P. 1
Radovan Nastic '' I NAPRAVIM SE DA JE SVE U REDU ''

Radovan Nastic '' I NAPRAVIM SE DA JE SVE U REDU ''

|Views: 9,896|Likes:
Radovan Nastic, Radovan Nastic Bensedin, B92, fudbal, milka, skc, i napravim se da je sve u redu, rejcel ljubavna prica, tri dana u kinsasi, bensedin, nize nego ljudski, united force, fk rad, dorcol, srbadija, ritam herca ol stars, dzoni rackovic, uros djuric, lutajuci reporter

Radovan Nastic, Radovan Nastic Bensedin, B92, fudbal, milka, skc, i napravim se da je sve u redu, rejcel ljubavna prica, tri dana u kinsasi, bensedin, nize nego ljudski, united force, fk rad, dorcol, srbadija, ritam herca ol stars, dzoni rackovic, uros djuric, lutajuci reporter

More info:

Published by: Radovan Nastic Bensedin on Nov 15, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/22/2012

pdf

text

original

I napravim se da je sve u redu...

Radovan Nastic

Mome tati Dragoljubu. Moj tata je celog života teško radio... 36'o godište. Rano je ostao bez doma, počeo rat i spalili mu selo, ostali bez ičega...Posle rata došao u Beograd, da bi ga primili u "Dom za decu palih boraca", morao je da prepravlja godinu rodjenja, jer nije imao od čega da živi....Tako da je paralelno krenuo na zanat i isao u skolu u 13'oj godini ...Otac mu je poginuo u ratu, po njemu sam dobio ime. Iškolovao se za bravara. Upoznao moju majku, osnovali porodicu. Radio pošteno ceo život, zato je i doživeo da mora da radi i kada je otišao u penziju, da bi prehranio porodicu... Moj tata pravi jedinstven pasulj. Pasulj sa pepelom. Pošto ne vadi pljugu iz usta - a samo pućka - kada kuva, uvek mu pepeo upadne u pasulj. I ukusno je. Ima najboljeg prijatelja, psa Milutina. Milutin je, kako tata tvrdi, mešanac terijera, haskija, i ko zna čega. Ali ima najbolje osobine i haskija i terijera. Njih dvojica se siti ispričaju. Velika je to ljubav. Ova knjiga, rad na njoj, emocije koje sam uneo, to je moj način da mu kažem hvala za sve što je učinio za našu porodicu. i da zna da ga mnogo volimo. Divan si čovek. Volim te. Radovan.

REČI MUDROSTI

"ovo je jedno ludilo sastavljeno od bezbroj ludila na jednom mestu." Kristijan Golubović

"ne više materijalno, već duhovno bogatstvo kao mera ljudskog bogatstva..." Ljubodrag Duci Simonović “…Kad ćemo već jednom da ukapiramo stvari? Da dok vozi se Ferari mi se vozimo na kari ! Da dok drugi pare troše mi se osećamo loše, Ili je to nama sve okruglo pa na coće ?” “…Jogurta i hleba pa da letimo do neba, Ako to nam je dosta ONDA TAKO NAM I TREBA !!!” MC FLEX “…A vlada bela kuga, sve je manje Srba, Sestro, da bi rodila trebaju ti muda, Da se odrekneš svega i da radiš kao konj, Ili obraz kao djon pa da vaćaris fond, Da pričaš šuplje priče, vodiš duple knjige, U drustvu kulturne elite sa osmehom gnjide…” Beogradski Sindikat

13.01.2006., petak neko im pričao ili mi postavili kamerice po sobama i klonji ?? Veoma zanimljivo, ali u BULK MAIL na yahoo mi se u poslednjih 7 dana pojavilo ovih 7 mejlova. Svaki dan po jedan, da me podsete. Ali, otkud baš ovakve reklame ?? Imam ja i drugih problema, pa mi ne nude rešenja za njih... Try Penis Enlarge Patch by yourself and tell your friend about it. the larger the better Advanced Gain Pro will make your penis so large Do you think your marriage is getting ruined because of bad sex? Advanced Gain Pro can not only lengthen your penis You seem not to have any problems with erections but you still dream of fuller a... Spermamax is good not only for your penis and sperm but also for overall health. 09.12.2005., petak SRPSKI VELIKI BRAT Uskoro i kod nas pocinje ono djubre...ono gledanje drugih ljudi po ceo dan. Idealno. Zima je, posrano vreme. Ili studiramo, pa nemamo posao = gledaćemo sranje, ili ne studiramo i ne radimo = gledaćemo sranje, ili radimo za male pare = gledaćemo sranje,ili smo dokoni = gledaćemo sranje. Ili smo nezadovoljni partnerom = gledaćemo sranje, ili ga nemamo i usamljeni smo = gledaćemo sranje. Ali gledaćemo. Uvalim bulju u fotelju, kupim klopu iz McDonalds-a, otvorim koka kolu /uz zdravu televiziju i zdrava hrana/, pa kada sažvaćem tu plastiku i popijem kiselinu sa mehurićima, obavezno da sazvaćem 2 orbit zvake /ne jednu, jedna ne pomaže, videli ste na reklamama/, i da uživam u dogodovštinama realnih heroja. A što je najgore, zaista verujem da ce biti realni. Evo kako zamišljam to realno sranje. Osmoro ljudi, cetiri frajera i cetiri ribe. Frajeri: /zvaću ih KURAC/ KURAC 1 : Visok, mršav, neuredna frizura. Student društvenih nauka, filološki ili filozofski. Veoma izbirljiv što se tiče hrane. Blago feminiziran. Picajzla, uredan uvek. Ima proevropske stavove /arijevske/. A to je sada politički korektno, kao što je i on. Voli da pije vino. Na utakmice idu samo divljaci. Gleda isključivo Evropske filmove, i sluša “urbanu” muziku. /to je ona za koju nisam čuo, ali se sluša u Strahinjica Bana/. Firmirana odeća. Obučen kao pevač grupe OASIS.

KURAC 2 : Urban. Izlizane farmerke, uska majica. Visok, crn, oči sumnjive boje. /da, u Velikom Bratu bice zabranjen ulaz nižima od 180 cm kod frajera, i ribama koje nemaju poveće sise. A može i sa malim sisama, ali da se farmerke useku u dobro dupe. Ali kasnije o tome/ Teretana 3 puta nedeljno. Znojnica oko zgloba. Mindjuša. Moderna frizura /modifikovana tarzanka/. Pije samo hajneken. Sluša urbanu muziku, zna listu MTV-ja napamet. U toku je sa dešavanjima po gradu, ko je hit ličnost a ko ne. Izgleda kao da nikada nije prdnuo u zivotu. Voli NBA ligu. Stalno se smeška, ribe se lože na njega. Ima tetovažu, tribal. Ne zna šta znači, ali mu dobro stoji. To misli on. KURAC 3 : Gistro anarhista. Slusa pank, ambijental i ko zna koje pizda materina muzike. Samo da se razlikuje. Vegeterijanac. Naravno, politički korektan. Grozi se terorizma, trebalo bi pobiti sve Avganistance i obojene. Srce mu se cepa svakog 11-og septembra. Izgleda ofucano, i gistro je načitan. Prosipa naslove i mudrosti. Gori od želje da pojebe nešto.Ne nešto, nego dobru ribu. Nešto je pojebao. Za legalizaciju marihuane je. Pije domace pivo, ali na silu. Borac za zaštitu životinja, ali ima krznenu aplikaciju na kaišu. Borac za životnu okolinu, ali baci omot od snikersa na zemlju kada sažvaće isti. Jebiga, pokupiće oni koji su za to plaćeni. Zavidi KURCU 2, jer misli da ce taj pojebati sve ribe u kuci. Sa KURCEM 4 se dobro slaže. KURAC 4: isti kao KURAC 2. Potrebna je ta kurac – kurac konkurencija, kao mačevanje, da se podigne gledanost. Da ovi sto šalju sms-ove na TV MOST, PALMU i KOŠAVU, dobiju još veću inspiraciju. Samo što kurac 2 nosi “puma”, a kurac 4 nosi “adidas” patike. I kurcu 2 su veći bicepsi od kurca 4, ali zato kurac 4 ima bolje trbušnjake od kurca 2. Samo, za jednog od njih dvojice uvek ćemo biti u dilemi da li voli i kurac i pičku. Jer, voli da sluša Madonu i Kajli Minog...I voli Dejvid Bekama. A ne prati fudbal. Ribe: /zvaću ih DROLJA/ DROLJA 1: Visoka sa izvučenim pramenovima, plava. Vitka. Sise, hmmmmm. Za njenu visinu normalne, ali za idiota koji cita MAXIM i drka na porniće, male. Zato je malo iskomplexirana, bez brusa sa 2 sundjera ni pod tuš. A lepe sise. Normalne. Jebiga. Ali zato sve karte baca na dupe. Preko bulje ima neki natpis koji svetluca. JEBI ME ? Ne verujem da prave takve, mora da je nesto drugo. Ali je moderno, jebo sta piše.Dakle, bulja malo natrćena, kao kod one ribe što u reklami donosi pivo Zdravku Čoliću. I napunjena. Usečene farmerke u bulju, misliš da su joj dosle do jajnika. Uvek majica koja otkriva malo stomak, i pokazuje pirsing na pupku. Uvek vire tangice. Slučajno. Nema stav ni o čemu, osim o spotovima na MTV-ju. Ne osvajaju se evrici stavovima, nego da pokaze u gro planu umeće jezika dok bude slučajno jurila viršlu po kifli, a eto, baš joj se svaki dan jede hot dog. Pa kada usisa viršlu u usta, a ostane senf po usnama... Naravno, na njoj je sve firmirano iz Novog Pazara. Ali kupljeno u najboljim BG radnjama. DROLJA 2: Normalna devojka. Normalnog izgleda. Znači dosadna. Voli sve filmove, voli svu muziku, bitno je društvo u kojem je, ostalo su sitnice. Mada, ta će da se naseksa najviše od svih, velika verovatnoca pobede u konkurenciji drolja. Kod nje sve može. Nema komplekse. A jos kada se napije...ostaju samo gaćice i brus. DROLJA 3: Klonirana DROLJA 1. ALI !! Samo po mozgu. Visoka, 2-3 kg preko manekenske težine, dovoljno da joj napumpa i ovako prevelike sise. Crna kosa. Tip Seke Aleksic /folk pevacica, op.aut./ Uvek u akciji, adrenalin drolja. French nails. Razmenjuje šminku sa droljom 1.

I najbolje se slažu medju droljama. Ali, konkurencija je to. Ima dobro dupe, ali ne kao drolja 1. I muči je CELULIT !! Pakao !!! Vecinu dana provede nervirajući se oko te narandžine kore oko njene bulje. Ostatak dana nateže sise u 2 broja manji brus. Svima napominje da ide na “brazilsku depilaciju”. Čisto da se zna, da srećnik koji joj zaluta u krevet neće morati da pljucka dlake. Oblači se u sexy crno. Uvek. Tetovaža na ramenu. Škorpija. Naravno, slusaju se MTV hitovi./ MTV hitovi i konzumacija te televizije su takodje uslov da učestvujete u sranju/. Nosi tange, naravno. Ali providne. Izgleda da joj je poslednja depilacija, pred početak serijala, iziritirala kožu, pa se često diskretno češka dole. Da ne pomisle kurčevi da ima picajzle. Voli da jede banane dok je zumira kamera, kao slučajno liže vrh pola sata. Na nju se najviše pali KURAC 1, ali sve nesto uvija, nije konkretan. Zavaliće joj ga i KURAC 2 i KURAC 4. Možda, da ne prognoziram. DROLJA 4: Potpuno urbana. Izlizane farmerke, buntovnica, skejterske patike i martinke čizme, pank frizura , boja kose kao Zorica Brunclik. Strašno lepa u licu, tako da može i govno na glavu da stavi, nebi niko primetio. Izbušene uši, obrva i jezik, ima stav o svemu. Površan. Gledala na tv-u emisije, pa zapamtila. Nije joj bitno kako izgleda, a ima više sminke od drolje 1 i drolje 3 zajedno. Sa droljama 1 i 3 ne razgovara, ako ne mora. Donji veš – tange nikada, opušteno sportska beneton kolekcija. Tako se šeta i po gajbi, bez zadnjih namera /dizanje 4 kurca/, taman posla. Dve tetovaže, ispod pupka, sa leve strane neki kineski znak, i na bulji andjelčić. Diskretno, jebozovno. Ponela je vibrator kao tajno oruzje. Mislim da će na nju drkati većina gledateljstva, muškarci su zasićeni tangama i slicnim porno forama. Niko joj se nije svideo u startu, ali... Srećna Veliki Brat Porodica Njihova kućica i dom velikog brata. Ono što nikada neće nedostajati su PLEJBOJ, MAXIM, CKM, GLORIJA. Čisto da se bude u “urbanom” toku. Ako kamere budu i u kenjari, konačno ćemo videti da žene prde i seru, kao i da je srpskih 18 cm palamara zapravo 8 cm. Zato će sva 4 kurca da šamaraju majmuna ispod ćebeta. I biće zanimljivo videti grimase devojaka dok se trude da na klonji ne prdnu.Mada, ja ću glasati za onu koja prva prdne i isere se kao covek. Mislim da će to biti drolja 2. Ona je opuštena.Ostale 3 drolje ce pitati nutricionistu šta da jedu da ne bi prdele, vec da puvaju. Jebiga, to vise smrdi, ali se ne čuje, a mi koji budemo gledali nećemo osetiti. Mada, i kurčevi 2 i 4, trudiće se da ne seru često. Ne znam da li je dozvoljen izlazak iz stana /kuće bar na kratko/. Ako jeste, posraće se ispred nečijih vrata, ili u dvorištu. Ako nije, pustiće vodu nad lavaboom, i slušace muziku u klonji, da se ne čuje kako govno bupne o vodu. Samo, kako sakriti blatnjav toalet papir !?? Dokaz o sranju ! ?? Lako. “Urbani” muškarci METROSEXUALCI su veće picajzle od žena. Pa neće obrisati dupe. Obrisaće krišom, u svojoj sobi. Lukavo. Ako dodje do sexa, videćemo konačno uživo šta znače izrazi “preuranjena ejakulacija”, “jebe kao zec”, “brzi Gonzales” pogled devojke koji pita “jesi ga stavio ?” - a jedan od kuraca uveliko "tuca"...”a je l mogu u dupe” pitaće neki kurac, a drolja ce reći “naravno, samo budi nežan”, i onda će da stisne prkno da ovaj degen može da pokušava još 4 dana dok ne oguli glavić i isti mu ne istrune, i rećiće mu “ nisam mogla, suviše ti je velik”. E, taj može i da ispadne odmah, bitno da je za gledaoce ispao kuronja. 18+. I naravno, večita enigma “gde je taj klitoris !!” Pa kad svaki od kuraca spusti jezik drolji medju noge, i pocne da joj sisa mladež koji se nalazi na butini, a ona kaze “UHHHHHHHHHHHH”, znaće da ga je našao. Pomisliće “to care, pravi si. Izludećes je, malo ga liži a malo trljaj prstom”. I onda će videti braon-crni “klitoris”. Pomisliće

kurac “ zanimljivo, u pornićima je bio ružičast.I nije se nalazio na butini, blize dupetu. Ali to su filmovi, tamo je sve lažno. Bitno da sam ga našao.” Tako zamišljam da će funkcionisati SRPSKI VELIKI BRAT. Dao sam primer za 8 učesnika. Ko zna koliko će ih biti. Koliko god da ih bude, biće opštenarodno veselje... Živeli !!! p.s. Javljeno da se SRPSKI VELIKI BRAT odlaže za kraj leta, kada prodju SP u fudbalu i svi odmori. Znači, od jeseni PRAVI ŽIVOT. Do tada možemo i na lebu i vodi. Prijatno. 05.02.2006., nedjelja Vijagra ?? Ha Ha !! Pa to koriste impotentne budale, reče mi ortak. kurac budale, budalo. Jedno vreme /možda dva - tri meseca/, bio sam impotentan... grozan osećaj...Ne znam ni kako je došlo do toga, ali, zaista užasan osećaj, život ti skroz nema smisla. Nemoć. Bukvalna. Šta god da uradiš, na bilo kom životnom polju - nema smisla. Osećaš se kao bogalj. Teška depresija. Dodje ti i da se ubiješ. Kao da si konstantno u košmaru. A najgore je što ne znaš kako da izadješ iz košmara. I onda se još više opteretiš, i podsvest te jebe... Dok se ne digne opet. Prirodno ili zahvaljujući hemiji. Ali vratiš se u život. To je bitno. Ne zbog sebe, nego zbog žene. Da njoj bude lepo. To je smisao. 24.03.2006., petak Danas je šest godina od početka NATO bombardovanja SRJ akcija : Milosrdni anđeo Bez odobrenja UN. U 78 dana bombardovanja stradalo je 2.000 civila i 1.002 vojnika. Uglavnom civilni objekti gadjani. Osiromašenim uranijumom gađano je ukupno 113 lokacija na području SRJ, većina na teritoriji Kosova.

-----isti dan --Ima ovde jedan političar, Nenad Čanak. Naime, pitali ga davno " A ZAŠTO ČESTO PSUJETE DOK KOMUNICIRATE I OBRAĆATE SE NARODU ? " /parafraziram, ali je kontekst isti. / A Čanak kaže : " PA JA SAM PROBAO LEPO I KULTURNO, ALI SAM VIDEO DA ME NIKO NE RAZUME. TEK KADA SAM POCEO DA PSUJEM, SVI SU ME RAZUMELI." /parafraziram, kontekst isti./

Ima smisla. Potpuno. 12. mart 2006 Ovo mi je danas stiglo na mejl: If you cum with Spermamax, she might think it’s raining. Da li to ONA želi ?? Ne znam, nikada nisam umeo sa ženama. Možda je ovo znak. Odgovoriću im.... 30.mart 2006 Opet istiniti košmar, a dogodilo se pre tri i po godine... ...i preokrenulo mi život, ali o tome neki drugi put... Izvor + www.tribina.co.yu 12.11.2002. U nekim današnjim novinama se napokon pojavilo više informacija o incidentu koji se desio u Ribarevini na pograničnom prelazu ka Crnoj Gori. Pokazalo se da je incident izbio jer navijačima Rada nije dozvoljeno da nastave put ka Pljevlji na meč svog tima. Iznervirani navijaci su započeli sukob sa policijom u kojem su organi "reda" izvukli deblji kraj. Tek uz intervenciju specijalnih snaga crnogorskog MUP - a koji su morali i da pucaju u vazduh situacije je dovedena u kontrolu. Policija je nakon toga privela 12 navijača za koje sumnjaju da su učestvovali u sukobu, naknadno su pustili četvoricu dok je njih osam prebačeno u Bijelo Polje na izdržavanje kazne od 30 dana. Nažalost naš izveštač iz redova United Force - a se nalazi medju osmoricom osudjenih tako da od izveštaja za sada nema ništa. 13.11.2002. Saopštenje navijača Rada Dana 09.11.2002. Zaustavljeni smo na "graničnom" prelazu izmedju Srbije i Crne Gore. Policija nas je držala više od dva sata zatvorene u autobusu, bez ikakvog objašnjenja. Jedino vozilo na punktu bio je naš autobus. Posle našeg upornog insistiranja da nam objasne zašto nas zadržavaju, pojedini pripadnici crnogorskog MUP-a postali su nervozni, a naročito jedan saobracajac. Vredjali su nas, pretili i isticali da ćemo "videti" kad dodje pojačanje. Kada je pristiglo pojačanje iz Pljevlja ušli su u naš autobus i počeli fizički da nasrću na nas. Nismo mogli da istrpimo napad na naš fizički integritet, a posebno nas je iritiralo vredjanje na nacionalnoj osnovi. Nakon toga izbila je opšta tuča u kojoj su policajci koristili i vatreno oruzje. U policijskom saopštenju navodi se da su povredjena četvorica pripadnika njihovih snaga, ali se istovremeno nigde ne pominje da su dvojca naših navijača teže povredjena, od kojih je jedan još uvek u policijskoj stanici, dok je drugi zadržan u bolnici gde iščekuje delikatnu operaciju. Navodi se, takodje, da smo svi bili pijani. Autori takvog saopštenja, medjutim, nisu naveli da nije izvršen "alko test" koji je uz analizu krvi, jedini merodavan za konstatovanje alkoholisanog stanja. Posebna priča u ovom dogadjaju su policajci iz OUP-a Prijepolje. Naime, posle završetka ovog incidenta krenuli smo prema Prijepolju gde smo bez ikakvog objašnjenja privedeni u policijsku stanicu. Trazili su od nas da damo izjavu, iako po zakonu nismo obavezni da to učinimo. Pritom, nije nam obrazloženo ni da li smo pivedeni, uhapšeni ili smo na informativnom razgovoru. Uskraćena nam je i mogućnost konsultovanja sa

advokatom. U pomenutoj psihološkoj torturi pridružile su im se i crnogorske kolege. Posle šetočasovnog zadržavanja, dvanaestorica naših prijatelja su zadržani, a ostale su pustili bez ikakvog pisanog dokumenta. U saopstenje se, takodje, navodi da su naši članovi jos uvek u Prijepolju, sto nije tačno, vec se nalaze u Pljevljima gde su izloženi policijskoj torturi u lokalnoj stanici. Izvor: S.Zurnal 14.11.2002. U Bjelopoljski Istrazni zatvor prekjučer su dovedena osmorica navijača begradskog Rada kojima je sudija iz Pljevalja odredio jednomesečni pritvor. Razlog što su navijači pritvoreni je, kako je rekao sudija, napad na službeno lice. U zatvoru su R.N (27), B. D. (19), V. N. (22), M. B. (22), S. R. (25), braca M. (23) i D. (30) M. i R. R. (19), svi iz Beograda. Deveti navijač Rada N. P. zbog komplikovanog preloma ruke nalazi se na lečenju u pljevaljskoj bolnici gde će biti operisan, a trojica maloletnih navijača su nakon ispitivanja puštena kući, rekao je sudija. Sudija je još rekao da su navijači pljevaljskim policajcima pokidali epolete, pocepali uniforme, a neki su prošli sa oteklinama. Navijači Rada u svojoj odbrani su istakli kako su se branili jer su policajci grubo intervenisali, isprovociravši čitav incident. Svi su potvrdili da su policajce napali tek nakon što su oni upotrebili pendreke i da su se branili kamenjem i flašama. Izveštaj sa ovog gostovanja možete pročitati na forumu. Izvor : S. Zurnal ...i u snu onaj detalj, kada nas u stanici milicije Pljevlja teraju da se skinemo goli, okrenemo rukama ka zidu, i pocinju da nas biju. Taj prvi udarac mi je ostetio bubreg, pripadnik reda i zakona me je otkinuo od šuta nogom. I prva pauza u batinanju - ali ne da bi se policija odmorila, vec da jedan kače - "A VIDJU NOVINAR KOLIKI KURČIĆ IMA..." Svi panduri su pogledali u moj kurac i smejali se. Onda su nastavili da nas biju. Dok se dečko pored mene nije onesvestio. 30. januar.2006 Merlinka Najpoznatiji beogradski transvestit bio je Vjeran Miladinović. Umetničko ime Merlinka. Često sam ga sretao, jer sam sa ortacima šetao pse oko njegove preuredjene gajbe. Koliko sam zaključio iz urbanih legendi i video svojim očima, Merlinka je ziveo u delu Opservatorija koji je preuredio u stan. Ako se to moglo tako zvati. Pre "krov nad glavom". Merlinku su svi u kraju gotivili. Imao je dobru dušu. Mnogo je voleo pse. Hranio je sve lutalice po Kališu. Čak i neki moji ortaci, koji se gnušaju takvih likova, Merlinku su gotivili. Sećam se kada sam ga prvi put video da ide na Štajgu /mesto kod železnicke i autobuske stanice gde ordiniraju kurve/. Bio je u miniću i kratkoj jakni. Sa još dve koleginice. A ja izveo svog tadašnjeg psa, kokerku Micku u setnju. I sreli se u parku. Merlinka se obradovala Micki, i Micka njemu.I pomazila je. Meni bilo strašno simpaticno. U medjuvremenu, Merlinka je dobio i filmski angažman, u filmu "MARBLE ASS", Želimira Žilnika. U tom filmu se pojavljuje jos i Džoni Rackovic, gradski frik. Zapravo, u celom filmu, Merlinka je jedini bio čovek. Ostali su glumili ljude. Elem, Merlinka je u filmu bio sjajan. Autentičan. Zapravo, nikada i nije bio drugačiji, nije se folirao. Bio je to što jeste. Jednom sam pričao sa njim. Bio je u muškom izdanju. Klesao kamen. Jake, lepe muške šake. Nikada ne bi provalio da je trandža. Tek kada progovori. A bio je simpatično smešan u toj svojoj zbunjenosti, čas je o sebi govorio u muškom, čas u ženskom rodu. I pričao mi je kako bi trebalo da se pojavi na naslovnoj strani nekog našeg porno časopisa, u sledećem izdanju: Bio bi u haljini, i zauzeo

pozu Kipa slobode. Umesto baklje /ili šta vec Kip "slobode" drži u šaci/, držao bi jedan ogroman vibrator, a na njemu, kao tuce plamenova, manji vibratori. :):) Genijalno :):) Ali ne znam iz kojih razloga, taj broj se nije pojavio. Stalno je ubacivao u rečenice "sestro slatka" :)I pricao mi je kako mu je muka od tog vucaranja po ulicama, i tog pasjeg zivota. Možda je zato toliko i voleo lutalice i vodio računa o njima. Dok je NATO bombardovao Srbadiju, Merlinka je isklesao ogromnu klupu pored svog krova nad glavom. Šteta sto niko od gradskih skotova nije na to obratio pažnju. Bar su ga gotivili svi koji su šetali psa donjim delom Kalemegdana. Merlinku je ubio neki ciganin, verovatno kres šema, pre skoro 3 godine. Ko će znati razlog. Šteta, dobar čovek. Nosio je težak krst. 18.03.2006., subota Its džast a metr of tajm bifor maj hart is luking for a houm. Kao, naspavao sam se. Ali sam sanjao. Bez košmara. To mi dodje kao radno vreme. Petak veče i subotu sam slobodan, nedelja noć se hvata zalet, a onda radnim danima paket od 5 lepo upakovanih košmara. A lepo sam sanjao. Bio sam normalan, imao devojku, ona je imala normalno društvo, nit' gladan nit' žedan...Na lekove nisam ni pomislio...niti na fudbal...A noć. Prijatno proleće. Kao, pada kiša, ali je ne osećaš. I još na autobustoj stanici sretnem ortaka iz srednje škole / nikada ga nisam gotivio /, ali sada je bio ok. Normalan. A sretnem jos dvojicu iz Osnovne, znamo se 20 i nešto godina, /pa sam stopirao druženje nakon što su ispali pičke /, sa njima isto sve ok. I onda se lepo probudim. 8 sati. Sjajno. Sunca nigde, usran dan. Odem do kupatila, umijem se, pljunem u lavabo. Krv. Počinje da me boli glava. Ali nemam snage da se zamaram otkud krv. Jebiga. Pukao kapilar u nosu. Valjda. Ma nebitno. Bolje da popijem kafetin. I da pustim muziku koja mi odgovara za ovo jutro. Kurac, za ovo jutro mi treba kokain. Elem, muzika. U cd plejeru su Operation Ivy. Ne mogu to...Ne mogu ni Mišo Kovaca. Njega sam juče slušao skoro ceo dan, našle me 2 pesme za iseci vene, setih se Anete. Sada mi treba nešto na ripit, nesto veselo. Dok sam malopre trazio diskove, provalih da mi fali gomila. Boli me kurac, bitno je da su “Faith No More« tu. Ok, »Beogradski Sindikat« uvek pali, ali necu njih. Oni su za trening, za sve, ali ne za jutro sa pljuvackom punom krvi i urezanog sna. Da, »The Offspring«. Imam sve albume od njih. Mnogima su smešni, dečji bend. A ja imam teoriju o njima, koja pali. Bar kod mene. Pažljivo im preslušao sve tekstove. I momci su genijalni. Izbace 2 tra la la pevljiva hitića za MTV konzumente, da se raduju uz koka kolu i Mek Donaldsovu plastiku, maznu lovu, a ostatak albuma odrade savrčeno. Ma, bar se ne šminkaju kao gomila "urbanih" bendova. Imam izdvojeno i " a tribute to Duran Duran by hard core crew ". Genijalno. Obrade hitova Duran Duran od gomile HC bendova. Imam i N.W.A, da se začini, ali oni su isto kao Beogradski Sindikat, za stanje duha u kojem tražiš pravdu. Ali, za kraj, najsladje. Mislim da cu njih. WHAM ! E to je muzika raspoloženja. E njih baš volim. Dignu raspoloženje uvek. Ali uvek. E, onda na šah. Da vežbam ganglije. Interaktivni sah. I zanimljivo je kako ljudi protiv kojih igras reaguju na pobedu. Na svoju pobedu. Naime, igra se na poene. I kada dobiju partiju, napišu /moguc je i chat uz duge partije/ - YOU LOOSER, HA HA HA !!! Koje ludilo. Ima potrebu da te jebe jer si pukao u partiji šaha ?? Ok, svakakvh nas ima. Onda ga ja pitam ARE YOU FROM USA ? U 99 % kažu YES, uz skraćenicu za državu iz koje su. Koji su degeni, misle da ceo svet misli da znamo njihove države. A ne znaju ih ni oni. Ok. Opet nastavi sa vredjanjem, neće da stane. Onda mu napišem USA FAG. A on odgovori nešto prepuno pički kurčeva i govana. A onda vadim keca iz rukava. Napisem mu NO WAR FOR OIL. Au, tu poludi. Počne da preti američkom silom, i kako će pobiti sve neprijatelje, a onda predje na psovanje moje siromašne ?? zemlje - a ne pita ni

odakle sam, samo nastavi, kao klinci u školi - da sam jadan, siromašan, da nemam da pijem vode ???, da sam gladan, i jos da će me USA osvojiti sa sve teritorijom i pretvoriti u roba. Napišem VIVA OSAMA BIN LADEN, a on psuje, ali stalno isto. Kurac pička bombardovanje, kurac pička bombardovanje. Kao navijen. Onda spustim loptu, pitam koliko godina ima, i obično su od 25 - 45. Matori konji. Onda mu napišem SAY HELLO TO YOUR MOTHER, SHE IS A GREAT COCK SUCKER... A što bih bio civilizovaniji od njega. Neću da glumim kulturu. Volim da se spustim na taj pilićarski nivo. Od kulture se niko leba najeo nije. Onda on psuje i preti jos malo, pa ga stavim na ignore. Za moj šahovski sto nećeš više sesti. Toliko o tome. Nasao album za ripit : WHAM ! Greatest hits 1. If You Were There 2. I'm Your Man 3. Everything She Wants 4. Club Tropicana 5. Wake Me Up Before You Go-Go 6. Like A Baby 7. Freedom 8. The Edge Of Heaven 9. Wham Rap! 10. Young Guns (Go For It!) 11. Last Christmas 12. Where Did Your Heart Go? 13. Everything She Wants '97 14. I'm Your Man '96 Ne pljujem vise krv.

16.01.2006., ponedjeljak tatina princeza rodjenobeogradska kučka Crtice sa chata...od pre par dana... prepričavam... JA: Jedva sam na netu pronašao fotku table sa koje Rodžer Verbal Kint sklapajući sumanute informacije čita svoju izmisljenu pricu o Kajzer Sozeu, odštampao je, isekao i zalepio na zid pored Viljem Defoa , unezverenog u filmu " Vod smrti". Konacno. Jebeni net samo izbacuje porno sajtove. Sta god da tražiš, izbaci super pičke koje se ližu za samo 9,95 $... Istovremeno sam na yahoo sajtu igrao šah, i bio na chatu, naravno našem, medju "sexy ribama i crnim , visokim vaterpolistima"... ONA: uletim u priču sa nekom našom koja je preko okeana, kuka za domovinom...Nista joj se tamo ne svidja, ali da saceka jos malo, da iškoluje sina koji verovatno već sada, u 13-oj godini ima 190 cm i 200 kg, od one kolagen-silikon metan mekdonalds hrane...I počnemo da pričamo, odmah je upozorivši da neću da je pitam koji veš nosi

i je l guta spermu, tako da počesmo-reč ja, reč ona... Naravno, tamo je hleb gorak i sunce ne sija kao ovde... Uzgred, ona je generacija koje se gadim, tatina deca koja se samo Tucala, pucala u venu i jela govna po kaficima u Njegoševoj..."Urbani" EKV fazon uz parfem iz Trsta od 300 maraka, i krokodila koji se kezi sa majice...Generacija kojoj je otići u Rovinj ili Dubrovnik na letovanje bio pičkin dim, jer je tatica sredjivao sve... Svejedno, razgovor je krenuo oko muzike, naše naravno, jer nista strano ne valja, i o tome kako jedva ceka da dodje u Srbadiju. I kaže da je dobro ovde, u Srbadiji, ima ljudi po ulicama, ima se...Ima se dolara u njenom džepu, pa može da ruča u Čumiću dok čita intervju Karleuše...srpske mudrosti. Naravno, odmah je napomenula da je rodjena beogradjanka, da bih znao sa kim imam posla... i da joj je cela ekipa sada veoma uspešna u Srbadiji / ovo je rekla nakon moje konstatacije da joj se ortaci raspadaju od dugogodišnjeg koričćenja dopa po buržujskim žurkama.../ JA: A posebno mi se gade "rodjeni beogradjani"...Oni izgleda nisu izašli iz majčine utrobe, već ih je izcacila Terazijska česma, a pupcana vrpca je palata Albanija...valjda zato tamo toliko smrdi. To su oni smradovi koji su prezirali –preziru i dalje – sve došljake iz provincije i sa sela, jer kvare “beogradski urbani duh”…Smradovi kojima je najveći problem bio kako Potrošiti tatinu lovu, i kako odvojiti nesrećne siromašne devojke iz provincije, koje su htele da studiraju,ali uželele se modne piste i ludih žurki, da šmrknu i one malo dopa, da popuše par terazijskih kuraca, da imaju šta da pričaju unukama dok vezu milje za televizor...Odjednom su im postale odvratne Radojičine šake prepune žuljeva nakon neke besmislene radne akcije, a do skoro ih je isti taj Radojica tucao u ćaletovom traktoru i zaklinjali se jedno drugome na večnu ljubav... Odjednom se menja akcenat, menja ekipa, redovno pere pička, i sperma nije toliko gadna za gutanje. I kafućino je postao kapućino... ONA I JA: Zapravo, priča koja je trajala 2 sata, svodila se na njeno kukanje kako je preko okeana odvratno, a samo mi imamo dusu, i žal za starim Trst-Njegoševa danima. Naravno, čim su sranja u ljubljenom Titovom nasledju počela, svima su tatice kupile avionske karte za prekookeanski zivot... Na tenutak se tema razgovora promenila. Filmovi. Kaže da je gledala više od 4000 filmova, koji joj stoje po policama, tako da nije

mogla da se seti filma "Doručak kod Tifanija "... Tatica kupio kartone filmova, ali se nije stiglo pogledati sve... Izgleda da je rodjenobeogradski živac proradio, tako da je kenjala o mom mizernom zivotu bez pasoša / a njen pun pečata/, kupovini na rate /kartica/, i rezanju diskova /originali/ Onda je uzgred spomenula kako je divno letos uz muža ladila pičku u Rovinju... Ništa nisam komentarisao, igrao sam šah, i posle pet minuta je pitao "koliko je tatica pljunuo love da ti se u Švici zašije himen tako da se preko okeana udas nevina..." Očigledno se iznervirala. i napisala mi -JEBI SE. A baš mrzim kada me neko psuje. Hteo sam da je napušim kurcem, ali čemu to... Ima muža, a dosadno joj je, i dok on kunta, ona chatuje...Onda je rekla da mora da ide, jer joj se muž probudio. Moguce da je otišla po lavor, da mu opere noge uz pesmu "Devojka iz grada"... verovatno je neki crnonokti radnoakcijaš oplevio rodjenobeogradskutatinuprincezu, morala je pored džanki impotentne urbane ekipe da proba i žilavu seljačku kurčinu punu muda zdravih spermatozoida...... isključila se. Bez - ćao, zdravo, pozdrav , ili još jednog -jebi se. 15.januar 2006 U afektu. Ali neću olakšavajuću okolnost zbog toga. Blog sam počeo da pišem jer me je mrzelo da se snimam na diktafon, a mogu dizajn / za šta nikada nisam bio nadaren, a privlačilo me je/ da uredjujem kako želim...Prvo nisam znao kako će neko uopšte znati da pišem blog, jer nikome od ortaka nisam rekao, ali svejedno, valjda postoji neka fora, koju još nisam provalio. Mada sam blog zapravo otvorio da bih redovno pisao priče. Da imam motiv. Da me nešto mrdne iz depresije. I ok, krenulo je kako je krenulo...Razni ljudi, bezbroj blogova...Nikada nisam brisao zajedljive i uvredljive /po mene/ komentare, jer sam operisan od sujete i ego tripa.../Hoćeš da se biješ ? Dodji dečko...Intelektualno ? Izadji na crtu...Loš si covek, čim imaš tu potrebu da drugome uteraš od pozadi a nemas nikakve koristi od toga.../ Takodje, nekoliko puta sam pao u iskušenje da nekome napišem nešto preko kurca kada se iznerviram, i otkucam dotičnoj osobi komentar - i obrišem ga. Gubljenje vremena, a i čemu to...Znam koliko znam. Kome se ne svidja, niko ga ne tera da čita...Ali, onda su počele da me fasciniraju naizgled sitne stvari kod blogera...Prvo, utrkivanje ko će koliko komentara imati, opsednutost time...Drugo, kako dospeti na OLMOST KUL LISTU, i daj Bože, na KUL LISTU. Treće, kako muvati ribe preko bloga /i obratno/. Pa BLOG SUSRETI, upoznavanja, logorovanja,

nosenje štafete blogera.Ok je to, ja sam za socijalizaciju. Upoznavanje zanimljivih ljudi, sjajno. Ali nešto mi tu...usiljeno. Provalio sam da se opet sve svodi na ono /cast izuzetcima/ - "slušam te, čitam, ali požuri sa tim, imam JA nesto vazno da ispricam i napisem, požuri na moj blog !!!!." Samo se ceka svoj red za priču. Ne čita se dublje...Pa ne pišem blog zato što mi je dosadno, vec zato što bih sa nepoznatim ljudima hteo podeliti nešto, i čuti mišljenje. To je kao grupna terapija na Studentskoj poliklinici, na koju sam isao 7 godina. Studenti iz potpuno razlicitih priča, životnog okruženja, gomilom realnih problema, ljudi koje bi teško upoznao u ekipi medju kojom se krećem... učestvuju svojim mišljenjem na postojeći problem ili dobro raspoloženje pojedinca. Ali ga SKROZ SASLUŠAJU !! Umeti saslušati je umetnost. A generalno, svi te slušaju, ali te ne čuju. Ali, ali, ali...jebeš to, hoću biti KUL BLOGER !!! Sex je pokretac. Svega. Svi bi da se jebu. Kljuc uspeha. Pišite kako se jebete. Koji veš nosite, šta vas pali. Mislim da ce KUL LISTA razmotriti ulazak u istu. Opet, naišao sam na gomilu iskrenih blogova...Čitao sam blog neke devojke iz BG, koja nema komentare, zanima je lingvistika. I piše o tome. Ostavio sam joj komentar, bilo mi je drago da je boli kita za " BLOG SLAVU". Blog sam kapirao kao sjajnu stvar za pisanje najrazlicitijih stvari, i za pozitivnu polemiku i razmenu mišljenja...Ali svodi se uapravo na razmenu frustracija...Vremenom sam shvatio da većina teži tom vrhu, da im se blog nadje na naslovnici...Pa nije frka, staviću svoj blog kao grafit, otkucati ga i stavljati po sanducima za poštu, obavestiti sve koji me znaju, i biće komentara za OLMOST KUL LISTU. Jos ako sam nešto jebao tih dana /stvarno ili u masti, nebitno/, bicu i KUL. A to je valjda poenta. Biti KUL. 14.01.2006., subota SRCE Na današnji dan rodjen je jedan od mojih životnih heroja, Yukio Mishima. 1925-e. Potpuno genijalan tip, oličenje želje i volje. Pisac, revolucionar. Osnovao je paravojnu formaciju "Društvo štita", koja je imala za cilj da Japan oslobodi američke okupacije. Sa svojom malom armijom zauzeo je 1970-e štab ministarstva odbrane istočnog dela Japana, i obratio se narodu....Ismejali su ga. Videvši da je moralno poražen, oslobodio je taoce /visoke oficire/, i izvrsio sepuku. Izuzetno častan covek, napisao nekoliko sjajnih dela, koje su u književnosti ostavile dubok trag. Ne bih da dužim o njemu, koga zanima, lako je saznati više. Samo mogu da mu se zahvalim na stvarima koje sam naučio od njega kroz biografiju i konkretna dela. Da se duh ne moze slomiti. Mogu reći da je moj životni uzor iz realnog zivota porodicni prijatelj Rale, koji je bio navucen na dop, bio u zatvoru, skinuo se na suvo, i još dok se drogirao govorio mi je da ce me olupati ko pičku ako čuje da sam probao to djubre...Covek koji ima moje doživotno poštovanje...kao što mi rece jednom / paralela sa Mišimom/ - " ili imas čuku ili ne, ona se ne dobija šmrkanjem raznih sranja, pumpanjem u teretani ili maltretiranjem slabijih...vrlo jednostavno...bitno je da znas svoje limite, da budes covek. " Rale, hvala. 12.01.2006., cetvrtak "velika je konkurencija ovde biti lud" - grafit iz mog kraja...

Upravo videh na TV-u kako su mnoge instance ove "države" zabrinute zbog toga što mladi piju, puše marihuanu i troše sedative. Koji sedativi kada ne može bez recepta ?? Za marihuanu klincima odvaljujete bubrege, a dileri dopom i kokom su vaša ekipa. Pa dajte nam alternativu, dajte šljaku, pa nećete brinuti za omladinu, neobrazovana bagro, politicki poltroni, samo vam noge vire iz mocnih bulja. A pljuge prodajete, a izazivaju RAK ?? Može da strada fetus, ali koga briga, valjaj pljuge i trudnicama, samo da su džepovi puni...pičketine. Jebe se vama bagro.Pa naravno kada se bogatite na tudjoj nesreci, neljudi. Marihuana niti izaziva RAK, niti steti kao taj otrov nikotin. Prodajete Koka Kolu ? To je zdravo ?? Po debljini smo u vrhu svetske liste, ali nije vazno, Ameri su i dalje najdeblji i najgluplji !!!!???? A deca odrastaju na preživanju Mc Donalds otrovne plastike... Šta ste nam pruzili ?? Ratove ?? Pa hvala vam. Juče mi reče ortak - Brate, ostao sam bez svih riba, sve zapalile preko da se udaju......Pa naravno...Naravno...Neće da se muče u ovom govnetu...Podržavam ih skroz...I posle "kompetentne i zabrinute" instance ove "države" kukaju jer BELA KUGA hara Srbadijom, koja je sigurno uzrok "prepuštanja mladih """drogama””” Obratite pažnju: Uvek nam serviraju morbidne vesti. Koliko je gde ljudi poginulo u saobraćajnim nesrećama, zemljotresima, ratovima, neredima. Nikada da objave nesto lepo. Nikada. Evo primer: uvek će staviti vest tipa "u Kini se desila teška nesreća, u sudaru vozova poginulo je 150 ljudi." Naravno, uz snimke tragedije. Pazi koja je to manipulacija, da te drže u strahu za goli zivot i da budes srećan što imas koru hleba. A zašto ne stave vest tipa " U Kini se danas rodilo 100.000 beba", uz reportažu. Pa zašto bi to radili, zašto bi nam prikazivali bilo šta lepo. Bolje da gledamo tudju nesrecu, da zaboravimo na svoj jad I čemer, jer u Srbadiji sreca je "neprirodno" stanje. Ljubav je "neprirodno" stanje. Što bi rekao Duci Simonović " Ne više materijalno, već duhovno bogatstvo radi stvaranja boljeg, srecnijeg sveta..." Utopija, moj Duci, na nesrecu. Utopija.... Nemamo bre za nas, a ne za decu…Milion nezaposlenih, bagro mafijaška.Umesto što perete pare prekopavajući Srbiju, I umesto što gradite fudbalske stadione, normalni ljudi bi novac ulagali u porodilišta I bolnice …Koliko imamo kola Hitne pomoci, a koliko službenih limuzina za političare ?? U vojsci na 15 dana neko ranjen ili ubijen. I hoćete omladinu u vojsku…Pušite ga. Ali džabe ja serem, sto kažu pas laje, vetar nosi. Zato ću sada da uzmem alkohol, zapalim dzoint I nagutam se sedativa. Ima da se uradim ko zmaj. Neću da napravim dete da bude vaš rob. Eto vam ga. 11.01.2006., srijeda SLAVKO SE NALJUTIO !!! s proleća 2005-e, negde u Srbadiji... izvor b92-sport Utakmica pretposlednjeg kola Druge opštinske fudbalske lige Valjevo, koju su odigrale ekipe Stave iz istoimenog sela kod Medvednika i Zadrugar iz Lopatnja kod Osečine, prekinuta je u 89. minutu pod neobičnim okolnostima. Utakmica je prekinuta pri rezultatu 1:1, kad je zamenjeni igrač Zadrugara Slavko Jović, nezadovoljan odlukom sudije Miloša Tadića iz Valjeva, uzeo jedinu loptu koju su ekipe imale. Kako je rekao delegat utakmice Dule Vlajkovic iz Valjeva, Jović je na sličan potez svog trenera nagovarao i ranije, zbog cega je u 71. minutu bio zamenjen, da bi sa klupe za rezervne igrače ušao u teren u 89. minutu i odneo loptu. Pošto molbe delegata nisu pomogle, a domaćin derbija, ekipa Stava nije imala svoju loptu, sudija je morao da prekine meć. U Zadrugaru kažu da su

fudbaleri Stava "bili grubi i nekorektni", te da se "Slavko zbog toga naljutio, uzeo loptu i otišao kuci", a da svu krivicu za prekid utakmice snosi domaća ekipa koja nije imala loptu. Konačnu reč o prekinutom derbiju Stave - Zadrugar moraće da daju disciplinski organi Opštinskog fudbalskog saveza u Valjevu. Zadrugar iz Lopatnja se, inace, sa Mladim radnikom iz Valjeva bori za prvo mesto i plasman u viši rang takmicenja, Prvu opštinsku ligu. Derbi odluke poslednjeg kola Zadrugar - Mladi radnik igra se u nedelju u Peckoj, gde Lopatanjci kao domaćini igraju svoje utakmice. #################### A nešto slično se desilo i u SFRJ, ispričao mi ortak, stariji lik... Naravno, igrale seoske ekipe, i vodila se borba za prvo mesto izmedju susednih sela. Isti broj bodova, biće prvi onaj sa boljom gol razlikom. I meštani PAMETNIJEG sela blokirali ulaz i izlaz iz sela čim je utakmica pocela, tako da "špijuni" susednog rivala ne mogu da gledaju tekmu. Naravno da je protivnik prodao tekmu za par prasića, ali fora je sto su ih pocepali sa 168 - 0 !! Na poluvremenu je već bilo oko 60 - 0, i dok je neko /nije naravno bilo mobilnih, a golubovi pismonoše ne lete na tako kratkim relacijama/ na poluvremenu javio rezultat susednom GLUPLJEM rivalu, bilo je kasno, jer su oni vodili samo sa 24 - 0. Prvo mesto, i ulazak u viši rang proslavljen je u lokalnoj kafani. Bili prisutni igrači i uprava obe ekipe, kao sto je i red...Uz sudije i delegata, koji su pojeli najviše, dok je najbolji strelac –oko 70 golova dao, tucao pevaljku. Živeli !!! dobro jutro uz muziku ! Dance hall crashers - she's trying Rancid - red hot moon The Smiths- There Is A Light That Never Goes Out Weezer - Island In The Sun Dance Hall Crashers - Skinhead BBQ Weezer- Beverly Hills The Smiths- Some Girls Are Bigger Than Others Dance hall crashers - nothing left to say Rancid & the Specials - Hooligans Weezer- My Best Friend The Smiths - What Difference Does It Make Dance hall crashers – nuisance

5.01.2006., cetvrtak istina ?? naravno. Jutros sam čitao mejlove, i ovaj me je pozitivno zatekao. Ja sam malo van realnosti u poslednje vreme, ne gledam TV /izuzev fudbala i filmova/ i ne čitam novine... Begin forwarded message: > From: Dimitrije > Date: 4 January, 2006 13:33:05 CET > To: > Subject: "da imam sina tinejdžera, bio bih srećniji da sluša > Acu Lukasa nego Kandu Kodžu i Nebojsu !" > > > Ono sto svi oni previdjaju, to je apsolutna nemoć `elitne` kulture, > `progresivnih` stvaralaca i medija koji to filtriraju da stvore nešto > što ce publici biti zanimljivije od `turbo-folka`. Uz to oni > zanemaruju da je `turbo-folk` autenticna kontrakultura, nikako `folk` > tj. `kultura konsenzusa`. Aca Lukas je recimo čista rock ikona starog > kova, za koju roditelji nisu bas srećni ako im dete sluša. Čak ni u > manje razvijenim sredinama. Dakle, nije Aca opšte prihvacen model. Čak > naprotiv, njega nema ni na jednom mediju, osim umereno na BK kada mu > izdaju album, ali BK ne pusta folk pa onda ni tu nema priliku. Aca > Lukas je izgradio karijeru bez Pinka, gde ne sme ni da pridje, Aca > Lukas je priznao da se drogirao, za razliku od celog beogradskog Novog > talasa koji pomreše jer su `bili suvise dobri za ovaj svet` ( niko ne > sme da kaze uzrok smrti-heroin & AIDS ). O kakvom rokenrolu mi > pricamo? Nasi rokeri su malogradjani u ritama koji svirku pred par > ortaka smatraju koncertom. U tom brlogu srpske `elite`, na samom B92 > sistematski je uništen rokenrol. Urednici na B92 su ogorčeni > sredovečni nezadovoljnici kojima je taj medij neka vrsta sinekure, > sanatorijuma, na kome oni pokušavaju da prodaju svoj prežvakan šmek iz > prošlih vremena, ako su ga uopste i imali, forsirajuci samo stvari oko > kojih se ne moze pogrešiti, neki potpuno jalov artizam, ili svoje, > dobrano `dokazane` drugare. > > B92 je vremenom tako rokenrol sveo rokenrol na Darkvud Dab i Jarbole > što se ne moze posmatrati kao masovna kultura, a sve druge je lagano > ugušio jer im nije dao legitimitet, nije ih puštao, gurnuo ih je u > šake raznih spekulanata i što je jos vaznije nesolidnih medija koji

> bez podrške stranih organizacija ( koju B92 ipak ima ) ubrzo nestali. > Danas više u Srbiji nema rock časopisa. Da li se neko sa B92 setio da > osnuje jedan od svojih bogatih donacija? Naravno da ne. > > I sada, kada je sve gotovo, oni su snimili SAV TAJ FOLK ne zato da bi > analizirali fenomen, vec da bi imali opravdanje da puste bar odlomke > folk pesama pa da se onda neko prevari i ostane na B92 umesto da odmah > promeni cim vidi neku od narečenih licnosti. Da ne govorimo o tome > kako emisija krajnje licemerno suprotstavlja ljude iz neposredne folk > proizvodnje sa `intelektualcima`, umesto da suoči pevače folka sa > pevačima rocka pa da se vidi ko je tu inteligentniji. A što je > najtužnije od svega, kada vidiš kako i sta govore intelektualci ovi > ljudi iz folk pogona deluju nekako simpaticnije i tolerantnije. Plasim > se da bi Aca, Ceca i Karleusa bili daleko dominantniji od Olivera, > Vuče i ne znam koga iz Jarbola... > > Konačno, da imam sina tinejdzera, bio bih srećniji da slusa Acu Lukasa > nego Kandu Kodžu i Nebojsu. To vam najiskrenije kazem. > > Pozdrav, > Dimitrije Slažem se sa napisanim u mejlu, samo bih umesto Darkvuda i Jarbola, koje poštujem jer ih licno poznajem i znam kakvi su, stavio "mega cara" Ramba Amadeusa. On je izmislio termin "turbo folk",i zastitni je znak "elitne" b92 mašinerije, a veci "turbo folk" od njega mislim da se ne može pojaviti na ovim prostorima... Da imam sina tinejdzera, bio bih srećan da slusa Džeja i Acu Lukasa, u poredjenju sa Rambom. Kada bi slusao Ramba, znao bih da sam pogrešio u vaspitanju, i da sam loš roditelj. Ali mislim da će ipak slusati Darkvude, Jarbole, Discord, Kristale i BG Sindikat. I biću srećan ćale. 04.01.2006., srijeda za zaljubljene. Ono što me uvek oraspoloži, to je kada naletim na neke zanimljivosti iz sveta emocija...Najviše volim ljubavne zanimljivosti, gde jedno kuka za drugim. Svojevremeno sam stalno čitao časopise prepune "istinitih" ljubavnih priča, i super se zabavljao, ali me ovih dana obirila s nogu ljubavna poezija...Odabrao sam par hitova...Ništa nisam menjao u tekstovima, samo je radio copypaste...sa nekog sajta za nesrećno zaljubljene... ### Volela sam je kao sestru ali ona je pratila radost moju

uzela je njega i moju sreću a znala je da osim njega nikog voleti necu! Više voleti nisam htela a zbog sreće nisam smela čak mi je juče ponovila glasno IZVINI, JUČE JE BIO SAMNOM U DISKO I REKO MI DA ME VOLI Suze su mi potekle a suve usne rekle UZMI GA I VOLI I TEBE ĆE NEKADA SRCE DA ZABOLI!!!!!!!! ###

Jednom kad me nebudeš voleo više, jednom kad ostanem zauvjek sama, napisaću legendu o nama... i ti kad budeš čitao tu priču, čućes glas zvona, doćiće prijatelji i rećiće:UBILA SE ONA! Kad budu pitali za mene, nemoj reći:ISJEKLA JE VENE! I kad čujes pjesmu našu, molim te sjeti se mene i RAZBIJ POSLEDNJU CASU ...placem...slomljenosrce... (volim te ludo bebooo...placem... op. Pisca pesme, zaljubljene devojke.) ### Smrt zbog ljubavi... Na kraju dugog beograda, sjedi cura uplakana, sjedi cura i uzdiše, svom dragom pismo piše... Kad je pismo pisala, svojoj majci govorila: "Mila majko pali svjeću, ja ti više živjet necu".. Otac cvili,majka kuka, brat sjedi kraj sanduka i govori:"Mila sejo probudi se, došli su drugarice tvoje, donjele vjenac plavi na kojem

piše "Umrla je zbog ljubavi"... /kuku, koji crnjak. otac cvili, majka kuka :):):) op.Radovan/ ### Bio si momak u duši, al daljina nasu ljubav sruši.. Rastanak nam dodje iznenada, rastati se moramo sada.. Žao mi je sto te ovo vrijedja, sreća nam je okrenula ledja, jedna ruža crvene boje nek ti ona moju ljubav pruži.. Pusti me da odem na miru zaboravi me!! Na aerodromu ispruži mi ruku nek ne vidi niko tvoju muku.. Zagrli me, sakrij suze svoje i zapamti prijateljstvo moje, zapamti u srcu i duši nedaj da ga daljina sruši.. Ti zapamti sta sam tebi rekla, rekla sam ti: "Voljecu te sve do groba, zivot mi moga" - More marš u pizdu materinu budalo, i požuri na avion !! op. Radovan ### Jednog dana pitali su nas: Da li se volite? Da, rekla sam a ti si šutio! Jednog dana pitali su nas: Da li ce te se ikad rastati? Ne, rekla sam a ti si šutio! Jednog dana pitali su nas: Da li vas je bolio rastanak? NE ,REKAO SI TI A JA SAM ŠUTILA!!!! /e neka si šutila, sada je sigurno nesrećan – gistro -!!!. op.Radovan/ ### Plačem-ti ne vidiš Uzdišem-ti ne cuješ Patim-ti ne osjecaš Volim-ti neznaš... /skoro pa haiku. op. Radovan./

### Volim te volim to nije bajka, volim te više nego tvoja majka. /ovo mi je hit. Želim da upoznam devojku koja je ovo pisala. I da je oženim. op.Radovan/ ### Volim te kao sto riba voli vodu,kao sto Dior voli modu, kao sto meda voli med, kao sto pingvin voli led.Ja nisam ANDJEO iz raja, ali te volim bez kraja! /ai, fatamorgana :):) op. Radovan/ Kuku lele, što bi rekao Šurda. 03.01.2006., utorak glupost. Upoznao pre par dana neku devojku. Slatka. Mene žensko lice obori s nogu. Za ostalo me baš briga, lice zrači. Naravno, startovao je. I krenemo bla bla, o svemu i svačemu, ok je zvučala. Ima gomilu interesovanja, ma slatkiš. Zna me sa radija /sto uvek zloupotrebim/, hoće da joj dam knjigu. Zapisala ime bloga. Ukucala broj moba. Onda me upita za tetovažu STRAIGHT EDGE koju imam ispod desne šake. Objasnim joj sve, svoja ubedjenja, način zivota. E, tu zadjosmo na klizav teren. Naime, ona je clan neke NGO. I izuzetno je politički korektna. A meni se od toga povraća. I njoj od ovakvih kao ja, anti PC. Počela je da mi burgija mozak svojim stavovima, i tek nakon 55-og ponavljanja "poštujem tvoje stavove, ali mi ih nemoj naturati", zakočila je. Složili smo se oko par stvari, da ne preterujem. Ok, brzo smo se snašli u toj verbalnoj gužvi, tako da se muvanje nastavilo. Medjutim opet se "zajebah", rekoh joj da sam u jednom periodu bio s.h.a.r.p. skinhead. Samo sto nije počela da vristi. Gledala me razrogačenih očiju. "A zašto si mrzeo ?" "Koga ?" "Pa sve, vi skinsi mrzite sve." "Ali nisu svi skinsi isti." "Ma nemoj da kenjaš. Ti si ograničeni rasista." I okrenu mi ledja. Ok, ovo me baš iznerviralo. Prodaje priču o "ravnopravnosti" u nekoj NGO, i sere mi o nečemu o čemu nema pojma. Ako nešto ne znaš - saslučaj. Bar sam tako naučio da se ponašam. Ali izgleda da je zaista poenta znati što manje, i misliti da si u pravu. Draga moja, evo ti podela skinhead pokreta. ****************************

* Traditional (Trad), Trojan Skinheads (after the Trojan Records label), or Original Skins Unlike the other categories, traditional skinheads do not regard attitudes toward racism as central to the subculture. Instead, they identify with the original skinhead movement ("The Spirit of 69") in music, style, culture and working class pride. * Nazi-Skinheads (Neo-Nazi Skins, called White Power or sometimes offensively Boneheads) Racist and highly political. Despite the common moniker, some racist skinheads have no connection to Nazism. They are generally nationalist, however. Hammerskins are among the most organised of all skinhead organisations. * SHARP (Skinheads Against Racial Prejudice), Aggressively anti-racist and political, generally left wing. The moniker "SHARP skinheads" is commonly used for all anti-racist skinheads, even if they aren't members of a SHARP organization. Anti-racist skins include RASH (Red and Anarchist Skinheads), Redskins, and Anarcho-Skinheads. *************************************** Poljubac dok budes čitala. Imaš broj. Ali nemoj me zvati. Ne mogu vise sa neotesanošću da se borim. 02.01.2006., ponedjeljak muda Gledao sam PSIHO, Gas Van Santa...i naravno da mi je bolji od originala...Sjajna ekipa glumaca. Perkins je bio suviše...lud da bi glumio ludaka. Vins Von je već nešto drugo.... Hičkok je meni na filmu isto što i Hemingvej u književnosti - red sjajnog, red sranja. Mada je Hičkok bio bolji čovek, mnogo bolji čovek. Hemingvej je voleo lov, kukavički ubijao životinje. Voleo je Koridu, nikada nije ušao u Arenu,. Voleo je boks, a nikada se nije potukao u ringu. A mogao je sve to. Muda. Kurčio se bez muda. Loš čovek. Ne podnosim loše ljude bez muda. Okrenite se, ima ih previše oko nas.

31.12.2005., subota gledam TV, i nije loše. 23:38 idemo redom, kako mi je ukucano na daljinskom: OBN - prenos sa nekog trga, sviraju DIVLJE JAGODE. Upravo ide neka kenjkava balada. Oduvek sam mrzeo gistro metal bendove koji pevaju balade. Ljubav , tra la la. Bolje da na OBNu puštaju celu noć vremensku prognozu, koju vodi ona moja omiljena devojka svih tv stanica planete Zemlje. TV1000 - neko sranje kako se snimao neki sranje film uz sranje američku rasisticku muziku. EUROSPORT 2 - dosadan kao i uvek HRT 1 - ha ha ha...mislim da je ovo ona dens pevaljka COLONIA ! Dovela i tamburaše. Kuku...Obučena je kao za porno set - crveno-crno nešto, što liči na kimono. I crne čizmice do iznad kolena. Možda bude sexa posle, vratiću se na ovaj kanal.

DSF - vrhunski nepobedivi kretenizam. Pogadjanje tajanstvene licnosti. Ova kobila koja vodi program je pakleno iritantna, stalno ponavlja MAJNE DAMEN UND HEREN. RTS 2 - kuku majko...širenje kulture. Violine i neka iritantna muzika. Ovo samo lud čovek može da podnese. PALMA - narodna muzika. bljutavi spotovi iz studija. uz reklamu za skidanje celulita. Od ovoga isto može da se poludi. HALLMARK - film. već posle 2 sekunde znam da ne želim da ga gledam, tačno da mi od prepričavanja istog život zavisi. HRT2 - upravo se svadjaju Džordž Kluni i ona seksi ..jebem ti, da, Ketrin Zita Džons. Uh...blago njemu. Njoj i Demi Mur bih hladne vode sa pičke pio, što kaže naš narod. Mislim da im vagine mirišu na Orhideje iz bašte Elton Džona... RTS 1 - Peva Ceca, znači bliži se ponoć. SOS - kuku...upravo gledatelj koji se uključio u program reče - "ja sam Partizanovac, ali volim i Zvezdu." Jebeš takvog navijaca. Ko ovo gleda, nije mu dobro. PINK - nesto se peva, i ljube se svi. A sada počele da pevaju sve folk zvezde Granda. U pičku materinu. FREE-X-LIGHT - erotski film, blizi se pornić. Srednjevekovna radnja. Ova ima lepe sise. Nisu silikoni. Mogao bih u Novu godinu da udjem jednim drkanjem, da razbijem maler... ANIMAL PLANET - neke životinje u bari, jebe se njima za NG. Najpametniji od svih. BN - Bijeljinska televizija, kraljica trash programa, Apsolutni šampion. Ostaviću posle ovde, upravo sam video u kadru DJ Krmka, ja ga gotivim. Ovo je zabava. 100 mg bensedina i 4 kafetina, i da uživam. MOST - SPS televizija, najveće djubre, prenose neki vatromet. Ovde ne mogu biti neutralan. Slobina govna. EUROSPORT 1 - pustaju jodlovanje uz sportske sekvence. Neko ovde nije normalan. RTL- trash kraljevi Evrope, koje govno od kanala... KOSAVA - opa...prija mi ova muzika. Neki "house". Ako se tako kaze /pise. Meni to prija. TV 5 - voditelj matori derpe sa plavom perikom. Glamurozno. Bolje da su pare dali socijalno ugroženim manjinama, govna rasistička. BK - neki tip peva, ima 85 godina. grozota. RAI UNO - prenos sa trga, i neki mafijas koji otpozdravlja masi. A nije Papa. 3K - peva Zvonko Bogdan. Vratio sam se na BN !!! TO !!! Peva SEJO KALAČ !!! Mene on razveseli. Pa neka ne budem URBAN. Gledacu BN, najzabavniji je. Narodnjaci, ali nema tužbalica, samo brzo i veselo. To !!

To je sve sto imam od kanala, MTV nemam, izbrisao sam to djubre. Takodje, nemam ni B92, isto vazi kao za MTV. Mislim da su napolju pucali iz kalašnjikova,bacali bombe i ko zna koji kurac, jebala ih NG. i iskreno se nadam da je na Trgu masa pokrala sve pljeskavice koje sam video da se danas spremaju...Seljacki grad, u pičku materinu. a cemu se radujete ?????

26.12.2005., ponedjeljak setih se Kada sam bio mali, mnogo vremena provodio sam sa svojim tečom. Dobroćudni genijalac. Imao je super kamion. I teča mi je, dok su me tetka i on čuvali preko leta, svakog dana govorio istu stvar: - Rale, je l' voliš sladoled ? - Naravno. - Ajde, vodim te da gledaš kako druga deca jedu sladoled. Ne znam zašto sam se jutros toga setio. Postajem sentimentalan, počinje depresivna faza. 25.12.2005., nedjelja Cudan je taj dualizam u psihi muskarca, svi bi hteli da od zene imaju damu za javnost i razuzdanu perverznjakinju u krevetu /a sta je to PREVERZNO ??? nisam jos cuo definiciju, ali imam je ja, kasnije/. Posle, tek sam ustao. Svako valjda ima neki svoj fetish. Ovde pricam za muskarce koje znam. A u svoje ime. Pa u cije bih, nisam shizofren, samo neurotican. A zene su cudo. Secam se, muvam ja ribu, i ona kaze da voli nabildovane frajere. Kupi Radovan kreatin, zapuca u teretanu, vezba kao konj, a sledeca riba koju startuje kaze da voli mrsave koscate umetnike. E jebi ga. Ne mozes udovoljiti. Onda sam se poceo zavaravati -svesno - da je zenama bitno koliko si sarmantan /ne sarma - jelo, vec charming.../ I bio sam u pravu. Startovao sam neku ribu, i charming ja nju. Smeje se mojim forama, sve me pipka po laktu, grebe me nezno ohim french nails / na to mi se dize - dizao, pardon. Vise se ne dize uopste. Mesecno. Jednom. /, dala mi broj telefona, ma hoce moju decu. I cujemo se mi, a ona me pita da li mi ortak - visok, crn i lep - ima devojku, i ako nema, da ih spojim. A i ako ima, da ih spojim , jebo konkurenciju. Zdravo razmisljanje. I kako da covek ne bude frustriran - kaze mi jedna - a ima guzu za pojesti - eh, samo da si malo vishi... A jebiga, za tu guzu sve, vezi me za ruke i noge i razvlaci, jebes 6 cm razlike, vuci !!! To je muka...Ovi visoki mogu da jebu sve - i visoke i niske. A sta nama niskima ostaje ? Da drkamo i cekamo da nas usere. Da budemo charming. I opet ce mi je pojebati neki visoki. A najveca glupost koju sam cuo je izreka "koliko nos, toliki ponos". Jebem ti narodne umotvorine. Pa ja imam nos poprilican, a kurac ? Pa dovoljan je sledeci primer - celoj ekipi sa tekme, nas osmorici, napravio sam pauzu od 3 minuta izmedju batina u stanici milicije Pljevlja- naime, tukli su nas gole. Onako, sutirali i pesnicama gde stignu. Uz pendrek naravno. I onda je neki pandur primetio kako imam mali kurac, i pozvao ostale batinase da pogledaju. Umrese od smeha... / tužiću ih za emotivni bol / Ali neka, 3 minuta pauze u pomeranju bubrega. Mislim da se jedan od pandura obliznuo, mozda su mu fetiš male kite ? Ovo je bio cisto primer iz stvarnog zivota. Sad, raznih ljudi ima...E da, sta je perverzno ? Najdrazi su mi oni oglasi na TV - u gde se trazi " preverzna dama od 18 - do 55 godina ". Ok, evo da sam JA ta DAMA... I ok, javim se na taj broj. - cao -cao - piskutavi muski glas sa druge strane - ja sam perverzna, uzasno. Strasno sam perverzna, toliko sam perverzna da sam nenormalno perverzna ! ??????

Muskarcu mozes reci sta god, oni su glupi. mala digresija u kontekstu price: Pitao ja davno psihijatricu sledece : Kako je moguce da mi se digne kurac dok gledam pornic na ribu koju u zivotu ne bih stapom pipnuo ? Kaze mi ona " Pa ne kaze se za dzabe GLUP KAO KURAC ! ". kraj digresije u kontekstu price. I iste veceri, pogledam ja pornic, a zaljubljen u neku devojku godinama, i mantram " ne dizi se, ne dizi se..." Dzabe. Ne slusa. Jos mi on kaze " drkaj, drkaj..." To je ta intimna komunikacija izmedju muskarca i njegovog kurca. Cek, opet sam zena. Perverzna. I pricam preko telefona. -a sta volis od preverzija ? - upita usranko. - volim SVE ! Au, kada to kazes, ovaj se vec upisao u gace. - Kako izgledas - pita super pastuv - 180 cm, 63 kg, sise 5 / a koji bi drugi broj pa dolazio u obzir ? Mada, kolike su to sise PETICE ?? Koliko kila to ima ?? /, mrezaste carape / bez mrezastih carapa nista ! Ovde su mrezaste carape toliko obavezne, da ponekad pomislim da su se neke zene rodile u njima. Doktor ih nije vukao za glavu, vec za mrezicu. A onda i za haltere, da izadje sto lakse. / A kako ti izgledas ? /bitna je kontraofanziva, da se vidi da sam perverzna / - 198 cm, 90 kg, nabildovan, jak ko konj, izdrzljiv, kurac / e tu sam nesto naucio proucavajuci sexy oglase na TV-u. Ranije je 18 cm bila mera idealnog kurca. Ali, napredak tehnologije, nauke, sporta, kvaliteta zivota, spoznaje sveta, dovela je i do napretka kurca u centimetrima - sada svi imaju 21 cm ! / ogroman ! Uzmem ja lenjir da vidim koliko je to 21 cm. I stanem, pred ogledalo. Uh, da imam toliki kurac, gde bi mi bio kraj...pa u cirkusu. " A sada zonglira Radovan, covek sa tri noge, a posle skace i kroz zapaljeni obruc i stavlja glavu u celjust lava !! " Cek, opet sam riba. Perverzna. Ok, dogovorimo vidjanje. Odem kod njega na gajbu, Pojavi se neki frajer koji bi imao kurac od 21 kada bi mu ga polomili na pola, stavili video kasetu izmedju i onda dodali ostatak djoke. A i tada bi falio koje centim. Ok, kurac ide posle, ali gde nestade onih 198 cm ? Mozda je decko malo pogresio, 9 kada se okrene je 6. A to je...168 ? Pa sto ne rece... Ok, 90 kila su tu. Jak kao konj ? Ima lice kao konj, ali snagu... Mada, i moje sise 5 su zapravo 5 sundjera stavljenih na suve sljive, mrezaste carape su mi malo pukle na peti / imam jake pete, nisam ih skoro gulila kamenom /.. To je to. I sex bude sjajan. On se pravi da je ona sex bomba , a ona se pravi da svrsava. I jos se vencaju na kraju. Ali sta je tu perverzno ?? Mislim, generalno. Moracu da porazmislim, idem do keja, ima 30 stepeni. E, a sta mene briga sta je perverzno. Onaj DUALIZAM mene brine... Evo, zaljubim se ja. Da isecem vene. Hocu petoro dece, ma hocu sve. Istetoviram joj i ime i lik. A ona, prvenstveno mentalno, savrsena. Potpuno mi odgovara. I onda, dodje mi komsinica, i kaze : IZVOLI. I kako ostati normalan ? Kurac protiv mozga. Jebeno. 23.12.2005., petak trenutak. Malo pre sam otišao da poljubim psa. A pre toga baš se isplakao gledajuci film ŠINDLEROVA LISTA. To nije moj pas, to je pas mojih roditelja, koji su mi došli u posetu, da mi daju moralnu

podršku za sudjenje. Veoma često se rasplačem gledajući filmove. I mnogo mi je lakše kada je pas mojih roditelja tu. Zove se Milutin. Milutine, volim te. 16.12.2005., petak Stiže subota, biće svadbi, lomljenja caša... Oduvek sam mrzeo svadbe. Poslednja na kojoj sam bio je pre 5 godina. Naravno, popih šaku bensedina uz lažni sok od pomorandže. Zbog jebene lažne narandže, morao sam da popijem i ranisan /za neupućene, lek za želudac/. Uz 2 kafetina, da se izdrži ritam harmonike i basa. Nikada nisam pio alkohol /izuzev godinu dana ljubavi sa pivom/. Miris rakije i ostalih groznih alkoholnih isparenja utiče na moj nervni sistem tako da imam stalnu potrebu da grickam sedative. Malo ih sisam, iako su gorki, ali uživam. To je kao kada tucas ružnu ribu. Odvratno ti, ali kurcu prija... Uvek sam bio utreniran, tako da sam mogao da ih zvaćem dosta dugo. Elem. Mlada i mladoženja. Mladoženja uvek smrša 10 kila žive vage pre svadbe, a mlada se isto toliko ugoji. I dok mladoženja ćuti i cirka celo veče, mlada ////koje je naravno trudna - zar se u Srbiji iko ženi a da pre toga ne sazna da je veseljko na putu, i da je spermatoziod poentirao -sad, ciji spermatoziod, od kolege sa posla, ginekologa, ortaka sa fakulteta, pumpadžije, električara, kuma ili komšije,to je pitanje za drugo pisanije//// ne može da miruje. Kada pevaljka pusti glas, a harmonika i bas udare "dvojku", noge same kreću. Iako je doktor zabranio svaki napor, jebeš doktora, šta on zna. Ko da ce od jednog kola i jednog hita Dare Bubarame biti nešto veseljku. A on se jadan tumba u stomaku. A meni zanimljivo. Vidim zajapurenu mladu, skače joj pritisak, veseljko se rita, ali motika iz dupeta ne da mira. Noge poskakuju. A onda ostatak ekipe, svi mladi. Ribe uglavnom u miniću, a bilo je pakleno hladno. Možda se od hladnoće nahvata inje na picu, ali to je dobro, osvežiće istu. Sise +5 sundjera. Da se ima. A frajeri, ljubičasta kombinacija. Pantalone i sako ljubičasti, bela košulja, kravata i zumbane cipele. To su one koje na listi kretenskih cipela dolaze odmah iza KABRIOLET cipela, večitog šampiona. Ja sam tada odudarao, jer su jedine cipele koje sam imao bile martinke. I košulja, karirana. I bež vojne pantalone. A jakna fajerka. Sramota po porodicu, ali jebiga.Nemam odelo, mrzim kravate. Ok, gledam ove sredjene. Momke i devojke. I tipujem ko će koga da kresne. To je zapravo poenta svadbi. Da se vidi ko je šta doneo od poklona, da se najede i napije, i da se nešto pojebe. Ko nije dugo jebao, neka ide na svadbe. Uostalom, kada se čovek ucirka, i baba sera izgleda kao avion.A jos ima kljuc od klonje, tako da ljubavnom paru niko ne smeta. Ali, prejeba me ekipa sa kojom sam bio. Da ne budem partibrejker, ustadoh i uvukoše me u kolo. Nismo djuskali kolo, vec je pevaljka nežno pevala neku baladu, a mi se svi zagrljeni klatili levo - desno.Koji glup osećaj. Gledao oko sebe i smeškao se ljubazno. I klatio se. Video da me neka snajka gleda. Gledao i ja nju. Otišao do klonje da šoram. Uh....ili je pored klonje bila ribarnica, ili mi je djoka smrdeo na sardinu. Trećeg nema. Vratio se lepo za sto, moj brat od ujaka vec ugovorio kres sa nekom ribom, pa sam mu čuvao stražu. Vratili se, prilazi mi ona sto me je gledala. Cao. Cao. Koliko imas godina, pitam je. Kaže, četvrti srednje. Jebem ti, da li to ima ličnu kartu ??? Možda ima 17, mozda 18. Kaze ona 18, uskoro 19. Mozda je ponavljala neki razred. Svejedno, setih se mirisa sardine, te joj rekoh da imam devojku. Nije se mnogo razočarala, uzela tortu sa polu oljuštenim orasima, tako da su mnogi zubi stradali te večeri, i zaputila se u kolo. Ja još jednom strpao bensedin u usta, i sisao polako. A ubola me i pesma, nešto od Dzeja. Gde me nadje...jos jedan bensedin, da ugodjaj bude kompletan...A onda mladoženja poručio preko mikrofona pesmu za mladu. Nedeljko Bajić Baja. Tekst ide ovako :

»Moja mala lutkica, tvrdi da je devica, kaze pre venčanja nema milovanja. Devo, devo device, prelepa lepotice, nemoj sa mnom da se svadjas, bolje decu da mi radjas.« Neki momci se glasno nasmejaše pesmi. Mlada im namignula. Osetih sardinu. 14.12.2005., srijeda Šta je prava ljubav ? Njega sam snimio isto pre 4-5 godina. Inteligentan pogled, vidi se da je rastao na ulici. Dečko sa srcem. Nenad,18 godina, živi od danas do sutra: "Juče sam ustao oko podneva, čuo se sa drugarom, dogovorili se da idemo u bioskop. Samo, nije imao pare, pa me je pitao da li mogu da ga častim. A ja sam bio srećan, jer ću da napravim sebi sobu, i - castio sam. Došli smo u bioskop, predstava je bila u osam, mi smo došli u pola osam. Bile su još dve devojke sa nama. Ja sam rekao - 'ajde u Mek Donald, i mi smo ušli u Mek Donald. Imao sam 40 maraka. Mojim drugaricama kupio sam po sok, pomfrit i pljeskavicu, mom drugu isto - pomfrit, sok i pljeskavicu, meni sam kupio pomfrit, sok i pljeskavicu, i kupio sam meni big mek. To me je sve koštalo oko 500 dinara. Eto, niko ne može da ima takvog druga kao što sam ja. Ja volim da dam, ali ne volim da me neko iskoristi, jer čim vidim da me neko koristi, ja se više sa njime ne družim. I posle smo šetali kroz Knez, ona me vata - ta moja drugarica, a ja necu sa nju da idem, i zato što je ona crna, znaš, a lepa devojka, razumeš, vatala me, gurala me na druge devojke, onda ja nju gurao na dečake, šalili smo se. Moj drugar nije imao pare za telefon, ja sam mu dao... Samo, od nje nije lepo što je uradila - žena je išla, imala je plavu kosu, a ova joj gurnula cigaru u kosu i malo joj izgorela kosu, a ova nije ni osetila. Razumeš, to je vec nevaspitanje, raspuštena, to je kao ulicarka. Može ona da bude lepa, zgodna, da se svi za njom okrecu, kad je ona raspuštena. Jeste da je mene otac napustio, majka nema da mi daje pare, radim, razumeš, i sada skupljam pare da kupim neki telefon. Idem u bioskop, šetam se, to mi je život. Za sve moraš da ostaviš malo vremena - za društvo, za posao, za ljubav. Mnogo sam razmišljao o tome šta je prava ljubav. Ima neka devojka, vodi s tobom ljubav, i odjednom je vidiš sa drugim. Prava ljubav je kada je devojka dugo sa tobom, ljubite se, šetate se. Gledao sam jedan film gde devojka izbegava decka zato što - upoznali su se pre šest godina, ona je njega izbegavala zato što je bio glup, bezobrazan, nevaspitan - posle šest godina ona je videla da je on pravi decko, i onda su se smuvali. On je nju voleo mnogo, ona nije znala koliko je on voleo. I ljubili su se, šetali, išli u bioskop... eto, to je prava ljubav." 13.12.2005., utorak a ja pijem antidepresive.

Ovog dečka sam snimio na diktafon dok sam radio kao lutajuci reporter. Sedeli smo na klupi u Pionirskom parku. Prišao sam mu jer je izgledao genijalno. Kosa zalizana, gel proizveo perut na svakom milimetru kose. Paperjasti brčići. I zaista mi nije bila namera da se sprdam sa njim, kao ni sada. Dečko je normalniji od mene 67 puta. Pitanje je bilo: kako provodiš jutro. Dečko je sjajan. Poslao bih ga u Strahinjica bana, i još par klubova za tatine sinove i kurvetine, i na splavove da svakome lupi šlajm u facu. Milan, 16. godina, učenik: "Ja ujutro ustajem oko sedam, pola osam. I prvo upalim televizor, stavim za kafu, skuva se kafa, popijem kafu, ispušim dve cigare. Na televiziji gledam crtane i tako te zajebancije. Onda izadjem napolje da vidim kakav će dan da bude, da l´ mogu nešto danas da radim ili ne. Ako ne, ceo dan odmaram. Posle se vratim u sobu, doručkujem. Najviše volim da doručkujem burek i jogurt. Onda odem u video klub, uzmem neki porni-film - ako nikog nema kuci, gledam, i tako mi prode dan. A, ako je slučajno lepo vreme, onda pomažem na majku i oca u poljoprivredu, oko kuće, sečem drva, riljam... Od životinja imam zajci, cuvam prasići, kokoške, pilići, i to je to. Kod prasića mora da bude čisto, da ima na šta da legnu. To je kada ne idem u školu, onda drugačije, onda učim da vozim autobus. Kada budem čovek hoću da vozim autobus. Da mi posao bude da vozim autobus. I razmišljao sam onda o ženi, deci... ono mi dode smešno kada razmišljam o tome, a ono uopšte nije smešno. Oženio bi se sa 21, 22 godine. A dece - dvoje. Sina i ćerku. Ne bi voleo dva sina ili dve ćerke, zbog imanja, da se ne deli. Ovako, sinu ostaje, a ćerka se uda, pa ode kod muža, na njegovo imanje. A onako, stariji dobija više, a mladi manje. A nisam oduvek hteo da vozim autobus, kao mladji sam hteo da budem kao Švajceneger ili Rambo. Volim njihove filmove. U jednom filmu su Ramba i njegovu devojku jurili helikopterima da ih uhvate, a oni su bili u šumu, i nisu mogli da ih uhvate. To mi je bilo najviše zanimljivo. Eto. A zaboravio sam da kažem da stalno sanjam. Neko vece sanjam, kao, da sam sa devojkom, neko vece sanjam kako vozim autobus... Volim da sanjam." 12.12.2005., ponedjeljak lepa sećanja Pičku uživo prvi put sam video u Igalu, na moru...Mozda sam imao 8-9 godina, i došlo vreme da se ide sa plaže, a neka žena /oko 35-40 godina, njena deca trčala okolo/ se presvlačila na plaži, prekrivši se peškirom...Peškir pade, i videh pičku...Zapravo, video sam dlake, bas je imala bujnu kosicu..ali i dlake su deo pičke...A sećam se i prve erekcije...Isli smo nekim brodićem u obilazak ostrva /mislim godinu - dve pre prve pičke/, i prošli smo pored nudističke plaže, dovoljno da mlado oko Radovana Nastića ugleda obrise gomile sisa...I naravno da mi se digao. Mislio sam da će svi videti, ali, i da su gledali u moje kupaće gaćice, šta bi pa imali da vide...Meni se tada tih 5 cm cinilo kao gigantska erekcija...Šta zna dete sta je 5 cm...Eh, bezbrižne godine. 11.12.2005., nedjelja izbor za "miss world" A koga boli kurac za to ?

08.12.2005., cetvrtak odavno nisam video... ...devojku da joj tako dobro stoji mini suknja. Ja ne podnosim miniće, skroz su mi neženstveni i bezveze, ja sam onaj sto seče vene za suknjama i haljinama...Ali ova što je juče i prekjuče čitala prognozu na tv OBN, sjajno. Estetski. Evo samo za nju 3 pesme koje sada slušam. 1.Modjo - lady 2.DJ Spiller - groovejet 3.Modjo - chillin' Devojko, svaka čast. Skroz ženstveno. Retkost. p.s. sada je 23.03 h, i ista devojka je čitala prognozu i danas, ali u nekim kožnim pantalonama i uskoj majici sa dugim rukavima. Definitivno sam naučio prognozu za Bosnu i Hercegovinu za narednu nedelju. Mislim da će me od danas zanimati samo vreme u BiH, sto se tiče zbivanja u zemlji i oko nas. Toliko o tome. Zaključujemo slučaj. 07.12.2006 dobro jutro Upravo sada kopam po muzici, i pronadjoh bend GOBLINI, pank bend iz tuznog TRODON "zorka" Šapca grada....Mnogo puta sam ih slušao uživo, bili su sjajni. A pocetkom 90-ih, /// ja tek napunio 15 godina i probušio uvo, bio jedini dizelaš koji je slusao Toy Dolls i Ramones, The Madness i Selecter, Bad Manners i The Specials......Naravno, to me nije sprečilo da uvlačim duks u dizelke...i nosim patike sa AIR djonom.../// svi se usrasmo od sreće: pojavili se novi Bgd bendovi -otkidaju ! DIREKTORI, KAZNA ZA UŠI, PLEJBOJ, DECA LOŠIH MUZICARA. DIREKTORI sa svojim adrenalinskim pesmama BANDO CRVENA i CISTIĆETE ULICE, koje su ložile nas testosteronaše, tadašnje navijače Crvene Zvezde, kasnije pristalice F.K. Rad...KAZNA ZA UŠI, sa nesrećnim frontmenom Ivekom, koji ostade nedorečen, ali genijalan album ISPOD ZEMLJE...i bolje sto je izdao samo 2 albuma /koliko ja znam/..Pa šminkeri PLEJBOJ, išao sam na sve njihove koncerte, sve klinke su htele da se karaju sa njima, tako da nisam ništa mogao da muvam, ali su zvučali sjajno uzivo...Imali su duvačku sekciju, a ja se ložio na SKA muziku, pa mi prijali užasno...DECA LOŠIH MUZICARA, nikada ih nisam slušao -alipoštovanje...Nisu bili dovoljno agresivni za moj nežni senzibilitet... Nekoliko godina je to trajalo, i nestaše svi...Samo DIREKTORI idu starim putem /malo OI, malo SKA, malo PLJUNI CRVENE, malo NAVIJAČKE / ali pojeli ih trendovi...A i na koncerte im ide retard ekipa,degeni sa belim pertlama. I videh ,čekajuci svoju omiljenu seriju na RTS 1, reklamu za nov album DECE LOŠIH MUZIČARA... Više prostora su dobili oni likovi koji grebu srećke i dobiju auto - obavezno baka i unuk, gistro je unuk grebao i nabo merdžu...još da im

poklone i milje za TV uz auto, pa poziraju i mašu kameri / nama koji pešačimo ? /. Svejedno, lepa uspomena. trenutno slušam DOG EAT DOG, pesmu ROCKY, stotinu puta za redom. 06.12.2005., utorak ja nisam kao druge devojke... Sedim tako na radiju pre 2-3 godine, i lenčarim...bio neki super dan, sunčan. I dosetim se. Kako da se zabavim. Zauzeo sam 2 kompjutera. Na jednom sam otvorio svoj ICQ, a na drugom napravio potpuno nov profil. Na jednom sam bio JA, Radovan, skroz iskreno, a na drugom sam bio Srbin koji radi u Americi, San Francisko, fotograf i amaterski boxer. Zvao sam se Majkl Maniković. Ćale Srbin, keva njihova. //planirao da dodjem u rodnu grudu na leto...//i ukucam da mi izbaci sve online girls iz Srbadije izmedju 22-30 godina...Ok. Prvi deo uradjen. Naravno, to učinim na oba kompa. I kliknem po 10 devojaka, otkucam u prozor CAO. Radovanu je odgovorila jedna, a Majklu sedam /i brojkama 7/. I ova što mi je odgovorila, napisala je cao i više nije odgovarala. Zato sam zajebao Radovana, i seo za Majklov komp...Morao sam da pronadjem Majklovu fotku..i tu napravih kobnu grešku + nisam poslao svoju. Nego nadjoh nekog simpatičnog dečka na netu, tip je derpe, obične fotke, i poslah njega. Naravno, sve cica mace su pogledale profil, i odgovorile mi. Svakoj sam se svideo. Samo, i Radovanu i Majklu je profil bio isti. Izgleda da je supersonični pasoš odlučio. I počeh tako bla bla...naravno da su stizale fotke na mejl. Podela je bila ovakva: Sexy cice su mi slale fotke sa mora. One ne bas sexy /ne bas sexy za njih same/ slale su sa svadbi /tamo se valjda uvek upicane, ne znam, dobijem panični napad od svadbi/, gde izgledaju super sexy. A one koje nisu bile sigurne u svoj izgled, rekle su da ce mi poslati sutra, čim skeniraju. Na kraju dana sam obustavio svoje istraživanje. I baš sam bio skenjan. Ista razmišljanja, različiti pasoši. I Majkl oduva Radovana. I nijedna nije ni posumnjala da sam fotograf, nije tražila da joj pošaljem fotku San Franciska, bilo koju fotku koju sam napravio. Jebeš fotke, daj pasoš. I sutradan nastavih istraživanje, jer sam na kraju prethodnog dana svakoj rekao da imam box mec sa nekim Mexikancem. Da vidite tu količinu brige sutradan !!!!! """"pa kako si, jesi pobedio, nadam se da te ne boli glava, bezbroj saveta za "ranicu ispod oka" koju sam zaradio od njegovog krošea..."""" Ok. Lepo što brinu. A pola sam kuckao na engleskom, pola na Srpskom. Naravno da su razumele moju jezicku konfuziju...I počeh da se raspitujem za EXIT, kao čuo sam da je zanimljiv festival, pa bih došao...OHO !!! Reakcije su bile vise nego povoljne. Svaka je želela da mi bude vodič. Imao bih i gde da spavam, da ne plaćam hotel. I ozbiljno sam se zamislio da li da zaista kontaktiram svaku od njih. I da ih jebem, jer je poenta bila u tome - mi tebi pičkicu a ako tražis dobićeš i čmarić, ti nama /nadamo se/ poziv u USA. A zajeb, poslah tudju fotku. Derpe bi se najeo pički u Srbiji, bruka.Ali i da sam svoju poslao, ne bih mogao. Mnogo mi se povraćalo. Mnogo. Samo sam ugasio taj broj ICQ-a. I sada mi se povraća.

05.12.2005., ponedjeljak ...ali ja se ovome iskreno divim...skinuto sa neta...

Sećate li se emisije "Zašto-Zato" na RTV Pink u kojoj je Pile anketirao ljude po pijacama i ostalim aktuelnim mestima? Ovde su najbolje izjave dobijene na neka pitanja, dali su ih kao što se da videti - Romi. > > >Koje je vaše tajno oružje? > > >Odgovor 1: Moje tajno oružje je kad ja radim, a komšije me zovu na > > >kafu. > > >Odgovor 2: Moje tajno oružje je moja keva Džurdža koja ima treći dan > > >crni pojas. >>> > > >Šta je za vas ljubav? > > >Kada vaćaram devojku za guzu preko farmerkama. >>> > > >Šta su to dijabole? > > >Dijabole? To je vrsta ljudi koji noću juru slepi mišovi. >>> > > >Šta znači izreka sto ljudi sto ćudi? > > >Sto ljude sto čulo? Paz' da ti kažem. Sto ljude to mora > > >da bude sto ljude, a sto čulo to mož da bude sto čulo, a > > >i ne mora da bude sto čulo. >>> > > >Koliko lubenica ima u 1 kg? > > >Lubenica? Pa vi ste sigurno mislili na krastavce. >>> > > >Da li ce da dodju vanzemaljci? > > >Vanzemljaci? Ako hoćeju da dodjeju nek dodjeju, ako nećeju ne moraju. >>> > > >Koja je najveća gradjevina na svetu? > > >Odgovor 1: Hala sportova na Novi Beograd. > > >Odgovor 2: To je gradjevina koju je izgradilo preduzeće iz Leskovac. >>> > > > - Kako se zove vaš orkestar? (pitanje je postavljeno grupi sa plehanim > > >instrumentima) > > > - Džudi. > > > - Zašto? > > > - Zato što smo svi džudiste. >>> > > >Šta radiš kad ništa ne radiš? > > >Čitam stripovi, gledam pornići i živim za fajt. >>> > > >Zasto se muškarci ne šminkaju? > > >Zato što se znoje, pa da im ti otrovi ne bi došli u usta. >>>

> > >Koji je vas hobi? > > >Odgovor 1: Džudo, džudo od malena. Terali su me da treniram k'o neka > > >životinja. > > >Odgovor 2: Bebe sam pravila. >>> > > >Da li su žene emancipovane? > > > Aaaa?! >>> > > > - Koja životinja bi hteli da budete? > > > - Pčela. > > > - A zašto pčela? > > > - Pa pčela je marljiva, vredna... pravi džem... >>> > > > - Ko je vaš idol? > > > - Majkl Džekson > > > - A zašto? > > > - Pa dečko se lepo oblači, ima fine bele čarape, puno dobrih riba... >>> > > >Šta vam je cilj u životu? > > >Da jedem sendviči na sprat! >>> > > >Koju boju očiju biste voleli da imate? > > >Pa, volela bih da imam.... oči boje ka pamarandža. >>> > > >Sta je to dobra riba? > > >Pa ono, da bude dobro gradjena, da se tušira svaka tri četiri dana... >>> > > >Da li se brze trči u braon ili u crnim cipelama? > > >U braon. Bolje prijanjaju uz zemlju. >>> > > >Kako se vi udvarate devojci? > > >Ja se predstavim da sam iz Nemačku! >>> > > >Da li vam se svidja Bebi Dol? > > >Odlično je. Koristim ga i za lice i za telo. >>> > > >Šta vas najviše nervira u životu? > > >Ma mlatu nas ovi snikersi, oće da nas poludu! >>> > > >Šta biste rekli da vas žena vara? > > > (Rom koji stoji pored Romkinje): Ko bre da me vara? Ona? Pa vidis kaka > > >je šugava! >>> > > >- Šta biste poručili vanzemaljcima? > > >- Zemljacima? > > >- Ma ne, vanzemaljci su oni koji ne žive na našoj planeti.

> > >- Aaa, pa ako neće da zivi, ne mora, gde mu bolje široko mu polje! > > I užasno mi je smešno.

18.1.2006 srijeda Običaji u Srbadiji kod vernika verenika Srbadija, zemlja gde se svi vole, i sve sto nastane - nastane iz ljubavi. AU !A da sve vernike verenike pitaš da nabroje 10 Božjih zapovesti, ne bi znali pola. Ne znam ni ja, ali nisam vernik. Zato znam ceo tim Dinama iz Zagreba, za koji sam navijao 1982-e godine. Evo kako to sve sa vernicima verenicima izgleda iz mog ugla...Elem, KRUNA LJUBAVI. Venčanje.Pa tu svako laže. Uključujuci i popa. On najviše laže. Jedan /ako ne i oba/ od budućih supruznika laže u startu. Obično se venčavaju kada devojka zakevi. I dok stomak raste, dogovara se sa popom, kako to sve obaviti. Ali avaj, mladoženja nije kršten !! Brzo ispod slamarice po lovu, i expresno ulaziš u red odabranih, čim popu staviš koverat sa šuškama u džep !! Pop nešto napriča /verovatno zahvaljuje na lovi koju je dobio/, i kršten si !! Ok, dakle, mladoženja kršten, sada mogu pred oltar. Veseljko se vec rita u stomaku. Traži se odgovarajuća venčanica, i prsten za blago natekle šake princeze koja će se udati. UPS !! Kako je došlo do neplaniranog veseljka ?? Pukao kondom ?? Princeza pogrešno izračunala neplodne dane ?? Namerno sačuvala spermu u kondomu, ili u ustima, da ga navata na dete, pa kroz levak sipala čorbuljak u rupicu ?Švaler nije izdržao pod naletom sexipila, pa švrsio na jen-dva-tri ?? Budući joj muž smišljeno probušio kondom ?? Slagao da ga je stavio, jer mu je djoka i onako k'o od gume ?? A ne...mozda je to dete nastalo smišljeno, planski. U trenutku vodjenja ljubavi. Pogledali su se u oci, dok je on bio u njoj, a ona mu rekla " želim tvoje dete...", i njemu kanu suza od sreće, i još strasnije nastaviše da vode ljubav , dok erupcija ljubavnog soka nije završila u njoj...Onda su dugo ležali zagrljeni, gledajući se...VOLIM TE, reče ona...On opet zaplaka..I JA TEBE, LJUBAVI MOJA...Aha, kurac moj, baš je bilo tako. Mislim da je on hteo bez kurtona, a njoj je sex sa njim već toliko postao dosadan, da nije ni znala kada je u njoj, jer se preslišavala za ispit, bližio se januarski rok na faksu....Primetila da je svršio tek kada se kao vo bacio pored nje, znojav i smrdljiv. A on pomisli "al sam dobro jebao!" Venčanje. Biranje kuma i kume. U Srbadiji je običaj da kuma mrzi mladu. I da mora da bolje izgleda od iste. A mlada uživa što je u centru pažnje, i što je uterala kumi, udala se pre nje. A još je i trudna. Mada, kuma mora da je sterilna, jer koliko je sperme punilo ta slatka usta i picu, mala je verovatnoća da niko nije poentirao. Ali sada je kasno. Mladoženja može i go da se pojavi, ali bez brojanice oko šake - nikako !! Ako ima i oko vrata, to je vernik. Sada je u modi da mlada nabudži sise na svadbi. Znači, u crkvi samo što ne izlete bradavice. Kuma sve to gleda sa gnušanjem, a sama je obučena kao nevaljala sekretarica iz nemackih dokumentarnih filmova o polnim organima i spajanju istih.. Malo malo, pa popravlja šav na čarapi, dok orkestar koji čeka na kraju crkve mulja muda gledajuci kuminu guzu. Kum je verovatno već jebao mladu, ako nije jebaće je. Pitanje vremena. Većina svatova ga i pita :" A kako se mlada kara ? " Onda pop ih pita za vernost, i u dobru i u zlu, oboje slažu ne trepnuvši - DA ! - pa se poljube, dok strinama i tetkama zasuze oči...A jebeš i to šta pop priča, svi koji su došli gledaju kako su druge zvanice

obučene, i sta se promenilo od prošle svadbe /sahrane... "a pogledaj onu, obukla suknju do zemlje, glumi čednost, a jebalo je pola grada", "au, al se Rale ugojio...sigurno od onih droga sto pije", "Vidi ga, vozi džip, a do juce je valjao pljuge na pijaci, a ona njegova kurvetina kupila bundu, vidi kako se linja, sigurno lažni zec......", "opet trudna ? Pa zar Mirko nije bio u Zambiji godinu dana ?? Mora da je od nekog lovatora, ima meso za ručak svaki dan..." A pop čeka da se najede, /a mozda i najebe, nije zabranjeno/ i da stavi evriće u džep...Živeli mladenci !! Muzika sviraj, pevaljka - mikrofon !! jedan od hitova, ja narucio Svadba ce da bude Mislila sam da cu moći bez tebe bar malo nisam mogla jer mi srce u tvome ostalo 2x Ne mozeš ti bez mene to se zove ljubav prava ljubav prava nema zaborava 2x Ref. 2x Pozvacemo kuma i svatove lude objavite svima svadba će da bude Spremite se, spremite familije naše i za našu sreću podignite čaše 2x Ne možeš ti bez mene to se zove ljubav prava ljubav prava nema zaborava 2x Ref. 2x Nemoj sa njim rekli su mi i mama i tata a ja njima da bez njega ludilo me hvata

Ne možeš ti bez mene to se zove ljubav prava ljubav prava nema zaborava 2x Ref. 2x 19.januar. 2006 plačem. ### Još dok sam bio klinac, išao sam u Kinoteku da gledam Džems Dina, Montgomeri Klifta, Rok Hadsona, Žan Pol Belmonda i Lino Venturu... Ali poslebno me je fascinirala ljubavna prica Džems Dina i Ana Marije Pjerandjeli...Džems Din...neshvaceni mazohista...Isao sam do biblioteke Kinoteke, da citam /uz pomoc recnika/ knjige na engleskom o njegovom zivotu i njihovoj romansi... Ona iz aristokratske porodice, on radničke...Nije odgovaralo njenim roditeljima. Morala je da se uda za pripadnika svoje klase...Dok su izlazili iz crkve, Dzems Din je čekao ispred, na motoru...video je, ona njega, i onda je zauvek otišao iz njenog zivota. Ubrzo je poginuo. Ona je izvrsila samoubistvo u 39-oj godini života, overdouz lekovima. Ostavila je poruku da je volela samo Džems Dina. Divna priča o ljubavi. Koja se mogla i drugacije zavrsiti. ### Aneta… -ovdje je sav moj svijet... -moj svet je tamo gde je moje srce... 20. januar 2006 opet plačem Gledao sam »the Misfits«...Nesrećni Montgomeri Klift...Odrastao uz ludu majku koja je njega i sestru bliznakinju isto oblačila...i koja je posle tvrdila da je Monti gej...Naravno da nije imao nikakve kontakte sa majkom kasnije u zivotu...Njegovi prijatelji su znali za njegove veze sa starijim ženama...Bio je tabletoman i alkoholičar...Umro od srčanog udara 45'oj godini života...Nesrećan čovek... 21. januar 2006 i još jedna suza ...za Rok Hadsona...život u magnovenju... Din, Klift i Hadson...Nesrećni heroji suludog vremena, lažnih snova i ogromnih očekivanja tadašnje stvarnosti, ljudi koji su bili nasmejani samo na filmu...

27.01.2006., petak Samanti i Sabrini u zahvalnost. Kada smo bili u pubertetu, gledali smo porniće. Tada je retko ko u kraju imao video rekorder. Skupljali se kod jednog ortaka. To je bilo negde 1988-89. I bili smo frustrirani veličinama djoka glumaca jebača.. Zašto pišem u množini ?? BIO SAM frustriran veličinom djoke glumaca jebača. E, tako je istinito. I tada je hit što se drkanja tiče bila Samanta Foks. A da, i Sabrina Salerno. Negde smo pročitali da Samanta i Sabrina imaju sise broj PET. I kada bi govorili o ženama sa velikim sisama, govorili bi :ONA IMA PETICE ! A onda se negde godinu kasnije, pojavio problem veličine kurca. 18 cm je bio minimum koji si smeo da imaš. Ja ga teglio, teglio, i nikako da lenjirom dobacim do 18. A ni do 17. I 16 je bila nemoguća misija. Muka živa. A onda jednog dana, skinuo se ja go, digao mi se djoka, i stao pred ogledalo. I pitam ja sebe: -Radovane, je l' proporcionalan tvom telu ? -Jeste, odgovori Radovan. Zadovoljan navukoh gaće. I tako sam našao svoj kurčev mir. 29.01.2006., nedjelja :) Pričam preko telefona sa njom oko 3 ujutru, i kažem joj : " E, boli me glava, idem da uzmem kafetin iz kuhinje". "znači opet ću čekati celu večnost dok čekam da popijes kafetin ??" "hm??" "Prošli put si 5 minuta bio odsutan, a ne treba ti toliko da popiješ lek" "Da, ali ne znam gde mi stoje kafetini." "A baš moraš da ih pijes ? " "Da, boli me glava." "Uništićeš želudac od toliko lekova." "Da, hoću." Ne vredi se prepirati sa ženom koja ne veruje psihijatrima a veruje paranoicnim apotekarkama koje nude valerijan kapi za panični napad. Ustao sa kreveta i tražio zlatan omot spasa za glavobolju. Volim dizajn omota kafetina. Kao neke strane bombone. Volim i taj odvratno gorak osećaj kada ga izgrizem pre nego ga popijem. Našao ih. Napravio CeDeVitu, napitak detinjstva, koji su nam Hrvati opet dali da pijemo. Dva kafetina, i desetek gutljaja ukusnog. Vratio se u krevet. "E, popio." "Je l' te prošlo ? " "Ne deluje tako brzo, valjda hoće." Ton joj je potpuno drugačiji. Pitom.

" A gledala sam u jednom filmu, ne znam kom, ali De Niro igra sporednu ulogu, kako mu je brat objašnjavao kako će proceniti koja ga devojka poštuje." "Kako." "Kada dodje kolima po nju, otvori joj vrata. I kada ona sedne, on ide daljim putem oko kola, oko gepeka, a to su ona neka ogromna americka kola,i ako mu devojka otvori vrata, da može odmah da udje, ona ga poštuje." "I, kako je prolazio ?" "Samo mu je jedna otvorila vrata, ali ona je bila Crnkinja. Mnogo slatka. Ali tada nije bio običaj da momak i devojka budu različite rase.Tako da nije bilo ničega." "Da li si čekala celu večnost dok sam išao po kafetin ?" "Ma nisam to mislila, htela sam da ti kažem da požuriš, volim da te slušam dok pricaš." :)

31.01.2006 idiot u najavi Negde 1984-e,/ bilo Evropsko prvenstvo u fudbalu, Jugoslavija igrala, Toma Ivković branio, tog leta sećaću se celog zivota./ mama, tata i ja krenusmo kod porodičnih prijatelja. Imao sam 9 godina, i već izgledao kao idiot u najavi. Da nisam u krivu, trebalo bi da vidite fotku iz 8-og razreda, gde stojim pored nastavnice sa frizurom koja izgleda kao perika Duška Lokina i pogledom koji kaže " ja sam najdraži nastavnicin dečak i samo mi prstići vire iz njene nežne bulje." Jedino moram sebi odati priznanje da nisam bio drukara. Elem, da se vratim na početak priče. Porodični prijatelji. Oduvek sam mrzeo tu kategoriju. Obično i oni imaju decu. I morate da se družite sa njima. a nešto vam se i ne druži. Ali red je. Ne mogu da lažem, dobri ljudi. I dobra deca. Ali nismo bili na istim talasnim dužinama. Vec tada je 1 % moga bića bio odredjen za odanost fudbalu i potpuni hedonizam i depresivna rastrojstva. Došli ispred zgrade. Tata traži mesto za parkiranje. I parkira se. Minimum 20 minuta. Mama počinje da se nervira već nakon 35 sekundi. Tata je i ne sluša, brine o autu. Moskvič. A koja su to kola bolja od Moskviča, što reče Ilija Čvorović. Ok, prodje i ta agonija. Meni utrape kesu sa pićem, da ispadne "Rale se baš setio da vam kupimo ovo vino, a mi vec zaboravili", a onda oni kažu "Ijao Rale, pa ti si zlatan decko, nije trebalo, zašto ste se trošili", a moji " Ma kakav trošak, ajde molim vas", a oni " Ma stvarno ste nas obradovali, udjite, udjite..." a mama kaze " Čekaj da se izujemo, blato je napolju" /a napolju 37 stepeni i kisa nije padala 7 meseci, a pronaci park u Beogradu je ravno inteligenciji nasih fudbalera i poštenju političara- znači nikakva /, a njihova mama "Ma kakvo izuvanje, nisam čistila danima", a moja mama " Uprljaćemo ti tepih", a njihova mama "Ma kakav tepih, ajde, pa nećete stajati na vratima ceo dan." Kao što se da primetiti, vlada matrijarhat. Očevi su tu služili kao dokaz da ličimo na njih, da nismo nastali od svalera. A moj i njihov tata oduvek su imali zanimljivu komunikaciju. "Gde si Nale /tako zvali mog ćaleta/", a ćale kaže "Evo, gde si ti", a njihov ćale kaže

"Evo, nije loše, gura se". A moj "Biće bolje, biće bolje". I onda ćute do Dnevnika u pola osam. I tada se oglase samo kada je sport. Njihov tata kaže "Ovi naši slepci opet izgubili", a moj tata kaže "Ma ko im jebe mater". Za to vreme, mama se divi novim goblenima domaćice i raznim djakonijama za jelo koje je spremila. Tu počinje nov konstruktivni razgovor. Moja mama kaze "Pa zaista nije trebalo, pa šta si sve to spremila", a njihova kroz samozadovoljni osmeh "Ma nije to ništa, ajde za sto". a moja "Ijao Dragane /moj ćale/, pogledaj šta je sve spremila /mama se oduševljava kao da smo upravo dosli iz Etiopije/", a moj tata kaže " Grhmr", jer ne može da priča sa pljugom u ustima, ali to valjda znaci divljene. "Deco, hajdete za sto, večera." E da, a kako sam se ja provodio za to vreme ? Slušao viceve njihovog malo starijeg hiperaktivnog sina, pricali o fudbalu, i ništa nismo gledali na tv-u, jer je njihov sin imao neobičnu sposobnost da gleda više programa istovremeno //u prevodu - ako na 2 programa idu 2 filma, gledamo oba, i ne znamo o čemu se radi ni u jednom u ta dva. Ali ih gledamo. Još ako ima neki sport, pa miks utakmica-film, to bi bilo ludilo za mozak. Šteta što me tada niko nije uputio u tajne farmacije.// Kao što je i red, operem ruke, a pre toga piškim jer sam se nalivao domaćeg soka od višanja /koji prezirem/, ali red je. Pogledam u ogledalo i vidim kretena. Zadovoljan odem da klopam. Ceremonija ručka. Posedamo svi, dok domaćica obigrava oko stola i jede s nogu. Moja mama krene u verbalni rafal: "Pa ovo je predivno, kako si samo uspela da ti ovako naraste kora", a njihova mama "Ma aaaajde, zbrzala sam, i nije nešto, sir mi se nije rastopio kako sam htela", a moja mama "mmmmmmmmmm, pa ovo je toliko ukusno...je l tako Dragane ?" A tata gleda u tanjir i klimne glavom. Opet mama: "Sir je tacno kako treba da bude, daćeš mi recept, mmmmmmmmm", a domaćica "Uzmi malo i domaćih paprika, da vidis kako su ukusne", a moja mama "A bas ih gledam, izgledaju predivno, pa gde si nabavila tako divne -onda je zagrize i nastavimmmmmmm, pa ovo je prste da poližeš..." A domaćica se smeje zadovoljna uspehom svog ručka, a iznela je tek pola.. Onda stizu pečenje i sarme. "Ijao, pa stvarno..." kaže moja mama, a domaćica "Ajde, sipajte dok se sarme ne ohlade, a pečenje je malo zilavo” "Nije žilavo, klizi niz grlo i miluje zube mekoćom" ubacuje se moja mama, “ali izvadiću Raletu krtinu". I moja mama pogledom upravnice logora kroz usne procedi: " Je l da da je divno Rale ?" a idiot u najavi kaže "Gospodjo, predivno je, ali ja stvarno ne mogu više..." Au ! Pogresna recenica... "Ma ajde, ništa nisi ni jeo, probaj i salate malo, evo ti paprike.." A mrzim paprike. I napuni mi ceo tanjir. A ja nikada nisam mnogo jeo. "Nemojte više, stvarno ne mogu", vapaji idiota u najavi, koje domaćica ne čuje "Ma ništa nisi jeo, evo malo krtine", "Ali stvarno ne mogu" idiot u najavi ljubazno preklinje "Ma možeš, ajde, nisi ni paprike probao", "Hvala vam, ali zaista sam se najeo", okuraži se idiot u najavi.

"Ma šta je sa Raletom, zašto tako slabo jede ? " domaćica pita moju mamu čiji je pogled govorio IMA DA POJEDEŠ SVE, PA MAKAR POVRAĆAO ! "Hajde Rale, pa nije teta sve ovo pravila da ostane nepojedeno... nego, sta radi XYZ..." Počinju ogovaranja zajednickih prijatelja.. Gutam na silu i čeznem za trenutkom od pre pola sata kada sam gledao dva programa paralelno i pio odvratan sok od višanja. Prirodan. Oko pola 11 počinju pripreme za odlazak kuci. "Rale, spremaj se polako", kaze mama. Šta da se spremam, nisam u skafanderu dosao. Naravno, pripreme za odlazak potraju do pola 12. Od brzinskog menjanja kanala kao da sam zgutao LSD. Dobra vožnja. Verovatno mi skočio i pritisak od prežderavanja na silu, tako da glavom samo sto ne proletim kroz plafon i udjem u dnevnu sobu komšija sprat iznad. Konačno krećemo. Ljubljenje. Obećavanje uzvratne posete. Ulazimo u auto, i svi uzdišemo. Prejeli se. Osim ćaleta, koji im je overio wc i potpisao se. - potpisati se- Bgd žargon za "ostavili braon liniju na keramici wc šolje nakon velike nužde"/. "Jesi primetio kako se ugojila ? " pita mama tatu dok krstarimo ka kući. "Da, baš se zaoblila." "Valjda imamo nešto za želudac u kući, ubi me ono žilavo meso, a i preljutila je paprike." "Loš joj je sir, nije ga dobro rastopila, otpala mi plomba dok sam ga zvakao." Došli kući. Završeno je još jedno uspešno okupljanje porodičnih prijatelja. Dok sam se umivao pred spavanje, i prao zube, pogledah u ogledalu idiota u najavi i rekoh mu: "Ovako ćes i ti jednog dana. Škola, vojska, ženidba, žena, deca, posete prijateljima. Zaspah srećan. 02.02.2006., cetvrtak Pre koju godinu. Ali pošto ovde vreme stoji, kao da je juče bilo. Gledao me je kao govno. Kao govno koje bolesno smrdi. Kao deponiju govana. Kao celu kanalizaciju govana njegove države. Brzo, sa gadjenjem sklonio je pogled. Samo što nije zapušio nos. Britanac kod kojeg sam došao da tražim vizu za London. Šalteraš. Kurac od ovce. Ali za mene, u tom trenutku, Bog. Pored njega je stajala neka naša poltronka, koja me je gledala sa podjednakim gadjenjem. A ja poneo sve od papira- hteo da odem kod sestre na 3 meseca- mogli su da mi poljube dupe. Ali poljubio sam dupe ja njima, i usput popušio kišni britanski kurac. Šalteraš se brinuo da ako odem u Kraljevstvo, neću stići da spremim ispit na antropologiji. I onda mi je, posle konsultacije sa samim sobom, poturio papir da potpišem. Pomislih-viza. Kaže naša poltronka-prevodilac, da potpišem da odustajem od odlaska u Kraljevstvo, jer u protivnom mi lupaju crveni pečat koji znači da mi je odbijen ulazak u njihovu maglovitu kišnu zemlju. I potpisao sam. Onda sam se zaista osećao kao govno, ali u drugom agregatnom stanju - dijareja. A šalteraš pederaš i dalje gleda u neke papire, a sigurno mu se digao kurac od sreće što je odjebao jos jednog. Što bi majka mog prijatelja rekla - engleski sadizam. Ali negde sam ih kapirao, valjda su mislili da ću ostati u njihovoj ružnoj zemlji. Čoveče, da ostanem u Engleskoj ?? Pa oni zaista previše cene sebe. Došlo mi je da se okrenem ka onom šalterskom pederku i da mu kazem: Jebala vas kiša koja pada 300 dana godisnje, jebao vas glup humor, jebao vas F.C. Liverpul, jebala vas gomila pedera i pedofila koje gajite kao odraz nacionalne kulture, jebalo vas licemerje, jebao vas Buš Džordž kome virite iz čmara, crknite od muke što vam je Maradona 1986-e zabio gol rukom i što to nikada nećete prezaliti i što i dalje

kukate za tim golom koji vas je poslao prvim avionom kuci i sto je Maradona na kraju podigao pehar Svetskog prvaka u fudbalu...Crknite mamojebi......Ali nisam mu to rekao. A jos sam se gistro pristojno obukao taj dan. Kaput, cvikeri, martinke. Samo se nisam obrijao. Kada sam stigao kuci, dugo sam se umivao ledenom vodom. U ogledalu sam video sablast, crno ispod očiju kao da sam umesto mleka sisao dop dok sam bio beba...Naravno da mi ni do čega nije bilo. Legao da spavam od muke. Najlakši beg od stvarnosti. 03.02.2006 ŽURKABRUKA Pre oko mesec dana, vodila me prijateljica Tijana na žurku. Ona mi je bas draga ljubljena voljena prijateljica, i bas je mnogo volim, volim i volim./Kada sam bio na ex poslu u govnima zbog "političke nekorektnosti", samo je ona iz redakcije za kulturu bila uz mene, dok su svi ostali ćutali kao pičke. / Elem, rekla mi je da će na žurci bili ekipa koja je skroz politički korektna, da će biti i pedera, pa da ne padam u vatru u raspravama./zna da moja ekipa baš i ne gotivi pederaše. Ništa strašno, samo se ne druže sa njima. I stopiraju im paradu. I ja bih, ali sam bio van grada toga dana./. Naravno da sam je poslušao. Ekipa je bila skroz ok. Opušteno. Svi su pili alkohol, tako da je za mene bilo soka u hektolitrima. Tijana ima super normalne ortakinje, tako da mi je baš bilo prijatno. A onda sam se otrgao, i krenuo da švrljam po stanu. Bilo je dobrih cica, volim kada su im gola ramena, a vidi se bretela od brusa...Sećam se jednih narandžastih. Njam. Počeo da mi se diže.Kad, u pola erekcije, provalim prirodnu plavušu, mindjuša u nosu, plave oči, pegava. Kao da nije iz Srbadije. A i nije. Skandinavka. Jebem li ga koja zemlja. I krenem ja na tarzan engleskom. "helou, maj nejm iz Radovan, end vat iz jor nejm ?" Nisam od buke čuo šta je rekla. "Vat ar ju duing in Serbia ? " "Aj vork for sam non gaverment organizejšn, samting about feminizm." Gde me nadje....ali ok, prećutao sam. Kad, prilazi nam neka simpaticna devojka, plavuša, kratko ošišana. Prijateljica Skandinavke. Upoznajemo se. "Maj nejm iz Radovan." "A ja sam iz Beograda " rece kratkokosa. E, super. I tako mi malo, bla bla, dodjemo do tetovaže. Opet STRAIGHT EDGE. "A šta to znaci?" Objasnim. "Rasna tolerancija, lepo. A sexualna tolerancija ??" - prekide me kratkoošišana. "Jesi lezbejka?" "Jesam." "Eto, vidis, normalno pricamo, znaci..." ///Hm, da nesto razjasnimo. Ja sam protiv gej parada. Protiv usvajanja dece od strane gej populacije. Protiv gej brakova. Ali zaista mogu sasvim normalno da pričam sa njima. Ljudi su ili dobri ili loši, nema to veze ko je gej a ko strejt./// Ali isto veče sam shvatio da ne idu babe i žabe...Bio sam maksimalno tolerantan. Maksimalno.

I rekoh joj da me nervira kada se upoznajem sa nekim, a on mi kaže " Ja sam XY, i ja sam gej." A boli me kurac jesi gej ili ne, jesam te pitao ??? Da li ja kažem " Ja sam Radovan, i ja sam strejt " ???? I kazem ja to kratkoošišanoj. Da popizdim od takvih pederaša. "Ali zašto ti to smeta, pa on samo želi da se deklariše kao gej javno, i da bude prihvaćen." "Pa prihvaćen je, ne zanima me da li voli kurac ili pičku." "Ne razumeš, to je borba za prihvatanje." Vena na čelu je već počela da pulsira. "Prihvatanje ?? Pa samo će me iznervirati tim buljaškim potenciranjem." Mantrao sam. smiri-se-smiri-se-smiri-se. Ali nisam dugo izdržao. Pitam je "A da li ti je poznato da postoje Gej Olimpijske Igre ??? Zašto to organizujete ?? Mi hetero smo gubavi, pa nećete sa nama?? I serete da mi vas seksualno diskriminišemo ??? Postoji jedna Olimpijada, i tu nije bitno ko je peder a ko strejt. Zašto se onda distancirate od nas ???" "Pa samo se zabavljamo." "A da mi, HETERO, napravimo NAŠU Olimpijadu, vi bi kukali širom planete kako ste ugroženi !!! I kako vas ne želimo u istom drustvu !!" /vena na čelu počela da otiče.GLAS mi je rekao popij 30 mg bensedina. Poslušao sam GLAS./ Kratkoošišana mi okrenu ledja. Opušteno. Odjeba me dok sam gutao lekove. A i ja budala, mislio da mogu normalno da pričam sa paranoično-iskljucivim gej aktivistima. I još me napadaju !! Ma more marš u pizdu materinu !!! Jebala vas politička korektnost = da me jebete u mozak a ja da ćutim. E pa neću. Popih 2 kafetina. To je super kombinacija. Bensedin i kafetin. Sedativ i analgetik. Ona Skandinavka mi se negde izmigoljila, a planirao sam da joj prevedem usmeno svoje priče na tarzan engleski...I zanimalo me da li je svuda plava. I da li ima mindjušu na klitu. Ili usnama. Ma samo da dodjem do pičke, jebo mindjuše.I dobre sise je imala. I jebem ti, posle čujem da su njih dve par. Momak i devojka. Sjebaše mi plan pederska posla. I počeh da se vrzmam po stanu, da nadjem narandžasti brus, kad - priča sa nekim tatinim sinom. Smeška se i mazi resicu na uhu. Sakrih erekciju. Izduvah i tu. Jebi ga, ne mozes imati sve u zivotu. 07.02.2006., utorak mejl od prijatelja. Poslao čovek. Mogao je da me pozove, da se vidimo, ali odlučio se za mejl. Možda mu je tako bilo najbezbolnije... Sinoć me je ostavila devojka. A znao sam, dok me je zvala na mobilni, da nešto ne valja. Neki čudan osećaj... Zato sam i obukao one čarape koje mi je kupila za rodjendan /adidas, tamno plave, debeo zimski pamuk i malo poliestera/, i džemper koji mi je kupila za rodjendan - svetlo plav, na V izrez, sa motivima švajcarske zimske idile. Ispod njega sam obukao kariranu košulju, mada mi kragna smeta na V izrez, ali šta cu, takva je moda. Farmerke, crne zimske cipele, i stavio PINO SILVESTRE kolonjsku vodu, njen poklon za Dan zaljubljenih, koji smo prošle godine dočekali sa omladinom JUL-a, sve kul ekipa......I krenuh ja polako...Jos dok sam čekao da

se zagreje motor automobila, obuzele me crne misli...Krenuh konačno ka dogovorenom mestu...Odmah ću ispričati ona najzanimljivija dešavanja, da ne bih dužio priču o parkiranju, i kako mi je naplaćena kazna zbog prolaska na žuto, a nisam bio kriv, jer je stvarno bilo žuto, a u udženiku lepo kaže "na žuto palite motor i startujte vaše vozilo", ali neću da te zamaram time...Dešavanja se odigravala otprilike ovako...Da, video sam i gomilu sirotih ljudi kako vuču neki otpad, da se valjda greju...Srce mi se cepalo...Nemaju centralno grejanje...Strašno. Elem, sada dolazimo do bitnog... Šetamo se ona i ja od početka Kneza, polako, ka Kalemegdanu. Tamo je mnogo romantično. Kod one statue Pobednika. Ne znam koga smo to pobedili, ali ne mogu znati bas sve. A tako se ona i ja šetamo jos od kada smo zajedno. 5 godina. I tako, šetamo polako. A ona ćutljiva nešto. Mada, uglavnom i ćutimo dok šetamo. Oseti čovek kada nešto nije u redu posle 5 godina veze. S nikim se nisam tako osećao lepo. Napravimo krug, pa se šetali ka centru. Mnogo se ljudi šetalo. Svratimo do prodavnice kaseta. Ona kupuje samo kasete, da moze da ih sluša u autu. Gledamo dugo u njih, ćutke. "Šta da kupim", pita se ona poluglasno. Uzima jednu za drugom. Esad Plavi...Anica Milenkovic...Brzi...Jelena sa dva L... Karleuša. Ljuba Aličić - pogleda me ona upitno. Začto da ne, Ljuba peva iz duše...Ne, ipak ne. Naišla je na najvece hitove Zorice Brunclik. Pogledala me je i klimnula glavom. Uhvatio sam se za novcanik, i platio. Mi volimo da slusamo Zoricu Brunclik dok smo u kolima. Prvi koncert na koji sam je vodio, bio je baš od Zorice. To je bilo negde 1998-e, baš kada sam se malo i politički aktivirao, učlanio se u JUL. Nekako, oni su bili baš kul. Da, koncert.Sećam se tih emocija. Puna hala, a /bivsa/ draga i ja upalili upaljace i njišemo se uz pesmu "Gde nema tebe". Samo smo se gledali, pevali tiho, i plakali. I sada se sećam teksta... GDE NEMA TEBE Gde nema tuge nema ni sreće gde nema tebe meni se neće (2x) Ref. Moze i zemlja da se ne okreće srce i dalje tebe voleće Moze i Dunav da se zaustavi nema mi sreće bez tvoje ljubavi Što srce vidi to oči ne vide gde nema tebe meni se ne ide (2x)

Ref. Jedan je život s tobom ga delim gde nema tebe ni ja ne želim (2x) Plakao sam kao monsunska kiša. Tako sam plakao jos samo na svom ispraćaju u vojsku, kada je trčala za vozom i vikala "zauvek tvoja..." U vojsci sam i njene inicijale istetovirao, na desnom ramenu. R.N. Bolelo je, ali je vredelo. Kada sam se vratio sa tog ispita zrelosti i dužnosti svakog pravog muškarca, svako veče bi mi, dok gledamo nasu omiljenu seriju, ljubila rame. Da, koncert. Erupcija emocija. Sećam se i da mi je tada umalo pozlilo, otišao mi suncokret u dušnik. A lepo mi je /bivša/ devojka rekla da ne grickam suncokret na koncertu, nije kulturno. I stvarno, nakon koncerta, videh da mi je dukserica po ledjima upljuvana. Onaj iza mene isto grickao. Ali neka, bilo je lepo. Posle sam je vodio na kolače, i kupio joj od Ciganina ružu. A Ciganin tada rekao: "baš ste lep par, ona je mnogo lepa, s nikim ne bi bila tako lep par kao sa tobom.Nadam se da ćete se vencati jednog dana". Ja mu rekoh "a mladi smo još, mada, ko zna.." A srce mi zaigralo od sreće.Ciga rece "mladi i treba da se uzmete...". Zahvalih se ja Cigi, krenusmo svojim putem. I tako se šetali gradom, a ona lepa ko golubica. Kako je život čudan. Uz Zoricu se sastali, uz Zoricu se rastali. Što ti je zivot. Uh, secanja me ubijaju. Rastanak. Izašli iz prodavnice sa kasetom, i došli do pola Kneza...tu je zastala. Baš na mestu gde smo se prvi put poljubili. I kaze mi: "ne mogu više ovako." "o čemu pricas ? " Zaista nisam znao o čemu se radi. "nije to više to..." reče. "šta, srečice moja, nije više isto ?" "ovaj naš odnos..." "zašto ruzmarine moj najmirišljaviji, šta se dešava??" "zaljubila sam se u drugog." Kad nisam umro u centru grada. A mislio sam biće majka moje dece, balerine i vaterpoliste. "pa kako...zašto..." Glas je počeo da me izdaje. "nemoj da mi otežavaš..." reče. Plakao sam. Onako iz srca. Dugo. Na sred ulice. Ona me je grlila i tešila. "nije nam bilo sudjeno..." reče ona i zaplaka. Razmazala joj se maskara. i kreon. Poljubila me je u obraz, i rekla da odlazi. Stajao sam, počela je da pada kisa. Videh Ciganina koji prodaje ruže. Kupih jednu. Čuvam je u albumu sa njenim slikama. Ispoštovao sam je. Nisam zvao. Dok ovo pišem, slušam Zoricu Brunclik. I mnogo mi je teško. Kucam, a tastatura se vlaži suzama...Znaš i sam Radovane koliko sam je voleo...A sada je volim još više... JUČE ZNANCI, DANAS STRANCI

Mi smo nekad bili stari znanci a danas smo samo stranci bez pozdrava prolazimo jedno pored drugog nekad srećo, danas moja tugo Ref. 2x I ti mene i ja tebe volela sam, znaj a danas je naše sunce izgubilo sjaj nije, nije kraj, daj mi ruke, daj našu ljubav spasavaj Zar je prošlost sve što sreća beše u ljubavi mnogi greše ja ne trazim lažni osmeh niti sažaljenje hocu samo naše pomirenje Ref. 2x Do juce smo bili stari znanci a danas smo samo stranci dokle ćemo izdržati kazi sunce moje da l' još ima nade za nas dvoje... Užasno mi je teško. Ništa nisam jeo ceo dan. Dobro, jednu bananu. Mozda za nas još ima nade, šta misliš....Nada umire poslednja...Sudbo kleta...Čemu ovakav zivot...Ma, poslaću joj poruku...ne mogu da izdržim... Poslao sam. Uzeo sam tekst pesme jednog našeg omiljenog pevača, Zahida Ljubijankića Zakija. Njega smo često slušali dok smo ležali kod mene u sobi, prekriveni cebetom, a ona mi mazila djoku...i zaklinjala se na večnu ljubav. Mnogo mi je teško. Naša se ljubav s ničim ne može porediti. Evo te Zakijeve pesme... Udaj se ti za mene ljubavi moja da ti budem čuvar srca od lošeg vremena Ti si cveće koje cveta koje cveta pa procveta ti si cveće moje sreće koje nikad uvenuti neće Čuvat ću te ja od kiše čuvat ću te od oluje da te voli srce moje

neka sada svako čuje. Na mobilnom piše :message send. To znači: poruka poslata. Ostaje mi da cekam jutro, i budan sanjam kako mi zvoni na vrata... I da znaš, a to sam čuvao kao iznenadjenje, ti bi mi bio kum na venčanju... Budi uz mene, Radovane, prijatelju moj...Čujemo se.... Ostadoh bez teksta. E moja budalo, ti bi da se ženiš, a svi koje bi pozvao na svadbu su joj overili bulju...Ljubav je zaista slepa. 08.02.2006., srijeda NIJE TEŠKO BITI FIN. Koliko energije je potrebno da budeš fin, i koliko to vremena oduzima. Mnogo. Na prvi pogled. Zapravo, minimum. Potrebno je samo malo kućnog vaspitanja... Daću samo dva primera. primer kulture 1: pekara "Dobar dan" "Dobar dan" "Da li imate svež burek?" "Za Vas komšija, uvek." "Hvala Radovanka, baš ste ljubazni" - prelazi na oslovljavanje po imenu, prvi korak intimizacije. "Nema na čemu, Vi ste naš stalni kupac, i jedini kulturan" - pocrvene Radovanka. "Nemojte da mi persirate, pa nisam ja baš toliko stariji od Vas" - blaga sexualna aluzija. "Neću više komšija, ako Vi tako kažete" - uz osmeh reče Radovanka, i obliznu usne. Odmah se vidi da voli dominantne muškarce. "Izvoliteee" "Hvala komšinice, baš je vruć" - opet aluzija, ovaj put na ženski polni organ, a i na muški polni organ. Radovanka se nasmeja. "Probaću ga čim stignem kući,dovidjenja" - aluzija kako bi je rado odmah posedovao. "I ja bih ga rado probala, samo da ne moram da radim...Dovidjenja i prijatno", svršava Radovanka ovaj razgovor, ocigledno aludirajuci na koitus, dok joj leptirici igraju u stomaku... primer nekulture 1: pekara, ista "Ćao, cetvrt bureka". "Sa mesom, pečurkama, sirom, prazan ? " "Ma svejedno, za dobru svinju nema loše mekinje..ha ha". Radovanka prevrnu ocima i pomisli "koji seljak, prostačina, gade mi se takvi". "Izvolite".

Musterija daje novac, i odlazi bez reči. primer kulture 2: parkić kod autobuske i zeleznicke stanice, poznat pod imenom Štajga. "Dobro veče, dame", kažem ja "Dobro veče, lepuškasti mladiću..." rekoše one..Njih tri. U minićima, čarapama sa fluorescentnom šarom, tako da mozete da ih vidite u mraku / istu imaju i panduri /..Bundice. Hladno je, početak februara. "Kako ste, da li vam je hladno, da li ste raspoložene da se fino zagrejemo?" "Naravno, uvek, ako možemo sve tri", rece najružnija, "mi smo najbolje drugarice, ne možemo jedna bez druge.." Nasmeja se. Zlatan zub. Uh, moj jedini fetiš. Kao da je znala. Što ti je sudbina... "Naravno moje lepotice, hajdemo kod mene u auto, imam turbo grejanje, da vam ne zebu ti prelepi prstići na stopalima..." "Oh, ovakvog džentlmena retko srećemo..." Kako su izgledale ? Hm... Svaka žena je lepa na svoj nacin. Ušli smo u auto, otvorio sam im vrata. Kupio sam klopu u Meku, da se ne mazimo praznih stomaka, vozio ih malo po centru, pa u šumicu. "Moje dame, koliko novca bi tražile za oralno zadovoljavanje sa završnicom ?" Zlatni zub rece " Uobičajena cena je 10 evrica po ustima,, ali za te pare dobićeš od nas ful kontakt...Tako su se drugarice dogovorile...Zaslužio si." Sela je pored mene. Počeli smo da se ljubimo. Rekla je: "Ovako se nisam ljubila još od srednje skole...još cu se zaljubiti". Čeznjivo sam je gledao. Poljubio je strasno, tako da joj je od siline spala zlatna navlaka sa zuba, u oči mi bljesnula platina...Ali strast je slepa... Tako smo nas četvoro bili u vrtlogu strasti narednih 15- ak minuta, dok nisam ejakulirao po drugi put...Ljudi, to nije bio čist sex, to je bilo vodjenje ljubavi... Reče jedna od njih "Ti si naš Brzi Gonzales, ovo nam je najbolje vodjenje ljubavi, je l tako devojke ?" Nasmejaše se sve iskreno.. Ova moja čežnja je na podu našla navlaku, i vratila na zub. Opet se sijalo... Odbacio sam ih do parka..Zlatni zub me je strasno poljubila na rastanku... Poljubio sam dlan svakoj od njih, kako to vec džentlmeni rade.. Na rastanku, ona sa flourescentnom trakom na čarapi reče: "Sledeći put ti spremamo iznenadjenje", i sve tri se nasmejaše... Kakav sam srećnik, šta li me ceka...Zar može bolje od ovog večeras, mislio sam dok sam vozio ka kući... primer nekulture 2 : parkić kod autobuske i zeleznicke stanice, poznat pod imenom Štajga "Gde ste kuravele, a?" "Marš, prostačino !" reče jedna sa zlatnim zubom. "Šta je bilo, nema mušterija, smrzli se papci, a?" "Pederčino jedna !" javila se druga, imala je čarape kao pandurske pantalone, svetle u mraku. "Nemoj da ti peder da malo u guzu, znaš..." "Odjebi, zvaćemo zaštitu !"

"Koga bre, onog ćopavog ? Ima bre i njega da karam bre..." Zlatni zub reče: "Hajdemo sestrice, idemo, vidite da je lud..." Otišle sve tri. "Pu, mamu vam kurvinjsku..." Mislim da da su primeri koristi od kampanje NIJE TESKO BITI FIN veoma uocljivi, tako da, svakog jutra, dok perete zube, recite to sebi...I mozda i vi imate sreće da provedete taj dan kao i ja - divno jutro u pekari i noćnu avanturu sa 3 prelepe dame...Samo optimizam, i osmeh na lice...

10.02.2006., petak ILI - ILI "BLACK DOOR" je bila radnja koja se nalazila pored SKC-a,to je bilo negde pre i tokom svih ratova...negde '88-e, '89-e, pa do hiper inflacije, '93-e...Prodavali su ploče i kasete...Imali su super kasete...To sada izgleda smešno, ali nama klincima je bilo kao da smo usli u "Enterprajz"...Sa čeznjom sam gledao u kasete grupe"The Clash" /nikada ih nisam voleo, ali oni šareni omoti.../, "The Smiths", i sećam se da sam najviše vremena provodio buljeci u jednu kasetu, jednu jedinu koju su imali od grupe TOY DOLLS, "22 tunes from Tokyo"...moj tada omiljeni, i sada u vrhu, pank bend iz Engleske...čak sam doživeo da ih i gledam uživo u Beogradu prošle godine...Omoti svih kaseta su bili uradjeni u boji, to je zapravo bilo ono sto je sve nas fasciniralo...A kasete su stajale u staklenim vitrinama...I ispred SKC-a su se prodavale kasete i ploce, ali svi omoti su bili smešni, umrljani, crno beli...Ove kasete iz ""black door"-a" kao da su dolazile iz budućnosti.... I nisu bile original kasete, vec TDK, SONY...ali to je bilo tako upakovano da si mislio ako je kupiš i staviš u kasetofon, osećaćeš se kao na koncertu...Kasete su se sijale, kao da su ih polirali...Šta smo mi tada znali, imali smo 13-14 godina...Onda je lagano došao period '90-a / '93-a, tri svinje napravile rat, dosla inflacija i jos 33 kurca, i sećam se, baš kada su sranja krenula, svi smo mi bili bez kinte...Ja sam radničko dete...svi moji ortaci su radnička deca...nikome ćale nije bio direktor neke režimske kuce, nikome ćale nije bio dupeuvlakač, svi su bili normalni - kao da je postojao šablon normalnosti...I onda si odjednom počeo da ulazis u ludilo klasnih razlika koje su se pojavljivale, i gde si tek tada počeo da spoznaješ razlike izmedju tvoje ekipe i nekih tamo "drugih"..zapravo - naivnost da smo svi jednaki...kurac jednaki...sto kaze MC FLEX "dok vozi se ferari mi se vozamo na kari"...to je samo trebalo fitilj da se kresne i da sve bude jasno, da nikada jednakosti nije ni bilo...Ali ok, mi smo tada imali 15-16 godina, šta smo mi tada mogli da znamo, šta sam mogao da znam van svog sveta, tapkali smo godinama u mestu...Da, "black door"...imali su gomilu ploča, a nisam imao kinte, moji tada nisu imali kinte, samo su "neki tamo drugi" imali... Imao sam džeparac, ali trošio sam ga na gledanje filmova u "Kinoteci", i ono sto je najtužnije, najtragičnije, uvek je bilo ILI - ILI - ako kupim kasetu Toy Dolls-a, necu imati za tri filma u "Kinoteci'...a opet, ako tada propustim Belmonda, Dirk Bogarda i Lino Venturu, mozda ce ih pustati za dve godine...znaš...i to je bila velika muka...jadno...Cela moja ekipa je zivela u centru, pa smo to koristili da "slucajno" ulazimo u "black door"...A već nam je bilo neprijatno, svaki drugi dan gledam iste ploče i iste kasete, a kada primetim da neke više nema u izlogu, zavidim neznanom srećniku koji je kupio...A neprijatno od prodavaca koji me gledaju, koji znaju da nista neću kupiti, kao još gomila klinaca koja je svršavala na kasete koje ne moze da ima, ali

bili su ok, samo je to šljakala moja sirotinjska paranoja...Ali tako je to bilo, šta da se radi...I secam se, prodavali su i plakate filmskih i muzickih heroja...I meni mama da pare jedan dan, i kupim veliki poster Džems Dina...Nije bio jeftin, koštao je kao 7-8 filmova u "Kinoteci"...Ne znam kada su BLACK DOOR zatvorili, sećam se samo da su vrata bila crna, ali ne obicna vrata, već ona kojima se čuvaju pare u bankama po američkim filmovima, samo bez poluge za otvaranje i šifre...I taj "black door" mi je ostao u uspomeni kao neki hram, kao virtuelna stvarnost, mesto koje me je izvlačilo iz tmurne vlažne jeseni koja je trajala 3 godine uvodeći me na trenutke u predivne proletnje dane...Mislim da niti jednu kasetu, niti jednu ploču nisam kupio u "hramu"...To je otprilike priča o "black door" oazi, u siromašnim i jadnim godinama paperjastih brčića dok je po SFRJ pucao svako na svakoga...A što je najgore, naivan si, misliš - svi smo u istim govnima...Kurac, koja ista govna, čoveče...šljama i šlajma svuda oko tebe...Da čovek zanemi. 11.02.2006., subota LJUBAV U OFSAJDU A nikada niti jednu sapunicu nisam gledao. Osim ako se ne računa DINASTIJA. Ali tada sam bio mali, mislim na ove sapunice od kada sam postao svestan sveta oko sebe. Tada čak nisam ni znao šta je to peder - kada sam saznao da je Stiven jedan od njih. Da sam znao da voli da ga primi u dukat, mislim da mi serija i ne bi toliko prijala...A od ovih špansko-meksičko-nikaragvanskoportorikansko-dominikansko-venecuelanskih, koje su krenule od 95-e, a sada poblesavile, pa ih ima po ceo dan, niti jednu nisam gledao. Mislim, nisam gledao celu seriju, jer svaka ima 376 epizoda. Ako ukupno jedna serija traje 10.000 sati, 9.000 ode na plakanje zbog "nesrećne ljubavi", a ostalih 1.000 minuta se podeli na pretnje ubistvima i razgovore glavnih junaka sa samim sobom, naravno zamišljenog pogleda. Ali fascinantne su te "nesrećne ljubavi". Tu nema nesreće, ali svi plaču. Evo jedne epizode, traju kratko, uz reklame - pola sata maksimum. Za stolom sede Miralinda, i njena najbolja prijateljica, Flauresimia. Miralinda plače. "Šta ti je?' upita Flaure..../ko će pamtiti celo ime/ "Ja ga toliko volim..." plače "I on tebe, pa zar to nije divno..." utešno je gleda "Jeste, ali ne možemo biti zajedno..." jeca, suza suzu stiže. "A zašto, da li te maltretira ?" razrogaci oci, prestane da plače. "Ne, Hoze Ignjacio Flento de Puertes je predivan, prvi muskarac koji me cini potpuno srećnom, divan, pažljiv..." razrogaci oči, upitno. "Pa u čemu je problem ?" oči se pune suzama... "Mislim da ga ne zaslužujem..." besno. "Zaslužujes ga, pa vi ste sudjeni jedno drugome !"

plače i smeška se. "Zaista tako misliš ?" nežan pogled najboljoj prijateljici. "Zar sam te ikada slagala ???" /osim onaj put kada ti nisam rekla da ti je preneo picajzle od mene, ali davno beše/ ruku drži na srcu i gleda u ikonu. "Nisi, zato ćeš nam i biti kuma ! " plače i grli buduću kumu. "Takvu te volim !!!" plače buduća kuma, zamišljenog pogleda u daljinu...nesto smera... reklame "Šta ti je?' upita Flaure..../ko će pamtiti celo ime/ "Ja ga toliko volim..." plače "I on tebe, pa zar to nije divno..." utešno je gleda "Jeste, ali ne možemo biti zajedno..." jeca, suza suzu stiže. "A zašto, da li te maltretira ?" razrogaci oci, prestane da plače. "Ne, Hoze Ignjacio Flento de Puertes je predivan, prvi muskarac koji me cini potpuno srećnom, divan, pažljiv..." razrogaci oči, upitno. "Pa u čemu je problem ?" oči se pune suzama... "Mislim da ga ne zaslužujem..." besno. "Zaslužujes ga, pa vi ste sudjeni jedno drugome !" plače i smeška se. "Zaista tako misliš ?" nežan pogled najboljoj prijateljici. "Zar sam te ikada slagala ???" /osim onaj put kada ti nisam rekla da ti je preneo picajzle od mene, ali davno beše/ ruku drži na srcu i gleda u ikonu. "Nisi, zato ćeš nam i biti kuma ! " plače i grli buduću kumu. "Takvu te volim !!!" plače buduća kuma, zamišljenog pogleda u daljinu...nesto smera... kraj epizode i tako nas drze u neizvesnosti: A ZAŠTO JE BUDUĆA KUMA TAKO ZAMIŠLJENA ?? p.s. možda ste primetili da je radnja pre i posle reklame ista, ali nije u pitanju greška. To je koncept serije, da se naglasi jačina ljubavi i sve što ona nosi, u kojem se ogleda kultura jednog naroda. Ni oni, kada gledaju evropske serije, ne protestuju sto niko ne plače. Postuju kulturu. Kad, u moj život udje LJUBAV U ZALEDJU

I gledam skoro svaku. Ali mene zaista zanima sta se desava. Upoznat sam sa svim likovima. Fišerom, Markom, Ogijem, Majom, Ninom...itd,itd. Ja se tako udubim, pa analiziram likove. Na primer,Marko i Nina. Oni su kao sada par. Ali nešto ne štima. Otac ubio oca. A sećam se kada je štimalo. I sećam se, pravi Nina večeru....I kaže Marko / moram na ekavici, da se ne zajebem / "Kako je nama lepo." "Baš jeste", kaze Nina. "Kako bih voleo ovako provoditi ceo život sa tobom..." "I ja sa tobom, ali..." "Šta ali ... " Marko se čudi. "A nekako osećam krivicu što nisu svi ljudi na svetu srećni kao mi." Dobra stara Nina. "Ma daj, razmišljaj o nama, da uživamo još malo, znaš da moram uskoro ići terati loptu..." "U pravu si...baš nam je divno..." "Predivno..." "Volim te Marko.. "Nina..i ja tebe.." ok, moram priznati da sam u velikoj misteriji šta njihovu ljubav održava, još ne shvatam. A i zaboli me glava od njihovih razgovora. Ili Maja. Genijalno. Dolazi joj prijateljica, nesrećna što će Ogi da je šutne. "Maja, znaš šta ima novo ?" plačnim glasom ce ova. "Ne prekidaj me, gledam sapunjaru" kaze Maja. "Ali /kroz plač/, Ogi me je ostavio..." "Daj ne cmizdri, uzmi čokoladu." Praktična devojka "A ja sam ga samo htela usrećiti tim fotkama za mobitel..." "Pa si zato pokazala na naslovnici sise celom gradu ? Gusko." Maja ko iz topa. Nema trt mrt. Maja je tu super praktična. Kada je u depresiji, gleda sapunjare i žvaće čokoladu, Kada je u akciji, onda juri 100 na sat. Pobrala poene kod mene. O moralnim vrednostima drugi put. Ali najsmešniji mi je onaj Fišer Od njega me zaboli glava, skoro isto kao i od trenera tima "dežurnog" moraliste, psihologa i mamine sise svakom fudbaleru. Fišer dakle. Njegovi dijalozi ili monolozi / u njegovom slučaju je to isto / oduzmu 15 minuta epizode, a tu stane sledeće: "Ne..ja..ja više zaista....ja ne mogu ovako. Svako mi radi iza ledja. Ali pogledaj me dobro. Neće to tako proći. Neka se ne zavaravaju, neće to tako proći ! Srediću ja njih, ne zvao se Fišer. / otpije gutljaj viskija, sipa još / Ja ovako više ne mogu, pa šta oni misle, da ja mogu ovako ? Šta sam ja ?? Neki..neki...neki...neki...neki...neki...lutak sa kojim mogu raditi šta hoće ?? Pogledaj me dobro, neće to tako proći. Neće. Ne. Neće, neće. Pa nije Fišer tamo neki...neki...neki...neki...neki...Nece to tako proći.A, ne. Ne, ne. A, ne. / otpije gutljaj viskija / Videće oni ko je Fišer.../ dva minuta vrti čašu, zagledan u daljinu / Ok, njega preživim. Ali onaj trener...kao da ih je sve porodio, ceo tim, pa promenio pol. I sada ih ušuškava pred spavanje. I kada mu se pojavi ona ex novinarka, koja se kresnula sa Ogijem na pripremama,/ ona crna sa naočarima, koja izgleda kao nevaljala učiteljica/, on, umesto da je pozove u kancelariju, on priča sa njom na hodniku. Kad nisam kosu počupao. Idiot.

A tek onaj čuvar na bazenu, što kreše one dve...au...E taj mi je ok. Kao da je na miksu trave i sedativa. Jebe se njemu što se deca dave po bazenu, dok on trči od frizeraja do one crne sto se izležava po ceo dan. Ona Dalmatinka je bolja od one purgerice, mada...Ali jebiga, sad ga je izduvao kod obe. Za sada. Videću šta ce biti u ponedeljak. A Ogi...ajoj. Ne bih mnogo o njemu. Stalno je nešto nadrkan. Uvek ima facu kao da se usrao. A ne krije, pa pravi grimase jer mu smrdi. Ili ima grimasu da mu se sere, a ne može. Postoje čajevi Ogi...biće bolje...nećes valjda srati na sred tekme ?? Generalno, meni je to sjajan odmor za mozak, i moja prva sapunjara u zivotu koju pratim skoro redovno. I iskreno se obradujem. Nisam sve likove obradio, za sada samo mladje, izuzev jednog jedinog Fišera, i mama trenera. Ali imam i problem: Nikako da se opredelim za neku devojku, da je baš onako zgotivim...Mislim da će se viditi borba izmedju Maje i one Dalmatinke...Maja mi je lepša, i ima to nešto...uh...mada je kvarna, ali....a Dalmatinka je vise zajebant, opuštena, ali vatra u krevetu, kladim se...Videćemo...Čeka nas još / nadam se / stotinu epizoda... 12.02.2006., nedjelja PSIHO FOLK Mene je oduvek fascinirao taj pravac u muzici, PSIHO FOLK. Koliko ja znam, jedini predstavnici su bili Hali Gali Halid i Nervozni Poštar. Postojao je / a možda još postoji / i onaj bend Vatrogasci, ali to mi je parodija, mada su ih neki trpali u psiho. I Rambo Amadeus sa početka karijere, ali i on je po meni parodirao i plagijatorisao, uz zabrinjavajuci ego trip koji poseduje. Tako da ostajemo na dva benda institucije...Hali Gali Halida sam prvi put čuo kod mog ortaka Marka, / čijoj ću divnoj baki biti večito zahvalan što me je poslala kod pravog psihijatra, koja ume da priča, a ne da samo prepisuje lekove. Generalno mnogo dugujem njegovoj porodici, njegova majka mi pomogla oko nekog ispita i da upišem drugu godinu Antropologije..divna porodica. /,negde '91-e, '92-e, i to pesmu HAJDE DA SE DROGIRAMO, NEK SE OCI SJAJE. Potpuno ludilo. Marko je voleo da sluša bend Majke, ja to nikada nisam gotivio. Tako je valjda i došao do te cudesne kasete, jer je H. G. H zapravo Goran Bare, njihov ex pevač...Ceo album, mešavina psihodelije i narodnjaka, ili što bi rekao Goran Bare - Sonic Youth + Halid Muslimović...Meni se posle izdvojio hit: Moje srce zna Svaki dan ja vidam nju Prokletu ženu tu Pognuta lica ko da nešto krije Ko da sa ovog svijeta nije Al moje srce zna Da monstrum je žena ta A moje srce zna Al ipak je volim ja

A kosa joj tamna ej drugovi moji Al joj to dobro stoji A kosa joj tamna ej drugovi moji Al joj to dobro stoji Moje srce zna Da monstrum je žena ta A moje srce zna Al ipak je volim ja Al moje srce zna Da monstrum je zena ta A moje srce zna Al ipak je volim ja Hocu hocu nju Hocu zenu tu Sada to dobro znam Hocu hocu nju Hocu zenu tu Jer ja sa ovog svijeta ispo nisam, nisam aaaaaaaa-aaaaaaa-aaaaa aaaaa-aaa-aaa AH-AH-AH-AH-OUPS NUT-NUT-NUT Uz narodnjački tekst časa o glavu, uz psihodelicnu gitarsku muziku flaša o glavu. I kompletan doživljaj. Savršeno. Ali opet, bilo je suviše teško za slušanje dva tri puta za redom, baš je udaralo u mozak...Bare kaže da je album radio na dopu... Nije radio na rakiji i mezetluku, kao Nervozni Poštar...E to su bili veseljaci...Sarajlije...Srce dobije aritmiju od sreće, ma slušajuci njih mogu da te kao u americkim filmovima - bace niz šank i glavom poobaraš sve flaše i čaše, i da nastaviš da pevaš...To je bio fenomen, koji se zadržao do danas za ljubitelje psiho folka. Odrasli na hard rok muzici, svirajuci zajebanciju, napravili remek delo psiho folka. Pored Šabovica, koji je kompletan autor materijala i ritam gitarist, prvu postavu benda činili su: vokalni solist Rustem Nezirović-Rule, basist Dragan Đudelija, solo gitarist Nikola Mitrovic i bubnjar Šukrija Arslanagić. Nakon prvog albuma, pevaca Ruleta zamenio je genijalni Nusret Doličanin. Prva pesma Poštara koje se sećam bila je Cirkus Kolorado. Bilo mi je sedam godina Odlučili stric i strina Da me malko razonode u cirkus da me vode…

Da vidim slonove, lavove i majmune I šarenu kinesku lepezu, a ja maleni klipa maleni, hoću samo da vidim tetku na trapezu… Vidi striko o čemu se radi, smješka se i ceska po bradi, pa mi veli: ‘’Mali, mali mangupe, ti nisi na ćaću nego nego na mene, ko te ko te ne zna mali mangupe, ti nisi na ćaću nego na mene…’’ Strina gleda slonove, strina gleda majmune, i šarenu kinesku lepezu, a strikan i ja klipa mala dva, zinuli u tetku, tetku na trapezu… Hoćeš li dušo, hoćeš bela rado Da te strina vodi u cirkus ‘’Kolorado’’? Joj, hoću, hoću i hoću rado rado, vodi me strina u cirkus ‘’Kolorado’’ I staro i mlado, i staro i mlado, svi, svi, svi u cirkus ‘’Kolorado’’... Onda dosao rat i bend se raspao A kako je pa mogao opstati... Psiho folk u psiho drzavi... Ali ostali su fenomen, i Hali Gali Halid i Nervozni postar, svako na svoj nacin....Meni su Postari mnogo prijemčiviji, i i mnogo ih više volim, čak im se divim, razvesele me uvek...bezbrižni Bosanci...Sada su opet aktivni, ali to je neka druga postava, druga prica...Jebi ga. 14.02.2006., utorak NAJBOLJE PRIJATELJICE Oduvek sam se pitao zašto "najbolja" prijateljstva puknu kad tad. A onda nastupi ogromna mržnja. A ne kaže se za džabe : " drug drugaru uvali karu". A evo moje vidjenje kako je to kod žena: Dve prijateljice. Nerazdvojne. Plaču na iste serije, smeju se na iste komedije. Svidjaju im se isti frajeri. UPS !!!!. Eto problema. Frajeri !!!!. Ok... Obično je jedna poprilično lepa , a druga ružnjikava. Lepa se sa ružnom druži samo zato da bi se istakla i da lakše muškarcu upadne u oko i glavić, a ružna se sa lepom druži jer se hrani svakim ljubavnim neuspehom svoje prijateljice, a možda nešto i upeca, ko zna. Ukusi su različiti. A i svaka žena je lepa na svoj nacin, meni su se uvek svidjale zene sa greškom. Kao Anabela Basalo. Evo par primera iz života...uzecu "lepu" i "ružnu" po propisima onih isfoliranih zaglupljujućih ženskih časopisa u kojima je imati celulit najstrašnija pošest od nastanka sveta.

primer 1 Lepa ima problem. Ljubavni /a koji drugi /. Odmah pozove ružnu, i počne da joj se jada. Ružna zlurado sluša i daje pogrešan savet. Lepa pomisli : "Baš sam srećna što imam takvu prijateljicu". Ružna pomisli : " E kučko, tako ti i treba. Znala si da se svidja meni. I nisi ti lepa toliko koliko misliš da jesi. Već imaš bore oko očiju. I manje sise od mene." primer 2 Izašle su u grad. Sele u neki kafić. Lepa ode do klonje. Neki naočit mladić prilazi ružnoj, i kaže : " Baš mi se svidja ova tvoja prijateljica, sta misliš, je l imam šanse ? " " Uh, kako da ti kažem...Imaš šanse, naravno, dugo nije imala dečka, znaš, ona ima problem sa pokvarenim zubom, koji se ne može izvaditi, pa joj malo neprijatno mirise iz usta...Mada, stavi mnogo parfema na vrat, pa se ta septička jama iz usta i ne oseti....A valjda mirise još, mislim da se tuširala...kada ono beše četvrtak ? Kaže da joj voda iritira kozu...Ako imaš jak želudac i devijaciju nosa pa ne osećaš ništa, imaš ogromne šanse..." Dečko pobegne. Dolazi lepa iz klonje. Pita: "Ko je onaj slatki dečko koji ti je prišao ? " "Ma neka pijana budala, tražio mi broj telefona, odjebala sam ga." primer 3 Subota vece. Praznik izlazaka. Odluče najbolje prijateljice da izadju u grad, ali, pošto je vikend, i biće mnogo ljudi, ima da izgledaju LUDILO ! Ružna se uvek obuce slicno kao i lepa, jer tada je konkurencija jos jača. Slicna odeca, znaci - drugi kvaliteti se gledaju. Na primer, ružnijoj treba samo jedan par sundjera za sise, pa da se napravi ona dugacka sisna linija. Lepoj za taj podvig treba tri para sundjera...Tange da vire pod OBAVEZNO . Odu u neki klub gde je muzika glasna, ali tačno toliko da potencijalni udvarač mora da im se priblizi do uha da priča... Stanu na neko centralno mesto, gde su diskretno seksi prigušena svetla...pripale one dugacke tanke cigarete i naruce djus votku. Pogledaju konkurenciju. Ništa njihovog ranga. E, sada se čekaju ribari...Ružna polako počinje da mrda kukovima...To je njen plus u odnosu na lepu. Djuska kao neka od kurvi sa MTV-ja. U uglu kluba stoje četvorica mladića, i gledaju u njih dve...Mladic X nema muda da pridje...Mladic Y mu kaze "ajde siso, šta si se usrao..." Mladić X otpije duplu votku, i krene ka najboljim prijateljicama. X je kao iz "mens health" časopisa. Znaci - savrsen. Primetile obe da im prilazi. " Kako je sladak..." - lepa. " Mnogo, oslepeću od beline njegovih zuba, sigurno koristi onu pastu za zube sa prirodnim fluorom ..." - ruzna. "Mens health" prilazi lepoj i započinju neku klasičnu žvaku, dok lepa razmišlja: " malo ću da tvrdim pazar, dok se ne raspadne od priče i pokusaja da bude zanimljiv, ali na kraju daću mu broj telefona, izgleda kao iz časopisa, a izgleda da ima love, skup sat ima..." Za to vreme, ružna nervozno vrti čašu, i misli se " Opet je ovoj drolji pripalo najbolje parče, ali videće kada je odvede u krevet, bolje da pokuša da tuca drvo ! Kučka frigidna !" Malo po malo, ružna se ubacuje u priču...."Mens health" lagano provaljuje da je ružna zapravo mnogo

zanimljivija od lepe, a sisna linija i gabarit istih su mu fetiš...Počinje sve više da joj poklanja pažnju, da bi ubrzo samo njoj posvetio vreme...Lepa skapira šta se dešava, i brzo ode do klonje, u neverici, da se umije hladnom vodom. "Ona kurvetina, šta mi uradi..a prvo je sa mnom pričao...jebale je one gigantske sise koje ima, videće ovaj kada joj skine brus, umesto tih "čvrstih" sisa pojaviće se"ogromne sasušene šljive", moći će kolenima da ih žonglira...A tek celulit po dupetu i onaj ogromni dlakavi mladež na preponama...Ima da se najede narandžine kore i napljuje dlaka....Kurvetina, kako ga je samo gledala, i oblizivala ivicu čase...A ja sam je na banani učila kako se sisa kurac, uzela moje fore...kučka." Umila se, dostojanstveno izlazi iz klonje. U medjuvremenu, "mens health" uzeo broj mobilnog od ružne... Konačno same, započinje rezime večeri... "Baš je sladak, da li te je muvao ? " a misli " rugobo, konačno neko i tebi da pridje ! " "Da, dala sam mu broj, i on meni...sutra idemo da šetamo njegovog psa..." a misli " al si ga popušila veceras...he he. Glupa kravo. Opet ćeš zaspati sa vibratorom u tom bunaru od pičke..." "Baš ste super par, bilo bi super da se skroz skapirate..." a misli " glupačo, samo hoće da ti izmesi te opustene dokolenica sisurdače, ima decko da se šokira kada ti u gacama bude video frizuru koju je nosio Majkl Dzekson dok je bio klinac...Ima glavić da mu bude kao da je jebao rende..." "Ne samo da je lep, već je završio fakultet, i iz ugledne / čitaj - bogate / porodice. A misli "osetio decko da si loša u krevetu kravo frigidna, a još da zna da uvek zubima gricnes kitu, pobegao bi odmah...pa ne zovu te za džabe "ajkula" po kraju, svima si sažvakala djoke..." Oblače se, i kreću kući. Na rastanku se grle. "Šta bih ja bez tebe, samo me ti razumeš..." kaze lepa. "A znamo se od malena, više od dvadeset godina, pa ti si meni bliža od sestre..." kaze ružna. "Znaš da bih za tebe sve učinila..." rece lepa. "Obećala si da ćeš mi biti kuma, nemoj to zaboraviti !" kaze ružna. "A kome ću ako necu tebi, pa ti si me krstila..." kaze lepa. "Zato što te volim najviše na svetuuuuu.." kaze ružna. "Zovem te ujutru na kafu, da smislimo strategiju za šetanje psa...važi ? " kaze lepa. "Zovi me čim ustaneš, već imam tremu..." kaze ružna. Cmok, cmok. "Popušila si, he he" pomisli ružna. "Al ćeš ga sutra popušiti, samo da te vidi na dnevnoj svetlosti..." pomisli lepa. Obe zaspaše snom pravednika.

15.02.2006., srijeda SRBADIJA u DINASTIJI Sećam se ja, klinac bio, ali ko će zaboraviti DINASTIJU !! Da ne dužim o seriji, znate svi /valjda / o čemu je rec, prva serija od bilion epizoda, prva sapunica genijalnih maštovitih rešenja, prva serija koja je imala i buljaša u seriji, i to magnatov sin...I vrtim tako po netu nesto o DINASTIJI, tražeći te genijalne fotke, kad, naidjem na ovo cudo !!!!! Pa , ko zna engleski..uživaće :)

"Dynasty" (1981) [TV-Series 1981-1989] "Dynasty" Created by Esther Shapiro Richard Shapiro (more) Genre: Drama (more) Plot Summary: The saga of a wealthy Denver family in the oil business: Blake Carrington, the patriarch; Krystle, his former secretary and wife; his children: Adam... (more) Seasons: 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 (more) User Comments: Dynasty - My dream and my reality (more) Series Cast overview, first billed only: John Forsythe .... Blake Carrington (original cast) Linda Evans .... Krystle Grant Jennings Carrington (1981-1989) (original cast)/Rita Lesley (19851986) Joan Collins .... Alexis Morell Carrington Colby Dexter Rowan (# 2) (1981-1989) John James .... Jeff Colby (1981-1985, 1986, 1987-1989) (original cast) Pamela Sue Martin .... Fallon Carrington Colby (1981-1984) (original cast) Emma Samms .... Fallon Carrington Colby (#2) (1985, 1987-1989) Al Corley .... Steven Carrington #1 (1981-1982) (original cast) Jack Coleman .... Steven Carrington #2 (1982-1988) Gordon Thomson .... Adam Carrington (1982-1989) Michael Nader .... Dex Dexter (1983-1989) Pamela Bellwood .... Claudia Blaisdel Carrington (1981-1982, 1983-1986) (original cast) Catherine Oxenberg .... Amanda Bedford Carrington (#1) (1984-1986) Karen Cellini .... Amanda Bedford Carrington (#2) (1986-1987) Leann Hunley .... Dana Waring Carrington (1986-1988) Lloyd Bochner .... Cecil Colby (1981-1982) (more) Awards: Won 5 Golden Globes. Another 13 wins & 63 nominations (more) User Comments: 3 out of 5 people found the following comment useful:Dynasty - My dream and my reality, 24 January 2002 Author: G. M.(xxxxx@xx.yu) from Cacak, Serbia My name is G. M., I'm a 35 years old professor from Serbia. My life consists of various activities but through out the years I kept a special place in my heart for Dynasty. It is my connection to the past, time when I was growing up, finding out about the facts of life, when I was exchanging impressions on Dynasty with some great people, and today, we still share memories of our favorite characters and events. I hope you learned a lot about me, my thoughts about Dynasty

through Ultimate Dynasty site. But memories are something personal, hidden deep within us, and I wanna share a part of it with Dynasty fans world wide. In 1984, when the news of broadcasting Dynasty in Serbia was announced, there was a lot of commotion because the communist government thought the show will have a negative influence on the nation by spreading capitalistic ideas with the story about wealth and luxury and this way destabilize the communist regime. It only made the nation more intrigues and with a lot of dust, Dynasty began airing. I remember sitting with my parents and my sister at our home when the first episode was on. No one said a word until its end. It was a beginning of a ferry tale in my the live of my family but also, the beginning of incredible euphoria in all country. It was the most popular show for years, and I couldn't face missing an episode. Years went by and my country and the surrounding area was struck by war, bombarding and terror, communists fell, now my country lives in freedom with hope of a better life ahead, and all this time Dynasty was a refuge from problems, difficulties of every day's life. The show especially marks the period when I went to school to another city. Season 4 was on, I was in the dorm. We stayed awake even after our bad time because the show aired in late hours and my roomies and I watched it in secrecy sop that our teachers wouldn't catch us. We stayed awake 'till morning, talking about events and characters. My imagination went wild, I pretended to be one of the characters, I imagined I was in the Filoli mansion, checking its every corner. The world of Carrington's was my world. It is still my great wish to visit America, meet some of the actors, visit the Filoli mansion. I spend years collecting pictures and episodes of the show. I almost have all Dynasty and the Colbys episodes taped, and it was time to create and present this site to you which is my all time wish coming through. The memories today are still very much vivid and alive, I share them with my family, friends, fans. Dynasty is my dream and my reality. Sincerely, G. M. MISLIM DA JE SVAKI MOJ KOMENTAR SUVIŠAN. p.s. Ostavio sam samo inicijale ovome koji živi u Dinastiji, sramota bre :):)

19.02.2006., petak DIVNA, IZGUBLJENA POPODNEVA ... Postao sam kao neki deda...sećam se stvari od pre 20 godina, a evo vec pola sata tražim gde sam ostavio naočare...Dobro je dok se još sećam...Zašto ovo pišem ? Eto došlo mi. Jedina lepa stvar u prve četiri godine školovanja bili su fudbalski turniri. Organizovali su se pred kraj školske godine, na golove se stavljale mreže, po stepenicama posedaju devojčice i ovi koji nisu znali s loptom,osećao sam se kao da je ceo svet moj. Tada sam jos bio lep, sladak dečkić. Moj tata je,u pauzi gledanja filmova, dolazio da gleda kako mu naslednik šutira loptu. I konačno,

u 11-toj godini mog zivota, odveo me je do lokalnih fudbalskih giganata. F.K. Polet i F.K. Dorćol. Konkurencija na nivou Reala i Barselone. Otimaju igrače jedni drugima, samo što transferi nisu bili u novcu, već u toplom čaju posle treninga i adidas kopačkama. Ja završih u Poletu. Imao sam neke kopačke, koje sam na poklon dobio od sestre od tetke, unikat iz Libije. Početak sezone. Prvi trening i upoznavanje.Svi su bili stariji od mene od 2 do 4 godine.Sedeli smo u svlačionici koja je ličila na brvnare iz američkih filmova u kojima se kriju serijske ubice. A i na brvnare iz nemackih filmova u kojima se Hajdi nestašno poigrava sa nekoliko frajera, jezikom im balaveći kite. Mračno i memljivo.Trener je počeo da deli dresove, koji su retko kome odgovarali. Plavi šortsevi i žute majice.Kada mi je dao komplet u kojem cu uskoro dosegnuti zvezde, rekoh mu "hvala". Počeli smo da se skidamo. Negde sam čuo da fudbaleri ne nose gace ispod šortsa. Nadao sam se da to ne važi i za nas, amatere. Prevario sam se. Tada sam prvi put uživo video kitu, a da nije moj. Zapravo, dlake oko prepona. Jedan stariji dečko, očigledno ponosan zbog svoje prerane i preterane maljavosti, skinuo je gaće i lagano navlačio šorts. Čisto da se zna ko ima najveće dlake. Niko nije sledio njegov primer. Hvala ti Bože. Navukao sam dres, i istrčao na teren. Jedno rame mi je stalno ispadalo iz majice, pre mene mora da ga je nosio neki mesarev sin. Moram da napomenem svoje čudjenje kada sam ugledao gol u svoj svojoj prirodnoj veličini. Bio je ogroman.Bilo mi je neverovatno kako je moguće promašiti penal. Prvo je išlo zagrevanje, u vidu trčanja oko terena, a zatim smo vežbali klizeće startove. Prvo na suvo, onda kada "protivnik" ima loptu, na nogu. Učili smo kako izbiti loptu, a ne polomiti protivniku nogu. Zaključio sam da je u pitanju čista sreća. Kada je trebalo da uklizavaju na moje noge, iz prve sam pao, i simulirao bol. Nisam hteo da na prvom treningu budem osakaćen. Posle treninga, kao osveženje, dobili smo bezukusnu pošećerenu toplu vodu koju su nazvali čaj. Spakovao sam se najbrže što sam mogao, u strahu od obaveznog tuširanja. Medjutim, ni ostali tinejdzeri nisu bili skloni kupanju, tako da smo smrdljivi otišli kućama. A zadovoljni su bili i u klubu, nismo im trošili vodu. Pred spavanje sam zamišljao kako zabijam golove... Usledila je i prva utakmica. Pred početak sezone, odmeravanje snaga sa komšijskom ekipom Dorćola, od kojih nas deli žicana ograda. Utakmicu sam gledao sa klupe, suviše mlad za tako OZBILJNU utakmicu...Razlika u godinama bila je surova, ovi naši bili su stariji 4-5 godina, tako da je pri 16-0 za nas, trener odlucio da ubaci i mene u tim...Protegao sam noge po džobmastom terenu,trčao uglavnom u prazno, jer se ovi stariji loptali izmedju sebe, a onda...trenutak za ceo život: Korner je bio izveden sa desne strane, njihov golman na suprotnoj stativi, lopta se od džombe odbila do mene...Dao sam gol. Sa nekih 30 centimetara od prazne mreže. Zakucao sam je u mrežu, pocepao sam je, igrači su me nosili na ramenima... Zapravo, istina je samo da sam dao gol. Nije bilo ni 30 cm, mozda 15-ak...U publici, ponosni tata Dragoljub i mama Vera. I ortak iz odeljenja, sjajan fudbaler - dok ja ovo kuckam, on ljulja dete...Ne znam zašto nikada nije trenirao, bio je dobar. Otac me je posle utakmice vodio na ćevape. Prva dva minuta analizirao je utakmicu, a onda se bacio na prepričavanje nekog kaubojskog filma...Voleo je da prepričava filmove, samo što onom ko ga sluša nikada nije bilo jasno o čemu se u istom radi. Primer: Ovaj je ušao u kafanu, i pogledao onu dvojicu, koji su bili drugari onog kojem su ukrali stoku. A on nije bio tada tu, vec sa onim kumom koji je mu je kresao ženu iza ledja. Ona je bila sestra onog iz kafane, i onda je on potegao pištolj, i pucao u plafon. Tada su oni iz gornjih soba istrčali... Zanimljiv film, dinamičan, to verujem, ali nisam znao ko je ko. Mada to nije ni bilo bitno, moj otac je bio dobar čovek. I kada se on smejao zbog filma, bilo je smešno i meni. Lep dan, sve u svemu. Pred spavanje, zapisao sam sve u dnevnik. Utiske, nadanja, želje...

Treninzi su bili pakleno monotoni.Trčanje i dribling, pa opet trčanje. Pred kraj septembra, ekipi se pridružio nov igrac...oko 187 cm i 130 kg...ogroman. Dobio sam zadatak da trčim sa njim, da malo nabije kondiciju i smrša. Sve vreme je kukao da ce umreti od napora...Voleo je da se izležava, što i meni nije smetalo. Nije voleo da trči, ali je voleo da priča. Pricao je o svom dedi, kome je verovao sve."Deda mi je sinoć pricao o Drakuli, cije je pravo ime bilo Vlad. On je bio Rumun. Bio je vladar, u srednjem veku.Drakula je ubijao sve koji su ga nervirali. Ali nije ih ubijao iz pištolja ili puške, nego im je sekao uši, noseve, jezike. Deda mi kaže da je mnogima drao kožu,i da ih je kuvao. Jednog pekara, koji nije napravio ukusan hleb, živog je sahranio, a obućaru, koji mu nije dobro popravio cipele, posuo je so po tabanima, i pustio pse da ih ližu, dok ovaj nije umro. Možes da dodješ kod nas, deda ima mnogo takvih prica, svašta možeš da nauciš..." Mislim da sam tada prvi put pomislio da odem kod psihijatra, da ga pitam ko je ovde lud. Još na putu ka kući, da bih skrenuo misli od "zanimljivosti" ludog dedinog unuka koji je patio od gigantizma, gledao sam u starije žene i zamišljao kakve gaćice nose. Još kao mali, voleo sam da, kada dodju mamine prijateljice, odem ispod stola, i mazim im noge, sve do pola butina. Gledao sam im u gaćice ispod hulahopki. Posebno sam voleo one najlon čarape, glatke i nežne. Nisu se bunile, dete se samo igralo. Još tada mi je u glavi bio savršen izum, koji nisam znao kako da napravim: Naočare, koje kada staviš, vidiš kroz žensku odeću, a istovremeno na njihovim golim telima bi pisalo DA ili NE. DA bi bio znak da su spremne za maženje, a NE - znak da produžim dalje. Fetiš prema ženskim gaćicama mi je ostao do danas...Bila su to divna, izgubljena popodneva... važna napomena: DIVNA, IZGUBLJENA POPODNEVA je deo rečenice iz jednog meni dragog filma "Written on the Wind" , iz 1956-e. glumili su Rok Hadson, Robert Stak, Lorin Bekol i Doroti Meloun. Doroti Meloun je po ko zna koji put izjavljivala ljubav Rok Hadsonu, njenoj ljubavi iz detinjstva, i pričala o danima kako su uzivali u tim divnim, izgubljenim popodnevima iz mladosti, kada nista za ozbiljno nisu shvatali...A posle je svako pronašao svoju nesreću...

20.02.2006., ponedjeljak DIVNA, IZGUBLJENA POPODNEVA ... part 2 ...ali da se vratim na temu, o ženskim gaćicama kada budem porastao - tada sam ih jos sanjario... Putovanja do protivničkh terena često su bili avantura. Dva gostovanja su mi posebno ostala u sećanju:Careva ćuprija /negde blizu Beograda/ i jedna od Borča /ima ih tri, a mozda i više /. Careva ćuprija. Početak jeseni. Tmurno. Iza mnogo redova kukuruza nalazio se teren. Uveli nas ljubazni domaćini u svlačionicu. Nisu nam otvorili vrata iste, jer ih nije ni bilo. Betonska svlačionica u čijem se ćosku nalazilo par kaveza sa kokoškama. Letelo je perje oko nas. / sada me beton podseti na avanturu kojih 15 godina kasnije, isto zbog fudbala - pandurski zatvor u podrumu MUP -a Pljevlja, drzava Montenegro. Beton. Samo što nije bilo kokošaka ali bilo je vrata. I batina od strane organa sa pendrecima. I smejanja nakon svakog udarca u bubreg i glavu... / Došao je da nas poseti njihov trener. Lagano je, sa smeškom, gutao očima naša /poneka /tek omaljavela tela i nežne guze...Kada je napario oči i digao mu se pritisak, odveo je našeg trenera bliže kokošaka. Popričali su malo. Posle nam je trener objasnio da smo zamoljeni da ne pobedimo sa više od 3 - 4 gola razlike. Da baš ne obrukamo domaćine. Ok,što da ne. Pa ljudi

smo. Teren je imao drvenu ogradu sa tri strane, dok je jedna bila zagradjena kukuruzima. Bilo je oko dvadesetak navijača. Svi oko 50 godina, u najvecoj poljoprivrednoj snazi, namršteni i nervozni. Tip ljudi koji imaju pakao od zene, pa dodju na tekmu da se nekome najebu keve. Zla sudbina. Jebiga, što si se ženio kada si video da su ispod hulahopki od likre, diskretno, po listovima buduće zene, slepljene dlake dužine kose nekog hevi metalca. Kada smo skapirali da nas u slučaju pobede čeka dugi beg kroz kukuruze, izgubili smo sa par golova razlike. Iznenadjenje kola. Dešava se. Protivnički igrači i uprava su nam čestitali na fer igri. Za divno čudo, garderoba nas je čekala tamo gde smo je i ostavili. Poklon za fer igru. Na putu ka kući, trener mi reče da sledeću tekmu započinjem od prvog minuta, jer su ga ovi razočarali. Trener je bio mlad /oko 35 g./ i glumio je pedagoga. Dva puta mesečno organizovao je fudbalske roditeljske sastanke, da proveri da li smo zapustili školu zbog lopte. Imao je štucovane brkove, i frizuru na razdeljak, leprsavu. Visok i mršav. Izgleda da mu se svidjala moja mama, tako da me je vec video u najvecim klubovim Evrope, ako budem slušao njegove instrukcije. Čak me je i obilazio /jebiga, pravi pedagog / van treninga, čisto da uz kaficu sa mojom mamom trubi o 99 % rada i 1 % talenta. Džaba je pio kafu. Borca 1, 2 ili 3. A možda ih ima još. Prelomna utakmica moje karijere. Obećao mi je /pred mamom / da ću biti u prvom timu. Svlačionica nije bilo, tako da smo se presvlačili u kolima, ili na terenu. Sudija je dunuo, počela tekma, ja na klupi. Zanimljivo je bilo da nismo imali golmana. Nijedan od trojice nije došao. Branio je igrac. Primili smo jedno desetak golova u prvom poluvremenu. Sva sreća te su domaćini bili "magovi" fudbala, tako da su teško pogadjali okvir gola. Ali kada bi pogodili, svaka bi ušla. Teren nije imao ogradu, a na pet metara od aut linije bila je bara. Ogromna. Lopta je često završavala u istoj, tako da se tražila najduža motka da je vadimo. Mislim da sam presedeo na klupi celu tekmu, koja je zbog čestog odlaska lopte u baru trajala jedno tri sata. Rezultat ? Niko više nije brojao golove. Kada me je tata posle tekme vozio kuci, raspričao se. " Sine, džaba gubiš vreme." Skapirasmo se. Te večeri smo porodično odlučili da prestanem sa treniranjem. Nije razgovor dugo trajao. Jednoglasno usvojeno. Život je opet imao smisla. Neću biti glupi fudbaler, već neki naućni radnik. Još je trebalo da odlucim koji. Ali bilo je lepo razmišljati o tome pred spavanje... važna napomena : Robert Stak se udvara Lorin Bekol...Veoma je uporan...Čak spreman i da se odrekne alkohola...Ubedjuje je da krene sa njim privatnim avionom na jedno njemu posebno mesto...

21.02.2006., utorak DIVNA, IZGUBLJENA POPODNEVA ... part 3 Prvo leto nakon napuštanja fudbala. Ležao sam u dnevnoj sobi ogromnih razmera i gledao noćni program. Baš je bilo toplo, tako da je moja mama spavala na terasi. Noćni program su tada radili Bosanci i Hrvati. Pa naizmenično. I bilo je nešto pakleno dosadno nakon humoristicke serije, i pade mi na pamet pornić od prethodnog dana, koji smo gledali kod ortaka. Muškarac i zena u kadru, goli. I pre nego što ce voditi ljubav, on dira svoj penis povlačeći kožicu napred - nazad.

Nisam shvatao poentu, ali po izrazu njegovog lica shvatio sam da uživa. A i devojka u filmu se smeškala zadovoljno. Znači da ima smisla. Zašto da ne probam i ja ? Muško sam. Ok. Skinuo gaće, raširio se po trosedu. Nije mi bio dugačak i debeo i žilav kao kod onog glumca, ali sam to pripisivao optičkim varkama kamere i ugla snimanja. Palcem i kažiprstom desne šake povukao sam kožicu napred - nazad. U tom trenutku, kao da me je udarila struja, i paralisala sve organe. Utrnule mi noge i ledja, stomak se zgrčio. Usrao sam se od straha. Srce je galopiralo. Hteo sam da otrčim do terase i probudim mamu, da joj kažem šta mi se dogodilo. Trebala mi je potvrda da neću umreti. Ali onaj grozan osećaj je prošao za nekoliko sekundi koje su trajale večnost, tako da sam se smirio. Da je grčenje i trnjenje nastavilo da mi parališe organizam, budio bih mamu i pravac Urgentni centar. Ali smirilo se, tako da sam zaspao uz aritmije. Sutradan sam shvatio sta je to zapravo bilo, pa sam probao opet. Bilo je dobro. Čak poprilično dobar osećaj. Tek tada sam shvatio zašto je onaj covek u dokumentarnom filmu o vodjenju ljubavi - u narodu poznatom kao pornić - uzivao, kolutao ocima i ispustao cudne zvukove....To je bilo moje prvo drkanje kurca. Od tada, svake večeri sam drkao mnogo puta, nije još bilo sperme u mojim mladim mudašcima, tako da sam mogao da drkam dok mi šaka ne otpadne a da nema smaranja sa brisanjem sperme. važna napomena : Robert Stak iznajmljuje apartman za Lorin Bekol i njega...Naravno, sa njima je i Rok Hadson, Stakov najbolji prijatelj...koji je zaljubljen u Lorin. Posmatra ih dok se Stak, bogati naslednik bahato udvara neodoljivoj Lorin.... 22.02.2006., srijeda DIVNA, IZGUBLJENA POPODNEVA ... part 4 Polazak u sedmi razred. Počela se pratiti moda. Tada jos nisam izgledao kao idiot, ali uzimao sam zalet...Odjednom, čudo u Srbadiji : levis 501. Famozni petstokec. Te farmerke su bile čudesne jer su umesto rajsfešlusa imale dugmad, i to srebrnkaste boje, kao metak za vampire. Kod nas ih nije bilo u prodaji, već su nam donosili iz inostranstva. Jednog dana, mama me je iznenadila. Vratila se sa puta, i donela mi petstokec. Divno su izgledale, nestvarno. Dugme se sijalo. Na etiketi pisalo 501. Krenuh pogledom i prstima ka ostalim dugmadima, kad...rajsfešlus. Postao sam vlasnik petstokeca sa rajsfešlusom. Znao sam da nešto nije u redu, ali opet, otkud sam znao, možda Levis pravi i petstokec sa rajsfeslusom ?? Jebiga, u kapitalizmu je sve moguce. Svejedno, sledeći dan u školi zasijalo je moje dugme. Kao da se Supermen pojavio. Prvi petstokec u školi !! Svi su pipali materijal i dugme, da vide to američko čudo. A onda su poželeli da vide i ostalu dugmad. Nisu ih našli. Naravno, krenulo je cerekanje i valjanje od smeha. Dobio sam i par udaraca iza uha od mangupa iz razreda. Moje farmerke su bile jedne od prvih koje je izbacio srpski tekstilni gigant, grad Novi Pazar. Tada, još stidljivo, štancovali su lažnjake poznatih firmi. Danas njihovi lažnjaci bolje izgledaju od svih originala.U to doba sam upao u odeljensku šahovsku ekipu, sa jos 4 ortaka, Išlo me je, imao sam kliker. Dani su mi prolazili istovetno škola, šah, drkanje, škola, šah, drkanje....Imao sam opsesivno kompulzivnu potrebu da drkam. Imao sam gomilu porno casopisa, donosila mi mama sa posla /radila u izdavačkoj kući, a kod nas u kući nije bilo tabua, bilo je normalno da u tim godinama čitam golišavo štivo /, uz časopis BRAVO. Tinejdžerski vodič kroz muziku. U to vreme, kao da sam bio podvojena ličnost. Jedan Radovan bi po ceo dan slušao Ramones, Toy Dolls i Disciplinu Kičme, a drugi Radovan je slušao tinejdž bend Bros, koji su slušale sve devojčice ovoga sveta, pederi u najavi i ja. U BRAVO -u je bilo stalno intervjua sa njima, ali na nemačkom koji nisam znao /znao sam par reči, iz pornića -

DAS IZ FANTASTIŠE, ŠPRIC MI, ZER GUT, ŠNEL ŠNEL, IH KAMEN.... / i u svakom broju po poster. Gigantski. Mojoj sreći nije bilo kraja. Čak mi je sestra od tetke donela iz Austrije original kasetu, koja je imala tekstove svih pesama...A voleo sam ih na neki čudan nacin. Kao što voliš brata, ili najboljeg prijatelja. A još sam se bio istripovao da ličim na basistu benda, Krejg Logana. Nosio je neku polu - rokabili frizuru, tako da sam morao imati istu. Otišao sam do frizerskog salona, pokazao fotku Krejga, i rekao: "Ovako." U tom salonu sam se uvek šišao. Radila je neka pička, tada je imala oko 30 godina, ostvarenje mojih snova. Meso. Sisa, dupe, noga, čarapa...uh. Uvek na štiklama, i belom frizerskom mantilu. Bilion puta sam drkao misleći na nju. Ai šišala me neka druga, jebiga. Da je bila ova moja,, drkao bih ispod on keceljice koju ti okače oko vrata da ne budeš pun dlaka nakon šišanja. "Ne brini sine, u sigurnim si rukama." Ošišala me, očetkala, uzela lovu i ispratila me. Bio sam naduven kao ćuran, ponosan. Noga pred nogu, ruke u džepove, i pravac Dorćol. Tada jos nisam znao da sam neurotičan. Kada sam došao kući, sestra se smejala, a tata mi pohvalio frizuru. Nije voleo te koje sam ranije nosio. / Jan Braun - braća Galager frizure.../ Onda sam otišao da operem kosu, i ustanovio da mi je na potiljku ostavila repove. Pa da, nije koristila mašinicu. U kurac. Sutradan mi je drugi frizer uzeo lovu za 35 sekundi mašinice. Ali sve za izgled, jebiga. Krajem marta '88-e, nasa šahovska družina je otišla na Ekipno prvenstvo Srbije u sahu. Šah je pogubna igra za nerve i srce. Da sam tada znao da postoje sedativi, gutao bi ih kao bombone. Najgore je razmišljanje o potezu po 100 puta, a jebeni sat ti kljuca mozak TIK TAK TIK TAK TIK TAK U KURAC.... Još gore je kada odigram potez, a protivnik se nasmeje - znaci da sam ga popušio. Stalno sam bio pod stresom, možda je trebalo da drkam u klonji da se malo opustim, ali ne mogu u nepoznatom ambijentu...komformista sam, jebiga. Vodili su nas i da gledamo neki film o potencijalima Zeljezare, film sklepan za potencijalne kupce iz kapitalistickog sveta. Generalno - dosadno. Ali, tada sam napravio prvu grešku sto se tiče žena....Bila je neka slatka plavuša, sa poprilično napupelim grudima za svoje godine, koja me je jedne večeri pozvala u diskoteku...Nisam otišao. Debil. Naravno, sutradan se ljubila sa drugim. Ali bio sam retard...Jebiga, džaba mi da sad kukam. U Smederevu smo bili šest ili sedam dana, i postali šampioni Srbije. Čekalo nas je državno, u Puli. Medulin. Došavši kuci, konačno sam mogao na miru da drkam. A onda je sledilo i blamiranje u školi. Nas petoricu je razredna izvela pred tablu, i hvalila nas pred odeljenjem. Pet debila. Džaba je pričala, niko u odeljenju nije ni primetio da falimo nedelju dana. Samo sam još više postao zanimljiv mangupima, da mi češce zuje uši od ćuski. A jedan mi je lupao čvrge za medalju. Redovno su me maltretirali, ali ne previše, jer sam bio sjajan fudbaler i zajebant...Oni su se družili van škole, pušili, cirkali, jurili ribe...Ja sam bio u nekom svom svetu. A nikada se nisam branio. Mislio sam da tako treba. Nisam bio svestan da se ponašam kao pička. Često su me neke devojčice iz odeljenja branile, ja bih samo stajao sa glupim kezom debila... Kako stvari funkcionišu, shvatio sam tek u srednjoj skoli....Prolaziše dani. Slušao sam svoju muziku, nabavio i video rekorder, čitao mnogo, drkao. U maju smo krenuli u Pulu. važna napomena : Doroti ne prestaje da se udvara Roku...U medjuvremenu, Lorin se udala za Staka....Rok je zaljubljen u Lorin, ali iz poštovanja prema najboljem prijatelju, povlači se...Stak ne pije vec godinu dana...Doroti počinje da truje Staka pričama da Rok želi da mu muva ženu...A nervozan je i jer ne mogu da imaju decu, rekli mu doktori da je jalov...Medjutim, Lorin ostaje trudna, lekari su pogrešili...Stak sumnja da je dete napravio Rok...Počinje opet da pije...

23.02.2006., cetvrtak DIVNA, IZGUBLJENA POPODNEVA ... part 5 Došao je i taj dan. Put za Pulu. Na takmičenju su učestvovali svi izuzev Makedonaca i Kosovara /nisu imali love za put i smeštaj /.Strpaše nas u neke bungalove, sve lepo i čisto. Pored kreveta lampa, i nikada dovoljno ćebadi. Klasika. Na recepciji hotela gde smo klopali, radila je extra super sexy pegava crvenokosa plavooka devojka, od oko 23-24 godina. Ispod bele košulje super recepcionarske sise, onaj tip sisa čije bradavice gledaju ka gore, ka vašoj bradi, a ne kolenima. A noge...hteo sam se zabiti ispod recepcije i maziti joj perfektne noge...ONA je zapravo jedino čega se sećam sa tog takmicenja, zapravo sećam se i da sam prvi put video turiste iz Skandinavije u sportskim carapama i sandalama. Na turniru smo ga izduvali, bili četvrti. Jebiga. Tog leta sam prvi put solo letovao....i prvi kompleks nabio sebi : OGROMAN NOS ! Toliko sam bio nesrećan zbog velikog nosa, da, kad god bih sa nekim pričao - trljao bih oko, da šakom zaklonim njonju. Postajao sam poprilično neurotican. Da, letovanje na planini...Išli smo na Taru, 14 dana, ista ekipa sa šaha. Pamtiću po dva dogadjaja: Upoznao sam Igora, Srbina iz Frankfurta, kojeg smo zvali ČARAPAMEN, jer je nosio iste bele sportske čarape dok ne bi pocrnele po tabanima, a onda njima šamarao dva debeljka iz naše sobe./ neka dva brata, posle sam čuo da su postali krimosi, sada bi oni njega šamarali mecima po kolenima /. A druga stvar - prvi put u životu sam startovao neku devojku. Naravno, na debilni način. Elem. Zvala se Marija. Trinaest dana sam buljio u nju kad god bih je video, a ona bi uzvratila pogled tu i tamo. I onda, veče pred polazak kuci, odlučih da je startujem, smisljajuci strategiju za jutro. Genijalan plan: Poslednji dan. Još doručak, i pakovanje, i noga u dupe. Stavio sam papir i olovku u džep, i krenuo na doručak.Uvek smo čekali da nam otvore vrata od sale za ručavanje, stao sam iza nje i čekao. Prvobitna ideja je bila da napišem svoj broj telefona, uz "pozovi me", i da joj dam. Koliki sam debil bio, dobro da mi nije palo na pamet da napišem broj telefona i onda joj hemijskom olovkom zabijem papir u ledja, da budem siguran da ga je dobila. Jebem ti nosatu budalu. I te večeri sam pred ogledalom vežbao ugao lica pod kojim ću joj se obratiti, da mi nos ne izgleda toliko gigantsko cirkuzantski. Ali, odlučih se za drugu varijantu, a to je da joj se obratim sa : " Izvini, devojko ? " Okreće se. Ćuti. " Ti se meni mnogo svidjaš, i voleo bih da razmenimo broj telefona, pa da se čujemo kada dodješ u Beograd." " Super, baš bih volela da se vidimo." Razmenili smo brojeve. E, to je bio plan. A, onda jutro. Na doručak. Stao iza nje. Sve po planu. Moja usta na 15 cm od njenog uha. Nosonja je otvorio usta i izustio : " Izvini, devojko ? " Nije se okrenula. Verovatno nije čula od buke gladnih pubertetlija. " Izvini, devojko ? " Bio sam mnogo glasniji. Nije se okrenula. Vrata menze se otvoriše, a ona ode ka svom stolu.

Stajao sam sa papirom i hemijskom olovkom u ruci. Crven u licu. Budala. Nikada je više nisam video, ali i sada se sećam kako je izgledala. Bila je divna mršavica, duge svetle blago kovrdžave kose i uvek u nekim haljinicama...Jebiga. Vratismo se u Beograd. Bližio se početak osmog razreda, ja se i dalje držao iste muzike, drkao i gledao fudbal...Samo nisam imao devojku. Ali, ne mozes imati sve u zivotu... važna napomena : Stak pije sve više, i odnosi sa Hadsonom postaju nepodnošljivi...Konacno se nalaze svi zajedno na večeri - Doroti, Lorin, Rok i Stak, i izbija sranje...Hadson izjavljuje ljubav Lorin, koja želi da se posveti Staku i detetu, mada joj Hadson mnogo znači...Doroti ubedjuje Staka da je dete Hadsonovo.Lorin pobacuje, Stak saznaje da je on otac...U jednoj prepirci u biblioteci, pijani Stak upire pištolj u Hadsona...otimaju se, pucanj...Stak pada...Doroti optužuje Hadsona za ubistvo... 24.02.2006., petak DIVNA, IZGUBLJENA POPODNEVA ... final chapter I u osmom razredu bio sam debil. Redovno bih dobijao porciju maltretiranja od mangupa iz odeljenja. Otkrio bend DEAD KENNEDYS. Prijala mi je energija Jello Biafre. Bila je to jadna godina. Postajao sam sve neurotičniji. Drkao sam stalno. Za drkanje je bilo vise alternativnih naziva: Šetanje kožurice. Šamaranje majmuna. Krečenje plafona. Puštanje krvi pevcu. Bacanje majmuna u nesvest. Blajhanje posteljine. Prskanje keramike. Koričenje časopisa. Čak sam razvio teoriju po kojoj je drkanje bolje od seksa sa zenom, i zarekao se samom sebi da cu biti veran desnoj saci celoga zivota.Ne teoriju, vec pet teorija. prva : Kada vam je hladno, izvadite prijatelja i šamarate ga. Neko bi rekao - toplije je uz devojku. Greška. Uz devojku se zamara celo telo, a šta ako su joj noge hladne ?? Ovako se blago zamaraju samo podlaktica i šaka, a efekat toplote 100 %. druga : Seks je moguć samo sa jednom zenom u odredjenom trenutku.. A šetanjem kožurice, možete da pojebete ceo porno časopis, tetu koja vas šiša i da vam ostane /ako ste izdržljivi / i za sve ribe iz pornića. treća : Sami ste svoj gospodar. Nema onog - BRŽE, SPORIJE, LAKŠE, BOLI ME, GRUB SI, JAO ČUPAS MI KOSU - sve ono što žene izgovaraju. Šaka se podešava na brzinu koja vama odgovara. četvrta : Odličan način za ubijanje dosade. Ženu često boli glava, ili joj nije do seksa jer ga je imala sa švalerom dva sata pre nego sto ste došli sa posla. I šta ćete onda ?? Izvadite ga, i krečite plafon. peta : Nikada vam niko neće reći " kako ti je mali." Šaka je dobra. Kurac i šaka se druže ceo zivot. Najbolji prijatelji. Čak i dok se fudbal igra, i stoji u živom zidu, šaka ga čuva. Zato je šaka zahvalna - ma koliki on bio, šaka se nece buniti. Jer ga voli, onako iskreno. A porno casopisa nikada nije falilo. Tako da se to drkanje pretvorilo u svakodnevni maraton. Trebalo je da svratim kod psihologa, ali on bi me možda i izlečio, pa bih išao u vojsku pet godina

kasnije.. Ovako sam oslobodjen zauvek, jer mi uniforma ide na kurac. Opsesivno kompulzivna potreba za drkanjem me je prosla već s proleća te 1990-e. Završavao sam osnovnu skolu, i pokušao da upisem gimnaziju....Jebiga, pored svih poraza, bila su to ipak divna, izgubljena popodneva..... važna napomena : Na sudjenju, Doroti ipak priznaje da Rok nije kriv...Lorin i Rok se pakuju, i napuštaju imanje zauvek, daleko od prošlosti... 25.02.2006., subota naredne dane posvećujem odredjenim ljudima koje nikada neću upoznati, a mnogo ih gotivim... NJEGOV DAN -- MAJKL KEJN

i muzika koju danas sluša... Judgment Night Soundtrack Helmet & House Of Pain Just Another Victim Teenage Fanclub & De La Soul Fallin' Living Colour & Run D.M.C. Me, Myself & My Microphone Biohazard & Onyx Judgement Night Slayer & Ice-T Disorder Faith No More & Boo-Yaa T.R.I.B.E. Another Body Murdered Sonic Youth & Cypress Hill I Love My Mary Jane Mudhoney & Sir Mix-A-Lot Freak Momma Dinosaur Jr. & Del The Funky Homosapien Missing Link Therapy? & Fatal Come And Die Pearl Jam & Cypress Hill Real Thing 27.02.2006., ponedjeljak NJEGOV DAN ---ŠON PEN

i muzika koju danas sluša... JIMI HENDRIX 1. Purple Haze

2. Fire 3. The Wind Cries Mary 4. Hey Joe 5. All Along The Watchtower 6. Stone Free 7. Crosstown Traffic 8. Manic Depression 9. Little Wing 10. If 6 Was 9 11. Foxey Lady 12. Bold As Love 13. Castles Made Of Sand 14. Red House 15. Voodoo Child (Slight Return) 16. Freedom 17. Night Bird Flying 18. Angel 19. Dolly Dagger 20. Star Spangled Banner 28.02.2006., utorak NJEGOV DAN --VILJEM DEFO i muzika koju danas sluša... DEAD KENNEDYS - Fresh Fruit for Rotting Vegetables 1. Kill The Poor 2. Forward To Death 3. When Ya Get Drafted 4. Let's Lynch The Landlord 5. Drug Me 6. Your Emotions 7. Chemical Warfare 8. California Uber Alles 9. I Kill Children 10. Stealing People's Mail 11. Funland at the Beach 12. Ill In The Head 13. Holiday In Cambodia 14. Viva Las Vegas 01.03.2006., srijeda

NJEGOV DAN -- MIKI RURK i muzika koju danas sluša... ICE T O.G. Original Gangster 1. Home of the Bodybag 2. First Impression 3. Ziplock 4. Mic Contract 5. Mind over Matter 6. New Jack Hustler 7. Ed 8. Bitches 2 9. Straight up Nigga 10. O.G. Original Gangster 11. House 12. Evil E-What About Sex? 13. Fly By 14. Midnight 15. Fried Chicken 16. M.V.P.s. 17. Lifestyles of the Rich and Infamous 18. Body Count 19. Prepared to Die 20. Escape from the Killing Fields 21. Street Killer 22. Pulse of the Rhyme 23. Tower 24. Ya Shoulda Killed Me Last Year ...a onda 10 puta za redom Curtis Mayfield - "Pusher Man" i tako u krug... 03.03.2006., petak Evo vam ga ! :) Imam sjajnog prijatelja kome je pukao film kada je, čekajuci ispred bioskopa da gleda remek delo " DEŽURNI KRIVCI", čuo od nekog debila koji je izlazio iz sale: " A ko bi rekao da je ćopavi Kajzer Soze ? Do jaja rasplet..." Od tada, moj ortak se nacrta ispred bioskopa pred film, udje u red za kupovinu karata, i glasno ispriča ključne scene filma, zaključujući " Toliko je dobar, da moram još jednom da ga pogledam." Naravno, saslušajuci njegovu pricu, većina ljudi iz reda odluci da gleda drugi film, tiho psujuci u bradu.:):):)

Užitak dok razmisljam o toj sceni mogu da poredim samo sa odlaskom na svoj omiljeni šlep kafanu na Dunavu...

10.03.2006., petak O ukusima i stomacima. U prethodna 3 dana, popio sam možda 40 mg bensedina...I danas, popijem 50. Uz glavobolju. Što znači, plus 5 kafetina. Mislim da to ima veze sa testosteronom...Dugo nisam imao sex...možda mesec i više..Morao sam da drkam. Ne drkam često, možda jednom u 2 meseca. Nisu mi potrebni pornići i gole zene, samo mašta. Zato sam ga i drkao buljeci u neki akcioni film. Svršio, obrisao. Lakše je. A glavobolje, tahikardije i aritmije su mi psihosomatske prirode. Najgora je bila za jednu davnu Novu godinu, užasno me je bolela glava i imao sam aritmije celu noć. Ali nisam popio ništa od lekova. Bukvalno. Idiot. Grozno vele. A sledeća jebena glavobolja koju pamtim, uz tahikardiju bila je pre 3 - 4 godine, kada smo isli na Marakanu. Igrali protiv Zvezde. Secam se, izlazim iz taksija, cela ekipa već ušla u "kavez", zovem Marka - javlja se i maše mi. A kordon specijalaca oko stadiona. Ok, rade posao. Celu tekmu me je bolela glava + puls oko 140 u minuti. Najgore mi je bilo sto sam morao na suvo da gutam kafetine - neopisivo gorak ukus, tera na povraćanje. I tako sam ih popio tri...zapravo pojeo...fuj. A pre tekme, četiri, na gajbi. Uz sok. Podnošljivo. Za količinu bensedina i ne znam, samo sam ih vadio, kao žvake. Ali bolje i oni, nego da mi otkaže srce. Bensedini na suvo su isto gorki. Daleko manje od kafetina, ali...nisu baš ukusa pez bombona. I teško, sporo se tope u ustima. Najbolje je da se skupi pljuvacka, i proguta. Ma šta serem, najbolje je uz jogurt. Čuva i želudac, posebno od kafetina. Ali nikada ne pijem uz jogurt. Zašto ? Zato sto sam idiot. Ukusniji mi je gusti sok. A još i goji. Pa šta ako goji ? To sam mislio do danas...Imam stomačic. Zapravo, polu stomačinu. I pokazujem Heleni svoje omiljene farmerke u koje, još od kada je Sloba rekao da ce više vremena provoditi sa unukom Markom, ne mogu da udjem, i kaže ona - ma nisu ti male. Probam ja. Prosli put došle do pola butina. Sada...uspeo da ih zakopčam. Sva sreća kvalitetne, pa dugme nije izletelo. A na dupetu normalno stoje. Sve mi ode u stomak. Ne goji mi se dupe, imam prirodno dobro dupe. Dupe. Aj jos jednom. Dupe. A to mi rekle žene sa kojima sam se igrao doktora.. Ok. I već sam hteo da kupim onu noseću saunu za oko stomaka, koja skida kile dok gledaš fudbal ili igraš šah, kad se setih da nemam para. Nisam ih potrošio, jer nemam odakle da ih potrošim - nemam posao. Jebiga. Zabolela glava. Vreme za kafetin. Rekoh, psihosomatski poremećaj. Jebiga. Idem da igram šah. Što bi rekao Vudi Alen, poenta ove priče nije mi baš najjasnija. Ali ne mora sve da ima poentu. Popiću 10 mg. Treba mi. Malo mi se ukočila ramena od sedenja, a bensedin opušta mišiće. Eto poente. 09.03.2006., četvrtak moj prijatelj DŽONI A veče je krenulo ok, trebalo je da se sa ortacima nadjem u nekom kafiću...mada sam podsvesno znao da sam premalo bensedina uzeo taj dan, osećao sam tenziju u stomaku i ramenima...

Dakle, išao sam sa radija, mrtav gladan, i kasnio na dogovoreno vidjanje, mada mi se, iskreno, nije ni išlo. I organizam se bunio...Svejedno, govno je napola bilo pojedeno... Našao sam se sa ortacima, dok je puls galopirao oko 130 u minuti...kao i svaki idiot, poručio sam koka kolu...otpio gutljaj, i u trenutku mi se zavrtelo u glavi, i klecknule mi noge...izašao sam na svež vazduh /kraj oktobra je bio u pitanju/, ali ništa se nije menjalo...samo mi se prikenjalo...od straha...podsvest... Uzeo sam taksi i otišao do kuće, i odmah u kadu, tuširanje hladnom vodom, pa proliv, pa opet tuširanje, a srce i dalje galopira, i govori "daj 30 mg brzooooooo"...Ok, nisam popio, vec sam zvao svog prijatelja Džonija da me vozi u Urgentni...bilo je oko ponoći, vrtelo mi se u glavi, utrnule ruke i noge, suva usta... Probudio sam ga, rekoh mu da umirem,/usrao sam se, prvi ozbiljniji napad u zivotu/ da moram u Urgentni...Rekao je da ga čekam za 5 minuta ispred zgrade...Vozili smo se od Dorćola do urgentnog otvorenih prozora, mislio sam riknuću...Dzoni me je smirivao, bio je skroz miran, on je uvek imao muda za sve... I prilazimo Urgentnom, još 20 metara do ulaza, kad, zaustavljaju nas panduri na ulazu u ulicu, s obrazloženjem da je jednosmerna...jebenih 20 metara...Džoni je pokušao da žandaru objasni da mi je loše, ali žandara boleo kurac...Izašao sam i ja, valjda nervoza na bahatost proradila, vratila mi se i pljuvačka, i rekoh panduru da mi je loše...a on reče, to cu pamtiti celog života " čim ti možeš da pričaš, dobro je tebi..." Govedo žandarsko...Da Bog da tvom detetu bilo kao meni onda... Tako da sam ja otpešačio do prijavnice, gde su me uputili do neke sobe za urgentne slucajeve, a Džoni ostao da mu govnar napiše kaznu...1000 jebenih dinara...pizda.. Posle mi se Džoni pridružio...Naravno, kada sam prozvan da udjem, unutra letargični doktor, nezadovoljan što nijednu studentkinju nije jebao te veceri, i dvoje studenata...debeli dvometraš, koji je igrao igricu na mobilnom, i koleginica, fensi buduća doktorka, zderačica kurčeva budućih kolega.. Autoritet doktor je počeo polako da me ispituje kako se osećam, i brzo sam mu skratio ispitivanja, rekavši da se ne drogiram, ne duvam, nisam na lepku, niti sam zgutao bilo kakva sranja...izuzev 30 kapi valerijane tog jutra...Već me je značajno pogledao, jer je sumnjao da sam narkoman, ipak sam istetoviran a nije fensi tribal...i evo mu dokaza...Kreten. E, kada mi je izmerio pritisak, koji je podivljao, kao da je Autoriteta neko polio hladnom vodom...skapirao je da mi zaista nije dobro... Nebitno. Ostali smo do 5 ujutru, krenuli kući, prijao mi svež vazduh...Žandarskih kola nigde, naravno da su otišli. Počeo sam da se nerviram što im nisam zapisao broj tablica, da ih tužim...Ko zna nad kojim su se još nesrećnicima iživljavali, kojima je bilo mnogo gore nego meni... Pičke odvratne. A bratu Džoniju nikada neću zaboraviti što mi je pomogao. 19.03.2006., nedjelja Moj prijatelj Dzoni...istorijat poznanstva. Počeli smo da se družimo kada je izvodio u šetnju svog Staforda, a ja Kokerku...Iz iste ulice, išli u različite Osnovne škole. I polako se bolje upoznavali...Dečko sa mudima. Grize za sve do čega mu je stalo. Nema izgovora - "ne mogu". To je za pičkice. Fajter, u svim aspektima zivota. Hard core ekipa, zna pola grada. Ponekad naprasit kada popije, ali dobra duša. On je ljubitelj onog hard

core pravca koji ja ne mogu da slušam --MADBALL, SICK OF IT ALL, AGNOSTIC FRONT... Tetovaža na ledjima. Jedan od trojice - četvorice ortaka sa kojima sam nastavio da se družim nakon skidanja sa lekova, i tretmana regeneracije jetre. Ostale sam odjebao, ne trebaju mi pijavice energije. Uvek je bio veliki švaler, sada se smirio pored super devojke. A pre ove devojke, uvek je voleo da malo švrlja sa strane...I njegova legendarna izjava, koja meni potpuno ima smisla : " Brate, svaki put kada prevarim devojku, volim je još više." Ima smisla. Devojka te iznervira, ne kapira te, odeš na neku žurku, ucirkaš se i kresneš nešto...one night stand. Sutra se i ne sećaš šta je bilo, šta si radio. Znaš samo da si pojeo govno. A voliš devojku sa kojom si. Prijatelj ti je, pre svega. I samim tim što si video koliko je bezvredno biti sa bilo kojom drugom, uvidjaš koliko zapravo treba ceniti devojku sa kojom si. I Džoni je to shvatio na vreme. Više nema potrebe da se uverava koliko voli svoju devojku. Pronašao je svoju kraljicu. 03.12.2005., subota skidanje nevinosti Počeo sam da pišem BLOG. Ne znam šta ta reč znaci, ali valjda "dnevnik". Kako sam došao na ideju ? Video od drugih. Samo što ja nemam posao i izdržavaju me roditelji penzioneri, tako da ću verovatno češće pisati od drugih, imam mnogo slobodnog vremena. A možda i neću. Jebemliga. A pošto ne gledam vesti, niti ih čitam, ovo će mi biti dodir sa stvarnošcu - bar ću znati koji je datum. Više mi i ne treba da znam. Bar sam odabrao dobar trenutak: Na HRT-u trebalo bi da počne tekma Hajduk - Dinamo. A muzika koja se sluša je MC Flex, pre nego što će postati deo Beogradskog Sindikata. I dalje ne kapiram kako ovo funkcioniše, ali vremenom... Dobro veče svima. Loši vremenski uslovi...pada kiša... ...i zato nema tekme. Bem ti Poljud. 06.03.2006 imam panični napad i groznu glavobolju, ali moram da napišem prvo ovo, pa makar crko a onda možda 1/4 inderala... "Znam da sam spominjala Pepeljugu, ali ovako nisam zamisljala svoju srodnu dusu, a 200 evra su ipak 200 evra" reče devojka koja je izabrana od strane dečka u emisiji "SRODNE DUŠE", i ode. :):) Naime, emisija "SRODNE DUŠE" je emisija ZABAVNOG KARAKTERA. Vode je Prljavi inspektor Blaža i SadaMiJeStaoMozakZaboravihImeDevojci - ah da, Marijana. Preslatka. Odličan su par. Elem, propozicije su: Jedna devojka bira izmedju tri mladića. Naravno, ne vide se. Oni odgovaraju na njena pitanja. I ona po odgovorima zaključi ko joj najviše odgovara. I onda je fora u sledećem. Upoznaju se njih dvoje. I dečko koji je izabran ima 15 sekundi da bira da li ce uzeti 200 evra, ili će sa devojkom koja ga je izabrala otići na putovanje koje je nagrada. I obratno. Dečko bira izmedju tri devojke. Sada, da li sam ja lud ili..????

Emisija je zabavna. Tako da, nije mi padalo na pamet da će neko uzeti novac i otići. Možda sam budala. I cilj emisije bi trebalo da je ZABAVA. I druzenje. Kapiranje. Zajebancija. Ali, naše devojke to shvataju /iz priloženog primera upravo odgledanog / kao - PRIJAVIĆU SE, AKO ME IZABERE, MORA DA BUDE SUPER FRAJER DA BIH IŠLA SA NJIM NA PUTOVANJE. AKO MI SE NE SVIDI FIZIČKI, ODOH SA 200 EVRIĆA U DŽEPU. Sada, šta je paradox. Ona se TRUDILA da bude NAJSEXIPILNIJA, NAJZANIMLJIVIJA, NAJPIČKOPRIJEMČIVIJA od ostale dve kandidatkinje. Sve to za 200 evra. U startu je znala da će uzeti lovu, a ne put sa tipom. /osim ako je ovaj super frajerrrrrr - visok, lep i crn /. A poenta igre je ZABAVA. Trebalo bi da je opušteno. Ali kako da bude opušteno kada su devojke u Srbiji u 98% slucajeva idioti. Samo materijalno, nista duhovno. Ok. Siromaštvo ubija. Tako da ovde je lako postati skot. To vazi i za muškarce. Možda sam i ja skot, ali subjektivan sam, jebiga, pa samo mislim da sam neurotičan. Ali skrenuo sam sa teme. Potpuno mi je fascinantno to da neko u zabavnoj emisiji, umesto da opušteno ode na putovanje sa osobom koja ju je izabrala, i zezaju se u Parizu, Veneciji ili gde vec 7 dana, već u samom startu ide na osvajanje 200 evra. Ova riba koju sam odgledao pre 15 minuta, sa osmehom na licu je izgovarala ono gore pod navodnicima. A cilj igre je ZEZANJE. hej, ZEZANJE. Ne novac, već ZEZANJE. Zar je to teško shvatiti ?? ZEZANJE. Koliki idiot je morala da bude ova što pobeže sa 200 evrića. Ali ovde je nemoguće imati komunikaciju sa nekim suprotnog pola, izuzev u slučaju da nema uzajamne privlačnosti. Što je potpuno nenormalno. I gledam ovog dečka koji je ostao bez putovanja, kaze mu Marijana " Nemoj da bedačiš..." Kako Marijana...Kako. Nije on u bedaku - zna to i Marijana, pametna je i gotivna skroz - zbog toga što je ova koja odnese 200 evrića bila žena njegovog života, već , mislim, iz dva razloga /iz kojih bi ja bio u bedaku/: bedak 1 : moralno jadno sa njene strane, a vec hiljadita potvrda da je materijalno ispred duhovnog. bedak 2 : osećao bih se kao budala što sam odabrao nju. A posle bih pomislio - neka joj. Neka kupi 20 tangi na buvljaku, i šminku, i 3 para mrežastih halteri čarapa, i neka uradi depilaciju pizde...da kada izadje uveče, ulovi nekoga ko će je izdrzavati. Za uzvrat, legalno sex ropstvo. Ali to je tako, tako funkcionišu stvari. E baš me zbedačila kretenka. Prošao me panični napad dok sam u besu kuckao. Neka korist od glupače. E, živote. 07.03 2006 TREĆI KANAL. Da, još jedna stvar. Emisija "SRODNE DUŠE" emituje se na 3K - TREĆI KANAL rts-a. 3K će biti ukinut uskoro. A počeo je sa emitovanjem kada sam imao 13-14 godina, Prve spotove sam video tamo. Tamo sam prvi put čuo The Smiths, The Stone Roses...Prvi put u zivotu sam video logo MTV-ja. Neke od prvih stvari koje su me nasmejale na tv-u sam gledao na TREĆEM KANALU. Ali, ugasiće ga. A nisu morali. Ko zna ciji je interes u pitanju. Verovatno od ovih koji se laktaju za frekvenciju. Ali, ja ću ga se uvek sećati. Meni je podario nešto što ne mogu ni 200.000 evra zameniti. Sve prodje, sećanja ostaju. Budite dostojanstveni u smaknuću. Živeli !

17.03.2006 zešće Danas me je baš strefio panični napad. Znaš ono kada ti se vrti u glavi, kada bi beže stvari iz fokusa, i onda radis proveru - staneš na jednu nogu, ispružiš ruke i zažmuriš, kad- ništa. Ne padneš. Broj otkucaja srca 150-160 u minuti. Trnu polako šake i stopala, svrbi me telo, ospu mi se grudi od straha. Klecaju noge. STRAH. ISKONSKI STRAH. SMRT. Ništa, umio sam se, popio 60 mg bensedina, i kafetina 2. Najgore je što misliš NIKADA NEĆE PROĆI. Nisam dugo bio kod psihijatrice. Moram što pre. Trajalo je pola sata. Posle sve ok. A bensedin ne može bez recepta. Kažu - "mladi piju pivo i bensedine", pa da zaštitimo omladinu. Mamu vam jebem, a vi pijete viski i zderete rostilj po kafanama. Da Bog da vaša deca imala panične napade, stoko, pa da vidite kako je. Mrzim da kunem, odvratno mi je, ali opet da citiram Čanka..Probao sam kulturno, ali me niko nije razumeo... 13.03.2006., ponedjeljak UTISAK iz SRBADIJE ...danas sam uradio gomilu stvari : oslikavao grnčariju, dizao tegove, gledao po 67-i put "Suvišni izveštaj", radjen po knjizi Filipa K. Dika, gledao Mančester Junajted i kako Liverpul puši kurac Arsenalu, a onda malo i odspavao. A juče, čitam vesti na netu i popih svoj drugi propranolol u životu.... SRAMOTA...DOKLE BRE !!??!! Vladika vranjski Pahomije (53) oslobođen je prvostepenom presudom Opštinskog suda u Nišu optužbi da je zloupotrebom položaja episkopa izvršio bludne radnje nad četvoricom dečaka koji su se u toj eparhiji spremali da postanu sveštenici Veće Opštinskog suda kojim je predsedavala sudija Katarina Ranđelović odbacilo je juče optužbe za dva krivična dela počinjena 1999. i 2000. godine, jer je nastupila apsolutna zastarelost, dok je za druga dva slučaja - iz 2001. i 2002. godine - Pahomije, čije je svetovno ime Tomislav Gačić, oslobođen optužbi usled nedostatka dokaza. - Određeni stepen sumnje svakako stoji, ali ne i stepen izvesnosti na osnovu koje bi bila doneta osuđujuća presuda. Jer činjenično stanje opisano optužnim predlogom nije nesumnjivo dokazano, a u slučaju sumnje mora se primeniti načelo „u korist okrivljenog“. Zato je oslobođen optužbi zaključila je u obrazloženju presude sudija Katarina Ranđelović. - Ovo je sumrak pravosuđa. Pravosuđe u Srbiji nije bolesno, ono se nalazi u metastazi. Ako je već bio zastareo postupak u odnosu na dva dela, zašto tužilac to nije odmah rekao nego tek u završnoj reči. Za druga dva krivična dela, za koja je oslobođen, verujte, ima puno dokaza. - izjavio je jedan od advokata dečaka Aleksandar Stojković.

U obrazloženju oslobađajuće presude sudija Katarina Ranđelović navela je da neposrednih očevidaca događaja nema, da su oštećeni dečaci potvrdili optužbe, dok ih okrivljeni negira u celosti. Pritisak izvršne vlasti na sud - Srpsko pravosuđe se nalazi tamo gde se nalazilo pre 2000. godine: u pećini. Ovaj postupak je završen tajnim kanalima - uticajem izvršne vlasti na sudsku. Na ovaj način poslata je poruka svim pedofilima Srbije da, ukoliko se nalaze na nekakvoj funkciji, mogu slobodno da napadaju, spopadaju, seksualno zlostavljaju sve svoje podređene ljude - neće biti kažnjeni. Slobodno to radite, sud u Srbiji ne postoji za takva dela - istakao je jedan od dvojice punomoćnika oštećenih dečaka Dragan Nikolić. On je dodao da su dokazi izvedeni u ovom postupku „potpuno jasni, nedvosmisleni“ i da su potvrdili sve navode iz optužbe. Argumenti odbrane - Verujem da će tužilaštvo u Nišu imati toliko časti i podneti žalbu na ovu sramnu presudu, jer nama kao punomoćnicima dečaka zakon to ne dozvoljava - rekao je Nikolić. Na pitanje ko je po njemu izvršio pritisak na sud, on je odgovorio da je to „direktni uticaj izvršne vlasti koja po hijerarhiji ide direktno do samog predsednika Vlade“. Jedan od branilaca Pahomija, advokat Miodrag Lazović izrazio je zadovoljstvo zbog presude: - Sud je cenio sve dokaze koje je imao na raspolaganju, sudio i presudio, bio bih duboko nesrećan da je bilo drugacije. Proces protiv Pahomija pokrenut je početkom 2003. godine u Opštinskom sudu u Vranju nakon što je afera dospela u javnost, a u aprilu prošle godine, odlukom Vrhovnog suda, zbog uzavrele atmosfere koja je pratila glavni pretres suđenje je preseljeno u Niš. Vladika Pahomije je na sudu tvrdio da nije kriv i da su aferu napravile tajne službe Albanije, Makedonije i drugih zemalja zato što on radi na zaštiti srpskih interesa na jugu Srbije. Opštinski javni tužilac u Nišu Aleksandar Petković izjavio je da će odluku o tome da li će uložiti žalbu na presudu doneti za nekoliko dana. Zbog svedočenja u korist dečaka, đakonima Vladimiru Saviću i Miloradu Milosavljeviću usmeno je saopšteno da im je zabranjeno da obavljaju službu u Sabornom hramu Svete Trojice. I oni su ostali bez posla. Crkveni, u ovom slučaju Vranjski eparhijski sud žurno je radio, pa je poveden postupak i protiv monahinja Jovane Stanković i Nade Ćorilić. I one su bile na strani oštećenih dečaka, budućih bogoslova. Označene kao nepodobne monahinje, napustile su Vladičanski dvor u Vranju i otišle u Eparhiju nišku.

Pa kakav smo bre to narod, da ološ može da radi šta hoće.. Pahomije,na robiju... Bog će ti suditi... 18.03. 2006 panic disorder Sada je već postalo alarmantno. Nije mi dobro. Ovo je petnaesti panični napad ovog meseca. Dogovorio sam se sa psihijatricom da se vidimo sledeće nedelje. Dosta je bilo pisanja, umorio sam se. Juče i danas mi na ripit po ceo dan ide pesma Mišo Kovača... Mišo Kovač Odavno više ne placem

Padale su lude kiše, onog ljeta kada sam te sreo Padale su dugo dugo, onog ljeta kad sam te ljubio Odavno više ne plačem zbog tebe, ne plačem Sva se duša smiruje, što je bilo, bilo je Odavno više ne plačem zbog tebe, ne plačem Sva se duša smiruje, što je bilo, bilo je Sijalo je gorko sunce i gorčinom opilo nam tijela Sijalo je dugo dugo, onog ljeta kada me nisi htjela... ...koja stvar...Eh, Majo Nenadić...Čaša o čelo, srča po venama, Neka ide sve u tri pizde materine.... 21.03.2006., utorak samo za + 18 Ranije, pre nego što ću da popizdim na većinu ekipe, skupimo se kod mene , lenčarimo, pričamo o ženama, njihovom sisama, pičkama, kako ih briju - ako ih briju, dupetima - /ja sam uvek padao na dobra dupeta.../ Imali smo interne komentare za žene na koje nam se diže...sećam se tri - " NE BIH JE IZUVAO " - vazi za ribe na koje ti se odmah digne, koju bi kresnuo u liftu i sex bi trajao od prizemlja do drugog sprata...Riba ne bi ni osetila da ste se kresnuli...zatim : " POJEO BIH JOJ GOVNO KAO ĆEVAP" - ovo smo čuli od muzičara Milića Vukašinovića, ima u nekoj svojoj pesmi, citirali smo ga...i poslednja :" HLADNE VODE SA PIČKE BIH JOJ PIO " - moram odati priznanje Džoniju Rackoviću za ovu genijalnost...To sam pokupio dok smo se družili... A mnogo sam idealizovao žene. Evo, ja sam prvi put kresnuo u 21-oj godini života. Od 14-e do 21-e bio sam platonski zaljubljen, a da nisam ni pokušavao da je smuvam. U Maju. Maju iz Osme Bgd gimnazije...I stalno je bilo, kada mi se neka nabacije - "ma nije ona kao Maja...". Jebiga, ne

zalim. Iskreno je voleo. Zapravo tripovao da je volim, ali bio dobar trip. Onda me prošlo, i došlo vreme da upoznam slast pičke.I sećam se, kada sam prvi put jebao, pomislih - ZAR JE TO TO ??? Koja glupost taj sex....Pa drkanje je zakon...Ok, tada sam bio mlađi 10 godina...Vremenom mi neke milosrdne devojke pokazale par stvari... A sex je zapravo smešan...Naravno, u Plejboju, Penthausu i slicnim sranjima sve ribe izgledaju kao da su im pičke inhalator u pustinji, i da mirišu na zumbul...Kurac je tako...Par puta kada mi pičkina kiselina nije spržila grlo - a ko mi kriv kada volim da ližem...A ribe ispunjavale sva tri uslova - i pojeo, i popio, i ne bih izuvao...Te extra ribe su najgore - znaju da su extra, pa misle da im se pička sama pere, kao klonja po aerodromima u Evropi...Nije sestro, sapun u šake...I samo leže. Misle - šta hoćeš, imas extra pičku u krevetu, burgijaj...Koji je to smor...A najgore su one koje vole da im se liže, ali im je pušenje perverzno i nije higijenski?? Rekla mi jedna, nakon sto sam se nagutao sekreta tražeci joj klitoris u onom busenu oštrih dlaka - za malo da isečem jezik - dakle, kaže riba " E, pušenje je perverzno, moram nekoga bolje da upoznam da bih mu pušila, / a ja te vidim drugi put u zivotu i naguto se sirupa iz bunara... / otkud znam koliko ti je čist, da li je zdrav....." Koliko je čist i zdrav ??? Pa uzmi lampu pa ga analiziraj na ultra ljubičastoj svetlosti...A šta ja da kažem ?? Gde sam ja gurao jezik ?? Pa ko zna šta se krije bre u toj rupi zabravljenoj dlakama, da samo nazrem početak pičke trebala bi mi rudarska lampa, ona koja baca svetlost na 2 kilometra...Ali ok. Pa niko me nije tukao po ušima da ližem. Jebiga, volim pičku u ustima. Ali čoveče, pa moj se kurac smanjio za 5 cm od prvog tucanja, jer ga perem sapunom za veš i deterdžentom, samo da bi gospodjicama mirisao... Ali ok, nismo ni mi idealni...Moram nešto iz svog iskustva...Sećam se, još pre novog milenijuma, završim u krevetu sa ribom koja je baš bila hiper aktivna...Nije morala da me dugo upoznaje da bi mi popušila, a o mojoj higijeni nije brinula, sve je to flora. / ako kurac nazovam "piton" ili "petao" ili majmun", onda je i fauna / Elem , nalizao se ja, napojio, ukusna bila, blago kiselkasta, kao špricer, ladi grlo... i napravim nagli pokret telom, i omakne mi se prdež. A u sobi nije bilo romantične muzike. Nije bilo nikakve muzike. Televizor je radio, ali na mute. Nisam se upuvao, nego onako rezak prdež. Razarajući. I onda je trebalo da nastavimo sa tucanjem, a kao da ništa nije bilo. A možda ga nije cula ? Izgledalo je kao da nije. Meni se smejalo, ali ona žmuri i namešta se da ga metnem. Nije čula. Ma kurac nije, zamaglio sam ekran TV -a od gasova. Ok, nastavljamo. Kad - prdi mi se još. Gde sad, tek sto sam stavio ruku na bok, i nazuo sportske bele čarape sa aplikacijom ukrštenih teniskih reketa...Ništa, organizam traži svoje. Pojačam TV, i prdnem. Jebiga. Bitno da ne smrdi. A čudno je bilo celo to vece, nisam mogao da svršim, ali sam mogao da prdim. Možda od ruske salate koju mi je dala kada sam došao kod nje + manjak bensedina u krvi. A mora taj stres nekako da izadje na videlo. Da sam popio 2 desetke pre sexa i jednu uz pičkin sok, sve bi valjda bilo ok. Ali veče se zavrsilo u zagrljaju.Samo me vise nije nudila hranom. Kresnuli se tog meseca još par puta. Što znaci da mi nije zamerila. A sta, ona gistro ne prdi...Savremena, emancipovana devojka..Pa da... Ne znam, možda ovo sve zvuči odvratno. A šta je pa odvratno ??? Pa to je život, ko hoće da mu sve bude kao u bajci, neka stavi virtuelnu kacigu na glavu, ali uživo pičku videti neće. Ovo je bre Pjesma mediterana, San Remo, Beovizija, Dora, Montevizija, Eurosong, Gremi, Sunčane skale, MTV music awards bre u poredjenju sa pričama kojih sam se naslušao od ortaka....Ali znate to i sami, posebno vi u dugim vezama i brakovima... Aj, dobro jutro. 22.03.2006., srijeda Moj prijatelj Marko.

Naučio me je šta je to hrabrost bez jedne jedine reči. Njega volim kao brata, na kojeg sam ponosan jer ima muda da uradi stvari koje ja nikada neću imati hrabrosti da uradim. Životne stvari. Opisaću ga u nekoliko citata : Travis Bickle: Listen, you fuckers, you screwheads. Here is a man who would not take it anymore. A man who stood up against the scum, the cunts, the dogs, the filth, the shit. Here is a man who stood up. Tony Montana: This is paradise, I'm tellin' ya. This town like a great big pussy just waiting to get fucked. Hubert: "C'est l'histoire d'un mec qui tombe d'un immeuble de cinquante étages au fur et ŕ mesure de sa chute il se répčte sans cesse pour se rassurer: jusqu'ici tout va bien, jusqu'ici tout va bien, jusqu'ici tout va bien... mais l'important, c'est pas la chute, c'est l'atterrissage." Tyler Durden: Man, I see in fight club the strongest and smartest men who've ever lived. I see all this potential, and I see squandering. God damn it, an entire generation pumping gas, waiting tables; slaves with white collars. Advertising has us chasing cars and clothes, working jobs we hate so we can buy shit we don't need. We're the middle children of history, man. No purpose or place. We have no Great War. No Great Depression. Our Great War's a spiritual war... our Great Depression is our lives. We've all been raised on television to believe that one day we'd all be millionaires, and movie gods, and rock stars. But we won't. And we're slowly learning that fact. And we're very, very pissed off. Zahvaljujuci njemu, spoznao sam mnogo stvari, ali prvenstveno najvecu životnu - kako je to biti sam izmedju cetiri betonska zida i limenih vrata tri dana, pretučen, usran, smrznut, ali zadovoljan sobom. A retki su trenutci kada čovekove samospoznaje... A onda pesma " Kako je dobro, vidjeti te opet... :) Novi Fosili. I sve je OK :) Voli te brat. 23.03.2006., četvrtak U jebote Au, juče sam bio kod ortaka, i valjda me pukla depresija ili koji vec kurac od hiljadu kuraca koji me pucaju, i nabode me Bijelo Dugme...album Kosovka devojka ...Au, jebote...Popio sam pivo posle 7=8 godina, nagutao se lekova, malo mi se povraćalo...Al me je odšljakalo...ma dve pesme, na ripit..."Jer, kad ostariš" i "Da te bogdo ne volim " U jebote... .......Jer, kad ostariš Niko ne kuca na tvoja vrata. Ni potok s ribama od srebra,

Ni mlado ždrijebe vlažna oka, Ni jabuka u cvatu, niko. Samo ja, kad ostariš, Kao oblak u tvojoj kafi, Doći ću u krombi kaputu, I čuću kad ti se moje ime omakne... I krene, Polako, sama od sebe, Poslednja suza za mene. Jedan za drugim, vozovi polako prolaze. Kao i obično Stavićeš kaćune u prozore. Čini mi se da Mjesec ramazana počinje O, pomalo je tužno. Kada ostariš. .......u jebote....

25.03.2006., subota Ako mogu nešto da kažem.... Sećam se, neki politicar, pre 4-5 godina, gostovao na televiziji. Verovatno mu od sreće skočio pritisak kada su se kamere uključile - GLEDA ME CELO SELO, CEO GRAD, CELA DRŽAVA, I KOMŠIJA KOJEM UPRAVO CRKAVA KRAVA - I ONA GLEDA TV. Političari - ego manijaci. Taj tip se bavio kulturom, obrazovanjem, nekim "finim" poslom...Što kaze MC FLEX u spotu BG SINDIKATA za pesmu "POROCI BEOGRADA" - /u kojem glumi politicara kriminalca / " ČIKE SA TELEVIZIJE KAŽU DA JE TATA UKRAO...NIJE TATA UKRAO, NIJE..." E, neki takav lik. I secam se, obećao je cvrsto... /////mala digresija, u kontekstu priče////// U Beogradu je tada bilo mnogo trafika. Ono - cigare, novine, dopune za mob. Sada više nema ni tri četvrtine, ostale su samo od tipova sa ledjima. Uz izvinjenje poštenom narodu, koji je u manjini. Elem, u izlozima istih, tada, kao i sada, uglavnom su bili porno casopisi. Bez zaštitnog neprozirnog celofana, dakle sve se videlo. Hard core tucanje. Naravno da je to bilo vidljivo na kilometar, kada ti iza staklenog izloga zjape pičke i kurcevi. Kurac u ustima. Kurac u pički. Kurac u čmaru. Sperma gde god poželis. Lizanje pički. Gro plan pičke, sjajan priručnik za buduće ginekologe. Ok, kapiram, sirotinja raja voli da vidi pičku, da skrene misli sa svakodnevne muke...Ali ne moraju to baš deca da gledaju...I onda se pitaju što su deca po školama opterećena

seksom, i što snimaju pušagije na mobilne telefone. Pa videli na ulici. U izlogu. Pored časopisa o sportu i porodiljama, zjape jebačine. ///kraj digresije u kontekstu priče///... obećao je čvrsto vrteći brojanicu po debelim holesterolskim prstima da će se POD HITNO doneti zakon po kojem će se porno časopisi prodavati ili u specijalizovanim radnjama - sex shopovima, ili u tamnom celofanu, da se ne vidi ama bas ništa. Ama baš nista. Ma ama baš ništa. Obećanje...pas laje, vetar nosi. Možda je i delotvorno, znaće kako da se jebu već sa 10 godina, pa da nema više bele kuge u Srbadiji... Ali opet, kako ja mogu pravilno da rasudjujem, ja slusam nenormalnu muziku i volim fudbal. I nisam išao u vojsku. Sigurno nisam u pravu. Ali čisto da kažem. Dobar dan. 15.mart 2006 konačno... ...sam sastavio 3 sata spavanja bez košmara, A jos sam sanjao lepo. To je fenomen koji mi se dogodi jednom u godinu dana. A san...Naime, sećam se da sam bio u autobusu i iza mene je sedela prelepa devojka kovrdžave kose, koje sam se sećao iz jedne davne emisije - i da sam na glas rekao "TINEDŽ Ti Vi". To je name bila prva /koliko ja znam /emisija za tinejdžere u Srbadiji, i davala se na programu STUDIO B. S pocetka 90-tih. I svaka voditeljka je bila lepa na svoj nacin. U snu smo bili u autobusu. 26-ici. I ništa više, samo je bilo prijatno. Za promenu. 16.mart 2006 ripit Želudac me boli, provalio sam da dnevno popijem oko 7-8 kafetina i oko 100 mg bensedina. Panični napadi su sve češći. Ne znam razlog. Skoro svaki dan. Ustanem sa grčem u stomaku, a onda, u toku dana, naleti panika. Ni od kuda. A ove kurve uvele recepte za bensedine. Šta treba, da crknem ? A šta ću... udjem u apoteku i lažem da je za babu. Sažale se, imam lepe oči. 28.12.2005 a vidju snijeg ! Danas smo krenuli kombijem za Pljevlja, na sudjenje. Mozak sam odmorio. A bio sam u velikoj frci pred polazak. A onda, našao se sa ekipom, i osetio mir. Iz svakoga od njih je zračila opuštenost, osećala se hrabrost u vazduhu, ono ŠTA JE BILO na nepravdu...Mora se doživeti...Išli smo iznajmljenim kombijem, M. rekao vozaču da idemo kod ortaka na ispraćaj :):) Vozio nas neki lik stipsa, 5 dinara mu ko kuća. Naplatio nam što nas je čekao 5 sati sudjenja ?? :):):):) Na granici sa Montenegrom smo morali da kažemo zašto idemo u Pljevlja, vozaču gistro bilo svejedno. Ma vozio bi taj i volove, samo da plate. Ali potpuno ludo od starta...Našli se kod Meka na Slaviji, pa kupili jednog po jednog... Ulazi hiperaktivni F. i kaže majstoru " MAJSTORE, MOŽE BEOGRADSKI SINDIKAT, EVO DISK." M. mu lepo kaže " NEMA CD, PITALI SMO." Ispozdravljao se F. sa svima, i kaze " MAJSTORE, JE L MOŽEŠ DA PUSTIŠ

OVAJ DISK ? " Koji genije. Nervozni B. ga oterao na mesto :) M. prevrtao očima. " JESAM TI REKAO DA NEMA, SMIRI SE BRE." :):) Dugo nigde nisam putovao. Lepa nam je država, Lepe planine. Još pao prvi sneg. Sudjenje trajalo malo duže , "organi reda i zakona" se malo zbunili prilikom prepoznavanja. Malo nas izmešali. Tako je to kada lažeš. Pa nisu znali ko je "kidao epolete, a ko udario koga kamenom u prijedelu lijeve šake ". Zapravo, prvo su bili sigurni, i sa dozom jos prisutne emotivne boli, ali dostojanstveno pričali svoju tužnu izmišljenu pricu. Mislim da bi poligraf crkao koliko su lagali. A kada su rekli da je kamenom staklo razbio M. umesto R., a iznenada je epolete kidao B., a ne V., kako su dali u izjavama prilikom našeg hapšenja - nastupila je kolektivna amnezija. Na svako sudiničino "PREPOZNAJTE OKRIVLJENOG XY", sledio bi odgovor " A ŠTO SE SJEĆAM JA, PRIJE TRI GODINE JE TO BILO, A KO ĆE SE SJEĆAT". Ali se ja sjecam da si mi oštetio bubreg, da nisam imao advokata, i da si me tri dana tukao u podrumu stanice. To se ne zaboravlja. I još nam napakovao malo zatvora. I to je teško zaboraviti. Jesam Hrišćanin, ali to ne opraštam. Kad'tad. U povratku je bilo potpuno opušteno. F. je konacno ućutao, valjda ga stigli oni bensedini koje mi je pouzimao i mešao sa rakijom. Slušala se Vesna Pisarović, letnji hitovi. M. i Ć. znali sve tekstove :) Najlepših 24 časa ove godine. Čekamo presudu. 26.01.2006., cetvrtak MOJ PRIJATELJ ZARE Početak zime, početak Lige šampiona. Bio prenos utakmice nenormalno dosadnih ekipa, Juventusa i Bajerna. Moj super ortak sa fakulteta /On ga završio- diplomirani Sociolog-, dok sam ga ja izduvao na trećoj godini Antropologije/ i tekmi /napred RAD / ,otišli do nekog kafica da gledamo tekmu. Ja sok, on pivo. Kako je i red. Jebo fudbal, kao da smo ga pa gledali. Žene su smisao zivota. Prvo smo palamudili o našim samotnim životima celo prvo poluvreme, a tokom drugog smo palamudili kako ćemo da nešto muvamo. I nabrajali kandidatkinje. Majku mu, svakoj smo našli po neku zamerku. Nijedan gol nismo videli, ali jebeš golove kada nema žena. Kraj tekme, krenuli smo dalje po gradu. I završili u nekom lokalu gde često izlazimo, a gotivimo ga jer je ekipa skoro uvek ista, a devojke koje dolaze su "fine". "Fina" beogradska devojka je ona koja za koju mislis da nikada ne prdne. A i kada prdne, oseća se jagoda /moj trip, volim miris jagoda/. Studira, čita knjige, uvek je zamišljena, mistična. Sluša "urbanu" muziku, gleda isključivo evropsku kinematografiju jer američki filmovi su sranje. Poznaje gomilu dečaka iz raznih bendova /u prevodu - zna ih iz vidjenja, sa koncertne bine, i volela bi da im išamara majmuna,i cmokne glavić labelo usnama. Može i obrnutim redosledom./ Izgleda kao bejbisiterka koju bi poželeli da imate, a koja baš slučajno ostavi otvorena vrata od kupatila dok se depilira, ili dok menja gaćice. Za takve devojke imam poseban naziv - kulturno umetničke pičke. Kada počnete da pričate sa njima, zanimljive su. Prva 3 minuta. Onda počinje nasilno sporo ispijanje soka, dok ona čeka da je zabavljaš kao cirkuzant....i tako...Gledanje oko sebe i traženje novog pitanja. A šta da pitam...pitaj ti nešto... Kad, ugledasmo Zare i ja jednu normalnu. Na njoj ni traga od kulturno umetnicke pičke. I pridjemo. -Ćao

-Ćao, rece ona. I jos se nasmeja ! Pa to nisam u gradu video još od svog prvog starta, u godinama kada su mi narasli paperjasti brčići a ja startovao jednu cicu sa pepeljara naočarima. Nasmejala se i ona. Da l zbog brčića i kretenske frizure začinjene perutom velicine graška, ili iz iskrenih poriva, ne znam. Davno bilo. I počnemo Zare i ja da pričamo sa njom. Sjajna devojka, završila arhitekturu, obišla pola planete. Vidim ja da ona Zaretu poklanja više paznje. Kada je otisla u klonju, pade dogovor. Zare i ja se uvek lako dogovorimo: ako nam se svidi ista riba, procenimo ko ima veće šanse, i taj startuje. I super funkcionisemo. Ali udariše nas kompleksi ! Ona proputova pola sveta, a Zare išao na tekmu u inostranstvo bez pasoša, pa ga Bugari vratili sa granice, a ja video Bukurešt na pola dana,kada su moji isli da valjaju vegetu i hulahopke. Čime da se pohvalimo mi ?? Ok, Zare završio fax, ja nešto palamudio na radiju, ali...Ozbiljna devojka bre ! Odlučimo da je Zare startuje, da nas gistro oboje pozove na riblju corbu –strastven pecaroš -, a ja da se ne pojavim. /a stvarno ne gotivim te čorbuljake/ Vratila se ona, počeo Zare da se hvali šta je sve upecao, i kako pravi riblju čorbu i gulaš./čim je u meni ubacio i gulaš, o kojem u prvoj verziji muvanja nije bilo ni reci, znaci da mu se baš svidela/. -E, hoćeš sutra na klopu sa nama, pravim riblju čorbu i gulaš. - Hoću. Au ! Pa to nam se nije desilo za decenije startovanja.Da sam imao aparat, fotografisao bih je. Niodkuda,stade pored nas neki tip i smeška se. Dečko lep u pičku materinu.Kao sa reklama za banke u kojima dele sve za dzabe, pa i super pičke.. Šta nas gleda, da nije buljaš ?? Kad odjednom skoči arhitektica, i poljubiše se u usta. Onako, filmski. Video sam joj jezik kako mu ulazi u usta. Fuj !! -Ovo je moj dečko, a ovo su Zare i Rale. Opet smo ga popušili. Mislim da smo te godine oborili rekord u duvanju kod riba. Pozdravismo se mi sa njim, i pitasmo ga 'oće li da pije nešto. Neće, došao samo po devojku. Dogovor za čorbu i gulaš ostao. Dala Zaretu broj moba. Otišli oni. Nas dvojica usranka ostali još malo. I smejali se kao budale. A šta da radimo, kada smo za cirkus. Da nas bar plaćaju što pravimo budale od sebe...Otisli smo ubrzo. Ali najbolje od svega - zvali smo je sutra, i došla na čorbu ! Nevidjen lik riba. I postadosmo ortaci. Kasnije se Zare smuvao sa njenom ortakinjom, a ja i dalje pio sokove solo. Od jagode. 05.03.2006 moj prijatelj 88 /NADIMAK 88 NASTAO DOK SMO BILI KLINCI, IMAO JE DRES SA BROJEM 88 // Sa njim sam doživeo svašta, dugo se znamo...Ali najviše vremena smo proveli na našem Omiljenom šlepu u kraju. Do pre 7-8 godina bili su samo stolovi sa pepeljarom, konobar kao iz Karpenterovog filma MAGLA, i to je to. Ali bilo je sjajno. Izvališ se i gledaš u Dunav. Pivo bilo jeftino, taman jelen i 2 bensedina, i da te Bog vidi. 88 znam iz osnovne škole. Vremenom se šleperica modernizovala, ali ekipa je ostajala ista. Lokalni alasi, zalutali šetaci, alkosi, tipovi sa švalerkama i lokalni blejači. Sve je bilo sjajno za opuštanje mozga, ali štos je u klonji. Kako se "restaurant" gradio, modernizovao, klonja je ostajala ista. Ako se ono moglo zvati klonjom. Goru sam video samo u Pljevljima, u stanici milicije. Šlep je rastao od stolova bez stolnjaka, do "restauranta" pod krovom, sa ASPIRATOROM !!! Ali klonja - ni makac. I tu svraćaju razni "poslovni partneri", nešto nalik Šojicevim, iz "tesne kože", na poslovne ručkove. I onda se 88 i ja

zavalimo u ćošak, i gledamo kome će od "biznismena" ili njihovih "sekretarica" da se prvom prikenja od ribe. Pazi, šoranje ili kenjanje - isto ti se vata - čučavac te ceka. A nemaš gde da opereš ruke. Zapravo imaš, nagneš se preko ograde, pa u Dunav. A nema ni papira. Pa mašeš ručicama, da vetar osuši. Za gaće nema frke, i pre klonje su bile - napred žuto, pozadi braon. Mnogo smo vremena proveli na šlepu, i sada redovno idemo... I 88 ima genijalnu foru kada se sprema za fudbal u sali. Popije par efedrina da trči ko lud, a onda dodje kod mene po bensedine, da može da spava... Genijalan tip. Bio na dopu, rekreativno. Malo se šmrkne kada je depresija neizdrživa. Ali se trenira. U zdravom telu zdrav duh. I uvek me oduševi njegova legendarna rečenica “ Idem malo u Strahinjića bana, da popijem sok i sikiram kurac gledajući ribe.” Za ortake je uvek tu. 24 – 7. I pre svega, na prvom mestu, dobar čovek. 31. mart 2006

Završavajući bivstvovanje na blogu, hteo sam samo da ostavim najlepši post koji sam pročitao u proteklih nekoliko meseci… Napisala je Mare iz Zadra, svojoj mami Aneti. KOME BIH POKLONILA RUŽU OVO SAM NAPISALA KADA MI JE BILO 9, A MOJA MAMA SE JOŠ UVIJEK NA OVO RASPLAČE

KOME BIH POKLONILA RUŽU

Ruže su mi posebni cvjetovi.Posebni su jer lijepo mirišu i jako su lijepi.Lijepo ih je vidjeti.Kad ih vidim kao da sanjam.Ruže se daju prijateljima i rodbini.Ja bih ružu poklonila mami.Ružu bih poklonila baš njoj jer je bila dobra prema meni.U trenutcima kad me nešto bolilo,mučilo i čak kad sam dobila jedan,pomogla mi je da naučim to.Na dobro je mislila i kad me je udarila.Ja volim svoju mamu ne zato što mi kupuje stvari nego zbog nje same.Volim je i kupila bih joj sve ruže svijeta. 01.04.2006 ...Čuo sam da je stiglo proleće....

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->