P. 1
Aktivni i Pasivni Bankarski Poslovi

Aktivni i Pasivni Bankarski Poslovi

|Views: 1,765|Likes:
Published by Danica Popovic

More info:

Published by: Danica Popovic on Nov 19, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/17/2013

pdf

text

original

UVOD

Prvi bankarski poslovi, kako se oni sa današnjeg stanovišta shvataju, nastali su već u ranim periodima razvoja ljudskog društva. Začeci ovih poslova mogu se istorijski pratiti još od 3000 godine pre nove ere, a sigurniji materijalni dokazi o vrsti i načinu razvoja bankarskih poslova, od VII veka pre nove ere. U periodu od VII do V veka pre naše ere, u Vavilonu su se pojavile privatne kuće koje su se bavile pretečom današnjih bankarskih poslova, poznati pod nazivom tezaurisanje, a ljudi koji su se njima bavili zvali su se „tezauri” (današnji pojm „tezaurisanje” podrazumeva povlačenje novca ili drugih vrednosti iz prometa). Ti prvi poslovi odnosili su se na organizovano sklanjanje odgovarajuće robe, obično žita i druge vrste sličnih proizvoda, na čuvanje. Primljenu robu tezauri su čuvali ili davali dalje u promet na odredeni rok i uz odgovarajuće priznanice o deponovanim proizvodima koje su i same postojale predmet samostalnog finansijskog prometa za obračune i plaćanje. U istom razdoblju u staroj Grčkoj bankarski poslovi se razvijaju u okviru čuvenih hramova, posebno hramova u Efesu na ostrvu Rodos. Pojavom kovanog novca na ovom tlu, počev od VI veka pre naše ere, koje je izdavao skoro svaki grad ili manja državica samostalno za svoje potrebe, javljaju se i prvi privatni menjači, koji su menjali novac jednog grada, odnosno države za novac druge države, ili su ga davali na zajam uz kamatu. Svoj posao oni su obavljali na trgu za stolom ili na klupi. Kako se sto na grčkom naziva „trapeze”, to su oni dobili naziv „trapeziti”. a u današnjem smislu reč „trapeze” označava banku. U periodu postojanja Rimske imperije stiču se još povoljniji uslovi za razvoj novčanih transakcija i drugih finansijskih poslova. Lice koje se u Rimskoj imperiji bavi primanjem depozita i uloga, davanjem zajmova i posredovanjem u novčanom prometu, naziva se „angentarijus”. Njihovi poslovi se u velikoj meri odražavaju na razvoj privrednog života, ali uticaj „argemarijusa” na vlasti i državne poslove postojao je sve veći. Menjačke poslove obavljala su druga lica koja su se zvala „tiumulatori”. U ranom feudalizmu, paralelno sa odumiranjem trgovačkih poslova, zamirao je i razvoj bankarskih poslova, odnosno banaka. U ovom periodu veći značaj još su imali samo menjački i emisioni poslovi. Mnoštvo moneta različitih vrsta koje se u tom periodu razvijaju sve više, iziskivale su postojanje samo menjačkih poslova. U istom periodu kreditni posao se javlja najvećim delom u obliku naturalnog kredita, da bi se tokom vremena sve više razvijao kao poseban novčani kreditni posao koji prati trgovačke transakcije. U okviru ovih poslova, u trgovačkom prometu širu primenu dobija menica (XIII vek - Italija), na osnovu koje se kao instrument plaćanja uspešno razvija medunarodni trgovački i novčani promet. Ovaj period je značajan i po prvim slučajevima "kvarenja novca", što se činilo odstupanjem u težini i sastavu plemenitih metala od kojih je kovan novac, a ispoljilo se u odrenenoj stopi inflacije koja je zasiguno siromašila široki krug vlasnika novčane imovine.

1

koja je vrlo brzo postala važno i nezamenljivo sredstvo poslovnog prometa i kreditiranja. te se stoga smatraju i najstarijim pravima bankama u istoriji bankarstva. ne samo u zemljama gde su se ove banke razvile. koje su sopstvenim i tunim sredstvima postale važan faktor razvoja privrede i prometa. Osnovi savremenog bankarstva postavljani su tokom XVIII i XIX veka. nazvane "montes". amsterdamska banka uvela je u promet poseban knjižni novac. osnovana u Švedskoj 1668. Medu njima su. U Srbiji prva banka osnovana je 1862. osnovana u Engleskoj 1694. Bank of England. godine. godine i Sasa di Sant Georgio. U ovom periodu razvila se i upotreba menica. a od 1883. Ove banke bavile su se i žiro prometom.Bankarski poslovi ponovo oživljavaju u srednjevekovnoj Italiji. Prve bankarske institucije pojavljuju se kao komercijalne i emisione banke. najpoznatije. Sverigen Riskbank. koji je pod nazivom "mark banko" predstavljao 8. godine itd.5 g finog srebra. 2 . pod nazivom Uprava fondova. nego i u menunarodnim odnosima. a menu njima su kao prve najpoznatije Banka di Genove. svakako. koja je kasnije prešla u Državnu hipotekamu banku. osnovana 1320. kada su osnovane velike bankarske institucije. godine. Takođe. osnovana 1407. godine. U XII veku naše ere u Italiji su se razvile preteče današnjih banaka. kada se bankarstvo razvija iz potrebe za stalnim kreditima i organizovaniji je i siguniji platni promet. godine poslovala je kao Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije.

Bilansno posmatrano. kreditne poslove. Pasivni bankarski poslovi Vršeći funkciju mobilizacije i koncentracije slobodnih finansijskih resursa. Obavljajući pasivne bankarske poslove. radi se o tuđim mobilisanim i koncentrisanim sredstvima. srednjoročne i dugoročne. banke faktički obavljaju pasivne bankarske poslove. Svojim posredovanjem banke deluju izravnjavajuće izmenu tražilaca novca ne samo u finansijskom već i u prostornom i vremenskom smislu reči. 3. Banka se pojavljuje kao i drugi trgovci pa obavlja i sopstvene poslove na osnovu kojih može dodatno da zaradi kao što su poslovi kupovine i prodaje efekata na berzi i u vanberzanskom prometu. komisione i vlastite. a kreditni u aktivi bančinog bilansa. Bilansni kriterijum po kome se poslovi dele na: aktivne. poslovi čuvanja poverenog novca te funkcija posredovanja u platnom prometu. pasivne i aktivne kamate) se naziva kamatna marža i predstavlja bitan deo prihoda tj. različite vremenske dospelosti. zbog čega se i evidentiraju u njenoj pasivi. kao što su usluge u obavljanju platnog prometa ali i druge usluge neutralnog karaktera. emisioni poslovi za sopstveni račun itd. dobiti banke. Funkcionalni kriterijum po kome se poslovi dele na: poslove mobilizacije i koncentracije sredstava. 1. Depozitni poslovi po kojima je banka preuzela tuđi novac se vrednosno iskazuju u pasivi. banka vrši dve značajne funkcije: • Vrši mobilizaciju i koncentraciju mnoštva atomiziranih finansijskih viškova.I POSLOVI BANKE Prva i najvažnija funkcija banke je posredovanje u kreditiranju. a na drugoj strani prikupljeni novac daje u obliku kredita klijentima. tako što na jednoj strani banka uzima kredite ( od CB i drugih poslovnih banaka ili novac po osnovu depozita i uloga na štednju). Vremenski kriterijum (ročnost) po kome se poslovi dele na: kratkoročne. pasivne i neutralne. čineći ih upotrebljivim po kvalitetu i kvantitetu s aspekta zajmotražioca. koja su s aspekta banke njen dug. Možemo reći da su uobičajena tri kriterijuma za grupisanje bankarskih poslova: 1. 2. Razlika između kamata koje banka daje po depozitnim poslovima svojim klijentima i kamata koje od klijenata naplaćuju po kreditnim poslovima (tzv. 3 . kao što su: menjački poslovi. Posrednička funkcija banke u kreditiranju se jasno i u potpunosti odslikava u njenom bilansu. kupovine i prodaje deviza. Banka obavlja i raznovrsne uslužne poslove za svoje klijente gde se ona ne javlja ni u ulozi dužnika ni u ulozi poverioca već naprosto pruža odrenene korisne usluge svojim klijentima.

Banka se ovde javlja kao dužnik prema širokom krugu poverilaca i dužna je da na osnovu ovog posla plati deponentima odgovarajući iznos kamate (pasivnu kamatu). Najčešće vrste novčanih depozita su: polaganje novčanih sredstava na žiro i tekući tačun (na njih banka ne plaća nikakvu kamatu. polaganje novca na posebne izdvojene račune i dr 4 .). i kratkoročni krediti od drugih banaka. 1. dok su kreditni i tržišni izvori opravdani u slučaju kada se ekcesno poveća tražnja za bankarskihm sredstvima. Pod depozitnim poslovima se podrazumevaju mobilizacija i koncentracija različitih vrsta depozita u domaćim i stranim sredstvima plaćanja. Da bi obezbedile veću i raznoliku ponudu sredstava. građanskih pravnih lica. ulozi na štednju (banka na njih plaća kamatu). zatim. banke bi morale da se opredeljuju u svojoj poslovnoj politici na kombinaciju takvih instrumenata i podsticaja koji mogu da utiču stimulativno na ponudu finansijskih sredstava. depozitni poslovi. da bi ih. u smislu da zainteresovani subjekti povećaju svoje depozite kod banaka i kupuju razne hartije od vrednosti u što je moguće većoj meri.• Tako mobilisana i koncentrisana sredstva banka transformiše i stavlja na raspolaganje finansijski deficitnim transaktorima. Najpovoljniji tok formiranja bankarskih srestava su depozitni izvori. bez namene ili sa posebnom namenom od društvenih pravnih lica. bankari stvaraju sopstvene obaveze prema finansijski suficitnim transaktorima. građana. izdavanje kratkoročnih hartija od vrednosti (blagajničkih zapisa. oročeni depoziti sa otkaznim rokom i bez otkaznog roka. shodno njihovim kvantitativnim i vremenskim preferencijama. beskamatonosni su). polaganje novca u sudski depozit. kada se mogu i moraju prihvatiti veći troškovi mobilisanja ovih izvora. reeskontni poslovi. Ovi poslovi (poslovi prikupljanja slobodnih novčanih sredstava) predstavljaju najvažniji i najrazvijeniji oblik kratkoročnih pasivnih bankarskih poslova. transferisali u vidu potraživanja prema finansijski deficitnim transaktorima. uplatom na osnovu ugovora. relombardni poslovi. kao i nenovčani depoziti. Suštinski posmatrano. stranih pravnih i fizičkih lica.1. deponovanje sredstava po različitim osnovama. obveznica itd. Kratkoročni pasivni bankarski poslovi Najznačajniji kratkoročni pasivni bankarski poslovi su: emisija novca. Postoje razne vrste depozita: depoziti po viđenju.

Najznačajniji su mehanizam odobravanja (ili smanjivanja) kredita. Depozitni certifikati su najtipičnije hartije od vrednosti koje izdaju poslovne banke. dobiće relombardni kredit. na tačno utvrđeni rok (najčešće 3. 6. depozitni certifikati. Međutim.Sekundarna emisija novca koju vrše banke depozitno-kreditnom multiplikacijom predstavlja kombinaciju aktivnog i pasivnog posla. Blagajnički zapis poslovne banke je kratkoročna hartija od vrednosti koja je u stvari prenosiva potvrda banke izdavaoca. jer su obično skuplji od depozita. sa određenim rokom dospeća (najčešće od 1 do 12 meseci) koje banke emituju u cilju prikupljanja novčanih sredstava radi jačanja svoje likvidnosti i kreditnog potencijala. Ova zaduženja nastaju kao rezultat povećane tražnje za bankarskim 5 . Reeskontni poslovi se sastoje od ponovnog ekontovanja (reeskontovanja) jednom već eskontovanih menica. Emisijom kratkoročnih hartija od vrednosti. Kratkoročni krediti od drugih banaka predstavljaju sekundarne izvore sredstava. što je za poslovnu banku pasivan posao. reeskontni kredit je obično manji od eskontnog (20-50%). a smanjuje se kada se depoziti po vidđenju pretvaraju u otočene depozite. obveznice. a reeskont između poslovne banke i centralne banke. Davanje u eskont sopstvenih menica je u suštini emitovanje novca. koja glasi na određeni novčani iznos deponovan kod nje. U tržišnim ekonomijama veoma je značajan mehanizam kupovine (ili prodaje) hartija od vrednosti. Ukoliko banka doznači to pokriće centralnoj banci. stvaraju i povećavaju obaveze prema sebi. Oni su bankarske potvrde koje glase na donosioca. količina novca se povećava kada se oročeni depoziti pretvaraju u depozite po viđenju. vuku ih na sebe i eskontuju kod centralne banke ili drugog finansijskog posrednika. Sopstvene menice renomirane poslovne banke izdaju. na određeni iznos deponovan u banci. kao što su blagajnički zapisi. ali i povećavaju raspoložive bankarske resurse za buduću kreditnu aktivnost. Početni uslov za nastanak relombardnog posla jeste lombardni kredit odobren komitentu od strane poslovne banke. 9 i 12 meseci) i uz tačno utvrđenu kamatu. Postoji nekoliko načina na koji banke stvaraju ili poništavaju novac. pa je to predmet posebnog normativnog uređenja. do kojih je banka došla prethodnim odobravanjem kredita svojim komitentima. To znači da se eskont odvija između komitenta i poslovne banke. Prema tome. Relombard je takođe posao koji nastaje između poslovne banke i centralne banke. Najzad. Poslovne banke. banke se u svom poslovanju ne pojavljuju samo kao mobilizatori postojeće. već i kao stvaraoci ili kreatori nove novčane kupovne snage. poslovna banka je u poziciji da mobiliše finansijske resurse za tekuće poslovanje sa finansijskih tržišta. čime utiču i na povećanje i smanjenje sopstvenog finansijskog potencijala. pri čemu su vrednosni papiri i efekti pokriće za kredit. Zavisno od stepena otvorenosti nacionalne ekonomije značajan je i mehanizam formiranja (ili smanjenja) monetarnih rezervi. koristeći depozitno-kreditnu multiplikaciju. jer se odobravanje kredita od strane banke istovremeno stvara i obaveza u vidu depozita. Reeskont se obično obavlja kada poslovna banka želi da kompenzira predhodno smanjenje kredinog potencijala.

prikupljanje fondova i dugoročnih sredstava preduzeća i javnih isntitucija. Emisijom akcija banka stiče dugoročan sopstveni kapital. Ukoliko nije razvijeno trţište kapitala.2. koji je faktički trajno angažovan u banci. a pošto se povećanje depozita ne može ostvariti u kratkom roku i u neograničenom obimu. Oročeni depoziti predstavljaju još uvek najznačajniji izvor dugoročnih sredstava. Dugoročni pasivni bankarski poslovi Dugoročni pasivni bankarski poslovi predstavljaju poslove banaka usmjerene na mobilizaciju i centralizaciju dugoročnih sredstava koja će se koristiti za finansiranje investicija. inostrani dugoročni krediti i dokapitalizacija. ne može se koristiti emisija dugoročnih hartija od vrednosti. što banci daje sigurnost u poslovanju. Osnovni preduslov za korišćenje ovog mehanizma jeste postojanje razvijenog trţišta kapitala. U ove poslove spadaju: emisija dugoročnih hartija od vrednosti (akcije i dugoročne obveznice). prikupljanje oročenih depozita. institucionalne investitore i sl. Ponuda oročenih depozita privrede zavisi od: akumulativne sposobnosti privrede i od ekonomskog interesa za oročavanje (kamate). Osnovni motiv i svrha emisije obveznica od strane banaka je refinansiranje na tržištu kapitala radi pokrića svojih dugoročnih investicionih kreditnih poslova. pa se banke često koriste dugoročnim kreditima u zemlji i inostranstvu. U strukturi oročenih depozita razlikuju se mali oročeni depoziti koji su karakteristični za stanovništvo i veliki oročeni depoziti karakteristični za korporacije. 1. Dokapitalizacija je dodatni način formiranja ukupnog bankarskog potencijala a predstavlja pretvaranje dela profita u dodajni kapital. Korišćenjem dugoročnih kredita u inostranstvu za sopstveni razvoj se koristi inostrana štednja koja je supstitut nedovoljnih domaćih dugoročnih izvora akumulacije. 6 . Obveznica je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da će imaocu obveznice u roku njene dospjelosti isplatiti iznos novca koji je u istoj naveden zajedno sa kamatom. Osnovni motivacioni faktor investiranja je kamatna stopa koja raste sa rokom oročavanja.kreditima. Emisijom dugoročnih hartija od vrednosti banka dolazi do najsigurnijih i najstabilnijih sredstava koja se mogu koristiti za odobravanje dugoročnih kredita.

menica je osnov za odobravanje kredita. kamata. dinamika rasta trošenja sredstava depozita. jer ona obuhvata pored kredita. U pitanju su: vrste i kvalitet depozitnih sredstava. lombardni kredit. koji igra najvažniji ulogu. Politiku plasmana treba shvatiti šire od politike kreditiranja. U bankarskoj praksi (kreditni) potencijal za plasmane banke predstavlja maksimalan iznos odobrenih kredita a da likvidnost banke ne bude ničim ugrožena. kontokorentni kredit. Kratkoročni aktivni bankarski poslovi Najznačajniji kratkoročni aktivni bankarski poslovi su: eskontni kredit. Finansijskog potencijala. način otplate itd. kredit nije u visini meničnog pokrića. imaju zadatak da plasiraju kreditna sredstva za finansiranje neophodnih potreba svojih poslovnih klijenata. kreirala multiplikacijom svojih sredstava. Aktivni bankarski poslovi Banke kao monetarne i finansijske institucije. priliv kreditnih sredstava dobijenih od centralne banke i drugih kreditnih izvora. već se umanjuje za iznos kamate od trenutka eskontovanja do datuma dospeća menice. vinkulacioni kredit. rambursni kredit. faktoring i kratkoročne hartije od vrednosti. avalni kredit. svako uvećanje kreditnog plasmana mora imati uporište u rastu pasive tj. Finansijski potencijal kojim banka raspolaže u svom bilansu stanja izražava volumen ukupnih sredstava koji je banka prikupila kao depozite. Pri eskontovanju menice. rok. pribavila iz kreditnih izvora. U ekonomskoj i finansijskoj nauci pojam „Kredit“ predstavlja dužničko-poverilački odnos u kome poverilac ustupa pravo raspolaganja novcem (ili nekim drugim predmetom) dužniku na izvesno vreme i pod izvesnim uslovima (pokriće. Odnos finansijskog potencija i kreditnog potencijala zavisi od volumena i strukture izvora sredstava. Kako bilans banke uvek mora biti u ravnoteži.1.) 2. Ova kamata za koju se umanjuje kredit naziva 7 . kao i uvećanje trajnog (osnivačkog) kapitala banke i sredstava rezervi banke. avala i druge bankarske poslove. koji se sastoji u otkupu menica komitenata prenjihovog roka dospeća. Shodno tome. Tako struktuiran finansijski potencijal predstavlja zbir svih izvora sredstava iskazanih u pasivi bilansa banke. akceptni kredit. i stekla kao osnovni kapital banke. Da bi poslovne banke mogle da ispune taj zadatak. i davanje garancija. Eskontni kredit je najstariji kratkoročni aktivni bankarski posao.2. moraju raspolagati određenim volumenom i strukturom finansijskog i kreditnog potencijala.

Javlja se kada konfirmirajuća banka (banka sa visokim ugledom i rejtingom). rambusira. davanjem avala banka prihvata obavezu da u slučaju kada menični dužnik ne isplati obavezu meničnom poveriocu. posredstvom svoje filijalske mreže. Akceptni kredit se realizuje onog trenutka kada vlasnik takve menice nakon isteka njenog dospeća zatraži od banke naplatu. akceptiranjem menice svojih komitenata banka postaje glavni menični dužnik. Shodno tome. Vinkulacioni kredit označava vrstu kredita koju odobrava banka na bazi prethodne obaveze dužnika da doznači tovarni list. Avalni kredit se odobrava u vidu posebne garancije na licu menice.se „eskont“. gde banka ili specijalizovana faktoring kompanija otkupljuje kratkoročna potraživanja koje izvoznik ima prema nekom trećem licu. Državne obveznice su vrlo sigurne i transferibilne u svakom trenutku. Banka može dobijeni lombardni zalog iskoristiti za rekreiranje sopstvenog potencijala tako što će tražiti relombardni kredit od centralne banke ili od neke snažnije poslovne banke. Tako da. Kontokorentni kredit ili kredit po tekućem računu se realizuje tako što banka odobrava svom komitentu kredit na tekući tačun. Na taj način 8 . jer prodavac robe na osnovu akcepta takve banke obezbeđuje sigurnost naplate svojih potraživanja. Pokriće spoljno trgovinskog posla akceptom afirmisane svetske banke u osnovi pospešuje komercijalni posao. Obično kredit iznosi od 60 do 70% zaloge i u slučaju da opadne vrednost zaloge banka može zahtevati od dužnika da dopuni pokriće. isplaćuje robna dokumenta i zadržava ih u svojini sve dok ih ta korespondentska banka (po čijem je nalogu i isplatila ova dokumenta) od nje ne otkupi. na osnovu koga će banka u potpunosti ili delimično raspolagati vrednošću robe. što je u funkciji profitabilnosti i likvidnosti banaka. tj. Time banka ili faktoring kompanija preuzima rizik naplate potraživanja. Na osnovu ovog kredita trgovina na veliko ne mora čekati na naplatu robe od krajnjeg kupca. Eskontni kredit je veoma siguran za banku jer se ona uvek može zahtevati reeskont kod centralne banke. Kratkoročne hartije od vrednosti predstavljaju oblik investicionog ulaganja kojim banka stiče kamatonosne i likvidonosne instrumente. već dobija sredstva kojim raspolaže. zbog čega predstavlja menično jemstvo banke. Rambursni kredit je specifična vrsta akceptnog kredita koji se najčešće javlja u spoljnojtrgovinskoj (međunarodnoj) razmeni robe i usluga. Faktoring poslovi predstavljaju oblik kratkoročnog plasmana. zlatu ili trgovačkoj robi. Lombardni kredit se odobrava od strane banke na bazi pokrića (zaloge) u vrednosnim papirima. istuona u potpunosti izmiri. Akceptni kredit se sastoji u mogućnosti koju pružaju banke svojim komitentima da na njih rtasiraju menice do određene visine i sa određenim rokom. a prema nalogu svoje inostrane korespondentske banke. čime je komitent u poziciji da njime raspolaže izdavanjem naloga banci za isplatu sa tekućeg računa. Banka garantuje da će neko od potpisanika menice ispuniti svoju meničnu obavezu.

znači za vreme trajanja faze korišćenja. Forfeting je oblik dugoročnog finansiranja izvoza. građanima ili preduzećima za finansiranje nepokretnosti (izgrdnje stanova. forfetiranje. sa rokom dospeća do 30 godina. poslovnih zgrada itd. Konzorcijumi se najčešće formiraju povodom emisije velikih javnih zajmova. portfolio investicije. uz odbitak kamate i provizije. da bi ih plasirao po nešto višem kursu. Dugoročni aktivni bankarski poslovi Ovde se radi pretežno o dugoročnim kreditima koje banke odobravaju svojim klijentima. koja se prevaljuje na krajnjeg kupca. Procedura odobravanja investicionih kredita je u postupku ista kao i prilikom odobravanja kredita za obrtna sredstva. 9 . stambeni kredit. Time se ne odvaja imovina od njegovog vlasnika. već se samo obezbeđuje novčano potraživanje banke. ostvarujući pri tome određenu dobit. investicioni kredit. najčešće na rok od 3 do 5 godina. Pri otkupu potraživanja odbija se fiksni iznos kao provizija. potrošački kredit. Banke ih odobravaju uz niže kamatne stope. ali i za nabavku trajnih obrtnih i osnovna sredstava.izvoznik se kratkoročno kreditira i do 90% vrednosti izvoza. Stambeni krediti se smatraju posebnim oblikom građevinskog kredita. koji se sastoje iz grupacije zainteresovanih banka. i redovna – koja se obračunava na investicione kredite u otplati. Konzorcijum preuzima hartije od vrednosti po nešto nižem kursu u odnosu na nominalnu vrednost. Time izvoznik dolazi do sredstava i pre nego što mu kupac plati robu. ali je analiza ekonomskih faktora detaljnija i potpunija jer zahteva i stručnu alalizu eksperata van banke. Kredit se obično odobrava u visini od 60 do 70% vrednosti zaloge. Investicioni kredit je u funkciji finansiranja razvoja. Konzorcijalni kredit se odobrava preko privremenih ili stalnih konzorcijuma. Građevinski kredit banka odobrava komitentima za objekate u izgradnji. 2. građevinski kredit. Hipotekarni kredit je vrsta zajma koji banka odobrava na bazi realnog imovinskog pokrića. Kod ovih krdita razlikuju sve dve vrste kamata. dok mu se preostali iznos stavlja na raspolaganje kada kupac primi robu. Odobravaju se uglavnom za period od 2 do 7 godina. konzorijalni kredit. što se realizuje kao otkup dugoročnih potraživanja izvoznika od strane banke ili forfeting kompanije. nad kojim je upisom u odgovarajuće sudske knjige stavljena hipoteka. Otplaćuju se uglavnom u periodičnim vremenskim razmacima u jednakim otplatnim ratama (anuitetima). interkalarna – koja se obračunava od dana odobrenja kredita do dana stavljanja investicionog kredita u otpalatu.). kao i da se stimuliše razvoj građevinarstva.2. kao i o investicijama u dugoročne hartije od vrednosti: hipotekarni kredit. čija je funkcija da domaćinstva lakše dolaze do stanova. jer se izvoz tek nakon ovoga zaključuje.

što omogućije bankama optimizaciju zahteva za profitabilnošću i stabilnošću poslovanja.Potrošački krediti omogućavaju anticipativnu potrošnju onih delova stanovništva koji trenutno imaju veće potrebe za potrošnjom nego što im dozvoljava njihov trenutni nivo dohodka. 10 . Portfolio investicije predstavljaju plasmane banaka u hartije od vrednosti različitih prinosnih stopa i rokova dospeća.

U savremenim uslovima mnogobrojni faktori utiču na poslovanje banaka i njihovu poziciju na t r ž i š t u a s v e t o z a h t e v a d a s e b a n k e p r i l a g o đ a v a j u n e s a m o r e a l i z a c i j o m . 11 . Kod sopstvenih poslova banka nije posrednik. Poslovna sposobnost banke proizilazi iz ostvarenja njene funkcije cilja. Primenom ekonomskih načela bankarskog poslovanja ostvaruje se posebni interes banke i njenih osnivača. jer su banke samostalni tržišni subjekti čija je ciljna funkcija masimiziranje profita. Poslovna sposobnosti i efikasnost banke su međusobno uslovljeni i nužni konstituivni elementi savremeno koncepirane i organizovane banke. a kao naknadu naplaćuje proviziju. Za realizaciju tih aktivnosti predstavljaju načela bankarskog poslovanja. Kod pasivnih poslova banka je dužnik i na svoj dug plaća kamatu. i z u z e t n o s u z a i n t e r e s o v a n i d a b a n k a r s k e o r g a n i z a c i j e u s p e š n o p o s l u j u . Kroz veću ili manju efikasnost poslovnih banaka manifestuje se njihova veća ili manja poslovna sposobnost. Savremeni privredni i finansijski sistemi koji pretenduju da budu racionalni i efikasni.II ZAKLJUČAK Poslovna banka kao privredna institucija koja deluje u novčanoj sferi usklađuje svoju poslovnu politiku sa ekonomskom politikom zemlje putem monetarno-kreditne politike kojus provodi Centralna banka. najčešće se dele na: pasivne. d a b u d u l i k v i d n e i solventne i da ostvaruju optimalnu profitabilnost omogućujući. s t r u k t u r o m v e ć i kvalitetom svojih poslova. Sveukupnost poslova za koje su banke ovlaštene da obavljaju u okviru svoje djelatnosti. neutralne i sopstvene bankovne poslove. Aktivni poslovi su poslovi kod kojih se banka pojavljuje kao poverilac i na pozajmljena sredstva naplaćuje kamatu. pri tome efikasno usmeravanje finansijskih resursa između finansijskih sufucitnih i deficitnih sektora i transaktora. Neutralni poslovi su poslovi koje banka kao posrednik obavlja za račun klijenta. već posluje za vlastiti račun. kao i načelo rentabilnosti. Poslovni cilj banke jeste maksimizacija profita ili vrednosti akcija banke uz relativiziranje potencijalnog rizika i njegovih negativnih efekata. a ujedno se i ostvaruju i društveni interesi zemlje. načela sigurnosti i efikasnosti ulaganja. Ta načela su: načela solventnosti i likvidnosti. aktivne.

Beograd. str.Literatura: 1. (2007). str. 9-15 3. Bjelica. Ekomomski fakultet u Beogradu. Beograd.. Jović..183-215. (1990). 211-264 4. str. Bankarstvo.. Stylos art. Upravljanje rizicima i kapitalom u banka. Bankarstvo – teorija i praksa. str. Naučna knjiga. Đukić. Đ. Beogradska berza.351-374 2. (2005). V.. 291-296 12 . S. (2008). R. Bankarsko računovodstvo. Lukić.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->