1.Kongitivne funkcije? *Opažanje,mišljenje,pamćenje i učenje,inteligencija.

2.Relevantni faktori i kontrola eksperimenta. *Relevantni faktori su svi faktori za koje znamo da mogu,osim nezavisne varijable,uticati na zavisnu varijablu. Neke je moguće eliminisati(buka, osvetljenje..),a neke je nemoguće eliminisati,ali se mogu držati konstantnim. Kontrola eksperimanta,postupci pomoću kojih istraživač utvrđuje različite relevantne faktore u eksperimentu i pomoću kojih ih uklanja ili stabilizuje.

3.Šta se može zaključiti iz stava da agresivna deca gledaju više crtaca sa agresivnim sadržanjem? * Može se zaključiti da se novi oblici ponašanja mogu naučiti i samo na osnovu posmatranja ponašanja drugih ljudi 4.Nivo aspiracije? *Dostupnost ciljeva koje osoba pred sebe postavlja.

5.Gradijent cilja? *Privlačenje nekom cilju ili odbijanje od cilja zavisi od blizine cilja. Blizina cilja- neki cilj je blizak ili dalek ako je prostorno i vremenski blizu ili daleko, kao i ako je «psihološki» različito udaljen.

6.Prva faza pamćenja? *Kodiranje. Sastoji se u pretvaranju podataka o dražima u psihološke oblike koji mogu biti mentalno predstavljeni. 7.Epizodičko pamćenje? *Predstavlja sećanje osobe na događaje koji su se dogodili njoj ili u njenom prisustvu.

8.Šta je gašenje i kada nastaje? *Uslovni refleks koji ne potkrepljujemo bezuslovnom draži prelazi u fazu gašenja-reakcija slabi dok se ne ugasi. Ugašeni refleks se nakon odmora opet pojavi, to je spontano obnavljanje. Do toga dolazi jer proces gašenja nije zaboravljanje, nego unutašnje kočenje reagovanja,vrsta negativnog ili inhibitornog uslovnog refleksa.

neuspehe i sl.9. U velikom alučajno odabranom uzorku obično se dobija prihvatljiva stratifikacija i bez samog postupka stratifikacije. .Adaptiaciji su podvrgnuti svi oseti.Adaptacija čula? *Promena u osetljivosti čula. Racionalizacije pomaže da se zaštiti naše samopoštovanje.Racionalizacija? *Dozvoljava nam da nađemo logične razloge za neke nedozvoljene radnje.usled duže aktivnosti čula.Binokularno viđenje (i još nešto) služi za opažanje? *Slike na mrežnjači jednog i drugog oka su disparatne. 10.Zakon efekta? *Radnje se učvršćuju ili eliminišu u zavisnosti od posledica efekta. 13. Takođe se može opravdati i neprihvatljivo ponašanje. Definisao ju je kao : «Sposobnost ličnosti da se odupre odlaganju zadovoljenja potrebe. 14. 15.bez javljanja maladaptivnih reakcija. 11. tj.Apstrakcija? *Izdvajanje određenih karakteristika grupe predmeta na osnovu upoređivanja i razlikovanja.Apsolutni prag draži? *Najmanji intenzitet draži koji izaziva oset je apsolutni prag draži. ali se usklađivanjem rada očiju slivaju u jednu sliku i daju nam utisak dubine. doći će do uspeha u učenju samo ako pokušaji budu doveli do zadovoljenja potrebe.ali u različitom stepenu.Stratifikovani uzorak? *Uzorak ispitanika koji se formira na osnovu zahteva za proporcijonalnu zastupljenost različitih slojeva koji postoje u populaciji.sprečavanju zadovoljenja potrebe ili konfliktu potrebe.» 16.a zanemarivanje drugih svojstava predmeta koja se ocenjuju kao nebitna. 12.Frustraciona tolerancija? *Rozencvajg je uveo pojam frustracione tolerancije da bi ounačio individualne razlike u sposobnosti realističkog reagovanja na frustraciju.najčešće smanjenje njegove osetljivosti.

Konflikt dvostrukog odbijanja (i primer)? *Karakteriše postojanje dve nespojive reakcije obe usmerene na izbegavanje objekta. 19.koji je shvatio kao opšti faktor inteligencije.draži koje izgledaju kao da grade zatvorenu formu se opažaju kao celina) Princip kretanja.u celine se grupišu draži koje se ocenjuju kao međusobno slične Princip kontinuiteta.čovek shvata delove koji se kreću kao celinu 23.Princip grupisanja draži(objasni) u celine? Čovek ne reaguje na sve draži koje koje deluju. shvatanja o prirodi inteligencije ističe postojanje i značaj G faktora. «od dva zla-biraj manje» 20.Blizanačke studije? . a zatim pretvara u ponašanje suprotno originalnom impulsu.Predstavnik je engleske škole.aktivnosti i cilja. 18.Unutrašnji činioci pažnje (objasni)? .Vikarijsko emocionalno uslovljavanje? *Proces učenja emocionalnih reakcija putem posmatranja drugih.u početku posmatranja zapaženu formu opažamo kao formu koja se produžuje i nastavlja Pečjak. Danas preovlađuje shvatanje da postoji G faktor.motivi.Faktorskom analizom dobija jedan faktor G.ali da ne treba zanimariti posebne sposobnosti.Reakciona formacija? *Podrazumeva potiskivanje osećanja i njegovo pretvaranje u suprotno.potrebe. već ih prima i opaža kao određene celine.Ralika između Spirmana i Terstona? *Spirman je formulisao tezu o jedinstvu saznajnih funkcija.Terston je predstavnik amreričke škole i on je osporio ideju Spirmana o G faktoru kao jezgru i integracionom elementu organizacije sposobnosti.oseti miris roštilja ) -iskustvo (reklame koje se ponavljaju brže primečujemo) -osobine ličnosti ( ekstraverzija npr) 22. Izolovao je različite faktore koji su nesvodivi na G faktor.princip zatvorenosti. Time se sprečava anksioznost jer se impuls prvo blokira. 21.prisutan je kod mnogih ljudi i životinja.17. kojima na osnovu svog iskustva daje određeni smisao i tumači ih. Princip blizine-prostorne i vremenski bliske draži opažaju kao da čine celinu Princip sličnosti.interesovanja (onaj ko je gladan.

a takođe se upoređuju parovi fraternalnih blizanaca istog pola.Šta je motiv? *Unutrašnji faktor koji podstiče. 26. 28.Šahterov eksperiment fiziološko uzbuđivanje i percepcija sredine * identifikacija emocija je rezultat interakcije fiziološkog uzbuđenja i percepcije sredine odnosno situacije u kojoj se osoba nalazi. Karakterističan je za depresivne osobe 25.jer EEG talasi ukazuju na nivo pobuđenosti sličan onom u budnom stanju. događaji se tretiraju kao slučajnost. 2.*U blizanačkim studijama parovi indentičnih blizanaca se upoređuju s obzirom na osobinu koja nas interesuje.Odlike REM faze spavanja? *Nakon otprilike pola sata spavanja u fazi 4 brzo se vraćamo kroz faze 3. Blizanački metod se zasniva na ppretpostavci da su blizanci koji rastu zajedno izloženi jednakim životnim iskustvima bez obzira da li su monozigotni ili dizigotni blizanci 24.Nomostatski pravac.To je stečena složena dispozicija za emocijonalno reagovanje u vezi sa nekom osobom ili objektom.REM spavanje je nužno za metabolizam mozga i regulaciju telesne temperature.U 80 % slučajeva kada su ljudi probuđeni tokom REM faze izveštavaju da su upravo sanjali.2.Te dve korelacije se zatim porede.usmerava.Dimenzije individualnih razlika sa tendencijom ka obrascima ponašanja. Uzroci negativniih događaja vide se kao internalni.kontroliše i integriše ka ili od cilja usmereno ponašanje.Sentiment? *Složeni doživljaj koji označava psihičku strukturu vezanu za neki objekat.utvrđuje se korelacija (brojčani pokazatelj sličnosti) među njima.Komponente topološkog modela? .Obično u toku noći imamo 4 do 5 REM faza.misli su OSOBINE.Pesimistički atribucioni stil.REM spavanje se još zove i paradoksalno spavanje. 3. Relativno trajna struktura u čijoj se osnovi nalazi dispozicija da se na određeni objekat reaguje nekom emocijom.stabilni i globalni. 1.1 i ulazimo u REM spavanje (faza brzih pokreta očiju). 27. objansi.objašnjavaju ljude kroz OSOBINE koje sve ljudi poseduju (manje ili više).

7. 11.Olport i Odbert 4 kategorije. metaforički i dvosmisleni izrazi (aseksualan) 17.*Svesno. 10. 6.Fiksacije na analno-retentivnom? * dete pokazuje svoj feces kao nagradu.zadržavanje fecesa koje predstavlja narcističko i mazohističko zadovoljstvo. zao. a ego i super ego se svojim fjama nalaze u području svesnog.Prirodu anime oblikuje? *Majka 12.neuroticizam. uporan) 2.Dimenzije petofaktorskog modela? *Ekstraverzija.predsvesno.a u neikim podsvesnog i nesvesnog. 5. lični opisi (vredan. Ukoliko roditelji ne prihvataju. socijalno vrednovanje (rđav. 1.Prijatnost (koje osobine obuhvata)? .Šta podrazumeva razrešenje Edipovog kompleksa? 8.potisnuti sadržaji i sublimalni sadržaji.Šta sadrži kolektivno nesvesno? *Preinfatilno vreme tj ostatak života predaka.nesvesno. 4.Persona? *je veoma složen sistem odnosa između individue i zajednice u kojoj živi. 13. nasledne predispozicije. prijatnost i savesnost 18.Semifiziološke funkcije? Pol.Za koju fazu je karakterističan Edipov kompleks? *Falusna 9.Fiksacija na oralno-pasivnom? *Može nastati usled nedovoljnog ili preteranog hranjenja ili strepnja majke tokom procesa hranjenja deteta.otvorenost ka iskustvu.Odnos komponente topološkog i strukturalnog modela? * ide je nesvesna instanca.Osnovne psihičke funkcije po Jungu? *-Opažanje -Mišljenje -Osećanja -Intuicija 16. anksioznost) 3. 15. životno doba.Šta sadrži individualno nesvesno? *Sadržaji koji su postali nesvesti. 14. dete usvaja drugačiji način pribavljanja analnog zadovoljstva.Senka? *Senka je negativan deo ličnosti. nepoželjan) 4. prolazna stanja i raspoloženja (sreća.

pristupa i iskustava. Snažno doživljavanje emocija i vrednovanje vlastitog iskustva. antisocijalna. Otvorenost ka iskustvu implicira živa imaginacija.Psihotična osoba je? Agresivna. srednji nivo uzbuđenja je najpoželjniji 2.bežanje reakcije.Otvorenost ka iskustvu (kreativnost)? Odnosi se na prihvatanje novih ideja.. Anksiozna. Istraživanja su pokazala da ljudi koji ispoljavaju psihotične epizode imaju povišen nivo testosterona i snižen nivo MAO-a. paranoidna ličnost koja gubi smisao za osećaj drugih. neraspoložena. nestabilna. Čuvari.sposoban da se kreće od vođe do sledbenika. ali se mogu i usmeriti na poznate stvari u određenom periodu vremena.prihvata grupne norme. okupiran sticanjem moći. Pojava neuroze je posledica kombinacije konstitucionalnih i spoljašnjih okolnosti. Izazivač. 24.. sklonost maštanju. ljudi se razlikuju u odnosu na neki naviknuti nivo uzbuđenja 22.intoverziju. u skladu sa procenom situacije u kojoj se nalazi. u ekstremu. Ispitivači. osetljivost za umetnost i lepotu.Teorija optimalnog uzbuđenja? U skladu sa ovom teorijom.dominacije-reciprocitet.«teška» osoba i ima probleme u procesu prilagođavanja ljudima ili okolnostima. ljudi teže zadovoljstvu i izbegavaju nezadovoljstvo 4.Po principu komplementarnosti na osi afiniajacije-korespodencija. 20. . 19. Umereni.lične potrebe podređuje interesima grupe.Neurotična osoba? Često zabrinuta i loše volje.šira interesovanja.nehumana. Preterano emotivna i intenzivno reguje na sve vrste spoljašnjih draži. Ajzenk pruža biološko objašnjenje za ektraverziju. odgovoran za borba. Neuroticizam objašnjava pomoću aktivacije simpatičkog NS.zavisna ličnost koja gubi osećaj vlastitog selfa.narcistička. Pregovarač. na broj interesovanja kojima je neko okupiran i dubinu sa kojom se ta interesovanja prate.surova.neprijateljski raspoložena.fokusiran na vlastite norme i potrebe u odnosu na grupu. U ekstremu.ispoljavaju viši stepen bihevijorne aktivnosti. fascinirani inovacijama. Osnovne pretpostavke TOU: 1. važnije je harmonija nego ostvarenje vlastitih ideja. Adaptiran. agresije. osećaju se lagodnije sa poznatim stvarima. 21. 23. konvencionalniji. Odgovoran za emocionalna stanja poput straha.Fiziološka osnova neuroticizma? Dimenzije neuroticizma predstavlja posledicu labilnog autonomnog NS. niži ili viši nivo uzbuđenja je nezadovoljavajući i nepoželjan 3.Odnosi se na broj izvora iz kojih neko kreira norme za vlastito ispravno ponašanje.pokazuju tendenciju ka gubitku ili nedostatku samokontrole.mogu ispitivati novine kada je to nužno.uska interesovanja. 25. nivo uzbuđenja je pod uticajem situacionih faktora 5.Fiziološka osnova ekstraverzije? *Ekstraverti imaju objektivan pristup.

Osnovne iluzije samopoboljšanja? 1. Za adektvatno funkcionisanje ličnosti neophodno je razvijanje sve 3 vrste konstrukata. 28.26.Fiziološka osnova Kelijeve teorije? 27.otvorenost ka novim iskustvima. Ljudi smatraju da će im život doneti više + nego – negativnih događaja u odnosu na prosečnu osobu. 29. iluzija kontrole 3.etničke predrasue -Konstelatorni. u smislu slabije aktivacije) . jer joj konstrukti kojima raspolaže to onemogućuju. nerealistička pozitivna slika o sebi 2. nerealistički optimizam 30.Kako nastaje anksioznost po Keliju? Javlja se onda kad osoba nije u stanju da anticipira neki događaj. promene shvatanja i uverenja.Nerealistički optimizam? Predstavlja predispoziciju za pozitivan stav prema budučim životnim događajima.steretipna mišljenja -Propozicionalni.Vrste konstrukata? *-Preventivni. Ova iluzija može imati važnu ulogu prilikom suočavanja sa nekim hroničnim oboljenjima poput kancera ili aidsa (deluje kao protektivni faktor koji doprinosi regulaciji ANS.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful