http://www.anarheologija.org/clanci/index.

php

Anka Lalović ISHRANA U ANTIČKOM RIMU

U najranijim vremenima Rimljani su živeli jednostavno i skromno. Uglavnom su se hranili kašom od brašna, povrćem, voćem, ribom i maslinovim uljem. Prvi profesionalni kuvar došao je u Rim 190. godine pre n.e, a prva pekara otvorena je oko 200. godine pre Hrista. Od I veka nove ere, doba najveće moći i bogatstva, Rim menja svoj način života i od kulinarstva stvara prefinjenu umetnost. Najbolje prodavani robovi bili su upravo oni koji su bili stručnjaci u ovoj oblasti. Bogati Rimljani su tada počeli da preteruju u svom rasipništvu i ekstravagantnosti, te su mnogi od njih postali drugačija vrsta roblja - robovi svojih stomaka. Čuveni filozof Seneka je sarkastično optuživao svoje sugrađane "da su jeli do povraćanja, a povraćali - da bi jeli".

Ovaj kvart u antičkoj Pompeji bio je isključivo namenjen pekarstvu. Sa leve strane vide se tri ogromna kamena žrvnja koje su okretali magarci, pa čak i robovi. Tako se dobijalo sveže brašno, koje se odmah koristilo za pravljenje hleba i ostalih peciva u zgradi sa desne strane. U dnu slike nalazi se pravi rimski hleb iz 79. godine pre naše ere, koji je otkriven u jednoj kući u Pompeji.

1

Kasnije. bob. koristili su i razne uvezene. korišćen je pripremala brašnena kaša. Šta bismo od ovoga sve jeli i pili. nar. Od voća. "da ne bi morao da sedi za običnom trpezom". Gajili su grašak. kada su otvorene pekare. peršun.anarheologija. špargle. crni i beli luk. a najviše zastupljeni u kuhinjama bili su biber. zatim jabuke. lošijeg kvaliteta. od čega je najveću sumu utrošio na ekstravagantne večere. kupus. dinje i lubenice. praziluk. blitvu. đumbir. Apicija: ovaj je nasledio 100 miliona (!) sestercija. bob. u kući običnog pučanstva. artičoke. i to crni. karfiol. 2 . pečurke i druge jestive biljke. a šta . Siromašni svet u to vreme i dalje ima umerene obroke i jednostavnu kuhinju. orahe. breskve. kulinara i sladokusca. riba i voće. seme pinije (pinjole). govori nam podatak iz života čuvenog rimskog rasipnika. Zanimljivo. U njoj se Ručni žrvanj za mlevenje žita. prokelj. sočivo. salate ili začine. smokve. mušmule. a religijske svečanosti na kojima su žrtvovane životinje. koprivu. šargarepu. krastavac. limun.php Šta zna dete šta je sto miliona Koliko je Seneka bio u pravu.nikako Rimljani su poznavali razne vrste biljaka od kojih su pripremali variva. endiviju. ovaj mu je rezignirano odgovorio: "Kako je moguće da pravi gurman živi u takvom siromaštvu?" Posle toga.http://www. mnogi začini koji se pominju u originalnim rimskim receptima danas nisu poznati. nana. trešnje. cimet. najviše su koristili masline. kruške. urme. Kada ga je poslužitelj skrušeno izvestio da mu je preostalo još samo 10 miliona. tikvice. kim. mirođija. pasulj. miloduh (selen). Apicije je izvršio samoubistvo. kesten. grožđe. bademe. kupovali su i hleb. Od začina. osim domaćih. šljive. za mnoge od njih predstavljale su jedinu mogućnost da se najedu mesa. šafran. Iz prirode su uzimali zelje. sočivo. rotkvu.org/clanci/index.

galebova i ostalih vodenih ptica. pa zatim mleko i sir krava. Rimski trgovci imali su dugo radno vreme. 3 .labudove. Spremali su kokoši. rakova i ostriga. a poseban specijalitet predstavljali su puhovi. Maslac je bio nepoznat starim Latinima. od kojih je posebno cenjen jezik i mozak. Rimljani su rado jeli živinsko i ptičije meso. patke. Takođe. mrene. na rimskoj trpezi su znale da se nađu i žabe. Dok je običan svet od plodova mora koristio jeftine. kao i (danas) ukrasne ptice . koje su tovili orasima. a da bi se izbegle svakodnevne gužve.anarheologija. najviše se koristila ovčetina. rado su se jela jaja kokoši.predjelo. tunja. golubove. roba je nocu dopremana u grad. Posebno su bile među sladokuscima cenjene vulve i punjena vimena mladih prasica. jegulja.http://www. guske. Od ostalih namirnica. drozdove i paunove. ovaca i koza. Od divljači. jagnjetina. Sir je po pravilu bio sušen na dimu. fazana. dotle je na trpezama bogatih bilo jesetre.php Što se tiče mesa. paunova. dok su sitne poslastice predstavljali crvčci i skakavci. ždralove. zatim meso mladih magaraca. žirom i kesenom i pripremali ih sa mlekom. a služili kao .org/clanci/index. Na reljefu prikazan je prodavac povrća u Ostiji. posebno su bili na ceni divlji veprovi. zubataca. luci grada Rima. flamingose. medom i makom. nojeve. svinjetina i govedina. Izuzetna poslastica bili su slavuji. kao i puževi spremljeni sa vinom. jaretina. zečevi i srndaći. male i slano konzervisane ribe.

koja je i kasnije ostala glavna hrana u običnom narodu. Proizvodili su ih od keramike. ovčiji i kozji loj. stakla. a između jela prste su prali mirišljavom vodom. Pili su ih razblažena sa vodom. Rimljani su pripremali kaldu.php Za pripremu hrane.anarheologija. veliki kameni sto za pripremanje hrane. činije. u zavisnosti od statusa domaćina. razblaženo sirće. zatim svinjska i guščija mast kao i goveđi. pripremana su i raznovrsna peciva sa dodatkom mleka. jeli brašnenu kašu sličnu palenti.org/clanci/index.od srebra i zlata.. noževima i čačkalicama od drveta. a kasnije i u vodenicama. srebra i zlata). korisili su ječam i pšenicu koje su mleli na ručnim žrvnjevima ili onim koje su pokretale životinje. Presa za dobijanje maslinovog ulja. Pri jelu služili su se kašikama. Kada se i gde sve jelo i pilo Hrana se pripremala u kuhinji (lat. kosti ili metala (bronze.http://www. U njoj se nalazila zidana peć za hleb. 4 .. koja je bila smeštena u podrumskim prostorijama. a u II veku pre n. culina . Od žitarica. a za najimućnije .otuda današnji naziv kulinarstvo). Najradije su jeli prstima. Za piće. a neka specijalna su kao dodatak imala latice ruža i ljubičica.vino kuvano sa medom. bakra. kojih je bilo oko 18 vrsta. bronze. kao i ostala italska plemena. uzdignuto ognjište za kuvanje.e. prihvatili su od Grka pripremanje hleba sa kvascem i pečenje u zidanim pećima. Osim hleba. Preko zime. a pili su i pivo. Rimljani su prilično kasno upoznali pripremanje hleba. snegom ili ledom. krčage. najviše je korišćeno maslinovo ulje. jaja. cisterna sa vodom i niz raznovrsnog kuhinjskog pribora od keramike i metala. sokove. meda i oraha. čaše i pehare. koristili su mnogobrojna domaća i uvezena vina. Od stonog posuđa upotrebljavali su plitke i duboke tanjire. Hleb su u početku pripremali u vidu beskvasne lepinje. pa su do tada. dok su kao aperitiv služili mulsum . zagrevali su vodu i vino u bronzanim samovarima sa dodatkom začina.

nalazile su se ogromne posude za skladištenje ovih tečnosti. koje su trajale do zore! 5 . na stolu je često bio hladan obrok: varivo. u zavisnosti od okolnosti i društvenog položaja. i kod današnjih Francuza . so. redakcije). seljak ili patricij. pečurke.http://www. dugačka 40 i siroka 20 metara. Za ručak. Apicijeve ili Trimalhionove. jer tako je npr. Tako je svima jedini pravi obrok bila večera i. voće i vino. malo vina. Rimljani su imali tri glavna obroka dnevno: doručak (iantaculum). Za doručak koji se obavljao od 7 do 9 časova Rimljani su imali hleb. ili pak one ekstremne. Veliki deo ovog gazdinstva proizvodio je vino i zejtin. kao što su bile Neronove.prim. glavni obrok bila večera. bez obzira da li je običan građanin. masline. riba.php Seoska vila u Boskorealu. med. između 12 i 13 časova. ručak (prandium) i večeru (cena). (Ovo ne čudi posebno. U dvorištu vile. kao i sveže i suvo voće. od kojih je kod svih. sir. mogla je biti skromna i brzo se završiti.org/clanci/index. ili su pak koristili ostatke večere. jaja.anarheologija.

za koju su obično pripremana hladna jela: jaja. vinotoča ili pregustator . dok su žene i deca sedeli na klupama i stolicama.org/clanci/index. I. pelivani ili plesačice.http://www. voće. uzećemo nekoliko recepata dobrog poznavaoca rimskog kulinarstva i gurmana . Predjelo od kajsija 6 . sviračice na harfi. Za glavni obrok bili su pripremani specijaliteti od raznog mesa. Otmene večere trajale su dugo i za to vreme goste su zabavljali guslari. kao i sam čin kupovine namirnica. Upravo takvu jednu predstavu ovog gozbi i svečanosti. Ostali deo trpezarije bio je slobodan za robove-poslužitelje. da bi na goste moglo da se baca cveće. Večera je počinjala posle 16 časova zakuskom. pevači. kitari i fruli. U bogatim rimskim kućama jelo se služilo u trpezariji (triclinium). Od nameštaja u trpezariji. Tavanice su oblagane drvetom. božanstva arheolozi su otkrili i u carskoj palati u Felix Romuliani. školjke. sir. ili su u njih bile ugrađene cevčice kojima su se do gostiju dovodili razni mirisi. lakardijaši.. Jedna strana stola bila je slobodna za posluživanje. slonovom košću ili tkaninom i često su bile pokretne. povrća. riba. Rimljani su jeli poluležeći. puževi. kao i za zabavljače.php Na reljefu je prikazana prodavnica živine. pevači. ribe. a preko leta u atrijumu. od kojih je najcenjenija bila ruža. zbog stalne sumnje da su mogla da budu zatrovana. glavno mesto zauzimao je sto i ležajevi oko njega. a sve to sa raznovrsnim sosovima. žlica vegete! (ovo ne pokušavajte sami kod kuće!) Da bismo bar delimično upoznali rimsku kuhinju i uporedili ondašnje i sadašnje recepte. zaštitnika vina i aristokratija koristila ih je prilikom svojih vinogradarstva.. Trpezarija je zauzimala glavno mesto u kući i bila bogato ukrašavana freskama i mozaicima. Jedan od čestih motiva na mozaicima bila je predstava skeleta srebrni pehari. Rimska (opominjala je da je život kratak i da zato treba uživati) Pozlaćeni ili predstava boga Dionisa. razno povrće. robovi su nosili različita imena: jelonoša. Prema vrsti posla koji su obavljali. dok je narod jeo u kuhinji. a pio se mulsum.rob koji je prvi probao sva jela i pića.Apicija.anarheologija.

semena celera. sirćeta. Odresci Ispeci odreske i prelij ih sosom od bibera. luka. miloduha. miloduh. presolca i ulja. Stavi malo ulja i ostavi da se krčka na tihoj vatri. peršuna. vina i ulja.php Očisti kajsije. kima. presolca i ulja. suvih šljiva. Julijanova čorba Potopi griz i kuvaj dok ne zavri. prošek vino i sirće. biber. presolca i ulja. prženog badema. presolca i cimeta.zapanjena redakcija) Za kuvanog noja treba da napraviš sos od bibera. meda.anarheologija. prošeka. pospi biberom i posluži. Nisu poznavali šećer. Sve to skuvaj i poveži brašnom. čubra. Izruči na poslužavnik pa. Rimljani nisu imali veliki izbor kao ni potrebu za njima. sirćeta. peršuna. suvu nanu. pospi biberom i služi. urmi. sirćeta. sirćeta.http://www. vina. Kuvani noj (!!! . suve nane. Priprema murine Ispeci murinu i prelij je sosom od bibera. luka. oko 170 g isitnjenog mesa. iseci na komade pa isprži na ulju. Posoli spolja i prži u kuvanom medu. Pomešaj biber. a zatim dodaj dva kuvana mozga. napuni orasima ili pinjolama ili tucanim biberom. Kada proključa. miloduha. poveži brašnom. semena celera. Poslastica od urmi Očisti urme od koštica. pa poređaj u posudu. Što se tiče slatkiša. Izvadi i prelij medom. miloduha.org/clanci/index. Školjke Za školjke. a onda stavi ulje. med. nane. presolca. suvog šafrana. pečenog kima. Poslastica sa biberom Uzmi belo brašno i skuvaj ga u mleku kao gustu kašu. kada se ohladi. stavi u hladnu vodu. urmi. proprži i prelij sosom načinjenim od bibera. presolac i vino. divlje kumine. meda. i preruči preko kajsija. Jelen u sosu Jelena skuvaj (! . meda. mednog vina. meda.redakcija). 7 . prelij preko komada noja i pospi biberom. presolac. nego su za zaslađivanje upotrebljavali med. seme komorača. miloduha. sos se pravi od bibera.

rak . koji su uokviravali krilatog zeca kojim je kuvar hteo da predstavi Pegaza.anarheologija. Domaćin se pravio kao da sumnja u njihovu svežinu i tako se otkrilo da je ljuska bila od testa. staro sto godina. zapečaćeno u amforama od debelog stakla. pomenućemo i zbivanja na Trimalhionovoj gozbi: "Gomila robova sačekivala je goste na ulazu u kuću i odvodila do kupatila.sa dva barbuna.http://www. ili im je davala vodu u skupocenim posudama da operu ruke. crne suve šljive posute crvenim zrncima nara. Gozba za sva vremena Da bismo upotpunili sliku kuvarske veštine i maštovitosti antičkih kuvara. dok su svirači gudili neku veselu muziku..php Rimski mozaik koji prikazuje najčešće korišćene ribe na trpezi. Zatim su usledila nova iznenađenja: pošto je čopor veoma nestašnih lovačkih pasa ujurio u sobu..velikim jastogom. ispod koga su bile stavljane. Zatim su došli drugi robovi zbog pranja ruku i u tu svrhu upotrebljeno je čisto vino. neka vrsta trofeja sa dvanaest zodijačkih znakova. nalazio se ogroman poslužavnik prepun ugojenih pilića i masne punjene svinjske maramice. Na stolovima su bili postavljeni tanjiri sa puhovima začinjenim medom i makom i kobasice koje su se pušile na srebrnom roštilju. Za to vreme. od kojih je svaki bio predstavljen naročitim gurmanlukom: riba . Pošto su ga svi razgledali i izrazili svoje divljenje. Zatim su ih sluge vodile u triklinij i pokazivale mesta za stolom. bik . četiri satirčica sipalo je iz malih mešina pikantan sos na neke fine ribe. A zatim je došlo prvo glavno jelo večeri.org/clanci/index. na domaćinov znak ušla su četiri roba korakom igre i podigla gornji deo trofeja. da bi podražavale žar. Ispod njega. tako da je izgledalo kao da plivaju u plićaku. Zatim je dat znak za početak gozbe i. ušli su drugi robovi noseći veliki poslužavnik na kome je bila drvena kvočka nasađena na jajima koja su ličila na paunova. Na sto je izneto falernsko vino. ušle su sluge noseći na poslužavniku divovskog vepra. o čijim zubima su visile dve 8 .goveđom krmenadlom. a da se unutra nalazi lepa i debela riba koja je plivala po pobiberenom žumancetu.

1989.umich. 1976.html 9 . Zatim je na sto stavljen pobednički trofej od kolača i voća sa žutim šafranom. Trimalhionova gozba.org/clanci/index. a neko pametniji pozvao svoje robove i tiho im naredio da pripreme nosiljku i buktinje.com/romefood. Ugostiteljstvo u antičko doba. Lovci su stajali okolo. Gozba je bila tek na polovini.php korpice od palminog lišća prepune urmi. Tada je uz zadivljene pokliče gostiju stupio u trpezariju nekakav bradat lovac.html http://www.edu/outis/food. tobože. Everyday Life in Ancient Rome. praveći se da je uslišio molbe gostiju. London. zaboravio da izvadi drob.crystalinks.cs.carthage.anarheologija.html http://www2. R. i kljukana guska okružena ribama i svakovrsnim pticama koje je kuvar vajarskom veštinom napravio od svinjskog mesa. a zatim opet ugojene kokoške sa punjenim guščijim jajima i drozdovi od najfinijeg belog brašna punjeni suvim grožđem i orasima. Sluge su sada iznosile na sto svinju ogromnih razmera kojoj je kuvar.cmu. Ljubljana. O kuvanju. B. a zatim se neprimetno iskrao.html http://www.. E. Preporučene Web stranice: http://www-2. u strašnoj brzini. Iz zasekotine je poletelo jato drozdova.edu/~mjw/recipes/ethnic/historical/ant-rom-coll. 1970. Neko je pao pod sto. Tada je Trimalhion naredio da se svakom gostu pripremi po jedna ptica. Grupa autora. 1967. Košćak. i dunje načičkane bodljama da bi ličile na ježeve. spremni sa trskama posutim lepkom za ptice i za tren oka polovili su drozdove. Beograd-Ljubljana. Cowell. Domaćin je postao tužan i setan zbog više popijenog vina i počeo da govori o smrti.. 1961. I baš kada je trebalo da bude kažnjen zbog neoprostivog zaborava. Antički Rim. Satirikon. naredio da je smesta otvori i iz svinjskog stomaka pokuljale su vruće kobasice i krvavice.edu/~kelseydb/Exhibits/Food/text/industry. Zagreb. Život u antičkom svetu. 1962. Vajner.. I još ostrige i puževi pride. Petronije Arbiter. Beograd." Anka Lalović kustos Zaječarskog muzeja Zaječar Preporučena literatura: • • • • • Apicije. On je zamahnuo nožem i snažno ga zario vepru u slabinu. F. Zagreb..http://www. domaćin mu je.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful