Pjer Kornej Sid

Predistorija dela, u teorijskom i intelektualnom smislu: 1. srednjovekovna Pesma o Sidu (Ova pesma nema mnogo veze sa Kornejevim Sidom centralni sukob u spevu je izmeu Sida i njegovih vitezova.) 2. srednjovekovne romanse koje govore o Sidovoj mladosti (Ono to je u njima vie lii na roman.) 3. u predgovoru Sidu Kornej kae da je sadraj drame preuzet iz Marianine Istorije panije tu je opisano kako je don Rodrige u dvoboju ubio don Gomeza, a njegova erka sama traila od kralja da ili ona postane ena don Rodrigea (poneta njegovom vrlinom) ili da ga kralj kazni zbog ubistva. 4. takoe u predgovoru Kornej kae da je ovaj dogaaj stavio na pozornicu Giljem de Kastro Mladost Sida pria o junaku iz 11. veka koji uzima za enu erku plemia koga je ubio. Ovde se obrauje Rekonkvista (pan ponovno osvajanje) osvajanje panije od Mavara tj. razdoblje u istoriji Pirinejskog poluostrva od 8. do 15. veka, kada su panci i Portugalci osvajali sopstvenu zemlju od Arapa koji su tamo vladali. * Blisko je temi Pesme o Rolandu. Na francuskoj sceni se gotovo u isto vreme pojavljuju tri drame koje se bave likom Sida. Tema Sida je uzeta iz upravo prevedene drame panskog pisca Giljema de Kastra Mladost Sida, pa se Kornej morao pravdati pred svojim zavidnim protivnicima1 zbog plagijata. Zamerka za plagijat: drastino pojednostavljenje, redukcija komada Giljema de Kastra. Kornejeve inovacije: 1. pojednostavio i zgusnuo radnju koja je kod Kastra puna digresija i epizodnih uloga (tako je postigao jedinstvo radnje i vremena. & Vitanovi: Kornej je postigao napregnutost radnje, to je mnogo vanije od pravila.) 2. unutranje vreme radnje je kod Kastra obuhvatalo 18 meseci, a kod Korneja do 30 sati.2 3. redukcija mesta radnje: Kod Kastra junaci putuju celom panijom, a kod Korneja radnja se deava u Sevilji 4. izostavio je sva nevana lica; isekao ih je i tako oistio dramu 5. drama se deli na dane a ne na inove kao kod Kastra (??) 6. zakoni volje i uma, koje oliava cogito smenili su duh misticizma prisutan u Kastrovom delu kod njega se u jednoj sceni, na primer, pojavljuje Rodrigu sveti Lazar u vidu leproznog bolesnika. (Danilo Ki) 7. herojski aleksandrinac dvanaesterac, uvek rimovan (to je stih klasine drame koriste ga i Rasin i Molijer) gde se najee, kao lajtmotiv, rimuju ast i strast. * Postoje i Rodrigove stance strofe od 8
Tek osnovana Akademija, u liku kritiara aplena, prvi i poslednji put istupa kao zvanian arbitar. Ova polemika sledi nakon uspeha kod publike koji je Sid stekao izvoenjem na sceni, potom tampanja i na kraju Skuderijevog napada: Primedbe na Sida. 2 Cilj klasicistike drame je da gledaoci zaborave na razliku izmeu njihovog sveta i onog sa scene radnja zato vremenski mora da tee potpuno jednako sa realnim vremenom. (Imanentno vreme = realno vreme.)
1

jampskih 11teraca sa drugaijim rimovanjem na kraju I ina, a stancu Kornej koristi i kod Infantkinje na poetku petog ina. Stvaralaki postupak koji je odveo do ... Sida karakteristian je za klasicizam uopte: - strah od redundance - semantiki sline, svodive na jednu sr, epizode valja izbaciti - zapleti takoe moraju biti jednostavni. To je dramaturki princip uopte izvui osnovno znaenjsko jezgro.

Tragikomedija
Odlike: - meani, hibridni anr (nasuprot strogosti u odreivanju anrova u klasicizmu3) - popularna u doba pisanja Sida, pre potpune dominacije aristotelizma, pre tiranije istih anrova.4 - ima interesantno teorijsko obrazloenje. Prvi put se javlja u predgovoru Plautovog Amfitriona. Za njega tragikomedija znai da u komediji deluju likovi koji po kriterijumu dekoruma odgovaraju tragediji. Dakle, rui se pravilo decoruma. Nastanak: - U Italiji u 16. veku, ona predstavlja ... neautentian dramski oblik. - U Francuskoj, prva poznata tragikomedija je Bradamante (lik iz Besnog Orlanda). Definisanje: 1. tragedija u kojoj postoje elementi komike (zabuna) tj. drama u kojoj je spojeno tragino i komino. 2. tragedija koja ima srean kraj (ovo je bilo prihvaeno znaenje u Italiji u 16. v vie nije bitno jer se javlja niz pastoralnih drama) Vrednovanje: U 17. veku tragikomedija postaje popularna i to joj daje teorijsko opravdanje: 1. Anre Marial kae da je ona vrhunac celog dramskog stvaralatva ona je najbolje to je dala antika komedija i antika tragedija. Spaja najbolje od oba i time ih ponitava. Prirodni zavretak evolucije oba anra. * Mnogo vie odgovara onome to trai istananost modernih duhova nita neprijatno ne sme da se deava u knjievnosti tenja za ublaavanjem, pristojnou, nevreanjem, sofrosine. 2. Fransoa Oije smatra da je od svih anrova tragikomedija najprimernija savremenom oveku jer je u najveoj meri u skladu sa ivotom. U ovekovom ivotu ne postoji ni jedan as u kome se suze ne smenjuju sa
Specijalistiko shvatanje rodova i vrsta je ono koje smatra da je delo sutinski odreeno time to pripada nekom anru, a anrovi su organizovani entiteti. 4 Grka drama je deo rituala i zato ima zakone koji su nepromenljivi. Zato u njoj postoje stalne zakonitosti koje nisu prirodne u poeziji, ve odlikuju religiozni in. U 16. veku, drama vetaki kalemi u sebe zakonitosti antike koja je supstancijalno drugaija i potie iz drugaijeg konteksta.
3

smehom. *Apsolutna svrha tragikomedije zadovoljstvo, uivanje suprotno katarzi (duboko nerazumevanje ideje katarze).

SID
Sid je jedna od prvih drama koja se trudi da potuje tri jedinstva. To je Kornejev danak nastupajuem pravilu koje je prvi put formulisano u Francuskoj 1631. godine. (Sevilja se ne nalazi na moru). Sam Kornej u uvodu Sidu navodi da je ispunio dva Aristotelova uslova: 1. likovi su mu slini nama i padaju u nevolju koju nisu zasluili 2. proganjanje junaka ne potie od neprijatelja ve od neke linosti koja treba da voli onog koji pati (iv: situacija pathosa) SADRAJ drame (Vitanovi): Srea i ljubavna nadanja dvoje mladih: Rodriga i Himene, iznenadno se prekidaju sporom oko prestia izmeu njihovih oeva: Rodrigovog ostarelog Don Dijega i Himeninog neto mlaeg Don Gomeza. Sukob se tako prenosi na plan vremena: u ime prolih zasluga kralj je Don Dijega izabrao za vaspitaa svoga sina i time ga priznao za gospodara, najvieg posle sebe. Don Gomez osporava prolost i u ime sadanjosti, opalivi don Dijegu amar, uniava ga kao roba. Samo dvobojem se mogla sprati sramota i uspostaviti ravnotea, zato Don Dijego poziva sina da ga zameni. ... Na kraju je Rodrigo spasilac Kastilje (proterao je Mavre sa Pirinejskog poluostrva) i kralj mu duguje presto(?). OBLIK DRAME vs. SADRINA - Spoljanji oblik drame histerino savren i celovit. Scene, rima, smena likova sve je bez greke. - Veliki jaz izmeu manifestnog i unutranje sadrine: Unutra sve kljua. Sve je dvoslojno. 3

STRUKTURALNI ELEMENTI / TOKOVI: Strukturalno Sid ima tri elementa: 1. drama (dramski sukob) 2. ep herojska pria (epski pogled na svet) * Kornejevski junak5 sanja o tome da bude izuzetan esencija aristokratskog se jedino kroz herojsku egzistenciju pretvara u stvarnost. 3. bajka. ta ova drama ima od bajke? Ima ono to je funkcija u bajci: likovi nisu individualizovani lik=funkcija. Otac funkcija vladara i glave. Sin funkcija podanika, instrumenta, odnosno ruke. Najvanija je funkcija oca, a potom i sina kao instrumenta. (Grof i Don Dijego su isti to sam je nekad bio, ti si sada ovaj se stih ponavlja.)6 Drama deluje kao amalgam dramske agnostike7 / agonstike (?)8, epskog pogleda na svet i utiska bajke. Herojski predloak iz koga je Sid potekao: Kornejevski ,,svet asti osobine kornejevskog junaka: - zasluge ovek koji ima zasluge ima neto to se zove vrednost. Ona je pokazivanje telesne i voljne superiornosti. (Zasluga se razlikuje po polu: za ene sutinski ne postoji za njih ne postoji na aktivan nain; enska zasluga je pasivna njena je zasluga lepota i ne-delanje preputanje svega, u potpunosti, mukarcima.) - dunost zasluga je vezana za pojam dunosti. Dunost je usaena u pojedince kao mera ili nain ponaanja... Unutranja mera nije autonomna etika ve invertovana socijalna etika. U socijalnoj etici dunost je initi ono to je dobro za drutvo, ono to drutvo nalae. Ono to e pojedincu omoguiti ovaj poduhvat (ovladavanje dunou) je virtu mogunost subjekta da gospodari sobom.9 & Ne treba strastima dati da ovladaju razumom, potrebna je kontrola svesti biti samosvestan etika ne-elje ovo je osnovna Dekartova ideja koju Kornej preuzima.10 - slava cilj nije hrianska poniznost, nego slava kao najvii ideal. - ugled/potovanje ovek ivi zbog drutva. On mora da dobije poeljan odgovor od drutva, a to je potovanje. - ast najvaniji je kodeks asti, a ast je ponaanje u skladu sa drutvenim kanonom, sa onim to se pokazalo kao socijalno najprikladnije, najpoeljnije. Sve su ovo socijalne kategorije koje svedoe o sociocentrinosti sveta ove drame. ovek u Kornejevom svetu je sutinski odreen drutvom, i sve to ini, ini zbog drutva. Sociocentrini ideal je sada postao unutranji moral
Vitanovi: Kornejevski junak predstavlja uglavnom zbir karakternih crta glavnih likova njegova etiri remek-dela: Sida, Horacija, Sina i Polijekta. Za njih se vezuje visoko poimanje dunosti, pitanje asti i slave. Iz njih su uklonjeni slabosti i poroci. Svojom nadmonou, Kornejevski junak izaziva divljenje (a ne saaljenje i strah). * Ova herojska koncepcija podrazumeva aristokratski moral 17. veka: likovi brane svoju ast u skladu sa aristokratskim moralom feudalnog drutva. 6 enski likovi nisu svedeni na funkcije. Funkcija ene nije jasna ili, u krajnjem sluaju, moe biti promenjena... 7 Agnostika poricanje mogunosti spoznaje objektivnog sveta. 8 Agon 1.sportsko takmienje u staroj Grkoj; 2.u pozorinom ivotu stare Grke takmienje autora, horega i glumaca 3.deo starogrke drame, a posebno staroatike komedije, posveen bici reima izmeu zastupnika dvaju oprenih miljenja. 9 Neostoicizam je pre svega u vladanju sobom... 10 Ki: Red, loginost i vladanje strastima, ljudskom snagom i ljudskim umom to su kljuevi za poetski svet Sida.
5

koji pripada drutvu (individua je u potpunosti sapeta moralnim kodeksom koji je u potpunosti koristan za drutvo). Re je o heteronomiji11 ije je poreklo u drutvu a ne u transcendenciji.12 (Svaki lik deluje u skladu sa unutranjim moralom koji nije individualan, ve pripada drutvu; do sukoba individue i drutva i ne dolazi; Rodrigo nema dilemu svi likovi znaju ta moraju da urade.)

Problem propadljivosti tela

Za ove osnovne (socijalne) kategorije je vano imati telo, volju, razum. To znai da je ovek krajnje propadljiv u vremenu jer ne postoji u tome nita to bi bilo vanvremeno (to bi iskakalo, to bi bilo posebno) jer sve to se postigne je u stvari dunost. Telo je osueno na vreme i tome gotovo da nema leka. Ta propadljivost se moe prevazii na dva naina: 1. perpetuacija13 u krvi rod, porodica efektivno je ponavljanje u telu, ponavljanje u krvi to znai da se ima sin. ena nije sudeonik u krvi (zato Himena na sutinski nain ne moe da uestvuje). Krv je kvintesencija mukog. Ljudi su vezani istom krvlju. Ono to jedan od njih uini vezano je za sve u tom telu. (Svi su oni organski povezani telo koje obuhvata one koji su lanovi roda zakon tela.) Krv nije, meutim, dovoljna, ve je potreban odnos imitacije krv mora da se (oponaanjem) potvrdi u ovom odnosu imitiranjem prethodnog nosioca. Onaj ko je imitiran mora biti pogodan za imitiranje. Grof to nije (zato on nema sina), don Dijego jeste. *Perpetuacija u krvi je jedan od tokova, predmeta ove drame. Perpetuacija u duhu je trajna, ali toga ovde nema. 2. knjievnost koja se ovde odjednom uplie, koja se uplie u ceo svet kome sutinski ne pripada to je umetniko-epski tok slava junaka Don Dijego: On moe o svemu tome da proita u prii, istoriji mog ivota literarna transpozicija svega toga. Ovo je poetiko reenje beleenje reima. Sid i postoji zato to je neko Don Dijegove poduhvate zabeleio...) Telo je ugroeno svakim mlaim telom... Pre smrti ono se degenerie i ugroava linost... Krv (kao genetski kod) odreuje oveka kao telesno bie. Otud problematika produenja u vremenu. Dijego je ispunio sve imperative, ali ga to ne moe spasti od degradacije koju vreme donosi poinje slabljenje snage. Smena generacija.
Kroz lik don Dijega vidimo dve mogunosti razreenja: 1. stvaranje niza tela; naslee novo telo proisteklo iz njegovog , telo koje preuzima njegovu funkciju; 2. poetiko reenje beleenje reima. & Govor o slavnim delima povest o njima je jedan pokuaj izleenja vremenitosti tela (stalan intertekstualni odnos sa epovima).

Osnovni odnosi na koje valja obratiti panju u drami:

1. KOLEKTIVNO (OPTE) INDIVIDUALNO (POJEDINANO) Kornejevski junak se u procesu individualizacije nalazi na onom stepenu razvoja na kome se individualno ja ne potvruje kroz isticanje svoga
Heteronomija zavisnost od tuih zakona, upravljanje po tuim pravilima. Molijer e se razraunati sa problemom heteronomije, problemom kolektiviteta u najirem smislu, sa sociocentrinou (individua podreena drutvenoj strukturi). 13 Perpetuacija ovekoveenje, spas od zaborava, neprekidno odravanje, nastavljanje, postizanje besmrtnosti.
11 12

prava na punu autonomiju, na vlastitu slobodu, posebnost, ve kroz identifikaciju sa plemenskim ja. Lino ja postoji u funkciji kolektivnog ja rase i klase kojoj jedinka pripada. Rodrigov pristanak da umesto oca spere sramotu teorijski je bio reen jo pre samog dogaaja, on je zapisan u celokupnom njegovom vaspitanju, u sri njegovog plemikog bia.14 2. SOCIJALNO TELESNO Organicistiko shvatanje samog drutva: struktura tako vrsta da dobijamo sliku ivog organizma. Poredak tela: mladi stariji; mukarac ena (mladi i mukarac su moniji). Svi su u porodici organski povezani to je telo koje obuhvata one koju su krvno povezani. Zakon tela podrazumeva krv koja je zajednika mukarcima. Himena na sutinski nain ne moe da uestvuje. (Likovi se grupiu po socijalnoj hijerarhiji i po krvnoj vezi. To je organicistika ideja patrijarhalnog drutva.)

Problem statinosti i nepromenjivosti

VELIKI OTAC & NEPROMENJIVOST - uloga oca je izuzetno vana u herojsko-aristokratskom svetu Kornejevog pozorita. Otac otelovljuje itav sistem vrednosti i ideala kome se i naslednici pokoravaju. Taj sistem vrednosti niko ne eli da dovede u pitanje. * Ovakvo drutvo se pokazuje kao sutinski patrijarhalno otac je stoerna figura. - Klasicizam kao celina pati od Edipovog kompleksa, inhibiran je. Uvek postoji neki veliki otac: u antici (je takva figura oca?), pa onda hrianski bog otac. Klasicizam je potomak, neko ko treba da raisti sa prethodnikom. - Unutar drame, to je latentna simbolika. Snana organicistika simbolika patrijarhata (simbol krvi, delova tela glava i ruka...)15. Iza toga je apsolutna nesloboda ruka ne moe ak ni da razmilja da li e da poslua glavu. Emancipacija je ne nemogua, nego nezamisliva. Inicijacija (kao prelazak iz detinjstva u zrelo doba??) je samo mitska, bez dananje simbolike. Ovde to postoji iskljuivo telesno, kao snaga da se obavlja funkcija. Dete nikada ne postaje ovek sutinski. SLOBODA ili status linosti u herojskom svetu ovde postoji zamagljenost optim bajkovitim tonom, uukanost. Ispod te uukanosti postoji druga, kompleksna problematika. Rodrigov pristanak da umesto oca spere sramotu reen pre samog dogaaja u sri je njegovog plemikog bia. Kornejev svet je strog, zatvoren i savren sistem vrednosti u kome nema kolebanja u prosuivanju ljudskih postupaka. Ovaj svet je strogo kodiran problem je u tome je li taj svet doveden u pitanje. UTISAK DINAMIKE proistie iz antinominosti svaki od likova se pokazuje na dva pola svoje strasti stalno se premilja. Ovo je lana dinaminost koja samo zamenjuje stranu statinost likova sve je predestinirano. (Lana dinaminost ovde: statinost likova u sutini ako se svi ne ponaaju kako je predvieno rui se poredak.)16
Ki: U Sidu dramski sukob je sukob optih interesa i interesa pojedinca. (?) Simbolika iz Eneide Eneja na leima nosi oca i za ruku dri sina. 16 Suprotni stavovi: Vitanovi: Linost Kornejevih junaka je u isti mah i determinisana, sputana i slobodna. & Povjest: Fatalnost antike grke tragedije potpuno je iskljuena iz Kornejove tragedije. Njegovi junaci su slobodne linosti, gospodari svoje sudbine. Velianjem
14 15

Osnovna situacija: inicijacija

Onaj ko se inicira je Rodrigo. Rodrigova inicijacija je jedan od tokova ove drame. Rodrigo time simboliki ulazi u taj krug mukaraca koji vidljivo postoji na kraju drame. (Kornej opisuje svog junaka u asu inicijacije kada postaje ovek.) U vezi sa ovim stoji SMENA GENERACIJA: Starost jako vaan kriterijum drame. Da li je neko mlad ili star odluno ga odreuje i moda na jedini nain. + Sukob izmeu grofa i Dijega ima vrednost smene generacija... Koraci u inicijaciji: 1. prvi korak inicijacije je Rodrigova odluka monolog na kraju I ina lano dvoumljenje. 2. drugi korak je ubistvo 3. trei korak je Rodrigovo pretvaranje u ono to bismo zvali univerzalni zatitnik (ruka) sukob sa Mavarima da bi se opravdao kod kralja i da bi mu pokazao da mu je potreban. Time zamenjuje grofa vri njegovu funkciju. & Model mladia koji treba da postane vitez: - dvoboj - sukob sa Mavrima (najezda Mavara prilika za Rodriga da se potvrdi kao heroj, poto je u dvoboju ve to pokazao, da se od linog uzdigne na porodini plan, a sada na nacionalni plan). Uznesenje jedinke do istorijske linosti apoteoza (proglaavanje) heroja simbolino je iskazana promenom imena u Sid nacionalni junak!!! Sukob sa Mavarima ovo je potrebno ne samo zbog kraljevog opravdanja ve i da Rodrigo potvrdi preuzimanje muke funkcije. Izvetaj daje sam Rodrigo, protagonist. Kroz suprotstavljanje Mavarima se vidi njegova funkcija onaj ko titi pred prirodnom stihijom. Na kraju drame pojavljuje se kao apsolutno muko, a ceo grad se ponaa kao ensko cela zajednica dobija enske atribute svi plau, bee, nazivaju ga Gospodarem (mora?)17. Tek tada dobija Himenu. Mukarac kao zatitnik, branitelj utoliko moe da joj zameni oca. Inicijacija don Sana se odvija kroz dvoboj sa Rodrigom zato to ima snage da prizna da je neko jai od njega, ali istovremeno zbog hrabrosti koju pokazuje izlazi na dvoboj sa njim! Himenin in inicijacije ona uzima muku masku, prelazi granice enskog. in inicijacije osveta, ubistvo ona ne moe da ostvari sama, potreban joj je posrednik. Himenina inicijacija ne uspeva iz dva razloga: 1. inicijacija se ne odvija preko posrednika
herojskog Kornej ne eli da izazove strah i potovanje nego divljenje. & Pule: Poto ga je pisac liio bilo kakve individualnosti, pa ak i bilo kakvog postojanja u trenutku, Kornejev junak naposletku postaje simbol slobodne volje: postaje bie koje je izvan vremena i koje postoji samo u virtuelnosti svoje volje i u mogunosti da je ispolji. 17 G. A: Rodriga su zarobljeni Mavri prozvali Sidom gospodarom.

2. Himenina inicijacija bi bila protivprirodna ((zato to je ona ensko)). Zbog toga ona u nekim scenama biva brutalno ismevana. Drama inicijacije Rodrigo se inicirao u mukarca, ali ne i u oveka. Ovi likovi ostaju na stadijumu lutke. Nema anticipacije, ne dostiu sebe, ne dovode u pitanje gospodarenje sobom. ive u svetu blaenog neznanja. Slika u Sidu je lano optimistina...

((Odnosi unutar tela))

Don Dijego i Rodrigo su odreeni kroz: funkcije otac i sin starosno doba starost i mladost vremenski / temporalno (?) kategorija vremena se oliava kroz tri lika: Don Dijego, grof i Sid. Kljuan je prelaz izmeu sadanjosti i budunosti: Dijego (prolost) Grof (sadanjost) Rodrigo (budunost) Njih trojica se razlikuju samo po te tri vremenske instance, po vremenu u kome se nalaze, temporalno, inae su identini. Kad Rodrigo proe kroz inicijaciju on e u potpunosti zameniti grofa.* Sukob grofa i don Dijega oni vre identinu funkciju (funkcije: otac, glava, vojskovoa). (Hijerarhijska) razlika je u vremenu: grof je u naponu snage, mladosti, sada je moan. * Ruilaka funkcija vremena je bitna, ovek je nebitan po individualnim odlikama. Kao to ste vi nekada bili, ja sam sad. * Da bi taj ceo poredak nastavio da ivi neophodno je neprekidno (perpetuiranje?) u vremenu: grofa ubija budunost to da mu neko mora biti nadreen.(?) Odnos Don Dijega i Rodriga: Zamena Rodrigo zamenjuje oca. Rodrigova krv je u zenitu. ast je zajednika. Rodrigo ukoliko bi nadiveo ast oca bio bi neprihvatljiv za sve, pa i za samu Himenu. Nema izbora, mora da potuje dati socijalni imperativ.

Tematski (semantiki) se moe rei da drama ima tri osnovna smisaona toka:
1. drama o utvrivanju (opozivu /potvrenju) arhetipa oca smena generacija (?). Sukob grofa i don Dijega je u tome ko e biti vaspita princu, borba za to ko e biti priznat za oinski arhetip, za autentino ovaploenje arhetipa. U tom sukobu imamo dva nosioca iste funkcije koji se razlikuju po svojoj samosvesti (oseanju dunosti?). 2. drama o utvrenju (potvrenju) poretka apsolutne monarhije eksplicitna je poruka da su svi podanici podreeni kralju (prva dva toka su povezana) ideoloka poruka: Kralj je autoritet iznad svih.18 * Ideoloki prtljag neograniena volja kralja, uspostavljanje apsolutistike monarhije. (Kralj je protiv dvoboja dvoboj znai uzimanje oruja u ruke kad se kome prohte, mimo kraljeve volje.)19 3. drama inicijacije vezano za bajku: inicijacija Rodriga, don Sana i pokuaj inicijacije Himene ali ena ne moe biti inicirana 4. drama polova sukob Rodriga i Himene. Ovde se vidi ta heteronomnost: heteronomnost koja odluno odreuje sve. (Potpuna
Sid je pisan u vreme graenja apsolutne monarhije... Povjest: Paradoksalna je injenica da Kornej, dramatiar graanskog porekla, postaje pesnik veliine i slave aristokratsko-feudalnog ideala.
18 19

heteronomnost likova.) 20 *Ovde postoji tragedija u zametku a to je odnos Himene i Rodriga njihov odnos koji je naruen ubistvom njenog oca, ali tragedija ostaje nerazvijena jer ne postoji autentina oseajnost. (Potencijal tragedije postoji ali poto nijedan od likova ne dozvoljava da strasti zaposednu razum...) + Kod Korneja muko i ensko su jako priblieni, maltene izjednaeni. Odnos zatitnika i zatienog postoji samo imenom. Susreti Rodriga i Himene su nalik dvobojima to ukazuje na ravnopravnost. (Kada Rodrigo moli Himenu jezik trubadurske poezije...) Himenu vodi poriv za osvetom kao i Rodriga. On se ponaa prema njoj agresivno iako to ne ini namerno...

Pravi i pseudosukobi u drami:

Pravi i jedini sukob u drami: Stvaran sukob je izmeu don Dijega i Grofa sve to se desilo kao posledica tog sukoba (na poetku drame) je ono iz ega proizlazi vaan semantiki aspekt dela a to je utvrivanje arhetipa oca. Infantkinjin sukob: Da li rtvovati svoju ljubav? iako deluje kao sukob to to se deava u njoj, ovaj sukob je besmislen. Rodrigov sukob odluivanje izmeu ljubavi i dunosti21; Prave drame nema bez slobodne volje!!! Nje ovde nema. Rodrigovo dvoumljenje nije proizvod objektivnih mogunosti, ve je to samo frustracija. Svet drame je kontrolisan. Ljudi su odluno odreeni svojoj funkcijom. Svet nije dua, ni univerzum ve drutvo. Rodrigo nema dilemu svi likovi znaju ta moraju da urade. Rodrigo ukoliko bi nadiveo ast oca bio bi neprihvatljiv za sve, pa i za samu Himenu. Nema izbora, mora da potuje dati socijalni imperativ. (Ostali Rodrigovi sukobi su samo herojska dela kojima biva iniciran.) Himenin sukob 1. Da li e se osvetiti Rodrigu? ili 2. Da li e ga prihvatiti kao mua?; Himenin unutranji sukob je besmislen. (?) *Mila: Himenin sukob: ljubav prema Rodrigu ili obaveza da osveti oca moe se shvatiti kao manifestni sukob u kome se suprotstavljaju ljubav kao izraz ovekove prirode (telesno) i obaveza koje drutvo namee (socijalno). Meutim, to je prividan sukob oigledno je da u tom drutvu Himena ne treba da se sveti ona nije muko, te to ne moe biti njena obaveza. Pravi sukob tj. tragika lei u Himeninoj nemogunosti da transcendira granice svog pola. *Ivana: na povrini je sukob strasti i razuma: Himena ne moe da se osveti zato to voli Rodriga. Pravi sukob je sukob pojedinca i patrijarhalnog poretka: Himena ne moe da se osveti zato to nije muko.

Poimanje ljubavi u drami.

Dve konvencije o ljubavi ljubav postoji samo na dva naina: - hrianska caritas, agape moje zadovoljstvo je u tome da inim druge srenim. Ali Kornejev svet nije hrianski ve radikalan preokret razum je suprotan oseajnosti (?) - strast i zadovoljstvo (cupiditas) Nema autentine kornejevske ljubavi
Kod Rasina je heteronomnost obraun sa boanstvima, kod Korneja obraun sa drutvom. (?) Mila: Rodrigo se dvoumi da li moe da se potvrdi na drugi nain, da osmisli svoju egzistenciju izvan sistema drutvenih konvencija, dunosti. Da li ljubav moe da bude okosnica itavog novog sveta?
20 21

Ovim likovima treba telesno posedovanje. Imamo elju, nedostatak posedovanja, ogranienost na aspekt uivanja. Ljubav iza sebe nema ideju venosti, spajanja bia, stapanja... elja kao temeljni pojam psihoanalize primarno odreuje ljudske postupke. Don Dijego kae: Imamo samo jednu ast a metresa je puno bitan je samo in uivanja. Rodrigo svoje uivanje vezuje samo za jedan objekat. Ali, to ne menja kvalitet njegove strasti ona je i dalje udnja, ali sada opsesivna... Don Dijego propagira kontrolisanje ljubavi i strasti, ali Rodrigo prelazi njegove granice njegova ljubav je kvantitativno vea, ali kvalitativno ista... Ljubav je odgovor drutva na zaslugu na racionalnom nivou... U kornejevskom svetu ne moe se voleti neko bez razloga neko ko to nije zasluio! 22 & Ne sme da se pomea zadovoljstvo i dunost. 23 ovek ima samo jednu ast, a moe imati mnotvo metresa. Lik infantkinje ostaje po strani, prenosi Ovidijevu ideju ljubavi koja je tom svetu strana al to njeno hrianstvo je lano. (?) & Kornej koristi ovidijevski jezik lek oi ljubavi? ljubav kao telesno uivanje.

Himena
Himena je lik koji je privlaio najvie kritike. Odudara od celine drame (herojsko-bajkovita tuna pria o neslobodi u ureenom svetu, gde ako se ponaamo po pravilima, imaemo srean kraj). Tragiki aspekt Sida vezan je za Himenu. Himena pokuava da transcendira granice svog pola. itav sistem vrednosti drutva se odluno razlikuje ukoliko se primeni /odnosi na mukarca i enu. enina je zasluga ako ne uini nita neasno. Ideal njenog ponaanja je potpuna pasivnost prihvatanje svega to drugi kau, pokoravanje drugima. Himena, kao ena, ne moe da bude stvarno aktivna i da potrai izlaz u herojstvu. Himena pokuava da proe inicijaciju, ne uvia nunost tela u falokratskom drutvu. (Muko je aksioloka kategorija u takvom drutvu...) Ona pokuava da to imitira, pokuava da ue u proces imitiranja. Taj odnos imitacije je kod nje nemogu. Zajednitvo mukog tela u kome ona ne moe da uestvuje. Ona pokuava da ue u moralni kodeks, sociocentrini kodeks. Himenina tragedija je u tome to pokuava da ostvari ulogu u krvi, zato je ona lik koji deluje komino (neprestano kuka komian oblik) a u sutini je tragina. Cela drama je njen pokuaj da ue u ovaj proces imitiranja ona Rodriga hoe da imitira (3. in). Ona to ne moe da uini i time se

Vitanovi: Kornejevska ljubav nikada nije prvenstveno afektivna i ulna veza izmeu dva bia koja se ele. Moralna komponenta je bitna: ljubavi nema bez potovanja i divljenja prema partneru. Ljubav je, dakle, sadrana u pojmu dunosti. V. Jankovi: Kornej (u svom odgovoru Akademiji i Dobinjaku trima raspravama u kojima je izneo svoja teorijska gledita) doputa da u tragediji bude prisutna ljubav, ali smatra da su prikladniji pravo roenja i oseanje asti (ovo su osnovni motivi Sida). Kornej tu takoe preporuuje sukob izmeu strasti i prirode (ovaj drugi pojam za njega oznaava krvnu vezu!). 23 Vitanovi: stance na kraju prvog ina dugo su tumaene kao primer kornejevske dileme: odluivanje izmeu dunosti i ljubavi. Dubrovski je pokazao da tu ne moe biti govora o pravoj dilemi o izboru izmeu alternativa koje se iskljuuju. Ljubav je sadrana u pojmu dunosti. Rodrigo pobedom moralnog bia u sebi postaje ljubavi dostojan.
22

10

potvruje kao ena. (i time to neprekidno kuka). Nesposobna je da to uini jer je voena svojom ljubavlju prema Rodrigu. (?) U razgovoru sa Elvirom kae da oboava Rodriga. Njena elja raste nakon smrti njenog oca. Da li oboava Rodriga koga je volela i ranije? Ili voli upravo ubicu svog oca? * Za enu kodeks nije tako siguran kao za mukarca. Da li ga oboava zato to se identifikuje sa njim? Po tome je muki lik. Kao da je Kornej uneo neto to nije trebalo da bude. Smenjivanje na funkciji je inicijalno ubistvo od strane naslednika. Himena je mukobanja ponaa se sirovo, muki. Na koji nain ena moe da uini herojsko delo? Kroz celu dramu udi da se osveti Rodrigu, ali joj ne ide... Falusna ena eli da je vole zbog onoga to nije. Himena se trudi da postane muko, sukcesivno se pred kraljem javlja kao neko ko odgovora Don Dijegu. Sebe stavlja u istu situaciju u kojoj je Rodrigo. U ovom svetu svaki od likova je predestiniran. Njena muevnost je pokuaj da se izae iz zatvorenog kruga krvi koji je osuen na propast. (Ono to jeste autentina tragedija je neautonomnost likova.) ,,Iako je najea njena re, svedoi o dubokoj ambivalenciji njenog lika. Svojim stalnim nastojanjima da ue u taj zatvoreni muki krug krvi osuenim na neuspeh ona postaje predmet komike igre. Poslednji korak u kominoj degradaciji njenog lika je to to ona postaje CENA, da bi na kraju postala NAGRADA za onog ko pobedi u dvoboju. (Rodrigo joj nudi ma da ga ubije. Taj falusni aspekt je samo maska koja biva surovo skinuta: Himena postaje cena za njegove podvige, a pre toga je ona cena onome ko pobedi u dvoboju. Drama se pretvara u parodiju.)24 Ovaj korak je analogan Rodrigovoj osveti oca (iv: njenoj nesposobnosti da se osveti Rodrigu zbog ubistva oca) degradiranje izjalovljuje se prazna re koju ne moe da sledi postupak. Tako ona dolazi do potpune nemoi, pasivnosti. Njen konflikt je izvrgnut ruglu. Kod Bergsona O smehu: Bergson navodi postupke izazivanje smeha jedan je lutka i konac ovde su svi likovi lutke na koncu. Konac je negde drugde, to je slika heteronomije koja je ostvarena u dramskim delima. (Ono to jeste autentina tragedija je neautonomnost likova.) * Himena izaziva beskrajan smeh, postaje komian lik jer deluje kao da je pokree neto to je van nje.

Suprotan stav Vitanovi: Na planu dramske radnje, tema herojstva i tema ljubavi ostaju razdvojene sve do raspleta. Izlaz iz zaaranog kruga takmienja u vrlinama morala je da potrai Himena, da enskim lukavstvom zakljui napetost radnje dovedene do apsurda. Pribegavajui dvoboju i drevnom obiaju da pripadne pobedniku, ona je potajno uverena da e to biti Rodrigo tako e to biti volja sudbine a ne i njena odluka. *Tako se konano ukida protivrenost izmeu morala (dunosti) i strasti. U Sidu Kornej ostvaruje istovremeni trijumf dunosti i ljubavi.
24

11