http://www.anarheologija.org/clanci/index.

php

Anka Lalović ISHRANA U ANTIČKOM RIMU

U najranijim vremenima Rimljani su živeli jednostavno i skromno. Uglavnom su se hranili kašom od brašna, povrćem, voćem, ribom i maslinovim uljem. Prvi profesionalni kuvar došao je u Rim 190. godine pre n.e, a prva pekara otvorena je oko 200. godine pre Hrista. Od I veka nove ere, doba najveće moći i bogatstva, Rim menja svoj način života i od kulinarstva stvara prefinjenu umetnost. Najbolje prodavani robovi bili su upravo oni koji su bili stručnjaci u ovoj oblasti. Bogati Rimljani su tada počeli da preteruju u svom rasipništvu i ekstravagantnosti, te su mnogi od njih postali drugačija vrsta roblja - robovi svojih stomaka. Čuveni filozof Seneka je sarkastično optuživao svoje sugrađane "da su jeli do povraćanja, a povraćali - da bi jeli".

Ovaj kvart u antičkoj Pompeji bio je isključivo namenjen pekarstvu. Sa leve strane vide se tri ogromna kamena žrvnja koje su okretali magarci, pa čak i robovi. Tako se dobijalo sveže brašno, koje se odmah koristilo za pravljenje hleba i ostalih peciva u zgradi sa desne strane. U dnu slike nalazi se pravi rimski hleb iz 79. godine pre naše ere, koji je otkriven u jednoj kući u Pompeji.

1

kruške. sočivo.nikako Rimljani su poznavali razne vrste biljaka od kojih su pripremali variva. sočivo. Siromašni svet u to vreme i dalje ima umerene obroke i jednostavnu kuhinju. Od voća. salate ili začine. kim. kulinara i sladokusca. a religijske svečanosti na kojima su žrtvovane životinje. blitvu. bob. nana. limun.org/clanci/index. endiviju. za mnoge od njih predstavljale su jedinu mogućnost da se najedu mesa.http://www. osim domaćih. zatim jabuke. Šta bismo od ovoga sve jeli i pili. Kasnije. rotkvu. najviše su koristili masline. lošijeg kvaliteta. riba i voće. Zanimljivo. artičoke. U njoj se Ručni žrvanj za mlevenje žita. Apicije je izvršio samoubistvo. pasulj. šafran. đumbir. špargle. Iz prirode su uzimali zelje. grožđe. tikvice. Apicija: ovaj je nasledio 100 miliona (!) sestercija. ovaj mu je rezignirano odgovorio: "Kako je moguće da pravi gurman živi u takvom siromaštvu?" Posle toga. praziluk. miloduh (selen). mušmule.php Šta zna dete šta je sto miliona Koliko je Seneka bio u pravu. u kući običnog pučanstva. koristili su i razne uvezene. urme. dinje i lubenice. karfiol. mnogi začini koji se pominju u originalnim rimskim receptima danas nisu poznati. krastavac. korišćen je pripremala brašnena kaša. Od začina. cimet. šljive. govori nam podatak iz života čuvenog rimskog rasipnika. smokve. crni i beli luk. koprivu. kesten. mirođija. šargarepu. peršun. breskve. Kada ga je poslužitelj skrušeno izvestio da mu je preostalo još samo 10 miliona. nar. 2 . pečurke i druge jestive biljke. seme pinije (pinjole). od čega je najveću sumu utrošio na ekstravagantne večere. a najviše zastupljeni u kuhinjama bili su biber. prokelj.anarheologija. kupovali su i hleb. i to crni. kada su otvorene pekare. bob. trešnje. "da ne bi morao da sedi za običnom trpezom". Gajili su grašak. kupus. orahe. a šta . bademe.

najviše se koristila ovčetina.http://www. fazana. Maslac je bio nepoznat starim Latinima. ovaca i koza. od kojih je posebno cenjen jezik i mozak. koje su tovili orasima. medom i makom. male i slano konzervisane ribe. golubove. Sir je po pravilu bio sušen na dimu. Izuzetna poslastica bili su slavuji. galebova i ostalih vodenih ptica. dotle je na trpezama bogatih bilo jesetre. zečevi i srndaći. dok su sitne poslastice predstavljali crvčci i skakavci.org/clanci/index. jegulja. na rimskoj trpezi su znale da se nađu i žabe.predjelo. mrene.anarheologija. svinjetina i govedina. Na reljefu prikazan je prodavac povrća u Ostiji. 3 . jagnjetina. kao i puževi spremljeni sa vinom. flamingose. jaretina. a da bi se izbegle svakodnevne gužve. Od divljači.labudove. kao i (danas) ukrasne ptice . rakova i ostriga. roba je nocu dopremana u grad. ždralove. Rimljani su rado jeli živinsko i ptičije meso. patke. pa zatim mleko i sir krava. zubataca. zatim meso mladih magaraca. tunja. rado su se jela jaja kokoši. posebno su bili na ceni divlji veprovi. Rimski trgovci imali su dugo radno vreme. Od ostalih namirnica. guske.php Što se tiče mesa. a služili kao . drozdove i paunove. Takođe. a poseban specijalitet predstavljali su puhovi. Dok je običan svet od plodova mora koristio jeftine. nojeve. Posebno su bile među sladokuscima cenjene vulve i punjena vimena mladih prasica. paunova. luci grada Rima. Spremali su kokoši. žirom i kesenom i pripremali ih sa mlekom.

činije. razblaženo sirće. Pili su ih razblažena sa vodom. Pri jelu služili su se kašikama. prihvatili su od Grka pripremanje hleba sa kvascem i pečenje u zidanim pećima. U njoj se nalazila zidana peć za hleb. pripremana su i raznovrsna peciva sa dodatkom mleka. Rimljani su pripremali kaldu. Preko zime..http://www. zagrevali su vodu i vino u bronzanim samovarima sa dodatkom začina. Rimljani su prilično kasno upoznali pripremanje hleba. najviše je korišćeno maslinovo ulje. noževima i čačkalicama od drveta. u zavisnosti od statusa domaćina. kojih je bilo oko 18 vrsta. snegom ili ledom. culina . jaja. Kada se i gde sve jelo i pilo Hrana se pripremala u kuhinji (lat. koristili su mnogobrojna domaća i uvezena vina. Najradije su jeli prstima. kosti ili metala (bronze. Proizvodili su ih od keramike. Za piće. zatim svinjska i guščija mast kao i goveđi. cisterna sa vodom i niz raznovrsnog kuhinjskog pribora od keramike i metala. a u II veku pre n. jeli brašnenu kašu sličnu palenti. kao i ostala italska plemena. a kasnije i u vodenicama.php Za pripremu hrane. koja je bila smeštena u podrumskim prostorijama. sokove. uzdignuto ognjište za kuvanje. korisili su ječam i pšenicu koje su mleli na ručnim žrvnjevima ili onim koje su pokretale životinje.od srebra i zlata. veliki kameni sto za pripremanje hrane. 4 . bakra.vino kuvano sa medom. pa su do tada. čaše i pehare. dok su kao aperitiv služili mulsum . Hleb su u početku pripremali u vidu beskvasne lepinje. krčage. srebra i zlata). Od žitarica. a pili su i pivo. stakla..org/clanci/index.anarheologija. bronze.otuda današnji naziv kulinarstvo). Osim hleba. a između jela prste su prali mirišljavom vodom. meda i oraha. Od stonog posuđa upotrebljavali su plitke i duboke tanjire. a neka specijalna su kao dodatak imala latice ruža i ljubičica.e. ovčiji i kozji loj. Presa za dobijanje maslinovog ulja. koja je i kasnije ostala glavna hrana u običnom narodu. a za najimućnije .

malo vina. na stolu je često bio hladan obrok: varivo.prim. redakcije).php Seoska vila u Boskorealu. ili pak one ekstremne. Za doručak koji se obavljao od 7 do 9 časova Rimljani su imali hleb.http://www. glavni obrok bila večera. kao i sveže i suvo voće. Za ručak.org/clanci/index. mogla je biti skromna i brzo se završiti. Rimljani su imali tri glavna obroka dnevno: doručak (iantaculum). jer tako je npr. pečurke. ili su pak koristili ostatke večere. ručak (prandium) i večeru (cena). (Ovo ne čudi posebno. riba. bez obzira da li je običan građanin. masline. Apicijeve ili Trimalhionove. med. jaja. U dvorištu vile. Veliki deo ovog gazdinstva proizvodio je vino i zejtin. sir. u zavisnosti od okolnosti i društvenog položaja.anarheologija. Tako je svima jedini pravi obrok bila večera i. dugačka 40 i siroka 20 metara. nalazile su se ogromne posude za skladištenje ovih tečnosti. i kod današnjih Francuza . kao što su bile Neronove. između 12 i 13 časova. koje su trajale do zore! 5 . so. od kojih je kod svih. voće i vino. seljak ili patricij.

pevači. žlica vegete! (ovo ne pokušavajte sami kod kuće!) Da bismo bar delimično upoznali rimsku kuhinju i uporedili ondašnje i sadašnje recepte. Otmene večere trajale su dugo i za to vreme goste su zabavljali guslari.php Na reljefu je prikazana prodavnica živine. Upravo takvu jednu predstavu ovog gozbi i svečanosti. I. za koju su obično pripremana hladna jela: jaja. božanstva arheolozi su otkrili i u carskoj palati u Felix Romuliani. Za glavni obrok bili su pripremani specijaliteti od raznog mesa. a pio se mulsum. lakardijaši. sviračice na harfi. Jedan od čestih motiva na mozaicima bila je predstava skeleta srebrni pehari. Rimska (opominjala je da je život kratak i da zato treba uživati) Pozlaćeni ili predstava boga Dionisa. pelivani ili plesačice. od kojih je najcenjenija bila ruža. pevači. a sve to sa raznovrsnim sosovima.anarheologija. slonovom košću ili tkaninom i često su bile pokretne. razno povrće. Jedna strana stola bila je slobodna za posluživanje. školjke.. dok je narod jeo u kuhinji. robovi su nosili različita imena: jelonoša. vinotoča ili pregustator . Rimljani su jeli poluležeći. glavno mesto zauzimao je sto i ležajevi oko njega.http://www. ribe. ili su u njih bile ugrađene cevčice kojima su se do gostiju dovodili razni mirisi. Tavanice su oblagane drvetom.Apicija. Predjelo od kajsija 6 . da bi na goste moglo da se baca cveće..org/clanci/index. Trpezarija je zauzimala glavno mesto u kući i bila bogato ukrašavana freskama i mozaicima. a preko leta u atrijumu. kao i sam čin kupovine namirnica. Ostali deo trpezarije bio je slobodan za robove-poslužitelje. kao i za zabavljače. zbog stalne sumnje da su mogla da budu zatrovana. uzećemo nekoliko recepata dobrog poznavaoca rimskog kulinarstva i gurmana . Prema vrsti posla koji su obavljali. zaštitnika vina i aristokratija koristila ih je prilikom svojih vinogradarstva. riba. puževi. Od nameštaja u trpezariji. Večera je počinjala posle 16 časova zakuskom. voće. sir. povrća.rob koji je prvi probao sva jela i pića. U bogatim rimskim kućama jelo se služilo u trpezariji (triclinium). kitari i fruli. dok su žene i deca sedeli na klupama i stolicama.

biber. napuni orasima ili pinjolama ili tucanim biberom. presolca. Što se tiče slatkiša. presolca i ulja. pospi biberom i služi. Školjke Za školjke. poveži brašnom. mednog vina. meda. Jelen u sosu Jelena skuvaj (! . miloduha. miloduh. Poslastica sa biberom Uzmi belo brašno i skuvaj ga u mleku kao gustu kašu. nego su za zaslađivanje upotrebljavali med. suve nane. Pomešaj biber. sirćeta. seme komorača.anarheologija. presolca i cimeta. sos se pravi od bibera. Julijanova čorba Potopi griz i kuvaj dok ne zavri. pospi biberom i posluži.org/clanci/index.php Očisti kajsije. sirćeta.http://www. luka. Izvadi i prelij medom. meda. presolca i ulja. miloduha. vina. med. peršuna. kima. Nisu poznavali šećer.redakcija). suvog šafrana. kada se ohladi. presolac i vino. nane.zapanjena redakcija) Za kuvanog noja treba da napraviš sos od bibera. pa poređaj u posudu. Kuvani noj (!!! . divlje kumine. a zatim dodaj dva kuvana mozga. semena celera. Rimljani nisu imali veliki izbor kao ni potrebu za njima. čubra. Poslastica od urmi Očisti urme od koštica. vina i ulja. meda. Izruči na poslužavnik pa. Sve to skuvaj i poveži brašnom. Kada proključa. urmi. prošek vino i sirće. peršuna. proprži i prelij sosom načinjenim od bibera. luka. Priprema murine Ispeci murinu i prelij je sosom od bibera. oko 170 g isitnjenog mesa. Posoli spolja i prži u kuvanom medu. urmi. miloduha. suvu nanu. pečenog kima. prošeka. 7 . iseci na komade pa isprži na ulju. prženog badema. stavi u hladnu vodu. presolac. a onda stavi ulje. i preruči preko kajsija. miloduha. Stavi malo ulja i ostavi da se krčka na tihoj vatri. presolca i ulja. Odresci Ispeci odreske i prelij ih sosom od bibera. sirćeta. prelij preko komada noja i pospi biberom. sirćeta. semena celera. suvih šljiva. meda.

rak . ušli su drugi robovi noseći veliki poslužavnik na kome je bila drvena kvočka nasađena na jajima koja su ličila na paunova. A zatim je došlo prvo glavno jelo večeri.http://www. staro sto godina. tako da je izgledalo kao da plivaju u plićaku. Zatim su došli drugi robovi zbog pranja ruku i u tu svrhu upotrebljeno je čisto vino.anarheologija.velikim jastogom. na domaćinov znak ušla su četiri roba korakom igre i podigla gornji deo trofeja.org/clanci/index.sa dva barbuna. od kojih je svaki bio predstavljen naročitim gurmanlukom: riba . bik . nalazio se ogroman poslužavnik prepun ugojenih pilića i masne punjene svinjske maramice. Na sto je izneto falernsko vino. Zatim su usledila nova iznenađenja: pošto je čopor veoma nestašnih lovačkih pasa ujurio u sobu. ili im je davala vodu u skupocenim posudama da operu ruke. o čijim zubima su visile dve 8 . Na stolovima su bili postavljeni tanjiri sa puhovima začinjenim medom i makom i kobasice koje su se pušile na srebrnom roštilju. Gozba za sva vremena Da bismo upotpunili sliku kuvarske veštine i maštovitosti antičkih kuvara. zapečaćeno u amforama od debelog stakla. Zatim je dat znak za početak gozbe i. ušle su sluge noseći na poslužavniku divovskog vepra. ispod koga su bile stavljane. dok su svirači gudili neku veselu muziku.. Zatim su ih sluge vodile u triklinij i pokazivale mesta za stolom. pomenućemo i zbivanja na Trimalhionovoj gozbi: "Gomila robova sačekivala je goste na ulazu u kuću i odvodila do kupatila.goveđom krmenadlom. a da se unutra nalazi lepa i debela riba koja je plivala po pobiberenom žumancetu. Pošto su ga svi razgledali i izrazili svoje divljenje.php Rimski mozaik koji prikazuje najčešće korišćene ribe na trpezi. koji su uokviravali krilatog zeca kojim je kuvar hteo da predstavi Pegaza. četiri satirčica sipalo je iz malih mešina pikantan sos na neke fine ribe. crne suve šljive posute crvenim zrncima nara. Za to vreme. Domaćin se pravio kao da sumnja u njihovu svežinu i tako se otkrilo da je ljuska bila od testa.. da bi podražavale žar. neka vrsta trofeja sa dvanaest zodijačkih znakova. Ispod njega.

Neko je pao pod sto.php korpice od palminog lišća prepune urmi. i dunje načičkane bodljama da bi ličile na ježeve. I još ostrige i puževi pride.edu/~kelseydb/Exhibits/Food/text/industry. 1989.html http://www2. O kuvanju. spremni sa trskama posutim lepkom za ptice i za tren oka polovili su drozdove. Zatim je na sto stavljen pobednički trofej od kolača i voća sa žutim šafranom. Beograd-Ljubljana. Ugostiteljstvo u antičko doba. Tada je uz zadivljene pokliče gostiju stupio u trpezariju nekakav bradat lovac. Ljubljana. naredio da je smesta otvori i iz svinjskog stomaka pokuljale su vruće kobasice i krvavice. Sluge su sada iznosile na sto svinju ogromnih razmera kojoj je kuvar.html 9 . Cowell. u strašnoj brzini. On je zamahnuo nožem i snažno ga zario vepru u slabinu. a zatim se neprimetno iskrao. 1962. Grupa autora. E. a zatim opet ugojene kokoške sa punjenim guščijim jajima i drozdovi od najfinijeg belog brašna punjeni suvim grožđem i orasima. Domaćin je postao tužan i setan zbog više popijenog vina i počeo da govori o smrti. I baš kada je trebalo da bude kažnjen zbog neoprostivog zaborava. domaćin mu je.edu/~mjw/recipes/ethnic/historical/ant-rom-coll.cmu.. R. Iz zasekotine je poletelo jato drozdova.crystalinks.cs. London. F. Beograd.. Trimalhionova gozba.anarheologija. Antički Rim. 1961.html http://www. 1967. i kljukana guska okružena ribama i svakovrsnim pticama koje je kuvar vajarskom veštinom napravio od svinjskog mesa." Anka Lalović kustos Zaječarskog muzeja Zaječar Preporučena literatura: • • • • • Apicije. praveći se da je uslišio molbe gostiju. B. Tada je Trimalhion naredio da se svakom gostu pripremi po jedna ptica.edu/outis/food. tobože. 1976. Gozba je bila tek na polovini. Vajner. Život u antičkom svetu. 1970. Zagreb..org/clanci/index. Lovci su stajali okolo. Petronije Arbiter. Preporučene Web stranice: http://www-2. zaboravio da izvadi drob. Everyday Life in Ancient Rome. a neko pametniji pozvao svoje robove i tiho im naredio da pripreme nosiljku i buktinje.http://www.com/romefood.umich. Košćak. Satirikon. Zagreb.html http://www.carthage..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful