P. 1
Anka Lalovic Ishrana u Antickom Rimu

Anka Lalovic Ishrana u Antickom Rimu

|Views: 18|Likes:
Published by Srdjan Stefanov

More info:

Published by: Srdjan Stefanov on Nov 12, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/12/2011

pdf

text

original

http://www.anarheologija.org/clanci/index.

php

Anka Lalović ISHRANA U ANTIČKOM RIMU

U najranijim vremenima Rimljani su živeli jednostavno i skromno. Uglavnom su se hranili kašom od brašna, povrćem, voćem, ribom i maslinovim uljem. Prvi profesionalni kuvar došao je u Rim 190. godine pre n.e, a prva pekara otvorena je oko 200. godine pre Hrista. Od I veka nove ere, doba najveće moći i bogatstva, Rim menja svoj način života i od kulinarstva stvara prefinjenu umetnost. Najbolje prodavani robovi bili su upravo oni koji su bili stručnjaci u ovoj oblasti. Bogati Rimljani su tada počeli da preteruju u svom rasipništvu i ekstravagantnosti, te su mnogi od njih postali drugačija vrsta roblja - robovi svojih stomaka. Čuveni filozof Seneka je sarkastično optuživao svoje sugrađane "da su jeli do povraćanja, a povraćali - da bi jeli".

Ovaj kvart u antičkoj Pompeji bio je isključivo namenjen pekarstvu. Sa leve strane vide se tri ogromna kamena žrvnja koje su okretali magarci, pa čak i robovi. Tako se dobijalo sveže brašno, koje se odmah koristilo za pravljenje hleba i ostalih peciva u zgradi sa desne strane. U dnu slike nalazi se pravi rimski hleb iz 79. godine pre naše ere, koji je otkriven u jednoj kući u Pompeji.

1

nana. šafran. cimet. Kasnije. Gajili su grašak. Zanimljivo. šljive. lošijeg kvaliteta. smokve.php Šta zna dete šta je sto miliona Koliko je Seneka bio u pravu. korišćen je pripremala brašnena kaša. sočivo. blitvu. Apicije je izvršio samoubistvo. bob. mnogi začini koji se pominju u originalnim rimskim receptima danas nisu poznati. kupus. bademe. osim domaćih. endiviju. a najviše zastupljeni u kuhinjama bili su biber.http://www. 2 . pečurke i druge jestive biljke. tikvice. breskve. ovaj mu je rezignirano odgovorio: "Kako je moguće da pravi gurman živi u takvom siromaštvu?" Posle toga. krastavac. špargle. Apicija: ovaj je nasledio 100 miliona (!) sestercija. peršun. kesten. orahe. govori nam podatak iz života čuvenog rimskog rasipnika. od čega je najveću sumu utrošio na ekstravagantne večere. rotkvu. najviše su koristili masline. riba i voće. miloduh (selen). nar. sočivo. trešnje. Kada ga je poslužitelj skrušeno izvestio da mu je preostalo još samo 10 miliona. bob. praziluk. U njoj se Ručni žrvanj za mlevenje žita. a šta . koristili su i razne uvezene. šargarepu.anarheologija. kruške. đumbir. a religijske svečanosti na kojima su žrtvovane životinje. dinje i lubenice. zatim jabuke. u kući običnog pučanstva. kada su otvorene pekare. Od začina. salate ili začine. pasulj.org/clanci/index. kim. limun. urme. Šta bismo od ovoga sve jeli i pili. koprivu. seme pinije (pinjole). crni i beli luk. Siromašni svet u to vreme i dalje ima umerene obroke i jednostavnu kuhinju. mirođija. karfiol. artičoke. i to crni. Od voća. prokelj. za mnoge od njih predstavljale su jedinu mogućnost da se najedu mesa. kulinara i sladokusca. mušmule. grožđe. "da ne bi morao da sedi za običnom trpezom".nikako Rimljani su poznavali razne vrste biljaka od kojih su pripremali variva. kupovali su i hleb. Iz prirode su uzimali zelje.

kao i (danas) ukrasne ptice . zečevi i srndaći. Maslac je bio nepoznat starim Latinima. Spremali su kokoši. posebno su bili na ceni divlji veprovi.labudove. drozdove i paunove. guske. a služili kao . najviše se koristila ovčetina. ždralove. ovaca i koza. dotle je na trpezama bogatih bilo jesetre.anarheologija. jegulja. rakova i ostriga. 3 . pa zatim mleko i sir krava. flamingose. Rimski trgovci imali su dugo radno vreme. Dok je običan svet od plodova mora koristio jeftine. patke. galebova i ostalih vodenih ptica. a da bi se izbegle svakodnevne gužve. Na reljefu prikazan je prodavac povrća u Ostiji. na rimskoj trpezi su znale da se nađu i žabe. Rimljani su rado jeli živinsko i ptičije meso. zubataca. Od ostalih namirnica. male i slano konzervisane ribe. Takođe. roba je nocu dopremana u grad. nojeve. rado su se jela jaja kokoši. Sir je po pravilu bio sušen na dimu. Od divljači. a poseban specijalitet predstavljali su puhovi. paunova. kao i puževi spremljeni sa vinom. fazana. golubove. Posebno su bile među sladokuscima cenjene vulve i punjena vimena mladih prasica. koje su tovili orasima. jaretina. dok su sitne poslastice predstavljali crvčci i skakavci.org/clanci/index. luci grada Rima. tunja. jagnjetina.http://www. medom i makom. svinjetina i govedina.php Što se tiče mesa.predjelo. žirom i kesenom i pripremali ih sa mlekom. mrene. zatim meso mladih magaraca. od kojih je posebno cenjen jezik i mozak. Izuzetna poslastica bili su slavuji.

Pili su ih razblažena sa vodom. najviše je korišćeno maslinovo ulje. Pri jelu služili su se kašikama.http://www.org/clanci/index. kosti ili metala (bronze. Presa za dobijanje maslinovog ulja. krčage. 4 . kojih je bilo oko 18 vrsta. prihvatili su od Grka pripremanje hleba sa kvascem i pečenje u zidanim pećima. jeli brašnenu kašu sličnu palenti. činije. jaja. Preko zime. a neka specijalna su kao dodatak imala latice ruža i ljubičica. a pili su i pivo. srebra i zlata). meda i oraha. čaše i pehare. zagrevali su vodu i vino u bronzanim samovarima sa dodatkom začina. korisili su ječam i pšenicu koje su mleli na ručnim žrvnjevima ili onim koje su pokretale životinje. bronze. Kada se i gde sve jelo i pilo Hrana se pripremala u kuhinji (lat. Od žitarica. a u II veku pre n. koja je bila smeštena u podrumskim prostorijama. Hleb su u početku pripremali u vidu beskvasne lepinje.vino kuvano sa medom. a za najimućnije . culina . koja je i kasnije ostala glavna hrana u običnom narodu. kao i ostala italska plemena. Osim hleba. stakla. Od stonog posuđa upotrebljavali su plitke i duboke tanjire. pa su do tada. bakra. Za piće..od srebra i zlata. Rimljani su prilično kasno upoznali pripremanje hleba. dok su kao aperitiv služili mulsum . a između jela prste su prali mirišljavom vodom. veliki kameni sto za pripremanje hrane. sokove.otuda današnji naziv kulinarstvo).anarheologija.php Za pripremu hrane. Najradije su jeli prstima. koristili su mnogobrojna domaća i uvezena vina.. razblaženo sirće. u zavisnosti od statusa domaćina. pripremana su i raznovrsna peciva sa dodatkom mleka. U njoj se nalazila zidana peć za hleb. a kasnije i u vodenicama.e. zatim svinjska i guščija mast kao i goveđi. noževima i čačkalicama od drveta. cisterna sa vodom i niz raznovrsnog kuhinjskog pribora od keramike i metala. ovčiji i kozji loj. snegom ili ledom. Proizvodili su ih od keramike. Rimljani su pripremali kaldu. uzdignuto ognjište za kuvanje.

Tako je svima jedini pravi obrok bila večera i. sir. kao što su bile Neronove. mogla je biti skromna i brzo se završiti. seljak ili patricij. Rimljani su imali tri glavna obroka dnevno: doručak (iantaculum). između 12 i 13 časova. Apicijeve ili Trimalhionove. Za doručak koji se obavljao od 7 do 9 časova Rimljani su imali hleb. pečurke. malo vina. i kod današnjih Francuza .php Seoska vila u Boskorealu.anarheologija.prim. jer tako je npr. riba. so. Za ručak. redakcije). od kojih je kod svih.http://www. jaja. na stolu je često bio hladan obrok: varivo. koje su trajale do zore! 5 . U dvorištu vile. (Ovo ne čudi posebno. med. Veliki deo ovog gazdinstva proizvodio je vino i zejtin. glavni obrok bila večera. kao i sveže i suvo voće. ručak (prandium) i večeru (cena). nalazile su se ogromne posude za skladištenje ovih tečnosti. bez obzira da li je običan građanin.org/clanci/index. ili su pak koristili ostatke večere. voće i vino. ili pak one ekstremne. dugačka 40 i siroka 20 metara. u zavisnosti od okolnosti i društvenog položaja. masline.

Apicija. žlica vegete! (ovo ne pokušavajte sami kod kuće!) Da bismo bar delimično upoznali rimsku kuhinju i uporedili ondašnje i sadašnje recepte. Prema vrsti posla koji su obavljali. riba. pelivani ili plesačice. lakardijaši. da bi na goste moglo da se baca cveće. Za glavni obrok bili su pripremani specijaliteti od raznog mesa. Jedna strana stola bila je slobodna za posluživanje. pevači. voće. uzećemo nekoliko recepata dobrog poznavaoca rimskog kulinarstva i gurmana . puževi. a pio se mulsum. zaštitnika vina i aristokratija koristila ih je prilikom svojih vinogradarstva. Trpezarija je zauzimala glavno mesto u kući i bila bogato ukrašavana freskama i mozaicima.anarheologija. zbog stalne sumnje da su mogla da budu zatrovana. dok su žene i deca sedeli na klupama i stolicama. razno povrće. robovi su nosili različita imena: jelonoša. ili su u njih bile ugrađene cevčice kojima su se do gostiju dovodili razni mirisi. pevači. glavno mesto zauzimao je sto i ležajevi oko njega. kitari i fruli. dok je narod jeo u kuhinji. U bogatim rimskim kućama jelo se služilo u trpezariji (triclinium). slonovom košću ili tkaninom i često su bile pokretne. Rimljani su jeli poluležeći. kao i sam čin kupovine namirnica. Rimska (opominjala je da je život kratak i da zato treba uživati) Pozlaćeni ili predstava boga Dionisa. povrća.. a preko leta u atrijumu. za koju su obično pripremana hladna jela: jaja. božanstva arheolozi su otkrili i u carskoj palati u Felix Romuliani. ribe. kao i za zabavljače. sviračice na harfi. sir.. Ostali deo trpezarije bio je slobodan za robove-poslužitelje.org/clanci/index. Upravo takvu jednu predstavu ovog gozbi i svečanosti. Otmene večere trajale su dugo i za to vreme goste su zabavljali guslari. vinotoča ili pregustator . a sve to sa raznovrsnim sosovima. Predjelo od kajsija 6 . od kojih je najcenjenija bila ruža. Večera je počinjala posle 16 časova zakuskom. Jedan od čestih motiva na mozaicima bila je predstava skeleta srebrni pehari. Tavanice su oblagane drvetom.php Na reljefu je prikazana prodavnica živine. školjke.http://www. Od nameštaja u trpezariji.rob koji je prvi probao sva jela i pića. I.

kima. iseci na komade pa isprži na ulju. a zatim dodaj dva kuvana mozga. Poslastica sa biberom Uzmi belo brašno i skuvaj ga u mleku kao gustu kašu. suve nane. presolca i ulja. prošek vino i sirće. suvu nanu. pečenog kima. i preruči preko kajsija. urmi. proprži i prelij sosom načinjenim od bibera. meda. prelij preko komada noja i pospi biberom. meda. čubra. presolca i ulja.zapanjena redakcija) Za kuvanog noja treba da napraviš sos od bibera. presolca. semena celera. Posoli spolja i prži u kuvanom medu. vina i ulja. Poslastica od urmi Očisti urme od koštica. divlje kumine. meda. Što se tiče slatkiša. meda. peršuna. luka. Kada proključa. Jelen u sosu Jelena skuvaj (! . presolac i vino. sos se pravi od bibera. a onda stavi ulje. Školjke Za školjke. seme komorača. miloduh. napuni orasima ili pinjolama ili tucanim biberom. kada se ohladi. miloduha.php Očisti kajsije. med. suvog šafrana. 7 . sirćeta.anarheologija. peršuna. nane. Julijanova čorba Potopi griz i kuvaj dok ne zavri. poveži brašnom. vina. stavi u hladnu vodu. Priprema murine Ispeci murinu i prelij je sosom od bibera. prženog badema. presolca i cimeta. mednog vina. miloduha. suvih šljiva. presolca i ulja.http://www. prošeka. pospi biberom i posluži. sirćeta. pa poređaj u posudu. Pomešaj biber. urmi. Nisu poznavali šećer. pospi biberom i služi. Sve to skuvaj i poveži brašnom. Odresci Ispeci odreske i prelij ih sosom od bibera.redakcija). sirćeta. miloduha. nego su za zaslađivanje upotrebljavali med. luka. miloduha. semena celera. sirćeta. presolac.org/clanci/index. oko 170 g isitnjenog mesa. biber. Kuvani noj (!!! . Rimljani nisu imali veliki izbor kao ni potrebu za njima. Izvadi i prelij medom. Izruči na poslužavnik pa. Stavi malo ulja i ostavi da se krčka na tihoj vatri.

koji su uokviravali krilatog zeca kojim je kuvar hteo da predstavi Pegaza. Ispod njega. Pošto su ga svi razgledali i izrazili svoje divljenje.. od kojih je svaki bio predstavljen naročitim gurmanlukom: riba . neka vrsta trofeja sa dvanaest zodijačkih znakova. ušli su drugi robovi noseći veliki poslužavnik na kome je bila drvena kvočka nasađena na jajima koja su ličila na paunova. staro sto godina. ušle su sluge noseći na poslužavniku divovskog vepra. Zatim su usledila nova iznenađenja: pošto je čopor veoma nestašnih lovačkih pasa ujurio u sobu. Domaćin se pravio kao da sumnja u njihovu svežinu i tako se otkrilo da je ljuska bila od testa.goveđom krmenadlom. četiri satirčica sipalo je iz malih mešina pikantan sos na neke fine ribe. nalazio se ogroman poslužavnik prepun ugojenih pilića i masne punjene svinjske maramice.. Zatim je dat znak za početak gozbe i. da bi podražavale žar.sa dva barbuna. Zatim su došli drugi robovi zbog pranja ruku i u tu svrhu upotrebljeno je čisto vino.php Rimski mozaik koji prikazuje najčešće korišćene ribe na trpezi.org/clanci/index. dok su svirači gudili neku veselu muziku. Za to vreme. na domaćinov znak ušla su četiri roba korakom igre i podigla gornji deo trofeja. Na stolovima su bili postavljeni tanjiri sa puhovima začinjenim medom i makom i kobasice koje su se pušile na srebrnom roštilju. a da se unutra nalazi lepa i debela riba koja je plivala po pobiberenom žumancetu. bik .http://www.velikim jastogom. o čijim zubima su visile dve 8 . tako da je izgledalo kao da plivaju u plićaku. ili im je davala vodu u skupocenim posudama da operu ruke. Na sto je izneto falernsko vino. zapečaćeno u amforama od debelog stakla. crne suve šljive posute crvenim zrncima nara. ispod koga su bile stavljane. A zatim je došlo prvo glavno jelo večeri. rak . Gozba za sva vremena Da bismo upotpunili sliku kuvarske veštine i maštovitosti antičkih kuvara.anarheologija. pomenućemo i zbivanja na Trimalhionovoj gozbi: "Gomila robova sačekivala je goste na ulazu u kuću i odvodila do kupatila. Zatim su ih sluge vodile u triklinij i pokazivale mesta za stolom.

u strašnoj brzini. Gozba je bila tek na polovini." Anka Lalović kustos Zaječarskog muzeja Zaječar Preporučena literatura: • • • • • Apicije..edu/~mjw/recipes/ethnic/historical/ant-rom-coll. Beograd-Ljubljana. naredio da je smesta otvori i iz svinjskog stomaka pokuljale su vruće kobasice i krvavice. Grupa autora. Lovci su stajali okolo. I baš kada je trebalo da bude kažnjen zbog neoprostivog zaborava. Tada je Trimalhion naredio da se svakom gostu pripremi po jedna ptica. On je zamahnuo nožem i snažno ga zario vepru u slabinu. E. Preporučene Web stranice: http://www-2. Ugostiteljstvo u antičko doba.. a neko pametniji pozvao svoje robove i tiho im naredio da pripreme nosiljku i buktinje.html http://www. praveći se da je uslišio molbe gostiju. I još ostrige i puževi pride. Antički Rim. 1967.http://www.html http://www2. Sluge su sada iznosile na sto svinju ogromnih razmera kojoj je kuvar.php korpice od palminog lišća prepune urmi. Iz zasekotine je poletelo jato drozdova. Domaćin je postao tužan i setan zbog više popijenog vina i počeo da govori o smrti.edu/outis/food.cs. Everyday Life in Ancient Rome. i kljukana guska okružena ribama i svakovrsnim pticama koje je kuvar vajarskom veštinom napravio od svinjskog mesa. i dunje načičkane bodljama da bi ličile na ježeve. Zagreb.html 9 .anarheologija.org/clanci/index.cmu. 1970. Zatim je na sto stavljen pobednički trofej od kolača i voća sa žutim šafranom. 1961.crystalinks. tobože.. Petronije Arbiter. Zagreb. domaćin mu je. R. a zatim opet ugojene kokoške sa punjenim guščijim jajima i drozdovi od najfinijeg belog brašna punjeni suvim grožđem i orasima. F. Cowell. London.edu/~kelseydb/Exhibits/Food/text/industry. Beograd.html http://www. 1989. 1976. O kuvanju. Košćak. a zatim se neprimetno iskrao. Tada je uz zadivljene pokliče gostiju stupio u trpezariju nekakav bradat lovac. Vajner. Ljubljana. Trimalhionova gozba.umich. zaboravio da izvadi drob. Satirikon. B. 1962. Život u antičkom svetu.. spremni sa trskama posutim lepkom za ptice i za tren oka polovili su drozdove.carthage. Neko je pao pod sto.com/romefood.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->