http://www.anarheologija.org/clanci/index.

php

Anka Lalović ISHRANA U ANTIČKOM RIMU

U najranijim vremenima Rimljani su živeli jednostavno i skromno. Uglavnom su se hranili kašom od brašna, povrćem, voćem, ribom i maslinovim uljem. Prvi profesionalni kuvar došao je u Rim 190. godine pre n.e, a prva pekara otvorena je oko 200. godine pre Hrista. Od I veka nove ere, doba najveće moći i bogatstva, Rim menja svoj način života i od kulinarstva stvara prefinjenu umetnost. Najbolje prodavani robovi bili su upravo oni koji su bili stručnjaci u ovoj oblasti. Bogati Rimljani su tada počeli da preteruju u svom rasipništvu i ekstravagantnosti, te su mnogi od njih postali drugačija vrsta roblja - robovi svojih stomaka. Čuveni filozof Seneka je sarkastično optuživao svoje sugrađane "da su jeli do povraćanja, a povraćali - da bi jeli".

Ovaj kvart u antičkoj Pompeji bio je isključivo namenjen pekarstvu. Sa leve strane vide se tri ogromna kamena žrvnja koje su okretali magarci, pa čak i robovi. Tako se dobijalo sveže brašno, koje se odmah koristilo za pravljenje hleba i ostalih peciva u zgradi sa desne strane. U dnu slike nalazi se pravi rimski hleb iz 79. godine pre naše ere, koji je otkriven u jednoj kući u Pompeji.

1

crni i beli luk. Zanimljivo. kupovali su i hleb. a religijske svečanosti na kojima su žrtvovane životinje. korišćen je pripremala brašnena kaša. šljive. artičoke. šargarepu. kesten. U njoj se Ručni žrvanj za mlevenje žita. Kasnije. sočivo.nikako Rimljani su poznavali razne vrste biljaka od kojih su pripremali variva. kupus. dinje i lubenice. kada su otvorene pekare. Kada ga je poslužitelj skrušeno izvestio da mu je preostalo još samo 10 miliona.http://www. bademe.php Šta zna dete šta je sto miliona Koliko je Seneka bio u pravu. "da ne bi morao da sedi za običnom trpezom". a najviše zastupljeni u kuhinjama bili su biber. karfiol. riba i voće. Gajili su grašak. Apicija: ovaj je nasledio 100 miliona (!) sestercija. 2 . seme pinije (pinjole). breskve. Siromašni svet u to vreme i dalje ima umerene obroke i jednostavnu kuhinju. pasulj. tikvice. grožđe. a šta . kruške. smokve. ovaj mu je rezignirano odgovorio: "Kako je moguće da pravi gurman živi u takvom siromaštvu?" Posle toga. šafran. sočivo. u kući običnog pučanstva. nar. od čega je najveću sumu utrošio na ekstravagantne večere. rotkvu. lošijeg kvaliteta. kim. bob. kulinara i sladokusca. mnogi začini koji se pominju u originalnim rimskim receptima danas nisu poznati. pečurke i druge jestive biljke. Od voća. endiviju. salate ili začine. za mnoge od njih predstavljale su jedinu mogućnost da se najedu mesa. najviše su koristili masline. praziluk. osim domaćih. đumbir. miloduh (selen). trešnje. orahe. prokelj.org/clanci/index. limun. mušmule. špargle. nana. urme. koprivu. i to crni. mirođija. peršun. Iz prirode su uzimali zelje. Apicije je izvršio samoubistvo. Od začina. zatim jabuke. Šta bismo od ovoga sve jeli i pili. cimet. bob. blitvu. krastavac. koristili su i razne uvezene.anarheologija. govori nam podatak iz života čuvenog rimskog rasipnika.

kao i puževi spremljeni sa vinom. zečevi i srndaći. drozdove i paunove. nojeve. a služili kao .php Što se tiče mesa. žirom i kesenom i pripremali ih sa mlekom. jegulja. dok su sitne poslastice predstavljali crvčci i skakavci. Spremali su kokoši. zatim meso mladih magaraca. golubove. male i slano konzervisane ribe. jaretina. od kojih je posebno cenjen jezik i mozak. Rimski trgovci imali su dugo radno vreme. a poseban specijalitet predstavljali su puhovi. tunja. Maslac je bio nepoznat starim Latinima. dotle je na trpezama bogatih bilo jesetre. guske. Rimljani su rado jeli živinsko i ptičije meso. rakova i ostriga. svinjetina i govedina. Sir je po pravilu bio sušen na dimu. posebno su bili na ceni divlji veprovi. fazana. paunova. pa zatim mleko i sir krava. flamingose.org/clanci/index. Takođe. Od divljači. patke.labudove. Dok je običan svet od plodova mora koristio jeftine.anarheologija. koje su tovili orasima. Posebno su bile među sladokuscima cenjene vulve i punjena vimena mladih prasica.http://www.predjelo. ždralove. jagnjetina. a da bi se izbegle svakodnevne gužve. mrene. medom i makom. Od ostalih namirnica. rado su se jela jaja kokoši. 3 . na rimskoj trpezi su znale da se nađu i žabe. kao i (danas) ukrasne ptice . roba je nocu dopremana u grad. najviše se koristila ovčetina. galebova i ostalih vodenih ptica. ovaca i koza. Na reljefu prikazan je prodavac povrća u Ostiji. Izuzetna poslastica bili su slavuji. zubataca. luci grada Rima.

a za najimućnije .anarheologija. a između jela prste su prali mirišljavom vodom. Rimljani su pripremali kaldu. prihvatili su od Grka pripremanje hleba sa kvascem i pečenje u zidanim pećima.php Za pripremu hrane. bronze. a neka specijalna su kao dodatak imala latice ruža i ljubičica. pa su do tada. čaše i pehare. koja je bila smeštena u podrumskim prostorijama. jeli brašnenu kašu sličnu palenti. u zavisnosti od statusa domaćina. korisili su ječam i pšenicu koje su mleli na ručnim žrvnjevima ili onim koje su pokretale životinje. 4 . snegom ili ledom. a u II veku pre n. Kada se i gde sve jelo i pilo Hrana se pripremala u kuhinji (lat. Od žitarica. dok su kao aperitiv služili mulsum . koristili su mnogobrojna domaća i uvezena vina.e. jaja. ovčiji i kozji loj. Najradije su jeli prstima. Pri jelu služili su se kašikama. krčage. Presa za dobijanje maslinovog ulja. kao i ostala italska plemena. Hleb su u početku pripremali u vidu beskvasne lepinje.od srebra i zlata. srebra i zlata). najviše je korišćeno maslinovo ulje. bakra.org/clanci/index. a pili su i pivo. Za piće. sokove. noževima i čačkalicama od drveta. zagrevali su vodu i vino u bronzanim samovarima sa dodatkom začina. Od stonog posuđa upotrebljavali su plitke i duboke tanjire. a kasnije i u vodenicama. uzdignuto ognjište za kuvanje. stakla. Preko zime. pripremana su i raznovrsna peciva sa dodatkom mleka. meda i oraha. Osim hleba.otuda današnji naziv kulinarstvo). kosti ili metala (bronze. U njoj se nalazila zidana peć za hleb.http://www. Pili su ih razblažena sa vodom. culina . Proizvodili su ih od keramike. razblaženo sirće.vino kuvano sa medom.. činije. cisterna sa vodom i niz raznovrsnog kuhinjskog pribora od keramike i metala. Rimljani su prilično kasno upoznali pripremanje hleba. veliki kameni sto za pripremanje hrane. koja je i kasnije ostala glavna hrana u običnom narodu. kojih je bilo oko 18 vrsta. zatim svinjska i guščija mast kao i goveđi..

kao što su bile Neronove. ručak (prandium) i večeru (cena). med. Rimljani su imali tri glavna obroka dnevno: doručak (iantaculum). između 12 i 13 časova. na stolu je često bio hladan obrok: varivo. malo vina. Za ručak. voće i vino. riba.php Seoska vila u Boskorealu. sir. nalazile su se ogromne posude za skladištenje ovih tečnosti. jaja. glavni obrok bila večera.prim. ili pak one ekstremne. ili su pak koristili ostatke večere. Veliki deo ovog gazdinstva proizvodio je vino i zejtin. mogla je biti skromna i brzo se završiti. (Ovo ne čudi posebno. seljak ili patricij. dugačka 40 i siroka 20 metara. i kod današnjih Francuza . U dvorištu vile. od kojih je kod svih. so.org/clanci/index. kao i sveže i suvo voće. koje su trajale do zore! 5 . Tako je svima jedini pravi obrok bila večera i.anarheologija. u zavisnosti od okolnosti i društvenog položaja. pečurke. redakcije).http://www. Apicijeve ili Trimalhionove. masline. jer tako je npr. Za doručak koji se obavljao od 7 do 9 časova Rimljani su imali hleb. bez obzira da li je običan građanin.

razno povrće. povrća. Jedna strana stola bila je slobodna za posluživanje. zbog stalne sumnje da su mogla da budu zatrovana. da bi na goste moglo da se baca cveće. kitari i fruli. božanstva arheolozi su otkrili i u carskoj palati u Felix Romuliani.Apicija. vinotoča ili pregustator . Za glavni obrok bili su pripremani specijaliteti od raznog mesa. Ostali deo trpezarije bio je slobodan za robove-poslužitelje. slonovom košću ili tkaninom i često su bile pokretne. za koju su obično pripremana hladna jela: jaja. Rimska (opominjala je da je život kratak i da zato treba uživati) Pozlaćeni ili predstava boga Dionisa. glavno mesto zauzimao je sto i ležajevi oko njega. Rimljani su jeli poluležeći. žlica vegete! (ovo ne pokušavajte sami kod kuće!) Da bismo bar delimično upoznali rimsku kuhinju i uporedili ondašnje i sadašnje recepte. sir. Tavanice su oblagane drvetom.. Od nameštaja u trpezariji. pevači.. dok je narod jeo u kuhinji. kao i sam čin kupovine namirnica. Otmene večere trajale su dugo i za to vreme goste su zabavljali guslari. Jedan od čestih motiva na mozaicima bila je predstava skeleta srebrni pehari. zaštitnika vina i aristokratija koristila ih je prilikom svojih vinogradarstva. a preko leta u atrijumu. I. Trpezarija je zauzimala glavno mesto u kući i bila bogato ukrašavana freskama i mozaicima. Predjelo od kajsija 6 . lakardijaši. puževi. Prema vrsti posla koji su obavljali. ili su u njih bile ugrađene cevčice kojima su se do gostiju dovodili razni mirisi. pelivani ili plesačice. od kojih je najcenjenija bila ruža. Večera je počinjala posle 16 časova zakuskom. a pio se mulsum. U bogatim rimskim kućama jelo se služilo u trpezariji (triclinium).php Na reljefu je prikazana prodavnica živine. voće. riba. dok su žene i deca sedeli na klupama i stolicama. uzećemo nekoliko recepata dobrog poznavaoca rimskog kulinarstva i gurmana . a sve to sa raznovrsnim sosovima. Upravo takvu jednu predstavu ovog gozbi i svečanosti. pevači. kao i za zabavljače.rob koji je prvi probao sva jela i pića. robovi su nosili različita imena: jelonoša.http://www.anarheologija. ribe. školjke. sviračice na harfi.org/clanci/index.

sirćeta. meda. divlje kumine. urmi. oko 170 g isitnjenog mesa. peršuna. meda. suvog šafrana. biber. peršuna. luka. prošek vino i sirće. nane. med.org/clanci/index. presolca. presolac i vino. semena celera.redakcija). Rimljani nisu imali veliki izbor kao ni potrebu za njima. miloduha.http://www. Što se tiče slatkiša. semena celera. Sve to skuvaj i poveži brašnom. pečenog kima. kada se ohladi. suve nane. presolca i ulja. stavi u hladnu vodu.anarheologija. Poslastica sa biberom Uzmi belo brašno i skuvaj ga u mleku kao gustu kašu. a onda stavi ulje. Posoli spolja i prži u kuvanom medu. nego su za zaslađivanje upotrebljavali med. Poslastica od urmi Očisti urme od koštica. Odresci Ispeci odreske i prelij ih sosom od bibera. vina. miloduha. presolca i ulja. čubra. Priprema murine Ispeci murinu i prelij je sosom od bibera. Izruči na poslužavnik pa. luka. miloduha. napuni orasima ili pinjolama ili tucanim biberom. pospi biberom i posluži. urmi. sirćeta. prošeka. meda. proprži i prelij sosom načinjenim od bibera. prelij preko komada noja i pospi biberom. Jelen u sosu Jelena skuvaj (! . sos se pravi od bibera. meda.zapanjena redakcija) Za kuvanog noja treba da napraviš sos od bibera.php Očisti kajsije. miloduh. miloduha. kima. presolca i cimeta. prženog badema. Nisu poznavali šećer. pospi biberom i služi. Pomešaj biber. i preruči preko kajsija. Kada proključa. vina i ulja. sirćeta. mednog vina. a zatim dodaj dva kuvana mozga. suvih šljiva. 7 . iseci na komade pa isprži na ulju. presolac. poveži brašnom. presolca i ulja. Izvadi i prelij medom. pa poređaj u posudu. suvu nanu. Školjke Za školjke. Stavi malo ulja i ostavi da se krčka na tihoj vatri. Kuvani noj (!!! . Julijanova čorba Potopi griz i kuvaj dok ne zavri. sirćeta. seme komorača.

neka vrsta trofeja sa dvanaest zodijačkih znakova. na domaćinov znak ušla su četiri roba korakom igre i podigla gornji deo trofeja.. ušli su drugi robovi noseći veliki poslužavnik na kome je bila drvena kvočka nasađena na jajima koja su ličila na paunova. Gozba za sva vremena Da bismo upotpunili sliku kuvarske veštine i maštovitosti antičkih kuvara. Na stolovima su bili postavljeni tanjiri sa puhovima začinjenim medom i makom i kobasice koje su se pušile na srebrnom roštilju. dok su svirači gudili neku veselu muziku. a da se unutra nalazi lepa i debela riba koja je plivala po pobiberenom žumancetu..sa dva barbuna.velikim jastogom.goveđom krmenadlom. od kojih je svaki bio predstavljen naročitim gurmanlukom: riba .org/clanci/index. tako da je izgledalo kao da plivaju u plićaku. ili im je davala vodu u skupocenim posudama da operu ruke. Zatim su došli drugi robovi zbog pranja ruku i u tu svrhu upotrebljeno je čisto vino. Pošto su ga svi razgledali i izrazili svoje divljenje. Na sto je izneto falernsko vino. A zatim je došlo prvo glavno jelo večeri. da bi podražavale žar. ispod koga su bile stavljane. Zatim su usledila nova iznenađenja: pošto je čopor veoma nestašnih lovačkih pasa ujurio u sobu.php Rimski mozaik koji prikazuje najčešće korišćene ribe na trpezi. o čijim zubima su visile dve 8 . rak . Domaćin se pravio kao da sumnja u njihovu svežinu i tako se otkrilo da je ljuska bila od testa. ušle su sluge noseći na poslužavniku divovskog vepra. pomenućemo i zbivanja na Trimalhionovoj gozbi: "Gomila robova sačekivala je goste na ulazu u kuću i odvodila do kupatila. koji su uokviravali krilatog zeca kojim je kuvar hteo da predstavi Pegaza. četiri satirčica sipalo je iz malih mešina pikantan sos na neke fine ribe. bik . Ispod njega. zapečaćeno u amforama od debelog stakla. crne suve šljive posute crvenim zrncima nara. Zatim je dat znak za početak gozbe i. nalazio se ogroman poslužavnik prepun ugojenih pilića i masne punjene svinjske maramice. Za to vreme. staro sto godina.http://www.anarheologija. Zatim su ih sluge vodile u triklinij i pokazivale mesta za stolom.

html 9 . Vajner. I baš kada je trebalo da bude kažnjen zbog neoprostivog zaborava. On je zamahnuo nožem i snažno ga zario vepru u slabinu. Beograd. Cowell. Preporučene Web stranice: http://www-2.crystalinks. naredio da je smesta otvori i iz svinjskog stomaka pokuljale su vruće kobasice i krvavice.com/romefood.cmu. Neko je pao pod sto.. R.html http://www. spremni sa trskama posutim lepkom za ptice i za tren oka polovili su drozdove. Zagreb. 1967. B. 1970. zaboravio da izvadi drob.php korpice od palminog lišća prepune urmi.edu/outis/food. Trimalhionova gozba. a zatim opet ugojene kokoške sa punjenim guščijim jajima i drozdovi od najfinijeg belog brašna punjeni suvim grožđem i orasima. praveći se da je uslišio molbe gostiju.edu/~kelseydb/Exhibits/Food/text/industry. i kljukana guska okružena ribama i svakovrsnim pticama koje je kuvar vajarskom veštinom napravio od svinjskog mesa. London.anarheologija.carthage. Grupa autora. Petronije Arbiter. i dunje načičkane bodljama da bi ličile na ježeve. Satirikon. Zatim je na sto stavljen pobednički trofej od kolača i voća sa žutim šafranom. Everyday Life in Ancient Rome. Život u antičkom svetu. 1976.html http://www. Antički Rim. 1989. 1961. Iz zasekotine je poletelo jato drozdova. a zatim se neprimetno iskrao." Anka Lalović kustos Zaječarskog muzeja Zaječar Preporučena literatura: • • • • • Apicije.edu/~mjw/recipes/ethnic/historical/ant-rom-coll.html http://www2. 1962.org/clanci/index. Domaćin je postao tužan i setan zbog više popijenog vina i počeo da govori o smrti. E. Gozba je bila tek na polovini.. Zagreb.. u strašnoj brzini. Sluge su sada iznosile na sto svinju ogromnih razmera kojoj je kuvar. I još ostrige i puževi pride. O kuvanju.cs. F. Ugostiteljstvo u antičko doba. tobože. Tada je Trimalhion naredio da se svakom gostu pripremi po jedna ptica. Lovci su stajali okolo. Tada je uz zadivljene pokliče gostiju stupio u trpezariju nekakav bradat lovac. Beograd-Ljubljana.umich. Košćak. domaćin mu je. a neko pametniji pozvao svoje robove i tiho im naredio da pripreme nosiljku i buktinje.http://www.. Ljubljana.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful