http://www.anarheologija.org/clanci/index.

php

Anka Lalović ISHRANA U ANTIČKOM RIMU

U najranijim vremenima Rimljani su živeli jednostavno i skromno. Uglavnom su se hranili kašom od brašna, povrćem, voćem, ribom i maslinovim uljem. Prvi profesionalni kuvar došao je u Rim 190. godine pre n.e, a prva pekara otvorena je oko 200. godine pre Hrista. Od I veka nove ere, doba najveće moći i bogatstva, Rim menja svoj način života i od kulinarstva stvara prefinjenu umetnost. Najbolje prodavani robovi bili su upravo oni koji su bili stručnjaci u ovoj oblasti. Bogati Rimljani su tada počeli da preteruju u svom rasipništvu i ekstravagantnosti, te su mnogi od njih postali drugačija vrsta roblja - robovi svojih stomaka. Čuveni filozof Seneka je sarkastično optuživao svoje sugrađane "da su jeli do povraćanja, a povraćali - da bi jeli".

Ovaj kvart u antičkoj Pompeji bio je isključivo namenjen pekarstvu. Sa leve strane vide se tri ogromna kamena žrvnja koje su okretali magarci, pa čak i robovi. Tako se dobijalo sveže brašno, koje se odmah koristilo za pravljenje hleba i ostalih peciva u zgradi sa desne strane. U dnu slike nalazi se pravi rimski hleb iz 79. godine pre naše ere, koji je otkriven u jednoj kući u Pompeji.

1

org/clanci/index.anarheologija. i to crni. miloduh (selen). Siromašni svet u to vreme i dalje ima umerene obroke i jednostavnu kuhinju. za mnoge od njih predstavljale su jedinu mogućnost da se najedu mesa. Iz prirode su uzimali zelje. a religijske svečanosti na kojima su žrtvovane životinje. bob. orahe.php Šta zna dete šta je sto miliona Koliko je Seneka bio u pravu. mirođija. nana. crni i beli luk. Šta bismo od ovoga sve jeli i pili. pečurke i druge jestive biljke. mušmule. artičoke. bob. breskve. tikvice. špargle. korišćen je pripremala brašnena kaša. Kasnije. praziluk. kada su otvorene pekare. pasulj. kim. U njoj se Ručni žrvanj za mlevenje žita. peršun. krastavac. koristili su i razne uvezene. a najviše zastupljeni u kuhinjama bili su biber. endiviju. kesten. Apicija: ovaj je nasledio 100 miliona (!) sestercija. lošijeg kvaliteta. šafran. dinje i lubenice. šargarepu. od čega je najveću sumu utrošio na ekstravagantne večere. sočivo.nikako Rimljani su poznavali razne vrste biljaka od kojih su pripremali variva. a šta . "da ne bi morao da sedi za običnom trpezom". ovaj mu je rezignirano odgovorio: "Kako je moguće da pravi gurman živi u takvom siromaštvu?" Posle toga. cimet. salate ili začine. osim domaćih. kruške.http://www. najviše su koristili masline. Od začina. kulinara i sladokusca. urme. Kada ga je poslužitelj skrušeno izvestio da mu je preostalo još samo 10 miliona. šljive. grožđe. riba i voće. sočivo. Od voća. kupovali su i hleb. prokelj. trešnje. đumbir. govori nam podatak iz života čuvenog rimskog rasipnika. nar. Gajili su grašak. bademe. zatim jabuke. seme pinije (pinjole). Apicije je izvršio samoubistvo. mnogi začini koji se pominju u originalnim rimskim receptima danas nisu poznati. u kući običnog pučanstva. smokve. karfiol. blitvu. 2 . limun. koprivu. kupus. Zanimljivo. rotkvu.

a služili kao . Rimski trgovci imali su dugo radno vreme. Maslac je bio nepoznat starim Latinima. jegulja. patke. Takođe. golubove. guske. 3 . a da bi se izbegle svakodnevne gužve. kao i puževi spremljeni sa vinom. dotle je na trpezama bogatih bilo jesetre. Izuzetna poslastica bili su slavuji. jagnjetina.org/clanci/index. medom i makom. Dok je običan svet od plodova mora koristio jeftine. pa zatim mleko i sir krava. ovaca i koza.php Što se tiče mesa. žirom i kesenom i pripremali ih sa mlekom. luci grada Rima.anarheologija. koje su tovili orasima. posebno su bili na ceni divlji veprovi. svinjetina i govedina. od kojih je posebno cenjen jezik i mozak. najviše se koristila ovčetina. paunova. kao i (danas) ukrasne ptice . na rimskoj trpezi su znale da se nađu i žabe. tunja. Posebno su bile među sladokuscima cenjene vulve i punjena vimena mladih prasica.http://www. a poseban specijalitet predstavljali su puhovi. mrene. Sir je po pravilu bio sušen na dimu. nojeve. Na reljefu prikazan je prodavac povrća u Ostiji. roba je nocu dopremana u grad. Rimljani su rado jeli živinsko i ptičije meso. dok su sitne poslastice predstavljali crvčci i skakavci. flamingose. rado su se jela jaja kokoši. Spremali su kokoši. Od ostalih namirnica.predjelo. fazana. galebova i ostalih vodenih ptica. rakova i ostriga. jaretina. ždralove. zubataca. zatim meso mladih magaraca. Od divljači. drozdove i paunove. zečevi i srndaći. male i slano konzervisane ribe.labudove.

Najradije su jeli prstima. Rimljani su prilično kasno upoznali pripremanje hleba. Proizvodili su ih od keramike. bakra. Pri jelu služili su se kašikama. sokove. koja je i kasnije ostala glavna hrana u običnom narodu. stakla. uzdignuto ognjište za kuvanje.otuda današnji naziv kulinarstvo). zagrevali su vodu i vino u bronzanim samovarima sa dodatkom začina. bronze. a kasnije i u vodenicama. ovčiji i kozji loj. srebra i zlata). Rimljani su pripremali kaldu. Presa za dobijanje maslinovog ulja. korisili su ječam i pšenicu koje su mleli na ručnim žrvnjevima ili onim koje su pokretale životinje.vino kuvano sa medom.e. Za piće. Pili su ih razblažena sa vodom.org/clanci/index. Kada se i gde sve jelo i pilo Hrana se pripremala u kuhinji (lat. jeli brašnenu kašu sličnu palenti. činije. prihvatili su od Grka pripremanje hleba sa kvascem i pečenje u zidanim pećima. kosti ili metala (bronze. culina . noževima i čačkalicama od drveta. a između jela prste su prali mirišljavom vodom. kao i ostala italska plemena. pripremana su i raznovrsna peciva sa dodatkom mleka. cisterna sa vodom i niz raznovrsnog kuhinjskog pribora od keramike i metala.. Od stonog posuđa upotrebljavali su plitke i duboke tanjire. koja je bila smeštena u podrumskim prostorijama. koristili su mnogobrojna domaća i uvezena vina.http://www. u zavisnosti od statusa domaćina. zatim svinjska i guščija mast kao i goveđi. najviše je korišćeno maslinovo ulje. čaše i pehare. a neka specijalna su kao dodatak imala latice ruža i ljubičica. U njoj se nalazila zidana peć za hleb. snegom ili ledom. Od žitarica. a pili su i pivo. 4 . pa su do tada. krčage. a u II veku pre n. Preko zime. Hleb su u početku pripremali u vidu beskvasne lepinje.. a za najimućnije . Osim hleba. veliki kameni sto za pripremanje hrane. kojih je bilo oko 18 vrsta. razblaženo sirće. dok su kao aperitiv služili mulsum .od srebra i zlata.anarheologija. meda i oraha. jaja.php Za pripremu hrane.

voće i vino.prim. so. jaja. od kojih je kod svih. U dvorištu vile. sir. i kod današnjih Francuza .org/clanci/index. Za ručak. kao što su bile Neronove. Veliki deo ovog gazdinstva proizvodio je vino i zejtin. (Ovo ne čudi posebno. malo vina. redakcije). pečurke. mogla je biti skromna i brzo se završiti. bez obzira da li je običan građanin. ili pak one ekstremne.http://www. Rimljani su imali tri glavna obroka dnevno: doručak (iantaculum). Tako je svima jedini pravi obrok bila večera i. Apicijeve ili Trimalhionove.php Seoska vila u Boskorealu. riba. ili su pak koristili ostatke večere. kao i sveže i suvo voće. ručak (prandium) i večeru (cena). seljak ili patricij. glavni obrok bila večera. nalazile su se ogromne posude za skladištenje ovih tečnosti. Za doručak koji se obavljao od 7 do 9 časova Rimljani su imali hleb. med. dugačka 40 i siroka 20 metara. na stolu je često bio hladan obrok: varivo.anarheologija. jer tako je npr. koje su trajale do zore! 5 . masline. između 12 i 13 časova. u zavisnosti od okolnosti i društvenog položaja.

. Prema vrsti posla koji su obavljali. puževi. Od nameštaja u trpezariji.http://www.Apicija. Ostali deo trpezarije bio je slobodan za robove-poslužitelje. robovi su nosili različita imena: jelonoša. kao i za zabavljače. dok su žene i deca sedeli na klupama i stolicama.php Na reljefu je prikazana prodavnica živine. Upravo takvu jednu predstavu ovog gozbi i svečanosti. Predjelo od kajsija 6 . a pio se mulsum. sir. povrća.rob koji je prvi probao sva jela i pića. Tavanice su oblagane drvetom. pelivani ili plesačice. božanstva arheolozi su otkrili i u carskoj palati u Felix Romuliani. kao i sam čin kupovine namirnica. Jedan od čestih motiva na mozaicima bila je predstava skeleta srebrni pehari. uzećemo nekoliko recepata dobrog poznavaoca rimskog kulinarstva i gurmana .anarheologija.org/clanci/index. sviračice na harfi. da bi na goste moglo da se baca cveće. a preko leta u atrijumu. školjke. od kojih je najcenjenija bila ruža. Rimljani su jeli poluležeći. ribe. U bogatim rimskim kućama jelo se služilo u trpezariji (triclinium). Rimska (opominjala je da je život kratak i da zato treba uživati) Pozlaćeni ili predstava boga Dionisa. Večera je počinjala posle 16 časova zakuskom. vinotoča ili pregustator . Za glavni obrok bili su pripremani specijaliteti od raznog mesa. razno povrće. za koju su obično pripremana hladna jela: jaja. Trpezarija je zauzimala glavno mesto u kući i bila bogato ukrašavana freskama i mozaicima. kitari i fruli. dok je narod jeo u kuhinji. lakardijaši. zaštitnika vina i aristokratija koristila ih je prilikom svojih vinogradarstva.. zbog stalne sumnje da su mogla da budu zatrovana. glavno mesto zauzimao je sto i ležajevi oko njega. I. žlica vegete! (ovo ne pokušavajte sami kod kuće!) Da bismo bar delimično upoznali rimsku kuhinju i uporedili ondašnje i sadašnje recepte. Jedna strana stola bila je slobodna za posluživanje. pevači. slonovom košću ili tkaninom i često su bile pokretne. Otmene večere trajale su dugo i za to vreme goste su zabavljali guslari. voće. riba. pevači. ili su u njih bile ugrađene cevčice kojima su se do gostiju dovodili razni mirisi. a sve to sa raznovrsnim sosovima.

Izvadi i prelij medom. divlje kumine. sirćeta. luka. sirćeta. presolca i ulja.zapanjena redakcija) Za kuvanog noja treba da napraviš sos od bibera. meda. Priprema murine Ispeci murinu i prelij je sosom od bibera. Rimljani nisu imali veliki izbor kao ni potrebu za njima. mednog vina. miloduha. semena celera. sirćeta. prelij preko komada noja i pospi biberom. urmi. a zatim dodaj dva kuvana mozga. luka. meda. Nisu poznavali šećer. pa poređaj u posudu. Kada proključa. urmi. Poslastica od urmi Očisti urme od koštica. sos se pravi od bibera. proprži i prelij sosom načinjenim od bibera. Kuvani noj (!!! . miloduha. vina i ulja. Izruči na poslužavnik pa. prošek vino i sirće. Poslastica sa biberom Uzmi belo brašno i skuvaj ga u mleku kao gustu kašu. 7 . poveži brašnom. nane. kima. suve nane. čubra. biber. meda. miloduh. Odresci Ispeci odreske i prelij ih sosom od bibera. presolca i cimeta. prošeka.http://www. oko 170 g isitnjenog mesa. pečenog kima. nego su za zaslađivanje upotrebljavali med. presolca i ulja. Školjke Za školjke. meda. Stavi malo ulja i ostavi da se krčka na tihoj vatri. i preruči preko kajsija. semena celera. miloduha.anarheologija. Posoli spolja i prži u kuvanom medu. presolca i ulja. sirćeta. suvu nanu. iseci na komade pa isprži na ulju. kada se ohladi.org/clanci/index. prženog badema. seme komorača. peršuna. vina. presolac. Pomešaj biber. peršuna. Julijanova čorba Potopi griz i kuvaj dok ne zavri. Jelen u sosu Jelena skuvaj (! . stavi u hladnu vodu. a onda stavi ulje.php Očisti kajsije. Što se tiče slatkiša. suvog šafrana. med. pospi biberom i posluži. pospi biberom i služi. napuni orasima ili pinjolama ili tucanim biberom. suvih šljiva.redakcija). presolca. presolac i vino. miloduha. Sve to skuvaj i poveži brašnom.

Na sto je izneto falernsko vino. Zatim su došli drugi robovi zbog pranja ruku i u tu svrhu upotrebljeno je čisto vino. Zatim su usledila nova iznenađenja: pošto je čopor veoma nestašnih lovačkih pasa ujurio u sobu. rak . Na stolovima su bili postavljeni tanjiri sa puhovima začinjenim medom i makom i kobasice koje su se pušile na srebrnom roštilju. Za to vreme. ušli su drugi robovi noseći veliki poslužavnik na kome je bila drvena kvočka nasađena na jajima koja su ličila na paunova. A zatim je došlo prvo glavno jelo večeri. Gozba za sva vremena Da bismo upotpunili sliku kuvarske veštine i maštovitosti antičkih kuvara. Zatim je dat znak za početak gozbe i. staro sto godina. na domaćinov znak ušla su četiri roba korakom igre i podigla gornji deo trofeja.sa dva barbuna. Domaćin se pravio kao da sumnja u njihovu svežinu i tako se otkrilo da je ljuska bila od testa. ušle su sluge noseći na poslužavniku divovskog vepra. dok su svirači gudili neku veselu muziku. da bi podražavale žar.http://www. četiri satirčica sipalo je iz malih mešina pikantan sos na neke fine ribe. o čijim zubima su visile dve 8 . tako da je izgledalo kao da plivaju u plićaku. Pošto su ga svi razgledali i izrazili svoje divljenje.. neka vrsta trofeja sa dvanaest zodijačkih znakova.velikim jastogom. od kojih je svaki bio predstavljen naročitim gurmanlukom: riba . ili im je davala vodu u skupocenim posudama da operu ruke. a da se unutra nalazi lepa i debela riba koja je plivala po pobiberenom žumancetu. koji su uokviravali krilatog zeca kojim je kuvar hteo da predstavi Pegaza. pomenućemo i zbivanja na Trimalhionovoj gozbi: "Gomila robova sačekivala je goste na ulazu u kuću i odvodila do kupatila..anarheologija.goveđom krmenadlom. zapečaćeno u amforama od debelog stakla. Zatim su ih sluge vodile u triklinij i pokazivale mesta za stolom.org/clanci/index.php Rimski mozaik koji prikazuje najčešće korišćene ribe na trpezi. Ispod njega. bik . nalazio se ogroman poslužavnik prepun ugojenih pilića i masne punjene svinjske maramice. crne suve šljive posute crvenim zrncima nara. ispod koga su bile stavljane.

Everyday Life in Ancient Rome. tobože.edu/~kelseydb/Exhibits/Food/text/industry. Vajner.php korpice od palminog lišća prepune urmi. F. Iz zasekotine je poletelo jato drozdova. Lovci su stajali okolo.carthage. Košćak. On je zamahnuo nožem i snažno ga zario vepru u slabinu.html http://www. a zatim se neprimetno iskrao.. Ljubljana.crystalinks.org/clanci/index.. 1962.. Gozba je bila tek na polovini. Zatim je na sto stavljen pobednički trofej od kolača i voća sa žutim šafranom. naredio da je smesta otvori i iz svinjskog stomaka pokuljale su vruće kobasice i krvavice. Život u antičkom svetu.. B. R. spremni sa trskama posutim lepkom za ptice i za tren oka polovili su drozdove. Satirikon.html http://www2. praveći se da je uslišio molbe gostiju." Anka Lalović kustos Zaječarskog muzeja Zaječar Preporučena literatura: • • • • • Apicije. Neko je pao pod sto.edu/~mjw/recipes/ethnic/historical/ant-rom-coll. E.anarheologija. Domaćin je postao tužan i setan zbog više popijenog vina i počeo da govori o smrti. Zagreb. 1976. Tada je Trimalhion naredio da se svakom gostu pripremi po jedna ptica. 1967. Sluge su sada iznosile na sto svinju ogromnih razmera kojoj je kuvar. I još ostrige i puževi pride. Beograd. Beograd-Ljubljana. 1961. Zagreb.html http://www. i dunje načičkane bodljama da bi ličile na ježeve. i kljukana guska okružena ribama i svakovrsnim pticama koje je kuvar vajarskom veštinom napravio od svinjskog mesa. 1989.umich. domaćin mu je. Antički Rim. u strašnoj brzini. Trimalhionova gozba. Petronije Arbiter. a neko pametniji pozvao svoje robove i tiho im naredio da pripreme nosiljku i buktinje. zaboravio da izvadi drob. Ugostiteljstvo u antičko doba. a zatim opet ugojene kokoške sa punjenim guščijim jajima i drozdovi od najfinijeg belog brašna punjeni suvim grožđem i orasima. I baš kada je trebalo da bude kažnjen zbog neoprostivog zaborava. O kuvanju.http://www. 1970.edu/outis/food. Tada je uz zadivljene pokliče gostiju stupio u trpezariju nekakav bradat lovac.cmu.com/romefood. Preporučene Web stranice: http://www-2. London.html 9 . Cowell.cs. Grupa autora.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful