ekspir Hamlet

Datiranje, izvori 1600 1601. godina Hamlet je najdua ekspirova drama, moda ia hermeneutikog bavljenja ekspirovim delom Drugo kvarto izdanje se nekad uzima za osnovu teksta. Pitanje vaan aspekt teksta. Drama pre postavlja pitanja, nego to na njih odgovara. Poinje pitanjem koje trai lozinku: Who's there? Pria je druga vana re. Nain da se izae na kraj sa pitanjima koje postavlja egzistencija. o Razabrati se u svetu kroz priu o Narativno posredovanje kolaborativna fantazija (?) pitanje: Who's there? upueno je i nama. Up. pitanje koje bog postavlja Adamu: Gde si Adame? Adam treba sam sebi da odgovori gde je sada, nakon novog iskustva. Hamletom se ovo pitanje postavlja publici. Politiki zaplet. Kriminalistika pria. Tragedija osvete (up. Kida) o Duh koji trai osvetu o Makijavelizam dvora o Ludilo (Seneka, Kid) o Meunarodna politika o Drama u drami Hamlet se, meutim, ne moe svesti na tragediju osvete. On je i filozofska drama. Lirsko-refleksivna takoe (v. monologe). Poem unlimited. ekspirova dram podrazumeva razliite tokove, nije strogo koncipirana kao organska celina, kao u klasicizmu. Otud imamo sukob interpretacija. Tekst je po sebi destabilizovan neprestanim izmicanjem smisla (igre rei, stalno imamo duplo dno, ironiju...) Kontekstualna ironija u toku drame se kae nekoliko stvari koje podrivaju shvatanje Fortinbrasa kao idealnog vladara. Scene stoje jedna drugoj nasuprot. Tekst izmie jednoznanosti, ostavlja aspekt nedokuivosti, utoliko je zanimljiviji za interpretaciju. Frojd razrada Edipovog kompleksa. Lakan o nainima percepcije sveta kroz Hamleta. Hamlet je intrigantan za mnoge humanistike discipline. Po Bredliju, tragedija proizlazi iz karaktera. Sam Hamletov karakter je enigma. Moemo ga posmatrati kao lucidnu ludu/humoristu (cinian smeh, distanca od sveta). Meutim, upadljiv je njegov oaj u percepciji sveta. Velika raznovrsnost ivotnih prilika obuhvaen je ovom dramom.

IZVORI - Legenda je stara, u mnogim varijacijama se Hamlet zove Amlet... - Istorija Danske Seksta Gramatikusa o Motiv bratoubistva o Motiv incesta o Osveta o Ludilo 1

o Preusmeravanje pisma o Zamena maeva Ovo je ipak mnogo surovija pria od ekspirove, Hamlet je prikazan kao ovek od akcije. Belfore (?) insistiranje na melanholiji (obrada) Prahamlet pominje se samo u komentarima pozorinih repertoara. Autor je mogao biti i Kid... Ne pisca naziva engleskim Senekom Motiv ubistva trovanjem kroz uho iz italijanskih izvora. Klaudijev makijavelizam blizak italijanskom shvatanju real-politike.

- MELANHOLIJA (v. Delo, septembar '55 tematski broj o melanholiji) VIESTRUKI ZAPLET - F. Fergason Hamlet kao viestruki zaplet. Koje uporedne prie postoje u Hamletu i koji paralelni motivi? - Parovi otac sin: o Hamlet duh o Hamlet Klaudije o Laert Polonije. Pria o Poloniju se uliva u glavni zaplet. Ipak, ona predstavlja odvojen motivacijski tok koji obezbeuje vane paralele. (Kod Ofelije se dogodi ono o emu Hamlet samo misli ona je vrsta njegovog negativnog odraza). o Fortinbras njegov otac o Fortinbras njegov stric o Pir (Neoptolem) Ahilej Pir je osvetnik koji nema dileme. Svi ovi odnosi oeva i sinova imaju ulogu u osvetljavanju glavnog odnosa.

I IN 1. scena
Mali ritual smena strae. Misterija mraka, neizvesnost. Verbalni iluzionizam. Tiina, mrak, hladnoa. Razgovor se vodi oko neeg nedefinisanog: Je l' se javilo ONO? Potom: ona pojava... Nikako ne saznajemo ta je to. eka se Horacio on je uen, govori latinski; on je takoe skeptik. I Horacio i Hamlet se koluju na protestantskom univerzitetu problem istilita katolici ga priznaju, a protestanti ne. Duh se moe vratiti jedino iz istilita. Moda zato Horacio i Hamlet ne veruju u njegovu pojavu? Opis stanja u dravi. Niz pitanja. Horacio daje odgovor na njih i nama pria pozadinu dogaaja koji e uslediti. Prvi put ujemo o Fortinbrasu vreo i strasti neobuzdane avanturista, zanima ga rat rata radi.

2. scena
Na dvoru, prisutne su svi glavni likovi Klaudije daje svoju verziju, reviziju prolosti. Daje zainteresovanu interpretaciju. Nastoji da izmiri protivrenosti stvarnog stanja retorikim 2

I -

sredstvima izglauje sve to bi predstavljalo problem. Nudi priu koja e se lako prihvatiti i sa kojom e se moi iveti svaka ideologija poiva na tome. Nasuprot Klaudiju, Hamlet iznosi na videlo protivrenosti i tamo gde je naizgled sve logino. Klaudije se esto pojavljuje kao ugledan, civilizovan ovek, kao neko ko ume sa drugima i suptilno manipulie njima. On pokuava da diplomatski rei sukob sa Fortinbrasom. Da li je Klaudije uzurpator? Nije li sin trebalo da nasledi oca? Danska je bila izborna monarhija. Zasad se ipak ne postavlja pitanje Klaudijevog prava da bude na prestolu. Glavno je pitanje incesta. Hamlet uvek deluje kao da je sam, stoji u opoziciji prema arolikoj slici dvora sa intrigama, maskama, prividom. Hamletov monolog Samoubistvo Gaenje na svet koji je izvan sopstva. Melanholik implicira, projektuje poeljnu harmoniju na svet, prvobitna predstava je idealizovana. Utoliko pada u oaj, beznae, melanholiju, pasivnost. Humorista, koji isto to zna, ruga se svetu. Majin greh i odnos prema enama slabost, poreenje sa ivotinjom bez razuma iracionalna i instinktivna reakcija. Ova ogorenost enom, sopstvenom majkom, kasnije e se projektovati na Ofeliju. Ispitivanje razliitih mogunosti u saomdeljenju i artikulisanju sopstvenih protivrenosti dijalog sa samim sobom. Polifona, decentrirana, policentrina subjektivnost. Oscilacija odlunosti i neodlunosti. Odnos Klaudije stari Hamlet. Stalno se produbljuju protivrenosti. U originalu, Hamletov govor zvui kao siktanje. Obraa se srcu: al' svisni srce, moram utati. Otvorio je sve svoje sadraje, ali ih je ponovo zatvorio. U drami imamo toliko Hamletovih monologa jer on zapravo nema sa kim da pria (up. Prospero). Ponovo e se otkriti kad ostane sam. (Hermeneutika sumnje Nie, Marks i Frojd Sadrana subverzija mogunost proivljavanja alternativne egzistencije u iluziji. Dejstvena subverzija moe izazvati i poriv da se to realizuje. Provokacija da se promene stvari...)

Viteki je velikoduan prama prijateljima. im drugovi odu, poinje da sumnja, da postavlja pitanja. Pita se nije li duh varka, avo...

3. scena oprotaj brata i sestre

-

Poetak paralelnog zapleta Laert upozorava sestru da ne bude previe slobodna u odnosu sa Hamletu. ((Razlozi su socijalni, licemerni ast...)) Ofelija je u stanju da ukae na licemerje feudalnog sveta. U poetku ona zaista jeste samosvesna i odvana. Kasnije e pristati da bude instrumentalizovana. Polonije daje savete deci da budu uzdrani i promiljeni. On trai izvesnost trai jednakost izmeu rei i pojave (Hamlet je, naprotiv, dekonstrukcionista) 3

Ovde je Polonije jo uvek oprezan i odgovoran otac, ali e se kasnije pretvoriti u karikaturu politiara odnosi interesa. Ofeliji kae: ponudi sebe po veoj ceni ulazimo u sferu dvosmislenosti i oboje se igraju smislom. Ipak, Polonije se vraa svojoj obazrivosti. Polonijeva deca slue kao vrsta ogledala reflektora koji osvetljavaju Hamletov lik

4. scena
-

Hamlet je frustriran neznanjem ne podnosi napetost neznanja, a istovremeno nikom nije jasnije nego njemu koliko je konano znanje nedostino. - Nalazi se na granici izmeu ivota i smrti onostrano se samo sluti, ali se ne da artikulisati, uobliiti u znanja dostupna ljudima. - Lav Vigotski drama na granici smrti. - Horacio je glas opreza trai odgovor svakoj pojavi, ne zadrava se u enigmama protivrenosti. Takoe je odluna, radoznao i reen da sazna ta iza pojave duha stoji. Duh - Kod ekspira se vezuje za senekinsku tradiciju u elizabetinskoj drami. Predstavlja konvenciju u tragediji osvete. ak je vrsta pozorinog stereotipa. - Duh bi takoe mogao biti tumaen kao Hamletova psiholoka projekcija (Bredli). - Vigotski Duh uobliava Hamletov susret sa smru. Moe Hamleta da dovede do saznanja tajne smrti. - Religijski po katolicizmu duh je iz istilita. Po protestantizmu duh dolazi iz pakla. Ove dva stanovita se meaju. Hamlet sumnja da bi duh mogao biti avo koji ih iskuava.

II IN
2. scena - Razgovor sa Polonijem - Razgovor sa Rozenkrancom i Gildensternom o Opscenost, dvosmislenost o Cinizam o Svet postaje poten moda je kraj blizu - Danska je tamnica - Doputa relativizam suda - Rozenkranc pokuava da laska Hamletu. Monolog o glumcu i monolog o Fortinbrasu uokviruju sredinji deo drame. U oba monologa, Hamlet sebe poredi sa nekim konkretnim drugim. - Fikcija, poezija, drama moe da stvari uini intenzivnijima nego to one jesu.

III IN nosi kljune momente u drami

Smrt kako blaen san prijatno stanje ta ako je smrt san prepun nekakvih ... Avgustinov tekst o slobodnoj volji Smrt je nepoznanica i to neznanje moe da izazove strah. Dokle ide naa volja da li moemo da raspolaemo ivotom i smru? Strah zbunjuje. Zbunjena je i naa volja za samoubistvom. 4

Da li ovek moe da odluuje? Svest je ta koja straljivce pravi od svih nas. Nie za odlunost je potreban veo iluzije. Ogoljavanje te granice bivstvovanja nam onemoguuje odluku. - Pre miolovke, Klaudije odluuje da Hamleta skloni iz Danske. - Polonije ostaje pri svojoj teoriji. Ovde je on ve karikatura. Miolovka - uvod - Prethode saveti glumaca - ekspirova teoriaj pozorita. Gotovo klasicistika odmerenost. - Mera jedna od tema koje dominiraju. Pitanje je, sa druge strane, koliko ekspirovo pozorite ima mere? - Filip Sidni i Ben Donson zagovaraju ovu klasicistiku umerenost. - ekspir ovde kritikuje i parodira amaterizam. - U dronjke cepati neku strast znai da fascinantne rei zazvue trivijalno ako ih govori glumac koji ih nije proiveo (tako osetljiv tekst su, recimo Lirovi monolozi). - Pitanje ukusa u recepciji nesofisticiranoj publici i treba dati sve prenaglaeno. - Veza izmeu radnje i rei - Mimeza podraavanje prirode. Pozorite treba da bude u skladu sa onim to se u prirodi moe videti. I mimeza je kod ekspira problematina fantastika, prevazilaenje ontolokih granica (Bura, San letnje noi, duhovi i vetice...) - Hamlet u svom govoru izraava poetiku ekspirovog doba, ali ne i ekspirovu autopoetiku! Kao uen ovek blii je Filipu Sidniju. Hamlet i Horacio. Pohvala Horaciu (up. na poetku kad Hamlet trai da mu se straari obraaju kao prijatelji) zanemarivanje socijalnih razlika. - Hamleta fascinira Horacijeva pribranost, sposobnost da se prime i dari i udari sudbine (gotovo stoika uzdrljivost). - Razum vrsta kontrole. Horacijeva racionalnost je korozivna, podriva svako stabilno mesto. Ostali likovi bivaju voeni strastima, ali ne i Horacije. Miolovka - Hamlet Klaudijev greh vidi kao lisicu koja se krije pred lovcima, a svoj tekst vidi kao neto to treba da je izmami iz jazbine. Posebno su vani Hamletovi monolozi i Hamletov jezik nain na koji se poigrava, na koji tretira jezik. Svaki put kad mu se pojavi mogunost da napravi alu kojom e se grubo poigrati sagovornikom, on to iskoristi. Nikada je ostaje ravnoduan pred mogunou da se poigra jezikom. Opsceno nothing = enske genitalije. Ofelija: I think nothing. Hamlet: Lepa je to misao nai se meu enskim nogama. Ofelija shvata da je preterao i povlai se. I Hamlet se povlai sam za sebe kae da je lakrdija. Dobija zalet u cinizmu. Kralj ne reaguje na pantomimu, uspeva da se kontrolie sve dok ne uje rei. Nema slika se jo i izdri, ali se na izgovorenu re ne moe ne odgovoriti. Jedino Ofelija pita ta predstava znai. 5

Jetkost u Hamletovom odnosu prema enama, ogorenost i estina se uvek zavri kad Ofelije. Hamlet je duboko povreuje. Ona mu nije ravan sagovornik gotovo da su tek grobari blii njegovom humoru i igrama reima. Svako njegovo obraanje Ofeliji izvrnulo je smisao njenog utivog odgovora. Problematika drame u drami. Maske pojaavaju utisak fantazije, stepen iluzije. Stepenovanje fikcije. I preko ove drame se prolost utapa u sadanji trenutak. Posredstvom fikcije postaje delatna u sadanjem trenutku!

Klaudije e prepoznati nain na koji je ubistvo izvreno, ali sinovac ovoga puta uliva otrov u uho rtvi najava osvete! - Kralj vie ne moe da izdri, ritual je razbijen. - Hamlet se pojavljuje euforian rima koja vue na folklor, poigravanje simbolom jelena probodenog strelom = ovek sa neistom saveu. Ono to je oekivao ostvarilo se. Na kraju monologa o glumcu, traio je da njegova RE neto postigne. - Hamlet uvek uhvati dvostruku mogunost znaenja i bira onu koja mu odgovara. Sagovorniku ostaje ili uvreda ili praznina sa kojom je zna ta da ini. - Hamletov jezik paradoksi i ironija. Pravi iste obrte kao i lude. Funkcija lude je u ovoj drami ostvarena kroz Hamletov jezik. (Kune se u svoje orue za krau. Up. u Kako vam drago devojke se kunu u brade...) - Rozenkranc i Gildenstern sviranje frule... - Hamletovo sloeno sopstvo fluidno, protivreno... - Na kraju postaje konkretan: ne moete svirati na meni... - Polonije dvorsko dodvoravanje, potpuna bezoblinost, bez karaktera krajnje granice karikature koju Hamlet od njega pravi. - Hamletova polifonija sebe osea kao nekog ko bi krv mogao piti... Ali drugi glas trai da se obuzda, da ne dozvoli svom duhu da bude okrutan prema majci. - Noevi rei rei kao delatno sredstvo. Hamlet i dela pomou rei. Performativna mo rei. Klaudije u drugom svetlu - Ima bar jedan dodatni glas savesti u kojem sebe optuuje. - Dat je itav vrlo sloen monolog ne moe da se moli. - Hamlet ga ne uje. - Klaudijev monolog je slian Magbetovim monolozima: o Samosvesni zloinac kome se suprotstavlja savest dva glasa o Svest o odgovornosti prema bratu, ali i potreba da se zadobijeno zadri o Bog najvie mrzi upornost u grehu (Vijon) o Klaudije hoe boga velikodunijeg nego to je to hrianski bog. Hoe boga koji bezuslovno prata. o Svestan je da NE moe da se pokaje, da drugi glas nije dovoljno jak. o Govor se zatvara bez odgovora, tek u njegovom delovanju vidimo da je pristao uz korist, uz interes. - Hamlet bi ovde mogao da ga ubije. Sve se deava u minimalnom vremenskom razmaku, a opet se Hamletova raspoloenja brzo smenjuju: od euforije i elje da pije krv do nemoi da Klaudija ubije na molitvi.

Nije upitanju samo kalkulacija koju sam Hamlet navodi on je mnogo kompleksniji. Ovo je moda jo jedno uzmicanje pred sobom. Opet se udaljava od ina jer ne moe da ubije. HAMLETOVI MONOLOZI 1. I, 2 scena o samoubistvu, povratku u Vitenberg 2. I, 5 scena O sve ete neba... Odluuje da poslua duha, da sa table pamenja izbrie sva znanja. Odlunost. Kasnije e se ispoljavati upravo razliiti slojevi njegove svesti! 3. Poreenje sa glumcem 4. sredinja lirsko-filozofska cezura drame, nita se ne deava, naa se koncentracija usmerava na Hamletove misli. Biti il' ne biti... 5. II, 3. scena neposredno posle miolovke. Test je pozitivno razreen, nema vie nedoumica. Euforija krv bi mogao piti... 6. III, 3. scena dok je Klaudije na molitvi. Opet se izraava protivrenost Hamletovog karaktera 7. Monolog o Fortinbrasu kroz monologe moemo pratiti sve protivrenosti Hamletovog karaktera i sve slojeve njegove svesti. Hamlet u kraljiinoj sobi - Polonije je iza zavese. - Vrlo napete replike izmeu Hamleta i majke. Hamlet insistira na ambivalentnosti okolnosti. - Otac stric - Reen je da majci prui ogledalo (ogledalo je est motiv, metaforiki se pojavljuje i u delu o glumcu glumac je ogledalo). Ogledanje u reima. - Bez ikakvog dvoumljenja ubija Polonija jo jedna odlika Hamletovog karaktera. - Treba razmiljati i o ODLAGANJU. Ovde odlaganja nema, dela bez razmiljanja, nema antiteza. Ne ali mnogo Polonija prezire njegovu revnost, spremnost da se bude instrumentalizovan. Za razliku od slanja Rozenkranca i Gildensterna u smrt, ovde nema predoumiljaja. - Majci kae: Lomiu vam srce... Kada ona pouava da ga upozori na to da mu je majka, on joj porie sve kvalitete. Postoji gradacija u negativnoj kvalifikaciji njenih postupaka. - Stalno ga uznemirava dvostrukost ljudske prirode poredi oca i strica. Optuuje je za elju, za pohotu, za neukroenu plimu krvi to ne moe da razume i da prata enama. Zapravo, ako to donekle i moe da razume, da prihvati taj argument tela, ne razume kako da ni kod starije ene, kakva je njegova majka, ne jenjava ta strast. ta onda oekivati od mladosti? - Makijaveli i Montenj doprinose relativizaciji vrednosti u renesansi (viteki kodeks, vrste obaveze izmeu gospodara i vazala, mukarca i ene; neposrednost odnosa sa bogom...) - Neki kritiari u Hamletu vide izraz aljenja za tim prolim vremenom. Hamlet se divi Fortinbrasovoj jednodimenzionalnom moralu. Elizabetino doba je doba tranzicije izmeu renesanse i modernog doba. Hamlet ali za stabilnim odnosima, pa i polnim. Nekoliko godina ranije, postupak njegove majke bio bi tretiran kao incest. Meutim, ovde se dozvoljava kao politika nunost. Nostalgija za stabilnim vrednostima srednjeg veka. - Pojavljivanje duha. ta god da je duh on e opominjati i ukazivati na majino uenje. Hamlet stalno pati da je tup za svoju stvar. I ovde ga duh opominje na taj otupeli smer. 7

Problematizovanje vienja kraljica ne vidi duha, ne ulazi u tajnu, nije posveena. Ona ne moe da prie onoj granici ivota i smrti. Ona koja misli da vide sve, ne vidi nita. (Gloster e videti tek kad oslepi, Lir e znati tek kad poludi...) PROBLEM LUDILA duevna poremeenost ili pretvaranje? Biti svirep da bi dobar bio... Zlo je poelo, a gore jo eka. Kada vie meu Hamletom i majkom nema tajni, ona pita ta da radi. Mesto je interesantno psihoanalitiarima Hamlet odgovara: samo ne ovo to vam zborim ja... Nabraja u potvrdnom imperativu. Upriliuje sebi scenu Klaudijeve i Gertrudine intime... Zabranio joj je da govori bilo kome da Hamlet nije lud i da ima plan. Sluaj e uiniti da svoju smrt zameni smru Rozenkranca i Gildensterna. Meutim, ovde (posle ubistva Polonija), on nagovetava da eli da ih se otarasi. Prezire njihovu vernost, odanost kralju. Polonije je deo plesa smrti Hamlet poredi ivog Polonija sa mrtvim.

IV IN heterogen, kao u svim ekspirovim tragedijama.

-

Ofelijino ludilo; ta se desilo na lai... Uurbanost kralj eli da zataka injenicu da je dvorski savetnik ubijen Hamlet razgovara sa Rozenkrancom i Gildensternom na svoj cininomanipulatorski nain. Naziva ih sunerom koji upija kraljev lik. Hamlet razume mehanizme makijavelistikog iskoriavanja ljudi. Hamlet nije neko ko bi se tako ponaao, ali sve razume (ovo to on govori mogao ib da govori Riard III). Kraj razgovora: Hamlet: Telo je s kraljem, ali kralj nije s telom. Kralj je stvar... nitavna. Kraljevo dvostruko telo: 1. prirodno 2. politiko telo nasleuje se kao svojstvo kralja koji je u direktnoj vezi sa bogom, kao izaslanik. Ovaj kralj nije pomazanik, to svojstvo bivanja kraljem Klaudije ne poseduje. Otuda on nije sa svojim politikim telom on je zato nitavan. Hamletov politiki status: o Kako ga opisuje Ofelija... o Saznajemo da ga voli gomila, ali on to ne koristi, nema svojstvo politiara. Laert e odmah pokupiti ljude da bi osvetio oca, on pridobija masu. Polonije na veeri... Govor lude, karnevala... I opet ples smrti. Groteskno prikazivanje smrti (morbidna hrana), izjednaavanje, utopijski momenat smrti. Karnevalsko u Hamletu je jo jedna linija koja se moe pratiti.

Sledea scena - Ravnica u Danskoj po kojoj se kree Fortinbras. - Karakterizacija Fortinbrasa data je kroz govor drugog lika ratovanje radi ratovanja, samosvrhovito delanje. Ratovi deluju krajnje besmisleno ako se stave u ovakvu perspektivu. Hamletov monolog 8

ponovo cezura, ponove se Hamlet usredsreuje na sebe. Poredi se sa drugim delatnim ovekom. Opet za sebe kae da je dul nitavnost. Ponovo se izraava njegova fascinacija ovekovom mogunostima. Boansko u oveku Piko dela Mirandola. Samorefleksija, samoispitivanje Da li je miljenje samo izgovor za nedelanje? Izgovor za kukaviluk? Sve se razjasnilo, a on je jo uvek paralisan. Hamlet ne moe da izae na kraj sa nedoumicama. Ima li u njemu ui? Zato trpi? Moda mu nedostaje boansko astoljublje (vitetvo)? Njegova misao sve relativizuje! Vidi da se Fortinbras bori ni zbog ega. Iako vidi da je to besmisleno, da pare zemlje za koje se bori ne moe da primi ni sve leeve vojnika koji e tu poginuti. Ali je ipak fasciniran delanjem! Fascinira ga sam poriv, odlunost, odvanost koje on ne moe da dostigne iako ima mnogo smislenije razloge i potencijalno manje gubitke. Ostaje u nerazreenim protivrenostima, ali zavrava ponovo prividnom odlunou.

Scena u kojoj se pojavljuje poludela Ofelija ((up. Himenu iz Sida)) - Kako ona govori? Njen je govor 's pola smisla'. Oblikom neodreenosti goni sluaoce na misli (to je hermeneutika, govor defskog proroita) - Ironija je oigledna. - Hamlet je lucidna luda, ali kod Ofelije dolazi do potpunog rastrojstva. To rastrojstvo ima neeg poetskog u sebi. - Ofelija je izraz lirskog. Vigotski govori o molitvenosti, rtvenosti njenog lika. - Hamlet govori filozofske rasprave o smrti. Hamletova racionalnost je korozivna, dok je kod Ofelije sve fluidno, neodreeno, nedoreeno, na granici neiskazivog. Ljubav i smrt su se spojile u neto to se samo na ovaj nain moe izrei. - Lakan razlikuje: 1. sferu imaginarnog projekcija idealne mogunosti 2. simboliko je naa realnost ono o emu imamo jasna znaenja 3. realno, ono o emu ne moemo da govorimo smrt. - ene su blie neodreenom, feminini fluid koji dolazi iz sfere neizrecivog, najbitnijeg. Poezija govori tim ambivalentnim govorom i prisiljava nas da joj odgovorimo. Filozofija razjanjava, misli u pojmovima, kao sistemsko i sistematsko miljenje. Poezija zamagljuje stvari, ali utoliko vie goni da se njima bavimo. - Ofeliju najvie uznemiruje: o Frustrirajua ljubav prema Hamletu o Smrt oca Kada su se te dve stvari spojile, dolazi do ovog njenog govora. Pesmice koje e vrte oko dragog i umrlog mukarca. - Frustrirana seksualnost misli se o tome ka emu se devojka kree. Pesme su na ivici grube erotike, nije nelogino da sada po njenoj svesti krue takve misli. Politika drama - Klaudije mora da kalkulie, da izae iz spleta okolnosti koji je nepovoljan za njega samoga. Poinje politika drama. Dolazi Laert praen ruljom. Hamlet 9

nije koristio tu mogunost upotrebe naroda. (Zato Hamlet nije hteo da ide pred javni sud?) Sada se stvara nova politika tenzija. Laert je spreman i na politiku akciju i na lini in. Osvetnik, mamuza sopstvenu ast. Kralj je druga vrsta politiara, makijavelistiki diplomata. Hamlet je eleo da se ovako ponaa, ali to nije uinio. Klaudije je ovde sofisticiraniji od Laerta, i on doputa razliite mogunosti, ali t kao da ne dopire do Larta. Oni ipak dolaze do nekog razumevanja. Ponovo se pojavljuje Ofelija. Svakom daje odgovarajui cvet. Osim to govori fluidno, koristi i simboliku cvea. ak vie ni ne pokuava da sebe izrazi reima, ona je izvan rei i utoliko je blia poetskom. Na kraju, molitveni ton koji Vigotski ita iz nje. Drugi tok, podzaplet o Poloniju i njegovoj porodici ovde vidimo rasplet tog toka: o Mrtav otac o Mrtva erka o Sin osvetnik Kralj i Laert sada vrlo konkretno govore. Laert odluuje da e se osvetiti. Organizuje se dvoboj. U ispitivanju Laerta kralj dolazi do uvenog Laertovog odgovora: on ib oevog ubicu i u crkvi zaklao! Paralela sa Laertom je najdoslednije izvedena. Kralj odobrava tu Laertovu krvoednost. Naavi opravdanje, izlae svoju strategiju. Kraljica govori o Ofelijinoj smrti. Smrt je u skladu sa Ofelijinim ivotom i likom. Ofelija je est motiv u slikarstvu 19. i poetka 20. veka. Sve je tanuno i krhko kada je o njoj re. Vila je druga slika Ofelije. Njena smrt se prikazuje kao polupogibija polusamoubistvo . Nije odluan put u samoubistvo, ila je ka tome, ali ne nuno svesno.

V IN
Grobari - Plebejsko, karnevalsko izjednaavanje. Rutina i trivijalnost posla smrt je za njih obina stvar. - Ironini su. - Plebejsko insinuiranje gospoda sebi moe da dozvoli i samoubistvo. Ne vae za sve ista pravila iako se Ofelija ubila, sahranjuju je po hrianskim pravilima. - Da grobari nastavljaju Adamov zanat aluzija na savremenu pesmicu u plebejskim bunama: Dok je Adam Kopao, a Eva prela, ko je bio vlastelin? Izjednaujui, utopijski momenat. - Karnevalsko, groteskno: neustruavanje od neposrednog prilaza, da se o svemu govori. Grobari pevaju i kopaju grob. Hamlet se tome udi. Horacije to objanjava navikom. Ples smrti - Hamlet nabraja razne vrste ljudi dvoranin, politiar, advokat, velikozakupnik... koji svi bivaju izjednaeni u smrti. (Sve smo ovo proli sa Vijonom) Razgovor Hamleta sa grobarima - Naiao je na sebi ravnog sagovornika u cepidlaenju. - Grobar daje podatke koji nam pomau da se vremenski orjentiemo u drami. - Kada groba govori o Hamletu ala za ekspirovu publiku kae da su u Engleskoj svi ludi, pa se tamo nee ni primetiti Hamletovo ludilo. 10

Melanholik i luda. o Melanholik ozbiljno shvata smrt, patos i patetika. o Luda je izmaknuta, celu stvar posmatra iz humoristike perspektive. Ovaj govor vodi susretu sa lobanjom jedne lude, o kojoj Hamlet ima sentimentalna seanja, emotivan odnos. Blizu smo vrhunca ovog plesa smrti. Hamlet je rastao uz ludu. Moda je od Jorika i nauio takav nain razmiljanja, takav pogled na svet? ena poriv da se bude lepa od onoga to je priroda dala. Vrhunac smrt Aleksandra i Cezara. Ovaj razgovor prekida pogrebna povorka. Hamlet shvata za koga se kopa grob. Laert previe naglaena tuga, afektirana. To vrea Hamletovu tananu osetljivost. Borba u grobu kao pantomima u predstavi o ubistvu Gonzaga. Dramaturki prethodi stvarnom dvoboju na kraju tragedije. Hamlet govori Horaciju o borbi u svom srcu. Priziva brzinu i lakoumnost da nadvladaju planove duboke. Neto spolja odreuje nae inove. Sve vreme je mislio o sebi kao o suverenom biu. Ovde doputa mogunost da nije on taj koji treba da razrei. Ovo objanjava njegov postupak sa Rozenkrancom i Gildensternom. Ne osea griu savesti prema njima. Sada vrlo konkretno govori o Klaudiju kao o iru i zlu. Sam sada uoava svoju paralelu sa Laertom, koju mi sve vreme pratimo.

Scena sa Ozirikom - Slina scenama sa Polonijem, Rozenkrancom i Gildensternom. - Naziva ga najpogrdnijim imenima i istie njegovu bezlinost. Nelagoda pred dvoboj i na poetku je slutio i slutnja se potvrdila. Senzibilni Hamlet pored inteltektualca. Ima neto od Ofelijine fluidnosti, hipersenzitivnosti. Ako je neto izvan nae moi kontrole, kako se odnositi prema tome? Pristajanje na ivot kao neto... Samo treba biti spreman. Prihvatiti ono to treba da bude i ono to je izvan mene, sticaj okolnosti.

Dvoboj - Hamlet pripisuje svom ludilu uvredu koju je naneo Laertu. Jednom od mnotva svojih stanja on pripisuje nepromiljenu uvredu Laerta. Montenjevska nefiksirana, promenljiva svest. - I kraljlica je, ispijanjem pehara, na granici ivota i smrti. Saoptava da je otrovana. - Laert govori da je kralj svemu kriv. - I kraljica, kao pasivno bie, i kralj, kao glavno delatno bie, odlaze zajedno u smrt. Kao da je kralj sam pripremio sopstvenu smrt, doneo je sve rekvizite. Pria - Hamlet trai da se kao odgovor na sve dogaaje u Elsinoru ponudi pria. eli da se kroz priu produi njegovo bivstvovanje.

11

Umirui Hamlet ostaje pri onome to se na poetku pojavilo kao alternativa. Trpljenje savetuje Horaciju, ali tako da ga oplemeni priom. U najirem smislu i umetnost i fikcija i istorija koje daju odgovor na enigmu vremena. Pria kao nezavisno tkivo. Moda jedini optimistini momenat na kaju drame. Enigma: o Mogunost da se kroz priu proe kroz nespoznatljivosti o Delatnost Fortinbrasova o utanje Koliko se priom moe adekvatno saoptiti iskustvo? Moe li se oekivati da e Fortinbrasova Danska biti bolja od Klaudijeve? Drama ostavlja pitanja! Mnoge stvari su u njoj i artikulisane u obliku pitanja. Tekst mnogo vie pokree pitanja, nego to nudi odgovore.

REZIME: Hju Grejdi (Hugh Grady) insistira na sloenoj svesti, na sloenosti Hamletove subjektivnosti. ekspir, Montenj i Makijaveli. Jednoznanost obaveze. Drama o percepciji sebe i sveta vie nije drama o osveti. Ispitivanje nefiksiranog, polivalentnog, mnogoglasnog subjekta.

Osnovni problemi u drami 1. ODLAGANJE usporavanje, udvostruavanje motiva 2. PROTIVRENOSTI - Unutar samog junaka - Likove vidimo ih perspektive drugih likova - Hamlet nam se neposredno otvara - Drama ima dvostruki zaplet: a. Politika drama b. Drama protivrenog subjektiviteta 3. LUDILO - Horacije UPOzorava da duh moe odvesti Hamleta u ludilo - Hamlet upozorava prijatelje da e uzeti na sebe dranje udaka - Gertrudi govori da je samo iz lukavstva lud - Laertu se izvinjava ludou - Cinino ludilo, hiperinteligentan stav Eksplicitno su date mogunosti da se ludilo tumai na razliite naine 4. JEZIK - Kao to i njegova svest oscilira, tako uspeva da proizvede re sa 'duplim dnom'. Njegove rei se nude dvostrukom tumaenju. Otuda efekten igre reima, humor kojim izmie sagovornicima. - Elementi filozofskog govora - Sklonost ka dvosmislicama u govoru korespondira sa sklonou u miljenju u antitezama. 5. MONOLOZI 12

13