P. 1
Pelet kao gorivo

Pelet kao gorivo

|Views: 573|Likes:
Published by Djordje Jovanović

More info:

Published by: Djordje Jovanović on Nov 17, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/21/2013

pdf

text

original

BIOMASA I TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE DRVNOG PELETA

KAO GORIVA ZA DOBIJANJE TOPLOTNE ENERGIJE

očekujući da će zemlje članice za sebe definisati znatno preciznije šta se podrazumeva pod pojmom biomase. ostaci iz drvoprerađivačke industrije. šta se pod biomasom kao obnovljivim izvorom energije podrazumeva. a šta ne. U čvrstu biomasu ubrajaju se ostaci ratarske proizvodnje. ostaci šumarstva. otpad i ostatke te biljne mase. u šumarstvu i pripadajućoj industriji. koje se mogu naći u bojenim i na neki drugi način hemijski tretiranim drvetom. odnosno pirolize čvrste biomase. S obzirom na postojanje vrlo velikog broja otpadnog materijala. kao i biorazgradivi deo industrijskog i gradskog otpada. otpada i ostataka u poljoprivredi (uključujući biljne i životinjske supstance). Pod biomasom kao obnovljivim izvorom energije podrazumeva se obično materija sačinjena od biljne mase. Pod tečnom biomasom podrazumevaju se tečna biogoriva – biljna ulja. razvijene zemlje pod pojmom biomase uglavnom definišu gorivo koje se može smatrati kao čisto gorivo. Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 1 . pa i tečnu. a pre svega brzorastućih šuma. Jedno prilično precizno definisanje. biljna masa brzorastućih biljaka – u engleskom govornom području poznate pod nazivom Short Rotation Coppice (SRC). ali pored biomase sadrži štetne i opasne materije.1. ali kao sirovina mogu da posluže i druge otpadne materije. nusproizvode.BIOMASA Kada se govori o biomasi kao obnovljivom gorivu. koji u određenoj meri sadrži biomasu. Gasovitu biomasu predstavlja biogas. Gasovitu. biomasu. transesterifikovana biljna ulja – biodizel i bioetanol. pri procesima u drvoprerađivačkoj industriji. Ova definicija biomase koja je data u Direktivi na nivou je inicijalne definicije. pripremila je Nemačka. Takođe. deo selektovanog komunalnog otpada. podrazumeva se materija sačinjena od biljne mase u vidu proizvoda. koji može da se proizvede iz životinjskih ekskremenata ili energetskih biljaka (silaža trave i kukuruza). uključujući i proizvode. s uticajem na način energetskog korišćenja. ostaci rezidbe iz voćarstva i vinogradarstva. tečnu i gasovitu. biomasa se deli na čvrstu. ova direktiva preporučuje da se mešavina gradskog otpada ne podrazumeva pod pojmom "biomase" za potrebe ove direktive. u svom dokumentu BIOMASS Ordinance on Generation of Electricity from Biomass (Biomass Ordinance – Biomasse V) od juna 2001.1.1. definisano u tab 1. Prema agregatnom stanju. Direktiva 2001/77/EC daje definiciju biomase: Biomasa predstavlja biorazgradivi deo proizvoda. ali bez štetnih i opasnih materija. 1. bez štetnih i opasnih materija u sebi. otpada ili ostataka te biljne mase. nusproizvoda. ostaci primarne i sekundarne prerade poljoprivrednih proizvoda i drugo. tab. predstavljaju i produkti gasifikacije.

na primjer kod krčenja šuma ili urbanizacije zelenih površina. Kada se biomasa koristi kao gorivo umjesto fosilnih goriva ono ispušta jednaku količinu CO2 u atmosferu. Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 2 . Kod fosilnih goriva je to drugačije jer se kod njih ugljik izdvaja iz dugotrajnih spremnika. Tabela 1. Biomasa apsorbira CO2 tokom svog životnog ciklusa te ga ispušta natrag u atmosferu kad se koristi za dobivanje energije. Dok god se poštuje princip obnovljivog razvoja (zasadi se onoliko drveča koliko se posiječe) ovaj oblik dobivanja energije nema značajnog utjecaja na okolinu. Ukupna produkcija biomase od jednogodišnjih poljoprivrednih kultura se u Srbiji kreće preko 12. no ono ipak može doprinjeti globalnom zagrijavanju.1 Opis materijala koji spadaju ili ne pod pojam "biomasa" u smislu korišćenja obnovljivih izvora energije Vojvodina raspolaže relativno velikim potencijalima biomase. Ugljik iz biomasa koji sačinjava otprilike pedeset posto njene mase je već deo atmosferskog ugljičnog kruga.Tab. To se događa kad se poremeti ravnoteža sečenja i sađenja drveća. i ispušta u atmosferu. Biomasa se smatra obnovljivim izvorom energije i često se naziva ugljično neutralno gorivo. koja nastaje kao “višak” u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. u kojem bi inače bio zauvijek zarobljen. prilikom spaljivanja ugljik se ponovno oslobađa u atmosferu kao ugljični dioksid (CO2).2 Biomasa je deo zatvorenog ugljičnog kruga.5 miliona tona godišnje. Potencijali proizvedene biomase nekih “važnijih” kultura. njeni toplotni potencijali i mogućnost uštede tečnih goriva su prikazani u tabeli 1. 1. Ugljik iz atmosfere se pohranjuje u biljke.2.

Slika 1. veoma je značajan i procenjen je na preko 4. geotermalna energija i dr. vetra. 0. Paleti se uglavnom prepoznaju po cilindričnom obliku. 0.Pod pojmom obnovljivi izvori energije (OIE) podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično.7 miliona toe godišnje nalazi u iskorišćenju biomase. smanjenju emisija "gasova staklene bašte". razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta.6 miliona toe godišnje u iskorišćenju sunčevog zračenja. Energetski potencijal Srbije 2. krmno bilje ili drugi u rasutom stanju) tretira tako da se od njega formira granulat (peleti) u prečniku 2-5cm. sadržaj minerala i sl. smanjenju uvoza fosilnih goriva. drvo. 0. biomasa.) u manjoj zapremini/masi lakše manipulacije manjih gubitaka u transportu Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 3 . posebno energija vodotokova. Peletiranje materijala se sprovodi u cilju:     smanjenja vlažnosti povećanja kvaliteta (kaloričnost.2 miliona toe godišnje u energiji vetra i 0.6 miliona toe godišnje u neiskorišćenom hidropotencijalu.2 miliona toe godišnje u postojećim geotermalnim izvorima.PELET KAO GORIVO Peletiranje podrazumjeva tehnološki proces kojim se neki drugi ulazni materijal (ruda. a kao takvi su veoma zgodni za manipulaciju i automatizaciju u potrošnji. Tehnički iskoristiv energetski potencijal navedenih OIE u Republici Srbiji. ugalj.od čega se oko 2. neakumulirana sunčeva energija. Korišćenje ovih izvora doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije. koks.3 miliona tona ekvivalentne nafte (toe) godišnje .

da će od 100 kg mase peleta ostati manje od 0. Od kada se pelet koristi? Pelet potiče iz Kanade a u Evropi je u upotrebi više od 15 godina. bez dodavanja hemiskih sredstava. da se. U Srbij intenzivnija proizvodnja i upotreba peleta počinje od 2008 godine. minimalna emisija CO2 i sumpora . Kaloriska moć mu je oko 18 000 KJ/kg. lešnika. dok je kod klasičnih peći. Operacija se obavlja pomoću velikih mehaničkih presa. Šta je to pelet ? Pelet je ekološki čisto gorivo koje nasataje presovanjem ostatka od prerade drveta. Zašto koristiti pelet? Prednosti ovog goriva je što može da se koristi kao tečno. dim može da ide i kroz običnu cev. slame.5 kg mase pepela i čaĎi. 1 tone ili kamionski) Pelet se izradjuje u obliku valjčića prečnika 6 do 8 mm i dužine 1 do 3 cm. a stepen iskorištenja energenta se kreće oko 90-95%. Danas su peći (za centralno/parno grijanje) na pelete toliko automatizovane da se mogu porediti sa pećima na tečna goriva. Po Slika 2. kao kod uglja i drva na svakih par sati ponovo loži.mala količina pepela 0. nekim slučajevima može koristiti i kao veštačko djubrivo . odnosno iz spremnika izlazi odreĎena količina peleta. Stepen iskorištenja energenta ovdje znači..lak i jednostavan transport i skladuštenje (vreće od 15 kg.Najveću primjenu peletiranje ima u:     preradi mineralnih sirovina i teškoj industriji preradi otpada u prehrambenoj industriji industriji stočne hrane preradi otpada u drvoj industriji Peletiranje se nameće kao veoma važna i ekološki pogodna tehnologija u obradi drveta i pripremi biomase za loženje-ogrijev. kao gorivo dobio je naziv po načinu "pakovanja" pri čemu se rastresiti materijali pakuju u male valjke. Od 2007. Pelet kao gorivo odlikuje: potpuno automatizovan proces rada .. ljuske oraha.7 – 1 %.nije potrebno svakodnevno loženje i čišćenje . Iskorišćenost energije kod peleta je preko 90 %. Pelet kaloriskoj moći 1 litar lož ulja ekvivalentan je količini od 2 kg peleta. U praksi iz 1 kg peleta može se dobiti oko 5 kW energije za grejanje. pa nije potrebno. Za grejanje na pelete nije neophodno imati klasični odžak jer nije potreban „cug“.. Svakako najbitniji elemenat je ekonomska isplativost dobijanja Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 4 . Pellets-peleti. papira.jednostavno rukovanje i održavanje odličan stepen iskorišćenja (i do 93%) . godine. kotlova i kamina na ugalj i drva najviše 70%. peletiranje otpada u industriji prerade drveta naglo raste.ekološki čisto gorivo. a sa tim i potražnja za pećima na pelete. imajući u vidu da biljni omotač naše planete predstvlja obnovljiv izvor potencijalne energije.

Upotreba drva ima značajne prednosti i emituje mnogo manje sveukupnog CO2.. Sagorevanje drveta je završeno kada su sve komponente reagovale sa vazduhom i kada su izgorele. H-otvor. I-posuda za ciscenje Pelet: samo najprikladniji deo drveta. Sagorevanje drveta To je hemijska reakcija oksidacije drveta koja oslobaĎa energiju u obliku toplote. Drvo menja strukturu i njegova poroznost se povećava (ugljen). E-grejac. Količina CO2 koja se oslobodi sagorevanjem drveta je jednaka količini koje drvo iskoristi iz atmosphere u toku rasta i jednaka količini koja bi se oslobodila prilikom prirodnog procesa raspadanja u šumi. Pelet. Kada je perodična seča drveća manja ili jednaka rastu drveća i šuma.C-Spirala i elektroKontrolisana količina dotoka vazduha u modernim ložištima stvara motor. Za razliku od toga.1 Energetska vrednost peleta 2 kg peleta 1m3 peleta Tezina peleta (1m3) Ostatak pepela 4. cilj je maksimizirati efikasnost tih procesa. G-cev za usis konstantnije uslove sagorevanja. Princip rada kotla na pelet . upotreba fosinih goriva uzrokuje značajan rast količine CO2 u atmosferi. koje predstavljavu 75% goriva počinju sagorevati. ograničavajući gubitak energije u obliku gasova koji ne dostignu sagorevanje. Tabela 2. F-centrifugalni ventilator. Uložištu. osiguravajući bolje performanse. vazduha. Isparavanje vode: na 100°C drvo počinje gubiti vlažnost. količina CO2 koja se ispusti u atmosferu pri upotrebi nafte ili gasa je otprilike 20 puta veća od one koja se ispusti korištenjem drva. Piroliza: na 100-105°C počinje isparavanje ugljenih hidrata u drvetu. Iako se proizvede jednaka količina energije. sagorevanja uzrokuje intenzitet koji nije uvijek konstantan. u zavisnosti od temperature: 1. Proces sagorevanja se odvija u tri faze. nasuprot gorivima baziranim na nafti i uglju. Sagorevanje isparivih komponenata: na 500600°C isparive komponente (gas). D-komora za sagorevanje. A-Spremiste za pelet. Prisutnost faza Slika 3. upotreba drva ne doprinosi povećanju CO2 u atmosferi. Moderna proizvodnja i propisani standardi kvaliteta doprinose da pelet ima ujednačenu gorivost i konstantnu energiju.. B. 2. 3. ne sadrži supstance koje su toksične za ljude i okolinu.9 Kw/kg 1 litar loz ulja 320 litara loz ulja cca 640 kg 1% Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 5 . Iznad 800-900°C većina energije je osloboĎena u obliku toplote. Materijal potreban za proizvodnju je od visoko kaloričnog drveta.toplotne energije proizvedene od peleta koji je od dva do šest puta jeftiniji u odnosu na one koji se dobijaju iz fosilnih goriva.

SG Strojirna–ČeškaRepublika. Henan Double Elephant Machinery. barem neku ograničenu količinu. a to je otpornost na lomljenje i trunjenje pri skladištenju i transportu. obično nabave polovnu opremu evropskog proizvodjača ili kinesku opremu.Proizvodnja drvenih peleta postaje svečešća u Srbiji. Peleti mogu biti proizvedeni iz drvnog otpada koji je čisto drvo. ali oni moraju zadovoljiti zahteve po pitanju maksimalnog sadržaja štetnih materija. AnyangGEMCO Energy Machinery). Tehnologije primenjene za proizvodnju drvenih peleta u ovim preduzećima su uglavnom iz Evrope. Obično ostaci koji ostaju u šumi čine grane tanje od 7cm. Za tu svrhu transport bi mogao biti obavljen vazduhom (pneumatski) kroz cevi. onda rukovodstvo preduzeća treba da reši problem pouzdanosti snabdevanja sirovinom. U nekoliko zemalja Evrope takodje postoje proizvodjači opreme: AndritzAustrija. a zasniva svoju proizvodnju na sirovini koja treba da bude prikupljena u šumi ili dovezena iz nekog udaljenog preduzeća za preradu drveta. Nekoliko adresa proizvodjača opreme iz Kine može se naći na Internetu: ( Xuzhou Orient Industry Co. Uzimajući u obzir da nije sav šumski otpad Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 6 . seča drveta u šumama iznosi 2. a mogu biti proizvedeni sa aditivima.Drvni otpad u šumi se prikuplja u odredjenoj meri. Srbija ima 1. Sav ovaj otpad treba da bude prikupljen ručno. Neke fabrike su u zajedničkom vlasništvu domaće i strane firme. U slučaju da fabrika peleta nije blizu nekom preduzeću za preradu drveta. Pouzdanost snabdevanja nije samo pitanje troškova i obezbedjivanja transportnih vozila. U više zemalja postoje proizvodjači opreme za proizvodnju drvenih peleta. domaća preduzeća I preduzetnici. i ono što se prikupi biva složeno pored puta u šumi. pošto je ova znatno jeftinija. tako da je cena peleta na tržištu veća ako je sirovina za pelete čisto drvo. Salmatec-Germany.Neke evropske zemlje gde se peleti troše u velikoj količini. nego raspoloživosti drvnog ostatka na dugi rok. Sweden Power Chippers Ab – Švedska. Vlasnička struktura postojećih fabrika za pelete u Srbiji i onih planiranih za izgradnju je mešovita. i kada bi potrebe fabrike peleta za sirovinom bile zadovoljene raspoloživim drvnim otpadom iz tog preduzeća. uobičajena praksa je da se peleti proizvode bez dodatka vezivnog sredstva (lepkova ili smola). ali to nije obavezno.58 miliona m3. Nemačka). U svakom slučaju. ili uz pomoć beskonacne trake pokrivene radi zaštite od kiše i snega. Austrija. Vrlo jednostvano rešenje bi bilo kada bi fabrika peleta bila unutar preduzeća za preradu drveta. Pelete bi trebalo proizvoditi iz čistog drveta. Larus Impianti– Italija.1 milion m3. U tom slučaju drvni otpad bi trebalo samo prebaciti sa jednog mesta na drugo unutar preduzeća. kako bi bilo blizu linije za proizvodnju peleta. a razni ostaci nastali pri seči drva u šumama iznose 1.. Peleti treba da imaju deklaraciju sa specifikacijom.98 miliona ha šume. Princip proizvodnje peleta je isti. neke su u potpunosti ili strane ili domaće. Tehnologija proizvodnje peleta treba da ispuni osnovne uslove kvaliteta proizvoda. usvojile su vrlo detaljne standarde po pitanju kvaliteta peleta ( Švedska. Medjutim. Medjutim manji proizvodjači.LOGISTIKA NABAVKE SIROVINE Logistika pre proizvodnje peleta mnogo zavisi od toga da li je buduća farbika peleta smeštena unutar preduzeća prerade drveta koje već ima raspoloživi drvni otpad za proizvodnju peleta ili nije. ako neko odluči da gradi fabriku za proizvodnju peleta uz dogovor sa vlasnicima šuma i preduzećima za preradu drveta on mora angažovati nekog za transport drvnog ostatka ili kupiti transportna vozila. ali se ne prikuplja sav ostatak pri seči. Može se očekivati da investitori instaliraju linije za proizvodnju peleta samo malog kapaciteta ako nemaju svoju sopstvenu sirovinu. 3.

Ako neko traži lokaciju za novo postrojenje za proizvodnju drvenih peleta neophodno je da izbegne blizinu neke od prethodno pomenutih fabrika peleta (Prokuplje.4 €/km za razdaljine do 50km za kamion kapaciteta 25tona. a neka su u fazi izgradnje. kora) obavio kamionima ili traktorima u zavisnosti od transportne razdaljine i vrste drvnog otpada. Ako je drvni otpad piljevina. Ostala su u fazi pred puštanje u pogon ili u fazi izgradnje.Sirovina za proizvodnju drvenih peleta može biti direktno iz šume ili iz neke pilane. Prokuplju i Doljevcu nedaleko od Niša (30 000t/god. jedna fabrika za proizvodnju briketa i peleta počinje sa radom u maju 2008. ne samo zbog toga što je cena sirovine nula. Ako je postrojenje za proizvodnju peleta locirano unutar preduzeća za preradu drveta.8 do 3. onda bi se transport drvnih ostataka (piljevina. U slučaju kada fabrika peleta treba da nabavlja sirovinu.Beograd. Prevodjenjem ovih troškova po toni peleta. naprimer do 10km.Ukupan broj pilana u Srbiji je veći od 1 500.ebrdrenewables. Jedna fabrika sa najvećim kapacitetom u Srbiji od 100 000 t/god. i u tom slučaju bi transport bio obavljen kamionima. dobija se cena od 1. kao na primer kora ili komadi drveta. onda transport može biti obavljen traktorima. gde je pre nekoliko godina bila najveća koncentracija pilana. već mnogo više što je snabdevanje sirovinom osigurano.). Prema raspoloživim podacima (JPSrbijašume. Cena zavisi vrlo mnogo od transportne gustine drvnog otpada.info) šest preduzeća za proizvodnju peleta kapaciteta preko 10 000 tona godišnje će biti u pogonu u 2009.3 m3 šumskog otpada i oko 0. već samo jedan njegov deo od oko 60%.pellets. Troškovi sirovine uglavnom zavise od lokacije postrojenja.) zajedno će imati proizvodnju manju od 150 000 t/god. što bi ukupno bilo 500 000 tona peleta godišnje. i planiran je njen početak rada u 2008. godini. Ako je sirovina kompaktna. Uzimajući u obzir samo najveće površine pod šumama može se zaključiti da su najpogodnije opštine za izgradnju fabrika za proizvodnju peleta Majdanpek. godini. ondaće cena transporta biti veća nego za na primer tanke grane ili panjeve.com. Može se pretpostaviti da će ukupna proizvodnja peleta iz ovih fabrika peleta biti do 250 000 t/god.Doljevac. To je optimalna varijanta. na jugozapadu Srbije.com. Jedno od njih je veću pogonu (Lika system.vitalsource.Negotin. što bi bilo jevtinije nego kamionima.2 m3 različitog otpada tokom prerade drveta koji su raspoloživi za proizvodnju peleta. U Novoj Varoši. i da je od svih preduzeća koja sebave preradom drveta praktično drvni otpad samo iz pilana raspoloživ za proizvodnju peleta. i sa namerom da poveća proizvodnju.ua. kapacitet 60 000 t/god. Ako proizvodjač peleta treba da nabavi drvni otpad direktno iz šume onda bi cena drvnog otpada bila najviše 25 €/t. pored Beograda.Kuršumlija i Prijepolje. Bajina Bašta. onda bi transportni troškovi po toni sirovine bili manji. Ali ako je razdaljina duža onda je kapacitet transportnog vozila značajan parameter. treba da bude izgradjena u Negotinu.) za sada nije upogonu u Srbiji.6 €/t.www. godine sa kapacitetom od 10 000 t/god. Ako je razdaljina za transport kratka. Neka od tih preduzeća su u završnoj fazi pred početak proizvodnje. www. Prema procenjenim raspoloživim količinama drvnog otpada u šumama i u preduzećima prerade drveta može se zaključiti da postoji raspoloživa količina otpada za dodatnu proizvodnju od 250 000 tona peleta godišnje. tada je drvni ostatak besplatan. Pretpostavljajući da je trasnport drvnog otpada kamionom sličan trasnportu uglja.tradekey.www. su locirane uglavnom u regionima bogatim šumom. kapacitet 60 000 t/god) . Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 7 .www.raspoloživ. Nijedna veća fabrika peleta (preko 10 000 t/god.onda se može reći da svaki hektar šume u proseku daje 0. sa malom nasipnom gustinom. Bajinoj Bašti (zapadna Srbija na Drini).Pilane malog kapaciteta. Fabrike peleta u Beogradu ( Lika sistem. Ovo je cena uzeta iz cenovnika JP Srbijašume. Nova Varoš). Može se očekivati da drvni otpad iz privatnih šuma bude jevtiniji.7 do 1. onda je cena transporta u opsegu od 0.

U mlinovima sa sušenjem se istovremeno suši i melje drvni ostatak. Ako se sirovina sastoji od kore ili drugog krupnijeg komada drveta. Proces presovanja se izvodi valjcima koji mlevenu drvnu masu koja se stavlja u doboš sa malim rupama na kružnom zidu istiskuju kroz te rupe. interni transport i skladištenje. kao što su pakovanje. Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 8 . onda se fabrika peleta sastoji od više mašina za znatnim stepenom automatizacije. ako je neophodno sušenje. onda jedina mašina u fabric peleta je mašina za presovanje odnosno za pravljenje peleta.Tehnologije za proizvodnju peleta Najprostija linija za proizvodnju peleta je ona instalirana u okviru neke pilane. •Čiščenje – pre mlevenja. i ako je kapacitet relativno veliki. •Transport – sistem za interni transport može biti horizontalan i vertikalan. a takodje se suvi drvni ostatak lakše melje. •Utovar na kamion ili železnički vagon. na primer 300 tona godišnje (1 t/dan) . U tom slučaju sirovina za pelete je suva. •Mlevenje i sušenje sirovine može biti kombinovano. Pored toga. •Pakovanje – linija za pakovanje priprema pelete za dalji transport. to jest izvedeno zajedno.Glavni procesi u fabrici peleta su : •Prijem sirovine – istovar iz kamiona ili železničkog vagona. •Pravljenje peleta .1. Mleveni drvni ostatak se lakše suši. a kao gorivo se koristi raspoloživi drvni ostatak. zatim vlažna piljevina ili sečka. sirovina mora biti osušena tako da sadržaj vlage ne bude viši od 20%. •Za sušenje se koristi obično topao vazduh. gde su piljevina i sitni ostaci pri seči. piljevina i drvena prašina se greju na temperaturu do 200°C obično parom. Što je vlaga u peletima homogenija. obično do 3mm. ako je kapacitet proizvodnje peleta mali. nije potrebna sušara niti mlin za drvni otpad.peleti se prave u presama pod velikim pritiskom. a najveća pažnja treba da se obrati na zaštitu drvnog otpada od upada nečistoća (metalnih predmeta). Pored toga.4.PROIZVODNI PROCES 4. •Hladjenje peleta se obavlja pod odgovarajućim uslovima kako bi se dobili kvalitetni peleti. a onda može ići u presu da bi se pravili peleti. sirovina za proizvodnju peleta. ali u svakom slučaju manjim od prečnika pelete. •Skladištenje – sistem treba da omogući optimalno skladištenje za dalje manipulacije. sirovina prolazi kroz sita i magnetni odvajač kako bi uklonile nečistoće kao što su kamenje i metalni predmeti. •Mlevenje – ono je neophodno u slučaju ako sirovina nije piljevina ili drvni ostatak sa dimenzijama manjim od dozvoljene gornje granice za datu presu. Pripremljena sirovina za pravljenje peleta se stavlja u presu. kako bi se iz drveta oslobodio lignin koji kasnije služi kao vezivno sredstvo. •Termička priprema – sirovina prethodno pripremljena na odgovarajuću veličinu. Sve druge aktivnosti mogu biti obavljenje manje ili više ručno. to su oni duže otporni na lom i mrvljenje. (30t/dan).Čestice drvnog ostatka posle mlevenja treba da su jednake veličine i jednakog sadržaja vlage. preko 10 000 t/god.

kao pripremna faza pri proizvodnji peleta.Čak i kada su troškovi sirovine niski. Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 9 . Ova maksimalna proizvodnja se postiže samo uslučaju da postrojenje radi u tri smene cele godine. održavanje i osiguranje. presa. Investicioni troškovi su procenjeni na 1 milion €. Troškovi goriva su na drugom mestu po važnosti medju operativnim troškovima. onda najveći udeo u operativnim troškovima ima trošak za nabavku sirovine (51%). Ipak u razvijenim zemljama. Postrojenje za proizvodnju peleta sa maksimalnim kapacitetom od 30 000 tona godišnje je uzeto kao primer za ekonomsku analizu. Dva osnovna operativna parametra za postizanje ekonomske opravdanosti projekta proizvodnje drvenih peleta su: cena sirovine i cena električne energije. troškova pogona i održavanja. troškova za plate. onda troškovi energije mogu porasti preko 50% ukupnih troškova pogona. 4. Udeo pojedinih troškova jeprikazan na slici ispod. U slučaju kada je fabrika peleta smeštena u Srbiji. Operativni troškovi se sastoje od: troškova nabavke drvnog ostatka. Proces sušenja i mlevenja drvnog ostatka.Ako fabrika peleta koristi oblovinu kao sirovinu. gradjevinske troškove izgradnje skladišta i zgrada za pogone. povezivanje na električnu mrežu. Ako je cena drvnog ostatka mala. Ovo je za uslove u Srbiji. i da mogu biti viši od investicionih troškova. Presa. kao glavna mašina pri proizvodnji peleta. godišnji operativni troškovi su vrlo bliski ukupnim investiconim troškovima.vozila za unutrašnji transport. onda udeo troškova drvnog ostatka može biti znatno veći. taksi i poslovnog profita. troškovi plata ne predstavljaju značajan udeo u ukupnim operativnim troškovima. onda je u tom slučaju prvi korak u procesu proizvodnje peleta pravljenje drvene sečke. Pošto maksimalna cena drvnog otpada koji nudi JP Srbijašume iznosi 25 €/t. a zatim mlevenje na odgovarajuću veličinu pogodnu za presu.2. kotao). posebno kada su u pitanju druge relacije. troškove kupovine zemljišta. troškova transporta. Ako na primer fabrika peleta dobija drvni ostatak od JP Srbijašume po prosečnoj ceni od 15 €/t. ovaj trošak može predstavljati značajnu stavku u operativnim troškovima. što spada u niže cene iz njihovog cenovnika . Kratka analiza investicija i operativnih troškova pokazuje da su godišnji operativni troškovi vrlo visoki. zahtevaju električnu energiju za mlevenje i manipulacije kao i toplotnu energiju za sušenje. troškova energije (električne i toplotne). zahteva tako dje električnu energiju za svoj pogon.Troškovi proizvodnje Cena peleta se formira na osnovu investicionih troškova. gde je cena električne energije tri puta niža nego u Austriji. Druga dva vrlo važna parametra su: broj smena u kojima radi fabrika i cena transporta. To znači da investicioni troškovi nemaju važnu ulogu u proceni ekonomske opravdanosti projekta proizvodnje drvenih peleta. Pretpostavljena je greenfield investicija i ona obuhvata: troškove opreme (sušara.

Pošto su investicioni troškovi mali u odnosu na operativne troškove. Interna stopa povratka investicija se takodje odnosi na ukupne investicione troškove tako da ni ona ne može dati pravi odgovor o ekonomskoj opravdanosti projekta. ili da uopšte neće moći da nabave sirovinu.46. onda prosto vreme povratka investicija i interna stopa povrtaka investicija (IRR) nisu dobri pokazatelji ekonomske opravdanosti investicije. za na primer 8€/t. Godišnji prihod znatno prevazilazi ukupne investicione troškove. Uslovi za uspeh su niski operativni troškovi.4 miliona € ako se pelete izvoze u EU. onda bi projekat proizvodnje peleta postigao bolje finansijske parametre: ukupna dobit tokom radnog veka bi bila 6 miliona €. Ako proizvodjač peleta može da nabavi drvne ostatke po nižoj ceni. a odnos B/C je 1. Prihodi (B) i troškovi (C) predstavljaju sadašnje vrednosti diskontovanih svih prihoda i troškova tokom radnog veka postrojenja. transport uključen) Diskontna stopa: 10% Radni vek: 15 godina Godišnji prihod fabrike peleta pod prethodno postavljenim pretpostavkama je 1. pošto imaju drvni ostatak kao nus-proizvod. Relevantni finansijski pokazatelji za procenu opravdanosti investicije u projekat su: odnos ukupnih prihoda i troškova (B/C) i dobit (B-C). postoji rizik da neće moći da nabave sirovinu po prihvatljivoj ceni. 38% i 49% respektivno.6 milion € u slučaju prodaje na tržištu Srbije. 5 radnih dana nedeljno) Cena drvnog otpada: 27 €/t (uključujući troškove transporta do fabrike) Cena električne energije po 1 toni peleta: 7. Iz tog razloga sva preduzeća koja se bave preradom drveta imaju izuzetno veliku prednost. a u nekim slučajevima je manje od 1 godine. Kao konačan rezultat ekonomske analize može se zaključiti da je investiranje u proizvodnju drvenih peleta u Srbiji vrlo finansijski privlačno rešenje.58 miliona € sadašnje vrednosti. a odnos B/C bi bio 2.84 €/t Godišnja plata: 6 000 € po radniku Radna snaga: 6 radnika u 1 smeni Cena transporta peleta u Srbiji: 6 €/t Cena transporta za Evropu: 36 €/t (kamion + brod) Cena peleta u Srbiji: 80 €/t (bez PDV. transport uključen) Cena peleta u EU: 120 €/t (bez PDV. vrlo velika današnja potražnja drvenih peleta u Evropi i Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 10 . to jest drvnog otpada i transporta. Sa povećavanjem potražnje cena drvnog ostatka biće viša. Na drugoj strani. Za ostale koji žele da grade fabriku za proizvodnju peleta bez osiguranih minimalnih količina drvnog ostatka iz svog procesa proizvodnje. U oba slučaja je interna stopa povratka investicija vrlo visoka. a time je cena sirovine za proizvodnju peleta jednaka nuli. Prosto vreme povratka investicija nije ni pod kakvim pretpostavkama veće od dve godine. Ako se drveni peleti prodaju u Srbiji onda korišćenje drvnog otpada po ceni od 25 €/t donosi ukupnu dobit tokom radnog veka postrojenja (B-C) od 3.11. posebno troškovi sirovine.Sledeći parametri su usvojeni pri tehno-ekonomskoj analizi:            Investicioni troškovi: 1 milion €Godišnja proizvodnja: 20 000 tona (2 smene. a 2.

glavne destinacije su Italija. Problem sa ovom rutom je što je potrebno nekoliko puta utovarivati i istovarivati pelete. Što se tiče izvoza peleta. Drveni peleti koji se sada proizvode u Srbiji uglavnom se izvoze. proizvodjači peleta u Srbiji imaju dve mogućnosti: da izvoze pelete u neku zemlju EU ili da prodaju na domaćem tržištu. Pošto se peleti u Srbiji iCrnoj Gori praktično ne koriste. U tom slučaju obične mašine za transport mogu utovarivati i istovarivati pelete.Medjutim. ili železnicom preko Madjarske ili Hrvatske i zatim Austrije do Nemačke. Najbliža luka je Bari. proizvodjač peleta bi morao biti opremljen odgovarajućim mašinama za pakovanje u velike vreće i za manipulaciju njima. cena transporta bi bila oko 30 €/t za rastojanje od 1000 km.verovatno još veća u budućnosti vodi ka povećanju cena peleta na tržištu. pa je neophodno imati raspoloživu opremu za manipulaciju teretom u luci Bar i lukama u Italiji.LOGISTIKA PLASMANA NA TRŢIŠTE Generalno. luke i železničke stanice u tom slučaju moraju imati opremu za pneumatski transport drvenih peleta iz jednog transportnog sredstva u drugo. bez pakovanja u vreće. Medjutim. naprimer težine 1/2 tone. Ako bi transport bio Dunavom. Grčka. kako bi peleti mogli biti prebačeni iz voza ili kamiona na brod iobrnuto. Što se tiče izvoza u Italiju postoje dve glavne rute. Sadašnja cena transporta drvenih peleta kamionom kapaciteta 25 t na razdaljinu od 200 km bi bila oko 0.uključujući osiguranje. zatim brod preko Jadranskog mora do neke luke u Italiji. može se očekivati daće se drveni peleti koristiti i u Srbiji. Jevtinije rešenje je transport drvenih peleta u rasutom stanju. utovar i istovar. nakon usvajanja mera za promovisanje obnovljivih izvora energije i mera podrške za njihovo korišćenje.Transport kamionom je najskuplji u poredjenju sa železnicom i brodom. ili oko 6 €/t uključujući osiguranje. Pneumatski transport drvenih peleta na železničkim stanicama i lukama može se izbeći ako su peleti upakovani u velike vreće. 5.odnosno luke u Beogradu ili Prahovu na Dunavu. Medjutim u budućnosti. Nemačka. U stvari u sadašnjim uslovima jedini način transporta drvenih peleta u Srbiji je kamionom. onda postoji mogućnost transporta peleta brodom Dunavom.7 €/km. što bi verovatno eliminisalo negativan uticaj povećane cene sirovine. Razdaljina od 200 km je pretpostavljena kao srednje rastojanje izmedju budućeg proizvodjača peleta i tržišta u Srbiji. ova vrsta opreme na železničkim stanicama i lukama ne postoji. Druga varijanta je da se koristi voz do luke Bar u Crnoj Gori. ali bi to mogla biti I luka u Ankoni. Ako je izvozna destinacija Nemačka. Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 11 . Holandija i druge severne evropske zemlje. Jedna je drumom preko Hrvatske direktnodo potrošača u Italiji.

:20  0-7/7030.245./.4/9570/:0 .4/3:5009..3304.8:: .30.88902 5470/047.8024 070 /.-7./8../.243..574.4/3:5009.4/30 .: 9/.5.0 314  089570/:0 .: :4-78. 94495./044/44  /.909  9.  &2.0 054.7 :20:57480:/.3. !$7-.8544 .42  .0 2 :284495.7.57.7.8544 ..254/. 8.9.0 :5443: ./00 .7 341.2.9442 5707.9 34/7.7 3054/ :2.42   50098 :.574..8544 .7.8:3.4/ 30 0-9:5443::  4/3 0.240/.48:7.570/:0 .909.  97.84:7.24 080../..7. 43/.80-.8544 .4/3:5009.0 8.09.05707.7. .5704  943.2.5..09.574. .570/54 09.09./30 0/344/30.44 27.544/30 45 930.4/3:5009.../3:1.574./42 /7./0/7.!70540  !702.-08 ..350 :7 :2.4.574.3495.8::1.04/8. ./..

5009./30 0/3.. 5704  9.7.1.8::1..570/5: 9.-7.30:5443: 1.0 .4/  89.

43. 0/3.5009.:  4/308.0397.8.574../42:2.1.3.-.5.3.30:5443::$7-  &4..7.54 308.909424/  9../:$7-0 /0057030444/3.-7.4/3:-709..4'..0 .4/ ./. . 5.5.:4.74  3.

5.574.1.90942:$7-4/  9.4/ 8.8..54.3.3.0 2 .-7.0 .20742/.4/3: 0/3..

/: .:047.-:/07.37.88902 ./03.5.7.30303 54 09./.4/ 970-.-705009.:  4/3 ./..909  9.:0493: 5.

:30/.5./3.4/   . 9 .3.34.$7-.   9..044/ .73 !74:5:40.

4/  .0/34 02.4/3:2.9574.3:4/  9.

-9/4  9.4/ 4 08057095489.5009. 0::53.4/3.5009..1.4. 574.-7.9/.

342 48:7.34  &8: .34 495.:.43.4548974030.9.930304.43/.97.342.-7. 0 .42./ 40./.574.:$7-0..4. 3..385479-4 4-. .0/7.:..:-97.574./7.93:574.3./.0.24 3./7./.302.1..3854797.-8097..7./.8544 . 97.4/.030327.4/ 30  430497..93.548947.38547924 0-94-.-./.3495.30874.4/  !702.7. .34.-./. 4.9.3 %404592.3. 40874.970-..-97.  94--40. 40548974030./../.3./7.- .0 4/ !.5. 47.054897403.3. 5707.. /: .90997. 8:4.4/ 30  94-::534-4  943.34495.3. 43/.035009..9472.5009.34495.574.34:3:9.  ..57207/4 2 43/.3-745.09.39.3.//70934 :2043/.4/3:4/   943.-4.24 080.3.874..9472....874.385479/7..54943874./.30:./4/.3.7570/:0 .09. 9.30 4574.30454/340/.//7.24 0-9/70934 :203005.4/3:/7.30.2432.3.... .4.5009. .385479307.: 9/. !74:50 0493 047.3.5720747.38547934. .-7..-./.9.495.970-.3 407..97. 9.407.3: 43/.8544 . 4-.-085.3./:/7.03.4.4. 940..-/0.5009.24-494..74  %74 4.0 2344. -030-3:3004/57094/3454203:91.4/3:/7. 5009.2.3854793 974 4./.30 :.342:70432.5009.3489.804/4. &:5...03..834894/97.035009.:.09.35.303:. 50.20907 :9428: . 4.:570/:0 2.2432..909.5.4/3: 5009.2432.7.7890/7.0397.3489.7..874.425.9.4 3. 308. 0 94083.574.92 :242 $74./0/7.'.2.: :2.5707.3.03.30-2.

40.:09. :20 4 080 4 0.397.93 !7095489.93 :2.: /.!$7-../7.0..3495.9  .-:/00. 43/.9/.385479.:4580:4/ /4  .03.034..243428 ../.835479/7.3.03.34 495...835479::./57.97.097.

 80. !70.4/03024.974 4.2../.30/4 2.03. 7.943.4/ /4  .549435009.909... /4-.5.243.

97.34495.57207 9.2.7423444/97.85342:89342 43/.3.0   ¯f¾f½  f–f  ©f°© ½°  ° –©   .385479.03../50.-9. 0./.3 495. 40/7.423.0 .304.3.307.9 03. 8.38547930:8930/7.8..30.305.

99: /7./.7.8: .574.5.4/3:5009./7.7:3005.30 894 . &9428: . 209..500900 8:. !470/94.4/3:5009.5780  874. . 3054970-3...7.:874.3923.  ..5. 3.4/:5.93.3..3.909574.574.57207 943.893489.804-7.0 .970-.3570/209. 3./..4/ 30 9.:4.389.40.2.3.34495..043.3495.  !# ' !# $    %03440..4/30 5009./ ./.3.574.57489.3.3.4/3:5009.30 /08: 50.

4 948:5..40. 3.304/34834.02. 0 7: 34 .90970. 80 ..3  43/.0305009./ 9030  480874.4. .57..0/3.50..30 3907397.0 5704  9.5.-7.9./.8..:1.3.9.0302../.3854798. .8944/470/7:47:53042.0/7:0./7. 3. 3.348924:-94-.34. 57084.30.92.3.5009. $.2.09..

4/   9.

97.3489..3907397./0305009.:50092. W$. 3. ./7.3.9:7:/4 S4- 345.:/4-4 8..-948: 03. 874..8: 4. 08:  .:.324/ 570 3.385479 W&94.:8.50090 W%072 ..548020.24 0 :5708:/.8089./.4030454/34 8: 030 &234.. 0200 089.3.3.0/7..9.80 .8308: .0305009.48047897.3 W0../7.4227..7020348: 200/7.324//4.0/34 .8089.7./7./: .3489.7489.-7.38547924 0-947439.3..2.8070:3.3.03/7.3:2. 2.030 W.0308: 030874./.: :./.2.3570/209 W%7.4-80/4-.030 434030454/34:8: .30575702.3...8.3.: 2:84.93289050342..3.7: 342/:898::74907:50  W..09.0:5708..4/.27:5.4 948:.3..874..4874.30934/.03.403047307.9..34489.804-../.. 02.0.03:/7.3489.902507..34870/89..9.4-:43030 894 0. 50098057.0.5009./.3.30 3.243 003 .. 948:43 /: 04954733. 874.73.8./7 .30 894.3 43/.9. 57. 57.8544 .2. 8:0/3.:5708: !74. 003 4.8.0 W  030 57020.575702..9.8:  W!702874../7 .-7.03.9:5708: 4- 34/422 ..54/4/4..385479 88902.5009 W0.2.079.3489.43   ¯f¾f½  f–f  ©f°© ½°  ° –©   ..4/.0/034.43/..801.4..5009.:2.243..7.742 .4-80/7.5.3./ 9030 88902970-.247.80.3.34 94089..2../ 9030.3489.030 -:/0.0 3: 50....4.9.9...54/.4./203.-8057.3.35:.:942...03. W!7./7.42403.4/4.0 . 874. 4/  .0305009.574.50090.48.0857084.3574.424: 4592.447.9.57094/3457570203.970-.4 !470/94..3024 0-942-34..2./.894 4/. 0. 3.0.2.2.420.8: 030280894..02579842 !7570203.43.0  940.484-4/4334 .4/0808:.7.8.08:1..8: 0308047894- 34945.428: .348.2030209.90935009 W!...0 300/3..4.9.02.3050.

4/305009..0303...030/7.9220.. :205457480 34.03070 0097 309454930 974 4.854/ 43.85484.4/7 .3974 4..5009..03 4/ .-7.3048:7.8.08: 574.57.572071.4/!$7-.3.3.: :.057.9.5009.574..8014727.7.4874.808.41.089.3: 43/.4834.0/7.30 &/04540/3974 4.0 3:544/3:.-7../4-..9. 974 4.:574.385479.4/30  03...89404/974 4.  974 4.3489.4/4.-.5009..5443.34489..43974 4..5.  507.3 3.3.3:.97.9. 9.:3.03080 0 .90 4/7 .47..:57.0:9428: ./7..3457419.47894-4. 5708:     %74 4. 974 4..

2. :20348 .9  9485./7.9..82.4.974 ..034. 2../.3.34495.:3 0.3.3.03.-.. 43/.:874.43:/! $7-.32974 4.0 :/04:4507.30  !4 942.3./.03034.

3974 4.574. 574./.34489. 5708./.2.8:.243 !7095489.9.0.303.9 3.4945493:0307:.5443.4/30/7..4 .0   %74 4..9.4 /00097 3:0307:.82. 7.380 974 4.043428:. .8:-748203.74.3.3 .:$7- 974 4.5489740307.909424/  943.3.32 .24:8: .304: :897  !48974030..:0/.3..3. .4/3:5009.7.0:$7-  /00. 5480-34..03. 3.974 4..5.3:/7:0 70.03. 3489 20/:4507.974 4.7.0097 3003070975:9.. 4./308.32974 4.9.:.8:.2.84 /. 5.0307024:547.9 43/.874./ 9.035009.43974 4.2.089. %43.03. 5...4/30/7..2.57574..8:3..34489..0  &8: ..03.7.74-8::5323.2.03202..9..90./.2.90.74.24:-9.3974 4.574.2..874.  ¯f¾f½  f–f  ©f°© ½°  ° –©   .030434280457.089..:3:97.:7..035009.3. .8: 030 !708.4-:.089.07.3002 9..03.432974 4. 4/3.7..97.43 974 4.32974 4.24 0570/89.03033.. 43/..9. 3 97..348957409.:. .820 903./.0457020 8: .4/35009. 3.45443 40.54.20..57574.. 3::4::574./0.-7.::4507.2097..8:4/ 34507.3038  4/ 34507.34 489.35:.574.9..8:574.4./7.300434280457.457207 .348957409.0097 3003070 7:.4/ 300:094.3..088: 03.9.  .-7.00 4/30  3.3:89.5009.:3./.32974 4.  .385479.9./..934..089.5.:/04974 4. . /.089.895704  ::53974 4.4/3.9.0 .03. !74.82.3.54430 54./.30570/89.385479  7.30.4834..80 5489 08.9.40..7.4/35009../7.:/.01.43974 4.8.974 .  .089.0097 3:270 : ... /7.4507.9.2097.5489.:84.:42.0:54.:0097 3:0307:.24 0-93.8. 49.9.9.1. ..4507. 43.9.2.20.0302.3 :/04:::5324507.2. .8::59../1.45757023.0700310/3..:  ..03./7:422089:54.3.8:974 4..302./:9782030.5.4 974 4.3974 4.47..

403579034 0434284. 30/034  O 03.4/3. 82030 7.  943.34495.3. O 3. ./3/.7. $0/0 5.3.574./.243 4/ 3.43974 4./7.089.20978::8.

0097 3003070549435009./41.-70  O 03.097.9 :: :: 974 4.385479.  .

97.  547..5009.9 O 4/ 3./3./3: O #./3.83.5.:$7- .9.:8203 O 03.385479.7.

745: .9 O 03.385479...97.

:$7-  .243 -74/  O 03.5009.9 .

9 -0!' 97.5009.385479:: 03  O 03.:&  .

8945.934 570.385479:: 03  O 84393.03:457.38854.089.:574/.089..40:& 4/ 3574/3.0 0 4//.  O #.2.-705009..9..98:4/348 ::53574/..0 !74894.8945.4/4.900434280 457. 243.430974 4..39073.30974 4.089.343.974 4.04/30 .90.4/04/3483.9 -0!' 97.39313.97  9:$7-0 ..089.30354/./. ## 38:/4-754.089.54..0 43/.574894.80 9.2.34893.2....4/.089../.9.03.09.43974 4..474 0434284457. .3024 0/.702054.0 243 : 8: . ..79.3.257095489..54.:4/348:3.::5303...089.48050090.0:5740.02.::5303.4507.304/4/30 39073.0  !4 948:3.0..430974 4.7. 4/ 3574/1.:3028: .089..03257095489.3.34893.348957409./.574.8945.9.2.957.54/57094/345489.3./3..9.089.7...04/3..7.3.7020 54.  #00.

  570/89.47 030/7.38.  480/7..::$7-43/./.94427.0.54..574/. /4-9   !74/  974 4.70/3489/84394.:8..54897403. 30 .034/ ../.974 4.035009574/./34.34495.

4/348./.54897403.70/3489 .0.9/4348::53: /4-994427.   4/ 243. 30./34. 8.

90543 4.4/.57207 ./7.-.3.03 .0   4574.30489.3..24 0/. 5009.

- -.20970::53.- 5740.9574.0.9 43/.38805. .4/305009.7./34.4-4013.4/348.5489.243./4-994427.

/7:4897. 3.3.  5480-34974 4.745 ¯f¾f½  f–f  ©f°© ½°  ° –©   .8./.84.0/3.3974 4.574.2.43:8 574..08.385479.4/3:5009.574.30:574.- 0.30 94089/7.-.04 00/.54. 3470 030 &84./.3.30.4/ .4.03.039073.3489.:$7-.3025497.../7.:45 9030 024 /.05707.489. /7.0 .38857. 947.0874.024 080...--4  &4-.5497.-7:.874.7.4.74 ./01.4/3:5009..9.0.-048:7.4574.54.34495.0874.: 9/.3:  ...03.035009.74.34489.:..90434280.7413..0897./42/7..4..34 3.3.30 024 /.3.:8508:384507.3232.574.3: $.443.34489.570/:0 . .370:9.9. 3. 30.9.4/30 548947/.9.-.80 -.3.09.:/7.0:570/3489 54 942.4/3: /7.03 /.03.7.8: .8945.. .035009.9. 9200.874.8.089. 708509.3:54 57.::0934.34   .3 .9.97.. /7. .

07300.4570203.7.47. 03..5009. 4..70 0 3..30/0893.-74/42 :3..0/7:2425704 7.9/.789.54.0:9428: .35:.38547934870/89.8..035009....5720790 30.7:73447  .385479.0 .243.48: 5009:5..4/0:$7-:.3:.:343 !74-028.934 0238.30     $%!$%#  %  0307.384247.4.. 003 289.3./7.9894.03500947899:$7-  94809 0.- .:94.:-:/: 3489.4... .2. 003 289.34 574.3....:9070942::..3: -05...030874..2.3.207..7:. 0297  9:  7.4. .97..3.08:9.980.93070 030097.2.4/4:0..804789.030454/342.34280.980/70934/454974 ./0893.074.9 50090 5.024: 3489/..945702:.34.2.03.30.:9...4.:.4-500924-9570-.9 34 3047890 4./42.24 080-0 .:247.9897.0.385479/7.:2.:.92:8970/402.307:90 0/3. 43/.-74/4-73:94  40.304-34.8:94289.4..0/3497. 7 .40 0/:92:-:/: 3489  3..7807.0 . .9.54/7 0.: 9.8544 .035009. ..97  9:  94-.7.427:9420 94054970-3430445:9.39.. 02.3:.9344 .4/. 0  0.0350094808.00.0/./.3:9.57424.:45702:.:9.:/. 7:.43:8.2..0.3..5009.-9 :.3.:548940/.7.385479 /7..430..70 0 0/:92 :0 003 089.9897.74580020  94809 0.074.3/.5009.:$7-2..:/7:4 !4 94805009:$7-7344757. 080/7.4.4 47 030 24 0804 0.3..:3.02.: ./.43.425704.3./7:0 80..5489424: 348997.035009.7 .4050090:30:02: &/.42  003. 5009.-9424.574/.03070207. .530:2.:.4/. ..2.385479/7./4300:0:9..:7.574.3054894  !30:2.54.0 .92-74/5704.

385479.42-74/42  $.2434203.24342 %7./7..00.5.:32.70 0.24342.035009..:$7-0 .5.97.8:5:5470/03:8.385479 24::94.035009.3:4/ 2- -...385479.97. 3.7:8.950090 0/:92 574. 397..: 22...03.2./7.44  .2.909.:4- 302.4/. 003.2.93./.30:. 30.9894.7.7.385479.9430 &9428: ..-247.  &89. 3./.7.0/33.4-94570203 4/4. 32:84...4. 5009.7./...35:.

2 44 .

97  9. .4..:3...5009.385479-4:3.03.:  4-97.30 #.97.4/ 2057095489.894.4/./.03.:$7- 4/34834:0:047.42 ./: !7.44  .3020/:-:/: 0574.9:: :: 48:7.:3.4 870/307.385479..--.3.

7.304/  2 :: :: 48:7..894.9.7         ¯f¾f½  f–f  ©f°© ½°  ° –©   .30 :94.7894..

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->