P. 1
G.P.malahov - C i s c e n j e o r g a n i z m A

G.P.malahov - C i s c e n j e o r g a n i z m A

|Views: 757|Likes:
Published by Gogy

More info:

Published by: Gogy on Nov 16, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/16/2013

pdf

text

original

Z

LId

-,

-.U
>tn >c..:t

-

Nazivoriginala I(EJIllTEJIbHbIE 01.lI1IJJ;EHI1E CI1JlhI

GENADIJ PETROVIC MALAHOV

orr AHM3MA
H ,n;OIIOJUleHI-lOe

H3.D:aI-lHe nepepafioraanoe

r. n. MAJIAXOB

CISCENJE ORGANIZMA
- prevod sa ruskog -

Preveo sa rnskog Mahrnut Sehic

BEOGRAD 2002.

Izdavaci: IGP Prometej Beograd i Mahmut Sehic Beograd, ul. Prve pruge 43 Tel. 011-31-931-13, tel/fax 011-2604-751 E-mail: prometej@drenik.net Web site: www.prometej-becgrad.co.yu Tel.lfax 011-2154-475 E-mail: lanadar@beotel.yu ljekovitesile@hotmail.com

SADRiAJ

PREDGOVOR AUTORA PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU MISLJENJA LEKARA - NAUCNIKA 0 KNllZI NAP OMENA PREVODIOCA

9 10 ll 12 15 15 16 18 : 23 26 27 30

CISCENJE ORGANIZMA
1. 1.1. 1.2. 1.3. 1A. 1.5. 1.6. 2. DEBELO CREVO Anatomija debelog creva Funkcije debelog creva Uloga mikroflore 11 debelom crevu Stvaranje toplote u debelom crevu Energetska funkcija debelog creva Stimulisuci sistem debelog creva SISTEM CISCENJA ORGANIZMAI DEBELO CREVO

Za izdavaca
Borivoje Uscumlic, inz, Glavni i odgovorni urednik Milisav V. Dordevic Strueni konsultant prevoda Boris Kitanoski, prof. dr.sci.med, Jezicki redaktor Milka Canic, profesor Kompjuterska obrada Branko Vukoicic Mahrnut Sehic Stampa " Pro metej " - Beograd © Copyright, IGP "Prometej", Mahmut Sehic

31

3.

CISCENJE I USPOSTAVLJANJE FUNKCIJE DEBELOG CREVA 3.1. Priprema organizma za ciscenje 3.2. Ciscenje pornocu klistira 3.3. Sank Praksalana 3.4. Ishrana za prociscavanje 3.5. Obnova celija i nerava debelog creva 3.6. Vezbe koje daju zdravlje, snagu, dug zivot i Cine ljude srecnim 3.7. Cetrnaest saveta za poboljsanje zdravlja 3.8. 0 stetnosti purgativa (laksativa) 3.9. Oslobadanje ad polipa 3.10. Biolosko dejstvo i primena mlecnice

35 36 38 46 54 54 57 64

65 65
66 5

4. 5. 5.1. 5.2. 5.3. 6. 6.1. 6.1.1. 6.1.2. 6.1.3. 6.1.4. 6.2. 6.2.1. 6.2.2. 6.3. 6.3.1. 6.3.2. 6.3.3. 6.3.4. 6A. 6.5.

USPOSTAYLJANJE NORMALNE MIKROFLORE U DEBELOM CREVU SIMPTOMATIKA PATOLOGIJE, REGULISANJE SIMPTOMI NORMALNOG RADA DEBELOG CREVA Simptomi patologije Regulisanje rada debelog creva Simptorni normalnog rada

69 1 71 71 72 73 75 75 75 76 77 77 79 .79 84 87 89 89 90 90 91 93 97 l 00 101 102 106 111 114 114

8.1.1. 8.1.2. 8.1.3. 8.1.4. 8.1.5. 8.1.6. 8.1.7. 8..1.8.
9.

Sta se moze koristiti kod oboljenja bubrega Metodologija oiscenja bubrega Ciscenje bubrega pomocu urina (mokrace) Gis6enje bubrega pomocu lubenice Siscenje bubrega IJOmOCll cdvara iz korenja sipka 9iscellje bubrega pomocu sokova 1Z povrca Ciscenje bubrega pomocu smole iz jele Profilaksa oboljenjububrega. .. .. . . . . . ..

.118 120 121 122 .123 124 124 126 127 127 128 132 132 133 13 4

JETRA Opsti podaci 0 jetri i njenim funkcijama Anatomija jetre Krvotok i stvaranje limfe u jetri Funkcije jetre Stvaranje zuo-j Patologija jetre Stvaranje zucnog kamenca i upala zucnih kanala Portalna hipertonija i njene posledice Simptomi koji ukazuju na oboljenja jetre Dijagnoza bolesti zucnog kamenca Dijagnoza hronicnog hepatitisa Diskinezija zucnih kanala Upala zucncg mehurai ZLLCl,lihkanala Efekat Ciscenjajetre Fizioloski mehanizmi koji se koriste PI; oiscenju j etre : 6.6. Najprostije i najefikasnije ciscenje jetre 6.7.. Pral~ti?na uputstva za ciscenje i lecenje j etre 6.7.1. BIo] c'dicenja jetre i vreme kada treba cistiti jehu 6.7.2. Islirana posle ciscenja jetre iprofilaksa 6.8. Ostala sredstva za jacanje funkcije jetre 7. ~OvGOVOR pVE GLAVNE TERAPlJE CISCENJA - CISCENJE DEBELOG CREVA 1JETRE

OSNOVNE POSTAVKE CISCENJA ORGANIZMA I ODRZAVANJA CISTOCE UNJEMU 9,1. Covekov otganizam 9.2. Svojstva tkiva covecjeg organizma 9.3. Uticaj .okoline i hrane 11<1 svojstva coveejeg tkiva 9.3.1. Uslovi spoljasnje sredine 9.3.2. Uticaj hrane na stanje koloida organizma 9..4. Svoj~~va l11a~erija~ najvise upotrebljavanih u terapij ama olscellJ a
v ,v,

ze..

10. NACINI CIScENJA 136 10.1. Ciscenje koloidnih rastvora organizma 136 10.2. Kombinovano ciscenje koloida celija i unutrasnjih sredina organizma 138 10.3 Cjscel1je organizma od necistoca j soli .139 10.3.1.Ciscenje od soli pomocu Iorbera 150 lOA. Analiza uarcdne medicine u borbi sa reumatizmom 151 10.5. Ciscenje organizma od tumora (benignih, Ki:stozl1ih, ~1alignih), polipa, glista, patogenih mikroorganizama 152 10.6. Clscenje ceonih i gajmorovih sinusa od sluzi 159 10.7. Ciscenje covekovog organizma od J?ptogene energije 161 10.8. Ciscenje organizma sisanjem ulja (biljnog masla) 164 11. ~r:[ANJA I ODGOVORI U YEZI SA CISCENJEM ORGANIZMA

VA

,.

167

8. 8.1. 6

J?RUGOSTEPENA Ciscenje bubrega

CISCENJA ORGANIZMA

7

PREDGOVOR AUTORA
Mnogi ljudi lioce da ih drugi izlece iii da se to uradi potnocu nekog instrumenta, ne priznajuci svo]u krivicu i ne trudeci se do pronadu gresku koja je uzrok njihove nesrece. Z.Osava

U potrazi za lIZrOC1l11a pogorsanja licnog zdravlja u pocetku sam citao populamu literaturu 0 lecenju, a zatim i strucnu - nallCI111. Postepeno 111i se otvarao dragocen svet lekovitih sila. U mnostvu fragmentamih podataka i pometnji
posle tolikih saznanja uocio sam poredak i zakone kojih se

treba bezuslovno pridrzavati, Odbacivao sam sve sto mi se ucinilo suvisnim

i Iaznim, a

prihvatao saznanjai iskustva koja Sll davala rezultate 11 ozdravljenju mog organizma. Stecena znanja prenosio sam drugim ljudirna i, pri tom, posmatrao kako se oni bore sa bolescu i pronalaze puteve do svog zdravlja. U toku istrazivanja naisao sam na bezbroj unikatnih naucnih radova koji su objasnjaval i fenornen izlecenja pomocu ishrane. Nazalost, oni se nisu mogli naci u jednoj ovakvoj knjizi, vee zasluzuju specijalna izdanja dostupna sirem krugu

ljudi.
U proteklih 100 godina u nasem zivotu se najvise izmenila ishrana. Pojavilo se mnogo rafiniranih i vestackih produkata, koji ne mogu na pravi nacin cia se prilagode evoluciono oformljenim mehanizrnima za probavu i asimilaciju hrane. Na pTvom mestu strada zel udacno-crevni trakt, a zatim se patologija siri dalje. Zato je pravo zdravlje velika retkost. U vecini slucajeva dovoljno je promeniti same ishranu pa da organizam pocne brzo da se obnavlja, 9

.zi vota. Ako to ne pomaze,

- ako si oboleo, promeni nacin promeni ishranu. Ako i to ne pornogne, pribegavaj lekovima i lekarima. U ovoj knjizi pokusao sam da uopstirn i sa naucue tacke objasnim od kojih "sila" zavisi nase zdravlje. Aka ih poznajemo one ce uas pokretati, a mi se tada rnozemo leciti i Stari mudraci su govorili

sarlatanstvo. Naprotiv. Ona su samo putokaz ... Onaj isti koji nalazimo i u starostavnim knjgama i 1,1 savremenoj medicinskoj

naucl. Treba ziveti
Hrist.

po zakonima majke zemlje govorio je Is us Jedino taka mozete se SAlv11 preporoditi. On navodi da radi toga treba povremeno cisfiti organizam i pravilno, pri-

sann.
Ovaj tom posveceu je otkrivanju mehanizma lecenja

pemocu ishrane i clscenja tela. Autor izrazava zahvalnost svim ljudima koji su skupljali znanja 0 coveku i onome sto I11U je najdragocenije - zdrav lju.

rodno se hraniti. Nama kao pravim ucenicima ostaje da ispunjavamo njegove zavete i cia se nasladujemo zdravljem, a samim tim plodotvornirn i dugim zivotom.

*

**

PREDGOVOR
Velika

DRUGOM

IZDANJU MISLJENJA LEKARA- NAUCNlKA 0 KNITZI
Zaista je zadivljujuci svet ljudi entuzijasta. Meni kao lekaru posebno su interesantni Ijudi koji Sll forrnalno daleko od medicine, a prakticno srasli sa njom . Posebno je zanimljiv region Rostovske oblasti. Profirije Ivanov Sri svojih 12 zapovesti odusevio je hiljade ljudi, Nadezda Semjonova, propagirajuci zdrav nacin zivota, u cijoj je osnovi odvojena ishrana, suprotno od onoga sto deklarise institut za ishranu Akademije medicinskih nauka (AMN) SSSR-a, pravi cuda, iako su ta euda same dec prirode. N a kraju, Genadij Malahov P0l110CU prirodnih metoda obelele ljude cini

zahtevali

nova saznanja, mali broj prirneraka novo, dcpunjeno izdanje knjige Lekov ire sile. Osim toga, skupoca i nedostatak mnogih produkata za
Btl

popularnost,

ishranu, koji se koriste u terapijama ciscenja, a koje smo potencirali II prvomizdanju nisu dostupna velikorn broju ljudi, koj [rna je uoslalom i nameujena ova knj iga. . Potom, autor je tragao za pristupima lecenju organizrna c:iscenjelll) kao i za onim produktima II ishrani koj i su jednostavniji i efikasniji. U prvom izdanju greskorn je izostalo poglavlje 0 vitaminima koje je osiromasilo knjigu ne saruo sadrzajem nego i formorn,

Skupi lekovii medicinska nega ucinili su da pravovremeno i dobro lecenje postanu privilegija jednog drustvenog sloja bogatih Jjudi. Otuda ova knjiga, Sazeta, pristupacna, popularno
pisana.

p01110ci
Treba znaju, 10

Kao nada, mogucnost i nacin cia sebi pomognete bez drugih. Treba poverovati OVi111 saznanjima i iskustvu. se prepustiti cia vas vade zdravlju ani koji to najbolje Jer znanja u ovojknjizi nisu naucna fantastika, carolija,

zdravim, Nedavno izasla njegova prva knjiga Lekovire sile dostojna je toga ciaje preporucimo kao metodski prirucnik za lekare razlicitog profila. Odusevljava to, s10 Malahov Genadij,
iako nije lekar, prakticno bez gre~ke poznaje fiziologiju,

patologiju

zeludacno-crevnog

trakta i daje prakticne

prepo11

HIke, bez kojih bolesnik

ne moze da ozdravi,

Sigurno je cia knjiga ove i slicne tematike moze naici na negativne reakcije zvanicne medicine, ali se nadamo cia ce i nauka prihvatiti one sto su iskustva i praksa potvrdili. Metocle i sredstva narodne medicine moraju sto je moguce pre da prodru

u zivot.

U tome je garancija za uspesno resavanje stanovnistva ove planete.

problema

lecenja

Doktor

medicinskih

nauka

laureat drzavne premije
zasluzni pronalazac Ruske federacije I. NEUMIVAKlN

NAPOMENA

PREVODIOCA

Dobra knjiga je kao lepa zena - upoznas je i zaljubis se. Nazalost, do kompleta knjiga G. P. Malahova Lekovite sile dosao sam sa zakasnjenjem, jet mi je u meduvrernenu (1997) umrla supruga ad tumora na jetri, a mislim cia se 1110gb izleciti primenorn metoda lecenja koje opisuje Malahov, Za vreme njenog lecenja hemoterapijorn Ll bolnici uverio sam se koliko je hemoterapija stetna za organizam - razara ga kao atomska bornba. Trazeci za nju pomoci od savremene medicine dosao sam do zaklj ucka da je i veliki broj lekara protiv upotrebe citostatika za lecenje tumora, ali mdustrija lekova trazi svoje zrtve. Slusajuci komentare lekara 0 toku bolesti, prateci rezultate lecenja i Tad lekara u bolnici, dosao sam do saznanja da jedan broj lekara, kao sto je to slucaj sa svim profesijama, ima dosta neznanja i povrsnosti tI radu (svi smo mi, ipak, ljudi]. . ad detinjstva sam se vise puta uverio 11 efikasnost tradicionalnihnarodnih metoda lecenja. Majka mi se izlecila urinoterapijorn ad teske bolesti.

U pro Ieee 1998. go cline oboleo sam od isijasa i lecio sam se u stanu, nepokretan, oko 20 dana, posle cega su mi na VMA u Beogradu uradeni medicinski pregledi i predlozena operacija. Istog dana moj poznanik, doktor medicinskih nauka, profesor, savetovao 111i je cia prethodno pokusam lecenje kod narodnih lekara "kostolomaca". Posto sam poznavao jednog takvog u okolini Becgrada pozvao sam ga telefonom i ugovorio lecenje. Drugovi su me nepokretnog prevezli do .Jcostolomca", a vratio sam se preporoden. Mogao sam da sedim i hodarn. Osecao sam 'jos pomalo bol u desnoj nazi. Prilikom terapije izlecena mi je i ukocenost vrata i nekoliko prsljenova na kicrni koji su me godinama mucili. Predlozene su 111ios 2 terapije, ali je i jedna j bila dovoljna. Posle druge terapije osecao sam se odlicno. Vee su prosle dye godine ad tada a ja nemarn nikakvih problema. Kao sto kaze Malahov, prosao sam bez operacije. Kornplet knj iga Malahovai druge medicinske knjige, kao i specijalne uloske za cipele sa magnetima, dobio sam od prijatelja iz Moskve kada je saznao da sam oboleo od isijasa. Kada sam procitao knjige Malahova cdusevio sam se probJematikom koja se u njima razmatra, nacinom i jednostavnoscu stila izrazavanja, toliko prihvatljivim za siri hug citalaca. Shvatio sam da save ti i metode lecenja navedeni U ovim knj igama mnogima mogu pomoci pri lecenju, a mnoge

caki vratiti iz .mrtvih".
Primenjujern dosta saveta iz ove knjige. Bez clijete sam oko 6 kg, vitalniji sam i aktivniji iako nisam uradio ni jedno ciseenje. U zakljucku bih citirao zavrsni kolofon knjige Ciud-Ji (udzbenik tradicionalne tibetske medicine) koju Malahov cesto porninje i citira (koju sam, takode, preveo ali, nazalost jos nisam objavio): "Neka ani, koji su se zrtvovali na izdavanju teksta, duze zive, uvecavaju svoje vrline, bogatstvo i, izbavivsi se od tri otrova sansare najboljim lekom - otvaranjem ociju mudrosti, brzo dostignu nivo Bude, iznad koga nema nista".

smrsao

12

13

r
C]SCENJE ORGANIZMA

1. DEBELO CREVO
Samo mali broj [judi zna kakvu ulogu ima debela creva za odrzavanje vitalnosti i zdravlja naseg organizma. Ni drevnim mudracima, jogistima, tibetskim i egipatskim lekarima, takode, nije bila nepoznato da se debelo crevo mora odrzavati u idealnorn stanju, aka covek zeli da bude

zdrav,
U manuskriptu Jevandelje mira (sveta) Isusa Hrista 1Z I veka nase ere Hristov ucenik levan zapisao je: ". .. Un utrasnj a nee istcca je jos strasnija od spoljasnje. Zato onaj, koji se cisti same spolja, a ostaje necist iznutra, lici na grobnicu, ukrasenu bljestavim slikama, unutra napunjenu a dvratnorn pa k~· oscu. " Isus Hrist preporucuje i sredstvo za cistenje debe log Cleva - klistir, " ... Uzmite veliku tikvu (bundevu), sa stablom (lozom) velicine coveka; ocistite tikvu iznutra i napunite je recnom vodom, zagrejanom na suncu. Obesite tikvu na granu drveta, kleknite ispred Andela Vode i strpite se ... da voda prodre u sva vasa creva ... Molite Andela Vode da oslobodi vase tela od svih necistoca i bolesti, koje ga pune. Zatirn ispustite voduiz svog tela, da se sa njom izbaci sve ... necisto i smrdljivo, I sopstvenim ocima tete videti i svojim nOSOl11 osetiti sve gndosti i necistoce, koje skrnave Hram vaseg tela. I vi tete takode shvatiti, koliko je u varna postojalo grehova i mucilo vas nebrojenim bolestima", 15

Koliko jednostavnosti i istine II ovim recima i savetirua. A savremena mediciua se potrudila da odgovori inn drugn pitanja i da protumaci anatomij II ovog naizgled obicnog, a take vazncg organa covecjeg tela. 1.1. Anatorniju dehelogereva

Debelo creve je zavrsni deaprobavng trakta covekovog organizma. Njegovim pocetkom smatra so slepo creve, na cijem kraju uzlaznim delorn tanka creve ulazi 1.1 debelo creve. Debelo crevo se zavrsava otvororn crnara. Duzina debelog creva kod covekn u proseku iznosi oko 2 metra, U debelom crevu se izdvajaju elva deb: debelo i pravo creve (sl. J).

Precnik raznih delova debelog creva nije isti. Ked slepag creva i uzlaznog deb dostize 7-8 centimetara, a kod sigme svega 3-4 centimetra, Zid creva sastavljen je iz cetiri sloja, Iznutra je creve prekriveno sluzastom opnom. Ona stvara i izdvaja sluz, koja stiti zid creva i potpomaze cirkulaciju sadrzaja creva, Ispod sluzokoze je sloj masnog vlaknastog vezivnog tkiva (pcdsluznica), kroz koje prolaze krvni i Iimfui sudovi, Pored ostalog, tu se nalazi imisicna apna. Ona se sastoji iz dva sloja: unutrusnji cirkularni (kruzni) i spoljasnji uzduzni. Zahvaljujuci tim misicnim slojevima dolazi do mesanja i prenosenja sadrzaja creva prema izlazu, Serozna apna prekriva debelo crevo spolja. Debljina zidova creva na svim delovima nije ista, U desnoj polovini ona iznasi same 1-2 milimetra, a u sigmi - 5 milirne tara. N a slici 2 jasno se vidi da se debelo creve nalazi u trbusnoj duplji i da se dodiruje sa svim trbusnirn 01'Slika 2 - Rll1.meXtaj aebe/og creva II trbusno] ganima, ili je Ll njiduplji: hovoj neposrednoj bli- 1 - jetra; 2 - zeludac; 3 - iucni mehur; 4ZUllo

pankreas

(gllsleraca);

5 - bubrezi;

6-

J- slepo c('eva; 2 - uzlazui lieu creva (koloJIllSCelldell~~; 3- dcstut krivina erevu; 4 -poprecilo crevo (iw/oII/J'IIJlsl'el':ws); 5 -lev« kriviu« crcva; 6 - silazui deo ereI/O (kolondescendens]; 7 - Siglll.lI:· 6' - jJmi'o erevo (rektum}; 9 - C}'vuljuk; 10 - tnnko
,'J'(!I'(.l

Slik« 1 - Delovi dlfbe/og crcva:

mokracni mehur Kael muskaraca debelo crevo je spreda smesteno ispred mokracnog rnehura, semeuog mehura, prostate, a kod zena - ispred materice i. ispred zadnjeg zida vagine (rodnice}. Upalni procesi u tim organirna mogu se prenositi nil debelo creve i obratno,

16

17

1.2. Funkcije

debelog creva

Debelo crevo irna raznovrsne funkcije, ali cemo izdvoj iii i razmotriti samo osnovne, prema njihovoj vazaosti i zuacaju. a) Upijajuca U debelorn crevu su dorninantni procesi repsorpcije. Ovde se upi~aju glukoza, vitamini i aminokiseline, koje proizvode bak~ell}e crevne supljine, do 95% vade i elektroliti, Na taj nacm, iz tankog ereva u debelo crevo svakodnevno prolazi oko 200? grarna kasaste hrane (himusa). Od toga posle upijanja ostaje 200-300 grama ekskrementa, b) Evakuativna . U debelom crevu se nagomilavaju j zadrzavaju ekskrementne mase do njihovog izbacivanja, lako se ekskrememtn~ mase sporo krecu kroz debelo crevo (sadrzaj Cleva prolazi kroz tanka crevo (5 metara) za 4-5 casova, kroz debelo (2 metra) za 12-18 casova), one se nigde ne smeju zadrzavati. Pre, nego se osvr~emo na ostale funkcije debelog creva, ~azm?tncemo slucaj zadrzavanja evakuativne fu nkcij e.. Ukol~ko u toku24-32 casane dade cia praznjenja creva (stolice) ta pOJC1va svrstava II zatvor. se Jez.ik prekriven skramorn, disanje sa smradom (zadah 1Z usta), iznenadna glavobolja, nesvestica, apatija, sanjivost (pospanost),. m:x~nina \I, donjem delu stornaka, nadirnanje stoI1:aka, bolovi j krcanje u stomaku, srnanjenje ili gubitak ape~lta, . r~z~raZlji.vost, r::1Iacne misli, prisilna, nedovoljna stolica tipicni su sunptonu zatvora. Jed~n od najcescih uzroka zatvora jeste uzimanje V1S0.k:okal?ncne hrane male zapremine, Losa navika da se glad uto1i send;Vlcem sa cajem ili kafom dovodi do toga da se stvara u cTe~mlU malo ckskremeutne mase koja ne izaziva refleks na stol~cu. ~ezultat togaje cia po nekoliko dana nema defekacije. TO,~e 0~lg1edaL1. lucaj ~atvora_ Ali, cak i pri regularnoj stolici s vecina ljudi pat! ad skrivenog oblika zatvora. ~epravil:1<l. ishranaje prvi i. osnovni razlog za nastanak ave neprijatne pOJUve. Skrobasta i kuvana hrann, Iisena vitamina i 18

mineralnih elernenata (krompir, tesrenine ad sitno mlevenog brasna, obilno dodavanje masti, secera), pomesana sa belancevinastom hranom (mesorn, kobasicama, sirom, jajima, mlekom), prolaskom kroz debelo crevo ostavlja na zidovima .creva sloj ekskrementa - "talog". Skupljajuci se u naborimadzepovima (divertikulama) debelog creva, od tog "taloga" pri nedostatku vode - dehidraciji (tu se upija do 95% vode) stvara se ekskrement. Kako u prvom, taka iu drugom slucaju, u debelom crevu se odvijaju procesi truljenja i vrenja. Toksieni produkti tih pI~cesa zajedno sa vodorn dospevaju u krvotok i uzrokuju pOJavu poznatu pod nazivorn "crevna autointoksinacija". Profesor K.Petrovskij u clanku ,,]os jednom a ishrani njemm teonjama I preporukama (easopis "Nauka j 21vot", br.5-8, 1980) ist.ice: "Jos je Mecnikov 1..1. tvrdio: crevna autointoksinacija je glavna prepreka naputu za dugovecnost, U eksperimentima on je u zivotinje unosio trule produkte iz creva coveka sio je izazvalo izrazenu sklerozu aorte. Izrazena autointoksikacija moze se razvijati pri postojanju tri uslova: prvi, nedovoljno aktivan nacin zivota, drugi, ishrana rafinisanorn, pretezno masnom hranom sa malo povrca, zeleni i voca i. "treei, nervno-ernocionalna preopterecenja :i cesti stresovi, Sledeci vazan podatak jeste da su zidovi debelog creva najcesce .debljine 1-2 milirnetra. Usled toga kroz laj tanjusni zidic II trbusnju duplju lako prodiru toksicni eksudati (gnojni 'izlivi), truj uci najblize organe.jerru, bubrege, polne organe itd. Da biste proverili stanje svojih organa posluzite se sledecom jednostavnom metodom. Uzmite 1-3 supene kasike sveze iscedenog soka ad cvekle. Aka yam je posle toga mokraca tamna, znaci da je vasa sluzokoza prestala kvalitetno da obavlja svojufunkciju, Aka sok ad cvekle boji mokracu, isto taka ~:roz te zidove lako prodiru i toksiui, cirkulisuci po celom orgamzmu. Obicno se u cetrdesetirn godinarna naseg :livota debelo creve cesto puni ekskrementom. Ono se rasteze, deforrnise, pritisce i sa svojih mesta stesnjava druge organe trbusne
•• ••• "., ' ;l'

19

Stika 3 - Patotosko debclo

CI'l!I'(!, jS'f'I~/;rlllll~

uaslage ekskreiuenia

duplje. Ti organi izgledaju kao da su zagnjureni U ekskrementnu vrecicu. Ni a kakvom uormalnorn radu (funkcionisanju) tih organa ne maze b iti reci. Pazljivo proucite sliku J i procitajte objasnjenja HZ nju. Pritiskanje zidova debelog creva, a takode i duzi kontakt ekskrernentnih masa sa crevnim zidorn (postoji ekskrement, koj i se godinnma "taIo2.io" najednom mestu) dovode do slabe ishrane tog deb, njegovog slabog snabdevanja krvlju, prouzrokuju zastoj krvi i trovanje toksinima od ekskremeuta. Kao rezultat toga nastaju razlicita cboljenja. Zbog ostecenja sluzokoze razlicite vrste kolitisa; ad prevelikog grcenja .i zastoja krvi u samorn zidu debelog creva - hemoroidi i varikozno (sa kvrgama) prosirenje vena; ad dugotrajnog dejstva toksina najednorn mestu - polipi i tumori. masovnosti opisane slike moze se suditi prema statistickim podacima, koje navodi doktor rnedicinskih nauka, profesor v.P.Petrov u brosuri "Fakultet zdravlja' (broj 9, 1986).
>-

o

Pri profilaktickim

pregledima

prakticno

zdravih

ljudi

proktalgiena oboljenja (bolovi od 1000 ljudi .. 20

II cmaru)

ispoljavaju se kod 306

Objasnjenja uz sliku preuzeta su iz Ruske narodne medicine Kurenova i knjige Umesnost (veitina) samolecenja prirodnim. sredstvima Mantovanija Romola. Procitajte vih pazljivo. Nepravilna dijeta i nedozvoljene hernijske supstance, aditivi u hrani zagaduju i deformisu debelo creve. Na slici 1 prikazano je zdravo debelo creve kakvo hi trebalo da bude. Ali, U 99 ad 100 slucajeva one vise podseca na sliku 3. Obratite paznju ua presek debelog creva. Na njemuje 11 centru vidljiva prozracnost u ekskrementnoj materiji, koja se tame nalazila 20 i vise godina! Istaknuti nemacki lekar - hirurg obavio je 280 posmrtnih obdukcija i u 240 slucajeva uocio je priblizno takvu sliku, kao on slid. 3. Drugi lekar iz Londona, razrezavsi debelo creve jednog mrtvaca, izvadio je iz njega 25 funti (10 kg) starcg "okamenjel1og" ekskrementakoji i dalje cuva u velikoj tegli sa alkoholom. Neb hirurzi izjavljuju da do 70 procenata Cleva, koje su oni isekli, sadrzi strani materijal, gliste, a takcde i fekalije, stvrdnute kao kamen tokom vise godina. Unutrasnji zidovi creva se zato cine pokriveni materijalom koji je tu davno dospeo, vrlo cesto okamenjenim, Oni podsecaju na svod peci kame je potrebno pOfPWIO cis6enje. Doktor Lamur izjavljuje: "Mi mozerno sa potPU110l11 sigul110SCU reci cia je osnovni uzrok kod 90% teskih bolesti, oel kojihpati covecanstvo, zatvor i zadrska fekalnih rnasa, koje treba cla se izbacuju 1Zorganizma." Doktor Ilja Mecnikov u knjizi Izucavanjecovekove prirode navodi podatke, premakojima ad 1148 slucajeva Taka (tumor a) Cleva .koje je on razmotrio 1022, iIi 89 procenata, nastali su u debelom crevu. Samouki narodni lekar N.A.Semjollova u osvrtu na ovaj problem kaze: "Trenutno trovanje tela otrovima kroz crevnu pregradu stvara odredenu koncentraciju necistoca u krvi, Jedna polovina covecanstva sposobna je cia II telu zadrzi rastvarace necistoca - to su mast i veda. Ljudi se nadimaju, sire, uvecavaju. Druga polovina, verovatno, zbog svojstava svog Cleva i 21

L

..
odredenog redosleda II razmeni malerija, ue zadrzava rastvarace necistoca nego OL1] venu. Koncentracija necistoca u krvi kod poslednjih, nesrecnih, treba cia bude veca, nego ked ugojenih. Narodna mudrost je, shodno iskustvu, procenila tu prirodnu pojavu: "Dok debeli smrsa - mrsavi izdahne." Oba tipa pate oel zatvora, oel gomile nanosa, od trovanja sopstvenim ekskrementom, Organizam se truje polako, na trovanje se privikava oel detinjstva, sa penom u ustima stiteci svoje navike II ishrani, svoje voljene peljrnene, simike (sirnice), pite sa mesom, mlecne kase, mlad kravlji sir sa secerorn ujutru. Dakako l Snaga i danaknavikama, Ali, to 'ide take sve, dole bolest ne pritera uza zid, kada vam lekar, prema recima doktora Amosova, izda menicu, koju, avaj, niko ne moze da isplati." Takode postepeno, od detinjstva, razvija se atonija (mlitavost, malaksalost) debelog creva. Zbog trovanja zidova debelog creva, a takode i njegovog rastezanja ekskrementom, .nervi i mislci zidova debelog creva toliko se paralizuju, cLa prestaju da reaguju na nounalni refleks, peristaltika ne postoji. Otuda nella ni potrebe za defekacijom za duzi period. Zatvore podstice ignorisanje potreba za defekacijom jos iz detinjstva. Eva tipicnog primera koji sam uzeo iz knjige Mantovanija Romola Umetnost sopstvenog izlecenjo prirodnim sredstvima. .Kada na nekoliko minuta pre odmora ucenik oseca potrebu za nuzdom, ali trpeci, ne odlucuje da za to zamoli, 1Z straha da 111U to nece dozvol iti, da ce obratiti na sebe paznju ili zbog drugih razloga, antiperistalticki pokret odbacuje materijal u podudisajni cleo, gcle se on gomila. Nuzda se stisava ili cale potpuno nestaje. ZV0111 za odmor, clete se sa Za110S01l1 igra i nuzda ponovo c1ajeznake 0 sebi, ali one to opet trpi, misleci da ce unati vremena posle igre da ode u toalet, Sasvim neocekivano za njega dolazi vreme da se vrati u ucionicu, a nuzda_ takode daje znake 0 sebi. Ovoga puta, bojeci se prime.db1, ?n se ne odlucuje da zamoli za izlazak i cini sve napore da lS~}JL.Ako ~e takva zadrska cesto ponavlja ona ubrzo izaziva sm~nJen~~ akh\lnost~ 0 osetljivosti nerava, koji odgovaraj u na tu ft~nkCIJU. Refleksi ne daju potrebnu iritaciju, a. osecaj nuzde slabi, kao da odlazi u drugi plan. Dete cak .i ne primecuje, bez obzira 11a lose varenje, ostale tegobe (bolove) u glavi, smanjen uspehu skoli.jer tokom 4-5 dana uzastopce nije islo u toalet.' U zrelom dobu: j utarnja zUTba,necdgovarajuci toalet, cesta sluzbena putovanja tipicni su uzroci zbog kojih se javlja zatvor, To se posebno odnosi 11<1 zene. Od 100 zena koje se Ieee 95 boluje od zatvora. Trudnoca, posebno u drugoj polovini, takode podstice zatvor. uzrocima zatvora ] zagadivanja debelog creva ekskrementom vise reci bice U opisu ostalih funkcija debelog creva, c) Izlucujuca Debelo crevo ima sposobnost da jzlucuje II uzani otvor creva sokove za varenje hrane sa manj om kolicinom fermenata. Iz krvi U otvor creva mogu se luciti soli, alkohol i druge materije, koje ponekad nadrazuju sluznicu i pcdsticu razvoj bolesti, vezanih za sluznicu, Isto razdrazujuce dejstvo na sluzokozu debelog creva imaju slana luana i ljuta hrana. Po pravilu, stanje hemoroida se uvek pogorsava posle uzimanja haringi, suhomesnatih proizvoda ijela sa sircetom.

o

1.3. Uloga mikroflore

11

debelom crevu

Pre nego proucimo ulogu mikroflore u c1ebelom crevu treba znati koji mikroorganizmi ."caruju" U ovom delu naseg tela. U debelom crevu zivi vise od 400 - 500 razlicitih vrsta bakterija i mikroorganizama. Naucnici tvrde da u 1 gramu ekskrementa irna u proseku 30 - 40milijardi bakterija j mikroorganizama. Prema podacima Koande, covek sa fekalijama izlucuje dnevno oko 17 triliona mikrobal Namece se logicko pitanje, zasto ih ima toliko mnogo? Da li je pravilna funkcija debelog creva moguoa bez njih? Sledi zakljucak da normalna mikroflora debelog creva ne same da ucestvuje 11 zavrsnom delu procesa varenja hrane, vee 1Z vlakana hrane- proizvodi mnogobrojne vazne vitamine,
." Hranljiva vlakna su biljni materijal koji ne usvaja organizam: celuloza pektin, lingin itd., 0 cemuje detaljnije izlozeno u poglavlju 0 ishrani.

22

23

eminekiseline, enzime, hormone i druge hrauljive materije .. Reeju, mikroflora je bitan dodata~( unasoji.slmnri, ci.ni je stabilnom imanje zavisnom od okoline. U uslovima normalnog funkcionisanja creva bakterije i mikroorganizrni su sposobni do. sprece i u~jste naj H1zI~citij Ta~ogel:e i.Il1ikrob~."... ~ '.' Na pnmeT, crevm bacili smtetizuju 9 razlicitih vitannna: B1, B2, B6, biotin, panteonsku, nikotinsku i folijevu kiselinu, B 12 i vitamin K. UIJravO ti i drugi mikrobi imaju, takode, fennentativno dejstvo, jer razlazu hranljive materije po istom tipu, kao i fermenti za varenje hrane, sintetizuju acetilholin, podsticu unosenje gvozda u organizam; produkti zivo.fne aktivnosti mikroba imaju regulaciono dejstvc 11<1 vegetanvrn nervni sistem, a stimulisu :i nas imunoloski sistem, Za normalnu zivotllu aktivnost mikroorganizama potrebne su odredene okolnosti - malo kisela sredina 1. hranljiva vlakna, U vecini creva kod Ijudi koji se normalno Inane uslovi u debelom crevu su daleko ad potrebnih. Ekskrementne mase koje trule stvaraju alkalnu sredinu. A ta sredina omogueava razvoj patogene mikroflore. Kao sto je poznato, crevni bacili sintetizuju vitamiue grupe B, koji imaju ulogu tehnickog nadzora, sprecavaju nekontrolisani rast tkiva, lJO] acavaju imunitet, tj. ostvaruju protivkanceroznu zastitu, Godine 1982, u Iistu "Pravda" objavljeno je kratko saopstenje 0 tome, daje u Latvijskoj akaderniji nauka otkrivena sema narusavanja protivkancerozne zastite. 1z toga proistice da se pri trulj enju belancev ina u debelom crevu stvara metan, koji unistava vitamine grupe B. Pokazalo se claje doktor Gerzon bio u pravu kada je rekao c1aje rak - osveta prirode za nepravilno pOJede11LL hranu, U knjizi Lecenje nib 011 kaze CIase od 10 000 slucajeva raka9999 javljaju kae rezultat trovanja sepstvenim ekskrernentnim masama, a samo jedan slucaj usled stvarno nereverzibilnih promena organizma degenerativnog karaktera, Plesan, keja se stvara pri truljenju produkata hrane, PQgo~dlljerazvoju ozbiljne patologije II organizrnu. Sta POVOdPlll toga kaze teoretioar i prakticar magistar bioloskih nauka Arakeljan S,A., koji se bavi pitanjima

podmladivanj 11 organizrna ("Gradevinske novine", 1. januar 1985): . "U Matenadarani - cuveno:m svetskom muzeju drevnojermenskih rukopisa - postoje dela srednjovekovnih lekara, kao nil primer, Mhitara Geracija, gde se kao uzrok tumora priznaje plesan. Kao sto je poznato uzrok Taka kod co~ek~, 2ivoti11ja. i plica do dams nije poznat, Ali se zna, da hranjenje ptica svezirn, plesnjivim krompirom, naglo povecava broj obolelih ptica, . . .... S tim u vezi, glavni uzrok vecine srcano-vaskularnih oboljenja, prema mom. misljenju, - nisu naslage ho.lester~la (njega je mnogo manje nego sto se misli), vee plesni .. Ovim " problemom bavili su se i srednjovekovnij~nDenski l?kari.. "Kada se coveknajede ipri tome orgamzam ne prihvati sve pr~dllkte, c~eohrane truli. A 11p~esni, koja.se nL~V!ja, Jclij~:~me koje se usisava II krv, 1'aznOS1 po telu 1 pocinje da mce 1:~ najpogodnijim, tj .. oslabljenim tnestirna tela. To 1110gU biti delovi krvnih sudova, Klijajuci, spore dajuprodukt zivotne aktivnosti u vidu belih materija 81ic111.h vosku. To su jermenski Iekari nazivali "be1i rak", a savrerneni lekari skleroza. Prolazi vreme, proces se odugovlacir i tru Ieee creva .izaz~;aju regeneraciju plesni, koja napada zglobove, tJ. "prosh rak - u nasoj terminolcgiji artritis ..Dalje se pojavljuje c~epo., kome se u odlazu preradeni produkti, koje je covek prebacio LL nepotrebne u toj kolicini, I?e~onovalli. delovi P~',odLLkat~ Trane,. u. vi~~ ~ preradevina, nazrvaj II se "C1'111111 rakom - u nasoj ten11l11010g1Jl 'malignim tU.I11orol1.1, protiv kojeg nema zastite .. .. " . Na taj na611, ovde je prikazan lanac patologije - skleroza, artritis i Talc, koji imaju svoj pocetak (zametak) u debelom crevu. Kada ocistite debelo creve ij etru uvericete se u istinitost navedenog jer ce te ugledati plesan koja je 1Z vas izasla u vidu crnih komadica, Spoljasnji simptom stvaranja plesni. u ?rgm:1.zmu i degcneracije sluznice debelog creva, a takode c.Wlta:m]]10~e bice stvaranje crnih naslaga na zubima. Pri uspostavljanju poretka u debelom crevu i dovoljnom snabdevanju organiz~na vitarninorn A ili karotinom, te naslage ce same ad sebe nestati.

==

1':,

24

25

C,ovek koji S6 normalno 111'<1111 uvek.se nalazi u stauju skoro avitaminoze vitamina A.:P.ri tome postepeno, ali sigurno dolazi do degeneracije sluznice debelcg creva, narusavaju se procesi njegove regeneracije, To Je jedan ad uzroka, st.obas u debelom kohtis razlici oblicirna.polipi i srnece. Medutim, zdravlje se moze popraviti, 0 cemu ce biti reci u daljem tekstu,
crevu nastaje u tim ko zna kakvo

1.4. Stvaranje

toplote u debelom crevu

Razmotricerno jos jednu funkciju debelog creva koju je nedavno otkrila savremena uauka, ali za koju SLI znalij Os drevni mudraci, Debelo crevo j e svojevrsna originalna "pe6", koja zagreva sve organe trbusne duplje, a posredstvom krvi i ceo crganizam. JeT sloj ispod sluznice creva je najvece spremiste krvnih sudova, pa prema tome i krvi. Mehanizam dejstva "peei" je sledeci: pri realizacij i genetickog pro gram a razvojabilo kojeg organizma U okolnu sredinu se salje velika kolieina energije. Talco je dokazano da jaja.kokoske sama sebezagrevaju, a uloga kvockeje da odrzava 'oclrec1eml temperatura tog zagrejavanja. Mikroorganizrni, koji zive u debelom crevu, pri razvoju, takode, izdvajajuenergij LLII vidu toplote, koja zagreva venoznu krv i unutrasnje organe koji nalezu 11a debelo creve. Zato se ne bez razloga u toku 24 casa formira "17 triliona mikroorga111Z<lma!

Stika 4 - Debela

C!"(iVO kao 7,agl"clJlI{

krvi

gubitke toplote u vidu toplotncg zracenja (koje je usmereno nagore), nego horizontalni pclozaj, a takcde bolje podstice cirkulaciju krvi, Iimfe i energije (prema kineskim izvorima), koji se kreeu odozdo nagore i obratno, Priroda je sve veoma 111Udro, ekonomicno i skladno stvorila, 1.5. Energetska funkeija debelug creva

Obratimo paznju ponovo 11a slike 2 i 4. Prireda nije bez razloga smestila debelo creve 11<1 mesto gde se 11<1132i. Upravo takva konfiguracija 1 razmestaj creva doprinose najboljem zagrevanju trbusnih organa, krvi i Iimfe. Masno tkivo keje okruzujecrevo, sluzi kao svojevrsna toplotna izolacija, koja spreeava gubitak toplete kroz prednji zid stomaka i boka; pozadi leda sa snaznim misicirna, a dole kosti 1<:a1'11Ce sluze kao 0810nac i kostur te "peei", usmerava] uci toploru sa tok0111 krvii limfe nagore. Moguce Cia je to jedan od razloga koji doprinose da vertikalni polozaj trupa bolje CLLva toplotu i izaziva manje

01.0 svakog zivog bien forrnira se svetlucanje - aureola, koja govori 0 prisustvu plazrnencg stanja materije u organizmu - bioplazrne. Mikrobi, takode, imaju oko sebe svetlucanje - bioplazmu, koja napaja vodu i elektrolite, koje upija debelo crevo ...A elektroliti su, kao sto jepoznato.jedan ad boljih akumulatora i prenosnika energije. Ti energetski zasiceni elektroliti zajedno sa krvotokom i Iimfotokom raznose se po celom organizmu i predaju svoj visoki energetski potencijal svim celijama tela, stalno ih dopunjujuci, a takode dopunjuju sopstveno plazmeno telo orgamzma kroz sistem kineskih kanala."
'" .Ako kanalom provodljivosti knjige Pitanja bioenergetike, srnatramo elektrolit". Ovu frazu Alma-Ate, iz 1969,
U!ZBO

sam iz

26

27

o tome SU z11a11 odavno u drevnoj Indiji, Kini, Japanu i Tibetu. Deo stornaka oko pupka oni su nazivali "Pee Hara" , "Nabhipadma" (lotos pupka) itd. Taj cleo odgovara elementu vatra" i si1a111<1 transformacij e ne samo LL fizickom nego i Ll psihickom smislu (varenje hrane, prihvatanje, pretvaranje neorganskih materija u organske, a takode transforrnacija organskih materija u psihicku energiju). Tumaceci sarno fizicki smisao toga dela, iz navedenog postaje jasno zasto su drevni mudraci clebelo crevo nazivali "pee", odakle se uzima element "vatre", gde se obavlja transformacija organskih materij a u psihicku energiju (bioplazmu), o tome c1a toplotna i energetska funkcija debelog creva daju bitan doprinos energetici citavog organizma mozemo se prakticno uveriti. " Iskljucimo" gladovanjem debelo creve. Mikroflora ce prestati c1aizvrsava svoje funkcije. "Pee" se gasi, i mi osecamo da nam je hladno. Hodamo tromo i iscrpljeno, gubimo snagu. Ako je gladovanje - prema tvrdenju mnogih autora - kvalitetna dragocena ishrana na racun unutrasnjih rezervi, zasto se smanjuju temperatura tela i zivahnost? Glavni energetski ciklus- trikarbonske kiseline (ciklus Krebs a) - pcstoje kako pri gladovanju, tako 1pri jelu. Otuda hi prilikom glaclovanj a (ishranom unutrasnjim rezervama) proizilazilo samo .jedenje" samog sebe, bez gubitka temperature tela i gubitka tonusa dok se ima sin jesti, Ali, u praksi toga nema, prema tome i ne postoji. Verovatno je takva forma postojanja dornacina 1 mikrcorganizama, kao jednog organizma, vise energetski nezavisna, ekonomicna 1 stabilna, nego organizam bez mikroflore. Otuda je jasno zasto se pri dnevnom obroku Inane od 1000 kalorija, ali koji sadrze zive biljne produkte (voce, povrce, proklijalo zrno, orasi, kase) ljudi mnogo bolje osecaju 1 izdrzljiviji su nego kada pojedu 3000 1 vise kalorija dnevno .anrtve" kuvane hrane, koja ne daje hranu za mikrofloru, vee preopterecuje sistem za izlucivanje i dopunski mu oduzima energiju na otklanjanje i odstranjivanje stetnih uticaja, To je razlog sto savrerneni ljudi zebu, iako nose toplu odeeu i sto se brzo umaraju ne samo od fizickog nego i ad umnog rada.
28

JETRA

POLNE ZLEZDE

Slika 5 - Stillutli.~uCisistetn debelog creva
ZElUDACNE BOLESTI
BOLEST! STl'IASTE

ZLEZDEl

iBOLESTl MOKRACNOG
MEHURA

Stika 6 - Fannirunje "taloga" i bolcsti. Israfirano "talog"

29

1.6. Stimulisuei

sistem debelog creva

Nasorganizam ima posebne sisterne, nakoje stimulativno deluju raznovrsni uticaji spoljasnje sredine. Na primer, posredstvom mehallick?g nac1r~ivanja tabana stopala stimulisu se svi iivotno vazui orgam; posredstvom zvucnih oscilacija stimulisu se posebne zone na usnoj skoljci, takode povezane sa celim organizmom; svetlosni nadrazaji preko acne duzice stimulisu ceo organizam, sto omog~cava dijagnostiku, Na kozi se nalaze odredene zone, koje su povezane saunutrasnjim organima, takozvane Zaharina~ GeCk1. zone itd, Dakle, debelo crevo ima poseban sistem cijim se posredstvom podstice ceo organizam. N a slici 5 iz knjige Kurenoya Ruski narodni lecnik vidi se da svaki dee debelog creva stimulise odredeni organ. Ta stimulacija se obavlja na sledeci nacin: divertikula se popunjava obradenom (svarenorn) kasicom od hrane, u kojoj se bumo razrnnozavaju rnikroorganizmi, izdvajajuci energiju u vidu bioplazme, koja stimulisuce utice na taj cleo, a preko njega na organ, povezan sa tim delom. Aka je dati deo napunjen "talogom" ekskrementa, nema stimulacije. Postepeno se gasi funkcija c1atog organa, a. time i razvoj specificne patclogije. Kao sto pokazuje praksa, talog se postepeno nagomilava na mestima pregiba debelog creva, gde se usporava kretanje ekskrementnih masa. Na slici 61)[ii<azani su "talog" i najcesce bolesti. Tako, mesto prelaska tankog creva u debelo hrani sluzokozu 11osnog zdrela; uzlazni pregib ~ tiroidnu zlezdu, jetru, bubrege, zucni mehur; silazni pregib - bronhije, slezinu, ~al1kIeaS; krivine sigme - jajrrike, mokracni mehur, polne organe. Stimulisuci sistem c1ebelog Cleva ukazuje na neobicnu dovitljivost prirode i na njenn sposobnost da koristi sve sa maksimalnom koriscu pri minimalnim gubicima.

2. SISTEM CISCENJA ORGANIZMA I DEBELO CREVO
Postoji na hiljade bolesti, alije zdravlje samo jedno.
L.Bemes

Dosli smo do jos jednog vaznog pitanja. Karla ga razjasnirno, shvaticerno koliko istiue i11.1.a tome da ~ sve u bolesti ulaze na usta. Nas organizam irna mccan i visestepeni sistern C:lSCel1ja. Prvo u debelom crevu se neutralisu i izlucuju toksini .i nepotrebne hranljive materije. Sledeci st.epen za c:iscel1je je jetra. U nj oj se neutralise sve sto je d~i:\Io~ creva. Jetra ill ~llo.ze odbacivati kroz weni kanal u creva 1 dalje kroz creva obicnim .putem, ali ih moze i "zakapsulirati" u svojimzu~nn,n ~al1~l~m~i ostaviti tLL za ceo zivot. U jetri se takcde f01"U1uaJu JedmJel1JIT para, uz o~ove s~ sjedi~ljuju odredene ~l:ate"lije,P~l~?~CU kojih se ti otrovi lako izbacuju kroz poslednji stepen prociscavanja organizma ~ bubrege. . .. . Bubrezima.pomaze vezrvno tkivo. To su tetrve, zil~, zidovi sudova, tj. one celije organizma koje sluze kao kostur 111a koje se pricvrscuju radne celije. . .. Dakle vezivno tkivo apsorbuje raznovrsnu necistocu da hi krvotok bio cist. Kada postoji mogucnost za to vezivno. tkivo sve sto je apsorbovalo vraca u krv, odakle se potom necistoca izbacuje kroz bubrege. . o tome koliko vezivno tkivo moze apsorbovati u sebe, 11ustruje sledeci primer, koji navcdi JU.A.Andrejev: "Majka dclazi oel lekara vidno uznemiIe1!IT ~ saopstava porodici da Sll lekari njihovoj. kcerki progt~oz1Tab Sl_111t kroz nedelju dana. Place. KGi pupoljak ad ] 7 g?c11~a,lepo~~~a. ,:Zar De treba nesto uraditi"? - pita. Cela porodica Je u akciji, resem da podu svojim putem. Prvo smo ocistili jetru (0 tome ce bib
v'. • .

30

31

T
reci u daljem tekstu). Poceli smo opste ciscenje organizma gladovanjem. Dvadeset 05a111 dana ta mlada devojka dobijala je same vodu i klistire, svakcga dana 2 lei istira. Svakodnevno je iz nje izlazila ogromna kolicina necistoce. Devojka je sa 63 kilograma spala na 40 kilograma, Znaci 23 kil ograma necistoce nalazilo se u njoj, unutar celija", Ovoj prici dodajem same - unutar celija vezivncg tkiva kroz koje se hrane sve ostale - racine celije. Masno t1<.1vO takcde je svojevrstan "talozn:ik" necistoca, buduci da se rnaterije u njemu ne razmenjuju koliko je to porrebno organizmu. 0 tome N.A. Sernjonova kaze: .Ako su svi ti stepeni .kao pantljika' popunjeni, <1 takode aka se jede 11111ogokrobaste j masne hrane, koju opisani organi s ne izbacuju, ukljucuje se stepeuizbacivanja necistoca kroz SUIJljeorgane koji imaju izlaz spolja. Prvo se U Tad ukljucuje nosna duplja, Kroz nju se skrobne, masne i druge neeistoce izbacuju II vidu sluzi .. Otuda su sva nasa iskasljavanja i usmrkavanja. Ako se preoptereti i taj kanal za ciscenje, ukljueuju se dopunski: gajmorovi sinusi, slusni kanali uusima, kod zena vagina (bela pranje i druge izlucevine) cesto krmeljive oci. A kada i to nije dovoljno ili su zbog nelcog drugog uzroka navedeni kanali zatvoreni, ukljucuju se poslednja mikrcorganizama u vidu gnoja izlucuju se kroz .i nosnu duplju. Od toksicnog sadrzajn gnoja nadrazuje se i upaljuje sluzokoza pluca, nOSDeduplje sa svim posledicama koje proisticu otuda. lsti je i mehanizam nastajauja erozije vagine i up ale sredojeg uha i unutrasnjeg uha. Koza signalizira da je organizam preopterecen necistocama - odvratnim zadahorn, ospama, nriteserima, bubuljicama . ekcemima razlicite vrste. S tim u vezi treba napornenuti, da SLl i u zavisuosti od ishrane simptomi razliciti, no.primer, ad ishrane mesom - zaudaraju noge; ad skrobaste hrane sa secerom i masnocama pojavljuju se bubuljice, miteseri pri cemu je njihovalokalizo.cija na telu veorna razlicita: ~ice, leda,gnl~~i, straznjica, noge, ramena, I uopste, od nepravilne kOll1b.mac~j~ prcdukata ishrane pored navedenih pojava mcgu se javiti j furunkuli (~irevi). Pi vski kvasac, koj i se primenj uje kod furunkuloze, pcmaze bolje varenje i prihvatanje hrane zahvaljujuci vitaminima iz grupe B koji se nalaze u njemu. To omogucava da se u samorn zacetku zaustavi proces nepravilnog i nekvalitetnog prilrvatanja hrane, bez trulezi, koja se Iuci kao gnoj kroz furunkule. K vasac takode, normalizuje pH sredinu u debelom crevu. Upravota dva mehanizma, pored udarnog dejstva vitamina grupe B, cine osnovu lekovitog dejstva pivskogkvasca.. . Smanjenje toplotne funkcije debelog creva, zagadivanje organizma neeistoeama navodi na zakljucak da se uegde nagomilava sluz. Na primer, U gmdnimzlezc1ama kod~enn. Prvo u tim zlezclama smaojena je razrnena matenja u pOledel~u sa ostalim organizmom. Drugc, uzimanje hl.adne Irrane a posebno ohladenih napitaka, koji naglo hla?e taj cleo organizma, izaziva stvrdnuce masne i skrobaste SIUZI 1 formira ,,:kiste". .. Zbog sedeceg 11a(\111a zivota 1 rada naglo se koch krvotok u maloj karlici i dolazi do zastoja krvi. To je drugi uzrok, sto se upravo tu nagomilava sluz -leod muskaraca oleo prostate, a kod zena - u jaj nicima. .. . . . . .. . Najstetniji produkti koji izazivaju kistu grllCh.l J~lJn:ik~, tj. tumor prostate,jesll sladoled, s111rZ~11lt.a pavlaka (vrhnje), kisela strane

bronhije

se suditi po teskom, neprijatnom zadahu, koji pri disanju izlazi iz usta. Mnogi se trude cia odstrane taj zadah - talco sto redovno peru i ciste zube, ispiraju usta, koriste dezodorans. Medutim, zadah ostaje kakav je bio .i zato treba znati da je neprijatan zadah samo posledica, a uzrok je na suprotnoj strani. Ocistite debelo crevo i zadah ce nestati sam od sebe. Na kraju, sluz se stvara u sarnim plucima. Skrobaste i druge izlncevine u vidu sluzi Sll predivna hrana za patogene mikroorganizme. Ti mikroorganizmi, koji sa vazduhorn dospevaju u pluca, nalaze ovde idealne uslove za razrnnozavnnje - toplotu, vlagu i hrauu, Produkti prerade sluzi od

dva - pluca i koza, o tome da se u clebelom crevu odvija proces truljenja i druge nenormalne pojave stvaranjem stetnih gasova, moze

32

33

pavlaka (kajmak), hladno Pl1110111<lSIlO mleko. AJ(O ill cesto upotrebljavate, tada cere - kao sto kaze Miki Kus, specijalista 2Ja makrobiotiku, - obavezno imati kistu, U toj kisti spore plesni rastu kao na hranljivom tlu stvara se rak, koji metastazira. Mi ga sami lrranimo negujemo, a zatim se cudimo od eega je sve nastalo. Ako prvi lanac patologije: skleroza - rak - nastaj II ad necistog debelog creva, tadai drugi: preopterecenje sistema za 'izlucivanje - naslage sluzisnizavanje zastitnih sila organizma - rak, takode uastaju 1Z necistog debe log creva. Kao zaklj ucak navodimo odlornak iz knjige Umetnost sopstvenog lecenja (samolecenje) prirodnim sredstvima. Doktor Pose pise: "Ja sam ustanovio, cia se kod zena obolelih od Taka dojke, u 9 od lOs lucajeva uocava zadrska u radu creva, Ako bi se na 10 - 15 godina pre toga sprovela odgovarajuca profilaktika, kod nj ih se ne bi poj avio ni otok grudi, ni rak bilo keg oblika." Nije potrebno dalje navoditi ove primere patoloskih procesa koji nastaju od necistog debel og creva, Ono sto je bituo jeste - treba imati ZORA VO I CISTO debelo creve.

3. CISCENJE 1 USPOSTAVLJANJE FUNKCIJA

DEBELOG CREV A

Pre opisa rehabilitacije debelog creva, sumiracemo saznanja 0 tome sta treba uciniti da jedan od najvaznijih delova naseg organizma besprekorno funkcionise. 1..Uspostaviti cistocu debelog creva i normalizovati slabo kiselu pH sredinu debelog Cleva. To omcgucava da se likvidira glavno zariste zagadenosti organizma - da se rastereti sis tern za Ciscenje. Creva se zagaduju od nepravilne kombinacije hranljivih produkata, kuvane i rafinirane Inane, nepravilnog uzimanja tecnosti i-vestackih napitaka. Izbegavati hranu, koja izaziva zatvor i koja se jake stvrdnjava. To su sve vrste mesa, cokolada, kakao, slatkisi, beli secer, kravlje mleko, jaja, beli hleb, kolaci 1 torte. . Ne uzimati hranu elva, tri iii vise puta (prema G.S. Satalovoj cak i 10 puta) nego sto je dozvoljeno. . 2. Uspostaviti peristaltiku i zidove creva sto ce omoguciti debelorn crevu da u potpunosti izvrsava svoje

funkcije.
Ovaj proces narusava se i rastezanjem zidova creva ekskrementom, stvaranjem "taloga" usled ishrane toksicnim prodnktima; nedostatkom neophodne prirodne hrane; avitaminozom vitamina A; svesnim uzdrzavanjem od potrebe za nuzdom (stolicom); koriscenjem purgativa. 3. Uspostaviti mikrofloru debelog c rev a, jer: a) poboljsava ishranu ma racun dopunskih hranljivib materija i vitarnina, koji se sintetizuju mikrobima; b) regulise toplotne i energetske funkcije debelog creva, koja se ispoljava procesom norrnalizacije zagrevanja c.itaYog organizma ipovecanjem snage bioplazmenog dela orgamzma; 34

35

T
c) norrnalizuje creva, sto nas organizam cini vise Zlvotno sposobnim; d) normalizuje i povecava moe imunog sistema organizma, Disbakterioza nastaje od kuvane i rafinisane hrane lisene hranljivih vlakana. Upotreba lekova, uarocito antibiotika, remeti i unistava nasu mikrofloru.

3.1. Priprema

urgallizma

za Ciscenje

Pre nego sto se pristupi ciscenju to se odnosi on bilo koj i nacin ciscenja, treba obaviti priprerne koje se sastoje u smeksavanju organizrna. To je prvi i najvainiji postupak, ad cije efikasnosti zavisi uspeh procesa Clscenja. Sustina smeksavanja jeste u: prethodnoj pripremi, koja omogucava da se necistoce i toksini, rna gde da $U naslagani, pokrenu i dovedu do organa za izlucivanje. Zadatak same procedure cisceuju jeste same cia izbaci napolje to sto je pridoslo i nakupilo se II organima za izlucivanje. Krv iz debelog creva dolazi u jetru. Ako jetra ne uspe da neutralise bujicu toksina koji dolaze iz debelog creva, krv ih dalje raznosi po celom organizmu, gde se oni akumuliraju i izlucuju sto je na slici oznaceno strelicama. Organizam se rnoze smeksavati na razne nacine, U zavisnosti od toga sta coveku najvise odgovara. Glavni zadatak smeksavanjn jeste: opusriti, zagrejati i nahraniti organizam vlagom. To se postize odlaskom u vlaznu saunu, suvu saunu ill tusiranje toplorn vodom. Dehidriranim suvonjavim ljudirna vise odgovara topla kupka u kadi, gojaznima - suva sauna, a svima ostalima vlazna sauna. Starcima prija topla kupka, mladima- vlazna sauna. Duzina trajanja jedne takve terapije je ad 5 do 25 minuta sa OBAVEZNIM kratkim (10-20 sekundi) prohladnim ili hladnim tusiranjem nil kraju. Glavno sto treba osetit~ posle terapije smeksavanja jeste opusteno (oslabljeno) zagrej uno telo. Takvih terapija (reba imati od 3 do 5, a LL nekim slucajevima i vise. Sve zavisi od stepena zagadenosti orga-

j

Sliku 7 - Sistesu C;,Ul!lIja organizm« j debelog crevtu -debelo ('revo, 2- krv, 3- [etra, 4- bubrezi, 5- vezivuo tkivo, 6- niasno tkivo, 7- pluca, ,S'- koia, 9- zel'Ll'ld pO/IIi orgaui, IU- ceonl sinusi, j J- suzni kunul, J 2-s/ui'ni kanal, 13- Gajmorovi (maksilarni] sinusi, 14-IISIW duplja ijezilt.

nizma i svojstava izlucivanih necistoca. Treba ih primenjivati jednom dnevno ill svakog drugog dana prema mogucnostima i individualnoj izdrzljivosti toplote. Smeksavanje organizrna podstice uzimanje 20 gram a topljenog masla ujutru na gladan stomak, kao i blaga masaza maslom (uljem) celog tela ujutru, a zatim tusiranje toplom vodom. Ipak, treba zapamtiti, ugojenim osobama sa masuom kozorn j viskolll sluzi to ne odgovara. Njirna se preporucuje lagano trcanje,ko_je zagreva ceo organizam, pojacava cirkulacij LL i izbacuje necistccu kroz kozu. 37

36

T
3.2. CiscelIje
P0ll10CU

klistira

Posta ste organizam omeksali sa 3-5 terapija, maze se preci na ciscenje debelog creva, Prema ucenju prirodnjaka, svnko ledenje treba poceti sa rendgenskim snimkom debelog creva i njegcvim Cisaenjem. Pristupacan i efikasan nacin zit ciseenje debelog creva jesu ~ KLISTIRI. Prema drevnim medicinskim izvorima Ajuverdi, Czud-si, klistiri P0111aZU da se covekov organizam oslobodi ad 80% bolesti, Stoga se prema toj terapiji treba odnositi sa p~.tpunom ?z,?iljl1oscu. Autorje isprobao veliki broj razlicitih vanjanata k.hshra (sastav, doza, periodicnost It(1.).. Na osno:vu tog ekSl)~nmenta o1'or111.10je lien} pristup tom -probl~mu, aprnksaje pokazala daje takav pristup najefikasniji ad svih kOJI su poznati. Da bis:m~ u I)otp~l1lostishvatilipostupak klistiranja neophodno Je da razmotrnno sve detalje. Kao osnovauzima se vo~a, koja tnehanicki ispira sadrzaj debelog neva, ali za e]cs]~::remen.t "natalozen' na zidove to nije doveljno ..Obicno Be ~Odl cloda.J.e,sok od limuna (ill rastvor Iinrunske kiseline), jabukovo su·.ce, slab rastvor hipennangana ili drugi antiseptici i trave (kamilica, mlecnica i sl.). Te rnaterije delimicno n~rmahz10u kisel~t .sred·iI1LL debelorn crevu, deluju na u 1l111~ro.floIU,~,l~o~e(a" porrebne i nepotrebne mikroorganizrne i 1 gehllllcnomtmlJU sluzokozu. Na primer, rnlecika je dobro susi, Sta onda ciniti? Zakljtu~.~c se name~e sam: l-,!reba trazitj~ t~1.ater.ijukoja ce omogu~av.at1 da se otkida ,.,t~dog ; 2 - ingridijenti treba da nOlmal1ZuJl~ pH unutrasnje sredine i da selektivno sprecavaju patogenu mikrofIom, ne dirajuci onu koja je potrebna, j 3 - ona ue sme danadrazuje sluzokozu creva, T.akva icle~lna .materij a postoji U prircdi, a proizvodi je sam OTg~m_zatn.TOJe nJ~govo "velicanstvo." vlastiti urin (mokraca), Onje idealan po SVllU parametrima. 1) UrD:t.ne s~mo da ispira debelo creve, nego zbog. vece koncentracije soh, od one u plazmi krvi (razlika moze dostizati d~ 150 putal), ~11 na raeun osmozeaispumpava" vodu iz zidova debelog creva 1 cak iz prostora oko njega. To dovcdi ne same 38

do "ofkiseljaval1ja", vee i do odvajanja talcga.iekskrementa i sluzi iz trbusne duplje. 2) Urinima pH kiselu sredinu, 11 koricentraciji koja najvise odgovara nasem organizmu, Zato ne postoj i opasnost od predoziranja - nekima je on potreban vise, drugima manje. Zbog toga sto je urin produkt samog organizma, on selektivno unistava sve patogene U organizmu, ue dirajuci one sto je potrebno i korisno. N a taj 11a611 11 potpunosti i BEZOP ASNO uspostavlja se potrebna sredina i mikroflora debelog creva. Kod mnogih zivotinja, ria primer, ptica, objedinjeno je izbacivanje urina i ekskrementa ..Neka vas to nezbunjuje. 3) Urin, posebno vlastiti, ne moze u organizmu nista da nadrazi. Naprotiv, 011 otklanja nadrazivanje i leei gal U urinu organizam sam struktuira vodu, U njemu postoje vlastiti antiseptici, a hormoni, vitamini i belaucevine suo - najbolji regeneratori sluzokoze bilo keg dela orgarrizma' Za.klistiranje se maze koristiti kako vlastiti min, tako i urin zdravih (judi, posebno jednogcdisnje dece. Ipak autorjei efekat te terapije poboljsao VISESTRUKIM pcvecanjem. Radi toga je potrebno skupiti 2 litra urina ad bilo kojih ljudi, a najbolje od ukucana. Naliti ga u emajliranu posudu i bez poklapanjaposude kuvati dole ne ostane 500 grama, Kao rezultat dobija se univerzalna supstanca, koja se 11 potpunosti razlikuje ad zltkih sredina naseg organizma. Ohladiteje .i sa podgrejanom uradite klistir. Ako ste ranije radili klistire, tj. ako ste ih radili nekoliko puta, posle jednog ovakvog klistira mozete pomisliti cia vi uopste nisin niste uradili, buduci da toliko "blaga" moze izaci, a korne niste ni sanjali. Oseticete, pri tom, neobienu snagu i 1110C tog sastava, Zasto taka deluje? To snaino dejstvo objasnjava se sledecirnfaktorima .. · 1) Veda postaje drukcija, Ona poprima superstrukturu, Ostaju najpostojaniji zitki kristali "otpomi 11atemperaturu", koji prema istrazivanjirna naucnika Cine nas organizam neverovatno otpornim na sve vrste nepovoljnih uticaja, 2) Koncentracija soli u takvom urinu moze se povecati za 600 putal To je neobicna sila, koja ne same da "usisava" vcdu iz organizma, vee i zbog veoma jakog gorkog ukusa otkida polipe debelog creva sa mnostvom druge patologije. Veoma 39

T
S11<.12:nose stimulisu zidovi creva, peristaltika se j avlj a sama od sebe, Od 1-2 takva klistira beze gliste i drugi zivi mikroorganizmi, ali se pri tom ue gubi mikroflora neophodna nasem organizmu. 3) Usled terrnicke obrade u takvom urinu unistavaju s~ sve organske supstance, aljee zato stvaraju nove - ueorganske, nebelancevinaste, koje su visestruko snaznije od honnena, vitamina i drugog. Rezultat takvih klistira jeste jos brze normalizovanje pH sredine i mikroflore, obnavljanje sluznice, ali i peristaltike. OStTIl toga, Ieee se hemoroidi, polipoza, kolitis, paraproktitis. Ali i to nije sve: usled velike "llsis(lvajuce" sposobnosti u debelo creve dolazi tecnost iz cele trbusne duplje, povlaceci za sobom sluz ..Na racun toga, oslobadamo se patoloske sluzi (od koje se mozemo osloboditi samo dugotrajnim gladovajern), koja je j,zasela" u bubrezirna, pankreasu, na zidovima mokracncg mehura, u polnimorgauima itd. i ugrozavanjihovu zivotnu aktivnost, Oslobadajuci se s111z1, svi t.i organi se pono vo obnavljaju (preporoduju) - u sta ce te 5e sami uveriti. UCVTSCUjU se 11115i61 predelu prepona, koji ad sluzenja u (nagomilavanj a sluzi) slabe i pucaju. Smatramo da je to jedan ad glavnih faktora stvaranja kile (hematoma). Rasterecuju se svi sistemi za izlucivanje, narocito 110S11[1 duplj a..Mnogi ljudi sll primenjivali ave klistire i uverilj Stl se u njihovu delotvomost. Predostroinosti su neznatne, ali ill treba znati. 1) Kod jako ostecene sluzokoze debelog creva, 11a primer, gnoJnog kolitisa, upareni urin ce u pocetku izazivati bol, shean onorn od opekotina. Istrpite, iii klistir prefhodno uradite obienim urinom. Bol ukazuje na to cia se sve sto nije potrebno odvaja i da se 08te6e110 meso zalecuje ..Uskoro ce se formirati novo, zdravotkivo 1 vi necete vise osecati bol. NagIa_SRvamo da nije obavezno odmah pocinjati sa urrnorn ukuvanim 11a pari do cetvrtine prvobitne zapremine. U pocetku je bolje raditi klistir obicnitnurinom. Zatirn ga ukuvajte do pola, a nakon toga. do cetvrtine. Dalje se ne srne ukuvavati, jer S6 struktura vode 1Z najbolje energetske, heksaedarske prizme, pretvara U obicni sapun i efekat se gubi. 40

j

2) Moguca je veorna jaka kontrareakcija organizma na povisenu energetiku, koja se javlja kod takvog klistira. Od izobilja energije vas organizam se u pooetku moze ."prevrtati" i vi ce te se osecati veoma lose..Ona izravnava neujednacenost u energetici organizrna, pa kod kojeg je najizrazenija javljaju se i najvece kontrareakcije. Zbog toga treba poceti ad malog cia bi postepeno sve doslo u normalu. Kada smo upoznali ove osobine, pristupamo opisu same terapije. Aka budete radili sa vlastitirn urinom (preporucujemo vam cia pocnete sa njirn) , uzmite jedan litar, a aka klistir radite sa ukuvanim do cetvrtine litra pocnite sa 100-150 grama i postepeno povecavajte kolicinu dole ne dovedete do 500 gram a.. Ako ste gadljivi, jednostavno zasolite vodu, dodajuci u jedan litar vode 2 supene kasike kuhinjske.soli. U prvom slucaju (kada se koristi obican urin) primenjujte Esmarbovo lonce, II drugom (ukuvan urin na pari do cetvrine prvobitne zapremine) obicnu strcaJjku (gumenu krusku), Tehnologija upotrbe Esmarhovog lonceta je sledeca: nalijte 11 termoforurin i obesite ga na visinu do 1,5 metra iznad poda. Naglavak sa cevcice (trube) skidate i podrnazujete maslom ili vazelinom. Podvezite cevcicu, da ne hi isticala tecnost (ako ima slaviniea, tadaje zatvorite). Zauzmite IJOZU sa osloncem na kolena i laktove (karlica mora biti iznadramena), unesite trubu II anus na dubinu 25-50 centimetara, Zatim otpustite povez i postepeno pustajte tecnost u debelo creve.

UP OZORENJE I Ako debelocrevo ima patoloske naslage iii je previse napunjeno ekskrementorn, tecnost pri brzom unosenju moze da se izliva obratno iii da nadima tu malu
supljiuu, koja se nalazi ispred zacepljenja, izazivajuci bolove. Da se to 11e bi clogodilo, k011t1'o118ite ulivanje blagovremeno pritezite trubu prstima. Prema stepenu prolaska tecnosti sa prlj avstinom, povecavajte meduprostor. Pri tome disite polako, ravnomerno, ali duboko stornakorn - "istmajuCi ga pri udisaju i "uvlaceci ga pri izdisaju. Sve avo ce Yam omoguciti da izbegnete razlicite komplikacije i. neprijatnosti. Kada debelo creve bude ocisceno - dva litra tecnosti uliva se u njega za 30-40 sekundi Iako i slobodno.
>-

41

Peste ste uneli tecnost, lezite na leda i podignite karlicu. Mnogo je bolje, aka napravi te stoj na ramenima ('.,sarvangasanu") iIi zabacile noge iza glave ("plug"). U takvom polozaju ostanite 30-60 sekundi. Pri tom mozete jos uvlaciti 'i stomak. Usled ove raduje tecnost kroz silazni cleo creva prodire u pcprecuo crevo. Zatim lagano lezite na Ieda i okreni te se no desni bok. Tecnostiz poprecnog odeljka clebelog creva dospeva u tesko dostupni uzlazni odeljak i dalje 11 slepi, Upravo ta tehnika omogucava da se podjednako i u potpunosti ispere celo debelo creve. Pridrzavaj te se tih nijans ijer su proverene u praksi, U suprotnom, ispracete i izleciti sarno dec debelog oreva, ostavivsi patologiju - rasadnik buducih bolesti na njegovom zacetku u slepom crevu, Terapiju je pozeljno sprovoditi posle praznjenja debelog oreva, Ako pitate koje je vrerne pcgodno i koliko teba da traje klistir drevni lekari savetuju bilo koje vreme, a najbolje je od zalaska sunca do plVOg sumraka, Prema mom saznanju mime odlezite na ledima i1i na desnom boku 5-15 minuta, aka ne bude velike uuzde (potrebe). Zatirn mozete da se podignete i prosetate, Kada osetite potrebu za nuzdom - idite u toalet, Prednost urinskih klistim.je u tome, sto se oni sami zadrzavaju U organizmu koliko je potrebno. U pocetku potrebe za nuzdom Sl1 ucesralije i jace a zatim, sto je debelo creve cistije, one 511 rede. Zato se ne uznemiravajte, organizarn zna kada ga treba ispustiti, jer sve se zbiva poel njegovom kontrolorn. Seme sprovodenja urinskih. klistira su sledece: Vlastitirn urinom (iii urinorn mladog zdravog coveka, ili, jos bolje dece) jednol itarski klistir - radite svakodnevno 1I toku nedelje dana. Druge nedelje radite ih svaki drugi dan; trece=posle elva dana; cetvrte - nakon tri dana i pete - jednom nedeljno. Zatim se mogu produzitijedanput u toku 1-2 nedelje. Ovaj ciklus ponovite 2-3 puta u toku gcdine, u dane prolecne 1 jesenje ravnodnevnice, a takode (posebno tople} u janualTI- februaru, Sa 'ukuvanim urinorn ciklus izgleda ovako, Pocnite sa 100 grama.i krozjedan dan (svakog clrugog dana) povecavajte dozu jes za 1 00 grarna, Tako cete dostici dozu odSOO grarua, uradite 2-4 takva klistira, a zatim svakog drugog dana smanjujte dozu

T
,

za ].00 grama, dok ne dodete do prethodnih 100 grama, Dalj e mozete raditi JOO-150-gramski mikroklistirjedanput \l toku 1-2 nedelje. Ponovite ovaj ciklus naisti nacin kao i prethodni (vlastitim urinom) u istim rokovima. Ako se pojave kemp likacij e, ue povecavnjte dozu, vee uradite nekoliko klistira sa istorn dozom, a zatim dOZlL smanjujte. U sledecem ciklusu kod vas ce sve bit] normalno. Dajemo nekoliko ociglednih primera za primenu urinovih klistira, POLIPJ u debelom crevu. - Autor je i sam patio od njih. Isprobao je vise vrsta klistira (izmedu ostalog i sa mlecnicom, koja ked nekih ljudi jako SUS] sluznicu debelog creva, sto dovodi do kornplikacija), ali je efekat bio nikakav. Posle prvih 2-3 mikroklistira sa ukuvanim urinorn do cetvrtine, polipi su spontano poceli cia nestaju, Nikakav neprijatan osecaj pri tom nije uocen. 0 tome su mi pricali i drugi ljudi, koji su radili klistire, HRONJCNJ PARAPROKTITIS. - Moj bliski poznanik bolovao je od ove bolesti. Ranije je bio operisan, ali se posle izvesnog vremeua javio recidiv. U medici (perineumu) formirao se gnojni ell velicine pesnice i predstojalaje nova operacija, Autor ga je posavetovno da uradi elva puta dnevno mikroklistir (1 00-150grama)lIkllvanim urmom do cetvrtinei cla na perineumu stalno cldi oblogu natopljenu tim 1n;no111. 'Nakon 2 nedelje sve je proslo. Usput su iscezh i hronicni hernoroidi. Poznanik se seta kako Sll prvi mikroklistiri izazval i jake pecenje u pukotinamu i dubini gnojnog cira, Ali posle izbacivanja gnoja iz njih sve se izgubilo. Operacija i ostalo lecenje nisu bili potrebni. Vee godinu dana posle terapije moj prijatelj nema nikakvih recidiva .. ZATVORl GLISTE, GUB/TAK APETITA I GLAVOBOLJA. - Meni je sa zahvalnoscu dosao 70-gocl~isnji muskarac (visokog vojnog obrazovanja) i ispricao da je patio ad navedenih bolesti. Posle citanja moje knjige a urinoterapiji uradio je 2-3 mikroklistira urinom ukuvanim do cetvrt111e. One sto se potorn sa njim dcgadalo neobicno ga je zadivilo. Odjednorn je iz njega izaslo nekol iko krupnih glista U obliku solitera 1 ugrusei sluzi u obliku meduze. Posle toga orevo je 43

42

i
proradilo samo, apetit se vratio , nestalaje glavobolja od koje je bolesnik patio vise godina. 0 izlecenju od zatvora i glista autoru su pricali 1 drugi ljudi. Ali, dalje ispovesti i kazivanja necemo navoditi. OSLOBA£JANJE OD SLUZIU PREDELU STOMAKA. - 0 ovome se autor uverio eksperimentom 11a samorn sebi. Nestalo je prerhematomskostaoje (ostri bolovi u preponama pri naglom podizanju tezine od 10 do 20 kilcgrama sa poda); znatuo se povecala osetljivost za vreme polnog akta i uopste pojacala se polna funkcija; prestalo je izlucivanje sluzi iz nosne duplje; iscezao je hronicni kolitis, To su potvrdili i moji sledbenici. Prirnera blagotvornog dejstva urinskih klistira ima jos (posebno je efikasan za lecenje zenskih bolesti), ali je i ovo dovoljno, da bi smo se uverili u efikasnost slicnih klistira. Ipak, ako vam oni 1Z bilo kojih razloga ne odgovaraju - mozete koristiti druge, manje delotvome klistire: sa kuhinjskom solju, limunskorn kiselinom (l kafena kasicica kiseline na 2 litra vade), jabukovim sircetom 4-6% (2-3 supene kasike na 2 litra vode) -i tako dalje, postupajuci prema uputstvu kao sa obicnirn urinom. Slicni klistiri 11.10gu se poboljsati ako se koristi zagrejana do 38-40 stepeni otopljena (odmrznuta), namagnetisana veda. Navescemo jos ueke interesantne i korisne vrste klistira koje preporucuju Ajuverda j Czucl-si. Autor ill je isprobao na sebi, a primenili su ih i drugi Ijudi. Ovi klistiri posebno se preporueuju osobama cij i je organizam sidon dehidraciji, tj. koji imaju losu cirkulaciju (stalno hladne ruke i noge), Slicr;i simptcmi javljaju se kod osoba neznetelesne grade sa suvom, perutajucom kozom kojima je uvek hladno. Takvi klistiri posebno pomazu zimi kada je hladno i suho vrerne. . Sp~lj~ll simptomi dehidracije i hladenja organizma (prema ajuverdi, iz ravnoteze je izasao zivotni princip vetar - dosa Vata) jesu: prekomerno stvaranje gasova, zatvori ili ovciji ekskrement, :bolovi u slabinama, sakrumu (krstima), preponsko-slabinskim zglobovima (kukovima), produzene menstJ:u:~ije, gubit~k. semena, suvoca i perutanje koze, zimogrozljivost, gubitak suage, mrsavljenje. Ako imate takve iii slicne simptome, narocito za vreme hladnog, suvog doba 44 godine, primenjujte sledece mikroklistire svakcdnevno ili svakog drugog dnna da biste se postepeno oslobodili tih rnuka.
Klistiri se rade na sledeci

nacin: u 100 grama obicnog

mleka

do dati 20 grama istopljeuog mas laca. Sve zagrejati cia bi se maslac rastopio .j toplo, pomocu spricaljke, uneti II anus. Ovu terapiju pozeljno je primenjivati pri zalasku sunca. Zatim cdlezati ..Po pravilu, organizam zudrzava ovaj sastav onoliko koliko mu je potrebno, Kao rezultat ove tenrpijesupstanca (koja se nalazi na kvantnom nivou), koja je 1.1 organizmu izazvala suvocu i hladnocu, upija se i neutralise. Suvoca i tvrdoca neutralisu se vlagom mleka i orneksavaju maslacem, a hladnoca-c toplotom.kojaje bila u mleku i dOPUDSki se pojavila pri njenom kiseljenju. Po pravilu.jiosle 2-3 takva mikroklistira stolica postaje meka, laka i u vidu kobasice, Vi rnozete jsprobati nekoliko smesa za klistiri izabrati najpogodniju za sebe, Gojazni ljudi treba da imaju na umu da slicni klistiri L110gu povecati kolicinu Sh1Z1 u njihovotn organizmu, pa ih zato treba primenjivati obazrivo. Prva smesa: mleko (100 grama), pretopljeni maslac (20 grama) - protiv zatvora, ovcjeg ekskrementa, stvaranja gas ova (normalizuje se i mikroflora) , isusivanja i dehidracije orgamzrna. Druga smes»: osnova je kao kod prve smese (mlekoi

pretopljeni maslac), plus prstohvat dumbira ili bibera, oclnosno aleve paprike ...Ova smesa pomaze u slucajevima kao i prva, ali dOFU11.ski neutralise sluz u organizmu, Zbog toga se
preporucuje gojaznim ljudima. Treca smesa: osnova kao kod prve, sa dodatkom'h kafene kasike (5-10 grama) kuhinjske soli. To pojacava dejstvo prve smese. Cetvrta sniesa: osuova kao ked prve smese, sa dodatkom J/2 kafene kasieice ili jedne supene kasike jakog ekstrakta pelina iii 1/2 kafene kasike sob ad belog luka. Ovo veoma dobro pomaze ked zucnih poremecaj a. 45

..
Kao zamena mleku ili njegovom razblazivacu (50 grama prema 50 grama) moze se koristiti odvar od mesa (narocito ov~jeg). ili kostiju. Sve te pojedinosti, svaka na svoj nacin dejstvuju na orgamzam, smeksavaju ga, smanjuju sluz iii iuc. Pr.ema tome, delo~ug za stvaralacki pristup vlastitom zdravlju - korenu orgamzrna - debelom crevu je obiman, Zato probajte, birajtenajbolje za sebe.i ozdravljajte, p.os~~.ste ocistili debelo creve, mozete jedanput u 2-3 nedelje ih jedanput tromesecno primenjivati idealni metod za ispiranje CELOG trakta za varenje hrane - Sank Praksalanu, 3.3. Sank Pl'aksalana 3. Ispij te caSu j uradite seriju pokreta, Za vreme tih pokreta veda ce polako prolaziti u creve, ne izazivajuci gadenje iii povracanje. Produzite sa naizmenienimispijanjem case vode i pokretima dok ne popijere svih 6 cusa vode. Tada treba iei u toalet, Obicno do pIve evakuacije dolazi skoro odmah. Posle prve porcije necistoca, koja ima formu eksla::ementa, slede druge, rnekse, a zatim i tecne. Ako do toga ne dode odrnah ili u roku od 5 minuta, treba ponoviti kretanje, ne pijuci vise vodu, azatim se vratiti 1I toalet, Ako nema ocekivanog rezultata, treba zadejstvovati evakuaciju posredstvom ispiranja (pola litre yodel, koje se vrsi obicnim sredstvima (kruska ili po Jokeru), Cim sifon bude zadejstvovan, to jest cim krene prvi ekskrement, ostalo sledi autornatski. Jedan savet: Posle svake posete toaletui upotrebe obicnog toaletnog papira top 10m vodom opratiemar, osusiti ga i namazati zejtinom (uljem), cia hi se sprecilo nadrazivanje od soli. Neki osetljivi ljudi pcdlozni su tom slab 0111 nadraZaju, koji se moze lako spreciti. Posle tog prvog praznjenja treba ponovo ispiti casu vode, nastaviti kretanje, zatim se vratiti u toalet i svaki put ce doci do evakuacije. Prcduziti tako naizmeuicno: piti vodu, raditi vezbe i ici u toalet, dok veda ne pocne cia izlozi eista kao sio je uneta u organizam. U zavisnosti oel zagadenosti creva bice potrebno od 10 do 14 casa, retko kad vise. Kada buclete zadovoljni rezultatom, to jest kada veda bude dovoljno cista, prema vasem misljenju, 11a izlazu, treba da prekinete terapiju. Vi cete ici u toalet j nekoliko puta, a zatim mozete popiti 3 case neslane vade i uraditi Vamana-Dhouti (stavite dva prsta u usta c1abiste izazvali povracanje), To ce iskljiciti sifon i u potpunosti isprazuitizeludac, Prema tradicij i jogisti uvek vezbaju Vamana-Dhouti pcsle Sank Praksalane (slika 8). Prva vema Polazni polozaj: stojeci, rastavite stopala priblizno 11a 30 ceutimetara, prepletite prste ruku, dlanove okrenite nagore. Dobroispravite leda, disite normalno.

~ ~ar;,k Pral:salana iIi V,:risara - oznacava "poslllpak skoljke , zat~ st~vodaprolazlJa-ozJcanal za varenje hrane kao ~roz praznu s~oIJku. ~ oda, progutana kroz usta, prolazi kroz zeludac, a zat11TI, rostim tokorn, dostupnim svim smrtnicima p kro~ eel? crevo sve do izlaza iz njega, Vezba traje dok ne pocn~ da izlazi voda iste prozracnosti, kao sto je usla.
Priprema Zagrejati voelu do t~l11perature tela, posoliti je prema proracunu ~.-6 gra~l1a na litar, sta je 1l:l110go manje nego sto je konce~traclJa soh 11 krvnoj plazmi (mala supena kasika zaravmena ~la litar vade). Vocla mora biti zasoljena, jer bez pnmese soh ona hI se apsorbovala posredstvom OSl.110Zekroz sluzokozu i zati1l11zl~eivala u vidu rnokrace, a ne kroz zaduji prolaz Cemar). A:1coJ~ veda odvise slana, mozete smanjiti koncentraciju soh da bi voda postala prihvatljiva za vas. Pogodan momenat . . Najpcgcdniji 11.10me?at je uj urru na gladan stomak. Celo lS~JlranJe,kao sto po~~uJe pIaksa~ traje jedan cas do cas i po, a prema stepenu usvaJanJa_45-60 rmnuta. Postupak za prolazak vcde .kroz kanal za varenje Inane. 1. Popijte castl slane vode .. 2. Odmah llraditeprop'isane pokrete. 46

os

47

v ENTIL

ZDRELA

~,~~--r--

VENTIL SFINKTER

OODI

VENTlL BAUSIJEVA
...... -----CMAJl. (ANUS)

1
OKRET UU2VO POGLEDATI

1.

w:. DESNUPETU

Stika 9 - Sellla protaska

voile kroz iellu/ftcllo-crcl'lli trakt

3

Ne pokrecuci gornji cleo trupa, naklonite se 11a desnu stranu, ne zadrzavajuci se u krajnjem polozaju 'ispravite se i odmah se uaklonite na desnu stranu, Ponoviti to dvostruko kretanje 4 puta, to jest napravite 8 naklona, naizmenicno ulevo i udesno, sio ce varn u krajnjem slucaju oduzeti aka deset sekundi. Ti pokreti otvaraju ulaz zeluca i pri svakom pokretu (naklouu) deo vode prodire LL 12-valacno crevo iz Zeluca. Na slici 9 prikazana su ventili-vratanca, koja treba otvarati pomocu izvedenih pokreta . .Druga veiba Ova vezba primorava vodu cia se krece prema tankom crevu. Polazni polozaj je ish, ti. stojeci sa rastavljenim stopalima. Ispravite desnu ruku horizontalno i savijte levu ruku take da .kaziprst i veliki prst dodiruju desnu kljucnu least. Zatim okrenite trup, usmeravajuci ispruzenu ruku unazad sto je moguce dalje, Gledajte u vrhove prstiju. Ne zaustavljajuci se na kraju okretaja, vratite se odmah u pocetni polozaj i napravite zaokret u drugu stranu. Ova dvostruko kretanje rreba ponoviti 4 puta, Vezba treba da traje 10 sekundi, 49

a
Slilca 6' - Ve1i)(J" VflIIlUfUl-Dlwuti"

48

Teca veiba Voda prcduzava
sledecoj vezbi: izvedite

da dolazi
varijantu

II

nogu i dlanovidodiruju pod. Shodno tome, kukovi ostaju iznad zernlje. Stopala su rasirena priblizuo za 30 centimetara (sto je veoma vazno zapamtiti}. Kada ste zauzeli polozaj, okrenite glavu i trup dokne ugledate suprotnu petu (tj. ako se okrecete udesno treba da gledate LL levu petu). Ne zadrzavajuci se u krajnjem polozaju vratite se u pocetni polozaj 'i isto uradite na je 10-15 sekundi.
clrugu stranu. Ponovite 4 puta
1)0

i.K bra", s tim sto sumo palci

tanko creve zahvaljujuci

pripijeno uzunutrasnju stranu kukai ne prolazi na drugu stranu. Rame je zaokrenuto sto je moguce bJize savijenom kolenu, a If up je blago povijen unazad. Ruke se oslanjaj II 11<.1 savijeno koleno , koje sluzikao poluga za zaokretanje kicme i prit iskanje

kuka prema donjem delu stornaka. Moguci neuspesl Ako posle 4 ispijene case, na primer, osecate da sadrzaj zehlca ne prolazi uorrnalno u creva i da je nastao osecaj prepunjenosti, koji izaziva mucninu, znaci da se "ventil" izrnedu zeluca i 12-1Jalacl1og creva uije otvorio kao sto bi trebalo. Ponovo uradite 2 iii 3 pula seriju vezbi, ne piju~.i vise vodu. Nestanak mucnine pokazace da je prolaz otvoren. Cil11 je sifou zadejstvovan, nema teskocai vi mozete produziti proces. Kod nekih osoba moze se dogoditi cia prepreka ad gasova iz produkata vrenja sprecava cia se sifou zadejstvuje. U tom slucaju dovoljno je rukama pritisnuti stomak Tli uraditi Satvangasnnu (stoj na ramenima) zajedno sa 4 ostale vezbe. U najnepovoljnijem slucaju, ~i. ela se veda u potpunosti b zadrzava u zelucu; preostaju yam dva 'resenja: izazvati povracanje zagolicavsi osnovu jezika sa elva prsta desne luke da bi se nadrazio refleks povracanja. Do olaksanja ce doci radikalno i istog trenutka. Iii uista ne raditi. Voda ce se evakuisati sam a ad sebe u vidu mokrnce. Posle ave vezbe treba se odmoriti i izbegavati gladovaoje. Prvo uzimanje obroka Posle Smik' Praksalane obavezno se treba pridrzavati sledecih uputstava: ne jesti ranije Gel 30 minuta posle vezbi ni kasnije od jednog casa posle zavrsetka vezbi. Apsolutno se ZABRANTUJE da se probavui trakt ostavi bez hrane vise oel jednog casa posle vezbe. PRVO JELO bice od kuvanog pirinca (ali ue iz celog pirinca cija bi ljuska nadrazivala sluzokozu creva), kuvanog na vodi i cakprekuvauog, tj, zrna treba cia se tope u ustima.Pirinac moze biti priprernljen sa blago zasoljenim paradajz sosom, ali bez bibera kao prilog. Pirincu se maze dodati dobro prokuvana 51

elva pokreta.

Vrerne za vezbu

Cetvrta veiba Vodu, kojaje dospela do kraja iankog creva, treba provesti kroz debelo crevo posredstvom cetvrlog i poslednjeg pokreta, On je najslozenij i iz cele serije pokreta, iako dostupan svakorne, izuzev osobarna .. koje pate oel oboljeuja kolena ili meniskusa. Ti 1judi mogu pribeei nize opisanoj varijanti. Pocetni poloza]: A) cllcnite, sa stcpalima rastavljenim priblizno 30 centimetara, pri eemu se pete JJostavljaju sa spoljasnje strane kukova, a ne pod straznjicom. Sake polozite 113 kolena, koja su rastavljena priblizno 30 centimetarn; B) okrenite trup j postavite leva koleno na pod jspred suprotnog stopala. Dlanovirna gurajte naizmenicno desni kuk prema lev om boku j levi kuk prema desnom boku take cia prignjece polovinu stornaka i pritisnu debelo creve. Gledajte iza sebe cia hi se pojacao zaokret trupa i izvrsio pritisak -U3 stomak. Za vreme prethodnih vezbi bilo je beznacajno cia li prvo poceti na desnu stranu iIi on levu stranu. Za ovu vezbu preporucljivo je pritiskati prvo clesnu stranu stomaka. Kaoi sve pretho~ue vezbe i ove vezbe treba uradiri 4 pula 1I trajanju od 15 sekundi. Varijanta cetvrte veibe . Za ovu vez~~ uzima se pocetni polozaj ad Ardha Matsiendrasana (savijena poza), Pri tome, stopalo je jednostavno 50

.._.

I

levioa ili rnrkva. Zajedno sa tim jelorn treba pojesti 40 grarna maslaca. Mozete ga pomesati sa piriucom iii pojesti kasicicom. Pinnae se maze zameuiti skuvanom psenicom, ovsem itd.

prevaspitavanje creva."

creva. Pri tome se ne rastezu zidovi debelog

Napomena
Pinnae se ne sme kuvati na mleku. U toku 24 casa, posle vezbi, zabranjeno je piti mleko if kefir. . .~sim t?g~, u toku tih 24 casa zabranjena su kisela jela i .naprci (to Je jedan od uzroka zabrane kefira), voce i SVeZe povrce, Hleb se dozvoljava za vreme drugog jela posle vezbi, Za vreme drugog jela pio sam sok od mrkve ilijabuke sa sokorn od evekle (u odnosu 1:4 ili 1:5) jeo sam salatu i osecao sam se norrnalno ..Prerna tome, odnosite se prerna ovim preporukama stv~rala.cl(J. Nakon 24 cas a mozete se vratiti uobicajenom rezimu ishrane, izbegavajuci, ipak, svaku prekomernost i meso.

Povoljni uticaji
Pored toga sto cete ocistiti ceo probavni kanal, oseticete j cl:rugepovoljne efekte: sveze disanje, debar san, nestanak ospi sa lica i tela. Ako se budete hranili prema opisu datom u claljem tekstu, isceznuce telesni mirisi .. Pri tome se tonizuje (okrepljuje) jetra - sto se primecuje prema bojiprvih ekskremenrnih praznjeuja - i druge zlezde, povezane sa probavnim traktom, posebno pankreas. Slucajeve slabije izrazenog dijabetesa sa uspehom su Iecili lekari Lonavli (prirodnjaci SM) sprovcdenjem Sank Praksalane svakog tre6eg dana u toku 2 meseca. Ova terapij a

propracena je odgovarajucim rezimomishrane itd.
Po svoj prilici, Langerhansova ostrvca, razmesteua
u

Pice
Apsorbovanje slane vode, posredstvom visoke esmozne aktivnosti, privuci ce deo tecnosti iz krvi u crevnu sredinu. Na taj. l1aCin~tecni deo krvi protice u smeru, suprotnom obicnom usisavanju, prociscavajuci, prj tome, IVIIK.RODLACICE tankog i debelog creva. Upravo ovaj podatak cini unikatuom Sank Pra~st~lanu. ~e ]J_oznajem ni jedno ci8cenje, koje bi tako do?ro oels.tdo nase mikrodlacice (glikokaliks) kao nnvedeni univerzalni porozni katalizaror od cije efikasnosti uzlavnom zavisi i nasa ishrana, > e» ., . U.vez~sa tim kod vas ce sejavljati prirodni osecaj zedi. Ne ~IZll1.;ilJten~kak:~l.teco~st, c~kJ,;i c.isill vodu, pre prvogjela, zato sto cete prcduziti da hranite S.I[OO, tJ. da idete U toalet, Za vreme prvog jela i. :posle njega mozete piti vodu ili blage .ekstrakte (odvnre), 111kao 8to sam ja cinio - sveze iscedene sokove. .

pankreasu, Iuce vise insulina pod uticajem opste stimulaoije te zlezde. Ciscenje probavnog trakta povlaci za sobom pravilnu asimilaciju hrane i, s110000 tome, primorava na gojenje mrsave, a 11amrsavljenje one kojima je potrebno cia izgube tezinu, Kontraindikacije
Kontraindikacije su rnalobrojne, Osobe koje pate od cira na zelucu treba, to se podrazumeva, da se uzdrze od Praksalane iprvo da se izlece od svoje bolesti. lsto se odnosi i 11a ljude koji pate ad j akog ostecenja probavnog trakta, dizenterije, proliva, jakog kolitisa (kod hronicnog kolitisa bolesnik moze imati olaksanje od te vezbe, koja se praktikuje van kriznog perioda), jakog apendicitisa i od ozbiljnih oboljenja kao sto su tuberkuloza creva i rak. Ove vezbe su efikasne u zavrsnom lecenju oksiuroze (belih glista). U stvari kada se evakuise ettav sadrzaj creva, tada se ghste (helminti) zajedno sa jajascima izlucuju napolje. Ali, dlacice su tako mnogobrojne da poneko jajasce uvek moze da umakne.

ni!<0ga nece zacu~ltl. Ekskrement

To sto ce se eksk.rement pojaviti rek kroz 24 iii 30 casova, ce biti zlatast, zut i bez mmsa, kao ked dojenceta. Lien, koja pate od zatvora, mogu raditi Sank Praksalanu svake l1edel~e, a1.iS~:110 sa 6 casu vode, U tom ShLCajU ceo ciklus se sprovodi priblizno za oko 30 minuta, To je najbolje .

*

Klistir rnoze cia bude stetan ako ga voda koja brzo dospeva II debelo creve jako rasteze, izazivajuci bol, Da do toga ne bi doslo postepeno tivodite

vodu, stiskajuci cevcicu (trnbicu) prstima

52

53
I

Sank Praksa1ana- recju - izvrsna stvar, Uverio sam se u to licnim eksperimentorn. Jedino sto mogu da eloelam OS110Vn0l11 tekstu, jeste: da biste Sank Praksalanu sto brze uvezbali 11 pocetku je praktikujte jedanput u dve neclelje. 3.4. Ishrana za prociscavanje

Veliki prirodnjak Po] Breg izmislio je efikasno sredstvo za uspostavljanje Cistoce clebelog ereva - gladovanje. Ako gladujete jedanput neeleljno u toku 24-36 casova pomoci cete organizmu cla dobije dopunsku energiju, koja se ranije gubila preradorn i asimilaeijom hrane, a sacla se koristi za druge potrebe organizma. Za to vrerne se ekskrementni kamencici donekle "otkise1javaju" od zidova creva. Prvo jelo posle tog uzdrzavanja - sveza salata od mrkve i kupusa bez dodataka (zacina) i rnasla sluzi kao svojevrsna metla, koja guli iizbacuje "taIog" napolje. Slicnu salatu izmislio je i nas V.S.Mihajlov. 3.5. Obnova celija i nerava debelog creva

Preci cerno na obnovu zielova i nerava debelog creva, Sta povodorn toga kaze doktor Voker: "Na osnovu eksperimenata mi smo ustanovili, c1aelebelo creve ni u kom slucaju ne moze da se razvija i radi norrnalno, ako se covek hrani samo kuvanom iii preradenorn hranom. Zato je skoro nernoguce naci coveka kod kojeg je debelo crevo idealno zdravo. Ako se osecate lose, (reba pre svega da sprovedete seriju ispiranja clebelog ereva k1istirom. Posle toga svezi sokovi od povrca omogucice proees regeneracije. Ustanovljeno je da je najbolj a ishrana smesa sokova sargarepe i spanaca, Recepte za sokove uzeo sam iz knjige Svez! sukovi od ponca. Kolicina sokova data je u uncama. Unca je jednaka 28,3 grama. Prerna tome, najbolji sok za debelo crevo je mrkva (sargarepa) - 10, spanac - 6 unci; nesto slabija smesa: 111rkva10, cv~kla - 3, krastavac - 3 unce; i ako pak netna uopste nicega tada ptjte sok od mrkve, najmanje pola litra svakodnevno.

Motorika debe log creva se norrnalizuje i poboljsava ukljucivanjem Ll ishranu dovoljne kolicine produkata ('11 amimica), bogatih hranljivim vlaknima - povrca i voca, cistil: neobradenih prekrupa. Ta luana, pored ostalog, ima clejstvo mrsavljenja zahvaljujuci tome sto stvara veliku masu u debelom crevu koja pojacava 1l10t0l11U funkciju debelog creva, Vlaknasto vezivno tkivo veoma dobro apsorbuje ZUG, koja nadrazujuce utice na zidove debelog creva i time stirnulise rnotoriku, sto takode pospesuje normalno praznjenje. Od voca izrazito jako clejstvo na peristaltiku imaju: suve smokve, sIjive, grozde, suvo voce. U crevima ono jako nabubri, uvecava se po obimu i tezini. Od povrca veoma jako dejstvo slabljenja imaju: mrkva, cvekla i sal ate od svezeg kupusa. Bel i kupus u glavicama ima mnogo vlaknastog vezivnog tkiva i koristan je (moze se iskoristiti) kod zatvora. Ali kod koli lisa on se ne preporucuje posto je to vezivno vlaknasto tkivo grubo. OSi111 navec1enih, veoma "jakih" produkata preporucuju se i drugi: lubenice, dinje, med, zejtin (ulje), crni hleb. Veoma je korisno uzimati sveze iscedene sokove od povrca i voca - 300-500 grama, pored navedenih. Isklijala psenica odlicno deluje na stolicu i regulise ceo zeludacno-crevni trakt. Neki ljudi ]JIi uzimanju vece kolicine povrca i voca pocinju da se zale na naduvenost stomaka, kao i na stvaranje i izbacivanje gasova. Gasove najvise stvaraju: grasak, pasulj, luk, kupus, cvekla, ali oni i potpomazu praznjenje creva. U manjem stepenu gasove stvaraju: krompir, krastavci, mrkva, gljive, skoro sve jagode i voce, a takode i crni hleb i mleko. Stvaranje gasova u crevima objasnjava se time sto zivotno vazni aktivni elementi, koje sadrze POVTee i voce, narocito sumpor i hlor, razlazu hemijskom reakcijom produkte truljenja, "talog" u crevima. Posebno je cenjen sok od svezeg kupusa, sa velikom koncentracijorn sump ora i hlora, koji prociscava sluzokozu zeluea i creva. N udirno jos jedan test P01110CU kojeg mozete utvrditi stepen zagadenosti zidova debelog ereva i uopste toksicncg 55

54

stanja celog zeludacno-crevnog trakra. Aka se posle popijenog soka ed kupusa stvara veta ko 1LGinagas ova ili se osecnju druge neugodnosti, to ukazuje na prisuslvo zagadenosri clebelog
creva,

Na upotrebu soka od svezeg kupusa treba se privikavati postepeuo. U pocetku ga pijte pomesanog, pola-pola, sa 80k0111 oel mrkve, a zatim postepeno smaujujte cleo soka od mrkve. Kako kaze doktor Voker, 300 grama svezeg soka od kupusa dnevno moze varn dati dovoljnu kolicinu zive organske hrane, koju vam nece dati 11i 50 kg kuvanog iii konzerviranog kupusa. On takode upozorava cia dodavanje soli 11 kupus iii njegov sok unistava vrednosti OVOiD povrcu, H so je inace u vecim .1<:0Iicinama stetna. Stvaranje gasova, takode, se javlja .pri nepravilnoj kornbi uacij iprodukata, na prj mer, graska sa hlebom, pasulja sa mesornitd. Pozeljno je cia se navedeni produkti .Jcoji stvaraju gasove' jedu odvojeuo, posle sveze sirove salate, a tecnosti i sokovi piju pre jela. Ako varn je sluznica Cleva normalna nece biti "taloga", a nestace i gasovi. Aka biljua hrana izaziva vreuje 1Icrevima, ona se ne maze 11 njima razlagati, posto je sama njena kiselost izlucuje iz organizma, donekle slabeci stolicu. To irna stimulisuce dejstvo 1 brzo eisti creva prirodnim putem. Kod izrazene naduvenosti stomaka mogu se prlmenjivati smese za izbacivanje gasova - e.k trakti (odvari) od cvetova karnilice i semena mirodije. Za normalizaciju stolice pornoci ce V3m i druga sredstva. . 1. Bioritam clebeJog creva.je od 7 do 9 casova ujutru prerna lokalnom vremenu. To Sll elva cusa najvecih aktivnosti dehelog neva u toku dana. 2. Jcgist SV3mi Sivananda savetuje: treba udisati svez jutarnji vazduh koji podstice evakuaciju, 3. Potrebu za stolicorn mnogo je lakse izazvati kod sebe za vreme izmokravanja. Postoji odredena aualogija izmedu refleksa pokreta mokracnog rnehura i pokreta spoljasnjeg Cleva. Otuda, nuzda ima veliki uticaj bas II tom momentu .. R.oll1olo Mantovani ne savetuje cia sebe dovodite do osecaja "l1uzde" > vee da izazivate nuzdu snagom vo lje, 56

koristeci se opisanim mehanizmima, To ce, naravno, uciniti vase debelo creve "svesnim", lake upravljajucim i znatno manje necistim. 4. Veoma vazan znacaj ima poza (stav, polozaj) pri praznjenju creva. Obicno su to dva polozaja: sedeci na we solji i cuceci polozaj - "poza orla". U ,,}Jozi orla", kada su kukovi uz stornak i pomazu misicima trbusnih zidova, potrebuo je manje napora za praznjenje creva, Iskljucuje se SllviS110napinjanje, St.o je veoma vazno kod obolelog emma, a takcde i za profilaktiku. ,,Poza orla" omogucava trenutni akt defekacije u toku 5-7 minuta. Pri tom, osnovna (glavna) masa ekskrementncg sadrzaja izlazi pri Frvom napinjanju. Akt defekacije treba vrsiti posle dubokog udisanja (udisaja), pri cemu se dijafragma spusta i organi trbusne duplje, pritiskajuci na debelo creve, potpomazu njegovo praznjenje. To je trenutni akt defekacije. Od detinjstva treba uciti dete takvom aktu, Primena ova cetiri momenta u razli Ci tim kombiuacijama i narocito objedinjeno pomoci ce prirodno regulisanjepotrebe za stolicom, ornogucice da se njome maze upravljati, cia to bude akt volje. Ipak, postoje oslabljena i "tvrdoglava" debela Cleva koja je pozeljno dopunski razraditi kompleksorn fizickih vezbi. U tome nam pomaze joga. ~ Navodimo seriju vezbi jogist.e Svame Sivanande. On savetuje da se ove vezbe rade svakcdnevno 5-10 minuta, jer, prema tvrdenju Svame, omogucavaju da se za samo nekoliko dana postigne savrseno zdravlje.

3.6. Vezbe koje daju zdravlje,

snagu, dug iivot

j

Cine

ljude srecnim (sllka 10)
1. Utthita sirSa ekapada cakrasana Lezite na leda, sa rukama pod straznjicu, 'ili ih ispruzite duz t.ela. Podignite glavu, naizmenicno savijajuci Doge j radite pokrete "voznje bicikla", Pri vezbauju kolena naizmenicno 57

opt

treba da dodiruju grudi. Svako stopalo pri tl111 pokretima opisuje hug. Drzite glavu podignutu (slabi ljudi ne moraju da podizu glavu). Ako osetite zarnor, predahnite, a zatim ponovite vezbu jedan ili dva puta. Vezba otklanja deformitete straznjice, struka, stomaka, leda, grudi, nogu, kolena, stopala, Ona cisti spermu, odstranjuje nocne polucije, prociscava krv, isteruje gliste i cak Ieci paralizu. Ako je paralizovana ruka, upraznjavajte iste takve vezbe, kao sa nogama, Regularnom praksom (stalnim vezbanjern) ove vezbe postizu se zdravlje i snaga u celom organizmu.

sekundi. Zatirn ispruzite ruke napred i dodirnite glavom kolena. Posle toga polako se vracajte u polaznu poziciju. Ponovite postupak nekoliko puta. Vezba odstranjuje deformitete stomaka, leda, kicme, grudi, struka, vrata itd.

5.

Utthita hasta eka

padasana

2. Utthita dvi padasana (ispruiena stopala)
\

Lezite na leda, podignite ispruzene ih u kolenima. Posle itd. Vezbu ponovite Vezba i111a veci

pritisnuvsi ispruzene ruke 11a pod. Polako noge pod ugao od 45 stepeni, ne savijajuci toga il1spustite ne dodirujuci zemlju - pod 4-5 puta. efekat ako se radi sa pcdignutom glavom.

Lezite na pod. Ispruzite ruke duz tela. Podignite ill nagore i ispruzite napred. Odvojte trup od poda, zauzevsi pclozaj kao na slici 10 pod 5. eim osetite napregnutost misica stomaka polako pcdizite naizmenicno noge, tako da se izrnedu poda i pripodignute noge obrazuje ugaa od 45 stepeni. Ponovite vezbu 3-4 puta, a zatim ubrzanim tempom - 5 puta. Vezba ucvrscuje Cleva i daje efekte kao i prethodne vezbe.

6. Pada

parsva catanasana

3. Utthita eka padasana (ispruieno stopalo) Lezite na led a i pcdignite Doge pod uglorn od 45 stepeni, Zatim naizmenicno polako podizite i spustajte jednu nogu, ne . .dodirujuci pod. Vezba dobro ucvrscuje muskulaturu stomaka i Cleva, cisti serne, spreeava nocne polucije, a takodeisteruje gliste, Vezba daje bolje rezultate ako se izvodi sa podignutom glavom, ali slabim osobama se ne preporucuje.

Lezite na leda. Ispruzite ruke u stranu i postavite dlanove na pod. Zatim polako podignite spojene noge pod ug10111 45 od stepeni u odnosu na pod. Ostanite u tom polozaju neko vreme. Zatim ih polako naklonite ulevo i udesno, dok ne dodirnu pod. Dlanovi se sve vreme nalaze na poclu. Potorn vratite noge u vertikalni polozaj i polako ih spustite na pod. Posle kratkog predaha ponovite vezbu jos 1-2 puta. Vezba dobro ucvrscuje struk i creva, otklanja promene na rebrima, srcu i plucima. Onima koji imaju slabo srce vezba se ne preporucuje,

4. Utthita hasta merudandasana

(camac)

7. Bhudiangasana Lezite 11(1 pod i postavite dlanove na pod u nivou grudi. Oslanjajuci se na ruke, podignite gornji deo tela, istegnite struk i zabacite glavu unazad. Vratire se 1I pocetni polozaj, Vezbu ponovite 4-5 puta. 59

. Lezite na leda, podignite i spustite na pod ispruzene ruke iznad glave. Polako prinosite obe ruke vrhovima nogu (stopala), ne podizuci noge i ne savijajuci kclena, dok ne osetite naprezanje misica stornaka. Ostanite u tom polozaju 10-15 58

Vezba odstranjuje gojaznost j oboljenja organa smestenih duplji, a takcde ucvrscuje misice stomaka, grudnog kosa, vrata Lruku.
u trbusnoj

Vezba odstranjuje takcde i sve nedostatke

sva
U

oboljenja rprobavnog sistema, a razvoju kicme .. Ova asana je vrlo

vazna, Treba daje rade svaki muskarae i svaka Zena.

8. Dhanura 'ana
kolenima, uhvatite se za gleznjeve ill uvis (nagore) taka da se ruke isprave, leda protegnu, a stornak zategne. U pocetku neka
lL

Lezite

na stomak. Savijte noge na nozi (clanke) ipovucite

9. Ardha salabhasana

kolena budu
skupljeuim V remenom

rastavljena

Posle

krace

prakse vezbajte

sa

kolenima, U toku vezbe ce se stornak znregnuti,

zaljuljajte

se 4-6 ]J1Lta.

Lezite na stomak. Ispruzite ruke duz tela i stavite zadnju (gornju) stranu 8aka na pod. Podignite glavu, ustremivsi pogled napred. Podignite jednu nogu uvis, ne savijajuci je 11 kolenu. Ponovite vezbu sa drugom nogorn. Pri vezbanju prsti na ncgama treba da budu ispruzeni, Vezba otklanja bolove u ledima, leci oboljenja jetre i slezine, Neke zene pate odjakih bolova ispod stomaka, od C!ega se mogu izbaviti praktikujuci ovu asanu.
J O. Mukta hasta kati cakrasana Stanite uspravno, rasirivsi Doge. Savijte trup unapred i spustite sastavljene ruke sto je moguce nize. Za6m polako vracajte ruke i tela (trup) u vertikalnu ravan S levanagore na desno. Pouovite vezbu u drugu stranu. Odvezbajte na svakoj strani po 3-4 kruzna pokreta. Ovu vezbu vezbajte polako. Vezba u pocetku moze izazvati vrtoglavicu i cak pad. Ona dobra uevrscuje misice stomaka, grudnog kosa i 111m, a leci i I-JRONlCNE ZATVORE. Zato ovu asanu treba da vezba svako . 11. Prustha valita hanumasana Stanite
uspravl1o,

~~~ ~ ~

/' .... ",

~~~

~v=..
Kompleks veibi jllgiste (jogastu, oj SI'(lIIiC Sh'ulIlmde

10

sastavivsi

11oge. Izbacite

levu nogu

napred sto je moguee dalje, savivsi je u kolenu. Desna noga
ostaje ispruzena, Podignite ruke sa spojenim dlanovima iznad glave, zabacujuci ill unazad. Zatim spustite ruke nadole, dodirujuci pod i okrecuci trup ulevo. Ponovite vezbu na suprotnu stranu. Odvefbajte ovu vezbu 11a obe strane. Vezba izazivajako naprezanje svih misica tela, dobro 'LlcvIs6u:je struk i 61

suu:
60

10

'9'

Ieci oboljenja organa, smestenih kosu,

II

trbusnoj duplji l grudnom

12. Dandhimanthanasana Stanite uspravno. Spojite !loge i ispruzite unapred ruke, stegnutih pesnica. Snazno izbacujte naizmenicno ruke, imitirajuci pokrete boksera, Trup (telo) se pri tome okrece u obe strane. Vezba odstranjuje zatvor, ucvrscuje misice grudnog kosa i trbusne presije,

13. Vaksa sprusta dianu vriksa

'(IIW

Stanite uspravno. Sastavite 110ge i isturite grudi. Zatim brzo podizite noge savijene u kolenima. Noge podizite naizmenicno i sto je moguce vise. Ova asana je veoma vazna. Ona smaujuje obim stomaka, ucvrscuje rnisice trbusne presije, cisti seme i otklanja nocne polucije. 14. Elw sthana palajanasann Nagnite se unapred j podizite naizmenicno kolena, dodiruj uci petarna straznjicu, kao pri trcanju u mestu, Vezba se izvodi besumno, na vrhovirna prstiju, na jednom mestu, U pocetku trcite polako, a zatim brze. Posle 2-5 minuta takvog f:rcanja calc i iskusni trkac oseca umor, Brzo hodanje i trcanje su prirodne vezbe i zato se smatraju jednima od najboljih vezbi, Zahvaljujuci takvom vezbanju ccvek postaje aktivan, njegova pluca i srce se okrepljuju, Oni koji imaju bolesno srce, ovu vezbu treba da vezbaju u laganom ternpu. . Vezba prociscava krv, otklanja zatvor, uCVfscLye misice nogu, povecava apetit i II potpunosti odstranjuje nocne poluG.ije.. Svi bolovi ked coveka nestaju, aka se regularno praktikuje ova vezba, Caki sarno jedno takvo vezbanje cini

coveka savrseno zdravim i produzuje mu zivot. Debelim ljudima je potrebno da se koriste plodovirna ove cudesne vezbe, Slike koje prikazujemo pomoci ce vam da se bolje snadete u predlozenom kompleksu vezbi. Ko nema dovoljno vremena, ili je fizicki slab iboles tan, II krajnjem slucaju treba da vezba asane uavedene pod brojevirna 1,3,7,8 i 14. Ako su nekome potrebni dopunski ustupci, treba da se ogranici na asane 1,3 i 14. Da bismo II potpunosti objedinili ovo" poglavlje, navescemo sistem disanja, koji preporucuje Svarna Sivananda i njegovih 14 saveta 1Z knjige Jogisti, kao sredstvo za lecenje svih poremecaja u trbusnoj duplji. Bhastrika pranajama Ova vezba sama ad sebe predstavlja prirodno disanje, ali lagauo i duboko, koje proizvodi pistav ZV11k kroz nos. Prednji zid stomaka se, pri tom, pokreee unazad i unapred. Ipak, budite pasljivi: pri izdisanju uvucite atornak, priudisanju ispupcite (isturite) stornak, kao fudbalsku loptu. U pocetku se ova vezba moze vezbati pred ogledalom. Najbolje je vezbu poceti sa izdisajem. Pcenite sa 3-4 umerena udisaja i izdisaja, Nikada to ne radite brzo, izbegavajte zamore, posto to slabi mozak, izaziva vrtcglavicu i moze oak dovesti do ludila, Pri udisanju grudi treba da se isprse sto je moguce vise, a ramena da ostanu nepokretna. . Svakih nedelju dana povecavajte trajanje vezbe za 1-2 udisaja-izdisaja, tako da ih za 6 meseci povecate do 108. Na taj uacin, uradicete 324 udisaja-izdisaja, uz 3 vezbe. Posle svake vezbe dobra se odmorite, Ne sme se uraditi vise od 324 udisaja-izdisaja u 3 vezbe. .. Bhastrika pranajama -cudesl1a vezba. Ona moze dati savrseno zdravljei dug zivot. Blagotvorno utice na mozak, pluca i zeludac, cini Ul11 neobicno snaznim i izostrava pamcenje, Ova vezbaje dragoceno sredstvo, koje stimulise lad mozga, Ona istovrerneno leci polipe, to1121116s, usna i oena oboljenja, astmu, kijavicu, kasalj, a takode i oboljenja srca, rpale, ljudi sa slabim srcem treba oprezno da otpocnu sa

62

63

T
prakticnim izvodenjem ave vezbe i da postepeno povecavaju opterecenje. Vezba Ieci slabo varenje zeluca i zatvore, koj i Sl1 zodinama zago~eavali ~juc~imazivot, n .takoc1ekiJu i apendicit. Opadm~e kose 1 ~e?~ vlasi u pOtP11~10StJ se zaustavljnju. Boreiscezavaju, lls.tu~aJUCln:esto glatkoj 1 elasticnoj kozi.. Takav je neobicni uhcaJ bhastrika pranajame. . . ~TaJ:tikujte je svakcdnevno ujutro 1 uvece ili, u krajnjem ~l~LcnJu, jedanput .dnevno ~ .dobro prevetreno] i Cistoj prostoriji ili, p~, na obali mora 'ili reke, okrenuvsi se licem prema strUFllJ~ vaz.cluha. Nal~on. 4..:6meseci pojavice se zadivljujuci rezul~ah .calc 1 kod h:-ol1!cmhbolesnika. Vleme1101Uce onaj koj:i praktikuje OVll vezbu postati najsrecniji covel:: i savrseni -]oglsta. 3.7. Cetrnflest suveta za P()bolj!i{u~ie zdrav(ja , 1. Nikada ne budite Ienji (inertni) da izgubite 15 minuta na vezbanje asana i vezbi za stomak. Takvo svakcdnevno vezbanje ce v~m obezbediti zdravlje i dugzivot, Zahvaljujuci tome oslobo~lcete o.d up6t.re~e lekova iIi bilo kojih drugih sredstava pn slabosti J oboljenja. Sarno zdravlje rnoze dati p~'avu,srecu, Ako nema zdravlja - nema 11i blagostanja, ni mira ill srece. . 2.~eibajt~, ne gresitel In~ajte unutrasnje spokojstvo j i:ivotnu radost, Za vrerne vezbanja drzite usta zatvorena ..To ce yam obezbediti zdravlje, lepotu I dug zivot. . , .3....Nema vezbi - nema jelal To treba da yam postane deviza. 9. Jedite polako i ne pijte za vrerne jela vodu, Zed treba utoliti tek jedan cas posle jela. 10. Sazvacite svaki zalogaj hrane 32 puta, da hi ste obezbedili zdrave zube, redovnu stolicu i da ne dobijete zatvor i njegove posledice. 11. Ne buditeprimamljivi na pecenu (przenu), prekuvanu, bajatu, vrucu, hlaclnu i tesku hranu . 12. Jedite same kadaste radosni, oslobodeni teskih misli. Nikadane uzimajte hranu inapifke ako ste gnevni, razdrazljivi i deprimirani, 13. Posle jela polako presetajte unapred i unazad, masirajuci istovremeno stomak rukorn, obezbedujuci dobro varenje hrane (probavu) .j peristaltiku, 14. Posebno se pobrinite za dusevno zdravlje imil, posto je one vaznije od hrane za dobro zdravlje, energiju, srecu i dugovecl1ost. Svi koji se pridrzavajn nasih vezbi i saveta nikada nece znati za poremecaje tel-uea. Nakon 4-6 meseci redovnog praktikovanja ovih vezbi (asana) potpuno tete se izleciti ad svih oboljenja probavnih organa. 3.. . 0 stetnosti purgative (Iaksativa) 8 Purgativi dejstviju na zidove creva slicno udarcu bica izazivajuci u poeetku hiperaktivnost, posle koje nastupa depresija (to je zakon fiziologije), OS1111 toga, purgativi ne same da ne Ieee ooveka, vee, dejstvujuci na uzroke oboljenja, dopunski pogorsavaju bolest i cine je neizlecivom. Dejstvo purgativa najzad kvari filtrirajuce membrane i sluzokozu ereva, koji se nepovratno unistavaju,

=.

4. Jedite redov~lo. Stvorite naviku da blagovrerneno odgovarate na zovprirode. ,.5.. Ne jed~te, aka vam se ue jede, Cak ni ad najmanje potrebe z:a stohcom (nuzdom) ne smete odustati, , 6. S?mnlatori kao Mo 8U; caj, kafa, duvan, purgativi ubilo kem oblikusu veoma opasni. 7. Ne jedite llOCU i ne spavajte danju, To izaziva zatvore, 8. ~~o se, d,,:,oU1~lite, est! ili ne - ne jedite! Aka se j predornisljate, ~a li (k~.lcleteu tcalet - idite] To je zlatni kljuc za zdravlje, srecu '1 dug zrvot:

3.9. Oslobadanje

od polipa

Ako su kod vas, prilikom ispitivanja debelog creva, otkriveni polipi j.li su Yam se vremenom pojavili specifieni viseci mladezi na vratu, ispod pazuha, to takcde ukazuje 1:1a

64

+
stvaranje polipa. Poznato je da su polipi dobrccudne necplazme i da se vremenorn mogu pretvoriti II zlocudne. Lekari najcesce preporucuju da se operativno odstrane. Ipak, moze seprobati metodprofesora A.M. Amineva, koji .ie, prerna nasem misljenju, ovaj pozajmio iz uarodne medicine. U nasem klubu "Bodrost" postoje uspesni primeri ovog metoda. On se sastoji u primeni trave rnlecnice, .Najpre nekoliko reci 0 mlecnici. Velika mlecnica (bradavica"). Koristi se nadzernni dec biljke (trava). Najbolje i najjace dejstvo ove trave je u vrerne njenog cvetanja,
Prvi put u 2 litra tcple prol<uvane vode doelati kafenu knsicicu sveze iscedenog soka mlecnice. Kura se sastoji iz '15 svnkodnevnih klistira. Zatim se 15 dana pauzira. Druga kuru sa istorn kolicinom vode, ali jedna supena kasika soka od mlecnice.

3.10. Biolosko dejstvo i prlmena

mlecnice

Upotrebljavaju se ekstrakt trave mlecnice i svezi sok iz uje, Tim preparatom spaljuju se kondilome, njime se leci papilomatoza grkljana. Za vreme eksperimentisanja prepnrati rnlecnice sprecavali su razvoj zlocudnih turnora bakteriostaticki su uticali na uzrocnike tuberkuloze. U narodnoj medicini mlecni sok, eksrrakt i tinkture mlecnice primenjivali su sekao sredstvo za ublazavanje bolova i spazmaliticko sredstvo pri oboljenju jetre i zucnog mehura (zucnih kamenja, vitiliga, zutice },katara zeluca i creva, p1'o11v<1, poremecaj au varenju hrane, Za priprernanje ekstrakta i tinkture najbolje je upotrebljavati svezu biljnu sirovinu. U bugarskoj narodnoj medicini mlecni sok od mlecnice upotrebljavaju za odstranjivanje bradavica, Ja sam ga primenjivao 11asledeci nacin, Kod mene je dosla starija z~~a,teska 118 kgi zamolila me da j oj pornognem da se oslobodi izrasline u usnoj skoljci. Iz daljeg razgovora saznao
sam~a_je ona iIIl:ala veoma mnogo visecih mladeza. Preporucio

Za vreme sprovodenja druge kure ova starica dosla je kod mene irekla mi je da je iz nje pri klistiranju, zajedno sa vodom, izasao kornadic mesa koji podseca nakokosijiptlpak (polip). Pos1e trece hue, kada je pocela da upotrebljava po 2 supene kasike mlecike, dosla je ked melle i rekla 1'1.11 joj je cia otpala izraslina na usnoj skoljci. Za krako vrerne (oko 6 meseci) kod nje SLI se desavale zadivljujuce metamorfoze, calc toliko pozitivne da su mnogi zainteresovani poceli da 1Jl)otreblpvaju mleciku. Dnnas je telesna tezina ove pacijentkinje oko 87 kilograma, Krasi je zadivljujuce SVeZe lice i, kao sto sa 111 kaze, "leti kao balerina". a Dakle, postupak je sledeci: 1 kura - 10-20 dana uzimati kafenu kasicicu soka od mlecike . .Posle toga -pallzirati 15-20 dana. II kuru - traje takcde 10-20 dana, ali se klistiri rade sa jednom supenom kasikom soka mlecike. Pauzirati ponovo 15-20 dana, 111kura - ista kao i prethodne dve s tim sto se doza soka od mlecike povecava prema licnom osecaju (za cajnu, a moze j za supenu kasiku). , Broj kura, takode, prema 11cno111osecaju, all .ne vise ,D.cl4 uzastopno. Zatim napraviti pauzu od mesec dana 1 ponovrti, a jos bolje je sprovesti slican ciklus sa nesto vecom dozom (poceti talcoGe postepeno) sledece godine."
"'v

*

sam JOJ da uradi kuru klistira sa sokom mlecnice. Kako se to Iad~. U~etibiljku, isitnitije (iseckati) iiscediti sok-jec1nu, dye, kohko Je potrebno, kasika.

*

Infom1~?iju,o

mlecnici ~re~lz(w sam iz knjige .Biljna lekovita sredstva" Ll redakclji prof N.P, Masjutine,

Kod vecine Jjucli posle k~u'e klistira sa~ec~om dol~i do ?C;v!·.scav,ru;tj~ creva. Ova pojava je prirodna, Jer mlecika una svoJstv,a "l~uslvanJa ~ "olkiclanja". Da bi se sprecilo ocvl'sCavanje (ukrucivanje) creva I nonnaiizovala sluzokoza debelog creva, preporuGujem da se odrnah posle kure sa rnlecikom made 2-5 klistira sa 'top lim mlekom i U njemu rastopljenirn maslacem (300 grarna mleka~ 30 ~ratll~ maslaca). Takav klistir S0 radi jednom dnevuo POl1l06l1 obicne strcaljkc. Kada ~lDesete mleko lezite na leda, podigniie karlicu, i. odle:liLe tako 30.4:; rmnuta, a zatirn idite LI toalet, Za to vrcme ce se nonnalizovati sluznica debelog creva, a cvrstoca ce nesrali.

66

67

Nestanak visecih mladeza na vratu, ispod pazuha itd. ukazuje 11anestanak polipa 1.1 debe I0111 crevu. Opisani klistiri sa ukuvanim urinom 111110'-'0 su efikasnij i . b nego sa m~eclkom_ Zato preporucl.IJem da se oslobadate polipa pomocu njega, a ovu metodologiju da ostavite II rezervi za svaki slucaj. Mlecika u potpunosti odgovara ugojenim ljudima i takvi klistiri su za njih blagodet. i»

4. USPOSTAVLJANJE NORMALNE MIKROFLORB U DEBELOM CREVU

Kada je 0 'ovom pitanju rec oclmah se treba ograditi, jer se potrebna mikroflora u debelom crevu nikada ne moze negovati, ako covek redovno upotrebljava produkte koji sadrze termofilni kvasac. Taj kvasac, kao agresor, izoblicava i kvari potrebnu mikrofloru. Ovde ne rnoze biti nikakvih kompromisa, pa se treba u potpunosti cdreci termofilnog hleba i proizvoda koji ga sadrze, Zamenite hleb kasom, iii ga pecite sami prema receptu Arakeljana ili Karavejeva bez kvasca. Da biste uspostavili normalnu mikrofloru debelog Cleva pomoci ce yam radnje opisane u poglavlju 1 (1.3. i 3_1. MS). Kada ocistimo i normalizujemo pH sredinu u debelom crevu, stvoricemo pogodne uslove za razvoj potrebne mikroflore. Promenite svakodnevnu ishranu, koristite sto vise sveze pripremljene sokove od povrca, salata, neobradenih prekrupa, proklijal ih zrna, oraha ili lesnika. Uvedite jagode i divlje jestive trave u dnevni obrok, sto ce dobro doci kao pocetna sirovina za razvoj normalne mikroflore. Jer, unosenje hrane U organizam vee posle desetak minuta pomaze mikroorganizmima, koji naseljavaju supljinu zeludacno-crevl1og trakta i sluzokozu creva da se aktiviraju i razmnozavaju. Naucnici su oclavno ustanovili da se mikroflora debelog creva menja u zavisnosti od ishrane, da jedna vrsta mikroba moze potisnuti drugu. Na taj nacin, u zavisnosti od hrane koju uzirnamo, mi mozemo u sebi gajiti raznovrsne mikro.organizme. Ali crevna mikroflora- evoluciono utvrdena forma (oblik) postojanja vecine visecelijskih organizama i treba da bude strogo specificna. Ked coveka ona se pravilno razvija samo ako se uzima kao sveza biljna hrana uz mali dodatak

68

69


pray] [00 pripremljene, neobrane hrane - prekrupe i drugo. Takva mikroflora omogucava l1a111 Cia prevarimo 50 odsto hranljivih vlakanai da iz njih dobijemo dopunsku hranu, a uporedo s tim biljna vlakna obezbeduju antitoksicnost u debelom crevu. Kuvana i rafinisana luana nepravilno kombinovana, bogata be1ancevinama j secerol11 omogucava "kllltivisanje" patogene mikrofl ore, koja negativno utice 1)<1 apsorpciju kalcijuma (to je jedan od uzroka oJJsteg kvarenja zuba) i ne dozvoljava norrnalno furikcionisunje i rehabilitaciju debelog creva (ova je drugi uzrok masovne pojave porernecaja i oboljenja debelog creva). OS1111 toga, vo6e, posebno jagode j povrce su osnovni izvori organskih kiselina, koje podsticu odrzavanje potrebne (slabo kisele) pl-l sredine u citavom probuvnom kanalu ..Kuvani produkti, belancevine i secer, suprotno tome, porneraju pH sredinu prerna alkalnoj strani, koja je pogodna za vrenje i truljenj e. Da bi se uspostavila mikroflora pomaze gIadovanje sa nakl1adnom pravilnom ishranom, To je jedan od kracih puteva prornene mikroflore od patoloske ka normalnoj. Sank Praksalann, takode, potpomaze naglu izmenu mikroflore, ako se. posle toga pravilno jecle (hrani). Ako dobro proucite ovo poglavlje i primenite nase savete postacete vlasnik svih prednosti, koje daju normalnu

5. SIMPTOMATIKA PATOLOGIJE, REGULISANJE I SIMPTOMINORMALNOG RADA DEBELOG CREV A

mikrofloru.

.

Dakle, mnogo sino saznali 0 funkciji, debelog creva i nacinima uspostavljanja njegovog rada. Pri t?n1 ste sigumo pornislili - ovo vaZi za druge, kod mene Je, sve u red~L. Razmislite 0 tome trezveno. Prema pOdaCll:1a :_nnoglh proktologa, izmedu ostalo!?, i osnivaca proktoloske skol~ u Rusiji profesora A.M.Amlneva, kod uzrasta do 3. godine nastaju najrazlicitija oboljenja zeludacno-cT~vnog trakta, . .. Ovo poglav lje ce vam verova!11~,po1110Ct d.a~~na!e da 11Je vase debelo crevo U redu, pokazujuci one sp~~JasDJe?llnpto~e (koji povremeno ili nil~ako 11~maju v~ze sa njim) , k,OJ1l.tk:azu~u na patoloski proces u njernu ~:kaku,: Je topToce~ upw.vo). ~? ce nam pomoci da se OTlJentlsel~o 1 da sa odredenim ciljem odaberemo sredstva tad", na sebi. 5.1. Simptomipatologtje

Ako Se strogo pridrzavate neophodnog rezima ishrane, za mesec-dvj, vasa mikroflora ce se promeniri. A ako se ne pridrzavare tog rezima ishrane strogo; moguce je da uopste ne dode do promene, narccito ako se TIeizvrsi cis6enje, tj. klistiri po Vokeru. .

a) Zatvor: oblozen jezik, sml:ad pri d~sanju, iznenadna glavobolja, apatija? ~alljiv~st, mucnina u d01?Jemdel~ stom~a, naduvenost, bolovi i krcanje 11 stomaku, gubitak apetita, ~asllna - nedovoljna stolica, oS}Je na kozi, ~e~Jrijatan zadah lZ tela, zatvorenost, razdrazljivost, mracne 11.11811; . , b) nespecificni gnojni kolitis (upala sluzUlce. debelog creva stvaranje gnojnih rana); javlja se u uzrastu od 10 do 30 gOdin'a. Spoljasnji simptomi iznlZe~,i su kod 60-7~ odsto bolesnika; patoloske promene na kozi, upala sluzokoze usne 71

70

duplje (stomatitisi), ostecenje ocne sluznice (konjunktivitisi) upal a zglobova (arfritisi), oboljenja jetre; , c) polipi .signaliziraju?» sebi rastom visecih mladeza na vratu, ispod pazuha; d) erne naslage na zubima ukazuju na prisustvo skrivene degener?tivll~ promene sluzokoze debelog creva, njenog oblaganja orrum filrnom od plesni i avitaminoze vitamina A' e) o~ ra~nov~'snih .d~s.!i/.J1kc~(a debelog ere va stradaju koz~ i s1.u.zok?za: SmLl~]tlS, l'l1111IS, ngina, adencmopatija, stomati tis, a gmgJ~~hs, glositis (upala jezika), odontalgij a (zubobolj a), bro~1111Jall1aast~na, l~lehu~asti. hsaj usta (sto mi, presto, nazrvarno grozmcom, ili osrpeojem usta)", J\ko yam se na~edelTi simptomi pocnu j avljati cesce ili Vee postoje (normalno 111uopste nema), pocnite da sprovodite program lecenja debelog creva.

nepotrebno naprezanje, koje izaziva pukotine na cmaru itd. U zakljucku, u pocetku vidite da izlazi "ov(;j:i izrnet" (u obliku orascica), a zatim tecniji. Da do toga ne bi doslo, starajte se da manje koristite navedene produkte iIi ill kornbinujte sa biljnom grubovlaknastorn hranorn. Hranljiva vlakna zadrzavaju vodu, sto sprecava dehidraciju ekskrementnih .masa, [)~ menja osmozni pritisak u supljinama organa probavnog SIstema 1 forrnira fekalne mase potrebne konzistencije. Prema.tome, elm se pojavi "ovcji izmet", * odmah treba da se prisetite koje ste od navedenih produkata jeli, Odustanite privremeno od tog produkta, jedite vise salate, neobrane krupice, a zatim povremeno ukljucujte taj produkt u svoj dnevni obrok. To ce Yam omoguciti da regulisete stolicu i da yam creva funkcionisu 1101111alno. 5.3. Simptomi norrnalnog rada Pazljivo posmatrajte svoju stolicu. Ona mora da bude redovna j u idealnom slucaju creva treba cia prorade 1-2 casa posle s~akog uzimanja hrane, Ekskrement po svojoj konzistenciji (cvrstoci, gustini) treba dapods~6anajedn?ro?nu u vidu paste masu oblika kobasice bez nepnjatnog mmsa 1 ne sme da prlja klozetsku solju (ne sme da se zalepi da se ne moz~ oribati) posle pustanja vode. Defekacija treba da bude laguna J rnomentalna. Posle svake stolice (nuzde) treba oprati (a ne brisati papirom) cmar. To se moze raditi u kupatilu ispo~ ~11~aza ode. v Treba koristiti prohladnu voelu, mlaz ne sme biti jak, da ne iritira. Posleispiumja trebu medicu (perineum) posusiti specijalnim mekim peskiricem. .. To je, u principu, osnovno sto treba znati 0 debelom crevu, da bi smo ga mogli samostalno obnoviti i uciniti zdravim. Preporucujemo cia se pocne od urinskih klistira. Ost~lo birajte prema licnom osecanju i specificnosti obo]jel!ja. Hranite se pravilno, 0 tome vidite odgovarajuce pcglavlje. Ako ue * Mo~.e se uraditi i klistir sa mlekom. To je jo1 efikasnije, 73

5.2. Regulisanje

rada debelog creva

Evo nekoliko preponrka. kako da se orijentisete prema ekskrcmentnim masarna, da 11 yam odgovaraishranaili ne i kako Je cesto mozete upotrebljavati. ~~~Ulti.te s~edece; sve vrste mesa, ribe.jaja, mleko, mladi ~(ravlJl.s11·,sl:'evl, supe bujoni, tursija (kiseline), kakao, kafa, jak ca.), bell ~hleb, pos1a~ticarskj kolaci, torte, beli secer, smuckane kase, fida,. beli dvopek - skloni su da stvaraju eks~rement:~:l0 kamenje. Borovnicn, divlja tresnja, kupina, krlls~e.' dun] a.- presto stezu, Zbog toga sto ti produkti po svorn sadrzaJu SCllTIl od sebe predstavljaju jednorodnu, mOnOmell1LI masu, ona se, dehidrirajuci (ostajuci bez vcde) u debe]om creVl~,~pretvara u tvrdi ekskrement, koji, ako se ne llatalozi u skladlstIma deb~log .cr,~va, moze da ozledi i rani CUlm pri :zlazu. "Nagolml~vaJuel se u takozvane "ekslG'ementne cepove , mas a bitno otezava akt de fekacije, prouzrokuje

*

njeno kllJllcko-elr:lpe/;lIllenlalno

Infonnaciju, J~avedGnli la~kom e), preuzeo sam iz knjige Hahmana O. pod CJ)~tlstll() ~~ akupull/~ur/.l. AkuplIl'lktura - drevuokineski metod leceuja,
pO!l'rdivanje.

72

zehte da. iz o~no::a prornenite isliranu, ponovo cete zapusiti d~bel0 crevo I nas trud da vas clovedemo do dobrog zdravl' a bice uzaludan, ~ . . Ka~a de~elo ~levo.postal1e~isto.> treba pristupiti ciscenju Jeh~. ~~~1~0~l11~tIam ta .clva ..clscen~a. obaveznim i glavnim. DaIJ~ cl.s~enJe _1 rehabilitacija prOlshcu sami od sebe )1"] pravilnoj ishrani, 1

6. JETRA

Samo strpljivi zavrse posao, oni koji iure padaju. Saadi Posle ciscenja debelog creva prema metodi Vokera treba pristupiti ciscenjujetre. . Sva venozna krv iz creva, OSil1.1 donjeg odeljka debelog creva, prolazi kroz jetru. Tokom godina zivota ona je ucinila bezopasnimi "kapsuhraIa" je u sebi nmogo toga sto cete i sam; videti posle specijalnog Ciscenja vaseg organizma, U ovom poglavlju razmotricemo kako c1revne, tako i savremene preporuke za poboljsanje stanja jetre, a razrnotricemo i sustinu metoda ciscenja jetre sa naucne tacke gledista. 6:1. Opsti podaci jetri i njenim funkcijama

0

6.1.1. Anatomija jetre Covekova jetra formira se u trecoj nedelji embrionalnog razvoja. Iz pocetnog odeljka primarnog srednjeg creva razvija se embrion jetre. Jetra ~ najveca zlezda u organizmu coveka lezi od 1,5 do 2 kilograma. Ona je meke konzistencije, 1111a oblik nepravilno zasecenog konusa sa zaokrugljenim krajevima, Na njoj se raz1ikuju dve povrsine: gornja, ispupcena, usmerena prema dijafragmi koja se dodiruje sa njenom donjom povrsinom, i donja, usmerena nadole i unazad, koja se dcdiruje sa nizom organa trbusne duplje. Skoro.sa svih strana jetra je pokrivena trbusnom maramicom. Izuzetak je njena zadnja ~ gornja povrsina koja je srasla sa donjom povrsinom dij afragme.

74

75

Jetra je nepokretan organ, buduci da je vezana za dijafragmu. Pri udisanj u i izdisanj LL ona prati pokrete dijafragrne. Dokazano je ucesce dijafragmalnih nerava u inervaciji jetre. Drzanje jetre na svom mestu omogucava pritisak trbusne presije. 6.1. 2. Krvotok i stvaranje limfe ujetri Ujetrije veoma razvijen venozni sistem ne samo po duzini nego i po zapremini. Sistem se deli na vratnu venu i sistem jetrenih vena. Svojevrsnost vratne vene sastoji se u tome sto ona pccinje i zavrsava se kapil8rima. Ako jetrena arterij a dostavlja krv, bogatu kiseonikom, za napajanje jetrenog tkiva, to vratna vena skuplja krv iz celog zeluclacno-crevnog trakta i slezine i cini osnovni sud, koji odrec1uje funkcijujetre. Ona cini jednu od osnovnih spojniea krvnih sudova (obilazni protoci su normalno zatvoreni) sa venama debelcg creva: gornjom, .srednjom i donj om. Zahvaljujuci tim venoznim spoj evima jetra igra vaznu ulogu u radu bubrega, slezine, zeluca, srca i drugih organa. Prema nekim podacima, moze se smatrati, da kroz jetru protekne u jednoj minuti u proseku 1500 mililitara krvi (1,5 1), od cega 1200 (80%) - kroz V1'at11U venu i 300 mililitara (20%)kroz jetrenu arteriju. Krv, koja dolazi u vratnu venu iz razlicitih pregrada trbusne duplje, delimicno se mesa 1 cdlazi kao nekim posebnim krvotokorn. Priblizno kao 1510 jedna reb, ulivajuci se H drugu, neko vreme tece posebnim tOk0111, re nego sto ce se p pornesati, U vezi sa tim U razne delove jetrenog tkiva dospeva krv prvenstveno iz razlicitih trbusnih pregrada. Tako, krv 1Z slezine vise dospeva u levi deo jetre, a od debelog creva - u desni. Druga OSob1najetrenog krvotoka je sporiji tok krvi kroz je~-~ne krvne sudove u poredenju sa drugim organima. Ali, pritisak u vratnoj veni u poredenju sa venama drugih delova raz.1ikuje se po jacini - od 7 do 14 milimetara zivinog stuba. Osim toga, treba imati 11a umu, da se krvotok u samoj jetri menja u zavis110sti od kretanja grudnog kosai kretanja dijafragme. <:>

Stvaranje limfe ujetri sasvimje intenzivno.posto 1/2 ukupne limfe u telu dclazi iz ovog organa.
6.1.3.

od 1/3 clo

Funkcijejetre

Jetra je istovremeno olgal: p.robave In·~ne, krvoto~a i razmene rnaterija. Razmena ugljenika, rnasnoca, belancevina, vode, minerala, pigmenata, vitamina i h?r~ona ~u oIga~:llzmu tesno je povezana sa funkcijom jet~e. U ~lJ?Jse ~·s~ spec]fic~e, zastitne i neutralisuce fermentativne 1 1Z1ucuJuc~ funkc~Je, usmerene na odrzavanje kontinuiteta unutrasnje sredine organizma. Tako se, otrov11im. mat~rijan:a, .~oje dolaz~ ]Z debelog creva - indol, skatol, trramm, pnpaJaJu sumpOlna I glukorulova kiselina i stvaraju .se malo?trovne. (rnalotoksicne) etarsko-sump?me ~iselil1e. Ta)~edll~JenJau obliku pare odvode se dalje kanalima SIstema ~a Cl~C~l1Je. . .. . U vezi sa navedenim isticemo pnmer ko]]. navcdi E.P .Suvalova ("Bolesti jetre i zucnih puteva", tad objav ljen u casopisu .Fakultet zdravlja) .. . ,,Pri ulasku u krv bilo k.akvl~: stranih (ne'poz~lahh) materija, na primer, cestica uglja, 11J.111potpuno~h pnhv~~a u jetra. I same u .slu~a~evima, ~ada Je ~oza stranih matenja velika, one se pojavljuju u dlUgll~ orgamma... . Zajedno s tim, jetra ucestvuje u meduprostor~10] razmem materija nezavisno o? pro.bave l~~·ane.On~ .u.cest':'-lje 11 pro~esu hemolize (raspada entrocita, koji su otsluzili SVOJ vek), kOJ.as~ vrsi u slezini i u krvotoku. Ovaj ploces se zavrsava U jetn stvaranjem zlLci. ..... Treba napomenuti da je funkcija Jetre.l stv~ranJe mokrace, Ona se stvara samo tu, kao konacni prolzv?d razmene belancevina, a izlucuju je bubrezi. To ukazuje 11a tesnu povezanost funkcija jetre i bubrega.

6.1.4. Stvaran.je i:uri
Stvaranje zuci 'je sl~eci~clla funkcija jetre,. ali se t~ priprerna radom (funk~lOl11SanJem) !1~~a, ~Ig~an~] tkiva. Za 2 casa u coveku se stvon 800-1000 mililitara ZlLC)' 77

76

Zue kroz zUGne kanale, ciji j e presek 4 milimetra a duzina 2-6 centimetara, dolazi do kanala besike ..Precnik kanala besike u proseku je 3 milimetra, a njegova duzina 3-7 centimetanl. Zajednicki kanal za lueenje zLlci, Ll koji se slivaju oba navedena kanala ima precnik 6 milimetara i duzinu 7-8 ceutimerara, Prj embolij,i (zapusavanju) us~a a tvor opsteg ztlcnog kanab maze se. uvecati do 1,5-2 centunetra u precniku bez bile kakve patologije! Z:u-cni pute~i. su bogata snahdeveni glatkomisicrnm vl~l1lma, zalrvaljujuci cemu rnogu aktivno da pokrecu zue cas ujednom, cas u drugom smeru. _Deo zu~i l1a~omilav~ s~. U zeludacnom mehuru, cija je d~.JI~a 12:18 .centlmetara I kOJ1maze zepreminski primiri do 60 rnililitara ZUCl. Ipak, on se lako rasteze i moze se slobodno bez ostecenja, sn~~.stit.i do 20~ mililitara t.ecnosti. On je t<.Jcoc1e ~nab~even ll1~SlCn~m vla~mlma J maze se skracivati zajedno sa zu.e~llmkanalima, lzl~CLllLlci u dvanaestopalacno crevo pod pritiskom 200-300 milimetara vodenog stubal Zucni mehur il;na sposobnost kOl1centracije zuci za 10-20 i ta! M?t~~nl, nerv Zl~cnog mehura je pokretan i njime VlS~ upravlja desni dijafragmalni nerv. . .. Ener~ija, _poh'e;bpa za menu sekreciju, stvara se 11aracun dls~nJ J tki va J Zuc je se~1'et jetrenih celija. Ukuszuci je ~~[ak ~a naknudn,l.nl svlaU~ashmukusom. Miris je svojevrstan a~omat!can, reakcija ZUGI Je slabo alkalna. Zuc l.lcestvuje U cl~:,noJ pl'?baVl 111:an.e: otpomaze neutralizaciju € hranljive kaslce~ koj a dolazi lZ zeluca u clVa11aestopalacno crevo en~ulzn:a masno~e i potpom8ze njihovo upijanje; iritirajllC,~~ deJstv~lJe na peristaltiku debelog creva. Sa njom se iz krvi lzluCllJ~ ra~n~. egzogene materije i endogene materije koje, nagom)la~aJucl ~e u J::rvl,stetno uticu na aktivnost organizma, a takode se izlucuje visak holesrerina.

Masnoce - 3,1 %. Holesterin - 0,6% i niz drugih materija, ZUG se stvara neprekidno. Smanjuje se pri gladovanju, pregrevanju, a povecava pri smaojenju spolj asnje temperature, pojacanju portalnog krvotoka i prisustvu belancevina, a narocitomasti u unetoj hrani. 6.2. Patologij.a jetre 6.2.1. Stvaranje iuimog karnenca i upala zucnih kanala Razmotrimo po redosledu sastvane delove zLlci: posle vode :lucne kiseline zanzimaj u drugo rnesto - 7%. One se stvaraju u jetri iz holesterina. Njihovo glavno svojstvo je da smanjuju povrsinski napon tecnosti, Smanjenje sadrzaja zllenih kiselina zbog narusavanja sposobnosti celija jetre, pri razlicitim povredama, mogucnost cia sintetizuje te kiseline :i1i pri zastoju zuel U Zllcnom mehuru - jedan je od glavnih uzroka izdvajanja soli kalcijuma iz rastvora holesterina i stvaranja zucnog karnenca. Zueni pigmenti, u osnovi, predstvaljeni su pigmentom bilirubinom (zlatastozute boje) ibiliverdinom (zelene boje). Pri oksidaciji bilirubin se pretvara (transforrnise) u biliverdin. On se uglavnorn, stvara 1Z hernoglobina krvi. Po hemijskirn karakteristikama ovi pigmenti su bliski porfirima (purpurni, grimizni kamen). Holesteriu - rnaterija porrebna organizmu, koja ulazi u sastav celija, Ipak, njegova prekornerna kolicina je stetna za orgamzam. Saznali smo da zastoj zuci ili smanjenje sadrzaja zucnill kiselina u njoj zbog narusavanja funkcije jetre cia ill stvara (proizvodi) dovodi do rasta povrsinskcg naprezanja Zuei. ~o potpomaze stvaranje koloidnih rastvora holesterina, masmh kiselina, fosfornih i ugljenicnih soli kalcija, a takode, tesko rastvorljivih l.l vodi bilirubina kalcija. Ako sadrzaj :lllemh kiselina opadne ispod potrebne norme, tacla iz rastvora ~~'e svega ispadaju holesterin i masnoce. Stvara se emulzija

we

'v

Pll

=.

v

Eva sadrzaja zucllog mehura: Vcda oko 84%. Zuena kise1ina - 7%. Mucin ipigmenti - 4,1 %. Mineralne materije (rniuerali) - 0,8%.
>.

78

~

I

79


h~.lest<?:ina, koja :e.po~tepel1o ~tvrclnjava ..i holes~eril1 ~e u njoj kristalise. Ako u ZllCnnn kanalima postoji zapaljenski proces stvaraju se drug; karnencici. Prema podacirna Asofa ~ holesterinov kamen U zucl raste vise meseci i cak nekoliko godina, U uslovima upale njegov rast se znatno ubrzava. Upala zllcnog mehuru (holicistitis) i zucnih kanala (l~~langitis).nastajl.l.l! vecini slucajeva prj prisustvu kamenja u njuna, kao 1 mikroorganizama, koji su prodrli u zucn:i mehur uglavnom 1ZCleva. ~rema I_Daterijali;ma sa obdukcija B.Ridel je urtvrdio da je svaki deseti covek (111aO Zllcno kamenje. Stvaranje zucnos kamenca lI~}nynom zavisi od isl:f.ane i pocinje od 16-20 godiu:' a u 70-godlSllJa1<a mogu se uociti koel sval e trece osobe. ~hodno podacima Pavlova l.P., Bruna, Kladinskog N.N. i d~ug1l1k?ko sacl~'iajz~ci, tako i njegova evakuacija iz creva LJ direktnoj Sll. zavisnosti od sastava hrane. Take se kod masne i belancevinar:na bogat~.lllane izdvaja gusca, koncentrovana ZllC, bogata cvrstuu. matenjama (holesterinom i bilirubinom). . . Zer~e boluJ:U:6 put~x cesce od kan~enva~ Zucinego muskarci, TlUdl:oca povoJ~no l:t.lce :1<1 stvarauje zucncg kamenca, posto dolazL~do zastoja ZUC1 U zucuom meJ1UIu (materica stesnjava ~n:ItraSl1Jost, po~e6ava unutartrbusni pritisak i menja polozaj zucnog rnehura [ kanala), a takode, zbog povisenog sadrzaja holesterina u krvi u poslednjirn rnesecima trudnoce i neposredno posle porodaja (prvih dana), In kraju, za vreme trud~o~e moze dolaziti do nekih narusavanja funkcionalnoz sta!lJ: )etrc. O~obenos~~ zenskog j muskeg disanja, takod;' o~Jasl1JavaJ~ h.ekv.enc~JLl ovo~ oboljenja. Kod zena pri grudnom disanju Iu,:ip se plica ekskurzija dijafragme Ll p~Te:~enJu sa n:uslm~ - trbusnim disanjem, a pokreti dijafragme F~~oIJuo uticu na protok zl.lci u zucnim kanalima. Diskinezija zu~nih kal1:1~ j~ ~0:el11ecaj motorike koji b~ag?vre.r:ne~o d~lttJe na pr~nJenJe zucnog mehura. U osnovi dl~~GnezIJ~ Zl1.cmh ~anala Je promena aktivnosti centralnog nelVll0gsl~te:na. Pn tome se n~rusava usaglaseno skracivanje 111.usJ<.ulatu;e ~ucnog ~l1ehur~, sfl~li<.tern Odeli (misica stezaca) i prolazak ZUCl U opsti (zajednicki) zlicni kana! i dvanaestopalacno creve. Pored toga, maze doci do slabljenja rnisica zucnih ka:nala. Uzrok toj slabosti mcgu biti osobenosti telesne konsirnkc,ij e (astenicni tip), sedeci nacin zivota, ~ gla~r~i je ~ nedostatak prirodue ishrane,bogate mineralimn, vitammima, 1 drugim potrebnim materijuma. .. . ..' , Prilikom ciscenja (ncemu ce biti rec; kasnije) lZ vas ce izaci najraznovL'SLU.l1 kamencici N esumnji vo ~a~ interesovati da saznate kakvi su to kamenclcl, odakle su izasli, a takcde usled cega su nastali. . Zucni kamencici 1I. zllcnom mehuru imaju okrugao oblik. Zuclli kamellCiCiunutar j etre nih kanala mogu biti razgranati (u obliku grane) i da predstavljaju preCiZl1llkopiju zucnih l<anala. Unutar jetre, u z11cnim knnalima iu zu~nom mehuru susrecu ~~ tvrdi, bodljikavi, 11 obliku grane crru plgmentl1l. kamencici. Ciscel1jen1 jetre oni se drobe iizlaze u v idu ~el11enkl.sl.ll1cokreta. i crnog peska, kao kameno-ugljeno pf'1S1m~ .vel1cme" do 6 milimetara. Prema sastavu zlLcni kamencici se dele na holesterinske, velike kombinovane, slozene holesterinsko-pigmentno-solne i pigmen.tne. Holesterinski kamencici irnaju velicinu oel zrna graska do sljive; okrugao oblik, glatku povrsinu, belu ili svetlozutu boju i

=.

J- 'tuttli/! kanala; 2- ulaz

Stika 11 -KreIClltje (lllk): ... i grllIul/lje u jetri vraine vene: . 3·j~~I:efL~ arlerl]e Geliri segmc!lllljelre, koj! se 11 proseku. cistajcellI/lll t.lscelldem

j

80

81

pojavljuju se U zLU'inommehuru. Oni sumeki, lagani, plivaju na vodi. Uzrok stvaranja ovih kamencica jeste - obogacivanje zuci holesterinom, a takode smanjenje zastitnih koloida zuenih kiselina izastoj zuci. Holestelinsko-pigmentno-k:recnjaeki je najcdca vrsta zucuih kamencica. Oni su uvek u gomili i imaju oblik nepravilnih Jlo1iedara. Njihova velicina je od glave ciode do krupnog zma graska; boja belicasta, sivkasta (ako preovladava holesterin ikrec u kori kamencica) iii mrka i tamnozelena (ako preovladava pigment biliverdina). Stvaranje tih kamencica izazivaju llajces6e infekcije i upale zuenog mehura i zlLenih kanala. Njihovo stvaranje je moguce i bez infekcije, a kao rezultat nepravline kornbinacije produkata ishrane, koji su prosli kroz termicku obradu. Pigmentno-krecnjacki karnencici SlJ crnozeleni, mnogobrojni, lomljivi i raznovrsnog oblika. Ponekad su to mrke izmrvljene grudvice, Dokazano je, da se ti kamencici taloze Ll unutaijetrenim zucnim kanalima. Liseni su holesterina, sadrze primesu bakra i razvijaju se iz mikrolita. Mikroliti su lJI'ecnika 7 -60 mikrona, imaju belancevinastu osnovu, zu6ne pigmente i krecnjak. Nastaju usled toga sto strane cestice dospevaju 1Z Cleva u krv, gde se vezu sa bel ancev inama i pigmentima tuci i pol~ko se odstranjuju kroz zucne kanale. U'creva dospevaju u ob1ikL~.kllvane hr~ne i vode, jeT se 11 procesu probave organske m~t~nJe pretvm:aJLL U neorganske - padaju kao talog (kao LL cajmku. posle kljucanja), koje organizam ne prima i kao strani produkt luci se zajedno sa zuci. U nekim slucajevima mikroliti su OS110V<1 nastajanja pigmentno-krecnih karnencica, koji se stv~TaJu u zucnim kanalima i mehuru. Mogu se obrazovati elva ob1ika. kar:1enca: cisti pcgmentni kamenac, vezan za proces hemolize, 1 zemljani pigmentni kamenac, povezan sa zastojem Zuei. Na srecu najredi je c'ist krecni kamenac, On je bee i tvrd i stv~ra.se u proce~Ll upale kao rezultat ispiranjakrecom ostataka cehJ.~1 belancevinastih masa. Kalcijum (krec) i U OV0111 slucaju dobija se 1Z kuvane hrane. .. Medurezanjski kanali za vizlucivanje zuci protezu se .uporedo sa. medurezanjskim krvnim sudovirna i, spajajuci se

medusobno, obrazuju u pocetku desni i levi rdanjski kanal (kanal reznja), a zatim zajednicki jetreni kanal. . _. Sistemi unutarjetrenih zucnih puteva desnog i levog reznja jetre su strcgo razgraniceni. Desui rezanjski zuc~.li kanal prihvata zue iz prednjeg 1zadnjeg kanab. Pros~or koji zah:,ata svaki od tih kanala naziva se segmentom jetre, Svaki od segmenata skuplja ZL~C medmeza.njskih kanala za izlucivanje iz na teritorij i segmenta. Granice izmedu segmenata, po pravilu,

z
1-~-Hl~--·E~
5-#-f+14~~

........ -s
""_":+-+!'9IH-I-- It

"Q,,~----1 _...,Q.-----q

Slika J 2 - Paiologija kod porta/tie iJiperto!lije.. .. Sire/ice WI semi oZl1!lcavaju oteiano oticanje krvi (lj, povl'Illl'II pritisak), a kao posledicu toga zastoje u tim orgallima. J - vrutrut vena; 2~ slezina SCI odlaznom lIenom; 3- gomja mczcnterijiunska vena; 4 - dorYlI J!le~e~Lt:rijr.lInska vella; 5 - bubreine Vc!!e; 6 - gomja supl]« liel1a; 7 - Sp?y_trSIlJ.u odtulisailUl vena: 8 . opsu: (zuj'ednicka) p( dudisajna vella; 9 - dOIYu. supl;u "'. . I ..,. li tie 1e 1-1 P vena' 10 _ (ll'lfls/omo;;a medu gralltlJIICl vrulue Ilene I aorqe suptje I . pred~Lu debelog creva; 1J: unustonioza !zm~dLt W't~i1Il vratlle I'en.e I gorrye

supl]« velie

11 predeluJedl1Jtlka

r

zeiuca

82

83

ne narusavaju se 111 zucnimputevima, ni arterijama, 11i venarna vratnog sistema. Otuda zakljucak cia u proseku jedno ciscenje "probija" jedan segment a njih je cetiri. Prema tome, cia bi se ocistila jetra, potrebno je i pozelj no uraditi najmanje cetiri ciscenj a. 6.2.2. Portalna hipertonija i njene posledice Savrernenaishrana cini nasu krv kiselijorn (normalan pH krvi je slaboalkalni), liseuom dovoljne kolicine z1vih* mineraluih materija, vitamina j mnostva c!rugih elemenata. Malopokretni nacin zi.votai navedeno stanje krvi neprimetno dovode do diskinezije sistema za izlucivanje zuci, a velicina otpora u kana lu za izlucivauje ZUc! maze narasti do 750-800 milirnetara vodenog stuba (skoro cela atmosferul). Koncentracija zuCi, kao sto je poznato, moze cia se poveca za 20 j vise puta ..Materije, koje se nalaze u taka koncentrisauom obliku, mogu da se taloze. Kao sto je ukazivano, pIVO se kristalise holesterin, za njim bilirubin sa produktima njegove oksidacije, soli, krec. Ta trojka je glavni sastojak ZllCll0g kamenca. Uporedo sa tvrdim kamencem u jetrenim kanalima se skladisti amorfna (bezoblicna) bilirubinsko-kalcijeva masa, slicna ugruscima. U zucnom mehuru 1 kanalima moze se nalaziti zu.6kastobe'li pesak, lako prljajuca masa II vidu kasice. Jetra kao da se nadimaiznutra oel till zucnih rrombova kako tvrdih, lako j U obliku mazuta. Pri 10m se vrsi jak priiisak na okolna tkiva, buduci da pritisak z'uci u kanalu za izbacivanje zuei moze dostici atmcsferul To otezava protok arterijske krvi koja raznosi kiseonik po jetrenim arterijama, i posebno sprecava krvotok kroz vratnu venu, koja sa sobom nosi hranljive materije 1Z creva, Kao rezul tnt toga nastaj e portalna hip er tonij a. U Velika) medicinskoj enciklopediji terminorn - portal ana hipertonija definise se poviseni krvni pritisak u vratnoj veni

S/iktl f 3

Tipovi kolaternla

fo1ogrLlj;SllJ1jU:

kombiruu.'ija sa pritiskorn na donju suplju veJ!l1

t- "g/ova

IW prcdnjcin IrbLl&rl~m .ziehl pri illji:~IC/:vell~ll~ /Iledu~e": 2 _ gOn-lP. tlP~ 3 ~ donji lip.

(njen drugi naziv je portalna vena). On se javlja kao pos~ediG~ (uzrok sam naveo u prethodnom teks~u,. G.:tv!.), oteza~og protoka krvi kroz jetru, vezano za pOJedme l laznovisne meha:nicke prepreke. . Na primer, zllcni_ tron~~ovi t~ ZtlCl1ll11kanalima stvaraju s~ belancev inastom iuflltraclJom jetre. B.~la:nc~vll1as.te ~ase , odlazuci se 11 jetri, sire jetrenu konstrukciju, pritiskuju e~lteh~e celije, dovodeci ih do atrofije, sto uzrokuJe promene strukture
v' '. ,.' " ,

organa, k t . de Deo krvi, koji nije prosao kroz jehu pre 0 VIa ne vene, 1 '. obilazno (takozvani kolateralni krvotok) kroz anastom~ze s~ omjiJ.1.1 i donjirn supljiro vel1an;a, ,vellUl1?-a de~elog C1e:va 1 ~rugi111(vidi sliku). Na~tup~ L~~ecanJeslezine ~lsl~d Zll:stoJa(a aka je zastoj krvi, tada disanje i ishrana, a otuda 1 njena funkcija
. I~'" , 'oi:!ito pri nedov()ljnoj '" Dnevni obroci hrnne bogati be an~e\'lmlma, r~al ,. .... oremeC'a' a i fl'z,i.~kojaktivIlosti - glal'nl su razlozi zanastaJa11Je SVill OVLllP J

*

"Zivi" produkt razlikuje se od .rnrtvog" postojanjem bioplazmcnog 110]j<l, koje prj termicko] obradl nestaje, Atomi u "z.ivim" mineral irna nalaze se navisem encrgetskorn potencijalu j imaju levi zaokret. Ked "mrtvog" toga nema.

boljeoja.

85

84

za slezinu to treba cia evidentjraju), zastoj u venoznom sistemu pankreasa (gusterace) dovodi do distro!Ic,nih pron:~L1au njernu i do porernecaja njegove funkcije (~~ 11 . ce to. ?lh !?lav~TI uzrok I~ske. iz lecivosti secernog ~lJabellsa - cllJabe!H~anma za nctiranje). Zastoj II venama zeluca 1 crev.a narusava sekretorna i apsorbujuca svojstva tih OI~ana (~a 11 se moz~a ovde ~rije uzrok nevarenja .j slabog prihva,tanJ~ hrane - distroficarima za notitanje). To, takode, ~OV~dl do jakog krvoprolica, narocito 1Z sudova zeluca, creva, jednjaka, clebelog Cleva, do obiluih menstruacija kod zena,
tr~rnbov~ l'~a nogama.i h~moroida. Arterijski pritisak opada ~

slabi - specijalisti

(hipertonicima za notiranje) . · Usled atro~ije celija jetre od pritiska ilokalnog nedostatka ishrane, nastaje ~orernec.~~ u. rszll1e~li ugljenih hidrata, 1l1a~n06a, be];,~nceVllla, vodevminerala 1 tome slicno. Nerna smls!a nabrap~i 1~oreme6aje i oboljenja, nastale usled
l1~~nISavanJ~l ~vlh .tIll razmena (koje se osim toga tesko

Slika 14 - Bolne taiike kofl oboljemja ot! ZIlC/l.ogkamen CIl: J- tack« zucl10g mehura; 2- epigostralna zona bole?iljivosti; 3- ho!edolwsno-pi.1llkreatskLl zona; 4 - ramena zOlla; 5 - larlee VIII. IX i XI gnuliwg rebra (prsljeno); 6/(1(3/[11 lopaticilog Hg!a; 7 - tacJcadijl'lji'llgi1!alnog nerva.

dlJag~oshc~r~Ju); 1 tako je j<lSD<.I cudovisnost posledica zaprljanosti 1 zagusenosti nase jetre. · . 0 znacaju i~tre za funkcionisanj e naseg organizma govori J ogista Svama Sivananda u knjizi .T oza terapij a: . 0 .."81 ba jetra je osnovni uslov narusavanja naseg opsteg ' ..a a j ~dr.avlJa, a to pos~bl1o uttc~ na ~·ast,organizma II celini. Zdravlje jetre vo~~z~eduJe zdravlje J v't.nlnost celog crganizma. NqJvazl11Je zle~de u or~amzmLl. - hipofiza stitastai pankreas, koje pot'pol~1azu raz~oJ orgamzma, omogucavaj II l11U rast i }J~maZLLJ~tn 1.1 proc~sl~na:probave hrane- para! izuju se, kada se p!e,napl?Z~L, nastoJeclcla pomog.1ll1 bolesnoj jetri. Opsf p~[~me?aJ ~1e s~mo dn ut~ceon \~lst 1 razvoj organizrua, vee je .i bremenit uznsnim posledicama. · Intere~al1tno i originalno zapazanje 0 uzrocima oboljenja jetre nalazimo u Czud-siu: "Sklo_nost lea vrucem, "ljutom", .vrelom", "masnOln". ~eukroh,;l gnev u duhovnoj prirodi, san 11 zarko podne i posle
Jela,_ te.zak rad, prenapregnutost, ~Qpanje na~eza~~ sul~~~ luka, tuca, bOl~b~,ltrkIvanje.iz l sa konja 1 sa s.tnnog obrouka (litice), poturanje tvrde zemlje,

Mi mozemo upotrebljavati lunnu bogatu vitaminimn, mil1eralnim materijama i drugim ll<\jkvalitetnijim hranljivim materijama, ali zbog "zapnsenosti starije carice" (kako jetru

nazivaju tihetski lekari) deo hranljivih materija obilazi jetru, prolazeci kroz anasto11.1oze II druge vene i ne pretvarajuci se zbog toga u potrebni oblik - prihvatljiv za orga:nizam: To je razlog sto patimo od nedostafka hraulj ivih elemenata (sto se u stvari i uocava), Hranlj ive materije, koje su zaobisle jetru, postaju strane organizl11u i izazivaju razlicite alergijske reakcije. Zato, pre nego sto odete lekaru da mucite sebe ispitujuci alergeue i tome slicno, ocistite svoju jetru, pa ce i alergijn nestati. Uopste, cak pri pravilnoj ishrani i pridrzavanju svih drugih principa lecenja, sa zapusenorn jetrom krecerno se rnnogo sporije, nego sto zelimo. Upravo stoga mnogi se razocaraju kad
nastane prjrodni pJ;oces ozdmvLjenj:1.

6.3. Simptomi koji ukazuju na oboljenja jetre
Najpre cemo se osvmuti na poznate simptome oboljenja jetre a zatim ih uporediti i dopuniti snvremenim . Obratirno se ponovo Czud-siu. Tibetski lekari SILSl~natra~1 da postoje tri glavne bolesti koje nastaju od vetra, ZllCl l ~hl~l. Porem.ecaj jedne od nn:vedenih funkcija dovodi do obolJeJ)Ji1.

sve snage, pad
ispoel predmeta

~epadu, udamc. ~ kamen, ba,lm~ od, t~1~tke, meso, secer iz cerne h~ske.',~aJ 1 drugo Llvel ikoj kO!JC1111 osnovni su uslovi za upalu ZUCl. .

86

87

Prema njihovom misljenju funkcije zuei mogu se podehti na pet vrsta. Z~:c: p:r?b av? a., koja .menja boju, kOj~l se pretvara, poboljsava VId 1 cini da bolje raspozuajemo boje. Probavna rue, nalazi se u zelucu izrnedu svarene i nesvare~le hrane. O~a vari hranu, odvaja sok od taloga, daje toplotu "l snagu ostalirn vrstama zuai. ?l~C,.1<.ojanenja boju, nalazi se u jetri, Ona u potpunosti r menJjl boju prozracnog soka u crvenu. Zuc, koja pretvara, nalazi se u srcu. Ona daje dusi osecajnost, gordost, razum i strasnost", ZUc, koja daje vid, nalazi se U ocima i razvija nasu percepciju za oblik, . Zuc, jasna boja, nalezi se u kozi i eini jarkom njenu boju (ten). . Prema kineskim .l11edicinskim izvorima funkcija jetre i zllcnog mehura odnosi se 11aelement. "drvo" i tesno je povezana sa: tkivom tela - misici god. dob. - prolece culnim organima - vid bojom - zelena, plava izlucevinama - suze planetom - Jupiter emocijama - gnev mesom - piletina zvucima - krik zi taricama - psenica ukusorn - kiselo plodovima - sljiva
v

6.3.1. Dijagnoza bolesti ZUL:/Wg kamenca Najtipicniji simptomi oboljenja od zucnog kamenca Sll jaki bolni napadi - zllcni iIi jetreni grcevi. .. . Bel pocinje uapadima "U trajanju od nekoliko nnnuta do nekoliko Casova. Najcesce se bol pojavljuje iznenada, pouekad joj prethode gubitak apetita, mucnina, tegobe ispod lop~'tice: i osecaj pritiska 11 desnoj po drebrici (mozda usled zasicenja zucnog mehura sa zu6). . _. Uzroci koji izazivaju zucne greeve su nervna ) fizicka prernorenost (zamor) , em~cije,. hladenje tel~, z.asice9jev ~ razdrazenost zeluca posle 11ZIlUffi1J<l hrane, narocito ljute. Zucni grcevi ked zena cesto se poklapaju sa menstruacijama iIi nastaju posle porodaja. Orc se obicno javlja u prvoj p.010vi11i n06, kada su funkcije jetre i zucnog mehura rnaksimalne, nakou 3-4 casa posle vecere, tj. U mornentu najveceg izlucivanja zuci u dvauaestopalacno creve i njegovog maksimalncg zasicenja i razdrazenesti hranljivom kasicom, Bol je tar, jak, na rnornente kao da razdire 11a delove desnu stranu stomaka. U pocetku napada bol je rasprostranjen, ali se ubrzo koncentrise na ODec1elove tela koji su prikazani na

os

Tibetanoi su razlikovali 26 oboljenia Zuci, a kineski lekari su se prema snovima ucili da postavljaju dijagnozu. Tako se, koc~ pune jetre (~. k~da Je energetski funkcija jetre najveca) sanJaJ~ gneV:111snOV1; kod prazne jetre (ti. kada je slaba :uerg1Ja) sanja se Burna. Savremena rnedicina oboljenja jetre i zeludacnog mehura definise na sledeci nacin:

i IJOVraCal?Je~n~ u pocetku hrane, a zatim sluzi i fucl, pri cemu se u pOJedm1111 slucajevima sa obilnimizlucivanjern zuci izbacuju i mali zucni kamencici. Bolesnici se cesto :lale na hladnocu u udovima, Kod nekih sepojavljuju grcevi misica listova nogu i misica prstiju na rukama.
6.3.2. Dij aglloza hronicnog hepatitisa

slici ]4. Zueni grc je obicno pracen mucninom

* ,;...

svako novo. ubistvo na bojnom polju trebalo je cia stimulise licnu hra?rost s~lU"a.Ja -_na taj nac~, neprijatelj je dobijao svojstvo nekakvog p~SlY~O~. stlOlUl~s~ hrabrosri Otud.a potice i .. Jjud.ozelerski obicaj kimo au ... PI ema, Sl11tOlt~kml narcdnim yerOY1I11jJ!na lZYOr smelostl u ?o~e1co.;ol:l te1uJ~ ~etr~ (k.im~~. Srnatralo se cia kada ratnik pojede svezu Jehu hrabi og neprijatelja, dobija novu snagu i smelost", (Pul SCl/!1Ul"clja).

Opsti simptomi - slabost, gubi tak apetita, ponekad gor~ina ustima, pecenje LL epigastricnom predelu. Ceste ~nucn111e? zatvori, ponekad j prolivi. Kod kornplikacija bolesti - svra~ koze, povisena temperatura od 37,1. do 37,6 stepeni Celziusovih.
U

88

~I-


Neretko. uocava se ~ poremecaj n~lvnog sistema: potisten.ost, Zl1oJe~lJe, razdrazljivost, nesarnce. Pn pregledu kod tre6~1~e o?olehh, o.arocit.o llperiod~~ kulminacije bola moze se UOCI~. pnsusrvo ,Jetreru~l dlanova (crvenilo koze U predelu povrsme dlanova, palca 1 malog prsta), a takode .zvezdica" na krvnirn sudovima . . Zvezdica je, u stvari, mali pulzirajuci sud (kapilar), od kojeg ,se zrakas!o granaju ta~ki nezni sudovi (kapilari), koji P?dsecaJu na nozice pauka, Njihov pre cnik je od velicine glave clOde do zrna graska. N aj cesce se kapilarske zvezdice nalaze na lieu, ramenima 'i podlaktieama, na ledima. Kada se funkeionalno stanje jerre poboljsa cni 1110gU cia nestanu, Kod hronicnog heparitisa oboljevaju zglobovi i pluca,
v,

vee javili mozete ih spreciti, zaustaviti j otkloniti a ne cia dovodite sebe II bezizlazan polozaj. Ako sumnjate 1I sebe i u licnu proeenu svog zdravstvenog stanja, porrazite 1)0I.1)OC lekara, koj ice sigurno postaviti pravu clijagnozu,a varna ostaje da odlucite kako cete se dalje leciti. 6.4. Efekat Clscenja jetre Mnogi misle daje sa njihovom jetrom sve II redu - sto je velika.zabluda. Uverio sam se u to na sopstvenorn iskustvu, ali i na iskustvu drugih ljudi. Zucni kamenac se ujet~'i veoma cvrsto drzi i ne moze se take jednostavno savladati. Pre eiscenjajetre gladovao sam nekoliko puta po 7 dana.jedanput lOa jednom ] 8, a po 3 dana oko cLeset puta. Osim toga, gladovao sam i nedeljno po 24-36 casova u toku 3 godine. Mojprijatelj je izdrzao serij LL gladovan j a ~ 3 pu ta po 19 dana sa preki dom 0 eL dva meseca. Kada smo nasdvojica poceli cia 6sbmo jehu, iz nje je izlazila po tegla oeLpola 11t1'a karnencica. Bile je tu i mnogo zastarele zuCi, boje katrana, tamne kozice, pahuljica i drugih predmeta nad kojima ccvek ostaje zgadeu, Prve godine kuru Cis6enja uradio sam 5 puta (svega 8 ciscenja), a efekat je bio zapanjujuci. Tacnije, osetio sam neobicnu lakocu, krepkost i obnavljanje celcg organizma. Spoznao sam sta je VRAVO ZDRA VLJE, sve ono !lto nisam dobio II proteklih pet godina lecenih u zdravstvenim ustanovama. Ali to SLl samo moja licna osecanja. U klubu , Bodrost", na cijem sam celu, kroz ovo cis6enje prosli su mnogi i ne jedanput. Dolazili su ljudi od kojih su lekari odustali, bilo zbog njihovog opsteg zdravstvenog stanja iii usled toga sto SLLsuvise stari i nemocni. Posle terapije eis6enja jetre, oni su se preporodili. Primera radi, Savin:ih Nikolaj Timofejevic, roden 1925. godine dopuzao je jednog decembra u klub toliko bolestan da se mislilo da nece doziveti sledece prolece. Ali posebna ishrana, Cis6enje clebelog creva i jetre, kao i urinotera~ija ucinili su cudo. Ovaj krepak startle prilagodio je svoju tez111LL visini. Mozete ga videti kako trej same II gacicama i razmislja cia jos dugo, cI:ugoz~ivi. Za taj preobrazaj bilo mu je petrebno

6.3.3. Diskinezija zlIcnih kanala 01)~ti. simptomi .-: l~ell.l·o~icni orem.e6aji, bolovi u desnoj p p~d;eb~lCLHIPotom::n~ oblik -. b,0lav1 U . d~snoJ podrebrici pracem stalncm mucmnom, recidiv (podrigivanje), atonicni zatvor, Hipertonieni oblik - povremeni bolovi mucnine. naizmenicni prolivi i zatvori. >,

6.3.4. Upala ZlI.CNOg mehura i zucnih kana/a Opst~ simptomi.do pojave bolova - osecaj tegobe u lJ1:ed~lu]spod lopa~~a nakon casa posle jela, koji je propracen naduvenoseu stomaka, lakorn groznicom i nemoci po?Ie uzlmanJa~'?ne, prolivi, koji nastaju narocito posle UZ1I11anj3 pecene ili przene hrane, Vidljiva je i ksantomatoz8 koze: na lieu.( ocnim ~apcim~, obrazima, ustima), na pregibirna l<llct°v~a,j)rs~m1a Ll Vldu zutlh n~llja, koje su izdignute iznacl v pov~'~ll1e1(Q~e.Moze se uocavati nadimauje falanga (clanaka) prstn II U obliku kobasice. ,Prel!la sin:pt?ll1in~a koje smo naveli turnacitei razrnisljaj te o zdravlju sV?Je jetre I zLLcnog mehura. Ako su se ti simptomi

l-?

90

91

nesto vise od pola godine, i, uzgrecl sve je uradio samostalno, iako je njegovo obrazovanje bile veorna oskudno - zavrsio je samo 3 razreda osnovne skole. Mogu da navedem jos primeraMagdesjan, Halangot i mnogi drugi, putili su deserak godina od kamenca LL zu6. Lekari su im predlagali operaciju, ali im posle cis6enjajetre oua vise nije bila potrebna . Ovo je samo rnoje iskustvo, a po Rus'iji se terapija ciscenja mal svuda, 11 uarocito tame, gde su ljudi savladali vestinu lecel~ja pomocu narodne medicine -. Nadezda Aleksejevna Semjonova u gradu Sahti, na primer. . futeresanta~l je i slucaj Leojingradanina .LA. Andrej eva. .-!l1130 sam p~·lhkll. d~ se susretnem sa ovakvim slucojem, istovremeno 1 tuznim I poucnim, Mladic od 31 godiou nekako je dos~o l~od nas bled.jnrsav sa sipnjom, Trebalo je da lUU se operativnim put:em odstrani deo norte srca, tj, da se taj cleo zamen~ .krvml11,sudom sa butine. N ije 1111ao kuda, Tesko je l~odao 1 Je~:,a ~]sao, U gotovo bezizlaznoj situaciji masio se za literaturu i iz nJe saznao da je procenat uspeha operacija alicnih ~]e?ovom slucaju do 30 %. Boreci se za svoj zivot dosao je na IdeJU d~ mozda postoje druge mogucnosti? Jer.kakav je S111iS(10 operacije ako k:roz tvoje krvne .~udove umesto krvi tece sadrzaj kloake?, Grozna krv. Operacija moze biti i uspesna, a .ko garantuje ~a sve nece opet biti po starom. A sta potom? Sinula 111U Je rmsao ocistiri jetru, Otputovao je do Tat jane Aleksandrovne Burjeve, koju neki ovde nazivaju legendom. Ta ~tanca ~cLx~5,go?1l1a savrseno je rl1zracliJ,a postupak cis.ceoj~ jetre. PI ocistil a .Ie jetru mnogun poznatun kosmonau tuna I nu:o~im ljudima na visokim polozajirna, calc 1 uekimu iz Min~stat$tvc~ .zd~·av]ja Rusije, koje ne priznaje alternativnu medl.~1l1Umti bile sta drugo sto se kosi sa dostignucima i znanjima. nauke. !a~jana Aleksandrovna je shvatila slozenost tog sluca:]'_l1.pTO(':hshla ll1U je jetru elva puta uzastopce. Posle tog~ rnladic je presao na normalnu ishranu, Kroz mesec dana s~eh su ~a kako trei d,~4. s~rata oran i cio kao da lULL nikada nije bila po~ebna operacija. Njegova krv je bila tista. fatJ,ana Ale~androvna cisti jetru lj udima svih uzrasta, od rete do 105 g~(~1l1e pocljeclnakim uspehom 1 efektom. Kada ~a Je mome ocu bilo VIse oel 80 godina bio je u veorna teskom
92

stanju posle drugog infarkta. Resili S1110 cia rnu pomognem? i ugovorili smo cia S6 kod nje leci odredeno vreme. On Je, nata vno, sumnj ao, strahovao i poclsmevao se t~1l1 metodu Iecenja. Ali, posto je Tatjana Aleksandrovna s~anJa odl1Jeg,~ ona se podsmevala njegovom strahu, 1)<1 moj ,otae pre~~o ~ ~e pristao 11a kuru cis6enja. Iz njegovog tela izaslo J~ ~O velikih 1 200 malih kamencioa. Kako je uopste mcgao ela Z1\l1 keo zdrav covek sa talco zagadenom jetrom. Postoji zena,kGjaje 5 godina tragalaza Tatj anom Aleksandrovom po celomsve~uzato joj je bilo predlozeno da isece zlloni mehur, u kame Je l:a.snimku bio vidljiv veliki kamen sa jos 60-ak kamen,elea vel~~me zrna pasulja] to je proslo bez operacije - sve su 1:1 I_Zbac~h. Primeri koje smo naveli u ovom pcglavlju 1ZHIZ110 govore o v isestrukoj koristi ovog cisoenj a i njegovoj neskodlj ivosti. U sledecern poglavlju bice reci 0 tome da li je ova ciscenje stvamo bezopasno i on cemu se zasniva njegovo dejstvo.

s~o

6.5. Flzioloski tnehanizml koji pri..ciscenjll jetre

Sf

koriste

Kao osnovni argument protiv ove vrste ciscenja protivnici navode da su zllcni kanali precnikn 3-4 milimetra, a izlaze kamencici ad 20 i vise milimetara, pri cemll bez operacije, slobcdnim prolazom to ne moze da se desi. Kada, pak, ljudi sam] kazu da su licno videli izbaceno kamenje, protivnic: ovog Ciscenja zakljucuju da je to ekskremeutnokamenje, lzbaceno,iz debeloz creva. Zastrasuju pristalice eve metode 1110gUCUl1 zatvorom, zapusenjem kanala i drugim komplikacij ama. Ali, avaj, ti ljudi apsolutno nista nisu osmislili u da~oj t~rap~ji. Vratimo se brosuri Fakultet zdravlja objavljenoj 1986. godine. Na 34. stranici, clan -k~respondent Aka~.emije mediC111Skih nauka SSSR, profesor Savalova Jevgenija Petrovna, nacelnik katedre infektivnih bolesti i epidemiologije Prvo* lenjingradskcg medioinskcg instituta imena "LP .pavI.o-va opisuje "slepo" ispiranje zucnih. pute,v~ bez sonde, koje se naziva "dubazan i koje uveliko pnmenjuju lekari,

93


Postupak sprovodenja dubaze je sledeci: . . Ujutru 11agla~lall stoll~ak bolesniku dati da popije 200-250 mililitara (2,5 decihtra} mineralne vcdeiz prethodno otvorene flase neg~iraue i~islabo gazirane koja je hila na sobnoj teruperaturl: U mmeralnu, vodu moze se dcdati 5 grama s'UDlp?rn~klselog m~gnezljllll1a iii sorbita, sto podstice energicnije oslobadanje zucnog mehura, Nakon 15-20 minuta ponovo ispiti istu kolicinu mineralne vode. Posle uzimanja mineralne vode bolesnik se nalazi u horizontalnom polozaju, u postelji 1,5-2 casa, sa termoforom (grejalicom) u predelu desne podrebrice. Dubaza se maze obaviti ako se kao sredstvo za razdrazival1je koristi same la.stvor sumpornokiselog magnez·ijLl.ma, ili sorbita, iii ekstrakta (tinkture) lZ trava protiv zu6. j~I(O. efibs~la sredstva, koja omogucavaju povecano lucenje ~UC1, spadaju ZUn;?~lee odjnja, rnaslac, sumpornokiseli magnezijum, so "barbara I karlovarska so. ?d 40 clo 50 mililitar~ 33%-tn~g rastvorn ioagnezijuma, ::agteJanog do 40 stepeni C, rzaziva kOl1trakciju (stezanje) ::'l.~nog mehura (sfinkter Lu~kens.a) i zajedl1ickog (opsteg) me.nog .~anala (sfinkter Oddi), Onome, ko tesko podnosi ,mag?eZ]JU~l:, ~a}u se .koncentrisani rastvori secera, glukoze, sorblta,. ksilita ili maslmovog ulja. NaJeftkasnlj~ za otvaranje sfinktera Oddi i pfaznjenje ZiUc~og mehura JeSLl masnoce iz Inane i produkti probave II crevnna. 3. Lecenje toplotom je najbolj i nacin za stisavanje upale i bolnih spazmi u jetri . Radi toga mi na 3-4 cas a pre ciseenja zagrevamo predeo jetre j produzavamo ga zagrevati i posle uzunanja maslaca i limunskog soka, Pored ostalog, poznato nam je, da se kamencici u 90-99% slucajeva sastoje iz holesterina. Toplora ih rastapa, ne dolazi do bolnih spazmi i oni slobodno prolaze kroz zucne kanale. 4. Buduci cia illcni kanab imaju glatku muskulaturu, mogu da se sire do 2 centimetra U precniku, a pri kontrakciji stvaraju takav potisak, cia se zue izbacuje pod pritiskom od 300 milimetara vodenog stuba, a kod ekstremnih slucajeva pritisak moze dostici i 800 milimetara vodenog stuba! 5. Mcgue je i obmut sluca] - resorpcija zucnog kamenja. Do toga dolazi na bazi otpadanjakoloida istvaranja pukotina, a takode delimicnim rastvaranjem II normalnoj zuci. Ovde se moze dejstvovati u elva pravca: a) povecanjem kolicine zucnih kiselina, koje smanjuju povrsinsko naprezauje zue] i, samirn tim, podsticu otpadanje koloida sa njihovim delimicnim rastvaranjem, i b) povecanjem kcloidne zastite. Razmotrimo varijantu a). U salu coveka, koje se topi pri temperaturi od 15 stepeni C (pri telesnoj temperaturi one je tecno), sadrzi se oko 70% oleinske kiseline. Takiselina spada u gmpu nezasicenih masnih kiselina. Vazuija bioloska svojstva nezasicenih masnih kiselina jesu: 1- potpomazu pretvaranje holesterina u lako rastvorljiva jedinjenja i, samim tim, podsticu njegovo izlucivanje iz organizma; 2 - norrnalizuju uticaj na stanje zidova krvnih sudova, zbog povecane elasticnosti i

. 'l!

v

zadrzavaju Zllcne karnencice u kanalimn
94

?vi podaci su strogo naucm, Iz njih mi vee znamo da se kanali ~OGU ispirati. A sada cemo se vratiti iskustvu narodne medlcllle, tj. onome na cemu se ona zasniva, . 1. ~o!aze~i o~ navedenog, nama je potrebno jako sredstvo protiv ~cl. Vl~an (narodni lekari) su uocil] da uzimanje vecih doza b~ljno~ 1:1J (naroci to mashno.vog) urnnogome pOtpolUaze a cL:'1 se .1Z,?aC1 z~c, odnosno da se tzazove kontrakcija zucnog mehura 1 maksu11<.dl1o otvore svi zllcni kanali. . 2. Poj~CaI~O luc?nje ZUG'i iz jetre podsticu kiseline. LInmnsk~: ](I~ehna, koja se sadrz] u 1111111118ko111 soku, stim ulise tu fwikc~JU 1 uz to Tast~ara tvrde izbocine _ ku.. kice koje
v

ZllC11l

smanjene

propustljivosti.

Oleinska kiselina se topi

pri

temperaturi od 13 stepeni C, pri cernu je Dna skoro jedina masna kiselina.koja ulazi u sastav Zivotilljskili masti paje zato njen sadrzaj u tim mastima glavni faktor, koji .oclre.duje temperaturu njihovog topljenja. Najbogatije oleinsko~ kiselinom je maslinovo ulje (80-81 %), au suncokretovom ulju ga ima dvostruko manje (39%). Oleinska ki~elina se sl~o~:0u. potpunosti apsorbuje u crevima j organizam Je lako koristi pn razmeni materija.
95


Iz o~og pogl~;lja., riam je ;iasno, d? idem~ putem rapidnog povecanJa ~1ezaS'lCemh.m<1smh kiselina, koje dejstvuju kao zucn~ 1{1s~111le, r~lstvan]J~1holesterin u datorn ciscenj u i lIZ to ~ove~ava.JuelastH)nost zidova ne same krvnih sudova nego i ~ucmh kan~la. Pored toga, one Sll sredne orgauizmu i zato su za 1sh:'am~,'l1<l:Jp~·eporucljiviji. prirodni prcdukti, koji ill sadrze. Najbolji od tih produkatajesre maslinovo ulje. Varijanta. b). U prirodi postoje zastitne materije, '4g1avn0I:?, vlsok~moLe~u_1arn,a jedinjenja, kao na primer, belance.vme, pol~~ahandl, J niskomolekularoe povrsinsko-~h.v~le matenje, kao sto su oleati nalrijuma i kalijuma sapO~n1l111 dr~ge ..T~.kva zastitna materija skuplja se na povrsini kolmda? pokrivajuci gasulfatnom pokoricom. Zastitni ornotaci stvo~en~ na t~ n,aci~~ sprecavaju ll1e1usobno slepljivanje koloidnih ces!~ca l njihovo talozenje, Zuc, kao sto nam je PO~~1at?, sadrzi ~4% vode, Tu vodu treba zasititi navedenim zastitnim .mat,en~ama, k?je, prodiruci u mikropore zucnog kamena, .1zazlVa]U odvajanje koloida i njihovo naknadno rastvaranje. lzv.ori zas~it~ih koloida su: l.Siwvi, sveze pripremljeni sokov~ lZ povrca 1 ":bC~. 2:Sve~a sopstvena mokraca (urin) . .Sredstva z~boJenJ~.unna, izmerena U njemu, najfinije su ~~shce organsl?h materija ..U dnevn~j rnok~:aci.ill je oko jedan olam: .. O~u~a,]~ sops~el:1 unn ~laJ~o~ahp 1 najdostupnija mat~llJa zas~ltnn:1 koloidima. Najbolje Je upotrebljavnt] urin obojen II SVOJU prirodnuzuckasn, boju. U bezbojl1om urinu 111je malo, zato go prosipaju, 8. Sugerisuci sebi da se zllcni kanali sire, da se ~uc obilno luci, a takode saljuci mislirna tame energiju, pojacavamo efekat. 9. Prerna ucenju jogista, disanje same kroz desnunozdrv LJ podstice zagrevanje organizma i povecuva njegovu "n.zlazuclI silu" . 10. Stvaranje i izlucivanje tuci povecava se pri povecanju portalnog krvotoka i prisustvom masnoca u pojedenoj hrani. Ti uslovi se mogu ispuniti, ako se kroz ueko vreme posle uzimanja Inane i limunovog soka uradi lagano, ritmicno disanje joge, sa akcentom na zatezanje dijafragme sto je moguce vise za vreme izdisaja. 11. Za vrerne pU110g meseca povecava se sposobnost organizma za ciscenje. U prolece je najjaea funkcija jetre, a ujesen '0ajslabija, Buduci da yam je poznato na kakvim fizioloskim mehanizmirna se ciscenj a zasnivaj II 0 pisacemo proces samog Ciscenja.

6.6. Najprustije i najefikasnije

ciscenje jetre

dopunskih:

Razmotrif smo glavne fizioloske mehanizme, no koj:ima se zasmy.aJu navedena ciscenja jetre. Ipak, postoji jos nekoliko

, ,6. LimUl10v sok ima veoma jak kiseo ukus. Ka~ sto tvrdi kin~ska nUl'odna ~nedici?a, ~iseo ukus stimulise funkciju jetre. Rowa.toga, etericna ul}a h~unovog soka dejstvuju istovremeno 1 kao sredstvo za 'izbacivanje zllei i antiseptieki. ak 7. P:ren:a kOl1statacij~.l11~kineskih lekara - iglo-terapeula ( . 1,pun1ctulOloga) funkcIJa jetre I zllcnog mehura najjaca je :lOCU od 23 do 3 casa. 10 Je vrerne bioloskog ritma jetre i 'zucnog rnehura, 96

Naveli smo da su maslinovo ulje i limunov sok idealne rnaterije za C'iscenje, ali su one, nazalost, dostupne malorn broju ljudi. Postav lja se pitanje cia li postoje zamene koj e imaju iste vrednosti. Na veliko zadovoljstvo ima ih dovoljno. Umesto maslinovog ulja moze se koristiti bile koje suncokretovo ulje (rafinisano, nerafinisano, przen 0), a umesto limunovog soka kristalisana limunova kiselina, a takode i prircdni produkti sa Jakim prircdnim kiselim ukusom - mahovnica (oxycoccus), oblepiha (hippophae rhamnoides), ogrozd itd. Kao sto pokazuje praksa, ciscenje tim elementima sprovodi se isto kao 1 sa idealnim ingridientima (maslinovim uljem i limunom). Autor se 11 to uverio licno, a 0 tome govore 'i drugi ljudi, koji BU koristili zamene. Prema t01l1El, slobodno mozete koristiti navedene zamene - suncokretovo 'ili kukuruzno ulje; kristalisanu limunovu kiselinu (limuntus, 8M) (razl'eauje se talco cia rastvor P? ukusu podseoa na prirodni lill111110V sDk) i


prirodni jestivi produkti sa jakim kiselim ukusom, koji rastu u vasem regicnu. Cela tajna efikasnosti ciscenja jetre sastoji se u PRETHODNOJ PRrPREMl - smeksavanju organizma. Smeksavanje u vidu toplih vodenih terapija (vidi cdgovarajuce poglavlje) treba obaviti najamanje 3-4 puta. Svaku topletnu .terapiju zavrsavati kratkim prohladnim dejstvom. Upravo tada ce od prve iz vas izaci kamencici i osrala prljavstina, Poslednju smeksavajucu terapiju uraditi dan pre ciscenja jetre. Ako 3-4 dana pre Ciscenja budete uzimali mahorn biljnu hranu i upotrebljavali vecu kolicinu sveze iscedenog soka (1 dec cvekle i 4-5 delova jabuke, pozeljno kiselih) i uradite klistire za ciscenje (sa urinom) jedanput dnevno - vasa prethodna priprema bice idealna. Na kraju, dolazi dan terapije ciscenja. Pozeljno je da to bude za vreme punog meseca 1 da pri tom budete odmorni i smireni. Uj utro, posle toaleta - uradite klistir. Zatim doruckujte laku hranu prethodno ispivsi navedeni sok. Rucak takode mora biti lagani nakon 1-2 casa poenite da zagrevate predeo jetre, Prislonite termofor sa toplom vodom (elektricnu grejalicu jastuce) na jetru, Hoc1ajte sa tennoforom preostali dec dana do terapije ciscenja. Oleo 19-20 casova uvece otpocnite terapiju ciscenja jetre. Prethcdno zagrejte ulje 1rastvor limunove kiseline do tern perature od 30-35 stepeni C. Dozu odredite prerna sopstveuoj tezini i prema tome kako yam organizam podnosi ulje, Dakle, sve je gotovo. Pred varna su dye case, jedna sa uljem, druga sa sokom. Uzmite jedan-dva gutljaja ulja i zalijte gasa toliko gutljajasoka, Nakon L5-20 minuta, ako se ne pojavi mucnina, ponovite postupak, sacekajte 15-20 minuta i ponovo popijte nekoliko gutljaja. To traje sve dole ue ispijete celu kolicinu ulja i soh. Mirno sedite i gledajte televiziju ili citajte knjigu, Ako ne podnosite ulje i one pocne da vas muci posleprvog uzimauja, treba sacekati dole ne nestane neprijatni osecaj u ustima izelucu. Ako mucnina ne 1)1:01azireba srnanji ti kolicinu t soka iulja, Termofor mozete skinuti, a mozete gal dalje drzati. Kada ispijete ulje i sok (kolicina isP-Uenog.ulja i soka kre~e se od 100 do 300 grama) mozete sprovesti mz mera koje pojacavaju efekat. Oleo 1-1,5 cas pos~e u~imanj~ ingridienata zauzmite udobnu sedecu l)OZU (najbolje sedite na pete), zapusite levu nozdrvu i disite kroz desnu. N.ajezik.stavlte m,01l0 Ij ute paprike, a 11<1 predeo jetre Kllzne:ovlJev upl~katoT, al·! s~ metalnim rglioama. Sve ce to pospesitt stvar~nJe energije ~ toplote sa njenim usmeravanjem prema predel.lLJetre. DOPUllSki podesite da na izlasku usmerite vat.renu struju prema pl:ede~u jetre. Pri tom, disite polaleo,. ntn~lcko (4-6 puta u mll~ut9' snazno radeci c1ijafragmoD1.libacuJte stornak za vrerne UdlSUJ~ j podizite ga nagore za vreme izdisaja .. Time cet~. obezbed~h predivnu masazu jetre, :poja.cacete. U I1JOJkrvotok I lspracete_Je ad ugrusaka. Takvo disanje radite 15-30 mmuta, odm?nte jedan cas pa postupak po~ovite ...~a VIer~1B odmora stavite u predelu jetre rnagnetm aplikator III prost, J.ecln?stavan magnet. Magnetoterapije je vazan faktor, kOJI pojacava kapilarni krvotok. Naucnici su ustanovil i, cia crvena krvna zrnca samo zbog jednog krvnog pritiska nisu \I stanju cia. se hec:u kroz kapilare. Glavni mehanizam njiho~og kre~a:nJa sastoji se u tome, da na prosii .. nom kraju kapilara pnhsa~ med:~obr:o e priblizava crvena krvna ZTnCU. a rac~:l1 . to.ga sto 0111 imaJu istovrsno elektricno punjenje, om se odblJaJuJedno o~ drugog u stranu manje koncentracije i zahvaljujuci tome prodiru 1 kreeu

!'l

se po kapilarima. .. .. .. Ovo je posebno vazno koristrti mel! pobolJsa~1Ja k~vo~oka. u jetri, II kojoj postoji lI:nikatt:i. venozm kaplla~:m sl~te~: Dbpunski, magnetno }JoIJe aktivira ferment~, kOJ I U teraptj I ciscenja unaju znacajnu ulogu. Sve to zajedno -. toplot~, aktivnost fermenata, pojacan krvotok, povecan ~roJ~rvemh krvnih zrnaca, suazan snop slobodnih elektro?a 1Z aph~<:atora omogucava da razmeksate, ispe~·e!~ i izbacite napolje svu necistocu i kamenje. Ova do VI tljivost omogu6ava da s~ zadejstvuju najdublji kvantni potellcij~l~ or~~ll1z~a OdgOVOIUl za zivotnu aktivnost, ciscenje i rehabilitacija. ~ikakva d:ug~ terapija cis6enja ne utice tak~ ~l1aZn?.'kao ova kOJ.u sm~ opisali, Priblizno oko 23 easa nocu, ili kasnije (ponekad I U zonQ, ~ada je bioritam jetre i zllcnog mehura maksimal(,ln, pOCll1Je izb'v •.

98

9~

acrvanje kamenja i necistoca. To se izbacuje prolivorn. Videcete sve "bIago" sticano nepravilnim nacinom zivota, losom ishranom i odmah cere shvatiti, cia se taka ne sme Zlveti i cI.a ni 0 kakvom zdravlju ne moze biti reci, ako to "blago" ostaje u organizmu. ObiC110se ujutrujavi jos jedan proliv i moze izaci jos veca kolicina kamencica i tllc'i, koja podseca na mazut. Bopunski se procistite klistirorn. Malo se cdmorite i potom mozete jesti. Pozeljno je daprvo jelo bude 0,5 litara soka (od sargarepe sa cveklom i jabukom 1:5). Sok 6e dopunski isprati vasu jetru, Tek posle toga mozete jesti sal ate, kasicu na vcdi i vratiti.se uobicajenom nacinu ishrane i zivota.

Ne radite ciscenje jetre posle teskog [ada i posle duzeg gladovanja. Odrnorite se 3 do 5 dana da biste uakupili snagu. Inace, mcgu iskrsnuti dye neugodnosti: prva.jednostavno tete 'pojesti ulje i sok i druga, mnogo cete se iscrpiti. Upamtite, to je ipak prodiranje ujetru, a ona treba da ima snage za prekomerno uaprezanje .. Sami cete osetiti kako ana vibrira j "dise", a uarocito za vreme prvih Cis6er0a. 6.7.1. Broj cisce/'y:ajetre i vretne kada treba Cistitijetru Prvo ciscenje je najteze jer organizam gubi 11l110g0 snage. Desava se CIase prvi put izbacuje veorna rnnogo stare zlIci, plesni, belicaste niti, a kamencica skoro da nerna. To ne znaci da je ciscenje bilo neuspesno. Naprotiv, sve je normalno, jednostavno jetra je bila veoma zapusena, :i same drugim i narednim Ci.scenjima izbacicete kamenje, Drugo i naredna ciscenja uradite prema licnom osecaju, a ana ce zasigurno bib mnogo laksa. 12 licnog iskustva navodim da sam prva tri ciscenja uradio sa pauzom ad hi nedelje, cetvrto - .kroz rnesec.peto - kroz elva. Sledece godine uradio sam jos elva i zatim druge go dine jos jedno. Mozete se pridrzavati i preporuka Andrejeva - jedno ciscenje trornesecno. Moj saver je cia se II toku mesec dana za vreme plU10g meseca made prva 3-4 ciscel1ja ..Setite se, sto se bIze oslobodite prljavstine u jetri, brze cete normalizovati probavu Inane, krvotok i razmenu materija! Treba se eistiti sve dok se ne oslobodite svih ugrusaka, Namece se opravdano pitanje - zasto je potrebno tako mnogo cistiti jetru? OgdOV(H je zato sto se jetra sastoji iz cetiri dela. Za vreme jednog ciscenja u POtPUllOSti se procisti jedan deo (vidi odgovarajncu sliku). Za vreme drugog - sledeci i taka redom. JeI, aka makarjedan deo ostane zapusen, neka od VIsta razmena materija bice kao i ranije narusena. . Treba znati iza osobinu da su se kamencici ujetri i iUC-111m kanalima odvajali postepeno, poprimajuci uzduzui oblik sa zagladenim krajevima. U takvorn obliku oni, 11j~1~ yo~ebno uznemiravali zidove zucnih k:<111a1a,niti au ih Inhrah. Uz

6.7. Praktieua uputstva za ciscenj e i leeenje jetre
Praksa je pokazala da muskarci j zene sa telesnom tezinorn od 60 do 65 kilograma, ali u zavisnosti od toga kako podnose ulje, pIVO Cls6enje jetre treba da uradesu 150-200 grama ulja, da ne bi nastupilo povracanje, U narednirn Ciscenjima mozete ' povecati dozu do 300 grama, a rnozete zadrzati istu, sto ce biti dovoljno. Aka se posle izvesnog vremena javi povracanje i u sadrzaju koji povratite uocite 8111zni sekret (zelen, ern ili slicne boje) znak je, da su ulje i sok proradili u zelucu i ocisrili ga od patoloske skrame koja se tamo nalazila. To se kod nekih ljudi desava pri prvorn ciscenju. Drugo ciscenje uradite sa manjom kolicinom soka -i ulja, a u trecem-. malo povecajte .. Za vreme ciscenja potrudite se da budete opusteni, mimi i da ne mislite na tok i postupak c:is6enja. Po pravilu, za vreme ciscenja pomocu ulja i Iimunovog soka ne osecaju se nikakvi bolovi: U ~ekim slucajevima, kada do de do jakog praznjenja, proterrvanja - oseticete kao da jetra "dise".ll1ista vise. Zbog toga se ne plasite.jer strah suzava krvne sudove i zucne kanale. Taka semoze dogoditi clakocLvas nisrane izade sto ce biti drugi ~~rok povracanja, Aka iz bilo kog razloga osetite strah, nemir 111 nervozu, u vezi sa ocelcivanjem i aka se osecate 1 "tlapregnutim ', stesnjenjm - popijte 2 tablete sredstva za umirenje. Sve ostalo doci ce automatski. 100

101

eis6~I1~e,.vi ih drobite ~izbacujete, Njihov oblik i polozaj se ·?:~e~1JaJ.U 1. zato ]:le08.ta11 kamencici mcgu svojom hrapavoscu mtirati zidove ZUC~llh k'111al~1 1 mehura, izazivajuoi njihovu upalu. To se, narocito odnosi na one ljude kod kojih postoji tvrdo kamenje. Za vreme narednih cistenja oni se smanjuju i zatim sloboduo izlaze. .. . ..U drevno~i]]eskoj knjizi SUllen} naiazimo sledeci zapis 0 jetn: .Bolesti jetre: ozelravIjenje 11 leto ako u le to nema ozdTa~lje?ja - komphkacije nastaju u jesen, u jesen nisi umro ocekuj z.nnu, u p1'01e6e j~ zabranjeno da stojis na putu vetra ... Ljudi sa obolelom jetrom pri svitanju su razumni poslepodne uznemireni, LL ponce mimi." Prokomentarisimo ov~ reci. Osobama sa obolelorn jetrorn n~ prel~OruCllJe se da clscenje jetre rude ujesen. Shodno ~~~sk.oJ~i?ritn:ologiji, II ~ogodisn)e dobajetraje uajslabija, a c]sc~nJe JO] moze o~uzetl poslednju snagu, sto ce pogorsati st~n]~, obolelog. Na.JceIishodnije je (posle toga, ako ste je o(hSh~l 4-5 pu.ta u toku IJrve godine) ova oiscenje obaviti u prolec~, nm'?Olto ~ rn~rtu, kada drvece pocinje da pupi. U to vreme ]e.tra]e u naJboljem stanju. Ali 11 tom periodu Fostarajte s~ da izbegavate ..vetrovito vreme, da ne . bi patogena biovremenskn energlJa vetra prodirala u vas organizam i uticala na jetru,
c-

. .: Slican zapis. ~1<lJazil~oi u Czud-siu: .Vetar se ispoljava u pellodu"r.asta bIlJaka." ~uc - poc~v ad leta. U letnje doba "m~no.l "prohladno },elo nagomilavaju ZlIO, ali se ona nece p~~ell11h. Od "mas~log 1 toplote ona ce se ujesen iritirati, a stisace se od hladnoce pocetkom zime."

6. 7.2.1shrana posle ci§Cel~i{(jetre iprofilaksa ciscenj a jetre vet je bilo reci. Ponovicemo same - jedite .kad gOvdimate al?etit i osetite glad. Pijte sveze ]sc:d~ne ~okove ad snrgarepe til sole od jabuka sa cveklom, ~OZ~1J110.Je da jabuke budu kisele, jer pornesane sa cveklcm . ImilJu pnjatan ukus 1 miris.
102

o i~lU'~niposle

Sok od cvekle je LL svakorn S lucaj u unikatni produkt, jer se mineralne materije U njernu nalaze u alkalnim jedinjenjima. lspitivanja dejstvu sokovu od cvekle, sargarepe i kupusa pokazala su da se zuc najefikasnije [uri upravo odsoka 1Z cvekle. Protivzucna svojstva cvekle bila Sll poznata i drevnim lekarima. Avicena je pisao; ... cvekla otvara zagusenja ujetri l slezini", Nas savremenik c101<:to1' Voker naUCl10 je dokazao koliko je korisno prociscavanje sokom od cvekle, zahvaljujuci tome sto avo povrce sadrzi"Zive" atome hlora u sebi. Nasi naucnici otkrili Sll u cvekli betain, koji nije uocen kod drugog }JOVIta. Betain - unikatna materija, po hernijskom sastavu bliska je holinu i lecitinu, poznatim regulatorima razmene materija. Betain potpomaze asimilaciju belaucevina i poboljsava rad jetre. U cvekli se nalaze saponini, koj i vezuju holesterin iz creva II tesko asimilirajuci kompleks. Uopste saponini sluze kao osnova za dobijanje lekova protiv slderoze. U cvekli ima i vitarnina Ukoji podstice zarastanje gnojnih rana, poboljsava razmenu holesterinn slicno rnetioninu iima protivalergijsko i protivskleroticno clejstvo. Magnezijum, koji se takcde nalazi u cvekli, regulise tonus krvnih sudova i sprecava stvaranje trombova II njima. Sovjetski nauenik B.P.Tonin mnogobrojnim eksperimentima dokazao je da pojedine vrste povrcn i voca sadrze fitoncide, koji pogubno uticu na mikrobe. Oel povrca fitoncidi se nalaze, pre svega, II cruom luku, belorn luku i sargarepi! Upotreba tog povrca pomaze clscenje usne supljine, zeluca i Cleva od mikroba, Sargarepa ima i tu prednost, !ito nema specifican miris, koji se oseca od cmog luka i cesnj aka. Lekovita svojstva navedenih sokova uticu na to da se vasa jetra brzo obnavlja, sto je narocito vazno koel starijih ljudi. Salata iz sveze zeleni, posoljena 'i malo zakiseljena, 'najbolje prirodnim kiselinama: limunovim sokom, mahovnicom, morskim kupusom, jabukovim sircetom takcde ubrzava izbacivanje stetnil: materija iz organizma. S1i6nD deluje i kasa, skuva~a na vodi, sa clodatko~ maslaca, ulja i morskog kupusa. To je prava hranaza rucak 1 veceru, Sledeceg dana moze se jesti raznovrsnija hrana, 103

+
Uz vee vise puta ponovljen podarak ciajetra ima moe brze :~ge~e~'acije JOB. jedna ~anin:lljivost. Kod pasai drugih ZlVOtl'l1j a, na primer, Pl"l. odstraujivaoju 75% tkiva jetre, potpuna l"egen~racIJa ~~staJe kroz 8 nedelja. Pri tom iz dnevnog obroka. h'~ba izostaviti sleclece. namirnice: peceno iii przeno meso 1 ribu, J~e masne bujone, riblje corbe, konzerve, .suhomes~late proizvode, masne zakuske (narocito hladne) ali i t~ple. Osim toga, hrana, bogataskrobom, posebno bela brasno i k1sel_a t~es~a- zapusavaju tkivo jetre i cine je tvrdom. PI; oboIJvenJ:u~eh'etesko ~e podno~e mahunarke i gljive. Zabranjuje se J.os: sirce (oeaf), ~I be:!", slacl c_a(senf), tursija, repa, rotkvica, e1111 luk,~eh ~uk, .k1se!Jak (~elJe), ~paL1ac, jaka kafa i kakao, alkohol. Ljutajela J prOlz~odl saIjutim ukusom negativno uticu 'l1~ Jec.:nJe jetre .. Drevni .l.ekan Sl.l uocili cia osecaj ukusa Shll~~hse r?Zno~:?Z11Uene,l:gljU u organizmu i. cia se posredstvom tog c~l:a s.hll1ul~s~funkcije organa. Tako, kiseo ukus stimulise funkciju Je~re 1. zucnog mehura, Indirektno jetru stimulise i ~alo z~solJ~na hrana. Ne prija joj opal i ljut ukus, jer ]JOred jetre ostecuje Sl.lIZ0~.OZu zeluca i dvanaestopalacnog creva. PI::na tome,. 0vlll, koj I zele da p~boljSaju funkciju jetre treba c~sc~ d~ uk1J~ICUJUu sVO] dne~l1J obrok produkte Sa prirodno kiselim 1 slall~n uk:uSOl~l, ~ ?a izbegavaj LLoporu i 1jutu hranu. 1\ko s~e,previae stUl1u!lsali jetru navedenim ukusima, ona to signalizira pojavorn .~lsel.og ~lkLlsana jeziku, U tom slucaju Sl~alljlte hranu .sa .1~lS~IU1.1 I slani LU ukusorn, a povecajte produkte ~a oponrn I ljubm. uknson~, Treba postici harrnoniju u ~1111 dl1~Sll11a- nestanak bilo kakvih osecaja ukusu 11pauzama O lzmeduJela. Za holesni.ke sa ostecenom jerrorn vazni su vitamin] ~,C,B,K Nonnaliz~cijl~ rada jetre posebno podsticu vitamini grupe B'1:'ako? vltm1Jl~~ B.-6 pojacava antitoksicnu funkciju jetre (ovog,v1taJ?lna najvise una u proklij aloj psenici i pivskom ~v~sc:r), vitamin ucestvuje u energetskoj razmeni celija Je:_tIe. 1. sprecava nJ1ho:,0 umstavanje (ima ga. U proJdijaloj ps.emcI, kvascu, Par~daJzu, zumancem). F 0 Ii ev a kiselin ai vitaj mIn. .B-,12. ucestVUJ:.l u rczmeni belancevina fermenata i oksldaCI~nl1n reakCl]ama, potpomazu sintezu belaucevina 1 razmatraju se kao faktori rasta ..Dokazano je cia vitamin B-12 aktivno ucestvuje U regeneraciji jetre. Vitamin K podstice proces zgrusnjavanja krvi i povecava energetski potencijal -celija jetre. Njegov nedcstatak U orgnnizmu nastaje pri narusavanju procesa izdvajanja zllci i asimilacije masti u crevima (ovi vitamini 11 vecoj kolicini sadrze se u produktima koje smo naveli. Askorbinska kiselina (vitamin C) ukolicini do 1 grama dnevno poboljsava lad jetre, povecava njenu antitoksicnu funkciju i pojacava regenerativne procese (salata iz kupusa, ekstrakt od sipka, sok od jabuka i dr.). Pri oboljenj u jetre i zllcnih kanab narusava se apsorpcija mineralnih materija i pojacava njihovo izbacivanje iz organizma, Prirodnih mineralnih materija je veorna runogo u navedenim sokovima. OS1111toga, u lako prihvatljivom obliku, a takode u povrcu i vocu. Dijeta bez soli smanjuje stvaranjei izlucivanje ferrnenata 11 zeludacno-crevni trakt 1Z jetre i zllenih kanab 1, samim tim, smiruje obolele organe. Pri sastavljanju dijete za oboljenja jetre veorna je vazno znati stanje creva, Treba otkloniti zatvore, U suprotnorn, zatvor pojacava proees truljenja u crevima i asimilaciju toksicnih materija u krvi, koje preko vratne vene dospevaju u jetru, pogorsavajuci njeno stanje. U tom slucoju lecenje se produzava. Za dobru probavu i nesmetan tad jetre, zuci i creva najbolji su sveze povrce i voce. Sekreciju zuci posebno iritiraju: cvekla, mrkva, tikvice, paradajz (rajcica), karfiol, grozde, Iubenica, bastenska jagoda, jabuke, suva sljiva. Ukljucivanje zrna proklijale psenice ubrzava lecenje jetre. Smesa se ptiprerna na sledeci nacin: 100 grama prokl ijalih zrna psenice samleti na masini za mlevenje mesa i toj masi do dati samlevenu cveklu - 100 grarna, mrkve - 100, susenih kajsija100, mahovnice - 50 (i li sok od jednog limuna), malo meda s tim da se dobije nakiseo, prijatan ukus. Ovu smesu upotrebljavati umesto kasa ili svakog drugog dana, Uzimati jednog dana kasu, drugog smesu. Odnos komponenti u smesi moze biti razlicit, ali 100 gram a proklij ale psenice je obavezne. Maslac i biljno ulje dodavati Sarno u gotova jela, a ne u procesu kulinarske obrade. 105

=

~J.'

104

. NajTaci0nalnij~ je uzimati obroke 4-5 pura dnevno (takva ishrana preporuc.ll]e se ]<a.d cboljenju jetre). Rede uzimanje h~·~n.e IJ1:ou:rokl!Je l]t1gon:!l~~arlJe mash, zastoj zuc.t, razvoj diskinezije zuclllh kanala I njiliove upale, . Prema tome, vase jelo treba da cine - sveze isceden] SOkDVi, sala~e, kas~ j.smese. Postarajte se cia SVe to primenj ujete u TaznOV1'Snl11~ oblicima: p~~r~e malo dinstati, pored knsajesti orahe, krompir, mlad kravlji suo

. J jos je?DOm savet zlata vredan: Ako vam je jetra obolela neophodno Je cia svakog dana uzimate do 21i Ira sveze iscedenih ~o~?v~. ani poboljsavaju kr:voto~c 1.1 jetri i funkcionalno staoje celijajetre; poclstICu.st.varal1]e glikogena, povecavaju transport glikoze prenw t.10V1111<'1,nor~11a! izuju razrnenu glikoze, belan~eVll1~l,_ ~11asnoca, .. elektoh~[l. Pod njihovim uticajem 111el:~<lJu se flZlcko-h~~111Js.ka Svo)stva tuci; smanjuje se njena lepljivost, koncentraclJa holesterina a povecava sadrza] zucnih
kiselina.
.. Pri s.manjenoj sekreciji 15-20 mmuta pre jela. zeluca sveze jscedeni funkciji sok uz ima se

zadrzava u tim udubljenjima. Postupak ponovite jos 2~3 puta 1I toku dana sa trajanjem od 2 do 5 minute. Izbegavajte suvu klirnu, odnosno saune sa suvorn parom jer to steti jerri. Shodno Ajuverdinoj tradiciji, vrelina i SLlV vazduh pogoduju preiritiranju dose Pitta, koja je odgovorna za funkcijujetre. Od vezbi, koje potpomazu i stimulisu rad jetre, posebno su korisne Bhastrika pranajama (vidi poglavlje ,,Debelo creve") i kompleks joga vezbi Svame Sivanande. Te vezbe i disanje S1.1

izvrsna unutrasnja naravno, jetre.

masaza za sve organe trbusne duplje i ,

Jetra je pokretno tkivo rneke konzistencije. Buduci da je fiksirana za dijafragmu, ona prati njeno kretanje pri udisaju i izdisaju. Ritmicno skupljanje i opustanje omogucava da se jetra bolje snabdeva krvlju (a preko nje hranljivim materijama i kiseonikom), pa samim tim i da podstice odlazak zllci. Navedene asane (slika 15) p0111061 ce vam da celishodnije uticete na jetru kao dopuusko opterecenje. Asane birati indi vidualno, prema licnim mogucnostima.

pre jela.

Pri povisenoj

sekretornoj

zeluca - ua 1-1 i po cas .

kiselosti zell1ca - 30-45 minuta pre jela. Mogl~ se k?nsbb. sredst:," za Jzbaciv~l1je Zl1Ci: smilje, kuvkulllzna stigma, Izd[~?JJenn nann (metvica), gospino zeJj e, pizma, koren masJacka, sipurak.

.

Pri normalnoj.

1. Nasika sprusta diatui parsvasana
Siroko rasirite noge 1 luke. Oslonite se njima ua pod, okrenite tela licem nadole. Zatim podignite trup sto je mcguce vise. Savijajuci ruku, premestite centar teze 11ajeduu stranu. Savijte nogu u kolenu i dcdirnite glavu ili nos, naklanjnjuci glavu kakolenu. Ponovite vezbu na drugu stranu. Vezba je dobro opterecenje za misice stornaka, leda, grudnog kosa i vrata, a takode leci oboljenja jetre, slezine i aliena oboljenja,

jela:

. ~ecept za ekstrakt smilja~ kukuruzne stigme, gospinog zelja: na. supenu kasiku SUVl]) trava - [ casa vode, To prokuvati 1 upotrebljavnti po 100 grama 2-3 puta dnevno pre

!

~?

.

6.8. Os tala sredstva

za j~I.611ljc funkcije jetre

Za stimulaciju fi.m}ccije jetre pozelj no je tusirati celo telo hladD.o~1 .. v~d~m (l~aJbolje, ledenom) ujutro prj svitanju, Kontl~l~dll~aclJe pnl.LkOll1 pnmene ove terapije javJjnju se kod boles~llk~l S~l obolelun sr~em. Posle ove terapije protrljajte udubljenja ispod puzuha Jei' se pri esteceuju jetre energiju

2. A rdha matsendrasana
Sedite, ispruzivsi 110ge napred, Savijte desnu nog,u. i smestite petu izmedu anus a i mosnice, a levu ncgu prebaclte preko desne butine i postavite na pod. Stavite desnu ruku na

106

lOy

...
1<;01e110esne noge, a levu ruku zabncite za leda. Uhvarite se za d butinu desne noge, Ponovite vezbu na drugu stranu. Vezba otklanja nedostatke 11 razvoj 1I grudnog kosa, stornaka, leda, vrata, ruku, nogu itd, sprecava oboljenjajetre i sleeine, zgusnjava seme, prekida nocne polucije j u potpunosti leci kill! i apendicitis.

6. Prustha valita vriksasana Stanite lIspravl1o, siroko rastavivsi noge. Ne savijajuci noge, nagnite se unazad j probajte da dodirnete rukom pete. Drugu ruku zabacite unazad. Ponovite vezbu na dn~gu sil:·an~l. Vezba ima iste efekte kao i prethodna, same sto Ieci oboljenja jetre i slezine.

3. Garbhasana (embrion) Sedite u padmasanu. Si10111 proturite ruke izrnedu but ina i {\lanaka(gle.zanja)l1a nozi. Savijte ruke u laktovima i poduprite obraze pesnieama. Sve prednosti opisanih vezbi postizu se vezbanjem ove asane. Pored toga, Ieee se oboljenja jetre .i slezine.

7. Bhu prusta dianu prustha valitasana
Kleknite na kolena, spojivsi ih jedno liZ drugo. Spoljasnji (gornji) dec stopala treba da le~i l~a podu. Stopa!a tr.eh~ ispruziti, Podignite abe ruke i zabacite ih unazad, pokusavajuci da dodirnete pod. Vezba ima iste efekte kao i prethodna, a takode leci oboljenja jetre, slezine i kilu (hematorn), 8. Bhu sprusta eka pada sarvangasana Lezite na leda, azatim sastavite j ispruzitenoge. Podignite celo telo vertikalno U odnosu na pod, pridrzavajuci leda rukama

4. Dolasana .Lezite 11<.1 stomak, ispruzivsi rukei noge na pravoj liniji. Podignite uvis ruke i noge i ljuljajte seuapred-nazad. Vezba pornaze da se smanje masne naslage na stomaku, da se poveca apetit, Ieee oboljenja jetre i slezine, odstrane nedostaci u razvoju rnisica grudncg kosa i rarnenog pojasa.

5. Ardha §aiabhasa}l.a
Le~ite na stornak, ispruzivsi ruke duz tela i polozite zadnju stranu saka ~la po~. Malo podignite glavu, ustremivsi pogled llapre~. Podlgmte jednu nogu uvis, ue savijajuci je u kolenu. ~ono~:te vezbu, podizuci drugu nogu. Prilikom vezbanja ispruzi te stopala. odstranjuje belove u ledima, leci oboljenja jetre .i sle~l,ne. Neke zene pate od jakih bolova ispcd stomaka, od 'kojih se mogu oslobodiji aka praktikuju ovu asanu,

yezba

Slika 15 - I]SiIIW ko]e [die o.boijclljajetre

108

109

j oslanjajuci se 11avrat 1potiljak. Zatim dlanove stavite na pod, stim da, jedna 110ga ostane na mcstu '1 drugu nagnite prema

zemlji, prerna glavi, dok ona ne dodirne pod. Zatim zamenite polozaj nogu, Ponovite vezbu 4-5 pula. Vezba odstranjuje oboljenja jetre, slezine, leCi kilu, apendicitis, povecava apetit, otklanja nocne polucije i produzava zivot. 9. Majurasana Kleknite na kolena sa rukama na podu, pri cern'll su "pete" dlanova, ti. gleznjevi ruku u pravoj liniji sa rastavljeuim kolenima, Prsti su okrenuti unazad, lI4al~ prsti i boone strane sake (delovi od malih prstiju ka gleznjevima ruku) treba da se medusobno dodiruju, da bi sake bile ~.t:l1edllSobnom kontaktu. Nagnite gornji cleo trupa, gledajuci daleko ispred sebe. Priblizite laktove jedan lIZ drugi, koliko je moguce. Da hi poza bila savrsena oni se moraju dodirivati sto je U pocetku nemoguce. Pcdesite predeo pupka nasuprot laktovima. Polako se nagnite napred, s tim, da se odvojite stopalima nogu i da ispruzite telo u ravan. Ova vezba je odliena za probavne organe: zeludac, jetru i slezinu. . Kompresija trbusne aorte izaziva priticanje krvi II zeludac, jetru i slezinu, Jogisti posebno isticu dejstvo ave vezbe na slezinu. Ako nakon 4 ili 5 casova posle obilnog uzimanja hrane probava nije zavrsena, "Majurasana" regulise taj problem za nekoliko trenutaka. Ona je korisna u borbi sa slabim vare11j:ID u.zelucu. ~o je u pitanju zastoj krvi u slezini i jetri, ova v~z~a il~ deblokrra za tren oka. Asana sprecava trornost i prazm zucm mehur. Ona se, takode, bori i sa gutanjem vazduha,

7. POGOVOR ZA DVE GLAVNE TERAPlJE CISCENJA - CISCENJE DEBELOG CREV A I JETRE

j.os

lz prethodnog teksta nije tesko ~ale]jlll~iti da cov~k r~oze sebi pomoci bez mnogo truda i skupih lekova. Dovoljno Je da pri pojavi tipicnih tegoba 1111a a ":I]11U cia: n . 1. Unutrasnja necistoca, koja se stv .. od l1:pravdne. ~ra ishrane (nista manja od necistoce uma koja s~ talozi u svakoj celiji tela), prvo se talofi u debelom crew. S)vaJ org~L1,l':OJI n~s snabdeva dopunskim hranljivim l11atenJ.am.a, cln~61 nasu ishranu kvalitetnom (u njemu se pod uticajem 1111hof10I~, bioplazme i narocito ibog l<_onst.rukcijedebelog creva stvaraju hranljive materije i elernenti, k?Jl se hranom ue mogu web .~a deset godiua!), pretvara se u najvecu, lJslovn~ receno, depoIDJll organizma - rasad oboljenja i otrov~, (proi:ht'lJ!e yO~10VO ~eo teksta "Sistem ciscenja i debelo crevo ). ZahvalJuJuCl to:ue sto se u njemu. prvenstveno asimiluje veda u krv, s~e necl~toce, otrovi i drugi otpaci kao lavina dospevaju u nas organ;lzaD:'l. Nije bitno koliko je nas organizarn i sistem za n.eutrahs.anje (stetnih uticaja, SM) prirodno snazan. Vazno ~e zna.~l da venozna krv donjeg dela debelog creva ne prolazi kroz jetru, vee dolazi neoclscena pravo u SRCE. AJm je debe~o c.revo neeisto (zatvori, nasilna, nedovoljna stolica jtd.), krv iz ~~Jega, zasicena toksinima, podriva osnovu citavog naseg zivota, prouzrokujuci svima poznata i uve~iko raSlJ{ostranJena sTem.~a oboljenja (srcane mane nedostac.1 itd.}, Savrel1~eno le.ce~]e OV1h bolesti je besperspekhvno, Jer se, srce (SI1C·~10 di ugnn organima) rehabilituje dotokom ciste, zdrave krvi, a-ona Je konstantno necista, U zakljucku, 01 najsavremenijemetode lecenja, skupi uvozni lekovi i. oprema nece vam pOlllo61 ako Vat"it:e od

lH 110

+
sopstvenog neznanja i nepisrnenosti. Zato autor koncentrise v~~u p.~nju na prvu i najglavniju terapiju - ciseenje i rehabilitacija debelog creva - KORENA lSHRANE ORGANIZMA. Po~le t~meljitog ciscenja morate mikroklistirima sa ~UVanlll1 ~r1l1om, uz maksimalno strpljenje, stalno odrzavati cistocu u njemu, a ponekad sprovesti i profilakticke kure 2-3 puta godisnje. 2. Pri savremenoj neprirodnoj, rafiniranoj ishrani nasajetra se r:everovatno brzo zapusava. Dodajte tome konstantni dotok neclstoca i toksina i~ debelog neva. Ali rezerve jetre su k~losa~~e. Dok~ano J.e, da .Je ;' t~'idesetim-eetrdeseti1l1 godi~dl~a zlV~tavvecl deo Jetrel111:celija (50-60 %) vee zapusen i Isk~Jucenlz Zlvo~~1e delatnosti. Covek spolja izgleda zclrav, ali skrivena Ratolog1]U v~c u:Zl~1asvoj danak - brzo se zarnaramo, ~~ko oboIJe:ramo, yopvlJu)u .se hronione bolesti, brzo se gase zrvotne akh~no~tl. Lecenje 1 U OV0111lucaju razlicitih sims p~oma (ob~lJenJU krvoto~a, disajnog, probavnog i nervnog ~lstema,. ~oze., hOIm?nalmh .porel~ecaja, onkoloskih oboljenja It~.), kOJ1pO!lCUod jednog istog izvora zaraze - neciste krvi i n~en~g z~stoJa u ,:,enoznom sist~mu (skrivena ili j avna portalna I11peIt0l11JU)~edl~amentozno Je besperspektivno. Koliko su ~as puta n~ljukah lekov~ma, pa ekstraseansama, energijom i sta ste dobl1~? Je!Ta svejedno ne obavlja svoju funkciju na pohe~?n naell: (111 l?robavnog organa, ni krvotoka, n1 razrnene matenp).' krv je necista 1 uz to veoma slabo cirkulise. Ako dode do zastoja ~:vi, to je siguran sirnptom da je energija zastala 1l1?og? ramje. Kao zakljucak, ispostavlja se da su celije OIgamzm~ n~. l~ladnom .I,emu (Iemljenju) (nema regularnog dotoka ~lIanl~lVIl~!n~tenJa); u. p~luzapusen01l1 stanju (slab dotok klS~01l1k~ 1 ~~h~a~Je u~lJe111cne kiseline) "do usiju" 11 sopst:e?oJ necistoci ,(sl~~e ] otrovi, odumrli celijski organi skupl}aJu s.e unutar celija zbog slabosti krvotoka i njegove zaprljanosti), ak . I na ~·aju:. odsustvo humoralne i druge regulacije zivotnih c tivnosti celija od strane organizrna (mutacije unutar njega zbog sopstvene zaprljai 1051 vo d e uas najgorim putem razvoia ti) .. . c bolesti - u RAK " Kod .ove b 0 1esti, t, <ode, patimo od licnog . al . .J 112 neznanja. A 0110 sto treba cia ucinimo za sebe jeste da prepoznamo rune simptorne oboljeoja i da clejstvujemo brzo. Neophoclno je radikalno ocistiti jetru, uspostaviti njene funkcije dabi masa hronicnih i teskih bolesti nestala sarna, Zato je sledeca terapija posle ciscenja debelog creva ciscenje JEIRE. Kada se ona ocisti i rehabilituje obnovljen je CEO ORGANIZAM. Nestaju faktori rizika koji truju nas organizam i cine da smo cesto na ivici izmedu bolestii zdravlj a, zivota i smrti. Lekari pregledima i biohenrijskim analizama mogu utvrditi stanje organizma, ali je lecenje prepusteno varna, Vrhunac lekarske umetnosti i Ijudske umetnosti jeste rehabilitaciia organizma NJEGOV 1M VLASIITIM SILAMA. U osnovi ove metodologije sadrzano je visevekovno iskustvo, koje se sada potvrduje savremenim saznanjima, oduhotvorenim stvaralaekim pristupoll1 autora. Da biste se ponovo rodih i bili cili ostaje samo ciaprimenite OVll terapiju.

113

+
8. DRUGOSTEPENA CISCENJA ORGANIZMA
bubreznomzlezdom. Rastoj anje izrnedu gornj ih polova desnog i levog bubrega je manje, nego izmedu clO.llj.ih polova, zbog cega uzduzne ose bubrega obrazuj u ugao koji Je otvoren prema dole . Desni bubreg je smesten obicno za 2-3 centunetra nize od levcg. Otuda se kamenje cesce susrece 11 desnorn bubregu. Koel zena su bubrezi smesteni nize, nego kod muskaraca. Za 24 casa kroz bubrege se isfiltrira priblizno 150 1itar~ krvil Filtriranje krvi ·i asimilaoija vrse se obrnuto kroz sloj epitela, Prema tome, kvalitet funkcije ?uble~a, umnogome, zavisi od funkeionalnih karakteristika epitela.? Oel 100 Iitara tecnosti koj a je prosla kroz rnlazeve tecnosti U mokracu se pretvara samo jedan litar, a oel 270 grama profiltriranog natrijuma u krv se vraca 263grama. . . Bubrezi - organ homeostaze. Mokraca Je SUl11m~1'1 proizvod mnogih . procesa, usmerenih na ~?ezbedenJe stabilnosti unutrasnje sredine. Otuda su funkcije bubrega sledece: 1. Izlucujuca - izlucivanje stranih materija i neisparljivih produkata razmene, odnosno azotnih prod~ata. .. 2. Regulise se postojanost koncentracije natnjuma. 3. Regulise se zapremina van6elijsk~. v~c1eu telu .. 4_ Regulise se stabilnost koncentracije J ona u _hvl. 5. Regulise se kiselo-alkalna ravnoteza orgamzma. Kanal zaispustanje mokrace ima c11~inu ked ~:1.uskaraca 22-25 centimetara, a kod zena 2,4-4 centimetra, N ajsire mesto LL mokracnom kanalu iznosi 1,25 centimetara. Mokracni kanali su duzine 28-34 centimetra, Mokraca tece kroz mokracni kanal zahvaljujuci aktivnim peristaltickirn kontrakcijama, koje je i guraju. Precnik mokracnog kana:l~ moze se znatno povecavati, zahvaljujuci velikoj elasticnosti 1 kod teskoca U oticanju mokrace moze da se rasiri do 8 centimetara u precnikul .. Posle ovih opstih saznanj a 0 bub rezim a mozemo gO\~?1l.~~ bolesti bubreznog kamenca. Hipokrat, Galen, persij SkI 1 *
Skrecerno ,,- . I paLJ.l]u (a
U

NUe velika krasta da se ne moie sesti. Narodna poslovica

Po~le W;~enja debelog Cleva j jetre stioemo vecu otpornost preu:a l1llekcljama? POVeeaV<lmO prorok krvi kroz te organe bez ugrusaka 1 necistoce, manje se za111a1'31110 zracimo .. , ?p.h!DlZm01111 v.?ljon~zazivolo.m. Pti tom, izbegavamo slozene I rizicne operacije koje, rna koliko da su efikasne, preelstavljaju mnogo vecu traumu od obicnog klistira. Neki . Jj:udi pate od karnena II bubregu, prekomerne to~s]Onosh limfe, medutkivne teenosti, krvi, poliartritisa i tome slicno. Kako se na najbolji nacin boriti protiv ovih bolesti _ vise u naredllom poglavlju
,..

8.1. Ciscenje bubrega . B~lbrezj SH po vaznosti, alii ucestanosti oboJjenja blizu bo]esh. srca I krvnih sudova. Zato se OV0111 organu mora posvett~l posebna paznja j bolje upoznati njegova fun.kcija. .Bubrezi ~ organ u :paUl covekovog sistema za izlucivanje, fon]]~:'al1 je r:rell1~ tipu zlezde. U osnovi, funkcija bubrega sastoJl. se u OISeenJUorganizma od azotastih produkata. Kod odraslih osoba bubrezi imaju oblik boba (graha). Tezina bub~l:ega se krece od 120 do 200 grama, Boja je jarkobraon. Du~na bubrega odras10g coveka je 10-12 centirnerra sirina 5-6 cel:hmet.?ra, ~ de'bljina 3-~ ceutimetra. Ispupceni lcr:lj bubrega oklen~t J~ plema. spoIJa 1 dclimicoo unazad. Ugnuti kra] je nasuprot IS.t.O~raJ~ SUplotnog bubrega, Svaki bubreg ima dva k pola: gornji 1 donji. Gornji je vise zaobljen, zaldonjen nad114

prisustva vitamins A

organizrnu,

funkciorusan 1J'e epitela, ~1,' •

umnogome, ,

zavisi

od


arapski Iekari 113stajanje kamena u mokraci doveli su u vezu Sa gecgrafskim karakterietikamn okolnog zemljista, klimatskim uslovima, vodorn za pice. Savl:emeni podaci su sledeci: narusavanjeil i promena odnosa izrnedu mokracne kiseline i dnLgih solii 1<0101da mokrace; alkalno-kiseli kalcijum sposoban je da se kristalise. Normalna mokraca i mokraca obolelih od kamenca u mokra6i sadr~i~azlicjte lllukoproteide sa uegativnim l1abojem. Kod obo]reIlJa od bubreznog kame?-ca 1I0c~va se cvrsto jedinjenje kalcljUma. ~a, al1lon-muko~pohsahandlIna, koje se pretvara u n~r~stvOlljlVl kompleks. Normalna rnokraca sadrzi oko 90 miligrarna opsteg biokoloida, kod obolelih u proseku 500 miligrama. Pri neclostatku vitarnina A moze se stvarati kam~nac, Ekspe1'im~ntaI11o je dokozano da vitamin A (B-karotin) sprecava stvaranje hHl1enca 1 potp0111aZe rastVUl"anje vee fonniranog kamenca. Nacin ishrane je, takode, znacajari u nastajanju bolesti bubrez?-og kalll~n~a, mtrbcito u decjem uzrastu, Preuranjenoi iskljucivo . hl'anJ~n]e odojcadi kasama i jelima od testenina prouzrokttju veliku smrtnost i oboljenja, izmendu ostalih veoma, Sl: fl'~~entn~ oboljenja od bubreznog kamel1ca~ Otkla:nJan]e 10S1h~1avl.kau lsl~~'aTIIomogucilo je da se naglo sman]e llav~del1a oboljenja, NIJe sporno da su kase -j testenine bogate kalcijurnom. Ali.' kada .se laj kalcijum termicki obradi, nas .?I,?an:zam ga 11e pnh~ata I on sluti kao izvor ~a stvUl'allje ?Ubl~ZUO~ karnenca. To Je glavni uzrok zbog kojeg se posle lzbac]~anJa kamenca on ponovo javlja. Covek ne feli da zna uzrok i me~~ja ga, tj. rnenja svoju nepravilnu ishranu. vIn[ekcIJa~ koja,ov~ iIi onim putem dospeva 1I bubrege, moze izazvan obolJenJe od bubrez-nog karnenca, Stafilokoke nep~~~e~~:}(),u samom bubregu uticu 11a reakciju mola-aee, meu] <lJUC1. kiselu reakciju u alkalnu (usled baktelioloskocr pretv.aTan]a tnokrace u mokracno-kiseli amonijak). Rezulta~ togaje talog u mokraci O~reden znaca] u f~ml1iranju kamenca irnaju i crevne b~~erlJe: Taka, u ,Cl'e~mla coveka obitava bakterija koja proizvodi . alk:,al.no-klselJ krec. Raz111l1ozavanje tih bakterija (koje se jav]J<:1Ju usled nepravilne ishrane) iznziva pojavu oksalurije kod zdravcg coveka usled SUVlSl10g stvaranja oksalata II crevima, upijanje i njihovo izlucivanje sa mokracom. ,. . Veliki znaca] II recidivima stvaranja kamenca ima JetT~: Jedna od funkcija jetre i jeste stvaranje mokrace, To se vrsi samo ovde, a mokraca, kao konacni produkt razrnene belancevina, izlucuje se bubrezima. .. , Mokraca je zasiceni vcdeni rastvor neorganskih I organskih soli (kristaloida), koje se zadrzavaju l~lastvorel~Qm, odmerenorn stanju zahvaljujuci temperatunnm uslovima, kiselinskim odnosorn soli i prisustvu zastitnih koloida. 0111 odrzavaju soli u rastvorenom stanjui spr~cavaJu ,nj.ihovo talozenje. Koliko su koloidi vazni za lastva~'anJe soh. VLd!se na prirneru mokracne kiseline, koja se 1I vodi rast~ara u odno~ll 1:39.480. Zastitni koloidi su veorna nezne cestice organskih materija, odmerene 11 mokraci, i sastoje se iz materija koje ~oje mokracu. U dnevnoj mokraci ill ima 1 gram. OclluCLLJ1l61 ,:'-1 zastitno dejstvo je njihov specificni izgle~l. Jedau deo 11J1h nalazi se u krvi, drugi se stvara u bubrezima pod uticajem z'ivotue aktivncsti bubreznih celija. Otuda se proces stvaranja kamenca u bubrezima maze posmatrati delimicno kao rezultat nedovoljnog, u kolicinskem ili kvalitet.noIl1 smislu st~aml1ja zastitnih koloida bubreznim element una, kao svojevrsno oboljenje bubrezne celije, Veoma vazan fhl(~or u nastajanju diskoloidourije - prornene funkcionalnog d~Jstva bubreg~ jeste poremecaj regulacije njegov,og nervncg slstell1~, U vezt sa tim kineski lekari navode cla se C1* zbog straha spusta nadole I onemogucava sve faze normalnog zivota: rad,.komul~ikacjje, emocij e, san itd. Pored toga, ostecuje bubrege, tj, strah Je uzrok sto centralni nervni sistem stetno utice na bubrege. Ako se ta emocija zadrzava iii se cesto ponavlja ~arusava se stv~~~nje koloida, a pocinje stvaranje kamenca. Om su, takode, uO~lh da slatkisi (skrob treba da se prervori ''. seee:? pre nego st~ ga organizam f'rihv~~i) remete n?:~~11alnu ftu~CCJJu bubr~ga:. I!=en~a Ajuverdi i Czud-siu, sve lrranJlJlv~ matenje 1~osl~~me~<l11~aJu specific-:un ukus. Take, meso, riba, mlecni pI odukti , krupe,
" "Ci" - ekvivalent jogistickoj "prani" =univcrzelnom obliku energije,

116

\

11 J.

+
hleb, slan~ hrana posle varenja pretvaraju se 11himus slatkoz uku,sa. ,Setlt,'e se savremenih istraiivanJ'a Kjutera i Ve'l I ,'!=? Ire.' . c ~a,(Q.l1 po tvrdui VI l~U.OVO C revno posmatiill1Je. Velicinakamenjn js 11 proseku 20-50 zrama AI'l desavr , d b d ' J '(.] " b' cr. '" a se a U e I ne (0 I <~ kiJograrna. Knll1euje se najcesce nalazi u desnom bub?~egu, jer debelo crevo sa desne strane ima tanak zid, kro~ koji toks]c,m egzudati (gnojni izlivi) stetno dejstvuju 11a de~~ bubreg. OsnTI toga, on je sklon pomeranju ipojavama zastojal Dvostrano kamenie~ se javlja< u ,-10 1701 S]ucajeva ~, c /0
<L,

2-4 puta, Vlastila mokraca sadrzi mokracevinu

LL organskom obliku, zato je onaizvanredno diureticko sredstvo, koje nema stetna sporedna dejstva. U savrernenoj medicini je dokazano, da elekroliti urina (mokrace) imaju veliki znacaj pri rastvaranju oksalata i drugog kamenja. tome dr Mitkal u knjizi Urinska terapija kaze: "Urin sadrzi brzoraspadajuce soli. Te soli narusavaju kiselost, Rezultat toga je da se mnoge bolesti Ieee dejstvom 11a njihove

o

8.1.1, Sta se moie koristitipri

oboljenja bubrega '!

uzroke. Te soli otklanjaju belove u bubrezima, crevima i materiel. Urin cisti bubrege, mokracne kauale i odstranjuje kamenje iz bubrega..;" Mokraca (urin) zivotinja najverovatnije je efikasnija za
rastvaranje jermenski mokracnog kamenja, Cuveni srednjovekovni lekar Amirdovlat Amasiaci u knjizi Nepotrebno za neznalice ("Naucno nasledstvo," tom B, M., "Naulca", 1990) pisao je: .Mokraca od vepra (divlje svinje). Ako je popijete, rastvoricete 1 razdrobiti karnen, koji se nalazi u mokracnom

Ja sam katnen

It

mokracni kanal uronio

mel1.ij:,/~~ll71enmokracni kanal prekrio. '
Presusi Zlvotl'orni izvor, 11101a"a60 vise ne kaplje u mokracui kanal.

me huru. I· spitano. " Glukoza, ksiloza,

0. Hajwn
,~e sarno drevni nego i savremeni lekari u borbi sa bolescu ~ou~~e~o~ karnenca ~)feporucujll obiJno uzimanje napitaka j 'P ',p. e. '-:e6e kolicine vade, sokova, cajeva j supa potrebni Sll za ispuanje bubreznih k 'I' , ,.. . ,~. .,' at JC<I I casrca I za Istovrell1eno smanJell~e CVIstIh materija U mokraci.
v' • . •

- povecavaju ekskreciju (izlucivanje) vode, jona natrijuma i hlora. Diureticna sredstva, kcja ruticu na krvotok -srcani
glikozidi (pustikara, gorocvet
j

fiuktoza

dr.),

poboljsavaju

krvotok

(izmedu

ostalcg i u bubrezima),

kodsrcanih

mana stvaraju

uslove za smanjenje otoka. Takva diureticna sredstva, kao caj sa lim Ullom, eaj od listova loze (vinograda), od rastavica iii lipov POtPOLUaZLL

pojacane

i

oesce

kontrakcije

bubrezne

karlice i mokracnih

"1 K~n~te ~e.naj:'a21:ovrsnija diureticna sredstvn. Koja su od njl ] ~a.J~fika.~ll1Ja I n~be~op~sll1~a? , . .; o~l.kahJl~ma - 12 l1J111e mtrat napktivniji j ali toksican S veze lseeaem sokovii , " b' '., ' ,' ~.. ",LZ povrca ogati su kahJull10m - sveza k anjeva supa Ona ,. d t I' . '1'<' 'pIe s .av ja smesu sveze iscedenih so k ova. oc llU'kve-7 delov I, 4 3 dela, ' a, ee et a - , perSll11a - 2 I spanaca .
,v •

kanala, kao j da guraju u mokracni mehur soli i kamencice. Narodna medicina je odavno otkrila diureticko sredstvo 'koje 11 potpunosti odgovara opisanim uslovima - lubenica. U knjizi Jestive lekovite biljke Kavkaza lubenici je dato ]Josebn6

mesto: .Lubenica (sredina i odvar od kore) ispoljava jako diureticno sredstvo, ali ne razdrazuje bubrege i kanale za
izbacivanje rastvaranje Oluzivanje mokrace potpomaze stvaranje kamenca ipeska (za zdrave bubrege treba pojesti 2 - 2,,5 kilograma lubenice dnevno)." mokrace. soh i sprecava

, uta I pLL,3 po 15-20 grama)

Mokraca di . tik. uri

- sl'lbotolcs.'x '. I ti " .. ' ,lvl1l l re a Ivno aktivni osmoticki , ])llll1el1JlIJe se u duevnoj dozi od 50 do 60 grarna (tri
P' C'. di , , ove ava iurez is (lucenje mokrace)
C "

za
,

118

Tople kupke potpomazu norrnalizaciju kapilarnog krvotoka, opustanje spazmi, sto poboljsava rad bubrega i sprecava sklerotizaciju nefrona. Opustanje i sirenje kanala za izbacivanje mokrace potpomaze bezbolni prolazak peska j sitnijeg kamenja, Na rastvaranje kamenca direktno UtiC11 materije sa vecim sadrzajem etericnih ulja specificnog gorko-prohladncg ukusa, Takve rnaterije se u izobilj LL sadrze u pelinu i 1)[2111i. Drevni Iekari su preporucivali da se pije sok od pizme za rastvaranje kamena u bubrezima i mokracnom mehuru. Neuobicajeno jako bubrezni kamenac rastvara smola iz jele, koja sadrzi Il1110g0etericnog u ljn gorko-prohladncg ukusa. Sok od erne rotkvice takode rastvara kamenac. Limunska kiselina i druge kiseline potpornazu rastvaranje
fosfatnog

Neki ljudi pokusavaj« da izvlaiie kamenac kroz razrez na boku. iii ledim a, ali to je veoma VPll."11O delo, koje Cini covek lisen razuma. Ibn Sino

i karbonatnog

kamenca.

Mircdija sadrzi 4% etericnog ulja, smiruje grceve (ostre belove) u bubrezima, rastvara karnenac. Srodnici mirodije celer i fenhelj irnajuista svojstva. Te biljke j e narocito potrebno upotreblj avati za profil aktiku oboljenja oel bubreznog kamenca, a uz to one pospesuju probavu hrane. Gospino zelje ima slicna svojstva kao i navedene biljke. . Dokazano je da biljni pigmenti (ima ih mnogo narocito u sveze iscedenim sokovima iz povrca i voca) pod uticajem kiselkasto-osvezavajucih promena oksidiraju mokracu, slo rastvara neke vrste mokracnog kamenca. Biljnih pigmenata irna narocito ml1ogo Ll korenj u marene i sipka, a takode II plodovima sipka i sveze iscedenim sokovima od sargarepe i cvekle. .

Za ciscenje ] lecenje bubrega najbolje je pridrzavati se pouka Ibn Sina: . 1) Otklonite uz roke , koji stvarajukamenac. Radi toga promenite ishranu i nncin zivota s ciljem norrnalizacije razmene materija. 2) Primenj ujte sredstva (prema tome sta vam odgovara ili stu varn je pri wei) za drobljeuje (resorpoiju) kamenca, pretvarajuci ga u pesak. . Birajre bilo koje sredstvo: sok od pizme, erne rorkvice, sok od limuna, smclu od jele, korenje marene ili s1pka, sveze iscedene sokove 1Z povrca, veprovu iii vlastitu mokracu (urin); 3) Odvajajte razdrobljeni kamenac (pesak) i postepeno ga izbacite. Istovremeno sa postupkorn pod 2) otpocnite pojacano da primenjujete diureticna sredstva: pijte vlastiti rurin, c;,~ sa limunom, caj od listova loze iii rastavicn, ilijedite lubenicu. Ako osetite daje pocelo izbacivanje izdrobljenog karnenca iii peska primenjujre tople kupke radi njihovog boljeg i bezbolnijeg izbacivanj a.

U narednom tekstu bice vise reci 0 prukticnim postupcima i koliko je mehnnizama ukljuceuo LL svako ciscenje.

8.1.2. Metodologija

Ci#enja bubrega

8.1 3 Cisce'?ie bubrega pomocu urina (mokrace)
Raodzibhaj Manibhaj Patel, cuveni lekar XX veka, op~suje slucaj sa 35-godisnjim umetnikom, koj i je 7 ~o~hna .1111<10 kamenac u bubregu. Od operacije je odustao l lzl.eclO se, stavljajuci kompresu sa urinorn j pijuci min (mokIu.cu). Kornprese treba stavljati LL predelu obolelcg bubrega Pl~:'{o noci, a skoro say urin popiti u toku dana. Lecenje S6 VTS'L II 121

Ciljevi, kojima tete lekari pri lecenju ad kamenca u bubregu jesu: prekid stvaranja njihove materije, sprecavanje nastanka kamenca odstranjivanjem uzroku i njena popravka, a zatim sitnjenje i drobljenje kamenca, njegovo od;'{(janje i odstr~nj!1!Clnje .uzpomoc lekova, koji imaju takvo dejstvo, posle ceg« til. izbacuju lako i postepeno ... 120

kurama po 20-30 dana do potpunog izlecenja, sa prekidima 10-20 dana. Raodzibhaj je sam jedanput osetio jake belove zbog ~astoja umokrenj.u (anurije). Tadaj~ ispio svoju rnokracu, koju Je mogao da simp! zajedan cas (da bi se bubrezi brze aktivirah 11 ~alcvi~'11 slucajevima moze se popitii tudi urin), Nakon dva casa izlucivanje urina se obnovilo i bolovi su se stisali. Prema svedocenju Raocl.Zibhaja, dijabetes se takode moze leciti urinovom terapijom.

8,1.4. Cl'§Cel1jebllbrego pomocu lubenice
da stvorite zalihe Jubemca i crnog hleba, Ta hrana ce vam biti potrebn~ LL t?ku nede!je .dana. Ako ste gladni jedite Ilibenicll, ako ste zedruyo,novo jedite lubenicu, ako imate veliku porrebu z3 hr.anoI? jedire lubenicu sa hlebom. Za vrerne cis6enja pozeljno Je pnsustvo ukucana zato sto ima trenutaka kada pocinje ?a ~e izbacuje pesak, kamencici i usled toga moze doci do slabljenja rada srca, Priprernite lekove za stimulaciju rada SIca q<orva~ol, validol, tec~li amonijak i sl.) ..Ciscenje bubrega lubemcom je mala operacija, all bez noza. Ako u bubrezirna i l11?k:racl1?n1 mehuru postoje kamencici najpogodl1ije vreme za njihovo lzbacivanje bice izmedu 17 i 21 cas ]Jolokalnom vreme.n~: Upravo u to vrel:le jsp?~java se bioritam rnokracnog m~hlllaJ bubl:ega. Treba pnprerruti toplu.kupku ijesti vise nego Oblcn~ lubenicu ..Toplota siri kanale za izbacivanje mokrace, otldan]a. belove 1 spazam (posebno kada bucLu prolazi Ii ~ca~len(h61). L.ub~nica izaziva pojacano izlucivanje mokrace _ ~splrallJe, . a blOnt~m6e da:tf potrebnu snagu ZI1 odvajal1je j lZbaOlVaO]e peska 1 kall1enc]ca.
v

Ov~

ciscenje se rad,i leti u sezoni Iubenica. Radi toga treba

Podaci su uzeti iz istorije bolesti. "Na prvoj operaciji odstranili su mi kamen iz clesnog bubrega. Kamen je bio mali, ali je izazivao bezbrojne, bolne napade, Bl~breg s~u ~stavlli, onje jos radio. Nakol: 9 goch.nasve se ponovilo. Jos J_ecla:nk~l1len, opet beskonacni napadi, Ovoga puta bubre_g mje ylzclrzao unisten je od hidronefroze, pa su ga odstranili. Presla S~ll1~1.a rigorozni rezim dijeralne ishraue" Koel mene se pojavila glavobolja, povecan krvni pritisak. Pocola sam cla trc~m. Bil~ 111ije lakse, a glavoboljaje prosla. U martu 1987 ..godine nO~l napadi javili su se u preostalom le~o.m bLlbregl.l: Rendgen ]e pokazao kamen. Ceo juni su ll~el~Clh U sm~aton]ul11u, ali bez uspeha, Moje zdravstveno stanje bile Je OC3J1l0. . .. U avgustu 1987 .. godine .obratila saO? s~ Sel11jono,vo] ~ pocola sam aktivno da se lecim }Jr~llla njennn l~:putstvlrna. 1 metodi. Posle prve nedelje .Jubenicuog napada b~men Je ostao 11nmestu, ali je izlazio pesak. Posle druge nedeIJe on se spustio i zaglavio u ~onjoj tre.clni mokra:';nog kar:aLa. I'vna kraju, posle trece nedelje "lubem.cl~og ud~ra . kamen Je lLSIJesno izasao i prolile su se suze za ramje izgubljenim bubT~gom zbog NEZNANJA. Sada se pridrzavam rezima posebne ishrane, pa se i pritisak normalizovao. Srecna sam sto znam da mogu pomoci svom organizmu u teskim trenucima!'

8.1.5. Ciscenje bubrega pomocu odvara iz korenja sipka Za rastvaranje i cepanje do velicine zrna peska bilo kog kamenja u organizrnu primenjuje se odvar iz korenjasipka. , Pripremanje odvara. Dve supene kasike izrezanog korer;lJ.a preliti cas om vode, kuvati 15 minuta (da kljuca), ohladiti. Procediti, Uzimati po 1/3 case 3 puta dnevno, u toplom.st~l1JU, u toku 1-2 nedelje. Odvar iz plodova sipka takode se koristi kod oboljenja bubrega i mokla6no~ mehura. ~6 t?me odvar ~ak~ u prvorn tako i ~l drug~n: SlU?~Jl~,m,ora iman tamnu boju, sto ukazuje na veliku kolicinu biljnih pigmenata.
'" Ova je o1\igleclan primer daj e rigorozni rezim dijetalne ishrane besmislioa.

. Ov~ cis~e~je se rno.ze raditi. 2-3 nedelje dok se ne dobiju zadov?~avaJucl rezultati. Navodimo primer iz prakse'". Kinlenko Nadezda Fjodorovna, 54 godine.
2vu ~iforD?aciju sam uzeo iz ~lrulka "Tabletc su postale nepotrebne' .Priroda L covek", broj 12, 1989,· ,

51<

C<.1S0P1S

122

123

T
8.1.6. (:i§cel~je bubrega
PO/t/OCII

sokova iz povrca

Doktor Voker, osnivne savremene terapij e lecenja pornocu sokova.rpreporucnje svoju metcdu, Ll kojoj su udruzeua elva mehanizma - biljni pigmenti i etericna ulja, PTel11a njegovoj tvrdnji, neorganske materije, uglavnom kalcijum, koji se nalazi u hlebu i drugim koncentrovanim skrobastim produktirna, stvara zrnaste tvorevine u bubrezima. Za ciscenje i ozdravljenje bubrega on preporucuje sledeci sok: mrkva= l Gunci (delova), cvekla-3,krastavac3 ili pak druga varijanta: rnrkva - 9, celer - 5, persun - 2 dela. Nesto 0 soku persuna. Ovaj sok je odlicno sredstvo kod oboljenja mokracno-polncg trakta i veorna pornaze (zbog specificnog gorko-prohladnog ukusa) ked kamenja u bubrezima i mokracnorn mehuru, ked nefritisa, kada su beluncevine U 1110kra6i, a takodei kod drugih oboljenja bubrega. Primenjuje se kako sok oel zeleni tako i od korenja. To je jedan ad sokova sa najjacim dejstvom, zato ga ne treba upotrebljavati u cistom obliku vise od 30-60 grama. 8.1. 7 Ci§6e.,.~jebubrega pomocu smole izjele To je mozda najprosfiji i najefikasniji metod ciscellja bubrega. Njegova sustina je u sledecern. U zavisnosti od godisnjeg doba nedelju dana primenj ujte diureticna sredstva, ,Zimii 1.1 kasnu.jesen treba nakupiti diureticne trave: dusicu, zalfiju, melisu, sporis, go spino zelje (gospino zelje moze se zameniti plodovima iii koreojem SlpJca). Mogu se brati i druge trave sto zavisi od regiona. Trave isitniti j pornesati ill u jednakim clelovima - od svake po 30 grarna. Preliti ill kljucalcm vodorn i ostaviti da odstoje dok 11e dobiju tamnu boju. Uzimati ih tople sa jednom supeuom kasikom rneda (100-150 gram a) pre j ela, . Krajem leta jec1ite lubenice, II prolece i leta - sveze iscedene sokove 1)0 Vokeru. Aleo, pak, nemate nista od togaupotre.blj~lvajte vlastiti urin, Zahvaljujuci takvoj zameni diureticnih 1 mstvarnjucih sredstava, dejstvovacete na ceo spektar bubreznog knmenja . Jer, jedno sredstvo odgovara 124

jednoj vrsti kameua j ne dejstvuje na drugo. To Livek morate imati u vidu. Posle nedelju dana pripreme u diureticni ekstrakt (sok) dodajte 5 kapi smole odjele i sve to p.ijte na 30 n)il1ut~ pre Jela: Pozeljno je srnolu dobra IJrorncsati ~popit.i kroz slamcicu, cia bi se sprecilo ostec~nje zuba. Take uzimate J s~;~~~O~ll s/~no.l.u~ 3 puta dnevno pre jela u toku 5 dana. Rezultati ciscenja , idljivi su vee posle 3-4 dana u vidu ueznatno zamucene .mokrace. Kasnije mogu izlaziti i .kamencici. Kroz dve nedelje avo se maze ponoviti sve dok se ne dobije zeljeni rezultat.

Sliku 16 - Veiba "GlUe/IIi

lig{1/' Jl(lpadIlZI'/lIr,I"
'V ~ •

Kao dopuna prethodno navedenim metodama Clscen~e bubrega moze se primenjivati specijalna vezba za..lzba~LVlli~)~ peska iz bubrega. Ova vezba spada u vezbe serije "Trgar 1 naziva se "Gladn.i tigar napada zdvu". .' Lezite na stomak. Ruke i noge istovre111elVlU tIz~Je~ pcdignite uvis 3-5 puta, Ovaj pokret podstice droblJeuJe splasnulih kaJ11el1~i6a i. izbacivanje pes~n. v. .••.. 31ica11 efekat rma Joga-asana "Luk , sa1110sto se prilikom te vezbe treba vise ljuljati i jace istezati. 125

8.1.8. Profilaksa oboljenju bubrega Ked urinsko-kiselog kamenja profilaksa je usmerena na stvaranje urinske kiseline u manjim kolicinoma j njenom sadejstvu na rastvaranju i izbacivanju karnenja. Iskljucuju se produkti bogati belancevinarna i buljoni (dzigerica, bubrezi, mozak, przeno i suva meso, slana riba, mesne supe), koji povecavaju specificnu tezinu preostalog azota, koji, izlucujuci se 12 organizma, povecava opterecenje bubrega. Preporucljivo je da se piju sokovi po Vokeru, da se jedu salate, voce, proklijala psenica. Salate pomalo "dosoljavajte" suvim mOIskim kupusorn, da biste stimulisali funkcij Ll bubrega. Izbegavajte poslastice, koje slabe tu funkciju. Koristite diureticne odvare. Ako se stvorilo alkaluo kamenje (sto se desava vrlo retko), treba koristiti vlastiti min, da bi se kamenje rastvorilo zakiseljavanjern urina, a takode i limunov sok sa toplorn vodom, Kako to uraditi, saznacete vise U poglavlju 0 jetri .. Osim toga, joga asane na pravi nacin dopunjuju profilaktiku oboljenja jetre i bubrega. Bhudzangasana (zmija) - sprecava stvaranje kamenja u bubrezima. Salabhasana (cvrcak, 'ili njena laksa varijauta polucvrcak) - podmladuje bubrege, Majurasa (paun) i Ardha-matsiendrasnna (smotana poza)pomazu pri ispiranju bubrega krv Jj u. Pcdseti te se kakve 1l..10Cne arterije dolaze do bubrega (precnik jedne je J 2 milimetara). Pri vezbanju ovih poza te arterije se stezu i krv tesko dospeva II bubrege. Posle zavrsetka asane stezanje prestaje i krv se snaznom bujicom usmerava po svim kapilarima bubrega, otvarajuci ih i ispirajuci necistocu. OS1111 toga, stalno stimulisite opsti kapilarni krvotok. U tome Yam mogu pomoci trcaje, fizicke vezbe, jcga asane. Samo zahvaljujuci takvom kompleksnorn pristupu vlastiti bubrezi mogu ostati zdravi i dugovecni. lmajte 11<1 Lll1111 poslovicu drevnih lekara: "Sa dobrim bubrezima moze se doziveti 100 godina, oak i ako je srce bolesno".

9. OSNOVNE POSTAVKE CI~CENJ~ . ORGANlZMA I ODRZA V ANJA CISTOCE U NJEMU

Zbog toga sto postoji veliki broj terapija za Clscenje v~~:n~a je tesko opredeliti se za j~c1n~ medu l1)1111a. JeclnostavL11JeJe pokazati staimje opst~,za.Jecll11ck? Kad to vspoz~~:va1(1 cO;,ek ce sarnostalno odabrati metodu kOJa mu mo~e naJ~lse pomcci .. Ali, pre nego sto se to uradi, razl11.otnmo 11lZ osobenosh, koje obavezno treba znati: . 1. Sastav covekovog orgamzma 2. Svojstva tkiva covekovog orga.nizm~ 3. Uticaj podneblja, hrane na SVO)S~v~vcovecJeg tl~IVa.- . 4. Svojstva materija, koje se najvise upotrebljavaiu LL
v. :

terapijama cis6enja

9.1. Covekov ol'gallizam Nas organizam je vrlo slozen sistem, Uvek lnc1}vidu''l.lani specificne strukture on je Iasporec1e~1 u n~k?llko l~l.lVoa: Istrazivanje tih nivoa pocecemo od ,:ehk?g, vidljivognrvce I Ju, 0 e doci do onog koji uocavamo sa~o pn vel~(?1l1 uve6at: Prvi nivo je tela coveka, koje se sastoji iz skeleta, na k ill se drze meka tkiva, prekrivena kozom. .... .CT 1 iva Dt:tlginivo su meka t1<l:,a.Ona se s,ast.~JelZ ve~1Vnoo t G ("skeleta") na ko~a SlLn.~ve~el~eradne cel~Je olgail~~111a:, -edens Treci nivo Je celijski. Unutar 6ebJ3 vp.OStOJI ~~l... '. sfruktura ("citoskelet"), koja odrzava poloz3J unutaleel~Jsklh organa.

126

127

Razmotrimo pazljivije unutrasnju strukturu celije. Celija formira supljinu, ukojoj se nalazi protoplazma. Protoplazmaje kolcidni rastvor, koji se sastoji 80% iz vode, koju zadrzava "skelet" -11aj tananija mrezica belancevinaste prirode. Otuda je sva voda u celiji povezana i nalazi se u celijicama mrezice-skeleta, Sve tecne sredine organizma: krv, limfa, kicrnena mozdina, zuc i urin takode su koloidni rastvori, koji imaju taj ili neki drugi stepen lepljivosti, Ako posmatramo opste paralele na SVi111 strukturnim novoima naseg organizrna dolazimo do sledeceg zakljucka: za odrzavanje odredene prostome forme (koja obezbeduje n<vbo~je ispoljavanje zivotne akti vnosti organizma) celije, tk1VO 1 celo telo irnaju sopstveni oslonac - "citoskelet", vezivno tki voi kosti. Od stanja tih "skeleta"i tecnosti unutar organizma, umnogome, zavisi zivotna aktivnost organizma.

9.2. Svojstva tkiva covecjeg organizma ?s~ovni deo celije je protoplazrna, koja predstavlja koloidni rastvor a on, sa svoje strane, podseca na tecne pihtije, Zbog svojih svojstava tkiva 1110gu da sadrze 99% vode, tj. imaju svojstva tvrdih tela (elasticnost, cvrstocu) i tecnih tela (ele~!ro1?rovodlj~:,ost), sto je dobra sredina za odvijanj e hemijskih reakcija. Na taj uacin, u celiji su koncentrisane sve predno~ti tvrdih i tecnih tela. Ipak, u tkivu (kao u pihtijama) neprekidno tece prcces postepenog samoocvrscenja prostornih struktura zbog uticaja progresivne adhezije izmedu cestica. Kao rezultat toga tkivo (pihtije) ima tendenciju da se pretvara u TOgast~ rnasu - kserogel. Prircdno, u tako zgusnutoj protoplazmi, ne mogu se u potpunosti obavljati procesi zivotne aktivnosti i celije odumiru. Da se to Be bi dogodilo postoji slozena antikoagulaciona zastita ne same unutar celije neao i u . b samorn koloidnom rastvoru, Koje su osnovne sastavne komponente ovezastite: 1. Cikloza ~ unutrasnji tokovi i mesanje protoplazme (tj. pihtija) unutar celije. Ovi tokovi se cak uocavaju u hrskavicavim celijama. 128

2. U zavisnosti od intenziteta metabolizma celije, koji zavisi od proizvoclnog rada u njoj, rnenja se stanje "pihtija" ka razblazivanju (razredi vanju) - pri povecanju, ilea zgusojavanju - pri smanjivanju intenziteta. 3. Antikoagulaciona zastita u koloidnom rastvoru zavisi od stanja micela (posebnih cestica). Sarna micela 1111asledecu konstrukciju - jezgro koje se, uglavnom, sastoji iz belancevina, Po pravilu, ta belancevina j e nabijena, Povrsina belancevine sluzi kao apsorpcioni (talozeci) sloj, veoma aktivan, na kome i nastaju fermentne reakcije. Oko jezgra i apsorpcionog sloja (koje se naziva "granulom") formira se difuzni sloj, koji ima suprotni naboj (potencijal) u odnosu na jezgro. U tom sloju razmestaju se na odreden 11ac111 orijentisani molekuli vode, stvarajuci vodenu (sulfatnu) opnu. Ta opna sprecava zblizavanje i slepljivanje (koagulaciju) granula. Na taj 11a611 micela sprecava slepljivanje uz vpomoc sledecih faktora: a) Karakteristicnim prostornim oblikorn belancevinaste molekule. Ako se ta struktura narusava usled starenja, ostecenja (denaturacije), apsorpcije, stranih cestica, smanjuje se elektricni potencij aI, smanjuju se sulfatne obloge i zgusnj avaju pihtije. b) Velieina poteneij ala belancevinaste cestice sprecava medusobno lepljenje cestica, tako cia ucvrscuje sulfatnu opnu. Ako se potencijal jezgra smanjuje usled delimicne neutralizacije jonima suprotncg potencijala, to slabi sulfatnu opnu i ocvrscivanje, c) Sulfatna opna oko micela sprecava njihovo slepljivanj e. Ako se iz bilo kojih razloga unutar celije smanji kolicina vode, to takode omogucava zgusnjavanje koloidnog rastvora. Kao ilustracija moze se navesti sledeci primer: Pojeli ste slanu ribu, Zasoljena krv na I'aCUl1 osmoze privlaci voclu iz celija pTem~ sebi. Otuda osecaj zedi ~ potreba da se celije zasite tecnoscu I da se izbaci nepotrebna so. .. . Surnirajmo antikoagulacionu zastitu protcplazme celija 1 tecnih sredina organizrna: 1. Cikloza. 2. Metabolizam. 3. Ocuvanje stabilnosti prostorne strukture (forme) belancevma129

T
jezgra micele. 4. Optimalni potencij al micele. 5. Prisustvo doveljaekolicine tecnosri U organizmu. 0 "s~oar~IBi " ..fo\k n0v~clena zastita, "protopbZJ.11atskim pihtijama 1. tecnim sredinarna organizrnn, pocinju metamorfoze, k~je .se granaj~, u elv~, ~mer~ - koacervaciju (nagomilavanje) 1 koagulaciju (zgusnpvanJe). KOACERV ACIJA k?loidnog rastvora (tecnih pihtija) dogada se kada se cestice (micele), delimicno izrrubivsi sulfatnu opnu, medu.-sobno zblizavaju i formirnju zaje~nicku vo.den~ ob~ogu ~redl~e kolOl(~nog ,rastvora, Kasnije. 1I takvoj z<lJe~l1lck?J oprn mo~~ na~ta~l dalja dehidracija, zblizavanje cestlca, 11Jlhovo~~ejJljlvanJe 1 talozenje, Pri tom Sll svojstva .koacervatna kaplJlce. (cesbca, objeelil1jenib opstom vodenom O!~~10m) takva cia 011a1111<1 vecu lepljiVQst, nego koloidni rastvor CIJI je Ol~a proizvod .. L.eplj~vost potpoll1aie asimilacijui zadrzaval1Je u tOJ kap~Jlcl najrazlicitijih materija: boja, soli, prcdukata razll1en~, s .hI'n sto je dejstvo fermenata usporeno 1.1 po~:e(knJll sa kololdl;1ll1.rastvot;,m. Takve kapljice-skupljac:i ~a.Ju osnov~ z~ fo~.nlu~nJveugrusaka ~ tal~ga svega s'UYlsnog, sto :e n_alazI:u cehJl, ~ ZUCI 1 ·~lI1nll. Opisani proces cirri osnovu talozenja sob, peska 1 kamenja. Koloidni rastvor KOAGULlllA. se u tri stepena: .. ,1. "SazreYanje", sto se izrazava ocvrscivanj em mehanickih svojstava kclojdnog "skeleta". . ,.Spolja se raj proces izrazavn deli01icllim zubitkom elashcno~ti, a kasnije u teskoj pokrerljivosn tela ~jlltru, U IJocetku je telo kao"drveno", a zarirn se covek uhoda oj SYe prolazi, . 2. "St~l'eqje" s~ ispoljava u tome, sto koloiclni. "skelet" .t0I~(o ocvrs~ava da ~z s~be cedi tec~.msredinu i smanj uje se po @b~~. Ov~] s~epen lZazlv~ u organizmu dve vrste patologijezgusnJuvanJe :~l;azredlVanJe.,.Zgusnjavanje prouzrokuje trombozu, z~tvQr, ltifiltr~te, sras.tanja, izobIicavanja oblik:a organa (na pnmer, sro?~h zalistaka). Razreqivanje, izazvano ce~.enJelU tec~osh lZ k?loid?ih rastvora, stvara supljine u kojima s~ odl~u.ek~udatI, n~clsto6a, soli, ugljeni hidrati (kiseli mukopclisaharidij "]tome slicno, sa stvaranjem destruktivnih procesa, koji vodereumatizmul formiranju kisti, 130 3. Steven kserogela ispoljava se daljorn dehidracijom koloidnog rastvora i njegovim naglim smanjenjem po zapremini. Pri torn se on pretvara u rcgastumasu, unutar koje S6 stvaraju ogromne sile stezanja (vise stotina kilograma 11<1 1 kvadratni centimetar preseka kserogela). Kao rezultat takvog sabijanja sve materije (soli, pigmenti itd.), koje se nalaze u njemu, presuju se u kompaktno kmnel1je.~rema mi~lJenjl~ nekih naucnika-lekara, upravo takose fonniraju jetrern, ZUCl1l 1 bubrezni kamenci. Buduci da .smo razmotrili prvi - kcloidni nivo organizma, prelazimo na sledeci - vezivno-tkivni u koji su "upletene" radne 6elije organizma, Pored funkcije oslonca kroz ovo tkivo se obavlja niz drugih procesa: transport i~·aSl)odel.<~ vode,~?l'i :i. dn~gih materija, regulisanje enzemskih reakcija, rehabilitacija tkiva, sprecavanje infekcija i mnogi drugi procesi: . .. Vezivno tkivo se sastoji 1Z belancevine kolagena, koji sacinjava 30% svih belaneevina organizma. Njeg?vi molekl~l~ cine t1'i lanca aminokiselina. U procesu starenja tanke mti kolagenai.sasivaju se" medusobno, obrazujuei grube konopce. Toprouzrokuje IJromene ua vezivllo-tkivl1?ll1 kosturu unutrasnjih organa i dehidracije, pogorsava se ishrana k:roz vezivno tkivo, slabi imunitet. U vezivnom tkivu na celijskom nivou nastaje koagulacija po principu "starenj a" Na taj 11a61n, U sam 0111 vezivnom tkivu ukorenuje zalozen princip po meri "sazreyanjq" .i "starenja" kolagena (kola lepak) lea zbijanju i ocvrscavanju. Ako.jiak, razrnatramo ceo covecji organizam, pokazace s~ da zbog konstantnog gubitka tecnosti kroz pore koze, pn disanju i mokrenju, na nas clejstvuje stezuca isusujuca sila. Ako poznajemo tri navedena strukturna nivoa argan1Z1~la, mozerno da shvatimo koliko nas organizam gubi snage da bi se odupro tendeneiji stezanja i dehidracije .. zadat~ u svakodnevnom zivotu bio bi da se svnn sredstvitna suprotstavimo stezanju i dehidraciji, ~abij.aju~oj !,iE -!an, treba suprotstaviti rasirujucu - In. AlL, rm na]cesce ra:ltmu obrnuto, a zatirn se cudimo zasto se tL nasem orgamznru formiraju ugrusci, kamenje i druge patoloske forme'.

~as

131

9.3. Utica] okuline i hrane na svojstvu covecjeg tkiva Buduci da smo navedena svojstva (koloida, protoplazme, celija 1 tecnih sredina, vezivnog tkiva i celog organizma) detaljno razmotrili nije tesko zakljuciti da li na njih pozitivno ili negati~na uti eLL spoljasnja sredina, produkti ishrane i drugi faktori,

9.3.2. Utica} hrane

170

stanje koloida organizma

9.3. 1. Uslovi spoljasnje sredine Zbog toga, sto protoplazma celije i recnosti orzauizma pre~st.avljuju tecne pilitije, spoljasnje hladenje ce p~dsticati zgu~11J~vanJe, ~l zagrevanje - rnzredivanje, Suva vreme dehidrira orga~~lzam, ~gusnjava "pihtije", a vlazno ga hidrira, prevodi u teenije stan] e. Na taj nacin mi smo uocili dye suprotnosti: kornbinacija hladnoce i suvoce pospesuju zgusnjavanje koloida orzanizma dehid~'acij~ celija, talozenje necistoce, soli i drugih ~aterija: kon:~ll1a~IJa top~ote I vlaznosti pospesuje ruzredivanje j rehabilitaciju . svojstava koloidnih rastvora ", prevodi zagla" c 1 v.Jenu nec.lsto~u, s~li i .druge materije u pokretljivije stanje, C1111~oclstleelzluCIVUI1Je ste!nog i suvisnog iz celija, Ovo p .s.tal1~eJ~ pOgOC!~10za svuunutrasnju tecnost organizma: krv, hmfu.,. 1l1tercehJ~ku tecnost, kostnnu mozdinu, min, zuc i prctopluzrnu celija. I~ navedenog sledi da je u pocetku bilo kojeg ciscenja o~·gatl?.z:mapotrebno pr~thodno razrediti koloide organizma, da bi O?l izbacili s~e sto Je U njima ,,zaglavljenc", da bi postali teem (u~uesto pihtijasti), da b:i slobodno cirkulisali i bili lako do~tup~ mestima za rizlucivanje. U suprotnorn, zgusnuta t,plhhJ<~ cvrsto oJ?staje u organizmu i "drzi" SVll prljavstinu i orne sl:cno (l~a pruner, zgusnuta ZliC 1I Z1.lCnOl1l111el1uru). Usled tog~ bl]o koja teraFija ciscenja bez prethodne priprerne S~KS.AV AN~A ORGANlZMA pomocu zagrevunja 'i hidratacije - dnje slab efekat.
C-

Hrana koju upotrebljavamo predstavlja KOLOIDNE RASTVORE (belancevine, mleko, Sl1", jaja, testenine i skrobni produkti, voce i povrce). . Ti produkti se u usnoj duplji usitnjavaju, smeksavaju pljuvackom, nadimaju se u zelucu i dalje posle varenja i asimilacije dospevaju u krvotok. U krvotoku, limfi dolazi do susreta kolcida organizma sa kcloidima upotrebljene hrane. Sumo od tog jednog susreta povecava se lepljivost tecnih sredina organizma. Osim toga, pretezna kolicina hranlj ivih materija liDOS] se posle prethodne toplotne obrade. To znaci da one 11esadrze POTENCTJAL ida su sklone koagulaciji. Da do toga ne bi doslo, nas organizam odvaja cleo svcg elektricnog potencijala. Usled toga, snizava se potencijalmicela 11e same U celijama nego i u krvi, limfi itd. Ponavljanje ovog procesa nekoliko puta dnevnoj iz godine Ll gcdinu - podriva osnovu nase energetike. Koloidi svih nivoa organizma se zgusnjavaju (smanjenjem potencijala jezgra medusobno se zblizavaju i spajaju micele), formiraju se ZASTOJNJ OELOVI, 1I.kojil~a nastaju koacervatne ri koagulacione pojave (zgusnjavanje, sleplj ivanje, talozenje, stvaranje kserogela). Nepovoljni uslovi okolne sredine - hladnoca, suvoca, promaja itd.; nedovoljno aktivan nacin zivata (usporenost metabolizma); upotreba kuvane hrane, lisene elektricnog potencijala - narocito koja je sklonu stvaranju ksercgela (mleko, mlad kravlji sir, brasno, skrob,zivotinjske belaneevine) cine da se postepeuo po celom organizmu fonniraju i taloze razlicite kompaktne mase i kamenje, kiste i tumori. Aka pazljivo pogledamo svoj organizam, lako mozemo 1106ti nekoliko stadijuma tog procesa: gubi se opsta vitalnost, pocinju da mrznu ruke i noge, telo je ujutru kao "c1rven~~', i 11~ kraju, pojavljuju se stalna zarista ogranicene pokretljivosti. Ako Sll kod vas ovi simptomi prisutni, pocnite sa pTograll:~n~ Ciscenja organizma. U suprotnom, ocekuju vas ozbiljni problerni - soli, kamenje, tumori, kiste itd, 133

132

+
9.4. Svojstva rnaterija, Ilajvisc upotr ebljavanih terapij ama ciscenj a 11 zuutu voclu; namagnetisanu odmrznutu vodu; protijevll vodu i njenu narnagnetisanu vanjantu, ali i dr.uge vanJ~~l1te. ~::rvedeL1~ vrste vode zahvaljujuci svojoj ciStOC1,. .ot~ncl)lIlu 1 s.tnl~t.un p izvanredno ispiraju organizam, odstranjuju iz njega prljavstinu i normalizuju sastav kolcidnih rastvora, . Upotreba tecnosti, zasicenih biokoloidima: ~~Vllra, t.mktura sokova itd, jma ne samoopste nego 1 specificne efekte (podstice se izlucivanje ZllCi i I~:lOk1'a6e~. Njih~ve micele apsorbuju necistoce i izbacuju ih 1Z o1'ga111Z111a(ihste krv), a IJodsticu i smeksavanje ugrusaka. _ 3. U posebnim slucajevima, kada su stvrdnuca ~tv~'dhne) poprimila konzistenciju tromba, kserogel~, k_a.111~nJ a 1. ~o~e slicno primenjuju se jake materije za razredivanje I ch-obl]el1je kamena i terapije. _' __ . U jab razredujuca sredstva spadaju tecnosti k?Je 1111aJU veliku povrsinsku aktivnost: spiritus, votka, oci~ce11l lcerozl:l. Na primer, voda ima povrsinski napon 72,8 elm/em, a urn: 64-69. N a racun tog svojstva urin ne same cla potapa, vee J prodire unutar materije. To jzaziva otpadanje .koloida sa lljihovim naknadnim rastvaraojem. Ukuvan d~ 1/4 prvobitne zapremine urin je jos jab tecnost, \1 poredenju sa votkom 1 spiritusom.. _ Unutar organizma 1110gU se upotrebljavati raznovrsm zacini koj i pojacavaj u toplo~ne i. cirkulatorn: .~)rocese .11 organizmu: biber, aleva paprika, cunei, karanfilic, dumbir. Veoma je debar pelin, ali ga treb_a upotrebljnvati oprezno, odnosno 2-3 kure godisnje po nedelju dana.

Naredna medicina koja je srvarana vekovirna, metodorn proba i gresaka, odabrala je uajefikasnij e terapije i sredstva za c]scenje covecjeg organizma. Pitanju ciscenja organizma pristupio sam sa naucne strane, a prunerima iz prakse dokumentovacu sve tvrdnje. U osnovi ciscenja covekovog organizma su tri osnovna principa: otklanjanje uzroka, razredivanje koloida j primena snaznodej stvujucih sredstava za razredivanje i drobljenje kamena. 1. Da bismo odstranili uzroke, koji podsticu zgusnjavanje kolcida, treba se pridrzavati sledecih saveta: a) ograniciti iii iskljuciti 1Z ishrane produkte, sklone fonniranju ksercgela: meso, ribu, posebno mlecne produkte, koji su bogati kazeinorn - zivotinjskim lepkom; skrobaste produkte, narocito visokorafinisane, sitnomlevene i dehidrirane (hleb.Riselo testo, skrob (slatkisi,keks)skrobaste i lepljivoviuske lepkove; h) iskljuciti stetne uticaje vremenskih faktora - 'hladnocu, suvocu, promaju, suve zege; c) promeniti nacin zivota (vise pokreta, aktivnosti, dinamike). Blagovrerneno pridrzavanje ovih preporuka ornogucice nam da otklcnimo glavni uzrok svih tvrdlina, kamenih tvorevina i ZASTOJA. . 2 .. Da bismo ornogucili razredivanje koloida i pojacah njihovu cirkulaciju, treba postupiti na sledeci nacin: . a) koristiti spoljasnju toplotu 11 nojraznovrsnijim varijantama. Za opste zagrevanje organizma koriste se banje (parna -kupatila), kade i druga prirucna sredstva, Za lokalno zagrevanje - polukupke (rusiranja), parenja (saune), termofori (!?rejalic_~), flas~eri, trljanja (masaze), Ove terapije pojacavaju cirkulaciju tecnih sredstava orzauizrna: , b b) uzimati_razlicite napitke. Postoji mnogo vnrijanti. Za razredivanje i ciscenje koloidnih rastvora koristiti destilovanu vodu; namagnetisanu destilovauu vodu; odmr-

134

135


10. NACINI CISCENJA
balkou. Posle 4-5 satije izvadite. Povrsina vode ili zidovi serpe za to vreme bice zahvaceni prvim slojem leda, Ostatak vode izlijte II drugu serpu. Led, koj.i je ostao u praznoj serpi, koncentrisao je molekule teske vode, koja zamrzava pri ternperaturi od +3,8 stepeni C, a voda koja je potrebna organizmu pri temperaturi minus I stepen C. "Teski" led treba baciti, a serpu sa izlivenom vodom staviti ponovo na mraz. Cim u njoj zarnrzne 2/3 iii priblizno tome, nezamrznutu voelu prolijre - to je laka veda, koja sadrzi najraznovrsuijeprimese. Led, koji je ostao u serpi je zamrznuta protijeva veda - ociscena od prirnesa oko 80% koja sadrzi 16 miligrama kalcijuma na litar tecnosti. Odeski hemicar N. Druzjak odredio je optimalni sadrza] kalcijuma Ll vodi za zivotnu aktivnost organizma od 8-20 mg/l, Takvu vodu koriste ljudi koji dugo Zive. Rastopite led j pijte ovu vodu. Sto manje budete upotrebljavali II ishrani produkte koj i imaju jaka lepljiva svojstva (koncentrovana mleka, jela sa mesom, skrob), efekat ce biti bolji. Uzdrzavanje od uzimanja hraue jednom nedeljno po 24-36i vise casova - poboljsava cis,eenje. Da bib ilustrovao mocno dejstvo ove terapije ciscenja, navescu nekoliko primera, koji nazalost ne koriste u potpunosti sve mehanizme, ali ne postizu ni manje znacajne rezultate. bubreg, Imao je arterosklerozu sudova srca i mozga, ceste prehlade i ruopste teze se kretao. Tokorn 3 godine pio je protijevu vodu. Smrsao je sa 97 na 84 kilograma, Lice l11U je postalo zategnuto, energicno, rumeno, kao u mladica. Koza ua rukama i vratu bila je glatka, elasticna, bez bora. A sa1110 tri godine ranije imao je krajnje lepljivu krv, nabubrele vene. Svi ovi pozitivni simptorni ocigledno ukazuju na jedno uspostavljanje normalnih svojstava koloidnih rastvora naseg organizma, a otuda su svi pcgubui efekti. Drugi primer. - Po] Breg je regularno sprovodio jedno ili jednoipodnevno uzdrzavanje od hrane na destilovanoj vodi. Osim toga, on je uzirnao prirodnu hranu bcgatu dragocenim prirodnim biokcloidima. Takav program omogucavao mujeda uvek bude veoma energican, radno sposoban i da vizuelno pamti.

10.1. Cjscenje kololdnih

rastvoru

organlzma

Prema efektl~ lekovitog dejstva ova terapija cisceoja je na prvom mestu,. ~b je treba sprovoditi samo posle ciscenja debelog creva ] jetre. . Zd[~vlje, rnladost, en~rg~tika, .natprosecne sposobnosti, u ad cistoce m Ic~la i sktrukturnog stanj a koJ01dmh. lastvot~ (protoplazme celija, krvi, limfe itd.). Da bi se kvalrtetno sprovela ova veoma znacajn» terapija treba prethodno: .- smeksati koloidnu pihtiju P01110CU toplih terapiJ'a (kupka banja); s: ,
pr vo~n ~ed.u zavise

....

- zaistiti koloidnu pihtiju strukturisanom vodom: -:- cia bi se odstranila necistoca, prilepljena u~ micele koloidnog rastvora, v~?a 1110Ta biti veoma cista; , ~ dopuniti potencijal sa~llih micel~,. a,radi bo1jeg ciscenjn pnVle:meno zaustaviti bUJIC"!1 hranljivih rnarerij., unutar orgaDLzrna . .' Pr~n?a tome, u toku 3-6 rneseci redovno posecujte saunu ili t~lmenJuJte tople kupke 2.~ 3 puta nedeJjno po 10-15 minuta. l~e ne samo cia posbze.t~ srneksavanje pihtija, vee i ~oJav~avat.e pro.cese cirkulacije 1.1 organizmu, koji podstieu lZl11Clval1Je1e6stoca, l . tog'perioc1~ pijte ~pr:ipremajte hranu na protijevoj c1esblova,noJ) vodi, koja se pre upotrebe moze dopunski nmnagnetJsah, propustajuci je k1'02 kucni magnetotten. . c Protijeva voda pripren . x: . . ,": ra ~~ na OWl] nacin: obicnu serpu sa vodom stavite 11 zannzrvac III hladnjak frizidecl, a zirni na (b olje
11~

Prvi primer. - Alekseju Dimitrijevicu Labzi odstranili su

_u toku

136

137


r

!ree] primer. - <?S.satalova u svojim lekcijama preporLLCU]e upotrebu destilovane namagnetisane vode. Naravno ODaje sam~ upotrebljavai predivno izgleda za svoje goc1ine .. , .. ~etvrh ~nl~er. - N:Voker savetuje da se LLpotrebljava veca ko.hcm~ sveze, Is~~del1lh sokova 1Z povrca i voca. Sokovi su pr~rodll1 koloidni rastvori sa vee napunjeuim micelama, strukturirauom vodom, Struktunrana veda iz sokova potpo~aZ: ~azr~div.aD~~ z~snj,~~e pihtije, a micele apsorbuju svu prljavstinu iz pihtija, cisteci ]11.N. Yokel" je ziveo oko 11 0 go du:a , .0slIn ,sokoterapije. on je primenjivao gladovanje i upotrebljavao je hranu kO]3 ne sadrzi prirodne lepkove _ zlvotll1Jske 1 skrobne produkte,

f

I

vode. Posle toga dobro je poklopiti i ostaviti cia odstoji 12 casova. Dobar nastoj cetinara ima braon boju. Dalje ga sipati u kadu sa toplom vcdom (36-40 stepeni C). Terapija traje od 10 do 20 i vise minuta, sto zavisi odlicncg osecaja, Temperatura vode moze se oel terapije do terapije postepeno povecavati, ali je licni osecaj najvaznij i kriterij Lim. 'Nedeljno treba uraditi 2-3
ovakve leu pke. sekundi. Ciklus

Veoma je dobro sprovoditi slicnu kuru cLseenja posle Nove godine. Prvo, izbacuj LL novogoc1 isnje jelke j nema potrebe se Irati ti cetinare, Drugo, II to godisnje doba najsnazniji je bioritarn bubrega i mokracnog mehura, sto ce im onernoguciti cia se preopterecuju obilnim lucenjem necistoca. Da bi se uradila kupka sa cetinarima uzeti borove iglice, sirno iseceue grancice i izrezane sibrke od smreke Uele), Oko kilogram suve mase, kuvati da kljuca 30 minuta II 7-8 l11ar21

10.2. KombillOVa1l0

cis~enje Iwh~il.laccJija.i Illiutrasnjib
sredina orgaiuzma

;~~~~I~
.. Ekstrakt dinjeno.

. :Za lcombinovano ,ciseenje .koloicla celija i ullutrasnjih ~ledma.( delo:va) ,olgamzma sasvnn dobro se pokazao ekstrakt 1Z mladil, cetina jele, bora i smreke. , . _l!k;IS ovog.ekstr,ak;t~ je 01?OL Svojstva oporog ukusa su: uca, prekrivajue., iizlucuj 1I.6a; pobo ljsava bo j u koze; j ako
se koristi

Posle terapije tusirati se hladnom vodom 10-20 siicnih kupki traje oleo mesec dana. Kornbinovanje kupki sa eelinarin1'1 i pijenje ekstrakta od cetinara, pojacava efekat cis,6enja. Kao kriterijum cia je ovaj

kao napitak

i kao kupka,

alii

obieJ

.,~a unutra~l1jll v~poh:ebu ,ekstTa~t ~e yriprema na sledecj Ila~l11.,5 supenih kasikn sl.tno lzrnfvlJel1'lh iglica (celina) mladih cet~llala sml"e~~, bora, jele preliti sa 0,5 litara prokuvane (klJu~a:le) protijeve vade. Kuvati na slaboi vatri J 0 minuta ostavit ddt .. .. J <, .c 1 a? s oJ I na topl~l11 mestu preko noci, procediri, Ekstmkt se sipa U termos 1UZIlTla se u toplom stanju tokorn dana ~le~to vode (po 112 c~se .4-6 puta dnevno). Za svaki dan se ;;?~e~a s~e~ ~kS!Talct 11~zl?Ia,s~ samo u toplorn ~.tanju (36-40 tr P I?-lC). !.IaJa11J~ ~Ul~ Je 111dlVlduaJno, a kao orijentir ojenog a)a11]a, SI~lZl vlastiti unn, Pol:-azatelj da je ekerrakt poceo da deJ~tvuJe.J,este ,zamucenost unna. U zavisnosf ad rastvaranin necistoca 1 c biti rs .. .)t.,. , '<:J< .'. . 1 ~O_1 O~l e iti lazl~crto obojen. el111 urm poprimi prn odnu boju I plozracnost - clscenje je zavrseno. .
v

kornbinovani ciklus zavrsen posluzice cisturin. Valerij Tiscenko navodi da ekstrakt odcetinara izbacuje iz organizma pored otrova i radionukleotide. Slicno clscenj e unistava 80% svih bolesti. cetinarskim kupkama pohvalno se izrazavaju S.Knejp, P .M.Km:enov i A.S.Zalmanov. Pri tom, Knejp i Kurenov ukazuju na ciseenje koze, krvotoka i stimulaciju nervnog sistema. Zalmanov, pored navedenog istice da se pomocu ovih kupki cisf svaka celija organizrna od .Joksina zamora", tj. mikroleseva, koji se prircdno stvaraju kao rezu ltat zivotiJe aktivnosti i treba ill blagovremeno odstraniti. Ako to organizam cini sa teskocom, dolazi do samotrovanja, Ciji je prvi simptom brzo zamaranje.

°

10.3. Ciscellje orgauizma Interesantno

od necistoca i soli procesa ciscenja dao

je B.V. Bolotov. On srnatra da iz organizma odrasleg eoveka
moze izaci 2-3 kilograma vezivno tkivo i kosti.

teoretsko obrazlozenje

soli koja je zapusila,

uglavnom,

138

139


On preporucuje da se eel a terapija ciscenja izvede u dye et~pe. ~azmohicemo njegove preporuke, 11 potom ill pofkrepiti pnmel11u:l. Prvo sto Bolotov preporucuje jeste - pretvoriti necistocu zaleglu u organizmu 11 soli. . Drll~o) izabrati materije koje ce potpornoci izlucivanje soli lZ orgamzma. Da bismo se izbavili oeLnecistcca, zaostalih u vezivnom tkivu, Bolotov preporncuje da se na njih dejstvuje kiselinnma. Po trebn 0 je sa hn1110m unositi kiseline (askorbinsku, palmitinsku, nikotinsku, stearinsku limunsku, mlecnu i sl.) koje bi, s jedne strane, bile bezopasne za organizarn, a s druge strane, rastvarale necistocu, pretvarajuci je u soli. Takve kiseline nastaju kao rezultat kiseonickog previranja celija zivotinjskog porekla. Radi toga Bolotov savetuje cia se jedu kiseli krastavci, paradajz, kupus, cvekla, mrkva, crni luk, cesnjak, ukiseljene jabuke, pivo, razna vina, ukljucujuci tocena, jela sa kvascem, mlecno-kiseli prcdukti (rnlad kravlji sir, ovcji sir, kefir, razenka, acidofilni produkti, kumis - kiselo kravlje mleko i tome sl.), kao i vocno sirce. Ovaj autor dalje istice, da je SV AKI covekov organosposobljenza koriscenje svojih kiselina, Zato je potrebno slo je rnoguce vise unositi promene prilikorn njihove primene. Vocno soiree je pozeljno upotrebljavati sa prokisnutim mlekorn. Radi toga je pogodno sipati _pojednu cajnu (ponekad L supeuu) kasiku sirceta u casu prokislog mleka . lIZ dodavanje kafene kasike meda, Ovo upotrebljavati za vreme jela jedanput dnevno. Sirce treba dodavatii 11 caj, kafu, supe, buljone . .Z!l vreme pretvaranja neeistoce 1I soli pozeljno je da se ne koristi zejtin (biljno ulje), koji ima veorna jake dejstvo za izlucivanje zl.lci ibitno usporava proces prervaranja uecistoce u soli. U tom periodu preporucuje se prvenstveno masna ili riblja hrana, radi jaceg zakiseljavanja unutrasnje sredine. Dakle, sustina prve etape jeste stvoriti opsru kiselost organizma j unositi produkte koj i aktiviraj II mehauizam vareuja: kisele krastavce, kupus itd. Pri tom se truditi cia se lI~I~Seslo vise razn~)vrsnih proizvcda iz kvasca (kvasac moze biti raznovrstan, a rzvor njegove sirovine mogu biti bakterije,
140

koje zive U crevima ovaca, divljeg vepra itd.) .. Posle slatkih produkata: caja, kompota 1 tome. slicno ..snve~LJe ~e d.n se .l~n jezi k stavi nekoliko zrnaca kuh IL~Jsk~ soli. lZ<lZLVa eak~LJU ~eluca i primorava ga da izbacuje k~sele fenl1el:te - P?psme, koji podsticu bolje. pretvaranJe necistoca u soli I unistavaju bolesne celije orgal1lzma. . U zakljucku Bolotov isticc da se nec~stoee ne l:1.10g~ o~mah pretvoriti u sob, cak i IJl; sisternatskoj kiselosti. Klselme 1 luzine sa ve1ikom te8k060111dospevaju tamo gde .Ie pof1~b~o. Zato je Va.z110 pri sprovoctenju ove terapije baviti se fizickim radom 1 masirati telo. . Kao rezultat vretvaranja neCisto~e u sol~ II 0~·gaI11z1ill!. se stvaraju 111111eral11e soli al_ka~I~e sO.li, kisele S?ll, soli rast:'orl]Lve 1.1 vodi j nerastvorljive. lspiuvanja pokazuju da s~ ~bleno ne rastvaraju alkalne soli, mineralne soli i masne sob tipaurata, kao ni fosfati i oksalati. " . .. . Postoji princip: SLICNO SE RASTV ~ SLl~NIM ..Na primer, u kerozinu se rastvaraju svi naftni prOdllk~] ~. solidol, solarka, parafin itd, U alkoholu se rastvara svaki nlkohol glicerin, sorbit, ksihti. drugi. .... Bolotov podv1acl da. se oVa:) pnncip moz.e uspesno primenjivati i za rastvarallJe. alkalnih soh u v~rgaL11zllluRadi .. toga treba unositi luzine, all ?~zop~s~e za ZlVO!llt.1 .akhvllost orgalliZ01a- ekstrakt nekih bl.lpka III sokova. Caj iz koi ena suncokreta rastvara mnoge sob. .. .. Ujesen se de?el~ d.e]~vi ~(Orenj~ seckaju na sitne dlaJ~a~~e koreueice, dobro isprraju L sllse: Zatml s~ ~lrobe na sl.tnepm clce (velicine pasulja) i p.mkuvavaju u. e1l1aJh!'n:lo~11~JLll:kll (na 3 C litra vode casu korenja] oko 1-2 l11muta.. Ca] t~eba I.SPlt! za, 2-~ dana. Zatim se to isto korenje pouovo kuva, all 5 IUmut,<~U lS.t?). kolicini vode.lspij a se takode za 2-3 dm~a.~ad.a se popije o.aJ,12 prvog obroka, pije se sledeci. itd. Ovaj caj P~J~ se u velikim dozama nakon pcla sata posle jela ..Pn t0111, so.l~izlaze tek posle 2-3 nedelje, a min dobijaboju IOe. Treba ga pitt sve dok UDUl1e

:0

1

v..

v

y

postane prozracan kao.~oc1a... ..' . . Za vreme ovog cls6eL1Ju 11esmeju se jesf ljuta, kisela 1 slana jela, Hrana treba da bude blago posoljena .i prvenstveno ·biljna. 141

T
S?1i dobro rnstvara caj iz sporisa, poljskog rastaviea, kora toga, :,oli se odlicno rastvaraju s0k.ovlma l~ koren~ pers~l1a, rena, lJs?a podbeJa, cikorije, repe, topma_mbuIa (divlje kruske). Doza Je 100 grarna 30 rninuta posle jela. . Najprakticll:ije je kod nas koristiti sok erne rotkvice. 00 tzvanredno ra~~ara l1l~erale u :lucrum kanalirna, mCllom meh'!-ru, bubreznim karhcama, mokracnom mehuru, a takode u krvnim sudovima,
Iubem.ce , .blll'ld~va. P~red

. . ~reba. uzeti 1~ ~g krtole (goI.nolja) erne rotkvice, oprati ne cl~teclkolU 1 ocediti sok, o~o 11t1'<;I. se cuva 11 frizideru, a Sok uljanu pogacu (melasu) rnesati sa rnedom II odnosu 1 kilogram melase 300 grama meda (500 gram a secera), dodaiuci rnlecnu surutku: Sve. ~e cuvn 11<1 toplom u tegli, presovano da ue bi obud~Vllo. PItl po 1, k~fel1u kasi~icu. soka jedan sat posle jeJa. Ako se nebud~ osecali bolovi u_Jetl'l, doza se moze postepeno povecavari od jedne supene kasike do dve, dok se ne dode do ~00, grama, SOkyod rotkvice je jakprodukt za izbacivanje ZllC1. Ako yse ~ zllcmm k~nahma. nalazi mnogo soh, otezan je prolazak ZUCI -:- o.tuda 1 bolovi. Stavljajte 11 predelu jetre tel:11~!Or, l~rakh~uJte vruce kupke, Ako je bol podnosljiv, terapija se izvodi dok :le nestane sob. Obicno se bol oseca sam~ u pocet~a.l, zanm sesve uormalizuje. Soli izlaze llepn.~?etno, ab jeefekat c~sc~nja. ogrornan. Terapiju treba obavif 1-2 pula godisnje, pncll'Za;'<1JlIcl se za to vreme presne dijete, o~n?sno izbegavau lj ute I kisele produkte, Kada nestane soka~pocmte da upotrebJj'wate melasu, kojaje za to vreme vee prok~sl~. Upotrebljavajtejeza vremejela po 1-3 supene !cas ike do](~e una, To posebno tlcvrScuje tkivo pluca i srcani sistem krvnih sudova. .

?

==

U zak:1juc.kl.l, glavno.

Bolotovljevlm

preporukama

istaknimo

~. Obavezno po)acati .oksidacione procese u organizuru, . Red~vno zas](::avatl orgarnzam beZOpaS111mkiseI-il1ama. 3. Te.lns~ll11e 1~10raju cia obuhvate sve covekove organesvakom klse:lll1a koja l1)U odgovara. . . 4. U peno~u p~'etvaranja necistoce u soli dijeta treba da pomogne oksidaciju unutrasnje sredine organizmtl. Bolotov
142

preporucuje da se za to vreme uzimaju produkti koji jako oksidisu unutrasnju sredinu organizma: meso, riba.jaja, mlecni produkti, gljive". 5...zabrati takvu materiju-nosioca koja ce lake prodreti u l sve delice organizma i donositi kiseline za oksidaciju necistoce u soli. 6. Izabrati bezopasne slicne rastvore za rastvaranje soh. 7, Prvenstveno se pridrzavati biljne dij ete. Prvih pet tacaka cdnosi se na plVU etapu ciscenja pretvaranje necistoce U soli, a 6. i 7, tach. na drugu etapu=rastvaranjei izlucivanje soh 1Z organizma. All, cak i u tom slucaju Bolotov navodi da ne treba ocekivati brze rezultate, potreban je krajnje savestan rad. Postupak se uproscava i skracuje, a efikasnost znatno povecava ako se za to koristi unikatno tkivo vlastitog organizrna - urin (tj. vlastita 111ok1'a6a)., za opstu oksidacijua gladovanje. Tada sema izgleda sasvim drukcije. 1. Pojacivac oksidacionih procesa u organizmu je toplota: vruce kupke, sauna. 2, i3. U vlastitom urinu nalaze se sve kiseline ikonkretno svaki organ ima svoje kise1ine u bezopasnoj koncentraciji, 4. UIiIl - jako oksidisuca tecnost - odgovara idealno. Ali, efikasnost se moze visestruko povecati ako covek gladuje (gladovanjem, prvo, izbegavamo meS1111hranu, drugo, pomeramo unutrasnju sredinu organizma prema kiseloj strani), Kornbinacija vlastitog urina sa gladovanjem - najmocniji je prirodni oksidant organizma. To je uistinu bozanski proces, koji nam je dat za lecenje od najstrasnijih bolesti. 5. Osnova urina je strukturirana tecnost organizma, koja ima najbolje osobine prodiranja. 6. Urin iclealno odgovara i osnovnom horneopatickotn principu - slicno se rastvara slicnim. 7. Jesti povrce i monolitne kase na vcdi koje potpomazu umereno alkalisanje organizma. Stavljanje kompresa (obloga) ad starog (koji ima jak amonijumski zadah), ukuvanog do 114 * To nije najbolja varijanta, Sa pozicije koJoida poznata yam je njena
stetnost.

143


prvobitne zapremine urina na mesta koncentracije soli potsticace njihovo rastvaranje. N a kraju, panavo se bavimo semorn ciscenj a koju su nam predlozili drevni mudraci: 1~ K?loidi i oksidacij a necistoca u soli najbolje se smeksavaju pom~cll pI~thod~log zagrevanja celog organizma. 2" Rastvara:oJe .s~h,. kao i .njihovo lucenje sprovode se pomocu tecnosti koja ih je stvonla- tj. urina . .Pre~a.tom~} ~1ajbTze najefi~aSl)ije ciscenje organizrna od i neeistoca 1 soh. jeste: gladovati 3-7 dana; svakodnevno za vr~me gl~do.vanJa l~rimenj ivati vruce kupke ili saunu po 10-20 m~nu~a (lu':h~~secaj - glavni kriterijum); piti po zelji say dnevni o "l~nn 1 pr~tlJevu vodu po potrebi; svakodnevno se klistirati h~ro~n. ~nna (sl~upljati g~ II toku dana); u slueaju jakog ostecenja ?rgamzma .so.luna, dopunski na mesta njihove koncentracije postavlJ~h komprese od starog (sa jakim zadahom) ukuvanog urma. . Radi. kontrole ovog proeesa ciscenj a koristi se: povecanje vitalnosti svako.g dana - sto je pokazatelj oslobadanja od soli; P?sle ~lad~vanJ~ povecava se zivahnost organizma kroz sva l1Jena ls~oIJavanJ~ (veci ~u r~cloa sposobnost, izdrzljivost, polna moe itd.). Dalja pravilna ishrana znatno produzava korisne efe~~e .ovakvog glad?~al1ja. Ako se tako postupa 3-4 puta g~dls~Je, nece van:'! ~lb yotTebne. uikakve terapije za ciseenje o[gamZ~1.1~.-to je ?aJbolJ u?d sV111pozuatih terapija. Autor je postupaJucl na slican nacin postigao 11) ladicku vi talnost i ununitet. Navdcem? konkretne primere, u kojima je zadejstvovan samo dec prociscavajucih mehanizama sa urinom, primer. - Ana Romanovna iz grada Pavlovgrad u UkraJlUl . ,,~talno me je bolelo grlo, narocito ujesen i zimi, jetra je P?bolJevala, a dva puta sam b?lov~la i od ZtLhce. Prve nedelje p~la sa~ .svu mokracu (unn) 1 stollen 1111 je postala tvrda, ali mSa~1)imala z~tvor. Po~el~ sam d~ll)"ijel11 svezt: vodu II toplorn stanju - poceli su da m.1 oticu ocni kapci. Pila sam manje urina 2-3 puta dnevno, a zatim samo ujutru, Masirala sam. se mesec dana 3 puta dnevno. Pred kraj meseca "lecenja" osecala sam se lose. Pocela je da me boli jetra, ponekad i ceo bok (jaki ostri bolovi). Odbacila sam sve lecenje, zivim sumo na sokovima, ne smem da jedem, Sok pijem uglavnom od tikve. Narocito 111.e nocu boli jetra. Lekar je rekao, da je negde bila ranica, a mokraca je razjela i nastalaje rana. Mokraca mi je sada mutua, gusta i jako tamna. Sta dalje da radim? Dok se nisam .Jecila" mokraca je hila svetla, dobra. Ukucani me grde, sto svernu verujern.iMnogo sam se iscrpila, a ne mogu ni dajedem. Ko ce me sada IZLECITI?" Komentari i preporuke: Ova zel1aje bila prepuna necistoce (ceste prehlade, bolesna jetra). Koncentrisana upotreba urina iznutra u toku nedelje dana dovela je do njihovog snaznog izbacivanja u krvotok, sto je opet preopteretiJo sistem za izlucivanje (stala su creva i obolela je jetra). Mutan urin govori da je proradio mehanizam za izlueivanje neeistoca i soli, sto je veoma dobra. Taj proces sada treba dovesti do kraja. Radi njegovog olaksanja pozeljno je ocistiti debelo crevo i jetru. Navescu izjavu B.V. Bclotova: "Treba zapamtiti da se pozitivni rezultati lecenja ne 1110gudobiti bez stresnih stanja u orgallizmu." Ana Romanovna upravo prezivijava taj momenat, treba istrpeti i pornoci vlastitom organizmu: piti sto vise vade za pice, iei u saunu (pariti se). Ako to covek ue razume neka otpocne vrlo oprezno, neka se prikloni ponasanju svog organizma, a ne prema neukima koji mogu da kazu da je "min razjeo jetru", Drugi primer. - A.N., 47 gcdina, iz Pevlovgrada "Vee dve godine postupam prema savetima vasih knjiga. To su "Urinoterapija" i .Lekovite sile", Prvihpola godine ja sani VASXRSNUO. Bole1i S11 me zglobovi, izvrtale se noge, imao sam ceste grceve, blokade zglobova na rukama inogama, Recju, raspadao sam se. Dijabetis, reurnatizam, ekcenn, nesto psorijaze, gljivicna oboljenja - sve je nestalo. Postao sam nenadmasan u plesanju inaglo se povecao moj zivotni tonus ... Dva puta sam oist"io jetru, Prvi put maslinovim llljem (200 gramaji URJNOM (200 grall1a, oel cega 100 grmna starog "oc1stojalog" vise od 7 dana, 100 grama svezeg, tada limuaa 145

p.:v!

144

300 grama limunovcg soka, , KOI!'lC~t~t7i i prepOl~uke:, Ovaj covek, kao i zen a 0 kojoj je bilo ~'ecI,bili ~u prepul1l necistoce - otucla toliko bolesti. On je S?_:;~1l1~sluc,aJl1o l_:rimenio. jednu od najefikasnijih terapija clscel:Ja, koje uopste postoje u prirodi. Sa maslinovim uljem uzeo Je 100 gram a vise od 7 dana ,,0 dstaj alog" urina. Da bismo

uije bilo). Ciscenje je bile veoma SUROVO. Uvece sam imao malo proliv, aujutru priblizno od4 do 7 casova mene je grcilo i cedilo u toku ta 3 cusa neprekidno. Bio sam zapaujen. Iz mene je neprekidno teklo i braonkasto , i crno, i pahuljice l nekakvi parcici su izlazili. Za nedelju dana sam smrsao 12 kilogramal Drugo ciscenje, )eh'e sam u.nl~io u novernbru. Efekat je bio mnogo slq:o~mJl, iako sam ispio 300 gramamaslinovog ulja i

Sto se urin

duze

cuva

to se

II

njemu

vise

slvaraju naj-

korisnij i fermenti

za organizam (kao u l~11ecnoj sl~rutki). Ako se

B.Y. Bolotovu.

shvati1i

mehanizam

njegovog

dejstva,

ponovo

se obratimo

Bolotov je specijalno izucavao dejstvo ferrnenata _ prcdukata zivo~ne aktivnosti celija bilj~ogi zi votinjskog porekla (bakterije kvasca, bakterije mlecnih surutki), prirodnih za eov~kov orga?-izam. Na osnovu toga ustanovio je da fermenti, stvorem od slicnih bakterija, imaju sposobnost regeneracije i Cis,cenja svil,1 povrsina do kojih dospevaju (koza, zeludaeno-crevl11 trakt, oCJ, nos, usi, pluca, vagina). Za d?bijanje till fermenata Bolotov preporucuje da se uzmu 3 litra mlecne surutke, 1 casa secera i 1 suve ili iseckane sveze trave mlecnice. Travu staviti LL vrecicuod gaze i pomocu parceta olova (kao za udicu)v ili kamencica spustiti je n~l d~lO tegle \posude sa surutkom, SM). Ako se surutka pri ~1l'~nJu p:'~!?reJal? (mlecni bacili ugintdi), treba dodati jednu cajnu kasicicu kisele pavlake, u kojoj se uvek sadrze zdrave mlecne bakterije, Tegla se prekrivn sa 2-3 sloja gaze, da se ne stvore vinske musice. Treba je cuvati na toplom senovitom mestu. toku 2-~. nedelje formirace se veoma jake mlecno-kisele bakterije, Produkti nj ihove zivotne aktivnosti sposobni su da obnavljaju i eiste sve povrsine covekovoz orgalliz!ua. Ako se dobijel:'i kvas uporrebljava elve nedelje p~

casa

takav urin unese U organizam, kao sto J to uradio A.N., on ce poceti da cisti i obnavlja epirelijnlna tki:'a organi~ll1a. S'ila takvog ciscenja je neverovatnn, a naknadni efekat un ~katan. U stvari, covek kojije ovako postupio pravilno je plOCel1JO se S njim desava, zasto je nastala kriza pri Cis6enju .\izaslo Je 12 kilograma patoloski izmenjenog tkival), te l1IJe zakukao: Otrovali su me, izlecite me." " Treci primer, - Galina Markovua iz Dnjepropetrovska , "PTe mesec dana dospela 1111 je u ruke knjiga .Urinoterapija". I za mesec dana zadivljujuci usp~si, Lako pisem desnorn rukom, a moja dijagnoza iz L983. godine glasi: "Reumato'idni poliartritis, aneurizma trbusnog dela aorte", SOE je bilo 60-75, a sadaje 40-30. Ne pijem nikakve ta.bl~te!': , Komentari i preporuke: Da bi se u potpunosti izlecili zglobovi unakazeni reumatizrncm toj zen-i. je potrebno da svakcdnevno pari bolna mesta sa posfavljaujem kompresa na njih natopljenih statim uparenim urinom. Ishranu treba ograniciti na alkalne biljne produkte i da se vise krece (vezba) radi ubrzane oksidacije necistoce i ispiranja soli. Naravno, treba ocistiti - debelo crevo ijetru. Cetvrti primer. - Ratni invalid Mihail Grigorjevic iz

st~

l!

p?~a c~~e na pola sarapre jela, tada ce prakticno Llpotpunosti biti oehscene '] regenensane povrsine zeluca i Cleva.

Harkova Godiue 1990, obolela su 111i stopnla nogu. Hodao sam veoma tesko. Radio sam u fabrici. Mnogo su se trudili Iekari iz fabrike, ali bez rezultata. Uputili SLl me u Jaltu 1I banju, tame mi takode nista nije pomoglo. Resio sam cia primenim trrinoterapiju. Skupio sam mokracu od svih olanova, porodicei svoju, ukupno 3 litra, Poceo sam da podgrevam I da uvece primenjujem kupkice u tfiljanju: od 15. do 20 nnnuta, Poste DRUGE kupke bolovi su prestali. Uradio sam 10 kupkica. Komentari i preporuke: Kupkice sa mi110111 brzo su izvulde soli, a tome je jos doprinelu i toplota, Ubuduce - treba promeniti ishranu. U suprotnom, soli S6 mogu pcnovo

natal ozi ti. Peti primer. - Sofija Jakovljevna

iz grada Novoeerkask 147

146

1
hvalal"
"Mom muzu su 1"11DOgO pomogle komprese na stopalima. Velike izrasline nestale su posle trece komprese. Muogo Vam

I

I
I

KOLlCINE

Komentari i preporuke: Postepeno sprovesti sve vrste oiscenja i podesiti ishranu. Sesti primer. - Marina Viktorovna, 33 godine, Kijev "U 28 ..godini, godinu dana posle Cemobila obole!a sam ad poliartritisa. To se poklopilo sa trudnocom. Dve godine sam pokusavala cia se s njim borim kompresama. Godinu dana jos zimi sam sa suzama obuvala cizme ~ bili su upaljeni zglobovi, na njima pomodrele otekline. To se pojavilo i na prstima ruku. Ocigledno jetra nije bila u redu. Godine 1990. pocela sam da gladujem prema metodu Brega - 24 casu nedeljno. Pocetkorn 1991. go dine sprovela sam kuru ciscel1ja (bez ciscenja lirnfe) prema Semjonovoj. Posto su se zglobovi silno "stezali", iskombinovala sam eiscel1je jetre sa intenzivnim gladovanjern (za rnesec i po otprilike snm gladovala 2 nedelje), 3 eiscenja sa intervalom 3-4 nedelje. Posle PRVOG ciscenj a jetre, ujutro su mi splasnuli otoci na prstima ruku, ali je ostao otok na zglobovima. Izgubila sam oko 10 kilograma, Osee ala sam se 11111ogo bolje mada je jetra cesto poboljevala i zglobovi su se upaljivali posle neznatnih prejedanja. Bile je tesko uzdrzavati se od jela, peste sam zbog intenzivnog gladovanja i verovatno "ahanja" (klicanja AHA) blizujih 1I vezi sa rnrsavoscu, imala ludacki apetit. Kao dopuna prestao rni je menstrualni ciklus. Sada znam daje gladovanje bilo jeduostavno s uvise vel iki stres za moj organizam, ali bio je i uzrok (po oskudnosti menstruacije osecala-sam cia nesto nije u redu), Probala sam. cia pijem dusicu, ali su rezultati bili slabi. Odmarta ove godine poel uticajern prica poznanika 0 uspesnom lecenju urinom, pocela sam da pijem mokracu Jedno~ dnevno po 150-200 grama i da gladujem jednom ~edelJno p.o 36 casova sa uzimanjern rnokrace kao obicno, jedanput ujutru na 1-1,5 cas ova pre jela. Kada sam zladovala tih dana pila sam voelu.· 0 Kroz nedelju dana posle pocetka urinoterapije nastupio je VEOMA JAK POREMECAJ (NERVOZA) ZBLUCA koji je trajao 2 nedelje (sa izlucivanjem NEVEROVATNE 148

I

SLUZI). Dopunski se ocistil8 i jetra - nocu, samovolj no. Poreme6aj je prestao neoceki vano, z<~eclno .~a USPOSTA V LJANJEM MENSTRUALNOO Cr~(L~S~ (n~Je bilo krvarenja, ali sam shvntila cl~je posl? l1u?oIJe). [0 J.~ biio nakou 3 nedelje posle pocetka uriuoterapije (1 posle godisnjeg prekida menstrualnog ci~lusa). .YRA Tl LA SAM RANTJU TEZINU za te 3 nedelje. Ugoji!a sam se verovatno ?-7 kilcgrama. Nakon 2 nedelje 1.1 potpunosti S1.1 splasnuli otoci S8 zglobova ruku i 110gu, a otok je ostac na zglobov~ma 2 prs~a (ranije su bili zahva6eni SVl PRSTI). K:roz mesec (ili 7 nedelj a od pocetka urinoterapije) u potp1.~?oShS: lLspostavl~ MENSTRUALNI CIKLUS. Menstruacija Je prosla bezbolno 1 bila je obilna, KAO RANIJE. . " .' Nakon 8 nedelja od pocetka urinoteraptje U POtPllL10Stl .se povukla boleslji vost zglobova, smiri li su .se jetra i zel udac (bi t.e S1l pojave gastritisa). Tolikc sam se smirila da sam na U~k.ls pojela OGROM'NU .KOLICINU K]~ELOG TESTA ~ls~m~l, verovatno dobra, daje to same po sebi, kao posebno UZJl:ldl1J~ Inane) "sklizllulo s ruku" ..Rauije hi me obavezno bolela.jetrai upalili bi se zglobovi. . . ~ Pod uticajern iskustva L110)epoznaruce pokusala sam. da gladujem na celoj dnevnoj kolicini mokrace. Uvece S1l llli ~e upalila 2 zgloba 11a prsti rna ruku i 11is<101 mogla cia spavarn nocu zbog bolovn II karlicno-bedrenoru zglobu (zaboravila sam d~ navedem cla me je osim prstiju ruku I. 110gu boleo 1 karhcno-bedrelli zglob na pocetku Iecenja). U toku slec:~ce nedelje bolovi su prosli, Resila sam cia oclusta~1en1 O? log 1111cmu i da gladujem kao ranije 366asova na 1-2 jutarnja - dn~Vllll obroka urina i vode u toku dana (verovatno da glad~vanJe na dnevnoj mo.kraCi. za zglobo;.e nije clo,~ro). OSI111 toga, svakodnevno mastram tela svezun urmom. Komentari i preporuke: Da bi se nonnulizo:la~a razmena mineral a II organizmu, trebalo je ocistitijetru,sto_Je 1 uradenootuda pozitivan rezultat. ~pak .ost~la j e ~ll~z,kOJClJ~ ometa~a rad celog orgauizma. Da biste Je isterali lZ orga111z~~labilo ..Je potrebno "oksidisati" ?rganizam pO.mo6u t~pl~tm!'l tel:ap_1]a, gladovanja i urina, slo je uradeno (urlnol'erapL]<1 I gl.tclov.1I1JeJ. ]49

...
Veorna jaka kriza ci56enja dovela je u normalan rad ceo organizam: normalizovala se tezina, menstrualni ciklus, razmena soli. Sada Marina Viktorovna treba cia produzi da uspostavlja normalno 1<0101d110 stanje tkiva - cia se pravilno hrani (ne sme da jede kisela testa), cia primenjuje tople hidroterapije (kupke, parenja)i da ne gladuje za vreme hladnog godisnjeg doba, Ujutro cia jede proklijalu psenicu, a jokom dana da pije protijevu vodu. Sedmi primer. - Zinaida Ivanovna, 56 godina, Krasnodarski kraj. "Vee posle drugog dana primeue ukuvanog j svezeg urina izjutra, rezultati su bili presto fantasticni. Postalo 111i je toplo , bila sam dobro raspolozena, prestnli su grcevi, krsta me nisu bolela. Bol sam osecala sasV1111111<110, negde u dubini, tri dana. Kroz 6 clana bolovi su sasvimuestali, gumene cizme su prestale sa pauzam::l po mali gutljaj u toku 12 casova (ne. sme se pop~ti sve odjednom, jer moze da izazove krvoprolice}. Terapiju ponavljati 3 dana. Kroz neclelju dana moze se ponoviti. . Nemojte se cuditi ako se pojavi rozikasla mokraca, cak I na svakih pola sata. StVaI' je u t0111e sto se soli veoma intenzivno rastvaraj Ll j time nadrazuj LL mokracni mehur. .. Da se soli veorna energicno rastvaraju, rnozete se uveritt kroz nedelju dye. Ako vam se nisu izvrtali iii vas nisu boleli zglobovi, pojavljivali se bolovi vezani za vremenske }Jromene, uvidecete da je sve postalo clovoljno pokretno 1. cia bolovi nestaju, Primer - Natalija Nikolajevna, 47 godina, Moskva. "P11a sam Imber 5 puta - osteohondroza vratnog predela prakticno je anulirana." 10.4. Analiza narodne medicine
\I

borbi sa reumatizmom

da 111i stezu noge."
OSI'niprimer.

grad Energodar "Godine 1979. mojamajkaje izlecila mamuze na obe pete. Ona je preko noci stavljala komprese sa urinom, a danju je u carape stavljala sveznjice rrave povilike i tako je hodala ceo dan. Za 3 letnja meseca ona se u porpunosti oslobodila marnuza. Uradili su rendgenske snimke i lekari su se veoma zacudili njenim rezultatima. Komentari i preporuke: U OVOID slucaju nista nije cudno, to je jednostavno prirodni proces. Kornprese sa urinom POl1.1aZu oksidacij u tih delova tela - kao rezultat toga intenziviraju se oksidacioni procesi koji razaraj Ll mamuze. Sok have povilike prouzrokovao je alkalizaciju soli. Taka je naizrueuicno dejstvo kisele i alkalne sredine rastvaralo i izbacivalo SV11 mogucu so. 10.3.1. Ciscel!je ad soli pomocu Iorbero Kao zakljueak ovog poglavlja navescemo, dokazano ciscenje od soli p0l1106u lorberovog lista (Iorbera). Pet grama lorbera pcropiti u 300 grama vade, prokuvuti 5 minuta i ostaviti ga CIaodstojiu termosu. Rastvor izliti i piti ga 150

- Nadezda Aleksejevna,

Da biste sebi bolje objasnili sustinu pitanja u vezi sa ciscenjem organizrna na koloidnom niv 011 , Iazmot~'imo preporuke nadrilekara, travara i lekara za lecenj e reumatizma zglobova i 11115i6a (sto u principu. i jeste maksimalno zgusnjavanje koloida till tkiva). Posluzicemo se receptorn 1Z knjiga Ruski narodni lecnik P.M. Kurenova 'i Moja hidroterapija S. Knejpa. .. . .. Sve preporuke mogu se pcdeliti 11a tn velike grupe: zagrevanje povredenin mesta spolja lIZ upotrebu masti i ekstrakata (tinktura); mogu6a su opsta j lokalna zagrevanja i uzimanje sredstava za razredivanjeiznntra. 1 grupa: masaza tinkturom korena berea 11a .spiritusu; recept slozene masaze na bazi jake votke, tecnog amonijaka, aleve paprike itd.; masaza 11<1 bazi dumbira; masaza na bazi slacice (senfa) i soh; utrljavanje na bolna rnesta trave "bodage" sa maslom; utrljavanje balzama - SUluporne kise1ine 'i lanencg ulja; tinktura (odstajali ekstrakt) brezovih lJUpoljakan~ zestokoj vofki; zemaljski crvi, odstajali u votki; mast na bazi kamfora, slacice 'i alkohola; komprese sa kerozinom; utrljavanje mash na bazi maslinovog ulja, 10-20 strudaka orvene paprike i preciscencg kerozina. 151


o~olelog na 1,5-2 casa u toplu suvim peskom; ulaziti u ~l'ecu sa brezovim 1~scell1iIi stavljati tame povrecten~ u?o~e, PrJ to?1e dolnzi do obilnog znojenja; lecenje mravimaujedi, 111Ta~ljatlllk~ura kako spolja, take j iznutra; potpuno zakopav~t1Je 1.1 vruc pesak ~a plazi; lecenje ujedima peele; zagrevanje u paruom kupatilu, kadi sa razlicitim odvarima trava,

gOlTIll:u dubriva (20-25 seansi); zagrevanje

!! grupa:

zakopavanje

vreme svoje zivotne aktivnosti stvaraju alkalne materije i mogu bitisati same u alkalnoj sredini. Zivotinjske celije, nasuprot tome, produciraju kiselu sreclinu j sposobne su da zive same II
njoj.

... 1[1 w"upa.' uzirnanje tinktura ad piljevine 11a spiritusu; pIJeI?~e t1ll.k:t~I[~ korel:'-l sarsaparele na votki; unutrasnja upo~leba sveze iscedenih sokova povrca - celera i mrkve (10 unci soka celera I 22 unce soka mrkve). Kao dopuna savetuje se vegetarijanska luana (voce 1 povrce u svezem obliku), kao i gla.dovanje radi ubrzanog oslobadanja od soli . ~a osnovu ove krarke analize "lltldrilekarskih" sredstava 11 bor~l sa r~1I111atizn~01l1 vi~ljiva)e njihovajednostavnost - opste zaglev~nJe -m:saza~ uZlm~nJe sr~dstava zarazredivanje. Ali, ~e UZIOk_ zgrusavanja kolcida mje hladnoca, vee apsorpcija l~lane +prircdnih Iep~ka (SkrOOl:lOg, kazeillskog), uzrok ostaje i leumatl~am se vraca. Zato Je neophodno pridrzavati se l~avedemh. l~apomena: iskljuciti iz Iuane prirodni lepak, led?v~l? c~stJtI debe!o creve 1 jetru, zagrevati organizam j koristit] prirodne oksidanse unutrasnje sredine - urin i alkalne produkte u.~iclu alkalnih odvarai sokovo - stvarno uni verzalan pnstup, koj I omogucava ciase izbavite od tog oboljenj a jednom ] zauvek,

1O.~•.Cis.cenje o.rganizlI.la od tnrnura (beuiguih, kistozni h, m,lhglllh), pollpa, glista, patngenlh miknHlrganizama Da bi~te s.e snasli tUll1aCen)~l vog zamrsenog pitanja o potrebno Je licna Zl1<UlJa temeljiti na cvrstim naucnim osn~~m~a. I ovde nas po leo zna koji put spasava Bans Vasiljevic Bolotov. . .' ~~ tvrcli.~~ ceJ.jj~ (bez obzira nabl:oj i rozuovrsncst) mogu biti biljnog ) zlvotInJskog porekla. Pri tome, biljne celije Za 152

r0

S tim u vezi Boris Vasiljevic Bclotov zakljucuje: sve putogene celije za zivotinje spadaju II biljne, a patogene celije za biljke u zivotinjske. Drugim recima, covek iii zivotinja mogu bolovati sarno xid biljnih celija, Kancerozne celije su takode celije biljnog porekla, Ali, peste biljne celije 1110gU bitisati same u alkalnoj sredini, to je oboljenje bilo kog organa u covekovom organizmu moguce sumo pri alkalisanju tog organa ....Sada postaje jasno sto pri oboljenju bilo keg organa ked coveka dolazi do tipicnog gnojenja tog organa i njegovo alkalisanje .. , Ako je organizaru dobro oksidisan De mogu nastati patogeni procesi. Ipak, lreba voditiracunu 0 tome da ue dode do preoksidacije sredine zeluca i cia se ue narusi kisele-alkalni balans organizma. Oksidacij a treba cia prevlada nad alkalisanjem. U suprotnorn, dobija se gastritis. Retko sam susretao ljude koji bi na osnovu teorije predlagali uajprostije, najdostupnije preporuke, zasnovane TIa unutrasnjim procesima samog organizma. Nazalost, Bolotov je posao komplikovanim putem. Za oksidaciju organizma, s ciljem profilaktike ·i lecenja, on preporucuje ogroman asortiman hrane: kiselo povrce, voce, biljke, krupice, mahunarke, brasno itd. Kada budemo razmatrali probavu hrane, a takode biolosku vrednost produkata ishrane, uvidecemo da 11a111 Bolotov 11i izdaleka ne predlaze dobru varijantu, Autor ce ua osnovu ove teoretske postavke predloziti prirodni metod Ciscenja, potkrepivsi ga primerima iz prakse. I opet cemo za oksidaciju organizma koristiti vlastiti urin i gladovanje. Prvi primer - Lv., grad Gubkin. "Pre 6 godina odstranjena mi je kista desnog jnjnika. I evo ponovo kista, ali sleva. Lekar je savetovao operaciju, Gladovala sam 10 dana, pila min 4 puta dnevno po 75 grama 153


topao (avez]. U pocetku se kista smanjila za 2 puta a potom je vise uisu nasli. Sve je ova kao fantastika!" Drugi primer - N .1., grad Ternovka. ,,Jeclno vreme sam 1111<11a jake bolove u grudima stvrdnuce. Htela sam da idem u boluicu, ali sam umesto toga uzela ovu knjigu. Popicu pa sta bude, razmisljala sam. I kao CUc10111 zadebljanje u grudima je proslo .. " Treci primer - n.M., 76 godina.igrad Volgcdonsk. "Godine 1988. kod mene su otkrili rak leve dojke. 'Nisu me operisali zbog slabcg srca, Do 1990. nisam uisfa preduzimala, a tumor je rastao do velicine guscijeg jajeta. Nije me bolelo. U oktobru 1990. godine pocela sam .sa lecenjem urinoferapijom: pila sam urin ujutru na gladan stomak, a na dojku sam stavljala komprese. Nisam gladovala, a jela sam 2 puta - u 10 casova uj utru obareno povrce, jaje, a u 3 casa popodne rucak ~ ponovo povrce: cvekla, rnrkva i svez 1nIJ)lIS- salata i supa sa posnim mesom. Izbegavala sam vecere. Pila sam same svezu vodu gutljajima, Do jula meseca ove go dine (1993.) nije bilo nikakvih promena. Kao da se rast tumora zaustavio. U julu je iz bradavice poceo cla ouri gnoj, a zatim i krv. U avgustu s~ na bradavici formiraln rana velicine 2 kopejke (dinara MS). Iz nje je pocela da lije krv, a ispod dojke je potekla kao potok. Odjednorn se izlucilo po 1/3 koflce.· Same se zaustavilo, Moja deca, a ja ZlV1l11kocl njih, dovezli su iz bolnice onkologa. On je gledao i rekao DA TAKO NE TREBA DA BUDE! On ne zna staje sa mnom. Posavetovao je da odem u bolnicu na ispitivanje. Nisam pristala. Objasnila sam mu da pijem urin i stavljam komprese sa njirn. On je slegao ramenima i nista nije rekao. U septembru i oktobru krvarenjeje bilo cesee- svaki drugi dan, :1 oel 1. decembra nije se pojavilo nijeduom, samo gnoj. Okolo bradavice se formiralo 111.110go vodenih plikova pojedinacnih i u grupi. Oni Sll se rasprsli i iz njih se luci gnoj i krv ..Dojkarne mnogo svrbi. Stavljam dye komprese - predvece 154

i nocu. Stavljala sam i preko dana, ali se pojavilo mnogo ospi .. Prestala sam da stavljam kornprese a grudi mazem
suncokretovim uljern, l)rokuvanirn u flasi, stavljenoj u posudu sa vodom. Mozda ne bi trebalo? Gladujemjedau dan u nedelji. Mcgu postepenoda izdrzim i do 3 dana. Vise se bojim, j er sam po ceo dan sama u kuci. Posle izlucivnnja krvi postaje mi lakse, ali osecam veliku slabost. Malo se krecem, samo po kuci i po potrebi. Mnogo me bole zglobovi kolena, stopala. Imam i gastritis sa poviseuom kiseloscu i holecistitis, a takode i kataraktu. Zato vas molim da 111i 1I odgovoru pisete krupnije." Komentari i preporuke: Ova zena je u pocetku postupila pravilno - oksidjsala je svoj organiz~llll l~ril1ol11 i lokalno primenjivala kornprese. Kroz 7. meseci to Je dalo rezultate: kancerozni tumor (biljue celije) ubijeuje oksidacijom, a takode povratnim dejstvom kanceroznih celija (homeopericni princip _ slicno se leei slienim) i povecanim zastitnim silama Qrgamzmil. .. .... Organizam je sam reagovao odvajanjem ubijenih kanceroznih celija. Zato je iz bradavice poceo da se luci gnoj i krv; fonniralo se mnogo vodeuih plikova sa gnojem i sukrvicom, .koji se stalno rasprskavaj u, St.a U ovom slucnju treba dalje raditi? Nastao je veoma vazan mornenat u lecenju. Da tumor U raspadanju ne bi otrovao organizam (to se cesto desava u tom stadijumu), potrebno j e jos snaznije oksidisati svoje telo: pit.i vise urina, raditi urinske klistire i, bez obzirana to sto ukuvani urinrazjeda dojku, po ceo dan j noc 11<1 grudima treba drzati kornpresu sa ukuvanim urinom, da bi on neprekiduo izvlacio iz gruel:i gnoj. Periodicno gladovanje POHlOCi ce ovo izlecenje. o Navedeni proces lecenja mogao hi se ubrzati. Radi toga trebalo hi: 1. Ocistiti debelo creve i posebno JETRU. 2. U potpunosti se odreci hrane bogate belancevinama, zameni ti ih kasama 11a vcdi. 3. Ces6e primenjivati gladovanje (J -3 i vise dana) .i cesce stavljati kornprese sa ukuvanim urinom. 155

..
4. Vise se kretati i cesce PARITl. To dopunski oksidise organizam i aktivira funkcionisanje razredujucih fermenata, Zagrevanje organizma u sauni na duze vreme vee praktikuju nemacki lekari u borbi sa kanceroznim tumorima. Prerna tome, tako treba postupati u datim slucajevima aktivirati prirodni proces lecenja. Zapamtite, svojim neznanjem stvaramo u organizmu uslove za rast tumora - biljnih celija, Stvorivsi kisele uslove mi otklanjamo uzrok i kancerogene celije urniru. Hemoterapija, zracenja, operacija - samo slabe organizam, ne delujuci na uzroke, koji su prouzrokovali tumor. Rezultat toga je da posle takvog ,,1ecenja" tumori rastu brze, demantujuci moe citostatika i lakoverne ljucle. Prvi primer - Iz knjige "Tajna napitka bogova" A.N. Maslenikova: Krasnojarski novinar K. pricao mi je 0 svojoj tasti, ana je lezala na onkologiji sa dijagnozom: karcinom materice. Sa istom dijagnozom zajedno sa njom u sobi nalazilo se jos dvanaest zena. ana je napustila bolnicu i pristupila ovoj vrsti lecenja. I oporavila se, Zivela je j os 10 gcdina. A ostalih dvanaest bolesnica, koje su nekada lezale u istoj sobi sa njom, brzo su se presehle "na drugi svet." a polipima debelog creva vee je ranije bilo reci, ali nije suvisno napomenuti da oni u organizmu predstavljaju strane celije - parazite. Uzrok njihovcg nastanka je poremecaj pH unutrasnjih sredina organizrna. Najcesce se to uocava u zelucui debelom crevu, ad kiselih, te sredine postaju trule - alkalne. Trulez hrane (narocito belancevinasta - mleko, meso) je idealna sredina za njihovo "uzgajanje". Oksidisuci, dovcdeci II normalu pH ovih odeljaka, lisavamo ih hranljive sredine i oni sarnostalno izlaze u vidu belih traka, ugrusaka i tome slicno. Drugi primer - Jekaterina Tihonovna, invalid I grupe, grad Gupkin. Podnela je 8 operacija pod opstom narkozom. Odstranili su joj metak iz kanala jetre. "Sedamnaest dana skupljam urin izrnedu 3 i 4 casa ujutro, pijem po 3 gutljaja ukuvan do 114. Nestao je djjabetis. Mislim .da su 1111roradila creva, nestao je polip u zelucu, stomak mi je p meksi, srce bolje radi." 156 oslobadanju od glista pomocu urina vee je bilo reci. Na to su cak ukazivali i nasi preci. Primena urina - najbolje je i najbezopasuije sredstvo u tim slllcaje.~ill1a. Klistiranje ukuvanim unnom 1 pljenje svezeg unna Iisava gliste kukica" - sluzi i trulezi u kojima one zive. Urinska oksida~ija izbacuje ill iz organizmal To se narocito odnosi na ostrice - najrasprostranjenije i tesko izlecive parazite. Treci primer - Autor se licno oslobodio od ostrica klistiranjem ukuvanim urinom. Redovno pijenje svezeg urina lisilo il~ je kukica, iako se one i dalj e unose zajedno s.a 1JOVT.eem ~ vocem, Evo vee vise ad goclinu dana ue uocavaju se nikakvi tragovi (svrab analnog otvora uvece). Cetvrti primer Poslao 111i ga je Bonclarenko: "Prema pIici mog poznanika jeclan oficir poceo je odjed~?111da slabi i nestaje.Lspitivanjem nije uocena nikakva IJat?loglp. On se obratio jeclnoj starici. Kad ga je saslusala ana 111U Je rekla: "U tvoje srce se nesto uvulelo. Pij svoju mokracu". Poceo ~~d.ap~je i jednog dana silnoje povracao sve dole kroz usta mje izasla dugacka PANTLTICARA! ..... Mnogi sumnjaju u neverovatna antibakterijska svojstva vlastitoz urina. Pored oksidacije organizma antibakterioloska svojstv; se objasnjavaju homeopatskim pl~incipom: slicno se leci slicnim (kamen se kamenom izbija, MS). Jos tacnije, tada -jedno od poglavlja homeopatije nosi naziv - lecenje ,,11?zodima". Sustina tog lecenja sastoji se u primeni patoloskih tvorevina protiv samog zarista bolesti, koj i ihje p~·~uzrokovao. Nas vlastiti min zasicen je punim spektrorn vlnstitilr nozoda 1, kacLa se primenjuje unutra, on cisti tela od patogeniJ_1zmista koja ih prouzrokuju. Drugi put je dovoljno sm~o pdanput popiti urin i naj teze oboljenje iscezava odmah 1 VIse se ne ponavlja. . . Peti primer Mihail Grigorjevic, ratni invalid, grad Harkov. Kada sam oboleo od drhtavice (imao sam groznicu,jezu) " . . u stanju potpune samoce, bez lekova*, S~tlO sam se urinoterapije. Skupio sam casu urinai ocLjednom Je lSpIO.Kroz
v .
'v

a

*

Majka priroda namje dala najbolji lek - vlnstiti urin.

157

.L

I


5 111i11l1ta sam ozdravio. To se desi 1011 2 casa noel! (1988). Vise mi se to nije ponovilo. Sestiprimer - A.N. Maslenikov:
Prvo sto sam uradila bila je urinoterapija. Posle 5 -7 dana analize su bile normalne (pre toga su belancevine bile 2 jedinice). Prestala sam da uzimarn hormone i produzila cia pijern urin ujutro po 3 gutljaja. Od horrnona sam se ugojila 11 kilograma.Izbile 8\1 mi ospe po telu i prestala mi je menstruacijn. 08i111 toga, stalno me je boleo zeludac i narusio se rad creva. Posle 2 nedelje urinoterapije mensrruacija se norrnalizovala, ospe su skoro II potpunosti nestale, .zeludac i Cleva su proradili, cak se i tezina smanjila skoro do uormale. Pace la sam da se lecim prerna preporukamn Ll knjizi Lekovite site i za sada je sve odlicno." Osmi primer Valentina Nikolajevna, grad Severodoneck. .Kcd kcerke su oci krmelj ale iako, cia ill uj LIt 1'0 nije mogla du otvori. Trepavice su se u potpunesti slepljivale. Pccela sam daje ispiram toplim urinomi sve je proslo za nekoliko dana. svOj1111ukuvanim

"Pre deset godina na ncgama mi se pojavila nekakva gljiva. Rastvorom sibirskog kamenog ulja (mash) ja sam izlecio noge, ali izgleda da lecenje nisam zavrsio. Tnfekeij a j e ostala ispod nokta velikog prsta i sve eve godine prst me je mnogo mucic. Svake godine nokat je tamnio sve vise, a naslojio se taka, da 1111 nije poznato on cemu se drzao, Tako sam sa noktom, koj i se klatio, docekao pros 10 leta. Za vreme letnjeg putovanja po Sibiru poneo sum sa sobom planinske cipele. Dvaput sam 111 obukao i gljiva se rasirila po

stopalu jos vise. U to vreme ja sam vee zona za urinoternpiju i secao sam se reel lekara Parfenija Jengaliceva da min "sk.ida svaku necistocu". Pred spavanje sam pokvaeio Doge mokracom. Drugog dana sam ill ponovo pokvasio ... Dvakvasenja je bilo dcvcljno da gljive nestanu, Uvidevsi takav zapaujujuci rezultat, sa svih strana sam obilno natopio klateci nokat urinovim uljem (urin sam ostavio
oa da sam uvri). DYa takva natapauja SLJ bila dovoljna cia bi se unistila infekcija ispod nokta. 1 sada se on ne klati, vee
SUOClL

Ked naseg mackn se pojavio lisaj. Pocela sam da ga trljam \l1'i110111i sve je proslo." Kornentar: Mikroorganizmi, koji izazivaju lisaj - biljnog
bitisanja dovodi do

su porekla. Oksidacija sredinenj ihovog njihovog unistavanja - otuda izlecenje.

stoji cvrsto." Komentar: Poluukuvan urin na Sl.1 11Cll bakterijama, poseduje fermente koj: clldesnom
epitelijalne pokrivke, Setite se Bolotova

.zukiseljen" 8ilo111 cisle
ukiseljenih

i njegovih

prcdukata.
Sedmi primer - Natasa, 17 gcdina, grad Voronjez .. .Jmala sam grip, koji rni je izazvao komplikacije 1I b~brezima. U bolnici sam leza1n pola godine sa dijagnozom .jak glomerulonefritis sa nefrctskim sindromom". Mene su "leCih" i antibioticima, i heparinom, i protivupalnim sredstvima, davali mi po 9-10 injekcija dnevno i po 30-35 tableta,
OSLIn toga pipete,

Nista nije pomagalo.

Zatim

su poceli

da

111i

Srnatram cia su za cisecnje naj teza mesta oeonii gajmorovi (mcksilami) sinusi. Svaka prehlada stvara bujicu sluzi, koja se luci kroz gajmorove i oeone sinuse. Sluz delimicno izlazi, ali pled kraj bolesti njen sloj ostaje, koji se po principu pihtija pretvara u kserogel= tvrdu pokoricu. Takvih "l)oko[ica" stvori se mnogo tokom naseg zivota. Kao rezultat te oSupljine se popunjavaj 1I Gvrstol11 masom, na kojoj se idealno razmnozavajupntogeni mikroorganizmi (biljne celije}. Prerada cvrstih pihtija biljnim celijama, upravo i predstavlja klasican
slucaj, koji je OpiS;'10 Bolotov alkalne srediue i razuovrsnih - proces truljenja sa stvaranjem toksicnih produkata, Prirodno,

daju h01~none.i druge lekove. Ubrzo su presli na transfuziju. Ne znarn, (June bi se sve zavrsilo da nisam imala srece. Slllcajno sam saznala 0 metodi lecenja G.P ..Malahova. 158

159

4'

eva neprijatno zvuci: boli glava, gubi se vid, sluh, culo mirisa, slabi urn. Uopste uarusava se normalna funkcija mozga, covek postaje psihicki neuravnetezen, pri cemu,. vremenorn, sve to prolazi taka skriveno da on ni De sumnja, ciase u njegovoj glavi nalazi 1-2 case gnoja. Svoju bolesljivost on turnaci razlicitim uzrocima, same ne ovim. Prirodnc, ni 0 kakvim ekstrasenzorni 111 sposobnostirnane moze ~iti .Teei. To se posebno odnosi 11a naivne ljude, koji, sprovodeci kure lecenja zele da ihpojacaju ne vodeci racuna 0 -u~utrasnjoj cisloci .. rst~vrer:leno, ocistivsi glavu ceo organizam), covek sve dobija pnrodno. Uostalom zar COVEKOV nije ~ajs<lvrseniji aparat u Vasioni. Sto je cistiji prefinjenije pnma vibracije i informacije i vodi ih od podsvesnogmvoa do svesnog nrvoa. U suprotnom, nas organizam Je sposoban da reaguje sarno na fizicke nadrazaje, Dakle, da ?isl110 ..ocisti Ii gajmorove i eeone SlIplj ine od presovane sluzi U njnna, treba postepeno preci sve etape ciscenja: .PI~lIafaza je smeksavanje. Zagrejati glavu na bilo koji nacin 1 he sm:n0 jedanput, Najbolje cere to uraditi pomocu lokalne pame III vodene kupke za glavu. Terapija rraje 5 minuta. Potom isperite glavu prohlaclnom vod~l11. ~oz.e!jno je uraditi seriju takvih zagrevanjn 3-5 puta, zavrsavajuci III prohladnirn tusiranjern. U dntgoj fozi buduci da su pihtije iz tvrdog stanja preved~~le :u te6n? stanje (makar i delirnicno), treba ill odst;ran~lvatt kroz sitastu kost.koja se nalazi u gornjem nosnorn kanalu J koja dell 110Snu supljinu od mozga. Radi toga treba ispirati nosnu duplju tecnoscu koja bi na racun osmoze izvlacila gnoj i sluz prema sebi, a takode j sama la~o prolazila kroz sitastu kost i rastvarala ksercgel. Najbolja i l1a.Jdos~upmJa t~a tecnost je vlastiti uri 11 11 foplorn stanju. On se ~noze zamenrti morskorn vodorn i jednostavno rastvorom soh.

Navedenu terapiju izvodite do potpunog 6iscenja glave j reaktiviranja norrnalnih seuzcrnih osecaja: vida, sluha i narocito cula rnirisa. Ako iz ishrane isklj lIC] te produkte koj i stvaraju sluz: mlekc, testenine sa 111a810111 - bice jos bolje. Gladovanje u jos vecoj rneri doprinosi ovorn procesu ciscenja. Primer - LB., grad Doneck. .Bolele su me usi, skoro da sam izgubila sluh, curio je gnoj i n1sa111111og1<1 disern na nos. Sada posle ispiranja usiju i da nosayispiranjem grla ujutru kod mene se sve normalizovalo sa usima, nOS0111i grlom, Manje poboljevam, Hvala Yam."

0

ORGt:N¥.-~

10.7. Cisct!nje covekovog organizma od patogene energije
Ima nekoliko varijanti, am] cerno razmotriti uajprostiju i najefikasniju sa upotrebom drevnih dascica (traka). U prirodi na svakom koraku postoji energo-informaciona razmena izrnedu iivih bica i mrtvih predmeta. Metodom biolokacije dokazano je cia jedna vista drveca ima svojstva da uzima energiju, a druga vrsta - cia .Ie predaje. Pri tom drvece pIVO uzima "Iosu" patogenu energij u, tj. energiju biljnog porekla, koja 111U je srodna, a za nas patogena. Kao protivtezu drvece ispusta svoju "patogenu" energiju - zivohlljskog porekla, koja je srodna nama. Ovo je jos jedna potvrda Bolotovljevog posrnatranja, ali na energetskom nivou. Uopste, najosetljiviji senzitivi "vide" ta energetska strujauja, koja idu oel drveta prema coveku,i obmuto. Nosioci tih strujanja su kvantne cestice - mikroleptoni, Njihova maaa je nesto manja nego koel elektronal "Upijaci" energije za 94-96%1 ljudi su jasika i topola. Za neke ljude je takvo drvo jela (smreka). Jasika je sampion u otimanju energije ne sarno od ljudi nego i od bakterija. U jasikovom drvetu nikad nerua trulezi. Ta svojstva jasike su cak zabelezena u Daljovom recniku. "Na jasici vracaj u (gataju) za groznicu izube: isecaju trougao iz kore, nj ime trljaju desni dok ne prokrvare i vracaj u ga POl1QVO nil svoje mesto (u koru, MS).

. Terapija ispiranja izvodi se na sledeci nacin: zatvorite ~~dL1L~10zelr_vu,.a drugom usmrkavaj te tecnos! U nosnu supljinu 1 I ispljuvavajte J e kroz usta. Zatim prornenite nozdrve. 160

161

cepanice uz noge, a od glavobolje 11Z glavu". Kao covekov .Juanilac" pokazao se hrast (gotovo za svakcg), mada nekirna prijaju breza, bor i kesten. Oduzimati i davati energiju osim zivog drveta moze i namestaj uraden od njegu ili parcici drveta u obliku dascica. Cudotvome osobine ovog drveca nasle Stl svoje mestoi u narodnoj poslovici koja kaie:"U boroviku se veselite, u breziku zenite, a u jeloviku udavite". Uz sve navedeno jedan kuriozitet=metla za saune najcesce se pravi od breze ihrasta. Prakticne preporuke za uspostavljanje lekovite bicenergetske razmene su: 1. Naci drvece koje "upija" 'i "claje" energiju. Racli toga izrezite tracicu folije (od cokolade iii bombona) duzine 10-15 centimetara, sirine 2-5 milimetara. Uzmite je za jedan kraj kaziprstom i palcemi polako pridite drvetu. Ako se obeseni kraj (donji deo trake ad folije) pocne priklanjati drvetu, znaci onoirna "upijajuca" svojstva, a ako je obrnuto, tada ima .Juaneca" svojstva, Mozete se koristiti i klatnom ib 1<11110111. 2. Ne prilazite mal om, a takode ui bolesnom drvecu, ona imaju malo energije. Prilazite velikorn i lepom, 3. Kada nadete takvo drvo postarajte se da se "druzite" sa njim. Udvarajte lUU se, Poklonite 111U paznju, pozdravite ga pri dolasku j oprostite se pri odlasku, zahvalite 1111.1 se, budite otvoreni s njim, kao sa najboljirn drugom. To ce Yam omoguciti da stupite u znaznu bioenergetsku razmenu (nije bez razloga na Budu svetlost sisla pod drvetom). Drvo ce Yam sa voljom predavati svoju energiju i dobijati j os vecu, sto ce se blagotvorno pokazati 11a njemu. 4. Ne stavljajte u spavacu sobu namestaj i biljke sa "upijajucim" svojstvima. Mozete oboleti, kao sto se to desilo jednoj feni, koja boluje od astme. Kod nje je iznad kreveta stajala saksija sa "upijajucom" biljkom. Kadaje skinula saksiju prvi put je za vise godina spokojno spavala. 5. Kacla treba upotrebljavati "upijajuce" drvece (ili dascice od njih), a kada "hranioee"? Energiju treba odstranjivati kadaje ona visak II organizrnu, sto se ispoljava glavoboljom, srcanim neurozama, osteohonAko se noge grce, tada stavljajte jasikove

drozoru, gusavoscu, bol v j 11111 U jetri, i upalama, opekol inama i traumama. Energijom se treba "pollmll1jivati" bela je nema c1ovoljno U orguuizmu. To se ispoljava kroz ceste angrne, pleh~<:ld~,
zeludacl1o-crevne poremecaje, artritis, a takode
I ked
v

hronicnih
."

oboljenja. Primer

. .. .' - Recept za dubruvn M .Dmitruk

(casopis "Svet,

broj 4, 1990).. .. .. ". "Pre vise godina Mej liscev E.J. paho Je od upale trojnicnog nerva. Lezao je u bolnici i cinilo se cia je sve uzaludno.
Predlozeno mu je da odstrani sve gornje zube - mazda se u

ojima krije infekcija, koja provoc~ra. IIp<1lu~ Z:a vren:e .. odstranj ivanja njemu SLi odrnah iSCLJ all t n zuba, clJe Je korenje p medusobno sraslo. Bol je bio tako neizdrzljiv, da nisu 1110gh
ukucani

ublaziti nikakvi uarkotici. Mejliscev je izasao 11a ulicu, cia ga ne bi slusali kako jeci. Polusvestan prisao je drvetu i

prislonio uz njega obraz ... Tada 11111 se 11 glavi razbistrilo - bo1 je nestao! I gle cuda gledao je u t~polu. .., . Sledecez dana izasao ie na ulicu sa stolicom 1 presedeo Je ispod topole oko 40 minuta, prislouivsi na nj II obraz. tada mu se bel nije pojavljivao.' .. Uopste, eiscenje organizmu oel erne - p<1toge~e energjje potpornaze nosenje predrneta bo)e SUNCA. Na pruner, zla.ta. Evo sta kaze 0 zlatu autor knjige Nepotrebno za neznall ce Amirdovlat Amasiaci: "Ono produzuje zjvot, ocvrscava stare leci od trovanjn ... Onnj ko ga ima uza se nece znati za tugu, i sto ua vise bude imao srce ce mil biti radcsnije." 1::>' • Kineski rnajstori cigun-terupije na seansama lec~l1Ja obavezno su na sebe stavljali vise zlaluih predmeta cia ne bi na

oa

njih

pres]a

organizma . . Na prisustvo ovog fakta, prelaska bolesti, ukazivao Je P .Kfvanov, govoreci: "Sa bolescu treba bi ti oprezan, da ona ne bi na tebe preskocila." ... Nije tajna, cia za vrerne fizioternpeutskih terapija ria lekare, koji ih sprovcde, prelaze bolesti pacijenala. Navescemo najprostiji, ali efikasan nacin cis6enja organizma od. te gadosti. 163

energoinformntivna pacijenra.

sustina

bolesti,

izvucena .

iz

162

~

I

I

Primer pramenovima.

- Nadezda Aleksejevna, grad Energodar. Moja frizerka, jedna starija lranka,

,
r I

"Kada sam imala 31. goclinuiznenacla je pocela cia 1111 opada kosa. Dobila sam nervni napad i kosa je ispadala u posavetovala me je da pre pranja glave stavljarn kornprese od tople mokrace. Ja sam tu terapiju sprovodila u toku 6 meseci j 1110ja kosa se REGENERTSALA U POTPUNOSTI. Nestalo je peruti, svraba glave, kosa je postala blistavija, svilenkasta. Kompresu sam stavljala 2-3 puta nedeljno. Sarno sam se na pocetku vrlo kratko sisala. Posle prvih 3-4 terapije na temenu su 111i se POJA VILE OSPE. Strasno me je svrbelo i bolelo, ali sam sve otrpela, kao sto je Anahoret rekla. Od tada je proslo 17 godina, a ja sam i danas zahvalna plernenitoj frizerki za saver." Komentari i preporuke: Stres je pokazatelj prodiranja patoloske euergo-informacije 11 organizam. Opadanje kose mesto njene lokalizacije, Urin, koji ima boju sunca, a prema tome ideo njegovih svojstava - najjaci je cistac, Proees ciscenj a - osipanje pristova, svrab i drugo. Kad se oslobodio necistoca, organizamje sam obnovio rast kose. Osobe, koje to neshvataju 1 Ieee se hemoterapij om i tome ima min ukuvan do 114. kod svakog coveka postoje necistoce II telu. Ako se profilakticki mazete clvaput godisnje po 1-2 neclelje svaki drugi dan ukuvanim urinom, tada cete se osloboditi tih necistoca. Vasakoza ce biti pokazntelj energetske cisloce organizma. Cini mi se da je svako zainteresovan da na vreme izvuce uecistocu (bez obzira na to kakva je) iz svog organizma, 1 LIZ ove primere 1111amo dokaze da vlastiti min nerna sebi ravnih. Informaciju mozemo zavrsiti Puskinovim recima: ,,1 iskustvo je sin velikih gresaka, i genije je paradoksov drug." Skoro

para pljuyacnil:. zlezda - zausnice, podjezicne i podvilicne. Jedna od fllnkc~~a plJLlvacnih zlezda.jeste izdvajanje produkata raznl~~le rnatenja lZ krvi. Sarna po sebi pljuvacka ima alkalnu reakel~u. U poglavlju 0 ishrani vi cere saznati sta se izelvaja iz or~al1lzma sa pljuvackom. Kclicina krvi, koja protice kroz pljuvacne zlez~e pri sisanju ili zvakanju, poveca se za 3-4 puta. Dolazi do svojevrsnog proterivnnja sve krvi kroz filter" i njeno Ciscenje. "

Bilj no masl? Sulje) je u datol~1 eiscenju absorbent, koji veze sve nepotrebno 1 stetno za orgarnzam. . NaCi~l ~i~c~l1ja: bilj'l!O. aslo (bol~e je suncokretovo ulje ill m ulje ?d kikirikija) ..u kclicini ne vecoj od jedne supene kasike stavlja se u prednji dec usta. Maslo se sisa kao bombona i ne sme se gutati ..Terapij~ sisanja sprovodi se vrlo lako, slobcdno, bez naprezanja, u ~r::tjan]u oel 15 do 20 minuta. Maslo je 1I roc~tku .gusto, zatirn tecno kao voda, posle cega ga rreba
ispljunuti. Tecnost mora da bude bela kao mleko. Ako je tecnost .zuta: proces sisanja nije doveden do kraja, Ispljunuta tecnost Je inficirana 1 treba je baciti. Ovu. t~rapiju treba raditi jedanput dnevno, bolje na gladan stomak, 111uvece pred spavanje, Za vreme sisanja organizam se oslobada stetnih mikroba toksina, kiselina, pojacava se razmena gasova, aktivira se dovodi u red razmena materija.

slicno.jdu pogresnim putem, los snaznija svojstva ciscenja

i

Tr~?a imati u. vidu c1<1 koel primene date metode mogu nast~pl~J Ic:atJ~otraJne komplikacije, narocito kod Ijucli sa vise obolj enja, sto Je rezultat slabljenja zarisra bolesti. ~~tal1je 0 tOl:le koliko pula se moze primenjivati ova terapIJ~ covek resav~ s~m, u zavisnosti od stanja vlastitog zdravlja. Akutn<~ oboljenja se Ieee lake i brzo, u toku 2 uedelje. Lecenje hronicnih oboljenja moze trajati mnogo duze. ~eni ovaj metod ciseenja imponuje jos i zbog toga sto je nas jezik - ogledalo zdravlja. Naslage 11a jeziku rnozu nam
v

10.S. Ciscenje organizma

sisanjem

ulja (biljnog masla)

" mnogo reci.

b

Originalnu metoclologiju ciscenjn i Iecenja organizma preuzetu iz drevnih knjiga predlozio je bnktericlog Kacuk P.T. Sustina njegovog metoda sastoji se II sledecern: Mi imamo tri 164

Kod jogista postoji specijalno Ciscenje jezika. Jezik se maze jst~JJljel~i~11 maslorn (111~~laeem)j pomocu pokreta, kao da se dO)I, kaziprstom, srednjim prstom 1 palcem obavlja se

ciscenje.

165

T
prircdno.
necistoce u organizmu prvo signalizira jezik. Usta .i jezik su gornji putevi za cis6enje. Nas organizam se uvek stara cia !ito vise necistoca izbacuje kroz vrh - pluca. Pri sisanju masla to cis6enje je

ani, koji su gladovali, znaju da prisustvo

I

Postoji rnnogo drugih C\1s6enja, medu njima je najjace prirodno - gladovanje, 0 cemu ce posebno biti reci,

I I I

II. PITANJA I ODGOVORl

CISCENJEM ORGANIZMA

U VEZr SA

L Odakle poceti cis6enje organizrna? - Od debelog creva, zatirn jetre i posle ta elva ciscenja pristupati, po potrebi, drugim terapijama cis6enja. 2 ..Kako pravilno ocistiti organizam? - U pocetku treba uraditi "srneksavanje" organizma i posle toga uraditi terapiju ciscenja. To se odnosi na sve vrste ciscenja. 3. Kojih hi terijumase treba pridrzavati da bi is hod terapije ciscenja bio uspesan? - Efekat c'is6enja debelog creva uocava se redovnorn i lakom stolicom u obliku kobasice i istorodnoscu fekalnih masa. Efekat cis6enjajetre ispoljava se nonnalrzacijom svih vrsta razmene, Figura postaje znatno vitkija. Efekat ociscenih koloida vidi se na kozi (koza je glatka), mladalackim pokretima, povecancm radnom sposobnoscu. 4. Kako cesto cistiti organizam? U pocetku za godinu dana treba obaviti 3-4 c·isQenja debelog creva, a 5-7 cis6enja jetre. Kasnije jednorn - dvaput godisnje u dane prolecne ijesenje ravnodnevnice. Profilakticki odvojiti jednu do clve nedelje zu kapitalno ciscenje. Tu spada prethodno smeksavanje, ciscenje debelog creva i jetre. Osim toga, mozete gladovati po 3-10 dana II dane posta, S. Mogu li jetru cistiti Iica sa odstranjenim zLlcn:im mehurom? - Mogu i potrebno je. Sve se radi na isti nacin. 6. Moze li se kod Cis6enja jetre zameniti maslinovo ulje 1 limunov sok necirn drugim? - Moze: maslinovo ulje se moze zameniti suncokretovim, a lirnunov sok - Iimunskorn kiselinom iii biljkama sa veoma kiselim ukusom kao 51:0 SLI mahovnica, oblepiha, ribizla itd,

166

167

--I

7. Ako posle cis6enja nastupi jaka kriza sta raditi? - Najbolje se uzdrzavati od hrane, piti vise protijeve vode
(pozeljno je namagnetisane) u toplorn stanju. Boraviti
\I

toplom, Jesti posle prestanka svih simptoma krize. 8. Kako cistiti decu?
Treba ih pravilno hraniti, tada nemn potrebe za

i:iiscenjem. Ipak, najbolje

clscenje za 11j1h je - unosenje

viastitog urina unutra i tople .kupke sa uaknadnim prohladnirn tusiranjem. 9..Moze Ii gladovanje da zameni terapiju ciscenja? - Moze, ako se gladuje po 7-[ 0 dana redovno 3-4 puta godisnje. Ali,jetruje ipak bolje ocistiti prema uputstvima koje smo naveli.
J O. Kako vi sada cistite svoj organizam? - Tri do cetiri pub godisnje gladujel11 po 5-9 dana. Za vrerne gladovanja svakodnevno primenjujern 10-20 rninutnu kupku (37-40 stepeni C veda), klistiram se sa litrom liT ina. Pijem protijevu vodu i urin (skoro sav dnevni 111in). Aktivan

sam, dosta se krecem. Kriterijumom zavrsetka ciscellja smatram kada pri klistiranju izlazi manje-vise cist urin. Jetru sam cistio 13-14 puta. Klistire sa urinom, ukuvanim urinom u pauzama sprovodim po potrebi. 11. Moze h se proci bez ciscenjn organizrna? - Teoretski, da, Ali, sam proces ciscenja je znatno dublji, on stimulise preporod ,celog organizrna, aktivira ugasene rnehanizme. NEMOGUCE je to postici sa dnevnim obrocima hrane,
Ako odvojite hocete vreme da zivite dugo .i cla ne bolujete obavezuo za terapiju ciscenja. Unutrasnjacistoca - najbolja je garancija da tete biti zdravi i ziveti

N a stranicama naseg internet sajta mozete pronaci uvek sveze informacij e 0 novim izdanjima, kao i prikaze, odlomke i sadrzaje do sada objavljenih naslova kako iz oblasti alternativne medicine, tako i iz drugih oblasti medu kojima su: pshilogija, istorija, prava, sociologija, politika ...

www.prometej-beograd.co.yu
Posetite nas na internetu i prosirite vidike.

organizma dugc.

168

l_

!

Do sada objavljena izdanja iz alternativne medicine: Biblioteka Lekovite site, Genadij Petrovic Malahov
1. CISCENJE ORGANIZMA 2. ISHRANA I HRANA 3. JACANJE ORGANIZMA U STARIJEM DOBU 4. URlNOTERAPIJA 5. OSNOVNA ZNANJA 0 ZIVOTU I ZDRAVLJU - hioslnteza, bioenergetika i bioritmologija coveka 6. METODI POVECANJA LJUDSKE BIOENERGIJE BIOSINTEZE 7. UTICAJ OKOLINE NA COVEKOVO ZDRAVLJE - biljke, minerali, tkanine i druge materije 8. GLADOVANJE 9. LUNARNIKALENDAR Biblioteka

I

Osnovl zilravlja, Genadij Petrovic Malahov

1. ZIVOT BEZ PARAZITA 2. ZDRAVLJE MUSKA RCA - lecellje i profllaksa 3. ZDRAVLJE ZENE - sta svaka zeoa treba da zna 4. SVE 0 ZATVORIMA - opstipacije kod Ijndi 5. TUMORI - lecenje i profilaksa narodnim sredstvima 6. CELICENJE ORGANIZMA I LECENJE VODOM
Biblioteka

eIP - Karanorusauaja
I-IapO)J,Ha 6n6JI110TeI(a

y ny6JHlKaUl1ju
Cptinje, Beorpazi

616-08 MAJIAXOB, Fenannj
IIeTpOBWI

Recepti zdravlj« DISANJEM - metod akadenika Butejka,
Kolobov

I. LECENJE

Fjodor Grigorjevic

Ciscel1je organizma : prevod sa ruskog I Genadij Petrovic Malahov : (preyeo sa ruskog Mahmut Sehic). - Beograd:

2. GRIP PREHLADA KASALJ I KIJAVICA, Mahmut Sehi6 3. NERVNA I PSIHICKA OBOLJENJA, Henrih Nikolajevic Uzegov 4. LECENJE KORENJEM, Vladimir Kalistratovlc Lavrenov i
Alina Viktorovna Moroz

M. Sehic : Prometej, 2002 (Beograd: Prometej), - 169 str. : ilustr. ; 20 em. - (Biblioteka Lekovite sile)
Prevod dela : Ol.Il1WQeIIHe opraIlH3Ma. - Tiraz 1000. - Str. 12-13 : Napomena prevcdioca. - Napomena i bibliografske reference uz tekst.

Ostala izdanja
1. ENCIKLOPEDIJA CISCENJA ORGANIZMA 2. TAJNE TIBETSKE MEDICINE 3. POBEDILA SAM RAK, Marijana Zjola Markus

ISBN86-82363-27 -5
a) Bolesti - Iecenje

Sve informacije
lOP "Prornetej"

0

knjigama mozete dobiti na telefone:

011-319-31-13; 064-26-99-143; tel.lfaks 011-2604-751 Mahmut Sehic tel.lfaks 011-2154-475; 011-319-49-48; 064-329-0 I-50; 063-396-860

COBISS-ID 99136524

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->