1.Kongitivne funkcije? *Opažanje,mišljenje,pamćenje i učenje,inteligencija.

2.Relevantni faktori i kontrola eksperimenta. *Relevantni faktori su svi faktori za koje znamo da mogu,osim nezavisne varijable,uticati na zavisnu varijablu. Neke je moguće eliminisati(buka, osvetljenje..),a neke je nemoguće eliminisati,ali se mogu držati konstantnim. Kontrola eksperimanta,postupci pomoću kojih istraživač utvrđuje različite relevantne faktore u eksperimentu i pomoću kojih ih uklanja ili stabilizuje.

3.Šta se može zaključiti iz stava da agresivna deca gledaju više crtaca sa agresivnim sadržanjem? * Može se zaključiti da se novi oblici ponašanja mogu naučiti i samo na osnovu posmatranja ponašanja drugih ljudi 4.Nivo aspiracije? *Dostupnost ciljeva koje osoba pred sebe postavlja.

5.Gradijent cilja? *Privlačenje nekom cilju ili odbijanje od cilja zavisi od blizine cilja. Blizina cilja- neki cilj je blizak ili dalek ako je prostorno i vremenski blizu ili daleko, kao i ako je «psihološki» različito udaljen.

6.Prva faza pamćenja? *Kodiranje. Sastoji se u pretvaranju podataka o dražima u psihološke oblike koji mogu biti mentalno predstavljeni. 7.Epizodičko pamćenje? *Predstavlja sećanje osobe na događaje koji su se dogodili njoj ili u njenom prisustvu.

8.Šta je gašenje i kada nastaje? *Uslovni refleks koji ne potkrepljujemo bezuslovnom draži prelazi u fazu gašenja-reakcija slabi dok se ne ugasi. Ugašeni refleks se nakon odmora opet pojavi, to je spontano obnavljanje. Do toga dolazi jer proces gašenja nije zaboravljanje, nego unutašnje kočenje reagovanja,vrsta negativnog ili inhibitornog uslovnog refleksa.

. 15. ali se usklađivanjem rada očiju slivaju u jednu sliku i daju nam utisak dubine.najčešće smanjenje njegove osetljivosti.a zanemarivanje drugih svojstava predmeta koja se ocenjuju kao nebitna. Takođe se može opravdati i neprihvatljivo ponašanje. 11. tj.Apstrakcija? *Izdvajanje određenih karakteristika grupe predmeta na osnovu upoređivanja i razlikovanja. 13.bez javljanja maladaptivnih reakcija. Racionalizacije pomaže da se zaštiti naše samopoštovanje. 10.Zakon efekta? *Radnje se učvršćuju ili eliminišu u zavisnosti od posledica efekta. doći će do uspeha u učenju samo ako pokušaji budu doveli do zadovoljenja potrebe. 14.Frustraciona tolerancija? *Rozencvajg je uveo pojam frustracione tolerancije da bi ounačio individualne razlike u sposobnosti realističkog reagovanja na frustraciju.Apsolutni prag draži? *Najmanji intenzitet draži koji izaziva oset je apsolutni prag draži.neuspehe i sl.» 16.usled duže aktivnosti čula.Binokularno viđenje (i još nešto) služi za opažanje? *Slike na mrežnjači jednog i drugog oka su disparatne. Definisao ju je kao : «Sposobnost ličnosti da se odupre odlaganju zadovoljenja potrebe.9.ali u različitom stepenu. 12. U velikom alučajno odabranom uzorku obično se dobija prihvatljiva stratifikacija i bez samog postupka stratifikacije.sprečavanju zadovoljenja potrebe ili konfliktu potrebe.Adaptiaciji su podvrgnuti svi oseti.Racionalizacija? *Dozvoljava nam da nađemo logične razloge za neke nedozvoljene radnje.Stratifikovani uzorak? *Uzorak ispitanika koji se formira na osnovu zahteva za proporcijonalnu zastupljenost različitih slojeva koji postoje u populaciji.Adaptacija čula? *Promena u osetljivosti čula.

draži koje izgledaju kao da grade zatvorenu formu se opažaju kao celina) Princip kretanja.Ralika između Spirmana i Terstona? *Spirman je formulisao tezu o jedinstvu saznajnih funkcija. 21. kojima na osnovu svog iskustva daje određeni smisao i tumači ih.u celine se grupišu draži koje se ocenjuju kao međusobno slične Princip kontinuiteta.Blizanačke studije? .koji je shvatio kao opšti faktor inteligencije.motivi. 18.Vikarijsko emocionalno uslovljavanje? *Proces učenja emocionalnih reakcija putem posmatranja drugih. Danas preovlađuje shvatanje da postoji G faktor. Princip blizine-prostorne i vremenski bliske draži opažaju kao da čine celinu Princip sličnosti.oseti miris roštilja ) -iskustvo (reklame koje se ponavljaju brže primečujemo) -osobine ličnosti ( ekstraverzija npr) 22. 19.potrebe. a zatim pretvara u ponašanje suprotno originalnom impulsu.Predstavnik je engleske škole.Terston je predstavnik amreričke škole i on je osporio ideju Spirmana o G faktoru kao jezgru i integracionom elementu organizacije sposobnosti.u početku posmatranja zapaženu formu opažamo kao formu koja se produžuje i nastavlja Pečjak.Konflikt dvostrukog odbijanja (i primer)? *Karakteriše postojanje dve nespojive reakcije obe usmerene na izbegavanje objekta.Princip grupisanja draži(objasni) u celine? Čovek ne reaguje na sve draži koje koje deluju.interesovanja (onaj ko je gladan.Faktorskom analizom dobija jedan faktor G.Unutrašnji činioci pažnje (objasni)? . već ih prima i opaža kao određene celine. shvatanja o prirodi inteligencije ističe postojanje i značaj G faktora.17.ali da ne treba zanimariti posebne sposobnosti. «od dva zla-biraj manje» 20.princip zatvorenosti. Izolovao je različite faktore koji su nesvodivi na G faktor.čovek shvata delove koji se kreću kao celinu 23.aktivnosti i cilja.prisutan je kod mnogih ljudi i životinja. Time se sprečava anksioznost jer se impuls prvo blokira.Reakciona formacija? *Podrazumeva potiskivanje osećanja i njegovo pretvaranje u suprotno.

objansi.2.a takođe se upoređuju parovi fraternalnih blizanaca istog pola.Pesimistički atribucioni stil.kontroliše i integriše ka ili od cilja usmereno ponašanje. 26.stabilni i globalni.Obično u toku noći imamo 4 do 5 REM faza.usmerava.REM spavanje je nužno za metabolizam mozga i regulaciju telesne temperature.utvrđuje se korelacija (brojčani pokazatelj sličnosti) među njima. 28. 3.1 i ulazimo u REM spavanje (faza brzih pokreta očiju). Uzroci negativniih događaja vide se kao internalni.To je stečena složena dispozicija za emocijonalno reagovanje u vezi sa nekom osobom ili objektom.Dimenzije individualnih razlika sa tendencijom ka obrascima ponašanja.jer EEG talasi ukazuju na nivo pobuđenosti sličan onom u budnom stanju.Te dve korelacije se zatim porede.Šta je motiv? *Unutrašnji faktor koji podstiče. 1.U 80 % slučajeva kada su ljudi probuđeni tokom REM faze izveštavaju da su upravo sanjali. 27.objašnjavaju ljude kroz OSOBINE koje sve ljudi poseduju (manje ili više). 2. događaji se tretiraju kao slučajnost.*U blizanačkim studijama parovi indentičnih blizanaca se upoređuju s obzirom na osobinu koja nas interesuje.Nomostatski pravac. Karakterističan je za depresivne osobe 25.misli su OSOBINE.Komponente topološkog modela? . Blizanački metod se zasniva na ppretpostavci da su blizanci koji rastu zajedno izloženi jednakim životnim iskustvima bez obzira da li su monozigotni ili dizigotni blizanci 24.Šahterov eksperiment fiziološko uzbuđivanje i percepcija sredine * identifikacija emocija je rezultat interakcije fiziološkog uzbuđenja i percepcije sredine odnosno situacije u kojoj se osoba nalazi.REM spavanje se još zove i paradoksalno spavanje.Odlike REM faze spavanja? *Nakon otprilike pola sata spavanja u fazi 4 brzo se vraćamo kroz faze 3.Sentiment? *Složeni doživljaj koji označava psihičku strukturu vezanu za neki objekat. Relativno trajna struktura u čijoj se osnovi nalazi dispozicija da se na određeni objekat reaguje nekom emocijom.

7.Semifiziološke funkcije? Pol. 1.Šta sadrži individualno nesvesno? *Sadržaji koji su postali nesvesti. dete usvaja drugačiji način pribavljanja analnog zadovoljstva.Fiksacije na analno-retentivnom? * dete pokazuje svoj feces kao nagradu. životno doba. 14. 5.Olport i Odbert 4 kategorije.Prirodu anime oblikuje? *Majka 12. zao. prijatnost i savesnost 18.potisnuti sadržaji i sublimalni sadržaji. 11. nasledne predispozicije. 15.Senka? *Senka je negativan deo ličnosti.otvorenost ka iskustvu. socijalno vrednovanje (rđav.neuroticizam.Šta sadrži kolektivno nesvesno? *Preinfatilno vreme tj ostatak života predaka.*Svesno.Šta podrazumeva razrešenje Edipovog kompleksa? 8.Odnos komponente topološkog i strukturalnog modela? * ide je nesvesna instanca.Prijatnost (koje osobine obuhvata)? . uporan) 2. prolazna stanja i raspoloženja (sreća.predsvesno. 6.nesvesno. 4. lični opisi (vredan.Fiksacija na oralno-pasivnom? *Može nastati usled nedovoljnog ili preteranog hranjenja ili strepnja majke tokom procesa hranjenja deteta. metaforički i dvosmisleni izrazi (aseksualan) 17.Dimenzije petofaktorskog modela? *Ekstraverzija.zadržavanje fecesa koje predstavlja narcističko i mazohističko zadovoljstvo. Ukoliko roditelji ne prihvataju.Za koju fazu je karakterističan Edipov kompleks? *Falusna 9. 10.Persona? *je veoma složen sistem odnosa između individue i zajednice u kojoj živi. nepoželjan) 4. 13. a ego i super ego se svojim fjama nalaze u području svesnog. anksioznost) 3.Osnovne psihičke funkcije po Jungu? *-Opažanje -Mišljenje -Osećanja -Intuicija 16.a u neikim podsvesnog i nesvesnog.

mogu ispitivati novine kada je to nužno. Pregovarač. 25.zavisna ličnost koja gubi osećaj vlastitog selfa. Umereni.dominacije-reciprocitet. fascinirani inovacijama.uska interesovanja.neprijateljski raspoložena. Ispitivači. u skladu sa procenom situacije u kojoj se nalazi.ispoljavaju viši stepen bihevijorne aktivnosti.Psihotična osoba je? Agresivna. 20.Po principu komplementarnosti na osi afiniajacije-korespodencija. Ajzenk pruža biološko objašnjenje za ektraverziju. Odgovoran za emocionalna stanja poput straha. u ekstremu. 24. Neuroticizam objašnjava pomoću aktivacije simpatičkog NS.šira interesovanja. Osnovne pretpostavke TOU: 1. Istraživanja su pokazala da ljudi koji ispoljavaju psihotične epizode imaju povišen nivo testosterona i snižen nivo MAO-a.«teška» osoba i ima probleme u procesu prilagođavanja ljudima ili okolnostima. pristupa i iskustava.prihvata grupne norme.pokazuju tendenciju ka gubitku ili nedostatku samokontrole. važnije je harmonija nego ostvarenje vlastitih ideja. konvencionalniji..nehumana. 19. nestabilna. paranoidna ličnost koja gubi smisao za osećaj drugih. na broj interesovanja kojima je neko okupiran i dubinu sa kojom se ta interesovanja prate. U ekstremu.Teorija optimalnog uzbuđenja? U skladu sa ovom teorijom. Adaptiran. nivo uzbuđenja je pod uticajem situacionih faktora 5.fokusiran na vlastite norme i potrebe u odnosu na grupu.Fiziološka osnova neuroticizma? Dimenzije neuroticizma predstavlja posledicu labilnog autonomnog NS. sklonost maštanju. neraspoložena. niži ili viši nivo uzbuđenja je nezadovoljavajući i nepoželjan 3. Čuvari. odgovoran za borba.narcistička. antisocijalna. ljudi se razlikuju u odnosu na neki naviknuti nivo uzbuđenja 22. . ljudi teže zadovoljstvu i izbegavaju nezadovoljstvo 4. Izazivač.lične potrebe podređuje interesima grupe. 21. srednji nivo uzbuđenja je najpoželjniji 2. osećaju se lagodnije sa poznatim stvarima. ali se mogu i usmeriti na poznate stvari u određenom periodu vremena. 23. osetljivost za umetnost i lepotu.Otvorenost ka iskustvu (kreativnost)? Odnosi se na prihvatanje novih ideja. agresije.Odnosi se na broj izvora iz kojih neko kreira norme za vlastito ispravno ponašanje.intoverziju. okupiran sticanjem moći.sposoban da se kreće od vođe do sledbenika. Otvorenost ka iskustvu implicira živa imaginacija..surova.bežanje reakcije. Pojava neuroze je posledica kombinacije konstitucionalnih i spoljašnjih okolnosti.Neurotična osoba? Često zabrinuta i loše volje.Fiziološka osnova ekstraverzije? *Ekstraverti imaju objektivan pristup. Anksiozna. Preterano emotivna i intenzivno reguje na sve vrste spoljašnjih draži. Snažno doživljavanje emocija i vrednovanje vlastitog iskustva.

Ljudi smatraju da će im život doneti više + nego – negativnih događaja u odnosu na prosečnu osobu.Kako nastaje anksioznost po Keliju? Javlja se onda kad osoba nije u stanju da anticipira neki događaj. promene shvatanja i uverenja.Vrste konstrukata? *-Preventivni. nerealistički optimizam 30.Fiziološka osnova Kelijeve teorije? 27. 29.26.etničke predrasue -Konstelatorni. jer joj konstrukti kojima raspolaže to onemogućuju.otvorenost ka novim iskustvima. Za adektvatno funkcionisanje ličnosti neophodno je razvijanje sve 3 vrste konstrukata.Osnovne iluzije samopoboljšanja? 1. iluzija kontrole 3.Nerealistički optimizam? Predstavlja predispoziciju za pozitivan stav prema budučim životnim događajima. nerealistička pozitivna slika o sebi 2. u smislu slabije aktivacije) . 28.steretipna mišljenja -Propozicionalni. Ova iluzija može imati važnu ulogu prilikom suočavanja sa nekim hroničnim oboljenjima poput kancera ili aidsa (deluje kao protektivni faktor koji doprinosi regulaciji ANS.