskog ugovora izmeu Italije i sila Antante predviala da Skadar pripadne Crnoj Gori, a severni deo Albanije, do mora, Srbiji. Predlogom Nikole Paia Kraljevina SHS se odricala ovih mogunosti. Nasuprot tom pogledu, a podstaknut i podran od Italije, predsednik albanske Vlade, Turhan - paa, je izneo kontra predlog koji se naprosto graniio sa zdravim razumom. I on je, naravno, traio da se Albaniji osigura nezavisnost, ali ne sa granicama iz 1913, nego sa onim koje bi u sastav Albanije podrazumevale: deo Crne Gore, zatim Pe, oblast Kosovske Mitrovice, Pritinu, Gnjilane, Uroevac, Kaanik, deo skopske oblasti, Tetovo, Gostivar, Kievo, Debar... Potpuno suprotno od njega i sasvim u skladu sa predlozima Nikole Paia nastupio je Esad - paa i zaloio se za granice iz 1913. godine. Zanimljiv je bio i predlog amerikog predsednika Vudra Vilsona po kome je Skadar trebao da pripadne Jugoslaviji, "a Debar sa okolinom do polovine Strogova na istoku i do sela Lukova na jugu" - Albaniji. Ovakav predlog, meutim, energino je odbio Nikola Pai iz "stratekih razloga". On je izneo da "ivotni interesi" Jugoslaviji nalau da granica "ide Crnim Drimom ispod Debra, do njegovog sastava sa Belim Drimom do ua u Jadransko more...". Paralelno sa nadmudrivanjem na Mirovnoj konferenciji Albanija je pokuala da izvri i vojni pritisak na jugoslovensku delegaciju. U tom smislu, jo dok je konferencija trajala, dolo je do vie upada Albanaca na jugoslovensku teritoriju i napada na vojne jedinice. Prvi obimniji napad izveden je u noi izmeu 10. i 11. jula 1929. godine, da bi u novi, izveden u noi izmeu 13. i 14. avgusta kod reke Zete, uestvovalo ak 4.000 Albanaca. Tom prilikom je jedna eta jugoslovenske vojske doslovno bila prepolovljena. Ve sledeeg dana, 15. avgusta, u napadu kod sela ajle potpuno je "razbijen jedan ceo bataljon jugoslovenske vojske".97 Bilo je, naravno, vie nego jasno da iza svega ovoga stoji Italija, i da ovim provokacijama ne samo da pokuava da se uvrsti u Albaniji, nego i da slabi Jugoslaviju, zatvori Jadransko more i pretvori ga u svoj zaliv. Ima li se u vidu da je Prvim tiranskim ugovorom iz 1926, godine Italija ve sasvim osigurala svoje pozicije u Albaniji ime je obezbedila i kanal za doturanje novca separatistikim pokretima u Makedoniji i Crnoj Gori, moe se zamisliti nivo uznemirenosti srpske vlade. Ovim inom Albanija je, zapravo, postala jedan obian italijanski protektorat.
Izvetaj komande Debarskog odseka od 15. VIII 1920 , kao i izvetaj Tree armije oblasti istog dana, VII, IV/3, 61/1, 1/23.
97

88
Kad je ve sledee godine, novembra meseca 1927, zakljuen i Drugi tiranski pakt izmeu Italije i Albanije, Jugoslavija je bila dovedena u poziciju u kojoj, osim intervencije, vie i nije bilo nekog drugog manevarskog prostora. Umeao se lino i kralj Aleksandar predlaui Musoliniju direktan sastanak vrlo jasno podvlaei da "Jugoslavija ne moe dopustiti da Albanija poslui kao baza protiv nje...". Naalost do ovog sastanka nikad nije ni dolo. Kralj Aleksandar je uskoro ubijen. Da li ba sasvim sluajno i u asu kada je Rimu postalo jasno da e se on, umesto za Italiju, vre vezati za Nemaku!? Uporedo sa problemima koje je Jugoslavija imala u meuodnosima sa susednim dravama rastao je jo jedan koji je iz tih zemalja i podstican i svakojako podravan. Re je o separatizmu. Ali, ono to odmah pada u oi jeste da su, kod antisrpskih snaga, a za pojavu separatizma kod, recimo Hrvata, Slovenaca, muslimana, Makedonaca i Albanaca, najee i isljuivo krivi "velikosrpska buroazija i dvor"! ak se kae da su oni bili "najbolji saveznici separatista" i da su time uz "centralistiku politiku" najsnanije potkopavali jugoslovensku zajednicu. U rei, oni su "hranili osnovu na kojoj su mogli da se pojave i ive separatizam, nacionalna mrnja i ovinizam".98 Ostaje, istina, nejasno kao se ovakvo trvrenje moe braniti pred saznanjem da su se hrvatski separatisti oglasili jo 3. decembra 1918. samo dva dana po proglaenju Jugoslavije, i ak 17 pre obrazovanja prve Vlade?! Re je o pripadnicima Stranke prava koji su u svom proglasu vrlo jasno rekli da je aktom od 01. 12. 1918. godine Hrvatima oduzeta suverenost i da je zajednika drava proglaena "bez znanja i pitanja stanovnika svih zemalja i bez znanja i pitanja njihovih zakonskih zastupnika, Hrvatskog, Dalmatinskog o Bosansko - hercegovakog sabora". No, da se ne bavimo Hrvatima koji se istina jesu prvi oglasili sa svojim separatistikim ciljevima, ali nisu bili prvi koji su stvorili svoju separatistiku organizaciju. U tome su ih nadmaili Albanci sa Kosova i Metohije, koji su krajem 1918. godine u Skadru formirali Komitet za narodnu odbranu Kosova (KK) sa osnovnim ciqem da se Kosovo i Metohija prikljui Albaniji. Meu osnivaima i prvacima ovog Komiteta nalazili su se ljudi koji nisu makli dalje od terorista najgore vrste, poev od Avni Rustemija iji je najvei uspeh bio u tome to je 1920. godine u Parizu ubio Esad - pau, oveka koji je eleo iskrenu saradnju u okviru Jugoslavije. Ljudi njegovog nivoa bili su i Bajram Curi iz akovice, i Azem Bejta iz sela Golice u
J. Marjanovi, strana 36.
98

Prilog izuavanja jugoslovenstva u ustanku 1941., JI4, 1, Beograd, 1962,

89
Drenici koji su, ba zbog svog teroristikog pedigrea, nakon Drugog svetskog rata od "nekih pisaca iz Hrvatske bili proglaeni za nacionalne heroje i revolucionare".99 Izmeu Kosovskog komiteta i Prizrense lige doslovno nije bilo nikakve razlike. A nije ni moglo biti kad im se zajedniki imenitelj svodio na mrnju prema Srbima. Kao to je Liga elela da uz pomo Turske ognjem i maem oisti Kosovo i Metohiju od Srba, tako je i Komitet to sebi postavio za cilj - ali uz pomo Italije. Ako bi se ipak insistiralo na razlikama onda je ona samo u tome to su egzistirale u razliitim prilikama. Aktivnost Prizrenske lige padala je u vreme kada Kosovo i Metohija nisu bili u sastavu Srbije, no su ini samo jedan turski vilajet pa su s toga srpske rtve bile mnogo vee. Prisetimo se samo prekog suda u Pritini iz 1882. godine i stravinog zloina nad Srbima. A kad je o Kosovskom komitetu re onda se uoava da je upravo pod njegovom direktivom i dolo do prvih ozbiljnih nemira i oruanih sukoba izmeu Albanaca sa Kosova i Metohije i regularnih jedinica jugoslovenske vojske. A da stvar bude do kraja paradoksalna do sukoba je dolo ak i pre proglaenja jugoslovenske drave. Tako je na prostorima Kosovske Mitrovice i Pei dolo do pravog rata. Ve 1919. godine sukob se dodatno rasplamsao. Aprila meseca lino ja Azem Bejta kod Suhog Grla izazvao jedan jai odred jugoslovenske vojske do mere da je on upotrebio ak i artiljeriju. U sukobima tokom maja i juna 1919. godine ivot je izgubilo oko 600 Albanaca. U isto vreme dok su napadali vojsku Albanci su vrili i nevieni teror nad srpskim civilima. Po reima narodnog poslanika Sretena Vukosavljevia, Azem Bejta, koji je prednjaio u zloinima, palio je cela srpska sela i ubijao cele srpske porodice.100 Interesantno je primetiti da je Kosovski komitet, poput ostalih separatistikih pokreta i organizacija imao punu podrku ne samo Italije, Austrije, Maarske, Bugarske i Albanije, nego ak i od Kominterne, a to e rei i od Komunistike partije Jugoslavije. Istina da ta podrka nije datirala od prvog asa njenog nastanka, ali e kasnije stvari krenuti drugim tokom. U periodu izmeu 1919 - 1921, KPJ je zauzimala stavove po kojima je odluno branila teritorijalno jedinstvo jugoslovenske drave. Kasnije e ih i ona drastino promeniti i sasvim prihvatiti stav Kominterne iz 1923. godine. Kad se taj novi stav posmatra iz perspektive Kosova i Metohije to praktino znai da ona prihvata ideju da ta oblast pripadne Albaniji. I ne samo da se radi o stavu koliko se ide korak dalje. Naime, u skladu sa
Branko Horvat, Kosovsko pitanje, Zagreb, 1988, strana 38. Branislav Gligorijevi, Kaaci, iseljavanje, Kominterna, specijalno izdanje Duge, Beograd, jul 1988, strana 22.
100 99

90
zadatkom koji su dobili jugoslovenski komunisti su bili obavezni da potpomau stavove Kosovskog komiteta, pa ak se i povezuju sa njihovim pristalicama u zemlji. Ovakvim stavovima u izuzetno su delikatnu poziciju bili dovedeni srpski komunisti koji su trebali da izraavaju solidarnost sa "nacionalno - oslobodilakim pokretom u licu Kosovskog komiteta".101 Prvacima Kosovskog komiteta od izuzetne je vanosti bilo da, to je vie mogue, "internacionalizuju iptarsko pitanje u Jugoslaviji". U tom delu naroito je bio aktivan jedan od njegovih elnika, Hasan Pritina. On je drutvo naroda naprosto i doslovno bombardovao serijama memoranduma i peticija prepunih laima o stradanju i progonu Albanaca na Kosovu i Metohiji - nije imao ni mere, ni ukusa. Ve sama ta aktivnost Hasana Pritine bila je dovoljna za sumnju tako da su njegovi izvetaji sve vie primani sa rezervom. Jedini koji su njegove izvetaje prihvatali kao apsolutno tane bili su oni koji su po prirodi stvari morali da budu i sami odlino obaveteni - Jugoslovenski komunisti. Drei se bezrezervno njih neprestano su ponavljali priu o tome da Srbi, ugnjetavaju, eksploatiu "progone iptare sa rodnih ognjita". Da im otimaju zemlju i tome slino. I naravno, polazei od ovakve prie zagovarali su ideju da se Kosovo i Metohija pripoji Albaniji. U skladu sa tim i srpski komunisti borili su se za to da se Srbiji oduzme Stara Srbija.

Branislav Gligorijevi, Albanci u Jugoslaviji izmeu dva rata, referat na konferenciji Internacionalne helsinke federacije za ljudska prava, Be, 7. i 8. jin 1993.

101

91

7. OD POZNOG ROMANTIZMA DO MILANA RAKIA

"Naa suvremena poezija" - pisao je jo 1868. godine u svom lanku Pevanje i miljenje Svetozar Markovi, objavljenom u romantiarskom asopisu Matica - "to je smesa od ljubavnih izjava, fantastinih ocena, praznih fraza i smenih budalatina". Njegovu ocenu sasvim je prihvatio i, bez sumnje jedan od najveih srpskih kritiara i knjievni istoriar, Jovan Skerli, koji podvlai da je romantiarska lirika "pored nekoliko pesnika od vrednosti" dala i "znatan broj stihotvoraca i pesnikih simulanata" koji nisu otili dalje od uzdisaja, prenemaganja, ljubavnih izjava, alkoholiarskih zanosa, novinarskih tirada ili retorikih kletvi... Takva kvazipoezija je naravno, zakljuuje Skerli, izazvala "protiv sebe" sve ljude od ukusa i duha. U lanku Obnova nae rodoljubve poezije iz 1911. godine Skerli je jo otriji: "Taj novi patriotizam nije ono to se nekada podrazumevalo: ono zapomaganje nad grobom slavnih predaka, (...) ono "prikivanje ivih na krst istorije" (...). To nije vie ono detinjasto precenjivanje sama sebe, naivna vera u srpsku kulturu i apsolutnu nadmonost srpskog naroda na zemlji. To nije ni ona neinteligentna ksenofobija, kanibalska mrnja na tuina, ija krv ispod groca treba da zaliva biljku srpskog patriotizma" .102 Govorei o "epigonima romantiarske kole", Veljko Petrovi u ve navedenom lanku belei: "Oni su naleteli na Brankove, Zmajeve i urine osmerce i jambove i na njihovo prostosrdano klicanje i naivno obgrljavanje lepote u svetu, izraavano optim konstatacijama i epitetima, pa su ih dovrili svijim neprestanim: oj, ej, oh."103 Samo neto dalje Petrovi je jo odreeniji: "Epigoni su i zato epigoni to pored izvanrednog ula za pisano slovo, njima nedostaje ulo razabiranja u nastalom ivotu sredine; oni ne saoseaju sa odisejama narodne, ili bar klasne, opte due oko sebe. I ne oseaju izmenu njenih oseanja, prohteva i udi".104
Jovan Skerli, Kritike, Obnova nae rodoljubive poezije, Matica srpska - Srpska knjievna zadruga, Novi Sad - Beograd, 1971, strana 195. Veljko Petrovi, Od Vojislava do Duia - na tzv. modernizam, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici - Pesnitvo od Vojislava do Bojia, Nolit, Beograd, 1972.
104 102

103

Isti, str. 13.

92
Vrlo precizan u svom miljewu je i Zoran Gavrilovi: "Romantizam je u stvari za sobom ostavio ruevine jedne poezije na kojima su se doziivale nevete, neukusne tvorevine epigonskog karaktera. Bila je to slaba poezija, tih osamdesetih godina, u svakom pogledu: sadrajno, jer je taj sadraj bio iscrpen od autentinih pesnika; formalno, jer se vie nije poznavala osnovna tehnika stiha, pogotovu otkako je nestalo pravih romantiara koji su razbili pravila objektivne i pseudoklasiarske poezije. Poezija je oekivala nekog ko e umeti da talenat uoblii u novu formu i znati da se vie starim stazama ne moe ii".105 Neto blai u toj oceni je Jovan Dereti, koji, govorei o tom periodu, izmeu ostalog, belei, u pomenutoj studiji, da su epigoni samo, ipak i jedino "doveli do krajnosti osnovne tenje romantizma". Istina da on pravi, to je i prirodno, i bitnu razliku izmeu velikih pesnika ove epohe i epigona koje najveim delom svrstava u vreme "treeg romantiarskog narataja" kome pripada i Laza Kosti kao najznaajniji njegov predstavnik. "Novija istraivanja bilo novijih stvaralaca bilo epohe u celini, naroito opsena trotomna istorija srpskog romantizma Miodraga Popovia i niz ogleda Miodraga Pavlovia, pokazala su ne samo veliinu nego i znaaj i ulogu malih pesnika, epigona, i upotpunila pesniku panoramu romantiarskog razdoblja kojem se bogatstvom lirskih glasova, pesnikim dometima i raznovrsnou tema i anrova pribliuju samo dvadesete godine ovog stolea".106 Iz tog mnotva epigona on posebno izdvaja Jovana Gria Milenka (1846 - 1875) - roen i umro iste godine kada i tvorac srpskog socijalizma i podstreka realizma u naoj knjievnosti Svetozar Markovi - kod koga nalazi dosta toga to e "dvadesetak godina kasnije, s Vojislavom Iliem, prevladati u naoj poezji".107 Veljko Petrovi, meutim, snanije podvlai tu razliku izmeu Jovana Gria Milenka i Vojislava Ilia. Naime, po njegovom miljenju, ni u tematskom delu, ni u izboru pesnikih rekvizita kao ni u "deminutivnom razneavanju rei" Ili nije snanije odskoio od romantiara - ak je do smrti ostao "istinskija romantina priroda od Zmaja".108 Ilieva novina je u injenici da nee prazno i "spontano popovanje" jer je duboko svestan stvarnosti, jer poznaje publiku, jer ima sasvim drugaiji stav i prema poeziji, i prema svetu "kome se ispoveda" i prema pesnikom zanatu. Taj odskok Jovan Gri Milenko, ne samo da nije
105 Zoran Gavrilovi, Vojislav Ili, Pesnitvo od zadruga, Nolit, Beograd, 1972, strana 21. 106 Jovan Dereti, isto, strana 355 . 107 Isto, strana 357. 108 Veljko Petrovi, isto, strana 14.

Vojislava do Bojia, Srpska knjievna

93
napravio, no, ipak, ak ni nagovestio usprkos nadi da e mu poeziju "svesna i uviavna kritika" valjano odvrednovati. Vojislav Ili je nezaobilazna, jedinstvena linost u naoj poeziji, ne samo zbog toga to se i danas s panjom moe itati, uprkos injenici da mu je i "stav i nain preiveo", no naprosto zato to je bio istorik i reformator naeg pesnikog dela - ili bar zaetnik. I zato je nezaobilazan. On je taj koji je zaorao prvu brazdu - onu koja je nae pesnike rei primeravala Evropi, odluno raskinuvi s preivelim verbalizmom, "preteranom emocionalnou", nebrigom prema formi i esto ispraznom retorikom, a na polzu "pesnikog izraza i srpskog stiha".

7. 1. Pesnika epoha iz ugla pesnikih parova U vreme kada se Dui otisnuo u Evropu, enevu i Pariz pre svega, doao je do otkria u koje jedva da je mogao i da poveruje - pesnika kola kroz koju je na Balkanu proao, i iji je epigon bio, ne samo da nije bila nekakav oblik, balkanskog anahronizma, i ne samo "pozni odjek Pukina" i ruskih romantiara, no mnogo vie poezija koja je "donedavno bila moderna" u gotovo svim znaajnijim evropskim centrima. Vojislav Ili, pa i sam vojislavizam, jedva da su i znali za francuski parnas sa kojim su ga povezivale sve glavne osobine, poev od briljivog rada na formi, objektivnosti, uzdranosti emocija ili obnovljenoga interesovanja prema antici. I ne samo parnas. Ozbiljna prouavanja ozbiljnih i uvaenih autoriteta, poev od D. ivkovia i M. Pavia, upuuju i na to da kod Vojislava Ilia ima i zaetaka srpskog simbolizma - pokret koji je smenio parnas i bio bitno obeleje evropske poezije poslednjih decenija 20. veka. Prirodno je da pesnik takvih dometa, ili bar nagovetaja, svojim delom nadraste i samoga sebe pretaui se u svojevrsnu kolu vojislavizam - i prirodno je da takva kola daje veliki broj epigona. U naim okolnostima kroz tu kolu proli su svi oni koji su svoje delo zapoinjali kajem 80-ih i poetkom 90-ih godina. Ovom prilikom pomenuemo samo dvojicu: Aleksu antia i Jovana Duia - dva Hercegovca koji, u prvoj fazi svog stvaralatva, ine uspean prelaz od vojislavizma ka poeziji moderne, da bi u ovoj drugoj ve inili dva krila, tradicionalistiko i modernistiko. Kad je o pesnicima iz Srbije re nezaobilazna su tri pesnika: Milan Raki, Sima Pandurovi i Vladislav Petkovi Dis koji, pojavivi se vie od decenije nakon antia i Duia, ine jezgro pesnike moderne.

94
I pored toga to je kod pesnika iz Srbije uoljiva polarizacija izmeu individualizma i tradicionalnog shvatanja rodoljublja pada u oi da im je delo manje raznovrsno i sa manje irine no to je to kod Duia i antia. Pa ipak, i pored ueg tematskog registra, a znatno manjeg pesnikog opusa, ono su ti koji su dominantne tendencije poetske moderne izrazili potpunije, doveli ih do kraja i stvorili poeziju "koja po svojim bitnim obelejima stoji mnogo blie narednim nego prethodnim razdobljima srpskog pesnitva".109 Ako imamo ambicija da do kraja razumemo unutranji razvoj jedne pesnike epohe, i to u rasponu od samog zaea, izrastanja iz tradicije, urastanja u nove prostore do pune zrelosti, punoe i sjaja, ukljuujui na kraju i neizbeni suton u raspadu sistema zbog nadiranja drugaije poezije, onda u ovom sluaju neizbeno moramo poi od Vojislava Ilia, i pesnikih parova: Dui - anti, Dui - Raki i Pandurovi - Dis - koji ne samo da otkrivaju "unutranje raspone u poeziji moderne" no i "suprotne polove u svakoj njenoj razvojnoj etapi". Upravo ovim putem krenuemo i mi, i upravo zato emo o svakom od ovih pesnika i rei koju re sasvim uvereni da je to neizbeni put koji nas vodi do razumevanja pesnikog dela Milana Rakia, i sasvim uvereni da e to razumevanje na najubedljiviji nain pokazati zato smo se u ovom radu opredelili za njegovu pesniku re. Ovaj put je, dakle, odgovor na pitanje zato smo se priklonili njemu i njegovom delu, ba kao to emo, neto kasnije, pokuati da razjasnimo i pitanje otkuda i pomisao da tragamo za Pesmom nad pesmama u delu pesnika koji je, ionako, obimom svoga dela skroman. Podvlaimo - obimom. 7. 2. Vojislav Ili (1860 - 1894) Sin poznatog beogradskog pesnika Jovana Ilia, Vojislav, odrastao je u atmosferi za koju se slobodno moe rei da je bila izrazito knjievna i u domu koji je bio stecite knjievnog Beograda. Okolnost da je rastao pored oca pesnika i brae koja su takoe bila vrlo aktivna u knjievnosti bila je pretenija za njegovo knjievno formiranje no klovanje koje mu je bilo i neredovno i nepotpuno.
109

Jovan Dereti, isto, strana 450.

95
Boleljiv jo od roenja, a potpuno neodgovoran, zbog slabog uspeha napustio je gimnazju ve posale treeg razreda. Istina, kasnije je, na svoju ruku pohaao predavanja na Vioj koli i bio vrlo aktivan u knjievnom i politikom ivotu studentske omladine, ali na ispite nije izlazio i nije ih polagao. esto je menjao nametenja, kako u Beogradu, tako i u unutranjosti, iveo u oskudici i veliki deo vremena provodio po kafanama ime je jo vie pogoravao svoje ionako slabo zdravlje. Zbog politikih uverenja bio je naravno proganjan od vlasti. Umro je mlad. Na njegovo pesniko delo najvei uticaj izvrili su ruski romantiari, ukovski, Pukin i Ljermontov, mada treba podvui i antiku poeziju sa kojom se upoznao preko ruskih ili naih prevoda, obzirom da osim ruskog nije znao ni jedan drugi strani jezik. Uprkos mladosti, i uprkos poprilino neurednom, i ne malo boemskom ivotu, ostavio je iza sebe i obimno i raznovrsno pesniko delo objavio je tri zbirke pesama (1887, 1889. i 1892.) i pritom jo veliki broj pesama koje su ili rasute po mnogobrojnim asopisima, ili ostale u rukopisu. Bilo je tu i nekoliko proznih pokuaja, ali su oni znaajni samo utoliko to su ubedljiva potvrda da je Vojislav Ili dobro umeo pisati samo u stihu. Ono to kritika, ak i povrna, odmah primeuje kod Vojislava Ilia jeste da je upravo on ispunio onaj zahtev Svetozara Markovia da se napravi odluan raskid s poezijom romantizma. Nema sumnje da je naa italaka publika, naroito posle 1876. godine, poela mnogo bre da sazreva od nae poezije i da je to okolnost koju nai pesnici nisu uoavali poev od Zmaja, a donekle i Laze Kostia. Ako su oko 1860. godine bili u pravu kad su joj prilazili "kroz narodnu tradiciju", ve 1880, nisu jer se o njenoj inferiornosti vie nije moglo govoriti. Tu novu "kulturnu temperaturu u naoj italakoj publici"110 Vojislav Ili je tano osetio i prema njoj ravnao svoje pesniko delo. U rei, on je prvi koji je osetio da poetsku Evropu treba dovesti do naeg itaoca, ili njega samog odvesti u Evropu. Ali, bilo bi jako povr{no ako bi se poezija Vojislava Ilia shvatila samo kao izraz reagovanja na na kasni romantizam u smislu okretanja ka "realistikom pesnitvu". Njegovo je pesniko delo ipak bilo sloenije, i u celini gledano gotovo sasvim suprotno od one tendenciozne, angaovane knjievnosti za koju se zalagao Svetozar Markovi. Pre svega, kad govorimo o klasicistikom momentu u njegovoj poeziji onda treba rei da nije re o vraanju ka klasicizmu recimo jednog Sterije ili Muickog, no
Milorad Pavi, Vojislav Ili, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici, Pesnitvo od Vojislava do Bojia, Nolit, Beograd, 1972, strana 37. i 38.
110

96
ispravljanju njihovog puta ak do mere da s pravom moemo rei kako nemamo bolje klasicistike poezije od one koju nam je dao Vojislav Ili. to se romantizma tie on je kod nas bio "samo delimino zastupljen u vidu nekakvog zatvorenog, nacionalnog i folklornog"111 miljea, udaljen od onog pravog evropskog, kao i velikih pesnika te epohe Pukina, Ljermontova, Bajrona i drugih. Vojislav Ili, koji se ovim pesnicima vie napajao no nai romantiari, bio je daleko i od pomisli da se na kraju 19. veka bavi nekakvim obnavljanjem, ispravljanjem ili dopunjavanjem onoga to je ve zauvek i nepovratno prolo. Tano je da ga je s realistima vezivala sklonost ka deskripciji i objektivnosti, ali je tano i to da je estetizam i formalizam svoje poezije usmerio na put na kojem se kao najvaniji momenat namee briga poezije za samu sebe, odnosno za svoje "vlastito umetniko bie". Ne zaustavljajui se mnogo na romantiarskoj poeziji, a u realizmu tano, vremenski i prostorno, ogranien, Ilievo je pesniko delo sve vie poelo da pokazuje osobine francuskog parnasa - "gotovo istog vremena".112 Poetkom 1882. godine pred pesnikom Iliem postavlja se muna umetnika dilema: kuda dalje? Kojim putem? Ista dilema pred kojom je stajao pre deset godina, u odnosu na ovu vie mu je liila na "poravnanje i proirivanje izrovanog i dosta uskog, ali ve utabanog druma".113 Sada to vie nije to, staza je vrletna, provalija duboka , a snaga "na izmaku". Pa ipak, kao i svaki pravi umetnik, i Ili je krenuo u to nepoznato i to takvom odlunou i snagom koja je Duiu kasnije posluila kao moan osnov u razvoju "cele kole svoje simbolistiko modernistike poezije".114 Svoj stvaralaki i ivotni vek Ili je praktino zavrio na Kosovu i Metohiji. Istina, nakon polugodinjeg slubovanja u Pritini, smogao je jo toliko snage da se preko Skoplja prebaci do Beograda da bi u njemu i umro 21. januara 1893. godine.115 On na Kosovo, inae, dolazi posle stupanja na presto kralja Aleksandra Obrenovia, 1. aprila 1893. godine, u trenutku kada se "ponadao da e novi kralj neto pozitivno menjati u Srbiji" 116, u vrlo burnom i opasnom vremenu - Nuievog prethodnika na konzulskom mestu (prvog srpskog konzula u Pritini), Luku Marinkovia, "Arnauti su zaklali prilikom brijanja".117
Istro, strana 39. Isti, strana 40 . 113 Dragia ivkovi, Simbolizam Vojislava Ilia, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici, Pesnitvo od Vojislava do Bojia, Nolit, Beograd, 1972, strana 70. 114 Isto, strana 70. 115 Milorad Jevri, Vojisav Ili i Kosovo, Batina, VIII, Pritina, 1997, strana 92. 116 Isto, strana, 82. 117 Isto, strana, 85.
112 111

97
Mada je na Kosovu proveo samo est meseci - za pisara I klase konzulata u Pritini postavljen je 25. maja 1893. godine - njegov je knjievi rad na njemu i "znaajan i zanimljiv". Na stranu to zbog prerane smrti nije stigao "da napie jedan veliki spev o Kosovu", ali pesma Kad se ugasi sunce - koja je najverovatnije predsmrtna - mona je najava preokreta u Ilievoj poeziji, jer mu simbolizam nigde tako snano i tako potpuno nije izraen kao u njoj. Insistirajui na njenom "verovatnom" nastajanju na Kosovu Jevri pre svega podvlai vremenski tesnac koji nije ostavio ni mogunost nastanka na nekom drugom mestu a potom i stvaralaku neophodnost po kojoj "ovakva pesma nije (ni) mogla nastati u jednom dahu".118 Ono ime ona budi panju jeste da brie granice "izmeu objektivnog i subjektivnog sveta" i da pesnik uveliko zalazi u onaj koji je izvan vidljivog i iskustvenog paravana. Posle odlaska sa Kosova Vojislav Ili, naravno, vie nije mogao pevati. I ba zato se moe ozbiljno i odgovoro tvrditi da je to period koji "predstavlja krunu njegovog stvaralatva" i pored toga to se ono ovde naglo i zauvek prekida. Doao je u Pritinu da kao ovek 19. veka ba kosovskim ciklusom zakorai u 20. i pored toga to fiziki nikada nee dosegnuti do njega. Bio je klasicista, razumeo je romantike bolje i od njih samih, svrstavaju ga u realiste, retki su u njemu prepoznavali parnasovca, a samo najrei vesnika simbolizma. iveo je u 19. veku, postavio temelje moderna knjievnosti 20. da bi epigonima snano zaorao staze, i umro prerano taman toliko da moemo samo nasluivati domete do kojih bi se uzdigao da mu kratkoa ovozemaljskog ivota nije bila sudbina. U isto vreme kada i Vojislav Ili stvarala je i jedna grupa manje znaajnijih srpskih pesnika koja se opet moe svrstati u grupu Markovievih sledbenika, odnosno zaetnika "socijalne i socijalistike poezije". U tu se grupu pre svega mora svrstati Jaa Tomi (1856 - 1922) koji je pored stihova socijalne sadrine pisao i romane i pripovetke u socijalistikom duhu. Zatim, tu je i tipografski radnik Kosta Arsenijevi (oko 1856 - oko 1903) o kome je i sam Ili pisao kao o pesniku koji je u

118

Isto, strana, 92.

98
stihovima iznosio "socijalistike ideje". Nadalje, tu je i apanin Vladimir M. Jovanovi (1859 - 1898) - "najizrazitiji realista u poeziji". Na prelazu od V. Ilia ka modernizmu dominiraju dva pesnika: Milorad Mitrovi (1867 - 1907) i Mileta Jaki (1869 - 1935). Kad je o Mitroviu re mora se imati u vidu da kod njega dominiraju dve stvaralake orijentacije: prva, estetska sa uranjanjem "u nestvarni svet vene lepote i ljubavi " i egzotine daleke predele i davna vremena" (Knjiga ljubavi iz 1899. godine koja ini zbirku balada i romansi) i, druga, politiko - satirina u kojoj je Mitrovi jednostavno nastavio "tradiciju srpske slobodarske poezije" (Prigodne pesme iz 1903. godine ). Nasuprot Miletiu Mileta Jaki je samosvojniji u zbirkama - Pesme iz 1899. i 1922. godine. ivei u svom banatskom selu on se selom i bavio - njegovim ivotom i pejzaima. Meutim, time to e se u nekim pesmama baviti i snovima, slutnjama i proticanjem vremena on e praktino krenuti putem na kome su ve bili Zmaj i Ili - onim putem "koji e dovesti do Disovog nirvanizma". 7. 3. Aleksa anti (1868 - 1924) - Jovan Dui (1874 - 1943) Onako kako su se i oslobaali od Turaka nai su krajevi i ulazili u knjievnost - pre svega Vojvodina (u XVIII veku), pa Srbija posle svojih ustanaka, i konano oni koji su do slobode dosegli tek posle Berlinskog kongresa 1878, godine. U tom kontekstu treba i razumeti pojavu Alekse Santia i Jovana Duia, pre svih, krajem 80-ih godina da bi 90-ih razvili takvu knjievnu aktivnost koja Mostar izdie u pravi knjievni centar. Glasilo mostarske grupe Zora (1896 - 1901) bez sumnje ulazi u red najmodernijih knjievnih lasopisa na prelazu iz veka u vek. Najznaajniji predstavnici tog kruga svakako su bili anti i Dui koji punu zrelost doseu u prvoj deceniji XX veka i pored toga to poeziju moderne bitno obeleavaju u dva gotovo dijametralno suprotna pola: anti ka tradicionalizmu, a Dui modernizmu i zapadnjatvu. Aleksa anti je roen u Mostaru, u kome je, po svretku trgovake kole u Trstu i Ljubljani, proveo ceo svoj ivot. Prvu pesmu je objavio 1886. godine da bi potom sledile zbirke: 1891, 1895, 1901, 1908, 1911, 1918. i 1929. Od domaih pisaca pored Ilia najsnaniji uticaj na njega imao je Zmaj, a od stranih Hajne. Nasuprot Duiu i Rakiu "koji su se sve vie evropeizirali", anti je uporno pevao o slobodi, srpstvu i socijalnoj pravdi, ostajui dosledan "nacionalnim i socijalnim idealima XIX veka". anti naprosto nee "ludu vrevu" nekog novog drutva, koliko vie eli da se izvan "lai i

99
maske" pribli`i srcu narodnom koje mu je ionako najbli`e. eleo je, dakle, sreu u malom krugu , a doiveo je obrnuto - "slavu u velikom".119 A slava mu je bila predodreena jer je pripadao onim retkim pesnicima koji "ne lau", ne pevaju "iz mode i snobizma", ne ongliraju reima i vezu neke "fraze", kako to bez pardona primeuje Jovan Skerli, no u stihove "mee otkucaje svoga srca, ne kao pesnik, no kao ovek".120 anti je bez sumnje svaku svoju pesmu jo i pre pisanja duboko osetio, proiveo i odbolovao. Kod njega doista nema potrebe tragati za biografijom - na svakom se koraku, i u svakom stihu osea pesnik koji dolazi iz dubine narodnoga bia da podigne nau "gotovo zaboravljenu rodoljubivu poeziju (...) do negdanje visine iz doba Zmaja i Jakia".121 antieva poezija traje izmeu linih snova i kolektivnih oseanja, izmeu ljubavi i rodoljublja, i konano izmeu idealne drage i napaenog naroda. Doista nije teko uoiti da se anti u ljubavnoj poeziji razvio pod snanim uticajem muslimanske sevdalinke, da pritom ume da doara ambijent bata, behara, bujnu a skrivenu lepotu. I nije teko uoiti da ume da "pogodi" ak i ton sevdalinke do mere da su mu se pesme u narodu kao narodne i pevale (Emina, Na izvoru). Ali, pre svega treba uoiti to da on sam nije u tom svetu o kome peva, koliko ga posmatra s bojaljive udaljenosti - ak prikriven. Taj svet njegove poezije samo veto i otuno prikriva linu neostvarenu ljubav, linu dramu, usamljenost i ak - traginu promaenost. Prisetimo se za trenutak Jedne suze. Drugi motiv koji tako snano obeleava antievu poeziju je "vezanost za rodnu grudu i domae ognjite" i to do mere da svako kidanje te veze izaziva najveu "bol u pesnikovoj dui". Upravo iz kruga ovog motiva dopiru do nas najpotresnije anti}eve pesme - Ostajte ovde i Hleb. Kad se pak govori o patriotskim antievim pesmama neizostavno se mora uoiti razlika izmeu "protesta protiv mune sadanjosti" s jedne strane, i pesimizma, s druge, jer postoji opravdana bojaznost da se iz prve injenice, po nekoj vezi logike kao zakljuak izvue ova druga, to ne samo da ne bi bilo tano koliko bi se protivilo itavom antievom stvaralakom duhu. "Protest protiv mune sadanjosti" primeren je nesrazmeru "prema herojskoj prolosti" i naroito "zahtevima budunosti koja je takoe odreena herojskom prolou".122 Nasuprot asovima oajanja, ogorenja, gneva i tuge na sve to bi makar moglo da slii ropskom pomirenju,
Pero Slijepevi, Alaksa anti, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici, Penitvo od Vojislava do Bojia, Nolit, Beogra, 197, strana 91 . 120 Jovam Skerli, Aleksa anti, Kritike II, Matica crpska - Srpska knjievna zadruga, Novi Sad - Beograd, 1071, strana 199 . 121 Isto, strana 199 .
119

100
anti nikada nije gubio veru u snagu i odlunost naroda. Kao to je Njego znao da "vaskresenje ne biva bez smrti" tako je i antiu bilo jasno da se "protiv sile silom uzdie". Iz godine su u godinu njegovi patriotski stihovi bili sve sadrajniji i izraajniji da bi naposletku sekli kao ma - u pesmi Mi znamo sudbu iz 1907. godine prkos mu je jai i od same smrti: Mi put svoj znamo, put bogoovjeka, i silni kao planinska rijeka, svi emo poi preko otra kama, sve tako dalje, tamo do Golgote, i kad nam muke uzmete ivote, grobovi nai borie se s vama! Ustvrdismo malopre da je traio sreu u malom, a da je doiveo slavu u velikom. Upravo mu je takva bila i sudbina - kod irokih slojeva italake publike doiveo je slavu kao i veliki mu uzor Zmaj, dok mu je kritika, kako ona iz njegovog doba, tako i poznija, neretko osporavala umetnike vrednosti. Za razliku od Alekse antia, "najveeg poklonika zaviaja i rodne grude koga je naa poezija dala"123 drugi hercegovaki pesnik i njegov drug iz detinjstva, Jovan Dui (1874 - 1943), bio je opsednut "velikim i umnim Zapadom". Roen je u Trebinju, trgovaku kolu zavrio u Mostaru, a uiteljsku u Sarajevu i Somboru. Nakon diplomiranja (1893), kao uitelj je radio u Bijeljini i Mostaru. Ve 1899. godine naputa Mostar i odlazi na studije u enevu, da bi po njihovom okonanju (1906), doao u Srbiju, stupio u slubu u Ministarstvo inostranih poslova, a 1910, uao u diplomatiju. Po izbijanju Drugog svetskog rata odlazi u Ameriku gde i umire 1943, godine - posmrtni ostaci su mu tek 2001. godine prebaeni u rodno Trebinje gde je po drugi put, uz izraze najveeg potovanja, i sahranjen. Dui je jedan od retkih naih umetnika kod koga se u pedesetogodinjoj umetnikoj karijeri konstantno registruju razvoj i usavravanje. Upravo zato je i u pravu Zoran Gavrilovi kad na poetku svog rada o ovom naem pesniku belei kako je upravo on "mono razvio nau poeziju i uzdigao je na visinu na

Vojislav uri, predgovor knjizi Pesme Alekse antia, Matica srpska - Srpska knjievna zadruga, Novi Sad - Beograd, 1971, strana 10 . 123 Jovan Dereti, isto, strana 445.

122

101
kojoj nikada dotle nije bila". U tom dugogodinjem stvaralakom naporu mogu se registrovati tri razvojne faze koje ga bitno karakteriu: prva, vremenski vezana do odlaska u enevu u kojoj se kao sledbenik Vojislava Ilia razvija u okvirima "domae pesnike tradicije", i koja se slobodno moe nazvati vojislavovska; druga, koja vremenski traje do Prvog svetskog rata, parnaso - simbolistika, u kojoj se razvija pod iskljuivim uticajem francuske poezije i u kojoj pravi radikalan raskid s prvom fazom, i trea, ili post - simbolistika koja poinje od kraja Prvog svetskog rata pa traje nadalje - do samog kraja - u kojoj upoznajemo Duia u punoj i pravoj misaonoj i umetnikoj zrelosti. Ono to se kod Duia da odmah osetiti jeste neprestani i uvek dodatni napor da se bude na visini zadatka i tenja ka stvaralakom savrenstvu. Ta ambicija, ma koliko i ljudska, i umetniki bila i opravdana i razumljiva ima i svojih nedostataka koji se kod Duia, pre svega, reflektuju u "prenapregnutosti" jezika i tenje da se u svakom trenutku, pa ak i kod savreno beznaajnih stvari "vidi neto izuzetno, sudbinsko". Upravo zato kod njega je prisutna odsutnost konkretnog i neposrednog, a upravo je to ono to najmanje pogoduje ljubavnim i rodoljubivim pesmama - onome to ini bit tradicionalnog srpskog pesnitva. Zato kod Duia nema ni konkretne ene, ni konkretnog ljubavnog doivljaja, njegova je ljubav apstraktna do nestvarnosti, izmiljena - prisetimo se samo Zalaska sunca. Ali, iako ak i takva, ljubav je ipak osnova, "izvor i utoka njegovog pevanja", usprkos melanholinom, setnom i sumornom raspoloenju. No, nasuprot injenici da je njegova ljubavna poezija mnogo hvaljena, da je svojevrstan "fatum, nadmona sila" kojoj se i on nemono priklanja, i nasuprot izriitom podvlaenju Jovana Skerlia da je "ljubav glavna, i iskljuiva preokupacija" Duieva125 ini se da je Miodrag Pavlovi vie u pravu kad kae da "ljubavna poezija Duieva (...) spada u slabiji deo Duieva stvaranja".126 Ono vrelo, ono izvorite u kome mu umetnike domete ne samo niko ne spori no ih svrstava u najvie visove nae poezije ipak je deskriptivnost, "zagnjurenost" u umove prirode, prelaze iz dana u noi, zore i sutone, treptaj lia i cvetanje cvea. Duiev opis izraava subjektivan odnos i prerasta u simbol "ljudskog oseanja sveta". Njegova je slika prepuna intimnih ljudskih
124
124 Zoran Gavrilovi, Jovan Dui, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici, Pesnitvo od Vojislava do Bojia, Matica srpska - Srpska knjievna zadruga, Novi Sad - Beograd, 1972, strana 163. 125 Jovan Skerli, Jovan Dui, Kritika II, Matica srpska - Srpska knjievna zadruga, Novi Sad Beograd, 1971, strana 89. 126 Miodrag Pavlovi, Jovan Dui, danas, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici, Pesnitvo od Vojislava do Bojia, Nolit, Beograd, 1972, strana 195.

102
sadraja. On bei od "tanosti slike u faktografskom i fotografskom smislu",127 zamenjuje je simbolom u neprestanoj potrebi da doara doivljaj predmeta. Bavei se Duievom deskriptivnom poezijom Jovan Skerli jo na poetku 20. veka primeuje ono to bi se i danas teko moglo sporiti: Dui nema istanan oseaj za preliv boja - on se kod njega gotovo i ne opaa, ali taj nedostatak izvanredno nadoknauje izvanredno razvijenim oseajem za umove: "Malo koji od naih pesnika tako jako i tako potpuno osea ta treperenja zvuka. On dobro raspoznaje sve mogue umove, katkada izgleda kao slepac koji sav ivi tim ulom; itavi opisi nisu nita drugo do veto uhvaen i preveden zvuk. On naroto voli no koja se die i sputa sa nekim umom, jer u njenoj tiini osea sve ogue umove, on tada uje zborove, oluje, hujanje reka, romorenje potoka. Kada vidi pustu crkvu, prvi e mu utisak biti, da je ona bez glasa i bez zvona; nebesa mu nemo blistaju; vazduh je bez glasa, bez zvuka, bez java; val jeca; mrak je gluv; pustinja je nema; za svoje pesme veli da su pla vjetrova u drveu golom, pla jesenjih vjetrova koji, promukli od bola, duboko jecaju i umiru u jesenjem zraku. U noi, kada umukne svaka vreva:

Svaki cvijetak, kamen, talas, list sa gore, Zvuk svoj ima u njoj; svi apu i struje... I moj duh se mrani jasno u njoj uje... Ili: Mir, tiina smrti. Ali ispod mira, esto ko da ujem glas dalekog hora, Tajanstvenost, stranog u dugoj tiini. To se budi groblje pod irokom vodom! Poinje opjelo... No pod crnim svodom umi psalme, pale svjee u visini."128 Postoji, meutim kod Duia jedna stvar koja, imajui u vidu podneblje iz koga potie, u najmanju ruku iznenauje. Re je o "nacionalnom oseanju". On kao da nema "dovoljno oseanja" za ono to
127 128

Zoran Gavrilovi, isto, strana 181. Jovan Skerli, isto, strana 86. i 87.

103
je izvan njega, za pojave od "vieg, ireg, opteoveanskog znaaja".129 Objanjavajui ovu paradoksalnost Skerli polazi od konstatacije da je Dui pesnik forme i opisa, a ne ideja. "On nije u stanju", podvlai ovaj na znameniti kritiar, "da izae iz sebe, u ivotu vidi samo oblike i konture, on uje samo umove, on osea samo ljubavnu freneziju koja posle toga ostaje, (...) kad hoe da se vine dalje, osea se nemo, tromost, ukoenost, kao teak let barskih ptica".130 I doista, kad se detaljnije pogledaju njegove pesme rodoljubive inspiracije, iz vremena balkanskih ratova i Prvog svetskog, ne moe a da se ne uoi njegova "hipnotina uspomena" na Duana - poput one koju je Viktor Igo imao prema Napoleonu. Duan, car, carstvo, zastava, pobeda, slava - to su pojmovi kojima Dui operie u svojoj rodoljubivoj poeziji. Nema sumnje da mu je srednji vek i dalek, i tu. Dui je pesnik objektivne i narativne poezije. Tamo gde su te sklonosti dolazile do izraza prezentirao nam je prave poetske medaljone. Nevolja je samo u tome to njegova razvojna linija nije ila ka afirmacijama ovih sklonosti koliko ih je ubedljivo suzbijala. Moemo samo nasluivati kakvog bismo pesnika u Duiu imali da je stvar tekla obrnutim putem.

129 130

Isto, strana 92. Isto, strana 92.

104

8. OD VOJISLAVIZMA KA JEZGRU MODERNE

U prvim fazama svog stvaralatva, oba hercegovaka pesnika, anti i Dui, ine onaj prelaz koji popunjava prazninu izmeu Vojislava Ilia i moderne - moan i neophodan prelaz usprkos injenici da se neki elementi moderne daju nazreti jo kod Vojislava. Istina je da se oni u kasnijim fazama svrstavaju u dva, ve naznaena, suprotna krila tradicionalistiko i modernistiko - ali je istina i to da su n bil neophodnosti bez kojih bi naa poezija ostala poprlino ranjiva u svom razvojnom kontinuitetu. Onu su, dakle, inili onaj temeljni preduslov za razvoj nae moderne u ijem su se jezgru nalazili Milan Raki, Sima Pandurovi i Vladislav Petkovi Dis, koji se javljaju na poetku XX veka i iji su prvi koraci bili vezani za Srpski knjievni glasnik (1901) - nesumnjivo glavno knjievno glasilo ovoga razdoblja koje je ureivano po evropskim, pre svega francuskim uzorima. Novo vreme trailo je nove pesnike jer je staro dotrajalo, poelo da bledi, i kao nesporiva veliina, u svom vremenu, sve ubedljivije trailo svoje mesto u istoriji. Menjala se, naravno i Srbija - poev od majskog prevrata 1903. godine i otpremala u nepovratnu istoriju apsolutiste iz dinastije Obrenovia. Poela je da se modernizuje i razvija u atmosferi graanske parlamentarne demokratije nasuprot injenici da su jo tada mogli da se naslute svi burni dogaaji koji e obeleiti ne samo drugu deceniju 20. veka, no i ceo taj vek. Prvi iz onog jezgra srpske moderne bio je Milan Raki, ne samo po godinama, a jeste i najstariji, no i po mnogim drugim momentima na koje emo u ovom radu pokuati da skrenemo panju voeni eljom da i time pojasnimo zato smo ba njegovo delo uzeli za temu ovog rada, a ne nekog drugog - a mogli smo.

105
8. 1. Milan Raki (1876 - 1938) Milan Raki potie iz ugledne beogradske porodice iji je otac, Mita, pripadao krugu prvih filozofski obrazovanih ljudi u Srbiji i prevodio Hajnea, Igoa i, u svoje doba cenjenog i vrlo itanog, Drapera. Naravno da je iz takve porodice mogao da ponese ne samo iroko obrazovanje, no pre svega i intelektualne sklonosti i navike. Po zavretku gimnazije Raki se 1894. godine upisao na Filozofski fakultet u Beogradu, a ve 1895, preao na prava koja je 1898. nastavio u Parizu da bi ih 1901. godine i zavrio. Po povratku u zemlju radio je na raznim mestima, poev od Izvozne banke i Ministarstva finansija, da bi 1904. godine stupio u diplomatiju koja ga je posle kraeg slubovanja u Beogradu "odvela na teku i odgovornu dunost u neosloboene krajeve June Srbije, gde je, naroito u Pritini, kao vicekonzul i docnije konzul Srbije inio nacionalnoj stvari velike usluge".131 Prvi put u Pritinu Raki je doao marta meseca 1905. i ostao do oktobra iste godine, kad se i vratio u Skoplje, odakle je i doao. Konzulat u Pritini po drugi put je preuzeo septembra 1906. godine da bi u njemu ostao sve do jula 1907. Trei, poslednji put, ali i najdue, na elo konzulata je doao decembra 1908. godine i u njemu ostao sve do oktobra 1911.132 I ba tu, na legendarnom Kosovu, na izvoritima slavnih zadubina, i na terenu same Kosovske bitke Raki je dobio inspiraciju za nenadmane rodoljubive stihove. I ne samo pevao, shodno zavetu iz svoje pesme Na Gazi Mestanu, no je i sam "neozaren starog oreola sjajem" uzeo svoje neposredno uee u Balkanskom ratu da bi na njegovom kraju, "kao etnik", prvi uao u osloboenu Pritinu odakle pie svojoj eni u Beogradu - Glavno je da je sve bilo dobro i da je Kosovo osloboeno.133 Uostalom, evo ta Rakiev prijatelj, Milan urin, belei o tome: "Tada (1912. godina - primedba autora) se meu nama proneo glas da je Milan Raki otiao s komitima na granicu, sa etom Vojvode Vuka. Jedino oni, revolucionari, znali su kuda idu i verovali u ono to rade: jedino oni imali su pravo. S njima je bio Milan Raki, sve vreme: od godine 1905. do bitke na Lisici; i kao savetnik i kao barjaktar, i kao pesnik i kao etnik. Ono to je u stihovima predskazivao i propovedao, to je i na delu izvodio".134
Jovan Kri, Pesniko delo Milana Rakia, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici, Pesnitvo od Vojislava do Bojia, Nolit, Beograd, 1972, strana 226. 132 Milenko Jevtovi, Milan Raki u prozi Gligorija Boovia, Batine, VIII, Pritina, 1977, strana 70. 133 Jovan Kri, isto, strana 228. 134 Isto, strana 227. i 228 .
131

106
U vreme Prvog svetskog rata, a i posle njega, Raki nastavlja, u svojstvu konzula, savetnika poslanstva i konano poslanika, svoj rad u Bukuretu, tokholmu, Londonu, Kopenhagenu, Kristijaniju, Sofiji i Rimu. Kraj ivota, kao teak bolesnik, proveo je po sanatorijumima, kako u inostranstvu, tako i u Beogradu. Umro je 30. juna 1938. godine u Zagrebu, a sahranjen u Beogradu. 8. 2. Bez poetnitva i egrtovanja Raki se na srpskoj pesnikoj sceni pojavio u trenutku kada je ona pravila zaokret od romantizma, koji je iezavao na izdisaju, ka modernoj gradskoj lirici sa Vojislavom Iliem na elu kao vesnikom tog zaokreta. Vojislav Ili je, meutim, bio "samo" vesnik, pravi zaokret i podizanje srpske poezije na "nivo evropskih pesnikih tema i motiva"135 izvrio je sam Raki. I to izvrio sopstvenim vezivanjem za francusku pesniku kolu, konkretno za simboliste i parnasovce. ivei uz oca koje je prevodio Igoove Jadnike, vaspitavajui se, dakle, u francuskom duhu, Raki je ubrzo shvatio da ne moe biti drugog naina modernizacije srpske poezije bez vezivanja nacionalne kulture i tradicije za velike evropske kuture. Njegova poezija je zapravo spoj francuske i srpske, ili da budemo jo precizniji - srpska pod uticajem francuske. On se, to ve postaje sasvim oito, pre svojih pesnikih prvenaca (1902), i vaspitavao u francuskom duhu i kolovao u Parizu - pesniki bez sumnje formirao ranije od sopstvne pesnike pojave. Upravo zato nije ni mogao da ima, kao recimo Dui, ni svoje poetnitvo, ni svoje egrtovanje. Sve i da je hteo nije ni mogao da se umetniki predstavi izvan snanog, ak presudnog uticaja, francuske poezije, odnosno simbolizma i parnasa. Govorei o tom detalju jo je Skerli vrlo tano primetio da je jedna od velikih vrlina njegovih pesama u tome to su "jasne"136 - a to je bitna odlika francuske kole iji je Raki bio ak. Ta jasnost nastavlja svoje vienje dalje Skerli, i krasi dubinu misli - "ak i do izvesne suvoe". Suvoe na temelju koje je Raki i razvio "tri ili etiri lepa i veita pesnika motiva".137 Na presudni uticaj francuskih pisaca na Milana Rakia upozorava i Vuk Filipovi (1930 - 1990), "jedan od najveih stvaralaca iz oblasti nauke
135

Zoran Gavrilovi, predgovor knjige Teme Milana Rakia, Rad, Beograd, 1963, strana 5. i

6. Jovan Skerli, Milan Raki, Kritika II, Matica srpska - Srpska knjievna zadruga, Novi Sad Beograd, 1971, strana 122. 137 Isto, strana, 122.
136

107
o knjievnosti koga je iznedrio srpski narod ovih (kosovsko - metohijskih, primedba autora) prostora" u svojoj nedovrenoj i neobjavljenoj studiji sa kojom nas je upoznao njegov student dr Milo orevi.138 8. 3. Raki i uticaji Govorei o romantizmu kod nas Pavi s pravom podvlai da se istovremeno moe govotiti i o nekoj vrsti naeg "antagonistikog pokreta prema pravom evroposkom romantizmu" tim vie ako se ima u vidu nesporiva injenica da je naa poezija tek na kraju 19. veka, u poeziji Vojislava Ilia, dobila ono to je, recimo nemaka preko Getea i ilera, ili ruska preko ukovskog i Pukina, dobila jo na prelazu iz 18. u 19. vek. Ta naa okasnela reakcija na evropski romantizam svojevrstan je oblik samoizgnanstva naeg knjievnog totaliteta u odnosu na evropski i ne moe nam sluiti na polzu usprkos injenici da se i valjano i uverljivo moe opravdavati mnogobrojnim drutveno - istorijskim preduslovima. No, bez obzira na sve, romantizma je bilo i na naim prostorima i pored toga to je njegove propuste i dopune trebao da ispravlja i dopunjava pesnik koji za to nije imao vremena - Vojislav Ili je ipak pripadao realizmu, a nagovetavao parnas i simbolizam. Nali smo za potrebno da podvuemo ovu izolovanost knjievnog totaliteta naeg romantizma jer naprosto mislimo da to nije za pohvalu naim ukupnim umetnikim potrebama i jer mislimo da, i trebamo, i moramo, i moemo, da budemo u toku savremenih trendova u svim vremenima. U tom kontekstu su, u najmanju ruku, neshvatljivi argumenti kojima je Dui, kasnije, bio omalovaavan od pesnika mlae generacije od sebe, zato to je, po njihovom uverenju, uio od drugorazrednih francuskih pesnika. Naravno, mi ovde neemo zapoinjati raspravu na tu temu, ali moemo postaviti pitanje: Zato bi Dui, koji je u Francuskoj proveo tek nekoliko godina imao u francuskoj knjievnosti prefinjeniji ukus od francuskih akademika i profesora knjievnosti kojima nije smetalo da Sili Pridoma i Samena - Duieve uzore - smatraju za svoja velika pesnika imena? Ili, zato bi se samo Duiu prebacivalo to nije sledio Remboa, ako se zna "da mi nismo imali Remboa ni pre ni posle Duia, i da Dui s te strane ostaje u naoj knjievnosti savreno neopovrgnut".139 I da se vratimo Rakiu. Primetili smo ve da se kod njega teko moe govoriti o poetnitvu i egrtovanju, i pokuali da pojasnimo zato. Tome sada dodajemo i ono to
Milo orevi, Neobjavljena studija Vuka Filipovia o poeziji i poetici Milana Rakia, Batina, VIII, Pritina, 1997, strana 53. 139 Miodrag Pavlovi, isto, strana 193.
138

108
su uveliko primetili i Mato, Skerli, Grol, Filipovi, Sekuli, Gavrilovi, Kri... - ve u prvim njegovim pesmama mogu se registrovati ne samo "gotovi poetski rekviziti"140 francuskog parnasa, simbolizma i dekadense, no i Pesme nad pesmama Starog zaveta, ekspira, nae narodne epike, F. Dejmsa, Semejna, Kopea, Pridoma, Gotjea... Podseamo i na njegovo uverenje da se jedino preko "besprekornih francuskih jedanaesteraca i dvanaesterca" moe doi do pravog pesnikog izraza. Pa ipak, na kraju, dodajmo - usprkos svemu Raki je srpski pisac ija se originalsnost oseala na svakom koraku i inila temeljni osnov njegove ukupne poezije. To to je srpski poetski totalitet podigao, makar i pod francuskim uticajem, do nivoa evropskog, nije i ne moe da bude slabost - naprotiv. Zlih namera kod nas je na pretek ali je nesporivo da mi ni pre, ni posle Rakia, kao neophodnost u datom trenutku, nismo Rakia imali. U prilog tome da navedemo jo po neto, i jo od ponekoga o stvaralakom delu njegovom: a) Sekuli Isidora "Na svome mestu i u svojim merama, Raki je bio od onih koji po nagonu idu u metamorfozu, u razne egzistencije. Zna se za egzistenciju Rakia pesnika koji je pesme pisao i objavljivao. To je morala biti zamorna faza u Rakievom ivotu. Objavljivanje definitivnog i potpisanog u poeziji, muna je stvar za onog ko ima unutranje ironino oko. Pesma se gradi uz stotinu protivurenosti, i na vrhu njenu izrasta nova, bolja i istinitija pesma. Ono poslednje i pravo ne moe da izae iz oveka, ostaje u njemu da se smei ili plae nad onim to je objavljeno. U pesmi, recimo, opeva se stradanje neko. Ali stradanje boli, umine i proe. Ono to ne proe nikada, to je onaj skriveni, za venost urezani, ako smemo rei eskatoloki raun u telu i dui da smo stradali, a to ba ne da se metnuti u pesmu. To se samo u sebi peva; i nikad poetinije od svega to poezija zapisuje. Koje udo da ovek unutranjih ironinih oiju poloi pero i zatvori mastionicu! Manje se zna za egzistenciju Rakia koji je negovao poeziju kao reproduktivni umetnik. Uvuen u svoj muziki studio, oblagoroavao se u samoi isto klasinom muzikom kao monah kontemplacijom. Samo sam jedared videla Rakia stvarno u toj drugoj egzistenciji, to jest, ula ga za pianom. Onda kada se, usred razgovora, odjedared digao, i neoekivano kazao: 'Sad u da vam sviram'. Bee Skarloti. Jednostavno i teko. Motivi koje treba intesifikovati, inae je uzaludno takozvano sviranje. Raki ih je prosto nabrizgavao. To je bilo sviranje muko, uostalom za instrumentom
140

Jova Kri, isto, strana 229.

109
koji jeste muki. Sviranje krepko, isto kao onji vid, s poezijom, s troenjem sebe. Dole su mi na um rei velikog dirigenta Toskaninija, upuene, pri probi, jednom svirau koji nikako nije uspevao da svira muziku: Vi, gospodine, ne oseate bol dok svirate. Mora se oseati bol. Ja ga oseam".141 b) Pavlovi Miodrag "Raki je bio veliki umetnik stiha. Skerli je to napisao povodom prve njegove zbirke, ali je sasvim promenio miljewe kasnije - povodom Novih pesama on Rakia preporuuje novom narataju kao uitelja u poetici, iako bitne razlike izmeu dve knjige u pesnikoj vetini nije bilo. Moda je tada mladi narataj pisao mnogo loije od pismenog Rakia, moda je Skerli nekim drugim putevima podlegao pritisku javnog mnjenja, tek to miljenje o Rakievim majstorstvu, o Rakiu kao uitelju, odralo se i do naih dana sa malim rezervama. Slijepevi kae da je ovom pesniku artizam uvek bio tu, ali zato ipak odaje oduevljeno priznanje njegovom dvanaestercu i jedanaestercu, a za njegov jezik nalazi ove rei pohvale: 'Savrenstvo njegovog jezika sastoji se u konciznoj bistrini, u plastinoj srezanosti.... Za nas je pre svega veliko pitanje, koje zahvata temeljnu i objektivnu studiju, da li je dvanaesterac uspeo da se sasvim prilagodi naem jeziku, da li je postao tipian srpski stih, i da li omoguava prirodno i efikasno pesniko izraavanje, kao to je sluaj sa nekoliko drugih matara naeg pesnitva? Dovevi to u sumnju, nagovetavamo da Rakiev dvanaesterac sigurno nija takav trijumf, sem u ponekim srenim izuzecima, kako se to najee govori. Saet, vitak, sa cezurom koja ga deli na dve posebne jedinice pesnikog izraza, dvanaesterac se prirodno i do dan - danas odupire sirovoj voluminoznosti najveeg broja naih rei. Sapinjati ih u te okvire znai zaobilaziti dugake rei, toliko karakteristine za na jezik, znai ak i ubrzavati ritam optenja, tako da se dragocena prirodnost kazivanja mora dovesti u sumnju. Rakieva riznica rei nije bogata, i to ne treba objanjavati nikakvom pesnikom strogou prema sebi, nikakvim umetnikim skrupulama, dostojanstvenou, "gospodstvom" - Raki nema verbalnu matu, nema snagu u jeziku, kod njega nalazimo jedan nedovoljno razvijen, a ve konvencionaliziran gradski knjievni jezik. U upotrebi rei, takoe, pesnik ima kolebanja koja su defekt izraza u uem smislu. On kae na primer:

141

Isidora Sekuli, Jedna duhovna silueta Milana Rakia, Misao XLIV, 1937, strana 161. i

162.

110
Ja imam asova dugog oajanja, gde oigledno treba da budu dugi asovi, a ne oajanje, poto u stihu ve postoji imenica koja se odnosi na vreme, i dalje: Beznadene tuge, obmane i jada, gde se govori o asovima obmane, kao da je obmana raspoloenje. Ili e rei da ga neto "titi kao gvoe vrelo", iako je titanje suvie slab, ak netaan glagol da se izrazi bol od vrelog gvoa... Ima pleonastikih greaka, koje su posledica nedostatka invencije da se metrika ema bolje ispuni: Tajno otkrivanje kobi to se krije... (Moe li neto to je tajno da se krije?) Na drugom mestu e "kia da sipa kapi"... Raki, koji nije bio veliki umetnik, nije bio ni veliki stvaralac. Stvaranje nije imalo za njega veliku dra; to pokazuju i biografski podaci, i jo vie njegovo delo. Moe se stei utisak da on nije bio 'pesnik koji pravi drutvenu karijeru', to bi se moglo rei za Duia, na primer, nego graanin od karijere koji se bavi poezijom. On nije imao imaginativnu snagu, bitnu za veeg pesnika. Njegova imaginacija bila je oskudna, senzibilitet teko pokretljiv. Razvijajui ono to mu je ostalo da razvije, Raki je svojom mudrou dospeo do nesumnjivih penikih vrlina. Onda kada to nisu banalnosti i nedopustive pesnike nezanimljivosti, viestruko realistiki. Raki je pre svega realista u svojoj pesnikoj dikciji. Slijepevi s pravom kae da nema u ovoj poeziji ni jednog epiteta koji se ne bi mogao pojaviti u prozi. Kad proitamo: Sisao sam sreu sve do same zore ili da se dvoje gledaju: Tupo kao sito dete eerleme, to verovatno nisu briljantni stihovi, ali je u njima oigledan napor ka depoetizaciji pesnikog jezika, dakle jedan veoma vaan i moderan napor, koji dalji put nae poezije nije dovoljno razumeo ni prihvatio... I pored svega, Raki je pesnik nesumnjivih zasluga za nau poeziju. On je unapredio na pesniki izraz, ako ne u smislu veeg artizma, a ono u

111
pravcu oslobaanja od lane poetinosti. On je opisao nekoliko oseanja i stavova tada novih za nau poeziju i doprineo da se naa romantiarska pesnika svest zameni neim modernijim, irim i stvarnijim. Svojim kosovskim pesmama uinio je da ogroman zadatak umetnikog preporoavanja naeg kosovskog epa, ako doe, ne bude bez prethodnih pokuaja, i da se ta tanka nit ovih tradicionalnih pokuaja ne prekine. Meutim, u tom periodu u kome je pisao, vei pesnici od njega, po naem miljewu, bili su i Dui i Dis - Moda je to potrebno kazati".142 v) Radomir Konstantinovi "Poezija Milana Rakia je, kao i poezija Duieva, za mnoge (a pogotovu za one koji je nisu itali), sinonim vrhunskog pesnitva: graanska kultura poetkom veka videla je u Rakiu olienje svoga pesnika i uzdigla ga do samog mita. Njegove dve tanke zbirke pesama, iz 1903. i 1912. godine posle kojih je tampao jo samo pregrt stihova, povlaei se jo za ivota u utanje, kriju, meutim, Rakia vie no to to moe na prvi pogled da se uini. Odvie nametljiv sluhu, Raki se sve tee daje duhu; on kao da je skriven u dubini, sasvim tamnoj, ispod svojih dvanaesteraca i jedanaesteraca koje pokuavao da ostvari kao uzor formalnog savrenstva, ugraujui sebe u kult forme s poetka veka, ali on ak kao da je, najdubljim nagonom svojim, protivurean svim svojim izmajstorisanim stihovima, nita manje, moda, nego to je protivan toj istoj graanskoj kulturi kojoj je sebe ivog davao (a ne samo svoje sposobnosti stihovanja). On se javlja u znaku velikog paradoksa: pesnik graanske kulture, nesumnjivi racionalist i pozitivist, Raki nije prestajao, u okviru kulta forme te iste kulture, da stihuje svoj san o bekstvu iz grada, u prirodu. Taj grad Rakiev je, nesumnjivo, Beograd njegovoga osnovnog vremena (prve decenije veka), grad niskih vidika i jo niih strasti, u kome i njemu, kao i Skerliu, savski most izgleda kao tamniki prozor, 'grad utonuo u mutnu atmosferu zadunikih dana', ali taj gred je i neto neuporedivo vie, ne samo norma s kojom se Raki nije mogao da usloi, nego i svaka norma uopte, i svaka konvencija. San njegov o odlasku u prirodu, nevratom, jeste san o odlasku iz sveta norme i konvencije u svet s onu stranu svake norme, a u prvom redu to je, izgleda, san o bekstvu iz sveta racionalnosti u svet krajnje iracionalan. Priroda, koju je on sanjao, jeste neseanje, neznanje, jedan savreni zaborav. U sutini svojoj, to je erotika priroda, ali ista bioloka iracionalnost. Istina, Raki je ovu prirodu video s onu
142

Miodrag Pavlovi, Pesnitvo Milana Rakia, Danas, 1964, I, br. 4.

112
stranu gradskih kapija, na samim prilazima gradu, i svesrdno se trudio da je olii u pejzau. Ali, kad pokua da ode u taj pejza (veoma uproeno stilizovan), on sanja da ode u carstvo bioloke iracionalnosti. Ono to on trai u prirodi, to je ljubav, ali ljubav kao vrhunska erotska senzacija, a poziv koji je ovaj pesnik upuivao eni, stihom parnasovski tvrdo organizovanim, i starajui se da mu rei po svaku cenu budu nove, jeste gotovo uvek poziv na odlazak u ovu prirodu kao u erotski samozaborav".143 g) Predrag Palavestra "Vojislav uri, koji je o Rakiu iscrpno pisao uvaavajui ono to je kritika o njemu rekla, sveo je dotadanja tumaenja u dve jezgrovite i tane opaske: 'Pre njega je drugo posle njega je drugo. (...) Raki je jedan od stubova nae poezije: skromniji od najveih, ali stub svakako .144 I, doista, bez tanane, formalno gotovo besprekorne i zrele misaone lirike Rakieve poezija srpskog modernizma bila bi liena jadnog od svojih najznaajnijih tonova. Sve ono to je dolo kasnije - poevi od Disa, Pandurovia , Veljka Petrovia i Duana Srezojevia - duguje poneto Rakievoj lirici. Ona slui kao obrazac pesnike sinteze i oseajnog naboja i oznaava jedan od najviih dometa srpske knjievnosti zlatnog doba. Roen u uglednoj i knjievno obrazovanoj beogradskoj graanskoj porodici, sin Mite Rakia, prevodioca Jadnika, a po majinoj liniji unuk knjievnika Milana . Milievia, pesnik se za vreme kolovanja u Parizu upoznao sa poezijom francuskih romantiara, parnasovaca i simbolista. Jednostavnou i otmenom stilizacijom ispovedne lirike, prvi je meu svojim savrmenicima uspeo da novom jeziku pesme udahne nova znaenja, da osmisli pesniku sliku i da opis podredi linom raspoloenju. Uspeo je da obnovi pesniki idiom srpske romantiarske lirike i da do punog sklada dovede unutranje psiholoke i intelektualne nemire ojaanog individualizma, povezujui duh poezije s optim moralnim i idejnim tenjama svoga doba i svoje sredine. Ne prekidajui, od prethodnika preuzetu, nit misaonog lirizma, bujne ekstaze, ulnosti i zanosa, Raki je takvim povezivanjem tradicionalnog i modernog pesnikog izraza zakljuio jedno i otvorio drugo razdoblje u razvitku novije srpske poezije... Kada je u Srpskom knjievnom glasniku 1902. godine objavio prvih sedam pesama i ubrzo zatim i knjigu Pesme (1903), Raki je bio pesnik nade i preporoda. Uz Duia, dobio je najistaknutije mesto meu novim
Radomir Konstantinovi, Bie i jezik, I - VIII, Rad-Prosveta-Matica Srpska, Beograd - Novi Sad, 1983. 144 Vojislav uri, Milan Raki, Prosveta, Beograd, 1957.
143

113
pesnicima. Kad su, deset godina kasnije, izale njegove Nove pesme (1912), Skerli je za njih rekao da su ponos nae knjievne generacije i postavio ih je u red najboljih knjiga tampanih u dve decenije nejveeg uspona srpske knjievnosti (1890 - 1910). Bogdan Popovi je u svoju Antologiju uvrstio etrnaest Rakievih to ljubavnih, to misaonih, to rodoljubivih pesama".145

d) Todor Manojlovi "Milan Raki, po godinama neto mlai od Duia, predstavlja po ovome u svojoj poeziji stariji pravac i tradiciju: beogradski parnasizam, u njegovom najistijem i najladnijem obliku. Rakievo pesnitvo je cerebralno i formalistiko, ono poinje iz razuma, i realie se, uobliava se putem vetine i virtuoznosti. Prava, spontana emocija nedostaje mu isto tako kao i prava i spontana misaonost. Pesnik obe te stvari zamenjuje refleksijom, u kojoj se razmiljanje i sentimentalizam uzajamno proimaju i podupiru. I ideje i oseanja dolaze kod njega uvek samo posredno, jedne uz podstrek i pomo drugih, svakako uvek u jednom veoma diskretnom i umetnikom skladu... Prava jaina i zasluga Rakieva je, prvenstveno, u njegovom jeziku, zatim u njegovoj prozodiji, u njegovom stihu. On pie najistijim modernim srpskim jezikom to smo ga, do sada, imali u naoj knjievnosti, razvijenim, vrlo sreno, na osnovu francuskih uzora i upustava, ali , strogo u naem duhu... Milan Raki je sa svima svojim osobinama, kako vrlinama, tako i nedostacima, najistiji parnasovac i, kao takav, sasvim prirodno, bezuslovni qubimac i idol naih starijih profesora, za koje nema poezije iznad parnasizma".146 ) Milivoj Nenin "Milan Raki je u knjievnost uao sluajno. (Kasnije je to postala navika. Jedva je ekao da to prestane.) Mada, po svemu to je tom ulaenju prethodilo, ne bi se moglo rei da je to bila sluajnost... Otac Milanov je Mita Raki, poznati prevodilac sa francuskog i nemakog jezika.147 No ini se da je vei uticaj na Milana Rakia izvrio deda po majci, Milan . Milievi, koji je, 'objavio preko sto originalnih ili
145 146

Predrag Palavestra, Istorija moderne srpske knjievnosti, SKZ, Beograd, 1986. Todor Manojlovi, Osnovi i razvoj moderne poezije, Filip Vinji, Beograd, 1987.

114
prevedenih dela: pedagokih, etnografskih, istorijsko - geografskih i iz lepe knjievnosti. Milan . Milievi, roen 1831. iveo je do 1908. godine. I kao formiran pisac, Milan Raki je strepeo od strogog suda svoga dede. Koliko je Raki bio vezan za majinog oca pokazuje nam i njegova elja da starost provede u okolini njegovog mesta roewa - Ripnja'... Prve stihove, naime, napisao je u jednom pariskom pansionu, gde je tada bilo dvadesetak mladih ljudi i devojaka, koji su jednog dana 'iz duga vremena' organizovali poetski konkurs. Sudija je bio Koa Kumanudi. Naravno, u tom pansionu nisu svi razumeli srpski jezik, pa je Rakieve stihove Kumanudi prevodio... No, Kumanudi na te sonete nije zaboravio. Po svoj prilici da su ga i optereivali: neprestano je proveravao njihovu vrednost. Pokazivao ih je drugima ne otkrivajui ko je njihov pisac. Tako je Dui, ne znajui da ih je Raki pisao, naao da su pesme dobre. Presudan je ipak bio susret sa Bogdanom Popoviem na jednom putovanju u Zagreb. Nepotpisane pesme Milana Rakia Bogdan Popovi je prihvatio za Srpski knjievni glasnik', nesiguran da je pisac 'potpuno ispravan ovek'. Naime, Srpski knjievni glasnik je u ono doba bio otar opozicioni asopis i strogo se pazilo ko e biti primljen kao saradnik. Za nepoznatog Milana Rakia garantovao je Koa Kumanudi i tako su dva soneta Surovo e vreme naa dela strti i Celivasmo ga u lice i elo izala pod znakom Z, u broju od 16. marta 1902. godine. Posle toga Raki jo pet pesama objavljuje pod pseudonimom Z. Tek 1. marta 1903. godine dve pesme (Jednoj pokojnici i Osvit) potpisuje punim imenom. Dakle, zahvaquju}i slu~ajnosti u liku Ko~e Kumanudija, Milan Raki} je u{ao u kwi`evnost... Raki je roeni Beograanin. Pomenuli smo ve intelektualnu porodicu u kojoj se formirao. No, mora se znati da je Mita Raki posle smrti ostavio kuu u dugovima. Udovica je ostala sa troje dece i malom penzijom u zaduenoj kui. Posle mirnog i srenog ivota Raki se naao u bedi i nematini. Neka i taj podatak o Rakiu bude u seanju italaca. Jer, Raki je jedan pad izdrao. Kada mu se dogodio drugi, bio je potpuno nespreman...148 Dakle, bez oca ostaje 1890. godine, sa jedva etrnaest godina. Zavrava gimnaziju u Beogradu 1891. godine. Posle jedne godine provedene ne Filozoskom fakultetu, upisuje Pravni fakultet (1895. godine).
147 Mita Raki (1846 - 1890) je prevodio Igoove Jadnike u dva navrata (1869. i 1874. godine) i Hajpea. Jedna od njegovih prevodilaki vrlina je i ta to Hajnea nije prevodio bukvalno. Uzor za prevod naao je u Daniievom prevodu Biblije. Jedino to bi mu se u tome moglo zameriti je posrebljavanje nemakih imena. No, ono to je posebno vano jeste da je inao izuzetno razvijenu svest o sopstvenom jeziku i o jeziku uopte. 148 Re je o Rakievom iznenadnom penzonisanju.

115
Tri godine posle, sa stipendijom koji je dobio, otiao je u Pariz, u kojem ja zavrio prava 1901. godine (Iz Pariza je i ona scena sa pisanjem poezije na zadatu temu.). Zatim poinje Rakievo slubovanje. Prvo je, 1902, godine, po povratku iz Pariza stupio u slubu kao inovnik u Izvoznu banku ('prodavao je suve ljive i pekmez')... Premeten je u ministarstvo finansija, gde je prvo bio statistiar u carinskom odeljenju, a zatim umrugdija na Savi... U Ministarstvo Inostranih dela premeten je 1904. godine. Za vicekonzula u Pritini odlazi 1905. godine, a zatim je u Skoplju: po drugi put je u Pritini 1906. godine, potom je u Solunu (1907), da bi se iz ovog grada ponovo vratio u Pritinu 1908. godine. Unapreen je u efa konzulata 1909. godine. U Pritini je - za koju je, po svoj prilici, sudbinski bio vezan - do 1911. godine. Raki taj period u svom ivotu naziva vremenom kada 'nema dogaaja'... U Beograd se vraa 1911. godine. Uestvuje u Prvom balkanskom ratu, a 1914, godine biva postavljen za generalnog konzula u Skadru, ali u taj grad nije iao. Prvi svetski rat, koji tada izbija, uputio ga je na drugu stranu. Prvo je bio u Ministarstvu u Niu, zatim odlazi na dunost savetnika u Bukuret. Povlai se zajedno sa Rumunima; krajem 1916. godine je otpravnik poslova u Stokholmu, a potom, posle nekoliko meseci 'savetnikovanja' u Londonu, 1918. godine odlazi za poslanika u Kopenhagen i Kristijaniju (dananji Oslo). Od 1921. godine je u Sofiji, a od 1927. pa do 1933. godine u Rimu. Penzionisan je na uvredljiv nain i nezaslueno... Posle dve neuspele operacije (1936. i 1938.) u Nejiu u Francuskoj, Milan Raki umire u Srebrnjaku kod Zagreba 30. juna 1938. godine. Telo mu je preneseno u Beograd 2. jula 1938."149 8. 4. Poetiko - stilska autentinost srpske moderne kroz prizmu pesnikog dela Milana Rakia Ve smo naglasili da se srpska lirika 19. veka razvijala pod snanim uticajem francuske moderne - pre svega parnasa, simbolizma i impresionizma. Taj uticaj Zapada, kod nekih naih predstavnika, bio je toliko izrazit da se ak moe govoriti i o doslovnom preuzimanju programskih naela neke od tih kola. Naalost, ne meli broj naih kritiara do te je mere preuveliavao ovaj uticaj da se ne retko sporila i elementarna autentinost ak i najboljih predstavnika srpske moderne. I ba zato nalazimo za potrebno da
Milivije Nenin, Lepa zagonetka Milan Raki - predovor knjige Milan Raki - Pesme, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998 .
149

116
podvuemo ono to je ve snano podvukao i Vuk Filipovi u posmrtno objavljenoj knjizi: Poezija Milana Rakia: "Uticaji zapadnoevropskih pesnika, 'parizlija', na nae moderniste nesporno su veliki i znaajni. Ali oni su mogli da budu plodotvorni samo ako ih je kreativna mo ovog ili onog naeg stvaraoca mogla da apsorbuje i nadraste snagom posebnosti svog individualnog stila".150 Uticaj Zapada je nesporan, ali je nesporno i to da je sa Vojislavom Iliem uveliko zapoeo proces "nadrastanja" poezije poznih romantiara, novim a ve sazrelim intelektualnim nemirima, i to u kulturno - istorijskim prilikama koje nisu dizvoljavale nikakav povratak na staro. Kad je o Milanu Rakiu re onda se neizostavno mora imati u vidu da je re i o oveku koji je i obrazovawem i iskustvom zaao i sloenu strukturu refleksije, prepunu simbolino - dramatskog konflikta ak do mere da i sam italac dolazi u zabunu da li se radi o filozofskom pesniku ili pesniku refleksije?! Nema sumnje da je on oveku i U kvrgama, i u Dolapu udahnuo misaonu snagu "stoika", ali je evidentna i jedna apstrahovana filozofska dimenzija koja se mono namee u nedoumici: " kakva je to nevidljiva sila koja besomuno mui, unitava ljudsko telo"? 151 U Pesniku, meutim, (a i ne samo tu) on razreava dilemu: ipak je re o pesniku iskustvene drame na konkretnim prostorima i pred konkretnom zadaom da rui trone zgrade od dna pa do vrha - a to je ono bitno po emu se on razlikuje od filozofskog pesnika:

Gospod ti je dao svetu iskru. Kreni, I obasjaj tamu gde pesnici ive, Razbi predrasude i kalupe stare I razmahni rukom krepkom, nek se krha Stara trona zgrada od dna pa do vrha! Obrazovan, nadaren, do skeptinosti ak probirljiv, on je i kod samih utucaja ipak i jedino prihvatao samo ono to je moglo da nadogradi njegovu "individualnost i kreativnu samostalnost". - Od ovetalosti do refleksije

150

Vuk Filipovi, Poezija Milana Rakia, Institut za srpsku Isto, strana 26 .

kulturu, Pritina, 1999, strana

24.
151

117
Kraj XIX veka obeleava u srpskoj lirici "opadanje vrednosti romantiarskog stila" i njenu nemo da prevlada i nadraste "patetini iskaz (...) bolne line ispovesti" uoptene tirade i deklarativni patos. Tek je Ili uspeo da se izdigne iznad te onemoale konvencije pevanja i naznai prelaz ka kreativnom uzdizanju. No, Raki je taj sa kojim je refleksija dobila sve karakteristike sutinskog prodora u nain izraza koji se moe presvui odorama simboliko - psiho - kreativnih vizija. Tek sa njim je ovetala, istroena i bajata poznoromatiarska vizija uzmakla pred poetskim izrazima nove zrelosti. On je, dakle, taj koji je prvi postavio intelektualne temelje umetnike refleksije u srpskoj poeziji. Kao ovek novog vremena u kome duboko prevlauju senzualnosti ali i nepomirljive entinomine raspoluenosti izmeu elje o trenutku strasti i saznanja o neumitnoj starosti i jo neumitnijoj prolaznosti Raki izrasta u veitog putnika ka spasonosnim obalama koje mu neprestano izmiu. Ta antinominost je toliko izrazita da se jedino njom i mogu pojasniti njegovi retki stvaralaki trenuci. Kaemo stvaralaki a ne imaginativno - kreativni jer je toga bilo neuporedivo vie no neposrednog stvaralakog dela. To to imaginativno - kreativni bilo nije pratilo i samo neposredno stvaralatvo kriva je pre svega njegova intelektualno klasina strogost koja mu je sputavala potrebu da se samom inu pisanja "preda bez ostatka". 8. 5. Troenje ivota kroz refleksiju svevremene starosti Za razliku od misaone romantiarske poezije koja je prepuna deklarativnih optosti i "hiperemotivnih iskaza" Raki je izraz jedne duboke individualnosti i lucidne kontemplacije koja otkriva onaj do tada nepoznati unutranji pesniki prostor koji u sebi nosi svu dramatsku problematiku ljudske due. Raki je u konstantnom sukobu izmeu sopstvenog naina trajanja i onoga to mu se iz dana u dan potkrada od ivota, to se nepovratno rasipa i do ega nikada ne moe dosegnuti. On ivi duboko svestan da ivljenjem gubi i sam ivot. Inertnost mu potkrada intenzitet, a "mrtvo vreme (...) volju, nade i snove". Ta "osvetnika hajka" je do te mere surova, a njegova nemo toliko oita, da mu ne preostaje nita drugo do da se beznadeno i pokorno navikava na tupo neoseanje izobilja, kako prirode same, tako i one svoje vlastite. Teko je, naravno Rakievo izmirenje. Ne prihvata on tako olako pokradenost sopstvenog ivota. Naprotiv, eli da taj polom razotkrije, osvetli, uini javnim. Ne boli njega smrt koja e zasigurno doi, i nije sva tragedija u njoj. Najvea je tragedija tragedija pokradenog ivota.

118
Prolaenje u pokradenosti - to je prostor u kome traje Rakiev "kreativni subjekt", u iju sutinu eli da zae. Da otkrije tajnu sopstvenog gaenja, sopstvene otuenosti od vlastitog ivota, dramu sopstvenog truljenja: Oseam da neto u mom ivotu trune Lagano i stalno. Ko e mi pomoi? Nestane ga asom, kao cvetne krune to se naglo raspu u jesenje noi. Oseam da neto trune, al' ni jada Niti boli ima. Slinost tankoj struni, Zatreperi samo dua moja mlada, I oseam da se u njoj neto struni.

Sad, u noi zvezda i meseca pune, Usamljen i tuan, oborene glave, Koraam lagano pun slutnje i strave Jer znam da u mom srcu neto trune. Govorei o ovoj pesmi (Povrni utisci II), Vuk Filipovi naglaava da ona nije dostojna samo naih antologija, "ve i antologije svetske savremene lirike". Raki se u ovoj pesmi nikome ne obraa, ona je "u pravom smislu (...) refleksija u formi monoloke rei".152 I ba zato ona je kreativno svedoanstvo oveka koji ima dovoljno snage da se suoi sa svom teinom sopstvenog iskustva. To svedoanstvo o otkrivanju sopstvene neprolazne tragedije vrlo je precizno uoio i Vojislav uri u svojoj obimnoj studiji o ovom naem pesniku: "To umiranje u sebi iz trenutka u trenutak, to neprekidno unutranje truljenje, to bezglasno i bezbolno iezavanje ivota u ivotu teko da je jo koji drugi pesnik izrazio tako - diui ga na stepen neprolazne ovekove tragedije, kao Raki".153 Zanimljivo je miljewe koje iznosi Zoran Gavrilovi kad govori o ljubavnoj poeziji Milana Rakia: "Postalo mi je jasno, u tom novom kontaktu i drugovanju, da je Raki divan, muan i rastuen pesnik ljubavi, da su opta pesnika mesta
152 153

Isto, strana 59. Vojislav uri, Milan Raki, Prosveta, Beograd, 1956, strana 78.

119
sekundarna i prirodna kod nekoga koji tako strasno bez rezerve voli ivot, ljubav i ulnost".154 Komentariui ovaj stav Vuk Filipovi s pravom primeuje da Gavrilovi ide u "oslobaajuu" krajnost kad Rakievu liriku eli da oslobodi "uoptenog, naelnog pesimizma" - zabrinjavajue "zapostavlja kreativnu viziju psihodinamine Rakieve refleksije" preuveliavajui njegovu ljubavnu liriku, odnosno , "carstvo zemaljsko". Nema sumnje da je Filipovieva primedba na mestu, ali je zanimljiv stav koji iznosi neto kasnije. Poto zakljuuje da Raki ovakvim shvatanjem na samo da nije "osloboen pesimizma, ve je osiromaen i razdvojen od bitnih poetsko - stilskih vrednosti svoje refleksije"155 on i sam podvlai "izvesni akcenat pesimizma". Istovremeno sa ovim neslaganjem postoji i jedna druga, jo neuverljivija raspoluenost Rakieve pesnike linosti. Ona koja kod njega prepoznaje konkretne doivljaje i line drame, i onu koja tretira opte teme i motive - "filozofiranja", kako je to nespretno u pomenutom predgovoru kvalifikovao Zoran Gavrilovi. Kad se insistira na podvlaenju Rakievog pesimizma onda se za njim traga u onim prostorima koji su izvan konkretnog, a na tlu "opteg i filozofskog". Pa se onda dalje, ba u toj atmosferi traga za najlepim izrazima lirskog naeg pesimizma. Te izraze Zoran Gavrilovi nalazi u Pomrini II: I danas, da meni Gospod ree: " Evo, Ja ti sada dajem silu i mo, stvori Svet novi i bolji o kom si pevo, I otvori irom vrata novoj zori. Neka udno sree, oveanstvo prene U ekanju strasnom. Budi prava mati, Dii, stvaraj, rui, ko da nema mene, I daj sreu koju ja ne mogah dati", Ja bih tuna srca i pognuta ela Reko bolnu tajnu to me davno kolje: "Ja znam dobro, Boe, mane tvoga dela, No nita ne mogu zamisliti bolje".

154 155

Zoran Gavrilovi, Od Vojislava do Disa, Nolit, Beograd, 1958, strana 80. i 81. Vuk Filipovi, isto, strana 63.

120
Da bi onda zakljuio: "I na tome je uglavnom ostalo, to je bilo sve to je ovaj mudri pesnik umeo da kae kad bi se doticao prastarih pitanja ljudske sudbine pod zvezdama". Mi, naravno, primeujemo da se ovde otvaraju bar dva pitanja: a) valjanost Rakieve raspoluenosti na pesnika konkretnih doivljaja, i onog koji se bavi "filozofiranjem", i b) valjanost i same pretpostavke da se uopte moe i govoriti o Rakievom pesimizmu. to se prvog pitanja tie ostaje doista nejasno koje to determinante kod pesnika refleksije razdvajaju konkretno od opteg i na temelju ega se do tog uoptavanja uopte i dolazi ako se konkretno eliminie? I, moe li se do "filozofiranog " dosegnuti ni iz ega? Ako gore navedene stihove prihvatimo kao najlepe stihove naeg pesimizma, kao krajnje priznanje nae "prastare" nemoi "pod zvezdama", kako da ih dovedemo u vezu sa vremenom "starog oreola sjajem"? Trebalo bi zaista uloiti mnogo truda pa da se u Na Gazi Mestanu, koja zahvata ba i ono prastaro "pod zvbezdama", ali i Rakievo konkreno doba, pronau izrazi pesimizma: Silni oklopnici, baz mane i straha, Hladni ko va oklop i pogleda mrka, Vi jurnuste tada u oblaku praha, I nastade tresak i krvava trka.

I danas kad doe do poslednjeg boja, Neozaren starog oreola sjajem, Ja u dati ivot, otadbino moja, Znajui ta dajem i zato ga dajem! Raki se u XIX veku nalazio u istoj onoj poziciji u kojoj se nalazila i Jefimija u XIV. I kao to je ona vezla "strane bole otmene joj due" tako ih veze i sam Raki. I kao to ni Raki od Bojeg dela nije mogao "zamisliti bolje", nije mogla ni Jefimija. I to je ta paradigmatska os koja vezuje prastaro sa novim. Da, ali to nije pesimizam koliko vie suoavanje mudrog intelektualca sa istinom od koje bi manje mudri radije da uteknu. Da se prisetimo te paradigmatske osi: I u mune ase narodnoga sloma,

121
Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se seam tebe i tvojega doma, Despotice srpska s kaluerskim velom! I oseam tada da, ko nekad, sama, Nad nesrenom kobi to stee sve jae, Nad plamenom koji obuhvata tama, Stara Crna Gospa zapeva i plae... Ono to neodoljivi vezuje dva umetnika iz dva udaljena vremena je imanentno korespondiranje u svevremenim istinama mudrih, i zabludama kratkovidih. Nema tu onog Gavrilovi}evog "filozofiranja" i nema Rakieve raspoluenosti na konkretno i opte - ima samo intelektualne mudrosti da se ipak govori i o stvarima o kojima bi drugi radije da ute. Kad je o drugom pitanju re dilema je jo izrazitija. Ostaje zaista nejasno o kakvom se to pesimizmu moe govoriti kod pesnika jasno i glasno kae: I danas kad doe do poslednjeg boja, Neozaren starog oreola sjajem, Ja u dati ivot otadbino moja, Znajui ta dajem i zato ga dajem. Kob vremena, oseanje umiranja i nezaustavljiva navala iezavanja i gaenja ne moe se kod Rakia shvatiti kao nekakav izraz dubokog refleksivnog pesimizma. Prepoznavanje sutine ivota i njegovih neumitnih tokova, kao i spremnost da se i o njima govori, pre je izraz ivotne mudrosti i intelektualnog dometa no pesimizma o kome se tako esto, a vrlo povrno i pogreno govori, o poeziji Milana Rakia. Raki zna da e doi vreme sopstvenog osipanja u kome e ula "redom da zaneme", ali zna i da su to "tragine neminovnosti ivota" koje se moraju prihvatiti sa "prizvukom izmirenja". To otkriva ne pesimistu, no pesnika "velike kulture" kome upravo taj motiv neumitnog starenja prua priliku da ostvari i dosegne "najviu skalu estetskih vrednosti svoje misaone lirike". Upravo je to prilika za Rakievu "staloenu misao" koja sa sobom nosi jednu jedinu poruku - traganje za smislom opstajanja u konstantnom, neminovnom i nezaustavljivom "procesu bolnog osipanja, gaenja i truljenja". To nije pesimizam. Starost ja naa istina, suoiti se sa tom istinom nije izraz pesimizma no mudrosti. Nije Rakiev problem u tome to o starosti govori koliko

122
problema imaju oni koji bi da tu istinu ne vide, ili bi da je radije potiskuju u stranu. Pada u oi da je Raki do te mere naruio projekciju srpskog pesnikog posmatranja da je zbunio ne samo italaku publiku no i kritika pera - i to za dugi niz godina posle svoje pesnike pojave. Otuda i uporno insistiranje na pesimizmu, i uporno previanje da se ipak radi o suoavanju sa ogoljenom istinom kao jedinim nainom da se otrgnemo ak i od sopstvenog ivotnog potkradanja. Niko tako uspeno ne moe oveka potkrasti kao to moe on sam samoga sebe. To je posledica od koje bi Raki, svojom refleksivnom lirikom, makar i zaobilaznim putevima radije da utekne. Ne, dakle, pesimizam, no bekstvo od njega. Ovaj svet iz ugla "vranca" moe da lii na neki od krugova Danteovog pakla, ali kako tano primeuje i Vojislav uri, u ovoj se pesmi "ne bi smeo prevideti i jedan pozitivni opticaj Rakievog socijalnog pesimizma". Podvlaimo ovo "pozitivni opticaj" i podvlaimo Rakievu pesniko - testamentalnu vezanost za svet "muenika", kao to je i anti svoje Ja identifikovao "sa bednim seljakom, ispod golih brda".156 Podvlaimo i priseamo se stihova koji vrlo jasno kau da je Raki za taj isti svet u svakom trenutku spreman da se rtvuje - "znajui ta daje i zato ga daje". Raki se svrstava u svet koji je potlaen, pokraden i prinuen na trpljenje. Ali taj svet iz tog "kruga" ne moe i nee izvui pesimizam, ba kao ni murenje pred istinom u kakvom se svetu ivi. Nesrea nije u pokradenosti ili zatoenitvu no u svesnom zaobilaenju istine da smo pokradeni ili zatoeni. Samo oni koji su te istine svesni mogu da se izvuku iz tog poloma. Ako je suoavanje sa istinom pesimizam, onda je i Raki pesimista. Mi, meutim, mislimo da nije, koliko je to to radi, najotvoreniji poziv za promenu stanja stvari. Iz potrebe da se o stvrima govori bez zapreke i zadrke teko je izvlaiti zakljuak o pesimizmu. To to je starost naa izvesnost, to sa njom umire potreba za fizikom ljubavlju, to e usahnuti elje, ili to to smo, usprkos nemoi da stvorimo bolje delo od Bojeg, ipak spremni na delanje i u "poslednjem boju", nije poziv za odlazak sa ovog sveta, ili mirenje sa postojeim stanjem stvari. Naprotiv, pre je re o traganju za nainom otrznja svog kratkog trajanja od potkradanja i besmisla. To je izazov, a ne pesimistiko mirenje sa stanjem stvari. Mirenja ne moe i ne sme biti. Ako se u ovozemaljskom svetu ne uzdignemo do nekog oblika materijalne nepokradenosti ivota, nagrada ipak nee izostati: Nagradu za trude nebo e ti dati: Mranu, dobru raku, i veiti mir!
156

Isto, strana 54.

123
Ne, dakle, pesimizam, na emu kritika tako uporno insistira u poetici Milana Rakia, no refleksija kao otrzanje od nje. ivot nam je pokraden u onoj meri u kojoj nismo u stanju da se potkradanju suprodstavimo. Onako kako, svojim delom, nije pokraden ni sam Raki, na svakome je da se od potkradanja samootrgne. 8. 6. Od drage ili gospe do poetike golog oka Pored toga to zateene forme i konvencije romantizma nadrasta svojom misaono - simboliko - imprsionostikom vizijom ljubavi, Raki ih izraava i "nadmonim iskustvom", ili veitim otporom veitom stradanju u svetu "neljubazne realnosti a neumoljivo prolaznom". U isto vreme, a za razliku od Duia koji parnasovski apstrahuje motiv ljubavi, Rakieva vizija ene je zemaljska, konkretna - izvan "carstva nebeskog". Ali, re je i o ljubavi iz relnog sveta, onog istog sveta u kome "nevidljive sile" oveku neprestano uskrauju ne samo od ivota, no i od same ljubavi. I ba zato se ni ljubavna lirika Milana Rakia ne moe posmatrati izolovano od ostalog stvaralakog opusa. U tom smislu vrlo je zanimljivo razmiljanje Vuka Filipovia koji u razmatranju Rakieve projekcije ljubavi polazi od poznate pesme Misao i pored toga to i sam konstatuje kako ona "nije karekteristina za njegovu ljubavnu liriku" koliko je vie "jedan vid njegove lirske autobiografije".157 U strukturi ove pesme nalazi se "izmodan" ovek od vlastite misli koji se ipak ne predaje koliko sanja o nekom bekstvu u neki ivotni prostor u kome e moi da "doivi pravu zemaljsku radost postojanja". Piui o ovoj pesmi Isidora Sekuli je naglaavala da je Raki bio "nepravedan prema misli". Nasuprot njoj Vuk Filipovi podvlai da je misao bila nepravedna prema pesniku jer mu se ona, i pored toga to je nije dozivao, sama "dovlaila i uzimala ga kao krvolona ivotinja svoj plen". Otuda i tenja za bekstvom u neki drugi svet, ili neke druge predele, i na staze, koje e biti posute cveem. Ona dolazi direktno iz pakla, ona je "zver", "pohlepna meduz", "gospodar", a on "bled", "sam", "Mazepa", "smrvljen". Pred autorom kao da postoji samo jedna jedina dilema: kako pronai pravi termine kojima bi se doarala misao kao sinonim pakla? Kao da u tome uspeva tek u poslednjim strofama:
157

Isto, strana 83.

124

U as kad zavlada mir kraj mene irom, I uma zauti, i zanemi vrelo, I umorno moje namueno telo Zaudi za slatkim odmorom i mirom, Misao se javi ! Kao zver me zgrabi I ponese sobom u predele suza, Gui me, a moji napori su slabi Da se satre ova pohlepna meduza! Ona gospodari! Ja sam ko Mazepa, Privezan na konju, u dubokoj noi, to gleda za stepom gde promie stepa, Bez nade, baz daha, baz volje, baz moi. Satrven i smoden, u oima strava Razjapljena usta, ali grlo nemi Sam, jedina dua ispod neba plava, Sam na besnoj misli to u propast stremi! Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane Stvara, kosti lomi ko da su od stakla... Smrvljenog me pusti kada zora grane Iz crnih dubina razjapljenog pakla.

Posebno je u ovoj pesmi zanimljiv poslednji stih drugog katrena Kad srce zapiti, misao je kriva. Da budemo odmah precizni, nije ovaj stih zanimljiv zbog toga to podvlai sukob srca i misli, jer to u sutini i nije novina, i zbog toga on ne bi ni bio vredan neke osobite panje. Ono zbog ega ba on posebno zavreuje panju je u injenici da ima dijaloku formu kojom se obraa svojoj dragoj. ak bi se moglo rei da on uopte i ne peva o misli koliko o sebi kao njenom robu koja ga do nemoi razara. Iako se ena ovde nigde ne pominje moemo slobodno ustvrditi da se i u njoj, kao i drugim refleksivno - ljubavnim pesmama obraa upravo njoj samoj. "To sadistiko zlo koje ga neprekidno prati, mui i ugnjetava" neodoljivo podsea na jednu drugu Rakievu pesmu, U kvrgama, gde takoe neka nevidljiva sila po unapred pripremljenom "okrutnom

125
scenariju" poput misli razorno unitava. Razlika je jedino u tome to je U kvrgama prisutan onaj "stoiki duh", ili "romantini titanizam" kojim se stvarnost nadrasta, dok kod Misli pretee beznae, nemo izbavljenja to bi rekao Vuk Filipovi: "kao da je svaki impuls odbrane u njemu zamro". Otkuda to da je na pesnik ba misli pripisao atribute razornosti, i otkuda da se ba pred njom gase svi "impulsi njegovog bia"? I konano, u kom se to delu najsnanije podrazumeva razorna sila misli? Ovde neizostavno treba imati u vidu dve stvari: prvo, misao uopte, misao sama po sebi nije predmet Rakievog razmatranja, to e dalje rei da se on njom i ne bavi kao nekakvom filozofskom kategorijom, i drugo; ona je predmet njegove opservacije tek onda kada se manifestuje kao onaj negativni talog iz prolosti koji na povrinu nezaustavljivo izbacuje njegovo seanje. Smatrali smo za neophodno da sve ovo podvuemo jer naprosto ne vidimo naina na koji bi se to moglo prii Rakievim ljubavnim pesmama ako bi se one posmatrale izolovano od njegove sveukupne tragine vizije pesnika. Uostalom, kad je Raki u pitanju, neemo rei nita novo kad kaemo da je malo pesnika uopte koji su ljubavne motive projocirali i "kroz misao koja nije ljubav". Za razliku od romantiara koji "strasno bie" idealizuju i koje im je po pravlu nedostupno, kod Rakia ena je "ivotni saputnik", sauesnik i sapatnik u burama iskuenja. Kod njega ona konkretno izrasta do "odbrane od zla", jedino stvorenje koje je dostojno poverenja svake tajne i svih razarajuih bolova. Kad smo za Misao naglasili da ima prizvuke spontane ispovesti onda smo upravo mislili na to - ispovest eni kao ivotnom saputniku koja jedino i moe da razume pesnika u trenucima dok preivljava svu dramu koja mu je sudbinski predodreena. Ona je ta koja ga i razume, i prati, i "izbavlja od svakodnevnih zala i depresivnih stanja", ali i kojoj se "ponizno i ponosno u isti mah" - divi. Kad pogledamo, meutim pesmu Lepota videemo da se rei poput draga ili gospa, sasvim gube iz Rakievog vokabulara. Sama ta injenica potpuno eliminie onu pristojnu distancu izmeu saputnika i sapatnika, a "naglaava neposrednu intimnost ulnog doivljaja". Ako se pritom ima u vidu da su u njoj pojaana opaanja, boje i senenja koja, podvlae lepotu obnaenog enskog tela koje nije moglo "oku da se skrije", onda je razlika sasvim oita i onda je sve dalje suvino. U ovoj pesmi i samo vreme dobija drugo znaenje - nije vie samo puki "sinonim prolaznosti", no je svojim pulsiranjem odrednica oseanja. Za razliku od pesme Misao ena je ovde "bie lepote u oku", onom oku koje iz dana u dan otkriva nove prevoje blistave lepote tela. Da se prisetimo te pesme:

126
Jest, nema ne tebi ni jednog dela Da se mom oku mogao da skrije, Nijednog prevoja blistavog ti tela Da se moj poljubac na nj spustio nije. Znam te tako dobro: u rastanka ase Ti preda me stupa sva sjajna i iva, Znam kada e suze oko da ti kvase, Znam kad ti se dua milotom preliva, A kad u njoj nosi svu toplinu Juga... Pa ipak si svakog dana nova meni, Uvek nova, uvek tako udno draga, I nikad slina jueranjoj eni. Ta mo tvoja udna zaslepljava mene Raznovrsnim sjajem, mirisom, i bojom. -Oh, budi jedanput ko i druge ene, Da odahnem najzad pred lepotom tvojom!... U njoj mi otkrivamo i jednog novog Rakia. Ne, dakle, samo novog pesnika , no i Rakia, jer "pesnik i pesma su jedno", to bi rekao Ljubomir Nedi: "Nije uop{te lako pesnika razumeti ako se na zna priroda wegova. Pesnik i pesma su jedno; to va`i, ako ne o svakom pesniku, a ono, nesumqivo, o pesniku liri~aru. Dok se epski i dramski pesnici moraju osloba|ati subjektivnosti, dotle je lirskoj poeziji du{a - du{a pesnikova. [to je izra`enija li~nost pesnikova, to je i pesma silnija, izraznija, istinitija. Liri~ar kod koga ne proviruje iz svakog, tako re}i, stiha wegovog priroda wegova, on sam nije pesnik, no stvaralac".158 U Lepoti, enji, Sentimentalnoj pesmi" i Ljubavnoj pesmi Raki se javlja kao pesnik osloboen misli koja ga "tlai". Osnovni ton koji u njima pretee proet je tenjom za bekstvom iz urbane stvarnosti, iz atmosfere "hladnog oseanja" i bulevarskih raskoi. Jo je Skerli primetio da intelektualac i Evropejac Raki nije ostao rob svoga intelekta koliko je "sa mnogo sklada, ukusa i mere" znao da peva i o oseanjima, ba kao to je u Orhideji umeo da prepozna i enu koja se preruava u "zavodniko bie
Ljubomir Nedi, Studije iz srpske knjievnosti, Matica srpska - SKZ, Novi Sad - Beograd, 1969, strana 61.
158

127
kobi i nesree". Orhideja je jedina "lirska celina" u kojoj je zbog "carice lepote" spreman na pun zaborav i prihvatanje svega to moe razoriti njegov ivot. Jedina celina u kojoj je, u ime odanosti "hladnoj i demonskoj lepoti", spreman da se odrekne "unutranje samosvesti". Bilo je, naravno, i kod Rakia trenutaka kad mu se inilo da nema "uzmaka od hajke" koja pred sobom "niti i gazi". Trenutaka slomljenosti od vlastite misli, teskobe i nevere u otpor. Tada bi iz njega zapevao ovek sumornih, hladnih i sablasnih prostora, ovek bez iluzija kojim je ovladalo beznae. To su oni trenici kapricioznosti u kojima ovek voli samo sebe samog - ak i u ljubavi. U Iskrenoj pesmi on do prezira ponitava i "spontanu strast svoje dragane". udno je takvo Rakievo stanje u "drami koja uti": Ja u ti, draga, opet rei tada Otunu pesmu o ljubavi, kako eznem i stradam i ljubim te, mada U tom trenutku ne oseam tako. I ti e, bedna eno, kao vazda Sluati rado ove rei lane, I zahvalie bogu to te sazda, I oi e ti biti suzom vlane. I gledajui vrh zaspalih njiva Kako se sputa nema polutama, Ti nee znati ta u meni biva Da ja u tebe volim sebe sama, I moju ljubav naspram tebe, kad me Obuzme celog silom koju ima, I svaki ivac rastrese i nadme, I oseaji navale ko plima! Za taj trenutak ivota i milja, Kad zatrepeli cela moja snaga, Neka te srce moje blagosilja. Al ne volim, ne volim te, draga! 8. 7. Kosovski vez sloma i zaveta

128
Ciklus pesama Na Kosovu, koji ima samo sedam pesama, i koji je nastao na izvoritu nae stare drave, ali i na svedoanstvu sile i bespomonosti naroda Rakievog doba, na pesnik je poeo da pie 1905. godine, kada je doao u Pritinu, a zavrio 1911. Prva pasma iz tog ciklusa bila je Minare, a posledwa Naslee. Ciklus je, dakle, nastao uoi Balkanskih ratova i u trenucima jednog nevienog nacionalnog oduevljenja koje je zahvatilo celo pokoljenje. Prirodno je da se u tim okolnostima i sam pesnik morao osloboditi sopstvene skepse, ali i progovoriti na nain koji e zaobii "stereotipnu politiku retorinost i fraze" i sasvim se osloboditi romantinog patetinog rodoljublja. Naravno da Rakiu koji je i sam bio neposredni svedok bede i nade na tim prostorima ovo nije bio problem, tim vie to je i sam, i pesmom i delom, nedvosmisleno pokazao kako je vrsto uveren da generacija kojoj pripada ni na koji nain nee zaostati za "slavnim kosovskim oklopnicima" - ni junatvom, ni u spremnosti na rtvu. Nastala na izvoritu na kome je ivela naa srednjovekovna drava ove pesme nose i "aromu naeg srdnjeg veka", poev od Jefimije i Simonide, a naroito Kondora u kojoj je transponovan poznati motiv iz nae narodne pesme Kosovka devojka. Sva Raki}eva skepsa, ako je uopte i bilo, ustukla je u ovom ciklusu pred muenicima prohujalog vremena koji "umirahu utke na stranome kolju" i pred nevoljama koje su snale njegovu generaciju. U tom kontekstu pasma Naslee bez sumnje je njegova najoptimistinija tim vie to u njoj ne govori samo u svoje ime koliko u ime svih osvetnika u kojima ivi "neiscrpna krepost starinskih junaka".

8. 8.

Mali obim velikog semantikog i smisaonog znaenja

Prostor Stare Srbije Raki doivljava kao prostor tuinstva, bespua i zadranog krika. To je onaj prostor u kome se na najlepi nain pokazuje do koje je mere njegova "poezija misli" zarasla u tragino vievekovno iskustvo i "naslee predaka" i iz ega se to kristalie njegova refleksija. I ba zato ovaj" rukovet" peasama o Kosovu ini "stilski dragulj" lepote i trajanja. Nema srpska moderna ni jednog drugog predstavnika koji bi se patriotskim pesmama mogao usporediti sa ovim Rakievim cilkusom. Ve prvi stihovi pesme Na Gazi Mestanu ukazuju na "reprezentativan kreativno - stilski domet" ovog ciklusa. Nema povienog

129
tona i patosa, ali ve trei stih koji naglaava "sudbinski pokret ratnike falange" ukida sadanje vreme i veziju dogaaja prenosi u daleku prolost: Silni oklopnici, bez mane i straha, Hladni ko va oklop i pogleda mrka, Vi jurnuste tada u oblaku praha I nastade tresak i krvava trka. Ve u drugoj strofi koja naglaava dogoenu traginu neminovnost mi smo u atmosferi dijaloga "sa izginulim ratnicima koji uskrsavaju u mitskom i pesnikom prostoru": Zaljuljano carstvo survalo se s vama... Kad oluja proe vrh Kosova ravna, Kosovo postade nepregledna jama, Kosturnica strana i porazom slavna. Neposrednou govornog obraawa trea strofa kao da je smotra ratnika radi "odavanja poasti za hrabrost i rtvovanje".159 Pesma Kondir, koja i hronoloki sledi ovoj prvoj, otvara za Rakia jedan novi prostor, onaj u kome on inpulsira "najviim estetskim vrednostima" - prostor za ispoved unutranje drame. Ona je zapravo ispovest oveka na umoru uprkos stoicizmu koji proima svest do samog kraja i kondira koji kao tanka nit nade egzistira i kao simbol agonije svesti. Motiv iz narodne pesme ovde je Rakiu posluio kao nain za izraavanje linog doivljaja tragedije. Ba kao i u Jednoj elji i ovde je izrazio nadu da e mu i draga biti prisutna u asu smrti: Sad na razbojitu lei le do lea. Plemii sebra. Lei strana smea. No se hvata. Samo munja katkad blisne. Dok poslednje rtve stari krvnik vea, Nepregledna hrpa ranjenika kisne... Hoe li me nai meu njima tvoje Bistre oi, draga? Hoe l' iz kondira,
159

Vuk Filipovi, isto, strana 1999.

130
Ko pretea skromna veitoga mira , Pasti kap na rane to zjape i gnoje? Hoe l' pasti kaplja to bolove spira? ekam. Nigde nikog. Svetlost dana gasne. No prosipa tamu i asove kasne, Ni zvezde na nebu da za trenut blesne. - ekam. Nigde nikog. Uz vapaje glasne Neprelazna hrpa ranjenika kisne... 8. 9 Od "pozitivnog opticaja" i ''nadahnua '' negacije pesimizma

Ma koliko da biografizam pripadao zastarelim, istroenimi bajatim metodolokim pristupima knjievnom delu mi ipak nalazimo da je to u Rakievm sluaju imperativ bez koga teko da bi se i njegovo, ionako obimom skromno, delo do kraja i valjano moglo razumeti. Naravno, neemo se strogo drati biografskim injenica voeni idejom da mu biografiju "izrastavljamo na trenutke i sekunde" koliko oseamo potrebu da u najkraim crtama podsetimo na ukupnu atmosferu u Srbiji, pre svega, u vremenu u kome je iveo. 8. 10. Srbija na kraju 19. veka Sam kraj 19. veka Srbija je doekala nakon Slivnice, austrijske okupacije Bosne i Hercegovine, istrebljenja Srba u Turskoj i biolokog opadanja u Vojvodini, a u atmosferi vladavine kralja Aleksandra Obrenovia koji se jedino prepoznavao po dravnim udarima i intimnim skandalima ime je ne samo bio srozan ugled Srbije koliko je naa omladina ivela u nezaustavljivo nadiruim mranim mislima i sumornim oseanjima. Naravno da je sve to imalo i te kako snanog odjeka i u "lepoj knjievnosti", i naravno da od toga nije mogao biti izopten ni Milan Raki. U tom je bezizlazu trebalo videti izlaz, u tom mraku luu, "u tom skuenom ivotu Srbije" pritajene snage koje e traiti i nai izlaz. A kako ga pronai u konstanstnom potkradanju sopstvenog ivota od sopstvenog naina trajanja? Kako u miljeu u kome se ivljenjem neprestano troi i osipa i ivot sam? U kome je sve usmereno ka beznadenom, pokornom i tupom neoseanju ivota. Teko je naravno i Rakievo izmirenje. I ne miri se on ni olako, ni bezbolno. Samo, postoji kod Rakia neto to ga izdvaja od drugih, ili da budemo jo precizniji, neto nata je naa italaka publika do ega bila nenaviknuta. Raki ne bei od potkradanja, naprotiv. ak bi se reklo da ga

131
vazdie do ivota, da mu u njemu pronalazi ekvivalent bez koga ni on sam ne bi bio vredan. Potkradanje nije tragedija, no i "samo" nespretna i neizbena dopuna. Tako je to u svim ivotima pojedinaca od iskona, i tako e to biti za navjek. Uvek e sa ivotom trajati i njegovo potkradanje i to je ona svevremena istina pred kojom na pesnik nije eleo da zatvara oi. Ne, jer je i to boje delo, a on od njega ne ume "zamisliti bolje". Na pesik naprosto ulazi u sutinu stvari i predstavlja nam je onakvom kakva ona jeste - bez doterivanja, i bez samozavaravanja. Ulazi u paradigmu ivota koja kae da ivot nije samo ivot koliko i njegovo potkradanje. Mudrost nije u zatvaranju oiju pred tom istinom koliko u potrebi da se ivot otre od potkradanja - oni koji tome nisu dorasli trajni su i nepovratni gubitnici. ivot se, dakle, osvaja, ba kao i ljubav, ili sloboda - a najee i sve skupa zajedno. Upravo ovu je paradigmu naa je kritika, kad je govorila o Rakievom pesnikom delu, kvalifikovala kao oblik pesimizma to je u osnovi pogreno. Istina, bilo je i kritiara koji su posezali za blaim kvalifikacijama ali je ona u veini, rekli bismo, neopravdano dominirala. ivot je borba, a ive i preivljavaju, iz dana u dan, samo pobednici. iveti znai navii na bolove, a jad prihvatiti kao druga. Bez toga nema ivotnog trajanja, bez toga se ne biva "jai od smrti i od boga". Pobednik veni, uvek io, Izvan dobroga i van zloga, Danas ko jue to je bio Jai od smrti i od boga. Treperi samo, o jasiko! Gledam te s enjom i sa tugom. Na bolove sam davnoi sviko, Sa jadom ivim kao s drugom. Ne prisea se Raki sasvim sluajno Jefimije i njene nesree u asu "narodnoga sloma". Vekovi su proli, svetlosti nema, nesrena kob i dalje stee, pla Crne Gospe i dalje nadvija Srbiju... - to je naa paradigma, paradigma naega trajanja, ili to je jo tanije, paradigma prostora u kome je sloboda neosvojiva. Vekovi su proli i zaborav pada, A jo ovaj narod kao nekad grca, I meni se ini da su naa srca U grudima tvojim kucala jo tada,

132
I u mune ase narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se seam tebe i tvojega doma, Despotice srpska s kaluerskim velom! I oseam tada da, ko nekad, sama, Nad nesrenom kobi to stee sve jae, Nad plamenom koji obuhvata tama, Stara Crna Gospa zapeva i plae... Ta paradigma srpskog i Rakievog ivljenja dovodi i samo pesnika do muka kada i sam " operie " tim terminom: Sad mi se ini da ne ivim vie, U gustu tamu da sve dublje klizim, Neosetno i stalno... No mirie, I duu mi mui silni pesimizam... Ali, ono to ovde silno pada u oi jeste da se pesma, iz koje su ovi stihovi, ipak zove Povrni utisci. A oni su, ako nam je dozvoljeno da primetimo, najblii pogrenim. Ili, a mi smo snano pod tim utiskom, ovako iznet, u ovako naslovljenoj pesmi, taj Rakiev pesimizam nije nita drugo do vrhunski izazov za odluan pohod ka slobodi - ivotu. Nemojmo ni jednog trenutka zaboraviti da je Raki duboko intelektualan pesnik to ne samo da iskljuuje neopreznost u izrazu koliko je vie izazov za krajnje intelektualan njegovom delu. Svaka povrnost povrnou se i privenava.

8. 11. Od pesimizma do nadahnua Govorei u pomenutom delu o pesnikom delu Sime Pandurovia Boidar Kovaevi, izmeu ostalog, navodi: "Pandurovi je s Rakiem najdosledniji pesimist naeg modernog pesnitva". Potvrujui ovu sviju misao on navodi Panduroviev uzvik pri kome bi na pesnik "voleo znati kako bi drugo gledite na ovozenaljki ivot bilo moguno, ako ovek misli i ako nije slep". Neemo ovom prilikom o tome da Kovaevi ne malo ponitava i sopstvenu misao iznetu samo nekoliko reenica pre toga, ali svakako

133
elimo da podvuemo i njegovu tvrdnju da Raki pripada onom intelektualnom krugu koji se neprestano mora imati u vidu kad se razmilja o njegovom pesnikom delu. Uostalom, sve i da je hteo Raki nije mogao da bude neintelektualan. Sazrevajui uz oca koji je pripadao krugu prvih filozofsko obrazovanih ljudi u Srbiji i pritom jo prevodioca Hajnea, Igoa i Drapera na pesnik je iroko obrazovanje poneo jo iz porodice da bi ga kasnije dopunio kolovanjem u Parizu. Van svake je sumnje da se on pesniki formirao i pre svoje zvanine pesnike pojave i da se teko moe govoriti o nekakvom njegovom pesnikom egrtovanju ili poetnitvu. Raki se na srpskoj pesnikoj sceni pojavio u trenutku njenog zaokreta od romantizma koji je na izdisaju iezavao ka modernoj gradskoj lirici sa Vojislavom Iliem na elu. Razlika izmeu njih je, izmeu ostalog, i u tome to je Ili bio samo vesnik tog zaokreta koji je zapravo doao sa Rakiem i njegovim vezivanjem za francusku pesniku kolu - pre svega simboliste i parnasovce. Trajui u svetu izmeu "eznua i stvari" za Rakia je vezana i jedna, samo na izgled, paradoksalnost koju izvanredno uoava Radomir Konstantinovi. Nasuprot injenici da je "graanska kultura poetkom veka u Rakiu" prepoznala pesnika svoga miljea i zbog toga ga uzdigla "do samog mita" on "stihuje svoj san o bekstvu iz grada, u prirodu". Raki traga za sutinom, za izlazom iz bezizlaza, nadom, "eznuem". A nade u sredini koja ga okruuje nema. U toj sredini postoji samo bezizlaz po kome se i poistoveuje sa Jefimijom. A ne moe ni da ga ima u svetu "niskih vidika i jo niih strasti". U svetu "zadunikih dana" sa ijim konvencijama Raki "nije mogao da se usloi". Ne, ba kao to mu je i intelekt govorio da nade ipak ima i da je sva vetina u tome da se spozna sutina - bez tog spoznanja ostaje samo puki, pusti i ubitani pesimizam koji ipak nije mera intelektualca, a pritom jo i pesnika. Raki nee pesimizam, no nadu, "eznue", veru u "poslednji boj". A ako nade nema u svetu "normi i konvencija" koje ga okruuju onda je ima u prirodi u koju, prepoznavi je kao sutinu, "nevratom" hrli. U njoj su i nada, i ljubav, i "savreni zaborav" sveta konvencija, normi i pesimizma koji hara gradskim ulicama "niskih vidika i jo niih strasti". Ka prirodi ga vodi misao, intelektualno saznanje o sutini, ljubav kao "erotski samozaborav"... nada u poslednji boj. Pogledamo li hronoloki red Rakievog poetskog nastajanja neodoljivo smo pod utiskom da njegovo delo tek sa rodoljubivim ciklusom dobija svoj zavrni oblik. Bez njega ono bi mu bilo nedoreeno do mere da bi se jedva i registrovalo. Istina je i to da je sa njim, bar je do sada tako bilo, ono iskakalo izvan granica do kojih objektivno dosee - izvan i iznad svoje prave mere.

134
Nada u poslednji boj! Svesna rtva! ta je to jo Raki trebalo da podvue da bi ponitio i (po)misao o pesimizmu? Naruenom projekcijom dotadanjeg srpskog pesnikog posmatranja, ili na nov pesniki nain, on samo nastavlja paradigmu koja bi, moda, mogla da se prepozna i u likovima poput Starca Vujadina ili Starine Novaka. U njihovom svetu i miljeu pronalazi sutinu, nadu, otre se od pesimizma. Prisetimo se samo poslednjih stihova pesme Na Gazi Mestanu: I danas kad doe do posledweg boja, Neozaren starog oreola sjajem, Ja u dati ivot, otadbino moja, Znajui ta dajem i zato ga dajem.

8. 12. Na talasima intelektualne strogosti Tek je pred Rakiem i intelektualnim temeljima njegove umetnike refleksivne poezije uzmakla ovetala, dotrajala, istroena i bajata poznoromantiarska vizija uopte. Naalost naa kritika, u nekim delovima ak ni do dananjih dana, nije uspela da prepozna tu novu projekciju srpskog pesnikog posmatranja koliko se i dalje drala, i dri, onemoale konvencije pevanja. Insistiranje na pesimizmu kod naeg pesnika upravo je izraz tog konvencionalnog zatoenitva. Sitnei ga na delove i trenutke kritika je esto gubila iz vida celinu kod Rakievog pesnikog dela. Utisak je da je u tom delu najsnaniji iskorak napravio upravo Boidar Kovaevi kad, govorei o Rakievom i Pandurovievom pesimizmu, zapravo govori o "relativnosti toga pesimizma". Citat koji elimo navesti konkretno se odnosi na Pandurovievo pesniko delo, ali imajui u vidu da time eli pojasniti i "tonove rodoljublja s novim sadrajem" kod njega (pa i kod Rakia koje prati paralelno - opaska autora) to se on sasvim moe odnositi i na pesnika ije delo pratimo. A on u tom citatu kae: "Treba razlikovati tonove pesimizma koji se mogu odnositi ili samo na ovozemaljski ivot i na nae individualno iskustvo u njemu ili na ivot uopte, na venost i svemir. Apsolutan pesimizam je samo onaj pesimizam koji se tie svemira. Meutim, Pandurovi je pesimist samo u okviru mikrokozma, ovekovog ivota na zemlji, a ne makrokozma; inae, on ba kao umetnik, u svojoj tenji ka boljim i lepim, zastupa neku vrstu transcedentnog optimizma koji po njegovom miljenju mora zraiti iz svakog umetnikog dela. Inae, ako nije tako, na ovom svetu ne bi nita

135
imalo smisla i ne bi vredelo zanositi se lepotom, niti pevati, ni misliti, ni iveti uopte. Tako se, dakle, moe jo bolje objasniti i njegova patriotska poezija, jer otadbina pripada venosti, a ne trenutku". Kad se govori o Rakievom pesimizmu onda se polazi od dve do kraja dijametralno suprotne opcije. Po prvoj Raki odie pesimizmom kad govori o "iezavanju ivota u ivotu", dakle, kad se bavi konkretnim stvarima. Istina za takvu odrednicu pesimizma po pravilu idu i neto blae kvalifikacije poev od one koju iznosi Zoran Gavrilovi kad kae da su "opta pesimistika mesta sekundarna i prirodna", pa do Vuka Filipovia koji govori o "izvesnim akcentima". Mi, priznajemo, da ne samo da ne vidimo izraze pesimizma u Rakievom delu koliko nalazimo da je re o pesimistikom izrazu koji ga do kraja ponitava - ak i do mere da se svako vezivanje za njega moe smatrati kritikom nedoraslou do naivnosti. Kod Rakia pesimizma ima taman onoliko koliko smo u stanju da pred elementarnim istinama tvrdoglavo zatvaramo oi. Raki govori o Bojem delu, a to znai i o ivotu kao jedinstvu suprotnosti. ivot je konstantno nadmetanje sa silama koje bi da ga ponite. To je sutina, to je smisao, to je lepota. Otuno bi bilo i zamisliti neki koji ne bi bio to. Samo, ni tada se ne bi moglo govoriti o pesimizmu, no o tragediji u doslovnom smislu. ivot je otrzanje od potkradanja i besmisla, ili trajna bitka za nepokradenost. Tom ivotu nije ekvivalent pesimizam no stvaralaki izazov kao jedina smislena rabota. Od tog smisla veega nema, niti se moe zamisliti. Da se jo jednom podsetimo poslednje strofe Pomrine III: Ja bih tuna srca i pognuta ela Reko bolnu tajnu to me davno kolje: "Ja znam dobro, Boe, mane tvoga dela, No nita ne mogu zamisliti bolje". Kao i svi pravi pesnici i Raki je imao potrebu da svoje, ionako obimom skromno delo, svede na jednu pesmu, ili to je jo tanije, na jednu pesniku celinu nezavisno od toga da li ona bila misaona, ljubavna ili patriotska. Ono to, meutim, Rakia izdie i iznad te celine jeste u injenici da on i pored toga to je vrsto vezan za svoje vreme i svoje prilike, posmatrajui ga iz ugla one paradigmatske osi koju prati, ima i konstantnu potrebu da se izdigne iznad njegovih prosenosti - ak i primitivizma koji je harao naim prostorima. Rekli bismo da Raki ivi i stvara u svojevrsnom raskoraku koji je neophodno uoiti da bi mu se razumelo pesniko delo. S jedne strane namee se potreba za brzim

136
pozitivnim rezultatima jer je posrnue duboko i sveopte, i s druge nemo da se do toga, u tim okolnostima, tako brzo doe. Kad nai kritiari govore o Rakievom pesimizmu oni uoavaju upravo ovaj detalj i po pravilu podvlae da to nije stvar knjievne poze no izraz sveukupnih prilika i oseanja toga vremena. Upravo je u ovom delu Boidar Kovaevi sasvim u pravu kad pesimizam ipak stavlja u drugi plan, ili ga bar nerado podvlai, a na raun "jednog dotad neizraenog nadahnua". Raki upravo intelektom bei od pesimizma, ali je njegov intelekt takav da ne samo da ne iskljuuje oseanja koliko ona iz njega nezaustavljivo nadiru. I to je ona zamka koju su nai kritiari teko kod njega uoavali. Da budemo jasniji, oseanja doista vuku ka pesimizmu, ak i onom do kraja naivnom, ali ona nisu ono to kod Rakia pretee. Njihova navala samo je izraz nemoi, i to retke, intelektualnog Rakia da ih obuzda. Oseanja, naravno, nisu nedostatak, falinka ili izraz neke nie vrednosti, ali jesu kategorija koja teko moe ii uporedo i ravnopravno sa intelektom. U svojoj poeziji Raki je izraz intelektualnog stvaralatva. A to to intelektualac njegovog kalibra ima i oseanja nije izraz neke slabosti ili mane, no potvrda njegove sveukupne vrednosti kao linosti. Da budemo do kraja precizni, Rakievom pesnikom delu se mora prii kao delu vrhunskog intelektualca, a nadiranje oseanja, koja on ipak nastoji da sputa, kao izraz dotadanje srpske pesnike tradicije i trenutka u kome je iveo i radio - nemojmo ni jednog trenutka zaboraviti da se pored pesnikog rada Raki bavio i drugim stvarima koje su, na ovaj ili onaj nain, manje ili vie, na njemu neminovno ostavljali tragove. 8. 13. Pesnik drame na konkretnim prostorima Ve smo podvukli da se Raki razvio pod snanim uticajem francuske moderne - pre svega parnasa, simbolizma i impresionizma, ali i naznaili da su ti uticaji bili mogui samo u uslovima kada je kreativna mo naih stvaralaca mogla da ih "apsorbuje" i ak "nadraste snagom posebnosti svog individualnog stila". A na naim prostorima to je bilo mogue jer smo imali i predstavnike koji su do te apsorbcije mogli da uzlete i jer je ve uveliko na srpskim prostorima zapoeo proces "nadrastanja" poezije poznih romantiara na talasima novih, a uveliko sazrelih, intelektualnih nemira. Ako o Rakiu moemo, a moemo i moramo, da razmiljamo kao pesniku drame, onda je re o dramatiaru sa konkretnih prostora i konkretnim zadaama - Razbi predrasude i kalupe stare!

137
8. 14. Pesnik prostora uzdranog krika Knjievna kritika je s pravom uoila da je u srpskoj poeziji teko pronai pesnika koji bi se patriotskim izrazom mogao porediti sa Rakievim patriotskim ciklusom. Kod ove izreke po pravilu se polazi od toga da, pored injenice da Raki svesno izbegava povieni ton i patos, istovremeno ukida i vremensku kategoriju. Nalazimo da je ovaj detalj posebno vredan panje, kod naeg pesnika tim vie, poto smo ve ustvrdili kako je to ona paradigma koju Raki prati. To je ona svevremena odrednica, ono nepromenljivo kod Srba koje ne priznaje, ne poznaje i ne razluuje prolost od sadanjosti i obrnuto. Ili, to je ona svevremena kategorija, onaj " svevremeni prezent " - da se posluimo terminom koji je karakteristian za poetiku srednjega veka. Ovakvo shvatanje njegovog patriotskog ciklusa, koje mi bez rezerve prihvatamo, moe samo da bude prilog vie u naoj tvrdnji da se kod Rakievog pesnikog dela ni na koji nain ne moe govoriti o pesimizmu. Ne, tim vie to on, ne uvaavajui vremenska odstojanja operie i dijalogom ratnika iz razliitih vremenskih razdoblja - po kriterijumu onih koji te razliitosti uvaavaju. Mi smo u ovom ciklusu prepoznali i nezaobilazno zaokruenje celokupnog njegovog pesnikog dela i, ako nam je dozvoljeno da i tako razmiljamo, onaj temeljni, osnovni a nezaobilazni dragulj u mozaiku umetnikog izraza na kome je Raki istrajavao. Bez ovog ciklusa, priznajemo, on ne bi bio vredan nae panje a pogotovu ne do nivoa da bi se na njegovom delu istrajavalo i kod izrade, ili bar pokuaja izrade, naunog rada. 8. 15. Zemaljska radost postojanja Ima trenutaka kad intelektualni Raki eli da pobegne od sopstvene misli u prostor koji daje mogunost konkretne radosti konkretnog ivotnog postojanja. Nesrea je samo u tome to je to mnogo lake poeleti no pretvoriti u delo, u tome to i misao ume i moe da izraste u tamniara neumoljivo i surovo. Ljubavni ciklus upravo je ciklus nadmetanja izmeu elje za tim bekstvom i nemoi da se to ipak uradi. A ta nemo povlai Rakia u svet beznaa ili nemoi izbavljenja. Nigde on nije tako blizak pesimizmu kao u ovom ciklusu i nigde se tako odluno, kao u njemu, nije od njega otrgao. Ali, ono to je za nas ovde interesantno jeste da je upravo u ovom ciklusu bio najblii nemoi, slomljenosti, neveri, beznau, teskobi i sumnji u otpor. I da je upravo ovde najizrazitije raskinuo sa romantiarskim

138
vienjem "strasnog bia " koje se u nedostupnosti idealizuje. Rei poput draga ili gospa ne samo da se gube iz Rakievog vokabulara koliko se svode na ponitavanje spontane strasti ak do potrebe da se u njima potvrdi i on sam. ena je bie za oi, zatreptalu mukost, oseaje kao plima... - i obrnuto. I to je sutina. Kad ne bi vredela oima i kad nam zbog nje mukost ne bi znaila nita i ena sama bila bi suvina. Naravno da se ljubav moe doterivati, ulepavati, vrednovati... ali u osnovi ona je erotika i pre svega samopotvrda svakog od parova. Pre svega samopotvrda. Ljubav dolazi posle toga. Nema mukarca koji sebe nee prepoznati u stihovima: Za taj trenutak ivota i milja, Kad zatreperi cela moja snaga, Neka te srce moje blagosilja, Al ne volim te, ne volim te, draga! A bogami, ni ena! 8. 16. Zaborav je, gospo, sav i svuda Ovo poglavlje elimo poeti priznanjem: priznajemo da nismo mogli Rakia pronai u svetu pesimizma, u odrednici koju je kritika misao, rekli bismo ak i po nekoj neobjanjivoj inerciji, najee vezivala uz njegovo delo. Naprotiv, to smo se vie wime bavili, sve nam se vie od toga otrzao i ak mono prerastao u dijametralnu suprotnost. Ne tim vie to nam ni sam taj pojam nije do kraja jasan. ta je to pesimizam? Nevera, nemo, nevienje izlaza, sumwa... Ako je to to onda, po naem dubokom uverenju ni u kom sluaju ne moe da stoji uz intelektualnog Rakia - usprkos sveukupnoj atmosferi u kojoj je stvarao. Ako je pak re o raskoraku izmeu svetova eznua i stvari, onda priznajemo da tog raskoraka ima, samo - to nije pesimizam. Ono to nama pada u oi jeste ne samo injenica da se nalazi u svetu eznua i stvara, no i u svetu koji je izraz konstantnog nesklada izmeu pesnikih vienja, iliti snova, i naruenog sklada Bojeg dela. Pesnik Raki u jednom trenutku, voen, valjda, pesnikim impulsom, poveruje da mu je misao via od Boje, da se i od Bojeg moe bolje, da Boje nije savreno... To je ona inicijalna kapisla njegovog pesnikog dela. To je ona misao koja ga celo vreme podstie - rekli bismo ak i do arogancije. I arogantno kree da obasja tamu gde pesnici ive, razbije predrasude i kalupe stare. Ne preza ak ni od toga da razmahne rukom krepkom spreman da "staru tronu zgradu" porui "od dan pa do vrha".

139
Istina, u jednom trenutku kae: Gospod ti je dao svetu iskru. Kreni... Ovo donekle moe da ublai pomenutu aroganciju, ali samo u meri da i ambiciju da i Boje ponitava, dovede do nekakve svetosti koja mu daje i mo i pravo da ga bar koriguje uz njegov blagoslov. Podvlaimo, ovo samo delimino ublaava aroganciju, tim vie to ga od vremena kojim bi se ovakva ambicija mogla pravdati, a uverenjem da pesnika inspiracija potie i od samoga Gospoda, dele itavi vekovi. I Raki kree u velianstven pohod - u ispravljanje i preispitivanje Bojeg dela. Sam je sebi tu "duu dao". Kree ambiciozno i - naivno: Hou da spokojstvo sie na sve strane! Kree u pohod na sutinu - ne mogu se stvari ni menjati ako se ne zae u bit, ne spoznaju temelji poivanja. I to je vie u nju zalazio sve vie uvia nesklad izmeu obeanja i vere sjedne, i moi, ili nemoi, s druge strane: Kako sam mnogo obeavo, A koliko sam malo dao. I to je ona Rakieva zamka koja je kritiku povukla ka - pesimizmu. A sutina je vrlo jednostavna, ili se bar nama tako ini - niti je Raki arogantan, niti je pesimista. On je "samo" veliki intelektualac koji duboko prodire iza pojava, poima "dobro neminovnost zala", zna ta je sudba sviju ideala", razume "zato tako biva" - Kad srce zapiti misao je kriva!. A cele je sutina u naruenom skladu Bojeg dela. Skladu koji i moe i mora da vaspostavi upravo onaj koji ga je i naruio - ovek. I to je ve onaj prostor u kome nema i ne moe da bude kompromisa - izmeu delata "to kolje" i oprosta nema pomirenja makar i po cenu da nagrada za "trude" bude "mrana, dobra raka, i veiti mir!". Bitka za Boje delo izmeu onih koji bi da ga ponite, ili primere svojim merama, i onih koji mu tee - to je temeljna sutina do koje je Raki doao. Stvari naprosto treba pojednostaviti i hladno, bez strasti, intelektualnom strogou reavati - tamo gde je to mogue i tamo gde se intelekt ne pretae sebi i delu u surogat. to se pred jednostavnostima budu upornije zatvarale oi to e se muke svekolike samo uslonjavati i sve nam se vie otrzati - zauvek i nepovratno. Tako je to i u ljubavi, i u ivotu. U ljubavi se moe i bolovati, muiti, uzdisati, nadmetati... ali u sutini ona je tu da razbije "obinu amu" i dopusti ilama da "zabreku novim zanosnim ivotom". al koja uz nju ide, s protokom vremena, al je upravo za ta "ula" koja e "redom da zaneme". Ili, da budemo jo precizniji, ne ali Raki zbog protoka vremena koje nas po prirodi stvari ini starijim, no zbog toga to i mi sami vreme svoje mladalake snage

140
esto nehajno i neozbiljno troimo - umesto da ivimo po Bojoj harmoniji mi se jednostavno samopotkradamo. To je kju Rakieve poezije, ali ne i pesimizma. To je naprosto injenica koja je trajala i pre nas i koja e nas, to je sasvim izvesno, mono nadtrajati. Stvari su, nasuprot eznuima, takve kakve jesu, sa njima se moemo suoiti i sukobiti, ili nemono pomiriti. Raki nije za pomirenje, i ba je to ono to mono ponitava i misao o pesimizmu koji se tako uporno podvlai. I u patriotskom je ciklusu Raki hladni intelektualac. Kosovski bour, iskopane oi, despotica srpska "s kaluerskim velom", "minare iznad crnih kua", usamljen "oajan i straan Hristos"... on prihvata kao injenicu koje se nikakvim novim potezima naknadno ne mogu popraviti. To je naa istorija, to smo mi i to je ono to nam ne da za pravo da "ivimo mirno dalje". Istorija naega trajanja istorija je i naruene Boje harmonije i pravde koja se mora vaspostaviti. I zato: I danas kad doe do poslednjeg boja, Neozaren starog oreola sjajem, Ja u dati ivot otadbino moja, Znajui ta dajem i zato ga dajem. Gde je tu pesimizam?! Koja to misao ka njemu vue? Pomenusmo, moda i nesmotreno, Rakievu aroganciju. Moda nesmotreno, i moda preotro. Pa da pojasnimo - ili da ublaimo otrinu. Samo da pojasnimo, ili da ublaimo, ali ne i da je eliminiemo - ak i ako je nesmotrena, ili preotra. I takvoj mesto joj je tu i na takvoj mi i insistiramo. U prirodi je svih pesnika da "eznua" pretau u "stvari". Voeni tom idejom, potrebom, imperativom... ne postavljaju ispred sebe nikakve zapreke. Oni su, valjda, najnepomirljiviji suparnici "tame", "predrasuda i kalupa starih". U potrazi za svetom "eznua" oni nee kompromise koliko bi radije da "razmahnu rukom krepkom" i da rue "trone zgrade od dna pa do vrha". U prirodi je to svih pesnika - pa i Rakia. I to je onaj polazni zov koji im daje za pravo da istrajavaju u svome delu. To je onaj polazni, temeljni stub. To je "eznue". Na pesnik od njega i polazi - i niega tu novoga nema. Novina se, po naem dubokom uverenju, krije u onom drugom, zavrnom stubu koji sa ovim ini savrenu celinu i bez koga ni ovaj prvi ne bi bio vredan tolike pozornosti. A taj drugi stub nije izraz "eznua" no epilog, jedini epilog do koga dovode "stvari". A epilog je da se Bojem mogu nalaziti mane, ali ne i ponuditi spretnije alternative. to vie

141
zalazimo u sutinu sve nam vie postaje jasno koliko je Boje nepopravljivo i koliko je tajna "eznua" jedino u naoj obavezi i tome da Boju harmoniju ne naruavamo. Ili, da pojednostavimo, put do "eznua" nije nepoznat - postoji samo vie naina da se on pree. A upravo tu jednostavnost ovek najee, i rekli bismo ak, i najlake i najradije - gubi iz vida, ili radije zaboravlja. Ba zato Raki snano i podvlai: Nije ivot rav to je beda, No zaborav je, Gospo, sav i svuda, Zaborav svirep, neumitan, zao.

8. 17. Sima Pandurvi (1883 - 1960 ) - Vladislav Petkovi Dis (1880 - 1917)

I Sima Pandurovi je, kao i Raki, Beograanin. Kao student filozofije pokree list Pokret (1902), a kasnije sa Disom i Knjievnu nedelju (1904 1905). Prvu zbirku pesama Posmrtne poasti objavljuje 1908. godine, a drugu Dani i noi 1912. Vrlo rano prestaje pisati pesme, odmah posle Prvog svetskog rata, i otpoinje rad na izdavanju asopisa i kritika. Paralelno sa tim prevodi sa francuskog i engleskog - zajedno sa ivojinom Simiem preveo je ekspirove drame. Odlino je poznavao nemaku pesimistiku filozofiju, a to se poezije tie, proao je kolu francuskog simbolizma - od pesnika mu je najblii bio Bodler. Ako je sa Vojisavom Iliem pesniki zaelo prerastanje nae poezije iz deklamatorstva i patetike u senzibilitet, ulnost, racionalnost i uzdranost forme velikih pesnika Zapada, onda je Pandurovi predstavnik nae poezije kod koga je sve to dobilo zavrni oblik. On je kraj jednog doba, blii Rakiu koji je snano obeleio zaokret, no Disu, "nesrenom drugu" iz detinjstva, sa kojim e otpoeti jedna nova struja naeg modernizma koja e svog odjeka nai tek kod modernista posle rata Crnjanskog na primer. Ako su kod Rakia iveli strah od smrti, pesimizam i drhtaj zbog prolaznosti, Pandurovi je otvoreno i namerno "siao u svet bolova".160 Nasuprot Rakiu koji je izmeu racionalnog i emotivnog traio sklad i meru, kod Pandurovia je mera uveliko naruena izrazito nacionalnom jezom pred zlom koje hara svetom, obuhvata i prodire u sve, poev od ljubavi i drutva, pa i do ivota samog.
Zoran Gavrilovi, Sima Pandurovi - Jedna knjievna zaraza, Kritika, Matica srpska Srpska knjievna zadruga, Novi Sad - Beograd, 1971, strana 159.
160

142
I upravo sa tim i takvim pesnikom ivot se poigrao do paradoksa najdue se od svih rvao sa ivotom. Ili je umro mlad, Raki u mukama podlegao raku, a Dui zavrio u izgnanstvu. Za razliku od Rakia koji je verovao u mladost, i ivot u mladosti, Pandurovi je gotovo do perverznosti uivao u sopstvenom jadu bez elje da se iz tog pakla izvue "na sunce, meu ljude, u ivot". Tom cininom sumarnou, tim do tada nepoznatim kvalitetom "u srpskoj poeziji" on je nesumnjivo najvie bodlerovac".161 Taj i toliki bezobzirni pesimista do uasa je zasmetao Skerlievom "estetskom vitalizmu", tako da je Pandurovieve Posmrtne poasti doekao na no. Moe se samo zamisliti njegov uas, ako se ve zna da je zamerao i Rakievom pesimizmu, koji je u odnosu na Pandurovia "pravi simbol zdravlja i optimizma". Zato nije ni tedeo otrinu: "Ako ko ima iluzija o ivotu, ili ako je naao naina da razumno pomiri sa njime, taj neka ita stihove g. Pandurovia. Pesnik Posmrtnih poasti je samrtno alostan, kao ovek koji je mnogo iveo i kojega je ivot u svemu obmanuo, ili kao ovek dozlaboga ravih ivaca, koji se u ivotu osea kao onaj oderani jarac iz narodnih pesama u jelovom granju ".162 U rei, Pandurovieva knjiga bila je za njega "simptom tekog oboljenja" i to ba u vreme "kad je zemlja prikupljala sve snage za velike istorijske obraune".163 Da bi se ovo nesuglasje izmeu Pandurovi}a i Skerlia razumelo treba imati u vidu da je na pesnik bio predstavnik knjievnog pokreta koji nije prihvatao Skerli}evo shvatanje o drutvenoj ulozi knjievnosti. Naime, Skerli se idejno formirao pod uticajem ruskih socijalnih utilitarista iz 19. veka zbog ega je iao u socijalizam. To shvatanje on nije mogao da napusti ak ni kasnije kada je napustio i utilitarizam. Naprotiv, ba u tom duhu on od knjievnosti trai "jednu vrstu prosvetiteljskog misionarstva" poprilino usko je shvatao njen drutveni zadatak.164 Neodoljivi je utisak da Skerli nije shvatio, ne samo Pandurovia, no ak ni Duia i Rakia. Ili, shvatio ih je u formi , perfekciji jezika, versifikaciji - i u tome prepoznao evropeizaciju nae poezije, ali mu je bio stran njihov sadraj, ak nerazumljiv. Treba se prisetiti da je i u hvali Rakievog patriotizma iao ak dotle da ga je ne malo odvajao i od same poezije. Ili, konzervativni kritiar koji se povinuje zahtevima socijalnog
Isto, strana 358 . Jovan Skerli, Sima Pandurovi - Jedna knjievna zaraza, Kritike, Matica srpska Srpska knjievna zadruga, Novi Sad - Beograd, 1971. strana 159. 163 Zoran Gavrilovi, isto, strana 359 . 164 Miodrag Proti, Sima Pandurovi, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici, Pesnitvo od vojislava do Bojia, Nolit, Beograd, 1072, strana 378.
162 161

143
utilitariste gubi rat "sa modernim literalnim koncepcijama" koje u poeziji sve snanije dolaze do izraaja. Pesnik, u jednom trenutku i rtva, Sima Pandurovi, izlazi iz ovog sukoba kao pobednik - to je nesumnjivo znaajan datum u naoj knjievnosti. Poezija pesnika nadivela je zablude kritiara. A da li je Pandurovi pesimista ? Da li je ono zata ga Skerli optuuje? Miodrag Proti decidirano podvlai da jeste. Sutina je, meutim, u tome da je on bio pesimista sa pozicija jedne estetike koja se bitno razlikovala od one skerlievsko - utilitarne. Izmeu Rakievog i Pandurovievog pesimizma ni u kom se sluaju ne moe postaviti znak jednakosti. Za razliku od Rakia koji u "muenikom stoicizmu"166 pronalazi utehu i izgrauje "svoj moralni i ivotni stav", Pandurovi ne samo da utehu nije pronaao, no je uopte nije ni traio. To netraenje je izraz iskustva iz ivota. Kao to ne prihvata utehu u ivotu ne prihvata ni onu posle smrti koju mu religija obeava. I ovde je nesuprot Rakiu, nasuprot Rakievoj misli o "blaenstvu iza zvezdanog beskraja" - Pandurovieve predstave su izrazito materijalne i sa ovozemaljskim prizvukom. Smrt je kod Pandurovia veiti i neumitni pobedilac. Zaludne su sve nae usputne pobede - na kraju sve se ipak njoj potine. Temeljna razlika izmeu Pandurovia i Rakia (pa i Duia ) ipak je u dominaciji emocija ili intelekta. Onoga trenutka kad na raun emocija potisne svoj nadmoni intelekt Pandurovi ve zalazi na teren Rakia i Duia u kome je od prvog "plii i siromaniji", a od drugog "manje sjajan ( i ) manje savren".167 I na planu ljubavne lirike Pandurovi ini radikalan raskid sa naom tradicijom najsnanije izraenom u romantiarskoj poeziji. U odnosu na njegovu naturalistiku razgolienost Zmaj na primer zvui nevino do ednosti. Ako Rakia moemo svrstati u skeptika ljubavi, onda je Pandurovi njen grobar. On kao da u ljubavi dri opelo. Sahranjujui sve sahranjuje i voljenu enu koja je u njegovim najboljim delima "prola s onu strnu ivota".168 I ona je kod njega, ne na nebu, ni meu zvezdama, no u grobu i raspadanju. itajui Pandurovievu ljubavnu poeziju imamo utisak kao da se upoznajemo sa Bodlerom koji je "genijalno umeo da ostvari otri, totalni kontrast izmeu svee, nasmejane lepote i fizikih truljenja".169
165
165 166 167 168 169

Isto, strana 182. Isto, strana 384. Zoran Gavrilovi}, isto, strana 365. Isto, strana 364. Isto, strana 364.

144
Nasuprot Skerliu, A. G. Mato je Pandurovia svrstavao u red "najdubljih pesnika u modernoj srpskoj lirici". 170 I doista, na horizontima tema i oseanja, Pandurovi odskae novinama, dok je u formi i izrazu vrsto na terenu naega parnasa. Panduroviev prijatelj i pesniki drug, Vladislav Petkovi Dis (1880 1917), ija se pealbarska porodica doselila iz okoline Kumanova, roen je u selu Zablae kod aka. Kako nikako nije mogao da poloi maturski ispit nakon zavretka gimnazije poeo je da radi kao privremeni uitelj u jednom selu kod Zajeara, da bi ubrzo preao u Beograd i radio u optinskoj carinarnici premeravajui ljive. Slobodno vreme je najradije provodio po kafanama i bio znamenita figura beogradske boemije. Istina je da je posle enidbe primirio svoju boemiju, ali je istina i to da su uskoro naili ratovi koji su mu zauvek odneli sve nade u lepi i mirniji ivot. U Balkanskom ratu nalazio se na mestu ratnog izvetaa pri Vrhovnoj komandi dok se u Prvom svetskom ratu nalazio u nepreglednoj masi koja se sa vojskom povlaila preko Albanije u surovim vremenskim uslovima. Poput mnogih drugih srpskih intelektualaca ubrzo je sa Krfa preao u Francusku gde se razboleo od tuberkuloze. Nije, meutim, umro od nje, ve se na putu iz Francuske na Krf utopio u Jonskom moru poto je brod na kome se nalazio bio torpedovan od nemake podmornice. Govorei o poeziji Vladislava Petkovia Disa Jovan Skerli je uspeo da napie, ne moda, no sasvim sigurno, najubitanije i najotrije rei koje mogu da izniknu ispod pera jednog kritiara. To apsolutno nerazumevanje Disove poezije je takvo da se, neizostavno, moramo podsetiti, makar i u insertima, na otrinu tih rei i veliinu zabluda: "Jednom vrlo malom broju lakovernih ljudi on stalno daje iluziju Pesnika i Proroka nove umetnosti, koga ne cene samo filistri i profesori, zato to nisu u stanju da ga razumeju. G. Petkovi, iako je u visinama iste poezije, nad malim ljudima i njihovim sitnim strastima, polae na tako zemaljske stvari kao to je knjievna slava, i posluao je savet nepametnih prijatelja i skrivenih neprijatelja da tampa svoje stihove u jednu knjigu (Utopljene due, 1911. godine - primedba autora )".171 "To je poezija dekadencije, one koja, po reima jednog iskrenog pesnika njenog, tei, raju blata i koja trai, novo u pokvarenom."172 "Poezija g. Petkovia ima sve karakteristine crte koje je Gijo kliniki odredio kod degenerika".173
Anton Mato, Lirika Sime Pendurovia, Eseji i feqtoni o srpskim piscima, Beograd, 1952. Jovan Skerli, Vladislav Prtkovi Dis - Lani modernizam u srpskoj knji`evnosti, Kritike II, Marica srpska - Srpska knji`evna zadruga, Novi Sad - Beograd, 1971, strana 165. 172 Isto, strana 166. 173 Isto, strana 166.
171 170

145
"udna stvar! Cela poezija gospodina Petkovia nije nita drugo do grubo jaukanje i dosadno stenjanje, nizanje u svim notama: ah, oh, avaj, jaoj, kuku...174 "Poezija g. Vladislava Petkovia je poezija ne bola duevnog, no bolesti duevne".175 "Takva je poezija g. Petkovia: knjievno glumaenje, pesniko verglatvo, imitacija bez duha, bez ukusa i, to je najgore - bez talenta".176 "Njemu je prolo trideset godina, i kada ovek u tom dobu objavljuje ovakve knjige, od njega treba dii ruke. Njega ne treba ni osuivati, jer je on, budui jedna rtva literature, pre za aljenje no za osudu".177 Neemo se, naravno, baviti ovakvim i ovolikim nerazumevanjem Disove poezije, ali neizostavno moramo primetiti da Disa nije ni mogao da razume ovek koji je "poeziju razumevao samo ukoliko ona ima u sebi materijalni svet, vien i osean".178 Ono to je izvan sfera pet poznatih ula, ono to je u svetu metafizike bilo je i izvan njegovog sveta poetskog razumevanja. Prvo pitanje koje se kod Disa, samo po sebi namee jeste ono koje je ve postavio Miodrag Pavlovi: kako je taj pesnik "male kulture, malog dela, (a) krupnih mana" mogao tako snano u naoj poeziji da "gurne stvari napred"?179 Kako, ako se tvrdi, da zbog male kulture, nije mogao da pretrpi bitniji uticaj stranih pesnika, na primer Bodlera, koja je ipak u njegovoj poeziji "imala dejstva"? Kako on koji ni u Francuskoj, nije ni nauio dobro francuski jezik, a u Beogradu od kafana nije ni stigao? Kakvim posrednicima, ili u ijim prevodima? Poput Miodraga Pavlovia ni mi nemamo valjan odgovor. Jedino to nam kod ovog pitanja ostaje jeste nada da e se, pre ili kasnije, ipak pojaviti valjani biograf i, koliko nas ili toliko, uputi na pravac koji bi nas mogao pribliiti odgovoru. Za sada pitanje ostaje otvoreno. Nasuprot Pandurovieve "racionalne groze nad rasulom sveta", ili refleksije Milana Rakia, Dis se moe svrstati u onaj tok srpskog pesnitva kod kojih pretee metafizika - Njego, Laza Kosti, Zmaj. Ili, Dis pesniki traje u svetu iracionalnih vizija, snovienja i slutnji. Tamnicom - prologom svojih Utopljenih dua, Dis nam, poput Njegoa u Lui mikrokozmi, donosi "itavu jednu malu kosmogoniju (...) ali
Isto, strana 168. i 169. Isto, strana 172. 176 Isto, strana 181. 177 Isto, strana 181. 178 Velibor Gligori, Vladislav Petkovi Dis, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici - Pesnitvo od Vojislava do Bojia, Nolit, Beograd, 1972, strana 310. 179 Miodrag Pavlovi, Vladislav Petkovi Dis, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici Pesnitvo od Vojislava do Bojia, Nolit, Beograd, 1972, strana, 324.
175 174

146
bez njenih religioznih implikacija". On tamnicu doivljava kao simbol ovekovog zatoenja jo od samog roenja. Ako sjaja igde ima, onda ih ima u oima, i onda i one prerastaju u svojevrstan simbol koji je protivtea onom prvom. Disov svet, pa i ljubav u njemu, egzistira izvan granica naeg neposrednog, materijalnog postojanja. Ako svet nosi u oima, onda mu draga dolazi iz tajanstvenog sveta sna - kao u pesmi Moda spava. I upravo zato to traju u izvanmaterijalnom ambijntu ove dve pesme i imaju u osnovi istu strukturu. Dis, dakle, pesniki traje u kosmogonijskim prostorima preroewa (Tamnica) i baladinom tonu prebuenja (Moda spava). Paralelno sa tim motivima tee i trei u Nirvani u kojoj izraava svu nemo da odoli sili vremena posmatrajui sveukupni odlazak "ivota u smrt". U njoj nema ivota, nema ni toka nestajanja iz njega - postoji samo nepostojanje. Pored ova tri temeljna motiva mogu se u Disovoj poeziji nai i pesme u kojima se "razraunava s porazima svog doba" (Raspadanje, Nai dani) ali je to ipak samo plaanje danka "imperativu istorije". Po svojoj otrini ove pesme, i pored toga to se mogu meriti sa otrinom satira Radoja Domanovia, ipak su samo izraz jedne tradiconalne podele srpske poezije u kojoj na jednoj strani stoje stvarnost, java, racionalnost i zahtev ivota, a na drugoj ideal, san, iracionalnost i individualna tenja. U iznuenim okolnostima izgnanstva u Francuskoj imamo ve i pesama kakve ranije nismo sretali kod njega - pesama sa prizvukom porodine nenosti i topline. Ono to se u njima, zbog straha da se ne upadne u zamku, mora podvui jeste da nesrea nije izraz nirvanistikih snovienja, no izraz prognanstva, odvojenosti od svojih i bez vesti o njima. Na ovu okolnost upuuje i sam izraz koji ne samo da je ogoljen, elemantaran, jednostavan, no i neposredno razgovoran, ritmiki iskidan, "blizak slobodnom stihu kakav e se kod nas javiti godinu - dve kasnije kod pesnika koji e zapoeti novo razdoblje nae poezije".181 I pored svoje vernosti parnasovskim idealima njegov pesniki duh mu je ipak bio suprodstavljen, ba kao to mu je i forma koju je prihvatio bila "pretesan kalup" o koji se neprestano i "spoticala (i) razbijala njegova lirska emocija".182
180
180 181 182

Jovan Dereti, isto, strana 456. Isto, strana 459 . Isto , strana 459 .

147
Dis pesnik delio je sudbinu prozaiste Bore Stankovia - trajao je i stvarao ukljeten izmeu tradicije, s jedne strane, i modernog doba s druge. U tradiciju je urastao celim svojim biem, a moderno vie nasluivao, no to ga je shvatao.

9. KOSMET SRPSKA KOLEVKA I GOLGOTA

Ne retko emo uti istoriare kako, s pravom, poteu moan argument na polzu svoje nauke - istorija je uiteqica ivota. Sutinski, ovoj se istini teko i ita moe valjano sporiti. Problem je jedino u tome to istoriju, ipak, piu pobednici, i to je svako, za raun neke svoje nove pobede, tumai upravo onako kako njemu odgovara u datom istorijskom trenutku. Stoga, kad o njoj razmiljamo, recimo iz kosovsko-metohijskog ugla, neizostavno moramo poi od toga da na njegovom prostoru postoje najmanje dve istorije koje u svojoj oprenosti ipak paralelno egzistiraju. Jedna, vezana za njeno srpsko poimanje, i druga, kojoj aromu odreuju istoriari iz redova albanske populacije. Da bi bilo jasnije o emu se ovde radi pokuaemo da, iz oba ugla, u kratkim crtama, propatimo ova dva poimanja voeni jedino eljom da registrujemo dimenzije sueljenosti koje su od presudnog uticaja i za ovaj na socio-istorijski trenutak. A to, opet, inimo voeni idejom da snano podvuemo neophodnost pomirenja pojmova i interakcijsko delo kao temeljni preduslov za opstanak na ovim prostorima sa kojih, sve i da hoemo, nemamo kud - ovde nam je skupa i iveti i umirati.

148
9. 1. Od Nemawe do poloma Jo je Stefan Nemanja u 12. veku osvojio deo Kosova, da bi ga Stefan Prvovenani sasvim i u celini poetkom 13. pripojio Srbiji. Prizren izrasta u prestonicu, a Peka patrijarija u sedite SPC - posle 1346. godine. Uostalom, i sama re METOH je grkog porekla i oznaava imanje u vlasnitvu crkve. Deanska povelja iz 1330. godine za vlastelinstvo koje pored Kosmeta zahvata i deo dananje severozapadne Albanije iznosi podatak o 89 sela od kojih su samo 3 "arbanaka" i 2% neslovenskog ivlja. U vreme pohoda Mehmeda II Osvajaa na Srbiju i pada Novog Brda (1455) i Smedereva (1459) na Kosmetu dominiraju bestijalna osveta nad Srbima i nevieno ruenje manastira koju prati masovno iseljavanje Srba sa ovih prostora. Sa okolnih visova albanska plemena po prvi put prodiru na teren Metohije u svojim pljakakim pohodima da bi se nakon toga vraala u svoja stanita. Pa ipak, Sloveni ubedljivo brojano dominiraju. Po popisu iz 1487. godine Vuitrnski srez ima 16.729 hrianskih i 117 muslimanskih porodica. U Pei se registruje 121 hrianska i 33 muslimanske porodice. Suho Grlo u Metohiji belei 131 domainstvo - sve hrianske. Po turskim izvorima za period od 1520. do 1535. godine brojno stanje je ubedljivo na strani hriana: Vuitrnski srez - od 19.614 domainstava samo je 700 muslimanskih to u procentima iznosi 3,5%; Prizrenski sandak od 17.950 domainstava belei samo 359 muslimanskih, ili 2%; Skadarski i Dukainski sandak registruju 95,4% hriana i 4,6% muslimana. Pravi polom Srba na ovim prostorima nastupio je krajem 17. veka nakon turskog poraza kod Bea 1683. godine. Naime, pod vostvom austrijskog generala Enea Silvija Pikolominija austrijska, srpska i mletaka vojska 1688. godine oslobaaju Beograd, a ve sledee 1689, i Ni. U odgovoru na ovu akciju veliki vezir Otomanskog carstva Mustafa - paa uprili, poreklom Albanac, potiskuje osvajae i vraa stanje u prvobitnu poziciju. Posledice su bile katastrofalne: Beograd je kod poreznika smanjen za 8 puta, pleme Gai pljaka Visoke Deane, gradovi su na Kosmetu zapusteli, neka sela ostala bez i jednog stanovnika. Peka patrijarija je 1766. godine ukinuta, a na poziv Leopolda I patrijarh Arsenije III arnojevi 1690. godine prevodi u Ugarsku 30.000 Srba.

149
Zapustela sela naseljavaju Albanci sa malisorskih visova. Naravno, nenaviknuti na teke poslove u obradi zemlje oni radije pribegavaju pljakanju - tim vie to ih Turci, po liniji vere prihvataju za saveznike i ukljuuju u svoj sistem vlasti. Stvari se jo vie za Srbe pogoravaju nakon austro-turskog rata (1737 - 1739), i posebno posle rusko-turskog rata (1768 - 1791) kada se pojavljuju nove koline izbeglica. Bilo je to i vreme pojave Arnautaa - Srbi postaju Albanci. Treba svakako znati da su te porodice bivih Srba sve do 19. veka uvale pravoslavna imena. U Drenici su npr. poznate porodice okia, Velia, Maruia, Zania, Racia i Gocia, a u Pei: ekia, Stepanovia, Bojkovia, Lekia i Stojkovia. Procenjuje se da je ak 30% sadanje albanske populacije na Kosmetu srpskog porekla. Nakon oslobodilakih ratova 1876-1876, i zadobijanja dravne samostalnosti sticao se utisak da je Srbija zadobila i povoljniji meunarodni poloaj. Uveana za 54.000 kilometara kvadratnih ona je po popisu iz 1884. godine imala 1.901.736 stanovnika. Ve 1890, taj broj se popeo na 2.161.961. Godinji prirataj iznosio je ak 38.000.183 No, kako je po odluci Berlinskog kongresa Turska izgubila Bosnu i Hrecegovinu, Ni, Vranje, Pirot, Prokuplje, Niki, Podgoricu i Bar sa okolinom, i kako su Tesalija i Bugarska samo priznavale vrhovnu vlast sultana to su Turci za poraz protiv Rusa, koja im je zbog Sbije objavila rat, okrivili Srbe i proglasili ih carskim izdajnicima. U skladu sa tim na dan proglaenja Srbije u Kraljevinu, 22. februara 1882. godine, u Pritini je ustanovljen preki vojni sud sa predsednikom Ibrahim - paom, iji su delati bez suenja poklali 7.000 ljudi, a od 241 kojima je on sudio, neki su poveani, a neki osueni na robiju u trajanju i do 101 godine?! Ni u ta boljem poloaju nisu bili ni Srbi izloeni zulumu baibozuka Prizrenske albanske lige. Mnotvo je podataka koji govore o zulumu Albanaca nad Srbima pod upravom Liginih prvaka u razdoblju od 1878 - 1881. godine.184 Procenjuje se da je samo za dvadeset godine 19. veka (1880 - 1900) sa Kosmeta uteklo preko 60.000 Srba. Po nekim podacima u periodu od 1876. do 1912. godine iz Stare Srbije i Makedonije iselilo se ak oko 400.000 Srba. 185 Ne treba ni naglaavati da su se na njihovu zemlju naseljavali Albanci ime se u toj oblasti znatno poveao njihov broj.186 Iz Balkanskih ratova Srbija je izala uveana za 32.000 kilometara kvadratnih i 1,5 miliona stanovnika. Epilog ovog sukoba bio je obrazovanje
M. . Milievi, Kraljevina Srbija, Beograd, 1884, XV Diplomatski arhiv, SSIP , POO, T/1 , 1878, Prizren 15.novembra 1877, pov. 478; PO, 1903 , K-35 , Prizren 17. avgust 1903. 185 P. Orlovi, Pitanje o Staroj Srbiji, Beograd, 1901. 186 M. Jovanovi, Juna Srbija od kraja 17. veka do osloboenja, Beograd 39 -41.
184 183

150
nove autonomne Albanije - voe albanskog pokreta su 28. novembra 1912. godine u Valoni objavile da osnivaju novu dravu na ijem se elu nalazio Ismail Kemal Bej. Osnivanje Albanije obavljeno je uz veliku podrku tada mone Austro - ugarske monarhije, ali to je ve stvar politike i izvan je naeg interesovanja u ovom trenutku. Novi polom Srba na ovim prostorima dogodio se u maru srpske vojske preko Albanije u zimu 1915. na 1916. godinu. Na mar se krenulo iz tri pravca: Pe - Andrijevica - Podgorica - Skadar; Prizren - Ljun Kula - Spis fleti - Puka - Skadar - Lje i Prizren - Ljum Kula - Pikopeja - Debar Elbasan. Po nekim proraunima nakon mara nedostajalo je 70.000 od onih koji su na njega krenuli. Od 30.000 regruta, preivela je tek polovina, "a od 6.000 mladia roenih 1897. i 1898. godine u ivotu je ostalo samo 500".187 Stravine zloine inili su Albanci, ne samo u vreme mara, no i sve do kraja Prvog svetskog rata kada je stvorena Kraljevina SHS sa povrinom od 247.542 kilometara kvadratnih i 11.984.991 stanovnikom. Obimna je literatura o tome i doista nema potrebe da se ovaj rad i time optereuje. Kao to su se u prvom svetskom ratu listom stavili na stranu Austro ugarske i u Drugom su se jo odanije vezali za Nemaku i Italiju. Ve poetom 1942. godine sa Kosmeta je proterano oko 100.000 Srba. I ne samo proterani, Srbi su i masovno ubijani na svakom koraku, i pritom jo i nemilosrdno deportovani u koncentracione logore irom Albanije. Naroitim represaljama Srbi su bili izloeni onda kada je formirana 21. SS - divizija Skenderbeg koja se nalazila pod neposrednom komandom nemakih SS - oficira a sainjavali su je Albanci. Pouzdano se zna da je 28. jula 1944. godine u selu Velika ova zloglasna divizija ubila 300 Srba - od ega 120 dece, i zapalila 300 kua.188 Tu su i pripadnici Kosovskog puka - Regiment Kosova. Oni su vrili takve zloine da to zdrav razum ne moe da shvati - Srbima i Crnogorcima su sekli ui, vadili oi, odsecali jezike, probadali ih bajonetima do smrti, a ene i devojke ive spaljivali poto su ih prethodno vezivali za stogove sena i kamare slame. Kos. Mitrovica izrasta u centar velikoalbanske propagande sa profaistikim orijentacijama poput Kosovskog komiteta Bedri Pejanija i Albanskog narodnog saveza Ferat - beg Drage - sledbenika Dafera Deve. I da ne razvijamo priu o pobuni Albanaca novembra 1944. godine, pa zabrani o povratku kolonista, Ustavu iz 1963, progonu srpskih kadrova

187 188

V. J. Radojevi, Propast srpskih regruta 1915, Beograd, 1967, strana 181. Veselin ureti, Saveznici i jugoslovenska ratna drama, Braunvajg, 1987, 2 , 195.

151
1966, demonstracije 1968, i ustavnih amandmana iz 1974. godine kada albanski jezik de fakto postaje zvanian, a Kosmet sedma Republika. Da, Kosmet jeste srpska kolevka, ali jeste i srpska Golgota. 9. 2. Mi smo na Kosmetu (bili) veina Upravo to, i upravo tako. I zato to je to to, i zato to je to tako, ne moe i nee biti da manjina upravlja veinom - kau, s pravom, Albanci. Sadanjost ne moe nita da ispravi od prolosti. Kako se i zato dogodilo da na ovim prostorima ubedljiva manjina pretegne u ubedljivu veinu, stvar je analize i istorije, tek stvarnost je takva kakva jeste i apsolutno se i bez rezerve mora do kraja uvaiti. Uostalom, nastavljaju Albanci dalje svoju misao, mi smo nacija u biolokom nadiranju sa najizrazitijim natalitetom u Evropi i, ma koliko se to nekome ne svidelo, to je okolnost koja se ne sme zanemariti. Granice drave Albanije preuske su za nae bioloko nadiranje - bile, su istiu oni, ak i 1912. godine kada je ona kao drava osnovana. to se proterivanja i zloina tie bilo ga je i sa Srpske strane istiu oni i podseaju na dogaaje iz ratne pomame 1876 - 1878 kada je srpska vojska morala da napusti teritoriju Stare Srbije da bi za odmazdu iz nikog kraja na Kosmet bilo proterano oko 30.000 Albanaca. I konano, zakljuuju Albanci, ta mi to radimo to nisu radili i sami Srbi u vreme kada su inili napore da nanovo konstituiu sopstvenu dravu? Dizali su bune, ustanke, vodili ratove velikih razmera, pretili, molili, ljubili skute, preduzimali razne diplomatske aktivnosti, traili pomo sa svih trana sa kojih su mogli da ih dobiju... Zato bi oni koji su sve to radili sada zamerali nama to radimo to isto? Ako greha ima onda su u istoj ravni i nai i njihovi. Ako je za pohvalu onda i ona treba da bude istovetna. Da, Albanci na Kosmetu jesu veina i to je okolnost koja se ni u kom sluaju ne sme prevideti.

10. SVETOVNE KOLE NA KOSOVU I METOHIJI

152
Kako drugu polovinu XIX veka obeleava bitan razvoj proizvodnih snaga to se sve ubedljivije uoavalo da stare kole nisu vie bile primerene novom vremenu. Razvoj kapitalistike privrede u gradovima kao i razvoj same dravne organizacije morao je neizostavno da prati i jedan znatno razvijeniji kolski sistem vreme je kneza Miloa ipak bila prolost. Upravo zato ustavobranitelji 1844. godine i donose prvi zakon o kolama Ustrojenije javnog uilinog nastavlenija. Zahvaljujui njemu iji je tvorac inae Jovan Sterija Popovi i drugim iz 1857. godine i postavljeni su temelji za izgradnju kolskog sistema u Srbiji.189 Ustavobranitelji su, i to treba svakako podvui, od sredine XIX veka posebnu panju posvetili razvoju kolstva na Kosovu i Metohiji prepoznavi i u tome mogunost snanijeg uticaja Srbije na svoj prostor. Upravo zarad toga su u prvoj fazi, svakako, iz Srbije na ovo podruje morali i da alju uitelje ljude ireg obrazovanja i veeg pedagokog iskustva. Prva svetovna kola u ovoj junoj srpskoj pokrajini otvorena je 1856. godine u Prizrenu - iji se uitelj Nikola Musulin bavio i politikom. 190 U Prizren inae dolazi iz Skadra na poziv Dimitrija Mietovia poznatog prizrenskog trgovca i dobrotvora. Kako je kao ak karlovake Bogoslovije u Prizrenu uveo srpsko (karlovako) pojanje u crkvi to je prirodno doao u sukob sa rako prizrenskim mitropolitom Melentijem, inae grkom, koji ga zbog toga u Patrijariji optuuje kao jeretika. Kako ova na njega zbog toga baca anatemu to je Musulin bio primoran da napusti Prizren i pree na Cetinje. Drugu svetovnu kolu na prostoru Kosova i Metohije otvara 1858. godine Milan D. Kovaevi u Pritini gde dolazi iz Prilepa na poziv srpskih trgovaca. Samu nastavu primeravao je uredbama i nastavnom planu u Srbiji. Treu u Pei razvija Sava Deanac 1864. godine po novim udbenicima koje je dobio iz Srbije. Ve 1867. godine njega u Pei menja uitelj Milan Popovi iz Beoina sa Fruke Gore koji tu i umire 1870. godine. Poto je u koli uveo razredni sistem nastave to je onu grupu koja se tek osposobljavala za itanje dao uitelju Tomu Nikolajeviu, da bi drugu, bolju, uzeo sam. Ovim su trima kolama praktino udareni temelji novoj svetovnoj koli na prostoru Kosova i Metohije. Najizrazitija novina u odnosu na dotadanji sistem svodio se na uvoenje razrednog sistema nastave i
189 Dr Jago K. ilas, Srpske kole na Kosovu i Metohiji od Nemanjia do 1912., Institut za srpsku kulturu, Pritina, 2000, str. 172. 190 Petar Kosti, Prosvetno kulturni `vot pravoslavnih Srba u Prizrenu i njegovoj okolini u XIX i poetkom XX veka, Skopqe, 1933, str. 10.

153
odreivanja trajanja kolovanja uenika. Taj isti sistem se u seoskim kolama na ovom prostoru uvodi u periodu od 1860. do 1876. godine. Sami uitelji su uglavnom iz Srbije, Vojvodine, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Tek od 1873/74. godine dolaze i uitelji iz prizrenske Bogoslovije. Prirodno je da su turske vlasti pratile rad ovih kola, uitelja i pre svega obraali panju na udbenike koji su dolazili iz Srbije. Posebno se vodilo rauna o nacionalnoj istoriji. Ali, usprkos svih napora da dotur udbenika iz Srbije spree oni su ipak dolazili i bili aktuelni. Vrlo precizne podatke o broju udbenika koji su pristigli iz Srbije za 1857. godinu predoava nam dr Jago K. ilas u svojoj ve navoenoj studiji.192 Ovaj proces preureenja crkveno optinskih kola, zaet u Pritini, Prizrenu i Pei, poinje ubrzo da se na ovom prostoru iri tako da ubrzo zahvata i: Vraevo, Gnjilane, Muutite, Vitinu, akovicu, Korminjane, Janjevo, Vuitrn i Kosovsku Mitrovicu. Veoma je ovde vano pomenuti da tokom vremena dolazi do snanijih povezanosti gradskih i seoskih kola usprkos tome to se jo uvek ne moe govoriti i o nekom sistemsko-organizacionom obliku tog povezivanja. U rei, gradske kole su izrastale u svijevrstan centar za odgovarajue ire podruje. Ovde svakako treba imati u vidu da je ceo taj dvodecenijski period od 1856 1876. godine bio relativno povoljan za razvoj kolstva na prostoru Kosova i Metohije jer su turske vlasti bile neto liberalnije i prema zapoljavanju uitelja sa strane i snabdevanju udbenika iz Srbije.193 Problem je bio samo kod udbenika iz nacionalne istorije jer su oni bili direktno upereni protiv interesa Turske. to taj zamah nije bio jo izrazitiji krivac je bio mitropolit Melentije (1854 1895) po narodnosti Grk i o kome smo ve neto rekli. Bilo je to ujedno i vreme kada su sa radom otpoele i enske svetovne osnovne kole. Tako je ve 1870. godine u Prizrenu otvorena prva koju je vodila Marija Nedi koja je tu dola iz Velesa. U Prizrenu je inae i pre ovog novog otvaranja ve postojala enska kola koju je vodila Aleksandra Mici, ali je ona prestala da radi jo 1862. godine. Pored nje aktivna je bila i Atanasija Ajnaini. Prva enska svetovna kola u Pritini je otvorena 1889. godine i vodila ju je uiteljica Jelena Drobnjak rodom iz Srbije. Ova kola je, meutim, samo posle nekoliko meseci zatvorena, a od turskog suda u Skoplju Jelena osuena na godinu dana zatvora. Zatvorska kazna joj je zamenjena novanom tek na intervenciju srpskog konzulata. kola je
191
191 192 193

Dr Jago K. ilas, isto, str. 176. Isto, str. 177. Isto, str. 182.

154
ponovo otvorena 1890. godine kada u Pritinu kao uiteljica dolazi Bosiljka Kapetanovi iz Beograda. Ubrzo posle toga sline se kole otvaraju i u: Pei 1889. godine, Gnjilanu, Kosovskoj Mitrovici, Lipljanu i akovici.194

10. 1. Rad Bogoslovije u Prizrenu od 1871 1912. godine Dr Jago K. ilas vidi dva kljuna razloga za otvaranje Bogoslovije u Prizrenu. Prvo, broj kola koji je bitno u krajevima pod Turcima porastao neminovno je otvarao pitanje osposobljavanja kolskih uitelja. Ovo tim vie ako se zna da je kolovanih uitelja malo bilo i u samoj Srbiji. Nadalje, sve se vie aktueliziralo i pitanje obrazovanja parohijskih svetenika. Veina njih je do tada imala samo manastirsku ili crkvenu kolu dok je ne mali broj bio i samouk. Drugo, kole su Srbiji bile neophodne i radi sprovoenja svog nacionalno-politikog plana u krajevima pod Turcima. Ne sme se ni jednog trenutka zanemarivati injenica da je to bilo i vreme snane austrijske i katolike propagande na ovom prostoru koji je bitno pogoravao ivot i poloaj Srba. Pored propagande u ovom smeru Srbiji je bilo veoma vano da radi na uvrivanju svojih pozicija u Makedoniji odakle je na Kosovo i Metohiju takoe dolazio veliki broj uitelja. Ne mali problem bio je i u tome gde kolu otvoriti: Prizrenu ili Pei? Bratsvo manastira Patrijarije bilo je svakako za Pe, ali je na kraju ipak preovladalo miljenje da su u Prizrenu najpovoljniji uslovi. Primereno tome ona je u njemu i otvorena 1. oktobra 1871. godine sa nastavnim kadrom koji su inili: upravitelj arhimandrit Sava Deanac, a nastavnici Milan Novii, vanredni student Vie kole u Beogradu i Ilija Stavri sa zavrenom Duhovnom akademijom u Kijevu. Neposredno po otvaranju ove Bogoslovije u Beogradu je otvoreno i posebno odeljenje pri beogradskoj Bogosloviji a za potrebe kolovanja pitomaca iz krajeva pod Turcima. Upravitelj ovog odeljenja bio je Milo Milojevi koji je 1873. godine sastavio pravilnik u kome je odredio cilj i zadatak ovog odeljenja, koje je dobilo naziv Drugo odeljenje bogoslovije.195 Naravno da je kola u Prizrenu radila u izuzetno tekim uslovima. Pored turske lokalne vlasti problem su joj, uz stranu propagandu, stvarali i
194 195

Detaljnije o ovim kolama i broju uenika pogledati u navedenoj studiji D. Jagoa K. ilasa. Isto, str. 190.

155
samovoljni begovi koji su vrili pritisak na srpski narod u Prizrenu i njegovoj okolini. Na sam rad Bogoslovije ubrzo su vrlo nepovoljno uticali, pored bosansko-hercegovakog ustanka, i ratovi od 1876 1878. godine, ostavke Deanca i Noviia, zatvaranje ruskog konzulata u Prizrenu, a naroito Drugo odeljenje beogradske Bogoslovije uprava prizrenske Bogoslovije ovo je odeljenje doivljavala iskljuivo kao izraz omalovaavanja kole u Prizrenu i nepoverenja u njen rad. Konstantno sa ovim problemima teklo je i nezadovoljstvo crkveno kolske optine u Pei koja nije mogla da se pomiri sa odlukom Prosvetnog odbora da kola ostane u Prizrenu. Prilike su bile toliko teke da je ak bila aktuelna i ideja da se Bogoslovija premesti u Vranje. Kako su se prilike krajem XIX veka neto poboljale to se 1889/90. kolske godine pristupilo prvom preureenju Bogoslovije. Pre svega kola je dobila naziv Bogoslovsko uiteljska kola dok je samo kolovanje produeno na est godina od ega su prva tri razreda davala opte obrazovanje na nivou nie gimnazije dok su u tri starija razreda bili zastupljeni uglavnom bogoslovsko pedagoki predmeti.196 Drugo preureenje Bogoslovsko uiteljske kole je izvreno 1900/01. godine kada je kolovanje skraeno na etiri godina ali tako da su se u nju primali uenici sa etiri razreda gimnazije. Paralelno sa pedagokim razredima ovu promenu bili su zainteresovani i politiko propagandni. Cilj je bio da se u ovoj prizrensko Bogoslovsko uiteljskoj koli okupe i uenici niih gimnazija iz Skoplja, Bitolja, Soluna i Carigrada kako bi se na celom tom prostoru propagirala srpska politika. A na tom planu ona je doista imala monu ulogu pre svega na prostoru Kosova i Metohije. Dovoljno je u tom smislu navesti samo dva, istina ne sasvim i potvrena, podatka: 1. U periodu od 1871 1912. godine kolu je zavrilo 480 uenika od kojih je ak 196 bilo sa Kosova i Metohije. 2. U periodu od 1874 1912. godine od 435 bivih uenika ove kole 123 je rukopoloeno za svetenike, 206 je stupilo u uiteljsku slubu, u razne druge 43, dok za 63 nije utvreno gde su se zaposlili.197 Turskim vlastima je, naravno, bilo jako dobro poznato da je ova kola u Prizrenu bila jedan od glavnih centara srpske propagande na Kosovu i Metohiji. Primereno tome tragale su za nekim konkretnijim dokazom o njenoj saradnji sa Ministarstvom prosvete u Srbiji da bi je pod tim izgovorom i zatvorile.
196 197

Isto, str. 192. Spomenica Bogoslovije, str. 133 160.

156
To im je konano polo za rukom u trenutku kada uspevaju da dou do dva izvetaja rektora kole, prote Stevana Dimitrijevia, srpskom konzulu u Pritini. I naravno slede hapenja, pre svega u Pritini, Kosovskoj Mitrovici i Vuitrnu. 10. 2. Uticaj ratnih zbivanja na ivot Srba na Kosovu i Metohiji Za ivot i poloaj Srba na Kosovu i Metohiji vrlo su snanog odraza imali ustanak u Bosni i Hercegovini od 1875. i ratovi od 1876 1878. godine. Turske reforme u XIX veku su u Bosni i Hercegovini do te mere podstakle krupne feudalce na pritisak na hrianski ivalj da je seljak osiromaenjem praktino doveden u bezizlaz. Ukidanjem spahiluka ulskim hatierifom od 1837. godine itluk sahibije na seljake nametaju takve dadbine da ovi jednostavno nisu mogli da ih ispune. Takav bezizlaz je prirodno podigao nacionalnu svest kod Srba da patrotskim organizacijama nije bilo teko da narod usmere ka ustanku. Ovde pre svega mislimo na Drutvo za kupljenje narodnih umotvorina osnovano 1866. godine, i Druinu za ujedinjenje i osloboenje srpsko osnovano 1871. godine na Cetinju.198 Ovaj dogaaj iz 1875. godine znatno je zamamljivao i stupanje u rat Srbije i Crne Gore 1876. godine. Kada je Rusija 1877. godine objavila rat Porti ve je uveliko bilo jasno da se apsolutno vie ne moe govoriti o nekom lokalnom dogaaju velike su sile ve uveliko bile na sceni. Upravo je ta injenica i dovela do Balkanskog konngresa 13. juna 1878. godine na kome su iz osnova revidirane odredbe sanstefanskog mira. Turska je, naravno, ponovo jako dobro znala da su simpatije Srba na Kosovu i Metohiji usmerene ka Srbima u Bosni i Hercegovini. Bojei se da se i tu ne dogodi neto slino ona je Srbe izlagala takvom zlostavljanju i maltretiranju da su se oni doslovno nalazili pred biolokim istrebljenjem. Ima li se u vidu injenica da je na Berlinskom kongresu Turska morala da se pomiri sa ne malim teritorijalnim ustupcima Rusiji, Bugarskoj, Srbiji, Austro Ugarskoj i Crnoj Gori moe se i razumeti njen napor da se sa slinim ne suoi i na ovom prostoru. Drugo, jako je dobro znala za tenje Srba sa Kosova i Metohije da se ovaj deo njene teritorije prisajedini Srbiji. Tree, zaposedanjem Novopazarskog sandaka pred Austro Ugarskom se pojavila ideja da konano ostvari elju da preko Kosova i vardarske doline izae na Solun ta realnost nikada joj nije bila izglednija. U onoj meri u kojoj su drugima odgovarali nemiri na prostoru Kosova i Metohije Turcima je bio neophodan mir. Otuda i posezanje za izraajnijim represijama prema
198

Dr Vaso ubrilovi, Istorija politike misli u rbiji XIX veka, Beograd, 1958, str. 337.

157
Srbima. Konano, jo uvek nije bilo reeno ni arbanako pitanje i osnivanje Prizrenske lige koja je svoj prvi sastanak odrala tajno u Prizrenu meja meseca 1878, godine (sastanak je trajao dve nedelje). Kako je rat iza sebe ostavio stravine posledice, kako su Srbi na Kosovu i Metohiji bili izloeni novim turskim represijama, kako je siromatvo doseglo do najniih grana i kako se ivelo u razoaranju to na ovaj prostor konano nije dola srpska vojska to je prirodno da su se samonametnula nova migraciona kretanja Srba u pravcu Srbije. Naroitom su stradanju bili izloeni narodni prvaci, uitelji, svetenici, trgovci - pod optubom da su u toku rata neposredno saraivali sa Srbijom. Poznato je kakve im je drastine mere izricao vojni sud u Pritini, pod predsedavanjem Ibrahim pae kretale su se na vremensko robovanje od est do sto jedne godine. Prirodno da je u takvoj atmosferi na Kosovu i Metohiji nastupio i zastoj u razvoju kolstva. Kako su po izbijanju rata 1876. godine uitelji iz Srbije u Srbiju i pobegli to je i pitanje kadra postalo veliki problem. Rad kola zamro je u: Vuitrnu, Kosovskoj Kamenici, Kijevu, Kosovskoj Mitrovici, Crkoljezu, Gnjilanu, Graanici, Lipljanu, Nerodimlju,199 Pritini, Zoitu, Gornjem Selu, Ljubidi, Koporiu, Granianu, Vraevu, Priluju.200 Kakvim je uiteljskim kadrom tog trenutka ovaj prostor raspolagao najbolje se vidi iz injenice da je uiteljski posao u Graanici obavljao manastirki pekar i terzija Jovan Anelkovi, a u Pei zanatlija sa osnovnom kolom Lazar Nikoli. I takav rad kola budno su nadzirale turske vlasti sve do 1912. godine, i bitno onemoguavale stvaranje novih. Usprkos, meutim, svemu prosvetne se tekovine na Kosovu i Metohiji ipak nisu dale unititi. U periodu od 1878 1885. godine otvorene su jo etiri nove: Koporiu, Granianu, Kijevu i Crkoljezu. Dve ak i u rejonu Pritine Donjoj Guterici i Dobrotinu 1883. godine, i dve u rejonu Prizrena Muutitu, 1882. godine i Drajiu 1883. 10. 3. Konzulat u Pritini Ne samo zbog obaveza koje su joj nametnute na Berlinakom kongresu, no i zbog svih ukupnih ekonomskih razloga Turskoj je odgovarao povratak reda, mira i bezbednosti na prostoru Stare Srbije. Upravo zato ona je gotovo u svim gradovima ovog prostora bitnije pojaala snagu

Ivan Ivani, Srpske manastirske, seoske i varoke kole u Turskoj, Godinjica Nikole upia, knjiga XXXIII, Beograd, 1913. mada ovi podaci nisu najpouzdaniji. 200 Petar Kosti, isto, str. 37.

199

158
vojnih garnizona. Ova okolnost istovremeno je odgovarala i Srbima koji su i osnivali i pojaavali kako kulturno-prosvetni tako i nacionalno-politiki rad. Meutim, ozbiljan problem pravio je grki rako-prizrenski mitropolit tako da je pokrenuta ozbiljna akcija oko preuzimanja mitropolije od strane Srba. Tu akciju je jo 1878. godine pokrenuo beogradski mitropolit Mihailo. Slina akcija dolazila je i od arhimandrita Save (Sava Deanac) 1889. godine. Primereno tim naporima vlada Milutina Garaanina 1885. godine vodi pregovore s carigradskom patrijarijom da se pored Prizrena i u Skoplju postavi Srbin za mitropolita.201 No, kako ta ideja nije uspela to Stojan Novakovi, diplomatski predstavnik Srbije u Carigradu, predlae da se ne samo u staroj Srbiji nego i u Makedoniji nastavai rad na osnivanju kolskih i crkveno-kolskih odbora preko kojih bi Srbija sprovodila svoj nacionalno-patriotski rad.202 U novim je okolnostima sve oitije bilo da vladi Srbije sve vie nedostaju studiozniji izvetaji sa ovog prostora. Nadalje, da bi akcija na planu prosvetno-politiko-propagandnog dela bila to uspenija mora se na terenu i biti Beograd i Carigrad su ipak i ne male daljine. Ove oklnosti su i dovele do toga da Srbija i Turska 1886. godine potpiu privremenu konzulsku konvenciju na osnovu koje je Srbija: 1886. godine otvorila konzulate u Skoplju i Solunu, 1888. u Bitolju, a 1889. godine u Pritini koji je samo pored nje zahvatao i podruja Kosovske Mitrovice, Vuitrna i Gnjilana. Kako je Pritina bila centar Sandaka u koji je ulazilo est kaza: pritinski, gnjilanski, preevski, vuitrnski, mitrovaki i novopazarski to je dalje znailo da je politiki uticaj Srbije i prelazio granice Kosova. Problem je bio jedino u bezbednosti srpskih politiara u Pritini. Kako je ona bila i stecite odmetnih begova i prvaka od turske vlasti to je prva rtva te anarhije bio i prvi srpski konzul u njoj, Luka Marinkovi 1890. godine je u njoj i ubijen. Upravo zato bilo je i ideja da se njegovo sedite premesti u Kosovsku Mitrovicu, ili otvori novi u Prizrenu ili Pei. Meutim, na ovome se i ostalo, ba kao to je i sedite ostalo u Pritini. Po srpske interese bitno je jo bilo pitanje mogunosti zamene pako prizrenskih grkih mitropolita Srbima. Bitno i teko jer je ova mitropolija pripadala carigradskoj Patrijariji. U takvim okolnostima nije bilo drugog do da se saeka povoljniji trenutak u kome bi se, uz pomo ruske diplomatije, reio i ovaj problem. A njega je doista reila vlada naprednjaka formirana jula meseca 1895. godine na elu sa Stojanom

Dr Jago K. ilas, isto, str. 203. Arhimandrit Niifor Dui, Rako-prizrenska mitropolija i nacionalno-kulturna misija Srbije u Staroj Srbiji i Makedoniji, Beograd, 1896, str. 11. 202 Dr Jago K. ilas, isto, str. 203.

201

159
Novakoviem uz pomo Rusije. Posle smrti Grka Melentija za mitropolita je izabran Srbin Dionisije Petrovi. Sve ove uspehe srpske diplomatije ivo su pratile evropske sile, pre svega Austro Ugarska i Italija koje su na ovom prostoru takoe imale svojih ambicija. Prirodno je s toga to su ulagale ogromne napore da pojaaju antagonizam izmeu iptara i Srba. Kad je o Austro Ugarskoj re nastojala je svim silama da transbalkansku eleznicu sa linije Beograd Kosovska Mitrovica preusmeri na onu koja bi povezivala Sarajevo sa ovim gradom na Kosovu. 10. 4. Novi zamah u razvoju kolstva Nakon osnivawa konzulata u Pritini 1889. godine i preuzimanja rako prizrenske mitropolije od Grka 1896. godine kada Dionisija Petrovia menja Niifor Peri poraslo je i interesovanje Srba za otvaranjem novih kola. Istina je da su turske vlasti i kulturno joj stanovnitvo pravile u tom zamahu ne malih smetnji, ali je istina i to da je zamah bio nezaustavljiv. Tako ve u periodu od 1885 1890. godine imamo nove kole u: Livau 1886, Gornjoj Srbici 1887, Loznici 1888, Lapljem Selu 1890, Domorovcu 1890. i Deviu 1890. godine. Taj zamah bio je jo izrazitiji u periodu od 1890 1906. godine u kome su naroito bili aktivni ve pomenuti mitropoliti.203 Kraj XIX i poetak XX vekakarakterie injenica da otpoinje proces otvaranja produnih i graanskih kola to je nesumnjivo izraz bitnijeg privrednog razvoja ovih krajeva. Razvoj zanata i trgovine je bio takav da osnovna kola vie nije davala dovoljno strune pripremljenosti. Da se deca ne bi kolovala izvan ovih prostora bilo je potrebno otvoriti nove kole radi spremanja kadra za sve privredne grane.204 Prva produna kola je 1893/94. godine otvorena u Pritini, pa onda Vuitrnu i Gnjilanu koje na alost nisu dugo trajale. Meutim, kada je 1898. godine donet Zakon o srednjim kolama u Srbiji produne su prestale sa radom, a osnovane su graanske te iste godine u Pritini i Gnjilanu, a 1902. u Pei. Turske se vlasti ovome nisu protivile jer su i same bile zainteresovane za razvitak lokalne privrede u gradovima. Ni ove kole nisu bile dugoga veka ve su na poetku XX prestale sa radom jer se sve vie oseala potreba za gimnazijama. No, i pored toga to su konzuli u Skoplju, Solunu, Bitolju i Pritini uporno predlagali da se u
203 204

Detaljnije o ovome pogledati u ve navedenoj knjizi Dr Jagoa K. ilasa. Dr Jago K. ilas, isto, str. 220.

160
Kosovskoj Mitrovici otvori dvorazredna gimnazija vlada Srbije nita nije preduzimala. Umesto toga dolazi do otvaranja dvogodinje zanatske kole u Prizrenu 1898. godine, koja je neprekidno radila sve do osloboenja ovog grada 1912. godine. Kako su i trgovini, kao uveliko ve razvijenoj privrednoj grani, bili neophodni kolovani ljudi to 12. novembra 1907. godine u Prizrenu dolazi do otvaranja nie trgovake kole radila je sve do oktobra meseca 1910. godine.205 Za to vreme kolu je zavrilo 10 uenika. Kako je i pored svega ipak bilo mnogo nepismenih mladia Branislav Nui, srpski konzul u Pritini, u dogovoru sa Stojanom Kapetanoviem otvara u Pritini neki oblik nedeljno polaznike kole koja je imala dva teaja: prvi, koji su pohaali apsolutno nepismeni mladii, i drugi, vii teaj, namenjen za ve pismenu omladinu kojoj je zarad voenja trgovakih i zanatskih poslova bilo neophodno vie znanje. Za ovaj drugi teaj program je sastavio sam Nui. Slina je kola osnovana i u Kosovskoj Mitrovici, ali su i one bile kratkoga veka najveu smetnju su im pravile turske vlsti koje su zazirale od ovakvog i ovolikog okupljanja omladine. 10. 5. Sukob konzulata i Mitropolije Da bi se ovaj sukob razumeo treba neprestano imati u vidu borbu koju su Srbi vodili u fazi preuzimanja rako prizrenske mitropolije iz ruku Grka. Kada je to preuzimanje 1896. godine konano i ostvareno ljudi su prizrenskog kraja oekivali posebne koristi i od kola na tom prostoru. Poto njih nije bilo u oekivanoj meri, i zbog krutosti konzula i mitropolita u razgovorima, to je dolo do sukoba. On je kasnije zaotren i po liniji mitropolija Porta, jer su turske vlasti uporno istrajavale na stavu da se patrijarijskim privilegijama mogu koristiti samo Grci i Bugari, ali ne i Srbi, jer njihova narodnost u Turskoj nije bila priznata.206 Primereno tome srpske kole imale su status privatnih kola i na njih se primenjivao zakon o javnoj nastavi.207 U tom su kontekstu turske vlasti insistirale da one budu te koje e overavati diplome srpskih uitelja emu se mitropolit Niifor energino usprotivio tvrdnjom da Srbi, poto nemaju posebnu versku organizaciju ve potpadaju pod vlast carigradske patrijarije od nje jedino mogu overu i da oekuju. Kako se sukob sve vie zaotravao, kako je Niifor bio nepopustljiv, kako ni vlada Srbije nije nala reenje kod
205 206 207

ivojin orevi, Istorija vaspitanja u Srba, Beograd, 1958, str. 38. Dr Jago K. ilas, sito, str. 229. Isto, str. 229.

161
Porte, a kako su kole ve prestale sa radom to mitropolit Niifor u jesen 1910. godine na svoju ruku vri raspored uitelja u rako prizrenskoj mitropoliji. Turska vlast nareuje zatvaranje kola, a Niifor da se rad i pored zabrane nastavi. Kako je Niifor bio uporan u nameri da se rad nastavi po svaku cenu to turske vlasti pristupaju hapenju uitelja koje sud potom osuuje na po pri meseca zatvora. A osueni su bili: Antonije Dimitrijevi, Savo Vukoji, Petar Lazi, Jovan Popovi, Trajko Gapi, Anelko api, Cveta Milovanovi i Anelija Marti. Tek su na intervenciju konzula Milana Rakia zatvorske kazne zamenjene novanim novac je dao srpski konzulat. Posle ovakvog razvoja dogaaja mitropolit Niifor daje ostavku. Ova njegova borba s turskim vlastima, ali i sukob s vladom Srbije, imao je teke posledice po razvoj srpskog kolstva na Kosovu i Metohiji. Otvaranje novih kola je znatno usporeno, a ni stare nisu radile. kolska organizacija je bila paralisana. Kad govorimo o mitropolitu Niiforu ne moemo zaobii ni tzv. Deansko pitanje. Naime, manastir Deani se jo od ranije nalazio u vrlo tekom stanju u materijalnom sunovratu koji je prouzrokovao arhimandrit Janiije. ak se manastir i zaduio kod Albanaca iz okolnih sela sa 1.000 zlatnih turskih lira. Po njegovom udaljavanju iz manastira vlada Srbije donosi odluku da se manastir ustupi ruskim kaluerima iz Svete Gore - uverena da e oni zavesti red. Sa tim se, treba svakako podvui, sloio i mitropolit Niifor. Ruski kalueri ne samo da stanje nisu popravili nego su se ak toliko osilili da vie nisu hteli da uju za mitropolita u Prizrenu, ve su se neposredno obraali svom cenru u Svetoj Gori. Deansko pitanje sve je vie poprimalo politiku pozadinu i eliminisalo energinije ideje mitropolita Niifora koje su samo ubrzale njegovo povlaenje. 10. 6. Znaaj ovih kola za ouvanje srpske narodne svesti i njihove veze sa istim u Makedoniji i Crnj Gori Nema sumnje da je upravo kolama uvana i ouvana veza Srba sa Kosova i Metohije sa Srbijom u celom vremenskom rasponu od gubitka dravne samostalnosti 1459. pa sve do osloboenja ovog prostora 1912. godine usprkos svih zastoja i uspona. U tom su smislu crkve i manastiri bili stubovi kulturne i prosvetne delatnosti na polzu naeg porobljenog ivlja. Tim je delom pored narodne svesti, ovde uvan i narodni jezik, jaao otpora duh, odravao se i negovao obiaj. Dogaaji iz XIX veka ovo su na najbolji nain pokazali kod Srba u tom veku nije bilo nikakvog kolebanja oko toga kom taboru trebaju i moraju da se priklone.

162
Svakako da sve to ne bi bilo mogue realizovati bez bitnije pomoi koja je pristizala iz Srbije naroito posle bosansko hercegovakog ustanka 1875. i ratova iz perioda 1876 1878. godine kada su se turske vlasti na prostoru Kosova i Metohije priklonile nevienom pritisku na Srbe gotovo da je pretilo i samo bioloko istrebljenje. Ali, paralelno sa vezom koju su Srbi sa ovog prostora imali sa Srbijom trajala je i kolska veza sa Crnom Gorom i Makedonijom. I one, naravno, datiraju jo iz vremena srednjovekovne drave i nisu celo vreme ni bile prekidane. Nju su svakako odravali i glavni trgovaki putevi koji su na ovom prostoru podrazumevajue povezivali Makedoniju, Sandak, Jadransko more i Srbiju. S druge strane u uspostavljene kole nisu se upisivali samo Srbi sa Kosova i Metohije ve i itelji Crne Gore, Sandaka i Makedonije. Paralelno sa uenicima bilo je tu i predavaa iz Crne Gore i Makedonije.208 Ne treba ni jednog trenutka izgubiti iz vida da su srpske kole na Kosovu i Metohiji ne samo radile po programu koji je bio aktuelan i u Srbiji, no su korieni i udbenici iz nje. Bitnijih razlika skoro da nije bilo. Pored Kosova i Metohije Srbija je uitelje i udbenike slala i u Makedoniju pomaui kole i novano.

208

Detaljnije o ovome pogledati u ve navedenoj knjizi Dr Jagoa K. ilasa, str. 235 239.

163

11. JO NEKOLIKO ISTORIJSKIH ISTINA

11. 1. Etnika promenljivost na prostoru Kosova i Metohije Kad govorimo o turskoj vladavini na prostoru Kosova i Metohije ono to odmah moramo registrovati jeste da je njihovim dolaskom na ovaj prostor odmah nestalo dvoraca i drugih tragova srpskog gospotstva. Ako je njih u gradovima i bilo naselili su ih turski zapovednici. to se sela tie tih istih turskih... kolonija na Kosovu nije bilo gotovo ni u jednom dobu turske vladavine. Dakle, o nekim se krupnijim etnikim promenama teko da se uopte moe i govoriti. Do tih je promena dolo mnogo kasnije krajem XVII i poetkom XVIII veka, a posle poraza Turaka kod Bea. Kako je u oba ova doba Austrija dopirala do Kosova, i kako su Srbi u njima po pravilu stali na stranu Austrije usledile su posledice tako da mnogi Srbi kreu u seobu ka severu preko Save i Dunava. To iseljavanje Srba iskoristili su Albanci i naselili ovaj prostor ime je bitno promenjena dotadanja etnika slika. Autokolonizacija Albanaca ovog prostora trajala je dosta dugo - ak do sredine XIX veka. Na etniko stanje na Kosovu svakako je uticao i srpsko turski rat 1876 1878. godine. Naime, veliki broj Albanaca se posle tog rata povukao iz osloboene Toplice i Jablanice da bi se naselio na prostoru Kosova. Nasuprot tome, zbog zuluma kome su Srbi po okonanju rata bili izloeni oni se sele u ve blisko primaknutu Srbiju.209 Do etnikih promena na ovom prostoru dolazi i posle balkanskog rata 1912. godine i oslobaanja od Turaka. Ali, to je bilo oslobaanje Srba, a ne Albanaca koji su u vreme turske imperije bili povlaeni, a po osnovu se vere izjednaavali sa Turcima smatrajui tursku dravu i svojom. Ne mogavi sa tom injenicom da se pomire i Albanci, uz Turke, poinju da se iseljavaju u Tursku. Taj proces je zaustavio poetak Prvog svetskog rata 1914. godine da bi se po njegovom kraju nastavio. Srbi koji pod ropstvom
209

Atanasije Uroevi, Kosovo, Jedinstvo, Pritina, 1990, str. 71.

164
nisu imali svoju zemlju no su radili na imanjima svojih gospodara posle prvog svetskog rata pristupaju agrarnoj reformi, a potom i kolonizaciji to je i dovelo do toga da je taj prostor sada naselilo oko dve hiljade iz raznih jugoslovenskih krajeva.210 11. 2. Prepoznatljiva surovost Albanaca Po okonanju rata iz perioda 1876 1878. godine Albanci su se iz Toplice na Kosovo i Metohiju iseljavali dobrovoljno ili, kao predstavnici dotadanjih zulumara, neposredno beei ispred nadiranja srpske vojske. Bilo je i sluajeva da su se iseljavali i kasnije ne hotei ostati pod srpskom upravom. Ali, da bi slika o svemu tome bila kompletnija treba svakako podvui da je povratnika bilo i ranije oko 1810. godine zbog irenja srpskog ustanka. Kad govorimo o surovosti Albanaca ono to pre svega moramo imati u vidu jeste da je ona vidna tek u okolnostima kad izrazito brojano dominiraju kad te izrazite brojane dominacije nema oni izrastaju u sinonime podanitva, straha i poniznosti. U okolnostima brojane dominacije oni su olienje surovosti nezavisno od toga da li verski pripadaju islamu ili katolianstvu vera im na tom planu ne ini nikakvu zapreku - da se mirne due, i bez imalo straha, da se ne ogreimo, mogu svrstati i u bezvernike ili nevernike. Uostalom, jo je skopski nadbiskup, Albanac Matija Masarski 1768. godine u izvetaju papi pisao da je okolinu akovca naselilo stotine arbanakih porodica koje su ponosne, krvolone i razbojnike vie nego druge a tvrde u (katolikoj) veri.211 Samo u takvoj atmosferi i neki su Srbi prelazili u islam dok su se opet neki njihovi roaci radije opredeljivali za iseljavanje. Ali, paraleno sa islamljenjem ili iseljavanjem bilo je i sluajeva doseljavanja pre svega na poziv ranije doseljenih Srba. Tako su se recimo Zupani u Vrnici doselili iz Starog Kolaina na poziv Kremanovia, koji su se tu iz Starog Kolaina doselili dosta ranije.212 Kad govorimo o poislamljenju Srba na Kosovu pre svega moramo imati u vidu njihov jak dodir s Albancima iako on nije jedini razlog. Islamizaciji se po pravilu pristupalo onda kada su se u sela doseljavali Albanci. Najee se kao razlog navodi spasavanje od njihovog nasrtanja, ali se svakako mora imati u vidu i injenica da je poislamljenje bilo i vid uspenije odbrane od njihovih ataka. Nadalje, bilo je i sluajeva

210 211 212

Isto, str. 23. Glasnik skopskog naunog drutva, knj. I, sv. 2, 329 334. Atanasije Uroevi, isto, str. 83.

165
kada se podlegalo nagovaranjima i privoljavanju pa ak i zbog ugledanja na same Arbanase.213 Prisiljavanja na turenje bilo je i krajem XIX veka. Zanimljiv je sluaj nekog Adema iz Nevoljana koji je svog obanina Gvozdena silom preveo u islam.214 Atanasije Uroevi navodi sluaj siroadi nekog Milana u Prelezu koje su po njegovoj smrti prihvatili Arbanasi istog sela i odmah ih ili docnije preobratili u islam, od kojih je nastao sadanji rod aivar.215 Od sluge Cvetka su u Vuitrnu nastali Mustafii, dok je Janiije Mali Zdravkovi iz Glogovca, kad je preao u Graanicu preao i u islam zbog ene.216 Prirodno da je po poislamljenju Srba na Kosovu dolazilo potom i do poarbanaenja jer je poislamljenje vreno u arbanakoj sredini. Kako su se brane veze po poislamljenju morale potom odravati samo sa Albancima to je u njihove kue poeo da se zavodi srpski jezik. Uticaj Albanaca na Srbe oitovao se i u nonji gotovo da je bila ista kao i arbanaka zastupljena je bila ak i bela arbanaka kapa. Istina, nakon oslobaanja 1912. godine ona se poela odbacivati. Uticaj je kod enske nonje bio gotovo beznaajan. U istoj meri u kojoj je dupla nonja po osloboenju zamenjena srpskom poela je poputati i dvojezinost - u korist srpskog jezika. 11. 3. Dobrosusedski odnosi Srba i Albanaca Nije, meutim, na Kosovu i svekoliko bilo samo crno, itekako je bilo i dobrih odnosa. U tom kontekstu i elimo posebno podvui ove dobre jer loe nastojimo prepustiti nepovratnom zaboravu. U tom smislu emo samo podsetiti na one na koje nam je pozornost skrenuo i Atanasije Uroevi - i to tako to emo navsti jedan neto dui citat iz njegove ve naznaene knjige: Negde u poetku 19. veka su Srbi Pecinovii u Robovcu prihvatili Arbanase Sadrijevie, koji su od krvne osvete izbegli iz gnjilanskog Karadaka, i drali kao sluge dok se nisu privredno podigli. Srbe Drobnjake je pak iz susednog Bukoa, gde su bili ifije, dozvao 1875. u Vrnicu njihov raniji komija Emin Beka (predak roda Bekovia u Vrnici) na imanje koje je jevtino prodavao. U Kajlovici su neki Arbanasi muhadiri pokuali jedne noi 1911. godine da otmu jednu Srpkinju. U pomo toj srpskoj kui pritekli su komije Beir i Jusuf Krasni. Beir je u tom sukobu
Isto, str. 101. Ministarstvo inostranih dela, Prepiska o arbanakim naseljima u Staroj Srbiji 1898. i 1899, Beograd, 1889, str. 142. 215 Atanasije Uroevi, isto, str. 102. 216 Pogledati detaljnije delo Atanasija Uroevia.
214 213

166
poginuo, a Jusuf ranjen u nogu, ali je njihova pomo uspela, jer su napadai pobegli. Hamdija Mameti iz G. Brnjice je za vreme okupacije u drugom svetskom ratu uvao kue svog suseda Tase Boidarevia. Kod svakog pretresa kue je uzimao k sebi (u svoju kuu) Tasinog sina mladia da ga vrioci pretresa (Albanci) ne bi muili. A jednom kad je jedna razbojnika banda od 16 Arbanasa na broju napala nou na Tasinu kuu i otvorila vatru na nju, Hamdija je sa svojim bratom emom, odgovorivi puanom vatrom na njih iz svoje kue, digao uzbunu u selu i rasterao bandu. U sluajevima ovakvog dobrog susedstva nije se bealo iz sela pri menjanju carstva. U balkanskom ratu i po proboju solunskog fronta Srbi su uzimali u zatitu svoje dobre susede Arbanase, a za neprijateljskih okupacija 1915 1918 i 1941 1944 ti su Arbanasi sklanjali Srbe u svoje kue. Kad je u takvim nepovoljnim vremenima bilo opasno po jedne izlaziti iz sela, tada bi im drugi i stoku uvali u polju.217

12. ISTORIJA ISLAMLJENJA SRBA NA POSTORU JUNE I STARE SRBIJE

Raspravljajui o ovom problemu Jovan Hadi Vasiljev polazi od injenice da se na narod deli na dve veroispovesti: hriansku i muslimansku. Dok se hrianska deli u dve crkve muslimanska se deli u nekoliko sekti. Pored Bosne i Hercegovine i Sandaka na narod je poislamljen i na delu June i Stare Srbije. to se poislamljenja naeg naroda tie ono je bilo i nasilno i dobrovoljno, ba kao to je bilo i masovno i pojedinano. Zadrimo se u prvi mah na poturenjavanju naeg sveta nasilnim putem u masovnom obliku. Poznato je da su Turci po ovajanju ovog prostora masovno odvodili nae ljude u ropstvo preseljavali ih sa ovog prostora u Carigrad i Malu Aziju. Tamo su ih odvodili u ratove ili im je sluilo kao roblje. Tako je recimo Ibrahim paa imao 1.700 robova, a Iskeder elebija 6 7.000. Po osvajanju Novog Brda sultam Mehmed II je vojnicima dao 700 ena i 320 dece. Za vreme prvog ustanka u umadiji u Prizren je dovedeno 30 dua. To roblje je u Jedrenu i Carigradu i prodavano poto se prethodno sortiralo.
217

Isto, str. 112.

167
Javno roblje je u Turskoj zakonom ukinuto tek tridesetih godina XIX veka u ivot je uveden 1846. godine, a 1856. i neto proiren. Posebno bolan oblik turenja vren je kupljenjem dece u janiare ivi danak. To je red vojske koji je ustanovio jo sultan Orkan 1329. godine. Najpre su uzimana deca od 5 6 godina, a potom od 10 16. Onome ko je imao etvoro ili petoro dece uzimano je po jedno, a onome ko je imao vie i po dvoje. Po odvoenju su do pravog uzrasta bila deljena stanovnitvu Male Azije da naue turski, a kad odrastu vraana su u Carigrad. Ako vlasnik dete izgubi morao je da ga plati. Uena su da budu janiari i to drskiji prema svojim roditeljima. Jovan Hadi Vasiljev vrlo precizno navodi oblasti i mesta u Makedoniji u kojima i u kom procentu - broju u odgovarajuem selu ive ljudi hrianske vere i poturenjaci: A - Struka oblast: Vranite od 550 stanovnika ima 9 poturenjaka, Ohtis od 1.500 stanovnika ima jedva neto ispod polovine poturenjaka, Podgorci od 1.200 stanovnika takoe neto malo ispod polovine potuernjaka, Ljubinite od 600 stanovnika ima preko 200 poturenjaka, Raje je sa 900 stanovnika svo potureno, Petani od 600 stanovnika 90 poturenih, Velgote od 2100 stanovnika ima oko 50 poturenjaka. B Oblast Golog Brda: Jablanica (1.000 stanovnika, 200 poturenjaka ili Arnautaa), Steblevo (od 1.000 stanovnika, poturenjaka), Sebite (od 800 stanovnika 2/3 poturenjaka), Oketin (od 800 stanovnika sve sami nai poturenjaci), Klenje (od 800 stanovnika dominiraju poturenjaci), inoec (od 800 stanovnika 2/3 su poturenjaci), Trebite (od 2.600 stanovnika tek je 69 hriana), Malo Ostreni (od 500 stanovnika je poturenjaka), Golemo Ostreni (od 500 stanovnika 28 je poturenjaka), Tuepi (od preko 100 stanovnika dominiraju hriani), Leniani (ima preko 400 stanovnika a preko 300 poturenjaka), Depina ( od 300 stanovnika polovina je poturenjaka), Surpetovo (od 150 stanovnika svi su poturenjaci prezivaju se na i), Torbai (ima 176 stanovnika svi su poturenjaci), Trnovo (ima 600 stanovnika i svi su poturenjaci), Radovite (imaoko 150 stanovnika svi su poturenjaci), Otiani (preko 300 stanovnika veina je poturenjaka). V - upa Debarska: Gorenci Gorno i Dolno (od 500 stanovnika 3/4 su poturenjaci), Crnobok (100 stanovnika sve poturenjaci), Bajramovci (100 stanovnika sve poturenjaci), itoneni (7 turskih kua, a ostalo nai poturenjaci), Golema i Mala Papranica (u Golemoj Papranici 500 kua sve poturenjaci, a u Maloj ima neto i hriana), Koita (400 stanovnika u kome dominiraju poturenjaci), Bretani (900 stanovnika preko 600 poturenjaka), Elevci - Gornji i Donji (apsolutno dominiraju poturenjaci).

168
G Debarsko polje: Krita Donje i Gornje (oba ima oko 500 stanovnika Donje je arnautsko i muslimansko, a Gornje isto hriansko), Klobuita (od 600 stanovnika 1/5 su hriani), Procesti (od 500 stanovnika veina su poterenjaci), Meelare (500 stanovnika gde veinu ine poturenjaci), Erbeli Orbeli (od 500 stanovnika veina su poturenjaci), Oboki (400 stanovnika veina poturenjaci). D Radika: Kosovrasti Donje (800 stanovnika 150 poturenjaka), Kosovrasti Gornjo (od 400 stanovnika 40 50 je hriana), Mogare (od 720 stanovnika tek 20 hriana), Skudrino (od 100 stanovnika sve su poturenjaci), Prisojnice (od 500 stanovnika svi su poturenjaci), Jane (od 400 stanovnika 150 poturenjaka), Aovci (150 stanovnika svi poturenjaci), Rostue (od 1.000 stanovnika tek je 1/5 hriana), Velje brdo (od 560 stanovnika preko 400 je poturenjaka), Trebie (ima 900 stanovnika od kojih je 600 poturenjaka), Boletin (350 stanovnika sve poturenjaci), Vadui (300 stanovnika sve poturenjaci), ernovnica (1.300 stanovnika sve poturenjaci). - Prizrenska oblast: Re je o oblasti sa najveim brojem poturenjaka. E Tetovska i Gostivarska oblast: U ovim oblastima ima tri sela u kojima ive samo poturenjaci: Elovjane (1.000 stanovnika), Urvi (400 stanovnika) i Vranovci (300 stanovnika. - Skopljanska upa: Pagarua (400 stanovnika - 14 hriana), Koliane Donje (800 stanovnika sve poturenjaci), Umovo (500 stanovnika sve poturenjaci), Drailovo (300 stanovnika sve poturenjaci). Z Veleka oblast: Vranovce (2430 stanovnika sve poturenjaci), Melnica (1535 stanovnika sve poturenjaci), Vranovce (833 stanovnika sve poturenjaci), Bohulja (1.000 stanovnika polovina poturenjaka), Manastirec (200 kua veina hriana), Dolni Disan (227 kua samo su dve hrianske, preko 1.200 poturenjaka), Timjenik (1.500 dua sve poturenjaci), Pepelite (oko 180 kua sve poturenjaci), Rosoman (preko 1.000 stanovnika sve poturenjaci), Vojanci (354 stanovnika sve poturenjaci), Temnik (isto poturenjako selo), Krivolaka (614 stanovnika sve poturenjaci), Glii (300 stanovnika 2/3 hriana), Marena (600 stanovnika vie od polovine poturenjaci), Sirkovo (1.500 stanovnika sve poturenjaci), Kruevica (600 stanovnika sve poturenjaci), Barevo (500 stanovnika 2/3 poturenjaka), Besvica (1.500 stanovnika sve poturenjaci), Veije (700 stanovnika 2/3 poturenjaka), Bistrenci (700 stanovnika oko 600 poturenjaka), Dublino (500 stanovnika preko 5/6 je portuenjaka), Kurenica (500 stanovnika sve poturenjaci), Turska Korija Kurija (200 stanovnika sve poturenjaci),

169
Prievo (2.000 stanovnika 3/4 poturenjaka), Vatoa (2.000 stanovnika 2/3 poturenjaka). I Prilepska i Bitoljska oblast: Ova su sela stanovnitvom mahom iz Debarske oblasti koje je isto poturenjako. J Kievska oblast: Po beleenju Jovana Hadi Vasiljeva koji se ovim istraivanjima inae bavio u periodu os 1912 1924. godine 218 odnos stanovnitva je po naseljima izgledao ovako: grad Kievo (preko 4.500 stanovnika 2/3 poturenjaka), Premka (47 dua sve poturenjaci), Baite (387 stanovnika sve poturenjaci), Lisiani (519 stanovnika 479 poturenjaka), elopeci (415 stanovnika 239 poturenjaka), Stregomite (381 stanovnik sve poturenjaci), Srbica (842 stanovnika sve poturenjaci), Leniva (171 stanovnik 106 poturenjaka), Kruica (109 stanovnika 3 poturenjaka), Plasnica (900 stanovnika preko 600 poturenjaka), Preglovo (preko 900 stanovnika oko 250 poturenjaka), Staroec (165 stanovnika oko 100 poturenjaka), Trebino (70 stanovnika sve poturenjaci), Modrita (preko 200 stanovnika 45 poturenjaka). K U selima Resenske oblasti etniko stanje je bilo sledee: Carev Dvor (1.000 stanovnika 2/3 poturenjaka), Bukovo (750 stanovnika sve poturenjaci), kozjak (oko 300 dua sve poturenjaci), Drmeni (700 stanovnika veinom hriani), Lahci (300 stanovnika 20 poturenjaka), Podleane (oko sto poturenjaka), Sateska (oko 90 poturenjaka). L Pehevska oblast: Carevo Selo (2.000 stanovnika preko 1.000 poturenjaka), Istevnik (902 stanovnika 220 poturenjaka), Trebetovite (577 stanovnika 294 poturenjaka), Meitovo (793 stanovnika 674 poturenjaka), Zvegor (753 stanovnika 679 poturenjaka). 12. 1. Etnike osobine poturenjaka u Junoj Srbiji Da odmah jedan detalj pojasnimo, muslimane potuernjake ne trpe ni hriani, ni muslimani, i jedni i drugi ih smatraju renegatima. S druge strane, ni oni ne trpe ni Turke, ni Albance, ni hriane. Hriane zbog toga to ih podseaju na njihovo pravo poreklo. U Debarskoj, Prizrenskoj, Skopljanskoj i Tikvekoj oblasti takve poislamljene turke pogrdno zovu Torbeima u okolini Debra i Kurkima. Hriani su ih tako zvali, naravno, tajno, a Turci kad hoe da ih nagrde. Poturenjaci ne trpe da se tako nazivaju - ak i ne priznaju da su im preci bili hriani osim u Bosni i Hercegovini. Ako su to i priznavali inili su u etiri oka. Naravno da je uvek bilo izuzetaka: Serafin beg peki, Hajdar beg Hasanovi Kanturovski, narodni poslanik za Tikve, Beir
218

Jovan Hadi Vasiljev, Muslimani nae krvi u Junoj Srbiji, internet

170
Popi iz Bele Crkve... U pekom bratstvu Mahmudbegovia se svest o srpskom poreklu nikad nije ni ugasila. Pretena veina muslimana satkana je u tenji da budu vei muslimani i od pravih muslimana i Turaka. Poslovica da bez poturenjaka nema Turina odnosi se upravo na njihov fanatizam. Najvei fanatici su u Tikvekoj i Debarskoj oblasti izuzimajui Golo Brdo i neke delove Prizrenske oblasti. to se jezika tie, uglavnom govore srpski tek je mali procenat znao turski i arnautski. Srpskim se u kui slue iskljuivo, i zovu ga na govor, na jezik. Na ovaj detalj Turci su naroito obratili panju posle srpsko turskog rata 1876 1878. godine kada su poeli da otvaraju kole i zidaju damije kako bi nauili turski. Usprkos tome veina je poturenjaka pre nauila arnautski. Nasuprot svim ovim naporima da raskinu sa svojim poreklom poturenjaci su uporno proslavljali urevdan. Nikakva agitacija muslimanskih verskih prvaka protiv toga nije davala rezultata. U Tikvekoj oblasti idu i u manastir sv. ore gde se umivaju vodicom koja izvire kod manastira. Takoje isto i bilo i u Kievskoj oblasti taj dan ak smatraju svojim najveim praznikom. Sve do Prvog svetskog rata poturenjaci su u prizrenskom brodu slavili i sv. Panteleja po pravoslavnom kalendaru. Dugo su slavili i sv. Nikolu 9/22. maja, u mnogim selima Golog Brda, dok im je preslava bila Preobraenje. U Kievskoj oblasti poturenjaci su dugo odrali i bojenje uskrnjih jaja za Uskrs.219 U mahali Bainci kod Kieva su sve do poetka balkanskih i Prvog svetskog rata u svojim kuama (drali) kandila iz hrianskih vremena ~ak su ih tajno i palili nou. Mnogi poturenjaci su sve do tih vremena teko bolesnu decu odnosili i u crkve da bi im se nad glavama italo jevanelje, ba kao to su mnogi uvali i ostatke svojih crkava i manastira jer znaju da su im zadubine od predaka. Tako su u isto poturenjakom selu Golo Brdo do ratnih dogaaja trajali ostaci seoske crkve sv. Atanasija. Uporedo sa ovim odravana je tradicija i u nonji i poturenjaci su nosili iste kostime kao i hriani, dok se u Velekoj oblasti sve do srpsko turskog rata 1876 1878. godine poturke nisu krile sve do tada se kod njih nije nosila fereda. Ako su se i pokrivale inile su to ovla - tek onda kad se poe u drugo selo ili grad. Na tom planu najdalje su otile poturice u Tikvekoj oblasti. Generalno, sve do navedenih godina nau su poturenjaci nosili sve psihike osobine hrianskog dela naroda iako ih je privilegija od strane dravnih vlasti uinila, u nekim prilikama, mekucima i poltronima. U ovome su naroito prednjaile poturice u Debarskom kraju koji su inae
219

Isto

171
bili najvei pljakai da bi prvi poeli da bee kada se turska regularna vojska 1877 1878. godine poela pred Srbima povlaiti, nisu se zaustavljali ak ni kod svojih kua. Osnovne im se karakteristike mogu svesti na: labavost, popustljivost, potrebu za uzmicanjem, straljivost koja je nesumnjivo posledica promene vere. Ipak su bili svesni da su njihovi stari napustili staru veru ta sramota uvukla je u njih i strah. Vrlo su nepoverljivi, veoma paze ta govore, sujetni su i rado primaju lepe rei o sebi. Od osloboenja 1912. godine neprestano su iveli u strahu da e zbog promene vere sada biti rtve. 12. 2. Uzroci poturavanja Da bi se ovo pitanje do kraja razumelo mora se znati da su pored dve hrianske veroispovesti na ovim naim prostorima bile na sceni i razne jeresi. Najmnogoljudnija, a time i najglavnija bila je bogumilska pre svega u Bosni i Hercegovini, Prizrenskoj i Debarskoj oblasti. Treba se svakako prisetiti da je pre naeg susreta sa Turcima Carigradska patrijarija bacila anatemu na cara Duana i nau jerarhiju. Sve do vremena kosovske katastrofe tekao je i pokuaj pokatolienja Srba. U takvim okolnostima, a sa Turcima, na na prostor dolazi i islam koji se naem narodu nametnuo samim turskim gospodarstvom. Nasuprot tome to turska vlast nije vrila pritisak na poturavanje opte stanje u naim zemljama bilo je takvo da je nezadrivo usmeravlo stanovnitvo ka tome: potureni hrian bi istog trenutka postao gospodar-aga kao to su bili i zavojevai. Onaj ko bi primio islam ne samo da bi zadrao svoje ve postojee materijalno stanje, no bi dobio jo. Onaj ko to ne bi uradio ne bi mogao raunati na pravdu, a radio bi gospodarsku zemlju ivei iskljuivo od njegove milosti. Srebroljupci su zadobijani blagom, sujetne i vlastoljubive poastima i izgledima na velika dostojanstva, a slabe i plaljive pretnjom i prisilom. Nita manje znaajniji, ako ne i preteniji uzrok, bilo je nadiranje Arbanasa u nae zemlje na zapadnoj periferiji i u unutranjost. Prvi koji su u masama primali islam bili su Arbanasi. Tek u tim okolnostima oni su po celoj liniji dodira sa naim narodom navalili u nae zemlje. Ta navala Arnauta koja zainje od kraja XVI veka, posle seobe naega naroda dostigla je svoj vrhunac krajem XVII i poetkom XVIII veka. Da bi se zatitili od njih nai su sunarodnici obe vere prelazili u islam. To je i razlog to se najvei broj naih poturenjaka u Junoj Srbiji nalazi na zapadnoj periferiji poev od Ohridskog jezera, pa du Drima sve do Skadarskog jezera. to su Arnauti dublje prodirali ka jugoistoku to se u naem narodu irilo primanje islama. Mnogi su razlozi i naini na koji su Arnauti poturavali na svet to je ujedno i tuna i ponosita istorija naega

172
naroda. Taj proces koji je trajao sve do 1912. godine nije bio samo nasilan bilo je i dragovoljnog turenja, na alost. Jovan Hadi Vasiljev u jednom trenutku u svojoj studiji doslovno belei da su se nae enskinje poturile vie dragovoljno nego nasilno.220 Ali, on ne spori ni oblike nasilnog turenja: Kao Arnauti i Turci su u gradovima, pojedinano, nasilno poturivali nae enskinje. S vrlo malim izuzetko, to su inili meu Turcima inferiorni ljudi. I njihove su se pobude za nasilno poturavanje izvesne hrianske devojke ili ene bitno razlikovale od onih u Arnauta. Kod ovih je glavna pobuda bila najvie ljubav, a kod Arnauta najee ekonomski iteresi prisvajanje hrianskoga imanja i propuivanje hriana sa imanja, na koje Arnauti bace oko. Za poturavanje hriana i jedni i drugi vrili su pritisak najvie u neredovnim prilikama; najvie pred kakav rat, za vreme samoga rata ili ma kakva hrianska pokreta.221 Ovakav nain poturavanja hrianskih enskinja popustio je tek polovinom XIX veka od tada je ve bilo sluajeva da su otete enskinje od turenja i vraane roditeljima. Pred vlastima su ak razbuvljivane devojke i ene. Kad je na svet u Junoj Srbiji u pitanju jedan od glavnih uzroka poturavanja bio je i ukidanje Peke patrijarije 1766. godine dok se grka hijerarhija pokazaka veoma labavom u zatiti nae nacionalne celine. Bilo je svakojakih poturenjavawa: za novac mito, u pijanom stanju, zbog potrebe da nosi oruje, nepoimanja znaaja svoga koraka, iz ale ili svae, iz atara i potovanja prema kom dobrom susedu, majstoru, prijatelju... Kako musliman u velikoj veini naih zemalja nije mogao iz islamske vere da pree u hriansku ni ovi se prividni muslimani vie nisu mogli vratiti u svoju izvornu. Ali, kako su po slovu Jedrenskog mira iz 1829. godine hriani dobili vie prava u Turskoj, no to su do tada imali, ima dosta sluajeva gde su se ti prividni muslimani, a na intervenciju najviuh turskih dravnih organa i evropske diplomatije, vratili u krilo hrianske crkve zanimljiv je sluaj u Gnjilanskoj Gornjoj Moravi gde su se 1847. godine sunarodnici katolike crkve... vratili hrianskoj veri.222 12. 3. Vreme poturavanja naih poturica Nema sumnje, a na temelju pisanih podataka, da je glavni proces turenja vezan za XVII vek to je vreme koje se slae i sa tradicijama naega naroda. Najvei broj poturenjaka nastao je nakon seobe
220 221 222

Isto Isto Isto

173
naega naroda pod Arsenijem arnojeviem i u vreme najjaega nadiranja Arnauta u nae zemlje. U Tikveu i selima Timjenik i Begnite potoji predanje da su hriani potureni pre 200 godina u odnosu na kraj XIX veka. Gotovo identian sluaj vezuje se i za tikveka sela Negotin i Kavadar. Poturavanje Opolja u Prizrenskoj oblasti vezuje se za Kuril bega od pre 120 godina. I kod Debarske oblasti se pominje razdoblje od 200 godina. Sasvim je slino i u Pehevskoj oblasti. Taj proces, i to svakako treba imati u vidu, trajao je sve do smaka Turskog carstva u naim zemljama do 1912. godine.

13. GODINE NEPOSREDNO PRED OSLOBOENJE

Jo sredinom XIX veka mlada turska inteligencija na kolovanju u Evropi formira ilegalnu politiku organizaciju Jedinstvo i Napredak voena idejom da u Turskoj ukine apsolutizam. Voeni podvuenim idejama ona 3. jula 1908. godine organizuje prevrat u vojsci za centar pobune odabira Resen. Kako pobuna zahvata celu treu armiju sultan Abdul Hamid biva primoran da 22. jula vrati u ivot ustav iz 1876. godine. Mladoturski pokret ubzo je zahvatio i Kosovo i Metohiju sredinom 1908. godine kosovskije valija tvrdio da u njegovom vilajetu ima dosta mladoturaka, iako njihovu proklamaciju o ustavnosti, optim slobodama, jedinstvu i bratstvu svih podanika Turske carevine nisu sve strukture rado prihvatale. Pre svega nisu albanske mase jer je on podrazumevao i njihovo razoruanje uz obavezu da potuju zakon. Nisu rado prihvatale ni optu vojnu obavezu gde bi bilo i Srba, kao ni poveanje poreza. Njihova se osnovna ideja svodila na zaotravanje odnosa izmeu njih i Srba. to se pak Srba tie oni su mladotursku revoluciju prihvatali sa oduevljenjem jedino su i ne malo zazirali od turske rei jer su znali da ona ni kod njih samih nema neku bitniju snagu.

174
Do tada povlaeni Albanci su sada trebali da budu graanski ravnopravni sa drugima zbog toga su se i odluili na oruano suprodstavljanje. Nisu mogli da se pomire sa idejom o izjednaavanju raje i muslimana, a jo su tee prihvatali hriane u organima turske dravne uprave. U tom kontekstu njihovo protivljewe tim idejama nije bilo izraz protivljenja turskoj upravi no njenim reformskim nastojanjima. Dakle, bili su protiv hriana u zaptijskoj - andarmerijskoj slubi, zatim protiv davanja osmine no desetine kao i pre, potom protiv otvaranja ruskog konzulata u Kosovskoj Mitrovici i konano protiv hriana u vojsci radije im je bilo da oni i dalje ostanu raja koja e plaati vojnicu. Kako, meutim, ovi njihovi zahtevi nisu bili ozboljno prihvaeni to je albansko-turski sukob bio sve izvesniji. Primereno tome u Ferizoviu (Uroevcu) su od 5 23. jula 1908. godine Albanci odrali skuptinu da bi vrlo jasno izrazili svoje neslaganje u novonastalim okolnostima. Svoje zahteve sveli su na osam taaka: prvo, izrazili su vernost sultanu; drugo, zalagali su se za ponovno uvoenje ustava iz 1876. godine; tree, svi protivnici novog uvoenja ustava morali bi biti kanjeni smru; etvrto, postojei zakon se ne sme menjati do novog saziva parlamenta; peto, ove slobodarske ideje moraju zaiveti u itavoj dravi; esto, oni koji bi se njima protivili bili bi kanjeni po treoj taki; sedmo, novi ustav se morao apsolutno slobodno primenjivati, i osma je taka prizivala boji blagoslov na postignuti sporazum.223 Ovaj stav Albanaca je njihov odnos prema mladoturcima na prostoru Kosovskog vilajeta izdigao do nivoa kljunog politikog pitanja na ovom prostoru. Oni su bili za ustav, ali i za pravo da ga sprovode na stari nain. Ova tenja ih je apsolutno vodila ka autonomiji na koju mladoturci nisu mogli pristati. elni ljudi ove politike bili su: Iso Boljetinac, Zejnel beg (vuitrnski), Riza beg iz akovice i Ismail Draga iz Drenice. Primereno ovom albanski kaaci se priklanjali i oruanim akcijama poetkom avgusta, a pre svega u gnjilanskoj, pekoj i akovakoj nahiji. Tenja je, dakle, ka autonomiji sve vie bila aktuelnija to je mladoturke priklonilo vrem obliku centralizacije vlasti. Na to su Albanci reagovali otvaranjem svojih nacionalnih klubova u svim mestima u kojima su bioloki dominirali. A njih je bilo u: Skoplju, Pritini, Prizrenu, akovici, Pei, Kosovskoj Mitovici, Vuitrnu i Gnjilanu. Korak dalje bio je kongres u Bitolju od 14 20 novembra 1908. godine na kome su zauzeli jo radikalnije mere u tenji ka svojoj autonomiji.

223

. Avramovski, Izvetaji austrougarskog konzula, 322 -323. Dragi Malikovi, isto, str. 75.

175
Sukobi su bili vie nego izvesni. I on je i otpoeo u jesen 1908. godine. Najei se dogodio u selu Boljetini gde je stradalo 30 turskih vojnika i 3 Albanca. Poginuo je i stric Isa Boljetinca.224 to se Srba tie oni su prihvatili pobedu mladoturske revolucije iz 1908. godine jer su u njoj prepoznavali mogunost svoje kulturne I politike afirmacije.. Ali, ako su protiv sebe imali i neke nezadovoljne Turke, i gotovo sve Albance, bili su do te mere ugroeni da su masovno morali da naputaju prostor Kosovskog vilajeta.225 Da bi se spreio polom srpska inteligencija od 10 13. avgusta 1908. godine u Skoplju se odrava konferenciju na kojoj je prisustvovalo 26 predstavnika iz Kosovskog, Bitoljskog, Skadarskog i Solunskog vilajeta na kome je formirana Srpska narodna organizacija Srba Osmanlija, ili Srpska demokratska liga koja je imala pre svega za cilj da politiki, privredno i kulturno organizuje Srbe u Turskoj. Za predsednika Centralnog odbora od deset lanova bio je izabran Bogdan Radenkovi vo|a ranije ~etni~ke organizacije.226 Odnose na ovom prostoru bitno je i dodatno komplikovala aneksija Bosne i Hercegovine oktobra meseca 1908. godine od strane Austro Ugarske ime su jednostavno naruene odredbe Berlinskog kongresa. Stanje je dodatno zakomplikovao i projekat o izgradnji eleznike pruge kroz novopazarski sandak - ime je Austro Ugarska jasno predoila svoje teritorijalne ambicije. I dogaa se ono to je do tada na ovim prostorima bilo nezamislivo ovaj potez Austro Ugarske zbliava Srbe i Albance u borbi protiv njenih ambicija. U takvoj atmosferi mladoturci su organizovali raspisali parlamentarne izbore nakon kojih su Srbi u Centralnom parlamentu od 272 poslanika mesta osvojili tri: Savo Stojanovi za Pritinu, Alaksandar Parli za Skoplje i dr Janiije Dimitrijevi za Bitolj. Za senatora je bio izabran Temko Popovi iz Ohrida.227 13. 1. Uticaj velikih sila i susednih zemalja na dogaaje na Kosovu i Metohiji Nema sumnje da je u svim ovim dogaajima spoljni faktor 1908. godine na ovom prostoru bio veoma izraen. Ono to smatramo vanim da
Dragi Malikovi, isto, str. 82. Vrlo precizne podatke o tome iznosi ve navedeni Dragi Malikovi u pominjanoj studiji na stranama od 85 86. 226 O mrei odbora koja se potom razvila po vilajetima takoe detaljnije pogledati delo Dragija Malikovia u navedenoj knji`i, str. 88 89. 227 I o ovome detaljnije pogledati kod Dragija Malikovia u navedenoj knjizi, str. 100 117.
225 224

176
podvuemo jeste stav Bea koji je polazio od toga da je u izrazitom interesu Austro Ugarske da imaju naklonost Albanaca. U tom im je smislu i plasirala ideju o autonomiji, pa ak i samostalnosti. Nasuprot njoj Rusija se drala pasivno oprezno insistirajui na reformi turske drave verujui da je to u interesu i pravoslavnog ivlja. Nije bila sklona ka revolucionarnijim ili komplikovanijim potezima. Ona je imala svoj problem vezan za slobodan prolaz svojih ratnih brodova kroz moreuze tako da joj nije bilo u interesu neko novo zaotravanje odnosa. Ka smirivanju strasti bila je usmerena i sama mladoturska vlast i time to je u drugoj polovini 1908. godine na odgovorne politike, pa i vojne dunosti, dovodila i Albance. Tako je ubijenog emsi pau na mestu komandanta divizije u Kosovskoj Mitrovici zamenio i Albanac Suad paa koji se smatrao i pouzdanim mladoturskim saradnikom i prijateljem Srba.228 13. 2. Stara Srbija i Arbanasi Pojanjavajui slovensko arbanake odnose do 1914. godine sa aspekta putopisne literatute na naunom skupu na Cetinju koji je odran izmeu 21 13. juna 1990. godine Janer Rotar229 posebno skree panju na knjigu Karla tajnecova Eine Reise durch die Hochlandergaue Oberalbanies koju je publikovao u Lajpcigu 1903. godine i tom je prilokom sa 13 slika i kartom dodatno obogatio. Na knjigu u kojoj on opisuje plemena, rodbinske kue kule, nain ivljenja, krvnu osvetu, kanonizaciju Leke Dukainija, besu, gostoprimstvo, odnose izmeu muslimana i katolika.230 Posebnu panju obraa na katolike meu Albancima i svetenstvo, kole i vaspitanje mladih. Nezaobilazna je, svakako, i krvna osveta zbog koje su neizbene seobe pojedinih plemena, porodica ili pojedinaca. Bekstvom su uglavnom usmemereni ka akovici i Kosovu. tajnmecova knjiga je prevedena u Skoplju na srpski 1910. godine pod naslovom Od Adrije do Crnog Drima s posvetom Sveti St. Simiu koji je 1904. godine u Beogradu izdao knjiicu pod naslovom Stara Srbija i Arbanasi. Niko Ninim u listu Edinost je 1909. godine publikovao svoj feljton Albanija i Albanci iz mojih balkanskih spomenov koji je kao samostalnu brouru objavio ve 1910. godine. Opisujui svoje putovanje brodom iz Crne Gore preko Skadarskog jezera u Skadar on ne skriva svoju nakostrteenost prema Italijanima u rodnom Trstu i ne razume zato oni u
228 229 230

AS, MID, PO, f. XII, pov. br. 1571, Balugxi} iz Skoplje, 24. VIII 1908. Internet izdanje Isto

177
Albaniji podiu kole na italijanskom jeziku umesto da to ine na albanskom. Nadalje, ne razume ni to zato je njemu kao Austrijancu neophodna turska dozvola za ovo putovanje nasuprot Crnogorcima koji uivaju privilegije na tom planu. Umesto pasoa koji se od njega trai za Crnogorce ne treba drugo, nego imati na glavi rnogorsko kapico pa se more svobodno gibati po svoj Albaniji. to se gostoprimstva tie i Nini podvlai da je ono iznimno gostioniar prvo gostu pokloni i pripali cigaretu, a donese mu i vina, ako gost poeli, mada je to protiv muslimanskih vjerskih naela.231 Sam Skadar ima oko 40.000 itelja i sredite je albanskog gibanja. Albanci slabo govore tutski, osim urednikov in astnikov, ali je zato poznanje srpskoga jezika mono razirjeno tudi med Albanci jer Srbi ive u okolini Skadra. Nema sumnje da je vidan italijanski i austrijski uticaj jer se austrija javlja i kao zatitnik katolike crkve u Albaniji pomae je materijalno i moralno, svakako voena politikim interesima to je Niniu i te kako jasno. Shvatajui o emu se radi i Turci zabranjuju irenje tjednih i drugih listova tim vie to je kod Almabana prisutna mlakost kod konfesionalnog i religioznog pitanja. Cilj mladoturaka je vie nego jasan spreiti emancipaciju Albanaca i tako spreiti tenje za otcepljenjem od Carigrada. I konano, Nini posebno podvlai potrebu za gradnjom dunavsko jadranske eleznike pruge iz Beograda i Srbije na Jadran preko Albanije, ali i upornost albanskih komitaa da u tome spree rad francuskih inenjera koji su prikupljali potrebne topografske podatke. Ubrzo nakon Ninia pojavio se i vrlo zanimljiv putopis fra Lovra Mihaievia: Po Albaniji Dojmovi s puta, koje je publikovao u Zagrebu. Re je o putopisu koji je napisao sa puta po Albaniji koju je obiao kao lan bosanske franjevake provincije 1883. godine da bi u samostanu Troan i ostao kao uitelj tamonje redovnike mladei. Tamo je ostao deset godina da bi primereno dekretu iz 1906. godine iz Rima ponovo otiao u Skadar gde je imenovan prvim provincijalom novoosnovane franjevake provincije u Albaniji sa seditem u Skadru. Ve 1907. godine obilazi celu Albaniju, potom Epit i Makedoniju dokle je i dopirala franjevaka provincija. Sama broura od 144 stranica i veim brojem fotografija ljudi podeljena je u est poglavlja. Sama knjiga zadire u sve slojeve ivota zadire ak i u prolost. Dajui politike prilike on turo ali i tano procenjuje da su se franjevci lepo razvijali sve od slavnih Balia, te Skenderbega, ba kao i u vreme srpskih vladara naroito pobone Jelene, ene Stjepana Uroa I,
231

Isto

178
gotovo po svoj Albaniji, a naroito u Epiru. Onaoga trenutka kada su na ovaj prostor doli Turci franjevci su bili u najteem poloaju. Najtee prilike za katoliku crkvu u Albaniji bile su u periodu od 1850 1880. godine. U takvim okolnostima prefekti Albanije se dogovore za otvaranje jednog kolegija u Troaru sa 12 pitomaca koje bi Austrija izdravala. Izgradnju crkve u Troaru pomogao je i car Franjo Josif I sa 8000 kruna. Tom prilikom su graane katolike crkve i u: Baizi, Kastratiju i Rapi. Fra Mihaevi se ne zadrava na rivalstvu Italije i Austrije u Albaniji, ali snano registruje i upozorava na grke pretenzije. U tom kontekstu pominje porueno mletako utvenje u Santa Karavnti od strane grkih topova iz 1897. godine i nedoputanju sultana da se utvrenje popravi iz bojazni da ne bi postao blizo grkom otoku Krfu - stjecitu i grke propagande u Epiru, a na tetu turske carevine.232 Ono to fra Mihaevi snano podvlai jeste da je u njihovim oima ugled Austrije jako veliki, jer se od nje i nadaju da im uini kraj bedi. A taj se ugled bitno temelji na prosvetnom radu katolikog svetenstva. Kako od 1910. godine Austrija pokazuje sve vei interes za Albaniju to upravo te godine i izlai iz tampe opsena knjiga Paula Sajberica pod naslovom Albanien und die Albanesen obogaena brojnim ilustracijama i itavim spiskom literature o Albaniji. U njoj on pre svega skree panju na injenicu da kler vie ne mora da dolazi iz Rima, jer sad zemlja raspolae svojim albanskim. Uveliko ve rade kole i seminari uz finansijsku potporu Austrije, tim vie to je granica Austrije sada istono od Boke dakle u neposrednoj blizini. Prvo celovito delo koje tretira odnos izmeu Srbije i Albanije dao je Niko upani u svojoj brouri Mazedonien und das turkische - Problem koja je publikovana u Beu 1903. godine. Njegova je prevashodna elja da Evropi pobudi interes za Balkan pre svega za onaj deo u sastavu Turske poznat pod imenom Stara Srbija, a i onaj primorski izmeu S. ovanija i Draa koji su u interesnom polju i aneksijskom podruju kraljevine Srbije te pripadaju srpskom narodu. Na ovom se prostoru nalaze najsvetije uspomene Srba iz srednjeg veka. Ovo delo je zapravo prilaz problemu sa aspekta politiko- istoriske distance koju prate demografsko-geografski podaci odenuti odorom populacionog opisa. Pada u oi da su njegova antropoloko etnika oznaavanja na prostoru Stare Srbije takva da su prilagoena razumijevanju nemakog itaoca. Ono na emu posebno insistira jeste da sada treinu stanovnitva Stare Srbije ine albanski kolonisti koji su u XVII stoljeu doli veinom iz Ljuema. Govorei nadalje o austrijskim interesima i njihovom
232

Isto

179
proteiranju nastanka albanske muslimanske drave upani podvlai da su Albanci na suvie niskoj kulturnoj razini... da bi mogli imati vlastitu dravu i da bi autonomna Albanija predstavljala trajnu opasnost za veze i za mir izmeu Austrije i Italije, to bi moglo dovesti ak... i do rata meu objema dravana.233 Austro nemaka putopisna publicistika na temu slovensko albanskih odnosa s izjednaenim odnosom tretira interes Crnogoraca i Albanaca. Dok Nini ima izrazito negativan stav prema italijanskom delovanju u Crnoj Gori, a posebno Albaniji, upani raspravlja na osnovu polarizacije Sloveni (Makedonci) Turci... odnosno na polarizaciji Srbi (Sloveni i hriani) Albanci. Za razliku od drugih koji Srbe iskljuju u svojoj kulturno politikoj opservaciji upani ih stavlja u prvi plan elei upozoriti Evropu pred opasnou nastanka muslimanske albanske drave pri emu zagovara historijska prava na osnovi Stare Srbije. On polazi od toga da je reenje srpsko albanskog pitanja preduslov za ukupno reenje pitanja Junih Slovena uopte. Ni jednog trenutka ne previa injenicu da 10.000.000 Junih Slovena govori istim jezikom.

233

Isto

180

14. JOVAN TOMI MUHAMEDIZIRANJE I ARNAUENJE SRBA NA PROSTORU KOSOVA I METOHIJE

Jaa Tomi je roen u Novoj Varoi 1869. godine, a umro u Beogradu 1932. godine. Po zavrenoj gimnaziji u Kragujevu studirao je na filoloko istorjsko odseku Velike kole da bi potom dve godine proveo na istoriografskom usavravanju u Italiji. Kao profesor je radio u Kruevcu, Kragujevcu i Beogradu. Kao bibliotekar je od 1903. godine radio u Narodnoj biblioteci. Iste godine biva izabran za dopisnog lana Srpske kraljevske akademije, a 1906. postaje i redovni lan. U svojoj ogromnoj bibliografiji, koja broji vie od dve stotine radova, najvie je radova vezao za istoriju Srba u Turskoj. U tom su mu smislu najvaniji radovi: Deset godina iz istorije srpskog naroda pod Turcima, 1683 - 1693 (1902) i Peki patrijarh Jovan i pokret hriana na Balkanskom poluostrva 1592 1614 (1903). Za nas su u ovom trenutku posebno interesantne istorijsko politike studije Austo - Ugarska i arbanako pitanje (1913) i O Arnautima u Staroj Srbiji i Sandaku (1913). Ova je poslednja studija publikovana i na francuskom jeziku Les Albanais en Vieille Serbie et dans le Sandzak. Pratei sudbinu Arnauta Jovan Tomi izriito podvlai da ni njihove sudbine nisu istovetne - i te kako je bilo razlika imeu Arnauta hriana i muhamedanaca. A arnautskih naselja hrianske vere na srpskom terenu uglavnom je bilo po gradovima: Pritinu, Nidinu, Novom Pazaru, Kruevcu, Prokuplju, Niu i ipkovcu. Re je o sitnim trgovcima i zanatlijama koji su praktino bili potinjeni od svojih muhamedanskih sunarodnika. Zbog te potinjenosti je i bilo manjih naselja u okolini gradova re je o svojevrsnom bekstvu od toga. Kao vojnici, meutim, muhamedanski Arnauti sve dok Turska nije poela vojno i materijalno da slabi - jedva da su bili i registrovani. Turska njima poinje da posveuje veu panju tek od trenutka kad hrianska raja poinje da diu glavu i pokuavaju da se oslobode tekog jarma. Arnauti muhamedanci tek tada dobijaju zadatak da ugnjetavanjem to vie sputavaju raju. Sputavaju ak i svoje sunarodnke katolike, koji su takoe pod pritiscima primali islam. U rei, Arnauti muhamedanci bili su sinonimi nerada i bezvlaa i u ratu i u doba mira. U doba mira bili su hajduci, pljakai i palikue.

181
U svojstvu pljakaa silazili su s plaina i napadali pastirska naselja da bi se potom sputali u doline potiskujui pred sobom i zemljoradniko stanovnitvo, koje je naputalo ognjite i selilo se nekamo. Oni koji to nisu eleli morali su primati njihovu veru da bi se tokom vremena i sami pretoili u pljakae. Sa tih planina Arnauti su nadirali u pravcu Sandaka, Stare Srbije ili Maedonije. Najee pljakake pohode Arnauti muhamedanci vrili su u doba ratova njihovi su odredi doslovno bili plakaki. Srpski narod je pre svega to dobro oseao. To su bile okolnosti u kojima su stradale njihove najvee svetinje. Uostalom, pomuhamedanjeni Arnautin, veliki vezir Sinan paa, je 1594. godine i naredio da se u Mileevu iskopa telo svetoga Save donese na Vraar i tu spali. Sto godina kasnije, 1690. godine, opustoeni su Deane i Mileevo, a porueni Sopoane i urevi Stubovi. A posle novih sto godina skadarski je paa sa Arnautima pljakaima popalio jedanaest crkava i manastira u samo jednom delu Zapadne Srbije.234 14. 1. Muhamediziranje katolikih Srba i Prizrena prostoru Kosova, Metohije

Katoliki svet je naroito bio ugroen posle sjajnih pobeda Poljske nad Turskom u ratu od 1631. go 1634. godine. Hriansko katoliki svet je sa simpatijama gledao na Poljsku oekujui i spas sa te strane. Ovo se naravno nije dopalo Turcima tako da su katolici na ovom prostoru bili pod nevienim pritiskom. Ne jednom je bilo sluajeva da su itava sala znala biti muhamedizirana. Kad podvlaimo postupnost ili etapnost u procesu muhamediziranja pre svega imamo na umu i ono to je ruski konzul u Prizrenu I. S. Jastrebov vie pupa podvlaio nisu odmah muhamedizirane cele srpske porodice no samo ljudi, dok su ene i deca ostajali u hrianstvu. Na ovaj nain u kuu je praktino postavljen kvasac koji e kasnije celu kuu odvui u islam. Ipak, najtei danak koji su Srbi plaali bio je danak u krvi ili danak u ivoj deci koja su odvoena u Carigrad i od kojih su potom stvarani janiari. Jedini siguran nain odbrabe deteta bio je u primanju muhamedanstva roditelja sa odraslom mukom decom u kui. Alternativa ovom izlazu bila je sakaenje dece. Kako je tekao proces islamiziranja katolika kojom brzinom svedoi Grgur Masareki u svom izvetaju iz 1651. godine ije nam podatke prenosi i Jovan Tomi: u selu Suha Reka, na obali Belog Drima, pre Masarekijevog
234

Jovan Tomi, O Arnautima u Staroj Srbiji i Sandaku, internet

182
dolaska u njega bilo je 150 hrianskih dua da bi on zatekao tek 36 ili 37. U selu Mamui naao je tek dve, a u selu Otrozubu od, ranije, 200 katolikih kua gotovo da je sve bilo pomuhamedanjeno. U selu Ladovici naao je etiri poislamljene kue Arnauta katolika. U selu Valescia naao je samo dve katolike kue u jednoj su bili samo hriani, a drugoj ljudi muhamedanci, a ene i eljad hrianske vere. esto je bilo sluajeva da katolika muka deca primaju islam, a enska ostaju hrianke.235 Obilazei iste krajeve dvadeset godina potom Stevan Gaspari u Suhoj Reci nalazi 20 ena katolike vere, u Reanima 8, u Papazima 4 katolike kue sa 30 dua, u Landovici 6 kua sa 45 katolikih dua, u Zistu 1 kuu sa 6 dua svi ostali su se ve uveliko poislamili.236 Jo je interesantniji izvetaj fra Bernardina, katolikog paroha, u skopskoj Crnoj Gori koji nam navodi Jovan Tomi. Pre 35 godina akovica je imala 80 kua i 600 katolikih dua on je naao samo jednu kuu i 6 dua. Nasuprot 250 katolikih enskih dua u selu Letanji trajali su poislamljeni mukarci. U selu iitu pored 14 katolkinja nije bilo ni jednog katolika. Nahija Nasari imala je 300 katalkinja i vrlo malo ljudi katolike vere. Uzrok spas od turskih nasilja i velikih nameta. Pokatolieni su uglavnom bili Srbi, mnogo je manje bilo Arnauta. Isti sistem poislamljena primenjen kod srpskih katolika vaio je i kod poislamljenja srpskih pravoslavaca. 14. 2. Islamljenje i arnauenje pravoslavnih Srba Pokretu hrianskih vojski Austrije, Poljske i Mletake republike sa simpatijama su se prikljuili Srbi. I oni se diu na oruje, pomou im tako to ine njen deo ili otvaraju puteve u prodiranju. Tako ve 1688. godine ta vojska prelazi Savu i Dunav i ulazi u Srbiju. Ve 1689. ona zauzima Srbiju, prodire u Sandak, na Kosovo i zauzima Pe, akovicu i Prizren. Vrlo brzo sputa se niz Ljumu i niz Vardar. Interesantan je prodor jednog manjeg odreda esarske vojske sa glasnikom od markgrofa Badenskog ka patrijarhu Arseniju III arnojeviu kada bez ikakvih problema dolazi do Pei. Umeuvremenu eneral Pikolomini od Pritine prodire ka Prizrenu, a zatim i ka akovici koju takoe zauzima. Re je o eneralu koju je i te kako znao da na svoju stranu privue i pravoslavnog patrijarha i katolikog nadbiskupa. Ali,
235 236

Isto, internet Isto, internet

183
onoga trenutka kada je on umro a na njegovo mesto doao Holtajn stvar je krenula gotovo suprotnim tokom. I Srbi hriani i Arnauti katolici okrenuli su oruje protiv njega. Umesto da ih pridobije on im je popalio sela ime ih je sasvim odbio od sebe. Ratna srea sasvim okree lea esarevcima tako da oni ubrzo naputaju: Tikve, Veles, tip, Skoplje i Kaanik. Ubrzo padaju i Prizren, akovica, Pe... esarecvci se povlae ka Prokuplju i Niu. U takvim okolnostima u najveoj urbi bei i patrijarh Arsenije III sa mnogim kaluerima i svetenicima. Zajedno sa njim umakao je i jedan deo srpskog naselja sa teritorije koja je jo uvek bila pod vlasti esarevoj. U poetku je to liilo samo na privremenu seobu uz nadu da e se i patrijarh i narod vratiti pri novoj ofanzivi esarske vojske. Umesto toga usledilo je novo povlaenje ime se broj izbeglica, sada i sa Srbima iz Srbije, bitno uveao. Bilo je to zapravo bekstvo na drugu stranu Save i Dunava. Zastajui kod ovog iseljavanja Jovan Tomi vrlo precizno podvlai da se ovde uopte i ne radi o seobi, a ni u kom sluaju samo o seobi Srba iz predela Prizrena, akovice i Pei. Naime, sasvim je nesporno da se u turskoj carevini srpski narod identifikovao sa pravoslavljem. Ovom seobom upravo je pravoslavlju zadat strahovit udarac. Jo snaniji udarac pravoslavlju zadat je time to je onaj preostali deo vrlo brzo morao da se poislami, a poislamljeni Srbin po pravilu izrasta u najveeg protivnika pravoslavlja. I jo jedan detalj. Iseljavanje nije tako snano zahvatilo neposredni granini teren sa Albanijom. Gotovo da je tei udarac pravoslavlju zadat islamizacijom pravoslavaca, jer su Srbi iz Ljume bili protiv esarovaca, tako da nisu ni imali razloga da bee. Nadalje, zbog neumesnih postupaka hercog Holtajna mnogi su Srbi zajedno sa Arnautima katolicima napustili esarsku vojsku i preli na stranu Turaka. Prirodno da ni ti Srbi nisu imali razloga da bee. A to se samog beanja tie nema ni govora o kretanju naroda u masi jer je i sam patrijarh sa svojom svitom jedva stigao da pobegne. Ako se, dakle, na seobi insistira, tvrdi Jovan Tomi, nje je bilo tamo gde je moglo biti. A moglo ih je biti samo tamo i u onim krajevima u koje Turci nisu odmah upali i iz kojih se narod imao kad povlaiti ispred Turaka - u Sandaku, na Kosovu sa Gornjim Pomoravljem i celoj Srbiji. Sa prigraninog terena sa Albanijom mogli su da izmaknu samo pojedinci. Jovan Tomi u prilog ovoj tvrdnji navodi tri fakta: prvo, meu istaknutijim emigrantima pored samog patrijarha nema ni jednog sa graninog terena sa Albanijom; drugo, to se samo iseljavanjem iz daljeg pojasa moe objasniti zato da u Sandaku nema starih naselja, i tree, to se iz

184
tradicije pomuhamedanjenih i poarbanaenih Srba vidi starina toga naselja. Srbi ostaju bez crkava a broj se svetenika smanjuje kao nikad dotle. Tu su i stradanja u ratu, a kasnije i od turskog nasilja. Snage za otpor nestaje a naselja se vre i dalje. Nasuprot obaspravljenim Srbima Arnauti muhamedanci stiu sve vea prava i bivaju povlaeni. Takvi ne samo da prodiru na te okolne oblasti nego i u Staru Srbiju i Kosovo. U takvom bezizlazu izlaz je u muhamediziranju. Ali, kako Arnauti nastavljaju nasilje i na takve Srbe to oni bivaju prinueni na arnauenje. 14. 3. Stanje Srba posle pokret 1737. godine Kako je raja u ratu Austrije i Rusije protiv Turske stala na stranu esarske vojske to je prirodno kod Turaka i Arnauta izazvalo gnev. Primereno tom gnevu oni su se okomili ne samo na nezatienu raju koliko i na patrijarha Arsenija IV. Kako patrijarh za taj plan napada na njega sazna na vreme to nou iz Pei pobegne u Rugovo, pa onda preko Vasojevia i Hasa ka Novom Pazaru koji su esarevci ve bili zauzeli. Kako, meutim, Turci napadnu Novi Pazar jo dok je patrijarh bio na putu ka njemu to se on ubrzano beei uputi ka Studenici da bi potom preko Kragujevca doao u Ni. Povlaenje esarovaca od Novog Pazara i bekstvo patrijarha povuklo je sa sobom i stanovnitvo. Turci i Arnauti se naravno priklanjaju osveti. Svirepstvo je bilo takvo da se ulo na daleko. Naroito je bio surov peki paa Hodaverdi Mahmudbegovi koji je u ratu izgubio dva sina. Ima li se u vidu da je ovo drugi pojas pravoslavnih Srba u odnosu centralnu Srbiju i da je i on poeo da slabi moe se samo zamisliti kakvo je stanje bilo kod Srba u prvom pojasu onom koji se neposreno etniki granii sa Arnautima. Preputen samom sebi i izloen nasiljima razne vrste prost narod se podvrgava procesima muhamediziranja i arnautaenja. Da bi se teina stanja pravoslavnih Srba do kraja razumela mora se svakako znati da je 1766. godine Turska potpuno ukinula samostalnost srpske crkve. Time je sruen i poslednji bedem koji je titio pravoslavni narod. Kad govorimo o ukidanju samostalnosti srpske crkve pre svega mislimo na to da na mesto upravitelja srpske crkve dolaze stranci to je izazvalo borbu narodnog svetenstva s nametnutim poglavarima. Ta borba umanjila je kod naroda ljubav i raniju veliku odanost prema crkvi to je prirodno i olakavalo put ka prelasku u novu veru.

185
Podvlaimo stanje crkve a ipak i pre svega podlaimo da je osnovni razlog arbanaenja bio u nepodnosnim nasiljima nad pravoslavnim Srbima, koji su zbog buntovnikog odnosa prema turskoj vlasti, sada bio izvan svake zatite. Tome su bitno doprinele i gladne godine i nameti. Krunu svega ini meusobna borba paa izmeu sebe koji jedni drugima, a zarad prevlasti, ubijaju ljude, pale sela i pustoe polja. Pljaka izrasta u svrhu ivota u kome raja najvie strada. Upravo tako se muhamedizirala i poarnautila Ljuma koja je 1690. godine bila naseljena srpskim ivljem. Slino su proli i akovica i Pe. O svemu tome svedoi i poslednji srpski patrijarh u Pei Vasilije Brki u svom Opisu pokrajina turskog carstva koje je pisao 1771. godine.237 Govorei o Srbima u ovom kraju Jovan Tomi u jednom trenutku belei: Na taj nain srpski ivalj u ovom krajevima koji se toliko bunio protiv turske vlasti; koji je trao u susret svakom inozemcu to je hteo da radi protiv Turaka; koji je uestvovao u svim narodnim pokretima i za toliko vekova bio najbolji branilac pravoslavlja primio je muhamedanstvo i ostavi zajedno sa Arnautima muhamedancima postao je Arnautaem i najveim protivnikom i narodu iz koga je ponikao i pravoslavlju. Tano po narodnoj izreci, stvorenoj iz iskustva: Poturica gori od Turina! Nema sumnje da sve ovo stoji, ba kao i injenica da na tom prostoru, ak i danas, usprkos svemu, Srba nije potpuno nestalo i danas ih tamo ima.

15. BURNA 1909. GODINA

Ne mogavi da prihvati injenicu da im je vreme privilegija prolost Albanci su sve otvorenije istupali protiv mladoturske revolucije ove su godine ak uli i u oruani sukob. Primereno tome njihovi prvaci su neprestano radili na svojoj nacionalnoj homogenizaciji u tom se smislu Iso Boqetinac sa jo 700 Albanaca i 400 fenda sklonio u selo Istinue, gde je otiao iz rodnog Boljetina. Nasuprot njima mladoturske vlasti su istrajavale na otomanizaciji i centralizmu vlasti. U tom kontekstu turski jezik je bio obavezan u svim kolama, ba kao i vojna obaveza ukljuujui i hriane. Od Albanaca je
237

Isto, internet

186
posebno traeno da plate neplaenu dabinu, vlastima predaju oruje, a svoje kule pretvore u kue. Da bi ovo bilo i realizovano mladoturska vlast je na prostor gornjeg kraja Kosovskog vilajeta poslala preko 200 bataljona vojske.238 Sve ove okolnosti pratila je i neviena glad u pe}kom je kraju gladovalo ak 30.000 ljudi. Pod komandom Devad pae turska vojska 17. marta kree u selo Istinue elei da ubije Isa Boljetinca ili ga uhvati ivog. Selo je porueno ali je Iso uspeo da pobegne. Ova akcija, meutim, prekinuta je zbog dogaaja u Carigradu u kome sultan Abdul Hamid, 31. marta 1909. godine, neuspeno organizuje kontrarevoluciju nameran da ugui mladotursku. Ve 14. aprila on biva zbaen da bi na njegovo mesto doao brat mu Mehmet Reat V. Smene su nastupile i po celoj horizontali i vertikali vlsti: 19. aprila biva smenjen kajmakam u Novom Pazaru, a 20. ve i u Tetovu. Stanje na prostoru Metohije, meutim, i dalje se nije smirivalo, prvi sukobi su ve izbili - kod Bobaj Boksa Albanci imaju 10, a Turci 3 rtve. Mogunost da se sukob proiri i na Kosovo bila je sasvim izvesna. U takvim okolnostima mladoturske vlasti ve oktobra meseca 1909. godine opozivaju vojnu ekspediciju Devad pae, a on sam biva postavljen za komandanta turske vojske u Skoplju.239 Paralelno sa ovom odlukom albanski prvaci su jo zahtevali da hriansko stanovnitvo ne plaa vojni porez (vojnicu) i da ne slui vojsku, kao i da mu se zabrani dalje noenje oruja po vilajetu.240 Albanska strana je, inae, svoj stav prema mladoturskim vlastima primeravala odlukama Kongresa koji je avgusta meseca 1909. godine odran u Elbasanu na kome je doneta i odluka da se u krajnjem sluaju krene u oruanu pobunu krajnji cilj bila je autonomija. Dogaaji su pokazali da je opti ustanak, koji e se dogoditi ve naredne godine, jednostavno bio neizbean. 15. 1. Srbi na Kosovu i Metohiji 1909. godine Nasuprot Albanaca mladoturska vlast prema Srbima nije demonstrirala ni najmanjih ustupaka a njihovu su podrku oekivali i oni i Albanci. Da paradoks bude kompletan ni sami Srbi nisu bili jedinstveni.

238

239

240

DAISIP, MID, PP, f. XVII, broj 4580, Balugxi} iz Soluna, 25. VIII 1908. Dragi Malikovi, navedeno delo, str. 128. AS, MID, PP, f. I, br. 989, Bulaljdi iz Skoplja, 21. IX 1909. Dragi Malikovi, isto, str. 145. AS, MID, PP, f. II, br. 681, Raki iz Skpoplja 7. X 1909. Dragi Malikovi, isto, str. 146.

187
Posebnih problema Srbima su pravili ranije formirani sudovi isljahati koji su se pre svega bavili mirenjem krvi i koji su po pravilu sudili na tetu Srba.241 U takvoj atmosferi u periodu od 15 - 24. februara 1909. godine Srbi u Skoplju odravaju novu skuptinu na kojoj se pre svega razgovaralo o: zakonitosti, demokratiji, priznavanju srpske nacionalnosti, o osudi aneksije Bosne i Hercegovine, irenju crkveno prosvetnih privilegija, povratku oduzetih imanja, davanju kredita seljacima da se odue od dugova... Bilo je to u oklonostima mnogobrojnih molbi odbeglih Srba za povraaj imovine na Kosovu i Metohiji a prethodila je odluci mladoturske vlasti, s prolea 1909. godine, o ukidanju isljahata. Ova odluka bitno je pogorala stanje na prostoru Kosova i Metohije ak do te mere da je on odlukom mladoturske vlasti od 21. maja 1909. godine nanovo formiran. Ovakvo stanje nanovo je podstaklo novo iseljavanje Srba u Srbiju. 15. 2. Interesna neusaglaenost na Balkanu Ono to odmah pada u oi je politika nedoslednost Albanaca. Dok su u prvoj fazi mladoturskoj vlasti nudili 30 40 hiljada dobrovoljaca za borbu protiv Austro Ugarske, a za odbranu Bosne i Hercegovine, u drugoj su promenili odluku zalaui se za prijateljske odnose sa njom zarad uspenije odbrane od Srba. Nema sumnje da je Austro Ugarska vodila izvanrednu agitacionu politiku na koju je i Srbija morala da nae adekvatan protivodgovor. Ali, ako se ova ideja kod Albanaca katolika mogla uopte i razumeti tim vie to su oni doista verovali da e ovaj prostor uskoro Austro Ugarska i zaposesti, moe se razumeti i nevera Albanaca muslimana, Turaka, pa i Srba. ak je asutrougarski konzul u kosovskoj Mitrovici, Cambausr, bio uverenja da se u tim delovima moe govoriti i o ideji o Trojnom savezu. Kad je Rusija u pitanju ona se Austro Ugarskoj revanirala tako to je oktobra meseca 1909. godine car Nikola II sa italijanskim kraljem Viktorom Emanuelom III u Rakoiju napravio tajni sporazum koji je stopirao njenu ekspanzionistiku politiku na Balkanu i odravanje statusa kvo-a. U tom smislu, a smatrajui da iza albanskih ustanikih aktivnosti stoji Austro Ugarska, ona nije pordala ni Albance.

16. BURNI DOGAAJI 1910. GODINE

241

Detaljnije pogledati kod Dragija Malikovia, isto, str. 152 154.

188
Ovu godinu karakterie rasplamsali ustanak Albanaca. Naime, voeni idejom da poveu sve svoje kosovske i metohijske ustanike oni su najee borbe usmeravali na meuprostor od Uroevca (Ferizovia) do Prizrena. Naravno da ni Gnjilane nije ostalo po strani. U takvim okolnostima Srbi su bili izloeni svakodnevnom teroru. Prirodno je da su na ove ukupne dogaaje posebnu panju obraale: Srbija, Crna Gora, AustroUgarska, Italija i naravno Rusija. 16. 1. Zamah albanskog ustanka Kako na prostoru Gnjilana nije bilo regularne turske vojske, a jeste oko 159 najpoznatijih albanskih zlikovaca, to su albanski kaaci u njemu i celom tom kraju bili najagresivniji. Upravo zato su, tokom januara 1910. godine, u taj kraj bila i upuena tri bataljona regularne turske vojske kada je uhvaeno negde oko 20 ak odmetnika. Ali, umesto smirenja ovakvi su potezi ve polovinom aprila doveli do otvorenih prvih sukoba albanskog stanovnitva i turske vojske - i u Pritini. Na ustanak je Albance vodila elja mladoturskih vlasti da kod njih pokupe regrute (pa i hrianske), poveaju im lini porez i uvedu taksu na roarinu. Albanci su bili svakako protiv ovih mera ali ih nije odlikovalo jedinstvo. Dok je Pritina bila za pregovore, Pe i akovica su bile protiv. Protiv jer je bilo oito da su ovo bile mere koje su Albancima uskraivale povlastice. Otuda i ustanike voe iz korpusa tog uskraeno-povlaenog dela: Iso Boljetinac, Hasan Huseni i Idriz Saferi koji su svoju imovinu (i) stekli pod turskim reimom. Kada je poetkom aprila na ovaj prostor stigao novi zapovednik turske vojske efket Turgut paa sa zadatkom da sprovede zakon i prikupi zaostale posede Albanci su prihvatili samo etiri take: da plaaju porez na zemlju, desetak i uruk na stoku i da daju vojsku.242 U takvim okolnostima Turgut paa usmerava svoje snage na Lipljan voen idejom da udari na Drenicu dok drugi deo upuuje ka akovici. Razvoj dogaaja doveo je u opasnost i samu Pritinu ka kojoj Turgut paa upuuje svee snage turske vojske iz Ferizovia i Skoplja. Kako je zategnutost bitno pojaana i oko Pei, akovice i Prizrene to turski general Mahmud efket paa sastavlja specijalni ratni plan po kome je na Albance trebalo poslati 80 bataljona turske vojske... linijom koja se imala

242

Beogradske novine, broj 101, 12. IV 1910.

189
protezati od Pritine do Debra i Skadra a za neposrednog komandanta je odreen Devad paa. Naravno da ni albanci nisu bili mirni. Na sceni su poznati prvaci: Iso Boljetinac, Beir beg Kapiljko, Hasan Husein, Sali Iso, Bajram Doklje, Sulejman Bau, Hasan Ferij, Sadik aga Ala... Operacije su se tako odvijale da su mladoturci, naiavi na estok otpor Albanaca, morali da dovode nove i svee vojne snage iz Soluna, Carigrada i Male Azije, kako bi zauzeli Kaaniki klanac i krenuli na Ferizaj gde su ve raspolagali vojnom snagom od 40.000 vojnika. Posle estokih borbi sredinom maja meseca mladoturska vojska kree u optu ofanzivu manjim delom ka Drenici, a uglavnom u pravcu Prizrena, akovice i Pei. Posle pada Prizrena, 1. juna 1910. godine, itava se teritorija Metohije ubrzo nala pod kontrolom turske vojske. U okolnostima koje za Albance nisu bile ba najpovoljnije oni se povlae prema Malesiji i Skadru ustanike su se aktivnosti time prenele na predele severne Albanije. Ali, kada je Turgut paa 24. jula 1910. godine uao u Skadar, pa Dibru, Tiranu i Elbasan nastupile su takve odmazde da su turski zatvori sredinom 1910. godine bili puni osuenika zbog ega su mnogi zatvorenici morali biti internirani u Malu Aziju. Teror je bio takav da su mnogi Albanci morali da bee u Srbiju i Crnu Goru gde je prebegao i Iso Boljetinac. Tokom vremena, a upravo zbog toga, dolo je i do vrenja na granicama
243

16. 2. Poloaj Srba u vreme turdko - albanskih sukoba Bio je izuzetno teak: Uarenim gvoem muili su Turci Srbe da bi prokazali sunarodnike koji su imali skriveno oruje.244 Muili u aglavici, Lapljem Selu, Kamenici, Arnovcu, Koaru, Bostanu, Kololeu, Domorovcu, Ranilugu, Odevcu, Rajkovcu, Baevcu, Izvoru... Najtei udarac, meutim, bio je u tome to je mladoturska vlast stavila van snage stari popis o vlasnitvu nad imovinom, to je ponitila stare ugovore izmeu aga i ifija i ozakonila novi popis poseda, odnosno novo ubatinjenje zemnje.245 Ideja je bila oita da se Srbi proteraju sa svojih vekovnih ognjita i imovine uz itavu lepezu zloupotreba pri primeni ovog zakona.246 16. 3. Susedne zemlje i dogaaji na Kosovu i Metohiji
243

244 245 246

Vardar, br. 39, od 22. V 1910. Dragi Malikovi, isto, str. 184. Dragi Malikovi, isto, str. 191. Isto, str. 191. Detaljnije o ovom zakonu pogledati u studiji Dragija Malikovia, str. 191 204.

190
Kad je o Austo Ugarskoj re njena antisrpska orijentacija bila je do te mere vidljiva da vie ni za koga nije bila sporna. Ne ak ni za Albance koji su i te kako znali da je njen cilj da preko Bosne i Sandaka dopre do Soluna. to se Rusije tie nije sporno da je radila na jedinstvu Slovena na ovom prostoru zarad pariranja Turcima kako sama na prostoru Bosfora i Dardanela ne bi imala problema. Tog trenutka ona na vojsnom planu nije bila najspremnija i u tom se smislu moe razumeti njen strah od toga da Albanci ne izazovu Austro Ugarsku do mere da energinije ne krene u ostvarivanje svojih ekspanzionistikih ciljeva. Od uticaja Austro Ugarske zazirala je i Italija koja je takoe imala svoje interese na ovom prostoru. I konano, kad je o Srbiji re, njoj je svakako odgovarao sukob Albanaca i Turaka jer je time jo vie slabio ve i onako oslabljeni sistem turske dravne organizacije.

191

17. KOSOVO I METOHIJA 1911. GODINE

Usprkos naporima mladoturskih vlasti da ustanak albanskih plemena ugue on je zahvatio jo vie maha dislocirajui se i na oblast katolike Malesije sa centom u skadarskoj Albaniji. Istovremeno on je uzeo maha i u okolini Pei i akovici u kojima se poloaj srpskog ivlja bitno pogorao. Ovakav razvoj dogaaja ivo su pratile Austro-Ugarska, Rusija, Srbija i Crna Gora koje su bitno bile zainteresovane za rasplet dogaaja na Balksnu. 17. 1. Izmeu tenji za umirenjem i zamaha pobune Pobunjena malisorska plemena mladoturske vlasti su nastojale da umire raznim obeanjima. Zato je poetkom 1911. godine na taj prostor i slala svoje resorne ministre koji su objavljivali optu amnestiju u koju Albanci nisu verovali. Na ideju o regrutaciji albanskih obveznika zarad borbe protiv Arabqana Albanci su odgovorili bojkotom ili beanjem preko crnogorske granice. Kada je mladoturska vlada februara meseca 1911. godine u Malesiji poela sa prikupljanjem poreza i mobilizacijom skadarskih Albanaca zaele su prve ustanike aktivnsti. Na opasnost da se ova pobuna proiri mladoturske vlasti su se opredelile za energiniju intervenciju. Ali, problem je bio u tome to Malesija nije bila izolovana Albanci su odmah reagovali i u pekoj nahiji posebno se usmeravajui na put Pe - akovica. Tokom vremena ustanike operacije su u Malesiji samo dobijale na zamahu da bi se marta meseca albanske snage koncentrisale oko turskog uporita Tuzi broj ustanika uveliko je ve prevazilazio brojku od 3.000 ljudi. Zaotravanje se sinhronizovano prebacuje i na teritoriju Kosova i Metohije uveliko ve zahvativi akovicu, Pe, Kosovsku Mitrovicu i Prizren. Broj turskih snaga koje je predvodio Turgut paa kretao se oko 10.000 vijnika. Sve to, meutim, nije bilo dovoljno da se sukob ugui.

192
Naprotiv, albanski prvaci su maja meseca nastavili sa agitacijom u pravcu daljeg irenja ustanikih aktivnosti u svim ustanikim oblastima.247 U takvim okolnostima Porta se krajem 1911. godine odluuje za jedan spektakularan potez objavljuje proglas o skoroj poseti Kosovu i Metohiji sultana Mehmeda Reada V. I ova je poseta doista i realizovana 2. juna 1911. godine. Ali, nasuprot oekivanju da e skupu prisustvovati vie od 100.000 Albanaca i da e se sultanu predati glavne voe albanskog ustanka desilo se ne malo razoaranje na skupu jedva da je bilo 30.000 Albanaca, a od voa su se predali samo Sulejman Batua i Hasan Husein iz Batua Iso Boljetinac i Idriz Sefer nisu. Promaaj sa posetom bio je vie nego oit. Na malesijskom prostoru otporu se prikljuuje sve vie plemena tako da albanski komitet u Podgorici na svojoj skuptini od 23. juna 1911. godine usvaja memorandum, poznat i pod imenom Crvena knjiga, od 14. taaka koje su uslov njihovog umirenja i saradnje. Izmeu ostalog Albanci trae priznavanje albanske narodnosti, utvrivanje albanskog jezika i otvaranje albanskih kola, centralizaciju albanskih vilajeta, primenu albanskog jezika u administraciji, sluenje vojske u rodnoj oblasti, povratak konfiskovanog oruja...248 Sukobi se, naravno, dalje zaotravaju. Na sceni su poznata plemena: Mirdita, Kastrioti, alje, Hoti i Klimenti. Pojaanost sukoba u Malsiji ponovo prati i pojaana aktivnost na prostoru Kosova i Metohije. Mladoturski vojni krugovi bili su u vrlo nezahvalnoj poziciji. Zato na Cetinje i alju poslanika Sadredin bega koji donosi vest da je mladoturska vlast spremna da prihvati albanske zahteve iz Crvene knjige. Problem je bio samo u tome to predlozi ovog poslanika nisu, ak ni pominjali, pitanje albanske autonomije. Kako je i ovaj pokuaj izmirenja propao dolazi do novog zaotravanja. Poetkom septembra 1911. godine stanje se u akovici i Pei zaotrava do mere da na scenu stupaju i sve mnogobrojnije kaake i pljakake ete. Sve je ukazivalo na to da }e 1912. godinu karakterisati novi albanski ustanak. 17. 2. Novi pritisak na Srbe Poloaj Srba se 1911. godine nanovo i bitno pogorao, pre svega na planu poreske politike mladoturske vlasti. A ona se svodila na sve vee traenje novca. Tako je recimo od samo 30 kua sela Goradevca traeno na ime poreza 62.000 groa. Ako se ima u vidu da 40% njih nije imalo
247 248

DAC, MID, f. CXXII, br. 395. za 1911. Dragi Malikovi, isto, str. 228.

193
nikakve imovine moe se samo zamisliti u kakvoj su poziciji bili. Paralelno sa tim nisu prestajali ni razni pritisci albanskih odmetnika na obini srpski ivalj Kosova i Metohije.249 U tom smislu je Veliko Milosavljevi iz Belog Polja morao da bei u Srbiju jer su mu albanski zulumari pretili da e mu oteti ker Milosavu. Ili, od jula do novembra 1911. godine u Staroj Srbiji registrovano je 128 kraa, 38 paljevina, 41 razbojnitvo, 53 otimaine, 30 ucena, 19 zastraivanja, 35 ubistava, 37 pokuaja ubistava, 58 pokuaja napada na imovinu Srba, 27 primera tua i zlostavljanja, 13 pokuaja tuenja i 18 primera telesnih povreda.250 Krajem avgusta meseca Albanci otimaju ker Milivoja Miketia iz Donje Brnjice, otmah je poture i udaju za uvara uma u istom selu Ahmeta Biljana. U noi 25. novembra u Pekoj je kazi ubijen Akso Todorovi, a u selu Goradevcu neki Alija iz sela Blagaja... otima erku nekog Srbina Petka.251 17. 3. Meu srpski sukob 1911/12. godine Da odmah na poetku podvuemo kako bi tanije bilo da smo ovo poglavlje, umesto sukoba, sveli na oblik krize u odnosima civilnih i duhovnih srpskih predstavnika na prostoru Kosova i Metohije, ili je kvalifikovali oblikom afere jer sukob ima, gotovo do netanosti, snanije etimoloko odreenje za nesporazume koji su bili na sceni iako je u nekim trenucima kriza dostizala i takve razmere da je doista pretila mogunou da se pretoi ak i u neto vie od obinog neslaganja. Sukob inae datira iz vremena kada se na elu rako prizrenske eparhije u Prizrenu nalazio Niifor Peri, a uveliko nastavio i posle njegove ostavke poetkom 1911. godine. Zaeo sporom izmeu civilnih vlasti Srbije i predstavnika Carigradske patrijarije. Naime, uz saglasnost srpskih vlasti Vaseljenska patrijarija je na upranjenu mitropolitsku stolicu u Prizrenu imenovala tada arhimandrita u Carigradu Gavrila Doia. Ali, srpske vlasti su umeuvremenu odustale od tog predloga i za to mesto predloile svog novog kandidata, tek zamonaenog Bogdana 252 Radenkovia. Opasnost da se i malobrojni srpski ivalj, u trenucima kada mu je jedinstvo imperativno bilo potrebno, na ovom prostoru podeli izmeu dva kandidata bila je ve ozbiljna. Nakon to je mitropolit Niifor 21. februara 1911. godine podneo ostavku usledile su ive aktivnosti oko izbora novog da bi Vaseljenski
Isto, str. 241. Isto, str. 242. 251 Opirnije o ovome pogledati kod Dragija Malikovia, isto, str. 238 251. 252 Dragi Malikovi, Izbor rako prizrenskog mitropolita 1912, godine, Institut za srpsku kulturu, Pritina, 2000, str. 10.
250 249

194
patrijarh Joakim III prihvatio zvanini predlog Srbije i 1. decembra 1911. godine imenovao Gavrila Doia za novog vladiku rako prizrenske mitropolije poto je izabran od strane Svetog Sinoda. Kljuni razlog to je vlada Srbije odustala od Doia i priklonila se Bogdanu Radenkoviu bili su njeni veliki propagandni ciljevi na ovom prostoru, a Radenkovi ga je odlino poznavao ba kao to je i odlino govorio, pored turskog, i albanski, grki i francuski nemaki neto slabije.253 Dok je Doi u Prizrenu oekivao sultanski berat kojim bi bila potvrena odluka Svetog Sinoda Carigradske patrijarije o njegovom izboru za rako prizrenskog mitropolita srpska vlada je insistirala na njenoj promeni traei da na to mesto bude izabran Bogdan Radenkovi koga je u leto 1911. godine skopski mitropolit Vientije u manastiru Matka kod Skoplja i zamonaio rukopoloio davi mu i novo ime Vasilije. U tim novonastalim okolnostima sultan je, voen idejom da ne zaotrava sukob sa Srbijom, odbijao da izda berat Doiu, a Sveti Sinod je istrajavao na svojoj odluci u uverenju da bi naknadna promena ve donete odluke mogla biti shvaena i kao izraz njene slabosti. Spor oko izbora rako prizrenskog mitropolita prelio se i na izbor administratora namesnika mitropolije, odnosno zamenika mitropolitovog. Naime, izabrani kandidat, po odluci Svetog Sinoda, Doi, telegramom iz Carigrada obavetava arhimandrita Savu da je na mesto administratota imenovao pritinskog protu Josifa Spasia. Tom prilikom je od Save i zatraio da Josifu preda dunost. Srpska vlada je ponovo reagovala traei od patrijarha Joakima III da ovu odluku stavi van snage jer Doi beretom jo nije ni imenovan za mitropolita. Kako se sukob vremenom zaotravao to je Patrijarija poetkom marta 1912. godine suspendovala argosala Savu sa mesta administratora. Kako je krajem maja aktuelni namesnik rako - prizrenske eparhije Sava otiao na odmor to je za svog namesnika odredio popa Apostola Popovia da bi Patrijarija nanovo potvrdila protu Josifa Spasia. Ova odluka Patrijarije je svakako bila sporna jer nije ona, no mitropilit, bio ovlaen da bira namesnika. Sukob i podela Srba se dodatno zaotrio pisanim protestima protiv Doievog izbora za mitropolita koje su bile potvrivane optinskim peatom i potpisima kmetova.254 Kada je poetkom aprila 1912. godine u sastavu Sinoda Vaseljenske patrijarije dolo do promena starih lanova novim bilo je i uverenja da e Vasilije Radenkovi konano biti izabran za mitropolita. Nade su,
253 254

Detaljnije o njemu pogledati kod Dragija Malikovia, isto, str. 19 20. Op{irnije o ovome videti kod Dragija Malikovia, isto, str. 48 56.

195
meutim, bile neuverljive. Krajem meseca Sveti Sinod ponovo potvruje izbor Gavrila Doia za rako prizrenskog mitropolita. Kako je srpska vlada ponovo estoko reagovala to su se od strane patrijarha ak pojavile i ideje da Doi odmah posle potvrde beratom podnese ostavku i ak ode u Hilandar. U trenutku dok mu je srpski poslanik u Carigradu, Nenadovi, predoavao da je to neizvodljivo patrijarh je ostao bez komentara. Prilike su se dodatno zaotrile saznanjem da je juna meseca 1912. godine Bogdan Radenkovi bio tek obian monah, odnosno da nije bio rukopoloen za jeromonaha to e rei da nije bio ni duhovno lice, jer nije imao prava na inodejstvovanje. Iz tog razloga poslanik Nenadovi nije u Carigradu ni mogao da ga vodi do patrijarha no ga je vratio u Beograd uz preporuku da se to pre rukopoloi a da se to vreme antidatira. Sukob oko izbora mitropolita trajao je sve do osloboenja Kosova i Metohije od turske vlasti 1912. godine kada je ceo teret skinut sa lea Patrijarije u Carigradu i prenet u nadlenost Beogradske mitropolije.255 A ona na to mesto nije postavila ni jednog ni drugog. Zbog takvog obrta Bogdan Radenkovi skida mantiju i odlazi u diplomatiju, a crnogorska vlada Doia postavlja za vladiku u Pei Prizren u osloboenoj Srbiji nije imao vie onu vanost koju je imao pod Turcima - u nadlenost su mu ostale samo crkve i popovi.

18. UKUPNE PRILIKE NA KOSOVU I METOHIJI 1912. GODINE

Re je o presudnoj godini za prostor Balkanskog poluostrva jer oznaava onu kojom se zavrava petvekovna turska vladavina na ovom prostoru. A tom slomu bitno je doprineo i albanski ustanak koji e ove godine dostii kulminaciju. Do prvih okraja u Malesiji i nekim delovima Kosova i Metohije dolo je ve januara meseca 1912. godine kada se pobuni prikljuuju pored muslimanskih plemena (oi, alja i Mirdita) i katolika: Klimenti, Puke i Kurbali. Vrlo estoki sukobi zahvatili su i okoline Plava i Gusinja. Pripreme za odlunu bitku bile su intezivne i u akovakom, kao i kosovsko-mitrovakom okrugu.
255

Isto, str. 100.

196
Ovakav razvoj dogaaja apsolutno nije odgovarao mladoturskoj politici tim vie to njeni odnosi sa susednim dravama nisu bili dobri pre svega sa Italijom. U takvim okolnostima mladoturska vlada je bila primorana da pod oruje pozove i rezervni kadar (redife) to inae nije bilo uobiajeno. Taj poziv pratilo je i konstantno pristizanje novog oruja tamonjim garnizonima u Gnjilanu je bilo smeteno 6.000 puaka. Da bi amortizovala snagu ustanka mladoturska vlst ga dezorganizuje i pridobijanjem uticajnih albanskih voa i otvaranjem jednog broja kola na albanskom jeziku. Rezultata, meutim, nije bilo, Albanci su se i dalje naoruavali oruje su dobijali ak i iz Srbije, naravno, tajnim kanalima. Naoruavala ih je ak i turska vlada?! - i pritom jo isplaivala nadoknadu za nanete tete u okrajima iz 1911. godine.256 Da bi spreila ustanak turska vlada je poetkom aprila angaovala vie od 50.000 vojnika. To Albance, meutim, nije zaustavilo. Naprotiv, akovicu su opkolili, a put Pe - Kosovska Mitrovica blokirali. Do pobune je dolo i u Pei i Vuitrnu ime je on na irini bitno jaao. Prvi sukobi izbili su poetkom maja u pekoj nahiji da bi odmah bilo proglaeno vanredno stanje. Ustanike akcije koordinirao je Hasan Pritina. Sa skupa voa albanskih ustanika od 17. maja 1912. godine u selu Vlajni (alja) Iso Boljetinac je ak pozvao i kosovsko-metohijske Srbe da se prikljue optem ustanku protiv turskih vlasti.257 Albanska pobuna je zahvatila takvoga maha da su ustanici uveliko kontrolisali sve vanije pozicije izmeu Pei i akovice da bi u noi izmeu 1. i 2. juna zauzeli Pe i iz magacina pokupili svo oruje. U kontranapadu Turci su, meutim, ve 5. juna povratili Pe posle znaajnih okraja oko sela Luke i Streoca. Stanje se bitno zaotravalo i na severu Albanije, pre svega oko Ljea, Draa i sela Mata. Takav razvoj dogaaja doveo je do toga da albanski prvaci u Ferizoviu jula meseca zaprete i napadom na Skoplje. Tom su skupu prisustvovali; Bajram Curi, Jahja beg iz Prizrena, Mehmed paa Derala iz Tetova i Riza beg Krueziu iz akovice. Krajem jula albanski ustanici su se bitnije poeli grupisati oko Pritine preko 20.000 ustanika je bio tu. I Pritina je pala 22. jula 1912. godine. Kako je umeuvremenu u Carigradu pala i vlada to su albanski prvaci sada isticali da je autonomija... najmanja cena za sav dotadanji napor. Bilo je ak i ideja da se posle Skoplja i Soluna Albanci usmere i na sam Carigrad. U prvom trenutku doneta je ipak neopoziva odluka da se krene na Skoplje Riza-beg iz akovice je ak imao detaljno razraen plan o napadu na centar Kosovskog vilajeta. Pre toga ipak pala je Kosovska
256 257

Isto, str. 272. DASIP, Arhiv konzulata iz Pritine, Stevan Tubi srpskom konzulu u Pritini, 17. maja 1912. Dragi Malikovi, isto, str. 316.

197
Mitrovica 27. jula u nju je na elu svojih ustanika uao Iso Boljetinac. Istoga dana pala je i Pe. Ve 29. jula pada Gnjilane koje je odmah pretvoreno u vojnu bazu ustanika prema Kaaniku i Skoplju. Sve snage sada bile su usmerene ka Skoplju koje i pada 14. avgusta 1912. godine. Tim inom se praktino i zavravaju ustanike akcije u rei bila je to kapitulacija turskih vojnih i civilnih vlasti. U pregovorima sa predstavnicima mladoturske vlasti, 27. jula 1912. godine, Hasan Pritina je izneo 14 zahteva koje ova 18. avgusta u celosti prihvata.258 18. 1. Stanje Srba na Kosovu i Metohiji 1912. godine Jo poetkom 1912. godine je pritinski konzul Milan Milojevi registrovao 57 ubistava, 48 pokuaja ubistava, vie stotina pljaki, kraa i svakojakih razbojnitava, preko 70 ucena, 22 prebijanja i vie desetina silovanja i liavanja slobode. Bilo je tu i paljevina kua, pojata, sena, skrnavljenja grobova, pljaki manastira i ruenja manjih crkava.259 Takvo stanje je i bilo povod za inteziviranje i iseljavanje Srba nezavisno od toga to je i dalje bila na snazi vladina naredba da se begunci sa familijama vraaju natrag. Da bi se Srbi ipak zatitili Beograd je u Pei organizovao naoruavanje srpskih sela. U tom smislu Dragi Malikovi navodi vrlo konkretne podatke o broju kua po selima i broju puaka koje je to selo posedovalo: Ko (17 10), Oprake (11 10), Berkovo (19 15), Osojane (25 10), Dragoljevce (30 25), Kruevo (29 25), Tuep (19 15), Poljane (6 6), aljinovica (4 4), Grabac (6 7) i Bia (9 5).260 Sva iskustva su pokazivala da su se Albanci teko usuivali da udare na srpska sela koja su bila naoruana. Od poznatih zulumara pomenuemo ovom prilikom samo Selima Bajgoru iz kosovsko mitrovake okoline. Od poznatih srpskih prvaka pomenuemo: Anelka Neia, Ognjena Radenkovia, Filipa Janiijevia, a od dobro organizovanih sela: Vrbnicu, Svinjare, Banjsku, Brnjicu, Nevoljane, Pantinu, Bugarie, Rudare, Grabovce, Kulje, ikovac, Soanicu, Batvore, Novo Selo Begovo, Novo Selo Madunovsko i Slatinu. 18. 2. Velike sile - ovaj prostor
258

259

260

Dragi Malikovi, isto, str. 340. B. Hrabak, Arbanaki ustanci, 320 364. Zadubine Kosova, 721 728. D. Batakovi, Kosovo i Metohija, 165 166. Dragi Malikovi, isto, str. 165 166. Dragi Malikovi, isto, str. 355.

198
Kad je Austro - Ugarska u pitanju njoj je svakako odgovarala jaka Turska na Balkanu jer je ona bila ona brana daljem irenju Slovenstva i protivtea ideji o Velikoj Srbiji. U suprotnom bi morala bitnije da prie Bugarima. Istovremeno odgovarala joj je i autonomija Albanaca jer jer bi se ona tada nametnula kao njihov zatitnik ime bi preko Sandaka svoj uticaj bitnije produbila ka jugu. Da bi ovome parirala Francuska je nalazila da se i hrianskim podanicima u turskoj dravi mora dati ono isto to i Albancima. Kako se i Italija nalazila u ratu sa Turcima to je i njoj odgovarao moan albanski pokret zato im je i isporuila 150 brzometnih puaka i 18.000 metaka.261 Kad je o Srbiji re njoj je svakako odgovaralo da albanski ustanak to vie oslabi turski poredak. Ali, slabljenjem Turaka pretila je realna opasnost da velike sile same ne otponu kakvu akciju po planu. U tom kontekstu balkanske drave su osetile potrebu za pribliavanjem. Primereno tome ve 29. februara 1912. godine imamo srpsko bugarski, a 16. maja bugarsko grki savez da bi 19. juna bila potpisana srpsko bugarska konvencija. Savez izmeu Srbije i Crne Gore sklopljen je 14. septembra. Prvi balkanski rat bio je nezaustavljivo na vidiku. 18. 3. Geo-etnografska slika Stare Srbije uoi Balkanskih ratova Da bi nam ova slika o Staroj Srbiji bila jasnija neizostavno smo se morali detaljnije pozabaviti Internetovim izdanjem studije dr Jevta Dedijera (1880 1918)262 Stara Srbija koju je SKG publikovao jo 1912. godine u svojoj 29. knjizi broj 9. Pre svega da razjasnimo pojam Stara Srbija otkud uopte i odakle taj geografski naziv? Re je naprosto o nazivu koji je zahvatao onaj prostor koji jo uvek nije uao u sastav kneevine Srbije po njenom konstituisanju a granino su zahvatale centralne, june i jugoistone oblasti stare srednjovekovne srpske drave. Naravno, to je jedna generalna procena i o tome se moe i raspravljati kao i kod svakog novog geografskog imena, ali je sasvim nesporno da je na kraju prevaglo miljenje koje je zastupao i Jovan Cviji po ijem vienju Stara Srbija obuhvata oblasti na jugu i jugoistoku od Skoplja zahvatajui oblasti od
Politika, 2. VII 1912. Jevto Dedijer (1880 1918) je gimnaziju uio u Mostaru, studirao na Velikoj koli u Beogradu i na Univerzitetu u Beogradu, gde je 1907. godine i doktorirao. Radio je u Zemaljskom muzeju u Sarajevu do aneksije BiH 1908. godine, podom kao profesor Bogoslovije u Beogradu, da bi 1910. godine bio izabran za docenta geografije na Univerzitetu u Beogradu. Prvi svetski rat je proveo u Francuskoj i vajcarskoj da bi se potom vratio u zemlju gde je zahvaen opasnim gripom i umro 24. decembra 1918. godine.
262 261

199
Kratova ispod Oveg Polja pa preko Vardara ovako ograniena ona se najvie podudarala s junim granicama Milutinove drave ili drave koju je nasledio car Duan. Dakle, ovoj bi oblasti pripadali predeli koji bi na jugu graniili: Ove Polje, Slavite, Sredorek, Kozjak, Crna Gora (skopska), Polog s tetovskom kotlinom, Pore, Kievska i Debarska kotlina, a na severu: sliv istone Morave, Kosovo s Drenicom, prizrenska oblast (Gora, Opolje, Has, Srecka, Podrima, Podgor), Metohija s Podgorom, Prekoruplja, Plav, Gusinje s oblastima oko Skadra, Rugovo, Stari Kolain i oblasti Novopazarskog Sandaka. Veliina ove oblasti iznosila bi oko 42.000 km2.263 Re je o teritoriji koja ima najpovoljniji poloaj na prostoru Balkanskog poluostrva jer ima lake i prirodne veze sa svim zemljama severnog dela ovog poluostrva. Naroito su te veze bile vane na jugu s Makedonijom vardarska dolina, i na severu sa Srbijom dolina Morave. Moravsko vardarska dolina praktino polovi severni trup Balkansko poluostrva, ali i povezuje Panonske ravnice sa Egejskim i Sredozemnim morem ime predstavlja onaj najkrai suvozemni put koji povezuje srednju i zapadnu Evropu sa Suetskim kanalom. Jedinstven ipak poloaj u toj oblasti ima skopsko preevska dolina koja ima lake i prirodne veze gotovo u svim pravcima. Ovu oblast je Jovan Cviji s pravom nazvao balkanskim jezero. Nita manjeg znaaja na ovom prostoru nema ni poloaj oko Nia, tim vie kad se uzme njegova povezanost s dolinom Timoka i Kosovom. Dok ga prva dovodi u vezu s dolinom Dunava, Vlakom nizijom i Rusijom, druga to ini s obalom Jadranskog mora, Italijom i mediteranskim svetom. Ima li se pri tome u vidu da Ni ima odline veze sa Beogradom Solunom i Sofijom onda je njegova vanost razumljiva. Od znaajnih celina u Skopskoj Staroj Srbiji istiu se Skopska kotlina i visoravan Ove polje koje predstavlja zaravan sa srednjom visinom od 400 m, ali i sa vrhovima koji znaju da prelaze i visine od 750 m za razliku od Skopske kotline gde se visovi kreu izmeu 100 150 m. U irinu se Ove polje prua od 40 do 50 km, a u irinu oko 30 km. Upravo zato, a zbog snage sunevih zraka, tako da skoro nigde nema drveta drvo za grau Ovepoljci dobijaju iz Mitrovice.264 Skopska kotlina je sastavljena od planinskog dela skopske Crne Gore, gde se srednja visina kree oko 500 metara i skopske ravnice sa srednjom visinom od 240 metara. Kosovska Stara Srbija s Metohijom, prizrenskom kotlinom i Podrimon opet ini svoju geografsku celinu za koju se vezuju Sirini, Sredska i
263

264

Jevto Dedijer, Stara Srbija, geografska i etnografska slika, Internet izdanje. Dr Jevto Dedijer, internet izdanje Stare Srbije, Kosovo. com

200
Opolje i limska upa Plav s Gusinjem. Re je o oblasti koja je po svojoj klimi i vegetaciji mnogo drugaija od skopske Crne Gore nema onih letnjih ega, nebo je ee naoblaeno, kie su ee a preko zime znaju da padaju jako veliki snegovi. To je i razlog to nema onih junih biljaka ak su i vinogradi retki. Umesto njih prisutna su prostrana polja sa itom i kukuruzom. Naravo da su tu i ljive.265 Zapadnovardarsku oblast koja zahvata Tetovo, Pore, Kievo i Kopa karakteriu otre i duge zime, dok su prolea i jeseni kratke. Leta su svea i prijatna. Novopazarski Sandak je sav u oblasti planina gde su leta blaga, a zime otre i vrlo snegovite. Usprkos prirodnim potencijalima cela ova oblast ivi krajnje primitivno. Razlozi su, u vremenu koje Dedijer u ovoj studiji zahvata, mnogobrojni. Pre svega re je o politikim neprilikama, optoj nesigurnosti i svakodnevom zulumu od strane Arbanasa ili Turaka. Arbanaka anarhija, zbog koje je svaki privredni uzlet bio nemogu naroito je bila izraena u oblastima Debra, Golomej reci, Zasaju, Kopau i Poreu. Seljaci su doslovno morali da naputaju sve oblike rada koji su im primereni gajenje stoke i obradu zemlje, jer su oni pored stoke otimali i decu. Jedini izlaz bio je u pealbarstvu kome se metani odaju ve od svoje 13. godine. Tu bivaju duneri, strugari, pekari, mesari, piljari. A idu u Srbiju, Bugarsku, Tetovo i Bitolj. to se Kosovske oblasti tie ona je naroito bogata rudama; Novo Brdo, Trepa kod Mitrovice, Graanica... Kad je o selima re ona su sva ivijska seljaci ive na spahijskoj i damijskoj zemlji tako da deo prihoda i njima daju. I na Kosovu dominira pealbarstvo, pre svega kod Srba koji se usmeravaju ka Vlakoj i Bugarskoj da bi mnogi zauvektamo i ostali. Da bi se stekla prava slika o Staroj Srbiji treba svakako znati da je ona u srednjem veku predstavljala najkulturniju i najvaniju srpsku zemlju bila je jezgro budue dvovekovne drave Nemanjia. Bila je centar drave koja se prostirala od Neretve i Bosne, do Vardara, Demir Kapije, i od Dunava do Jadranskog mora. Uostalom, najvanije su se prestonice i nalazile u njoj: Ras, Pauni, Pritina, Prizren, Skoplje. Takvo stanje menjaju vremena etnografskih promena po pravilu na tetu srpskog naroda, jer se jedna drava udruila s jednim narodom da fizikom silom iskoreni srpski element.266 Posledica toga reflektovala se u arbanakom nadiranju a iseljavanju srpskog naroda, ili poarbanaenju Srba. Upravo zbog ovoga dr Jevto Dedijer je posebnu panju obratio na arbanako srpske odnose koji su vrlo malo nauno tretirani.
Jovan Cviji, Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije, Beograd, 1911. str. 1052 1053. 266 Dr Jevto Dedijer, navedeno internet izdanje
265

201
Najvea etnografska pomeranja i pretapanja dogodila su se na ovom prostoru u onoj oblasti koja traje izmeu crnogosrkih brda i Kaanike klisure gde se jo od XVI veka vri irenje arbanakog elementa na raun srpskog. Primereno tome centar srednjovekovne srpske drave je danas skoro sasvim poarbanaen. Prema severu i istoku granica je bitno pomerena na tetu Srba najmanje za sto pedeset kilometara vazdune linije. Ako je u srednjem veku granica izmeu Arbanaa i Srba ila linijom Prizren Ljuma, danas (u vreme kada je autor pisao ovu studiju) ona ide od Prespanskog jezera ka Kumanovu, a onda od Ristovca du cele Srbijine granice do Novog Pazara i Sjenice. Detaljnije o ovome pogledati kod dr Jevta Dedijera koji iznosi vrlo precizne podatke o etnikom sastavu za odgovarajua vremana i oblasti. Arbanaka najezda je takva da se srpska naselja u severno delu doslovno pretau u manje ili vee oaze. Srpska su naselja doslovno opkoljena sa svih strana. Arbanaka oblast od are do Bujanovca sasvim razdvaja vardarske Srbe od kosovskih, prizrenskih i metohijskih. Druga kompaktna arbanaka zona koja se prua od Bujanovca du srpske granice preko Kopaonika do sela Kovaia duga 100 200 km doslovno odvaja kosovske Srbe od Kraljevine Srbije. Arbanaka etnika celina koja ide od severnih arbanakih planina ka Kopaoniku a prekinuta uskom srpskom zonom kod Mitrovice ima za cilj da odvoji Kosovske i Metohijske Srbe od srpskih oblasti Novopazarskog Sandaka.267 Posmatrano sa distacne stie se neodoljiv utisak da je re o opkoljavanju koje se vri po unapred napravljenom planu. U takvim okolnostima Srbi su imali samo dva izbora: ili da se sasvim isele, ili da prime islam da bi se vremenom i poarbanaili. Na Kosovu inae preovlauje muslimansko stanovnitvo preteno arbanako. Pored njih tu su i muhadiri iz Srbije i Bosne, dok u varoi ima neto Turaka. Usprkos svemu posle Arbanaa dominiraju Srbi koji imaju i svoje teritorijalne celine. Pre svega tu su Graanica i Pritina. Od sela dominiraju Dolj i Gornja Guterica. to se Novopazarskog Sandaka tie on je izrazito srpska oblast samo jedna arbanaka oblast traje zapadno od Novog Pazara. Preko polovine ovde su Srbi. U ovom delu arbanaki element nije uspeo da stvori bedem koji bi razdvojio Srbiju od Crne Gore. Kosovski Srbi su se u velikim masama iseljavali u Srbiju. Najpoznatija njihova naselja iz vremena dr Jevta Dedijera bila su u: Kruevcu, oko sliva Toplice, oko Grdelike Klisure, na Timoku, oko Zajeara i Negotina, na Resavi, Ravanici, kod Paraina, Leva, Temnia, Mlave, i svakako u okolini Beograda. to se Arbanaa tie oni su uglavnom malisorskih i miriditskih
267

Isto

202
plemena iz Ljume, Podrime, Drenice i prizrenskog kraja. Njihovo je pomeranje gotovo svakodnevno naroito je bilo vidno od srpsko turskog rata 1876. godine. A kad je o islamizovanim, poarbanaenim Srbima re treba svakako rei da njih na Kosovu ima jako mnogo. Dr Jevto Dedijer se poziva na Jovana Cvijia kad kae kako je on utvrdio da na njemu ima najmanje 140 kua poarbanaenih Srba. Islamizovanih Srba ima i u Novopazarskom Sandaku. Srba muslimana ima dosta i u okolini Pei, Plava i Gusinja, Prizrena, Gore. Najvei deo poislamljenih Srba izvan Sandaka govori i srpski i arbanaki, dok su neki do te mere poarbanaili da govore iskljuivo arbanaki, jer su uli u sastav poznatih arbanakih plemena: Karsnii, Gai, Bitii i Beria. 18. 4. Od Prizrenske bogoslovije do Druina i Knjinice Po izradi Nacrta ustrojstva predavanja u Bogosloviji u Prizrenu su otpoela 18. oktobra 1871. godine u poetku u staroj zgradi koju je ustupio Sima A. Igumanov da bi iste godine on udario temelje novoj zgradi: Zasluni poasni graanin prestolnog grada Rusije Petrograda, Sima Andrejevi Igumanov, rodom iz Prizrena, sazidao je o svom troku ovo uilite za pravoslavnu bogosloviju srpsku u korist brae svoje, pravoslavnog srpskog naroda, koji obitava u njegovoj otadbini, za veni spomen svoj. U Prizrenu 10. avgusta 1872. godine.268 U poetnim godinama je u radu Bogoslovije bilo mnogo slabosti poev od neusaglaenosti plana i programa sa beogradskom Bogoslovijom pa do loih meuljudskih odnosa meu nastavnicima, posebno izmeu prvog rektora jeromonaha Save Deanca i profesora Ilije Stavria.269 ivot Bogoslovije tekao je tako to je esto bila zatvarana: 1. kolske 1910/11. godine zatvorile su je turske vlasti do maja meseca, 2. kolsle 1912/13. godine nije radila zbog oslobodilakih ratova, 3. Nije radila ni u vreme od 16. novembra 1915. 26. maja 1919. zbog bugarske okupacije. Paralelno sa ovim zatvaranjima tekli su i problemi koje je stvarala Austro ugarska voena idejom oduzimanja od Srba njenih istorijskih prostora.270
Petar Kosti, Prosvetno kulturni ivot pravoslavnih Srba u Prizrenu s kraja XIX i poetka XX veka, Skoplje, 1934, str. 43. 269 Vekoslav A. Stankovi, Srpske kole u Prizrenu, Institut za srpsku kulturu, Pritina Leposavi, 2001, str. 98. (Detaljnije o sukobu u radu pogledati kod ovog autora na str. 98, 99, 100. i 101.) 270 Petar Kosti, Evropski konzuli, str. 208.
268

203
Austrijski konzuli, bar u Prizrenu, behu u ovom gradu toliko drski da javno podravaju Ljumljane protivu vlasti pri njihovom upadu u Prizren. Zna se da su austrijski poglavnici u Rimu, Sofiji i Bukuretu stupili neto docnije u dodir sa arbanakim komitima koji su radili na osloboenju Albanije i nudili im svoju pomo da bi ih iskorostili za svoju politiku u ovom delu Turske.271 Znaajna linost vezana za istoriju Bogoslovije je i Grigorije Boovi koji je vrlo intezivno radio na obogaivanju biblioteke knjigama, asopisima i drugim znaajnim publikacijama. Kada se broj knjiga uveao ruski konzuli su u konzulatu izdvojili posebnu sobu za njihovo prikupljanje jer se nisu smala drati u Bogosloviji. Najveu njenu pljaku izveli su Bugari kada su 16. novembra 1915. godine okupirali Prizren. Evo ta o tome svedoi rektor Bogoslovije Steva Dimitrijevi u svom godinjem izvetaju o radu kole od 25. jula 1920. godine: Od nastavnih sredstava posle neprijateljskog opustoenja nije ostalo nita. Kabineti i sve zbirke (geografske, istorijske karte, itava galerija slika, meu kojima je bilo i umetnikih radova, pijanino, harmonijum i mali muziki instrument) unitene su ili raznesene potpuno, a bogata biblioteka spaljena je. Nekoliko nedelja iznoene su knjige na optinskim ubretarskim kolima izvan grada i na skadarskom putu spaljivane. Samo jedan deo, oko tri hiljade primeraka, kao to su u novinama svojim objavili, odnesen je u Sofiju.272 Posle oslobaanja biblioteka je, zahvaljujui mnogim dobrotvorima, bitno obogaena. Evo ta otome belei Vekoslav A. Stankovi: Bilo je potrebno vremena da se knjievno fond obnovi i obogati. Na tome su radili, pored Grigorija Boovia, Steve Dimitrijevia i Mirka Jovanovia, i mnogi darofavci koje Uprava Bogoslovije naziva dobrotvorima, a to su: Sveti arhijerejski sinod Srpske crkve, mitropolit Skopski Josif, episkop Rako-prizrenski Serafim, Kraljevska banka uprave skopske, Kulturno i humano drutvo Vraar u Beogradu, Drutvo prijatelja Francuske, Fond Stanojla i Draginje Petrovi u Beogradu, Skopska upa u Skoplju, administracija sarajevskog Bratstva, trgovac iz Beograda Simeon Horovi, udova poiveg Save Popovia, biveg profesora ove Bogoslovije, zastupnika Biblijskog drutva u Beogradu Vojislav Arsi, Ivan ernjavski, nastavnik ove Bogoslovije, Branko Cisar, profesor Bitoljske bogoslovije, V. A. Majevski, D. N. Borii i dr.273

271 272 273

Veskovi A. Stankovi, isto, str. 102. Spomenica Srpske pravoslavne bogoslovije, str. 120. Vjekoslav A. Stankovi, isto, str. 103. i 104.

204
Usprkos injenici da traje u okvirima otomanske drave bogatiji slojevi srpskog graanstva u Prizrenu su uporno traili naina kako da razviju kulturno prosvetnu aktivnost Srba na ovom prostoru. Izlaz su po pravilu nalazili u aktivnostima pevakih druina, kola, akih druina. Pevake druine vremenom su izrastale u kulturno umetnika drutva koja su imala razne sekcije preko kojih su se njihovi lanovi osposobljavali i pripremali za odreenu kulturnu i nacionalnu aktivnost.274 to se kola tie injenica je da je 1913. godine u Prizrenu otvorena gimnazija koja je uspeno razvila prosvetno kulturnu i nacionalnu aktivnost akih druina, saraujui sa akim druinama ostalih kola: Preko tih akih druina irile su se slobodoumne ideje. U njima su itani umetniki radovi, razmatrana nuna i umetnika pitanja i odravana predavanja iz raznih naunih oblasti. Jednom rei, po druinama su se aci svestrani izgraivali za javni ivot koji ih je posle kole oekivao. Predsednik tih akih druina obino je bio nastavnik koga je profesorski savet odreivao.275 Ve 1889. godine u Bogosloviji je osnovana bogoslovsko literalna druina Bratstvo naziv je kasnije promenjen u Rastko. Osnovni cilj druine svodio se na to da se vaspitanici ovog duhovnog zavoda na jugu to bolje spremaju za slubu svom narodu i crkvi.276 Da bi ova druina to bolje odgovorila svom zadatku njeni lanovi su na sednici od 17. decembra 1894. godine doneli odluku o osnivanju knjinice.277 Za nepunu godinu dana ona je ve imala 111 knjiga i 100 svezaka. Podaci iz 1906/07. godine govore o itavoj biblioteci 745 knjiga, brojci koja je 1914/15. godine narasla na oko 200 knjiga.278 Bilo je tu i politikih i knjievnih asopisa koji su izlazili u Beogradu, Novom Sadu, Cetinju i Sarajevu Knjievni glasnik, Nova iskra, Brankovo kolo, Bosanska vila, Srpska zastava...279

Isto, str. 108. Isto, str. 108. 276 Spomenica 50-godinje Prizrenske Bogoslovsko uiteljske kole, str. 122 128. 277 Vekoslav A. Stankovi, isto, str. 113. 278 Arsenije A. Brki, Istorija pedesetogodinjeg versko-nacionalnog i kulturno prosvetnog rada druine Rastko uenika Srpske pravoslavne Bogoslovije u Prizrenu (1889 1939), u Spomenici Rastko, str. 37. 279 Prota Duan Veselinovi, Spomenica pedesetogodinjeg i kulturno-prosvetnog rada bogodlovsko literalne druine Rastko u Prizrenu 1889 1939, Skoplje, 1940, str. 110.
275

274

205

19. BALKANSKI RATOVI

19. 1. Nezaustavljivi put ka Balkanskom ratu, Albaniji kao novoj dravi i Prvom svetskom ratu Poslednjih decenija XIX i prvih XX veka islamski arbanasi su bili mono oruje turske politike u nezaustavljivom procesu oslobodilakih pokreta naroda na Balkanu. Arbanaki je pokret, naroito posle Berlinskog kongresa, bitno podsticala i Austro Ugarska koja je posle aneksije Bosne i Hercegovine imala izrazitih elja za dubljim prodorom na Balkan. Nasledne albanske pae su progonile Srbe titei time i svoju vlast. Problem je bio

206
samo u tome to su ti brani silaskom u kosovsku ravnicu, a nenaviknuti na zamljoradnju, tu istu plodnu ravnicu pretakali u zaputene utrine. U takvim okolnostima Srbi nisu imali izbora, dilema je bila samo u tome hoe li primiti islam ili pobei u Srbiju. U suprotnom zloinima nije bilo kraja. Bezbroj je zabeleenih: pljaki, ucena, ubistava, paljenja kua, pohara crkava, otimawa imanja i stoke, grabljenja i silovanja ena i dece, zlostavljanja monaha i svetenika. U Pritini, Pei i Prizrenu spaljivane su itave etvrtine naselja u kojima su Srbi poslovali i imali svoje radnje. Meutim, i usprkos odlivu stanovnitva (srpskog primedba autora) u Srbiju, raspoloivi podaci pokazuju da su Srbi na Kosovu i Metohiji sve do ponovnog otvaranja istonog pitanja (1875), najvie zahvaljujui visokom natalitetu, ostali najbrojnija etnika skupina.280 Najvei demografski poremeaji na prostoru Stare Srbije dogodili su se u vreme Velike istone krize (1856 1878) kada je turska u ratovima s Rusijom, Srbijom i Crnom Gorom izgubila znatne teritorije, a Austro Ugarska okupirala Bosnu i Hercegovinu. Bilo je to vreme kada je iz osloboenih krajeva na prostor Kosova i Metohije pod pritiskom moralo da se iseli oko 30.000 Arbanasa. Paralelno sa tim i sa prostora Kosmeta je u Srbiju prebeglo vie desetina hiljada Srba. Netrpeljivost Arbanasa prema Srbima je bila takva da su oni strateki radili na njihovom sistematskom iseljavanju. Ovu netrpeljivost bitno je potsticala Austro Ugarska. Ima li se u vidu da su Milan i Aleksandar Obrenovi vodili izrazito austrofilsku politiku moe se samo zamisliti poloaj u kome su se Srbi na prostoru Stare Srbije nalazili. U periodu od 1890 1899. godine sa Kosmeta je u Srbiju prebeglo 60.000 dua. U takvim okolnostima Srbija je Srbima u Staroj Srbiji bila prinuena da tajno dostavlja i oruje. Kako je povratkom Karaorevia na vlast u Srbiji naputena austrofilska politika i nastupilo okretanje prema Rusiji to je i Austro Ugarska pojaala propagandni rad meu Arbanasima. Ta okolnost dovela je do toga da je sa ireg prostora Stare Srbije pred arbanakim i turskim zulumima u Srbiju izbeglo oko 400.000 ljudi... treina ukupnog srpskog stanovnitva.281 Suoena sa injenicom da su Srbija i Crna Gora izvojevale sjajnu pobedu u Prvom balkanskom ratu to je Austro Ugarska nastojala da im veliinu tog poduhvata umanji to veom albanskom dravom. Tom idejom ona je praktino najavljivala svoj skori obraun... sa Srbijom u Prvom balkanskom ratu.

Du{an T. Batakovi, Kosovo i Metohija u srpsko arbanakim odnosima, Jedinstvo Deije novine, Pritina Kosovska Mitrovica, 1991, str. 33. 281 Isto, str. 38.

280

207
Suoene sa opasnou da velike sile ne otponu neku svoju akciju na Balkanu drave su na ovom prostoru osetile potrebu za zbliavanjem. U tom je smislu ve 29. februara 1912. godine dolo do sklapanja srpsko bugarskog saveza, 16. maja do bugarsko grkog, a 14. septembra srpsko crnogorskog. Umeuvremenu su Srbija i Bugarska, 19. juna, potpisale vojnu konvenciju o punoj vojnikoj saradnji u sluaju napada jedne ili vie sila. Tim ugovorom predviala se i saradnja protiv Turske ukoliko se ona odlui da napadne jednu od njih. Nadalje, Bugarska je Srbiji priznavala oblasti severno i zapadno od ar-planine, a Srbija Bugarskoj one istono od Rodopa i reke Strume. to se meuprostora tie sporazumele su se da se, ako se one ne sporazumeju, kao arbitar pojavi ruski car. Trei lan te konvencije direktno se odnosio na Austro-Ugarsku. Bugarska je preuzela obavezu da u Srbiju poalje 200.000 svojih vojnika kao pomo ako joj Austro-Ugarska objavi rat. Istu obavezu ona je preuzela i u sluaju da Austro-Ugarska u Novo-Pazarski sandak poalje svoju vojsku posle ega bi Srbija i njoj morala da objavi rat. O delu Austro-Uragske politike na Balkanu u korist jaanja Albanije takoe je ve bilo rei. Ona je sasvim otvoreno radila na njihovoj autonomiji, a na tetu ostalih hrianskih podanika u Turskoj. Nasuprot njoj Rusija je zastupala stav da se takva ideja proiri i na hriane. Turska je bila protiv autonomija i u tom smislu 11. septembra nareuje mobilizaciju deset evropskih divizija. Kao odgovor na to balkanski saveznici objavljuju mobilizaciju, da bi 24. ve crnogorski kralj Nikola Turskoj objavio rat. Austro-Ugarska je bila u nevoljama, elela je da i vojno reaguje, ali je nailazila na energino protivljenje Nemake kojoj je lokacija sukoba na Balkanu odgovarala. U tim okolnostima i u Turskoj je objavljen rat balkanskim saveznicima 4. oktobra 1912. godine. 19. 2. Neposredne ratne operacije to se Srbije tie ona je za rat bila odlino pripremljena. Raspolagala je solidnim orujem, dovoljnom koliinom municije i imala je naroito dobru artiljeriju. Sam odziv bio je neoekivan za rat je podigla 402.200 vojnika. Uz sjajan oficirski kadar njena vojska nikad nije bila u boljem stanju. I naravno, i na bojnom su polju usledili sjajni uspesi. Dok se crnogorska vojska usmeravala ka Turcima, Skadru, Bijelom Polju, Pei i Deanima, srpska se, s prestolonaslednikom Aleksandrom na elu, usmerila prema Skoplju. Nasuprot oekivanju da e se glavni sudar dogoditi na Ovem polju Turci su Srbe doekali kod Kumanova. Ali, umesto iznenaenja, nalet Srba je bio takav da je turska vojska posle dvodnevne bitke, 10. i 11. oktobra 1912. godine, do te mere bila razbijena da se nije

208
mogla oporaviti sve do Bitolja. Ve 13. oktobra Srbi su u Skoplju. Kako su i Bugari potukli Turke kod Lozengrada Lile Burgosa to su oni bez ijedne pobede bili odbaeni na celoj liniji. Srpska vojska je nastavila dalje da bi ve 5. novembra preko Albanije izbila i na more i 15. se oktobra ujedinila sa crnogosrkom vojskom. Posle ovih sjajnih uspeha Generaltab Radomira Putnika unapreuje do najvieg vojnog ina ranga vojvode. Da bi spreila trajanje Srbije na primorju Austro-Ugarska iz Bea u Albaniju upuuje Ismail Kemala uz obavezu da stvori samostalnu albansku dravu koja doista i biva proglaena u Valoni 15. (28.) novembra 1912. godine i koju vie sile odmah priznaju zbog ega srpska vojska i biva obavezna da se povue sa primorja. U takvim se okolnostima Austro-Ugarska zalagala i za to da Albaniji pripadnu i Prizren, Deane, akovica, Ohrid i Debar, ali je Rusija energino stala na srpsku stranu tako da je ta ideja propala. Nije bilo sporno da je Srbija Austro - Ugarskoj na ovom delu izrasla u velikog takmaca i da ju je ona svakako nastojala marginalizovati. Htela je ak da ue i u otvoreni rat, ali je Nemaka zaustavila. U takvom bezizlazu ona se okrenula ka Bugarskoj koja je ve imala teritorijalnih pretenzija u odnosu na Srbiju na prostorima Stare Srbije i Makedonije. Naime, od 130.000 kilometara kvadratnih koliko se dobilo oslobaanjem od Turske Bugarska je za sebe traila jo 85.000. inom potpisivanja mira s Turcima od 18. maja 1913. godine, nisu, dakle, problemi ovde nestali. Podsticana od Austro-Ugarske Bugarska prema Grkoj upuuje jednu celu armiju od 30.000 ljudi, dok svu ostalu vojsku usmerava ka Srbiji. U noi izmeu 16. i 17. juna 1913. godine Bugari muki napadaju i Srbe i Grke na celoj liniji novih junih poloaja. Muki bez objave rata! Ve sutradan Srbi su izveli kontraudar da bi ve 23. juna uli u Koane, a 25. i tip. Kako su i Grci razbili Bugare s juga to su se ove dve vojske i spojile. Kako, nadalje, Bugarskoj rat, 27. juna, objavljuje i Rumunija, pa i Turska voena eljom da povrati Jedrene i izvesne poloaje u Trakiji ona se nala u vrlo tekoj poziciji. Na njihovu molbu 17. jula 1913. godine je u Niu i sklopljeno primirje, dok su pregovori o miru voeni u Bukuretu izmeu 28. jula 10. avgusta 1913. godine. Tim mirom Srbija je zahvatila celo podruje june Srbije... sem Strumike oblasti koja je tada pripala Bugarima. 19. 3. Oslobaanje severnog dela Stare Srbije

209
Februara meseca 1912. godine pobunjenike ete Arbanasa u mitrovakoj su se okolini toliko namnoile da im mladoturske vlasti... nisu mogle nita. One su bile takve snage da je austijski konzul u Mitrovici pored protesta kod Porte morao da se prikloni i naoruavanju katolikih Arbanasa.282 Kako je i srpsko stanovnitvo bilo uplaeno to konzul Milojevi iz Pritine predlae da se i Srbi ovog kraja preko Anelka Neia naoruaju. Najvie muka Srbima je zadavao arbanaki zulumar Selim Bajgora. Kao je to bilo i vreme kada su 18. januara 1912. godine raspisani izbori to je zvanina Srbija zastupala stanovite da treba ui u pregovore sa mladoturcima i uz dogovor istai srpske kandidate na njihovoj listi. 283 To je Srbima garantovalo dobijanje poslanikih mandata u carigradskom parlamentu, ali i provociralo sukob sa Arbanasima, koji su istakli posebnu listu. Da bi se taj sukob izbegao zauzet je stav da srpski kandidati treba da budu na mladoturskoj listi tamo gde se nadaju pobedi, a da na drugim mestima treba ii na opozitnim listama. Paralelno sa izborima rasla je pobuna Albanaca 25. jula je zauzet Novi Pazar, a ve 27. Iso Boljetinac ulazi u Kosovsku Mitrovicu u kojoj se turska vojska povukla u kasarne. Ve 12. avgusta je palo Skoplje mladoturska vlada je rasturila parlament i raspisala nove izbore. No, umeuvremenu je izbio Prvi balkanski rat. U trenutku kada je Srbija otpoela mobilizaciju arbanako turski sukobi su se smirili pred njima je stajao zajedniki neprijatelj. Iso Boqetinac je nasilno vrio svoju mobilizaciju ali, umesto 60.000 boraca, koliko je oekivao, jedva je sakupio 16.000. Ibarska vojska, koja je za nas u ovom trenutku interesantna, i kojom je komandovao Mihailo ivkovi, brojala je 22.000 ljudi, od ega 17.500 boraca i prikupila se u dolinu izmeu Rake i Baljevca imala je za prvi zadatak da ovlada Novim Pazarom. Sam razmetaj Ibarske vojske po dolasku u rejon Rake bio je sledei: tab Ibarske vojske, haubika, gradska i pozicijska baterija u selu Baljevac, 12. puk, s jednom poljskom i dve brdske baterije na liniji selo Vlasovo karaula Mislopolje, radi obezbeenja koncentracije, 10. puk u selu umarci, 11. u selu Beoce, 5. prekobrojni puk, poljski artiljerijski divizion II poziva, brdski artiljerijski divizion i pionirski polubataljon u selu Pavlica, divizijski mostovi u selu Bela Stena, pozadinski delovi u selima

Vesna Sekuli, Osloboenje Kosovske Mitrovice u Prvom balkanskom ratu, Batina, br. 17, Institut za srpsku kulturu, Pririna Leposavi, 2004, str. 152. 283 Isto, str. 152.

282

210
Pavlica, iovac i Ue. Obako koncentrisana armija oekivala je naredbu Vrhovne komande za pokret i napad na neprijatelja.284 Po naredbi Vrhovnog komandanta Nj. V. Kralja Petra ova vojska je po zauzimanju Novog Pazara morala da uputi jedan zdrueni odred... protiv Mitrovice. Kako je pre napada na Novi Pazar iz njega do generala Mihaila ivkovia u pono 9. oktobra dolo izaslanstvo graana Novog Pazara da zamoli predaju grada i obustavu vojnih akcija to su trupe u 15 asova sveano i bez borbe ule u grad. Nasuprot otporu koji je oekivao Mitrovaki odred kao i njegov komandant, potpukovnik Nikolajevi ne malo je bilo iznenaenje kada je stigla vest da je Vuitrnski odred ve Mitrovicu zauzeo. Voen idejom da odri red u gradu komandant odreda pored upravnika varoi mesto na kome je postavio svog autanta, kapetana Radoja Pantovia, ima elju da na mesto predsednika optine postavi i nekog vienijeg Albanca. U tom se smislu i opredeljuje za jednog koji je trabao pre toga da ode u Drenicu i porazgovara sa tomanjim Arbanasima: On je trebao da im obrazloi kako bi napad na Mitrovicu, ili na bilo koji deo srpske vojske, za njih bio poguban. Jedan od lokalnih Arnauta izjavio je da e otii i da se nada da e doneti dobar aber. Usput, zamolio je potpukovnika Nikolajevia da mu izda objavu za putovanje kako ga srpska vojska ne bi spreila u prolasku. Kako potpukovnik nije imao vremena, rekao mu je da doe u 4 sata popodne po objavu. Na prolasku kroz grad, ovog Arnautina su, smatrajui ga pijunom koji se kree oko srpske vojske, presrela i ubila dvojica komita koji su doli sa Prepolca i za koje potpukovnik Nikolajevi nije znao. Posle ovog dogaaja Nikolajevi je naredio da se pomenute komite proteraju odakle su dole, a on je odustao od slanja novog izaslanika Arbanasima u Drenicu.285 Pratei atmosferu pri oslobaawu Kosovske Mitrovice i ponaanju u njoj nakon goga Vesna Sekuli belei: Prilikom oslobaanja Mitrovice, osim manjih pukaranja na putu prema njoj, nije bilo veih sukoba, pa nije bilo ni gubitaka u ljudstvu. Neprijatelj se na samu pojavu srpske vojske predavao i, kao to su inila sela u Drenici, isticao bele zastave. U takvom nadiranju bilo je i zarobljenih neprijateljskih vojnika, ali nije primeeno osvetniko ponaanje. To je bilo u skladu sa naredbom koju je komandant Ibarske vojske general ivkovi izdao svojim vojnicima na poetku napredovanja, odnosno osvajanja Novog Pazara. U naredbi se kae: Nareujem da niko ne sme dirati u ivot, imanje, ast i svetinje mirnih graana, ma koje vere i narodnosti oni bili, jer se od danas imaju smatrati kao srpski dravljani... Svakoga onoga
284 285

Isto, str. 159. i 160. Isto, str. 167. i 168.

211
koji bi postupio protivno ovoj neredbi staviu pod sud i najstroije kazniti, a za tee sluajeve streljau ga... Koristei ovakav pristup srpske vojske, Arnauti su dobrovoljno predavali svoje oruje i izjavljivali lojalnost novoj dravi. Te lojalnosti bile su pojedinane za selo, ili je vie sela zajedno slalo jednu izjavu. Tako su arbanasi Drenice preko svojih predstavnika dostavili svoje izjave. Njih su potpisali: Deli Redepovi za Vrbovce, Azir Avduli za Dobroevac, Durmi Ramadanovi za Koince, Mehmed Deli za Prelovce, Ali Mehmetovi za Kruevac, Hisen Osmanovi za tutince, Arep Redepovi za Duevac, Ibi Feratovi za irez, Hamid Memedovi za Poljance, Reda Hisanovi za Lauu, Memed Rai za Turievac, Bislim Selimovi za Radievo, Hamim Kartazovi za Poljance, Ahmed Deli za Prekaze, Fejzula Sajdi za Ljubovac, Sejdi Isak za Dubovac, Ismail emailovi, Idriz Tahirovi i Nezir Ajrizovi za Kopili. Bilo je i zarobljenika, ali se prema njima korektno postupalo. Tako je zarbljen i uveni Nedib Draga iz Mitrovice, poslanik u Carigradu. Po nareenju naelnika Generaltaba generala Radomira Putnika, osloboen je posle date izjave o lojalnosti. I prema zarobljenim turskim vojnicima se korektno postupalo, to vidimo iz jednog pisma porunika Omera Fejze iz Mitrovice. On se po oslobaanju vratio u Carigrad, ali mu je ena sa dvoje muke dece ostala na Kosovu, kod oca u Gnjilanu. Porunik Fejza je preko srpskog poslanika u Carigradu molio da mu se porodica doprati do evelije, gde bi je on preuzeo. Ministarstvo unutranjih dela, kome je ovaj zahtev bio prosleen, uzvratilo je da ono nema para za tu svrhu. Na to je predsednik Ministarskog saveta i ministar inostranih dela Nikola Pai naredio da se o troku njegovog ministrstva porodica Omer fejze prebaci do evelije i da im se da 200 dinara za troak. Tako je i uraeno. U Mitrovici se nalazio i konzul Rusije i Austrougarske. Wihovi konzuli su razliitim pristupom doekali srpske jedinice. Raspoloenje ruskog konzula odraavali su osmeh na njegovom licu i prisustvo na blagodarenju u mitrovakoj crkvi. Austrijski konzul Tahi je do samog ulaska srpskih trupa posticao Albance i Turke da brane grad, ali ga oni posle poraza kod Novog Pazara nisu posluali. Kako prilokom oslobaanja Mitrovice nije bilo sukoba, nije bilo ni ljudskih gubitaka. Zarobljeni turski oficiri i vojnici i pojedini arnautski prvaci ubrzo su osloboeni. Po zavretku ovog zadatka Ibarska vojska je produila u pravcu Metohije, gde je zajedno sa crnogosrkom vojskom, koja je ve drala Pe i Deane, ula u akovicu. Zadatak ove vojske bio je konano zavren naredbom Vrhovne komande br. 24 od 21. avgusta 1913. godine, kada su

212
sve kosovske trupe, shodno ukazu Njegovog Velianstva kralja Petra, bile rasputene.286

20. MILUTIN FOLI OIZVETAJIMA RUSKOG KONZULA I. S. JASTREBOVA IZ SKADRA O SLOVENSKOM IVLJU I NJIHOVIM CRKVAMA U ALBANIJI U DRUGOJ POLOVINI XIX VEKA

Ivan Stepanovi Jastrebov je roen 1839. u selu Gromuka u svetenikoj porodici, a umro 6. januara 1894. godine u Solunu gde je i sahranjen. kolovanje je zaeo u Astrahanu, a potom nastavio Duhovnu akademiju u Kazanju. Za diplomatskog inovnika u ruskom poslanstvu u Carigradu Jastrebov je postavqen 1. januara 1866. godine u rangu vebaonika. Ve 1. januara 1867. godine biva postavljen za sekretara i prevodioca u ruskom konzulatu u Skadru. Na mestu vicekonzula u Prizrenu proveo je od 1. aprila 1870. do 18. avgusta 1874. godine. Poto je u tom periodu privremeno zamenjivao ruskog konzula u Skadru, to 5. avgusta 1874. godine biva tu i premeten za konzula. Kako je jedno vreme radio kao lan Andrijaeve konzulske komisije za Hercegovinu to se u Skadar ponovo vraa 1. jula 1879. godine. Posle kraeg boravka u Janjini u Prizren se vraa 20. februara 1881. godine da bi ostao sve do marta 1886. godine. Iz Prizrena biva premeten za generalnog ruskog konzula u Solun, gde i umire iameu 7. i 8. januara 1894. godine. Paralelno sa diplomatskom slubom pisao je i studije o krajevima u kojima je kao dilomata boravio zbog kojih je dobijao vrlo velika priznanja ne samo u Rusiji no i od balkanskih zemalja.

286

Isto, str. 169, 170. i 171.

213
Tumaenje dela Ivana Stepanovia Jastrebova Molutin Foli je izneo u Zborniku radova sa meunarodnog naunog skupa koji je odran na Cetinju 21, 22. i 23. juna 1990. godine. Jedno je sasvim nesporno, u svojstvu diplomate Jastrebov je ipak boravio u jednoj dalekoj provinciji u kojoj se malo oseala centralna vlast u Carigradu.287 Ili, u sredini u kojoj su dominirali zakoni sile i obiajnog prava. Kako mu je poziv diplomate nalagao i to da istrauje ivot sredine u kojoj radi, kulturu toga naroda, njihov mentalitet, odnose u drutvu i porodici to je svakako morao da odlazi i u zabaene nepoznate krajeve. U tom kontekstu on se naroito bavio junim Slovenima na ovom prostoru, tim vie to je Slovenofilski pokret i kod Rusa bio vrlo popularan. Kako se Rusija u to vreme pojavljivala kao zatitnik pravoslavnog ivlja u okviru turske carevine to je sasvim prirodno to se Jastrebov pre svega interesovao za Srbe i Crnogorce sa ovog prostora. Svoj uticaj na ovom prostoru Rusija je legalizovala i interesovanjem za stanje pravoslavnog ivlja to e dalje rei da se nije bavila samo Slovenima koliko je u sferu svog interesa ukljuivala recimo Grke. Naravno da to nije bila nikakva novina jer su i druge velike sile, polazei od injenice da pod turskom ive hriani rimokatolike veroispovesti predstavljale sebe keo zatitnice stanovnitva katolike vere. Ne treba ni jednog trenutka zaboraviti da su i: Austrija, Francuska i Engleska takoe imale svoja diplomatska predstavnitva u trurskoj u krajevima gde su bili katolici bez obzira kojeg su narodnog porekla bili.288 Ipak, Rusija se posebno interesovala za politiku Srbije i Crne Gore tada jedinih junoslovenskih drava na Balkanu. Rusija nikako nije elela da dozvoli da preimustvo uticaja na ove drave imaju neke druge velike sile. Upravo zato ona je neprestano bila u kontaktu sa Cetinjem i Beogradom. Jo u Carigradu Jastrebov je imao prilike da upozna Sima Andrejevia Igumanova osnivaa i zadubinara Srpske bogoslovsko uiteljske kole u Prizrenu 1871. godine jedine tada srpske srednje kole u Turskoj. Od kakve je vanosti bila ova kola treba samo podsetiti da je drugu polovina XIX veka obeleavao vrlo agresivan stav Carigradske patrijarije u procesu jelinizacije pravoslavnog junoslovenskog stanovnitva pod Turskom. Ovoj jelinizaciji junoslovensko stanovnitvo vrlo se estoko opiralo i preko nieg svetenstva koje je bilo iz srpskog naroda i svakako povezano sa Beogradom. Ovaj poloaj srpske crkve u Turskoj Jasrebov je upoznao jo u Skadru, a bitno ga je dopunio za vreme slubovawa u Prizrenu. Zanimljivo je da su se stavovi, o odnosu ruske
Milutin Foli, Izvetaji ruskog konzula I. S. Jastrebova iz Skadra o slovenskom ivlju i njihovim crkvama u Albaniji u drugoj polovini XIX veka, internet 288 Isto, internet
287

214
politike prema balkanskim narodima, koje je Jastrebov izgradio ne malo razlikovali od zvanine ruske politike, to je naroito dolo do izraaja u manifestovanju ruske politike na Balkanu u Sanstefanskom ugovoru koji je sasvim zanemarivao, u odnosu na Bugarske, srpske interese. U osnovi te srpske zanemarenosti bio je interes Rusije da preko Velike Bugarske ostvari svoje pretenzije na Balkanu. to se Maedonije tie Jastrebov je, primereno svojim savremenicima, Makedoncima prilazio kao junoslovenskom narodu iz korpusa srpske nacije iako je bilo ak i ruskih politiara i naunika koji su smatrali da su makedonci bugarskog porekla. Svoj stav Jastrebov je gradio na osnovama jezika, obiaja, verovanja i nainu ivota. Mora se Jastrebovu doista, i sada, odati priznanje u vreme kada je ruska zvanina politika bila okrenuta prema Bugarima, a naroito posle Sanstefanskog ugovora, on je Makedonce svrstavao u korpus srpske nacije. U vreme dok je Jasrebov borabio u Skadru on je bio tipina turska kasaba koja je sauvala tek nekoliko spomenika srpske srednjovekovne kulture. to se crkava i manastira tie najsauvanija je bila crkva Sv. Stefana ona ista koju su Turci 1471. godine pretvorili u damiju. Tu su potom bile i: crkva Sv. Nikole koju je sagradila kraljica Jelena i crkva Sv. Vlaha koja je sagraena poetkom XV veka. Kako su ti spomenici bili ili pretvoreni u damije ili sasvim porueni moe se samo zamisliti do koje je mere srpsko stanovnitvo bilo izloeno pritiscima od strane zvanine dravne vere islama kao i od katolike crkve. Pritisak je bio takav da se broj pravoslavaca neprestano osipao. Uticaj katolike crkve naroito je bio izraen nakon otvaranja austrijskog i francuskog konzulata u Skadru. Ovo se moe pojasniti jedino potrerbom velikih katolikih sila da preko Balkana prodru to dublje na istok. Upravo zato je u Skadru i otvoren ruski konzulat da bi se i time kontriralo tenjama Austrije i Francuske. Ovoj tenji Rusija je kontrirala protivteom da izae na Jadransko more. To je i bio jedan od razloga to je Jastrebov, odmah po dolasku u Skadar stupio u neposredan kontakt sa slovenskim ivljem. U takvim okolnostima Srbi nisu imali mnogo izvora ili da se isele, ili da verom prevrnu. U tom se kontekstu jedino moe i razumeti brza promena etnike slike stanovnitva u Skadru i skadarskom kraju. Govorimo ovde o Skadru a svakako moramo imati u vidu da je proces albanizacije i poislamljenja Srba bio vidno prisutan na prostoru cele Albanije. Ali, uporedo sa tim procesom tekao je vrlo dosledno i uporno i proces otpora od strane slovenskog ivlja. U tome mu je bitno pomogao i sam Jastrebo nastupao je ak i mimo svojih diiplomatskih ovlaenja. Dosledno je insistirao na potovanju zakonskih normi koje su odredile centralne turske vlasti. Veliki prijatelj I. S. Jastrebova Panta Srekovi je

215
posle njegove smrti opisao jedan sluaj iz Skadra: Jednom prilikom u Skadru besni Arbanasi napadnu na crnogorski konzulat, Jastrebov sa revolverom upadne u sredinu te besne svetine i sve ih rastera.289 Inae, po izvetajima samog Jastrebova sastav stanovnitva u Sakadarskom srezu bio je vrlo arolik. Re je o podruju od 80.000 dua mukog pola katolike veroispovesti, 20.000 dua - mukog pola pravoslavne veroispovesti i 9.500 dua mukog pola muslimanske veroispovesti. to se jezika tie prevoslavci i deo katolika i muslimana su govorili srpskim jezikom, iako je, ipak, najvei broj stanovnika govorio albanskim. Prednost samog Jastrebova u komunikacijama bila je u tome da je govorio i srpski, i albanski. Jastrebov nije bio samo diplomata no i ovek od nauke koji je u tom svojstvu i obilazio Albaniju, paralelno sa Crnom Gorom. Uporedo sa tim interesovanjem Jastrebov se u Skadru sukobio sa isturenim kandama agresivne politike austrougarske ija je agresivna osvajaka politika bila usmerena i ka teritoriji Skadarskog sandaka, nezavisno od toga to se na njemu predstavljala kao zatitnik prava i interesa katolikog ivlja- koje je daoista bilo vrlo brojno. Veoma je vano imati u vidu da je verska pripadnost tada bila izjednaena sa nacionalnom. Upravo ta izjednaenost je i davala velika prava velikim silama zapada da budu zatitnici katolikog ivlja u turskoj. To pravo zapravo je bilo i pravo zapadnih sila za novim osvajanjima. Voeni tim ambicijama zapadne sile su nastojale svim sredstvima da uveaju procenat katolika na terenu Skadarskog vilajeta i Balkanu uopte. Primereno tome svako unijaenje Srba i Crnogoraca nije bilo nita drugo do svesno slabljenje ovih etnikuma. Jedan od kljunih ciljeva zapada svodio se to da se Srbija i Crna Gora otrgnu od uticaja Rusije. Upravo ove ideje Jastrebov je izvanredno uoavao i otkrivao preko svojih izvetaja i naunih istraivanja. Bavei se stanjem pravoslavnih crkava Jastrebov, izmeu ostalog belei i ovo: "Od starih crkava, koje jo sasvim utemeljene nisu, koje svojim zidinama, premda upola razvaljenim, privlae radoznalost svakoga, sauvala se jedna znamenita crkva, Sv. Sr, na Bojani. Ova crkva je sada bez krova, oltar sa severne strane mu je obaljen u Bojanu, koja tee pod samom crkvom. Stoji na dva sahata od Skadra na levom bregu Bojane. Crkva je velika, ima 30 koraka u duinu, 20 u irinu. Sva je unutra ivopisom na zidovima ukraena...".

Isto, internet (I. S. Jastrebov, O pravoslavnim srpskim starim i novim crkvama u Staroj Zeti sadanjem skadarskom okrugu, Akademija nauka, Glasnik Srpskog uenog drutva, knj. XLVIII, 1880, str. 359 367.)

289

216
to se ikonopisa tie on nije vizantijski, nego pravi srpski. Svi sveci imaju odelo isto onako, kao to ga imaju na ikonama u Deanskoj lavri, u Pekoj patrijariji i u Graanikoj crkvi. Visina crkve sasvim odgovara duini i irini ima oko 10 seanja.290 Crkva Sv. Jovana Krtitelja nalazi se dva hoda od Skadra na istok sever na putu u riolsku planinu blizu sela Vrake. Oko nje se inae vodila velika rasprava... izmeu pravoslavnih i katolika. Naime, katolici su uporno tvrdili da su pravoslavna sela Vrake iz Crne Gore, a da su katolici iz davna vladali ovom crkvom. U tom kontekstu Jastrebov vrlo precizno oznosi da u selu Ra nema ni jednog katolika, naprotiv, kao i u Vraki, Boriu i Kopliku i u Vraki pravoslavci ive od pamtiveka. Naime, po svedoenju Jastrebova, u Donjoj Zeti i Albaniji katolika vera je poela da se iri tek na izmaku XVI veka, u vreme kada su Turci poeli sve vie da se utemeljuju. Pravoslavci su bili u veoma tekoj poziciji, naroito u vreme seobe pod Arsenijem arnojevi}em: ... nestalo popova, nestalo prvaka, oslabilo svako nadanje na bolju budunost kod ostalih stanovnika. Dogaalo se i to, da su deca ostajala nekrtena, mrtvaci neopojeni. Gotovo su svi isturili koji su iveli u ravnici, a planinski stanovnici bili su gotovi primiti svakog samozvanca popa, takvih pak bilo je dosta da se uvelia skandal".291 Da bi skrili svoju pojavu iz Rima katoliki popovi su se poeli pojavljivati kao lenici za planine. Opisujui ponaanje tih popova u Albaniji Jastrebov navodi svedoenje jednog od njih kako nikako nije mogao nauiti svoje Malisore krstiti se kako se krste latini. Oni su se uporno krstili sa tri prsta i sasvim po nainu pravoslavnom. Od ovog svedoenja Jastrebov izvlai zakljuak da je Albanija bila pravoslavna, pa posle pounijaena. U tom smislu on navodi i jedan konkretan primer. U selu Riolj posetio je latinsku crkvu koja je obnovljena 1790. godine. Kao i svaki pravoslavni hram i ova je crkva bila okrenuta na istok. Meutim, po svedoenju brana Riolca samo 20 godina pre obnove oltar je bio odeljen osobitim zidom sa prestolnim vratima i ikonopisom i da je bila arnautska crkva Sv. Selvestra. Pratei istoriju po osnovu vere i etnike pripadnosti na ovom prostoru Jastrebov navodi i svedoenje Bajrama Alije iz sela Belilaj koji je tvrdio da je njegov praded doao u Riol iz Brajia iz Crne Gore (Malizi) i rodio tri sina od kojih su sada postala tri bratstva: Papaji, od kojih je 10 kua (muhamedanaca ), Kokaji 18 kua (Katolici) i Kurtaji 16 kua
290 291

Isto, internet Isto, internet

217
(muhamedanaca)... Ova tri bratstva od jedne su krvi, i danas brat za brata osvetu trai i mre, bez razlike, bio on latinin ili Turin.292 Pratei broj pravoslavaca u okolini Skadra I. S. Jastrebov je vrlo precizan: u selu Dobra 15 je pravoslavnih kua, u Bori Verizovu 9, Bori Muhtarovu 20, Grilju - 20, Omra 15, Tiuraliji 5, Begovu 4, dok u samom Skadru ima 125 pravoslavnih kua. Nie od Skadra imamo: Gorice sa 4 pravoslavne kue, Brdice 3, Daragijat 8 i Trumi 6. U crkvu u selu Vrake koja je sagraena 1869. godine dolazili su pravoslavni itelji i iz sela: Ra - 7, Kuli 9, Koplik 4, Kamenica 15, Vrake 60. Velikom panjom Jastrebov je pratio i nastanak Prizrenske lige, koja je bila znaajna za rusku vladu i njenu diplomatiju. Re je o pokretu Albanaca koji je zapravo protivtea odlukama Berlinskog kongresa po kome je bilo predvieno da Crna Gora dobije i Plav i Gusinje. Takva politika kretanja sukobila su mnoge interese ne samo balkanskih zemalja no i Austrije i Rusije. To se prirodno reflektovalo ne samo na stanje u Skadarskom, no i Kosovskom vilajetu. Prvi sastanak predstavnika albanskih plemena sa prostora Albanije i Kosova, kao i muslimanskih i feudalnih krugova iz sandaka i Bosne, ali i muslimanskih verskih organizacija sa itavog ovog podruja odran je u Prizrenu 10. juna 1878. godine - ime liga dobija sasvim verski muslimanski karakter utemeljen na feudalnim osnovama. Temeljni cilj lige svodio se na zadravanje odreenog stanja u Turskoj kako ne bi dolo do promene dravnih granica Turske i drutveno politikih promena evropskog tipa. U osnovi se radilo o strahu feudalaca od reformi strahu koje bi dovele do promena nakon Berlinskog kongresa. U tom kontestu Liga je zauzela vrlo jasan stav: Borba za sultanov suverenitet nad albanskim plemenima, odnosno nad muslimanima na Balkanu. Takav zahtev je uostalom i upuen Berlinskom kongresu. Ali, ve 1880. godine vrlo se jasno daju uoiti dve struje: dok jedna izrazito istie borbu za reforme u okviru Turske iza te struje stoje pre svega muslimanski feudalci, druga se zalae za nacionalni preporod Albanaca i za autonomiju jedno je ak njeno krilo bilo za autonomiju pod Turskom. Pratei stanje na terenu Jastrebova neprestano interesuju nova bezvlaa, pljake, otimaine i stradanja hriana. On Prizrensku ligu ocenjuje kao edo carigradske Porte cilj lige je u tome da se onemogui sprovoenje odluka Berlinskog kongresa. to se same snage Perizrenske lige tie ona je po Jastrebovljevom miljenju neorganizovana i od poetka razjedinjena, sklona uvoenju bezvlaa i nereda. to se pak
292

Isto, internet

218
stanja Srba tie nakon formiranja Lige Jastrebov oekuje da je ono najgore za koje se zna, jer je zavladala prava tiranija... opta nesigurnost imovine i ivota. Bilo je to vreme koje se prepoznavalo po estim ubistvima, pljakanju, otimaini onome to je Srbe nagonilo da napuste svoja ognjita i da bee u gradove gde im takoe nita nije bilo sigurno. Zasedanje Lige od septembra 1879. godine Jastrebov je pratio iz neposredne blizine jer se i sam nalazio u Prizrenu. Ono to snano pada u oi jeste njegova procena da je u Ligi dola do izraaja oita neusaglaenost u kojoj je prevagu odnela feudalno muslimanska struja tako da je Liga praktino dobila vie versko islamski karakter. Taj verski karakter se pre svega ogleda u spremnosti Gega, odnosno Toska da ratuju protiv drava suprotnih vera. Nema sumnje da je na rad Lige snano uticala i Austrija voena idejom da paralie akcije slovenskog, odnosno pravoslavnog ivlja na Balkanu. Alternativu pokretima junih Slovena na Balkanu ona je prepoznavala u stvaranju Velike Albanije koja je trebala da bude protivtea Velikoj Bugarskoj, Srbiji i Crnoj Gori.

219

21. SRETEN L. POPOVI (1820 - 1890)

Sin Lazara Popovia i unuk Pavla, predsednik Apelacionog suda, lan Kasacionog (Vrhovnog) suda Srbije, lini sekretar kneginje Ljubice i sekretar Tome Vuia Periia, roeni Beograanin, kome je na krtenju bio knjaz Milo i koji je kasnije bio lan pozorine trupe Joakim Vuji u Kragujevcu da bi 1879. godine objavio knjigu Putovanje po novoj Srbiji koja i danas moe da poslui kao vrlo dragocena graa za srpsku literaturu, geografiju i etnologiju. Pratei istorijske tokove vezane za Predejane i okolinu u svom II dopunjenom izdanju u istoimenoj knjizi Petar S. Petrovi se poziva na navedeni putopis Sretena L. Popovia.293 Da bi nam ti dogaaji, meutim, bili jasniji elimo pre svega konkretnije locirati Predejane i pojasniti naziv Grdelika klisura za koji neki ljudi koji se bave naukom nalaze da je neadekvatan i da se Jovan Cviji ogreio nazvavi je tako jer se u njenom sredinjem delu kao dragulj nalazi Predejane, pa je logino da se zove Predejanska klisura.294 Sama Grdelika klisura je u prolosti, inae, bila divlja i nenaseljena tako da se saobraaj odvijao preko Graova, Repeti i Jastrebca ili preko Novog Sela, Mrkovice i Vrele Reke ka Vranju. Ovaj komunikacioni pravac na znaaju dobija tek onda kada je zavrena izgradnja carskog druma.295 A o tome kako su doista izgledali ovi predeli s poetka 18. veka govori u svojim zapisima Jerotije Reanin 1704. godine: "I dojdosmo pod Ljeskovac na uinu kod kamenite crkve, pak dojdosmo do devetog konaka na Ljeskovaku klisuru, pak ustasmo rano i uosmo u klisuru, i padosmo na uinu u klisuri, u strani, kano koza na malju, i tu pomiljee zmije, i abe i guteri, i kornjae, malo u vodu ne poskakasmo od straha, i paki padosmo na deseti konak pod manastir Riitski, na izmaku Vranjske klisure".296
293 Petar S. Petrovi, Predejane i okolina, II dopunjeno izdanje, Beograd, 2007. www.predejane.rs. 294 Isto 295 Re je o nazivu za Modhad pain drum 296 D. M. Trajkovi, Nemnjina Duboica, www.predejane.rs.

220
Jovan Cviji je opisuje sledeim reima: "Grdelika klisura poinje kod Vladiinog Hana, a svrava se ispod Grdelice, sastavlja Vranjsku i Leskovaku kotlinu, od kojih je prva bila deo Egejskog, a druga Panonskog jezera. Klisura ima laktatsti oblik i prelom lakta kod sela Predejana. Dugaka je 26 kilometara. Zemljite oko ove klisure sastavljeno je poglavito od liskunovih kristalnih keiljaca, koji su gde-gde jako kvarcoviti i pri raspadanju ostaju od njih znatne koliine kvarca. Po uskoj zoni gosavskih slojeva, koja prati Grdeliku klisuru moe se izvesti da je ona stara tektonska udolina".297 Sama je klisura, inae, nastala usecanjem reke MARGUS latinsko ime June Morave u stene pri oticanju vode iz jezera u Vranjskoj kotlini. Reka je tako sebi uporno krila put ka Panonskom moru pravei usput rene terase u obliku pragova koje se i danas mogu videti u sredinjem delu Grdelike klisure kod Predejana. 21. 1. Turska vlast na prostoru Grdelike klisure Na ovaj prostor turska vlast se proirila tek u 15. veku 1454. godine, u vreme kada se srednjovekovni srpski velika Nikola Skobalji, velika iz Leskovca, upustio u borbu sa ubedljivo nadmonijim Turcima i bio poraen. Pojanjavajui veliinu njegovog otpora Turci su sami kazivali da: "od kako ive nije se ulo nikad za takvu bitku od tako malo ljudi protivu tako velike sile". U novonastalim okolnostima Leskovac izrasta u sredite oblasti298 da bi u dugom ropstvu pod Turcima bio i sedite pae, rezidencija spahija i itluk sahibija, sudko i nahijsko sredite svojevrsni centar turske drave na ovom prostoru. Po veliini i broju stanovnika on je bio drugi grad u Srbiji. Beograd je tada imao 22.000, Leskovac 15.000, Ni 10.500, Kruevac 7.000, a Kragujevac 4.000 stanovnika.299 Prirodno je da se ivot u Srbiji, dolaskom Turaka, izmenio, tim Vie to su Srbi sada ve postali raja koja je surovo i eksploatisana, i pljakana, i ubijana. Guei nacionalna oseanja u svetu pokorene raje Turska je nametala i svoju veru i svoje obiaje. Srbi ne samo da nisu smeli da se okupljaju, no ni da imaju svoje kole, da slave verske praznike, pa ak ni da pevaju pesme o kosovskim ili hajdukim junacima. Imanja su im spaljivana, ene i devojke silovane, mukarci terani na rad u rudnike ili na imanja turskih gospodara, a deca odvoena u janiare.

297 298 299

www.predejane.rs. Leskovica D. Tani, Leskovac i okolina, www.predejane.rs.

221
Turci su po pravilu iveli u gradovima i veim mestima, dok su u selima drali njive, vonjake i vodenice potoare. Poseban teret na raju sledio je u harau porezu kod koje je desetina bila obavezna za cara, a devetak za seoskog gospodara. Ima li se tu u vidu, pored mnogih drugih dabina, i ratni hara raji je od celokupnog prihoda ostajala samo etvrtina odnosno 25%. Kako je od 16. veka, zbog poraza turske vojske na mnogim ratitima, i njena mo poela da slabi to se poloaj raje u Srbiji jo vie pogorao. Narod je iveo jako teko. Srbi Grdelike klisure nikada nisu prihvatili tursku vlast beali su u umu i postajali hajduci. Tako ve 1572. godine ustaniki voa Dumen iz Vranja podie ustanak okupivi oko sebe 200 naorunih ustanika i 5 6.000 pristalica iz masurikih i predejanskih rudnika.300 Turske su osvete bile stravine. Slinu sudbinu narod ovoga kraja doiveo je i posle austro turskog rata (1788 1791). U prvoj fazi austrjska vojska je uz pomo Srba oslobodila sve krajeve, ali je posle poraza kod Skoplja morala da se povue tako da su se Turci ponovo vratili u Grdeliku klisuru. U tom se sukobu turski paa sa svojom vojskom ak i ulogorio u blizini Predejana. No, kalueri iz manastira Sveti Nikola su u toku noi iznenadili pau i njegovu pratnju,301 upali u logor i pobili Turke.302 Ali, kako je samo jedan spaseni Turin ubrzo doveo odred Turaka, Turci su za osvetu spalili manastir i pobili sve kaluere. Pratei painu pogibiju, a mesto na kome je ubijen od tada zove Paina luka, putopisac Feliks Kanic belei kako je video mnoga ulegnua koja ukazuju na grobove 70 kaluera.303 Krajem 19. veka u mnoga se sela Grdelike klisure doseljavaju Arbanasi koji se postavljaju kao gospodari nad srpskom rajom, da bi odmah otpoeli nevieno izrabljivanje srpske raje uz otimanje, pljaku i prisvajanje boljih njiva, konja, volova pa i ena. To je i bio razlog to su Srbi otpoeli masovno iseljavanje na sever u dolinu Velike Morave. Sela su opustela, planinski teren je obrastao gustom umom tako da je sve monije odmetnicima i hajducima pruao sigurno utoite. U tom je kontekstu Grdelika klisura sve ubedljivije za Turke predstavljala neprelazni tesnac, pa su oni putovali karavanima preko Graova i Jastrebca ili Novog Sela i Mlaita, zaobilazei klisuru.

300 301 302 303

D. M. Trajkovi, isto, www.predejane.res Patar S. Petrovi, isto, www.predejane.res Patar. S. Petrovi, isto, www.predejane.rs. Feliks Kanic, Srbije zamlja i stanovnitvo, www.predejane.rs.

222
Pravu sliku o tajanstvenosti Grdelike klisure daje nam u svojim putopisima Sreten L. Popovi priseajui se i fantastinih pria koje je kao deak sluao: Kad su nai putnici, trgovci putovali tamo svojim poslom, najpre bi se sa svojom familijom i srodnicima opratali, kao kad bi polazili na onaj svet. Putovali su i hanovi, kojih u Derventu ima na svakom pukometu, gde su putnici na konak dolazili, bili nesigurni, kako danju tako i nou".304 Samu je nespokojnost pri ulasku u Grdeliku klisuru propraao reima: "Ja sam ovu klisuru tako zamiljao da vidim nad sobom samo nebo... da emo kojekako moi doi do Leskovca i klisure, ali klisuru probiti, i kroz nju proi, da je to nemogua stvar".305 Na njegovo veliko iznenaenje put je ipak bio ravan, vijugao se pored Morave i doveo ga do hana u Oraovici poznatog i po lepim enama i devojkama koje su bile jo i avolaste. S desne strane Morave on registruje sela poput Grdelice, Male Bojiine, Palojce, Monog Dola, Krpejca, Prestonja, Brievja, Suevlja, Garinja, Ljutea, Kopitrca i Depa, ali nigde ne pominje Predejane mada je ono u to vreme optinsko mesto i znatno vee od drugih mesta iz okoline.306

21. 2. Novo naseljavanje Grdelike klisure Do novog naseljavanja Grdelike klisure dolazi krajem 18. veka kada ljudi iz raznih krajeva Srbije i Bugarske osnivaju domainstva na poumljenom zemljitu daleko od puteva kojima po pravilu prolazi vojska. To su oni isti Srbi koji }e uzeti masovno uee u Prvom srpskom ustanku kada ih protiv Turaka vodi leskovaki vojvoda Ilija Petrovi Strelja. No, Leskovac je osloboen tek posle 420 godina ropstva 11. decembra 1877. godine. Bojei se gneva i osvete Srba preko 5.000 Turaka je Leskovac napustilo jo 8. decembra. Evo ta o tome belei uitelj Josif H. Kosti: "Bilo je mnogo Turaka koji su goli, bosi, po najveoj decembarskoj zimi, peke beali po snegu, ostavljajui u Leskovcu svoje pune kue. Te noi su mnoga deca u kolima ili na majinim ramenima u kolevkama

304 305 306

Sreten L. Popovi, Putovawe po novoj Srbiji, www.predejane.rs. Isto Isto

223
pomrla od velike hladnoe, dok su turske porodice beale uz dolunu reke June Morave, po najveoj zimi. Povlaenje je bilo tragino.307 Grdelika klisura je osloboena januara 1878. godine posle borbe od 8. januara kod Kopanice gde je srpska vojska tursku naterala na povlaenje ka Grdelici. Ve je 9. januara pukovnik Niifor Jovanovi kod Grdelice razbio Turke i potisnuo ih prema Vranju.308 Sutradan, 10. januara 1878. godine Srbi oslobaaju i Predejane, Repite i Dep, da bi samo Vranje bilo osloboeno 19. januara 1878. godine. Evo ta o tim borbama belei Sreten L. Popovi: "Od nai vojnika koji su begajue Turke posle poraza njihovog na Grdelici, Pirotu i Vranji vijah, sluao sam pripovedati da su nailazili na turske zbegove u najalosnijem stanju. I ono to su sa sobom od imanja poneli da spasu, svim su putem bacali samo da lake begaju. Mnoga stoka od umora i gladi, naena je svim putem lipsana ili od leda i klizavice poraepljena. Deca su pobacana ili ostavljena, ene i starci pokoeni od zime ili polumrtvi od umora i gladi".309 21. 3. Balkanski ratovi i Prvi svestki Re je o ratovima koji takoe donose nova stradanja ljudi iz Grdelike klisure. Ratne operacije, glad, bolest i siromatvo su kosili neja i sirotinju. Bioloko postradanje, zaostalost u razvoju sela i drugih mesta iz Grdelike klisure doveli su do masovnog iseljavanja iz nje. Ljudi su po pravilu odlazili u Makedoniju ili na Kosmet. Ako se na nekim izuzecima insistira onda se mogu izdvojiti varoice Grdelica i Predejane koje sporo rastu i stihijski se razvijaju.

Sreten L. Popovi nesumnjivo pripada onoj plejadi naih knjievnih i javnih radnika koja se odmah po svretku srpsko turskih ratova, 1878. godine, uputila u osloboene krajeve - okruge: niki, pirotski, vranjski i topliki. Za razliku od ostalih naih putopisaca Sreten L. Popovi je usput izmenio nameru i vei deo svojih putopisa ispunio prianjem o starom vremenu u Srbiji, a najvie o starom Beogradu.310 Koliko mu se ovakav aspekatski prilaz u putopisima moe tretirati i kao dobra strana injenica je da on u svom izlaganju nema sistema. Knjiga je doista prepuna
N. P. Ili, Oslobaanje June Srbije, www.predejane.rs. F. Kanic, isto, www.predejane.rs. 309 N. P. Ili, isto, www.predejane.rs. 310 uro Gavela, predgovor knjige Sreten L. Popovi, Putovanje po Novoj Srbiji, SKZ, Beograd, 1950, str. 6.
308 307

224
digresija koje se potom raslanjavaju u nove da se naprosto stie utisak da u njoj nema nikakvog plana, reda. Upravo zato je i veliki broj, ne retko i vrlo dugih, fus - nota. Optereen uspomenama on olako prekida glavnu priu bezbrojnim zagradama, umetnutim reenicama i napomenama da je vrlo esto prava umenost u svemu se tome snai. Optereenost je tolika da vrlo esto zna i samoga sebe da zapita: "Gde ja ono u prianju stadoh?" - uro Gavela vrlo tano primeuje da Popovi esto zna da prekinuto prianje vie nikad i ne nastavi. Pa ipak, Sreten L. Popovi "pria ivo i prirodno, a sa onim narodskim opservacijama ije sklonosti za detalj daju prianju boje i ivopisnosti".311 Same svoje putopise autor je, inae, posvetio "svima ratnicima i trudbenicima za osloboenje i nezavisnost".312 Prvi granini dodir sa Novom i Starom Srbijom Sreten L. Popovi registruje u svom treem pismu313 kada dolazi u Raku - malu pograninu varoicu: "Kod Pavlice preemo preko Joanice, koja tu utie u Ibar. Pavlika crkva je jedna od najlepih graevina starih. Malo dalje na desno, s leve strane Ibra, u vrlo prijatnoj dolji ostavismo Brvenik, doosmo do sela Rvata, tu se na skeli prevezemo na Raku, malu pograninu varoicu, koja je i sad ostala da straari u onom kraju do suenog dana. Tu drugog dana predanismo, pregledasmo skupljeno vojinstvo, i sutradan poemo za Studenicu, lavru Nemanjia".314 Ve u etvrtom pismu, na samom poetku, upoznajemo pravog autora putopisa i biva nam jasno sa kojim emo se problemima suoavati dok budemo pratili njegovo putovanje: "Nemojte mi zameriti to zapoeto jo ne zavrih, a drugo ve poinjem". 315 Neto dalje on pokuava da tu svoju (ne)planost pojasni: "Ja znam da e mnogi zameriti i mom nainu pisanja. Naslov je: Putovanje po Novoj Srbiji, a ja dooh do Smedereva, oeah se malo Jagodine, pa se vraam i piem o Beogradu i njegovim starinama. Razumimo se. Ja ovo, putujui sve dalje, iz dugog vremena, kad nemamo ta drugo da se razgovaramo, priam mojim saputnicima i kazumej im ta je i kako je negda bilo. Vama koji sa mnom ne putujete stoji na volji uti ili ne uti moja prianja".316

Isto, str. 14. Sreten L. Popovi, Putovanje po Novoj Srbiji, SKZ, Beograd, 1950, str. 15. 313 Njegovi putopisi su povremeno izlazili u sveskama u izdanju Srpske knjiare brae M. Popovia u Novom Sadu u periodu od 1878. 1884. godine. 314 Sreten L. Popovi, isto, str. 45. 315 Isto, str. 50. 316 Isto, str. 57.
312

311

225
21. 4. Od Aleksinca ka Niu Kad je stigao u Aleksinac odseo je u kafani koju je dro neki Utvi, ali ubzo doe i okruni naelnik g. Jov. Babi koji ga pozva k sebi na konak i predloi mu da do sutra ostane u Aleksincu i upozna ga. Sreten L. Popovi to energino odbi: "Tamo, tamo, u nau novu tekovinu, da vidim i potraim, kao negda Izrailjci, obeanu zemlju".317 Prvo to na putopisac uoava na putu ka Niu jeste razlika u kvalitetu puta do stare, i od stare do sada nove granice sa Turcima: "Do granice je dobro utrven krenik i drum, a od nove granice poinje ovog leta novo preseen i nainjen put, koji jote nije dobro utrven i utkan. Kako mala kia padne, provali se i tokovi zapadaju u zemlju. Preanji je put iao i po dolji i po brdacima. Poznaje se po telegrafskim motkama, koje jo nisu po novim putevima ukopane, i koje pokazuju kuda je negda put evrdao, i koji je samo bio oznaen kolskim tokovima i konjskim kopitama, inae drugoga pravca i obeleja nije imao. Turci su mrzeli na sve to je srpsko, pa i granicu srpsku, i nisu hteli da i do nje naprave put (iako u drugim pravcima za u Tursku ima lepih puteva, ako to u to na svome mestu kazati). I Turci maju svoje orakule, koji vele: na ovome e ostati carstvo koji negda svoje na sablji izgubi. Turska je dobro zapamtila Kosovo i znaju da e kad tad biti osveta Kosova, zato na Srbe najvie mrzie, ali ih svagda i respektovae". 318 I opet na autor pravi digresiju od osnovne tematske preokupacije, da bi to, posle nekoliko stranica, i sam, i priznao: "No da se vratim na svoje putovanje". Prvo znamenitije mesto do kojeg je stigao bilo je selo irilovo u kome su se nai prvo sukobili sa Turcima. Re je o jednoj velikoj visoravni koja je ispresecana breuljcima koji su neto vinogradima zasaena. Neposredno ispred sela susree poveu grupu Tetovaca koja je krenula ka Beogradu. Na pitanje zato to rade oni odgovore: "Kod nas je veliko zlo, da ne moe gore biti, asker se jednako sve vie i vie pribira i velike nam zulume ini - odgovore oni. Jedan od njih, koji je bio najstariji, i koji i re voae, ree: - Evo, ovu sam momadiju ovako poveo da ih odvedem u Beograd, da ne ginu tamo u nas. Ja sam kiridija, opet u se vratiti s konjma, a njima kako bog da tamo dok se ne oslobodimo i mi. Njemu bee ime Avram Gruji, iz Modrova je, blizu Tetova. Jedan, tako od dvadeset i pet do dvadeset est godina, najlepi i najugledniji mladi, ree da mu je ime Novi Trifunovi. Raspitivahu ta e s njima biti, hoe li se i oni skoro sa Srbijom ujediniti kao to se ovi
317 318

Isto stra. 242. Isto, str. 249. i 250.

226
ujedinie. ta sam im mogao drugo kazati nego sam ih teio i davao nadu da jo za neko vreme ne klonu duhom".319 Bavei se sudbinom ljudi iz toga kraja Sreten L. Popovi dalje belei: "Mi smo vrlo malo ili nimalo kod ovih naroda tamo propagandovali i k sebi ih privlaili. Ne, mi smo ih, ne mogu rei: mrzeli i prezirali, ali na svaki nain odbacivali od sebe, iako su se oni nama lepili i za nas, kao za svoje najroenije, raspitivali i u nas najveu nadu polagali. Dok mi nita ne radismo niti ovaj narod tamo, koji je isto na, k sebi priklanjasmo, drugi i slovom i delom radie, iznesoe svetu na vidik da u svim tim krajevima ive, ako ne iskljuivo Arnauti, a ono najvea ast Bugara, i da Srbi nemaju kud da ire svoje granice; te tako i diplomatija ruska, koja poto poto htede da naini Veliku Bugarsku, po Sanstefanskom ugovoru mira, htede nam uzeti i Ni i Vranju, i tako zaobii nae uvratnine, a ovamo staru nau Rasu i Bosnu obree Austriji. No o ovome nebratskom postupku imau priliku da i vie to kaem, a sad u samo to kazati da ovi Tetovci vrlo dobro govore srpski, samo to im je glasoudaranje otrije, kao ono u Prizrenaca, nalik na glasoudaranje arnautsko".320 U nikim mu sokacima prvo pada u oi garderoba ena: "Nedelja je, ene i na kapidicima stoje ili posedale pored duvara, zakiene cveem, zimskom ruom, sve u kratkim jeleiima i alvarama raznih ara. Da im nisu lica otkrivena, mislio bih da su sve same bule. Na alvare se odmah opolih. Da imah sile, sve bih im poskidao, da ne gledam ono ega se u Beogradu davno odviknuh gledati. No hvala bogu to sam odmah povratljiv, i brzo se trgnuh na ovu osudu, jer odmah pomislih kako je i kod nas u Beogradu u nedavnoj prolosti bilo. Ta i moja mati (i strina mi Milica) pre pedeset godina nosile su, kao i ove druge srpske ene, alvare, tulbent na glavi i neki rof fereda na lei kad su ile u crkvu ili po sokacima. Stari koji su pomrli da sad ustanu krstili bi se i udili sadnjoj po Beogradu nonji: ovim zalizanim anterijama ili fistanima, tunikama i munikama... Nievljanke! Govorei vam o vaem odelu, ja ne idem na to da, promenivi alvare, kupujete tue krpe, kao to su i vae alvare bile. Ima lepa ruha to ih vae ruke rade. Ja idem na to da vi budete prve koje e tresnuti lancima o zemlju i zbaciti sa sebe ono to vas je dosad privezivalo za turske obiaje i nonje. Za vama e poi i Leskovanke, Pirotkinje i za njima Vranjanke, koje takoe nose alvare i tanke jeleie. Ugledajte se i na ene sa sela, koje kroz toliko vremena ne promenie narodnu nonju, niti priklonie glavu u jaram haremski".321
319 320 321

Isto, str. 264. Isto, str. 264. i 625. Isto, str. 268. i 269.

227
U trenucima kada je uao u Ni on je ve uveliko bio na putu civilizacije staro se rui i prepravlja: "Kad sam iao kroz nike sokake. videh mnoge zgrade poruene, isprovaljivane zidove, itav kr od ruevina. Pomisalih: oda ega su i oda ta sve te ruevine? Naa vojska, naa izvrsna artiljerija nije bombardovala Ni, kao to su Turci uinili sa Beogradom u 1862. godini (koje ih i ivota stade). Docnije doznah da su po veoj esti turske kue i duani, da ih nisu srpski topovi poruili, ve da to ine sami Turci, ovdanje erlije, graani, koji su na svom dobru ostali i nisu se iselili. Doli civilizatori, ne dopadaju im se one pred duanima nastrenice, koje zatvaraju i kvare izgled i ne putaju unutra svetlost. Ne dopadaju im se mali i niski duani. Turci, dobivi svoju kiriju za svoje zgrade, rue staro, prepravljaju od dosadanja tri do etiri mala duana velike i prostrane kafane i gostionice itd. Vidim da se na sve strne ivo radi. Prepravljaju se kaldrme. ta smeta izgledu, rui se. Sokaci se ire itd. Takvog pokreta, takvog preobraaja i ivota ne vide Ni ni za sto godina turske vladavine kao za ovo nekoliko meseci otkako naa vojska posede Ni".322 U Niu Sreten L. Popovi nae generala Protia koji mu ree da je tu ve i g. Kosta Jovanovi, pomonik ministra unutranjih dela sa kojim se on i sastane i dogovori da zajedno krenu dalje. U daljem svom izlaganju naa se putopisac vrlo dateljno bavi istorijom Nia. Nema sumnje da je to vrlo zahvalna graa, ali kako nije neposredno vezana za temu kojom se mi neposredno bavimo to samo moemo da je sugeriemo onima za koje je ona interesantna. Za nas je u ovom trenutku mnogo zahvalnije da propratimo Popovievo obelaenje taki na kojima su Turci utvrenja imali pri napadu Srba na Ni: Vinik i Goricu, kao i pozicije koje je naa vojska imala protivu ova dva kao najglavnija za odbranu samog grada".323 Ka tim takama Popovia je vozio jedan mlad oficir konjiki, porunik Trivunac: "Popev se na najviu taku gorikog brega, spazim gde je bila turska baterija koja je branila i uvala grad Ni. I zaista, kad ne bi ove baterije bilo i ovaj vis ne bi bio posednut i zauzet vojskom koja ima da brani grad, neprijatelj koji bi te visove zauzeo i tu postavio svoje baterije tukao bi grad Ni u teme, ili, to se veli, u perin, i to ne samo iz topova, nego i iz samih puaka. A ovako, zbog ove od Turaka jo za ranije zauzete pozicije i poloja, morala je naa vojska tui i otimati najpre ovu poziciju, i to od strane Markovog kale koji od june strane Gorice lei, i odakle je i najglavniji napad nae vojske bio: da se najpre zauzme Gorica i zmiji petom na glavu zgazi. I sad vidim i ponjam da je imala pravo to je
322 323

Isto, str. 273. Isto, str. 353.

228
rekla stara Nievljanka, pre nego to e Ni podlei, da ne se tako lako uzima Ni dok ga brane Gorica i Vinik. Pa tako je i bilo. Pre nego to su nai oterali Turke sa Gorice, o predaji grada Nia, iako je sa sviju strana Gorica zauzeta, Turci su odmah pohitali da ugovaraju o predaji...".324 Kako Sreten L. Popovi ovde ponovo odlazi od svoje osnovne teme u istorijsko pojanjenje to jo jednom ponavlja poznatu reenicu: "No da se sad vratim gde u putovanju stadoh".

21. 5. Od Nia ka Leskovcu Od Nia Sreten L. Popovi se upuuje ka Leskovcu gde je proveo jednu no da bi potom nastavio put ka Vranju. Pojanjavajui svoju nemo da bilo ta vie o Leskovcu kae on belei: Nemojte mi zameriti to u Leskovac uoh, pa prekidoh o njemu govoriti i poeh priat stare neke starine. I ta bih vam mogao o Leskovcu pisati, kao i onaj koji je dvaput bio u Parizu, ali oba puta nou, pa je mogao samo rei: Dvaput sam bio u Parizu, video sokake, velike kue i osvetljenje. Tako i ja: ta mogu o Leskovcu iz mraka pisati. Znam samo da smo doli do jedne dosta osvetljene kafane, uli na neku kapiju, ili kroz neke avlije i doli i stali u drugu avliju gde emo prenoiti. Uemo u sobu, vidimo da je soba ala franka nametena sa dva kreveta, dve stolice i po sredini astali, na kome behu upaljene milikerpen svee, i nita vie. Soba udarae na nem (bu), poznaje se da je neto skoro opravljano i dopravljano, jer duvarovi behu vlani....325 21. 6. Od Grdelice ka Vranju Na putu od Grdelice pa daqe prema Vladiinom hanu na putopisac na desnoj obali Morave registruje sela koja jo uvek ive: Grdelica, Mala Bojina, Polajce, Moni Dol, Krpenice, Pretsonje, Brievje, Suevje, Gorinje, Ljute, Koitrca i Dep. S leve stane obale, obavestili su naeg putopisca, da ive sela: Oraovica, Koraevac, Bistrica, Graovo, Repite, Mrtvica i Tergovite. Od reica koje teku u Moravu su: Grdelika, Malika, Kazarska, Predejanska i Depska. Kad je o putu re on je svuda dobar i nasut, da se gotovo svuda moe kasati... na mnogim mestima on je sasvim ravan.
324 325

Isto, str. 358. i 359. Isto, str. 415. i 416.

229
Posle pet sahata puta od Leskovca na putopisac u 9 sahata stie u Dep. A to se hanova na putu tie Sreten A. Popovi belei: Treba mi neto i o samim hanovima kazati. Hanovi su u ovoj klisuri svi po jednom kroju nainjeni, dosta prostora da u njima i ljudi i stoka mogu prenoiti. Na sredi tog prostora gori vatra, oko vatre svuda naokolo ima izdignuta kao okica, gde lee i spavaju putnici, a iza ove okice ima toliko prostora da i marva moe lei, a ima okolo zidova i jasala za seno. U najpoznija vremena putovanja kroz ovu klisuru, im se smrkne, vrata (dosta jaka) hanska zatvore se i do zore niko se ne puta ni unutra ni napolje, to je bilo sluaja da su haramije (razbojnici) pod imenom putnika u nevreme unutra putani, posle napadali na same putnike i na njihov mal i ivot. U vreme krdalijsko, koji su od mesta do mesta lutali i od otmice iveli, tih je sluajeva bilo dosta.326 21. 7. U Vranju Konano je u Vranju: "Poem niz ariju dalje i smotrim da se oko jednog duana skupio mnogi svet, kome se i ja pridruim da vidim ta je. Kad, al ono jedan guslar see Turke na buljuke, slavi i velia Kraljevia Marka i sve srpske junake, i to isto srpskim nareijem, koje je za ovaj kraj odve nuno i od velike koristi, jer hodajui po duanima i razgovarajui se sa mnogima, mogao sam primetiti smesu svakojakih nareija. Ostavim guslara, poelevi mu dobar uspeh za srbizam, uem u duan jednog uara, koji se na epenak iznutra sagnuo i neto pie, i to mi dade povoda da vidim kako stariji ljudi piu. Zamilim ga da mi pokae njegov tefter, da vidim pisanje, a on mi dragovoljno i sa osobitom panjom predade tefter. Kad, al imam ta videti: umesto oekivane azbuke... iz starih bukareva, kao to sam i sam uio, naem Vukov pravopis sa jotom,! koja se, sirota, tako dugo maui repom oblizavala da preko Save i Dunava u Beograd i Srbiju proe, no koja nae prei put, te tako se pre u Vranju nego u Beogradu nastani. Zapitam duandiju gde i od koga naui ovako pisati, i dobijem odgovor: Od jednog uitelja koji je iz preka kod nas doao i bio vie godina uitelj.327 I tako brat iz preka irio je ovde srpsku propagandu pre nego to smo i mi stali misliti na ove krajeve. Mislim da se neu ogreiti o istinu ako reem da u ovim krajevima srazmerno vie ima ljudi koji znaju kako mu drago itati i to zapisati nego to je tih sluajeva kod nas bilo u starija vremena, jer sam naroito po duanima i ekmedinicama pazio ima li onih
Isto, str. 456. Re je o uitelju Vientiju koji je bio otrovan i kome je otkriven i nainjen spomenik. Po svoj prilici da je to bilo delo bugarske propagande koja je iz Rusije dola.
327 326

nadgrobni

230
starinskih kolutova po duvarima, epencima i vratima da se pie veresija; no i inae sam razbirao i raspitivao, pa sam se uverio da retko koji od takozvanih Goga, koji u Beograd dolaze, ne zna pisati, naroito iz makedonskih krajeva, od kojih imam i rukopise njihove, kad bi mi kakvu pesmu njihovu napisali.328 Vranje je inae varo u kojoj ive ljudi iz raznih krajeva turske carevine: Uem u duan, po mom miljewu Grka, s rema: Je li slobodno? Po izgovoru nekoliko rei: Jeste, kako da nije, izvolte, utvrdime njegova aksan da ne ide na grki, i odmah ga upitam: Ksevri te rumeka, i dobijem odgovor da zna grki, ali govor produimo srpski, to i ja nisam poliglotos. Stanem ga za razne stvari pitati, pa i o tome kako se nai ljudi koji su tursku vlast zamenili vladaju. Zapitam ga da li je on u Vranji roen, na ta mi ree da je njegova familija iz Janjine, ali im je kua i radnja u Vranji jo od pre dvesta godina, i da od brae i sinova iz familije jedni dolaze, a drugi odlaze. Pa kako je to zapitam ja, - da vi mnogo bolje govorite srpski nego mnoge po Vranji orbadije i trgovci? Ako dobro srpski govorim ree on to je zbog toga to se mi uopte sa familijom slabo meamo i nemamo prilike da pokvarimo jezik koji smo u mladosti i svaki u svome mestu nauili; znate, ime se nov sud najpre napuni da na to jednako i udara. Ovde ima ljudi iz raznih krajevaturske carevine koji su uzodavna doselili, a ima ih koji esto radi trgovine putuju po svima krajevima turske carevine, pa iskvare jezik, ali u kui kod ene i ostale eljadi ostaje onaj jezik i izgovaranje odakle je ko doao. Ja znam i da itam i piem srpski kao i grki, i otac mi je isto tako srpski govorio, i ja sam i drugi neki imali za vreme Turaka veliku muku s bugarskom propagandom, otkako se zapodenu raspre oko ekzarhata, i to htedoe i ovde da uvedu u kole bugarski jezik. Ne znam da li znate nekoga Miloa Milojevia, on bi vam mogao kazati ta sam ja onda radio. Dakle, vi ste srpsku stranu drali? zapitam ja. Dakako, - odgovori on. Ovaj ovek s kojim sam sa zadovoljstvom razgovarao zove se Aleksa Duvarovi. Video sam mu u gramu (pisanje) rukopis mu je ist i odreit, kao to je i sam na svom mestu i dosta dobrog stanja: ima prostran han na lepome mestu, za koji mu rekoh da napravi a la franca hotel za putnike. Ako bog da zdravlje, bie i to, odgovori on smeei se. Kad spomenu ime Milojevia u radosti jedva se uzdrah da mu ne reem po naoj izreci: Ta poznajem ga kao ravu paru; jer je on obiao sve starosrpske krajeve onda kad i jevropski putnici, sa dobrim preporukama svojih dvorova, strahovae putovati; a gle njega u Vranji, gde sa Frkom iri propagandu za srpske celi i interese".329
328 329

Stevan L. Popovi, isto, str. 498. i 499. Isto, str. 500. i 501.

231
Bavei se industrijsko trgovakom sferom Vranja Sreten L. Popovi belei: "Kad ve udarih u opis industrisko trgovaki, da kaem kakvog sam jo espapa video po duanima u Vranji. Rekoh kako se nabavljaju i poto su u Vranji limunovi, pomarande itd. Istim putem dolaze i svi vuneni i pamuni espapi, koji su po ukusu u arama i farbi ovdanjega sveta, naroito enskinja koje nose i takve jeleie, izraeni, i to sve fabrikati francuski, a najvie engleski; a njihova je i sva gvoarska izrada, od najmanje igle do nezgrapnog budaka i motike; od izrade austrisko nemake ne bee skoro nita; ali kako se srpska granica dotera do Vranje i trgovina se zbog turskog i naeg umruka okrenu na drugi put: sada od engleskog espapa nema skoro nita, sve se preko Beograda kupuju engleske preraevine, kao to je i negda tim putem ilo kada se prodavala u Beogradu za preko kudelja, a iz Beograda espapi izvozili za ove krajeve. I komesar engleski trebao je da ima vie prizrenja i pogledi na ove stvari, a ne na strategike take pri ogranienju, o koje u nie kazati; no ini mi se da su se brzo povukli i poli za svojim inresesima trgovaki".330 Bavei se nadalje pitanjem zato dobri Turci ne ostanu na svom pragu Sreten L. Popovi nam prenosi razgovor koji je imao sa Kamber Efendijom: "U razgovoru sa Kamber Efendijom pitao sam ga zato on i svi dobri Turci ne ostanu na svome pragu i ognjitu, nego svoje imanje prodaju i hoe da se sasvim isele, pridodav: Zar vam nije ao svoga mesta i zaviaja? Na e vam kralj (Turci su knjaza ve onda kraljem nazivali, pa tako sam i ja prema njima upotrebljavao tu re) nainiti i opraviti damiju, a plaae vam i hodu (popa) vaeg, ako ga sami ne bi mogli izdravati, i niko vam nita initi ne sme. No on sa tunim srcem odgovori: Ko je taj koga ne boli srce za svojim toprakom (zemljom) u kojoj se rodio, ali nam je nemogue iveti meu ovim narodom, koji sada nikoga nee da potuje po svojoj volji, nego se s njim samo nasilu i na puki vladati moe. Da je ovde va narod od tamo, koji je posluan i pametan, mi bi s vama dobro i u dosluku, prijateljstvu iveli, i ba da bi mi i kakvu nepravdu uinili, otrpeo bih kao od junaka, ali sa ovim se apkunima ne moe iveti, jer kad proe pored mene, gleda da se oee za inat. Verujem da bi nam kralj i damije dao, ali zna kakva je naa vera: gde bi s naim haremom? Morao bi veito zatvoren biti. Ovaj iskren i prijateljski razgovor upotrebim i na to da ga iskuam i doznam da li u ilama tee stara srpsko-vlastelinska krv, pa mu kaem kako me ime njegovo potsea na ime jednog prijatelja i poznanika mog koji u kariji (preko) ivi i kako u naim narodnim pesmama ima gde
330

Isto, str. 510. i 511.

232
se pomiwe Kamberova vojska, na ta mi samo ree: I bie da ima nae fajte u kariji".331 Nadalje na putopisac iznosi i probleme koje su imali komesari koji su imali obavezu da povuku izmeu Srbije i Turske novu pograninu liniju: "Pred dolazak na u Vranju na nekoliko dana ranije doli su komesari, od velikih sila odreeni da povuku izmeu Srbije i Turske novu pograninu liniju, i ovi su komesari, smeteni u Vranji, svaki dan na konjma i prtljagom odlazili na granicu, premeravali, pobijali kolje, a nai su odmah udutili. Poeli su najpre od Karpine planine, od zapadne strane, pa su ili preko Morave, ali tako savesno da su ponegde posred kue udarili, te jedna strana kue ostane na naoj, a druga na turskoj strani. Udarili su i pored jedne crkve, sigurno iz humaniteta: da mogu u nju dolaziti i oni iz Turske i nai, ma i nasilu. Po Moravi su uinili dar-mar, sekui njive i uzdu i popreko, i reice tako sakatili da su i na turskoj i na naoj zemlji ostajale. Oni koji su nam krojili kapu na Berlinskom kongresu, kako nisu imali tanih mapa, to pri izvrenju ogranienja bila je velika zbrka; mnoga mesta koja su za granicu oznaena nisu mogli znati koja su i gde lee, jer mnogo od tih mesta nije bilo na licu zemlje, ili bar pod onim imenom poznata. Iako je u naelu uzeo da granica ide vencem i vododelnicom bregova i planina, ovi su se venci tako ukrtali sa tano opredeljenim nekim mestima, koja nisu bila u vododelnici ili vencem planina, da nam novopostavljena granica prema Turskoj i Bugarskoj izgleda na cik-cak".332 Bavei se opet zanatima i rukotvorinama kojima su se Vranjanci bavili na putopisac belei: "I ovog jutra probudi me zvono na zvonari jedne vranjeske crkve, koja je od moje sobe, u kojoj sam stanovao, za pet hvati rastojanja. Kad se obuem, izaem u varo da ujem zato zvone i kakav je danas svetac, pa se zatim vratim da produim pisanje o onome to sam jue poeo, a to je: kakovim se zanatima i rukotvorinama ne samo varoani nego i seljaci bave, a te su: pored kudeljne izrade u veliko, izrauju se i takozvane mutavdiske stvari, koje u izradu kozine spadaju, kao u kosturovim zobnicama, vreama svakojakim konjskim, oputama itd. Pokrovci sa lepim arama i bojama osobito su na glasu i mogli bi - da ne reem ba po salonima za tepihe ali u svakoj otmenoj kui za prostirke sluiti, osobito to, tono re, neizderimi. U brdovitim krajevima ovog okruga mnogo se vie koze nego ovce paze, te zbog toga ima dosta seljaka mutavdija, naroito oko Svete Petke. (U samoj Vranji ima do dvadeset kua mutavdiskih). Pri svem tom to u ovim krajevima ima dosta koza za indusrisku izradu, u ovim krajevima nije kozevine dovoljno bilo, nego se
331 332

Isto, str. 513. i 514. Isto, str. 514, 515. i 516.

233
donosila iz Pritine, gde je najjeftinija bila. I vuna se odavde izvozila, koju su uveliko kupovali akovani, koji izrauju vunene gajtane. Sa izradom vune zanimaju se vie seljaci nego varoani, jer pored ostale domae potrebe, koje ene izrauju, izrauje se mnogo sukno i pokrovci. (Po Markovim gradiem naoh jednu valjavicu koja valjae sukno i ebeta). U Vranji ima dosta majstora abadija, koji iju seljako odelo, ali je pretenija poljska radnja po selima, i tako narod, seljak, u ovome je kraju i zemljoradnik i industijalac, koju bi industiju trebalo da to vema pomaemo i pothranjujemo. Kod izobraenih naroda najvee je blagostanje zemljedelaca, kad u isto vreme i zemlju rade i bave se industrijom ili kakvim zanatom. Selske ene izrauju kudelju, tkaju od nje platna, koja vrlo lepa mogu biti, a i dugotrajna i neizderima; prave dolatice (zubune), bo ili skutae (kecelje), to e se nai i kod varoanki u najboljim kuama. U varoi nema sedilaca majstora: tesaa, dunera (cimermana), koji prave kue; s tim se poslovima bave seljaci iz planinskih i vrletnih mesta: Vlasine i Crne Trave. U Vlasinskoj ima najmanje na 600 dua koji se sa dunerlukom bave. S prolea neto malo zaseju to im zemlja moe roditi, pa ostave da ene i deca zberu plod, a oni idu u pealtinu, kao to oni kau. Sa Kopaonika (tako mi rekoe), naroito iz sela Zlatokopa, ima najvie zidara, koje mi pod optim nekim neopravdanim imenom Goge zovemo, i koji od kamena zidaju kue, uprije itd. U ovim krajevima ne proizvodi se katran to nema borovine, nego se donosila iz Dume, blizu ustendila (Konstantinovca). Otsad e, na svu priliku, donositi nae Ere, no i oni ve utamanie borove ume".333 Obaveze su pred Popoviem tek stajale. Trebalo je iz Vranja obii i Pirotski i Topliki okrug: "Poem smo ja i moj drug g. Jovanovi zakljuili da se vie ne bavimo u Vranji, to se i vreme poelo mutiti i to nam je trebalo hitati da to pre obiemo i ostale krajeve nae nove tekovine, a imeno: Pirotski a zatim i Topliki okrug, to neu vie imati ta iz Vranje i o Vranji pisati, nego u zakljuiti sa jednim pogledom, a to je: da Vranja, kao za sada naa najkrajnija na jugozapadu pogranina taka, moe i ne moe imati kakve budunosti, jer to zavisi od mnogih uslova. Sama varo ima sposoba prema okolnom zemljitu da se proiri i ulepa, a ima i dosta praznih turskih placeva, koji se otkupljuju i sve e se otkupiti, poto Turci starosedeoci, kako su se jednom iselili i sa turskom vojskom izbegli, nee i ne misle se vie vraati na svoja ognjita. U sva vremena Vranja je bila kao leto u konici kroz koje uleu i izleu pele. Iao ko sa donjeg Kosova, Pritine ili Prizrena, Macedonije i ak do Soluna, morao je preko Vranja
333

Isto, str. 521, 522. i 523.

234
proi, pa onda dalje ii za Srbiju ili Rumuniju ili Bugarsku. I vojska turska kad je prvi put izbila na Kosovo, i kad je ljute bojeve tukla osvajajui Novo Brdo, prolazila je putem koji vodi ka Vranju. I Vranja treba da bude utoite za irenje prosvete u one krajeve u kojima naa braa pod turskim jarmom jo ame i za osloboenjem eznu. Odavde treba da je upravljen na pogled i da nam je meta za kojom teimo, dok se ne ostvare petvekovne elje i povrati ono to je negda nae bilo".334

334

Isto, str. 550. i 551.

235
22. GORAN MAKSIMOVI - PUTOPISNI POSTUPAK SPIRA KALIKA

Pojanjenju ovog postupka Goran Maksimovi je priao takvom profesionalnom ozbiljnou da mi u ovom trenutku doista nemamo ambicija da svemu tome prilazimo sa nekog novog aspekta koliko trajemo u uverenju da je najzahvalnije to vienje u najkraim crtama preneti i u ovaj rad. Kad ovo kaemo elimo podvui i to da je o putopisnom delu Spira Kalika Goran Maksimovi publikovao rad i u Zborniku Matice Srpske335 to je samo po sebi dovoljno uverljiv dokaz o kvalitetu kakvog je rada re kasnije je taj rad publikovao i u svojoj knjizi Iskustvo i doivljaj,336 koji emo mi u ovom pogledu i koristiti. Kad govori o putnikim belekama u knjizi Iz Beograda u Solun i Skoplje s Beogradskim pevakim drutvom,337 koja je publikovana 1894. godine, on pre svega podvlai "tri dominantna narativna obeleja njegove proze". Pre svega putnike beleke su date u formi izvetaja o sedmodnevnoj turneji Beogradskog pevakog drutva u Solunu i Skoplju u ljeto 1894. godine. Drugo obeleje on prepoznaje u "monolitnoj lirskoj digresiji na koju su ga podstakle prirodne i graevinske lepote koje je imao prilike da vidi". I tree obeleje prepoznaje u opservacijama o ljudima, podnebljima i gradovima predanjima o mjestima kao i istorijskim reminiscencijama. Pojanjavajui interes srpskog putopisca za prostor Makedonije Goran Maksimovi podvlai da se posle osloboenja od Turaka i prisajedinjenja srpskoj matici junog Pomoravlja i velikih gradova june Srbije, kao to su Ni, Leskovac i Vranje na Makedoniju, Povardarje, Kosovo i itavu Staru Srbiju "u tadanjim nacionalniom i patriotskom zanosu gledalo kao na dijelove porobljenog i neosloboenog Srpstva koje treba osloboditi. 22. 1. Dubrovanin Spiro Kalik Spiro Kalik je roen sredinom 1858. godine u srpskoj graanskoj porodici u Dubrovniku gde i zavrava osnovnu kolu i gimnaziju da bi
335 Goran Maksimovi, Putopisna Makedonija Spira Kalika i Branislava Nuia, Zbornik Matice Srpske za knjievnost i jezik, knj. 54, sveska 2, 2006. Internet www.matica srpska.p. yu/download/knj542-pdf 336 Goran Maksimovi, Iskustvo i doivljaj srpske knjievne studije 19. Vijeka, Filip Vinji, 2007. 337 Spiro Kalik, Iz Beograda u Solun i Skoplje s Beogradskim pevakim drutvom, Putnike beleke, tamparija Petra K. Tanaskovia do Delijske esme, Beograd, 1894.

236
potom studirao klasinu filologiju u Beu (1876 1878) i Gracu (1878 1879). Po okonanju studija radi kao uitelj u Graanskoj koli u Dubrovniku (1879 - 1882), a onda prelazi u Srbiju gde bi kao nastavnik gimnazije radio u Niu (1882 -1889). Tu 1887. godine uzima vidnu ulogu u osnivanju Narodnog pozorita kada dobiva i srpsko dravljanstvo. Potom kao profesor gimnazije radi u Kragujevcu (1889 1890) i Kruevcu (1891 1892) da bi 1892. godine preao u Beograd gde oboljeva od izofrenije. Umire u duevnoj bolnici u Trstu 1909. godine. Po dolasku u Beograd ukljuuje se u rad Beogradskog pevakog drutva - iji je dirigent tada bio poznati Stevan Stojanovi Mokranjac koji je u to vreme imao dva poznata gostovanja: prvo u Dubrovniku 1893. godine, na proslavu godinjice Ivana Gundulia, i drugo u Solun i Skoplje ve sledee 1894. godine. U period od 1893 - 1896. godine Spiro Kalik je bio potpredsednik, a potom od 1897 - 1909. godine i predsednik Drutva. Sa ovog drugog putovanja i nastaju njegove putopisne beleke poznate pod naslovom Iz Beograda u Solun i Skoplje s Beogradskim pevakim drutvom. Osnovna namera putopisa svodila se na ukazivanje umetnikog i nacionalnog znaaja misije Drutva. Samu knjigu Spiro Kalik posveuje njegovim enskim lanovima koje neobinom istrajnou pripomau napretku Drutva u procesu izvoenja njegivih rodoljubivih zamisli. Iako autor njegovih putopisnih beleaka ne istie i njihovu "knjievnu pretencioznost vrlo je uoljivo da se ipak radi o uspeno osmiljenom putopisu" kod koga G. Maksimovi registruje tri narativna postupka: a) prikaz sedmodnevnog putovanja i turneje - u Solunu i Skoplju, b) meditativne digresije u formi unutranjeg monologa o prirodi, graevinama, istoriji i v) opis podneblja i ljudi sa uspenim opservacijama prirode, sa legendama o mijestima, sa panoramskim prikazima gradova, sa dokumentovanim popisima njihovih itelja, sa fotografijama znamenitih graavina i prirodnih ljepota.338 Ono to kod prvog narativnog sistema odmah pada u oi jeste Kalikova "umenost voenja dinamine naracije i saete a efikasne opservacije horskih nastupa Drutva. On daje izvanredan prikaz prostora i ljudi, ali tako to svoju pozornost naroito usmerava "na prikaz ljudi koji su ih doekivali, pratili i ugoavail na tome putovanju". U tom kontekstu on posebno pominje srpskog konzula u Skoplju Todora Stankovia, vicekonzula u Solunu Miljojka Veselinovia, srpske industiralce iz Soluna, brau Alatini, srpskog konzula u Solunu Vasiljevia, trgovca Antonija Jaku, solunskog srpskog uitelja Vuka Ivania
338

Goran Maksimovi, navedeno delo, str. 119.

237
Putujui pak vozom kroz Makedoniju bavi se sudbinom srpskog naroda u Povardarju i nedovoljnoj brizi Srbije za podizanje srpskih kola na prostorima tadanje Turske. To su ujedno i trenuci kad mu "izlaganja prerastaju i u svojevrsnu lirsku prozu i uspjenu poetizaciju prostora". Pogledajmo samo kako opisuje zvezdano nebo koje posmatra sa prostora kupea: "Oh! Lepo li si, srpsko nebo, bilo da si nad Srbijom, bilo da si nad Dalmacijom ili Maedonijom, bilo da si nad Bosnom, bilo da te sunce obasjava, bilo da te mesec rasvetljuje, ti si doista boastveno delo".339 U Niu je doiveo veliko razoaranje, doekuju ih lanovi Jevrejskog pevakog drutva, a niko iz nikog Branko. Niko od njih u Niu gde je kao profesor gimnazije i radio. U Srbiji apatija i nezainteresovanost a samo godinu dana pre toga du pruge od Zemuna do Rijeke doekivala su ih drutva sa svojim zastavama i pjesmama?! Utisak bitno popravlja lijep doek u Vranju gde se odmah ugovara i horski nastup u gradu. Sam ulazak u Makedoniju i Kumanovo, naselje koje saeto opisuje u formi izvetaja o broju stanovnika, nacionalnoj i verskoj zastupljenosti, te stanju srpskih osnovnih kola vrlo jasno upuuju na to da je na putopisac prethodno ve bio izvanredno informisan i da je i pripremio neophodnu grau za pisanje putopisnih beleaka.340 Ono to njega u Skoplju o kome e detaljnije govoriti po dolasku iz Soluna posebno oduevljava jeste Vardar, Jedan moj drug uporedio je Vardar sa enom, primetivi da je udljiv kao ena, sad miran i tih, sad opet bujan i silovit, ali uvek lep i ponosit.341 to se pak varoi tie najsnaniji je utisak na njega ostavio Veles koji se nekada zvao Velisora: Lei na stranama dva velika golema brda, kroz koji protie Vardar i deli varo na dva dela, spojena meu sobom mostovima. Kue dopiru do polovine ovih golih brda i sve su sazidane u turskom stilu i veim delom arene. Voz prolazi sredinom varoi kroz same ulice, stanica je udaljena od Velesa jedno po asa.342 Kad mu jedan deko na pitanje ta je po narodnosti odgovori da je Bugarin, Kalik ga upita kako kad govori srpski nata mu ovaj odgovori: Tako mi kazaja uitel, da sum Bugarin, a tatko mi kae da sum Srbin, kak i on.343 Kaliku je, naravno, bilo jasno da je to zbog uporne velikobugarske propaganda u Makedoniji, koja je vrena kroz dobro organizovanu mreu bugarskih kola.344 U Solunu lanove drutva doeka i otpravnik srpskog konzulata Vasiljevi uz grupu bogatih srpskih trgovaca iz ovog grada da bi ih smestili
Spiro Kalik, Iz Beograda u Solun i Skoplje s Beogradskim pevakim drutvom, Putopisne beleke, tamparija Petra K. Tanaskovia do Delijine esme, Beograd, 1894, str. 3. i 4. 340 Goran Maksimovi, navedeno delo, str. 121. 341 Spiro Kalik, navedeno delo, str. 19. 342 Isto, str. 20. 343 Isto, str. 21. 344 Goran Maksimovi, navedeno delo, str. 1222.
339

238
u najlepem hotelu Imperijal koji se nalazio na samoj obali morskoj sa divnim izgledom na Solunski zaliv i na Olimp.345 Sutradan po obilasku posebne ljepote Soluna, kej poznat pod imenom Marina gde se nalazi i srpski konzulat - lanovi Drutva bivaju gosti bogatih Srba, brae Alatini, posjednike fabrike piva i leda. Ve sledeeg dana osmatraju grad s mora nakon ega Kalik sa beogradskim damama posjeuje Srpsku kolu u Paradicu da bi razgovarali sa uiteljem Vukom Ivaniem koji Kaliku u jednom trenutku kae: Nije lijepo, gospodine, da Bugari, koji Maedoncima nameu svoju narodnost, imaju u Solunu viu gimnaziju i viu ensku kolu, u Skoplju niu a po ostalim maedonskim varoima svugda po neku srednju kolu, a da mi sem nekoliko osnovnih kola ne otvaramo nigde ni jedan srednji zavod. Na taj nain nije ni udno, to se malo pomalo od nas otuuje makedonska mlade, mada ona, u prkos svim bugarskim i grkim spletkama i ujdurmama, jo dobro uva srpsko ime i svoju srpsku slavu.346 Boravak u Skoplju obeleilo je, pre svega, oduevljenje brojne publike dok su sluali srpske pesme proeto izrazito pojaanim patriotskim emocijama. Ono to, nadalje, u putopisu ostavlja snaan utisak je opis panorama Skoplja koju na dvije nejednake polovine presjeca moni Vardar. Odmah po odlasku iz Skoplja putopisac se priklanja tehnici putopisnog izvetaja u kome ukratko opisuje Vranje u kome je Drutvo ne malo bilo iznenaeno malobrojnou publike. Tek sutradan on se bavi opisom ove varoi koju okruuju planinski masivi i bogati vinogradi. Svoje putnike beleke Spiro Kalik zavrava slino onome kako ih je i zaeo pohvalom pregalatvu enskih lanova hora i afirmacijom umjetnike, ali i nacionalne i petriotske misije drutva, koje je osnovano 1853. godine na podsticaj mladog Mladena Milovuka. Kako je i Spiro Kalik bio neposredni pregalac, uenik i svjedok tih aktivnosti to su i stranice ove knjige autentina potvrda neoborive istine o umjetnikom i nacionalnom znaaju kao i razvoju horskog pjevanja u Srbiji. U tom smislu Goran Maksimovi je sasvim u pravu kad na kraju svoje studije belei: Kalik je poao od namere da napie putnike beleke o muzikoj turneji pjevake druine iz Beograda u Solunu i Skoplju, te da razbije zlobne predrasude koje su u prestonici optereenoj palanakim strastima pratile rad ovog drutva, a na kraju je stvorio iznad svega umjetniko djelo, knjigu koja ide u red lijepih srpskih putopisa s kraja XIX veka.347

345 346 347

Spiro Kalik, navedeno delo, str. 282. Isto, str. 46. Goran Maksimovi, navedeno delo, str. 126.

239

23. SPIRIDON GOPEVI (1855 - 1928)

Da bi nam ovaj putopis bip blii moramo se pre osvrta na njega podsetiti na bar dva detalja: ponaanje Bugarske, od vremena kada je postala kneevina i biografije Spiridona Gopevia pre publikacije putopisa Stara Srbija i Makedonija. Naime, ak ni u vreme naeg putopisca nije bilo nepoznato da su Bugari napregli sve svoje sile da od Srbije otue ove dve njene pokrajine koje su posle tune katastrofe na kosovom polju stalno potpale pod tursku vlast.348 Ali, ako se ovaj ovinistiki zamah i (ne)moe (ne)razumeti neobjanjivo je da se Srbi toj bugarskoj najezdi na prostoru Stare Srbije i Makedonije nikako nisu odupirali, no su ak moralno i materijalno... potpomagali bugarske nebratske tenje... sve do 1878. godine SanStefanskog ugovora.
Milan Kuzmanovi, prevodilac Gopevievih rukopisa s nemakog na srpski u uvodnoj rei putopisa Stara Srbija i Makedonija, www. Scribd.com/doc/8331628
348

240
Svoju drskost Bugari su demonstrirali jo 1842. godine kada su angaovali za sebe nekog Bonjaka Verkovia fratra prelog u pravoslavlje kome stavie u zadatak, da skuplja po Makedoniji srpske narodne pesme koje bi potom pobugario i rasturio u svet kao svojinu bugarskog naroda. Da nerazumnost bude kompletna zbirka njegovih pesama je 1860. i 1861. godine izala o troku srpske vlade i potporom Srpskog Uenog Drutva.349 Nadalje, jo 1854. godine u Leskovcu je postojala kola pod imenom Bolgarskoto narodno uilite koja je knjige na bugarskom jeziku dobijala iz Beograda?! Zaslepljeni Beograani su 12. marta 1870. godine pozdravili carski ferman po kome se bugarska crkva odvaja od grke ne uoavajui u svojoj kratkovidosti da su bugarske eparhije zauzele skoro dve treine isto srpskih krajeva: Sofiju, Vracu, Vidin, Ni, Pirot, Samokov, ustendil i Veles.350 Tek je Gopevi}evim rukopisima razbijena magla koja je ve uveliko bila zavila makedonsko pitanje. Tek ovo delo iznosi najvernije, najtanije i najvanije podatke o etnografskim odnosima Stare Srbije i Makedonije i obavetava nas o pravom domaaju srpskog plemena.351 Spiridon Gopevi je, inae, roen 27. guna 1855. godine u Trstu od oca koji se takoe zvao Spiridon i koji je bio veletrac i vlasnik mnogih trgovakih pomorskih laa. Re je o porodici koja je imala crnogorsko plemiko poreklo. Vaspitan je u Melku i Beu, a po smrti svoje majke Spiridon se odade... istorijskim, zemljopisnim, vojnikim i mrnarikim studijama. Paralelno sa tim izuavao je 27 raznih jezika od kojih je isto govorio njih trinaest. U vreme hercegovakog ustanka 1875. godine odlazi u Crnu Goru da se bori s Turcima gde ga njegovi protivnici... zavade s knjazom to je i bio povod da u Lajpcigu 1877. godine izda na javnost svoje prvo delo Crna Gora i Crnogorci koje izazva i u Nemakoj veliku senzaciju da bi ono ubrzo izalo i u francuskom prevodu. Ohrabren ovim uspehom on 1877 1879. godine izda tri sveske Istorije tursko crnogorskog rata od 1876 1878. godine u kojima crnogorski knjaz i njegova kamarila jo daleko gore proe.352 Na poziv Bekih optih novina on otpoe 1880. godine da prati arbanaki pokret to ga je, prirodno, odmah dovelo u dosluh s ligom. Uticaj u njoj mu je bio takav da je njenu dotadanju mrnju protiv Crne
349 350 351 352

Isto Isto Isto Isto

241
Gore skrenuo ka Turskoj. ak se zaela i ideja da se liga zdrui sa Crnom Gorom. U trenucima kada je ve trebalo da se odredi dan za odluan udar na Turke neko odade Gopevievu narodnost i njegovo zanimanje, te on odmah doe pod sumnju da je romantinim bekstvom morao da se spaava jer mu je liga pretila smru. Rezultat ove njegove ekspedicije bilo je delo Gornja Albanija i njena liga publikovano u Lajpcigu 1881. godine. Vreme od 1872 1890. godine proveo je u putovanju tako da je tano prouavao: Austro Maarsku, Nemaku, Italiju, Englesku, vajcarsku, kotsku, Vels, Belgiju, Holandiju, Dansku, vedsku, Norveku, Grku, Srbiju, Tursku, Rumuniju, Bugarsku, Istonu Rumeliju, Siriju, Palestinu, Krit, Tunis, Malu Aziju, Egipat, Bosnu, Staru Srbiju i Makedoniju, Kipar, Rod, pansku, Maroko, Finsku, Sibiriju, Poljsku, Rusiju i Palstinu. Rezultat ovih putovanja je i knjiga Ilustrovani vo koja je 1884. godine publikovana u Beu. U vreme kada je oglaeno sjedinjenje Istone Rumelije sa Bugarskom, 1885. godine, Spiridon Gopevi se nalazio u Vidinu. Bilo je to i vreme kada se svim silama trudio da osujeti rat Bugarske sa Srbijom jer je, u tom periodu, odista (i) mislio, da u Makedoniji, koju do onda ne bee proputovao, ive Bugari, i da Srbija ratuje za nepravednu stvar. Primereno tome za celo vreme rata je i bio na bugarskoj strani - ime se izlagao i ivotnoj opasnosti. Bugarsku je napustio tek posle njenog nevienog nasilja i bezakonja u Pirotu poto oni ne htedoe strogo kazniti krivce onih neuvenih grozota. Ve sledee, 1886. godine izdaje svoje senzacionalno delo Bugarska i Istona Rumelija u Lajpcigu. Kada se 1887. godine odselio u Berlin izdao je Ratno istorijske studije u dve sveske treu Pomorske studije nije izdao jer je nakladnik pobegao sa rukopisom. Ve 1888. godine je u Beu kada izdaje i prvu knjigu svoga dela Srbija i Srbi. U trenutku kada se spremao da pie drugu i treu knjigu sa njim u kontakst stupa Bugarin Dimitrije Petrov i predlae mu da zajedniki proputuju Staru Srbiju i Makedoniju posle ega bi Gopevi, kao ve uveni pisac, napisao delo o etnografskim odnosima tih dvaju pokrajina. D. Petrov je vrsto drao da u njima ive Bugari tako da e delo jednog Srbina o tome za sva vremena zapuiti usta Srbima, koji takoe polau pravo na ove dve pokrajine.353 Ako istraivanja budu pokazala neto drugo lukavi je Bugarin verovao da e sa nekoliko hiljada leva moi zamazati oi naem zemljaku te da e on poto poto postii svoju celj, odnosno celj onih, u ije je ime... radio.
353

Isto

242
I delo je izalo 1890. godine u Beogradu. Izalo i do te mere potuklo bugarske ambicije da je Sreta Stojanovi, profesor i tajnik u glavnom odboru Drutva Sv. Save, a u svom izvetaju... odao Gopeviu dostojnu potu, a skuptina ga odlikovala Svetosavskom medaljom.354 Velike zasluge za in publikacije ovih putopisa ima beogradski trgovac Mihailo Pavlovi koji je sve to platio. Prisetimo se, u nekoliko rei, i ovog znamenitog patriote. Re je o sinu estitih seljakih roditelja otac Marko, majka Stamenija. Roen je 1841. godine u selu Bourni. Osnovnu kolu zavrio je u Topoli, a nekoliko razreda ginazije u Kragujevcu kada ga otac odvodi u Beograd i zapoljava u trgovini Antonija Pajevia. Milicu, erku Vasa Markovia, trgovca iz Smedereva oenio je 1868. godine i sa njom dobio etvoro dece: sina Milorada i erke Vukosavu, Leposavu i Zorku. Mihailo Pavlovi je lan, utemeljiva i dobrotvor Drutva Sv. Save, lan uprave Crvenok krsta... i vazda prvi na biljezi, kad treba u pomo priskoiti kakvom rodoljubivom preduzeu.355 Pre no to su se uputili u Staru Srbiju i Makedoniju Spiridon Gopevi i Dimitrije Petrov su 9. jula 1888. godine u Beu zakljuili ugovor u kome izriito stoji da e nakon putovanja biti publikovano delo u kome e prava istina odneti prevagu nad svim uverenjima kojima su saputnici, pre putovanja, moda optereeni. U tom kontekstu nalazimo za bar pristojno da citiramo 3. i 4. lan tog ugovora: 3. Gospodin Petrov je miljenja, da u onim zemljama ive u pretenoj veini Bugari. Ako bi se nalo da ovaj nazor odgovara faktikom stanju, onda je g. Gopevi duan, da sa svom vanou svog autoriteta, kao poznavalac istoka, i sa naporom svih svojih knjievnih sposobnosti, ustane za pravo bugarskog naroda na one zemlje, u kojima ive Bugari, i da prema tome to se njih tie takoe pobija nepravedne zahteve Srba. 4. Ako bi se pak, protiv oekivanja pokazalo, da u Makedoniji i Staroj Srbiji u pretenoj veini ive Srbi, onda ostaje do g. Gopevieve volje, da li e ovo otkrie izneti na javnost ili nee. Ako ovo uini, anda se obavezuje g. Petrov od svoje strane, da nee protivu toga protestvovati; ta vie, da e istinitost ovog pronalaska svagda potvrditi, pa i protiv svojih vlastitih zemljaka braniti. 23. 1. Beograd Ni - Zibava Posle etrnaestodnevne pripreme Spiridon Gopevi je Krenuo iz Beograda vlakom ka Niu. Krenuo je u 23 asa da bi stigao tek ujutru u 5
354 355

Isto Isto

243
asova i 30 minuta. U Niu je, inae, boravio i dve godine pre toga kada je posumnjao u autoritet putnika, Kanica i Hana,356 koji su tvrdili da ovu varo naseljavaju Bugari. Posumnjao jer se neposredno uverio da u njoj ni iva dua ne razume bugarski. Upravo je zbog toga i bio u uverenju da je on moda tek za poslednjih osam godina posrbljen. Kad je ovu svoju misao izneo pred jednim trgovcem ovaj ga je uz osmeh upitao: - Da li ste vi ikada uli da je namerna srpska vlada pokuala da posrbi podanike stranih jezika? Tom prilikom trgovac mu je izneo primer sela Veliki Izvor u kome ve pola veka ive Bugari i ni jedan nije posrbljen. Nadalje mu je ukazao i na primer Krajine u kojoj ne samo da ne tee proces posrbljavanja Rumuna no obrnut po kome e se budui na narataj moda i sasvim porumuniti... i to pred oima i pomou srpske vlade.357 Kada je S. Gopevi upitao trgovca da li se i pre ovde govorilo kao sada srpski, ovaj mu je mirno odgovorio: - Pa razume se! Ja ivim ovde ve 30 godina, pa ne mogu drugo da kaem, do da je jo onda itavo stanovnitvo govorilo srpski. Kad u Leskovac uoe dva putnika trgovca on od njih saznade da u njemu ivi vrlo malo Muhamedovaca a da Bugara uopte i nema, niti ih je ma kada ovde i bilo. Iz razgovora sa Leskovanima S. Gopevi registruje i njihovu ogorenost na Beograd to je u Leskovcu jo pre 1878. godine uopte i postojalo Bolgarskoto narodno uilite i to su imali bugarske popove. ak je u jednoj od kolskih knjiga, koja je tampana u Beogradu 1854. godine, doslovno stajalo da etiri nova srpska okruga (niki, pirotski, vranjanski i topliki), kao i itava Mekedonija, pripadaju bugarskoj zemlji. Paralelno sa tim je i Morava, koja izvire na Kosovu polju nazivana Bugar Morava usprkos tome to su je stanovnici nazivali Binia ili Binika Morava ili prosto Morava. Kad je u Vranju Gopevi upitao jednog saputnika da li je Srbin ovaj mu je doslovno odgovorio: - Naravno da sam Srbin, kao i svi drugi Vranjanci. Pojanjavajui zato su se jedno vreme Vranjanci izjanjavali kao Grci odgovori da su to radili da bi ostali poteeni od bugarske propagande tek pod tim uslovom smeli su ostati pod carigradskom patrijarijom. Pojanjavajui nadalje etniko stanje u Vranju saputnik ree da ima neto malo Turaka i Arbanasa, a da Bugara u itavoj varoi nema ni jednoga, niti ga je ma kad bio. Isto je stanje i u Makedoniji Sve do Soluna nisam naao, ve samo Srbe.
356 357

Isto Isto

244
Na Gopevievo insistiranje nadalje da mu pojasni zato su se Srbi onda izjanjavali kao Bugari kad to nisu Vranjanac mu je vrlo precizno odgovorio: - To u vam odmah objasniti. Vi znate, da su od propasti srpske drave, pa do novijeg vremena, od svih naroda Balkanskog poluostrva, jedini Bugari podnosili turski jaram bez gunanja i da nisu nikad uinili ni najmanji pokuaj, da stresu ovaj jaram. Samo se po sebi razume, da su Bugari bili Turcima majmilija raja. Mi Srbi naprotiv ne mogasmo se nikad oprijateljiti sa turskim gospodstvom... Re Srbin bee za njih isto to i usta: i ko god se izdavae za Srbina, taj je popreko gledan, gonjen i gnavljen.358 Ako neko eli da sazna pravpo stanje u Makedoniji, pojanjavao je dalje Vranjanac Gopeviu, onda nikad u njij ne sme oveka pitati da li je Srbin ili Bugarin, no: - Slavi li krsno ime? Upravo tako jer su Srbi jedini slovenski narod koji to ime slavi. Putujui dalje od Vranja do Skoplja, prugom koja je otvorena u prolee 1888. godine, Gopevi se etao kroz celi vlak kad i upozna jednog Biljaanina koji mu pojasni da Arbanasi ive veinom u Suevu (50 kua) i Mutilovu (15 kua), etircima, Koarnu, Gruancima, Orelu i Dalgi, a da su Biljae, Bugarino, Tabakovce i Konjare meovita sela u kojime je ipak preteniji srpski ivalj. U svim ostalim selima izrazito preteu po svoj prilici Srbi... koji se obino izdaju za Bugare. Kad se Gopevi zaudi zato ova ravnica od Vranja do Skoplja, koja je po svoj prilici plodna, nije bolje obraena, jedan mu Srbin iz Rahovice ree da je krivica do Arbanasa koji na obroncima Karadaka preteu u selima: Aslar, oeja, Garet, Kubalija, Kruhali, Straa, Lojani, Bjelanovce, Izvor, Vaksinci, Slupani, Opoje, Lopata i u nekoliko Preevo.359 Ubrzo su ve bili na domaku Kumanova u kome, kako Gopeviu objasni jedan inovnik srpske eleznice ima 820 kua sa 5.700 stanovnika. Od toga je 570 hrianskih sa 4000 dua i 250 muhamedanskih mahom Arbanasa, mada ima i Turaka. Re je o varoi koja je osnovana izmeu 1817 1828. godine i u kojoj se srpska raja najee izdaje ili za Bugare, ili za raju, ili prosto za hriane.360 U Madarliku S. Gopevi upoznaje Nikolu Savia iz Pei, koji je ka Solunu putovao vozom na relaciji Mitrovica Solun, i koji mu pojasni da svi slovenski saputnici pa i preko Soluna govore iskljuivo srpski. To nanovo iznenadi Gopevia koji nije verovao da se srpski govori dalje od Velesa.
358 359 360

Isto Isto Isto

245
injenica na koju se svodilo Gopevievo saznanje svodila se sve ubedljivije na to da juno od Vardara ive skoro iskljuivo hriani, dok su na severu preteniji muhamedovci.361 U tom kontekstu on regustruje i etniko stanje sela oko Demir kapije: elovec 38 kua muhamedanskih Srba, Klisura 12 kua sa 340 hrianskih Srba, Kurenica 162 kue sa 816 muhamedanskih i 29 hrianskih Srba, Dubljan 60 kua sa 330 muhamedanskih i 180 hrianskih Srba, Koarka 80 kua sa 630 muhamedanskih Srba, Gradac 68 hrianskih srpskih kua, Smokovica 80 srpskih kua. Put, nadalje, S. Gopevia dovodi u eveliju, varo koja ima 260 kua sa nekih 2.200 hrianskih i 200 muhamedanskih Srba i nekoliko Cigana. Re je o varoi koja lei u irokoj plodnoj ravnici koja je opkoljena dudovima i drugim drveem. Juno od nje su Karanjan - 310 kua i 1.015 poreskih glava i Majada 480 kua sa 1.496 poreskih glava. U oba sela ive iskljuivo turski tkai ohe. S druge strane Vardara je selo Maikovo sa 227 srpskih kua uveno... usled svoje istote. Selo Kufalovo se deli na dva dela: Gornje Kufalovo 200 kua sa 1.300 Srba i 150 Turaka, i Donje Kufalovo 150 kua i 1.000 Srba.362 23. 2. etnja po Solunu Odmah po dolasku u Solun S. Gopevi ode austrijskom eneralnom konzulu grofu Vickoviu iji je otac bio u slubi oca S. Gopevia. Ono to je, meutim, Gopevia jo iznenadilo jeste da i u selima na samoj Horti planini... stanuju... sami Srbi. U tom smislu on i navodi imena sela: Sedice, Maijari, Parnag, Zagindijevo, Novoselo, Mahala, Karaburun Burnu, ajr, Bal dok u Kapidilariju pored 750 Srba ivi i 300 Grka.363 U razgovoru sa ruskim eneralnim konzulom Jastrebovim iznenadi ga njegovo uenje da mu je do sada uopte bila i nepoznata daleka razgranatost srpskog plemena. Upravo u to vreme u Solun je doao Dimitrije Petrov sa kojim se jo jednom, mimo ve postojeeg ugovora, dogovori o pravilima pri istraivanju. U tom smislu skreemo panju na nekoliko detalja: 1. Ako ljudi govore jezikom koji je izmeu bugarskog i srpskog narodnost e mu se odreivati po tome sa kojim jezikom njegovo nareje ima veu slinost. 2. Ako se ni u tom sluaju ne moe odrediti etnika pripadnost kljuni e kriterij biti krsna slava ako je slavi bie Srbin.
361 362 363

Isto Isto Isto

246
3. Ako ne upotrebljava bugarski lan, nego srpsko menjanje bie Srbin. 4. Ako upotrebqava , , lj, nj, d a ne bugarsko ON bie Srbin. 5. Oni koji imaju sve ove osobine... a ipak ustvrde da su Bugari bie Srbi.364 Na injenicu da S. Gopevi sve ove take pobeleio u svom dnevniku Petrov se nasmejao uz komentar: - Moram se smejati vaim merama predostronosti. Ovakvi sluajevi, kakve ste vi ovde naveli, teko e nam se kad desiti. Na ovaj komentar S. Gopevi je uzvratio: - Mislite?... Ta videemo. Moji dosadanji pronalasci dovode me do drugih nazora.365 Ve sutradan S. Gopevi i D. Petrov odlaze na izlet na ravnicu Kalamarijsku da bi stigli u selo Sedice u kome je ivelo 400 Srba.

23. 3. Od Grackog do Raklje Drugog dana bili su u Venianu Grackom gde uoe u jedan han u kome muhamedovski Srbi... govorahu pored turskog jezika... i srpski s nekom lakoom., to Petrova uznemiri, ali opet zasja kad im je koija stao priati da je Turin koji se je 1878. godine iselio iz Sofije. A kad ga Petrov upita da li govori bugarski, ovaj mu odgovori da to valjda uje i sam a zapravo je govorio opski, dijalektom srpskog jezika. U Rosamonu varoi od 2.800 stanovnika, istih Srba, od kojih je 700 hriana Petrov je doiveo novu neprijatnost. Na izvoru ljubopitne Rosomanke Petrov se na bugarskom obrati nekim enama koje ne samo da ga nisu razumele ve ga ismejae. Kad ih Gopevi upita da li su Bugarke one odgovorie da jesu. A kad ih on nanovo upita kako onda ne razumeju Bugarina koji im se na bugarskom obraa one odgovorie Petrovu: - Ti nisi Bugarin! pre e biti, da si kakav Rus. Kad S. Gopevi potvrdi da jeste Bugarin one odgovorie pitanjem: Pa kad je gospodin Bugarin, zato ne govori Bugarski? Na to im S. Gopevi odgovori:

364 365

Isto Isto

247
- Ta on eto i onako govori bugarski, ali ga vi ne razumete. A to dolazi otuda to vi ne razumete bugarski.366 A kad mu one uzvratie pitanjem kako onda razumeju njega koji dobro govori bugarski on im odgovori da on uopte bugarski i ne govori, no srpski to e dalje rei da i one tim jezikom govore. Kako se one na to nasmejae, shvatajui ovo kao podvalu on ih upita da li slave krsno ime, to one uz smeh potvrdie. Dodatno neraspoloenje kod D. Petrova izazva koijaev komentar da se u celom Tikveu govori jednim istim narejem. Po povratku u han razgovarahu sa nekim Makedoncima izmeu Velesa i Kieva gde jedan od njih u jednom trenutku ljutito ree: - Mi opovi smo Bugari! Na ovu upadicu jo ljue mu odgovori jedan Cincarin: - Jeste Bugari od jue! podrugivae se Cincarin. Ta ta sam hteo kazati?... Da, nai Makedonci, kako ih ovde vidite, govore svi srpski i razumeju g. Petrova vrlo ravo... Svi oni slave takoe iskljuivo srpsku slavu. Kaite sami... koga bolje razumete, g. Spiru ili g. Petrova? - Ta g. Spira govori skoro isto tako, kao to mi govorimo odgovorie oni. Gospodin Petrov govori nekim sasvim drugim jezikom.367 Bio je to trenutak kada je jedan Makedonac pozvao S. Gopevia na stranu i rekao mu: - Ono to si ti malo pre kazao o naoj narodnosti, ubedilo me je potpuno; ja uviam, da je smeno, ako se mi zovemo Bugarima, kad van svake sumnje, da mi pripadamo srpskoj narodnosti. Ta i sam si Srbin, pa mi pravo kai, kako je to, da se vi za nas ba ni malo ne starate?... U naem e selu podii bugarsku kolu, koju e mitropolija izdravati. Isto tako poslae nam i bugarskog uitelja, koji e nam pouavati decu. Ako ovaj uitelj govori isto tako, kao ovaj tvoj prijatelj Petrov, onda e naa deca morati uiti neki sasvim tui jezik, pa e moda zaboraviti ovaj na, ili e se ak stideti, da govore jezikom svojih roditelja.368 23. 4. Prilep i Kruevo O veliini i broju stanovnika u Prilepu D. Petrov i S. Gopevi su dobili nejednake podatke. Po onima koje im je izneo bugarski uiteq u varoi ima 2.670 kua sa 11.000 Bugara (Srba), 3.600 muhamedanaca (Turaka i Arbanasa), 800 Grka i 450 Cigana. Ali, jedan Cincar iz Prilepa je uveravao S. Gopevia da u njemu nema vie od 2.500 kua 1.600
366 367 368

Isto Isto Isto

248
srpskih, 800 turskih i 100 cincarskih. Iznosei ovaj stav S. Gopevi nalazi da je uitelj verovatnije u pravu jer Prilep samo izgleda mnogo vei no to je u stvari. Na dva sata od Prilepa prolazi se kroz... vie sela u kojima mahom ive Srbi i neto malo Albanaca. U selu Vrbovcu ivi 120 Albanaca, 120 Srba i 80 Cigana, dok u Trstenku ivi 220 Cincara. 23. 5. Na putu za Bitolj Murihovski predeo je izrazito nepristupaan, opkoljen je brdima, a kroz njegovu duinu tee Crna reka. Istoni planinski lanac ini politiku meu izmeu vilajeta Bitoljskog i Solunskog. U njemu ima 22 sela, a najvee je Vitoljite sa 145 kua i 1.300 dua Srba, i 40 Cigana. To je prostor na koji Turin nikada nije prodro tako da su Murahovci iveli doista nezavisno. Stanovni{tvo se uglavnom bavi stoarstvom ovce, koze, mazge. Predeo je bogat i umom stanovnici seku drvee u blizini Crne reke (mahom etinare), pa ga sputaju niz Vardar do Soluna. Srpski su obiaji ovde od starine sauvani. Na putu za Bitolj proli su kroz selo Perlepec ili Prilepec 9 kua u kome ive izrazito Srbi, dok u Musincu, Kanatlarcu i Jerekovcu ima i Muhamedovaca. Tu su i Dedebal, Nopala, Bele Crkve, Negotina, Trna svi u njima govore srpski i slave krsno ime. Dok je kolona prolazila prilazili su im seljaci i nudili ih lebom, rakijom i groem. Nisu hteli ni da uju da naplate. Pred hanom Petilanom S. Gopevi je registrovao sela koja poinju sa Srb to je jasno oznaavalo narodnost seljana: Srbin, Srbci, Srbce, Srbenovo, Srbinovo, Srbovce, Srbovci, Srbica... Kad stigoe u Bitolj zatraie od austrijkog konzula da im kae gde je najbolji han. On ih uputi na Lokandu i dade im kavaza da ih tamo odvede. Kavaza koji govorae srpski i slavljae krsnu slavu. Od konzula Samera, kasnije u razgovoru saznaju da se ovi ljudi u Makedoniji nazivaju Bugarima, a svi govore srpski. To je zbog uticaja bugarske propagande koja na sve strane ima svojih doaptaa i ume da dosadi svakome. Na temelju cincarskih izvora koji se ne malo razlikuju od bugarskih Bitalj ima 50.000 dua: Osmanlija 4.000, pojelenjenih Cincara 10.000, pravih Cincara 800, pobugarenih Srba 2.000, pravih Srba 6.000, pojelenjenih Srba 2.000, muhamedovskih Srba 10.000, muhamedovskih Arbanasa 8.000, pojelenjenih Arbanasa 1.000, Jevreja 4.000, Grka 50 i Cigana 2.000.

249
Pored etiri gimnazije: bugarske, grke, rumunske i turske u Bitolju su postojale i etiri devojake kole: bugarska, grka, rumunska i jevrejska. Nema srpske i pored toga to 40 procenata stanovnitva etnografski pripadaju srpskoj nacionalnosti i mada je najmanje 16.000 stanovnika sauvalo srpski jezik.369 Iz Bitolja S. Gopevi i D. Petrov se usmerie ka Ohridu na prostor u kome su D. Petrova sve manje razumevali to ga je naroito mnogo jedilo. Poto prooe kroz Kozjak u kome su iveli muhamedanski Srbi i Arbanasi dooe u varo Resnju koja ima preko 850 kua i 5.200 stanovnika od kojih je 2.400 hrianskih i 750 muhamedanskih Srba, 900 Arbanasa (i Osmanlija), 650 Cincara, 500 Cigana i 10 Grka. Srbi dominiraju i na ravnici Prespi mada su mnogi preli u islam, iako se nazivaju Bugarima iako govore srpski a ne bugarski. U Ohrid su stigli posle 8 asova. U varo od 2.800 kua i 18.000 stanovnika. Od njih je 11.500 hrianskih, 1.500 muhamedanskih Srba, 2.500 Arbanasa, 1.000 Osmanlija, 1.000 Cincara, 400 Cigana i 10 Grka. Od toga 300 Srba se pojelenilo, a 500 pobugarilo. U trgovinskom pogledu Ohrid igra osobitu ulogu po izradi kouha i izvozu riba po emu je jezero grdno bogatstvo, jegulje znaju da dosegnu duinu i do dva metra i vrlo su ukusne. 23. 6. Iz Ohrida u Kostur I na ovom prostoru dominiraju Srbi, tj. Bugari koji srpski govore i slave slavu, dok na jugozapadnom kraju metani govore arbanaki. Podgradec i Starovo broje 800 1.000 stanovnika pola hriana, pola Muhamedovaca, pola istih, pola poarbanaenih Srba. U 8 sati uvee ve su bili kod uvenog manastira sv. Nauma. Tu je i selo Podgora ili Podgorica koje ima 2.000 stanovnika od kojih je 1.600 hrianskih i 400 muhamedanskih poarbanaenih Srba, dok u Poljanu ivi 1.200 mahom muhamedovskih poarbanaenih Srba. Za Goricu S. Gopevi saznaje da ima 1.500 kua i blizu 10.000 stanovnika 5.500 hrianskih i 2.500 muhamedanskih Arbanasa, 1.000 Srba i 1.000 Cincara. Od svih 8.000 Arbanasa polovinu ine poarbanaeni Srbi. U selu Progri ivi 600 mahom poarbanaenih Srba. Sama varo Kostur ima 1.800 kua i 10.000 1.000 stanovnika od kojih je 4.200 Srba, 2.200 Muhamedovaca, 2.400 Grka i Cincara i oko 1.500 Jevreja. Od Muhamedovaca ima 200 Srba, 500 Osmanlija i 1.500 Arbanasa.
369

Isto

250
to se tie sela pored Kosturkog jezera sva su naseljena Srbima, mada u Mavrovu i Liitu ima Muhamedovaca, delimino Osmanlija, delimino Srba i neki deo Arbanasa. Iz Kostura se kolona uputi ka varoi Bogacikonu koja je brojala 500 kua i oko 3.000 dua gde su pored nekoliko Srba dominirali Grci i Cigani, mada se mnogi od njih pojelenjeni. Isti je sluaj i u selu Drenovo gde je ivelo 250 pojelenjenih Srba. U Selicu je 350 pojelenjenih Srba. U varoi Orestijas ima 2.700 du{a 1.500 Srba, 450 Muhamedovaca, 350 Grka i 400 Cincara. Kaane ima 4.000 stanovnika - 100 Srba, 3.000 Cincara i ostalih Grka. 23. 7. Od Srbice do Vodena Varo Srbica ima 3.500 stanovnika mahom Muhamedovaca u kojima ima i turskih Srba i Grka. istog Srbina nije bilo ni jednog. U Duroglovu ive hrianski Srbi, dok u Donjem Kaljaru ima i Srba od kojih su mnogi preli u islam. U inilaru od 150 kua i 900 stanovnika treina je Osmanlija, treina muhamedovskih i treina hrianskih Srba, dok u Vrbenu ive sami Srbi 2.700. U Hlerinu ili Lerinu od 11.000 stanovnika tek je 1.000 Osmanlija, Arbanasa i Cincara apsolutno dominiraju Srbi od kojih je 5.800 poislamljeno. Isti je sluaj i u Ostrovu gde od 1.000 stanovnika osim 100 Arbanasa preteu Srbi od kojih je 500 poislamljeno. Varo Voden ima blizu 1.600 kua i oko 14.000 stanovnika od kojih je 11.000 Srba sa 500 Muhamedovaca, 2.500 Osmanlija i Arbanasa, dok ostatak ine Cincari i Grci. U Niautu od 500 kua polovina su Jeleni, 150 pojelenjeni Srbi, 80 pravih Srba i 20 Cincara i Osmanlija, dok Verija od 8.000 stanovnika ima 2.000 Muhamedovaca (Osmanlija i Srba), nekoliko stotina Srba i Cincara, dok su ostali valjda Grci, ili pojelenjeni Srbi. U Janicu od 9.000 stanovnika 3.500 je hriana, 2.000 muhamedovskih Srba, 3.000 Osmanlija i 500 Cincara i Grka pojelenjenih Srba, Jevreja 23. 8. Iza u Serez i Dumu Po izlasku iz Soluna S. Gopevi doe u Langazu mesto od 2.200 dua od kojih 1.250 govori srpski, 550 turski i 400 grki. I u varoici Nigritu treinu ine Srbi, treinu pojelenjeni Srbi i treinu Grci varo broji 2.750 stanovnika. U Sorpu preteu Grci polovina srpskog porekla. U Serez je S. Gopevi stigao jo za dana kada odmah potrai D. Petrova koji se ka Serezu bee uputio iz drugog pravca i koji S.

251
Gopeviu uporno odbijae da da prave informacije do kojih je doao jer je po pravilu nailazio na Slovene koji su slavili krsno ime.370 Informacije o Serezu dobili su od jednog trgovca iz njega. Serez ima 30.000 stanovnika, 12.000 hrianskih i 4.000 muhamedanskih Srba, 4.700 Turaka, 7.000 Grka, 1.900 Jevreja i 400 Bugara. Ovo bi D. Petrovu jako neprijatno jer je Serez najvanija i najvea varo istone Makedonije. Po izlasku iz Sereza a na putu ka Drami, prooe kroz varo Nevrokop od 1.410 kua sa 11.000 stanovnika od kojih je: 2.500 hrianskih, 5.600 muhamedovskih Slovena, 400 Cincara i 2.500 Osmanlija. U Razlogu varoi od 1.100 kua i 8.400 stanovnika 4.700 su hriani, 3.500 muhamedanskih Srba i 200 Turci. Veliki broj Srba je pobugaren. Po izlasku iz sereske dombaste kaldrme kolona se zaustavi u elezniku (Demir Hisaru), varoi od preko 13.000 stanovnika sa 9.000 Srba, (po 1.500 vere muhamedovske i pojelenjenih - broj Grka i Cincara iznosi 250, ostalo su Turci). Sledea vea varo bila je Petri od 7.500 dua 5.600 Srba, 200 Grka i 1.700 Turaka. Od Srba 1.600 je Muhamedovaca i 2.000 pojelenjenih. Melnik nad povrinom Strume ima 1.500 kua sa 5.500 stanovnika 3.500 Srba (500 Muhamedovaca), 600 Turaka i 1.400 Grka. Juno od njega je selo Dere iflik koje ima 400 Srba. Kod Krljanske skele kolona produi put na desnoj obali Strume da bi se odmorila u selu Krupniku u kome ivi 700 Srba. Posle sat vremena kolona proe kroz selo Semitle u kome ive Muhamedovci (500 Osmanlija i 1.500 Srba). Duma je varoica od nekih 4.000 stanovnika. Na levoj strani bistrikog potoka ive hriani, a na desnoj Muhamedovci. Mesto je vrlo prometno gde je, pored predionica, tkanica i beljarnica ivahna trgovina s duvanom. Po izlasku iz Dume kolona doe do sela Gabrova ije stanovnitvo govori nekim starim oblikom srpskoga jezika i mnogo dre do slave.371 U sedam sati uvee stie u varoicu Pejovo od 2.250 stanovnika 1.150 hrianskih i 1.100 muhamedovskih Srba. Re je o glavnom selu Male Nahije. Sutradan kolona ve stie u dolovitu ravnicu Bregalnice gde u selu Vladimirovu registrova 1.000 muhamedovskih Srba. Ve je sutradan u Radoviu varoi od 7.000 stanovnika: 4.500 hrianskih i 1.500 muhamedovskih Srba uz 1.000 Osmanlija. U Strumikoj ravnici stanovnitvo se takoe kazuje za Bugare, ali slavi slavu i govori nekim starosrpskim narejem. Linu zamenicu ja izgovaraju sa jaz to ini
370 371

Detaljnije pogledati putopis, isto Isto

252
neku vezu izmeu bugarskog i srpskog. S. Gopevi} registruje da je ovo uo u Velesu, tipu, a delimino i u Kratovu, Koanika i u Palanci. Idueg jutra odjaismo preko hrianskog sela Draevice na elezniku stanicu u Demir Kapiji, gde doekasmo solunski vlak, koji nas odvede u Veles varo koja ima 4 5.000 kua. Ovo je, meutim, procena od oka, jer se ini velikom, ali u stvari imae samo 2.500 sa 15.000 dua (12.000 hrianskih, 1.000 muhamedovskih Srba, 1.500 Osmanlija i 500 Cincara.372 Sutradan kolona je ve u Negotinu varo od 4.700 istih Srba od kojih je 700 prelo u islam. Najvea varo u Tikveu, Kavadarci, ima oko 6.800 stanovnika Srba, od kojih je tek 2.000 ostalo verno svojoj veri i narodnosti. Na putu za Besvicu kolona je prola kroz Orlovo hriansko selo, Veje mahom muhamedansko, Gornje Disane hriansko i Donje Disane muhamedansko. U samoj Besnici od 2.500 stanovnika jedva da je jedno tuce hriana. Nasuprot oekivanju da e u tipu videti tursku varo S. Gopevi se iznenadi kad registrova da je od 10.000 stanovnika, vie od polovine Srba. Istina da je tu i mnogo Muhamedanaca, ali se broj hriana uvek moe raunati na 4.800.373 U Kratovu, varoi od 4.500 stanovnika S. Gopevi je registrovao 850 Turaka, 250 Cigana, dok su ostalo Srbi 850 Muhamedovaca. Krivoreka palanka ima 100 Cigana, 300 Turaka i preko 800 muhamedovskih Srba. Preko Stracina i Kumanova kolona se uputi ka Skoplju gde svratie u hotel Turati. Skoplje je varo od 20.000 dua 11.000 Srba (3.500 Muhamedovaca), 1.200 Jevreja, 150 Cincara, 400 Cigana, 3.500 Arbanasa i 6.000 Turaka. Srbi dobro govore srpski, ali je vidan, i u jeziku, uticaj bugarske propaganda. 23. 9. Tetovo Gostivar Kievo Struga Debar Tetovo se nalazi na podnoju ar-planine i ima blizu 14.000 dua od kojih su vie od polovine hrianski Srbi, 1.000 Arbanasa, 150 Cigana i 50 Osmanlija ostalo su muhamedanski Srbi, od kojih je jedan deo poarbanaen. Tetovaki Srbi govore srpski dobro kao i prizrenski, ije srpstvo ni sami se Srbi ne usuuju poricati.374 Kad je o Gostivaru re S. Gopevi vidno podvlai da je re i o prolino prljavoj varoi koja ima preko 2.000 stanovnika, tj. 1.200 hrianskih i 500 muhamedanskih Srba, 300 Arbanasa i 100 Cigana.
372 373 374

Isto Isto Isto

253
Kievo ima preko 3.500 dua 800 hrianskih, 1.200 muhamedanskih Srba, ostatak su Arbanasi. Re je o varoi koja ima mnogo poarbanaenih Srba. Struga koja lei na obali Crnog Drima udaljena je etvrt sata hoda od Ohridskog jezera i ima 8.500 dua: 3.200 hrianskih i 1.000 muslimanskih Srba, 250 Cigana, 150 Cincara i 1.200 Arbanasa. Debar, ili arbanaki Dibra lei na podrju Krin planine najjunijeg ogranka ar planine, ima 12.000 dua i to: 1.000 hrianskih i 4.000 muslimanskih Srba, 3.000 poarbanaenih Srba i 4.000 Arbanasa. Poarbanaeni Srbi veinom su zaboravili svoj maternji jezik do mere da poarbanaenje napreduje. Predeo koji svodnjavaju Golema Reka i Rakika S. Gopevi zove Reka. A severno od nje ive mnogi Srbi, koji su svoj meternji jezik zamenili arbanakim, ali oni jo uvek slave slavu i sauvali su svoju hriansku veru, te se pred svojom srpskom braom smatraju za Srbe; pred Turcima i Arbanasima izdaju se za Arbanase. Ponaaju se, dakle, suprotno Torbeima Srbima zapadno od Ohridskog jezera i izmeu Struge i Debra koji su preli u islam i koji se izdaju za Arbanase, mada razumeju samo srpski i kojima ime dolazi otuda, to su za jednu torbu ostavili svoju veru.375 Na prostoru od Debra do Melana ive iskljuivo Srbi, koji su sauvali svoj jezik. Uglavnom su hriani, mada u Gornjem i Donjem Blatu, Makelarima i Dovoljanu ivi i neto Muhamedovaca. Od Greve pa dalje ive poarbanaeni Srbi koji su preli u islam, pa ak i zaboravili svoj jezik. Pravi iptari ive tek u nekim selima: Grekaj, Tumini, Lujena U Kolesnjanu su pola Srbi, pola Arbanasi svi Muhamedovci. Nane je mesto arbanako, a u Bici je treina Srba Muhamedovaca dve treine su Arbanasi. U Brodu, Novaseju, Baku, Retelici i Topoljanu ive sami Srbi Muhamedovci. Oni preteu i u Ljumi, tinu i Gostilu. Pratei etnografsku sliku ovog prostora S. Gopevi kae da veliki deo dananjih Arbanasa nije nita drugo do poarbanaeni Srbin. U vreme srpakog carstva skoro svi Malisori, Dukadini - a po svoj prilici i Mirditi behu Srbi.376 Prouavajui istoriju Gornje Albanije S. Gopevi nalazi da je tim delom vladala crnogorska kneevsa porodica Bala. Srpska narodna svest je na ovom prostoru bila snana i pola veka po propasti carstva tako da Srbinu Skenderbegu nije bilo teko da Srbe okupi. Njegovi ratni drugovi, dakle, ne behu kipetri, nego Srbi. Uostalom, pita se na putopisac, odakle dolazi da se dananji Gornji Arbanasi, Gegi, u svakom pogledu toliko razlikuju od Donjih Arbanasa, Toska, i da su jedni drugima toliko mrski i ogadili? Mrski tim vie to su se kod Gornjih Arbanasa
375 376

Isto Isto

254
odrale jo mnoge naravi, svetkovine, obiaji itd. Koji su oevidno srpskog porekla.377 Primereno tome S. Gopevi zakljuuje da u etnografskom pogledu Gornji Arbanasi ne pripadaju kipetarskoj, nego srpskoj narodnosti i da su joj pripadali jo u vreme Skenderbegovo.378 23. 10. Prizren i akovica Posle Soluna u vreme kada je S. Gopevi putovao ovim prostorom Prizren je bio najvea varo na zapadnom poluostrvu. Imao je 12.000 kua sa 60.000 stanovnika: 6.000 Osmanlija, 1.200 katolikih Arnauta, 3.000 muhamedovskih Arnauta, 11.000 hrianskih Srba, 36.000 muhamedovskih Srba, 1.500 arbanakih Srba, 7.000 Cincara i 800 Cigana. To je i varo koja ima i najdivniji poloaj na Balkanskom poluostrvu. U moru kua ima i 26 munara, tri crkve, razne privatne palate, kole, kasarne. Od zanata posebnu panju privlae kujundijaki i kovaki. Detalj koji je posebno privukao panju S. Gopevia odnosi se na Goge jedini primer strane narodnosti koja se posrbila spojili sa Srbima. U Prizrenu S. Gopevi i D. Petrov se rastaju D. Petrov odlazi u Solun, odnosno Carigrad, a S. Gopevi se usmerava ka akovici gde usput dolazi do varoi Orahovac koja ima 3.050 muhamedovskih, 1.200 hrianskih Srba i 250 Cigana. Kod vanjskog mosta koji vodi preko Belog Drima i okolnih sela preteu poarbanaeni Srbi. U Metohiji okolini akovice ima 72 sela sa 90 hriansko srpskih, 670 muhamedovsko srpskih, 187 katoliko arbanakih i 735 muhamdovsko arbanakih kua. U samoj je akovici 4.100 kua: samo 16 (?!) koja naseljavaju hrianski Srbi, 450 Cigani, 130 katoliki Arbanasi, dok u ostalim ive i muhamedovski Arbanasi sve sami poarbanaeni Srbi koji se svrstavaju meu najvee fanatike, kao to je i obino sluaj kod odmetnika. Pet sati po naputanju akovice S. Gopevi stie u Deane da bi tu registrovao kako sela uz put behu naseljena muhamedovskim Srbima i Arbanasima poarbanaenim Srbima. U Juniku, recimo, ivi 22.000 muhamedovskih Srba. 23. 11. Deani Pe Mitrovica U svim selima oko Deana svi Srbi su ve poislamljeni da bi proces arbanaenja ve uveliko bio u toku Milo S. Mijojevi je registrovao da je
377 378

Isto Isto

255
jo oko 1850. godine u 17 sela bilo 163 srpskih kua?! Samo deset godina posle toga bilo je tek 10, da S. Gopevi sada ve ne bi naao ni jednu. Ve posle 3 sata na putopisac je u Pei nekadanjem seditu srpske patrijarije. Re je o varoi koja lei ispod dva visoka brda - ljeba (2.183m) i Peklena (2.166m) i kroz koju tee Peka Bistrica, dovoljno jaka da pokree mlinove i odnosi blato sa ulica. Pe ima oko 3.030 kua 2.000 muhamedovskih, 700 hrianskih Srba, 200 katolikih Arbanasa, 70 ciganskih i 10 turskih. To je bitan pad u odnosu na podatak koji je M. S. Milojevi registrovao 1870. godine Pe je tada ukupno imala 3.300 kua. U okolnim selima: Nosoljinu, Studenici, Jablanici i Vrelu ive iskljuivo muhamedovski Srbi, dok u Dubovniku pored 12 hrianskih ima i 7 muhamedanskih, a Sigi 30 hriansko srpskih i 10 arbanako srpskih kua. isto hriansko srpska sela su: Ljubotica, Srnce, Tuet, Veliki Istok, Bjelopolje i Crvolez. Tu je i Ribari selo od 40 kua od kojih je polovina hriansko srpskih, etvrtina muhamedansko srpskih, a etvrtina arbanakih. Hrianskih Srba jedino nije bilo u selima: Starevii, abar, Vinarce i abare tu su iveli muhamedovski Srbi. Stali ili Mali Kolain - itav srez - ima 40 sela sa 1.600 hrianskih kua. to se Mitrovice tie re je o varoi od 3.500 stanovnika 1.000 hrianskih, 2.200 muhamedovskih Srba, 200 Arbanasa poarbanakih Srba i 100 Turaka, Cigana i td. Juno od Mitrovice je varo Vuitrn koji ima 7.000 stanovnika 4.000 Cigana, 600 Arbanasa, svi ostali su Srbi od kojih je dve polovine muhamedovske vere. Nedaleko od Vuitrna Lab utie u Sitnicu re je o utoku koji ini severnu granicu uvenog Kosova polja. Junije od Vuitrna je Pritina, varo sa 3.510 kua i 17.550 stanovnika: hrianskih Srba 350 kua i 1.750 dua, muhamedovskih Srba 2.600 kua i 13.000 dua, Osmanlija 260 kua i 1.300 dua, Arbanasa 70 kua i 350 dua, Cincara 20 kua i 150 dua, erkeza 40 kua i 200 dua, Cincara 100 kua i 500 dua i Jevreja 70 kua i 350 dua. 23. 12. Od silne drave do zaborava Drugi deo svojih putopisa S. Gopevi, ne u maloj meri, proima istorijskim aspektom, ali su, i oni, u izvesnoj meri interesantni za ovaj rad tako da emo ih delimino i propratiti. Ovaj deo no zainje konstatacijom da su Bugari, koji su u srednjem veku imali silnu dravu i koja je propala koncem 14. stolea ve u 19. veku doveli sebe u poziciju da se slabo ko njima bavio. Ali, radei na preporoaju svoga naroda Bugari se u 19. veku bezobzirno predadoe i ovinizmu da je to doista pria za

256
sebe. U tom smislu imali su teritorijalnih pretenzija ne samo prema Makedoniji i Staroj Srbiji no i prema samoj Srbiji da se to naprosto razumom nije moglo objasniti. Primereno tim ambicijama jo su 1842. godine otpoeli proces prikupljanja svojih tobonjih narodnih pesama. Kaemo tobonjih jer se jednostavno radilo ili o izmiljanju njih samih ili su prosto pobugaravali srpske narodne pesme. Primereno tome su za sebe pridobili brau Miladinovce i Bonjaka Verkovia fratra koji je preao u pravoslavlje. I doista, oni su svoje prikupljene pesme publikovali 1860. i 1861. godine Verkovieva zbirka je ak tampana o troku srpske vlade potporom Srpskog uenog drutva.379 Na ovakvo ponaanje Bugara ukazivao je Milo S. Milojevi jo 1869, 1871, 1872. i 1877. godine, ali Srbija to jo uvek nije ozboljno uzimala u obzir. Danii}ev uenik, neki Prvakov, koji se o troku srpske vlade kolovao u Beogradu, po povratku je u Sofiju izdavao bukvare za Makedoniju, dok je Joakim Grujev pisao 1870. godine da je Prizren ve od starine bugarska zemlja i da broj svih Bugara prelazi osam milijona! Kad je 12. marta 1870. godine carskim fermanom bugarska crkva odvojena od grke to pozdravie (i) zaslepljeni Beograani sa veseljem i osvetljenjem, a nisu videli da je od 13 novopostavljenih eparhija ta crkva obuhvatala i 7 isto srpskih krajeva: Sofiju, Vracu, Vidin, Pirot, Samokov, ustendil i Veles. Srbi su se otreznili tek 1878. godine u trenucima kad je Ignjatijev sastavljao uslove sv. Stefanskog mira i kada im dade celu Makedoniju i najvei deo Stare Srbije, opske srezove i neke delove dananje kraljevine Srbije. Nema sumnje da je on to uradio pod uticajem Rusije koja je u Bugarskoj prepoznala tajnog vazala koji e joj olakati gospodarstvo nad celim Balkanskim poluostrvom.380 Bugarska propaganda je naroito ojaala od trenutka kada je osnovana bugarska kneevina. Mrru prema Srbiji pokazivali su na svakom koraku. Pogledajmo ta o tome belei S. Gopevi: Svrh svega, Bugari pokazivahu u svakoj prilici svoju mrnju protivu Srbije i svega to je srpsko. Srpski podanici behu u Bugarskoj zlostavljani i odatle proterivana i srpska trgovina i srpski zapati zapee zbog visoke carine i kinjenja na granicu; begovski spor bi hotimino zapodenut; srpske pogranine eleznice otrpee veliku tetu, zbog toga to ne behu pograene ugovorne pruge; srpski uitelji behu proterivani iz Stare Srbije i Makedonije, a srpske kole tamo zatvarane; turska pak vlada postade nepoverljiva i podozriva naspram Srbije, usled raznih kleveta i opadanja.
379 380

Spiridon Gopevi, Stara Srbija I Makedonija, drugi deo, Beograd, 1890. Isto

257
Ovo bee blagodarnost, koju je Srbija ponjela od Bugara! Ali nije se ni uditi, kad se ovek seti na jo veu neblagodarnost Bugara naspram svojih ruskih osloboditelja.381 U drugoj glavi svoje druge knjige S. Gopevi u 18 taaka vrlo jasno stavlja do znanja da se bugarski jezik bitno razlikuje od srpskog i da je makedonski do te mere slian ili sliniji srpskom od bugarskog da se i moe i mora govoriti o njemu kao nareju srpskog jezika.382 Vrlo je za nas interesantna trea glava koja prati narodne obiaje, navike i nonju. Pored toga to govore srpski Makedonci su Srbima bliski i po ovom aspektu. I oni kao i Srbi slave krsno ime. Da bi bilo jasnije o emu se to radi pogledajmo ta belei sam S. Gopevi: Slava je valjda najstariji srpski obiaj, jer ona dosee sve do vremena kad su Srbi preli u hrianstvo, ima joj, dakle, vie od hiljadu godina. Svaka srpska porodica smatrae naime za svog zatitnika svog sveca, iji je bio dan, kad je ona pokrtena. Njegov je dan od onda slavljen svake godine, osobitim nainom. On je svetac par ekselans, porodini patron, koga su osobito potovali svi lanovi porodice i njihovi potomci. Slava je Srbinu najvei i najsvetiji praznik. Najbolji je dokaz za ovo, to se ona odrala vie od 1.000 godina, te se moe smatrati neiskorenivom ve je davno utvreno da su Srbi sami i jedini meu svima slovenskim narodima, koji slave slavu. Svima drugim narodima ovaj je obiaj nepoznat. I zato se moe takoe sa nekom sigurnou raunati, da je Srbin svak onaj, koji potuje ovaj tako duboko ukorenjeni i malo ne neiskvareni obiaj. Ovo je ve izraeno u srpskoj poslovici: Gde je slava, tu je Srbin!383 Kako i Makedonci slave krsno ime to samo pokazuje da su i oni Srbi usprkos tome to su Bugari mislili sve da ih od toga sklone udalje. Drugi starodrevni srpski obiaji, a koji su prisutni i u Staroj Srbiji i Makedoniji su: koleda, dodole, lazarice, prekada, moba, pobratimstvo Primereno ovome S. Gopevi ovu glavu i zavrava pitanjem Bugarima: Vidimo, dakle, da i odnosno obiaja i navika postoji uzana veza izmeu stanovnika Stare Srbije i Makedonije s jedne, i severnijih Srba s druge strane. Bugari ne znaju ni za slavu, ni za preslavu, ni za dodolu, ni za lazaricu, ni za koledu, ni za mobu, ni za pobratimstvo; kad bi, dakle, Makedonci doista bili Bugari, kako bi onda ovi to tumaili, da u onih nema nikakvih bugarskih, ve da su njih samo srpski obiaji? Ve smo podvukli da Bugari nemaju nikakvih svojih narodnih pesama i da je bugaraenje srpskih od brae Miladinovaca i Verkovia do
381 382 383

Isto Detaljnije pogledati u samom putopisu S. Gopevi, isto

258
te mere otuno i nespretno da gotovo ne zavreuje nikakav komentar. Pre no to je potplaeni Verkovi krenuo u ovo bugaraenje znao je da iz njih mora da ukloni grafike morfeme za glasove i . Na svoju alost nije to uradio dovoljno paljivo tako da je mnoge takve glasove prevideo i ostavio.384 to se Miladinovaca tie njihovi falsifikati su do te mere nakaradni, u odnosu na original, da im je outnost najprimerenija pristojna kvalifikacija. S. Gopevi je u putopisu to na najbolji nain pokazao pesmom ar-planina.385 Vrlo je zanimljivo propratiti delo I. Jastrebova, Pesme i obiaji turskih Srba publikovano 1886. godine. Kao ovek koji je 20 godina bio konzul u Staroj Srbiji i Makedoniji on je, naravno, znao da tu ive Srbi i to je eleo da pokae ovom knjigom u kojoj prati njihove obiaje, navike i narodne pesme. Knjiga je odmah izazvala ogorenje kod Bugara i ruske vlade koja je teila irenju bugarskog uticaja. Jastrebov je zbog toga i prebaen iz Prizrena u Solun, ali nije odustajao od svog vienja. U odgovoru ruskoj vladi podvukao je da delo nije pisao politiar, do istraiva, i da se strogo drao istine. Ko u tu istinu ne veruje neka slobodno ide tamo i uveri se na licu mesta. Ovim je odgovorom ruska vlada bila zadovoljna ali ne slovenofili Bugari koji su toliko bili zatoeni u svom ovinizmu da nisu prezali ni od toga da zau u sfere bezgranine drskosti i lai. Jastrebov nije ulazio u svau sa takvim ljudima, ali im je zato Stojan M. Proti valjano odgovorio u svojoj Brouri O Makedoniji i Makedoncima.386 23. 13. Bugarske misije u Makedoniji Ubrzo po oslobaanju Bugarske otpoeo je proces otvaranja njihovih srednjih kola u Makedoniji. Najpoznatija je bila velika gimnazija u Solunu. Ve 1887. godine u sedam je razreda bilo upisano 293 aka iz razliitih okruga: Soluna 60, Razloga 10, Melnika 7, Velesa 32, Vodena 10, Tetova 5, Kostura 27, Bitolja 10, Strumice 5, Prilepa 25, Kukua 10, Seresa 4, Ohrida 24, Demir Hisara 9, Zihne - 4, Nevrokopa 16, Palanke 9, Petria 3, Skoplja 13, Debra 8 i Drama 3. Ono {to je bilo vidno jeste da u narodnim kolama uenici ne razumeju svoje uitelje. Tom neznanju nerazumevanju bile su
384 385 386

Isto Isto Stojan M. Proti, O Makedoni i Makedoncima, Beograd, 1888.

259
primerene i knjige, pisane u dva stupca: levo je tekst na makedonskom nareju, desno na bugarskom jeziku. Vremenom kad bolje naui bugarski uenik dobija i knjige samo na tom jeziku. Veoma je mali broj bio onih koji su po zavrenoj srednjoj koli shvatali da su na raun svog svog obrazovanja rtvovali svoju narodnost. Kad je re o broju bugarskih narodnih kola pojedinim okruzima S. Gopevi se poziva na podatke koje je Stojan Novakovi izneo u aprilskoj svesci Otadbina 1888. godine. Naime, 1886. godine bilo je ukupno 193 mukih i 20 enskih kola, ili 11.237 uenika, 1.621 uenica, 280 uitelja i 36 uiteljica. Ve sledee, 1887. godine vidan je pad: 176 mukih kola i 18 enskih, 8.538 uenika, 1.190 uenica, 208 uitelja i 33 uiteljice. Objanjavajui ovaj pad S. Gopevi kae: Moda on stoji u vezi sa probuenjem narodne samosvesti, a moda i sa podizanjem srskih kola.387 to se srpskih narodnih kola tie pre 1876. godine u Staroj Srbiji i Makedoniji postojala je 101.388 Kad je o cincarskim kolama re 1888. godine ih je bilo 20 13 mukih i 7 enskih sa ukupnim brojem od 1.283 uenika.389

Isto Taan spisak mesta u kojima su postojale i godinu kada su osnovane detaljnije pogledati u samom putopisu, isto 389 Isto
388

387

260
24. TODOR. P. STANKOVI - Putne beleke po Staroj Srbiji 1871 - 1898

Kako se grko turski rat 1871. godine nesreno zavraio po Grke to su Turci i Arnauti dobili poleta da nasru na sve to je hriansko u Staroj Srbiji posebno. elei da bude neposredni svedok tih nasilja to se Todor P. Stankovi i upuuje u Gnjilansku kazu da bi svojim uticajem i zatitio Srbe od zulumara. Krenuo je u pratnji andara, potporuenika Tahira Beirovia i svoga kavasa Stojana Gligorijevia. Iz Pritine kree 22. juna 1897. godine u 7 asova da bi ve u 10 i 30 stigao u Labanski han. Samo selo, Labljane, bilo je podeljeno u dve mahale u kome je bilo ukupno 4 srpskih kua. Jedan od vlasnika bio je Stojan orgovi koji je bio uasno globljen i pljakan jer je iz ovog sela bio i uveni zulumar Radid Degrela koji je vrio grozna nasilja nad Srbima. Ve u 12 sati biva u Paralovskom hanu, ili u selu u kome su takoe iveli Srbi, da bi u Bresalcima registrovao samo Arnautae, a u Poneu Muhadire. U Kuretima ive Srbi 63 kue. Iz njega je rodom Trajko Kovaevi viegodinji odlini srpski uitelj u Gnjilanu i drugim mestima u Staroj Srbiji. Po dolasku u Gnjilane posetio je zastupnika mitropolitovog uvaenog popa Kostu Popovia, ikonoma gnjilanskog sa kojim obilazi kolu i crkvu koja je bila bez krova. Od uitelja je registrovao: Janiija urevia, Sima Mihajlovia, Petra Katania, Sima Markovia, Trpka Stojanovia, Hristinu ureviku i Ljubicu Mihajlovi. Ranije su u njoj radili i: Radovan Nikoli, Leposava Nikoli, Spiro Radivojevi iz Prizrena, Trajko Kovaevi, Trajko Ili iz Gnjilana, Jelena S. Radivojevi, Stojna Z. Popovi i Andrija Traji iz Gnjilana. Prvi uitelj u Gnjilanu, inae, bio je Zarije R. Popovi. Od 1875 1878. radio je i Simo Damjanovi prozvani Petko Zlatkovi} sa svojom enom uiteljicom Persidom. U Gnjilanu je uiteljevala i ivka (Todorovi) Kevi. Po kazivanju Zafira Popovia nekad su uitelji bili i: pop Jovan ded Zafirov, pop Jovan Stani zvani nevolja, Milan Milenkovi, pop Vasilije Popovi stric Zafirov, neki Kostadin iz Novog Pazara Zafirov uitelj, Josif Andonovi Kovaevi iz tipa. Svi kolovani uitelji, kao i svetenici uili su u Prizrenu bogoslovsko uiteljsku kolu koju je podigao pokojni pop Simo A. Igumanov 1871. godine. Prvi rektor ove bogoslovije bio je episkop iki Sava Deanac. Vredan je pomena i Nikola Nikole orevi koga su 23. septembra 1902. godine ubili turski vojnici u samoj varoi.

261
Da bi se udvorio turskim vlastima neki Nikolica iz Maedonije, koji po poturenju dobi ime Omer, lano optui kao buntovnike protiv turske vlasti: Aksentija orevia, Delu Rakomana, Stevu Hadi Arsia, Stevu Vueti}a, ora Kamparelia, popa Danila Frtunia, popa Cvetana, seljake Mitka i Trajka kojima bi sueno u Pritini da bi potom okovani u gvoe bili sprovedeni u Solun. Pored njih sueno je i: Jovanu Deniu, Hadi Tasi i Manasiju Kataniu, Lazaru Tasiu, Boinu Apostoloviu i Ugrinu Trpkoviu. Danilo Krsti i Stevo Vueti nisu ni doli do Soluna podlegli su nesnosnim mukama i umrli u zatvoru pritinskom.390 Za izmiljene krivice 1883. godine sueno je i: Kosti Trajiu, Tonu Jovanetoviu, a neto kasnije i Vasu Popoviu i Nikoli ureviu. Ve 1886. godine u Pritini su u zatvoru bili: Hadi Pavo Risti sa sinom Ginom. Gina je u njemu zadavljen, a Hadi Pavo puten posle 6 7 meseci zatvora. Sa njim je bio i Akso M. Gani. Putujui dalje Todor P. Stankovi desno od Druma preko Morave registruje sela: oba Korminjana, Ranilug, Drenovce, Glogovce, Petrovce, Tomance, Dobrane, Lipovica, Biljince i Podgrae koja imaju opte ime Izmornik. U svim ovim selima ive Srbi, s tim to u Lipovici i Biljincu ima i Arnautaa. U Podgrau ive samo Arnautai, a u Dobracu Srbi i Turci. kole postoje u Ranilugu uitelj Jovan Simi, Korminjanu uitelj Petar Jovanovi i Petrovcu uitelj Mladen Stojanovi. Preko Bujanovca kolona stie u selo Sveta Petka gde ih udomi uitelj Aim Jeli. Tu Todor P. Stankovi upozna i Rista Dimitrijevia iz Sejaca koji je imao 102 godine: Sve to je na njemu bee u dronjcima. ivi od miostinje okolnih sela. Dadoh mu pare da kupi sebi akire i gunje. Nema nigde nikoga.391 Putuju}i daqe T. P. Stankovi nam prezentira spisak sela izmeu Gnjilana, Novog Brda, Krive Reke i Morave: Kuretite srpdko, Stanior srpsko, Kuvce srpsko, Straa srpsko, Draganac srpsko, Makre Donji Srbi i Arnauti, Trnievci Srbi i Arnauti, Bostane srpsko, Plavica Srbi i Arnauti, Jasenovik Srbi i Arnauti, Klobukar Srbi i Arnauti, Cerovce Srbi i Arnauti, Boljevce Srbi i Arnauti, Letar Srbi i Arnauti,Tirince Srbi i Arnauti, Boljevce Srbi i Arnauti, Letar Srbi i Arnauti, Miganovce Srbi i Arnauti, Gogolovce Srbi i Arnauti, Robovac Srbi i Arnauti, Busovato Arnauti, Boovci Srbi i Arnauti, Odovce Srbi i Arnauti, Jabukovica Arnauti, Prilepnica Srbi, Arnauti i Cigani, Ropotovo veliko i malo Srbi, ilovo Srbi i muhadiri, Kmetovce Srbi i muhadiri, Dobrane Srbi i Turci, Petrovce Srbi i muhadiri, Panelo Srbi, Tomance Srbi, Toponica
O wihovim stradanjima detaljnije pogledati Putne beleke Todora P. Stankovia, www.rastko.org.yu/kosovo/istorija/kosovo-chronicles/ks-part 2a.html-95k 391 Todor P. Stankovi, isto
390

262
Arnauti, Koretin Arnauti, Moare Srbi, Strelica Srbi, Kostadince Srbi, Boce Srbi i muhadiri, Grizime Srbi, Stanilovce Srbi, Ferieja Srbi i muhadiri, Bratilovce Srbi i muhadiri, uroevci Arnauti, aji Arnauti, Gmince Arnauti, Kamenica Srbi u kome ima i kole, a uitelj je Milutin Davidovi, Ajanovce Srbi i muhadiri, Strezovce Srbi i muhadiri, u Kriljevu, Marevcu, Dragoliznici, Vraniu i Klokou Arnauti, Vidin Srbi i muhadiri, Golema Livada Arnauti, Izvor Srbi i muhadiri, u Prejakovcu, Manjiincu i Zebincu Srbi. Od Damorovca pa do srpsko turske granice T. P. Stankovi registruje sledee sela: Domorovce Srbi, Adanovce Srbi i Arnauti, Dojkovce Arnauti, Muivarce Arnauti, arakovce Srbi, Kolole - Srbi, u Gornjoj Breznici, Donjoj Breznici, Ogotu i Kitki Arnauti, ipanica Srbi, Gornja ipanica Arnauti, Bobovnik Srbi i Arnauti, u Vruevcu, Ragoici, Novom Selu, Karaevu, Muovedu, Zarbincu, Ramnom Beju, aru, Pribovcu, Suarnu, Sedlaru, Krajnem delu, Desivojcu, Lajiu, Gretenu i Veljoj Glavi Arnauti. Neto dalje su i sela: Meavina Srbi i muhadiri, u Tuevcu, Svircu, Zajeevcu, Hajkobilu, Dabievnu i Propotici Arnauti, Graenik Srbi, Arnautai i muhadiri, Orlan Arnauti, Glogovica Arnauti, Orlovica Srbi i muhadiri, Vagane - Srbi i muhadiri. 24. 1. Od Gnjilana do Ferizovia i okolnih sela Za pola sata od Gnjilana kolona stie u arnautako selo Donja Livoa, a potom Parte u kome pored njih ive i Srbi. Potom prolaze kroz arnautako selo Budrige da bi stigli do srpskog Radivojca. Levo pored Morave, a ispod karadake planine vide se sela: Podgorce, Begunce, Vitine, Binja, erekare, Kaba Tu je i srpsko selo Klokot, pa Poarine Srbi, Arnauti, Cigani, Ramnjani i Slatina Arnauti, Miroslavlje Arnauti. Meovito selo Sojevo je vododelnica za tri reke: istono za Moravu, zapadno pritoicama za reku Lepenac i Sitnicu koja ide severno preko Kosova i utie u Ibar kod Mitrovice. Od sela izmeu Gnjilana, Gornje Morave i planine egovca na putpisac registruje: Velikince Arnauti, Donji Liva - Arnauti, Budrig Srbi i Arnauti, Crnica (Cernica) Arnauti, Parte - Srbi i Arnauti i Budrigle Arnauti. Na planini egovcu su sledea sela: egovce, Slakovce, Kotanapolje, Radivojce Srbi, Binji, Korbuli, Moorite, Poarine Srbi, Arnauti i Cigani, Trpeza Srbi i Arnauti, Klokot, ivlak Arnauti, itina Srbi i Arnauti, Devoje Srbi i Arnauti, Ramnjane Srbi i Arnauti, u Trsteniku, Kamenoj Glavi, Zlataru, Gonici i Stogovu ive Arnauti. Na prostoru izmeu Karadaka i Morave u tzv. Gornjoj Makedoniji T. P. Stankovi registruje sledea sela: Pasjane Srbi i muhadiri, egra Srbi i

263
Arnauti, Vlatica Arnauti, Kureinci Arnauti, Reka Arnauti, Cerevojka Arnauti, Ilijance Arnauti, Stanovce Arnauti, Bojii Arnauti, Stubica Arnauti, Kokince Srbi i Arnauti, Lovce Arnauti, Burinus Arnauti, MuiBaba Arnauti, Depce Arnauti, Pedi Arnauti, elik Arnauti, urlance Arnauti, Stani Arnauti, Dunavce Arnauti, Zlokuane Arnauti, Grijance Arnauti, Belanovce Arnauti, Vladovo Srbi i Arnauti, Nosolje Srbi, Mogilja Srbi i Arnauti, Podgorci Srbi i Arnauti, Grnar Srbi, Godence Arnauti, Stublja, Letnica rimokatolici, aare katolici, u Vrnazevu ive katolici, Ljubida Arnauti, Beogunce Arnauti, erekare Arnauti, Vitina Srbi, u kojme ima i kole sa uiteljem Manojlom emerikiem, dok je pre bio Trajko Vasi, Binj - Srbi i rimokatolici. U selima: Vrban, Tanievce i Karbuli ive Arnauti, Kaba - Arnauti, Drenova Arnauti, Begunce Arnauti. Arnautska sela si u: Slatina, Grmovo, Smira, Gostua, Belogradce, Sojevo i Staro Selo.

24. 2. Od Ferizovia poprenim putem za Prizren Samo Ferizovi je dosta ivo trgovako mesto u kome ive Srbi, Arnauti, katolici i Cincari. Ima crkvu, a upravo je trebala da se otvori i kola. Svetenik je pop Anto Niki koji je vie godina bio uitelj i u trpcu da bi se 1892. zapopio u Pritini kada je mitropolit Melentije zapopio i Stanoja Raia, Dimitrija Stojankovia i Despota Ilia. Preko Sirini}a kolona se uputi ka Prizrenu. Prilazila je kroz isto arbanaka sela: Budakovo, Vranie i Savrovo. Tu je i Celograda pravoslavci i katolici. Sirini}ku upu sa zapadne strane granii planina Oljaka, sa juga ar-planina, a sa severoistoka jezerika planina. Glavna reka je Lepenac koja izvire iz erena i are i u samoj upi ima sedam reka - pritoka: Joaniku, Bataticu, Muricu, Miloticu, Vrbetiku, Berevaku i Bitinjsku. Od sela su: trpce Srbi, ima kolu u kojoj radi Vladimir Popovi, Gotovua Srbi, u koli radi uitelj ore Vueti, Sevce Srbi, Vrbetica Srbi, Berevce Srbi, Gornje i Donje Vitinje Srbi i Arbanai, Suie Srbi i Arnauti, Drajkovce Srbi i jedna arnautska kua, Firaja Arnauti, Brod Arnauti, Kotanjevo Arnauti, Burnik Arnauti i Semanje Arnauti. Na Petrovdan, 29. juna, kolona stie u nerodimsku crkvu na slubu. U crkvi Sv. Arhangela Mihaila bee puno naroda. Slubu je vrio pop Ante Niki kod koga kolona posle slube i svrati i bi posluena slatkim i kafom. Srbi ovde imaju i svoju osnovnu kolu u kojoj je kao uitelj radio

264
Petar iari iz Prizrena. Pre njega su bili Dimitrije Stojankovi i David Parli. Da bi stigli do glavnog druma Ferizovi Prizren kolona je morala da proe pored arnautskog sela Dramnjana i meovitog Slivova. I tako stie u timlje koje ima 4 hana i meovito je mesto Srbi, Arbanai i Cigani. Iz timlja se kolona uputi ka Lipljanu staro srpsko selo koje ima i kolu u kojoj je radio Spasoje Debeljkovi koji je pre toga radio u Ljubadi i Pei. Osim dve arbanake kue u Lipljanu ive sve sami Srbi. Uitelj je u njemu Radovan Nikoli, a njegova ena Leposava uiteljica. Pre njih ovde je radio Janiije urevi. Preko Lapljeg sela i aglavice kolona stie u Pritinu put je trajao 8 dana. 24. 3. O Kosovu polju Prizrenski valija Safet paa je 1871. u Prizrenu pokrenuo list Prizren tampan na srpskom i turskom. Prevodolac je bio na putopisac Todor P. Stankovi. List je izlazio sve do 1874. godine kada je ukinut. Sam Prizrenski vilajet sastojao se iz ovih gradova: Prizren, akovica, Pe, Gusinje, Pritina, Vuitrn, Gnjilane, Tetovo, Gostivar, Obo Dibro, Elbasan, Mat, Skoplje, Kumanovo, Krivoreka Palanka, Kratovo, Koani, tip, Radovi, Ni, Leskovac, Pirot, Trn, Vranje, Prokuplje, Bela Palanka i Kurumlija. Mitrovica sa Novopazarskim i Pljevaljskim sandakom pripadali su Bosanskom vilajetu ija je stanica bila u Sarajevu. Pri boravku u Niu Safet paa je pitao prve nike graane, a pritom i Mika Adamuevia, da li itaju i razumeju ono to pie u Prizrenu? Kad mu Miko na to odgovori da naravno razume maternji jezik ovaj je bio zadovoljan. Iste odgovore uo je i u Pirotu, Leskovcu, Vranju, Kumanovu, Kratovu, tipu, Radoviu, Koanima i Krivoj Palanci. Kako protiv Prizrena ustade pobugareni Srbin Todor urija to mu Safet paa na bugarskom listu Dunav pokaza da on na bugarskom ne ume da ita. Bugarska propaganda, meutim, nije utala to je na kraju i dovelo do smene premetanja Safet pae koga u Prizrenu zameni Abdurahman paa, ovek koji je pod raju podrazumevao samo Bugare. Na inicijativu ruskog konzula I. S. Jastrebiva Abdurahman paa biva premeten da bi na njegovo mesto bio doveden Husein paa. Todor P. Stankovi je doveden za konzula u Pritini, po ubistvu Luka Marinkovia 25. juna 1890. godine da bi u njoj ostao do 12. decembra 1892. godine do odlaska u Skoplje. Na mesto konzula drugi put dolazi 24. marta 1897. da bi tu ostao do novembra 1898. godine. Iz tog vremena nam i iznosi dogaaj vezan za srpskog uitelja Miloa Lekia. Naime, po svrenom kolovanju u Beogradu 1872. godine oenio se uiteljicom Milkom i otiao za uitelja u Koane zamenivi Zarija Radievia. Na

265
alost zbog intriga je morao Koane da napusti i ode ukratko kod svog druga ivote Milovanovia, da bi se potom vratio u Ni, tu ostavio enu kod prijatelja Mita Kocia, i uputio se u Pe da potrai posao. Iz Pei odlazi za Novi Pazar kada biva i pritvoren jer pored njega nije bilo ene koje je bilo u pasou. Ve na Badnji dan 1872. godine vlast ga sprovodi u Ni da se doista uveri da je ona ostala tamo. Ali, u pretresu kue Mita Kocia vlast pronae i pismo ivote Milovanovia iz Kratova. Iako u njemu nije bilo niega protivu turske drave Milo biva 28. decembra zatvoren u nikon zatvoru gde je muen sve do 20. marta 1873. kada biva sproveden u Prizren. Tu biva osuen na 5 godina zatoenja u Dijari Beiru. Po izdranju kazne, marta meseca 1878. godine, dolazi u Beograd gde biva potavljen za praktikanta pri sreskoj kancelariji u Brezniku, a posle za uiteqa u Pirotu, gde je 7. decembra 1880. godine ispunio mnogomuenu duu.392 ena mu Milka ostala je sa detetom od jedanaest meseci, tako rei na sokaku bez igde iega, i sve dok joj se nije odredila iz dravne kase pomo od 36 dinara, ona se je muila i zlopatila.393 24. 4. Kaanik, Ferizovi, reke na Kosovu

Re je o varoi kroz iju klisuru juri reka Lepenac, a postoji i stari drum. Sam Kaanik prepun je naoruanih Arnautaa od glave do zuba. Re je o varoi koja ima 250 arnautakih kua. Kaanika klisura protee se od prelaza preko Vardara do Ferizovia oko 40 kilometara. Od Ferizovia do Mitrovice prua se Kosovo polje u duini od 69 kilometara i 800 metara. Najuzaniji je onaj deo od ua Laba u Sitnicu pa do Mitrovice. Samo Kosovo je opkoljeno planinama: Grde, iavica, Gole, Jezeika i Nerodimska planina, ara, egovci i Butovac. Sa juga na sever tee Sitnica koja se uliva u Ibar kod Mitrovice. Druga reka po veliini je Lab koji utie u Sitnicu blizu Priluja. Drenica se u Sitnicu uliva izmeu Golea i iavice kod sela Vragolije. Uz Drenicu, od ua u Sitnicu nalaze se sela: Vragiloja, Dobroevo, Poklik, Frutice, Kuzmin, Balievce, Pomozetin, Grabovac, Gladno Selo, Glogovce, trbulovo, Bonjak, Vukovce, Kojmirovce i Petretica. Sa svoje desne strane Sitnica kao pritoicu prima Gadimku na kojoj su sela: Robovce, Smolua i Gumno Selo. Od reka tu su jo Slovinska, Jaevka, Guterika, Oklap, Graanka, Matianka, Pritevka, Stara Reka, Velua i Mojanika, a uz njih: Slovinj, Dobrotin, Banduli, Glogovci, Guterica Gornja, Guterica Donja, Konjuva, Lipljan, Graanica, Laplje Selo, Prejac, Dobrevo, Matiane,
392 393

Isto Detaljnije pogledati u putopisu, isto

266
Zlatare, Bresje, Ugljare, Raskovo, ega, Gornje Ljupe, Donje Ljupe, Mojance, Besinje i Beriljevo. Pritina koja lei na kraju Kosova u jednoj dolji primereno statistici iz 1898. godine je imala 3.690 kua 3. 190 muslimanskih, 440 srpskih i 60 jevrejskih. Svi muhamedanci su Arnautai. Ili, ona je te godine imala 12.375 stanovnika 9.901 Muhamedovci, 2.170 Srbi pravoslavne vere i 305 Jevreja. Pritinski srez ima 65.286 itelja 42.756 muhamedanci, 11.897 Srba pravoslavnih i 1.613 Srba katolika. Nasuprot ovim podacima turski, koje na putopisac ne prihvata, su neto drugaiji.394 Sve dok eleznica nije proradila trgovake veze pritinskog vilajeta sa Beogradom nisu bile vrlo snane da bi od tada gotovo prestale Solun je povukao sebi svu Staru Srbiju. Srbi su u Pritinu, za razliku od ranijih vremena, i namernim paljevinama materijalno sasvim propali veina da jedva moe i hlebom da se izrani. Srbi u njoj imaju osnovnu muku i ensku kolu sa 5 razreda i 300 uenika, od kojih su 70 enski. Od uiteqa 1898. godine bili su: Stojan Kapetanovi, Mitar elija, Ilija auevi, Bosiljka Kapetanovi, Josif K. Popovi, Gvozden Gruji, Apostol Popovi i Marija J. Popovi. Bio je tu i Stevan Mitrovi u vreme kada je Todor P. Stankovi bio u njoj knjiar. kola je osobito poela da napreduje kada su u nju doli Stojan Kapetanovi i Bosiljka Kosti koja se ubrzo za Stojana i udala. Za napredak kole od 1890 1892. godine posebno su bili zalsuni: prota Stevan Kosti, Mana Filipovi, Blagoje Jovanovi, Stevan Hadi Arsi, Nasta Arsi, Tae Nestorovi, Pota Aksentijevi, braa Kostii Uitelj 1890. godine je bio Mihaolo urevi iz Pritine, a 1892. su bili: Janiije urevi iz Lipljana, Mihailo Jovanovi iz Gnjilana i Hristina urevi. Vrlo kratko bili su i: Josif Studi, Trajko S. Markovi i Jelena Drobnjak. Iz Pritije je rodom Josif Kosti tridesetogodinji uitelj u Leskovcu. U Pritini Srbi imaju i protu Stevana Kostia i tri svetenika: popa Haritona Miloevia, popa Stanoja Raia i popa Josifa Spasia. U period od septembra 1884. do januara 1886. u Pritini je izlazio list Kosovo prevoen i na srpski jezik. Slovosloga ovog lista na srpskom bio je Trivun . Radivojevi iz Prizrena. Boravei u Pritini na je putopisac pravio i izlete po Kosovu. Tako je obiao: Graanicu, Janjevo, Muratovo tulbe, Gutericu, Dobrotin, Lipljan, Kruevac, Bresje, Dobrevu, Vragoliju, Crvenu Vodicu, Janjinu Vodu, Babin most, Raskovu, Bakiju, obe Brnjice, Priluje, Samodreu, Lapsku dolinu, Miloevu i Prepolec.

394

Detaljnije pogledati putopis, isto

267
Predstavljajui nam znaajne srpske zadubine i crkve T. P. Stankovi u jednom trenutku belei: alosno je videti da ovako sjajna zadubina (Graanica primedba autora) srpska ni sada jo nema zvona, kao to nemaju gotovo i sve srpske crkve u turskom carstvu sem Deana, Patrijarije peke, svetog Marka i svete Trojice kod Pljevalja i manastira Mileeva kod Prijepolja395 - bar je ovako bilo do 1898. godine. Nasuprot tome sve su katolike crkve imale zvona. U manastirskoj zgradi Graanice nalazila se i kola i njen je uiteq bio Sima Gruji. kole se, inae, nalaze jo u selima: Guterica uitelj Nedeljko Miljkovi i Dobrotinu ranije je kao uitelj radio Stanoje Rai, a sada Vasilije Mari. to se tie Janjeva od 400 kua u 320 su bili Srbi katolici, 60 Arnautai i 20 Cigani. Katolika crkva je podignuta na temelju pravoslavne. Imaju i kolu u kojoj im se deca ue latinicom. Imaju tri svetenika iz Hercegovine. Pravoslavnih Srba u Janjevu nema. Na po sada hoda iz Pritine ka Vuitrnu i Mitrovici na brdacu Gazi Mestan nalaze se dva turska groba i dve sekirice zakaene o zid. Po prii Turaka tu je poginuo Sandaktar zastavnik Muratov Mustaj beg. Sa Gazi Mestana se prua izuzetan pogled na Kosovo vide se: Ljuboten, Nerodimska i Jezerika planina, Crna Gora (Karadak), egovce, Veleten, Butovac, Gole, iavica, Zvean, Grde, Kopaonik i Lapska dolina u pravcu ka Prepolcu. Pola sata hoda od Gazi Mestana nalaze se Magzit Polje i Turbe Muratova grobnica. 24. 5. Sela na Kosovu Navodei sela koja pripadaju pod Pritinu T. P. Stankovi polazi od luga usmeravajui se ka Labu i Sitnici:396 Kamenoglava a, Varo - a, Nikodin a, Ferizovi - s i a, Talinovce a, Muhovce a, Sazmija a, Pojatite a, Softovi a, Raovica a, Sarajite a, Vatie a, Lakobare a, Kosin s i a, Zaskok a, Donji Prelaz a, Gornji Prelaz a, Papaz a, Pleina a, Grebno a, Gano s i a, Donje Nerodimlje s i a, Gornje Nerodimlje s, Stojkovie s, Balie a, Boovie a, Babu srpski, Babu arnautski, Svrina a, Gornje Crnilo a, Donje Crnilo a, Miro - a, Babljak s, Slivovo s i a, Koare a, Trn s i a, Muiine s i a, Robovce - s i a, Vojnovce a, Godance a, Davidovce a, urkovce s i a, Topliane s i a, Glogovce s i a, Smolua s i a, elopek s i a, Kozulj a, Leska a, Slovinje s i a, Bukovica a, Vukaince a, Trbuvce a, Donja Guterica s, Gornja Guterica s, Oklop a, Janjevo (Srbi katolici, Arnautai i Cigani), Androvce
395 396

Isto Kao i on i mi emo srspka oznaavati sa s, arbanaka sa a, a metovita sa s i a.

268
a, Businje a, Lipljan s, Konjuha s i s, Livaa s, Suice s. i a, akovac a, Suvodol a, Skulanovo s, Lepinja s i a, Radevo s i a, Batus s i a, Hence a, Dobrevo a, Muradije - erkezi, Laplje Selo s, Preoce s i a, aglavica s, Graanica s, Badovce s i a, Novo Selo s i a, Matiane s i a, Zlatare s, Ajvali Potok a, Kojilovce s i a, Sofalija a, Butovac s i a, Lugare, Donja Brnjica s, Gornja Brnjica s i a, Miljevce a, Trudna a, Bakija a, Raskovo a, Magzit (Srbi muhamedanci doseljeni iz Hercegovine), Vragolija a, Ugljare s i a, Bresje s i a, Kuzmin s, Nikarad a, Dobri Dub a, Kruevac s i a, Globodernica s i a, Plemetin s i a, Priluje s, Crvena Vodica s i a, Janina voda s, Leskovi s i a, Sibovce s i a, eli Voda a, Streoce a, Bivoljak s i a, Glavatin s i a, Topal Mihali a, ivi Mihali a, Drvare a, Rasnik s i a, Vrbnica s i a, Benuta, Nemoe, Kolo s i a, Nevoljane s i a. Pored ovih sela ima i onih koja pripadaju Pritini, a nisu na samom Kosovu Polju: Jezerce a, Banjica a, Gaka a, Devetak a, Lesnite a, Toplila a, Rance a, Crnoljeva a, Beljince a, Raak a, Zborce a, Malopoljce a, Petrovo a, Ala, Krajite s i a, Bujan a, Varigovce a, Zlokuane a, Ribare a, Glanica a, Torina a, Poturovce a, uuljak a, Vrevce a, Leleni a, Vrelo a, Duga a, Komoran a, Nekovce a, Rusinovce a, Gornja Futica a, Donja Futica a, Mirena a, Sankovce a, Petratica a, Kramirovce a, Sedlare a, Koraica a, Zabel Gornji a, Kinja Reka a, Banjica Drenika a, Divljak a, Vukovce a, Zabel Donji a, Kleka a, Domansk a, trbulovo a, Mramor a, Laievce a, Gratica a, Makovac a, Slivovo a, Prapatica a, Koli a, Donji Prugovac a, akovce a, Hosaj a, Beloevac a, Pomozetin a, Ada a, epe Kol a, Radievce a, Berietije a, Labljan s i a, Dragovac s, Azizuje - erkezi, Rujce s i a, Kuptin a, Besinja a, Tonedol a, Vrani Dol a, Alebak a, Trnava a, Luga a, Sibovce a, Luan a, Grdovce a, Duze a, Merdare a, Mirovce a, Hrtica a, Surdul a, Orljan a, Burain a, Rakinica a, Balaban a, Turica a, Kaletica a, Medregovce a, Brvenica (ili Brvenik) a, Sekiraa a, Nievce a, Brajna a, Kruevica a, Ilijino kolo a i Sievo a.397 U mnogim od ovih sela, i pored toga to Srba nema, ima po jedna, dve pa i po tri stare i naputene crkve I sve su te crkve okrenute istoku i oko svih postoje i sada stara srpska groblja sa kamenim krstovima i natpisom. Od hana na reci Samodreki ka manstiru Devi kolonu je vodio arnautski fejzula feka naoruan martinkom i revolverom. Tu T. P.

397

Isto

269
Stankovi upoznaje sedamdesetogodinjeg Dimitrija Jovanovia iz Novog Sela koji mu se poali na nesnosno stanje, koje Srbi preivljavaju. U Vuitrn kolona stie pre podne 12. avgusta 1897. godine. U varo koja se prepoznavala po velikoj neistoi i pravoj pustoi - ak je i voda jurila ulicama vuitrnskim. Raunalo se da on ima oko 800 domova, od kojih su 250 srpska, a ostalo muhamedanska. Sam vuitrnski srez imao je 191 selo sa 23.691 stanovnika od kojih su 5.600 Srbi pravoslavne vere, a ostali Arnautai i jedan mali deo naseljenika Srba pravoslavne vere, a ostali Arnautai i jedan mali deo naseljenika Srba muhamedanaca iz Hercegovine. U varoi postoje osnovna muka i enska kola u kojima radi Stera Stavri dok su ranije bili: Vasa Andri, Josif J. Studi, Antonije Marai, Lazar Studi, Dimitrije Lempi, Danilo Katani, Radovan Nikoli Gligorije Popovi. U Vuitrnu ivi i prota Danilo Dana Frtuni. Srpska kola postoji i u manastiru Devi u kojoj je kao uitelj radio Jerotije Elezovi koji je pored srpskog znao i arnautski. Imao je 28 aka iz peke, novopazarske, mitrovake i vuitrnske nahije. 24. 6. Obiaji i osobine Arnautaa u Drenici Svi Arnautai sviraju uz gusle, fajde i svi znaju dan svoje slave svoga krnog imena. Uoi Badnjeg dana lome orahe za njegovu potrebu, a na Badnji dan seku Badnjak. Uvee se svi iskupe te jedu pite, med i razno voe. Zastiru i slamu i svu no se vesele. Pre izlaska sunca na urevdan kupaju se i tada pucaju iz puaka preko torova. Toga dana iste kuu i dvorite dok po varoima to ine i u duanima. U mnogim mestima kite svoje zgrade i trla vrbom. Uoi uskrsa i urevdana dolaze i u Deviku crkvu da bi po izlasku iz nje ili na izvor Sv. Janiija. U Drenici su Arnautai ak zadrali i svoja stara srpska prezimena: oki, Veli, Marui, Zoni, Raci, Geci, i Reci. Srpska prezimena sauvali su i mnogi Arnautai u Pei: Stepanovi, Bojkovi, eki, Gojkovi, Leki i Stojkovi. U selu Oraovcu su: Marii, urii, Vukainovi}i i Markovii. Popii ive u selu Bela, Vatii i Karadii u Ostrozubu, Mataevii u Malievu, Petkovii u Janitu, Beletovii u Pagarui a Brankovci Masleevu. Arenautai su veoma gostoljubivi samo su za to spremni da ak zaloe i svoje oruje. Ako domain nije kod kue gosta e doekati ena nee dopustiti da se gost iz njegove kue vrati. Ona se, naravno, ne sme ni pogledati u ravoj nameri takve su uvrede neoprostivi grehovi. Ako gost toga dana pogine domaini su ti koji trae ubicu i svete se. Za kuma

270
se i pobratima i ivot daje i jedino se pred njima ena ne krije tako je Bajram Uki za svoga kuma Srbina ubio Sulj Demu Arnautaa. Posebno je interesantan obiaj, ili zakon, kod Arnautaa vezan za krvnu osvetu. No, kako je on ve poprilino i ire poznat, to ovde nalazimo za interesantnije da se neto detaljnije zadrimo na Zakonu Leke Dukainija tim vie to se i besa i krvne osvete smatraju i nazivaju kao zakon Leke Dukainija. U vreme kada je u Prizrenu pokrenut, na srpskom i turskom jeziku list Prizren 1871. godine tadanji valija Safet paa je sastavio odbor od 4 5 lanova kome je stavio u zadatak, da iz dukainskog predela pobelee sve ono, to se danas smatra i uvaava kao zakon Leke Dukainija. I ti su podaci izneti u Prizrenu u brojevima 10, 11, 12. i 15. od 1871. godine. A u oblast Leke Dukainija spadali su: akovica, LJuma, Mat, obe Dibre i Skadarske planine na prizrenskoj strain. Ali, da pre toga pogledamo ta narod veli o Leki Dukainiju. Neki Leka je tako hrabro, veto i mudro vladao Dukainom da su ga Arnauti oboavail. Videvi Leka da u svom predelu ima mnogo nevaljalaca koji su remetili mir i poredak rei da za Dukain i stvori i ivotu privede zakon koji bi zagarantovao svaije pravo. Ali, pogledavi se u ogledalo vide da je lep, pa kako mu takvi nisu bili ni otac ni brat on zatrai od majke da mu potvrdi da je doista njen i oev sin. Kako ona to potvrdi to on donese zakljuak da spoljanja lepota pojedinaca pripada njima samima, a pred Bogom su svi ravni pa im se tako mora prilaziti i u drutvenim odnosima. To jer je do tada u Dukaini vladao obiaj da kad ko iz nieg reda ubije koga plemia onda su za ubistvo jednoga oveka ubijani 12 ljudi iz nieg reda.398 Upravo zato Leka i399 naredi da se u njegovom zakonu na prvo mesto stavi: - Za ubistvo ma koga, da se ubije ili lino ubica ili jedan od mukih iz njegove porodice ili njegovog plemena. Od tada i poe da vlada njegov zakon koji Arnauti zovu Kanoni Leke Dukainija Zakon Leke Dukainija. On sam, inae, nigde nije napisan koliko se prenosi usmeno od oca na sina. 24. 7. Mitrovica kod utoka Sitnice u Ibar Mitrovica lei na dnu Kosova i na uu Sitnice u Ibar. Ima 1.100 kua od kojih su 160 pravoslavnih Srba ostalo muhamedanske, a oni su Hercegovci, Bosanci i Arnautai. Hercegovci i Bosanci su je naselili po okupaciji Bosne i Hercegovine od strane Austro-ugarske 1878. godine. Od kola Srbi u njoj imaju muku i ensku osnovnu koja je podignuta 1891.
398 399

Isto Isto

271
godine. Od uitelja tu su bili: Danilo Katani, Ljubomir Spasi i Darinka Slavkovi, dok su ranije bili i: Nikola urevi iz Prizrena, Janiije Slavkovi, Spiro Radivojevi, njegova ena Jelena, Radovan Nikoli i njegova ena Leposava. Od svetenika tu su: prota Jovan, pop Sreko Ostoji, pop Filimon Atanackovi i pop Janiije Slavkovi. Sama mitrovaka vlast ima 110 sela zajedno sa selima Ibarskog Kolaina a 1.149 kua i 6.142 stanovnika 1897. godine. Od toga su 237 kua pravoslavnih Srba 293 pripadaju Ibarskom Kolainu. Ibarski Kolain ima svoga kneza Nea Boovia iz Pridvorice iz te porodice je i pop Vukailo Boovi. Neu Boovia je kao zaptar - andarm pridat na slubu Mile Petkovi, Srbin iz eeva. Od seoskih kolainskih kmetova T. P. Stankovi navodi: Milosava Radulovia iz Veljeg Brega, Radojicu Jakia iz Jasenovika, Rada Konpira iz Zubinog Potoka, Radosava Milovanovia iz Vraga, Nestora Belikovia iz Ugljara, Miloa Boovia iz Pridvorice, Jovana Perovia iz itluka i Vukomira Boovia iz Dobraevine. Svetenici kolainski su: pop Vukajlo Boovi, pop Jovan Milentijevi, pop Arsenije Popovi i pop Arsenije Tomovi. Kola{inska sela su: Rujite, Kozarevo, Padina, Kobilja Glava, Vrba, Luka Reka, Ledenik, emenovie, Bube, Drajnovie, Kopilovie, Velji breg, Pridvorica, ivluk, Ugljare, Zupe, Gluha, Zubin Potok, Jabuka, Jasenovik, Gazivoda, Rezala, Oraak, Tuie, Vukojevie, Dragolice, Babii, Preslo, Oklace, Brnjake - ije su mahale: Koka, Bulekovo, Miliii, Dobri, Jeremi i ukovac Presaka, Kovae, Gornji Jasenovik, Ornica, Velika, Mala Kaludra, Melaja, Zagulj, Crepulja, Prevlak, Ruce, Ginie, Starevie, Krligate i Brabonii. Ostala sela pod Mitrovicom su: Malo Svinjare, Vaganica, Ljuta, abare, Koutovo, Donje Kiie, upkovac, Zaselje, Kutlovac, Stari trg, Orahovo, Lisije, Boljetin, aa, Lipa, Rudare, Grabovac, Bugarie, Seljance, Batajire, Bistrica, Koutovo, Cerana, Slatina, Soanica, abra, Vinarce, Guevac, Vidomirie, Suido, Korilje, Matica, Doljane, Gornji itkovac, Donju itkovac, Vola, Beli, Joevik, erovnica, Bando, Lokva, Vilite, Lipovica, Krs, Bresnica, Kovaevi, Banjska varoica, Lazite, Banjitanska Reka, Suvo do, Leskova Glava, Orahovica, Rudinje, Kriva, Gornja Kamenica, Meko do, Donja Kamenica, Seoce i Pridvorica.

272

25. MILO S. MILOJEVI (1840 - 1897)

Milo S. Milojevi je, od oca Stefana - svetenika u mavanskom selu Crna Bara roen 16. oktobra 1840. godine, da bi ve po zavretku Gimnazije u Beogradu, u 22. godini diplomirao na Pravnom fakultetu kada odlazi u Moskvu gde zavrava Istorijsko filozofski fakultet. Paralelno sa tim vrlo aktivno izuava uporednu filologiju ivih i izumrlih slovenskih plemena s politikom i uporednom knjievnou. U drugom odeljenju Bogoslovije u Beogradu priprema uitelje i svetenike za rad u jo uvek neosloboenim krajevima. Pod njegovim nadzorom stvaraju se i Dobrovoljaki i Ustaniki odredi iji je doprinos u srpsko turskom ratu 1876 1878, bio nemerljiv. U tom ratu i on se lino veoma istakao kao komandant dobrovoljaca. Iz njega je, inae, i nastala knjiga Stpsko turski rat 1876 1878. Stvaralaki rad Miloa S. Milojevi}, akademika - lana Srpskog uenog drutva i profesora Srpske pravoslavne istorije na Bogosloviji u Beogradu, bio je izuzetno obiman i znaajan. Podseamo, ovom prilikom,

273
na samo dva njegova dela: Putopisi dela prave Stare Srbije, Nai manastiri i kaluerstvo koji su i za nas u ovom trenutku nteresantni. Umro je u Beogradu 24. juna 1897. godine da bi mu, na alost, rukopisna zaostavtina u deset svezaka koja se nalazila u jednom sanduku sasvim nestala posle 1918. godine. 25. 1. Izmeu mone dokumentarnosti i nedostatka akribije u delu Miloa S. Milojevia, jednu od najinteresantijih linosti u naoj drutvenoj i kulturno istorijskoj prolosti400 pored izrazite eruditivnosti karakteriu i odsustvo primene akribinog naina pisanja uporedo sa odsustvom sistematinosti u pisanju. Re je o profesoru po struci koji je panju usmeravao ka folkloristici, etnografiji i kulturnoj prolosti tako to je radio brzo, i pisao mnogo. Njegov rad na planu istorije karakterie pre svega patriotska istoriografija prepoznatljiva u nameri da do tada zaputenu oblast istorije srpskog naroda i istrai i prikae u svetlu njene srednjovekovne veliine i slave primeravajui se time i usmenoj tradiciji i srpskoj narodnoj pesmi. Moda i nehotice istorijsko delo bitno mu je proimalo patriotsko rodoljubivo oseanje. Upravo zato njegovi savremeni kritiari su ga i netedimice zbog toga i kritikovali.401 Ali, nezavisno od teine kritike kojoj je bio izloen njegovo je delo ipak proimala i vrenost koja se nije mogla zanemariti ovde pre svega mislimo na wegov, ve pomenuti, Putopis o Kosovsko metohijskom vilajetu. Atmofera u kojoj je Milo S. Milojevi pisao svoj Putopis bila je takva da je istraivanje, naroito u zabitijim krajevima, bilo jako teko i krajnje rizino rizino da se do tih prostora uopte i dosegne. Bilo je to vreme opte krize turskog dravnog sistema na ovom prostoru naroito kada je re o zatiti hrianskih podanika. Severna Albanija Malesija, Dukain i pre svega kosovsko metohijska oblast Stare Srbije bili su apsolutno bez dravnog autoriteta. Dravna mo nije mogla da obavlja ak ni funkciju u pogledu poreske politike i uzimanja vojnih obveznika u nizam vojnu slubu. Veinsko srpsko stanovnitvo na prostoru Kosova i Metohije bilo je pod stalnim pritiskom silaznih planinaca iz predela fisovske organizacije arbanakog stanovnitva pojedinanih ili grupnih. Taj, najee organizovani migracioni pokret Arbanasa iz planinskih predela i srednje Albanije u pitome i ravniarske predele Metohije, Podrimlja, zatim

400 Vladimir Stojanevi, Milo S. Milojevi i njegov Putopis o Kosovu i Metohiji, SR. WIKIPEODIJA. OGR, - EL/Milos S. Milojevic 401 I. Ruvarac, S. Novakovi, Ivan S. Jastrebov, Milan Kukundi, Petar Kosti, SR. WIKIPEODIJA. OGR, - EL/Milos S. Milojevic

274
Prizrenskog i Pekog Podgora, Prekoruplja, Drenice, Kosova imao je za posledicu nasilno istiskivanje Srba sa teritorije Stare Srbije.402 Taj proces arbanaenja Stare Srbije - dolina June Morave, Ibra i Toplice, i otimanja zemalja, poznat jo iz vremena austro turskog rata 1788 1791. i Prvog srpskog ustanka 1804 1813. godine - ve u prvoj polovini 19. veka dobija sada jedan ubrzaniji tok o kome su vrlo dokumentarno govorili i antropogeografi i etnografi i posle Miloa S. Milojevia. Kod Putopisa dela prave Stare Srbije neprestano moramo imati u vidu uslove pod kojima je autor radio. A oni su bili takvi da mu nisu omoguavali da ih odene i krajnje proverenom dokumentarnou. Usprkos tome oni ipak nisu bez ikakve vrednosti, i istraivakog znaaja. Govorei o Milojevievom delu Vladimir Bovan, izvanredan poznavalac kosovsko metohijske naune problematike u svojoj studiji O putopisu Miloa S. Milojevia po Staroj Srbiji izriito podvlai da se njegovo delo najprimerenije moe smestiti izmeu istorije i knjievnosti.403 Nema sumnje da Vladimir Bovan Milojeviev faktografski putopisni anr prati i sa aspekta njegovih naunih pretenzija da da to iscrpniji... prikaz i iz kulturno istorijske problematike i zateenog stanja u Staroj Srbiji.404 Meutim, za razliku od nekih istraivaa, a to svakako treba imati u vidu, koji su ovim prostorom putovali sa znanjem i potvrdom zvaninih turskih vlasti Milojevi je u svojoj misiji teko dolazio, do ivog i neposrednog susretanja sa srpskim ljudima mada je i on imao naelno doputenje za putovanje, ali po osnovu privatnog karaktera. U tom kontekstu je veoma vano podvui da je Milo S. Milojevi bio prvi civilni putopisac koji je u Staru Srbiju putovao sa odreenim ciljem. 405 Pored istraivako faktografskog karaktera njegova je misija imala i nauno politike motive. Kad ovo podvlaimo pre svega imamo u vidu injenicu da je po Staroj Srbiji putovao po nalogu vladinog Odbora i po intenciji Srpskog uenog drutva. Temeljni preduslov za valjan prikaz stanja bio je taj da mu izvetaj, i po faktografiji i po nainu kazivanja, bude strogo utemeljen na naunim metodolokim principima. Pratei uspenost u ispunjavanju tog zadatka Vladimir Stojanevi podvlai: On je taj zadatak ispunio u punoj meri, ali u obrnutom pravcu: svoja istraivanja o zemlji i narodu Stare Srbije dao je, po dokumentaciji sadrajno i injenino, a po obliku kao putopis sa slobodnijim nainom pisanja... Psihologija njegive
402 403 404 405

SR. WIKIPEODIJA. OGR, - EL/Milos S. Milojevic SR. WIKIPEODIJA. OGR, - EL/Milos S. Milojevic Isto Isto

275
linosti da svom pisanju da to vie nacionalno patriotski kolorit i to vie naglasi, zaista, veoma teko stanje naroda pod tuinskom u ovom sluaju turskom upravom, doprinelo je da se stvori utisak da su politiki a ne nauni motivi davali osnovno obeleje vrednosti njegovog putopisa.406 Primereno ovom utisku treba i razumeti i prihvatiti injenicu da su mnogi istoriari, ne samo njegovog vremena, no i kasnije, posebno isticali nesigurnost njegovih podataka naroito kada je re o kazivanju koje se vezivalo za prizrensko geografsko podruje. Paralelno sa njima bilo je, meutim, i istoriara, i antropogeografa, koji su nanovnim preocenjivanjem Milojevievog rada ipak i posebno podvlaili dokumentarnu ubedljivost u njegovom delu i na temelju komparacije njegove dokumentarnosti sa dokumentarnou iz vremena kasnijih dostignua. Da bi se, pre svega putopisnom delu Miloa S. Milojevia, odredilo pravo mesto u naoj istoriografiji neophodno je i preinaavanjem sagledati ta od te ogromne putopisne dokumentacije ostaje za upotrebu u daljim naunim istraivanjimao geografsko etnografsko istorijskim prouavanjima, a ta, opet, treba i eliminisati. Bave}i se tanou njegovih putopisnih kazivanja Vladimir Stojanevi komparira njegovu dokumentarnost sa prikazom I. Jastrebova. Naime, broj srpskih kua koje Milojevi registruje u 12 sela neposredno pred 1870. godinu iznosio je 175.407 U istim selima, ali i u ve prvim godinama osme decenije 19. veka I. Jastrebov registruje 165.408 Nema sumnje da je ovde ipak re o obliku dokumentarnosti koja se ne moe sporiti. Razlika je u broju kua beznaajna i pad se i moe i mora objasniti ne samo iseljavanjem, no i islamizacijom i prostom fizikom likvidacijom. Upravo o tim uzrocima pada pie i sam Milojevi jer su i ove brojke, u odnosu na 1860. godinu ve uveliko bile izraz ne male desetkovanosti. Prisetimo se, uostalom, njegovih rei: Pre dvadeset godina bilo je u okolnih 17 sela 263 kue, a sada ih u svim tim selima409 nema ni punih 10 kua. Istina, da su se Srbi u ovim selima, kao pravoslavni savreno zatrli i utamanili, ali su jo ostali, i sa svim dotadanjim muhamedancima, kao muhamedanci, i pod imenom Arnauta.410 Jedno je sasvim nesporno, Milojevievo nabrajanje sela u funkciji je koncepcije kojoj je pre svega cilj da prikae i utvrdi kako etniki tako i
Isto Streoc (22), Prilep (17), Istini} (5), Grmoelo (6), Crni Breg (18), Loane (25), Deane (12), Batua (11), Bjelaja (13), Junik (28), Kruevo (9) i Hrastovice (9). 408 Streoc (20), Prilep (15), Istini (5), Grmoelo (5), Crni Breg (20), Loane (25), Deane (12), Batua (11), Bjelaja (10), Junik (25), Kruevo (7) i Hrastovice (7). 409 Pored navedenih sela M. Milojevi misli i na: LjuboniI, Dubovik, G. Luka, D. Luka, Skivijani i Dugok. 410 Navedeno delo sa interneta
407 406

276
njegov konfesionalni sastav, kao i pravno socijalni poloaj Srba na Kosovu i Metohiji. U tom smislu on se posebno i bavio optim meuodnosima dveju glavnih tamonjih populacija Srba i Arbanasa u celokupnoj etnikoj kompoziciji stanovnitva ovog dela Stare Srbije.411 Ovom koncepcijom on se posebno usmerio na politika zbivanja i diskriminatorski odnos turskog sistema vladavine prema hriansko srpskoj raji kao i nasilnu arbanako malisorsku migraciju kojom je potiskivano starosedelako srpsko stanovnitvo ime se bitno menjao ukupni kulturno civilizacijski habitus Kosova i Metohije.412 U rei, srpsko arbanakom odnosu Milo S. Milojevi je prilazio i kao izrazu sukoba dveju civilizacija i dva pogleda na svet koji su se u datim istorijsko politikim i drutveno ekonomskim uslovima... prikazali gotovo i duboko meusobno antagonistiki.413 Tom antagonizmu bitno je doprinosila i kriza turskog dravnog sistema usprkos tome to je esto dolazilo i do tekih arbanako turskih sukoba u prvom redu zbog arbanakog ignorisanja, i nepotovanja turskih dravnih zakona posebno u plaanju poreskih obaveza i davanja regruta za nizam tursku regularnu vojsku.414 Bitna odlika Milojevievih Putopisa prepoznaje se ipak u faktografsko dokumentacionoj tanosti realosti usprkos neadekvatno iznetim injenicama u stilizaciji i nedovoljnoj akribiji. U nekim delovima njegovi putopisni nalazi imaju... ak i autentinu potvrdu. Da bi ova tvrdnja bila jasnija neizostavno se moramo podsetiti na strunu studiju putopisnog anra austrougarskog generaltabnog oficira Petera Kukulja objavljenu 1871. godine u Beu istovremeno, dakle, kada je Milo S. Milojevi i putovao i istraivao Kosovo i Metohiju. Podatke koje je ovaj istraiva izneo, kako na temelju linih istraivanja, tako i na temelju turske zvanine dokumentacije mono su potvrivali, na etno konfesionalnom planu, i nalazi iz Milojevievog Putopisa. U tom je kontekstu Vladimir Stojanevi sasvim u pravu kad belei da Putopis dela prave Stare Srbije Miloa S. Milojevia moe biti od koristi i za iste naune potrebe, posebno za prolost Srba poetkom druge polovine 19. veka, ali i za komparativne srpsko arbanake odnose, kao i za sam karakter turske uprave toga vremena.415 A podaci Petera Kukulja vrlo jasno govore da Srbi imaju vrlo upadljivu etniku veinu, da meu pripadnicima islamske veroispovesti ima znatan broj poturenih Srba koji preteno naseljavaju gradska
411 412 413 414 415

Isto Isto Isto Isto Isto

277
naselja, dok hriani Srbi ive po selima, osim to ih ima i po varoima (u Prizrenu posebno), dok su u Kosovskoj ravnici veina stanovnitva.416 Podaci Petera Kukolja dati su po dva osnova: I Po etnikom domaem govornom jeziku: Srba 318.000 Albanaca (Arnauta) 161.000 Osmanlija 2.000 Vlaha (Cincara) 9.000 Ukupno 500.000 II Po verskom opredeqewu: Pravoslavnih Srbi, Goge (Cincari) Muslimana (Osmanlije, ^erkezi, islamizovani Srbi, Arbanasi muslimani Katoli~ki Arbanasi i Srbi Ukupno

250.000

239.000 11.000 500.000417

25. 2. Gde je 17 sanduka Milojevieve rupisne ostavtine? Tek danas, uveliko preko sto godina nakon amrti Miloa S. Milojevia, mi poraavajue i (ne)razumno (ne)prihvatamo injenicu da njegovu rukopisnu zaostavtinu nije prihvatila nijedna srpska ustanova usprkos tome to je uveliko ostalo zabeleeno da se na tavanu prvostepenog suda Okruga beogradskog, posle osloboenja 1918. godine nalazio pun sanduk Milojevievih rukopisa.418 Po nekim tvrenjima na tom je tavanu ostalo ak sedamnaest takvih sanduka sa rukopisima i linim stvarima. Pojanjavajui ovu neobjanjivost Olga Lukovi - Pjanovi u knjizi Srbi... narod najstariji u jednom trenutku belei: Zbog neprijateljskog gledanja stranih sila na rad Miloa Milojevia, a i zbog zavedenih srpskih sinova, koji su posluno sledili te tue mrane moi, o ovom naem velikom oveku punom ljudskih i naunih vrlina nikada nije bila uraena jedna valjana biografija. Taj posao, takoe, eka sutranju Srpsku akademiju znanja! Apsolutno je neophodno da se pronae Milojevieva zaostavtina, koja se moda uva u beogradskoj Narodnoj biblioteci, jer moda su jo, kojom sreom, te etiri hiljade strana prave istorije Srba u pripremi sauvane. Moda se s tim rukopisom nalazi i
416 417 418

Isto Isto Radulovi Ognjan, Gde je nestalo 17 sanduka, www.politika.rs/ilustro/215215.htm

278
devet svezaka rukopisa, takoe neobjavljenih, pa etvrta knjiga Srpskih obiaja i povee delo Nemanjie. Takoe je veoma vano da se pronae ta njegova etnografska i geografska mapa Srba i srpskih zemalja u Turskoj i Austriji, jer je sasvim pouzdano da e se pomou nje najbolje ustanoviti gde je jo sve bilo Srba u njegovo vreme.419 A ko je, zapravo, bio Milo S. Milojevi, ovek oko ijih se radova u naunim krugovima i danas lome koplja? Ko je bio ovek ija se prepiska ili fototipsko izdanje knjige retko i tek tu i tamo pojavi da bi odmah izazvala suprotnosti i ocene kakve se ni za kog drugog ne vezuju? Njegov otac Stefan bio je svetenik u mavanskom selu Crna Bara gde se Milo i rodio 16. oktobra 1840. godine. Po zavretku osnovne kole u Glogovcu odlazi u Beograd da bi onda, po zavrenoj gimnaziji, stigao u Moskvu gde na Dravnom univerzitetu sa odlinim uspehom za tri godine zavrava pravne nauke. Po povratku iz Moskve 1865. godine se zapoljava kao pisar u Okrunom sudu u Valjevu da bi u srpsko turskim ratovima 1876. do 1878. osnovao i poveo u rat dobrovoljake jedinice: Moravsko dobriko dobrovoljaki ustaki kor, Dobrovoljaki ustaki rako ibarski kor i Deevsko ibarski ustaki kor. Milo S. Milojevi je ratnik, predava u kolama i istraiva korena Srba. Putovao je mnogo, esto i preruen bio je zidar i moler, a tamo gde je trebalo javljao se i pravim imenom i smerom svojim. Pojanjavajui pogrom srpskog ivlja na prostoru Stare Srbije Viktor Berar pre svega apostrofira injenicu da je ona posledica panislamistilke politike koju je do nivoa ideologije podigao sultan i halifa Abdul Hamid. Naime, u tom kontekstu, Osmanlijsko carstvo ne treba ni prihvatati kao tursku nacionalnu dravu koliko kao vaseljenski islamski halifat ija se osnovna ideologija temeljila na erijatu. Da bi zadovoljio apetite muslimanskih podanika u tom kontekstu svaki je sultan glavni oslonac i prepoznavao u neturskim muslimanskim narodima. A na Balkanu to su nesporivo bili Arbanasi. Sa tog se aspekta jedino mogu i pojanjavati zloini Arbanasa nad ne Srbima. Tako ih je uostalom, u svojim redovnim izvetajima ruskom poslanstvu u Carigradu, pojanjavao i ruski konzul Ivan Stepanovi Jastrebov. A svi su izvetaji prepuni svedoanstava o pljaki Srba, ubistvima i silovanjima i otminjama srpskih devojaka i ena od strane Arbanasa420 popove, kaluere i ostale ljude Arbanasi nemilosrdno ubijaju i veaju. Evo ta on, uostalom, o Arbanasima belei:

Pjanovi Lukovi Olga, Srbi narod najstariji, www.politika.rs/ilustro/215215.htm Delatovi Ivanov Pavle, Slika stanja na Kosovu i Metohiji, Glas javnosti petak, 29. 08. 2003. odine. http://www glas javnosti. co. yu
420

419

279
Lana je predstava koja krui o njihovoj neustraivosti i hrabrosti. Oni su uvek plaljivi kada se susretnu sa regularnom vojskom i uvek se daju u bekstvo. Tako su oni u sukobu sa Srbima uvek beali sa bojita, a jedino su hrabri u napadu na nezatiena srpska sela i na neja.421 I nije I. S. Jastrebov jedini koji izvetava o zloinima Arbanasa nad nezatienom rajom. Pored ruskih konzula tu su i zapadni pisci: Tuholka Timajev, Gligorije Stepanovi erbin, David Urgart, Johan Georg fon Ham, V. M. A. Denton, Teodor A. Ipen, Henri Noel Brisleford... Tu su zatim i domai putopisci: Gedeon Josif Jurii Deanski prvenac, Hadi Serafim Risti Pla Stare Srbije, da bi nam najpotpuniju sliku o stanju u Staroj Srbiji dao nacionalni radnik, knjievnik i istoriar Milo S. Milojevi. Tu su potom: ore Popovi Daniar, Sima Andrejevi Igumanov Prizrenac, Spiridon Gopevi, Mihajlo G. Risti, Miljojko V. Veselinovi, Branislav Nui, Jovan Cviji, Ivan Ivani, Teodor R. Stankovi, Svetislav St. Simi, J. Tomi, Jefto Dedijer... Da bi slika o tome u kakvoj su poziciji Srbi na ovom prostoru bili, i od ega sve Arbanasi nisu prezali, bila jasnija naveemo samo tri kraa citata: Srpski konzul u Pritini Sima Avramovi u izvetaju ministra inostranih dela dr Mihailu Vujiu belei: Gledati ga bosa, odrpana, duhom klonula, telom iznurena, opljakana, prebijena, proreena, u strahu, tuzi i bolu: tu valja doista imati srce od granita, a ivce od elika da se sve to izdri.422 Ministar Vuji obavetava Stojana Novakovia, srpskog opunomoenog ministra u Petrogradu: Karakteristino je pomenuti da su Arnauti sada vie no ikada udarili na ast i obraz ena i devojaka srpskih. A jo je simptomatinija pojava to Arnauti, primer redak, u analima arbanakog zloina, udaraju i na srpske svetinje, crkve i manastire, a Turska i ne haje na albe Srba.423 Anelko Nei, svetenik iz Kosovske Mitrovice, 21. juna 1905. pie kralju Petru Karaoreviu: Nema dana kada ne ode sa lica zemlje po koji Srbin, a esto i po mnogo njih. Arnauti ubijaju, kradu, otimaju ene i devojke pa ih sramote i na oigled njihovih srodnika. Ako ovako stanje potraje due, onda slobodno moemo rei: s Bogom Srbine, jer ga za kratko vreme nee biti ovamo.424

421 422 423 424

http://www glas javnosti. co. yu Isto Isto Isto

280
Uostalom, i prvog su srpskog konzula, Luku Marinkovia, Arnauti ubili 19. juna 1890. poto nisu kao pravoverni muslimani mogli da gledaju kaurina kako titi raju. Mir na ovom prostoru nee dugo potrajati ni nakon osloboenja ovih krajeva ve u Prvom svetskom ratu Arnauti e nastaviti sa zloinima, a za interes Austro ugarske. Naroito su ekstremne bile kaake voe: Azem Bejta, Hasan Pritina, Iso Boljetinac i Bajram Curi. 25. 3. Etnografska slika Stare Srbije U Staroj Srbiji Milojevia Miloa S.

Pratei etnografsko stanje u Pei svoga vremena, a na temelju prepisa uz samog medlisa turskog Milo S. Milojevi registruje ukupno 3.380 kua od kojih su: 2.600 kue Srba muhamedanaca, 300 kota (Arnauta) Srba poturica, 100 kua Osmanlija, 300 pravoslavnih Srba, 40 kota pravih Arnauta i 40 turskih Cigana. Sama Pe je pored toga imala i 13 glavnijeh mahala, ili ulica i 18 zidanih damija ili poturakih prastarih srpskih crkava i monastira. Pojanjavajui nadalje injenicu da Pe ima i asokaz (sahat) autor podvlai i razliku izmeu Turaka i Srba: Tursci Osmanlije doav iz Azije, osim kuskuna, ulara, sedala, uzda i konjskih terkija, samara i zobnica drugo nita i ne donesoe od svoje azijske civilizacije iz Azije u Evropu, ni sve to su imali, i to se od starina zateklo, oteli su od Srba, kao tada najizobraenijih i prosveenijih ovde.425 Kako je optu atmosferu Stare Srbije u tom trenutku karakterisala apsolutna nesigurnost to je i karavan koji je od Pei krenuo ka Deanima, a u kome se nalazio i na putopisac, morao da bude ustrojen primereno odgovarajuim pravilima pre svega u svojoj duini. Iza prote pekog na elu, na 40 hvati iza iao mu je sin Rista od 13 godina obojica bez oruja. etrdeset koraaja iza njih jahalo je 4 zaptije i peke ilo jo 6. Tek je za njima iao karavan da bi 60 koraaja iza svega ovoga jahao otac iz Patrijarije dok je na kraju jezdila jedna uasna manastirka ljudina na visokom oravom vrancu, sav od glave do pete naoruan divnim orujem.426 Jezdi tako karavan u strahu po prekrasnoj mesnosti... da se opisati ne moe ali i napunjenim sve samim grobovima i grobljima, a naroito kraj puta. Grobovima koji su kao i kod nas naa, obrnuta istoku. Od Pei do sela Rauia karavan se kretao u pravcu juga da bi se tu usmerio ka jugozapadu selu Ljuboniu. Tu su ve i ogranci ablja koji sa
Milo S. Milojevi, Putopis dela prave Stare Srbije, III knjiga. Dravna tamparija, Beograd, 1877, www.scribd.com/doc/8331628 426 Isto
425

281
jugozapadne, zapadne i zapadnoseverne strane kao poluluk opkoljavaju Metohiju. Ve kod Deanske Bistrice karavan je na prostoru gde se razdvajaju akovaka i peka nahija. Pojanjavajui etniko stanje sela Istinua Milo S. Milojevi podvlai da u njemu ive poturice, ili sada tako zvani Arnauti koji su jo uvek nosili srpska prezimena: Lukii, Bati}i, Mukii, ekii, Petkovii... ima ih oko 500 puaka i slave Sv. ora. Tu je zatim i selo Groce vie koga se jo uvek vide divne i prekrasne urvine od grada Despota ura Brankovia. Nihovi su se metani poturili 1719. godine i jo uvek govore srpski, a arnautski nimalo. Nedaleko do njega je i selo Buani koje se listom isturilo 1857. godine. Zatim Tojkovi - iji metani jo uvek ne govore arnautski. Ali, kako je Turcima ovde veoma vano da se ne govori srpski to su im, da bi nauili arnautski, bez ikakvih trokova davali devojke ak iz skadarske, akovake i elbasanske nahije. Do kakvih je posledica dovela naredba turskih vlasti da na ovom prostoru ne smeju iveti pravoslavni Srbi Milo S. Milojevi regustruje na konkretnim primerima. Samo 20 godina pre njegovog putovanja u: Juniku je bilo 28 kua, Belaju 13, Loanima 25, Deanima 12, Ljuboviu 18, Crnobregu 13, Kruevu 9, Dubovniku 13, Batuu 11, Grmoelu 6, Hrastovici 9, Duboku 17, Prilepu 17, u G. i D. Luci 25, Nivjanima 15, Strehovu 27, Istinuu 5 u 17 sela 163 kue da u vreme Milojevi}evih putovanja ne bi bilo ni punih 10. Jo bolnija istina bila je ta da su se Srbi pravoslavni sasvim zatrli i utamanili a trajanje nastavili kao muhamedanci i pod imenom Arnauta. Paralelno sa tim crkve i manastiri pretoeni su u ruevine ili su na njihovim ruevinama napravljene tekije u kojoj se klanjaju ehovi sadanji. Od kole u Juniku sadanji janiari napravili su... 325 kula, iz kojih napadaju na prolazee.427 25. 4. Re pade teka i nepovratna U vreme tursko srpskog rata 1876 1878. godine Rugovci i ostale poturice, a sada zvani Arnauti, bili su u dogovoru sa Ercegovcima, da e uzajamno ustati na sultana i protivu njega boriti se. Re je bila tako jaka da su pravoslavni Srbi ve poeli uzimati eri poturene od Rugovaca i plemena Krasnii i Hoti. Kad je borba otpoela Vasojevii su se iskreno uzdavali u svoje prijatelje i pobratime. Za razliku od njih pobratimi su ekali da vide kako e pravoslavni proi. Onoga trenutka kad su videli da im loe ide... prvu su, za divno udo, halaknuli na nesretne pravoslavne Srbe da ih pljakaju i oplene. Prva meu robovima bila je snaa Miljana, koja pobee od Rugovaca... a uhvate je Krasnii. Kad se izvue i iz
427

Isto

282
njihovih ruku pribra svoju deicu i na planini jednoj, sa ostalim zbegom, bee se sakrila u jednu peinu! Kad u nju udari grom izbee valjajui se niz planinu sa dvoje dece od kojih jedno u tom valjanju umre, a drugo ostane ivo i posle nekoliko dana umre.428 25. 5. Etnoloka slika akovice Predstavljaju}i nam akovicu toga vremena Milo S. Milojevi podvlai da u njoj ima 36 srpskih kua, 129 arnautskih rimokatolika, 120 Cigana i 2.100 poturica Arnauta koji su sasvim zaboravili srpski ili bar nee ni rece srpski da reknu. Re je o varoi u kojoj jo uvek ima prastarih srpskih kamenih mostova sa raznim arama, ukrasima i ostalim: Red Elezov, Taliev, Tabaki, Alipain, Hazi Etemov, Isljam begov, kao i od drveta: Pule most, Kurt pain, Uerim Mahmudov i Prejucov. U njoj se, inae, stie reka Krela koja dolazi od stare Voke i Prilepa, i akovica reka sa jo nekoliko potoia. Sama akovaka nahija deli se na tri sreza: Reka sa 73 sela, Malesija sa 6 ogromnih sela i Has sa 49 sela. Kad se na ovih 2.641 kua u 128 sela doda i 2.400 kua u akovici to se dolazi do broja od tek 5.041 kue.429 U Haskom srezu Milo S. Milojevi registruje 393 Srba poturica, 259 Arnauta muhamedanaca i 120 Arnauta rimokatolika. U Malesiji 10 kua Srba pravoslavnih, 590 Srba poturica, 1045 Arnauta muhamedanaca i 550 Arnauta rimokatolika. U Rekom selu 89 kua pravoslavnih Srba, 669 Srba poturica, 735 Arnauta muhamedanaca i 187 Arnauta rimokatolika. U zbiru, u celoj akovakoj nahiji i akovu samo je 159 kua Srba pravoslavnih, 2.702 Srba muhamedanaca, 3.089 Arnauta muhamedanaca, 977 Arnauta rimokatolika i 120 Cigana 7.031 ku}a svih vera i naroda. Iz akovice na se putopisac usmerava ka prizrenskoj nahiji: Na putu naem gazimo i Krenu reicu i ve pregazismo i Ribnik, koji gradi granicu izmeu akovake i prizrenske nahije... Odavde se krenusmo ve prizrenskom nahijom, zemljite je ravno i savreno golo usejano sve samim humiima, savreno pusto i neobraeno.430 25. 6. Pogled sa Gradia i put uz reku Orahovac Sa kamenitog brda Gradia, na ijem vrhu stoji zidana turska karaula, iz koje vojnici pregledaju pasoe, stvari i globe pravoslavne, prekrasno se vidi Patrik. Karavan je, meutim, iavi uz reku Orahovac
428 429 430

Isto Isto Isto

283
doao do hana jedne poturice. Sam Orahovac je, inae, jedna palanica koji sa jo dva tri sela sastavlja barjak takozvani Orahovaki. Re je o ljudima barjaka od kojih gorih i nesretnijih zlikovaca... u svoj prizrenskoj nahiji nema. Pratei ih sa tog aspekta Milo S. Milojevi belei dalje: Ne proe dana kad ne ubiju ma po jednog Srbina odavde i okolnih sela, a esto padaju u krv i sa ostalim okolnim poturicama: te stoga esto po cele nedelje dana ne smeju da se maknu iz ovog svog pravovernog ehera. Trni dan je petkom, kad se iz okolnih mesta slee i to samo mahom poturena svetina; jer pravoslavci ne smeju da dolaze u carsku palanku Orahovac.431 Pojanjavajui ekonomsku snagu Turske Mlo S. Milojevi podvlai da se jo uvek ucenjuje Pojanjavajui ekonomsku snagu Turske Milo S. Milojevi podvlai da se jo uvek ucenjivala vanija srpska glava, zatim plaala vojnica, carina na ovce, goveda, konje, groe, desetak na njive i vinograde, okunica. Ima li se u vidu da je Prava (Stara) Srbija imala 35 nahija, ili 607.182 kue pravoslavnih Srba to je Turska svake godine po tim osnovama dobijala preko 27.875.838 dukata. Od nahija na putopisac navodi: kurumlijsku, prokupsku, pritinsku, peku, skadarsku, vuitrnsku, novopazarsku, prizrensku, tetovsku, debarsku, ohridsku, kievsku, bitoljsku, kostursku, prilepsku, veleku, tikveku, kratovsku, ustendilsku, kumanovsku, skopljansku, vranjansku, leskovaku, pirotsku, niku, gilansku, vidinsku, samokovsku, vraansku, sofijsku, gusinsku, sjeniku, tipsku, koansku i radomorsku.432 Iz Orahovca karavan se uputio ka Hoi ili divnim i prekrasnim okrajcima planine Orahovice i Milanca gde svratie u dom metoha i imanja ovde deanskog manastira, koji je napravljen po evropskom nainu gde ih nastojitelj Mileta odvede u podrume, u kojima su ogromne kace od po 200 tovara i burad od po 40 tovara. Ovde se, inae, pekla prekrasna rakija ali ne od ljiva, kao u nas, no od groa.433 Dolazei u Podrim, nekadanju staru Metohiju, koji se deli na ravni i brdoviti, Milo S. Milojevi podvlai da je re o najplodnijem kraju u celoj severnoj sistemi arskih planina. Kada bi na njemu bilo radnikih ruku, a nema jer su ga mahom preuzeli muslimanci on bi bio izvorite krupne i bele penice, ovsa, kukuruza i groa iz koga se i gradilo uveno vino Podrimsko. Ovi planinski predeli uveliko su prekrivani rastovom, grabovom, bukovom, brestovom, topolovom, jasenovom... kestenovom, borovom i jelovom

431 432 433

Isto Isto Isto

284
umom. U ravnici dominiraju: jabuka, kruka, vinja, dudova trenja crnica i trenja koja je jo iz doba srpske nezavisnoti. Re je o prostoru na kome su se u stara vremena sabirali veliki sabori iz okolnih nahija i odakle se lepo na istoku vidi Kaanik, a na zapadu prizrenska, akovaka i Peka nahija, a naroito divni i udni Visoki Deani.435 U ljumskom stegu Milojevi registruje sela: ur, Vrbnica, Dobrut, Morine, Barlovce, Depi, ahija, Prbree, ipni, Bida (Bica), Redepija, Gostil, Nang jugu, Kolesnjan, Imute, Losnja, Kalise u kojima apsolutno dominiraju poturice i Arnauti poznati kao strani zlikovci i razbojnici ije se glavno zanimanje svodi na razboj, krau, ubistva i lopovluk. Od potenog rada rade: katran, tice, borine, lu.436 Pored toga bave se i lovom divljih koza, srna, jelena i vrlo dobrih lisica. Ima tu i medveda, risova i vukova. Zanimljivo je selo Radomir koje se deli na sedam ulica od kojih su najpoznatija Radova i Mirkova koja su dobila imena od dva brata roena a sinova nekakvog kralja srpkog koji se zvao Dol (ili Dad bog ili Dodol).437
434

25. 7. Obiaji u prizrenskoj nahiji Kumovoj kui, a na poziv da krsti novoroeno dete, po pravilu krenu tri ene od kojih jedna nosi niz smokava, druga nosi jabuka, a trea punu kartu (uturu) ili zdravicu vina. Druga razlika ovih poturica u odnosu na Srbe je ta to majci udate neveste ili mlade za celu godinu dana ide svake subote kui erkinog vojna, uzima je otuda i vodi da noiva kod materine kue.438 Ako se desi da umre prvoroeno dete majka ga, kao i kod Srba, ne prati na groblje, no sedi kod kue na onom istom mestu gde joj je mrtvo lealo. Kad se pratioci po pogrebu vrate kui donesu majci jedan simit od 5 para, kojeg uzimajui ustaje sa onog mesta i mee ga u koveg. U trenucima kad se seti svog umrlog deteta majka vadi onaj simit iz kovega, kuka nad njim, grli ga, ljubi. Druga novina vezana je za in obrezivanja. Dok su poturice i Arnauti to ranije radili nou i tajno sada ine javno petkovima i u sred podne. A to ine ovako: Decu dovedu damiama, pa im zapovede da legnu na lea gola, hode im oitaju neke molitve, a berberi, sa otrim britvama, nagrnu
434 435 436 437 438

Isto Isto Isto Isto Isto

285
juriem, obreu ih, okolni Turci pljeskaju rukama i zaderu se u sav glas maalah, maalah! Te se sa tim sve i svri.439 Zanimljiva je novina i kod venanja: U Prizrenu su poturice do pre osam godina venavale se danju i to nedeljama, kao to jo i danas ine u celoj nahiji, van Osmanlija u onom selu Mamui i Prizrenu, a sada se venavaju nou u vee petkova. Pre venanja mladoenja hodi, sa jednim prijateljem hodi u meeme (sud) i tu mu sudija potpie noah, ili obavezu, da e da da 100 200 groa eni kad ushte s njom da se rastavi; i mladoenja plati hodi na svaki ugovoreni razvodni gro po paru. Tako ako se obvezao da da 1.000 groa svojoj buduoj rasputenici, pri raspustu, hodi plaa 25 groa.440 Kao to i obrezivanje prate larma, vika, dreka uz prasak bubweva i zurli i lave tisua psina i dukela tako biva i kod svadbe: U vee petka dovedu na kolima mladoenjinoj kui svu ulepljenu po licu i telu varkom i zlatnim hartijama mladu, koju skine s kola mladoenja i odnese je u narujima u sobu. Odavde on izae, a ene skinu s nje onaj varak i otkriju joj lice, pa joj desni kraj bunde prostru, na koji klekne uavi mladoenja, i otklanja nekakvu molitvu. Hodina ena posle toga da u eernoj vodi, obrezano telo mladoenjino, koje hoda uva, i mlada znajui da je to odista njegovo telo, pije tu vodu, a on je gledi. Ako li se ona gadi na to, mladoenja je odma vraa bez pare i dinara. Poto se to svri, mladoenja hodi kod hode i gleda kako ovaj sam veera. Po ovo hoda doe, oita neku molitvu; i tada ga svi Turci udarajui ugone u sobu gde je mlada, te se time i svrava sve.441 25. 8. Od pravoslavnih ni traga ni glasa U lapskim selima Glavniku, Durlupu, Sveu, Podujevu, Niu, eibabinu, Kramirovcima i Mariu jo 1775. godine bili su sve Srbi da u vreme kada je M. S. Milojevi njima prolazio od njih ne bi bilo ni traga ni glasa. Iz ove injenice na putopisac izvlai zakljuak da je nepravedna vika i dernjava na Arseni III i IV da su 1690. i 1730. godine iselili sav srpski narod iz Prave (Stare) Srbije. Otkud onda Srbi ovde i posle 85 godina?! Vika je nepravedna tim vie ako se zna da je Srba po svom Kosovu i Podrimu (staroj Metohiji) kao i od nae granice kruevakog okruga pa i u pravoj Srbiji jo uvek bilo. Bilo tako to su roditelji i deca od 20 godina navie hriani, a deca do 20 godina muhamedanci. U vreme

439 440 441

Isto Isto Isto

286
Milojevievog putovanja bilo je sluajeva da jedan isti kuni krov pokriva i muhamedanca i pravoslavnog. Uzrok ovom etnikom polomu M. S. Milojevi vidi, ne samo u stranim konzulima, no i umadinskom neproputovanju ovim krajevima. Pogledamo kako on to pojanjava: Hrianin kozul i predstavnik hrianske austrougarske drave g. Lini, kao i ingliski, pre dve godine javno na sred Prizrena govorili, a osobito prvi ovo: Vi Turci, ne moete i neete biti na miru sve dotle dok ne poruite sve starine srpske u ovim zemljama, niti moete vladati... svojom sopstvenom zemljom kako valja, kako treba i kako hoete! Sve ovo ne moete s toga, jedino to ovde tumaraju radi tih starina nekakvi naueni ljudi cele Evrope, a ovamo su politiki aenti (vele da je ovde podrazumevao i nau brau Ruse i g. Giqferdinta); a drugo i naroito zato, to se ovde mutljaju... presvueni Srbi, kao (ujte ga)... knez crnogorski Nikola, pod imenom trgovca da kupuje konje i volove, a dolazio je i knjaz Mihajilo, no ovaj traei rogove izgubio je glavi!!?? Od nas nesretnih a veno politizirajuih, a slabo to radeih umadinaca neproputova ovde ni jedan Srbin, niti ovde stade umadinska noga, a prokilje umadinsko oko, a hriani iz prosveenih, nauenih zemalja, pa jo i predstavnici svojih vladaoca, ak konzula, ovako javno i najbestidnije lau i varaju. ta, dakle, ostaje za druge, a kako mogu prosti Turci da ovim laima veruju? Ingliski konzul punio je Turcima glavu sve dotle dokle sasvin ne poturie Sv. Bogorodivu podignutoj za vreme kralja Milutina za ivota zvanom Banjski (po prestonici Banji danas ustendil). 25. 9. Fanatizan azijskih nadskotova Drugu svesku svojih putopisa po Pravoj - Staroj - Srbiji M. S. Milojevi zainje konstatacijom da je fanatizan azijskoh nadskotova na njenom prostoru utamanio sve da se ak Kupuje (i) groe. Seje se samo u Pritini i Graanici i to od Srba: grah, kupus, rotkva, patlidan, oba luka a naroito konoplje. Celo Graaniko polje spram Golea i Drena obraslo je trnjem i korovom, ruom belom i crvenom, zlatnom glavom, bourom, uricom.... Istina da, zbog plavljenja Sitnice svakog prolea raste trava divna i pitoma, ali nema stoke, koja bi je jela. Zbog turske globe sve je 1859. godine poskapalo. Pele su pomrle 1862. godine. Na celom Kosovu nema nikakve ume, van trnja izuzevi do jedno 50 dana oranja kod Nerodimlja... sve je skoro sasvim utamanjeno. Drvo, graa i rude dobavljaju se iz okolnih planina.442
Milo S. Milojevi, Putopis dela prave Stare srbije, III knjiga, Dravna tamparija, Beograd, 1877, www.scribd.com/doc/8331628
442

287
Uporedo sa tim poto zavladae srpskim zemljama Turci Srbima zabranie sve zanate koji neto vrede: pukarski, obuarski, koarski, kantarski, brijaki... to sada rade samo poturice Srbi i ono 13 14 evrejskih kua. Pravoslavni su Srbi mogli biti samo: bojari, pekari, zidari, asurdije, teneari ni kovai nisu smeli biti jer je to bilo rezervisano za Cigane. Nasuprot poturenim enama po palankama koje nita nisu radile one obeju vera po selima pravile su sve potrebne domae stvari za odelo, preobuku, prostirku, zastirku... a osobito... lepu svitu (oju). Trgovinom se pravoslavni Srbi nikako nisu smeli baviti jer su putevi bili za njih neobezbeeno vrlo opasni. Oni koji su se u to ipak uputali morali su se pre putovanja opratati sa svom svojom rodbinom i svojtom, prijateljima i poznanicima, ba onako kao na samrtnoj postelji... jer je redovno... od 40 trgovaca 10 propadalo.443 I ne samo na putu neko i kod kua i u svojim skladnicama. Naroito je po tome bila uvena Pritina, kao i po svom Medeziru, koji je obuavao hode i sudije, i koji je tumaio i koran, i itap, i zakone branei tako ne samo veru Muhamedovu, no i pojedinog muhamedanca, da se kako ne unizi spram nevernika. U rei, ako se kola hristjanska podigne, on je obara, ako crkva, on je rui; ako malo bolja kua, on je pali, ako trgovina, on je pljaka, ako se naitaniji ovek podigne i uzraste, on ga ubija.444 Po celom Kosovu nadalje tumaraju i nekakvi dervii koji ive po svojim tekijama, a i nisu pravi muhamedanci, pa kao i vlast skoro svuda podozreva i goni. to se Srba tie oni imaju devet pravoslavnih crkava: u Pritini, Vuitrnu, Graanici, Dobrotinju, Guterici, Lapljem selu, Lipljanu, Nerodimlju i Vabinom nosu. Ali, one ne samo da nemaju crkvenih knjiga, odedi i ostalih svetih utvara, no ni zvona. to se sudova tie, postojala su dva okruna i dva sreska. Prva dva bila su u Pritini i Vuitrnu, a druga u Mitrovici i Kaaniku. Meutim, tako su funkcionisali da M. S. Milojevi doslovno belei: Govoriti o turskim sudovima znai toliko, koliko troiti uzaludno vreme i hartiju. Okolnosti su bile takve da jedan Ciganin muhamedovac vie vredi kao svedok, nego 500 hristijana, jedan Evrejin vie no 300, jedan poturica vie no 3.000 hristijana, a jedan Turin vie od 10.000 hristijana. U rei pravda je uvek na turskoj strani. Upravo zato Srbi su... begali od sudova.445 Kad su u pitanju srpske kole njih nikako i nema ne zbog toga to se narod ne bi uio, no s toga to ih vlastu turske ne daju nasilno naturajui turski, a naroito po propagandi bugarskoj bugarski jezik.

443 444 445

Isto Isto Isto

288
Pojanjavajui ivot Srba na prostoru Stare Srbije M. S. Milojevi nam predoava trenutak kad kod jednog starog i siromanog Srbina doe hagica na cicvaru i ostalo: Ovaj siromaan starac, poto dobro nakljuka hagajicu onim ega je ovaj hteo, zapita: Dragi hagice! Molim ti se oprosti mi, ama u da te pitam. Ne srdi se i mi, hagice, zato vi na Kosovu ovde sve minlete (narode) pa i Cigane i ifute bolje volete od nas i nas tako muite, bijete, ubijate, globite i zatarujete? Zato sa njima dobro i blago ivite, a na nas tako zlo vragujete i razmirujete? Haga se ispoetka namrti, duhne nekoliko puta kroz ibuk i lulu, iz ove povue u usta, zakrvavi oima, namrti se; pa se u jedan mah razvedri, nasmeja se i kao razmiljajui trgne, promeri siromanog starca od gleve do pete i poto vide u njemu grob neopojan, blagi i tiho rekne: Ej, moj sinak... pa ti zar jo to ne zna, a veli da ti je 90 prevalilo? Vi ste, raja, a ako vam nije zazorno to ime, onda uzmite minlet, Bugari, koji su bolji od sviju minleta u nae carstvo. Mi vas vie od njih i drugih volimo, a koga volimo onoga i bijemo. Mi znamo vas dobro; jer mi od vas i ivimo. Ali ta emo more Trajane bre onda ako vi, kao oni psi ijaci (Srbi) u Moravi (kneevina Srbija) nadignete perine; mi smo Srbi; mi smo imali carstvo; vi ste ga Turci od nas oteli, pa jo se i sami isturili, a? Vidi sinak? Evreji, i Cigani, Cincari, Bugari, Arnauti i svi drugi nisu ni imali carstvo, pa ih se i ne bojimo. Oni ovde nemaju nita svoje, a vi, ako ustanete, Osmanlija e odakle je, a ja, tvoj gospodar, aga bre, i drugi kud emo mi bre? U Aziju bogme neu, jer je ne znam. Moj je praed ovde pre Kosova bio, pa nemam kud, no ja tu moram poginuti i to od vas. Eto zato vas bijemo i satrujemo, da nam ne otmete leb, i ene i decu. Sad sinak zna, pa kad ja jedem, jedi si posle i ti, nek nam je jelo slatko, a razgovori mirni. ta je kome na srcu, neka ne zna svako. Mene si pitao, drugom nikom ne odgovori da si koga pitao.446 U svom putopisu i M. S. Milojevi ukazuje na jedan detalj o kome je govorio i Spiridon Gopevi. Re je o ponaanju stranih, pre svega engleskih i austrougarskih konzula u Riprenu. Kao i S. Gopevi i on podsea na to da je austrisjki konzul u Prizrenu, g. Lipi, javno na tritu (pijaci) govorio vlastima i svima pravovernim Prizrencima, da gree to ne utamane sve spomenike svakovrsne starine rajske, zbog kojih tunaraju neprestano besposleni Evropci, ove potpisuju i iznose svetu na vidik i pod imenom tim mute po narodu, a naroito iz kneevine Srbije i Crne Gore tumaraju razni i svestrano podozrivi agenti.447 Poznati ruilac pravoslavnih crkava bio je Jaar paa Dini koji je iao za tim da savreno iskoreni hrianstvo iz celog prostora zemlje od
446 447

Isto Isto

289
Zveana, iza Vuitrna, nae granice pa sve do are i Karadak planine u nahijama: Kurumlijskoj, Prokupljanskoj, Pritinskoj, Vuitrnskoj, Gnjilanskoj, delu Peke, Novopazarske, Prizrenske, Skopljanske, Vranjanske i Leskovake.448 U tom poduhvatu su mu pored carevine turske bitno pomagali i rimokatolici kipetari ili kipsi. Stara Srbija sve je vie naliila na palanke mrtvih poev od same Pritine tim vie to su kroz nju prolazile i strane hode i dervii iz sviju zemalja muhamedanskih pa ak i iz Crne Afrike i Aravije... radi klanjanja crevima prvog u Evro-osvajaa turskog Murata449 koje se svake godine 15. juna... pokazuju samo pravovernim. U labskom srezu nalaze se tragovi ogromnog manastira tako zvanog Borince koji je razorio, po prii, Jaar paa Dini, a kaluere ive na kolje nabio.450 Samodraa je od Kaanika udaljena 13, od Bubanj sela 9, od Graanice 5, od Pritine 3, od Muratovog tulbeta 1, od Vuitrna 1, a od Mitrovice i Zveana 3 asa hoda. Ovo selo lei na divnom i prekrasnom mestu, na jednoj kosi planinskoj... meu samim breuljcima, koji su svi, van jednog najvieg.... Sa severne strane ovog sela protie reica Samodraa... i dalje se malo nie uliva u Lab. Pogled iz ovog sela dopire do emernog polja Kosova koje je isprepletano belim prugama raznih kosovskih reica. Nasuprot njemu Vuitrn je sasvim u ravnici i prepoznatljiv je pre svega po tome to u njemu ive najvei i najuasniji zlikovci, nasilnici i krvopije srpske. Sama ova nahija deli se na vie predjela od kojih je najznatniji Kopaonik, Mali Kolain i Drenica. Ima oko 280 sela od kojih su u 220 Srbi, u 15 Arnauti i u 45 poturice. to se kua tie srpskih je 6.750, arnautskih 450 i poturikih 2.350. U ovom vai vrlo jednostavno pravilo koje nam i M. S. Milojevi jednostavno predoava: Ovuda je svuda, sve ono to je bolje, zdravije i korisnije, tursko. Ako je voda turska je; ako je zemlja turska je; ako je stoka turska je; ako je kua turska je; ako je gradina (bata) turska je, ako je stoka turska je; ako je odelo tursko je; ako je groblje tursko je; samo je srpsko: ropstvo, rad, glad, golotinja, jad, emer, muke, ubistva, patnja, izumiranje....451 Srbi su ovde i po 200 puta unieniji od onih u Pritini i prepoznaju se po zgurenosti, savijenosti, plaljivosti i brzom hodu preko ulica u samim dronjcima.452 25. 10. Na uu Sitnice u Barana Ibar
448 449 450 451 452

Isto Isto Detaljnije o ovome pogledati u putopisu jer postoje i druge prie vezane za ovaj manastir. Isto Isto

290
Od Vuitrna do Mitrovice ide se neto vie od dva sata hoda do uliva Sitnice u Baranku ili u nas Ibar juno od Mitrovice a na samoj litici... podie se divan i udnovat breg tako zvani Zvean. Visina je njegova ogromna i vele da se s njega vidi Kaanik i sva znatnnija mesta po Kosovu i oko ovoga. Zapadno uz Baransku reku na sat ipo hoda od Mitrovice dolazi se u Mali Kolain odakle se prekrasno vide svi vrhovi ogranaka Kopaonika i Rogozne... Orahovo, Sokolnica, eavica, Majdani, Grmovi, Kozarevo, Korilje, Mokra gora. Zapadno od Mitrovice, a na planini Rogozni, nalaze se razvaline starog srpskog gradia Rogozne gde se sada nalazi 40 srpskih pravoslavnih sela sa 1.540 kua koja pripadaju vuitrnskoj nahiji. Tu je zapravo granica: istono sa Kosovom, sjeverno novopazarskom nahiom, od zapada i jugozapada sa pekom nahiom, a jugoistoka sa Drenicom vuitrnske nahije.453 Oda zapada ka jugoistoku se protee visoka planina tako zvana Mokra iz koje izviru beli Drim, ili Drim i Istok, Drina, Drim, Drin. Narod se na tom prostoru veinom zanima stoarstvom, i ovce su mu i po vuni i po svemu bolje i pitomije od kosovskih, kao i krupnije. 25. 11. iavica deli Kosovo od Metohije Ona je bez sumnje najlepa i najprijatnija planina u celom... ovom kosovskom predelu i sa Devikim, Grabovakim i Nerodimljskim planinama, deli ravno Kosovo, od takoe ravne Metohije. Sitnica protie njom sa istoka, Baranska reka od severa, a Drenica od juga i jugozapada. Sa iavice se prekrasno vidi Pe, akovo, Deane, Kosovo polje, i sva Metohija i ravnice Ohridskog i Skadarskog jezera, Siavi sa iavice u selo svog vodia M. S. Milojevi je bio u prilici da se upozna sa obiajima i stanju tako zvanih Arnauta, ili isturenih Srba, u Pravoj Srbiji. Primereno tome on izriito podvlai da se Srbi razlikuju od sviju naroda na svetu srodnih i nesrodnih, slavom. Samo Srbi na svetu imaju slave, vie ni jedan narod, ni jedno tue, pa ni jedno sadanje slovensko pleme. Srbi se po slavama i smatraju za roake. Ali i mnoga arnautska plemena, poput Gega, i dalje uvaju svoje iskonske srpske obiaje, ak i kod sahrane ne obru se licem jugu, kao Osmanlije muhamedanci, nego istoku, kao pravoslavni Srbi, a i venavaju se samo u nedelje. Pratei obiaje vezane za krvnu osvetu M. S. Milojevi belei i to da je do pokrvenja dolazilo i u jednom plemenu. U tim sluajevima ubica bi
453

Isto

291
begao na zemljite kog treeg nedovetnog plemena. Potera ga je mogla ubiti samo do dvorita, dalje ne. Onoga trenutka kad nogom stupi u to dvorite begunac se mogao slobodno okrenuti i sa goniima dogovarati. Ako bi ga potera ubila, to se takoe dogaalo, onda krv trai onaj na ijem je zemljitu pao i ako ubijenog nikad nesu... ni videli. Istina je i to da se krv ne mora uvek sa krvlju vratiti - esto se dunici novano i u stvarima namire i izravnaju, to se zove Krvna Rota.454 Ali, i to posebno podvlaimo, nikada, ili bar nema primera od docnijeg vremena, nee muhamedanac naplatiti svoju krv od pravoslavnog drugaije no krvlju; jer se pravovernika krv niim ne moe iskupiti. Zanimljiv je obiaj u trenucima kad gost odlazi iz kue. U tim okolnostima domain odrei ve spremljenog i vezanog konja, i preda ga gostu uvreda je kad to gost uradi sam. Vrlo je zahvalno detaljnije u putopisu pogledati i obiaje vezane za svadbu i kod ruka. Kako je put do Pei vodio i kroz Devi to se u Elanu niko nije smeo usuditi da putnike vodi jer je selo sa njima bilo u raspravi. Tek na kraju javi se jedan suludast Arnautin kad mu ponudie nekoliko para. A do Devia je imalo 7 asova hoda. Nije bio problem po vodia dok putnike vodi tada ga niko nee napasti, ali, on e biti saakan kad se vrati sam. Na putu do Devia kolona je prola pored povelikih poturikih sela gakog plemena; Svinjarina i Mirua gde im se kljuse u zaglavi u meuplanisko blato da su ga jedva izvukli. Sam manastir Devi lei sa istone sjeverne, june i sjeverozapadne strane u Devikim planinama, dok mu sa zapadne otie reica Devi, koja ovde izvire: Zgrade samog manastira dele se na tri glavna odeljenja: prvo koje ima preko 40 soba, drugo sa 20, i tre sa 10 14, pod kojim su podrumi sa piem i u koja se ulazi iz zvonare. U manastiru su upoznali ve ostarelog protu Soma i sestria mu od 35 godina, ali uveliko ve bolesnog od suve bolesti, ili ektike. Problem je bio kako se od Devia prebaciti do Pei opet ni jedan od Arnauta nije smeo da nas vodi. Jedino reenje bilo je u tome da put nastave sa voom iz Drenice. Strah je bio razumljiv jer su Arnauti ve ubili 13 stareina manastira i 25 kaluera, a pritom zaveli takvu torturu da se na mamastiru prozori nisu smeli otvarati, kao ni psi u njegovom krugu uvati. Nekako je kolona ipak uspela da doe do srpskog sela Suhogrla koje je od Pei udaqeno 7 asova hoda. Nadalje su preko Belopolja, Velikog Ustoka, Tueta doli do sela Studenice potureno u poslednjih deset godina. Preko reice Jablanice dooe putnici potom do peke Bistrice. Radi sigurnosti tu su morali da se, ipak priklone jednom triku:
454

Isto

292
Studeniani su mislili, da smo otili na zapad, a mi smo idui po brdacima, i iza svih, na zapad, obrnuli pravo jugu i jugoistoku.455 Tim zaokretom kolona se pribliila Pei na samo sat hoda. U sami mrak jedva jedvice stigosmo. Sama Pe prostire se na terenu koji je od akovice udaqen 6 asova hoda, od Prizrena 12, Tetova 18, Kieva 30. Prilepa 40, Banjske 7, Novog Pazara dan i 16 asova, Starog Trgovita 14, Gusinja 16, Skadra 24 i Pritine 12. Sama peka nahija jedva da je brojala 206 sela koja su se po veri i narodnosti mogla podeliti: 1. Ona koja su isto srpska pravoslavna; 2. Srpska pravoslavna i muhamedanska; 3. Srpska pravoslavna sa Arnautima rimokatolicima; 5. Arnautska muhamedanska i 6. Srpska muhamedanska. Od palanki tu je samo Pe sa 1.200 domova Srba muhamedanaca; 550 Srba pravoslavnih i 100 Arnauta rimokatolika. Ceo okrug sa palankom imao je 6.098 kua Srba pravoslavnih, 360 Arnauta Latina i 7.000 poturica Srba i Arnauta muhamedanaca. isto srpskih pravoslavnih sela je 63: Belopolje 65 kua. Jelaje 30, Livoa ili Levoa 25, urkovce, Letina 20, Suica, Oraje, Goradevac, Berkovo, Brestovnik, Svrke, Gerio, Mojstir, Crkolez, Banje, Leskovac, Crnce, Dene, Crnareka, D. Kovrate, Zablae, Tueta Tuepo, Oprake, Ljubia, Podgrae, Blagoje, Strunce, alinovce, Samodub, Ponvo, Loani, Kotare, Mokra, Nakle, Dubokipotok, Drenak, Osojane, Kijevo, D. Dragoljevce, D. Dragiljevce, G. Crnilug, D. Crnilug, Vragovac, Vidik, Kostrc, Mali Istok, Petr, Jelovac, Rudnik, Verie, Rudice, Bece, Klinac, urevak, Plavljane, Posranotrnje, Grabac, Nabre, Ozdrim, Banjica, Stranum, 456 Lapuhe, Ranovac i Crnivrh. Od sela u kojima je 3/4 poturica i 1/4 Srba pravoslavaca M. S. Milojevi registruje sledea: Jasenica, Otmance, Berince, Labljane, Pregode, Suica, Lubanii, Deane, Dren, Trstenik, Suvidol, Krnjince, Glavua, Ljuboda, Jagodnja, Turjane, Ludovii i Drenovci. Samo poturice ive u selima: Romune, Donje Zabre, Gornje Zabre, Rodnobrdo, Lipljane,, krinani, Mala Jablanica, Velika Jablanica, Gornja Jablanica, Donja Jablanica, Svaa, Raumie, Dakovo, Cerovik, Duboko, Grabovac, Kupusce, Bohie, Reka, Crnobreg, Vaha, Ljubia, Istinue, Streoc, Stidenica, Vrelo, Novoselo, Koriane, Braijak, Bradovac, Crnobreg, Junik, Loane, Kosica.457 Od 40 sela rugovskih poturica begova i beglerbegova M. S. Milojevi je uspeo da registruje samo ova: Bjelum, Stara Rugova, Nova Rugova, Kuite, Jasenje, Boge, Dama, i Joanica. Pored ovih na putopisac registruje jo: Goradevac, aevo, Kruevo, Lukovac Osmanbegov, Bia,

455 456 457

Isto Isto Isto

293
Leoin, Belica,, Mleane, abi}i, Dobrodolje, Unimir, Resnik, Vonik, Izbice. Poljane.458 26. MANOJLO OREVI PRIZRENAC (1851 - 1896)

Manojlo orevi Prizrenac je ro|en 3. januara 1851. godine u Prizrenu koji naputa ve 1855. godine kada njegovi roditelji prelaze u Beograd.459 U mladosti je pisao i objavljivao pesme po raznim srpskim asopisima460: Javor, Mlada Srbija, Otadbina, Slovenski svet, Panevac, Svetovid, Bosansa vila, Vienac... Kasnije je pisai pripovetke, drame, kritike... Detinjstvo je proveo u Beogradu u skromnom domu majke Tomanije i oca Jovana mada nostalgiju za zaviajem potvruje svojim imenom dodavi geopoetiku odrednicu Prizrenac.461 eljan da poseti rodni kraj on se 1888. godine i upuuje na Kosovo i Metohiju ali mu to turska policija nije dozvolila. Po zavrenoj srednjoj koli radio je adminitrativne poslove. Ono to se pouzdano zna jeste da je jedno vreme u ekoj proveo u zatvoru o razlozima se ne zna dovoljno, pretpostavlja se da su u pitanju nesporazumi politike prirode.462 Prvo pominjanje zatvora datira iz njegovog pisma, od 15. marta 1872. godine, Bartelu, vlasniku izdavake kue Slike ivota u Pragu,463 da bi ve februara meseca 1877. godine bio na slobodi u Beogradu. Kako ni u Beogradu, ni u Zagrebu nije materijalno mogao da opstane to se ponovo vraa u Prag gde opet biva uhapen ali i amnestiran. Februara meseca 1878. godine ponovo je u Beogradu kada mu umire i otac. Predaje se knjievnom i novinarskom poslu usprkos svom slabom zdravlju. Kako se 1882. i 1883. godine ponovo vraa u Prag to opet biva osuen na godinu dana tamnice. Po povratku u Srbiju postaje urednik slubenog lista Srpske novine i ef Presbiroa. U tekim materijalnim okolnostima Prizrenac se odluuje na potez koji je izazvao pravu senzaciju. Evo ta o tome belei Sunica Deni: Nazadovoljan organizacijom u drutvu i u ivotu, usamljen i ljut, bolestan i tuan, davao je ak ostavke na delo. U tekstu Knjievna ostavka
Isto Detaljnije o njegovoj biografiji pogledati: Vladimir Bovan, Srpski pisci sa Kosova s kraja 19. i poetka 20. veka, Jedinstvo, Pritina, 1980. 460 Sunica Deni, Knjievno delo Manojla orevia Prizrenca, Institut za srpsku kulturu, Pritina Leposavi Beograd Kosovska Mitrovica, 2003. 461 Isto, str. 11. 462 Isto, str. 13. 463 Detaljnije oovome pogledati u delu Sunice Deni.
459 458

294
Manojla orevia Prizrenca, umarevi pie: pripoveda, dramski pisac, prevodilac i novinar! Eto takav ovek naljuti se jednog dana i na pero, i na mastilo, i na hartiju, pa podnese ostavku i na novinarstvo i na knjievnost! Ovakva udna ostavka, bude objavljena i preko beogradske tampe. List Ujedinjenje od 15. decembra 1890. godine donosi beleku: Knjievnik, gospodin M. orevi Prizrenac, koji je pre kratkog vremena napisao pripovetku Krvav jagluk, dao je izjavu, da se povlai sa polja novinarskog i knjievnog. Sigurno, da dobre prilike ovakvog ivota nisu naterale g. Prizrenca na ovakav korak. Knjievnost se kod nas, istina, ceni, ali vrlo malo plaa. Senzacija! Ona bi to bila i za dananje vreme, potrebno je, da oveka snau golemi jadi i velike nevolje, pa da se odrekne knjievnikog rada i zvanija. Prizreneva ostavka bila je interesantan protest protiv materijalne bede i nevolje koje snalaze knjievnike, po nekom runom pravilu i nepravednom zakonu.464 Poslednjih godina ivota radio je na mestu efa Pres-biroa teak posao za njegovo neno zdravlje. Umro je u Beogradum u Krunskoj ulici br. 7, 23. juna 1896. godine. Evo ta onjegovoj smrti belee Male novine 25. una 1896. godine: Nou izmeu pretprole nedelje i ponedeljka, radei na svom poslu u dravnoj tampariji, poto je nazebao, da je dobio zapaljenje plua, svalio se u krevet, iz koga se vie nije ni digao, no 23. o. m. u 8 asova ujutru umro.465 26. 1. Moe li se pomo naem narodu u Staroj Srbiji - Odgovor na suvremeno pitanje s pogledom na opti politiki poloaj Knjigu pod ovim naslovom, okarakterisanu kao novinarska proza, Prizrenac objavljuje u Beogradu 1891. godine. Re je o knjizi koja je posveena senima Prizrenevog kuma Sime Igumanova poznatog narodnog dobrotvora i osnivaa Prizrenske bogoslovije. Neposredan povod za ovu knjigu bila je inae velika patnja srpskog naroda u Staroj Srbiji gde je nevolja samo sustizala nevolju. Knjiga je svojevrsno svedoanstvo o ukupnom stanju u tom delu Srbije s kraja XIX veka gde su ubistva, paljevina domova, mrcvarenja eljadi... do (ne)prirodnosti bila (ne)podrazumevajua svakodnevica. U traganju za reenjem izlaza iz takvog stanja stvari Prizrenac izriito podvlai da se ni po koju cenu ne smemo gloiti sa celim svetom, jer je njemu svakako lake i prirodnije da nas same sagloe, nego da mi sami
464 465

Isto, str. 19. i 20. Isto, str. 23.

295
sve njih sagloemo. Primereno tome on poredi Karaora i Miloa. Dok je Karaore odbijao pristojne ponude mira, Milo je, kao nesumnjivo vei dravnik nalazio naina za sporazumom i mirnom pogodbom zemqu uvea za est okruga. Ili, umesto da tragamo za nainima da se pod turskim zakonima kao Bugarska razvijamo Srbija je esto znala da bude harana i od samih saveznika. Zato nam se uostalom i dogodila velika seoba posle koje je u narodu ostala uzreica: to bi zlato ode u Rusiju, to bi srebro ode u Austriju, a bakar je ostao u sredini Duanove carevine.467 Izrazito podvlaei politiku mudrost Bugara koji su i lukavim odnosom sa Turcima imali razumevanje i u zapadnoj Evropi Prizrenac sa sasvim drugih pozicija vidi Srbiju. Nasuprot tome to na prostoru Stare Srbije Srbi nisu imali svoju dravu uticaj Peke patrijarije, manifestom Sultana Murata II, bio je takav da su Srbi mogli da podiu crkve i idu nesmetano u njih. Bugari tu mogunost nisu imali. Peka patrijarija je imala takav uticaj da je praktino bila duhovna srpska drava u Staroj Srbiji koja je ivela pravilnim narodnim ivotom.468 ivela sve do izdajnikog ina, od bekog esara potkupljenog patrijarha Arsenija arnojevia III, 1737. godine.469 Pojanjavaju}i ovakvo svoje vienje izdaje Prizrenac dalje nastavlja: Nai istorici polupae se dokazujui: da je Vuk Brankovi izdao i upropastio srpsku dravu na Kosovu. Povodei se za narodnom tradicijom, koja je uvek gotova da narodnu ast pere izdajom, bore se oko Vuka Brankovia, - a ostavljajui sa svim u zabludi srpski narod: ko je pravi izdajica i upropastitelj Srpskog naroda! A to su oba ona nesrena i mizerna srpska peka patrijarha arnojevia, koji su sa svojom izdajom navukli srpskom narodu u otomanskoj Imperiji istinsko Kosovo.470 Paralelno sa ovim stavom zanimljivo je i Prizrenevo uverenje da u politici ne vae hrianska naela, kao to su: ko tebe kamenom ti njega hlebom, ili ko te udari po jednom obrazu prui mu drugi. 471 U njoj se mora uzvraati istom merom. Prizrenac naprosto polazi od stava da Balkan pripada balkanskim narodima neophodno je samo da se ti narodi sloe. A da bi se sloili meusobno poverenje se podrazumeva:
466

Isto, str. 205. Manojlo orevi} Prizrenac, Moe li se pomoi naem narodu u Staroj Srbiji, Beogead, 1891, str. 25. 468 Sun~ica Deni}, isto, str. 208. 469 Manojlo orevi Prizrenac, isto, str. 131. 470 Isto, str. 131. 471 Sun~ica Deni, isto, str. 208.
467

466

296
Neka i Srbin, i Turin, i Arnautin pozna da je ta zemlja zajednika otadbina, koju valja svi podjednako da ljube i podjednako da brane od strane najezde.472 Umesto toga mi smo, sve do dananjih dana, svedoci zatoenosti balkanskih naroda od strane paktova evropskih, pa i ire, zemalja?! 26. 2. Demografska slika Stare Srbije na prelazu iz XIX u XX vek Da demografsku sliku Stare Srbije ovog perioda karakteriu istorijska zbivanja to nije sporno. Naime, i pored toga to su, posle srpsko turskih ratova (1876 1878) u okviru kosovskog vilajeta srske oblasti: Kosovo, Metohija i Raka oblast, i dalje ostale u turskim administrativno teritorijalnom ureenju austrijski putopisac Jozef Miler, a na osnovu linih istraivanja i turskih slubenih podataka, iznosi konfesionalnu i demografsku sliku Kosova i Metohije (iz 1838. godne) po kojoj su Srbi bili znatno zastupljeni: Prema Milerovim podacima, u Pei je u 2.400 kua ivelo 12.000 stanovnika. U akovici je u to vreme bilo 21.050 stanovnika. Od tog broja bilo je: 18.000 muslimana, 2.600 pravoslavnih i 450 katolika. Isti izvor nam daje podatke i za Prizren. U to vreme Prizren je imao 6.000 ku}a i 24.950 stanovnika. Meu njima bilo je 18.000 pravoslavnih, 4.000 muslimana i 2.150 katolika. Znai da su Srbi bili znaajno zastupljeni (inili su 4/5 gradskog stanovnitva u Prizrenu).473 Na sonovu turskog dravnog popisa iz 1873. godine, a pratei stanje u pritinskom, vuitrnskom i gnjilanskom okrugu Vidosav Nikoli Stojanevi izvlai zakljuak da je ukupno bilo 19.564 hrianskih i 34.759 muslimanskih poreskih glava.474 Najvie Srba po ovom popisu bilo je u gnjilanskoj kazi, 11.607, nasuprot 12.544 muslimana. Na osnovu popisa koji je u Rako prizrenskoj eparhiji sproveo mitropolit Dionisije po selima Kosova i Metohije je bilo 8.323 srpskih kua, a u gradovima 3.035. Kad se ovi podaci uporede sa zvaninim podacima srpske vlade lako se da registrovati da je u periodu od 1890 1900. godine prostor Kosova i Metohije napustilo oko 60.000 Srba.475 Nema sumnje da su Srbe na beanje sa prostora Stare Srbije primoravali zulumi arbanakih i muslimanskih razbojnika. Ono je
Manojlo orevi Prizrenac, isto, str. 157. Slavi{a Nedeqkovi} Goran S. Jovi}, Istorijsko geografski pogled na demografske karakteristike Kosova i Metohije krajem XIX i po~etkom XX veka, Ba{tina, Institut sa srpsku kulturu, sveska br. 9 10, Pri{tina, 1998 - 1999, str. 244. 474 Vidosava Nikoli} Stojan~evi}, Leskovac i oslobo|eni predeli srbije 1877 1878, Leskovac, 1975, str. 10. 475 Slavi{a Nedeqkovi} Goran S. Jovi}, isto, str. 246.
473 472

297
naroito uzelo maha posle 1878. godine po nekim proraunima ovaj deo i Makedonije u periodu od 1876 1912. godine napustilo je oko 400.000 Srba. Ako se tome doda da je ovaj prostor jo 1864. godine naselilo oko 4.000 erkeza (koji su emigrirali iz Rusije posle neuspele borbe pod ehom amilom za osloboenjem od ruske uprave) i 30.000 Arbanasa (muhadira) posle srpsko turskih ratova moe se samo zamisliti do koje se mere promenila etno demografka slika na prostoru Stare Srbije. Ne sme se svakako izgubiti iz vida ni injenica da je Staru Srbiju naselio veliki broj muslimana iz Bosne i Hrcegovine posle Berlinskog kongresa pa sve do 1912. godine. Naseljavanje je vreno tako da je stvoren lanac muhadirskih naselja sa ciljem se razdvoje srpske celine. I konano, tu je i priliv arbanakog stanovnitva iz severne Albanije: Na teritoriju Kosova i Metohije se kroz jedan dui vremenski period naseljavalo arbanako stanovnitvo iz severne Albanije. Na Kosovo i Metohiju uglavnom su naseljavani Arbanasi muslimani. Njihovo naseljavanje u ove oblasti turske vlastu su same podsticale i zbog toga arbanaki doseljenici nisu dolazili privueni jakim ekonomskim razlozima, ve su njihovu migraciju, u ovu vanu strategijsku oblast Balkana, turske vlasti naroito upuivale.476 Devetog maja 1905. godine stanje na prostoru Stare Srbije bilo je sledee: Srbi pravoslavne vere 12.415 domova 248.300 stanovnika Poarnaueni Srbi (muh.) 390.010 Srbi katolici Srbi muh. iz Bosne 1.200 Srbi 1 Arnauti katolici 1.560 Arbanasi 20.000 Turci 3.230
476

15.600 108 50 protestanti 260 1.000 270 1.750

Isto, str. 247.

298
Jevreji 300 Svega 666.351477 29.753 50

Ovaj podatak potvruje i J. M. Jovanovi kad kae da pred kraj XIX veka u Staroj Srbiji severno od ar planine ivelo najmanje 260.000 pravoslavnih Srba.478

477 478

Isto, str. 248. J. M. Jovanovi, Juna Srbija od kraja XVIII veka do osloboenja, Beograd, 1941, str. 40.

299
27. IVAN IVANOVI (1852 1931) Ni i nike znamenitosti

ivan ivanovi (1852 1931) je svoju putniku knjigu Ni i nike znamenitosti napisao jo u leto 1882. godine da bi je najpre objavio u nastavcima u beogradskom listu Ustavnost u jesen te iste godine. Ve sledee njegov je putpis publikovan kao kao posebna knjiica u izdanju tamparije kod Svetog Save u Beogradu.479 Ova knjiga publikovana je jo dva puta. Prvi put 1958. godine, u knjizi izabranih djela ivana ivanovi}a Srbija u ratovima u redakciji ivka Milievia, ali sa nedopustivim izostavljaeima djelova teksta koji su oigledno bili nepoeljni za tadanju komunistiku ideologiju. Drugi put je publikovana 2004. godine u izdanju Posvete iz Nia, a u redakciji Gorana Maksimovia i to tako to je doslovno preuzeto izdanje iz 1883. godine, uz neophodna pravopisna osavremenjavanja i popravke slovnih i grafikih greaka. Iako je oba rata za osloboenje od Turaka proveo po krnim predjelima June Srbije od Rake do Javora . ivanovi u Ni prvi put dolazi jula meseca 1882. godine da bi sudjelovao kao nastavnik na letnjem uiteljskom seminaru. Upravo je taj dolazak i iskoristio za pisanje putopisne knjige o ovom gradu. Opisuju}i nam Ni ivan ivanovi (1952- 1931) to ini tako to ga deli u odnosu na Niavu. Dok se s njene strane nalazi varo s desne su grad, Biogradski kraj i Jagodna mala. Ova dva dela Nia spaja samo jedan... most pred gradom. to se same Niave tie re je o istoj planinskoj reci koja je dosta brza i velika tako da tim osobenostima zna da slui... Niu i na dobro i na zlo. Na dobro jer odnosi svaku neistou, a zlo zbog toga to Ni nikada nije siguran od opake poplave. Istina da du Niave od mosta postoji jedan nasip, kao zatita od poplave, ali u julu ove godine htela je Niava i to da razbije i Ni poplavi da nije bilo vojske i potpukovnika garnizona Svetozara Hadia moda bi se i to dogodilo.480 Pojanjavajui ovaj detalj . ivanovi belei:
479 480

Goran Maksimovi, Iskustvo i doivljaji, Filip Vinji, Beograd, 2007, str. 112. ivan ivanovi, Ni i nike znamenitosti, Beograd, 1983, str. 15.

300
Ima povie od mosta jedan zid tako od svojih 100 metara, kao zaklon. Ba na tom zidu koji je podlokan, a sve vodi na udarcu i bie Niu opasnost. Neka dakle Nilije, mesto to su pustili maticu pod zid (vie kupatila i dvora) du zida nabacaju nasip i zasade drvima i time zid veno osiguraju a vodu odbiju sredinom. Isto tako i ne manje opasno oronio se zid desno odmah ispod mosta. Ovo su sve takve rupe i jame, na koje ako se zarana ne pazi, mogu skupo da stanu. Jer kao to se davno zna: Voda je dobar sluga, a zao gospodar! Niu nisu prvine da mu je Niava ulazila u kue i duane. Jo moe njena matica da dere preko sredine!481 Ono to je Ni, po osloboenju karakterisalo bile su pravilne i prostrane ulice koje je, po uverenju . ivanovia, trebalo presei. Istina da je on za pet godina slobode do te mere ulepan da je tog trenutka ve bio mnogo lepi od mnogih varoi u Srbiji, ali je istina, zakljuuje . ivanovi, i to da je ostalo jo mlogo i mlogo da se uradi. Kad to podvlai pre svega misli na podizanje kaldrma, presecanjem pobonih ulica, ozidavanje kanala koji e vodu odvoditi ispod zemlje u Niavu, popravljanje vodovoda za esme tvrdim cevima (unkovima) da voda na povrinu ne bi izlazila. Sam Ni je tog trenutka imao etiri velike ulice, koje ga presecaju unakrst. Najdua je bila ona koja je od mosta preko Arnaut pazara vodila ka crkvi. Za njom je dolazio Leskovaki sokak koji je vodio ka Mramoru i Leskovcu, pa Pirotska u pravcu ele kule, Banje i Pirota, i konano Muftijin sokak koji je iao uporedo sa glavnom ulicom, ali nije do kraja (k crkvi) probijen i izveden. Glavna ulica je bila lepa, najbogatija trgovinom, stovaritima i mnogim kafanama, ali je bila kriva na polovini. Nasuprot njoj Leskovaka je bila prava, dok su se u Pirotskoj pored gostionice Evropa nalazile jo pota i bolnica. Ni je posebno zanimljiv subotom koji je pazaran dan. I pored toga to je glavna pijaca na sredini varoi oko... Arnaut pazara Ni se subotom sav pretvara u pijacu: toliko doe sveta, kola, kupaca i prodavaca, da je oveku milo videti.482

481 482

Isto, str. 16. Isto, str. 17.

301
Kljuni nedostatak Nia je, po uverwu . ivanovia, bio u tome to nema ni jedne ulice, koja bi vodila pravo Sabornoj crkvi i uinila da se ova divna graevina ma od kud bilo moe videti. U tom trenutku ona se nije mogla ni videti, niti joj se otkud moglo pravo doi. Ali ona je u Niu nesumnjivi bila najlepa graevina. Problem je bio samo u tome to je zidana u krivo doba kad se od Turaka nije smelo zidati... gde se htelo i elelo. Od privatnih graevina najvea je i najlepa bila gostionica Evropa. Moglo se samo zamisliti kakvom e lepotom zraiti kad bude dvokatna. Tu su jo kue pravozastupnika Tatunovia, pukovnika Hadia, Manojlovia.

302
27. 1. Imena ulica, pijaca i predgraa Ono to je . ivanoviu nadalje snano palo u oi bilo je da pored ulica i pijaca i pojedina predgraa i krajevi jo uvek nose turska imena. Primereno tome on i podvlai da bi sa regulacijom varoi valjalo da se i ovaj turski spomen uniti tako to bi dobila srpska. U jednom trenutku ak kae da bi ulice valjalo krstiti: Pijacu kod mosta nazvati = Kraljeva pijaca, Glavnu ulicu nazvati = Car Duanova ulica. Leskovaki sokak nazvati = Prizrenska ulica. Muftijin sokak nazvati - umadijska ulica (za ljubav umadiji, koja je svoje vojnike pozvala da osvoje Ni a u pravcu te ulice otuda su i zauzeli Goricu). Pirotska ulica da se zove - Car Konstantinova ulica. Ovo ime za spomen vasionskog Cara Konstantina koji je roen ovde. To su zasad glavne ulice. Dalje treba da se nae ulica Nemanjina, koji je Ni od Grka osvojio i crkvu podigao. Sinelieva ulica (tamo u Jagodin mali gde je naumio neumrli vojvoda da prodre). Uz ove predloge on izriito podvlai da tome treba skorije pristupiti jer Ni nije vie mala varo, da se strancu sve moe prstom, bez imena pokazati.483 Druga zanimljivost koju takoe vrlo precizno registruje govori o tome da se dravne vlasti (nadleatelstva) i sve vie kole u Niu nahode zasad u privatnim kuama slabim i necelishodnim. Javne zgrade treba to pre podii, ali tako da nijednu od njih ne bi trebalo zidati s leve strane Niave no razoriti grad i tamo te zgrade podii i time stvoriti jednu sredinu stoer za dalje irenje i umloavanje Nia na boljem uzvienijem zdravom mestu484 kad to ve nije uinjeno ranije. U tom delu bi valjalo podi}i i elezniku stanicu upravo tamo gde se tog trenutka nalazila vlika kasarna ledna lepa i ugledna graevina. Ono to se sad propusti, naglaava . ivanovi, nikada se ne popravlja. Govorei o nikom gradu s desne strane Niave . ivanovi upozorava da je perpun oruja kojije Niu samo smetnja u miru, ali i opasnost u ratu. Upravo to jer se Ni brani na bregovima Viniki i Gorici sa koje se Ni moe i kamenjem gaati.

483 484

Isto, str. 19. Isto, str. 19.

303
Vodei dalje svoju misao o nikom gradu on u jednom trenutku doslovno belei: - Ovaj grad valja dakle sruiti! Vrlo zanimljiva ideja koja se doista i citatom mora propratiti: Kao zidarsko delo niki je grad lepa tvorevina pravilnoi graena, sa lepim planom zidan. Sav je od tesana kamena. Unutra je ravan i prostran. Mloge su graevine u njemu opale i oruene. Sad je tamo kancelarija komandanta grada, a mislim i kazneni zavod. Glavna zadaa grada jeste sad: to je on municiona ostava i arsenal za oruje koje se ili od Turaka zateklo ili su ga Srbi doneli. No ako je u gradu barut to ne sme da bude jer je blizu varoi. A na Viniku je i onako podignuta nova barutana. A ako je grad samo upa za smetaj raznog oruja, topova i puaka, onda ga opet valja poruiti ta e dravi tako skupocena (iako od starih zaostala) upa, kad je varoi i okolini vea korist, ako toga grada nema i od njegova materijala daje se svata ozidati. Dakle, svakako ga valja, i to to skorije poruiti i kole i nadletva zidati. No kako da se razori jedan itav grad. Ovo pitanje postavljaju ljudi u Niu u razgovoru i neki ga reavaju pomou 100 hiljada dukata, koje bi, vele, valjalo utroiti, dok se grad razori!! Naravno kad bi ga na nadnice ruili. I ova okolnost duboko zaista zaseca u pitanje o ruenju grada nikog. No kad se uzme u obzir da su svi bedemi nikog grada zidani vrlo lepim, pravilnim i dobrim tesanim kamenom (a ne ciglom). Kad se uzme u obzir da je u Niu velika potreba za zidni materijal, poglavito kamen. Kad se pogleda na napredak Nia i kad se vodi briga o njegovoj budunosti, onda to ne bi jedna teta bila promenjena za nekoliko polza? Drugi opet potuju niki grad kao starinu, koja je, vele stajala toliko stotina godina, pa neka stoji i sad, jo neku godinu. Ni se pak ima kuda iriti. Po svoj prilici ruenje grada Nia nije bila tako dnevna dravna potreba i s toga nek mu je prosta jo neka godina.485

485

Isto, str. 21. i 22.

304
27. 2. ivot u Niu Prirodno je, belei dalje . ivanovi, da putnik, kad doe u neku varo pre svega mora u neku gostionicu. Kad je o Niu toga vremena re on je imao samo dva hotela: Evropu i Berlin i dve bolje gostionice Luj i Utvi koje su se po svojim gazdama zvale jo Terzibaieva i Turinova. Evropa je bila elegantna, mada ni Berlin nije stajao hravo. Imali su sve, pa i gostionice, ali za dobre pare. Pored njih bilo je i dosta kafana i kafia... gde se skupljaju ljudi ujutru, u podne i uvee na razgovor i koji bio napitak kava, rakija, vino, pivo, soda pa i obina voda. Predstavljajui nam Ni . ivanovi belei: Pravi Nilija... nije ovek od vike i za paradu. Oni ute, sede na domu i rade svoj posao... tedljivi su i umereni. Ne fermaju modu i novaenje. Preko dana Nilija radi i sedi, a uvee je kod kue na odmorku. Praznikom znaju izai gde u okolinu i to su trenuci u kojima se nee moi sresti Nilijka da se nije zakitila mada u taj enski svet jo uvek nije bila prodrla zloesta moda i raskoluk. Naprotiv, jo uvek ima i onih koje nose alvare po pravilu je re o starijim enama. Kad je o crkvama re u Niu ih ima nekoliko: Saborna, jedna do nje, stara i do pola u zemlji, sv. Nikola kraj varoi i sv. Pantelija iza varoi i grada poreko Niave. Saborna je nesumnjivo najlepa i u njoj se svravaju sve toranstvenosti. Nilije u crkvu dosta idu iako, u novije vreme postoki i jedna runa navika kod njih pre svega kod mlaih na koju nam . ivanovi vidno skree panju:

305
Nekim danima doe dosta sveta u crkvu. U crkvi po neki ne gleda na obinu pristojnost i potovanje, koju dugujemo starijim godinama i poloajem svuda pa i u vrkvi. Tako mogu se svaghda primetiti nekoliko devojura u arenim pomodnim haljinama, koje kao da ne znaju gde je granica graana a gde graanski i devojaka, koje trebaju starijima da daju prvenstveno a same da znaju da Goospod Bog prima molitve i sa onih galerija, koje su za ene i podignute i tamo nije runo. Ne, ove mlade nike gospojice stanu u prve stolove i zapree u stolovima mesta starim graanima... Dunost je crkvenih i ktitora i polonika da ovakve persone naue redu! Ja im na tu uslugu ovim radom ukazujem kao to ne bih pustio ni onu prostu devojuriju da u sred slube boije bazaju po hramu kao po nekom drugom mestu. Kod nas u Srbiji i jeste to veliko zlo koje tako od detinjstva poinje: to niko ne zna i nee da zna gde mu je njegovo mesto mesto rada - mesto stajanja - mesto govora - mesto slobode i mesto pokornosti. Kod nas hoe svaki da je sve, svud i svakad! A to nije Pa ipak ima ljudi koji kao da ive mureki pa se posle ude i pitaju otkud sad ovo u narodu? Ovoga pre nije bilo? Eto, gde ta uda postaju.486 27. 3. Etnike raznovrsnosti u Niu Na ovom planu, belei . ivanovi, Ni je moda i najrazvijenija varo u celoj Srbiji: Srbi si odakovii. Posle ima Turaka, Jevreja, Cigana, Jermena. Cimcarije i Grka, Arnauta i to ne jedan dva, no od svake ove vrste vie ili manje. Sad se via pored ovih orijentalnih tipova Nemaca, Francuza i Talijana. Svi ovi ljudi provode svoje novine i verozakonske obiaje po svojoj volji i slobodi, onako, kako nama nije bilo dozvoljeno pod njima.487 Detalj na koji je na putopisac pre svega obratio panju vezan je za krvavi obred obrezanja to je kod islamskog sveta zapravo jedina i najvea sveanost jer se sve drugo, poev od vananja i saranjivanja... brzo i kratko svrava!:

486 487

Isto, str. 25. i 26. Isto, str. 27.

306
Jednom se potuih svom gazdi da od nekih bubnjeva ve mi je postalo nesnosno. Tridana prati ciganski kraj! Bubnjevi, zurle, svirala, emaneta... samo svirka pa svirka! Gazda mi ree da je to praznik i to obrezanje. Ovo nije bilo kod bogatih Turaka, no kod Cigana, koji su muhamedanske vere. Trei dan oko 5 asova eto ti jedne litije kroz varo. Napred zurle i bubanj (koji be pukao od zora)! Zatim idu deca. U toj grupi jae jedan deko od svojih 14 godina na belu konju za njim jedan manji na doratu, za ovim jo jedan trei na svom konju, kojima su bile povezane zelene marame (zeleno je turska i madarska narodna boja). Deake pridravaju s puno potovanja po rva oveka. Konje im vode po jedan. Na sapima dre ruke dvojica a u sedlu sedi obrezanik u novom odelu a ceo red zavravaju njih 2 i 2 koji idu i veselo razgovaraju. Oko svega toga ide onako za svoj raun rulja dece u pantalonama, u alvarama, upave i obrijane glave... i sve stade pred amam (iza kafane Evropa). Tu e se svrito sa otrim brijaem ovaj krvavi obred obrezanja o kome naunici vele da je grub i tetan ali je jedina i najvea sveanost u Turina.488 Prirodno je, a primereno i ovom obiaju, da u Niu ima i bula koje su, kad idu ulicom, zabraene do ispod oiju. Ozbiljne su u utljive i tako obuene da isto da se udi ovek gde su tolike pojate narodnje i kaputae nakupile!! U Niu je pre svega bila zanimljiva subota imajui u vidu da je ona dan pazarni. Istina da se i oni primeravaju dobu godine. Nesporno je da su najvei i najbogatiji jesenji pazari jer je to doba kad etva dospe u svemu tako da se ima ta i doterati i doneti na Pazar. Nezavisno od toga to Ni ima naroitu pijacu ipak subotom sve ulice zakre kola, tovari, stovarena roba, konji, magarci... da se ne moe ovek ni u jednoj glavnoj ulici da razmimoie. Sve se tu moe nai na prodaju i za kupovinu: vune, duge arape, izatkano platno, iroki pojasevi, svila, sukno... I dok svi jadni prestavnici srpske industrije ceo dan na pazaru gladni sede da bi ita prodali pored njih traju i firme tipa Levi i Koen koje kao na jagmu prodaju tue krpe i hrpe. No, ima tu jo neto, belei . ivanovi, to je ak mnogo skuplje i od sveukupne robe na pazaru:

488

Isto, str. 27.

307
Ima jo neto to veseli posmatraa. Ima jedan dragoceniji prizvod srpske krvi, koji se u velikom mnotvu na pijaci via ali nije ni za kupovinu ni za prodaju! Skoro svaka ena nosi na uprti na leima po jedno detence. Nisam nigde video ovoliko deice kao to ih tamonji seosku svet ima i koje dobre majke, i pored drugih tereta i na Pazar donose, da im na domu sama ne ostaju; jer ima tu sveta i poizdaleka. Nek su sretni i napredni svi mladi Srbi; a dosta ih ima. Dosta ih se raa i uverih se da je istinita tatistika onog francuskog nauenjaka, koji plodorodnost u Srbiji na prvo mesto stavlja.489 Tu srpsku sreu, meutim, prati i nesrea koju . ivanovi takoe i prati i pojanjava: Jest dosta nas se raa... ali mlogo i umire. To je onaj crv, koji narod podgriza. Zakonodavci... pomaite!... Narod se tamo bolje odeva no u umadiji. Ljudi se oblae toplo i sigurno. Svaki ima akire i lep gunj sa uim rukavima no to se u umadiji nosi. No najlepe valjda jo starinsko pare odela jeste veliki gunj, na struk srezan kao veliki kaput. A sve to od njina runa i njine ruke! U tom velikom gunju i u slamnjai lei zavijeno ono veliko pitanje o narodnom zdravlju, koje misli na sanitet da rei krupmim sanitetskim fondom i zavoenjem srpskih bolnica, u kojima e se opet leiti kelneri, koijai i blesni probisveti mukog i enskog roda, koji se celog veka proturaju po svetu, trgujui sa raznim prirodnim i neprirodnim artiklima... dok ne satrule i s polja i iznutra i padnu u neku bolnicu, da se tu raspadnu; jer za takve vie leka nema. Nee srpski kuevnik u bolnicu. Srpskom kuevniku po dubokom uverenju . ivanovia treba pomoi s druge strane velikim gunjem i slamnjaom: Zaite po selima da vidite kako spavaju i naspavaju nae vajne gazde, kojima se lome ljive od roda, a tesni tovari i obori od dobre stoke i koji imaju zemlje da bi mogli prkositi nemakom hercogu! Samo nema uredna kreveta, na koje e on svoje radom utruene kosti i snagu da odmori. I ako poneki i ima neto na to nalik ali veina se valja po tvrdome naboju svoje kue, preui noge po pepelu i obrui tabane u vatru; ivljenje mu je veito logorovanje, kod toliko mala i imanja; kod vune, kod konoplja, kod slame i ai... kod svega to mi u varoi
489

Isto, str. 30.

308
kupujemo a oni imaju, ali ne znaju za koga uvaju... ve ako ne za pokrov i poduje onima to pomru s toga pre vremena.490 Primereno tome . ivanovi iznosi konkretan predlog koji ak u Srbiji morao izrasti u imperativ: Treba dakle izdati nalog da svaki domain mora imati u svojoj kui od dasaka otesan krevet na kome se nalazi slamnjaa, pa na tom da spava. Dalje je ostavljeno njegovom bogatstvu i ukusu hoe li imati i duek i druge ugodnosti. I time je uinjena jedna velika za na narod vrlo vana sanitetska uredba pre dok se ne razboli; jer podizanje bolnica nije jo merilo i sredstvo da se zdravlje pozna i ouva. uvaj narod i svetujga da ivi dok se ne razboli onda mu je tee pomoi, kao to god veljahu seljaci nai za jedan dobrotvoran evropski narod, koji za vreme Tursko srpskog rata daje ininjere, oficire, puke, granate i topove a nama alje mrtvaka kola i bolnika nosila. Bolnice su za ve bolesne; a nama se treba brinuti da zdravi ostanu zdravi. Ova je duga briga i laka i bolja.491 A da bi zdravi bili moraju se Srbi valjano i oblairi a ne onako kako nam to u ovom putopisu prenosi . ivanovi: A odelo? Kakvo je ono u naroda u umadiji? Pogledajte toga ponositog umadinca (npr. Kad uz kola ide) kako je ogoleo kao lipa! Nema na njemu nita od tvrdog i zdravog odela. Opanci i dokolenice jo neto i znae kad su itavi i na suvu vremenu a dalje opet gae, koulja, jedan uzak pojasi za kojim se muno okembesio ili zapatrljen stoji mali noi a nema mesta za srebrnjak... gore pak nekakva poica bez rukava i bez zapetljaa a u dobrom sluaju neka uda (pamuklija) jedan nesreni trulo i nebriljivo saiven aljetak, koji ni za kakav teret nije no prska i drpa se im pokisne i im se ovek razmane da to tee radi ili tovari. To sve krunie jedan ceo ili prsko fesi!!! To vi je sad narodno odelo.

490 491

Isto, str. 30. i 31. Isto, str. 32.

309
Pa dokle je tiho vreme i lepi dani ovo zar ovako lako i glatko moe i podneti. Ali kad uhvati kia, vetar ili drugo zlo vreme ovakav ovek u radu ili van doma u putu. Pogledajte ga kakav je onda!? Sav se precedio i predvostruio, najeio se i pomodrio. Noge gole, trbuh go gocat, lea neutopljena, makar i prekisao do koe; e pa nije li udo ako uvati posle terlemu, suvi kaalj, slabu nemo, sranicu i druge nesree od kojih u svakom selu ima vazda bolesnika, koji umiru i novim se menjaju. Pogledajte Sremca, Bavanina i Banaanina, koji kao koija, testera ili obanin prelazi zacelo ne od velika bogatstva u okrilju madarske zastave pa dok zacelo znamo iva od dnevne zarade, od nadnice, on ipak ima svoj veliki gunj, svoj dorac koji do zemlje dolazi i s njime moe svud; i u polje i u umu, i na kiu i na sneg.492

492

Isto, str. 32.

310
28. BRANISLA NUI NA I SA PROSTORA JUNE I STARE SRBIJE

Da bismo do kraja razumeli i Nuievu potrebu da boravi na ovim prostorima i da sa njih pie svoje putopise, propratiemo ukratko, a i na temelju pria, i njegovo poreklo i njegovu biografiju. Njegovu majku po ocu, uvenu lepoticu iz okoline Bitolja, Cincarku Gou oteo je Arbanas po imenu Belo i odveo u planinu. U vreme kada je ve bila zanijela dijete uspeva da pobegne, vrati se roditeljima da bi u Solunu 1822. godine rodila muko edo kome je na krtenju dala ime Georgijas. Oko 1830. godine uspeva, i vercovanjem sina ili malog kir-Gerasa, to bi rekao Stevan Sremac u istoimenoj pripoveci, da pree u Srbiju i doe do Beograda gde se ostatak cincarskog karavana konano zaustavio.493 Tu je prihvata Geras Nua iako ona ubrzo ostavlja i njega i sina. Sasvim ve usamljen Nui u plemenitom Gerasu konano dobija oca od koga, u znak zahvalnosti, uzima prezime gazda-Nuino. Tipino Cincarima i novi ore Nua poinje od egrta i kalfe da bi se vremenom ustremio ka gazdinluku. Kako je ve dolo i vreme za enidbu to se on odlui za Ljubicu Kasnar, izuzetno lepu Bosanku iz Brkog. Proirujui firmu oni proiruju i svoju porodicu prvo dva sina, Leonidisa i Konstantina, pa ker Anu i onda jo dva sina Alkibijadesa i Periklesa. Ime etvrtog deteta kasnije je esto skraivano u Alkibijad ili Alko. Kako je porodica u Beogradu doivela poslovni bankrot to je 1870. godine na brzinu i kriom napustila Dorol i Beograd i preselila se u Smederevo gde je Georgijas zaeo posao s prodajom ita. Tu Alkibijad, sa navrenih devet godina, 1873. upisuje smederevsku realku. Kako prvi razred nije uspeo da zavri to ga otac odvodi u Panevo u poznatu radnju urin i Stojanovi da bi se kao egrt usavrio u trgovini. No, kako mu ni taj posao nije iao od ruke to ga otac ponovo upisuje u prvi razred smederevske realice, ali da se neuspeh ne bi ponovio angauje i privatnog uiteqa da ga poduava - ura Konjovia, uitelja crtanja. Zbog srpsko turskog rata 1876. godine Alkibijad Nua, meutim, gubi jo jednu godinu. U Beograd se na kolovanje vraa u kasno leto 1877. godine da bi sedmi razred zavrio 1882. koliko je u to vreme trajalo redovno gimnazijsko kolovanje .494 Svom junakom jelenskom imenu lepo srpsko, Branislav, Nui je dodao jo 1882. godine kada i upisuje Veliku kolu na pravnom odseku koji i zavrava u leto 1887.
493 494

Josip Lei, Branislav Nui - ivot i djelo, Matica srpska, Novi Sad, 1989, str. 7. Isto, str. 17.

311
Posle slivnikog poraza u ratu sa Bugarskom a nezadovoljan unutranjom i spoljnom politikom Milana Obrenovia Nui, zajedno sa Vojislavom Iliem vrlo aktivno uestvuje u osnivawu drutva Ujedinjena omladina na osnivakoj skuptini od 8. XI 1886. godine on je kao sekretar-delovoa izabran i u upravu. Cilj je ovog drutva bio da se pre svega suprodstavi tek osnovanom i reimu naklonjenom drutvu Sv. Sava. elimo ovde posebno skrenuti panju na jedan dogaaj iz 1887. godine jer e bitno uticati na Nuievu kasniju karijeru i ponaanje. Naime, krajem aprila ove godine u Beogradu umire major Mijailo Katani neustraivi borac i legendarni junak.495 Meutim, osim silnog sveta na njegovoj sahrani se nije pojavio niko od zvaninika. Nije bilo ni vojske, ni vojne muzike. Samo dva dana pre ovog dogaaja na sahrani majke pukovnika Dragutina Franasovia, ljubimca kralja Milana, prisustvovali su svi enerali, mnogi oficiri i mora biti svi ministri, ukljuuju}i, svakako i kralja Milana Obrenovia lino. Upravo je ovaj dogaaj inspirisao Nuia da napie alegorino satirinu pesmu Pogreb dva raba u kojoj poreuje dve sahrane: paradnu sa skromnom bez kite i mundira, bez zvona i deve gotovo anonimnu: Pogreb dva raba Ta tu skoro, bie ovih dana, Saranismo jednog bojeg raba, itali ste, vidli ste paradu, naih Taj rab boji bee jedna baba. Zatutnjae sva etiri zvona, Povrvee kite i mundiri, A i kog bi da do groba prati, Povrvee perjanice brojne, Povrvee bezbrojni eiri. Jo skorije - bie ovih dana Saranismo jo jednoga raba, Al na alost mnogih baba Taj rab boji nije bio baba.

Ne povrve kita ni mundiri, I to proe, i to htede poi Od pola se s puta kui vrati. Promuklo su udarala zvona,

Svi majori, debeli i suvi, Oficiri, cela kita sjajna, Udarala zvona iz budaka, Pukovnici s orlom i bez orla, A i to bi da se ini deva,
495

Srpska deco to misliti znate Iz ovoga pouku imate; U Srbiji prilike su take, Babe slave preziru junake. Zato i vi ne mite se dabe:

Detaljnije o njemu pogledati u navedenoj knjizi na 42. strani.

312
I jo neko, ali to je tajna. babe. Kad je pratnja srpskoga junaka. I I I I pravo je - ne tumate druke nato bi tu brbljala zloba pravo je, ta poslednja poast, pratiti pokojnu do groba. Srpska deco postanite

Zbog ove pesme sudija Varokog suda, Kosta Hristi, e mu izrei kaznu od dva meseca zatvora koju je kasacija 2. XII 1887. godine preinaila i popela na dve godine zatvora na izdravanje kazne Nui je u Porevac upuen poetkom januara 1888. godine. Paralelno sa ovim dogaajem tekla je i veza koju je imao s mladom i armantnom Jagodinkom Milicom Terzibai. U trenucima kada se oekivao brak Milica je pribegla potezu koji je i Nuia prenerazio. Pred samo suenje koje on imao ona je pobegla od njega i ubrzo se razbolela. U elji da joj pomogne Nui poziva jednog svog prijatelja i dobrog lekara da je lei. U fazi leenja on je pokazao takvu brigu za nju da se ona odmah poto je prezdravila i udala za njega. Potonja zatvorska kazna bila je samo kruna nevolja koje je Nui preiveo 1887. godine. U poarevakoj samici Nui nije spreman da ponosito traje trai nain da se umilostivi Dvoru i Njegovom Velianstvu kako bi mu bilo oproteno i kako bi bio puten iz zatvora. Ali, da se ne bi sasvim ponizio inicijativu preputa ocu oru Nui koji se cincarski veto u operaciji spaavanja Branislava Nuia snalazi prvo se pismom obraa pukovniku Franasoviu, koje na alost nije sauvano, na koje mu ovaj i odgovara ovo ve jeste i mi ga ovde prenosimo u celini jer je vrlo zanimljivo i jer je ispunjavanje preduslova da se ore Nua obrati i samom kralju: Gosp. Nuo, Vi ste se obratili na me s molbom da oprostim Vaem sinu Branislavu uvredu koju mi je naneo vreajui spomen seni po. matere prilikom njenog pogreba, jednom skaradnom pesmom tampanom u nekom dnevnom listu. Va sin nije zbog te meni naneene uvrede osuen, ve zbog toga, to je njegovom pesmom vreao uzvienu osobu Njegovog Velianstva Kralja zbog toga to je On iz pijeteta ukazao poslednju potu pokojnici pratei je do vene kue. Neu da sada uzimamu ocenu tog dela Vaeg sina, ali mislim, da ako ima u sebi oseaj asti, da e ga docnije oblivati rumen stida kad god se bude seao kakvu je priliku izabrao da vrea uzvienu osobu Vladara i sen jedne pokojnice, koja je uivala opte potovanje.

313
Dakle kao to rekoh, Branislav nije zbog mene osuen, ali ako je uslov njegovog pomilovawa moj lini oprotaj onda mu potpuno opratam.496

Na ovakav odgovor ore Nua se 16. IV 1888. godine direktno obraa kralju Milanu:

Vae Velianstvo, plemeniti Gospodaru, Usta su nema, a rei su nemone da izraze ono to osea srce jednog nesretnog oca koji lei pred nogama Vaeg Velianstva i moli za milost svoga osuenog sina. Iz mojih grudi u ovom trenutku otima se samo jedna re: Milost Plemeniti Kralju! Milost je sklona pogrekama i zabludama: moj sin je pogreio i skrivio, pogreka je kanjena, on ve tri meseca sedi u zatvoru, ali prava je kazna to on sam priznaje danas svoju pogreku i svesrdno se kaje, a ja Vam Velianstvo mogu dati najsveanije obeanje, da moj sin nikada vie nee zapasti u podobnu greku. Sed, star, nemoan, ljuto ucveljen pod starost tom kobnom pogrekom moga sina, evo me gde suzan, pred Vama Velianstvo molim za milost moga deteta, polaui svu nadu na poznatu velikodunost plemenita srca Kraljeva, i prilaui uz moju prepokornu molbu velikoduno oprotajno pismo Gospodina Franasovia. Vaega Velianstva najponizniji i najodaniji ore Nua, otac Branislava . Nuia.497 Strategija ora Nue dala je rezultata jer je Nui ve 22. IV 1888. godine posle pomilovanja napustio poarevaki kazneni zavod. Po izlasku iz zatvora Nui ide korak dalje, na savat Save Grujia, predsednika vlade odlazi u audijenciju lino kod kralja Milana da ga zamoli da bude primljen u dravnu slubu. I uspeva. Lino mu je kralj Milan na kraju audijencije rekao: Recite gospodinu edi Mijatoviu da vam moe dati slubu, ali ne u Srbiji, ve u inostranstvu, da provedete tamo nekoliko godina i da se oduite malo od politike.
496 497

Josip Lei, isto, str. 52. Isto, str. 52.

314
edo Mijatovi, ministar inostranih djela, postavlja ga za dijurnistu Ministarstva inostranih djela.498 Meutim, Ubrzo posle sveanog prijema na Dvoru 22. II 1889. godine a povodom proslave proglaenja kraljevine, kada je kralj Milan, na opte iznenaenje objavio svoju abdikaciju i odredio namsnitvo u sastavu: Jovan Risti, Kosta Proti i Jovan Belimarkovi, Nui 14. III 1889. godine upuuje molbu Ministarstvu inostranih djela za promjenu svog inovnikog statusa, traei da bude postavljen za pisara. Ve 12. VII 1889. godine biva unapreen za pisara III klase Konzulata u Skoplju, da bi samo dvadesetak dana posle toga bio upuen na svoj prvi diplomatski zadatak - u Pritinu jer je tamonji vicekonzul Luka Marinkovi zbog privatnih (porodinih) razloga zatraio i dobio doputenje da za izvesno vrijeme napusti Pritinu.499 Opisujui u svojoj knjizi Kosovo ovaj grad iz tog vremena Nui podvlai da se radi o gradu tesnih i kaljavih sokaka, i o rekama i reicama koje gamiu kroz samu varo, kroz ulice i ispod kua Velika reka, Velua i Pritevaka reka. Sam je grad podeljen na etiri kvarta ili trinest mahala s ukupno 12.000 stanovnika u kome je maha preoteo arnautski element pod ijim je uticajem sav javni i poslovni ivot. U izvetaju generalu S. Grujiu od 29. I 1890. godine on izriito podvlai da je re o stanovnitvu od ije se ljubaznosti valja obazrivo uvati jer je iskvareno teko je nai oveka prema kome se moe sa sigurnou poveriti. pijunaa je rasprostranjena do podlosti ni brat od brata, ni sin od oca nije siguran. to se poloaja Srba tie pritisnuti su jednakim silama i ozdo i ozgo. Ozgo je turska vlast, a ozdo arnautski teror. Um se trai u iznalaenju naina kako da se tome odoli. Plaei se da ne dosadi ponavljanjem jedne te iste prie o istini koja konstantno traje on u jednom od pisama predsedniku ministarstva saveta u Beogradu doslovno kae: ... ali kad biste vi, gospodine ministre, sluali te jade iz usta onog kome je majka ubijena; onoga kome je ognjite razoreno i kome je nevino edo obesaeno, onda bi vam pri svakoj njegovoj rei kapala suza i svaka bi ta suza bila izraz novog bola, a svaki bi taj bol bio za vau duu nov i nov dogaaj i vi biste ga takvog, kao nov dakle ispisali.500 Dok je sa silom ozgo, to e rei u diplomatskim nadigravanjima, Nui esto znao da izvue korist za srpsko stanovnitvo sa silama se ozdo morao neposredno suoavati na terenu, a to je ve podrazumevalo drugu vrstu diplomatije i nadmudrivanja. Upravo zato on sve ee i
498 Dijurnista je oblik honorarnog zaposlenja, mjesto na kome se provjeravala ne samo sposobnost ve i lojalnost budueg dravnog slubenika. 499 Isto, str. 63. 500 Isto, str. 64.

315
naputa zgradu Konzulata odlazei neposredno na teren. U tom obilaenju on ak uspostavlja i prijateljstvo sa Ismail begom, stareinom plemena Gai. Ismail beg ak dolazi u Konzulat to Nuiu daje ideju da mu posetu uzvrati usprkos svih opasnosti. Na ovaj nain, zakljuuje on dalje, valjalo bi poi i kod fisova Fandi, alja i Kobai, koji naseljavaju pojedine krajeve Kosova.501 Bilo je to vreme kada je Nui doao na ideju da osnuje srpsku knjiaru. Ve drugog dana po dolasku u Pritinu, 16. I 1890. godine je zatraio odobrenje za to da bi knjiara sa radom otpoela 1. marta. No, to je ve bilo vreme kada se vicekonzul Marinkovi vratio na dunost, a Nui uputio za Beograd sredinom marta. Ono to je za nas vano jeste da je on ve imao ogromnu grau putnikih beleaka sa Kosova to je i bio razlog da od Ministarstva inostranih dela zatrai dozvolu za dvomeseno odsustvo kako bi sredio grau za budue delo. Zanimljivo da je on u Pritinu poneo i foto aparat, to je tada bila retkost, tako da je raspolagao i velikim brojem slika. Sudbina knjige je, na alost, u mnogome zavisila i od trenutnih politikih prilika u Srbiji. Dok je Nikola Pai rad na toj knjizi primio blagonaklono pa ak i doneo rjeenje da se delo tampa u dve hiljade primeraka o dravnom troku, Jovan Avakumovi je sve to odbacio i molbu za odsustvo i reenje o tampanju knjige. Nezavisno od toga Nui je na knjizi i dalje uporno radio, ak traei i uputstva od uglednih naunika piput Sojana Novakovia. Ukazom od 4. VI 1891. godine Nui biva postavljen za pisara srpskog Konzulata u Bitoqu gde ga je konzul Dimitrije Bodi primio sa simpatijama i znatno podrao u njegovim etnografskim studijama i istraivanjima. Ove su ga studije do te mere zanijele i okupirale da je jedno vreme (1891 1895) potpuno zanemario knjievni rad osim putopisa i putnikih biljeaka ne objavljuje nita drugo. Paralelno sa prikupljanjem grae o Kosovu prikuplja je i za drugu knjigu Kraj obala Ohridskog jezera. U toj fazi on je inio ogromnan napor u nameri da iznae i uspostavi vlastiti identitet nastojao je da ue u treg svojim starim po ocu, ali... nikakvih tragova nije naao.502 Sama knjiga Kraj obala Ohridskog jezera beleke iz 1892. godine, objavljena je 1894. godine. Re je o knjizi koja je istovremeno i putopis i istorijsko etnografsko arheoloko geografska studija. Uz to ona je i slika privrede ovoga kraja Ogridsko jezero ima ak 17 vrsta riba koje su vrlo traene. Nadalje, ona je i etnopsiholoka studija ljudi koji ive kraj
501 502

Isto, str. 65. Isto, str. 70.

316
obala jezera. Izmeu onih na zapadnoj i onih na istonoj obali jezera postoji bitna razlika: Oni na zapadnoj obali, junaniji su, bistriji, vedriji i nekako radije bi prihvatili puke no rala; svi na istonoj obali u ohridskoj ravni ravnoduniji su, radeniji, ali i konzervativniji. Dok ovi od Arnauta trpe, dotle oni tamo druguju s njima; dok se ovi tue, oni se tamo svete.503 Paralelno sa vetinom interpoliranja raznih legendi i predanja interpolirao je Nui i prie iz neposredne stvarnosti poput one o Deladin-begu i nesretnoj Tauli. U vreme kada je prvi put uo tu priu o njoj, 1891. godine, ona je jo uvek bila iva prelepu lepoticu sada je menjala otuna starica, velikih oiju, sijede kose i svetiteljskog lica.504 Imao je neodoljivi elju da je poseti. Kada se jednog dana zatekao pred njenom kuom nije se naao otila je, kao to to ve tolike godine ini svake subote, na grob djeteta koje je sama ubila.505 Sledee godine ve, 1892.: bilo je dockan, sahranili su je marta meseca. Silan se, kau, svet, pa ak i iz okoline, slegao. I hriani i Turci pa i mitropolit ohridski otpratie lepu i grenu Taulu u nove dvore.506
Isto, str. 71. Kada sam 1891. godine u oktobru mesecu bio u Ohridu, iao sam jednog dana onom ulicom kojom se slazi ka jezeru, na onoj strani gde je crkva Sv. Jovana. Moj prijatelj koji me je vodio, pokaza mi uz put jednu naernu sirotinjsku kuicu. Spolja vrlo niska, mala vrata kroz koja se silazilo u malu, neistu avliju. U avliji kuica sa izlepljenim prozoriima i vratima poduprtim jednim panjiem. Pred kuom jedna kruka, koja ve valjda davno i davno ne rodi, uzela svoje suhe grane na krov; u stablo joj udareni klinci te od stabla do krova razapeto ue i po njemu neke krpice se sue. Na krovu uvarkua i modra mahovina, a na suenju, gore, sedi jedna matora zelena maka i ravnoduno nas pogleda kad otvorismo kapidik. Ali Taula nije bila kod kue. - Zar ovde ivi Taula? upitah moga prijatelja. - Evo, ovde. - Je li mnogo stara? - Sva je seda, jedva hoda. Bie joj valjda preko osamdeset godina. - Vidi li se na njoj da je kadgod bila lepa? - Vidi se, bome. Ima lepe velike oi, meko i bledo svetiteljsko lice, a kosu jo dugu i punu, iako belu kao list hartije. - ali li to je sad tako u nevolju? - Ne. Onda kad su upaljeni dvorovi, ona je gola i bosa jedva iznela glavu, ali i tako sirotu, samo zbog lepote njene, prosili su je mnogi, pa i najbogatiji begovi i pae, no sve je odbila. Pa ipak, moralo je neto boleti... - ta to? - Vidite, im izae na kapidik iz ove avlije, njene oi prvo sretnu razvale onih sjajnih dvorova gde je nekada bila sila a danas nema ni hleba da jede. To je moralo boleti, pa zato i ne izlazi esto iz kue. Naroito je to ba ovde sedi, ali joj je optina, kao svojoj sirotinji, dala ovde besplatno da sedi. - Pria li koji put to o svome grehu, o ubistvu svoga deteta? - Nikad ni rei, ali evo ve tolike su godne, a ona i dan danas svaki dan ide na grob i plae kao da ga je jue sahranila. - Pa dobro, ima li prijatelja, ide i kome? - Eto, dohodi mojoj majci. Njoj Taula pria mnoge stvari... - Hajedmo tvojoj majci!.... (Branislav Nui, Taula, pripovetka iz Sabranih dela, 15. knjiga, Prosveta, Beograd, 2006, str. 415. i 416. 505 Josip Le{i}, isto, str. 71. 506 Isto, str. 71.
504 503

317
Same putopisne beleke Nui je pisao neposredno, na licu mesta da bi ih 1893. godine u Pritini sredio i oblikovao u poglavlja. On je svoje beleke mogao da odene autentinou, pesnikom nadahnutou i literalno ih oblikuje jer je sve te krajeve oko Ohridskog jezera preao pjeke, svuda zavirio, o svemu se raspitivao, sputao se pod zemlju (ako je trebalo)... penjao se na planine.507 Kao prilog svemu dao je i precizno iscrtanu kartu Ohridskog jezera, koju je sam izradio u boji, uz 33 slike (njegove fotografije) i est nacrta.508 Kako se ve uveliko pribliavao tridesetoj godini to je supruga generalnog konzula Bodija preuzela odlune diplomatske korake da mu nae devojku i da ga oeni. U izboru je zastala kod Grkinje Nine roake nekog (bogatog) grkog predstavnika u Bitolju. Ali, kada se jednog dana u kui Bodijevih u Bitolju iznenada pojavila esnaestogodinja Darinka orevi, kerka Boidara orevia i Cike orevi roene Bodi, koja je dola u goste svome ujaku, ne bi li na strani nali mladoenju 509 svi planovi supruge generalnog konzula su pali u vodu 5. VI 1893. godine ona i Nui su se u Lisolaju u manastiru Arhangela Mihaila venali. Poto je nekoliko dana nakon svadbe proveo kod srpskog konzula Pavla Deni u Skoplju Nui se sa suprugom Darinkom uputio ka Pritini koja je, ve po njegovim prvim izvetajima, bila bremenita raznovrsnim nevoljama. Bezakonje od strane turske vlasti bilo je takvo da su silovanja, fizika maltretiranja, pljake, otimanja devojaka - ak i sa svadbe, udaranja samovoljnih nameta... bila svakodnevica. Krvavi obrauni zbijaju se ak i na sahranama, tako su, poetkom januara 1894. u Prizrenu, 20 naoruanih Albanaca doekali pratnju nekog Hadi Limana, koji je sahranjivao erku, i izvrili pravi pokolj.510 Srbi ive u atmosferi zapetih puaka, Konzulat je pod opsadom niko nije siguran, ak ni djeca. U dopisu od novembra 1895. godine Nui se ali Stojanu Novakoviu: Pre dve tri nedelje iao sam ulicom sa enom i, u jedan mah, izae jedan hoda nasred ulice i preprei mi put, sav usplahiren, krvavih oiju i nadraenih ivaca. On mi izvikunu: Od tebe emo poeti da koljemo! arija kao da je oekivala da za ovim odmah ima da pone togod, pozatvarala je odmah duane i ja verujem da nisam bio sa enom, da bi zaista tom priliko i bilo ega.511 Mutaserif Nustafa Ruknedin beg koji je u Pritinu doao u jesen 1896. godine je naroito bio poznat po svojoj surovosti i nepredvidljivom
507 508 509 510 511

Isto, Isto, Isto, Isto, Isto,

str. str. str. str. str.

71. 72. 75. 77. 79.

318
ponaanju. ak je i Nui bio preneraen kada je ovaj srpskom izaslaniku Stevi Hadi Arsiu bez pardona rekao: Ja sam vlast, mogu te ubiti kako hou, mogu da naturim ljudima da te ubiju i to niko da ne zna; mogu te uhapsiti i narediti da te u hapsu ubiju; mogu te na drugo mesto poslati i narediti da te putem ubiju; pa ne samo ovaj konzul nego i trista drugih da se zauzmu za tebe sve e biti uzalud!512 U takvim okolnostima, a sa enom koja je bila trudna, Nui ne samo da razmilja o svojoj ostavci koliko i o predlogu o ukidanju srpskog konzulata u Pritini. Sam, u atmosferi optega straha, u kojima ujutru moe da bude srean to je no preiveo, a uvee to je dan pretekao, neprestano se drei oruja Nui oktobra meseca kriom naputa Pritinu: Ne verujui u smisao i korist svoje misije, usamljen, bez Darinke i djece (kerke Margite Gite i sina Strahinje Bana), obuzet najcrnjim slutnjama, uplaen i obeshrabren, Nui na brzinu predaje dunost djelovoi konzulata Stevanu Matijaeviu, nareuje mu da obezbijedi prenoenje povjerljive arhive i, pravdajui svoj nagli odlazak potrebom da lino referie predsjedniku Ministarskog savjeta o stanju na Kosovu, on, u drugoj polovini oktobra, gotovo kriom naputa Pritinu.513 Sama monografija Kosovo opis zemlje i naroda u izdanju Matice srpske u Novom Sadu publikovana je 1902. i 1903. godine ilustrovane fotografijama... koje je snimio sam Nui. Monografija je nastala u uslovima u kojima, osim objektivnosti, nije bilo preduslova za literalne ukrase i poetske ciljeve. Kao delo koje je izniklo pod okriljem metode neposrednog posmatranja ona je tipina antropo geografska i etnoloka monografija. Prirodne opise zemlje u prvom, optem delu, Nui nastavlja prezentacijama prirodnih osobina u drugom, da bi u treem poglavlju dao opis naroda tu ak donosi i 19 pjesama koje prate svadbene obiaje, uz narodne poslovice, uzreice, zagonetke i pripovetke. Drugi, poseban deo, zahvata opis 22 kosovska naselja514 uz kratak istorijat o nastanku svakog nasilja ponaosob koji prate podaci o broju kua i porijeklu. Iste godine kada je tampano Kosovo - opis zemlje i naroda izala je i knjiga S Kosova na sinje more - beleke s puta kroz Arbanase 1894. godine. Ako u prvoj vie moemo govoriti o monografiji ova druga je
Isto, str. 80. Isto, str. 81. 514 Pritina, Muratovo Tulbe, Gazi Mestan, Babin Most, Graanica, iroko Polje, Janjevo, Lipljan, Gole, Ferizovi, Nerodimlje, paunovo Polje, Slovinja, iavica, Miloeva Banja, Samodrea, Vuitrn, Kaanik, Mitrovica, Zvean i Trepa, isto, str. 82. i 83.
513 512

319
putopis, a manje etnografska i antropo geografska studija, vie literalni zapisi a manje dokumentarna graa.515 U rano praskozorje poetkom avgusta 1894. godine tridesetogodinji konzul Nui je krenuo na put s Kosova na sinje more, u pratnji jednog malog karavana. Prvi odmor karavan je imao u Ferizoviu, da bi se potom preko Nerodimlja, Sirinia i Batia uputio ka Prizrenu. Posebnu panju u ovom trenutku skreemo na njegovo nastojanje da potrai uzroke srpske oslabljenosti i razreenosti. U tom smislu on snano podvlai dva detalja: poturavanje i raseljavanje. Tako se, recimo, iz peke nahije od rata s Turcima pa do 1895. godine raselilo 3.150 porodica ili 15.756 dua to u proseku godinje iznosi 126 kua ili 630 dua. Doda li se ovome da je ono to je ostalo moralo da podmetne glavu ili pod almu ili pod no moe se samo zamisliti u kavim su (ne)uslovima Srbi iveli. Uz krae istorijske osvrte koje iznosi u putu koz Albanase Nui se posebno zadrava na mestima kroz koja prolazi. Re je zapravo o svojevrsnom spektru specifino etniki sloenih predela. Od Ljume pa nadalje on je putovao na temelju sigurnosti koju mu je pruala arnautska besa to mu je bio jedini uvar i jedini paso. Kroz Ljumu ga je na besu vodio Ljumanin Muslija. Sve to skupa pored Nuieve znatielje otkriva i njegovu linu hrabrost. Zalazei tako sve dublje u vladavinu pojedinih fisova u kojima je puka zakon, puka sud, puka pravda i pravo on nam daje i opise sedam velikih plemena bratstva: Krasni, Ga, alj, Hot, Kastrat, Klement i Beria njihove verske i etnike karakteristike, brojnost, snagu i osobenosti. Posle svih tih planinskih prostranstava pred njim se otvara slika Skadra na Bojani da bi sa Zabojane ugledao i sinje more i zastao poinjen prostranstvom i modrim dubinama. Na tom putu tragao je Nui i za srpskim ivljem koje se ukrstilo s Arbanasima jedva da je tek neto zadralo od starog, a jo manje primilo novog, pod moranjem se prilagoavalo do mere da su se vere i obiaji izmeali. Ne retko je susretao muslimane koji poju uz gusle i muhanedance koji slave sv. Jovana to mu putopisu i te kako daje prizvuke dramatinosti. 28. 1. Vojislav Ili sa Nuiem u Pritini Pre drugog polaska u Pritinu Nui uspeva da nagovori i Vojislava Ilia da poe sa njim. Na Kosovu su potom zajedno putovali u Graanicu i Janjevo i skupljali predanja i legende. Upravo je u prostorijama srpskog
515

Isto, str. 81.

320
Konzulata i nastala jedna od najlepih Ilievih pesama Amor na selu. Kada je u drugoj polovini 1893. godine Ili morao da ide na jednu vojnu vebu to je ivot pod atorom na njega navukao nazeb sa katastrofalnim posledicama. Po novom dolasku u Pritinu to vie nije bio stari Vojislav Ili: Oi su mu bile duboko upale, usne prebledele, a ruke mu se isto proziru. Na licu mu se ocrtao onaj izraz bonika bez prebola, koji ga sve do mrtvakog odra nije naputao. Ipak se pokazalo veselo... Ali je as po as pritiskivao grudi i duboko se zakaljavao, a zatim teko i umorno disao bio je smrtno bolestan.516 I jednom je i drugom bilo jasno da se ivot Vojislava Ilia gasi. Upravo zato, a ne elei da Ilieva deca budu svedoci oeve samrtne agonije Nui ih seli u Vranje kod dede po majci, da bi odmah od Ministarstva, novembra meseca 1893. godine, zatraio Ilievo premetanje u neko mesto s pogodnijom klimom, jer mu se zdravlje sasvim pogoralo: ... od kako je doao jednako je u krevetu. On sad ve uveliko i krv pljuje. Ja sam sam, pa i ja sam neto nazebao i imam este groznice... Vojislav jednako moli da ga premestite u Solun. Pa, ajde, nemojte da ovek propada ovako... on e za mesec dana umreti ako ostane u Pritini. Ovde je klima kao na vrhu Avale, ovde nema lekara... ovek ima troje sitne dece, pa ako docnije putuje, bie nesree.517 Ministarstvo Ilia premeta u Skoplje gde ga Nui, vraajui se s jednog slubenog puta iz Beograda, krajem decembra meseca i poseuje: Naem ga u jednoj niskoj kui na Vardaru, uspnem se preko nekih iskvarenih stepenica u jedan sobiak sa tavanicom koji si mogao rukom dohvatiti. Tu njegova postelja, kraj nje neumorna supruga, a sa istone strane na nizak minder ispod malih prljavih prozoria koji gledaju upravo u silnu vodu Vardarovu.518 Bio je to, na alost, njihov poslednji susret. Stanje mu je bilo tako loe da je morao biti prenijet u Beograd gde ubrzo i umire 21. januara 1894. godine. U atmosferi u kojoj je pretila realna opasnoat od sporazuma izmeu balkanskih naroda devedestih godina XIX veka Turska je sve oitije poela da poputa zahtevima srpske vlade pre svega kod obnove Peke patrijarije. Onoga trenutka kada je za administratora skopske eparhije postavljen rektor beogradske bogoslovije, arhimandrit Firmilijan, bila je to velika srpska pobeda nad do tada neprikosnovenim bugarskim

516 517 518

Isto, str. 85. Isto, str. 85. Isto, str. 86.

321
egzarsima. Srbi su znatno poeli da se odvajaju od bugarskog uticaja to motivie srpsku vladu da otvara diplomatska predstavnitva gotovo svuda - ak i tamo gde Srba ima vrlo malo ili nikako. Tako je, poetkom 1898. godine Branislav Nui iz Soluna upuen u Serez u kome su jo uvek postojale ruevine srpske crkve sv. Nikole u kojoj se car Duan 1345. godine i proglasio za cara, i u kome je u svoje vreme gospodarila i srpska carica Jelena. U Serezu Nui odmah zapoinje svoju ivu aktivnost oko naseljavanja Srba zemljoradnika, trgovaca i zanatlija, i otvaranja srpske kole. Usprkos smetnjama koje su mu pravili Bugari u vidu oruanih napada komita, i Grka on je vrlo energino i efikasno sprovodio intencije i politiku srpske vlade. Paralelno sa tim bavi se i idejom da opie zemlju i narode u Serezu i okolini. ak u pismu Milanu Saviu od 2. IV 1898. godine izlae i nacrt svoje budue knjige kojoj je dao ime Jelenina prestonica. Ona je, inae, trebala da zahvati i est poglavlja i bude ilustrovana sa 20 25 slika.520 Na alost, bilo je to vreme kad mu umire najmlaa dvogodinja erka Olivera, koju je mnogo voleo i koju celog ivota nije mogao da preboli. Ta nesrea bila je razlog to ova monografija nikada nije ugledala svetlost dana. Nije ak vie imao ni elju da se bavi konzulskim poslovima, ni da traje u neosloboenim krajevima nezaustavljivo je stremio ka Beogardu, gde se umerava ka pozoritu gde uspeva da se publici nametne kao izuzetno plodan i... svesrdno prihvaen dramski autor, ija djela, jedno za drugim, izlaze na... pozornicu, da bi 14. VII 1900. godine bio postavljen za dramaturga i zastupnika upravnika Narodnog pozorita u Beogeadu.
519

28. 2. Ukupne prilike u kojima je Nui radio U svojoj studiji Slika stanja na Kosovu i Metohiji a govorei o arbanakim zlonima nad Srbima mr Pavle Delatovi Ivanov se poziva na Viktora Berara koji izriito naglaava da je problem i pogrom srpskog ivlja na Kosovu pre svega posledica panislamske politike, koju je kao osnovnu ideoloku koncepciju sprovodio sultan Abdul Hamid. Ovo je veoma vano imati u vidu kad se govori o srpsko arbanakim odnosima. Primereno ovoj konstataciji on se prirodno i pita: otkuda Arbanasima pravo da uopte proteruju Srbe sa teritorije drave koja nije njihova no po svim vaei propisima srpska koja su okupirali Turci. Nema sumnje da Osmansko carstvo i nije bila turska nacionalna drava koliko pre svega
519 520

Isto, str. 92. Opirnije o ovome pogledati kod Josipa Leia, isto, str. 93.

322
vaseljenski islamski halifat u kojoj se kao osnovna ideologija namee erijat to dalje znai da je sultan, a da bi zadovoljio apetite svojih muslimanskih podanika, glavni oslonac i traio u neturskim buslimanskim narodima u ovom sluaju, a na Balkanu, to su bili Albanci.521 Sve do do osloboenja od Turaka u Prvom balkanskom ratu poloaj je Srba na ovim prostorima bio krajnje neizvestan. Ve u Prvom svetskom ratu Arbanasi nastavljaju svoje zloine a za interes Austro Ugarske. U vreme Cerske bitke avgusta meseca 1914. godine, recimo, kaake voe poput Azema Bejta, Hasana Pritine, Isa Boljetinca i Bajrama Curija napadali su srpsku vojsku na prostoru Kosova i Metohije. 28. 3. Taula izmeu legendarnog i usmenog prianja, putopisnog diskursa i dokumentarno - umetnikog pripovedanja Posebnu nam je panju u Nuievoj knjizi Kraj obala Ohridskog jezera privukla njeno esnaesto poglavlje koje ga je inae kasnije i inspirsalo da napie umetniku pripovetku Taula koja je 1902. godine i objavljena u asopisu Kolo. Ovo poglavlje je inae u knjizi dato pod naslovom Pria o Deladin begu i Tauli u kome na izuzetan nain legendarno i usmeno prianje ukljuuje u putopisni diskurs kao svojevrsni primer kako se jedan dokumentarno umetniki opus funkcionalno moe primeriti pripovijednom tekstu. Ono to odmah pada u oi jeste da je esnaesto poglavlje, koje prati narodno pamenje o Tauli i njenoj traginoj sudbini u putopisnoj prii dato takvom dinamikom da statikih motiva gotovo da i nema. Naime, pria fabularno prati traginu sudbinu hrianke Taule koja je turskom silniku kao robinja rodila sina da bi potom izvrila edomorstvo elei time da sprei odvajanje deteta od sebe i prevoenjem u islamsku veru. Da jo jednom podvuemo, re je o narodnoj prii iz svoga pamenja koju izrazito prati dinamika. U pripoveci, meutim, ve imamo naruenu hronologiju, usporenu naraciju i statinost motiva. Ali, u funkcionalnom slislu imamo i tako vrstu umetniku celinu da je nezamisliv bilo kakav oblik nekakvog itanja pripovetke u delovima. Nezavisno od toga to pripovetka kulminira tek u svojoj VII glavi injenica je da mi tek u njoj saznajemo i ono to se dogodilo i pre prve pre no to je Mehmed kodra paa Buatlija u Ohridu Deladin begu i dao jedno mlado, premlado i lepo, prelepo devoje. Tek u njoj otkrivamo motiv za Taulino edomorstvo:

521

Pavle Delatovi Ivanov, internet

323
Kad ono, kao zadnji boji dan, kroz lepu Tesaliju proe Buatlijina vojska ruei i palei, inu plamen i sa krova koji je pod sobom titio ognjite na kome se rodila i odrasla Taula. Majka ne htede ni da makne iz toga plamena, ostade na zgaritu da joj se maloas skrha zapaljen krov i da je zatrpa. Ali, iako niko za nju nije mario to nee sa zgarita da se makne, marili su Buatlijini aui za prekrasno devoje koje je u naruju drala. I bilo je muke otrgnuti ga iz majinog zagrljaja; majka je uporno htela da i er sa sobom sahrani pod eravicom, a er se uporno, oajno branila da se ne opusti iz majinog zagrljaja. Pa kad je sila uinila svoje, oajna majka nije imala vei, nije imala svetliji amanet da isporui eri nego kao ranjena orlica ciknu: - Veru, veru, uvaj!... a u tom ve zatutnji i srui se krov, srui se gomila ara i zatrpa nesrenicu na oi detetu koje piti u naruju jednog Buatlijinog baibozuka.522 U istoj onoj meri u kojoj Taula kao hrianka ostaje verna majinom vapaju na samrti neveru demonstrira Sabi hanuma usprkos tome to Mehmed kodra paa Buatlija Deladin begu desetogodinju Taulu daruje kao: - Biser tvojoj hanumi, a biser i tebi.523 I tu dahnu Sabi hanima da se malo odmori jer joj dua jo jednom naie pod grlo i jo jednom se otre da ne umre dok Nuli ne ostavi amanet. - Vidi, ja u umreti; are nema, milosti nema, ovo je moj poslednji dan i sahat. A Taula je iva, mlada, lepa; ona e ostati i bie srena. Iako je Deladin odneo sve blago, dosta je i ovo to je ostalo u mojim i njezinim dvorovima; po podovima lei srma i kadifa, irit i itajka, svila i samur, a gde su srebrni mangali i zlatni sahani i ibrici; gde su biseri erdani i srmalinalne, gde drugo blago i zlato na kojima Taula spije i ije. Bie ona i bogata i mlada i lepa i... srena. A ja to ne dam, Nula, ne dam; kad ja umrem, hou i njenu sreu da nosim sobom u grob... - Pa ponesi, hanuma! dodade Nula. - Hou i njenu sreu i njen ivot, razume li me, Nula. I njene tamne oi, na koje se ve bee navukla senka smrti, zasjaktae kao oi utvare koja gleda s one strane groba. - to e meni grob; ja nemam koga da ga oplae, ja nemam milosnika da ga obie, meni ne treba grob, uje li, Nula. - ujem, hanume. - Ovoga dekina, kad ja izdanem a ti me upali, zadi me ognjem, ne treba mi grob.
522 523

Branislav Nui, Sabrana dela, knj. 15. Prosveta, Beograd, 2006, str. 403. Isto, str. 390.

324
- Hanume! uini Nula i tre se. - Jest, jest, to hou ali... taj plamen u kome u ja izgoreti neka pogori i ove dvorove... razume li,,, neka dohvati i Tauline dvore; neka sve izgori, ceo U-kale a u njima i... Taula. Jesi li razumela, Nula?... - Jesam! odgovori crnica. - I onoga asa, kad to uini a ti skoi sa ove stene u jezero. Neu ni ti da ivi, hou da doe odmah za mnom na nebo i da mi javi, hou da mi javi da je i ona izgorela. Pristaje li, Nula? - Pristajem! - Zakuni se! pisnu jo jednom Sabi hanuma i izdie se poslednjim naporom snage da zadri ivot jo dekik-dva da uje zakletvu. - Zaklinjem se odgovori odluno Nula i Sabi hanuma zadovoljno ispusti glavu na jastuke i izdahnu sa osmehom, sa grkim osmehom na usnama. A ne proe jo neki dekik samo a die se crni i gusti dim nad Ohridom; zapita plamen i zatutnja lom. Pisku i vrisak obavi teak i gust dim a kroz taj dim provue se jedna crnica te doe ne hridinu to se preko trista stopa iznela nad jezerom, pomenu Alaha i rinu kroz vazduh te pljusnue talasi jezerski nad glasnikom koji poe Sabi hanumi da izvesti kako crnica ume da izvri amanet. 28. 4. S Kosova na Sinje more Putopisne beleke s puta od Kosova do Sinjega mora, koje je 1902. godine publikovao pod naslovom S Kosova na Sinje more - beleke s puta kroz Arbanase 1894. godine, Nui je zapoeo poetkom avgusta jer je toga dana i krenuo iz Pritine u etiri sata izjutra u vreme kada u Pritini jo sve spava, kada su kapci na duanima jo uvek bili sputeni i debelim katancima zakopani za epenke. Sama je publikovana knjiga inae data u 16 poglavlja i svojevrstan je izraz ne samo putopisnih prepoznatljivosti, no i izrazito knjievne vrednosti da vrlo esto stojimo pred utiskom kako ispred sebe imamo izrazito knjievno delo lieni onog naunog detalja koji je primeren putopisu kao anru. Putniki karavan kojim je Nui krenuo iz Pritine brojao je tek petoro ljudi: pored njega tu su bila jo dva andara konjanika, njegov verni gavaz Dimitrije Paanac i terduman Murat efendija koji e ga pratiti samo do Prizrena da bi se onda vratio u Pritinu poto se tamo postara za (njegovo) dalje putovanje. Po naputanju pritinske kaldrme karavan se mekim drumom polako kree ka Ferizoviu da bi od Dubova mogao da svrne u Lipljan kraim putem za Prizren jer je Nui rad da jo jednom pree Paunovo Polje.

325
Samo Polje je jedna krasna ravnica jedan sat iroka a dva i po duga. Sela ovog Polja lee po ivici njegovoj i blizu obala Sitnikih: Softovi, Sazlija, Pojatite, Ramnjane, Biba Bibie, Staro Selo, Nekudin, Ferizovi, Talinovce, Muovce i Prelez sva su arnautska. Selo Svrin lei na levoj uzviici. Samo ime polja i sela Svrina podseaju Nuia na niz istorijskih dogaaja iz naeg najznamenitijeg doba kada se pominju i kao Nemanjiki dvorci u Svrinu se Duan i proglaava kraljem.524 U Ferizoviu Nui upoznaje ferizovievskog i nerodimskog popa Nikia, rodom iz Srecke upe koji je svrio prizrensku bogosloviju. Odmah po izlasku iz Ferizovia Nui nam skree panju na brdace koje se zove Gole, mesto na kome je po narodnom predanju Vukain ubio Uroa. Po legendi Uro je bio i sahranjen na njegovom vrhu gde ga je majka i nala i odnela u crkvu S. Uroa.525 Da ipak pogledamo kako tu tradiciju u putopisu prati Nui: Uro je zajedno sa Vukainom doao iz Prizrena u Petri grad. Odatle su sili u lov u Kosovo i na Glavici, ispod Nerodimnje, kod jednog izvora, ubio je Vukain Uroa buzdovanom, pa ga je tu i zakopao (Vukain) se odmah, i to drugim putem vratio u Prizren. Na nekoliko dana za tim, kad je mati Uroeva videla da joj sina nema, doe i sama u Petri, no kako ga tu ne nae poe dalje da ga trai. Proe kroz Nerodimnju i izae na Dobrigled (jedno mesto pod samom Nerodimnjom) ne bi li odatle ugledala sina ali, kada ga ni odatle ne ugleda, stade ga traiti po polju. Blizu Glavnice nae jednog obanina i upita ga, ne bi li on znao ta da joj kae za Uroa i, po njegovom kazivanju, nae svog sina zakopana kod izvora na Glavici. Metne ga tu na kola i ponese u Prizren da ga tamo sahrani, no kad stigne do crkve Sv. Uroa volivi ili nisu mogli ili nisu hteli dalje ii, te ga ona tu skine i zakopa u crkci Sv. Uroa. Pria dodaje da su docnije, kad su se iselili patrijarsi i narod iz ovih krajeva, preneli telo Uroevo neki Proii iz Nerodimnje.526 Jugozapadno od sastoja arenike reke i Jezerikog potoka prostire se Sirinika upa u kojoj Nui registruje 17 sela od kojih su 6 isto arnautska: Sevce - 140 kua, Jeince 45 kua, trpce - 155 ku}a, Suie 22 kue i tri kue poturica, Gornja Bitinja 21 kua i 31 kua poturica, Donja Bitina 25 kua i 5 kua poturica, Vrbetica 72 kue, Berevce - 12 srpskih kua i 2 kue poturica, Via 35 srpskih kua, 4 kue Arnauta i 1

Branislav . Nui, S Kosova na Sinje more, igoja, Beograd, 2005, str. 13. Na ova prianja i narodne pesme kako je Uroa ubio Vukain u lovu, na vodi, kad se car sagao da se osvei ukazuje u Vladimir orovi u Istoriji Srba, ZOGRAF, Ni{, 2001, str. 232. 526 Branislav . Nui, isto, str. 17.
525

524

326
kua poturica. to se tie isto arnautskih sela Nui ih registruje 6: Kotanjevo, Iance, Burnik, Semanje, Brod i Firija. U ovoj upi Srbi su inae jako poboni u njoj ima 14 crkava i 4 svetenika. Druga im je bitna karakteristika da svi idu na pealbu u Vlaku. Vrlo je zanimljiv i obiaj pri razvodu braka meu Sirinianima koji nam predoava Nui: Meu Sirinianima postoji i jedan vrlo osoben obiaj pri razvodu braka. Neko, na primer, ne voli svoju enu, ili mu je to zgreila ili mu ne raa ili nije estita (nejee u sluajevima kad nije estita) i t. d. taj ne ide u takvom sluaju optini, popu ili vladici, ve pozove dva svedoka, uzme noice i odsee od njene boe (kocelje) jedno pare pred svedocima i time je razvod svren. Mogu to popovi i vladika ne priznavati koliko hoe, takav razvod braka vai za njih. Takav sluaj kao da je pre dvadeset i trideset godina bio optiji, jer ga se seaju i stariji ljudi i u Kosovu, i svi tvrde daje to vrlo stari obiaj. Kada se zaista potrae primeri u nazad, ima ih slinih i u samoj istoriji. Nemanjin sin, Prvovenani, bio je zet imperatora Aleksija Komnena, brata cara Usaka Anela. Dok njen otac Aleksije ne bee car, ivela je Evdokija u lepoj slozi i ljubavi sa muem ali, kad ovaj postade carem Vizantijskim, njoj se uini tesno u Svrinu dvorcu Nemanjia u Paunima na Kosovu. Ona poe da ivi kao da je u Carigradu, onako kako je upravo u Carigradu ivela njena raspusna majka carica Jevrosinija. Kad ju je Stevan ve svojim oima zatekao na inu, koji se u supruanskom ivotu ne prata, on skide s nje svo odelo te ostade samo u jednoj koulji, pa i tu koulju joj podsee, da je s tekom mukom mogla pokrivati nagotu svoga tela. I u tako besasnom stanju on je progna iz dvora, da ide gde joj je volja.527 Tu je i pojava o dvoencima meu Sirinianima koju nam Nui takoe predoava: U Siriniu, meu Srbima valja zabeleiti jo jednu udnu pojavu. Tamo ima i dvoenaca. Znam ih nekoliko,, Jednog u Gotovui, jednog u Jainiju a jednog u trpcu koji se, ini mi se, zove Mladen Bokovi. Onaj iz Jaanca je uzeo sebi drugu enu. Sa prvom je enom iveo lepo i u ljubavi punih sedam godina, ali nije s njom imao nikako poroda. ta nije sirota ena inila, i palila sveu ovom i onom svecu, i odlazila u ne znam koji manastir, pa nita, ostala bez poroda. A bili su dobri i imuni te imali i krov svoj i dosta mala u kui, ali im Bog zakratio taj jedan i najvei deo sree.

527

Isto, str. 21. i 22.

327
Sede oni tako jednog dana pa se razovaraju o toj kazni, koju je Bog na njih poslao. - Eto, veli mu, hoe da se ostvari a mi nemamo odmene u kui; na koga emo da ostavimo sve ovo i ko e da nas podri u starosti? - Ja mislim veli ena da drugaije ne biva, nego da ti uzme drugu enu pa e valjda dati Bog da s njome izrodi, te emo tako stei odmene. - Ama, kako u predomilja se mu - ne ide, ne moe. - Moe, moe, evo ja u da ti naem. I ona se primi da mu bude provodadika i nae mu drugu enu. On uze drugu enu i, Boga mi, izrodi s njom puno deice a i prva mu ena sedi u kui i ona osobito pazi i neguje ovu decu. Svetenik ga je proglasio za dvoenca i bezakonika i odluio ga od crkve, ne sveti mu vodicu, ne prima ga u crkvu ili, i ako doe, ne daje mu priest i naforu. On i plae i dokazuje da nije bezakonik, da je to tako Boja volja bila. I njegova prva ena plae i moli: - Tako mi Boga, od onog dana od kad sam dovela drugu enu ja sam mu kao sestra u kui i tako me dri! Ona mi je sama sve ovo kazivala pa, ajd da joj i verujem ali, za ona druga dva sluaja {to sam ih naveo, tvrdi se da muevi ni jednu od svojih dveju ena ne smatraju kao sestru. U ostalom ranije, dok je ceo Sirini bio na jednome popu a u Prizrenu agovale grke vladike, koje su i same bile nedvoeniji nego stoenici, bilo je sluajeva dvoenstva i vie, no sad se sve vie i vie gube.528 U Nerodimlju, a na mestu gde se sastaju arenika reka i jezili potok podsetio se na Kita Trajkovia koga su 1892. godine ubili Arnauti nezadovoljni njegovom eljom da obnovi crkvu Sv. Uroa. Na putu ka Ferizoviu svratio je u selo Vati koje se u svim kartama vodi pod imenom Vale. to se samog Ferizovia tie ono se die nedaleko od mesta na kome Kaanik propada. Re je o varoi u kojoj je sve stanovnitvo obuzeto trgovinom kao jedinom brigom. Od Ferizovia se preko Crnoljevske klisure Nui upuuje ka Dulju opasno mesto od koga svi putnici prezaju jer su u njemu pre vie godina Arnauti ubili handiju Srbina, a nedavno i jednog potporunika da bi se doepali njegove puke. Iz Duqe odlazi u Suhu Reku u kojoj su stanovali samo Arnauti da bi ve u selu Ljutoglavu zapravo bili i na prostranoj prizrenskoj ravnici koju nadvisuju velike planine poput Koritnika i Patrika. U tom se delu nalazi i najvee srpsko selo u Podrimskoj upi Velja Hoa. Selo ima 125 kua od kojih je 25 poturenih, 10 12 razvalina crkava i 3 sasvim ouvane.
528

Isto, str. 22. i 23.

328
Srbi se ovoga sela u celoj Podrimi smatraju kao najodvaniji Arnauti u njega nisu smeli ni da privire. Jo se nije desilo da Srbi Srbina ne osvete ma ko ga ubio. Tu nas Nui podsea na pokojnog Fadi Sima Nedeljkovia i ora Vukainovia Zivgara koji sada ivi u Srbiji.529 Pratei na putu sudbinu Srba Nui nalazi dva zla koja su srpski element u Metohiji tako razdelila i oslabila; poturivanje i raseljavanje. Kad podvlai raseqavanje ne misli na velike seobe pod patrijarsima, ve na ona neprestana emigriranja srpskih porodica koja i danas traju. A na to Srbe nagone zulimi i nasilja, koja se naroito od rata srpsko turskog svakodnevno vre. Zadrimo se za trenutak na konkretnim podacima o stanovnitvu koje nam Nui iznosi: Ja sam pribrao podatke o stanovnitvu samo nekoliko sela, kako je ono bilo pre naeg rata a kako je danas. Tako: Geljance, imalo je 12 srpskih kua a sada nema ni jedne ve 8 kua Fanda i 4 kue Arnauta muhamedovaca; Celograde imalo je 130 srpskih kua, a sada 5 i 25 kua Fanda; Ljutoglava, imalo je 15 srpskih kua, a sad 5 i 10 kua Fanda; Caparce, imalo je 14 srpskih kua, a sada ni jedne nego 10 kua Fanda i 4 Cigana; pinadija, imalo je 25 srpskih kua, a sada 20 kua Fanda i 5 Cigana. Velea, imala je 14 srpskih kua, a sada 4 i 10 kua Fanda Trepetnice, imalo je 10 kua srba, a sada 10 kua Fanda; Srbica, (Donja i Gornja) imala je 40 kua Srba, a sada 20 kua Srba i 20 kua Fanda; Sma, bilo je 15 kua Srba, a sada 7 i 8 kua Fanda; Zoji, bilo je 30 kua Srba, a sada 12 i 18 kua Fanda; Osim ovoga, raselila su se u novije vreme i druga sela, samo ne u tolikoj meri. Tako na primer sela: Popovljane, Dvorane, Movljane, Muetite, Delovije i t. d. O raseljavanju peke nahije, ja sam due vremena vodio statistiku, te mi je ona i potpunija i naveu ovde samo cifre iz nje, jer bih drukije morao da navedem imena 115 pekih sela, emu ve ni po tome ne bi ovde bilo mesta, to se bavimo Podrimom. Po toj statistvici raselilo se iz peke nahije od rata naega pa do 1895. godine, dakle za nepunih 25 godina, 3.150 srpskih kua ili 15.756 du{a, i ako su kue velikim delom bile zadrune te bi prosean broj 5 na kuu bio mali. To znai da se raseljavalo po 126 kua, ili 630 dua godinje. Zaista uasan broj kad se jo uzme u obzir da je ono to je na domu ostalo, moralo da podmetne glavu ili pod almu ili pod no.530
529 530

Detaljnije o njima pogledati u navedenoj Nuievoj knjizi, str. 38. i 39. Isto, str. 41. i 42.

329
U petoj glavi Nui je ve u Prizrenu koji se prislonio uz sam ar sa Patrikom i Koritnikom kao svojim vrhovima. Sa njih se u njegovu dolinu sliva Bistrica, a sa ljeba Beli Drim koji u sebe zbija bezbroj reka i reica. No pored ovih reka, hiljadu jo izvora pod svakom stenom, kraj svakog kamena, izvire oko Prizrena i nad Prizrenom te kvasi Podrimsku ravnicu. Samo pod gradom vie Maraa izvire oko etrdeset izvora te se to mesto i zove krk bunar. A u samom Prizrenu teku mnogobrojne i bune esme, te se razlivaju kroz prizrenske sokake i pridruuju se ovim vodama.531 Prizrenski Srbi su, kae Nui, lepi, otresiti i bistri ljudi to je nesumnjivo i delo prizrenske bogoslovije. Ona je uticala na to da oni mare i za vie interese no to su oni koji granie kunim pragom. Pored toga njih je kao takve na ovom prostoru odrao i nesumnjivo ruski konzulat koji tako davno tamo postoji. Usprkos svemu i on se kao i ostale srpske varoi raseljava zbog uvek zapete puke ljumljanske od koje i sami Turci prizrenski strepe i mole za zatitu. Pored Srba, Vlaha i Arnauta koji su odojeni srpskim mlekom i koji brojem apsolutno dominiraju u Prizrenu je 1894. godine bilo i Latina o kojima nam Nui daje neto vie podataka: Do 1680. godine stolica je te mitropolije bila stalno u Skoplju, no te godine oteraju Turci svo katoliko svetenstvo, a mitropolit tadanji pobegne na Kosovo u Janjevo, gde je od tada bila katolika mitropolija sve do 1821. godine. Te godine vladika Matija Krasi prenese je u Prizren. Odatle se razlaze fratri na sve strane da verne podre u veri a neverne privole. 1863. godine kako pie Han, katoliki su svetenici ili i u Ni, da potkrepe nadedom onomanje stanovnike. Katolikoj crkvi u Prizrenu pripada dve stotine kua. Pre naega rata moglo ih je biti sto do sto i dvadeset to su, po svoj prilici, ostaci starih dubrovakih kolonija. Od rata su se poeli doseljavati latini (katolici) iz akovice, Pei i iz skadarskog okruga, te im je narastao broj do dve stotine kua. Do dolaska vladike arnautske narodnosti, a to je od prilike pre etrdeset godina, prizrenski latini govorili su srpski, a od tada govore samo arnautski. To je zato to im se u crkvi dre propovedi samo na arnautskom jeziku, jer se kolom to nije moglo postii, poto u koli i danas ue samo talijanski. Pree su ovi latini odravali mnoge nae obiaje, kao slavu, i t. d., ali na to odluno udarili njihovi episkopi, i malo po malo, pa su svi obiaji naputeni. Latini su u Prizrenu gotovo svi pekari, terzije i kujundije (poznat je prizrenski kujunxijski rad) a ima ih i nekoliko trgovaca. Oni uvek radije
531

Isto, str. 44. i 45.

330
prijateljuju sa Turcima protiv Srba, no sa Srbima protiv Turaka. Imaju i drutvo svoje koje zbira redovne uloge te se meusobno pomau, dajui novac jedno drugom pod vrlo povoljnim uslovima. Meusobne razmirica svagda raspravljaju kod svojih popova, te je redak sluaj da idu vlastima. Imaju samo muku osnovnu kolu koju poseuje trideset do etrdeset aka u kojoj predaje samo jedan uitelj. Iz ove kole sve znanje to iznesu, jeste itanje latinskih molitava i azbuka latinska kojom se u ivotu slue, piui na arnautskom jeziku. Katolici su u Prizrenu imali najpre jednu kapelu u blizini stare srpske crkve pa posle krimskog rata, zauzimanjem Hrkarta francuskog skadarskog konzula, dobiju razvale stare srpske crkve sa velikim prostorom oko nje. Na temeljima te crkve podignu sebi novu a, docnije i mitropoliju pa i stanove za svetenike. U poslednje vreme doveli su i milosrdne sestre, koje se izdaju da su doktorke no koje ne mogu da uspeju. Tada su pokuali da pokaluere nekoliko prizrenskih devojaka, bednih sirotica, ne bi li tim putem odomaili kaluerice u Prizrenu, pa ni tako nisu uspeli.532 Po izlasku iz Prizrena Nui se sa svojim partiocima preko sela Vlanje uputi pravce ka obalama Drimova koja im se ukazae kod sela Vrbnice. Tu nanovo baci pogled na Patrik kada se priseti i narodnog verovanja da je na njemu grob Sv. Pantelejmona gde mnogo boni jula meseca idu i noe gore verujui da e im to pomoi. Jednako se drei leve obale Drimove dooe do jednog visokog mosta ispod koga je besno huala... Ljuma po kojoj je ceo predeo i dobio ime. Osim reke pod tim imenom postoji i selo koje se tako zove tri sata jugozapadno od ovog mosta i broji 150 kua. Onoga trenutka kada su nastavili put levom obalom Ljume primetie da na sred uskog puta, na prostranom liu, sedi bulju baa! Prekrstio noge, na kolenima mu martinka, opaljena i karakteristina linija, dugih brkova a vee navalio na obrve, pui na karatak i ne die se nikome. Da bi bilo jasnije o kome se to radi pogledajmo ta Nui dalje belei: Nazvao sam ga gospodarem ljumskog puta i on je to odista. Ja sam sad upravo pojmio, ta znai to u naim narodnim pesmama, kad kakav delija zatvori drumove. Moete vi nositi kakve hoete bujurdije i fermane i pasoe, ne vredi vam nita; ako gospodar druma sa ljumanske kule hoe da vas propusti, vi ete putovati a ako nee, nema od toga nita. Ne samo vas, putnike, no i vlast, i potu, i inovnike, sve to zavisi od gospodara druma koji se inae zove ponosnim imenom carski drum. Oko njega svi moraju lepo, njemu e svako doneti po malo duvana, kod njega
532

Isto, str. 50. i 51.

331
e svako sesti i progovorie mu po nekoliko ljubaznih i prijateljskih rei. On ne govori mnogo, on mae glavom da kae tako je ili nije. Ako kae tako je, putnik je zadovoljan i produava najljubaznije re za koju je ve stekao odobrenje, a ako on kae nije tako, ne valja ga srditi, ne valja njega srditi, bolje je obrmuti razgovor. I ja sam podue sedeo sa ovim delijom, da li mu se dopao moj razgovor ili moda moj duvan ne znam....533 to se Ljume tie, ono ini jedan zaseban barjak koji nije mnogo naseljen a srazmera joj je stanovnitvo takva da na jednu ensku dolazi pet mukih glava. Do XVIII veka ovo je bila srpska oblast da bi se potom sva sva pretopila u Arnaute.534 Isti je sluaj i sa upom Opolje na jugu od Prizrena a na severnoj strani ara koja danas ima 20 sela, 1.085 kua i 4.425 mukih glava. Izmeu Opolja i Ljume nalazi se Gora koja je u Nuievo vreme imala 27 sela, 2.617 kua i 14.404 mukih glava gde se govori srpski, pevaju srpske pesme, stavlja badnjak uoi Boia iako su svi muslimani. Ovo se objanjava injenicom da je proces turenja novijega datuma otpoelo se od bekstva patrijarha Arsenija IV. Do unitenja peke Patrijarhije 1766. godine toga gotovo da nije ni bilo jer je ona bila stub koji je mono podravao duh i veru u narodu. Poslednja hrianka u Gori umire 1857. godine Boana, koja je sve do svoje smrti ivela kao hrianka meu svojom decom i unuiima muhamedancima.535 Zanimljivo je i to da su i u upama Goleme i Male Reke Srbi arbanasi do sad sauvali pravoslavnu veru sa svima njenim obredima. Srbi arbanasi u selima: Ribnica, Rje, Sence, Krakornica, Strezimir, Vrben, Bjelica, Kiinica, Volkovce, Nivita, tirojica, Nistrovo, Duh, Bogdevo, Planina, Bitua, Trebita, Rodostua, skurdina... U sedmom poglavlju Na stazama Belog i Crnog Drima - gde nam blie objanjava besu536 Nui daje i takve opise u kome nam na najlepi nain pokazuje da putopis ipak nije samo geografska, geopolitika, geoetnoloka... slika sredine kroz koju prolazi no i vrsta u kojoj i beletristiki elementi mogu da dominiraju. Priznajemo da ni sami do sada nismo bili svesni Nuieve vetine u tom delu po pravilu smo mu prilazili sa aspekta komedografije. No, da uverimo: Vee se lagano i tiho sputa; na ivicama brda iezava rumen; po kosama brdskim gube se pogledu jedna po jedna staza, a stoletna stabla sa prostranim krunama kojima si, do malo pre, sagledao konturu slivaju se
533 534 535 536

Isto, Isto, Isto, Isto,

str. str. str. str.

57. i 58. 58. i 59. 60. 64, 65, 66. i 67.

332
polako u jednu, gustu, jednostavnu masu koja, svojim umom i mekim planinskim povetarcem koji otud slazi, opominje da je ta tamna masa planina, u kojoj si do malo pre u svako stablo mogao prstom da pokae. Pod hanom dole uje se utanje Drima, iji se valovi kre o stene, a, u avliji hanskoj oko vatra koje se ve unekoliko utulile, lei gomilica putnika; svako od njih prigrlio uza se puku pa spava tvrdim dibokim snom. Iz ara se uje jo hrkanje konja i kroz mrak tek vidi gde hansko mome promakne sa naviljkom sena ili kofom vode, kao senka.537 Predstavljajui nam Arbanase Nui ih locira na prostoru od leve obale Crnog drima pa na zapad sve do Jadranskog mora gde stanuju od vajkada. Pored ovog regiona postojala je i jedna arnautska naseobina u Puljskoj oblasti u Italiji u Nuievo vreme ih je bilo oko 60.000 mada su se prilino pretopili u Italijane. Na tom prostoru reka kumba deli Albaniju na severnu ili gornju i na junu ili donju: na Gege i Toske. I jedni i drugi Albanci ive u plemenima. Detalj na koji Nui skree panju jeste da postoji bitna razlika izmeu oblasnih imena i plemena fisova. U predeonom delu oblasti u kojoj ive Mirditi ima po nekoliko plemena fisova. Izmeu plemena fisova i bratstava, grana u plemenu postoji bitna razlika. Jedno su, dakle, bratstva, porodice ili fisovi u uem smislu (grane velikih plemena ili fisova), a sasvim drugo velika plemena ili fisovi kojih ima svega sedam. Ili, velika plemena ili fisovi, dele se na bratstva, porodice ili fisove u uem smislu. Nui vrlo precizno navodi imena sedam osnovnih fisova: Krasni, Go, alj, Hot, Kastrat, Klement i Beri. to se tie fisova u uem smislu Nui zna za 34: Krasni, Beri, Go, alj, Hot, Kastrat, Kliment, Kui, Kruje zer, Drobnjak, Sop, Sa, Bitu, Elon, Bunjak, Met pljak, Kaba, Marin, Boalj, Zogaj, Madun, Maljok, Mzez, Gari, Trepi, Margur, Grudi, Merturi, oi, Rei, Pulati, Rioli, krlji i Nikaj. 1. Krasni, veliko, prostrano svo muslimansko pleme. Dobri junaci, ak bolji i od Gaana sa kojima su esto u sukobu. 2. Ga, jo prostranije pleme od Krasniana, takoe svi muhamedanci koji vrlo rado pevaju uz gusle kod kojih su se one najvie i ouvane. 3. alj, nesumnjivo najsirotnije pleme. Naseljava prostor izmeu reke Kira i najsevernijeg lakta Drimovog. Ima ih i oko Vuitrna. Svi su muhamedanci, a slave Sv. Jovana. 4. Hoti, na granici Crne Gore prema Kukoj Krajini. U Nuievpo vreme bilo je 450 njihovih porodica, ili oko 4.000 dua.

537

Isto, str. 71. i 72.

333
5. Kastrati, dele se na gornje i donje u neposrednoj dolini Skadra. U to vreme bilo ih je 400 porodica i oko 4.000 dua. Postoji predanje da su i oni Srbi. 6. Klemente, Stanuju severno od Hota na Kukoj Krajini na granici Crne Gore. Tada ih je bilo oko 400 porodica i oko 4.500 dua. Svi su katolici do XVII veka pravoslavci koji su govorili srpski i pevali uz gusle. Kod njih samih ivi predanje da su pratili patrijarha Arsenija arnojevia prilikom bekstva. 7. Beri, uglavnom su locirani u Pekoj i akovakoj nahiji. Svi su muhamedanci. to se fisova nadalje tie svaki od njih ima svoga stareinu koji se zove krena. On je stareina plemena, tuma obiajnog zakona, zapovednik i strog sudija. Kad sudi oko sebe poziva starije ljude to je sud staraca koji je strog i straan. On biva i po nasledstvu i po izboru, i po pravilu je stariji i najmudriji meu svojima i znalac zakona. Svaki lan svakog plemena je istovremeno i vojnik od deteta od etrnaest godina do najstarijeg oveka. Samo, iznemogli starci ostae doma. Ti starci putaju bradu, i onaj Arnautin koji je pustio bradu znai da se ve okanuo puke, iako je ova ipak uvek kraj njega, jer bradom jo nije obavezan da je ne sme u nudi upotrebiti.538 Arnauti ne trpe novine sa strane, a i veliki su neradnici jedva toliko rade da od gladi ne umru. U vrlo je privolegovanom poloaju kod njih ena koja je i veliki radnik: Aranuti ne trpe nita novo to bi dolo sa strane; sve strano za njih je neprijateljsko. Od svih novina prigrlie rado puku kakvog novijeg sistema, jer se Arnautin ne da ni zamisliti bez puke. Vojnik ima manje uza se puku, jer Arnautin sa njom i ore i kopa i sedi pri veselju i ide na pogreb. Nisu retki sluajevi da na putevima ubiju vojnika samo da do novije puke dou, a bivalo je da se toga radi i u vojsku upiu iz koje, razume se, bee im do puke dou. Arnautin je naradnik, jedva toliko radi da od gladi ne umre. ene su, meu tim, njihove vrednije, one i kuu kue i polja kopaju. One su krupne, visokog rasta i kotunjave. Ne kriju se kao Turkinje, a nose mrke uzane suknje koje dopiru do kolena ili neto nie. enu nee niko dirnuti; ona moe u po noi i u po dana proi svuda. ena moe i dumanina provesti kroz one kojima duguje krv. Kad se tuku dva sela ili dva fisa, ene im ulegnu u sredinu borba prestaje. ene dolaze meu neprijatelje da uzmu poginule i onaj e im jo pomoi. Ko bi enu ubio ili povredio, samo ga
538

Isto, str. 86.

334
pleme sudi, ak i kad bi ena bila iz krvnikog plemena. Ko obeasti enu, takoe ivotom plaa. Kavaljerstvo Arnauta prema enama ide tako daleko, da svaki stranac putnik, ako samo putuje u drutvu sa enom, moe bezbrino proetati kroz sve njihove planine. Koliko je riterski uzvieno potovanje prema eni, neka i ovaj primer pokae: U jednom od Pekih sela ubije Arnautin svoju enu, jer se uverio da mu je neverna. Zovne za tim jednog Ciganina i da mu gro dva, de telo ubijene odnese i preda brai njenoj da ga oni sahrane. Braa sahrane sestru ali odmah zatrae krv od zeta i ubiju ga. Oni mu se nisu svetili to je ubio svoju enu; na to je on imao pravo poto se uverio o njenom neverstvu ali mrtvoj, kao enskoj, morao je da plati duno potovanje a time, to je dozvolio da je jedan Ciganin nosi, on ju je obesastio i zato je morao ivotom da plati.539 I pored toga to su veoma osvetoljubivi veoma su i gostoljubivi: Sa velikog potovanja kue i gostoljubivost je jaa no u ma kog naroda. Gost je gotovo gospodar kue za ono vreme dok je u njoj. On ak moe biti i sudija za kakav spor, koji ima domain sa kim drugim, ako mu taj drugi predstane. Meni se desilo da su mi doli, dok sam u jednoj kui gostovao, krvnici domainovi i pali na moju besu. Ja sam ih primio i domain nije imao nita protiv toga. Oni su kazali da su na krvi sa domainom ali je sad vreme kukuruzu, i jednoj i drugoj strani valja izlaziti u polje i raditi, pa su me zamolili da im, jednoj i drugoj strani, dam mesec dana mira (primirka). Kad sam zapitao svoga domaina, pristaje li, on mi pokorno odgovori: Gost si, tvoje je pravo, pa sudi kako za pravo nae! I ja sam dao primirje koje je vailo. Kad gost stupi u kuu, on obino vikne s polja domaina i ko se nae prvi, potri mu u susret. Onome ko izae, gost predaje oruje pred samim pragom kunim i dok je u kui kao gost, on je bez oruja a kad poe, im pree prag, domain mu vraa njegovo oruje. To znai da gostu nije potrebno oruje, jer o njegovom miru ima da brine domain, i ako bi se gostu desilo to god, domain je duan osvetiti ga.540 Osveta im je toliko u krvi da ni pokuaj isljahat nije imao uspeha: Pokuano je inicijativom turske drave i pojedinih krena arnautskih da se bar u pojedinim plemenima izmire dune krvi, naroito ona starija dugovanja. Toga radi je bio obrzovan i naroit sud koji se nazvao Isljahat, to jest sud za mirenje. Isljahat je uzeo da miri krv na osnovi otkupljivanja krvi novcem. Zama je na primer duan Zejnelu krv i Zejnel ne odustaje od osvete; isljahat tad presuuje da Rama plati Zejnelu kesu, dve kese ili deset kesa i da je time namirio dugovanje u krvi.
539 540

Isto, str. 90. i 91. Isto, str. 93. i 94.

335
Taj sud nije uspeo, jer takav nain otkupljivanja nije leao u karakteru Arnauta. Moda bi ko god i pristao da za novac zaboravi osvetu, ali su to mogli biti samo ovi Arnauti oko naih plotova, koje mnogi poznavajui, misli da odista Arnaute poznaje. Interesantan je jedan sluaj mirenja u Drenici. Neki Isa bio duan Bajramu. Obojicu zovne isljahat i presudi da Isa plati Bajramu trideset lira i da mu vie ne duguje krv, ve da se smatraju kao namireni. Oni pristanu na navaljivanje suda i Isa potee u ariju kod prijatelja i poznanika te skupi trideset lira, veze ih u jednu zelenu kesicu pa ih preda Bajramu. Bajram je siromah ovek, i go je i bos a sve mu je imanje jedna puka, te trideset lira je za njega veliki novac, moe njime i njivu kupiti i kuu sagraditi. Ali Bajrama poe strano da pee misao da je on prodao osvetu za novac; ta krv traje izmeu njegove i Isine porodice ve sto i nekoliko godina, otac ju je predavao sinu kao porodini amanet; ta osveta je upravo postojala kao cilj ivota svakog lana njegove porodice. A sad; on se naao da za novac proda to, taj amanet, tu krv. ivot mu je postao prazan, on sam sebi odvratan i savst ga je s dana na dan sve vie i vie muila, te u dobiveni novac nije smeo ni da dirne a kamo li da ga utroi. A jednog dana, kad ga savst ve bee nadjaala, digne se, potrai Isu i saspe mu puku u grudi a za tim kraj rane, na grudi, metne onu zelenu kesicu sa trideset lira, od koje nije potroio ni deset para i ako je bio i gladan i go i bos. Isljahat je docnije ukinut kao nekorisan.541 Od hana Spasa koji lei na levoj obali Drimovoj Nui se dalje zaputio kosom koja dvoji Dukain i Mirdite da bi tu video razvaline tvrave znamenitog Dukainskog gospodara Leke. Gospodara koga poznaje i naa narodna poezija Sestra Leke kapetana u kojoj mu opisuje rodom bogatstvo i gospodstvo: Kad dooe vrhu na ardake. kud ko Marko zemlju prohodio, niemu se nije zaudio, ni se Marko od ta zastidio, tu s zaudi Marko i zastie, kad u Leke sagleda ardake i Lekinu vie gospotinu, Od ta bjee na ardak prostirka? Bjee oha ardaku do vrata, a po osi lijepa kadifa. No kaki su u Leke dueci!
541

Isto, str. 95. i 96.

336
Kaki li su pod glavu jastuci! Sve od suha zlata ispleteni. Po ardaku mlogi iviluci, e se vjea gospodsko oruje, iviluci od bijela srebra. to bijahu na ardak stolovi, stolovi su od bijela srebra, a jabuka od suhoga zlata. Na ardaku, na lijevu stranu, tu bijae sovra postavljena, niza sovru vino natoeno, u zlaene kupe napunjeno, uvrh sovre jedna kupa sjedi, kupa bere devet litar vina, al je kupa od suhoga zlata, to je kupa Leke kapetana. Tome se je Marko zaudio.542 Uporedo sa pesmom Leku pamti i narodna tradicija po kojoj je on imao dva brata Pavla i Kolu koji su bili izuzetno mudri, pre svega Pavle. Upravo zato zbog mudrosti Leka ih i zatvara u tavnicu. Kad, meutim, Turci navale da mu osvoje grad a njega zatoe on poziva Pavla da mu da savet kako da nae izlaz u bezizlazu. Poto ovaj to odbi on ih vrati u tamnicu ali im pridodade jo jednog svog oveka koji je iz njihovih razgovora trebao da sazna nain za bekstvo. Ovo mu lukavstvo uspeva Turci grad osvojie, ali Leka utee.543 U Nuievo vreme Dukain je obuhvatao prostor u dvouglu koji Drim pravi... pa na jug odakle vie Puke opet hvata pravac na zapad ka Skadru. U samom Dukainu najvie je tada bilo Krasnia i Goana Krasnii sa 400 kua ine jedan barjak, a Gai sa 500 dva. Opisujui put od Fleta ka Puku Nui belei da vratolomnijim stazama nikad nije putovao. Da pogledamo taj detalj: Ma koliko da sam putovao ravim putevima, ja nisam video vratolomnijih i stranijih no to su ovi, kojima danas putujemo od Fljeta u Puku. To su, na nedoglednoj visini uzane kamene staze pod kojima su itavi ponori. Ne malo puta ja sam se divio konjima kako na izvesnom mestu mogu proi a na jednom mestu, ja priznajem, da me je takvo oseanje straha poduzelo, da sam posiguno drao da sam osedio u momentu, kad sam gotovo puzei preao jednu kamenu okuku nad
542 543

Vuk St. Karadi, Srpske narodne pjesme, knj. II, Nolit, Beograd, 1975, str. 147. Detaljnije o ovome videti kod Nuia, isto, str. 100.

337
ambisom. Nai su konji meu tim i tuda proli mirno a kako sam primetio, da je i sama ivotinja zastala i predomiljala se minut dva. Pogled je skuen, vidi se samo nebo nad sobom a oko sebe stena i po koji kr ili potok koji slobodno bije. Pa gde i gde se tek otvori pogled kroz prosek ili u daljini vidi visoki kakav vrh. U hanu Brletu, gde smo ruali, priali si mu za tim naroito na tom mestu ima svake godine po nekoliko rtava. Nema gotovo godine a da konj iz kakvog karavana, natovaren ne strmekne u ambis. Na nekoliko dana pre naeg prolaza, rekoe mi da je pao konj zajedno sa ovekom, koji je hteo da ga zadri, iz karavana nekoga Depe akovca, koji redovno vodi karavan izme Skarda i Prizrena; pao je i konj i ovek a ni glasa ni jauka nisu uli ozdo.544 Kroz Mirdite Nui je putovao ravnih pet sati. Re je o oblasti koja je skoro zatvorena velikim i nepristupanim planinama i ako kroz nju prolaze vani drumovi. Jedva da ovde ima nekoliko plodnih polja. Same Miridite se dele na pet bajraka: Oro, Fanda (Fonda), Spa, Kuznin i Dibra. Svih pet barjaka ine do 22.000 Miridita. Pratei istoriju poglavarstva kod Miridita Nui nam iznosi i genealogiju koja zainje sa poglavarem Don Markom da bi doao do Bib Dode koga je Turska poslala negde u Aziju gde se i sada nalazi. Od dinastije Don Markove na prostoru Miridita u Nuievo vreme bio je samo Prenk Marko Kolja koji je postao kapetanom na mesto Prenka sa kojim se Nui lino i upoznao. Vrlo je zahvalno detaljnije se sa ovim upoznati u samom Nuievom delu.545 mi ovde samo prenosimo geneoloku tablicu koju je u svom putopisu dao i sam Nui:546

544 545 546

Isto, str. 107. i 108. Isto, str. 116, 117, 118, 119. i 120. Isto, str. 120.

338

Miridite su katolici bez izuzetka. Katolici na isti nain na koji su i mnogi pravoslavci postali muhamedanci re je o veri koja je meu Arbanasima poela da se iri pri kraju esnaestog veka kada su katolici imali u celoj Albaniji 50.000 privrenika. Od Puke Nui se sa svojom pratnjom spustio u pitominu gde rodi smokva i nar i gde se ve beru bogati vinogradi. Re je o Zadrimlju Zadrimu u kojoj se na istonom vrhu nalazi grad Danj, zapadnome Skadar, a junom Le. Ovo je najplodniji predeo u Gornjoj Albaniji koji ima 25 sela, 15.000 katolika i 2.000 muslimana. Od pravoslavnih nema ni jedne kue i ako to uvek nije bilo tako. Mesto Mjest gde se Nui zaustavio na odmorak ima dva hana jer se tu nagomilaju karavani koji se kreu iz Skadra ili stiu u Skadar i ekaju vrlo dugo dok skela jedan po jedan karavan prevozi. 547 To je i mesto gde Drim raspline svoj tok, da bi saao ka jugu i kod Leka utekao u Jadransko more. Da se ipak ovde, za trenutak, zadrimo: Tako je obeleen Drimov tok u Hakartovoj karti Gorwe Albanije, raenoj 1857. ili 1858. god. Ali te iste godine u zimu (1858/59.) Drim je napravio sebi novo korito, udario od Mjeta na severozapad i otvorio put ka Bojani u koju upada poto pod skadrom primi pritoicu Kir. Skardani su se dugo opirali Drimu i radili sve i sva da on ostane u svome pravom koritu, te da nosi vodi Leu, ali on te zime probije sve nasipe, kojim su ga mislili ograditi i ruei i plavei po skadarskoj ravnici, probije sebi ravno korito za tok u Bojanu. Ali prema svima znacima, nee to biti Drimu sa svim novo korito, jer je to korito oznaeno i na karti Koronela 1688. godine. No idui i Bojani, on
547

Isto, str. 127.

339
odvaja neto malo vode i onim koritom koje ga vodi u Le. Stanovnici Zadrime misle da ipak jedna treina vode ide tim koritom i oni su zadovoljni i sa toliko, jer im je Drim pre svake godine grdne tete inio. 1881. godine bila je pozvana komisija struwaka, koja e ispitati uzroke poplave i ova je nala da poplave otud, to Drim nije zatvoren nasipom i to mu korito nije dovoljno duboko. Toga radi bio je udaren naroiti porez a u celji ovih radova, pa i mostarina na Drimskoj i Bojanskoj upriji bila je namenjena na tu celj. 1882. godine zakljuen je bio i ugovor za regulisanje sa Trstanskom kuom Manos i komp. i vajcarskom kuom Hofer i iste godine otpoeti i radovi. No preduzee je propalo to se laa toga drutva Crna Gora, zajedno sa preduzimaem Manosom i glavnim ininjerom Lambertom, utopila na uu Bojane. Prekid radova je malo trajao pa je za tim sam Hofer produio radove. No kako vlada, tako i stanovnitvo inili su smetnje kompaniji, tako da je 2. januara 1883. godine dolo do otvorenog napada na radnike ininjere. A sad, kad smo poznali Drim i na kraju toka i kad smo ve preplovili skelu na Mjetu, hajdemo plodnom dolinom njegovom Skadru. Eno se, u dubini, preko reice Kira uzdie visoko Skadar na Bojani a ono za njim, ona gomila crna kamenja, zar ne kae sama da je to naa Crna Gora.548 Ravnica u kojoj lei Skadar prostire se izmeu jezera skadarskog i Bojane. Samu varo Srbi nazivaju Skadar, Arbanai kodra, Turci Iskenderije. Po Nuievom, a i ne malom broju istorika, miljenju Skadar je dobio ime po Stevanu Crnojeviu, sinu Ivana Crnojevia koji je po poturenju dobio ime Skenderbeg kada je zavladao oblau Balia. Stania (Stevan) se inae poturio pod uslovom da moe preuzeti vlast od brata ora da bi njegovi naslednici neprestano ratovali sa Crnom Gorom.549 Polovinom XVIII veka kod sela Buati juno od Sakdra u njega se doseli izvesni Mehmed beg koji se nastani u Tabak mahali. Re je o mahali koja je u Skadru gospodarila situacijom. Kako Mehmed beg uskoro postade ef te stranke to i gospodari Skadra postadoe igrake u njegovim rukama to konano prihvati i Porta. Kao paa skadarski Buatlija uskoro svoju vlast proiri i na Lje, Ulcinj, Tiranu, Elbasan, Debar, Mau i ceo Dukain. Da bi nasledno gospodstvo obezbedio svojoj porodici Mehmad paa istrebi sve glavnije porodice, iz koje bi se mogli pojaviti protivkandidati na painsko zvanje. Njegov sin Mahmud ak istrebi i jednu sporednu granu svoje porodice, voen istom idejom.550 Mustafa pau je nasledio njegov sin Kara Mahmud paa, a njega mlai
548 549 550

Isto, str. 128. i 129. Detaljnije o istoriji Skadra pogledati kod Nuia, isto, str. 131 134. Isto, str. 135.

340
brat i trei sin Mehmedov Ibrahim paa koji je kod Porte stekao toliko poverenje, da ga je postavila za velikog vezira Rumelije.551 Stojei izmeu jezera i Crne Gore, Pekog i Prizrenskog sandaka iz Kosovskog vilajeta Skadarski je bio sredite vojske koja je stajala prema Crnoj Gori u vreme crnogosrkog rata 1862. godine sam Skadar je bio glavni stan poznatog Omer pae. U tom kontekstu Arnauti su i u Nuievom vremenu Skadar smatrali svojom prestonicom. U njemu su se konano nalazile sve poznatije poglavice, a bio je i glavno sedite Arbanake lige 1878. godine: Ravnica, na kojoj se prostire Skadar, vrlo je plodna a dosta i obraena, te gde kad daje i dva ploda. Na njoj uspeva, loza, nar, kesten, a nije retka ni maslina, koja tek u primorju dospeva kako treba. Nad skaradskom ravnicom die se jugozapadno, a preko Bojane, Tarabo, kao poslednji vrh onoga lanca koji ispunjava prostor izmeu jezera i mora, a severositono diu se visovi Maranjaj i Cukal, koji se svojim kupastim oblikom istie u gomili onih planina koje se sputaju do desne obale Drimove kao ogranci severo-albanskih Alpa. Zbog tih visova i brda, koja ine neposrednu okolinu Skadra, zimi mogu biti dosta jake zime i ako je leti pravo talijansko leto, tako da je nemogue mai gde iz odaje. Poznate su i skadarske kie koje mogu trajati i po tri meseca a kau, da nigde nije stranija grmljavina do u Skadru.552 Sredite Skadra je konak (saraj), vepa i velika zgrada zidana 1887. godine gde pored civilnih vlasti, stanuju i dva bataljona vojske. Pored njega je kao graevinska bila izuzetna i katolika crkva u koju je moglo stati i 2.000 dua. Tu su zatim i konzulati: engleski, ruski, talijanski i francuski. Grki je ukinut da bi 1894. godine bio otvoren i crnogorski. Lepa je svakako i pravoslavna crkva sv. Aleksandra Nevskog sazidana 1864. godine. Od 30.000 itelja 15.000 je muhamedanaca, 13.000 katolika Arbanaa, 1.000 Srba pravoslavaca i 1.000 raznih. Sam Skadar je podeljen na 27 mahala (Tepe, Tophane, Korezdi, Pero, Paruc, Ajazma, Damija Cljak, Damija Ku, Malare, Rustmal, Rustvogelj, Aratma, Aratvogelj, Sereit - mal, Sereit - Vogelj, Mala Fetve, Mala uzevitve, Doganj terzija, Tabak mala, Kazas mala, Pazar mala, Kruet pazari, Bezisten pazar, Ribni pazar, Kazina, Kale mala i Buat)553 od kojih je najznatniji Tabak mahala koja se nalazi pod samim gradom. Ima sela koja su tako blizu varoi da gotovo njoj i pripadaju u tom se smislu vie mogu svrstavati u predgraa a manje u odvojena sela. Naroito je interesantan deo varoi pod imenom Pazar koji lei na samom
551 552 553

Isto, str. 135. i 136. Isto, str. 143. Isto, str. 145.

341
izlazu Bojane iz jezera koji ima 1.600 duana i magaza. Upravo se zbog toga nou i zatvara i uvaju ga naroite strae koje plaaju trgovci.554 Skadar je inae od vajkada bio vaan trgovaki centar - udei za njim Mleii su drage volje pristajali da plaaju i po 1.000 dukata godinje od skadarslih prihoda Baliima i Despotu Stefanu. On je bio svojevrsna kopa evropskog i zapadnog dela Carstva sve dok eleznica nije vezala Solun sa Evropom i unutranou Turske. U kakvoj je pozicji bio Skadar Nui nam vrlo precizno i statistikom predoava: Danas Skadar jo nije propao; njega jo dri blizina mora i potreba cele prostrane okoline, udaljene od svojih drugih centara i upuene na njega jedinim saobraajnim vezama, ali je ipak Solun i prema Skadru preoteo maha. Prizren, Pe, akovica, Pritina, ceo novopazarski sandak, Ohrid, Prilep, Kruevo pa i Debar, obrnuli su se Solunu a Skadru su ostale muterije iz planina i najblie okoline mu. To se opaa i na razlici u statistici uvoza i izvoza sadanjeg i ranijeg. Prema utvrenoj statistici od 1. oktobra 1887. godine pa do 30. septembra 1888. godine, vrednost uvoza je bila 1,039.000 dinara u zlatu a izvoza 770.000 dinara u zlatu. Dvadeset godina meu tim pre (1864. godine) uvoz je Skadra iznosio 1,200.000 dinara a izvoz 2,000.000 dinara. Ta je razlika jo vie pojaana kada je u prolee 1888. godine otvorena i poslednja veza izme Evrope i solukskog trga, linija Vranje Skoplje, a koliko tek vie kada je od Soluna pruena veza i do Bitolja. Skadar uvozi sav kolonijalni espap: kafu, eer, liker rum, pirina i t. d. a izvozi ove i jaree koe, loj, rogove, kosti, kardovan, kukuruz, laneno seme i t. d. Sva trgovina Skadra danas je u rukama Austro Ugarske. Italija, koja je nekad Skadar smatrala kao svoju pijacu, izgubila je sve razloge da ga i dalje tako smatra.555 S leve strane Bojane pruala se Zadrima koju s desne strane granie jezera, Bojana i more. To je svojevrstan planinski zemljouz koji se prua od Virbazara preko Skadra do utoka Bojane i pripada joj i sam Bar nekadanje pristanite skadarsko. Tarabo, Rumija i reica Crmnica dele Zabojanu na dve oblasti oblast koja ini jugozapadnu obalu Skadarskog jezera i koja se zove Krajina i oblast koja slazi k moru i koja nosi ime Mrkovii po plemenu koje ga naseljava. Krajina je krna, ali i vrlo rodna ume, vinogradi, voe, a neguje se i svilena buba. Pored muhamedanaca i katolika tu ima i Srba pravoslavaca. On broji 29 sela. Pravoslavna: Seoci, Lukie, Dobanovie, Vukie, G. Krnjice, D. Krnjice i Luka. Katolika: Dedi, Gurezi, Panie, Karanik,
554 555

Isto, str. 146. Isto, str. 148. i 149.

342
urovce, Livare, Tejane, iroko. Muhamedanska: Babovite, Bele, Dragovie, Runje, Usijera, urjen, Barjaktarovii i Zogane. Dreevica, estane i Vuedabi su pravoslavna i katolika, a Murie Gornje i Donje muhamedanska i katolika. Deo koji naseljavaju Mrkovi}i ini jednu veliku porodicu koja se sva isturila. Prvi su se isturili Nikezii pre svih pop Marko na sv. Vrae iz inata to je odocnio a drugi svetenik zavrio liturgiju pre njega. Za njim je, naravno, krenula sva pastva. Bratstva su im, meutim, zadrala prezimena: Bokovii, Vulii, Nikezii, Pekovii, Boii, Miloevii, Petrievii, Grdovii, Dabevii, Brkanovii, Peroevii, Paljovii, Vukovii, Ivanovii, Vukovii, Perazii, Androvii, Marketii i Nikaevii. A ima prezimena kao: Kadii, Seferovii, Kalamperovii i t.d. koja su izvesno postala posle poturivanja.556 Poto je prenoio u Obodu Nui zorom nastavlja put niz Bojanu: Sinje more! Na tvojim pleima ja se sad odmaram mirno, tiho. Daleko su planine koje su me zamorile; daleko su ljudi, daleko dogaaji. Mi smo ovde sami, ja i ti ili bolje ti i ja, i sad ovako bar (u etiri oka), kad si tako vedra, tako ista, tako nasmejana lica, reci mi ta je to to me je od rana detinjstva k tebi zvalo; to me je uvek k tebi u pohode mamilo; sa ega sam te toliko ueleo i to sam toliko srean kada sam evo sad na tvojim valima? Da li su to bajke koje te kite ili moda neko opravdano oseanje to si ti nae more, srpsko more? Da li je to ljubav ka lepoti tvojoj i tvojih bajnih obala ili moda potovanje, bolje strahopotovanje, pred velianstvom sile tvoje? Po tvojoj povrini plovi tiho i suv maslinov listak pao sa dalmatinskih obala: po toj se povrini igra i arena bubica a njom plove i krepki, oruani gradovi, - i ti to, i jedno i drugo, jednakom strpljivou nosi na tvojim pleima! U tvojim mranim dubinama stanuju itavi arobni svetovi, liu se kristalni dvorovi u kojima borave vile brodarice i oarani vitezovi a stanuju u tim dubinama i oni uasi i one besne strasti koje se otud kreu, prevljuju kroz masu kojom si ti pokrilo tvoje dno i iznose se na povrinu da se sa nebom u kotac hvataju, da se podsmehnu sili ovekovoj i da prkose sili Bojoj i ti to i jedno i drugo jednakom ljubavlju uva u svojim nedrima! Reci mi, kada si tiho i mirno, da li je to onaj mir koji izaziva poimanje veliine svoje; ili je to umor, ili su to asi grie savesti za ona zla i bede, koje ti u danima bure poiji? Mora da je jedno, jer kad si tako mirno i tiho, tvoje elo i ako vedro, ipak je ozbiljno, kao elo onoga koji razmilja?

556

Isto, str. 155.

343
A kad uskipi, reci mi, je li to strpljenje koje te izdaje, ili se buni to su ti za vreme mirovanja ljudi omalovaavali veliinu sile, ili te moda ljuti to su ljudi i tvoju vodu poprskali ljudskom krvlju pa je hoe da iznese iz svijih dubina, da je zapeni i razdrobi u sitne kapi, da ih dobaci nebu te da mu se naruga: ili ti je krivo to su ljudi i kroz tvoje dubine provukli icu koja pronosi ljudsku re a ti bi moda htelo, da se u tvojim nedrima ne uje re ljudska, re pakosti; ili se ti to bori za slobodu? Takvom oajnikom borbom, koju ti vodi kada se iz tvojih mranih dubina krene sav onaj bes, sve one sile i strasti, kada se krene i uskipi sve to je u tebi bori se samo narod kad za slobodu vojuje, kad raskida linije, te lomi i rui sve to ga je pritiskalo i davilo. A trai li je i ti? Koji su to lanci to su tebe sregli, koja je to sila koja je tebi oduzela slobodu, i koja je to snaga to je tebe savladala? Ili ti moda tvojim mirom iskazuje tugu za onom svetlom prolou tvojom, koju i ja sad sanjam na valima tvojim, jer to bee srpska prolost; a burom tvojom hoe moda da zaniha kopno te da zadrhu one lepe obale tvoje i na njima uspavano pleme srpsko, pa da ga naui kako mu se valja boriti? Ako je to, Sinje More, ja pojmim zato sam davno i davno, udeo za tobom, i zato sam te jo iz daleka voleo, te daj Boe da ovaj na poverljivi razgovor postane to pre re - reena i sverovana!... Jo malo, pa sunce prie blie svome legalu i nebo do malo as svetlo, obue skrlet opervaen zlatom, a kopno poe da dobija sve jednostavniju modru boju, te visoke planine koje, drugae obojenim nebom dobie novu osnovu za sobom, ocrtae se jasnije svoji oblicima. Pa onda, u jedan mah poe i more da se kree, poee da mu se nadimaju grudi, najpre neosetno, tiho, a odmah zatimnaglo, burno, kao grudi mlade devojke pri prvom poljupcu. A u tom asu ve i sunce se sa svim blizu nae i pritite na elo puini svoj vreli, svoj arki poljubac.557 28. 5. Kosovo - opis zemlje i naroda Samo ime Kosovo koje traje i kao centar Balkanskog poluostrva i koje oito da svoje ime nosi iz praotadbine Slovena 558 treje i obgrljeno izmeu dva lanca planina Kopaonika i are. Dok se prvi nie od severozapada ka jugoistoku (Sokolica, Crnua, Ploa, Barelj, Ravnite, uka, Ogoreljak, ivanova livada, Gradina, Grde, Prugovac, Mrampr, Grti, Koznica, Orma i egovac) drugi od are ide ka severozapadu (Sirinike planine, Nerodimka, Crnoljeva, Jezerike planine, Gole,
Isto, str. 165, 166. i 167. Branislav Nui, Kosovo opis zemlje i naroda, knj. I, Prosveta Beograd, Jedinstvo Pritina, 1986. str. 11.
558 557

344
Grabovake planine i iavica). to se polja tie najznatinije je Kosovo prua se od Sitnice pa do utoka Laba u nju. U junom se delu Kosova prostire Paun polje, od podnoja egovca pa do Sazlije, a od sela Kosina ka Kaaniku Obica. Najvea reka Kosova je Sitnica koja izvire iz sela Robovca da bi se kod Mitrovice ulila u Ibar. Od pritoka su joj znaajnije: Trepa, Smrekovnika (Dobroluka) reka, Slatinska reka, Vuitrnska, Lab, Brnjika reka, Gladna voda, Pritinska reka, Graanica ili Graanska reka, Rovina, Janjevac, egovac, Smolua, Marevaka reka, Godimka sve se u Sitnicu ulivaju s desne strane. S leve strane su: Svinjarska, Nevoljanska, Streoc, Drenica, Vodova, Crnoljevka ili Crnoqevska reka i Slivovka. Pored ovog sliva kosovskom pripadaju i one reke koje nisu u Sitnikom: Ljuka na severu, Nerodimska na jugu i Lepeneva pritoka. Planinskim lancem odvojeno od Srbije ono se i klimatski otrglo od nje vie zadire u oblast sredozemne klime. Prosena godinja temperatura se kree oko 100S. Zime su dosta pozne, proleni dani su vlani, leta su arka i suna, dok u jesen padaju magle i dre se dugo. U pogledu faune gotovo da je jednako Srbiji. Od sisavaca diminiraju zec, lisica i vuk. Retki su medvedi tek kad siu sa Kopaonika. Srna najvie ima u iavici. Od ptica su prisutni: slavuj, aljuga, eva, vrabac, aplje, orao, ivi orao, jarebica, divlja patka... Reke su pune arana, linjaka, keiga, crvenperki, smua i raka. Mladica ima samo u Ibru, a pastrmki Nerodimlju, Labu i Drenici. Jegulja u Devikoj reci tekih i do 1 kg. Po Berlinskom kongresu iz 1878. godine od delova Bosanskog i Prizrenskog vilajeta stvoren je Kosovski koji se deli na est sandaka (okruga): Skopski, Pritevaki, Prizrenski, Peki, Pazarski i Teslidijski (Pljevlje). Sandak se deli na kajmakame (srezove). Na elu sandaka je Mutaserif iji je najvaniji posao zbiranje poreza koji se deli na: virgiju porez na imanje, uur desetak, agnom porez na stoku, rasumat vrsta troarine, bedelj askerija - svaka muka glava raanjem plaa 38 groa. Izvan ovog upravnog aparata trajao je samo predeo Drenice koji se deli na kaze i opire svakom zakonu. Na elu su krene arnautski poglavari, a vlada se po leks kanonima, nepisanim zakonima. Pored graasnkog postoji i krivini sud. Na elu prvog je kadija, a drugog cezareiz. Apelacija je u mestu vilajeta Skoplje, a kasacija u Carigradu. U vojnom delu Kosovo pripada treoj ordiji sa seditem u Bitolju, odnosno Solunu. U Pritini je samo redifska rezervna komanda. Postoje dve kasarne: u Pritini iz 1884, i Mitrovici 1893. godine.

345
Najvaniji putni pravci su: Mitrovica Vuitrn Pritina Kaanik Skoplje, Pritina - akovica, Pritina Prizren, Pritina Kurumlija i Pritina Gnjilane. Najvanije saobraajno sredstvo je eleznica koja linijom Skoplje Mitrovica zahvata celo Kosovo. Najvanije zanimanje je zemljoradnja, a neto manje stoarstvo. Obrada zemlje je zastarela pa tako krasno polje... nije onoliko obraeno koliko bi to svako mislio da jeste.559 Osim ita, ovsa, rai i kukuruza proizvodi se i pasulj, kupus, kromit (crni luk), praziluk, tikva, bostan... Od industrijskih biljaka najvie je konoplja, dok lana nema. Slabo je i vinogradarstvo. Ni uma nema mnogo. Tamo gde je ima dominiraju: rastovina, bukovina, smra, brez i jela. Od stoke ima: goveda, konja, svinja, ovaca, koza, bivola, magaraca. Goveda i ovaca samo je koliko je potrebno. Iako je u propadanju, za svoje potre, od zanata su prisutni: bojadijski, grnarski, noarski, berberski, kantardijski, kastrarski, rogozarski, tinedejrski, sajdijski, kujundijski, jorgandijski, terzijski, urijski, mutavdijski i eramidijski. Osim ita sa Kosova se izvozi jo: kukuruz, jeam, stoka, koa, kordovan i vuna. Uvoze se: so, gvodje, mesing, elik, bakar, olovo, zejtin, bolji duvan, bolje brano, boje, igice, oja, papir, staklarija, eer, kafa... a iz: Engleske, Austrije, Francuske, Drbije i Bugarske. Jako je bilo prisutno i krijumarenje. Pazarni dani su bili po jedan u nedelji: Pritina utorak, Gnjilane etvrtak, Vuitrn petak, Mitrovica ponedeljak, Kumanovo subota... Kad je posle Marike bitke jedan nekulturni narod turski, zavladao vie kulturnim srpskim koji sa tim nije mogao da se pomiri to je nemonovno dovelo do njegovog proreenja na Kosovu. Naputena krasna sela i plodne zemlje ubrzo su naselili Arnauti koji su sali sa svojih planina, nerodnih i pustih.560 Taj prostor naselili su proterani Arnauti iz Srbije poznati pod imenom muhaderi. Pored njih ovaj prostor naseljavaju i Osmanlije pravi Turci, erkezi, Vlasi, Jevreji i Cigani. Po statistikim podacima koje u svojoj knjizi iznosi Nui srpskih je kua ezdesetih godina XIX veka bilo 1.956, ili 14.119 dua 7.211 mukih i 6.908 enskih.561 Varoi, kojih na Kosovu nije bilo vie od tri karakteriu opte osobine i jedan opti tip mokri krovovi potonuli u zelenilo, tanki dimnjaci, visoka minareta i sahat kule. Ulice su krivudave i uske sa ravom kaldrmom, prljavi hanovi, neista dvorita i dugaki jednostavni
559 560 561

Isto, str. 55. Isto, str. 76. Detaljnije o ovome pogledati kod Nuia, isto, str. 80 86.

346
zidovi koji kriju u dubini bate kuu. Neto vie Nui belei o: Janjevu, Ferizoviu, Pritini, Vuitrnu i Mitrovici tu svrstava i varoice sa svojim odvojenostima. Sve one imaju i mahale, muhaderske mahale naseljene iseljenim Srbima i Cigan mahale. Svaka mahala ima svoga stareinu muktara koji pre svega vodi brigu o porezima, i upravu beladiju (optina) koja ima reiza predsednika i est ajaza - lanova od kojih dve treine ine Turci. Duani se u varoima i varoicama vrlo retko otvaraju, ali i rano i zatvaraju, im zae sunce. Kue su od slabog materijala - erpika i blata a krovovi prekrivani eramidama. Malo ih ima na dva sprata, a lice im je okrenuto avliji.562 Javni ivot Srba predstavljen je najvema u optinama koje se sastoje od dvanaest lica sa protom na elu. Kako optinu biraju esnafi to se u nalazi po jedan ovek iz nje. Izabranu optinu potvruje mitropolit. Iz njenog se sastava biraju po dva tutora (jepitropa), crkvenii kolski koji vode brigu o njima. Jepitropi su aktivni i po selima, a sva druga pitanja, i za ta sela, reava varoka optina.563 Svako selo ima crkvu, kolu i mehanu i na njoj se najvie obrauje zemlja stoka se uglavnom neguje za svoje potrebe. Ipak, malo seljaka ima i svoju zemlju - ive na ipijskoj. Najvee srpsko selo na Kosovu, Gornja Guterica, ima 70 kua, a najvee arnautsko 150. Svako selo nadalje ima kmeta i ilide ako je u njemu i crkva onda je tu i jepitrop (tutor). Tu su jo i birov protoer i poljak. Ako u selu ima i jedan Arnautin onda je on kmet. Kod njegovog izbora ne pretee sposobnost, do starost i bogatstvo. U novije vreme birani su i mlai pismeni ljudi.564 Svaki enjen u kui mora imati posebnu zgradu koja se zove trem tamo gde su dve jedna se zove sobam a druga pregrada. U sobi pored tornja postelje od drveta i oruja, ako ga ima nema nita vie. Tu su od zgrada jo: ambar, baevina, pojata za stoku, naslon i plevnja za plevu i slamu, ko za kukuruz, pilenik, guskarnik, kominje... Dvorite se zove obor i ograeno je pletenim pruem i trwem. Ulazi se u njega na velika dvokrilna vrata.565 Vrlo je interesantno zborite za devojke busarnice.566 Kosovo pripada Rako prizrenskoj eparhiji ija je stolica u Prizrenu. Njoj pripadaju sledee varoi: Prizren, Pritina, Gnjilane, Vuitrn,
562 563 564 565 566

Isto, str. 94. Isto, str. 99. O nainu suenja u selu detaljnije pogledati kod Nuia, isto, str. 103. i 104. Isto, str. 107. Opirnije kod Nuia, isto, str. 108.

347
Mitrovica, Pe, akovo, Novi Pazar, Senica, Nova Varo, Belo Polje, Roaj, Berane, Plav, Gusinje, Priboj, Pljevlja i Skadar. Od crkava Nui na Kosovu registruje: Hram Sv Uspenja u Graanici, Hram Sv. Nikole u Pritini, Hram Sv. Ilije u Vuitrnu, Hram Sv. Save u Mitrovici, Hram Vavedenja u Lipljanu, Hram Sv. Dimitrija u Dobrotinu, Hram pokrova Bogorodiinog u Babinom Mostu, Hram Sv. Arhanela u Gornjem Nerodimlju, Hram Sv. Jovana u Donjoj Guterici, Hram Sv. Petke u Lapljem Selu, Hram Sv. Nikole u Banjskoj. Tu su zatim i crkvinja: Hram Sv. Uroa u Nerodimlju, Hram Sv. Jovana Pretee u Samodreu, Hram Sv. Stevana u Banjskoj, Hram Sv. ora na Zveanu, Hram Sv. Ilije u Gornjoj Guterici, Hram Sv. Grigorija u Livai, Hram Sv. Nikole u Donjoj Brnjici, Hram Sv. Nikole u Sibovcu, Hram Sv. Bogorodice u Gornjoj Nerodimlji, Hram Sv. Arhiakona Stevana u Slavkovcu. U nekim se selima i ne zna koji su hramovi: Bresje, Suica, Slovinja, Oklap, egovac, Krojite, Petrovo, Toplianje, Ribare, Dobranja, Dobrevo, Gadimnja, Svrin, timnja, Batusa, Skulanovo, Lepina, Ugljare, Pleina, Gornja Sudimwa, Svinjari, Nevoljane, Rasnik, Pontine i Kolo. Od 1894. godine sve su kole, na prostoru Kosova, priznate za srpske, i, po odobrenju vlasti, stavljen je nad svakom kolom natpis: Srpska pravoslavna kola. U kolskoj 1895/96. godine broj uenika po mestima bio je sledei: Pritina 236 mukaraca i 65 devojica, Mitrovica (74 23), Vuitrn (76 22), Nerodimlje (27 1), lipljan (24), Graanica (30 5), Guterica (41 2) i Dobratin (26) to u ukupnom zbiru iznosi: 534 + 119 = 653. Od predmeta su bili zastupljeni : nauka hrianska, srpski jezik sa slovenskim, zemljopis, raun, poznavanje oveka i prirode, pevanje svetsko i crkveno, enski rad u enskim kolama.567 Mome stasa sa 17, a devojka sa 13 godina. in udaje ili enidbe na selu se svodio na kupovinu devojke momak daje novac za spremu devojaku. U kui se momakoj inae svi dogovaraju oko toga s kim e enidbom momka da se sprijatelje, dok u devojakoj devojku nee dati onoj kui koja slavi istu slavu ma iz kog sela bio. Ne retko deca su se prosila jo kao mala, ak i odmah po roenju. Mu je, inae, prvi gospodar ene. U kui ena ne govori, muevljevo ime u razgovorima ne pominje. Dok su mladi sa njima, kad negde idu, obavezno ide i neko stariji. Sramotom se smatralo kad izmeu sebe govore - ak i u kui. Sramota je kad ena ve prve godine dobije dete, plae za prvim umrlim detetom ili muem. Kad mu tera enu ini to tako

567

Detaljnije ovome kod Nuia, isto, str. 116 122.

348
to joj u prisustvu dva oveka noem odsee pare boe kecelje, a to se ini kad je uzrok razdvajanju nepotenje.568 Od imena koja se deci daju pri krtenju najea su: Andrija, Anelko, Boidar, Bojko, Vukain (Vuko), Veselin, Veljko, Veliko, Gvozden, Duan, Despot, Dejan, Danilo, eka, uka, ivko, Zorko, Ivan, Jordan, Kuzman, Krsta, Lazar, Mitar, Marko, Miljko, Milan, Mihaklo, Milosav, Manasije, Mladen, Marinko, Nedeljko, Pava, Petko, Rajko, Rada, Stamat, Stanisav, Stamenko, Spasoje, Stanoje, Stojan, Sava, Stanko, Trajan (Troja), Cvetko. Bisena, Boana, Bosika, Bojana, Vsela, Velika, Grozda, Gojta, Dosta, Davina, Danka, Duka, ura, ivana, Zlatana, Ikonija, Jordana, Jeglika, Jevra, Krstana, Karanfila, Manasija, Mirjana, Mladena, Milena, Miljojka, Niklija, Nada, Neda, Petra, Petkana, Rusanda, Rosa, Rumena, Spasena, Stevana, Savka, Stana, Stojanka, Srebra, Sanda, Sinelija. Po varoima su veinom kalendarska imena koja su skraivanjem i tepanjem postala pravi nadimci, kojima je prvobitni oblik gdekod sasvim izgubljen. Tako: Lala, Pota, Niko, Dela, Gala, Gata, Zala, Pana, Cana, Fila, Kolja, Mana, Dena, Dika, Kita, Zara, ika, Panka, Tana, Veta, Kanka, Kina, Zojka, Risa, Gika, Sutka, oka, Kana, Nika, Stanka. Ime Stana i Stanoje, Stojanka i Stojan daju deci kad se deca ne dre, pa to dete stane. A ime Dosta daju kad ena raa samo ensku decu pa da bi bilo dosta.569 Usprkos preporukama grkih vladika da seljaci naputaju slavljenje slava taj obiaj je ipak ostao da traje kao najkarakteristiniji obiaj srpski. Koliko je sklonost ka slavi bila izrazita svedoi i injenica da su je zadrali i oni Srbi koji su u ovim krajevima zagubili i jezik i veru slavu su zadrali. Najvie su se slavili: Sv. Nikola, Sv. Jovan, Sv. Arhanel Mihajlo, Sv. Petka, Sv. Dimitrije, Sv. ore, Sv. Vasilije. Neke su kue slavile ak i dve slave kad se u kuu unosi uljez (pastorak ili zet). Paralelno sa ovim srpsku je populaciju ovde karakterisalo i pobratimstvo gde se pobratim smatra kao rod. Obiaji su u ovom sluaju esto razliiti, tim vie ako se zna da je ne redak sluaj bio i taj da se bratime Srbi i Arnauti. Bilo je, meutim, i lanih pobratimljenja.570 Udrugoj svojoj knjizi Nui se bavi istorijom, mitom i aktuelnim stanjima u odgovarajuim varoima ili podrujima koja nam pruaju iroku lepezu svedoanstava zarad svestranijeg poznavanja ovog prostora. U ovom trenutku mi emo se zadrati, i to delom, na samo neka od njih:
568 569 570

Opirnije kod Nuia, isto, str. 135. Isto, str. 124. Opirnije pogledati kod Nuia, isto, str. 176 182.

349
Pritina Nasuprot zvaninim podacima da je u vreme kada je bila proglaena za sedite vilajeta brojala oko 1.800 kua - broj koji se ubrzo podigao na 3.760, od kojih su 3.170 turske i arnautske, 420 srpske, 100 ciganske, 50 jevrejske i 10 15 cincarske i jevrejske i da je imala 18.800 stanovnika 5 lanova porodice u kui proseno, Nui ipak nalazi da ona nema vie od 12.000 stanovnika. Ona se inae deli na 4 dela (kvarta): Panaurite, Varo, Loka i Ciganlija, ili 13 mahala: Jarar, Pirnas, Alaedin, Hasan beg, Jubuz efendija, Asan Emin, Ramadanije, Hatunije, Mehmed beg, Jusuf - elebi, Dami eir, Dami sagir i Hamadije. Od graevina su znaajnije: konak (saraj) gde je centralna vlast, vojna bolnica dovrena 1894. godine, veliki parni mlin, nova optinska kuhinja (beladija), depo skladite oruja, jedna barutana, 12 hanova, nekoliko magaza i 500 duana. Tu je i srpski konzulat otvoren 1889. godine.571 Tu su tri velike i 10 malih damija i jedna pravoslavna crkva, hram Sv. Nikole podignut 1830. godine na temeljima jedne stare crkve. Muratovo tulbe Nalazi se jedan sahat severozapadno od Pritine a pet - est minuta levo od puta. U sanduku u tulbetu nalazi se samo drob sultana Murata telo je preneto u Brusu. Gazi - Mestan Ovde se nalazi grob turskog barjaktara iz kosovske bitke. U jednom drugom vele da je grob siliktara Muratovog (titonoe. Barjaktar se po prii zvao Mestan. Kako gazi znai pobedilac to dolazimo do najprirodnijeg objanjewa imana Gazi Mestan.572 Graanica Kralj Milutin je manastir podigao na temeljima ili bar na mestu starog kakvog manastira dovren je septembra meseca 1321. godine.573 Ono to je za nas u ovom trenutku interesantno jeste da je kola u njoj postojala uvek iako su ranije manastirski aci uili (samo) crkveno pojanje. Od 1874. godine u nju su uvedene kolske knjige kada je u njoj uliteljevao Stevan Maksimovi. Ponovni rad otpoinje 1881. godine.
571

Prvi srpski konzul Luka Marinkovi je ubijen u Pritini 19. juna 1890. godine ubili su ga Isto, kw. II, str. 210. Opirnije kod Nuia, isto, str. 222.

Arnauti.
572 573

350
Samu Graanicu ine dva dela: crkva i preprata.
574

Janjevo Znaajno rudarsko mesto ija je istorija vezana sa Novim Brdom. Ono je sredite Janjevske katolike kurije. Stanovnici su uglavnom doseljenici, ali se zna i za pojedine kue za koje se tvrdi da su jo pre Turaka ovde. Re je o kuama Glasnovii, Palii i Golomejii. Doseljenici su uglavnom iz Prizrena, akova, Pei i Kratova. Odeom po pravilu podseaju na metane Prizrena odakle su uglavnom i ene, ili iz Vlake i Bugarske. Te odlike ih bitno i razlikuju od Kosovaca.

Lipqan Jedan od najznaajnijih gradova jo iz vremena rimske Dardanije. U lipljanu je i u Nuievo vreme postojala srpska osnovna kola otvorena 1866. godine da bi sve do 1896. u kojoj je bilo samo tri razreda i jedan uitelj. Te godine se otvara i etvrti razred a i enska kola tako da pored uitelja, ima danas i uiteljka u Lipljanu.575 U njoj postoji i crkva valjda jedna od najstarijih crkava na Balkanu.576 Ferizovi Ferizovi koji se odskora naziva zvanino Ferizbej 577 je upravo jedna eleznika stanica ili skela. Pre eleznice to je bila samo mala uma ili jedna ili dve ciganske kue. Vlasnik tog ifluka je bio izvesni Feriz beg po kome je esto i dobio ime. eleznika stanica je oko sebe ubrzo podigla itavu varoicu od ak 400 kua i oko 150 duana. Stanovnici su veinom stranci: Vlasi, Latini i Srbi iz Prizrena. U njoj postoji jedna damija sa turskom kolom kraj nje. Molbu da otvore svoju kolu su 1892. godine podneli i Srbi. Sa odgovorom se odugovlailo sve do 1897. godine kada se fermanom odobrava mesto, na kome e se zidati srpska kola, poklonio je narodu jedan bogati Vlah (cincarin) iz Lipljana ore Pakov on je kasnije poginuo od Arnauta. Vuitrn
574 575 576 577

Detaljnije o njoj pogledati kod Nuia, isto, str. 223 231. Isto, str. 240. Detaljnije kod Nuia, isto, str. 241 144. Isto, str. 247.

351
Re je o varoi koja od 1834. godine srpaku crkvu zahvaljijui Simi Lukiu i Peru Cupiu koji su sve svoje imanje satrli oko toga. Ve 1872. godine sagraena je i kolska zgrada u njoj rade dva uitelja a poseuje je do 120 aka. Zamiljiva znamenitost ove varoi je u Starom mostu koji je sad na suvom jer je Sitnica prokopala malo dalje drugo korito. Ovaj most ima devet svodova od kojih su tri srednja toliko velika i iroka da se pod njima dvoja kola razmimoilaze. Mitrovica Lei na laktu Ibrovom u kome se Sitnica uliva u njega. Re je o najlepoj varoi kosovskoj. Varoi koju naa narodna pesma naziva eher Mitrovicom. Jedna o znatnijih graevina je veliki most na Ibru koji je podignut 1884. godine. Prepuna je i dosta uglednih kua bogatih Turaka. Tu su zatim turska ruija i srpska osnovna kola. Pored 5 damija ima i jednu pravoslavnu crkvu u jednoj maloj i oniskoj kui. No, u leto 1896. godine mitropolit prizrenski Dionisije... udari kamen temeljac novom hramu Sv. Save, koji e prema nacrtu, biti jedna od najlepih crkava u Staroj Srbiji.578 Zvean Re je zapravo o razvalinama znamenitog grada Zveana na jednom kupastom brdu. Gradu koji doista ima znamenitu istoriju. Nui nas podsea na samo tri detalja na koja i mi ovde elimo skrenuti panju: itav niz dogaaja, i slavnih i tunih, sahranjen je u razvalinama grada zveanskog, koje se razvale s dana na dan sve vie rasipaju. U istoriji se prvi put pominje Zvean 1093. godine, u grkih pisaca koji opisuju ratovanje velikog rakog upana Vukana sa vizanstisjkim carem Aleksejem I Komnenom, kojima je ratovima ovaj hrabri upan teio da pridobije celo Kosovo. Posle prvog pada Vukanovog u vizantijske zemlje, kada se krenu velika vizantijska vojska pod upravom svetokratora Jovana, Vukan se zatvori u Zvean i odatle se nou spusti u vizantijski tabor te izvri znamenitu pobedu na Lipljanu. Blizu sto godina posle toga, Nemanja se spusti sa Zveana i stvori samostalnu srpsku dravu. To biva 1170. godine. Na Zveanu je proveo Nemanja onu znamenitu no uoi borbe sa svojom braom. Te noi drana je na Zveanu, u crkvi Sv. ora, sveta liturgija, bdenije i sva sluba po redu i Nemanja pred oltarom podignuv oi i ruke svoje ka nebu, vapijae Bogu svojemu iz dubine srca: Sudi, gospode, onima koji me vreaju i
578

Isto, str. 188.

352
zabrani onima koji se bore sa mnom; uzmi oruje i tit i stani u pomo meni! I rano izjutra, kad je obasjalo sunce, otvori on kapije na Zveanu, sie meu svoju vojsku, koja je leala kod utoka Sitnice u Ibar i razbi neprijatelje svoje bliz grada glagolemago Zvean. Na Zveanu su sahranjene i moti Konstantina, nezakonitog sina kralja Milutina koji je Deanskome bio takmac o kraljevsku krunu. Posle smrti kralja Milutina nastao bee graanski rat izmeu Vladislava, sina Dragutinova, i Konstantina, sina Milutinova. Posle mnogo prolivene krvi Konstantin dopadne tekih rana, padne u ruke Vladislavu koji zapovedi da ga obese. Sahranjen je u Zveanu. No jo jedan teak zloin izvren je po tradiciji na Zveanu, zloin od 13. novembra 1331. godine. Duan se krenu iz Skadra u sredu po ponoi i za dva dana stie i opkoli dvor svoga oca u Petriu u kome se razlee pla i kuknjava. Okovae Deanskoga i odvedoe ga u grad u Zvean u tamnicu, zajedno sa enom. Proe malo vremena i kralja oca su udavili u tamnici na Zveanu, kako pria narodno predanje.579 28. 6. Sa obala ohridskog jezera Pratei lepotu Ohridskog jezera B. Nui naroito skree nanju na detalj kada ono u asu bure kao okovan din... udara o hladne zidine tamnice. Nezaobilazna je u tome svakako i slika Galiice jer je pod njenim najviim vrhom i jezero samo najdublje. Galiica koja uvek izlazi kao pobedilac u borbi sa talasima burnog jezera. Pored planina sela su se oko jezera pobola i u njene ravnice nasuprot gradovima koji su kraj obala u kojima, usprkos bogatstva jezera ribom u glavna zanima stanovnitva izrastaju uriluk jal grnalu. Opisujui amce koji plove jezerom Nui primeuju da se oni bitno razlikuju od onih na Kosturskome, Malikome, Ostrovskom ili Prespanskom jezeru. Kako amdija od njega zarauje to je on prirodno i skup odgovara ceni paru volova. Takvog su kvaliteta da mogu voziti po etrdeset osoba i tovar koji jo prodavci nose. Sami vozari su zdravi, krepki, vredni, miiavi i znaju voziti i po est asova bez odmora. Po pravilu su sujeverni i puni predrasuda.580 Pored riba koje Ohriani izvoze i u Srbiju i u Rumuniju, na ceni su bile i ptice, pre svega ator ija se koa danas prodaje po 30 para dinarskih. Tu su nadalje i: kreman, virski kreman, belac, divlja patka, prevez, kreja,
Isto, str. 290. i 291. Branislav Nui, Sa obala Ohridskog jezera, Fragmenti iz beleaka (1892), Sabrana dela Branislava Nuia, knj. XXIII, putopis iz knjige Razni spisi, Je, Beograd, 1966, str. 80. i 81.
580 579

353
tuza, ipe i utka. to se divljih patki tie one naroito u jesen, plove u jatima po 100 i po 200. Tu su nadalje i lebed i nor koje prati vrlo zanimljiv odnos svakog lebeda prati po jedan, dva i vie norova, jer oni ne plove za sebe, uvek su uz labuda smatrajui da su mu za slubu dati.581 Da bi registrovao utisak koji Ohrid ostavlja na onoga ko ga poseuje B. Nui polazi od toga da je veoma vaano sa kojih mu se strana prilazi. Jedan je onaj kada mu se prilazi sa amcem sa irine jezerske a sasvim drugi kada mu se prilazi sa severa i na njega izae iz Bukovskog tesnaca.582 to se samog autora tie za njega je mnogo snaniji onaj sa jezerske irine. U VI glavi Branislav Nui se bavi istorijom Ohridskog jezera pratei je jo iz vremena rimskih careva kada se ceo predeo oko Lihnidosa (Liginidus) zvao Desaritija. Za nas bi ona, meutim, mogla da bude interesantna tek od vremena kada se vezuje za prve dane hrianstva, odnosno od vremena kada uenici prvih slovenskih uiteqa, sv. Nauma i sv. Klimenta, slaze na obale Ohridskog jezera i tu razvijaju propoved na jeziku narodnom.583 Kako je i taj period izvan naeg tematskog interesovanja to bismo panju ipak mogli usmeriti ka Deliore Mustreia po kolskom pitanju i Anelka i Risra po crkvenom. Kako je to nadalje bilo i vreme u kome je aktivan bio mitopolit Melentije koji je bio takav da je od njega proplakalo i kamenje ohridsko i jendeci resanski584 to se mora propratiti i delo Dimitrija Mladenova koji je pravim puten usmerio narodni otpor protiv njega da bi se epilog sveo na to da je dolo do osnivanja samostalne egzarhijske crkve tako da ve 1873. godine u Ohrid dolazi egzarhijski vladika Natanal. Proces otcepljenja Ohriana od Velike crkve pratio je i pokret Vlaha kojih je u Ohridu bilo oko 200 kua - i koji su kao uslov za priznavanje nove agzarhije postavili i to da dobiju svoju crkvu u kojoj e vlaki pevati, i kolu u kojoj e vlaki uiti.585 U IX glavi Branislav Nui nam prenosi svoje utiske u trenutku obolaska manastira Sveti Naum gde nam iznosi dve prie o njegovom zidanju. Ve u XI glavi on prati Strugu u kojoj se zadrao jedan ceo dan da bi onda obiao i sela okolo. U trenutku kada ju je Nui obilazio Struga je imala 500 hrianskih i 336 turskih kua. Ukupan broj stanovnika je iznosio 4.312. Pored toga imao je i 180 duana. Pazarni dan u njoj bila je subota. Re je o varoi koja
581 582 583 584 585

Isto, str. 83. Isto, str. 85. i 86. Isto, str. 90. Detaljnije pogledati na 96. strani. Isto, str. 98.

354
je jo uvek bila pamena po glasovitom vaaru koji se odravao na Panauritu polju vie Struge. Pored trgovine i zemljoradnje Struani su se bavili i zanatima zemljeno posue im je posebno bilo na glasu. Kao pekari su odlazili u Srbiju i Rumuniju, potom Skadar i druge varoi du Jadranskog mora. Preopznatljivi su, inae, bili i po svojoj gostoljubivosti nema kue koja irom nee otvoriti vrata gostu i putniku. Ravnica koja je okruuje iroka je po tri i po asa, a dva i vie duga. Samu ravnicu preliva Drim sa svojim pritokama najvanija je Suteska (Sateska) to je i ini bogatom itnicom: Tako navodnjena struka ravnica dabome da je krasna ispaa stoci i dobra itarica. U polju se seje penica i ra a kraj sela, u podnoju brda, kukuruz. Zemlja je vrlo lepo obraena i na strukoj ravnici, naroito, moe se opaziti lep napredak u privredi. Danas je tamo prilino redak drveni plug. Ima dosta i vinograda koji lee najvie na prostoru izmeu Drima i sela Vevana, a najuveniji su oni oko sela Veleta, gde se proizvodi vino mnogo bolje no ohridsko.586 Zapadnom obalom od Struge Arbanasi ine glavnu masu. Pored njih tu su jo i Vlasi i na ivalj dok od Grka nigde nikamo nema. ivalj ivi izmeano ne osea se neka razlika. Uopte, osea se neka razlika izmeu naeg ivlja koji ivi izmean sa Arbanasima i onoga na istonoj strani jezera, na ohridskoj ravni i podnoju Galiice. Ta se razlika osea i na ivotu i na karakteru i na jeziku i na odelu. Tamo, na zapadnoj obali, u svemu ovome vidi se uticaj onoga ivota koji pripada predelima prirodom omeenim vododelnicom albanskih planina; na istonoj pak obali sreta se ivot kakav je i u prespanskoj ravni i uopte u celoj zapadnoj polovini Makedonije podeljene Vardarom.587 to se izgleda tie Branislav Nui belei sledee: Uopte bi se o narodu kraj obala ohridskih moglo rei da je lep, razborit i ozbiljan. Po boji su, i to u veoj meri muki, plavi i smei. U Drimkolu oko Struge i na podnoju. Uduniti su vii rastom i krniji, kako muki tako i ene. Struga i okolina odlikuju se i sa lepote i pravilnosti tipa, naroito enskinja. Tamo su ene visoke, smee pa i crnomanjaste, lica malo duga, vrlo pravilnih crta i bogate kose. Struanke su naroito uvene sa lepote i zbog njih postoji ona poznata uzreica kao Struga nema druga. U Strugi, istina je ovo, nema ni kljasta ni bogaqa ni rune ene. I starica od 80 godina odrava pravo telo, sauvala je snagu, lak i okretan hod, lepo dranje i snaan a lep stas.
586 587

Isto, str. 119. Isto, str. 121.

355
U strukih i drimkolskih stanovnika i odelo je lepe i prikladnije. Struani nose beve, bele suknene akire, ure debransko, demedan, plitak i nizak fes a na selu i elepu (bela arnautska kapica). akire su tesne, bez tura, iarane gajtanom ukusno. Uopte, u ovom kraju preovlauje debranska nonja. Struanke nose dugaku koulju, zubun, dube bez rukava, vezano srmom, kao i jelek i ipomane (grka re kojom zovu one rukave od kitke do malo nie laktova). Po struku su opasane tankim pasom; glava ubraena belim tankim platnom ispod koga, nasred ela, sputena dva do tri dukata. Ta nonja, naroito u Strugi, biva esto sa mnogo ukusa i raskoi i tada umnogome podsea na nonju crnogorski. Stanovnici istonih obala i ohridske ravni nose takoe akire, no ire u turu i bez gajtana, a i koulje duge do kolena pa esto i vie. enskinje se nosi skoro kao i u Presni. Preko pasa obmotani su pasom od crnoga, debeloga prediva koje se stotinama puta obavija oko tela, te naroito na prednjoj strani ini grdan teret i smeta kretanju tela; pod pasom je debela pregaa koja ini gotovo polovinu suknje a pod njom koulja neto dua no u Prespi. Na rukama od koulje nedostaju samo vezane narukvice koje se u Prespi vie laktova nose. I ta nonja moe da bude esto vrlo ukusna, kao u selu Trpejca, gde se iglava na naroit nain udeava te izgleda vrlo lepa. U Ohridu (Mesokastru) nose se i te narukvice, ali se ne nosi onaj glamozni pojas. Uopte, nonja Ohrianki je donekle ozbiljnija, no ipak vrlo ukusna. Lepo je videti nonju Ohriana, razume se starih, koja se sad potpuno izgubila. Ja sam je video na slikama po kuama i podsetila me je potpuno na one slike naih dedova to se i u nas u starijih porodica uvaju. Razume se da je u Ohridu, ve i kod enskinja donekle, prevladala evropska nonja koja je iskvarila narodnu. U mahali Mesokastru jo se uvek odrava narodna nonja. Susedi istone i zapadne obale razlikuju se i po karakteru. Oni na zapadnoj obali junaniji su, bistriji, vedriji i nekako radije bi se prihvatili puke no rala; ovi na istonoj obali i ohridskoj ravni ravnoduniji su, radeniji ali i konzervativniji. Dok ovi od Arnauta trpe, dotle oni tamo druguju s njima; dok se ovi tue, oni se tamo svete. ene su uopte lepe, otroumne i vrlo radne. One ne samo da kopaju (video sam jednu enu i da ore), nego ih ima i veslara, naroito iz sela Petani i Trpejca. Vrlo esto po jezeru plovi kiridijski kaik pun tovara i u njemu tri mlade devojke veslaju, a starija ena krmani. Uostalom kad sam kazao za ove na istonoj obali da su radeniji nisam mislio da ih uporeujem sa stanovnicima struke ravnice. Obraenost struke pa i ohridske ravnice svedoi da na njima ivi vrlo

356
radan narod. Ali poljoprivreda je iflika; ribolov i sea ume su pod arendom; trgovina u gradovima propala, jer su se novim saobraajnim sredstvima otvorili i pronali novi trgovi, te se tako i ne moe pravilno presuditi o radljivosti ovoga naroda koji bi moda pod boljim okolnostima pokazao i vie snage.588 to se pak slava tie najvie se slave: Sv. Dimitrije, Sv. Jovan, Sv. Nikola, - u Ohridu; Sv. ore i Sv. Nikola u Strugi; Sv. Pantelija, Sv. ore, Sv. Dimitrije, Sv. Nikola, Petkovaa po okolnim selima. to se opet predanja tie Branislav Nui podvlai da je zarad valjanog shvatanja neophodno da se prethodno ipak Priberu narodne umotvorine: Vodio sam neke beleke i o predanjima narodnim koja e se, uostalom, moi valjano da proue tek onda, kad se priberu narodne umotvorine.589 28. 7. Nuievo putopisno delo kao znaajan prilog nauci o narodu Nema sumnje da je B. Nui iroj italakoj publici jako malo poznat kao etnolog i folklorista. Ona ga pre sevega poznaje kao knjievnosg stvaraoca koji prati svet bivih seljaka koji su izgubili duu sela, a jo nisu stekli duu grada.590 Kaemo malo poznat, a ipak znaajan, nezavisno od toga to Jovan Skerli o tim belekama belei da nemaju knjievnih pretenzija.591 Nasuprot njemu S. Velmar Jankovi izvanredno uoava njegovu obavezu da zabelei i opie dogaaje koji se pred naim oima briu zarad spoznaje istorije naeg javnog ivota. 592 Njegovim etnografskim spisima pripadaju i dela vezana za Kosovo: dvotomna monografija Kosovo, opis zemlje i naroda i putopis S Kosova na Sinje More. S Kosova na Sinje More koja je izala u Beogradu 1902. godine je beleka s puta kroz Arbanase 1894. godine. Pored opisa naselja, stanovnitva, i nekih obiaja Nui u njima prati i pravne norme, tradicijske i druge oblike ponaanja. Kad je o dvotomnoj knjizi Kosovo, opis zemlje i naroda re P. Jankovi s razlogom podvlai da nam se Nui u njoj predstavlja kao paljiv i radoznao putnik koji zna da posmatra i registruje prirodne lepote kao i ivot jednog jadnog i nesrenog naroda.593
Isto, str. 121, 122, 123. i 124. Isto, str. 127. 590 V. Kovaevi, Branislav Nui kao komediograf, SKG, knj. LIII, br. 4, Beograd, str. 255. 591 Jovan Skerli, Istorija nove srpske knjievnosti, Beograd, 1953, str. 407. 592 S. Velmar Jankovi, O Nuiu koji se ne smeje, pogovor u: B. Nui, Stari Beograd, Biblioteka, Batina, knj. 7, Beograd, 1984, str. 209. 593 P. Jankovi, Kosovo, opis zemlje i naroda, SKG, knj. VII, br. 4, Beograd, 1902, str. 298 309.
589 588

357
Zanimljivo je da je prva knjiga Kosova jedna uoptena antropogeografska i etnoloka sinteza o nizu problema koji ni u nae vreme ne izlaze iz vidnog polja kompleksnih prouavanja predeonih celina.594 Upravo zato Nuievo Kosovo ostaje da traje kao jedno od najznaajnijih dela iz oblasti etnografije koje je do danas napisano, 595 a zahvata kosovski prostor. U svoju putopisno etnografsko folkloristiku literaturu Nui je unosio i pratio narodne obiaje, verovanja, praznoverice, usmeno narodno stvaralatvo i sve drugo to odslikava svakodnevicu ivljenja. 596 Ali, i to je ono to snano pada u oi, daleko je u tome sigurniji kada raspravlja u gradu nego na selu. Nema sumnje da je on izuzetno dobar poznavalac turskih varoi i ivota meovitog stanovnitva varokog. U rei, Nui pripada generaciji koja je, to s pravom primeuje i Petar Vlahovi, moda i sluajnou utirala put razvoju naih nacionalnih nauka: etnologije, antropologije i folkloristike.597 Upravo zato se i rad na rodoznanstvu (i) kretao, u drugoj polovini XIX i poetkom XX veka zapaenom uzlaznom linijom. O delu kakve se vanosti radi dovoljno je samo se podsetiti na sud koji je o njemu izrekao Petar Vlahovi. Upravo zato taj sud ovde i prenosimo dodajui da nemamo nita novo, ni spretnije dodati Svako njegovo putopisno delo, a posebno Kosovo, opis zemlje i naroda, nesumnjivo je obraeno po svim naunim principima koji su se u to vreme primenjivali u drutvenim i kulturno-istorijskim naukama. Ono je kritinou i empirinou premostilo i spojilo, moda i nehotino, Vukovo opisivanje narodnog ivota sa Cvijievim prouavanjima prirodne sredine i meudejstva sredine sredine i oveka na razvoj drutva u celini. ak i najotriji kritiari ne mogu porei Nuiu sistematinost u prikazivanju antropogeografskih, kulturno-istorijskih, etnografskih i folkloristikih narodnih obeleja. Pre bi se reklo, s obzirom na prethodnu, a i epohu Nuievog stvaralatva koja je sledila posle konzulskih misija, da ovakve etnografsko-folkloristike zapise niko od njega nije oekivao.598 28. 8. Pristup Miloa orevia Nuievim putopisima iz Stare Srbije Pre nego to uopte i krenuo u razmatranje realistiko-poetske projekcije Kosova i realistine svesti i stvarnosti kosovskih Srba u
594 Petar Vlahovi, pogovor knizi Branislav . Nui, Kosovo, opis zemlje i naroda, Prosveta Beograd, Jedinstvo Pritina, 1986, str. 304. 595 P. Jankovi, navedeno delo, str. 520 521. 596 Petar, Vlahovi, navedeno delo, str. 306. 597 Isto, str. 307. 598 Isto, str. 308.

358
Nuievim putopisima M. orevia naao za neophodno da pojasni. U tom kontekstu on naeg putopisca i "osvetljava" sa pozicija: a) naunika, b) diplomate i v) pisca koji "dobro poznaje ono o emu pie i verodostojno shvata stvarnost". Upravo je "Kosovo u njegovim knjigama projektovano u etnoloko-antropolokoj i antropogeografsko-istorijskoj ravni".599 On putopisu prilazi kao svojevrsnom prelazu izmeu knjievnosti i istorije ba kao to taj prelaz registruje i u filozofiji, sociologiji, etnoligiji, geografiji... U zavisnosti od konkretnog primera u takvim delima, podvlai M. orevi, moe pretezati jedno ili drugo, nauka ili knjievnost. Ali, ono to je ipak nesporno i zajedniko za sva ta dela jeste da je u njima rad pieve mate poprilino sputan. Naprosto, pisac u njima nema neku izrazitiju potrebu da izmilja pojave i dogaaje koliko da to objektivnije unese ono to je doista video ili doiveo. Nema tu neke izmiljene slike ivota koliko dominira stvarni, realni ivot - onakav kakav se on predstavio njegovim oima. Pisac putopisa ili biografije nema nikakve potrebe da izmilja likove koliko pre svega obavezu da ih u stvarnosti registruje - ba kao i dogaaje, ime se prirodno njegova mata sputava. Pisac je, dakle, pred obavezom da to objektivnije, tanije, vernije... registruje ono to vidi. Ovo su, dakle, generalna naela kojima mora da se povinuje i sam pisac putopisa. Naravno, primeuje dr Milo orevi dalje, u zavisnosti od ciljeva koje je putopisac pred sebe postavio i samih je putopisa raznih vrsta: geografski, etnografski, kulturno-istorijski... Ali, ima i sluajeva kada putopisac zahvata sve te strane ivota. Paralelno sa tim, a u zavisnosti od toga koliko su putopisi u opisu slikovitiji, koliko je izraena pieva emocija, koliko je subjektivan... putopis se pribliava knjievnosti. I takvih sluajeva, naravno, primeuje on dalje, ima u naoj knjievnosti, poev od Ljubomira Nenadovia, Jovana Duia, Isidore Sekuli... Kad je re o putopisima Branislava Nuia Milo orevi polazi od toga da je njegov preteni znaaj u kulturno-istorijskim dimenzijama i da nam oni autora, pre svega, osvetljavaju sa pozicija: nauke, diplomatije i nekoga ko "dobro poznaje ono o emu pie". Predstavljajui nam ga kao pisca koji "verodostojno shvata stvarnost" M. orevi, izmeu ostalog, belei: "Realizam zato postaje glavno obeleje elementa putopisne strukture njegovog dela a poetika mera literalnog dara, statusa saznanja i svesti o delu".600 U uvodnom delu svog ogleda o putopisima B. Nuia M. orevi nam daje kratak istorijat "razvoja srpskog putopisa" u kojima podvlai dva
599

Milo orevi, Analitiki duh i stvaralaki in I, Institut za srpsku kulturu, Pritina, Struna knjiga, Beograd, 2001, str. 77. 600 Isto, str. 77.

359
pravca: onaj "rasni slovenski" koji "ide od Svetog Save" pa sve do Ljubomira Nenadovia i Grigorija Boovia, u koji opet svrstava i B. Nuia, i drugi, onaj "isto zapadnjaki" za koji podvlai da je "nasleen od Dubrovnika, sproveden Dositejem" da bi ga u poslednje vreme znatno razvili Jovan Dui, Isidora Sekuli, Rastko Petrovi i Milo Crnjanski. Dok poetiku prvog kruga odreuju "dokumentarno i realistino", kod drugog dominiraju "intelektualizam Isidore Sekuli i lirsko, ili poetska proza Miloa Crnjanskog".601 Podvlaei realizam i dokumentarnost kao sutinu slike "kosovskoga naroda i zemlje" M. orevi kae da se te odredbe mogu "definisati (i) kao materijalna istina i slika" jer se geneza toga nalazi jo u podnaslovu putopisa kao "Kosovo" - "Opis zemlje i naroda". A re je o Kosovu 19. veka, ili njegovoga kraja, dokle "dosee Nuieva dokumentarna poetska slika".602 Podvlaei odrednice koje B. Nuia osvetljavaju kao naunika M. orevi jo na poetku dosleno insistira na injenicama. Osnovno je da se Nui pre svega snanije naslanja "na sadraj i injenice", a manje na re. Mi u potpunosti upoznajemo Branislava Nuia kao oveka praktinoga duha "a ne kao putnika". On svojevrsnim oblikom "detektivskog rada" tei ka "novom stepenu znanja". Ali, on je istovremeno i knjievnik koji osea da su realizam i dokument preduslovi racionalne hladnoe koju on svakako eli da izabere. Upravo zato on svoj putopis i proima literalnim jezikom koji je tako snano uoljiv. Meutim, literalni jezik, i to je ono to M. orevi izvanredno primeuje, nije i neposredan povod za iznoenje "impresija i asocijacija, uenja ili nekritinog velianja predmeta posmatranja". Ne, on ak svoje prisustvo retko i naglaava koliko predmet "ciljno posmatra" - obzirom da o njemu ve ima "jasni status znanja". To novo prisustvo samo dodatno valorizuje ve postojee znanje koje nam jasno podvlai u "podnonim napomenama". Takvih je momenata jako mnogo - M. orevi po svom izboru navodi samo nekoliko primera.603 Sledea znaajna osobenost Nuievog putopisa je ta to B. Nui esto ima potrebu da svoju "sliku kao realistiku materijalnu injenicu" osnai i slikom drugih putopisaca. Milo orevi u tom smislu navodi citiranje Puhvilja iz 1807. godine u sluaju kod podmetanja poara u kosovskim umama po zapovesti Mali - pae, a zarad uspenije borbe protiv hajduka.604 Citatima putopisaca iz starine Nui eli da registruje
601 602 603 604

Isto, str. 78. Isto, str. 79. B. . Nui, Kosovo, Prosveta, Beograd, 1986. Isto, str. 83.

360
istinu i kao istorijsku kategoriju. Takav je i u "sferi slikanja politikog ureenja i odnosa Srba, Turaka i Albanaca" predstavljajui Albance kao razularene samovoljnike koji ne priznaju i ne povinuju se "drutvenom poretku i zakonu", a Turke kao one koji po kafanama i damijama "razvejuju dimove i brinu velike i krupne brige".605 Nadalje se B. Nui bavi i "stanovnicima Kosova, a odnos je etiri prema jedan za muhamedance", odnosom Srba i Albanaca koji prati kroz "strukturu srpskog sela" koje je po pravilu "zbijeno" - zarad uspenije odbrane od nesree koja bi mogla naii, "nadiranju Albanaca u kosovsku ravnicu", srpskim narodom na ovom prostoru na mikro i makro planu, i konano "srpskim seobama i klonuima duha na krajevima prolog i ovog veka".606 Nuieva slika Kosova je i svojevrsna poezija "srpskih seoba i klonua duha". Slika iz koje zrai njegov duh "analitiara - logiara posmatraa". Slika koja neprestano otvara pitanje, zato seobe? Zato ta ve konstanta ije se trajanje meri vekovima? U traganju za odgovorom Nui nam, to M. orevi takoe izvanredno primeuje, poput B. Stankovia uzroke sagledava u "sloenim meuodnosima" - " U sutini... to je borba dva doba... gde jedno hoe drugo... potpuno nepreivelo, da silom potisne".607 Pojanjavajui ovaj podatak M. orevi u Putopisu Branislava Nuia II navodi i citat sa 76. strane Kosova koji je, ini se, precizniji jer sloenost meuodnosa eksplicitnije podvlai. Na taj citat i mi emo ovoga trenutka podsetiti: "Unutranje prilike koje nastaju pod vladom jednog nekulturnog naroda, utiu neminovno na proreenje njegovo, naroito onog dela, u ovom sluaju srpskoga, koji se posle jednog sjajnog ivota u svojoj dravi, nije mogao ubrzo da pomiri sa neprirodnim zakonom da se, kao vie kulturan, mnogobrojniji i visokosvestan svoje narodnosti, potini grubom verskom fanatizmu koji je silom hteo da pobeene pretoi u se". Nasuprot etnografskom spisu Kosovo s jasno definisanim podnaslovom Opis zemlje i naroda knjiga S Kosova na sinje more svojim veim delom zahvata Metohiju ili Albaniju. Re je o knjizi koja i svojim naslovom, "saimajui u sebi dokument i lirsko", jasnije sugerie putopisca u pokretu". Uostalom i sama injenica da u njoj govori u prvom licu ide u prilog ovome. Po sopstvenom svedoenju Nuia ovde ve imamo putopisca koji prednost daje podatku. Ali, nasuprot Jovanu Skerliu koji izraava sumnju u

605 606 607

Isto, str. 100. Milo orevi, navedeno delo, str. 83. Iato, str. 89.

361
to "da Nuievi putopisi imaju knjievnih pretenzija" Milo orevi iznosi jedno drugaije miljewe koje ovde doista zavreuje citat: "Analiza je nastojala da pokae da je irelevantna sumnja Jovana Skerlia u to da Nuievi putopisi imaju knjievnih pretenzija. Naprotiv. Oni imaju vrednost, pie ih s oseanjem odgovornosti i obaveze ovek koji je sudbinski vezan za srpski narod i srpske zemlje, i to u ime viih ciljeva slube narodu i u vreme kada se formira metodologija u etnografsko folkloristikoj nauci kod Srba. Njegov putopis nudi 'obilje predmeta za dublja istraivanja' i pokazuje da je Nuia sve interesovalo. Grau je, pokazali smo na primerima odnosa prema dokumentarno - realistikom i poetskom, sistemski prikupljao i osvetljavao, unosei u realizam selekcije poetski duh, tragove pria, oseanja, legendi i mita. To je putopis koji fiksira neprolazno u optoj prolaznosti i koji, i danas, iznenaujue mnogo prua. U Nuievim knjigama putopis deluje kao otkrovenje i podsticaj, kakav je za nas predstavljao Jovan Dui kao istoriar i diplomata studijom 'Verujem u Boga i u Srpstvo', kojom je otkrio dramu srpstva u raspletu Drugog svetskog rata."609
608

Nasuprot realistikoj i poetskoj projekciji Kosova u Putopisima Branislava Nuia I, u Putopisima Branislava Nuia II Milo orevi nastupa sa pozicija ideje o istorijskoj svesti i stvarnosti kosovskih Srba elei pre svega da nam Nuia predstavi kao autora koji znaajno nastupa i sa nauno-diplomatskih pozicija - tim vie to se njegovo ime u srpskoj svesti vezuje za njega samo kao "arobnjaka smeha u literaturi". Pratei ono gde putopisi nauno odreuju Kosovo (ime, poloaj, granice, puteve, saobraajna sredstva, privredu, stanovnitvo, osobine maroda, pojaane prilike, sela, crkve, kole...) M. orevi jasno podvlai da se Nui u Kosovu predstavlja i elementima koji su nezaobilazni u procesu razumevanja nae tradicije, kulture i istorijske svesti a koji jasno pokazuju da je on za nas "i te kako bitan kao naunik".610 Ono na emu Milo orevi insistira svodi se na sledee - B. Nui nam svojim opisima, konstatacijama i analizama ne daje samo jednu sliku "i/ili svest s kraja prologa veka" koliko i sliku o jednom iskustvu Srba kao izraza "posledice robovanja". Pratei Nuievu projekciju "istorijskog vremena" iz ugla kletvi, zaklinjanja u crkvi na krst, jevanelja, ikoni ili "na lebac" M. orevi traga za sveu kod Srba "kao posledicu ropstva". U toj potrazi on izvanredno
608 609 610

Jovan Skerli, Istorija srpske knjievnosti, Beograd, 1953, str. 407. Milo orevi, navedeno delo, str. 90. i 91. Isto, str. 94.

362
uoava leksiku, sardajnu i znaenjsku podudarnost zakletvi koje podvlai Nui sa zakletvama koje susreemo u epskoj pesmi Musi Stefana. Bog, Hrist, hleb, so, krst... koje kod njega imamo susreemo i u njoj, istina u drugom kontekstu i drugim povodom. Nadalje, Nui se na bavi samo racionalnim vrednostima koje su, pre svega, izraz i uzrono-posledinih odnosa u atmosferi i uslovima "ropstva pod Turcima i arnautskim okruenjem" koliko nastoji da prodre i u onu "emocionalnu sferu bia srpskoga naroda kosovskoga". Ali, paralelno sa tom racionalnom sveu "emocionalnog bia srpskog naroda" traju i oni koji sve to "potiru" - Turci i Arnauti. A to je onaj detalj koji u kontinuitetu traje ve vekovima i koji M. orevi i te kako uoava pravei izvanredno poreenje po kome su Arnauti i tada kidisali na "crkvene vrednosti" sa namerom da ih razore - ba kao to ine i sada. Upravo to, i upravo zato to im milju, kako i Nui primeuje, upravlja logika "da je sila jaa od prava". U kakvoj su to atmosferi Srbi iveli, o kakvom se to meuodnosu moe govoriti, ini se da najbolje svedoi onaj detalj iz poglavlja o poljoprivredi - slika koju je M. orevi, s pravom, nazvao antologijskom: "Svinje se malo goji, jer se ne sme ni na pijacu izneti. U varo se ne sme do samo zaklano svinje doneti, prikriveno. Kad pred Boi iznesu seljaci u varo svinjsko meso, obino ga sklone po privatnim kuama i crkvenoj porti i tamo prodaju. Mast se ne topi, jer se obino jede maslo".611 U prilog te atmosfere ivljenja ide i ona, ve navedena slika, o "zbijenosti srpskih sela", ili o brojanom odnosu "etiri prema jedan za muhamedance". U toj atmosferi mi ve upoznajemo Nuia ne samo kao posmatraa no i naunika i analitiara koji vrlo tano konstatuje da je u njoj neminovno moralo doi i do izmene karaktera Srba "od svoje prvobitnosti". Izmene koja je sasvim prirodna jer "esto puta varan i odavan... on je postao stalno nepoverljiv i retko e dati maha svojim dubljim oseanjima".612 Zakljuuju}i svoj stav o naunosti putopisa B. Nuia M. orevi navodi da je on "ostavio ne samo znaajnu grau, ve i blistavu analizu istorijskog vremena Srba na Kosovu vanu za razumevanje i epohe od Berlinskog kongresa do kraja Prvog svetskog rata".613 Grau iz koje "istoriari i analitiari Kosova i meunacionalnih odnosa i ivota u celini i danas mogu da ue".614

611 612 613 614

Branislav Nui, navedeno delo, str. 59. Isto, str. 88. Milo orevi, navedeno delo, str. 100. Isto, str. 100.

363
Svest i stvarnost koju nam u svom delu iznosi i prati naunik, istoriar i putopisac B. Nui, kae M. orevi na kraju, projekcija je i iskustvo kosovskih Srba koje istovremeno izrasta u moan "prilog karakterologiji Srba sa Kosova nekada i sada". Ta projekcija, "nastala iz brojnih uslova" podigla se do preduslovne kategorije da nam ak i danas moe i mora izrasti u mono "oruje u odbrani Kosova u budunosti". 28. 9. Pogled Sunice Deni na delo Branislava Nuia i Stojana Kapetanovia u Kosovskom vilajetu U atmosferi najezde zuluma i gnusnih nedela Arbanasa i Turaka prirodno je da su Srbi u srspkom konzulatu u Pritini videli veliku potporu, mesto i oveka gde se mogu poaliti, tuiti, oplakati svoju nevolju. Primereno tome Srbija je na konzulska mesta davala dostojne predstavnike, velike borce za nacionalna i verska pitanja.615 A da je srpski konzulat u Pritini kod Turaka i Albanaca bio neomiljen to nije sporno u njemu oni su prepoznavali ulazak Srbije na Kosovo. Uostalom evo ta o tome pie Nui u svom pismu od 5. oktobra 1894. godine: Poloaj ovoga Konzulata otean je ve i suvie i time to je Konzulat usamljen, jer ovde nema nijednog stranog konzulata i to je u sredini elementa, koji se nee da izmiri ni sa vlastima svoje roene zemlje, te onda jo manje sa stranim prestavnicima. Za etiri godine postojanja Konsulata, on je ve imao 7 ili 8 napada, u koje spada i ubistvo jednog konsula, vreanje zastave, paljevina, napadi ulini na konsula ili na inovnika konsilatskog, bacanje kamenjem na konsulat.616 A evo kako Stojan Kapetanovi, istaknuti kulturni radnik, nacionalni borac, hroniar znaajnih zbivanja na Kosovu u tekstu koji je objavljen 1. decembra 1924. godine pod naslovom Branislav Nui kao konzul u Pritini i pod naslovom Mali telom a veliki duhom i delom registruje trenutak Nuievog dolaska u Pritinu: Seam se, kao da je to jue bilo, kada g. Nui, meseca maja 1893. g. doe u Pritinu za konzula, tek to se bee venao u Bitolju. Gospoa mu bejae mlada kao kaplja, i jedinstveno lepa, kao vila zagorkinja, a on: vedar, bistar, okretan i iv kao veverica, to no kau Kosovci: zemlja ga ne dri, ivi avo!617 Pratei nesklad izmeu njegovog fizikog izgleda i darovitosti Sunica Deni nastavlja dalje:
615 Sunica Deni, Branislav Nii i Stojan Kapetanovi u Kosovskom vilajetu, Batina, sveska br. 8, Institut za srpsku kulturu, Pritina, 1997, str. 47. 616 Isto, str. 47. i 48. 617 Isto, str. 48.

364
Kapetanovi pie o srdanom prijemu gospoe konzulke; meutim, ne i samog Nuia, koga su gledali sa nepoverenjem. Jer, narod oekivae da vidi pred sobom kraljevog predstavnika obdarena snagom Kraljevia Marka, koji bi mu sve Muse Kesedije i Crne Arape sa Kosova jednim mahom i dahom skinuo sa vrata, a on vidi i doekuje obina oveka, malena rastom i stasom! Ti prvi utisci vrlo brzo su postali prolost, zanemarena lika spoljanjeg izgleda Branislava Nuia, koji svojim duhom i svojim sposobnostima, kako kae Kapetanovi, stizae kao vetar svuda: na sudu, na putu, kod pae, subae, vladike... Ne bejae ni jedne prilike da njegova ruka i mona zatita ne budu blagovremeno, da svakom bratu Srbinu prui svoju obilatu pomo moralnu i materijalnu.618 U svojstvu konzula Nui je bio vrlo aktivan u mnogim sferama ivota. Neposveene je uio, odlazio na slave, proslave, veridbe, svadbe, narodna veselja i skupove. Sa glava srpskih ena i devojaka skinuo je marame i ferede zbog ega ga je omladina oba pola... oboavala i u zvezde kovala. Nadalje, po njegovom savetu, Stojan Kapetanovi otvara u Pritini Nedeljno prazniku kolu u kojoj je i sam konzul drao nebrojano predavanja. Od omladine ove kole kasnije su organizovane razne druine, odbori, kulturna i umetnika drutva. Bio je to i put na kome je kasnije otvorena prva gimnazija u Pritini kojom je prvih godina takoe upravljao Stojan Kapetanovi. U kakvoj je atmosferi iveo srpski narod na prostoru Stare Srbije ini se da se najbolje da videti iz opisa koji nam daje Stojan Kapetanovi, a koji nam prenosi Sunica Deni: Situacija sa popom iz Gnjilanske kaze, koju opisuje Kapetanovi, iva je slika toga vremena. Doavi u konzulat, pop, koji je na sve drugo liio, a ne na bojeg slugu, pade niice da celiva ruku Nuiu. Nui, zgranut prizorom, podie popa, uzvikujui: Ne, pope, ako Boga zna! Nisam ja vladika i ne traim metanije. Htede njemu da poljubi ruku, to samo sme da nosi ime srpskog popa u ovom zmijarniku arnautskom. Popova pria o zulumima nad Srbima potresna je i dramatina: Aman ti ini, molio je pop Nuia, i kunem te Bogom i Sv. Jovanom, kumnem te u tvoje oi i decu, kunem te u sve to je ivo, da pie naem kralju, da pobrgo doe ovamo i oslobodi nas, inae nee zatei ni jednog Jovana i Stojana. Kroz najkrae vreme sve e biti samo Hasan i Hamid. Bez promene vere i prelaza u njihovu, niko ivi od hristjana ne moe da ostane... A moj ivot? To i nije ivot, nego veita muka, patnja i strah! Eto, kad god poem u narod, ne mislim da u se iv vratiti. Jer, svakome eleu, Arnautinu, kad ga izdaleka vidim, moram se skinuti s konja, oekati
618

Isto, str. 48. i 49.

365
sa prekrtenim rukama na prsima i pri prolazu pored mene da mu reknem Tun gatjeta, Aga (Mnogo ti godina, aga), i tek kad me odoslovi: Hajd, bre, hajd! tad smem poi... Nigde ne ostavie dobrog domaina i omiljenog Srbina. Kakav mi je to ivot Gospodine, kad nam Arnauti oduzee i obraz i ast. Mi vie i nismo ljudi. Nigde u svetu nema greg ivota, no to je kod nas.619 Kad govori o samom Nuiu, njegovom duhu, znatielji i hrabrosti da prokrstari celu Staru Srbiju Stojan Kapetanovi gotovo da s razlogom prihvata injenicu to su ga Srbi s Kosova prozvali vilenjakom koga puka ne bije. Jer, sa tih putovanja su i nastali njegovi putopisi i etnografski spisi.

619

Isto, str. 51.

366

29. KOIEVI PUTOPISI IZ STARE SRBIJE I MAKEDONIJE

Nezavisno od toga to je na prostoru Makedonije, pre svega u Skoplju, boravio relativno kratko, od 16. januara u svojstvu suplenta Srpske Muke gimnazije i Uiteljske kole, do 1. novembra 1905. godine kada je, ne prihvatajui premetaj u Bitolj, dao otkaz, Petar Koi (1877 1916) je iza sebe ipak ostavio i putopisne zapise o Skoplju i Makedoniji koji svakako zavreuju panju. Kad ovo kaemo pre svega mislimo na: 1. Novinarski dopis pod naslovom Jedna famozna svadba koji je publikovan u 547. broju beogradske Politike 22. jula 1905. godine. 2. Putopisni zapis o Skoplju pod naslovom Slike iz Stare Srbije i Maedonije koje u obliku dva pisma, prvo datirano od avgusta, a drugo od prvaih dana septembra meseca 1905. godine prosleuje sarajevskom listu Dan. 3. Prepisku sa svojim prijateljima iz Makedonije, pre svega sa svetenikom i direktorom tamonje Srpske Muke gimnazije i Uiteljske kole. Imajui u vidu injenicu da je u Makedoniji proveo tek neto vie od deset meseci i vrednost ovih putopisnih dokumenata moemo samo zaaliti to na ovom prostoru nije ostao due jer je ta kratkoa boravka na njemu ipak prouzrokovala i prilaz ovim dokumentima sa aspekta fragmentarnosti veeg a nenapisanog rukopisa to s pravom primeuje i Goran Maksimovi kad belei da Koieve rukopise danas moemo posmatrati samo kao uspjeli fragment veeg i nenapisanog rukopisa, te kao zametak kao putopisnog anra... za koji je ovaj pisac oigledno imao knjievnog osjeaja i afiniteta.620 Neposredan razlog zbog kojeg je tako kratko vreme proveo u Skoplju bio je sukob u koji je doao sa tamonjim zastupnikom srpskog konzula Mihailom Ristiem (1864 1925) nevaljalim ovekom koji i inae svojim razorljivim radom mono i nemilosrdno mrcvari nau nesretnu narodnosnu stvar u Turskoj.621 Zbog sukoba oko ovog lanka Petar Koi je reenjem prosvetnih vlsti u Beogradu od 20. oktobra 1905. godine, a po
Goran Maksimovi, Iskustvo i doivljaj, Filip Vinji, Beograd, 2007, str. 166. Petar Kosti, Pismo Stevi Dimitrijeviu u Skoplju od 16. septembra 1905. godine, Sabrana djela, knj. II, Svetlost Sarajevo i Prosveta Beograd, 1967, str. 196.
621 620

367
kazni, bio premjeten u Bitolj. Kako je tu kaznu prihvatio kao sasvim nezasluenu to 3. novembra naputa slubu da bi ve 16. novembra 1905. godine bio i otputen iz dravne slube. 29. 1. Jedna famozna svadba lankom publikovanim u 547. broju Politike Koi je opisao rekviriranje siromanih srpskih kua u Tetovu za smetaj svatova prilikom udaje kerke arhimandrita Save, administratora srpske eparhije u Skoplju.622 Uostalom evo kako to sami Tetovljani objanjavaju P. Koiu koji se u ovom gradu toga dana sasvim sluajno zadesio doavi u posetu jednom svom prijatelju: G. agrimandrit, da bi osigurao prenoite mnogobrojnim izaslanicima poto u Tetovu nema nijednog hotela ili hana u kome bi se moglo prenoiti, naredio je da se odmah isprazne 43 kue, a 28 da budu u rezervi za svaki sluaj.623 Sve je to, naravno, uraeno uz pomo lokalnih turskih vlasti. Da neobjanjivost bude kompletna srpaki nacionalni prvak i predvodnik u borbi za srpska prava u Makedoniji udaje svoju ker Zugru za Bugaraa i srbodera Gogova i to u vreme izuzetno snane bugarske vjerske i nacionalne antisrpske propagande i to tako to e se mladenci venati u bugarskoj kapeli, a ne srpskoj crkvi svetog Nikole kao to je i na pozivnici stajalo. Jo dva su detalja i ovoj glamoznoj svadbi bila jako uvredljiva za mjesno srpsko stanovnitvo. Prvo, nain na koji je devojka bila izvedena iz srpske kue, i drugo, uvredljive pesme za srpsko oseanje koje su bugarski svatovi besnim i srboderskim urlikanjem izvodili, da bi zamuali tek na vratima bugarske kapele: Eto svatova bugarakih da vode devojku. Udaraju goevi, jauu zurle, cvile emaneta, ute svilene dimije zlatom suvim izvezene, zveku i prepliu se erdani od velikih arvana, turskih lira, esarskih cekina i svaijih napoleona, i kroz srpsko Tetovo, po milosti arhimandrita Save, administratora srpske skopljanske eparhije, razlee se iz stotine grla slivniko dragomanski mar. Drsko i pobedonosno izvode devojku, uz jo gore i uvredljivije pesme za srpsko oseanje. Besno i srbodersko urilikanje ne prestajae jo zadugo, dok naposletku ne zamue na vratima bugarske kapele. I tako nam odvedoe, Evet nei se, nae fino, krepko i ubavo Zugre....624
Goran Maksimovi, isto, str. 160. Petar Koi, Jedna famozna svadba, Sabrana djela, knj. II, Svjetlost Sarajevo, Prosveta Beograd, 1967, str. 258. 624 Isto, str 258.
623 622

368
Kruna ove boli srpskog stanovnitva u Tetovu bila je u injenici da je krotko i ubavo Zugre bilo unue one besne i strasne popadije tetovske, Leneta, koja ima svoju istoriju i svoju pesmu.625 29. 2. Prvi putopisni zapis sarajevskom Danu Pored ovog lanka za Politiku, a u vreme dok je jo uvek boravio u Skoplju, za sarajevski list Dan je septembra meseca 1905. godine napisao i u dva nastavka, kratak putopisni zapis o ovome gradu pod naslovom Slika iz Stare Srbije i Maedonije.626 Re je o zapisu koji pored prozne dokumentarno umetnike vrednosti, gotovo po uzoru na Cvijieva antropo geografska izuavanja Balkanskog poluostrva, ima, pored putopisnih ambicija, i geoplolitiki i nacionalni znaaj tim vie to nam u njemu predstavlja jedno zaboravljeno i nepoznato podneblje i ljude sa svih njihovim vrlinama i manama. Pozicija u kojoj su se Srbi u Skoplju nalazili bila je vrlo traljava, gotovo sa pozicija svih aspekata moralnih, mentalnih, materijalnih... Mi Srbi u samom gradu Skoplju vrlo traljavo stojimo. I prema Ciganima smo u manjini. Gotovo da bi se na prste mogle izbrojati srpske kue i radnje. Otkud to dolazi? Otuda to su sve gotovo varoi u ovim krajevima poglavito naseljene Grcima, Cincarima, opovima, Arnautima (u veini katolike vjere, tzv. Latinima), ivutima, Ciganima i drugim stanovnitvom spekulativne rase, koje se od vajkada prema vjetru povijalo, te je esto puta od Grka preko noi postajao Bugarin, od Bugarina Cincarin itd., kakav je kad kurs bio. Ali je ivutin uvijek ostajao ivutin na radost Siona i Jerusalima. U poljednje vrijeme osjea se snaenje naega elementa dolaskom pojedinih trgovaca i majstora iz Vranja, ali, na alost, opta srpska stvar ne dobija time nita nego, tavie, moe samo da izgubi, jer su ljudi iz toga kraja vrlo niskog i ljigavog morala, i uopte prezreni sa tih svojih nedelikatnih duevnih osobina.627 U prvoj putopisnoj slici redakciji sarajavskog Dana Koi poziciju Srba u Skoplju ublaava svedoenjem da u njemu radi Prva Muka gimnazija internatskog ureaja u zgradi koja pripada jednoj od najveih u Skoplju. Nalazi se na desnoj obali Vardara i sa svojih 40 50 odjeljenja, ogromnom binom za pozorine predstave, kolskom kapelom i kupatilom toliko se izdie iznad niskih i nezgrapnih kueraka da nijedan stranac ili putnik nee proi kroz Skoplje a da ne pohodi Srpsku Muku gimnaziju.628
Isto, str. 259. Goran Maksimovi, isto, str. 162 i 163. 627 Petar Koi, Slike iz Stare Srbije i Maedonije, i Skoplje, Sabrana djela, knj. II, Svjetlost Sarajevo, Prosveta Beograd, 1967, str. 262. 628 Isto, str. 263.
626 625

369
Na njenom modernom usavravanju naroito je radio g. Stevo Dimitrijevi koga je Koi i inae veoma uvaavao o emu emo neto vie u trenutku kad budemo pretili njegovu prepisku sa svojim prijateljima iz Makedonije. Da se i ovde, ipak, prisetimo bar jednog detalja: Da se ova naa ustanova prosvjetna moderno usavri, na tome je neumorno, i dan i no, radio i radi g. Stevo Dimitrijevi, ovjek koji je svojom tvrdom vjerom u pobedu Zavjetne misli i svojim patriotskim dosadanjim radom s onu stranu Kaanika toliko uinio da je u oima tamonjeg naeg naroda postao kao neki svetac, kao neka zagonetka, mitska linost.629 29. 3. Drugi putopisni zapis sarajevskom Danu U drugom pismu ili putopisnim Slikama iz Stare Srbije i Maedonije Koi oblikuje portret ive srpske znamenitosti u Skoplju, gazda Mladena Popovia, vlasnika hotela Prizren. 630 Oblikuje ne s malom nostalgijom tako to nas upoznaje s njegovim fizikim izgledom, dok nam u drugom daje njegovu mentalnu i psihofiziku karakterizaciju. Gazda Mladen je starinski Srbin, ovjek u ijim `ilama tee moda istanala krv boraca estitoga Kneza ili ljutih oklopnika to u odsudnom trenutku minue za Gole planinu. Ko bi to znao? Visok je to, podebeo i pun bato, lijepa, ista i otvorena lica, krupnih crnih oiju i kratkih prosijedih brkova, i da je malo malo okretniji i sputniji, isto bi se moglo posumnjati da je to poljednji izdanak kakve vlastelinske porodice.631 ovek koji je iz jednog carstvujueg grada Prizrena, preao u drugi Skoplje, koji je voen patriotskim zanosom otvorio hotel Prizren, koji je bio vatra od vjere i svetog pravoslavlja i koji bi, takav kakav je, da je bio u Crnoj Gori bio vojvoda i jedio u enat, a na prostoru bosanskog sunca me divovima u narodnoj borbi na prostoru skopske praine, u svom etnikumu kome se sav podredio traje kao siromah, osuen da se veito bori sa ogromnom veresijom... jeziavim uiteljima i crnim popovima koji e ga na kraju, a prije vremena u grob otjerati.632 Vrlo je zanimljiv aspekt gledanja sa koga P. Kosti u hotelu Prizren prepoznaje i sveukupnu drutvenu ulogu gazde Mladena, jer je njegov hotel zapravo bio mjesto u kojem je bilo ujedinjeno Srpstvo u malom koje je Mladena iskreno i volelo i potovalo usprkos toboim prigovorima kako zna da i triput pie veresiju. Voleo ga je svakako i Petar Koi jer se
629 630 631 632

Isto, str. 263. Goran Mladenovi, isto, str. 165. Petar Koi, isto, str. 265. Isto, str. 265.

370
za njega raspitivao i 30. septembra 1909. godine u pismu Glii Elezoviu kada je primetio da ga nema na spisku pretplatnika za njegovu knjigu Jauci sa Zmijanja:633 U spisku pretplatnika ne vidim, na alost, poznatog hotelijera gospodina Mladena Popovia. ta li je sa njim bilo, da nije iezaja ot Skopje? Opet mi ga pozdravi, ako ima s njim ivo zdravo.634 Suoen sa pozicijom u kojoj su se Srbi u Skoplju nalazili, a kao Prizrenac, davao je sebi za pravo da strasno kritikuje arnojevia i akabentu to su mu velikim seobama opustoili i ispraznili zaviaj.635 Pogledajmo samo estinu te kritike: - More, laev tija istorije i uevnjaci to piev da je otiaja cvet od narod iz Staru Srbiju. Cvet od golem ljubov na zemlju si ostaja je, a olo otiaja, men me pitaj! Vide li, muko more, kako alno pada cvet od nekoj drvo, pa pod toj isto drvo ostaje, tu mre i trune. Nije li istina to vi vikam? obraa se gostima, i uvijek mu glas nekako bolno zadrhti i krupne oi zavodne... - A da toj olo - nastavlja jo ivlje gazda Mladen. A da toj olo i tija crne kamilovke ne odvedoe narod, asmo da bidnemo silna vera otud i ovud Kaanik, onako Gospod da providi sas nas i nae pleme...636 Pratei atmosferu u hotelu Petar Koi vrlo precizno iznosi i karakterna svojstva i karakterom (ne)ujedinjenog srpstva: udovata je njegova kavana. U njoj moete nai, za udi divno, u svako doba godine, pa gotovo i svakog dana, bar u malom, ujedinjeno srpstvo. Tu ti je brat umadinac, ponosit, vedar i veseo. Samo kad se priblie izbori u uoj otadbini, postaje zlovoljan i jadikuje to nije tamo, da upotrebi svoje graansko pravo i da da glas za koga bilo makar i crnog Ciganina. Tu ti je Starosrbijanac izmeu Hercegivca i Bosanca, koji je vjeito sumoran i zamiljen jedini, valjada, ogranak naeg rastrganog plemena koji s dubokim bolom ostavlja roenu grudu. Vidi se Bosanac i Hercegovac, tue se neto jedan drugom i pomalo ogovaraju zemlju, koja ak i u padeima tjera ekonomiju. Odmah prema njima sjedi muljivi Maedonac i neprestano neto u sebi rauna i esapi, a do njeg se pustio uglaeni brat Vojvoanin i, gotovo, jo uglaeniji Dalmatinac sa talijanskom prefinjenou, te ivo i jednoduno osuuju varvarstvo i istonjaku ukoenost i neuljudnost, ali se ipak, onako nesvjesno, klanjaju ariji na obje strane, ive lijepo i ugodno, bez ikakvih trzavica. A da-nu,

633

U navedenoj knjizi Sabranih djela Petra Koia umesto 30. septembra 1909. stoji 30. XI Petar Koi, Sabrana djela, knj. III, Svetlost Sarajevo, Prosveta Beograd, 1967, str. 220. Goran Maksimovi, isto, str. 165. Petar Koi, isto, str. 266.

1909.
634

i 221.
635 636

371
oe, anago, tu smo i mi: braa Crnogorci! Oven odakovii i koenovii, a u crnu Goru, namo ta smo!.637 U ovom drugom dopisu Danu Petar Koi iznosi i vienje izlaza Srbije iz ovog (ne)izlaza ovog starinskog ovjeka i Srbina koji ne voli evropsku pjesmu, a jo manje svirku, da bi na samom kraju izrazio opte simpatije Srba Skoplja, ili ujedinjenog srpstva u njegovom hotelu prema njemu: Gazda Mladen je, kao to je to ve jednom reeno, starinski ovjek i Srbin, koji ne voli evropsku pjesmu, a jo manje svirku. Jedino u em uiva i emu se svom snagom predaje, to jekakvo duboko sanjalako premiljanje o mutnoj sudbini rastrganog naroda naeg, koje ga uvek dovodi do grozniavog raspoloenja, iz kog se trza sa drhtavim uzdahom: - Eh, arnojevi i akabenta, Gospod vi sudija!... sas Talijane, sas Talijane! Sas Talijane treba da idemo ako iskamo od nau politiku to da bidne. Takoj meni mi moj pamet kazuva. Talijani su njegov ideal. U iskrenom prijateljstvu s njima trai on rijeenje balkanskog pitanja. Moda je i na krivom putu, ali je njegova ljubav prema tom narodu iskrena i silna... Takav je na gazda Mladen, naa opta simpatija. Svi ga grdimo i svi ga opet iskreno volimo i potujemo, jer je to rijetka biljka koju obasjava ovo ledeno i raundujsko maedonsko sunce.638 A vole ga jer: Gazda Mladen, vidi se to, pati i trpi, i za svakog se brine kao za svoju roenu krv. im ga vidite da tri po ariji, zabrinut i neveseo, pouzdano znajte da je neko od naih ljudi u hapsu ili da se nekom naem ovjeku o glavi radi. Nezahvalno srpstvo ne vidi to, ali vidi bog i dobri ljudi.639 29. 4. Pisma Stevanu Dimitrijeviu Posebno je za nas interesantna prepiska koju je Petar Koi imao sa svetenikom i direktorom Srpske Muke gimnazije i uiteljske kole u Skoplju Stevanom Dimitrijeviem. kola u kojoj je kao suplent od 16. januara do 1. novembra 1905. godine radio i on sam da bi onda, a posle optubi koje je na njegov raun, povodom ve pomenutog lanka Jedna famozna svadba, izneo zastupnik srpskog konzula u Skoplju Mihailo Risti, odbivi da ide u Bitolj, dao ostavku zbog ega 14. novembra i biva otputen iz srpske dravne slube. Optuujui ga kod srpskih vlasti Mihailo Risti je posebno podvlaio kako Koievo djelovanje i
637 638 639

Isto, str. 267. Isto, str. 286. i 269. Isto, str. 268.

372
tendenciozni napisi vrijeaju zvanine srpske predstavnike i obezvreuju njihov mukotrpan i teak rad.640 Od tih prepiski sauvana su tri koieva pisma Stevanu Dimitrijeviu. U prvom koje datira od 16. septembra 1905. godine saznajemo da je Koi sa nevericom primio vest kako je Stevan Dimitrijevi, posle ostavke koju je pod pritiskom dao pristao da ide na slubu u Bitolj. Shvatajui njegovu prinudnu ostavku i slanje u Bitolj kao potrebu za njegovim ponienjem Koi ga moli da to ne prihvati. Kako samo pismo nije dugo nalazimo da nije suvino da ga ovde u celosti prenesemo jer e se iz njega na najbolji nain videti da je Stevan Dimitrijevi prihvatio Koiev savet da ne ide u Bitolj, no se uputio u Hilandar drugo Koievo pismo njemu, koje datira od 28. decembra 1905. godine bilo je Dimitrijeviu u Hilandar i prosleeno: Mnogopot. i dragi Gosp. direktore, vijest da ste dali svoj pristanak za Bitolj, sve je Vae iskrene prijatelje i prijatelje srpske stvari iznenadila i prenerazila a mene je potpuno ubila. Nisam mogao vjerovati da se tako malo rauna vodi o naoj nacionalnoj stvari u ovim krajevima. To je samom Bogu plakati. Nisam u godinama da dajem ikom savjet, a najmanje Vama, ali Vas, oprostite mi, upozoravam da nikako ne idete u Bitolj. To je za Vas grdno ponienje, a to ponienje i mene vrea i boli, jer sam dubokog uvjerenja da to ne zasluuje ovek i jedinstven radnik srpski kao to ste Vi. Osim toga, pristankom svojim za Bitolj, Vi dolazite na jednako izdajniki (podvukao Petar Koi) uprljano mjesto i mjesto prepuno intriga i maedonskih mizavirluka. Povrh toga, mislim da su Vam poznate i veze pojedinih ljudi iz Bitolja sa Skopljem. Sve to i jo mnogo to ta govori da ne idete tamo kuda Vas gone zakleti neprijatelji srpskog napretka u ovim krajevima. Savjest mi je nalagala da Vam ovo nekoliko rijei napiem kao Va prijatelj koji arko eli da se i u carstvujuem gradu Skoplju stupi makar korak naprijed. Vai su svi zdravi i ivi, ali i tuni i premnogo tuni. Ja Vas i Milka mnogo pozdravljamo Va osobiti potovalac Petar Koi641 Iz treeg pisma od 24. februara 1906. godine mi ve saznajemo da je poslije jedne ake pobune dolo do privremenog zatvaranja Srpske
640 641

Goran Maksimovi, isto, str. 166. Petar Koi, navedeno delo, str. 195. i 196.

373
Muke gimnazije, Uiteljske kole i internata. Za ovakav razvoj dogaaja P. Koi direktno optuuje Mihaila Ristia i njegove mameluke. Primereno tome on od Stevana Dimitrijevia i trai podatke o Ristievom razorljivom radu kako bi stao na glavu toj bezobzirnoj i otrovnoj ivotinji iako je to jednom ve uradio: Neobino mi je ao i mnogo me boli, to je tamonja naa gimnazija zatvorena. Moje je duboko uvjerenje, da je tome glavni uzrok navaljali i razorljivi rad konzula Ristia i njegovih plaenih i dobro poaenih mameluka, koji tako nemilosrdno mrcvare nau nesretnu narodnosnu stvar u Turskoj. Meni bi vrlo drago bilo i bio bih jo i vie zahvalan, kada bi mi Vi barem nekoliko rijei napisali o uzroku zatvaranja nae tamonje gimnazije. ta je Vama? eko mi pie, da ak i Vas hoe da okrive to je zatvorena gimnazija, i to onako ispod ita, jer se rad konzula Ristia i njegovih mameluka jedino i sastoji iz podlakog i prljavog podzemnog burgijanja. Jedino bi Vas jo uljudno molio, da mi po mogustvu stavite sve podatke Ristievog razorljivog rada, ali one koji njega najbolje karakteriu, ali ipak da se smiju publikovati, jer ne bih elio, da natetim srpskoj stvari objavljivanjem kakvih nedoputenih podataka. U interesu i dunost je svakog Srbina, da se ve jednom stane na glavu toj bezobzirnoj i otrovnoj ivotinji, koja tako nemilosrdno upropauje ono, to su drugi svojim znojem i trudom podigli. Ja sam oitao lekciju u Dn. listu, ali je to malo, te mislim, da u se jo jednom na nj morati vratiti.643
642

30. POGLED AVRAMA N. POPOVIA (1867 1934)

30. 1. Od Koporia, Beograda i ratova do direktora

kola je ponovo otpoela sa radom 15. aprila 1906. godine. Poto je Stavan Dimitrijevi dao ostavku na mesto direktora to se na tom mestu nalazio Ilija Vueti. 643 Petar Koi, isto, str. 198. i 199.
642

374
Gimnazije u Kosovskoj Mitrovici

Avram N. Popovi (1867 1934) iz sela Koporia u podnoju Kopaonika roen je 1867. godine od oca Nestora orevia svetenika i majke Stanojke, roene Jezdimirovi, iz Borana. Osnovnu kolu je zavrio u Vuitrnu i najverovatnije da mu je prvi uiteq bio Josif Studi.644 U Beogradu je 1896. godine zavrio Istorijsko filoloki odsek Filosofskog fakulteta na Velikoj koli.645 Prvo zaposlenje Avram N. Popovi ukazom dobija u gimnaziji u Parainu, da bi potom radio i u: Niu, Kragujevcu, Beogradu kao pisar u Ministarstvu prosvete, Kruevcu i Leskovcu da bi u Prvom balkanskom ratu bio u armiji enerala Boe Jankovia, koja je nadirala od Kurumlije na Merdare, Pritinu, Kaanik.646 U Bugarskom je ratu ve bio komandant bataljona u kome rtvuje i jednog sina na oltar otadbine svoje. Po okonanju Prvig svetskog rata biva imenovan za direktora gimnazije u Kosovskoj Mitrovici 12. novembra 1919. godine da bi, ve oronulog zdravlja, a na svoj zahtev od Ministarstva prosvete bio penzionisan ve 1924. godine. U ovom gradu nastavio je da ivi i nakon penzionisanja kao jedan od najobrazovanijih ljudi koji su u Kosovskoj Mitrovici uopte i iveli. Umro je 19. maja 1934. godine, u svojoj 67. godini ivota. Za ratne zasluge je odlikovan mnogobrojnim odlijima: Srebrnom i Zlatnom medaljom za hrabrost, Albanskom spomenicom, Ordenom Svetog Save IV i V stepena i Jugoslovenskom krunom. to se pak njega kao nastavnika, profesora i direktora tie najobjektivniju ocenu, po pravilu, u poziciji su da daju njegovi uenici. A evo ta o njemu kao takvom belei njegov uenik Miroslav Mitrovi: Seanje na svog duhovnoga hranitelja nikada se nee izbrisati. Hraniemo doivotno svoje due sa plodovima Tvoga posejanog semena. Zavidljiva smrt rairi svoja tamna krila i zanavek prekri tvoje veselo bie, rano i suvie rano, jer takvi ljuid kao to si Ti ne bi smeli iznenadno ostaviti u osami one koji su eljni znanja kao zatoenik slobode. Mi smo u osami. Nema nam tajanstvenog svetenika, pastira koji je dostojno sluio svetom pozivu, ovde gde su do jue tekle reke krvi za slobodu i Ujedinjenje. Bio si kao neki pozvani apostol svom svojom snagom uao u due svoje sredine
Olga Nikoli, Srpske kole u Vuitrnu 1828 1912, Pritina, 1999, str. 104 105. Tihomir orevi, Prilozi za knjievnost, jezik, istoriju i folklore, knj. 14, sv. 1 2, Beograd, 1934, str. 290 291. 645 Zoran . Vukadinovi, predgovor knjige Avram N. Popovi, Odabrani spisi, Centar za kulturu Sava Deanac Leposavi, Leposavi, 2008, str. 4. 646 Isto, str. 8.
644

375
i kao stari svetenik pod oreolom uzvienog iskazivao ono to si osetio i proiveo: velika ponosna dela ovenana slavom i veliinom, jer si nam dokazao sa onim to je prolo i sa onim to smo doiveli jedno veno veruju slobode. Neka ti je slava i u dui rajsko naselje.647 30. 2. Pogledi Avrama N. Popovia Jo kao student druge godine Vie kole Avram N. Popovi objavljuje, u Pobratimstvu 1892. godine, svoj prvi rad pod naslovom Jedan pogled na Staru Srbiju i Makedoniju. Objavljuje rad na koji ovom prilikom posebno elimo skrenuti panju. Pratei u njemu bezvlae i poziciju Srba on jo u prvom pasusu vrlo ozbiljno podvlai: Za poslednjih deset godina naega stolea u Staroj Srbiji i Makedoniji vladao je pravi haos, anarhija i bezvlae u potpunom smislu ove rei. U okolini gorde ar planine i tunog Kosova, u vodopai Ibra, Vardara i oba Drima, deavae se s dana u dan takvi dogaaji, koji su prepuni i stranih i krvavih prizora. Arnautski vandalizam dostie u pretproloj i prvoj godini do vrhunca svoga. Grozno krvoprolie svakodnevno ucenjivanje, pljakanje i otimanje, mnoge paljevine i bezbrojna ubistva, raznovrsni grabei, odvoenje i beaenje srpskih ena i devojaka to je vrhunac, to je ta kulminaciona taka do koje se uzdigla samovolja i obest arnautska nad kukavnom rajom Srbima u Staroj Srbiji i Makedoniji. Izgleda neverovatno ali je na veliku porugu obrazovanog sveta suta i neoboriva istina: da su dananji zulumi i nasilja u ovim provincijama turske imperije utrostrueni i mnogo tei srpskom narodu, nego to ih je do sada zabeleila istorija.648 Da ovo nije samo iluzija no slika pravoga stanja arnautske obesti Avram N. Popovi navodi dva konkretna primera: U Staroj Srbiji, Kievskoj nahiji, u selu Midilcu bee negde zadruna i bogata srpska kua Alekse Staniia; ali je divlji zverovi Arnauti iz sela Zajaza brzo poruie i u crno zavie ubivi najpre staroga domaina Aleksu 1881. god. A posle godinu dana poslae na onaj svet i njegovog sina Stepana, ostavljajui mu slabu neja da cvili kao guja u procepu bez svoga hranitelja. Nu, krvoedne hijene ne zadovoljie se ni s tim, ve 1886. g. ubie i starijeg sina Stepanovog Aleksu S. Aleksia; a nakon dve godine planu iz grma pusta martinka te zgodi i - etvrtog lana ove kue malog i ilog Spasu Stepanovia Aleksia. Kao to se vidi iz ovog primera, u
647 Miroslav Mitrovi. Pokojnom Avramu Popoviu, profesoru, direktoru gimnazije u penziji iz Kosovske Mitrovice, Bour sa Kosova, god. 1, br. 1, Kosovska Mitrovica, 1934, str. 10. 648 Avram N. Popovi, Odabrani spisi, Centar za kulturu Sava Deanac Leposavi, Leposavi, 2008, str. 25.

376
razmaku od nepunih 8 godina, nasilnom smru umoreni moradoe lei u grob etiri lana iz jedne kue, jedne porodice: otac, sin, unuk i paraunuk. I ako su ubice ovih rtava poznati zlikovci; Nezir Koda i sinovi aben Kase iz sela Zajaza za njih ne bee suda, jer eno ih gde i danas pljakaju i ubijaju po ovim krajevima, pa im se ne sudi!? Nezir Koda samo jednog dana ubio je dvanaestoricu povezanih Srba. Za drugi primer, izmeu ostalih i bezbrojnih zloina ove vrste, moe nam lepo posluiti jo u pameti svea drama, koja je odigrana 8. novem. pr. god. U selu Devolanima i dibarskoj nahiji; drama u kojoj nevino devoje dvanaestogodinja Srpkinjica postade rtvom zverske pohotljivosti i ivotinjske strasti.649 Pratei poziciju u kojoj se nalaze Srbi u Staroj Srbiji i Makedoniji autor nastoji da pokae i uzroke ili bolje rei prouzrokovae sviju nesree ovakvog njihovog stanja. U tom smislu on polazi od pitanja: da li su samo Arnauti grobari i muitelji roda srpskog na ovom prostoru? Pojanjavajui ovu dilemu on polazi od injenice da su oni i ipak samo igraka u rukama sada ve javne aveti koja se zove bugarsko prosvetenije to e dalje rei da Arnaute na stravine zulume podbadaju i podstiu naa nebraa Bugari. Paralelno sa njima tajno iza toga stoje ak i same turske vlasti. Pojanjavajui ideju ovih prvih Avram N. Popovi doslovno belei: Bugarska propaganda, pod pokroviteljstvom svoga eksarhata u Carigradu, stavila je sebi u zadatak, da poto poto pobugari srpski narod u Makedoniji i junom delu Stare Srbije. Bugarski agitatori ne prezae ni najplodnijih sredstava samo da bi doli do svoga cilja; oni se ne ustruavahu proturati la pod vidom istine ne obaziru se ni na ovenost, niti na kakva pravila naune dokrtine ve sistematski radie i rade na svim poljima da u narodu srpskom ugue svaki oseaj nacionalnosti; da ga odrode i otue od svoje slobodne brae iz Kraljevine. A gde naioe na otpor, na probuenu svest naroda, oni onda pozvae u pomo Arnaute, pa i same turske vlasti, klevetajui i pojedine graane, verne svome Sultanu, a kad kad i sami izvrie po kakvo razbojniko nedelo.650 injenica je da su Arnauti tokom celih pet vekova bili najuporniji srpski neprijatelji koji su se rado priklanjali teroru i ubijanju naih vienijih ljudi, ali je injenica i to da su ene i decu, kao i svetinje srpske, retko napadali. Naprotiv, veri i obiaje, crkve i manastire tedeli su i potovali. I ne samo to, znali su njihovu gradnju i potpomagati i braniti do smrti. Poznat je sluaj da su braa Ajet i Sejdija iz Laue poginuli branei od drugih nepoznatih razbojnika manastir Devi u vuitrnskoj nahiji. I na ove
649 650

Isto, str. 26. Isto, str. 27.

377
oblike zloina, podvlai Avram N. Popovi, usmerili su se tek otkad su tamo poeli da se vrzmaju kojekakvi Georgijevi, Kusovi, Krstovi, Dragomanovi tek od tada poinju napadi na srpske crkve i manastire. Pojanjavajui ovu poziciju autor u jednom trenutku belei: Na elu zloinaca ovog reda stoji i danas mitronosna glava i licu izmatika Sinesija prvog bugarskog arhipastira u Ohridu. On je poznat i uven jedino sa svojih uzurpatorskih nedela prema Srbima i svemu to je srpsko; ovaj Sbofob otpoe prvi razbojniki napad na nezatiene srpske crkve u svojoj dijecezi. Razultat njegovog pastirskog rada oznamenovana je nasilnim obijanjem crkvenih vrata i odnoenje svetih utvari i knjiga iz crkava u isto srpskim selima Podgorcu i Borovcu, a krunisane i zapeeene krvavim peatom, muenikom smru vrlog Srbina deli papaza popa Stojana Krstia 19. oktobra 1891. g. Primeru ovog morodera hrianske crkve, van svake sumnje, sledovae i drugi bezbonici iz kola blagarskih komiteta, te se oskvrnue na skoro za tim svetinju crkve u selima Niiforovu i Tajmitu u terov. Nahiji. No to nije sve. Ovde bi se mogli navesti veliki broj nedela ovog bezbonika kao i njegovog mu sabrata Teodosija; ali citirati i dalje ovako nehrianska dela balkarskih pastira, tih vajnih predstavnika i zastupnika Hristovih u ovoj zemlji jada i nevolje: znailo bi i nehotino ironisati sama hrianska naela, iskazana Spasaiteljem i potvrena njegovom muenikom smru na Golgoti.651 Nema sumnje da je ovo bilo poznato i turskim vlastima koje su se ipak inile nevete i ravnodune. Nisu pomagale ni molbe i albe srpske raje - ak ni onda kada su bile usmeravane ka Bosforu. Registrujui ovu ravnodunost Avram N. Popovi nam predoava sudbinu jednog nesrenog oca: Dva srpska deaka iz Prizrena, uhvatio je jedan Arnautin nedavno pri napasanju stoke i hteo je da ih sodomski obesasti. Deca su se branila i Arnautin ih na komade isee. Odree im glavu, ruke, i noge, strpa komad po komad u jednu vreu i baci je pred kuu oca dece. U neizmernom bolu pribra se otac, odveze se sa vreom u Skoplje, i zamoli audenciju u muira Ahmed Ejub pae. Kad je pre muira stupio, izrui grozni sadraj iz vree pred noge paine i ree mu: Evo pao, moje dece, kai mi, ta da radim sad! Nesreni otac vraen je iz Skoplja od pae bez ikakve utehe i zadovoljenja.652 Ova nemo i uz nehtenje turskih vlasti da obuzdaju arbanake zulume hrabrila je njihove razbojnike da su ak izazivali i Sabri bega i efa manastirske policije Strapa amila u Bitolju. U tom smislu autor
651 652

Isto, str. 28. Isto, str. 28. i 29.

378
nam predoava na uvid originalni tekst depee koju im je 7. jula 1887. godine poslao uveni razbojnik Biljan Balanca: amil pai Sabri beru, Monostir. Ja sam na ohridskim planinama i ja vas se ni malo ne bojim; napadnite me, ako moete; ja sam jai od vas. amile, ti si samo po imenu guverner monastirskih vilajeta, ali ja sam to u stvari. Ti si guverner samo u Monastiru, ali ja sam u celom vilajetu. Ti bez ikakve muke otima novce seljacima, jer si podlac, ali ja ih dobijam izlaui opasnosti glavu. Ti si vei razbojnik nego ja, jer ti krade podlaki, ti teti carstvo otomansko, ja se bogatim na raun aura.653 Nemoni, ili trajui u nehtenju, da se obraunaju sa arbanakim razbojnicima turska vlast je svu estinu usmerila ka raji: Tamnice su njihove danas prepune osuenika, ali ne razbojnika i zloinaca, nego nevinih Srba. Kad bismo mogli dopreti do mranih i vlanih tamnica u Skoplju, Pritini, Solunu, po mnogim gradovima i tvravama Male Azije i Arhipelkih ostrva: onda bi se uasnuli od silne zveke i lupnjave tekih lanaca, kojima su okovani ti bedni osuenici; uasnuli bi se od grdnog broja tih ojaenika, koji na pravdi Boga trunu meu zidinama, a nemaju nade da e se ikad oprostiti tamnice proklete.654 Nezavisno ipak od toga to srpska raja nalii na mirno stado koje se nalazi u okruenju gladnih i krvoednih kurjaka Avrama N. Popovia ni jednog trenutka ne naputa optimizam. Pogledajmo uostalom ta belei na samom kraju svog rada: Kako u prirodi, sem materije, nije nita veno to mi tvrdo verujemo: da e skoro i bugarski spletkaki zloini prohujati isto onako, kao i mnoge bujice, koje su od Kosova do danas toliko puta plavile srpski narod u ovim krajevima; bujice azijske i mongolske poplave, koje su ga vie od pet vekova plavile, kalile i eliile u istrajnosti i izdrljivosti, podnosei trpeljivo sve nesree i bede, koje mu bee odredila nemilosrdna istorijska sudbina! Istrajnost i elastinost srpskog naroda u najcrnjim danima svoga ivota daje nam dovoqno jemstva, da e preiveti i ovu poplavu bugarske propaganda, a doi e jednom i onaj sreni as, kad e svojim nezvanim gostima doviknuti: putujte, odakle ste i doli, mi vas neemo, jer smo dobro prozreli u vae nabratske namere! Da, mi u to tvrdo verujemo.655

653 654 655

Isto, str. 29. Isto, str. 29. Isto, str. 30.

379

31. GRIGORIJE BOOVI (1880 - 1945)

Roen je u Pridvorici kod Ibarskog Kolaina 15. februara 1880. godine sin prote Vukajla. Osnovnu je kolu zavrio u Kolainu, bogoslovsko uiteljsku u Prizrenu 1895. godine, a literalni odsek na Duhovnoj akademiji 1898. godine u Moskvi. Do 1913. je radio kao uitelj i nastavnik u Prizrenu i Bitolju. Bio je i poslanik Narodne Skuptine Srba za Bitolj 1909. godine, da bi od 1913 1919. godine radio kao sekretar i predsednik prizrenske optine i kao naelnik okruga i inspektor Ministarstva socijalne politike. Bio je poslanik u Ustavotvornoj Skuptini 1920. i Narodnoj Skuptini 1925. godine. Prve svoje knjievne korake napravio je u akoj druini Rastko u Prizrenu da bi prve radove objavio u Carigradskom glasniku (1889) i Golubu (1889). Pod optubom da je za vreme drugog svetskog rata saraivao sa italijanskim okupatorom streljan je u Beogradu 656 4. januara 1945. godine.657
Gojko Tei, Prilozi za biografiju Grigorija Boovia, iz knjige Grigorije Boovi, Putovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998, str. 277.
656

380
Objavqivao je zbirke pripovedaka, reportaa i putopisa: Iz Stare Srbije knj. I, - (1908), Pripovetke (1924), Uzgredni zapisi (1925), Pripovetke I (1926), Crte i reze (1928), Roblje zarobljeno (1930), Teka iskuenja (1935), Dva dana po Grui (1938), Pod zakonom (1939), Pripovetke (1940) i Neizmiljeni likovi (1940). Dela su mu prevoena na engleski, nemaki i francuski. 31. 1. Putopisni aspekti Grigorija Boovia Bavei se putopisnom prozom na svom zaviajnom prostoru Grigorije Boovi je podvukao i svoj aktivni odnos prema prebivanju srpskog oveka u junom srpskom podneblju. 658 Ili, ova proza je izraz njegove elje da se na tom prostoru prevladaju sloeni i delikatni drutveni i politiki odnosi. Ali, da bi se razreila kontraverzna sadanjost neophodno je bilo prikazati prolost i Boovi je toga bio jako svestan. U tom se smislu i moe i mora prihvatiti injenica da su mu putopisi obremenjeni saoptavanjem narodnih obiaja... svakovrsnim podacima nezavisno od toga to ni oni nisu bili dovoljno irok prostor za potpunije davanje... ivotne slike o jugu Srbije.659 Grigorije Boovi je celim svojim biem okrenut zaviaju i konfesionalnoj tolerantnosti. Kod ljudi posebnoga kova i ojstva razlike izmeu Srba i Arbanasa i nema. Dovoqno je samo prisetiti se barjaktara plemena Tsaa u selu Glogovac koga Boovi pominje u putopisnoj prozi Krajmirovaki barjaktar: Idemo za selo Glogovac, stolicu barjaktara plemena Tsaa: pozvao me je barjaktar na ruak, pa su se ovi ljudi nakanili sa mnom pritajenim ponosom da mi pokau svoga uglednoga prvaka. Kod Arnauta gotovo nije obiaj da se neko naroito pozivlje. Tamo je utvreno i kod koga treba naroito svratiti, inae uopte ko doe dobro je doao... Barjaktar je uinio iznimak... Barjaktar nas doeka daleko ispred kule sa svima svojim odraslim mukarcima... Iako neto zbunjen u novom vremenu i novim prilikama, opet injae utisak kao da je sa Srbima od roenja imao samo prijatne susrete, kumovanja i pobratimstva. Jedna zdrava dobroudna priroda, on nije u svojoj dui nalazio razloge da Srbe mrzi. Nikad mu nisu nita ravo uinili.
Detaljnije o biografiji i traginoj sudbini Grigorija Boovia pogledati u pismu koje je sin Grigorija Boovia, Bratorod, iz Pariza 31. decembra 1989, godine upuuje Gojku Teiu koji ga u navedenoj studiji prenosi u celini, str. 283 287. 658 Jordan Risti, Putopisna proza Grigorija Boovia, Novi svet Pritina, Oktoih Podgorica, Pritina, 1994, str. 21. 659 Isto, str. 22.
657

381
Ni on njima, jer su bili odvojeni. A sad? E, sad se carstva menjaju, nije ba tako lako. Verovatno e biti bolje. Uostalom sudbina je, i ona je vazda najneumoljivija. Valja se miriti sa njom. Tako i vera propisuje.660 Ili nazif Jahje iz Prokleka iz Drenikog aljenja: Ne bee sueno da prenoimo u ikatovu. Kod sudnice mi rekoe da je poginuo moj najbolji znanac ovde Nazif Jahja iz Pokleka, jedan od etrnaestorice dreninih venika poglavara, drenikih senatora. Jonuz Topi ubio ga je samo zbog toga to je poglavica savetovao okolinu da ga ne prima. Nije ga ubio no ga svega izreetao da vide Arnauti kako se kaaci svete svima onima koji nee uz njih. A glasit je bio Nazif Jahja, najbolji i najestitiji domain dreniki. Odmah se setih ta treba da znai ovo saoptenje dok sam jo u sedlu bio. ali Nazifa cela okolina i potuje njegovu uspomenu: njegove kue radi, njegova glasa radi i radi svih njih koji su ga voleli, red je da mu i jedan srpski prijatelj oda potovanje i izjavi rodbini svoje aljenje... I udna stvar: prekrsti noge pored mangala sa arom, ponese kaveni pribor, lino nam poe pei kavu, koju nam je jedan od malaih prinosio, a zatim aj, pa opet kavu, ivo pitajui nas za nae kue i ukuane, upleui novosti i sve tako neto, samo da odvue nau misao sa Nazifa i nae raspoloenje sa tunoga polja. Neverovatna ljubaznost i ponaanje! A red je da se Nezif spomene i oali, kao to su se alili dela i vrline. Tri puta sam ja poinjao i tri puta me domain prekodao tako veto i tako zgodno, da bi to bilo nemoguno predati u prevodu... Veeru nam usrdno posluie uz obine razgovore, ali sveanije nego to bi bilo drugih dana. Ona bee i bogatija: za dobru uspomenu na pokojnika i da mu se trg ne poturi... Ali i za mene bi iznenaenje. Posle veere poto popismo kavu, sam domain skide tamburu i dodade jednom Arnautinu iz okoline, te u nju sa jo jednom otpeva nakakvoga Mali-pau, s kojim su se Arnauti tukli. Vie ne htedoe ili ne bee u redu: niti znam, niti mogah da se nakanim da saznam. A domain posle jae poivke, setno gledajui u odak, duboko iz grudi promomori: - Osvetiemo ga ili mi ili Kralj!661 Posebnu panju je Grigorije Boovi poklonio arnautskom gostoljublju gde posebnu panju skree na dreniki kraj: A odista su Dreniani preko mere gostoljubivi ljudi. Arnautin se moli Bogu, zapinje i radi samo da stekne da nagradi zasebnu odaju, da je
660 Grigorije Boovi, Krajmirovaki barjaktar, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998, str. 47, 48. i 49. 661 Grigorije Boovi, Dreniko aljenje, Arnautsko aljenje, udesni kuitovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998, str. 39, 40, 41. i 42.

382
zatre, pa da moe primiti svakoga ko samo poklikne sa njegovih vratnica. Bez razlike svakoga. On e i kaakovati da odri takvu odaju, krae, pa ak i varati, da bi svakom namerniku mogao postaviti sovru, dati kave i duvana, protrti mu bilo ovju kou i pokriti ga najbudi kakvom otanjom arenicom. U kolikoj je meri ova njihova osobina razvijena, oveku se ne moe prikazati dokle sam ne vidi, i dokle ne navikne svoje oko da stvari sagledaju u pravoj svetlosti. Ratne dane ne valja raunati, jer bi se lako ovek u zakljuku prevario. Kao to se moe prevariti vii inovnik pri slubenom pohodu, ili ovek koji po prirodi nema oseanja za tue naravi i obiaje, pa ih ne potuje ili omalovaava. Arnautinu treba prei prag uljudno, vaspitano, kao prost putnik namernik, ili obian znanac, pa ete videti njegov srdaan doek, njegovo dvorenje, njegovu istinsku elju da zadovoljni iziete iz njegove kue. I to on ne ini samo prema vama, nego prema svom gostu; i to ne katkad no svakoga dana, samo ako mu je kua malo imunija. Vaistinu to nisu kue no gostionice, drumski hanovi, te se Arnautinu svako divi kako moe da izdri toliki teret i galamu, pa sve sa osmehom! Pokojni Iso Boljetinac nikoga u svojoj kuli nije doekao sedei ni kad je beg postao. Niti je gostu, Srbinu ili Turinu, smeo od tevabija ili posluga dati prvu kavu: njegova je sopstvena ruka gurkala dezvu uz oganj... Jusuf Elez iveo je samo od krae i grabea....662 To gostoljublje ima samo jednu manu ne nahrane dobro konja: Objanjenje za ovo lako je dati. Arnauti su, ako se tako moe rei, peaki narod. Oni su divlje koze i najbolji peaci na svetu. Zato vrlo ravi jahai, pa ne mari za konje kao npr. za krave i bivolice. Redak je Arnautin dobar jaha i pravi ljubitelj ove krilate ivotiwe. A ako se takav desi, on zaista ima vazda dobre konje, ali sa njima ne ide da gostuje po sunarodnicima, no u tim prilikama obino uzjae najgore kljuse iz ergele, ili pozajmi tovarno od kojega suseda, koje nije ni naviklo na zob i seno, negu i mir.663 Problem islamizacije Srba snano podvlai u Glasitoj Drenici: Drenica je gotovo sva arnautska, izuzevi naseljenike i jadne ostatke starinaca. Arnauti su doli iz albanskih gora svakako posle nae velike seobe. Peki Mahmudbegovii, prizrenski Rotulovii i pritinski Dinii imaju tu zaslugu. Ali se jo dobro zna, a i zapisi postoje naroito u manastiru Deviu, da su se mnoga sela drenika poturila i poarnautila. Zna se za neke da su kao pravoslavni Srbi doli iz Crne Gore i Hercegovine. Postoje i srpska prezimena za itave zaseoke i mahale:
662

Grigorije Boovi, Arnautsko gostoljublje, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998, Isto, str. 45.

str. 46.
663

383
Pepii, Markovii, Popovii. Neka se arnautska bratstva znadu da su BelopavliI, Kui, Vasojevii i zaudo, Klimende raunaju u iskone Srbe. U selu Istiniu kod Deana P. Kosti je pronaao da postoji mahala Stojkovii, kao to je i uveni Aga Batuki sauvao u kui predanje da je poarnaueni vlastelin srpski. Ali pored svega toga u Drenici ima dosta pravih albanskih Arnauta.664 U Arnautskoj predusretljivosti putopisac Grigorije Boovi jo jednom podvlai arnautsko gostoqublje: Hvala Bogu, na Arnautin, a naroito Drenianin, sauvan je s te strane potpuno, iako i on gortaki gleda na novac i voli katkad da ga i nepravilno da ga stekne. Svoju doekljivost, divnu i uvenu, svoje gostoljublje, jo on ukazuje bez naknade, ne trguje s tim, no smatra za dunu obavezu kao i za eljad da donese iz mlina brano. Eto, ovaj ubogi roktar Ajeta Prelovca: uzimlje od nas ponuene mu cigarete, uzeo bi i kutiju, ali bi s uvredom odbio napojnicu i smatrao nas ili za ljude bez obraza, ili za kakvu oholu gospodu koja hoe da ismeje njihovu svetu prostotu. Uostalom Dreniani predusretljivi, unutra u Drenici, kroz njihova sela, prema svakom putniku namerniku, bez obzira na njegov poloaj i otmenost. Takvi su bili i ranije pod Turcima.665 Da putopis pripada nauno knjievnoj vrsti nije sporno. Ali, nije sporno ni to da ih Grigorije Boovi pie tako veto da oni sadre vredne pripovedake pojedinosti. Uostalom, nije se zalud Boidar Kovaevi pitao otkud potreba da se Zarobljena Kolainka ili Stojau Devika piu kao feljton kad za takvim predmetom plae naa pripovetka.666 U svojim putopisima Grigorije Boovi, svakako, da ne moe da zaobie ni kosovski mit koji predstavlja oslonac za buduu nacionalnu dravu to e rei da izrasta u zov na obnovu proreenog srpstva. Upravo zato on pominje i kneza Lazara, i kneginju Milicu i majku Jugovia. Primereno tome on i poredi Mirjanu Maslovari sa majkom Jugovia: Porodica joj je izumrla i u ratovima izginula, te je sama, pa je i svoje selo napustila i dola u Ras, u Sopoani. Svaka njena druga ve bi oi od ridanja nagrubila i pola po svetu da se jada i prosi. Nije ni nalik na to. Zdrava je i prisebna, svoju tugu junaki nosi, ne ali se, ne predaje se jedu i bedi. Vrlo pristojno obuena, na izgled vedra kao da joj je sav ivot u redu, nju ovek treba dugo da posmatra, te da bi kroz tu njenu spoljanju vedrinu mogao nazreti jedan skamenjeni bol kao kod majke Jugovia, kao kod sestara kod bratske zakletve. Vidi se da je iznikla iz krvi, vidi se da je
664

Grigorije Boovi, Glasita Drenica, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998, str.

32. Grigorije Boovi, Arnautska predusretljivost, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998, str. 37. 666 Boidar Kovaevi, Grigorije Boovi, Uzgredni zapisi, Volja, 1926, I, 1926, str. 467.
665

384
preko pokoljenja ovrsla do pregoreva, da kameni srce kad ono treba da puca. Tvrda je to kost i muka koja tako podnoljivo nosi tegobni bol. Prekalilo se ovo stvorenje za jad u ono vreme, kad se toliko rtvovalo da se stvori svoja drava.667 Da je na sceni sukob starog sa novim to na putopisac svakako zna, kao to zna i to da je prednost u onome to je okrenuto budunosti. Kao to se na Kosovu polju umiralo tako e se i vaskrsavati i eirima i ajkaama koji su Pritinu pretvorili u Toplicu. Vaskrs je do te mere neizbean i neminovan da su se i Turci pomirili sa sudbinom crta izmeu izmirenja i vaskrsa jednom je ve i zauvek podvuena: A gore, dalje? Po ulicama eiri i ajkae, kao da se Toplica preneselila u ovaj grad. Nijedna palanka po Kosovu nije sad po izgledu ovako srpska. I jo jedna prijatna okolnost. Turci ne sede zabrinuto i mrzovoljno po epencima, no se pomirili sa sudbinim pa rade zanate kao sasvim novi ljudi. Obuarski i sedlarski zanat je sasvim u njihovim rukama. Vidi se da su siti i zadovoljni. Hvala Bogu i to je dobro! Jo malo. Stari pain uoljiv konak, u kojem stoluju upan i divizijar. Sretan sam. Po tom dvoritu nekad su etali prvi ljudi mojega kraja sa smrtnim presudama na prsima. Gde su bila turska veala, sad su nai straari iz puka koji nosi na ramenima velike brojke. Pek ej! Sa Milutinovih bedema podie se vitka sahat kula, iza njega carska damija, pa damija paa Dinia i prva neugledna damija koju su Turci podigli uoi osvajanja grada. A malo vie beli se nanovo okreena crkva i belasaju nove i lepo poploane ulice. Stani i povuci crtu izmeu umiranja i vaskrsavanja: vaistinu bie ti drago!668 Vrlo nam esto G. Boovi predoava kafanske atmosfere jer u njoj prepoznaje pozorite drutvenog ivota u malom. Ili, kafana je mesto raznoraznih susretanja i sueljavanja, preplitanja raznih ivotnih sudbina i kovnica izvesnog ivotnog perspektivizma.669 Atmosfera u njoj preslikani je izvor civilizacije jedne sredine, etnikuma u njoj njegovoj zatoenosti u prolosti ili nadiranju ka onom to se tek nagovetava: Upravo mene u ovoj galami najvie zanimae jedan sto vrlo dugaak, uostalom ispod nas. Jer sam oko njega opazio jedno udo nevieno dotle, jednu novinu za na kraj, a naroito za jo vrlo arnautski Lab. Oko stola sede izmeani vieni Arnauti (sve sami predsednici optina i prvaci), optinske delovoe, andarmerijski narednici i umari. I... i njihove ene. To jest supruge (moda i sestre) delovoa, narednika i umara. Sve same Toplianke do Blaca i Velike Plane, ispod Jastrepca. eljad mlada i
Grigorije Boovi, Mirjana Maslovari, Roblje zarobljeno, knjiga 2, Jedinstvo, Pritina, 1990, str. 91. i 92. 668 Grigorije Boovi, Umiranje i vaskrsavanje, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998, str. 72. i 73. 669 Jordan Risti, isto, str. 51.
667

385
jedra, dobro odevena i negovana. Zabraena mahom svilenim maramama da bi se opazila njihova drutvena iznimnost. Jer su gospoe, a ne obine seljanke. Ali svaka od tih gospa imae mesto s jedne strane do Arnautina. Nije to bilo radi kakve namene no se nali tako zajedno, pa neko da bi valjda uinio panju Arnautima napravio ovakav raspored. Ja to nikad u ivotu nisam video. I znam kako je po arnautskom obiaju ta stvar nemoguna. Arnautin na javnom mestu ne pribliava se eni, a jo manje sedi do nje... kao to mi obino radimo. Znam koliko su oni u tom pogledu snebivljivi, pa odista udim ovom podujevskom napretku. More, civilizacija! Da se Arnautin toliko opitomi, pa da u krmi sedi pored tue mlade ene i s njom razgovara kao sa mukarcem!? I jo da to vide drugi ljudi, naroito Arnauti, pa da im se posle smeju u oi!? Posmatram jednu divnu i oblu garavuu, po svoj prilici ispod Jastrepca, koja nikad, vidi se, nije ula za ovaj arnautski obiaj. Okrenula se k jednom srednovenom i veoma otmenom i izrazitom Arnautinu. Govori mu neto i nagla se k njemu. Moe biti niko to osim mene ne opaa. Zazorno Arnautinu, gleda u stranu preko nje, mrti se onako srameljivo i snebljivo i sve mu se ini da e, jo samo malo, ta prokleta garavua nasloniti ruku na njegovo rame. Aj, do Boga, jo to ako mu se desi, kako e posle u ljude! Ja oseam da mu se takav uzvik kupi u podgrocu, pa sam gotov da mu se u glas nasmejem. Ali Labljanin se gortaki dovi kao kroz busije, lupi pesnicom o sto i dentlmenski uzviknu posluzi: - Daj, bre, jedan ie pivo ovomu gospou....670 Vrlo je zanimljivo preplitanje folkolornog i etnolokog u Boovievoj putopisnoj prozi. U tom kontekstu on posebno podvlai znaaj Poreja kod Kieva koje je srpsku narodnu svest irilo na itavu zapadnu Makedoniju: Istorijska zasluga Poreja je u tom to su se u njemu ne samo odrali Srbi i neprikosnoveno sauvali nau narodnu svest, no i to je ono nacionalno zrailo svu zapadnu Maedoniju. Moglo je Skoplje biti, ponekad, samo tursko, ali Poreje s jedne, i skopska Crna gora s druge strane, svakoga trnoga dana za sav svet davali su mu srpsko obeleje. Poreje je u istoriji nae borbe za odravanje postalo litina brama i slavno odigralo svoju ulogu. Onako kao skopska Crna gora uvajui za nas Skoplje, onako kao kosovski Kolain prema Kopaoniku. Ali jae, munije, epskije od obadvoga: Poreje je dalo najvei i najsvetliji otpor. to mi je marak poljak da bidam U tvojeno selo, mori Boano!
670

Grigorije Boovi, Stolica malog Kosova, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998,

str. 62.

386
U tvoje selo, na tvojata njiva: Ti da je njeje ja da te gledam poreka je pesma. Samo je treba valjano razumeti. Nema u njoj nikakve erotike, no jedno epsko poreko podsmevanje inorodnoj nezajaljivoj elji da prodre u Poreje bilo i kao poljak, pudar, pa e posle biti svega: i njiva i ardaka, i hatova i sejmena, i Boana i Svete Kalua....671 Nadalje, bitna je Boovieva karakteristika i ta to folklorne pojedinosti vezuje za deseteraki duh, legendu, lik iz narodne epike, detalje narodne nonje, obiaje i verovanja... Prilep je za njega deseterac, predanje, Kraljevi Marko. U njemu on preplie stvarnost i legendu Marko Kraljevi se javlja u najraznovrsnijim oblijima.672 U zapisu Val i valjak Grigorije Boovi Prilep ve posmatra iz jednog perspektivnijeg ugla nezavisno od toga to je naa prolost puna uda kojoj moramo i biti zahvalni za svoj opstanak: Naa prolost puna je uda i tim udesima mi imamo da zahvalimo za svoj narodni opstanak. Jedno od takvih istorijskih neverovatnosti je, uopte uzevi, i Prilepsko polje, osobito ono koje se zove Zagradsko, to jest koje je iz grada prilepske prestonice. udo je i nae selo po Turcima. Naroito u Maedoniji, jer dok su gradovi, arije, umiravale i vaskrsavale, esto umirale da do osloboenja ne oive vie, dotle su sela u gotovo svima naim pokrajinama, po neka sela (ili po neke upe) vazda ostala iva. Svagda uvala i odrala vezu u srcu i dui sa nastalom dravom, sa narodnom sveu.673 Jedno od uda je i Prilepsko polje koje je nekada bilo sinonim narodne snage i bodrosti, a u Boovievo vreme doivelo okolnost da i velianstvenost freske zapreava neka nevidljiva i bezobzirna ruka: Prilepsko polje je divan paradoks. Polje je pre svega. A svako je polje lako dostupno silniku i tlaitelju. Njegov grad je stolica Kraljevia Marka. Ne zaboravlja taj grad ovo veliko ime. No malaksava, pada u sablazan; prekida vezu sa njegovim zavetima, doputa da bezobzirna ruka zakreava njegovu velianstvenu fresku, tako da sad iz nje bedno viri jedan mali Kralj Marko, kojega ne moemo ni da poznamo. Nije tako Prilepsko polje bilo. Nije te kreposti nosilo, no jednu drugu, divnu i svesnu, prisnu i epsku. Pod Turcima je i Prilepsko polje bilo jedan od onih naih krajeva koji su nosili narodnu misao i svest, koji su bili naa nacionalna
671

Grigorije Boovi, Mala umadija, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998, str. Grigorije Boovi, Oporavljeni grad, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998, str. Grigorije Boovi, Val i valjak, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998, str. 158.

133.
672

163.
673

387
tapija i puno opravdanje, najpuniji razlog za nae nedavno bogom i sudbom blagoslovene poduhvate674 Pratei svoje planince, pre svega njihove voe svetenike, uitelje i misionare Grigorije Boovi zapravo prati jedan proces prosvetnog, nacionalnog i civilizacijskog preobraaja kraja u kome ive i delaju.675 A da je re o branima istoga i divnoga soja svedoi i injenica da ih Grigorije Boovi prati iz putopisa u putopis. U tom je smislu posebno zanimljiva linost pop Dane iz putopisnog zapisa Trpi Juso, nije lako raja biti. Pop koji je imao dovoljno smelosti da svakog Vidovdana u Babinomokoj crkvi slui liturgiju usprkos svih zabrana i opasnosti: Idui dalje, ve kroz mrak, iznad Gazimestana, ja pobono proputam ispred zamurenih oiju divnu povorku pravih oklopnika i zatonika. Onih koje pamtim i koje san na delu gledao. Na primer popa Dana iz Vuitrna, koji je svakoga Vidovdana sluio liturgiju u maloj babinomokoj crkvi. Sav njegov ivot bio je napornija borba za odbranu narodnog imena. Radi toga je bio osuen na veno zatoenje i prognan na ostrvo Rod. I pre i posle toga nije ni pred kime savijao svoju kimu, sokolei narod na poslednji nad i uvajui svoje dostojanstvo kao kakav plemi. Nikada ga niko nije smeo uvrediti i svakad je s ponosom svedoio da je carski Srbin, sin Lazareva podanika, Kosovac. njegova otpornost zraila je kroz ceo kraj. Stizao je da otme poturenu devojku, da poalje izvetaj preko granice, da izmiri zavaene knezove u brdima, da ukloni besnoga vladiku Fanariota.676 U sluenju crkvi, narodnoj asti, pravoslavlju i srpskom imenu on ni pred kim nije savijao kimu. Bio je on kadar da otme, videli smo, poturenu devojku, izmiri zavaene knezove po brdima, ali i da onas ukroti besnoga vladiku Fanariota: Poslednjih godina bio je deanski iguman. U Skoplju mu se razboleo sin uitelj, te pohita tamo. A tamo mu se desio i mitropolit Niifor Peri. Javljao mu se starac za blagoslov i poverenje, tri dana uzastopce. No vladika udario u teko pie i misli da je i ovo obina starosrbijanska prostaina u popovskoj mantiji: nee da primi ni na Firmilijanovo navaljivanje. Naposletku etvrtoga dana moli pop ponovo gavaza aira da ga prijavi. Arnautin prima molbu i ulazi. Ali se u grohot nasmejao polupijani Niifor, epao desnu airovu ruku, okrenuo mu prst za blagosiljanje i

Grigorije Boovi, Val i valjak, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998, str. 158. Jordan Risti, isto, str. 73. 676 Grigorije Boovi, Trpi Juso, nije lako raja biti, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998, str. 66. i 67.
675

674

388
poslao ga popu Danetu. Razgoropadio se starac. pogleda aira pogledom koji junaci razumeju i jurnu k vladici. - A zar te nije blagoslovio air? - Jeste, bantski Ciganine, pa sam doao da ti vratim taj blagoslov! Vladika je onas posle ovih rei dobio takav blagoslov da se valjao po podu, a air mirno naao odredbe u zakonu Leke Dukainija da se napadne onaj koji svoj obraz brani.677 Za razliku od svetenika u Staroj Srbiji oni iz Maedonije esto su morali da budu inspiratori zavere protiv Turaka i Bugara, odnosno nosioci drugih vidova zatiivanja svoga rada i svoje veroispovesti.678 U tom su smislu esto morali da se uputaju u otmice i preotmice. Tako su u Jednoj porekoj noi bili u poziciji da u manastiru organizuju tajni skup radi obrazovawa eta za borbu protiv Turaka i protiv Bugara. Zahvaljujui sveteniku u porekom manastiru iznad sela Manastirca su i organizovali prvu etu Maedonije. Risto Andrejevi je organizovao pokret etovaca radi odbrane ove srpske pokrajine: Metnuti tako u procep izmeu Bugara i Turaka, Porenici se opet dovijaju. Iguman Preiste Poreke po Rista Andrejevi sazivlje tih dana u manastir tajni skup, na koji dolaze pop Ariton Popovi, Krsta orevi, Stojko Jovi, Slave Radevi, Danilo pop Risti, poreki uitelji i Poreanci, a i Cvetan Popovi iz Crenjeva. Pada u nonoj tajanstvenosti odluka da se obrazuje eta za borbu i protivu Turaka i protivu Bugara. Odmah se javljaju dobrovoljci: Zafir Premevi iz Ljupta, Antonije Mihajlovi iz Krue, Kone Vidovi iz Slatine, Dimitrije iz Crenjeva i jo neki. Ulazi se u crkvu. I polae strana zakletva. Eto te noi u porekom manastiru vie sela Manastirice osnovana je prva eta za svesnu i odlunu odbranu srpske Maedonije od svih njenih neprijatelja i udaren osnov silnom pokretu naega etovanja i oruanoj odbrani te pokrajine: i misao i eta se rodila u Poreu. Odmah posle ovoga videlo se da vo treba da bude proslavljeni Mio Krsti, koji se ot tamnovanja jo odmarao u Bitolju. Pred Petrovdan prelazi u Bitolj pop Cvetan Popovi i uitelj pop Risti i saoptavaju naem konzulu svoju odluku i pozivlju od strane naroda Micka. Neka se ovaj ali najzad polazi i stie... Sugarev se opet pojavljuje, no kao otvoreni Bugarin i trai da mu se sve potini i pobugari. Micko se sastaje s njim u Grenici i pada mu u klopku. Ali se spasava, ostavivi za taoca uitelja Lazara Kujundia. Sa neto oruja, koje je zgodno kupio od Bugara Kone iz Slatine, Miko poe prikupljati narod i naorua oko 150 seljaka. Na sreu njemu prie i Rista Cvetkovi sa svom svojom druinom, koja je ve bila u okrajima i iskusan etovoa. Tako udrueni doekaju Bugare na Drenju i
677 678

Isto, str. 67. Jovan Risti, isto, str. 79.

389
strano potuku. Ta borba je znaajna: Bugari u sukobima sa nama nisu vie nikad imali uspeha, niti je od tada kome s nae strane palo napamet da sa njima stupa i kakav bilo sporazum.679 Na samom kraju ovog zapisa Grigorije Boovi vrlo precizno navodi imena porekih vojvoda i podvlai narodnu zaslugu svetenika i uitelja: Ovo su poreke vojvode: Micko Krsti, Risto Cvetkovi, Kone Videvi, Zafir Premevi, Dane iz Krape, Boko Mitrovi, Antonije Mihajlovi, Mihailo Josifovi. A etnici najglasitiji Jovan Dolga, Zmejko Blaevi, Veljko Blaevi, Stojo Kofilovi, Micko Mali, Milisav Bojevi, Zarija Andrejevi, Mate Simovi, Nae Konstantinovi. Za ovaj pokret su naroito zasluni svetenici i uitelji, meu njima i prvi sekretar Dimitrije Teodosi, a takoe ene i deca, koja su bila u posebnim izviakim ureenjima, da je to pesma s pravom ovekoveila: Kauri glave krenale, Svite komiti izlegle!680 A da je u Makedoniji pozicija svetenika doista bila izuzetno teka Grigorije Boovi nam predoava i u putopisnom zapisu Trite Drimkola.681 Putujui pokraj Ohridskog jezera prisea se on prote Serafima Krstia, izuzetno hrabrog oveka kome je glava bila u torbi na svakom koraku ba kao to je to bio sluaj i sa ocem, dedom, braom i vrsnim roacima. Svestan je prota da e, kao i prethodnici mu, stradati, ali se ni jednog trenutka ne dvoumi koleba. O kakvoj je snanoj figuri re na najbolji nam nain govori emocijom nabijena reenica Grigorija Boovia: On pria a ja plaem: Rana vonja od Ohrida sve pokraj jezera na vedru danu, jedna je od najprijatnijih u Maedoniji. Jer sve do struge ovek ima pred oima celo Ohridsko jezero i gorostasne planine koje ga okruuju. Ja s kola posmatram igru jezerskih preliva i sravnjujem svoje dananje utiske sa nekadanjima kad sam ovuda prvi put prolazio. Sa mnom je tad bio prota Serafim Krsti. Mlad i bujan, oduevljen i bezgranino hrabar, iako mu je glava bila u torbi na svakom koraku kao to mu je bila ocu i dedu, brai i vrsnim roacima. On mi pria o svojima, o tekim prilikama u Drimkolu, o tom kako e i on jednoga dana jamano takoe poginuti. On pria a ja plaem. Meutim, on mi irokim pokretom ruke pokazuje jezero i zanosno slika san kako e ono, bez svake sumnje jednom biti nae. Daj budi nas i ne bilo. Hej!... Hej:
679

Grigorije Boovi, Jedna poreka no, udni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998, str. Isto, str. 140. i 141. Grigorije Boovi, Trite drimkola, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina., 1998, str.

139. i 40.
680 681

198.

390
Nevesto, oko kaleo, Izvedi konja dajija, Sutra e odam v Srbija: V Srbija, v slavni Beligrad! Prota je bio i moj kolski drug. Stotinama puta sam ga sluao i pre i posle ovoga sluaja. Ali on nikada nije tako ni kliknuo, ni kroz pesmu tako jauknuo kao tad.682 Gradei lik svetenika koji je rodoljubivom snu podredio svoj ivot - i koji su najdosledniji zaverenici protivu turskobugarske dominacije Grigorije Boovi pomera putopisni standard ka pripovednoj prozi. Naravno da pripoveda Boovi time nije izgubio nita, ali je naravno i to da je njegova putopisna proza upravo time ne malo obogaena. 31. 2. Pripovedako delo Grigorija Boovia Nezavisno od toga to se u ovom radu bavimo putpisima ne moemo zaobii ni pripovedako delo Grigorija Boovia iz jednostavnog razloga to je on u njemu vie nego ijedan drugi pripoveda srpskog realizma prepisivao sam ivot.683 Prepisivao do mere da se njegova pripovetka gotovo moe poistovetiti sa putopisom. Grigorije Boovi je, u tom kontekstu, nepristrasni tuma istorije koji kao takav nije nikom nita ni dodao ni oduzeo.684 U pripoveci Za verata Grigorije Boovi naprosto u Bitolju, s poetka XX veka registruje prelamanje nacionalno nacionalistike sukobe, ili borbu, i Srba i Turaka, i Albanaca i Makedonaca, i Grka i Bugara, i Vlaha i Cigana:685 Ljudi su divlji, ali su opet ljudi. Od zorina osvitka pa do mrkla mraka, kao kakvi berzanski bezdunici, snovasmo mi svi po Bitolju da jedan drugom tovie pakosti i nedaa nanesemo. I po koli, i po crkvi, i po klubu, i na ulici, i po turskom huumatu. Izbrijani i namirisani doktor Monako, kao da je na kakvoj umnoj rivijeri a ne u palanakom Bitolju, mirno vaae iz svoga beloga prsluka doze cijankalija grkim i srpskim poverenicima da ih na zgodnom mestu upotrebe. Uvek nasmejani Nikolov, kao kakav muki Tatarun izdavae naredbe nekoj svojoj desetini da itave
Isto, str. 198. i 199. Milenko Jevtovi, Milan Raki, u prozi Grigorija Boovia, Batina, sveska br. 8, Pritina, 1997, str. 71. 684 Milo orevi, Vera u nacija, Proza Grigorija Boovia, studija iz knjige, Stvaralaki duh i analitiki in, knj. 1, Institut za srpsku kulturu Pritina, Struna knjiga Beograd, 2001, str. 58. 685 Isto, str. 46.
683 682

391
porodice pobije i unakazi za primer onima koji tvrdoglavo hoe da ostanu Srbi. A na irko paa, sasvim slatko, potkupljivae zapovednike turskih jurinih eta da se ine neveti, kad Babunski vie Nikodima presretne bugarsku etu.686 Neutralni teren te borbe je kafana Solun u kojoj njen vlasnik, Tako Paligori, vara grki, naplauje cincarski, psuje srpski, (i) uva istou bugarski: Eto, ovako neopaeno postade nae zajedniko zborite i potpuno neutralno, podjednako za sve toplo i prijateljsko, kavana Solun Taka Paligoria, malovitanskoga Kragujevanina. Tu poesmo dolaziti i esto sedati za zajednike stolove. Jer samo tu bejasmo slobodni od svake raspre i liasmo na uuene jedinke.687 Kaemo neutralni teren, a upravo iz njega najmiliji kosovski momak Atanas Colakis, valjda pogreni slovenin olak za verata u ramazanske poste pokuava da ubije pravoslavnog svetenika Hrista Vojnija, arnautskog paroha koji je... hteo nacionalno da odvoji pravoslavne Arnaute June Albanije od Grke:688 - Da, ispolajeme... Toj, kue jedno, uilo grka kolija, so grki pari, jelo na hlebo, pa sega stana od Grci da pravi Arnauti... E, nee, pope! Znaje, koga sakae pivo da ti donesem, toj projde na dole. Polako po nego, dole do Vuji potok. Na mesto taka, lue kao mravi. Edno, dva, tri i gotovo. I revolvero gi frlih tuka, da ne mi se najde, ako policija potri... Gospodine, Gospod pomaga koga je za verata. Tolkomina tuka bea, i niko ne me vide. More i jas stanav da vikam da go fatat ubivec. A posle, kako vidi, mirno dojdov tuka da ti donesav pivo... Hajde, za verata... saka? a ti otepam, nekoj sega!689 Kako u tome nije uspeo on za stolom u kafani pria kako tu nee stati: Kad se bata isprazni, ustadoh i ja. Atanas poe da me do kue otprati. Uz put poe da plae. Ree mi da ima jednu strahovitu dunost. On nije zver, ali zakletva ga vee. Kad se u hotelu sve smiri, on e ponuditi svoje usluge da uva teko ranjena popa. Bie ovean kao nudilja. Kad sve bude zatihlo, on e lagano lagano, kao dobra majka skinuti s popovih rana zavoje. Sagnue se k izreetanim grudima, pa e neno pirkati u krvave belege, da stradalniku bude lake. Dodae mu i aicu miriljiva konjaka. On e trudno otvoriti oi i blagodarno ga pogledati. Ali kad vazduh i kroz rane pone puniti popova plua, pop e bez muke
686

Grigorije Boovi, Za verata, Neizmiljeni likovi, knjiga 1, Jedinstvo, Pritina, 1990, str. Isto, str. 196. Milo orevi, isto, str. 47. Grigorije Boovi, isto, str. 200.

195.
687 688 689

392
umreti na njegovoj ruci i, mislei da je bratska. Tako vie nee od Grka graditi Arnaute. Nabavie i votanicu, te da umre kao hrianin. Sve je ovo, do due, teka dunost, ali za verata... Ne smedoh da legnem, no prioh i sedoh pored otvorena prozora. Preda mnom ceo Perister, obasjan tnom meseinom. U bunilu, kao da mi se priini kako se setno osmehuje na mene i neto mi tajanstveno apue o Maedoniji, devianskoj i alnoj, ali krepkoj, krvavoj i zavetnoj. A divnu bitoljsku no kao da rezae jezivi refren sitnoga Colakisovoga govora: - Saka li da ti otepam nekoj... za verata?... Pria Dva muenika691 na najbolji nain pokazuje koliko je njegovo pripovedako delo realnou umetniki funkcionalno. Re je o prii koja kod samog autora prati sukob dunosti i ovenosti ili sukob nacije i vere kao sukob Srba i Bugara.692 Teko je u njoj govoriti o umetnikoj knjievnoj koliko se pre svega mora prihvatiti istorijska istina. Uostalom, da prati dogaaj koji se autoru samom neposredno dogodio svedoe jo prve reenice prie: ... Vidite me ovako plahovitog i opora. Priam vam teke doivljaje, pa ete pomisliti da sam srca gruba i krvnika. Meutim, ja sam u svojem ivotu ne malo puta doao u krvav sukob sa svojom nemilosrdnom dunou: ovek se kao najsvrsniji rajetin bunio u meni protivu onoga to je sluba zapovedala. Da, bunio se taj ovek. Onako otvoreno i nenameteno kao to sam se, budui rajom, protivio svakomu turskom nasilju i nedelu. Ne samo to. No takvi trenuci su me dvojili na dva sasvim suprotna bia, koja su na dnu moje due vodila krvavi okraj kao u kakvom pravom pustonom ograju. Taj drugi, taj buntovnik isprsio bi se ispred mene, inovnika, kao kakav dobar domain iskraj plavoga Uvca prema agi gospodaru kad bi ovaj pijan, na ardaku zatraio od njega neto to sramotno poniava. esto sam patio od toga, i ta dvojba ostavila je veoma jake otiske na mojoj dui. Osobito jednom... he, jednom... kad sam bio vladin poverenik na Ristovcu, na granici prema Turskoj, u svojstvu srpskog naelnika. Neto pre toga pobegao sam iz zaviaja ispreko granice i primio ovu teku dunost, punopravdane mrnje i na Turina i na Bugarina.693 U ovoj prii autor na najbolji nain pokazuje koliko se i u njemu samom paralelno izdeljuju svetac i krvnik u trenucima kada hvata bugarskog uhodu i trai od njega da prizna kako jeste to to jeste:
690

690 691 692 693

Isto, str. 200. i 201. Grigorije Boovi, Dva muenika, isto, str. 133. Milo orevi, isto, str. 52. Grigorije Boovi, isto, str. 138.

393
- Pored svega toga predupreujem vas da se ne varate u jednom: nije ovde dvoboj izmeu nas dvojice. Mi smo samo glumci. Govorim vam sasvim iskreno i otvoreno: dunost je neman... Kroz nas dvojicu suvini put sukobljavaju se dve rase, dva istorijska zakljuka, gospodine, - dva besna, dva preispoljna prava na videlo boje, oba ludo odluna, oba boanski uporita, a koja iskljujuju jedno drugo... Ne muite me vie! Ja hou da doznam sve! Sve, sve vae zamke i namere! A zaklinjem se da Vam odmah posle toga pokloniti ivot. Odveu vas do same granice... Inae?! Upamtite da ja vie nisam ovek no naprava i strana i paklena i krvava! Dakle?694 Kruna ove putopisne prie je ini se ipak na samom kraju kao to je i autor izdeljen izmeu dunosti i ovenosti izdeljen je i bugarski uhoda, generaltabni kapetan Katlabanov koji se do poslednjeg trenutka predstavljao kao Stanko Trpkov od Gornji Vrgo ili Trpko Stankov ot Dolni Vrgo koji vrvi vov Ristovec, da si proda oviki. Svestan da se i bugarski uhoda nalazi u istoj poziciji u kojoj se nalazi i sam autor je bio spreman i da ga pusti. Ali: - Bratko, verujte li da sam hteo da vas pustim? - Vervam... samo da ne ostaneme v somnenieto ni vi ni az: Srbi i Bolgarite se tokmat koj od nimi ima pokaji nervi, e pobeda... Az sum generalatbnijat kapetan Katlabanov... Da iveje milata mi Bolgarija, dolu umadija! Ja vam se zaklinjem da bih ga tog trenutka zagrlio i oslobodio, da plahi Vuko u tom trenu ne ispali na njega pun svoj revolver. Gotovo obeznanjen, ja ga kao lug epah za udove i prevukoh na nae zemljite... da ga dajbudi Turci sutra ne prevru kao svaku aursku leinu...695 U konstantnoj tenji da po pravu stvore svoje Velike drave Srbi, Bugari i Albanci traju u atmosferi veitog usuda zla balkanskih naroda. I to je ta konstantna nesrea koja vekovima traje, na koju svi polau pravo i kojoj se kraj, na alost, ne da ni nazreti. Zle usude putopisac pria, Grigorije Boovi, nastoji da pomiri mostovima meu narodima i verama. Ne lelee Arnautica u Majci696 samo za svojim sinovima i ne ali samo mua Kaaka Dina Kaluana koliko materinski bol izraava i za ubijenim Slovencem - andarmerijskim podnarednikom. Tubalica kojom ona za njim narie je takva da bi i ona sama, a da nita drugi nije napisao, osim ove prie, bila dovoljna da Grigorija Boovia za sva vremena primerava samom vrhu sveukupne

694 695 696

Isto, str. 138. Isto, str. 139. Grigorije Boovi, Majka, Neizmiljeni likovi, knjiga 2, Jedinstvo, Pritina, 1990, isto str. 5.

394
nae kwievno naune proze. Taj prizor je takav da ga ovde doista moramo preneti u celini: ... a sama poe ka podnaredniku, okrenuvi se poruniku: - Hoe li mi dopustiti?... i on je majin sin, a majke nema ovde. Eh, alosti i alosna njegova majka! Pazi kakav je soko! Da nije uroka za vau veru! Skoivoda klimnu glavom u znak odobravanja, ali mu zaigra donja usna od iznenaenja na ovakvoj panji. Kao k svojim sinovima baba prie plavom Slovencu, klee pored njega pa ga uze za ruku, koju drugom svojom poklopi i poe da je neno, neno gladi, propraajui glasno jednim jezivim naricanjem bez suza, jednim ragovorom namesto njegove majke u daljini: - Kuku meni za tobom, bre sine!... Kako si i mrtav lep, a kakav li si tek bio iv?! Jadna tvoja majka! Koliko se ona ponosila tobom, ta bi sve dala da te vidi i pomazi po divnim obrazima tvojim! A danas je daleko, danas ne zna da joj ti ovako lei... Eh, sokole!... Nema ti majke, da te po tvom obiaju okupa suzom, da jaukne nad tobom, za tvojom divnom mladou... Danas nee biti crnih amija da pou za tvojim nosilima i da pokau i drvetu i kamenu kolika je alost za tobom. U, kako si divan kao upisana lepota, kao srnda, kao zmaj, neka je prosto majci koja te je bez beike na ruci odgajila!... Jadna ja! Niti znam kako je po tvom zakonu, niti umem da te plaem i oalim koliko si, ovako mlad krasan, zasluio. A, besa ti je: pozvala bih srca svih ucveljenih majki na ovom svetu da ti zaridamo iznad bujne glave, sokole moj! Nagradila bih oko tebe itavi jezero suza, da po njima kao labud zaplovi, ba kao onaj koji se u magli izdviji iz jata i padne u Drim, pitei do neba to je sam bez igde ikoga svoga! No putuj u miru, sine! Izgovaram ti tu re umesto tvoje majke. Kuku meni za tobom prvo pa za mojim sinovima! Sokole, pile majino, jagnje galjeno, kuku, kuku! Pri ovim reima ona pokupi obe ruke u pesnice, snano ih pritite na svoja sparuena nedra, duboko jeknu pa ukoeno pogleda na ubijenoga. Iako je nariala arnautski i Skoivoda i svi andarmi su je potpuno razumeli kao da je govorila njihovim narejem. Utisak bejae toliko teak, da su neki poeli da plau, a porunik uznemireno i tmurno da se oblai i trza da ne bi i sam zajecao. Arnauti kao ukopani bejahu ve okrenuli glave u stranu, ne umejui na ovoj muci da se snau. I njih bee do srca ganula ova slika. Ali starici ni to ne bi dosta. Ona ustade i rukom pozva jednog pandura: - Ponela sam maramu i za starca da ga mrtva pokrijem. Pitaj ih da li im je po veri da pokrijem ovoga iz tuine?

395
im Skoivoda potvrdi, ona izvue novu maramu, obrisa Slovenca po elu i ustima, pomazi ga po licu i glasno uzvuiknu: - Rahmet ti po tvojoj veri, dete!697 U prii Stal Kijev698 Grigorije Boovi prati sudbinu Staleta iz Kijeva koji se u izboru da se seli sa Kosova i Metohije ili da bude rtva slepog sukoba dve vere opredeljuje za ovo drugo jer je za nevolju i dan na ovaj svet i jer je kobni primer traginih slovenskih i srpskih generacija posle kojih e bar groblje ostati, jer mrnja je neretko i zlokobno preskoila put izmeu Srba i Arnauta.699 ini se da njihovom pojanjenju Ramu Ljutanu zato nee da bei u Srbiju, no hoe da se vrati u Kijevo ne treba nita vie dodavati: - Mali sam poglavice, da se ne bojim. Ali imam obraz i znam ta mi je dunost... Neu u Srbiju! Ovde je palo etrnaest ljudi, a imam i drugih dugova. Zar da natovarim mojem drugu, koji mi se naao na tesnu mestu kao to se za starinu pria? Zar da moji Kijevljani plaaju moje krvi?... Predomislio sam se: sad ne mogu. Zemlja me ovde vue kao da sam vlaezima za nju privezan... Molim ti se, poglavice, kao ocu i svecu ne trai to od mene! Bilo bi sramota i grehota. Jer bi se svako s pravom nasmejao: Staleta Kijevljanin, kurvino kopile, uz hrbat Ljutana i Beria mui tolike ljude, pa pobee u Srbiju! Tako rade poloare, a ne muevi! Ne mogu u Srbiju!700 Kad mu ena na to kae: - Tako ti one svete kue dole, da beimo! on dodaje: - A, sad si pogodila! okrenu se Staleta gotovo neno: - Pomau li ti oi i tvoja pamet, iako je enska? Vidi da mi ba ona ne da da beim odavde... Ako hoe, idi; neka ti je prosto. A Staletin sin mora po njegovoj smrti barem jedno jutro propirati oganj u Kijevui!701 Epilog je, naravno, u pesmi koja je ovakvim junacima i jedina mera: Podla izdaja jednog malodunika, koji verovae da e umreti kao raja, nakon godinu dana otprati Staleta na onaj svet. A Arnauti prevedoe njegovu enu i dete u Srbiju i ovekoveie ga kroz pesmu.702 Slino Stal Kijevu i Zlate iz Slatine703 brani ast, obraz, narod i veru. I Zlate je pred neizborom: smrt ili seoba u Srbiju, odnosno iv Bugarin ili mrtav Srbin. Treba li sumnjati u izbor:
697 698 699 700 701 702 703

Isto, str. 8, 9. i 10. Grigorije Boovi, Stal Kijev, Bitoljski boljalji i druge prie, Videlo, Beograd, 2003, str. 37. Isto, str. 45. Isto, str. 49. Isto, str. 50. Isto, str. 50. Grigorije Boovi, Zlate iz Slatine, Bitoljski boljalji, isto, str. 106.

396
Sutradan on kupi u Kievu veliku sveu i drei je u rukama poe u Mitropoliju. Mitropolit Polikart sa sekretaricom i upraviteljem kole bee u kancelariji i spazivi Zlateta kako snudeno koraa preko dvorita, bleda kao smrt, naredi kavazu da ga odmah pusti. - Sveti vladiko poe Zlate posle pozdrava i obinoga razgovora: da ti imam sveta molitva! Moji dni se izbrojani, se znaje jo kolko se... Zato te molim da mi ita prestona molitva, da mi prosti grejovi, da se pomoli za mene grenijo. Sakam da me opoje, oti mrtav nee da vidam... Ete, i svea zedov. Ti se molam... Oi se zgranue. - Kojeta pribra se Polikarp kakva te umiraka snala, kad si eto jo zdrav i krepak? - Zdrav sum, tuku ja samo da umram. e mi prosti, sveti vladiko, i vie zlatni gospodinovci, ama da ne vi je udno: sam sakam da umram... - Budi Bog s nama, Zlate! - Arno. Tuku da ve praam za neto. Samo vaistina da kaete kako sakat bog i narod: poarno li je iv Zlate kako Bugarin, ali mrtav kako Srbin, kako to mu dua sakae, kako tatko to mu bee, kako dedo i?... Oti dojde vreme da se razberet... Ja sum rekol svojeje dueje to e pravam ama ve pak praam to e reete vije. Jedno e bidit: ali iv Zlate Bugarin, ali mrtav Srbin. Vee iv Srbin Zlate ne moet da bidit... to je poarno, a? Nemo utanje. - Ovije dvojica neka mlat, a ti, sveta vladiko, kako to nesi Srbin, no Grk, da ree: za Zlate, za njegova dua to je poarno - iv Bugarin ali mrtav Srbin? Polikarp se zbuni i ljutnu: - A ti to misli Zlate? - Ne, ne, ti to e ree? - Srbin! - Da ti imam sveta molitva, vladiko! Daj da ti ja baknam sveta desnica pa se Zlate duboko pokloni, celivavi mu ruku.704 Sve se u svetu koji prati Grigorije Boovi zbira oko vere i morala. U putopisnoj prii Ljuta pravoslavka705 autor polazi od injenice: Jo pre dvadeset dana susedi su joj doneli tu crnu vest, u koju ona nikako nije mogla verovati. Kaludrani su bili u gradu jedne subote i na trgu saznali od udno zadovoljnih Arnauta da se njen mu, a njihov seljanin Miloje Krasi poturio. Lepo, istinski, kako su inoverci na dugo i na iroko priali, otiao kod kadije, dao pred svedocima izjavu da se odrie od svoje
704 705

Isto, str. 128. i 129. Grigorije Boovi, Ljuta pravoslavka, Roblje zarobljeno, knjiga 2, Jedinstvo, Pritina, 1990,

str. 80.

397
slabe i hoe jaku tursku veru, pa se u petak pre podne uz bubnjeve i zurle, uz veliko tursko veselje i radovanje, poturio. Tome najpre ni Kaludrani nisu verovali. Pobogu, zar moe Kolainac verom okrenuti? Zar moe pomazan ovek prei u tursku veru? Kad se zna da se taj znak hrianski ni kroz vekove ne moe sa ela izbrisati? Kad je stari prota uveravao na jednom saboru u Dubokom Potoku da to osveeno mazivo prodire kroz kou i na samoj eonoj kosti urezuje Hristov peat kao na poskurniku, te da se i na onom svetu zna ko je u uvome u ijem toru bio, pa turio se ili okio koliko mu god drago?706 ena Miloja Krasia ne moe da veruje: - ne moe to biti ovoga svijeta, sinjoj kukavici! Kada se on jedne veeri, meutim, pojavio na pragu kue sve je bilo jasno i bolno jer se svojom voljom poturio: A, ne. Dragom voljom sam se poturio. uje li, dragom voljom! Nijesam mogao vie da podnosim u onoj vaoj slaboj vjeri i da ekam tu vau nejaku Srbiju. uje li? Tu vau malu Moravu, koja se kooperi i uzimlje svijet na vrat, a nema je ni koliko dobar turski vilajet. uje li, mrzim je! Stala prou silnoj otomanskoj carevini a slabija je, uje li, od mrtvih Drutinaca iznad Mitrovice. Pa nas lae sve nekim osloboenjem. A kamo ga? Zar da ekamo do Boga i do vijeka? Nijesam ja lud, eno! Poem u ljude ili na sabor. Sve izgubilo pamet. I knez, i proto i onaj mrtvi Neeljko lipac to ide u manastirsku pisaniju. Sve: Srbija, Kosovo, Lazar, Milo; eraju Turina u am preko mora, a on alje u moj Kolaim mrtvog Muta Tasildara da u etvere ubiljei ono danka to nam knezovi razreu. Dri se Turin, eno! Ne brine on to Avram Lukovi i Nastasije Krompir uz gusle ne ostavie ni avoljega Turina. Dosadilo mi i dojadilo sve to. Sve je to silom uz brdo. Sva ta nadanja i ekanja. Neka pusta ostanu, a ja nijesam budala; hou da carujem a ne robujem, izabrao sam carsku, jaku vjeru Bogdana, uje li. Ne zbori vie, Turin sam i ve turski sin, lja ijl Alah, Alahu eber! Tur - in, eno, do vijeka i amina, ako ti oi pomau! Zakameni, pa samo daj rakije.707 Bogdana ini sve da ga vrati pravoj veri: Pomisli: zar ima bolje vjere od nae? ista, lijepa; Boi i Vaskrs, posti i praznici, crkve i manastiri, sabori i slave, zaverine i svadbe, pop i ak, priee i oienje. Umre i pogrebu te kao raba boija, a ne kao stoku. Ne boj se, jaka je vjera naa, silno je vjerovanje sirotinje raje, moan je Gospod doi e osloboenje, viee to je Srbija! Bolje je s bijelijem obrazom i raja biti no poturica, no krstov izdajnik, Miloje! - uti, nijesam ja vie Miloje!
706 707

Isto, str. 80. Isto, str. 84. i 85.

398
- Bie opet, bie. Evo molim te, kumim te. Smiluj se. Doi k sebi! Kakav si mi ti Turin! Moj dragi, moj mili, pobogu brat, kum, otac i majka! Posluaj me, kad zora zarudi... preko Ibra, preko planina, u... u... Miloje! U... u...708 Shvativi da ga ne moe vratiti na pravi put ljuta pravoslavka Bogdana ga opije i: U neko doba Bogdana se podie i protrlja oi. I vide da je svemu kraj. Prie i jo jednom pogleda mua. Toga trenutka joj postade jasna stara istina da se s ovakva puta teko kad ko vraa. Sae se i uze sina. Uvi ga u svoju arenicu i iznese podalje van kue. Pa se povrati k ognjitu i s njega die dve razgorele glavnje. Obazrevi se s praga da li je sve u selu pospalo i mirno, ona ih briljivo spusti ispred vrata, pa ova oprezno pritvori, nabaci veliku gvozdenu rezu na dovratnik, a preko ove duboko uglavi klin. - Pomozi boe, a oprosti nekriva kuo, u kojoj sam i dobro viela! apnu Bogdana i po svrenom poslu oko zatvaranja vrata, pa se muki, iroko i lagano prekrsti. Brda iznad Kosova ve bee obasjala Danica. No kao opojna. Po Ilinici se opruila tanka letnja izmaglica kao vilinsko okrilje. udno ozarena i odluna Bogdana brzo dohvati oba ugarka, razmahnu njima nekoliko puta da ih bolje raspali, pa ih gurnu u kunu poaalu i suhu kao puani prah slamu, jedan iznad vrata, a drugi sa strane. A nije dugo ekala: ni do kraja sela nije stigla a visoki plameni stup ario je i Kaludru i sva okolna brda.709 Borba izmeu vera u sreditu je Boovieve prie Kraj praga.710 Turci se usmerili ka Kolainu jer im je dozlogrdio... vlakom upornou pa ele da ga zatru da mu ni pilinjak ne pretekne, niti muko u kolevci dete. Dojadili su im i knez i prota. I ba na kneevoj slavi kroz bogomoljce se progura jedan seljak i: ... ceptei od izbezumljena straha, jedva kaza knezu da je ispod sela itava vojska Arnauta, koje predvodi Halil Muhaer, tadanji glasiti hajduk, i da e kroz koji trenutak udariti na kuu da sve popali i pobije, a kneza iva uhvati i obesi o orah, te da vie Kolain Turcima ne predaje neharice. Lino mu je to hajduk rekao i poslao ga da isporui kako se posle ne bi prialo da je na kneza kukaviki i iznenadno udario. - A ima li ih mnogo? - Ordija, knee, slave mi!

708 709 710

Isto, 85. Isto, str. 86. i 87. Grigorije Boovi, Kraj praga, Bitoljski boljalji i druge prie, Videlo, Beograd, 2003, str. 101.

399
- Ah, - jeknu knez duboko. Svejedno: oj pomozi Boe, i sveti Dimitrije! Proto, ti svoj, posao, a ja u moj, pa kako bude od Boga sueno. A i vreme je ve.711 Umesto da na tu vest meu hrianima pretegne strah, umesto da otpone beanje u mrak, sve ostade na svom mestu kao da se nije ula strahovita vest: ... Prota se jedva sae k sovri, podie krst, oseni kneza i ostale, pa poe da peva snano i umilno kao kad je bio ak kod popa Nijaila. ene se okamenie na mestima, privukoe svoju decu jo blie, verujui da je to sve to su duni da uine. A kod dece ni trunke straha. Golica ih samo da vide ta e stariji da rade i kakav e taj pokolj biti. Svakako e biti zanimljiva stvar, kad se od Turina i onako nema kud beati, jer on je svugde i vazda neumoljiv i krvoloan. Knez ne dade da se selo zove: o svojoj slavi valja svako samo svoje pepelite da zaliva kralju. On naredi da se iznese oruje svima, pa i njemu, iako ga odavno ne nosi. Onda izae pred prag i zatrai da mu iznesu stolac. Sednuvi, on prisloni uz dovratnik kordunu, izvue iz korica jatagan i metnu ga preko krila. S druge strane vrata stade njegov najstariji sin. Na ulicu se iznee dve buktinje da bi prostor bio osvetljen. Njegov brat Radisav raskorai se nasred praga sa sekirom u ruci, i za udo toliko edan kao da hoe da poe da obaljuje bukve za protine. Knez ree: - Dokle ne padnem ja i moj sin niko preko praga ne sme poganiti! A poslije... poslije je obraz kolainski i moba za moju kuu. Proto itaj! U tom se od majke odvoji njegob unuk u saji i gologlav. Za pojaiem imae mali, detinji no. Pree preko praga, prie dedi i zagrli ga, pa uslonjen iz njega izvadi to nevino oruje i opusti put ulice slabanu ruku. Knezu odoe brci u visine. On se grohotom nasmeja, izvue iz silava jedan svoj srebrnjak, podie ga na gornju nogu, prui unuku i glasno izgovori: - Na svojem pragu smo, sine, i ne bojimo se. Idi unutra, pa kad ti ed padne, bumni srebrnjakom u Turina... kad poraste, ako veeras ne mogne. Proto, ati i dobru se nadaj!712 U prii Najtei uzmah713 Grigorije Boovi prati dramu u kolainskoj zabiti koja opstojava na vrstim moralnim normama. Podvlaimo ovo na vrstim moralnim normama jer je ba Stanislava Kosibaru na tom planu zadesila ogromna beda:

711 712 713

Isto, str. 104. Isto, str. 104. i 105. Grigorije Boovi, Najtei uzmah, Roblje zarobljeno, knjiga 2, Jedinstvo, Pritina, 1990, str.

115.

400
Stanislava Kasibaru, velikoga domaina i glasitoga mua u svem Kolainu, zadesila je ogromna beda. Rat i boletine pokosile su mu svih est sinova i dva najbolja unuka. Ostale samo udovice i podmladak. Ali prisustvo neprijatelja u zemlji zakalilo njegovu ucveljenu duu. Setio se da valja ipak odrati kuu i toliku decu. Zato i doeka osloboenje. Prekrstio se starac i o svojoj slavi prvi za stolom zapevao. Koliko da osokoli. Ali ubrzo posle toga udari po slemenu najstraniji grom. Njegova najmlaa snaha, majka etvoro dece, ena nesumnjivo njegova najboljega sina koji je nedaleko odavde hrabro u ratu poginuo, njegova osobnica i miljenica Vuica, nekako poklekla i obrela se trudnom. U zli i najcrnji as za glasitu kuu, za celu porodicu. Jer dve su sramote najnevidovnije bede u Kolainu: kad nekoga ubiju u tuem vajatu i kad se udovica obretne trudna. Koban ljubavni podvig se ne sveti, takva junaka pokrije muk na svagda, a o udovici s ograjiem pria se dok je sela i ljudi. Dakle, vea se nesrea nije mogla dogoditi poznatoj asnoj kui i domainu njenu.714 Kolainski zakon kae: Ako ti ena sagrijei sa blinjim, ubij njega; ako li sa strancem ubij enu. Problem je, meutim, Stanisavljeva u tome to Vuica nije elela da otkrije grenika. Naprotiv, vrlo je jasno stavila do znanja da vie i nije brinula za svoj ivot. Upravo je tim nebrinjenjem i zadivila svekra koji je i spaava od (samo)veanja na koje je osudilo vee ukuana no nastoji da je vrati ocu i bratu. Ali, kako i oni odbijaju da je prime Stanislav Kosibar se naao u poziciji (ne)izbora: Kad su doli kui, najstarija snaha mu kazala da su ukuani odrali vee i presudili: dali Vuici konopac u ruke, izgnali iz kue po svima starim obredima i uputili je u osoje da se obesi i pokaje greh. - ivot se uzimlje samo po zakonu, a na duu ima samo boja sila nijeste dobro ni pravo uinili! uzviknuo starac i potrao ka lazinama. Naao Vuicu na dubu, zgrenu u rakljama, sa konopcem na vratu, gotovu samo da obisne. Brzo presekao ue, pomogao joj da sie i poveo je kui njena oca i brata. Pa poeo kao da im je krv duan. Reito, odabrano, pokorno, s molbom. Ko zna kakve grehove jo od Kosova nosimo. Njegov sin nije iv da joj presudi: nije pravo da on dodaje pitolj unuku da ubije majku; jo crnje je da se ona vea. A u njegovoj kui nije joj vie mesta; Stanislav Kosibara je nogom u grobu, ostaju ena i deca. Njihova je krv Vuica, lake e joj biti kod svojega oca i brata. Ustao je na noge i do zemlje se poklonio svojim prijateljima, ocu i bratu svoje snahe: - Vuica je vaa krv, vaa alost i radost, a samo moja sramota ili ast. Vi ete je pokriti, vi ete je sauvati. Sedam udovica to ih imam u
714

Isto, str. 116.

401
kui sedam je nevolja i bespameti, sedam jedinica koje vie nemaju srca, niti ga mogu imati: prijatelji, do Boga vas molim, primite i sklonite Vuicu! - inite sa njom to hoete odgovori njen otac. Vaa sramota, neka je i krv vaa. Bogom, zakonom i ljudima neka je prosto. Vodi mi je s praga.715 U takvom (ne)izboru svekar se prikloni jedinom reenju koje poznaju psihologija, logika i moral sredine u kojoj ivi oprostu: - A sad prostite i vi mene, starca! Ne znam da li sam zaista na bojem putu ili su grijesi stari: ne kunite, eco, ja sam danas Vuici oprostio. Skinuo je s konopca i odveo njenom rodu, ali mi je oni kao kukavice opet ostavie u rukama. Oprostio sam joj u srcu na onoj kosi tamo, tamo kad je boje sunce zalazilo. Kao da me je ono molilo za grenicu. Tako mi se uinilo, vaistinu nije samo rije! I vi da joj oprostite. Zapovijedam! Traim! I molim kao pred crkvom, kao da ste vladike i svetenici! Nema druge! Vuice! Pomaljaj se na prag! Tako. A sad: ko te od ovog asa u ovoj kui prekorio, krivo pogledao, ili te uvrijedio delom i reju ne imao, Gospode Boe, ni bijela danka ni mojega protenja. Amin, kao to je greni rekao, ako se zadesilo. Te noi je stari Stanislav Kosibara zanemogao i svega tri dana bolovao.716 Sutina Boovievog pripovedanja, kako to vrlo precizno primeuje Milo orevi, ovde nastaje i na podlozi informacija, jer bez funkcije zaviaja nema ni Boovieve projekcije Koslaina.717 Priu Ukletva718 karakterie dramski zaokret koji se temelji na neostvarenoj ljubavi u mladosti iji se epilog na kraju primerava smrti. uveni lovac Vilotije Kopilovi, ovek muan i osorljiv, osobenjak i nabusita ljutica koji je spreman da izbrusi i predsednika kao da je neki poljak, ili kakav obian vodeniar iz Luke Rijeke, a uitelja najuri kao da mu je pristav nikad se nije enio. Od trenutka kada je odbio Bogdanu Utvi iz Kaludre sve mu je, po tom osnovu, krenulo niza stranu. A da e krenuti to mu je jo i Bogdana nagovestila neposredno poto je epao obema rukama za pojas, bezumno uzmahnuo i kao neman odbacio daleko od sebe: - Da Bod da me poelio pa ti uzalud, junae, bilo!719 A poeleo je:
Isto, str. 117. i 118. Isto, str. 120. 717 Milo oprevi}, Struktura i estetiki plan, Znaaj Grigorija Boovia, Analitiki duh i stvaralaki in, knjiga 1, Institut za srpsku kulturu Pritina, Struna knjiga Beograd, 2001, atr. 69. 718 Grigorije Boovi, Ukletva, Bitoljski boljalji i druge prie, Videlo, Beograd, 2003, str. 62. 719 Grigorije Boovi, Ukletva, Bitoljski boljalji i druge prie, Videlo, Beograd, 2003, str. 62.
716 715

402
Brzo je zaboravio, jer je po selima bilo dosta milosnica. Ali je na Gospoin Dan doao u crkvu u Duboki Potok. Po slubi narod je izlazio na mala severna vrata, te je i onuda rio onim uskim travnim hodnikom izmeu crkvice i visoke kamene ograde. Kad se okrenuo, da po obiaju poljubi crkvenu prevornicu, neko je duboko s leve strane jeknuo. Obazreo se i spazio Bogdanu Utvia kako lei u crkvi na iramu, uta kao smilja i suva kao suka. Priao joj, jer je bila sama i upitao za zdravlje. Bila je ve prava smrt. Nije mu nita odgovorila, samo su joj suze kao kia klizile niz ispijene obraze. Dolo mu ao, te izaao u sabor, kupio joj eer i lubenicu i doveo medovinara da malo grlo okvasi. Primila je dar, naslonila lice na lubenicu i poela da jeke kamen da rastopi.720 I bilo mu je uzalud: Njemu se poelo stezati grlo, mreiti ispred oiju. Neopisano saaljenje ga je oinulo po srcu i da ne bi zaplakao, skoio je kao pomaman i vratio se u selo. Nekoliko dana nije mogao da se smiri, jer je jasno video da je on krivac njenoj boljci. Ali ga je jednoga praznika nala neka stara Kaludranka i prenela mu poruku da doe u Kaludru i vidi se sa Bogdanom koja je izjedna bolesna. On se prikrao kroz umu i naao je u hladu iza kue samo sa nekom malom devojicom koliko da joj doda vode. Jedva je mogla sesti na prostirau, ali je opet bila stojniki obuena, lepo zaeljana i ak sa kadivicom iza uha. Stao je odmah teiti i uveravati da e ozdraviti. A posle on e joj poslati prosce, apnuo joj gotovo grcajui. - Tako ti vjere? - Tako mi mladosti! - I ako ostanem suva i nelijepa? - Meni e biti najljepa! Ispod uzglavlja je izvadila arape i darovala ga, pa ga zamolila da joj ee dolazi. Bio je usrdan. Pre petlova bi uzimao puku i kera, i da svet ne bi to ravo mislio, stizao bi u Rovca u zoru i lovio do podne, da bi joj potom mogao prii kao obian namernik. U prvi mah se neto popravila, da bi ve poetkom jeseni konano zanemogla. Tada mu je rekla: - Vidi li da je dockan? - Ne, Bogdana, po Bogu! - Jeste, dockan je, ako ti oi pomau. A to si mislio? Bijesna Kaludranka napila se zar rakije, pa ela jednu no da se provede s dobrijem momkom! - uti, Bogdana! - Ne, ne mogu, ekaj malo. Jeste, tako si onda mislio. Uspalila se samo planinka kao sve obijesne evojure uvajui stoku. A eto prevario si
720

Isto, str. 67.

403
se. Zavoljela sam te ni sama ne znam kako i zato. A evojako je srce kao sra: takne ga prstom nezgodno otide sve na komade! - Oprosti mi, molim ti se! - Ne boj se, odavno sam ti oprostila. I zna li zato? Zato to mi je Bog ispunio elju da ti se osvetim. Ne znam kako, tek onda kad si me onako krvniki bacio za plot kao vreu uljaka, iz due sam zaplakala k Bogu da on uini da me poeli a da je to uzaludno. I sama sam sebe pojela kao da sam prava vjetica. Samo da ti se osvetim. Poslije sam eljela drukije, ali eto dockan je. Platili smo jedno drugom dugove... ti ima meni oprostiti, a ne ja tebi. Dockan je i zaboravi me kad umrem, obadva ti svijeta. O Luani dne je umrla. Bio je poao po obiaju da je nakako vidi. Ali je s brda uo ispred njene kue tubu tubalica. Tad se neto prekinulo u njegovoj dui, i njegovoj snazi. Nije zaplakao, ali je kao lud ceo dan i no lutao besciljno po umi, pa se docnije sasvim odao lovu do dananjeg dana. Eto zato se i nije oenio.721 31. 3. Lik Milana Rakia u prozi Grigorija Boovia Odamah po nasleivanju poiveg Dionisija februara 1901. godine, mitropolit Niifor (Peri) je, po imenovanju svoga zastupnika u Prizrenu, sam preao u Pritinu da bi u njoj ostao vie od jedne decenije usprkos protestima srpske vlade i njenim zahtevima da se vrati722 u Prizren. Iz Pritine je eparhijom upravljao radei u zgradi ispod crkve Sv. Nikole. Tek kada je aprila 1911. godine bio prisiljen da podnese ostavku i napusti visoki crkveni poloaj na mesto mitropolitovog zastupnika je doao arhimandrit Sava Tetovac po odluci Carigradske patrijarije, srpska vlada je za njegove pomonike i lanove Eparhijskog odbora odabrala trojicu mladih profesora prizrenske Bogoslovsko uiteljske kole. 723 Re je o: Ristu Skakaljeviu, Stojanu Zafiroviu i Grigoriju Booviu, koje je maja meseca 1911. godine u Pritini primio konzul Milan Raki obavestivi ih da ih u prostorijama mitropolije uveliko eka arhimandrit Sava. Dok su se R. Skakaljevi i S. Zafirovi odmah vratili u Prizren, Grigorije Boovi je po savetu s visokog mesta u Pritini ostao sve do 12. oktobra.

Isto, str. 68. i 69. Milenko Jevtovi, Milan Raki u prozi Grigorija Boovia, Batina, sveska broj 8, Institut za srpsku kulturu, Pritina, 1997, str. 67. 723 Isto, str. 68.
722

721

404
Ve smo podvukli da Grigorije Boovi svoju pripovetku, po pravilu, vrsto oslanja na stvarni, istiniti dogaaj i da je dograuje samo onoliko koliko je to zahtevala njegova knjievna transpozicija.724 to se knjievnih portreta tie oblikovao ih je po ljudima koje je poznavao, pa i ivih, pokatkad pod pravim i punim imenom. Prisetimo se uostalom njegove pripovetke Kod junaka prie u kojoj i sam izraava zaprepaenje da je za mitropolitovog naslednika izabran on, Evet Neise, arhimandrit Sava Tetovac koga je okolina kao kaluera pod tim imenom i znala: Hitno smo bili pozvani, te osvanusmo u Pritini. Moje zaprepaenje nije imalo kraja, kad saznadoh da je za mitropolitovog zastupnika odreen on, Evet Neise. Nekada kad sam tek poeo da piem, ja sam i ne poznavajui ga lino, u jednom podlistku netednim potezima dao njegovu sliku sa smene strane, uzevi njegovu tursku uzreicu evet neise (da, sve jedno) za naslov, te ga od tog trenutka cela Juna Srbija zvala Evet Neise. Na moju nesreu, moja je pria imala iroko rasprostranjenje i ja sam znao da mu je izvesna i da mu je bila vrlo neprijatna. Boje su bile veoma zgusnute, a izvesne njegove osobine, sa kojima je on uspevao u radu i koje su bile njegova snaga, karikaturno uhvaene. Prema starcu sam imao potovanja, te htedoh odmah da se vratim. Ali Milan Raki i drugovi navalie na mene. Objasnie mu oni, rekoe, da je to obina knjievna stvar, bez rave tenje prema njegovoj linosti. Najzad mi Raki pokaza depeu pokojnoga Milovana Milovanovia, i ja zbunjeno kao na gubilite pooh u mitropoliju. Neka bude ta e biti, nema se kuda. Preoh preko praga kao Grk u tamnivu. Moji se drugovi podgurkuju, a meni klecaju kolena. Savreno sam zbunjen. Uosmo u dvoranu za sveane prijeme.725 Naravno da Grigorije Boovi u ovoj pripoveci nije dao oduka svojoj zaprepaenosti. Opti narodni cilj je izdigao iznad svake line sujete: - Dobro si uinio to doe. Tvoje zlatno pero treba da poslui i narodu. Samo... malko valja da teimo. Od planina si. Eto, prvo, tvoje eire odmah da baci, ne mu je vreme sega. Pa da kupi fee. I so mene sekoj put u huumat. Da vidi stari kako lae Turci. He... He! Doemo najpre na donji kat. Kod vrata au. Ja njemu temena do zemlje i medediju u ruke. On kao lud potri i otvori vrata kod jazbae. Ja i njemu liru, tobo da da po jednu kavu zaptijama. A on previja se preda mnom kao minika i brzo brzo vodi me kod tarirat - atiba. E, njemu od naroda kao
Milenko Jevtovi, isto, str. 71. Grigorije Boovi, Kod junaka prie, Neizmiljeni likovi, knjiga 1, Jedinstvo, Pritina, 1990, str. 79. i 80.
725 724

405
bajagi baki za Bajram, deset lira... Efendija sa suznim oima tri i javqa mutaserifu: neise evet, koga sam doal do njego, e tad ide sve poravno, nego pajton po Kosovu! Eto taka da se peali za narod, moj zlaten!726 U pripoveci Munih dana727 Grigorije Boovi ponovo prati dogaaj vezan za Milana Rakia u trenucima kad mu u konzulat u Pritini dolazi seljak sa Zlatara, katardija Vuk Dulan da ga moli za novanu pomo koju e on vratiti im stigne kui dae proti u Prijepolju, a ovaj e ve znati kako e to konzulu dostaviti. Naprosto, dok je nosio carsku komoru iz Prizrena u Gostivar na povratku mu je nestao konj. Petnaest dana je izgubio dok ga je naao, ali je i bez para ostao. Naravno da Raki shvata Dulanovu teinu i eli da mu da novac, ali ne na zajam, do onako. Upravo to onako Vuk Dulan shvata kao uvredu: Boe sauvaj, gospodine! Onako? Ni do vijeka! Iz ove kue? A koliko ona mora davati svakoga dana! Podmiivati Turke i nas od zla braniti, pa plaati uitelje! Neu, Boga mi! Ove valja donositi, a nikako odavde odnositi. Samo na zajam boji! Jok, jo nijesam pamet itetio. U Uikom okrugu prodaju i bakrae da bi se ova kua mogla drati u Pritini, a ja da uzimljem onako!728 Na kraju je uzeo tek tri bele mededije da bi se u konzulat vratio ve posle jednog sata jer je u ariji sreo zemljaka, uitelja Vasa, koji je bio pri parama i pozajmio mu. Umesto tri, vraa etiri meedije: Raki mu prui tri bele mededije, opet ugosti i otpusti, pozdravljajui sve u njegovu kraju. Ali se posle jednog asa vrlo iznenadi kad kroz otvorena vrata u poznati glas Vukov u hodniku gde tiho razgovara sa kavazom: - Na muci sam ti bio brate, - priae on kavazu, drei neto u ruci: ostao sam u tuem svijetu bez pare jedne. I tvoj mi gospodar, a na gospodin, na zajam boji povjerova ovo para. Izidoh u ariju da ruam. Kad tamo, a ono naega prota sin, uitelj Vaso. Pomozi Boe! Jesi li pri parama, Vaso? Jesam, veli. I pozajmi mi etiri mededje. Gospodin mi je malo prije pozajmio tri. Evo ti, brate. Amanet boji da mu ih dadne na ruke. Zajam je. A ovu etvrtu... kumim ga od neba do zemlje... i ljubim mu ruke i skut kao stareini naem i briniku sirotinje raje... ovaj... neka uzme od Vuka Dulana iz Draevia, pa neka dadne komu nevoljnomu bratu Srbinu... Amanet ti boji, rianine i brate!

726 727

Isto, str. 83. i 84. Grigorije Boovi, Munih dana, Neizmiljeni likovi, knjiga 1, Jedinstvo, Pritina, 1990, str. Isto, str. 77.

75.
728

406
Milan Raki neujno pritvori vrata i ponosito oseti da je vredno muiti se u prljavoj i azijatski namrtenoj Pritini.729 Vrlo je zanimljivo tumaenje koje uz ovu pripovetku daje Milenko Jevtovi. Naime, ako se pripovetka ita tako da se prati tok radnje i sled dogaaja kako se po pravilu radi, onda je njen glavni junak Zlatarac Vuk Dulan dok je Milan Raki linost iz drugog plana. Ali, ako se tekst i kontekst itaju naporedo, a ako se obrati panja onim delovima... teksta koji su u labavoj vezi sa kosturom fabule onda je sasvim nesporno da je lik iz prvog plana Milan Raki, a tek iz drugog Vuk Dulan. On je zapravo tu da bi posluio da se skicira pre svega psiholoki portret Milana Rakia kao oveka u danima opteg beznaa Srba u Staroj Srbiji:730 Setan kao i pesme njegove, pod turobnim utiscima s puta po Metohiji, Milan Raki davae poslednji oblik svojem Stranom Hristi iz opustele crkve negde u Prekoruplju, kad mu naoit kavaz prijavi Vuka Dulana iz nekoga sela sa umovita Zlatara. Seljak ue zamiljen ali ravnim i odmerenim korakom gortakim. Skide s glave prljavu crvenu almu od vune i pokloni se nisko i vino, kao pred svojim agomili kajmakamom u Prijepolju.731 Vuk Dulan je zbunjen! Njegovu naviknutost da se klanja, klei, ljubi ruke i skute Raki ponitava ponudom da sedne i naruivanjem kave i konjaka. Ali, zbunjen je i Raki. Zbunjen jer se Vuk Dulan najednom pojavljuje kao svedoanstvo da Srbije jo ima, da je umadija iva. U moru odvratnih ulava Raki najednom vidi i neto srpsko potpuno, od glave do pete. Uostalom, pogledajmo svakodnevnu atmosferu u kojoj traje Milan Raki: Jer teko bejae iveti u prljavoj i veoma neprijateljskoj Pritini. Mnogo tvra i neslonija dua tu malake i pone da mi. Svakoga su dana izvetaji sve tei i strahivitiji. Kosovo u samrtnim trzajima, Sirinie izjedna gine, Rogozno ve otupelo od aganskoga jarma, i iz Metohije, moe biti uskoro, nee biti ni glasnika da javi kako su se poslednji ostatci isturili, ili zamakli nou preko Kopaonika. Da nije jo Graanice sa njenim oskrvnjenim fraskama i Gazi Mestana, koji Prepolec neprestano bodro pozdravlja niz lapsku dolinu, ovek bi klonuo i obamro. Ili bi pobegao kao ranjena zver, plahovito i bezobzirce, s uverenjem da je sve propalo i da je uzaludno kameniti se vie pored nae strane kosturnice. Dosadno i hladno oko srca kao u duboki jesenji dan slabo odevenu. Prolaze neprestano ispred oiju vezani fermeni zulumarski, velike srebrne mutikle, ohana dubeta mranih hadija, koji barem o ramazanu moraju
729 730 731

Isto, str. 77. i 78. Milenko Jevtovi, isto, str. 74. Grigorije Boovi, isto, str. 75.

407
po nekoga poturiti. Vrstaju se beli koporani, zategnute arnautske akire, kea i ulavi. Iz dana u dan Raki je mogao sve bolje da uvidi, kako je sve manja razlika izmeu srpskoga i arnautskoga koporana, izmeu njihovih ulava: - Truae se raja, da bi goli ivot sauvala, da se na putu po nonji ne bi mogla poznati! ulavi, ulavi....732 A pogledajmo utisak koji je Vuk Dulan ostavio na Rakia u trenutku kada se pojavio: A sad jedan Zalatarac. Kao da je s neba kao kakvo znamenje pao u Kosovo. Da malo razgali i obraduje, da u setno srce kucne na onu stranu koja je zatonike svoje nagonila da zapevaju, kad su sa strahobnim koljem na ramenu gredili ka kalemegdanskom delatu. U ledenoj stvarnosti sama ova pojava kao da kae da smo jo ivi, da umadija ima i s ove strane tmurnoga Javora. Vuk Dulan kao da je iz kamena isklesan od prvorednoga umetnika. Srbin. Snana i zdepasta tela, plav, tiho nepokazna izgleda. Sav nepromenljiv, uveka onakav kakvog ga je dalo njegovo skrovito katrandijsko selo. Arvarski opanci, pelengiri, crni gunjac i jadik. Prtena koulja, razdrljena pod grlom, sa velikim kolirom. More, kakva srea da ovek u moru odvratnih ulava vidi to srpsko, ali onako potpunice, od glave do pete!733 Nezavisno od toga to se ime Milana Rakia eksplicitno ne pominje on je kao lik prisutan i u pripoveci Kao jerarh.734 Pripoveci u kojoj Grigorije Boovi opet prati istiniti dogaaj i kolektivni otpor Srba poturenju srpske devojke i njene udaje za arnautina Nerande Stojkove iz Crvene Vodice koju su Arnauti pre etiri dana ugrabili iz njive javno. Kad je prota za to uo uz pomo je uvenog Nezira aua uspeo da je za dvadeset i pet lira, jedne noi otme od Arnauta, i dovede u mitropoliju. U istoj onoj meri u kojoj je muna atmosfera vladala u mitropoliji vladala je i u konzulatu koji se gotovo svakodnevno suoavao sa slinim mukama. U prii Oklopnik bez straha i mane735 je ponovo i implicitno i eksplicitno... jedan od aktera.736 U nameri da se doepaju plodne zemlje Mojsila Zlatanovia u selu Kamenica u Gornjoj Moravi ispod Novog Brda Arnauti pred turskim vlastima smisle priu da je njegov sin nasilno nasrnuo na ast njihove devojke zbog ega ga ova osudi na robiju i ve mu sprema progonstvo u Anadoliju. ali ia Mojsilo sina, ali i ali za tim to po njegovoj smrti nee nikoga imati u kui da doeka kad Srbija doe. Zato je i doao u
Isto, str. 75. i 76. Isto, str. 76. 734 Grigorije Boovi, Kao jerarh, Roblje zarobljeno, knjiga 2, Jedinstvo, Pritina, 1990, str. 11. 735 Grigorije Boovi, Oklopnik bez straha i mane, Neizmiljeni likovi, knjiga 1, Jedinstvo, Pritina, 1990, str. 86. 736 Milenko Jevtovi, isto, str. 76.
733 732

408
mitropoliju po pomo pred sam sultanov dolazak na Kosovo, 1911. godine: Spasosmo osuena sina ia Miloja Zlatanovia. Nije nas ba mnogo kotalo. Potresen, Milan Raki nikako ne dopusti da starac plati, ali pristade da svi doemo u kafanu kod Stojana Bojkovia, gde nas ia Mojsil iroke ruke poasti. Bee proroki nadahnut i krepak. Pa kad na Kosovo pade tiha no, i kad zvezde udno zatreperie onu enjivu pesmu, koju je kod nas samo Raki bez poze osetio, on pozva nas dvojicu trojicu, te bez kavaza i oruja poosmo niz Divan Jol pravo na Gazimestan. Due su nam bile pune kreposti Mojsila Zlatanovia. Milan Raki zastade i okrenu se Prepolcu. Ree da je najsreniji to je kaplar srpske vojske i tiho, tiho, sav sav u istinskom zanosu poe da recituje svoje proroke stihove Na Gaimestanu.737 31. 4. Na visinama najboljih putopisnih ostvarewa kod nas U prvoj fazi svog stvaralakog rada G. Boovi se bavio pripovetkom. Meutim, kako su mu putopisni prilozi u Glasniku (1923) i Trgovinskom glasniku (1924) bili veoma prihvaeni kod italake publike koja je jako malo poznavala ovaj prostor to je i njegova saradnja u Politici na tom planu bivala sve intezivnija. Ne treba svakako posebno podvlaiti da je prostor Stare Srbije bio veoma optereen verskim, nacionalnim i socijalnim odnosima, ali i dominantan svojom lepotom i mitom. U osnovi njegovih putopisa traje potreba da bude detaljan obiljem faktografskih, folklornih i etnografskih injenica, ali i elja za iznoenjem lilnih doivljaja o ljudima i krajevima o kojima pie. I kao pisca i kao oveka pogaaju ga odnaroavanja, mlako rodoljublje i sveukupna zaputenost junih srpskih krajeva. Ne miri se sa injenicom da pred agresivnim Arnautima izmiu i Srbi i njihov jezik. U tom kontekstu on apsolutno ne prihvata doljake koliko Srbima sugerie opstanak i istrajavanje. Primereno tome treba i razumeti njegovu ne retku potrebu da idealizuje nacionalne pregaoce svetenike i uitelje. Nesporiva lakoa njegovog pisanja utemeljena je na injenici da on pre toga maksimalno zna da saznajno i doivljajno ovlada jednim prostorom. Upravo mu takva lakoa i prua mogunosti da tekst saima voen potrebom da bude to koncizniji. U rei, lakoa mu izvire iz ukorenjenosti u narodni ivot Srbije, srpskog jezika i Maedonije. Kao to ni kao pripoveda nije na naim marginama jo je manje na putopisnom

737

Grigorije Boovi, isto, str. 91.

409
planu - ak bi se pre moglo ustvrditi da svojom nadahnutou traje na visinama najboljih ostvarenja putopisnog anra srpskog.

32. KONZULSKA PISMA MILANA RAKIA (1876 - 1938)

Nakon diplomirawa na Pravnom fakultetu u Parizu Milan Raki biva postavljem u zvanje statistiara II klase na mesto statistiara Carinske uprave u Beogradu reenjem od 12. maja 1903. godine. Ve sledee, a reenjem od 14. maja biva postavljen za carinika Beogradske carinarnice. Reenjem od 12. marta 1905. godine, a u zvanju pisara II klase biva postavljen za pisara Diplomatskog zastupnitva u Sofiji, da bi posebnim reenjem odmah bio rasporeen, u istom zvanju, na rad u Konzulat u Pritini. Ve 19. oktobra unapreen je u zvanje sekretara V klase i upuen na rad u Poslanstvo u Rimu da bi potom bio upuen kao vicekonzul III klase na rad u Generalni konzulat u Skoplju. Reenjem Minaistarstva inostranih dela od 23. septembra 1906. godine upuuje se na mesto vicekonzula III klase u Pritinu za otpravnika poslova Konzulata. Sledee 1907. godine, ukazom od 21. jula postavljen je na mesto vicekonzula II klase u Generalnom konzulatu u Skoplju. Na mesto vicekonzula II biva postavljen za otpravnika poslova Konzulata i Pritini. Za konzula II biva unapreen 1910. godine i postavljen za efa Konzulata u Pritini. ef konzularnog odeljenja postaje ve 1911. godine. U prvom Balkanskom ratu pristupio je dobrovoljakim odredima pod neposrednom komandom Alempija Vasiljevia. U ratu je uestvovao sve do ulaska ete Vojina Popovia Vojvode Vuka, u ijem je sastavu tada bio, u Pritinu. Odlikovan je zlatnom medaljom za hrabrost.

410
Vrlo uspenu politiku karijeru stopirao je 1929. godine kada je odbio ponudu kralja Aleksandra da postane ministar inostranih dela. Ve 1932. godine kralj Aleksandar govori o njegovom penzinisanju. Ukaz o tom inu potpisan je 29. aprila 1933. godine. Umro je 30. jula 1938. godine u Zagrebu. 32. 1. Pogibija ete U pismima Jovanu M. Jovanoviu, efu Konzularnog odeljenja Ministarstva inostranih dela, od 9, 12. i 16. juna 1905. godine Milan Raki instistira na dogaajima vezanim za ete.738 Za nas je u ovom trenutku pre svega vaan onaj koji se neposredno vezuje za etniku akciju u kojoj su neposredno uestvovali i Savatije Miloevi, rodom iz Pavlice na Ibru juno od Rake, Lazar Kujundi, poznati komita iz sirinike upe u velikohoanksom kraju. Re je o etnikoj akciji kod Velike Hoe u noi izmeu 24 25. maja 1905. godine kada je etu, koja se zatvorila u kuli, opkolilo oko 1.500 Arnauta i neto vojske. U borbi koja je nastupila, a poto su Arnauti kuu zapalili, svi su etnici komite izginuli. Radi se, inae, je o manjoj eti koju su sainjavali: S. Miloevi, L. Kujundi, potporunik ivojin - ika Milovanovi, Kosta Konjuki (Kosta Karaperi iz Konjuha na Kosovu), Tasa Milanovi, Stania evi i Stanoje Miki. Dok se za Lazara Kujundia sigurno znalo da je poginuo, za Savu se nita ne zna, ni da li je uopte tamo bio. Ali, kako je borba ipak bila teka i kako je u njoj bilo poginulih i Arnauta pretila je opasnost da krv ostane na njegovoj kui. Pogledajmo kako taj detalj u svom pismu prati Milan Raki: Zatim su (Arnauti primedba autora) ili Lazarevoj kui i zvali mu oca i majku da vide sina. Oni nisu hteli otii, govorei da njihov sin nije kaak, nego daskal, da je on u svome mestu, a to je neko drugi. I tako, bar pred Arnautima, nije dokazano da je to Lazar te i krv nee ostati na njegovoj kui. Kad su mrtve odvezli u Prizren pozvan je prota da ih opoje, ali on odbija iz razloga to ne zna da li su ti ljudi pravoslavni.739 Koliko je neizlazak Lazarevih roditelja za kuu Kujundia bio vaan vidi se iz Rakievog pisma od 16. juna 1905. godine u kome J. Jovanovia obavetava da je dr Miroslav Spalajkovi piui Tuholci ruskom konzulu u Prizrenu: kazao da je Lazar Kujundi u Srbiji i da je tamo, tu skoro, postao uitelj. Ovo je, naravno, uradio zbog toga da ne bi stradali Kujundii u Hoi. U tom kontekstu Raki dodaje:
Detaljnije o etama pogledati u delu Milana Rakia, Konzulska pisma 1905 1911, Prosveta, Beograd, 1985, str. 305. 739 Isto, str. 43.
738

411
Da bi Tuholka i ostali lake poverovali da je Kujundi u Srbiji, g. Spalajkovi740 vas moli da poaljete jedan telegram Andri Kujundiu, konduradiji u Prizrenu, u kome e mi se kao Lazar javiti da je u Srbiji uitelj, zdravo i dobro, i tako neto.741 32. 2. Put u Pe U pismu od 19. juna 1905. godine Raki, upozoravajui J. Jovanovi}a da zvanini ivetaji drugaije predstavljaju stanje u Pei nego privatni koje on dobija i moli za dozvolu da sa M. Spalajkoviem krene u obilazak Pei. U oekivanju odobrenja Raki J. Jovanoviu prosleuje jedan izvetaj, datiran od 23. juna 1905. godine, za koji i sam kae da e se razlikovati od zvaninih jer e se temeljiti na linim, privatnim, a ne zvaninim vienjima stanja stvari. U tom smislu on polazi od injenice da stanje na prostoru Stare Srbije nije tako oajno crno, ni tako beznadeno nepopravljivo kao to se to iz dana u dan tvrdi u izvetajima. 742 U tom smislu iznosi podatak da su Arnauti za poslednjih pet meseci ubili samo 18 Srba. Samo jer se i u samoj Srbiji za to vreme mnogo vie ubistava dogodi. Zvanini su izvetaji, meutim, mnogi crnji iz dva razloga: 1. Sami seljaci mnogo vie priaju nego to ima istine, a i dostavljai su vrlo pokvareni ljudi, pa uveliavaju stvari samo da bi to lake dobili kakvu pomo u novcu, ili puku, ili revolver. 2. Re je o naoj generalnoj slabosti da stvari generaliemo po jedoj jedinoj injenici, jednom jedinom podatku. Bavei se pitanjem prenosa oruja Raki konstatuje da ono ide vrlo dobro. Problem je samo kod poverenika koji ne samo da kradu i spekuliu sa pukama prodajui ih skuplje no to smeju, nego su toliko pokvareni i toliko cinici da nam u kancelariju dovode jednog Arnautina krvopiju i predstave nam ga kao Slobodana Rakia, dobrog Srbina, pa mu mi odmah damo martinku.743 Posebnu panju Raki skree na konzula za koga doslovno belei: Sam konzul je vrlo dobar ovek. Nikoga nisam video da tako prima ljude kao on, niti da hoe da se ceo zauzme i za najmanju sitnicu kao to on radi. I, zbilja, povratio je dobru reputaciju Konzulatu. Ali ga, zbog dobrote, uasno lau ovi nai mangupi i fukare, a on svakoga prima kao

740 741 742 743

Dr Miroslav Spalajkovi, konzul u Pritini. Isto, str. 43. Isto, str. 50. Isto, str. 52.

412
estitog oveka i ne razlikuje kome se moe poveriti, a kome ne. Stoga, i ba zato to je dobar ovek, krivo mi je da ga vue za nos svaka ua....744 U pismu od 19. jula Raki izvetava da su on i konzul Spalajkovi 22. juna ipak bili u Pei i pored toga to konzul ima reputaciju vrlo straljivoga oveka. Bili usprkos svih smetnji od strane turskih vlasti i zastraivanja. Uspeh je vrlo mrav kae Raki, ali je dobro to smo prokrili put i dokazali da se moe otii u Pe, samo kad se hoe. Na celom putu turske su vlasti koristile svaku priliku da ponize i osramote srpskog konzula, ostave ga bez pratnje, ne uvaavaju ga i ne odaju poasti. U takvim okolnostima i Srbi su sa ovog prostora gubili i veru i nadu u mo Srbije da ih zatiti ako ne mogu njega, kako e raju?! U samoj su Pei ostali samo jedan dan nikako nismo silazili u varo, a ni on nam nije semo doi u Patrijariju. Teke rei Raki izrie i na raun Mirona orevia, arhimandrita manastira Svete Partijarije koga naziva opsnim smutljivcem i savetuje da se to pre ukloni odavde. Iako u Pei ruska partija na svoju stranu privlai sve vie Srba Miron ne ini nita da ih povrati, ili bar ublai svau izmeu Rusa i Srba, koliko je dodatno raspiruje Ruse napada ak i pred Arnautima koji su ionako na njih kivni. Pored Pei ruska se partija poela u poslednje vreme iriti i po selima, ak takvom snagom da seljaci nee da uju za Srbe i Srbiju nego javno govore da su Rusi. Kad je o ovoj sramoti re Raki izriito podvlai da su nam je pored ruskih kaluera u Deanima i Tuholke iz Prizrena doneli i na sopstveni zloinaki nerad. Pismo od 12. avgusta 1905. godine je zapravo izvetaj o razgovoru koji je Raki imao sa Tuholkom povodom Deankog pitanja.745 Pojanjavajui da njemu pripada pravo na ideju da ruski kalueri dou u manastir Tuholka je polazio od toga da je on pre dolaska ruskih kaluera bio gotovo opusteo, kalueri se razbegli a napadi arnauta na manastir uestali, tako da Srbi nisu smeli dolaziti u manastir. 746 Da bi Deane bilo zatieno trebalo je da u njega dou i spremniji i obrazovaniji kalueri koji iza sebe imaju i moniju zatitu. Nadalje, oni su trebali da budu spona Srba i Rusa. Zato su ruski kalueri i doli u Deane i zato im je srpska vlada manastir i ustupila. Tako, uostalom, tvrdio je Tuholka,747, misle i Srbi sa ovog prostora. Ali, onoga trenutka, objanjavao je Tuholka Rakiu, kad je srpska vlada promenila miljenje i on je spreman da ruski kalueri napuste

744 745 746 747

Isto, str. 54. Opirnije o ovome videti u istoj knjizi na str. 318. Isto, str. 60. Ruski konzul u Prizrenu

413
Deane, kada im se da drugi manastir u Staroj Srbiji ili Kraljevini, ili bar jedan skit i Hilendaru. Na kraju razgovora je i Tuholka shvatio da ruski kalueri ne mogu nita znaajnije da uine za srpski narod jer je propala i reformna akcija.749 Upravo zato ruski su kalueri izgubili svoju prvobitnu poularnosst - od oslobodilaca vie nije ostalo ni traga ni glasa. Bilo je to ve i vreme kada je Raki imenovan za sekretara V klase Poslanstva u Rimu da bi u zvanju vicekonzula III klase bio upuen na slubovanje u Skoplje.
748

32. 3. Prenosilac oruja Iz Rakievog dnevnika koji je vodio u Skoplju saznajemo da je 7. februara otiao u Bitolj da bi tamo odneo 32 revolvera i 1.500 metaka. Tu se detaljno informisao u mesnom odboru i stanju na terenu i saznao da je Jovan irkovi jedini koji zna da organizuje stvari u vezi eta komita, a upravo je on traio jo 500 puaka. To je inae bilo vreme aktivnog delovanja eta kada je na jednu bugarsku u Skoplju naila vojska dva etnika su tom prilikom i poginula, jeda od njih je bio Dane Martinov, poznati vojvoda. Pod datumom od 11. marta 1906. godine Raki belei da je u Skoplje iz Bitolja stigao M. Milojevi750 koji ga obavetava da je 24. februara kod sela Nebregova bio sukob jedne nae ete i vojske. Istovremeno navodi da je 27. februara granicu preao tab Mihaila Ristia sa kojim ide i Jovan Stanojkovi za njima su dole i dve ete od kojih je
748 Deansko pitanje datira od jeseni 1902. godine kada je mitropolit Niifor pozvao ruske kaluere iz elije Sv. Jovana Zlatoustog, koja pripada Hiladnaru, da preuzmu Deane, zaputen i osiromaen zbog neukosti srpskih kaluera i nasrtaja arbanakog stanovnitva. On je s njima sklopio dva ugovora (u jesen 1902. i poetkom 1903. godine) to je srpska vlada prihvatila da u manastir uu kao sabraa. Vlada je ovo uinila i zbog toga to nije uspela da otvori konzulat u Pei pa se nadala da e bar na ovaj nain zatititi Srbe. No, ruski su se kalueri ubrzo poeli ponaati tako kao da je Deane ruski manastir mimoilazili su i mitropoliju i konzulat u Pritini, unosili razdor u stanovnitvo, i ak uili Srbe Kosovce da su Rusi. Otuda i naposri sa srpske strane da se iz njega udalje to ovi nisu hteli svakako podrani i od ruske diplomatije. 749 Kasno se odazivakui obavezama koje je primila na Berlinskom kongresu turska vlada je 1896. godine u korist hrianskog stanovnitva (a i na osnovu odluka Pariskog kongresa 1856. godine) najavila program reformi kojima bi popravila uslove njihovog ivota u Makedoniji i na Kosovu. Meutim, ove su mere ipak izvedene nedovoljno odluno, a otpori su i polovinim merama bili veoma snani od strame muslimanskog, pre svega arbanakog stanovnitva. U takvim uslovima dolo je do pravog pogrom Srba, a u Makedoniji, a naroito posle Ilindenskog ustanka, i do pokolja. Sporazumom u Mirtetu iz 1903. godine Rusija i Austro Ugarska su stvorile zajedniki plan reformi koji su na kraju, pored ostalih sila, prihvatili i sami Turci. Ovaj plan je obuhvatao solunski, bitoljski i kosovski vilajet (sa seditem u Skoplju) i predviao je da se rukovodsvom oficira velikih sila izvri reorganizacija turske andarmerije, kao i da se hriansko stanovnitvo uvede u upravne i sudske ustanove mnogo vie no to su topredviali turski reformni planovi. Iz ovoga su plana bili izuzeti ili isto, ili preteno albanski sandaci: Elbasan, Debar i Prizren, kao i zapadni delovi sandaka Pe, Ohrid i Korica detaljnije pogledati Istoriju srpskog naroda, knj. VI 1, str. 319 325. 750 Dr Milan Milojevi je krajem 1911. godine zamenio Rakia na mstu konzula u Pritini.

414
jedna upuena u Kumanovo, a druga za Palanako. Da je etniki pokret bio u snanom zamahu govori i Rakieva zabeleka u dnevniku od 12. marta gde kae da je u sukobu kod Nebregova poginulo 5 naih etnika, a trojica su uhvaena. Kako su kod jednog od njih naene mnoge hartije moe se oekivati hapenje naih ljudi. Sredinom oktobra meseca 1906. godine Milan Raki se ponovo vraa na slubovanje u Pritinu. 32. 4. Prenosilac oruja U pismu od 30. novembra Raki pokorno moli Ministra da se Srbima poalje to je mogue vei broj puaka jer danas se moe slobodno rei da su se povratila nezapamena vremena nevolja i nesrea. U tom pismu on naroito podvlai Gnjilane ka kome se istina i upuuje dosta srpskih eta za koje Turci i Arbanasi ne znaju, a pritom jo veruju da su Srbi u ovom kraju dobro naoruani pa stoga i zaziru od primena novih represivnih mera. Ali, prva eta e, pre ili kasnije, ipak biti otkrivena. Turci se tada nee priklanjati hapenju 10 20 ljudi, ba kao to ni Arnauti nee sedeti mirni listom e se dii i verovatno da e tada mnogih srpskih sela nestati. Jo kad budu videli da Srbi ne raspolau dovoljnom koliinom oruja onda njihovim napadajima i nesreama nee biti kraja.751 Koliko je stanje Srba u Staroj Srbiji doista bilo teko najbolje se vidi iz Rakievog pisma od 5. decembra 1906. godine. Usprkos zabrani noenja oruja od strane turskih vlasti Nuk Beria je to javno usred dana inio u akovici, ba kao i Smail Da u Vuitrnu koga pritom prati jo 33 druga. ak je Srbinu Stamboliu iz Novog Sela nametnuo i rabo od 400 lira ako ne bude platio pretio je da e ga ubiti. Nadalje: Mujan iz Raana je Moljojku Periu ukrao dva vola istog dana volovi su pokradeni i Aritonu Miiu i Mirku Steviu. Trajko, Ariton i Krsman Mii iz Slivovice su napade junaki odbili i stoku odbranili borba je trajala celu no.752 Sretenu Vuetiu iz Svinjara su ukrane dve ovce, a Marku Vasojeviu krmaa. Bar Perim je sveteniku dolakom Simi Vasiu ukrao kravu. Krava je ukradena i Vasu Baciu iz Dolca, a Jovanu Beliu i Milivoju Stevanoviu iz Kijeva je spaljena stona hrana. Redep Muhader je na selo Cucaje udario globu od 24 lire. Poginuli su: Stevan uri i Jovan Pisnuli iz Osojana, Stojadin Stojkovi iz Vaganea... Arnaut air je Stanii
751 752

Milan Raki, isto, str. 90. Isto, str. 92.

415
Milosavljeviu ukrao erku deset dana su je tukli i primoravali da se poturi jedva se uspelo da se devojka vrati ocu. Ve u pismu od 14. januara 1907. godine Raki vrlo jasno podvlai da je stanje u Staroj Srbiji takvo da Srbi sami moraju nai naina da poboljaju svoje stanje stvari na tursku se vlast ne vredi oslanjati. Svetislav Simi753 je ak predlagao da se po selima uzimaju vieniji Arnauti za uvanje naih sela, a da im se za to odredi izvesna godinja pomo, ali kako na taj predlog od Ministarstva nije dobio nikakav odgovor to je stvar tako naputena. U traganju za reenjem Spalajkovi je predlagao dva naina: 1. Vieniji ljudi se mogu pridobiti potkupljivanjem! 2. Najopasnije se arnautske poglavice i razbojnici mogu eliminisati i meusobnim ubistvima a oni svesno izmeu sebe ive u omrazi i dugovanju krvi. Za ova dva predloga ne bi bila potrebna nikakva vea suma novca, miljenja je i sam Raki, a uspeh bi bio znatan. 754 Ovaj se plan pre svega odnosio na peki i prizrenski sandak. Njega je Spalajkovi istina kasnije i doradio idejom da se po selima pekim obrazuju ete od samih etnika kojima bi upravljali najvieniji nai ljudi i najbolji domaini, pod upustvom Konzulata, a etnici bi bili seljaci koji bi danju sedeli kod svojih kua, a nou krstarili po selu i branili ga od svakog napada sa strane.755 Iznosei svoj lini stav o odbrani od Arnauta Raki je zastupao tri ideje: 1. Pribliavanje arnautskim prvacima i sporazumom sa njima. Ovo bi pored peke i prizrenske nahije svakako trebalo i proiriti iako se sa njima teko postie politiki dogovor. 2. Kad je re o uzimanju Arnauta za uvanje naih sela Raki je miljenja da se na tom planu aktivnosti mogu proiriti. 3. U datim okolnostima uraditi ta se moe da se kakav poznati krvnik uini bezopasnim. Raki je protiv aktiviranja eta imajui u vidu znatnu brojnu nadmonost Arnauta, dobro naoruanje njihovo i obiaj da svi zajedniki svete jednoga. to se seoskih eta tie Raki im nije ba naklonjen jer postoji mogunost, i najverovatnije je da e se to dogoditi ako se ete u pekoj nahiji stanu stvarati, da takve ete u stvari nee nita raditi, da e

753 754 755

Isto, str. 97. Isto, str. 97. Isto, str. 98.

416
postojati samo na hartiji, i da e mesto etnikog reda savesno primati i troiti novac koji se bude izdavao za njihovo izdravanje.756 32. 5. Besa Na molbu Izvrnog odbora u Vranju da Konzulat u Pritini odobri Stojanu Dajiu da pronae jo dva oveka koji bi prevodili ete preko gnjilanske kaze do Crne Gore u Skoplju Milan Raki u odgovoru od 16. maja 1907. godine podvlai da je spreman da to uradi i pored toga to misli da je to opasno i da moe imati kobne posledice o emu je izvetavao i Ministarstvo inostranih dela. U pismu od 4. jula 1907. godine, a na primeru vuitrnske kaze, Raki nam na najbolji nain pokazuje kako funkcionie zakljuena besa. Kod damije u selu Poljancu arnautski prvaci iz ove kaze (Drenica, Ortakol, aqa i Lab) su zakljuili besu iz koje nam Raki prenosi samo glavne take kojima je pre svega cilj da utvrde izvestan poredak ne odvajajui se od carske vlasti: 1. Niko ne sme initi zulume do idueg Mitrovdana. 2. Ko ubije, da mu se izgori sve to ima. Ako bi se ubica usprotivio i branio sa svojim roacima ili fisom, izvrenje presude besinog suda potpomoi e sama vlast, oni pak koji bi branili ili krili ubicu smatrae se kao njegovi sauesnici i njima se za tri godine ne dozvoljava da obrauju imanja. 3. Ko ukrade ili pritisne tue imanje, da se kazni kao ubica. 4. Ko na putu presree putnike, bilo Srbe, bilo Turke, da mu se spale sve zgrade koje ima. 5. Ko globi raju, smatrae se kao ubica i takoe kanjen biti. 6. Bidate nove poreze da niko ne daje; onaj koji da, da se izgori kao izdajica. 7. Ko ukrade, platie oteenom dvostruku vrednost ukradene stvari. 8. Da se uveni zlikovci Feka i Hamit, koji su pritisli zemlju manastira Devia, predaju carskom sudu, poto je ta parnica ve ranije prela u nadlenost carskog suda. 9. Ako Feka i Hamit od sada uine ma i najmanji zulum, bie spaljeni bez ikakvog ispita im domain Devia i au dostave Besi uinjene zulume.757 Ono nata Raki posebno skree panju jeste da srpski sudovi, za razliku od arnautskih besova, u poetku nisu ni malo imali problema kod
756 757

Isto, str. 105. Isto, str. 126.

417
funkcionisanja. Da bi naterali krivce da prime kaznu oni su morali da im zabrane svetenika: Takvom krivcu svetenik nije smeo otii u kuu, bilo radi krtnja, venanja ili sarane. I ta je mera pomogla. No docnije, kad su uvideli korist od bese i nai ljudi stekli uverenje da je ona ozbiljna i trajna, srpski sud se osnaio, dobio masu dragovoljnih izvrilaca njegovih presuda, i danas je on gotovo isto tako moan kao i arnautska besa.758 Da bismo ipak imali jasniju predstavu o tome kako su arnautski i srpski sudovi sudili pogledaemo samo etiri primera koja i Raki navodi u svom pismu: U selu Berivojcu neki Arnaurin kazao svome komiji, opet Arnautinu, da nije Turin. Sud arnautski presudi da mu se za tu uvredu zakolje jedna krava. To je odmah i izvreno.759 Neki Arnautin iz sela Strezovca uzeo je est ovaca Vasi Miloeviu iz Ajanovaca. Ovce je ostrigao pa pustio. Sud arnautski osudio ga da plati 6 dukata Vasiliju, pa ga, po izvrenoj presudi, predao dravnom sudu u Gnjilanu.760 Pre nekog vremena Srbi iz Bratilovice ponu sei zabran Arnautina spahije sela Ferikeja. Spahija Arnautin poali se srpskom sudu. Ovaj izae na lice mesta, izvidi koliko je ume poseeno, pa spahiji odredi sedmi deo zabrana.761 U seli Kamenici sastanu se arnautski i srpski sud da izvide neki spor i pozovu Nedeljka iz istoga suda da doe na suenje. Kako je bila no, ovaj ne hte doi, jer su ga zvali Srbi, a on nema poverenja u njih, a da su ga zvali Arnauti, on bi odmah doao. Na to skoi predsednik srpskoga suda, Trajko Arsi, iz Kamenice, i pred Arnautima podvikne mu: Zar pre bese nisi smeo nikud mrdnuti od arnautskih zlikovaca, a sad se boji Srba, i odmah sud srpski donese presudu da se Nedeljku za uvredu srpskog suda udari pedeset tapova. Arnauti ponu moliti Srbe da Nedeljku oproste i ovi najzad pristanu... i Nedeljka kazne da plati 1 liru.762 U pismu od 13. avgusta 1907. godine Raki ozbiljno upozorava na stanje koje je u Staroj Srbiji nastupilo posle nesrene pasjanske afere, 763 posle koje su Arnauti motrili na svaki pokret naih svetenika i uitelja i
Isto, str. 127. Isto, str. 128. i 129. 760 Isto, str. 129. 761 Isto, str. 129. 762 Isto, str. 129. 763 U gnjilanskoj kazi kod sela Pasjana sukobi se eta od 20 ljudi sa Radetom Radivojeviem Vojvodom Duanom na elu i turska vojska. Borba je trajala tri dana, 15, 16. i 17. jula. Vojsku su podravali i naoruani Albanci iz okolnih sela. Tom prilikom svi ljudi iz ete izginu. Ona je inae bila samo prolazu kroz Pasjane. No, u Pasjanu se sakrila dok ne padne no prihvatili su je kmet Zafir Jani, uitelj Ilija Popovi iz Pasjana, kao i uiteljJovan Rajievi iz sela Raniluga sa svojim ocem Krstom, potom ivko oi i Petar Ili. Naoruani Albanci to nekako saznaju i opkole etu posle ega je poela borba. Kod proboja eta se rasula u tri grupe, ali su ih potere stigle i unitile.
759 758

418
svakog vienijeg oveka. esta je bila i pojava da nou opkoljavaju srpska sela, upadaju u njih traei komite i oruje. Meutim, pored pojave ete, Arnaute je najvie ogorilo to to je eta imala kalauze i sauesnike meu ovdanjim Srbima.764 Primereno tome oni u Pei i Prizrenu sklapaju besu koja je direktno uperena protiv Srba: Prizrenska besa sastojala se iz ovih taaka: 1. Stavlja se u dunost svim Arnautima da dobro paze na kretanje vienijih Srba. 2. Svi se obavezuju da gone komite. Ali, da bi se taj posao lake i uspenije vrio, formirae se naroite ete od Arnauta, pod vostvom ljudi sa zadatkom da istrauju i gone komite. 3. Ukoliko se (u) selu nau komite, da se spale i unite.765 Slinu besu utvrdili su i peki Arnauti: 1. Da se zbog vanih dogaaja koji su na pomolu, izmire zavaena arnautska plemena, kako bi, u sluaju potrebe, mogli svi zajedniki poi protiv neprijatelja. 2. Da se obrazuje arnautska dobrovoqa~ka ~eta (do dve hiqade du{a) koja }e paziti na komite i ~uvati granicu spram Srbije.766 U dogovoru sa Arnautima iz Ljume Prizrenci su Mehmed painoj damiji u Prizrenu definitivno besu utvrdili. Besu od tri take od kojih ova poslednja ima i pet svojih pottaaka: 1. Da se ubijaju Srbi po nahiji, ali tajno i ne u masama, nego pojedince. 2. Da Arnauti obrazuju ete sa zadatkom da gone ete iz Srbije, a kao revan za Pasjane, da arnautske ete upadaju i u Srbiju. Odreeno je i koliko etnika za upad u Srbiju imaju dati pojedini barjaci. Tako: a) Ostrozupski barjak daje 480 etnika b) Poluki barjak daje 350 etnika v) Orahovaki barjak daje 300 etnika g) Suhoreki barjak daje 350 etnika d) Malohoki barjak daje 180 etnika767 Primereno tome ve je i bilo stradanja kod Srba izvetava Raki Ministarstvo inostranih poslova: u Movljanu je ubijen jedan Srbin... i to poto su se Srbi izmirili sa Arnautima, u Pei je ubijen Srbin Pavle Kosti, u selu Kostrcu je ubije Srbin uro Kii 1. juna 1907. godine. Od oktobra meseca 1907. pa sve do decembra 1908. godine Milan Raki je radio kao vicekonzul u Solunu.
764 765 766 767

Milan Raki, isto, str. 131. Isto, str. 131. i 132. Isto, str. 132. Isto, str. 135.

419
32. 6. Solunska zavetrina U pismu od 11. oktobra 1908. godine Raki javlja da je na vojnom vebalitu odran veliki miting svih narodnosti protiv proglasa bugarske nezavisnosti i aneksije Bosne i Hercegovine.768 Miting je odan na inicijativu mladoturkog komiteta. Mladoturci su rado pribegavali masovnim zborovima jer je to bio jedan od osnovnih metoda njihovog politikog rada s vienacionalnim masama. Po pravilu su vodili rauna da govornici budu iz redova svih naroda koji ive u datoj oblasti. Na ovom je skupu od Srba govorio ore Denkovi koji je izrazio protest protiv oigledne povrede Berlinskog ugovora... proklamovanjem bugarske nezavisnosti (i) aneksijom Istone Rumelije koja je integralni deo Otomanskoga Carstva.769 Ve sutradan Raki alje pismo u kome Ministarstvo obavetava da su ovdanji Turci reili da bojkotuju robu iz Austro Ugarske i Nemake.770 Po trei put Raki dolazi u Pritinu, poetkom januara 1909. godine da bi bio pravno uzeto bio otpravnik poslova, a stvarno je postao prvi ovek te ustanove. 32. 7. Svakojaka i svakodnevna previranja O sukobu mitropolita Niifora i grkog svetenika koga vlast nikako nije htela ukloniti iz Ferizovia, pod izgovorom da je on privatno lice i da, kao takav, moe sedeti u kom hoe mestu, Milan Raki izvetava Ministarstvo u svom pismu od 10. februara 1909. godine. Grki svetenik ne samo da nije hteo da ide iz ovog mesta no je ak sluio slubu u jednoj privatnoj kui. Sukob se naroito zaotrio onoga trenutka kada je umrlo jedno grko dete ijim roditeljima Srbi nisu dali da ga sahrane u turskom groblju ako insistiraju na tome da ga opoje grki svetenik. Kako mutaserif (okruni naelnik) naloi da se dete sahrani sa grkim popom to Srbi odlue da silom spree grkom sveteniku ulazak u
Zvanino i jednostrano Austro Ugarska je proglasila aneksiju Bosne i Hercegovine 7. oktobra 1908. godine, koji je inae pod svojom okupacijom drla jo od 1878. godine na osnovu odluke Berlinskog kongresa. Bugarska je jednostrano 5. oktobra 1908. godine jednostano raskinula svoj vazalski odnos prema Turskom Carstvu vazalski odnos koji je takoe bio primeren odlukama Berlinskog kongresa. 769 Isto, str. 149. 770 Ugledajui se na carigradske, ovdanji Turci reili su da bojkotuju robu iz autro Ugarske i Nemake, a takoe i duane koji ovom robom rade. Jue su izale objave kojim se preporuuje graanima da se strogo pridravaju ovog reenja. Odmah posle ovog reenja, stigla je jue jedna laa sa robom iz Austro Ugarske. Poto je ceo dan i no prestojala u pristanitu, morala je otputovati natrag, jer amali nisu hteli da istovaraju, a trgovci da prime robu. Isto, str. 150.
768

420
groblje. Sukob je otiao toliko daleko da su konjanici iz Pritine i andarmerija iz Ferizovia dobili naredbu da pucaju u meso ako Srbi ne dopuste da se dete sahrani. Po svoj prilici da se sukob zavrio tako to je grki pop opojao dete u kui da bi onda bilo sahranjeno a srpski pop ga je opojao naknadno. Pratei atmosferu posle carigradskih dogaaja771 Raki u pismu od 5. maja 1909. godine karakterie kao mirnu. Meutim, posle zbacivanja Abdula Hamida772 ima nekih razlika u dranju Arnauta. Evo ta Raki belei o trenucima kada je zvanino saopteno zbacivanje sultana Abdula Hamida: Pre ovoga dogaaja oni su izgledali kao ljudi nezainteresovani u ovom sukobu i koji ravnoduno iekuju ishod borbe. Danas oni izgledaju kao ljudi prevarenim u svojim nadama, nezadovoljni i ljuti. Jo onoga dana kada je zvanino saopteno zbacivanje sultana Abdula Hamida i stupanje na presto novoga sultana palo je u oi i njihovo dranje. U uumatu, gde je ovo saoptenje izvreno, bila su samo zvanina lica, oficiri i inovnici, i Srba. Od Turaka nije bilo nikoga. Oni su mirno sedeli u svojim duanima i radili svoje svakodbevne poslove, kao da se oko njih nita ne deava. I tako je proklamacija proitana vojnicima i jednoj gomili ciganske deurlije. Vlast nije naredila da moraju prisustvovati i oni su ostali kod svojih kua.773 Stanje je bilo takvo, naroito meu Arnautima, da su se oekivali vei sukobi. U tom smislu Raki u svom pismu belei: U Ferizoviu se tako proneo glas da Arnauti spremaju napad na mladoturski klub i pokolj kolovanih oficira. Izveten o ovome, skopski klub uputi u Ferizovi jednog oficira, kao svog izaslanika, da proui situaciju i vidi koliko se vere moe pokloniti takvim glasovima. U ferizoviskom klubu odrana je sednica i veanje o situaciji. Na sednici su bili izaslanik iz Skoplja, svi oficiri iz Ferizovia, od Turaka aivar-aga, a od Srba Marko Sinadinovi, koga su feizoviski oficiri doveli na sednicu. Svi su se sloili da meu Arnautima ima nezadovoljstva protiv sadanjeg stanja, da mrze mladoturke, da ih na to naroito podstie Hadi Plana, koga treba smatrati kao vou reakcionara i odmah uhapsiti. Da bi se uklonila opasnost od kakvog napada Arnauta, traili su od skopskog Odbora da se u Ferizovi odmah uputi dva buljuka vojske, u Prizren dva
U aprilu 1909. godine je dolo do pobune pristalica starog reima protiv mladoturaka, u emu je aktivnu ulogu odigrao sultan Abdul Hamid II. Meutim, garnizon u Solunu pod komandom efket - pae, mladotursko uporite, odmah je marovao na Carigrad i slomio pobunu. Isto, str. 344. 772 Abdul Hamid II (1842 1918), vladao je turskom od 1876 1909; zbog uea u aprilskoj pobuni, mladoturci su ga zbacili sa vlasti i 27, aprila na presto doveli Mahmura V. Reada. Isto, str. 344. 773 Isto, str. 161.
771

421
tabora, u akovicu dva, i u Pe etiri tabora. Ovaj zahtev potpisali su svi prisutni i jue je upuen u Skoplje.774 Pismo od 15. juna 1909. godine prati dogaaje vezane za kupljenje predaju carskih puki. Dok u akovici David paa nije imao problema u Malesiji su Arnauti odbili i puke da predaju i da pristupe popisu. On zato dublje prodre u nju, zauzme af Morinu (najvei vis), pree u napad i otvori bitku na celom prostoru od akovice do Morine. No, jedna njegova izvidnica od stotinu konjanika zapadne izmeu dve arnautske zasede i ni jedan od njih nije glave izneo. Borba se tako rasplamsala da se jo ne zna zakljuuje Raki ovo pismo na kraju. Ve u pismu od 2. jula Raki ire pojanjava ove novonastale sukobe. Zbog toga to je mrzeo Arnaute David paa se nije obazirao na instrukcije po kojima se nije smelo uputati u borbu sa Arnautima. S druge strane, i tu Raki iznosi svoja zapaanja, novi reim ne samo da nije imao nameru da protiv Arnauta preduzme radikalnije mere, koliko je manje imao interesa da regulie odnose izmeu Arnauta i Srba kako bi i time Srbima osigurao bar ivot i imanje.775 Ukupna im je anarhija odgovarala iz najmanje dva razloga: 1. Kao reakcionarni element koji zahvata prostranu oblast, a dobro naoruani i jako organizovani po plemenskim osobinama, u datom trenutku, a pod pretpostavkom opteg sporazuma oni mogu zadati velikih neprilika i nevolja mladoturskom reimu. 2. avid paina akcija je kao osnovni cilj imala da prikupi porez jer je u Turskoj vladala velika oskudica. Ne sukob sa Arnautima za to Turska u tom trenutku nije bila dovoljno osposobljena. Novac je bio u prvom planu, dok su srpsko arbanaki meuodnosi bili sporedni, beznaajni. 32. 8. Trasiranje pruge i arbanaka pobuna U pismu od 9. novembra 1909. godine M. Raki izvetava Ministarstvo da su na prostor Stare Srbije stigli francuski ininjeri, Vranecki i Bernar, u vezi projekta balkanske transferzale776 i da su se ve preko Pritine uputili za akovicu. Ve u pismu od 21. novembra on podvlai problem oko toga da pruga nee moi, bez velikih trokova, dodirnuti samu varo. Pet dana nakon toga on javlja Ministarstvu da su ininjeri
Isto, str. 161. Isto, str. 164. 776 Srpski projekat balkanske transferzale predviao je da pruga ide linijom Radujevac Ni Merdare Prizren Medovo. Njega su podravali Rusija, Francuska i Velika Britanija, a donekle i Italija. Austro Ugarska uz podrku Nemake bila je protiv njega i zalagala se za liniju tzv bosandake eleznice koja bi preko Mitrovice ila za Solun.
775 774

422
imali problema sa arnautskim stanovnitvom i da su se iz bezbednih razloga vratili u Pritinu: Ininjeri su kao uslov svoga povratka zahtevali da se njihova misija od strane turkih vlasti bolje osigura i organizuje, to do sada nije bilo u dovoljnoj meri. Da im se zagarantuje lina bezbednost o kojoj da se oni ne brinu i da im se vazda unapred osigura stan. Osim Ali beja, koji je lan njihove misije, traili su jednog vieg graanskog ili vojnog inovnika, koji e imati o svemu tome da se stara. Mutaserif je, svakako u dogovoru sa Skopljem, usvojio njihove zahteve i odredio da sa njima putuje i o svemu se stara vuitrnski kajmakam sa sto ljudi, u ijoj e pozadini da se uvek nalazi jedan bataljon u sluaju potrebe.777 Pismom od 28. marta 1910. godine Raki obavetava Ministarstvo da je nagla promena u odnosima vlasti spram graana posle izvrenog prevrata u dravi izazvala ogromno nezadovoljstvo kod Arnauta koji nisu mogli da se pomire sa injenicom da je dolo vreme ravnopravnosti bez obzira na veru i opta vojna obaveza: Oda vajkada konzervativni, naviknuti na hijerarhijske odnose u porodici i dravi, na povlaivanje i poputanje vlasti i na izvesne privilegije, Arnauti nisu mogli biti zadovoljni novim poretkom. 778 Suoena sa tim problemom turska vlast je metodom poputanja pokuala da ih pridobije. Meutim, ovoga je puta tako daleko ila da je ve uveliko bilo krajeva u kojima nje uopte nije ni bilo ceo kraj izmeu akovice i Pei formalno se odmetnuo od vlasti. Preciznija se slika o ovome moe jasnije stei na osnovu telegrama koje je Raki upuivao Ministarstu inostranih dela u periodu od 4. do 12. aprila 1910. godine, a koje emo i mi ovde propratiti: - U Labu se vodi iva borba da se pucnjava uje i u Pritini 4. april. - Borba se vodi etiri sata, Arnauti se tako dobro dre da vojska ne uspeva da ih odbije 4. april. - Situacija je u vojsci tako kritina da je i iz Pritine poslata pomo. Postoji opasnost da Arnauti zauzmu i nju 4. april. - Noas je bila ogorena borba, vojska ne napreduje, pristiu ranjeni 5. april. - Usprkos pomoi iz Skoplja i Ferizovia vojska je brojno bila slabija. Usmerava se na odbranu Pritine u kojoj vlada panika 5. april. - Stanje zatija, obe strane oekuju pomo 6. april. - U gradu panika 7. april.
777 778

Isto, str. 177. Isto, str. 182.

423
- Vojske nema vie od est hiljada, ali je i pored toga posela sve puteve oko Ferizovia - 9. april. - Vojsci u pomo stiu etiri topa, na poloaju bez promena 10. april. - Borbe se vode u neposrednoj blizini Pritine, postoji opasnost da Graanica strada 10 april. - Vojska posela brda oko Pritine, municija neprestano pristie, opasnost velika 10. april. - U Pritini oskudica za drva i hranu, vojska nije presekla komunikaciju Laba sa Kosovom te Arnauti uzimaju hranu od kosovskih seljaka 10. april. - Situacija uopte ozbiljna i moe se sve oekivati 10. april. - Govori se da su Albanci zauzeli akovicu, ovde se pozicije uvruju prema Graanici 11. april. - Deset glavnih Arnauta dolazi noas u Pritinu za garanciju da e se ostali razii 11 april. - Arbanaka buna moe se smatrati kao svrena, bar za sada, preki sud jo nije proglaen 12. april. - Arnauti se u Labu razili, osnovae se preki sud 12. april. - Vojska e kroz nekoliko dana, rekao mu je mutaserif, poi iz sela u selo da uhvati pokretae i poglavare preki sud e se osnovati pod predsednitvom jednog enerala iz Carigrada 12. april.779 U pismu, meutim, od 13. aprila Raki izvetava Ministarstvo da mira zapravo i nema: Vrenje meu Arnautima postaje sve jae. Ono je danas utoliko znaajnije i opasnije to se svi arnautski krajevi solidariu, to od sada, verovatno, nee biti usamljenih pokrajinskih pokreta, nego jedan, snaan i jak opti arnautski pokret. Ja sam u jednom ranijem izvetaju napomenuo, da se pokret u Labu ovoga puta moe suzbiti, no da e se buna opet javiti, u Labu ili na drugom kom kraju, ali uz uee i drugih Arnauta. Dananja situacija, posle dogaaja u Labu, okuraie jo vie Arnaute na ovakve pokrete. Oni sa pravom mogu smatrati da su iz ove borbe izali kao pobednici i da vlast njima ne sme nita ni pod novim reimom. Jer, sem gubitaka u bici, oni nisu osetili drugih posledica od ovog buntovnog pokreta. Niko ih vie ne uznemirava, a njihove voe spremaju novi pokret i jai otpor vlastima. A te voe poznate su, jer su sa njima pregovarali ne samo vieniji Pritevci, nego i sam komandant vojske, pa kad ih ipak vlast ne trai i ne hvata, znai da ne sme to da uini.780
779 780

Isto, str. 184 188. Isto, str. 131.

424
Novi razvoj dogaaja najlake moemo propratiti na osnovu telegrama od 13. aprila 16. maja 1910. godine: - Iz razgovora sa glavnim komandantom Daber paom Raki saznaje da se vlast veoma ustee preduzeti energinije mere u Labu 13. april. - Vojska je pola u susret Arbanasima u Lipljan. Lako moe da doe i do borbe 14. april. - U Drenici arbanaki pokret dobija na zamahu 15. april. - Otpoela je borba. Deo vojske iz Ferizovia krenuo je ka Lipljanu. Ve est sati Arbanasi se uporno dre 23. april. - Arbanasi zaustavili voz od Skoplja u Kaaniku i oduzeli oruje od 40 vojnika, a od oficira i novac. U Kaaniku ima negde oko 5.000 Arbanasa 24. april. - Deo vojske se povukao ka timlju, a deo ka Lipljanu 24. april. - I danas su Arbanasi zaustavili voz kod Kaanika 25. april. - Arbanasi presekli prugu kod Kaanika. Stanje je kod Ferizovia veoma kritino. Procenjuje se da u Kaaniku i Crnoljevu ima oko 20.000 Arbanasa 26. april. - Vrhovni komandant nema ni punih 10.000 ljudi, ali se oekuje jedna divizija od 5.000 27. april. - Borba u Kaaniku je trajala do u no i bila je vrlo ogorena 30. april. - Poto nisu Kaanik oistila od Arnauta Turci su otpoeli pregovore. Arnauti su opkolili akovicu i oekuje se napad 1. maj. - U borbi kod klanca Arbanasi izgubili oko pet stotina ljudi, ali zaplenili mnogo municije i 800 (turskih) lira vojnih para 4. maj. - U gnjilanskoj kazi borba je trajala tri dana uz promenljivu sreu dok su Arbanasi potukli vojsku kod sela Smire 6. maj. - Vojska iz Ferizovia pola ka Crnoljevu gde je poela pregovarati sa Arbanasima 6. maj. - Borba se i dalje vodi, pucnjava se uje i u Pritini 10. maj. - Neki vuitrnski Arnauti, koji se sino vratili iz Crnoljeva, tvrde da su tamo sa Mahmut efket paom zakljuili povoljan mir 25. maj.781 U pismu ministarstvu od 18. maja Raki javlja da je u Pritini odran protestni miting povodom kritskog pitanja.782 Kako je bio pazarni dan na
Isto, str. 192 197. Ovo je pitanje bilo veoma aktuelno u fazi od 6. oktobra 1908. godine jer su prvaci grkog stanovnitva proglasili izdvajanje iz Turskog Carstva i ujedinjenje sa Grkom. Zapravo su pokuali da iskoriste krizu nastale posle austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine, kao i bugarskog proglaenja nezavisnosti. Re je o ostrvu na kome je do ustanka dolo jo 1889. godine, pa novog takvog pokuaja i do prvog proglaenja ujedinjenja sa Grkom 1896. godine. Ratom protiv Grke 1897. Turska je uspela da taj plan osujeti, da bi onda a pod pritiskom velikih sila Krit postao autonoman pod turskim suverenitetom, ali i grkim princom kao generalnim komesarom. Red na
782 781

425
njemu se okupilo oko 2.000 dua. Pored predsednika optine od strane Turaka i Arnauta od Srba je govorio i Stojan Kapetanovi na srpskom. Samom je zboru prisustvovao i mitropolit Niifor sa svetenstvom i uiteljima.783 32. 9. Prikupljanje oruja U pismima od 21. maja 15. avgusta 1910. godine M. Raki prati surovost turske vojske, u procesu prikupljanja oruja, nad srpskim ivljem. Dok su im Arnauti predavali zastarelo oruje, staro izmeu 60 80 godina, i dok kod njih nisu ni pomiljali na bilo kakav oblik surovosti, iako su znali da su veoma naoruani, kod Srba je ta granica padala sve nie i ispoljavala se u oblicima koje su prevazilazile sve granice razuma. Tako su u selu Moniice Srbi, u gnjilanskoj nahiji, poto su im predali sve, a Turci uvereni da ipak nisu, najnemilosrdnije tueni: kmet ore Anti, Kosta Cvetkovi, Tomo Simi, Stojan Mikovi, Risto i Stevan Mili, Stojko Trajkovi, ivko Mladenovi i Simeun Petkovi. Izbijeni tako da su svi morali odleati po nekoliko dana, a petoro od njih jo ne mogu da se maknu.784 Ubrzo je pretuen i svetenik iz Raniluga, ore Popovi. U Kamenici je eta vojnika odsela kod muhadera Zejnela - oveka poznatog po svojim zulumima i naredila da se pred njegovu kuu pokupe svi Srbi sa polja. Sve su ih tukli po nekoliko puta, tako to su im udarali 40 50 batina, zatim polivali hladnom vodom i ponovo tukli. Istueni su: Stevan urinski, Stojan Mitrovi, Stoa Mekarovi, Mladen Stojkovi, Pero Stojanovi, Nedeljko uri, Petko posinak uitelja Pavla emerkia i Nio Maksimovi deak od 12 do 13 godina. Iz Moara su pretueni Aleksa Baralica i Filip Vasi, iz Odvca Uro Arsi, Janako Stevi, Krsto Stevi i Nasko urevi. U selu Bostanu Anto, Risto, Todor i Nasko umakovi, u Cerovcu Savo Ognjenovi, a u Klobukaru Mladen Konstantinovi. Tueni takvom silinomda e skoro svi istueni ostati bogalji celog svog veka. U selu Bunice vojnici su silovali Mariju Simi da je bila na samrti. Na mrtvo su isprebijani: ente Simi Marijin mu, Anto Pavi, ore Anti, Rumena Trajkovi i Petra Stankovi. U Kololeu: Stojko Dun, Jordan Simi, Trifun oki i Kosta Stanimirovi. U Plavici je na mrtvo isprebijan Jovan, a u Bostanu Stojan umakovi. U Donjem Korminjanu: Mice Simonovi, Trajko Pani, Todor Gruji i uro Janiijevi. U Domorovcima su tueni: Kosta
njemu odrvala je vojska velikih sila. Pitanje je konano reeno tek Prvim balkaskim ratom kada se Krit ujedinjuje sa Grkom. 783 Isto, str. 197. 784 Isto, str. 204.

426
Peri, Jovan Spasi, O. Nani, Aleksa Nani, Mane Veljkovi, Veljko Trajkovi, Todor Perzii, Deko Selki, Simon Popovi, Serafim Simi, Jordan Selki, Stojko Tomi, Mito Vrani, St. Stanisavljevi, Savo ivkovi, Apostol Jovanovi, Aleksa Popovi, Stanko Grnevi, Anto Grnevi, ore Buli. U Korminjanu: Dena Vukovi, Jovan Vukovi, Deka Maksimovi, Kosta uri, Mika Sari, Dena Rezi, Pea Nei, Cvetko osi, Josif osi, Stojan Jankovi, Vasa Stanojevi, Kosta Cvetkovi, Mita Vukovi, Kole Slavkovi, Toma Vukovi, Stojan Sari, Kosta Joki, Mice Simonovi, Damnjan Dimi, Veliko Dimi, Dena Gruji, Stojan Popovi, Jovan Gruji, Stojan Risti, Trajko Jaki, Todor Kovi, Perko Stojiljkovi i Taso Ivi. U Ranilugu: Ivan Bizi, Simon Bizi - deko od 14 godina, ore umakovi, Jefto Guli, Kosta Deni, oko Zdravkovi, Stojan Jovanovi, Petru Jovanovi, Arso Risti, Pava Maksimovi, Jovan Maksimovi, Milan Pavi, Jovan Muli, Zafir Simi, Kena Ceki, Petar Ceki, ore Balje, Zafir Nati, Trajko Naji, Kole Anti, Cvetko Anti, Tomo Arsi, Nedeljko Ili, Lazar Pavi, Duan Pajki, Dimo Arsi, Vaso Bizi, Majko Jankovi, Lazar Risti, Dragutin Popovi, Savo Maksimovi, Stanko Vasi, Todor Peri, Kosta aki, Milutin Mii, Krsto Popovi i Marko Pajki. U Glogovcu: Jovan Jerebii, Veliko Simi, Atanas oi, Maksim Trajkovi, Todor Maksimovi, Risto Aritonovi i Kosta Jerebii. Kako su Turci naroito bili ogoreni na svetenike i uitelje, uvereni da su oni ti koji raju naoruavaju, to se svet toliko poplaio da, recimo u Gnjilanu, niko ne sme ni jednom uitelju da prie.785 Ukazom od 19. decembra 1910. godine Milan Raki biva unapreen za konzula II klase. Kako je ipak ostao na dotadanjem rednom mestu slubovanja time je i pravno postao ef konzulata u Pritini. Na tom mestu Raki ostaje do 21. decembra 1911. godine kada je reenje o njegovom premetanju potpisano, a koje je Raki primio tek vie dana po povratku u Beograd 31. januara 1912. godine. Ipak, moe se sasvim pouzdano znati da Raki nije bio vie u Pritini na dan 7. januara 1912. godine. 32. 10. Mitropolitova ostavka i sultanova poseta U pismu Ministarstvu od 13. janauara 1911. godine Raki izvetava da mitropolit Niifor ne pristaje da primi protu Stevana Dimitrijevia za rektora bogoslovije u Prizrenu.786 Pre je spreman da da ostavku no to da uradi. To je i bio razlog to je Raki molio Ministarstvo za odobrenje da prota iz Pritine ode u Solun.
785 786

Isto, str. 214. Isto, str. 113.

427
U dopisu od 16. januara ve saznajemo da je mitropolit Niifor spreman da se odazove elji kraljevske vlade da da ostavku, ali da arhimandrita Savu ne moe uzeti za administratora jer to pravo u trenutku kad mitropolit daje ostavku na sebe preuzima Patrijarija. Spreman je, meutim, da od Patrijarije zatrai da za administratota postavi arhimandrita Savu. U ovom pismu Raki skree panju ministarstvu na dva detalja: 1. Kako arhimandrit Sava ne uiva blagovoljenje Patrijarije on moli da se odmah izvesti Poslanstvo u Carigradu da u tom smislu dejstvuje kod Patrijarije. 2. Kako su ovo trenuci u kojima treba tedeti osetljivog mitropolita Niifora to Raki moli Ministartsvo da se utie na beogradsku tampu, koliko je to mogue, da se obustave napadi na mitropolita. Ve 17. februara 1911. godine on Ministarstvu predoava tekst ostavke mitropolita Niifora i to u prevodu sa grkog na srpski. Ostavka je inae upuena 3. februara, ali definitivnu odluku o njoj i postavljenju novog administratota Patrijarija tek treba da donese. U pismu od 17. juna M. Raki izvetava Ministarstvo o dolasku u Pritinu sultana Mehmeda V Reada (1844 1918) brata svrgnutog sultana Abdula Hamida II.787 Atmosfera je bila takva da su kole, predstavnici raznih korporacija i narod bili postavljeni pri ulasku u varo sa eleznike stanice. U samoj varoi i ulici kojom je sultan iao sem vojske nije smeo biti niko to e dalje rei da je on u njoj praktino pozdravljao samo vojnike. Njegovom dolasku su prisustvovali Arnauti i Srbi koje je vlast podigla i dovela Arnauti iz Prizrena, Pei i akovice nisu tu bili. Ukupan broj uesnika u doeku kretao se oko 20.000 ljudi. U pismu od istoga dana Raki pie da je sultan ve jutros otputovao za Skoplje i Solun umesto tri dana, kako je bilo planirano, zadrao se u Pritini tek jedani jedno ne celo jutro. U petak 3. juna sultan je posetio i razgledao Muratov grob da bi posle toga otpoela molitva nakon koje je proitana njegova amnestija svim politikim krivcima koji su se nalazili u zemlji i van nje. Uz to je objavljeno da on iz svoje privatne kase daje trideset hiljada turskih lira za mirenje krvi meu arnautima, a da e vlada, ako to ne bude dovoljno isplatiti ostatak iz dravne kase.788
Raki je jo 14/27. decembra 1909. javio da se putovanje turskog ministra graevina vozom do Mitrovice tumai njegovom eljom da se uveri u stanje pruga i puteva zbog predstojee sultanove posete Muratovom Turbetu. O sultanovoj poseti Raki je ponovo javio 19. februara/4. marta 1911. povodom inspekcijskog puta jednog naroitog izaslanika iz Carigrada, isto, str. 364. 788 Isto, str. 248.
787

428
Podvlaei svoj lini sud o utisku sultanove posete on decidirano podvlai: Nesumnjivo da je versko-politika manifestacija na Muratovom grobu ima uticaje na fanatine elemente turske i da je, donekle, doprinela da se raznorodne muhamedanske rase osete blie jedna drugoj, ili bar da se jae istakne jedina moralna veza meu njima jedinstvo religije i fanatizma. S druge strane, teko je i zamisliti da od toga moe biti znaajnih i trajnijih rezultata koji bi bili od koristi za tursku politiku i tursku prevlast u ovim krajevima. Arnauti su i do sada bili dobri muslimani; njihove su se voe i do sada isticale kao pravi zatonici vere i netrpeljivi fanatici, ali vera nije smetala ni jednima ni drugima da ustaju protiv dravne turske vlasti i da, naroito u poslednje vreme, smatraju Turke za otvorene neprijatelje. Nezavisno od te verske demonstracije na Muratovom grobu, utisak Sultanovog puta na Arnaute bio je slab. Prvo to pada u oi je relativno mali broj Arnauta koji su doli na Kosovo. Kad se uzme u obzir ta znai Sultan za muhamedance, da je Mehmed V prvi sultan koji, u mirno doba, dolazi u ove krajeve, cilj Sultanovog puta i davnanje spreme za nju najzad, privlanost ovakve verske manifestacije na Kosovu, moglo se oekivati da e stotine hiljade Arnauta prekriliti Kosopo polje. Njih, meutim, nije bilo vie od 30.000 raunajui i Pritevce. Neka bi se, sigurnosti radi, ovom broju dodala jo koja desetina hiljada, on ipak ostaje neznaajan spram ogromne mase arnautske u ovim krajevima.789 Vrloje zanimljiv Rakiev utisak o sultanovom odlasku koji iznosi u svom pismu od 19. juna 1911. godine: Kao to je javljeno telegramom, Sultan je otputovao 4 ov. meseca za Solun, iako je bilo u programu da se zadri u Pritini do 5. Krenulo se u 6 asova izjutra. Jedan Sultanov sin mogao se videti u pretposlednjim kolima, kao da visoki putnici nisu imali dovoljno vremena da zauzmu mesta koja im pripadaju.790 Ovaj utisak pojaava i potvruje i u pismu od 25. juna u kome kae da je Sultanov dolazak na Kosovo promaio cilj. Ovo se pre svega odnosi na Arnaute. Uostalom evo kako nam on predoava taj neuspeh ili promaaj iz razgovora izmeu arnautskog poslanika iz Vuitrna, Hasan bega, i vicekonzula srpskog Konzulata Duana Protia: Sad se gotovo sa pouzdanou moe tvrditi da je Sultanov dolazak na Kosovo promaio cilj. Njegova pojava nije uinila potreban blagotvoran efekat, emu su se nadali organizatori ovoga puta, a proglaena amnestija i dat poklon za krvninu primljeni su ovde hladno i s nepoverenjem. Arnauti
789 790

Isto, str. 248. i 249. Isto, str. 251.

429
su ostali nezadovoljni kao i pre, i, svi su izgledi da se nee smiriti dok se ne uine ranije traene koncesije. Ovo miljenje utvruje se izjavama, pored drugih znakova, koje je ovih dana uinio Hasan beg, arnautski poslanik iz Vuitrna, u razgovoru sa g. Protiem, vicekonzulom. Kad je g. Proti primetio Hasan begu da e se posle Sultanovog puta u Pritinu, koji je doneo Arnautima amnestiju i poklon od 30.000 lira, svakako svi arnautski pobunjenici vratiti kuama i predati vlastima oruje, on je odgovorio da u Arnautluku nee biti mira dok se Arnautima ne uine stvarni ustupci i trajno dobro. Ti stvarni utisci sastojali bi se u tome to bi se za administrativne, vojne i sudske inovnike u Arnautluku postavljali iskljuivo Arnauti; to bi Arnauti sluili vojsku u svojoj zemlji; to bi u celoj Albaniji otvorili kole u kojima bi se uilo na arnautskom jeziku sa latinskom azbukom; to bi se podigli putevi i provela eleznica kroz Albaniju. Kad mu je g. vicekonzul primetio da bi to bio zaetak autonomije, kojoj moe biti Arnauti tee, Hasan beg je odgovorio da je iz njegovog programa iskljuena ideja o autonomiji, jer su oni svesni toga da ne mogu iveti slobodni i nezavisni van granica turske drave.791 32. 11. Iso Boljetinac, Sulejman Batua, poloaj Srba, bezvlae U pismu od 27. juna 1911. godine Raki javlja da se Iso Boljetinac sa tridesetak svojih drugara nalazi u svom selu u blizini Mitrovice, da javno nose oruje i uvaju puteve koji vode u selo. Vlast se ini neveta, a vieniji mu Arnauti dolaze u posetu donosei ak i odgovarajue poklone. Najvei utisak koji je on ostvario kod posetilaca svodio se ne njegovo poreenje Sultana sa mekom koju vode tamo amo i neprestano uvaju, jadna meka samo urlie i mumla. Paralelno sa tim ustanak se meu albanskim plemenima irio: od Mirdita se sve vie prenosi ka Ljeu i okolini. I pleme aqa se prikljuuje ono koje je do sada sedelo po strani. Ve u pismu od 10. jula Raki javlja da Iso bei u planinu to se moe shvatiti i kao poziv ostalim Arnautima. Upravo zato je turska vlast inila napore da pregovara sa njima. Njegovi su zahtevi, meutim, bili takvi da vlast na njih nije mogla odmah pristati. A on je traio da ne preda oruje i da mu se vrati ve konfiskovano imanje. Pristanak na ovo bila bi po vlast kapitulacija. U nemoi, ipak, vlast pristaje da mu dozvoli da nosi oruje. Samo taj oblik poputanja, izvlai Raki zakljuak, ipak nee Isa odobrovoljiti.

791

Isto, str. 251. i 252.

430
Slino njemu ponaao se i Sulejman aga Batua sa svojim drutvom blizu akovice. I sa njim vlast ima problema u pregovorima. Izgleda, tumai Raki ova ponaanja, da je njihova politika da, pretei ustankom i nezgodama koje, i bez ustanka, mogu stvoriti vlastima u dananjim tekim prilikama, naterati ih da popuste njihovim linim i optim arnautskim zahtevima.792 U tom kontekstu je u Pritini i osnovan jedan tajni komitet od dvanajest lanova koji je Isu preko izaslanika poruio da se nikako ne vraa kui i ne prima ustupke vlasti, jer ima izgleda i na vee uspehe. akovaki kraj je posebna briga tamo je pre dva dana upuena sva vojska iz Ferizovia, a jue iz Mitrovice jedan bataljon i dve brdske baterije. to se naeg naroda tie on se nalazi u vrlo tekom poloaju tim vie to i sama vlast tei ka tome da zavadi Srbe i Arnaute i da Srbe istakne kao slepe pristalice vlasti na tetu Arnauta pismo od 26. jula 1911. godine.793 Odmah po dolasku u Mitrovicu, 30. jula 1911. godine eta se Isa Boljetinca predala kajmakamu. Evo ta o tom inu u svom pismu od 2. avgusta 1911. godine belei Milan Raki: Dan pre toga dola je u Mitrovicu eta Isina, bez oruja, i predala se kajmakamu. Vlast joj je priredila srdaan doek sa obligatnom kafom kod kajmakama, etnjom po varoi i gazovima na Ibru. Oruje nisu predali, a niko im ga nije ni traio kad su izjavili da su puke, koje su nosili, Isine i da su ostale u Isinoj kui.794 Ali, belei u istom pismu Raki dalje: ... da bi markirao da se ne predaje na navaljivanje dravnih vlasti i zbog njenih obeanja, on je na vet nain odstranio vlast od predaje, predavi se Hasan begu i jo nekim begovima, koji su mu dali besu da e njegovi zahtevi biti ispunjeni i da oni sa svojim fisovima odgovaraju za njega. Tako je postignuto dvoje: predaja Isina ne moe se uzeti kao uspeh vlasti i ne moe se tumaiti kao da Arnauti poputaju, i, drugo, istie se arnautska organizacija kao posrednik bez koga se ne moe u vanijim poslovima izmeu vlasti i Arnauta. Ovo poslednje ini mi se naroito vano i, po nekim znacima sudei, izgleda da e Arnauti poglavito raditi na tome da i u budue osiguraju svojoj organizaciji ovakvu posredniku ulogu.795 Usmeravajui svoju panju na poloaj Srba Raki u pismu od 26. avgusta 1911. godine navodi itav spisak zloina koje su Arnauti prema
792 793 794 795

Isto, Isto, Isto, Isto,

str. str. str. str.

261. 271. 277. 278.

431
njima uinili. Taj se njihov zulum naroito pojaao posle sultanovog odlaska sa Kosova: - Prvog juna 1911. godine Sali Muji je u Lipljanu motikom ubio Milana Nedeljkovia. - Dan ranije Ahmet Mukat je u Slivovu ubio Filju Savia. - Istog dana su Arnauti iz Batusa hteli da poture jednu devojicu. Spaslo ju je samo to to po nizifu (matina knjiga primedba autora) jo nije imala etrnaest godina. - U Donjoj Brnjici je 26. jula ubijena ena Stojana Vitkovia, ivka. - Rama Redep i jo dva Arnauta isprebijali su Iliju Cvejia, Boa Lazia i jo jednog Srbina. - Krajem jula Arnauti su ugrabili Stanojku, ker Milivoja Miletia, iz Donje Brnjice brzo je poturili i odmah udali za uvara ume u istom selu Aliju Giljana. - Onomad su, pored svih napora Mitropolije, po svom pristanku i pred medlisom poturene dve devojke iz sela kod Lipljana.796 - Nepoznati Rugovci su 18. juna napali Petra Boia iz Goradevca isprebijali ga tojagama. - Ram Sadik je 19. juna u sred Pei napao i izudarao mehandiju Jovana Sandia. - Nepoznati zlikovci su 30. juna iz zasede napali i ubili Cvetka Hadi Lazovia i njegovog sinovca Filipa iz Pei. - Nepoznati zlikovci su 21. juna napali kuu Dimitrija Radosavljevia iz Belice ranili mu brata, snahu i sinovicu.797 Nita bolje stanje nije bilo ni u novopazarskoj i senikoj kazi, gde se jo udarala i globa na imunije kue i sela.798 Jo straviniju sliku nam Milan Raki po Srbe predstavlja u svom pismu od 11. oktobra 1911. godine. Ona je takva da to pismo moramo preneti u celini svaki drugi pokuaj prenoenja atmosfere u kojoj su Srbi iveli bio bi otuno nedoreen: ast mi je naknadno dostaviti Ministarstvu sledee sluajeve zuluma u pekoj nahiji: a) Selo Goradevac 11. avgusta zapaqen je plot Trifunu Zariu; 19. avgusta ukradena su dva vola Mileti Jovanoviu; 22. avgusta ukraden je jedan vo i dve krave Petku Markoviu, pa mu zatim isti zlikovci uzee 8 lira da mu stoku puste, pa niti stoku pustie niti pare vratie;
796 797 798

Isto, str. 281. Isto, str. 280 283. Isto, str. Opirnije pogledati u istoj knjizi, str. 283. i 284.

432
3. septembra ukrali su nou dva goveeta Stevanu Nikodimoviu; 21. istog meseca na putu Goradevac Pe oduzeli su kobilu Ratku Vuoviu, duandiji. Istoga dana ukradena je jedna ovca Iliji Petroviu. Sve ove zulume u Goradevcu, kao i mnoge druge, poinio je poznati Jaar Balonja, koji je lane ubio komandanta Rudi bega i ranio mutesarifa pekog, a koga je sada valija pomilovao i bogato obdario. Pored gornjih kraa i otimaina, Balonja je bacio rabo kmetovima iz Goradevca Iliji Petroviu i Ratku Protiu od 10 tur.(skih) lira. Naroito se okomio na svetenika i uitelja Milivoja Miletia, na koga je sa svojim drutvom u toku ovog leta nakoliko puta napadao da ga pokrade i ubije, i to: 14. marta, 11. aprila, 16. juna, 23. jula, 21. ov. m. i vrata su mu bili obili i u avliji ga vie od dva sata izazivali i ekali da ga ubiju. b) Selo Dragosavac 1. avgusta Marku Rajiu ukradeno je 2 para volova; 6. avgusta ivku Miliu ukradena je 1 kobila 9. avgusta Jovanu Radunoviu ukraden je 1 vo 12. avgusta Radu Milenkoviu ukraden je 1 vo 14. avgusta Milosavu Mihajloviu ukraden je 1 par volova 15. avgusta oru Popoviu ukradena 1 kobila, isti je ucenjen na 40 lira. v) Selo Verie ucenjeno je sa 8 lira i globu je platilo U istom selu ukradeno je 20, avgusta Nedeljku Miletiu dva konja; 23. avgusta ulu Milutinoviu dva vola v) U selu Crkoljesu ukradeno je 1. avgusta pet konja nekom Vuiu; 22. ov. m. pucato je na kuu Vuksana Milentijevia, ali sreom bez rezultata. g) U Selu Kruevu ukareden je nekom Manojlu jedan par volova 22. avgusta. Istog dana ukraden je sahat i jedan sanduk stvari iri Milenkoviu. 30. avgusta Mileti Staletoviu ukraden je par volova. d) Belo Polje (podgorsko) ucenjeno je sa 20 tur. lira, a Baa Trifunovi sa 6 lira. ) U selu Bii 23. avgusta ukrali su ivanu Doniu par volova i jednu kravu. e) U selu Ko zapaljena su dva sena Filipu Lacmanu 25. avgusta. ) U selu Majtoru 10. septembra oteli su Ivi Kaaninu etiri tovara penice. Istog dana oteli su Todoru Zrdavkoviu 4 semnika. z) U selu Osojanu 10. ov. m. ucenili su sa 15 tur. lira Nikodima uria.

433
i) Uselu Strotcu upalili su dva sena Peri Nedeljkoviu. Gaali su ga i prete mu ubistvom, te je usled toga zatvoren sa 60 lanova svoje porodice. j) U selu Istoku 1. septembra ubijen je na mestu Mata Ljui. 2. septem. ucenjen je Petko Ili sa 8 t.(urskih) lira; 3. septem. ukradeno je Nedeljku Periu 6 volova; 7. septem. pucali su i napali na kue Ilije Milosavljevia i Spase uria. Najvei deo izloenih zuluma poinili su Sait Lomnica, Reda Damonja i Binjik Brki sa svojim etama. Seljaci se stalno ale vlastima, ali bez rezultata. 5. avgusta u selu Krstovcu uzeo je Ramo Binak dva vola Radeti Staniiu; 9. avgusta ukrali su nepoznati zlikovci dva vola Stanii Bogieviu, 25. ov. n. poginuo je u Pei Antonije Cemovi, otac g. Marka Cemovia, vicekonzula. Jo nema pojedinosti o ovom ubistvu.799 Primereno ovakvoj poziciji Milan Raki sugerie Ministarstvu odgovarajue poteze koje neizostavno mora da povue: Ministarstvu je poznato kako su zulumi uestali i kakvo je nesretno stanje nastupilo u ovim krajevima. Diplomatska akcija ostala je bez uspeha. Tako isto i molbe lokalnim vlastima. Ima zasad samo jedan nain da se naim ljudima pomogne, a to je da im se da oruje. To i oni uviaju i oni samo trae oruje primajui posledice na sebe. Ali zbog ravih posledica koje mogu nastupiti, razdavanje oruja mora se vriti vrlo obazrivo i postepeno. Kao to sam prolog meseca usmeno izloio, davale se puke koje je sama vlast dala poljaku ili kome vienijem oveku. Na taj nain vlast nee primetiti nae oruje, a seljci e imati zgodan izgovor ako do ega doe. Zbog toga i traim ovako mali broj puaka i, iz istih razloga, ne mogu podneti Ministarstvu naroiti plan i naznaiti lica kojima e se dati puke. Razdavanje oruja vezano je za odobrenje turske vlasti da pojedina sela mogu imati oruje, a ne moe se unapred znati kome e selu vlast dati odobrenje pa, prirodno, ni kome selu mi moemo dati puke. Razume se, po svrenom poslu mogu poslati Ministarstvu taan spisak razdatoga oruja.800

799 800

Isto, str. 296 298. Isto, str. 298. i 299.

434

33. JAA TOMI (1856 1922) NA KOSOVU STAROJ SRBIJI. ALBANIJI, BUGARSKOJ I MAEDONIJI

33. 1. Jaa Tomi (1865 1922)

Na poetku Prvog balkanskog rata Jaa Tomi (1856 1922) ve je uveliko bio i zreo ovek i ugledni novinar koji se pre svega prepoznavao po svojim otroumnim komentarima. Na front je krenuo u svojstvu ratnog izvetaa svojih novina Zastave. Iako je u propusnici koju je poetkom oktobra dobio u Beogradu vrlo jasno stajalo da se dodeljuje Glavnoj komandi kao novinarski izveta on ipak odluuje da krene na Kosovo, u tab Tree armije, kod generala Boe Jankovia. Izvetaji Jae Tomia sa ratita bili su u Novom Sadu i Vojvodini tako itani da je svaki broj Zastave prosto bio razgrabljen. Stil su mu karakterisali jednostavnost i razumljivost svakom itaocu, a sa izrazito naglaenim nacionalnim oseanjem. Nadalje, bio je izvanredan analitiar koji je veoma drao do kompletne informisanosti da bi u svojim izvetajima zraio i nesporivim, a neoborivim darom anticipacije. Nain i obim mobilizacije strast koja te dogaaje prati i opta atmosfera bili su mu dovoljni da jo na samom poetku odgovorno zakljui kako srpsku vojsku moe akati samo pobeda.

435
Proao je on u tom pohodu i Kumanovo, i Skoplje, i Veles, i tip, i Prilep, i Bitolj... preko Kurumlije je izbio na Muratovo tulbe, posetio Prizren, Pe, Deane... da bi u Novi Sad stigao 26. novembra 1912. godine u koji nije mogao da donese poklon od generala Jankovia brzometnu tursku puku sa fieklijom i municijom jer mu to ugarska straa na carini u Zemunu nije dozvolila.801 Tu od svojih objavljenih rukopisa prireuje knjigu Rat na Kosovu i Staroj Srbiji koju i publikuje 1912. godine. Ve februara meseca 1913. godine kree sa srpskom vojskom prema Skadru. equ da sa njim krene imala je i njegova supruga Milica urednica svog asopisa ena, ali je J. Tomi krajnjim naporom od te namere odvraa. Sada ve prepun divljenja pie i o crnogosrkom junatvu pratei i predaju kljueva grada Skadra od strane Esad pae crnogosrkom prestolonasledniku Danilu.802 Ove lanke publikovae u svojoj knjizi Rat u Albaniji i oko Skadra 1913. godine u Novom Sadu. Posebno je u njoj zanimljivo propratiti etno karakterne osobine divljih Arnauta i neponovljivi prelaz srpske vojske preko skoro neprohodnih albanskih planina. U trenucima kada se inilo da je nevoljama konano doao kraj usledio je novi ratni vihor bez objave rata Bugarska je u noi izmeu 29. i 30. juna napala srpske poloaje na Bregalnici. Jaa Tomi je ponovo na ratitu zaprepaen i sam da je napad usledio i muki i od dojueranjeg saveznika u tom kontekstu treba i razumeti ne malu euforinost njegovih izvetaja koji su pratili ovaj sukob. Nezavisno od toga to njegovi izvetaji sa ratita odiu linom notom ne ustruava se J. Tomi da ukae i na patnju protivnika, naroito dece i nemonih u arnautskim selima na Kosovu, ili u Maedoniji, koji su ostavljeni na milost i nemilost. Tano je da do neba hvali hrabre srpske vojnike i crnogorske junake, ali je tano i to da ne omalovaava neprijatelja.803 Vrednost Tomievih putopisa je pre svega u tome to je dogaaje izbliza video, doiveo. On je neposredno na ratitu, na frontu, razgovarao sa borcima, prenosi njigove rei, muke. Putovao je on automobilom, ali i zapadao u itko blato odakle su ga izvlaili volujskom zapregom. Za razliku od Nuia koji se u knjizi S Kosova na sinje more (1902.) bavi iskljuivo putopisnom prozom, kao dobar i iskusan novinar Jaa Tomi lnake mea reportaama i analizom. Ne bavi se on samo onim

801 Radovan Popovi, Ratni reporter Jaa Tomi, pogovor knjige Jaa Tomi, Rat u Maedoniki i Bugarskoj, Prometej, Novi Sad, 2006. str. 208. 802 Isto, str. 210. 803 Isto, str. 213.

436
to vidi i saznaje koliko dogaaje analizira svojim prosuivanjima. Primereno tome i njegovi su naslovi u knjizi, po pravilu, u formi pitanja. Zahvaljujui upravo tome to je na ratitu svata video njegovi su dopisi i beleke doista dragoceni izvor saznanja o srpskom narodu, o srpskoj vojsci i balkanskim ratovima, ali i primer ratnog izvetavanja o ratu na Kosovu i u Staroj Srbiji najpopularnijem ratu u dotadanjoj istoriji srpskog naroda koji je bio samo uvod u sukob s Austro Urarskom, koja je procenila da e za njihovu monarhiju biti nemogue zadrati jugoslovenske pokrajine ako na Balkanu postoji snana Srbija.804

Pojanjavajui pitanje ta je stvorilo Balkanski savez Jaa Tomi izriito podvlai da je re o zakonu o razvitku drava, koji postoje u prirodi. Ako je do njega neka snaga razdvajala male drave na Balkanu ovaj savez ih je zbio u celinu i u gomilu. Pojanjavajui ovo tumaenje Jaa Tomi je vrlo ubedljiv kad poredi stanje u Srbiji iz perioda srpsko turskog rata 1876. i ovog iz 1911. godine - ime na najbolji nain pokazuje da pravo pitanje nije u tome ko, no ta je stvorilo Balkanski savez: Srbija se 1876. godine drala neobino hrabro: izdrala je sa Crnom Gorom kroz puna etiri meseca svekoliku vojsku Turske carevine. Ali je osetila, da bi bilo mnogo tota drugaije, da je bila dobro naoruana. Ona bee nespremna. I kad je posle toga krenula da se dobro sprema za rat, njen je budet naglo rastao ve i zbog toga. Treba da zagledamo samo u godinje raune Srbijine. Godine 1869. ona troi godinje etrnaest miliona kruna. Godine 1889, kada se proirila, ona troi godinje pedeset i jedan milion kruna. Godine 1911. narasli su dravni izdaci na sto trideset miliona kruna... U ovom pravcu rasli su naglo i dravni izdaci drugih balkanskih drava. I sve su uvidele, da u onim prilikama nee moi da doprinesu onoliko koliko je potrebno da bi se mogle razvijati, da e u svemu zaostati za drugima i da moraju ili napred ili u propast. To je ta snaga, koja je gonila balkanske drave u savez i to je ta snaga, koja je pobedila sve prepreke, one prepreke, koje drugi razlozi nisu mogli da pobede.805 U svojstvu novinarskog izvetaa Jaa Tomi je iz Beograda veoma prijatno putovao u furgonu za Ni gde mu Ljubo ivkovi izradi kod generala Putnika da moe ii u tab Tree armije koja e na Kosovo - za razliku od drugih novinara koji su morali biti u glavnom tabu. A do taba Tree armije putovao je istim automobilom kojim je putovao i general Jankovi, komandant Tree armije.
804 805

Isto, str. 218. Jaa Tomi, Sabrana dela, Rat na Kosovu i Staroj Srbiji, Prometej, Novi Sad, 2006, str. 50.

437
Pratei proces mobilizacije Jaa Tomi ve uveliko nasluuje i ishod rata: - ishod rata poznaje se po mobilizaciji. A kakva je ona bila: Svaki je povrveo u vojsku. Javili su se i oni, koji nisu bili u spiskovima. Javilo se mnogo vie, no to je pozvato. Niko nee da izostane. Seljaci, koji dolaze iz unutranjosti u Beograd, straljivo raspituju, gde treba da se jave, da nau svoju komandu. Ako ih je ko ravo uputio, njihov strah je povean. Ne umu lako da se snau u Beogradu, pa se boje da se ne zakasne, te da posle drugi o njima misle, da se oni nisu urili i ustezali se da dou odmah. Samo se toga strae, a kad se prijave gde treba, onda im odahne i zasvetli im lice. Samo kad su nali u tom velikom Beogradu, gde treba da se jave, a ono drugo je lako, s braom e.806 Za razliku od onog nesrenog rata protiv Bugarske iz 1885. godine Srbija je sada, pored izvanrednog oruja imala svega i to u izobilju... mogla je da dade svojim saveznicima u pomo i debane i vojnikog odela i brana i vojske i novaca.807 Takva pripremljenost, takav odaziv i takav moral je i doveo do brze i neverovatno sjajne pobede srpske vojske. Ali, i to Jaa Tomi snano podvlai, nije ta sjajna i brza pobeda bila izraz injenice da se Turci nisu borili junaki, ili da je njihovo oruje bilo sasvim loe, a oprema nikakva. Ne, udario je i ovde junak na junaka: Srpski soko kome su porasla krila i koji je morao da poleti, namerio se na turskog oajnika. Nasuprot njima koji su se borili junaki i asno Arnauti su bili izrazita suprotnost. Evo ta o tome belei Jaa Tomi: Arnauti, kojih je bilo naroito mnogo u Staroj Srbiji, imali su neku alosnu prednost. Niko ne moe ratovati, a da dumanski ne proliva krv, i svaki najvolije sebe i svoje. Ali i ona ljuta borba na ivot i smrt ima svojih pravila. Vojnika ast zahteva, kad neprijatelj istakne belu zastavu, da se obustavi pucanje. Arnauti su isticali tu zastavu, taj znak predaje, pa posle muki napali protivnika, koji je prestao pucati. Oni su izlazili na znak mira, sa hlebom i solju, pred srpsku vojsku, pa su je posle sa prozora i meteriza uzimali u unakrsnu vatru. Oni su srpsku glavnu vojsku proputali kroz itave predele, i vojska ih je ostavljala na miru. A posle su za leima te vojske napadali muki omanja odeljenja srpske vojske, komoru, pa ak i bolniare. To se na primer dogodilo na putu izmeu Prizrena i Jadranskog mora, u Ljumi i kod Vezirovog mosta. Arnauti su napadali Srbe i onda, kada su ih srpski bolniari pokupili ranjene sa bojita i metli na nosila, da ih nose na previjalite i lee ih. Njihovi ranjenici su napadali srpske

806 807

Isto, str. 63. i 64. (Opirnije o ovome pogledati u samoj knjizi, str. 63 66.) Isto, str. 67.

438
ranjenike ak i u beogradskoj bolnici, gde ih je donelo milostivo srce Srbinovo, da ih vidaju. No sve im to nije pomoglo.808 Za takvo ponaanje po prirodi stvari sledi kazna. Uostalom to je priznao i jedan Arnautin u Pritini u trenucima kada je palo Muratovo tulbe: Ovo nas je Alah kaznio. Nismo se vladali kao to treba!. Da bi slika o Arnautima bila kompletna zadraemo se ovde i na ideji o njihovoj autonomiji koju su jo tada zastupali nekakvi profesori u Berlinu, koji Arnautina nikad ni videli nisu. Hou da zabeleim razgovor izmeu Turaka i Arnauta. U novije doba postojali su Arnauti u Staroj Srbiji sve moniji. Njihove bune ulevahu strah ne samo Srbima, no i Turcima. I kad su ti poznati pljakai i nasilnici poeli da trae avtonomiju, i da zahtevaju, da se sva uprava zvanino preda u njihove ruke, uao je strah i uas ne samo u duu Srba, nego i u duu Turaka graana. Ta da se to dogodi, ta bi tek onda bilo od njih i imanja njihova? Arnauti i samouprava! Takva misao nije mogla da postane nigde u Turskoj. ak ni kod Arnauta. Ta pomisao mogla je doi samo sa strane. Za takvu misao mogli su samo da se zagreju kakvi nemaki profesori u Berlinu, koji Arnautina nikada ni videli nisu, ali nikada Turci. I ja potpuno verujem turskim graanima iz Pritine, Pei, Prizrena, koji su mi govorili, da arnautska uprava ne biva ne biva. I da voliju snositi svaku drugu vladu, nego zulum Arnauta. I to je uzrok to su Srbi nailazili na manji otpor kod turskih graana, nego kod Arnauta. tavie, turski su graani u Prizrenu, Gilanu, Pei i drugde urovali sa Srbima graanima, kako e da se predadu pre nego to dopuste da u ta mesta makar samo i ue vojska arnautska. Turski graani su se borili protiv Srba, ali kad videe da je stvar izgubljena, da njihova carevina ne moe, onda su iskreno radili na tome, da pre dou Srbi, nego Arnauti. I ako se ikada stvori ma gde samostalna Albanija, ja sam uveren, da tamo ne samo nijedan Srbin, ni hrianin, nego i nijedan Turin ostati nee, osim ako Arnautima bude slobodno, da ih zadre na silu.809 Pojanjavajui takvo napredovanje srpske vojske Jaa Tomi izriito podvlai da je to bilo vreme kada se kod Srba mora uti samo jedna re: Napred!. Napred i danju i nou; napred preko ponora i kreva, napred i kad su torbe prazne, i kad je daleko komora. Napred i samo napred! To napred ulilo je u Turke smrtni strah. Tim: Napred! nije Srbin pobedio samo Turke no i samog sebe. Mogao je, belei J. Tomi, plan Glavnog taba da bude i mnogo loiji no to je bio, ali bi rezultat ipak bio isti. Uspeh je bio takav da ak ni Doncerove vojne novine koje su izlazile u
808 809

Isto, str. 75. Isto, str. 76. i 77.

439
Beu, a koje nisu volele Srbe, nije mogao a da u svom estom broju 1913. godine ne zabelei: Srbija se sjajno spremila za rat. Bog voli jake bataljone, pa je jake srpske bataljone odveo ak na Jadransko more. Srbija je danas ugledan protivnik. Diplomate i vojnici morae tako da isprave svoj dosadanji sud o Srbiji, i to u njenu korist. I morae ubudue ozboljno da raunaju sa rodoljubivom vojskom Srbijinom.810 33. 2. Slika Balkanskog rata Kako primereno 23. lanu Berlinskog ugovora Turska nije uvela reforme to Srbija, Grka i Bugarska 17. a Crna Gora 18. septembra objave mobilizaciju. Ve 26. Crna Gora objavljuje Turskoj rat, Srbija 5. oktobra, a Grka i Bugarska u razliku od nekoliko asova. Rat je otpoeo 6. oktobra da bi ve 9. pala Pritina, 13. Ras i Skoplje, a 17. Prizren. Ratni plan saveznih balkanskih drava glasio je: Napred!. Svuda: Napred! Napred na svim linijama! Napred na svim takama.811 Vojskom je upravljao kralj, odnosno general, a sada vojvoda Radomir Putnik. Vojskom koja je bila podeljena na Armije. Prvom je upravljao naslednik prestola Aleksandar dok je ef taba bio pukovnik Bojovi. Raspolagala je snagom od sto dvadeset hiljada vojnika i pobedonosno je krenula od Vranja ka Kumanovu, Skoplju, Velesu, tipu, Prilepu, Bitolju. Kumanovo je palo 10 - 11. oktobra, 15. Veles i Tetovo, 23. Demir Kapija i Prilep, 5. novembra Bitolj, 10. Resen, 11. Ohrid i Struga, a 15. Elbasan. Druga armija, kojom je komandovao general Stepa Stepanovi imala je oko sedamdeset hiljada boraca i zadatak da preko Bugarske upadne u Maedoniju, oisti levu obalu Vardara i usmeri se preko Oveg Polja ka Skoplju. U sjajnom je pohodu zauzela: Krivoreku Palanku, Kratovo, Koane i tip. Posle pada Skoplja ova armija je otila Bugarima u pomo na Jedrene. Trea armija pod komandom Boa Jankovia imala je oko ezdeset hiljada boraca i zadatak da zauzme Kosovo polje, da oiste celo Kosovo od Turaka, pa da kroz Kaaniki klanac i preko Skopske Crne gore doe Turcima s boka kod Skoplja i napadne turski desni bok. 812 Pored Turaka ona je ispred sebe imala i oko dvadeset hiljada Arnauta, pod komandom Isa Boljetinca. Iako nije imala ni jednu veu bitku devet dana je gonila

810 811 812

Isto, str. 90. Isto, str. 104. Isto, str. 108.

440
Turke i Arnaute kroz Lab i Kosovo da bi desetog dana zauzela Pritinu, a potom se preko Gilana i Ferizovia usmerila ka Skoplju. etvrta armija pod komandom generala Mihajla ivkovia, ili takozvana ibarska vojska, imala je trideset i pet hiljada vojnika. Ona je imala zadau da u drutvu sa bratskom crnogorskom vojskom zauzme ono sredite, ono jezgro, gde je poela da se stvara srpska drava na Balkanu.813 Onaj deo koji je do tada razdvajao Srbiju i Crnu Goru. Crnogorska vojska pod zapovednitvom kralja Nikole koja je u rat ula 26. septembra imala je oko etrdeset hiljada vojnika. Ve prvog dana je zauzela Planinicu i Mojkovac, a zatim: Dei, Bjelo Polje, Tuzi, Plav, Gusinje. Sa srpskom vojskom 15. oktobra zauzima Pljevlje, 17. Pe, 19. Vosoke Deane da bi 22. bila u akovici. U tom operacijama srbijanska i crnogorska vojska osvojie u ovom ratu oko trista topova. O stradanjima u ovom ratu Jaa Tomi ne iznosi precizne informacije jer taan popis jo nije bio poznat: Koliko je bilo mrtvih i ranjenih na srpskoj strani, a koliko na turskoj, nije mogue danas rei. Ni Srbija ni Crna Gora nisu izdale jo taan popis, a ono to je zabeleeno, kao otprilike, vrlo je razliito. Broj nije mali. Izgleda da srbijanski i crnogorski gubici iznose oko trideset dve hiljade mrtvih i ranjenih. Bie i preko deset hiljada bolesnih, od kojih e polovina moda propasti. To su uasni brojevi. Ali je mnogo mogue, samo nije mogu rat bez krvi, niti sloboda bez tekih rtava. to ree knez Milo: Nema nita bez krvavih rana. (On je ini mi se to kazao malo drugaije.) Koliko je u ovom ratu poginulo i ranjeno srpskih vojnika, to e se jedared tano doznati. Ali koliko je ranjeno i poginulo Turaka, to se nee doznati nikad. Oni jo u toku boja vuku i zatrpavaju svoje rtve, a odnose i ranjene, ako samo mogu. Srbi ih nisu bili u stanju prebrojati....814 33. 3. Iz dopisa Jae Tomia Kao novinaru J. Tomiu nije bilo dozvoljeno da se bavi vojnim pojedinostima, idejama, planovima i konkretnim imenima. Upravo zato mnogi junaci ostae nezapameni. U tom smislu J. Tomi nas podsea na Dohturova iz Tolstojevog Rata i mira: No istina je i to, da e i ovaj rat imati itavu gomilu Dohturova. A znate li ko je taj Dohturov? Njega je izneo Tolstoj u svome delu Rat i mir. Taj Dohturov leteo je u Napoleonovim ratovima svuda pred ruskom vojskom. On je morao da brani najtee poloaje. Taj Dohturov brani Smolensk sa dvadeset hiljada vojnika protivu cele Napoleonove vojske. I
813 814

Isto, str. 111. Isto, str. 114.

441
njega niko nigde ne spominje. Tolstoj veli: Rusija je mnoge junake opisala u stihovima i u prozi, ali o Dohturovu ni rei... I Srbi e imati mnogo Dohturova. Bie ih stotinu puta vie od onih, koji mogu biti spomenuti. Zato neka bi se ocenjivanja latili samo oni, dorasli za to.815 U dopisu od 5. oktobra 1912. godine iz Nia glavnog stana Srbijanske vojske J. Tomi vrlo precizno podvlai da je Ni po poloaju svome jedan od najvanijih taaka Balkansko poluostrva. Na putu izmeu Dunava i Jadranskog mora imao je u toku istorije prevagu onaj, koji je imao Ni. Upravo, ko je hteo prevagu, morao je osvojiti Ni.816 Vrlo je zanimljiv detalj koji nam J. Tomi iznosi iz vojne bolnice koju je u Niu posetio. On je takve snage da mu nikakav komentar nije potreban: Bio sam u vojnoj bolnici, da obiem nae ranjenike, koji su stigli iz Merdara. Nova vojena bolnica je tek nekoliko koraka od ele kule. Govorio mi je ve o naim ranjenicima jedan poznanik lenik. Kad su jednom previjalitu iza ubojne linije pregledali ranu, on kae: Nije nita. Samo me malo previjte, pa da se vraam u borbu. A on se nikad vie nee vraati u borbu, jer e mu odsei nogu. Ipak sam se iznenadio, kad uoh u pojedina odeljenja. Ta to je kao neko poselo. Osim onih kreveta i povezanih glava, ruku i nogu, nita ne podsea na bolnicu. Nit leleu, niti zubma kripe. Kome ba doe da se namrgodi, da stegne usne, on okrenu glavu. Ima i bolnica svoj duh. Gde desetoro ne jauu, nee ni jedanaesti. Stid ga je.817 Iz dopisa od 10. oktobra saznajemo da srpska vojska ue pevajui i plaui u Pritinu dok su muslimani svoj poraz pravdali reima.818 Uostalom, evo ta nam Jaa Tomi u dopisu od 12. oktobra belei o Arnautima u Pritini: Od kada je ula srpska vojska u Pritinu, pucaju svaki as puke. Arnauti su izali vojsci u susret, predali oruje, ali ga uvek imaju, kad treba da gaaju srpske vojnike i komordije iz zasede. Pritina je leglo Arnauta. To je njihova prestonica na Kosovu. elim o njima da kaem re - dve. Kad se poe sa Prepolca Labskom dolinom, sve do Kosova, tamo ive iskljuivo Arnauti. ive na blagoslovenoj zemlji, ali je ta zemlja moda, pet estina puta, neuzorana, neupotrebljena. Stoka im je sitna, krljava, kue bedne i alosne. Bilo bi tamo mesta i za druge, ali labski Arnauti ne trpe nikoga izmeu sebe. Ne trpe ni muslimane, a kamoli
815 816 817 818

Isto, Isto, Isto, Isto,

str. str. str. str.

116. 117. 118. 125.

442
hriane. Svakoga ubiju, koji bi se usudio tamo nastaniti. ive veinom od pljake, krijumarenja, ne plaaju porezu, ne priznaju nikoga... Jedan uitelj pritinski ovako ih je opisao: Svaki je ubio i opljakao po nekoliko ljudi ili je uinio jo veih grehova. Milosti nemaju ni za koga, osim za pse. Kad ih mui savest ili snivaju to, ve zorom potre u pekarnicu, te kupe desetak hlebova, kojima hrane pse. I onda misle da su uinili najveu zadubinu. A prema ljudima, naroito hrianima, nemaju ni najmanje milosti.819 U novinarskom izvetaju od 16. novembra J. Tomi vrlo jasno podvlai da je bitka na Kumanovu bila najkrvavija u ovom ratu i u svemu pokazala svu vojnu snagu Srbije.820 Nasuprot tome to su Turci uinili sve to je po njih bilo najbolje i to im je osiguravalo najpovoljniji uspeh kao to im je i samo bojite bilo venredno zgodno izabrano srpski su topovi ipak inili uda a srpska konjica gonila razbijene Turke Turci su toga dana izgubili sto etrdeset topova, silnu municiju, atore, oruje i ostavili gomile mrtvih i ranjenih.821 Upravo ovu priliku J. Tomi ponovo koristi da podvue kako su se Arnauti drali prema Srbima: Kako se Srbi dre prema Arnautima, priao sam. A kako Arnauti prema Srbima, evo dva primera: na jednim nosilima nosili su ranjenog Srbina i ranjenog arnautina na previjalite. Za vreme noenja, ranjeni Arnautin je kriom i iz potaje noem zaklao srpskog ranjenika. Bolniari su na bojitu kupili ranjenike. Oficir, koji je prolazio tuda, spazi ranjenog Arnautina i ree: Ponesite i ovoga! Kad se oficir okrenuo i poao dalje, ranjen Arnautin ubi ga iz puke. I opet videh kako dr Kujundi u bolnici u Kumanovu briljivo neguje i sedamdeset i nekoliko arnautskih ranjenika.822 Po svim procenama kljuna je bitka trebala da se dogodi na Ovem polju u neposrednoj blizini Skoplja. Meutim, posle poraza kod Kumanova Turci su projurili i kroz Skoplje kao stado ovaca, koje goni vuk. Ka Skoplju je J. Tomi putovao vozom koji je putovao i glavni komandant srpske vojske, general Putnik. Posle toliko vekova Srbi su ponovo bili u prvoj prestonici cara Duana belei Jaa Tomi u izvetaju od 17. oktobra u kome nam daje i kratku istoriju ovoga grada koji su Turci napustili bez borbe. Bili su to trenuci u kojima su se svi predstavljali kao Srbi: Danas je Skoplje burno. Sa sviju strana hore se pozdravi graanstva: Zdravo! i ivo! Jezik je srpski. A stanovnici, koji su se
819 820 821 822

Isto, Isto, Isto, Isto,

str. str. str. str.

131. i 132. 138. 140. 144.

443
izdavali za Bugare, pa i za Grke, govore danas ovako: Mi znamo, da su nae majke bile Srpkinje. I mi smo bili Srbi, ali je dola svaka propaganda. Srbi su se docne setili. Ali mi emo se popraviti. Ovakvih i slinih izjava sluao sam nekoliko. Na Srbima je, da to ne bude druk~ije.823 Kako je Trea srpska armija preko Prizrena i akovice morala na Jadransko more to se Jaa Tomi ponovo sa njom vraa na Kosovo. U izvetaju od 21. oktobra podsea nas da se u blizini izlaza Kaanikog klanca nalazi grob Muse Kesedije. Zanimljiv je podatak o tome kako je mesto eneral Jankovi dobilo svoje ime: Na ulasku u Kaaniki klanac od Skoplja ima stanica Elashan. Tu na ulazu klanca, bila je jednoduna elja prisutne vojske, da se to mesto prozove imenom onoga generala, koji je osvojio Kosovo sa svojom armijom, da se dakle ta stanica rozove odsad: General Jankovi. To je uveliko uvaeno gde treba.824 Kakvo je stanje bilo na ratitu ini se da najbolje odslikava izvetaj J. Tomia iz Ferizovia i Prizrena od oktobra meseca: Ono to se moglo predvideti, nastupilo je. Moderan rat ne moe da traje ni trideset godina ni sedam godina, pa teko i pola godine. Kada krene ceo narod kada se upne sva snaga i upotrebi najsavrenije oruje, onda se brzo pokae, gde je prevlast. Turska vojska je u Srbiji izgubila topove, i izgubila duh. Sada je ve nesposobna da promeni rezultat ma i najmanje. Gde i staje nesuprot, to ini u oajanju, ali je oajanje nedovoljno, da se danas pobedi protiv ovako spremnog i oduevljenog borca, kao to je Srbija. Otkada ve vijemo Turke, pa nigde da ih uhvatimo, da se bijemo s njima. Ovako kukaju srpski vojnici. Turci, a naroito Arnauti postali su nesposobni da daju ma kakva otpora u manjim masama. Oni bee ili se predaju. I samo na veoma zgodnim poloajima, gde se prikupe od deset do dvadeset hiljada, imaju smelosti da stanu i podele megdan. Ovo je najvei dokaz velikog straha arnautskog, jer su potpuno nesposobni da pogledaju protivniku u oi im ih nije ogromna gomila. Znai, da je lina hrabrost poptpuno pala. U hrabre Arnaute uao je vei strah no u Turke. To se moe rastumaiti arnautskim divljatvom. to vei divljak tim je hrabriji i svirepiji. Na poetku, ta njegova hrabrost i divljatvo raste, ako ima uspeha, i tada on postaje krvoedna ivotinja. Ali ako mu poe zlo, u njega ue ivotinjski strah, svaka disciplina prestaje, i od onoga to se zove vojnik, ne ostaje u njemu niega...
823 824

Isto, str. 149. Isto, str. 155.

444
U Crnoljevskim planinama i klancima na Dulji ispred Suve Reke, pokuali su Turci da brane Prizren. Borba je poela jo 15. oktobra. U ono doba bila su tamo vrlo slaba odeljenja srpske vojske. Ali mada je bilo pet hiljada Turaka i jo mnogi vie Arnauta, Turci su odstupali i njihov otpor bivae sve slabiji. Kada su se vratili prizrenski Turci sa Duklje poee govoriti o predaji. No njih je hrabrio na otpor Iso Boljetinac, a inili su to i drugi. Veina je ipak bila za predaju. Srbi, graani prizrenski uvideli su da je Iso Boljetinac slab i da iznad Prizrena nema mnogo turske vojske. Reili su da jave srpskoj vojsci na Dulji, neka ne dangubi jer ako ue to pre, bie manje otpora. Na taj prvi poziv nije dola vojska. ekali su pojaanja. Meutim je u Prizrenu pretio pokolj i anarhija. Tada su Srbi poslali drugog glasnika i molili, da se ne asi ni asa. Ali ko e da odnese ono drugo pismo, po onako opasnom putu. Odnela ga je ena. Gospoa Cvetka Jezdia, supruga ruskog dragomana, inae rodom iz Novog Sada... Kada sam posetio austrougarskog konzula Prohasku, on je govorio da potpuno ne razume ta se deava. Vidi samo, da su Turci izgubili glavu. Branio se, da ni on ni njegovi inovnici nisu bili protiv Srba. alio se, da ne dobija ve nedeljama novine i pisma ida je odseen od sveta. Kada je u Prizren ula silna srpska vojska s topovima i konjanicima, ovladalo je neopisivo oduevljenje. Na ulasku u varo doekalo je generala Jankovia srpsko svetenstvo s litijom, doekae ga Srbi neopisanim oduevljenjem, a doekae ga i Turci. ak su izale i ene, a one su se toga dana pojavile ovako javno, demonstrativno, tek posle mnogo stotina godina.825 U izvetaju od 30. oktobra iz Prizrena J. Tomi belei da se srpska vojska nalazila pred najteim zadatkom na putu do Jadranskog mora trebalo je na tom putu pokoriti divlji Arnautluk koji jo niko pokorio nije, koji nije plaao poreze, priznavao tursku vlast, a iveo je od pljake. Ni sami Ljumqani nisu verovali da e se srpska vojska usmeriti ka njima. Ali: Napred! I Ljumljani se predaju. Srbi izbijaju na Lje i Dra. 33. 4. Kod Arnauta Na putu od Prizrena ka akovici 1. novembra 1912. godine J. Tomia i njegovu pratnju je kod mosta na Kreni zatekla no dalje se nije moglo: Na reci je bila srpska straa od nekoliko ljudi. Preporuie nam da spavamo u kojoj arnautskoj kui. Tu je u nizini arnautsko selo Bistada,
825

Isto, str. 156, 157. i 159.

445
ima svega dvanaest ratrkanih kua i predalo se. Tu no zanoismo u kuli Kola Pranje. Ovde hou da kaem dve tri rei o arnautskim kulama. U onom kraju, u okolini akovice i Pei, stanuju najimuniji Arnauti, jer je zemljite neobino plodno. Svaka kua je kula, mali grad. Svaka kula je ograena obino visokim kamenim zidom, a i kule su od kamena. Zidovi kula su debeli sedamdeset i pet santimetara, pa i dva metra. U kulu se ulazi kroz mala, svodasta kamena vrata. Taj donji prostor je za stoku. To je tala. Iz te tale vode lestvice u gornji boj. Gore ima najmanje dva odeljenja: jedno za muke, drugo za ene i decu. Za mirno doba ima uz svaku kulu mala kuica. Na svakoj kuli ima sa svake strane otvora, meteriza, odakle se moe pucati. Srpska i crnogorska vojska imale su mnogo posla sa tim kulama, u koje su se zatvarali Arnauti. A Arnautima trebaju te kule i kada vode meu sobom krvnu osvetu. U mestima gde ima pored Arnauta i Srba, vidite pored visokih belih kula, male, bedne, proem ograene kuice, koje nisu nigde okreene, jer Arnauti to ne trpe. Raja je morala da bude u svemu poniena. I kad uzmete u raun, da su Arnauti bili do jue naoruani do zuba, a Srbi bez ikakva oruja, moete mislit kakav im je bio ivot. Uostalom Arnauti nisu ni trpeli da Srbi stanuju put drumova. Njih su odagnali daleko u brda i jedva ete nai na mastima, kroz koja prolazi put, srpsko selo, ili iole vei broj srpskih stanovnika... Ujahasmo dakle u kulu Kola Pranje. U toj je kui ivelo oko dvadeset i est osoba, meu njima sedam do osam odraslih. Ti izaoe pred nas, a nijednu enu nismo videli ni tad, ni posle. Kole Pranje i njegovi hriani su katolici, iz plemena Miridita, ali se i njihove ene kriju. Uvedoe nas u talu, pa onda uz lestvice u gornje odaje. U onoj najveoj gorela je na ognjitu (u kaminu) vatra, jer pei nigde nema. Toplota dolazi od dole iz tale, a oni greju samo noge i ruke. I ja i moj drug Gravije, besmo odeveni u graansko odelo, imali smo pratnju i izgledali su im velika gospoda. Mene su kao starijeg, nazivali komandant. Ustupie nam mesto kraj ognjita prostree ilimove i donee nam mleka, sira, kajmaka, jaja, toplu proju, pa ak i crnu kavu. Bolje nas nisu mogli poastiti. Da im obeate za to novac, bila bi najvea uvreda. Svaki Arnaut bi se obesastio da primi od gosta novac. Ali kad smo polazili, tamo je stajalo sedmoro-osmoro dece, pa je i obiaj i red, da gost dariva decu. Nas je to stalo nekoliko puta vie, no da smo im po nekoj pogodbi platili za konak i hranu. Nai odrasli, muki domaini, spavali su s njima. I mi smo mogli spavati sasvim mirno. Arnauti e se zatvoriti u svoju kulu i boriti se, on e ubiti iz zasede, ali kad primi gosta u svoju kuu on ga nee ubiti, no e ga braniti do poslednje kapi krvi. Njegovo roeno pleme ustalo bi protiv njega,

446
kad bi dirnuo u gosta koga je primio u kuu, pa ma ko to bio. I kad su spavali s njima, to je bio znak, da nas uvaju. Po obiaju, koji tamo postoji, mi smo, im uosmo u kulu, trebali da predamo domainima sve oruje, koje smo imali. A oni bi nam na polasku vratili oruje. Ali drim, da su i nai domaini Arnauti uvideli, da u ovom ratnom stanju mi to nismo mogli uiniti. Jedan na pratilac bio je iz Prizrena i govorio dobro arnautski. Kole i njegovi bili su nekada Srbi, i oni znaju to, ali ne govore srpski. Samo svetog Nikolu jo uvek slave. Ja sam pitao: Kako ga slave? Domain ree: Zapalimo sveu, veliku, vrlo veliku. I zakoljemo brava, velikog, vrlo velikog. I poastimo goste. Vie ne moemo, jer i zbog tog imamo dosta neprilike... Kada se sutra u zoru rastajasmo, sluili su nas kavom, a mi njih najboljim srpskim cigaretama. I tada nam iznee veliku molbu. Traili su da im damo pismeno uverenje, kako su oni mirni, dobri ljudi i da su nas prijateljski ugostili. Nismo im odbili i oni su se tome obradovali, kao da su dobili bog zna ta. Sutradan smo tek posle podne krenuli iz akovice i nismo mogli da stignemo do mraka u manastir Deane. Zanoili smo u arnautskom selu Gramael, u kui Tajen Salema. To su muslimanski Arnauti iz fisa (plemena) Krasnia. Svi Krasnii slave i danas svetog Nikolu. U gornjoj sobi, gde smo noili, visile su o duvaru vrlo male gusle. Tamo su se isprva dosta snebivali i tek se docnije otkravie. Jedan mladi nam svirae naposletku uz gusle. Pevao je arnautskim jezikom, izgleda neku junaku pesmu, istim nainom i ritmom, kako sviraju i pevaju nai.826 33. 5. Hram i skrivnica manastira Deana Boravei u Deanima J. Tomi nam iznosi i svoje utiske posle obilaska tajne skrivnice u koju su ga odveli kalueri manastira. Skrivnice koja je prosto naikana starinama: Odvedoe nas u tajno odeljenje hrama, u skrivnicu. Kraj oltara ima dve tri police, gde stoje crkvene knjige. To su tajna, potpuno nevidima vrata, koja vode u skrivnicu. Morao sam se jako poguriti da uem kroz ta vrata. Zatim se kroz uske stepenice uspuasmo na gornji sprat. Skrivnica je velika, koliko osrednja sobica. Ali je prosto naikana starinama. I kad sam silazio dole, meni je izgledalo, da je ta skrivnica za me bio jedan od najzanimljivijih skrovita, muzeja srpskih starina, to ih gledah u svome veku.
826

Isto, str. 174, 175, 176. i 177.

447
Tamo je ouvan za asnu trpezu srebrn pozlaen krst Stevana Deanskog. Tamo je krst, to ga je poklonio car Lazar. Izrada tih krstova je jedinstvena. ovek se mora diviti velikoj visini, na kojoj behu u ono doba zanati u nas. Krstovi su veoma bogati, ukraeni dragim kamenjem. Najvei i najskupoceniji je krst cara Duana, najmanji je krst cara Lazara, a u njemu su mesto dragog kamenja sitna drvcad. Kalueri kau, da su ta drvcad od asnog krsta. Zatim dolaze krstovi iz novijeg doba. Pa onda razne skupocene arhijerejske krune. Ornati iz starog vremena, stotinama starih crkvenih knjiga i rukopisa na pergamentu. No ima tamo i starih kljueva, peata, panagira, stara kadionica, teka najmanje pet do est kilograma, ima ak enskih ukrasa iz 14. veka, pojaseva enskih i mukih, iskienih dragim kamenjem. Ima starih pehara i tanjira, starih uzdica, ima stara oruja i oruja iz novija doba puke kremenjae - ima arhimandritskih tapova iz starih vremena, a u svakome je no, tilet. I to najbolje pokazuje, u kakvoj su opasnosti iveli ondanji kalueri. Kada sam video, da su oni stari kalueri sauvali ne samo one starine, to se odnose na crkvu, nego su imali smisla i prikupljali uopte starine srpske, rekoh: Slava onim kaluerima, koji su sve ovo sauvali, ak pod najgorim prilikama! Ta onde nigde ne fali ni jedan kamen. Sa bolom u dui setih se nekojih naih manastira. Nisu bili u stanju da sauvaju ni nae privilegije. Popnite se samo na kor saborne crkve u Karlovcima. Gde su one dragocenosti sa starih episkopskih kruna? Gde su onolike nae starine od samo pre devet godina? Al ta je ovo? Iznee mi u jednoj poveoj mahrami grumene srebra i zlata. Jedan nesavestan arhimandrit toga manastira drznuo se da pokrade neke svetinje iz skrivnice i dade ih jednom kijundiji da ih pretopi. Kad je to bilo i ko je taj bio? pitam. Rekoe mi: - To je bilo 1896. godine, a arhimandrit se zvao Joanihije, rodom je bio iz vaih krajeva, iz Austrougarske. Ah! Sada se vie ne udim! To nisu oni stari deanski kalueri, koji su ginuli da ouvaju to bolje manastir Bogu i narodu svome. U nas je ovde druga kola. Ovde kod nas ogromna veina kaluera misli, da je Bog postao zbog njih i da je srpski narod stvorio zbog njih i da je taj narod stvorio manastire zbog njih i da je sve manastirsko njihovo, samo da bi im dobro bilo na zemlji. I onda, naravno, ne trpe ak ni narodnu kontrolu. I kao to su mnogi nesretnici u njihovim redovima mogli da prohare narodnesvetinje, misle da mogu da hare i prava svoga naroda, i da alju ta narodna prava politikim kujundijama u Petu, koji e iz toga da pretope za njih srebra i zlata...

448
Nikad mi moda nije udarila krv u lice, kao onda. On je bio iz naih krajeva! A nai krajevi tako su malo voljni da brane svoja prava i svoje svetinje. Boje se, da se ne zamere Joanihijama i njihovom kujundiji.827 33. 6. Pe Da ne bi gazili blato na putu do Pei jahali smo preko brda. Onoga trenutka kad siosmo u plodno Peko polje zapravo smo sali u srce Metohije najbogatiji i najlepi kraj na celom Balkanu belei Jaa Tomi. A sama re metoh znai manastirsko imanje koje su srpski kraljevi darovali manastirima, pre svega Deanima i patrijariji. Re je o kraju koji je prepun reka, renih rukavaca i potoka. Sam kraj bogat je voem pre svega uvenim jabukama, stadima ovaca i kukuruzom i pored toga to se zemlja slabo obraivala. Nasuprot toj lepoti J. Tomia misao je neprestano vraala na vreme kada su nai stari uz patrijarha Arsenija arnojevia napustili ove krajeve: Izlazile su mi pred oi one silne ene i deca, kako se sele iz ovih krajeva... nikada nisam shvatio uzroke ove velike seobe kao kada sam gazio po onom zemljitu, na kome se to dogodilo.828 U seditu stare srpske patrijarije J. Tomi ne vidi sada nigde nijednog tornja ili krsta damija je jedanaest, ili jo vie. Postoji ipak i jedna crkva koju Turci nisu poruili samo su je pretvorili u damiju. Ta poturena crkva je stub Svetog ora. Sam manastir patrijarije je od varoi udaljen otprilike dvadeset minuta, nalazi se na dosta skrivenom mestu, pod brdom i ne vidi se, dok mu se ne pristupi blizu.829 U samoj je Pei tog trenutka bilo svega 516 srpskih domova, ili 1.517 mukih i 1.504 enskih glava. U blizini Pei se ak nalazilo i jedno isto srpsko selo: Belo Polje koje je imalo ak i crkvu koju je metanima podigla jedna lanica ruske carske porodice. Pored toga u Pei je postojala i osnovna kola sa etiri razreda i est uiteljskih snaga pet uitelja i jednu uiteljicu. Nadalje: Imaju kolsko drutvo koje pomae kolu, imaju drutvo za pomaganje sirotinje, imaju sokolsko drutvo, a sada upotrebe pravu priliku da da osnuju Crveni krst. Imaju i srpski novani zavod, onako kao u Prizrenu, Gilanima i drugde, pod tajnim imenom. Peki srpski novani zavod zove se: Zavod svete Bogomatere udotvorne ikone u Pei. A to je
827 828 829

Isto, str. 186, 187. i 188. Isto, str. 194. Isto, str. 195.

449
upravo zavod za privredno unapreenje, tednju i meusobno pomaganje. Danas imaju tri hiljade estica po dvadeset i pet dinara, a uplaivali su meseno po osam metalika oko etrdeset potura (dinarskih para) po estici. Imaju i drutvo Svetog Save, po formi drutva Svetog Save u Srbiji. Njihovi esnafi organizovani su na narodnoj osnovi. Imaju osamnaest esnafa: trgovaki esnaf, pekarski, pa abadijski, urijski, kujundijski, kondurdijski (znai cipelarski), opanarski, mehandijski i drugi. Svega osamnaest esnafa, a svi su esnafi organizovani u jedan opti (srpski) esnaf. Po sebi se razume, da im je ta zajednica, organizacija, pomogla, da odre srpsku svest i da se jedno drugom na nevolji nau. Ima i ratara, koji imaju neto svoje zemlje, ali su i kmetovi ifije, obrauju tuu zemlju. Mnogo su hvalili ruskog konzula u Prizrenu, Emilijanovog. Otkad je on doao, mnogo ih je titio. On je sasluao svakog, koji je doao da se ali, i gledao svakome da pomogne.830 to se manastita i patrijarije u Pei tie ini se da je, ipak, najzahvalnije citirati Jau Tomia tim vie to daje jedan kopletan istorijski pregled, naravno sa svog aspekta vienja: O kralju Milutinu govore kako se zavetovao, da e za vreme svoje vladavine svake godine sagraditi po jedan manastir. Manastir u Pei ne ide u red tih manastira. On je podignut s naroitim planom. Kad je sveti Sava zasnovao samostalnu srpsku crkvu, sredite srpske arhiepiskopije bee u ii. Ali Srbija u ono doba nije imala Mavu, i ia bee blizu granice. Trebalo je nai mesto, koje je bilo zgodnije, sigurnije za sedite i sredite srpske samostalne crkve i tadanjeg prosvetnog ivota. Srpska patrijarija pomerila se u pravcu, kako se pomeralo dravno sredite. Zato je podignut manastir u Pei. Na Pekoj Bistrici, u bogatom kraju, blie prema sreditu, pok Koprivnikom, Srednjom gorom i Paklenom. Manastir je podigao ljubimac svetog Save, naslednik njegov, Arsenije i (po roenju Sremac). Podigao ga je po predanju 1213. godine, a moda i malo kasnije. Sveti Sava je odstupio sa arhijerejske stolice i bio je jo iv, kada je sabor u ii 1233. godine izabrao Arsenija I za arhiepiskopa. Izgleda verovatnije, da je tek tada podigao Arsenije I manastir u Pei. Godine 1253. prenesena je srpska arhijerejska stolica u Pe. U tome manastiru krunisan je Stevan Deanski 1322. godine za kralja. Uo~i krunisawa cara Du{ana 1346. godine na Uskrs progla{ena je na saboru u Skopqu Pe}ka arhiepiskopija za patrijariju, a peki arhiepiskop Janiije za patrijarha srpskog.
830

Isto, str. 197. i 198.

450
Arsenije I podie Pe. A za vreme Arsenija III bili su u tom manastiru pregovori sa izaslanicima cara Leopolda i sa cvetom srpskog naroda o seobi. I ostavi one krajeve zajedno sa patrijarhom Arsenijem III oko pola miliona dua. No Pe, i oni krajevi jo ne izgubie vanost. Tek kad je peki patrijarh Arsenije IV 1737. godine, pojurio sa svetenstvom u austrijske zemlje, da bude tamo srpski patrijarh, voe i organizacije, potamnie i poklae Turci oko osamdeset hiljada Srba. Tada su doli Grci u Pe za patrijarhe srpske. Oni su ukinuli u akovici srpsku veliku kolu i namerno doveli stvar dotle, da se 1766. godine ukine srpska Peka patrijarija... Dakle, manstir Pe zidan je poetkom 13. veka. Vrlo stari manastir, sa vrlo starim priama. Te su se stare prie uvale do danas kada u svemu, a manastir se nije ouvao u svemu, iako se glavno odralo... to manastir u Pei nije toliko ouvan kao Visoki Deani, svakako je uzrok i to, to su Visoki Deani zidani samo od tvrdog kamena, a peki manastir zidan je polovno od kamena i cigala. Prilikom zemljotresa puklo je srednje kube i zid, i to je popravljeno i obnovljeno. Ima i slika iz novijeg doba. I ima na zidu gde su nekada bile slike, premazana i okreena mesta. Sigurno su te slike jako stradale, ali da li ih je trebalo prekreiti, to je drugo pitanje, No i pored toga ima starih ouvanih slika dosta.... Inae je manastir pun grobovima, sarkofazima. Da navedem samo nekoje: tamo je grob osnovaoca manastira Pei, svetog Arsenija, nasledika svetog Save, drugog arhiepiskopa srpskog. Tamo je grob treeg arhiepiskopa srpskog sv. Save Drugog, sina Stevana Prvovenanog. Tamo je grob Janiija prvog srpskog patrijarha, koji je krunisao Duana za cara. Tamo su grobovi arhiepiskopa Nikodima, Jevrema, Danila II znamenitog srpskog knjievnika na poetku 14. veka. U manastiru pokazuju zazidana vrata. Kroz ta je vrata izaao iz hrama Stevan Deanski, kada se krunisao za kralja i za sobom dao zazidati vrata, da tuda niko vie ne izae. U Uspenskoj bogorodinoj kapeli je mala ikona Bogorodice, o kojoj postoji predanje, da ju je slikao sam evangelist Luka. Ima etiri takve ikone. Jedna je u Rusiji, a druge ne znam gde. Sve ih je, kau, slikao sveti Luka. U ono vreme kad gradie manastir Pe, bila je velika trgovina svetinjama. Prodavali su po ogromne novce nekoliko desetina trnovih venaca, kojima je Hristos bio okrunjen, a svaki je imao peat ovog ili onog pape ili crkvenog velikodostojnika, sa potvrdom, da je to pravi. Prodavali su uzdahe matere boije, uhvaene u kesicama, prodavali su nekoliko dakova eksera, kojima je bio Hristos prikovan na krstu, estice svetitelja i drugo. I sve je to bilo udotvorno.831
831

Isto, str. 201, 201, 203. i 204.

451
33. 7. Preko Albanije do Skadra i natrag Pratei prelaz srpske vojske kroz Albaniju na more Jaa Tomi polazi od toga da u ratu nije najstranije onda kada zagrme topovi i zapucaju puke ima i tee, mnogo tee. Nadalje, pobeda nije ostvarena tek onda kada se protivnik na bojnom polju potue. Ne. Kruna je u trenutku kada se potuena vojska u rasulu goni dalje, kad u neredu odstupa ili bei. Ako pobednika i za to nema snage onda se o pobedi teko moe i govoriti pobeeni moe vrlo brzo da se konsoliduje, zauzme nove poloaje i krene u kontranapad. Upravo je u tom gonjenju poraene vojske srpska u prvom Balkanskom ratu i pokazala svoju snagu: A u emu je veliki, upravo nesravnjiv uspeh srpske vojske u ovom ratu? U tome to je srpska vojska posle znamenite pobede na Kumanovu, ila stalno napred, gonila tursku vojsku i nije joj nigde dala daha dahnuti. I onaj veliki uspeh srpske vojske u tome je, to je i Trea srpska armija od Prepolca i Merdara, pa sve do Prizrena stalno, u stopu, ila za turskom vojskom i nije joj nigde dala ni da stane ni da se odmori. Da se srpska vojska posle uspene borbe od nekoliko dana, kad je zauzela istorijsko Kosovo i Pritinu, odmarala ne bi posle nepunih dve nedelje dana ula u Prizren. A kada je stigla u Prizren i akovicu, ona krenu preko strahovitih albanskih kreva po kii i snegu na Jadransko more. Krenu da izvri ono, to su svi mislili da je nemogue.832 Ali, nije bila strana samo borba: Ta borba nije im bila strana. Najtee je bilo juriati napred. Dan no samo napred, po skoro neprohodnim putevima. Najtee im je bilo onda, kada su se borili ne sa ljudima nego sa elementima, sa prirodom u svetu, i sa svojom prirodom. Onda kada su ili po strahovitim, skoro neprolaznim krevima, po snegu i kii, kada su se borili sa svojim umorom, borili s tekim snom, borili sa uasnom glau i elju. To je prelazilo granice junatva, to bee ve muenitvo... Ali je po mom miljenju najvea snaga srpskoga naroda izala na vidik, kada je srpska vojska prelazila iz Prizrena i akovice preko skoro neprolaznih albanskih planina i izbila na Jadransko more. Tamo je ona imala pred sobom ne samo neprijatelja, divljeg Arnautina, nego i divlju oblast albanskih planina. Imala je da savlada neprohodne i nepoznate kreve, imala je da savlada i nabujale reke, kiu, sneg, moari i studen, imala je da savlauje neiskazani umor, san i strahovitu glad. Ne verujem
832

Jaa Tomi, Sabrana dela, Rat u Albaniji i oko Skadra, Prometej, Novi Sad, 2006, str. 10. i

11.

452
da ima vojske u Evropi, koja bi to izvela, a da se ne vrati, ili ne propadne.833 Drugo kljuno pitanje svodilo se na to zato je srpska vojska uopte i ila na more i opsela Skadar kada se jo unapred moglo znati da joj velike evropske sile nee dozvoliti da tamo i ostane ako uopte i doe? Tenja drava da se iz zabaenosti primaknu moru i time se priblie ukupnom svetskom prometu je razumljiva. Uostalom jo po dolasku na Balkan Srbi su se naselili na Jadranskom i Egejskom moru to je i kasnije bila konstantna tenja svih srpskih vladara jo daleko pre Nemanje. Ali, otkud sad ova tenja usprkos tome to je srpska diplomatija jako dobro znala da e od Skadra morati vojsku da povue. Ili je tu moda i neka prevara u raunu? Upravo na ovo, vano pitanje, Jaa Tomi daje dogovor koji bi teko mogao argumentovano da se spori. Zbog te ubedljivosti mi ga ovde citatom i prezentiramo: No ako Srbija ovoga puta i nije zadrala u svojim rukama izlaz na more, ona je ve u prvom docnijem ratu, protiv Bugarske imala velike koristi od toga, to je zauzela bila severnu Albaniju. Poznato je, da su Arnauti uznemiravali Srbiju za vreme njenog rata protiv Bugarske, pa su upadali u Srbiju i posle Bukurekog mira. Ali ti arnautski napadaji nisu bili onoliko silni, kakvi bi bili da Srbija nije izlazila preko Albanije na more. Arnauti su onom prilikom videli toliko srpskog junatva i toliko veliku srpsku duu, da je to silno uticalo na njih i jo e dugo uticati. Zato se velika veina Arnauta nije ak ni prikljuila najnovijim napadajima protiv Srbije. Pitajte Arnaute u Drau, Kroji, Tirani, Ljeu kako danas misle o Srbima? Pitajte arnautske barjaktare? Oni su zaprepaeno gledali onu strahovitu srpsku snagu koja je pobedila. Ali udivljeno gledali i to, kako Srbin nije pobedio samo njih, nego je pobedio i sebe. Jer kad je njih pobedio, nije ih nemilice tlaio, nego im je ostavio ak i oruje. To moe samo najvei junak. Pitajte arnautske ene, pitajte i njihovu decu, kakvi su Srbi? Nisu nigde begali od njih; ili su slobodno posred srpskih naorunih vojnika. ak je i detinja dua onim malih Arnautia osetila, da su oni naoruani ljudi, koji su doli u njihove krajeve sasvim drukiji, no to su oni zamiljali neprijatelja. A da bi Arnauti sasvim upoznali Srbina, morao je Srbin da ode onamo.834 Iz Stare Srbije ka Jadranskom moru srpska vojska je krenula u dva pravca iz Prizrena i akovice. I ila u delovima to se pokazalo veoma dobrim:
833 834

Isto, str. 11. i 12. Isto, str. 41.

453
Srpska vojska krenula je iz Stare Srbije preko albanskih kreva, na Jadransko more, u dva pravca. Iz Prizrena, nekadanje prestonice cara Duana i iz akovice, gde je u dobu starih srpskih careva i kraljeva bila srpska velika kola. Zato nije cela vojska krenula ujedno, vrlo je razumljivo. Po onim skoro neprohodnim putevima, najlake prelazi jedan ovek ili omanje drutvo. Gde su odvie velike mase, tamo jedan drugome smeta. Teko je da se vojnici saekaju, da nau svi zgodna sklonita, pa i hrane. Ali se srpska vojska nije smela ni odvie cepkati. Imala je pred sobom uasne tekoe, opasnog i vetog neprijatelja, koji je mogao manja odeljenja da satre. Ovi su razlozi rukovodili vojenu upravu, kada je reila, da vojska ide na more u dva odeljenja, ali da se odvie ne cepka. Docnije se pokazalo da su ti nazori bili tani. Po onim uskim kozijim stazama, gde je morao ovek za ovekom, otegla se bila svaka kolona na pojedinim mestima i po dvadeset pet do trideset kilometara. A ta bi tek bilo, kako bi se vojska saekala, da je pola zajedno, i da je duina kolone bila pedeset i ezdeset kilometara.835 O teini tih pohoda Jai Tomiu su govorili: pikovnik Pavle Paunovi, konjiki major Selimir Ostoji, seljak Vojo Gliovi, Svetislav Sakovi, ivko Nikolajevi, Kosta Popovi... Ipak, da ne bismo optereivali ovaj rad tim sveukupnim svedoenjima, a svakako preporuujemo da se paljivo proitaju, posebni emo panju ovde obratiti na priu pukovnika Pavla Popovia: Taj pravac je bio vrlo teak, a sa gledita snabdevanja vojske nesravnjeno nezgodan. Predeo pust; nigde nikakve hrane. Pred polazak trebalo je kolsku komoru pretvoriti u brdsku jer je bilo potpuno iskljueno onuda prolaziti kolima. Pravac je bio: akovica, Spas, afa Malit, Puka, Gemie, Lje. Do spasa je kolona marirala po dubokom snegu, a moralo se marirati vojnik za vojnikom, jer je staza bila uzana. To je jako oteavalo put. Moralo se kretati ranije no to je trebalo, i elo kolone moralo je ranije obustaviti kretanje, da bi se cela kolona uvee ili bar u noi opet iskupila. A dugo je trebalo, dok zaelje kolone izae na visinu ela. Bilo je propisano, da kod Spasa pregazimo Drim, pa produimo pravac. Ali je bilo u ono vreme snega, kie, jugovine, te je Drim toliko nabujao, da je bilo potpuno nemogue pregaziti ga. Mi nismo imali sobom materijala za mostove ili splavove. ume za splavove nije bilo. Na prevozu kod Spasa bilo je samo dva unia. U svakom je moglo stati najvie sedam
835

Isto, str. 49. i 50.

454
vojnika. Da svakih sedam vojnika prevezemo na drugu stranu Drima, trebalo je etvrt sata, i to stalno da se prevozi najveom brzinom. Na taj nain trebalo bi samo na prevoz peaka vie od deset dana, a i komora da se preveze trebalo bi osamnaest i vie dana. A divizija je imala glavnu zadau da izbije na more to pre. Moralo se birati izmeu dva zla. Ili ne ii preko Spasa, gde je bilo propisano, ili se zakasniti. No kako je glavna cel bila stii to pre, to smo obustavili prevoz i promenili pravac kretanja, a time smo izgubili samo jedan dan(!?) Naredio sam dakle, da se marira desnom obalom Drima preko Vezirovog mosta. Od Vezirovog mosta uputi se moja divizija preko sela Petke i afa Malit odreenim pravcem. Tegobe i tekoe terenske bile su neopisive. Vojnici su dvadeset i po trideset puta dnevno morali gaziti vodu koja im dopirae do kolena i preko kolena. Nigde na celom putu ni jedan sat ravnice, nego je trebalo ii po velikim strmenima stalno gore dole. Svuda iljak, svuda nesrea... Ovako natopljeni preko dana, stizali su vojnici uvee na konak. Noili su na vlanoj, mokroj zemlji, nemajui ni atora, ni slame. I gde je bilo dovoljno drva, bilo je vrlo teko zapaliti vatru usled kie, a jo tee odravati je da dobro gori. Tako su vojnici provodili noi, esto na nogama da sutradan i opet po kii i vodi nastave put. A taj put je otprilike iznosio sto ezdeset do sto osamdeset kilometara. Kad se uzme u raun samo duina puta, onda bi neko mogao rei, da nije bilo mnogo prevaliti dnevno esnaest do osamnaest kilometara. Ali kad se uzmu u raun terenske tekoe, duina kolone i sve druge prilike, onda se mora rei, da su marevi bili stalno napregnuti, forsirani. Divizija nije imala nigde odmora. Na otvorenom polju, na kii nije se moglo odmarati. Vojnici su i sami hitali da izbiju to pre na more.836 ini se da osim odgovarajuih citata nita posebno ne treba dodavati ni kod pitanja koja govore o rtvama na tom putu i zaslugama koje je trebalo odavati: Niko se nije natezao sa prirodom, nit hvatao u kotac s njom, a da to skupo ne plati. I prelaz preko Albanije stao je golemih rtava. Priroda je na kraju podnela srpskoj vojsci vrlo veliki raun. Dodue, bilo je rtava i onda, kada su Arnauti doekivali srpsku vojsku u klancima. Bilo je rtava, kada su i oni i redovna turska vojska zapoinjali borbu. A bilo je rtava, kada je srpska vojska u svom naletanju morala da zauzima odreene poloaje. Jedva ima primera u istoriji ratova, da je brojno mnogo slabija vojska udarala i juriala na gradove, koji su bili
836

Isto, str. 53, 54, 55. i 56.

455
posednuti jaom silom, no to bee sila u napadaa. A to je bilo na Ljeu i bilo na Skadru. Ali su primorski odredi srpske vojske jo najmanje stradali u toj borbi. Vei broj propao je na samom putu. Onaj put je zasejan srpskim grobovima i samim srpskim kostima, kojima se ni groba ne zna. Kada je srpska vojska prevalila onaj strahoviti put i izdrala sve borbe, morala je nastupiti reakcija. Veliki broj stie bolestan na more, a jo vei broj poboleo se kasnije. U prvi mah tamo nije bilo niega. Nije bio ni priblino potreban broj lekara, ni lekova, ni bolnica, ni bolniara, ni bolniarki. U prvim asovima, kada bee najpotrebniji lek i nega, bilo je u tom pogledu najoajnije stanje... Nije jo mogue rei, koliko je svega propalo na onom putu. Komandir jedne ete, ree mi: Moja je eta imala sto osamdeset vojnika, kada se krenulo iz akovice. Danas ima u eti samo sto deset vojnika. Ja ne verujem, da je po drugim mnogo bolje. Moe se rei: u ratu kroz Albaniju propala je dobra treina primorske vojske. Teko da su bolje proli i konji na tom putu, a verovatno i gore. Sve to je tamanilo ljude, tamanilo je i konje. I njihove kosti posejane su po albanskim klancima i gudurama. Na putu izmeu Ljea i Buatija, na jednoj poljani, videh silne kolibe, pokrivene snegom i slamom, a pod tim kolibama i konje. To je bila konjska bolnica. Strahovito su izgledali ti konji. Kosti su im izbijali kroz kou, a veinom su bili ranjavi od tekog tereta i preturanja na onom putu. Da znaju da govore, imali bi veoma mnogo da priaju. Vojnici ih gledaju sa puno saaljenja. Seaju se, da su im to bili verni drugovi u najteim trenucima... U ovom ratu bila je jedna velika tekoa, upravo najvea tekoa, koji mnogi i nisu zapazili. Najveu su muku muili oni, kojima je zapalo u dunost, da pojedincima dele ordene i unapreenja za zasluge. Posle svakog velikog unapreenja i posle svake kie ordena, digla se itava bura. Nisu toliko pitali: Zato da dobije taj, nego su se veinom alili, zato da ne dobije i taj? I ko je taj (ako je samo ovek, a ne i vie neto), ko bi mogao iz velike gomile ista ita, koje se sve radilo na istoj njivi, da odabere nekoliko zrna i kae: ovo je najbolje! Ko je taj, ko bi bio u stanju, kad u onoj velikoj gomili njegova ruka i ne dopire svuda i njegovo sudako oko i ne vidi sve?!... Docnije sam itao, da je kralj crnogorski odluio, da za ovaj rat nikome ne daje orden. Svi su se Crnogorci odlikovali, svi su pokajali Kosovo, i on nee nikoga naroito da istie, a time drugoga da zapostavlja. Ovo je sasvim u smislu moderne istorije. Nikakvo veliko delo ne moe da se dogodi u narodu, a da za to ne pripadne glavna zasluga narodu.

456
Nisam potegao ovu stvar, to volim da govorim o ordenima i spomenicima. Nego je re o zaslugama. I kad se setimo onih nadovenih muka, onog tekog portvovanja za podjarmljenu brau, kad se setimo one velike ljubavi prema otadbini, koju je pokazao narod i u Srbiji i Srnoj Gori, onda treba tom narodu dati puta, i nikad mu ne preiti da zaizme ono mesto, koje mu pripada po pravu i zasluzi! Da je taj narod vredan toga, da je razborit i veliki, i da ga ni u kom poslu ne treba odgurnuti na stranu, to je on pokazao ako ikada, a ono sada. Veliki su i oni grobovi, ali ne treba naricati nad njima, treba ih blagosiljati.837 33. 8. Rat u Maedonoji i Bugarskoj Pratei rat u Maedoniji i Bugarskoj J. Tomi izriito podvlai da se Bugari koji su danas Sloveni ipak razlikuju od svih drugih Slovena. Dok su svi ostali imali zajedniku prolost kod njih je stanje neto drugaije. Drugaije jer pre samo malo vie od hiljadu godina oni nisu bili Sloveni no svojevrsna smesa raznih turskih i tatarskih plemena. Uostalom, i sama re Bulgar na turskom znai meavina ljudi pomeane krvi. Istina kad su Bugari krajem VII veka doli na Balkan u blii dodir sa Slovenima primie i slovenski jezik i mnoge slovenske obiaje, ali ne sve. U biti njihovog karaktera i dalje je ostala velika nepoverljivost, preterana sebinost i udnja za spletkarenjem.838 Za razliku od Srba koje su Turci najvema tamanili i mrzeli jer je on na Kosovu zabo no svoj u grudi turskog cara Bugari su bili svojevrsno razmaen narod - ak su im i Turci uvek drali stranu protiv Srba. Upravo je ta razmaenost stvorila od Bugara uobraen narod do mere da njihova pohlepljivost nije imala granica. Nije sluajno da Turci u svojoj carevini od naroda nisu priznavali samo Srbe. Da bi slika o razmaenoj Bugarskoj ipak bila jasnija moraemo ovde da citiramo Jau Tomia: Kada je Rusija u svome ratu (1877 1878) dola pod zidine Carigrada, i nagonila Tursku na Svetostevanski mir, Bugari behu do krajnosti iznenaeni. Rusija je u Svetostevanskom ugovoru stvorila veliku Bugarsku. Ta velika Bugarska trebala je da obuhvati ne samo Trakiju, nego i skoro celu Maedoniju, pa i znatne delove Stare Srbije. Rusija htede da dade Bugarskoj ak i Ni.

837 838

Isto, str. 90, 91, 93, 94, 95. i 96. Jaa Tomi, Sabrana dela, Rat u Maedoniji i Bugarskoj, Prometej, Novi Sad, 2006, str. 18.

457
Nije ostalo na tome, jer je Berlinksi kongres pokvario Svetostefanski ugovor. Ali je Bugarska i na Berlinskom kongresu dobila znatne delove nekadanje srpske drave, gde su iveli Srbi. Bugari nisu mnogo zaduili Rusiju. Oni nisu imali snage da se bore protivu Turske, nego su izdavali Turcima kretanje ruske vojske i pijunirali Ruse. Ruski generali su oajniki uzvikivali: - Otkuda tolika pijunaa u narodu, koga mi oslobaamo! Ruska politika nije stvarala veliku Bugarsku iz ljubavi, nego ju je stvarala iz rauna, za sebe. Politika Groga Ignjatijeva poznata je. Ali, kada je ruska diplomatija traila veliku Bugarsku, ona je morala nai i nauenjake, koji su dokazivali, da je sve ono bugarsko i da svuda tamo ive Bugari, to im je god odredila u Sanstefanskom ugovoru. Kada su Bugari doli k sebi od prijatnog iznenaenja, poraslo im je pouzdanje, podigoe gordo glavu, i poee da trae i ono, to im ni tadanja Rusija nije odredila. Srce im je zinulo ak i za Kosovo. No nije Bugarsku mazila samo Rusija. Mazile su je i druge drave. Mazili su je oni, koji su se nadali, da e je moi upotrebiti protiv Srbije. Tamo je na prestolu sedeo Nemac, od koga su se mnogi mnogome nadali. Ta koja se velika sila nije nadala, da e moi Bugarsku upotrebiti u svoju korist. (Srbiji nisu palili kandila, jer su znali da e Srbija zastupati svoje koristi.) Bugarsku su mazili ne zato, da joj posle oni ine, nego da ona ini njima. A Bugari nisu sve to dovoljno provideli. Zaboravili su onu poslovicu: uvaj se onoga, ko ti suvie laska, jer hoe da te zadobije i prevari. To je maenje bila nesrea po Bugarsku. Raunala je, da je ona balkanska kraljica i da e svakog moi upotrebiti u svoju korist. Zato se Bugarska u zadnje vreme manje spremala za ozbiljne dogaaje, a vie je sanjala. A Srbija, balkanska Pepeljuga, znala je, da nema niotkud nita izgledati, te je u novije doba napregla svu snagu. Traila je spasa u sebi samoj. I slivnika pobeda bila je velika nesrea po Bugarsku. Slivnica nije izala iz bugarske snage, niti iz Srbijine slabosti. Nesretne prilike, koje su vladale, pod kraljem Milanom u Srbiji, omoguile su Slivnicu. Bugari to nikad nisu uzimali u raun. Oni su videli u Slivnici samo svoje junatvo i nadmo, svoju neodoljivu snagu, a o Srbiji ulegla se u njima misao, da su oni u stanju tu Srbiju svakoga asa oduvati kao perce. No treba priznati, da i u Evropi nisu dovoljno pravilno ocenili bugarsku pobedu 1885. Oni su pobedu shvatali kao veliku, stalnu nadmonost Bugarske... Bugari su sami sebe toliko precenjivali, da je bilo drugim balkanskim narodima veoma teko i razgovarati sa njima, a kamoli raditi s njima

458
zajedno, jer ko sebe precenjuje, taj potcenjuje druge u istoj meri. A Bugari su se bezgranino precenjivali.839 Drugi balkanski rat Bugari su protiv Srba u Grka vodili prosto zbog Maedonije, onog dela Balkana koji su Srbi naselili polovinom VI veka. Podsetimo se jo jednom Bugari koji su na Balkan doli sto i vie godina docnije ve su u Maedoniji zatekli Srbe. Tu istu Maedoniju Turci su od Srba zatoili nekoliko godina posle Kosova. To se apsolutno ne moe sporiti jer u istoriji ima svedoka, koji ne lau, i koje niko ne moe uterati u la a re je o starim spomenicima: Stari spomenici u Makedoniji svedoe, da su u srednjem veku iveli i vladali tamo Srbi. To svedoe srpske kule i dvorovi, srpske crkve i manastiri. To svedoe grobovi srpskih svetaca, svedoe i natpisi, svedoe i slike i graevine onoga doba. Tih tragova srpskoga ivota ima u Maedoniji stotinama, ima ih takorei na svakom koraku. Spomenuu samo manstir Lisolaj, kod Bitolja. To je jo zadubina kralja Radoslava. U samom Bitolju postoje razvaline hrama Svetog Arhangela Mihajla, zadubine cara Duana. Kod Kieva je manastir Sv. Preista. U Poreu manastir Svete Gogorodice. U Debru manastir Svetog Jovana. Manastir Treskovac kod Prilepa, zadubina je kralja Milutina. U tom se manastiru krunisao kralj Uro. U Prilepu i tipu su gradovi Kraljevia Marka. Pred sami Prilepom, gradom gde su uvane kule Kraljevia Marka, bilo je sedamdeset srpskih crkava.840 Nezavisno od toga to je napad na Bregalnici bio 17. juna 1913. godine rat je u potaji otpoeo jo u prvoj polovini maja meseca kada je Bugarska dovlaila i razmetala vojske na granicama prema Srbiji i Grkoj. Grku su sa pet peadijskih pukova i napali u dolini reke Angiste. Ali, nasuprot oekivanju da e se Grci odmah povui oni nisu pobegli. Ovakvo ponaanje Bugara bilo je i razlog to su Srbija i Grka sklopile vojenu konvenciju koja je bila potpisana 20. maja 1913. godine. Istovremeno otpoeli su i tajni pregovori izmeu Srbije i Crne Gore tako da je u Crnoj Gori ve 26. maja nareena mobilizacija dvadeset hiljada vojnika, koji e poi u Srbiju, za svaki sluaj. Bugarski plan da jednim snanim naletom srue srpsku glavnu vojsku preko Oveg Polja u Vardar bio je veoma poznat srpskoj vojnoj komandi. Upravo zato ona je od Grke i traila da kod evelije polje tri grke divizije koje bi napale pozadinu bugarske vojske koja se nalazila kod tipa i Koana. Grci na ovo nisu bili spremni - eleli su da sa to manje rtava, postignu to vie uspeha.
839 840

Isto, str. 22, 23. i 24. Isto, str. 28.

459
Bugari, meutim, nisu ekali tajni i podmukli plan, a bez objave rata, ve je bio na sceni: Jo u drugoj polovini maja, poeli su Bugari, da upadaju u onu oblast, koju su osvojili i drali Srbi, i koja je, po zajednikom dogovoru, namenjena bila Srbima, dok se utvrdi granica. Tako su na primer 20. maja preli Bugari Bregalnicu i zauzeli vis 256. Srpska komanda je pozvala Bugare da se povuku, jer e ih silom oterati. Bugari su 23. maja napustili taj vis, ali su dan docnije zauzeli vis 350. Ve 5. juna prelaze bugarske komite reku Zletovo i napadoe srpske strae. Odbijeni su. To se ponovilo u daleko jaoj meri 12. juna. Tada ve nasta pitanje: ta je ovo? I moe li se to trpeti? Otrpelo se. Bugari su se zvanino izgovarali na komite, a Rusija, Engleska i Francuska preklinjale su Srbiju da bude hladna, a Bugarsku da zadri svije komite. Jo su se nadali da e spreiti bratoubilaki rat, Te arke zaista ne behu ozbiljne. Govorilo se, da toga mora biti, gde su tako velike gomile vojske na granici, pa ma te vojske bile i saveznike. Ali zato srpski vojnici ne izazivahu te arke? I ta su Bugari hteli sa tim arkama? To oni sad nee vie kazati. Ali su postigli dvoje. Uverili su srpsku glavnu komandu, da su to pretee rata. Ali su te arke imale i drugi uspeh. Kad je 17. juna doao ozbiljan, strahovit napad Bugara, i kada su Bugari ubijali srpske predstrae, mnogi se i mnogi srpski vojnik, pa i oficir okrenuo u spavanju na drugu stranu. Bio je utisak, da su to i opet arke predstraa, kao ono pre neki dan na Zletovu... Tako se otpoeo i tako se zavrio onaj potajni rat izmeu Bugarske i Srbije, koji je trajao punih est nedelja. Za njim je nastupio muni napad, pa onda otvoren rat. U Srbiji su se mnogi nadali ratu. Ali su oekivali da e Bugarska ipak prvo objaviti rat, pa tek zatim prei u napad. A Bugarska se nadala u dobre prijatelje, da e joj oprostiti sve, pa i najvei maunarodni nitkovluk koji se ogleda u mukom napadu.841 Srpsko bugarski rat je zvanino trajao od 17. juna do 17. jula, a stvarno je odluen za dan i po i moe se podeliti u tri odseka: Srpsko-bugarski rat bio je veoma kratak. Trajao je svega mesec dana. Od 17. juna, do 17. jula. Ali moe se rei da je ishod toga rata odluen za dan i po. Od 17. juna posle ponoi, pa do 18. juna po podne, jer su 18. juna po podne bugarski parlamentari traili primirje. Drugi balkanski rat mogao bi se podeliti u tri odseka. Prvi odsek obuhvata vreme od 17. do 18. juna. Za to kratko vreme odbili su Srbi onaj strahoviti i muki napad Bugara. Bugarska snaga i oholost tamo je skrena. Bugari su ve za prva dva dana imali prepolovljene i unitene
841

Isto, str. 80. i 81.

460
brigade, armije, i povlaili se. Jo tada, ovladalo je uverenje i u srpske i u bugarske vojske, da je rat po Bugare izgubljen. Drugi odsek rata obuhvata vreme od 19. do 27. juna. Za tih devet dana zauzela je Prva armija srpske vojske Rajanski Rid i Koane. Trea srpska armija Radovite i tip. Inae su Bugari ve 23. juna oterani sa Krivolaka. Za to su vreme Bugari, ljuto nastradali i sa drugim svojim oajnikim pokuajem, da prenesu rat u stare granice Srbijine. Do toga doba, do 27. juna, Bugari su odstupili i pred Drugom srpskom armijom do svoje granice, odstupili sa Vlasine, odstupili prema Zajearu, pa morali napustiti i Knjaevac, gde su ostavili za sobom onako neovean trag. Trei odsek rata obuhvata vreme od 28. juna, pa do zavretka borbe 17. jula. Taj trei odsek bio je najdui, trajao je 20 dana. To je ono vreme, kada je srpski Glavni tab naredio da se otponu operacije protiv Sofije i Vidina. U to doba, prela je ve rumunska vojska u Bugarsku (26. juna). Bilo je udeeno, da kretanja prema Sofiji izvedu sve tri vojske: srpska, rumunska i grka u zajednici i po utvrenom planu. To nije uspelo, jer je Srbiju ometao zajedniki plan, koji nije izvela ni grka ni Rumunija. Onaj drugi deo plana, upad srpske vojske u Bugarsku i prodiranje na Vidin, izveden je. Srpska vojska je upala u Bugarsku, zauzela Belgraddik, zatvorila Bugare u Vidin i da nije nastupilo primirje, Vidin bi pao. Srpska je vojska bila samo jo dva tri kolometara od Vidina.842 A evo kako nam jaa Tomi opisuje same operacije na Bregalnici: Rekoh ve, straarski niz je redak. Otprilike na svakih etiristo metara su dva i dva vojnika. Pozadi straarskog lanca otprilike u sredini onih etiristo metara su mrtve strae. Sve po etiri vojnika. Za njima je prihvatna eta. U rastojanju: dva i dva voda. Pozadi hrihvatne ete je puk. Sve je ilo neobino brzo. Kad se zaue prve puke, mnogi i mnogi vojnik, pa i oficir probudi se, osluhnu, pa se okrete na drugu stranu. A u polusnu je pomislio: - Dokle e ve to tako? To se i opet arkaju i pukaraju predstrae? No ve posle kratkog vremena horilo se bugarsko: Ura! i osue se plotuni. Srpski oficiri budili su se iz sna. Neke je jo u atoru pogodilo puano zrno. I vojnici poskakae na noge, ali ne svi. Neki su leali sa probijenim grudima i razdruskanom glavom na slami. Poginue, a ne doe im do svesti, ta se dogodilo, i kakvi su im Bugari saveznici. Bugari su jurili u gustim redovima, obasipahu srpske vojnike uasnom vatrom, a njihovo strahovito Ura!, prolazilo je kroz sr i kosti srpskih vojnika, koji su traili svoje puke i fieklije...
842

Isto, str. 82. i 83.

461
Kako se prikupie ti ljudi, kako pokupie puke i municiju, kako su se u prvom asu oduprli, to oni znaju. I samo oni. Mi obini ljudi, to razjasniti nismo u stanju... U onoj mukoj i strahovitoj navali, padoe prednji redovi, itave ete behu pregaene, itavi pukovi prepolovljeni, ali su oni morali. Bilo je na pojedinim takama i odstupanja. Njihovi oficiri su im to naredili, ali je to odstupanje izvreno u redu, kao na vebi. Ginuli su nemilice, ali o rasulu i divljem bekstvu ni spomena. Izduvali su se, pa su onda ponovo juriali na izgubljene poloaje. Kad doe Bugarima pomo, kadto su ponovo gubili poloaje i ponovo ih vraali. Na kraju su poloaji ostajali u srpskim rukama. To je bila opta slika... Bugari su 17. juna navalili naroito na Treu armiju, koja je bila razreena na prostoru tip Krivolak Veles. U njihom je planu bilo, da pre svega tu armiju poljuljaju, pa je onda bace u Vardar. Celokupna srpska Trea armija imala je onde deset pukova, sa jakim dobrovoljakim odredom i nadmonom artiljerijom. Sa bugarske strane bilo je protivu Tree armije toga dana u borbi najmanje devedeset hiljada boraca. Na glavnim mestima, gde su Bugari hteli da prodru, navalili su sa dvostrukom, pa i etvorostrukom snagom. Kod evelije napadoe sa tri puka tri srpska bataljona. To je etvorostruka snaga. Napadoe sa jakom artiljerijom, a tamo srpske trupe nisu imale artiljerije. A od tri srpska bataljona bio je jedan drugog poziva, a dve treeg poziva. Taj trei poziv bio je naoruan brzometnim pukama, a i inae se trei poziv sastoji iz starijih ljudi. Njih su zvali starcima. Ti su se starci borili ceo dan, sve do veeri protiv onako nadmone sile i onda su u najveem redu odstupili. Bugari su imali velikih gubitaka, u udu se pitahu: ta bi tim starcima, da se tako biju? Srpski Peti puk, koji je bio na visu 650, prepolovljen je, jer su na njega navalila etiri bugarska puka i on je izdrao tu navalu, dok mu oko jedanaest sati stie pomo. esti puk, prvog poziva, koji je bio kanda najvema iznenaen, morao je da izdri napad sa obuhvatom. I protiv njega navaljivala je velika nadmona snaga Bugara... U ono doba, vrhovni tab u Skoplju, jo nita nije znao o borbi. Komandant Drinske divizije prvoga poziva, otposlao je u dva sata i dvadeset minuta brzojav komandantu konjice, pukovniku Andonoviu. Brzojav glasi: Ovoga trenutka na frontu etvrtog puka, centrumu Drinske divizije, uje se pukaranje i uzvici: - Ura, - Poslao sam patrole, da izvide. U to vreme, dva sata i dvadeset minuta ujutru dobio je glavni tab u Skoplju brzojavni izvetaj od komandanta Tree armije, da su Bugari napali

462
poloaj Drinske divizije i da je u tri sata etrdeset minuta otpoela topovska vatra. Od est sati uestali su izvetaji. Glavna komanda doznala je, da su Bugari napali i Prvu srpsku armiju. Doznala je, o napadu na eveliju, a general Jankovi brzojavio je u to vreme, da su Bugari otpoeli rat bez objave rata, da je poslao u pomo Drinskoj diviziji Prvu moraviku diviziju i im ona stigne, hoe da pree u napad. Glavna komanda je doznala u to vreme, da su Bugari napali i grku armiju na celom frontu. Bilo je osam i po sati ujutru, kad je vojvoda Putnik izvestio kralja, naslednika prestola i vladu, da je mukim napadom Bugara rat otpoeo. Oko podne izjavio je ministar unutranjih poslova Stojan Proti skuptini, da su Bugari otpoeli rat mukim napadom. Ministar predsednik Pai bio je u onaj mah kod kralja... Bugarima je pristizala nova pomo iz tipa, dokle je bilo. Posle podne bile su sve snage, i srpske i bugarske, u borbi. Od tri do est sati po podne, dostigla je borba vrhunac. Bugari su napregli poslednju snagu da potisnu i probiju srpsku liniju. Napadali su sredinu, levo i desno krilo jednakom snagom. Oni, koji su bili na Kumanovu, priaju da onakve uasne vatre ni tamo nije bilo. Izgledalo je, da nema ni stope zemljita, koje ne bee zasuto, bilo puanom, bilo topovskim gvodjem. tab Tree armije stajao je na visu i posmatrao borbu. Nita se vie nije moglo uraditi. Nita pomoi. Jaina rase; telesna i duevna snaga e odluiti. Iako je bugarska brojna nadmo bila velika, posle est i po sati po podne poeli su da malaksavaju. Od toga asa ovladalo je njima uverenje, da ne mogu sa Srbima. A Srbima je nadvladalo uverenje, da su preturili najstranije, i da e oni sad ve zacelo svriti sa Bugarima... Dok se ovo dogaalo na bojitu Tree srpske armije, Bugari su napali i Prvu srpsku armiju, koja je bila grupisana na prostoru: Kriva Palanka Kratovo Sveti Nikola. Sa jednim naletom poseli su Retke Buki i namestili tamo svoje topove. Poli su da uzmu Car vrh, ali su odbijeni. Bugarski napad na Prvu srpsku armiju bio je silan, ali ne tako jak kao onaj na Treu armiju. Prva armija prelazila je u napad, da bi olakala poloaj Tree armije. Rezultat toga dana bio je, da su Bugari zadrani ve na prvim okomcima kod reke Bregalnice. Njihovo najvee uzdanje u muki napad izjalovilo se. Njihova vera u pobedu bee poljuljana. Istina, oni su uvee 17. juna drali jo neke take, kao vis 550 kod Tree srpske armije, zatim poloaj Drenka kod Zletovske reke, Retke Buki, ali naroito na Retkim Bukvima bili pred mrak jako poljuljani. I to se nije dogodilo veeras, bilo je sigurno, da e se dogoditi sutra.

463
Naredba srpske glavne komande prvoga dana uvee glasila je: Sutra (18. juna) oteti sve poloaje koji su jo u bugarskim rukama, pa onda prei u napad... Srbi su drugoga dana one velike bitke, i kod Prvrh i kod Tree armije, zauzeli neke poloaje, koji su prolog dana pali u bugarske ruke. A Bugari nisu mogli nikako napred. Oko jednog sata po podne poeli su da odstupaju. Cela bugarska Osma divizija baena je preko Bregalnice... Moe se uzeti, da je velika bitka na Bregalnici bila 18. po podne odluena. Ona je trajala trideset i est sati sa malim prekidima od tri sata. U borbi na Bregalnici 18. juna otela je Prva armija: jednu poljsku bateriju sa celom zapregom i poslugom, sedam kara, tri poljska brzometna topa, sedam brdskih brzometnih topova. Osim toga zarobila je bugarskog komandanta Trinaestog peadijskog puka, sedam oficira i trista podoficira i redova. Trea srpska armija (umadijska divizija prvog poziva) otela je tri poljska i sedam brdskih topova, sa mnogo kara. Inae je zarobila u borbi oko visa 650: esnaest bugarskih oficira, pedeset dva podoficira i 913 vojnika.843

843

Isto, str. 98, 99, 100, 101, 102, 103, 104. i 105.

464

34. HADI JOVAN VASILJEVI (1866 - 1948)

Hadi Jovan Vasiljevi je roen u Vranju 10. oktobra 1866. godine, a umro u Vranju 29. marta 1948. godine. Osnovnu kolu je zavrio u Vranju, gimnaziju u Vranju i Niu, a Veliku kolu (istorijsko filoloki odsek) u Beogradu. Doktorat iz filozofije poloio je u Beu 1898. Kao inovnik Ministarstva inostranih poslova slubovao je od 1898 1904. u Bitolju, Skoplju i Beogradu. Dravnu slubu napustio je 1904. Od tada pa do 1940. godine bio je sekretarDrutva Svetoga Save. Sve vreme je radio na nacionalnom prosveivanju Srba u Turskoj. Uesnik je Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Jovan Hadi Vasiljevi je napisao veliki broj radova iz istorije, geografije i etnologije. Vrednost njegovih radova je u tome to su zasnovani na terenskim istraivanjima, a posebno na prostorima Stare Srbije i Makedonije (June Srbije). Bio je urednik asopisa Bratstvo, Biltena Drutvo Svetoga Save. Najvaniji radovi Jovana Hadi Vasiljevia su: Prilep i njegova okolina, Juna Stara Srbija, Bugarska zverstva u Vranju i okolini 1915 1918, etnika akcija u Staroj Srbiji i Maedoniji, Skoplje i njegova okolina. 34. 1. O poturavanju naeg naroda uopte Prvo pitanje kod koga je zastao svodilo se na to da li je turenje naega sveta vreno nasilno ili u masama? U tom smislu on daje i krai istorijski pregled podvlaei da su Turci jo od prvoga upada u nae zemlje poeli odvoditi na svet u roblje. Roblje po toj ratnoj srei oni su poimali kao dobit u zemlji i gradovima. Ili, roblje u ljudima oni su prihvatali dobit kod domae stoke i kao takvog su ga i preseljavali u Malu Aziju. Tako je, recimo, posle Muhake bitke 1526. godine sultan u ropstvo odveo 200.000 dua iz Ugraske i Slavonije. Posle sebe naa poturica, Rustem paa je ostavio 1.700 robova, Iskeder elebija 6 7.000, Ibrahim paa 1.700. Po zauzeu Novog Brda sultan Mehmed II je 1455. godine vojnicima dao 700 ena, a 320 dece je odveo u Malu Aziju u janiare. Mnogo je naega naroda robljeno i odvedeno i za vreme Nemako turskog rata 1737 1738. godine.844 Slino je bilo i za vreme
Jovan Hadi Vasiljevi, Muslimani nae krvi u Junoj Srbiji, www. Rastko.org.yu/vasiljevicmuslimani-html-216k
844

465
rata sa Rusijom 1771, kao i za vreme ustanka u umadiji odjednom samo dovedeno je bilo u grad Prizren 30 ena i dece. Sve upuuje na to da je porobljavanje u masama zavreno 1825. godine kada je mnogo sveta bilo zarobljeno, ali je dosta i povraeno. Drugi nain turenja naega sveta u masi vrrn je kupljenjem dece u janiare tzv. Danak u krvi. To je red vojske koji je jo 1329. godine ustanovio sultan Orkan. Najbolju hriansku decu kupili su naroiti sultanski inovnici, turnadibaije i jejanbaije. Re je o deci koja su smatrana kao izgubljena za svoju kuu i za svoj rod. Uporavo tako jer su oni posle sa svojim roditeljima i prijateljima postupali tiranski. Njihov je broj jako teko utvrditi, ali je nesumnjivi bio vrlo veliki. Ali, ako je taj broj nae narodne krvi otpisan ta je sa arnautaima muslimanske veroispovesti koji su, iako potureni ostali u svojoj otadbini i sauvali sve bitne odlike svoje narodnosti pored onih u Bosni i Hercegovini, i onih u Junoj Srbiji. 33. 2. Popis naih poturenjaka u Junoj Srbiji Sem Prizrenske oblasti, za koje je podatke koristio od I. S. Jastrebova iz 1876. i 1890. godine sve drugo ispitivao je sam autor u period 1912 1913. godine. Kako je ovu svoju studiju publikovao po~etkom tre}e decenije 20. veka to je, pored rezultata iz 1912. i 1913. godine koristio i podatke iz pomenutog perioda koji su vezani sa posledwim dr`avnim popisom iz 1921. godine. Primereno tome emo i prezentirati njegove nalaze. I Ohridska (Struka) oblast ima 8 sela u kojima ima naih poturenjaka tamonjih sa hrianima ili njih samih: Vranie od 550 stanovnika samo je 9 poturenjaka, Ohtis od 1.500 stanovnika poturenjaka je neto manje od polovine stanovnika, Podgorci od 1200 stanovnika poturenjaka je neto manje od polovine, Labunita od 1.600 stanovnika poturenjaka je neto manje od polovine, Borovac od 600 stanovnika 200 je poturenjaka, Rajce 900 stanovnika, sve poturenjaci, Petano 600 stanovnika sa 90 poturenjaka i Velgoti 2.100 stanovnika, poturenjaka oko 50. II Oblast Golo Brdo prostire se na levoj strani Drima i zahvata ceo njegov levi zapliv od Jablanice do ute Gorice. Od 32 sela u 16 ive nai poturenjaci, u nekim zajedno sa hrianima, Arnautima i Arnautaima, a u nekima samo oni. Od sela putopisac podvlai sledea: Jablanica preko 1.000 stanovnika, od kojih je preko 200 naih poturenjakakoji se izdaju za prave Turke i Arnaute, ali u kui govore samo srpski, Steblevo od preko 1.000 stanovnika 3/4,a hriamna,

466
Sebite 800 stanovnika sa 1/3 hriana i 2/3 poturenjaka, Oketin 800 stanovnika, sve sami poturenjaci, Klenje ima 100 kua i 130 porodica gde u nekim zgradama zajedno ive i hriani i poturice, inoec 800 stanovnika sa 2/3 poturenjaka i 1/3 hriana, Trebite 2.600 stanovnika, 69 hriana, a sve ostalo poturenjaci, Malo Ostreni 500 stanovnika sa 1/4, 21 poturenjaka, Golemo Ostreni preko 500 stanovnika sa samo 28 hriana, Tuepi 100 stanovnika meovitog sastava od kojih su poturenjaci iz sela Trebita, Leniani 400 stanovnika, sve poturenjaci, Serpetovo oko 150 stanovnika, sve poturenjaci, Torbai 176 stanovnika, sve poturenjaci, Trnovo 600 stanovnika, sve poturenjaci, Radovite oko 150 stanovnika, sve poturenjaci i Otiani preko 300 stanovnika meu kojima je veina poturenjaka. III U Debarskoj upi su: Gorenci (Gorno i Dolno) 500 itelja, hriana, a ostalo su poturenjaci, Crnobok 100 poturenjaka, Bajramovci 100 poturenjaka, Vlasie 500 itelja 1/4 a hriana i 3/4 poturenjaka, itonemi 250 itelja, meavina Turaka i poturenjaka, Golema i Mala Papranica preko 500 dua, samo poturenjaci, Koita 400 dua, mawe hriana vie poturenjaka, Bretani 900 itelja, poturenjaka vie od 600 dua i Elovci poturenjaci iz oko polovine 18. veka. IV Debarsko polje: Krita (Donje o Gornje) 500 dua, Gornje je isto hriansko, a Donje isto arnautsko, Klobuita oko 600 dua, 1/5 hriana, a ostalo poturenjaci, Procesti 500 dua sa velikom veinom poturenjaka, Mealare preko 500 dua, velika veina poturenjaka, Erbeli oko 200 dua, veina poturenjaka i Oboki preko 400 stanovnika, veina poturenjaka i Arbanaa koji to javno ne ele da kau. V Oblast Radike ima 13 mesta: Kosovrati Donje 800 dua, 150 hriana. Ostalo poturenjaci, Kosovrato Gornje 400 dua sa 40 50 hriana, ostalo poturenjaci, Mogore oko 750 dua, 20 hriana, ostalo poturenjaci, Skudrino 1.000 dua, 1/5 hriana, ostalo poturenjaci, Veljebrdo 560 dua, poturenjaka preko 400, Trebite 900 dua sa oko 600 poturenjaka, Boletin 350 poturenih dua, Vidui 300 poturenih dua i ernovnica preko 1.300 dua, sve poturenjaci. VI Prizrenska oblast za koju I. S. Jastrebov i Todor P. Stankovi kau da dominiraju Arnauti.845 VII Tetovska i Gostivarska oblast: Elovjane oko 1.000 dua, Crvi 400 dua, Vrenovci 300 dua. Sva tri sela su isto poturenjaka.

845 Detaljnije pogledati beleke Jovana Hadi Vasiljevia, Muslimani nae krvi u Junoj Srbiji, www. Rastko.org.yu/vasiljevic-muslimani-html-216k

467
VIII Skopljanska oblast: Pagarua 400 dua od kojih je samo 14 hriana, Koliane (Donje) - isto poturiko od oko 800 dua, Cvetovo 500 dua, isto poturiko, Umovo 500 dua, pve poturenjaci i Drailovo 300 poturikih dua. IX Veleka oblast: Vranovce ima isto 2.430 poturenih dua i deli se na Gorno i Dolno malo, Melnica 1535 poturenjaka i Vranovce 833 poturenjaka. X Tikveka oblast: Kavadar 5.000 stanovnika i vie od 3.000 poturenjaka, Drenovo 250 dua i 1.000 poturenjaka, Buhulja 1.000 dua, pola hriana, pola poturenjaka, Manzstirec 200 dua, veina hriana, Dolni Disan 227 kua, hrianske su samo dve, a preko 1.200 potirenjake, Timjenik 1.500 poturenjaka, Pepelite 180 poturenjakih kua, Rosoman 1.000 poturenjaka, Pepelite 180 poturenjakih kua, Rosoman 1.000 poturenjaka, Vojanci 70 kua i 344 poturenjaka, Tremnik - isto poturenjako selo, Krivolaka 122 kue i 614 poturenjaka, Glii 300 dua, 1/3 hriani i 1/3 poturenjaka, Manena 600 dua i vie od polovine poturenjaka, Sirkovo 1.5000 poturenjaka, Kruevica 600 poturenjaka, Barevo 500 dua, 1/3 hriana i 2/3 poturenjaka, Besvica 1.500 poturenjaka, Veije 700 dua, 1/3 hriana i 2/3 poturenjaka, Bistrinci 700 dua i skoro 600 poturenjaka, Dublino 500 dua, 5/6 poturenjaka, Kurenica 500 poturenjaka, Turska Korija 2.000 poturenjaka, Prdevo 2.000 dua, 3/4 poturenjaka i Vatoa 2.000, 2/3 hriana i 1/3 poturenjaka. XI Iz Prilepske i Bitoljske oblasti Jovan Hadi Vasiljevi navodi samo dva sela: Debrite 300 poturenjaka i Laani 500 dua od kojih je 400 poturenjaka. XII Kievska oblast: grad Kievo ima 4.500 stanovnika, 2/3 poturenjaka i 1/3 hriana, Premka ima 47 poturenjaka, Baite 387 poturenjaka, Listiani meovito selo sa 519 dua, elopci 415 dua, 139 poturenjaka, Stregomite G. 381 poturenjaka, Stregomite D. 207 poturenih, Srbica 842 poturenjaka, Lenica 179 dua, od kojih je 106 potirenjaka, Kruica 109 dua i tek 3 poturenjaka, Plasnica 900 dua i preko 600 poturenjaka, Preglovo 900 stanovnika od ega 250 poturenjaka, Staroec - 165 dua sa 100 poturenjaka, Trebino 70 poturenjaka, Modrita 200 stanovnika, od ega ima 45 poturenjaka. XIII Resanska oblast: Carev Dvor 1.000 dua i vie od 2/3 potirenjaka (u odnosu na 1912. godine je zabeleen pad na tek 392 due), Bukovo do 1912. godine isto poturenjako selo sa 750 dua, Kozjak 1912. godine isto poturenjako selo sa 300 dua, da bi 1921. Palo na 237, Drmeni 300 dua od ega skoro 20 poturenjaka, Podleane

468
meovito selo od 100 itelja i Sateska u kome je ivelo 90 poturenjaka. XIV Pehevska oblast: Istevnik 200 dua, od kojih je 220 potureno, Grabetovite 577 dua, a od tpga 295 poturenjaka, Grad 793 due od kojih je 674 poturenjaka i Zvegor 753 dua od kojih je 679 poturenjaka. U Pehevu na 800 hriana dolaze 3.500 poturenjaka, dok je u Berovu obratno na 2.500 hriana dolazi oko 700 poturenjaka.846 34. 3. Etnike osobine poturenjaka u Junoj Srbiji injenica je da poturenjake nisu trpeli ni hriani, ni pravi Turci. I za jedne i za druge oni su renegati. S druge strane ni poturenjaci ne trpe ni Turke, ni Arnaute, ni hriane. Naroito ne hriane pristali bi na sve samo ne na to da su im preci odbegli od vere. U Debarskoj, Prizrenskoj, Skopljanskoj i Tikvekoj oblasti zovu ih Torbeima ili Kurkima. To ime je, naravno, peorativno jer kod hriana ima predanje da su se poturili, po jednima za torbu urde, a po drugima za torbu brana. Poturenjaci, svakako, ne vole da ih tako nazivaju. Ne, jer ne priznaju da su im preci bili hriani. Ne javno, ali u uem drutvu su to ipak priznavali retki i javno: Sefedin beg peki, Hajder beg Hasanovi, Beir Popi847 Uopte, poturenjaci su u pogledu vere mnogo vei fanatici i od muslimana od starine, od pravih Turaka. Upravo se na taj fanatizam i odnosi poslovica: Bez poturenjaka nema Turina. to se June Srbije tie to se pre svega odnosi na one u Tikvekoj i Debarskoj oblasti. A kad je o muslimanima Belog Brda i Prizrenske oblasti re evo ta njihov odlian poznavalac I. S. Jastrebov belei: Svi su turske vere, ali slobodno mogu rei da su od svega odustali a k tuemu nisu pristali. Vrlo su slabi muhamedanci.848 Veliki su fanatici i graani Kavadarci iako govore samo srpski, jer turski ne znaju, kao to na pitanje ta im deca rade esto znaju da odgovore: Ete i doma, se valet kako prasinja. Mnogo vie no turski poturenjaci su nauili arnautski taj jezik je najvie primljen u Kievskoj i Gostivarskoj oblasti gde je i pritisak arnautski bio najjai. Ali, pored arnautskog mnogo njih govori i srpski, i i dalje odravaju mnoge hrianske obiaje, i verske i narodne. To je neroito prisutno kod onih poturenjaka koji su pod pritiskom primili islam. A to se slava tie svi poturenjaci slave urevdan, Mitrovdan i
846 847 848

Isto Isto Isto

469
letnjeg Sv. Nikolu. Paralelno sa tim u raznim krajevima June Srbije mnogi su do skora drali kandila i ikone u svojim kuama. Zanimljiv je sluaj porodice Popia u selu Bela Crkva u Oraovakoj oblasti Podgorskog sreza. Evo ta o tome belei Jovan Hadi Vasiljev: U ovoj porodici od starine se uvala jedna ikona i niko tu ikonu do pre nekoliko godina nije pomerao sa onog mesta gde se zatekla. Pre nekoliko godina dovela se u Popia neka mlada Arnautka i ona ovu ikonu skloni na tavan. Ali brzo po tomu Popia poe sve naopako. Nikakav im vie posao nije cvetao. Da se za zelen bor ma ko od njih uhvatio osuio bi se i materijalno su bili opali i u zadruzi poela svaa i tua dok se nisu starije ene u kui setile one ikone i povratile je na njeno preanje mesto u kui. Prilike se izmenile, i Popiima pola napredica.849 Mnogi poturenjaci i dananji dan svoje teke bolesnike odnose u crkve, da im se nad glavom ita jevanelje dok se mnogima od njih, u pomeanim selima, i Arnauti i pravi Turci, smeju to im jo po tavanima stoje lonci u kojima su njihovi stari kuvali kupus sa slaninom. 850 Usprkos tome, meutim, nai poturenjaci su ipak nosili psiholoke osobine naega hrianskoga dela naroda. Tako je, recimo, injenica da mnoge nae poturke na kraju ni lice ne pokrivaju. Ne kriju se ni u severnim stranama june Srbije tek ovla kad poe u drugo selo ili grad, ili prilikom kakvog skupa. Pa ipak izjednaavanje sa osmanlijama u veri, i protekcija u vlasti uinila je poturice mekucima i, u nekim prilikama, i neke, i poltronima. U tom su smislu prednjaile poturice u Debarskoj oblasti. U Prvom srpsko turskom ratu 1876. godine debranski i prizrenski torbei bili su strah i trepet za sve hriane koji su proli. Bili su i najvei pljakai. Isti su bili i u Drugom srpsko turskom ratu 1877 1978. godine. Najmeki su pak bili oni u Gori, Reki i Golom Brdu, kao i njihovi iseljenici u Skopljanskoj, Tetovskoj i Velekoj oblasti. Temeljna im se odlika prepoznaje u labavosti, popustljivosti i uzmicanju ispred omanje opasnosti. Straljivost im je iznicala iz svesti da su njihovi stari ipak napustili staru veru i sramota ih je zbog toga, i strahuju. Izrazito su nepoverljivi i paze da se odadu u govoru. Naprosto vode rauna o tome ta e da kau o svojim starim i o promeni vere. U prirodi su samoivi i prema svojim blinjim. Od osloboenja 1912. godine neprestano su iveli u strahu da e zbog vere biti rtva novoga doba. 34. 4. Neposredni proces poturavanja
849 850

Isto Isto

470
Kljuna se ovde pitanja svode na: Kako su se poturili, na koji nain, iz kojih razloga, nasilno ili dragovoljno, odjednom ili postupno i kad? Kad je o dobrovoljnosti re onda se ona moe odnositi samo na Bosnu i Hercegovinu. Dugo se verovalo da je proces poturavanja zaeo sa sultanom Selimom I (1512 1520) koji je pri kraju svoje vladavine naredio da se svi hriani u carevini prevedu u islam, a ko nee da se posee. Meutim, taj proces je zaeo mnogo ranije. Naime, to su Turci dublje zadirali u nae zemlje sve se vie utvrivao njihov uticaj i u jo polusamostalnim naim zemljama. Rast turskog uticaja doveo je i do dragovoljnog poturenja. Nai prvi ljudi poeli su da primaju islam i postaju turski velikodostojnici jo u 15. veku. Ve 1479. godine trei sin hercega Kosae, Stefan, prima islam i dobija paaluk.851 Zatim, 1485. godine turi se Stania, najmlai sin Ivana Crnojevia i dobija ime Skenderbeg. Zato ubrzo i postaje sultanski namesnik Crne Gore (1514 1528). Ovaj vek poznaje i mnoge druge velikodostojnike nae krvi: Mahmud Brankovi, Ali beg Vlahovi, Osman beg Vlahovi, Ali beg Pavlovi, Sali paa u Prizrenu, Rustem paa u akovici, Liman paa u Pei, Jaar paa Mali u Pritini, Dinii u Gnjilanu. Ono to svakako treba podvui jeste verska trpeljivost viih turskih upravnih krugova. Dve su sestre, recimo, Stanie Skenderbega bile udate u Kotoru, glasonoe su mu bile delom hriani - ak i kalueri. On je do te mere bio labav musliman da se zbog savesti i vratio pradedovskoj veri i umro kao hrianin monah Maksim. Ili, Mehmed paa Sokolovi, nije nagovarao svoje srodnike da ostave svoju hriansku veru pretpostavlja se ak da je 1579. godine i poginuo zbog toga to se tajno molio Bogu na hrianski nain.852 Kad je u pitanju nasilno turenje bilo ga je, ali, po pravilu pojedinano. I bilo ga je svuda gde ima naih poturenjaka. I ono se odralo gotovo do Prvog balkanskog rata. rtve su bili hriani oba pola i svih uzrasta, ali najvie enskinje: odrasle devojke i mlade ene. 34. 5. Povodi ili uzroci za poturavanje naeg naroda Islam je sa Turcima u nae zemlje doao u vreme kada su na ovom prostoru ve uveliko bile poznate razne jeresi. Pored toga vidne su bile i suprotnosti u hrianskoj crkvi oliene pre svega u neprestanim pokuajima da pravoslavni Srbi prime katoliku veru. Nadalje, uveliko je ve poznato da je Carigradska patrijarija samo nekoliko godina pred na
851 852

Isto Isto

471
prvi susret s Turcima bacila anatemu na Cara Duana i nau jerarhiju. 853 Zajedno s Turcima na ovaj su prostor doli ve uveliko mnogi potureni hriani. U rei, opte okolnosti bile su takve u kojima je svaki novi poturica istovremeno postajao i gospodar aga, kao to su bili i zavojevai. Od dva roena brata jedan je prekono prelazio u gospodara, a drugi ostajao rajetin. Drugi, moda ak i najglavniji razlog za poturavanje bilo je nadiranje Arbanasa u nae zemlje na zapadnoj priferiji i u unutranjost. A upravo su oni meu svima balkanskim hrianima najpre u masi primili islam. Kao poturice oni su, privilegovani od niih turskih organa, u masama poeli da nadiru na hrianski prostor. A takvi islamizirani ljudi bili su najagresivniji u navaljivanju na hriane da prime islam hteli su valjda i time da anuliraju svoje posrnue u odmetnitvu. Njihova nevolja datira jo od 16. veka da bi kulminaciju dosegla u 17. i 18. Zbog tog pritiska se najvei broj naih poturenjaka i nalazi u Junoj Srbiji i na prostoru od Ohridskog jezera pa du Drima sve do Skadarskog. Nasilno turenje dopire ditle dokle oni dopiru. I ceo taj na svet je preao u Arnaute Arnautae. A broj je vrlo veliki i izgubljen za nau narodnu celinu. Bezbroj je naina na koji su Arnauti turili na svet, ali ne treba zanemariti ni injenicu da je toga bilo i dragovoljno naroito kod naih enskinja. Zatim, vrlo moan uzrok turenja naega sveta bio je i u ukinuu nae Patrijarije 1766. godine. Da bi se spasili od goleme najezde, naroito posle nemako turskog rata 1689 1691. godine, mnogi su, i ako prividno, primili islam. Moan motiv bio je i u tenji naih ljudi za lakim i boljim ivotom, za gospodstvom i ljubav enskinja prema turskim mukarcima. Vidno je ovo i u naoj narodnoj poeziji koja i taj detalj prati. U pesmi Vuk Stanii i Beg Ljubovi kerka kneza od Grahova, Ruica, vraa Vuku prsten i prima drugi od bega Ljubovia. Sestra Iva Kapetana, ve verena za Rada Senjanina, uverava svoje drugarice, da e poi ili za Turina Niki Barjaktara ili ni za koga: A tako mi moje vjere tvrde, Ja nijesam bijelila lice, Ni za bana ni za enerala, Ni za kaka mlada kapetana, Pa ni onog Rada Senjanina..
853

Isto

472
Ja sam moje odgojila lice Bijelila i urumenila, Za Turina i Tursku Udbinu A na ime Niki barjakrata, Junaka ga u Udbini nema. Slian motiv je i u varijanti ove pesme. Ivanovu sestru Ruicu povukao je na takav potez motiv u kome se provlai uvernje o tome da kaurin (hrianin) ne miluje kao Turnin. Paralelno sa ovim ima svedoanstava i o tome da su se nai ljudi turili za novac i za mito, kao i u napitom stanju paralelno sa onima koji su to inili da mogu nositi oruje. Ali, turili su se hriani i iz atara, iz potovanja prema dobrom susedu, majstoru, prijatelju.854 Ima i sluajeva da su mnogi uzimali samo ime svojih gospodara. Otuda u naim jugoistonim stranama i dosta turskih prezimena: abata, Osman, Begovi, Pai, Ramadanovi, Poturnjaci, Musinci, Muftijinci Rekli smo ve da je bilo i naih poturenjaka koji su se, iako ve potureni, samo izdavali za poturenjake, a i dalje su odravali obrede hrianske veroispovesti. Te prividne muslimane Arnautiu su zvali ljarmanima. 34. 6. Vreme poturavanja Oito je da se glavno turenje vezuje za 17. vek. To se sasvim uklapa u tradiciju da poturenjaci pamte 200 godina. Istina je da se ono proteglo i kroz etiri veka, ali je istina i to da se broj 200 provlai kroz sva predanja. Taj broj podvlai i Wego i pored toga to mu je bilo jako dobro poznato vreme poturavanja naega sveta u Crnoj Gori: Bogu uur dvjesti su godina Otka pai vjeru prihvatismo Izmeari dinu postadosmo. Ovaj broj je na mestu imamo li u vidu injenicu da su se nai u Junoj Srbiji poturili najvie posle seobe naega naroda pod Arsenijem arnojeviem i u vreme najveeg nadiranja u nae zemlje.

854

Isto

473

35. KAZIVANJA NIKOLE POPOVIA IZ SELA GRAANICA

Publikovani zapis ivot Srba na Kosovu Janiije Popovia, koji taj ivot prati od druge polovine XIX veka do poetka XX je zapravo pria njegovog dede Tanaska koju je Nikola kao deak zapamtio. Dok poetna godina pria nije precizno odreena, zavrna je 1912. Da budemo percizniji vreme od 1756. do 1878. godine dato je na osnovu prianja Nikolinog dede, popa Tanaska, kako ih je Nikola upamtio kao dete. Ono potonje kazivanje je kazivanje samog Nikole, iako i ono esto zna da bude prekidano priom samog autora, Janiija Popovia. Ko je, dakle, Nikola Popovi? Zemljoradnik iz Graanice koji je jo kao deak postao domain porodice. Postao domain u najteim ekonomskim uslovima za porodicu samu: kada je imanje te poznate kosovske porodice tako rei propalo, a velika seoska zadruga se podelila na tri kue.855 To je bio i razlog to nije mogao da nastavi kolovanje u Prizrenskoj bogosloviji i time nastavi porodinu tradiciju zapopi se. Kako je, meutim, bio otresit i hrabar to ga seljaci 1883. godine, a u njegovoj dvadeset i estoj godini, biraju za kmeta koji e ih predstavljati pred turskim vlastima. Nikolu Popovia veoma je uvaavao i konzul Nui jer je na svakom koraku zraio novinama i bio sinonim novog koje neminovno raskida sa starim. Zapisivanje njegovih seanja Janiije je poeo sredinom leta 1914. godine da bi do Nikoline smrti, 15. aprila 1915. godine, i uspeo da ih pobelei. Ali, kako ta kazivanja ipak nisu bila potpuna Janiije je ih kasnije deli u dva dela: prvi su inila onaj deo koji nije trebalo ni dopunjavati, ni proveravati, a drugi je ipak trebalo i proveriti i dopuniti. Prvu celinu Janiije je naslovio kao Uspomene Nikole Popovia, a drugi ivot Srba na Kosovu 1812 - 1912. godine.
dr Vladimir Bovan, predgovor knjige ivot Srba na Kosovu 1812 1912., NIRO Knjievne novine, Beograd, 1987, str. 5.
855

474
Naravno da je Janiije ta kazivanja oca Nikole kasnije morao i jeziki, i stilski, i kompoziciono da doteruje te se u tom smislu on mora i prihvatiti kao njihov pisac. Rukopis je zavren tek 1933. godine, da bi onda bio predat Srpskoj akademiji nauka u ijoj se arhivi i danas nalazi pod brojem 13.576.856 Sam Janiije Popovi je roen 21. novembra 1883. godine u Graanici od oca Nikole i majke Stoje poreklom od Samardia iz sela Badovca. Kao uitelj je radio u Zlataru selu u kopaonikom srezu, Banjanu i Velesu. U Bogumilu je upoznao koleginicu Periju Anastasijevi da bi potom zajedno preli u Kumanovo gde se i uzimaju, pa Novo Selo kod Bujanovca, da bi se onda ponovo vratili u Kumanovo. Bila su to vrlo burna ratna vremena. Pored stradanja na bojitima uveliko se umiralo i od bolesti. Janiijeva supruga Petrija umire 21. oktobra 1918. godine od panske groznice. Da bi sauvao uspomene deci na roditelje Janiije belei seanja na njegov i Petrijin ivot. Ta neseanja je naslovio imenom Moj mladi ivot. Kao uitelj Janiije je penzionisan 20. januara 1938. godine da bi preminuo 21. januara 1951.857 U delu knjige umesto predgovora Janiije Popovi pojanjava razloge koji su ga motivisali da pristupi pisanju ove knjige. Oni su toliko moni i ubedljivi da bi bilo jako nezahvalno ne poi upravo od njih u potonjem praenju samih dogaaja. Nezahvalno tim vie to ove motive podvlai ne samo Janiije, no i njegov otac Nikola koje sin bezrezervno prihvata: Ali, treba li danas, u punoj slobodi, zaboraviti svu tu prolost i rei jednostavno: Bilo je pa prolo? Ja mislim da ne, jer, iako to nisu neki krupni dogaaji koji bi se mogli uneti u istoriju, ipak, i takvi kakvi su, zar niemu ne bi mogli da poslue? Ako ne dananjici, ta znamo da nee sutranjici? No, ako to ne ostane zapisano, od koga e onda sutranjica doznati kako se nekada na Kosovu ivelo? Tada sauesnici u toj borbi i patnji nee vie biti meu ivima. A pokoljenja, ma i najblia, jedva ako e znati to rei. I sasvim prirodno, jer: dok smo bili u ropstvu, bez knjiga i novina, mi smo duh na osveavali usmenim prepriavanjem svega onoga to nam je preko glave prelo, dobro ili zlo. I tako se to prenosilo od oca na sina. Ali danas, kad su knjiare pune knjiga i novina, pre e otac sinu, aku, rei: Deder, sine, proitaj mi neto iz svoje knjige da ujem ta pie, no to e sin oca upitati: Kako si, babo, pod Turcima iveo i ta si

856

Detaljnije o njegovoj biografiji pogledati kod dr Vladimira Bovana, isto, str. 7, 8, 9, 10. 11. i Detaljnije o njegovoj biografiji pogledati kod Vladimira Bovana, isto, str. 7, 8, 9, 10, 11. i

12.
857

12.

475
radio? I tako e knjiga i novine biti na povrini, a nae usmeno prepriavanje, pre ili posle, sasvim e se ugasiti i prolost e se zaboraviti. Da se to ne bi desilo, treba ga zabeleiti. Ali, na alost, ja ne videh, ne uh, da se neko ovde time bavi. Stoga, sine, ako hoe, hajde da ja i ti ostavimo napisano bar ono to sami pouzdano znamo. A moemo i druge znance pripitati. Eto, sine, to je moja elja, i, ako mi je ostvari, bie mi srce puno! Posle ovih oevih oseajnih rei ja se nisam mogao ustezati, ni braniti: ne mogu ili ne znam, ve sam mu sinovski toplo uskliknuo: Bravo, Bace, na ideji! Poeemo koliko jo od sutra, pa makar da to napisano ostane samo zanau kuu... Eto tako je pala ideja da napiem knjigu o ivotu i radu Srba na Kosovu pod Turcima. On je posle priao teno i razgovetno, i hronolokim redom, a ja beleio. Ono, pak, to nije znao u detalje, rekao bi mi: Ostavi mesto prazno pa docnije nai dotino lice i ono e ti tano kazati kako je bilo, pa posle i to unesi. Tako sam postepeno popunio prazninu knjige. No, otac to nije doekao, jer je umro 15. aprila 1915. godine, ali me na samrti opomenuo: Sine, ne zaboravi da popuni one praznine u knjizi.858 Ve u uvodnom lanku Nikola pojanjava popovsko poreklo porodice Popovi, podvlaei da je Rista, rodom iz Prizrena - iji su preci tamo doli iz Skadra, bio njen prvi pop. Njega je na tom mestu nasledio sin, pop Milovan, a ovoga opet sin, pop ore. To popstvo zaeto je sredinom XVIII veka. Posle pop ora zapopio se njegov bratanac, Stevanov sin, pop Risto II koji se pobratimio sa Jaar paom.859 U 1. lanku saznajemo da se Nikolin deda Tanasko zapopio odmah posle smrti popa Rista II, da bi se odmah posle toga zapopili i: ore sin popa Rista II i Nikolin otac Akso. Tri popa u kui podrazumevala su i ekonomsku snagu porodice: ... u naoj kui je blago samo teklo: preko 300 ovaca, 150 koza, 10 -15 pari volova, preko 20 muznih krava i bivolica, opor svinja i oko 50 konja i kobila. A ita od svog imanja parohijanskog vagonima! Pored velike zadruge imali smo i oko 20 slugu. Pa ipak je u kui bio savren red, a sloga za primer. Gostoprimstvo ve kao u popovskoj kui.860 Po smrti popa Tanaska upravu je nad kuom preuzeo pop ure koji je prirodno inteligentan i znan imao elju da crkvi pribavi vie
Janiije N. Popovi, Umesto pregovora, u knjizi ivot Srba na Kosovu 1812 1912, NIRO Knjievne novine, Beograd, 1987, str. 16. i 17. 859 Janiije Popovi, ivot Srba na Kosovu 1812 1912, Uspomene Nikole Popovia iz Graanice na Kosovu, pod Turcima, NIRO Knjievne novine, Beograd, 1987, str. 27. 860 Isto, str. 20.
858

476
bogatstva zbog ega jednog dana smelo... odjezdi u Srbiju, i otud donese lep prilog u novcu. Proetao je on zbog toga i duom i bio ak i do Skadra gde od ruskog konzula dobi sve potrebne knjige. Vlast je na ovo, naravno, nerado gledala pa skova protiv popa ura neku lanu krivicu da bi ga zatvorila. Ali on... ne smatrajui se krivim, zatvoru pretpostavi hajdukovanje: uze puku i odmetnu se od vlasti.861 Posle tog dogaaja domainstvo u kui i crkvi preuzima Nikolin otac, pop Aleksa. Kako umeuvremenu pop ure biva uhapen to pop Akso bude doveden u poziciju da proda sve ivo da bi mitom spasio brata. I oslobodio ga je bez suenja, ali i materijalno slomio porodicu. Zbog svih nevolja pop Akso se prvog januara 1870. godine razboleo od plua i prebrinuo sve zemaljske brige. Kako je kua ostala bez popa to je ponovo poela da kao biljka leti bez vode. Prijatelji zbog toga savetovahu popa ura da ode do vladike Melentija, zamoli za oprost i skine mu argos pravo bogosluenja. On, voen eljom da uvea svoje prihode, to i uini ali upravu nad crkvom mu ne dade, ve je predade crkvenoj kolskoj optini u Pritini. 862 Bilo je to i vreme kada se kua Popovia razdelila na tri ognjita, kada se tri inokosne kue osnovae: 1. kua popa ura, 2. Maksimova kua i 3. kua Nemanjine majke Srebre sa tri sina i tri keri, snahom i unukom. Upravo je ova deoba i bila razlog da im aja nadzornik Jaar painih potomaka oduzeo najbolje i najvee njive, jer nemaju volove da oru zemlju, a on nee da trpi tetu zbog njih. Kako Nikolin brat Petar nije bio u stanju da vodi domainstvo to ga majka Srebra odeli i predloi ku}i da uva seoske tejace, to je do tada bilo do sramote nezamislivo za porodicu Popovi. Kako je i Nikolin brat Zaka Zaharije krenuo u nadnicu to porodica ponovo stade na noge: Od tog prihoda kupismo kravu sa teletom, sprasnu svinju i 20 ovaca. I osta neto para za sitne domae trokove. Divota i kakva radost!863 Kako brat Zaharije te godine ode u Prizren da ui bogosloviju to Nikola osta jedina muka glava u kui bilo mu je tek 16 godina. U 12. lanku ve smo u 1877. godini kada je srpska vojska uz pomo bratske ruske razbila tursku i zauzela Kurumliju, Prokuplje, Ni, Leskovac i Gnjilane. Nada je, meutim, trajala kratko. Dok je Stevan sa srpskom vojskom otiao u Srbiju, Nikola i Petar su se vratili kui i krili... se od vlasti sve dok, po mirovnom ugovoru, car ne dade optu amnestiju. Vrlo je zanimljiv 15. lanak u kome Nikola pria o tome koliko je teko osloboditi se preivelih obiaja. Naime, proces pronje devojke bio je
861 862 863

Isto, str. 35. Isto, str. 38. Isto, str. 43.

477
toliko sloen, pa i surov ak, da je on odluio da sve to jednom i zauvek prekine. Devojsku je, pre svega, zaprosio sam to je do tada bilo nezamislivo. Evo kako je to objasnio Ristu ocu Stoje Samardi iz Badovca koju je prosio, i njegovoj brai Zaku, Vasu i Marku: Ja dete vi nisam: zreo sam momak. Kod moje kue, iako imam starijeg brata, ja sam domain. To ste svakako uli, daleko nismo. I u selu se moja re slua i potuje. A moda ste i uli da me je selo dva puta nudilo da budem kmet. Kad sve to mogu i sramota nije, zato da ne mogu, i zato da je sramota sam sebi devojku da prosim? Eto, kaite i sami: da li je bolje da se preko drugoga raspitujete ko sam i ta sam, ili ovako to sam sam doao? Evo, u kui sam vam, gledate me i uli ste me. Ako vam se dopadam: dobro jes, i stvar gotova. Ali barem poteno i kratko, i da se preko navodadija ne varamo na dugako, te ne znam: doi druge nedelje, te ne znam: da pitamo zeta, sestru jedinajku, ili tetku, i ta jo ne. Ama e da kaete: Svet e da nam se nasmeje. Ako, neka se smeje. Barem e se smejati za dobro i poteno. Eto, meni su se smejali to kosu iam kratko, pa-a? Danas je ve puno takvih oianih. Smejali mi se i za mnogo drugo ta, ali danas i oni to isto rade, jer oravi nisu, vide da je tako bolje i prihvatili su. Prihvatie i ovo, a prihvatie jo i mnoge druge stvari koje su bolje i praktinije, i za narod korisnije, jer narod nije glup, ali je neuk i nema od koga da vidi aru. Zato, ko god zna bolje: treba da mu pokaete i prednjaite. To je i od Boga sevap.865 Jo vei iskorak Nikola je napravio na svadbi koju prati u 17. lanku kada odbija da gaa najlepu devoku jabukom sa rastojanja od samo tri koraka, nevestu - Stoju da udari tapom preko lea na putu do kue, a kod nje i pesnicom po glavi.866 Vrlo je interesantno pogledati i 20. glavu u kojoj Nikola pojanjava kako je 1. marta 1833. godine postao kmet tako to je smenio Nedeljka Sekulia posle dvadesetogodinjeg kmetstva. Nezavisno od duine citata mi ipak nalazimo da ga treba predoiti i u samom radu jer na najbolji nain pokazuje karaktere ljudi i toga vremena i te sredine: Najposle kad niko ne hte da se primi, selo se onda i opet snishodljivo obrati Nedeljku: Kad si toliko godina, ia Nedeljko, teglio selski jaram, ajde pregori jo i ovu nesreu (urfije). Sve dovde i Nedeljko je utao i posmatrao, ali se i zadovoljno smekao: bilo mu je milo to se ne nae muko da ga zameni. A kad ga skolie da se i opet primi, on bee tvrdo ubeen, da mu je kmetstvo u depu, no ipak htede da se jo malo tvrdo neka, a oni da ga mole, pa
864
864 865 866

Isto, str. 58. (Detaljnije o tome pogledati u celom ovom lanku.) Detaljnije pogledati cei 17. lanak. Detaljnije pogledati u 17. lanku.

478
malo i mene zakai, jer ja to vee ni re ne progovorih, a i selo me bee zaboravilo, premda me je jo kao golobradog i oenjenog njemu suprodstavilo i odredilo za rivala i naslednika. O, kako je onda bilo Nedeljku krivo i teko: da mu jedno dete izvadi mur iz depa! Da sam pristao to bi ga snalo. No iako nisam tada pristao, samom kandidacijom ispao sam mu iz srca. Posle me je nerado gledao i prezao od mene. A jednom je rekao u poverenju: Smo Nikola moe da mi ispee kola, jer, Boe me prosti, to nije ovek kao ovek, on ti je ivi avo...! Tako mlad i svakoga ti vraga zna! Eto, ta sve novo ne unese u selo! Mi ga zato grdismo i ismejavasmo, a on se smejae i mi posle sve to njegovo primismo! A onaj njegov pusti jezik: za as te obrlati! Kaem ti: vrag pa nita! A ba tav vrag to vee usta ne otvori, ni selo se na me ne seti. To Nedeljka prevari te pomisli: da sa, moda, izgubio intibar u selu, ili da me je strah od prekog suda. Verujui u to, on se sasvim spokojno oea o mene i selu ironino ree: Ama, ljudi Boji, zar je selo spalo samo na mene? Ima i drugih pametnih. Eto, da reknem, Nikola Popovi, njega ste nudili jo kao beara, sad mu ba prilii: oenjen je i domain kue, pa zato ga ne izaberete? Dok je to Nedeljko govorio, na ustima mu je lebdeo ironian osmeh pobednika. Da li je jo ko primetio, ne znam, ali ja sam njegovu aoku osetio i nameru prozreo. Tad je u meni zadrhtalo mojih 27 godina starosti! Rukom sam kapu malo nakrivio, i u sebi progunao: E, stan, poekaj malo, ia Nedeljko, sad e videti tvog belog boga pa sam se progurao u prvi red, ba prema njemu. Tad nasta tajac... Ja ga brzo prekinuh i rekoh mirno i utivo: ast i potovanje ia Nedeljko, tvojim godinama i dvadesetogodinjem kmetstvu, ali nemoj misliti da te nisam razumeo ta si hteo kad si me spomenuo. Na ove poslednje rei seljani nauljie ui i gledahu as u mene as u njega, oekujui boj starca sa mladiem. Ja sam produio: Ti si, ia Nedeljko, mislio da e jednim metkom imati dva pogotka: sebi kmetstvo, a druge pod noge! Jes, jes, tako bi bi i bilo da ti umede do kraja da uti, kao to si isprva utao. Ali ti neko (mesto avo) ne dade mira dok se i o mene ne oea. Svakako si mislio da sam i ja neka kukavica, kao... i tu sam za trenutak stao i reenicu prekinuo. A posle nastavio: Video sam dobro kako si se u dui nasmejao kad svi kmetstvo odbie. To zadovoljstvo si hteo i od mene, zato si me i kandidovao. Ali, ne, ia, ne! Nisam ja to dete! Istina, ja se neu nametati i moliti, ali ako selo jednoduno rekne: Ajde! ja ustuknuti neu, i posluiu ga muki predano. Tu sam sato, a selo prenese pogled na Nedeljka. On, pak, razgolien i dobro utinut, i jo pod teretom ljubopitljivog pogleda zbora, nae se

479
nebrano groe! Da mu to bee rekao neko drugi, on bi iz platke izaao jednim otrim: ta ti zna, bre! Ovaj bi posle tuc muc i savio bi rep. Ve to sa mnom nije mogao, jer bih ga presekao jezikom da mu se i ui pue! Znao je on to dobro. Ali ipak ne hte odmah da poloi oruje i stoga mi, kao s nekom bagatelom, ree: Ti si, dete, ini mi se sanjao, jer ja niti pomislih, niti rekoh ti! - Jes, kad ti na dui ne bih video i na licu itao... rekoh osmehom, a iz grpe zbora stie apat: - Vala mu dobro skresa! Junaki mu ree! Alal mu vera! Nedeljko to u, vide i oseti da mu se stolica klimata! Pa da ne bi pao grubo, on spusti durbin, smeka i sa osmehom ree mi prijateljski: Bogami, dete, ja ti istinski kaem: evo, bidni ti kmet.867 35. 1. Od spaavanja od zuluma do osloboenja U jednom nadmudrivanju ili zaikavanju u kafani, leta 1884. godine, na komentar jednog od prolaznika Turina da: Nema cara preko naeg cara... Na car je sveto lice, prorokov namesnik, Petar mu kresnu u brk: Budalo, kakav svetac, kakve trice! ovek koji ima preko 300 ena ne moe biti svetac. To je razvratnik, bludnik!868 Kako Turin za ovo optui u Pritini Petra pred vlastima to on nije imao drugog izbora do da bei u Srbiju: Potresen, i sa suzama u oima, bacio je pogled na dete u kolevci, pognuo glavu i poao. Na tri - etiri koraka okrenuo se i ponizno rekao: Molim te, Jelena, idi i kai brat Nikoli da ga u janu eka zaptija koji je doao mene da uhapsi. Kad je to rekao, pustio je korak i za as je preao vonjak, i batu, njivu s kukuruzom, izbio na breg i, za malo, uma ga sakrila. Jelena ga dotle sve oima pratila, jektala i suze lila. A kad ga je izgubila iz vida: zakukala je glasno kao da joj je neko bio na odru.869 U bekstvu mu je pomogao i Nikola.870 U Srbiji je Petar ostao nepune etiri godine vratio se tek kad je u Pritini bio ukinut vojni sud: Tada je vojni sud u Pritini ve bio ukinut. Petrov prestup je zaboravljen i vlast ga vie nije traila. Dakle, sve je bilo promenjeno nabolje. Pa i on sam, postao drugi ovek, domain i bez poroka. S parama to je tamo zatedeo kupio je par dobrih volova, dve muzne krave, sprasnu

867 868 869 870

Isto, str. 69. i 70. Isto, str. 75. Isto, str. 75. Detaljnije pogledati 23. lanak.

480
svinju, kola i druge potrebe. I prionuo na rad. A u slobodne asove Sv. pismo nije isputao iz ruke, itao ga, pa i drugima priao.871 Bilo je to ve vreme kad Srbija u Pritini otvara konzulat, novembra meseca 1889. godine i kada na to mesto prvo dolazi Luka Marinkovi. U 24. lanku autor prati okolnosti u kojima konzulat radi: O, koliko to bee radostan dan za Srbe na Kosovu, i koliko se nada na ovome osnivalo! Ali utoliko se vie i mrnja Turaka poveavala prema svemu srpskome. Oni ak smatrahu da je za njih sramno da jedan aurin, i sa apkom na glavi, bude meu nama! Stoga su se od prvog dana poeli da bune i dogovarali se da svi listom ustanu: konzulat napadnu, konzula ubiju i zgradu srue. Ali, mutaserif Hasuf paa sprei, bojao se revolta Srbije, Evrope, a moda i rata. I stoga je stalno pred vratima stajala policija. E sad idi, pa neka koji Srbin ue u konzulat! Tako je konzul bio u zatvoru. Od vienih graana mogao je neko i ui, ali samo kroz kuu Koe Karakuevia, koja je bila uza sami konzulat u ulici Divan jol, i to sa velikim strahom, jer Koa je zbog toga, malo posle, platio i glavom....872 Da bi to stanje olakao konzul uzima Petra Popovia za stalnog poverenika. No, Luka je ve 19. juna 1890. godine ubijen nasred arije. Zamenio ga je Todor Stankovi koji je takoe Petra zadrao za stalnog poverenika koji je opet zbog uspenosti obavljanja svog posla u nekim okolnostima morao da se pravi i ludim.873 No, esto mu nije pomagalo ni to u vreme Nuievog konzulstva ponovo je morao da bei u Srbiju.874 Za celo to vreme Popovii su bili i uitelji u Graanici Josif od 1882 1891. kada odlazi u Beograd da zavri godinji pedagoki kurs. Za to vreme ga je menjao uitelja A. T. koji nije bio dovoljno kolovan. Ali, kako Josif umeuvremenu upoznaje koleginicu Maru to sa njom odlazi u Mitrovicu, a u Graanicu dolazi Josif Bradi iz Skoplja koji odmah doe u sukob sa popom Dimitrijem Iviem zbog ega ga Nui zameni Trpkom Stanojeviem iz Tetova.875 Vreme od 16. avgusta 1893. 17. januara 1894. godine Niloka Popovi i Blagoje Jovi trgovac iz Pritine proveli su u Austro Ugarskoj gde ih je poslalo Ministarstvo unutranjih dela Kraljevine Srbije. U tom periodu su obili: Srem, Banat, Baku, Budim, Petu, Istru sa Trstom, Dalmaciju i Slavoniju. Pomo za brau sa Kosova koju su na putu prikupili prebacivala je 800 napoleona u zlatu.876
Isto, str. 82. Isto, str. 84. 873 Pogledati 26. lanak. 874 Pogledato 30. lanak. 875 Detaljnije pogledati 22, 34. i 35. lanak. 876 Pogledati paljivije pismo (u 36. lanku) koje je Nikola Popovi uputio eni i deci 14. decembra 1893. godine. Pismo je upueno preko konzula Nuia, isto, str. 99. i 100.
872 871

481
U 38. lanku Nikola nam predstavlja proces poarnauenja srpskih sela u konkretnom sluaju re je o selu Badovcu: Nije prolo ni godina, a aga u Badovac doselio jo dve arnautske porodice. On za njih nije imao ni dvorite ni suvinih njiva. Naselio ih je na seosku utrinu kraj srpskih kua, a njive im dao one koje je prethodno oduzeo od Srba ifija. I tako su u Badovcu nikle tri arnautske kue, tri zmije otrovnice, jer niko od Srba nije mogao proi pored njihovih vrata a da mu deca, ena pa i ljudi ne doviknu: A, fi, biri, fiju! (a, more, svinjska svinjo!). Ako srpski pas na njih zalaje oni ga ubiju. Kad se, pak, zajuri na Srbina, Srbin ga ne sme udariti ni tapom ni kamenom. Jednog dana njihov pas ujede dete Marka Samardia. Marko psu slomi nogu stupcem. Kuku more majko, kad svi Arnauti potrae Markovoj kui: ene i deca se pozatvarae po tremovima, a Marko kao zec pobee uz deki potok, u umu. Ostali Srbi priskoie i umolie ih: da im Marko plati psa. Kotao ga je kao i najbolji vo!877 Kako je postupak u pronji devojke bio toliko komplikovan, sloen i skup to srspki kmetovi naega sela u manastiru kod popa Zake donesu odluku u devet taaka da se on krajnje pojednostavi i primeri mogunostima. Kao i sve kod Srba i ta je odluka u prvi mah primljena podrugljivo da bi tokom vremena ipak u narodu zaivela: Kad ovo bee saopteno narodu, Boe, koliko nasta uke i buke! Nema kmeta u selu na koga ne osue paljbu grdnjom, kletvom i psovkom! A na mene, pak, itav kojamet raspisae: Kamen da ga bije, Popove! Oe on da bide sajbija na moje dete i da mi on zapoveda koliko para smem ili ne smem da uzmem od prijatelja. Ou g... da ga poslua! Tako ene, a ljudi se nasmejae: Nai kmetovi nisu imali drugu rabotu pa mlatili praznu slamu! Neki se ak i isprsie: Ja sam gazda na moju erku! A trei: Na moju kesu samo ja sam gospodar! I tako mnogi produie da za devojku daju i uzimaju po staroj navici. Jedan od toh bee i stari Veselin Cveji iz naeg sela, Graanice. On imaae isproenu devojku za mlaeg sina i dade para i dar vie no to reena pravila propisae. To nije uinio iz prostote i nepotovanja pravila jer bee bistar, vredan, razuman i veoma cenjen domain i moj verni prijatelj, ali, eto, ali nije mogao da odoli prkosno tranji oca devojke pa, pomislei da se to nee doznati i proi bez posledica, prevari se i pogrei. No, po nesrei, jo on snaju u kuu ne dovede, a stariji mu sin, potee pa se isprui. Zove naeg popa Kostu da mu sina opoje i zakopa. A pop njemu: Dok ti pretelj pare ne vrati i obojica kaznu ne platite opela nema.
877

Isto, str. 103. i 104.

482
Oe bit, nee bit, sin dva dana mimo sveta u kui na zemlji lei! Tad Veselin jauknu: Ej, do Boga, to mi pretelj uze obraz i posrami! Naposletku trk i u Dobrotin za pretelja i njemu aman za aman! Saali se pretelj, i pred popom vrati pare Veselinu. Jo pridadoe i kaznu za crkvu pa i kletvu da to vie nee da ine. Tek tada aci mu sinu zapevae: Svjati Boe!878 U 44. lanku Nikola Popovi registruje da je 27. avgusta 1895. godine, posle 43 godine upravljanja nahijom, umro vladika Melentije Grk po narodnosti. Koliko je napora trebalo da ga na tom mestu zameni Srbin Dionisije Petrovi najbolje se da videti iz citata koji sledi: Konzul Nui se tada dade na posao punom parom. Preko uitelja i svetenika bodrio je i uio narod ta i kako treba da preduzme da se do cilja doe. Davao je i koncepte za jednoobrazne molbe za patrijarha u Carigradu. Te molbe su poticale iz svih varoi, a potpisivali su ih i svi kmetovi i ulide sa sela dotine varoi (i ja kao kmet Graanice). Partijarh je na svaku molbu ljubazno odgovarao, ali i odugovlaio sa postavljenjem. Narod je u tome gledao grko lukavstvo. I da ne bi bilo iznenaenja: mesto Srbina da postavi Grka, narod posla i deputate u Carigrad, da i usmeno zahtevaju da se narodna elja ispuni. Ti deputati behu: za Kosovo Stevan hadi Arsi iz Pritine; za Prizrensku okolinu, hadi Petar Mirevi, iz Prizrena; za Peki okolinu hadi ivko antri iz Pei, za Pljevaljsku Mihailo Baji, za Prijepoljsku prota Vukajlo Popovi; i za Seniku prota Cerovi, iz Senice. Deputati su tamo angaovali i srpskog poslanika Vladana orevia, pa i ruskog ambasadora. Pa i pored toga, Patrijarija je otezala. No kad ova pomenuta dvojica preduzee korak i lino kod samog cara Abdul Hamida, Patrijarija kleknu na kolena: 8. januara 1896. g. za vladiku izabra Srbina Dionisija Petrovia, rodom iz Bosne.879 U 46. lanku Nikola prati pojavu po kojoj je kaake i hajduke podravala i sama turska vlast. U tome je naroito prednjaio muftija Hadi Mustafa Ramadanovi. Evo ta je on u svom selamluku pozdravu govori pred mnogo Arnauta: - Zapovest je od cara, rekao je muftija, da svakog vienog Srbina ubijete, ali tajno, bez svedoka kaurina. Ako bi, pak, neko od vas bio sudu optuen po sumnji, ne bojte se, ja u uvek na sudu posvedoiti da je taj optueni bio toga dana kod mene u goste. Kad je tako, dakle car naredio, zato onda Turci i Arnauti da ne besne? Od svih tih Dilja Isenovi880 iz Mramora bee najbesniji i najmoniji. On je ponekad vodio i po 20 drugova. Stizao je i do dna Kosova i na sve
Isto, str. 115. Isto, str. 116. 880 Za njega je sama bila pobegla Jelena, sestra sirotog Nika iz Graanice, poturila se i nazvala Alima.
879 878

483
strane pljakao. albe i protesti Srba nizali su se svakim danom. Vlast naposletku posla za njim poteru: aua jednog sa 10 15 zaptija. au se aae i goevae po srpskim selima, a dilja i dalje terae svoje. Tako proe godinu, dve i trea nastupi. A kad Dilja pljakom napuni emer zlata oko sebe, i slava mu se prenese meu Arnautima do na kraj Drenice, Laba i Kaanika, njemu se onda prohte da bude carski ovek: au!881 Primereno tom njegovom besnilu Nikola je morao da napravi vrlo precizan plan kako bi ga uklonio to mu je na kraju i polo za rukom. U tom smislu i sugeriemo da se ovaj lanak paljivije proita mi citatom predoavamo samo epilog: Da li me Dilja zboqa slepo posluao, ili ga i sama njegova elja nagnala, to ne znam, on je odmah druinu raspustio, a zadrao samo dvojicu za koje je mislio da su mu najverniji. Meutim, ba od te dvojice jedan je Uka, takoe iz Mramora, bio je potplaen od konzula Stankovia (preko poverenika Turina), da Dulju ubije. Rasputanjem druine njemu je posao bio olakan. Tako su prvu no u umi ostali njih trojica: Uka je Dilji, na spavanju, razmrskao glavu sa dva martinska metka! Kosovom je tada sa olakanjem na dui odjeknuo glas: Poginuo Dilja kaak!882 Kako njega zameni Rait iz egovca to Nikola i protiv njega sprovede odgovarajuu strategiju.883 Vrlo je zanimljiv 50. lanak koji prati svadbu Dana sina Stevana ekina iz Graanice poto je isprosio Grozdu iz Alaa. U trenucima kada je svadba uveliko bila u pripremi Stevan dobije poruku od nekog Arnautina: Naposletku, dan svadbe bio je odreen: u nedelju po urevu dne, Stevan se uveliko spremao jer je mislio da na svadbu pozove celo selo. I rodbini iz drugih sela poeo da nosi zdravicu (pogaa i flaa vina), da zapovedaju na radost (da dou na svadbu). Ali mu u to doao glas iz Alaa. Ne od pretlja, ve od nekog Arnautina. On mu poruio: Nemoj, Stevane, da se vara svatove da dovodi, jer devojka je moja i ja ti je iv dati neu. Ako li me, pak, ne poslua, ti onda povedi to vie svatova. Da bar bude to vie i mre. Sa porukom poslao i metak martinski.884 Stevan, naravno, nije odustao. Uostalom, evo kako se sve to zavrilo: Svatova je bilo preko stotinu i svi do zuba naoruani. Ko nije imao svoje oruje, pozajmio je od Arnauta u Ajvaliji ili u Badovcu, jer su oni svoje oruje davali Srbima za svadbu pod najam: za argate ili novac, po potrebi...
881 882 883 884

Isto, str. 120. Isto, str. 127. Pogledati 49. lanak. Isto, str. 139.

484
Kad su svatovi poli oni su mladu i mladoenju, oboje na konjima, stavili u sredinu i oko njih nainili krug. Puke su draali na gotovs. Drugom prilikom bi puke na pood samo grmele, i go zagluavao, ovoga reda se polo bez ijedne puke, a go je lupao kao od bede. Mlada i mladoenja su u obinim prilikama jahali na konju uspravno i ponosito, a ovoga reda pognuto i sa drhranjem srca! I sve to samo za to da psi ne bi rekli: Eto, raja nam prkosi! I kavgu zbog toga ne podenu. Na kraju sela vojvoda je podelio svatove u tri grupe: prva je pola napred kao izvidnica; za njom druga grupa sa mladom i mladoenjom u sredini; trea grupa je bila i sranija i vojvoda meu njima. Ona je sluila kao zatita pozadine. Dok su se svatovi na kraj sela rasporeivali ovako, Arnauti su ih samo posmatrali i smesta se nisu micali, jer su se drli rei stranog Sadik Alaa. Ali su gunali i psovali kaursku majku. A kad je i zatita napustila seosku ulicu i istupila na polje, Arnauti su urno poustajali i gotovo trkom poli za njima. No kada su stigli na kraj sela, pozadina je urnim korakom ve odmakla podosta i u strelce se rasturila preko njiva. Kad su Arnauti to videli, glasno su diviknuli: A majku vi kaursku! I ispalili su plotun na zatitnicu. Potom su poli za njom pucajui. Svatovi su na pucanj odgovorili pucnjem i grabili napred. Tako sve do Lipljanskog mosta na Sitnici. Tu su Arnauti stali i dalje ih nisu gonili, jer tu se svravao atar sela Alaa, a na pukomet odatle bilo je srpsko selo Lipljan, koje je, uvi tolike puke da grme, izalo van sela na drum prema mostu. I da su Arnauti proli most, Lipljanani bi trkom dograbili svoje puke i svatovima bi priskoili u pomo. Sreom, krv nije prostuta.885 Od arnautskih zulumara Nikola Popovi pominje jo Man Pepia iz Businja u 52. lanku, Sulja Prekupca iz Ajvalije u 53. lanku i pre svih muftiju Hadi Ramadanovia iz 54. lanka. Teko stanje Srna na Kosovu Nikola prati i za vreme konzula Sveta Simia koji je 1899. godine zamenio Todora Stankovia u 60. lanku. U tom smislu on ga pominje kao prvog koji je doao na misao da se srpski narod pod Turcima naorua. Toj ideji energino se suprodstavio upravo Nikola Popovi: Ovo izazva uenje i kod konzula i kod ostalih, jer, zar ja, poznati patriota da kaem Ne?!. I svi upree zauen i ljubopitljiv pogled u mene. Ja sam se tad nasmejao njihovoj radoznalosti i rekao sam: Ne kaem, brao, da se narod ne naorua. I ja sam za to, moda i vie nego vi. Ali se ne slaem s tim da se puke prenose iz Srbije! Pre svega to ni u kom sluaju ne moe ostati tajna. Na stranu to to e posle izmeu Srbije i
885

Isto, str. 140, 155. i 145.

485
Turske nastati zategnuti odnosi. To ve nije nae da o tome razgovaramo. Ali je naa sveta dunost da povedemo rauna o posledicama toga. Znate li ta znai: Puke iz Srbije. To je vrlo krupan glas! Bie to pravi bauk za vlast i Arnaute. Ali se oni time nee zaplaiti, naprotiv, jo vie e se razbesneti. A nas Srba je i te kako aka jada, i sve ifije, zavisni od aga. Jo i na ravnici, bez uma i zaklona. Arnauti e nas posle s pravom ubijati kao zeeve, a vlast nas tititi nee. Ona i sad to ini slabo, ali posle ne bi nikako. Pa i age se mogu dogovoriti i sve nas sa iflika isterati i Arnaute naseliti! Mi to ne smemo dopustiti, jer Kosovo ne sme da ostane bez ijedne srpske glave. Na osnovu ega bi posle Srbija traila Kosovo, kolevku nae dedovine?! Ne! Tako neto ne smemo da dopustimo. I eto, iz tog razloga ja sam protivan donoenju oruja iz Srbije, a ne i naoruanju. Naoruanje se moe i na drugi nain izvriti, ali, barem, bez larme i galame, i bez bauka. - Na koji?, upita me konzul ljubopitljivo. - Verlo prosto, rekoh. Ovde u Turskoj, puke se mogu kupiti gde god hoete i kakve god elite, jer i u samoj Pritini ima ve i toliko radnji gde se prave i prodaju puke. I zato ja predlaem: da Srbija, umesto puaka da narodu novac. Naravno, ako ga ima i moe dati. Tim parama svako bi za sebe kupio po puku, ili vie, prema broju eljadi odraslih. Vlast za to ne bi doznala. Pa i da dozna i pretres izvri, nala bi puke turskog porekla, nita ne bi rekla, i ostavila bi narod na miru, a onako kao vi predlaete, vlast bi pomislila da Srbija sprema ustanak. Ako je Srbija za to spremna, da sa Turskom zarati, onda: neka je sa sreom, dajte to vie puaka! Ali ako nije, posledice toga moete i sami da zamislite. Eto, to je moje miljenje i moj predlog. Na tome i ostajem.886 Dogaaji su pokazali da je Nikola bio u pravu: Puke za Kolain prenosio je Uro Kosti, iz sela Rudine, a za Kosovo i Podrinje Sima Jerinac iz Lapljeg Sela. Kolain se ve bio naoruao, Podrinja tek to je bila poeta, a za Kosovo jo ni jedna nije bila doneta, a Turci i vlast ve doznadoe za to. ak i jedan tovar puaka uhvatie i zaplenie u selu Ugljare, nedaleko od Pritine. Odmah o tome pue glas du celog Kosova! Vlast posta budnija, a Turci i Arnauti da nas pojedu oima! Zafir Nikoli na vrat na nos pobee u Srbiju, a posle i porodicu prebaci. Tako isto i pop Vukajlo. A Sima Jerinac skupi glavu kao i eljka i napravi se manji od mahovoga zrna, a iveo je za neko vreme kao i osueni na smrt do streljanja. Sreom, niko ga ne odade, i on proe bez kazne.

886

Isto, str. 168. i 169.

486
Posle nekog vremena Iso Boljetinac sa Arnautima samovlasno opkoli Kolain, u pomo mu doe i carska vojska, te ceo Kolain razoruae uz strani i neuveni teror! Eto, to je bio rezultat prvog naoruavanja pukama iz Srbije. Pokualo se i opet, i o tome e biti rei malo docnije. A da su mene posluali: od svega toga ne bi bilo nita, i narod bi bio naoruan.887 U 62. lanku Nikola konstatuje da je idealne konzule Luku Marinkovia, Todora Stankovia, Branislava Nuia i Sveta Simia zamenio Simo Avramovi koga je podravala kraqica Draga, a koji je u sutini bio sinonim rasputenosti i enskaroa. U Rei, suta suprotnost svima dosadanjim konzulima koji se u tom kontekstu idealno slagao sa vladikom Niiforom. Upravo su kao takvi, izmeu ostalog, proterali i najbolje uitelje sa ovog prostora: Mitra eliju iz Bosne, Damjana Prlenetvovia i Sima Grujia sa Kosova i Danila Katia iz Gnjilana. Istu sudbinu doiveo je i protojerej Stanojlo Rai iz Dobrotina. Simo Avramovi nije prezao ak ni od fizikog maltretirawa seljaka.888 U 67. lanku Nikola Popovi prati novi pokuaj naoruavanja Srba, na isti nain kao to je to bilo i prvi put nain protiv koga je on bio i sada. Ovoga puta Turci su se posebno usmerili na Graanicu: Turci su vazda podozrevali na Graanicu i verovali da svaki avo izae najpre odatle, pa su i sad verovali da prenos oruja potie iz Graanice. Da tako misle navodilo ih je to to je selo isto srpsko, to je tu manastir i svet dolazi sa sviju strana. Pa, ko vele, tu se stvara dogovor! A ono jest da je Graanica uvek vodila prvu re meu seljacima. I da bi tome stali na put, miftija Ramadanovi koji je ve poznat po zlu, odrao je dogovor sa svima agama koji su u Graanici imali ifluke. Na tome zboru su dokonali da svaki aga odagna svoje ifije Srbe i na njihovo mesto doseli Arnaute. To najpre uini muftija, za njim i ostali. I tako za godinu dana u Graanici se naseli 20 kua Arnauta.889 Koliko su obiaji na Kosovu bili kruti, pre svega kod Arbanaa, Nikola nam najbolje predoava u 70. lanku kad nam predoava kako je njegov bratanac Filip Petrov sin, presekao put izmeu Rama iz Graanice i njegove supruge!? Prekraj je bio takav da je Filip ve sutradan vozom krenuo za Srbiju. Prisetimo se tog detalja: Jednog dana s prolea 1908. godine, na Filip, sin moga brata Petra, bee otiao u Smonice da seje kukuruz. Pored njive je vodio put od Graanice za Badovac i dalje uz reku im Lisuru za Gnjilane. Predvee kad napusti rad, prekrstio se i ree: Nek Bog da biriet! pa volove potera da
887 888 889

Isto, str. 169. Detaljnije pogledati 62. lanak. Isto, str. 183.

487
na put izae. Putem je iao Rama iz Badovca i s njim njegova ena, naravno zabuljena. Ona je ila 15 20 koraka za njim. Tako je bio obiaj kod nji, Arnauta. Filip na put izae ba izmeu njih dvoje, i tako je eni presekao put, odvojio je od mua, a to nije smeo da uini. Trebalo je da saeka dok ena proe, jer u prolazu razdvojiti enu od mua kod Armauta je znailo: Prkositi muu! Takva uvreda se plaala krvlju. Ali Filip za to nije znao, jer je bio jo detiar, neiskusan, inae se ne bi ogreio i ivot doveo u pitanje. Ipak je bio srean to to Rama odmah nije video, jer je iao napred i nije se okretao ka eni. To Arnauti ne ine. On zna da ena mora ii za njim, a zna i to da joj se ne sme put presei, niti je osloviti, poto ena nije smela ma s kim da govori putem. I stoga nata se okretati? To je ak bilo i sramota! Pa i enu bi time uvredio, jer bi izgledalo kao da nema poverenja u nju. Za to on Filipa nije video, i da je ena outala, prolo bi se bez posledica. Ali, ona kuka, nije outala. Pourila i mua stigla, i prekorola ga: Kakav si ti mu da mi kaurin presee put?! To je Ramu ljuto razbesnelo. I da se Filip ne bee prilino udaljio i gotovo uao u selo, Rama bi ga odmah tu na mestu ubio iz puke, jer je imao i revolver o pojasu i drugu puku o ramenu. Ali poto je bio udaljen, on mu samo doviknu: O, Filipe, bre, nisam znao da si toliki junak, da mi eni put presee! E pa, dobro, bre sinko, dri se! Od danas nema vie mesta na zamlji za nas dvojicu, nego: ti ili ja!890 Poto pokuaji izmirenja nisu uspeli891 Filip je morao da bei: Filip sutradan vozom krenu za Srbiju....892 U 71. lanku Nikola Popovi prati proces konstituisanja organizacije pod imenom Organizacija srpskog naroda u Otomanskoj Carevini nakon to je jula meseca 1908. godine sultan Abdul Hamid... proglasio hurijet, tj. ustav sa podjednakim pravima svih nacija u Turskoj: Glavni odbor je bio sastavljen od 12 poslanika, izabranih na Skuptini. Zvanje je bilo poasno i besplatno. Glavni odbor se sam delio na 4 oblasta odbora: a) Oblasni odbor Organizacije srpskog naroda za Rako prizrensku eparhiju (sedite u Pritini); b) Oblasni odbor za Skopsku eparhiju (sedi{te u Skoplju); v) Oblasni odbor za Bitoljski vilajet (sedite u Bitolju) i g) Oblasni odbor za Solunski vilajet (sedite u Solunu). Svaki oblasni odbor imao je po tri lana, koji su morali stanovati u seditu Odbora. Oblasni odbor je sam sebi birao predsednika i sekretara iz svoje sredine. Predsednik Oblasnog odbora u Skoplju u isto vreme je bio i predsednik Glavnog odbora. Takoe i sekretar. Glavni odbor, kao i Oblasni,
890 891 892

Isto, str. 187. Detaljnije pogledati 70. lanak. Isto, str. 190.

488
radili su neprekidno do isteka mandata. Dunost Oblasnih odbora bila je da se staraju o tanom izvrenju optinske uredbe, da vri organizaciju, da dejstvuje na podizanju, unapreenju i uvanju svih narodnih ustanova u njihovim oblastima. Dunosti Glavnog odbora bile su; da saziva i odlae skuptinu; da sprema predloge za skuptinu; da izvruje odluke skuptinske; da reava o predlozima Oblasnih odbora, i izdaje uputstva i kontrolie rad odbora, da rukovodi svima narodnim poslovima i u odsustvu Skuptine daje pravac rada. Predsednik Glavnog odbora je bio Bogdan Radenkovi, rodom iz Kolaina, inae ranije nastavnik gimnazije, predsednik etnike organizacije i referent prosvete u Skoplju. Predsednik, pak, Oblasnog odbora Rako prizrenske eparhije u Pritini bio je Stojan Kapetanovi, uitelj, rodom iz Donje Guterice, a lanovi toga odbora bili su Stevan Samardi, uitelj i pripoveda, rodom iz Nove Varoi i Milo Cemovi iz Berana. Prvi izbor crkveno prosvetne optine u Pritini, izvren po pravilima koji je propisala Skuptina Organizacije srpskog naroda, obavljen je na dan Cveti 22. marta 1909. godine. Glasanje je bilo tajno. Izabrani su: Mane Filipovi, sajdija, Tae Nestorovi, kafedija, Trajko Vii, kafedija, Jovan Tani, sajdija, Jorga Prljanetovi, kafedija, Jovan Popovi, bojadija, Sava Nedeljkovi, mahandija, Pota Aksentijevi, mehandija, Ariton Popovi, svetenik i Cvetko orevi, uitelj. Predsednik odbora je bio Ariton Popovi, potpretsednik Mane Filipovi, a sekretar Cvetko orevi. Posle toga je izvren izbor i po seoskim optinama, ali kako su one grupisane zaboravio sam, a pisanog traga je nestalo. Za nau Graaniku optinu ja sam bio predsednik, a lanovi odbora: Rajko Sekuli, Bana Nii, na Cana Popovi, Tanasko Vlaji i ne seam se da li bee jo neko. Eto to je vidno to smo od hurijeta dobili, inae patnje i nevolje ostale su po starome.893 Poslednji,894 76. lanak prati osloboenje Kosova: ... 6. oktobra 1912. Srboja, Bugarska, Grka i Crna Gora objavile su rat Turskoj. Nalet srpske vojske bio je tako jak da je Kosovo ve 9. oktobra bilo osloboeno! Boe, nae radosti! Ali to se reima ne da opisati, trebalo je videti nae suze radosnice pa biste tek onda shvatili veliinu te nae radosti. Kao prvu blagodet osloboenja naveu samo ovo: onih dvadeset arnautskih kua u Graanici ne smedoe da saekaju srpsku vojsku, jer su
893 894

Isto, str. 191. i 192. Isto, str. 202. i 203.

489
bile pune greha, pa, pretposlednje noi, svi listom pobegoe negde u Drenicu. Tako i ceo Badovan. A od 120 kua u Ajvaliji, saekae je tek 30 40 kua. Badovac posle ponovo naselie Srbi, a malo docnije i Ajvaliju napunie. A ostali Arnauti, pak, o, kako prekono postadoe meki kao jaganjci! I za as iz jezika izgubie ono za Srbe poniavajue: Bre, sinko! Pomenulo se ne povratilo se!

Seanja svoga oca Nikole Popovia data kroz 76. lanaka ili pria Janiije esto zna da prekine i svojim priama to u kompozicionom delu samu knjigu ini sloenijom, a dokumentarno uverljivijom. Naravno da on to ini u onim trenucima kada kroz oeve prie prati i dogaaje kojih se i sam prisea pa u tom smislu njegove upadice treba i prihvatiti kao dodatni pokuaj da se pridobije italako nauna javnost. U tom kontekstu skreemo panju na 28, 41, 48, 63, 64. i 65. lanak. Kad je o 48. i 63. lanku re Janiije intervenie samo delimino, dok je u ostalim potpuno svoj. Da budemo precizni, ove intervencije nisu sluajne i nisu motivisane porebom da se njima kao autor dodatno samopromovie. Ne, one su sasvim primerene i zahtevu koji mu je i otac pripoveda postavio: da svojim dodatnim saznanjima, pa i samoseanjima, dopuni priu u onom delu u kojem on nije mogao, svojim neseanjem, da je valjano uokviri. Upravo na taj detalj je u ovom predgovoru posebnu panju skrenuo i dr Vladimir Bovan i u tom se smislu on i moe i mora prihvatiti kao podrazumevajui. Primereno i ovom detalju mi Janiija Popovia moramo prihvatiti doista i kao - autora knjige i time ga sasvim razdeliti samo od zapisivaa tuih seanja. Uostalom on je i u tom smislu u ovom radu zavredeo nau panju i mi preko toga nismo ni eleli ni mogli da preemo bio bi to neoprostiv propust. Skreemo panju na ove upadice izmeu ostalog i zbog toga to je druga knjiga (ivot i rad Srba na Kosovu od 1812 - 1813. godine pod Turcima) celokupno satkana od njih njen autor je u celovitosti Janiije Popovi i to je detalj koji se neprestano mora imati u vidu tom vie to je prva motivisala drugu i to zajedno ine jednu nerazdvojnu celinu. Bez te dvojnosti one bi mogle trajati samo kao beletristike nedoreenosti ime bi ne malo izgubile u svojoj vrednosti. 35. 2. ivot i rad Srba na Kosovu od 1812 1813. godine pod Turcima

490
Ve u prvom lanku ove knjige Janiije Popovi se bavi Jaar paom imajui svakako u vidu i injenicu da e upravo njega, poznatog po mrnji prema Srbima na Kosovu, pratiti i mnoge druge prie ove knjige. Poinje, dakle, Jaar paom koji je vlast nad Kosovom nasledio od svog strica Mali pae koji nije imao muku decu, po svoj prilici izmeu 1812 1813. godine.895 Diniu su, inae, bili poreklom Srbi jedan od njih je ak bio vlastelin za vreme knjaza Lazara. Rodom su iz Novog Brda i po propasti Srbije su se poturili. Po propasti Novog Brda osnovali su Gnjilane ijim su delom i upravljali. U Pritinu se prvi doselio Mali paa. O njihovoj obesti Dinia Janiije Popovi govori ve u drugom lanku gde prati sudbinu nekog Vuia u Graanici koji se u nju doselio iz Donje Guterice i koji je vrlo brzo izrastao u ozbiljnog domaina - ak je odnekog age iz Pritine kupio zemlju sa vodenicom. Upravo njega starog Vuia Jaar paa sa svojim sejmenima, pri oranju, otre od rala i vea o kruku u sred njive: Jaar paa je posle prisvojio sve njegove njive i vodenicu, a kua njegova, nemajui mukog poroda, ugasila se brzo. No ime njegovo jo i danas ivi, jer, vodenica njegova, iako je dosad promenila vie sopstvenika, jo uvek se zove Vuieva vodenica.896 Slino je prola i porodica Dugandia u Donjoj Guterici - iju sudbinu autor prati u 3. lanku: ... Dugandiima je uskratio sve privilegije, tadanjeg kapetan pau ubio i oduzeo im je vei deo zemlje i na nju doveo svoje ifije.897 Jedan od naina otimanja imovine kome se Jaar paa priklanjao bio je i taj da Srbi pod prisilom prodaju svoju imovinu, prime beznaajnu kaparu i pozovu se da za neki dan dou za ostalo. No, im se Srbin, poto turi prat na sehat udalji Jaar paa doda: Prodadoh mu i sve pare uzeh. Oni koji su se osmelili da po resto dou vraali su se praznih aka, postieni sa uzdahom i suzama: Kad se raja posle nekoliko dana vrati po novac, sejmeni ga vie ne puste pai na oi da izae, ve mu, sa rukom na balaku od jatagana, opsuju majku i podviknu: Jednom si pare uzeo, hoe i po drugi put? Sikter, pasji sine! Hajd sad neka doe i po drugi put! Moe, ali ako ima dve glave: jedna za pau, a druga za slatku deicu.

895 Janiije Popovi, ivot i rad Srba na Kosovu od 1812 1813. godine pod Turcima, NIRO Knjievne novine, Beograd, 1987, str. 211. 896 Isto, str. 216. 897 Isto, str. 216.

491
Ovakvi jadnici vraali su se kui praznih aka, sa uzdahom i suzama, i postali ifije.898 Nasuprot veini koja je u oaju trpela bilo je i onih koji nisu na ovakvu kupo prodaju pristajali radije su se opredeljivali za mueniku smrt. Jedan od njih bio je Jovan Topal iz Kosina - iju sudbinu pratimo u 4. lanku: Ve je peti dan kako je Jovan u Kosinu. Nou je spavao na varku, i s pukom do glave, a danju je sadio snoplje na dva guvna sa po dvesta snopa. Hitao je i grabio da to pre ovri i kui se vrati. Ali tog petog dana u podne, dok su argati prevrtali i istresali slamu na guvnu, i on sedeo u hladu ispod kamare ita, iznenada su pukle dve puke kroz plot, snoplja. ene su tad preplanule ciknule, ljudi polegli u vralj, a Jovan se samo presamitio. Za malo pa se i svalio na zemlju. Kad su se radnici od straha pribrali i prili mu Jovan je ve bio mrtav. Umro je bez krika i jauka. Ubila su ga dva Jaar paina sejmena, koje niko nije primetio kad su se do guvna iza plota priunjali, ali su ih posle videli kad su izvrenom delu beqali preko njiva.899 Koliku je potrebu imao da ponizi raju vidi se u 5. lanku kad zida most na reci Sitnici kod Lipljana: Ali paa nije hteo da podie most bez uvreda, bola i plaa raje. Hteo je da Srbin bolno uzdahne kad preko mosta pree, i stoga se reio da most sazida samo od tesanog kamena srpskih crkava. Stoga radi je sruio crkve u Batusu, Skulanovu, Rujcu i Slovii, i pripratu u Lipljanu. No kamen ipak nije bio dovoljan, i trebalo je, dakle, sruiti jo koju crkvu. A kako je lipljanska crkva bila najblia, gotovo na domaku mosta, poao je k njoj. No u tome nije uspeo, jer, po narodnom verovanju Bog mu nije dao!900 U sedmom lanku Janiije Popovi registruje i dva dobra dela Jaar pae: I pored sveg svog neovetva i varvarizma, Jaar paa je ipak, za srski narod uinio dva dobra dela. Prvo delo je: crkvi Graanici poklonio je dvorite oko crkve i dozvolio da se ogradi plotom, i u dvoritu podigne prizemna zgrada sa etiri odeljenja da narod sa strane, kad u crkvu doe, ima gde i da skloni glavu od nevremena, pa, ako je iz daleka, i da prenoi. Isto tako je dozvolio da se i crkva ponovo pokrije im bilo, samo da vie ne propada od nevremena.901 Mrnja Turaka i Arnauta prema Srbima naroito je bila vidna posle rata 1876/78. godine. Mrnji su bili izloeni ak i Muslimani koji su na bilo
898 899 900 901

Isto, Isto, Isto, Isto,

str. str. str. str.

217. 219. 220. 220.

492
koji nain pomagali Srbima. U tom je kontekstu vrlo zanimljivo propratiti sudbinu kadije - ije ime nije zapameno, koga je rat 1876 1878. godine zatekao u Pritini i ija je aza bio Tapa Mini Srbin iz Pritine. Nasuprot Srba koji su potovali njegovu ovenost i pravinost meu Turcima i Arnautima on je bio najomraenija linost. U toj nemoi i atmosferi opte nesigurnosti skrio se kod svog aze - lana suda Topa Minia gde ga pronalazi grupa Malisoraca Arnauti iz Malesije, severne Albanije: Malisorci naoe kadiju u sobi kraj mangala, jer je bilo hladno i on se, sa prekrtenim nogama na sedadetu, grejao. Videi ih da ulaze, podigao se i ustao, i utivo im rekao: Bujrum! pokazujui im rukom da sednu na ergu oko mangala. Mislio je da im time uini poast i da malo, kao ljudi, porazgovaraju. Mesto toga, oni ga odmah opkolie, za ruke grubo epae i sve depove pretresoe: oduzeli su mu sve to su nali, pa ak i plajvas! On se tada prevari i ree: Sramota! Ali kad mu na tu re pue pesnica u potiljak, on zaneme. I predade se na milost i nemilost. Oni mu onda svukoe odelo, cipele i arape, i sve to strpae u svoje torbe, a njega ostavie samo u gaama i koulji. Posle iz tale donee oglav, kojim je bila vezana Gapina krava, i njim ga zaularie kao konja, i izvedoe u dvorite. Tamo ga jedan uzjaha, a drugi za ular povede du celog dvorita koje bee prostrano. Tako su se svi izreali. Jaui ga, muvali su ga nogama kao i konja uzengijama, i, uz kikot, vikali mu: Di i, kadijo, srpsko kopile! Kad su se svi izreali, priveli su ga bunaru pred kuom i polili ga hladnom vodom iz bunara. Posle se pred njim poklonili i s ironijom rekli mu: Oprosti! Ostavivi ga na miru, dohvatili su Gapu. Od njega su, udarcima kundakom od puaka, iznudili i poslednju paru koju je imao. A od odela i drugih stvari od vrednosti, odneli su sve to su nali. Kadija se posle ni dana vie nije zadrao u Pritini. Pobegao je tajno ko zna gde, rakavi Gapi samo: Aman, ne domuz mite! A Gapa, pak, da bi sasirenu krv od udaraca rasterao, morao je jadnik da se sav obloi solju i crnim lukom.902 Januara meseca 1878. godine kada se srpska vojska preko Prepolca i Laba sa severa i juga usmerila ka Pritini Turci, koji nisu stigli da se isele zaas su promenili vuju dlaku i postali su jagnjad. No, po povlaenju srpske vojske odmah digoe glavu kivni za pretrpljeni strah i ponienje. Tako su u kui Sima Kostia svirepo ubijena 13 mladia spasio se samo neli Janiije. Na takav zulum znali su Srbi i da odgovore. U naselju Panaurite u Pritini Jovan Janiijevi i urak mu Stojan pruili su estok
902

Isto, str. 229.

493
otpor da bi na kraju stradali i izdajom prvog komije Adem age, na nain koji apsolutno nije primeren arnautakim obiajima. Koliko je njihov otpor bio estok dovoljno je navesti samo podatak da su njih dvojica ubili ak 27 Arnauta. Kako su deca Jovanova uspela da pobegnu kod strica Toma to ih on ubrzo prebaci preko granice u Srbiju Kurumliju. Re je o Nikoli, Gligoriju, Damnjanu i Kuzmanu. Da se nedelo ipak ne zaboravlja govori konana sudbina Adem age: Jednog dana je i Adem aga otiao u Kurumliju za robu. Tamo ga je Toma spazio i poznao, premda se Adem aga malo peruio. Adem je u hotelu omrknuo, ali iv nije osvanuo, jer, to je u Pritini posejao u Kurumliji mu niknulo. A kada 1912. godine u Pritinu stie srpska oslobodilaka vojska, meu prvima je bio i Jovanov najmlai sin, Kuzman, kapetan, jer je bio svrio vojnu akademiju. Doavi u Pritinu, odmah je potraio zgarite svoje kue, i tu zapalio sveu za pokoj namuene due svoje majke i ujaku junaku, a ocu sveu je zapalio u podrumu nevernog Adem age.903 Ve u 15. lanku autor prati orevu sudbinu sina Kole Gave iz Graanice koji se zagledao u Ilinku, ker Sima Stevia iz Badovca. Kako se, meutim, u nju zagledao i zloglasni aga Ismail Kanlija iz Pritine to je sukob bio neizbean. U tom nadmetanju stradaju ore i Simo Stevi. Na scenu tog trenutka stupa iranin bratanac bratanac Ilinkine majke irane Spasa Rajkovi iz Suice koji se nevienim batinama sveti Kanliji: Kua Rajkovia bila je velika zadruga. Imala je pet est qudi oenjenih i nekoliko momaka. Oni su na izgled bili tihi i mirni, i aljivine, ali u danom momentu odluni i srani! Kod kue su vazda drali po nekoliko ljutih pasa, koji su, spazivi kaake, odmah pojurili i skakali da ih za guu dovhate i udave. Dok se Kanlija sa drugovima branio od pasa, dotle su Rakovani, koji su se sluajno svi desili kui, namah izleteli na suprotna mala vrata, otrali u svoje tremove iza kue, dograbili duge puke, i kad je Kanlija sa drugovima uao u kuu i besno upitao preplaene ene: Kamo, gde su vam muevi? obazrivo su se pojavili na oboje vrata i prozore, i puke na njih uperili, podviknuvi im: puke dole! Naavi se kao u miolovci, Kanlija sa drugovima i ne pokua, da se orujem brani, ve se na silu nasmeja i lukavo ree: Ne, bre komije, mi nismo doli za zlo. Tad mu jedan od Rajkovana, kripei zubima, i streljajui ga oima, otro ree: Ne jedi... no baci puku dole! Na ovu zapovest Turci oruje poloie. Tad Rajkovani nagrnue na njih. Ali pre no to ih poee tui kundacima, neko od starijih opomenu mlae: Pazite,
903

Isto, str. 232. i 233.

494
ree, da ih ne raskrvarite. Opomena je bila umesna, jer Turin i Arnautin, ma na koji mu nain pustio krv, on e je pokazati i pred drugima, i, kad tad, krv e vratiti osvetiti se. Ali ako dobije batine bez povrede i krvi, radije e preutati pred svojima, no da i drugi o tome doznaju i nasmeju se. Stoga su ih Rajkovani tukli samo preko haljina. Tukui ih izgurali su ih na ulicu. Posle im tamo ene vratie puke.904 Sve to, meutim, nije pomoglo, aga je iz Pritine otera jer mu ne treba ivija bez muke glave: Ne pomogoe nikakve molbe, ni njene ni celog sela, te jadna irana morade i opet gorko da zplae. Ostavi kuu i dom sa puno lepih uspomena, i preseli se kod starog oca i brae u Suicu.905 Kanlijine zulume Janiije Popovi prati u 18. lanku u kome mu metka nogu prebi i vrati ga domu svome u Pritini da vie ne ini jade po Kosovu. Naime, po povratku iz Dobratina za Slovinj njega krajem avgusta 1881. godine iznenadna susretne buljukbaa Ibrahim Beba sa desetak zaptija. Buljukbaa je, inae, ve dobio zadatak da sa desetak zaptija raju titi od nasilja. Naravno da zloini nisu prestajali, da se buljukbaa samo dobro hranio po srpskim selima i najverovatnije ak sa kaacima u dosluhu i prijateljstvu bio. Zbog tog uivanja bio je on i sada spreman na Kanliju propusti. Ali: Radi ove svoje uivancije buljukbaa bee gotov da i Kandiju, koga iznenada zatee u hanu u Dobrotinu, pusti da kroz kapidik ili prozor umakne, i on da puca u vetar, alei se: O, majku mu, kako mi utee! Ali Kanlija ni nogom ne mrdnu, ve ga slobodno pozva: Izvolite, gospodine, da sedimo i razgovaramo. ta je tog trenutka mislio buljukbaa, to ne znamo, ali je seo do Kanlije, cigarete izmenjali, takoe i kafe, i razgovarali. U tome razgovoru Kanlija se neto nasmejao buljukbai. Ovaj se namrtio na Kanliju opomenuo da pazi kada sa carskim ovekom govori. Kanlija pak besan i samovlasan, odgovorio mu je s nipodatavanjem: Ben seni i tanamam! (Neu da znam za tebe! ili: Mali si za mne!) Buljukbaa ove rei nije mogao da proguta pred svojim zaptijama, te je stoga prebledeo i hitro se maio za revolver, ali ni Kanlija nije oklevao: istodobno dva pucnja su se ukrstila. Buljukbaa je ranio Kanliju, a i Kanlija njega. Buljukbaa je podlegao rani, a Kanlija je ostao opav u nozi, i

904 905

Isto, str. 241. Isto, str. 241.

495
odleao u zatvoru samo nekoliko meseci. A za ubistva tolikih Srba neka mu Bog na nebu sudi!906 Poznato je ve da je po okonanju rata 1878. godine Turska bila obavezna da jednim optim dekretom pomiluje sve Srbe koji su se za vreme rata ogreili. Taj zahtev je Turska formalno ispunila, ali nikada i sprovela. Da bi kaznila raju zbog simpatija prema Srbiji ona jednostavno izmisli da ona priprema novi ustanak i novi rat. U tome su im zduno pomagale prodane due: Cincarin Ilija urica iz Gapea kraj Bitolja kasnije se poturio i dobio ime Omer, i Lijo Prokupanin mahandija koji je urivi dostavljao imena lica vienih Srba u Pritini i okolini Da bi, dakle, i pored pomilovanja, kaznila i zastraila srpski narod zbog njegove simpatije prema Srbiji u ratu, vlast turska izmisli kao da se, tobo, srpski narod u Turskoj ponovo priprema za ustanak i nov rat. Da bi to dokazala, u stvari elju za osvetom ostvari, vlast nae jednu prodanu duu, u liku Nikole urice, Cincarina iz sela Gapea kraj Bitolja, koji se posle poturio i dobio ime Omer. Ovaj Nikola nae sebi pomonika i u Pritini, koji je urici dostavljao imena lica vienih Srba u Pritini i okolini. Za dobre pare, a po uputstvima same vlasti, urica je napismeno dostavio vlastima plan pobune i imena lica, koja, tobo, imaju da izvre taj plan za ustanak. Taj spisak linosti obuhvatao je samo viene graane i kolovane ljude kosovskog vilajeta. Na osnovu te dostave, u Pritini se obrazovao Vojni sud, ili kako ga Turci zovu Urfije. Predsednik Urfije bee zloglasni Ibrahim paa. Vidnu ulogu u tome igrao je i Asan Bonjak, komesar policije. Taj preki sud je radio od poetka 1881. do 1885. godine. Za to vreme sud je, po klevetama i lanim dostavama, osudio oko 300 ljudi na zatvor i robiju od 6 do 101 godinu. Osuenih je bilo iz svake varoi po nekoliko, a bilo je i iz sela. Iz Pritine ih je bilo 11, meu kojima i Stevan Hadi Arsi, Dela Rakoman, Arsenije Perui i Stevan Vui, koga su jo u pritinskom zatvoru zadavili, a porodici rekli da se sam obesio. Iz Vuitrna su bili osueni: Josif Studi, uitelj, na vremenski kaznu; a pop Dane Frtuni, mitropolitski namesnik, osuen je na idam (101 godinu, tj. na doivotnu robiju). Iz Mitrovice: Milan Dimki, trgovac, i Via Hadi Jaki i njegov sin Jaka, rodom iz Prizrena, a tu nastanjeni. Iz sela Donje Guterice: irko Grbi, zemljoradnik. Sve ove osuene proterali su i zatvorili: neke u Kanli Kuli u Solunu, neke na ostrvu Rodosu i Mitileni, a neke ak u Dijaribekiru i Sinopi u Aziji.

906

Isto, str. 245. i 246.

496
Tamo su tamnovali po nekoliko godina, a posle, na izrian zahtev Srbije, pomilovani su i kui vraeni.907 U 21. lanku autor prati sudbinu ve poznatog Koe Karakuevia kroz iju su kuu Srbi u poetku jedino i mogli i smeli da dou do srpskog konzula: Ali neki od naih uglednih prvaka u Pritini ipak su ulazili kroz kapidike okolnih srpskih kua, a naroito kroz kuu Koe Karakuevia, koja bee uza sam konzulat u ulici Divan Jol. Koa je bio svestan i dobar patriota, vien graanin i tutor crkve i kole. On se i najvie sastajao sa konzulom tih prvih dana, ali, to mu doe glave! Ne od graana Turaka, ve lino od samog mutaserifa Hafus pae, koji bee doznao za njegove sastanke s konzulom. Dozvavi ga u svoju kancelariju, saekao ga je razrogaenih i krvavih oiju, i na nj dreknuo divljaki: Ti li si taj, bre majku ti, to kod kozula ide svakog dana, i podnosi raport (izvetaj) o nama?... pa ga odmah stao tui i rukama i nogama, ne davi mu ni re da progovori. Kad je Koa sasvim iznemogao od tue, izbacio ga je preko praga kao mru, i zapretio mu: Samo jo jednom ako ode.... Koa se jedva nekako dokoturao do kue, svojima je rekao: Izede me pas prokleti! i legao u krevet. Legao i vie nije ustao: posle dva tri meseca tekih muka od bolova unutra, preselio se u venost. Bog da ga prosti! Dok je Koa bolovao, retko ko da je smeo javno da ue k njemu, da ga obie, i ponudu mu donese. Ali kad je oi sklopio, na pratnju su mu doli svi graani koji su se krstom krstili, svi popovi, svi uitelji i svi aci sa iracima.908 Na razne naine su se Srbi dovijali da dou do konzula. Po pravilu su to inili preko mustre a prvi koji se to usudio da uradi bio je Tae Nestorovi Kozarac, mehandija.909 U 23. lanku autor prati ubistvo srpskog konzula u Pritini 19. juna 1890. godine. Turci su bili u dubokom uverenju da e Srbe tako zastraiti da vie niko nee smeti da doe na to mesto. I naravno, prevarili su se ve estog dana po ubistvu Luka Marinkovia stigao je Todor Stankovi. A evo akko je Luko poginuo: Toko dana, 19. juna, njih dvojica (hoda Mali i njegov bratanac primedba autora) nali su nekog Ciganina po imenu Ala, i dobro ga napili. Svakako da su mu dali i neto para, pa ga onda nagovore i naue da ode do konzulata i tamo sa ulice konzula da vrea i pogrdno psije. Ala je
907 908 909

Isto, str. 248. Isto, str. 249. i 250. Detaljnije pogledati 22. lanak.

497
posluao i tako je poeo da radi. Vreanje njegovo bilo je pravazilo svaku meru jer je psovao Srbiju, zastavu na zgradi koja je danonono lebdela, pa onda lino konzula i sve to mu preko praga mili. Konzul je donekle trpeo mirno, odbijajui mu na pijanstvo. Ali kad Ala nikako ne prestade psovkom, konzulu ve prekipe. Dozva svog gavaza Redepa (rodom iz Nia) i naredi mu da Alu udalji odatle i preda ga policiji. Gavaz je Ciganina odveo u policiju, ali se tamo, u uumatu, dugo zadrao. Zato? Narod u Pritini jednoduno je verovao onda da je gavaz Redep bio umean u zaveru. Jeste ili nije, to jedini Bog zna tano. Ali njegovo dugo zadravanje u policiji konzula je bacilo na brigu: da li mu se putem nije desilo kakvo zlo. Najzad se spremio da izae i da ga potrai. Mislio je da poe sa policajcem koji mu danju i nou stoji pred vratima konzulata. Ali policajca nije bilo! Nije ga bilo ni kad je Ciganin psovao. Da li je sve to sluajno? Ne bi se reklo. Zato se i naljutio konzul i poao sam ka policiji i uumatu. Na veliku lost Srba, on do nje nije stigao, jer, kad se naao na raskrsnici gde je damija Meit, iza njenih basamaka pukle su puke i konzul je pao smrtno ranjen. Tu je i izdahnuo. Smrt njegova se munjevitom brzinom pronela unakrst Pritine. I dok je na licu Turaka lebdeo satanski osmejak, dotle je kod Srba ovladao neki ledeni strah. Oekivali su sveopti napad i pokolj Srba. Meutim, no je prola mirno, kao i dan za njom. Ali kad trebae telo konzulovo da se ponese za Beograd, vlast potano porui Srbima da niko ne poe u pratnju. Turci graani ak i pokoljem zapretie. Ali Srbi ni vlast ne posluae, niti se od pretnje Turaka uplaie. Naprotiv, obuze ih neka sranost i smelost, te svi listom muko i ensko, pooe u pratnju i ispratie ga do van Pritine. Idui za kovegom, nije bilo oveka kome suze nisu stalno tekle niz obraz, jer konzul je izgubio ivot samo Srba radi, pa... da tede suze? Ne, neka teku, drugu mu nagradu nisu mogli dati.910 Kako je za ubistvo ipak neko morao da odgovara krivica je pripisana Ibru Fejzuloviu, Amdiji Paaliu i Raimu Gemlju koji su, inae, bili potpuno nevini.911 35. 3. Nuievo konzulsko vreme Nuiev dolazak na konzulsko mesto maja meseca 1893. godine Janiije Popovi prati u 27. lanku. Opisujui njegove karakterne osobine autor, izmeu ostalog, belei:

910 911

Isto, str. 251. i 252. Pogledati detaljnije 24. lanak.

498
On bee vesele naravi i za svakog je imao prigodnu re. A umeo je i tano da oceni oveka, pa, ako je naao912 da je poten i vredan, i dobar Srbin, on ga je istinski zavoleo i cenio. U Pritini najvie su mu leali na srcu Mane Filipovi, sajdija, i Tae Nestorovi Kozarac, kafedija, dva nerazdvojna druga u politici, i sa sela Nikola Popovi iz Graanice... Nui se nije libio da i siromahu, ali potenom, ode i estita slavu, Boi ili Uskrs, i time bi u dotinu kuu uneo veliku radost, to je posle donosilo predanost za optu srpsku stvar. Tako je vet majstor bio! Znaajan je njegov iskorak i u tome toje ve u jesen te iste godine isposlao vie aka (iz kole u Pritini iji je upravitelj bio Stojan Kapetanovi primedba autora) iz IV razreda na dravno (srpsko) blagodejanje u prizrensku bogosloviju, i u skopljansku i carigradsku gimnaziju. Nadalje, u Pritini otvori I i II razred gimnazije poto od Bahri pae izmoli odobrenje. Vetina njegove prevare svodila se na to to su ova dva razreda zvanino bila V i VI razred osnovne kole, a stvarno I i II gimnazije. Od prvih nastavnika autor registruje: Prvi nastavnici te gimnazije bili su: direktor i predava nacionalnih predmeta Stojan Kapetanovi; za raun i geometriju Stojan Bojkovi, rodom iz Nerodimlja na Kosovu; za francuski jezik i poznavanje prirode Ilija auevi; za turski jezik pain tuma Husein ahabedin efendija; za veronauku pomenuti Stanoje Rai; a za pisanje i crtanje ne znam ko je bio.913 Neuveni zloin autor prati u 28. lanku kada etiri arnauta na poljskom radu u jednom selu gnjilanskog sreza bez ikakvog povoda oca porodice ubijaju, majku onesveuju, erku otimaju, dok je dok je dvanaestogodinji sini} od straha poludeo. uvi za ovaj zloin Nui je energino intervenisao kod mutaserifa u Pritini, kod naeg poslanika u Carigradu, prijateljskih ambasada u njemu tako da je sluaj otiao ak do Visoke Porte. U bezizlazu turska vlast je energino intervenisala i odmah pronala ubicu. Voen idejom da Arnautinu olaka kaznu mutaserif smesti devojku u neku tursku porodicu gde bi joj ene zapretile da pred medlisom izjavi kako je sama za Arnautina pola i da nije oteta. Na energian protest prote Stevana Kostia ovaj ublai stvar tvrdnjom da e vaiti tek i samo ono to ona pred medlisom izjavi. A sutradan: Kad ovu jadnicu uvedoe u salu medlisa, obuenu i zabuljenu kao i svaka muslimanka, ona kroz jamak prelete oima preko sviju prisutnih golobradih i bradatih lanova: tim pogledom je traila protu. Opazivi ga,
912 913

Isto, str. 263. Isto, str. 265.

499
namah je zbacila ferede i jamak, pritrala k njemu, zagrlila ga kao oca, zaplakala se i, uz lupnju srca i uzbuenja, jedva je rekla: Aman, ne daj me! Izgovorivi ovo, bacila se na kolena, proti noge obgrlila i stala ih ljubiti, i suzama navodnjavati... Prota bee potreen kao nikad dotle. Usta mu zadrhtae na pla, a suze same kanue na starake obraze i sede brade. Podie je sa zemlje i zagrli kao ker. Potom baci suzni pogled na mutaserif pau i ostale lanove medlisa, Kao da bi hteo da ih upita: A, ta velite ne ovo?, ali od uzbuenja ne mogae ni re da progovori. Tada paa i ostali lanovi medlisa pognue glave, pocrvenee od jeda i stida, i nikom ponikoe. Samo zloglasni miftija Ramadanovi, zlotvor Srba, pree rukom preko brade i satanski razvue usta u osmejak.914 Epilog je, meutim, bio stravian: Devojka nije znala da joj je majka iva, jer ju je ostavila krvave glave i u nesvesti, pa je mislila da je i ona umrla kao i otac. A sve do sada nije imao ko da joj javi, jer je bila izolovana od Srba. Arnauti su je, pak, lagali da joj je i otac ak iv!... Pored nje je stajao i vratar madlisa: mlad i jedar obesni Arnautin, po imenu Sali Bisla, iz sela egre, ispod padina Kara Daga, srez gnjilanski. On je stalno kroz kljuaonicu virio u sobu medlisa i posmatrao ta se tamo radi. A kad vide da devojka zbaci ferede sa sebe, i zagrli protu, odmah u sebi ree: Zapamtie me,, more kuko kaurska! Isto tako i majku nazva kukom, kad je, na poziv pae, pusti unutra, grubo je gurnuvi. Naviknuta na zla i surovost njihovu, starka ga samo pogleda a ne ree nita. Unutra ue sva drhtei, jer ko zna ta je eka tamo? Ali kad tamo vide kerku bez ferede i prota je dri za ruku, namah je obuze radost, i kriknuvi: erko moja slatka! - polete tako lako kao da je nisu satrli jadi. Kerka je saeka rairenih ruku, i, uzviknuvi: Majko mila! za tren oka jedna drugoj pade u zagrljaj, steui se, ljubei i nemo jektei sa potokom suza... Poto se, najposle, i pred protom poklonie i ruku mu poljubie; uzee se ispod ruke i, vrsto se drei, pole su izlazu vesele kao majsko jutro! Ali... Samo to su jednom nogom prekoraile prag, pred njima je planuo revolver i ula se etiri magnovena pucnja. Bez krika, prvo je pala kerka pa majka vrh nje... Jo odmah u sali medlisa, ali poto prota ode demonstrativno, ovaj zlobni muftija Ramadanovi ree prkosno: Ovo neka im je na pamet, pa da nam ubudue, zbog jedne enske glave, ne oduzimaju obaz pred
914

Isto, str. 267.

500
itavom Evropom. Pa i od graana Turaka retko ko da ree: Greota i sramota! ve mahom: Tako treba i sa svakim drugim ko se poigra turskom verom. A to znai: ma ta te snalo, rajo, a ti trpi, uti i nikom se ne ali, ni pravdu trai!915 Najvei zulum u Pritini trpela su srpska deca od Turia kojih je po ulicama bilo kao utih mrava u umi.916 Zanimljivo je i zlostavljanje Radenka Ma(?)gia. Stradao je zbog lepih brkova na koje su Arnauti bili izuzetno ljubomorni: Radenko bee snaan, branjae se i otimae, ali jedan protivu osam ta moe? Savladae ga i na zemlju oborie. Potom ga neki za ruke i noge drahu, drugi ga kolenima pritisnuli na trbuh i grudi, a jedan mu stao kraj glave, pa ga levom rukom dri za desni brk, a desnom rukom poeo mu upati levi brk i to sve dlaku po dlaku! Kad Radenko to vide, nape snagu da se otme, ali uzalud. Posle poe da vie u pomo, ali ga uutke pesnicom po glavi. Kad mu i poslednju dlaku izkube, leva nausnica osta gola kao i kod ena! Desni, pak, brk odsee mu noem gotovo do samog mesa. Tad se Radenko uplai da ga i ne zakolju, te riknu kao junac: A a a, ne dajte, poginuh! Ne dotra ni policajac niti koji od zaptija, da ga odbrane. Mesto njih nagrnue Turci iz okolnih duana koji videi ga bez brkova, nasmejae mu se slatko! Kad ga tako lepo uredie, pustie ga da ustane, pa mu onda pred noge bacie dlake od brkova...917 Vrlo je zanimljiv 35. lanak u kome Janiije Popovi ponovo prati poznatog zulumara Ismaila Kanliju ali ovde ve u sasvim novoj atmosferi. to je vie zalazio u godine sve su ga vie pratile slike rtava koje je unesreio. Kako mu ni ode, ni dervii nisu pomogli to zatrai protu Stevana i zamoli ga da sa narodom oprosti greh prema Srbima?! Pored toga molio je i da mu pop kod kue oita molitvu za oprotaj grehova zbog ega prota tamo i uputi mladog svetenika Josifa Spasia Rajkovanina: Pop Josif je Kanliji stavio epitrahilj na glavu i oitao mu molitvu sa svim pojedinostima, kao to je oitao i nad glavom Srbina. Posle molitve Kanlija je popu dao medediju (23 groa) i rekao mu: Tako ti Boga, reci tvome Spasi, da mi i on oprosti. - Neka ti je prosto i od njega, rekao mu pop i izaao, a Kanlija ga ispratio smirenim oima sve do obornjih vrata. Po tvrenju popa Josifa i nekih graana, Kanlija je izdahnuo posle nekoliko sati.918
915 916 917 918

Isto, str. 268. i 269. Detaljnije pogledati 29. lanak. Isto, str. 277. Isto, str. 281.

501
U 37. i 38. lanku Janiije Popovi prati vetinu Srpkinja kod odbrane od islamljenja kad pravo svoje lice otkrivaju tek pred medlisom gde sa sebe bacaju feredu i iznose jedinu istinu da su na silu otete. U prvom lanku re je o Cveti Nerandi, a u drugom o Biseni Marinkovi iz Novog Sela vie Graanice koja ve bee isproena za N. Dobrotinu. U prvom sluaju izigran je bio zloglasni Rait iz egovca, a u drugom Mali iz Mramora.919 Poznati kaak iz vremena konzulstva Sveta Simia bio je Dil Burjak iji je reon bip Podrimlje iako mu to nije smetalo da dolazi i na Kosovo i tako poseuje gnjilanski srez. Jednom prilokom on nekom Jovanu ukrade 35 ovaca, a potom i Marku Stankoviu 90. Kad se Marko na to poali valiji u Pritini ovaj ko zna iz kojih razloga a to nije bilo uobiajeno, kategoriki naredi mutaserif pai: ili ovce da pronae i Marku ih vrati, ili da mu se iz dravne kase plati za svaku ovcu po pola zlatne lire.920 Dil Burjak, poto mu vlast uze ovce uze, a ovo shvativi kao teku uvredu pristupi osveti i u nonom napadu na Markovu kuu pored njega ubije jo i komije mu Boa i Blagoja. Pratei zulum i kraj Dil Burjaka Janiije Popovi na kraju 39. lanka belei: Da bi zavarao trag, Dil Burjan se ne vrati odmah u Podrimlju nego ode u gnjilanski srez. No ni tamo ne ostavi Srbe na miru, ve upade u selo Kuretite i zarobi nekog ora, koji bee dobrog stanja i u selu na glasu. Njega povede sa sobom u Podrimlju, i tako ga predade na uvanje Imer Aaninu, u selu Danaku, a porodici orevoj porui da u odreeno vreme poalju otkup ili e ga zaklati. I dok je Dil Burjan oekivao dosta lira za otkup ora, konzul Sveta Simi je ucenio njegovu glavu sa 50 lira, i u tu svrhu u Podrimlju uputi Stanka Brkia i Zafira Nikolia, oba kafedije iz Pritine, a rodom, Zafir iz Pritine i Stanko iz Oraovca. Obojica su bili dobri poznavaoci Podrimlje, a srca elina i patriotska. I oni, sa 50 lira u depu, odoe pravo kui Imera Aanina, u Danake. Koliko smelosti i koliko rizika! A tamo avolski obrlatie Aanina i privolee ga da ubije Dil Burjana! Na ime nagrade dali su mu samo deset lira kapare, a resto po izvrenom delu. Povrh toga, obeali su mu da njegova dva sina konzul postavi za aue u Pritini! Smeno, ali, eto, u pusto tursko moglo je biti i tako neto! Kad se Dil Burjan, uskoro po tome, navratio kod Aanina, da vidi ta radi ore i je li doneta ucena iz Kuretita, Imer Aanin ga je na spavanju sekirom iskasapio kao mru! Le sakrio i sa svojom decom se u Pritini sklonio. Sa sobom je poveo i ora, koga je u Pritini odmah predao
919 920

Pogledati detaljnije 37. i 38. lanak. Isto, str. 290.

502
Stanku i Zafiru, a oni konzulu. ore je posle otiao kui, i nikome nije priao nita.921 Do rata 1877/8. godine Turci su se ne samo retko bavili trgovinom, no i zanatima. Ako su i to radili onda su po pravilu bili berberi, sarai, tufekdije i batovandije. Po pravilu su agovali po vazdan u kafeajdinici gde su uz kafu, aj i duvan vodili prazne razgovore. Nisu se rado bavili trgovinom, ali su nerado gledali na uspene Srbe trgovce. Zato su ih i ometali, palili im radnje. Kako su od rata i sami poeli da se bave trgovinom to subrzo prticali Srbe privlaenjem muslimana k sebi. Uz to su znali da im doakaju i na jedan drugi nain. Koji? Boem je kod Srbina roba solidnija i jevtinija pa, po dogovoru, ponu jatomice kod njega da pazare. Najpre, naravno za gotove pare, a posle: Pii, bre, sinko, na tefter. I kad svi oni uu u tefter, Srbinu ostane samo: katanac na radnju! Zato? Zato to Srbin nije smeo da trai dug od Turina, jer uini li to, Turin e smatrati da mu je oduzeo obraz. A obraz se plaao kamom u rebra, ili kurumom u grudi. I onda biraj: da preali potraivanje ili stavi ivot na kocku. Treeg izlaza nije bilo i zato je uvek sledovao katanac na radnju.922 Tako su stradala i braa Trajko, Kolja i Arsa Kosti. Udarac je bio takav da Kolja i Arso nisu mogli da izdre preselili su se u venost.923 Posle smrti oca Marka Stankovia iz aglavice u njegovu se ker Maru zaljubi Arnautin Ljama iz Dobreva. Kako je ona uporno odbijala da se poturi i uda se za njega on je stavi pred dilemu: ili to, ili e izgubiti brata jedinca Blagoja. U toj dilemi ona odlui da potpie izjavu za nutaserif pau po kojoj dobrovoljno polazi za Ljamu i eli da veru promeni. Drugog dana Maru su izveli pred medlis. Bila je zbunjena i u feredi. Turci su se nadali da e ona i usmeno rei pred njima da eli da se poturi, i da tako dobiju jo jednu vernicu na jad i alost Srba. Ali ona, spazivi protu Stevana, zbaci feredu i proti pade na grudi: Otac da si mi, jer me nesretnik pukom iz kue izvukao;. Tad je protu zagrlila kao ker, lice mu se razvedri, i na lanove medlisa pogleda pobedonosno. Tu bee i onaj zloglasni muftija, koji takoe pognu glavu kao i ostali, a paa proti mrzovoljno procedi: Vodi devojku doma. O, koliko se jo aa popilo toga dana u Pritini! I koji Srbin Srbinu ne ree apatom: Sretno, sretno! Tako se proslavila pobeda.

921 922 923

Isto, str. 291. Isto, str. 295. Detaljnije pogledati 41. lanak.

503
Prota je Maru odveo svojoj kui, i uvao je sve dok je, posle dva meseca, nije udao za Simu Dekia iz Pritine. Crkva joj je dala spremu i troak za svadbu.924 U 46. lanku Janiije Popovi prati ivot, delo i smrt prote Stevana Kostia iz Pritine: Prota Stevan Kosti iz Pritine, o kome je u mnogim ranijim priama bilo rei, bio je bez kole, ali pametan, vredan, agilan i smeo. Naroito se istakao u zatiti srpske vere, kao npr., kad neko od Turaka ili Arnauta otme Srpkinju i hoe da je poturi, on je tada svu svoju vetinu i smelost ulagao da Srpkinju spase, i gotovo je uvek uspevao. To su mu svi Srbi priznavali i potovali ga. Jo da nije imao prilino despotske ice: ja pa ja! ili: niko preko njega!, oboavali bi ga. Ali sa ovom manom stvorio je sebi i ljute protivnike, kao i kod najvienijih: Maneta Filipovia, Tae Nestorovia, Pote Aksentijevia iz Pritine, i Nikole Popovia iz 925 Graanice. Kako je bilo rei o vremenu u kome su se pojedinci teko usuivali da se pismom obrate konzulu to je upravo on prota Stevan Kosti - sluio kao veza. No, kad najposle jedno od pisama uhvate Turci su bili prepuni oduevljenja: Eto, i lija dolija: To pismo bilo je iz Mitrovice. Doneo ga je neki Nikola irokopolje iz Pritine. On je bio sirotnog stanja, ali estit domain i Srbin. On se zanimao preprodajom domaeg platna pamunog i svilenog iz Prizrena. Ali onako, bez duana, na ulici za tezgom, tj. putem torbarenja. I ne samo u Pritini, ve i pazarnim danom u Vuitrnu, Mitrovici, Ferizoviu (sada Uroevac) i Gnjilanu. Stoga je bio vrlo podesan za prenos poverljivih pisama za tamo i amo. On ih je obino krio po trubama platna, i ko zna koliko ih je odneo i doneo! Turci za dugo nisu obratili panju na njega. A ko bi jo i posumnjao na tako neuglednog, neistaknutog i gladnog oveka? Pa zar je njemu bila mala briga da decu ishrani sa arinom platna, nego jo i da mee glavu u torbu: pisma za konzulat da nosi? Jest, kao da je patrotizam patentiran samo za site i trbuaste? Tad je na patriotizam bio i u srcu jednog nadniara, pa i prosjaka nae vere. Ali Turci kao da nisu znali za to, te Nikolu za dugo nisu pretresali ni tamo ni ovamo. Ali u prolee 1903. godine, vraajui se iz Mitrovice, u Pritini nadari avo jednog policajca, te ga na ulazu u varo presrete i, vie ale radi, osmehom mu ree: ekaj, bre irokopolje, da vidim , da li si istinski raja ili si i ti poeo da vrda? Ove rei su Nikolu trecnule u srce, ali ipak ne dade ni znaka bojaznosti, jer dugim noenjem nedozvoljenih pisama, on je svoje srce bio
924 925

Isto, str. 299. Isto, str. 307.

504
nauio da u zlu ne zakuca tako jako da bi mogao uti i ko drugi; isto tako je i lice vaspitao, da u zlu ne menja boju. Miran i hladan, on se naali sa policajcem: Zar od slepca trai oi, efendijo? ree i potom dodade: Moe, vala, da me pretrese do mile volje. Evo ti, na! I prui mu stvari tako spokojno, da bi se svaki drugi okanuo volje za pretresom. Ali policajca kao da je neto nevidljivo podbadalo i govorilo: Pretresi ga pretresi! I on mu poe trube platna razvijati. Kad, ne lezi vrae, u jednoj trubi nae pismo za protu Stevana! Tad se policajcu brk nasmei, a usta kriknue: O! Potom podie glavu i Nikoli ree ironino: Some sitniko, i ti mi doe na udicu?!.926 Kako je pismo bilo poverljivo i potpisano pseudonimom to je protina odbrana na sasluanju bila bezuspena kao to se bezuspeno za njega zalagao i vladika Niifor: Za protu se i vladika Niifor svesrdno zauzimao kod mutaserif pae, ali sve bi uzalud, jer vlast je jedva ekala da ga ma im zakui, pa, posle ovog pisma da ga ostavi na miru? Ono, istina, i lire su bile primamljive, ali prota je bio jo primamljiviji, jer, njegovo hapenje moe mutaserif pai doneti odlikovanje, ako ne i unapreenje! Stoga, odmah ga je uhapsio, a s njim i Nikolu. Posle malo sproveo ih je za Karumli han u Skoplju. Tamnovali su sedam meseci. Prota je iz zatvora izaao teko bolestan od utice. Lekari mu ne mogoe pomoi i tako on patriotizam plati, tako rei, nasilnom smru. Umro je 11. septembra 1903. po starom kalendaru. Na sahrani su sudelovali bez razlike svi Srbi u Pritini pa i vieni ljudi sa sela. Njegov grob je na dva tri koraka severozapadno od crkve. Na groblju je samo bio mermerni krst. Nikoli irokopoljetu, pak, vlast je zabranila da platno prodaje i po drugim varoima, te vie nije ni mrdnuo iz Pritine.927 U 50. glavi autor prati problem koji je imao Sava Popovi, uitelj iz Kamenice, u trenutku kada je doao u Pritinu voen eljom da se zapopi. Iz Gnjilana u Pritinu doao je na poziv vladike Niifora, ali je zaboravio nutuz teskere vrstu krtenice koja je sluila i kao putna isprava bez koje se nije moglo putovati iz srca u srce a on je dolazio iz gnjilanskog. Zbog te zaboravnosti policajac ga uhapsi, odvodi komesaru policije koji ga zatvori. Kad je sutradan Stojan Bojkovi, vlasnik hotela Kosovo u koji je Sava Popovi trebao da prenoi, o svemu uzvestio vladiku Niifora ovaj je bio van pameti:
926 927

Isto, str. 307. i 308. Isto, str. 309.

505
Vladika Niifor je sa pop Josifom uao u kancelariju mutaserif pae bez kucanja i pitanja sa naglim otvaranjem vrata, i jo sa praga je dregnuo na pau, na grkom jeziku. I paa je njemu otro odgovorio takoe na grkom jeziku. ta je ko kome rekao, to pop Josif, jedini prisutan njima, nije znao da kae, jer grki nije znao da govori. Ali je vladika zavrio na srpskom jeziku: Dakle ak ni moj zvanini akt ako vi ne smatrate za dokaz da je jedan moj podruni inovnik poten i lojalan graanin, a? E, dobro, pao, videemo ko e od nas dvojice ostati i dalje u Pritini, vi ili ja!... Iz kancelarije je izaao baz zbogom, i vrata za sobom silno zalupio... Istog momenta i pau je depeom optuio valiji u Skoplju, ministru vere i velikom veziru u Carigradu, a takoe i Patrijariji. Paa je po izlasku vladike iz kancelarije odmah pustio Savu iz zatvora, ali to vladiku nije ni smirilo ni omekalo, ve je Savi naredio da se vrati u Gnjilane i tamo eka do dalje naredbe. A protivu pae, pak, i dalje je slao depee. Posle etiri nedelje: paa je smenjen depeom, a policajac i komesar otputeni iz slube....928 U 51. lanku autor prati sudbinu smelog i vatrenog Srbina iz Vuitrna hadi pop Daneta Frtunia koji je 1881. godine u vreme urfija osuen na 101 godinu robije i proteran na Kipar. Na energino zauzimanje Srba osloboen je i posle deset goina robije vratio se kui. Doiveo je i lepu starost od preko 70 godina. Imao je i sina za ponos - ivka. U vreme kada su u Deane doli ruski kalueri iz Svete Gore vladika Niifor u njega upuuje i starog hadi pop Daneta. Kako je zbog starosti molio vladiku da ga oslobodi obaveza nekoliko puta i kako ovaj to uporno odbijao to on doe u Pritinu da ga lino moli. Vladika, meutim, odbi i da ga primi. Na upornu molbu da se vide, ruku da mu celiva i blagoslov dobije vladika dozva gavaza Abdula i naredi mu da izae u hodnik i tamo mesto njega, on lino blagoslovi Daneta, pokazujui mu kako treba prste da napravi.929 Takav sram i ponienje pop Dane nije mogao da pretrpi: Stoga je uleteo u kancelariju pre nego to je gavaz izaao iz nje, pa, ljut kao ris, priao je vladici, zamahnuo desnom rukom i svom starakom snagom opalio mu amar po obrazu, i viknuo: Bezbonie i demone, evo i tebi mog blagoslova! Posle je izaao uzdignute glave i demonstrativno. Vladika je ostao zabezeknut i zbunjen, jer se tome nikad nije nadao. No ipak se brzo pribrao, i, besan od jeda, zakretao na gavaza: to stoji a ne tri da ubije gada! Tri, ubi! Jest, ali ko bi jo i na onaku sedu glavu podigao oruje? Do tada ni najljui kaak nije to uinio. Pa eto ni gavaz ne poslua vladiku, ve samo
928 929

Isto, str. 319. Isto, str. 320.

506
slee ramenima, nasmei se ba kao da je hteo rei: Tako ti i treba, kad ti tera mene, Turina, da blagoslovim popa starca! pa polako izae iz kancelarije i pred vratima sede na svoju stolicu mirno i spokojno, kao da se nita nije desilo.930 U nemoi, a nespreman da prizna da je sam tome vinovnik vladika na pop Daneta stavi argos lii ga crkvenih obreda. Skinuo ga je tek na Danetovom zatonu: Pop Dane je izdrao argos punu godini i po dana. Posle se razboleo i bilo mu je strano ao da umre po epitimijom, te je slomio svoj ponos i vladici uputio molbu za oprotaj i povraaj prava na bogosluenje. No vladika ni da uje za to, i rekao je inadijski: Neka razbojnik umre bez zakon. Posle toga doe njegov sin ivko, da lino vladiku zamoli, ali vladika ni njega ne primi. Molili su ga i drugi vieni ljudi, ali sve uzalud! Tek jednog dana, kada je bio vrlo raspoloen tamo gore u planini Grmiji, gde je izaao sa prijateljima na izlet, pop Josif Spasi je ugrabio momenat i zatraio milost za pop Daneta. I tad se kolebao. No, ipak je kroz dan dva skinuo argos, i tako se starcu opet razvedrila dua.931 Ustuknuo je vladika i u sukobu sa Anelkom Neiem iz Vuitrna po dolasku iz Sandaka kada je od naroda prikupljao miriju danak za vladiku. Pop Anelku bee smeno i nasmeja se, a vladika pozelene od jeda i dreknu: ta se smeje, svinjo jedna? Sad e mi ti platiti za sve ovo!, Pa polete k njemu stisnutom penicom. Ali se pop Anelko, jo mlad i sran, isprsi, oima ga prostreli i ree mu odluno: Ruke k sebi, sv. vladiko! Vladika se tad tre i stade. Odmeri ga pogledom od glave do pete, i ciptei od ljutine prui ruku u pravcu vrata i povika: Mar napolje, i da mi nikad vie nisi izaao na oi!932 U 53. lanku Janiije Popovi prati nain na koji su hriani obavestili ruskog predstavnika Petrajeva o teini svog ivota posle krvavog makedonskog ustanka 1903. godine kada je Turskoj od velikih sila data obaveza da hrianima da izvesna politika prava. Kako je to ona uvek izigravala Srbi se smelo dosete: Da bi Evropi i raji zamazao oi, Himli paa bi s vremena na vreme obiao po koju varo tobo da se na licu mesta obavesti o narodnim potrebama i nevoljama. Toga radi je doao i u Pritinu krajem septembra 1907. godine. Mesna vlast je objavila narodu da e inspektot Hilmi paa doi i stoga, ko ima to da se ali ili moli, neka slobodno doe i pai preda arzoval.
930 931 932

Isto, str. 321. Isto, str. 322. Isto, str. 322.

507
Sa Hilmi paom doli su i strani predstavnici. Ruski se zvao Petrajev. Svi nai kmetovi sa Kosova, gnjilanskog sreza i sirinia bili su spremili svoje albe. Kmetove iz Sirinia predvodio je uitelj u trpcu Mitar Vukovi. Njegova alba bila je zajednika, a napisao je neki turski advokat iz Pritine za dve zlatne lire. U albi su izneli sve narodne muke i nevolje, kao to su pljake, ubistva, paljevine, otimanje devojaka, nasrtanje na ene od strane razularenih Arnauta, kao i to, da im vlast nikad ne gleda rabotu i ostavlja ih na milost i nemilost obesnika. Jest, ali mesna vlast ne dozvoli da se ti arzovali predaju neposredni Hilmi pai, ve samo preko mesnog pae. A to je znailo: kao i ne aliti se, jer, hoe li mutaserif paa predati te albe protivu sebe?... I onda? Tu se uitelj Mitar doseti i vlastima doskoi. On se sa svojim kmetovima dogovori da Hilmi pau saekaju na ulici kojom e proi kolima za damiju gde e klanjati, pa kad bude prema njima, kmet gotovuki Zdravko Kevki iznenada da legne na put pred fijakere. Tad Hilmi paa mora da zaustavi fijaker i kmeta upitati kakva mu je nevolja. Zdravko bi mu onda predao arzoval. Kako su smislili, tako su i uinili.933 Kako je akovica bila poznata i po tome to u njoj, ne samo da svinja nije smela da se uva, no ni ta re da se upotrebi u govoru to Srbi odluie da se zbog toga Arnautima osvete. Neko je naao nekog Srbendu iz okoline Pei i pripremio osvetu koja je i ubistvo nadmaivala: Srbenda je kod svoje kue zaklao uranjenu svinju, meso uljudno, a glavu od svinje dobro oprao od krvi, zamotao je nekom krpom i stavio je u torbu. Posle se obukao u arnautsko odelo, u pojas zadenuo belokorac (revolver kakav su tada nosili Crnogorci), torbu s glavom obesio o rame i poao put akovice, a svojima u kui kazao, da e kod nekog prijatelja u susednom selu pojesti glavu uz veselje. Ali im je ipak skrenuo panju: da o tome ute sve dok se on ne vrati kui. Ta opomena nije bila nita naroito ni neobina, jer Srbi su se u tim krajevima kretali da niko ne zna kad i gde e ii, bojei se kakve zasede od strane Arnauta. Zato su se i oblaili u arnautsko odelo, im negde dalje pou. Srbenda nije smeo ni po danju ui u akovicu, no je van grada poekao da padne no. A ta no je bila uoi Kurban Bajrama (najvei muslimanski praznik). Muslimani uoi Bajrama, pak, uvek rano legnu da spavaju, jer treba pre zore u damiju na klanjanje. I kad je Srbenda uao u varo, ivu duu nije sreo na ulici. Tako nesmetano uputio se pravi damiji u erim mali. Vrata damije bila su nezakljuana, jer dom Alaha treba da je uvek otvoren. (Do te veeri, a posle vie ne!). Srbenda je uao u
933

Isto, str. 323. i 324.

508
damiju, vrata pritvorio, iz torbe izvadio svinjsku glavu i poloio je u udubljenje odakle oda ita koran vernicima, rilicu glave okrenuo vratima, a na elo joj prikuio ceduljicu sa krupnim i itkim natpisom: Srean vam Bajram!... a ispod toga napisao ime i prezime nekog proizvoljnog oveka. Kad je sve to za tren oka svrio, hitno je iz akovice izaao, i jo bre poao za Pritinu.934 Trebalo je, meutim, Srbendu posle toga spasiti zla i odvesti u Srbiju: Srbenda je u Pritinu stigao zdravo i ivo. I tu je jo na samom ulasku sreo nekog Srbina, pristojno obuenog, i upitao ga: Molim te, brate, kai mi ko je od hotelijera ili handija Srba po saglam ovek? Takvo pitanje (po saglam ovek) vazda je onda kod upitanog izazivalo misli da ovaj nosi kakvu tajnu za konzulat, te ga je simpatino pogledao i lepo uputio na Hotel Kosovo kod Stojana Bojkovia. Tu je Srbenda Bojkoviu otkrio duu i sve mu na uvo ispriao ta je uradio u akovici. Stojan ga je primio kao junaka i odmah sakrio gore na tavanu meu raznim starudijama, a potom otrao i sve to ispriao konzulu Milanu Rakiu. Dok je Srbenda sedeo na tavanu Stojan mu je sam lino nosio hranu jedanput za ceo dan, i to kad ugrabi vreme, da to niko od posluge me vidi. To Stojanu ne bee ba tako teko, ali se, strano bojao, da Srbenda gore ne ozebe i pone da kalje. Tad bi ga uli sluitelji, i ta bi im rekao? Svakome se tajna ne poverava, jo manje u ovom sluaju. Zato je Bojkovi u samoi bio tako zabrinut. Nita manje ni konzul Raki, pa i Srbenda, koji je svakog dana Stojanu govorio: alim, uzeu te na vrat! No, Bog je bio dobar, te, nit se on zakalja da ga sluge uju, nit mu Turci i Arnauti uoe u trag, premda su preko prijatelja i `bira svud zavlaili njuku. Tako je prolo mesec dana, a kad je nastupio drugi, Rakiu poe za Rukom da ga iva i zdrava prebaci preko granice u Srbiju. O, koliko radosti bee za Rakia i Stojana to spasoe glavu jo jednog Srbina, Srbina junaka! Ali ta njihova radost ne izbi na povrinu, jer su je i dalje drali smotanu mrtvim utanjem. Jedini lek da se u ovom sluaju ostane iv!935 U 55. lanku prati sudbinu Zaka Vuia i Janiija Kukurekovia od trenutka kada im je gavaz konzulata Stojan Gligorijevi izvan Pritine izneo i predao puke iz konzulatskog magacina. Poto je Janiije kao mlai uspeo da pobegne Arnautima Zaka su spasile Arnautkinje dok su spaavale obraz svojim Arnautima koji su bili namerni da ubiju pijanog Zaku ili, to je tanije, Zaku koji se veto pravio pijanim i jo pio za vreme ramazana.936
934 935 936

Isto, str. 326. Isto, str. 327. i 328. Pogledati detaljnije ovaj lanak.

509
Uticaj i nedodirljivost ena Janiije Popovi prati i u 56. glavi kada one na Uskrs 1908. doslovno spaavaju Donju Gutericu: Tad je celo selo, i muko i ensko, za tren oka dotralo pred crkvu i kolu sa sekirama i stupcima u ruci, a puke nisu smeli da ponesu, jer bi bilo jo vee zlo. No i ovako, vojska doeka narod na kolenima i uperenim pukama, te se mukarci zaustavie i stadoe na odstojanje. Ali ene, kao da ih oluja ponese, te nagrnue na vojsku i svu je razoruae! Tako razoruani, vojnici pobegoe kud koji, ak van sela, a puke ostadoe u rukama ena. Da to bee rat proglasili bi ih za pedake amazonke!937 U 57. lanku J. Popovi prati ponaanje komandanta artiljerije u Pritini, nekog Maliija iz Bosne, za koga su Srbi najee govorili da je obrazac sintagme po kojoj krv nije voda jer je Arnaute mrzeo, a Srbe voleo i sve se sa njima druio. Upravo zahvaljujui njemu Srbi u Donjoj Guterici podigoe novu kolu. Njenom otvaranju prisustvovao je i sam Malii.938 ezdeseti lanak prati arnautski zulum kakav zdrav razum teko moe da zamisli. Re je inae o lanku koji prati zlu sudbinu brae Stola, Bojka, Marka i Maksima Grujia iz Bresja na Kosovu. Re je o uglednoj porodici na koju su Arnauti posebno bacili oko. To je i bio razlog njihovog odlaska u Srbiju. Kako je Bojko sa sinom Mihajlom ostao to Arnauti, uz pomo Arsenija iz Ugljara, jedno vee banu u Arsenijevo selo ba u trenutku dok se tamo nalazio Mihajlo?! Kad sunce samo to nije zalo Mihajlo stie kod Arsenija u Ugljare, i odmah ga upita: Kamo da vidim, de je kobila? Arsenije se kao naljuti: Pa poekaj malo, majka mu stara, prvo sedni mi u kuu, da porazgovaramo, kafu da popijemo, po cigaru duvana da popuimo; a ako je dao Bog koju au rakije, pa posle gledaj kobilu. Tu je, da pobegne nee. Istina, takav je i red bio: prvo u kuu, pa u talu. I Mihajlo ue u kuu. A tamo kafa, rakija, duvan i muabet od kulina bana! Sve lepo, kao da rod doe u rod. Tako dok se dobro ne smre. A tada pas jurnu u obor na nekoga. Mihajlo instiktivno pogleda u Arsenija, a ovaj umue i preblede kao svea. Tad Mihajla neto na srce acnu i sumnja mu se rodi. Skoi na noge i Arsenije upita: Da nije ovo tvoje maslo, Arso? Podiui se sa stolice polako, ne smede da slae, ve, gledajui u zemlju i drhtei kao prut, procedi: ta da radim, rode, kad me psi silom naterae! To ree i od Mihajla se istavi korak dva.
937 938

Isto, str. 330. i 331. Pogledati detaljnije ovaj lanak.

510
Istog momenta i vrata na kui se otvorie, i unutra uoe Muarem i tri njegova druga, Arnauti, i sva etvorica uperie puke na Mihajla, i podviknue mu: Ja sad, bre svinjo, de e? Predaj se! Mihajlo, ozlojeen priznanjem Arsenija, bee do dna srca potreen i ne mogae oi svoje da skine s njega, udei se tolikoj podlosti! A kad u rei Muarema: Predaj se! on samo glavu okrenu k njemu i jednim sarkastinim osmehom mu odgovori: Ou, ago, ou, samo me malo poekaj! Pa kad to ree, skoi kao ranjeni tigar i Arsenija epa za guu: Umri, izdajico! viknu i svom snagom ga stee za guu... Sad Muarem i ostala dva druga navalie na Mihajla. On se jadnik otimae, branjae jednom rukom i nogama praakae, ali: ko e slomljenom rukom odoleti etvorici zdravih? Savladae ga, oborie i konopcem vezae mu noge i ruke, i maramom usta zapuie. Pukom ga ne htee ubiti, da komije ne uju i uzbune se. Ne htee ga ni noem zaklati: krva da ne ostavi trag u kui. No? Satanski izmislie da mu monice iupaju! Smakoe mu akire do ispod kolena i koulju zadigoe do vie trbuha. Onda ga Muarem zgazi jednom nogom na trbuh, rukom mu dohvati monice, krvniki ih stee i svom snagom povue. Jedan priguen krik kroz zapuena usta, i... mlada srpska dua, ista i nevina, vinu se k nebu. Za sve to vreme Arsenijeva ena sa decom bee se zatvorila u trem, i, ronei gorke suze, mua je klela to poslua krvnika, te kuu osramoti i duu ogrei. Ali, ona je ena, ima samo da uti.939 Posebno elimo skrenuti panju na 65. i 70. lanak u kojima Janiije Popovi prati ideju da se organizuje i osnuje uiteljsko udruenje koje je na prvom zboru 9. marta 1910. godine u Pritini donelo pravila po kojima se imaju organizovati mi delati (re je o uiteljima graanikog i nerodimskog sreza primedba autora) i pojavi tamparije 6. juna 1911. godine koju je kupio Petar Petrovi iz Prizrena za 300 zlatnih dinara od Riste Prendia.940 Dokle su otili zloini neposredno pred Prvi balkanski rat svedoi sudbina Aleksandra Vulia, uitelja iz Nerodimlja, koga na Tri Jerarha 1911. godine ubi poljak Abdul aban Redepovi iz Jezerca da bi ga vlast oslobodila kao prostog najamnika, a na mesto njega zatvorila Aleksandrovog oca Krsta koji je, po svedoenju Abdulaha, naruio od njega sinovljevo ubistvo?! Krsta je u zatvoru ostao sve do osloboenja Kosova, oktobra 1912. godine.941

939 940 941

Isto, str. 341. Pogledati detaljnije ove lanke. Isto, str. 379. (Pogledati detaljnije 73. lanak.)

511
Do koje mere mogu prevrtljivi da budu i sami Arnauti svedoi 74. lanak u kome je pop Anelko pronaao Arnautina H. H. i potplatio ga da ubije Isa Boljetinca da bi ga na kraju sam spasio.942

Pratei poloaj Srba na prostoru June Srbije Janiije Popovi, kroz seanja svoga oca Nikole, svoja lina zapaanja i provere potvrde oevih seanja kod drugih savremenika pre svega prati i daje sliku etnogeografskih promena na ovom prostoru imajui u vidu poziciju u kojoj su se Srbi kao etnika zejednica nalazili. Jedno je apsolutno nesporno, ovim praenjem on daje znaajan prilog istorijskoj nauci koja bi bez njih bila mnogo manje uverljivija u praenju ovih dogaaja sa istorijskog aspekta. Ali, kako su ta seanja svoje izvorite imala i u linim preivljavanjima dogaaja to i nain njihovih prezentiranja otkriva i literalnu nadarenost kazivaa. Kako se, meutim radilo i o ljudima elementarne pismenosti to ovek doista ne moe a da se ne zapita do kakvih bi litaralnih ostvarenja dosegli oni da su iveli u nekim drugim okolnostima i imali prilike da ozbiljnije porade na svojoj nesporivoj darovitosti. Moemo samo zamisliti kakvo bi delo iza sebe ostavio Nikola da je bio u poziciji i vremenu koje bi mu omoguilo da svoja seanja na miru baci na papir - ak i pod uslovom da ne ide dalje od toga i ne upusti se, recimo, u neke druge knjievno - anrovske vrste. Tek kad italac iza sebe ostavi ovakva dela shvati zato su putopisi knjievno nauna vrsta. Iza naunih radova pored podrazumevajueg talenta bitno stoje i upornost u istraivakom radu i spremnost da se taj naporan put pree. Iza umetnike, pa i literalne pronicljivosti, pre svega je talenat koji se nikada ne moe spoznati do kraja on se otre elji da se umetnik bude po nekom htenju koliko je pre izraz, hajde da kaemo, i boanske predodreenosti. Poetika srednjega veka je daleko iza nas, ali dok itamo Nikolina seanja i nain na koji nam ih prezentira ne moemo a da se i nje ne prisetimo. teta je samo to su mnoga takva seanja kao nezabeleena nepovratno otila u zaborav.

942

Pogedati detaljnije 74. lanak.

512
36. NASTII IZ IBARSKE SLATINE

U svojoj knjizi, Nastii, Ibarska Slatina,943 Miroslav Nasti prati istoriju svog plemena za samo dva stolea jer toliko datiraju... seanja. To je vreme u kome se promenilo etiri do pet potomaka koji se meusobno i ne poznaju.944 Danas ih ima u: Ibarskoj Slatini, Milanovcu, Mitrovici, Beogradu, po seloj Srbiji ali i van nje: u Australiji, Kanadi, Austriji, Nemakoj, Sloveniji.... Moe se samo zamisliti ta e se dogoditi tokom naredna dva stolea.945 Kako i sam autor ove knjige potie od Nastia iz Ibarske Slatine to je prirodno poao od pitanja: Ko su to Nastii, ko im je dao to prezime i otkud oni uopte u Ibarskoj Slatini? U tenji, dakle, da spozna samoga sebe on je i krenuo u stvaranje ove knjige, jer dogaaj i onih o kojima nita nije napisano nije se ni dogodio i nije ih ni bilo. U Ibarsku Slatinu Srbi su doli iz jo i danas postojeih sela: Koutova, Ceranje, Bistrice i alje porodica Markovi za koju se pretpostavlja da od nje potiu dananji Nastii, ovde se doselila iz Koutova. Ta nekadanja srpska sela danas su potpuno zaposeli iptari... nekadanji katoliki Arbanasi iz plemena alja (bratstva Gim, Pec i Ljapi) koji su kasnije primili islam.946 U njih, inae, Markovii su doli iz Prizrena ili Pei pod nadimkom papuari zbog zanata kojim su se bavili. to se jo dalje prolosti dananjih Nastia tie autor nema pouzdanih informacija o tome postoje neke teorije. Po jednoj oni su ranije iveli na prostorima Dalmacije, Hercegovine i Crne Gore. Na ovaj sud autora navodi injenica da i danas u hercegovakom selu Ljeskov dub postoje Nastii koji, kao i Nastii u Ibarskoj Slatini slave Svetog Nikolu. Pretpostavka dalje kae da su u procesu seobe iz Hercegovine do Ibarske Slatine u jednom trenutku nosili prezime Orlovi. Ova esta promena prezimena verovatno je zbog posledica i straha od krvne osvete i zloina prema turskim vlastima ne bi li se zameli tragovi.
943 Miroslav Nasti, Nastii, Ibarska Slatina genealogija jednog plemena i prilozi za istoriju jednog kosovskog sela, Liber Nastii, Beograd, 2005. 944 Isto, str. 10. 945 O postojanju ove knjige autora ovog rada je obavestila njegova biva uenica koja iz tog plemena i potie, Milena (Nasti) Milievi, koja danas radi u istoj koli u kojoj radi i on - ak mu je jedan primerak te knjige sa posvetom i poklonila zbog ega joj se on ovom prilikom najiskrenije zahvaljuje. 946 Miroslav Nasti, isto, str. 24.

513
Prezimena su po pravilu menjana tako to su izvoena iz imena oeva, dedova ili plemenskih voa. Naravno da je ta promena, i kod Nastia, u jednom trenutku morala biti zaustavljena. Zahvaljujui tome, kae autor, mi nosimo prezime izvedeno od imena naeg pretka Naste istaknute linosti meu ustanicima iz vremena Prvog srpskog ustanka. Re je o junaku koji je uestvovao i u boju na egru da bi se kasnije istakao i u borbama za osloboenje novopazarskog okruga, u jedinicama Antonija Pljakia, koji mu je uruio Karaorevo priznanje.947 Zajedno sa njim bila su mu i braa Gvozden i Obrad koji kasnije odlaze u Kruevaku upu. Treba svakako znati da u tim krajevima (Gornja Dragua) postoje porodice Gvozdenovia i Obradovia izvedena od njihovih imena. to se Nasta tie od koga su potomci i preuzeli prezime, autor nam daje preciznu genealogiju u prvom i drugom kolenu:948

Apsolutno je nesporno da su ovi Nastii... pravoslavni hriani i da veruju u Boga, kao jedinog tvorca. Ali, po svoj prilici da su cincarskog porekla i da pripadaju onim Srbima koji su seobama dospeli do prostora Solunske Srbije oko 560. godine nove ere. U pokuaju da pojasni ovo vienje autor se u treem poglavlju III glave detaljnije bavi Cincarima voen i idejom da izmeu njih i Nastia registruje podudarnosti.
947 948

Isto, str. 38. Isto, str. 40.

514
Upravo zato zelimo se ovom prilikom za trenutak zadrati na ovom datalju. Bavei se osobinama Cincara Miroslav Nasti, izmeu ostalog, navodi da su okretni, izraenih noseva (nosati), debelih brkova i bistrih oiju, vrlo vredni, marljivi i posebno tedljivi.949 Upravo su zbog te svoje krtosti u literaturi esto i bili ismevani. Inae je i narod koji se prepoznaje po umerenosti, ali i onaj koji nije previe gostoljubiv. Meusobno su se inae rado pomagali jedni... za druge jemili i davali garancije. Nezavisno ipak od toga to su bili pravoslavne vere bili su i veoma sujeverni. Od svetaca su posebno potovali; Sveti Trojicu, Svetog Nauma, Scetog Atanasija, Svetog Nikolu, Svetog Jovana, ora i Mihaila, a od enskih Svetu devu Mariju (Bogorodicu), Uspenje, Vavedenje i Svetu Petku (Paraskevu). Od znaajnijih Srba od cincarskog porekla autor navodi: Dimirtija Anastasijevia Sobova osnivaa karlovake gimnazije, Branislava Nuia, Kou Popovia, Nasti ivka i Alempija poznate beogradske ktitore, Nasti Nikolu poznatog novosadskog trgovca, Borislava Pekia i uvenu advokatsku porodicu Fila. Poreujui slatinske Nastie sa Cincarima autor izriito podvlai da i te kako imaju izrazitih podudarnosti: Podudarnosti su vie nego oigledne, i otuda je sa velikom verovatnoom mogue pretpostaviti da porodica (pleme) Nastia potie od onih Srba koji su seobama do ve navedenih prostora Solunske Srbije, osnovane, kako je ranije navedeno, 560. godine. Ipak, ostaje nepoznato kojim putem, tokom kojih seoba, sa kim su se meali, gde su se zadravali i koiko opstajali u narednih gotovo hiljadu i petsto godina.950 Miroslav Nasti iznosi pretpostavku da su Nastii na ovaj prostor doli iz hercegovine i Crne Gore i pored toga to jako dobro zna da su seobe sa zapada na istok istoriji manje ligine jer je veina njih tekla sa istoka ka zapadu i sa siromanijeg juga ka severu.951

949 950 951

Isto, str. 44. Isto, str. 46. Isto, str. 46.

515

Ibarska Slatina u odnsu na zaseoke u razvou Ibra

37. IPTARSKI ZULUM I BELA KNJIGA SRPSKE DIPLOMATIJE

U knjizi Prepiska o arbanakim nasiljima u Staroj Srbiji (1898 1899) koju je 1998. godine tampalo Munistarstvo inostranih dela Srbije952 prezentirana nam je prepiska izmeu Vladana orevia, predsednika srpske kraljevske vlade, Stojana Novanovia, poslanika Kraljevine Srbije u Carigradu i Tefik pae, turskog ministra inostranih dela o tekom poloaju srpskog ivlja na ovom prostoru.953 Prilikama u Staroj Srbiji mlada srpska drava ozbiljno je poela da posveuje panju tek posle Berlinskog kongresa, ili u trenucima kada je Jovan Risti, tadanji ministar inostranih dela, doao na ideju da rusku vladu obavesti o poloaju hriana u junim srpskim pokrajinama.954 Ovaj je posao poveren oru Popoviu Daniiu, vrednom istraivau koji je sainio poveliku zbirku dokumenata o nasilju nad srpskim narodom u Staroj Srbiji. Tek tad je svet saznao istinu i poeo da se interesuje za reavanje srpskog pitanja u okvirima evropske turske.
Prepiska o arbanakim zloinima u Staroj Srbiji, Beograd, 1899, internet www.srpskonasledje.co.yu/sr-I/1998/04/article-05.html-38k Cached - Similar pages 953 Rajko Todi, iptarski zulum i srpska diplomatija: Srbima na Kosovu spremala se jermenska sudbina, internet www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-I/1998/04/article-05.html-38k Cached Similar pages 954 Isto
952

516
37. 1. Kraj 19. veka vrhunac terora Teror je svoj vrhunac dostigao posle velikog pokolja Jermena u Turskoj 1895. godine i kritske krize 18961897 godine odnosno grkoturskog rata u kome je na strani Turske dobrovoljno uestvovalo i 20.000 Arnauta iz Severne Albanije i dananjeg Kosova. Arnauta koji posle rata nisu vratili oruje zahtevajui vee privilegije na zasedanju Peke lige 1898/99. godine. Ovoga puta oni su svoje pretenzije, pored ve etiri vilajeta (kosovskog, skadarskog, bitoljskog i janjinskog), usmeravali i ka petom solunskom. Peku ligu je, inae, vodio Mula Zeka Bumbera. Prepisku, ili svoju prvu Belu knjigu o arbanakim nasiljima nad kosovskim Srbima Srpska Vlada je uradila u formi memoranduma za Prvu haku konvenciju - koja je odrana od maja do jula 1899. godine. I u trenucima kada je sve bilo spremno, kad je ona samo trebala Evropi da se prezentira, Aleksandar Obrenovi donosi odluku da se prepiska ne iznese na Hakoj konferenciji?! Zato?! Na to pitanje istoriari tek treba da daju odgovor! Ali, prepiska je kao document ostala. O kakvoj se to prepisci zapravo radi? Vladan orevi, minister inostranih dela, 15. aprila 1898. godine prosleuje zahtev Stojanu Novakoviu, srpskom poslaniku u Carigradu, da kod Porte, a ako ustreba i kod samog sultana uini korak da se merama stvarnog dejstva prekinu zloinaki izgredi jednog neobuzdanog plemena prema naim narodnjacima. I on to i ini uruuje Tefik pai, turskom ministu inostranih dela, notu o arbanakim nasiljima po Staroj Srbiji. Upozorenja su vrlo ozbiljna i vrlo argumentovana jer je Kraljevska Vlada Srbije raspolagala vrlo preciznim podacima. A re je o: ubistvima, paljevinama, razbojnitvima, skrnavljenju hramova, silovanjima, otmicama, pljaki, krai itavih opora stoke Novakovi vrlo precizno navodi i ko je ubijen, i ko je ubica ime i prezime. Pri susretu 15. juna Tefik paa se izvinjavao to jo nita nije uinjeno dok je Novakovi, opet vrlo precizno, ukazivao na arbanaka nasilja koja su se u meuvremenu dogodila na srpsko turskoj granici. Tada je ak i dodao da sve upuuje na to da se oko Srba stvara gvozdeni Muslimanski obru kakav se nekad oko erkeza pravio.955 Ve 16. jula 1898. godine Stojan Novakovi upuuje drugu notu Tefik pai u kojoj ga upozorava na nova nasilja. Tom prilikom vrlo precizno navodi da su umeuvremenu od strane Arnauta ubijeni: Jovan Simi iz Bresije, ore Ivanovi iz Raniluga, Senta Ljubi iz Ajnovca,
955

Isto

517
Milovana Spasojevi iz Arsenovia, Arsa Petrovi iz Tomajia, Ilija Novakovi iz Gruareva i oka Virtuni iz Vunjeva. Uz ovaj spisak navodi i spisak Arbanasa ubica. Tu je i est sluaja silovanja Srpkinja uz obrazloenje: kad Arbanasi otmu srpsku devojku, najpre je siluju pa je onda primoravaju da pree u muhamedansku veru, pretei smru njoj i njenim roditeljima.956 Tefik paa je dogovor prosledio tek 28. septembra 1898. godine u kome je tvrdio da se tvrdnje Stojana Novakovia temelje na lanim informacijama onik koji ne ele odnose prijateljstva i dobrog susedstva Turske i Srbije. Ve 19. oktobra Stojan Novakovi upuuje treu notu u kojoj navodi novih 115 sluajeva ubistava, otmice, silovanja, poturenja, razbojnitva i paljevina. Ovoga puta Novakovi podvlai da e svoje note predate carigradskim ambasadorima (koje je do sada o tome obavetavao). U nemoi Tefik paa poinje postepeno da priznaje da su neki Arbanasi poinili zloine nad kosovskim Srbima. 37. 2. Uloga srpskih konzula u pripremawu Dokumentacije o arbanakim nasiljima Pre svega podseamo na Svetislava Simia koji je vrlo paljivo proveravao svaki podatak jer je imao vrlo pouzdane ljude koje je razaslao po Kosovu. On se zapravo moe smatrati i tvorcem ideje o nastanku Prepiske. U pismu Vladanu oreviu pored predloga o radu na Crnoj knjizi, Svetislav Simi belei: Meni sad nije udno to je pojava jedne nae ete, koja je izala bila na granicu da veba, proizvela onako silan utisak, ak i u Stanbolu, a ne samo ovde, gde je sve skoilo zaprepaeno uzvikom: Idu Srbi! Seate se da je i vas Sultan iz kreveta digao poruujui da mu doete u dvor Mene je, gospodine ministre, iznenadilo kad sam video kakav je ovde strah od Srbije. Time se traba koristiti i ja drim da je za to vrlo podesan nain, koji sam vam predloio: pomou njega drimo pitanje otvoreno, stiemo simpatije celoga sveta, hrabrimo nae nadom, a plaimo Turke uverenjem da se Srbija sprema.957 eneral Sava Gruji u izvetaju ministru inostranih dela od 2. maja 1890. godine belei: Josif urevi, starac, seljak iz Pirane, sela dva asa od Prizrena, predstavi se sa etrnaestogodinjom devojicom Lenkom Konsulatu i izjavi da bega u Srbiju da spase devoje od arnautske obesti jer je oe da
956 957

Isto Svetislav Simi, Pismo ministru inostranih dela, Vladanu oreviu, od 10. 11. 1898., isto

518
poture. Pre tri godine, ree, oteli su nam Arnauti stariju ker Cvetu, koja je od muke presvisla, pa mi sada itu Lenku. Nemogui odoleti prevelikoj tuzi i patnjama koje pretrpeh od Arnauta begam u Srbiju sa ovim devojetom a enu Agniju ostavi(h) u Prizrenu, jer je stara pa ne moe da bega. Istina i devoje je malo pa ne moe da ide, pa ne znam ta da radim, i molim Konsulat za pomo novanu, jer nismo jeli a u putu noili smo na poljani. Idem, ree Josif, u Srbiju i to u Prokuplje, gde su mi dva sina Cvetko i Kosta prole godine od arnautskog nasilja izbegli.958 Vicekonzul Todor Stankovi 8. 09. 1891. godine upuuje dopis ministru inostranih dela, sa svog putovanja po Kosovu u kome, izmeu ostalog, belei i utiske sa svog putovanja u Samodreu selo oko pet kilometara udaljeno od glavnog puta Pritina Vuitrn: Kad smo tamo stigli, naosmo tamo sve same Arnaute, a nigde ni jednog Srbina. Na pitanje, ima li u ovom selu koja srpska kua, odgovorie Arnauti da ima samo etiri srpske kue. Naredih jednom andarmu da pozove jednog domaina od one etiri srpske kue da mi pokae mesto crkve Samodree. Ode andarm i kroz nekoliko minuta doe sa ivom Lazareviem, Srbinom iz istog sela, kome bee kua na kraju sela. iva, ovek oko 50 60 godina starosti, u odelu poderanom i sastavljenom sve od samih krpa, koje se dre na po jednom koniu, prie k meni i poto se pozdravismo pitah ga ovim reima: Jeli, brate gde je crkva Samodrea? E moj gospodine, nema crkve Samodree, ona je negda postojala a sada je od nje nainjena vodenica, no ajde da ti je pokaem, odgovori iva. Idui tako putem ka crkvi Samodrei, polagano pitah ivu ovim reima: Kako ivite ovde meu ovim Arnautima? Samo to smo ivi, ali ovakvog ivota bolje da ga nije, odgovori iva. Tako u razgovoru sa ivom doosmo do uvene crkve Samodree, od koje se sada dri samo jedan zid u debljini jedan i po a u visini jedan metar, preko koga tee voda u vodenici, koja je napravljena od kamena iste crkve a ispod same crkve. Svuda po selu rasejano je tesano kamenje sa crkve Samodree i nema onde arnautske kue koja nije podzidana kamenom skinutog sa crkve Samodree. Pored crkvenog zida prokopala je voda jednu jarugu u duini 35 a u dubini dva i po metra, u kojoj se na jedan i po do dva i po metra u zemlji, na desnoj obali iste jaruge, vidi vrlo mnogo kostiju odraslih ljudi, a ni jedne deije. Kosti ove pokazuju da nije svaki grob zaseban, jer se kostiju od vie ljudi nalazi na jednom mestu. A preko tih grobova
Beleke Luka Marinkovia povodom izvetaja enerala Sava Grujia ministru onostranih dela od 2. maja 1890. godine.
958

519
poreano je tesano kamenje, i po svoj prilici, grobovi se prostiru jo dalje preko kojih su sada zasejane njive. Ja kao nasigurno drim da su onde zakopani srpski junaci koji su u Kosovskoj borbi izginuli959 I Branislav Nui je, u svojstvu konzula u Pritini, uputio dopis vladi u Beogradu (25. jula 1895.) o zlodelima Arnauta: U mnogim svojim ranijim izvetajima imao sam prilike da vam iznesem sve potankosti i same dogaaje iz onog velikog niza zuluma koje oruani Arnauti ine nad nenaoruanim srpskim ivljem. Sada mogu samo ponoviti svoje ranije tvrdnje da su ti zulumi ove godine jai no to su, valjda, ikada bili to pokazuje i neobino nagla emigracija stanovnitva, koju nikakva sredstva nisu u stanju da spree Zaista je uasno svaki dan sluati toliko jadikovanje uasno potlaenog stanovnitva, koga ubijaju, globe, ture, raseljavaju i otimaju im imanja, kue, novac, stoku, sve. Jue sam na pr. primio preko 30 seljaka iz raznih sela, pa ak i iz najudaljenijeg kraja peke nahije, koji se sa suzama u oima ale na uasne zulume, koje Arnauti vre, usled ega su ve tri parohije u pekoj nahiji ostale bez paroha, jer su ovi pobegli, poto su im Arnauti pretili da e ih ubiti. Kad ni svetenici nisu sigurni sa ivotom, kako je onda bednom seljaku960 Od 3. februara 1899. godine datira i pismo konzula Svetislava Simia predsedniku Ministarskog saveta i ministru inostranih dela: Ostavljeni bez zatite vlasti nai su ljudi upueni da se brane sami od Arbanasa. Ali dok su svi Arbanasi naoruani, Srbi su, ostavljeni golih aka, primorani da pognu glavu i primaju udarce bez otpora, a kinjenja bez ropota. Ja sam imao bar stotinu sluajeva da su mi se ljudi kad sam ih koreo to se ne brane pravdali reima: Kako emo, gospodine, kad nemamo ime. Nabavite nam puke, pa ete videti, hoe li nam glave skidati bez zamene. Naroito se Peanci i Prizrenci ale to nemaju oruja. Ne traimo vam, gospodine, pare, nego oruje. Dajte nam ga da se branimo, da ne ginemo ovako uludo. Ovo Srba to je ostalo u ta dva sandaka u oajanju je, a sve su to krni ljudi i junaci. Srbi u Orahovcu ive zatvoreni ima ve tri meseca. Tamo Arnauti ne trpe ni vlast. Jue su mi dolazila dvojica iz toga sela, koji su siromani, putovali sve stranputicama, kroz ume i planine, da dou ovde, da me pozdrave i da mole za oruje. Pre 10 dana ispratio sam jednoga iz urakovca (peke nahije) s nadom da u gledati da ih s pukama snabdem. uven pop Vukajlo iz (Ibarskog) Kolaina ve je dva puta dolazio k meni radi toga. Mi u Kolainu imamo u kompaktnoj masi oko 500 srpskih domova i do 1.000 za puku doraslih glava. Arbanasi po sebi nisu nikakvi junaci, ali drsko vre zloine, jer ne
959 960

Pismo Todora Stankovia pinistru inostranih dela M. Kr. oreviu od 8. 11. 1891, isto Pismo Branislava Nuia vladi u Beogradu od 25. jula 1895. godine, isto

520
nailaze na otpor. To u njih razvija rave prohteve, a kod naih daje maha slabodunosti, koja je prirodna posledica stanja u kojem su. Ja drim, gospodine ministre predsednie, da bismo se mi mogli postarati, da ovome narodu doturimo martinke (puke) koje su nam jo preostale i lee po magacinima961 Ruski carski diplomata, knez Grigorije Nikolajevi Grubecki poslanik Rusije u kraljevini Srbiji (1914 1915) u svojim memoarima pod naslovom Rat na Balkanu 1914 - 1917 belei utiske i sa svog susreta sa Arbanasima u Mitrovici 1915. godine: Bio sam u Mitrovici sedam godina ranije, 1908. i bilo mi je zanimljivo da sada uporedim ondanji i sadanji utisak o prestonici razbojnikog carstva. Gospodari situacije bili su Arnauti. Kretali su se naoruani od glave do pete, obrijani, sa keetom na zatiljku, mrgodno sevajui oima kad bi morali da se uklone koiji nekog kaura Evropejca. U itavoj Mitrovici tada su samo dva oveka nosili evropska odela ruski i austrijski konzul. Nisam mogao da izaem u grad a da me zaas ne okrui straa postavljena za moje obezbeenje, jer se mesni upravnik, Turin, plaio da se ne dogodi neto zbog ega bi kasnije odgovarao. Na ulicama se otvoreno prodavao duvan, iako je u celoj Turskoj bila zabranjena njegova slobodna prodaja toliko se Turska nije usuivala da zavodi bilo kakav red u Albaniji. Zapljusnula su me tada neka drevna vremena, tanije zaporoke naseobine. I tako je u Albaniji vladalo potpuno bezvlae, a Mitrovica je bila pravo razbojniko gnezdo Ranije gospodare zemenili su novi. Nisam mogao da prepoznam ponosne Arnaute. Gde su se deli oni kooperni ljudi koji su se razmetali svojim pitoljima i pukama? Kako su se ugasili njihovi pogledi, koji su nekad svetlucali mrkim plamenom, kako su samo pognuli glave? Jer je mogue da tim pogruenim korakom kroi dojueranji domai i strani gospodar? itava ova promena odigrala se ne samo zato to su Turci osvojili ovaj kraj, ve i zbog surovog guenja albanskog ustanka posle rata, kada su itava sela skoro do poslednje glave isezavala sa lica zemlje i kada se nisu tedela ak ni deca. udnovato je bilo videti Arnaute kako se sada sklanjaju s puta pred svojim starim i grlatim nadzornikom Srbinom. Mitrovica se brzo ispunila izbeglicama i vojnicima. Na mahove je ak bilo teko probiti se ulicom. Meni je ustupljen smetaj u kui gde je nekad boravio prvi ruski konzul u Mitrovici erbin, koga je na dva koraka od ove kue ubio jedan Arnautin jer njegovi sunarodnici nisu hteli da dozvole da ruski kozul ivi u njihovoj Mitrovici i da im smeta u sporovima sa Srbima.
Pismo Svetislava Simia predsedniku Ministarskog saveta i ministru inostranih dela od 3. februara 1899. godine, isto
961

521
Domain u mojoj kui erbina962 bio je Srbin, koji se s potovanjem seao

37. 3. Albanske migracije Nasuprot ekonomsko socijalnoj teoriji kojom se pojanjavala migracija Albanaca ka jugu, istoku i severu, postoji i jedna druga, nama lino prihvatljivija, po kojoj se ta migracija pojanjava optim ciljevima Turske da slabi i rasparava srpski ivalj i pribliavanje Arnauta ka granici tadanje Srbije. Uostalom, zato bi se oni uopte i usmeravali ka Toplici i leskovakom kraju koji je ve bio naseljen, a ostavljali ree naseljene ili bez naselja. Zaposedanje Grdelike klisure imalo je za cilj prekidanje veza izmeu srpskih zemalja severno i juno od nje kao i to da bi se u sluaju rata omelo srpsko prodiranje uz Moravu to se zaista i dogodilo 1878. godine. Prehrana nije uzrok migracije i to potvruju sva istraivanja, koliko politiki faktor, turska vlast i politiki interes.963 Zato bi uostalom dolazili i u Kaaniku klisuru koja je po privrednim osobinama dosta slina predelima u severnoj Albaniji a naputali prostor koji svakako nije bio prenaseljen. Cilj je nesumnjivobio politiki voen idejom da se razbije slovenska kompaktnost da bi se i tako spreili novi ustanci. Ovakva planska migracija vrena je sve do 1912. godine i u drugim nahijama: Metohija, Kosovo, okolina Skoplja, Kumanova, Vranja, Pelagonije, Oveg polja A naseljavali su se tako to to nisu inili grupisano u jednom ili manjem broju sela koliko su rasporeivani obino od jedne do pet porodica u svim selima. Ne treba, naravno, zanemariti ni ekonomske prilike osiromaenim slojevima u planinama Albanije i te kako su trebale plodne ravnice Metohije, Kosova, Pomoravlja i zapadne Makedonije. Ne treba, ali to ipak nije bila bitna okolnost koja je albansku kolonizaciju navukla na ove zemlje.964 Albanski klin koji je prepolovio srpski etnikum i te kako je bio smetnja Srbiji i Crnoj Gori da u 19. veku razviju onako jaku akciju u Junoj Srbiji kako su eleli. Taj ivi bedem prepolovio je srpsku etniku zajednicu udaljenost je bila prevelika. 37. 4. Oslobodilaki ratovi Srbije i Crne Gore 1876/77. i 1877/78.

962 963 964

Grigorije Nikolajevi Grubeski, Rat na Balkanu 1914 1917, isto Dimitrije Bogdanovi, Knjiga o Kosovu, kosmet/knjiga o kosovu/tursko doba -315 - k Isto

522
Tokom prve polovine 19. veka Arbanasi su kolonizacijom iz kosovskog vilajeta prepolovili delove nikog i ve bili u Toplici, Poljani, Msurici i Krajitu. U ovim oslobodilakim ratovima glavninu trupa koje je Turska bacila protiv Srbije sainjavale su upravo albanske ete. Srpske trupe su ipak, po osloboenju Nia 10. januara 1878. godine upuene ka Kosovu da bi major Radomir Putnik izbio na prilaz Pritine i Graanice. Ali, Jedrenskim mirom ne samo da su ti pohodi zaustavljeni no je srpska vojska morala da se povue na demarkacionu liniju. Ali, svi ti dogaaji i te kako su doveli do velikih demografskih promena na itavom ratitu. Zbog terora Arnauta i zvaninih turskih vlasti Srbi su beali u Srbiju bivalo je i po 200.000 izbeglica. Meutim, ne sme se izgubiti iz vida da je do iseljavanja muslimana iz Srbije dolazilo i zbog toga to nisu mogli da private da slue u nemuslimanskoj dravi i da se podvrgnu reimu ravnopravnosti. Mada, i to svakako treba podvui, i elja je srpske vlade bila da se oslobodi muslimanskog stanovnitva bez obzira na obaveze koje je preuzela Berlinskim ugovorom da zatiti muslimanske manjine i njihova imovinska prava. Osloboenje Stare Srbije odloeno je za sledei vek i u atmosferi mnogo nepovoljnijih uslova. 37. 5. Anarhija i genocid u Staroj Srbiji 1878 1912. godine Period od Berlinskog kongresa do osloboenja 1912. godine bio je period najteih progona, fizikog unitavanja i raseljavanja u kome se vrlo lako da nazreti plan za stvaranje etniki istog Kosova kao albanske zemlje. Albanske izbeglice iz Srbije 30.000 nastanile su se uglavnom u Labu i u severnom delu Kosova Krivoj reci i Gornjoj Moravi sa Izmornikom. U Labu praktino nije bilo Srba, ak je i planinski obod Kosovske kotline dosta brzo bio preplavljen Albancima. Nadalje, od 1878. godine Albanci neprestano upadaju na srpsku teritoriju du cele nove granice od Novog Pazara do Vranja ubijaju srpske vojnike, pljakaju komore, napadaju ak i na vojne predstrae.965 Samu Kurumliju napadaju 6. aprila 1879. godine, a 28. maja Prepolec iako se Srbija uporno uzdravala od stroeg odvraanja. Gubljenje teritorija po porazu od Rusije Turci su upisivali u greh Srbima, tvrdei da in je Rusija i objavila rat zbog Srba zato su Srbe i zvanino i javno proglasili za carske izdajnike. Ali, teror nad Srbima nije dolazio samo sa te strane moda jo i bezobzirniji dolazio je od baibozuka Prizrenske lige i njenih prvaka naroito u razdoblju od 1878
965

Isto

523
1891. godine. Po nekim proraunima u period se od 1876 1912. godine sa prostora Stare Srbije to podrazumeva i celu severnu Makedoniju iselilo oko 400.000 ljudi. Naravno da su srpska i crnogorska vlada pokuavale svim silama da zatite srpsko stanovnitvo Kosovskog vilajeta. Primereno tome srpska vlada pristupa otvaranju srpskih konzulata u Solunu i Skoplju 1887, a u Bitolju i Pritini 1889. godine. Pristupila i pored toga to je jako dobro znala da e njihov poloaj na Kosovu biti jako pogibeljan Luka Marinkovi je juna mesece 1890. godine ubijen nasred pritinske arije, dok je istu sudbinu u Kosovskoj Mitrovici doiveo i ruski konzul Grigorij Stepanovi erbin marta 1903. godine. Ovakav odnos Turaka i Arnauta prema Srbima i bio je razlog to je srpska vlada naoruavala narod na Kosovu i time praktino otpoela pripreme za oruani ustanak. Komite su poele da se javljaju posle 1878. godine, a komitski pokret u Staroj Srbiji ponokao je iz najrevolucionarnijeg dela srpskog seljatva koje vie nije moglo podnositi turski feudalni sistem i mnogobrojna nasilja.966 Pogoranje poloaja srpskog naroda u Staroj Srbiji naroito je bilo vidno posle grko turskog rata 1897. godine. U tom je ratu na turskoj stranj vidnu ulogu imao i arbanaki baibozuk koji se masovno odazivao na sultanov poziv. Meutim, po povratku tog baibozuka iz neuspelog rata Arnauti svoju otricu usmeravaju protiv Slovena. Turska vlast to, naravno, tolerie zbog ega iseljavanje Srba postaje masovno.

Da ipak ovde budemo i malo konkretniji. Nezavisno od toga to celo vreme nastojimo da putopise pratimo odvojeno od istorijske nauke injenica je ipak da se proimanje ne moe sasvim eliminisati. Ne moe pre svega zbog toga to su i putopisci i istoriari vrlo esto koristili iste izvore u fazi praenja etnogeografske slike Stare Srbije i to su putopisci ne retko i istoriarima znali posluiti ne samo kao ozvor podataka no i osnov ka kome su potom usmeravali svoju panju. Ne retko se izmeu putopisnih i istorijskih saznanja, u raznim aspektima, gotovo mogao staviti i znak jednakosti a nas je pre svega interesovala etnogeografska slika jer je to onaj aspekt ka kome smo teili i uglavnom usmeravali ceo ovaj rad. I putopisi i istorijska nauka nedvosmisleno potvruju da je vreme od prelaza 19. u 20. vek do osloboenja Srbije 1912. godine bilo vreme najteih progona (Srba), fizikog unitavanja i raseljavanja. Po osloboenju June Srbije 30.000 izbeglica muhadira Albanaca
966

Isto

524
muslimana nastanilo se uglavnom u Labu i severnom delu Kosova. U tom kontekstu Lab prerasta u isto albansku oblast, u kojoj praktino nema Srba. Ni sluano se tu ne radi o nekom obliku dobrovoljnosti u naseljavanju tog dela koliko brizi Porte i albanskih prvaka saetoj u ideji da se razbiju gusta srpska sela i stvori svojevrstan ivi zid prema susednoj Srbiji. Ve smo izneli neke statistike podatke na temelju putopisa o progonu Srba iz Stare Srbije. Ali, da sada podsetimo na to ta kau i zvanini godinji turski izvori na temelju kojih i istoriari izvode svoje sudove. Jo 1894. godine u Pritinskom sandaku je bilo 67.456 Srba, Pekom 14,752, Novopazarskom 35.726 i Prizrenskom 14.200. U zbiru 132.134 Srba. Istraivanje Jovana Cvijia iz 1911. godine su vrlo precizna: na prelazu u 20. vek severno od are bilo je jo uvek 26.338 srpskih domova, u Pritinskom sandaku 14.048, Pekom 3.826, Sjenikom 2.564, Pljevljanskom 3.400, delu Paraskog 2.400. Poe li se od toga da jedna kua ima bar pet dua dolazi se do broja od 131.690 stanovnika srpske narodnosti. Podvulki smo pet dua, ali imajui u vidu patrijarhalni karakter srpskih domova najee se polazi od broja osam to dovodi do 210.704 stanovnika. A po turskim podacima, nadalje, 1849. godine broj Srba oko Pritine je iznosio 400.000 dua. Ve 1854, on je pao na 200.000. I putopisci i istorija vrlo jasno podvlae da su i srpska i crnogorska vlada, prema svojim mogunostima, pokuavail da zatite srpsko stanovnitvo kosovskog vilajeta.967 Pored otvaranja konzulata u Solunu i Skoplju 1887. godine, i Bitolju i Pritini 1889. srpska vlada je organizovala i naoruavala narod na Kosovu da se brani to e dalje rei i pripremala se za oruani ustanak kad za to doe vreme. Upravo se zato, posle 1878. godine poinju i javljati srpske ete, komite, koje su vodile borbu protiv turske vlasti i protiv albanske i muhamedanske hajduije.968 Kao i putopisci i Dimitrije Bogdanovi navodi neka od nebrojanih razbojnitava u Staroj Srbiji kojima su Srbi bili izloeni. Da bi onemoguili odgoj stoke Arnauti i Turci Srbima oduzee najbolja zemljita u selima: Laplju, aglavici, Livai, Dobrotinu, Guterici, Matianima. Arnauti iz sela Budrila 25. marta 1898. napadaju Arsu Milenkovia namerni da ga ubiju. Kade se ovaj stane braniti revolverom i rani jednog od napadaa pa potom pobee oni sakupie sve ljude iz sela i odvedoe ih u Gnjilane nemilice ih tukui uz put. U Gnjilanu se pre odvoenja u zatvor i andarmi nad njima tuom iivljavahu. Kod otimanja zemlje naroito su bili agresivni: muftija Mustafa Efendija, Sulejman aga (sada paa), Ali
967 968

Isto Isto

525
Efendija, nizuf Naziri. uveni razbojnik Onka Imer iz Kabaa u Prizrenskoj nahiji pozvao je srpske seljake iz Ljubide i Koria da pribiraju svoju etvu, ali im je zabranio da ponovo seju jer im se nee dozvoliti da i dalje stanuju u svojim selima.970 Re je o onom istom razbojniku koji je imao nameru da srui srpsku crkvu sv. Petra Korikog kako bi od tog materijala sebi sazidao stan. Zulumu su se priklonili i Arnauti iz Orahovca poto u velikom broju opkolie kuu porodice Manitaevia iz Hoe i svu je izbuie kurumima. Umesto da preduzmu mere protiv razbojnika vlasti stavie u zatvor Jovana Manitaevi}a i Mihaila Kiolovia dok protiv Arnauta ne uinie nita. Govorei o zloinima Arnauta Dimitrije Bogdanovi u jednom trenutku belei: Jedan od najstranijih zuluma je dogaaj u Veriu, u pekoj nahiji, gde su u sukobu izmeu Arnauta ceh platili Srbi, ije je celo selo spaljeno, sa usevima, a razbegla deca se izgubila. Veliani, gladni i bosi, skitaju po Pei, ali im ni valija ne pomae nita, ve ih upuuje na isljahat (obiajni albanski sud) ma tamo im Mula Zeka ovoreno veli da nee dobiti odtetu, psuje im veru, krst, post i govori im da se sele u Srbiju i Crnu Goru.971 Stanje je Srba na Kosovu bivalo sve gore i gore naroito su bile pogromne 1900. i 1901. godina. Pravi njihov pokolj dogodio se u Starom Kolainu 1901. u kome je kljunu ulogu odigrao uveni zlikovac Iso Boljetinac. Takvi zloini kao i ubistvo ruskog konzula G. S. erbina 1903. godine motivisale su srpsku vlast na oruanu odbranu srpskog naroda. To je i razlog to je, poev od 1904. godine, poela na ovaj prostor da dobacuje oruje i organizuje komitske ete. Ve su 1905. godine gotovo sve kaze kosovskog vilajeta sa srpskim stanovnitvom bile potpuno naoruane. I gle uda, na ovu iznuenu protivakciju srpske vlade propagandom je najee reagovala austro-ugarska vlada - iako sve ovo ni na koji nain nije zadiralo u njene interese. No, to je ve jedno drugo pitanje o kome ovde ne elimo dalje.
969

969 970 971

Isto Isto Isto

526

38. CVIJIEVA TIPIZACIJA JUNIH SLOVENA NA BALKANSKOM POLUOSTRVU

Jovan Cviji (1865 1927) je nesumnjivo jedna od najznaajnijih linosti nae naune geografije, ili, to je jo tanije, njen osniva - pre svega antropogeografije i geomorfologije. Bio je inae profesor Univerziteta u Beogradu kao i predsednik Spske akademije nauka. Za nas su u ovom trenutku pre svega zanimljivi njegovi antropoloki pogledi koji zahvataju prostor Balkanskog poluostrva, potom registrovanje migracionih kretanja naroda na njemu, pa postanak i razvitak naselja. U tok kontekstu elimo se neto detaljnije zadrati na njegovoj knjizi Balkansko poluostrvo i junoslovenske zemlje koju je na francuskom publikovao jo 1918, a na srpskom 1922. godine. Da bismo ipak paljivije mogli da pratimo ovu studiju pre svega moramo znati da je antropogeografija nauna disciplina

527
koja se bavi prouavanjem odnosa izmeu geografske sredine i oveka ili uticajem te sredine na ivote ljudi i obrnuto. Ono nata Cviji posebno skree panju u svom antropogeografskom vienju jeste migraciono kretanje stanovnitva kao izraz posledica antropogeografskih stanja. Da bi detaljnije propratio poziciju Junih Slovena na Balkanskom poluostrvu J. Cviji je izvrio njihovo grupisanje u tipove tako to ih je registrovao etiri. Pored dinarskog i panonskog registrovao je i centralni koji poglavito obuhvata stanovnitvo June Morave i Vardara, dok se opski produuje sve do Dunava. Istonobalkanskom tipu pripada stanovnitvo obe istone strane Balkana.972 38. 1. Centralni tip Ovaj tip zahvata sredinji deo Balkanskog poluostrva prostirui se od Kosova sa zapadne strane do razvoa Iskre i Marice na istoku. Na severu on se od Nia jugom prostire sve do Soluna tako da mu u celosti pripada stanovnitvo June Srbije. Na geomorfolokom planu odlikuje se potolinama kotlinama koje mogu zahvatati i do 2.000 kvadratnih kilometara koje inae rastavljaju snani planinski masivi. Druga prepoznatljivost potolina je u injenici da su esto ispod jezerskih nivoa to je i te kako povoljno uticalo na razvoj zemljoradnje. Upravo je ova okolnost bila i razlog to je ovaj prostor bio neprestano izazovan za gue naseljavanje. Ova geomorfoloka odlika nadalje je direktan uzronik injenice da se na ovom delu nalaze i najvea jezera na Balkanskom poluostrvu Ohridsko, Prespansko i Ostrovsko koja su inae jako bogata ribom. Paralelno sa tim bujne ume po strmim padinama oko jezera bile su stimilans za za izraziti razvoj stoarstva.973 Paralelno sa ovim karakteristima bila je vidno uoljiva i ona po kojoj su velike planine razdvajale kotlinu od kotline to je samo po sebi, a u fazi nerazvijenog saobraaja, odvajalo stanovnitva jedna od drugih i usmeravalo ih ka oblasnom obliku ivota. Upravo tom injenicom moe se i pojasniti tolika raznovrsnost u dijalektu, nonji ili obiajima. Na nain ivota su svakako uticale i trgovake veze koje su aktuelizirale saobraajne pravce tako da se opravdano moe govoriti i o raznolikim oblastima na ovom prostoru. Kosovsko-metohijsku oblast od drugih odvaja ar-planina, dok bitoljsku sa velikim jezerima bedemi Baune i Jakubice koje se diu iznad desne obale Vardara. opska oblast zahvata prostor istono od ove reke.
972 973

Jovan Cviji, Balkansko poluostrvo i junoslovenske zemlje, str. 13. Isto, str. 73.

528
Pored ovih oblasti skakako treba imati u vidu da su se na ovom prostoru nalazile i dve velike turske oaze: kajlarska koja je zahvatala deo juno od Ostrovskog jezera, kao i onaj dugaki pojas od Dojrana do Skoplja koji je doista izrazito bio naseljen turskim stanovnitvom. Re je o pojasu koji je vekovima razdvajao istonu od zapadne grupe na centralnom prostoru. Istovremeno sa grupom turskog stanovnitva panju treba obratiti i na Arbanase koji su protokom vremena pretapali u sebe mnoge June Slovene imajui u vidu injenicu da je njihov pritisak na raju bio mnogo izrazitiji od turskog. Bitan, esto i presudan uticaj na Slovene, bio je i onaj koji je dolazio od Grka i Cincara ili Aromuna tim vie to su pripadali istoj, pravoslavnoj, veri. Naime, Aromuni i Grci su, tokom vekova gotovo, bili osnova trgovakog stalea koji je bio privlaan za Slovene. Ako se ima u vidu da su i crkve bile grke, kao i svetenstvo u njima sa grkim jezikom, moe se razumeti to se veliki broj Junih Slovena centralnog tipa tokom vremena pretopio u Grke. Istina da je sredinom XIX veka dolo do preokreta u suprotnom pravcu, ali je istina i to da je proces pogrenja ipak ostavio duboke tragove u psihologiji centralnog tipa.974 38. 2. Psiholoke osobine stanovnitva centralnog tipa Osnovna psiholoka osobina ovog tipa prepoznaje se u arhainosti obiaja i realistinoj crti due. Upravo ova realistina crta je i razlog to u njihovim zadrugama, a po iseznuu plemena, nema one topline izmeu lanova. Istovremeno re je o tipu jedne izuzetne ivotne snage iju slovensku osnovu nisu tako olako promeniti strani uticaji. Ali, treba imati u vidu da je re i o tipu kod koga se posle dugog robovanja pod Turcima prirodno razvio i onaj oseaj pripadnosti nioj klasi raji to je dovelo do eskalacija osobina koje se mogu prepoznati u moralnoj mimikriji, odnosno u naporu robova da se poslunou primeravaju ili ugode ukusu gospodara.975 Moralna mimikrija je naroito bila razvijena u onim oblastima centralnog tipa gde su Sloveni iveli u dodiru sa Arbanasima za koje J. Cviji kae da su surovi i vie naklonjen pritisku no Osmanlije. Upravo zato prvi su se oblici mimikrije i registrovali u prihvatanju arbanakog odela, pokreta, ponaanja, jezika, a sa ciljem da se Srbi to manje razlikuju od njih. Uostalom, evo ta upravo o tome belei Jovan Cviji: Prvi je znak mimikrije u ovim oblastima bio primanje arbanakog odela. Zatim je dolo usvajanje njihovih pokreta, ponaanja i samog jezika,
Isto, str. 74. Mimikrija prilagoavanje izvesnih ivotinja ili biljaka okolini tako to podraavaju boju i oblik mesta na kome ive pa se umrtvljuju radi zatite od neprijatelja.
975 974

529
tako da se na putu i na trgu nisu mogli razlikovati Srbi od Arbanasa. Ako nepoznat ovek doe u kuu metohijskog Srbina, ovaj e poeti sa njim govor arbanaki, da ne bi odao svoje poreklo. Ali e onaj koji zna za ovu naviku lako poznati, da li je uao kod Srbina, makar to bilo i po ouvanoj staroj enskoj nonji. Neki metohijski Srbi su se u svemu arbanakome bili dotle doterali i izvetili, da su mogli biti primljeni i prenoiti u arbanakoj kui a da Arbanasi nisu ni slutili, da su primili Srbina.976 Nesporivo da je mimikrija zasigurno vodila ka otrzanju od nasilja i muenja, ali je injenica i to da je vodila i ka poislamljenju i poarbanaenju. Bilo je ak i sluajeva, u okolini Pei i Gori kod Prizrena, pomuslimamljenja mukarci su islam primali u isto vreme dok su ene ostajale pravoslavke. Problem je bio, i to J. Cviji vrlo snano podvlai, to poislamljeni Srbi, kod kojih tog trenutka i prestaje potreba za mimikrijom, tokom vremena pojstaju najljui protivnici svojoj dojueranjoj brai. Upravo su ti otpadnici imali neodoljivu potrebu da raju dovedu do pozicije najnieg stupnja poniznosti. Onu istu raju koja se vremenom na ropstvo sve monije navikavala i u navici se zarad preivljavanja gospodaru i prekomerno klanjala. Iz te potrebe i proistiu osobine koje oveku nisu ba najprimerenije: pretvaranje, podlost, podmuklost, nepoverljivost... Moralna mimikrija je naroito bila prisutna u selima u kojima je apsolutno dominiralo arbanako nasilje a u atmosferi opteg bezvlaa oko akovice i Debra. To je bila atmosfera u kojoj Srbi bez Arbanasa nisu smeli ni pomisliti da izau iz varoi, ili imaju svoje njive, vinograde, bolje kue, duane pa ak i odelo. Atmosfera u kojoj su mogli da se bave samo niim zanatima, kojim Arbanasi nisu hteli. Upravo su zato oni pre svega i bili: kovai, zidari, uari, opanari ili sveari. ak se ni arbanaki obiaji nisu smeli primati do kraja, jer bi i takav oblik poistoveenja liio na poistoveenje sa gospodarima. I hrianske su kue spolja prema ulici morale biti zidovima od erpika ili od kamena ograene. I one su imale doksate balkone, sobe sa minderlucima, dolapima ormanima u zidu, ba kao to su i ene morale nositi alvare da bi retko izlazile iz kua naroito devojke. to se pak veza tie vezle su se turske istonjake are, jer su narodni geometrijski oblici bili izrazi prostote. ene su se po pravilu druile sa bulama i govorile turski iako su ljudi u tome bili mnogo spretniji. Ovakvo stanje stvari dovelo je i do pojave konkubinata977 izmeu hrianskih ena i Turaka, koje je Jovan Cviji registrovao u Marijovu
Jovan Cviji, isto, str. 76. Konkubinat brana zajednica mukarca i ene koji nisu venani, divlji brak. Konkubina nevenana ena, nalonica.
977 976

530
Marihovu nedaleko od Bitolja. Ne retko je bilo i sluajeva da muhamedanac otme hrianku, ili ak da ova i sama ostavi kuu i pobegne muhamedancu. Razumljivo je da se u takvim uslovima ivljenja strah i plaljivost do nerazuma uvlae u kost oveka. Bilo je krajeva u kojima se doslovno u strahu ivelo od roenja do smrti. Tog oseaja hriani su se teko oslobaali ak i posle 1912. godine i posle osloboenja 1912. godine na mnogim se hrianima zapaa, da novo stanje na shvataju, belei u svojoj studiji na 77. strani Jovan Cviji. Podvucimo jo jednom, u ovakvim uslovima ivljenja gotovo se prirodno samonameu moralne osobine koje se prepoznaju u neiskrenosti, neotvorenosti, odsustvu vitekog duha, zavisti, mrnji, pakosti. Prirodno, jer su prirodne posledice robovanja. Ali, paralelno sa tim osobinama bilo je i sluajeva kada su selom dominirali selokrvci moni uvari seoskih vrlina. Na to posebnu panju skree i Jovan Cviji: Ali su i kraj ovako stvorenog mentaliteta kato izbijala oseanja prave plemenitosti. Ovde onde se javljala uzajamnost meu rajom, mahom u obliku poznate uzajamnosti potitenih, sa skrivenom i priguenom osetljivou i sa ponosom raje, koji je slian ponosu rtve. Bilo je sela i oblasti moralno boljih i jaih, naroito kad se u njima jave vii moralni tipovi, tzv. selekreici (uvari seoskih vrlina).978 Znatnije promene na prostoru Kosova i Metohije i zapadnoj Makedoniji ipak poinju da dominiraju na poetku druge decenije XX veka. Sve je uoljivije da ljudi sve manje postaju savijeni, da su vedriji, da su im pogledi jasniji. Da pogledamo kako tu promenu registruje Jovan Cviji: Nekada povijeni, ljudi su sada uspravnijeg hoda, lica su im postala vedrija, pogled jasniji. Vie se kreu i izgleda da ih je mnogo vie nego pre rata. Otvoreniji su i slobodniji, osetili su se svoji; nose oruje i jau konje. Nestalo je zatvaranja u kuu, naroito u varoima, i poeo se malo po malo menjati onaj zamali i zakrljali varoki ivot. uje se kritika srpske uprave i esto s razlogom. Osobito je na one u vojsci povoljno uticao dodir sa ljudima iz starih granica, i od njih su ubrzo poeli primati viteke naine i vie oseanja. Veliki broj ovih mladih ljudi umeo je estito i junaki poginuti u ratovima od 1914. do 1915. godine.979 Da jo jednom podvuemo realistinu crtu kao osnovnu psiholoku osobinu koja je u centralnom tipu najizrazitija. Rabota je glavni cilj oveka ovog prostora. Ali ne rabota samo kao izraz fizikog rada. Podrazumeva ona i trgovinu, prodaju, kupovinu, poslovnu podvalu sve ono to dovodi do dobiti i zarade. Rabota znai i izvlaenje od tekih i
978 979

Jovan Cviji, isto, str. 78. Isto, str. 78.

531
mukotrpnih a neisplativih poslova. Ona je gotovo sinonim praktinosti ak izbegavaju i priu ako ona nema svoj praktini cilj. Matanje im je strana kategorija, ak retko vole da pevaju i uz gusle, iako i pevanje zna da izraste u zanat. Re je o ljudima koji su realistini ak i u lirskim pesmama. Realizam istina ne dominira na celom prostoru podjednakom snagom. Najvie poslovnog dara ipak su pokazivali ljudi iz okoline Prizrena, moravsko vardarskog vilajeta, naroito na prostoru od Leskovca do Velesa, zatim deo zapadnomoravskog pre svega Prilepani, Resanci i Mavrovci. Poslovni dar, meutim, ne odlikuje i irina pogleda poslovnost im je po pravilu kratka, iseckana, sitniarska, usmerena pre svega na sitne poslove i male zarade. Mnogi nikad do bogatstva i ne dosegnu, a oni kojima to poe za rukom po pravilu se prave da nemaju nita. Za razliku od Dinaraca oni ne tee ka tome da im kua bude najlepa i najbolje snabdevena, da se bogato obuku, da imaju dobrog i lepo opremljenog konja, da spolja sjaje. U rei, nisu gramzivi. Ono to posebno krasi ove ljude jeste da kod njih izrazito dominira ona tzv. pasivna hrabrost. Umeju da podnesu, da istraju, da budu neosetljivi za zlo koje ih je snalo. Umeju da procene ljude i da svoja opaanja skrivaju. Upravo je zato jako teko zadobiti njihovo poverenje iako znaju da budu i srdani, topli, dirljivi. Bez obzira to lini interes kod njih dominira umeju i da izau iz sebe i vide interese drugih i interese zajednice.980 Ipak dominiraju i meu njima oni koji su u neku ruku moralno neutralni Kod ljudi ovog tipa dominira oseaj takta i obazrivosti, umeju da vladaju sobom: mogu da zaustave oseanja i elje, da se predomisle i razmisle; retko ima prenagljenosti; gotovo su uvek smotreni i obazrivi.981 to se stvaralako-knjievne darovitosti tie, Jovan Cviji vrlo precizno uoava da vie dara imaju za lirske no za epske pesme. U tom smislu posebno istie zapadni deo Makedonije i Kosova. Obojene sentimentom u njima dominira istonjako bogatsvo kolorita, ak i u refrenu koji je esto melodino turski: of, aman aman, ili aromunski: oj, bo, bo, bo. Izvodei zakljuak na osnovu neposrednog posmatranja Jovan Cviji izriito naglaava da su ljudi centralnog tipa bistri i da su brze shvatljivosti. Uvek su pribrani, i izuzev u opskom varijetetu, nema meu njima duhovno tromih. Problem je samo u tome to im je inteligancija po pravilu upravljena na materijalne obzire i na lini interes. U sluajevima kada se opredeljuju za kolovanje uglavnom se usmeravaju za praktine profesije: madicinu, apotekarstvo ili inenjersvo. Ima i onih koji
980 981

Isto, str. 80. Isto, str. 80.

532
su se odali politici. Vrlo brzo primaju tekovine materijalne kulture i spoljne znake civilizacije, okretni su, vidrasti i lako uhvate nain miljenja nove sredine. U tom delu dominiraju ljudi moravsko vardarskog vilajeta: Oni najpotpunije shvate drugaije moralne i duhovne tekovine i pojmove: poznata je prilagodljivost i usavrljivost Leskovana i Vranjanaca. Uporedo sa tim znaju da uvaju i svoje dragocenisti. Ovo je naroito izraeno kod ena. One koje su sa ljudima ile u pealbu smatraju za greh da sluaju nove pesme koje ih bune i uzrujavaju. Ipak od novina najradije odobravaju i usvajaju one materijalne, moralne i duhovne, koje olakavaju ivot i donose koristi.982 Nema sumnje da ovu Cvijievu studiju, nezaisno od toga to joj je njen autor prilazio sa aspekta geografsko-naune istine, moemo svrstati i u putopisnu literaturu. U nju jer i ona kao takva pripada nauno-knjievnoj vrsti, jer je i njen autor zarad njenog stvaranja morao da putuje prostranstvima June i Stare Srbije, jer opisuje prirodu, naselja, ljude, njihov nain ivota, bavi se istorijom i jer i putopis sam po sebi moe da bude i geografski. Ono to ovaj putopis ipak otre od geografske uskosti jeste pluralizam Cvijievog interesa. Pored naunih i istorijskih istina vidno je kod njega prisutno i promiljanje o kulturi naroda sa ovog prostora, njegovoj psihologiji, veri, stvaralakim ambicijama... ime ono dobija i one emocionalne primese to nauno delo ophrvava i knjievnim prepoznatljivostima. U jednom trenutku, a to nam je posebno pobudilo interes, on vrlo tano uoava da hrianski etnikum zapadnog dela Makedonije i Kosova ima vie dara za lirsku no epsku pesmu. ak podvlai sentiment i kolorit te poezije olien u melodino turskom, ili aromunskom refrenu. Ozbiljan naunik, kakav je nesumnjivo bio Cviji, sasvim se sigurno ne bi tako neodgovorno i olako uputao i u to da iznosi sudove vezane za oblasti koje nedovoljno poznaje. Kako je on ovde tu slobodu ipak sebi dao moemo samo da zamislimo koliko mu ni ova oblast knjievnost - nije bila nepoznata. Nije nam naravno ovde cilj da mu nauno delo iz oblasti geografije svrstavamo i u knjievno, ali jeste da podvuemo kako nam je ono, primereno sintagmi da je putopis delo koje pripada nauno knjievnoj vrsti, u ne maloj meri predoilo J. Cvijia i kao oveka koji nesporivo ima i ne malog knjievno stvaralakog talenta.

982

Isto, str. 81.

533

39. JEVTO DEDIJER ETNOGRAFSKSKA SLIKA

STARA

SRBIJA:

GEOGRAFSKA

Jevto Dedijer je roen 15. avgusta 1880. u epelinu u Hercegovini, a umro 24. decembra 1918. godine u Sarajevu. Gimnaziju je zavrio u Mostaru, a studirao na Velikoj koli u Beogradu i na Univerzitetu u Beu gde je 1907. i doktorirao. Do aneksije Bosne i Hercegovine 1908. godine radio je u Zemaljskom muzeju u Sarajevu da bi potom bio profesor bogoslovije u Beogradu. Za vreme Prvog svetskog rata je izbegao u Francusku, da bi zatim preao u vajcarsku. Po zavretku rata se vratio u zemlju gde i umire zahvaen epidemijom panskog gripa. Skreemo panju u ovom trenutku na ovaj njegov rad imajui u vidu injenicu da je jo kao gimnazijalac poeo da prouava sela prema uputstvima J. Cvijia. Sam rade je, inae, publikovan jo 1912. godine. 39. 1. Tenja ka otrgnuu vardarskih Srba od Srbije i Crne Gore Temeljna ideja od koje je Jevto Dedijer u ovom radu krenuo bila je u pokuaju da da zaokruenu sliku o zemlji i stanovnitvu Stare Srbije koristei pre svega material iz rada J. Cvijia Osnove geografije i geologije Makedonije i Stare Srbije imajui u vidu da je on sam zbog

534
svoje voluminoznosti i strogo naunog karaktera nepristupaan irem krugu italaca.983 Ali detalj koji on smatra vanijim od svih svodi se na pitanje vaspostavljanja normalnih etnografskih i politikih odnosa u pojedinim oblastima Stare Srbije, naroito na Kosovu i Metohiji. Instistirajui na ovom momentu polazi od injenice da je Turska konstantno favorizovala albanski element zastupajui ideju da sa ovog prostora sasvim iskoreni srpski element - ak do mere da on naprosto prestane postojati kao jedna etnografska celina. 39. 2. Predeli i komunikacije u Staroj Srbiji Samo ime Stara Srbija nastalo je nakom osloboenja kneevine Srbije i oznaavalo je one oblasti srednjovekovne srpske drave koje nisu ule u sastav kneevine. Naravno, kao i svako novo geografsko ime ni Stara Srbija nije imala jasno odreene granice. U nauci je prevladalo miljewe da Starom Srbijom treba nazivati onaj prostor koji obuhvata oblast na jugu i jugoistoku od Skoplja zahvatajui oblast ispod Oveg Polja pa preko Vardara. Ovako ograniena Stara Srbija bi se najvie podudarala s junim granicama Milutinove drave, ili drave koju je nasledio car Duan. Primereno tome njoj bi na jugu, od planinskog venca ara Karadak, pripadali predeli: Ove Polje, Slavite, Sredorek, Kozjak, Crna Gora skopska, Polog s tetovskom kotlinom, Kievska i Debarska oblast, a na severu, poev takoe od are: sliv istone Morave, Kosovo s Drenicom, prizrenska oblast (Gora, Opolje, Has, Srecka, Podrima, Podgor, Metohija s Podgorom, Prekoruplje, Plav, Gusinje s oblastima oko Skadra, Rugovo, Stari Kolain o oblasti Novopazarskog Sandaka. Povrina ove oblasti kretala bi se oko 40.000 kilometara kvadratnih.984 Da Stara Srbija ima izuzetno vaan poloaj govori injenica da upravo kroz nju prolazi najvanija uzduna balkanska komunikacija, moravsko vardarska, ba kao i poprena linija koja od Skadra dolinom Drima izbija na Metohiju i Kosovo. Glavna vanost uzdune komunikacije je u tome to dovodi u dodir oblast Panonske (Ugarske) Ravnice, s oblastima Egejskog i Sredozemnog mora, i to predstavlja najkrai suvozemni put iz Srednje i Zapadne Evrope za Suetski kanal i Indiju.985 to se skadarsko kosovskog puta tie on je, nasuprot pravcu koji bi Skadar mogao da vee severom koji je sasvim zatvoren visokim krevitim
983 984 985

www.rastko.org.yu/kosovo/istorija/dedijer-stara-srbija.html-62 Isto Isto

535
i neprohodnim vencima, prepun tektonskih potolina (kotlina) koje omoguavaju laki saobraaj izmeu unutranjosti i jadranskih obala. I to je jo vanije ova najvanija poprena komunikacija izbija na moravsko vardarsku dolinu koja je neposredno vee sa uzdunom. Upravo ove prirodne povoljnosti i ine Staru Srbiju centralnom balkanskom oblau kojom se ona lako vee sa susednim zemljama. U tu oblast spadaju i Skopska oblast sa Ovim poljem, Kumanovom i preevskim razvoem, Kosovo i krajevi oko Vranja, Leskovca, Pirota, Nia, pa i ustendila i Sofije u Bugarskoj. Primereno tome izuzetno je znaajan poloaj Nia koji vezuje dolinu Timoka sa Kosovo od kojih ga prvi dovodi u vezu s Vlakom nizijom i Junom Rusijom, a drugi s jadranskom obalom, Italijom i mediteranskim svetom. Kad je re o podeli Stare Srbije po osnovu prirodnih osobina Jevto Dedijer podvlai dva dela: skopski i kosovski. U skopskoj Staroj Srbiji naroito se istiu Skopska Kotlina i visoravan Ove Polje. Ove Polje je ili ostatak negdanjeg tercijalnog jezera, koje se prualo prema jugu ili je deo koji je docnije tektonskim procesima uzdignut. Re je o zaravni sa srednjom visinom od 400 metara. Dugo je 40 50 kilometara, iroko 30, a veliko 1.400 kilometara kvadratnih. Otvoreno je sa svih strana tako da je izloeno vazdunim strujama naroito nepogodama i olujama. Zato su mu zime otre i snegovite, a leta arka i suha. Skopska kotlina ima planinski deo, Skopsku Crni Goru sa srednjom visinom od oko 500 metara i skopsku ravnicu od 240. Ukupna im je veliina 393 kilometara kvadratnih. U osnovi je sastavljena od stena razne starosti puna reka i bara. Zime u njoj znaju da budu vrlo otre i imaju izrazito velike sneanike smetove. 39. 3. Arbanaka anarhija i privredni posao Na ovim prostorima Stare Srbije seosko se stanovnitvo pre svega bavi stoarstvom, zemljoradnjom i pealbarstvom. Na prisojnim stranama skopske kotline uspeva groe koje je vrlo cenjeno i izvozi se u Srbiju. U ravnicama raaju odlino ito, duvan i afion. Na prostoru Oveg polja naroito ima mnogo ovaca, a seju se penica, mak ili afion, dok su prisojne strane takoe pod vinogradima. Zbog poznate arbanake anarhije u Debru, Golemoj Reci, Zajasu, Kopau i Poreu svaki je oblik privrednog posla bio nemogu. Seljaci nisu smeli ni uvati stoku, ni obraivati udaljene njive. Otimanje stoke, dece, ucene i napadi na sela bili su svakodnevica. Stanovnitvo se zato i opredeljivalo ka pealbarstvu u koje se odlazilo od 13 60 godina. U njemu su se seljaci bavili dunerstvom, strugarstvom, pekarstvom,

536
mesarstvom i Tetovo i Bitolj. piljarstvom. Uglavnom se odlazilo u Srbiju, Bugarsku,

39. 4. Etnoloki polom u Staroj Srbiji Ono to Jevto Dedijer vrlo precizno uoava jeste da se od esnaestog veka na ovamo u ovoj oblasti vre etnografske promene, koje su stalno na tetu srpskog naroda. Na njegovu tetu zbog toga to se jedna drava udruila s jednim narodom da fizikom silom iskoreni srpski element iz ovih oblasti. Otuda i arbanako nadiranje, arbanaenje i iseljavanje srpskog naroda. Nesporiva injenica od koje J. Dedijer polazi svodi se na to da je na prostoru izmeu crnogorskih brda i Kaanike Klisure dolo do najveih etnografskih pomeranja i pretapanja pre svega irenjem arbanakog elementa na raun srpskog koji je zaeo jo od 16. veka. Samo na severu, zakljuuje J. Dedijer, etnografska granica izmeu Srba i Arbanasa poremeena je na tetu Srba najmanje sto pedeset kilometara vazdune linije.986 Naime, dok je u srednjem veku granica izmeu Srba i Arbanasa ila uglavnom izmeu Prizrena i Ljume, danas ona ide od Prespanskog Jezera na Kumanovo, Ristovac, du cele Srbijine granice do Novog Pazara i Sjenice.987 Na tetu Srba i arnautaenjem jer postoje mnoga arbanaka plemena koja tvrde da su srpskog porekla i svrstavaju se s raznim crnogosrkim plemenima: Hote, Berie, Klimenti, aqe, Gai. to se skopske Stare Srbije tie srpsko je stanovnitvo bilo bitno kompaktnije mada je i tu s istoka i severa potisnuto Arbanasima. U pograninim planinskim delovima Srbije i Bugarske ima i neto Vlaha (Aromuna) koji leti borave u kolibama na planinama, a zimi slaze u susedne kotline. U kratovskoj, koanskoj i kumanovskoj kotlini od 3.000 njih treina je bilaposlovenjska. Juni deo Oveg polja je prostor u kome preovlauje isto tursko stanovnitvo vrlo su lenji i predstavljaju najnekulturnije stanovnitvo ovih krajeva. Jo junije od njih su Konjari, maloazijsko pleme koje je vredno i trezveno. Ima tu i Pomaka i Torbea veinom poarbanaeno srpsko stanovnitvo. Tu su i opi slovensko stanovnitvo koje je nastalo iz Peenjega, Slovena i Vlaha. Istono od Vardara, pre svega u Poreu, Kievu, Kopau i Pologu veinu ine Srbi mada u Pomaku i Gornjem Kievu Arbanasi ine preko polovine svega stanovnitva. U Poreu je od 38 sela samo jedno
986 987

Isto Isto

537
arbanako. Arnautai su uglavnom poreklom od Debra, s Kosova, Metohije, Ljume, zatim od Mae, Dukaina i Mirdita. Proces poarbanaenja srpskog elementa naroito je bio intenzivan severno od are i Karadaka na prostoru Kosova, Metohije, Drenice, oblastima oko Prizrena i u junom delu Novopazarskog Sandaka. Poarnauenje je ovih oblasti naroito na intenzitetu dobilo posle velikih srpskih seoba u 17. i 18. veku. Naroito su agresivna bila malisorska i miriditska arbanaka plemena koja su odmah po silasku s planina primila islam i prilagoavala se zahtevima turske drave. Toliko su bili odani turskoj dravi da im je do te mere gledano kroz prste da su od njihovih zuluma strepeli i sami Turci. Oni su Srbima otimali zemlju, stoku, imanja, ene, decu, ucenjivali ih Zulumi su im bili najizrazitiji za vreme srpskih ustanaka pod Karaorem i Miloem. Upravo u tim vremenima sa ovog su se prostora Srbi najee i iseljavali po nekim podacima samo se od 1880 1900. godine s Kosova, Metohije i Novopazarskog Sandaka u Srbiju iselilo preko 60.000 stanovnika. Oni Srbi koji su ostali dovijali su se na razne naine da preive. Menjali su nonju i mukarci primili arbanako odelo, brijali glave i nosili perine - ak i svetenici. Srpsko odelo sauvale su samo ene. Napolju su govorili arbanaki, a u kuama srpski. Pod pritiskom su primali islam tako da su na polju vrili obrede muslimanske, a kod kue hrianske vere. Ali oni Srbi koji potajno prime islam odmah postaju i najvee krvopije svoje hrianske brae. Ovi Srbi ponaali su se isto kao i oni poislamljeni u Bosni i Hercegovini im promene veru gube i nacionalnu svest. Nasuprot njima Arbanasi lako menjaju veru, a nikad nacionalnu svest, jezik, obiaje, pa ak ni odelo. 39. 5. Etnika srazmera na Kosovu, Metohiji i prizrenskoj okolini Statistiki podaci na kojima je J. Cviji uporno radio, a koje nam J. Dedijer prenosi u ovom svom radu, navode da je u ferizovievskom kraju bilo 178 kua Srba pravoslavnih, 1.262 u kojima su iveli Arbanasi i 120 u kojima su iveli muhadiri. U pritinskom kraju u 90 sela 856 je srpskih pravoslavnih Srba, 1.329 u kojima ive Arbanasi i 617 u kojima su muhadiri. Dodaju li se tome i razbacane srpske kue po ostalim selima ukupno ih je 1.952 od kojih je 399 katolikih Srba u Janjevu. U vuitrnskom kraju 584 srpskih pravoslavnih kua. U mitrovakom kraju, ukljuujui i samu varo, ima 755 srpske kue. U oblasti Morave u 125 sela ima tek 2.602 srpske kue to sa Gnjilanom ini 3.009. Kad je o pekoj okolini re stanje je bilo sledee: u Podgoru 60 sela, 635 srpskih kua,

538
716 arbanakih, 4 muhadirske i 9 katolikih kua; u Prekoruplju 44 sela, 231 srpska kua, 457 arbanakih, 108 katolikih i 14 muhadirskih; u Prekovodamu 25 sela, 183 srpske kue (pravoslavne), 268 arbanakih, 57 katolikih i 9 muhadirskih; u Rekama 191 srpska kua, 646 arbanakih i 14 katolikih. U Plavu u okolnih 29 sela 207 pravoslavnih srpskih kua sa 2.053 due, 705 srpskih muslimana i 878 arbanakih. U varoi Pei: 519 kua pravoslavnih Srba, 334 Srba muslimana, 1.204 arbanakih, 30 Arbanasa katolika, 41 turskih. U Rugovu je bilo 183 arbanakih kua Srbina ni jednog. U prizrenskom kraju u 17 sela: 516 kua pravoslavnih Srba, 644 Srba muslimana, 75 Srba katolika, 77 Arbanasa. Doda li se tome stanje u sredskoj (420) i sirinikoj oblasti (152) moe se zakljuiti da je prizrenski sandak imao 1.295 srpskih kua. U Prizrenu je 1910. godine bilo 3.200 3.400 muslimanskih porodica sa 23.800 dua, 870 srpskih kua sa 4.350 dua, grko cincarskih 145 kua sa 725 dua, 190 katolikih kua sa 950 dua i 92 cincarske kue sa 460 dua. Sam Prizren je imao 4.497 kua sa 36.285 dua. Dakle, u celoj Staroj Srbiji, severno od are (sandaci: pritinski, peki, sjeniki, pljevljanski i prizrenski kraj bez gostivarskog i tetovskog) ima 26.339 srpskih pravoslavnih kua 3.965 u varoi i 22.374 po selima. Poe li se od, uveliko utvrene injenice da je svaka srpska kua proseno imala 10 dua dolazi se do podatka da je broj Srba pravoslavnih u Staroj Srbihi severno od ar planine iznosio 260.000 dua.988 U skopskoj je Staroj Srbiji raspored srpskog stanovnitva bio sledei: u skopskoj kazi 34.385, u tetovskoj i gostivarskoj 31.897, kumanovskoj 34.191, kratovskoj 19.385, krivo palanakoj 24.162 ukupno 144.497. Primereno ovim podacima proizilazi, primeuje J. Dedijer, da je srpskog pravoslavnog stanovnitva u Staroj Srbiji bilo od 400.000 do 500.000 dua. U celoj oblasti koju Srbija ima da dobije taj je broj dolazio i do 800.000 dua. Tu je i 300.000 Srba muslimana koji govore srpskim jezikom i 150 do 200.000 Srba muslimana koji govore i srpski i arbanaki. Pravih Arbanasa je imalo 300.000 400.000 hiljada. Sumirajui ove rezultate J. Dedijer vrlo precizno navodi: Iz ove statistike vidi se da broj srpskog naroda pravoslave vere nije tako malen kao to je izgledalo mnogim strancima, da Srba nije sasvim nestalo na Kosovu, ni u Metohiji, ni u krajevima oko Prizrena u kojima vlada najvea anarhija. Samo srpsko pravoslavno stanovnitvo u celoj Staroj Srbiji ini skoro polovinu svega stanovnitva. Uz to dolazi znatan broj Srba Muslimana koji govore samo srpski. Na taj nain srpsko
988

Isto

539
stanovnitvo koje govori samo srpskim jezikom sainjava apsolutnu veinu celokupnog stanovnitva Stare Srbije. Karakteristika arbanake najezde je da je svojom silinom i kompaktnou opkoljavala sela sa svih strana. Tako se jedna njena oblast pruala od are i Karadaka do Bujanovca. Tim inom ova je zona odvojila vardarske Srbe od kosovskih, prizrenskih i metohijskih. Druga se pruala od Bujanovca du srpske granice preko Kopaonika do sela Kovaia. Duga od 100 do 120 kilometara ona je odvajala kosovske Srbe od Kraljevine Srbije. etvrta je zona ila od severnih arbanakih planina u pravcu prema Kopaoniku. Njen je cilj bio da odvoji Kosovske i Metihijske Srbe od srpske oblasti Novopazarskog Sandaka. Ona je, istina, prekinuta jednom uskom srpskom zonom kod Mitrovice. Jedna takva zona koja se od Starog Kolaina pruala zapadnim delom Kosova kroz usku dolinu Lepenca uspela je da odvoji prizrenske i metohijske srpske oblasti od kosovskih. Nema sumnje da je u pozadini stajao plan iji je cilj bio da se neprijatelj opkoli, da se razdvoji u manja odeljenja i tako prisili na predaju. Onaj koji nije uspeo da se iseli primao je islam i onda se postepeno poarbanaavao. Pa ipak, posle Arbanasa pravoslavni Srbi su bili brojano najjai imalo je i isto srpskih celina. Od njih najvea je ona izmeu Graanice i Pritine sa najveim srpskim selom Doljom i Gornjom Gutericom. Neto slabija je bila vuitrnska oblast koja se du Sitnice pruala prema severozapadu. Malo Srba bilo je i u slivu Nerodimke i Drenice, dok je Lab bio isto arbanaki. to se Novopazarskog Sandaka tie on skoro da je inio istu srpsku oblast u njemu je postojala samo jedna isto arbanaka oblast na zapadu od varoi Novog Pazara. Pravoslavni Srbi ine preko polovine pravoslavnog stanovnitva. Arbanaka oaza na Peteru irila se prema severu i jugu namerna da se izmeu crnogorske i srbijanske granice stvori jedan iskljuivo muslimanski bedem. Za razliku od muslimana koji velike oaze ine oko varoi i po plodnijim kotlinama pravoslavni Srbi su po pravilu po planinama i krevitim oblastima kao i du granice Srbije i Crne Gore.989 Srbi su se s Kosova najee iseljavali u srednju i istonu Srbiju: kruevaki kraj, upu, sliv Toplice, oko Grdelike klisure, na Timoku, oko Zajeara i Negotina, Resavu, Ravnicu, Parain, Leva, Temni, dolinu Mlave, Homolje, Zvid i okolinu Beograda. Islamskih i poarbanaenih Srba na Kosovu imalo je mnogo J. Cviji je utvrdio oko 140 kua. Ima ih i u Novopazarskom Sandaku, kao i dosta
989

Isto

540
oko Pei, Plava i Gusinja. U oblasti Gora Srbi su preli u islam poetkom 19. veka. Poarbanaeni Srbi uli su u sastav arbanakih plemena: Krasnia, Gaa, Bitia i Beria.

40. MILUTIN MILANKOVI (1879 1958) - Uspomene, doivljaji i saznanja iz godina 1909. do 1944, Ratni dnevnik

Milutin Milankovi je roeu 28. maja 1879. u Dalju Slavoniji kao najstarije dete u imunoj porodici - od oca Milana i majke Jelisavete - koja ja bila i vrlo visokog obrazovanja deda Uro mu je bio znameniti filozof. Kao ak generacije srednju kolu je zavrio u Osijeku da bi potom u Beu zavrio studije graevinske tehnike 1902. godine kasnije je i doktorirao. Do 1909. godine je radio u Austrougarskoj da bi voen patriotskim oseanjem potom preao 03. oktobra 1909. - u Beograd gde ja radio kao profesor. Za redovnog lana Srpske kraljevske akademije je izabran 1924. godine iji je kasnije bio i potpredsednik. Pored toga bio je i redovni lan Nemake akademije nauka u Haleu kao i dopisni lan brojnih drugih akademija i naunih institucija. Umro je 12. decembra 1958. godine poto je 1955. godine penzionisan. Po profesiji je bio graevinac, astronom, matematiar, geofiziar, ali iznad svega utemeljiva moderne klimatologije i klimatskog modeliranja. Radei na problemu uticaja astronomskih faktora na klimu u toku geoloke prolosti Zemlje, Milankovi je na egzaktan nain objasnio periodizacije nastanka, razvoja i povlaenja glacijalnih faza u toku proteklih 600. 000 godina. Primenjujui matematiki aparat i koristei prethodna saznanja Ademara, Krola, Leverijea, Pilgrima i uz svesrdnu pomo svoga kolege,

541
astronoma Vojislava Mikovia, Milankovi je dokazao da su precesija, promena nagiba ose rotacije i ekscentrina putanja Zemlje oko Sunca dominantni dugoperiodini faktori na promenu klime u geolokoj prolosti. Sam je, naravno, dao najvei doprinos.

Sedamnaestog septembra 1912. godine na putu ka Univerzitetu Milutin Milankovi sretne kolegu i prijatelja Stanoja Stanojevia od koga saznaje da e u 14 asova biti objavljena opta mobilizacija. I zaista tako i bi: Tano u to doba rastrae se novinari po ulicama sa zasebnim izdanjima kojima se saoptavalo nareenje kralja Patra da se celokupna vojska stavi u mobilno stanje.990 Kao ratni obveznik M. Milankovi polazi u glavnu ariju da nabavi ratnu opremu. Ve sutradan se, zajedno sa Stanojem Stanojeviem, prijavljuje na novu dunost na mesto referenta za stranu koresponedenciju u tabu dunavske divizije prvog poziva. Kako ni sami oficiri, koji su buli tu, nisu znali ta je to S. Stankovi im objasni da je njihov zadatak da pratei ratne izvetaje stranih novina o kretanju neprijateljske vojske, obavetavaju o tome svoje stareine. Tek tada oni shvatie o koliko je vanim linostima re - tako da im dodelie potrebnu sumu za preplatu stranih novina, to oni odmah i utroie za taj cilj ne ekajui ni asa. Posebnim vozom tab, u kome su se nalazili i M. Milankovi i S. Stanojevi, je na vojite krenuo 26. septembra 1912. godine. Komandant njihove divizije je bio pukovnik Milo Boanovi roen u Rajevom selu u Slavoniji. Iz razgovora sa stareinama M. Milankovi se upoznaje i sa ratnim plenom nae vojske, koji je bio sastavljen prema ratnom planu turske vojske koji je izradio nemaki general feldmaral Kolomar fon der Golc prilikom svog boravka i sluenja u turskoj vojsci 1909/10. godine. Primereno tom planu naa je vojska trebala biti saeakana podalje od granice, zarad koncentracije trupa, da bi se tek tada preduzela snana ofanziva. Sve procene su govorile da e se glavna bitka voditi na Ovem Polju. O tom planu, priseao se M. Milankovi, govorilo se jo u Beogradu iako mu je sve to delovalo neverovatno. Kako je turska vojska znala da srpska za taj plan zna M. Milankovi je procenjivao da e ga ona sasvim sigurno izmeniti. Po njegovoj logici ovaj plan je srpskoj vojsci bio samo podmetnut kao zamka. Svoju je misao u etnji u okolini Tribude i saoptio S. Stanojeviu ali ga on smiri uverenjem da to zna i o tome vodi rauna i naelnik naeg glavnog eneraltaba Radomir Putnik i da oni nemaju ta da brinu. A u R. Putnika su doista svi imali poverenja. Proklamacija o objavi rata vojsci je proitana 06. oktobra da bi ve 07. cela srpska vojska prela granicu, pa i njena Prva armija, kojom je
Milutin Milankovi, Uspomene, doivljaji i saznanja iz godina 1909. do 1944, Ratni dnevnik, SAN, knjiga VI, 1952, str. 22.
990

542
komandovao prestolonaslednik Aleksandar. Njegova je armija imala zadatak da napreduje na Kumanovo i zaustavi se, do daljnjeg nareenja, na liniji Tabanovac - etirci Nagoriani. Moravska, drinska i dunavska divizija prvog poziva imale su da obrazuju glavnu liniju dok bi se u pozadini nalazile timoka i dunavska drugog poziva. U maru prema svom ratnom rasporedu dunavska divizija prvog poziva stie do neurednog puta koji je granina linija izmeu Srbije i Turske srpska vojska ulazi na zemljite turske carevine da bi desna kolona dunavske divizije ve proterala jedan turski bataljon sa Starca. Pred divizijom je 08. oktobra stajao teak zadatak trebalo je prei planinu Starac i spustiti se u dolinu Pinje. Po izlasku iz varoice Knenik Stanoje Stanojevi i Milutin Milankovi nailaze na dvorac bega Orvanice koji ve bee pobegao dok mu kmetovi rue dvore i raznose odande sve to nau zamalo se i ne potukoe meu sobom. Na greben planine Starac dunavska divizija prvog poziva stie tek kasno u no. Dan je bio teak vojnici premoreni ute, jer su kao zmije morali da puze strmim okovima planine. Evo kako nam M. Milankovi predoava tu atmosferu: Pored nas prolaze peake jedinice divizije. Obavija ih divna meseina; vojnici premoreni, idu utei i izgledaju kao kakve vizije. I mene savlauje umor i san koji se mea sa stvarnou. Kad se prenem, pitam se da li sanjam gledajui te none prilike.992 Odmah posle ponoi kolona u kojoj se nalazio M. Milankovi sreno stie u dolinu Starca. Devetog oktobra kapetan Glia dobio je nareenje da sa svojom kolonom doe u elopek, mesto dobro poznato po borbama naih etnika sa Turcima i Arnautima 1905. i 1906. godine. Kako? Kojim putem? Jedan seljak domorodac kae: Pravo koritom Pinje! Kad je pregazi jedanaest puta, videe tri vrha elapekog visa. Ispod njih lei selo.993 Krenuli su odmah i u selo stigli pred podne. Ve uvee M. Milankovi je kod manastira Zabel gde je kolona u kojoj se nalazio prespavala svu no. Sutradan komandanta kolone, A. Boanovia, hitno zove komandant divizije i saoptava mu da je otpoelo neko pukaranje od strane turske vojske i da treba da ide na poloaj i izvidi tog trenutka ni Boanovi, ni Bojovi, ni Putnik nisu bili svesni da je tim inom otpoela kumanovska bitka koja je bila presudna za ceo rat. Tek poto je Boanovi otiao major Jovica Jovii obavetava prisutne da je komandant sedmog puka Aleksandar Glii obavestio Boanovia da je Konjika divizija puka stupila u peadijsku borbu protov neprijatelja. Procena mu je tog trenutka bila da je re samo o arkama koje su nametnuli ostaci turske vojske to ju je eneral Stepa Stepanovi razbio kod Stracina. Ljudi se oputaju i nastavljaju da askaju bezbrino. No, M. Milankovi sa sprata manstira uje daleku grmljavinu:
991
991 992 993

Isto, str. 24. Isto, str. 26. Isto, str. 27.

543
Oslukujem. Izgleda mi da je to rika topova, no nisam ba siguran. Silazim dole i obavetavam svoje drugove. I oni se penju na gornji sprat i vraaju se odande ozbiljna lica: to to se uje, zaista je topovska paljba.994 Ratni savet odreuje Pavla Popovie sa jo dva mlaa intelektualca koji se dobrovoljno prijavie da se uspnu uz planinu do njena grebena i odatle izvide ta se deava. Uvee u sumrak dolaze otud neki vojnici po puanu municiju. Od njih saznajemo da je bitka estoka, neprijatelj je nadmoan da je ak jedan na puk poeo da uzmie. To isto saznajemo i od Pavla Popovia koji se sa dobrovoljcima vratio tek kada je pala no. Uskoro donose i ranjenog peadijskog kapetana Jeu, a zatim dolazi i ranjeni vojnosudski potpukovnik neto je lake ranjen. Neposredno posle njih u tab dolazi kapetan Svetislav Milosavljevi koji za Boanovia donosi naredbu taba samo, on nije tu, na frontu je, ko zna gde?! Od njega, sa uenjem da to u tabu ne znaju, saznajemo da je divizija napadnuta velikim snagama i da vodi teku borbu - ak je i odvojena od drinske divizije prvog poziva i dunavske drugog. Dok ove divizije stignu bie gotovo.. S. Milosavljevi se pita ta da radi?! Potpukovnik Duan Cvetkovi javlja da se naa divizija odlino dri ak i napreduje, ve je osvojeno i est brdskih topova. Samo Turci i dalje napadaju moda ak te topove i povrate. Dok oni u borbu uvode sve nove i nove snage mi nemamo odmene. U toku noi tab od kapetana Aca Zdravkovia saznaje da je najgore prebroeno, a ujutru nam dolazi pomo. U samo jutro u eliju u kojoj je spavao M. Milankovi utrava kapetan Glii i izdaje naredbu za odstupanje. Dok su se pakovali M. Milankovi saznaje da je poginuo sin naeg poznatog istoriara Ljuba Kovaevia Vladeta. Poginuo je i komandant sedmog puka Aleksandar Glii. Ali, tab se praktino ne povlai koliko prebacuje na bezbedniji poloaj - elopek. Iz te injenice M. Milankovi izvlai zakljuak da stanje na frontu ipak nije pogubno. Ovo je prebacivanje ipak samo iz predostronosti. U elopeku je u kolskoj zgradi bolnica - kako se u njoj vre samo operacije ona je ipak premala. Ranjenici lee po travi pred zgradom. Laki ranjenici se preko Ristovca upuuju u Srbiju. Broj ranjenika je toliki da se M. Milankovi zaprepastio. Po povratku iz bolnice S. Stanojevi mu opisuje strahote koje je onde video. Upravo u tim trenucima drumom dolazi povea grupa Turaka, zarobljenika, povezanih sve po svoje, jedan uz drugog. Tu je i njihov oficir to je muki ubio Gliia. Tu scenu prati pria da su obe nae dunavske divizije prele u snanu oganzivu. U tom asu stie nareenje komori taba da doe i zanoi na Mladom Nagorianu995 tamo gde se vodi najljua bitka. Ova vest komordije obradova to je siguran znak da je bitka dobijena.
994 995

Isto, str. 30. Isto, str. 34.

544
Kad je komora stigla izmeu Nikuljana i Nagoriana prvo to joj je palo u oi bio je prelep nezaboravan prizor: Sunce tek to nije zalo, ali svojim kosim zracima plastino obasjava i osenava celo poprite bitke. Udesno, prema zapadu, vidimo lep drum koji vodi ka Kumanovu. Ispred nas, oba visa Mladog Nagoriana, kao dve kule. Tu su se vodile estoke borbe. Daleko iza njih strani ebrnjak, glavni poloaj turske vojske. A iza ta tri brega i ulevo, u dolini Pinje, odigrava se prema nama zavrni in kumanovske bitke. Beliasti dim rapnela, kad izbaci svoju zrnad, pokazuje nam jo borbu artiljerije. Peadiju ne vidimo. Tek mojim odlinim cajsovim dogledom razaznajem po koji manji odred ili kolonu, koju signalnu zastavu ili drugo ta. Ali u dolini Pinje razabirem jasnu konjiku kolonu kako drumom kree jugu. Da li je to kowiki puk nae divizije ili Konjike divizije, ne mogu da presudim, no u toj, meni nerazumljivoj ahovskoj igri vojskovoa vidim i razumem jasno da se naa vojska kree napred i goni pobeenog neprijatelja.996 U Mlado Nagoriane kolona stie rano izjutra 12. oktobra. U nagorianskoj koli, gde su prespavali svu no, M. Milankovi i S. Stanojevi naoe Boanovia kome estitaju na pobedi. Izrazie tom prilikom elju da idu u Kumanovo. Na njegovo odobrenje oni se oprostie sa drugovima u komori pa volovskim kolima krenue. No, pre polaska, ugledae kolonu turskih zarobljenika koje pretresaju nai andarmi da nemaju skrivenog oruja. Pripadali su 5. i 6. korpusu kojim su komandovali Kara Said paa i David paa to e rei da je naa divizija imala da izdri besomuni napad tih dvaju turskih korpusa, nadmonijih po broju boraca i topova.997 Bili su uasno gladni tri dana nita nisu okusili. Kada ih koliko toliko nahranie bili su presreni. Tada nam bi jasno, belei M. Milankovi, da je jedan od uzroka turskog poraza bio i taj to im je vojska ula gladna u borbu.998 Na putu do Kumanova M. Milankovi i S. Stanojevi susretoe kolonu jedne poljske bolnice iji je komandant bio njihov dobar prijatelj, doktor Slobodan Ribnikar rezervni potpukovnik, a kasnije direktor Politike. Sabirajui utiske od toga dana M. Milankoviu je postajalo sve jasnije da se odluna buitka nee odigrati na Ovem Polju. Sve mu je govorilo da se ona ve odigrala ovde.999 Kako su u tom trenutku sreli i svoje prijatelje Pavla Popovia i Mila Pavlovia, ovi ih obavestie da ni sami nisu mogli ui u Kumanovo, jer: onde se jo uvek vode estoke borbe. No, kako je Mladena i Stanoja odvajao samo jedan greben od njega krenue dalje da bi ubrzo susreli komandanta nae prve armije iza koga je jahao njegov tab sa Bojoviem na elu. Mladen i Stanoje nastavie dalje i ubrzo im se pred oima ukaza slika Kumanova.
996 997 998 999

Isto, str. 34. i 35. Isto, str. 35. Isto, str. 35. Isto, str. 39.

545
Poto su se odmorili u kui Stanojlovog prijatelja Jovana Aleksia ika Alekse sutradan odoe u vojnu komandu varoi gde doznaju da je od Turaka oteto i nekoliko topova da bi se ta brojka samo tri sata nakon tog razgovora popela na preko etrdeset, a ubrzo i preko ezdeset.1000 Turci se predaju. Evo kako M. Milankovi taj in prati u Kumanovu: Jedna od ulica kroz koju moramo proi naseljena je iskljuivo Turcima. To se vidi po drvenim reetkama to zastiru prozore kua. No na svakom od tih turskih domova istaknuta je bela zastavica, nainjena od krpice rublja. Svaki taj dom se individualno predaje naoj vojsci. Zazirui da nam se iza onih reetaka na prozorima ne uputi koji metak, koraamo sredinom ulice i gledamo nepoverljivo u prozore. No ubrzo se uveravamo da Turci lojalno izvravaju svoju predaju.1001 U crkvi M. Milankovi i S. Stanojevi ugledae dva kovega. U jednom je bio le Aca Zdravkovia kome je S. Stanojevi kasnije posvetio svoje delo Srpsko turski rat 1912. godine, a u drugom Vladete Kovaevia kome je nadgrobno slovo na sahrani u Beogradu odrao njegov otac, tako to je zapoeo reima: - Jedini sine! Ne alim to si poginuo jer si svoj ivot poloio za otadbinu A zavrio porukom: - Kai Lazaru i Milou i svim ostalim kosovskim junacima da je Kosovo osveeno.1002 Na putu ka Skoplju M. Milankovi i S. Stanojevi su jasno videli tragove turskog povlaenja. Osloboeno Skoplje, obasjano toplim jesenjim suncem, treperilo je u srcu i radosti i disalo novim duhom. Na turke je podseao samo ratni plen, dugaak red Krupovih topova, novih novcatih, iz kojih nije izbaen ni jedan metak. U gornjem gradu nalazio se logor turskih zarobljenika.1003 Tek od ranjenika M. Milankovi i S. Stanojevi su saznali da su najvei bojevi voeni kod Prilepa, na Prisatu i kod Alinaca (22. i 24. oktobra) pri najteim vremenskim terenskim prilikama. Tih dana, nastavlja u svom dnevniku dalje M. Milankovi, stie vest da su nae trupe, preko albanskih litica, gudura i provalija, stigle na Jadran i srpska konjica zagazila u more. Time su postignuti svi nai narodni ciljevi.1004 Dok je naa vojska napredovala na bojitu M. Milankovi je u hotelu Sloboda imao prilike da razgovara sa B. Nuiem: Nikada Nui nije bio tako veseo, razdragan i aljiv. Svaka njegova re izazivala je plotune smeha i bila odmah dostavljena u sve ostale prostorije hotela.
1000 1001 1002 1003 1004

Isto, Isto, Isto, Isto, Isto,

str. str. str. str. str.

40. 40. 40. 41. 43.

546
Poto je primirje zakljueno 24. novembra to se M. Milankovi i S. Stanojevi uputie ka Beogradu da bi u njemu bili ve 27. novembra. Vratismo se, belei na kraju M. Milankovi, posle dvomesenog odsustva iz krvavog rata ne omirisavi barut.

41. SIMA ANDREJEVI IGUMANOV (1804 - 1883) - BOGOSLOVIJA U PRIZRENU

547
Sima Andrejevi Igumanov (1804 1883) nesumnjivo jedan od najznaajnijih ljudi ovoga vremena roen je u Prizrenu i bio je sin velikog srpskog patriote Andrije vrlo bogatog oveka koji je, za ustanike nabavljajui oruje, materijalno sasvim propao. Sima je odrastao u manastiru Sv. Marko gde se kao vrlo mlad i zamonaio da bi potom bio 12 godina njegov iguman zbog toga je igumanov i uzeo kao deo svog prezimena. U njemu je nauio i itati i pisati. Poto su mu poslovi oko fabrika burmuta i pijavica propali to od novca koji mu u Istanbulu neposredno pre svoje smrti dade Kurit aga otvori fabriku u Odesi i otpoe sa trgovinom. Ovoga puta posao mu je poao od ruke tako da se trgujui, dobro obogatio. Kako mu je savreno bilo jasno da se Srbi bez znanja i kolovanja nee osloboditi to je bitno ulagao u prosvetu Srbije. U tom je smislu otvorio prizrensku Bogosloviju kolijui svetenike i uitelje koji su pre svega imali obavezu da se znanjem odupru Turcima, a jo vie kulturnim uticajima Grka i Bugara. Njegovim zalaganjem u Prizrenu je otvoren i ruski konzulat. Treba svakako imati u vidu injenicu da je to bilo vreme izrazitog islamiziranja i arbanaenja Srba Srba koji su po prevratu ispoljavali najveu mrnju prema svojim bivim sunarodnicima od kojih su se stideli. Taj proces pratio je i proces arbanake kolonizacije koji je na prostoru Stare Srbije otpoeo bitnu etnografsku promenu. A prvi njihov masovniji talas otpoeo je krajem 17. veka. Osamnaesti vek ve vrlo jasno predoava nameru islamizovanog korpusa da sa svoje zemlje sasvim protera srpski narod. Naravno da nasilna albanska islamizacija nikada nije tekla bez otpora i borbe. No, kada se Srbija 1876. godine otisnula u prvi rat za osloboenje etnografske granice albanskog prodora na istok dosegle su svoje najdalje take, svoj najiri geografski okvir.1005 41. 1. Jozef Miler geoetnografski pogled iz 1848. godine Nakon uvrivanja u prizrenskom kraju Arbanasi su nastavili nadiranje u severozapadnom delu Makedonije u poloka sela su upadali razbojnikim druinama koje nisu presale ni od kakvog zloina. Do krupnih etnikih promena na kraju 18. i poetkom 19. veka dolo je i u Kaanikoj klisuri i arplaninskoj upi u Siriniu.

1005

Sima Andrejevi Igumanov, www.glassrpske.com/vijest/14/feljton/8165/HRISCANSKO - NASLEDJE - KOSMETA - 6. html

22 k

548
Kad je o samom Prizrenu re srpsko je stanovnitvo u njemu najveem pritisku bilo izloeno tek u 19. veku. To je bilo i vreme kada su islamizovane Fande i Miriditi naselili posede manastira S. Marka i Sv. Patra Korikog a potom proterali Srbe iz tih sela. Izvan Metohije veih albanskih oaza bilo je tada i u: Kaaniku, planinskom predelu Golaka, u Labu i jugozapadnoj pogorini Kopaonika, kao i Gornjoj Toplici sa centrom u Kurumliji i Peteru. Po statistiko-etnografskom pregledu Suditskog Nemca Jozefa Milera iz 1838. godine u Pei je tada od ukupnog broja stanovnitva 92,09% bilo Srba ali 2.108 islamiziranih Srba koji jezik nisu bili poarbanaili nasuprot tek 102 hrianske srpske kue. Albanaca je bilo svega 4,17%. Re je o kraju iz koga su se Srbi po padu Despotovine masovno iseljavali: 1459, 1481, 1690. i 1740. 41. 2. Matija Masarek, Anri Pikvil, or Golis, Ami Bubije, Mjur Mekenzijeva, A. Paulina Irbijeva, Gaston Travije, Meri Daram, Viktor Igo - o arbanakim zloinima Nezavisno od toga to Novopazarski Sandak preseca jednu severnu privrednu vezu Srbije i Crne Gore, to se u njemu podsticala islamizacija kao i aglomeracija muslimanskog stanovnitva na ovaj prostor sa raznih strana Arbanasi u njemu nisu uspeli da uhvate dubljeg korena. Ne i pored toga to su zapisi o arbanakim zloinima gotovo na svim prostorima njihovog nadiranja bili veoma brojni. Tako recimo o njima govori jo 1760. godine katoliki nadbiskup Matija Masarik. Evo ta on belei za Arbanase: Ponaanje im je razbojniko: otimaju jaganjce, kopce, kokoi, med, maslo, seno, konje. Uostalom, i njegovu je pratnju napalo 15 arbanakih razbojnika. To samo pojaava njegovi mranu sliku i navodi ga da jo zabelei: Arbanaki doljaci u Srbiji ne sluaju naredbe Hristova Jevanelja. Umesto da su ponizni, skromni, oni odmah primaju islam te potiskuju pravoslavne i katolike iz njihovih sela i zauzimaju njihova imanja.1006 Upravo ovakvo njihovo ponaanje i navodi Francuza Anri Pikvila 1807. godine da zabelei: Po mojoj proceni Pritina ima 1.500 domova, u kojoj su tesne kaljave ulice, beda stanovnika i vlada krvoednika, Mali pae za kojeg mi se nije inilo prikladnim da pohodim tog Arnautina, zakletog krvnika krvoednika.1007 or Galis je jo otriji: Zbog irenja nasilja Arbanasa nad Srbima Stara Srbija je uz Jermeniju najnesrenija zemlja na svetu. Oni iz Debra
1006 1007

Isto Isto

549
ubijaju da kradu, oni iz akovice ubijaju Srbe iz ljudskog fanatizma, oni iz Pei iz zadovoljstva, a oni iz Tetova, da oprobaju svoje karabine.1008 Ami Bubije je zabeleio mnoge primere tekog zlostavljanja srpskih seljaka i kaluera i opisao otmicu devojaka i ena, dok Suditski Nemac, dr Jozef Miler, za Albance kae da su svirepi, podmukli, uporni, nenaklonjeni nikakvim novinama, i nee ih nikada bez odlunih, krvavih reformi njihovog politikog i religioznog ivota moi zahvatiti duh 1009 evropskog humanizma. Mnoge primere ugnjetavanja srpskog stanovnitva, obilazei Metohiju zabeleio je i ruski diplomata i istoriar A. F. Gijeferding, ba kao i Mjur Mekenzijeva i A. Paulina Irbijeva, engleskinja koja je 1863. godine u svom putopisu O slovenskim zemljama evrpske turske zabeleila: Arnauti teraju svoju silu tako daleko da se bacaju kamenom na pratnju kakvog upokojenog hrianina Srbina, a na mrtvace nabacaju prainu i dube. Kod Arnauta vlada bezobzirnost i nasilje prema hrianima.1010 Etniko iewe pravoslavnog srpskog stanovnitva podvlai i Gaston Gravije, dok je engleskinja Meri Daram vrlo precizna: Arbanas je najveim delom, ostao tu dokle je stigao kada ga je Turin naao, i sem to je prihvatio revolver i puku ostroguu, on nije iskoraio ni za pedalj. On je ostatak minule prolosti koja je u zapadnoj Evropi odavno zaboravljena. Oni su potpune neznalice o spoljnjem svetu. Oni su jo uvek u najranijem stadijumu istorije ivota i jo nisu odmakli izvan plemenskog oblika ivota. Arbanaka plemena su krajnje divlja carevine su nastajale i nestajale, a Arbanasi su ostali divljaci.1011 Snanu kritiku na raun Evrope uputio je i Viktor Igo zbog toga to ta ista Evropa ne preuzima nitad a bi spasila narod srpski koji se satire turskim i arbanakim zulumima. 41. 3. Viktor Berar o odnosima na Kosmetu Francuski istoriar i pisac, ali i nepristrasan analitiar, Viktor Berar (1864 1931), i na temelju putopisa dao je potpunu i verodostojnu sliku stanja u Staroj Srbiji, odnosno na Kosovu i Metohiji s kraja 19. i poetka 20. veka. injenica koju on posebno apostrofira temelji se na tome da je pogrom srpskog ivlja na Kosovu pre svega posledica panislamistike politike. U tom se kontekstu on i pita: otkuda Arbanasima pravo da proteruju Srbe sa teritorije drave koja po svim vaeim emama nije bila
1008 1009 1010 1011

Isto Isto Isto Isto

550
arbanaka ve srpska a koju su Turci okupirali?! Dakle, Otomansko carstvo ne treba ni prihvatati kao tursku nacionalnu dravu koliko kao vaseljenski islamski halifat ija se osnovna ideologija svodi na erijat. Arbanasi su takvi kakvi jesu jer iza njih stoji Otomansko carstvo to vrlo tano primeuje i Jastrebov: Lana je predstava koja krui o njihovoj neustraivostiu i hrabrosti. Oni su uvek plaljivi kada se susretnu sa regularnom vojskom i uvek se daju u bekstvo. Tako su oni u sukobu sa Srbima uvek beali sa borilita, a jedino su hrabri u napadu na nezatiena srpska sela i na neja. O njihovim zloinima pisali su uglavnom i ostali ruski konzuli: Tuholka, Timajev, Grigorije Stapanovi erbin, pa i zapadni pisci: David Urgard, Johan Georg fon Ham, V. M. Denton, Teodor A. Ipen, Henri Noel. Prvi nai putopisci koji su se bavili Starom Srbijom bili su Geoden Josif Jurii (1809 1872) iz Iriga Deanski prvenac i Hadi Serafim Risti Pla Stare Srbije.

551

42. HALIFAT ERIJAT ARNAUTAENJE

Jedan od bitnih zajednikih imenitelja putopisa o kojima govorimo svodi se na konstataciju da su Turci po osvajanju ovog prostora masovno odvodili nae ljude u ropstvo gde su ih i turili da bi ih potom, kao i Srbi hriani, smatrali renegatima. Paralelno sa tim ni islamizirane poturice nisu trpeli ni Turke, ni Albance, ni hriane. Hriane pre svega jer su ih naprosto i neprestano podseali na svoje pravo poreklo. O ovome smo ve govorili tako da je besmisleno da se (samo)ponavljamo. Govorili i o uzrocima i vremenu poturavanja, islamljenja i arnauewa. Prihvatajui Osmanlijsko carstvo kao okupaciono moe se i (ne)razumeti tenja Turaka da islamizacijom hriana i procesom islamiziranja umanji snagu svojih potencijalnih suparnika u datom trenutku. Ali kad o njima i njihovoj orjentaciji govorimo pre svega moramo imati u vidu injenicu da su oni, pre svega, teili ka islamiziranju hriana poturavanje je gotovo bila sporedna komponenta. Njihova se ideja uglavnom usmeravala ka duhovnom aspektu po kome je Alahov predstavnik na Zemlji halifa (onaj koji je doao nakon) imao od njega i dar da dominira i nad drugim narodima zarad uspostavljanja njegovog jedinstva u svetu. Primereno tome islam se izdizao do potpune i savrene religije tako da se uloga poslanika i nije ograniavala samo na neku grupu ljudi i samo za odreeni period koliko je bila univerzalna njegova se poruka shvatala kao neto to je upueno celom oveanstvu i za sva vremena. Alah je istina ovu poruku dao u vreme kada je islam jo uvek bio slab, kada su muslimani bili malobrojni i kada su doslovno strepeli za svoje ivote. Ali, Bog je upravo zbog toga muslimanima darovao velikog duhovnog reformatora olienog u osobi hazreti Mirze Ghulama Ahmada obeanog Mesije i odredio mu da oivi vjeru islama i da itav svijet ujedini pod njegovu zastavu. Ovaj detalj je veoma vano registrovati jer upuuje na veru a ne etniku pripadnost. U naelu, dakle, teilo se ka ujedinjenju svih naroda sveta pod zastavu islama. Upravo su zato muslimani i bili duni da prema halifi pokau odgovarajue priznanje jer e u suprotnom izgubiti Boji blagoslov i na sebe privui Boje nezadovostvo. Neposlunost prema halifi identina je nepokornosti Bogu koji ga je i odredio. Upravo to jer je halifa ivi predstavnik Alaha na Zemlji. Poslunost njemu garant je da e islam voditi svet to je Boji plan, a njegovu odredbu, naravno, ne moe niko spreiti.

552
Ovde svakako treba razlikovati nacionalistiku ideologiju od islamskog ideala, ili umma koji stremi ka svetskoj zajednici izgraenoj na zajednikoj veri. A upravo on umm predstavlja temelj muslimanskog politikog koncepta. Koncepta koji poziva muslimane na ujedinjenje kroz brisanje teritorijalnih granica. Poziva uz apel da im u svakodnevnom ivotu bude iznad svih politikih opredeljenja. Tradicionalni osvajai Balkana su po pravilu stremili ka odlivanju srpske etnike zajednice, kao najmnogoljudnije, najratobornije i najdostojanstvenije genocidom nad Srbima. Turci su se usmeravali ka islamiziranju, a Nemci i Hrvati pokatoliewu. Ono to je vano ovde podvui jeste da je re o odlivanju po verskoj osnovi. Nasuprot tome Arnauti nisu bili zadovoljni ak ni time koliko su stremili ka poarbanaenju Srba. Da bi predstava o ovoj tenji bila jasnija svakako treba imati u vidu injenicu da je re o procesu koji je zaeo jo u srednjem veku kada su i iptari i Srbi bili hriani. Zaeo u vreme kada je na prostoru koji se danas zove Albanija uveliko dominirao slovenski ivalj Srbi i Bugari. Ili, to je jo zanimljivije, u vreme kada su i Arnauti i jeziki do te mere bili izdeljeni da se Gege i Toske u meusobnom govoru nisu mogli ni razumeti. Imajui ovo u vidu s pravom se postavlja pitanje: - Kako je to jedan narod, koji je bio brojniji, uopte i mogao biti asimilovan od drugog koji nije imao ni jedinstven jezik, ni pismo, ni narodnu poeziju? Jedino objanjenje koje se moe dati jeste ono koje nam prezentira Jovan Cviji a koje emo neto kasnije prezentirati u jednom duem citatu. Ali, pitanje na koje ak ni on nema odgovor, svodi se na sledee: Zato su se Srbi tako olako odricali ne samo svoje vere, no ak i etnike pripadnosti imajui u vidu injenicu da to jedno drugo ne podrazumeva to nam potvruju mnogi drugi primeri u svetu? Odgovora nema, ali je injenica da su Srbi jedini narod koji, po primanju islama oni koji su ga i primili - vie nije eleo da se Srbima zove! Podvlaimo ovo da odgovora nema iako nam se sve neto ini da su te vatrene odbeglice, koje vie niko nije ni prihvatao, ni uvaavao, upravo tim neprihvatanjem, pa i demonstiranjem vee mrnje prema Srbima i od samih Turaka i Arbanasa, nastojali da potru, prekriju i u zaborav za sva vremena odgurnu svoju pravu minulost verujui da e time ponititi i svoju sramotnu posrnulost u datom trenutku potpuno previajui da upravo time konstantno i sebe, i one oko, na svoju posrnulost podseaju do venog nezaborava. Primeri Turaka, Arapa, iptara, Iranaca, Kurda, eena im do nesporivosti stavljaju do znanja da oni, ipak, jesu ono to zarad stida ne mogu i ne ele da private Srbi islamske vere. Pre svega je neophodno objasniti ta sama re halifat znai. Arapska re halifat, iz koje je i izvedena halifa, znai onaj koji je doao nakon ili on stoji umjesto. Dakle, Allah, je stvorio oveka voen idejom

553
da ga odredi kao Svog zastupnika na Zemlji koji e odravati red i provoditi zakon i pravdu. I to ga stvorio u najboljoj kondiciji, kako bi mogao postii tako visok stupanj duhovnosti koji bi ga uzdigao iznad svih drugih stvorenja jer ih sva u univerzumu i stavlja u njegovu slubu. Ali, da bi ovek bio u stanju da ispuniti ovo veliko i uzvieno poverenje, Alah je prvo morao da do boanskog znanja lino dovede oveka. ovek, dakle, pre svega mora da spozna svog Stvoritelja da bi na njega mogao da se ugleda. A da bi ovo postigao morao je prvo u njega da ugradi slobodnu volju i sposobnost da uopte shvati Boije atribute. Zato ga je i opremio velikim prirodnim i stvaralakim vrlinama jer je to i bio uslov da napravi neogranieni moralni napredak i duhovno se uzdigne do takvih visina da se - kao u ogledalu - moe (samo)prepoznati kao neko sa ve uveliko nadarenim Bojim atributima. To je i bio razlog to je Alah odabrao odgovarajuu osobu da mu bude predstavnik na Zemlji.1012 U tom kontekstu instituciju halifata treba prihvatiti kao izraz Alahove velikodunosti da narodu, ili zajednici, daruje lanove koji e ga slediti, a i uiti druge da to ine, jer time to slede njega zapravo slede puteve koje im Alah preko njega predoava. Uporedo sa tim on im daruje i dominaciju nad drugim narodima da i kod njih odravaju red i uspostavljaju njegovo jedinstvo u svetu. U tom kontekstu Alah je, kroz istoriju, a za ovu svrhu uzdigao mnoge poslanike - nikada nije ostavljao ljude u stanju duhovne smrti. Poslanik je bio tu da ih informie. Ova misija je naravno zahtevala savrenog oveka. Kako je pojava asnog poslanika objavljena i asni Kuranu to je on u sebi sadrao i uenje kako je islam potpuna i savrena religije. U tom smislu ni poruka asnog poslanika nije bila samo za odreenu grupu ljudi, ili za neki odreeni period koliko je bila izraz jedne univerzalne poruke koja je upuena celom ovjeanstvu i za sva vremena. Primereno tome muslimani su nagraeni ovosvetskih duhovnim ivotom u vascelom svetu. Alah je, istina, ovo obeanje dao, u vreme kad je islam bio vrlo slab i kad se klanjalo kipovima u cijeloj Arabiji i kad su muslimani, malobrojni, strahovali za svoje ivote. No, za samo nekoliko godina ono je ipak ispunjeno. Halifat je u islamu bio uspostavljen u vrijeme asnog Boijeg poslanika i poslije njegove smrti muslimani su izabrali njegovog prvog nasljednika hazreti Ebu-Bekra, tako da je islamski halifat nastavio svoje delo.
1012 Muhamed (oko 570 632), osniva islama. Poto je mladost proveo u tekim materijalnim prilikama to se tek posle enidbe sa imunom udovicom Hadidom mogao odati razmiljanju. Kao bojii poslanik novu veru i verovanje u jednog boga (islam) je poeo da propagira tek u svojoj 45. godini ivota. U poetku je imao jako malo pristalica. Kako u Meki nije imao uspeha to je posle 10 godina otiao u oblinji Taif ali ni tamo nije imao bitnijih uspeha. Tek posle Hadidine smrti poziva ga grad Jasrib docnije Medina. Medincima odlazi tek 622. godine, gde osniva prvu optinu novih vernika. Na elu Medinaca, a posle dugogodinjeg rata osvaja Meku. Po ulasku u nju sva plemena koja nisu primila novu veru odstranio je od glavnog svetilita Kabe(a), izbacivi odatle sve paganske svetinje i sam poeo vriti sveane obrede. Svi raniji ugovori bili su otkazani, a rat je nevernicima objavljen 621. godine. Umro je iznenada u Medini. Muhamed nije samo osniva islama, no i ujedinitelj Arapa koji od tada ulaze u svetu istoriju.

554
Meutim, kako je vreme prolazilo situacija se za muslimane pogoravala. Izgubili su dominaciju i postali su razjedinjeni i slabi. Pali su pod upravu drugih naroda. Takoe se ni meusobno nisu slagali. Time se stvorila potreba za posebnim reformatorom koji e ih vrati natrag - na pravi put islama. Reformatorom koji bi ih sve zajedno ujedinio, kako bi ponovo stekli snagu. To je i razlog pojave velikog duhovnog reformatora u osobi hazreti Mirze Ghulam Ahmada, obeanog Mesije. Upravo njega Bog ga je odredio da oivi veru islama i da itav svet ujedini pod njegovu zastavu. To je i bio razlog to je on 1889. godine osnovao muslimansku zajednicu, koja je bila jezgro oko koje su se poeli okupiti svi pravedni ljudi. Ali, ona nije bila zamiljena samo za muslimane, ve i za celo oveanstvo. Njena optimalna svrha je u tome da ujedini sve narode sveta pod zastavu islama i da, konano, vrsto uspostavi jedinstvo i Boije zajednitvo na Zemlji. Posle smrti obeanog Mesije, Ahmadi muslimani izabrali su njegovog prvog naslednika, hazreti Maulana Nurudina, tako da je istinski halifat islama bio ponovo uspostavljen u svetu. Njega je naslijedio hazreti Mirza Bairud - Din Mahmud Ahmad, a zatim je izabran hazreti Mirza Nasir Ahmad. etvrti naslednik bio je hazreti Mirza Tahir Ahmad, dok se danas traje u vremenu njegovog petog naslednika - hazreti Mirze Masrura Ahmada, Halifat je jedan od najvitalnijih islamskih principa, jer je institucija halifata u islamu glavni instrument kojim je Bog odredio ispunjenje svog obeanja o velianstvenoj budunosti i konanoj pobedi islama. Ovo je veliki Boiji blagoslov. S njim je ostvarena solidarnost, povezanost i jedinstvo meu muslimanima. Naravno, halifa ne moe sam uspostaviti halifat na Zemlji. Da bi to postigao, on treba istinski poslune sledbenike. Ako muslimani ne pokau odgovarajue potovanje prema halifatu, dajui mu potporu, pokazujui poslunost svojim halifama, oni e izgubiti ovaj veliki Boiji blagoslov i jo k tome privui Boije nezadovoljstvo na sebe. Upravo Kuran ukazuje na ovu injenicu i kae da je za uspostavljanje halifata u islamu veoma bitno da budu posluni Alahu i njegovom Verovesniku. Neposlunost halifi je ravna nepokornosti Bogu, koji je i odredio svog halifu. Dunost je, dakle, svakog iskrenog muslimana da odrava blizak odnos s halifom koji je ivi predstavnik Alaha. Ako svaki musliman ovo uradi, bit e uspostavljeno jedinstvo i povezanost cele zajednice i ona e ostati snana Celina do mere da ak privlai i poziva i druge da se pridrue u njeno okrilje, a pod zastavu islama. Tako e biti uspostavljeno Boje jedinstvo, ime e biti ispunjen smisao i svrha stvaranja oveka. Kraljevstvo i dominacija svetom bit e darovana sledbenicima istinskog islama i oni e postati voe sveta. To je Boiji plan i njegova odredba, a niko ne moe spreiti Boju odredbu. Onoliko dugo koliko halifat bude postojao meu muslimanima kao aktivna sila, toliko dugo e muslimani napredovati od uspeha do uspeha. Pojanjavajui panislamistike ideje, u smislu politike ideologije,

555
koje je u moderni islamski svet krajem 19. veka uveo Damaludin al Afgani (18391897), a koji se inae smatra za prvog islamskog modernistu, Oliver Potezica izriito podvlai da ih je on obnovio u vreme kolonijalne okupacije velikih delova islamskog sveta. U takvim socijalnim okolnostima, podvlai O. Potezica, direktne dominacije i ekspanzije zapadnih zemalja, ove ideje su smatrane progresivnim. Panislamizam inae oznaava one verske i politike ideje i programe, koje za cilj imaju ujedinjenje svih muslimana u jednoj islamskoj zajednici (dravi) ili halifatu. Uostalom, u toku 19. i 20. veka se i pojavilo vie ideologija koje su za cilj imale ujedinjenje izvesnih zajednica na nacionalnom, rasnom, verskom ili nekom drugom obliku zajednistva.1013 Na sceni su bile panslovenske i pangermanske ideje - nastale sredinom 19. veka, a neto kasnije opet pojavile su se i panamerike - ije korene pre svega treba traiti u procesu irenja kapitalizma - ili na geopolitikom planu koji je te procese pratio. Re je o idejama koje se po pravilu uvek javljaju kada nestaju tzv. svetski poreci. Nasuprot progresivnom karakteru tih ideja koje su u nekim okolnostima oite - u sloenim odnosima u svetu ranije, pa i sada, kolonijalne sile ih zloupotrebqavaju zarad zadravanja svog uticaja. Rani islamski pokret se zalagao za politiko jaanje islamskog sveta nasuprot svetu Zapada. Ali, pobedom zapadnih industrijsko imperijalistickih drutava na globalnom vojnom i politikom polju krajem 19. i poetkom 20. veka, u prvi plan su doli uticaji zapadnjakih modela i delovanje zapadnog politikog faktora uz nastojanje, naravno, da se sad ti modeli presade i u druge delove sveta. Kad je re o zvaninim panislamistikim pretenzijama autor skree panju na osmanlijskog sultana Abdul Hamida II (18761909), koji je isticao svoju duhovnu i politiku funkciju halife to je bilo ugradjeno i u prvi Ustav Osmanlijske imperije (1876). On istina podvlai da je naglaeni panislamizam sultana Abdul Hamida II vie predstavlja lini pokuaj da obezbedi lojalnost svojih podanika no to je re o istinskoj elji da ostvari i istinsko duhovno i svetovno liderstvo nad muslimanima u svetu. Uostalom, pobornici halifata su svoju poslednju bitku u Turskoj izgubili 3. marta 1924. godine kada je Velika narodna skuptina, posle otrih diskusija, pod uticajem Kemala Ataturka, donela odluku o ukidanju vekovne islamske institucije1014. Ono to ovde elimo podvui jeste da je ideja teritorijalne drave u islamskom svetu relativno nova. Istina je da su muslimani, i u periodu koji je prethodio modernom dobu, bili svesni meusobnih etnikih, jezikih i
Oliver Potezica, Organizacija islamske konferencije, Sluzbeni glasnik, internet www.islambosna.ba/forum/politika-i-aktuelnosti/oliver-potezica-organizacija-islamske-konferencijeoik/?wap2 - 58k - Cached - Similar pages 1014 Isto
1013

556
regionalnih razlika, ali su politiki bili ujedinjeni u okviru halifata, odnosno imperija ije promenljive granice nisu bile granice nacionalnih drava u savremenom smislu te rei, ve su direktno zavisile od moi vladara koji su vladali u ime islama to e dalje rei da vladavina u ime islama, u ime islamskog prava (erijata), nije teritorijalno, ve personalno. U islamskom svetu vidne su napetosti izmeu dveju temeljnih koncepcija: one koja teritorijalne drave vezuje sa nacionalistikom ideologijom koja je relativno nova, i one koja se vezuje za islamski ideal (ummu svetu zajednicu izgraenu na zajednikoj veri) - relativno novom za muslimane. Upravo ovaj islamski ideal - umme - i dalje predstavlja temelj muslimanskog politikog koncepta. Ova ideja o ummi ne samo da poziva muslimane na ujedinjenje kroz brisanje teritorijalnih granica, ve i na to da im u svakodnevnom ivotu islam bude iznad svih politikih opredeljenja. Kod savremenih zagovornika panislamizma postoje razlike u tome da li se zalau za obnavljanje jedinstvene, svetske islamske drave (u vidu halifata) ili je, pak, njihov cilj u stvaranju neke vrste lige, organizacije ili konfederacije islamskih drava ili naroda.1015 U dananjim okolnostima, iz mnogo razloga, su zagovornici pomenutog drugog shvatanja daleko brojniji. Pojednostavljeno, iako irom muslimanskog sveta islamsko jedinstvo (koncept umme) i dalje predstavlja politiku motivaciju i sutinski zahtev islamskog pokreta, u stvarnosti ono ne ide dalje, bar za sada, od okupljanja muslimanskih drava u okviru Organizacije islamske konferencije. Ali, to svakako ne znai i da ne postoje odreene ambicije da ova organizacija bude projektovana i izgraena kao umma. Ima, naravno i politikologa iz islamskih zemalja koji izriito naglaavaju da tradicionalni koncept umme, tj. oseanje i uverenje muslimana da pripadaju jednoj zajednici, predstavlja razlog, u krajnjem smislu, zbog ega je islam jedina religija u kojoj su nastale meudravne organizacije na verskoj osnovi. Neki ak ukazuju i na to da je re o zajednici okupljenoj na osnovu bratstva u istoj veri koja ak nadilazi i nacionalne i plemenske lojalnosti. Sama re umma ima svoj koren u arapskoj rei umm, koja znai majka, poreklo, to e dalje rei da i Zajednica koju ine bogobojaljivi ljudi (mutakin) predstavlja zajednicu zlatne sredine (umma vasat), koja kao celina ima odgovornost da dri do istine i da slui kao primer ostalom oveanstvu. Ta zajednica je u stalnoj pokornosti prema Bogu (umma muslima) i to je, zapravo, bila ona zajednica koju je osnovao Verovesnik Muhamed u Medini.

1015

Isto

557
Verska osnova spoljnopolitike saradnje zemalja u kojima je islam dominatna ili uticajna religija jasno je istaknuta i u Povelji Organizacije islamske konferencije pre svega u njenoj preambuli. U samoj Povelji OIKa je posebno naglaeno da su zemlje lanice ubeene da njihova zajednika vera ini snaan osnov za zbliavanje i solidarnost islamskih naroda, i da su one primereno tome i reene da sauvaju duhovne, etike, socijalne i ekonomske vrednosti islama, koji e ostati jedan od najvanijih faktora progresa itavog oveanstva. Primereno tome one su odlune da uvrste postojee veze bratskog i duhovnog prijateljstva meu njihovim narodima i da zatite njihovu slobodu, kao i zajedniko naslee njihove (islamske) civilizacije utemeljene prvenstveno na principima pravde, tolerancije i nediskriminacije.1016 U tom se kontekstu mogu i razumeti tenje islamskih drava koje su 1969. godine zapoele da stvaraju Organizaciju islamske konferencije kao prvu i, za sada, jedinu sveoptu meudravnu organizaciju utemeljenu na pripadnosti drava lanica istoj religiji islamu, ije je formiranje, postojanje i delovanje direktno izgraeno na Kuranskom konceptu umme, odnosno zajednice islamskih vernika i ima svoje istorijsko uporiste u politikoj instituciji halifata. Ova ideja o jedinstvu muslimana, ije je najvidljivije istorijsko ispoljavanje bio halifat, predstavlja integralni deo politike filozofije islama, a njena savremena manifestacija je Organizacija islamske konferencije. Svodei svoje promiljawe Oliver Potezica na kraju kae: Bez obzira na sve objektivne tekoe i prepreke sa kojima se suoavala panislamska meunarodna organizacija tokom svog uzrastanja i razvoja, uzrokovanim pre svega dubokim drutvenim i ekonomskim razlikama meu muslimanskim zemljama (razlikama koje, dakle, nisu verskog karaktera) i njihovim meusobnim politikim rivalitetom i sukobima, kao i sa, sa druge strane, razliitim uticajima i intervencijama velikih sila i drugih meunarodnih faktora koji stvaranje snanijeg islamskog bloka doivljavaju kao pretnju svojim interesima Organizacija islamske konferencije je postepeno gradila i uvrivala svoje mesto u svetu meunarodnih organizacija. Broj zemalja lanica Organizacije islamske konferencije, do danas, skoro je udvostruen (danas 57 zemalja) u odnosu na broj zemalja (30) koje su 1972. godine potpisale njenu Povelju. Po brojnosti zemalja lanica, kao i etiri (4) zemlje sa statusom posmatraa, Organizacija islamske konferencije je druga meudravna organizacija u svetu, posle Ujedinjenih nacija. Poveavanje broja zemalja lanica, posebno u periodu posle nestanka bipolarnog poretka u svetu (1990) i stvaranja tzv. unipolarnog sveta, pokazuje da je Organizacija islamske konferencije, za razliku od
1016

Isto

558
nekih drugih meunarodnih organizacija, uspela da preivi ove tektonske geopolitike promene, ostajui vitalan meunarodni subjekt Prema nekim izvorima iz islamskih zemalja, muslimani ine vie od jedne etvrtine (25,88 odsto) svetske populacije i sunitski islam predstavlja religiju sa najveim brojem sledbenika u svetu. U Africi su muslimani 58,90 odsto stanovnistva, dok u Aziji cine 27,95 odsto stanovnistva. Druge religijske grupacije, pre svega hriani, osporavaju pomenute podatke i o njima se vodi estoka debata. Skoro je nemogue sa preciznou utvrditi taan broj sledebenika koje imaju velike svetske religije (hrianstvo, islam, hinduizam, budizam i dr.).1017 Pretapanje Srba u druge nacije, a koje se inae jo od najdavnijih vremena deavalo u mnogim krajevima Evrope, je bilo takvih razmera da nesumnjivo zasluuje posebno istraivanje, ako ni zbog ega drugog a ono pre svega zbog toga to su to tradicionalni osvajai Balkana koristili za odlivanje srpske etnike zajednice i genocid nad preostalim Srbima.1018 Turci su se u ratovima protiv Srba koristili poturenju ili islamizovanju Srba a Nemci i Hrvati njihovom pokatolienju Srba iz Dalmacije, Hercegovine, Bosne, Slavonije i ostalih srpskih krajina. Paralelno sa tim tekao je i proces poarbanaenja Srba kojih danas na Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori i Albaniji ima jako velik broj. A re je o procesu koji je zaeo jo u srednjem veku u vreme dok su i iptari kao i Srbi bili hriani.1019 Austrijski konzul Han govori o takvoj rasprostranjenosti srpskih imena da se nalaze i u najnepristupanijim gudurama Arbanije. Primereno tome sasvim je prihvatljiva tvrdnja da su Sloveni nekada bili najmnogobrojniji stanovnici ove zemlje. Arbanija je naprosto bila preplavljena Srbima i Bugarima. Malisori ak i danas jako dobro znaju da su na malisorskim visovima uveliko stanovali Srbi, ba kao to se i Severna arnautska plemena seaju svog slovenskog porekla Hoti, Kastrati i Klimenti - roena braa crnogorskim plemenima Guima, Bratonoiima i Piperima. Mirditi, i to je jako dobro poznato, imaju i predanje o tome da su bugarskog porekla. Dovoljno je samo navesti podatak da je 1912. godine u Tirani ivelo 2.000 Srba. Po tvrenju ve pomenutog austrijskog konzula a na temelju prostiranja jezika vrlo jasno proizilazi da Sloveni nisu samo osvoji alpijski deo Albanije, nego da oni jo i danas (1912) ive u severnom
Isto Slobodan Jarevi, Arbanaenje, internet 1389.org.rs.arbanasenje.html 7k Cached Similar pages 1019 Pogledati studiju dr Vladana orevia, Arnauti, koja je objavljena u Katena Mundi (Matica Srba i iseljenika Srbije) i Ibarskim novostima iz Kraljeva prireiva Predrag Dragi, 1992. godine.
1018 1017

559
porubu zamlje. to se dalje minulosti tie Sloveni su naseljavali ak i celu junu stranu alpiskog vora.
1020

Kad je o Arbanasima re svakako treba podvui da su oni imali dva rasprostranjenija jezika onaj kojim govore Gege i jezik junih Arnauta, koji se zove Toske. Re je o takvoj razlici u jeziku da se ni oni sami meusobno nisu razumeli. Zbog takve rasprostranjenosti Srba srpski vladar Mihailo je proglasio nezavisnost Srpske pravoslavne crkve u Primorju, s vladianstvom u Baru, jo vie od sto godina pre nego to e Sveti Sava proglasiti autokefalnost Srpske pravoslavne crkve. On je i sahranjen nedaleko od Skadra na Bojani u 11. veku, da bi se drava njegovog sina Bodina rasprostirala od Cetinja i Save do Drima i Pritine, s prestonicom u Skadru. Srbi su, dakle, asimilovani od retko naseljenog naroda koji nije imao ni jedinstven jezik, ni pismo, ni narodnu poeziju. To uostalom potvruju i istraivawa dr Jovana Cvijia koji u jednom trenutku belei: im su Turci zavladali, veina je Arbanasa primila islam i postala odana turskoj upravi. Kao takvi, dobili su potpunu slobodu i postali gospodari. Njihova zemlja izvan glavnih komunikacija i, u tursko vreme, zaputena, nije pruala dovoljno sredstava za ivot. Okrenuli su se na istok i poeli naseljavati plodne doline. Pod uticajem prevlasti Arbanasa, Srbi u Albaniji su islamizirani i poarbanaeni, izuzev jednog dela u oblasti Golog brda, na levoj obali Crnog Drima i onih koji su prebegli u unutranjost Balkana. Nema sumnje da stojimo pred pitanjem: - Zato su se Srbi tako olako odluivali na odroavanje? Stojimo tim vie kad se ima u vidu slian kod drugih naroda. Kad su Turcii preli na islam, a uzeli su ga od Arapa ostali su Turci. Kad su iptari opet preli u islam ostali su iptari. Isti je sluaj i kod Iranaca, i kod Kurda, i kod eena Ili, meu Arapima ima mnogo pravoslavnih katolika, ali su ostali Arapi kao to su to i Arapi muslimani. Nema spora: Samo Srbi, kad preoe na islam, ne elee vie da se zovu Srbima! - ime li to samo one koji dostojanstvo ouvae nadrastoe?!

1020

Isto

560

1. A. Mitrovi, Prodor na Balkan 2. Avram N. Popovi, Odabrani spisi, Centar za kulturu Sava Deanac -Leposavi, Gramis Raka, 2008. 3. Avram N. Popovi, Jedan pogled na Staru Srbiju i Makedoniju, studija iz knjige Avram N. Popovi, Odabrani spisi, Centar za kulturu Sava Deanac - Leposavi, Gramis Raka, 2008. 4. Avram N. Popovi, Jedan pogled na Staru Srbiju i Makedoniju, Pobratimstvo, br. 1, Beograd, 1892. 5. Aleksandar Ili, O realizmu, Prosveta - Nolit - Zavod za izdavanje udbenika, Beograd, 1984. 6. Anton Mato, Lirika Sime Pendurovia, Eseji i feljtoni o srpskim piscima, Beograd, 1952. 7. Arsenije A. Brki, Istorija pedesetogodinjeg verskonacionalnog i kulturno prosvetnog rada druine Rastko uenika Srpske pravoslavne Bogoslovije u Prizrenu (1889 - 1939), u Spomenici Rastko 8. AS, MID, PO, f. XII, pov. br. 1571, Balugdi iz Skoplja, 24. VIII 1908. 9. AS, MID, PP, f. I, br. 989, Bulagdi iz Skoplja, 21. IX 1909. 10. AS, MID, PP, f. II, br. 681, Raki iz Skpoplja 7. X 1909. 11. Atanasije Uroevi, Kosovo, Jedinstvo, Pritina, 1990. 12. B. Hrabak, Arbanaki ustanci 13. Beogradske novine, broj 101, 12. IV 1910. 14. Blagoje Pavlovi, Naselja i migracija stanovnitva optine Leposavi, Institut za srpsku kulturu - Pritina, Leposavi, 2003.

561
15. Boidar Kovaevi, Grigorije Boovi, Uzgredni zapisi, Volja, 1926. i 1926. 16. Branislav Gligorijevi, Kaaci, iseljavanje, Kominterna, specijalno izdanje Duge, Beograd, jul 1988. 17. Branislav Gligorijevi, Albanci u Jugoslaviji izmeu dva rata, referat na konferenciji Internacionalne helsinke federacije za ljudska prava, Be, 7. i 8. jun 1993. 18. Branislav Nui, Kosovo - opis zemlje i naroda, knj. I, Prosveta Beograd, Jedinstvo Pritina, 1986. 19. Branislav Nui, Sabrana dela, knj. 15, Prosveta, Beograd, 2006. 20. Branislav Nui, Sa obala Ohridskog jezera, Fragmenti iz beleaka (1892), Sabrana dela Branislava Nuia, knj. XXIII, putopis iz knjige Razni spisi, Je, Beograd, 1966. 21. , 1901 1913, , , 1988. 21. Branko Horvat, Kosovsko pitanje, Zagreb, 1988. 22. Bukuretanski ugovor o miru , srpsko - crnogorski sporazum od 30. X 1913, srpsko - grki sporazum 3. (16.) VIII 1913, Ministarstvo inostranih dela, Beograd, 1914. 23. V. Kovaevi, Branislav Nui kao komediograf, SKG, kw. LIII, br. 4, Beograd. 24. V. J. Radojevi, Propast srpskih regruta 1915, Beograd, 1967. 25. V. Stovanevi, Prilike u zapadnoj polovini Kosovskog vilajeta prema izvetajima austrougarsko konzula u Skoplju 1900. i 1901. godine I , XII - XIII (1961 - 1962). 26. Vardar, br. 39, od 22. V 1910. 27. , 1867. 1891, , , . XXX, 1923. 28. Vasirion Bjelinski, Pogled na rusku knjievnost u 1847. godini, iz knjige O realizmu, Prosveta - Nolit - Zavod za udbenika, Beograd, 1984. 29. Dr Vaso ubrilovi, Istorija politike misli u Srbiji XIX veka, Beograd, 1958. 30. Vekoslav A. Stankovi, Srpske kole u Prizrenu, Institut za srpsku kulturu, Pritina Leposavi, 2001. 31. Velibor Gligori}, Vladislav Petkovi} Dis, Srpska kwi`evnost u kwi`evnoj kritici - Pesni{tvo od Vojislava do Boji}a, Nolit, Beograd, 1972. 32. Veljko Petrovi, Od Vojislaba do Duia - n{ tzv. modernizam, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici - Pesnitvo od Vojislava do Bojia, Nolit, Beograd, 1972.

562
33. Veselin ureti, Saveznici i jugoslovenska ratna drama, Braunvajg, 1987, 2, 195. 34. Vesna Sekuli, Oslobaanje Kosovkse Mitrovice u Prvom balkanskom ratu, Batina, br. 17. Institut za srpsku kulturu, Pritina Leposavi, 2004. 35. Vidosava Nikoli Stojanevi, Leskovac i osloboeni predeli Srbije 1877 - 1878, Leskovac, 1975. 36. dr Vladan orevi, Arnauti, studija objavljena u Katena Mundi (Matica Srba i iseljenika Srbije) i Ibarskim novostima iz Kraljeva prireiva Predrag Dragi, 1992. godine. 37. Vladimir Bovan, Srpski pisci sa Kosova s kraja 19. i poetka 20. veka, Jedinstvo, Pritina, 1980. 39. Valdimir Bovan, predgovor knjige ivot Srba na Kosovu, NIRO Knjievne novine, Beograd, 1987. 40. Vladimir Bovan, O putopisu Miloa S. Stojanevia, po Staroj Srbiji, sr.wcipeodia. org el/ Milos S. Milojevic 41. Vladimir Stojanevi, Milo S. Milojevi i njegov Putopis o Kosovu i Metohiji, Drutvo Sveti Sava, sr. wcipeodia. org el/ Milos S. Milojevic 42. Vladimir orovi}, Istorija Srba, Zograf, Ni, 2001. 43. Vladimir ernjievski, Estetski odnosi umetnosti prema stvarnosti, iz knjige O realizmu, Prosveta - Nolit - Zavod za izdavanje udbenika, Beograd, 1984. 44. Vojislav uri, predgovor knjizi Pesme Alekse antia, Matica srpska - Srpska knjievna zadruga, Novi Sad - Beograd, 1971. 45. Vojislav uri, Milan Raki, Prosveta, Beograd, 1957. 46. Vuk Karadi, Srpska istorija naeg vremena, Nolit, Beograd, 1975. 47. Vuk Karadi, Danica, Prosveta - Nolit, Beograd, 1985. 48. Vuk Filipovi, Poezija Milana Rakia, Institut za srpsku kulturu, Pritina, 1999. 49. G. Skrivani, Vlastelinstvo sv. Stefana u Banjskoj, Istorijski asopis, VI (1956), 177 - 199. 50. Glasnik skopskog naunog drutva, knj. I, sv. 2. 51. Grupa autora, Kosovska Mitrovica i okolina, Institut za savremenu istoriju, Beograd, 1979. 52. Gojko Tei, Prilozi za biografiju Grigorija Boovia, iz knjige Grigorije Boovi, putovi, Grigorije Boovi, Pri{tina, 1998. 53. Goran Maksimovi, Iskustvo i doivljaj, Gilip Vinji, Beograd, 2007. 54. Grigorije Boovi, Moj Kolain, Stari Kolain, Zubin Potok, 1997.

563
55. Grigorije Boovi, Za verata, Neizmiljeni likovi, knjiga 1, Jedinstvo, Pritina, 1990. 56. Grigorije Boovi, Majka, Neizmiljeni likovi, knjiga 2, Jedinstvo, Pritina, 1990. 57. Grigorije Boovi, Stal Kijev, Bitoljski bogalji i druge prie, Videlo, Beograd, 2003. 58. Grigorije Boovi, Zlate iz Slatine, Bitoljski bogalji, Videlo, Beograd, 2003. 59. Grigorije Boovi, Ljuta pravoslavka, Roblje zarobljeno, knjiga 2, Jedinstvo, Pritina, 1990. 60. Grigorije Boovi, Kraj praga, Bitoljski bogalji i druge prie, Videlo, Beograd, 2003. 61. Grigorije Boovi, Najtei uzmah, Roblje zarobljeno, knjiga 2, Jedinstvo, Pritina, 1990. 62. Grigorije Boovi, Ukletva, Bitoljski bogalji i druge prie, Videlo, Beograd, 2003. 63. Grigorije Boovi, Kod junaka prie, Neizmiljeni likovi, knjiga 1, Jedinstvo, Pritina, 1990. 64. Grigorije Boovi, Munih dana, Neizmiljeni likovi, knjiga 1, Jedinstvo, Pritina, 1990. 65. Grigorije Boovi, Kao jerarh, Roblje zarobljeno, knjiga 2, Jedinstvo, Pritina, 1990. 66. Grigorije Boovi, Oklopnik bez straha i mane, Neizmiljeni likovi, knjiga 1, Jedinstvo, Pritina, 1990. 67. Grigorije Boovi, Krajmirovaki barjaktar, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998. 68. Grigorije Boovi, Dreniko aljenje, Arnautsko aljewe, udesni kuitovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998. 69. Grigorije Boovi, Arnautsko gostoljublje, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998. 70. Grigorije Boovi, Glasita Drenica, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1990. 71. Grigorije Bo`ovi}, Arnautska predusretqivost, ^udesni kutovi, Grigorije Bo`ovi}, Pri{tina, 1990. 72. Grigorije Boovi, Mirjana Maslovari, Roblje zarobljeno, knjiga 2, Jedinstvo, Pritina, 1990. 73. Grigorije Boovi, Umiranje i vaskrsavanje, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998. 74. Grigorije Boovi, Stolica malog Kosova, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998.

564
75. Grigorije Boovi, Mala umadija, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998. 76. Grigorije Boovi, Oporavljeni grad, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998. 77. Grigorije Boovi, Val i valjak, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998. 78. Grigorije Boovi, Trpi Juso, nije lako raja biti, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998. 79. Grigorije Boovi, Jedna poreka no, udni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina, 1998. 80. Grigorije Boovi, Trite drimkola, udesni kutovi, Grigorije Boovi, Pritina., 1998. 81. D. Batakovi, Kosovo i Metohija, internet 82. D. orevi, Austro - srpski sukob oko projekta novopazarske eleznice, I, VII (1957), Projekat Jadranske eleznice u Srbiji 1896 - 19, I, 1956. 83. D. orevi, Izlazak Srbije na Jadransko more i konferencija ambasadora u Londonu 1912, Beograd, 1956. 84. D. J. Milenkovi, Druga srpska armija u Prvom balkanskom ratu 1912 - 1913., Beograd, 1963. 85. D. Jeremija Mitrovi, Srbofobija i njeni izvori, 1991. 86. D. Tani, Leskovac i okolina, www.predejane.rs. 87. D. M. Trajkovi, Nemanjina Duboica, www.predejane.rs 88. DAISIP, MID, PP, f. XVII, broj 4580, Balugdi iz Soluna, 25. VIII 1908. 89. DASIP, Rahiv konzulata iz Pritine, Stevan Tubi srpskom konzulu u Pritini, 17. maja 1912. 90. DAC, MID, f. CXXII, br. 395. za 1911. 91. Diplomatski arhiv, SSIP , POO, T/1 , 1878, Prizren 15. novembra 1877, pov. 478; PO, 1903 , K-35 , Prizren 17. avgust 1903. 92. Dragi Malikovi, Prilike na Kosovu i Metohiji..., Batina, Institut za srpsku kulturu, VIII, Pritina, 1977. 93. Dragi Malikovi, Kosovo i Metohija 1908 - 1912., Institut za srpsku kulturu, Pritina - Leposavi, 2000. 94. Dragi Malikovi, Izbor rako-prizrenskog mitropolita 1912. godine, Institut za srpsku kulturu, Pritina, 2000. 95. Dragia ivkovi}, Simbolizam Vojislava Ilia, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici, Pesnitvo od Vojislava do Bojia, Nolit, Beograd, 1972. 96. Duan Batakovi, Kosovo i Metohija u srpsko - arbanakim odnosima, Jedinstvi Deije novine, Pritina Gornji Milanovac, 1991.

565
97. , t 1852 1912, , , 1938. 98. Prota Duan Veselinovi, Spomenica pedesetogodinjeg i kulturno-prosvetnog rada bogodlovsko - literalne druine Rastko u Prizrenu 1889 - 1939, Skoplje, 1940. 99. uro Gavela, predgovor knjige Sreten L. Popovi, Putovanje po Novoj Srbiji, SKZ, Beograd, 1950. 100. ore Miki, Izmeu balkanskih suseda suseda i velikih sila, studija iz knjige Istorija srpskog naroda, VI - 1, SKZ, Beograd, 1994. 101. Emil erkov, Rimljani na Kosovu, internet 102. Emil erkov, Grad Antinoja - doktorska disertacija, Beograd, 1956. 103. Emil ermakov, Municipium D.D., Muzej Kosova, Pritina Beograd, 1970. 104. . Avramovski, Izvetaji austrougarskog konzula, internet 105. . Stanisavljevi, Bitoljska operacija 1912., Beograd, 1912. 106. ivojin orevi, Istorija vaspitanja u Srba, Beograd, 1958. 107. Zapisnici sa sednica Delegacije Kraljevine SHS na Mirovnoj konferenciji. 108. Zoran . Vukadinovi, predgovor knjige Avram N. Popovi, Odabrani spisi, Centar za kulturu Sava Deanac Laposavi, Gramis, Raka, 2008. 109. Zoran Gavrilovi, Vojislav Ili, Pesnitvo od Vojislava do Bojia, Srpska knjievna zadruga, Nolit, Beograd, 1972. 110. Zoran Gavrilovi, Jovan Dui, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici, Pesnitvo od Vojislava do Bojia, Matica srpska - Srpska knjievna zadruga, Novi Sad - Beograd, 1972. 111. Zoran Gavrilovi, predgovor knjige Teme Milana Rakia, Rad, Beograd, 1963. 112. Zoran Gavrilovi, Od Vojislava do Disa, Nolit, Beograd, 1958. 113. Zoran Gavrilovi, Sima Pandurovi - Jedna knjievna zaraza, Kritika, Matica srpska - Srpska knjievna zadruga, Novi Sad - Beograd, 1971. 114. Ivan Ivani, Srpske manastirske, seoske i varoke kole u Turskoj, Godinjica Nikole upia, knjiga XXXIII, Beograd, 1913. 115. Izvetaj komande Debarskog odseka od 15. VIII 1920 , kao i izvetaj Tree armije oblasti istog dana, VII, IV/3, 61/1, 1/23. 116. Ilustrovani zveanski almanah,[ematizam Zetske banovine, Cetinje, 1951. 117. Isidora Sekuli, Jedna duhovna silueta Milana Rakia, Misao XLIV, 1937.

566
118. Istorija srpskog naroda, SKZ , Beograd, knjiga VI 2. 119. J. Marjanovi, Prilog izuavanja jugoslovenstva u ustanku 1941., JI4, 1, Beograd, 1962. 120. J. M. Jovanovi, Juna Srbija od kraja XVIII veka do osloboenja, Beograd, 1941. 121. J. Popovi}, ivot Srba na Kosovu 1812 1912, pripremio za tampu V. Bovan, Beograd, 1987. 122. J. Cviji, Izlazak Srbije na Jadransko more, Beograd, 1913. 123. J. Cviji, Balkanski rat i Srbija, SAG (1912) 124. J. B. Hoptner, Jugoslavija u krizi, internet 125. Jago K. ilas, Srpske kole na Kosovu i Metohiji od Nemanjia do 1912., Institut za srpku kulturu, Pritina, 2000. 126. Janez Rotar, Slovensko-nacionalni odnosi prema naoj putopisnoj literaturi do 1914. godine, internet 127. Janiije Popovi, ivot Srba na Kosovu 1812 - 1912, NIRO Knjievne novine, Beograd, 1987. 128. Janiije Popovi, Uspomene Nikole Popovia iz Graanice na Kosovu pod Turcima, NIRI Knjievne novine, Beograd, 1987. 129. Janiije Popovi, predgovor knjige ivot Srba na Kosovu, NIRO Knjievne novine, Beograd, 1987. 130. Janiije Popovi, predgovor knjige Uspomene Nikole Popovia iz Graanice na Kosovu pod Turcima, NIRO Knjievne novine, Beograd, 1987. 131. Jaa Tomi, Sabrana dela, Rat na Kosovu i Staroj Srbiji, Prometej, Novi Sad, 2006. 132. Jaa Tomi, Sabrana dela, Rat u Albaniji i oko Skadra, Prometej, Novi Sad, 2006. 133. Jaa Tomi, Sabrana dela, Rat u Bugarskoj i Maedoniji, Prometej, Novi Sad, 2006. 134. Jevto Dedijer, Stara Srbija, geografska i etnografska slika, Internet izdanje, Beograd, 1998. 135. Jovan Dereti, Istorija srpske knjievnosti, Nolit, Beograd, 1983. 136. Jovan Kri, Pesniko delo Milana Rakia, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici, Pesnitvo od Vojislava do Bojia, Nolit, Beograd, 1972. 137. . , 18. , , 1938. 138. . , 16. 19. , , 1950. 139. Jovan Skerli, Kritike, Obnova nae rodoljubive poezije, Matica srpska - Srpska knjievna zadruga, Novi Sad - Beograd, 1971.

567
140. Jovan Skerli, Aleksa anti}, Kritike II, Matica crpska - Srpska knjievna zadruga, Novi Sad - Beograd, 1971. 141. Jovan Skerli, Jovan Dui, Kritika II, Matica srpska - Srpska knjievna zadruga, Novi Sad Beograd, 1971. 142. Jovan Skerli, Milan Raki, Kritika II, Matica srpska - Srpska knjievna zadruga, Novi Sad - Beograd, 1971. 143. Jovan Skerli, Sima Pandurovi - Jedna knjievna zaraza, Kritike, Matica srpska - Srpska knjievna zadruga, Novi Sad - Beograd, 1971. 144. Jovan Skerli, Vladislav Prtkovi Dis - Lani modernizam u srpskoj knjievnosti, Kritike II, Marica srpska - Srpska knjievna zadruga, Novi Sad - Beograd, 1971. 145. Jovan Cviji, Balkansko poluostrvo i junoslovenske zemlje 146. Jovan Cviji, Balkanski rat i Srbija, 1912. 147. Jovan Skerli, Istorija nove srpske knjievnosti, Beograd, 1953. 148. Jovan Tomi, O Arnautima u Staroj Srbiji i Sandaku, internet 149. Jovan Hadi Vasiljevi, Muslimani nae krvi u Junoj Srbiji, www. Rastko.org.yu/vasiljevic-muslimani-html-216k 150. Jordan Risti, Putopisna proza Grigorija Boovia, Novi svet Pritina, Oktoih Podgorica, Pritina, 1994. 151. Josip Lei, Branislav Nui - ivot i djelo, Matica srpska, Novi Sad, 1989. 152. Svetostefanska hrisovulja, spomenik SKA, IV ( 1890 ) 153. K. Stojanovi, Izlazak Srbije na Jadransko more, Beograd, 1927. L. 154. Karl tajnecov, Eine Reise durch die Hochlandergaue Oberalbanies, koju je publikovao u Lajpcigu 1903. internet 155. fra Lovra Mihaievia: Po Albaniji Dojmovi s puta, internet 156. Luka Marinkovi, Izvetaj eneralu Savi Grujiu, ministru predsedniku i ministru inostranih dela, 2. maja 1890. godine, internet www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=277580 - 77k 157. Ljubomir Nedi, Studije iz srpske knjievnosti, Matica srpska SKZ, Novi Sad - Beograd, 1969. 158. M. Jovanovi, Juna Srbija od kraja 17. veka do osloboenja, Beograd 39 -41. 159. M. Lazarevi, Srpsko - turski rat 1912., I - II, Beograd, 1931. 160. M. Todorovi, Solun i balkansko pitanje, Beograd, 1913.

568
161. M. B. Veselinovi, Statistka srpskih kola u turskoj zabiti, 1895/96. Beograd, 1897. 162. M. . Milievi, Kraljevina Srbija, Beograd, 1884, XV 163. Manojlo orevi Prizrenac, Moe li se pomoi naem narodu u Staroj Srbiji, Beogead, 1891. 164. Milan Kasumovi, prevodilac putopisa Spiridona Gopevi}a s nemakog na srpski uvodna re putopisa Spiridona Gopevia Stara Srbija i Makedonija. 165. , , 1878. , , XVI XVIII, 1963 1965. 166. , 13. , , , 1991. 167. Milan Raki, Konzulska pisma, 1905 - 1911, pripremio A. Mitrovi, Beograd, 1983. 168. Milenko Jevtovi, Milan Raki u prozi Gligorija Boovia, Batine, VIII, Pritina, 1977. 169. Milivije Nenin, Lepa zagonetka Milan Raki - predovor knjige Milan Raki - Pesme, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998. 170. Miloje Perovi, Topliki ustanak 1917., Slovo ljubve, Beograd, 1971. 171. , 1941 9144, , (), 5, 1983. 172. Milorad Jevri, Vojisav Ili i Kosovo, Batina, VIII, Pritina, 1997. 173. Milorad Pavi, Vojislav Ili, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici, Pesnitvo od Vojislava do Bojia, Nolit, Beograd, 1972. 174. Milo orevi}, Neobjavljena studija Vuka Filipovia o poeziji i poetici Milana Rakia, Batina, VIII, Pritina, 1997. 175. Milo orevi, Analitiki duh i stvaralaki in I, Institut za srpsku kulturu, Pritina, Struna knjiga, Beograd, 2001. 176. Milo orevi, Vera u nacija, Proza grigorija Boovia, studija iz knjige, Stvaralaki duh i analitiki in, knj. 1, Institut za srpsku kulturu Pritina, Struna knjiga Beograd, 2001. 177. Milo orevi, Struktura i estetiki plan, Znaaj Grigorija Boovia, Analitiki duh i stvaralaki in, knjiga 1, Institut za srpsku kulturu Pritina, Struna knjiga Beograd, 2001. 178. Milo S. Milojevi, Putopis dela prave Stare Srbije, II knjiga, Dravna tamparija, Beograd, 1872, www.scribd.com/doc/8331628 179. Milo S. Milojevi, Putopis dela prave Stare Srbije, III knjiga, Dravna tamparija, Beograd, 1877, www.scribd.com/doc/8331628

569
180. Milutin Milankovi, Uspomene, doivljaji i saznanja iz godina 1909. do 1944, Ratni dnevnik, SAN, knjiga VI, 1952, str. 22. 181. Milutin Foli, Izvetaji ruskog konzula Ivana Stepanovia Jastrebova iz Skadra o slovenskom ivlju i njegovim crkvama u Albaniji u drugoj polovini XIX veka - internet 182. Ministarstvo inostranih dela, Prepiska o arbanakim naseljima u Staroj Srbiji 1898. i 1899, Beograd, 1889. 183. Miodrag Pavlovi, Jovan Dui, Danas, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici, Pesnitvo od Vojislava do Bojia, Nolit, Beograd, 1972. 184. Miodrag Pavlovi, Pesnitvo Milana Rakia, Danas, 1964, I, br. 4. 185. Miodrag Pavlovi, Vladislav Petkovi Dis, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici - Pesnitvo od Vojislava do Bojia, Nolit, Beograd, 1972. 186. Miodrag Proti, Sima Pandurovi, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici, Pesnitvo od Vojislava do Bojia, Nolit, Beograd, 1972. 187. Miroslav Mitrovi, Pokojnom Avramu Popoviu, profesoru, direktoru gimnazije u penziji iz Kosovske Mitrovice, Bour sa Kosova, god. 1, br. 1, Kosovska Mitrovica, 1934. 188. Miroslav Nasti, Nastii, Ibarska Slatina - genealogija jednog plemena i prilozi za istoriju jednog kosovskog sela, Liber Nastii, Beograd, 2005. 189. Mihajlo Vojvodi, i Dragoljub ivojinovi, Veliki rat Srbije 1914 1918, Beograd, 1970. 190. Mihailo Gavrilovi, Milo Obrenovi, knjiga III, Nova tamparija Davidovi, Beograd 1912. 191. N. P. Ili, Osloboenje June Srbije, www.predejane.rs. 192. Niko upani u svojoj brouri Mazedonien und das turkische Problem koja je publikovana u Beu 1903. 193. Niko Nini, Albanija in Albanci - iz mojih balkznskih spomenov, Edinost, 1909. godine - kao samostalnu brouru objavio ve 1910. godine, internet izdawe 194. Nikolaj Dobroljubov, Mrano carstvo, iz knjige O realizmu, Prosveta - Nolit - Zavod za izdavanje udbenika, Beograd, 1984. 195. Arhimandrit Niifor Dui, Rako-prizrenska mitropolija i nacionalno-kulturna misija Srbije u Staroj srbiji i Makedoniji, Beograd, 1896. 196. O. Davis, Ancient mining in the Central Balkans , Revue internationales II, Beograd 1936. 197. Ognjen Radulovi, Gde je nestalo 17 sanduka, www.politika.rs/ilustro/215215. htm

570
198. Olga Nikoli, Srpske kole u Vuitrnu 1828 - 1912, Pritina, 1999, str. 104 105. 199. Olga Pjanovi - Lukovi, Srbi - narod najstariji, www. politika. Rs/ilustro/215215. htm 200. Oliver Potezica, Organizacija islamske konferencije, Sluzbeni glasnik, internet www.islambosna.ba/forum/politika-i-aktuelnosti/oliverpotezica-organizacija-islamske-konferencije-oik/?wap2 - 58k - Cached Similar pages 201. P. Jankovi, Kosovo, opis zemlje i naroda, SKG, kw. VII, br. 4, Beograd, 1902. 202. P. Orlovi, Pitanje o Staroj Srbiji, Beograd, 1901. 203. Pavle Delatovi Ivanov, Slika Stanja na Kosovu i Metohiji, internet, http: www. Glas javnosti. co. yu 29. 08. 2003. 204. , . , 1990. 205. , 21. SS , , 1987. 206. Paula Sajberica pod naslovom Albanien und die Albanesen 207. Pero Slijepevi, Alaksa anti, Srpska knjievnost u knjievnoj kritici, Penitvo od Vojislava do Bojia, Nolit, Beogra, 1972. 208. Petar Vlahovi, Nuiev doprinos tnologiji i folkloristci, predgovor knjige Branislav . Nui, Kosovo, opis zemlje i naroda, knj. I i II, Prosveta Beograd i Jedinstvo Pritina, 1986. 209. Petar Kosti, Prosvetno kulturni ivot pravoslavnih Srba u Prizrenu i njegovoj okolini u XIX i poetkom XX veka, Skoplje, 1933. 210. Petar Kosti, Evropski konzuli 211. Petar Kosti, Sima A. Igumanov, Juna Srbija, knj. II, br 15. 1922. 212. Petar Koi, Jedna famozna svadba, Sabrana djela, I - IV, kwiga II, Svijetlost -Sarajevo, Prosveta Beograd, 1967. 213. Petar Koi, Slike iz Stare Srbije i Maedonije, Sabrana djela, I IV, kwiga II, Svijetlost -Sarajevo, Prosveta Beograd, 1967. 214. Petar Koi, Prepiska, Sabrana djela, I IV, kwiga III, Svijetlost -Sarajevo, Prosveta Beograd, 1967. 215. Petar Koi, Sabrana djela, knjiga II, Besjeda, Banja Luka Beograd, 2002. 216. Peter Kukulj, Das Furstenthum Serbien und turkisehe Sebien Stara Srbija, sr. wkipeodia. org el/ Milos S. Milojevic 217. Petar S. Petrovi, Predejane i okolina, Beograd, 2007, www.predejane.rs. 218. Politika, 2. VII 1912.

571
219. Popovi Radovan, Ratni reporter Jaa Tomi, pogovor u knjizi Rat u Maedoniji i Bugarskoj, Prometej, Novi Sad, 2006. 220. Predrag Palavestra, Istorija moderne srpske knjievnosti, SKZ, Beograd, 1986. 221. Prosvetni glasnik Kraljevine SHS , 9/1923, 554, 562. 222. Prosvetni glasnik 1922/23, XI, 602, 605. 223. Radomir Konstantinovi, Bie i jezik, I - VIII, Rad-ProsvetaMatica Srpska, Beograd - Novi Sad, 1983. 224. Rajko Premovi, Letopis O Vuk Karadi u Soanici, Progres - orevi, Kosovska Mitrovica, 1998. 225. Rajko Todi, iptarski zulum i srpska diplomatija: Srbima na Kosovu spremala se jermenska sudbina i pokoq, internet - www.srpskonasledje.rs/sr-l/1998/04/article-05.html - 38k 226. S. Velmar Jankovi, O Nuiu koji se ne smeje, pogovor u: B. Nui, Stari Beograd, Biblioteka, Batina, knj. 7, Beograd, 1984. 227. , t , , 1975. 228. Slavia Nedeljkovi Goran S. Jovi, Istorijsko - geografski pogled na demografske karakteristike Kosova i Metohije krajem XIX i poetkom XX veka, Batina, Institut sa srpsku kulturu, sveska br. 9 10, Pritina, 1998 1999. 229. Slubene novine, broj 237. od 10. avgusta 1931. 230. Spomenica Bogoslovije 231. Serafim Risti, Pla Stare Srbije, sr. wcipeodia. org el/Milos S. Milojevic 232. Slobodan Jarevi, Arbanaenje, internet 1389.org.rs.arbanasenje.html 7k Cached Similar pages 233. Spiridon Gopevi, Stara Srbija i Makedonija, Prvi deo, tamparija Dimitrija Davidovia, Beograd, 1890, (fototipsko izdanje Pergamenta iz Pritine, 1995.), www.scribd.com/doc/8331628 234. Spiridon Gopevi, Stara Srbija i Makedonija, Drugi deo, tamparija Dimitrija Davidovia, Beograd, 1890, (fototipsko izdanje Pergamenta iz Pritine, 1995.), www.scribd.com/doc/8331628 235. Sreten L. Popovi, Putovanje po novoj Srbiji, SKZ, Beograd, 1950. 236. Stojan Novakovi, Manastir Banjska, zadubina kralja Milutina u srpskoj istoriji, Glas XXXII, ( 1892 ), 8 - 9. 237. , 1807. t, t t , , 2, , 1787.

572
238. Sunica Deni, Knjievno delo Manojla orevia Prizrenca, Institut za srpsku kulturu, Pritina Leposavi Beograd Kosovska Mitrovica, 2003. 239. Sunica Deni, Branislav Nui i Stojan Kapetanovi u Kosovskom vilajetu, Batina, sveska br. 8, Institut za srpsku kulturu, Pritina, 1997. 240. Tihomir orevi, Raka i okolina, SIZ kulture SO Raka, Raka, 1987. 241. Tihomir orevi, Prilozi za knjievnost, jezik, istoriju i folklore, kw. 14, sv. 1 2, Beograd, 1934. 242. Todor Kruevac, Sukob u Skoplju, Petar Koi, Prosveta, Beograd, 1951. 243. Todor Manojlovi, Osnovi i razvoj moderne poezije, Filip Vinji, Beograd, 1987. 244. Todor P. Stankovi, Putne beleke, www.rastko.org.yu/kosovo/istorija/kosovo-chronicles/ks-part 2a.html-95k 245. Feliks Kanic, Srbija - zemlja i stanovnitvo, www.predejane.rs.