http://www.anarheologija.org/clanci/index.

php

Anka Lalović ISHRANA U ANTIČKOM RIMU

U najranijim vremenima Rimljani su živeli jednostavno i skromno. Uglavnom su se hranili kašom od brašna, povrćem, voćem, ribom i maslinovim uljem. Prvi profesionalni kuvar došao je u Rim 190. godine pre n.e, a prva pekara otvorena je oko 200. godine pre Hrista. Od I veka nove ere, doba najveće moći i bogatstva, Rim menja svoj način života i od kulinarstva stvara prefinjenu umetnost. Najbolje prodavani robovi bili su upravo oni koji su bili stručnjaci u ovoj oblasti. Bogati Rimljani su tada počeli da preteruju u svom rasipništvu i ekstravagantnosti, te su mnogi od njih postali drugačija vrsta roblja - robovi svojih stomaka. Čuveni filozof Seneka je sarkastično optuživao svoje sugrađane "da su jeli do povraćanja, a povraćali - da bi jeli".

Ovaj kvart u antičkoj Pompeji bio je isključivo namenjen pekarstvu. Sa leve strane vide se tri ogromna kamena žrvnja koje su okretali magarci, pa čak i robovi. Tako se dobijalo sveže brašno, koje se odmah koristilo za pravljenje hleba i ostalih peciva u zgradi sa desne strane. U dnu slike nalazi se pravi rimski hleb iz 79. godine pre naše ere, koji je otkriven u jednoj kući u Pompeji.

1

prokelj. peršun. nana. Od voća. Kada ga je poslužitelj skrušeno izvestio da mu je preostalo još samo 10 miliona. limun. krastavac. praziluk.http://www. orahe. šafran. kesten. Apicije je izvršio samoubistvo. šargarepu. breskve. dinje i lubenice. cimet. 2 . u kući običnog pučanstva. blitvu. kupus. koristili su i razne uvezene. Apicija: ovaj je nasledio 100 miliona (!) sestercija. kim. pečurke i druge jestive biljke. Gajili su grašak. kulinara i sladokusca. korišćen je pripremala brašnena kaša. riba i voće. a šta . Kasnije. karfiol. "da ne bi morao da sedi za običnom trpezom". a najviše zastupljeni u kuhinjama bili su biber. od čega je najveću sumu utrošio na ekstravagantne večere. artičoke. osim domaćih. Šta bismo od ovoga sve jeli i pili. Od začina. urme. sočivo. endiviju. lošijeg kvaliteta.org/clanci/index. kruške. seme pinije (pinjole). za mnoge od njih predstavljale su jedinu mogućnost da se najedu mesa. Siromašni svet u to vreme i dalje ima umerene obroke i jednostavnu kuhinju.nikako Rimljani su poznavali razne vrste biljaka od kojih su pripremali variva. bob. Zanimljivo. kupovali su i hleb. rotkvu. mnogi začini koji se pominju u originalnim rimskim receptima danas nisu poznati. koprivu. mirođija. U njoj se Ručni žrvanj za mlevenje žita. sočivo. nar. a religijske svečanosti na kojima su žrtvovane životinje. bademe.php Šta zna dete šta je sto miliona Koliko je Seneka bio u pravu. mušmule. pasulj. tikvice. i to crni. trešnje. đumbir. salate ili začine. crni i beli luk. najviše su koristili masline. zatim jabuke. ovaj mu je rezignirano odgovorio: "Kako je moguće da pravi gurman živi u takvom siromaštvu?" Posle toga. govori nam podatak iz života čuvenog rimskog rasipnika. kada su otvorene pekare. miloduh (selen).anarheologija. šljive. bob. smokve. grožđe. Iz prirode su uzimali zelje. špargle.

paunova. Spremali su kokoši. golubove.org/clanci/index. jegulja. svinjetina i govedina. roba je nocu dopremana u grad. galebova i ostalih vodenih ptica. kao i (danas) ukrasne ptice . luci grada Rima. žirom i kesenom i pripremali ih sa mlekom. patke.anarheologija. kao i puževi spremljeni sa vinom. Od divljači. mrene. posebno su bili na ceni divlji veprovi.predjelo. Rimski trgovci imali su dugo radno vreme. jagnjetina. ovaca i koza. fazana. najviše se koristila ovčetina. Takođe. 3 . a služili kao .http://www. od kojih je posebno cenjen jezik i mozak. Posebno su bile među sladokuscima cenjene vulve i punjena vimena mladih prasica. nojeve.labudove. Od ostalih namirnica. Rimljani su rado jeli živinsko i ptičije meso. zubataca. male i slano konzervisane ribe. drozdove i paunove. koje su tovili orasima. zečevi i srndaći. tunja. guske. a poseban specijalitet predstavljali su puhovi. jaretina. rado su se jela jaja kokoši. medom i makom. Izuzetna poslastica bili su slavuji. ždralove. dok su sitne poslastice predstavljali crvčci i skakavci. a da bi se izbegle svakodnevne gužve. na rimskoj trpezi su znale da se nađu i žabe. Na reljefu prikazan je prodavac povrća u Ostiji. Maslac je bio nepoznat starim Latinima.php Što se tiče mesa. Dok je običan svet od plodova mora koristio jeftine. Sir je po pravilu bio sušen na dimu. flamingose. pa zatim mleko i sir krava. rakova i ostriga. dotle je na trpezama bogatih bilo jesetre. zatim meso mladih magaraca.

Za piće.php Za pripremu hrane. snegom ili ledom. stakla. u zavisnosti od statusa domaćina. koristili su mnogobrojna domaća i uvezena vina. a između jela prste su prali mirišljavom vodom. Najradije su jeli prstima. Hleb su u početku pripremali u vidu beskvasne lepinje. U njoj se nalazila zidana peć za hleb. cisterna sa vodom i niz raznovrsnog kuhinjskog pribora od keramike i metala. veliki kameni sto za pripremanje hrane. razblaženo sirće. koja je i kasnije ostala glavna hrana u običnom narodu.. Osim hleba. a u II veku pre n. kosti ili metala (bronze. bronze. pa su do tada. 4 . sokove. Presa za dobijanje maslinovog ulja. Preko zime. dok su kao aperitiv služili mulsum . a pili su i pivo. zagrevali su vodu i vino u bronzanim samovarima sa dodatkom začina. činije. jeli brašnenu kašu sličnu palenti. pripremana su i raznovrsna peciva sa dodatkom mleka. noževima i čačkalicama od drveta. Od žitarica. Od stonog posuđa upotrebljavali su plitke i duboke tanjire. uzdignuto ognjište za kuvanje. meda i oraha.od srebra i zlata.http://www. kojih je bilo oko 18 vrsta. prihvatili su od Grka pripremanje hleba sa kvascem i pečenje u zidanim pećima. Proizvodili su ih od keramike. a za najimućnije . Pili su ih razblažena sa vodom. srebra i zlata).vino kuvano sa medom. jaja. culina . najviše je korišćeno maslinovo ulje.otuda današnji naziv kulinarstvo). koja je bila smeštena u podrumskim prostorijama.. a kasnije i u vodenicama. Rimljani su prilično kasno upoznali pripremanje hleba. korisili su ječam i pšenicu koje su mleli na ručnim žrvnjevima ili onim koje su pokretale životinje.org/clanci/index. bakra. a neka specijalna su kao dodatak imala latice ruža i ljubičica. Kada se i gde sve jelo i pilo Hrana se pripremala u kuhinji (lat. ovčiji i kozji loj. Rimljani su pripremali kaldu.e. zatim svinjska i guščija mast kao i goveđi. Pri jelu služili su se kašikama. krčage. kao i ostala italska plemena.anarheologija. čaše i pehare.

ili pak one ekstremne. Tako je svima jedini pravi obrok bila večera i.php Seoska vila u Boskorealu. voće i vino. ručak (prandium) i večeru (cena). malo vina. U dvorištu vile. (Ovo ne čudi posebno. bez obzira da li je običan građanin. između 12 i 13 časova. nalazile su se ogromne posude za skladištenje ovih tečnosti. Za doručak koji se obavljao od 7 do 9 časova Rimljani su imali hleb. redakcije). kao što su bile Neronove.org/clanci/index. Za ručak. med. seljak ili patricij. mogla je biti skromna i brzo se završiti. i kod današnjih Francuza . jer tako je npr.http://www.prim. sir. masline. Rimljani su imali tri glavna obroka dnevno: doručak (iantaculum). so. u zavisnosti od okolnosti i društvenog položaja. riba. koje su trajale do zore! 5 . od kojih je kod svih.anarheologija. kao i sveže i suvo voće. pečurke. dugačka 40 i siroka 20 metara. ili su pak koristili ostatke večere. Apicijeve ili Trimalhionove. glavni obrok bila večera. Veliki deo ovog gazdinstva proizvodio je vino i zejtin. na stolu je često bio hladan obrok: varivo. jaja.

Večera je počinjala posle 16 časova zakuskom.php Na reljefu je prikazana prodavnica živine. kao i sam čin kupovine namirnica. povrća. slonovom košću ili tkaninom i često su bile pokretne. sir. kitari i fruli. a pio se mulsum. Od nameštaja u trpezariji.org/clanci/index. zaštitnika vina i aristokratija koristila ih je prilikom svojih vinogradarstva. za koju su obično pripremana hladna jela: jaja. voće. a preko leta u atrijumu. uzećemo nekoliko recepata dobrog poznavaoca rimskog kulinarstva i gurmana . Tavanice su oblagane drvetom. zbog stalne sumnje da su mogla da budu zatrovana.http://www. žlica vegete! (ovo ne pokušavajte sami kod kuće!) Da bismo bar delimično upoznali rimsku kuhinju i uporedili ondašnje i sadašnje recepte. pelivani ili plesačice. Prema vrsti posla koji su obavljali. ili su u njih bile ugrađene cevčice kojima su se do gostiju dovodili razni mirisi. Za glavni obrok bili su pripremani specijaliteti od raznog mesa. dok je narod jeo u kuhinji. glavno mesto zauzimao je sto i ležajevi oko njega. od kojih je najcenjenija bila ruža. lakardijaši. riba. razno povrće. školjke. Rimljani su jeli poluležeći. pevači. kao i za zabavljače. dok su žene i deca sedeli na klupama i stolicama.. vinotoča ili pregustator . a sve to sa raznovrsnim sosovima. Upravo takvu jednu predstavu ovog gozbi i svečanosti. Otmene večere trajale su dugo i za to vreme goste su zabavljali guslari. božanstva arheolozi su otkrili i u carskoj palati u Felix Romuliani. Jedan od čestih motiva na mozaicima bila je predstava skeleta srebrni pehari.anarheologija.. ribe. Rimska (opominjala je da je život kratak i da zato treba uživati) Pozlaćeni ili predstava boga Dionisa. Jedna strana stola bila je slobodna za posluživanje.Apicija. sviračice na harfi. I. da bi na goste moglo da se baca cveće.rob koji je prvi probao sva jela i pića. pevači. U bogatim rimskim kućama jelo se služilo u trpezariji (triclinium). Predjelo od kajsija 6 . puževi. Trpezarija je zauzimala glavno mesto u kući i bila bogato ukrašavana freskama i mozaicima. robovi su nosili različita imena: jelonoša. Ostali deo trpezarije bio je slobodan za robove-poslužitelje.

presolca i cimeta. prošek vino i sirće. kada se ohladi.redakcija). Izvadi i prelij medom. kima. Kada proključa. presolac i vino. 7 . prženog badema. sos se pravi od bibera. nego su za zaslađivanje upotrebljavali med. seme komorača. nane.php Očisti kajsije. prelij preko komada noja i pospi biberom. peršuna.zapanjena redakcija) Za kuvanog noja treba da napraviš sos od bibera. Poslastica od urmi Očisti urme od koštica. pospi biberom i služi. Što se tiče slatkiša. poveži brašnom. Pomešaj biber. a onda stavi ulje. presolca. i preruči preko kajsija. presolca i ulja. mednog vina. Julijanova čorba Potopi griz i kuvaj dok ne zavri. divlje kumine. miloduha. miloduh. Školjke Za školjke. presolca i ulja.org/clanci/index. sirćeta. vina i ulja. miloduha. meda. meda. meda. sirćeta. semena celera. stavi u hladnu vodu. miloduha. Rimljani nisu imali veliki izbor kao ni potrebu za njima. miloduha. sirćeta. iseci na komade pa isprži na ulju. urmi. luka. Priprema murine Ispeci murinu i prelij je sosom od bibera. oko 170 g isitnjenog mesa. vina. Odresci Ispeci odreske i prelij ih sosom od bibera. Sve to skuvaj i poveži brašnom. Izruči na poslužavnik pa. pečenog kima. napuni orasima ili pinjolama ili tucanim biberom. Poslastica sa biberom Uzmi belo brašno i skuvaj ga u mleku kao gustu kašu. Jelen u sosu Jelena skuvaj (! . sirćeta. prošeka. proprži i prelij sosom načinjenim od bibera. suvog šafrana. Stavi malo ulja i ostavi da se krčka na tihoj vatri.anarheologija. presolac. biber.http://www. pa poređaj u posudu. čubra. peršuna. urmi. Kuvani noj (!!! . suvih šljiva. a zatim dodaj dva kuvana mozga. luka. suve nane. Nisu poznavali šećer. Posoli spolja i prži u kuvanom medu. suvu nanu. med. pospi biberom i posluži. presolca i ulja. meda. semena celera.

Gozba za sva vremena Da bismo upotpunili sliku kuvarske veštine i maštovitosti antičkih kuvara. pomenućemo i zbivanja na Trimalhionovoj gozbi: "Gomila robova sačekivala je goste na ulazu u kuću i odvodila do kupatila. četiri satirčica sipalo je iz malih mešina pikantan sos na neke fine ribe. dok su svirači gudili neku veselu muziku. Za to vreme. ili im je davala vodu u skupocenim posudama da operu ruke. da bi podražavale žar.. nalazio se ogroman poslužavnik prepun ugojenih pilića i masne punjene svinjske maramice. Pošto su ga svi razgledali i izrazili svoje divljenje. Zatim je dat znak za početak gozbe i.goveđom krmenadlom.anarheologija. na domaćinov znak ušla su četiri roba korakom igre i podigla gornji deo trofeja. koji su uokviravali krilatog zeca kojim je kuvar hteo da predstavi Pegaza. ispod koga su bile stavljane. Zatim su ih sluge vodile u triklinij i pokazivale mesta za stolom. staro sto godina.sa dva barbuna. neka vrsta trofeja sa dvanaest zodijačkih znakova. Zatim su došli drugi robovi zbog pranja ruku i u tu svrhu upotrebljeno je čisto vino.org/clanci/index. Na stolovima su bili postavljeni tanjiri sa puhovima začinjenim medom i makom i kobasice koje su se pušile na srebrnom roštilju. A zatim je došlo prvo glavno jelo večeri.php Rimski mozaik koji prikazuje najčešće korišćene ribe na trpezi. Domaćin se pravio kao da sumnja u njihovu svežinu i tako se otkrilo da je ljuska bila od testa. Na sto je izneto falernsko vino. Zatim su usledila nova iznenađenja: pošto je čopor veoma nestašnih lovačkih pasa ujurio u sobu. o čijim zubima su visile dve 8 . bik . a da se unutra nalazi lepa i debela riba koja je plivala po pobiberenom žumancetu. ušli su drugi robovi noseći veliki poslužavnik na kome je bila drvena kvočka nasađena na jajima koja su ličila na paunova. tako da je izgledalo kao da plivaju u plićaku.http://www. crne suve šljive posute crvenim zrncima nara.velikim jastogom.. od kojih je svaki bio predstavljen naročitim gurmanlukom: riba . rak . zapečaćeno u amforama od debelog stakla. ušle su sluge noseći na poslužavniku divovskog vepra. Ispod njega.

i dunje načičkane bodljama da bi ličile na ježeve. tobože. 1962.html http://www2.carthage. zaboravio da izvadi drob. I još ostrige i puževi pride." Anka Lalović kustos Zaječarskog muzeja Zaječar Preporučena literatura: • • • • • Apicije.. i kljukana guska okružena ribama i svakovrsnim pticama koje je kuvar vajarskom veštinom napravio od svinjskog mesa. Antički Rim. 1961. London.cs.http://www. Vajner. u strašnoj brzini. On je zamahnuo nožem i snažno ga zario vepru u slabinu.edu/~kelseydb/Exhibits/Food/text/industry. Zatim je na sto stavljen pobednički trofej od kolača i voća sa žutim šafranom. F.umich. Lovci su stajali okolo.. Sluge su sada iznosile na sto svinju ogromnih razmera kojoj je kuvar. Ugostiteljstvo u antičko doba. R. Trimalhionova gozba. a neko pametniji pozvao svoje robove i tiho im naredio da pripreme nosiljku i buktinje. Cowell.cmu. a zatim opet ugojene kokoške sa punjenim guščijim jajima i drozdovi od najfinijeg belog brašna punjeni suvim grožđem i orasima. spremni sa trskama posutim lepkom za ptice i za tren oka polovili su drozdove. 1970. a zatim se neprimetno iskrao. Neko je pao pod sto. Beograd. Zagreb. Gozba je bila tek na polovini.edu/outis/food. Everyday Life in Ancient Rome. naredio da je smesta otvori i iz svinjskog stomaka pokuljale su vruće kobasice i krvavice.. Beograd-Ljubljana. Iz zasekotine je poletelo jato drozdova. Život u antičkom svetu.html 9 . Domaćin je postao tužan i setan zbog više popijenog vina i počeo da govori o smrti. Tada je uz zadivljene pokliče gostiju stupio u trpezariju nekakav bradat lovac. Grupa autora. O kuvanju.php korpice od palminog lišća prepune urmi. domaćin mu je. Zagreb. E.anarheologija.edu/~mjw/recipes/ethnic/historical/ant-rom-coll.html http://www. 1976. B. praveći se da je uslišio molbe gostiju. Ljubljana. Petronije Arbiter. Košćak. Satirikon.crystalinks. I baš kada je trebalo da bude kažnjen zbog neoprostivog zaborava.html http://www.. Preporučene Web stranice: http://www-2.org/clanci/index. 1967.com/romefood. Tada je Trimalhion naredio da se svakom gostu pripremi po jedna ptica. 1989.