BALZAK

(1799-1850) : ( Pariz, jula 1842.g. ) :

''Predgovor ljudskoj komediji''

Dajui delu naziv Ljudska komedija, Balzak eli da kae kako ga je zamislio, kako je postalo, da objasni njegov plan : ''Prva zamisao Ljudske komedije bila je isprva u meni kao kakav san, kao kakav neostvarljiv plan kojim se zanosimo a koji nam se izjalovi, himera koja se nasmei, pokae svoje ensko lice, pa odmah zatim rairi krila i odleti u fantastina nebesa. Ali himera, kao mnoge himere, postaje stvarnost; ona ima svoje zakone i svoju tiraniju, kojima se moramo pokoravati.'' Zamisao je postala iz poreenja ljudskog roda i ivotinjskog sveta prepirka izmeu Kivijea i ofroa Sent-Ilera o jedinstvu materije (Sent-Ilerovu pobedu je pozdravio i Gete u svom poslednjem lanku). Postoji samo jedna ivotinja; tvorac je stvorio sva organska bia po jednom uzoru; ivotinja je osnov koji dobija svoj spoljanji oblik, tanije svoje razne oblike, u sredinama u kojima joj je odreeno da se razvija; zooloke vrste nastaju iz tih razlika. Balzak istie da je oduvek verovao da drutvo lii na prirodu. ''Zar drutvo ne stvara od oveka, prema sredini u kojoj on razvija svoju delatnost, toliko razliitih ljudi koliko ima podvrsta u zoologiji?'' (vojnik, radnik, upravitelj... vuk, lav, magarac...). ''Ali, priroda je postavila ivotinjskoim podvrstama granice koje ne mogu vaiti za drutvo. ... U drutvenom ivotu ima sluajnosti koje priroda sebi ne doputa, jer on je istovremeno i priroda i drutvo.'' navike ivotinja su uvek iste, dok se navike i obiaji ljudi potpuno razlikuju i menjaju sa civilizacijama. ''Zato je budue delo trebalo da ima trostruki oblik : ljude, ene i stvari, tj. linosti i materijalnu sliku njihove misli; reju, oveka i ivot, jer ivot je naa odea.'' ''Pisci starih vremena su propustili da napiu istoriju naravi. Petronijev odlomak o privatnom ivotu Rimljana vie nas jedi no to zadovoljava nau radoznalost.'' ''Ali, kako da se uini zanimljivom drama sa 3 do 4 hiljade linosti koje predstavljaju jedno drutvo? Kako da se ugodi istovremeno pesniku, filozofu i masama, koje trae poeziju i filozofiju u vidu potresnih slika?''. Balzak kae da je ranije shvatao znaaj i poeziju ove ''istorije ljudskog srca'', ali nije znao kako da je napie. Valter Skot savremeni pesnik koji je dao snagu jednom knjievnom rodu nepravedno nazivanom srednjim. ''Linosti iji je ivot dui, istinitiji nego ivot pokoljenja u kom su sazdane, ive samo ako su snaan odraz sadanjice. Poto su zaete u utrobi svog stolea, istinsko ljudsko srce kuca pod njihovim oklopom, a esto se u njima skriva i itava filozofija.''. V.Skot je izdigao roman do filozofskog znaaja uneo je duh starih vremena; istovremeno sjedinio dramu, dijalog, portret, pejza, opis; uveo je neprirodno i stvarno, te sastojke epopeje; doarao je poeziju neposrednou najprostijih rei. Ali, V.Skot nije ni nislio da povee svoja dela tako da ine potpunu istoriju, ''u kojoj bi svaka glava bila roman, a svaki roman jedno doba. Balzak je uoio taj nedostatak povezanosti, i pronaao sistem podesan za ostvarenje svog dela. Opinjen neobinou V.Skota, uvek istog a uvek originalnog nalazi razjanjenje njegovog dara u beskrajnoj raznolikosti ljudske prirode. ''Sluaj je najvei romansijer na svetu : ko hoe da bude plodan, neka ga samo izui. Poto je francusko drutvo trebalo da bude istoriar, ja sam mogao biti samo njegov sekretar. Popisujui poroke i vrline, skupljajui najglavnije sluaje strasti, slikajui karaktere, odabirajui najavanije drutvene dogaaje, pravei tipove spajanjem veeg broja oznaka istorodnih karaktera, moda sam mogao uspeti da napiem ... istoriju naravi''. Pisac moe postati slikar ljudskih tipova sa vie ili manje istinitosti i uspeha; ali ako eli slavu, potrebno je da izui uzroke ili uzrok drutvenih pojava, skriveni smisao u tom ogromnom skupu lica, strasti i dogaaja. Poto trai taj uzrok, taj drutveni pogon, Balzak razmilja o prirodnim naelima, trai ono ''ime se drutvo udaljava ili pribliava venom zakonu, onome to je istinito i lepo''. Takoe, delo mora imati i svoj zakljuak ''Tako naslikano, drutvo bi moralo nositi u sebi i uzrok svog kretanja''. Pisac mora imati utvrena miljenja o moralu i politici, mora sebe smatrati za vaspitaa ljudi (- citira Bonalda). Balzak daje zakone na kojima se njegovo delo zasniva : ''ovek nije ni dobar ni rav, on se raa s nagonima i sposobnostima; drutvo ga ne kvari, kako je mislio Ruso, no usavrava i ini boljim; ali koristoljublje razvija u njemu rave sklonosti. Kako je hrianstvo, a naroito katolicizam ... savren sistem za suzbijanje izopaenih ljudskih sklonosti, ono je najvaniji sastojak drutvenog poretka.''

Ako je misao, ili strast koja sadri u sebi misao ili oseanje, drutveni sastojak, ona je isto tako i razoran element. Po tome drutveni ivot lii na ljudski. Vera (hrianstvo je jedina mogua vera) i monarhistiko naelo ''Ja piem u svetlosti dve vene istine : religije i monarhije, dve nude koje su proglasili savremeni dogaaji''. Pisce koji imaju nekakav cilj, ''svakog oveka sa linim doprinosom u oblasti ideja ... smatraju za nemoralnog. Uostalom, prekor zbog nemoralnosti ... poslednji je prekor koji ostaje da se da kad nema ta drugo da se kae pesniku. ... Kad hoe nekoga da ubiju onda ga optue zbog nemoralnosti'' (Sokrat, Isus). ''Pri opisivanju celog drutva, u svim njegovim vrenjima, deava se, mora se desiti da u nekom spisu ima vie zla nego dobra, da neki deo freske predstavlja neku grupu grenika, a kritika odmah drekne na nemoralnost, ne vodei raua o moralnosti kog drugog dela koji treba da ini savreniju suprotnost sa prvim. Poto kritika nije poznavala glavni plan mog dela, ja sam joj pratao...'' prestupi, zloini, dela za osudu, uvek su ''kanjeni od strane ljudi ili boga, javno ili tajno. Ja sam boje postupao no istoriar, ja sam slobodan. ... Istorija ne mora teiti ka idealno lepom, kao roman. Istorija jeste ili trebalo bi da bude ono to je bila, dok roman treba da bude bolji svet. ... Ali, roman ne bi znaio nita kad u toj uzvienoj lai ne bi bio istinit u pojedinostima''. V.Skot je netano slikao enu u pogledu ljudskih osobine (razlika protestantkinje i katolkinje) da je bio katolik, moda bi ''slikao strasti sa svim njihovim prestupima i kaznama, sa vrlinama koji im nagovetava pokajanje. Sve to je oveansko, strast je. Bez nje bi nam bili nepotrebni i vera, i istorija, i roman, i umetnost.'' Balzak porie da pripada senzualistikoj i materijalistikoj koli (-''dva lika jedne iste stvari, panteizma'') ''Ja nimalo ne verujem u beskrajni napredak drutva; ja verujem u pobedu oveka nad samim sobom.'' Balzak kae da je ''stalnim, svakodnevnim, tajnim ili javnim pojavama, postupcima pojedinaca, njihovim uzrocima i zakonima'', pridao isto toliko znaaja koliko istoriari javnom ivotu naroda. ''Ja sam sto puta morao da uradim ono to je Riardson uradio svega jedanput. ... Treba biti Rafael pa stvoriti mnogo bogorodica''. Istie koliko u njegovom delu ima ''linosti besprekornih sa gledita vrline'', i onih koje ''reavaju teki knjievni problem ... da se uini zanimljivom neka linost puna vrlina''. Nije bilo lako naslikati 2-3 hiljade upadljivih linosti jednog doba ''taj broj lica, karaktera, to mnotvo ivota zahteva okvire''. Zato se njegovo delo deli na 6 knjiga = Studije naravi, koje ine optu istoriju drutva, zbirku svih njegovih dela. Te knjige odgovaraju nekim optim idejama svaka ima svoj smisao, svoje znaenje i izraava jedno doba ljudskog ivota. - slike privatnog ivota : opisuju detinjstvo, mladost i njene greke. - slike provincijskog ivota : opisuju doba strasti, rauna, interesa i slavoljublja. - slike pariskog ivota : daju sliku sklonosti, poroka, i svih razuzdanosti koje izazivaju naravi svojstvene prestonicama u kojima se istovremeno sree krajnje dobro i krajnje zlo. Svaki od ova 3 dela ima svoju lokalnu boju : drutvena protivrenost Pariza i provincije daje ogroman materijal : ''Ne samo ljudi, nego i glavni dogaaji izraavaju se pomou tipova. Ima prilika koje se sreu u svaijem ivotu, tipinih fraza i tu sam tanost najvie traio''.) - slike politikog ivota : prethodne 3 knjige slikaju drutveni ivot, a ovde su dati ivoti izuzetnih ljudi koji predstavljaju interese mnogih ili svih, koji su u neku ruku izvan svakog zakona. - slike vojnikog ivota : slika drutva u njegovom najsilovitijem vidu (zasad najnepotpuiji deo). - slike seoskog ivota : najistiji karakteri i primena velikih naela poretka, politike i morala. To je temelj pun linosti, pun komedija i tragedija, na kom se podiu Filozofske studije prikazuju drutvenu mo svih dejstava, naslikana su, oseanje po oseanje, pustoenja misli. Prvo delo je ''arginska koa'' spaja Studije naravi i Filozofske studije ''prstenom gotovo istonjake fantazije, gde je i sam ivot naslikan u borbi s udnjom, izvorom svake strasti.'' Iznad njih bie Analitike studije od njih je objavljena samo ''Fiziologija braka''. ''Ogromnost plana koji obuhvata istovremeno istoriju i kritiku drutva, analizu njegovih bolesti i pretresanje njegovih naela, doputa mi ... da svom delu dam ime pod kojim se danas pojavljuje : Ljudska komedija. Da li je to sujeta? Ili samo pravinost? O tome e odluiti publika, kad delo bude dovreno.''

predavanja : Balzak nije pridavao znaaj manifesta ''Predgovoru'' on je trebalo da preporui delo svetu. Poneki prejak izraz, prejaka ambicija koja je tu izneta, bila je verovatno u slubi ''marketinga''. Ton je izabran u odnosu na naunike tekstove. Upadljivo ukazivanje na analogiju ljudskog i ivotinjskog sveta tie se ondanje publike koja sve vie veruje u prirodne nauke. Ono to nema takav diskurs prestaje da bude zanimljivo. Predgovor nije uvek jasan; Balzakova misao se kree u nekoliko nivoa. Najpre govori o prirodi stvaralakog procesa : postavlja teoriju po kojoj je stvaranje u isto vreme iracionalni momenat (mata - romantiari), i racionalno miljenje (objektivno posmatranje, izuavanje, poredi ga sa naukom realisti) : ''himera'', ali ''ona ima svoje zakone'' skok sa jednog nivoa razmiljanja na drugi. Posebno naglaava otkrie ideje o uticaju sredine na razvoj vrste (karaktera), koju Balzak prenosi na teren knjievnog stvaranja. Definicija romana je takoe dvostruka : 1.- istorija naravi postati slikar ljudskih tipova 2.- istorija ljudskog srca izraz romantiarske poetike postati pripoveda drama unutranjeg ivota. Ovo dvoje je u vezi sa kategorijom istinitosti roman je objektivna istorija naravi, ali postoji jedna univerzalna ravan, koja se tie ljudske oseajnosti, i samo uz to dvoje moe se postii istinitost. U svestranosti ivota Balzak pokuava da bude takmac prirodi. Petronija pominje kao prvog koji je posvetio prozu privatnom ivotu lika (u ''Mimezisu'' je Petronijeva uloga tako i shvaena). To je mesto gde se Balzak oprata od analogije koju je prethodno izneo kad se setio Petronija, vie nema potrebu za prirodnjacima. Vraa se na san i himeru - istie poeziju ljudskog srca, ne vie tipove ljudske prirode. Balzaku je samo jedna stvar relevantna ideja o uticaju sredine na ivotinjski svet, odn. na formiranje karaktera. (vrsto uporite u prirodnim naukama). Valter Skot uvodi jedan tip istorijskog romana. Stendal porie veliinu V.Skota i daje prednost mmeDeLafajet. Balzak je lukaviji i pokuava da ga u svoje svrhe ''funkcionalizuje''. Nije re o razliitim itanjima ve o odnosu pisaca 19.v. prema svojoj savremenosti to je poseban problem, prema kome se pisci posebno postavljaju (to vie postaju profesionalci). Odnos prema savremenosti je vrsta repera (- kad Balzak i Stendal piu romantizam je jo uvek iv). Stendal savremenike prezire ''imau itaoce tek 80ih god.''; Balzak ivi od knjievne savremenosti, na sve reaguje. Tolstoja ne zanima ga knjievna sredina, on sa prezirom i pie i prima pisma iz redakcija; Dostojevski kao i Balzak, sav u odnosu prema knjievnoj sredini. Balzak kod V.Skota nalazi bar dve vrednosti (koje teko da se mogu utvrditi) : 1.- postizanje filozofskog znaaja, dubine misli; 2.- roman postaje anrovska sinteza, tj. slivanje svih karakteristika drugih anrova (- to je Balzakova pretpostavka koja se kasnije pokazala tanom). Filozofski aspekt se ne moe uitati u Skotove romane. Balzak ''nalazi'', uitava u Skota ono to mu je potrebno, ono to je sam eleo da ostvari roman koji u sebi sintetie dostignua svih anrova. Balzak istie znaaj pievog stava pisac mora biti posveen naelima. On istie katolianstvo i monarhizam (- to ne razotkriva pun znaaj ove tvrdnje tek romani kao ''Luj Lamber'' otkrivaju punu sutinu). Balzak nije verovao u crkvu i monarhiju kakve je video u svom vremenu, ve u idealnu projekciju to dvoje. To je temelj Balzakove poetike on ne moe da opie ni pansion bez iznoenja optih naela. Nainom na koji on obrazlae svaj stav prosijava jedan antropoloki pesimizam : demokratija je za njega vladavina rulje; ne veruje u rusoovsku ideju da je ovek po prirodi dobar ali ga drutvo kvari. Balzak nije mogao biti monarhista ni liberal. On je iveo samo meu knjigama i kod izdavaa.

Balzak se bavi i etikom funkcijom knjievnosti polazi sa stanovita kritike koja bi mogla biti upuena njegovom romanu (''vie zla nego dobra''). On uvodi kategoriju knjievne pravde preuzetu iz klasicistike poetike da budu po pravdi kanjeni ili nagraeni likovi. Ali pre bi se moglo rei da u njegovim romanima zli ne bivaju kanjeni - nema ravnotee izmeu pozitivnih i negativnih likova (Votren postaje prvi ovek policije). Balzak u vezi sa ovim krupnim pitanjem govori i o zanimljivosti (nije on kriv to je pokazivanje zlih zanimljivije). Na kraju dolazi do zapaanja da ostaje nereiv knjievni problem kako da se uini zanimljivom neka linost puna vrlina ''Treba biti Rafael...''. On to pitanje nije ni reio, to se vidi u ''Izgubljenim iluzijama''. Dobre linosti nisu naprosto realistiki motivisane. Ali ono to je sigurno Balzakova odluka je da je roman i kritika drutva. Balzak tu funkciju priznaje (''moja predstava drutva je uvek analiza bolesti''). Balzak je postavio drutvo samo kao skup pojava koje daje roman (istoriar i sekretar ono to je objektivno daje osnovu vrednosti romana). Odnos opteg i pojedinanog pisac pojedinanom daje opte preko tipa, koji kod Balzaka ima najvie znaaj socioloki reprezentativne pojave (trgovac tip koji je sloen prema mnotvu crta). Prema tom tipu romansijer pokuava da protumai stvarnost. To je ono to ga snano odreuje kao realistu. Balzak teorijske stavove iskazuje u onim delovima romana koji imaju metafikcijski karakter delovi gde se iskazuje stav o knjievnosti. Balzakova imanentna poetika koja nam moe razotkriti preplitanje romantiarske i realistike teksture. I ovaj predgovor unosi Balzakovu trojnu podelu kao i ostali njegovi spisi. Ve i naslovi pokazuju opsednutost naukom. On ne govori o romanima nego o studijama 1. studije naravi slike privatnog, provincijskog, pariskog, politikog, vojnikog i seoskog ivota 2. studije filozofske Serafita, agrinska koa 3. studije analitike

++ Pismo grofici Hanskoj : ''Studije naravi slikae sve drutvene posledice, a da pri tom ne budu zaboravljeni nijedna ivotna situacija, nijedna fizionomija, nijedan karakter oveka ili ene, nijedan nain shvatanja ivota, nijedno zanimanje, drutveni sloj ili francuska pokrajina, niti ita to pripada detinjstvu, starosti, zrelom dobu, politici, pravdi ili ratu. Kada to bude postavljeno, istorija ljudskog srca izatkana do poslednje pojedinosti, istorija drutvena izraena u celini, predstavljae osnovicu. Nee tu biti re o izmiljenim stvarima : to e biti ono to se svuda dogaa. Drugi sloj, to su Filozofske studije, jer posle posledica dolaze uzroci. Poto vam u Studijama naravi budem naslikao oseanja i njihovo dejstvo, ivot i njegov izgled, u Filozofskim studijama u rei zbog ega postoje oseanja, u emu se sastoji ivot. ... Zatim, posle posledica i uzroka, doi e Analitike studije, u koje spada i Fiziologija braka, jer posle uzroka i posledica, treba istraivati i naela. Naravi predstavljaju prizor, uzroci su kulise i pozorina mainerija, a naela to je sam autor.'' - ''Autentian pisac stvara svoje linosti od beskrajnih pravaca svog mogueg ivota''.

+++ Balzak se esto u laikoj italakoj svesti uzima kao simbol realistikog romana. Ali dela realistikih pisaca uopte su impregnirana predubeenjima. Balzak, koji se divi V.Skotu, divi se i Hofmanu, ali nekako se Hofman i elementi romantiarskog naslea jedva pominju. Za Balzaka ne postoji problem sukoba realizma i romantizma. Romantizam je za njega velika knjievnost. On nije imao nameru da ''srui romantizam i uspostavi realistiki roman'' on o tome ne razmilja. Na poetku karijere on je pod uticajem romantiara. ''Traganje za apsolutnim'', ''agrinska koa'' su plodovi romantiarske inspiracije. Sa druge strane, kod njega postoji realistiki impuls - postoji strasna tenja da svaka pojava drutva bude analizirana i objanjena. ''Seljaci'' sublimiraju sve Balzakove realistike intencije;. najvie su obeleeni sociolokim interesovanjima. On pokuava da stvori iluziju spoznavanja zakonitosti u ljudskom drutvu. Francusko drutvo bie istoriar a ja njegov sekretar (tajnik). Balzak se uzima kao rodonaelik realistikog romana kod koga je jako izraena svest o ovekovom mestu i snalaenju u drutvu; on se esto udubljivao u taj socioloki aspekt ivota. Balzak se, uz Stendala, prvi latio da prikae drutvenu stvarnost. Ali, za razliku od Stendala, on sve stavlja pod analizu strast za podrobnim objanjenjem. Ve u prvim romanima opservacija, nauna objektivnost. Romantiarske crte u Balzakovom delu : 1.- u kompoziciji npr. ''agrinska koa'', iako i tu postoji potreba za realistikom motivacijom ono to junak trai je uspeh u drutvu, bogatstvo..., eli da romantiarsko naslee iskoristi u realistikom romanu. 2.- u gradnji likova ve u prvim romanima samovoljnu romantiarsku matu obuzdava trezvenom analizom tipinih pojava. Rafael je motivisan realistiki; Votren - demonska snaga, ali i realistika motivacija. Danijel d'Artez - aneoska figura, ali nije sputena da realistike motivacije. 1829.g. objavljuje ''uani'', i narednih 7 godina Balzak je najvie Hofmanovac. Tih godina pie itavu seriju romana : ''Luj Lamber'' (jedini roman gde postoji biografska crta svedenborgovska filozofska tradicija); ''arginska koa'' (elementi fantastike); ''Traganje za apsolutnim'' - sve je to romantiarski inspirisano. Po nekim miljenjima, Balzak je 1837. (prvi deo ''Izgubljenih iluzija'') otkrio nain sublimiranja svojih romantiarskih sklonosti i realistikog prosedea, i vezivne funkcije lika (npr. Votrena). Realistika praksa nije poela 1837. poetke je Balzak verovatno naao jo u publicistici. Odatle on, kao i Stendal, iznosi neko iskustvo pisanja. Balzak ''pisac mora 10 god. da proe egrtovanje''. Novinarski anr crtice koje pokuavaju da donesu neku sliku urbanog ivota popularno u mnogim pariskim novinama. U predgovoru za ''Muzej starina'' izuzetno vani Balzakovi iskazi. U pismima su neki od problema Balzakove poetike jasnije izraeni nego igde drugo. Za Balzaka su vane dve stvari = pokretake sile oveka : 1.- ljudski interesi koji su pre svega materijalni; 2.- ljudske strasti koje i ine da neto postane romaneskni materijal. Sve figure su pre svega potresene jakim strastima (Sve to je ljudsko, strast je). Strast je kod njega esto materijalna, ali ne uvek postoji neka vrsta duhovne strasti, ali ona je u Balzakovoj optici jednako ubilaka. Kod njega se mogu pronai oba tumaenja tipinog i univerzalni tip i ono realistiki, socioloki reprezentativno (iako pre ovo drugo). Ova 2 tipa se ukrtaju Radi se o kombinovanju fikcije i injenica, proimanju individualnog ivota i socijalne sredine. Kod Balzaka tip i tipino znai uoptavanje. Pitanje o tipu i tipinom moe se dalje raslojavati. Lik tvrdice u ''Evgeniji Grande'' tip u univerzalnom smislu. Ali junaci realistinog romana su jako individualizovani tako da u koncepciji junaka postoje dve nespojive tenje, dve protivrene odrednice. to je vie junak tipian manje je individualizovan, i obratno. Svaki pisac to razliito reava. ''Seljaci'' jedan trgovac je prvo predstavljen u tipinom kljuu. Onda Balzak ''oivljava'' figuru ''knjige mu vodi poten ovek...'' antropoloka dimenzija. Trgovac predstavljen kao reprezentativna pojava, ali mu Balzak da je individualnost.

U ''Izgubljenim iluzijama'' javlja se jedan krug likova koji su atipini, odudaraju od realistinih likova. Povlaena balzakovska lica balzakovo zastupaje vrednosti. Kad njih uvodi u romane, Balzak odustaje od realizma i u pogledu motivacije i u pogledu realistike motivacije. (?) Balzak nema roman sa jednim sredinjim junakom, junaci se javljaju u parovima (po suprotnosti) Postoje 2 perspektive. Balzak porie da pie romane kae da pie drame, hronike, istorije. ''iaGorio'' istinita drama. ''Istina ljudskog srca je univerzalna istina''. ''ia Gorio'' : dvostruka ''drama'' sa istinom prizemne boje i univerzalnom istinom. Izuzetno sloena kompozicija ima 3 narativna sredita : 1.- Een reper mogunosti mladog oveka u Parizu. to je roman koji prikazuje jedan duhovni razvoj (roman obrazovanja - jedna okosnica...) 2.- Votren koji nastoji da zagospodari Eenom. Energetski izvor zapleta 3.- ia Gorio problem za sebe, Balzak ga osvetljava sa vie aspekata, u vie kljueva - raspon od socioloke reprezentativosti do mogunosti da bude preveden u neku viu literarnu kategoriju. Rastinjak ima dvostuku ulogu : 1.- on je posmatara samo iz njegove perspektive se saznaje ta je bilo sa Gorioom. Sveznajui pripoveda poinje roman, ali kasnije - koliko god prikazivao Rastinjaka, toliko ga koristi i kao fokus (akter, uesnik u drami, u kome se ukazuje ljudska priroda). 2.- on je i posmatran i sa simpatijama i sa ironijom. Taj odnos Balzak pokazuje pre svega komentarom. Kad stigne kod vikontese, a ve je prethodno tota saznao i od Vorena i od drugih... vikontesa (lepa i pametna, razoarana u ljubav), istovetno govori o drutvu kao i Votren. Kad Rastinjak razmilja o sugestijama Votrena i vikontese ''seti se nekih zavodljivih ponuda... Rastinjak izabra dva puta...'' tako Balzak izaziva i simpatiju i ironian odnos (kod itaoca) prema Rastinjaku, i onda iznosi autorski komentar : ''Jo je bio pravo dete...'', koji ima ulogu da kontrolie na odnos prema junaku. (reflektor, Balzak je samo uz njega, preko njega uvodi autorski komentar). Sudbina Gorioa je tipina (mogao je nai takav primer u svojoj okolini, ali dao mu je socioloku reprezentativnost) priprosti mlinar koji se obogatio mahinacijama... Balzaku uspeva da ga pretvori u ''hrista oinstva'', a da to ne zvui lano. Vaan klju : u I polovini romana govori o poreklu Goriovog bogatstva ratni profiter (''Izvan svoje struke, kad nije bio u svom mranom duanu, on je bio glup i prost...'' bez duhovnog interesovanja), ali na kraju o njemu patetino govori ''hrist oinstva'' (to govori dvosmisleno - postojanje tragine krivice). Pria o Goriou je data iz Rastinjakove perspektive on je prvo prikazan kao glupak, ali kasnije ima ak i trenutke prosvetljenja vana je ta uzlazna linija. + 1819, opis sredine, pansion Voker esto sve to ima metaforinu ulogu. Rastinjak mladi koji ui naine uspeha u pariskom drutvu. On prvo namerava da uspi na astan nain, ali brzo naputa studije pod uticajem pariskog sveta. Uoava nalije visokog drutva nije samo Votren taj koji sa pesmistine strane gleda pariski ivot, to prvo radi ga deBozean (jo pre Votrena govori Rastinjaku - racionalizacija zloina). Antropoloki pesimizam Balzak ne veruje u opstanak moralnih, ljudskih vrednosti + ne veruje u ouvanje ljudske linosti (izuzev aneoskih likova). Balzakovi junaci nisu kao .Sorel koji na kraju pristaje i na smrt. Een na kraju prihvata Votrenove savete, Evgenija zvecka dukatima. Sve u romanu se moe uzeti kao graa Rastinjakovog uenja. On je plemenit, mudar, ima ivotnu filozofiju, ali on je i uesnik u drami, on deluje, i kadar je da bude sebian i neiskren. On etiki ispravno procenjuje ljude, on ak ali ia Gorioa, ali (videi kakvo je francusko drutvo) uzima od majke i sestre poslednje novce da bi otiao na bal, radi isto to i Gorioove keri (njegova ljudska propast) upravo takav ovek, svestan moralnih vrednosti, postupa tako da ponitava to otkrie vrednosti. To je trenutak u kome poinje Eenov kraj.

ovek je za Balzaka razvojni proces, menja se tako da Rastinjak iz ''ia Gorioa'' moe biti neko sasvim drugi u nekom kasnijem romanu. U ''Sjaju i bedi kurtizana'', Votren potpuno gospodari njim, ini od njega ta hoe - u Eenu se gasi svest o vrednostima, on postaje ljudska nitarija. Balzakov svet nisu samo realistike figure, ve i 2 vrste figura koje potiu iz romantizma (mada su ubedljivije figure ia Gorioa, itd). U Votrenu se ogleda ono to je osnova celog Balzakovog napora da se iz romantizma, ne odbacujui ga, stvori realistiki prosede. Votren kralj podzemlja, filozof zla, romantiarski demon atributi koji se vezuju za satanu : ri, hramlje ''u drutvo se moe ui ili kao ule ili kao kuga''; Votren se usredsredi na neko bie, npr. Rastinjaka, i postie da ga ovaj oboava to je demonska snaga (isto kao kod Hofmana u ''avoljim eliksirima'') (Poklen uvek nova imena u romanima za isti lik). Balzak je realista i njegov problem je kako da saobrazi crte demonske romantiarske figure realistikom prosedeu mora uvesti motivaciju koja nije romantiarska : Votren je homoseksualac tako je ova figura demonskih svojstava sputena u svet realistikog romana (prizemljuje je), tako da to moe primiti realistika optika. Balzak tei potpunosti, da sve bude prisutno u njegovom romanu : naspram demonskih likova, nalaze se aneoske prirode Danijel dAtrez, aneoska figura koja nije kao Votrenova sputena do realistike motivacije. Ali sve njegove figure su pre svega potresane snanim strastima. Obina vratarka koja ne ispoljava nikakve osobine, u trenutku kada se javi mogunost da doe do bogatstva, smilja stravine stvari da to ostvari to je izraz te strane strastvenosti njegovih likova (- u romanu ''Roak Pons''). Ispod svega toga Balzak hoe da stvori iluziju spoznavanja zakonitosti u ljudskom drutvu. Balzakovi romani tee utisku nedovrenosti kraj ''ia Gorioa'' moe biti poetak novog romana. To je uslovilo pojavu nekih tematskih proirenja tumaenju sveta nema kraja, treba se stalno uputati u nova tumaenja. Mnogobrojni efekti Balzakovog tematskog narastanja 200 figura koje se ponavljaju kod Balzaka; Rastinjak nije samo figura, on je ''dak tema''. Takoe, u svakom Balzakovom romanu pojavljuje se neki broj likova koji se ne pojavljuju u drugim romanima. Ga Voker se ne javlja nigde vie, ali ona je svojom nezavrenou (to se tie prolosti i buduosti) ipak zavren lik. Rastinjak se pojavljuje u ''arginskoj koi'', ali sredinji deo njegove prie je u ''ia Goriou''. Grofica de Resto je u ''ia Goriou'' imala epizodnu ulogu, a u ''Tvrdici'' je kljuan... Balzak stvara novi oblik romana, i profilie itaoca koji e moi da ita njegov roman skree panju itaocu ta ima da ita. On ''konstruie'' svog itaoca i kroz autorski komentar (koji nema samo interpretatorsku ulogu). I Stendal i Balzak ukljuuju u roman lice koje nije ni Balzak ni Stendal. Komentar se mora uzimati kao piev potez kojim on konstruie i roman i itaoca. Ne treba uzimati kao ''da je Balzak to mislio''. Re je o sekundarnoj narativnoj komponeneti dela. Uloga autorskog glasa koji se odmah oglaava : Balzak brzo prelazi na raspravu koja ima metafikcijski karakter objanjava prirodu fikcije koja e se pred nama odigrati. Istina se odreuje i kao lokalna (- ''lokalna boja'' se pojavljuje u okviru romantiarske poetike, ali to realisti preuzimaju kao dokaz arolikosti sveta), i kao univerzalna. To je glavno obeleje Balzakove realistike istinitosti. Ali pitanje autorskog komentara se ovim ne iscrpljuje. Roman ''Seljaci'' je neuporedivo vie ispunjen lokalnom bojom, i ima vie metafikcijskih komentara (''nema izmiljenih rei'', ali ima autorskog komentara). Komentar kod Balzaka kao da vrhuni naraciju. Balzak kao da smilja naraciju da bi u jednom trenutku dao komentar. Ritam romana je takav komentar, naracija, opis pansiona, radnja, da bi se dolo do kratkih komentara, i na kraju masivan komentar. Autorski komentar je to samo pod navodnicima taj autor u romanu nije Balzak, ve neki fiktivan pisac to je komponenta u prosedeu. Bahtin ukazuje na razliku primarnog autora (koji pie delo, a ''nema pravo glasa'') i autorski lik koji je stvoren, kao i junaci, ali je stvoren kao neko ko stvara. - Danijel dArtez (javlja se esto kao komentator) najblii Balzaku, na Balzakov nain vidi ivot.

1819. poinje da se bavi knjievnou, pie tragediju u stihu ''Kromvel''. 1822. pustolovni romani pod pseudonimima (pr. Oras de Sent-Oben) kasnije ih se odrekao. 1826. kupuje tampariju, 1827. kupuje slovolivnicu; 1828. bankrot. 1829 ''Poslednji uan ili Bretanja 1800'' konani naslov ''uani''. 1830 ''Prizori iz privatnog ivota'' (2 toma); dodaje imenu plemiko ''de''. 1831. ''arginska koa'', vie filozofskih pria. 1832. ''Luj Lamber'' ... ; prvo pismo poljske plemkinje Eveline Hanske. 1835. ''ia Gorio''... 1837. ''Izgubljene iluzije'' (1.deo)... 1839. ''Votren'' - pozorini komad, zabranjen sledee godine; ''Muzej starina'' ... predsednik Drutva knjievnika, povlai kandidaturu za Francusku akademiju u korist V.Igoa. 1840. uvena studija o Stendalovom ''Pkm''. 1843. sva tri dela ''Izgubljenih iluzija''. 1846. ''Roaka Beta''. 1847. poslednji deo ''Sjaj i beda kurtizana''... 1850. posmrtni govor V.Igoa : ''Jedan od prvih meu najveima, jedan od najviih meu najboljima''. 1855. nedovreni roman ''Seljaci''. ++ - Predgovor baza za razjanjenje realizma. Istorija naravi obuhvata istoriju ljudskog srca. Naslov ukupnog dela je prosto analogija Danteovoj ''Boanstvenoj komediji'' ne nudi dublje znaenje. - sama koncepcija ''Ljudske komedije'' jedna globalna vizija (Dante, studije naravi...). - kombinovanje funkcije i injenica, proimanje individualnog ivota i socijalne sredine sve je to nova norma posmatranja oveka. - javlja se uverenje da ''samo ona dela koja se oslanjaju na injenice... uivaju poast dugotrajnosti''. - 1833.g. pismo ''Studije naravi...''. Jedan broj njegovih romana luta iz studija u studije, iz slike u sliku (''ia Gorio'' najpre svrstava u pariske slike ivota...) - ''Ljudska komedija'' sadri 37 romana (dela), napisanih za 20 godina. - pravo, teorijsko pitanje o realizmu pojavljuje se 50-ih g.; kad ni Stendal ni Balzak nisu ivi. Flober u svojim romanima nastupa i sa stanovita modernog romana. - francuski realizam : korak u stranu, teorijska interpretacija od strane savremenika, ili skoro savremenika. I.Ten pozitivizam - Sent Bev biografizam. - Ipolit Ten ''Ogled o Balzaku'' : poinje tako to pie o Balzakovom ivotu; na kraju daje politike stavove Balzaka; u dva odeljka bavi se Balzakovim licima; daje metodoloke sugestije kako se moe protumaiti ovo ogromno delo... - Bodler nagovestio mogunost kritikog, pesnike kritike Balzaka. Njegov tekst i nije posveen Balzaku, ve T.Gotjeu. - tipsko kod Balzaka : tipino nije proseno, nikakva generika slika, mehanino sastavljanje slinih primera. Uiniti vidljivim, upeatljivim ono to se u stvarnosti tek naznauje. Jedan izuzetak, sagledan do kraja, esto sadri otre crte karakteristine za tip, inae razbacane u stvarnosti. - malo opisa prirode, puno opisa sredine (drutvene - kue, odela, imovinskog stanja, gradskog miljea, pansiona) to nije dekor, to je organski deo linosti. - Balzakovim licima gospodari jedna strast : ljubav Gorioa, tvrdiluk Grandea, naivno istraivanje Baltazara Klasa (?), seksualni nagon barona Iloa koja gui i ubija. Epopeja pobedonosne strasti. Strasti dovedene do paroksizma. - deo romantiarske groznice : sklonost ka tajanstvenom, zamrenim situacijama, melodramskim neverovatnostima uticaj gotskog romana.

Radivoje Konstantinovi ''Realizam i fantastika u arginskoj koi'' : 1831. - ''arginska koa'' do 1845. objavljen 8 puta (kada ga je Balzak uvrstio u 14.tom ''Ljudske komedije'') Balzak svaki put vri ispravke. Karakter dvostrukosti : sa jedne strane fantastina filozofska pria, a sa druge analiza drutvenih odnosa i tipino balzakovski realistiki postupak. Jedinstvo radnje i snana unutarnja tenzija. Rafael de Valanten izvanredno snana parabola o ljudskoj sudbini. arginska koa postaje vanredno sugestivan Balzakov simbol. Poreklo prie nije utvreno, ali se po svojoj univerzalnosti dovodi u vezu sa dva antika mita, ije elemente sadri : materijalizacija ovekovog ivota iz mita o Parkama, i slobodan izbor iz mita o Ahilu. Zavisnost veliine talismana od ovekovog htenja : ne hteti, ne eleti, znai i ne iveti; a eleti, doivljavati, znai sagorevati, hitati sopstvenom kraju. Rafaelov izbor je egzistencijalno ljudsko kolebanje izmeu dva kajanja, a Balzakova pria je zapravo istorija apsurda ljudskog ivljenja. U mitu o arginskoj koi mogu se sagledati i neka druga znaenja : filozofski problem odnosa izmeu principa ekspanzije i principa konzervacije, izmeu zbivanja i trajanja, u krajnjoj liniji izmeu energije i materije. Antikvar na poetku se ini neunitiv, gotovo vanvremenski, jer je on linost izvan ivota i izvan zbivanja. Onog asa kad se ukljui u ivotnu vrevu za njega poinje neumitno pribliavanje smrti. Kurtizana Eufrazija njeno prisustvo objanjava tu promenu. Njeno ivotno pravilo je da je bolje umreti od zadovoljstva nego od bolesti. Suprotno Eufraziji, koja se troi u uivanju, i Polini, koja tedro prua ljubav Fedora nita ne daje. Balzakove simpatije su oigledno na strani troilaca energije. Rafael kao i Luj Lamber je ''prikaza od ogledala'', linost u koju je Balzak uneo mnogo svojih crta. ''arginska koa'' je i vrlo aktuelan drutveni roman u njemu su opisani dogaaji iz julske revolucije, i data je iva slika drutvenih previranja posle ''3 slavna dana''. Na trenutke roman podsea na reportau o ivotu vladajue klase. Balzak nije jednostavno prenosio linosti i situacije iz ivota u svoje romane, ve je elemente stvarnosti spajao, saimao i menjao da bi dobio u gustini zbivanja i izrazitosti svojih likova. ''arginska koa'', i pored svih odlika realistikog drutvenog romana, je pre svega filozofska i fantastina pria. Na tome sam Balzak insistira u svojoj prepisci. Tome ide u prilog i oinjenica daje broj linosti relativno mali, dok je radnja vie linearna, nerazuena, tipina za priu a ne roman. Fantastika u ovom romanu se prilino razlikuje od fantastike drugih francuskih pripovedaa iz doba romantizma blia je E.A.Pou tj, tzv. lana, ili prividna fantastika, jer na kraju italac dobija racionalno objanjenje udnih dogaaja. Ipak, kao i kod itanja Poa, itaocu ostaje muno oseanje zbog neverovatnosti koincidencija, jer za neke stvari pravog objanjenja nema. Ostaje samo fantastino ''tumaenje'' koje bi moglo da padne na pamet samo ljudima s kraja 20.v. : da je arginska koa predmet iz nekog paralelnog sveta. Na izvestan nain to i jeste materijalizacija ''etvrte dimenzije'' vremena. Taj udni talisman, otporan na sve uticaje, spreava da okvirna pria izgleda naivno, jer se u njemu prepoznaje ogranienost ljudskog trajanja, konanost ljudske sudbine. ++ Duan Milai predgovor ''.G'' : Balzak je nedostian u stvaranju optih ljudskih tipova. Zato su nosioci svih vanijih uloga ''Ljudske komedije'' tipovi ili simboli ljudskih vrsta. Balzak je prevashodno slikar snanih volja, silnih energija, neobuzdanih strasti. Svejedno da li su te volje, energije i strasti dobre ili loe, vrline ili poroci; vano je da su silne i snane, da je celo bie na njih usredsreeno, sve ivotne snage u njima sabrane i da one njima neprikosnoveno vladaju. Stendal u pismu Balzaku (1840.) : ''Isti duh traje samo 200 godina; Volter e 1978. biti Voatir (- fr.pisac 17.v., u svoje vreme vrlo poznat, kasnije zaboravljen); ali ia Gorio e uvek biti ia Gorio.''

''Devetorica iz ulice etiri Vetra'' Metafora kornjae marljivost, strpljivost umetnika. Taj roman je u poloaju sredinjeg dela u ''Ljudskoj komediji''. Balzak majstor u prikazivanju neuspeha, pseudostvaralatva. Opis Lisjena nakon uspeha smalaksao je... pre svog egzistencijalnog pada.