TELEKOMUNIKACION

I SISTEMI (2)

Školska 2007/2008. god.

Pregled kursa
 Uvod: istorija telekomunikacija, uvodni pojmovi o TK
mrežama, model komunikacionog sistema, izobličenja u
prenosu signala, šumovi
 Kablovski sistemi veza (žične linije veza)
 Analogni sistemi prenosa
 Digitalni sistemi prenosa (PDH, SDH)
 Telefonska mreža, IDN, ISDN, signalizacija no. 7
 Frame Relay tehnologija
 ATM tehnologija i B-ISDN
 xDSL (HDSL, ADSL, VDSL)
 Lokalne računarske mreže (LAN)
 Internet i IP tehnologija
 Multiservisne IP mreže; VoiP, IP televizija
2
Medijumi prenosa (1)
 Medijum prenosa (transmission medium) je fizička
veza između dva telekomunikaciona uređaja po
kojoj se prenose signali
 Medijumi prenosa:
 Kablovski
 Žične linije veza
 Optički sistemi veza
 Bežični

3
Medijumi prenosa (2)
 Karakteristike medijuma prenosa:
 Slabljenje
 Kašnjenje
 Šum
 Termički
 Intermodulacioni
 Preslušavanje
 Impulsni
 Ključni faktori za izbor medijuma prenosa:
 Cena
 Propusni opseg
 Gubici pri prenosu

4
Elektromagnetski spektar
i njegovo korišćenje u
telekomunikacijama
24
Hz 101 102 103 104 105 106 107 108 109 1010 1011 1012 1013 1014 1015 1016
22
10 10

Simetrična parica

Koaksijalni kabl Optička

Usmerene
vlakna
veze

Satelitski
prenos

TV, GSM,
Wi-Fi

AM FM radio,
Podmornice
radio TV, radar

ELF SLF ULF VLF LF MF HF VHF UHF SHF EHF

Mikro- Infracrveni UV X γ
Radio talasi
Vidljivi
5
 ELF – Extremely Low Frequency, 3Hz– 30Hz
 SLF – Super Low Frequency, 30Hz– 300Hz
 ULF – Ultra Low Frequency, 300Hz– 3kHz
 VLF – Very Low Frequency, 3kHz– 30kHz
 LF – Low Frequency, 30kHz– 300kHz
 MF – Medium Frequency, 300kHz– 3MHz
 HF – High Frequency, 3MHz– 30MHz
 VHF – Very High Frequency, 30MHz– 300MHz
 UHF – Ultra High Frequency, 300MHz– 3GHz
 SHF – Super High Frequency, 3GHz– 30GHz
 EHF – Extremely High Frequency, 30GHz– 300GHz

6
Žične linije veza
 Jedna vrsta su vodovi izgrađeni od dva provodnika
koji se zajedno nazivaju parica;
parica provodnici su po
pravilu od bakra (Cu)
 Prema konstrukciji i nameni dele se na :
 Vazdušne vodove
 Simetrične vodove
 Koaksijalne vodove
 Posebna vrsta su talasovodi kod kojih postoji samo
jedan provodnik

7
Vazdušni vodovi (1)

 Postavljaju u slobodnom prostoru tako da je

izolator između dva provodnika vazduh
 Na određenim rastojanjima, obično 50 m
postavljaju se uporišta (bandere) sa
porcelanskim ili staklenim izolatorima na
koje se učvršćuju provodnici
 Rastojanje između dva provodnika je 20 cm.
 Prečnik provodnika je standardizovan na
1.5mm, 2mm i 3mm.

8
Vazdušni vodovi (2)
 Konstrukcija vazdušnih vodova ih čini
osetljivim na stanje u atmosferi, tako da
vlaga, kiša, sneg i led pogoršavaju
međusobnu izolaciju.
 Taloženjem atmosferskih padavina na
provodnicima povećava se njihova masa, pa
uprkos relativno velikom prečniku žica može
doći do njihovog kidanja, a time i do prekida
linije veze, što vazdušne vodove čini
nepouzdanim

9
Vazdušni vodovi (3)

 Budući da provodnici nisu zaštićeni u njima

se indukuje visok nivo elektromagnetnih
smetnji koje proističu od drugih vodova,
atmosferskih pražnjenja, varničenja na
električnim objektima i radio talasa.
 Pošto radio opsezi počinju već od talasnih
dužina λ = 2000 m, gornja granična
frekvencija primene vazdušnih vodova je
fmax = 150 kHz.

10
Vazdušni vodovi (4)
 Često se u blizini vazdušnih vodova nalaze bakarni
provodnici koji služe za razvod električne energije.
 Od ovih provodnika se u vazdušnim vodovima
indukuje napon frekvencije 50 Hz, koji u zavisnosti
od blizine vodova i načina ukrštanja može biti
znatan, što dovodi do oštećenja telekomunikacionih
uređaja, a u ekstremnim slučajevima i do opasnosti
po život ljudi.
 Zato se na vazdušnim vodovima moraju postaviti
naponski ograničavači.

11
Vazdušni vodovi (5)

 Sve ovo ne preporučuje vazdušne vodove za

telekomunikacioni prenos, pa je njihova
primena ograničena najčešće na privremena
rešenja, ili jeftina rešenja privoda signala do
pojedinačnih pretplatnika (kod nas ih ima u
ruralnim područjima).

12
 Simetrični vodovi (1)
 Čine ih dva provodnika
od koji svaki preko
bakarne žice ima
prevučen sloj od
izolatora.
 Ovo omogućava da se
takvi provodnici,
odnosno veliki broj
parica, spakuje unutar
simetričnog kabla.

13
Simetrični vodovi (2)
 Unutar simetričnog kabla nalazi se veliki broj parica,
od desetak, pa do više stotina.
 Da bi se smestio toliki broj vodova unutar nekih
razumnih poprečnih preseka kabla prečnik bakarnog
provodnika je mali i standardizovan je na 0.32, 04,
06, 0.8, 0.9, 1.2 i 1.3 mm
 Manji preseci služe za dovođenje signala na kraćim
rastojanjima, naprimer do pretplatnika,a provodnici
većeg poprečnog preseka koriste se za veća
rastojanja, na primer za vezu između centrala.

14
Simetrični vodovi (3)
 Izolacioni sloj iznad provodnika može biti
načinjen od hartije ili plastičnih masa.
 Sloj hartije ima malu debljinu, što je dobro sa
gledišta povećenje broja parica unutar kabla,
ali hartija, bez obzira što je impregnirana,
apsorbuje vlagu, pa nije dobar izolator.
 Zato je primena vodova sa papirnom
izolacijom bila ograničena na pretplatničke
vodove, ali se sve više izbacuje iz upotrebe.

15
Simetrični vodovi (4)

 Od plastičnih masa kao izolator se najčešće

koristi polivinil hlorid (PVC) i polietilen (PE).
 Razumljivo da je otpornost na vlagu velika, a
i električne karakteristike voda su bolje.
 Zbog veće debljine izolacionog sloja u
odnosu na papirnu izolaciju broj vodova
unutar standardizovanog prečnika kabla je
smanjen.

16
Simetrični vodovi (5)
 Izolovane bakarne žice se pri konstrukciji kabla međusobno
upredaju.
 Upredanje se vrši kako bi se smanjilo preslušavanje između
simetričnih vodova.

Po dva provodnika

Po dve parice

Zvezda u četvorku

17
Simetrični vodovi (6)
 Upredanje po dva provodnika , kao i ostala
upredanja, se vrši prilikom proizvodnje kabla, a
korak upredanja je određen tako da se postigne
minimum slabljenja.
 Međusobno upredanje dve parice (prethodno
upredene po dva provodnika) daje najbolje
električne karakteristike, ali zahteva više prostora.
 Zato je najčešće u primeni upredanje tipa zvezda u
četvorku.
četvorku Tako upreden vod se naziva skraćeno
četvorka,
četvorka koja sadrži dve parice.

18
Simetrični vodovi (7)
 Osnovna karakteristika simetričnog voda, širina
propusnog opsega, zavisi od prečnika žice, vrste
izolatora i načina upredanja.
 Upredena dva provodnika sa papirnom izolacijom
imaju propusni opseg od 0 Hz do 150 kHz i u tome
su kompatibilni sa vazdušnim vodom.
 Vodovi sa plastičnom izolacijom imaju propusni
opseg od 0 Hz do standardizovanih 252 kHz i
552kHz.
 Kod vodova sa većim prečnikom žice i specijalnih
konstrukcija gornja granična frekvencija se može
povećati na nekoliko stotina MHz (primena u LAN).
19
Simetrični vodovi (7)
 Simetrični kablovi se polažu
 pod zemljom,
 pod vodom,
 kao samonosivi vazdušni simetrični kablovi.
 Podzemni kablovi se polažu u unapred napravljenu
kablovsku kanalizaciju, ili direktno u zemlju.
 Od načina polaganja kabla zavisi način izrade
omotača.
 Kablovi koji se postavljaju direktno u zemlju moraju da imaju
dodatne omotače od čeličnog lima, ili čeličnih traka, sa
dodatnom zaštitom od vlage.
 Zaštita je još veća kod podvodnih kablova, posebno onim pod
morem i okeanima jer tada popravka oštećenja na kablu nije
moguća. U nekim ekstremnim uslovima prazan prostor između
parica u kablu se puni uljem.
20
Simetrični vodovi (8)
 Kablovi koji se polažu u kablovsku kanalizaciju
imaju metalni omotač, najčešće u obliku cevi od
olova.
 Pored povećanja mehaničke otpornosti strukture i zaštite
od vlage, omotač od metala štiti vodove od spoljne
električne i magnetne interferencije.
 Olovni omotač u odnosu na omotače od aluminijuma i
čelične trake ima veću savitljivost i time pojednostavljuje
proizvodnju, transport i polaganje kabla.
 Ukoliko se očekuje veći utical vlage preko metalne cevi se
prevlači sloj od plastične mase.
 Kod dobro izvedene kanalizacije i u objektima dovoljan je
samo plastrični omotač.

21
Lociranje kablova u
poprečnom profilu ulice
Telefonski kablovi

E-električni vod visokog napona, P- gasovod niskog napona,

V-vodovod pitke vode, Vu-vodovod tehnicke vode, Ps-gasovod
srednjeg pritiska, T-telefonski kablovi, Ev-elektricni vod visokog
napona, V1-primarni vod pitke vode, K-kanalizacija i Tv-toplovod.
22
Primena simetričnih
vodova u računarskim
mrežama (1)
 Neoklopljena parica (UTP - Unshielded Twisted

Pair)
 Oklopljena parica (STP - Shielded Twisted Pair)
 UTP - obična telefonska žica, jeftina i laka za
instalaciju, koristi se za LAN; na UTP dosta utiču
elektromagnetske smetnje (susedne parice, šumovi)
 STP oklop (shield) - metalna folija za zaštitu parice
 1991. standard EIA-568 (Electronic Industries
Association) specificira korišćenje UTP i STP za
LAN-ove brzinama prenosa od 1-16 Mb/s

23
Primena simetričnih
vodova u računarskim
mrežama
 (2)
1995. EIA-568-A za brzine do 100 Mb/s
 kategorija 3 (Category 3 – Cat 3) - 10 Mb/s, zadovoljava
min. zahteva za prenos podataka u Ethernet mrežama
 kategorija 4 (Cat 4) – 16 Mb/s
 kategorija 5 (Cat 5) – 100 Mb/s, standard za novije LAN-
ove (Fast Ethernet)
 Najviše se koriste Cat 3 i Cat 5; Cat 5 je jače
isprepletena parica, skuplja ali daje bolje
performanse mreže
 Kategorije 5e i 6 – 550 Mb/s i do Gb/s

24
Primena simetričnih
vodova u računarskim
mrežama
Rek (montažni orman (3)
Isporuka kabla Cat 5e
(namotaji)
za Cat 5e)

Konektori za Cat 5e
Set alata za
konektovanje i
testiranje Cat 5e

25
Koaksijalni vodovi (1)
 Sastoji se od dva provodnika:
 unutrašnjeg od pune bakarne žice i
 spoljašnjeg od bakarne cevi sa spoljnom zaštitom od
plastične mase
 Između unutrašneg i spoljnjeg provodnika izolaciju
čine plastični prstenovi, puna plastična masa (kada
se koaksijalni kabl koristi za privod posebnih
signala, na primer za vezu između antene i TV
prijemnika)
 Spoljašnji provodnik, radi veće savitljivosti je
napravljen od bakarne košuljice

26
Koaksijalni vodovi (2)
 U javnoj telekomunikacionoj mreži prečnici unutrašnjeg
provodnika da i spoljašnje cevi db su standardizovani na:
 db / da = 9.5 mm / 2.6 mm (normalni prečnik ili velika tuba) i
 db / da = 4.4 mm / 1.2 mm (mali prečnik ili mala tuba).
Oba ova odnosa su 3.6 kada je slabljenje koaksijalnog voda
minimalno.
Spoljašnji provodnik Unutrašnji provodnik
Zaštitni omotač Izolator

27
Koaksijalni vodovi (3)

 Jedan koaksijalni kabl sadrži od jedne do

više desetina koaksijalnih tuba.
 Spoljna konstrukcija je ista kao i kod
simetričnih kablova.
 U jednom kablu mogu da se zajednički nađu
simetrični i koaksijalni vodovi.

28
Primena koaksijalnih
kablova (1)
 Različite primene za prenos analognih i digitalnih
podataka: telefonija, kablovska TV, LAN
 Podela:
 za prenos u osnovnom opsegu (baseband coaxial cable)
 za širokopojasni prenos (broadband coaxial cable)
 Kabl za prenos u osnovnom opsegu:
 za prenos digitalnih podataka
 jedan kanal za prenošenje samo jedne informacije u
jednom trenutku
 propusni opseg zavisi od dužine kabla, npr. za 1km – 10
Mb/s
 koristi se za kablovsku TV i neke LAN mreže

29
Primena koaksijalnih
kablova
 (2) prenos koristi se
Kabl za širokopojasni
 za analogni prenos koji je manje osetljiv od digitalnog, pa
udaljenosti mogi biti i 100 km, ali i za prenos digitalnih
podataka (skuplji i složeniji nego baseband kabl)
 mogu prenositi integrisane signale govora, podataka i video
signale
 veći domet postiže se pojačanjem, ali se signal može
prenositi samo u jednom smeru
 Problem se rešava korišćenjem 2 tipa širokopojasnih
sistema:
 dvostruki kabl (dual cable) - koristi 2 paralelna kabla, jedan za
prenos podataka prema glavnom čvoru (head-end), a drugi od
tog čvora u suprotnom smeru; računari šalju podatke po
jednom, a primaju po drugom kablu
 jednostruki kabl (single cable) - koristi različite frekvencije za
prenos u različitim smerovima po istom kablu
30
Primena koaksijalnih
kablova (3) Head-end

Niže
Head-end

Više
frekvencije frekvencije

> >
Dvostruki kabl Jednostruki kabl

 Za velike brzine prenosa, potiskuju ih optički vodovi koji imaju

znatno veći propusni opseg, manje slabljenje i jeftiniji su.
 Primena koaksijalnih kablova se pomera ka delovima
telekomunikacione mreže koji su bliži pretplatniku gde je
telekomunikacioni saobraćaj manjeg inteziteta.
31
Talasovod
 Šuplja metalna cev u čijoj unutrašnjosti se prostiru
radio talasi.
 Poprečni presek cevi je kružnog, eliptičnog i
pravougaonog oblika, prečnik reda centimetra.
 Bez obzira na njihov veoma veliki propusni opseg,
zbog prednosti optičkih vodova, primena im je
ograničena na mikrotalasno područje radio talasa,
gde direktno povezuju antenu i udaljen
primopredajnik bez konverzije radiotalasa u
električnu struju.

32
Primarni parametri voda
(1)
 Vod predstavlja električni medijum prenosa koji
karakterišu električne veličine:
 otpor,
 induktivnost,
 odvodnost i
 kapacitivnost.
 Za razliku od pojedinačnih elemenata gde su ove
veličine koncentrisane u nekoj komponenti (otpor,
kalem, kondenzator), one se kod vodova zajednički
nalaze u svakom njegovom delu, sve do diferencijalno
malih dužina.
 Zato se jedinice tih električnih veličina definišu po
jedinici dužine i tako definisane nazivaju se primarni
parametri voda.
33
Primarni parametri voda
(2)
 Primarni parametri voda su:
 podužna otpornost r (Ω/km),
(Ω/km)
 podužna induktivnost s (H/km),
(H/km)
 podužna kapacitivnost c (F/km) i
 podužna odvodnost g (S/km);
(S/km) S (Siemens) = 1 / Ω.
 Podužna otpornost r predstavlja redni otpor dva
provodnika po jedinici dužine, uzimajući u obzir skin
efekat
 Skin efekat – kada naizmenična struja prolazi kroz
provodnik, gustina struje nije uniformna već ima tendenciju
da se koncentriše na površini provodnika (zavisi od
frekvencije).
34
Primarni parametri voda
(3)
 Podužna induktivnost s nastaje
 delom usled magnetnog polja unutar svakog provodnika
(interno, u zavisnosti od skin efekta); blago opada sa
porastom frekvencije
 delom usled magnetskog polja između dva provodnika
(eksterno, praktično nezavisno od frekvencije)
 Podužna kapacitivnost c odnosi se na permitivnost
dielektrika između provodnika (dielektrična
konstanta)
 Podužna odvodnost g nastaje usled:
 Nedostataka izolacije (uglavnom zanemarljiva)
 Dielektričnih gubitaka koji se povećavaju sa porastom
učestanosti g=ω⋅ c⋅ tanδ , gde je δ – ugao gubitka
dielektrika 35
Model elementarnog
odsečka voda

36
Tipične vrednosti primarnih
parametara voda
Parametar Vazdušni Simetrični Koaksijalni

r 2-3 Ω/km 25-500 Ω/km 40-80 Ω/km

s 2 µH/km 0.7 mH/km 0.26 mH/km

c 6 nF/km 30-40 nF/km 50 nF/km

3 µS/km
(lepo vreme)
g 1 µS/km 14 µS/km
24 µS/km
(kiša)
f = 1000 Hz f = 1 MHz
37
 Skin efekat kod

koaksijalnog voda
U slučaju koncentričnih provodnika
(1)
struja se koncentriše ka spoljnoj
površini unutrašnjeg provodnika i ka
unutrašnjoj površini spoljnog da db
provodnika
 Ekvivalentna sekcija dva provodnika
određuje se pomoću veličine koja θ
se naziva dubina
penetracije - θ (m) θ
ρ – specifična otpornost (Ωm)

  µ – permeabilnost (specifična magnetna provodljivost) (Vs/Am)
 f f – frekvencija (Hz)

38
 Skin efekat kod

koaksijalnog voda (2)
Za bakar važi ρ =17.5 * 10 Ωm i µ ≅ µ = 1,256 Vs/Am (µ
–9
0 0
je magnetna permeabilnost vakuuma), pa se dubina
penetracije menja u zavisnosti od frekvencije kao na slici
–6
θ (10 m)

100

10

4 5 6 7 8 9 10
10 10 10 10 10 10 10 f (Hz)

39
 Skin efekat kod
 koaksijalnog vodau kojima
Pošto su površine delova provodnika (3)je
koncentrisana struja približno π daθ a i π dbθ b, podužna
otpornost koaksijalnog voda izračunava se iz formule:
a b
r  
 d a a  d b b

 
 Zamenom izraza za dubinu penetracije  f
0  a b 
r     f
  da db 

 Podužna otpornost raste proporcionalno kvadratnom korenu
frekvencije
 Podužna otpornost zavisi od kvadratnog korena specifične
otpornosti
40
 Sekundarni parametri
voda
Iz primarnih parametara voda izvode se dva sekundarna
parametra voda:
 karakteristična impedansa Zc i
 konstanta prostiranja γ.

U1
Zu 
I1 Zp

41
Karakteristična
impedansa (1)
 Karakteristična impedansa je impedansa koja bi bila
izmerena na ulazu beskonačno dugog voda ili voda
konačne dužine koji je zatvoren istom impedansom Zc.

U1
Z c  Zu  za Zp=Zc
I1

 Fizički, karakteristična impedansa predstavlja odnos

struje i napona u bilo kojoj tački voda.

42
Karakteristična
impedansa (2) Zc
r
jϕ c
Zc = Zc e g

s
c

Veza sa primarnim parametrima:

r + jω s
Zc =
g + jω c
c
43
 Konstanta prostiranja (1)
γ = α + jβ
Veza sa primarnim parametrima:   (r  j s )(g  j c )
 Realni deo konstante prostiranja α, ima dimenziju dB/km i
naziva se koeficijent slabljenja.
 On pokazuje slabljenje snage signala po jedinici dužine voda
 Slabljenje signala zavisi od njegove frekvencije α= α(ω) i
raste sa porastom frekvencije.
 Vrednosti koeficijenta slabljenja u zavisnosti od prečnika
provodnika su kod simetričnih vodova na frekvenciji od
f = 800 Hz i kod koaksijalnih vodova na f = 1 MHz reda
veličine 1dB/km.

44
Promena signala duž voda

45
Konstanta prostiranja (2)
 Imaginarnini deo konstante prenosa β ima dimenziju
rad/km i naziva se fazni koeficijent.
 On pokazuje promenu faze signala po jedinici
dužine voda.
 Fazni koeficijent β = β(ω) raste srazmerno
kvadratnom korenu frekvencije.
 Prosečne vrednosti su:
 kod simetričnih vodova na f = 800 Hz reda veličine
1 rad/km.
 kod koaksijalnih kablova na f = 1MHz β su reda veličine
10 rad/km.

46
Konstanta prostiranja (3)
 Pošto je β(ω) nelinearna funkcija frekvencije
komponente signala različitih frekvencija će istu
dužinu voda preći za različito vreme, odnosno neće
imati istu brzinu prostiranja duž voda
 Brzine prenosa se povećavaju proporcionalno sa √ω
i u sredini propusnog opsega i za niskofrekventne
simetrične vodove, visokofrekventne simetrične
vodove i koaksijalne vodove su oko 100.000 km/s,
200.000 km/s i 280.000 km/s , respektivno

47
Asimptotsko ponašanje
(1)
Ako važi relacija r>>ωs i g≅ 0:

r r j
Zc   e 4
j c c

1 1
  jr  c  r  c  jr  c
2 2
 Karakteristična impedansa je kompleksna i opada
srazmerno kvadratnom korenu frekvencije
 Koeficijent slabljenja i fazni koeficijent su jednaki i rastu
srazmerno kvadratnom korenu frekvencije – postoje
amplitudska i fazna izobličenja
48
Asimptotsko ponašanje
Ako važi relacija r<<ωs i g≅ 0:
(2)


s
Zc   Zc
c
2 r  r 
   sc  j rc  j sc 1  j  j sc  1  j 
s  2 s 
r c r
     sc
2 s 2Zc
 Karakteristična impedansa je realna i ne zavisi od frekvencije
 Fazni koeficijent linearno raste sa porastom frekvencije – nema
faznih izobličenja
 Koeficijent slabljenja je srazmeran sa r i može se smatrati
nezavisnim od frekvencije samo ako je skin efekat zanemarljiv; u
suprotnom raste sa kvadratnim korenom frekvencije
49
Preslušavanje (crosstalk)
 Kada su dva voda veoma blizu, oni utiču jedan na
drugog usled:
 Galvanske sprege,
sprege zbog otpornosti između dva provodnika
(javlja se i kada je jedan vod povezan na zajedničko
uzemljenje – masu)
 Kapacitivne sprege između dva voda
 Induktivne sprege koja potiče od magnetskog polja jednog
voda koje utiče na magnetsko polje drugog voda
(međusobna induktansa)
 Posledica: deo signala koji se prenosi jednim vodom
pojavljuje se na drugom vodu i obrnuto; ta pojava se
naziva preslušavanje i predstavlja neželjen efekat,
posebno nepovoljan ako je preslušavanje razumljivo.
50
Preslušavanje na bližem i
daljem kraju (1)

Zg=Z NEXT FEXT

c

51
Preslušavanje na bližem i daljem
kraju (2) na bližem kraju (NEXT – Near End
 Preslušavanje

Crosstalk) definiše se kao mera neželjenog signala koji

potiče od bližeg kraja ometajućeg voda i meri se na
istom kraju ometanog voda. Ne zavisi od dužine voda.
 Preslušavanje na daljem kraju (FEXT – Far End
Crosstalk) definiše se kao mera neželjenog signala koji
potiče od bližeg kraja ometajućeg voda i meri se na
daljem kraju ometanog voda. Slabi usled propagacije
kroz vod.
 Iako se oba ova fenomena uvek pojavljuju istovremeno,
njihovi efekti su različiti:
 Jednosmerni kanali, isti smer, relevantan je FEXT
 Jednosmerni kanali, suprotni smer, relevantan je NEXT
 Dvosmerni kanali, relevantni su NEXT i FEXT
52
Smanjenje preslušavanja
ukrštanjem provodnika
(upredanje)

i p = ( i1 + i2 ) − ( i3 + i4 ) = ( i1 − i3 ) + ( i2 − i4 )

i'p = ( i1 + i4 ) − ( i3 + i2 ) = ( i1 − i3 ) − ( i2 − i4 )

53
Zaključak
 Iako je tendencija instalacije optičkih kablova (o kojima
ćete slušati u zasebnom kursu) evidentna, ne samo u
okosnici mreže nego i do krajnjih korisnika, bakarni
kablovi su još uvek u upotrebi i ostaće u upotrebi bar
narednih nekoliko decenija.
 Razlozi:
 Zato što instalacije miliona tona bakra već postoje širom sveta
(počelo je pre 150 godina) i što ih treba valjano iskoristiti
 Zato što se pojavljuju nove tehnologije (DSL) koje omogućavaju
da parice instalirane do milijardi pretplatnika budu iskorišćene za
istovremeni prenos analognog govora i velikih količina brzih
digitalnih podataka
 Zato što se postavlja pitanje isplativosti polaganja optičkih
kablova u retko naseljenim područjima (ruralnim)

54