P. 1
Tk Sistemi 2

Tk Sistemi 2

5.0

|Views: 2,322|Likes:
Published by api-3740385

More info:

Published by: api-3740385 on Oct 18, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/18/2014

pdf

text

original

TELEKOMUNIKACION

I SISTEMI (2)
Školska 2007/2008. god.
2
Pregled kursa
Pregled kursa

Uvod: istorija telekomunikacija, uvodni pojmovi o TK
mrežama, model komunikacionog sistema, izobličenja u
prenosu signala, šumovi

Kablovski sistemi veza (žične linije veza) Kablovski sistemi veza (žične linije veza)

Analogni sistemi prenosa

Digitalni sistemi prenosa (PDH, SDH)

Telefonska mreža, IDN, ISDN, signalizacija no. 7

Frame Relay tehnologija

ATM tehnologija i B-ISDN

xDSL (HDSL, ADSL, VDSL)

Lokalne računarske mreže (LAN)

Internet i IP tehnologija

Multiservisne IP mreže; VoiP, IP televizija
3
Medijumi prenosa (1)
Medijumi prenosa (1)

Medijum prenosa (transmission medium) je fizička
veza između dva telekomunikaciona uređaja po
kojoj se prenose signali

Medijumi prenosa:

Kablovski

Žične linije veza Žične linije veza

Optički sistemi veza

Bežični
4
Medijumi prenosa (2)
Medijumi prenosa (2)

Karakteristike medijuma prenosa:

Slabljenje

Kašnjenje

Šum

Termički

Intermodulacioni

Preslušavanje

Impulsni

Ključni faktori za izbor medijuma prenosa:

Cena

Propusni opseg

Gubici pri prenosu
5
Elektromagnetski spektar
Elektromagnetski spektar
i njegovo kori
i njegovo kori
šć
šć
enje u
enje u

telekomunikacijama
telekomunikacijama
TV, GSM,
Wi-Fi
10
16
10
15
10
14
10
13
10
12
10
11
10
10
10
9
10
8
10
7
10
6
10
5
10
4
10
3
10
2
Hz
SHF EHF UHF VHF HF MF LF VLF ULF SLF
10
1
ELF
Simetrična parica
Koaksijalni kabl Optička
vlakna
Podmornice
AM
radio
FM radio,
TV, radar
Satelitski
prenos
Usmerene
veze
Radio
Mikro-
talasi
Infracrveni UV
Vidljivi
10
22
10
24
X γ
6

ELF – Extremely Low Frequency, 3Hz– 30Hz

SLF – Super Low Frequency, 30Hz– 300Hz

ULF – Ultra Low Frequency, 300Hz– 3kHz

VLF – Very Low Frequency, 3kHz– 30kHz

LF – Low Frequency, 30kHz– 300kHz

MF – Medium Frequency, 300kHz– 3MHz

HF – High Frequency, 3MHz– 30MHz

VHF – Very High Frequency, 30MHz– 300MHz

UHF – Ultra High Frequency, 300MHz– 3GHz

SHF – Super High Frequency, 3GHz– 30GHz

EHF – Extremely High Frequency, 30GHz– 300GHz
7
Žične linije veza
Žične linije veza

Jedna vrsta su
vodovi
vodovi izgrađeni od dva provodnika
koji se zajedno nazivaju
parica
parica; provodnici su po
pravilu od bakra (Cu)

Prema konstrukciji i nameni dele se na :

Vazdušne vodove

Simetrične vodove

Koaksijalne vodove

Posebna vrsta su
talasovodi
talasovodi kod kojih postoji samo
jedan provodnik
8
Vazdušni vodovi (1)
Vazdušni vodovi (1)

Postavljaju u slobodnom prostoru tako da je
izolator između dva provodnika vazduh

Na određenim rastojanjima, obično 50 m
postavljaju se uporišta (bandere) sa
porcelanskim ili staklenim izolatorima na
koje se učvršćuju provodnici

Rastojanje između dva provodnika je 20 cm.

Prečnik provodnika je standardizovan na
1.5mm, 2mm i 3mm.
9
Vazdušni vodovi (2)
Vazdušni vodovi (2)

Konstrukcija vazdušnih vodova ih čini
osetljivim na stanje u atmosferi, tako da
vlaga, kiša, sneg i led pogoršavaju
međusobnu izolaciju.

Taloženjem atmosferskih padavina na
provodnicima povećava se njihova masa, pa
uprkos relativno velikom prečniku žica može
doći do njihovog kidanja, a time i do prekida
linije veze, što vazdušne vodove čini
nepouzdanim
10
Vazdušni vodovi (3)
Vazdušni vodovi (3)

Budući da provodnici nisu zaštićeni u njima
se indukuje visok nivo elektromagnetnih
smetnji koje proističu od drugih vodova,
atmosferskih pražnjenja, varničenja na
električnim objektima i radio talasa.

Pošto radio opsezi počinju već od talasnih
dužina λ = 2000 m, gornja granična
frekvencija primene vazdušnih vodova je
f
f
max max
= 150 kHz.
= 150 kHz.
11
Vazdušni vodovi (4)
Vazdušni vodovi (4)

Često se u blizini vazdušnih vodova nalaze bakarni
provodnici koji služe za razvod električne energije.

Od ovih provodnika se u vazdušnim vodovima
indukuje napon frekvencije 50 Hz, koji u zavisnosti
od blizine vodova i načina ukrštanja može biti
znatan, što dovodi do oštećenja telekomunikacionih
uređaja, a u ekstremnim slučajevima i do opasnosti
po život ljudi.

Zato se na vazdušnim vodovima moraju postaviti
naponski ograničavači.
12
Vazdušni vodovi (5)
Vazdušni vodovi (5)

Sve ovo ne preporučuje vazdušne vodove za
telekomunikacioni prenos, pa je njihova
primena ograničena najčešće na privremena
rešenja, ili jeftina rešenja privoda signala do
pojedinačnih pretplatnika (kod nas ih ima u
ruralnim područjima).
13
Simetrični vodovi (1)
Simetrični vodovi (1)

Čine ih dva provodnika
od koji svaki preko
bakarne žice ima
prevučen sloj od
izolatora.

Ovo omogućava da se
takvi provodnici,
odnosno veliki broj
parica, spakuje unutar
simetričnog kabla.
14
Simetrični vodovi (2)
Simetrični vodovi (2)

Unutar simetričnog kabla nalazi se veliki broj parica,
od desetak, pa do više stotina.

Da bi se smestio toliki broj vodova unutar nekih
razumnih poprečnih preseka kabla prečnik bakarnog
provodnika je mali i standardizovan je na 0.32, 04,
06, 0.8, 0.9, 1.2 i 1.3 mm

Manji preseci služe za dovođenje signala na kraćim
rastojanjima, naprimer do pretplatnika,a provodnici
većeg poprečnog preseka koriste se za veća
rastojanja, na primer za vezu između centrala.
15
Simetrični vodovi (3)
Simetrični vodovi (3)

Izolacioni sloj iznad provodnika može biti
načinjen od hartije ili plastičnih masa.

Sloj hartije ima malu debljinu, što je dobro sa
gledišta povećenje broja parica unutar kabla,
ali hartija, bez obzira što je impregnirana,
apsorbuje vlagu, pa nije dobar izolator.

Zato je primena vodova sa papirnom
izolacijom bila ograničena na pretplatničke
vodove, ali se sve više izbacuje iz upotrebe.
16
Simetrični vodovi (4)
Simetrični vodovi (4)

Od plastičnih masa kao izolator se najčešće
koristi polivinil hlorid (PVC) i polietilen (PE).

Razumljivo da je otpornost na vlagu velika, a
i električne karakteristike voda su bolje.

Zbog veće debljine izolacionog sloja u
odnosu na papirnu izolaciju broj vodova
unutar standardizovanog prečnika kabla je
smanjen.
17
Simetrični vodovi (5)
Simetrični vodovi (5)

Izolovane bakarne žice se pri konstrukciji kabla međusobno
upredaju.

Upredanje se vrši kako bi se smanjilo preslušavanje između
simetričnih vodova.
Po dva provodnika
Po dve parice
Zvezda u četvorku
18
Simetrični vodovi (6)
Simetrični vodovi (6)

Upredanje
po dva provodnika
po dva provodnika , kao i ostala
upredanja, se vrši prilikom proizvodnje kabla, a
korak upredanja je određen tako da se postigne
minimum slabljenja.

Međusobno
upredanje dve parice
upredanje dve parice (prethodno
upredene po dva provodnika) daje najbolje
električne karakteristike, ali zahteva više prostora.

Zato je najčešće u primeni upredanje tipa
zvezda u
zvezda u
četvorku
četvorku. Tako upreden vod se naziva skraćeno
četvorka
četvorka, koja sadrži dve parice.
19
Simetrični vodovi (7)
Simetrični vodovi (7)

Osnovna karakteristika simetričnog voda, širina
propusnog opsega, zavisi od prečnika žice, vrste
izolatora i načina upredanja.

Upredena dva provodnika sa papirnom izolacijom
imaju propusni opseg od
0 Hz
0 Hz
do
do
150 kHz
150 kHz i u tome
su kompatibilni sa vazdušnim vodom.

Vodovi sa plastičnom izolacijom imaju propusni
opseg od 0 Hz do standardizovanih
252 kHz i
252 kHz i

552kHz.
552kHz.

Kod vodova sa većim prečnikom žice i specijalnih
konstrukcija gornja granična frekvencija se može
povećati na
nekoliko stotina
nekoliko stotina
MHz
MHz (primena u LAN).
20
Simetrični vodovi (7)
Simetrični vodovi (7)

Simetrični kablovi se polažu

pod zemljom,

pod vodom,

kao samonosivi vazdušni simetrični kablovi.

Podzemni kablovi se polažu u unapred napravljenu
kablovsku kanalizaciju, ili direktno u zemlju.

Od načina polaganja kabla zavisi način izrade
omotača.

Kablovi koji se postavljaju direktno u zemlju moraju da imaju
dodatne omotače od čeličnog lima, ili čeličnih traka, sa
dodatnom zaštitom od vlage.

Zaštita je još veća kod podvodnih kablova, posebno onim pod
morem i okeanima jer tada popravka oštećenja na kablu nije
moguća. U nekim ekstremnim uslovima prazan prostor između
parica u kablu se puni uljem.
21
Simetrični vodovi (8)
Simetrični vodovi (8)

Kablovi koji se polažu u kablovsku kanalizaciju
imaju metalni omotač, najčešće u obliku cevi od
olova.

Pored povećanja mehaničke otpornosti strukture i zaštite
od vlage, omotač od metala štiti vodove od spoljne
električne i magnetne interferencije.

Olovni omotač u odnosu na omotače od aluminijuma i
čelične trake ima veću savitljivost i time pojednostavljuje
proizvodnju, transport i polaganje kabla.

Ukoliko se očekuje veći utical vlage preko metalne cevi se
prevlači sloj od plastične mase.

Kod dobro izvedene kanalizacije i u objektima dovoljan je
samo plastrični omotač.
22
Lociranje kablova u
Lociranje kablova u
poprečnom profilu ulice
poprečnom profilu ulice
E-električni vod visokog napona, P- gasovod niskog napona,
V-vodovod pitke vode, Vu-vodovod tehnicke vode, Ps-gasovod
srednjeg pritiska, T-telefonski kablovi, Ev-elektricni vod visokog
napona, V1-primarni vod pitke vode, K-kanalizacija i Tv-toplovod.
Telefonski kablovi
23
Primena simetričnih
Primena simetričnih
vodova u računarskim
vodova u računarskim
mrežama (1)
mrežama (1)

Neoklopljena parica (UTP - Unshielded Twisted
Pair)

Oklopljena parica (STP - Shielded Twisted Pair)

UTP - obična telefonska žica, jeftina i laka za
instalaciju, koristi se za LAN; na UTP dosta utiču
elektromagnetske smetnje (susedne parice, šumovi)

STP oklop (shield) - metalna folija za zaštitu parice

1991. standard EIA-568 (Electronic Industries
Association) specificira korišćenje UTP i STP za
LAN-ove brzinama prenosa od 1-16 Mb/s
24
Primena simetričnih
Primena simetričnih
vodova u računarskim
vodova u računarskim
mrežama (2)
mrežama (2)

1995. EIA-568-A za brzine do 100 Mb/s

kategorija 3 (Category 3 – Cat 3) - 10 Mb/s, zadovoljava
min. zahteva za prenos podataka u Ethernet mrežama

kategorija 4 (Cat 4) – 16 Mb/s

kategorija 5 (Cat 5) – 100 Mb/s, standard za novije LAN-
ove (Fast Ethernet)

Najviše se koriste Cat 3 i Cat 5; Cat 5 je jače
isprepletena parica, skuplja ali daje bolje
performanse mreže

Kategorije 5e i 6 – 550 Mb/s i do Gb/s
25
Primena simetričnih
Primena simetričnih
vodova u računarskim
vodova u računarskim
mrežama (3)
mrežama (3)
Rek (montažni orman
za Cat 5e)
Isporuka kabla Cat 5e
(namotaji)
Konektori za Cat 5e
Set alata za
konektovanje i
testiranje Cat 5e
26
Koaksijalni vodovi (1)
Koaksijalni vodovi (1)

Sastoji se od dva provodnika:

unutrašnjeg od pune bakarne žice i

spoljašnjeg od bakarne cevi sa spoljnom zaštitom od
plastične mase

Između unutrašneg i spoljnjeg provodnika izolaciju
čine plastični prstenovi, puna plastična masa (kada
se koaksijalni kabl koristi za privod posebnih
signala, na primer za vezu između antene i TV
prijemnika)

Spoljašnji provodnik, radi veće savitljivosti je
napravljen od bakarne košuljice
27
Koaksijalni vodovi (2)
Koaksijalni vodovi (2)

U javnoj telekomunikacionoj mreži prečnici unutrašnjeg
provodnika d d
a a
i spoljašnje cevi d d
b b
su standardizovani na:

d d
b b
/ d / d
a a
= 9.5 mm / 2.6 mm = 9.5 mm / 2.6 mm (normalni prečnik ili velika tuba) i

d d
b b
/ d / d
a a
= 4.4 mm / 1.2 mm = 4.4 mm / 1.2 mm (mali prečnik ili mala tuba).
Oba ova odnosa su 3.6 3.6 kada je slabljenje koaksijalnog voda
minimalno.
Unutrašnji provodnik
Izolator
Spoljašnji provodnik
Zaštitni omotač
28
Koaksijalni vodovi (3)
Koaksijalni vodovi (3)

Jedan koaksijalni kabl sadrži od jedne do
više desetina koaksijalnih tuba.

Spoljna konstrukcija je ista kao i kod
simetričnih kablova.

U jednom kablu mogu da se zajednički nađu
simetrični i koaksijalni vodovi.
29
Primena koaksijalnih
Primena koaksijalnih
kablova (1)
kablova (1)

Različite primene za prenos analognih i digitalnih
podataka: telefonija, kablovska TV, LAN

Podela:

za prenos u osnovnom opsegu (baseband coaxial cable)

za širokopojasni prenos (broadband coaxial cable)

Kabl za prenos u osnovnom opsegu:

za prenos digitalnih podataka

jedan kanal za prenošenje samo jedne informacije u
jednom trenutku

propusni opseg zavisi od dužine kabla, npr. za 1km – 10
Mb/s

koristi se za kablovsku TV i neke LAN mreže
30
Primena koaksijalnih
Primena koaksijalnih
kablova (2)
kablova (2)

Kabl za širokopojasni prenos koristi se

za analogni prenos koji je manje osetljiv od digitalnog, pa
udaljenosti mogi biti i 100 km, ali i za prenos digitalnih
podataka (skuplji i složeniji nego baseband kabl)

mogu prenositi integrisane signale govora, podataka i video
signale

veći domet postiže se pojačanjem, ali se signal može
prenositi samo u jednom smeru

Problem se rešava korišćenjem 2 tipa širokopojasnih
sistema:

dvostruki kabl (dual cable) - koristi 2 paralelna kabla, jedan za
prenos podataka prema glavnom čvoru (head-end), a drugi od
tog čvora u suprotnom smeru; računari šalju podatke po
jednom, a primaju po drugom kablu

jednostruki kabl (single cable) - koristi različite frekvencije za
prenos u različitim smerovima po istom kablu
31
Primena koaksijalnih
Primena koaksijalnih
kablova (3)
kablova (3)

Za velike brzine prenosa, potiskuju ih optički vodovi koji imaju
znatno veći propusni opseg, manje slabljenje i jeftiniji su.

Primena koaksijalnih kablova se pomera ka delovima
telekomunikacione mreže koji su bliži pretplatniku gde je
telekomunikacioni saobraćaj manjeg inteziteta.
Head-end
>
Head-end
>
Niže
frekvencije
Više
frekvencije
Dvostruki kabl Jednostruki kabl
32
Talasovod
Talasovod

Šuplja metalna cev u čijoj unutrašnjosti se prostiru
radio talasi.

Poprečni presek cevi je kružnog, eliptičnog i
pravougaonog oblika, prečnik reda centimetra.

Bez obzira na njihov veoma veliki propusni opseg,
zbog prednosti optičkih vodova, primena im je
ograničena na mikrotalasno područje radio talasa,
gde direktno povezuju antenu i udaljen
primopredajnik bez konverzije radiotalasa u
električnu struju.
33
Primarni parametri voda
Primarni parametri voda
(1)
(1)

Vod predstavlja električni medijum prenosa koji
karakterišu električne veličine:

otpor,

induktivnost,

odvodnost i

kapacitivnost.

Za razliku od pojedinačnih elemenata gde su ove
veličine koncentrisane u nekoj komponenti (otpor,
kalem, kondenzator), one se kod vodova zajednički
nalaze u svakom njegovom delu, sve do diferencijalno
malih dužina.

Zato se jedinice tih električnih veličina definišu po
jedinici dužine i tako definisane nazivaju se primarni
parametri voda.
34
Primarni parametri voda
Primarni parametri voda
(2)
(2)

Primarni parametri voda su:

podužna otpornost r (Ω/km) r (Ω/km),

podužna induktivnost s (H/km) s (H/km),

podužna kapacitivnost c (F/km) c (F/km) i

podužna odvodnost g (S/km) g (S/km); S (Siemens) = 1 / Ω.

Podužna otpornost
r
r predstavlja redni otpor dva
provodnika po jedinici dužine, uzimajući u obzir skin
efekat

Skin efekat – kada naizmenična struja prolazi kroz
provodnik, gustina struje nije uniformna već ima tendenciju
da se koncentriše na površini provodnika (zavisi od
frekvencije).
35
Primarni parametri voda
Primarni parametri voda
(3)
(3)

Podužna induktivnost
s
s nastaje

delom usled magnetnog polja unutar svakog provodnika
(interno, u zavisnosti od skin efekta); blago opada sa
porastom frekvencije

delom usled magnetskog polja između dva provodnika
(eksterno, praktično nezavisno od frekvencije)

Podužna kapacitivnost
c
c odnosi se na permitivnost
dielektrika između provodnika (dielektrična
konstanta)

Podužna odvodnost
g
g nastaje usled:

Nedostataka izolacije (uglavnom zanemarljiva)

Dielektričnih gubitaka koji se povećavaju sa porastom
učestanosti g= g=ω⋅ ω⋅ c c⋅ ⋅ tan tanδ δ , gde je δ – ugao gubitka
dielektrika
36
Model elementarnog
Model elementarnog
odsečka voda
odsečka voda
37
Tipi
Tipi
č
č
ne vrednosti primarnih
ne vrednosti primarnih
parametara voda
parametara voda
14 µS/km 1 µS/km
3 µS/km
(lepo vreme)
24 µS/km
(kiša)
g
50 nF/km 30-40 nF/km 6 nF/km
c
0.26 mH/km 0.7 mH/km 2 µH/km
s
40-80 Ω/km 25-500 Ω/km 2-3 Ω/km
r
Koaksijalni Simetrični Vazdušni Parametar
f = 1000 Hz f = 1 MHz
38
Skin efekat kod
Skin efekat kod
koaksijalnog voda (1)
koaksijalnog voda (1)

U slučaju koncentričnih provodnika
struja se koncentriše ka spoljnoj
površini unutrašnjeg provodnika i ka
unutrašnjoj površini spoljnog
provodnika

Ekvivalentna sekcija dva provodnika
određuje se pomoću veličine koja
se naziva dubina dubina
penetracije - penetracije -
θ
θ (m) (m)
f
p
u

·
ρ – specifična otpornost (Ωm)
µ – permeabilnost (specifična magnetna provodljivost) (Vs/Am)
f – frekvencija (Hz)
d
a
d
b
θ
θ
39
Skin efekat kod
Skin efekat kod
koaksijalnog voda (2)
koaksijalnog voda (2)

Za bakar važi ρ =17.5 * 10
–9
Ωm i µ ≅ µ
0
= 1,256 Vs/Am (µ
0

je magnetna permeabilnost vakuuma), pa se dubina
penetracije menja u zavisnosti od frekvencije kao na slici
10
10
10
9
10
8
10
7
10
6
10
5
10
4
f (Hz)
1
10
100
θ (10
–6
m)
40
Skin efekat kod
Skin efekat kod
koaksijalnog voda (3)
koaksijalnog voda (3)

Pošto su površine delova provodnika u kojima je
koncentrisana struja približno
π
πd d
a a
θ
θ
a a
i
π
πd d
b b
θ
θ
b b
, podužna
otpornost koaksijalnog voda izračunava se iz formule:

Zamenom izraza za dubinu penetracije

Podužna otpornost raste proporcionalno kvadratnom korenu
frekvencije

Podužna otpornost zavisi od kvadratnog korena specifične
otpornosti

a b
a a b b
r
d d
p p
r u r u
· +
f
p
u

·
0

a b
a b
r f
d d
p p
µ
r
| `
÷ · +
÷
. ,
41
Sekundarni parametri
Sekundarni parametri
voda
voda

Iz primarnih parametara voda izvode se dva sekundarna
parametra voda:

karakteristična impedansa Zc Zc i

konstanta prostiranja γ γ.
Z
p
1
u
1
U
Z
I
·
42
Karakteristična
Karakteristična
impedansa (1)
impedansa (1)

Karakteristična impedansa je impedansa koja bi bila
izmerena na ulazu beskonačno dugog voda ili voda
konačne dužine koji je zatvoren istom impedansom Zc.

Fizički, karakteristična impedansa predstavlja odnos
struje i napona u bilo kojoj tački voda.
1
c u
1
U
Z Z
I
· ·
za Zp=Zc
43
Karakteristična
Karakteristična
impedansa (2)
c j g
s j r
Z
c
ω
ω
+
+
=
c
j
c c
e Z Z
ϕ
=
r
g
s
c
c
Z
c
¢
Veza sa primarnim parametrima:
44
Konstanta prostiranja (1)
Konstanta prostiranja (1)
γ = α + jβ

Realni deo konstante prostiranja α, ima dimenziju dB/km i
naziva se koeficijent slabljenja.

On pokazuje slabljenje snage signala po jedinici dužine voda

Slabljenje signala zavisi od njegove frekvencije α= α(ω) i
raste sa porastom frekvencije.

Vrednosti koeficijenta slabljenja u zavisnosti od prečnika
provodnika su kod simetričnih vodova na frekvenciji od
f = 800 Hz i kod koaksijalnih vodova na f = 1 MHz reda
veličine 1dB/km.
( )( ) r j s g j c y u u · + + Veza sa primarnim parametrima:
45
Promena signala duž voda
Promena signala duž voda
46
Konstanta prostiranja (2)
Konstanta prostiranja (2)

Imaginarnini deo konstante prenosa β ima dimenziju
rad/km i naziva se fazni koeficijent.

On pokazuje promenu faze signala po jedinici
dužine voda.

Fazni koeficijent β = β(ω) raste srazmerno
kvadratnom korenu frekvencije.

Prosečne vrednosti su:

kod simetričnih vodova na f = 800 Hz reda veličine
1 rad/km.

kod koaksijalnih kablova na f = 1MHz β su reda veličine
10 rad/km.
47
Konstanta prostiranja
Konstanta prostiranja
(3)
(3)

Pošto je β(ω) nelinearna funkcija frekvencije
komponente signala različitih frekvencija će istu
dužinu voda preći za različito vreme, odnosno neće
imati istu brzinu prostiranja duž voda

Brzine prenosa se povećavaju proporcionalno sa √ω
i u sredini propusnog opsega i za niskofrekventne
simetrične vodove, visokofrekventne simetrične
vodove i koaksijalne vodove su oko 100.000 km/s,
200.000 km/s i 280.000 km/s , respektivno
48
Asimptotsko ponašanje
Asimptotsko ponašanje
(1)
(1)

Ako važi relacija r>>ωs r>>ωs i g g

≅0 0:

Karakteristična impedansa je kompleksna i opada
srazmerno kvadratnom korenu frekvencije

Koeficijent slabljenja i fazni koeficijent su jednaki i rastu
srazmerno kvadratnom korenu frekvencije – postoje
amplitudska i fazna izobličenja
4
j
c
r r
Z e
j c c
r
u u

e ·
1 1
2 2
jr c r c jr c y u u u e · +
49
Asimptotsko ponašanje
Asimptotsko ponašanje
(2)
(2)

Ako važi relacija r<<ωs r<<ωs i g g

≅0 0:

Karakteristična impedansa je realna i ne zavisi od frekvencije

Fazni koeficijent linearno raste sa porastom frekvencije – nema
faznih izobličenja

Koeficijent slabljenja je srazmeran sa r r i može se smatrati
nezavisnim od frekvencije samo ako je skin efekat zanemarljiv; u
suprotnom raste sa kvadratnim korenom frekvencije
c c
s
Z Z
c
e ·
2
1 1
2
r r
sc j rc j sc j j sc j
s s
y u u u u
u u
| `
e + · e
÷
. ,
2 2

c
r c r
sc
s Z
o þ u e · ·
50
Preslušavanje (
Preslušavanje (
crosstalk
crosstalk
)
)

Kada su dva voda veoma blizu, oni utiču jedan na
drugog usled:

Galvanske sprege Galvanske sprege, zbog otpornosti između dva provodnika
(javlja se i kada je jedan vod povezan na zajedničko
uzemljenje – masu)

Kapacitivne sprege Kapacitivne sprege između dva voda

Induktivne sprege Induktivne sprege koja potiče od magnetskog polja jednog
voda koje utiče na magnetsko polje drugog voda
(međusobna induktansa)

Posledica: deo signala koji se prenosi jednim vodom
pojavljuje se na drugom vodu i obrnuto; ta pojava se
naziva preslušavanje i predstavlja neželjen efekat,
posebno nepovoljan ako je preslušavanje razumljivo.
51
Preslušavanje na bližem i
Preslušavanje na bližem i
daljem kraju (1)
daljem kraju (1)
Z
g
=Z
c
NEXT NEXT FEXT FEXT
52
Preslušavanje na bližem i daljem
Preslušavanje na bližem i daljem
kraju (2)
kraju (2)

Preslušavanje na bližem kraju (NEXT – Near End
Crosstalk) definiše se kao mera neželjenog signala koji
potiče od bližeg kraja ometajućeg voda i meri se na
istom kraju ometanog voda. Ne zavisi od dužine voda.

Preslušavanje na daljem kraju (FEXT – Far End
Crosstalk) definiše se kao mera neželjenog signala koji
potiče od bližeg kraja ometajućeg voda i meri se na
daljem kraju ometanog voda. Slabi usled propagacije
kroz vod.

Iako se oba ova fenomena uvek pojavljuju istovremeno,
njihovi efekti su različiti:

Jednosmerni kanali, isti smer, relevantan je FEXT

Jednosmerni kanali, suprotni smer, relevantan je NEXT

Dvosmerni kanali, relevantni su NEXT i FEXT
53
Smanjenje preslušavanja
Smanjenje preslušavanja
ukrštanjem provodnika
ukrštanjem provodnika
(upredanje)
(upredanje)
) i i ( ) i i ( ) i i ( ) i i ( i
4 2 3 1 2 3 4 1
'
p
− − − = + − + =
) i i ( ) i i ( ) i i ( ) i i ( i
4 2 3 1 4 3 2 1 p
− + − = + − + =
54
Zaključak

Iako je tendencija instalacije optičkih kablova (o kojima
ćete slušati u zasebnom kursu) evidentna, ne samo u
okosnici mreže nego i do krajnjih korisnika, bakarni
kablovi su još uvek u upotrebi i ostaće u upotrebi bar
narednih nekoliko decenija.

Razlozi:

Zato što instalacije miliona tona bakra već postoje širom sveta
(počelo je pre 150 godina) i što ih treba valjano iskoristiti

Zato što se pojavljuju nove tehnologije (DSL) koje omogućavaju
da parice instalirane do milijardi pretplatnika budu iskorišćene za
istovremeni prenos analognog govora i velikih količina brzih
digitalnih podataka

Zato što se postavlja pitanje isplativosti polaganja optičkih
kablova u retko naseljenim područjima (ruralnim)

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->