YU ISSN 0350-1205 asopis za poljoprivredu SAVREMENA POLJOPRIVREDA Adresa: Bulevar osloboenja 81, 21000 Novi Sad, Srbija Telefoni:

021/6621-870, 021/6621-555; Fax: 021/6621-727 Journal of Agriculture CONTEMPORARY AGRICULTURE Adress: Bulevar osloboenja 81, 21000 Novi Sad, Serbia Phones: 021/6621-870, 021/6621-555; Fax: 021/6621-727 Glavni i odgovorni urednik/Editor-in-Chief: Prof. dr Milan Krajinovi (Novi Sad) Urednici/Editors: Prof. dr Blagoje Stani (Novi Sad) Dipl. ing. Julkica Crnobarac (Novi Sda) Pomonik urednika/Assistant Editor: Doc. dr Vesna Rodi (Novi Sad) Urednitvo/Editorship: Prof. dr Ratko Nikoli (Novi Sad), Prof. dr Petar Eri (Novi Sad), Prof. dr Branko Konstantinovi (Novi Sad), Prof. dr Milenko Jovanovi (Novi Sad), Prof. dr Zoran Keserovi (Novi Sad), Prof. dr Milan Popovi (Novi Sad), Prof. dr Stanimir Kovin (Novi Sad), Prof. dr Jelena Nini-Todorovi (Novi Sad), Prof. dr Mladen Gagrin (Novi Sad), dr Klanja Bojana, nau. sav. (Novi Sad), Doc. dr Radovan Savi (Novi Sad), Prof, Prof. dr Gordana urlan-Momirovi (Zemun), Prof. dr Marian Bura (Temivar), Prof. dr Rek ahinovi (Biha). Izdavaki savet/Editorial council: Prof. dr Radovan Pejanovi (Novi Sad), Prof. dr Miroslav Maleevi (Novi Sad), Dipl. ecc. Gordana Radovi (Novi Sad), Prof. dr. Lazar Kovaev (Novi Sad), Jovan Crnobarac (Novi Sad), mr Goran Stankovi (Zemun), Prof. dr Vitomir Vidovi (Novi Sad), Prof. dr Branka Goloin (Novi Sad), Prof. dr Saa Orlovi (Novi Sad), Prof. dr Nedeljko Tica (Novi Sad), Prof. dr Nikola uki (Novi Sad), Prof. dr Dragan Glamoi (Novi Sad), Prof. dr Nada Kora (Novi Sad), Prof. dr Soja Petrovi (Novi Sad), Prof. dr Jovan Crnobarac (Novi Sad), Prof. dr Stanko Bobo (Novi Sad), Dipl. ing. Dragana ebeljan (Novi Sad), Danica Sojanovi (Novi Sad), Prof. dr Ljiljana Nei (Novi Sad), Prof. dr Petar Sekuli (Novi Sad), Prof. dr Mirjana Miloevi (Novi Sad), Prof. dr Cvijan Meki (Zemun), Prof. dr Nikola Mii (Banja Luka), Prof. MVD Juraj Pivko, DSc. (Slovaka), Prof. dr andor omoi (Maarska), Prof. dr Sava Buni (Engleska), Prof. dr Boris Stegny (Ukrajina), Prof. dr Kole Popovski (Makedonija), Prof. dr Ion Pdeanu (Rumunija), Prof. Baruch Rubin, Ph.D. (Izrael), Prof. dr habil. Imre Musci, CSc. (Maarska), Prof. dr Mark Gleason (USA). Izdavai/Publishers: DNEVNIK POLJOPRIVREDNIK AD, Novi Sad. POLJOPRIVREDNI FAKULTET, 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 8. NAUNI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, 21000 Novi Sad, M. Gorkog 30. Adresa urednitva/Adress of editorship: POLJOPRIVREDNI FAKULTET, 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 8. Telefoni/Phones: ++ 021/450-355; ++ 021/6350-711; Fax: ++021/459-761. Uplate izvriti na: DNEVNIK POLJOPRIVREDNIK AD, Novi Sad. iro raun: 160-171915-80, Delta banka ad, Beograd, PJ Novi Sad (pretplata za Savremenu poljoprivredu) ili POLJOPRIVREDNI FAKULTET Novi Sad iro raun: 840-1736666-97 (pretplata za Savremenu poljoprivredu).

SADRAJ CONTENTS

NAUNO-ISTRAIVAKI RAD INSTITUTA ZA VOARSTVO I VINOGRADARSTVO U NOVOM SADU (19472007) Zoran Keserovi, Duan Gvozdenovi, Petar Cindri, ore Papri, Nada Kora, Vladislav Ognjanov, Jelena Nini-Todorovi, Ivan Kuljani, Branislava Goloin, Slobodan Cerovi, Mira Medi, Nenad Magazin, Sandra Bijeli ..........................................

VOARSTVO VOJVODINE SADANJOST I PERSPEKTIVE Duan Gvozdenovi, Zoran Keserovi, Nikola Vranjkovi, Nenad Magazin ....................... 18 VINOGRADARSTVO VOJVODINE (istorijat, sadanjost i perspektiva) ore Papri, Nada Kora, Petar Cindri, Ivan Kuljani, Mira Medi ............................. 27 INTEGRALNI I BIOLOKI KONCEPT PROIZVODNJE VOA I GROA Vladislav Ognjanov, Duan Gvozdenovi, Zoran Keserovi, Slobodan Cerovi, Jelena Nini-Todorovi, Branka Goloin, ore Papri, Nada Kora, Petar Cindri, Ivan D. Kuljani, Jelica Bala, Ragheb Thalji, Sandra Bijeli, Nenad Magazin, Mira Medi, Tatjana Popovi ....................................................................... 38 REZULTATI OPLEMENJIVANJA VOAKA U INSTITUTU ZA VOARSTVO U AKU Milisav Mitrovi, Dobrivoje Ogaanovi, arko Teovi, Radunka Plazini, Slaana Mari, Milan Luki, Sanja Radievi, Vladan Milinkovi, Aleksandar Leposavi .............................................................................. 50 VOARSTVO SREMA Duan Gvozdenovi, Biserka Vraevi ..................................................................................... 62 BIOLOKO-PRIVREDNE OSOBINE NOVIJIH SORTI JABUKE Miloevi N., Miloevi T., Zorni Biljana, Markovi G., Glii I. ........................................ 71 UTICAJ GUSTINE SADNJE NA RAZVOJ DOPUNSKE BOJE I OCENU ATRAKTIVNOSTI PLODOVA KLONOVA CRVENOG DELIESA Nenad Magazin, Zoran Keserovi, Duan Gvozdenovi, Biserka Vraevi ......................... 78 UTICAJ KONCENTRACIJE PROMALINA (GA4+7+BA) NA KVALITET KNIP SADNICA SORTI JABUKE GALAKSI I BREBURN Dragan Radivojevi, Milovan Velikovi, edo Oparnica ..................................................... 83 KLIJAVOST SEMENA I RANDMAN SEJANACA AUTOHTONIH SORTI KRUKE NA PODRUJU BIJELOG POLJA Gordana ebek, Mirjana Radulovi, Ana Topalovi .............................................................. 90

iii

SADRAJ N, P I K KOD SEJANACA KRUKE U PERIODU ZIMSKOG MIROVANJA Gordana ebek, Ana Topalovi, Mirjana Radulovi .............................................................. 100 KLIJAVOST POLENA SORTI KAJSIJE (Prunus armeniaca L.) Dragan Milatovi, Dragan Nikoli ........................................................................................... 108 RODNI POTENCIJAL BRESKVE I NEKTARINE U GUSTOJ SADNJI Gordan Zec ................................................................................................................................. 115 PROUAVANJE OSNOVNIH KARAKTERISTIKA NOVIH SORTI BRESKVE U SREDNJEM DIJELU CRNE GORE Prenki R., Odalovi A. ............................................................................................................. 122 MORFOMETRIJSKE OSOBINE PLODOVA ODABRANIH GENOTIPOVA DRENA Sandra Bijeli, Jelena Nini-Todorovi, Goran Jaimovi, Branislava Goloin, Slobodan Cerovi, Branko Vidicki ........................................................................................... 130 SENZORNA I HEMIJSKA ANALIZA PLODOVA TRENJE Keserovi Z., Vraar Lj., Tepi Aleksandra, Magazin N., Sandra Bijeli, Branko Vidicki ................................................................................................. 138 ORGANOLEPTIKE OSOBINA KAA IZDVOJENIH GENOTIPOVA DANARIKE (Prunus cerasifera Ehrh.) IZ GORNJEG POLIMLJA Boovi ina, Jaimovi Vueta ............................................................................................... 144 HEMIJSKI SASTAV PROIZVODA OD DRENJINE (Cornus mas L.) I NJIHOV ZNAAJ U ISHRANI LJUDI Jaimovi Vueta, Boovi ina ............................................................................................... 150 REAGOVANJE RAZLIITIH SORTI I PODLOGA BRESKVE (Prunus persica Stoc.) NA PRIMJENU NPK HRANIVA Ranko Prenki ............................................................................................................................ 158 FENOLOKO-POMOLOKE OSOBINE VANIJIH SORTI I SELEKCIJA ORAHA Mitrovi M., Mileti R. .............................................................................................................. 167 UTICAJ METEOROLOKIH FAKTORA NA VANIJE OSOBINE PLODOVA SORTI LESKE Mileti R., Mitrovi M., Miti N., Nikoli R. ........................................................................... 175 POKAZATELJI RASTA JEDNOGODINJIH SEJANACA MEJE LESKE (Corylus colurna L.) Nini-Todorovi Jelena, Cerovi Slobodan, Goloin Branislava, Bijeli Sandra, Jaimovi Goran, Kokar Bojana, ukanovi Jelena .............................................................. 182 UTICAJ OPTIKIH OSOBINA MAL FOLIJA NA POMOLOKE OSOBINE NOVOINTRODUKOVANIH SORTI JAGODE (Fragaria ananassa Duch.) Jasminka Milivojevi, Mihailo Nikoli, Maja Oparnica ........................................................ 189

iv

RODNOST NEKIH SORTI JAGODE Ranko Popovi, Miroslav izmovi, Ahmed Dubur ............................................................. 198 BIOLOKE KARAKTERISTIKE RANIH SORTI JAGODE Zoran Jankovi ........................................................................................................................... 203 FORMIRANJE BOKORA I CVASTI JAGODE U VERTIKALNOM SISTEMU GAJENJA Nenad Magazin, Duan Gvozdenovi, Zoran Keserovi, Biserka Vraevi ......................... 208 UNAPREENJE MASLINARSTVA U CRNOJ GORI Biljana Lazovi, Mirjana Adakali, Tatjana Perovi, Stoja Ljutica ..................................... 214 KLIJAVOST SJEMENA AUTOHTONIH SORTI MASLINE (Olea europaea L.) Mirjana Adakali, Biljana Lazovi, Tatjana Perovi .............................................................. 220 KOLEKCIJA REZISTENTNIH KULTIVARA VINOVE LOZE U SR. KARLOVCIMA Petar Cindri, Kora Nada, Dragoslav Ivanievi, Predrag Boovi .................................... 227 AUTOHTONE I STARE ODOMAENE SORTE VINOVE LOZE U FRUKOGORSKOM VINOGORJU Kora Nada, Cindri P., Papri ., Kuljani I., Medi Mira, Ivanievi D., Boovi P. ... 248 STONE SORTE TIPA INTERSPECIES HIBRIDA U USLOVIMA NIKOG VINOGRADARSKOG PODREJONA Radojevi Ivana, Stankovi Sneana, Moi Ivana, Rankovi Vesna, Risti ilo ............. 256 KARAKTERISTIKE RODNOSTI NOVOSADSKIH INTERSPECIES HIBRIDA VINOVE LOZE U AGROEKOLOKIM USLOVIMA NIA Tatjana Jovanovi Cvetkovi, Dragutin Mijatovi ................................................................. 262 BIOLOKE I PROIZVODNE KARAKTERISTIKE NEKIH KLONOVA SORTE PINOT GRIS U NIKOM VINOGRADARSKOM PODREJONU Radoslav Tarailo, Sneana Stankovi, Ivana Moi ............................................................... 268 AGROBIOLOKA SVOJSTVA SORTE BURGUNDAC CRNI U ALEKSINAKOM PODREJONU Mlaan Gari, Bratislav irkovi, Milo Risti, Ivanovi Radomir ..................................... 274 NEDESTRUKTIVNA METODA IZRAUNAVANJA LISNE POVRINE LASTARA VINOVE LOZE Zoran Beli, Slavica Todi, Neboja Markovi ...................................................................... 280 UTICAJ VREMENSKIH PRILIKA NA RODNOST ZIMSKIH OKACA KOD VINOVE LOZE Kuljani, I., Papri, ., Nada Kora, Slavica Todi, Mira Medi, Boovi, P., Ivanievi, D. .................................................................................... 286 UTICAJ NORME TRETIRANJA NA RACIONALNU ZATITU VONJAKA Rajko Bugarin, Nikola uki, Aleksandar Sedlar .................................................................. 298

OSMOTSKO I KONVEKTIVNO SUENJE VOA Ljiljana Babi, Mirko Babi, Ivan Pavkov .............................................................................. 304 UPUTSTVO AUTORIMA ZA PISANJE RADOVA U ASOPISU SAVREMENA POLJOPRIVREDA ......................................................................................... 314 INTRODUCTIONS TO AUTHORS ON WRITING PAPERS FOR THE JOURNAL CONTEMPORARY AGRICULTURE ..................................................................................... 316

vi

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 117, NOVI SAD

NAUNO-ISTRAIVAKI RAD INSTITUTA ZA VOARSTVO I VINOGRADARSTVO U NOVOM SADU (19472007)

ZORAN KESEROVI, DUAN GVOZDENOVI, PETAR CINDRI, ORE PAPRI, NADA KORA, VLADISLAV OGNJANOV, JELENA NINI-TODOROVI, IVAN KULJANI, BRANISLAVA GOLOIN, SLOBODAN CEROVI, MIRA MEDI, NENAD MAGAZIN, SANDRA BIJELI1 IZVOD: U Institutu za voarstvo i vinogradarstvo do sada su stvorene 21 sorta i 3 klona vinove loze, 4 sorte kajsije, 5 sorti oraha i 6 sorti stubastih jabuka. Za potrebe pomolokih i genetikih ispitivanja introdukovano je iz zemlje i inostranstva ili pak stvoreno u Institutu za voarstvo i vinogradarstvo u Novom Sadu preko 3000 genotipova raznih vonih vrsta. Na oglednom polju u Sremskim Karlovcima se nalazi jedna od veih ampelografskih kolekcija na Balkanu sa 434 genotipa, a u novoj kolekciji interspecies sorti koja je podizana tokom 2005. i 2006. godine se nalaze 194 sorte. Ispitivane su podloge za kalemljenje pitomih sorti leske i njihovo gajenje kao visokostablaica, kao i podloge za vinju, trenju, breskvu i kajsiju. Institut je meu prvima u Srbiji uveo nove tehnologije proizvodnje razliitih vonih vrsta. Kljune rei: vone vrste, vinova loza, selekcija, hibridizacija, nove sorte, hibridni sejanci, nove tehnologije, kultura tkiva, genetika transformacija.

UVOD
Na prostoru Srbije ima mnotvo mikrorejona sa specinom biljnom populacijom. Na terenu se nalazi mnotvo genetikih varijeteta jabuke, kruke, breskve, kajsije, oraha, leske i drugih vonih vrsta, (uri, 1990, 1993; Kora i sar., 1993; Nini-Todorovi, 1992; Vujani-Varga i Ognjanov 1990; Vujani-Varga i Ognjanov, 1992; Vujani-Varga i sar., 1994; Keserovi, 2000). Za potrebe pomolokih i genetikih ispitivanja u proteklom pe-

1 Dr Zoran Keserovi, red. prof., dr Duan Gvozdenovi, red. prof., dr Petar Cindri, red. prof., dr ore Papri, red. prof., dr Nada Kora, red. prof., dr Vladislav Ognjanov, red. prof., dr Jelena Nini-Todorovi, red. prof., dr Ivan Kuljani, red. prof., dr Branislava Goloin, red. prof., dr Slobodan Cerovi, red. prof., mr Mira Medi, asistent, mr Nenad Magazin, asistent, mr Sandra Bijeli, asistent, Poljoprivredni fakultet, Departman za voarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzanu arhitekturu, Novi Sad.

riodu, introdukovano je iz zemlje i inostranstva, ili pak stvoreno u Institutu za voarstvo i vinogradarstvo u Novom Sadu preko 3.000 genotipova raznih vonih vrsta. Pored toga u Institutu se nalazi jedna od veih ampelografskih kolekcija na Balkanu sa 434 genotipa, a u novoj kolekciji interspecies sorti vinove loze, koja je podizana tokom 2005. i 2006. godine se nalaze 194 sorte. Fiksiran je veliki broj gena kod raznih vonih vrsta. Najznaajniji su geni koji u potomstvu daju stubast tip rasta jabuka i bresaka, otpornost jabuka na aavu krastavost i pepelnicu, uniformne sejance vinogradarskih bresaka razliite bujnosti za kalemljenje sorti, otpornost kajsije na suenje kao i kasnije vreme cvetanja. Kao donori otpornosti kod jabuke identikovane su domae sorte jabuka umatovka i bihorka (Vujani-Varga i sar. 1994). Ispitivane su podloge za kalemljenje pitomih sorti leske i njihovo gajenje kao visoko stablaice, podloge i interpodloge za kajsiju, podloge za vinju i trenju. U delu oplemenjivakog programa u Institutu za voarstvo i vinogradarstvo stvorene su 21 sorta i 3 klona vinove loze, 4 sorte kajsije, 5 sorti oraha i 6 sorti stubastih jabuka. Pored toga izdvojene su selekcije kajsije oraha, drena, zatim hibridi leske, hibridi jabuka otpornih na bolesti, klonovi jabuke itd.

REZULTATI RADA SA DISKUSIJOM

U Institutu je pre 25 godina osnovana laboratorija za mikropropagaciju voaka. Do sada su ovom metodom razmnoene podloge za jabuku i kruku (Goloin i Radojevi, 1987); sorte breskve (Ognjanov, 1994); neke sorte jabuka, vinove loze, jote (Goloin i Galovi, 1995). Postignuti su i znaajni rezultati u mikropropagaciji oraha (Goloin, 1995; Goloin i sar., 2000), a razmnoene su i podloge za trenju i vinju (Bijeli, 2004). U toku su i istraivanja mogunosti razmnoavanja drena kulturom tkiva. Pored savlaivanja mikropropagacije kod jabuastih, (Goloin i sar. 1992) i kotiavih vonih vrsta, u proteklom periodu je naroito veliki uspeh postignut u mikropropagaciji oraha, budui da se orah veoma teko vegetetivno razmnoava, (Goloin 1995). Sorte Mire i ampion mogu da se ovim putem razmnoavaju i gaje na sopstvenom korenu. Metode za mikropropagaciju se i dalje usavravaju. Na osnovu histolokih analiza (Ognjanov, 1991) uspeno je savladana kultura tkiva in vitro, kao i genetika transformacija (Macet-Gai, 1993). Kulturom ozraenih kotiledona dobijeno je vie somaklonalnih varijanata kod sorti spring krest i red heven, (Ognjanov i sar.,1995). Razraeni su metodi genetike transformacije pomou dve rase A. tumefaciens koje nose marker gen za sintezu glukoronidaze u GUS-intron konstrukciji (Macet-Gai, 1993). Institut za voarstvo i vinogradarstvo je meu prvima uveo bioloku kontrolu rodnosti. Na osnovu analize rodnosti pupoljaka i morfolokih karakteristika pojedinih sorti daje se preporuka intenziteta rezidbe i prognoza prinosa (Rudi et al, 1981; Milovanki, 1985; Keserovi et al. 1998, 2005). Takoe, date su preporuke za gustinu sadnje prilikom podizanja intenzivnih zasada jabuke (Magazin, 2005) u zavisnosti od sorte. Veliki broj istraivaa u Institutu se bavio i organogenezom voaka (Dinka VujaniVarga; Ognjanov; Aradski; Keserovi, 1993). Keserovi (1996) navodi tri faze embriogeneze kod vinje i trenje: brz razvoj endosperma, diferenciranje i rast embriona i sazrevanje embriona. Takoe, Keserovi (2005) navodi korelaciju izmeu razvoja embriona i ploda.pa je tako po njemu i razvoj ploda podeljen u 3 etape. 2

U Institutu se dosta radilo na iznalaenju podloga i interpodloga za razliite vone vrste. Kora i sar. (1999) smatraju da je aanski hibrid ljive G-18 najbolji kao podloga za kajsiju jer je rezistentan na arku i lepo razvija stabla u podkulturi sa orahom. uri i sar. (1996), uri i Keserovi (1997, 1999), Kora i sar. (1999) su najbolje rezultate dobili kada je podloga bila danarika, a posrednik crni trn, odnosno Stenlej. Na poljoprivrenom fakultetu u Novom Sadu se intenzivno radi na pronalaenju slabo bujne podloge ili posrednika (interpodloge) u cilju intenzikacije gajenja kajsije. Ispitivanje crnog trna (Prunus spinosa L) kao posrednika je zapoeto 1991. godine podizanjem zasada sa razmakom sadnje 5 2,5; 5 2,0 i 4,5 2,0 m odnosno sa 800, 1.000 i 1.100 stabala po hektaru (uri i Keserovi,1996). Prema ispitivanjima ovih autora zdravstveno stanje, dugovenost stabala i rodnost su bili dobri, a posebno se izdvajao kvalitet plodova, pogotovu krupnoa i pokrovna boja, u odnosu na plodove sa stabala na podlozi danarici i drugim posrednicima. Novosadske sorte kajsije upotrebom meuplemke stenlej bile su vrlo stabilne, odnosno suenja stabala uopte nije bilo (uri, Keserovi,1994). Od 16 ispitivanih sorti kajsija na posrednicima, (poegaa, stenlej, krupna zelena renklodai crni trn), 2535% su manje bujnosti na crnom trnu i 1012% na poegai i stenleju, u odnosu na krupnu zelenu renklodu kao posrednika. Za lenik je najbolja podloga meja leska, jer obrazuje stablo, a prijem kalemova izmeu te podloge i plemenitih sorti je od 81,3 do 88,6%, (Nini-Todorovi,1997, Kora i sar.,1997). Visoko kalemljene sadnice leske su pogodne za primenu na okunicama i podizanje zasada u kojima se leske gaje kao stablaice. Pre vie od dve decenije, preciznije 1983. godine, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u Departmanu za voarstvo, vinogradarstvo i hortikulturu, zapoeta je selekcija genotipova meije leske (Corylus colurna L.) sa stabala iz prirodnih populacija i stabala sekundarne provenijencije sa zelenih povrina Novog Sada. Uom selekcijom je izdvojeno 10 genotipova (A1, B1, B2, B4, B5, B7, B8, B9, B11, C2). Genotipovi se odlikuju obilnim plodonoenjem, kvalitetnim morfolokim, tehnolokim i ziolokim svojstvima oraica, odlinim zdravstvenim stanjem. Semenski materijal plodova meje leske sejan je u rasadniku Fakulteta na Rimskim anevima gde je ustanovljena terenska klijavost i praen razvoj sejanaca kroz vie godina ispitivanja. uvanje semena meje leske je najbolje u staklenim bocama pri temperaturi od 4 do 6 C (Nini-Todorovi i sar., 1995, 1997). Ispitivan je i najbolji nain kalemljenja plemenitih sorti leske na tipovima meje leske. U toku istraivakog perioda, uspeno je povean broj primljenih kalemova sa 0,5 na 85%. U pojedinim godinama, zabeleen je broj primljenih kalemova ak i do 97% (Nini-Todorovi, 1991; Nini-Todorovi i sar. 1992). Vegetativne podloge za kruku utiu na kompatibilnost kod kruke, tako uri i sar. (1997), Keserovi i sar. (1998), navode da sorte Viljamova i Pakhams trijumf zahtevaju posrednika na podlozi dunja Ba-29. Od vie naina vegetativnog razmnoavanja voaka orah se u masovnoj, rasadnikoj proizvodnji razmnoava samo kalemljenjem, a u naim klimatskim uslovima samo sobnim kalamljenjem. Tehnologija kalemljenja oraha u naem Departmanu je u potpunosti savladana i usavrena pre tridesetak godina (Kora, 1978) i detaljno opisana u knjizi ORAH (Kora i sar., 1998). Za proizvodnju sadnica oraha primenjujemo sobno kalemljenje oraha engleskim spajanjem. Kaleme se iskljuivo jednogodinji sejanci oraha. Na selekciji oraha iz populacije domaeg oraha na naem Departmanu se radi od 1957. godine. Rad na selekciji oraha zapoeo je prof. dr Mirko Rudi. U prvo vreme oda3

biranje kvalitetnih tipova Rudi (1962) je vrio prvenstveno iz drvoreda i veih oraarskih centara u Vojvodini na licu mesta. Dalji rad na selekciji su nastavili prof. dr Dragoljub Slovi i prof. dr Milovan Kora koji je ceo svoj radni vek posvetio selekciji oraha, a rad su zatim nastavili prof. dr Slobodan Cerovi i prof. dr Branislava Goloin. Selekcija oraha u Jugoslaviji dostigla je najvii nivo, ak vei nego bilo gde drugo u svetu. Tako su Goloin i sar. (1998), Kora i sar. (1999), Cerovi i sar. (1999) utvrdili da su meu novosadskim selekcijama najkrupnijih plodov i najveeg randmana jezgre, ampion, Srem i Tisa, a vrlo krupnih sa visokim randmanom jezgre, Rasna i Mava. Sve selekcije imaju kasni poetak vegetacije, a vegetaciju zavravaju ranije. Najveu rodnost imale su sorte Rasna, Kasni rodni, Mava, ampion i Tisa. Ni jedna introdukovana sorta po kvalitetu ploda, jezgre i drugim navedenim biolokim osobinama, ne moe se meriti sa novosadskim selekcijama.
Tab. 1. Pomoloke osobine novosadskih sorti oraha, Novi Sad, 2007. Tab. 1. Pomological traits of Novi Sad walnut cultivars, Novi Sad, 2007. Pomoloke osobine Pomological traits Prosena masa ploda Average fruit mass (g) Debljina ljuske Kernel thickness (mm) Randman jezgre Seed ratio (%) Sadraj ulja Oil content (%) Sadraj proteina Proteins content (%) Boja jezgre Seed colour Poetak vegetacije Vegetation start Resanje Male owers open Cvetanje Female owers open Bujnost stabla Tree vigour SORTE ORAHA (walnut cultivars) Tisa 15,9 1,2 51,0 66,1 19,3 svetlo-mrka 17. 04. 03. 05. 02. 05. bujno Srem 15,7 0,9 55,7 66,2 17,4 svetlouta 19. 04. 25. 04 03. 05. vrlo bujno Baka 12,8 1,1 54,2 70,0 15,0 svetla 16. 04. 23. 04 03. 05. slabo bujno Mire 12,8 1,0 56,9 65,7 16,8 svetla 17. 04. 26. 04 02. 05. bujno ampion 15,1 0,9 57,8 66,7 18,7 svetla 25. 04 02. 05. 07. 05. bujno

Od 1973. godine primenjen je originalan metod prikupljanja poetnog materijala za selekciju preko nagradnog konkursa Traimo kvalitetne orahe koji je organizovao prof. dr Milovan Kora. Ocenjeno je preko 1.000 ovako prikupljenih uzoraka prispelih na konkurs iz svih krajeva Jugoslavije. Napravljen je iri izbor tipova s kvalitetnim plodovima, ija matina stabla su vie godina posmatrana. Posle toga, na osnovu kvaliteta ploda, rodnosti, otpornosti na mraz i bolesti, odabrani su tipove koji su vegetativno razmnoeni i ispitani uporedo sa poznatim svetskim sortama oraha (u kolekcionim zasadima u Bekoj i Veterniku). Najboljih pet selekcija je priznato za sorte, ampion (autor M. Kora), Srem 4

(autor M. Kora) i Tisa (autori D. Slovi, S. Cerovi i B. Goloin) 1987. godine, Baka (autor M. Kora) i Mire (autori M. Rudi i M. Kora) 1988. godine. Takoe je izdvojeno vie selekcija oraha od kojih se sada najvie gaje: Rasna, Kasni rodni, Sava i Milko. Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu se ispituju dva klona elstara od kojih je jedan pronaen u okolini Smedereva a drugi u blizini Inije. Jedan je ranijeg vremena sazrevanja, a drugi kasnijeg u odnosu na standardni elstar, a u ispitivanjima se vode pod oznakama Elstar-klon 1 i Elstar-klon 2. Prema navodima Keserovia i saradnika (2004) i jedan i drugi klon su imali daleko razvijeniju pokrovnu boju u odnosu na standard, ali se po atraktivnosti posebno izdvojio klon Elstar 1. U cilju unapreenja proizvodnje kajsije u Vojvodini na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Institutu za voarstvo i vinogradarstvo ispitivanja se izvode u nekoliko pravaca: 1. Iznalaenje najpogodnijih posrednika interpodloga za razmnoavanje kajsije u cilju smanjivanja prevremenog suenja (apopleksije) i poveanja rodnosti. 2. Selekcija kajsije iz prirodne populacije u cijlu stvaranja novih sorti kasnijeg vremena cvetanja i vee otpornosti prema mrazevima sa dobrom rodnou i kvalitetom plodova. 3. Introdukovanje stranih sorti i ispitivanje u agroekolokim uslovima Vojvodine. 4. Zatita voaka od niskih zimskih temperatura i poznih prolenih mrazeva. Selekcijom iz prirodne populacije kajsije odabrano je u prvoj etapi nekoliko selekcija: NS-4, NS-6, Novosadska rodna. Ove selekcije su tokom ispitivanja ispoljile vrlo pozitivna svojstva u pogledu kasnog cvetanja rodnosti, krupnoe i kvaliteta ploda i zdravstvenog stanja zato su prijavljene Komisiji za priznavanje. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede je 13.04.2004. donelo reenje godine o priznavanju svih prijavljenih selekcija kajsije: 1. NS-4, oplemenjivai: Prof. dr Bogoljub uri, Prof. dr Zoran Keserovi, 2. NS-6, oplemenjivai: Prof. dr Bogoljub uri, Prof. dr Zoran Keserovi 3. Novosadska kasnocvetna, oplemenjivai: Prof. dr Bogoljub uri, Prof. dr Zoran Keserovi 4. Novosadska rodna, oplemenjivai: Prof. dr Milovan Kora, Prof. dr Slobodan Cerovi, Prof. dr Branislava Goloin, Prof. dr Jelena Nini-Todorovi, Prof. dr Vladisav Ognjanov i Prof. dr Zoran Keserovi. Sve ove sorte (tab. 2) imaju slabiji vegetativni rast za 820% u odnosu na maarsku najbolju. Sve etiri priznate sorte pripadaju grupi srednje kasnocvetnih sorti jer cvetaju 34 dana posle maarske najbolje. Nove sorte su vee rodnosti u odnosu na maarsku najbolju, a po rodnosti se posebno istiu novosadska kasnocvetna i novosadska rodna. Novostvorene sorte imaju veu masu ploda u odnosu na maarsku najbolju. Posebno krupne plodove ima NS-4. Po spoljanjem izgledu i biohemijskom sastavu plodova, ukusu, aromi i teksturi mesa, novostvorene sorte pripadaju grupi sorata sa plodovima visokog kvaliteta. U sledeoj etapi, Keserovi i sar. (2000) su izdvojili iz prirodne populacije preko 20 selekcija kajsije u 1988. godini kada su niske temperature (koje su 12.03. padale i do 11C na 5 cm od zemlje, odnosno 7,3C na 2 metra od zemlje u vreme cvetanja) odnele praktino sav rod kajsije. Neke od selekcija iz te godine pokazuju izuzetno dobre osobine kao to je selekcija SK-3 koja od 70 sorti i selekcija u kolekciji, ima najkasnije cvetanje, ili selekci5

ja 16a koja je dobre rodnosti i sa izuzetno kvalitetnim plodovima. Pored ove dve selekcije izdvajaju se i SK-1 i SK-13a, a u 2006. godini selekcija DM-1.
Tab. 2. Pomoloke osobine novosadskih sorti kajsija, Novi Sad, 2007. godine. Tab. 2. Pomological traits of Novi Sad apricot cultivars, Novi Sad, 2007. Pomoloke osobine Pomological traits SORTE KAJSIJE (Apricot cultivars) Novosadska Novosadska NS-6 kasnocvetna rodna okrugla obrnuto iroko kupasta okrugla srednje srednje srednje do bujno meovite srednje kasnocvetno oko 62 g okrugao svetlo narandasta 2535 svetlo narandasta 95 16 majske i cvetne kasnocvetno oko 56 g jajast svetlo narandasta 1015 svetlo narandasta 93 17 meovite kasnocvetno oko 66 g izdueno okrugao svetlo narandasta 2535 svetlo narandasta 96 20

NS-4

Oblik krune okrugla Canopy shape Bujnost stabla srednje Tree vigour do slabe Dominantne rodne granice meovite Prevailing fruiting branches Vreme cvetanja srednje Flowering time kasnocvetno Prosena masa ploda oko 80 g Average fruit weight Oblik ploda izdueno Fruit shape okrugao Osnovna boja narandasta Ground colour Pokrovne boje 2540 Over colour (%) Boja mezokarpa narandasta Flesh colour Randman mezokarpa 96 Flesh ratio Rastv. suve materije 17 TSS (%)

Stubast tip rasta kod jabuke predstavlja bioloku novinu koja omoguava gajenje velikog broja biljaka po jedinici povrine (10.000 biljaka/ha), unoenje opraivaa u jednosortne zasade i zasnivanje porodinih vonjaka na malim povrinama i okunicama. Voke se odlikuju obrazovanjem uspravne kordunice koja se prirodno ne grana. Raaju na rodnim kolaima rasporeenim du cele kordunice. Stubaste jabuke brzo stupaju na rod pa se prvi plodovi mogu formirati ve prve godine po sadnji. Selekcioni ciljevi stvaranja novih sorti jabuka stubastog tipa rasta na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu su stvaranje sorti potpuno crveno obojenog, utog ili zelenog ploda, razliitog vremena sazrevanja, tolerantnih na prouzrokovae ekonomski najvanijih bolesti i tetoina. U toku dvadesetogodinjeg oplemenjivakog rada izdvojeno je vie selekcija od kojih je est priznato za nove sorte u 2007. god. Najkrupnije plodove ima sorta rumeno vreteno koji sazreva oko petog septembra. Svake godine raa obilno, ali nikada ne prerodi jer sama regulie optimalno optereenje junskim opadanjem plodova. Sorta kraljica ardaa odlikuje se vrhunskom atraktivnou i kvalitetom ploda i sposobnou uvanja i do 6 meseci. Sorta Vesna je karakteristina po vrlo ranom vremenu zrenja, polovina augusta, vrlo krupnim crveno 6

obojenim plodovima i irokoj uspravnoj kordunici koja na najlepi nain popunjava prostor. Sorte zelenog ploda, zeleni dragulj i smaragd, su vrlo retki i u oplemenjivakom radu na ovoj vonoj vrsti u svetu. Sazrevaju kasno, krajem septembra meseca, imaju izuzetno lepe plodove, nakiselog ukusa a dobro se uvaju u toku zime u obinim uslovima skladitenja. Izdvojeno je i vie hibrida sa atraktivnim uto bojenim plodovima, a najatraktivniji hibrid NS 10/110 je imenovan kao sorta erdan. Vreme sazrevanja je oko prvog septembra. Posebnu atraktivnost imaju patuljaste forme koje se uspeno mogu gajiti u saksijama ili kao najlepi deo vrtnih kompozicija. Potreba za rezidbom stubastih jabuka je minimalna i svodi se na proreivanje cvetnih pupoljaka skraivanjem rodnih kolaa. To je naroito znaajno kog sorti koje obilno raaju, kao hibrid zeleni dragulj, jer spreavamo da prerode i zbog toga alternativno raaju svake druge godine.
Tab. 3. Pomoloke osobine sorti stubastih jabuka, Novi Sad, 2007. Tab. 3. Pomological traits of columnar apple cultivars, Novi Sad, 2007. Genotip Genotype Hibridna kombinacija Hybrid combination Masa Obojenost Atraktivnost Vreme ploda ploda Fruits berbe Fruit mass Over colour attractiveness Pick time (g) (%) Ukus Taste

Stubaste jabuke utog ploda (Columnar apples with yellow fruits) erdan James grieve Wijcik 150 7 25. 08. Slatko nakiseo Stubaste jabuke zelenog ploda (Columnar apples with green fruits) Zeleni G. Smith Wijcik 160 9 01. 10. Nakiseo dragulj Smaragd G. Smith Wijcik 160 9 05. 10. Nakiseo Stubaste jabuke crvenog ploda (Columnar apples with red fruits) Vesna Wijcik Summered 140 240 160 70 90 100 7 7 9 20. 08. 05. 09. 10. 09. Slatko nakiseo Nakiseo Nakiseo

Rumeno Idared Wijcik vreteno Kraljica Prima Wijcik ardaa

U proteklom periodu, intenzivno se radilo na inventarizaciji genotipova jabuka, kruaka (Cerovi i sar., 1999), meje leske (Nini-Todorovi, 1997, 1998, 1999), oraha (Kora i sar., 1997) i drugih vonih vrsta sa balkanskog prostora. Kolekcionisano je 147 stranih sorti, 27 neimenovanih genotipova i 14 spontanih sejanaca jabuke, 73 lokalne sorte i 32 nepoznata genotipa plemenitih kruaka, a sa podruja Bijelog Polja 60 genotipova kruaka koji pripadaju vrsti Pyrus communis L. i pogodni su za selekciju vegetativnih i generativnih podloga ili su pak otporni na ekonomski najznaajnije bolesti i tetoine, zatim 2 tipa drena krupnog ploda i jedna individua badema koja pripada vrsti Amigdalys nana L. Bogate kolekcije omoguile su intenzivan rad na selekciji i hibridizaciji odabranog poetnog materijala. U skladu sa konceptom stvaranja novih sorti jabuka, Ognjanov i sar. (1996, 1998, 1999) selekcija je vrena na otpornost prema aavoj krastavosti (Vf, Vr i Va geni), pepelnici (PL1 i PL2 geni) a kod starih sorti bihorke, umatovke i ampanjke je utvrena polj7

ska otpornost. Na drugom stupnju selekcije, izdvojeni su hibridi NS 1/27 i NS 1/83 potpuno rezistentni na prouzrokovae aave krastavosti i pepelnice, i hibridi NS 1/9, NS 1/34 i NS 1/111 poznog vremena sazrevanja ploda, otporni na prouzrokovae aave krastavosti i tolerantni na pepelnicu. Takoe je izdvojen hibrid NS 1/105, Vujani-Varga i sar. (1996) koji je pokazao poljsku otpornost na aavu krastavost, kao i otpornost na vetaku inokulaciju prouzrokovaa aave krastavosti i pepelnice. Svi tipovi imaju dugaak period mogunosti za kalemljenje, Vujani-Varga i Ognjanov (1992), Ognjanov i sar. (1994). Selekcije vinogradarske breskve iz Srbije bile su polimorfne za svih 31, a amerike plemenite sorte za 27 predloenih lokusa, ukazujui na mnogo vei polimorzam nego to je do sada ustanovljeno. Selekcijom kolekcionisanih vinogradarskih breskvi iz prethodnog perioda, (Ognjanov i Vujani-Varga, 1995), izdvojeno je 25 genotipova (Ognjanov i sar., 1996) pogodnih za generativne podloge. Najmanju masu semena ima genotip B 50/11, 2,9 g, a najveu I 4/11, 8,8 g. Klijavost u pesku je kod prvog genotipa 89,6%, a kod drugog 72,7%. Pogodnost ploda vinogradarske breskve za proizvodnju sokova, Vujani-Varga i sar. (1996) utvrena je samo kod selekcije I 4/34, koja odlino raa i ima kvalitet ploda za industrijsku preradu u sokove. Sok genotipa I 4/34 dobio je najvie ocene od zvanine degustacione komisije, od 13 testiranih sokova. Od skoro su zapoete aktivnosti i na skupljanju, uvanju i prouavanju genotipova i sorti jagodastih vonih vrsta pa su tako podignuti ogledni zasadi sa novim, introdukovanim sortama jagoda, ribizle, kupine i maline. Nauno-istraivaki rad iz oblasti vinogradarstva najveim delom se obavlja na Oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta u Sremskim Karlovcima. Formirana je solidna nauna baza koja obuhvata veliku ampelografsku kolekciju, posaenu 1979. godine, sa oko 500 genotipova, novu kolekciju interspecies sorti vinove loze sa 194 genotipa, koja je podignuta tokom 2005 i 2006. godine i kolekciju uzgojnih oblika vinove loze. Tokom 60 godina oplemenjivakog rada u Institutu, postignuti su znaajni rezultati. U prvoj fazi, primarni cilj je bio poboljanje kvaliteta do tada gajenih autohtonih sorti (smederevka, prokupac, kadarka...).Njihovim ukrtanjem sa kvalitetnim zapadno-evropskim sortama, nai prvi, cenjeni oplemenjivai dr D. Milisavljevi i dr S. Lazi stvorili su nove bele vinske sorte: Neoplantu, Sirmium, upljanku, neto kasnije Silu i Novu dinku, i crne vinske sorte Probus i Rumeniku. Kvalitetom se posebno istiu Neoplanta, Sila, upljanka i Probus. (Cindri i sar. 1998). Od 1975. godine prof. dr P. Cindri sa svojom ekipom, zapoinje rad na interspecies hibridizaciji. Primarni cilj bio je stvaranje kvalitetnih vinskih sorti otpornijih na mrazeve. Izvori otpornosti su pronaeni u okviru vrste Vitis amurensis. Iz Maarske su introdukovane sorte Kunleanj i Kunbarat (hibridi V. amurensisa i vinifera sorti), koje su posluile kao donori otpornosti na mrazeve novim belim vinskim sortama: Zlati, Lizi, Leli, Ranom Rizlingu, Mili i Petri (Cindri, 1999; Kora, Cindri, 1999). Ove sorte su priznate 1991. godine. Visokom otpornou na mrazeve, tokom cele zime, posebno se istiu Mila, Petra i Liza. U rejonu Subotiko-Horgoke peare najbolje proizvodne rezultate su pokazale Liza i Rani Rizling, s tim to je poslednja osetljivija na mrazeve. U uslovima Frukogorskog vinogorja posebno se istiu sorte Petra i Liza. Sorta Petra ima najveu perspektivu i zasluuje posebnu panju, jer daje visoko kvalitetna aromatina, desertna vina. U sledeoj fazi osnovni ciljevi su: kvalitet, otpornost na mrazeve i otpornost novih sorti prema gljivinim bolestima. Ispitivan je veliki broj introdukovahih interspecies sor8

ti iz celog sveta, kao potencijalnih donora otpornosti na gljivine bolesti (Cindri, 1998). Kao najbolji pokazali su se SV hibridi: Villard blanc, Muscat de St. Vallier, Seibel 7053, Gocseji zamatos, Dojna, Bianca i Phenix. Kao rezultat ove faze oplemenjivanja, stvorene su i priznate bele vinske sorte: Kosmoplita, Petka, Rubinka i Baka, Panonia i Morava koje se pored visoke otpornosti na mrazeve, odlikuju znaajnom tolerancijom na gljivine bolesti i dobrim kvalitetom vina. Posebno se istie sorta Panonia koja se moe gajiti bez zatite protiv gljivinih bolesti, otporna je na mrazeve a daje vino vrhunskog kvaliteta (Cindri i sar. 2003). Lasta je prva domaa priznata interspecies stona sorta otporna na plamenjau (Kora, Cindri, 1999). Karmen je takoe nova, perspektivna interspecies stona sorta pogodna za integralnu proizvodnju stonog groa (Kora, Cindri, 2004). Na tzv. EKO parceli na Oglednom polju u Sremskim Karlovcima, ispituje se mogunost gajenja domaih interspecies sorti i genotipova, kao i velikog broja stranih interspecies sorti, bez hemijske zatite. Znaajno mesto u oplemenjivakom radu posveeno je klonskoj selekciji vinove loze. Individualnom klonskom selekcijom izdvojena su tri klona sorte Rizling italijanski: SK 13, SK, 54 i SK 61. Priznati su 1991. godine. Odlikuju se veom rodnou i boljim nakupljanjem eera u iri, te je i kvalitet vina bolji i stabilniji. U toku je klonska selekcija sorte upljanka. (Cindri i sar. 1998). U toku je rad na ispitivanju proizvodne i bioloke vrednosti velikog broja introdukovanih klonova gajenih sorti (VCU i DUS testovi). Predmet ispitivanja su i introdukovane sorte vinove loze koje se gaje u ampelografskoj kolekciji. Neke od njih su posebno prouavane kao potencijalno pogodne za proizvodnju vinskog destilata, kao na primer Villard blanc i njegovi hibridi (Cindri i sar. 1996; Kora i sar. 1996). Ispitivanjima su obuhvaene proizvodne i bioloke osobine velikog broja domaih i stranih sorti u cilju izdvajanja onih koje pokazuju najbolje rezultate u naim uslovima (Kora, Cindri, 1997, 1999); Cindri i sar., 1996, 1997, 1998; Cindri i Kora, 1999, Kora i Cindri, 1999). Posebno su interesantne introdukovane stone i besemene sorte kao na primer: Super ran Bolgar, Muskat plevenski, Kimi moldavski, R-10, Ljana, Moldova, Terez, Ester i dr. (Kora, Cindri, 1999).
Tab. 4. Ampelografske karakteristike novih sorti i klonova vinove loze, Novi Sad, 2007. Tab. 4. Ampelographic traits of new grape vine cultivars and clones Godina priznaAUTORI vanja BREEDERS Release year 1970 D. Milisavljevi 1970 D. Milisavljevi 1970 D. Milisavljevi 1982 S.Lazi, V. Kova,
D. Milisavljevi,

NAZIV SORTE CULTIVAR

Roditelji Parentage Smederevka Traminac Sovinjon Smederevka Prokupac Burgundac crni Skadarka Teran

Namena Epoha i organoleptika zrenja svojstva Ripening Usage and organotime leptical traits Belo vino, muskatno Belo vino, neutralno Belo vino, neutralno Crno vino, neutralno II III III III

NEOPLANTA SIRMIUM UPLJANKA RUMENIKA

PROBUS SILA NOVA DINKA ZLATA RANI RIZLING LELA

Skadarka Kaberne sovinjon Kevidinka ardone Kevidinka ardone Irai Oliver Kunleanj Rizling italijanski Kunbarat Rizling italijanski Kunbarat Kunleanj Burgundac sivi Kunbarat Burgundac crni Kunleanj Muskat Otonel Muscat de St. Vallier Ljana Cserszegi fuszeres Kristaly Petra Bianca Petra Bianca Petra Bianca SK 86-2/293 Rajnski rizling 293-20 Gm SK 86-2/293 Rajnski rizling 293-20 Gm

Crno vino, intenzivno obojeno S. Lazi, V. Kova, Belo vino, aroma1988 P. Cindri tino S. Lazi, V. Kova, Belo vino, neu1989 P. Cindri tralno 1983 S.Lazi, V. Kova,
D. Milisavljevi, P. Cindri, Lj. Jazi,

III III III I II III III II III II I II III II I

1991 N. Rui, N. Vukmirovi

Belo vino, neutralno Belo vino, neutralno Belo vino, neutralno Belo vino, bogato, sa izraenim kiselinama Belo vino, bogato, muskatno Belo vino, muskatno

1991 P. Cindri, V. Kova 1991 P. Cindri, V. Kova 1991 P. Cindri, V. Kova 1991 P. Cindri, V. Kova 1991 N. Kora
P. Cindri, V. Kova,

LIZA

PETRA MILA LASTA KOSMOPOLITA PETKA

1991 P. Cindri, N. Kora Stona sorta, bela

P. Cindri, N. Kora, Belo vino, mu2001 V. Kova, P. Kozma skatno P. Cindri, N. Ko-

2001 ra, V. Kova, M.

Medi

Belo vino, neutralno

RUBINKA BAKA

2002 V. Kova

P. Cindri, N. Kora, Belo vino, neu-

tralno P.Cindri, N. Kora, Belo vino, neu2002 V. Kova tralno 2003 V. Kova 2003 V. Kova
P.Cindri, N. Kora, Belo vino, neu-

PANONIA

tralno

MORAVA

P.Cindri, N. Kora, Belo vino, aroma-

tino

III I III III

KARMEN RIZLING ITAL. SK-13 RIZLING ITAL. SK-54 RIZLING ITAL. SK-61

Moldova Kardinal 2003 P. Cindri, N. Kora Stona sorta, crna Belo vino, neutralno Belo vino, neu1991 P. Cindri, V. Kova tralno Belo vino, neuP. Cindri, 1991 V. Kova, N. Kora tralno 1991 P. Cindri, V. Kova

III

10

Sorte Sovinjon i Merlo, predmet su ispitivanja u frukogorskom (Cindri i sar., 1997) i banatsko-potiskom vinogorju (Papri i sar., 1997). Sorte su slabo rodne, ali zbog kvaliteta vina i tradicije, treba ih jo uvek gajiti u banatsko-potiskom vinogorju. Ove dve sorte, kao i sortu Kaberne frank, (Cindri i sar., 1997), svakako treba zadrati u gen-banci, jer su dobre otpornosti na sivu plesan groa. Od podloge zavisi i prinos reznica sorti vinove loze. Tako Papri i sar. (1996) smatraju da je podloga Kober 5BB najbolja za proizvodnju reznica. Podloga Kober 5BB pokazala se najpogodnijom i za gajenje sorte Rizling italijanski klon SK-54 (Papri i sar.,1998), a prema folijarnoj analizi, na usvajanje azota i kalijuma kod sorte Nova Dinka (Papri i sar., 1999) najvie su imale uticaja podloge Kober 5BB i SO4. Sorta upljanka, najbolje je reagovala na nagomilavanje azota, fosfora i kalijuma u listovima, kada je bila na podlozi SO4, Papri i sar. (1999). Folijarna analiza (Papri i sar., 1998) je siguran indikator nedostatka ili vika pojedinih elemenata, pa je obavezno treba primenjivati. Nova saznanja u fundamentalnim istraivanjima odredila su i novi koncept podizanja vonjaka i vinograda. Primena odreenog uzgojnog oblika zavisi od biologije sorti u datim mikroklimatskim uslovima (Kuljani i sar., 1998, 1999). Uzgojni oblik jednostruka zavesa, (Kuljani i Papri, 1996) ostvaruje najveu rodnost kod sorti Traminac, Petra i Mila, koje daju aromatina vina. Sorti Sila odgovaraju gotovo svi uzgojni oblici tipa zavesa, ali najbolji kvalitet vina ipak se dobija kada se groe skida sa jednostruke zavese. Prema Kuljaniu i Papriu (1999), rodnost vinskih sorti, Rizling italijanski, upljanka, Sila, Lela, Rani rizling i Liza, iji plodovi daju vina neutralne arome, takoe je najbolja na uzgojnom obliku tipa zavesa. Od uzgojnog oblika zavisi i sadraj eera i kiselina u plodu (Kuljani i sar., 1998). Tako na paliru, groe bre sazreva, na zavesi kasni nedelju dana, a razlika meu sortama je takoe evidentna. Rani rizling i upljanka sazrevaju bre od Rizlinga italijanskog, a Mila i Petra bre od Traminca crvenog. Utroak ljudskog rada (Kuljani i sar., 1996, 1999) nije takoe zanemarljiv pri izboru sistema gajenja. Na 1000 kg plodova, najmanje ulaganje ljudskog rada je na jednostrukoj zavesi, ali su zato tete od vetra najvee na uzgojnim oblicima tipa zavesa (Kuljani i sar., 1996), pa se zelena rezidba mora izvoditi na vreme. Kuljani i sar. (1998, 1999), preporuuju, na osnovu dobijenih rezultata, kombinacije sistema uzgoja za svaku sortu posebno, ali ipak ostaje injenica da se jedna te ista sorta ne moe gajiti sa uspehom u svim vinogradarskim rejonima. Proizvodnja kvalitetnog sadnog materijala pogodnog za intenzivne zasade jo uvek zaostaje za svetskom. Tako su kod nas (Gvozdenovi i Keserovi, 1995; Gvozdenovi i sar., 1997) jo uvek zastupljeni poluintenzivni zasadi i skupa proizvodnja sadnog materijala. Za bre unapreenje voarstva, jedan od najvanijih faktora je podizanje zasada sa kvalitetnim sadnim materijalom. Sadanja proizvodnja sadnog materijala u Vojvodini i Srbiji nije u skladu sa proizvodnjom kakva se organizuje u razvijenim voarskim zemljama. Zato je od velike vanosti da se to pre introdukuju nove sorte i podloge voaka, a pogotovu bazni materijal za proizvodnju sertikovanih sadnica, kako bi se Vojvodina bre ukljuila na svetsko trite sadnog materijala, a naoj zemlji omoguilo podizanje zasada sa sadnim materijalom koji odgovara svetskim standardima. U Vojvodini postoje svi preduslovi za proizvodnju sertikovanog sadnog materijala obzirom na mogunost formiranja izolacionih polja. Institut za voarstvo i vinogradarstvo intenzivno radi na stvaranju predosnovnog sadnog materijala sorti voaka i vinove loze koje su stvorene u naem Institu11

tu. Institut je formirao matinjak vegetativnih podloga za jabuku, kruku, ljivu i kajsiju kategorije bazni sadni materijal, a ve je potpisan i ugovor o isporuci baznog materijala matinih stabla vodeih sorti jabuastih i kotiavih vonih vrsta. Momenat berbe u vonih vrsta je naroito aktuelan, u plodova koje ne trpe zamrzavanje, nego se moraju uvati u kontrolisanoj atmosferi do upotrebe i to to due mogue vreme. Za dobro uvanje potrebna je pravovremena berba plodova jabuka i kruaka (Gvozdenovi i sar., 1996, 1997), koja se odreuje svake godine posebno, primereno skladitenje i uvanje u kontrolisanoj atmosferi (Gvozdenovi, 1997; Gvozdenovi i Keserovi, 1997). Proizvodnja jabuka i kruaka kod nas je dostigla takav stepen, da hladnjae dobijaju sirovinu najvieg kvaliteta (Gvozdenovi i sar., 1996, 1997; Keserovi i sar., 1998; Gvozdenovi i Keserovi, 1997). Problemi se javljaju kada je re o shvatanju znaaja primene tehnoloke discipline prilikom skladitenja, pakovanja i uvanja vonih plodova u hladnjaama, gde znatno zaostajemo za drugim voarskim zemljama u svetu. Integralna proizvodnja voa i groa danas je prioritet budui da je zagaenost zemljita, vazduha i vode dostigla gornju granicu dozvoljenog. U skladu sa savremenim prioritetima, u voarstvu i vinogradarstvu, pokualo se sa proizvodnjom voa i groa uz minimalnu zatitu, upotrebom vrsta i sorti koje to trpe, a selekcionisane su u proteklom periodu, (Kora i Cindri, 1999; Cindri 1996; uri i Keserovi 1996; uri 1999; Gvozdenovi i sar. 1997; Gvozdenovi 1998; Kora i sar., 1996, 1998, 1999; Kora, 1997, 1998, 1999; Cerovi i sar., 1998, Keserovi i sar. 2005). Uvoenje integralnog koncepta proizvodnje u Vojvodini je veoma vaan faktor ukoliko elimo da izvozimo vee koliine voa. Iz ovakvog pristupa marketingu proistiu i odreene prednosti na svetskom tritu jabuka i mogunost plasmana. Pored integralnog koncepta proizvodnje radi se i na biolokoj (organskoj) proizvodnji voa.

ZAKLJUAK
U proteklom periodu u Institutu za voarstvo i vinogradarstvo stvorene su 21 sorta i 3 klona vinove loze, etiri sorte kajsije 5 sorti oraha i 7 sorti stubastih jabuka. Za potrebe pomolokih i genetikih ispitivanja introdukovano je iz zemlje i inostranstva ili pak stvoreno u Institutu za voarstvo i vinogradarstvo u Novom Sadu preko 3000 genotipova raznih vonih vrsta. Pored toga u Institutu se nalazi jedna od veih ampelografskih kolekcija na Balkanu sa 434 genotipa, a u novoj kolekciji interspecies sorti koja je podizana tokom 2005 i 2006 godine ima 194 uzorka. Uvedene su najnovije tehnologije kod veine vonih vrsta i vinove loze. Institut je prepoznatljiv po tehnologiji proizvodnjesadnica oraha, leske i kajsije. Izdvojeno je dosta selekcija voa, kao i hibrida i klonova voaka i vinove loze od kojih izdvajamo najbolje: klonovi Elstara, selekcije oraha: Rasna, Kasni rodni, Sava, selekcije kajsije: SK-1, SK-13, SK-13b i DM-1, selekcije drena: Apatinski rani, Era, Baka itd. U kolekcijama voaka i vinove loze se ispituje genetiki polimorzam, to je osnov za mogunost izbora roditeljskih parova za ukrtanja, koji imaju gene na otpornost prema bolestima i tetoima, niskim temperaturama ili pak daju stubast tip rasta stabla. Ukrtanja se sprovode uglavnom sa domaim ili odomaenim sortama voaka i vinove loze koje imaju poljsku otpornost na bolesti i tetoine, budui da potpuna otpornost favorizuje stvaranje novih sojeva patogena, pa je daleko bolje dozvoliti ogranieni ivot 12

postojeih sojeva patogena, koji ne remete ekonominost proizvodnje, a favorizuju sklad izmeu razvoja patogena i razvoja svake biljne vrste posebno. Izbor podloga je jo uvek u centru panje, kako u voarstvu, tako i u vinogradarstvu. Od podloge zavisi ishrana, optereenost rodnim okcima, izbor sistema gajenja, model rezidbe, ivotni vek gajene sorte, a time i prinos i kvalitet plodova. U voarstvu i vinogradarsvu se radi na uvoenju integralnog i biolokog koncepta proizvodnje.

LITERATURA
Bijeli Sandra: Mikropropagacija slabo bujnih podloga za trenju i vinju. Magistarska teza. Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, 2004. Cerovi, S.: Bioloke osobine sori oraha (Juglans regia L.) gajenih u rejonu Fruke gore. Doktorska disertacija, Novi Sad, 1992. Cerovi S., Kora M., Nini-Todorovi Jelena: Dihogamija oraha (Juglans regia L.). Jugoslovensko voarstvo. aak, 1992. Cerovi, S., Goloin Branislava, Kora, M.: Karakteristike selekcija oraha poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Agroekonomik, Zbornik naunih radova, 5, 265268, 1999. Cindri P., Kora Nada: Frost resistance of grapevine cultivars of different origin. Vitis. Special issue, 340352, Landau/Pfalz, 1990. Cindri, P., Kora Nada: Grape breeding for disease resistance at Sremski Karlovci. Acta Horticulturae, number 473, 105113, 1997. Cindri P., Kora Nada, Kova V.: Grape breeding for resistance. asopis Acta Horticulture br. 603, 385393 str. Proceedings of the Eighth International Conference on Grape Genetics and Breeding. 2003. Cindri P., Kora Nada, Kova V.: News clones of Italian Riesling variety. Journal of Agric. Research 54, 4752, 1993. Cindri, P., Kora Nada, Kova V.: Panonia and Morava new resistant white wine varieties developed at Sremski Karlovci. I Balkan and III Macedonian Symposium for vine growing and wine making. Symposium proceedings. Ss. Cyril and Methodius University, Skopje, 8288 str. 2003. Cindri P., Kora Nada, Medi Mira: Stvaranje kultivara vinove loze otpornih na gljivine bolesti. Savremena poljoprivreda br. 6. Novi Sad, str. 97100, 1993. Cindri P., Kora Nada, Medi Mira: Mila i Petra nove sorte vinove loze za aromatina vina. Savremena poljoprivreda, vol. 42, br. 3. Novi Sad, 510, 1994. Cindri P., Kora Nada, Kova V.: Liza i Petra novi kultivari vinove loze za bela vina. Savremena poljoprivreda, Novi Sad, str. 7074, 1994. Cindri,P.; Kora Nada, Duli,M.; Slavi,K.; Duli Kata, Duli, V.: Nove sorte vinove loze u rejonu Subotiko-horgoke peare. Savremena poljoprivreda, vanredni broj, Novi Sad, (5056), 1996. Cindri, P.; Kora, Nada; Kova, V.: 50 godina rada na stvaranju novih sorti vinove loze u Vojvodini. asopis Poljoprivreda br. 388389, 1117, 1998. Cindri,P.; Kora Nada: Sorte vinove loze stvorene u Sremskim Karlovcima. Biljni lekar, 56, 403415, Novi Sad, 1999. Goloin Branislava, Cerovi, S., Kora, M.: Stanje, problemi i tendencije proizvodnje oraha u Vojvodini. Svremena poljoprivreda, 49, 4149, 1998.

13

Goloin Branislava, Cerovi, S., Kora, M., Kora Jasna, Bijeli Sandra: Bioloko pomoloke osobine sorti i selekcija oraha sa rodnim lateralnim pupoljcima. Svremena poljoprivreda, 51, 25 28, 2002. Goloin Branislava, Cerovi, S., Bijeli Sandra, Kora, M.: Karakteristike selekcija oraha Rasna, Kasni rodni i Sava. Svremena poljoprivreda, 53, 5962, 2004. Goloin Branislava i Radojevi Ljiljana: Micropropagation of apple rootstocks. Acta Horticulture, 212: 589594, 1987. Goloin Branislava: Vegetativno razmnoavanje oraha (Juglans regia L.) postupcima mikropropagacije i organogeneze in virto. Doktorska disertacija, Novi Sad 1995. Goloin Branislava i Galovi Vladislava: Mikropropagacija. Iz: Dozet i sar.: Kultura tkiva u u poljoprivredi. Feljton, Novi Sad, 1995. Goloin Branislava, Radojevi Ljiljana, Kora, M., Cerovi, S.: Vegetativno razmnoavanje oraha in vitro. Savremena poljoprivreda, 49, 2328, 2000. Gvozdenovi, D., Duli, V., Keserovi, Z.: Uticaj vremena berbe i termoterapije na uvanje plodova jabuke sorte elstar, X Kongres voara Jugoslavije, Zbornik radova, str 228, aak, 1996. Gvozdenvi, D., Keserovi, Z. Dinamika cvetanja sorti jabuke, X Kongres voara Jugoslavije, str. 77, aak, 1996 Gvozdenvovi, D., Keserovi, Z.: Kvalitet, skladitenje i plasman plodova jabuke u novim uslovima poslovanja, Savremena poljoprivreda, 12, str. 2935, Novi Sad, 2002.. Gvozdenovi, D., Keserovi, Z., Magazin N.: Proizvodnja sadnica jabuke sa prevremenim granicama metodom nazrelo iz ruke, Savremena poljoprivreda, LII, 12, str. 7781, Novi Sad, 2003. Gvozdenovi, D., Keserovi, Z.: Uticaj sortne kompozicije na intenzitet izmrzavanja jabuke, Zbornik naunih radova sa XVII Savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Beograd, 2003. uri, B., Keserovi, Z.: Mogunost korienja crnog trna Prunus spinosa L. kao posrednika za gajenja kajsije u gustim zasadima, X Kongresvoara Jugoslavije, Zbornik radova, str. 90. aak, 1996. uri, B., Keserovi, Z., Kora, M., Vraar, LJ.: Nove sorte kajsije u Vojvodini, Voarstvo, Vol. 39. br. 39, 279284, aak, 2005. uri, B., Keserovi, Z.: mogunost korienja crnog trna (Prunus spinosa L.) kao posrednika za gajenje kajsije u gustom sklopu, Voarstvo, Vol. 30. br. 115116, aak, 2007. Keserovi, Z.: Embriogeneza u trenje i vinje, Jugoslovensko voarstvo, Vol. 30. br.113, 143150, aak, 1996. Keserovi, Z.: Cvetanje sorti i selekcija kajsije u Vojvodini, 12 Kongres voara Srbije i Crne Gore, Zlatibor, 2004. Keserovi,Z., uri, B., Kora, M., Vraar, Lj.: Nove sorte kajsie u Vojvodini. 12 Kongres voara Srbije i Crne Gore, Zlatibor, 2004. Keserovi, Z.:Etape razvitka ploda vinje i trenje, 12 Kongres voara Srbije i Crne Gore, Zlatibor, 2004. Keserovi, Z., Gvozdenovi, D., Bala Jelica: Izbor sorti jabuke za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane, X Kongres voara Jugoslavije, 69, aak, 1996. Keserovi, Z., Gvozdenovi, D, Lazi, S., Hnatko Z.: Bioloka kontrola rodnosti jabuke, Voarstvo, Vol. 39. br. 151, 241249, aak, 2005 Keserovi, Z., Gvozdenovi D., Magazin, N.: Osobine nekih klonova zlatnog deliesa i elstara, Savremena poljoprivreda br. LIII, 4549, Novi Sad, 2004.

14

Keserovi, Z., uri B., Magazin N., kora, M., Vraar, Lj.: New apricot cultivars and selections in Serbia,Proceding, Faculty of Horticulture in Lednice, 189191, 2006. Kora M., Slovi D., Rudi M., Milovanki M.: Kvalitet plodova oraha u Jugoslaviji. Jugoslovensko voarstvo, aak, 1974. Kora M., Slovi D., Rudi M., Cerovi S.: Karakteristike tipova oraha selekcije Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Jugoslovensko voarstvo, aak, 1976. Kora M.: Charaterstics and value of Walnut treee selection of Novi Sad. Hamburg, 1982. Kora, M.: Orah, Nolit, Beograd, 1987. Kora, M., Cerovi, S., Slovi, D., Goloin, Branislava: Traits of Walnut selection Shampion, Srem, Tisa, Baka and Mire. Zbornik radova International Conference on Walnuts. Yalova, Tukey, 4752, 1988. Kora M: Selection of Walnuts in Yugoslavia. Agriculture programme de recherce Agrimed.. Luxemburg, 1989. Kora M., Cerovi S., Goloin Branislava, Mileti R.: Population variability of domestic Walnut and selections results. Jugoslovensko voarstvo, aak, 1990. Kora M., Cerovi S., Goloin Branislava, Ognjanov, V., Mileti R.: Perspective Yugoslav Walnut selection with lateral fruit buds. ActaHorticulturae, 311, 4146, 1993. Kora M., Cerovi S., Goloin Branislava, Mileti R.: Collecting, evaluation and utilization of Walnut (Juglans regia L.) in Yugoslavia. Plant Gen. Ress. Newsletter, 1997. Kora, M., Cerovi, S., Goloin Branislava, Kora Jasna: etiri decenije selekcije i hibridizacije oraha na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Poljoprivredni fakultet u N. Sadu, Letopis naunih radova, 12, 5358, 1999. Kora, M.: Prouavanje naina i uslova kalemljenja oraha radi primene u irokoj rasadnikoj proizvodnji. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1978. Kora, M., Cerovi, S., Goloin Branislava: Orah. Prometej, Novi Sad, 1998. Kora Nada, Cindri P.: New table grape cultivars Lasta and Carmen. II Balkan Symposium of viticulture and enology, Symposium proceedings Institute of Viticulture and enology Pleven, Bulgaria. 204209 str. 2004. Kora Nada, Cindri, P.; Kova, V.: Sorte vinove loze za proizvodnju vinjaka. Savremena poljoprivreda, vanredni broj. Novi Sad, 5761, 1996. Kora Nada, Cindri, P.: Otpornost prema niskim temperaturana kandidata za nove sorte.Savremena poljoprivreda. vanredni broj, 4549. str. Novi Sad, 2000. Kora Nada, Cindri P., Kova V., Kozma P.: Novostvorena sorta vinove loze Kosmopolita. 35 41 str. Savremena poljoprivreda, br. 12, Novi Sad, 2002. Kora Nada, Cindri P.: Stone sorte vinove loze pogodne za ekoloku proizvodnju stonog groa Savremena poljoprivreda. 23 Savetovanje o unapreenju proizvodnje voa i groa u Vojvodini. Novi Sad, LIII br. 12, godina, 2333 str. 2004. Kora Nada, Cindri P.: Nove selekcije stonih sorti Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. asopis Poljoprivreda, br. 375378, Beograd, 2429, 1995. Kora Nada; Cindri,P.: Lasta prva jugoslovenska stona sorta vinove loze otporna na plamenjau (Plasmopara viticola). Letopis naunih radova, br. 12, 4953, Novi Sad, 1999. Kora Nada, P. Cindri: Otpornost na niske temperature nekih domaih novostvorenih vinskih sorti vinove loze. Zbornik naunih radova sa 13. savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa. Aranelovac, Vol. 5 br. 1, str. 365371.1999.

15

Kora Nada, Petar Cindri, V. Kova, Mira Medi: Nova sorta vinove loze Petka.. Zbornik naunih radova 2002. (Radovi sa XVI savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa. 269275. str Beograd. 2002. Kuljani I., Medi Mira: Foliar analysis at cultivar Italian riesling, Red traminer and upljanka on different training systems. GESCO 10 Groupe d Etudes des Systemes de Conduite de le Vigne, 10 eemes Journees, Changins-Suisse, 26.28. mai 1998. (261265). Magazin, N.: Uticaj gustine sadnje na porast, prinos i kvalitet plodova sorti jabuke. Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 2005. NiniTodorovi Jelena, Crnojaki Zorica (1987): Predlog za posebnu zatitu nekih predstavnika dendroore u Futokom parku u Novom Sadu. Hortus br. 3, str. 18, Skopje Nini-Todorovi Jelena (1988): Determination of the most suitable methods of handling Corylus colurna L. fruit. Acta Horticulturae 226, p. 529536, Wageningen, Netherland Nini-Todorovi Jelena, Antanasovi Milijana (1989): Iznalaenje optimalne metode za klijanje polena meje leske. Jugoslovensko voarstvo 23, 8788, str. 491495, aak. Nini-Todorovi Jelena (1990): Istraivanje uticajnih inilaca i utvrivanje optimalnih tehnolokih metoda za proizvodnju visokokvalitetnih sadnica meje leske Corylus colurna L., umarski fakultet, Beograd. Nini-Todorovi Jelena (1997): Selection of Turkish lbert (Corylus colurna L.) in Yugoslavia. Proceedings of thr Fourth International Symposium of Hazelnut. Acta Horticulturae 445, p. 7982, Belgium. Nini-Todorovi Jelena (1998): Ouvanje biolokog diverziteta meje leske (Corylus colurna L.), Zatita prirode 50, 99105, Zavod za zatitu prirode Srbije, Beograd Nini-Todorovi Jelena (2000): Postharvest phisiology of Turkish lbert (Corylus colurna L.) seeds. Nucis, No 9, p. 2731, FAO-CIHEAM Nini-Todorovi Jelena, Cerovi S., Bogdanovi V. (2003): Proizvodnja sadnica leske. Savremena poljoprivreda 12, str. 153157, Novi Sad Nini-Todorovi Jelena, Cerovi S., Goloin Branislava, Popovi Mirjana (2006): Proizvodnja podloga za kalemljenje leske. IV Meunarodna eko-konferencija zdravstveno bezbedna hrana, tematski zbornik I, 223228, Novi Sad Ocokolji Mirjana, Jelena Nini-Todorovi (2003): Prirunik iz dekorativne dendrologije, umarski fakultet, Beograd Ognjanov, V., Vujani Varga Dinka, Macet Ksenija: Tissue culture approaches to peach improvement. In Progress in Temperate Fruit Breeding, (eds.) Schmidt, H., Kellerhals, M., Kluwer Academic Publishers, Netherlands, pp. 389393, 1994. Papri .: Meusobni uticaj lozne podloge i sorte vinove loze na iskoriavanje biljnih hraniva pri razliitim nivoima ubrenja, doktorska disertacija, odbranjena na Poljoprivrednim fakultetu u Novom Sadu 1986. god. Papri ., Kuljani I., Medi Mira: Analiza nekih biolokih i tehnolokih osobina sorte upljanka, gajene na razliitim loznim podlogama. Letopis naunih radova Poljoprivrednog fakulteta, Br. 12, Novi Sad, 1999. (713). Papri ., Kuljani I., Medi Mira: Klonovi rizlinga talijanskog SK13, SK54 i SK61 gajeni na razliitim loznim podlogama. Savremena poljoprivreda, Vanredni broj sa XXIII Savetovanja voara i vinogradara, Novi Sad, 2000. (5760). Papri ., I. Kuljani, Mira Medi: Uticaj loznih podloga na neka od biolokih i privredno-tehnolokih svojstava klonova Rizlinga italijanskog. Nauka u funkcijiunapreenja vinogradarstva i vi-

16

narstva, XIV Savetovanje vinogradara i vinara Srbije, Poljoprivreda, zbornik nauknih i preglednih radova, br, 390393., Vrac, 2002., (166174). Papri ., D. uni, I. Kuljani, Slevica Todi, N. Markovi: Proizvodnja loznog sadnog materijala voaka i vinove loze, Savremena poljoprivreda, vol. 52., Novi Sad, 2003. god. (3944). Papri ., I. Kuljani, Nada Kora, Mira Medi: Znaaj lozne podloge za gajenje sorte rizling italijanski klon SK54, Zbornik saetaka sa Nauno strunog savjetovanja agronoma Republike Srpske, Jahorina, 2831. mart 2005. (89). Papri ., Uticaj lozne podloge kod gajenja sorti vinove loze upljanka, sila i nova dinka., XII Savetovanje o Biotehnologiji, Zbornik radova, Univerzitet u Kragujevcu, Agronomski fakultet u aku, aak, 23. mart 2007. godine (441Rudi M.: Selekcija oraha u Vojvodini. Arhiv za poljoprivredne nauke, Beograd, 1962.

SCIENTIFIC AND RESEARCH WORK AT THE INSTITUTE FOR FRUITGROWING AND VITICULTURE IN NOVI SAD (19472007)
ZORAN KESEROVI, DUAN GVOZDENOVI, PETAR CINDRI, ORE PAPRI, NADA KORA, VLADISLAV OGNJANOV, JELENA NINI-TODOROVI, IVAN KULJANI, BRANISLAVA GOLOIN, SLOBODAN CEROVI, MIRA MEDI, NENAD MAGAZIN, SANDRA BIJELI

Summary In past period at the Institute for fruitgrowing and viticulture total of 21 vine and table grape cultivars were released, also were released 3 clones of vine grapes, 4 apricot cultivars, 5 walnut cultivars and 6 columnar apple cultivars. More than 3000 genotypes of different fruits species were introduced or made at the Institute for the purposes of pomological and genetical researches. Also, Institute posses one of the largest grape vine collections in Balkans with 434 genotypes, and in new interspecies collection there are 194 accessions. New, modern growing technologies were introduced with majority of fruit species and grapes. Institute become recognisable for its walnut, hazelnut and apricot nursery production. Many new selections, hybrids and clones of fruits and grapes were found and among them some of the best are: Elstar clones, walnut selections (Rasna, Kasni rodni, Sava), apricot selections (SK-1, SK-13, SK-13b, DM-1), cornelian cherry selections: Apatinski rani, Era, Baka etc. Key words: fruit species, grape vine, selection, hybridisation, new cultivars, hybrid seedlings, new technologies, tissue culture, genetical transformation.

17

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 1826, NOVI SAD

VOARSTVO VOJVODINE SADANJOST I PERSPEKTIVE

DUAN GVOZDENOVI1, ZORAN KESEROVI1, NIKOLA VRANJKOVI2, NENAD MAGAZIN1 IZVOD: Voarstvo Vojvodine se, kao i mnoge druge grane poljoprivrede u tranzicionom periodu, jo nalazi u krizi jer proizvodnja i pored znaajnih pomaka u privatnom sektoru generalno gledajui opada. U ovom radu je prikazano stanje proizvodnje voa u Vojvodini i trendovi za pojedine vone vrste. Dat je predlog mera za bre prevazilaenje krize i uklapanje u savremene evropske trendove u pogledu zdravstvene bezbednosti i zatite okoline. Kljune rei: Voarstvo, Vojvodina, sadanjost, perspektiva

UVOD
U privredi Vojvodine voarstvo je u vodeim voarskim rejonima decenijama predstavljalo vrlo vanu granu (Gvozdenovi, 2002). O znaaju ove grane govori i injenica da je pre dvadesetak godina proizvodnja voa na primer u Subotiko-horgokom rejonu u pojedinim rmama iznosila i do 1.500 vagona jabuka, a u Frukogorskom i Junobanatskom rejonu po 1.000 vagona kruke, breskve i jabuke. Na drugim lokacijama van glavnih rejona imali smo vie rmi koje su proizvodile od 100 do 300 vagona jabuke. Veina tih rmi vie ili ne postoje ili proizvode vrlo malo voa. Nove privatne rme i zadruge podiu zasade na povrinama od par do preko sto hektara, ali su ovde u pitanju relativno mladi ili mladi zasadi pa proizvodnja jo nije dostigla raniji obim. Proizvodnja jabuke iz ovih zasada zadovoljava svetske standarde pa je u znaajnom delu namenjena za izvoz, uglavnom na trite Rusije. Izvoz plodova drugih vonih vrsta, sem vinje i ljive je zanemarljiv. Ovim radom smo pokuali da prikaemo situaciju i trendove u voarskoj proizvodnji Vojvodine.

Dr Duan Gvozdenovi, red. prof; dr Zoran Keserovi, red. prof; mr Nenad Magazin, asistent; Poljoprivredni fakultet Novi Sad 2 Nikola Vranjkovi, dipl. in., savetnik za voarsko vinogradarsku proizvodnju, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo, Novi Sad
1

18

Stanje proizvodnje Proizvodnja voa u Vojvodini je organizovana na 18.123 ha po podacima za 2004. godinu (tab. 1). Kada posmatramo ukupne povrine vonjaka u periodu od 1981. do 2004. godine, u prvom delu tog perioda (do 2000. godine) zapaa se rast povrina na individualnim gazdinstvima, a stagnacija u poljoprivrednim preduzeima i zadrugama (graf. 1). U drugom delu posmatranog perioda (od 2001. godine) zapaena je stagnacija ukupnih kao i povrina na individualnom posedu, a blago opadanje u sektoru poljoprivrednih preduzea i zadruga.
Tabela 1. Proizvodnja voa (000 tona) u Vojvodini, Novi Sad, 2006. godine Table 1. Fruits production (000 tons) in Vojvodina, Novi Sad, 2006.

Vrsta voa Jabuka Kruka Dunja ljiva Trenja Vinja Breskva Orah Kajsija Jagoda

2001. god. 54.9 9.8 2.3 37.9 3,6 10,3 12.2 4.669 3.6 1,04

2002. god. 22.8 4.5 1.2 16.8 2,2 6,9 7.0 2.6 1,5 0,8

2003. god. 83 12 2,8 46 4,3 15,3 12,3 4,5 7,4 0,64

2004. god. 73 12 2,3 46 5,2 19,5 15,3 4,3 10,8 1,15

2005. god. 88,9 10,1 2,2 41 / / 14,7 5,03 / /

Grakon 1. Kretanje povrina vonjaka u AP Vojvodini od 1981. do 2004. godine Graph. 1. Total acreage of orchards in AP Vojvodina from 1981 to 2004.

19

Prema podacima Pokrajinskog zavoda za statistiku za 1986. godinu u Vojvodini u oba sektora se nalazilo 17.000 ha vonjaka. Od toga je na drutvenom bilo 36%, a u individualnom 64% povrina. Ukupna proizvodnja voa je bila 200.000220.000 t godinje (Gvozdenovi, 1990) od ega najvie jabuke (100.000120.000 t), ljive (30.00040.000 t) i breskve (15.00020.000 t). Obim ukupne proizvodnje voa u posmatranom periodu (19812005) je u opadanju (tab.2) ili stagnaciji.
Tabela 2. Ukupna proizvodnja voa (000 tona) u AP Vojvodini od 1981. do 2004. godine Table 2. Total fruits production (000 tons) in AP Vojvodina from 1981 to 2004

Vona vrsta Jabuka ljiva Kruka Vinja Breskva Kajsija UKUPNO

Godine 198185 81.5 32.2 19.5 17.0 16.4 6.3 172.9 198690 91.7 37.8 24.0 18.8 12.7 4.7 189.7 199100 74.0 35.7 19.1 13.0 13.1 4.8 159.7 200105 64.5 37.5 9.7 13.1 13.0 5.4* 143.2

*Bez podataka za 2005 godinu *Without data for 2005.

Vodea vona vrsta po obimu proizvodnje u Vojvodini 2005. godine je jabuka (88.900 t), na drugom mestu je ljiva sa 41.000 t, a na treem breskva sa 14.700 t. Osnovne karakteristike proizvodnje pojedinih vonih vrsta Ukupna proizvodnja voa u Vojvodini za posmatrani period, sem kod ljive (graf. 2), pokazuje negativan trend koji je najizraeniji kod jabuke gde je konstatovano opadanje proizvodnje za 6.870 t na svakih 510 godina (graf. 3): Kod kruke taj pad iznosi 3.436 t (graf. 4), kod vinje 1.757 t (graf. 5) i breskve 968 t na svakih 510 godina (graf. 6).

20

Grakon 2. Ukupna proizvodnja ljive u AP Vojvodini u periodu 19812005. Graph. 2. Total production of plums in AP Vojvodina in the period 19812005.

Grakon 3. Ukupna proizvodnja jabuke u AP Vojvodini u periodu 19812005. Graph. 3. Total production of apples in AP Vojvodina in the period 19812005.

21

Grakon 4. Ukupna proizvodnja kruke u AP Vojvodini u periodu 19812005. Graph. 4. Total production of pears in AP Vojvodina in the period 19812005.

Grakon 5. Ukupna proizvodnja vinje u AP Vojvodini u periodu 19812005. Graph. 5. Total production of sour cherries in AP Vojvodina in the period 19812005.

22

Grakon 6. Ukupna proizvodnja breskve u AP Vojvodini u periodu 19812005. Graph. 6. Total production of peaches in AP Vojvodina in the period 19812005.

Proizvodnja jabuke u Vojvodini se i dalje bazira na zastarelom sortimentu u kome je vodea sorta ajdared. Pored nje su zastupljeni zlatni delies, jonagold i njegovi klonovi, greni smit, gloster, melroz, mutsu i druge. Zbog neujednaenosti zasada i tehnologije proizvodnje u hladnjaama se sree vrlo neujednaen i dosta esto lo kvalitet plodova. Ovo se ne odnosi na novopodignute guste zasade. U novijim zasadima se sve vie sade bolji klonovi zlatnog deliesa, fudija, gale, breborna i crvenog deliesa uglavnom na podlozi M 9, a spur klonovi na M 26. Veina novopodignutih zasada je sa sistemima za navodnjavanje neki i sa mogunou fertigacije, a retki i sa protivgradnim mreama. Sistem za zatitu jabuke od poznih prolenih mrazeva kienjem, nije zaiveo u praksi. Proizvodnja ljive se uglavnom bazira na sortama stenlej, aanska rodna, aanske lepotica i aanski eer koje su uglavnom namenjene za preradu. Proizvodnja ljive na individualnom sektoru je uglavnom ekstenzivna i karakterie je zastareo sortiment, alternativno raanje i esto odsustvo bilo kakve agro i pomotehnike. Noviji zasadi, uglavnom podignuti gore nabrojanim sortama su dosta intenzivniji, ali i dalje ostaju problemi nedostatka slabije bujnih podloga i stonih sorti. I pored vrlo dobrih lokacija koje su na raspolaganju u frukogorskom i junobanatskom rejonu za proizvodnju breskve nivo proizvodnje je ispod onoga od pre dvadesetak godina. Poseban problem je to se radi uglavnom o proizvodnji na malim povrinama, praktino bez ikakve kontrole i to se promet ne vri preko zadruga pa je ponueni kvalitet neujednaen a promet otean. Sortiment breskve i nektarine je uglavnom osavremenjen u odnosu na onaj od pre dvadeset godina. Proizvodnja kruke se, i pored vrlo dobrih lokacija koje su na raspolaganju u frukogorskom i junobanatskom rejonu, nalazi u krizi. Osim tranzicije na proizvodnju kruke je negativno uticala masovna pojava bakteriozne plamenjae i krukine buve, to su pro23

blemi koje bez dobre savetodavne slube mali proizvoai praktino ne mogu da ree. Od izvoznika, Vojvodina je postala uvoznik kruke pa se na naem tritu zadnjih godina u dobrom delu sezone prodaje samo uvozna kruka i to po vrlo visokim cenama. Vodea sorta u novopodignutim zasadima je vilijamovka, a za njom slede fetelova, pakhams trijumf, santa marija, moretinijeva rana i dr. Zbog osetljivosti na bakterioznu plamenjanu iz sortimenta je praktino izbaena sorta krasanka koja se mogla prodavati do kraja maja meseca. Obzirom da je vilijamovka namenjena uglavnom za industriju i da ne moe da se uva dugo, decit stone kruke e se nastaviti u duem periodu ako se masovnije ne uvedu sorte sa dobrom sposobnou uvanja. Vinja spada u znaajnije vone vrste u Vojvodini zbog mogunosti izvoza. Vodea sorta je kao i u tipinim rejonima njenog gajenja u Srbiji oblainska vinja koja je namenjena pre svega za preradu. Najvei deo ove proizvodnje se izvozi na zapadna trita, iskotiena u smrznutom stanju ili u alkoholu. Manji deo se prerauje u sloenije i skuplje proizvode. I ako postiu visoku cenu, malo su zastupljene novije sorte krupnijeg ploda. Kajsija koja se tradicionalno gaji u Vojvodini daje u proizvodnji sve bolje rezultate. Ovu proizvodnju ipak karakterie jo uvek dosta nizak nivo tehnologije i nestabilni prinosi. Vodee sorte u plantanim zasadima su prema Keseroviu i uriu (2001) sorte Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada NS-4, NS-6, novosadska rodna, ambrozija klon NS i sorte segedinski mamut, cegledi bibor i roksana. Najvei deo proizvodnje kajsije je namenjen preradi u rakiju i pekmeze, a manji deo se koristi kao stona. Za sadnju se esto koriste visoko kalemljene sadnice sa posrednikom ljivom stenlej na podlozi denarici. U pojedinim zasadima su instalisani i sistemi za zatitu od mraza oroavanjem. Poslednjih godina u Vojvodini je poela da se dosta gaji i jagoda na otvorenom prostoru, u plastenicima i u vertikalnom uzgoju. Uveden je vrlo savremen sortiment i uz navodnjavanje dobijen dobar kvalitet plodova sa visokim prinosima. Problem za irenje ove vrlo osetljive vone vrste je to nije organizovano prikupljanje i zajedniki plasman plodova pa se za sada promet odvija samo na lokalnim tritima, a za izvoz su potrebne znatno vee koliine. Proizvodnja oraha i lenika i pored dobrih selekcija i sorti stagnira. Perspektive Proizvodnja voa u budunosti u Vojvodini ima velike anse. O tome najbolje svedoi veliki interes novonastalih privatnih rmi koje trae ideje i programe za investiranje. Najvee interesovanje zadnjih godina je bilo za investiranje u guste zasade jabuke i kruke. Novopodignuti plantani zasadi su uglavnom sa navodnjavanjem, a deo istih je i pod protivgradnom mreom. S obzirom na rast standarda, mogunosti izvoza i raspoloive prirodne uslove u perspektivi se moe oekivati mnogo bre ulaganje u podizanje zasada pre svega jabuke, kruke i breskve ali i drugih vonih vrsta. Preduslov za to su, pored povoljnih kredita, i mere stimulacije od strane drave, formiranje savetodavne slube i udruivanje radi zajednike pripreme plodova i plasmana. Prerada voa u Vojvodini je uglavnom orijentisana na proizvodnju sokova, u manjoj meri drugih proizvoda kao to su kompoti, demovi, marmelade, a najmanje suenog voa. Posebno decitaran je program suenog voa, koje se sem ljive uglavnom uvozi. Primena standarda kao to su EurepGAP i HACCAP nije jo dovoljno zaivela kod proizvoaa i preraivaa voa. Neke od preraivakih rmi su uvele HACCAP standar24

de kvaliteta, jer su oni jedan od vanih uslova koji se moraju ispuniti da bi se proizvodi probili na inostrano trite. Na alost, u oblasti proizvodnje sveeg voa na koju se odnose EurepGAP standardi, nema nikakvih naznaka skorijeg uvoenje ovih standarda i ako postoje organizacije i struna lica koja bi mogla izvriiti obuku i pomoi pri ispunjavanja strogih kriterijuma (Magazin, 2006). Jedan od najvanijih faktora za bre unapreenje voarstva je podizanje zasada sa kvalitetnim sadnim materijalom. Sadanja proizvodnja sadnog materijala u Vojvodini nije u skladu sa proizvodnjom kakva se organizuje u razvijenim evropskim zemljama. Da bi se Vojvodina brzo ukljuila na svetsko trite sadnog materijala, a naoj zemlji omoguilo podizanje zasada sa sadnim materijalom koji odgovara svetskim standardima, potrebno je da se formiraju matinjaci od baznog sadnog materijala iz uvoza i to od savremenih sorti i podloga. U Vojvodini postoje svi preduslovi za proizvodnju sertikovanog sadnog materijala s obzirom na mogunost formiranja izolacionih polja. Ove godine napravljen je znaajan pomak uvozom baznog sadnog materijala podloga za jabuaste i kotiave vone vrste, a na jesen se oekuje i uvoz matinih stabala sorti razliitih vonih vrsta.

ZAKLJUAK
Proizvodnja voa u Vojvodini, s obzirom na prirodne uslove i mogunosti plasmana, posmatrano u celini nema odgovarajuu dinamiku obnove i proirenja. Podizanjem novih, uglavnom ULO hladnjaa u Sremu i Bakoj (id, Slankamen, B. Vinogradi, Hajdukovo, Tavankut, Skenderovo i dr.), uvoenjem tehnologije za masovnu manipulaciju i maina za klasiranje plodova stvoreni su uslovi za ponudu visoko kvalitetne jabuke, kruke i drugog voa na naem i stranom tritu. Ovi kapaciteti jo ne zadovoljavaju potrebe proizvodnje ali predstavljaju vrlo dobru osnovu za dalje proirenje proizvodnje voa. ISO standardi, EurepGap i HACCP su praktino u povoju i na terenu se uglavnom ne radi mnogo na njima kao preduslovu za plasman u vrlo bliskoj budunosti. Uinjeni su i prvi koraci ka proizvodnji sertikovanog sadnog materijala koji se do sada iskljuivo uvozio.

LITERATURA
Gvozdenovi, D.: Voarstvo Fruke Gore. Matica srpska. Novi Sad, (1990). Gvozdenovi, D. i sar.: Jabuka, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad (1998) Gvozdenovi, D. i sar: Stanje i perspeketive proizvodnja voa i groa u Vojvodini, Savremena poljoprivreda LI (2002), 1-2, Novi Sad, (2002) Gvozdenovi, D., Vujani Varga, Dinka, Keserovi, Z., Ognjanov, V.Gai, Ksenija.: Stanje i perspektive proizvodnje jabuke, Savremena poljoprivreda Vol. 49, vanredni broj, Novi Sad, XXI, 1998 Gvozdenovi, D., Cindri, P., Papri, ., Kora, Nada, Keserovi, Z., Ognjanov, V., Kuljani, I., Nini Todorovi, Jelena, Goloin, Branka, Cerovi, S., Vlahovi, B.: Stanje i perspektive proizvodnje voa u Vojvodini, Savremena poljoprivreda Vol. 51, Novi Sad, 2002.

25

Gvozdenovi, D., Mii, D. P., Mratini, Evica: Izbor soti i podloga jabuastih voaka za potrebe rasadnike proizvodnje u Srbiji i Crnoj Gori, Savremena poljoprivreda Vol. 52, 12, Novi Sad, 2003. Keserovi, Z., uri, B., Gvozdenovi, D.: Selections of apricot at the Faculty of agricuilture of the University of Novi Sad, XII International Symposium on Apricot Culture Decline, Avignon, (2001). Keserovi, Z., Ruevi, M., Mitrovi, M., Nikoli, M., Gvozdenovi, D., Oparnica, ., Rui, urina, Magazin, N.: Proizvodnja sadnog materijala, Savremena poljoprivreda Vol. 52, 12, Novi Sad, 2003. Magazin, N.: EurepGAP standardi, Voarstvo Vinogradarstvo br. 8: 4647, 2006. Pantezzi, T.: Le scelte per l impianto del melo, L Informatore Agrario, 40. 2006. Sini, V.: Poljoprivredni vodi kroz Vojvodinu, Statistike tablice, sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo Vojvodine, Novi Sad, 2006.

FRUITGROWING OF VOJVODINA PRESENT AND PERSPECTIVE

DUAN GVOZDENOVI, ZORAN KESEROVI, NIKOLA VRANJKOVI, NENAD MAGAZIN

Summary As many other branches of agriculture in transition period fruit growing of Vojvodina region is still in crises because production has generally speaking declined although there are some signicant in private sector. Current condition of fruits production in Vojvodina has been described in this paper along with the trends for some fruit species. Preposition of measures needed for crises overcome and for tting in modern European trends regarding health and environment protection. Key words: Fruitgrowing, Vojvodina, present, perspectives

26

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 2737, NOVI SAD

VINOGRADARSTVO VOJVODINE (istorijat, sadanjost i perspektiva)

ORE PAPRI, NADA KORA, PETAR CINDRI, IVAN KULJANI, MIRA MEDI1 Vinogradarstvo u Srbiji, a istovremeno i Vojvodini, svoju sadanjost ispoljava kroz stanje i sudbinu poljoprivrede, ovih prostora uopte. Naalost, sadanjost nije ruiasta, a pogotovo svetla, ona je vrlo tamna, nejasna, a za mnoge bez izlaza i perspektive. Pa kada se osvrnete unazad, vinogradarska struka Vam se uini lepom i lakom za posmatranje, analiziranje, komentarisanje i sl. Uhvati Vas enja za tim vremenima, kada su u frukogorskim vinogradima, ali i vinogradima oko Vrca, Bele Crkve, kao i na pesku Subotikohorgoke peare, berbe izgledale ovako: Zora zori, sve poustajalo, pa s uz brdo veselo nagnalo, Svirac svira, puke popucaju, Mome poju, momci podvikuju. Jote malo eto vinograda, Gledaj sada ubavoga rada: Beri, nosi, as dole, as gore, Momci kliku, a pesme se ore, ivo, ivo - jedan drugog kori, ivo, s radi al niko s ne mori: itd. itd. (Branko Radievi: iz akog rastanka) Sigurno je da se ovovremensko stanje vinogradarstva ne moe uobliiti, a da se ne poznaje istorijat, odnosno blia ili dalja prolost. Ne tako davno (1978. god.), obeleeno je 1700 godina vinogradarstva Fruke Gore, a slobodno se moe rei i vinogradarstva Vojvodine. Tako dug period uspenog vinogradarenja, pokazuje, da podruje Vojvodine, prua idealne agroekoloke uslove za gajenje vinove loze. Mnogobrojni su tereni i znaajne povrine, koje se upravo, najbolje mogu
Pregledni nauni rad (Rewiew paper) 1 Dr. . Papri, red. prof., dr Nada Kora, red. prof., dr P. Cindri, red. prof., dr I. Kuljani, red. prof., mr Mira medi, asistent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

27

iskoristiti za prozvodnju groa. Zahvaljujui tome, tradicija vinogradarenja u Vojvodini, je duga i bogata, to proizilazi iz istorijskog razvoja, kada je vinogradarstvo imalo velike uspone, ali i izuzetne krize. Po dobrom kvalitetu, karlovako vino se pominje jo 1553. godine u putopisu za Carigrad, Antuna Vrania (Lazi, 1982). Veliki prosperitet, frukogorsko vinogradsrtvo doivljava u 17. i 18. stoleu, kada je ovo podruje pod austrougarskom vladavinom. Tada se intenzivno razvija vinogradarstvo oko manastira, koji su u to vreme ojaali i imali velike posede. U Beu je bilo poznato i cenjeno Sremsko vino i Karlovitcerotwein (kolektiv autora 1973). Na podruju Fruke Gore u to vreme su velike povrine pod vinogradima, primera radi u ataru Sremskih Karlovaca, 1780. god., utvrena je povrina od 2 391 jutro pod vinogradima, a pred lokseru 1882. godine ima maksimalnih 2 982 katastarska jutra vinograda. O razvoju vinogradarstva u Banatu, neto je manje pisanih podataka. Poznato je da o postojanju vinograda u vrakom kraju pie Antun Vrani (kolektiv autora, 1973). O vrakim vinogradima ostavlja zapis i turski putopisac Evlija elebija, posetivi Vrac 1560. i 1564. godine (Miloev, 1966). Prosperitet vinogradarstva, doao je do izraaja kolonizacijom Nemaca, upravo u vinogradarska podruja Banata. Oni su intenzivno podizali vinograde, pa je u 18. veku, za austrougarsko trite, ovaj prostor ustvari znaajan snabdeva vinima. Poznato je i glasovito bilo vino Verschezwein. Za vreme lokserne krize, sredinom 19. stolea, stradali su vinogradi na vezanom zemljitu, ali su zasaene znaajne povrine (oko 1 000 ha) pod vinovom lozom na ivom pesku. Istovremeno, sagraeni su i podrumski kaaciteti Helvetia, Lagerhaus i mnotvo drugih u Vrcu i okolnim mestima, tako da su podrumski kapaciteti, sigurno bili izmeu 1 000. i 2 000. vagona. Vinogradarstvo Subotiko-horgoke paare, takoe ima dugu tradiciju. Prema pisanim dokumentima iz 1702. godine, registrovano je na pesku 59. ha vinograda, a 1779. godine bilo je ve 1553. ha vinograda. Poseban zamah u razvoju, ovo podruje ima posle pojave loksere, kada su vinogradi na vezanom zemljitu uniteni. Tako je zabeleeno, da 1928. godine ima 4 718 ha vinograda. Zanimljivo je osmotriti i sortiment vojvoanskih vinograda, na osnovu onoga to je zapisano. Lazi (1982), citirajui (Bolia, 1816 i Konstantinovia, 1882), navodi da su u vinogradima Fruke Gore, a verovatno i na podruju Vojvodina, gajene sledee sorte: 1. Crne: Zelenika, Skadarka, Volujak (Volujarka), avica (avka), Mesan, iulja, Pandur, piculja, Ranka, Graac, Balenta, Tamjanika crna, ljiva groe, Volovo oko. 2. Bele: Slankamenka, Graac, Smederevka, Skadarka bela, Mesan, Tamjanika, Bela dinka, Perun groe, Drenak, Radovinka. 3. Crvene: Ruica, Dinka, Rumenika, Lipa groe, Crveni drenak, inuva. Interesantno je, da u sortimentu preovlauju obojene (crne i crvene) sorte, koje su posle drugog svetskog rata, iz nekih nepoznatih razloga, potisnute u drugi plan. Nain gajenja u prethodnom periodu vezan je za nisko stablo i kratku rezidbu (u glavu ili rezidba na reznike i kratke kondire). Sve to je doputalo i gustu sadnju, orijentaciono 1,0 1,0 m., a potporu je inilo samo kolje, odnosno esto puta bez ikakvih oslonaca (skica 1. i 2.). 28

Slika 1. Bez potpore Figure 1. Without support

Slika 2. Pod kolac Figure 2. With support

29

Krizni periodi u istorijatu vinogradarstva Vojvodine, uslovljeni su, sa jedne strane drutvenim previranjima (vladavina Turaka, ratovi i sl.), ali i nepovoljnim prirodnim iniocima (loksera, gljivine bolesti). Periodi krize, uglavnom su uspeno prebroeni, a vinogradastvo, iz njih je izlazilo novo, kvalitetno obogaeno i osavremenjeno. Otuda je moda i ono: Tako je to bilo i veselo i tuno, ali jo e biti Fruke Gore, bie jo rezidbi i berbi, pudarine, evapa i pesme frukogorske i slave frukogorskog vinogorja. Jo vee i jo slavnije, dok je ovih bregova i frukogoraca koji ih vole i koji na njima sade vinograde (Lazi i sar., 1976). Tako je i posle II svetskog rata, poeo novi period obnove vinogradarstva, karakteristian po revolucionarnim promenama u nainu gajenja vinove loze i po novom sortimentu. Kvalitetno, vrlo velike promene, u dve decenije nakon II svetskog rata, ogledaju se u gustini sadnje, uzgojnim oblicima i sortimentu. Uvoenjem mehanizacije u obradi i odravanju zemljita u vinogradu, kao to su traktori guseniari marke FIAT (Lazi, 1982), razmak redova se poveava na 180, 200 i 220 cm., a u redu, okoti su obino na 80 cm. Meutim, oslonac na proizvodni program ITM-a u Zemunu, ve krajem pedesetih i poetkom ezdesetih godina, dvadesetog veka, zahteva meuredni razmak od 3,0 m, to se zadralo do danas. Meuredno rastojanje je dirigovano tehnikim uslovima, a ne biolokim potrebama vinove loze.

Slika 3. Mozerova kordunica Figure 3. Bilateral cordon

30

Nisko stablo stidljivo prelazi u poluvisoko (oko 60 cm.), a potom, na visoko od 100 do 120 cm. Do ovoga se dolo, nakon saznanja, da na vinogradarskim terenima, pored ostalog, nema problema sa izmrzavanjem. Potreba za razvijenijim sistemima uzgoja, proizala je i zbog promena u sortimentu. Naime, u proizvodnju se sve vie uvode kvalitetne vinske, ali i stone sorte, koje zahtevaju meovitu ili dugu rezidbu. Ostvariti takvu rezidbu, mogue je na razvijenim uzgojnim oblicima okota, a to znai i primenu palirske potpore.

Slika 4. Karlovaki uzgoj Figure 4. Head training cane pruned

ta se menja u sortimentu? Dve su intencije, prvo da se pobolja kvalitet dosadanjih belih vina. Drugo je, da se u proizvodnju uvedu stone sorte. Prva ideja je u dobroj meri uspela i ostvarena, dok se proizvodnja stonog groa, ni do danas nije iskazala. Sortiment se izmenio, pre svega kroz uvoenje kvalitetnih belih vinskih sorti groa i poveanja povrina sa istim. Tako se znaaj, pre svega daje sorti Rizling italijanski, koja treba, a i ostvaruje najvee povrine. Pored ove sorte, ire se jo: Traminac, Burgundac beli, Sovinjon i Semijon, Muskat otonel i novostvorene sorte: Neoplanta i upljanka. Sorte za proizvodnju obojenih vina zaostaju po povrinama, ali svoje mesto nalaze kvalitetnije sorte, kao to su: Game i Frankovka. Iako, vinogradarstvo posle II svetskog rata doivljava velike kvantitativne i kvalitativne promene, ipak od 1954. godine, do danas, belei se, neprekidno opadanje povrina pod vinovom lozom, na to upuuje tabela 1. (Avramov i sar., 1995). 31

Tab. 1. Povrine pod vinogradima u Srbiji (19541994.) Table 1. Vineyard areas in Serbia Naziv podruja 1954. Centralna Srbija Vojvodina Kosovo Ukupno 95 000 32 000 4 000 131 000 Statistiki podaci (ha) 1978. 77 000 19 000 9 000 105 000 1984. 69 000 15 500 9 700 95 000 1994. 65 000 13 000 9 000 87 000 Anketni podaci Srbijavino 1992. 1994. 29 401 12 300 8 500 49 151 24 607 11 650 7 400 43 657

Sline podatke o postojeim povrinama, soptava i Nakalami (2001. god. - tab. 2).
Tab. 2. Povrine vinograda, proizvodnja groa i vina u Srbiji (1998.) Table 2. Vineyard areas, grape and wine production Jedinica Centralna Sr- Kosovo i MePokazatelj Vojvodina mere bija tohija Povrine vinoha 12 004 60 159 8 835 grada % 14,8 74,23 14,8 Svojinska struktura drutveni privatni ha % ha % miliona miliona % kg t 000 lit. % 000 lit. % 3 410 28,4 8 594 57 212 Broj okota ukupno rodni rodni okoti po okotu ukupno Proiz. vina udeo Proz. rakije od groa udeo 59 55 93,2 1,57 86 818 20 461 12,9 1 330 9,0 370 355 95,9 0,88 311 731 129 562 78,8 13 151 89,3 29 27 96,6 1,37 37 951 14 299 8,7 243 1,7 458 438 95,6 1,0 436 500 164 322 100 14 724 100 2 947 4,9 71,6 95,1 4 445 14,8 4 378 49,6

Ukupno 80 986 100 10 802 13,3 70 184 86,7

Prinos groa

Tendencija opadanja vinogradarskih povrina, potkrepljuje sumnju hoe li u skoroj budunosti u vinogradima biti pudarina, berbi, veselja i pesme, kako je to nekada bilo. Danas smo nemi svedoci, da je vinogradarska struka ograniena na male povrine, preputena sama sebi i na nekom putu lutanja, bez podrke u procesu traenja izlaza iz krize. Oni, koji poznaju stanje vinogradarske struke, danas sasvim pouzdano tvrde da u Srbiji, nema vie od 25 000 ha vinograda, koji su aktivni. U Vojvodini, aktivna povrina, 32

ne prelazi 3 000 ha. Dakle, prirodne mogunosti prevazilaze sadanje stanje, negde za minimum pet puta. Uostalom, u Vojvodini je 1954. godine zabeleena povrina pod vinogradima od ukupno 32 000 ha. i na ovoj povrini se berbilo. Postavlja se pitanje, ta initi? Kakva je budunost i perspektiva vinogradarstva? Ako se krene od toga da postoji ogroman zemljini i klimatski potencijal za proizvodnju groa u Vojvodini, vrlo brzo treba obnoviti povrine, koje su ne tako davno bile vinogradi. Kako se drutveni sektor, postepeno privatizuje i gasi, neophodno je, privatni sektor usmeriti, zakonski regulisati i nansijsko-ekonomski ojaati, jer isti mora preuzeti u potpunosti vinogradarsku struku. Jedan od prvih koraka u obnovi vinogradarstva Vojvodine treba da bude izrada katastra. Osnova moe i mora biti reonizacija, koja je uraena 1973. godine. Mora se uraditi i potvrditi strategija vinogradarstva od strane drave i vlade. U obnovu vinogradarstva moraju biti ukljueni ljudi iz nauke, struke i prakse. Njihove stavove moraju podrati odgovarajua ministarstva. Danas imamo privatne proizvoae, do nivoa airanja i prometa vina. Da bi se eksponirali prema treem licu, treba iznai i regulisati nain objedinjavanja pojedinanih vinogradara i vinara u asocijacije grupacije, koje e imati znatno veu snagu u odnosu na pojedinca. Sada su podjednako veliki i nemaju problem sa plasmanom svojih proizvoda. Meutim, svojom proizvodnjom u stanju su da podmiruju vrlo uzak krug potroaa, jednostavno reeno, proizvode za sebe i komiluk. Novi vinogradi, moraju se saditi podizati po savremenim principima, jer vie panje treba posvetiti kvalitetu groa. Gustina sadnje treba da obezbedi vei broj biljaka po jedinici povrine, kako bi se okoti opteretili manjim prinosom, a boljim kvalitetom groa. U poslednjoj deceniji i kod nas se nastoji poveati broj biljaka po jedinici povrine, jer se time omoguuje postizanje eljenog prinosa sa manjim individualnim optereenjem okota. To doprinosi manjem naprezanju biljaka, to je posebno vano u sluajevima stresnih uslova kao to su sua ili manji broj sunanih sati u vegetaciji. Stresni uslovi se deavaju povremeno i bez najave, a imaju negativan uticaj ne samo na visinu prinosa, nego i na kvalitet vina, a isto tako i na dugovenost biljaka. Na Oglednom dobru u Sremskim Karlovcima je razraen jedan relativno jednostavan nain gajenja vinove loze, sa parnom sadnjom okota, koji pored toga to omoguuje postizanje visokog prinosa i dobrog kvaliteta, ima izvesne prednosti u odnosu na uobiajen nain pojedinane sadnje okota. Pri sadnji okota u paru, sadna mesta u redu su razmaknuta, to omoguuje ekasniju mehanizovanu obradu zemljita ispod okota, olakava se runi rad pri obavljanju totehnikih poslova na okotu i ima neto nie investicione trokove. Ovaj nain gajenja obezbeuje gajenje veeg broja biljaka po jedinici povrine, jadnostavnu rezidbu i malo individualno optereenje okota. Naravno, manja meuredna rastojanja zahtevaju uvoenje u vinograde, takve mehanizacije, koja prolazi kroz redove od 2,0 do 2,2 m., a pri tome ima veliku snagu.Uzgojni oblik okota se pojednostavljuje i u potpunosti podreuje primeni savremene mehanizacije. Dakle, uee runog rada se mora svesti na najmanju meru, ako se ve nemoe izbei. Postavlja se pitanje sortimenta, koji treba da je aktuelan, a istovremeno i perspektivan. Polazei od toga, neophodno je u vinogradarske reone Vojvodine, samo vratiti one sorte, koje su gajene u prolosti. U tom sluaju, svoje mesto bi zauzele sorte kao to su: sovinjon, 33

burgundac beli i sivi, traminac, rizling it., asla, slankamenka, kreaca, ruica. Od obojenih sorti bile bi to: burgundac crni, frankovka, kadarka, game, portugizac i dr. Naravno, sortiment bi popunile i nove sorte, kao to su: upljanka, neoplanta, probus, petra, sila, ali i rizling rajnski, ardone, kaberne sovinjon, merlo i sl. U prilog tome je i podatak o danas aktuelnom sortimentu, koji iznosi Cindri P. (2004.).
Tab. 3. Sorte za bela vina Table 3. White wine cultivars Stare domae i odomaene sorte Preporuuju se ARDONE (Chardonay) MIRISAVI TRAMINAC (Gewuztraminer) RAJNSKI RIZLING (Riesling) SOVINJON (Sauvignon) SEMIJON (Semillon) PINOT BELI (Pint blanc) Dozvoljene su TRAMINAC CRVENI BUVIJE RUICA SLANKAMENKA SMEDEREVKA Nove domae sorte Preporuuju se NEOPLANTA UPLJANKA SILA PETRA PANONIA MORAVA BAKA Dozvoljene su SIRMIUM RANI RIZLING LIZA MILA ZLATA RUBINKA

Tab. 4. Sorte za obojena vina Table 4. Colored wine cultivars Stare domae i odomaene sorte Preporuuju se KABERNE SOVINJON (Cabernet sauvignon) KABERNE FRAN (Cabernet franc) MERLO (Merlot) PINO CRNI (Pinot noir) FRANKOVKA Dozvoljene su PORTUGIZER KADARKA PROKUPAC VRANAC GAME (Gamay) GAME BOJADISER (Gamay teinturier) PROBUS Nove domae sorte Preporuuju se Dozvoljene su RUMENIKA

Jedan od preduslova za ostvarenje prethodno iznetog je i da se pri sadnji koristi klonski sadni materijal i po mogunosti da je sertikovan. Kvalitetan sadni materijal je vana pretpostavka za uspenost svake proizvodnje, pa tako i proizvodnje groa. Nove mogunosti za unapreenje naeg vinogradarstva je otvorio nedavno usvojen savremen zakon o vonom i loznom sadnom materijalu (Slubeni glasnik R. Srbije br. 18/05), kojim se uvode norme Evropske Unije i u nau rasadniarsku praksu. 34

Od izuzetne vanosti za perspektivu i unapreenje naeg vinogradarstva treba da bude formiranje matinih zasada, koji imaju visok genetiki potencijal, da su zdravi, tj., da nisu zaraeni sa virusnim i drugim opasnim bolestima, koje se prenose vegetativnim razmnoavanjem. Matini zasadi treba da se podiu sa sadnim materijalom bazne kategorije. Na ovaj nain e se dobiti visokovredan i zdrav materijal koji e posluiti za proizvodnju sertikovanih sadnica sa kojima treba da se podiu savremeni vinogradi. Dok se ne formiraju sopstveni matini zasadi bazne kategorije, neophodno e biti uvoziti gotov sadni materijal, ali i koristiti standardni, koji je proao adekvatnu kontrolu. Pored formiranja matinih zasada za organizovanje savremene i ekasne rasadniarske proizvodnje, neophodno je organizovati laboratorije, koje mogu kompetentno i redovno da obavljaju vrlo sloenu sanitarnu kontrolu. Mi imamo sopstvene klonove od sorte Rizling italijanski, koji su selekcionisani u Sremskim Karlovcima. Od sopstvenih selekcija, kako klonova starih sorti, tako i novih sorti, treba sami da formiramo matine zasade bazne kategorije, a od klonova ostalih sorti, treba da uvezemo sadni materijal bazne kategorije, da platimo licencno pravo za njihovo korienje i da od istog podignemo matine zasade.

ZAKLJUAK
Vinogradarstvo Vojvodine u prolosti i pored velikih kriza, uspona i padova, moe se okarakterisati, kao vrlo uspena privredna grana ovih prostora. Produkti vinove loze iz Vojvodine, proneli su slavu, po celokupnom evropskom prostoru, pa i ire. Dakle, ovde postoje izuzetni pogodni, klimatski i zemljini uslovi za proizvodnju vrlo kvalitetnog groa. Uz primenu odgovarajue tehnologije, rezultati su neminovni. Pa i pored toga, u poslednjih stotinak godina, belei se neprekidno smanjenje povrina pod vinovom lozom. Zemljini i klimatski uslovi se nisu toliko izmenili, da bi osporili gajenje vinove loze. Proizilazi, da odnos drutva i vlasti prema poljoprivredi nije odgovaraju i otuda proistie, da Srbija i Vojvodina postaju prostor gde se koristi groe i vino iz uvoza, a pri tome sumnjivog i loeg kvaliteta. Danas se nezna koliko je i kakvih vinograda u zemlji? Zato je neophodno izvriti evidenciju i aurirati katastar vinograskih povrina i sortimenta. Na osnovu obavljenog posla, dolo bi se do podatka, koliko zaista imamo vinograda, kaje su sorte zastupljene i kako je to rasporeeno po vinogradarskim reonima. Pozitivan pomak u vinogradarstvu, moe se smatrati to je Zakonskom uredbom 1994. godine vraena mogunost individualnim proizvoaima, da se mogu baviti i proizvodnjom vina za trite. To je doprinelo da se podiu novi vinogradi, istina ne na velikim povrinama, ali zato na savremenim koncepcijama, sa veim brojem biljaka po jedinici povrine sa klonovima kvalitetnih sorti. U tehnologiji vina u malim privatnim podrumima se uvodi vie znaajnih novina, koje imaju izrazito pozitivan uticaj na kvalitet vina: prohromski sudovi, hladna fermentacija i barik tehnologija. Ove pozitivne tendencije se nakon uvoenja dravnog podsticaja za podizanje vinograda, poslednjih godina sve vie intenziviraju. Znaajna novina u vinogradarstvu Vojvodine je i to se poslednjih godina, a nakon stotinak godina izrazite dominacije belih sorti, ponovo poinju saditi crne sorte, kako stare gajene, tako i visokokvalitetne i kvalitetne porekla iz zapadne Evrope (Frankovka, Portugizac, Kaberne sovinjon, Merlo, Kaberne fran i druge). 35

Vredno je pomena i prihvatanje novostvorenih sorti i klonova Instituta za voarstvo i vinogradarstvo, kao to su upljanka, Neoplanta, Probus, Rizling italijanski klonovi: SK13, SK-54 i SK-61. Vinogradarstvo Vojvodine u narednom periodu mora da se obogati sa znaajnim vinogradarskim povrinama, posaenim na savremenim principima i sa kvalitetnim sadnim materijalom. Dakle, sadni materijal treba da je kvalitetnog i sertikovanog porekla.

LITERATURA
AVRAMOV L., NAKALAMI A., PAPRI ., JOVI S.: Stanje i perspektiva gajenja sorata vinove loze rizling italijanski i rizling rajnski u Srbiji. Poljoprivreda, br. 372374, (310), 1994. Beograd. AVRAMOV L., NAKALAMI A., CINDRI P., MIHAJLOVI B., KOVA V., LAZI B.: Vinogradarstvo i vinarstvo R. Srbije. Stanje, problemi i perspektive daljeg razvoja. Poljoprivreda, br. 375378. (120), 1995. Beograd. BOLI P.: Soveren vinodelac., Budim, 1816. CINDRI P., KORA NADA, KOVA V.: Sorte vinove loze, 2000., Novi Sad. CINDRI P., KORA NADA: Sortiment vinove loze u Vojvodini Nekada i sada. Voarstvo i Vinogradarstvo, br. 4. (3237)., 2004., Novi Sad. KOLEKTIV AUTORA: Rejonizacija vinogradarske proizvodnje u Vojvodini, 1973., Novi Sad. KORA NADA: povrine i sortiment vinograda u Vojvodini., Savremeno poljoprivreda,Vanr. br. (5763), 1998. Novi Sad. LAZI S., BRIZA K., BURI D., JAZI Lj., ZORZI M., KOVA V., UI NADEDA, RANKOVI N., ZVEKI S., KARANOVI V., DRAI S.: MDCC godina vinogradarstva i vinarstva Fruke Gore., Privredna Komora Vojvodine, Grupacija za proizvodnju voa, groa i vina. 1976., Novi Sad. LAZI S.: Vinogradarstvo i vinarstvo Fruke Gore. 1982., Novi Sad. MILI D., VLAHOVI B.: Obeleja proizvodnje i prerade groa u Sr. Srbiji. Letopis naunih radova, br. 1. (145158), 1996., Novi Sad. MILOEV M.: Istorijat Vrakog vinogorja., Matica srpska, 1996., Novi Sad. NAKALAMI A.: Opte vinogradarstvo, 2001., Beograd PAPRI ., UNI D., KULJANI I., TODI SLAVICA, MARKOVI N.: Proizvodnja loznog sadnog materijala u Srbiji. Savremena poljoprivreda, 12., (3945), 2003. Novi Sad.

36

VITICULTURE OF VOJVODINE (past, present and perspective)

ORE PAPRI, NADA KORA, PETAR CINDRI, IVAN KULJANI, MIRA MEDI

Summary The area of Vojvodina is characterized by favorable climate and soil conditions for grapevine growing and grape production. However, vineyard areas are being permanently reduced over the passed six to eight decades. At the same time cultivars some vineyard regions are famous for are no longer grown. The future of viticulture lies in convenient vineyard soils revival. Furthermore, grape production should have contemporary sortiment included, but cultivars grown in the previous period should not be neglected. It is neccesary to develop the cadastre in order to nd out the availability of areas as well as types of sortiment.

37

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 3849, NOVI SAD

INTEGRALNI I BIOLOKI KONCEPT PROIZVODNJE VOA I GROA

VLADISLAV OGNJANOV, DUAN GVOZDENOVI, ZORAN KESEROVI, SLOBODAN CEROVI, JELENA NINI-TODOROVI, BRANKA GOLOIN, ORE PAPRI, NADA KORA, PETAR CINDRI, IVAN D. KULJANI, JELICA BALA, RAGHEB THALJI, SANDRA BIJELI, NENAD MAGAZIN, MIRA MEDI, TATJANA POPOVI1 IZVOD: Ekoloki najprihvatljiviji put ostvarenja ciljeva integralne proizvodnje voa je stvaranje i uvoenje u proizvodnju novih sorti koje imaju genetsku otpornost prema patogenima. To znai da biljka produktima svoga metabolizma spreava patogena da izvri infekciju i da se uspeno razvija. Takav pristup zatitu biljaka hemijskim putem svodi na vrlo malu meru, proizvodnja postaje jeftinija, hranidbena vrednost plodova visoka a ivotna sredina istiji. Predmet istraivanja su kontinentalne vone vrste: jabuka, breskva, kajsija, orah, leska i vinova loza. Kljune rei: Integralna proizvodnja voa, organska proizvodnja voa, genetika otpornost

UVOD
U EU i do 85% voarske proizvodnje je u sistemu Integralne proizvodnje voa (IPV) a slini sistemi se ubrzano razvijaju u ileu, Argentini i Junoafrikoj uniji. Evropska iskustva u implementaciji standarda IPV ukazuju na veliki broj ograniavajuih faktora ali i prednosti koje su u velikoj meri uslovljene abiotikim, biotikim i drutvenim uslovima u kojima se odvija proizvodnja. U osnovi IPV je razvijanje lozoje, optih principa i specine agrotehnike po vonim vrstama. Razvijanje i implementacija koncepta IPV omoguava produktivniju i odrivu voarsku proizvodnju koja je konkurentnija na otvorenim
Pregledni rad / review paper 1 Dr Vladislav Ognjanov, redovni profesor, dr Duan Gvozdenovi, redovni profesor, dr Zoran Keserovi, redovni profesor, dr Slobodan Cerovi, redovni profesor, dr Jelena Nini-Todorovi, redovni profesor, dr Branka Goloin, redovni profesor, dr ore Papri, redovni profesor, dr Nada Kora, redovni profesor, dr Petar Cindri, redovni profesor u penziji, dr Ivan D. Kuljani, redovni profesor, dr Jelica Bala, redovni profesor, dr Ragheb Thalji, docent, mr. Sandra Bijeli, asistent, mr Nenad Magazin, asistent, mr Mira Medi, asistent, dipl. in. Tatjana Popovi, asist. prip., Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

38

tritima i siguran je oslonac nacionalnog dohotka. Integralni i bioloki koncept proizvodnje voa i groa je jedini i najvaniji put pripreme naeg voarstva za integraciju u EU. Cilj istraivanja je uvoenje u proizvodnju novih sorti voaka i vinove loze koje ispunjavaju najvie standarde koncepta gajenja voaka po biolokom i IPV. Meu ispitivanim sortama odabrane su najotpornije to omoguava redukovanu primenu pesticida uz zadravanje visokog kvaliteta ploda. Za svaku odabranu sortu u skladu sa njihovim biolokim specinostima, denisana je optimizacija nivoa agro i pomotehnike.

MATERIJAL I METOD RADA

Predmet istraivanja su kontinentalne vone vrste: Jabuka, breskva, kajsija, orah, leska i vinova loza. Kod jabuke predmet istraivanja su novosadske sorte jabuke stubastog tipa rasta i hibridi dobijeni iz ukrtanja vodeih svetskih sorti i naih autohtonih sorti. Kao standard se koristite vodee sorte, najbolje sorte i selekcije iz serije RE stvorene u Nemakoj, CO-OP selekcije i sorte stvorene u SAD, francuska sorta Baujade i eka sorta Topas. Predmet istraivanja kod breskve je genofond vinogradarske breskve sakupljen na teritoriji celog Balkanskog poluostrva a standardi u izuavanju su vodee sorte utog i belog mesa breskve i nektarine. Izuavane sorte kajsije i oraha su rezultat selekcije iz prirodnih populacija Srbije. Kod leske se iskljuivo izuavaju vodee svetske sorte. Kod vinove loze izuavane sorte i selekcije su rezultat viekratne povratne interspecies hibridizacije. Viestrukom ocenom otpornosti na ekonomski najvanije prouzrokovae bolesti i tetoine uraen je odabir pogodnih za gajenje u intenzivnim zasadima. Ova istraivanja je pratila pomoloka karakterizacija, degustacione ocene i odreivanje tehnolokih parametara uvoenja najboljih sorti i hibrida u komercijalnu proizvodnju.

REZULTATI I DISKUSIJA
Jabuka Glavni selekcioni cilj u oplemenjivanju jabuke danas je objedinjavanje visokog kvaliteta ploda i otpornosti na parazite i tetoine. Bolesti i tetoine se u najveem broju sluajeva razvijaju na lisnoj povrini i plodovima, to ima za posledicu smanjenje fotosintetske aktivnosti, prinosa i kvaliteta ploda. tetni organizmi, gljive, bakterije. virusi, insekti, redovno ive na biljkama i ne mogu se sasvim eliminisati, ali ih treba drati na nivou na kome su tete koje ine ekonomski prihvatljive. Neke otporne sorte su se pribliile, a po nekim svojstvima i nadmauju, vodee sorte i danas dobijaju sve veu zastupljenost u novim zasadima Zapadne Evrope. To se naroito odnosi na vonjake koji su u sistemu organske ili integralne proizvodnje. Pomoloka karakterizacija Co-op selekcije Oplemenjivaki program na stvaranju sorti otpornih na parazite u SAD zapoet je poetkom 20 veka od strane Univerziteta u Ilinoisu gde je po prvi put uraeno ukrtanje izmeu Malus oribumda 821 i Rome Beauty. Godine 1945, oplemenjivai Univerziteta u Ilinoisu i Purdue Univerziteta kao roditelje koriste dva hibrida iz ukrtanja Malus 39

oribumda 821 i Rome Beauty ime je zapoet Co-op program. Kasnije se u istraivanja ukljuuje i Rutgers Univerzitet iji oplenjenjivaki doprinos ovom programu traje do 1987. godine. Rezultat ovih napora je uspean progres u oplemenjivanju na otpornost na parazite i hiljade otpornih sejanaca koji su ocenjeni na kvalitet ploda, vreme zrenja, atraktivnost, rodnost i mnoge druge pomoloke osobine. Do 1995. godine 44 selekcije je odabrano za testiranje u proizvodno-oglednim zasadima. Prima je prva sorta koja je imenovana iz ovog programa, 1970. god., ali je danas prevaziena od strane veeg broja sorti pre svega po atraktivnosti. Potpuno je otporna na prouzrokovaa aave krastavosti i visoko tolerantna na pepelnicu i plamenjau. Williams pride je sorta vrlo rane epohe sazrevanja a svojim atraktivnim, potpuno purpurno crveno obojenim plodovima privukla je panju i nekih proizvoaa u naoj zemlji. Plodovi su pre svega namenjeni za plasman u toku turistike sezone. Enterprise je sorta sa potpuno crveno obojenim plodovima koninog oblika. Njena ozbiljna zamerka je uspravan ugao grananja koja bez povijanja grana vrlo brzo rezultira ogoljavanjem i slabom rodnou. Vrlo uspeani su hybridi Co-op 36 i Co-op 37 koji se odlikuju vrlo atraktivnim utim plodovima ali se u hladnjai due mogu uvati jedino plodovi prve. Posebnu panju treba obratiti na Gold Rush koji po atraktivnosti vrlo malo zaostaje za zlatnim deliesom ali se bere 40 dana kasnije i odlino se uva i u hladnjaama bez kontrolisane atmosfere. Posebno treba istai njenu vrlo visoku i stabilnu rodnosti i tip grananja koji omoguava vrlo lako formiranje savremenih uzgojnih oblika. Re-selekcije Ovaj oplemenjivaki program na stvaranju novih sorti otpornih na parazite ima tradiciju vie od 70 godina a najveim delom je razvijan oplemenjivskim radom branog para Manfred i Crista Fisher, Dresden-Pillnitz, Nemaka. Oplemenjivaki cilj je stvaranje sorti sa visokim kvalitetom ploda, stabilne i visoke rodnosti a kombinovan sa otpornou prema ekonomski najznaajnijim parazitima i abiotikim faktorima niskim zimskim temperaturama i proletnim mrazevima. Gajenjem Re-selekcija u Nemakoj denisan je novi koncept proizvodnje jabuke gde je primena fungicide redukovana 80% ili vie. Nove sorte predstavljaju kombinaciju visokog kvaliteta ploda, dobre rodnosti i viestruke otpornosti na ekonomski najznaajnije parazite. Sve sorte imaju otpornost na aavu krastavost determinisanu Vf genom osim sorte Reka gde je kao izvor otpornosti iskorien Vr gen iz Malus pumila. Sorte Remo, Rewena, Regine i Rebella su otporne i na pepelnicu. Re-selekcije koje imaju visoku otpornost na plamenjau su Remo, Reanda, Rewena i Realka. Dosadanja pomoloka istraivanja na ovim sortama u naim uslovima ukazala su na vrlo visok kvalitet ploda kod sorte Rewena i Regine koje u isto vreme imaju viestruku otpornost na prouzrokovae tri najvanije bolesti aavu krastavost, pepelnicu i bakterioznu plamenjau, kasno cveta a vrlo je otporna i na niske zimske temperature. Ova sorta ima tamno crveno obojene plodove, vrlo lep konian oblik ploda, bere se krajem septembra i dobro se uva do 6 meseci. Otporne sorte jabuka stvorene u Francuskoj, Italiji i ekoj Na stvaranju otpornih sorti jabuka na parazite intenzivno se radi i u drugim evropskim zemljama. Najvii stepen otpornosti na ekonomski najvanije parazite ima sorta Topaz, stvorena u ekoj. To je sorta srednje krupnih, lepo obojenih plodova, slatko-kiselog ukusa, karakteristine arome. Na viim nadmorskim visinama u Italiji daje dobre i stabilne prinose to se ne moe rei i na niim terenima. I u naim uslovima daje osrednje 40

prinose pa je za sada ne preporuujemo za masovnije gajenje. Kao uto obojena jabuka Golden Orange zasluuje mesto u proizvodnim zasadima. Potpuno je otporna na prouzrokovaa aave krastavosti dok se hemijska zatita prema pepelnici mora redovno primenjivati. Sorta Delbard jubile je visoko tolerantna na parazite determinisana poligeno, vrlo visoke atraktivnosti i kvaliteta ploda. Posebno je preporuujemo za brdsko planinske lokalitete gde je koloracija ploda intenzivnija. Ima vrlo otar ugao grana i veliku bujnost pa je treba gajiti samo na slabo bujnim podlogama uz primenu savijanja grana i zelenu rezidbu. Sorta Baujade je potpuna zamena za sortu Grenny Smith po izgledu ploda, genetski otporna na prouzrokovaa aave krastavosti i tolerantna na pepelnicu. Njeno ponaanje u plantanim uslovima do sada nije proveravano ve samo u kolekcionom zasadu na malom broju stabala. Otporne selekcije jabuke stvorene na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu odgajen je veliki broj hibridnih populacija gde je kao selekcioni cilj bio stvaranje novih sorti visokog kvaliteta ploda otporne na parazite. Kao poetan materijal koriene su vodee standardne sorte kao donori kvaliteta i introdukovane i autohtone sorte kao donori otpornosti. Vea panja je posveena iskoritavanju horizontalne otpornosti koja ne osigurava imunost prema specinim rasama determinisana major genima kao vertikalna otpornost ali je trajnija i ne menja brzo prevalentnost rasa parazita. Horizontalna otpornost, uoena kod nekih naih autohonih sorti je uslovljena veim brojen gena, poligeni, to pojedinano imaju mali efekat ali u celini kumulativan. Takva otpornost se ne zasniva na sistemu gen-za-gen i stoga je ona rasno nespecina. Najvei broj hibridnih kombinacija kao donore otpornosti su imale Krstovau, Bihorku i umatovku ili sorte i selekcije introdukovane iz Engleske i SAD gde je otpornost na prouzrokovaa aave krastavosti determinisana Vf (Malus oribunda 821), Vr (M. pumila) i VA (Steinantonovka) genom a na pepelnicu Pl1 (M. robusta) i Pl2 genom (M. zumi). Roditelj sa najboljom optim kombinacionim svojstvima je sorta Bihorka koja je dala najvei broj izuzetno perspektivnih hibrida. Najatraktivniji hibridi je NS25/119 zeleno obojenih plodova i NS25/183 i NS25/140 crveno obojenih plodova. I ostali navedeni hibridi zasluuju panju s napomenom da veina sazreva u prvoj polovini septembra i da se ne mogu uvati due od tri meseca. Izuavanje populacije tofagnih grinja U odnosu na konvencionalne mere zatite bilja koje su se nekoliko decenija jedine primenjivale u oblasti proizvodnje, poslednje dve decenije razvijen je sistem zatite bilja koji znai napredak u ouvanju prirodnih dobara, zemljita, vode i vazduha, ali i drugih organizama i zdravlja ljudi, proizvoaa i potroaa hrane. Vii stepen zatite bilja ini integralana zatita bilja (IZB), gde se koriste sve mogunosti suzbijanja tetnih organizama uz upotrebu pesticida kada je to nephodno. Pesticidi, od kojih je danas veina sa povoljnim ekolokim i toksikolokim osobinama, koriste se prema prognozi pojeve odredjenih tetoina u minimalnim i stvarno potrebnim koliinama. Jo napredniji oblik zatite bilja, blizak prirodi nalazi se u organskoj proizvodnji. tetni agensi se suzbijaju direktnim ili indirektnim korienjem razliitih organizama i proizvoda njihovog metabolizma, kao i korienje razliiti biotehnikih sredstava neive prirode. Ovde se radi o biolokoj, ekolokoj ili organskoj zatiti bilja. 41

Integralna biljna proizvodnja podrazumeva i integralni pristup planiranju i sprovodjenju mera zatite biljaka. U odnosu na konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju gde se troi velika koliina sredstava za zatitu bilja, te je ona skupa, ali i ekoloki neprihvatljiva, pa ak esto nedovoljno ekasna, integralna zatita bilja (IZB) smanjuje brojne negativne posledice nestrune i ne blagovremene primene pesticida kroz primenu svih raspoloivih mera suzbijanja tetnih organizama. U dve godine posebna panja je posveena prisustvu tofagnih i predatorskih vrsta grinja. Eriodna grinja A. schlechtendali igra znaajnu ulogu u razvoju populacije predatorskih vrsta grinja kao in a njihovo zadravanje na listu jabuke. Nivo populacije ove eriodne grinje je priblino isti na svim ispitivanim sortama. Njihova maksimalna brojnost je 130160 jedinki po listu, krajem juna meseca, i nije izazivala vidna oteenja na vegetativnim organima. Ona je onemoguila razvoj populacije crvene vone grinje (Panonychus ulmi) kao kljune vrste tetoina jabuke. Breskva U proizvodnji se nalazi znatno vei broj sorti nego to je to kod jabuke i kruke. Izbor sorte pre svega odreuje opredeljenost za gajenje breskve, nektarine ili industrijske breskve. U svakoj od ovih grupa vreme zrenja pokriva period od 3 do 4 meseca, a za sazrevanje najranijih sorti dovoljno je od cvetanja dva meseca a najkasnijih est meseci. Raznolikost pomolokih karakteristika je takoe velika. Sorte breskve ranog vremena sazrevanja, koje sazrevaju za manje od tri meseca od cvetanja, imaju loiji kvalitet ploda nego one srednje ranog do srednje kasnog vremena sazrevanja jer su im plodovi sitni sa velikim procentom puknutih semenki. U tu grupu spadaju sorte breskve Early Crest (38), Gold Crest (36), Early Maycrest (34), Queen Crest (34) i Maycrest (29) i nektarina Mayre (24). Ove sorte treba gajiti samo za zadovoljenje lokalnih potreba za sveim plodovima. U ovom periodu sazrevanja ni u najrazvijenijim breskvarskim zemljama nema puno boljih sorti. Sorte breskve najnovije generacije,koje sazrevaju u julu i augustu, najee se ne mogu razlikovati po ukusu, obojenosti plodova ili veliini pa potroai kvalitet ne vezuju za odreenu sortu.. To kod nas nije sluaj jer se gaje i savremene sorte ali velikim delom i stare sa znatno slabije obojenim plodovima. Spring lady (19), Royal Gem (12), Royal Glory (5), Domiziana (0), Rome star (+17) i Early O Henry su utomesnate sorte breskve sa krupnim, potpuno obojenim i transportabilnim plodovima.. Predlog sortimenta breskve je denisan na osnovu kvaliteta ploda i adaptabilnosti za nae uslove gajenja sa tim da su istaknute sorte iji se kvalitetni plodovi mogu lako realizovati na tritu po najviim cenama. Atraktivnost utomesnatih sorti nektarina u periodu sazrevanja jul-august takoe zasluuje epitet savren ali su i osetljivije na niske zimske temperature. U kontinenetalnim uslovima gajenja kao najprilagoenije su se pokazale Rita Star (17), Supercrimson (10), Springred (0), Maria Aurelia (+25), Venus (+29), Orion (+32) i Morsiani 51 (+37). Neke od njih su u 2002. god. na ravniarskim lokalitetima, kada je proletni mraz potpuno unitio rod jabuke, donele ekonomski znaajan rod. Kod boje mesa prednost denitivno imaju sorte utog mesa. Belo meso je cenjeno samo na dalekom istoku a u evropskim zemljama jedino atraktivno obojene nectarine, krupnih plodova a belog mezokarpa imaju svoje prepoznatljivo mesto u sortimentu kao to 42

je Superqueen (2). Introdukovano je vie sorti nektarina belog mesa ali ni jedna nema ni izbliza kvalitet sorte Superqueen. Plodovi za stonu upotrebu su cenjeniji ako se mezokarp odvaja od kotice. U savremenim sortimentima najrazvijenijih breskvarskih zemalja i gloue dobijaju sve znaajnije mesto. Transport plodova i upeno uvanje plodova u hladnjai nije mogue kod kalanki jer degradacija mezokarpa poinje sa unutranje strane. Zato sortiment nektarina vrlo kasnog vremena sazrevanja, koje se mogu uvati od 3 do 4 nedelje, kao to su Max 7 (+60), Caldesi 85 (+60) i California (+70), treba introdukcijom obogatiti i sa nekoliko novih atraktivno obojenih gloua u tipu stare sorte Flamekist (+65). Time bi se ponuda plodova mogla produiti na ceo oktobar pa i due. Trite e dati ocenu koliko je to opravdano jer se kod nas tranja za plodovima breskve i nektarine u periodu posle 15. septembra znatno smanjuje. Breskve vrlo kasnog vremena sazrevanja takoe se mogu uspeno uvati u hladnjaama ali je njihova atraktivnost znatno slabija. Populacije vinogradske breskve su jedinstven i vrlo bogat izvor genetike varijabilnosti i mogu dati znaajan doprinos poboljanju velikog broja ekonomski znaajnih svojstava danas gajenih sorti i podloga breskve. Jedinstvena i vrlo retka svojstva u okviru germplazme vinogradske breskve su rezultat prirodne selekcije tokom 2,5 milenijuma s obzirom da je introdukovana na Balkansko poluostrvo u periodu izmeu 400. i 300. g. p.n.e. Do 1938. god. bila je jedina breskva gajena na naim prostorima. Zbog toga se Balkansko poluostrvo smatra sekundarnim centrom divergentnosti za breskvu. Breskva je, kao i druge vrste voaka, domain infektivnih patogena, virusa i gljiva, prouzrokovaa ekonomski veoma vanih bolesti. Kontrola bolesti i savremeni trendovi gajenja voaka i proizvodnje voa po principima integralne i/ili organske proizvodnje nameu potrebu gajenja sorti otpornih prema infektivnim patogenima, zbog ega je neophodno iskoristiti bioloki diverzitet sakupljenih populacija vinogradske breskve u cilju selekcije na otporenost prema navedenim patogenima. Rezultati testiranja su ukazali na postojanje vrlo vrednih svojstava, tolerantnosti na PPV i pepelnicu, koja jo nije opisana u germplazmi breskve. Genotip IP 1 je pokazao najvii stepen tolerantnosti na ekonomski najvanije parazite breskve ime se moe uvrstiti u jedinstven genotip koji se moe gajiti po najviim standardina i organske proizvodnje. Kajsija Jedan od najveih problema pri gajenju kajsije je rano cvetanje u prolee koje za posledicu ima izmrzavanje cvetova i tek zametnutih plodia. Iz tog razloga je praeno vreme cvetanja sorti i selekcija stvorenih na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu te je zapaeno da su u 2005. godini sorta Novosadska kasnocvetna i selekcija SK-3 imale najkasnije cvetanje (12. 04.), to je 12 kasnije u odnosu na ostale sorte i selekcije. Duina cvetanja kod svih ispitivanih sorti i selekcija (Novosadska kasnocvetna, NS-6, Novosadska rodna, NS-4, SK-1, SK-3) je iznosila 910 dana. Da bi se umanjile tete od prolenih mrazeva kod kajsije se preporuuje zelena rezidba, pomotehnika mera kojom se stimulie obrazovanje prevremenih granica na kojima pupoljci cvetaju kasnije nego na drugim tipovima rodnih granica te su na njima znatno manje tete od mrazeva. Kod svih ispitivanih sorti i selekcija je ustanovljeno da su generativno pupoljci sa prevremenih granica manje do znatno manje izmrzli u toku prolea 2005. godine u odnosu na pupoljke sa drugih tipova rodnih granica. 43

Gore navedene sorte i selekcije kajsije su ispitivane i na otpornost prema bolestima. Jedino je Novosadska kasnocvetna pokazala veu osetljivost na moniliju lista i plodova, a ista sorta je zajedno sa Novosadskom rodnom i SK-1 pokazala srednju osetljivost prema pegavosti plodova. Rupiavost lista nije ustanovljena ni kod jedne sorte ili selekcije. Za savremenu proizvodnju stonog voa je veoma vana krupnoa odnosno masa plodova. Najkrupnije plodove su imale sorta NS-4 (84,0 g) i selekcija SK-3 (83,1 g), a najsitnije sorta Novosadska kasnocvetna (62,0 g). Orah U Vojvodini, koju karakteriu niske temperature u toku zime, a posebno pojava kasnih prolenih mrazeva, esto se deava da prinos oraha bude umanjen ili ak potpuno uniten. Zbog toga je neophodno podizati zasade sa odabranim sortama i selekcijama oraha krae vegetacije (kasniji poetak i raniji zavretak vegetacije). Drugi prioritetni zahtev pri izboru sorti za postizanje visoke i redovne rodnosti je otpornost oraha na gljivicu Gnomonia leptostyla (izazivaa pegavosti lista, letorasta i ploda). Na selekciji oraha na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu radi se skoro 50 godina (od 1957). Prve odabrane genotipove izdvojio je Rudi (1962) iz drvoreda i veih oraarskih centara u Vojvodini. Kasnije (1973) putem konkursa Traimo kvalitetne orahe Kora i sar. (1974; 1976) izdvojili su poetni materijal za selekciju. Najboljih pet selekcija priznate su za sorte, ampion, Srem i Tisa 1987. godine, Baka i Mire 1988. godine; a selekcije Mava, Rasna, Kasni rodni i Sava treba da uu u proces priznavanja zbog dobrih osobina. Iz tog razloga su vrena ispitivanja na navedenim sortama i selekcijama oraha, uporeene sa bugarskom sortom ejnovo. Sorte Srem, Tisa, Baka i Mire, kao i kontrola ejnovo neto ranije poinju vegetaciju, od 1720. aprila, pa su to sorte koje se preporuuju za vinogradarske rejone. Dok sorta ampion i selekcije Mava, Rasna i Sava poinju vegetaciju od 2430. aprila, a sel. Kasni rodni 5. maja, pa se zbog toga one preporuuju za kontinentalne uslove gajenja. Oteenja od niskih zimskih temperatura nije bilo kod ispitivanih sorti i selekcija, jer sve vegetaciju zavravaju do 20. oktobra, odnosno na vreme pre pojave prvih jesenjih mrazeva pa dobro pripremljene ulaze u zimski odmor. Ovi rezultati se slau sa dosadanjim ispitivanjima Koraa i Cerovia (1980), Koraa i sar. (1999, 2001) i Cerovia (1992). Na Gnomonia leptostyla relativno su otporne sve ispitivane sorte i selekcije oraha. Najotpornija je sel. Kasni rodni, a otporne su i selekcije Mava, Rasna i Sava. Ostale sorte su srednje osetljive. Otpornost oraha na Gnomonia leptostyla je povezana sa vremenom poetka vegetacije (Kora, 1987). Sorte i selekcije oraha koje kasnije kreu u prolee izbegavaju primarnu infekciju parazitnom gljivicom Gnomonia leptostyla (Bala i sar., 1991; Cerovi, 1992). Pored otpornosti na niske temperature i bolesti praene su i pomoloke karakteristike ploda. ampion, Srem, Tisa i sel. Rasna, Mava i Sava imaju vrlo krupne plodove, a ostale srednje krupne. Sve sorte i selekcije su sa tankom ljuskom. Randman jezgre se kretao od 52,2% kod sorte Srem do 45,5% kod sel. Kasni rodni. Boja jezgre je najlepa kod Bake, i selekcija Rasne, Kasni rodni i Save.

44

Leska Tehnologija proizvodnje sadnog materijala leske u rasadniku Departmana za vinogradarstvo, voarstvo, hortikulturu i pejzanu arhitekturu bazira se na kalemljenju sorti leske na podlogama meje leske. Proizvodnja podloga meje leske (Corylus colurna L.) predstavlja znaajnu ekonomsku stavku u formiranju sadnica kalemljenih leski. Tehnologija proizvodnje podloga uz primenu odgovarajuih agrotehnikih mera traje dve, tri i vie godina. Rezultati istraivanja postupka kalemljenja na podlogama razliite starosti dati su u radovima (Nini-Todorovi et al. 1994.,2003., Kora et al. 1995). Semenski materijal meje leske sakuplja se sa stabala sekundarnog porekla. Sa tog aspekta ispitivana su pomoloka, zioloka i tehnoloka svojstva oraica i sa stanovita kvaliteta odabrana su matina stabla. U Futokom parku to su genotipovi oznaka A1, B1, B2, B4, B5, B7, B8, B9, B11, C2, C3, C4, C5 (Nini-Todorovi, 1990, 1998), a u rasadniku Gradskog zelenila genotipovi A7, A9, A10, A11, A12, A14, A16, B7, B8, B11, C1. Na osnovu viegodinjih ispitivanja utvreno je da sorte leske mogu uspeno da se kaleme na podlogama meje leske. Ustanovljen je veoma dobar anitet sa podlogama razliitih genotipova i plemkama razliitih sorti. Procenat prijema kalemova kree se od 77% do 91,5% u zavisnosti od sorte, tehnike i vremena kalemljenja (Kora et al. 1995). U rasadniku na Rimskim anevima na podlogama meje leske kaleme se sorte Rimski, Tonda Gentile Romana, Cosford, Istarski dugi, Lambert lbert, Lambert crvenolisni i Contorta. Ovakva kombinacija sorti u zasadu zadovoljava zahteve za normalnu stranooplodnju u svim agroekolokim uslovima i obezbeuje vrhunski kvalitet plodova koji mogu biti namenjeni potronji u sveem stanju ili preradu. Hemijska zatita ne zahteva veliki broj tretmana ali ipak svaki pokuaj njenog gajenja u uslovima bez hemijske zatite rezultirao je gubitkom prinosa iznad ekonomski prihvatljivih okvira. Tehnologija proizvodnje sadnica kalemljenih leski omoguuje dobijanje leski stablaica koje mogu nai adekvatnu primenu na okunicama i za podizanje zasada. U zasadima koji su podignuti od leski stablaica mogua je maksimalna primena mehanizacije pri obradi, zatiti, odravanju kao i berbi plodova. Prednost leski kalemljenih na podlozi meje leske je i redukovana zatita u odnosu na druge vone vrste. Vinova loza U okviru projekta vrena su ispitivanja novih interspecies sorti stvorenih u Sremskim Karlovcima: Petka, Rubinka, Baka, Panonia, Morava i Kosmopolita. Kao standard je koriena sorta Rajnski rizling. Sorte Petka, Rubinka i Baka su nastale ukrtanjem sorti Petra Bianca. Autori ovih sorti su: Petar Cindri, Nada Kora i Vladimir Kova. Groe sorti Petka i Baka sayreva u II epohi, a sorte Rubinka u III epohi. Odlikuju se izvesnom otpornou na gljivine bolesti. Pogodne su za proizvodnju belih vina. Sorte Panonia i Morava su stvorene ukrtanjem jednog genotipa koji je ranije stvoren u Sremskim Karlovcima (SK 862/293) i sorte Rajnski Rizling. U svojoj naslednoj osnovi sadre gene istono azijskih vrsta, Vitis amurensisia, severnoamerikih vrsta, a ak 90,65% pripada Vitis viniferi. Autori su isti kao i kod prethodnih sorti. Panonia ima visoku otpornost na plamenjau i oidium. Pri blagovremenoj berbi nije mnogo osetljiva ni na sivu plesan. Morava ispoljava visoku otpornost na plamenjau i na sivu plesan, dok je na oidium srednje osetljiva. Ove sorte su pogodne za proizvodnju kvalitetnih belih vina. 45

Kosmopolita je rezultat zajednikog rada maarskih i domaih selekcionera, a nastala je ukrtanjem sorti Cserszegi fuszeres C43. Kosmopolita vrlo rano sazreva i pogodna je za proizvodnju belih vina. Na sivu plesan groa ispoljava vrlo visoku otpornost. Fenoloka osmatranja u 2005. godini su vrena u oglednom zasadu na tzv. Ekolokoj parceli, gde se odabrane nove vinske sorte gaje bez hemijske zatite. Novostvorene interspecies sorte se odlikuju ranijim poetkom vegetacije (Petka, Panonia i Kosmopolita 06. 06, Baka i Morava 08. 04) u odnosu na Rajnski rizling (12. 04). Izuzetak je sorta Rubinka kod koje pupoljenje poinje dva dana kasnije u odnosu na Rajnski rizling. Po datumu poetka cvetanja razlike izmeu sorti nisu velike. Petka je poela da cveta 29. 05, Rubinka 04. 06, Baka 31. 05, Morava 08. 04, Kosmopolita 06. 04, a Panonia kad i Rajnski rizling (12. 04). U arak najranije ulazi Kosmopolita (06. 07), a najkasnije Morava (12. 08). Petka u arak ulazi 18. 07, Rubinka 29. 05, jedan dan pre sorte Rajnski rizling, a Panonia 15. 07. Berba je najranije obavljena kod sorte Kosmopolita (30. 08), zatim Panonie (12. 09), Petka i Baka su obrane 26. 09, tri dana pre sorte Rajnski rizling. Poslednje su obrane sorte Rubinka i Morava (11. 10). Na Ekolokoj parceli, gde se nove vinske sorte ispituju u uslovima bez ikakve zatite, u toku vegetacije je vreno ocenjivanje napada plamenjae i pepelnice na listovima i grozdovima, i napada botritisa na grou uz primenu deskriptora IBPRG. Dok je Rajnski rizling ispoljio visoku osetljivost na sve ispitivane bolesti osim na napad oidiuma na groe, prema emu je srednje osetljiv, ispitivane sorte su ispoljile izvesnu otpornost prema istim. Petka je ispoljila visoku otpornost prema svim bolestima izuzev prema plamenjai lista, na koju je srednje osetljiva. Rubinka je srednje osetljiva na plamenjau i pepelnicu lista, dok joj je groe otporno na sva tri ispitivana prouzrokovaa bolesti. Baka i Panonia su otporne na sve ispitivana prouzrokovae bolesti. Morava je otporna prema plamenjai i prema pepelnici grozda, dok je prema pepelnici lista i sivoj plesni grozda srednje osetljiva. List Kosmopolite ja srednje osetljiv na pepelnicu i plamenjau, dok je grozd otporan na sve ispitivana prouzrokovae bolesti Za odabrane sorte u 2005. godini ispitivan je prinos i kvalitet groa. Najvei prinos su dale sorte Morava (1,83 kg/m) i Baka (1,82 kg/m), a najmanji Kosmopolita (0,63 kg/m) zbog slabije oplodnje i Rajnski rizling (0,80 kg/m) zbog intezivnog napada botritisa. Petka je ostvarila prinos od 1,31, Rubinka 1,42 i Panonia od 1,47 kg/m. Najveu masu grozda je imala Baka (310g), zatim Rubinka (230g). Petka i Panonia su imale masu grozda od 210g, Morava 190g, Rajnski rizling 160g, a Kosmopolita od svega 120g. Najvei sadraj eera u iri je imal Rubinka (22,6%), neto manji Petka (22,0%) i Panonia (21,8%), a sve ostale ispitivane sorte su imale 19,6% eera u iri. Najvei sadraj kiselina u iri je imala Panonia od 11 g/l, slede Morava (10,0 g/l), Rajnski rizling (9,5 g/l), Kosmopolita (8,8 g/l), Baka (8,2 g/l), Rubinka (7,8 g/l) i Petka (7,3 g/l). Od botritisa je stradalo ak 50% groa sorte Rajnski rizling i 10% groa sorte Morava. Ostale sorte su ispoljile veu otpornost prema botritisu (Panonia 2%, Kosmopolita i Rubinka 3%, Petka i Baka 5%).

ZAKLJUAK
Dvogodinja ispitivanja veeg broja sorti jabuka otpornih na parazite ukazao je na nekoliko vrlo perspektivnih sorti koje svojim osobinama zasluuju uvoenje u plantano gajenje. Iako svojim kvalitetom ne nadmauju vodee sorte one polako nalaze svoje mesto 46

u intenzivnim zasadima u Zapadnoj Evropi, pogotovo orijentisanim na integralnu i organsku proizvodnju. Meu crveno obojenim sortama jabuka panju privlae Williams pride (Co-op 23), Enterprise (Co-op 30) i Rewena. Golden Orange i Gold Rush, kao sorte ute boje ploda, imaju izuzetnu atraktivnost i kvalitet ali daljim istraivanjima treba ih zameniti sa otpornijim na prouzrokovaa pepelnice jer su u naim uslovima pakazale visoku osetljivost i kod primene limitirane hemijske zatite. Vodee sorte se ne mogu gajiti u uslovima bez i limitirane hemijske zatite. One zahtevaju pokrivanje kompletne vegetacije fungicidima i insekticidima, a pribliavanje IPV je mogue samo pravilnim izborom preparata. Ispitivane sorte i hibridi sa genetikom otpornou prema prouzrokovaima bolesti i tetoina predstavljaju dobru polaznu osnovu za razvijanje biolokog i ingralnog koncepta gajenja voaka pri emu kvalitet plodova ostaje na najviim trinim standardima.

NAPOMENA
Rezultati istraivakog rada su nastali zahvaljujui nansiranju Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine, Republike Srbije, projekta evidencionog broja TR 6947B, pod nazivom INTEGRALNI I BIOLOKI KONCEPT PROIZVODNJE VOA I GROA u okviru Nacionalnog programa Biotehnologija i agroindustrija, od 01. 04. 2005.

LITERATURA
BALA JELICA, KORA, M., CEROVI, S.: Osetljivost genotipova oraha prema Gnomonia leptostyla (Fr) ces.et not. prouzrokovau lisne pegavosti. Jugosl. voar. 25, 9596, 9194. aak (1991). BALA, JELICA, OGNJANOV, V., KESEROVI, Z., LJUKA ALEKSANDRA, POPOVI TATJANA: Ispitivanje osetljivosti sorti i hibrida jabuke prema aavoj krastavosti i pepelnici. VII savetovanje o zatiti bilja, Soko Banja, Zbornik: 100 (2005). CEROVI, S.: Bioloke osobine sorti oraha (Juglans regia L.) gajenih u rejonu Fruke gore. Doktorska disertacija. Novi Sad (1992). CINDRI, P.: Ponaanje novih sorti vinove loze u 2005. godini. Voarstvo-vinogradarstvo, br. 7, 4041 (2005). URI, B., KESEROVI, Z., KORA, M., VRAAR, LJ.: Nove sorte kajsije u Vojvodini. Voarstvo vol. 39, br. 151 3, 279284 (2005). KESEROVI, Z.: Savremene tendencije u proizvodnji jabuke i kruke. Zbornik Znanjem do uspeha, 2235 (2004). KESEROVI, Z.: Integralna i organska proizvodnja voa. Poglavlje u knjizi Agrobiznis u ekolokoj proizvodnji hrane,Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 179202 (2005). KESEROVI, Z.: Zelena rezidba voaka. Voarstvo-vinogradarstvo, br. 6, 1820 (2005). KESEROVI, Z., URI, B., KORA, M.: Sorte i selekcije kajsije u Vojvodini. Zbornik saetaka sa Nauno-strunog savjetovanja agronoma Republike Srpske, Jahorina, 85 (2005). KESEROVI, Z., GVOZDENOVI, D., LAZI, S., HNATKO, Z.: Bioloka kontrola rodnosti sorti jabuke. Voarstvo vol. 39, br. 151 3, 241249 (2005). KORA, M., SLOVI, D., RUDI, M., MILOVANKI, M.: Kvalitet plodova oraha u Jugoslaviji (1973 godina). Savremena poljoprivreda, 1112, Novi Sad (1974).

47

KORA, M., SLOVI, D., RUDI, M., CEROVI, S.: Karakteristike tipova oraha selekcije Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Jujoslovensko voarstvo, 3738, aak (1976). KORA, M., CEROVI, S.: Otpornost oraha na mraz u uslovima kontinentalne klime. Jugoslovensko voarstvo, 5354, aak (1980). KORA, M.: Orah, Nolit, Beograd (1987). KORA, M., NINI-TODOROVI JELENA, CEROVI S., GOLOIN BRANISLAVA: Tehnologija proizvodnje sadnica leske kalemljene na mejoj leski (Corylus colurna L.). Jugoslovensko voarstvo 29, str. 6569, aak (1995). KORA, M., CEROVI, S., GOLOIN, B.: Orah. Prometej, Novi Sad (1998). KORA, M. CEROVI, S., GOLOIN, BRANISLAVA, KORA, JASNA: etiri decenije selekcije i hibridizacije oraha na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Letopis naunih radova, Novi Sad, br. 12, st. 5359 (1999). KORA, M., GOLOIN BRANISLAVA, CEROVI, S., KORA JASNA: Osobine novosadskih sorti i selekcija oraha. Zbornik naunih radova, Radovi sa XV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Beograd, 7, 229233 (2001). KORA, N.: Besemene stone sorte vinove loze. Voarstvo-vinogradarstvo, br. 7, 3539 (2005). KORA, N.: Interspecijes stone sorte vinove loze poreklo i izbor. Voarstvo-vinogradarstvo, br. 6, 38 42 (2005). KORA, N., CINDRI, P., MEDI, M., PAPRI, ., KULJANI, I.: Nove domae sorte vinove loze otporne na mraz i gljivine bolesti. Zbornik saetaka sa Nauno-strunog savjetovanja agronoma Republike Srpske, Jahorina, 108109 (2005). KORA, N., CINDRI, P., PAPRI, ., KULJANI, I., MEDI, M.: Rezultati 50-godinjeg rada na stvaranju novih sorti i klonova vinove loze u Sremskim Karlovcima. Zbornik naunih radova sa XIX Savetovanja: Unapreenje proizvodnje voa i povra, vol. 11, br. 5, 522 (2005). NINI-TODOROVI JELENA, KORA M., CEROVI S.: Ispitivanje meje leske (Corylus colurna L.) kao podloge za domau lesku (Corylus avellana L.). Jugoslovensko voarstvo 28, str. 3539, aak. NINI-TODOROVI JELENA: Istraivanje uticajnih inilaca i utvrivanje optimalnih tehnolokih metoda za proizvodnju visokokvalitetnih sadnica meje leske (Corylus colurna L.). Doktorska disertacija, umarski fakultet, Beograd (1990). NINI-TODOROVI JELENA: Ouvanje biolokog diverziteta meje leske (Corylus colurna L.). Zatita prirode, str. 99105, Beograd (1998). NINI-TODOROVI JELENA, CEROVI S., BOGDANOVI V.: Proizvodnja sadnica leske. Savremena poljoprivreda vol. 52, 12, str 153157, Novi Sad (2003). OGNJANOV, V.: Autohtone sorte jabuka kao donori otpornosti na parazite. Voarstvo, vol. 39, br. 150, 127131 (2005). OGNJANOV, V.: Sortiment jabuke letnjeg vremena zrenja. Voarstvo i vinogradarstvo 7: 4-Thalji, R., Aleksandra Petrovi: 2005. Uloga Aculus schlechtendali (Nal.) kao alternativne hrane u razvoju predatorskih vrsta grinja u zasadima jabuke. VII savetovanje o zatiti bilja, Soko Banja, Zbornik: 109 (2005). PAPRI, ., KULJANI, I., KORA, N., MEDI, M.: Znaaj lozne podloge za gajenje sorte rizling italijanski klon SK-54. Zbornik saetaka sa Nauno strunog savjetovanja agronoma Republike Srpske, Jahorina, 8990 (2005). RUDI, M.: Selekcija oraha u Vojvodini. Arhiv za poljoprivredne nauke, 49, Beograd (1962).

48

INTEGRATED AND BIOLOGICAL CONCEPT OF FRUITS AND GRAPE PRODUCTION

VLADISLAV OGNJANOV, DUAN GVOZDENOVI, ZORAN KESEROVI, SLOBODAN CEROVI, JELENA NINI-TODOROVI, BRANKA GOLOIN, ORE PAPRI, NADA KORA, PETAR CINDRI, IVAN D. KULJANI, JELICA BALA, RAGHEB THALJI, SANDRA BIJELI, NENAD MAGAZIN, MIRA MEDI, TATJANA POPOVI

Summary Ecologically the most acceptable way of fullling the goals of integrated fruit production is making and spreading of new cultivars which have genetic resistance to pathogens. It means that plant by its own metabolism products prevents pathogens to infect and develop. This approach signicantly reduces chemical protection, cuts production costs, nutrition values of fruits is higher and environment more protected. The subjects of research are temperate fruit species: apple, peach, apricot, walnut, hazelnut, grape vine. Key words: Integrated fruit production, organic fruit production, genetic resistance

49

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 5061, NOVI SAD

REZULTATI OPLEMENJIVANJA VOAKA U INSTITUTU ZA VOARSTVO U AKU

MILISAV MITROVI, DOBRIVOJE OGAANOVI, ARKO TEOVI, RADUNKA PLAZINI, SLAANA MARI, MILAN LUKI, SANJA RADIEVI, VLADAN MILINKOVI, ALEKSANDAR LEPOSAVI1 IZVOD: Institut za voarstvo u aku ima dugu tradiciju oplemenjivakog rada na stvaranju novih sorti jabuastih, kotiavih, jezgrastih i jagodastih vrsta voaka. Kao rezultat kontinuiranog i sistematskog rada priznate su dve sorte jabuke, etiri kruke, jedna dunje, trinaest ljive, tri breskve, dve kajsije, dve trenje, dve vinje, tri oraha, tri jagode, tri maline, jedna kupine i jedna ribizle. Institut takoe poseduje i vei broj perspektivnih selekcija navedenih vrsta voaka koje su u postupku priznavanja, kao i veliki broj selekcija koje se intenzivno prouavaju. Kljune rei: oplemenjivanje voaka, nove sorte, perspektivne selekcije

UVOD
Osnovna delatnost Instituta za voarstvo u aku je nauno-istraivaki rad u oblasti voarstva stvaranje, odabiranje, umnoavanje i prouavanje perspektivnih selekcija jabuastih, kotiavih, jezgrastih i jagodastih vrsta voaka iz prirodnih, vetakih i populacija planskih hibrida, kao i introdukovanje, umnoavanje i prouavanje novih sorti, selekcija i podloga navedenih vrsta voaka. Davne 1947. godine zapoet je rad na kolekcionisanju autohtonih i inostranih genotipova voaka, kao baze za poetak rada na stvaranju novih sorti. U cilju primene planske hibridizacije, glavne metode stvaranja novih sorti u Institutu, sprovedena su detaljna genetika ispitivanja i odabrani roditeljski parovi meu sortama sa najboljim pomolokim i agronomskim karakteristikama. Pored metode planske hibridizacije, koriena je i metoda pozitivne selekcije iz prirodnih populacija, kao i metoda indukovanja somatskih mutacija (Ogaanovi i sar. 1996; Milenkovi i sar. 2006). U novije vreme, u okviru konvencional-

Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Dr Milisav Mitrovi, vii nauni saradnik, dr Dobrivoje Ogaanovi, nauni savetnik, dr arko Teovi, nauni savetnik, mr Radunka Plazini, istraiva saradnik, mr Slaana Mari, istraiva saradnik, mr Milan Luki, istraiva saradnik, mr Sanja Radievi, istraiva saradnik, Vladan Milinkovi, istraiva pripravnik, Aleksandar Leposavi, istraiva pripravnik, Institut za voarstvo aak.

50

nog programa oplemenjivanja, primenjuje se i marker-asistirajue oplemenjivanje (DNKmarkeri) (Mari, 2004; Mari i sar. 2005).

OPLEMENJIVANJE JABUASTIH VRSTA VOAKA

Jabuka. Program stvaranja novih sorti jabuke zapoet je 1947. godine prikupljanjem sorti i podizanjem oglednih zasada, u cilju njihovog prouavanja i izbora roditeljskih kombinacija. Prva planska hibridizacija obavljena je 1959. godine, a deset godina kasnije indukovane su somatske mutacije. U poetnom periodu ciljevi oplemenjivanja jabuke odnosili su se prvenstveno na poboljanje kvaliteta ploda, dok su danas osnovni ciljevi poboljanje kvaliteta, duine vremena uvanja plodova i poveanje otpornosti prema prouzrokovaima bolesti i tetoinama. U periodu 19592007. godine, metodom planske hibridizacije izvreno je meusobno ukrtanje 115 roditeljskih sorti i stvoreno 410 hibridnih populacija, sa preko 110.000 sejanaca. Zraenjem kalem-granica sorte Jonathan, dozama od 1500 i 3000 r, indukovane su somatske mutacije i izdvojeno je 6 mutanata sa sitnijim plodovima i tamnije crvenom pokoicom ploda u odnosu na standard (Mii i Teovi, 1969). Do sada su priznate dve sorte jabuke aanska pozna i adel (Teovi, 1988; Ogaanovi i sar. 1996, Milenkovi i sar. 2006). aanska pozna (Starking Jonathan). Za sortu je priznata 1971. godine. Sazreva krajem septembra poetkom oktobra. Plod je krupan (200 g), okruglasto-spljotenog oblika. Pokoica ploda je elastina, presvuena votanom prevlakom, zeleno-ute osnovne boje sa dopunskom crvenom na 80% povrine ploda. Mezokarp je bledoute boje, srednje kiselog ukusa, izraene arome, sadri 11,5% ukupnih eera i 0,79% ukupnih kiselina. U poljskim uslovima nema izraenih simptoma bolesti koje prouzrokuju Venturia inaequalis i Podosphaera leucotricha (Ogaanovi i sar. 1996; Milenkovi i sar. 2006). adel (Golden Delicious Jonathan). Za sortu je priznata 1984. godine. Sazreva krajem septembra poetkom oktobra. Plod je krupan (250 g), okruglasto-konusnog oblika. Pokoica ploda je tanka, glatka i veoma elastina, uto-zelene osnovne boje sa dopunskom crvenom na 5080% povrine ploda. Mezokarp je vrst, hrskav, bledokrem boje, soan, kiseo, sa izraenom aromom, sadri 10,3% ukupnih eera i 0,86% ukupnih kiselina. U poljskim uslovima nema izraenih simptoma bolesti koje prouzrokuje Podosphaera leucotricha (Teovi, 1988; Ogaanovi i sar. 1996; Luki, 2006). Pozitivnom selekcijom iz hibridnih populacija izdvojeno je 60 perspektivnih selekcija jabuke. U toku je postupak priznavanja pet perspektivnih selekcija jabuke, i to: J/2/93 (Melrose adel); J/12/50/90 (Melrose Golden Delicious); J/12/12 (Prima Melrose); J/15/75/90 (Prima TNR10T23); J/2/23 [J/54/53/59 (Coxs Orange Pippin O.P.) J/35/39/62 (Jonathan Golden Delicious) ] (Teovi i sar. 1996; Teovi i Nidovi (Mari), 1998; Teovi i sar. 1999; Teovi i sar. 2000; Luki i sar. 2003). Kruka. Rad na oplemenjivanju kruke zapoet je 1950. godine, ukrtanjem tada najkvalitetnijih sorti. Glavni cilj oplemenjivanja kruke je stvaranje sorti razliitog vremena zrenja (vrlo ranih i zimskih sorti), koje se odlikuju dobrom rodnou, zadovoljavajuim kvalitetom, oblikom i krupnoom ploda, kao i otpornou prema glavnim prouzrokovaima bolesti i tetoinama. Sorte kruke sa crvenom bojom pokoice ploda predstavljaju poseban pravac u oplemenjivanju kruke. 51

U periodu od 1950 do 2004. godine, metodom planske hibridizacije meusobno je ukrteno 55 sorti u funkciji majke i 70 sorti u funkciji oca, u oko 660 kombinacija. U ovom obimnom radu dobijeno je preko 45.000 sejanaca, od kojih je 480 odabrano u grupu perspektivnih, a 42 svrstano u grupu elitnih hibrida. (Stanevi, 1971; Stanevi i sar. 1984). Do sada su priznate tri sorte kruke, i to: Trevlek, ampionka i Junsko zlato (Stanevi i Nikoli, 1986; Ogaanovi i sar. 1996). ampionka (President Drouard Williams). Za sortu je priznata 1977. godine. Vrlo je rodna, pogodna za industrijsku preradu. Sazreva u treoj dekadi septembra. Plod je krupan (250 g), po obliku slian plodu sorte Williams. Pokoica je glatka, srednje tanka, sjajna. Mezokarp je beliasto-ute boje, soan, slatko-nakiselog ukusa, prijatne arome (Stanevi i Nikoli, 1986). Junsko zlato (Precoce de Trevoux Doyenne de Juillet). Za sortu je priznata 1978. godine. Vrlo je rodna, rana sorta. Sazreva krajem juna. Plod je sitan do srednje krupan (60 g), igrastog oblika. Pokoica je tanka, glatka, sjajna, zlatno-ute osnovne boje, prelivena blagim rumenilom sa sunane strane. Mezokarp je ukast, soan, bez kamenih elija, slatko-nakiselog ukusa, prijatne arome, sadri 13,7% rastvorljivih suvih materija i 0,3% kiselina (Stanevi i Nikoli, 1986). Trevlek (Precoce de Trevoux Le Lectier). Priznata za sortu 1984. godine. Vrlo rodna i kvalitetna sorta, srednje ranog vremena zrenja. Sazreva u treoj dekadi jula. Plod je srednje krupan (130 g), ujednaen, krukasto-igrastog oblika. Pokoica je tanka, glatka, zelenkasto-ute boje koja u punoj zrelosti prelazi u slamasto-utu. Mezokarp je sedefastobele boje, slatko-nakiselog ukusa, soan, aromatian (Stanevi i Nikoli, 1986). U toku je postupak priznavanja tri perspektivna hibrida kruke, i to: I/9 (Starkrimson Collore de Juillet), II/15 (Butirra Precoce Morettini Bella di Giugno) i VI/30 (Butirra Precoce Morettini Bella di Giugno) (Stanevi i Nikoli, 1986; Mitrovi i Nikoli, 2004). Dunja. Program stvaranja novih sorti dunje zapoet je 1958. godine, klonskom selekcijom i kasnije planskom hibridizacijom u okviru vrste Cydonia oblonga Mill. Ciljevi oplemenjivanja dunje su stvaranje kvalitetnih sorti sa duom sezonom upotrebe plodova, umerene krupnoe, ravnije povrine pokoice, manje maljavosti, mekanog mezokarpa sa to manje kamenih elija i slatko-nakiselog ukusa da se moe konzumirati u sveem stanju. U dosadanjem radu metodom klonske selekcije odabrano je 18 klonova kao sorte i kao podloge, od kojih su najpoznatiji klonovi A-7 i A-15, kao podloge za kruku, dunju i mumulu. Metodom planske hibridizacije meusobno je ukrteno 8 sorti u funkciji majke i 10 sorti u funkciji oca, u oko 70 kombinacija. U ovom radu stvoreno je preko 2 000 sejanaca, od kojih je 20 odabrano u grupu perspektivnih, a 8 svrstano u grupu elitnih hibrida (Stanevi, 1982; Ogaanovi i sar. 1996). Elitni hibrid I/1 priznat je za novu sortu Morava (Stanevi, 1990; Ogaanovi i sar. 1996). Morava (Reans Mamouth Leskovaka). Priznata za sortu 1987. godine. Kvalitetna je sorta, dugog uvanja plodova, odline i redovne rodnosti. Sazreva poetkom oktobra. Pokoica ploda je tanka, glatka, sjajna, limun-ute do slamasto-ute boje, prekrivena sitnim neupadljivim sivkastim maljama. Mezokarp je ute boje, vrst, zbijen, krt, sitnozrnaste strukture, kiselkastog, osveavajueg ukusa, jake arome, sadri 13% rastvorljivih suvih materija, 0,2% tanina, 0,7% pektina (Stanevi, 1990). 52

OPLEMENJIVANJE KOTIAVIH VRSTA VOAKA

ljiva. Rad na stvaranju novih sorti ljive intenzivno je zapoet od 1959. godine, i od tada je priznato 13 sorti. Ciljevi oplemenjivanja stonih sorti su krupni, vrsti i kvalitetni plodovi irokog raspona zrenja, intenzivno plave pokoice sa obilnim pepeljkom, potpuno odvajanje kotice od mezokarpa, visoka i konstantna rodnost, otpornost ili tolerantnost na virus arke ljive, zimske i pozne prolene mrazevima. Sorte za suenje treba da imaju visok sadraj rastvorljivih suvih materija (preko 18 Brix), kao i da pri suenju ne pucaju i ne isputaju sok. aanska rodna (Stanley Poegaa). Priznata za sortu 1975, a zatiena 1991. godine. Sorta vrhunskog kvaliteta i viestruke upotrebne vrednosti (svea potronja, suenje, rakija). Samooplodna je, izrazite rodnosti. Sazreva krajem avgusta i poetkom septembra. Plod je mase 2540 g, plavo obojene pokoice. Mezokarp je ute boje, vrst, soan, sadri oko 19,6% rastvorljivih suvih materija. Kotica se potpuno odvaja od mezokarpa (cepaa). Osetljiva je na virus arke ljive i zahteva redovnu i odgovarajuu rezidbu (Mii i Rankovi, 2002). aanska lepotica (Wangeheims Frhzwetsche Poegaa). Priznata za sortu 1975., zatiena 1991. godine. Stona, samooplodna, izrazito rodna sorta. Sazreva krajem jula i poetkom avgusta. Plod je sitan do srednje krupan (3040 g). Pokoica je tamno plave boje, sa obilnim pepeljkom. Mezokarp je zelenkasto-ute boje, soan i vrst, to joj daje odlinu transportabilnost. Tolerantna je na virus arke ljive (Jankovi i sar., 1997). aanska rana (Wangeheims Frhzwetsche Poegaa). Priznata za sortu 1975. godine. Stona, samobesplodna i ranog vremena zrenja (78 dana posle sorte Ruth Gerstetter). Plod je krupan (4080 g), ljubiasto-plave boje pokoice, odlinog ukusa. Tolerantna na virus arke ljive (Paunovi i sar., 1977). aanska najbolja (Wangeheims Frhzwetsche Poegaa). Priznata za sortu 1975. godine, zatiena 1991. godine. Stona je sorta, pogodna i za zamrzavanje, suenje i rakiju. Samobesplodna je, sazreva 35 dana pre sorte Stanley. Vrlo krupan plod (44100 g), tamnoplave boje pokoice, sadri 16,8% rastvorljivih suvih materija. Vrlo bujna sorta, visokog potencijala rodnosti, tolerantna na virus arke ljive (Jankovi i sar., 1997). Valjevka (Agen 707 Stanley). Priznata za sortu 1985, a zatiena 1991. godine. Vrlo rodna, samooplodna, sazreva krajem avgusta-poetkom septembra, pogodna za suenje. Plod je mase oko 30 g, ovalnog oblika, tamnoplave boje pokoice. Mezokarp je ute boje, vrst, soan, sadri oko 21% rastvorljivih suvih materija. Tolerantna je na virus arke ljive (Ogaanovi, 1990). Valerija (Hall Ruth Gerstetter). Priznata za sortu 1986. godine. Stona, samooplodna sorta, krupnog ploda (45 do preko 60 g), tamnoplave boje pokoice sa obilnim pepeljkom. Sazreva nekoliko dana pre aanske lepotice. Pogodna za toplije krajeve (Ogaanovi, 1989). Jelica (Poegaa California Blue). Priznata za sortu 1986. godine. Kvalitetna stona sorta, mase ploda 2740 g. Samooplodna je, izrazite bujnosti. Sazreva u treoj dekadi avgusta. Otporna je prema Monilinia sp.; osetljiva na arku ljive (Jankovi i sar., 1997). aanski eer (Agen 707 Pacic). Priznata za sortu 1975. godine. Sorta namenjena za suenje, prosene mase ploda 41 g. Plod je ukusan, purpurnoplave boje pokoice, sitne kotice. Samobesplodna je, dobro raa u toplijim rejonima. Osetljiva je na trule ploda (Jarebica i Janda, 1977). 53

Boranka (California Blue Ruth Gerstetter). Priznata za sortu 2004. godine. Stona sorta, delimino samoooplodna, prosene mase ploda 2841 g, tamnoplave boje pokoice, odlinog ukusa. Sazreva 710 dana posle sorte Rut Gerstteter. Tolerantna je na virus arke ljive i pozni proleni mraz (Ogaanovi i sar., 2004). Timoanka (Stanley California Blue). Priznata za sortu 2004. godine. Stona je sorta, prosene mase ploda 5070 g, tamnoplave boje pokoice. Delimino je samoooplodna. Sazreva 34 nedelje pre sorte Stanley. Tolerantna je na virus arke ljive i pozni proleni mraz (Ogaanovi i sar., 2004). Mildora (Large Sugar Prune aanska lepotica). Priznata za sortu 2004. godine. Namenjena prevashodno za suenje. Plod je mase oko 30 g, crvene boje pokoice, zlatnoute boje mezokarpa. Sadri visok procenat rastvorljivih suvih materija (2730%), kao i visok procenat sorbitola. Suva ljiva je ilibarne boje, vrhunskog kvaliteta. Delimino je samooplodna, sazreva oko 7 dana pre sorte Stanley. Otporna je na virus arke ljive (Ogaanovi i Rankovi, 1996; Ogaanovi, 2000; Ogaanovi i sar., 2005). Krina (Wangenheims Frhzwetsche Italijanka). Priznata za sortu 2005. godine. Pogodna je za suenje, kao i za druge vidove prerade. Plod je jajastog oblika, ljubiasto plave boje pokoice, prosene mase 27,5 g, utog, vrstog, sonog, slatkog mezokarpa. Sadraj rastvorljivih suvih materija kree se od 21,524%. Samooplodna je i moe se gajiti u monosortnim zasadima. Sazreva krajem avgusta i poetkom septembra. Tolerantna je prema virusu arke ljive (Ogaanovi i sar., 2006). aanska pozna (sin. aak Spthe). Stvorena je 1980. godine samooplodnjom sorte aanska najbolja. U saradnji sa g-din Klaus Ganter, Nemaka zatiena je na podruju Evropske Unije pod nazivom aak Spthe. Stona sorta, pogodna za razliite vidove prerade. Plod je sitan do srednje krupan (2040 g), ovalnog oblika, vrste, tamnoplave boje pokoice sa obilnim pepeljkom. Mezokarp je ute boje, vrst, soan, odlinog slatko-nakiselog ukusa. Sadri 1829% rastvorljivih suvih materija. Delimino je samooplodna. Poznog je vremena zrenja, krajem avgusta i poetkom septembra. Otporna je prema prouzrokovaima trulei cvetova i plodova. Tolerantna je prema virusu arke ljive. Breskva. Rad na oplemenjivanju breskve zapoet je 1950. godine. Glavni ciljevi oplemenjivanja breskve su stvaranje sorti to veeg raspona zrenja, kvalitetnog ploda, dobre transportabilnosti, utog mezokarpa, otpornih prema mrazevima i prouzrokovaima najvanijih bolesti. U proteklom periodu realizovano je vie od 300 kombinacija ukrtanja, dobijeno preko 6.000 hibridnih sejanaca, od ega je izdvojeno nekoliko stotina perspektivnih hibrida (Paunovi, 1971; Ogaanovi i Paunovi, 1980; Ogaanovi i sar. 2000). Rezultat tog rada su tri nove sorte breskve (Ogaanovi i sar., 1986): aak (Veteran Early East). Priznata za sortu 1975. godine. Samooplodna je, sazreva sredinom tree dekade jula. Plod je sitan (115 g), narandasto ute pokoice, sa karmin crvenim prelivom. Mezokarp je ute boje, vrst, soan, odlinog ukusa. Raa redovno i obilno. Julija (Redhaven Collins). Priznata za sortu 1986. godine. Samooplodna je i vrlo rodna sorta. Plod je sitan (110120 g), sazreva krajem prve dekade jula. Osnovna boja pokoice je uta, a dopunska crvena. Mezokarp je ute boje, vrst, soan, odlinog ukusa. 54

Dora (Elberta Springtime). Priznata za sortu 1986. godine. Samooplodna je i odline rodnosti. Sazreva u prvoj dekadi avgusta. Plod je krupan (184195 g), ute boje pokoice sa dopunskom karmincrvenom, utog, vrstog, sonog, ukusnog mezokarpa. Kajsija. Rad na oplemenjivanju kajsije zapoet je 1950. godine, a najintenzivniji je bio u periodu 19701980. godine. Ciljevi oplemenjivanja kajsije su stvaranje sorti poznijeg vremena cvetanja, stabilnijeg zimskog mirovanja, redovne i obilne rodnosti, kvalitetnog ploda za sveu potronju i razliite vidove prerade. U vie od 400 kombinacija ukrtanja dobijeno je oko 10.000 hibridnih sejanaca, od ega je izdvojeno preko 100 perspektivnih hibrida (Paunovi, 1972; Paunovi i Plazini 1976; 1977). Stvorene su dve sorte kajsije (Paunovi, 1972): aansko zlato. Dobijena je klonskom selekcijom iz spontane populacije, a za sortu priznata 1975. godine. Samooplodna je sorta, sazreva 46 dana posle Maarske najbolje. Masa ploda je 54,0 g. Pokoica ploda je narandaste boje sa dopunskom crvenom. Mezokarp je zlatno-ute boje, vrst, soan, prijatne arome, odlinog ukusa. aanska pljosnata (Domaa samonikla kajsija Maarska najbolja). Priznata za sortu 1975. godine. Samooplodna je, sazreva 15 dana posle Maarske najbolje. Plod je pljosnatog oblika, prosene mase 45,0 g. Pokoica ploda je narandastoute boje sa dopunskom crvenom. Mezokarp je narandasto-ute boje, vrst, slabo soan, aromatian, odlinog ukusa. Trenja. Na oplemenjivanju trenje radi se od 1960. godine. Postavljeni ciljevi selekcije su stvaranje sorti razliitog vremena zrenja, krupnog ploda visokog kvaliteta, otpornog na pucanje, hrskavog mesa i tamnocrvene boje pokoice. Novostvoreni genotipovi trenje treba da se odlikuju ranom, redovnom i obilnom rodnou, umerenom bujnou, kompaktnim habitusom i izraenom autofertilnou, otpornou na bolesti i tetoine, zimske i pozne prolene mrazeve (Stanevi i sar., 1986). Tokom dosadanjeg rada korieno je 36 sorti u funkciji majke i 52 sorte u funkciji oca i stvoreno oko 5.000 hibridnih sejanaca. Od toga je 55 selekcija detaljno proueno i svrstano u grupu perspektivnih, a svega 14 u grupu elitnih, koji su dalje ispitivani u vie lokaliteta u uporednim sortnim ogledima. Do sada su priznate dve sorte trenje: Asenova rana (Drogans Yelow Majova rana). Priznata za sortu 1984. godine. Sazreva krajem druge nedelje zrenja treanja. Plod je srednje krupan do krupan (6,57,0 g), zatupastosrcastog oblika, sedefastoute osnovne boje pokoice, sa dopunskim rumenilom. Mezokarp je beliastoute boje, poluhrskav i soan, slatkonakiselog ukusa, prijatne arome, bezbojnog soka. Osetljiva je na uboje pri berbi i transportu; treba je gajiti u blizini veih potroakih centara (Nikoli i sar., 1994). arna (Majova rana Shrecken Bigarreau). Priznata za sortu 1988. godine. Sazreva sredinom juna, istovremeno sa sortom Van. Plod je srednje krupan do krupan, prosene mase oko 7 g, zatupastosrcastog oblika, tamnocrvene do crne boje pokoice. Mezokarp je karmincrvene boje, poluhrskav, soan, slatkog ukusa i prijatne arome. Sok je obojen, pa ova sorta spada u grupu sorti bojadisera (Stanevi i Nikoli, 1994; Radievi i sar., 2000; Radievi, 2006). Vinja. Rad na selekciji vinje zapoet je istovremeno sa oplemenjivanjem trenje, tj. 1960. godine. Cilj ovog rada je stvaranje novih sorti izraene autofertilnosti i otpornosti na 55

najvanije bolesti i tetoine, krupnog i kvalitetnog ploda, povoljnog randmana, tamnocrvenog ili bezbojnog soka koji ne curi pri odvajanju od peteljke, pogodnih za mehanizovanu berbu. Takoe je potrebno da nove sorte budu pogodne i za zamrzavanje, kao i za industrijsku preradu (Nikoli i sar., 1999). U radu na oplemenjivanju vinje do sada je koriena 31 sorta kao majka i 48 sorti u funkciji oca, u 118 meusobnih roditeljskih kombinacija. Za vie od 40 godina rada stvoreno je i odgajeno oko 12 500 sejanaca, od ega je 60 odabrano u grupu perspektivnih, koji su detaljno proueni, a 22 su svrstana u elitne (Stanevi i sar., 1986). Do sada su priznate 2 sorte vinje: aanski rubin (Shasse Morello Krser Weichsel). Priznata za sortu 1973. godine. Sazreva srednje rano, nekoliko dana pre sorte Rexelle. Plod je srednje krupan do krupan, prosene mase 55,5 g, bubreastog oblika, crvene boje. Mezokarp je mekan, soan, crvene boje, nakiselo-slatkog ukusa, prijatne arome. Dobre je transportabilnosti, otporna na pucanje plodova i trule (Nikoli i sar., 2001). umadinka (Krser Weichsel Heimanns Konservenweichsel). Priznata za sortu 1984. godine. Pozna je sorta, sazreva posle sorte Keleris 14 (oko 10. jula u uslovima aka). Plod je krupan, prosene mase oko 6 g, bubreaste forme, tamnocrvene boje. Mezokarp je poluvrst, soan, rubincrvene boje, kiselkastog ukusa i prijatne arome. Veoma rodna, pozna sorta vinje, pogodna za sveu potronju, kao i za sve vidove prerade. U postupku priznavanja su elitni hibridi vinje: III/23 (Krser Weichsel Heimanns Rubin), III/31 (Krser Weichsel Heimanns Rubin), XII/57 (aanski rubin Heimanns Konserven Weichsel) i II/40 (Krser Weichsel Heimanns Konserven Weichsel), koji se odlikuju izvanrednim pomolokim karakteristikama, kao i izraenom otpornou prema Blumeriella jaapii (Rehm.) V. Arx (Cerovi i sar., 1998; Nikoli i Cerovi, 1998; Cerovi i Radievi, 2005).

OPLEMENJIVANJE JEZGRASTIH VRSTA VOAKA

Orah. Rad na stvaranju novih sorti oraha zapoet je 1950. godine, pozitivnom selekcijom iz prirodnih populacija, a kasnije planskom hibridizacijom. Do sedamdesetih godina iz prirodne populacije oraha izdvojeno je preko 20 genotipova, ije su bioloke osobine detaljno ispitane, a najbolji genotipovi razmnoeni i uvedeni u proizvodnju. Na ovaj nain su dobijene prve domae sorte oraha: Ibar, Vujan i Ovar. Od novih genotipova oekuje se da se odlikuju redovnom i obilnom rodnou, da donose rod u grozdovima i na lateralnim pupoljcima, da se odlikuju visokim randmanom i kvalitetnom jezgrom, otpornou na pozne prolene i jake zimske mrazeve i bolesti (Mitrovi, 2003). Metodom planske hibridizacije dobijeno je preko 250 sejanaca, a najbolje rezultate u potomstvu dale su sledee sorte i selekcije: einovo, ampion, G-139, G-251, 32/82, 41 9/82 i 40/82. Do sada su priznate tri sorte oraha: Ibar, Ovar i Vujan. (Mitrovi i sar., 1986; 1988; Mitrovi, 1988). Ibar (izdvojena klonskom selekcijom iz prirodne populacije 1969. godine). Odline je rodnosti, poznijeg kretanja vegetacije, protaginina. Plod je srednje krupan (9,56 g), randmana 51,35%. Jezgra je svetloute boje, ukusna, odlino ispunjava i lako se odvaja od ljuske, sadri 70,19% ulja i 13,74% proteina. 56

Ovar (izdvojena klonskom selekcijom iz prirodne populacije 1969. godine). Odline je rodnosti, ranijeg kretanja vegetacije, protandrina. Plod je krupan (13,24 g), randmana 44,72%. Jezgra je ute boje, odlinog ukusa i arome, lako se odvaja od ljuske, sadri 66,6% ulja i 14,38% proteina. Vujan (izdvojena klonskom selekcijom iz prirodne populacije 1969. godine). Dobre je rodnosti, ranijeg kretanja vegetacije, protandrina. Plod je krupan (12,04 g), randmana 48,64%. Jezgra je ute boje, odlinog ukusa i arome, lako se odvaja od ljuske, sadri 66,12% ulja i 16,11% proteina.

OPLEMENJIVANJE JAGODASTIH VRSTA VOAKA

Jagoda. Ciljevi stvaranja sorti jagode su, pored kvaliteta ploda i pomeranje rokova zrenja, poveanje prinosa i otpornosti na nepovoljne biotike i abiotike inioce sredine (Leposavi i sar. 2004). Do sada su stvorene tri sorte jagode: 45/7 (Talisman Macherauchs). Prva jugoslovenska sorta voaka, priznata 1966. godine (Mii et al., 1967). Rana je, rodna i kvalitetna sorta. Plod je srednje krupan (11 g), crvene boje, izdueno-kupastog oblika. Otporna je na niske temperature i suu (Mii i sar., 1967a). aanska rana (Surprise des Halles 45/7). Veoma ranog vremena zrenja, rodna, razliite upotrebne vrednosti. Plod je srednje krupan (12 g), plamenocrvene boje, zarubljeno-kupastog oblika. Otporna je prema Mycosphaerella fragariae (Tul.) Lindau.) i Verticillium albo-atrum (Reinke et Berth). aanska krupna (Surprise des Halles 45/7). Srednje rana je sorta, odline rodnosti. Plod je krupan (preko 15 g), intenzivno crvene boje, zatupasto-kupastog oblika. Otporna je prema Mycosphaerella fragariae (Tul.) Lindau.). Malina. Ciljevi oplemenjivanja maline su stvaranje sorti bez trnja, visoke produktivnosti, due sezone branja, poveane otpornosti na nepovoljne biotike i abiotike inioce (Mii i sar., 1967b; Leposavi i sar., 2004). U proteklom periodu stvorene su tri sorte maline: Krupna dvorodna (Malling Exploit i Rubin). Za novu sortu je priznata 1973. godine. Dvorodna sorta, vrlo krupnog (4,5 g) i kvalitetnog ploda, crvene boje, zarubljeno-kupastog oblika. Plodovi su vrsti, harmoninog ukusa. Gradina (Malling Exploit i Rubin). Priznata za sortu 1973. godine. Veoma je rodna sorta, krupnog, vrstog ploda (4,0 g), crvene boje, zarubljeno-kupastog oblika, harmoninog ukusa. Pokazuje visok stepen otpornosti prema Botrytis cinerea Pers. Podgorina (Rote Wdenswiler Latham). Priznata za novu sortu 1980. godine. Veoma je dobre rodnosti, vrlo aromatinog i krupnog ploda (4,6 g), intenzivno crvene boje, zarubljeno-kupastog oblika. Trenutno se u fazi ispitivanja nalazi 2296 hibridnih sejanaca od sledeih roditeljskih kombinacija: Meeker Latham, Latham Meeker, Latham Willamette, Skeena Latham, Meeker Skeena i Latham Skeena. Kupina. Ciljevi oplemenjivanja kupine su stvaranje bujnih, rodnih sorti, bez bodlji, odlinog kvaliteta ploda (krupnoa, vrstina, ukus i aroma), ranijeg vremena zrenja u odnosu na vodeu sortu Thornfree. 57

aanska bestrna (Dirksen Thornless Black Satin). Priznata za sortu 1997. godine. Plodovi su veoma krupni (9,3 g), sjajne crne boje, izdueno-cilindrinog oblika, vrsti, slatkog ukusa, sa izraenom aromom. Izuzetno je rodna sorta (2032 t/ha) (Stanisavljevi, 1998). Ribizla. Na stvaranju novih sorti crne ribizle metodom planske hibridizacije radi se od 1982. godine. Ciljevi oplemenjivanja su stvaranje sorti visoke rodnosti, kvalitetnog ploda (vieg sadraja bojenih materija i askorbinske kiseline), dugih grozdia, otpornih na pozne prolene mrazeve. Posebna panja poklanja se stvaranju novih sorti pogodnih za mehanizovanu berbu, sa uspravnim porastom bunova, i lakim odvajanjem bobica od peteljke. aanska crna (Malling Jet, samooplodnja). Priznata za sortu 1998. godine. Veoma je rodna sorta, krupnih bobica (0,82 g), prijatnog, ne previe jakog mirisa; bobice se lako odvajaju od peteljke, ali ne otpadaju. Pogodna je za mehanizovanu berbu (Stanisavljevi i Teovi, 1998), za upotrebu u sveem stanju i za razliite vidove prerade. Otporna je prema Pseudopeziza ribis.

LITERATURA
CEROVI, R., NIKOLI, M., MILENKOVI, S.: Breeding of sour cherries for quality and resistance to Blumeriella jaapii (Rehm.) V. Arx and Rhagoletis cerasi L. Genetika, 30 (1) 5157 (1998). CEROVI, R., RADIEVI, S.: Sour cherry research and production in Serbia and Montenegro. Book of abstracts of 5th International Cherry Symposium, Bursa-Turkey, 142 (2005). JANKOVI, R., STANOJEVI, V., RAKICEVI, M., OGASANOVI, D., PLAZINI, R.: Uticaj sistema gajenja na rodnost nekih sorti ljiva. Jugoslovensko voarstvo, 31 (117118) 185195 (1997). JAREBICA, D., JANDA, LJ.: Prilog poznavanju uticaja vremena i naina berbe na kvalitet ubranih plodova ljive. Zbornik referata sa savetovanja u Gradacu, 4853 (1977). LEPOSAVIC, A., GLISIC, I., MILOSEVIC, T.: Savremeni sortiment i prerada maline. Jugoslovensko voarstvo, 38 (145146) 5966 (2004). LEPOSAVI, A., STANISAVLJEVI, M., MILINKOVI, LJ.: Fenoloko-pomoloke osobine perspektivnih selekcija jagode. Izvodi radova 12. kongresa voara Srbije i Crne Gore, Zlatibor, 21 (2004). LUKI, M., TEOVI, ., NIDOVI (MARI), S., RADICEVI, S.: Fenoloko-pomoloke karakteristike perspektivnih selekcija jabuke. Zbornik naunih radova XVII savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Beograd, 9 (1) 139143 (2003). LUKI M.: Bioloko-pomoloke osobine perspektivnih selekcija jabuke. Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 1176 (2006). MARI, S.: DNK markeri u oplemenjivanju jabuke. Zadubina Andrejevi, Biblioteka Academia, Beograd, 171 (2004). MARI, S., BOKOVI, R., TEOVI, ., LUKI, M.: Genetical polymorphism of ACC synthase and ACC oxidase in apple selections bred in aak. Genetika, 37 (3) 225235 (2005). MILENKOVI, S., RUI, ., CEROVI, R., OGAANOVI, D., TEOVI, ., MITROVI, M., PAUNOVI, S., PLAZINI, R., MARI, S., LUKI, M., RADIEVI, S., LEPOSAVI, A., MILINKOVI, V.: Sorte voaka stvorene u Institutu za voarstvo aak. Institut za istraivanja u poljoprivredi SRBIJA, Beograd, 1182 (2006).

58

MITROVI, M., BUGARI, V., OGAANOVI, D.: Selekcije oraha i osobine odabranih genotipova. Zbornik I jugoslovenskog simpozijuma o selekciji i oplemenjivanju voaka, 113120 (1986). MITROVI, M.: Ispitivanje fenolokih osobina u sorti i selekcija oraha u uslovima aka. Jugoslovensko voarstvo, 22 (8485) 299304 (1988). MITROVI, M., OGAANOVI, D., BUGARI, V., KORA, M.: Selections of walnuts in Jugoslavia and future prospects. International conference on walnuts, Yalova, 7381 (1988). MITROVI, M.: Selekcija oraha iz prirodne populacije. Jugoslovensko voarstvo, 37 (141142) 3136 (2003). MITROVI, M., NIKOLI, M.: Letnji hibrid kruke IV/45. Zbornik naunih radova XV savetovanja o unapreenju proizvodnje voa i groa, Beograd, 10 (3) 2530 (2004). MII, P., BUGARI, V., TEI, M.: Nova sorta jagode 45/7. Arhiv za poljoprivredne nauke, 69, 2341 (1967a). MII, P., TEI, M., BUGARI, V.: Stvaranje novih sorti maline u Institutu za voarstvo u aku. Jugoslovensko voarstvo, 2, 916 (1967b). MII, P., TEOVI, .: Prilog prouavanja indukovanih somatskih mutacija u sorte jabuke jonatan. Genetika, 1 (2) 115121 (1969). MII, P., RANKOVI, M.: ljivarstvo Jugoslavije. Jugoslovensko voarstvo, 36 (139140) 89 100 (2002). NIKOLI, M., STANEVI, A., OGAANOVI, D., GARI, R., STAMENKOVI, S.: Sweet cherry breeding and the characteristics of selected hybrids. Acta Horticulturae, 370, 2227 (1994). NIKOLI, M., CEROVI, R.: A new promising sour cherry hybrid XII/57. Acta Horticulturae, 468, 199202 (1998). NIKOLI, M., CEROVI, R., MITROVI, M.: Bioloko-pomoloka prouavanja perspektivnih hibrida vinje. Jugoslovensko voarstvo, 33 (127128) 99106 (1999). NIKOLI, M., CEROVI, R., RADIEVI, S.: Bioloko-pomoloke karakteristike novijih sorti vianja. Jugoslovensko voarstvo, 34 (131132) 161166 (2001). OGAANOVI, D., PAUNOVI, S.: Bioloko-privredne osobine najboljih hibrida bresaka. Jugoslovensko voarstvo, 14 (5152) 7984 (1980). OGAANOVI, D., PLAZINI, R.: Oplemenjivanje breskve i kajsije i osobine novostvorenih sorti i hibrida. Zbornik I jugoslovenskog simpozijuma o selekciji i oplemenjivanju voaka, 6575 (1986). OGAANOVI, D.: Valerija new dessert plum cultivar. Acta Horiculturae, (293) 213216 (1989). OGAANOVI, D.: Valjevka nova sorta ljive za suenje. Jugoslovensko voarstvo, 24 (9192) 13 16 (1990). OGAANOVI, D., RANKOVI, M: Vane karakteristike nekih hibrida ljive otpornih na arku. Jugoslovensko voarstvo, 30 (113114) 117122 (1996). OGAANOVI, D., RANKOVI, M., NIKOLI, M., MITROVI, M., STAMENKOVI, S., TEOVI, ., STANISAVLJEVI, M., PAPI, V., GARI, R., PLAZINI, R.: Nove sorte voaka stvorene u aku. Institut za istraivanja u poljoprivredi Srbija, Beograd, 1214 (1996). OGAANOVI, D.: Selekcija ljive na visok sadraj rasvorljivih suvih materija. Jugoslovensko voarstvo, 34 (129130) 5561 (2000). OGAANOVI, D., MITROVI, M., PLAZINI, R.: Rezultati uporednih prouavanja najboljih hibrida breskve. Zbornik naunih radova PKB INI Agroekonomik, Beograd, 6 (2) 18 (2000).

59

OGAANOVI, D., PLAZINI, R., RANKOVI, M., STAMENKOVI, S., MILINKOVI, V.: Pomological properties of new plum cultivars bred in aak. Book of abstracts of The 8th International Symposium on Plum and Prune Genetics, Breeding and Pomology, Lofthus, Norway, 38 (2004). OGAANOVI, D., RANKOVI, M., PAUNOVI, S., MITROVI, O., STAMENKOVI, S.: Mildora nova sorta ljive za suenje. Voarstvo, 39 (151) 251256 (2005). OGAANOVI, D., MILENKOVI, S., PAUNOVI, S.: Performance of Krina plum cultivar. Book of abstracts of 27th International Horticultural Congress & Exhibition, Seoul, Korea, 10 (2006). PAUNOVI, S.: Bioloko-privredne osobine najboljih hibrida bresaka. Jugoslovensko voarstvo, 1718, 405413 (1971). PAUNOVI, S.: Bioloko-privredne osobine hibrida N II/13/52 i klona kajsije N 657. Jugoslovensko voarstvo, 1718, 419423 (1972). PAUNOVI, S., PLAZINI, R.: Ispitivanje nasleivanja u kajsije (Prunus armeniaca L.) u F1 generaciji. Jugoslovensko voarstvo, 3738, 303310 (1976). PAUNOVI, S., PLAZINI, R.: Inheritance in apricot (Prunus armeniaca L.). Part III The study of some inheritance characters in apricot progenies of F1 generation. Acta Horticulturae, 85, 223232 (1977). PAUNOVI, S., GAVRILOVI, M., OGAANOVI, D.: Some more important biological and economic properties of new cultivars and hybrids of plums obtained at Fruit Research Institute at aak. Acta Horticulturae, 74, 143153 (1977). RADIEVI, S., NIKOLI, M., CEROVI, R.: Bioloko-pomoloke karakteristike novijih sorti treanja. Jugoslovensko voarstvo, 34 (131132) 153160 (2000). RADIEVI, S.: Bioloke i pomoloko-tehnoloke osobine novijih sorti trenje. Magistarska teza, Agronomski fakultet, aak, 178 (2006). STANISAVLJEVIC, M.: New small fruit cultivars from Cacak. 1. A new blackberry (Rubus sp.) cultivar Cacanska Bestrna. Book of abstracts of Seventh Rubus-Ribes Symposium, New Zealand, Australia, 18 (1998). STANISAVLJEVIC, M., TESOVIC, Z.: New small fruit cultivars from Cacak. 2. A new black currant (Ribes nigrum L.) cultivar Cacanska Crna. Book of abstracts of Seventh Rubus-Ribes Symposium, New Zealand, Australia, 19 (1998). STANEVI, A.: Bioloko-privredne osobine odabranih hibrida kruke. Jugoslovensko voarstvo, 1718, 339347 (1971). STANEVI, A.: Bioloke karakteristike novijih hibrida dunje. Genetika, 14 (1) 5963 (1982). STANEVI, A., NIKOLI, M., MUTAPOVI, A.: Pear breeding and the characteristics of new selected hybrids. Acta Horticulturae, 61,111114 (1984). STANEVI, A., NIKOLI, M.: Oplemenjivanje kruke i osobine priznatih i odabranih hibrida. Zbornik I jugoslovenskog simpozijuma o selekciji i oplemenjivanju voaka, aak, 3544 (1986). STANEVI, A., NIKOLI, M., MITROVI, M., KOSTADINOVI, Z.: Oplemenjivanje trenje i vinje i osobine priznatih sorti i odabranih hibrida. Zbornik I jugoslovenskog simpozijuma o selekciji i oplemenjivanju voaka, aak, 8594 (1986). STANEVI, A.: Morava a new quince cultivar. Jugoslovensko voarstvo, 24 (93) 1116 (1990). STANEVI, A., NIKOLI, M.: arna nova sorta trenje. Jugoslovensko voarstvo, 28 (107 108) 1116 (1994).

60

TEOVI, .: adel nova zimska sorta jabuke. Jugoslovensko voarstvo, 22 (8485) 163166 (1988). TEOVI, ., NIDOVI (MARI), S., SREKOVI, M.: Rezultati oplemenjivanja jabuke u aku (19801996). Jugoslovensko voarstvo, 30 (113114) 6772 (1996). TEOVI, ., NIDOVI (MARI), S.: Apple Breeding Programme at aak. Some Signicant Apple Breeding Stations around the World, USA, 12 (1998). TEOVI, ., NIDOVI (MARI), S., SREKOVI, M.: Breeding Apples for Scab Resistance at aak. Acta Horticulturae, 484, 523524 (1999). TEOVI, ., NIDOVI (MARI), S., LUKI, M.: Pomoloke osobine selekcija jabuke otpornih na Venturia inaequalis. Zbornik naunih radova XV jugoslovenskog savetovanja o unapreenju proizvodnje voa i groa, Grocka, 6 (2) 1517 (2000).

RESULTS OF FRUIT BREEDING AT THE FRUIT RESEARCH INSTITUTE IN AAK

MILISAV MITROVI, DOBRIVOJE OGAANOVI, ARKO TEOVI, RADUNKA PLAZINI, SLAANA MARI, MILAN LUKI, SANJA RADIEVI, VLADAN MILINKOVI, ALEKSANDAR LEPOSAVI

Summary Fruit Research Institute in aak has a long tradition of breeding work on developing new cultivars of pome, stone, kernel and small fruit species. Two apple cultivars, four pear, one quince, thirteen plum, three peach, two apricot, two sweet cherry, two sour cherry, three walnut, three strawberry, three raspberry, one blackberry and one black currant have been named and released as a result of continuous and systematic work. The Institute also disposes of a number of promising selections of the stated fruit species which are in the release procedure, as well as a great number of selections which are undergoing intensive investigation. Key words: fruit breeding, new cultivars, promising selections.

61

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 6270, NOVI SAD

VOARSTVO SREMA
DUAN GVOZDENOVI, BISERKA VRAEVI1 IZVOD: U radu su prikazani stanje i trendovi proizvodnje voa u Sremu. Proizvodnja je analizirana po optinama za period 19811987. i 20012006. godine. Prikazana je struktura proizvodnje i rang proizvodnje po optinama u Sremu. Ukazano je na osnovne probleme voarske proizvodnje u ovom kraju danas. Kljune rei: voarstvo Srema, proizvodnja, stanje, trendovi

UVOD
Voarstvo Vojvodine je locirano uglavnom u tri voarska rejona: subotiko-horgokom, frukogorskom i juno-banatskom. Voarstvo Srema je pre par decenija u stvari bilo voarstvo Fruke gore i njenih padina, da bi se u poslednje vreme spustilo i u ravni deo Srema, to se posebno odnosi na gajenje jabuke. Obzirom na izuzetne pogodnosti za gajenje voa kojima raspolae Srem: vie lokacije u Frukoj Gori za gajenje kruke i breskve, nie lokacije za gajenje ostalih vonih vrsta, kvalitet zemljita i obilje vode posebno u niim delovima, ova oblast ima povoljne uslove za masovno gajenje voa (Dobrila, 1948). Tranzicija je dovela do znaajnih promena u voasrkoj proizvodnji koja je, kada se radilo o pravom komercijalnom voarenju, bila bazirana na velikim drutvenim imanjima uglavnom lociranim u optinama Sremska Mitrovica, Irig, Ruma, Inija i id (Gvozdenovi, 1990). U ovom radu su prikazani: stanje voarske proizvodnje na teritoriji Srema i struktura po optinama, promene u strukturi i sadanji trendovi. Stanje proizvodnje Prosena godinja proizvodnja voa u Sremu za period 20012006. godine iznosi 36.709 t. Vodea vona vrsta po proizvedenim koliinama je jabuka sa 11.316 t godinje, a za njom slede ljiva sa 10.424 t, breskva 5.911 t, kruka 3.175 t i vinja 2.875 t. Proizvodnja ostalog voa (kajsija, dunja, trenja, orah) je niska i ukupno iznosi 3.090 t. Za ostalo

Pregledni rad / Rewiew paper 1 Prof. Duan Gvozdenovi, red. prof., Biserka Vraevi, dipl. in., Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

62

voe (jagoda, malina, kupina, badem) se ne prikupljaju redovno statistiki podaci, i njihov udeo u ukupnoj proizvodnji je veoma mali. U poreenju sa stanjem voarstva u periodu 19811987. godine (62.000 t godinje), uoava se znaajan pad obima proizvodnje. Pre dvadeset godina, najvei obim proizvodnje imala je ljiva (16.678 t godinje), zatim jabuka (14.756 t) i kruka (12.338 t), dok su ostale vone vrste znatno zaostajale u proizvedenim koliinama (Gvozdenovi, 1990). Evidentan je pad obima proizvodnje vodeih vonih vrsta: jabuke za 23.3% i ljive za 37.5%. Najvei pad proizvodnje imala je kruka, za itavih 74.3%, i vinja za oko 55%. Jedino je kod kajsije zabeleen rast obima proizvodnje od 10.2%. Prema relativnoj zastupljenosti u ukupnoj poizvodnji voa, vodea vrsta u Sremu u periodu 19811987. godine bila je ljiva (26.9%), a druga po zastupljenosti jabuka (23.8%) (graf. 1). U toku prethodnih dvadeset godina struktura voarske proizvodnje je promenjena tako da danas prednjai proizvodnja jabuke (30.5%). Na drugom mestu po obimu proizvodnje je ljiva sa 28.1% (graf. 2). Na treem mestu u strukturi voarstva u Sremu u periodu 19811987. godine je bila kruka (graf.1). da bi njena proizvodnja u periodu 20012006. godine znaajno opala (graf. 2). Do ovoga je dolo zbog propadanja i krenja plantaa u drutvenom vlasnitvu i zaostajanja u podizanju novih na privatnim posedima. Novopodignuti privatni zasadi jo nisu stupili u pun rod. Izmeu dva posmatrana perioda proizvodnja breskve je zabeleila mali rast u odnosu na ostalo voe. U periodu 19811987. godine bila je na etvrtom mestu po obimu proizvodnje sa 12.6%, (graf. 1), da bi u periodu 20012006. godine zastupljenost breskve iznosila 16.0%. (graf. 2). S obzirom na pad obima proizvodnje breskve sa 7.812 t na 5.997 t godinje (23.2%), poveanje njenog udela rezultat je pada obima proizvodnje ostalih vonih vrsta, na prvom mestu kruke.

Grakon 1. Zastupljenost pojedinih vonih vrsta u proizvodnji voa u Sremu 19811987. godine (Gvozdenovi, 1990) Figure 1. Fruit production structure in Srem 19811987 (Gvozdenovi, 1990)

Grakon 2. Zastupljenost pojedinih vonih vrsta u proizvodnji voa u Sremu 20012006. godine Figure 2. Fruit production structure in Srem 2001 2006

63

U oba posmatrana perioda, na petom mestu u strukturi voarske proizvodnje nalazila se vinja, dok su ostale vone vrste imale mali udeo. Posmatrano po optinama (graf. 3), u obimu proizvodnje voa na prvom mestu je optina Sremska Mitrovica (23.9%), slede Irig (22.4%), id (15.5%), Ruma (11.8%), Inija (8.5%) i Beoin (7.7%), dok optine Peinci (4.2%), Stara Pazova (4.0%) i Sremski Karlovci (2.0%) i pored dobrih uslova za proizvodnju znaajno zaostaju. Najvei obim proizvodnje voa u Sremu danas, ostvaruje se u optini Sremska Mitrovica i iznosi proseno 9.623 t godinje, Irigu 9.054 t i idu 6.242 t. U ove tri optine proizvede se vie od polovine voa posmatranog rejona (graf. 3).

Grakon 3. Procentualni udeo posmatranih optina u ukupnoj proizvodnji voa u periodu 20012006. godine Figure 3. Fruit production in Srem comunities 20012006

U optini Sremska Mitrovica u periodu 19811987. godine, vodee vone vrste su bile kruka, jabuka i breskva (Gvozdenovi, 1990). Do 2006. godine evidentan je ogroman pad udela proizvodnje kruke, a jabuka, ljiva i breskva su najzastupljenije voe u strukturi proizvodnje (graf. 4 i graf. 5).

Grakon 4. Struktura proizvodnje voa u optini Sremska Mitrovica 19811987. (Gvozdenovi, 1990) Figure 4. Fruit production structure in Sremska Mitrovica 19811987. (Gvozdenovi, 1990)

Grakon 5. Struktura proizvodnje voa u optini Sremska Mitrovica 20012006. Figure 5. Fruit production structure in Sremska Mitrovica 20012006.

64

Na teritoriji optine Irig vodee vone vrste su u periodu 19811987. godine bile ljiva, breskva i jabuka (graf. 6), a 20012006. godine ljiva, breskva i kruka (graf. 7). Dolo je do znaajnog poveanja proizvodnje breskve i u manjoj meri kruke. Ovo se obzirom na prirodne uslove i potranju moe oceniti vrlo povoljnim trendom.

Grakon 6. Struktura proizvodnje voa u optini Irig 19811987. (Gvozdenovi, 1990) Figure 6. Fruit production structure Irig 1981 1987. (Gvozdenovi, 1990)

Grakon 7. Struktura proizvodnje voa u optini Irig 20012006. Figure 7. Fruit production structure in Irig 20012006.

Treina ukupne proizvodnje voa u optini id u periodu 19811987. godine odnosila se na ljivu (34%), sledila je kruka (24%), jabuka (19%) i breskva (8%). (graf. 8). U periodu 20012006. godine obim proizvodnje jabuke skoro da je jednak ukupnoj proizvedenoj koliini svog ostalog voa, pre svega zahvaljujui podizanju novih zasada u ravnici. Danas je u strukturi voarstva optine id na drugom mestu ljiva sa 29,3%, a zatim

Grakon 8. Struktura proizvodnje voa u optini id 19811987. (Gvozdenovi, 1990) Figure 8. Fruit production structure in Sremska Mitrovica 19811987. (Gvozdenovi, 1990)

Grakon 9. Struktura proizvodnje voa u optini id 20012006. Figure 9. Fruit production structure in Sremska Mitrovica 20012006.

65

kruka sa 9,3%. (graf. 9). Najvei relativni pad obima proizvodnje u periodu od 1987. do 2006. godine zabeleen je kod kruke (sa 24% na 9.3%) i breskve (sa 8 na 4.4%), a najvei rast kod jabuke (sa 19 na 46.0%). Najzastupljenija vona vrsta u optini Ruma u periodu 19811987. godine je bila jabuka (34%), zatim kruka (27%), vinja (15%), ljiva (11%) i breskva (7%) (graf. 10). Nakon dvadeset godna, vodea vona vrsta je i dalje jabuka (37.6%), sledi ljiva (25.4%), vinja (12.7%), breskva (6.8%) i kruka (6.3%). Najvei pad obima proizvodnje u periodu od 1987 do 2006. bio je kod kruke (sa 27 na 6.3%), a rast kod ljive (sa 11 na 25.4%) (graf. 11).

Grakon 10. Struktura proizvodnje voa u optini Ruma 19811987. (Gvozdenovi, 1990) Figure 10. Fruit production structure in Ruma 19811987. (Gvozdenovi, 1990)

Grakon 11. Struktura proizvodnje voa u optini Ruma 20012006. Figure 11. Fruit production structure in Ruma 20012006.

U optini Inija najzastupljenija vona vrsta u oba posmatrana razdoblja bila je jabuka, a njen udeo u proizvodnji ostao je praktino isti (41% odnosno 41.3%). (graf. 12 i 13).

Grakon 12. Struktura proizvodnje voa u optini Inija 19811987. (Gvozdenovi, 1990) Figure 12. Fruit production structure in Inija 19811987. (Gvozdenovi, 1990)

Grakon 13. Struktura proizvodnje voa u optini Inija 20012006. Figure 13. Fruit production structure in Inija 20012006.

66

Na drugom mestu je bila breskva sa blagim relativnim rastom (sa 20% na 24.6%), na treem ljiva bez znaajnih promena udela. Znatno je umanjena procentualna zastupljenost kruke u ukupnoj proizvodnji voa (sa 14% na 5.0%). Na teritoriji optine Beoin dolo je do relativnog pada obima proizvodnje ljive koja je u periodu od 19811987. godine u stukturi voarstva zauzimala 48%. Rast udela je zabeleila breskva sa 7 na 19,4%. Danas je i dalje vodea vona vrsta ljiva sa 29.5%, slede breskva sa 19.4% i jabuka sa 16.4% (Graf. 14 i 15). U optinama koje su od manjeg znaaja za voarstvo vodee vone vrste su bile u Peincima ljiva (37.7%) i jabuka (21.1%), a u Staroj Pazovi jabuka (37%) i ljiva (21.6%).

Grakon 14. Struktura proizvodnje voa u optini Beoin 19811987. (Gvozdenovi, 1990) Figure 14. Fruit production structure in Beoin 19811987. (Gvozdenovi, 1990)

Grakon 15. Struktura proizvodnje voa u optini Beoin 20012006. Figure 15. Fruit production structure Beoin 20012006.

Povrine pod voem Prema Laziu (1973), na podruju Fruke Gore za podizanje vinograda pogodno je oko 55.000 ha, dakle najmanje toliko vonjaka. Posmatrano po optinama, najveu potencijalnu povrinu za podizanje vonjaka ima Irig (11.443 ha), a zatim slede Beoin (9.928 ha), id (8.669 ha), Sremska Mitrovica (8.594 ha), Novi Sad (sremski deo 8.080 ha), Inija (5.728 ha), Baka Palanka (2.200 ha) i Ruma (595 ha). Ovim povrinama se mogu dodati i neke u ravniarskom delu Srema. Ukupne povrine pod zasadima voa u Sremu u 2006. godini iznosile su 6.193 ha. Na teritoriji optine Sremska Mitrovica nalazi se najvie povina pod voem (1.618 ha), zatim u optini Irig (1.142 ha) i Inija (839 ha). Najvie plantanih povrina u Sremu u 2006. godini je pod zasadima jabuke (631 ha), sledi breskva (436 ha) i kruka (260 ha). Trendovi proizvodnje Analiza trenda u periodu 20012006. godine ukazuje na rast proizvodnje voa od proseno 4.375 t godinje. Reprezentativnost linearnog trenda naruava pojava mrazeva i alterniranje raanja zasada kao posledica neodgovarajue agrotehnike (Graf. 16). 67

Grakon 16. Proizvodnja voa u Sremu u periodu 20012006. godine Figure 16. Fruit production in Srem region 20012006

Najizraeniji rast obima proizvodnje ima jabuka (2.011 t godinje), a zatim ljiva (1.164 t godinje). Meutim, veoma su izraena godinja kolebanja u prinosu, na ta ukazuju visoke vrednosti koecijenta varijacije, kod jabuke V=40.7%, a kod ljive V=30.8%. Ovome su u velikoj meri doprineli niski prinosi 2002. god. Kod ostalih vonih vrsta prisutan je veoma mali godinji rast proizvodnje i velika kolebanja prinosa. (graf. 17 i 18)

Grakon 17. Proizvodnja jabuke u Sremu u periodu 20012006. godine Figure 17. Apple production in Srem 20012006.

Grakon 18. Proizvodnja ljive u Sremu u periodu 20012006. godine Figure 18. Plum production in Srem 20012006.

68

Najstabilnije prinose u periodu 20012006. godine imala je breskva (V=15.9%), ali i veoma mali godinji rat proizvodnje od 457 t (graf. 19).

Grakon 19. Proizvodnja breskve u Sremu u periodu 20012006. godine Figure 19. Peach production in Srem 20012006.

Aktuelni problemi Voarsku proizvodnju Srema karakterie s jedne strane podizanje savremenih plantanih zasada, pre svega jabuke i kruke, s druge strane podizanje zasada uz primenu relativno niske tehnologije gajenja. Izbor vonih vrsta nije usklaen sa prednostima koje pruaju pojedine mikrolokacije pa se prirodni uslovi ne koriste u dovoljnoj meri. Ovo se posebno odnosi na povoljne lokacije za podizanje kruke i breskve na Frukoj gori na kojima se esto gaji jabuka koja se vrlo uspeno gaji i na niim terenima Srema. Izbor sorti kod veine vonih vrsta je preputen samim proizvoaima poto ne postoji Savetodavna struna sluba za voarstvo, ni sortni konzorcijum. Zbog toga je sortiment najee vrlo zastareo (sem u malom broju novih zasada) i vrlo se sporo menja. U sortimentu preovlauju uglavnom sorte koje nisu aktuelne u svetu. Proizvodnja sadnog materijala ne prati potrebe investitora ni po obimu ni po kvalitetu, pa se poslednjih godina zasadi esto podiu sadnim materijalom iz uvoza (repro materijal ili gotove sadnice) ili ubrazanim postupkom kalemljenja iz ruke zbog nedostatka sadnica. Novi vlasnici veine bivih drutvenih imanja koja su se bavila voarstvom nisu investirali znaajnija sredstva u obnavljanje i podizanje novih zasada, pa ova imanja i sa novim vlanicima stagniraju, odnosno obim proizvodnje praktino opada. Zatita voaka je preputena stihiji i uglavnom lokalnim privatnim savetodavcima koji vrlo esto nisu dovoljno informisani o standardima zatite iz programa integralne proizvodnje. Snabdevenost zemljita i ishrana biljaka kao jedan od preduslova kvaliteta i integralne proizvodnje voa su u veini sluajeva u drugom planu. ISO standardi, EurepGap i HACCP su praktino u povoju i na terenu se uglavnom ne radi mnogo na njima kao preduslovu za plasman u vrlo skoroj budunosti. Nizak nivo udruivanja proizvoaa sa ciljem to kvalitetnijeg uvanja i pripreme voa za trite i radi sigurnijeg i boljeg plasmana, jedna je od najslabijih karika u tehnolokom lancu. 69

Izgradnjom novih hladnjaa u Sremu (Kukujevci, id, Slankamen) nisu jo zadovoljene potrebe u skladinom prostoru. Konkurentnost voarske proizvodnje Srema, u svetskim razmerama, e u bliskoj budunosti biti niska zbog malih kapaciteta.

ZAKLJUAK
Proizvodnja voa u Sremu lagano oivljava o emu govori promena strukture proizvodnje. Obzirom na prednosti prirodnih uslova Srema u odnosu na druge voarske rejone Vojvodine, zastupljenost breskve, a posebno kruke u proizvodnji voa je na vrlo niskom nivou. Najizraeniji rast obima proizvodnje ima jabuka, a zatim ljiva. Meutim, veoma su izraena godinja kolebanja u prinosu, na ta ukazuju visoke vrednosti koecijenta varijacije kao posledica neodgovarajue agrotehnike. Da bi voarstvo Srema moglo da dri korak sa razvijenim voarskim zemljama potrebno je da se hitno organizuje savetodavna sluba koja e pomoi da se to pre uvede koncept integralne proizvodnje i procedure proizvodnje koju zahtevaju veliki trgovaki lanci u svetu.

LITERATURA
DOBRILA, A.: Voarski rejoni Vojvodine. Vojvoanski poljoprivrednik, br. 8. Novi Sad (1948). GVOZDENOVI, D.: Voarstvo Fruke Gore. Matica srpska. Novi Sad (1990). GVOZDENOVI, D. i sar.: Jabuka. Poljoprivredni fakultet. Novi Sad (1998). LAZI, S. i sar.: Rejonizacija vinogradarske proizvodnje u Vojvodini. Novi Sad (1973). Statistiki bilteni Pokrajinskog zavoda za statistiku Vojvodine.

FRUIT PRODUCTION IN SREM REGION

DUAN GVOZDENOVI, VRAEVI BISERKA Summary The paper is short review of fruit production in Srem region (Autonome Province Vojvodina, Serbia). Analysis of fruit production were done for two periods: 19811987. and 20012006. Signicant changes between these two periods were shown in amounts of fruit produced as well as in production structure. Compared with period 19811987, 40.8% less fruit was produced today per year, but positive growth tendencies were calculated. 19811989. the primary fruit cultures in Srem were plum, apple and pear. The leading fruit cultures in the 20012006. period were apple, plum and peach with ascending tendencies. To increase the production of high quality fruit and use natural potentials of the region, Advisory Service has to be established and production standards introduced. Key words: fruit production, achivements, tendency, Srem. 70

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 7177, NOVI SAD

BIOLOKO-PRIVREDNE OSOBINE NOVIJIH SORTI JABUKE

MILOEVI N., MILOEVI T., ZORNI BILJANA, MARKOVI G., GLII I.1 IZVOD: Voarska nauka poznaje vie od 10.000 sorti jabuke, a svakim danom ih je sve vie to svedoi o velikom znaaju ove vrste i njenih sorti sa svih aspekata ljudske civilizacije. U strukturi svetskog voarstva, jabuka je najznaajnija vrsta iz umereno-kontinentalnog podruja, jer se nalazi na treem mestu, odmah iza citrusa i banane. U naoj zemlji, jabuka se gaji od davnina, a danas na ukupnoj povrini od 27.000 ha. Meutim, njena proizvodnja je krajnje nestabilna i praena slabijim, pre svega, spoljanjim kvalitetom ploda i u periodu od 20012005. godine kretala se od 95.584 t u 2002. do 246.138 t u 2003. godini. Poreenja radi, u Junom Tirolu se na 18.000 ha godinje proizvede izmeu 800.000 i 1.000.000 t plodova. Pomenute brojke sigorno ukazuju da u naoj zemlji ni izdaleka nisu iskorieni pozitivni prirodni uslovi za uspevanje i gajenje jabuke. Glavni uzronici ovakvog stanja su, pre svega, sporo menjanje tehnologija gajenja jabuke praene slabim kvaliteom ploda kao i gajenje, uglavnom, prevazienih sorti. U radu su prikazani rezultati koji se odnose na osnovne bioloko-privredne osobine sorti jabuke Mondial Gala, Galaxy, Golden Reinders, Braeburn i Jonathan Watson. Kljune rei: jabuka, sorte, bioloko-pomoloke osobine.

UVOD
Vodea sorta u naim plantanim zasadima je Idared koja se gaji sa preko 50%, koje, uzgred budi reeno, u zapadno-evropskim zasadima ima sa ueem od 1.77%. Sem ove sorte, u nas se gaje, ali dosta manje, Golden Delicious, Red Delicious, Jonagold, Granny Smith, Melrose, Mutsu, Gloster i druge (Miloevi, 2000). Kako navode Drahorad (1999), Palmer (1999), Stainer (2000), ORourke et al. (2003), Werth (2003) i dr. u plantanim zasadima zemalja Evropske unije i u nekim zemljama june hemisfere, najzastupljenije sorte su Golden Delicious (Klon B i Golden Reinders), Red
Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Neboja Miloevi, dipl. in., aak, dr Tomo Miloevi, red. prof., dr Biljana Zorni, docent, dr Goran Markovi, docent, mr Ivan Glii, asistent, Agronomski fakultet, aak.

71

Delicious, pre svih njegovi mutanti kao to su Hapke, posebno Red Chief, a u poslednjih 45 godina novi zasadi se zasnivaju sortama kao to su: Fuji sa klonovima, posebno Fuji Kiku 8, Gala sa klonovima (Mondial Gala, Galaxy, Gala Must), Braeburn, Pink Lady, Pinova i dr. Navedene sorte, sem toga to su atraktivnog izgleda, imaju odlian ukus i hrskavost plodova, tj. dobre senzorske osobine. Meutim, o pomenutim sortama, domaa struna i nauna javnost, a posebno proizvoai, imaju skromna praktina iskustva. Iz ove injenice proistie i cilj ovog rada koji se ogleda u utvrivanju osnovnih bioloko-privrednih osobina sorti Mondial Gala, Galaxy, Golden Reinders, Braeburn i Jonathan Watson gajenih u ekolokim uslovima aka. Znaaj rada se ogleda u skromnom doprinosu boljem poznavanju ispitivanih sorti i eventualnoj mogunosti preporuke za njihovo gajenje u naim plantanim zasadima.

MATERIJAL I METOD RADA

Ispitivanja su obavljena tokom 2006. godine u eksperimentalno-proizvodnom zasadu jabuke koji se nalazi u selu Prislonici, udaljenom od aka 15 km. Zasad je podignut 2003. godine na podlozi M9 sa razmakom sadnje 3 1.3 m (2.564 stabala/ha). Pravac redova je severjug. Nadmorska visina zasada je oko 320 m, a ekspozicija je juna. Zasad se neguje po modelu tzv. integralne proizvodnje voa (IPV), trenutno i jedino opravdanom u zamljama EU. Ne navodnjava se, a zemljite se od godine ispitivanja, tj. tree godine, odrava u vidu kombinacije zatravljenog meurednog prostora, gde se trava kosi (tarupira) im dostigne visinu od 1520 cm, a u redu se suzbija totalnim herbicidima na bazi Glifosata. Zasad nije ubren 2006. godine, jer je hemijskim analizama zemljita utvreno da u njemu postoje optimalne koliine humusa i biogenih elemenata, od kojih su neki (P2O5 i K2O) u znaajnom suviku. Zatita od prouzrokovaa biljnih bolesti i tetoina je obavljana pesticidima sa tzv. zelene liste. Od momenta kada su plodovi imali masu izmeu 50 i 60 g (sredina jula), rastvoru za suzbijanje patogena dodavan je kalcijum-nitrat, preparat koji sadri kalcijum (Ca), radi pospeivanja vrstine pokoice ploda u 5 navrata i njihove pripreme za bolje uvanje u skladitu. Kao materijal za ispitivanje posluile su sorte: mutanti sorte Gala (Mondial Gala i Galaxy), zatim sorta Braeburn, mutant Golden Deliciousa pod nazivom Golden Delicious Reinders i Jonathan Watson, mutant Jonathana koje se, sem poslednje, intenzivno ire u Evropi (Stainer, 2000). Ogled je postavljen po sluajnom blok-sistemu u etiri ponavljanja sa po tri stabla u jednom ponavljanju. Ispitivanja su obuhvatila utvrivanje osnovnih biolokih i privrednih osobina. Od biolokih osobina prouavane su: listanje (poetak), cvetanje (poetak, puno i kraj), ukupan jednogodinji prirast po stablu (m), prosean jednogodinji prirast po stablu (cm) i TCSA povrina poprenog preseka debla iznad mesta kalemljenja (cm2). Za poetak listanja uzet je datum pojave prvih listia iz nabubrelih pupoljaka na poetku vegetacije. Poetak cvetanja je registrovan kada je 10% cvetova (gronja) u kronji bilo otvoreno, puno cvetanje kada je bilo otvoreno preko 80% cvetova, a kraj cvetanja kada su sa 90% cvetova otpali krunini listii. Ukupan jednogodinji vegetativni prirast je utvren merenjem svih letorasta metrom u periodu zimskog mirovanja 2005/06. godine. Od privrednih osobina prouavane su: vreme berbe, masa ploda (g), prinos po stablu (kg), prinos po jedinici povrine (kg/ha) i koecijent rodnosti (kg/cm2). 72

Datum berbe je utvren na osnovu promene boje pokoice, lakoe odvajanja peteljke ploda od granice i sadraja rastvorljivih suvih materija (Brix). Masa ploda je utvrena merenjem na tehnikoj vagi sa tanou 0.1 g, a prinos na trgovakoj, dok je prinos po jedinici povrine utvren preraunavanjem. Koecijent rodnosti je utvren deljenjem prinosa po stablu sa povrinom poprenog preseka debla. Podaci su statistiki obraeni izraunavanjem srednje vrednosti (X), a njena apsolutna i relativna varijabilnost je denisana uz pomo standardne greke srednje vrednosti, tj. aritmetike sredine (Sx ) i koecijenta varijacije (V%) ispitivanih parametara (Hadivukovi, 1979).

REZULTATI I DISKUSIJA
Listanje i cvetanje jabuke. Na osnovu podataka prikazanih u tab. 1, moe se konstatovati da nije bilo znaajnih razlika u terminima poetka listanja. Pojava je najpre utvrena u sorte Galaxy (6.04), zatim u sorti Mondial Gala, Braeburn i Golden Reinders (7.04), a najkasnije u sorte Jonathan Watson (8.04).
Tab. 1. Poetak listanja i cvetanje ispitivanih sorti jabuke Table 1. The onset of leang and blossoming of apple cultivars investigated

Sorte Cultivars Mondial Gala

Galaxy Golden Reinders Braeburn Jonathan Watson

Poetak listanja Onset of leang

7. 04 6. 04 7. 04 7. 04 8. 04

Cvetanje Blossoming Poetak Onset Puno Full Kraj End

18. 04 17. 04 19. 04 19. 04 21. 04 24. 04 23. 04 25. 04 25. 04 26. 04 4. 05 2. 05 4. 05 5. 05 7. 05

Podaci u tab. 1 pokazuju da nije bilo znaajnijih razlika ni u vremenu poetka cvetanja, jer se ova pojava odigrala izmeu 17 i 21. 04. Najraniji poetak cvetanja je utvren u sorte Galaxy (17. 04), zatim u Mondial Gala (18. 04), a najkasnije u sorte Jonathan Watson (21. 04). Puno cvetanje je najpre bilo u sorte Galaxy (23. 04) kao i kraj cvetanja (2. 05), a najkasnije u sorte Jonathan Watson puno 26. 04, a kraj 7. 05. Generalno posmatrano, 2006. godina se u pogledu vremena listanja i cvetanja moe smatrati prosenom sa naginjanjem ka godinama sa kasnijom vegetacijom. Uporeujui podatke vezane za vreme cvetanja ispitivanih sorti do kojih smo doli u ovom radu sa podacima drugih autora, moemo konstaovati da su do slinih rezultata doli Racsk et al. (2004) u zasadu jabuke u blizini Debrecina u Maarskoj. Vegetativni prirast. Osnovno naelo rodnosti voaka zasniva se na skladnom odnosu izmeu vegetativnog rasta i generativnog potencijala. Poremeaj tog skladnog odnosa neminovno uvodi stablo voke, ukljuujui i jabuku, u stanje slabe ili nikakve rodnosti. Kod mladih voaka, prenaglaen vegetativni rast odlae ulazak voke u fazu bioloke, time i ekonomske (pune) rodnosti, to je nezamislivo u savremenoj, intenzivnoj, tj. komercijalnoj proizvodnji. Rezultati koji se odnose na snagu vegetativnog rasta u duinu (letorasti) i debljinu (deblo) ispitivanih sorti jabuke, prikazani su u tab. 2. 73

Najmanji ukupni jednogodinji vegetativni prirast u duinu konstatovan je kod sorte Jonathan Watson i iznosio je 7.08 m sa vrlo malim apsolutnim odstupanjima (0.523 m), a najvei u sorte Braeburn i iznosio je ak 14.24 m, ali sa velikim apsolutnim odstupanjima (3.639 m). Sorte Mondial Gala (7.60 m) i Galaxy (7.47 m) su imale ujednaen ukupni prirast, a Golden Reinders (8.67 m) neto vei od njih. Prosean vegetativni prirast u duinu po stablu je takoe varirao po sortama (tab. 2). Kretao se od 16.65 cm u sorte Mondial Gala sa minimalnim odstupanjima (1.890 cm) do 54.19 cm u sorte Golden Reinders sa neto veim apsolutnim odstupanjima od aritmetike sredine (3.470 cm). Najveu povrinu poprenog preseka debla (TCSA) neposredno iznad mesta kalemljenja utvrena je u sorte Braeburn (6.42 cm2) i Jonathan Watson (5.72 cm2), a najmanja u Golden Reinders (2.01 cm2).
Tab. 2. Vegetativni prirast u duinu i debljinu ispitivanih sorti jabuke Table 2. Vegetative growth in length and thickness of apple cultivars investigated Ukupan jednogodinji prirast po stablu (m) Overall annual growth per tree (m) x Mondial Gala Galaxy Golden Reinders Braeburn Jonathan Watson 7.60 7.47 8.67 14.24 7.08 Prosean jednogodinji prirast po stablu (cm) Average annual growth per tree (cm) TCSA Povrina poprenog preseka debla (cm2) Trunk cross-sectional area (cm2) 4.15 5.58 2.01 6.42 5.72

Sorte Cultivars

Sx
1.766 1.375 0.406 3.639 0.523

X
16.65 26.30 54.19 41.26 41.96

Sx
1.890 3.530 3.470 3.240 3.700

Analizirajui prethodne parametre i dovodei ih u meusobni odnos, moe se konstatovati da vei ukupni prirast po stablu ne znai i vei proseni prirast po stablu, jer na ove veliine utiu i kategorije i brojnost prirasta, dok je TCSA mnogo sigurniji pokazatelj snage vegetativnog rasta i model za prognoziranje visine prinosa (Lepsis i Blanke, 2004). Do slinih postavki do kojih smo doli u ovom radu, doao je i Kosina (2002) ispitujui navedene parametre u sorti Golden Delicious, Melrose i Gloster posmatrane kroz uticaj razliitih slabo-bujnih podloga u jednom zasadu u okolini mesta Holovousy u ekoj Republici. Licznar-Malanczuk (2004) je u intenzivnom zasadu jabuke u okolini Vroclava u Poljskoj u periodu 19932002. godina utvrdila da je TCSA u sorti Jonagold i Golden Delicious statistiki opravdano manji ukoliko je broj stabala po jedinici povrine vei kada se radi o tzv. jednoredima. Vreme berbe i masa ploda. Vreme berbe plodova jabuke je glavni opredeljujui inilac za uspeno dugo i kvalitetno uvanje u skladitima. S obzirom na to, ovaj proces je potrebno obaviti u optimalnom roku, jer prerana ili pak zakasnela berba imaju direktan uticaj na slabu skladinu sposobnost i kvalitet uvanih plodova. Podaci prikazani u tab. 3. pokazuju da su za berbu najpre pristigli plodovi sorte Galaxy (5. 09), potom plodovi sorti Mondial Gala (8.09) i Jonathan Watson (16. 09). Plodovi sorte Golden Reinders obrani su 22. 09, a sorte Braeburn najkasnije, tj. 14. 10. 74

Rezultati do kojih smo doli u ovom radu, vezani za vreme berbe ispitivanih sorti, slau se sa rezultatima koje navode ORourke et al. (2003) za uslove Zapadne Evrope (Juni Tirol) i Palmer (1999) za uslove Novog Zelanda, ali sa 6 meseci razlike zbog june hemisfere (razlike u godinjim dobima). Prosena masa ploda je varirala po sortama (tab. 3). Kretala se od 146.60 g (Galaxy), preko 156.70 g (Mondiala Gala), 164.50 g (Jonathan Watson), 200 g (Golden Reinders) do 241.00 g (Braeburn).
Tab. 3. Vreme berbe i masa ploda ispitivanih sorti jabuke Table 3. Harvesting time and fruit weight of apple cultivars investigated Sorte Cultivars Mondial Gala Galaxy Golden Reinders Braeburn Jonathan Watson Vreme berbe Harvesting time 8. 09. 5. 09. 22. 09. 14. 10. 16. 09. Masa ploda Fruit weight (g)

X
156.70 146.60 200.50 241.00 164.50

Sx
3.807 3.373 5.220 5.910 5.980

V (%) 7.68 7.27 8.23 7.75 11.49

Niske vrednosti standardne greke aritmetike sredine i koecijenata varijacije koje su se kretale od 3.373 g tj. 7.27% (Galaxy) do 5.980 g tj. 11.49% (Jonathan Watson) ukazuju na veoma mali stepen apsolutnog i relativnog odstupanja pojedinih plodova od prosene vrednosti. Ovakva konstatacija u praktinom smislu znai da nain gajenja ispitivanih sorti, kako je to uinjeno u ovom radu, omoguuje stabilnu krupnou ploda, tj. izrazito visok udeo plodova ekstra i prve klase. Prema opteprihvaenoj klasikaciji sorti jabuke prema krupnoi ploda (IPGRI), Mondiala Gala, Galaxy, Braeburn i Jonathan Watson pripadaju grupi tzv. sitnoplodih, a Golden Reinders grupi sorti krupnih plodova (Zakon o kvalitetu ploda jabuke EU CE 85/2004). Drahorad (1999) navodi da prosena masa ploda sorte Braeburn gajene u Junom Tirolu sa 4.166 stabala/ha iznosi 191.0 g to je znatno manje u odnosu na naa ispitivanja. Objanjenje je u injenici da starost zasada u kojem smo vrili ispitivanja iznosi tri godine i da su u tim periodima ivota zasada plodovi esto krupniji u odnosu na iste kada se stablo nae u periodu pune (ekonomske) rodnosti. Prinos i koecijent rodnosti. Na osnovu podataka prikazanih u tab. 4 moe se konstatovati da je prinos po stablu varirao po sortama u odreenim granicama. Najmanji je bio u sorte Braeburn i iznosio je 5.70 kg, a najvei u sorte Mondial Gala (10.5 kg). Kod sorte Galaxy prinos po stablu je iznosio 9.00 kg, Jonathan Watson 9.30 kg i kod sorte Golden Reinders 9.40 kg po stablu. Veoma male vrednosti standardne greke aritmetike sredine i vrednosti koecijnta varijacije pokazuju visoku stabilnost, odnosno uniformnost prinosa pojedinanih stabala ispitivanih sorti jabuke, pod ovakvim tehnolokim tretmanom. Werth (2003) navodi da se visokointenzivna proizvodnja sa 3.0005.000 stabala/ha po modelu IP u Junom Tirolu, izmeu ostalog, bazira na pojedinanom stablu iji prinos treba da u fazi drugog lista iznosi 8 do 12 kg, a u fazi treeg lista 15 do 20 kg. 75

Tab. 4. Prinos po stablu i jedinici povrine i koecijent rodnosti ispitivanih sorti jabuke Table 4. Yield per tree and unit area and cropping efciency coefcient in apple cultivars investigated

Sorte Cultivars
Mondial Gala Galaxy Golden Reinders Braeburn Jonathan Watson

Prinos po stablu (kg) Yield per tree (kg)

X
10.50 9.00 9.40 5.70 9.30

Sx
0.330 0.472 0.802 0.330 0.565

V (%) 5.44 9.06 14.68 10.02 10.52

Prinos po hektaru Koecijent rodnosti (kg/ha) (kg/cm2) Yield per hectare Cropping efciency (kgha1) coefcient (kgcm2)
26.922 23.076 24.102 14.614 23.947 2.53 1.61 4.68 0.89 1.63

Meutim, potrebno je napomenuti da se zasadi jabuke u pomenutoj oblasti i voarski razvijenim zemljama sveta zasnivaju sadnicama sa 510 prevremenih granica koje ve u prvoj godini po sadnji imaju po neki plod, dok se nai zasadi podiu sadnicama bez prevremenih granica, to znai da kasne jednu godinu u pogledu rodnosti. Prosean prinos po hektaru je varirao od 14.614 kg (Braeburn) do 26.922 kg (Mondial Gala). U sorte Galaxy iznosio je 23.076 kg/ha, u sorte Jonathan Watson 23.947 kg/ ha i u sorte Golden Reinders 24.102 kg/ha to je za nae prilike odlian prinos u fazi tzv. etvrtog lista. Najvei koecijent rodnosti (kolinik izmeu prinosa po stablu i povrine poprenog preseka debla iznad mesta kalemljenja TCSA) utvren je u sorte Golden Reinders (4.68), a najmanji u sorte Braeburn (0.89). Sline podatke za koecijent rodnosti za sortu Golden Delicious kalemljenu na etiri krljave podloge, u rasponu od 3.85.6, navodi Kosina (2002).

ZAKLJUAK
Na osnovu izvedenih ispitivanja i dobijenih rezultata prikazanih u ovom radu mogu se izvesti sledei zakljuci: Poetak listanja, kao i poetak cvetanja najpre su utvreni u sorte Galaxy, a najkasnije u sorte Jonathan Watson. Najvei ukupni vegetativni prirast u duinu po stablu i najvea povrina poprenog preseka debla iznad mesta kalemljenja (TCSA) bili su u sorte Braeburn, a najvei prosean prirast po stablu utvren je u sorte Golden Reinders. Berba je najpre obavljena u sorte Galaxy, a najkasnije u sorte Braeburn s tim to su plodovi Braeburna imali najveu masu, a sorta Galaxy najmanju. Najmanji prinos po stablu i jedinici povrine utvren je u sorte Braeburn, a najvei u sorte Mondial Gala, dok je kojicijent rodnosti bio najvei u sorti Golden Reinders i Mondial Gala.

LITERATURA
DRAHORAD, W. (1999): Trends in Apple Orchard Management Practices in South Tyrol, Italy. Presented at the 42nd Annual IDFTA Conference, Feb. 2024, Hamilton, Ontario, Canada.

76

HADIVUKOVI, S. (1979): Statistika. Izdavaka radna organizacija Rad, str. 2831, Beograd. KOSINA, J. (2002): Evaluation of some dwarf apple rootstock. Hort. Sci., 29 (1): 2325, Prague. LICZNAR-MALANCZUK, M. (2004): Inuence of planting and training systems on fruit yield in apple orchard. Journal of Fruit and Ornamental Plant Research, 12: 97104. LEPSIS, J., BLANKE, M. (2004): Forecast of trunk cross section area in the intensive apple orchards as a basis for modeling of fruit yield. Acta Horticulturae, 654: 205212. MILOSEVIC, T. (2002): Apple Production in the FR Yugoslavia The Present State and Future Prospects. International Apple Symposium in Shandong of China, Book of papers, 97101. OROURKE, D., JANICK, J., SANSAVINI, S. (2003): World Apple Cultivar Dynamics. Chronica Horticulturae, 43 (3): 1013. PALMER, J. (1999): High Density Orchards: An Option for New Zealand? Presented at the 42nd Annual IDFTA Conference, Feb. 2024, Hamilton, Ontario, Canada. RACSK, J., NYKI, J., SZAB, Z., SOLTSZ, FARKAS, E. (2004): Effect of Rootstock on Blooming Capacity and Productivity of Apple Cultivars. Journal of Agricultural Sciences, 15: 14 20, Debrecen. STAINER, R. (2000): Sdtirol. Grsstes geschlossens Obstbau-gebiet im Herzen Europas. Obst und Weinbau International, 26: 695699. WERTH, K. (2003): The Latest Apple Production Techniques in South Tyrol, Italy. The Compact Fruit Tree, 36 (2): 5051. FAOSTAT Databse (2006): Rome.

BIOLOGICAL AND ECONOMIC PROPERTIES OF RECENT APPLE CULTIVARS

MILOSEVIC, N., MILOSEVIC, T., ZORNIC BILJANA, MARKOVIC, G., GLISIC, I. Summary Basic biological-economic properties of ve apple cultivars, being Mondial Gala, Galaxy, Golden Reinders, Braeburn and Jonathan Watson, are investigated in the paper. Based on the methods applied the results are obtained indicating that the said cultivars have prospects for being grown on a larger scale in our apple production plantations. The Galaxy and Jonathan Watson cultivars were determined to have the earliest and latest leang and blossoming onset, respectively. The highest overall vegetative growth in thickness per tree and the highest trunk cross-sectional area above the grafting point (TCSA) were recorded in the Braeburn cultivar and the highest average growth per tree was registered with the Golden Reinders cultivar. Harvesting of the Galaxy cultivar was earliest and that of the Braeburn cv. was latest with the highest and lowest fruit weight determined with the Braeburn and Galaxy cultivars, respectively. The lowest yield per tree and unit area was established in the Braeburn cultivar and the highest one in the Mondial Gala cultivar, whereas the cropping efciency coefcient was highest in the Golden Reinders and Mondial Gala cultivars. Key words: apple, cultivars, biological and economic properties 77

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 7882, NOVI SAD

UTICAJ GUSTINE SADNJE NA RAZVOJ DOPUNSKE BOJE I OCENU ATRAKTIVNOSTI PLODOVA KLONOVA CRVENOG DELIESA
NENAD MAGAZIN, ZORAN KESEROVI, DUAN GVOZDENOVI, BISERKA VRAEVI1 IZVOD: Savremena proizvodnja jabuka podrazumeva primenu visoke tehnologije gajenja: gusta sadnja, slabo bujne podloge, savremene sorte. Gustina sadnje i pravilno formiranje uzgojnog oblika imaju veliki uticaj na distribuciju svetlosti u kruni stabla koja je od presudnog znaaja ne samo za rast i razvoj vegetativnih organa ve i za kvalitet ploda. Sorte koje se odlikuju razvojem dopunske boje na pokoici zahtevaju dobru osvetljenost plodova, ali i odgovarajui temperaturni reim da bi obojenost bila zadovoljavajua. Rezultati naeg rada pokazuju da se dopunska boja kod red ifa bolje razvija u sluaju gustine sadnje od 3,8 0,75 m nego pri gustini sadnje od 3,8 1,00 m i 3,8 1,25 m. Kod hapkea nisu ustanovljene znaajne razlike izmeu tretmana kad je u pitanju dopunska boja. Kod obe ispitivane sorte nije primeen uticaj gustine sadnje na razvoj raste prevlake. Ovakvi rezultati sugeriu da se kod red ifa moe koristiti unutarredno rastojanje od 0,75 m, a kod hapkea 1,00 m. Kljune rei: Gusta sadnja, jabuka, red if, hapke, pokrovna boja.

UVOD
Intenzivna proizvodnja jabuka u svetu danas se ne moe zamisliti bez guste sadnje. Meuredno rastojanje uglavnom zavisi od mehanizacije koja se koriste u vonjaku, dok je unutarredno rastojanje zavisno od podloge, sorte, zemljinih uslova i uzgojnog oblika. Najee koriena podloga je M 9, odnosno njeni bezvirusni klonovi, a vodei uzgojni oblik je vitko vreteno. Gustina sadnje u velikoj meri moe da utie na kvalitet i izgled ploda. Pregusta sadnja izaziva zasenjivanje plodova to moe da uzrokuje smanjenje mase (Sansavini i Corelli-Grappadelli, 1997; Widmer i Krebs, 2001) i obojenosti plodova (Palmer i Wertheim, 1980; Callesen, 1993). Da je svetlost veoma vaan faktor govore i rezultati Robinsona i
Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Mr Nenad Magazin, asistent; dr Zoran Keserovi, red. prof.; dr Duan Gvozdenovi, red. prof.; Biserka Vraevi, dipl. in.; Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

78

Laksoa (1989) u ijem je ogledu, nasuprot oekivanjima, Y-trellis uzgojni oblik dao vee prinose boljeg kvaliteta plodova od drugih uzgojnih oblika koji su bili u guem sklopu. Isitivanja su pokazala da je to pre svega rezultat bolje distribucije svetlosti kod ovog uzgojnog oblika. Pri odreivanju gustine sadnje mora se voditi rauna i o odabiru sorti jer po Corelliju i Sansaviniju (1989) najbolje reaguju na gustu sadnju spur tipovi, a zasadi srednje gustine mogu da daju vee prinose i kvalitetnije plodove od gustih zasada ako su u pitanju bujne sorte. Obojenost plodova i njihova sveukupan izgled odnosno atraktivnost danas su od velike vanosti u voarstvo pa i gajenju jabuke jer se na osnovu ovih osobina u velikoj meri odreuje cena plodova. Iz tog razloga je potrebno pravilno izvesti sve neophodne agro i pomo tehnike mere, a pogotovo odrediti optimalnu gustinu sadnje. Ovim radom se nastoji ustanoviti da li razliite gustine sadnje imaju uticaja na formiranje dopunske boje, prisustvo raste prevlake i atraktivnost plodova.

MATERIJAL I METOD RADA

Ogled je postavljen na Oglednom dobru Departmana za voarstvo, vinogradarstvo i hortikulturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu na Rimskim anevima. Zasad je podignut 2001. godine. Meuredno rastojanje je iznosilo 3,80 m, a unutarredno rastojanje je zavisilo od sorte (tab 1). Sve varijante sadnje kod obe sorti su bile zastupljene sa 4 ponavljanja. Broj stabala po ponavljanju je iznosio 10. Uzgojni oblik je vitko vreteno. Berba plodova je u obe godine obavljena u fazi poetka zrenja. Iz svake varijante sadnje je uzet uzorak od 30 plodova koji su dalje mereni i ocenjivani u laboratoriji za pomologiju. Prisustvo dopunske boje je odreivano vizuelno, a rezultati su izraeni u procentima pokrivenosti povrine ploda dopunskom bojom. Atraktivnost plodova i prisustvo raste prevlake su ocenjeni na osnovu skale bodova od 1 (najnia ocena) do 9 (najvia ocena). Statistika obrada podataka dobijenih za dopunsku boju raena je u programu SPSS 7.5. Nakon uraene analize varijanse primenjen je Duncan-ov test kojim su testirane razlike izmeu prosenih vrednosti ispitivanih osobina. Budui da su podaci dati u procentima, prvo je uraena transformacija arcsinprocenat, a zatim statistika analiza. Razliitim slovima abecede (a, b, c,...) su oznaene znaajne razlike koje su utvrene Duncan-ovim testom za prag znaajnosti 5%.
Tab. 1. Ispitivana rastojanja sadnje i broj stabala po hektaru sorti u ogledu Table 1. Ivestigated planting distances and number of trees per hectar in trial

Red if (Red Chief) Unutarredno rastojanje In row distance (m)

0,75 1,00 1,25

Hapke (Hapke Delicious) Unutarredno rastojanje In row distance (m)

1,00 1,25 1,50 Broj stabala/ha No. of trees/ha 2631 2105 1754

Broj stabala/ha No. of trees/ha

3508 2631 2105

79

REZULTATI I DISKUSIJA
Rezultati koje smo dobili kod red ifa pokazuju da je rastojanje sadnje 3,80 1,00 m u odnosu na druga dva rastojanja bilo najnepovoljnije po pitanju prisustva dopunske boje to je potvrdila i statistika analiza (tab. 2). U 2003. godini rastojanje sadnje od 1,00 m je bilo sa znatno manjom obojenou plodova (78%) u odnosu na rastojanja 0,75 i 1,25 m (92 i 88%). Najvea gustina sadnje od tri ispitivane (3,8 0,75 m) je pozitivno uticala na atraktivnost i prisustvo dopunske boje to je u suprotnosti sa veinom slinih istraivanja (Sansavini et al., 1980). Meutim, postoje i izuzetci pa tako rezultati Wagenmakersa (1989) kod sorte gloster ukazuju da poveanje gustine sadnje pozitivno utie na prisustvo dopunske boje. Ovakvi rezultati se mogu objasniti uticajem svetlosti na poveanje temperature plodova koja je takoe veoma vaan faktor razvoja dopunske boje. Plodovi koji su manje izloeni direktnom suncu odnosno nalaze se u hladu vegetativne mase (gui sklop) imaju stabilniju, niu temperaturu to doprinosi razvoju dopunske pokrovne boje. Ovaj faktor verovatno jo vie dolazi do izraaja kod spur tipova, kao to je red if koji imaju manji porast, odnosno vegetativnu masu.
Tab. 2. Ocene osobina plodova sorte red if Table 2. Evaluations of fruits characteristics with Red Chief

Rastojanje Distance (m)

0,75 1,00 1,25 Prosek Average

Dopunska boja Over colour (%)

2003. 92 b 78 a 88 b 86 2004. 93 b 86 a 80 a 86

Atraktivnost Attractiveness
2003. 7,4 6,7 6,7 6,9 2004. 6,4 5,8 6,5 6,2

Rasta prevlaka Russeting

2003. 1,00 1,00 1,03 1,01 2004. 1,10 1,17 1,10 1,12

U obe godine ispitivanja najnie ocene atraktivnosti su dobili plodovi red ifa rastojanja sadnje od 1,0 m. U 2004. godini plodovi rastojanja sadnje od 1,00 m su ocenjeni prosenom ocenom 5,8 to je dosta nie od ocena za rastojanja sadnje 0,75 m (6,4) i 1,25 m (6,5). Posmatrano po godinama (tab. 2) atraktivnost plodova je bila nia u drugoj (6,2) nego u prvoj godini (6,9) ispitivanja.
Tab. 3. Ocene osobina plodova sorte hapke Table 3. Evaluations of fruits characteristics with Hapke Delicious

Rastojanje Distance (m)

1,00 1,25 1,50 Prosek Average

Dopunska boja Over colour (%)

2003. 89 a 90 a 84 a 88 2004. 81 a 86 a 80 a 82

Atraktivnost Attractiveness
2003. 6,6 7,0 6,7 6,8 2004. 6,3 5,5 5,5 5,8

Rasta prevlaka Russeting

2003. 1,03 1,03 1,13 1,06 2004. 1,10 1,17 1,13 1,13

80

Iako je obojenost plodova kod hapkea u obe godine bila najnia kod rastojanja sadnje od 1,50 m (84 i 80% redom), a najvea kod rastojanja sadnje od 1,25 m (90 i 86% redom), te razlike nisu bile statistiki znaajne (tab. 3). U 2003. godini najvea atraktivnost plodova hapkea (tab. 3) je ocenjena kod rastojanja sadnje od 1,25 m (7,0), a u 2004. godini kod rastojanja sadnje od 1,00 (6,3). Poredei po godinama plodovi su bili znatno nie atraktivnosti u 2004. godini to je rezultat veeg prisustva bolesti, odnosno znatno vee koliine padavina u toj godini. Keserovia i sar. (2003) su ustanovili na da plodovi hapkea i red ifa spadaju u grupu veoma atraktivnih plodova jabuke i u poreenju sa drugim sortama su dobile najvee ocene. Rasta prevlaka nije sortna karakteristika crvenog deliesa i njegovih klonova, pa je tako njeno prisustvo bilo minimalno u obe godine ispitivanja (tab. 2 i 3).

ZAKLJUAK
Iako su ustanovljene izvesne razlike izmeu razliitih gustina sadnje ne moe se izvesti zakljuak da vee gustine sadnje, bar one u opsegu koji smo mi ispitivali, utiu na smanjenje pokrivenosti plodova dopunskom bojom, vee prisustvo raste prevlake i smanjenje atraktivnosti plodova. Naprotiv, kod red ifa je ustanovljeno da gustina sadnje od 3,8 0,75 m pozitivno utie na razvoj dopunske boje i atraktivnost plodova, a kod hapkea nije bilo znaajnih razlika izmeu razliitih gustina sadnje. Imajui u vidu navedene rezultate, moemo rei da sa stanovitva osobina kvaliteta ploda koje smo mi ispitivali nema negativnih efekata koji bi nas opredelili da izbegavamo gustu sadnju. Preporuka je da u buduim zasadima unutarredno rastojanje kod red ifa bude 0,75 m, a hapkea 1,00 m.

NAPOMENA
Rezultati istraivakog rada su nastali zahvaljujui nansiranju Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine, Republike Srbije, projekta evidencionog broja TR 6947B, pod nazivom INTEGRALNI I BIOLOKI KONCEPT PROIZVODNJE VOA I GROA u okviru Nacionalnog programa Biotehnologija i agroindustrija, od 01. 04. 2005.

LITERATURA
CALLESEN, O.: Inuence of apple tree height on yield and fruit quality. Acta Hort. 349, 111115 (1993). CORELLI, L., SANSAVINI, S.: Light interception and photosynthesis related to planting density and canopy management in apple. Acta Hort. 243, 159174 (1989). KESEROVI, Z., GVOZDENOVI, D., MAGAZIN, N.: Ocena kvaliteta plodova jabuke. Zbornik naunih radova sa 18-tog savetovanja Unapreenje proizvodnje voa i groa 9 (2) 59 65 (2003) PALMER, J.W., WERTHEIM, S.J.: Effects of tree density on fruit quality. Acta Hort. 114 139 (1980). ROBINSON, T.L., LAKSO, A.N.: Light interception, yield and fruit quality of Empire and Delicious apple trees growth in four orchard systems. Acta Hort. 243 175184 (1989). SANSAVINI, S., BASSI, D., GIUNCHI, L.: Tree efciency and fruit quality in high-density apple orchards. Acta Hort. 114 115127 (1980).

81

SANSAVINI, S., CORELLI-GRAPPADELLI, L.: Yield and light efciency for high quality fruit in apple and peach high density planting. Acta Hort. 451 551568 (1997). WAGENMAKERS, P.S., CALLESEN, O.: Inuence of light interception on apple yield and fruit quality related to arrangement and tree height. Acta Hort. 243 149158 (1989). WIDMER, A., KREBS, C.: Inuence of planting density and tree form on yield and fruit quality of Golden Delicious and Royal Gala apples. Acta Hort. 557 235241 (2001).

INFLUENCE OF PLANTING DENSITY ON OVER COLOUR DEVELOPMENT AND EVALUATION OF FRUITS ATTRACTIVENESS WITH RED DELICIOUS CLONES
NENAD MAGAZIN, ZORAN KESEROVI, DUAN GVOZDENOVI, BISERKA VRAEVI2

Summary Modern apple production assumes usage of high growing technologies: high density planting, dwarng rootstocks, modern cultivars. Planting density and correct formation of tree forms have a great inuence on light distribution in tree canopy which is of crucial importance not only for growth and development of vegetative organs but also for fruits quality. Cultivars with over colour on skin surface demand good illumination of fruits, but also suitable temperature regime in order to have satisfactorily developed over colour. Results of our work show that over colour with Red Chief is been better developed with planting density of 3,8 0,75 m comparing to densities of 3,8 1,00 m and 3,8 1,25 m. No signicant differences with Hapke Delicious were observed between the treatments regarding over colour development. No inuence of planting density on russeting development was found with both of investigated cultivars. These results suggest that with Red Chief in row distance of 0,75 m can be used and with Hapke Delicious in row distance of 1,00 m. Key words: High density planting, apple, Red Chief, Hapke Delicious, over colour.

2 Assistant Nenad Magazin, MSc; professor Zoran Keserovi, PhD; professor Duan Gvozdenovi, PhD; Biserka Vraevi, dipl. ing.; Faculty of agriculture, Novi Sad.

82

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 8389, NOVI SAD

UTICAJ KONCENTRACIJE PROMALINA (GA4+7 + BA) NA KVALITET KNIP SADNICA SORTI JABUKE GALAKSI I BREBURN
DRAGAN RADIVOJEVI, MILOVAN VELIKOVI, EDO OPARNICA1 IZVOD: U radu su prikazani rezultati primene rastvora promalina razliite koncentracije u proizvodnji knip sadnica jabuke sorte Galaksi i Breburn. Sa poveanjem koncentracije promalina u rastvoru, uz upotrebu 1000 l rastvora po hektaru, znaajno se poveavao i ukupan broj prevremenih grana na sadnici kao i broj grana duih od 20 cm. Ostali parametri kvaliteta sadnica nisu se bitnije menjali sa promenom koncentracije promalina u rastvoru. Kljune rei: Jabuka, sadnice, prevremene grane, promalin

UVOD
Visokointenzivni zasadi jabuke sa krunom u formi vitkog vretena u Srbiji su saeni i jo uvek se sade sa 18002300 stabala/ha. Kao sadni materijal koriste se jednogodinje nerazgranate sadnice ili sadnice sa malim brojem prevremenih grana ili se ak vri proizvodnja sadnica kalemljenjem podloge koja je posaena na stalnom mestu. Centralna voica u prve tri godine starosti zasada se uglavnom jako skrauje. Ovaj sistem gajenja zahteva veliku koliinu rada jer se posle rezidbe izrastaju mnogobrojni jaki mladari/letorasti koji se moraju saviti ili ukloniti novom rezidbom. Nov koncept gajenja jabuke sa krunom u formi visokog vretena sa 34000 stabala/ha i smanjenom rezidbom zahteva sadnice vrhunskog kvaliteta od kojih se oekuje dobra rodnost u drugoj vegetaciji i pun prinos u etvrtoj vegetaciji (Volz et al, 1994; Wilton, 2001). Takve rezultate mogu da postignu samo jednogodinje dobro razgranate sadnice ili knip sadnice tj. sadnice stare dve godine sa krunom starom jednu godinu (Mantinger,1998). Osim toga njihovom primenom smanjuju se poslovi oko razvoenja grana (Gvozdenovi i sar., 2003) Bitni parametri kvaliteta sadnica jabuke, koji odreuju visinu poetne rodnosti i poetak pune rodnosti zasada su karakteristike prevremenih granica. Dobro razvijena sadnica treba da ima bar pet granica najmanje duine 20 cm (Volz et al, 1994). Meutim kod
Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Mr Dragan Radivojevi, asistent; dr Milovan Velikovi, red. prof.; dr edo Oparnica, docent, Poljoprivredni fakultet Beograd.

83

veine voaka boni pupoljci ne daju prevremene priraste (Tromp, 1995). Boni pupoljci mogu biti aktivirani na sadnicama ako se savlada apikalna dominacija (Volz et al, 1994). Podsticanje aktiviranja bonih puoljaka i rasta prevremenih grana tokom proizvodnje sadnica jabuke moe se uraditi na razliite naine: pinciranjem, skraivanjem vrnih nerazvijenih listova, tretiranje tohormonima na bazi giberelina i citokinina i sl. Cilj istraivanja je bio da se utvrdi u kojoj meri tretiranje sadnica rastvorom Promalina razliite koncentracije doprinosi poboljanju kvaliteta sadnica sorti jabuke Breburn i Galaksi, odnosno da se ispita koja koncentracija je optimalna za formiranje potrebnog broja prevremenih grana na sadnicama.

MATERIJAL I METOD RADA

Ogled je postavljen u rasadniku OD Radmilovac, Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Ispitivanja su obavljena na sadnicama sorti jabuke Galaksi i Breburn okalemljenim na podlozi M26. Sadnice su proizvedene po takozvanom knip postupku (Berg, 2003). Kalemljenje engleskim spajanjem u sobnim uslovima je izvreno na visini od 25 cm iznad korenovog vrata u prolee 2004. godine. Proizvedene sadnice su uvane u vlanoj strugotini do sadnje, koja je obavljena 20 dana nakon kalemljenja. Rastojanje sadnje u rastilu je bilo 90 cm izmeu redova, a u redu 25 cm. Nakon jednogodinje nege, odnosno u prolee 2005 godine, sve sadnice su skraene na visini od 70 cm iznad zemlje. Kada su se razvili mladari duine oko 5 cm iz bonih zimskih pupoljaka, izvreno je uklanjanje svih mladara izuzev terminalnog. Iz ostavljenog mladara se razvila sadnica jabuke. Radi pospeivanja razvoja prevremenih grana na ostavljenom mladaru tokom 2005. i 2006. godine, sadnice su tretirane rastvorom Promalina (GA4+7 + BA) razliite koncentracije. Primenjene su etiri koncentracije Promalina: A) 125 mg/l, B) 250 mg/l i C) 500 mg/l uz utroak vode 1000 l/ha i D) 600 mg/l uz utroak vode 200 l/ha. Kod sadnica koje su koriene kao kontrolna varijanta nije vreno tretiranje promalinom. Tretiranje je ponovljeno tri puta rastvorom promalina iste koncentracije. Prvo tretiranje je izvreno kada je duina jednogodinjeg prirasta bila oko 15 cm. Drugo tretiranje je obavljeno sedam dana nakon prvog tretiranja, a tree sedam dana nakon drugog tretiranja. Dvofakorijelni ogled je postavljen po potpuno sluajnom planu. Svaki tretman je primenjen u pet ponavljanja, pri emu su ponavljanjem obuhvaene dve sadnice. Isti postupak proizvodnje sadnica i tretiranje rastvorom promalina razliite koncentracije je ponovljen jo jednom tokom 2005. i 2006. godine. Tokom ispitivanja mereni su sledei pokazatelji kvaliteta sadnica: visina sadnica (cm), prenik sadnica iznad spojnog mesta (mm), broj prevremenih grana, broj prevremenih grana duih od 20 cm i prosena duina prevremenih grana (cm). Znaajnost razlika izmeu dobijenih rezultata utvrena je korienjem testa najmanje znaajne razlike sa verovatnoom od 99%.

REZULTATI
Tretiranje sadnica jabuke sorte Breburn rastvorom Promalina razliite koncentracije ispoljilo je veoma znaajan uticaj na njihovu visinu (tab.1). Najvei uticaj na visinu sadni84

ca ispoljila je primena visoke koncentracija Promalina sa niskim dozama vode po jedinici povrine. Sve koncentracije Promalina koje se primenjuju uz utroak velike koliine vode uslovile su formiranje niih sadnica. Znaajnog variranja u prosenoj visini sadnica u prvoj i drugoj godini ispitivanja nije bilo.
Tab. 1. Visina sadnica sorte Breburn (cm) Table 1. Height of nursery tree cv. Braeburn Kontrola Control 2005 2006 Mx 159 154 156b A 142 148 145a B 146 154 150ab C 152 148 150ab D 154 162 158b Mx 151 153

utroak vode/application water 1000 l/ha: A125 mg/l, B250 mg/l C500 mg/l utroak vode/application water 200 l/ha: D) 600 mg/l

Kod sorte Galaksi (tab. 2) nije ispoljena znaajna razlika u dobijenim vrednostima visine sadnica pod uticajem primene rastvora Promalina razliite koncentracije. Jedino je postojala razlika u godinama ispitivanja, pa su u prvoj godini ispitivanja sadnice bile znaajno due nego u drugoj godini ispitivanja.
Tab. 2. Visina sadnica sorte Galaksi (cm) Table 2. Height of nursery tree cv. Galaxy Kontrola Control 2005 2006 Mx 170 164 167 A 179 156 168 B 168 160 164 C 165 155 160 D 161 163 162 Mx 169b 160a

Tretiranje sadnica sa rastvorom Promalina razliite koncentracija nije ispoljilo znaajan uticaj na vrednosti veliine prenika iznad spojnog mesta kod obe ispitivane sorte jabuke (tab. 3 i tab. 4). Takoe i u obe proizvodne godine proizvedene sadnice imale su ujednaenu debljinu, bez znaajnijih variranja.
Tab. 3. Prenik sadnica sorte Breburn (mm) Table 3. Diameter of nursery tree cv. Braeburn Kontrola Control 2005 2006 Mx 14.7 15.8 15.2 A 14.4 16.5 15.5 B 16.4 16.5 16.5 C 16.1 15.6 15.8 D 15.2 16.6 15.9 Mx 15.4 16.2

U prvoj godni istraivanja vrednosti veliine prenika kod obe sorte su bile ujednaene. Meutim u drugoj godini kod sorte Breburn je dolo do poveanja veliine prenika, a kod sorte Galaksi do smanjenja u odnosu na prvu godinu. Meutim, ispoljene razlike nisu pokazivale statistiku znaajnost. 85

Tab. 4. Prenik sadnica sorte Galaksi (mm) Table 4. Diameter of nursery tree cv. Galaxy Kontrola Control 2005 2006 Mx 15.7 14.1 14.9

A
14.5 14.4 14.5

B
14.9 14.4 14.6

C 15.3 16.0 15.7

D 14.9 14.6 14.8

Mx 15.1 14.7

Za razliku od visina sadnica i njihove debljine broj prevremenih grana na sadnicama jabuke znaajno je varirao pod uticajem primene tohormona Promalina. Sa poveanjem koncentracije Promalina u korienom rastvoru broj formiranih granica na sadnici se poveavao znaajno kod obe sorte (graf. 1).

Graf. 1. Ukupan broj prevremenih grana na sadnicama jabuke sorte Breborn i Galaksi Figure 1.Total number of latheral branches on apple young trees of Breaburn and Galaxy cultivars

Najvei broj prevremenih grana kod obe ispitivane sorte je bio kod sadnica koje su tretirane sa 500 mg/l rastvora Promalina uz utroak 1000 l rastvora po ha. U varijanti sa primenom 600 mg/l Promalina i sa utrokom 200 l rastvora po ha dolo je do smanjenja obrazovanja prevremenih grana na sadnici kod obe sorte, pa je broj obrazovanih grana na sadnicama bio u nivou tretmana sa 250 mg/l Promalina i utrokom 1000 l rastvora po ha. U drugoj godini ispitivanja broj formiranih prevremenih grana na sadnicama jabuke je bio znaajno manji. I broj formiranih grana duih od 20 cm na sadnicama jabuke kod obe sorte (graf. 2). bio je znaajno vei kada je povean sadraj Promalina u korienom rastvoru uz utroak vode od 1000 l po hektaru. Najvei broj prevremenih grana duih od 20 cm kod obe ispitivane sorte je bio na sadnicama koje su tretirane sa 500 mg/l rastvora Promalina uz utroak 1000 l rastvora po ha, a posebno je bio visok kod sorte Breburn i kretao se do 10 grana po sadnici u obe ispitivane godine. U varijanti sa najveom koncentracijom promalina, ali sa smanjenim utrokom rastvora po ha dolo je do smanjenja obrazovanja prevremenih grana na sadnici kod obe sorte. 86

Graf. 2. Broj prevremenih grana >20 cm na sadnicama jabuke sorte Breborn i Galaksi Figure 2. Number of latheral branches >20 cm on apple young trees of Breaburn and Galaxy cultivars

Graf. 3. Prosena duina prevremenih grana na sadnicama jabuke sorte Breborn i Galaksi (cm) Figure 3. Average lenght of latheral branches cm on apple young trees of Breaburn and Galaxy cultivars (cm)

Prosena duina prevremenih granica je bila vea kod sadnica sorte Breburn nego kod sadnica sorte Galaksi (graf. 3). U drugoj istraivakoj godini prosena duina prevremenih granica, nezavisno od tretmana rastvorom Promalina, bila je veoma znaajno manja nego u prvoj istraivakoj godini.

DISKUSIJA
Najnovije tendencije u formiranju vitkog vretena zahtevaju deblo visoko najmanje 80 cm kao i visinu sadnica koja e omoguiti ulazak zasada jabuke u punu rodnost najkasiije u IV godini. Kvalitetne sadnice jabuke moraju biti odgovarajue visine da se posle sadnje 87

ne bi skraivale. Tretiranje sadnica rastvorom Promalina nije promenilo kvalitet sadnica u pogledu njihove visine, kao i njihove debljine iznad spojnog mesta. Primena tohormona Promalina uslovila je znaajno poveanje formiranih prevremenih granica na sadnicama kod ispitivanih sorti jabuke. Najvei broj prevremenih grana kod obe ispitivane sorte je bio kod sadnica koje su tretirane sa 500 mg/l rastvora Promalina uz utroak 1000 l rastvora po ha. U varijanti sa najveom koncentracijom Promalina ali sa smanjenim utrokom rastvora po jedinici povrine dolo je do smanjenja obrazovanja prevremenih grana na sadnici kod obe sorte, pa je broj obrazovanih grana na sadnicama bio u nivou tretmana sa 250 mg/l Promalina i utrokom 1000 l rastvora po ha. Posebno je izraena pravilnost u pogledu pojaanog formiranja prevremenih grana na sadnicama sorte Breburn sa primenom rastvora Promalina vee koncentracije. Dobijene vrednosti ukazuju na injenicu da broj formiranih prevremenih grana na sadnici jabuke zavisi od koliine apsorbovane aktivne materije od strane biljke, a ne od koncentracije primenjenog rastvora. To potvruju i rezultati Rossija i sar. (2004) koji su ustanovili linearnu zavisnost izmeu koncentracije primenjenog rastvora Promalina i broja prevremenih grana na sadnicama sorte Catarina. I sorte se meusobno razlikuju po izraenoj sklonosti za formiranjem prevremenih grana na sadnicama, tako da sorta Breburn formira vei broj grana i odgovor na primenu tohormona je bolji. Za uspeno formiranje krune u formi vretena i ulazak stabala jabuke u punu rodnost veoma je znaajno da prevremene grane budu odgovarajue duine. Skoro istovetnu tendenciju kao i kada je ukupan broj prevremenih grana u pitanju ispoljilo je formiranje prevremenih grana duih od 20 cm na sadnicama jabuke. Poveanjem koncentracije Promalina u korienom rastvoru uz utroak vode od 1000 l po hektaru poveavao se broj formiranih grana duih od 20 cm na sadnicama jabuke kod obe sorte. Broj formiranih dugih grana je bio posebno visok kod sorte Breburn U varijanti sa smanjenim utrokom rastvora po ha dolo je do smanjenja obrazovanja prevremenih grana na sadnici kod obe sorte. I kod ovog parametra moe se konstatovati da postoji skoro linearna zavisnost izmeu broja formiranih dugakih prevremenih granica i koncentracije i koliine utroenog rastvora tohormona. Prosena duina prevremenih granica je bila vea kod sadnica sorte Breburn nego kod sadnica sorte Galaksi. Tretiranje ttohormonom nije ispoljilo utucaj na prosenu duinu prevremenih grana, tako da su visoke vrednosti ispitivanog parametra bile kod kontrolnog tretmana. To je posledica malog broja prevremenih grana na kontrolnim sadnicama koje su bile velike duine.

ZAKLJUAK
Visina sadnica, a posebno njihova debljina iznad korenovog vrata vrlo malo zavise od njihovog tretiranja rastvorom tohormona Promalina Broj formiranih prevremenih grana na sadnicama jabuke sorte Breburn i Galaksi u direktoj je vezi sa koncentracijom i koliinom primenjenog rastvora tohormona Promalina Takoe, i broj formiranih prevremenih grana, koje su due od 20 cm, na sadnicama jabuke sorte Breburn i Galaksi uslovljen je koncentracijom i koliinom primenjenog rastvora tohormona Promalina 88

 Prosena duina prevremenih granica nije se znaajno menjala u zavisnosti od toga da li su sadnice tretirane ili ne sa rastvorom Promalina Ukupan broj prevremnih grana, broj prevremenih grana duih od 20 cm kao i prosena duina prevremenih grana na sadnicama jabuke mogu u velikoj meri zavisiti i od uslova proizvodnje tokom godine

LITERATURA
BERG, A.: Certied nursery tree production in Holland. The Compact Fruit tree. 36 (2) 4345 (2003). GVOZDENOVI, D., KESEROVI, Z., MAGAZIN, N. Proizvodnja sadnica sa prevremenim granicama metodom na zrelo iz ruke. Savremena poljoprivreda, (12) 7780 (2003). MANTINGER, H.: The south Tyrolean apple plantation system. Acta Hort., (513) 279286 (2000). ROSSI, A., RUFATO, L., GIACOBBO, C., GOMES, F., FACHINELLO, J. Use of Promalin on One-Year Old Trees of the Apple cv.`Catarina`. Acta Hort. (6369145149 (2004). TROMP, J.: Sylleptic shoot formation in young apple trrs exposed to various soil temperature and air humiditi regimes in three successive period of the growing season. Anals of Botany, (77) 6370 (1996). VOLZ, R., GIBBS, H., POPENOE,J.: Branch induction on apple nursery trees: effect of growth regulators and defoliation. New Zealand Journal of crop and Horticultural Science, (22) 277283 (1994). WILTON, J.: Apple production trends in Europe. The Compact Fruit tree. 34 (1) 2931 (2001).

INFLUENCE OF PROMALIN (GA4+7 + BA) CONCENTRATION TO KNIP NURSERY TREE OF APPLE CV. GALAXY AND BRAEBURN
DRAGAN RADIVOJEVI, MILOVAN VELIKOVI, EDO OPARNICA

Summary Application of different Promalin concentration in production of `knip` nursery tree of apple cv. Galaxy and Braeburn are shown in this paper. By increasing promaline concentration in the solution, with the application of 1000 l of the solution per hectare, total number of feathers per nursery tree and number of feathers longer than 20 cm were signicantly increased. Other parameters considering quality of nursery plants were not essentially different by changing of Promalin concentration in the solution. Key words: apple, nursery tree, feathers, Promalin

89

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 9099, NOVI SAD

KLIJAVOST SEMENA I RANDMAN SEJANACA AUTOHTONIH SORTI KRUKE NA PODRUJU BIJELOG POLJA
GORDANA EBEK, MIRJANA RADULOVI, ANA TOPALOVI1 IZVOD: Klijavost semena i randman sejanaca su znaajni parametri u proizvodnji generativnih podloga. Istraivanja su vrena u periodu od 20012004 godine. Seme je dobijeno iz plodova sa stabala devet autohtonih sorti kruke i jednog odabranog tipa divlje kruke (Pyrus communis L.) sa podruja optine Bijelo Polje. Cilj istraivanja je bio da se od interesantnih autohtonih sorti kruke sa podruja severa Crne Gore odaberu matina stabla za proizvodnju generativnih podloga prilagoenih zahtevima otre kontinentalne klime brdsko-planinskog podruja severa Crne Gore kao i loijim tipovima zemljita. Kljune rei: generativna podloga, autohtone sorte, klijavost semena, duina stratikovanja, randman sejanaca.

UVOD
Potreba za istraivanjem biolokih svojstava autohtonih sorti kruke znaajnih za mogunost korienja istih kao generativnih podloga za kruku je nastala iz prakse.Pokazalo se naime da standardne sorte kruke (viljamovka, boskova boica, klero i sl.) na vegetativnoj podlozi dunje imaju problema prilikom ukorenjavanja, rasta i plodonoenja na terenu sjevera Crne Gore, a naroito na terenima sa neto viom nadmorskom visinom i na parcelama pod nagibom.Takoe, uslovi otre kontinentalne klime utiu na izmrzavanje cvjetova i smanjenje prinosa u pojedinim proizvodnim godinama.Standardne sorte kruke kalemljene na vegetativnim podlogama ranije cvetaju u odnosu na sorte kruke kalemljene na sejancu divlje kruke Pyrus communis L.Predhodna proizvodna praksa je pokazala da divlja kruka kao generativna podloga ima veu otpornost prema niskim temperaturama i sui (pozitivno svojstvo) ali i preveliku bujnost i neujednaenost sejanaca (negativno svojstvo) u odnosu na vegetativnu podlogu dunje koja se masovno koristi u praksi ali je predviena za klimatski pitomija podruja u odnosu na sjever Crne Gore. Sorte kruIzvorni nauni rad (Original scientic paper) 1 Biotehniki institut Podgorica, Centar za kontinentalno voarstvo, ljekovito i aromatino bilje, Bijelo Polje, Centar za pedologiju, Podgorica

90

ke kalemljene na podlogu dunje postiu dobre rezultate na veoma plodnom zemljitu (crnica) dok su rezultati loi na podzolu i gajnjai, tipovima zemlita koji su najzastupljeniji na severu Crne Gore. Seme kruke zahteva stratikovanje,period izloenosti niskim temperaturama da bi se prevazila dormantnost.To zahteva setvu semena napolju,u jesen,ili njegovo dranje na niskim temperaturama od 07C u vlanoj, aeriranoj sredini u toku 6090 dana (Hartmann i sar., 1990). Semenke voaka normalno klijaju tek kad se u toku perioda mirovanja zadovolje njihove potrebe za niskim temperaturama, vlagom i kiseonikom. Temperature za stratikovanje semena su od 07C (Mii, 1984). Da bi se izbegla kontaminacija semena, pri stratikovanju u no isitnjenom tresetu ili polietilenskim kesama, treba dodati neki od fungicida (Bell i sar., 1996). Trajanje jarovljenja vonog semena zavisi od naslednih inilaca (vrste, sorte, matinog stabla i opraivaa) i uslova sredine. Najkraim periodom stratikacije odlikuje se jagodasta (sibirska) jabuka (2530 dana), a najduim beli glog (305 dana). Period stratikacije semena veine listopadnih voaka naeg podneblja kree se od 70 140 dana (Mii,1984). Treba napomenuti da je stratikacija sloen posao, a esto izostaje oekivani efekat. Svako odstupanje od optimalne temperature ima za posledicu gubitak klijavosti semena. Duina stratikacionog perioda zavisi od vrste i sorte, to znai da je uslovljena i genetikim faktorima (Bhomi,1977). Duinu stratikovanja su prouavali i Slovi (1953), Nestorov (1962), Stanevi (1969) i Mii (1984). Na vreme trajanja jarovizacije utie i poreklo voaka, te ovaj proces traje krae u voaka iz hladnijih podruja, konstatuju Metlicki (1949) i Hatipov i Hatipov (1953). Na klijavost semena, rast sejanaca i njihov normalan razvitak utie i krupnoa semena jer je u kotiledonima krupnijeg semena vie rezervnih organskih materija, Kirkinska (1935 cit. po Stankoviu i Jovanoviu, 1987). Uspeh generativnog razmnoavanja obezbeen je prije svega,randmanom sejanaca, koji je uslovljen odnosom broja posejanih semenki i izniklih biljaka (Stankovi i Jovanovi, 1987). Paunovi (1961) je uoio, u nekih vrsta voaka, da na klijavost sjemena utie i vrijeme kada se pristupa jarovizaciji.

MATERIJAL I METODE
Materijal u naem istraivanju je seme dobijeno iz plodova devet autohtonih sorti kruaka sa podruja Bijelog Polja (in situ) i jednog tipa divlje kruke (Pyrus communis L) odabranog iz prirodne populacije sa istog podruja. Od autohtonih sorti kruaka koje se nalaze na podruju Gornjeg Polimlja od kojih su neke istraivane a druge se u literaturi pominju za potrebe ovih istraivanja smo u jesen 2001 izdvojili stabla devet autohtonih sorti (in situ): sijerak, kalianka, medunak, lubeniarka, jarac (budala), jerebasma, buzdovanka, kamorka i turijaa. One se odlikuju visokom rodnou i prema dosadanjim iskustvima otporne su na niske temperature. Vodilo se rauna i o tome da su u pitanju zdrava pojedinana stabla koja su u punoj rodnosti i iji plodovi imaju proseno vie od 6 dobro razvijenih semenki. Takoe, se vodilo rauna da 91

se za matina stabla ne odaberu stara stabla (preko 30 godina) odnosno ona iji su plodovi i lie oteeni parazitima. Za istraivanje su odabrane sorte srednje poznog vremena zrenja jer seme ranih i poznih sorti ili tipova jabuastih vrsta voaka ima vrlo nizak procenat klijavosti semena (Stankovi i Jovanovi, 1987). U jesen 2001 godine je takoe iz populacije divlje kruke (Pyrus communis L), sa podruja optine Bijelo Polje, izdvojen jedan tip (matino stablo) umerenije bujnosti u odnosu na veinu tipova prisutnih u populaciji u funkciji tzv. kontrole. Stratikovano seme je zasejavano tokom prolea 2002 godine (kraj marta sredina aprila) u selu Rasovu, na ravnom zemljitu, koje se nalazi 5 km nizvodno od centra Bijelog Polja, u blizini Lima (oko 500 m od toka Lima). Ogled je postavljen prema potpuno sluajnom planu, tretmana ima 10 (9 autohtonih sorti kruke i jedan tip divlje kruke Pyrus communis L), a ponavljanja 3. Svako ponavljanje je raeno sa po 100 komada semena to iznosi ukupno 300 komada semena po sorti odnosno tipu. Ukupno je stratikovano 3000 komada semena godinje. Istraivanja su vrena tokom tri godine (jesen 2001 jesen 2004). Izbor semena je raen prema metodi Stankovia i Jovanovia (1987). Izdvajanje semena je vreno runo. Metoda Miia (1984) predvia da se za manju koliinu sjemena moe izdvajanje vriti runo. Suenje i uvanje semena je vreno prirodno u hladu, u kome je dobra cirkulacija vazduha. Metoda Miia (1984) predvia, takoe, da suenje semena moe biti prirodno te da seme u toku suenja (obino traje 45 dana) treba povremeno meati. Masa suvog semena je odreivana merenjem 100 komada suvih semenki na analitikoj vagi Metler. Prosena masa suvog semena (100 komada) je bila sledea: sijerak (4,826 g), kalianka (4,603 g), medunak (4,583 g), lubeniarka (4,717 g), jarac (5,217 g ), jerebasma (4,943 g), buzdovanka (5,360 g), kamorka (4,773 g), turijaa (5,017 g) i tip divlje kruke (3,523 g). Jarovljenje semena je raeno u 0,3% vodenoj suspenziji ortocida u zatvorenim polietilenskim kesama u friideru na temperaturi od 05C. Duina stratikovanja je odreena brojem dana do momenta probijanja klice kroz semenjau kod 50% ispitivanog semena. Nain sjetve je bio runo u brazdice, a dubina sjetve 12 cm. Randman sejanaca je utvren na osnovu odnosa broja zasejanog semena i izniklih biljaka (Stankovi i Jovanovi, 1987). Prirodni uslovi Klimatski uslovi. Optina Bijelo Polje ima srednju godinju temperaturu od 8,9C. Najtopliji period je junavgust sa srednjom dnevnom temperaturom od 16,3 do 18,1C, dok je najhladniji period decembarjanuar sa srednjom dnevnom temperaturom od 0,1 do 1,6C. Najnie dnevne temperature tokom godine u proseku imaju vrednost oko 3C. Karakteristika zimskog perioda su izraene negativne temperature koje doseu i do 27,6C. Izuzetno negativne temperature su karakteristika toka Lima u zimskom periodu jer usled povoljnih preduslova (dolina Lima uz neposredno uzdizanje planinskih masiva) omoguava stvaranje jezera hladnog vazduha koja popunjavaju itavu dolinu. U tim jezerima vladaju ekstremno niske temperature praene pojavom magle koja moe da se zadri tokom itavog dana i tako po nekoliko dana uzastopno. Prosene mesene minimalne 92

dnevne temperature su pozitivne samo tokom perioda majseptembar, ostali meseci imaju negativne srednje minimalne temperature. Negativne minimalne temperature mogu veoma nepovoljno da utiu na vone kulture naroito ako se javljaju u vidu poznih prolenih mrazeva. Dakle, javljanje niskih temperatura je najkritinije s prolea. Tokom aprila u pojedinim godinama je dostizala i do 8C. Srednja minimalna temperatura u aprilu je 2,8C za B.Polje. U ovom periodu su prisutne padavine (u aprilu padne oko 8% od godinje koliine to uopte nije zanemarljivo), pa moe doi do smrzavanja vode u povrinskom sloju zemlje (gde su temperature neto nie od predhodno saoptenih koje se odnose na visinu od 2 m iznad zemlje). Smrzavanjem zemljita dolazi do razbijanja homogenosti i kompaktnosti zemljita. Podruje Bijelog Polja u letnjem periodu je okarakterisano i relativno visokim temperaturama koje dostiu i 38C. Tokom godine temperatura vazduha ima amplitudu od 56C. Srednja godinja amplituda iznosi 50C. Ovo ukazuje da u prouavanom podruju postoje naglaeni topli i hladni periodi.Ovi periodi mogu da djeluju iscrpljujue na vone kulture naroito kada temperature dostiu svoje maksimume (pozitivne i negativne). Godine u kojima su vrena osmatranja i prikupljeni podaci u pogledu temperature vazduha ne mogu se smatrati razliitim od prosenih i viegodinjih temperaturnih kolebanja. Na kontinetalnim vrstama voaka nisu zapaena oteenja od niskih zimskih temperatura, kao ni prolenih mrazeva. Zemljite. Lokalitetom Rasovo dominira tipino eutrino smee zemljite, na aluvijalnom i koluvijalnom nanosu, ili prema pedolokoj karti Crne Gore: smee zemljite na ljunku, pesku i konglomeratu. Radi se o zemljitu dobro razvijenog prola, ija dubina, uz odreena variranja, iznosi do 100 cm. Prema mehanikom sastavu pripada klasi lakih ilovaa. Odlikuje se dobrom propustljivou za vodu, poto lei na ljunkovito peskovitoj podlozi. U oraninom sloju je beskarbonatno. Mala koliina ukupnih karbonata, svega 0,7% CaCO3, u vezi je sa poreklom matinog supstrata, koji je preteno silikatnog sastava. Otsustvo karbonatnog skeleta u podlozi i zemljitu utie na kiselu reakciju ovog zemljita: pH vrednost u sonom rastvoru (1 M KCl) iznosi 4,47; a 5,41 u vodenoj suspenziji. Sadraj humusa od 3,88% ukazuje na njegovu osrednju humoznost. Obezbeenost zemljita lakopristupanim fosforom je relativno niska, a kalijumom srednja (6,7 P2O5 i 14,0 K2O mg/ 100 g zem.).

REZULTATI I DISKUSIJA
Klijavost semena devet autohtonih sorti kruke i jednog tipa divlje kruke ispitivana je tri godine. Prosena klijavost semena je bila od 65,33% kod sorte medunak do 90% kod sorte kamorka (tab.1). Analizom varijanse, za parametar klijavost semena, kod sorte kao izvora varijacije dobijena je statistiki vrlo znaajna razlika. To znai da i u budunosti, sa verovatnoom od 99 %, moemo oekivati takvu klijavost semena. Kod godine kao izvora varijacije dobijena je statistiki znaajna razlika. To znai da su vremenske prilike godine, sa verovatnoom od 95%, uticale na klijavost semena. Kod interakcije sorta godina, kao izvora varijacije, dobijena je statistiki vrlo znaajna razlika. To znai da su odnosi izmeu sorti zavisni od godine istraivanja. Koecijent varijacije, za parametar klijavost semena, bio je na nivou od 4,05%. On nam ukazuje na stepen variranja meu ispitivanim sortama. 93

Tab.1. Klijavost semena autohtonih sorti kruke (%) Table 1. Seed germination of the autochthonous pears cultivars (%)

Sorta/ cultivar Sijerak Kalianka Medunak Lubeniarka Jarac Jerebasma Buzdovanka Kamorka Turijaa Divlja kruka LSD Sorta / Cultivar Godina / Year Sorta Godina Cultivar Year **) P< 0,01

2002 74 76 66 75 65 72 68 88 84 83 0,05 0,092 0,044 0,16 *) P < 0,05

Klijavost semena / Seed germination 2003 2004 Prosek / average 75 77 75,33 78 81 78,33 64 66 65,33 78 80 77,66 68 71 68 74 77 74,33 67 71 68,66 90 92 90 85 83 84 84 87 84,66 0,01 0,122 0,059 0,212 ns) P > 0,05 DF 9 2 18 60 89 SS 14,320 0,010 0,436 14,81 MS 3,211 0,041 0,662 0,611 5,208 F 29,85 ** 2,114 * 2,211 **

CV = 4,05%

Izvori varijacije Variation source Sorta / Cultivar Godina / Year Sorta Godina Cultivar Year Greka / Deviation Ukupno / Total

Paunovi (1970) je istraivao uticaj krupnoe i teine plodova i semena na klijavost semena u Malus silvestris, Prunus cerasifera i Prunus persica. Napred navedeni autor istie da kada bi se rezultati ovih istraivanja predstavili u vidu krivulje, zapazila bi se jedna prava linija koja se postepeno sputa od najveeg procenta, koji se dobija iz krupnijih plodova i semena, ka najniem koji se dobijaju u sitnih plodova i semena. Rezultati naih istraivanja meusobne zavisnosti klijavosti semena i mase semena kod autohtonih sorti kruaka nisu u skladu sa napred navedenim zakljukom navedenog istraivanja na vonim vrstama Malus silvestris, Prunus cerasifera i Prunus persica. Na klijavost semena utie i vrijeme poetka jarovljenja semena, smatra Paunovi (1961). U naim istraivanjima, odnos klijavosti semena i mase semena ispitivanih autohtonih sorti kruke i jednog tipa divlje kruke bio je sledei: 94

Sorta kamorka ima najvei procenat klijavosti 90% ali ne i najveu masu 100 komada suvog semena (4,77 g). Sorta buzdovanka ima procenat klijavosti semena 68,66% uprkos najveoj masi 100 komada suvog semena (5,36 g). Ispitivani tip divlje kruke (kontrola) ima veoma dobru klijavost (84,66%) uprkos najnioj masi 100 komada suvog semena (3,52 g). Na osnovu naeg istraivanja istakli bi da klijavost semena autohtonih sorti kruaka zavisi od veeg broja parametara (osobine sorte, vreme poetka jarovljenja semena, uslovi i sl.) Sa aspekta proizvodnje generativnih podloga a u zavisnosti od parametra prosena klijavost stratikovanog semena najekonominija je sorta kamorka sa visokom klijavou semena od 90%. Westwood i Bjornstad (1968) su zakljuili da seme kruaka od vrsta iz toplijih podruja ima krai period jarovizacije i sa neto viom optimalnom temperaturom (510C) nego seme od vrsta iz hladnijih podruja, ija je optimalna temperatura jarovizacije nia (3 5C). Svako otstupanje od optimalne temperature ima za posledicu potpuni gubitak klijavosti (Seeley i Damarandy, 1958). Prosena duina stratikovanja semena u naem istraivanju (tab. 2) je bila od 87 dana kod sorte medunak do 95 dana kod sorte jerebasma koja je jedina imala dui period stratikacije i od tipa divlje kruke (93 dana).Iz napred navedenih rezultata kao i poznavanja klimatskih karakteristika i zemljita severa Crne Gore istiemo da je stratikaciju semena autohtonih sorti kruke u cilju proizvodnje generativnoh podloga najbolje obaviti poetkom februara radi dobijanja naklijalih semenica u vreme najoptimalnije za setvu semena. Stratikacija semena na temperaturi od 0 do 5C u prisustvu vazduha i pri umjerenoj vlanosti, traje kod divlje kruke po Miiu (1984) od 80 do 90 dana, dok Metlicki (1949) istie da trajanje stratikacije u danima kod divlje kruke iznosi od 90 do 105 dana. Rezultati trajanja stratikacije kod ispitivanog tipa divlje kruke sa podruja Bijelog Polja se slau sa rezultatima Metlickog (1949), a odstupaju od navoda Miia (1978). Analizom varijanse, za parametar duina trajanja stratikovanja semena, kod sorte kao izvora varijacije dobijena je statistiki vrlo znaajna razlika. To znai da i u budunosti, sa verovatnoom od 99%, moemo oekivati takvu duinu stratikovanja semena kod ispitivanih sorti. Koecijent varijacije, za parametar duina stratikovanja semena, bio je na nivou od 1,04%. On nam ukazuje na stepen variranja meu sortama, odnosno tipovima. Sa aspekta proizvodnje generativnih podloga, a imajui u vidu parametar duina stratikovanja, u tehnikom i ekonomskom smislu, moglo bi se rei da su sve ispitivane autohtone sorte pogodne za iskoriavanje.

95

Tab.2. Duina trajanja stratikacije semena autohtonih sorti kruke (dani) Table 2. Seed stratikation of the autochthonous pears cultivars (days)

Sorta/ cultivar Sijerak Kalianka Medunak Lubeniarka Jarac Jerebasma Buzdovanka Kamorka Turijaa Divlja kruka LSD Sorta / Cultivar Godina / Year Sorta Godina Cultivar Year **) P< 0,01

Duina trajanja stratikacije semena / Seed stratication 2002 2003 2004 Prosek / average 94 92 90 92 92 92 92 92 88 87 86 87 88 89 90 89 90 92 94 92 95 95 95 95 88 90 92 90 90 92 94 92 92 91 90 91 92 93 94 93 0,05 0,092 0,044 0,16 *) P < 0,05 0,01 0,122 0,059 0,212 ns) P > 0,05 DF 9 20 29 SS 223,045 38012,08 274,02 MS 16,75 1,24 F 12,52 **

CV = 1,04%

Izvori varijacije Variation source Sorta / Cultivar Greka / Deviation Ukupno / Total

Koliina proizvedenih sejanaca u odnosu na koliinu posijanog naklijalog semena (randman sejanaca) je bila razliita (tab. 3). Od 100 komada stratikovanih, naklijalih semenica dobijeno je proseno, za tri istraivake godine, od 72 (sorta medunak) do 88,33 (sorta jerebasma) komada sejanaca. Kod kontrole (tip divlje kruke) od 100 komada stratikovanih, naklijalih semenica dobijeno je proseno, za tri istraivake godine, 87 komada sejanaca to je veoma dobar randman. Interesantno je da sorta kamorka koja je imala najveu klijavost semena ima randman sejanaca isti kao odabrani tip divlje kruke (kontrola). Posmatrajui sveukupno rezultate klijavosti semena i rezultate randmana sejanaca sorta kamorka je pokazala najbolje rezultate sa aspekta proizvodnje generativnih podloga. Praksa nam je, takoe, pokazala da ukoliko se pri setvi semena nalazi vei procenat semena sa veoma dugakom klicom, zakanjelo zasejavanje, esto dolazi do lomljenja i oteenja prilikom setve to se kasnije odraava na randman sejanaca. Analizom varijanse, za parametar randman sejanaca, kod sorte kao izvora varijacije dobijena je statistiki vrlo znaajna razlika. To znai da i u budunosti, sa verovatnoom od 99%, moemo oekivati takav randman sejanaca, kod ispitivanih sorti.Koecijent vari96

jacije, za parametar randman sejanaca, bio je na nivou od 2,97%. On nam ukazuje na stepen variranja meu sortama.
Tab.3. Randman sejanaca autohtonih sorti kruke (%) Table 3. Seedlings obtained from autochthonous pears cultivars (%)

Sorta/ cultivar Sijerak Kalianka Medunak Lubeniarka Jarac Jerebasma Buzdovanka Kamorka Turijaa Divlja kruka LSD Sorta / Cultivar

2002 72 76 72 76 78 89 75 88 79 89 0,05 4,624

Randman sejanaca / Seedlings obtained 2003 2004 Prosek / average 73 77 74 74 75 75 71 73 72 75 77 76 77 79 78 89 87 88,33 74 77 75,33 86 88 87,33 76 78 77,66 85 87 87 0,01 6,384 CV = 2,97%

**) P< 0,01

*) P < 0,05

ns) P > 0,05 DF 9 20 29 SS 2299,14 168 2485,34 MS 188,12 5,56 F 27,05 **

Izvori varijacije Sorta/ cultivar Greka / Deviation Ukupno/ Total

Sa aspekta proizvodnje sejanaca, najpovoljnije osobine (visok randman) je pokazala sorta jerebasma (88,33%), a zadovoljavajue sorta kamorka (87,33%), i tip divlje kruke (87%). Kirkinska, 1935 cit. po Stankoviu i Jovanoviu, 1987 konstatuje da se vei randman sejanaca postie od krupnijeg semena. Nai rezultati se ne slau u potpunosti sa napred iznetim zakljukom jer imamo izuzetake kod sorti jerebasma i kamorka koje ima sitnije seme od sorti jarac,buzdovanka i turijaa ali imaju bolji randman sejanaca od sve tri sorte sa krupnijim semenom. Meutim, sorta medunak, sa najmanjom teinom semena ima i najmanji randman sejanaca (72%) te u tom sluaju moemo se sloiti sa napred navedenim zakljukom Kirkinske. Ova odstupanja nas navode na zakljuak da je randman sejanaca pod uticajem veeg broja genetikih faktora kod ispitivanih autohtonih sorti kruke.

97

ZAKLJUAK
Prosena klijavost je bila od 65,33% kod sorte medunak do 90% kod sorte kamorka. Prosena duina stratikovanja u naem istraivanju je bila od 87 dana kod sorte medunak do 95 dana kod sorte jerebasma koja je jedina imala dui period stratikacije i od tipa divlje kruke (93 dana). Stratikaciju semena autohtonih sorti kruke u cilju proizvodnje generativnoh podloga najbolje je obaviti poetkom februara radi dobijanja naklijalih semenica u vreme najoptimalnije za setvu. Koliina proizvedenih sejanaca u odnosu na koliinu posijanog naklijalog semena (randman sejanaca) je bila razliita. Od 100 komada stratikovanih, naklijalih semenica dobijeno je proseno, tokom tri istraivake godine (prosek) od 72 (sorta medunak) do 88,33 (sorta jerebasma) komada sejanaca. Kod kontrole (tip divlje kruke) od 100 komada stratikovanih, naklijalih semenica dobijeno je proseno 87 komada sejanaca to je veoma dobar randman. Interesantno je da sorta kamorka koja je imala najveu klijavost semena ima randman sejanaca isti kao odabrani tip divlje kruke (kontrola). Posmatrajui sveukupno rezultate klijavosti semena i rezultate randmana sejanaca sorta kamorka sepokazala najekonominijom sa aspekta proizvodnje generativnih podloga. Rezultati istraivanja su, takoe, pokazali da su osobine klijavost semena i randman sejanaca pod uticajem veeg broja genetikih faktora, tj. da osim krupnoe semena ima jo relevantnih faktora koji utiu na navedene osobine autohtonih sorti kruaka.

LITERATURA
BELL,L.R., QUAMME, A.H., LAYNE, C.E.R., SKIRVIN, M.R.: Fruit Breeding Volume I: Tree and tropikal fruits, edited 441514 (1996). BHOMI, K.B.: Study on stratikation of temperature fruit seeds: wild pear, crab apple, plum, peach, persimmon and apricot. Nep.J. Agri.,12: 212223 (1977). HARTMANN,H.T., KESTER, D.E., DAVIES, T.E.: Plant propagation: princioles and praktices, 5thed. Prentice-Hall, Englewood cliffs, NJHatipov..E., Hatipov..E. (1953): Opit stratikacii plodovih semjan. Sad i Ogorod,11,6568 (1990). MII, P.: Podloge voaka, Beograd (1984). METLICKI,Z.A.: Plodoviy pitomnik. Moskva (1949). NESTOROV.J.: Biologieskaja sovmesimost podvoja i privoja jabloni. Vestnik, S.H. nauk, 1 (1962). PAUNOVI,A.S.: Ispitivanje klijavosti sjemena kontinentalnih voaka s posebnim osvrtom na vreme stratikovanja. Doktorska disertacija, Beograd (1961). PAUNOVI, A. S.: Uticaj krupnoe i teine plodova i sjemena na klijavost sjemena nekih vrsta voaka. Jug. Voarstvo, br.14, aak (1970). SLOVI,D.: Organizacija rasadnika i proizvodnja vonih sadnica. Zadruna knjiga, Beograd (1953). STANKOVI,D., JOVANOVI,M.: Opte voarstvo, Beograd (1977). STANEVI,A.: Voni rasadnik i proizvodnja vonog sadnog materijala. Beograd (1969). WESTWOOD, N.M., BJORNSTAD, O.H.: Chilling regularity of dormant seeds of 14 pear species as related to their climatic adaptation. Proc. Amer. Soc. Hort. Sci., 92, 141149 (1968).

98

SEED GERMINATION AND SEEDLINGS OBTAINED SOME AUTOCHTHONOUS PEARS CULTIVARS WITHIN BIJELO POLJE REGION
GORDANA EBEK, MIRJANA RADULOVI, ANA TOPALOVI

Summary Seed germination and seedlings obtained are major parameters for generative rootstock production. The studies were conducted over 20012004. Seed was collected from fruits out of nine autochthonous pears cultivars and the one selected wild pear tree (Pyrus communis L.) within the Bijelo Polje municipality. The aim was to single out mother trees from the interesting autochthonous pears cultivars within the northern part of Montenegro as to produce generative rootstocks adapted both to severe temperate climate of hilly-mountainous region of northern Montenegro, and to poor soil types. The average seed germination amongst autochthonous sorts of pears was from 65,33% (cultivar medunak) to 90% (cultivar kamorka). The average seed stratication amongst autochthonous sorts of pears was from 87 days (cultivar medunak) to 97 days (cultivar jerebasma). The average seedlings obtained autochthonous sorts of pears was from 72% (cultivar medunak) to 88,33% (cultivar jerebasma). Cultivar kamorka can be suggested for the production of generative rootstocks in the conditions of continental climate. A lot of genetic factors inuence on seed germination and seedlings obtained. Key words: generative rootstock, autochthonous cultivars, seed germination, seed stratication and seedlings obtained.

99

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 100107, NOVI SAD

SADRAJ N, P I K KOD SEJANACA KRUKE U PERIODU ZIMSKOG MIROVANJA

GORDANA EBEK, ANA TOPALOVI, MIRJANA RADULOVI1 IZVOD: U radu su izneti rezultati sadraja N, P i K u kori i drvetu jednogodinjih sejanaca u periodu zimskog mirovanja (20022003). Istraivanja su raena na sejancima devet autohtonih sorti kruaka i kod jednog tipa divlje kruke Pyrus communis L. Istraivanja pokazuju da je sadraj azota (N), fosfora (P) i kalijima (K) genetska karakteristika sejanaca. Sejance sorte sijerak i kamorka, treba izdvojiti kao materijal za proizvodnju generativnih podloga zbog povoljnog odnosa P i K prema N. Izuavanje ove problematike ima opti bioloki znaaj na kome se zasnivaju agrotehniki zahvati iz koga proizilazi i cilj rada, koji treba da doprinese boljem poznavanju sadraja i dinamike NPK u jednogodinjim sejancima kruke u periodu mirovanja i racionalnijem korienju ubriva u tehnologiji proizvodnje sejanaca kruke. Kljune rei: autohtone sorte, generativna podloga.

UVOD
Naa je namera bila da ukaemo na autohtone sorte kruaka ali ne u smislu korienja plodova, mogue organske proizvodnje i sl. to smo radili u predhodnom periodu (ponovo se kaleme u privatnim rasadnicima) nego u smislu proizvodnje generativnih podloga, otpornih na stresne faktore, pogodnih za rasadniarsku proizvodnju. eleli smo da egzaktno utvrdimo kvalitet sejanaca autohtonih sorti kruaka u smislu otpornosti na stresne faktore pa da u sluaju dobijanja kvaliteta ispitujemo ostale znaajne stvari: kompatibilnost sa standardnim sortama, uticaj na prinos, otpornost prema bolestima i tetoinama i sve ostalo potrebno i za zvaninu potvrdu kvaliteta generativne podloge. Cilj ovih istraivanja je bio da se proui sadraj i odnos N, P i K tokom zimskog mirovanja kod sejanaca autohtonih sorti kruke kao znaajnih pokazatelja za mogunost koOriginalni nauni rad / Original scientic paper 1 Gordana ebek, Ana Topalovi, Mirjana Radulovi, Biotehniki institut Podgorica, Centar za kontinentalno voarstvo, ljekovito i aromatino bilje, Bijelo Polje, Centar za pedologiju, Podgorica.

100

rienja istih kao generativnih podloga za kruku otpornih na niske temperature. Aktuelnost ovih istraivanja uveavaju pozitivni rezultati dobijeni u svetu, a koji se odnose na otpornost autohtonih sorti kruaka Polimlja i ire Balkanskog poluostrva prema bolestima. Bell (2003) istie da epitet blaga Balkanskog poluostrva mogu da nose sorte kruaka karamanka i jeribasma koje su vrlo otporne prema krukinoj buvi (Psilla pyri) i prouzrokovau bakteriozne plamenjae (Erwinia amylovara). Stanje ishranjenosti voke najrealnije se moe utvrditi hemijskom analizom pojedinih organa i tkiva. Mlada stabla i njihova tkiva imaju vie N, P i K nego tkiva starijih stabala (Bulatovi et al., 1977). Sari (1983) istie da je sadraj N, P i K razliit u organima kruke. Azot (u % u odnosu na suvu materiju) se u plodu kruke nalazi u intervalu od 0,41 0,70%; u liu 2,25%; granama koje rastu 0,57%; plodonosne grane 0,99%; stablo i grane 0,52% i koren 0,40%. Fosfor (u % u odnosu na suvu materiju) se u plodu kruke nalazi u intervalu od 0,10 0,25%; u liu 0,32%; granama koje rastu 0,11%; plodonosne grane 0,40%; stablo i grane 0,09% i koren 0,17%. Kalijum (u % u odnosu na suvu materiju) se u plodu kruke nalazi oko 1,10%; u liu 1,50%; granama koje rastu 0,34%; plodonosne grane 0,51%; stablo i grane 0,33% i koren 0,34%. Poveanje otpornosti biljaka prema niskim temperaturama moe se ostvariti s jedne strane dobijanjem sorata koje su otpornije na niske temperature, a s druge strane primenom odgovarajuih mera u toku gajenja biljaka, a koje utiu na pravac metabolizma. Stoga, ziolozi biljaka moraju da trae osnovne puteve poveanja otpornosti biljaka prema niskim temperaturama (Sari, 1983). Kastori (1983) navodi da je na osnovu dosadanjih rezultata nemogue u potpunosti uoptiti dejstvo pojedinih elemenata na otpornost biljaka prema niskim temperaturama. Meutim, prema veini dosadanjih radova moe se smatrati da K i P imaju povoljno dejstvo.

MATERIJAL I METODE
Materijal u naem istraivanju je seme dobijeno iz plodova devet autohtonih sorti kruaka sa podruja Bijelog Polja (in situ) i jednog tipa divlje kruke (Pyrus communis L) odabranog iz prirodne populacije sa istog podruja. Od autohtonih sorti kruaka koje se nalaze na podruju Gornjeg Polimlja od kojih su neke istraivane a druge se u literaturi pominju, za potrebe ovih istraivanja smo u jesen 2001. god. izdvojili stabla devet autohtonih sorti (in situ): sijerak, kalianka, medunak, lubeniarka, jarac (budala), jerebasma, buzdovanka, kamorka i turijaa. One se odlikuju visokom rodnou i prema dosadanjim iskustvima otporne su na niske temperature. Vodilo se rauna i o tome da su u pitanju zdrava pojedinana stabla koja su u punoj rodnosti i iji plodovi imaju proseno vie od 6 dobro razvijenih semenki. Takoe, se vodilo rauna da se za matina stabla ne odaberu stara stabla (preko 30 godina) odnosno ona iji su plodovi i lie oteeni parazitima. Za istraivanje su odabrane sorte srednje poznog vremena zrenja jer seme ranih i poznih sorti ili tipova jabuastih vrsta voaka ima vrlo nizak procenat klijavosti (Stankovi i Jovanovi, 1987). 101

U jesen 2001. god. je takoe iz populacije divlje kruke (Pyrus communis L.), sa podruja optine Bijelo Polje, izdvojen jedan tip (matino stablo) umerenije bujnosti u odnosu na veinu tipova prisutnih u populaciji u funkciji tzv. kontrole. Stratikovano seme je zasejavano tokom prolea 2002. god. (kraj marta sredina aprila) u selu Rasovu, na ravnom zemljitu, koje se nalazi 5 km nizvodno od centra Bijelog Polja, u blizini Lima (oko 500 m od toka Lima). Ogled je postavljen prema potpuno sluajnom planu, tretmana ima 10 (9 autohtonih sorti kruke i jedan tip divlje kruke Pyrus communis L.) a ponavljanja 3. Svako ponavljanje je raeno sa po 100 komada semena to iznosi ukupno 300 komada semena po sorti, odnosno tipu. Ukupno je stratikovano 3000 komada semena. Uzorci kore i drveta sa jednogodinjih sejanaca su uzimani jednom meseno od decembra do marta (period zimskog mirovanja), tokom zime 2002/2003. Uzorci su sueni, mljeveni i uvani do momenta analize u dobro zatvorenim staklenim posudama. Azot je odreivan metodom Kjeldahla, fosfor molibden-vandanatnom kolorimetrijom, kalijum kolorimetrijski. Rezultati su iskazivani u procentima u odnosu na suvu materiju. Odnos N,P i K je odreivan raunskim putem. Ogled je postavljen na lokalitetu Rasovo gde dominira tipino eutrino smee zemljite, na aluvijalnom i koluvijalnom nanosu, ili prema pedolokoj karti Crne Gore: smee zemljite na ljunku, pesku i konglomeratu. Radi se o zemljitu dobro razvijenog prola, ija dubina, uz odreena variranja, iznosi do 100 cm. Prema mehanikom sastavu pripada klasi lakih ilovaa. Odlikuje se dobrom propustljivou za vodu, poto lei na ljunkovito peskovitoj podlozi. U oraninom sloju je beskarbonatno. Mala koliina ukupnih karbonata, svega 0,7% CaCO3, u vezi je sa poreklom matinog supstrata, koji je preteno silikatnog sastava. Odsustvo karbonatnog skeleta u podlozi i zemljitu utie na kiselu reakciju ovog zemljita: pH vrednost u sonom rastvoru (1 M KCl) iznosi 4,47; a 5,41 u vodenoj suspenziji. Sadraj humusa od 3,88% ukazuje na njegovu osrednju humoznost. Obezbeenost zemljita lakopristupanim fosforom je relativno niska, a kalijumom srednja (6,7 P2O5 i 14,0 K2O mg/ 100 g zem.).

REZULTATI I DISKUSIJA
Otpornost na niske temperature procenjena je preko sadraja i odnosa NPK u kori i drvetu sejanaca. Sadraj azota u kori je vii u odnosu na sadraj azota u drvetu jednogodinjih sejanaca. Prosean sadraj azota (kora + drvo) je bio od 0.540% u odnosu na suvu materiju kod sejanaca sorti buzdovanka i turijaa do 0.780% u odnosu na suvu materiju kod sorte kamorka. Visok sadraj azota (naroito u kori) je negativno svojstvo sa aspekta otpornosti na niske temperature. Lako je uoljivo da sejanci autohtone sorte kamorka imaju visok nivo azota u kori a i proseno (kora + drvo) to nije dobro ako elimo da odaberemo generativnu podlogu otpornu na niske temperature. Meutim, ovakavo tumaenje rezultata je poetno zbog injenice da se otpornost na niske temperature u savremenim istraivanjima bazira pre svega na meusobnom odnosu fosfora i kalijuma prema nivou azota dok su pojedinani nivoi makroelemenata nedovoljni. 102

Tab.1. Sadraj azota u kori i drvetu jednogodinjih sejanaca (N %) Table 1: The content of nitrogen in a bark and in a wood of one years old seedlings (N %)

Sorta/tip Cultivar/ type sijerak

kalianka medunak lubeniarka jarac (budala) jerebasma buzdovanka kamorka turijaa tip divlje kruke (kontrola)

N-kora N-bark 0.6

0.7 0.91 0.84 0.6 0.52 * 0.59 1.13 ** 0.68 0.75

N-drvo N-tree 0.49

0.53 0.46 0.5 0.57 0.58 ** 0.49 0.43 0.40* 0.47

Prosek Average 0.545

0.615 0.685 0.67 0.585 0.55 0.540 * 0.780 ** 0.540 * 0.61

Tab. 2. Sadraj fosfora u kori i drvetu jednogodinjih sejanaca (P2O5%) Table 2. The content of phosphorus in a bark and in a wood of one years old seedlings (P2O5%)

Sorta/tip Cultivar/ type

sijerak kalianka medunak lubeniarka jarac (budala) jerebasma buzdovanka kamorka turijaa tip divlje kruke (kontrola)

P-kora P-bark
0.054 0.053 0.06 0.055 0.048 0.044* 0.053 0.067 0.058 0.068 **

P-drvo P-tree
0.062 0.07 0.06 0.058 0.047 0.053 0.062 0.043* 0.055 0.071 **

Prosek Average
0.058 0.0615 0.06 0.056 0.0475 * 0.0485 0.0575 0.055 0.0565 0.0695 **

Vii nivo fosfora (naroito u kori sejanaca) ima pozitivan uticaj na otpornost sejanaca prema niskim temperaturama.Sorta kamorka ima skoro isti sadraj fosfora u kori sejanaca (0,067%) kao i kora sejanaca odabranog tipa divlje kruke (0,068%) to je favorizuje. Najvii sadraj fosfora kako u kori tako i u drvetu jednogodinjih sejanaca bio je kod sejanaca kontrolnog tipa divlje kruke. Najnie prosene vrednosti (kora + drvo) sadraja fosfora su bile kod sejanaca sorte jarac (0.0475%). Od autohtonih sorti kruaka proseno najvii sadraj je bio kod sejanaca sorte kalianka (0.0615%).

103

Tab. 3. Sadraj kalijuma u kori i drvetu jednogodinjih sejanaca (K2O %) Table 3. The content of potassium in a bark and in a wood of one years old seedlings (K2O %) Sorta/tip Cultivar/ type sijerak kalianka medunak lubeniarka jarac (budala) jerebasma buzdovanka kamorka turijaa K-kora K-bark 0.434 0.293 0.46 0.399 0.291 0.264 * 0.338 0.586 ** 0.374 K-drvo K-tree 0.305 0.223 0.271 0.216 0.276 0.291 0.278 0.364 ** 0.189 * Prosek Average 0.369 0.258 * 0.365 0.307 0.283 0.277 0.308 0.475 ** 0.281

tip divlje kruke (kontrola)

0.449

0.348

0.398

Visok sadraj kalijuma u kori i drvetu ima pozitivan uticaj na otpornost sejanaca prema niskim temperaturama. Kalijum utie na nivo tzv vezane vode u biljnom tkivu i njegovo vee prisustvo u kori jednogodinjih sejanaca, granica odnosno kori pupoljaka je pozitivno sa aspekta otpornosti na niske temperature. Najvii sadraj kalijuma kako u kori tako i u drvetu jednogodinjih sejanaca bio je kod sorte kamorka (0.586 kora; 0.364 drvo). Sejanci sorte kamorka imaju vii nivo kalijuma u kori i drvetu u odnosu na sve ostale sejance ispitivanih sorti, pa ak i od sejanaca kontrolnog tipa divlje kruke. Sva novija istraivanja u okviru ziologije stresa izazvanog niskim temperaturama tvrde i da je od apsolutnog nivoa sadraja makroelemenata u biljci za stepen otpornosti prema niskim temperaturama bitniji njihov relativni odnos. Zbog toga smo matematikim putem doli do relativnih odnosa azota, fosfora i kalijuma u kori, drvetu i meavini (kora + drvo).
Tab. 4. Odnos N: P2O5: K2O u kori Table 4.Relation N: P2O5: K2O in a bark Sorta/tip Cultivar/ type sijerak kalianka medunak lubeniarka jarac (budala) jerebasma buzdovanka kamorka turijaa tip divlje kruke (kontrola) N: P2O5: K2O 11,395: 1,442: 7,093 ** interesantno 12,326: 1,628: 5,186 10,698: 1,395: 6,30 11,628: 1,349: 5,023 13,256: 1,093: 6,419 13,488: 1,233: 6,767 11,395: 1,442: 6,465 10,000: 1,000: 8,465 ** interesantno 9, 302: 1,279: 4,395 10,930: 1,651: 8,093 **

104

Tab. 5. Odnos N: P2O5: K2O u drvetu Table 5. Relation N: P2O5: K2O in a tree Sorta/tip Cultivar/ type sijerak kalianka medunak lubeniarka jarac (budala) jerebasma buzdovanka kamorka turijaa tip divlje kruke (kontrola) N: P2O5: K2O 13,636: 1,227 : 9,863 ** interesantno 15,909: 1, 204: 6,659 20,681: 1,363: 10, 454 19,090: 1,250: 9,068 13,636: 1,090 : 6,614 11,818: 1,00 : 6,00 13,409: 1,204 : 7,682 25,681: 1,522 : 13,318 ** interesantno 15,454: 1,318 : 8,5 17,045: 1,545 : 10,204 **

Tab. 6. Odnos N: P2O5: K2O (prosek) Table 6. Relation N: P2O5: K2O (average) Sorta/tip Cultivar/ type sijerak kalianka medunak lubeniarka jarac (budala) jerebasma buzdovanka kamorka turijaa tip divlje kruke (kontrola) N: P2O5: K2O 11,473 : 1,221: 7,779 ** interesantno 12,947: 1,295: 5,432 14,421 : 1,263: 7,694 14,100 : 1,179: 6,473 12,316: 1,000: 5,968 11,579 : 1,021: 5,842 11,368 : 1,210: 6,484 16,421 : 1,158: 10,00 ** interesantno 11,368 : 1,189: 5,926 12,842: 1,463: 8,389 **

ZAKLJUAK
Uoene su razlike kod sejanaca ispitivanih autohtonih sorti kruaka u sadraju i odnosu N, P i K u periodu zimskog mirovanja. Sadraj azota u kori je vii u odnosu na sadraj azota u drvetu jednogodinjih sejanaca. Prosean sadraj azota (kora + drvo) je bio od 0.540% u odnosu na suvu materiju kod sejanaca sorti buzdovanka i turijaa do 0.780% u odnosu na suvu materiju kod sorte kamorka. Najvii sadraj fosfora kako u kori tako i u drvetu jednogodinjih sejanaca bio je kod sejanaca kontrolnog tipa divlje kruke. Najnie prosene vrednosti (kora + drvo) sadraja fosfora su bile kod sejanaca sorte jarac (0.0475%). Od autohtonih sorti kruaka proseno najvii sadraj je bio kod sejanaca sorte kaliana (0.0615%). 105

Najvii sadraj kalijuma kako u kori tako i u drvetu jednogodinjih sejanaca bio je kod sejanaca sorte kamorka (0.586 kora; 0.364 drvo). Sejanci sorte kamorka imaju vii nivo kalijuma u kori i drvetu u odnosu na sve ostale sejance ispitivanih sorti, pa ak i od sejanaca kontrolnog tipa divlje kruke. Na osnovu predhodnih rezultata nivoa i odnosa ispitivanih makroelemenata (NPK) u jednogodinjim sejancima autohtonih sorti kruke moemo zakljuiti da: 1. Sorta sijerak ima ispitivane pokazatelje (NPK) najpriblinije kontroli odnosno sejancima odabranog tipa Pyrus communis L. 2. Sorta kamorka uprkos visokom nivou azota (kora + drvo) zbirno, znaajna je zbog toga to sadri znatno vii nivo kalijuma u kori i drvetu sejanaca u odnosu na sve druge ispitivane autohtone kruke pa i u odnosu na kontrolu. Visok nivo kalijuma utie na relativan odnos ispitivanih parametara i izaziva potrebu daljih istraivanja radi sigurnijeg zakljuka u vezi otpornosti ove sorte na nisku temperaturu.

LITERATURA
BELL, L.R.: Resistance to pear Psylla nymphal felding of germplasm from Central Europe. Acta Hort., 622: 343345 (2003). BULATOVI, S., JELENI, D., JOVANOVI, M., DAMI, R.: Correlation between content of NPK in fruit, leaves and branches of cvs. Bartlett And Passe crassne pears. Acta Horticulturae,69: 147152 (1977). KASTORI, R.: Fiziologija biljaka. Novi Sad (1983). SARI, M.: Fiziologija biljaka. Nauna knjiga. Beograd (1983). STANKOVI, D., JOVANOVI, M.: Opte voarstvo. IRO, Graevinska knjiga, Beograd (1987).

N, P AND K CONTENT IN PEAR SEEDLINGS DURING DORMANCY

GORDANA EBEK, ANA TOPALOVI, MIRJANA RADULOVI

Summary The paper presents a study results on N, P and K content in annual bark and tree of the seedlings during dormancy (20022003). The studies involved the seedlings of nine autochthonous pears cultivars and one wild pear tree (Pyrus communis L.) The investigation proved NPK content to be a genetical property of the seedling. The average content of nitrogen (N) of one year old seedlings was from 0,54% (buzdovanka) to 0,78% (kamorka). The average content of phosphorus (P) of one year old seedlings was from 0,0475% (jarac) to 0,0615% (kalianka). 106

The average content of potassium (K) of one year old seedlings was from 0,258 % (kalianka) to 0,475% (kamorka). Owing to a favorable ratio of P and K: N, seedlings sijerak and kamorka are to be singled out for generative rootstock production. Owing to a favorable ratio of P and K: N, seedlings sijerak and kamorka are to be singled out for generative rootstock production. The stated issue is of a general, biological signicance, upon which cultural practices are based. The aim of the paper was to clarify NPK content in annual pear seedlings during dormancy, and thus, to contribute to a more rational fertilization usage in the production of pear seedlings. Key words: Autochthonous cultivars, generative rootstock.

107

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 108114, NOVI SAD

KLIJAVOST POLENA SORTI KAJSIJE (Prunus armeniaca L.)

DRAGAN MILATOVI, DRAGAN NIKOLI1 IZVOD: Kod 23 sorte kajsije prouavana je klijavost polena in vitro, metodom naklijavanja na hranljivoj podlozi sa agarom uz dodatak rastvora saharoze tri razliite koncentracije (10, 15 i 20%). Ispitivanja su obavljena u periodu od dve godine (20052006). Klijavost polena ispitivanih sorti varirala je u intervalu od 21,279,5%. Razlike izmeu sorti, koncentracija saharoze i godina ispitivanja bile su statistiki veoma znaajne. Kod veine sorti najbolja klijavost je dobijena u rastvoru saharoze koncentracije 10%. Kljune rei: kajsija, Prunus armeniaca, sorte, klijavost polena in vitro.

UVOD
Poznavanje funkcionalne sposobnosti polena je znaajno kako sa aspekta genetike i oplemenjivanja voaka, tako i sa praktinog aspekta obezbeenja visoke i redovne rodnosti. Navie korien oplemenjivaki metod u stvaranju novih sorti voaka je planska hibridizacija. Za njeno uspeno izvoenje neophodno je poznavati bioloke i zioloke osobine roditeljskih partnera. Pri izboru mukog roditelja za hibridizaciju veoma znaajna osobina je upravo funkcionalna sposobnost polena. Pored toga, pri gajenju stranooplodnih voaka, jedan od najvanijih faktora uspenosti proizvodnje je pravilna sortna kompozicija zasada, odnosno izbor odgovarajuih glavnih sorti i sorti opraivaa. Sorte opraivai treba da imaju, pored kompatibilnosti sa osnovnim sortama i priblinog vremena cvetanja i dobru klijavost polena. Kod kajsije, samobesplodnost je uobiajena kod sorti centralno azijske i iransko-kavkaske ekoloko-geografske grupe, dok se sorte evropske grupe tradicionalno smatraju samooplodnim (Layne i sar., 1996). Meutim, u novije vreme se sreu podaci o samobesplodnosti i kod veeg broja sorti kajsije evropske grupe (Szab i Nyki, 1991; Burgos i sar., 1997; Milatovi i Nikoli, 2007). Cvetanje kajsije odvija se rano u prolee i esto protie u nepovoljnim meteorolokim uslovima (niske temperature, kia, vetar) to oteava let pela, a samim tim i unakrsno opraivanje. Zbog toga, prilikom gajenja samobesplodnih sorti treba obratiti panju na izbor odgovarajuih opraivaa, posebno ako se
Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Dr Dragan Milatovi, docent, dr Dragan Nikoli, docent, Poljoprivredni fakultet, Beograd.

108

ima u vidu da su zabeleene i pojave interinkompatibilnosti izmeu pojedinih sorti kajsije (Egea i Burgos, 1996; Erds i sar., 1999). Ispitivanje funkcionalne sposobnosti polena moe se vriti in vivo i in vitro. Ispitivanja in vitro, podrazumevaju upotrebu metoda naklijavanja ili bojenja polena. Metode naklijavanja polena smatraju se pouzdanijim i pogodnijim za procenu stepena vitalnosti polena. Stanley i Linskens (1974) smatraju da se metodama naklijavanja obezbeuju uslovi za klijanje priblino jednaki onim in vivo, pa je i vitalnost polena utvrena na ovaj nain priblina onoj na igu tuka. Od metoda naklijavanja najee se koriste metoda visee kapi i metoda sa upotrebom agara ili elatina. Bolat i Pirlak (1999) su utvrdili da je klijavost polena kod sorti kajsije i trenje bila vea kod primene metode klijanja na agaru u odnosu na metodu visee kapi. Cilj ovog rada je bio da se utvrdi klijavost polena kod 23 sorte kajsije i da se izdvoje sorte koje bi se na osnovu poznavanja ove osobine mogle koristiti kao opraivai. Takoe, ispitivanjem hranljivih podloga sa razliitim koncentracijama saharoze odredie se optimalne koncentracije za ispitivanje klijavosti polena kajsije.

MATERIJAL I METOD RADA

Kao materijal za ispitivanje u ovom radu korien je polen od 23 sorte kajsije (Arzami aromatini, Biljana, Cegledi bibor, Cegledi orija, aansko zlato, aanska pljosnata, Harkot, Hinduku, Kekemetska rua, Kostjuenskij, Ligeti orija, Mamaja, Maarska najbolja, Nektarina kajsija, Novosadska rana, NS-4, Oranevokrasnij, Roksana, San kastreze, Segedi mamut, Stark erli orind, Stela i antunska). Ispitivane sorte nalaze se u kolekcionom zasadu Oglednog dobra Radmilovac Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Podloga je danarika, uzgojni oblik slobodan, a razmak sadnje 4,5 4,5 m. U periodu ispitivanja (20052006. godina) u oglednom zasadu je primenjivana standardna agrotehnika. Radi sakupljanja polena uzimane su granice sa cvetnim pupoljcima u fazi balona. Granice su zatim prenoene u laboratoriju gde su drane u teglama sa vodom na sobnoj temperaturi. Kada su se antere raspukle, polen je uziman sa nom etkicom i nanoen u petri kutije na predhodno pripremljene hranljive podloge koje su se sastojale od 0,7% agar-agara i saharoze u tri razliite koncentracije (10, 15 i 20%). Posle inkubacije od 24 asa u petri kutije je dodavan 40% formaldehid radi spreavanja daljeg rasta polenovih cevica. Kutije sa zasejanim polenom posmatrane su pod svetlosnim mikroskopom sa uveanjem od 120 puta, radi prebrojavanja klijalih i neklijalih polenovih zrna. Polen je smatran klijalim ako je duina polenove cevice bila vea od prenika polenovog zrna. Ogled je postavljen kao trofaktorijalan (sorta, koncentracija saharoze, godina) u tri ponavljanja po potpuno sluajnom planu. U svakom ponavljanju analizirano je najmanje 300 polenovih zrna. Dobijeni rezultati su obraeni statistiki metodom analize varijanse, a pojedinano testiranje izvreno je LSD-testom za verovatnoe 0,05 i 0,01.

REZULTATI
Podaci o klijavosti polena ispitivanih sorti kajsije u tri koncentracije saharoze i dve godine prikazani su u Tabeli 1. 109

Prosena klijavost polena za sve sorte u dve godine i tri koncentracije saharoze je iznosila 50,4%. Najmanju prosenu klijavost je imala sorta Cegledi bibor (39,8%), a najveu sorta Oranevokrasnij (57,6%). Na osnovu statistike analize utvreno je da su razlike izmeu ispitivanih sorti bile veoma znaajne (Tab. 2).
Tab. 1. Klijavost polena sorti kajsije (20052006. god.) Table 1. Pollen germination of apricot cultivars (20052006.) Sorte Cultivars / Koncentr. saharoze Sucrose concentr. Arzami aromatini Biljana Cegledi bibor Cegledi orija aansko zlato aanska pljosnata Harkot Hinduku Kekemetska rua Kostjuenskij Ligeti orija Mamaja Maarska najbolja Nektarina kajsija Novosadska rana NS-4 Oranevokrasnij Roksana San kastreze Segedi mamut Stark erli orind Stela antunska Proseno Average 2005. god. 10% 52,6 52,9 39,2 38,6 59,4 54,8 41,2 32,7 52,4 37,5 47,9 49,2 49,7 56,0 58,7 41,7 55,9 52,5 51,1 40,5 56,1 62,0 46,5 49,1 15% 42,6 41,4 37,2 34,9 58,8 47,4 36,2 31,6 53,3 28,4 44,5 50,3 52,1 45,5 54,5 48,7 52,3 53,1 47,2 40,3 56,9 55,3 35,7 45,6 20% 31,0 30,6 21,2 26,3 32,4 35,9 31,1 30,4 38,1 22,0 38,0 31,8 30,9 30,8 32,3 31,6 30,5 31,1 31,6 30,6 41,3 30,7 26,2 31,1 2006. god. 10% 78,1 74,6 59,8 63,4 69,9 68,2 64,7 62,0 69,9 59,7 57,6 61,9 77,5 71,2 71,6 73,6 79,5 68,9 61,6 62,0 42,9 68,1 62,0 66,5 15% 70,1 68,2 57,0 64,7 58,3 67,3 62,2 58,1 57,0 54,9 51,6 62,3 68,1 66,9 59,0 57,9 75,0 56,9 65,6 60,4 51,8 58,1 54,8 61,1 20% 54,5 52,3 24,3 59,5 45,6 48,2 54,4 46,1 60,3 50,5 54,7 42,0 51,2 54,2 46,2 51,7 52,5 45,0 51,5 55,0 37,0 47,9 48,2 49,3 10% 65,4 63,7 49,5 51,0 64,7 61,5 53,0 47,4 61,1 48,6 52,8 55,5 63,6 63,6 65,2 57,6 67,7 60,7 56,3 51,3 49,5 65,0 54,3 57,8 Proseno Average 15% 56,3 54,8 47,1 49,8 58,5 57,3 49,2 44,8 55,2 41,7 48,0 56,3 60,1 56,2 56,7 53,3 63,7 55,0 56,4 50,4 54,3 56,7 45,2 53,4 Proseci sorti Cultivar 20% means 42,7 41,4 22,7 42,9 39,0 42,0 42,8 38,3 49,2 36,2 46,4 36,9 41,0 42,5 39,3 41,7 41,5 38,0 41,5 42,8 39,1 39,3 37,2 40,2 54,8 53,3 39,8 47,9 54,1 53,6 48,3 43,5 55,2 42,2 49,0 49,6 54,9 54,1 53,7 50,9 57,6 51,2 51,4 48,2 47,6 53,7 45,5 50,4

Tab. 2. Analiza varijanse za klijavost polena sorti kajsije Table 2. Analysis of variance for pollen germination in apricot cultivars df Izvori variranja Sources of variation 22 Sorta / Cultivar (A) Konc. saharoze / Sucrose concentration (B) 2 1 Godina / Year (C) AB 44 AC 22 BC 2 ABC 44 276 Greka / Error MS 377,59 11546,52 29984,13 96,36 296,87 58,80 48,91 61,76
NZ

F 6,11** 186,96** 485,51** 1,56* 4,81** 0,95NZ 0,79NZ

LSD0,05 5,16 1,86 1,52 8,95 7,31

LSD0,01 6,81 2,46 2,01 11,80 9,64

* P<0,05; ** P<0,01;

Nije znaajno / Non signicant

110

Minimalna klijavost polena u periodu ispitivanja bila je kod sorte Cegledi bibor u 20% rastvoru saharoze u 2005. godini i iznosila je 21,2%. Maksimalna vrednost od 79,5% zabeleena je kod sorte Oranevokrasnij u 10% rastvoru saharoze u 2006. godini. Proseno najvea klijavost polena (za sve sorte i obe godine ispitivanja) je bila u koncentraciji saharoze od 10% i iznosila je 57,8% (sa variranjem od 47,4% kod sorte Hinduku do 67,7% kod sorte Oranevokrasnij). Prosena klijavost u 15% rastvoru saharoze je bila 53,4% (variranje od 41,7% kod sorte Kostjuenskij do 63,7% kod sorte Oranevokrasnij). Najmanja klijavost je bila na hranljivoj podlozi sa koncentracijom saharoze od 20% i iznosila je u proseku 40,2% (variranje od 22,7% kod sorte Cegledi bibor do 49,2% kod sorte Kekemetska rua). Razlike izmeu ispitivanih koncentracija saharoze bile su statistiki veoma znaajne. Klijavost polena je dosta varirala i po godinama ispitivanja. Prosena klijavost (za sve sorte i sve tri koncentracije saharoze) u 2005. godini je bila 41,9%, a u 2006. godini 59,0%. Analizom varijanse utvrena je statistiki veoma znaajna razlika izmeu prosenih vrednosti za ispitivane godine. Interakcija sorte i godine ispoljila je statistiki veoma znaajan uticaj na klijavost polena, dok je interakcija sorte i koncentracije imala znaajan uticaj na navedenu osobinu. Za razliku od njih, interakcija koncentracije saharoze i godine, kao i trojna interakcija (sorta koncentracija godina) nisu pokazale statistiku znaajnost.

DISKUSIJA
Klijavost polena kod 23 sorte kajsije gajene u agroekolokim uslovima beogradskog voarskog podruja pokazala je veliku varijabilnost (21,279,5%). Forlani i Rotundo (1977) su kod 44 sorte kajsije dobili neto vei interval variranja (8,6386,78%). uri (1990) je kod 20 sorti kajsije u Vojvodini ustanovio variranje klijavosti polena u intervalu od 14,988,7%. Isti autor navodi da se prosena klijavost za tri godine kretala od 21,2% kod sorte Cegledi bibor u 15% rastvoru saharoze do 68,5% kod sorte Ambrozija (kl. NS), takoe u istoj koncentraciji saharoze. Slabu klijavost polena (ispod 30%) u navedenom radu imale su sorte Cegledi bibor i Kostjuenskij. U naem istraivanju ove dve sorte takoe su imale najmanje vrednosti klijavosti polena od svih ispitivanih sorti. Rezultati naeg ispitivanja pokazali su da je prosena klijavost polena za obe godine bila najvea u koncentraciji saharoze od 10%, zatim 15%, a najmanja u 20%. Uporeivanjem koncentracija od 10 i 15% moe se zakljuiti da je prosena klijavost bila vea u koncentraciji saharoze od 10% u odnosu na 15% kod 20 sorti, a manja samo kod tri sorte (Mamaja, San kastreze i Stark erli orind). Po godinama ispitivanja je slina situacija. Vea klijavost u koncentraciji od 15% u 2005. godini je bila kod est sorti, a u 2006. godini kod etiri sorte. Koncentracija saharoze od 20% uslovila je najmanju klijavost polena, kako proseno, tako i po godinama ispitivanja. Izuzetak su samo sorte Kekemetska rua i Ligeti orija u 2006. godini, kod kojih je klijavost bila vea u koncentraciji od 20% u odnosu na 15%. Forlani i Rotundo (1977) su od tri prouavane koncentracije saharoze (10, 15 i 20%) dobili najbolju klijavost u 20% rastvoru. Nasuprot njima, Mahanoglu i sar. (1995) su dobili najbolje rezultate u koncentracijama od 10 i 15%. uri (1990) je ispitivao dve koncentracije (10 i 15%) kod 20 sorti kajsije. Kod 15 sorti bolju klijavost je dobio u rastvoru koncentracije 15%, a kod pet sorti u 10% rastvoru. Sline rezultate su dobili i 111

Bolat i Pirlak (1999). U njihovom istraivanju kod etiri sorte kajsije klijavost je bila bolja u koncentraciji od 15%, a kod jedne sorte u koncentraciji od 10%. Navedeni autori istiu da vee koncentracije (20 i 25%) imaju inhibitorni efekat na klijavost polena. Na osnovu dobijenih rezultata moe se uoiti velika varijabilnost klijavosti polena istih sorti po godinama ispitivanja. Znatno vea klijavost kod svih sorti je dobijena u drugoj godini istraivanja (2006). Ova varijabilnost se moe objasniti uticajem faktora spoljanje sredine u vreme i pred cvetanje kajsije. U 2005. godini cvetanje kajsije je poelo 4. aprila. Za ovu godinu je bilo karakteristino veoma hladno vreme u februaru i prvoj polovini marta, sa estim temperaturama ispod 10C. U vreme cvetanja (prva polovina aprila) su se smenjivali periodi relativno toplog i hladnog vremena sa pojavom jutarnjih mrazeva. Niske temperature u vreme mikrosporogeneze, kao i promenljive temperature u vreme cvetanja mogle su uticati na loiju klijavost polena u ovoj godini. U 2006. godini cvetanje kajsije je poelo neto ranije (30. marta), a temperaturni uslovi su bili povoljni i u granicama prosenih viegodinjih vrednosti, to se moglo odraziti na bolju klijavost polena u ovoj godini. uri (1990) takoe kao glavni razlog varijabilnosti klijavosti polena izmeu godina navodi nestabilne temperature u fazi mikrosporogeneze i cvetanja kajsije. Hedhly i sar. (2004) istiu da temperatura ima veliki uticaj na klijavost polena. Poveanje temperature (od 10 do 30C) utie na smanjenje klijavosti polena, ali istovremeno ubrzava porast polenovih cevica. Vachun (1981) navodi da je optimalna temperatura za klijanje polena kajsije oko 15C, a na temperaturama iznad 25C dolazi do smanjenja klijavosti. Egea i sar. (1992) su utvrdili da su adekvatne temperature za klijavost polena i rast polenovih cevica izmeu 10 i 20C. Slino njima, Pirlak (2002) je utvrdio da su optimalne temperature izmeu 15 i 20C. Pored temperature, na klijavost polena imaju uticaj i drugi faktori spoljanje sredine, kao to su relativna vlanost vazduha i sastav atmosfere (Stanley i Linskens, 1974). Cerovi i sar. (1999) su utvrdili i da neki fungicidi koji se koriste za tretiranje voaka u fazi cvetanja protiv Monilinia laxa imaju negativan uticaj na klijavost polena, a Andersone i sar. (2002) su ustanovili da infekcija virusima moe smanjiti klijavost polena trenje do 30%.

ZAKLJUAK
Klijavost polena ispitivanih sorti kajsije varirala je u intervalu 21,279,5%. Proseno za obe godine ispitivanja najveu klijavost polena (57,6%) imala je sorta Oranevokrasnij, a najmanju klijavost polena (39,8%) sorta Cegledi bibor. Iako su razlike izmeu ispitivanih sorti bile statistiki veoma znaajne, moe se zakljuiti da su sve sorte u proseku imale zadovoljavajuu klijavost polena, pa se kao takve mogu preporuiti kao potencijalni opraivai. Meutim, treba imati u vidu da u pojedinim godinama faktori spoljanje sredine (naroito temperatura) mogu uticati na znaajno smanjenje klijavosti, to se moe odraziti i na loije opraivanje. Ustanovljeno je da postoje veoma znaajne razlike u klijavosti polena izmeu ispitivanih koncentracija saharoze. Na osnovu dobijenih rezultata, za ispitivanje klijavosti polena kod kajsije mogu se preporuiti koncentracije saharoze od 10% i 15%.

112

LITERATURA
ANDERSONE, D., WUSTENBERGHS, H., COOK, N.C., KEULEMANS, J.: Effect of infection by viruses on vegetative and reproductive growth of sweet cherry on Damil and Inmil rootstocks. Hort. Sci. (Prague) 29 (3): 99104 (2002). BOLAT, I., PIRLAK, L.: An investigation on pollen viability, germination and tube growth in some stone fruits. Tr. J. of Agriculture and Forestry 23: 383388 (1999). BURGOS, L., EGEA, J., GUERRIERO, R., VITI, R., MONTELEONE, P., AUDERGON, J.M.: The self-compatibility trait of the main apricot cultivars and new selections from breeding programmes. J. Hort. Sci. 72: 147154 (1997). CEROVI, R., MILENKOVI, S., NIKOLI, M.: Uticaj fungicida na klijanje polena vinje in vitro. Jugoslovensko voarstvo 33, 127128: 157163 (1999). URI, B.: Klijavost polena u nekih sorti kajsije u Vojvodini. Jugoslovensko voarstvo 24, 9192, 1723 (1990). EGEA, J., BURGOS, L.: Detecting cross-incompatibility of three North American apricot cultivars and establishing the rst incompatibility group in apricot. J. Amer. Soc. Hort. Sci. 121: 1002 1005 (1996). EGEA, J., BURGOS, L., ZOROA, N., EGEA, L.: Inuence of temperature on the in vitro germination of pollen of apricot (Prunus armeniaca L.). J. Hort. Sci. 67: 247250 (1992). ERDS, Z., SZAB, Z., NYKI, J.: Inter-incompatibility of self-incompatible apricots and their varietal properties. Int. J. Hort. Sci. 5: 7981 (1999). FORLANI, M., ROTUNDO, A.: Biologia orale dell albicocco. 1 Studio sulla germinabilit del polline. Annali della Facolta di Scienze Agrarie della Universit degli Studi di Napoli Portici 11: 7079 (1977). HEDHLY, A., HORMAZA, J.I., HERRERO, M.: Effect of temperature on pollen tube kinetics and dynamics in sweet cherry, Prunus avium (Rosaceae). American Journal of Botany 91 (4): 558564 (2004). LAYNE, R.E.C., BAILEY, C.H., HOUGH, L.F.: Apricots. In: Janick, J., Moore, J.N. (Eds.), Fruit Breeding, Volume I: Tree and tropical fruits. John Wiley & Sons, Inc., New York, pp. 79111 (1996). MAHANOGLU, G., ETI, S., KASKA, N.: Correlations between pollen quality, pollen production and pollen tube growth of some early ripening apricot cultivars. Acta Hort. 384: 391396 (1995). MILATOVI, D., NIKOLI, D.: Analysis of self- (in) compatibility in apricot cultivars using uorescence microscopy. J. Hort. Sci. Biotechn. 82: 170174 (2007). PIRLAK, L.: The effects of temperature on pollen germination and pollen tube growth of apricot and sweet cherry. Gartenbauwissenschaft 67 (2): 6164 (2002). STANLEY, R.G., LINSKENS, H.F.: Pollen: biology, biochemistry, management. Springer-Verlag, Berlin, Heidelberg, New York (1974). SZAB, Z., NYKI, J.: Blossoming, fructication and combination of apricot varieties. Acta Hort. 293: 295302 (1991). VACHUN, Z.: Etude de quelques proprietes morphologiques et physiologiques du pollen dabricotier, germination et croissance des tubes polliniques a basses temperatures. Acta Hort. 85: 387418 (1981).

113

POLLEN GERMINATION IN APRICOT CULTIVARS (Prunus armeniaca L.)

DRAGAN MILATOVI, DRAGAN NIKOLI

Summary In 23 apricot cultivars pollen germination in vitro using the method of germination on the medium with agar and sucrose solution of three different concentrations (10, 15 and 20%) were studied. Studies were done during two-year period (20052006). Pollen germination of studied cultivars ranged from 21.2 to 79.5%. Differences between cultivars, sucrose concentrations and years were statisticaly very signicant. In majority of cultivars the best germination was achieved in sucrose concentration of 10%. Key words: apricot, Prunus armeniaca, cultivars, pollen germination in vitro.

114

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 115121, NOVI SAD

RODNI POTENCIJAL BRESKVE I NEKTARINE U GUSTOJ SADNJI

GORDAN ZEC1 IZVOD: Na oglednom polju IRC PKB Agroekonomik podignut je zasad breskve i nektarine u sistemu guste sadnje (3,5 1 m). Kao oblik gajenja u standardnom ogledu je zastupljena kotlasta kruna sa rastojanjem 4 4 m, dok je u gustoj sadnji zastupljena kosa kordunica. U uporednom ogledu su zastupljene sorte breskve Autumn Glo, Early O Henry i Sunprince i nektarine Max 7 i Vinanka. Ispitivanja su obuhvatila broj rodnih granica, cvetova i plodova po stablu, zametanje plodova i rodni potencijal. Sve ispitivane sorte breskve i nektarine u gustoj sadnji karakterie visok rodni potencijal i rano stupanje u punu rodnost. Kljune rei: breskva, nektarina, gusta sadnja, rodni potencijal

UVOD
Breskva se po obimu proizvodnje u Srbiji nalazi na estom mestu. Naa zemlja u svetskim razmerama spada u male proizvoae, ali se breskva kod nas smatra privredno znaajnom vrstom. Kod nas se breskva najee gaji u obliku kotlaste krune i nepravilne palmete sa kosim granama sa razmakom sadnje 4 5 m i 4 3 m (Ninkovski, 1988). Pri podizanju novih zasada postavlja se nekoliko osnovnih pitanja: izbor sorte, izbor podloge i oblika krune koji u datim uslovima omoguavaju to bolje proizvodne a time i ekonomske rezultate (Gvozdenovi, 1996). Velikovi i Radivojevi (1998) takoe navode da su osnovni preduslovi za postizanje visokih prinosa breskve izbor savremenih sistema gajenja, sorti, podloga, odgovarajua agrotehnika, povoljni klimatsko-edafski uslovi. Danas se u proizvodnji breskve nalazi znatno vei broj sorti nego kod jabuke i kruke (Ognjanov, 2004). Veliki izbor sorti daje mogunost ispitivanja gajenja pojedinih sorti breskve i nektarine u gustoj sadnji. Gajenje breskve u gustom sklopu bi omoguilo olakano, jeftinije i kvalitetnije izvoenje vie operacija (rezidba, proreda, berba). Ispitivanjem gajenja breskve u gustoj sadnji u svetu bavili su se Erez (1980), Fideghelli i Grassi (1996). Kod nas je do sad ispitivanju gajenja breskve u gustoj sadnji poklonjeno malo panje.
Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Mr Gordan Zec, istraiva-saradnik. Institut PKB Agroekonomik, Industrijsko naselje b.b. Padinska Skela.

115

Cilj istraivanja je uporedno ispitivanje rodnog potencijala nekih sorti breskve i nektarine u gustoj i standardnoj sadnji u uslovima Panevakog rita.

MATERIJAL I METOD RADA

Ispitivanja su obavljena u proizvodno eksperimentalnom zasadu IRC PKB Agroekonomik u Padinskoj Skeli. Vonjak je podignut 2004. godine sadnjom i okuliranjem podloge (vinogradska breskva) na stalnom mestu na povrini od 1 ha. Tip zemljita na kome je zasad podignut je ritska crnica sa visokim sadrajem gline. U gustoj sadnji je zastupljeno rastojanje 3,5 1 m, dok je standardna sadnja obavljena na rastojanju 4 4 m uz izbor kotlaste krune kao oblika gajenja. Standardni deo ogleda je podignut sadnjom sadnica. U zasadu sa gustim sklopom, breskva i nektarina se gaje u obliku kose kordunice. Radi formiranja krune u karakteristinom obliku, obavljeno je viekratno povijanje voice pod uglom od 60 stepeni u odnosu na povrinu zemljita. Zelena rezidba je primenjena u toku formiranja i u okviru redovne agrotehnike, kao neizostavna mera smanjenja bujnosti. U zasadu je zastupljeno vie sorti breskve (Autumn Glo, Sunprince, Early o Henry) i nektarine (Max 7, Morsiani i klon Stark RedGold-a Vinanka). Merenja ispitivanih parametara su obavljena u prvoj i drugoj godini rodnosti zasada (2006. i 2007. god.). Obavljeno je prebrojavanje rodnih granica, cvetova i zametnutih plodova radi dobijanja % zametanja plodova. U toku prve godine rodnosti ispitivanja su obavljena na prevremenim granicama u gustoj sadnji i meovitim granicama u standardnoj sadnji. U drugoj godini cvetovi su prebrojavani na meovitim granicama u standardnoj i gustoj sadnji (slamaste rodne granice su uklonjene rezidbom). Zametnuti plodovi su prebrojavani mesec dana posle oplodnje. Proreivanje plodova breskve i nektarine je neophodna agrotehnika mera. Rod se projektuje na osnovu naina gajenja, sortnih karakteristika, starosti zasada i drugih parametara i potom odreuje intezitet prorede. Na osnovu prosene mase plodova i optimalne optereenosti stabala pojedinih sorti posle prorede plodova dobijena je i prosena potencijalna rodnost zasada.

REZULTATI I DISKUSIJA
Parametri koji se prate na standardnim stablima koja se gaje u obliku kotlaste krune sa razmakom 4 4 m, su prikazani u tabeli 1. Sorte u gustoj sadnji su u prethodnim ispitivanjima (Zec i oli, 2007), ispoljile razliitu bujnost. Rezidbom je ostavljen optimalan broj granica u zavisnosti od bujnosti i razvijenosti stabla. Stabla sorte koja je najbujnija (Max 7) imaju najvei broj rodnih granica (u 2006. god. 25, u 2007. god. 38). Broj cvetova i broj zametnutih plodova bio je najvei kod sorti Max 7 i Autumn Glo, a najmanji kod sorti Early O Henry i Sunprince. Procenat zametanja plodova se u 2006 god. kretao od 28% (Max 7) do 43% (Vinanka). Uslovi za oplodnju u 2007. godini bili su optimalni, to je uticalo na odlino zametanje plodova (61% Sunprince, 78% Vinanka). U obe godine ispitivanja stabla svih sorata u ogledu su morala da se proreuju da bi plodovi bili optimalne krupnoe.

116

Tabela 1. Rodni potencijal ispitivanih sorti breskve i nektarine u standardnoj sadnji Table 1. Cropping potential of examined peach and nectarine cultivars in standard planting system

Sorta Cultivar

Godina Year

Broj rodnih Broj cvetova Broj plodova Zametanje Poten. rodnost Potencijalna granica po stablu po stablu plodova po stablu rodnost po ha Number of cropNumber of Number of fruits (%) (kg) (kg) ping branches owers per tree per tree Fruits bearing Cropping poten- Cropping potential per tree tial per ha
22 34 24 36 24 35 21 34 25 38 406 301 276 77 210 164 196 84 203 123 61 43 78 28 74 136 39 29 171 113 66 138 41 30 341 251 74 16,2 6,5 12,2 6,8 14,1 5,9 10,4 7,1 14,5 281 79 28 8,3 5.187 10.125 4.062 7.625 4.250 8.812 3.687 6.500 4.437 9.062

Autumn Glo

2006

2007

Early O Henry

2006

2007

Sunprince

2006

2007

Vinanka

2006

2007

Max 7

2006

2007

117

118 15,6 23,5 17,6 24,3 16,5 24,1 15,3 22,5 19,6 24,7 15,5 21,7 170 271 136 172 119 163 162 245 203 306 132 178 54 195 40 106 34 98 58 154 81 229 51 121 32 72 30 62 29 59 36 63 40 75 39 68 5,7 11,6 3,6 7,9 4,8 9,6 4,3 9,3 4,6 9,8 4,4 9,7 16.245 33.060 10.260 22.515 13.680 27.360 12.255 26.505 13.110 27.930 12.540 27.645

Tabela 2. Rodni potencijal ispitivanih sorti breskve i nektarine u gustoj sadnji Table 2.Cropping potential of examined peach and nectarine cultivars in dense planting system

Sorta Cultivar

Godina Year

Broj rodnih Broj cvetova Broj plodova Zametanje Poten. rodnost Potencijalna granica po stablu po stablu plodova po stablu rodnost po ha Number of cropNumber of Number of fruits (%) (kg) (kg) ping branches owers per tree per tree Fruits bearing Cropping poten- Cropping potential per tree tial per ha

Autumn Glo

Early O Henry

Sunprince

Vinanka

Max 7

Morsiani

2006 2007 2006 2007 2006 2007 2006 2007 2006 2007 2006 2007

Potencijalna rodnost je projektovana na osnovu razvijenosti stabla i karakteristika sorte. Na osnovu projektovane rodnosti izvreno je proreivanje. Najmanju potencijalnu rodnost po stablu (tabela 1) i po hektaru je imala nektarina Vinanka i ona je iznosila (po stablu) u prvoj godini rodnosti 5,9 kg a u drugoj 10,4 kg. Najveu potencijalnu rodnost je imala breskva Autumn Glo i to u 2006 god. 8,3 kg po stablu ili 5.187 kg/ha i u 2007. god. 16,2 kg po stablu ili 10.125 kg /ha. Rezultati ispitivanja sorti nektarine i breskve u gustoj sadnji dati su u tabeli 2. Kao u standardnoj sadnji i u gustom zasadu stabla sorte nektarine Max 7 su bila najbujnija, pa je rezidbom ostavljen i najvei broj rodnih granica u obe godine ispitivanja (2006. 19,6 i 2007. 24,7). Najmanji broj granica po stablu su imale nektarine Vinanka (15,3) i Morsiani 51 (15,5) kao i breskva Autumn Glo (15,6). Broj cvetova i broj zametnutih plodova bio je takoe najvei kod sorte Max 7. Najmanji broj cvetova i zametnutih plodova imale su breskve Early O Henry i Sunprince u obe godine ispitivanja. Pomenute sorte formiraju cvetne pupoljke u gornjoj treini rodnih granica (slika 1) za razliku od ostalih ispitivanih sorti breskve i nektarine, koje imaju cvetove rasporeene celom duinom rodne granice.

Slika 1. Breskva Early O Henry kotlasta kruna u etvrtoj godini gajenja Picture 1. Peach cv Early O Henry open vase (fourth year)

Najvei broj cvetova i zametnutih plodova je imala nektarina Max 7. Procenat zametanja plodova se u 2006. god. kretao od 29% (Sunprince) do 40% (Max 7), dok je u 2007. god. najvei procenat zametanja plodova zabeleen takodje kod nektarine Max 7, a najmanji kod breskve Early O Henry. Rezultati zametanja plodova potvuju navode okia (1991) da zametanje plodova kod breskve zavisi od vremenskih prilika i sorte i kree se od 31% do 82%. 119

Najmanju potencijalnu rodnost u zasadu guste sadnje imala je sorta Early O Henry, dok breskva Autumn Glo (slika 2) ima najveu potencijalnu rodnost i to u prvoj godini 16,2 t/ha, a u drugoj 33 t/ha. Sve ispitivane sorte u uporednom ogledu su imale od 150% do 200% veu potencijalnu rodnost u gustoj sadnji (3,5 1 m) u poreenju sa standardnom sadnjom (4 4 m), u drugoj godini rodnosti tj. etvrtoj godini gajenja. Furukava (1997) navodi da je produktivnost u zasadu breskve sa 2500 stabala /ha bila vea od zasada sa 1250/ha svake godine u periodu 19921996.

Slika 2. Breskva Autumn Glo u gustoj sadnji (kosa kordunica) Picture 2. Peach cv Autumn Glo in dense planting system (sloping cordon)

ZAKLJUAK
Sve ispitivane sorte breskve i nektarine u gustoj sadnji su ispoljile rodni potencijal koji obezbeuje punu rodnost u drugoj godini rodnosti ili etvrtoj godini gajenja u poreenju sa kontrolnim ogledom iji je prinos u etvrtoj godini gajenja bio duplo manji. Ispitivane sorte su ispoljile razlike na osnovu kojih se mogu dati sledee preporuke: Sorte breskve Early O Henry i Sunprince koje diferenciraju cvetne pupoljke u gornjoj treini rodnih granica su imale manji rodni potencijal. Obzirom da bi sorte sa takvim rodnim granicama u daljem gajenju u gustoj sadnji ispoljavale premetanje roda na periferiju krune ne mogu se preporuiti za gajenje u gustom sklopu. Sorta nektarine Max 7 i pored velikog broja cvetova, dobrog zametanja plodova i visokog rodnog potencijala se ne moe preporuiti za gajenje u gustom sklopu na rastojanju 3,5 x 1 m, zbog izraene bujnosti. 120

Nektarina Vinanka je u gajenju na standardnom rastojanju 4 4 m ispoljila slabu potencijalnu rodnost po hektaru, ali je zbog male bujnosti i dobrog rodnog potencijala po stablu vrlo pogodna za gajenje u gustom sklopu. Sorta breskve Autumn Glo i nektarine Morsiani 51 su ispoljile visok rodni potencijal i pogodnost za gajenje u gustom sklopu. Da bi se navedeni genotipovi mogli sa sigurnou preporuiti za gajenje na rastojanju 3,5 1 m neophodno je nastaviti sa ispitivanjem u postojeem ogledu.

LITERATURA
EREZ, A.: Fresh market peach meadow orchard: the mechanized and the intensive high yield systems. Acta Horticulture, 114 (1980). FIDEGHELLI, K., GRASSI, F.: Peach and nectarine medow orchard in temperate climates. Acta Horticulturae, 374, 159163 (1996). FURUKAVA, Y.: Productivity and tree growth in high density peach orchard. Acta horticulturae, 465, 615-620 (1997). GVOZDENOVI, D.: Izbor oblika krune za podizanje savremenih zasada breskve. Zbornik naunih radova, 2, 2, 1318 (1996). NINKOVSKI, I.: Breskva i nektarina. Nolit, Beograd, 165169 (1988) OGNJANOV, V.: Savremeni trendovi u proizvodnji breskve u Evropi sa osvrtom na situaciju u naoj zemlji. Zbornik naunih radova, 10, 3, 1924 (2004). OKI, M.: Voarstvo, Nauka, Beograd, 308324 (1991). VELIKOVI, M., RADIVOJEVI, D.: Tradicionalni i savremeni sistemi proizvodnje breskve u Jugoslaviji. Zbornik naunih radova, 4, 919 (1998). ZEC, G., OLI, S.: Morfoloke osobine stabla sorti breskve i nektarine u gustoj sadnji. Zbornik I savetovanja Inovacije u voarstvu i vinogradarstvu, 73 (2007).

CROPPING POTENTIAL OF PEACH AND NECTARINE UNDER DENSE PLANTING SYSTEM

GORDAN ZEC Summary On the trial eld of the IRC PKB Agroekonomik peach and nectarine orchard in the dense planting system (3.5 1 m) was planted. Training systems are: in the standard system (4 4 m) open vase, and in dense system sloping cordon. In the parallel trial peach cultivars Autumn Glo, Early O Henry and Sunprince and nectarines Max 7 and Vinanka (clone of Stark Red Gold) were planted. Number of cropping branches, owers and fruits per tree, bearing of fruits and cropping potential were objects of examination. All of examined cultivars in dense planting system have as characteristic high cropping potential and early entering into full bearing. Key words: peach, nectarine, dense planting system, cropping potential 121

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 122129, NOVI SAD

PROUAVANJE OSNOVNIH KARAKTERISTIKA NOVIH SORTI BRESKVE U SREDNJEM DIJELU CRNE GORE
PRENKI R., ODALOVI A.1 IZVOD: U radu su prikazani rezultati trogodinjih ispitivanja osnovnih biolokih ososbina 23 novointrodukovane sorte breskve razliitog vremena zrenja. Ispitivane su fenofaze cvjetanja, sazrijevanja plodova i prinos. Fenofaza cvjetanja je bila dosta ujednaena dok je fenofaza zrenja varirala u godinama istraivanja. U periodu ispitivanja prosjena vrijednost rodnosti se kretala od 1.11 t/ha do 26.74 t/ha to je uslovila razliita starost zasada breskve. Kljune rijei: Breskva, sorta, cvetanje, zrenje, prinos.

UVOD
Proizvodnja breskve u Crnoj Gori skoncentrisana je u srednjem dijelu Republike, vie od 80% zasada ove vone kulture podignuto je u Zetsko-Bjelopavlikoj ravnici. Breskva kao najznaajnija vona kultura u Rejonu Podgorice ima niz prednosti u odnosu na plodove proizvedene u rejonima sa kontinentalnom klimom. Plodovi iste sorte sazrijevaju znatno ranije (1520 dana). Plodovi su ukusniji, aromatiniji, bolje obojeni i bogatiji su hranljivim materijama (Prenki i sar., 1997). Pored breskve u ovom rejonu treba intezivirati proizvodnju nektarine, iji su plodovi iz godine u godinu sve traeniji, posebno u jeku turistike sezone. Proizvodnja breskve u Crnoj Gori doivjela je pravu ekspanziju sedamdesetih i osamdesetih godina prolog vijeka, kako na bivem drutvenom, tako i na individualnom sektoru. Meutim, proizvodni kapaciteti su smanjeni u poslednjoj deceniji (Prenki i sar., 2002). Ukupan broj stabala breskve se smanjuje sa 307.536 stabala u 1995. godini na 277.230 u 2000. godini. Najnoviji statistiki podaci govore da je 2006. godine ukupan broj stabala breskve bio 208.850, glavni razlozi ovakvog stanja, po nama su sledei: povraaj zemlje bivim vlasnicima (posebno u okolini Podgorice), kratak vijek trajanja breskve, zastareo sortiment, lo kvalitet sadnog materijala. Novih intenzivnih zasada breskve na ovim

Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Dr Ranko Prenki, vii nauni saradnik, dr Aleksandar Odalovi, nauni saradnik, Biotehniki institut, Podgorica.

122

prostorima je malo, glavni razlog su nedostatak nansijskih sredstava i podsticajne mjere koje su u zadnje dvije decenije skoro sasvim izostale. Osavremenjavnje breskvarske proizvodnje uslovljeno je i uvoenjem novih, kvalitetnijih sorti. Poznato je da brza dinamika stvaranja novih sorti breskve raznih epoha zrenja, postavlja ozbiljan zadatak izbora najboljih sorti kako za odreeni period zrenja, tako i za razliite agroekoloke uslove. Rezultate detaljnih prouavanja velikog broja novih sorti koje su objavili Fideghelli et al. (1983) i Brazanti (1985) u vie rejona Italije, omoguili su izbor i preporuku najpogodnijih sorti za razliite agroekoloke uslove te zemlje (Ninkovski, 1988). Prouavanje novih sorti breskve vrili smo radi izmjene strukture sortimenta, kojem treba da preovladavaju kvalitetnije rane i sorte srednje epohe zrenja obzirom na zahtjev trita i specine ekoloke uslove, Submediteranskog podruja Crne Gore.

MATERIJAL I METOD RADA

Ispitivanja su obavljena u Ogledno-proizvodnom zasadu DD Plantae na emovskom polju u Podgorici u periodu 20042006. godine. Najvei broj novointrodukovanih sorti breskve, Early Crest, Early May Crest, Qwin Crest, May Crest, White Crest, Springcrest, Springbelle, Royal Gem, Royal Glory, May Grand, Maria Marta, White Lady, Elegant Lady, Rome Star i Morsiani, podignut je 1998. godine. Razmak sadnje je 4.0 2.5 m, (1000 stabala/ha) sa 10 m2 hranidbenog prostora. Sorte nektarine i breskve, Andrijana, Caldesi 2000, Rita Star, Silver Room, Big Top i Redhaven, podignut je 1993. godine. Razmak sadnje je 4.5 2.0 m, (1.111 stabala/ha) sa 9 m2 hranidbenog prostora. U jesen 2003. godine podignute su dvije sorte nektarine, Venus i Maria Aurelia. Podloga za sve ispitivane sorte je vinogradarska breskva. U Ogledno-proizvodnom zasadu sve breskve su grupisane po vremenu zrijenja. Uzgojni oblik kod sorti breskve koje su podignute 1998. i 2003. godine je modikovana palmeta, a kod sorti koje su podignute 1993. godine je vitko vreteno (Fusseto). Poetak cvjetanja registrovan je datumom kada su primijeeni prvi otvoreni cvjetovi u pojedinih sorti breskve, a kraj cvjetanja oznaen je datumom otpadanja kruninih listia. Prinos ispitivanih sorti utvren je mjerenjem mase svih plodova po hektaru. Agroekoloki uslovi Podgoricu karakterie mediteranska klima modikovana uticajem obodnih visokih planina za razliku od ueg primorskog pojasa, ovdje su ljeta toplija i suvlja, a zime vlanije. Temperatura je znaajan inilac koji utie na rastenje breskve, njenu rodnost kao i na kvalitet samih plodova. Godinji tok temperatura vazduha u ovom rejonu nosi obeleja pripadnosti umjerenim geografskim irinama, jer su karakteristine take maksimuma i minimuma smjetene u centralnim ljetnjim mjesecima (julavgust), odnosno zimskim mjesecima (januar-februar). Srednja godinja temperatura vazduha za period od 10 godina (19902000) je iznosila 15.2C. U periodu istraivanja ona je bila 15.5C, vea za 0.3C od destogodinjeg prosjeka. Srednja vegetaciona temperatura u periodu ispitivanja (01. mart 30. novembar) bila je 21.7C. 123

Padavine uz temperaturne uslove imaju svakako najvei znaaj za intenzivno i rentabilno gajenje breskve. Podgoriki rejon, kada su padavine u pitanju, karakterie specinost mediteranske klime. Maksimalne koliine padavina su u dva poslednja mjeseca u godini (XIXII), a minimalne u julu i avgustu. Prosjena vegetaciona suma padavina za period istraivanja je bila svega 154.7 mm/m2, dok je suma godinjih padavina izuzetno visoka (iznad 1500 mm/m2 vodenog taloga), ali uglavnom slabo korisna jer je zemljite skeletno, malog vodenog kapaciteta tako da sva voda od padavina ponire i ispira hraniva u dublje slojeve, dok je kapilarni uspon vode vrlo mali. Naalost raspored ovih padavina je nepovoljan, tako da se njihov decit javlja u periodu junavgust, to se negativno odraava na proces rasta i plodonoenja breskve, posebno sredinom vegetacije. Zato uspjenog i intenzivnog gajenja breskve u rejonu Podgorice nema bez navodnjavanja. Zemljite je skeletoidno, cementno smee, osrednje dubine, formirano na monim uvioglacijalnim, kamenito-ljunkovitim naslagama.

REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJA

Fenofaza cvjetanja u ispitivanih sorti breskve bila je dosta ujednaena u godinama istraivanja, (tab. 1). Energija cvjetanja kod prouavanih sorti breskve kretala se u intervalu od (9 dana) kod sorte Rome Star do (17 dana) kod sorte Qwin Crest. Najraniji poetak cvjetanja u prosjeku je imala sorta Rita Star (06.03.), a najkasniji zavretak sorte Redhaven, Rome Star, i Maria Aurelia (27.03.). Znaajno je napomenuti i rano cvjetanje sorti Springcrest (08.03.), Qwin Crest, Royal Gem i Big Top (09.03.), kao i kasnije cvjetanje sorte Redhaven i Rome Star (15.03.) i sorte White Lady i Maria Marta (14.03.). Uticaj agroekolokih uslova u ispitivanom rejonu doprinijelo je da su sve ispitivane sorte svrstane u grupu rano do srednje cvjetnih sorti (Bellini et al., 1984). Stanje agroekolokih uslova na ispitivanom lokalitetu, u prvom redu temperature i padavine uticale su na vrijeme cvjetanja prouavanih sorti. Prema navodima Ognjanova (1991) neophodno je da temprature od 1. marta budu ravne ili vee od 8C u periodu 1415 dana da bi otpoela fenofaza cvjetanja, to se potvrdilo i u naim istraivanjima. Fenofaza cvjetanja najvie zavisi od biolokih, klimatskih i orografskih inilaca kao i od starosti sorte, vrste podloge, naina rezidbe i bujnosti (Bulatovi, 1992). Trajanje fenofaze cvjetanja ispitivanih sorti breskve u rejonu Podgorice je zabiljeeno 35 dana due u odnosu na ispitivanja Bulatovia i Mratini (1996). Oni su svoja istraivanja obavljali u rejonima sa niom godinjom temperaturom, a srednja godinja temperatura u periodu istraivanja za Podgoricu je 15.5C. Treba istai da pojedinih godina na lokalitetima izloenim eim poznim proljenim mrazevima i dan-dva ranije cvjetanje moe imati vrlo teke posledice, u zasadu breskve. Vrijeme zrijenja breskve je varirao u trogodinjem periodu ispitivanja, (tab. 2.). Fenofaza zrijenja u ispitivanih sorti breskve pokazuje da su za berbu prosjeno najranije pristigle sorte Early Crest (02.06.), Early May Crest (03.06.) i Qwin Crest (05.06.), a najkasnije sorte Morsiani (04.08.), Venus (09.08.) i Maria Aurelia (13.08.). Sve ispitivane sorte prema meunarodnom deskriptoru IBPGR, svrstane su u grupu od veoma ranih pa do kasnih sorti. Analizirajui (tab. 1 i tab. 2.) konstatovali smo da ne postoji korelacija izmeu vremena cvjetanja i vremena zrijenja kod razliitih ispitivanih sorti breskve, kao to je to sluaj kod drugih vonih vrsta (Baldini i Scaramuzzi, 1982). 124

Nicotra et al. (1994) i Forgle i Scorza (1982) navode da su vee amplitude u vremenu zrijenja zabiljeene kod sorti ranije epohe zrijenja nego kod sorti srednje kasne i kasne epohe zrijenja u razliitim agroekolokim uslovima.
Tab. 1. Vrijeme cvjetanja sorti breskve (20042006) Table 1. The time of owering of peach cultivars (20042006)

Sorta Variety 1. Early Crest

2. Early May Crest 3. Qwin Crest 4. White Crest 5. May Crest 6. Springcrest 7. Springbelle 8. Andrijana 9. Caldesi 2000 10. Rita Star 11. Silver Room 12. Royal Gem 13. Royal Glory 14. May Grand 15. Big Top 16. Redhaven 17. White Lady 18. Maria Marta 19. Elegant Lady 20. Rome Star 21. Morsiani 22. Venus 23. Maria Aurelia

Poetak cvjet. Puno cvjetanje Flowering onset Full blom 11.03.

10.03. 09.03. 13.03. 10.03. 08.03. 10.03. 11.03. 11.03. 06.03. 11.03. 09.03. 10.03. 10.03. 09.03. 15.03. 14.03. 14.03. 13.03. 15.03. 13.03. 13.03. 12.03.

Kraj cvjetanja Energija cvjetanja The end of Duration owering 23.03.

23.03. 26.03. 26.03. 23.03. 20.03. 22.03. 22.03. 23.03. 16.03. 22.03. 20.03. 22.03. 21.03. 20.03. 27.03. 27.03. 26.03. 24.03. 24.03. 26.03. 26.03. 27.03. 12 13 17 13 13 12 12 11 12 10 11 11 12 11 11 12 13 12 11 9 13 13 15

17.03.
17.03. 19.03. 19.03. 16.03. 14.03. 16.03. 16.03. 17.03. 11.03. 16.03. 15.03. 16.03. 16.03. 15.03. 21.03. 20.03. 19.03. 18.03. 19.03. 19.03. 19.03. 20.03.

125

Tab. 2. Vrijeme zrenja sorti breskve (20042006) Table 2. The time of ripening of peach cultivars (20042006) Sorta Variety 1. Early Crest 2. Early May Crest 3. Qwin Crest 4. White Crest 5. May Crest 6. Springcrest 7. Springbelle 8. Andrijana 9. Caldesi 2000 10. Rita Star 11. Silver Room 12. Royal Gem 13. Royal Glory 14. May Grand 15. Big Top 16. Redhaven 17. White Lady 18. Maria Marta 19. Elegant Lady 20. Rome Star 21. Morsiani 22. Venus 23. Maria Aurelia Zrenje Ripening

2004.
29.05. 01.06. 01.06. 09.06. 14.06. 10.06. 12.06. 14.06. 15.06. 18.06. 21.06. 21.06. 21.06. 24.06. 20.06. 26.06. 13.07. 14.07. 16.07. 20.07. 05.08.

2005.
03.06. 06.06. 09.06. 12.06. 13.06. 19.06. 20.06. 21.06. 23.06. 27.06. 28.06. 29.06. 29.06. 29.06. 02.07. 07.07. 18.07. 19.07. 20.07. 22.07. 06.08. 11.08. 15.08.

2006.
30.05. 03.06. 06.06. 09.06. 10.06. 16.06. 18.06. 18.06. 20.06. 25.06. 25.06. 27.06. 27.06. 27.06. 30.06. 04.07. 15.07. 16.07. 18.07. 19.07. 02.08. 08.08. 11.08.

X 02.06. 03.06. 05.06. 10.06. 12.06. 15.06. 17.06. 18.06. 19.06. 23.06. 25.06. 26.06. 26.06. 27.06. 04.07. 05.07. 15.07. 16.07. 18.07. 20.07. 04.08. 09.08. 13.08.

(0) 33 32 30 25 23 20 18 17 16 12 10 9 9 8 1 0 +10 +11 +13 +15 +30 +35 +39

Prema Gvozdenoviu (1997) sorta Redhaven u Kontinentalnim uslovima Vojvodine sazrijeva u intervalu od 2030. jula, dok su Mediteranski uslovi u rejonu Podgorice uslovili za oko dvije do tri nedelje raniji poetak fenofaze zrijenja kod standardne sorte Redhaven. Takoe ista pojava je konstatovana i kod sorte Springcrest u okolini Bolonje (Bassi i Intrieri, 1983). Vrijeme zrenja kod veine ispitivanih sorti breskve u velikoj mjeri se poklapaju sa istraivanjima, Odalovia (2002). Iz dobijenih rezultata, (tab. 3.), vidi se da je nejednak prinos plodova breskve po hektaru. Najslabiji prinos imale su sorte Venus (1.11 t/ha) i Maria Aurelia (2.05 t/ha), kao i sorte White Crest (4.93 t/ha), Qwin Crest (6.14 t/ha) i May Grand (7.47 t/ha). Najvei prinos su imale sorte Royal Glory (26.74 t/ha), Maria Marta (26.55 t/ha), Rita Star (20.20 t/ ha) i Elegant Lady (19.22 t/ha). Pored navedenih sorti visok prinos je zabiljeen i u sorte Springbelle (18.00 t/ha) i Andriana (16.18 t/ha). 126

Tab. 3. Rodnost sorti breskve (20042006) Table 3. The cropping of peach cultivars (20042006)

Sorta Variety
1. Early Crest 2. Early May Crest 3. Qwin Crest 4. White Crest 5. May Crest 6. Springcrest 7. Springbelle 8. Andrijana 9. Caldesi 2000 10. Rita Star 11. Silver Room 12. Royal Gem 13. Royal Glory 14. May Grand 15. Big Top 16. Redhaven 17. White Lady 18. Maria Marta 19. Elegant Lady 20. Rome Star 21. Morsiani 22. Venus 23. Maria Aurelia

2004. t/ha
13.73 15.46 6.14 5.60 15.40 15.63 18.67 16.18 13.88 20.20 13.76 10.24 26.74 7.47 9.80 13.45 9.55 26.55 19.22 13.20 13.80

2005. t/ha
10.64 12.13 3.32 3.19 14.55 14.07 15.30 12.12 13.50 21.60 6.59 9.03 29.60 6.51 11.93 10.57 3.97 27.21 25.67 13.85 11.77 0.98 0.70

2006. t/ha
16.82 8.96 8.96 6.01 16.24 17.19 20.04 20.23 14.26 18.80 20.93 11.45 23.88 8.43 7.66 17.75 15.13 25.90 12.78 12.55 15.83 2.35 5.44

Prosjeni prinos Average yield

t/ha 13.73 12.18 6.14 4.93 15.40 15.63 18.00 16.18 13.88 20.20 13.76 10.24 26.74 7.47 9.80 13.92 9.55 26.55 19.22 13.20 13.80 1.11 2.05 kg/stablu 13.73 12.18 6.14 4.93 15.40 15.63 18.00 14.59 12.49 18.18 12.38 8.82 26.74 7.47 9.80 13.92 9.55 26.55 19.22 13.20 13.80 1.11 2.05

Prinos ispitivanih sorti breskve znatno je varirao po sortama to ukazuje na njihovu razliitu rodnost prouzrokovanu nejednakom genetskom osnovom kao i razliitim uticajem agroekolokih uslova. S obzirom da su novostvorene sorte u periodu pune rodnosti ipak je njihov prinos bio nii od istraivanja (Nicotra et al., 1994; Medin, 1998). Za svaku posmatranu godinu nije bilo linearnog poveanja prinosa kod svih ispitivanih sorti brekve i nektarine, ve se prinos neznatno poveavao ili smanjivao u zavisnosti od godine istraivanja. Meutim, pojedine novostvorene sorte, White Crest, Qwin Crest, May Grand imale su konstantno nisku rodnost to nije posledica uslova spoljne sredine, ve su drugi bioloko-zioloki faktori uticali na ovu pojavu. Novointrodukovane sorte Venus i Maria Aurelia su u periodu poetne rodnosti tako da se njihov prinos poveavao u 2005. i 2006. godini, to je i karakteristino za njihov poetni ontogenetski stadijum. Znaajno je navesti i pojedine novointrodukovane sorte, Royal Glory, Maria Marta, Rita Star i Elegant Lady 127

koje su pokazale ujednaenu i visoku rodnost u periodu istraivanja to predstavlja znaajnu injenicu koja ide u prilog njihovom daljem irenju u proizvodnji. Sve ispitivane sorte breskve prema prinosu spadaju u grupu niskih do visoko produktivnih sorti (Bellini et al., 1984).

ZAKLJUAK
Na osnovu rezultata dobijenih trogodinjim prouavanjem moe se zakljuiti sledee: Cvjetanje ispitivanih sorti breskve znaajno je uslovljeno agroekolokim uslovima ispitivanog lokaliteta. Ispitivane sorte breskve u pogledu vremena cvjetanja nalaze se u intervalu od rano do srednje cvjetnih sorti. Naranije prosjeno zrijenje zabiljeeno je u sorte Early Crest (02.06.), a najkasnije u sorte Maria Aurelia (13.08.) Najvei prosjeni prinos bio je u sorti Royal Glory (26.74 t/ha), Maria Marta (26.55 t/ha), Rita Star (20.20 t/ha) i Elegant Lady (19.22 t/ha), a najmanji u sorti Venus (1.11 t/ha), Maria Aurelia (2.05 t/ha), White Crest (4.93 t/ha), Qwin Crest (6.14 t/ha) i May Grand (7.47 t/ha).

LITERATURA
BALDINI, E., SCARAMMUZI, F.: Il Pesco. Frutticoltura anni 80, Roma, (1982). BELLINI, E., WATKINS, R., POMARICI, E.: Descriptor list for peach. IBPGR Secretariat, Rome, (1984). BRAZANTI, E.: Pesco da consumo fresco. Frutticoltura 2, vol. 47, 8394 (1985). BULATOVI, S.: Savremeno voarstvo. Nolit, Beograd, (1992). BULATOVI, S., MRATINI, E.: Biotehnoloke osnove voarstva. Newslines, Beograd, (1996). FIDEGHELLI, C., ROSATI, P.: Introducione di 5 nuove pesce da consumo. Frutticoltura, 910, 2527 (1983). FORGLE, W., SCORZA, R.: Sentry Peach. Hort Science, 17, 271272 (1982). GVOZDENOVI, D.: Breskva. Poreje, Vuje, (1997). MEDIN, A.: Breskva. Alfa, Zagreb, (1998). NICOTRA., A., CONTE, L., DELLA STRADA, G., FIDEGHELLI, C., INSERO, O., LIVERANI, A., MOSER, L.: Monograa di cultivar di pesco, nettarine, percoche, Roma, (1994). NINKOVSKI, I.: Breskva i nektarina. Nolit, Beograd, (1988). ODALOVI, A.: Pomoloke osobine novih sorti breskve (Prunus persicae (L.) Batsch) u rejonu emovskog polja. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, (2002). OGNJANOV, V.: Razvitak embriona breskve i njihova kultura in vitro. Doktorska disertacija, Novi Sad, (1991). PRENKI, R., PAJOVI, R., ODALOVI, A.: Stanje i mogunosti razvoja voarstva u basenu Skadarskog jezera. Meunarodni nauni skup, Prolom Banja, zbornik radova, 24 (1997). PRENKI, R., ODALOVI, A.: Proizvodnja voa u Crnoj Gori, Stanje i mogunosti razvoja. Proizvodnja hrane, 143165, Beograd, (2002).

128

THE STUDIET PRIMARY CHARACTERISTICS NEW CULTIVARS PEACH IN MIDDLE REGION MONTENEGRO
PRENKI R., ODALOVI A.

Summary In compliance with a three year study results (20042006), the following conclusions may be inferred: The owering studiet peach cultivars dependet on the agroecological conditions within the stated region The studiet peach cultivars in owering time range in the interval from early to mid owering cultivars. The earliest ripening showed cultivar Early Crest (2st June), while the latest one showed Maria Aurelia (13th August). The highest average yield was recorded with Royal Glory (26.74 t/ha), Maria Marta (26.55 t/ha), Rita Star (20.20 t/ha) i Elegant Lady (19.22 t/ha), while the lowest one was recorded with the cultivars Venus (1.11 t/ha) Maria Aurelia (2.05 t/ha), White Crest (4.93 t/ha), Qwin Crest (6.14 t/ha) i May Grand (7.47 t/ha). Key words: Breskva, sorta, cvetanje, zrenje, prinos.

129

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 130137, NOVI SAD

MORFOMETRIJSKE OSOBINE PLODOVA ODABRANIH GENOTIPOVA DRENA

SANDRA BIJELI1, JELENA NINI-TODOROVI1, GORAN JAIMOVI2, BRANISLAVA GOLOIN1, SLOBODAN CEROVI1, BRANKO VIDICKI3 IZVOD: Sa dva lokaliteta odabrano je po est genotipova drena sa kojih je uzet uzorak od 30 zrelih plodova i izvrena su merenja duine, irine i mase ploda, mase mezokarpa i kotice i utvren je randman. Path koecijent analizom utvrene su meusobne korelacione zavisnosti najvanijih svojstava. Genotipovi sa stanita Fruke gore ispoljili su bolja morfometrijska svojstva plodova i veu podobnost za dalji selekcioni rad. Pravce selekcije drena prvenstveno treba usmeriti na veu masu ploda, kao svojstvo koje je u najjaoj direktnoj korelacionoj zavisnosti sa masom mezokarpa, dok je uticaj irine i duine ploda uglavnom indirektan, preko mase ploda. Kljune rei: dren (Cornus mas L.), morfometrijske osobine, path koecijent analiza.

UVOD
Rod Cornus obuhvata oko 40 vrsta bunova i stablaica, od kojih se veina koristi u dekorativne svrhe. Samo nekoliko vrsta ovoga roda ima upotrebljive plodove, meu kojima je najznaajniji dren (Cornus mas L). Areal rasprostiranja drena obuhvata srednju, centralnu i jugoistonu Evropu i jugozapadnu Aziju. Dren je samonikla bunasta biljka ili niskostablaica visine 78 m. Daje nakisele, crvene ili ute plodove veliine masline. Sadraj askorbinske kiseline je vrlo visok, zavisno od genotipa i porekla, a moe dostii i 97.4120.4 mg/100 g ploda (Pirlak i sar., 2003), to je oko dva puta vie u odnosu na plod narande. Dren je i lekovita biljka, koristila se jo u tradicionalnoj medicini za leenje oboljenja organa za varenje, a i danas nalazi upotrebu u farmaciji i medicini, gde se list i plod koriste kao antidijaretik. Kigeci (2002) navodi da drogu drena ine plodovi (Corni
Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Mr Sandra Bijeli, asistent, dr Jelena Nini-Todorovi, red. prof., dr Branislava Goloin, red. prof., dr Cerovi Slobodan, red. prof., Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Departman za voarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzanu arhitekturu. 2 Mr Goran Jaimovi, asistent, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Departman za ratarstvo i povrtarstvo. 3 Prof. dr Branko Vidicki, Pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje i kulturu, Novi Sad.

130

fructus) koji sadre tanine, eere, sluzi, organske kiseline, pektine i dr. Istraivanja hranljive vrednosti plodova drena izmeu ostalog fokusirana su i na sadraj materija koje imaju vanu ulogu u spreavanju nekih od bolesti, kao npr. skorbuta (Ercysly, 2004). Potroai irom sveta sve vie pokazuju interesovanje za prirodne visoko kvalitetne plodove, kakve upravo ima dren, obzirom da njegovi plodovi sazrevaju bez pesticida ili uz njihovu minimalnu upotrebu. Zreli plodovi drena mogu se konzumirati u sveem stanju, ili u vidu razliitih preraevina (dem, pekmez, marmelada, ele, sok, rakija, vino, sirup...). Od suvih drenjina dobija se osveavajui ajni napitak, koji se esto koristio kao lek protiv groznice. Drvo drena poznato je i po svojoj velikoj vrstoi i izuzetno je cenjeno u drvnoj industriji. Naa zemlja je veoma bogata u populacijama drena, u kojima su mnoga stabla nastala kao spontani sejanci divljih formi, te genotipovi jako variraju u vremenu plodonoenja, krupnoi, boji, obliku, ukusu plodova i njihovoj hranljivoj vrednosti. Populacije sejanaca su veoma raznolike, te mogu biti dragocen izvor donora u buduem oplemenjivakom programu drena. Na naim prostorima, na selekciji drena se radi ve petnaestak godina. Izdvojene selekcije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu istiu se po krupnoi i masi ploda (Kora i sar., 1996), a i vreme prerade je vrlo produeno obzirom da su razlike u zrenju i do dva meseca (Kora i sar., 2000). Proizvodnja drena u arealu njegovog rasprostiranja ima trend rasta, kako zbog dekorativnih osobina, tako i najvie zbog visoke upotrebne vrednosti plodova. U cilju komercijalne proizvodnje drena neophodno je najpre izvriti selekciju i umnoavanje izdvojenih genotipova iz prirodne populacije, a potom i oplemenjivanje na poboljanje osobina ploda. Cilj ovog rada upravo je prvi korak u selekciji drena; odnosno izdvajanje genotipova koji bi svojim morfometrijskim osobinama mogli biti interesantni za dalji oplemenjivaki program, te izdvajanje osobina ploda na koje treba usmeriti pravce dalje selekcije. Sekundarna svrha rada je da prikae primenu metode Path koecijent analize u korelacionoj analizi u sistemu povezanih promenljivih.

MATERIJAL I METOD
Sa dva lokaliteta; iz prirodne populacije sa stanita na Frukoj gori (lokalitet Velika Remeta) i iz urbane sredine lokalitet Poliklinika, na osnovu ujednaenog rasta, starosti i habitusa stabla, kao i plodonoenja odabrano je za dalju selekciju po est genotipova. Zreli plodovi odabranih genotipova obrani su u toku avgusta meseca 2006. godine i na uzorku od 30 plodova po genotipu izvrena su morfometrijska merenja duine i irine ploda, mase ploda, mezokarpa i kotice, a zatim su utvreni i randman i sadraj suve materije mezokarpa. Rezultati merenja prikazani su tabelarno i obraeni odgovarajuim statistikim metodama; radi utvrivanja varijabilnosti svojstava, kod svake ispitivane osobine prikazan je koecijent varijacije (CV), dok je kod najbitnijeg selekcionog svojstva mase mezokarpa, znaajnost razlika sredina testirana LSD testom. Takoe, Path koecijent analizom utvrene su meusobne korelacione zavisnosti najvanijih svojstava. Metoda Path coefcients analysis (koecijenti puta) koriena je kao praktini postupak za izraunavanje i testiranje pojedinanih vrednosti koecijenata puta i parametara viestruke (multiple) regresije. 131

REZULTATI RADA I DISKUSIJA

Znaajnija istraivanja na selekciji drena iz prirodnih populacija datiraju od 60-tih godina (Rudkovski, 1960; Imamaliev, 1977). Obzirom na veliki znaaj drena kao zdravstveno bezbedne hrane, danas se intenzivno radi na selekciji i oplemenjivanju drena u mnogim zemljama bogatim u populacijama drena: Ukrajini (Klimenko, 2004), Slovakoj, (Brindza, 2006), Turskoj (Pirlak i sar., 2003), Srbiji (Nini-Todorovi i sar., 2005), ekoj, Bugarskoj, Austriji. U cilju izdvajanja genotipova koji bi mogli biti interesantni za dalji oplemenjivaki program, izvreno je merenje morfometrijskih osobina plodova (tab. 1).
Tab. 1. Morfometrijske osobine plodova izdvojenih genotipova drena sa lokaliteta Poliklinika i Fruka gora Table 1. Morfometric fruit traits of selected cornelian cherry genotypes at localities Policlinic and Fruka gora (Novi Sad) Randman Flesh/Stone ratio (%) 82.8 86.3 80.1 86.4 84.6 84.5 84.1 2.4 2.8 82.7 89.0 84.7 85.3 85.9 85.0 85.4 2.0 2.4

Duina ploda Fruit lenght (mm)

Masa mezokarpa Flesh weight (g)

irina ploda Fruit width (mm)

Masa kotice Stone weight (g)

Masa ploda Fruit weight (g)

PC1 Poliklinika Policlinic PC2 PC3 PC4 PC5 PC6 Prosek Average SD St. deviation CV Coeff. of variation FC1 Fruka gora Fruka gora FC2 FC3 FC4 FC5 FC6 Prosek Average SD St. deviation CV Coeff. of variation

16.2 18.2 15.4 20.0 18.2 16.7 17.5 1.7 9.7 18.9 19.0 20.6 17.8 19.0 19.2 19.1 0.9 4.6

13.8 13.9 12.4 14.1 14.2 14.7 13.9 0.8 5.7 14.0 13.8 13.7 14.0 13.9 13.8 13.9 0.1 0.7

2.1 2.4 1.7 2.9 2.6 2.4 2.3 0.4 18.3 2.6 2.5 2.6 2.4 2.6 2.5 2.5 0.1 3.5

0.4 0.3 0.3 0.4 0.4 0.4 0.4 0.0 8.5 0.5 0.3 0.4 0.4 0.4 0.4 0.4 0.1 15.3

1.73 2.10 1.33 2.49 2.22 2.06 2.00 0.4 20.4 2.18 2.26 2.18 2.04 2.22 2.11 2.20 0.1 3.7

LSD za poreenje mase mezokarpa plodova ispitivanih genotipova drena: LSD 0.05 0.18 LSD 0.01 0.24

132

Suva materija Dry matter (%) 16.1 16.0 19.2 16.2 15.4 16.0 16.5 1.4 8.3 15.0 15.0 13.8 15.6 15.0 14.7 14.9 0.6 4.0

Lokalitet Locality

Genotip Genotype

Prosena vrednost mase mezokarpa kod Frukogorskih drenova (2.2 g) je znaajno vea u odnosu na masu plodova sa Poliklinike (2.0 g). Genotipovi poreklom sa Fruke gore imali su u proseku za 1.6 mm veu duinu ploda (19.1 mm) u odnosu na genotipove sa Poliklinike (17.5 mm). Takoe, i masa plodova drenova sa Fruke gore (2.5 g u proseku) bila je za 0.2 g vea u odnosu na masu ploda drenova sa Poliklinike (proseno 2.3 g). irina ploda i masa kotice obe ispitivane grupe drenova bile su jednake u proseku (13.9 mm odnosno 0.4 g). Randman, odnosno udeo mezokarpa u masi ploda kod frukogorskih drenova iznosio je 85.4% i bio je vei za 1.3% u odnosu na genotipove sa Poliklinike, ali je sadraj suve materije drenova sa Poliklinike (16.5%) bio vei u odnosu na drenove iz Fruke gore (14.9%). Pored manje duine i mase ploda, te manje mase mezokarpa i manjeg randmana, drenovi poreklom sa Poliklinike imali su i neujednaenije plodove po ispitivanim osobinama. Naime, ovi drenovi imali su i znatno vei koecijent variranja duine i irine ploda, a naroito mase ploda (CV=18.3%, u odnosu na 3.5% kod frukogorskih drenova) i mase mezokarpa (CV=20.4%, u odnosu na 3.7%). Zavisno od regiona gajenja, i ostali autori navode veliku varijabilnost u morfometrijskim osobinama ispitivanih genotipova drena (Ercysly, 2004; Brindza, 2006). Prema podacima iz tab. 2 mogu se konstantovati vea ujednaenost genotipova poreklom iz prirodne populacije Fruke gore, to je dobijeno i u ranijim istraivanjima (Nini-Todorovi i sar., 2005), bolja morfometrijska svojstva plodova i u krajnjoj liniji njihova vea podobnost za dalji selekcioni rad. Meusobnim poreenjem mase mezokarpa (kao krajnjeg selekcionog cilja) odabranih genotipova drenova iz frukogorskog lokaliteta, a na osnovu LSD-testa, takoe se moe uoiti njihova vea ujednaenost: statistiki znaajna razlika u masi mezokarpa pojavila se samo u jednom sluaju; poreenjem genotipova FC2 i FC4. Genotip FC2 imao je najveu masu mezokarpa (2.26 g) i vrlo visok randman ak 89%. Kod drenova sa Poliklinike, po morfometrijskim osobinama ploda (duini i masi ploda i mezokarpa, kao i po visokom randmanu) posebno se moe izdvojiti genotip PC4. PATH-koecijent analiza Da bi se mogle ustanoviti uzrono-posledine veze izmeu ispitivanih svojstava i mase mezokarpa (zavisna promenljiva, Y), uraena je analiza koecijenata putanje (path-koecijent analiza). Opis ove metode je prvi put publikovao Wright (1921), dok novija istraivanja osnovnih karakteristika ove metode i njenih primena navodi Li (1975). Path metod daje detaljniju sliku odnosa izmeu ispitivanih promenljivih nego prosti koecijenti korelacije, jer path-koecijenti ne pokazuju samo meusobne odnose izmeu nezavisno i zavisno promenljivih (direktne efekte specinih osobina ploda na masu mezokarpa), ve takoe pokazuju i meusobne odnose izmeu nezavisno promenljivih u njihovom zajednikom uticaju na zavisno promenljivu, tj. indirektan efekat specinih osobina ploda na zavisno promenljivu preko drugih osobina ploda (Kang et al., 1983). Path analiza omoguava da se identikuju svojstva koja najvie utiu na masu mezokarpa ploda ispitivanih populacija drena, to je od velikog znaaja za bolje uoavanje njihove meusobne povezanosti, tj. utvrivanje jaine uticaja pojedinih svojstava na masu mezokarpa. Pored path-koecijenata (p), tablino su prikazani i prosti koecijenti korelacije (r) izmeu ispitivanih morfometrijskih osobina. 133

Tab. 2. Prosti koecijenti korelacije izmeu tri ispitivana svojstva i mase mezokarpa Table 2. Simple correlation coefcients among three investigated traits and esh weight

Lokalitet Locality
Poliklinika Policlinic

Svojstvo Trait
Duina ploda Fruit lenght irina ploda Fruit width Masa ploda Fruit weight Duina ploda Fruit lenght irina ploda Fruit width Masa ploda Fruit weight

irina ploda Fruit width 0.48*

Masa ploda Fruit weight 0.85** 0.79**

Masa mezokarpa Flesh weight 0.85** 0.78** 0.99**

Fruka gora Fruka gora

0.30*

0.60* 0.74**

0.56* 0.71** 0.97**

Analizom prostih koecijenata korelacije (tab. 2) uoava se da sva ispitivana svojstva statistiki znaajno ili visoko znaajno utiu na masu mezokarpa, pri emu je na oba lokaliteta masa ploda ispoljila najvei uticaj (r = 0.99** odnosno r = 0,97**). Posle mase ploda, najvei uticaj na masu mezokarpa na lokalitetu Poliklinika imala je duina ploda (r = 0,85**), a na lokalitetu Fruka gora irina ploda (r = 0,71**). Znaajne korelacije dobijaju se i poreenjem svojstava meusobno, pri emu je najjaa korelacija na lokalitetu Poliklinika bila izmeu duine i mase ploda (r = 0,85**), a na lokalitetu Fruka gora izmeu irine i mase ploda (r = 0,74**). Najslabije korelacione zavisnosti na oba lokaliteta utvrene su izmeu duine i irine ploda. Na lokalitetu Poliklinika (tab. 3) najvei, statistiki visoko znaajan direktan uticaj na masu mezokarpa imale su masa (p34 = 0.9820) i duina ploda (p14 = 0.0257). Path koecijent analiza pokazuje da je direktan efekat irine ploda (p24 =0.0123) znatno manji nego to to pokazuje prost koecijent korelacije (r = 0.78**). Meutim, irina ploda imala je znaajan pozitivan indirektan uticaj na masu mezokarpa preko duine ploda, i znatno vie preko mase ploda (r12p14 = 0.7751, shema 1). Takoe treba istai i znaajan indirektan pozitivan efekat duine ploda preko mase ploda na masu mezokarpa (r13p34 = 0.8313). Navedena svojstva objanjavaju 98,85% (R2) varijabilnosti mase mezokarpa plodova drena sa lokaliteta Poliklinika. Path koecijent analiza uticaja ispitivanih svojstava ploda na masu mezokarpa drena iz prirodne populacije sa Fruke gore (tab. 4) pokazuje znaajno visok direktan uticaj mase ploda (p34 = 1.0053) na masu mezokarpa ploda. Za razliku od prostih koecijenata korelacije, path koecijenti pokazuju znatno manji (i negativan) direktan uticaj duine i irine ploda na masu mezokarpa. Meutim, ova svojstva su znaajno indirektno pozitivno uticala na masu mezokarpa preko mase ploda (r13p34 = 0.6009, odnosno r23p34 = 0.7451, shema 1). Vea irina i duina ploda, dakle nisu direktno vezana svojstva sa ma134

som mezokarpa, ali preko vee mase ploda indirektno rezultiraju i znaajno veom masom mezokarpa. Duina, irina i masa ploda kod ispitivanih genotipova sa Fruke gore objanjavaju 93.28% varijabilnosti mase mezokarpa.
Tab. 3. Analiza direktnih i indirektnih uticaja ispitivanih svojstava na masu mezokarpa drena sa lokaliteta Poliklinika Table 3. Analysis of direct and indirect inuences of tested traits on Cornelian cherry esh weight at Policlinic locality

Svojstvo Trait Duina ploda

Fruit lenght

Direktan uticaj Direct effect

Indirektan uticaj preko: Indirect effect via: duine ploda Fruit lenght irine ploda Fruit width mase ploda Fruit weight

Total ry

0.0257** 0.0123 0.9820**

0.0124* 0.0217

0.0060 0.0097

0.8313* 0.7751*

0.8510 0.7752 0.9940

irina ploda
Fruit width

Masa ploda
Fruit weight

Rezidualni efekat Residual effect: = 0.1073 Koecijent determinacije Coeff. of determination: R2=0.9885

Tab. 4. Analiza direktnih i indirektnih uticaja ispitivanih svojstava na masu mezokarpa drena iz prirodne populacije lokalitet Fruka gora Table 4. Analysis of direct and indirect inuences of tested traits on Cornelian cherry esh weight at natural population from locality Fruka gora

Svojstvo Trait Duina ploda

Fruit lenght

Direktan uticaj Direct effect

Indirektan uticaj preko: Indirect effect via: duine ploda Fruit lenght irine ploda Fruit width mase ploda Fruit weight

Total ry

0.0307 0.0290 1.0053**

0.0091 0.0184

0.0086 0.0215

0.6009* 0.7451*

0.5616 0.7070 0.9654

irina ploda
Fruit width

Masa ploda
Fruit weight

Rezidualni efekat Residual effect: = 0.2593 Koecijent determinacije Coeff. of determination: R2=0.9328

Dobijeni path koecijenti za oba lokaliteta u skladu su sa podacima Karadeniz-a (2000), koji navodi da je najjai direktan uticaj na masu ploda imala masa mezokarpa, a znatno slabiji duina i irina ploda. 135

Shema 1. Path dijagram i koecijenti uticaja ispitivanih svojstava na masu mezokarpa plodova drena na lokalitetu Poliklinika (levo) i Fruka gora (desno) Figure 1. A path diagram and coefcients of traits infuencing esh weight at locality Policlinic (left) and Fruka gora (right)

ZAKLJUAK
Na osnovu prikazanih rezultata moe se konstatovati vea ujednaenost genotipova poreklom iz prirodne populacije Fruke gore, njihova bolja morfometrijska svojstva plodova i u krajnjoj liniji njihova vea podobnost za dalji selekcioni rad. Genotip FC2 imao je najveu masu mezokarpa (2.26 g) i vrlo visok randman ak 89%. Na lokalitetu Poliklinika, po morfometrijskim osobinama ploda posebno se moe izdvojiti genotip PC4. Analizom prostih koecijenata korelacije i Path koecijent analizom uvreno je da je na oba lokaliteta, od svih ispitivanih svojstava, masa ploda ispoljila najvei uticaj na masu mezokarpa (r = 0.99** odnosno r = 0,97**). Za razliku od prostih koecijenata korelacije, Path koecijenti pokazuju znatno manji direktan uticaj duine i irine ploda na masu mezokarpa. Pravce selekcije drena prvenstveno treba usmeriti na veu masu ploda, kao svojstvo koje je u najjaoj direktnoj korelacionoj zavisnosti sa masom mezokarpa, dok je uticaj irine i duine ploda uglavnom indirektan, preko mase ploda.

LITERATURA
BRINDZA, P. (2006): Detekcia a selekcia hospodarsky vyznamnych genotypov z populacii driena obyajneho (Cornus mas L.) pre vyuitie v potravinach. Autoreferat dizertanej prace, fakulta biotechnologie a potravinarstva, Slovenska Polnohospodarska Univerzita v Nitre, Slovakia. IMAMALIEV, G. N., (1977): Diversity of wild forms of Cornus mas L. in the Sheki-Zakataly zone of Azerbaijan. Genet i Selektsiya rast, Tez. Dokl., 234235, Leningrad, USSR. KANG, M. S., MILLER, J. D., TAI, P. Y. P. (1983): Genetic and phenotypic path analyses and heritability in sugarcane. Crop Science, 23: 643647. KARADENIZ, T. (2000): Determination of interrelationships among some important parameters by path analise in cornelian cherry (Cornus mas L.). Bahce, vol. 28, No. , pg. 4148, 18 ref, Turska.

136

KIGECI, J. (2002): Lekovito bilje. Nolit, Beograd. KLIMENKO SVITLANA (2004): The Cornelian cherry (Cornus mas L.), collection, preservation and utilization of genetic resources. J. Fruit Ornam. Plant Research, vol. 12, spec. ed., pg. 9398. KORA, M., GOLOIN, B., CEROVI, S., VRAAR, LJ., KORA, J. (2000): Novosadska selekcija drena. XI Kongres voara, Tara. Uvodni referati i abstrakti, str. 50. KORA, M., NINI-TODOROVI, J., GOLOIN, B. (1996): Characteristics of cornel selections from Novi Sad. I st Congress of biologists of Macedonia. Abstract book, Ohrid, pg. 176. LI, C. C. (1975): Path Analysis a primer. Pacic Grove, California. LUFTI PIRLAK, MUHARREM GULERYUZ, IBRAHIM BOLAT (2003): Promising cornelian cherries (Cornus mas L.) from the Northeastern Anatolia region of Turkey. Journal of the American Pomological Society, vol. 57, No. 1, pg. 1419. NINI-TODOROVI, J., CEROVI, S., GOLOIN, B., BIJELI, S., MILETI, R. (2005): Pomoloko-biohemijske karakteristike odabranih genotipova drena. Voarstvo, vol. 39, br. 152, str. 395399. RUDKOVSKY, G. P. (1960): Cornelian cherry in the Ukraine priroda. Plant Breed. Abstract, 30: 4218. SEZAI ERCYSLY (2004): Cornelian cherry germplasm resources of Turkey. Journal of fruit and Ornamental Plant Research, vol. 12, spec. ed., pg. 8792. WRIGHT, S. (1921): Correlation and causation. J. Agr. Res., 20: 557585.

MORPHOMETRIC FRUIT TRAITS OF SELECTED CORNELIAN CHERRY GENOTYPES

SANDRA BIJELI, JELENA NINI-TODOROVI, GORAN JAIMOVI, BRANISLAVA GOLOIN, SLOBODAN CEROVI, BRANKO VIDICKI Summary On two localities were selected up to six cornelian cherry genotypes on which we are taken sample of 30 ripe fruits. We studied fruit length, fruit width and fruit weight, esh weight, stone weight and esh/stone ratio. Mutually correlative dependences of the main traits are determined by Path coefcient analyze. The genotypes from Fruka Gora locality have better morphometric fruit traits and capability for following breeding program. Breeding program of cornelian cherry chiey shall perform on bigger fruit weight, as a trait witch has the highest direct correlative mutuality with esh weight, while the inuence of fruit length and width mostly was indirect, by the fruit weight. Key words: cornelian cherry (Cornus mas L.), morphometric fruit traits, path coefcient method.

137

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 138143, NOVI SAD

SENZORNA I HEMIJSKA ANALIZA PLODOVA TRENJE

KESEROVI, Z.1, VRAAR, LJ.2, TEPI ALEKSANDRA2, MAGAZIN, N. 1, SANDRA BIJELI1, BRANKO VIDICKI3 IZVOD: U radu su prikazani rezultati hemijski analiza i ocena kvaliteta plodova sledeih sorti treanja: Samit, Durone nero I, Durone nero III, Lambert, Kompakt van, Imperijal, Merton crone, Samberst, Melitopoljska crna, Stark hardi dajent, Vega i Germerzdorfska. Po izgledu plodova (veliina, oblik, osnovna boja, atraktivnost ploda) najvee ocene su dobile sorte: Durone nero I, Samit i Melitopoljska crna, a za senzorski (vrstina i ukus plodova) najbolje su ocenjene sorte: Durone nero I, Samit. Kompakt Van i Lambert. U ukupnom zbiru broja bodova (kada su sabrane ocene za osobine plodova i senzorske ocene) najvie su dobile sorte Durone nero I, Samit, Melitopoljska crna, a najmanje Samberst, Imperijal i Durone nero III. Kljune rei: trenja, sorte, morfoloke osobine, hemijske osobine, kvalitet plodova.

UVOD
Trenja je jedna od najstarijih vonih vrsta, koja je skrenula panju svojim prijatnim ukusom i ranim sazrevanjem plodova. Trenja se smatra uglavnom stonim voem, rano zri i sa jagodom predstavlja prvo voe na naem tritu. Njeni plodovi se upotrebljavaju u sveem stanju, a znaajni su i kao sirovina za industrijsku preradu u sokove, sirupe, kompote dem, suenje, smrzavanje i dr.. Pored hranljive plodovi imaju, terapeutsku i dijetetsku vrednost jer sadre, vone eere, organske kiseline, celulozu, vitamine, aromatine materije i dr. Najvei proizvoai u svetu su Turska i Iran, a u Evropi Nemaka i Italija. U strukturi proizvodnje voa trenja se kod nas nalazi na 8 mestu, a u evropskoj proizvodnji naa zemlja uestvuje sa 3% i nalazi se na 22 mestu. Nemaka u dosta loijim agroekolokim

Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Dr Zoran Keserovi, red. prof., mr Nenad Magazin, asistent, mr Sandra Bijeli, asistent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. 2 Dr Ljubo Vraar, red. prof., mr Aleksandra Tepi, asistent, Tehnoloki fakultet, Novi Sad. 3 Prof. dr Branko Vidicki, Pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje i kulturu, Novi Sad.

138

uslovima proizvede oko 136.000 tona, a Srbija 23.000 tona. Prema Vrankoviu (2005) u Vojvodini trenja u strukturi vonih zasada uestvuje sa 2,3%, sa proizvodnjom od 4,9 hiljada tona. Ovi podaci dovoljno govore da su potencijali u proizvodnji trenje neiskorieni. Privredna vrednost trenje ogleda se u skromnijim potrebama prema uslovima gajenja, ranijoj rodnosti drveta, ranijem zrenju plodova, redovnoj rodnosti i relativnoj otpornosti na vanije bolesti i tetoine. Trenja je veoma vitalna i dugovena vona vrsta koja se prilagoava i uspeva na veoma irokom prostoru i u razliitim slovima sredine ak i do 1000 m nadmoeske visine, ali joj ipak najvie odgovaraju tereni od 300800 m nadmorske visine. Imajui u vidu prirodne uslove kao i potranju plodova ovih vonih vrsta na domaem i stranom tritu, trebalo bi im posvetiti daleko veu panju. Ova vona vrsta je decitarna na naem tritu, a izvoz je skoro zanemarljiv. S obzirom da u Srbiji postoje izuzetni agroekoloki uslovi za proizvodnju trenje, treba je vie i slobodnije iriti, pogotovu u onim rejonima gde ona ima komparativne prednosti u odnosu na druge vrste voaka. Uvoenje slabo i srednje krljavih vegetativnih podloga u proizvodnju omoguava gustu sadnju i intenzikaciju proizvodnje. Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu je podignuta nova kolekcija trenje sa oko 55 sorti. U kolekciji se nalaze, pored starih, i dosta novih sorti razliitog vremena sazrevanja. Oceni kvaliteta plodova voa se u razvijenim voarskim zemljama poklanja velika panja, a posebno oceni ukusa i atraktivnosti plodova. Kod nas ne postoji takva praksa, te su autori kroz ovaj rad pokuali da skrenu panju na ocenu plodova kao vrlo vaan markentiki faktor. Pored ocene kvaliteta data je hemijska analiza ispitivanih sorti trenje.

MATERIJAL I METODA RADA

Skala bodova koju smo koristili za ocenjivanje pojedinih osobina plodova prikazana je u tab. 1. Od osobina plodova analizirani su: oblik, osnovna i pokrovna boja, tip pokrovne boje, atraktivnost, vrstina, ukus i tekstura. Plodovi su uzimani sa Fakultetskog oglednog dobra na Rimskim anevima. Zasad se nalazi u osmoj godini starosti i sve sorte su kalemljene na magrivi (Prunus mahaleb L.) Rastojanje je 5 4 m. Oblik krune je piramidalni. Ispitivane su sledee sorte: Samit, Durone nero I, Durone nero III, Lambert, Kompakt van, Imperijal, Merton crone, Samberst, Melitopoljska crna, Stark hardi dajent, Vega i Germerzdorfska. Hemijske analize raene su po sledeim metodama: SMR merenje je Abbe-ovim refaktometrom, na 20C. Ukupna kiselost (izraen akao procenat jabune kiseline) odreena je titracijom standardnim rastvorom NaOH u fenolftaleinu kao indikatoru. Pektinske materije u formi Ca-pektata odreene su metodom po Carre-Haynes-u. Sadraj eera odreen je metodom po Luff-Schoorlu.

139

Tab. 1. Osobine plodova trenje koje su analizirane po skalama bodova, Novi Sad, 2005. Table 1. Characteristics of sweet cherry fruits analyzed using points scale, Novi Sad, 2005.

Osobine plodova Fruits characteristics Veliina ploda Oblik ploda Pokrovna boja Atraktivnost ploda Boja mezokarpa vrstina ploda Ukus ploda

Skala bodova Points scale 13579 12345 1234567 13579 12345 357 13579

REZULTATI ISTRAIVANJA SA DISKUSIJOM

Na osnovu analize osobina plodova trenje (tab. 2) kada je u pitanju izgled ploda (veliina ploda, oblik ploda, osnovna boja, atraktivnost ploda) izdvajaju se sorte: Durone nero I, Samit i Melitopoljska crna. Ako analiziramo atraktivnost ploda, kao jednu od vrlo vanih osobina ploda, koja dosta utie na odluku potroaa prilikom kupovine trenje, opet se izdvajaju ove sorte: Durone nero I, Samit i Melitopoljska crna sa ocenama (8,6; 8,6; i 8,1). Za senzornu ocenu plodova (vrstinu ploda i ukus ploda ) najvee ocene su dobile sorte: Durone nero I, Samit. Kompakt Van i Lambert. Interesantno da je sorta Samberst dobila dosta niske ocene, kao jedna od mnogo hvaljenih novih sorti trenje. Prema Nikoliu (1993) sorta Stark Hardi Dajent u uslovima aka je imala visok sadraj suvih materija oko 17%, meutim u naem ocenjivanju ova sorta nije dobila visoke ocene. Ukus ploda najee je denisan kroz sadraj suvih eera i njihov odnos prema kiselinama u plodu, i verovatno usled velike koliine padavina ova sorta je dosta izgubila na ukusu. Kada je u pitanju ukupan broj bodova, dobijen sabiranjem ocena za osobine plodova i organoleptika svojstva najbolje su ocenjene sorte Durone nero I, Samit, Melitopoljska crna (47,2; 46,6; 43,0), a najslabije Samberst, Imperijal i Durone nero III (34,6; 35,8; 36,1). Za veliinu i oblik ploda najvee ocene su dobile sorte Durone nero I, Samit i Samberst (9,0; 8,5; 6,8), to potvruje Radievi i sar. (2002) za sortu Samberst i Samit. Pokrovna boja najlepa je bila kod Durone nero I, Melitopoljske crne i Samita. Na osnovu rezultata hemijske analize (tab. 3) najvei sadraj rastvorljivih suvih materija imala je sorta Lambert i Sue (18,30 i 19,20%), a najmanje Samit i Durone nero III (14,00 i 14,20%). Ukupno kiselina imale su najvie sorte Sue,Vega i Lambert, a najmanje Samberst i Stark hardi dajent (0,50%). Prema ispitivanju Jovanovia i Miletia (1988) sorta Lambert u uslovima Zajeara je takoe imala visok sadraj rastvorljivih suvih materija 17,8%. Tako visok sadraj rastvorljivih suvih materija potvruje i Stanevi sa sar. (1988). Prema Staneviu i sar. (1974) hemijski sastav plodova se razlikuje od regiona do regiona i zavisno od sorte i rastvorljive suve materije su iznosile od 13,016,5%, ukupne kiseline od 0,30,57% i ukupni eeri od 10,512,36%. Za sortu Vega, Nikoli i sar. (1996) takoe navode visok sadraj rastvorlji140

vih suvih materija 17,1%. Isti autori navode da je plod Vege veoma atraktivan, slatko nakiseo, osveavajui i vrlo prijatne arome, to je potvreno i na osnovu naih ispitivanja. Ocena kvaliteta plodova voa se esto radi na sajmovima i izlobama voa gde se od poosetilaca esto trai da na osnovu senzorske ocene plodova daju svoje miljenje o kvalitetu.
Tab. 2. Ocena kvaliteta plodova treanja, Novi Sad, 2005. Table 2. Evaluation of sweet cherry fruits quality, Novi Sad, 2005. Boja mezokarpa Flesh colour vrstina ploda Fruits rmeness Ukupno bodova Total 38,7 36,8 36,4 43,0 46,6 34,6 39,2 35,8 37,0 36,5 36,1 47,2 Ca-pektat Ca pectinate (%) 0,48 0,38 0,32 0,44 1,10 0,95 0,49 0,46 0,48 0,22 0,49 0,49 Atraktivnost ploda Fruits atractivness Pokrovna boja Over colour Veliina ploda Fruits size

Oblik ploda Fruits shape

Germerzdorfska Vega Stark hardi dajent Melitopoljska crna Samit Samberst Merton crone Imperijal Kompakt van Lambert Durone nero III Durone nero I

6,7 6,7 5,7 7,3 8,5 6,8 7,0 6,4 6,1 5,6 6,6 9,0

4,6 4,1 3,6 4,3 5,0 3,7 4,0 4,0 3,4 3,8 4,0 4,7

5,4 3,8 5,8 6,6 6,0 5,3 5,6 5,2 4,6 5,1 5,0 6,6

5,8 6,4 6,3 8,1 8,6 6,4 7,0 6,6 5,6 5,3 5,8 8,6

3,6 3,0 4,0 4,0 4,7 3,7 4,0 4,0 3,7 3,6 3,0 4,0

5,6 5,8 5,3 5,7 6,0 3,6 5,6 5,0 6,8 6,3 6,6 6,7

Tab. 3. Rezultati hemijske analize plodova sorti trenje, Novi Sad, 2005. Table 3. Results of chemical analysis of sweet cherry fruits, Novi Sad, 2005. Ukupni eeri Total sugars (%) Saharoza Sucrose (%) 3,44 0,70 1,16 1,30 4,24 1,22 3,08 1,86 2,12 0,25 0,47 1,36 Redukujui eeri Reductive sugars (%) Ukupne kiseline Total acids (%)

Sorta Cultivar Samberst Samit Germerzdorfska Sue Lambert Durone nero I ompakt van erton krone Vega Imperijal Stark hardi dajent Durone nero III

Suve mat. TSS (%)

14,50 14,00 14,30 18,30 19,20 16,00 14,80 17,70 16,50 16,10 14,60 14,20

0,50 0,72 0,51 0,80 0,70 0,58 0,77 0,56 0,77 0,65 0,50 0,58

11,28 10,57 11,23 13,98 15,60 12,10 10,43 11,53 13,16 11,68 13,47 13,63

7,66 9,83 10,00 12,61 11,13 10,81 7,35 9,67 10,92 11,41 12,96 12,19

Ukus ploda Fruits taste 7,0 7,0 5,7 7,0 7,8 5,1 6,0 4,6 6,8 6,8 5,1 7,6

Cultivar

Sorta

141

Svi napred navedeni parametri govore da se u Srbiji mora uraditi dosta na promeni strukture sortimenta trenje i edukaciji proizvoaa i potroaa ove tako vane vone vrste.

ZAKLJUAK
Na osnovu ispitivanja kvaliteta plodova trenje dolo se do sledeih zakljuaka: Po izgledu ploda (veliina ploda, oblik ploda, osnovna boja, atraktivnost ploda) najvee ocene su dobile sorte: Durone nero I, Samit i Melitopoljska crna. Iste sorte imale su najatraktivnije plodove. Za senzorsku ocenu plodova (vrstinu i ukus ploda ) najvee ocene su dobile sorte: Durone nero I, Samit. Kompakt Van i Lambert. Kada je u pitanju ukupan broj bodova, (kada su sabrane ocene za osobine plodova i senzorske ocene) najvie bodova dobile su sorte Durone nero I, Samit, Melitopoljska crna, a najmanje Samberst, Imperijal i Durone nero III Na osnovu rezultata hemijske analize najvie rastvorljivih suvih materija imala je sorta Lambert i Sue (18,30 i 19,20%), a najmanje Samit i Durone nero III (14,00 i 14,20%). Najvei sadraj ukupnih kiselina imale su sorte Sue,Vega i Lambert, a najmanji Samberst i Stark hardi dajent (0,50%).

LITERATURA
KESEROVI, Z., GVOZDENOVI, D., VRAAR, LJ: Savremeni koncept proizvodnje trenje, EKO-KONFERENCIJA, Novi Sad, 2003. JOVANOVI, M., MILETI, R.: Pomoloko-tehnoloke osobine u vanijih sorti treanja gajenih u uslovima Timokog regiona, Jug. vo., 22,8485, 271276, aak, 1988. NIKOLI, M., URI, G., MILUTINOVI, M.: Pomoloka prouavawa sorti trenje arenog ploda, Jug. vo., Vol.30, broj115116, 319328, aak, 1996. NIKOLI, M.: Trenja i vinja, Nolit, Beograd, 2001. NIKOLI, M.: Vinja i trenja, Dragani, Zemun, 2002. RADIEVI SANJA, CEROVI, R, NIKOLI, M.: Kanadske sorte treanja, Zbornik naunih radoba, Institut PKB, Agroekonomik, Beograd, 2002. VLAHOVI, B.: Trite poljoprivredno prehrambenih proizvoda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2004. STANEVI, A., JANDA, LJ., GAVRILOVI, J.: Pomoloko-biohemijske osobine ploda sorti treanja razliitog vremena sazrevanja, Jug. voarstvo, 28, aak, 1974. STANEVI, A., NIKOLI, M., MITROVI, M., KOSTADINOVI, Z.: Uporedna prouavanja vanijih biolokih osobina u znaajnih sorti treanja, Jug. vo., 22, 8485, 289298, aak, 1988. VRANKOVI, N.: Proizvodnja voa u AP Vojvodini, nauno struni asopis Voarstvo i vinogradarstvo, Novi Sad, 2005. VRAAR, LJ.: Prirunik za kontrolu kvaliteta sveeg i preraenog voa, povra, peurki i osveavajuih bezalkoholnih pia, Novi Sad, 2001.

142

SENSOR AND CHEMICAL ANALYSIS OF SWEET CHERRY FRUITS

ZORAN KESEROVI, LJUBO VRAAR, ALEKSANDRA TEPI, NENAD MAGAZIN, SANDRA BIJELI, BRANKO VIDICKI Summary Fruits quality of sweet cherry cultivars: Summit, Durone nero I, Durone nero III, Lambert, Compact Van, Imperial, Merton crone, Sunburst, Melitopoljska crna, Stark Hardy Giant, Vega and Germersdorf was investigated in this paper. Following fruits characteristics were analyzed: fruits shape, ground and over colour, type of over colour, fruits attractiveness, fruits rmness, taste and texture. On the basis of fruits quality analysis (adding points given for fruits characteristics and point given for organoleptical analysis) highest score of points had cultivars: Durone nero I, Summit, Melitopoljska crna, and lowest score of points had cultivars Sunburst, Imperial and Durone nero III. On the basis of chemical analysis, highest TSS had cultivars Lambert and Sue (18,30 and 19,20% respectively), and lowest TSS had cultivars Summit and Durone nero III (14,00 and 14,20% respectively). Highest values of total acids were observed with cultivars Sue, Vega and Lambert, and lowest with Sunburst and Stark Hardy Giant (0,50%). Key words: Sweet cherry, cultivars, morphological characteristics, chemical characteristics, fruits quality.

143

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 144149, NOVI SAD

ORGANOLEPTIKE OSOBINA KAA IZDVOJENIH GENOTIPOVA DANARIKE (Prunus cerasifera Ehrh.) IZ GORNJEG POLIMLJA
BOOVI INA, JAIMOVI VUETA1 IZVOD: U ovom radu su prikazani podaci o sadraju rastvorljive suve materije i organoleptikim osobinama kaa od plodova 50 genotipova danarike sa podruja Gornjeg Polimlja. Izdvojeni su genotipovi sa visokim sadrajem rastvorljive suve materije u plodu koji se mogu koristiti za proizvodnju bistrih sokova i koncentrata. Takoe su izdvojeni i genotipovi ije kae nakon odmrzavanja ne oksidiu, ve zadravaju prirodnu boju, pa se mogu preporuiti za proizvodnju kaa. Kljune rijei: Danarika, Gornje Polimlje, plod, rastvorljiva suva materija, kaa, organoleptike osobine.

UVOD
Danarika (Prunus cerasifera Ehrh.) je vrlo adaptivna i otporna vona vrsta to uslovljava njenu veliku rasprostranjenost. Razmnoava se generativno, pa se u prirodnim populacijama nalaze genotipovi razliitih osobina. Danarika ima skromne zahtjeve za uspijevanje, a ne napadaju je ni prouzrokovai ekonomski znaajnih bolesti i tetoine (Boovi i Jaimovi, 2003). Radi toga ona daje najjeftinjije i najzdravije plodove za svjeu konzumaciju i preradu to je veoma vano u dananjem konceptu ekoloke proizvodnje hrane. Plodovi danarike se uglavnom koriste za domau preradu u: sok, kompot, rakiju i dem. Naa industrija jo uvijek nije prihvatila preradu ne samo danarike, ve i domae ljive (Prunus domestica L.) to je kranje neopravdano. Danarika se cijedi u sok i prevodi u koncentrat s namjerom da se koristi kao sirovina za korekciju kiselosti i sadraja minerala u sokovima od aromatinih vrsta voa. Iz tog razloga se proizvodi i kaa od danarike koja se zahvaljujui visokom sadraju pektina koristi kao osnova za neke druge kaaste sokove. Najkvalitetniji sokovi se dobijaju od utih sorti koje daju neobojen sok pogodan za kupae sa sokovima od druge vrste voa (Ristevski i Georgijev, 2001). Mogunost mijeanja koncentrata od danarike sa ostalim vonim

Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Dr ina Boovi, dr Vueta Jaimovi, Biotehniki institut-Podgorica, Centar za kontinentalno voarstvo, ljekovito i aromatino bilje Bijelo Polje.

144

vrstama iroko se koristi u najrazvijenijim zemljama za proizvodnju sokova i djeije hrane, jer ispunjava najvie standarde zdravstveno bezbjedne hrane (Ognjanov i sar., 2002). Cilj rada je izdvajanje genotipova danarike iz prirodne populacije Gornjeg Polimlja koji bi se odlikovali izuzetnim organoleptiko-tehnolokim svojstvima ploda to bi ih inilo pogodnim za proizvodnju kaa, sokova i druge vidove prerade.

MATERIJAL I METODE
U periodu od 1998. do 2000. godine sprovedeno je ispitivanje izvorne populacije danarike na podruju Gornjeg Polimlja. Ocijenjeno je 123 genotipa. U ovom radu su prikazani sadraj suve materije i organoleptika svojstva kaa od plodova 50 genotipova danarike. Suva materija rastvorljiva u vodi odreena je Abbe-ovim stonim refraktrometrom pri konstantnoj temperaturi od 20C. Kae su pravljene odstranjivanjem kotice i pokoice ploda. Organoleptika svojstva kaa nakon odmrzavanja ocijenjena su senzornom ocjenom degustacione komisije Novosadskog sajma.

REZULTATI I DISKUSIJA
Rastvorljiva suva materija ploda i organoleptika svojstva kaa ispitivanih genotipova danarike prikazani su u tab 1. Prosjena koliina refraktrometrom odreene suve materije u plodu izdvojenih genotipova bila je u granicama od 9,72 do 17,43%. Visokim sadrajem rastvorljive suve materije posebno se istiu genotipovi BP 128 17,43%, BP 02 16,50%, BP 46 15,80%, BP 33 15,43%, BP 103 15,17% i BP 30 15,05%. U odnosu na nae podatke neto manje rastvorljive suve materije u plodu danarike imali su genotipovi koje su opisali urlan-Momirovi i sar. (1999) 9,3014,60%, oli i sar. (2001) 11,0015,07%, kao i introdukovane i domae sorte koje su prouavali Georgijev i sar. (1985) 10,2014,40%. iri interval variranja kao i veu koliinu refraktromertrijske suve materije u odnosu na nae podatke navode Mileti i sar. (1995) 10,0019,00% i Pejki i sar. (1991) 12,0022,00%. Pogodnost danarike za stonu upotrebu i za preradu u mnogome zavisi od njenih organoleptikih osobina. Organoleptika svojstva danarike, naroito miris i ukus su jedinstvena u okviru germplazme ljive. Ispitivani genotipovi imali su, uglavnom, slatkonakiselu i nakiselo-slatku kau, a vrlo rijetko slatku i kiselu. Maksimalnu ocjenu za ukus dobili su genotipovi BP 27, BP 57 i BP 114, a za miris genotipovi BP 15, BP 46, BP 60 i BP 102. Ristevski i Georgijev (2001) istiu da se Makedoniji gaje kulturne sorte danarike koje imaju krupne plodove, kao i domae sorte koje se istiu ukusnim plodovima. Tamnjenje dezintegrisanog tkiva mezokarpa nastaje kao posledica oksidacije polifenola uz katalitiko djelovanje enzima polifenol-oksidaze. Taj problem je prisutan kod svih vidova prerade, a tehnoloki se rjeeva uz znatnija materijalna ulaganja. S tog aspekta za industrijsku preradu najbolji su genotipovi BP 12, BP 15, BP 46 i BP 60 (ocijenjeni sa maksimalnih 6 poena) ije su kae zadrale prirodnu boju nakon odmrzavanja, kao i genotipovi BP 16 i BP 57 (5,5 poena) sa neznatnom oksidacijom boje kae, odnosno sa 145

malim sadrajem polifenola. Kod genotipova BP 10 i BP 129 kae su nakon odmrzavanja imale tamnu karamel boju koja je rezultat intenzivne oksidacije polifenola, to im umanjuje vrijednost kao industrijske sirovine. Veina ispitivanih genotipova imala je homogenu kau, bez ili sa neznatnom separacijom faze, to je pozitivna osobina prilikom raznovrsnih vidova prerade. Organoleptiki kvalitet kaa ispitivanih genotipova utvren je na osnovu zbirne ocjene za ukus, miris, boju i konzistenciju. Genotip BP 129, dobio je najnie ocjene za miris, ukus, boju i konzistenciju kae to je rezultiralo i najniom optom ocjenom, pa je oznaen kao nekvalitetan, kao i genotipovi BP 08, BP 10, BP 43, BP 47, BP 89, BP 93 i BP 131. Najvie ocjene za opti utisak dobili su genotipovi BP 15 i BP 46 sa 19,50 poena, BP 60 19,25 poena, BP 16 i BP 27 sa 18,50 poena i BP 12, BP 102 i BP 116 sa 18,00 poena koji su oznaeni kao vrlo kvalitetni.
Tab. 1. Rastvorljiva suva materija ploda i organoleptika svojstva kaa genotipova danarike Table 1. Soluble dry matter of fruits and organoleptic caracters of pulp of myrobalan genotypes

Opta ocjena (120) Overall (1 20)

15,00 15,50 15,00 10,50 10,00 15,00 18,00 19,50 18,50 15,00 13,50 17,50 18,50 13,50 16,50 17,00 12,00 19,50

Konzistencija (14) Consistence (1 4)

Opis ukusa Taste description

Boja (06) Color (0 6)

Miris (05) Odor (0 5)

Ukus (05) Taste (0 5)

RSM (%) SDM (%)

Genotip Genotype

BP 02 BP 05 BP 07 BP 08 BP 10 BP 11 BP 12 BP 15 BP 16 BP 20 BP 23 BP 25 BP 27 BP 30 BP 33 BP 35 BP 43 BP 46

16,50 13,22 11,70 14,25 12,31 11,93 10,83 11,40 12,10 12,36 12,83 12,77 12,23 15,05 15,43 13,37 13,07 15,80

4,00 4,00 3,00 2,00 2,50 3,50 4,50 4,50 4,50 3,50 3,50 4,50 5,00 4,00 4,50 5,00 3,00 4,50

sladak slatko-nakiseo kiseo kiseo kiseo slatko-nakiseo nakiseo-sladak slatko-nakiseo slatko-nakiseo slatko-nakiseo nakiseo-sladak slatko-nakiseo slatko-nakiseo slatko-nakiseo slatko-nakiseo slatko-nakiseo slatko-nakiseo slatko-nakiseo

4,00 4,00 3,50 2,50 3,00 4,00 4,00 5,00 4,50 4,00 3,50 4,50 4,50 3,50 4,00 4,00 2,50 5,00

4,00 4,00 5,00 3,00 2,00 4,00 6,00 6,00 5,50 4,50 3,00 5,00 5,50 3,00 4,00 5,00 3,50 6,00

3,00 3,50 3,50 3,00 2,50 3,50 3,50 4,00 4,00 3,00 3,50 3,50 3,50 3,00 4,00 3,00 3,00 4,00

dobar vrlodobar dobar lo lo dobar odlian odlian odlian dobar dobar vrlodobar odlian dobar vrlodobar vrlodobar lo odlian

146

Kvalitet Quallity

BP 47 BP 56 BP 57 BP 58 BP 60 BP 62 BP 63 BP 68 BP 69 BP 71 BP 72 BP 76 BP 79 BP 86 BP 87 BP 88 BP 90 BP 93 BP 97

11,32 11,57 13,03 13,10 11,30 13,31 14,63 13,22 12,33 11,60 10,21 10,99 12,70 10,27 12,36 11,24 11,07 9,82 11,91

2,50 3,00 5,00 4,00 4,25 4,00 3,50 3,00 4,00 4,00 3,50 4,00 3,50 3,00 3,50 3,00 3,00 2,00 4,50 4,00 4,00 4,50 4,00 4,00 4,00 5,00 4,50 3,00 4,00 3,50 2,00 3,00

nakiseo-sladak slatko-nakiseo sladak slatko-nakiseo slatko-nakiseo slatko-nakiseo slatko-nakiseo slatko-nakiseo slatko-nakiseo nakiseo-sladak slatko-nakiseo nakiseo-sladak nakiseo-sladak nakiseo-sladak slatko-nakiseo nakiseo-sladak slatko-nakiseo slatko-nakiseo slatko-nakiseo slatko-nakiseo nakiseo-sladak slatko-nakiseo nakiseo-sladak slatko-nakiseo slatko-nakiseo nakiseo-sladak nakiseo-sladak nakiseo-sladak nakiseo-sladak nakiseo-sladak nakiseo-sladak nakiseo-sladak

2,00 3,50 4,50 4,00 5,00 4,00 3,50 3,50 4,00 3,50 3,50 3,75 3,00 3,00 3,00 3,00 3,50 3,00 4,00 5,00 3,00 4,50 4,00 3,00 4,00 4,00 4,50 3,00 4,00 3,50 2,00 3,00

4,00 3,50 5,00 3,50 6,00 3,00 3,50 3,50 4,50 4,50 3,50 4,50 4,00 4,00 4,50 2,50 4,00 4,00 4,00 5,00 4,00 4,50 5,00 4,50 4,50 3,50 5,00 4,50 4,50 3,00 2,00 3,50

3,00 3,00 3,00 3,50 4,00 3,00 3,00 3,00 4,00 3,50 3,00 3,50 3,00 3,00 3,00 3,00 3,50 3,00 3,00 4,00 4,00 3,50 3,00 3,50 3,00 2,00 4,00 4,00 4,00 3,50 2,00 3,00

11,50 13,00 17,50 15,00 19,25 14,00 13,50 13,00 16,50 15,50 13,50 15,75 13,50 13,00 14,00 11,50 14,00 12,00 15,50 18,00 15,00 17,00 16,00 15,00 15,50 14,50 18,00 14,50 16,50 13,50 8,00 12,50

lo dobar vrlodobar dobar odlian dobar dobar dobar vrlodobar vrlodobar dobar vrlodobar dobar dobar dobar lo dobar lo vrlodobar odlian dobar vrlodobar vrlodobar dobar vrlodobar dobar odlian dobar vrlodobar dobar lo lo

BP 102 12,25 BP 103 15,17 BP 105 12,13 BP 106 13,21 BP 107 12,21 BP 110 13,07 BP 114 14,45 BP 116 13,70 BP 122 13,17 BP 126 14,23 BP 128 17,43 BP 129 14,91 BP 131 11,38

147

ZAKLJUAK
Za proizvodnju bistrih sokova i koncentrata preporuuju se plodovi genotipova sa visokim sadrajem rastvorljive suve materije: BP 128, BP 02, BP46, BP 33, BP 103 i BP 30. Najvee ocjene za organoleptika svojstva kae od ploda danarike dobili su genotipovi BP 12, BP 15, BP 16, BP 27, BP 46, BP 60, BP 102 i BP 116 to ih ini pogodnom sirovinom za raznovrsne vidove prerade. Posebno treba izdvojiti plodove genotipova BP 12, BP 15, BP 16, BP 27, BP 46 i BP 60 koji se odlikuju postojanom bojom mezokarpa pa mogu posluiti za proizvodnju kaa i proizvoda na bazi kaa. Danarika je slabo zahtjevna prema agrotehnikim mjerama i otporna je na prouzrokovae bolesti i tetoine, pa daje jeftine, zdrave i kvalitetne plodove. Mogunost jeftine proizvodnje plodova daje ovoj vonoj kulturi poseban znaaj kao industrijskoj vonoj vrsti, naroito ako se ima u vidu injenica da je cijena jedan od ograniavajuih faktora breg poveanja potronje vonih preraevina.

LITERATURA
BOOVI ., JAIMOVI, V.: Otpornost na niske temperature, prouzrokovae bolesti i tetoine izdvojenih genotipova danarike (Prunus cerasifera Ehrh.) u podruju Gornjeg Polimlja. Zbornik naunih radova 9: 185201 (2003). GEORGIJEV, D., RISTEVSKI, B., SIVAKOV, L.: Ekoloke i tehnoloke karakteristike nekih sorti i tipova danarike. Jugoslovensko voarstvo, 19, 7172: 223227 (1985). MILETI, R.: Selekcija danarike (Prunus cerasifera Ehrh.) na podruju Timoke krajine. Jugoslovensko voarstvo, 29, 111112: 1720 (1995). OGNJANOV, V., VRAAR, LJ., CEROVI, S., BOOVI, .: 6. Savjetovanje industrije alkoholnih i bezalkoholnih pia i sireta. Zbornik radova, 223227 (2002). PEJKI, B., MILUTINOVI, M., MILETI, R.: Selekcija formi kvalitetnih plodova danarike u cilju proizvodnje zdrave hrane. Ekonomika poljoprivrede, 38, 678: 337344 (1991). RISTEVSKI, B., GEORGIJEV, D.: Kultiviranje danarike u Makedoniji. Zbornik radova, Proizvodnja, prerada i plasman ljive i proizvoda od ljive, Kotunii 3142 (2001). OLI, S., ZEC, G., MARINKOVI, D.: Danarika, viestruko korisna voka. Zbornik naunih radova 7: 916 (2001). URLAN-MOMIROVI, G., MILUTINOVI, M., RAKONJAC, V., RALEVI, N., NIKOLI, D.: Genetic resources of sherry plum (Prunus cerasifera Ehrh.). Acta Hort. 484: 123126 (1999).

148

ORGANOLEPTIC CARACTERS OF PULP IN SELECTED MYROBALAN GENOTYPES (PRUNUS CERASIFERA EHRH.) FROM GORNJE POLIMLJE
BOOVI INA, JAIMOVI VUETA Summary Myrobalan fruits are used as cheap raw material to obtain high quality products. This fruit species is being a source of biologically high value food without pesticides residues, due to its reported resistance to pests and diseases. During the period from 1998. to 2000. a research of authentic populations of myrobalan in the area of Gornje Polimlje was carried out. This paper presents data on soluble dry matter content and organoleptic attributes of fruit pulp from 50 myrobalan genotypes. In clear juice and concentrate production fruits with high content of soluble dry matter are recommended. These are following genotypes: BP 128, BP 02, BP46, BP 33, BP 103 i BP 30. The highest organoleptic marks were attributed to fruit pulp derived from myrobalan genotypes BP 12, BP 15, BP 16, BP 27, BP 46, BP 60, BP 102 i BP 116 what makes them suitable raw material for different processing types. Attention should be taken to fruits from genotypes BP 12, BP 15, BP 16, BP 27, BP 46 i BP 60 which are characterized by persistent esh color so can be used for pulp and pulp product preparation. Key words: myrobalan, Gornje Polimlje, fruit, soluble dry matter, pulp, organoleptic characters.

149

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 150157, NOVI SAD

HEMIJSKI SASTAV PROIZVODA OD DRENJINE (Cornus mas L.) I NJIHOV ZNAAJ U ISHRANI LJUDI
JAIMOVI VUETA, BOOVI INA 1 IZVOD: U periodu od 19962003.godine sprovedena su istraivanja populacije drijena u podruju Gornjeg Polimlja. Izvrena je selekcija genotipova na osnovu bujnosti stabla, krupnoe i kvaliteta ploda, rodnosti stabala (bunova) drijena. Dalja selekcija, u periodu od 2000 do 2003. godine, obuhvatila je izdvajanje genotipova koji bi bili interesantni za dobijanje proizvoda od drenjina kao to su: sokovi, dem i marinirana drenjina. Utvrivanjem njihovog hemijskog sastava pokazalo je da su ovi proizvodi kvalitetna osnova za buduu industrijsku preradu ove vone vrste. Kljune rijei: drenjina, preraevine, hemijski sastav, Gornje Polimlje.

UVOD
Najznaajniji organ drijena (Cornus mas L.) je plod, koji se koristi za jelo u svjeem stanju i u obliku brojnih preraevina. U preraenom stanju drenjina se moe koristiti na razliite naine i to: osuena za kompote, preraena u marmeladu, dem, pekmez, sok, sirup, slatko i ele, kau, pastu lava, kolae, bombone, likere, kisela vina i dr. Od drenjine se takoe spravlja sos, koji se preporuuje kao preliv za kuvano meso i ribu, kao i za jela od divljai (Pozzeto, 1997; Sangiorgi, 1997, cit. po Tsipouridisu i sar., 2000; Minovski i Rizovski, 1974; Dudukal i Rudenko, 1990). U tradiciji zemalja sjeverne Evrope, ukljuujui i sjevernu Italiju je potapanje drenjine u rakiju ili vino radi dobijanja alkoholnih napitaka i likera. Ukoliko su plodovi ubrani prije sazrijevanja mogu se konzervisati i u slanom rastvoru masline od drijena, koje su aromatizovane dodatkom komoraa (tako su ih spremali stari Grci) i u siretu njemake drenjine. Prvi nain je poznat jo od davnina i ini se da su drenjine spremali na ovaj nain jo u starom vijeku. U domaoj preradi od ploda drijena se pravi i poznata rakija drenovaa. Prijatan ukus svjeih plodova i njihovo bogatstvo lakousvojivih, organizmu nuno potrebnih mikroelemenata, vitamina, eera, organskih kiselina, pektina, karotina i druOriginalni nauni rad / Original scientic paper 1 Dr Vueta Jaimovi, dr ina Boovi, Biotehniki institut, Podgorica Centar za kontinentalno voarstvo, ljekovito i aromatino bilje, Bijelo Polje.

150

gih materija stavlja drijen po kvalitetu u red sa drugim vie korienim vonim vrstama (Dudukal i Rudenko, 1990). U drenjini se nalazi prosjeno oko 16,5% suve materije. Od toga 915% eera i 2,1% ukupnih kiselina. Po sadraju vitamina C, spada u red onih vonih vrsta, koje ga imaju najvie. Vitamina C ima od 20145 mg, to je vie i od limuna, pomorande i dr. vonih vrsta. Plod sadri dosta vitamina B1, B2, E i karotina. Vrlo je bogat taninskim materijama (oko 4%). U 100 g ploda se u prosjeku nalazi 1,06% bjelanevina, 1,17% masti, 15,14% ugljenih hidrata. Kalorijska vrijednost je mala i iznosi oko 68 kalorija (Jankovi, 2000). U svijetu postoje zahtjevi za proizvodnjom voa sa to manjom upotrebom pesticida, tj. za proizvodnjom zdravstveno ispravne hrane po konceptu integralne i bioloke proizvodnje (Keserovi, 1996, Ogaanovi i sar., 1996, Keserovi, Todorovi, cit. po Baboviu i sar., 2005). U obzir su uzete i vrste koje se trenutno manje gaje u obliku plantanih zasada, kao to je sluaj sa drijenom, jer su one u ovom pogledu sa izuzetnim potencijalom i od velikog znaaja. Cilj ovog rada je izdvajanje genotipova drijena iz prirodne populacije Gornjeg Polimlja koji bi bili interesantni za industrijsku preradu. Posebna panja je usmjerena na izdvajanje onih genotipova iji su plodovi zahvaljujui izuzetnim tehnolokim svojstvima pogodni za proizvodnju soka, dema, mariniranog drijena i druge vidove prerade.

MATERIJAL I METODE RADA

Od 114 odabranih genotipova drijena sa podruja Gornjeg Polimlja, izabrano je njih 8 od ijih je proizvoda ispitivan hemijski sastav. Dem od drenjina se spravlja tako to se plodovi izgnjee i odstrane sjemenke i pokoica, zatim se izmljevenoj masi doda ista koliina eera. Sve se to mijea s vremena na vrijeme 24 sata. Poslije toga je dem pakovan u iste tegle sa adekvatnim poklopcima. Sirup od drijena u kojem se vide plodovi, pripremljen je tako to je stavljeno 200 g cijelih plodova u au od jednog litra i dodata polovina kesice limuntusa. Skuvan sirup od 600 g eera i 550 ml vode, kuvanjem 5 do 6 minuta, je sipan u au sa plodovima; aa je zatvorena i pokrivena 24 asa kako bi se toplota zadrala. Sirup od drijena je spremljen i na drugi nain. U 3 l vode se doda 1 kg plodova zrelih drenjina i kuva 15 do 20 minuta, pa se taj sadraj procijedi kroz gazu i doda 3 kg eera i opet kuva 15 minuta. Pred kraj kuvanja dodaju se 2 limuntusa i tako vru sok se sipa u suve i vrue ae, zatvore se epovima i pokriju da stoje 24 sata. Za spremanje marinirane drenjine uzimaju se tvrdi, nezreli, zdravi i tek zarueli plodovi i odstrane im se peteljke. Posuda od 10 l se napuni takvim plodovima, doda se 700 g krupne morske soli, prelije vodom iznad plodova i zatvori propisnim poklopcem. Poslije 3 sedmice ovakvi plodovi se mogu koristiti i uvati do 3 godine. Hemijske analize preraevina, vrene su na Tehnolokom Fakultetu u Novom Sadu (Vraar, 2001). 151

REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJA

Hemijski sastav utvren je kod 4 vrste proizvoda od drenjina: dema, sirupa pripremljenog na dva naina i marinirane drenjine. 1. Hemijski sastav dema od drenjina Kod nas je proizvoena marmelada od drenjina (Vujani-Varga, 1987), koja prema deklaraciji sadri 60% dodatog eera, 12 mg % vitamina C i 1,2 mg gvoa. Demovi pripremani u domaoj radinosti nijesu bili podvrgnuti visokim temperaturama i kuvanju, ve je samo mijeanjem dodato 50% eera, pa su sauvali visok sadraj vitamina C, to predstavlja jednu od najvrednijih karakteristika ovog proizvoda. Ukupan sadraj eera 52,8763,09% i dosta kiselina daju visok kvalitet i vrlo dobar ukus demovima drenova Polimlja, spremljenim na ovaj nain. Ukoliko pri pripremanju dema nema kuvanja ve se vri prosto mijeanje sa eerom to je izuzetno zdrava hrana i bogat je izvor vitamina C za zimske mjesece (uni, 2001). U demu, spremljenom bez kuvanja takoe nije dolo do gubljenja ove materije znaajne za ljudski organizam. Utvren je zadovoljavajui sadraj vitamina C i varirao je od 2,07 do 4,91 mg / 100 g, dok je u kontrolnom demu bio u simbolinoj koliini 0,77 mg / 100 g.
Tab. 1. Hemijski sastav dema od drenjina Table 1. Cornellian cherry jam chemical content Genoti SMS Ukup. kis. Pepeo Ukupni e. D. red. e. Saharoza Ca-pektat Genotype (%) / (%) /Total (%) / (%) /Total (%) / D. red. (%) /Su- (%) /Ca TSS acidity Ash sugars (%) sugars (%) cchrose pectate (%) (%) (%) (%) (%) BP 01 BP 07 BA 13 BP 17 BP 21 BP 22 BP 33 BP 44 BO Prosjek Average 57,50 64,40 60,05 64,10 64,62 64,41 65,20 57,65 65,26 62,57 1,79 1,29 1,38 1,26 1,33 1,44 1,32 1,76 1,68 1,47 0,31 0,26 0,45 0,32 0,32 0,29 0,41 0,44 0,29 0,34 54,19 60,50 57,60 61,67 58,20 60,37 60,27 52,87 63,09 58,71 51,64 53,93 52,80 52,17 51,67 57,92 56,07 49,34 54,59 53,34 2,42 6,24 4,56 9,02 6,20 2,32 3,99 3,35 8,07 5,13 1,03 0,94 0,74 0,78 0,70 1,10 0,69 0,61 0,33 0,76 Vitamin C (mg/100g) / Vitamin C (mg/100g) 4,91 2,07 3,54 3,72 3,80 4,81 4,47 4,78 0,77 3,65

Najvie utvrene suve materije 65,26 i 65,20% bilo je u kontrolnom demu i demu spravljenom od plodova genotipa BP 33, a najmanje u demu genotipa BP 01 (tab. 1). Najvei sadraj ukupne kiselosti odreen je u demu genotipa BP 01 1,79%, a najmanja obezbijeenost s kiselinama bila u demu genotipa BP 17 1,26%. Najvie pepela u ovako pripremljenom proizvodu utvreno je kod genotipa BA 13 0,45%, a najmanje kod genotipa BP 07 0,26%. 152

Namirnice biljnog porijekla su bioloki vrednije i predstavljaju najvaniji izvor minerala. Mineralne materije koje su sadrane u plodovima svih vrsta voa u savremenim uslovima ivota imaju zatitno odbrambenu vrijednost, jer neutraliu otrovne supstance i olakavaju njihovo odstranjivanje iz organizma. Njihovim dejstvom i dejstvom kiselina iz voa neutralie se negativno djelovanje kuhinjske soli u organizmu i to zajedno utie na smanjenje krvnog pritiska. Leontjak (1984) je, ispitujui hemijski sastav ploda drijena genotipova koji rastu u raznim rejonima biveg SSSR-a, zakljuio da je sadraj pepela od 0,90% iz Sjevernog Kavkaza, 0,91% u Kodrima Moldavije do najveeg sadraja kod ukrajinskih drenova 1,16%. U Kodrima Moldavije on je jo utvrdio da drenovi zasjene imaju manje pepela od onih koji rastu na poljima, dok je najvei sadraj bio u plodu drenova koji se nalaze na mjestima gdje je izvrena sjea visokog umskog drvea. Koliina mineralnih materija u plodu drijena u naem istraivanju bila je najvea kod genotipa BP 44, koji se nalazi pored puta (0,83%), a najmanji sadraj pepela bio je svega 0,15% kod genotipa BP 01, koji se nalazi u umi. Ukupnih eera najvie je utvreno u kontrolnom demu 63,09% i demu genotipa BP 17 61,67%. Iz dema genotipa BP 22 izdvojeno je najvie pektinskih materija 1,1%, a najmanje u kontrolnoj varijanti 0,33% i kod genotipa BP 44 0,61%. 2. Hemijski sastav sirupa sa uronjenim plodovima drenjine Voni sokovi su posebno znaajan vid prerade voa. Njihovim korienjem sniava se nivo eera u krvi i poveava fermentativna sekrecija podeludanih lijezda, pa je dijabetiarima korisno da ga upotrebljavaju za pie (Dudukal i Rudenko, 1990). Oni zadravaju u sebi niz najvanijih sastojaka svjeeg voa i koriste se za zadovoljenje energetskih potreba ljudskog organizma (uni, 2001). Ako se optimalno koriste ne stvaraju viak kalorija te ne utiu na gojaznost. Uspjeno otklanjaju otrove iz ljudskog organizma, a zahvaljujui sadraju mineralnih materija, koje reguliu acidobaznu reakciju krvi, spreavaju trovanje organizma. Voda iz ovih sokova je u veoma povoljnom obliku za ljudski organizam. Korisna dejstva proizilaze iz sastojaka koji se nalaze u vonom soku: prirodni eeri, mineralne soli, organske kiseline, pektini, tanini, enzimi, bojene materije, miriljave materije i dr. Voni sokovi povoljno djeluju na radnu sposobnost i raspoloenje, a naroito se preporuuju pri umnom naprezanju, jer doprinose lakem i ekasnijem uenju. Od proizvoda koji su u tenom stanju, od voa se najee spravljaju bistri sokovi, sirupi i kaasti sokovi. Drijen je poznat po velikom sadraju kiselina, to soku daje osvjeavajua svojstva. Osim kiselina nije zanemarljiv ni sadraj taninskih materija, koje daju punou i ine ukus u izvjesnoj mjeri specinim. Bistri sokovi pripremani od plodova drenova iz Gornjeg Polimlja, na uobiajen nain u domainstvima ovoga kraja, su pokazali vrlo dobar kvalitet. Sadraj suve materije, odreene suenjem (tab. 2) bio je najvii u soku genotipa BP (22 54,80%), a najmanje kod genotipa BP 07 50,68%. Sok genotipa BP 21 imao je najvei sadraj kiselosti 1,24%. Najvie ukupnih eera (52,46%) bilo je kod genotipa BP 22. Najbogatiji sadraj Capektata utvren je kod soka genotipa BP 07 1,02%, a nasiromaniji u soku genotipa BP 44 0,40%. 153

Tab. 2. Hemijski sastav sirupa sa plodovima drena Table 2. Chemical content of syrup with cornellian cherry fruits Genotip Genotype SMS (%) / Ukup. kis. TSS (%) (%) / Total acidity (%) 52,06 50,68 54,61 53,82 51,44 54,80 53,23 53,05 52,96 1,20 0,89 1,08 0,97 1,44 1,01 0,81 1,32 1,09 Pepeo (%) / Ash (%) 0,17 0,22 0,20 0,18 0,17 0,19 0,21 0,17 0,18 Ukupni e. D. red. e. (%) /Total su- (%) / D. gars (%) red. sugars (%) 50,28 48,92 47,58 42,51 48,80 52,46 50,33 50,42 48,91 21,85 18,49 13,16 31,79 34,91 44,16 47,51 47,94 32,47 Saharoza (%) /Succhrose (%) 27,29 28,90 32,69 10,72 13,19 7,88 2,67 2,35 15,71 Ca-pektat (%) /Capectate (%) 0,42 1,02 0,51 0,51 0,55 0,54 0,71 0,40 0,58

BP 01 BP 07 BA 13 BP 17 BP 21 BP 22 BP 33 BP 44 Prosjek/ Average

3. Hemijski sastav sirupa od drenjine Voe namijenjeno proizvodnji sirupa, pored dobre obojenosti i aromatinosti, treba da je dovoljno zrelo, sa to veim sadrajem suve materije i zdravo. Za kvalitet sirupa od drenjina pored aromatinosti, veoma je vana intenzivna boja, kako bi razblaeni proizvod pri korienju imao odreeni intenzitet karakteristine boje voa od koga je sirup dobijen (Jaimovi i sar., 2005). Pektina (0,61%) i ukupnih kiselina (1,78%) utvreno je najvie u soku (bez cijelih plodova) genotipa BP 33, dok je najmanje pektinskih materija (0,29%) imao genotip BP 01. Najmanju kiselost (0,57%) imao je genotip BP 07 (tab. 3).
Tab. 3. Hemijski sastav sirupa od drenjina Table 3. Cornellian cherry syrup chemical content Genotip Genotype SMS (%) / Ukup. kis. TSS (%) (%) / Total acidity (%) 53,60 56,25 57,27 59,61 59,68 53,63 53,31 59,22 56,57 0,89 0,57 1,02 1,02 1,21 1,65 1,78 0,95 1,13 Pepeo (%) / Ash (%) 0,07 0,07 0,05 0,05 0,10 0,07 0,10 0,08 0,07 Ukupni e. D. red. e. (%) /Total su- (%) / D. gars (%) red. sugars (%) 51,82 54,53 54,24 58,28 51,20 50,65 50,17 55,80 53,33 36,93 28,34 40,65 33,90 42,47 43,74 45,57 46,87 39,80 Saharoza (%) /Succhrose (%) 14,14 24,88 12,91 23,16 8,28 6,56 4,37 8,98 12,91 Ca-pektat (%) /Capectate (%) 0,29 0,43 0,43 0,42 0,42 0,41 0,61 0,32 0,41

BP 01 BP 07 BA 13 BP 17 BP 21 BP 22 BP 33 BP 44 Prosjek/ Average

154

Najvei sadraj ukupnih eera soka iznosio je 58,28% kod genotipa BP 17, a najmanji 50,17% u soku genotipa BP 33. Pepela je najvie izdvojeno iz soka genotipova BP 21 i BP 33 0,10%, a najmanje iz sokova genotipova BA 13 i BP 17 0,05%. Najbolju obezbijeenost suvom materijom, odreenom suenjem, imao je sok genotipa BP 21 59,68%, a najmanje suve materije imao je sok genotipa BP 33 53,31%. Vitamini imaju znaajnu zatitnu, dijetetsku i terapeutsku vrijednost (Pamplona-Roger, 2000). Vitamin C se u neznatnoj koliini nalazi u proizvodima ivotinjskog porijekla (meso, riba, jaja), ali ga zato u svjeem vou i povru ima mnogo vie. Dnevna potreba ljudskog organizma je 45 mg (preporuka Evropske unije), to se lako moe zadovoljiti. To bi bila koliina od oko 40 do 100 g plodova drijena, koji su bogatiji ovim vitaminom, ili adekvatna koliina nekog od proizvoda od drenjine. 4. Hemijski sastav marinirane drenjine Najvei sadraj suve materije (tab. 4), utvren je u mariniranoj drenjini kod genotipa BP 22 (16,08%), a najmanja obezbijeenost suvom materijom imao je genotip BP 44 (8,5%). Najvei sadraj ukupne kiselosti utvren je u mariniranom plodu genotipa BP 44 (2,17%), a najmanji ovako pripremljenog ploda drijena imao je genotip BA 13 (1, 05%). Najmanje svih mineralnih materija i soli bilo je u mariniranom drijenu genotipa BP 44, dok je najvie ovih materija utvreno kod genotipa BA 13. Najvea obezbijeenost Ca pektatom kod marinirane drenjine utvrena je kod genotipa BP 07, dok je najmanje pektinskih materija bilo u ovakvim plodovima genotipa BP 33. Najvee bogatstvo vitaminom C pokazali su marinirani plodovi genotipa BP 01 (25,26 mg/100 g ploda), a najneobezbjeeniji ovom znaajnom materijom bio je genotip BP 17 11,24 mg/100 g ploda. Prosjeno u plodovima svih 10 ispitivanih genotipova vitamina C bilo je 18,42 mg/100 g ploda.
Tab. 4. Hemijski sastav marinirane drenjine Table 4. Cornellian cherry marinade chemical content Genotip Genotype SMS (%) / Ukup. kis. (%) Pepeo (%) / NaCl (%) / Ca-pektat TSS (%) / Total acidiAsh (%) NaCl (%) (%) /Caty (%) pectate (%) 14,05 15,61 17,43 14,60 13,51 16,08 9,7 8,5 13,68 2,03 1,22 1,05 1,40 1,26 1,37 1,21 2,17 1,46 4,95 8,18 9,06 6,57 6,62 8,45 4,71 2,82 6,42 4,50 7,68 7,86 6,08 6,29 7,76 4,33 2,48 5,87 0,61 0,73 0,63 0,45 0,52 0,21 0,01 0,37 0,44 Vitamin C (mg/100g) / Vitamin C (mg/100g) 25,26 11,25 12,32 11,40 23,84 21,12 20,86 21,34 18,42

BP 01 BP 07 BA 13 BP 17 BP 21 BP 22 BP 33 BP 44 Prosjek/ Average

155

Za spravljanje preraevina od drenjina mora se voditi rauna o injenici da je vitamin C, jedan od znaajnih sastojaka ploda koji ima ljekovita svojstva veoma osjetljiv na toplotu i svjetlost. Otuda, kuvane ili prene namirnice gube vei dio vitamina C. Slina je situacija i sa konzervisanom hranom. Meutim, upravo su ispitivanja hemijskog sastava marinirane drenjine i dema spremanog na tradicionalan nain podruja Gornjeg Polimlja, pokazala da se kod ovako pripremljenih preraevina ne gube ovaj dragocjeni sastojak. Naime, u mariniranoj drenjini je bilo prosjeno 18,42 mg/100 g vitamina C, a bilo je i primjera 25,26 mg/100 g (genotip BP 01). Marinirana drenjina je rijetko zastupljen nain pripremanja drijena u domainstvima, naroito primorskih krajeva. U Italiji po Sangiorgi-u (1997) se takoe na ovaj nain sprema drijen, dok se u Njemakoj drenjine konzerviraju u siretu i preko zime koriste. Pri spremanju ovakvog jela od ploda drijena, moe se u slani rastvor dodati list lovora, komora ili neka druga zainska biljka, zavisno od ukusa koji se trai. U naem ispitivanju odlinu ocjenu dobio je drijen spremljen kao maslina od genotipa BA 13, utih plodova, koji je ovako konzervisan, imao i atraktivan izgled. Vitamin C se ne akumulira u organizmu i zbog toga se mora svakodnevno unositi. Vitamini rastvorljivi u mastima, kao to su vitamini A i D, skladite se u jetri i ne moraju se svakodnevno unositi (mogu proi sedmice, pa ak i mjeseci bez izlaganja suncu, koje ih aktivira), to nije sluaj sa vitaminom C i ostalim vitaminima rastvorljivim u vodi, koji se ne skladite u organizmu. Zbog toga je vano svakodnevno jesti svjee voe i povre ili koristiti njihove preraevine u kojima su sauvane ove materije.

ZAKLJUAK
Demovi pripremani po receptima karakteristinim za domainstva Gornjeg Polimlja, nijesu bili podvrgnuti termikoj obradi, pa su sauvali visok sadraj jednog od najznaajnijih sastojaka u plodu drijena, vitamina C. Prisustvo kiselina i eera dali su visok kvalitet i specian ukus ovim demovima, pa se za ovaj vid prerade mogu preporuiti genotipovi BP 01, BP 17, BP 21 i BP 22. Sokovi su takoe pokazali odlian kvalitet. Za preporuku je genotip BP 21 za sokove sa i bez plodova, dok su odlini bili sokovi od ukuvanog sirupa od genotipova BP 17, BP 22 i BP 33, sa intenzivnom crvenom bojom. Ovi genotipovi mogu se koristiti za proizvodnju sirupa, jer e razblaeni proizvod sigurno imati odreeni intenzitet karakteristine crvene boje. Kao koncentrisani voni sok moe se dodati ili mijeati sa nekim aromatinim voem za dobijanje kvalitetnog sirupa. Plodovi drijena mogu se marinirati i biti rado vieni i prisutni proizvod na trpezama naih domainstava. Najbolju ocjenu ovako spremljenog proizvoda dobio je genotip BA 13 sa atraktivnim, vrlo rijetkim za drijen, uto obojenim plodovima. Ovaj proizvod ne gubi veinu hranljivih svojstava, meu kojima je vitamin C, pa je dragocjen u zimskoj ishrani stanovnitva. Osim preporuke za obaveznu industrijsku proizvodnju za spravljanje ove prvenstveno zdrave i jeftine hrane trebalo bi da bude zainteresovano svako domainstvo.

156

LITERATURA
BABOVI, J., LAZI, B., MALEEVI, M, GAJI, .: Agrobiznis u ekolokoj proizvodnji hrane. Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Novi Sad, 2005. VRAAR, LJ.: Prirunik za kontrolu kvaliteta sveeg i preraenog voa i povra, peurki i osveavajuih alkoholnih pia. Tehnoloki fakultet, Novi Sad, 2001. VUJANI-VARGA, DINKA: Pomologija. Novi Sad, 1987. . ., . .: . , , . 46, , 1990. UNI, D.: Lekovitost voa i vonih sokova. Poljoprivreda kao hobi, IP Neven, Zemun, Beograd, 2001. JANKOVI, V.: Medonosne i peludne biljke. Prosvjeta, Zagreb, 2000. JAIMOVI, V., BOOVI, INA, JOVANEVI, M.: Organoleptike osobine proizvoda od drenjina (Cornus mas L.). X Savetovanje o biotehnologiji, zbornik radova, vol. 10, br. 10, 334 342, aak, 2005. KESEROVI, Z.: Pravci proizvodnje zdravstveno bezbednog voa. Proizvodnja zdravstveno bezbjedne hrane, ekonomsko-ekoloki aspekt, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd, str.66 73, Novi Sad, 1996. , . .: - , , 6582, , 1984. MINOVSKI, D., RIZOVSKI, R.: Cornus mas L. Dren. Diva ovona ora na SR Makedonija. Zbornik na trudovi, str. 265272, Skopje, 1974. OGAANOVI, D., VUJANI-VARGA, DINKA, STANISAVLJEVI, M., MILUTINOVI, M., MIRANOVI, KSENIJA I MII, P.: Struktura i perspektive voarstva SR Jugoslavije. Jug. vo., vol.30, 113114, 520, aak, 1996. PAMPLONAROGER, G.: Uivajte zdrav ivot. Preporod, Beograd, 2000. TSIPOURIDIS, C., BELLINI, E., GIORDANI, E.: Il corniolo. Informatore agrario, No. 32/2000, 2000.

HEMIJSKI SASTAV PROIZVODA OD DRENJINE (Cornus mas L.) I NJIHOV ZNAAJ U ISHRANI LJUDI
JAIMOVI VUETA, BOOVI INA Summary Cornellian cherry and its products (juice, jam and marinade) due to their high content of carbohydrates could be classied as high energy value food. Unripen fruits could be used as a part of restricted diets due to high level of unsoluble pectins and low level of fast resorbed sugars. In diet for healthy people, especially for young and people with high energetic needs, cornellian cherry products could be used as an easily digestible energetic concentrate. It helps keeping optimal level of body sugars and saving body glycogene. Regular consumption of traditional food and its afrmation might be signicant factor for improoving national diet together with correction of other factors inuencing health. Key words: cornellian cherry, products, chemical content, Gornje Polimlje. 157

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 158166, NOVI SAD

REAGOVANJE RAZLIITIH SORTI I PODLOGA BRESKVE (Prunus persica Stoc.) NA PRIMJENU NPK HRANIVA
RANKO PRENKI.1 IZVOD: Istraivanja su vrena kod tri sorte breskve (Koronet rani, Redhaven i Samerset), koje su gajene na oglednom imanju Ljekopolje, vlasnitvo Biotehnikog instituta Podgorica. Sorte su bile okalemljene na dvije podloge (na sejancu vinogradarske breskve i badema) i tretirane razliitim dozama NPK hraniva. Reagovanje razliitih sorti i podloga ispoljava se preko vie parametara: razvijenosti stabla, duine mjeovitih rodnih granica, prinosa, mase ploda, sadraja ukupnih rastvorljivih suvih materija i nivoa ukupnih organskih kiselina i pH vrijednosti. Ustanovljeno je da postoje znaajne razlike ispitivanih parametara u zavisnosti od sorte, podloge i primjene razliitih doza NPK hraniva. Kljune rijei: breskva, sorta, podloga, doza NPK hraniva

UVOD
Ovaj rad predstavlja nastavak prethodnih istraivanja u kojima je prouavan uticaj sorte, podloge i NPK hraniva na nivo gvoa i cinka kod breskve (Prenki 1988. i Prenki i sar. 1988). Problemom genetske specinosti mineralne ishrane biljaka bavio se Moos (1921, 1922) jo poetkom tridesetih godina ovoga vijeka. Meutim, kod nas su se ovim problemom najvie bavili Sari i saradnici (1983, 1984). Problem genetske specinosti mineralne ishrane je mnogo vie istraivan kod zeljastih nego kod drvenastih biljaka. Sari (1984) istie da je posebno znaajno istraivanje ovog problema kod drvenastih biljaka, jer se u ovom sluaju mogu ustanoviti razlike ne samo izmeu pojedinih sorti, nego i meusobna zavisnost podloge i plemke. Veliki je broj kriterijuma za ocjenu genetske specinosti mineralne ishrane: citoloke i anatomske osobenosti elija i subcelularnih jedinica, morfoloke osobine biljaka, usvajanje, izdvajanje, translokacija, distribucija i reutilizacija jona, koncentracija i sadraj elementa, ukupan sadraj kao i forme jona, zioloki i biohemijski procesi, ukupna teina

Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Dr Ranko Prenki, vii nauni saradnik, Biotehniki institut Podgorica

158

suve materije, prinos i kvalitet, proizvodnja biomase i neke osobine genotipova koje utiu na usvajanje elemenata (Sari, 1984). U ovom radu posveena je panja samo nekim od mnogobrojnih kriterijuma (razvijenost stabla, bujnost sorti, duina mjeovitih rodnih granica, prinos, masa ploda, sadraj rastvorljivih suvih materija, sadraj ukupnih kiselina i pH vrijednosti) kod plodova raznih sorti i podloga breskve, nakon aplikacije NPK hraniva. Krajnji cilj ovih istraivanja bio je da se pobolja i povea kvantitet i kvalitet prinosa breskve.

MATERIJAL I METODE
Objekat istraivanja bile su tri sorte breskve: Koronet (Coronet), Rani redheven (Early redheven) i Samerset (Summerset), koje su gajene na imanju Ljekopolje vlasnitvo Biotehnikog instituta Podgorica. Sorte su bile okalemljene na dvije podloge: sejancu vinogradarske breskve (Prunus persica vulgaris Mill.) i na sejancu badema (Amygdalus communis L.). Sve tri sorte tretirane su sa tri razliite doze NPK hraniva: 1. NPK 75+30+70 kg/ha, ND (niska doza) 2. NPK 150+60+140 kg/ha SD (srednja doza) 3. NPK 225+30+210 kg/ha, VD (visoka doza) Kao kontrola sluila su nam netretirana stabla breskve. Istraivanja su vrena u tri uzastupne godine (1994, 1995, i 1996), u etiri ponavljanja, a u svakom ponavljanju tretirana su po tri stabla. Pratili smo vie parametara: razvijenost stabla (obim), duina mjeovitih rodnih granica, prinos breskve, masu pojedinanih plodova, sadraj ukupnih suvih materija, sadraj ukupnih kiselina i pH vrijednost plodova. Ispitivane parametre odreivali smo standardnim gravimetrijskim metodama, sadraj ukupnih kiselina pomou titracije, a pH vrijednost odreivana je pomou pH metra (Radiometar 29, Danska). Dobijeni rezultati su statistiki obraeni i prikazani tabelarno.

REZULTATI I DISKUSIJA
Razvijenost stabla (bujnost sorti) Prije poetka NPK tretmana uoeno je da se ispitivane sorte na razliitim podlogama nejednake bujnosti, zato su vrena mjerenja obima stabla prije i na kraju vegetacionog perioda. Iz tabele 1. uoljivo je da je prosjeni obim stabla kod sorte Koronet okalemljene na vinogradarskoj breskvi, bio 1,35 cm, a kod Samerseta okalemljenog na bademu, obim je bio 2,09 cm. Naroito jak efekat, imala je visoka doza NPK hraniva i znaajno se razlikuje od rezultata za nisku dozu i kontrolu. Utvreno je da su vrijednosti za sekundarno debljanje kod breskve okalemljene na vinogradarskoj breskvi visoko signikantno vee nego kod sorti okalemljene na bademu. Sekundardno debljanje stabla je uglavnom uslovljeno genetski, a zavisi i od raznih ekolokih uslova i primijenjene tehnologije u toku gajenja. 159

Tab. 1. Sekundarno debljanje debla bresaka (prosjek za period 19941996, u cm) Tab. 1. The secondary thicken of peach stem (average for period 19941996, in cm) Sorta Average (A) Rani redheven Podloga Rootstock (B) NPK-ND NPK-SD NPK-VD Kontrola 75+30+70 150+60+140 225+90+210 (neubreno) Control 1,68 1,34 1,51 2,00 1,23 1,61 2,01 1,37 1,69 1,89 1,31 1,60 B 0,10** 0,13 C 0,15** 0,19 1,96 1,34 1,65 1,95 1,56 1,75 2,16 1,61 1,88 2,02 1,50 1,76 AB 0,18 0,23 1,79 1,44 1,61 1,90 1,46 1,72 2,31 1,45 1,88 2,03 1,45 1,73 AC 0,25 0,33 BC 0,21 0,27 1,38 1,87 1,12 1,55 1,15 1,35 1,90 1,18 1,54 1,61 1,73 1,67 ABC 0,36 0,47 Prosjek Average 1,70 1,74 1,72 1,87 1,35 1,61 2,09 1,40 1,74 1,88 1,49 1,68

Vin. breskva Badem Prosjek / Average Koronet Vin. breskva Badem Prosjek / Average Samerset Vin. breskva Badem Prosjek / Average Prosjek podloge / Vin. breskva Average-beds Badem Opti prosjek / Total average A LSD 0.05 LSD 0.01 0,13* 0,17

Iz ovih rezultata proizilazi da obim stabla zavisi od sortne specinosti, podloge i doze NPK hraniva. Duina mjeovitih rodnih granica Kao to se vidi iz (tab. 2) u prosjeku najdue mjeovite rodne granice imala je sorta Koronet (57,23 cm), okalemljena na vinogradarskoj breskvi, a najkrae sorta Samerset (45,16 cm) okalemljena na podlozi badem. Ovi rezultati su slini, iako se radi o drugim sortama, sa nalazima Rahovia i Rajkovia (1976), koji su nali duinu mjeovitih rodnih granica od 45,60 cm kod sorte Blek pa do 58,70 cm kod sorte Redskin. Statistika analiza je pokazala da postoje veoma znaajne razlike izmeu duine rodnih granica sorte Koronet u odnosu na ostale dvije sorte (Rani redheven i Samerset). Posebno treba naglasiti da je duina mjeovitih rodnih granica kod sve tri sorte okalemljene na vinogradarskoj breskvi veoma znaajno vea nego kod sorti okalemljenih na bademu. Ovi rezultati potvruju nau pretpostavku da genetske specinosti zavise i od podloge, a ne samo od sorte. Najvei efekat na duinu granica imala je visoka i srednja doza. Na kraju treba naglasiti da su mjeovite rodne granice najvanije za prinos rodnog drveta, jer one sadre dosta cvjetnih pupoljaka sa bogatstvom rezervnih materija (eeri, aminokiseline, proteini itd.) i poveanom lisnom masom, koji obezbjeuju ishranu formiranih plodova, zato su i plodovi na rodnim granicama najkvalitetniji. 160

Tab. 2. Duina mjeovitih rodnih granica breskve (cm) Tab. 2. Lenght of composite 1 year old shoots (cm) Sorta Average (A) Rani redheven Podloga Beds (B) NPK-ND NPK-SD NPK-VD Kontrola Prosjek 75+30+70 150+60+140 225+90+210 (neubreno) Average Control 54,73 44,90 49,81 54,80 44,86 49,83 51,10 43,33 47,21 53,54 44,36 48,95 B 1,16** 1,52 C 1,64** 2,15 58,83 48,06 53,44 58,73 47,20 52,96 55,96 46,16 51,06 67,84 47,14 52,49 AB 2,01 2,64 58,46 46,66 52,56 60,66 51,16 55,91 57,60 47,66 52,63 58,90 48,49 53,69 AC 2,84 3,73 BC 2,32 3,05 52,70 41,36 47,03 54,76 45,56 50,16 48,53 43,50 46,01 51,90 43,47 47,73 ABC 4,02 5,28 56,18 45,24 50,71 57,23 47,19 52,21 53,29 45,16 49,22 55,56 45,86 50,71

Vin. breskva Badem Prosjek / Average Vin. breskva Koronet Badem Prosjek / Average Vin. breskva Samerset Badem Prosjek / Average Vin. breskva Prosjek podloge Average-rootstocks Badem Opti prosjek / Total average A LSD 0.05 LSD 0.01 1,41** 1,87

Prinos breskve Osnovno bioloko svojstvo breskve je visoka rodnost, to zavisi od sortne osobenosti, podloge, tretmana u toku gajenja i ekolokih faktora. Ovo pomoloko svojstvo je posebno znaajno, naroito sa aspekta iznoenja mineralnih materija i primjene agrotehnikih mjera (Prenki, 1998). Prinos plodova u ispitivanom periodu varira u zavisnosti od sorte, podloge i doze tretmana NPK hranivom (tab. 3). Prosjeni prinos plodova za sve tri sorte okalemljene na obje podloge bio je najvei nakon tretmana visokom dozom (35,62 kg/stablo) u odnosu na kontrolu (22,34 kg/stablo). Treba posebno naglasiti, da smo nali statistiki znaajne razlike u prinosu kod sorti, u zavisnosti od podloge na koju su okalemljene. Kod sorti breskve koje su bile okalemljene na vinogradarskoj breskvi prinos je bio znaajno vei nego kod onih okalemljenih na podlozi badem (tab. 3). I ovi rezultati o genetskoj specinosti mineralne ishrane biljaka ukazuju, da razlika: nije prisutna samo izmeu sorti, nego je i rezultat interakcije izmeu podloge i plemke. Masa ploda Istraivanja su pokazala statistiki znaajne razlike u masi plodova u zavisnosti sorte, podloge i doze hraniva. Ovi rezultati ukazuju da ispitivani faktori eluju sinergistiki to se manifestuje preko mase plodova (tab. 4). 161

Tab. 3. Prinosi bresaka po stablu (kg) Tab. 3. The yield per tree (kg) Sorta Average (A) Rani redheven Podloga Beds (B) NPK-ND NPK-SD NPK-VD Kontrola Prosjek 75+30+70 150+60+140 225+90+210 (neubreno) Average Control 29,70 26,16 27,93 32,23 26,76 29,49 34,03 25,96 29,99 31,98 26,29 29,13 B 1,83** 2,41 C 2,59 3,40 37,90 28,23 33,06 36,50 31,66 34,05 39,66 32,90 36,28 38,02 30,93 34,47 AB 3,17 4,17 40,30 30,00 35,15 38,96 32,26 35,61 38,10 34,13 36,11 39,12 32,13 35,62 AC 4,49 5,90 BC 3,66 4,81 29,90 21,13 25,51 26,23 24,33 25,28 25,36 21,56 23,46 27,16 22,34 22,34 ABC 6,34 8,34 34,45 26,38 30,41 33,48 28,75 31,11 34,28 28,63 31,45 34,07 27,92 30,99

Vin. breskva Badem Prosjek / Average Vin. breskva Koronet Badem Prosjek / Average Vin. breskva Samerset Badem Prosjek / Average Prosjek podloge Vin. breskva Average-rootstocks Badem Opti prosjek / Total average A LSD 0.05 LSD 0.01 2,24 2,95

Tab. 4. Masa ploda ispitivanih sorta breskve (g) Tab. 4. Fruit weigh tof peach cultivars (g) Sorta Average (A) Rani redheven Podloga Rootstock (B) NPK-ND NPK-SD NPK-VD Kontrola Prosjek 75+30+70 150+60+140 225+90+210 (neubreno) Average Control 145,83 115,83 130,83 146,03 120,80 133,41 144,90 132,20 138,55 142,25 119,61 130,93 C 6,61** 8,69 149,80 131,90 140,85 159,66 134,83 147,24 156,66 147,76 152,21 152,04 134,83 143,43 AB 8,10** 10,64 157,96 134,23 146,09 168,36 142,86 155,61 162,20 144,93 153,56 159,50 137,34 148,42 AC 11,5** 15,05 130,96 120,06 125,51 130,26 117,20 123,73 137,00 124,93 130,96 129,40 117,39 123,39 BC 9,35** 12,29 146,13 125,50 135,81 151,07 128,92 139,99 150,19 137,45 143,82 145,79 127,29 136,51 ABC 16,19** 21,29

Vin. breskva Badem Prosjek / Average Vin. breskva Koronet Badem Prosjek / Average Vin. breskva Samerset Badem Prosjek / Average Vin. breskva Prosjek podloge Average-rootstocks Badem Opti prosjek / Total average A LSD 0.05 LSD 0.01 5,73* 7,53 B 4,67** 6,14

162

Uoljivo je da je masa plodova manja kod sorti okalemljenih na bademu i pri aplikaciji niske doze NPK hraniva, ak i bez hraniva (kontrola). Najvea masa plodova bila je kod sorte Koronet okalemljene na vinogradarskoj breskvi uz primjenu visoke doze NPK hraniva. I ovi rezultati kao i prethodni govore o genetskoj specinosti sorte i podloge i o kompleksnoj interakciji vie faktora. Sadraj ukupnih rastvorljivih suvih materija Pratili smo i jedan od najvanijih pokazatelja kvaliteta plodova breskve tj. sadraj suvih materija u momentu zrelosti plodova. Nivo rastvorljivih suvih materija je odlian indikator kvaliteta plodova kao sirovine u tehnologiji prerade, jer znaajno poveava njihovu ekonomsku vrijednost. Najzastupljenija komponenta u suvoj materiji su eeri koji su jedan od znaajnih parametara ukusa. Sadraj suvih materija u plodu varirao je u zavisnosti od sorte i podloge dok veih razlika u elovanju razliitih doza NPK hraniva nije bilo (tab. 5). Prosjeno najvie rastvorljivih suvih materija imali su plodovi sorte Samerset (13,88%) na podlozi badem, dok je sorta Rani redheven na podlozi vinogradarska breskva imala najnii sadraj suvih materija (9,12%). Uoljiva je zavisnost izmeu nivoa suve materije i vremena sazrijevanja sorata to je u saglasnosti sa rezultatima drugih autora. Kasne sorte breskve imaju vei sadraj suvih materija od ranih i srednje ranih sorti, to je uzrokovano nejednakim vremenom razvia njihovih plodova (Peynnauda, 1952; Stankovi, 1964; Bulatovi-Miljaka, 1986).
Tab. 5. Sadraj rastvorljivih suvih materija u plodu breskve (%) Tab. 5. Soluble dry matter in fruits (%) Sorta Average (A) Rani redheven Podloga Rootstock (B) NPK-ND NPK-SD NPK-VD Kontrola Prosjek 75+30+70 150+60+140 225+90+210 (neubreno) Average Control 9,63 11,63 10,63 10,50 12,46 11,48 12,60 14,10 13,35 10,91 12,73 11,82 B 0,53** 0,70 C 0,75 0,99 9,06 11,46 10,26 10,20 11,50 10,85 11,70 13,70 12,70 10,32 12,22 11,27 AB 0,92 1,21 8,30 10,76 9,53 9,53 11,56 10,54 11,13 13,26 12,19 9,65 11,86 10,75 AC 1,30 1,71 BC 1,06 1,40 9,50 12,10 10,80 11,40 13,13 12,26 12,26 14,46 13,36 11,05 13,23 12,14 ABC 1,84 2,42 9,12 11,48 10,30 10,40 12,16 11,28 11,92 13,88 12,90 10,48 12,50 11,49

Vin. breskva Badem Prosjek / Average Vin. breskva Koronet Badem Prosjek / Average Vin. breskva Samerset Badem Prosjek / Average Vin. breskva Prosjek podloge Average-rootstocks Badem Opti prosjek / Total average A LSD 0.05 LSD 0.01 0,65** 0,85

163

Prisutne su statistiki znaajne razlike u sadraju rastvorljivih suvih materija izmeu sve tri ispitivane sorte i veoma velika zavisnost od podloge (tab. 5). Nivo slobodnih organskih kiselina i pH vrijednosti u plodovima Organske kiseline u plodovima su prisutne u slobodnom stanju i u obliku soli najee natrijuma, kalijuma i kalcijuma. One pored eera imaju znaajan uticaj na kvalitet i ukus ploda. Slobodne organske kiseline i rastvori soli stvaraju ravnotene puferske sisteme, koji uslovljavaju koncentraciju vodonikovih jona u rastvoru tj. pH. Kod plodova preovladavaju slobodne organske kiseline, a u listovima njihove soli. U nezrelim plodovima i mladim listovima dominira ilibarna, a u zrelim plodovima i starim listovima jabuna i limunska kiselina. Rezultati o elovanju sorte, podloge i doze hraniva na sadraj ukupnih kiselina u plodu breskve pokazuju da su znaajne razlike prisutne izmeu pojedinih sorti, dok razlike izmeu podloga i doza ubriva nijesu u statistiki znaajne (tab. 6). Kao to se iz tabele br. 7 moe uoiti, statistiki znaajne razlike u vrijednosti pH prisutne su samo izmeu pojedinih sorti, dok razlike izmeu podloga i tretmana razliitim dozama NPK hraniva nijesu znaajne (tab. 7). Na kraju treba naglasiti da je nivo ukupnih slobodnih kiselina i pH vrijednosti, karakteristika odreene sorte, to se pokazali i nai rezultati.
Tab. 6. Sadraj ukupnih kiselina u plodu breskve (%) Tab. 6. Total acids content (%) Sorta Average (A) Rani redheven Podloga Rootstock (B) NPK-ND NPK-SD NPK-VD Kontrola Prosjek 75+30+70 150+60+140 225+90+210 (neubreno) Average Control 0,4050 0,4083 0,4066 0,4300 0,5816 0,5058 0,6166 0,6000 0,6083 0,4838 0,5299 0,5069 B 0,03 0,04 C 0,05 0,06 0,4316 0,4166 0,4241 0,4300 0,4900 0,4600 0,6050 0,6183 0,6116 0,4888 0,5083 0,4985 AB 0,06 0,08 0,3816 0,3583 0,3699 0,4683 0,4883 0,4783 0,5866 0,5383 0,5624 0,4788 0,4616 0,4702 AC 0,08 0,11 BC 0,07 0,09 0,4433 0,4416 0,4424 0,4866 0,5583 0,5224 0,5866 0,5816 0,5841 0,5055 0,5271 0,5163 ABC 0,11 0,15 0,4153 0,4062 0,4107 0,4537 0,5296 0,4916 0,5987 0,5845 0,5916 0,4892 0,5067 0,4979

Vin. breskva Badem Prosjek / Average Vin. breskva Koronet Badem Prosjek / Average Vin. breskva Samerset Badem Prosjek / Average Prosjek podloge Vin. breskva Average-rootstock Badem Opti prosjek / Total average A LSD 0.05 LSD 0.01 0,04** 0,05**

164

Tab. 7. pH vrijednost soka breskve Tab. 7. pH level of peach juice Sorta Average (A) Rani redheven Podloga Rootstock (B) NPK-ND NPK-SD NPK-VD Kontrola Prosjek 75+30+70 150+60+140 225+90+210 (neubreno) Average Control 3,95 4,04 3,99 3,90 3,82 3,86 3,92 3,82 3,87 3,92 3,89 3,90 B 0,06 0,07 C 0,08 0,10 4,03 4,00 4,01 3,72 3,88 3,80 3,85 3,79 3,82 3,86 3,89 3,87 AB 0,10 0,13 4,00 4,00 4,00 2,79 3,82 3,80 3,85 4,01 3,93 3,88 3,94 3,91 AC 0,14 0,18 BC 0,11 0,15 3,96 3,97 3,96 3,82 3,73 3,77 3,93 3,80 3,86 3,90 3,83 3,86 ABC 0,19 0,25 3,98 4,00 3,95 3,80 3,81 3,80 3,88 3,85 3,86 3,88 3,88 3,87

Vin. breskva Badem Prosjek / Average Vin. breskva Koronet Badem Prosjek / Average Vin. breskva Samerset Badem Prosjek Average Vin. breskva Prosjek podloge Average-rootstocks Badem Opti prosjek / Total average A LSD 0.05 LSD 0.01 0,07** 0,09

ZAKLJUAK
Na osnovu prouavanja razliitih sorti breskve i podloga nakon primjene NPK hraniva, mogu se izvesti sljedei zakljuci: Obim stabla breskve zavisi od sortne specinosti, podloge i doze NPK hraniva. Vrijednost za sekundarno debljanje stabla breskve okalemljene na vinogradarskoj breskvi su znaajno vee nego kod sorti okalamljenih na bademu. U prosjeku najdue mjeovite rodne granice imala je sorta Koronet okalemljena na vinogradarskoj breskvi, a najkrae sorta Samset okalemljene na podlozi badem. Posebno treba naglasiti, da je duina mjeovitih granica kod sve tri sorte okalemljenih na vinogradarskoj breskvi, znaajno vea nego kod sorti okalemljenih na bademu. Kod sorti breskve okalemljenih na vinogradarskoj breskvi, prinos i masa plodova bile su znaajno vei, nego kod sorti okalemljenih na podlozi badem. Utvrene su statistiki znaajne razlike u sadraju rastvorenih suvih materija izmeu sve tri ispitivane sorte i velika zavisnost od podloge. Najvei prosjeni nivo rastvorljivih suvih materija imali su plodovi sorte Samerset na podlozi badeem, dok je sorta Rani Redheven na podlozi vinogradarske breskve imala najnii nivo. Rezultati o sadraju ukupnih kiselina i pH vrijednosti u plodu breskve pokazuju, da su znaajne razlike bile prisutne samo izmeu pojedinih sorti, dok razlike izmeu podloga i doza hraniva nijesu signikantne.

165

LITERATURA
MOORS, C. A.: The agronomic placement of varieties J. Amer. Soc. Agric. 13 (1921). MOORS, C. A.: Varieties of corn and their adaptability to different soil. Univ. Tnn. Agr. Exp. Bull, 126 (1922). PRENKI R.: Uticaj sorti, podloga i ishrane na rodnost i kvalitet plodova breskve, Doktorska disertacija Poljoprivredni fakultet, Novi Sad (1988). PRENKI, R., KRIVOKAPI, K., PURI, M.: Uticaj sorte, podloge i mineralne ishrane na sadraj gvoa i cinka kod breskve (Prunus persica Stoc). Poljoprivreda i umarstvo, vol. 44 (12): 8190 (1988). RAHOVI, D., RAJKOVI, N.: Prouavanje osobina mjeovitih rodnoh granica breskve radi odreivanja intenziteta rezidbe, Jugoslovensko voarstvo, br. 3735, str. 139133, aak (1976). SARI, M. R. and LOUGHMAN, B. C.: Genetic aspects of plant nutrition. Martinus Nijhoff (Dr. Junk Publishers. The Hague, 490 pp (1983). SARI, M. R.: Genetska specinost mineralne ishrane biljaka. U knjizi: Fizioloki aspekti mineralne ishrane biljaka Izdava: Jugoslovensko drutvo za ziologiju biljaka str. 109126 (1984).

REACTION OF DIFFERENT VARIETIES AND ROOTSTOCKS OF PEACH (Prunus persica Stoc.) ON NPK NUTRIENTS APPLYING
RANKO PRENKI Summary The objective of this paper was to examine the inuences of variety, rootstock and nutrition on fruitfulness and quality of peach products. Experiment lasted three years, from 1994. to 1996. Location of orchard is in Ljekopolje, Podgorica vicinity. Characteristics of soil belong to gravely type of Mediterranean Cambisol. Investigations were carried for the three peaksh varietiers (early Redheven, Koronet and Samerset) and two rootstocks (vineyard peach and almond) with four fertilisation treatment, four repetitions with the three trees in repetition. Distance of planting was 4 3 m (833 trees/ha). The investigation results revealed that the biggest fruitfulness and mass of peach product was obtained in fertilisation with 225 kg/ha of N, 90 kg/ha of P and 210 kg/ha of K, and the best quality and the most economic production with the dose of 150 kg/ha of N, 60 kg/ha of P and 140 kg/ha of K. Largest amount of nitrogen was found in the leaf of peach (from 2,38% in non fertilised repetition to 3,28% in repetition with the largest dose of fertiliser). Percentage of found nitrogen was higher than percentages of potassium (from 1,07% to 2,5%), phosphorus, iron and zinc. Foil analyses can very reliably reveal the supply of peach, especially with nitrogen and potassium. Beds had more inuences on rapid growth, fruitfulness and quality of peach than the investigated varieties. Key words: peach, varieties, beds, nutrition, leaf, growth, fruitfulness. 166

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 167174, NOVI SAD

FENOLOKO-POMOLOKE OSOBINE VANIJIH SORTI I SELEKCIJA ORAHA

MITROVI M., MILETI R1 IZVOD: U radu su prikazane fenoloko-pomoloke osobine za 20 sorti i selekcija oraha tokom trogodinjeg perioda. Ispitivanja su vrena u kolekcionom zasadu oraha Instituta za voarstvo u aku. Poetak kretanja vegetacije je bilo relativno kasno, tokom tree dekade aprila i poetkom maja.Praenje resa manifestovalo se u treoj dekadi aprila i prvoj dekadi maja, a cvetanje enskih cvetova od tree dekade aprila do druge dekade maja. Masa plodova ispitivanih sorti bila je od 10,6g (19/82) do 15,7g (G-251), randman od 41,6% (G-139) do 53,4% (Dorka). Kljune rei: orah, sorta, selekcija, fenologija, pomologija

UVOD
Orah je kod nas jo uvek glavni predstavnik u jezgrastoj grupi voa. Dosadanja proizvodnja, uglavnom se zasniva na stablima spontano razmnoenim u prirodnoj populaciji. Takva proizvodnja je jako heterogena, ne zadovoljava potrebe domaeg trita, a kao takva ne bi mogla da konkurie na inostranom tritu. Ono to je uteno u proizvodnji oraha je da se svake godine broj stabala uveava i to kalemljenim orahom. No ipak njegova proizvodnja se znaajnije ne uveava, jer treba da proe dogledno vreme dok posaena stabla ponu da raaju i daju ozbiljniji rod. Zbog potrebe za irenjem oraha kod nas, prethodno treba ispitati sorte i selekcije u naim agroekolokim uslovima, i nakon toga dati predlog koje treba iriti u komercijalnoj proizvodnji. Takva ispitivanja u Institutu za voarstvo u aku, obavljaju se vie od 30 godina. Ovakvim i slinim ispitivanjima u svetu i kod nas bavio se vei broj istaivaa i to: Grmain i sar. (1983, 1988), Szentivani (1990), Nedev (1983), Curkan (1979), Celebioglu i sar. (1988), a kod nas Kora i sar., (1993); Bugari i sar. (1985); Mitrovi (1988, 2005), Mileti i sar. (2002) i dr.

Originalni nauni rad / original scientic paper 1 Dr Rade Mileti, vii nauni saradnik, Dr Milisav Mitrovi, vii nauni saradnik, Institut za voarstvo, aak.

167

MATERIJAL I METOD RADA

Objekat gde su ispitivanja vrena je kolekcioni zasad oraha na Preljinskom brdu Instituta za voarstvo u aku. Zasad je zasnovan u prolee 1978. godine, dvogodinjim sadnicama okalemljenim na podlozi domaeg oraha Juglans regia L. Razmak sadnje je 10x8 m. U zasadu se primenjuju redovne agrotehnike mere (ubrenje, meuredna obrada, zatita). Posaeno je 20 sorti i selekcija sa po 12 sadnica od svake sorte, poreklom iz 4 zemlje: Bugarska, Nemaka, Srbija i Slovenija. Ovaj sortiment upravo obeleava poetak introdukcije sorti oraha koje su kasnije irene. Danas u kolekciji Instituta ima preko 70 introdukovanih sorti oraha. Od fenolokih osobina, praene su sledee feno faze: pucanje lisnih pupoljaka, poetak, puno i kraj listanja, bubrenje, praenje i opadanje resa, pojava enskih cvetova i njihova sposobnost za oplodnju. Morfometrija i pomoloke osobine kvaliteta ploda odreivane su standardnim metodama koje se koriste u pomologiji. Sadraj ulja odreivan je po metodi Soxletta. Proteini su odreivani indirektno preko sadraja azota i ta vrednost mnoena sa konstantom 5,18 za proteine badema. Jodni broj u ulju odreivan je po metodi Hubl-a. U radu su prikazani proseni rezultati za period od 2004 do 2006. godine.

REZULTATI
Fenoloke osobenosti ispitivanih sorti i selekcija oraha prikazane su u tabeli 1. Poetak kretanja vegetacije oraha (listanje i cvetanje) bilo je relativno kasno, tokom tree dekade aprila i poetkom maja. To je pozitivno uticalo na fenofaze oraha. Rane sorte i selekcije oraha nisu imale oteenja od poznih prolenih mrazeva, pa je orah imao zadovoljavajuu rodnost. Dugi kini intervali, tokom vegetacionog perioda posebno u drugoj i treoj godini ispitivanja uticali su na intenzivniji razvoj bolesti (prvenstveno lista i klapine), to je uslovilo dosta tamniju boju jezgre, bez obzira na sortnu osobenost. Od ispitivanih sorti i selekcija najranije kretanje vegetacije imala je selekcija G-1247 (20. april), dok su selekcije Elit i Novosadski kasni imali najpoznije kretanje vegetacije (14. maj). Praenje resa manifestovalo se u treoj dekadi aprila i prvoj dekadi maja. Tako najranije praenje resa imala je selekcija Vujan (24. april), a najkasnije selekcije Elit i Novosadski kasni (167. maja). enski cvetovi sposobni za opraivanje najranije su se javili kod selekcije G-1247 (23. april), a najkasnije kod selekcija Elit i Novosadski kasni (17 18. maj). U ispitivanom periodu, vreme berbe oraha bilo je neto kasnije od prosenog, tako da se berba obavljala krajem septembra i poetkom oktobra. Najranije su brani plodovi sorte Dorka (24. septembra), a najkasnije selekcije 19/92 (11. oktobar).

168

Tabela 1. Fenoloke osobine ispitivanih sorti i selekcija oraha (20042006) Table 1. Phenology of the studied walnut cultivars and selections (20042006)

Sorta selekcija Cultivar selection Dorka einovo Ibar Vujan Ovar G-139 G-251 G-286 G-1247 G-1239 G-22 Konkord Petovio Elit N. kasni Jasenica Medvea ampion Bakovski 19/92

Listanje Leang Poet. Onset 24.04. 30.04. 07.05. 24.04. 25.04. 09.05. 12.05. 02.05. 20.04. 03.05. 05.05. 04.05. 02.05. 14.05. 14.05. 06.05. 29.04. 30.04 04.05. 08.05. Puno Full 29.04. 04.05. 14.05. 28.04. 29.04. 11.05. 16.05. 06.05. 25.04. 08.05. 10.05. 10.05. 07.05. 16.05. 17.05. 12.05. 05.05. 04.05. 08.05. 11.05. Kraj End 02.05. 09.05. 17.05. 30.04. 03.05. 15.05. 19.05. 09.05. 30.04. 12.05. 12.05. 13.05. 10.05. 18.05. 19.05. 14.05. 08.05. 08.05. 11.05. 14.05.

Rese Catkin Praenje Opadanje Pollin Falting ation 27.04. 02.05. 29.04. 04.05. 12.05. 15.05. 24.04. 29.04. 25.04. 29.04. 09.05. 13.05. 10.05. 14.05. 02.05. 06.05. 03.05. 08.05. 04.05. 07.05. 30.04. 03.05. 08.05. 13.05. 09.05. 14.05. 18.05. 23.05. 17.05. 20.05. 06.05. 10.05. 03.05. 06.05. 01.05. 07.05. 08.05. 12.05. 10.05. 14.05.

enski cvetovi Female owers Pojava Occur rence 29.04. 03.05. 06.05. 26.04. 30.04. 07.05. 15.05. 05.05. 23.04. 10.05. 06.05. 06.05. 03.05. 15.05. 16.05. 12.05. 03.05. 04.05. 02.05. 13.05. Opraivanje Pollination ability 01.05. 05.05. 08.05. 28.04. 02.05. 09.05. 17.05. 08.05. 25.04. 12.05. 08.05. 08.05. 05.05. 14.05. 18.05. 14.05. 07.05. 06.05. 03.05. 15.05.

Pomoloke osobine ploda (masa ploda, randman jezgre i boja jezgre) ispitivanih sorti i selekcija oraha prikazane su u tabeli 2. Najveu visina ploda imala je sorta ampion (48,4 mm), a najmanju (G-22 35,7 mm). irina je najvea kod plodova sorte Petovio (34,5 mm), a najmanja kod sorte Ibar (20,2 mm). Debljina ploda ispitivanih sorti bila je od 36,6 mm (G-139) do 29,9 mm (Medvea). Masa ploda kao vrlo znaajan pomoloki pokazatelj bila je od 15,7 g (G-251) do 10,2 g (Novosadski kasni). Randman jezgre je svakako jedan od najvanijih pomolokih karakteristika, a cilj kalemljenja oraha je da se upravo ire sorte i selekcije sa odlinim kvalitetom ploda i visokim randmanom jezgre. Meu ispitivanim sa najveim randmanom od 53,4% je sorta Dorka, a najmnaji od 41,6% (G-139).

169

Tabela 2. Morfometrija ploda i vreme zrenja ispitivanih sorti i selekcija Table 2. Fruit morphometry and ripening time in the studies walnut cultivars and selections

Sorta-selekcija Visina Cultivar-selec- (mm) tion heighe Dorka einovo Ibar Vujan Ovar G-139 G-251 G-286 G-1247 G-1239 G-22 Konkord Petovio Elit N. kasni Jasenica Medvea ampion Bakovski 19/92 39,2 40,1 38,3 38,8 43,1 40,2 43,3 40,8 40,3 39,5 35,7 41,8 36,0 36,9 39,2 38,3 41,1 48,4 38,6 36,7

irina Debljina Masa ploda Radman jezgre (mm) (mm) (g) (%) width thickness nut mass randman 33,3 32,3 20,2 30,2 30,6 32,1 33,0 32,2 32,2 32,8 31,9 32,9 34,5 30,8 31,3 32,2 30,7 34,2 32,8 31,9 34,1 31,2 33,1 32,4 31,1 36,6 35,2 33,4 33,9 32,4 31,8 35,9 35,2 34,6 31,1 34,9 29,9 35,0 34,1 30,8 11,4 12,3 10,8 14,3 15,2 13,2 15,7 11,6 12,4 12,4 10,9 12,3 11,4 11,6 10,2 11,3 11,2 14,6 11,8 10,6 53,4 51,8 50,1 47,3 47,6 41,6 45,2 47,3 45,6 46,2 43,3 44,6 47,6 46,3 47,6 47,2 51,6 50,4 49,7 46,2

Vreme zrenja Ripening time 24.09. 02.10. 02.10. 26.09. 27.09. 28.09. 02.10. 27.09. 25.09. 30.09. 02.10. 29.09. 02.10. 06.10. 09.10. 28.09. 27.09. 30.09. 02.10.

Vanije komponente hemijskog sastava jezgre ispitivanih sorti i selekcija oraha prikazane su u tabeli 3. Prema navedenim rezultatima najvei sadraj ulja imale su sorte G139 i Petovio od 70,3%, odnosno 70,2%, a najmanji Novosadski kasni i Jasenica 61,5% i 61,7%. Sadraj sirovih proteina je najvei kod selekcije Medvea 19,7%, a najmanji kod selekcije 19/92 od 13,8%. Njajveu vrednost jodnog broja imala je ulje selekcije G-251 (148,6), a najmanju G-22 (131,1). Boja jezgre kod veine sorti i selekcija je tamnija od tipine, jer su zbog velikih padavina na listu i klapini uoeni intenzivniji simptomi bolesti prouzrokovani parazitom Ggnomonia juglandis.

170

Tabela 3. Hemijski sastav i osobine jezgre Table.3. Kernel shemical content and trais Sorta-selekcija Cultivar-selection Dorka einovo Ibar Vujan Ovar G-139 G-251 G-286 G-1247 G-1239 G-22 Konkord Petovio Elit N. kasni Jasenica Medvea ampion Bakovski 19/92 Sadraj ulja (%) Oil content Sadraj proteina (%) Protein content Jodni broj Jodine number Boja jezgre Colour kernel

65,3 68,8 69,2 65,4 64,8 70,3 68.9 67,7 64,3 68.4 63,3 61,8 70,2 66,4 61,5 61,7 63,7 63,6 65,4
61,7

15,5 15,9 14,1 16,8 17.9 14,4 15,0 14,4 16,1 16,9 15,8 16,8 14,6 17,6 17,8 16,9 19,7 16,1 15,0
13,8

134,2 138,4 137,8 141,7 144,3 140,8 148,6 133,9 141,5 139,5 131,3 140,4 139,8 137,1 135,6 136,9 141,8 140,9 134,9
132,8

Svetla svetlobraon Svetla uta uta Svetla Svetla uta uta crvena uta uta Svetla uta Svetl Svetla Svetla uta uta
Svetla

DISKUSIJA
Redosled fenolokih osobenosti ispitivanih sorti i selekcija uglavnom je indentian sa rezultatima koje navodi Kora et al. (1993, 1998), Mitrovi (1996), Hli (1980, 1985), Germain i sar.. (1983, 1997). Nasuprot tome, vreme i duina trajanja pojedinih fenofaza je razliita to je uslovljeno agroekolokim uslovima, odnosno metereolokim vrednostima u godinama ispitivanja. Tako prema Jovanoviu (1967) srednji poetak listanja oraha u Srbiji je najraniji u podruju June Morave, a najkasniji u istonoj Srbiji. Kora i sar. (1998) navode da vreme poetka i trajanja cvetanja u mnogome zavise od klimatskih inilaca. Resanje je vie podlono temperaturnim kolebanjima. Hladno odnosno toplo vreme u aprilu vie utie na poetak resanja nego na cvetanje. Kretanje i zavretak vegetacije izuavanih sorti oraha odvijao se u optimalnim vremenskim rokovima. Duina i kraj vegetacije su limitirajui inioci uspevanja sorti oraha u konkretnim agroekolokim uslovima. Za uspevanje oraha potrebna je duina vegetacije od najmanje 160 dana, Hli (1985). Povoljno vreme zavretka vegetacije obezbeuje us171

peno zimsko mirovanje, otpornost prema niskim zimskim temperaturama i rodnost u narednoj vegetaciji to se potvrdilo i u naem sluaju. Razmatrajui sve bioloke osobine i potencijal rodnosti prvenstveno treba da se gaje sorte poznijeg vremena poetka i ranijeg vremena zavretka vegetacije. Krupnoa, masa plodova i jezgre kao i sadraj jezgre su sortne osobine uslovljene agroekolokim uslovima i primenjenom agrotehnikom na podruju gde se uzgajaju. U naem ogledu ovi pokazatelji su uporedljivi sa rezultatima koje navode Germain i sar. (1983), Kora i sar. (1993, 1998), kao i Mitrovi i sar. (1996 i 2005) na istom podruju. Sadraj ulja i sirovih proteina ko i sva ostala obeleja u jezgri u prvom redu zavise od osobina svake sorte ali i od agroekolokih uslova u kome se uzgajaju, Kora i sar. (1986). Ove konstatacije se podudaraju i sa naim rezultatima. Sve sorte se svrstavaju u grupu sa veoma velikim sadrajem ulja (60,170,0%). Po sadraju sirovih proteina dominira srednji sadraj (15,120,0%), a manji broj je sa niskim sadrajem (do 15%), to je svakako znaajna vrednost kvaliteta jezgre. Boja, jezgre je takoe sortna osobina i karakteristina je za svaku sortu. Meutim u naem sluaju boja jezgre kod veine sorti i selekcija je tamnija od tipine, jer su zbog obimnijih padavina u drugoj i treoj godini izuavanja na listu i klapini uoeni intenzivniji simptomi bolesti prouzrokovani parazitom Genomonia juglandis. Samim tim navedeni rezultati nisu u svim sluajevima u u saglasnosti su sa podacima i opisom za iste sorte koje navode Kora i sar.. (1998), Mitrovi (1996), Mileti i sar. (2002). Neosporno da je sorta vaan preduslov opravdanosti gajenja oraha u izboru sortimenta za date agroekoloke uslove. Prikazani rezultati nam ukazuju koje sorte iz raspoloivog sortimenta mogu da se gaje u naim uslovima.

ZAKLJUAK
Poetak kretanja vegetacije oraha (listanje i cvetanje) bilo je relativno kasno, tokom tree dekade aprila i poetkom maja. Praenje resa manifestovalo se u treoj dekadi aprila i prvoj dekadi maja, a cvetanje enskih cvetova od tree dekade aprila do druge dekade maja. Berba je obavljala krajem septembra i poetkom oktobra. Najveu visina ploda imala je sorta ampion (48,4 mm), a najmanju (G-22 35,7 mm). irina je najvea kod plodova sorte Petovio (34,5 mm), a najmanja kod sorte Ibar (20,2 mm). Debljina ploda ispitivanih sorti bila je od 36,6 mm (G-139) do 29,9 mm (Medvea). Masa ploda bila je od 15,7 g (G-251) do 10,2 g (Novosadski kasni), a randman jezgre od 53,4% (Dorka) do 41,6% (G-139). Sadraj ulja je bio od 70,3% i 70,2% (G-139 i Petovio) do 61,5% (Novosadski kasni), a sadraj sirovih proteina od 19,7% (Medvea) do 13,8% (19/92). Boja jezgre kod veine sorti i selekcija je tamnija od tipine.

LITERATURA
BUGARI, V., OGAANOVI, D., KORA, M., MITROVI, M. (1985): Vanije bioloko-privredne osobine odabranih tipova oraha. Jugoslovensko voarstvo, 19, 7374: 281285. CURKAN, J. P. (1979): Gereckij oreh, Kiinjev

172

CELEBIOGLU, G., FERHATOGLU, J., BURAK, M. (1988): Population selectionand plantations of walnuts in Turkey. International coference on walnut, Jalova, Turkey, 8387. GERMAIN, E (1997): Genetic Improvement of persian walnut. Proceding of the International walnut Congres, Acta Horticulturae, 422: 3742 GERMAIN, E., JALINAT, P., LEGLISE, P., MASSERON, A., RONEL, C., CHARTER, A. (1983): Resultas de 20 ans dexperimentation (1re partie). Le noer, 356: 5560 GERMAIN, E. (1988): Main characteristics of the population and varietes of French walnut (Juglans regia). International coference on walnut, Jalova, Turkey, 8994. HLI, T. (1980): Prouavanje fenofaze listanja u nekih sorti i tipova oraha. Jugoslovensko voarstvo, 5354: 239244. HLI, T. (1985): Prouavanje duine vegetacionog perioda u nekih sorti i selekcija oraha. Jugoslovensko voarstvo, 7374: 289294 JOVANOVI, B. (1967): Neke fenofaze oraha, bagrema i jorgovana u raznim delovima Jugoslavije u periodu od 1952 do 1961. godine. umarstvo, 910: 128. KORA, M., SLOVI, D., RUDI, M., CEROVI, S., GOLOIN, B. (1986): Rezultati selelcije i hibridizacije oraha na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Zbornik radova, Simpozijum o selekciji voa, aak, 101109. KORA, M.,CEROVI, S., GOLOIN, B (1998): Orah, Prometej, Novi Sad. KORA, M., MITROVI, M., TODOROVI, R., GOLOIN, B., MILETI, R. (1993): Novi Jugoslovenski sortiment oraha. Jugoslovensko voarstvo, 103104: 8791 MITROVI, M. (1988): Ispitivanje fenolokih osobina u sorti i selekcija oraha u uslovima aka. Jugoslovensko voarstvo, 8485: 293304 MITROVI, M. (1996): Viegodinja bioloko pomoloka prouavanja vanijih sorti i tipova oraha. Jugoslovensko voarstvo, 115116: 377384 MITROVI, M., PLAZINI, R., BLAGOJEVI, M. (2005): Pomoloko-tehnoloke karakteristike nekih francuskih sorti oraha. Voarstvo, 39, 152: 373378. MILETI, R., KORA, M., PETROVI, R. (2002): Vanije pomoloko-tehnoloke osobine plodova sorti oraha gajenih u Timokoj krajini. Jugoslovensko voarstvo, 36, 137138: 310. MILETI, R., KORA, M., PETROVI, R. (2002): Bioloke osobine i rodnost sorti oraha u Timokoj krajini. Jugoslovensko voarstvo, 36, 139140: 127135. NEDEV, N., VASILEV, V., KAVARDYKOV, L., ZDRAVKOV K. (1976): Orehoplodni kulturi, Oreh, Hristo Danov, Plovdiv. SZENTIVANY, P. (1990): Breeding early fruiting high productions, ciltivars leang after late spring frost. Acta Horticulturae, 284: 175182

173

FENOLOGICAL AND POMOLOGICAL PROPERTIES OF MAJOR WALNUT SELECTIONS

MILISAV MITROVI, RADE MILETI Summary Some major pomological fruit properties (fruit weight, kernel ratio and colour), fenological aspects (owering onset, full bloom, end of owering, leang, pollination and inorescence, emergence of female owers with ability for pollination), and chemical composition of the kernel were studied in the paper. The research was conducted under the agroecological conditions of aak, and it included 12 introduced and 8 standard domestic walnut cultivars and selections. The onset of vegetation of walnut (leang and owering) occurred rather late at the close of April (third decade) and in early May. The inorescence occurred in the third decade of April, whereas owering of female owers took place from the third decade of April by the mid-May. The fruits were harvested at the close of September and in the early October. The maximal and minimal values in respect of fruit length were found in cv ampion (48.4 mm) and selection G-22 (35.7 mm) respectively. As for fruit width, the highest values were recorded in cv Petovio (34.5mm), and the lowest in cv Ibar (20.2 mm). Fruit thickness in cv Medvea and selection G-139 were 36.6 mm and 29.9 mm respectively. Fruit weight ranged from 15.7 g (G-251) to 10.2 g (cv Novosadski kasni), and kernel ratio from 53.4% (cv Dorka) to 41.6% (G-139). Oil content ranged from 70.3% and 70.2% (G-139 and cv Petovio) to 61.5% (Novosadski kasni), whereas raw protein content was from 19.7% (cv Medvea) to 13.8% (19/92). In majority of cultivars and selections the kernel colour was darker than typical. Kezy words: walnut, cultiva, selection, phenology, pomology

174

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 175181, NOVI SAD

UTICAJ METEOROLOKIH FAKTORA NA VANIJE OSOBINE PLODOVA SORTI LESKE

MILETI R.1, MITROVI M.1, MITI N. 2, NIKOLI R.2 IZVOD: Izuavana je varijabilnost pomoloko-tehnolokih osobina plodova sorti leske u zavisnosti od raspoloivih padavina i temperatura vazduha u razliitim fazama tokom vegetacije. Analizirani su proseni rezultati za 19 sorte u periodu od 1997 do 2006. godine. Dobijeni rezultati ukazuju da su padavine direktno uticale na osobine plodova (krupnoa, masa, sadraj jezgre) ispitivanih sorti leske. Nasuprot tome, temperature vazduha nisu direktno uticale na navedene osobine plodova. To je u skladu i sa potrebama leske za vodom odnosno temperaturama vazduha. Kljune rei: leska, padavine, temperature vazduha, plod, hemijski sastav.

UVOD
Zadnjih desetak godina raste interesovanje proizvoaa za gajenjem leske u Srbiji. irenje je stihijsko i neorganizovano sa nepoznanicama koje mogu da ugroze dalje irenje i uspeno gajenje leske, Mitrovi i sar. (2007). Poznato je da je rodnost voaka vie podlona uticajima spoljne sredine nego merama agro i pomotehnike. Samim tim dugovenost i druge osobine voaka uslovljavaju dobro poznavanje svih uslova od kojih zavisi stabilna, kvalitetna i ekonomski opravdana proizvodnja. Sve ove postavke odnose se i na lesku koje navode Bulatovi (1985), Manuev (1988), Kora i sar. (2000) i drugi. Pored toga, specinosti u razvoju plodova leske, Vuli (1990) upuuju na detaljnije izuavanje pojedinih metereolokih faktora posebno padavina i temperatura vazduha u svakoj fazi porasta. Tako Kora i sar. (2000) navode da krupnoa plodova leske zavisi od padavina u junu, a sadraj jezgre od padavina u avgustu. Iz ovih razloga izuavana je zavisnost pomoloko-tehnolokih osobina plodova sorti leske od padavina i temperatura vazduha u pojedinim fenofazama tokom vegetacije. Ova ispitivanja su od posebnog znaaja za lesku u ukoliko se gaji na podrujima sa skromnim padavinama u uslovima bez navodnjavanja.
Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Dr Rade Mileti, vii nauni saradnik, dr Milisav Mitrovi, vii nauni saradnik, Institut za voarstvo, aak. 2 Dr Nevena Miti, vii nauni saradnik, dr Radomirka Nikoli, vii nauni saradnik, Institut za bioloka istraivanja S. Stankovi, Beograd.

175

MATERIJAL I METOD RADA

Prouavanja varijabilnosti pomoloko-tehnolokih osobina plodova sprovedeno je na bazi prosenih rezultata za 19 sorte leske (Apolda, Avelino, Bohul, Bandnnus, Beli lambert, W.A. Bollweiler, Gustav celski, Ludolf, Lange Zelernuss, Mogul, Northamptom, Pakut, Princes royal, Rimski lenik, Sodlinger, Trebizonde, Fitweder, Hale, Istarski dugi) u periodu od 1997. do 2006. godine. Kolekcioni zasad je podignut 1982. godine na imanju Vono-loznog rasadnika u Zajearu na ravnom zemljitu tipa smonice, na rastojanju 4x4 m. Od svake sorte zasaena su po deset buna. Nadmorska visina je oko 110 m, ekspozicija jugoistona, promajna i dobro osvetljena. U zasadu su redovno primenjivane sve mere nege i obrade izuzev navodnjavanja. Plodovi leske su ubirani u fazi pune zrelosti. Po odvajanju zelenog omotaa i suenja, odreivana je krupnoa i masa plodova. Sadraj ulja odreivan je nuklearno-magnetnom rezonancom (NMR), a sirovi proteini metodom po Kjeldahlu. U radu su prikazani proseni rezultati za sve sorte po godinama prouavanja od 1997. do 2006. Rezultati su testirani analizom varijanse i LSD-testom. Izraunata je standardna devijacija (Dx) i koecijent varijacije (Cv), kao i koecijent korelacije izmeu padavina, odnosno temperatura vazduha i pomolokih osobina plodova u razliitim fenofazama.

REZULTATI
Istona Srbija po geografskom poloaju nalazi se u zoni kontinentalne klime. Meutim, poto je sa istoka, juga i zapada omeena planinama, a sa severa otvorena prema Vlakoj niziji, klima se dosta razlikuje od drugih podruja Srbije. Razlike su naroito izraene u pogledu kolebanja temperatura, koliini i rasporedu padavina, pojavi poznih prolenih mrazeva, sunih perioda i naglim prelazima iz zimskog mirovanja u period vegetacije. Iz ovih razloga neophodno je da se ukratko analizira stanje padavina i temperatura vazduha u periodu izuavanja, a posebno u vreme porasta plodova (majjun) i jezgre (juliavgust) (tab. 1). Prosene godinje padavine u periodu ispitivanja iznosile su 595,8 115,4 mm (781,7 303,3 mm), a vegetacione 412,4 87,3 mm (516,3205,2 mm). U odnosu na viegodinji prosek, godinje padavine su bile vee za 25,7 mm, a vegetacione manje za 80,0 mm. U periodu porasta plodova (maj-juni) prosene padavine su bile 113,5 35,8 mm, a u fazi porasta jezgre (juli-avgust) 124,0 81,8 mm. Ove vrednosti su u odnosu na viegodinji period bile manje za 14,1 mm u vreme porasta plodova, a vee za 53,9 mm u vreme porasta jezgre. U istom periodu srednje godinje temperature vazduha su bile 11,0 0,65 C (12,310,2 C), a vegetacione 17,1 0,74 C (18,515,7 C) i vee od viegodinjeg proseka za 0,4 C. Pored toga u periodu porasta plodova temperature vazduha su bile 19,2 1,27 C, a u periodu porasta jezgre 21,9 1,59 C. Za ovaj period je karakteristino da su temperature vazduha bile vee od viegodinjih za 1,2 C odnosno za 0,4 C. Koecijen varijacije i za padavine i za temperature vazduha bio je najvei u fazi porasta jezgre. U zavisnosti od navedenih ali i od svih drugih faktora rezultati o krupnoi plodova i jezgre leske prikazani su u tabeli 2. Prosena duina plodova za sve sorte leske bila je 21,7 1,15 mm (21,720,2 mm), irina 17,5 0,97 mm (19,116,3 mm) i debljina 15,7 0,95 mm (17,114,5 mm). Koecijent varijacije je najvei za debljinu plodova (6,10 %), a najmanji za duinu (5,30 %). Nasuprot tome, prosena duina jezgre je 16,1 1,07 mm (17,9 176

14,5 mm), irina 11,2 1,12 mm (12,89,5 mm) i debljina 10,0 0,94 mm (11,48,5 mm). Koecijent varijacije je vei za irinu (10,03 %) i debljinu (9,45 %), a manji za duinu jezgre (6,66 %). Analizom varijanse i LSD-testom utvreno je da se visoko signikantno od ostalih razlikuju rezultati o obelejima krupnoe plodova i jezgre u godinama sa obilnijim padavinama od ostalih.
Tab. 1. Padavine i temperature vazduha u periodu ispitivanja (19972006) Table 1. Precipitations and temperatures of air in research period (19972006) Godina Year 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Mx 1977/96 Dx () Cv (%) Padavine (mm) Precipitations IVX VVI 482,7 114,5 428,2 127,7 407,4 152,7 205,2 31,0 405,8 158,2 501,0 88,7 466,3 103,8 348,8 109,9 516,3 98,6 362.6 150,0 412,4 113,5 332,4 127,6 87,3 35,80 22,0 31,54 Temperature (C) Temperatures of air IVX VVI VIIVIII 15,7 19,4 20,6 16,8 18,8 22,7 17,7 18,6 22,5 18,5 20,1 23,7 17,5 17,9 23,5 17,3 20,2 22,3 17,5 20,7 23,3 16,7 17,1 21,2 16.3 17.9 20.3 17.2 21,1 18.5 17,1 19,2 21,9 16,7 18,0 21,5 0,74 1,27 1,59 4,3 6,6 7,3

IXII 659,9 606,2 629,4 303,3 538,8 627,5 609,5 641,2 781,7 560.4 595,8 570,1 115,4 19,4

VIIVIII 231,2 55,0 82,7 55,0 81,1 235,3 56,9 111,0 284,6 147,4 134,0 80,1 81,8 61,1

IXII 10,3 10,5 11,6 12,3 11,5 11,5 10,9 11,0 10.2 10,5 11,0 10,6 0,65 5,9

Tab. 2. Krupnoa plodova i jezgre sorti leske Table 2. Size of nuts and kernels of hazelnut trees cultivars Godina Year 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Mx Dx () Cv (%) LSD 0,05 0,01 Duina Lenght 22,3 21,3 23,2 20,2 20,3 20,9 22,0 21,7 23,9 20,9 21,7 1,15 5,30 1,60 2,14 Plod (mm) / Nut irina Debljina Width Thickness 17,3 15,9 18,6 16,5 19,1 17,1 16,6 14,7 16,3 14,5 17,1 15,0 16,6 14,5 18,8 16,7 17,5 16,4 16,7 14,9 17,5 15,7 0,97 0,95 5,54 6,10 0,69 0,98 0,93 1,30 Duina Lenght 17,0 15,8 17,9 14,5 15,0 15,8 15,6 16,2 17,8 15,5 16,1 1,07 6,66 0,97 1,30 Jezgra (mm) / Kernel irina Debljina Width Thickness 11,7 109,4 12,4 10,9 12,8 11,.4 9,5 9,2 9,6 8,5 11,3 10,0 10,7 8,8 11,9 10,6 12,2 10,8 10,1 9,2 11,2 10,0 1,12 0,94 10,03 9,45 0,73 0,75 0,97 1,00

177

Sline, ali jo izraenije varijabilnosti utvrene su u analizi mase plodova i jezgre (tab. 3).
Tab. 3. Masa plodova i jezgre i hemijski sastav Table 3. Nut and kernel mass and chemical content of kernel Godina Year 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Mx Dx () Cv (%) LSD 0,05 0,01 Masa ploda Nut mass (g) 2,77 2,40 2,74 1,80 1,58 2,21 2,15 2,58 3,22 1,74 2,30 0,50 21,4 0,09 0,12 Masa jezgre Mass of kernel (g) 1,25 1,04 1,21 0,72 0,62 0,94 0,81 1,00 1,55 0,68 0,98 0,28 28,3 0,09 0,13 Sadraj jezgre Kernel content (%) 45,1 43,8 42,3 39,2 39,3 40,8 37,8 38,7 48,1 39,1 41,4 3,17 7,65 0,82 1,09 Sadraj ulja Oil content (%) 63,8 65,4 68,4 56,5 59,0 64,4 61,5 61,1 67,7 59,5 62,7 3,68 5,86 0,67 0,98 Sirovi proteini Crude proteins (%) 19,2 12,4 13,5 17,7 16,8 15,3 19,0 12,7 11,4 16,2 15,4 2,67 17,3 0,64 0,86

Tako je prosena masa plodova 2,30 0,50 g (3,221,58 g), masa jezgre 0,68 0,98 g (1,250,62 g) i sadraj jezgre 41,4 3,17% (48,137,8%). Koecijent varijacije je najvei za masu jezgre (28,3%) i masu plodova (21,4%), a manji za sadraj jezgre (7,6%). Analizom varijanse i LSD-testom utvrene su visokosignikantne i signikantne znaajnosti zmeu navedenih rezultata meu godinama ispitivanja. Sadraj ulja u proseku je bio 62,7 3,68% (68,456,5%), a sadraj sirovih proteina 15,4 2,67% (19,211,4%). Koecijent varijacije sadraja ulja je 5,86%, a sirovih proteina 17,3%. Analizom varijanse i LSD-testom utvrene su visokosignikantne i signikantne znaajnosti izmeu rezultata po godinama kako za sadraj ulja tako i za sadraj sirovih proteina. U analizi zavisnosti osobina plodova leske od padavina i temperatura vazduha izraunat je i koecijent korelacije, tabela 4. Prema navedenim rezultatima izmeu padavina i osobina plodova i jezgre utvrene su pozitivne korelacije u svim analiziranim periodima. Izuzetak je negativni odnos izmeu padavina u periodu maj-juni i mase plodova i jezgre. Nasuprot tome, izmeu temperatura vazduha i izuavanih osobina u svim fazama utvreni su negativni korelacioni odnosi.

178

Tab. 4. Koecijent korelacije Table 4. Coefcient of correlation Pomoloki pokazatelji Pomological parameters Duina Lenght Plod Nut irina Width Debljina Thickness Duina Lenght Jezgra Kernel irina Width Debljina Thickness Masa ploda Nut mass Masa jezgre Kernel mass Sadraj jezgre Kernel content Sadraj ulja Oil content Sadraj proteina Content of crude proteins Padavine Precipitations IXII 0,29 0,29 0,23 0,21 0,30 0,19 0,44 0,14 0,001 0,38 0,38 IVX 0,56 0,07 0,19 0,57 0,51 0,28 0,47 0,56 0,54 0,71 0,15 VVI VIIVIII IXII 0,17 0,24 0,24 0,30 0,23 0,10 0,02 0,014 0,03 0,30 0,18 0,45 0,08 0,15 0,52 0,28 0,29 0,44 0,61 0,64 0,43 0,16 0,50 0,15 0,32 0,46 0,43 0,29 0,41 0,51 0,55 0,42 0,22 Temperature Air temperatures IVX 0,51 0,25 0,45 0,56 0,54 0,44 0,48 0,64 0,65 0,47 0,20 VVI VIIVIII 0,34 0,55 0,62 0,40 0,44 0,46 0,50 0,43 0,33 0,31 0,62 0,32 0,07 0,23 0,38 0,19 0,23 0,22 0,31 0,32 0,17 0,17

DISKUSIJA
Navedeni rezultati ukazuju da je podruje ispitivanja nepovoljno za uzgoj leske, posebno u pogledu raspoloivih padavina. Prema Manuevu (1988), leska je voka toplih podruja u kojima je srednja godinja temperatura vazduha iznad 9,3 C i godinje padavine preko 1000 mm, odnosno 350 do 400 mm u toku vegetacije (april-septembar). U rejonima Turske gde se leska najvie gaji, temperature vazduha su 17,0 C, a padavine 875 mm, a u Italiji 14,7 C i 783 mm. Na podruju Istre, prosene godinje temperature vazduha su 14,7 C, a padavine 783 mm. Krupnoa plodova i jezgre su sortne osobine ali su uslovljene i agroekolokim uslovima gajenja te se nai rezultati delom razlikuju od rezultata koje navodi Hli (1976), Manuev (1988) i Simoski i sar. (1971) iz humidnijih, odnosno aridnijih podruja nego to je podruje istone Srbije. 179

Pored biolokih osobina svake sorte, agroekoloki uslovi i primenjena pomotehnika uticali su na masu plodova i jezgre, a samim tim i na sadraj jezgre. Zato su plodovi istih sorti u nas bili sa manjom masom od plodova iz okoline Sarajeva, Manuev (1988), a slini ili tei od istih gajenih u Makedoniji, Simoski i sar. (1971). Navedeni rezultati ukazuju da su padavine direktno uticale na osobine plodova ispitivanih sorti leske. To se pvenstveno odnosi na godinje, i padavine u vegetaciji, a posebno u periodu porasta ploda i jezgre. Nasuprot tome, temperature vazduha u svim fazama nisu direktno uticale na pomoloke osobine plodova. To je u skaldu i sa navodima o zahtevima leske prema temperaturama vazduha. Raspoloive padavine i temperature vazduha su znaajno uticale i na sadraj ulja i sirovih proteina u jezgri leske u svakoj godini izuavanja. Samim tim rezultati koje navode Hli (1971), Manuev (1974), Milutinovi i sar. (1982), Mitrovi i sar. (1996), Simoski i sar. (1971), kao i Mileti i sar. (2002) na istom podruju se bitno razlikuju od navedenih. Karakteristino je da su izmeu sadraja ulja i padavina utvrene pozitivne, a sadraja sirovih proteina negativne korelacije. Nasuprot izmeu temperatura vazduha i sadraja ulja, odnosno sirovih proteina postoje suprotni odnosi. Odnosno, visok sadraj ulja uslovljava nii sadraj sirovih proteina, kako navode Mitrovi (1996) i Mileti i sar. (2002).

ZAKLJUAK
Na osnovu prosenih rezultata o pomloko-tehnolokim osobinama za 19 sorte leske u periodu od 10 godina moe se zakljuiti: U periodu izuavanja padavine i temperature vazduha su bile neujednaene te je i standardna devijacija i koecijent varijacije bio visok. To se posebno odnosilo na period porasta plodova (majjuni) i jezgre (juliavgust). Padavine i temperature vazduha su uticale na varijabilnost, odnosno promenljivost svih analiziranih parametara. Standardna devijacija je bila izraenija za krupnou plodova u odnosu na krupnou jezgre. Nasuprot, koecijent varijacije je bio vei za obeleja krupnoe jezgre. Slini odnosi su utvreni i za masu plodova i jezgre. Analizom varijanse i LSD-testom utvrene su visoko signikantne i signikantne znaajnosti za sva pomoloka obeleja, meu svim ispitivanim godinama. Prema navedenim rezultatima izmeu padavina i osobina plodova i jezgre utvrene su pozitivne korelacije u svim analiziranim periodima. Izuzetak je negativni odnos izmeu padavina u periodu majjuni i mase plodova i jezgre. Nasuprot tome, izmeu temperatura vazduha i izuavanih osobina u svim fazama utvreni su negativni korelacioni odnosi. Izmeu sadraja ulja i padavina utvrene su pozitivne, a sadraja sirovih proteina negativne korelacije. Nasuprot izmeu temperatura vazduha i sadraja ulja, odnosno sirovih proteina postoje suprotni odnosi. Odnosno, visok sadraj ulja uslovljava nii sadraj sirovih proteina. Navedeni rezultati ukazuju da su padavine direktno uticale na osobine plodova ispitivanih sorti leske. Nasuprot tome, temperature vazduha u svim fazama nisu direktno uticale na pomoloke osobine plodova. To je u skaldu i sa potrebama leske za vodom odnosno temperaturama vazduha.

180

LITERATURA
BULATOVI, S.: Orah, lenik, badem. Nolit, Beograd, 1985. HLI, T.: Prilog prouavanju rodnosti i kakvoe plodova nekih sorti leske u uvjetima Slavonskih Gorica. Jugoslovensko voarstvo, 1718: 221216, 1971. HLI, T.: Morfoloke, merkantilne i industrijske karakteristikesorti lenika. Jugoslovensko voars tvo, 3738: 157165, 1976. KORA, M.: Leska. Technosoft, Novi Sad, 2000. MANUEV, B. (1974): Hemijski sastav plodova u nekih sorti leske. Jugoslovensko voarstvo, 27: 38. MANUEV, B.: Uzgoj leske. Zadrugar, Sarajevo, 1988. MILETI, R., OGAANOVI, D., MITROVI, M., PETROVI, R.: Rezultati izuavanja pomoloko-tehnolokih osobina plodova leske u istonoj Srbiji. Jugoslovensko voarstvo, 137138: 19 26, 2002. MILUTINOVI, M., SAVI, S., NIKOLI, .: Prilog prouavanju ulja u nekih sorti leske. Jugoslovensko voarstvo, 6161: 2326, 1982. MITROVI, M., OGAANOVI, D., TEOVI, ., STANISAVLJEVI, M., PLAZINI, R.: Pomological and technological Properties of Some hazelnut Cultivars. Acta Horticulturae, 445: 151156, 1996. MITROVI, M., MILETI, R., LUKI, M.: Perspektive gajenja leske u Srbiji. Zbornik radova, XII Savetovanje o biotehnologiji, aak, 465469, 2007. SIMOSKI, V., MANUEV, B., VELOVA D., KUZMANOVSKI, I.: Prilog pomolokom prouavanju sorti leske. Zbornik I Simpozijuma o lupinastom sau, Lunjana, 5865, 1971. VULI, T.: Pomoloka izuavanja leske. Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta, Zemun, 129 142, 1990.

THE INFLUENCE OF METEOROLOGICAL FACTORS ON MAJOR FRUIT PROPERTIES OF HAZELNUT CULTIVARS

RADE MILETI, MILISAV MITROVI, NEVENA MITI, RADOMIRKA NIKOLI Summary Variability of pomological and technical properties of fruits of hazelnut cultivars and their dependence on precipitation and air temperature over different phases of vegetation were studied. Average results of 19 hazelnut cultivars over 19972006 were analyzed. Obtained results infer that it was precipitation that had a direct impact on fruit properties (fruit dimensions, fruit weight, kernel content) of the studied hazelnut cultivars. On the other hand, air temperature had no direct inuence on the stated fruit properties, which is in accordance with water and air temperature requirements of hazelnut. Key words: hazelnut, precipitations, air temperatures, nut, chemical content. 181

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 182188, NOVI SAD

POKAZATELJI RASTA JEDNOGODINJIH SEJANACA MEJE LESKE (Corylus colurna L.)

NINI-TODOROVI JELENA1, CEROVI SLOBODAN1, GOLOIN BRANISLAVA1, BIJELI SANDRA1, JAIMOVI GORAN2, KOKAR BOJANA1, UKANOVI JELENA1 IZVOD: U radu su prikazani viegodinji rezultati klijavosti semena meje leske i pokazatelji rasta jednogodinjih sejanaca koji su se razvijali u toku 2004. godine. Odabrani genotipovi sa lokaliteta Futoki park (B1, B4, B5, B7, B8 i B9) imali su visoku klijavost semena u godini ispitivanja i formirali su gust sklop u redovima. Pokazatelji rasta jednogodinjih sejanaca meje leske znaajno se razlikuju u zavisnosti od genotipa i bili su razvijeniji u odnosu na rezultate prikazane u radovima ranijeg perioda ispitivanja. Uz intenzivirane mere nege, pre svega navodnjavanja i prihranjivanja genotipovi B8 i B9 su u prvoj godini mogli da se koriste kao podloge za kalemljenje sorti leske. Kljune rei: Corylus colurna, genotip, klijavost semena, pokazatelji rasta

UVOD
U rasadnikoj proizvodnji u voarstvu, meja leska (Corylus colurna L.) se koristi kao podloga za kalemljenje sorti leske jer ne formira izdanke iz korena, dugovena je, otporna na mraz i suu, a u pogledu uslova zemljita ima iroku ekoloku amplitudu. Potencijalne mogunosti za kalemljenje sorti leske zapaene su jo 1841. godine (Lagerstedt, 1971). Od tada su mnogi autori razmatrali primenu metoda kalemljenja na mejoj leski kao podlozi. Najvea iskustva sa kalemljenjem potiu iz Oregona (Bush, 1941, Gellatly, 1956, Lagerstedt and Byers, 1969, Lagerstedt, 1971). Istraivai istiu da meja leska brzo kalusira sa plemkama sorti leske, a mesto kalemljenja lako zarauje. Vaan inilac je u izboru kultivara koji se primenjuje kao plemka. Razlike u boji kore i teksturi, sje-

Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Dr Jelena Nini-Todorovi, red. prof., dr Slobodan Cerovi, red. prof., dr Branislava Goloin, red. prof., mr Sandra Bijeli, asistent, dipl. ing Bojana Kokar, saradnik u nastavi, dipl. ing Jelena ukanovi, asistent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Departman za voarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzanu arhitekturu. 2 Mr Goran Jaimovi, asistent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Departman za ratarstvo i povrtarstvo.

182

dinjavanjem meje i evropske leske, jasno se uoavaju. Prema rezultatima citiranih istraivaa, sorte Brixnut i Hals Giant su pokazale izuzetnu kompatibilnost. Prva iskustva sa kalemljenjem leske u Oregonu, bila su na sejancima evropske leske. Tokom 1930. godine, rasadniari su primenjivali razliite metode kalemljenja na podlozi Corylus colurna L. Tom prilikom realizovano je nekoliko vonjaka. U kasnijim postupcima odustalo se od upotrebe meje leske kao podloge zbog malog prijema kalemova. Smatrano je da kompatibilnost podloge i plemke u ovom postupku nastaje usled veeg sadraja tanina u kori leske. Prema miljenju Lagerstedt-a (1971), uzrok slabijeg prijema kalemova u to vreme, bila je ne usavrena tehnika kalemljenja. U Nemakoj je ispitivana kompatibilnost 25 sorti leske kalemljenih na podlozi meje leske (Bauckman, 1979: cit. Lagerstedt, 1971). Rezultati su ukazali da su sve ispitivane sorte bile kompatibilne sa podlogom. Ustanovljena je i vea rodnost nekih kultivara. Rezultati kalemljenja okuliranjem na spavajui pupoljak (Kora i Slovi, 1973/1974) ukazuju na dobar anitet plemke sa podlogom meje leske. Ispitivan je i uticaj vremena setve i navodnjavanja na razvoj sejanaca, kao i uticaj starosti podloga na uspeh kalemljenja. Stanevi i Bugari (1983) navode da nain razmnoavanja leske kalemljenjem nije naao iru primenu u praksi, zato to je sloen i skup. Prema njihovom miljenju, u praksi se primenjuje kalemljenje pod staklom i okuliranje na spavajui pupoljak. Za podloge se mogu koristiti sejanci obine leske (Corylus avellana L.) i sejanci meje leske (Corylus colurna L.), a za plemke razliiti kultivari. Kalemljenje sorti leske na podlozi meje leske u naoj zemlji uspeno se obavlja od 1989. godine. Rezultati su objavljeni u publikacijama Nini-Todorovi (1990, 2000), Nini-Todorovi i sar. (1994, 2003, 2006), Kora i sar. (1995, 1996, 2000), Cerovi i sar. (2007) i drugim. Kalemljenje plemenitih sorti leske na podlozi meje leske, ima prednosti pri podizanju intenzivnih zasada. Meja leska ne formira izdanke iz korena pa je olakana primena mera gajenja, zatite i mehanizovane berbe. U vonjacima u kojima je koriena kao podloga, ispoljena je visoka produktivnost i trajnost zasada.

MATERIJAL I METOD RADA

Izbor stabala meje leske gajenih na zelenim povrinama obavljen je na osnovu kriterijuma za izdvajanje hortikulturnih semenskih objekata (Stilinovi, Tucovi, 1977). Sakupljanje, dorada i postupci sa semenom i ispitivanje klijavosti semena obavljeno je na osnovu domaih propisa (Stilinovi, 1985) i propisa ISTA (1985, 1993: cit. IPGRI tec. Bul., 1996). Fizioloka zrelost i momenat berbe konstatovani su na osnovu obojenosti kupule. Produeno mirovanje semena Corylus colurna L uzrokovano je osobinama embriona i debljinom perikarpa. Uklanjanje dormantnosti u prirodnim uslovima obavljeno je setvom oraica u treoj dekadi oktobra. Za ispitivanje terenske klijavosti uzorci semena su sejani u tri uzastopna ponavljanja po 100 oraica u blokovima sa sluajnim rasporedom tretmana. U kasnijoj fazi terenska klijavost je konstatovana na osnovu ukupno posejanih oraica oznaenog genotipa u rasadniku Poljoprivrednog fakulteta na Rimskim anevima. U rasadniku su proizvedeni sejanci Corylus colurna L. razliite starosti, kao podloga za kalemljenje sorti Corylus avellana L. Od metoda kalemljenja primenjivano je obino i englesko spajanje. 183

Utvrivanje pokazatelja rasta jednogodinjih sejanaca obavljeno je sa uzorkom od 30 sejanaca. Visina stabla i duina korena (od korenovog vrata do vrha centralnog korena) mereni su metrom, prenik korenovog vrata mikrometrom preciznosti 0,01 mm, a masa stabla i masa korena ustanovljeni su na tehnikoj vagi preciznosti 0,01 g. Dobijeni rezultati obraeni su metodom jednosmerne analize varijanse (statistiki program Systat 11), pri emu su sredine tretmana uporeene na osnovu NZR (LSD) testa.

REZULTATI RADA I DISKUSIJA

Leske su zastupljene u umerenim oblastima zemljine hemisfere, bilo u umskim sastojinama ili u kulturama. Interesantne su za gajenje kao voe jer njihovi plodovi imaju veliku privrednu vrednost. Jezgro lenika je izuzetno hranljivo zbog visokog prisustva ulja i proteina (Nini-Todorovi 1992, 2000). Ima prijatan ukus i predstavlja koncentrovano i visokokalorino jezgrasto voe. Plodovi su traeni na tritu, skupi su i decitarni. Razlog nedovoljnog prisustva plodova na tritu Srbije je ne usmerena proizvodnja plodova i sadnog materijala leske za primenu na okunicama i intenzivnim zasadima. U proizvodnji sadnog materijala leske u rasadniku na Rimskim anevima primenjuje se tehnologija kalemljenja sorti leske na mejoj leski kao podlozi, pri emu je neophodno obezbediti kvalitetan semenski materijal i proizvesti zdravstveno ispravne podloge.
Tab. 1 Klijavost semena Corylus colurna L. iz Futokog parka u uslovima rasadnika (%) Table. 1. Seed germination of Corylus colurna L. from Futoki park under nursery conditions (%) Godina sakupljanja/godina oitavanja klijavosti Year of collecting nuts/Year of evaluate germination 1983/1984 1986/1987 1987/1988 1989/1990 1990/1991 1992/1993 1993/1994 1994/1995 1995/1996 1998/1999 2001/2002 60,7 69,6 75,9 69,5 79,3 50,5 2003/2004 80,5 70,8 77,6 77,9 81,2 63,7 Genotip Genotype B1 B4 B5 B7 B8 B9

49,7 72,2 66,6 69,6 58,3 51,3

62,3 78,2 74,4 74,2 65,6 49,2

58,5 75,5 70,3 58,5 59,3 45,8

60,2 80,5 80,2 70,3

58,3 79,1

77,5 73,3 80,4 50,5

65,4 69,6 76,4

62,4 69,5 59,7 65,2 52,7

56,1 66,3 63,4 57,3

55,2 71,7 73,5 67,4 68,8

Klijavost semena u blokovima sa sluajnim rasporedom tretmana Germination seeds on random bloks

Klijavost izraunata na ukupan broj posejanih oraica Germination in relation with total number nuts sowed

Godine obimnog roda posmatranih matinih stabala se alternativno smenjuju. Semenski materijal za kontinuiranu proizvodnju podloga sakupljan je sa drugih genotipova koji nisu prikazani u tabeli i drugih lokaliteta. 184

Znaajna individualna raznovrsnost ispoljava se u nizu fenolokih pojava, morfolokih, tehnolokih i ziolokih osobina oraica. Razlog tome je heterozigotnost matinih stabala, semenskog materijala i njihovog potomstva. Terenska klijavost (tab. 1) ukazuje na visok procenat tehnike klijavosti to se posebno ispoljava 2003/2004. godine. Razlog visoke klijavosti su povoljni ekoloki uslovi u godini produkcije semena i oitavanja klijavosti kao i uspena zatita oraica u semenitu od glodara. Dubina i razmak setve oraica prilagoen je zemljitu tipa ernozem. U prirodnim uslovima otvaranje perikarpa nastupa marta, a pojava ponika u maju. Optimalni rezultati u uslovima rasadnike proizvodnje postignuti su setvom oraica u treoj dekadi oktobra. Sa stanovita rasadnike proizvodnje, bioloke osobine u razviu korena i stabla u najveoj meri ispoljavaju se tokom prve godine razvoja sejanaca. Ispitivanja vezana za osobine korena, stabla i drugih svojstava jednogodinjih sejanaca koji su se razvijali u 2004. godini, prikazani su u tab. 2.
Tab. 2. Prosene vrednosti ispitivanih pokazatelja za oznaene genotipove jednogodinjih sejanaca Corylus colurna L. u vegetacionom periodu 2004. godine Table 2. Average values on investigated characteristics of selected Corylus colurna L. sedlings genotypes in 2004. vegetation Duina korena Root lenght (cm) Prenik korenovog vrata Crown diameter (mm) Visina stabla Tree height (cm) Broj korenova Number of roots Masa stabla Tree weight (g) 8.70 8.72 7.23 13.36 19.89 15.09 3.73 4.90

B1 B4 B5 B7 B8 B9 LSD 0.05 0.01

28.27 26.77 28.60 40.23 49.27 42.93 3.21 4.22

29.27 31.80 29.13 31.73 35.63 38.70 2.79 3.67

7.34 8.79 5.76 9.50 12.22 10.29 1.22 1.60

28.37 25.10 22.60 31.93 25.67 31.47 3.11 4.09

Pokazatelji rasta jednogodinjih sejanaca u godini ispitivanja znaajno odstupaju od pokazatelja rasta istih sejanaca u viegodinjem periodu prethodnih godina (Nini-Todorovi et al, 2006). Razlog tome su povoljni ekoloki uslovi i intenzivirane mere nege u rasadniku na Rimskim anevima u cilju forsiranja sejanaca meje leske za uspeno kalemljenje u prvoj godini razvoja. Na osnovu podataka u tab. 2 uoava se da je najveu visinu stabla (49,27 cm) imao genotip B8. Na osnovu LSD vrednosti zapaa se da je visina stabla kod ovog genotipa bila statistiki znaajno vea u odnosu na visinu stabla ostalih genotipova. Takoe, genotipovi B9 i B7 imali su znaajno veu visinu (42,93 cm odnosno 40,23 cm) u odnosu na preostale 185

Masa korena Root mass (g) 10.48 10.50 12.01 14.61 21.85 17.03 3.53 4.64

Genotip Genotype

genotipove. Genotipovi B1, B4 i B5 nisu se statistiki znaajno razlikovali u visini stabla, pri emu je najnii bio genotip B4 (26,77 cm). Duina korena ispitivanih genotipova kretala se u intervalu od 29,13 cm (B5) do 38,70 cm (B9). Najveu duinu korena, znaajno viu u odnosu na sve ostale genotipove, imao je B9. Sledi genotip B8 (35,63 cm), koji je imao znaajno dui koren u odnosu na preostale genotipove. Genotipovi B7 i B4, kao i B5 i B1, imali su statistiki podjednaku duinu korena, pri emu razlike izmeu ova etiri genotipa nisu bile znaajne. Prenik korenovog vrata bio je najvei kod genotipa B8 (12,22 mm), statistiki znaajno vii u odnosu na sve ostale genotipove. Isto se moe konstatovati i kod genotipa B9 (10,29 mm), s tim to razlika nije bila znaajna u odnosu na genotip B7. Statistiki znaajne razlike su se pojavile i izmeu genotipova B7 i B5, B7 i B1, te izmeu B4 i B1, i B4 i B5. Broj korenova bio je podjednako visok kod genotipova B7 i B9, a znaajno vii u odnosu na ostale genotipove. Genotip B1 imao je znaajno vei broj korenova u odnosu na B4 i B5. Ostale razlike u broju korenova nisu bile statistiki znaajne. Masa stabla kod ispitivanih genotipova kretala se u intervalu 7,23 g (B5) do 19,89 g (B8). Znaajne razlike pojavile su se izmeu genotipa B8 i svih ostalih genotipova, zatim izmeu B9 i B1, te B9 i B4, dok je genotip B7 imao znaajno veu masu stabla u odnosu na B1, B4 i B5. Izmeu ova tri genotipa (B1, B4 i B5) nije postojala znaajna razlika. Najvea masa korena bila je kod B8 (21,85 g) i bila je znaajno via u odnosu na sve ostale genotipove. Genotip B9 (17,03 g) imao je znaajno veu masu korena u odnosu na preostale genotipove, izuzev B7, a genotip B7 znaajno veu masu korena u odnosu na B1 i B4. Razlike izmeu genotipova B1, B4 i B5 nisu bile znaajne. Pokazatelji rasta jednogodinjih sejanaca meje leske variraju u zavisnosti od genotipa i godina ispitivanja. Visina stabla i duina korena jednogodinjih sejanaca u 2004. godini imaju priblino proporcionalan odnos 1: 1. Prenik korenovog vrata i debljina stabla jednogodinjih sejanaca B8 i B9 postigli su veliinu potrebnu za kalemljenje, te oni imaju upotrebnu vrednost u voarstvu. Korenov sistem jednogodinjih sejanaca je sranica sa brojnim tankim ilicama prvog reda koje nemaju znaajnog uticaja na masu korena. Jednogodinji sejanci nisu pogodni za presaivanje. Za stimulisanje razvoja treba obaviti presecanje centralne ile na polovini duine korena, na kraju prvog vegetacionog perioda.

ZAKLJUAK
Morfoloka i zioloka svojstva oraica, a prvenstveno klijavost, usmerili su tehnoloke postupke u pravcu postizanja visoke produktivnosti i ekonominosti proizvodnje sadnog materijala meje leske. U rasadniku na Rimskim anevima meja leska se koristi kao podloga za kalemljenje sorti leske. U rasadniku je tokom 1989. godine prvi put obavljeno kalemljenje sorti leske na dvogodinjim podlogama meje leske metodom obinog spajanja. U narednim godinama i danas, primenjuje se metoda engleskog spajanja koja obezbeuje vrstu vezu podloge i plemke. Uspostavljen je veoma dobar anitet podloga sa plemkama. Rezultati ispitivanja sejanaca meje leske u toku 2004. godine ukazuju da je najveu visinu stabla (49,27 cm), prenik korenovog vrata (12,22 mm), masu stabla (19,89 g) i masu korena (21,85 g) ostvario genotip B8. Ovaj genotip istie se i velikom duinom korena (35,63 cm). 186

Po duini korena istie se genotip B9 (38,7 cm). Ovaj genotip imao je i visok broj korenova prvog reda (31,47), kao i visoku masu stabla (15,09 g) i korena (17,03 g). Najvei broj korenova (31,93) imao je genotip B7, pri emu razlika nije bila znaajna u odnosu na B9. Primenom odgovarajuih rasadnikih tehnolokih postupaka, pre svega navodnjavanja i prihranjivanja, mogue je u prvoj godini razvoja sejanaca proizvesti podloge za kalemljene leske. U naim ispitivanjima to su genotipovi B8 i B9.

NAPOMENA
Rezultati istraivakog rada su nastali zahvaljujui nansiranju Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine, Republike Srbije, projekta evidencionog broja TR 6947B, pod nazivom INTEGRALNI I BIOLOKI KONCEPT PROIZVODNJE VOA I GROA u okviru Nacionalnog programa Biotehnologija i agroindustrija, od 01.04.2005.

LITERATURA
BUSH, G. D.: Nut growers handbook, New York, Orange Judd, 1941. CEROVI S., NINI-TODOROVI J., GOLOIN B., OGNJANOV V., BIJELI S.: Production Technology of Young Hazelnut Trees Grafted on Turkish Filbert (Corylus colurna L.). Acta Horticulturae 732, p. 355357, Belgium, 2007. GELLATLY, J. U.: Tree hazels Corylus colurna. Annual Rpt.. No. Nut Growers Associ. 47: 110 112, 1956. HONG, T.D. and ELLIS, R:, H.: A: A protocol to determine seed storage behaviour. IPGRI Technical Bull. No 1. Department of Agriculture, The University of Reading, UK, 1996. KORA, M., SLOVI, D.: Uticaj nekih faktora na uspeh kalemljenja leske. Letopis naunih radova, Sveska 1718, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1973/1974. KORA, M., NINI-TODOROVI JELENA, CEROVI, S., GOLOIN BRANISLAVA: Tehnologija proizvodnje sadnica leske kalemljenih na mejoj leski (Corylus colurna L.). Jugoslovensko voarstvo 12, str. 6569, aak, 1995. KORA, M., NINI-TODOROVI JELENA, CEROVIC, S., GOLOIN BRANISLAVA: Results of Hazel cultivar grafting of Corylus colurna L. IV International Congres on Hazelnut, Ordu, Turkey. Acta Horticulturae 445, p. 119122, 1996. LAGERSTEDT, H. B., BYERS, D.: Filbert research progress and results during 1969. Proc. Nut Growers Soc. Wasington 55, 4351, 1969. LAGERSTEDT, H. B.: Filbert Tree Grafting. Ann. Report Oregon. St. Hort. So. 62: 6063, 1971. NINI-TODOROVI JELENA: Istraivanje uticajnih inilaca i utvrivanje optimalnih tehnolokih metoda za proizvodnju visokokvalitetnih sadnica meje leske (Corylus colurna L.). Doktorska disertacija, umarski fakultet, Beograd, 1990. NINI-TODOROVI JELENA: Biohemijski sastav semena meje leske. Jugoslovensko voarstvo 26, 99100, str. 2330, aak, 1992. NINI-TODOROVI JELENA, KORA, M., CEROVI, S.: Ispitivanje meje leske (Corylus colurna L.) kao podloge za domau lesku (Corylus avellana L.). Jugoslovensko voarstvo br. 105 106, str. 3539, aak, 1994.

187

NINI-TODOROVI JELENA: Nutritivna vrednost plodova leske. Zbornik radova II, str. 305 308, Eko-konferencija 2000, Novi Sad, 2000. NINI-TODOROVI JELENA, CEROVI, S., BOGDANOVI, V.: Proizvodnja sadnica leske. Savremena poljoprivreda 12, str. 153157, Novi Sad, 2003. NINI-TODOROVI JELENA, CEROVI, S., GOLOIN BRANISLAVA, POPOVI MIRJANA: Proizvodnja podloga za kalemljenje leske. Tematski zbornik I, IV meunarodne Eko-konferencije Zdravstveno bezbedna hrana, str. 223228, Novi Sad, 2006. STANEVI, A., BUGARI, V.: Orah, Leska i Badem. MPB, Privredni pregled, Beograd, 1983. STILINOVI, S., TUCOVI, A.: Prilog razmatranju kriterijuma za izdvajanje hortikulturnih semenskih objekata. Glasnik umarskog fakulteta, Serija C, Univerzitet u Beogradu, 1977. STILINOVI, S.: Semenarstvo umskog i ukrasnog drvea i bunja. Univerzitet u Beogradu, 1985.

GROWING INDICATORS OF ONE YEAR OLD TURKISH HAZELNUT PLANTS (Corylus colurna L.)
NINI-TODOROVI JELENA, CEROVI SLOBODAN, GOLOIN BRANISLAVA, BIJELI SANDRA, JAIMOVI GORAN, KOKAR BOJANA, UKANOVI JELENA Summary In nursery production, Turkish hazelnut (Corylus colurna L.) is been used as a rootstock for grafting hazelnut cultivars. Turkish hazelnut used as a rootstock do not form suckers, it is long living, resistant to frost and drought, and regarding soil condition have wide tolerance. Results of seedlings testing during 2004 shows that highest tree height (49,27 cm), root neck diameter (12,22 mm), tree mass (19,89 g) and roots mass (21,85 g) had genotype B8. This genotype also has very long roots system (35,63 cm). Longest root system has genotype B9 (38,7 cm). This genotype also had a high number of primary roots (31,47), high tree mass (15,09 g) and high root system mass (17,03 g). The highest number of roots (31,93) genotype B7, with genotype B9 having similar value. Bu using appropriate nursery techniques like irrigation and nutrition, it is possible to get, in rst year of seedling development, appropriate rootstocks. In our conditions those are genotypes B8 and B9. Key words: Corylus colurna, genotype, seed germination, growing indicators

188

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 189197, NOVI SAD

UTICAJ OPTIKIH OSOBINA MAL FOLIJA NA POMOLOKE OSOBINE NOVOINTRODUKOVANIH SORTI JAGODE (Fragaria ananassa Duch.)
JASMINKA MILIVOJEVI1, MIHAILO NIKOLI1, MAJA OPARNICA1 IZVOD: Rad prikazuje rezultate prouavanja uticaja tri razliito obojene mal folije (crna, bela i srebrna) na pomoloke osobine novointrodukovanih sorti jagode Clery i Miss, gajenih na gredicama u plasteniku. Istraivanja su vrena na demonstraciono-oglednom polju preduzea Zeleni Hit iz Beograda, u periodu 20052006. godine. Prouavanjem su obuhvaeni vreme zrenja, kao i vanije pomoloke osobine ploda (masa, dimenzije, index oblika i duina peteljke ploda), hemijski sastav ploda (sadraj rastvorljive suve materije, eera i ukupnih kiselina) i na kraju je data organoleptika ocena kvaliteta ploda. Na osnovu dobijenih rezultata vremena zrenja, moemo konstatovati da su ispitivane sorte jagode imale raniji i identian poetak zrenja na crnoj i srebrnoj mal foliji u jesenjoj berbi i da se slina tendencija zapaa i u prolenoj berbi. Pozitivan uticaj na veinu pomolokih osobina ploda, hemijski sastav ploda i organoleptike osobine sorti jagode Clery i Miss ispoljile su srebrna i bela mal folija, zbog ega se mogu preporuiti za iru primenu u plastenikoj vansezonskoj proizvodnji jagode. Posmatrano sa aspekta ranostasnosti i crna mal folija nalazi svoju primenu u vansezonskom ciklusu proizvodnje jagode. Kljune rei: jagoda, sorta, mal folije, pomoloke osobine.

UVOD
Uprkos povoljnim uslovima za gajenje jagode, njena proizvodnja u Srbiji je na relativno niskom nivou i ne zadovoljava zahteve domaeg trita. Poslednjih nekoliko godina tei se intenziviranju proizvodnje jagode sa podizanjem novih zasada po principu savremene tehnologije gajenja, koja podrazumeva sadnju na gredicama uz obavezno zastiranje zemljita polietilenskim folijama i instaliranje sistema za navodnjavanje.
Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Mr Jasminka Milivojevi, asistent, dr Mihailo Nikoli, vanred. prof., Maja Oparnica, student apsolvent, Poljoprivredni Fakultet, Beograd.

189

Obzirom na porast tranje za sveim plodovima jagode u letnjem i jesenjem periodu, raste i interes proizvoaa za pronalaenje uspenih sistema vansezonskog uzgoja jagode. Prema Lieten (2002) postoje razliiti naini produenja sezone berbe jagode, uz istovremenu mogunost poveanja prinosa. U tom pogledu maliranje predstavlja jednu od najvanijih agrotehnikih mera u zasadima jagode, iji je uticaj posebno znaajan na porast, prinos i kvalitet ploda jagode (Sharma R. i Sharma V., 2003). Pomenuti uticaji prvenstveno nastaju usled optikih osobenosti plastinog mala i injenice da folija spreava evaporaciju, regulie temperaturu zemljita, doprinosi ouvanju zike strukture zemljita i smanjenju razvoja korova (Tarara, 2000). Crna polietilenska folija predstavlja standard meu proizvoaima irom sveta (Schales, 1990), ali je specijalizovana i primena drugih obojenih plastinih materijala (bela, providna, zelena i srebrna folija). Duralija i sar. (2006) navode da se produetak proizvodnog perioda moe postii i uvoenjem u proizvodnju novih visokoproduktivnih sorti, koje u kombinaciji sa razliitim mal folijama daju optimalni nivo uspeha. Cilj ovog rada je bio da se u uslovima plastenika ispita uticaj razliito obojenih mal folija na ranostasnost i kvalitet ploda novointrodukovanih sorti jagode Clery i Miss, kako bi se na osnovu dobijenih rezultata napravio izbor mal folija sa optimalnim karakteristikama i preporuila njihova implementacija u proizvodnoj praksi.

MATERIJAL I METOD RADA

Eksperiment je izveden u plasteniku na demonstraciono-oglednom polju preduzea Zeleni Hit iz Beograda, tokom proizvodne 2005/2006 godine. Sadnja je obavljena frigo iviima sredinom avgusta 2005. godine, po sistemu dvojnih redova na gredicama pokrivenim razliito obojenim mal folijama (crna, bela i srebrna). Primenjeno je rastojanje sadnje 40 30 cm sa gustinom sklopa od 6 biljaka/m2. Standardnim metodama ispitivani su sledei parametri pomolokih osobina sorti jagode Clery i Miss: vreme zrenja (odreeno je okularnim opaanjem i evidentirano po datumima), kao i parametri kvaliteta ploda: zike osobine ploda (masa ploda, dimenzije ploda (duina i irina), indeks oblika ploda i duina peteljke), hemijske osobine ploda (sadraj rastvorljive suve materije refraktometrijski, eera (ukupnih, invertnih i saharoze) metodom po Luff-Schoorl-u i ukupnih kiselina titracijom sa NaOH), i na kraju je senzorikim testom data organoleptika ocena kvaliteta ploda. Prouavanja su vrena na 60 plodova svake sorte po ispitivanoj mal foliji (u tri ponavljanja po 20 plodova). Dobijeni rezultati statistiki su obraeni primenom dvofaktorijalne analize varijanse za svaku godinu posebno. Znaajnost razlika izmeu tretmana utvrena je primenom LSD testa na nivou znaajnosti 0,05 i 0,01. Tokom izvoenja ogleda primenjena je intenzivna agrotehnika. Aplikacija ubriva redovno je vrena kroz sistem za navodnjavanje postavljen ispod mal folije. Optimalnim reimom ishrane posle sadnje isprovociran je prvi jesenji rod visoke komercijalne vrednosti. U prolee 2006. godine ostvaren je drugi, znaajno vei proleni rod kao rezultat maksimalne razvijenosti bokora i optimalne primene agro i pomotehnikih mera.

REZULTATI
Vreme zrenja ispitivanih sorti jagode po datumima berbi, godinama ispitivanja i ukupnim trajanjem zrenja prikazano je u tab. 1. 190

Tab. 1. Vreme zrenja sorti jagode Clery i Miss gajenih na gredicama pokrivenim razliito obojenim PE folijama Table 1. Ripening time of strawberry cultivars Clery and Miss grown on different mulch types

Sorta Cultivar

Tip folije God. Mulch type Year

Crna Black 2005 2006

Vreme zrenja Ripening time

Poetak Beginning 20.09. 12.05. 23.09. 16.05. 20.09. Kraj The end 22.10. 06.06. 24.10. 09.06. 22.10. 08.06. 20.10. 03.06. 22.10. 07.06. 20.10. 04.06. Trajanje (dani) Duration (days) 33 26 32 25 33 25 29 21 29 22 29 20 Mx

30 28 29 25
26 24

Clery

Miss

Bela White Srebrna Silver Crna Black Bela White Srebrna Silver

2005
2006

2005 2006 2005

2006

15.05.
22.09. 14.05.

2005
2006

24.09.
17.05. 22.09. 16.05.

2005
2006

Analizom podataka moe se konstatovati da su obe ispitivane sorte u jesenjoj berbi imale raniji i identian poetak zrenja na crnoj i srebrnoj mal foliji (20.09. Clery) i (22.09. Miss). Slina tendencija se zapaa i u prolenoj berbi druge ispitivane godine, tako da je najraniji poetak zrenja registrovan na crnoj mal foliji kod sorti Clery (12.05.) i Miss (14.05.). Istovremeno, bela mal folija je uslovila najkasniji poetak fenofaze zrenja u obe ispitivane godine i sorte. Trajanje zrenja je bilo krae kod sorte Miss i proseno se kretalo u rasponu od 24 dana (srebrna folija) do 26 dana (bela folija), dok je kod sorte Clery najkrae trajanje berbe od 28 dana registrovano na beloj foliji, a najdue na crnoj foliji 30 dana. Analizom podataka prikazanih u tab. 2 uoavamo da je sorta Miss u obe ispitivane godine ispoljila statistiki veoma znaajno vee vrednosti prosene mase ploda (23,0 g) u poreenju sa sortom Clery (16,5 g). Interesantno je zapaziti veoma znaajan uticaj godine na masu ploda, pri emu su nie vrednosti mase ploda kod obe ispitivane sorte zabeleene u vansezonskoj jesenjoj berbi, to je posledica nedovoljne razvijenosti bokora u godini sadnje. Posmatrajui uticaj mal folija na vrednosti pomenutog parametra, uoava se odsustvo znaajnosti razlika izmeu ispitivanih folija kod sorte Clery u prvoj ispitivanoj godini, dok je u prolenoj berbi druge godine ustanovljena statistiki veoma znaajna razlika u vrednosti datog parametra izmeu crne folije (19,85 g), sa jedne strane i bele (22,61 g) i srebrne folije (22,87 g), sa druge strane. Sorta Miss je u jesenjoj berbi ispoljila statistiki vrlo znaajno manju vrednost mase ploda na crnoj mal foliji (16,55 g) u odnosu na belu (19,48 g) i srebrnu foliju (19,37 g), meu kojima razlika nije ustanovljena. Meutim, u prolenoj berbi registrovane su statistiki vrlo znaajne razlike u masi ploda izmeu svih ispitivanih mal folija, s tim da je najvea vrednost zabeleena na srebrnoj foliji (29,01 g). 191

Na osnovu dimenzija ploda (duine i irine) izraunat je index oblika ploda, ije vrednosti su se kretale od 1,18 (Clery) do 1,20 (Miss). S obzirom da su dobijene vrednosti vee od 1, obe ispitivene sorte se karakteriu izdueno-konusnim oblikom ploda. Interesantno je zapaziti da su plodovi jesenje berbe kod obe sorte imale vee vrednosti indexa oblika, to se moe tumaiti osetljivijim reagovanjem ovih sorti na meteoroloke uslove u godinama ispitivanja. U pogledu uticaja mal folija, samo kod sorte Miss je ustanovljeno variranje indexa oblika od 1,18 (bela folija) do 1,22 (crna folija).
Tab. 2. Fizike osobine ploda sorti jagode Clery i Miss gajenih na gredicama pokrivenim razliito obojenim PE folijama Table 2. Physical fruit properties of strawberry cultivars Clery and Miss grown on different mulch types Duina peteljke (cm) Stem length 3,21 5,48 4,34 3,45 5,59 4,52 3,00 5,41 4,20 2,92 4,29 3,60 2,91 4,25 3,58 3,15 4,33 3,74 Indeks oblika ploda Fruit shape index 1,23 1,12 1,18 1,26 1,09 1,18 1,27 1,10 1,18 1,36 1,09 1,22

Crna Black Bela White

2005 2006

10,96 19,85 15,40 11,33

32,99 44,27 38,63 34,61

Mx
2005

Clery

Srebrna Silver
Crna Black

2006 Mx 2005
2006 Mx 2005 2006

22,61
16,97

47,44
41,02 34,82 47,20 41,01 43,03 48,99 46,01

43,82
35,66 27,51 42,91 35,21 32,02 45,40 38,71

11,46
22,87

17,16 16,55
25,91 21,23

Miss

Bela White Srebrna Silver

Mx 2005
2006

19,48
27,65 23,56 19,37 29,01 24,19

43,82
49,58 46,7 44,78 50,44 47,61

34,64
45,88 40,26 33,55 46,60 40,08

irina ploda (mm) Fruit width 27,10 39,86 33,48 27,49

Masa ploda (g) Fruit weight

Duina ploda (mm) Fruit length

Tip folije Mulch type

Sorta Cultivar

Godina Year

1,28
1,08 1,18 1,34 1,08 1,21

Mx 2005
2006

Mx

192

Tretman Treatment Sorta Cultivar Folija Mulch type Sorta*Folija Cv*Mulch

God. Year 2005

2006

Masa ploda Fruit weight

LSD 0.05 0,99 0,63 1,21 0,77 1,71 1,09 LSD 0.01 1,39 0,88 1,70 1,08 2,40 1,53

Duina ploda Fruit length

LSD 0.05 0,64 0,75 0,79 0,91 1,11 1,29 LSD 0.01 0,90 1,05 1,11 1,28 1,56 1,81

irina ploda Fruit width

LSD 0.05 1,07 0,51 1,31 0,62 1,85 0,87 LSD 0.01 1,50 0,71 1,84 0,87 2,60 1,23

2005
2006

2005
2006

U radu je analizirana i duina peteljke, kao vaan parametar ne samo za determinaciju sorti, ve i za praksu, pri berbi plodova. Kod ispitivanih sorti prosene vrednosti duine peteljke su varirale od 3,64 cm (Miss) do 4,35 cm (Clery). Variranje se zapaa i po godinama ispitivanja, na ta ukazuje i injenica da su u prolenoj berbi registrovane vee vrednosti duine peteljke ploda kod obe ispitivane sorte. Posmatrajui ovaj parametar u zavisnosti od tipa mal folije moe se uoiti da je kod sorte Miss srebrna mal folija ispoljila pozitivan uticaj na duinu peteljke ploda (3,74 cm), dok je kod sorte Clery takav uticaj ispoljila bela mal folija (4,52 cm). Rezultati analiza hemijskih osobina ploda prikazani su u tab. 3 iz koje moemo videti da se proseni sadraj rastvorljive suve materije kree u rasponu od 8,6% (Miss) do 9,4% (Clery). Posmatrano po tipu mal folije, ovaj sadraj je kod sorte Clery bio najvei na srebrnoj foliji (9,8%), a saglasno sa time je i sadraj eera (ukupnih, invertnih i saharoze), dok je kod sorte Miss na crnoj mal foliji zabeleen najvei sadraj rastvorljive suve materije (8,8%), ukupnih (7,13%) i invertnih eera (5,91%). Bela mal folija je uslovila najnie vrednosti sadraja rastvorljive suve materije i eera kod obe ispitivane sorte. Meutim, na beloj foliji sadraj ukupnih kiselina je imao najvie vrednosti koje su se kretale u rasponu od 1,10% (Miss) do 1,20% (Clery). U zavisnosti od godine ispitivanja hemijski sastav ploda pokazao je razlike izmeu jesenje i prolene berbe u veini analiziranih parametara. Naime, najvei sadraj rastvorljive suve materije i eera registrovan je u jesenjoj berbi 2005. godine kod obe ispitivane sorte, to je rezultat boljih mikroklimatskih uslova u proizvodnom prostoru biljke unutar plastenika. U pogledu ukupnih kiselina, kod sorte Miss jedino nije uoena pravilnost u ponaanju ovog parametra, s obzirom da su dobijene vrednosti bile skoro identine u obe ispitivane godine. Kod ispitivanih sorti, senzorikim testom (metodom pozitivnih poena na skali od 1 do 5) ocenjeni su spoljanji izgled ploda (veliina, oblik i boja) i kvalitet mesa (ukus i aroma). Na osnovu ukupne ocene izvreno je rangiranje sorti po kvalitetu ploda (tab. 4). Analizom podataka prikazanih u tabeli 4. zakljuujemo da su obe ispitivane sorte ispoljile najbolju ukupnu organoleptiku ocenu kvaliteta ploda na srebrnoj foliji (23,1 Clery i 20,4 Miss). Generalno, sorta Clery je visoko ocenjena za boju, ukus i aromu ploda, dok je sorta Miss visoko ocenjena samo za veliinu ploda. Najloije ocene za ukus i 193

aromu ploda dobila je sorta Miss, koja je i sveobuhvatno ostvarila niu prosenu organoleptiku ocenu kvaliteta ploda (20,0) u odnosu na sortu Clery (22,6).
Tab. 3. Hemijske osobine ploda sorti jagode Clery i Miss gajenih na gredicama pokrivenim razliito obojenim PE folijama Table 3. Chemical fruit properties of strawberry cultivars Clery and Miss grown on different mulch types Sorta Cul- Tip folije Mulch type tivar Godina Year 2005 2006 Mx 2005 2006 Mx 2005 2006 Mx 2005 2006 Mx 2005 2006 Mx 2005 2006 Mx eeri (%) Sugars Rastv. suva Ukupne kisematerija (%) line (%) Soluble solids Ukupni Invertni Saharoza Total acids Total Inverted Sucrose 10,2 8,8 9,5 9,6 8,5 9,0 10,6 9,0 9,8 9,4 8,3 8,8 8,9 7,9 8,4 9,2 8,1 8,6 7,63 7,04 7,34 7,32 6,78 7,05 7,73 7,28 7,50 7,42 6,84 7,13 6,97 6,52 6,74 7,25 6,62 6,94 6,29 5,96 6,12 6,00 5,66 5,83 6,30 5,98 6,14 6,26 5,56 5,91 5,61 5,42 5,52 5,97 5,54 5,76 1,27 1,03 1,15 1,25 1,06 1,16 1,35 1,23 1,29 1,10 1,22 1,16 1,29 1,04 1,16 1,22 1,03 1,12 1,23 1,02 1,12 1,31 1,10 1,20 1,10 0,99 1,04 1,04 1,04 1,04 1,10 1,11 1,10 0,99 0,98 0,98

Crna Black Clery Bela White Srebrna Silver Crna Black Miss Bela White Srebrna Silver

194

Tab. 4. Organoleptika ocena kvaliteta ploda sorti jagode Clery i Miss gajenih na gredicima zastrtoj razliito obojenim folijama Table 4. Organoleptic fruit evaluation of strawberry cultivars Clery and Miss grown on different mulch types Sorta Cul- Tip folije Godina tivar Mulch type Year Veliina Size Crna Black Clery Bela White Srebrna Silver Crna Black Miss Bela White Srebrna Silver 2005 2006 Mx 2005 2006 Mx 2005 2006 Mx 2005 2006 Mx 2005 2006 Mx 2005 2006 Mx 3,8 4,2 4,0 4,0 4,5 4,2 4,0 4,5 4,2 4,5 4,8 4,6 4,0 5,0 4,5 4,5 5,0 4,8 Osobine ploda (poeni) Fruit properties (marks) Oblik Shape 4,5 4,5 4,5 4,5 4,8 4,6 4,0 4,8 4,4 4,5 3,5 4,0 4,0 3,2 3,6 4,2 3,8 4,0 Boja Colour 4,2 5,0 4,6 4,5 5,0 4,8 4,5 5,0 4,8 4,2 4,0 4,1 4,2 4,2 4,2 4,2 4,2 4,2 Ukus Taste 4,2 5,0 4,6 3,8 4,5 4,2 4,5 5,0 4,8 4,0 4,2 4,1 4,0 4,0 4,0 4,2 3,8 4,0 Aroma Aroma 5,0 4,8 4,9 4,0 4,8 4,4 5,0 4,8 4,9 3,5 3,2 3,4 3,2 3,2 3,2 3,5 3,2 3,4 Ukupna ocena Total mark 21,7 23,5 22,6 20,8 23,6 22,2 22,0 24,1 23,1 20,7 19,7 20,2 19,4 19,6 19,5 20,6 20,1 20,4

DISKUSIJA
Analizom fenofaze zrenja ispitivanih sorti jagode ustanovljen je raniji poetak zrenja kod sorte Clery u obe ispitivane godine, to se slae sa rezultatima do kojih su u uslovima Austrije doli Spornberger i sar. (2006). Raniji poetak fenofaze zrenja na crnoj mal foliji u potpunosti odgovara navodima Miia i Nikolia (2003), koji se odnose na prednosti primene mal folije u zasadima jagode. Proseno trajanje berbe kod obe ispitivane sorte u ovom ogledu je bilo krae u poreenju sa rezultatima Milivojevi i sar. (2006) za iste sorte gajene u hidroponskom sistemu uzgoja. U poreenju sa rezultatima zikih osobina ploda sorti Clery i Miss do kojih su doli Pera i sar. (2006), u ovom radu su dobijene vee vrednosti mase i dimenzija ploda pomenutih sorti. S tim u vezi, Mohamed (2002) navodi da tip mala primenjen u gajenju jagode utie na temperaturu u zoni rasta biljke, kao i na krupnou i kvalitet ploda jagode. Pozitivan uticaj bele mal folije na krupnou ploda obe ispitivane sorte u ovom radu, nalazi potvrdu u rezultatima Duralija i sar. (2006). Srebrna folija, prema navodimaTarara (2000), kao reeksivni mal moe biti dobra alternativa beloj foliji u toplijim klimatima i pri gajenju jagode u zatienom prostoru. 195

Sadraj rastvorljive suve materije i ukupnih kiselina kod sorte Clery u ovom radu odstupa od rezultata do kojih su doli Halapija Kazija i sar. (2006) za istu sortu u uslovima Hrvatske. Pored toga, analizirajui strukturu ukupnih eera i njihov sadraj u plodu sorte Clery, uoavaju se neto vie vrednosti u poreenju sa rezultatima Milivojevi i sar. (2006), ali se zapaa ista tendencija variranja vrednosti po godinama ispitivanja (jesenja prolena berba). Imajui u vidu da je zadovoljstvo potroaa visoko zavisno i od organoleptikih osobina ploda jagode (Darbellay i sar., 2002), najbolje ocene za boju, ukus i aromu ploda dobila je sorta Clery i sveobuhvatno je ostvarila najveu ukupnu organoleptiku ocenu kvaliteta ploda na srebrnoj mal foliji (23,1).

ZAKLJUAK
Na osnovu rezultata dvogodinjih ispitivanja uticaja optikih osobina mal folija na pomoloke osobine novointrodukovanih sorti jagode Clery i Miss, mogu se izvesti sledei zakljuci: Najraniji poetak zrenja u obe ispitivane godine kod sorti Clery i Miss registrovan je na crnoj i srebrnoj mal foliji, dok je bela mal folija uslovila najkasniji poetak ove fenofaze. Prosena masa ploda je varirala izmeu sorti u rasponu od 16,5 g (Clery) do 23,0 g (Miss) i izmeu godina, pri emu su nie vrednosti ovog parametra kod obe ispitivane sorte zabeleene u vansezonskoj jesenjoj berbi. Ispitivane novointrodukovane sorte su ispoljile bolje zike osobine ploda na beloj i srebrnoj mal foliji, izuzev indexa oblika ploda ije vrednosti su kod sorte Clery bile indentine na sve tri mal folije, dok je sorta Miss ispoljila variranje od 1,18 (bela folija) do 1,22 (crna folija). Najvei sadraj rastvorljive suve mateije i eera kod sorte Clery je zabeleen na srebrnoj mal foliji, dok je kod sorte Miss najvea vrednost za pomenute parametre dobijena na crnoj mal foliji. Bela mal folija je pozitivan uticaj imala na sadraj ukupnih kiselina kod obe ispitivane sorte. Na osnovu rezultata ispitivanja veine analiziranih parametara za komercijalnu i vansezonsku proizvodnju sorti jagode Clery i Miss u plasteniku mogu se preporuiti srebrna i bela mal folija, a posmatrano sa aspekta ranostasnosti i crna mal folija nalazi svoju primenu.

LITERATURA
DARBELLAY, C., CARLEN, C., AZODANLOU, R., VILLETTAZ, J.C.: Measurement of the organoleptic quality of strawberries. Acta Hort. 567: 819822 (2002). DURALIJA, B., MELIK, Z., DRUI-ORLI, J., MILIEVI, T.: The effect of planting system on the yield of strawberry grown out-of-season. Acta Hort. 708: 8992 (2006). HALAPIJA KAZIJA, D., BIKO, A., JELAI, T., VUJEVI, P., PERA, S., SAVI, Z., KOVAI, M.: Kemijska svojstva kultivara jagode (Fragaria ananassa Duch.). Zbornik naunih radova sa 41. Hrvatskog Simpozijuma Agronoma sa Meunarodnim ueem, 727728 (2006).

196

LIETEN, P.: The use of coled stored material in Central Europe. Acta Hort. 567: 553560 (2002). MILIVOJEVI, J., NIKOLI, M., KLJAJI, M.: Pomoloke osobine novointrodukovanih sorti jagode gajenih u visokom tunelu. Zbornik naunih radova sa XXI Savetovanja o unapreenju proizvodnje voa i groa Vol. 12 No. 3: 3037 (2006). MII, P., NIKOLI, M.: Jagodaste voke. Institut za istraivanja u poljoprivredi SRBIJA, Beograd (2003). MOHAMED, F.H.: Effect of transplant defoliation and mulch color on the performance of three strawberry cultivars grown under high tunnel. Acta Hort. 567: 483485 (2002). PERA, S., BIKO, A., HALAPIJA KAZIJA, D., KOVAI, M., JELAI, T., SAVI, Z., VUJEVI, P.: Fizikalne znaajke plodova 16 kultivara jagode Fragaria ananassa Duch. Zbornik naunih radova sa 41. Hrvatskog Simpozijuma Agronoma sa Meunarodnim ueem, 758a758b (2006). TARARA, M.J.: Microclimate modication with plastic mulch. HortScience Vol. 35 (2) 169180 (2000). SHALES, F.D.: Agricultural plastics use in the United States. Proc. 11th Inter. Congr. Plast. Agr. J. 54 J.56 (1990). SCHARMA, R.R., SHARMA, P.V.: Mulch type inuences plant growth, albinism disorder and fruit quality in strawberry (Fragaria ananassa Duch.). Division of Fruits and Horticultural Technology 58: 221227 (2003). SPORNBERGER, A., STEFFEK, R., ALTENBURGER, J.: Testing of early ripening strawberry varieties tolerant to soil-borne pathogens as alternative to Elsanta. COST 863 JM WG 2&3, Abstract Book: 25 (2006).

THE INFLUENCE OF OPTICAL PROPERTIES OF MULCH TYPE ON POMOLOGICAL PROPERTIES IN NEWLY INTRODUCED STRAWBERRY CULTIVARS (Fragaria ananassa Duch.)
JASMINKA MILIVOJEVI, MIHAILO NIKOLI, MAJA OPARNICA Summary Results of studyng the inuence of three different mulch types (black, white and silver foil) on pomological properties in newly introduced strawberry cultivars Clery and Miss are presented in this work. Researches were conducted in greenhouse at the Experimental property of Zeleni Hit enterprise in Belgrade, during the period from 2005. to 2006. Planting was done on banks covered with different mulch foil in the form of bands with two rows. Investigations included: the ripening time, as well as more important physical, chemical and organoleptic fruit properties. Based on most studied parameters, silver and white mulch types expressed a positive inuence on physical, chemical and organoleptic fruit properties in studied cvs Clery and Miss. Therefore, they can be recommended for commercial strawberry growing in greenhouse during two-year-old production system. Regarding the earliness, black mulch type has also practical application in the off-season strawberry production. Key words: strawberry, cultivar, mulch type, pomological properties. 197

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 198202, NOVI SAD

RODNOST NEKIH SORTI JAGODE

RANKO POPOVI1, MIROSLAV IZMOVI1, AHMED DUBUR2 IZVOD: U radu su prikazani trogodinjih rezultati (20032005) rodnosti sorti jagode Favet, Mis, Marmolada i Elsanta. Istraivanja su obavljena na podruju eljue kod Mostara u Bosni i Hercegovini. Konstatovane su razlike u masi ploda i rodnosti po bokoru meu ispitivanim sortama jagode. Najmanja masa ploda i rodnost po bokoru registrovana je u sorte Favet (17,22 grama, 0,464 kg/bokoru), a najvea masa ploda i rodnost po bokoru u sorte Marmolada (26,66 grama, 0,6589 kg/bokoru). Konstatovane su statistiki vrlo znaajne razlike u masi ploda i rodnosti po bokoru meu ispitivanim sortama jagode. Sa aspekta ispitivanih parametara sorta Marmolada se pokazala najbolja i kao takva se moe preporuiti za uzgoj u ovim agroekolokim uslovima. Ostale sorte su pokazale zadovoljavajue rezultate. Kljune rijei: jagoda, sorta, masa, rodnost.

UVOD
Jagoda je privredno jedna od najznaajnijih vrsta iz grupe jagodastog voa. Ima niz prednosti u odnosu na druge, ak i drvenaste kulture, jer njeni plodovi zriju vrlo rano, zajedno sa trenjom. Atraktivnog su izgleda, velike hranjive i ljekovite vrijednosti, pogodni za jelo u svjeem i preraenom stanju (sok, dem, marmelada, slatko). Pogodni su za duboko zamrzavanje u rashladnim ureajima. Plod jagode sadri od 810% suve materije, oko 78% eera, oko 1% organskih kiselina i 30100 mg vitamina C. Jagoda vrlo rano prorodi i raa svake godine dajui visoke prinose po jedinici povrine (2030 t/ha). Gotovo da i nema vone vrste koja ima toliko irok areal rasprostranjenosti i toliko naina uzgoja kao jagoda.

Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Prof. dr Ranko Popovi, mr Miroslav izmovi, Bioteheniki institut Podgorica, Montenegro. 2 Prof. dr Ahmed Dubur, Agromediteranski fakultet, Bosna i Hercegovina.

198

Meutim, njen privredni znaaj je umanjen zbog slabe transportabilnosti plodova i angaovanja velikog broja radnika za berbu. U periodu od 19921994. godine u svijetu je proizvedeno 2.343.000 tona jagode i ona je zauzimala meu vokama 12. mjesto (Miloevi, 1996) SAD su prva zemlja po proizvodnji jagode u svijetu, a zatim dolaze panija, Japan, Poljska, Italija i Francuska (Mii i Nikoli, 2003). Prema Milieviu i Cvjetkoviu (2003) u Bosni i Hercegovini jagoda se najvie gaji u mediteranskom dijelu Hercegovine i na podruju Bosanske Krajine i Semberije. Iz proizvodnje se zamjenjuju stare sorte Zenga zengana, Zenga prekosa, Gorela, Pokahontas, Belrubi i druge sa novim sortama boljih bioloko-privrednih osobina kao to su Marmolada, Elsanta, Mis, Miranda, Madelina i Selena. Drkenda i sar. (2003) su konstatovali da od svih elemenata ishrane jagoda ima najvei problem sa K, a posebno od obrazovanja do sazrijevanja plodova. Stanisavljevi i sar. (1996) su ispitivali rodnost nekih sorti jagode u aku i konstatovali da sorta Zenga Zengana ima najveu masu ploda 16,10 grama i najvei prinos po bokoru od 762 grama. Klimatski i zemljini uslovi na podruju Mostara u potpunosti odgovaraju za gajenje jagode gdje prosjena godinja temperatura vazduha za period od 19601990 godine iznosi 14,6C, apsolutna minimalna temperatura 14,0C, apsolutna maksimalna temperatura 40,3C, suma temperatura 5.318C i prosjena godinja koliina padavina 1.387 mm/ m2 (Vajzovi, 2005). Najpogodnija zemljita za uzgoj jagode su ilovasto pjeskovita zemljita koja su bogata organskom materijom (aluvijalno deluvijalni nanosi). Jagoda se gaji na otvorenom polju na klasian nain i na PVC (mal) foliji i u zatienom prostoru, tunelima, plasteniku ili stakleniku. Vaan faktor u ekonominosti proizvodnje jagode je pravilan izbor sorte, tradicija uzgoja vrste, blizina trita i tehniko tehnoloka osposobljenost radne snage. Cilj istraivanja bio je da se ispita rodnost nekih sorti jagode radi pravilnijeg izbora sorata za plantani uzgoj.

MATERIJAL I METOD RADA

Ispitivanje rodnosti nekih sorti jagode vreno je na podruju eljue u periodu od 20032005. godine. Zasad je podignut na lokalitetu eljue kod Mostara koja se nalazi 12 kilometara sjevernije od Mostara u pravcu Sarajeva. Zasad je podignut na ravnom terenu, na 60 metara nadmorske visine. Gustina sklopa sadnje jagode je 40 30 70 cm. Ispitvane su 4 sorte jagode: Favet, Mis, Elsanta i Marmolada. Sadnja jagode je obavljena u avgustu 2002. godine na otvorenom polju na PVC foliji sa instaliranim sistemom za fertirigaciju. ubrenje je vreno sa vodotopivim ubrivima Polyfeedom, Inrooralom i Floralom u razliitim koncentracijama. Jagodnjak je podignut na skeletoidnoj crvenici, glinovasto-ilovasto pjeskovite teksturne grae sa optimalnom poroznou i dobrom aeracijom i vodopropusnosti. Zemljite je blago alkalne reakcije (pH vrijednost u vodi iznosi 7,2). Ono je umjereno snabdjeveno humusom (2,2%), srednje snabdjeveno sa lako pristupanim P2O5 (7,00 mg/100 g zem.) i K2O (15,00 mg/100 g zem.). 199

Masa ploda je odreivana mjerenjem 50 plodova iz uzorka svakog ponavaljanja na analitikoj vagi tipa Tehtnica, a vrijednosti su izraene u gramima, uz tanost 1/10 g. Rodnost po bokoru je odreivana iz uzorka od 10 bokora po ponavljanju. Ogled je postavljen kao dvofaktorijalni ogled sa dva faktora (sorte i godine) za ispitivane parametre, a razlike sredina su poreene LSD testom.

REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJA

Rezultati ispitivanja mase ploda i rodnosti ispitivanih sorti jagode prikazani su u tabelama 1 i 2, analizom prosjene mase ploda i prosjene rodnosti po bokoru. Bioloki potencijal rodnosti jagode uslovljen je nasljednom osnovom, ekolokim uslovima uzgoja i primjenjenom agrotehnikom.
Tab. 1. Prosjena masa plodova ispitivanih sorti jagode (g) Tab. 1. Average fruit weight of studied strawbery cultivars (g) Sorta Cultivar Marmolada Elsanta Mis Favet Prosjek Average (x) Masa ploda Fruit mass (g) 26, 66 23, 32 22, 63 17, 22 22, 45 LSD 0,05: 1,055 LSD 0,01: 1,430

Iz tab.1. se konstatuju razlike prosjene mase ploda ispitivanih sorti jagode. Najmanja masa ploda je registrovana u sorte Favet (17,22 g), a najvea u sorte Marmolada (26,66 g). Rezultati analize varijanse pokazuju statistiki visoku znaajnost mase ploda izmeu ispitivanih sorti, kao i po godinama istraivanja. Interakcija faktora sorta godina ukazuje na variranje u masi ploda u ispitivanim godinama, vjerovatno usljed temperaturnih variranja u fazi intenzivnog porasta ploda koja su esta u dolini Neretve. Poreenja razlika sredina ukazuju da se ispitivane sorte statistiki visoko znaajno razlikuju po masi ploda, dok je razlika izmeu sorti Mis i Elsanta rezultat sluajnosti. Rezultati istraivanja rodnosti ispitivanih sorti jagode prikazani su u tab. 2.
Tab. 2. Prosjena rodnost ispitivanih sorti jagode Tab. 2. Average yield of studied strawberry cultivars Sorta Cultivar Marmolada Elsanta Mis Favet Prosjek Average kg/bokoru 0, 6589 0, 6194 0, 6097 0, 4640 0, 5880 LSD 0,05: 0,08187 LSD 0,01: 0,11094

200

Najmanja prosjena rodnost jagode po bokoru je registrovana u vrlo rane sorte Favet (0,4640 kg), a najvea u sorte Marmolade (0,6589 kg). Prosjena rodnost za sve ispitivane sorte je iznosila 0,5880 kg/bokoru. Rezultati analize varijanse pokazuju statistiki visoku znaajnost rodnosti po bokoru izmeu ispitivanih sorti, ali i po godinama istraivanja. Znaajnost interakcije za oba faktora ukazuje na variranje u prinosu po bokoru u ispitivanim godinama, vjerovatno usljed temperaturnih variranja u fazi intenzivnog porasta ploda koja su esta u dolini Neretve. Poreenja razlika sredina ukazuju da se sorta Favete statistiki visoko znaajno razlikuje u rodnosti po bokoru u odnosu na sve ispitivane sorte, dok je rodnost ostalih ispitivanih sorti praktino jednaka, a razlike su rezultat sluajnosti. Najranije sazrijevaju plodovi sorte Faveta (05. 05.), a zatim sorte Miss (10. 05.), Elsante (12. 05.) i Marmolade (14. 05).

ZAKLJUAK
Na osnovu dobijenih rezultata ispitivanja sorti jagode mogu se izvesti sljedei zakljuci: Klimatski uslovi eljue kod Mostara u potpunosti odgovaraju za intenzivnu proizvodnju jagoda gdje prosjena godinja temperatura iznosi 14,6C, a vrlo rijetko se javljaju rani jesenji i pozni proljeni mrazevi, koji bi mogli otetiti organe jagode. Fizike i hemijske osobine zemljita ispunjavaju zahtjeve ove vrste, ali prije podizanja zasada jagode, obavezno je izvriti meliorativno ubrenje, jer je zemljite umjereno snabdjeveno u organskoj masi. Ispitivane sorte se razlikuju u pogledu mase ploda, gdje je najmanja masa ploda utvrena u sorte Favet (17,22 grama), a najvea u sorte Marmolada (26,66 grama). Konstatovane su razlike meu ispitivanim sortama i u pogledu rodnosti gdje je najmanja rodnost registrovana u vrlo rane sorte Favet (0,4640 kg), a najvea u sorte Marmolade (0,6589 kg). Na osnovu ispitivanih parametara najbolje se pokazala sorta Marmolada i kao takva se moe preporuiti za uzgoj u ovim agroekolokim uslovima.

LITERATURA
DRKENDA, P., IVI, H., AIRAGI, B., KURTOVI, M.: Ekasna ishrana jagode pri razliitim sistemima uzgoja. Zbornik radova Univerziteta Demal Bijedi Mostar, br. 3, str. 1823, 2003. MILIEVI, T., CVJETKOVI, B.: Najvanije mikoze jagode u Hercegovini i mogunosti suzbijanja. Zbornik radova Univerziteta Demal Bijedi Mostar, br. 3, str. 3439, 2003. MILOEVI, T.: Specijalno voarstvo, aak, 1996. MII, P., NIKOLI, M.: Jagodasato voe. Poljoprivredni fakultet, Begrad, 2003. STANISAVLJEVI, M., GAVRILOVI-DAMJANOVI, J., MITROVI, O.: Vanije bioloko privredne osobine novijih sorti jagode. Jugoslovensko voarstvo, Vol. 30. br. 115116, str. 385 390, aak, 1996. VAJZOVI, D.: Stanovnitvo Mostara 18791995. Prva knjievna komuna, Mostar, 2005.

201

FRUIT BEARING OF SOME STRAWBERRY CULTIVARS

RANKO POPOVI, MIROSLAV IZMOVI, AHMED DUBUR Summary This study presents three years results (20032006) of fruit bearing for strawberry cultivars: Favet, Mis, Marmolada i Elsanta. Studies were carried out in the area of eljua near in Bosnia and Herzegovina. The differences were spotted in the examined weight of fruit and fruit bearing per plant of strawberry cultivars. The smallest weight and fruit bearing per plant was registered with Favet cultivar (17,22 g, 0,4640 kg/tiller), while the biggest weight of the fruit and fruit bearing per plant was registered with Marmolada cultivar (26,66 g, 0,6589 g/ tiller). From the point of view of examined parameters cultivar Marmolada was the best and as such it may be recommended for cultivation in these agro-ecological conditions. The other cultivars showed satisfying results. Key words: strawberry, cultivar, weight, fruit bearing.

202

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 203207, NOVI SAD

BIOLOKE KARAKTERISTIKE RANIH SORTI JAGODE

ZORAN JANKOVI1 IZVOD: Cilj rada je ispitivanje nekih novijih sorti jagode ranog vremena zrenja. Raznolikost sorata, uz uvoene intezivnog naina gajenja ima za cilj poveenje prinosa, poboljanje kvaliteta i ponude na tritu. U ogledu su praene tri introdukovane sorte Clery, Queen Elisa i Madeleine. Jagode su gajene na crnoj foliji, sa razmakom sadnje 30x30cm, uz obezbeenu fertirigaciju. Sadnja je obavljena krajem jula 2004. god. Tokom 20042005. praene su bioloke karakteristike. Sorta Queen Elisa pokazala je znaajne razlike u odnosu na druge dve sorte. Kljune rei: Jagoda, sorta, cvetanje, sazrevanje, prinos.

UVOD
Jagoda je najznaajnija vrsta jagodastog voa u svetu (Mratini i sar. 1999). Primena savremene tehnologije gajenja, virus testiranog sadnog materijala i esta izmena sortimenta omoguuje postizanje visokog prinosa i kvaliteta ploda u gajenju jagode. Najvei proizvoa jagode u Evropi je panija sa prosenim prinosom od 31 t/ha (Mratini i sar. 1999). Zastareli sortiment, upotreba nekvalitetnog sadnog materijala i ekstenzivan nain gajenja jagode u Srbiji razlozi su vrlo niskih prosenih prinosa od 3.3 t/ha (Mii i sar. 1998). Cilj rada je ispitivanje nekih introdukovanih sorata jagode ranijeg vremena zrenja u uslovima Panevakog rita uz primenu pune agrotehnike.

MATERIJAL I METOD RADA

Ogled je postavljen po sluajnom blok sistemu sa tri ponavljanja u okviru IRC PKB Agroekonomik, u Padinskoj Skeli. Tokom leta 2004. godine posaene su tri introdukovane sorte ranog vremena zrenja (Clery, Queen Elisa i Madeleine) koje su gajene na crnoj foliji sa razmakom sadnje 30 30cm u sistemu fertirigacije. Sadnja je obavljena virus testiranim frigo materijalom. Kvalitet ivia kod sorti Clery i Madeleine bio je prve klase (A+), dok je kod sorte Queen Elisa bio ekstra klase (AA+). Za primenjenu gustinu sadnje
Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Zoran Jankovi, dipl. in., struni saradnik. IRC PKB Agroekonomik, Industrijsko naselje b.b., 11213 Padinska Skela.

203

i razmak izmeu redova neophodno je 40.000 ivia po hektaru. U toku ogleda u zasadu je sprovedena potpuna agro i pomotehnika. Ispitivanja su obavljena 2005 i 2006 god. Izvreno je praenje fenologije cvetanja i zrenja i to poetak, kraj i duina trajanja. Broj plodova je odreen prebrojavanjem zametnutih plodova u svakom bokoru, a masa je odreena merenjem reprezentativnog uzorka iz svake berbe. Prikazan je prinos plodova po bokoru i po jedinici povrine (ha). Podaci su obraeni statistiki, metodom analize varijanse, dok su znaajnosti izmeu pojedinih obeleja utvreni Lsd testom.

REZULTATI I DISKUSIJA
Najraniji poetak cvetanja imala je sorta Clery u 2006.godini, a najkasniji Madeleine u 2005. godini (tab. 1). Najraniji zavretak cvetanja zabeleen je kod sorte Queen Elisa u 2006. godini, koja ima zabeleen i najkasniji zavretak u 2005. godini. Najdue trajanje perioda cvetanja imala je sorta Queen Elisa u 2005. godini u trajanju od 34 dana, kao i najkrae trajanje cvetanja u 2006. godini od 17 dana. Prosek za dve godine pokazuje ujednaenost u duini trajanja cvetanja, koje se kree u rasponu od 21.5 dana kod Madeleine do 24 dana kod sorti Queen Elisa i Clery. Prosena duina trajanja cvetanja je upola kraa u odnosu na sorte Marmolada, Elsanta i Senga Sengana ispitivanih u uslovima Radmilovca u 2001/02 godini (Milivojevi 2004). Uporeivanjem vremena cvetanja sorti jagoda gajenih u uslovima Panevakog rita sa sortama jagode ispitivanih na objektu Ljubi, kao i sorti jagode gajenih u agroekolokim uslovima Sombora moe se zakljuiti da postoji podudarnost kako u pogledu vremena cvetanja, tako i u duini njenog trajanja (Stanisavljevi i sar. 1996), (Blagojevi 1980).
Tab. 1. Vreme cvetanja ispitivanih sorti jagode Table 1. The time of blossom investigated strawberry cultivars

Sorta Cultivar Clery

Godina Year 2005

2006 prosek/average 2005

Poetak cvetanja Kraj cvetanja Duina trajanja cvetanja Start blossom End blossom Duration of owering 27.04
20.04 23.04 27.04 24.04 25.04 30.04 25.04 22.04

25.05
08.05 16.05 30.05 07.05 18.05 25.05 11.05 18.05

29 19 24 34 14 24 26 17 21,5

Queen Elisa

2006 prosek/average 2005

Madeleine

2006 prosek/average

Rezultati dvogodinjeg ispitivanja nekih kvantitativnih osobina prikazani u tabeli 2 statistiki su obraeni metodom analize varijanse kojom su ispitane znaajnosti izmeu faktora. Znaajnost unutar obeleja utvrena je LSD testom.

204

Tab. 2. Prosena rodnost i masa ploda ispitivanih sorti jagode Table 2. Average yield and fruits mass investigated strawberry cultivars Sorta Cultivar Godina Year Br. plodova po bokoru Fruits per plant 21,42 49,86 35,64 45,13 69,94 57,53 27,23 33,96 30,60 18,189 27,365 14,851 22,343 Masa ploda (g) Fruit mass 16,39 16,45 16,42 20,40 17,60 19,00 15,96 17,20 16,58 1,942 2.894 Prinos po bokoru (g) Yield/plant 351,07 820,20 585,64 920,65 1230,94 1075,79 434,60 584,11 509,36 Prinos t/ha Yield t/ha

Clery

Queen Elisa

Madeleine LSD 0.05 LSD 0.01 LSD 0.05 LSD 0.01

2005 2006 prosek/average 2005 2006 prosek/average 2005 2006 prosek/average Sorta/Cultivar Godina/Year

14,0428 32,8080 23,4254 36,8260 49,2376 43,3260 17,3840 23,3644 20,3742 9,503 14,298 7,760 11,674

Prosean broj plodova po bokoru kod sorte Queen Elisa statistiki je vrlo znaajno vei u odnosu na sorte Clery i Madeleine. Razlika u broju plodova izmeu prve i druge ispitivane godine, kod svih sorti statistiki je znaajna. Prosena masa ploda jagode kod sorte Queen Elisa statistiki je vrlo znaajno vea u poreenju sa sortama Clery i Madeleine, to se odraava i na prinos koji je vii i po bokoru i po jedinici povrine. Prosean broj plodova po bokoru ispitivanih sorti jagode kree se od 21,42 plodova kod sorte Clery u 2005. godini do 69,94 plodova kod sorte Queen Elisa u 2006. godini. Prosena masa ploda kree se u rasponu od 15,96 g kod sorte Madeleine u 2005. godini do 20,40 g kod sorte Queen Elisa u istoj godini. Najnii prinos po bokoru ostvarila je sorta Clery u 2005. godini, dok je sorta Queen Elisa ostvarila prinos po bokoru od 1230,94 g u 2006. godini. Najnii prosean prinos po bokoru za dve godine ostvarila je sorta Madeleine sa 509,36 g, dok je najvii prinos kod sorte Queen Elisa od 1075,79 g. Prosean prinos po jedinici povrine za dve godine ispitivanja najnii je kod sorte Madeleine i iznosi 20,4 t/ha, dok sorta Queen Elisa ostvarila 43,3 t/ha, to je duplo vii prinos u odnosu na sorte Clery i Madeleine. Sorta Clery pokazuje proseno niu masu ploda, vii prinos u odnosu na istu sortu gajenu u visokom tunelu (Milivojevi i sar., 2006). Sorta Madeleine postigla je proseno veu masu ploda od 16,58 g u odnosu na istu sortu gajenu na Oglednom dobru Radmilovac ija prosena masa za period 2001/02 iznosi 11,66 g (Nenadovi-Mratini i sar., 2006). Slian prinos u odnosu na dobijeni rezultat kod sorte Queen Elisa ostvaren je u uslovima severne Italije (1280 g), (Faedi et al., 2004). Uporedno praenje fenofaze zrenja sorti Clery, Queen Elisa i Madeleine u toku dve vegetacije predstavljeno je u tab. 3. Zrenje plodova jagode najranije kree kod sorte Clery, proseno 24. 05, a najkasnije kod sorte Madaleine 27. 05 i varira izmeu godina, kao i zavretak zrenja, koje se u 2006. 205

godini zavrilo istovremeno kod sve tri sorte (14. 06). Proseno za dve godine ispitivanja najdui period zrenja imala je sorta Queen Elisa u trajanju od 24,5 dana, dok je najkrai period zabeleen kod sorte Madeleine u trajanju od 21 dan.
Tab. 3. Trajanje fenofaze zrenja Table 3. Duration phenophase of ripening Sorta Cultivar Clery Godina Year 2005 2006 prosek/average 2005 2006 prosek/average 2005 2006 prosek/average Poetak zrenja Start of ripening 27.05 22.05 24.05 27.05 23.05 25.05 31.05 23.05 27.05 Kraj zrenja End of ripening 18.06 14.06 16.06 21.06 14.06 17.06 18.05 14.06 16.06 Duina trajanja zrenja Duration of ripening 23 24 23.5 26 23 24.5 19 23 21

Queen Elisa

Madeleine

ZAKLJUAK
Ispitivanja sorti jagode Clery, Queen Elisa i Madeleine u dvogodinjem ogledu pokazala su da u uslovima intezivnog gajenja sve tri sorte pokazuju izrazito vei prinos u odnosu na viegodinje proseke u Srbiji. Sorte Clery i Madeleine ve su ispitivane u uslovima Srbije, a rezultati tih ispitivanja u veoj ili manjoj meri pokazuju da su dobijene kvantitativne vrednosti podudarne sa vrednostima dobijenim u uslovima IRC PKB Agroekonomik u Padinskoj Skeli. Sorta Queen Elisa ima statistiki znaajno i vrlo znaajno vee vrednosti ispitivanih kvantitativnih osobina u poreenju sa sortama Clery i Madeleine. Kvalitet sadnog materijala je vaan inilac koji utie na prinos sorti jagoda. Zasnivanje ogleda sa iviima ekstra kvaliteta sorte Queen Elisa je jedan od presudnih razloga koji su uticali na vrlo znaajno vei prinos pomenute sorte u odnosu na Clery i Madeleine. Rezultati dvogodinjeg ispitivanja preporuuju sve tri sorte za gajenje. Sortu Queen Elisa, koja je pokazala visoku produktivnost u uslovima Panevakog rita, treba ispitati i u drugim agroekolokim uslovima.

LITERATURA
BLAGOJEVI, R.: Agrobioloke osobine u nekih sorti jagode na podruju Sombora. Jugoslovensko voarstvo vol.14 br.5354, 251254, 1980. FAEDI, W., BALLINI, L., BARONI, G., BARUZZI, G., LUCCHI, P., ZENTI, F.: Queen Elisa e Irma nuove varieta di fragola per gli ambienti settentrionali. Linformatore agrario vol.60 No.27, 4548, 2004. MILIVOJEVI, J.: Fiziologija cvetanja i oplodnje sorti jagode. Zbornik radova vol.10 br.3, 4041, 2004.

206

MII, P., MILUTINOVI, M., STANISAVLJEVI, M., NENADOVI-MRATINI, E., TEOVI, ., RANKOVI, M., KESEROVI, Z.: Stanje, problemi i perspektive razvoja proizvodnje jagodastog voa. Jugoslovensko voarstvo vol.32 br.123124, 517, 1998. MII, P., NIKOLI, M.: Jagodaste voke. Institut za istraivanja u poljoprivredi Srbija, str. 1012, 2003. MRATINI, E., STANISAVLJEVI, M., MIJAIKA, M., MILENKOVI, S.: Jagoda. Jugoslovensko voarstvo vol.33 br.125126, 315. 1999. NENADOVI-MRATINI, E., MILIVOJEVI, J., UROVI, D.: Uticaj rastojanja sadnje na kvalitet ploda novointrodukovanih sorti jagode. Voarstvo vol.40 br.154, 123132, 2006. STANISAVLJEVI, M., GAVRILOVI-DAMJANOVI, J., MITROVI, O.: Vanije bioloko-privredne osobine novijih sorti jagode. Jugoslovensko voarstvo vol.30 br.115116, 385390, 1996.

BIOLOGICAL CHARACTERISTICS OF EARLY STRAWBERRY CULTIVARS

ZORAN JANKOVI2 Summary The objective of this study was to analyze some new cultivars of strawberry from early maturity group. Diversity of cultivars with intesive cropping brings to yield increase, quality improvement and better market offer. Three introduced cultivars Clery, Queen Elisa and Madeleine were tested in this trial. Plats were growth on black foil, with plant distance 30x30cm, and were irrigated with fertilizers. The planting were done by the end of July 2004. During the period of 2004/2005 biological characteristics were observed. Cultivars Queen Elisa expressed signicant differences regardung to the other cultivars. Key words: strawberry, cultivars, owering, maturity, yield.

2 Zoran Jankovi, B. Sc. Research Development Centre PKB Agroekonomik, Industrijsko naselje b.b., 11213 Padinska Skela

207

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 208213, NOVI SAD

FORMIRANJE BOKORA I CVASTI JAGODE U VERTIKALNOM SISTEMU GAJENJA

NENAD MAGAZIN, DUAN GVOZDENOVI, ZORAN KESEROVI, BISERKA VRAEVI1 IZVOD: Gajenje jagode van zemljita, odnosno na supstratima razliitog porekla se komercijalno praktikuje ve 3035 godina u mnogim zemljama sa razvijenim jagodarstvom. Postoje razliite tehnologije ove proizvodnje u zavisnosti od koritenog supstrata, vrste i veliine zatienog prostora, meusobnog poloaja biljaka itd. Jedan od vidova gajenja jagoda na supstratu je sistem vertikalno postavljenih saksija ija je osnovna postavka bolja iskoritenost prostora odnosno vei broj biljaka po jedinici povrine. Budui da se biljke u ovom sistemu razvijaju i rastu u razliitim uslovima temperature, svetlosti, navodnjavanja i prihrane potrebno je utvrditi da li te razlike znaajno utiu na razvoj biljke i njenu sposobnost plodonoenja. Naim ispitivanjima smo utvrdili da postoje znaajne razlike u bujnosti i rodnosti biljaka u zavisnosti od poloaja saksije u kojoj se nalaze. Utvrene su i razlike u vremenu kretanja vegetacije. Sve navedene razlike su u velikoj meri zavisile i od ispitivanih sorti odnosno kategorije sadnog materijala i vremena sadnje. Kljune rei: Jagoda, vertikalni sistem gajenja, bokor, cvasti.

UVOD
Jedan od najsavremenijih i najdohodovnijih naina gajenja jagode pa i voa uopte je gajenje na supstratu. Ovaj nain gajenja jagode je masovno zaiveo u zemljama sa dugom tradicijom gajenja biljaka u zatienom prostoru (Holandija, Belgija, Francuska) i u nekima od njih 10 % povrina pod jagoda su pod substratom (Lieten, 2004). Isti autor navodi da proizvodnja u plastinim tunelima na substratu donosi 4 puta vei prot od proizvodnje u plastinim tunelima na zemljitu. Glavni nain gajenja jagoda na substratu u svetu je gajenje na horizontalno postavljenim stolovima. U Srbiji, meutim, preovladava vertikalni sistem gajenja (Magazin, 2006).
Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Mr Nenad Magazin, asistent; dr Duan Gvozdenovi, red. prof.; dr Zoran Keserovi, red. prof.; Biserka Vraevi, dipl. in.; Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

208

Osnovna postavka ovog sistema je da se pored gore nabrojanih prednosti gajenja jagode na substratu bolje iskoristi i prostor, odnosno da se povea broj biljaka po jedinici povrine. Kod horizontanog gajenja broj biljaka je najee 710/m2, dok kod vertikalnog gajenja broj biljaka moe da bude 2040/m2. Vertikalni sistem gajenja jagoda vodi poreklo iz Italije gde je tokom 70-tih bilo dosta eksperimenata sa ovim nainom gajenja (Massantini, 1970 i Tropea and Massantini, 1970 po Lietenu, 1993). Glavna mana ovog sistema su nejednaki temperaturni, svetlosti i drugi uslovi u kojima biljke rastu du vertikalno postavljenih saksija. I ako je vertikalni sistem gajenja jagoda ve prilino zaiveo u Srbiji, malo je toga uraeno da se problemi koji se javljaju pri ovom nainu gajenja ispitaju i otklone uz pomo ozbiljnih naunih istraivanja. Budui da jedna od glavnih zamerki na ovaj nain gajenja neravnomeran rast i rodnost biljaka du vertikalno postavljenog stuba sa saksijama, odluili smo da ispitamo stvarne razlike koje se javljaju izmeu spratova saksija kod pojedinih sorti.

MATERIJAL I METOD RADA

Ogled je postavljen u komercijalnom zasadu, plasteniku sa vertikalnim uzgojem jagoda u vlasnitvu Plantaa Mileti iz Subotice. Zasad je podignut u leto i jesen 2005. godine. Frigo ivii sorte Elsanta, klase A+, su posaeni u periodu 0105.07.2005, frigo kontejnerski ivii sorte Marmolada su posaeni u periodu 0110.07.2005, a zeleni kontejnerski ivii sorte Patty 15.10.2005. Kod sorti Elsanta i Marmolada, u jesen 2005. godine je ubran prvi rod u proseku 150 g/biljci. Svaka sorta u ogledu je bila zastupljena sa po 3 stuba, na svakom stubu je bilo 9 saksija, a u svakoj saksiji 4 biljke. Na taj nain smo imali 12 biljaka po svakom spratu. Razmak izmeu redova stubova je iznosio 1,00 m, a rastojanje stuba od stuba u redu 0,80 m. U zasadu su primenjivane sve redovne mere odravanja, ukljuujui fertirigaciju preko kapljaa. Kapljai su bili postavljeni iznad zadnje saksije na stubu, a do donjih saksija je voda sa hranivima dopirala gravitacionim oceivanjem. Broj bokora i cvasti po biljci je ustanovljen brojanjem od prve saksije do tla (saksija 1) prema gore, 18.04.2006. Fenofaze biljaka su odreene na osnovu stadijuma rasta za monokotiledone i dikotiledone biljke BBCH (Meir, 2001). Statistika obrada podataka dobijenih za broj bokora i cvasti po biljci raena je u programu SPSS 7.5. Nakon uraene analize varijanse primenjen je Duncan-ov test kojim su testirane razlike izmeu prosenih vrednosti ispitivanih osobina. Razliitim slovima abecede (a, b, c, d...) su oznaene znaajne razlike koje su utvrene Duncan-ovim testom za prag znaajnosti 5%.

REZULTATI I DISKUSIJA
Kod sve tri ispitivane sorte je ustanovljeno da broj bokornica mnogo manje zavisi od poloaja saksije na stubu u odnosu na broj cvasti. Kod Elsante, broj bokornica je ak vei pri dnu stuba nego na vrhu (tab. 1). Meutim, broj cvasti znaajno raste sa povienjem poloaja saksije. Tri vrne saksije imaju 22,5 puta vei broj cvasti po biljci u odnosu na donje dve saksije. Sorta Marmolada pokazuje neto drugaije ponaanje. Broj bokornica raste sa viim poloajem saksije i znaajno je vei pri vrhu stuba u odnosu na dno (tab. 2). Kada posmatramo broj cvasti, uoava se prilina ujednaenost tog broja za prvih 6 saksija, a razlike nastaju tek od sedme saksije. Sorta Patty je formirala najmanji broj bokorni209

ca to je verovatno posledica kasne sadnje. Nisu ustanovljene razlike u broju bokornica du stuba, dok su kod broja cvasti jedino dve vrne saksije znaajnije odstupale u odnosu na prosek (tab. 3). Uoene razlike izmeu spratova saksija kod sorti Elsanta i Marmolada su verovatno posledica neujednaenih temperaturnih i svetlosnih uslova koji su presudni za razvoj biljke. Zato se kod Elsante javljaju vee razlike u broju cvasti, a kod Marmolade u broju bokornica nije poznato, mada je mogue da na te osobine ima uticaja produktivnost sorte.
Tab. 1. Broj bokornica i cvasti u zavisnosti od poloaja saksije kod sorte Elsanta Table 1. Number of crowns and ower trusses depending on pot position with cultivar Elsanta Saksija Pot 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Prosek Broj bokornica No. of crowns 2.2ab 2.2ab 2.3ab 1.8a 2.0a 1.9a 2.7b 2.0a 2.0a 2.1 Broj cvasti No. of ower trusses 2a 1.9a 2.5ab 2.4ab 3.1bc 3.2bc 4.1c 3.7c 5.2d 3.1

Tab. 2. Broj bokornica i cvasti u zavisnosti od poloaja saksije kod sorte Marmolada Table 2. Number of new crowns and ower trusses depending on pot position with cultivar Marmolada Saksija Pot 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Prosek Broj bokornica No. of crowns 1.3a 1.5abc 1.6abc 1.5ab 2.0bcd 1.7abc 2.4cd 2.2d 2.5d 1.9 Broj cvasti No. of ower trusses 1.4ab 1.5ab 1.6ab 1.3a 1.7ab 1.9ab 2.4bc 3.1c 4.0d 2.1

Na osnovu fenofaza u kojima su bile biljke u pojedinim saksijama zakljuujemo da postoje velike razlike u vremenu kretanja vegetacije u zavisnosti od poloaja saksije na stubu (tab. 4). Posmatrajui saksije od povrine zemljita ka gore, biljke u njima su u sve odmaklijoj fazi vegetacije to je izraeno kod svih sorti. Tako na primer kod sorte Marmolada u najnie dve saksije biljke su u fazi pojave prvih cvetnih pupoljaka, a u najvioj saksiji u fazi punog cvetanja. Ovakav rezultat je verovatno posledica razlike u temperaturi pri povrini zemljita i na visini gornjih saksija kao to je i ranije zakljuivano (Ma210

gazin, 2006). Razlike izmeu sorti po pitanju fenofaza su pomalo neoekivane budui da sorta Patty koja je najvie odmakla u vegetaciji ima poetak cvetanja dva dana nakon sorti Marmolada i Elsanta (Faedi et al., 2002). Ova razlika u vegetaciji se moe objasniti kasnijim vremenom sadnje sorte Patty budui da ivii koji su kasno posaeni u jesen idueg prolea plodonose znatno ranije, s tim to je prinos nizak ali je krupnoa plodova bolja (Hennion et al, 1997).
Tab. 3. Broj bokornica i cvasti u zavisnosti od poloaja saksije kod sorte Patty Table 3. Number of new crowns and ower trusses depending on pot position with cultivar Patty Saksija Pot 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Prosek Broj bokornica No. of crowns 1.1ab 1.4b 1.2ab 1.1ab 1.0a 1.1ab 1.1ab 1.1ab 1.0a 1.1 Broj cvasti No. of ower trusses 2.4ab 2.3ab 2.5ab 2.8abc 2.3ab 2.8abc 2.2a 2.9bc 3.3c 2.6

Tab. 4. Fenofaze kod ispitivanih sorti u zavisnosti od poloaja saksije Table 4. Phenological growth stages with investigated cultivars depending on pot position Elsanta BBCH fenofaza BBCH Phenological stage BBCH fenofaza BBCH Phenological stage Marmolada BBCH fenofaza BBCH Phenological stage 65 65 65 Stadijum balona 65 65 Otvoreni prvi cvetovi Puno cvetanje 67 67 67 73 Formirani zeleni plodii Precvetavanje Puno cvetanje Patty

Saksija Pot

Opis Description

Opis Description

Opis Description

1 2 3 4 5 6 7 8 9

57 57 57 58 58 58 58 58 60

Pojava prvih cvetnih pupoljaka

57 57 58 58 58

Pojava prvih cvetnih pupoljaka

Stadijum balona

60 60 60

Otvoreni prvi cvetovi

65

211

ZAKLJUAK
Gajenje jagode na substratu predstavlja jedan od najsavremenijih naina proizvodnje voa. Nivo ulaganja je veliki, ali su i prihodi znaajni, ako se tehnoloki proces ispotuje. Vertikalni sistem gajenja jagoda na supstratu koji je ve u velikoj meri zaiveo u Srbiji poseduje izvesne mane, ali se malo toga uradilo na na njihovom otklanjanju putem nauno sprovedenih ogleda. Naim ispitivanjima smo utvrdili da postoje znaajne razlike u bujnosti i rodnosti biljaka u zavisnosti od poloaja saksije u koj se nalaze. Utvrene su i razlike u vremenu kretanja vegetacije. Sve navedene razlike su u velikoj meri zavisile i od ispitivanih sorti odnosno kategorije sadnog materijala i vremena sadnje. Generalni zakljuak je da su biljke u gornjim saksijama uglavnom bujnije i (ili) rodnije, kao i da su ranije krenule u vegetaciju. Da li e se razlike javiti izmeu gornje dve, tri ili etiri saksije i ostalih saksija, zavisi pre svega od sorte. Pretpostavka je da se razlike javljaju pre svega zbog razliitih uslova temperature, svetlosti, navodnjavanja i prihrane u kojima se biljke razvijaju.

LITERATURA
FAEDI, W., BARUZZI, G., LOVATI, F., SBRIGHI, P., LUCCHI, P.: Monograa di cultivar di fragola. Istituto Sperimentale per la Frutticoltura, Roma, (2002). HENNION, B., VESCHAMBRE, D.: La fraise, IIe partie: Maitrise de la production. CTIFL (1997). LIETEN, F.: Methods and strategies of strawberry forcing in central Europe: historical perspectives and recent developments. Acta Horticulturae 348: 161170, (1993) LIETEN, F.: Substrates as an alternative to MeBr for strawberry fruit production in northern Europe, Proceedings of fth international conference on alternatives to methyl bromide LISBON, 27 30 SEPTEMBER 2004. MAGAZIN, N.: Gajenje jagode na substratu. Voarstvo vinogradarstvo broj 9, 2006. MEIER, U.: Growth stages of mono-and dicotyledonous plants, BBCH Monograph, 2001.

STRAWBERRY CROWNS AND FLOWER TRUSSES FORMATION IN VERTICAL GROWING SYSTEM

NENAD MAGAZIN, DUAN GVOZDENOVI, ZORAN KESEROVI, BISERKA VRAEVI Summary Soilless strawberry culture, meaning growing on substrates of different origins is been commercial practice in many countries with developed strawberry growing for some 30 35 years. There are different technologies of this production depending on substrate, type and size of protected area, inter plat position etc. One of substrate strawberry culture types is system of vertically positioned pots which main aim is better space consuming by in212

creasing number of plants per surface unit. As plant are developing and growing in different temperature, light, irrigation and nutrition conditions in this system it is necessary to nd out if these differences have an important inuence on plant development and its fruiting capability. By our research we deducted that signicant differences exist regarding plants vigour and productivity depending on pot position. Differences in phenological stages between the plans in different pots were also found out. The differences were highly correlated with investigated cultivars, type of planting material and planting time. Key words: Strawberry, vertical growing system, crown, trusses

213

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 214219, NOVI SAD

UNAPREENJE MASLINARSTVA U CRNOJ GORI

BILJANA LAZOVI, MIRJANA ADAKALI, TATJANA PEROVI, STOJA LJUTICA1 IZVOD: U tradicionalnom crnogorskom maslinarstvu znaajne promjene u poslednje 34 godine ostvarenje su na osavremenjavanju ove veoma znaajne poljoprivredne grane. Najvee promjene bile su u dijelu agrotehnike primjenom regenerativne rezidbe u veem obimu; zatim kod berbe nabavkom savremene opreme za treenje ploda masline; kao i u preraivakim kapacitetima nabavkom 8 savremenih dvofaznih mlinova za preradu ploda. Ovim promjenama stvorila se osnova za proizvodnju maslinovog ulja ekstra kvaliteta. Dalje promjene treba ostvariti u dijelu marketinga, a sve u cilju poveanja potronje maslinovog ulja, koja je sada ispod 0,5 l po stanovniku. Kljune rijei: maslinarstvo, crnogorsko primorje, unapreenje.

UVOD
Nije poznato kada se maslina, jedna od najstarijih poljoprivrednih kultura, poela gajiti na prostoru crnogorskog primorja, ali se smatra da su je donili Grci prije vie hiljada godina (Miranovi, 1976). Na takav zakljuak upuuju gorostasno stablo u okolini Bara (Stara Maslina), staro preko 2000 godina i stablo u Ivanoviima kod Budve (Velja maslina) staro takoe oko 2000 godina. Stari maslinjaci su podignuti uglavnom na podnoja planinskih masiva Orjena, Lovena i Rumije, uglavnom na nagnutim terenima (85%) najvie do 500 m nadmorske visine. Povoljni ekoloki uslovi koji vladaju na crnogorskom primorju omoguili su da ova mediteranska kultura postane vodea vona vrsta. Tome je doprinosila velika panja koja se oduvijek na ovim prostorima posveivala maslini, jer je bila hrana i glavni izvor prihoda primorskog stanovnitva. O vanosti masline svjedoe rukopisi iz XI vijeka i statuti primorskih gradova iz XIII vijeka u kojima su ozakonjeni obiaji o zatiti, ouvanju i gajenju masline. Ti zakoni i pravila zadrana su i u vrijeme Kraljevine Crne Gore.
Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Dr Biljana Lazovi vii nauni saradnik, Mr Mirjana Adakali nauni saradnik, Mr Tatjana Perovi nauni saradnik i Stoja Ljutica, dipl. hem., Univerzitet Crne Gore, Biotehniki institut, Centar za suptropske culture, Topolica bb, 85000 Bar.

214

Kao rezultat takvih mjera (tab. 1), na poetku XX vijeka na crnogorskom primorju bilo je oko 620122. Meutim ve nakon II svjetskog rata dolazi do industrijalizacije i naputanja maslinarstva, to se veoma brzo odrazilo i na broj stabala masline. Opadajui trend u broju stabala se nastavio do kraja prolog vijeka.
Tab. 1. Smanjenje broja stabala masline na crnogorskom primorju Table 1. Olive tree reduction in Montenegrin Coastal area Broj stabala masline/ godine Number of olive trees/ years 1911 620,122 1965 530,000 1979 450,000 1995 412,264 1997 414,999 2001 426,614 2003 412,000

Prema statistikim podacima za 2003. g. broj rodnih stabala masline u Crnoj Gori bio je oko 412.000 (Stat. god. CG, 2003). Ovi podaci se uzimaju kao orjentacioni, dok se ne uradi katastarizacija i ne utvrdi pravo stanje. Podaci ipak ukazuju da je za 90 godina prolog vijeka broj stabala smanjen za oko 200.000 ili oko 30%. Zasadi masline su razueno rasporeeni du primorja i zauzimaju povrinu od oko 3.200 ha, odnosno oko 1/3 od povrina pod vonim kulturama. Veliki dio prostora pod maslinom je zaputen i u opasnosti je od urbanizacije, budui da je oblast crnogorskog primorja vrlo atraktivna za turizam, a time i za graevinarstvo u slubi turizma. Opadajui trend broja stabala masline dugo je predstavljao jedan od glavnih problema naeg maslinarstva. Ipak, zadnjih nekoliko godina zapaaju se znaajni pomaci kako sa aspekta agrotehnike tako i u tehnologiji prerade ploda masline.

STRUKTURA ZASADA I SORTIMENT

Od ukupnog broja zasada pod maslinom u Crnoj Gori oko 70% je tradicionalno, oko 28% je marginalnih, a samo oko 2% intenzivnih. Prosjena starost stabala je 150200 i vie godina. Promijenjena je struktura stanovnitva, pa imamo u velikom broju staraka domainstva koja nijesu u mogunosti da ulau u obnovu maslinjaka. Sa prinosima od oko 4,8 kg/stablu, to je prosjek za period od 9 godina (19952003), odnosno oko 1,0 l ulja/ stablu, ne zadovoljavaju se domae potrebe za proizvodima od masline. Veina zasada pod maslinom ima povrinu od 0,22,0 ha. Vei kompleksi postoje na podruju Lutice sa 20.000 i Ulcinju Valdanos sa 80.000 stabala, koji je zakonom zatien. Nae maslinarstvo karakterie sortiment uglavnom sastavljen od autohtonih sorti (Miranovi, 1979). Prema sortnoj strukturi crnogorsko primorje se moe podijeliti u dva podrejona: barski obuhvata podruje optina Ulcinj, Bar i Budvu i bokokotorski koji obuhvata optine Tivat, Kotor i H. Novi. U barskom podrejonu dominira domaa sorta utica sa oko 98%, dok su u bokokotorskom podrejonu pored utice, zastupljene su Crnica, Lumbardeka, Sitnica, arulja i dr. Ukupno posmatrano, u sortimentu masline dominira sorta utica (65%), koju slijede Crnica (14.8%), Sitnica (5.5%), Lumbardeka (6.6%) i arulja (4.5%), dok su ostale sorte zasuplje sa oko 3%. 215

Meu introdukovanim sortama preovlauju Picholine, Leccino, Coratina, Itrana, Ascolana tenera. Ove sorte treba da nadomjeste nedostatak stonih sorti u naem sortimentu i omogue gajenje masline u zonama kritinim zbog zimskih mrazeva (Zetsko-Bjelopavlika ravnica). Meutim, na primorju, nema podizanja veih zasada od ovih sorti jer u naim uslovima one imaju znatno manje ulja od domae sorte utica (21%) (Lazovi, 2001).

PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALA

Proizvodnja sadnog materijala je ispod potreba i mogunosti postojeih kapaciteta. Ipak, pretpostavljeni cilj: 1 stablo masline po stanovniku, mijenja dosadanje navike koje sada idu u pravcu poveanja proizvodnje. Planira se proizvodnja od 10.000 sadnica masline sa tendencijom poveanja. Sadnice se proizvode oiljavanjem reznica (mist sistem). Ima zahtjeva za kalemljenom uticom za terene izloene jaim udarima vjetra. Sadni materijal introdukovanih sorti, preteno stonih preporuljiv za podruje Podgorice sa okolinom, hladnije terene zalea crnogorskog primorja, uvozi se uglavnom iz Italije.

ODRAVANJE ZASADA
Uobiajeno odravanje zasada masline na crnogorskom primorju podrazumijeva primjenu dvije agrotehnike mjere: rezidbu i zatitu od bolesti i tetoina. Od ostalih mjera, obrada se obavlja uglavnom okopavanjem oko stabla, a na nekim terenima i ire uz pomo runih motokultivatora. ubri se uglavnom stajnjakom, iako se sve ee na junom primorju primjenjuju kombinovana i azotna mineralna ubriva. Ovako ekstenzivno maslinarstvo sa jedne strane, ukazuje na mogunosti planske organske proizvodnje u pojedinim oblastima, npr. Lutica. Rezidba Za crnogorsko maslinarstvo najvanija i veoma aktuelna agrotehnika mjera je regenerativna rezidba, kojom se ujedno smanjuje visina stabla. Demonstracijom pravilne regenerativne rezidbe u zasadima i obukom maslinara u poslednjih 34 godine uticalo se na znaajno mijenjanje izgleda naih zasada. Obnavljanje zasada masline intenzivno se primjenjuje u optinama Bar i Ulcinj, a iri se i na druge primorske optine. Rezidba u mladim zasadima izvodi se redovno jer su vlasnici uglavnom zainteresovani da se njihov mladi zasad pravilno formira. Zatita Najvei problem u zatiti masline predstavlja maslinina muva (Bactrocera oleae Gmel.), koja u nekim godinama moe da ugrozi kompletnu proizvodnju. poslednjih 10 godina redovno se prati let maslinine muve i organizuje se avionsko tretiranje na podruju velikih kompleksa u Baru i Ulcinju. Od ove godine, uz podrku Ministarstva poljoprivrede (kod nabavke pumpi i preparata za tretiranje), zatita e se obavljati samo sa zemlje. U cilju zatite od maslinine muve ispituje se ekasnosti nekih biolokih preparata (Perovi et al., 2005), te mogunost primjene modela predvianja intenziteta napada na osnovu leta maslinine muve i ekolokih uslova (Hrni et al., 2005). Dosta tete poslednjih godina nanosi i maslinin moljac (Prays oleae Bern) te se ukazuje potreba za njegovim praenjem od vegetacije 2007.g. (Hrni and Perovi, 2005). Najznaajnija bolest masline na crnogorskom primorju je paunovo oko (Cycloconium oleaginum), na koje je domaa sorta utica veoma osjetljiva. Zatita bakarnim prepa216

ratima uglavnom se izvodi u mladim zasadima, dok se u starim preporuuje prosvjetljavanje kronje rezidbom.

BERBA I PRERADA PLODA

Struktura naih zasada sa visokim stablima uslovljava nain i vrijeme berbe te je dugo vremena jedino mogui nain bio sakupljanje ploda sa zemlje. Meutim, u poslednje 34 godine nabavljena su razna orua i pomagala za berbu i sve vie su u primjeni runi tresai, grabljice, mree. Berba treenjem ploda je u ekspanziji posebno u junim optinama, mada je u korelaciji sa dinamikom obnavljanja zasada. Momenat berbe (graf. 1.) odreuje se prema boji ploda i sadraju ulja u plodu (Lazovi i sar., 2005). Najpovoljnije vrijeme berbe za sortu uticu u uslovima Bara je kraj oktobra i poetak novembra. U bokokotorskom podrejonu reljef i sortiment su drugaiji i potrebno je posebno praenje zrenja ploda.

Graf. 1. Dinamika nakupljanja ulja u plodu sorte utica (% na suvu materiju) Graph. 1. Fruit oleication dynamics in utica (% on dry mass)

Od nekadanjih 25 tradicionalinih uljara na crnogorskom primorju, sada radi 10. U poslednjih 34 godine nabavljeno je 8 modernih dvofaznih kontinuiranih linija kapaciteta 250500 kg ploda na sat. Zapoelo se sa registracijom mlinova tj. onih koji ispunjavaju uslove precizirane u Zakonu o maslinarstvu. Vie od 90% proizvedenog ploda masline preradi se u ulje. Proizvodnja maslinovog ulja je 400500 t, zavisno od godine. Proizvedeno ulje se konzumira uglavnom na primorju, dok se vikovi realizuju na pijaci i kroz turizam. Procijenjena potronja maslinovog ulja u Crnoj Gori je ispod 0,5 l/stanovniku. Proizvodnja stonih maslina je uglavnom za sopstvene potrebe i na tradicionalni nain. Vikovi iz ove proizvodnje realizuju se prodajom na pijacama. Organizovana proizvodnja i industrijsko konzerviranje se planira za naredni period. Kontrola kvaliteta maslinovog ulja podrazumijeva hemijsku i organoleptiku ocjenu. Osnovne hemijske analize maslinovog ulja (slobodne masne kiseline, peroksidni, jodni broj i dr.) obavljaju se u laboratoriji Centra za suptropske kulture u Baru. Nabavkom sa217

vremene opreme stvareni se uslovi za kontrolu kvaliteta maslinovog ulja domaih sorti. Saradnja na ispitivanju kvaliteta maslinovog ulja je ostvarena sa institucijama iz Slovenije (tab.2.). Takoe, pokrenute su aktivnosti na formiranju panela, tj. degustacije ulja u cilju odreivanja kvaliteta.
Tab. 2. Sadraj masnih kiselina u maslinovom ulju razliitih crnogorskih sorti Table 2. Fatty acids content in olive oils of different olive varieties from Montenegro Sitnica /Radoi HNS/ 13,42 1,97 75,88 5,55 0,77 0,14

Masne kiseline (%) Fatty acids

utica /Stari Bar/

Lumbar deka /RadHNS/

Duica /Lutica

C16: 0 C18: 0 C18: 1 C18: 2 C18: 3 C22: 0

11,95 3,59 74,61 7,16 0,53 0,13

11,64 3,19 75,00 7,46 0,54 0,12

12,47 3,27 71,59 9,21 1,20 0,15

15,47 2,07 73,79 5,53 0,68 0,08

15,37 1,50 70,20 8,33 0,95 0,10

12,48 2,11 72,91 9,79 0,76 0,15

12,36 1,47 72,50 10,67 0,98 0,12

MJERE ZA UNAPREENJE MASLINARSTVA

Kao pretpostavke za unapreenje maslinarstva u Crnoj Gori mogu se navesti: kvalitetna i cijenjena domaa sorta utica, neiskoriene povrine za nove zasade koji su pod umom i makijom, neiskoriene povrine u basenu Skadarskog jezera i Zetsko-Bjelopavlikoj ravnici, turistiki ambijent koji omoguava plasman proizvoda od masline, te mogunost za organsko gajenje masline (Lutica). Smjernice za budue aktivnosti su u pravcu izrade katastra u maslinarstvu, daljoj revitalizaciji starih maslina, poveanju proizvodnje sadnog materijala i podizanje novih zasada, a takoe i proirenje areala gajenja masline. Kod preraivakih kapaciteta treba i dalje poveavati broj savremenih uljara manjeg kapaciteta, obezbijediti uslove za kontrolu i certikaciju maslinovog ulja. Takoe, potrebno je raditi na marketingu te kroz maslinarstvo podsticati razvoj drugih grana (turizam, kultura, zdravstvo), raditi na edukaciji proizvoaa, razvoju savjetodavne slube, usavravanje strunog i ekspertskog kadra, i dr. Znaajna mjera za unapreenje maslinarstva je i nauno istraivaki rad. Kao najvaniji zadatak postavlja se inventarizacija i kolekcionisanje autohtonih sorti masline, koji se realizuje u okviru meunarodnog projekta SEEDNet. Zatim, ispitivanje kvaliteta i karakterizaciji ulja razliitih sorti i sa razliitih lokaliteta ime se stvaraju uslovi za geografski zatienu proizvodnju maslinovog ulja. Savladavanje tehnike brzog naklijavanja sjemena stvorilo je uslove za rad na oplemenjivanju masline, jer se brzim porastom biljke forsiraju na raniji poetak rodnosti. Pored ovog, treba pokrenuti i nova istraivanja sa aspekta uticaja sekundarnih proizvoda prerade masline na okolinu, ispitivanje genetike osnove otpornosti masline na ni218

Barkinja /Strp/

Crnica /Radoi HNS/

Leccino /Zavod Bar/

utica /Zasad Bar/

ske temperature (ovo je veoma znaajno za proirenje areala gajenja u Zetsko-Bjelopavlikoj ravnici), navodnjavanje masline i dr. Neki od ovih zadataka e se relizovati kroz meunarodnu saradnju.

LITERATURA
LAZOVI BILJANA, ADAKALI MIRJANA, PEROVI TATJANA, HRNI SNJEANA, PUCCI C., SPANEDDA A. F., TERROSI ALESSANDRA: Increased olive oil yield and quality in Montenegrin cv. utica by Bactrocera oleae Gmel. (Diptera, Tephtitidae) control and improved harvest techniques. IInd International Symposium on Integrated protection of olive crops, Florence, Italy, Book of abstracts, 85, 2005. LAZOVI BILJANA: Osobine ploda nekih sorti masline (Olea europaea L.), Poljoprivreda i umarstvo, Vol. 47 (34): 1525, Podgorica, 2001. MIRANOVI KSENIJA: Elaiographic properties of olive cv. utica and its reactions on elaiotechnique applied, Annales for agricultural science, god.XXIX sv. 105, str. 4988, Beograd, (1976). MIRANOVI KSENIJA: Elaiographic investigation of autochthonous olive varieties in subregion of Boka Kotorska, Agriculture and forestry, 34, Titorad, (1979). PEROVI, T., HRNI, S., SPANEDDA, A.F., TERROSI, A., PUCCI, C., LAZOVI, B., ADAKALI, M.: Control trials of Batrocera oleae (Gmel.) (Diptera Tephritidae) in the district of Bar in Montenegro. IInd International Symposium on Integrated protection of olive crops, Florence, Italy, Abstract book, 32, (2005). HRNI, S., PEROVI, T.: Olive moth Prays oleae Bern. (Lepidoptera Hyponomeutidae) agent of fruit drop. Symposium of agronomists of Republika Srpska, Jahorina, 2005, Book of abstracts, 113, (2005). HRNI, S., PUCCI, C., SPANEDDA, A.F., TERROSI, LAZOVI, B., ADAKALI, M., PEROVI, T.: Applicationof forecasating models of olive y Batrocera oleae (Gmel.) (Diptera Tephritidae) infestation in Montenegro. IInd International Symposium on Integrated protection of olive crops, Florence, Italy, Abstract book, 80, (2005). STATISTIKI GODINJAK CRNE GORE (2003).

OLIVE GROWING IMPROVEMENT IN MONTENEGRO

BILJANA LAZOVI, MIRJANA ADAKALI, TATJANA PEROVI, STOJA LJUTICA Summary In traditional olive growing in Montenegro signicant changes occurred in last 34 years period improving this very important agricultural branch. The most important changes happened in aspect of agro-technique by intensive application of regenerative pruning; harvest was improved with new equipment and tools for harvesting by shacking fruits and in processing area eight modern two-phase olive mills were introduced. These changes made better conditions for producing olive oil of extra quality. Further changes are toward improvement of marketing with aim to increase the consumption of olive oil, estimated to be less than 0,5 l / cit. Key words: olive growing, montenegrian coast, improvement. 219

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 220226, NOVI SAD

KLIJAVOST SJEMENA AUTOHTONIH SORTI MASLINE (Olea europaea L.)

MIRJANA ADAKALI, BILJANA LAZOVI, TATJANA PEROVI1 IZVOD: Plodovi sedam sorti masline, pet autohtonih (utica, Stara maslina, Oleaster,Gloginja,Crnjaka) i dvije strane (Leccino i Pendolino) nastali slobodnom polinizacijom, ispitivani su u toku dvije godine (2005 i 2006) u cilju determinisanja stepena klijavosti i sposobnosti preivljavanja nakon presaivanja sejanaca. Ispitivanja su pokazala da postoje statistiki znaajne razlike meu sortama u pogledu perioda stratikovanja sjemena i zastupljenosti zdravih, turih i duplih sjemenki. Procenat klijavosti i preivjelih sejanaca varirao je zavisno od sorte i bio najvei u sorte Gloginja. Kljune rijei: Olea europaea L, autohtone sorte, naklijavanje.

UVOD
U veini maslinarskih zemalja proizvodnja sadnog materijala masline u znaajnom obimu bazira se na tehnici kalemljenja. Za kalemljenje je potrebno iz sjemena proizvesti podlogu. Ovo je veoma znaajno za proizvodnju sadnica sorti koje se teko oiljavaju reznicama, kod gajenja masline na terenima izloenim uticaju jakih vjetrova i veoma sunih terena. O generativnom nainu razmnoavanja masline ima malo podataka iako je uspjeno naklijavanje sjemena od velike vanosti za proizvodnju sejanaca koji se koriste kao podloge za kalemljenje. Sjeme masline se smatra tekim za naklijavanje iako se moe uvati i do etiri godine (Scaramuzzi, 1957, u Fiorino, 2003) Klijavost sjemena masline kontrolisana je sa dvije vrste blokatora. Jedan je mehaniki tj. endokarp koji je zika barijera za promet vode i gasova u sjemenki, a drugi hemijski ili zioloki (Fiorino, 2003) koji je problematiniji za otklanjanje (Lambardi i Rinaldi, 1996).

Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Mr Mirjana Adakali vii istraiva, Dr Biljana Lazovi vii nauni saradnik, Mr Tatjana Perovi vii istraiva, Univerzitet Crne Gore, Biotehniki institut Centar za suptropske kulture, Topolica bb, 85000 Bar.

220

Klijavost sjemena masline je genetiki odreena (Fiorino, 2003). U praksi se koristi malo sorti za proizvodnju sejanaca. Kod njih klijavost varira od 4050% kod sorte Frantoio pa do 80% kod sorti Arbequina i Puntino (Cimato, 1999). Klijavost zavisi i od: zrelosti sjemena, vremena njegovog uvanja (Lagarda i sar. 1983), temperature itd. Proizvodnja sejanaca kao i stepen klijavosti sjemena masline su veoma znaajni u programima oplemenjivanja masline (Rallo, 1995, Lambardi i Rinaldi, 1996), za dobijanje hibridnih sejanaca koji se selekcioniu i predstavljaju potencijal za dobijanje novih sorti. Ispitivanje potencijala klijavosti sjemena domaih sorti masline do sada nije raen u Crnoj Gori. Proizvodnja sadnog materijala uglavnom se bazira na tehnici oiljavanja reznica ali se sve vie ispoljava potreba za proizvodnjom sadnica kalemljenjem. Iz tog razloga u ovom radu su prikazani prvi rezultati ispitivanja sposobnosti klijanja sjemena crnogorskih autohtonih i dvije italijanske sorte masline, primjenom tehnike naklijavanja u kratkom vremenskom periodu (Adakali i sar. 2006)

MATERIJAL I METOD RADA

Uzorci ploda sedam sorti masline, pet autohtonih (utica, Stara maslina, Oleaster, Gloginja i Crnjaka) i dvije italijanske sorte (Leccino i Pendolino) sakupljani su u novembru mjesecu 2005 i 2006-te godine. Mezokarp je odstranjeno, kotice su potpuno oiene od ostataka mesa, uvane na temperaturi 15C naredna dva mjeseca. Tehnika naklijavanja sjemena (Sotomayor i Caballero (1990), modif. Santos-Antunesu, 1999) obuhvatala je sledee: Lomilicom je u potpunosti odstranjen tvrdi endokarp. Sjeme je dezinkovano potapanjem tokom 5 minuta u rastvor fungicida ZATO u koncentraciji 2g/l. Stratikacija sjemena obavljena je postavljanjem u Petri olje sa vlanim perlitom i stavljanjem u mranu komoru na 14C. Na naklijavanje je postavljeno ukupno 200 zdravih sjemenki po sorti u toku dvogodinjeg ispitivanja, odnosno 100 zdravih sjemenki godinje. Prilikom postavljanja sjemenki biljeena je pojava turih i duplih sjemenki i izraunata njihova zastupljenost (%) u odnosu na broj zdravih. Klijavost sjemena odreivana je u periodu od 30 do 50 dana od poetka stratikacije, na osnovu ega je raunata sposobnost prevazilaenja dormantnosti. Proklijale sjemenke presaivane su, kada je hipokotil dostigao duinu 5 cm, u plastine saksije zapremine 200 ml. Ve modikovana osnovna tehnika (Santos-Antunesu, 1999) dodatno je izmijenjena, u smislu ponovne dezinfekcije mladih sejanaca fungicidom kao i nakon ienja ploda. Takoe, kao supstrat za presaivanje, koriena je smjea: treseta, zemlje i pijeska (1: 2: 1). Saksije su drane u stakleniku na prosjenoj temperaturi oko 24C. Tri sedmice nakon sadnje, tj. u fazi kada su sejanci imali vie od dva para pravih listova, odreivan je broj primljenih (preivjelih) sejanaca. Podaci su statistiki obraeni, a znaajnost razlika utvrena je LSD testom (0,05).

221

REZULTATI
Prosjean prinos ploda (tab. 1.) bio je u ispitivanom periodu razliit i iznosio je od najvie 60,0 kg/st kod Stare masline do najmanje 6,0 kg/st kod sorte Pendolino. Prosjena masa ploda i kotice statistiki se znaajno razlikovala i bila je najvea kod sorte Crnjaka (3,67 g odnosno 0,52 g), dok je najmanja masa ploda bila kod Oleastera (1,58 g) a kotice kod Pendolina (0,30 g).
Tab. 1. Prosjean prinos ploda po stablu, masa ploda i kostice (20052006) Table 1. Average fruit yield per tree, fruit and stone weight (20052006) Sorta

Cultivar
utica Stara maslina Oleaster Gloginja Crnjaka Leccino Pendolino LSD 0,05

Prosjean prinos (kg/stablu) Prosjena masa ploda Prosjena masa kotice Average yield (kg/tree) Average frit weight (g) Average stone weight (g) 30,0 60,0 14,0 20,0 9,0 15,0 6,0 2,97ab 2,24bc 1,58c 2,47abc 3,67a 2,41bc 2,29bc 0,51 0,36ab 0,45ab 0,33b 0,34b 0,52a 0,34b 0,30b 0,07

Statistiki znaajna razlika u zastupljenosti zdravih (tab. 2.) u ukupnom broju tretiranih sjemenki zapaena je izmeu sorti Gloginja i Leccino, 90,50 % odnosno 88,11 %, u odnosu na uticu kod koje je bila najmanja zastupljenost zdravih 76,34%. Najvie turih sjemenki bilo je kod sorte utica (23,66 %) i to ju je znaajno razlikovalo od sorte Gloginja, 9,50 %. Kada su u pitanju duple sjemenke moemo rei da sorta Crnjaka nema sklonost stvaranja ovog tipa sjemenki, dok je ova osobina jako izraena kod Oleastera (19,07 %) a zatim kod utice (4,96 %). Sorte su se prema ovom parametru statistiki znaajno razlikovale.
Tab. 2. Udio zdravih, turih i duplih sjemenki na ukupno tretirane kotice (20052006) Table 2. Whole, blind and double seeds in total number of treated stones (20052006) Sorta Cultivar utica Stara maslina Oleaster Gloginja Crnjaka Leccino Pendolino LSD 0,05% Broj tretiranih kotica Zdrave sjemenke ture sjemenke N of treated stones (%) (%) Whole seeds Blind seeds 131,0 118,5 118,0 110,5 114,0 113,5 117,0 76,34b 84,39ab 84,75ab 90,50a 87,72ab 88,11a 85,47ab 4,74 23,66a 15,61ab 15,25ab 9,50b 12,28ab 11,89b 14,53ab 4,74 Duple sjemenke (%) Double seeds 4,96b 2,11b 19,07a 1,81b 0,00b 0,88b 0,43b 2,50

222

Broj dana stratikovanja (tab. 3.) tj. vrijeme potrebno da sjeme proklija razlikovalo se kod ispitivanih sorti. Najkrai period stratikovanja bio je potreban hipokotilu sjemena Oleastera da dostigne duinu 5 cm, (samo 34 dana), dok je kod Leccina i Pendolina taj proces trajao najdue (48,5 odnosno 45,5 dana). Rezultati analize su pokazali statistiki znaajne razlike meu sortama.
Tab. 3. Stratikacija, klijavost sjemena i broj primljenih sejanaca (20052006) Table 3. Days of stratication, seed germination and emergence of seedlings (20052006) Sorta Cultivar Broj dana stra- Broj proklijalih Klijavost sje- Broj preivjelih tikovanja sjemenki mena (%) sejanaca Days of strati- N germinated Seed germina- N of survived cation seeds tion seedlings 42,5ab 42,5ab 34,0b 35,5b 39,5ab 48,5a 45,5ab 5,0 36,5 31,5 26,0 75,0 37,5 29,5 27,5 36,50b 31,50b 26,00b 75,00a 37,50b 29,50b 27,50b 13,83 24,0 23,0 23,0 68,5 32,5 22,0 21,5 Preivjeli sejanci (%) Emergency of seedlings 65,75b 73,02b 88,46ab 91,33a 86,67ab 74,58ab 78,18ab 7,07

Zutica Stara maslina Oleaster Gloginja Crnjaka Leccino Pendolino LSD 0,05

Najbolja klijavost sjemena, zabiljeena je u sorte Gloginja i u prosjeku je iznosila

75,00%. Prema ovom parametru Gloginja se statistiki znaajno razlikovala od ostalih

sorti kod kojih se klijavost sjemena bila u rasponu od 37,50% u sorte Crnjaka do 26,00% u Oleastera. Broj preivjelih sejanaca nakon sadnje u saksije varirao je meu ispitivanim sortama. Kao to se moglo oekivati prema energiji klijanja najvie preivjelih sejanaca bilo je u sorte Gloginja (91,33%), a najmanje u Stare masline i Leccina (73,02 odnosno 74,58%).

DISKUSIJA
Sposobnost sjemena da klija moe zavisiti od krupnoe sjemena. Oblik i veliina kotice su sortne osobine i nijesu znaajno promjenljive u odnosu na ekoloke uslove pa se koriste kao pouzdane za deskripciju sorti masline. Masa ploda i kotice su parametri koji su sortna karakteristika i koji su u meusobnoj korelaciji. Meutim, prema naim rezultatima, osim za Crnjaku, masa ploda (3,67 g) ne utie na masu kotice (0,52 g). Takoe se ne zapaa ni uticaj visine prinosa na masu ploda odnosno kotice. Krupne sjemenke nekih italijanskih sorti (Pannelli i Santinelli, 1999), meu kojima i Leccino, daju sejance dugih internodija, brzog porasta, dobro razvijenog korjena, ali veoma slabe klijavosti. Sitne sjemenke daju sejance suprotnih karakteristika, ali imaju znatno bolju klijavost. Ovu pojavu moemo prepoznati kod nae sorte Gloginja, koja je imala relativno sitnu koticu (0,34 g), ali je pokazala izuzetnu klijavost (75,0%) u odnosu na ostale sorte, ija je klijavost, bez obzira na veliinu kotice bila ispod 40,0%. 223

Primjena pojednostavljene tehnike naklijavanja (Sotomayor i Caballero (1990), modif. Santos-Antunesu, 1999) omoguava da se u toku kratkog vremenskog perioda naklija sjeme masline, bez primjene raznih hormona, kiselina i sl. Za veoma kratko vrijeme stratikovanja proklijalo je sjeme Oleastera i Gloginje, za 34 odnosno 35,5 dana. Ostale sorte su klijale od 39,5 do 48,5 dana koliko je trajalo klijanje u Leccina. Ovaj tehnika veoma je skratila period naklijavanja u odnosu na klasini nain koji je trajao nekoliko mjeseci. Time je omoguen intenzivniji rad na genetskom poboljanju i stvaranju novih sorti masline, to je do skora bio veliki problem. Visoka zastupljenost turih sjemenki (od 23,66% kod utice do 11,89% kod Leccina), vea je od podataka iz literature (Alvarado, 1994). Meutim, podaci o turim sjemenkama za sorte Picual, Frantoio i Arbequina ukazuju na sortnu karakteristiku. Formiranje duplih sjemenki zavisi od oplodnje i razvoja vie od jednog sjemenog zametka po plodu. U svakom cvijetu se od etiri razvija samo jedan sjemeni zametak abortirajui ostala tri (Barranco i sar, 2001). Pojava formiranja duplih sjemenki moe biti prouzrokovana nerazvijenou polenovih cjevica. Takoe, mogu da se oplode dva sjemena zametka od kojih e se jedno razviti u normalnu sjemenku a drugo ostati prisutno ali manje razvijeno. Alvarado (1994) je konstatovao kod sorte Arbequina prisutnost duplih sjemenki (8,0%). Kod naih ispitivanih sorti Oleaster je imao 19,07% duplih sjemenki, a relativno visoka prisutnost bila je i u utice (4,96%) u odnosu na ostale sorte. Smatramo da je i ova osobina sortna karakteristika, budui da Crnjaka nije imala duplih sjemenki u toku dvije godine ispitivanja. Prilikom sadnje proklijale sjemenke tretirane su fungicidom ZATO u koncentraciji 2 g/l kao i prije naklijavanja. To je doprinijelo preivljavanju veeg broja mladih biljaka, ak 91,33% kod Gloginje, u odnosu na ranije rezultate (Adakali, 2003) dobijene bez primjene fungicida u ovoj fazi. Pored toga i vrsta supstrata je veoma bitna za razvoj biljaka te ostavlja mogunost daljeg usavravanja ove tehnike za proizvodnju i gajenje sejanaca bilo da potiu iz samooplodnje ili ukrtanja. Dalje ispitivanje i usavravanje ove tehnike u odnosu na sorte, termine postavljanja sjemena, uslova temperature, za koju postoje razliita iskustva (Voyiatzis i Porlings, 1987) i td. pokazuje se kao potreba za nastavak ovih istraivanja.

ZAKLJUAK
Na osnovu rezultata dvogodinjeg ispitivanja (20052006) klijavosti sjemena masline pet autohtonih i dvije italijanske sorte primjenom tehnike po Somayoru i Cabaleru (1990) modikovana po Santos-Antunesu (1999) moe se zakljuiti sledee: Uticaj visine prinosa na masu ploda i masu kotice odnosno uticaj krupnoe kotice na klijavost, nije se mogla zapaziti. Velika razlika meu sortama postojala je u zastupljenosti zdravih (najvie u Gloginje 90,50% a najmanje u utice 76,34%), turih (najvie u utice 23,66% a najmanje u Gloginje 9,50%) i duplih sjemenki (najvie u Oleastera 19,07% a najmanje u Crnjake koja nema osobinu formiranja duplih sjemenki). Statistiki znaajna razlika ispoljena je meu sortama u pogledu broja dana stratikovanja. Ovaj period je bio najkrai u Oleastera (34 dana), a najdui u Leccina (48,5 dana). 224

 Prema stepenu klijavosti najbolja se pokazala sorta Gloginja sa 75,0% isklijalih sjemenki, to je za 40 do 50% vie u odnosu na ostale sorte. Na osnovu ovog pokazatelja moe se zakljuiti da je samo sorta Gloginja interesantna kao potencijal za proizvodnju sejanaca za kalemljenje. Najvie preivjelih sejanaca nakon presaivanja bilo je kod Gloginje (91,33 %) i Oleastera (88,46 %), a najmanje u utice, 65,75 %. Primijenjena tehnika naklijavanja sjemena masline ima veliki znaaj u obezbjeivanju podloga za proizvodnju sadnog materijala a takoe i za poveanje ekasnosti u oplemenjivanju masline. Zato je dalje ispitivanje i usavravanje ove tehnike u odnosu na razliite sorte, termine postavljanja sjemena, uslova temperature, supstrata i td. potrebno nastaviti.

LITERATURA
ADAKALI, M.: Tecnicas de germinacion y forzado de plantulas de olivo. Tesis de Master, Universidad de Cordoba, (2003). ADAKALI, M., BARRANCO, D., LEON, L. DE LA ROSA, R., LAZOVI, B. PEROVI, T.: Uticaj temperature i vremena berbe na klijavost semena masline (Olea europea L.). Voarstvo, (40154) (2006, 2) (167172) (2006). ALVARADO, J.: Mtodos para la germinacin y crecimiento forzado de plntulas en olivo. Trabajo profesional n de carrera, Univesidad de Cordoba, (1994). BARRANCO, D., FERNANDEZ-ESCOBAR, R., RALLO, L.: El cultivo de olivo Mundi prensa y Junta de Andaluca, Sevilla, (2001). CIMATO A.,: Propagazione e certicazione dei piantoni. Atti del Seminario Internazionale sulle inovazioni scientiche e loro applicazioni in olivicoltura ed elaiotechnica, Firenze, Italy, (1999). FIORINO,. P.: Olea, tratato di olivicoltura, Edagricole, Roma, (2003). LAGARDA, A., MARTIN, G. C., KESTER, D. E.: Inuence of enviroment, seed tissue, and maturity on Manzanillo olive seed germination. Hort Science, 18 (868869) (1983). LAMBARDI, M., RINALDI, M. R. L.: Germinazioni di semi di olivo: ruolo di alcuni regolatori di crescita. International Course on Olive Growing, Scandici-Italy, (4752). PANNELLI G., SANTINELLI A.: Propagazione dell Olivo u Guida alla razionale coltivazione dell olivo (Alfrei B. i Pannelli G.), ASSAM, Regione Merchia, (1999). RALLO, L.: Seleccin and mejora gentica del olivo en Espaa. Olivae, 59 (4653) (1995). SANTOS-ANTUNES, F.: Acortamiento del periodo juvenil en olivo mediante tcnicas de forzado y eleccin de genitores. PhD Thesis. University of Cordoba, (1999). SOTOMAYOR-LEON, E., CABALLERO, J. M.: An easy method of breaking olive stones to remove mechanical dormancy. Acta Hort, 286 (113116) (1990). VOYATZIS, D. G., PORLINGS, I. C.: Temperature requirements for the germination of olive seed (Olea europaea L.). J. Hort. Sci, 62 (405411) (1987).

225

SEEDS GERMINATION OF AUTOCHTHONOUS OLIVE CULTIVARS (Olea europaea L.)

MIRJANA ADAKALI, BILJANA LAZOVI, TATJANA PEROVI Summary Fruits from open pollination of seven olive varieties, ve autochthonous (Zutica, Stara maslina, Oleaster, Gloginja and Crnjaka) and two foreign (Leccino i Pendolino), were harvested during two years period (20052006), in order to determine the ability of germination and subsequent emergency. Investigation showed statistical differences among varieties for seed stratication period, percentage of whole, blind and double seeds. Percentage of germinating seeds and emergency percentage was very variable depending of varieties. Gloginja variety showed the higest germination and emergency percentage. Key words: Olea europaea L, autochthonous cultivars, germination.

226

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 227247, NOVI SAD

KOLEKCIJA REZISTENTNIH KULTIVARA VINOVE LOZE U SREMSKIM KARLOVCIMA

PETAR CINDRI, KORA NADA, DRAGOSLAV IVANIEVI, PREDRAG BOOVI1 IZVOD: Kolekcija rezistentnih kultivara vinove loze je sastavni deo Banke BiljnihGena vinove loze u Sremskim Karlovcima. To je poljska kolekcija ex situ in vivo. Pored osnovnog rada na genetikim resursima koji podrazumeva sakupljanje, uvanje, karakterizaciju i evaluaciju genotipova vinove loze, ova kolekcija ima i praktinu primenu: edukaciju studenata i korienje u oplemenjivakom radu. Izneti su Pasoki podaci za Kolekciju i Pasoki podaci Uzoraka. Ukupni kapacitet kolekcije zakljuno sa 2007. godinom je 194 uzoraka. Kljune rei: genetiki resursi, kolekcija, Vitis vinifera, Vitis berlandieri, Vitis rupestris, Vitis labrusca, Vitis amurensis, Vitis rotundifolia

UVOD
Inventar genetikih resursa vinove loze uraen pod rukovodstvom Instituta Geilweilerhof iz Nemake je pokazao da se u 40 najznaajnijih vinogradarskih zemalja sveta komercijalno uzgaja 1.381 kultivar, a u 121 ampelografskoj kolekciji se odrava in vivo ex situ 10.659 kultivara (Dettweiler 1994). Kultivari, odnosno sorte se najbolje mogu upoznavati, uporeivati i ispitivati kada su sakupljene na jednom mestu, gaje se na isti nain u jednakim agroekolokim uslovima. Kada je vinova loza u pitanju to su ampelografske kolekcije, u kojima se gaje ive biljke dugi niz godina. Rad na genetikim resursima podrazumeva sakupljanje, uvanje, karakterizaciju i evaluaciju raznih genotipova vinove loze. Pored naunog rada, ampelografska kolekcija moe imati i viestruku praktinu primenu: za obuku studenata, nauni rad mladih istraivaa u cilju sticanja akademskih zvanja, evaluaciju klonova i novih kultivara, prikaz novih kultivara i klonova proizvoaima, korienje u oplemenjivakom radu.
Prethodno saoptenje / Previous announcement 1 Dr Petar Cindri, red. prof u penziji, dr Nada Kora, red. prof., dipl.in. Dragoslav Ivanievi, istra. pripravnik, dipl in. Predrag Boovi, istra. pripravnik. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

227

Na Oglednom dobru u Sremskim Karlovcima ve vie od 50 godina postoji ampelografska kolekcija vinove loze. Prva kolekcija je podignuta sredinom prolog veka, odmah nakon osnivanja Instituta za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima. Druga kolekcija je posaena 1979. godine (Cindri et al. 1991; 2000). Kolekcija koja je predmet ovog rada pod nazivom Kolekcija rezistentnih kultivara vinove loze predstavlja poetak obnove postojee kolekcije koja je u velikom stepenu dotrajala. Rezistentnim kultivarima je data dali prednost, jer je rad na stvaranju otpornih sorti na biotske i abiotske stresne uslove danas osnovni prioritet u stvaranju novih genetikih potencijala vinove loze (Csizmazia 1977; Vojtovics 1981; Alleweldt, Posingham 1988; Blaich 1998; Kozma 1998; Eibach 2000). Teme iz ove problematike su dominirale na svih 9, a posebno na tri poslednja internacinalna simpozijuma iz genetike i oplemenjivanja vinove loze koji su odrani u Montpellier-u 1998., Kecskemet-u 2002. i Udinama 2006. godine.

PASOKI PODACI KOLEKCIJE

Naziv kolekcije: Kolekcija rezistentnih kultivara vinove loze Lokacija kolekcije: Sremski Karlovci, potes Bocka, Ogledno dobro za voarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Tip kolekcije: Poljska kolekcija ex situ in vivo. Odgovorno lice: Prof. Dr Nada Kora, kurator Geografske koordinate kolekcije: Longituda: 20 00 E Latituda: 45 10 N Altituda: 130 m/m Klimatoloki podaci: Srednja godinja temperatura vazduha: 11,7C (u vegetaciji: 17,3C); Godinja suma padavina: 578 mm (u vegetaciji: 353 mm). Tip zemljita: eutrini cambisol na lesu. Kapacitet kolekcije: 194 uzoraka; 2.474 okota; 0,65 ha. Broj biljaka po uzorku: Standardni, odnosno kontrolni kultivari i roditelji: 5 biljaka kalemljenih na 5BB; Introdukovani interspecies kultivari: 5 biljaka kalemljenih na 5BB; Novi kultivari stvoreni u Sremskim Karlovcima: perspektivne sorte min. 100 okota kalemljenih na 5BB, a ostali po nekoliko okota kalemljenih na 5 BB; Vredni genotipovi: 5 biljaka kalemljenih na loznoj podlozi Kober 5BB; Elitni sejanci: 1 biljka na sopstvenom korenu. Podaci o vinogradu: Godina sadnje: zapoeto 1998, a zatim sukcesivno svake godine sve do 2006; Sistem uzgoja: jednostruki Guyot; Rezidba: 2+12 okaca po okotu (elitni sejanci 2+8 okaca po okotu); Rastojanje izmeu redova: 2,7 m (elitni sejanci na 2,6 m); Razmak izmeu okota u redu: 1,0 m (elitni sejanci na 0,8 m); Specinost agrotehnike: bez ikakve hemijske zatite, to omoguuje spontani razvoj patogena, a zatim i evaluaciju stepena otpornosti pojedinih genotipova.

228

Tabela 1. Pasoki podaci uzoraka Table 1. Passport data of samples

Reg.bruzorka N of sample Boja3 groa Berry color Species4 I.C. I.C. V. vinif. I.C. V. vinif. I.C. I.C. I.C. V. vinif. I.C. Hu Eger Eger Csepel sziget Geilweilerhof Fra Uzbek. Hu SK Pcs Kecskemet Bul. Pleven SCG SK Hu Eger Zemlja Country Direkt. B B B B N B N B N N

NAZIV UZORKA2 (Roditelji Parents) Name of the sample

Poreklo uzorka Origin of the sample

Status uzorka5 Status of sample

Upotrebna vrednost Use of the sample

1R

2R

Vredan genotip New cv. New cv. New cv.

Stono, besemeno Belo vino

3R

4R

Stono, besemeno Belo vino Crno vino Belo vino New cv. New cv. Prim. cv. New cv.

5R Fra Hu Hu USA

AUGUSTA (SV 12 375 Perlette) BAKA (Petra Bianca) BESEMENI HIB. VI-4 (Italia Sultanina) BIANCA (SV 12 375 Bouvier) CABERNET FRANC E 11

6R

Prim. cv. Klon New cv.

7R

8R

CSILLAM (SV 12375 Csaba gyngye) CONCORD (V.labrusca V.vinifera) DATTIER DE SAINT VALLIER

Sok, vino, stono Stono Stono Stono

9R 10 R

DANDAL KARA ESZTER (SV 12 375 Magaracs c.)

229

230 B B N Rg Rg R B B B N B B B B I.C. I.C. I.C. I.C. I.C. Jap Hu Ukr Yu Yu I.C. Hu I.C. Hu I.C. Kecsk. Csepel sziget Csepel sziget Geilw. Eger Ugor. SK SK I.C. SK V. vinif. Uzbek. Kecsk. Prim. cv. New cv. V. vinif. Mol Kecsk. Novi cv. I.C. Yu SK New cv. I.C. Hu Eger New.cv Belo vino Stono I.C. Fra SK New cv. Stono Stono besemeno Stono besemeno Belo vino Belo vino Belo vino New cv. New cv. New cv. New cv. New cv. New cv. Belo vino Stono Belo vino Stono Stono Belo vino Hu SCG Hu Vredan genotip New cv.

11 R

12 R

13 R

14 R

15 R

FERDINAND LESSEPS (V.labrusca V.vinifera) GCSEJI ZAMATOS (SV 12286 Medoc noir) KARMEN (Kardinal Moldova) KIMI MOLDAVSKI (Pobeda Kimi rozovij) KIMI VATKANA

16 R

17 R

18 R

19 R

20 R

21 R

22 R

23 R

24 R

KOSMOPOLITA (Cserszegi f. Kristly) KRISTLY (C 43) (SV 12 375 Alfld 100) KUNLENY ( (V.am. V.vinF2) Afuzali) ) KUNBARAT ( (V.am. V.vinF2) Italia) ) KYOHO (4N) (Ishiharawase Centennial) LAKHEGYI MZES (Mzes fehr SV 12 375) LANKA (Dattier de St. Vallier Dekorativnij) LASTA (Mus. de St Vallier Ljana) LELA (Kunbart Rizling ital.)

25 R B B B N B N B N B N N Rg B B I.C. I.C. I.C. I.C. I.C. Ukr Hu Ukr Deu Hu I.C. Fra V. vinif. UK SK SK SK Eger SK Geilw. Csepel sziget I.C. Yu SK I.C. Mol Kishe-nev I.C. Yu SK New cv. New cv. New cv. New cv. New cv. I.C. Hu Eger New cv I.C. I.C. Mol Deu Kish. Frei-burg New cv. New cv. Stono Belo vino Crno vino Belo vino Stono Belo vino Stono Stono Stono Stono Novi cv. New cv. New cv. Stono Belo vino Stono I.C. Yu SK New cv. Belo vino

LIZA (Kunleny Pinot gris)

26 R 27 R

28 R

29 R

30 R

31 R

32 R

33 R

34 R

35 R

Vredan genotip New cv.

36 R

37 R

38 R

LJANA (Csaush Pierelle) MERZLING ( (SV 5276 (Riesling Pinot gris) ) MEDINA (SV 12286 Medoc noir) MILA (Kunleny M. Otonel) MOLDOVA (SV 12 375 Guzalj kara) MORAVA (SK 86 2/293 Riesling 239-20 Gm) MUSKAT HAMBURG (M.of Ale and. Trollinger) MUSCAT DE ST. VALLIER (SV 20 473) MUSKAT DNJESTROVSKI (SV 20-473 M. Hamburg) NERO (SV 12 375 Medoc noir) ORIGINAL (Damaskaja roza Pierelle) ORION (Optima SV 12 375) PALATINA (SV 12 375 Szlsker. Kir.)

231

232 B B B B B Rg B B I.C. Rus Jalta I.C. Hu Kecsk. I.C. Hu Csepel sziget New cv. New cv. New cv. I.C. I.C. Yu Deu SK Geilw. New cv. New cv. I.C. SCG SK New cv. V. vinif. USA SK New cv. Stono Besemeno Belo vino Belo vino Belo vino Stono Stono Belo vino I.C. SCG SK New cv. Belo vino B B B B R R V. vinif. V. vinif. I.C. I.C. I.C. Hu Deu I.C. Yu SK Kecsk. Gm SK SK Rus SK New cv. New cv. Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino New cv Stono Fra Yu SCG Prim. cv. Klon Prim. cv. Klon New cv.

39 R

40 R

PANONIA (SK 86-2-293 Riesling 239-20Gm) PERLETTE (Kraljica vin. Sultanina)

41 R

PETKA (Petra Bianca)

42 R 43 R

44 R

45 R

46 R

PETRA (Kunbart Pinot noir) PHNI (Bachus SV 12 375) PIROKA (R 49) ( (Zala gy. (Terra prom. Rezs) ) PLSKEI MUSK. (Zala gy. Gloria H. Erzseb.k.e.) PODAROK MAGARAA (Rkaciteli (Mcvane kahet. Soinski ranij) )

47 R

48 R

49 R

50 R

51 R

52 R

RANI RIZLING (Kunbart Rizling ital.) RF 16 (Refrn) (Gloria Hungariae S 5279) RIESLING 239 Gm (Standard i roditelj) RIZLING ITAL. SK -54 (Standard; kontrolna sorta) RUBINKA (Petra Bianca) RUSKIJ RANIJ (asla severna Miurinec)

53 R 54 R N B B B B B B B B B B B B B I.C. I.C. I.C. I.C. I.C. Yu Yu Yu Yu Yu I.C. Yu I.C. Yu SK SK SK SK SK SK SK I.C. Yu SK I.C. Yu SK I.C. Yu SK I.C. Yu SK I.C. Yu SK Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino I.C. I.C. Fra Yu SK SK Crno vino Belo vino

55 R

56 R

57 R

58 R

59 R

60 R

61 R

62 R

63 R

64 R

65 R

66 R

S 70-53 SK 77 - 1/20 (SV 12 375 Traminer) SK 77 - 4/5 (Kunbarat Traminer) SK 86 - 1/77 (Zlata Bianca) SK 77 - 1/225 (Zlata Bianca) SK 77 - 1/237 (Zlata Bianca) SK 86 - 2/113 (SK 77 - 4/5 Bianca) SK 86 - 2/123 (SK 77 - 4/5 Bianca) SK 86 - 2/241 (SK 77 - 4/5 Bianca) SK 86 - 3/8 (Petra Bianca) KSK 87 - 6/66 (Cserszegi f. Kristly) SK 90 - 2/1 (SK 86-2/293 Riesling 239-20Gm) SK 90 - 2/145 (SK 86-2/293 Riesling 239-20Gm) SK 90 - 3 /205 (Vrtes csillaga Petra) New cv. Vredan genotip Vredan genotip Vredan genotip Vredan genotip Vredan genotip Vredan genotip Vredan genotip Vredan genotip Vredan genotip Vredan genotip Vredan genotip Vredan genotip Vredan genotip

233

234 N N B B B B B B B B B B B I.C. I.C. I.C. I.C. Srb Srb Srb Srb I.C. Srb I.C. Srb SK SK SK SK SK SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK I.C. Yu SK I.C. Yu SK I.C. Yu SK Stono Belo vino Stono Belo vino Belo vino Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino I.C. Yu SK Stono Vredan genotip Vredan genotip Vredan genotip Vredan genotip Elitni sejanac Elitni sejanac

67 R

68 R

69 R

70 R

71 R

72 R

73 R

74 R

75 R

76 R

77 R

78 R

79 R

SK 91 - 4/29 (Dandal kara Lasta) SK 90 - 8/103 (Moldova M. Plevenski) SK 92 - 1/2 (Phni SK 86- 1/77) SK 94 - 4/9 (Plskei m. Besemeni hibrid VI-4) SK 00 - 1/1 (VRH 3082-1-42 Panonia) SK 00 - 1/2 (VRH 3082-1-42 Panonia) SK 00 1/3 (VRH 3082-1-42 Panonia) SK 00 1/4 (VRH 3082-1-42 Panonia) SK 00 1/5 (VRH 3082-1-42 Panonia) SK 00 1/6 (VRH 3082-1-42 Panonia) SK 00 1/7 (VRH 3082-1-42 Panonia) SK 00 1/8 (VRH 3082-1-42 Panonia) SK 00 1/9 (VRH 3082-1-42 Panonia)

80 R B B B B B B B B B B B N R I.C. I.C. I.C. I.C. Srb Srb Srb Srb I.C. Srb I.C. Srb SK SK SK SK SK SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac I.C. Srb SK Elitni sejanac I.C. Srb SK Elitni sejanac Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Stono Stono I.C. Srb SK Elitni sejanac Belo vino

81 R

82 R

83 R

84 R

85 R

86 R

87 R

88 R

89 R

90 R

91 R

92 R

SK 00 1/10 (VRH 3082-1-42 Panonia) SK 00 2/1 (VRH 3082-1-42 Petra) SK 00 2/2 (VRH 3082-1-42 Petra) SK 00 2/3 (VRH 3082-1-42 Petra) SK 00 2/4 (VRH 3082-1-42 Petra) SK 00 2/5 (VRH 3082-1-42 Petra) SK 00 2/6 (VRH 3082-1-42 Petra) SK 00 2/7 (VRH 3082-1-42 Petra) SK 00 2/8 (VRH 3082-1-42 Petra) SK 00 2/9 (VRH 3082-1-42 Petra) SK 00 2/10 (VRH 3082-1-42 Petra) SK 00 - 3/2 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/3 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij)

235

236 Rg B R B Rg B B B B Rg B B B I.C. I.C. I.C. I.C. Srb Srb Srb Srb I.C. Srb I.C. Srb SK SK SK SK SK SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK Elitni sejanac Elitni sejanac I.C. Srb SK Elitni sejanac I.C. Srb SK I.C. Srb SK Elitni sejanac Stono (meke sem.) Elitni sejanac Stono Stono Stono Stono (meke sem.) Elitni sejanac Stono Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Stono Stono Stono Stono Stono Stono Stono

93 R

94 R

95 R

96 R

97 R

98 R

99 R

100 R

101R

102R

103 R

104 R

105 R

SK 00 - 3/4 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/5 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/8 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/9 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/10 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/11 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/12 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/13 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/14 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/15 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/16 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/17 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/18 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij)

106 R Rg Rg B B B B B Rg B Rg B Rg B I.C. I.C. I.C. I.C. Srb Srb Srb Srb I.C. Srb I.C. Srb SK SK SK SK SK SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac I.C. Srb SK I.C. Srb SK Elitni sejanac I.C. Srb SK Elitni sejanac Stono

107 R

108 R

Stono (meke sem.) Elitni sejanac Stono Stono Stono Stono Stono Stono Stono Stono

109 R

110 R

111 R

112 R

113 R

114 R

115 R

116 R

117 R

Stono (meke sem.) Elitni sejanac Stono Elitni sejanac Stono

118 R

SK 00 - 3/20 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/21 (SV 12 -375 Moldavskij) SK 00 - 3/22 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/23 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/24 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/25 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/26 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/28 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/29 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/30 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/32 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/33 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/34 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij)

237

238 B Rg B B Rg Rg B B B Rg Rg B B I.C. I.C. I.C. I.C. Srb Srb Srb Srb I.C. Srb I.C. Srb SK SK SK SK SK SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK Elitni sejanac Elitni sejanac I.C. Srb SK Elitni sejanac I.C. Srb SK Elitni sejanac Stono Stono Stono I.C. Srb SK Elitni sejanac Stono Stono (meke sem.) Elitni sejanac Stono (meke sem.) Elitni sejanac Stono Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Stono Stono Stono Stono Stono Stono

119 R

120 R

121 R

122 R

123 R

124 R

125 R

126 R

127 R

128 R

129 R

130 R

131 R

SK 00 - 3/35 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/36 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/37 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/38 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/39 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/40 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/42 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/43 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/44 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/46 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/47 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/48 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij) SK 00 - 3/49 (SV 12 375 Kishmish Moldavskij)

132 R N B N B N B B N N N N N R I.C. I.C. I.C. I.C. Srb Srb Srb Srb I.C. Srb I.C. Srb SK SK SK SK SK SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac I.C. Srb SK Elitni sejanac I.C. Srb SK Elitni sejanac Belo vino Crno vino Belo vino Crno vino Belo vino Belo vino Crno vino Crno vino Crno vino Crno vino Crno vino Belo vino I.C. Srb SK Elitni sejanac Crno vino

133 R

134 R

135 R

136 R

137 R

138 R

139 R

140 R

141 R

142 R

143 R

144 R

SK 01 1/1 (Cabernet franc E 11 Panonia) SK 01 1/5 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/6 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/7 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/8 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/9 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/10 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/11 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/12 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/13 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/14 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/15 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/16 (Cabernet fr. E 11 Panonia)

239

240 N N B B B B B R B B B B N I.C. I.C. I.C. I.C. Srb Srb Srb Srb I.C. Srb I.C. Srb SK SK SK SK SK SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac I.C. Srb SK Elitni sejanac I.C. Srb SK Elitni sejanac Crno vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Stono Stono I.C. Srb SK Elitni sejanac Crno vino

145 R

146 R

147 R

148 R

149 R

150 R

151 R

152 R

153 R

154 R

155 R

156 R

157 R

SK 01 1/17 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/18 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/19 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/20 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/21 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/22 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/23 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/24 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/25 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/27 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 1/28 (Cabernet fr. E 11 Panonia) SK 01 2/1 (SK 91 4/29 SV 12 375) SK 01 2/2 (SK 91 4/29 SV 12 375)

158 R I.C. B B N B N B B B I.C. B B B I.C. I.C. I.C. Srb Srb Srb Srb I.C. Srb I.C. Srb SK SK SK SK SK SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK I.C. Srb SK Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac I.C. Srb SK Elitni sejanac I.C. Srb SK Elitni sejanac Stono Stono Stono Stono Stono Stono Stono Stono Stono Stono Stono Stono Srb SK Elitni sejanac Stono

159 R

160 R

161 R

162 R

163 R

164 R

165 R

166 R

167 R

168 R

169 R

170 R

SK 01 2/3 (SK 91 4/29 SV 12 375) SK 01 2/4 (SK 91 4/29 SV 12 375) SK 01 2/5 (SK 91 4/29 SV 12 375) SK 01 2/6 (SK 91 4/29 SV 12 375) SK 01 2/7 (SK 91 4/29 SV 12 375) SK 01 2/8 (SK 91 4/29 SV 12 375) SK 01 2/9 (SK 91 4/29 SV 12 375) SK 01 2/10 (SK 91 4/29 SV 12 375) SK 01 3/1 (SK 91 4/29 M. Hamburg) SK 01 3/2 (SK 91 4/29 M. Hamburg) SK 01 3/3 (SK 91 4/29 M. Hamburg) SK 01 3/4 (SK 91 4/29 M. Hamburg) SK 01 3/5 (SK 91 4/29 M. Hamburg)

241

242 N B I.C. B I.C. I.C. I.C. I.C. I.C. B N N B B I.C. I.C. I.C. I.C. I.C. Srb Srb SK SK Kecsk. SK Mold Hu Fra SK Eger SK Srb SK Srb SK Srb SK I.C. Srb SK Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac Elitni sejanac New cv. New cv. New cv. New cv. New cv. Srb SK Elitni sejanac I.C. Srb SK Elitni sejanac Stono Stono Stono Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Belo vino Stono Stono Stono Belo vino I.C. Srb SK Elitni sejanac Stono Rus Hu Mold

171 R

172 R

173 R

174 R

175 R

176 R

177 R

178 R

170 R

180 R

181 R

182 R

SK 01 4/1 (SK 91 4/29 Augusta) SK 01 4/3 (SK 91 4/29 Augusta) SK 01 4/4 (SK 91 4/29 Augusta) SK 01 4/5 (SK 91 4/29 Augusta) SK 05 1/1 (SK 00 1/8 Pinot noir) SK 05 1/2 (SK 00 1/8 Pinot noir) SK 05 1/3 (SK 00 1/8 Pinot noir) SK 05 1/4 (SK 00 1/8 Pinot noir) SK 05 1/5 (SK 00 1/8 Pinot noir) STEPNJAK ( (Geti V. amurensis) Sibirkovij) ) STRAENSKI ( (Kata kurgan (Dodr. SV20473) ) STRUGURA (Koarna njagra SV 20-366)

183 R 184 R

SUZY (SV 12 375 Pannonia kincse) SV 12 375 (Villard blanc) (S 6468 S 6905)

185 R 186 R N N R N Rg B Rg B B B I.C. YU I.C. Hu I.C. Fra Pcs Eger SK I.C. Mold SK I.C. Hu Eger I.C. Hu Eger New cv. New cv. New cv. I.C. USA Pcs New cv. I.C. Hu Kecsk. New cv. Stono Besemeno Belo vino Belo vino Stono Belo vino Belo vino New.cv. Belo vino I.C. I.C. Fra Fra SK SK New cv. New cv. Crno vino Stono

187 R

188 R

189 R

190 R

191 R

192 R

193R

SV 18-315 (Villard noir) SZZSZOROS (Couderc 503) (P. Boushet R.du Lot) TERZ (SV 12 375 Olimpia) VENUS (Alden New York 46000) VRTES CSILLAGA (SV 12 286 Medoc noir) VIKTOR (Zalagyngye Kazacska) VIERUL 59 (Koarna njagra SV 20 366) VRH 3082-1-42 (VRH 1-28-82 Aubin) ZALA GYNGYE (Eger 2 Csaba gyoengye) ) Vredan genotip New cv.

194 R

ZLATA (Irsai Oliver Kunleany)

243

LEGENDA: 1. Svaki uzorak (cultivar, genotip) pri ulasku u kolekciju dobija svoj registarski broj. Budui da u Sremskim Karlovcima postoje i druge kolekcije, registarskom broju u ovoj kolekciji se dodaje i slovo R kao skraenica za rezistentno. Jednom izdat broj ostaje trajno zauzet, ak i u sluaju da se uzorak izgubi. Brojevi uzoraka navedeni u prvoj koloni tabele 1 su zvanino zauzeti 2007 godine. 2. SK 77-1/20 = karakteristina selekciona ifra za Sremske Karlovce: SK = Sremski Karlovci; 77 = godina kada je izvreno ukrtanje (skraenica od 1977) 1 = prva kombinacija ukrtanja te godine (SV 12 375 Traminer) 20 = redni broj sejanca iz te kombinacije 3. Boja groa: meunarodne oznake prema OIV: B = Blanc (bela); N = Noir (crna); R = Rose (roza) Rg = Rouge (crvena) 4. Species: V. vinif. = Vitis vinifera L.; I.C. = Interspecies crossing. Meunarodna oznaka za prisustvo nasledne osnove i drugih vrsta osim Vitis vinifere. Vie informacija u tabeli 3. 5. Status uzorka: Prim. cv. = Primitiv cultivar (Stara sorta); New cv. = New cultivar (Nova sorta); Klon = Klonska selekcija; Vredan genotip = Genotip proao II fazu selekcije, nosioc nekog vrednog svojstva, umnoen kalemljenjem na podlozi i ima obino pet biljaka; Elitni sejanac = Proao primarnu selekciju na otpornost prema bolestima, postoji samo jedna biljka i to na sopstvenom korenu.

ANALIZA GENOFONDA U KOLEKCIJI

Tabela 2. Broj uzoraka prema statusu i nameni Table 2. Number of samples according to their status and use STATUS UZORAKA Status of samples STARA SORTA Primitiv cultivar NOVA SORTA New cultivar KLON Clon VREDAN GENOTIP Valuable genotyp ELITNI SEJANAC Elite seedling UKUPNO Total NAMENA UZORAKA Use of samples BELO VINO White wine 0 28 2 16 39 85 CRNO VINO Red wine 0 5 1 0 10 16 STONO Table grape 2 27 0 4 60 93 UKUPNO Total 2 60 3 20 109 194

244

Tabela 3. genetiko poreklo uzoraka Table 3. Genetic origine of samples GENETIKO POREKLO Genetic origine Vitis vinifera Vitis vinifera + Severno-amerike vrste Vitis vinifera + Vitis amurensis Vitis vinifera + Vitis amurensis + Severno-amerike vrste Vitis vinifera + Muscadinia rotundifolia Vitis vinifera + Muscadinia rotundifolia + Vitis amurensis Vitis vinifera + Muscadinia rotundifolia + Vitis amurensis+Sev.-amerike vrste UKUPNO Total
Severno-amerike vrste: Vitis labrusca, Vitis rupestris, Vitis berlandieri, Vitis lincecumii i druge.

BROJ UZOR. Nr of samples 9 106 9 44 1 10 15 194

Kao to se iz tabele 3 vidi broj uzoraka sa naslednom osnovom samo vrste Vitis vinifera je relativno mali, svega 9. Ovi genotipovi nam slue samo kao standardi, ili su bili jedan od roditelja pri hibridizaciji. Poznato je da mnogi vidovi otpornosti, a posebno otpornosti prema gljivinim bolestima nisu prisutni u naslednoj osnovi evroazijske loze, no nalaze se u drugim vrstama roda Vitis, koje vode poreklo sa drugih kontinenata. Hibridizacija u kojoj su pored Vitis vinifere ukljuene i neke druge vrste, naziva se meuvrsna hibridizacija (interspecies crossing). Meunarodni simbol za genotipove u ijoj naslednoj osnovi se nalazi vie vrsta je I.C., koji je koriten u pasokim podacima uzoraka u tabeli 1. Najvei broj uzoraka (106) nosi naslednu osnovu evroazijske loze i vie severno-amerikih vrsta. Sa naslednom osnovom Vitis vinifera + Vitis amurensis+ Severno amerike vrste ima takoe znaajan broj uzoraka (44), izmeu ostalog i nekoliko novostvorenih sorti visokog stepena otpornosti na najvanije gljivine bolesti i niske zimske temperature. One su perspektivne za ekoloku proizvodnju groa u uslovima kontinentalne klime (Baka, Panonia, Morava i druge). Posebno znaajnu novinu predstavljaju genotipovi sa naslednom osnovom Muscadinia rotundifolia kod koje je nedavno otkriven gen otpornosti na oidium nazvan Run1, koji se monogeno dominantno nasleuje (Bouquet 1986; Paquet et al. 2001; Eibach et al. 2006; Kozma et al. 2006). U kolekciji se nalazi 26 genotipova sa ovom naslednom osnovom. Treba imati u vidu da je ova Banka Biljnih Gena plod dugotrajnog rada velikog broja oplemenjivaa vinove loze iz celog sveta. Ona sadri naslednu osnovu mnogo vrsta koje vode poreklo sa vie kontinenata: Evrope, Severne Amerike, Azije. Njihovo prisustvo u kolekciji u Sremskim Karlovcima je dokaz uspene kolekcionarske tradicije u nas, a vredni genotipovi, elitni sejanci i nekoliko priznatih domaih interspecies kultivara, su dokaz naeg uea u internacionalnom radu na oplemenjivanju vinove loze koji ima za cilj stvaranje rezistentnih kultivara. 245

ZAKLJUAK
Kolekcija rezistentnih kultivara vinove loze je sastavni deo Banke Biljnih Gena vinove loze u Sremskim Karlovcima. To je poljska kolekcija ex situ in vivo. Pored osnovnog rada na genetikim resursima koji podrazumeva sakupljanje, uvanje, karakterizaciju i evaluaciju raznih genotipova vinove loze, ova kolekcija ima i praktinu primenu u obuci studenata i oplemenjivanju vinove loze. U radu su izneti Pasoki podaci za Kolekciju i Pasoki podaci Uzoraka. Ukupni kapacitet kolekcije zakljuno sa 2006. godinom je: 194 uzoraka. Broj uzoraka imajui u vidu njihovu namenu je: Za belo vino: 85; Za crno vino: 16; Za stonu upotrebu: 93 Broj uzoraka prema statusu je: Primitivnih kultivara: 2; Novih kultivara: 60; Klonova: 3; Vrednih genotipova: 20; Elitnih sejanaca: 109 Broj uzoraka prema genetikom poreklu je: Vitis vinifera: 9, Vitis vinifera + severnoamerike vrste: 106; Vitis vinifera + Vitis amurensis: 9; Vitis vinifera + severno-amerike vrste + Vitis amurensis: 44; Vitis vinifera + Muscadinia rotundifolia: 1; Vitis vinifera + Mucsadinia rotundifolia + Vitis amurensis: 10; Vitis vinifera + Musc. rotundifolia + Vitis amurensis+severno-amerike vrste: 15

NAPOMENA
Rezultati istraivakog rada su nastali zahvaljujui nansiranju Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine, Republike Srbije, projekta evidencionog broja TR-6947B, pod nazivom INTEGRALNI I BIOLOKI KONCEPT PROIZVODNJE VOA I GROA u okviru Nacionalnog programa Biotehnologija i agroindustrija, od 01.04.2005.

LITERATURA
ALLEWELDT,G., POSINGHAM, J.V. Progress in grapevine breeding. Theor. Appl. Genetics 75, 669-673. 1998. BLAICH, R. 1998. Some thoughts on resistance breeding. VII Sym. Inter. on grape breeding BOUQUET, A. 1986. Introduction dans lespece Vitis vinifera L. dun caractere de resistance a lo (Uncinula necator Schw. Burr.) issue de lespece Muscadinia rotundifolia (Michx.) Small. Vignevini 12 (suppl), 141146 Proc.of the VII Int. Symp. on Grape Genetic and Breeding, Montpellier, Acta Hort. 528, ISHS 2000. CINDRI, P., KORA, NADA. 1991. Genetiki resursi vinove loze Jugoslavije. Vrnjaka Banja CINDRIC, P., KORA, N., KOVA,V. 2000. Sorte vinove loze. Prometej, Novi Sad CINDRIC, P., KORA, N., KOVA,V. 2002. Grape breeding for resistance. Acta Hort. 603, ISHS 2003 Proc. of the VIII Intern. Conference on Grape Genetics and Breeding, Kecskemet. CSIZMAZIA, D.J. 1977. Peronosporarezistens szlfajtk ellitsa s bevezetsk a termsztsbe. Borgazdasg, 2. DETTWEILER, E. 1994. Database for grapevine varieties and species.VI th. Intern. Symp. on Grape Breeding. 2123, Yalta. EIBACH, R. 2000. Investigation on the inheritance of resistance features to mildew diseases, Proc. of the VII th Intern. Symp. on Grapevine Genetics and Breeding. Acta Hort. ISHS No 528, 455466.

246

EIBACH, R., ZYPRIAN, E., TPFER, R. 2006. The use of molekular markers for pyramidizing resistance genes in grapevine. IX Intern Conf. on Grape Genetic and Breeding. Udine. KOLEDA, I. 1975. Ergebnisse von Kreuzungen zwischen Vitis amurensis und Vitis vinfera in der Zchtung frostwiedestandfahiger Reben. Vitis, 14. KOZMA, P. jr. 1998.Vinegrape breeding for fungus disease resistance. Proc.of the VII Int. Symp. on Grape Genetic and Breeding, Montpellier, Acta Hort. 528, ISHS 2000. KOZMA, P., KISS E., HOFFMANN S., GALBACS, Z., DULA, T. 2006. Using the powdery mildew resistant Muscadinia rotundifolia and Vitis vinifera cv. Kismis vatkana for breeding new cultivars. IX Intern Conf. on Grape Genetic and Breeding. Udine. PAUQUET, J., BOUQUET, A., THIS, P., ADAM-BLONDON, A.-F. 2001. Establishement of a lokal map of AFLP markers around the powdery mildew resistance gene Run1 in grapevine and assessment of their usefulness for marker assisted selection. Theor. Appl. Genet. 103: 12011210 VOJTOVICH, K.A. 1981. Novie kompleksno ustoichivie sorta vinograda. Kishinjev.

COLLECTION OF RESISTANT GRAPE CULTIVARS IN SREMSKI KARLOVCI

PETAR CINDRI, KORA NADA, DRAGOSLAV IVANIEVI, PREDRAG BOOVI Summary This collection of resistant cultivars is part of Grapevine Gene Banc Collection in Sremski Karlovci. Type of collection: eld collection ex situ in vivo. Except on basic work with genetic resources like: collecting, preservation, characterisation and evaluation, this collection has a practical use for education and breeding. In this paper Passport data of collection and accessions are presented. Samples were analysed according their status, use and genetically origin. Total capacity of the collection is 194 samples. Key words: Genetic resources, collection, Vitis vinifera, Vitis berlandieri, Vitis rupestris, Vitis labrusca, Vitis amurensis, Vitis rotundifolia

247

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 248255, NOVI SAD

AUTOHTONE I STARE ODOMAENE SORTE VINOVE LOZE U FRUKOGORSKOM VINOGORJU

KORA NADA, CINDRI P., PAPRI ., KULJANI I., MEDI MIRA, IVANIEVI D., BOOVI P.1 IZVOD: Autohtone i stare odomaene sorte vinove loze dominirale su u sortimentu Frukogorskog vinogorja od predloksernog perioda pa sve do obnove vinogradarstva posle Drugog svetskog rata. Mali broj njih se i danas gaji u privatnim vinogradima. Veina autohtonih sorti je zauvek izgubljena. U ampelografskoj kolekciji u Sremskim Karlovcima uva se i ispituje izvestani broj autohtonih i starih odomaenih sorti. Cilj ovog rada je bio da se utvrdi proizvodna i bioloka vrednost nekih starih domaih i odomaenih sorti vinove loze u cilju potvrde mogunosti njihovog vraanja u sortiment Fruke Gore i Srbije. Kljune rei: Vinova loza, autohtone, odomaene sorte, prinos, kvalitet groa

UVOD
Sortiment vinove loze svake geografske oblasti se formirao pod uticajem velikog broja faktora tokom istorijskog razvoja ljudskog drutva. Migracije stanovnitva, ekonomske krize, ratovi, obnove, tehnoloki prosperitet, razvoj trgovine, religija, kultura, tradicija, samo su neki od brojnih inilaca koji direktno ili indirektno utiu na formiranje sortimenta svake zemlje. Prve sorte vinove loze ovek je izdvojio iz divljih populacija umske loze (Vitis silvestris). Slobodnom oplodnjom i spontanim mutacijama od njih su nastale nove sorte. One su formirale autohtoni (domai) sortiment svake zemlje. Negrulj (1956) je razvio teoriju o ekoloko-geografskom poreklu sorti. On je zapazio da razliite sorte koje su poreklom iz jedne geografske oblasti imaju niz slinih morfolokih i biolokih karakteristika. Denisao je tri grupe sorti: 1. Occidentalis (Zapadnoevropska grupa); 2. Pontica (sorte basena Crnog mora) i 3) Orientalis (grupa istonih sorti). Iz grupe sorti basena Crnog mora izdvojena je podgrupa Balcanica, koja obuhvata stari sortiment Srbije, Rumunije, BugarOriginalni nauni rad / Original scientic paper 1 Dr Nada Kora, red. prof., dr Petar Cindri, red. prof u penziji, dr ore papri, red. prof., dr Ivan Kuljani, red. prof., mr Mira Medi, asistent, dipl ing. Dragoslav Ivanievi, istra. pripr., dipl ing. Predrag Boovi, istra. pripravnik, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

248

ske, Grke i Albanije. Zajednike osobine sorti ove podgrupe su: izraena maljavost listova, velika rodnost, srednji ili slabiji kvalitet groa i vina i osetljivost na mrazeve (Cindri i sar. 2000). Sorte iz podgrupe Balcanica su dugo dominirale u Frukogorskom vinogorju. Meutim, posle Drugog svetskog rata, prelaskom na savremeniji nain vinogradarenja i introdukcijom zapadno evropskih sorti, mnoge autohtone sorte su potisnute i zaboravljene a neke i trajno izgubljene. Danas se u sortimentu frukogorskog vinogorja nalaze tri kategorije sorti: 1.Stare domae i odomaene vinske i stone sorte, 2) Introdukovane zapadno evropske vinske sorte i 3) Novostvorene domae vinske i stone sorte. Svaka od ovih kategorija je u nkciji potreba i zahteva potroaa i ima svoje znaajno mesto u sortimentu. U Ampelografskoj kolekciji u Sremskim Karlovcima se preko 20 godina u kontinuitetu ispituju bioloke i proizvodne osobine velikog broja domaih, introdukovanih i novih sorti vinove loze. Cilj ovog rada je bio da se utvrdi proizvodna i bioloka vrednost nekih starih domaih i odomaenih sorti vinove loze u cilju potvrde mogunosti njihovog vraanja u sortiment Fruke Gore i Srbije. Sortiment Frukogorskog vinogorja istorijski razvoj Prema Laziu (1982), prve informacije o sortimentu vinove loze Frukogorskog vinogorja u predloksernom periodu dobijamo od Prokopija Bolia (1816), arhimandrita manastira Rakovac, koji je u svojoj knjizi Soveren vinodelac sistematizovao i dao detaljan opis 35 sorti koje su se u to vreme gajile u Frukoj Gori. To su sorte: avica ili avka, Crni graac, Skadarka ili Kadarka, Balenta ili Valenka, Crno groze na podobie Volujarke, Druga Volujarka Mesan nazvana, Crna zelenika (Sedua), Tamjanika crna, Crni drenak, aavica, Plavetan drenak, Crvena dinka, Crveni drenak, Crvenkasto beli drenak, Radovinka, Mirkovaa, Skadarka bela, Bela dinka, Beli Graac, Pravo ili isto belo groze, Ovii repak, Bela Volujarka, Tamjanika, Perun groze, Slankamenka ili Maarua, Smederevka, Belo krupno groze, Bela ranka, Druge struke bela ranka, Mirisavka, Mirisavica, ili druge struke Mirisavka, Beli drenak, Beli krupni drenak i druge. Posle prevazilaenja lokserne krize, u periodu izmeu dva Svetska rata, u Frukogorskom vinogorju se ire direktno-rodni hibridi prve generacije, kao to su: akez (Francuz), Othelo, Delavare, Noa, Sasaro i drugi. Zbog loeg kvaliteta vina i naruavanja ugleda vinogradarstva, zakonom je zabranjeno njihovo dalje irenje, a postojei okoti su oporezovani. U ovom periodu sortiment se znaajno menja. Umesto sorti za crna vina prednost dobijaju bele vinske sorte. Prema podacima Pokrajinskog zavoda za vinogradarstvo i voarstvo iz Sremskih Karlovaca, u izvetaju za period 19381948. godine (Lazi 1982), sorta Slankamenka crvena je bila zastupljena sa 55% povrina, Crvena dinka (ruica) sa 10%, asle (Plemenke) sa 10%, Mirkovaa 6%, Bela slankamenka 5%, Talijanski rizling4%. Gajene su u manjoj meri i druge sorte: Smederevka, Bela kadarka, Buvije, Portugizer, Prokupac, Frankovka, Volovsko oko, Crveni drenak, Muskat hamburg, Kraljica cinograda, abski biser i druge sorte. Posle drugog svetskog rata, menja se tehnologija gajenja vinove loze u naoj zemlji. Uvode se palirski uzgoji sa srednje visokim i visokim stablom, koji ne odgovaraju biolokim osobinama autohtonih sorti. Sa promenom tehnologije gajenja dolazi i do promene 249

sortimenta. ezdesetih godina masovno se uvode zapadnoevropske sorte, koje su znaajno otpornije na niske zimske temperature nego autohtone sorte. Vodee mesto u sortimentu dobija Italijanski rizling, a za njim slede sorte: Traminac, Rajnski rizling, Beli i crni Burgundac, Sovinjon, Semijon, ardone i druge. Uporedo sa introdukcijom stranih sorti, u Institutu u Sremskim Karlovcima radi se na stvaranju novih sorti vinove loze. Oplemenjivaki ciljevi su se tokom vremena menjali. U periodu od 1972 do 2003. godine stvoreno je i priznato 19 vinskih, dve stone sorte i tri klona Rizlinga italijanskog (Cindri i sar. 2003.). Neke od novih sorti su se znaajno proirile u domaem sortimentu kao: upljanka, Sila, Petra, Morava, Panonija (Kora i sar. 2005). Poslednjih desetak godina sve vie raste inresovanje proizvoaa za gajenje crnih vinskih sorti kao to su: Burgundac crni, Merlo, Kaberne sovinjon, Probus, Frankovka, Portugizac. Postoji i tendencija vraanja nekih autohtonih sorti u Frukogorske vinograde.

MATERIJAL I METOD RADA

Od veeg broja autohtonih i starih odomaenih sorti vinove loze koje se uvaju u ampelografskoj kolekciji u Sremskim Karlovcima odabrano je 17 belih i 10 crnih vinskih sorti. Kao standardi su posluile sorte Rizling italijanski i Rizling rajnski. Sva ispitivanja su obavljena na Oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta, u Sremskim Karlovcima u ampelografskoj kolekciji koja je podignuta 1979. godine. Svaka sorta je zastupljena sa po 5 do 10 okota. Rastojanje sadnje je 3,0 x 1,2 m. Uzgojni oblik je modikovani jednogubi Guyot. Rezidbom je na okotu ostavljan jedan luk sa 12 i jedan kondir sa 2 okca. Ispitivanja su vrena u kontinuitetu, od 1981 do 2005. godine. Primenjene su standardne metode za ispitivanje proizvodnih karakteristika. Na osnovu podataka koji su prikupljani 25 godina u kontinuitetu izraunate su prosene vrednosti za prinos groa, masu grozda, sadraj eera i kiselina u iri i napad botritisa na grou. Osetljivost okaca na niske zimske temperature je ispitivana 10 godina u kontinuitetu, vetakim izmrzavanjem okaca u hladnoj komori tri puta u toku zime. (Kora, Cindri, 1999).

REZULTATI I DISKUSIJA
Prinos i kvalitet groa Prosene vrednosti ispitivanih proizvodnih karakteristika su date u tabeli 1. Analizom podataka o datumu berbe groa, moemo zakljuiti da je manji broj ispitivanih sorti srednjeg perioda sazrevanja to jest berba se obavlja nekoliko dana pre Rizlinga Rajnskog (Beli medenac, Muskat krokan i Portugizac). Veina sorti je poznog ili vrlo poznog sazrevanja. Posle Rizlinga italijanskog sazreva ak 10 ispitivanih sorti. Najpoznije za berbu dospevaju: Ruica, Sremska zelenika, Smederevka, Bela dinka, Sura lisiina, Vranac, Skadarka, Babica i Kratoija. Ispitivane sorte su ispoljile velike razlike u rodnosti. Najvee prinose (preko 2 ili oko 2 kg/m2) su dale: Slankamenka crvena, Bakator beli, Bela dinka, Smederevka i Sremska zelenika. Kao slabo rodne pokazale su se: Furmint, Beli medenac i Bela breza (ispod 1 kg/ m2). Slaba rodnost ovih sorti je posledica dugotrajnog gajenja i umnoavanja neselekcionisanih populacija, koje su zaraene virusima. Ostale sorte su ispoljile dobru rodnost. 250

Tabela 1. Prinos i kvalitet groa (Sremski Karlovci; prosek 19812005) Table 1. Grape yield and quality (Sremski Karlovci; mean 19812005) Sorta Cultivar Botrytis Datum Prinos groa Masa grozda eer u iri Kiseline berbe Grape yield Bunch Sugar in u iri Acid (%) weight (g) must (%) in must (g/l) Harwest (kg/m2) 03.10. 25.09. 18.09. 24.09. 26.09. 26.09. 28.09. 28.09. 29.09. 30.09. 01.10. 01.10. 02.10. 03.10 04.10. 05.10. 05.10. 06.10. 06.10. 20.09. 28.09. 01.10. 01.10. 03.10. 06.10. 06.10. 07.10. 08.10. 08.10. 0,05 0,01 1,37 1,44 0,76 0,99 1,89 1,19 1,53 0,75 2,36 1,72 2,09 1,41 1,38 1,72 0,93 1,37 1,79 1,93 1,98 1,71 1,36 1,15 1,09 1,78 1,33 1,53 1,23 1,45 1,63 0,32 0,42 202 153 164 167 316 196 205 84 390 309 373 245 266 319 206 198 244 364 300 237 247 217 256 235 210 367 265 269 301 18,9 19,1 18,9 20,8 16,6 15,3 21,1 19,1 14,0 15,6 15,5 17,2 18,2 13,4 13,7 17,0 15,5 15,4 17,1 17,9 19,4 21,1 17,4 20,3 16,2 18,0 17,5 19,8 16,9 1,41 1,85 8,1 9,4 10,5 7,8 9,3 7,6 6,4 8,4 6,3 8,6 9,6 9,8 10,1 8,2 7,6 8,6 12,2 8,8 9,5 6,3 9,1 8,5 10,5 8,9 11,1 7,5 8,6 7,3 10,2 0,84 1,10 15 14 5 36 5 12 21 11 7 11 7 3 11 5 10 1 12 12 6 11 2 23 10 6 3 14 5 6 20

Rizling italijanski Rizling rajnski Beli medenac Muskat krokan Bratislavka Kreaca Budimsko zeleno Furmint Slankamenka crv. Slankamenka bela Bakator beli Bagrina Lipolist Kadarka bela Bela breza Ruica Sremska zelenika Smederevka Bela dinka Portugizac Frankovka Tamjanika crna Sedua Prokupac Sura lisiina Vranac Skadarka Babica Kratoija LSD

Veina ispitivanih sorti ima srednje krupne grozdove to je karakteristika sorti iz podgrupe Balcanica. Samo je sorta Izuzetak je sorta Furmint sa vrlo sitnim grozdovima (84 251

g), zbog velikog broja nepravilnih i defektnih cvetova u cvasti. Klonskom selekcijom bi trebalo odabrati okote sa pravilnim, hermafroditnim tipom cveta. Visok sadraj eera u iri, na nivou Rizlinga italijanskog ili Rizlinga rajnskog, nakupljaju bele sorte: Budimsko zeleno, Muskat krokan, Furmint, Beli medenac i Lipolist a od crnih to su Tamjanika crna, Prokupac, Babica i Frankovka. Srednje vrednosti sadraja eera (1718%) su zabeleene kod: Bagrine, Ruice, Bele dinke, Portugizca, Sedue, Vranca, Skadarke i Kratoije. Ostale sorte slabije nakupljaju eer u iri (manje od 17%). Najnii sadraj kiselina u iri izmeren je kod sorti Slankamenka crvena, Budimsko zeleno i Portugizac (manje od 7 g/l), dok se visokim sadrajem kiselina (oko 10 g/l i vie) odlikuju sorte: Sremska zelenika (12,2g/l), Beli medenac, Lipolist, Bakator beli, Bagrina, Bratislavka, Sura lisiina, Sedua i Kratoija. Groe ovih sorti treba brati jo poznije. U odnosu na sorte Rajnski i Italijanski rizling koje su srednje osetljive na botritis, veu osetljivost su ispoljile: Muskat krokan, Tamjanika crna, Budimsko zeleno i Kratoija. Kao najotpornije (sa 26% oteenih bobica) pokazale su se sorte: Ruica (1 %), Frankovka (2 %), Sura lisiina, Bagrina (3%) Bratislavka, Beli medenac, Kadarka bela, Skadarka (5%), Prokupac, Babica i Bela dinka (6%). Ostale sorte su srednje osetljive na botritis. Osetljivaost na niske temperature Rezultati testiranja osetljivosti zimskih okaca na niske temperature, vetakim izmrzavanjem u u hladnoj komori, prikazani su u grakonima 1. 2. i 3.

Graf. 1. Osetljivost na niske temperature Graph. 1. Susceptibility to low temperatures (mean for 10 years)

252

Graf. 2. Osetljivost na niske temperature Graph. 2. Susceptibility to low temperatures (mean for 10 years)

Graf. 3. Osetljivost na niske temperature Graph. 3. Susceptibility to low temperatures (mean for 10 years)

Analiza podataka u grakonima 1. i 2. pokazuje da skoro sve ispitivane autohtone i odomaene bele vinske sorte imaju isti tok otpornosti. U decembru su najosetljivije, u januaru najotpornije a u februaru im se otpornost u veem ili manjem stepenu smanjuje. 253

Takoe su sve znatno osetljivije u odnosu na Rajnski rizling u sva tri roka ispitivanja. U poreenju sa Rizlingom italijanskim, samo Furmint i Bratislavka su slinog stepena otpornosti a sve ostale sorte su osetljivije. Najvei stepen osetljivosti su ispoljile Smederevka, Beli medenac, Kreaca, Budimsako zeleno u Slankamenka bela. Od ispitivanih crnih sorti Portugizac i Frankovka su ispoljile srednji stepen otpornosti, slino Rizlingu italijanskom. Za nijansu osetljivija od njih je Skadarka a sve ostale sorte su osetljive ili vrlo osetljive. Osetljivost veine autohtonih sorti na niske temperature je ograniavajui faktor pri izboru terena za podizanje vinograda i naina njihovog gajenja.

ZAKLJUAK
Veina ispitivanih autohtonih i odomaenih vinskih sorti je poznog ili vrlo poznog sazrevanja. Manji broj njih sazreva pre Rajnskog rizlinga (Beli medenac, Muskat krokan, Portugizac); Veliku rodnost (oko 2 i preko 2 kg/m2) su ispoljile Slankamenka crvena, Bakator beli, Bela dinka, Smederevka i Sremska zelenika. Najmanji prinos su dale sorte: Furmint, Beli medenac i Bela breza. Dobrim nakupljanjem eera u iri (1921%) se odlikuju: Budimsko zeleno, Muskat krokan, Furmint, Beli medenac, Lipolist, Tamjanika crna, Prokupac, Babica i Frankovka. Ostale sorte eer nakupljaju srednje ili slabo. Na botritis su bile najosetljivije Muskat krokan, Tamjanika crvena, Budimsko zeleno i Kratoija. Sve ispitivane sorte su znatno osetljivije na mraz od Rajnskog rizlinga. Samo su Furmint, Bratislavka, Portugizac i Frankovka sline po stepenu otpornosti Rizlingu italijanskom dok su sve ostale sorte osetljivije. NAPOMENA Rezultati istraivakog rada su nastali zahvaljujui nansiranju Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine, Republike Srbije, projekta evidencionog broja TR-6947B, pod nazivom INTEGRALNI I BIOLOKI KONCEPT PROIZVODNJE VOA I GROA u okviru Nacionalnog programa Biotehnologija i agroindustrija, od 01.04.2005.

LITERATURA
BOLI, P.: Soveren vinodelec. Budim (1816) CINDRI, P., KORA NADA, KOVA V.: Sorte vinove loze. Monograja. Novi Sad (2000) CINDRI, P., KORA NADA, KOVA V.: Panonia and Morava new resistant white wine varieties developed at Sremski Karlovci. I Balkan and III Macedonian Symposium for vine growing and wine making. Symposium proceedings. Ss. Cyril and Methodius University, Skopje, 8288 str. (2003) CINDRI, P., KORA NADA, UNI, D., MATIJAEVI S., PEJOVI, LJ., MARA, V.: Grapevine genetic resources in Serbia and Montenegro. First meeting of the ECP/GR working group on Vitis. Pali (2003) CINDRI P., KORA NADA, UNI D., PEJOVI LJ., MARA VESNA, MATIJAEVI S.: Genetiki resursi vinove loze Srbije i Crne Gore: Bilten br. 1 Jugoslovenske inenjerske Akademije. Beograd, 1217 str (2003)

254

CINDRI, P., KORA NADA, UNI, D., MATIJAEVI S., PEJOVI, LJ., MARA, V.: Grapevine genetic resources in Serbia and Montenegro. First meeting of the ECP/GR working group on Vitis. Pali. (2003) KORA NADA, P. CINDRI: Otpornost na niske temperature nekih domaih novostvorenih vinskih sorti vinove loze. Zbornik naunih radova sa 13. savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa. Aranelovac, Vol. 5 br. 1, str. 365371. (1999) KORA NADA.; CINDRI P., PAPRI ., KULJANI I., MEDI MIRA: Rezultati 50-godinjeg rada na stvaranju novih sorti i klonova vinove lozeu Sremskim Karlovcima. Zbornik naunih radova 2005. Procedings of research papers 2005. Radovi sa XX savetovanja o unapreenju proizvodnje voa i groa (Grocka 29. juli).Procedings XX th Conference of Improvement in Fruit and Grape Production. Vol. 11. br. 5, 523 str. Beograd (2005). LAZI, S.: Vinogradarstvo i vinarstvo Fruke Gore. Monograja. Novi Sad (1982)

DOMESTIC AND OLD ADOPTED GRAPEVINE CULTIVARS IN FRUSKA GORA WINE AREA REGION
KORA NADA, CINDRI P., PAPRI ., KULJANI I., MEDI MIRA, IVANIEVI D., BOOVI P. Summary From great number of domestic and old adopted grapevine cultivars, which are growing in amphelograc collection in Sremski Karlovci, there were selected 17 white and 10 red wine cultivars. Based on investigated biological and production features the conclusion maybe that the most of investigated cultivars were late or very late ripening. A few of them ripen before Riesling (Beli medenac, Muskat krokan, Porugieser). The cultivars like Slankamenka crvena, Bakator beli, Bela dinka, Smederevka and Sremska zelenika showed the large grape yield but Furmint, Beli medenac and Bela breza showed the least yield. The cultivars Budimsko zeleno, Muskat krokan, Furmint, Beli medenac, Lipolist, Tamjanika crna, Prokupac, Babica and Frankovka had high sugar accumulation in must (19 21%) but the other cultivars had a medium or less. The most susceptible on Botrytis were Muskat krokan, Tamjanika crvena, Budimsko zeleno and Kratosija. All investigated cultivars were more susceptible on winter frost then Riesling. The similar winter frost resistance like Rieling italien had Furmint, Bratislavka, Portugieser and Frankovka cultivars but the others were more susceptible. Key words: Grapevine, domestic cultivars, yield, quality, frost resistance

255

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 256261, NOVI SAD

STONE SORTE TIPA INTERSPECIES HIBRIDA U USLOVIMA NIKOG VINOGRADARSKOG PODREJONA

RADOJEVI IVANA,1 STANKOVI SNEANA2, MOI IVANA3, RANKOVI VESNA4, RISTI ILO5 IZVOD: U radu su prikazani rezultati ispitivanja rodnosti introdukovanih stonih interspecies hibrida Straenski, Sunani i ernomorski brilijant u periodu 20022004. godine. Sorte su deo kolekcionog zasada Centra za vinogradarstvo i vinarstvo u Niu. Sorte tipa interspecies hibrida bude sve vii interes poljoprivrednih proizvoaa zbog poveane sigurnosti proizvodnje usled smanjene upotrebe pesticida. Ekonomski efekat je znaajan a dobijeni proizvod tei savremenom svetskom trendu ka proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane. U Srbiji se intenzivno radi na stvaranju novih sorti tipa interspecies hibrida, a u ampelografskim kolekcijama ispituje vei broj introdukovanih stonih sorti razliitih epoha sazrevanja i razliitih proizvodnih karakteristika Cilj ovog rada je ispitivanje rodnosti navedenih sorti i mogunost gajenja u agroekolokim uslovima nikog vinogradarskog podrejona. Kljune rei: interspecies hibridi, stona sorta, rodnost, kvalitet

UVOD
U okviru vrste Vitis vinifera postoji veliki broj stonih sorti vinove loze koje se odlikuju dobrim proizvodnim i organoleptikim svojstvima groa. Najnovija generacija meuvrsnih hibrida interspecies stone sorte, nastala je u poslednjih nekoliko decenija i odlikuje se tolerancijom na jednu ili vie gljivinih bolesti, a kvalitet je slian ili prevazilazi pojedine sorte Vitis vinifere (Koci, i sar. 1995, Kora i sar, 1998, Avramov, 1998, uni, 2002).

Prethodno saoptenje / Previous announcement 1 Dipl.ing. Ivana Radojevi, istraiva pripravnik Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Ni 2 Dr Sneana Stankovi, Via poljoprivredno prehrambena kola, Prokuplje 3 Dipl.ing. Ivana Moi, istraiva pripravnik Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Ni 4 Mr Vesna Rankovi itraiva saradnik Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Ni 5 Dipl.ing. Milo Risti, istraiva pripravnik Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Ni

256

Nove interspecies stone sorte sve vie pobuuju panju poljoprivrednih proizvoaa posebno zbog poveane sigurnosti proizvodnje i smanjene upotrebe pesticida. Ekonomski efekat je evidentan a dobijani proizvod prati savremene svetske trendove proizvodnje zdrave hrane. Predmet ovog istraivanja su introdukovane stone sorte tipa interspecies hibrida Straenski, Sunani i ernomorski brilijant koje imaju visoku tolerantnost na gljivine bolesti, kao i visok kvalitet groa. Cilj ovog rada je da se ispitaju osnovne privredno tehnoloke karakteristike navedenih sorti i mogunost gajenja u agroekolokim uslovima nikog vinogradarskog podrejona. Metode rada Ispitivanja su obavljena u kolekcionom zasadu oglednog imanja Centra za vinogradarstvo i vinarstvo u Niu. Kolekcioni vinograd je zasaen 1995. godine. Rrazmak sadnje je 3.00 1.20 m, broj okota po hektaru je 2777. Sorte su kalemljene na podlozi Berlandieri Riparia Kober 5BB. Sistem uzgoja je karlovaki uzgojni oblik, pri emu je u toku rezidbe na svakom okotu ostavljan po jedan kondir sa tri okca i dva luka od deset okaca to je ukupno 23 okca po okotu. Neposredna ispitivanja su obavljena na uzorku od deset okota. Ispitivanjima su bila obuhvaena sledea obeleja: Broj grozdova po okotu, Masa bobica, masa grozda, Prinos po okotu i ha; Kvalitet groa (sadraj eera i ukupnih kiselina); Vrema sazrevanja. U ispitivanjima se koriste opte prihvaene OlV-metode kao i druge standardne metode za utvrivanje kvaliteta.

REZULTATI, DISKUSIJA RADA

Osnovne karakteristike prouavanih sorti su: Straenski sorta svorena u Moldaviji iz ukrtanja (kata kurgan dodreljabi) SV 20473. Ova sorta ima vrlo krupne, rastresite grozdove, vrlo krupne, okrugle, tamnoplave bobice, debelu pokoicu, sonu pulpu i neutralan ukus. Groe sazreva u I epohi. Vrlo je rodna. Otporna je na perenosporu a osetljiva na oidium i sivu plesan (Cindri, i sar. 1994). Sunani sorta stvorena u Kiinjevu iz ukrtanja Bikane Sejanac No 35. Grozd ove sorte je srednje krupan i srednje zbijen. Bobice su okrugle, nog osveavajueg ukusa. Sazreva u I epohi. Visoke je rodnosti. Odlikuje se smanjenom osetljivou na peronosporu, a na oidium i niske temperature je osetljiva (uni, 2003). ernomorski brilijant je sorta koja ima srednje krupan grozd, bobice su okrugle uto zelene boje, nog osveavajueg ukusa. Visoke je rodnosti. Osetljiva na sivu plesan (uni, 2003). Masa grozda je bioloko svojstvo svake sorte i zavisi od sorte i ekolokih uslova gajenja. Prosena masa grozda predstavlja veoma vaan faktor rodnosti, od koga u velikoj meri zavisi prinos sorti vinove loze. Poznavanje prosene mase grozda uz ostale pokaza257

telje rodnosti, vano je za pravilno odreivanje stepena optereenja rodnim okcima tj. za planiranje prinosa groa po jedinici povrine. Dobijene prosene vrednosti za masu grozda, masu bobica i broj grozdova po okotu ispitivanih sorti date su u Tabeli 1.
Tabela 1. Masa grozda, i bobica u g, broj grozdova po okotu (prosek 20022004) Table 1. Weigt of cluster and berries in g, number clusters per plant (average 20022004) Sorta (Variety) Straenski Sunani ernomorski brilijant Masa grozda (g) Weigt of cluster (g) 461.85 369,71 387,79 Masa 100 bobica (g) Weigt of berries (g) 702.50 624.49 323,22 Broj grozdova po okotu Number clusters per plant 19.03 14.50 30.00

Analiza podataka iznetih u Tabeli 1 pokazuje da je najveu prosenu masu grozda imala sorta Straenski (461,85 g), a najmanju sorta Sunani (369,71 g). Sorta Straenski je imala manji prosean broj grozdova po okotu (19,03) ali veu prosenu masu grozda (461,85 g), dok je sorta ernomorski brilijant imala najvei prosean broj grozdova po okotu (30,00). Sorta Sunani je imala najmanji prosean broj grozdova po okotu (14,50) i najmanju prosenu masu grozda (369,71 g). Najveu masu 100 bobica imala je sorta Straenski 702,50 g a najmanju sorta ernomorski brilijant 323,22 g. Podaci o postignutim prinosima ispitivanih sorti spadaju u red najvanijih pokazatelja privrednih vrednosti jedne sorte. Ukupni prinosi evidentirani su tokom tri godine istraivanja (od 2002. godine do 2004. godine) i prikazani su u Tabeli 2.
Tabela 2. Prinos groa po okotu (prosek 20022004) Table 2. Grape yield per plant (average 20022004) Sorta (Variety) Straenski Sunani ernomorski brilijant Prinos po okotu (kg) Yield per plant in kg 7,38 5,18 6,35 Prinos (t/ha) Yield in t 20,49 14,41 17,64

Tokom ispitivanog perioda nije bilo ekstremno niskih zimskih temperatura, tako da nije bilo oteenja okaca usled dejstva zimskih mrazeva kao ni smanjenja prinosa. Od ispitivanih sorti, najvei prosean prinos groa po okotu imala je sorta Straenski (7,38 kg) emu je pre svega doprinela visoka vrednost koecijenta rodnosti kao i krupan grozd. Najmanji prosean prinos postigla je sorta Sunani (5,18 kg), to se i moglo oekivato s obzirom na najmanju prosenu masu grozda i najmanji prosean broj grozdova po okotu. Prosean prinos groa izraen po jednom ha povrine vinograda, varirao je od 14,41 t/ha do 20,49 t/ha. Analiza podataka pokazuje da je sorta Straenski imala znaajno vei prosean prinos (20,49 t/ha) u odnosu na sorte ernomorski briljant (17,64 t/ha) i Sunani (14,41 t/ha). 258

Vizuelni efekat i organoleptike osobine stonog groa imaju veliki uticaj na potroaa. Osnovni parametri iji sadraj u grou govori i o njegovoj organoleptici su sasraj eera i ukupnih kiselina. Veina autora navodi da sadraj eera u grou stonih sorti ne treba da bude nii od 14 %, a sadraj ukupnih kiselina raunato na vinsku kiselinu ne vii od 8 g/l. Harmonian odnos eera i ukupnih kiselina u groanom soku uz prisustvo aromatinih i muskatnih materija posebno je cenjeno kod odreivanja kvaliteta stonih sorti (uni, 2002). Parametri za odreivanje kvaliteta groa ispitivanih interspecies stonih sorti (sadraj eera i ukupnih kiselina) prikazani su u Tabeli 3.
Tabela 3. Sadraj eera (%) i ukupnih kiselina (g/l) (prosek 20022004) Table 3. The content of sugar (%) and total acids in the must (g/l)

Sorta (Variety) Straenski Sunani ernomorski brilijant

Sadraj eera (%) The content of sugar (%) 12.0 13.4 19.4

Sadraj ukupnih iselina (g/l) The content and total acids (g/l) 8.6 7.7 7.8

Analizom dobijenih rezultata ustanovljeno je da najmanji proseni sadraj eera imala sorta Straenski 12.0 %, sorta Sunani je imala 13.4 %, dok je sorta ernomorski brilijant imala najvei proseni sadraj eera 19.4 %. Saraj ukupnih kiselina kretao se od 7.7 g/l do 8.6 g/l ukupnih kiselina. Vreme sazrevanja (berbe) groa ispitivanih sorti utvreno je kontrolom sadraja eera i ukupnih kiselina u iri i organoleptiki (izgled groa i ukus). Berba je izvoena u momentu optimalnog kvaliteta groa. U Tabeli 4 prikazana je klasikacija sorti po vremenu sazrevanja groa.
Tabela 4. Klasikacija sorti po vremenu sazrevanja groa Table 4. Classication of grape varietyes by time of ripening

Sorta (Variety) Straenski Sunani ernomorski brilijant

Datum berbe groa Date of harvest 2.09. 6.09. 28.08.

Epoha sazrevanja Time of ripening I epoha I epoha I epoha

ernomorski brilijant prvi sazreva (28.08.), zatim Straenki (2.09.) i najkasnije sazreva groe sorte Sunani (6.09.).

ZAKLJUAK
Na osnovu ispitivanja i osmatranja introdukovanih stonih sorti tipa interspecies hibrida Straenski, Sunani i ernomorski brilijant, koje se nalaze u kolekcionom zasadu Centra za vinogaradarstvo u Niu, moemo zakljuiti sledee: 259

 Najveu prosenu masu grozda imala je sorta Straenski (461,85 g). Sorta ernomorski brilijant imala najvei prosean broj grozdova po okotu (30,00) dok je sorta Sunani imala najmanji prosean broj grozdova po okotu (14,50) i najmanju prosenu masu grozda (369,71 g). Najveu masu 100 bobica imala je sorta Straenski 702,50 g a najmanju sorta ernomorski brilijant 323,22 g. Najvei prosean prinos groa po okotu imala je sorta Straenski (7,38 kg) emu je pre svega doprinela visoka vrednost koecijenta rodnosti kao i krupan grozd. Najmanji prosean prinos postigla je sorta Sunani (5,18 kg), to se i moglo oekivato s obzirom na najmanju prosenu masu grozda i najmanji prosean broj grozdova po okotu. Sorta Straenski imala znaajno vei prosean prinos (20,49 t/ha) u odnosu na sorte ernomorski briljant (17,64 t/ha) i Sunani (14,41 t/ha). Najmanji proseni sadraj eera imala je sorta Straenski 12.0 %, sorta Sunani 13.4 %, dok je sorta ernomorski brilijant imala najvei proseni sadraj eera 19.4 %. Saraj ukupnih kiselina kretao se od 7.7 g/l do 8.6 g/l ukupnih kiselina. ernomorski brilijant prvi sazreva (28.08.), zatim sledi Straenski (2.09.) i najkasnije sazreva groe sorte Sunani (6.09.) Ispitivane sorte uspeno se mugu gajiti u uslovima nikog vinogradarskog podrejona.

LITERATURA
AVRAMOV, L.: Moldavske stone sorte vinove loze tipa meuvrsnih hibrida, Zbornik radova, Beograd, vol.4, br. 2, 3541; (1998) CINDRI, P., KORA, N., KOVA, V.: Sorte vinove loze, Prometej, Novi Sad; (1994) KOCI, S., ZIMA, V. STANKOVI, S. TARAILO, R. PETROVI, G.: Ispitivanje tehnolokih osobina nekih introdukovanih sorti u kutinskom vinogorju. Poljoprivreda, br. 375378, 4855; (1995) KORA, N., CINDRI, P.: Introdukovane stone sorte vinove loze u uslovima frukogorskog vinogorja. Zbornik preglednih, naunih i strunih radova, Nika banja, 127137; (1998) TARAILO, R.: Gajenje interspecijes sorti vinove loze, ansa za proizvodnju bioloki bezbednih groa i proizvoda od groa. Arhiv za poljoprivredne nauke, br. 61, 8794; (2000) UNI, D, TODI, S.: Stone sorte. IP Neven, Beograd; (2002) UNI, D.: Vinogradarstvo. IP Neven, Beograd; (2003)

260

TABLE CULTIVARS OF INTERSPECIES ORIGIN IN THE CONDITIONS OF NISH VINEYARD AREA

RADOJEVI IVANA, STANKOVI SNEANA, MOI IVANA, RANKOVI VESNA, RISTI ILO Summary Results obtained in the examination of fruitfulness of introduced interspecies hybrids Straenski, Soljnjenij and Chernomorskij brilijant during the period from 20022004 were shown in this study. These table varieties are part of the collective plantation of the Centre for viticulture and winegrowing, It is well-known that the interspecies table-wine hybrids are more and more popular among farmers, for the reason of the increased production safety due to reduced usage of pesticides. The economic effect is signicant and the product that is acquired follows upto-date world trends in food safety. Much work is presently being done in Serbia on creation of new varieties of interspecies hybrids, while in amphelographic collections, a number of introduced varieties of different mature state and various production capacities are being examined. The aim of this work is the examination of the basic elements of fruitfulness in the above mentioned varieties and the possibility of their growing in agro-ecological conditions of Nish vineyard area. Key words: interspecies hybrids, table variety, grape.

261

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 262267, NOVI SAD

KARAKTERISTIKE RODNOSTI NOVOSADSKIH INTERSPECIES HIBRIDA VINOVE LOZE U AGROEKOLOKIM USLOVIMA NIA
TATJANA JOVANOVI CVETKOVI, DRAGUTIN MIJATOVI1 Izvod:U radu su prikazani rezultati ispitivanja novosadskih interspecies hibrida vinove loze u agroekolokim uslovima Nia. Cilj rada je da prikae karakteristike ovih hibrida praenjem osnovnih pokazatelja rodnosti: broj rodnih lastara, broj grozdova, masa grozda i prinos po okotu. Dobijeni rezultati pokazuju da ispitivani hibridi zasluuju posebnu panju u njihovom daljem irenju u proizvodnji na podruju ispitivanja. Kljune rei: sorta, interspecies hibridi, rodnost

UVOD
Prema meunarodnom katalogu sorti, oko 5.800 vodi poreklo od interspecies ukrtanja, to ini 30% svih sorti na spisku u bazi podataka (http://www.genres.de/idb/vitis/vitis.htm). Meuvrsnom hibridizacijom su do sada ostvareni znaajni rezultati u domenu stvaranja novih sorti i podloga, koje su otporne ili tolerantne na pojedine ili skupinu nepovoljnih inilaca sredine. Nove kvalitetne i otporne sorte vinove loze i podloge imaju izuzetan znaaj sa ekonomskog aspekta. Proizvodnja groa gajenjem ovakvih sorti bila bi sigurnija i jeftinija. Sigurnost proizilazi iz njihove otpornosti prema nepovoljnim iniocima sredine, a ekonominost iz smanjenja izdataka za zatitu i primene jednostavnijih tehnolokih reenja u podizanju vinograda i gajenju vinove loze. Danas se meuvrsni hibridi svrstavaju u posebnu kategoriju kultivisane loze, a stvaraoci novih sorti se ne zadovoljavaju dobijanjem dobrih hibrida otpornih na korenovu lokseru, ve da novostvorena sorta hibrid, pre svega budu to otpornija na bolesti, suu i mrazeve uz visok kvalitet groa i vina kao nalnog proizvoda. Znaajna dostignua na ovom polju ostvarena su na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (Cindri 1981; Cindri i Kova 1988, Cindri i sar. 2000; Cindri i sar. 2002), stvaranjem veeg broja interspecies hibrida.

Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Mr Tatjana Jovanovi Cvetkovi, dr Dragutin Mijatovi, vanr. prof., Poljoprivredni fakultet, Banjaluka.

262

MATERIJAL I METOD RADA

Eksperimentalni deo ogleda sa est sorti obavljen je u kolekcionom zasadu Centra za vinogradarstvo i vinarstvo u Niu. Zasad je podignut 1997. god. Uzgojni oblik je karlovaki, a rezidba meovita. Rastojanje sadnje je 3,0 1,2 m. Ogled je postavljen tako da je za svaku sortu odabrano po 10 okota svaki okot jedno ponavljanje, na kojima je izvrena kombinovana rezidba po principu ostavljena dva luka od po 10 okaca i jedan kratki kondir sa 3 okca. Ukupno optereenje bilo je 23 okca po okotu. U ogled su bile ukljuene sledee sorte odnosno interspecies hibridi etvrte generacije stvorenih u Institutu za voarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, to su: Liza, Mila, Petra, Rani rizling, Zlata i Lela. Kod svake sorte praeni su elementi rodnosti sorte: broj rodnih lastara, broj grozdova po okotu, prosena masa grozda i prinos groa. Statistika obrada podataka obavljena je primenom standardnih statistikih metoda.

REZULTATI ISPITIVANJA
Najmanji broj rodnih lastara po okotu u 2004. god. ima sorta Rani rizling (14,70), a u 2005. god. sorta Zlata (10,13). Prosean broj rodnih lastara po okotu, iskazan koecijentom varijacije, pokazuje da je variranje prosenog broja rodnih lastara po okotu bilo manje u 2004. god., u odnosu na 2005. god. (tab. 1).
Tab. 1. Broj rodnih lastara po okotu Table 1. Number of productivity shoots per plant God. Sorta Petra Mila Liza Lela Rani rizling Zlata 2004 x Sx 19,30 0,50 17,40 0,45 18,10 0,55 16,30 0,67 14,70 0,91 15,38 0,96 Vk 8,12 8,22 9,55 12,95 19,52 17,71 2005 x Sx 17,90 0,59 16,90 0,69 14,50 1,34 14,10 0,81 11,70 1,16 10,13 0,90 Vk 10,35 12,92 29,12 18,14 31,22 25,01 2004/2005 x 18,60 17,15 16,30 15,20 13,20 12,76 t (0405) 1,810nz 0,607 nz 2,485* 2,092* 2,034* 3.989**

Analiza varijanse prosenog broja lastara po okotu kod ispitivanih sorti, bez obzira na god. posmatranja, pokazuje statistiko visoko znaajnu razliku. Tako je, najmanji proseni broj rodnih lastara po okotu imala sorta Zlata (12.76), a najvei proseni broj rodnih lastara sorta Petra (18.60). Na osnovu izvrene analize prosenog broja rodnih lastara kod ispitivanih sorti bez obzira na god., posmatrane sorte se mogu podeliti u dve grupe: I. grupa sorte sa tendencijom formiranja veeg broja rodnih lastara po okotu: Petra, Mila i Liza. Sorta Lela pokazuje tendenciju formiranja manjeg broja lastara u odnosu na sorte Petra i Mila, ali moe ostati u ovoj grupi, imajui u vidu ispoljene razlike u odnosu na ostale posmatarane sorte; II. grupa sorte sa tendencijom formiranja manjeg broja rodnih lastara po okotu: Rani rizling i Zlata. 263

Ispoljena razlika u proseno veem broju rodnih lastara u 2004. god. u odnosu na 2005. god., mogu se objasniti relativno nepovoljnim vremenskim uslovima za razvoj u 2005. god.. Naime, relativno niske temperature na poetku vegetacije, kao i obilne padavine tokom zametanja bobica uticali su na pojavu manjeg broja rodnih lastara. Dvogodinji prosek (tab. 2) pokazuje da sorta Petra ima u proseku najvei broj grozdova po okotu (38,50), dok je sorta Zlata sa najmanjim broj grozdova (21,32).
Tab. 2. Broj grozdova po okotu prosene vrednosti Table 2. Number of bunch of grapes per plant average number God. Sorta Petra Lela Liza Mila Rani rizling Zlata 2004 x Sx 42,20 3,05 42,70 3,26 36,30 1,89 34,20 1,40 28,80 2,97 26,00 2,10 Vk 22,83 24,16 16,43 12,92 32,56 22,80 2005 x Sx 34,80 3,10 33,60 2,23 31,30 2,81 32,10 1,70 21,40 2,53 16,63 1,71 Vk 28,21 21,01 28,42 16,77 37,33 29,10 2004/2005 x 38,50 38,15 33,80 33,15 25,10 21,32 t (0405) 1,702 nz 2,309* 1,476 nz 0,954 nz 1,879* 3,459**

Kod svih posmatranih sorti broj grozdova po okotu bio je vei u prvoj god. posmatranja. Ova razlika u broju grozdova po okotu po god.ma posmatranja, je kod sorte Zlata bila statistki visoko znaajna, kod sorti Lela i Rani rizling statistiki znaajna, dok je kod ostalih posmatranih sorti ova razlika bila statistiki sluajna. Podaci u tab. 3 pokazuju da sorta Zlata ima u proseku najvei masu grozda (199,62 g), dok je sorta Mila sa najmanjom masom grozda (93,94 g).
Tab. 3. Masa grozda (g) prosene vrednosti Table 3. Wight of bunch (in gramms) average number God. Sorta Zlata Rani rizling Lela Petra Liza Mila 2004 x Sx 212,78 23,48 173,02 8,95 139,17 9,13 178,02 7,58 110,74 3,76 88,57 4,41 Vk 31,22 16,36 20,75 13,46 10,74 15,74 2005 x Sx 186,46 19,46 178,03 7,57 202,71 8,03 130,48 8,31 116,58 7,67 99,31 4,91 Vk 29,52 13,45 12,53 20,14 20,80 15,63 2004/2005 x 199,62 175,53 170,94 154,25 113,66 93,94 t (0405) 0,863 nz 0,427 nz 5,225** 4,227** 0,684 nz 1,627 nz

Analiza znaajnosti razlika prosene mase grozda sorte, izmeu ispitivanih god., pokazuje da je kod sorti Lela i Petra, ona statistiki visoko znaajna. Naime, sorta Lela u drugoj god. posmatranja ima veu prosenu masu grozda, dok sorta Petra u drugoj god. posmatranja ima manju prosenu masu grozda. Analiza varijanse prosene mase grozda za ispitivane god. bez obzira na sortu, ne pokazuje statistiku znaajnost, ali se njen veliki uticaj manifestuje kroz statistiku znaajnost interakcije varijanse sorta/god. 264

Uticaj godine na masu grozda kod ispitivanih sorti analiziran je interakcijskim efektom sorta/god. Na osnovu analize ovog efekta moe se rei sledee: sorte Lela, Mila, Liza i Rani rizling, pokazuju tendenciju poveanja prosene mase grozda u 2005. god. u odnosu na 2004. god., dok sorte Zlata i Petra pokazuju obrnutu tendenciju odnosno, pokazuju opadanje prosene mase grozda u istim uslovima gajenja; znaajnost ovih tendencija statistiki je opravdana kod sorata Lela i Petra. Interakcijski efekti sorta/god. posmatrani kroz prosenu masu grozda po okotu trae posebnu panju i analizu ovog pokazatelja, potrebno je posvetiti vie panje u daljim istraivanjima. Na osnovu izvrene analize prosene mase grozda kod ispitivanih sorti bez obzira na godinu, posmatrane sorte mogu se podeliti u dve grupe: A. grupa, sorte sa tendencijom formiranja grozdova sa veom prosenom masom: Zlata, Rani rizling i Lela. Sorta Petra, pokazuje tendenciju formiranja grozdova sa manjom prosenom masom u odnosu na ove sorte, ali moe ostati u ovoj grupi, imajui u vidu ispoljene razlike u odnosu na ostale posmtarane sorte; B. grupa, sorte sa tendencijom formiranja grozdova sa manjom prosenom masom grozda: Liza i Mila. Na osnovu podataka o broju grozdova po okotu i prosenoj masi grozda moe se izneti da sorta sa najmanjim brojem grozdova po okotu (Zlata) ima najveu masu grozda. to je vie grozdova po okotu to je i masa grozda manja to potvruju i podaci za sortu Rani rizling. Sorta Lela je imala u proseku veliki broj grozdova po okotu, ali je zadrala i dosta visoku krupnou grozda. Proseni prinosi groa po okotu (tab. 4) za obe godine ispitivanja pokazuju da je sorta Lela najrodnija (6,36 kg/okot), slede Zlata, Petra, Rani rizling, Liza, dok je sorta Mila imala najnii prinos samo 3,11 kg/okot kod istog optereenja okota okcima (23 okca).
Tab. 4. Prinos groa po okotu prosene vrednosti Table 4. Yield per plant average number God. Sorta Lela Zlata Petra Rani rizling Liza Mila 2004 x Sx 5,92 0,59 5,67 0,86 4,49 0,26 5,05 0,60 3,97 0,26 3,01 0,15 Vk 31,27 42,72 18,43 37,49 21,10 16,19 x Sx 6,79 0,45 3,19 0,45 4,36 0,23 3,79 0,47 3,57 0,33 3,21 0,27 2005 Vk 20,97 39,51 16,69 39,68 29,54 26,23 2004/2005 x 6,36 4,43 4,43 4,42 3,77 3,11 t (0405) 1,172 nz 2,555* 0,247 nz 1,654 nz 0,952 nz 0,647 nz

Analiza znaajnosti razlika prosenog prinosa po okotu izmeu godina za ispitivane sorte pokazuje da je ta razlika u prinosu statistiki znaajna jedino kod sorte Zlata, dok je kod svih ostalih ispitivanih sorata ona statistiki sluajna, znai godina nije imala uticaja na ostvareni prinos groa po okotu. Analiza varijanse pokazuje meutim, statistiki vi265

soko znaajan uticaj sorte i godine na prosenu visinu prinosa po okotu, s tim da je i interakcija osnovnih faktora statistiki visoko znaajna. Statistika znaajnost interakcije pokazuje da se uticaj godine bez obzira na sortu, ne moe uzeti kao statistiki reprezentativan, jer se izmeu pojedinih sorti u posmatranim godinama javljaju razliite tendencije. Sa stanovita analize statistikih pokazatelja u ovom posmatranju, relevantnim se mogu smatrati proseni prinosi sorte bez obzira na god. posmatranja, dok e se uticaj god. na prosene prinose analizirati kroz interakcijski efekat sorta/god.. Na osnovu izvrene analize prosenog prinosa po okotu, kod ispitivanih sorti bez obzira na godine, posmatrane sorte mogu se podeliti u tri grupe: I. grupa sorte sa tendencijom ostvarivanja vrlo visokih prinosa po okotu: od svih posmatranih sorata u ovom istraivanju sorta Lela, to ukazuje na njenu visoku realizaciju rodnog potencijala, II. grupa sorte sa tendencijom realizacije visokih prinosa po okotu i dobrom realizacijom rodnog potencijala Zlata, Rani rizling i Petra, i III. grupa sorte sa tendencijom realizacije niskih prinosa po okotu: Mila i Liza, iako bi se sorta Liza, mogla svrstati i u predhodnu grupu. Uticaj godine na prosene prinose po okotu kod ispitivanih sorti analiziran je interakcijskim efektom sorta/god. Na osnovu analize ovog efekta moe se zakljuiti sledee: sorte Zlata, Liza, Rani rizling i Petra, pokazuju tendenciju opadanja prinosa u 2005. god. u odnosu na 2004. god., dok sorte Lela i Mila pokazuju obrnutu tendenciju odnosno, pokazuju poveanje prinosa u istim uslovima gajenja; znaajnost ovih tendencija statistiki je opravdana samo kod sorte Zlata. Ipak, ispoljena tendencija veoma je indikativna i kod sorata Lela i Rani rizling. Naime, tendencija poveanja prinosa, kod sorte Lela u 2005. god. od proseno 0.83 kg/okotu, za proizvodni bilans svakako je znaajna, kao i pad prinosa u istoj god. od 1.15 kg/okotu kod sorte Rani rizling, takoe u proizvodnom smislu ne moe se zanemariti. Interakcijski efekti sorta/god. posmatrani kroz proseni prinos po okotu trae posebnu panju i bez obzira to se mogu objasniti ispoljavanjem odreenih genotipskih specinosti sorti u zavisnosti od uslova uzgoja, analizi ovog pokazatelja potrebno je posvetiti vie panje u daljim istraivanjima.

ZAKLJUAK
Na osnovu dvogodinjih rezultata praenja elemenata rodnosti dolo se do sledeih zakljuaka o ponaanju sorti: Od ukupnog broja razvijenih lastara najvei procenat rodnih lastara imala je sorta Petra 90,52%, a najmanji sorta Rani rizling 77,89%. Broj grozdova po okotu bio je najvei kod sorte Petra (38,50), a najmanji kod sorte Zlata (21,32). Kao posledica malog broja grozdova po okotu sorta Zlata imala je najkrupniji grozd (masa 199,62 g). 266

 Po visokom prinosu posebno se izdvojila sorta Lela (6,36 kg groa po okotu, odnosno 17 433,84 kg/ha). Daleko najnii prinos ostvaren je kod sorte Mila (3,11 kg groa po okotu, odnosno 8 635,28 kg/ha). Klimatski i zemljini uslovi nikog vinogorja nisu bili ograniavajui faktor u realizaciji ogleda sa interspecies hibridima u cilju ispitivanja njihovih privredno-tehnolokih karakteristika.

LITERATURA
CINDRI P.: Prilog razradi metode skraivanja procesa selekcije pri stvaranju novih sorata vinove loze. Vinogradarstvo i vinarstvo, Novi Sad, br. 3536, str. 5363, 1981. CINDRI P., KOVA V.: Interspecies hibridizacija kao metod stvaranja sorti vinove loze otpornih na niske temperature. Zbornik matice srpske za prirodne nauke, Novi Sad, br. 75, str. 87102, Novi Sad, 1988. CINDRI P., KORA NADA, KOVA V.: Sorte vinove loze (monograja). Prometej, Novi Sad, 2000. CINDRI P., KORA NADA, MEDI MIRA: Liza i Petra novi kultivari vinove loze. Savremena poljoprivreda,vanredni broj XLII, str. 7074, Novi Sad, 2000. CINDRI, P., KORA NADA, KOVA, V., MEDI MIRA.: Nove otporne sorte vinove loze stvorene u Sremskim Karlovcima. 2332 str. Zbornik radova sa XIV Savetovanja vinogradara i vinara Srbije (Vrac) asopis Poljoprivreda br. 390393. 2002. PHYTOWELT GmbH: STUDY ON THE USE OF THE VARIETIES OF INTERSPECIFIC VINES, 2003, Germany.

PRODUCTIVITY TRAITS OF INTERSPECIES GRAPE VINE HYBRIDS FROM NOVI SAD IN AGROECOLOGICAL CONDITIONS OF NI
TATJANA JOVANOVI CVETKOVI, DRAGUTIN MIJATOVI Summary In this paper are presented results of testing grapevine interspecies hibrids breeded in Novi Sad in area of Ni. The aim was to show caracteristics of these hibrids throughout following basic indexies of productivity: number of productivity shoots, number of bunch of grapes, wight of bunch and yield per plant. These results show that tested hibrids deserve special attention and give recommendation for growing in this area. Keywords: variety, interspecies hibrid, productivity.

267

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 268273, NOVI SAD

BIOLOKE I PROIZVODNE KARAKTERISTIKE NEKIH KLONOVA SORTE PINOT GRIS U NIKOM VINOGRADARSKOM PODREJONU
RADOSLAV TARAILO1, SNEANA STANKOVI2, IVANA MOI3 IZVOD: Klonovi sorte Pinot gris, Rulnder kl. 2-54 GM, selekcionisan u Nemakoj i Szrkebarat kl. B-10, selekcionisan u Maarskoj, ispitivani su u nikom vinogradarskom podrejonu, u periodu od 1998. do 2001. godine. Ispitivanja su obavljena primenom metoda po O.I.V.-u. Dobijeni rezultati ispitivanja rodnosti, kvaliteta i otpornosti na bolesti i mraz uporeivani su sa rezultatima populacije sorte Pinot gris, dobijenim u istim uslovima i u istom vremenskom periodu. Novi klonovi proseno su imali vei prinos groa po m2 (Rulnder kl. 2-54 GM, 1,08 kg/m2, Szrkebarat kl. B-10, 1,07 kg/m2) u poreenju sa populacijom (Pinot gris, 0,94 kg/m2). Masa grozda proseno je kod klonova bila vea (Rulnder kl. 2-54 GM, 119 g, Szrkebarat kl. B-10, 112 g) u odnosu sa populacijom (Pinot gris, 94 gr). Sadraj eera u iri kod klonova (proseno 21,6% i 21,3%) neto je vei nego kod populacije (20,6 g). Ukupne kiseline u iri kod klonova imale su pribline vrednosti populacije i kretale su se od 7,1 do 7,9 g/l. Osetljivost prema vanijim bolestima vinove loze i otpornost prema niskim zimskim temperaturama ispitivanih klonova je na istom nivou kao i kod populacije. Ispitivani klonovi sorte Pinot gris mogu se uspeno gajiti u ispitivanom podruju. Kljune rei: vinova loza, klon, kvalitet, otpornost, rodnost.

UVOD
Poetkom poslednje decenije prolog veka pokrenuta je akcija stvaranja novog savremenog kolekcionog vinograda u okviru nikog vinogradarskog podrejona. Tada je introdukovano i zasaeno 250 vinskih i stonih sorti vinove loze i jedan vei broj klonova vanijih belih i crnih vinskih sorti. U okviru odabranog vinskog sortimenta svoje mesto nala je sorta Pinot gris i neki njeni klonovi, do kojih se tada moglo doi. Sorta Pinot gris do tada nije bila zastupljena u ovom vinogradarskom podruju. To je sorta koja se sree pod
Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Prof. dr Radoslav Tarailo, Poljoprivredni fakultet Pritina, Leak
2 3

Dr Sneana Stankovi, Via poljoprivredno-prehrambena kola, Prokuplje Ivana Moi, dipl. hem., Centar za vinogradarstvo i vinarstvo DOO, Ni

268

razliitim sinonimima i dosta je rairena u uslovima kontinentalne klime. Malo raa, ali ima veoma dobar kvalitet groa i vina (Avramov, 1991, Avramov, 1996, Cindri, 2000, Galet, 1985.). Ispitivani klonovi su rezultat klonske selekcije u okviru sorte Pinot gris, kojima je trebalo poveati njenu rodnost u Nemakoj i Maarskoj (Cindri i sar., 2000). Cilj ovih ispitivanja je utvrivanje karakteristika, rodnosti, kvaliteta groa i otpornosti prema vanijim bolestima i niskim zimskim temperaturama klonova Rulnder 2-54 GM i Szrkebarat B-10 i sorte Pinot gris i pogodnosti za gajenje u agroekolokim uslovima nikog vinogradarskog podrejona.

MATERIJAL I METODE RADA

Novi klonovi i standardna sorta Pinot gris, prouavani su u razdoblju od 1998. do 2001. godine, u okviru eksperimentalnog imanja Centra za vinogradarstvo i vinarstvo u Niu. okoti su gajeni na razmacima 3,00 1,20 m. Uzgojni oblik okota bio je Karlovaki, jedan noviji oblik gajenja tipa palira. Rezidbom je na okotima ostavljan jedan kratki kondir od 3 okca i 2 luka od po 12 okaca. Broj rezidbom ostavljenih okaca po okotu bio je 27, odnosno 7,5 okaca/m2. U uslovima istih mera agrotehnike i totehnike ispitivani su vaniji pokazatelji rodnosti, kvaliteta groa i otpornosti prema vanijim bolestima i niskim zimskim temperaturama. Ispitivanja su izvedena uz primenu uobiajenih metoda po O.I.V. Rezultati su prikazani kao prosene vrednosti perioda ispitivanja (19982001. godine).

REZULTATI ISPITIVANJA
Rodnost klonova i standardne sorte Pinot gris, kao jedna od najvanijih karakteristika, utvrivana je pokazateljima prinosa groa (kg) po jedinici povrine (m2) i masom jednog grozda (g). U velikoj meri ovi pokazatelji su obeleja genotipa, ali zavise i od niza drugih inilaca. Dobijeni rezultati o ovim pokazateljima kod klonova i standardne sorte Pinot gris, koji su meusobno uporeivani, rezultat su ispitivanja u istim uslovima i u istom vremenskom periodu (tabela 1).
Tabela 1. Prinos i kvalitet groa (19982001) Table 1. Grapes Yield and quality (19982001) Sorta Cultivar Rulnder kl. 2-54 GM 1998 1999 2000 2001 Prosek min. 0,94 0,98 1,15 1,25 1,08 0,94 105 115 120 135 119 105 21 20,5 23 22 21,6 20,5 7 7,4 7,1 6,8 7,1 6,8 Prinos Yield (kg/m2) Masa grozda Cluster Weight (g) eer Sugar (%) Ukupne kiseline Total acids (g/l)

269

Sorta Cultivar max. CV Szrkebarat kl. B-10 1998 1999 2000 2001 Prosek min. max. CV Pinot gris 1998 1999 2000 2001 Prosek min. max. CV

Prinos Yield (kg/m2) 1,25 13,43% 0,90 0,92 1,12 1,35 1,07 0,90 1,35 19,63% 0,8 0,85 0,98 1,12 0,94 0,8 1,12 14,89%

Masa grozda Cluster Weight (g) 135 10,10% 110 105 115 118 112 105 118 5,10% 95 90 105 85 94 85 105 9,00%

eer Sugar (%) 23 5,10% 20,5 20,4 21,9 22,3 21,3 20,4 22,3 4,60% 20,5 20,7 19,8 21,2 20,6 19,8 21,2 2,80%

Ukupne kiseline Total acids (g/l) 7,4 3,50% 7,5 8,5 7,7 8 7,9 7,5 8,5 5,60% 7,1 7,3 7,4 7 7,2 7 7,4 2,50%

Osetljivost standardne sorte Pinot gris prema vanijim bolestima, a pre svega prema sivoj plesni, dosta je izraena. Otpornost na niske zimske temperature je relativno visoka. U periodu ispitivanja utvrena je prosena osetljivost novih klonova prema bolestima i otpornost prema niskim zimskim temperaturama i uporeivanje podataka sa podacima dobijenim ispitivanjem standardne sorte Pinot gris u istim uslovima i istom vremenskom periodu (tabela 2).
Tabela 2. Otpornost (19982001) Table 2. Resistance (19982001) Sorta Cultivar Rulnder kl. 2-54 GM 1998 1999 2000 0 15 0 0 20 0 5 21 10 0 0 20 Plamenjaa (%) Pla- Pepelnica (%) Un- Siva plesan Izmrzav. okasmopara viticola (%) cinula nec. (%) (%) Botrytis ca (%) Frociner. (%) zen buds (%)

270

Sorta Cultivar 2001 Prosek min. max. CV % Szrkebarat kl. B-10 1998 1999 2000 2001 Prosek min. max. CV % Pinot gris 1998 1999 2000 2001 Prosek min. max. CV %

Plamenjaa (%) Pla- Pepelnica (%) Un- Siva plesan Izmrzav. okasmopara viticola (%) cinula nec. (%) (%) Botrytis ca (%) Frociner. (%) zen buds (%) 0 3,75 0 15 0 20 0 0 5 0 20 0 15 0 0 3,75 0 15 0 5 0 20 0 20 0 0 5 0 20 0 20 0 0 5 0 20 5 10,25 5 21 0 15 5 0 5 0 15 5 15 0 0 5 0 15 0 5 0 20 0 0 20 0 5 0 20 0 0 15 0 3,75 0 15

DISKUSIJA
Prinos groa po jedinici povrine (tabela 1) kod klona Rulnder 2-54 GM proseno je za period ispitivanja iznosio 1,08 kg/m2, a kod klona Szrkebarat B-10 1,07 kg/m2. Oba ispitivana klona imala su vei prosean prinos od standardne sorte Pinot gris (0,94 kg/ m2). Variranje prinosa groa kod prvog klona (13,43%) bilo je manje, a kod drugog klona (19,63) vee u poreenju sa standardom Pinot gris (14,89%). Masa grozda, koja pored ostalog odreuje rodnost genotipa, proseno je za period ispitivanja kod klona Rulnder 2-54 GM 119 g, a kod klona Szrkebarat B-10 112 g. U poreenju sa standardnom sortom Pinot gris (94 gr) u oba sluaja je bila vea. Variranje mase grozda kod prvog klona (10,1%) bilo je vee, a kod drugog klona (5,1%) manje u poreenju sa standardom (9,0%). Ispitivanjem istih klonova u podruju Sremskih Karlovaca, odakle su oni introdukovani u niki vinogradarski podrejon, dobijene su nie vrednosti, kako za pokazatelj prinosa, tako i za masu grozda, ali slini odnosi izmeu klonova i klonova i standardne sorte Pinot gris (Cindri i sar. 2000). 271

Najznaajniji organski sastojci koji neposredno odreuju kvalitet groa genotipa su pored ostalog i sadraj eera i kiselina u grou, odnosno iri. Ispitivanjem ovih osobina kod klonova i standardne sorte Pinot gris u istim uslovima i u istom vremenskom periodu dobijeni su podaci (tabela 1), koji pokazuju da oba ispitivana klona pored veih prinosa imaju i vei kvalitet groa u poreenju sa standardom. Sadraj eera u iri kod klona Rulnder 2-54 GM, proseno je za period ispitivanja iznosio 21,6%, a kod klona Szrkebarat B-10, 21,3%. Standardna sorta Pinot gris je imala proseno manje eera od ispitivanih klonova (20,6 g). Variranje sadraja eera u iri je kod oba klona (5,1%, odnosno 4,6%) bilo vee u poreenju sa standardom (2,8%). Ukupne kiseline u iri, proseno su kod klona Rulnder 2-54 GM (7,1g/l) bile na nivou standarda (7,2 g/l), a kod klona Szrkebarat B-10 (7,9 g/l) neto vee nego u standardne sorte Pinot gris. Variranje sadraja ukupnih kiselina u iri bilo je slino kod prvog klona i standarda (7,1% odnosno 7,2%), dok je kod drugog klona variranje iznosilo 7,9%. Slini podaci o sadraju eera i ukupnih kiselina u iri dobijeni su na osnovu viegodinjih ispitivanja ovih klonova i standarda u Sremskim Karlovcima (Cindri i sar. 2000). Rezultati ispitivanja osetljivosti prema vanijim bolestima vinove loze i otpornosti prema niskim zimskim temperaturama (tabela 2), pokazali su da klonovi imaju sline karakteristike sa standardnom sortom Pinot gris. Klon Rulnder 2-54 GM, na osnovu podataka po godinama i proseno, ispoljio je neto veu osetljivost prema sivoj plesni u odnosu na standard. Neto vei napad ispitivanih bolesti i kod klonova i standarda registrovan je 1999. godine. To je godina sa izuzetno velikom koliinom padavina u vegetaciji, kada i uz redovne mere zatite nije bilo mogue uspeno zatititi vinovu lozu. U prolee 2000. godine registrovano je izmrzavanje okaca koje je bilo slino i kod klonova i standarda, a nastalo je kao rezultat pojave bolesti u prethodnoj godini, slabijeg sazrevanja lastara i niskih zimskih temperatura poetkom 2000. godine.

ZAKLJUAK
Na osnovu rezultata ispitivanja klonova Rulnder 2-54 GM, Szrkebarat B-10 i standardne sorte Pinot gris moe se zakljuiti: U pogledu visine prinosa, u istim uslovima, istom vremenskom razdoblju i uz primenu iste ampelotehnike, ispitivani klonovi su nadmaili standard. Vei prinos groa kod klonova u odnosu na standard nije negativno uticao na kvalitet, koji je utvrivan na osnovu sadraja eera i ukupnih kiselina u iri, a koji su bili vei ili na nivou standarda. U pogledu osetljivosti prema vanijim bolestim i otpornosti prema niskim zimskim temperaturama ispitivani klonovi su na nivou standardne sorte Pinot gris. Ispitivani klonovi, kao i standardna sorta Pinot gris, sa uspehom se mogu gajiti u agroekolokim uslovima podruja ispitivanja.

LITERATURA
Avramov, L.: Vinogradarstvo, 465466, Beograd, 1991. Avramov, L.: Vinske i stone sorte, 9092, Beograd, 1996.

272

Cindri, P., Kora Nada, Kova V.: Sorte vinove loze, III izdanje, 144147. Novi Sad, 2000. Galet, P.: Precis d`Ampelographie pratique, Montpellier, 1985.

BIOLOGICAL AND PRODUCTIVITY TRAITS OF SOME CLONES OF THE PINOT GRIS CULTIVAR IN THE NI VINEYARD AREA SUBREGION
RADOSLAV TARAILO, SNEZANA STANKOVIC, IVANA MOSIC Summary Rulnder kl. 2-54 GM and Szrkebarat B-10, clones of the Pinot gris cultivar, selected in Germany and in Hungary were investigated in the Ni vineyard area subregion over the 1998-2001 period. The fertility, quality and resistance results obtained were compared with those of the Pinot gris cultivar population obtained under the same conditions and over the same period of time. The new clones showed, on the average, higher yield of grapes per square meter (Rulnder kl. 2-54 GM, 1.08 kg/m2, Szrkebarat B-10, 1.07 kg/ m2) compared with the population (Pinot gris 0.94 kg/m2). The bunch weight was, on the average, higher with the clones (Rulnder kl. 2-54 GM, 119 gr, Szrkebarat B-10, 112 gr) compared with the population (Pinot gris, 94 gr). The content of sugar in the clones must (21.6% and 21.3% on average) was somewhat higher then with the population (20.6 g). The total must acids with the clones showed the values approximate to those of the population and ranged from 7.1 to 7.9 g/l. Resistance to the major vine diseases and to low winter temperatures of the clones investigated was at the same level as with the population. Key words: grapevine, clone, quality, resistance, fertility.

273

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 274279, NOVI SAD

AGROBIOLOKA SVOJSTVA SORTE BURGUNDAC CRNI U ALEKSINAKOM PODREJONU

MLAAN GARI1, BRATISLAV IRKOVI2, MILO RISTI3, IVANOVI RADOMIR4 IZVOD: U periodu 20002002. godine ispitivana su agrobioloka svojstva sorte burgundac crni u aleksinakom podrejonu.Ispitivanja su obavljena u PIK Aleksinac u lokalitetu Gornje Suhotno.Vinograd je podignut 1984. godine. Uzgojni oblik okota je dvokraka kordunica na kojoj se primenjuje meovita rezidba. Razmak sadnje iznosi 3 1m. Vremenski uslovi u periodu istraivanja bili su povoljni za rastenje i razvie sorte burgundac crni. Cilj ispitivanja je bio da se proue vanija agrobioloka svojstva sorte burgundac crni, kako bi se proizvodnoj praksi mogle dati to konkretnije preopruke u pogledu veeg irenja i gajenja ispitivane sorte. Na osnovu rezultata ispitivanja moe se konstatovati da sorta burgundac crni ispoljava pozitivna agrobioloka i tehnoloka svojstva i moe se sa uspehom gajiti u aleksinakom podrejonu. Kljune rei: Sorta, ekoloki uslovi, prinos, kvalitet groa.

UVOD
Burgundac crni je veoma stara francuska sorta vinove loze, koja se nekoliko vekova gaji u Francuskoj i drugim zemljama zapadne Evrope. U Srbiji se poela gajiti tek pred drugi svetski rat. Gaji se i posle drugog svetskog rata u Srbiji i to u svim vinogorjima. Prinos i kvalitet groa ove sorte u velikoj meri variraju pod uticajem agroekolokih uslova, primenjene ampelotehnike, loznih podloga, uzgojnih oblika, naina rezidbe. O tome nalazimo podatke u radovima Avramova i sar. (1984, 1988), Stoeva (1973), Nakalamia (1981, 1992), Garia (1998) i dr.

Prethodno saoptenje / Previous announcement 1 Dr Mladjan Gari redovni profesor Poljoprivredni fakultet Pritina 2 Mr Branislav irkovi asistent Poljpprivredni fakultet Pritina 3 Dipl. ing Milo Risti istraiva pripravnik Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Ni 4 Dr Ivanovi Radomir docent Prirodno matematiki fakultet Ni

274

U ovom radu e biti prikazani podaci o vanijim agrobiolokim i tehnolokim svojstvima sorte burgundac crni u uslovima aleksinakog podrejona.

MATERIJAL I METOD RADA

Ispitivanja su obavljena u periodu 20002002. godine u proizvodnom zasadu PIK Aleksinac u lokalitetu Gornje suhotno. Vinograd je podignut 1984. godine. Razmak sadnje iznosi 3x1m, tako da broj okota po hektaru iznosi 3.333. Uzgojni oblik okota je dvokraka horizontalna kordunica na kojoj se primenjuje meovita rezidba. Na okotu je pri rezidbi ostavljano po 4 luka od 8 okaca i 34 kondira sa po 2 okca, to ukupno iznosi 38 okaca po okotu. Za ispitivanja je odabrano 20 okota priblino jednakog vegetativnog potencijala, pri emu je svaki okot sluio kao posebna eksperimentalna jedinica.Praeni su sledei pokazatelji: fenoloka osmatranja; broj ostavljenih okaca pri rezidbi; broj i procenat razvijenih lastara; broj i procenat rodnih lastara; rodnost okaca i lastara; broj grozdova po okotu i masa grozda; prinos groa po okotu i hektaru; masa orezane loze; sadraj eera i ukupnih kiselina u iri. Vinograd je podignut na zemljitu tipa plitke do srednje duboke smonice sa razvijenim humusnoakumulativnim horizontom.Sadraj humusa iznosi 2,84%, P2O5 ima 5,0 mg/100 g vazduno suvog zemljita, a K2O 7,0 mg/100 g vazduno suvog zemljita. Moe se konstatovati da je zemljite osrednje obezbeeno osnovnim hranljivim elementima. Klimatski uslovi aleksinakog podrejona su veoma povoljni za gajenje vinove loze. Srednja godinja temperatura vazduha iznosila je 11,9C, a srednja vegetaciona 17,57C. Duina vegetacionog perioda iznosi 213 dana. Godinja suma padavina iznosi oko 603 mm, dok u periodu vegetacije padne oko 370 mm. Kao nepovoljne vrednosti javljaju se jaki zimski mrazevi koji u pojedinim godinama dostiu do23C. Meutim, u godinama ispitivanja niske zimske temperature su se sputale do15C i nisu izazvale oteenja okaca i lastara ispitivane sorte.

REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJA

Fenoloka osmatranja Vreme odvijanja pojedinih faza u godinjem ciklusa razvia sorte burgundac crni u aleksinakom podrejonu, moe se sagledati iz podataka prikazanih u tabeli 1.

275

Tabela 1. Fenofaze razvoja sorte burgundac crni Table 1. (Phenological stages of vine cultivar Pinot Noir) Faza razvoja Suzenje Bubrenje okaca Poetak cvetanja Puno cvetanje Kraj cvetanja Rastenje bobica (67mm) arak Puna zrelost Godina 2000 05.03. 20.03. 01.05. 10.05. 15.05. 10.07. 22.08. 1.09. 2001 09.03. 21.03. 07.05. 13.05. 19.05. 08.07. 24.08. 27.09. 2002 07.03. 24.03. 05.05. 12.05. 17.05. 06.07. 20.08. 25.09. Proseno 07.03. 22.03. 04.05. 12.05. 17.05. 08.08. 25.08. 24.09.

Tabela 1a. Deskriptori O.I.V. za pojedine fenofaze Table 1a. (Description O.I.V. for each phenophases) Code O.I.V. 301 302 303 304 Elementi opisa Otvaranje okaca-bubrenje Cvetanje Poetak zrelosti-arak Puna zrelost groa Ocena 1 3 7 5

Suzenje se odvijalo u prvoj dekadi marta, neto ranije u odnosu na datum koji navodi Avramov i sar. (1992). za uslove groanskog vinogorja, Gari i sar. (1998). za uslove orahovakog vinogorja. Okca ove sorte rano bubre i otvaraju se. Pojava prvih zelenih vrhova lastara odvija se krajem aprila. Najranije otvaranje okaca je bilo 2000. godine (20. marta.). Rastenje lastara se u poetku odvijalo dosta usporeno. Kasnije sa poveanjem temperature vazduha rastenje lastara je bilo intenzivnije. Do cvetanja lastari su dostigli duinu blizu 120 cm. U pojedinim godinama poetak i kraj cvetanja nastupilo je u razliito vreme, to znai da je cvetanje i raziito trajalo.Proseno poetak cvetanja je bio (04. maja), a kraj cvetanja (17. maja)., to je neto ranije od datuma koji navode Avramov i sar. (1992), Cindri i sar. (1992), Gari i sar. (1998), i drugi istraivai. Bobice su (25. avgusta) u proseku dostizale veliinu zrna graka (67 mm) Groe sorte burgundac crni u uslovima aleksinakog podrejona dostizalo je punu zrelost izmeu 21 i 27. septembra, kada se obavlja berba i prerada groa. Rodnost okaca i lastara Na osnovu podataka prikazanih u tabeli 2. moe se izvriti sledea analiza oglednih rezultata.

276

Tabela. 2. Osnovni pokazatelji rodnosti sorte burgundac crni Table 2. (Basic production parameters of vine cultivar Pinot Noir) Rb 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Pokazatelj Broj okaca po okotu Broj razvijenih lastara Procenat raz. lastara Broj rod. lastara Procenat rod. lastara Br. grozd.po okcu Broj grozd. po raz. last. Broj grozd. po rod. last. Broj grozd. po okotu Masa grozda Godina 2000 38.0 35.7 92.55 28.77 81.80 1.08 1.16 1.41 40.70 96.50 2001 38.8 34.33 90.34 27.02 78.70 0.90 0.99 1.26 34.20 110.70 2002 38.0 33.48 88.10 26.83 80.13 1.00 1.14 1.42 38.10 120.30 Prosek 38.0 34.32 90.33 27.54 80.21 0.99 1.09 1.36 37.66 109.16 0.07 0.08 0.07 2.63 0.09 0.11 0.10 3.67 0.62 0.76 0.6 0.7 Lsd 0.05 0.01

Pri rezidbi na okotu je ostavljano po 38 okaca, to po m2 povrine iznosi 12.6 okaca. Kretanje okaca i prorastanje novih zelenih lastara iznosilo je u proseku 90%, dok je 10% okaca ostajalo neaktivirano, to je blisko podacima koje navodi Gari i sar. (1998) ) za uslove orahovakog vinogorja, a neto nie vrednosti navodi Avramov i sar. (1992).za uslove groanskog vinogorja. Broj rodnih lastara zavisio je od vremenskih uslova u pojedinim godinama. Udeo rodnih u ukupnom broju razvijenih lastara je bio visok i kretao se od 78.70% do 81.80%. Broj grozdova po ostavljenom okcu, razvijenom i rodnom lastaru bio je u granicama vrednosti koje za ovu sortu navode Avramov i sar. (1992), Nakalami (1981) Gari i sar. (1998) i drugi istraivai. Razlike u broju grozdova izmeu pojedinih godina su dokazane kao statistiki znaajne i veoma znaajne. Broj grozdova po okotu u proseku je iznosio (37.66), to je dovoljno za postizanje normalnog prinosa groa. Masa grozda je bila u granicama vrednosti koje za ovu sortu navode Avramov i sar. (1992), Fazini, M (1989), Avramov i uni (2001), a neto manja od vrednosti koje navodi Gari i sar. (1998) za uslove orahovakog vinogorja. Prinos i kvalitet groa Prinos i kvalitet groa sorte burgundac crni moe se oceniti na osnovu podataka prikazanih u tabeli 3.

277

Tabela 3. Osnovni elementi prinosa i kvaliteta groa sorte burgundac crni Table 3. (Basic elements of grape yield and quality of vine cultivar Pinot Noir) Red. broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Pokazatelj Prinos groa po okcu u g Prinos groa po lastaru u g Prinos groa po rod. last. u g Prinos groa po okotu u kg Prinos groa po ha u kg Masa orezane loze u g Sadraj eera (%) Sadraj ukupnih kiselina (g/l) Godina 2000 86.05 92.97 113.66 3.270 10.898 1.100 24.7 7.90 2001 5.52 105.73 134.34 3.630 12.098 1.173 22.0 7.35 2002 102.63 116.48 145.35 3.900 12.998 1.320 20.5 7.20 Prosek 94.73 105.06 131.11 3.600 11.998 1.197 22.4 7.48 Lsd 0.05 0.01 10.39 12.05 11.33 14.27 11.88 15.10 0.33 0.43

Ostvareni prinos groa po ostavljenom okcu i razvijenom lastaru ukazuje na njihovu veliku produktivnost. Ona je rezultat broja grozdova i njihove mase. U proseku za ispitivani period prinos groa po okoti iznosio je (3.600 kg), a po hektaru (11.998 kg). Razlike u prinosu groa izmeu pojedinih godina su potvrene kao statistiki znaajne i vrlo znaajne. Sadraj eera u iri je varirao u zavisnosti od vremenskih uslova i visine prinosa groa. U proseku za ispitivani period sadraj eera je iznosio 22.4%, a sadraj ukupnih kiselina je varirao od 7.20 do7.90 g/l.

ZAKLJUAK
Na osnovu izloenih rezultata o agrobiolokim i tehnolokim svojstvima sorte burgundac crni u uslovima aleksinakog podrejona, mogu se izvesti sledei zakljuci: Sorta burgundac crni ispoljava pozitivna svojstva u agroekolkim uslovima aleksinakog podrejona. Procenat razvijenih i rodnih lastara bio je visok u svim ispitivanim godinama. U trogodinjem periodu ispitivanja ostvaren je dobar prinos groa, koji u proseku po hektaru iznosio 11.998 kg. Ostvareni prinos groa po okcu, razvijenom i rodnom lastaru ukazuje na solidnu i stabilnu rodnost sorte burgundac crni. Sadraj eera je varirao od 20.0 do 24%, a u proseku je iznosio 22.4%, a sdraj ukupnih kiselina u proseku je iznosio 7.48 g/l.

LITERATURA
AVRAMOV, L: Burgundac crniagrobiloke i tehnoloke karakteristike. Jugoslovensko vinogradarstvo i vinarstvo br. 78. Beograd. (1984). AVRAMOV, L. i sar.: Agrobiloke i tehnoloke karakteristike kultivara burgundac crni u negotinskom vinogorju. Poljoprivreda 375378. Beograd.. (1998). AVRAMOV, L. i sar.: Neke ampelografske karakteristike sorte burgundac crni pri kraju perioda eksploatacije vinograda. Poljoprivreda, br. 366367, str.5864 Beograd.. (1992).

278

FAZINI, M. i sar.: Burgundac crni-elitna sorta meu visokokvalitetnim vinskim sortama. Jugoslovensko vinogradarstvo i vinarstvo br. 5, Beograd.. (1989). CINDRI, P. i sar.: Vitis vinifera iz conculta pinot. Poljoprivreda, 366367, str.2230. Beograd. (1992): , .: . I . .. 8792. .. (1998). GALET,P. (1985): Precis D Ampelographie de France. Montpellier.. (1985). NEGRULJ, A.M: Vinogradarstvo sa osnovami ampelograi i selekcii. Moskva, 1956.

AGRO-BIOLOGICAL PROPERTIES OF THE PINOT NOIR VARIETY IN ALEKSINAC VINEYARD SUB-AREA

MLAAN GARI, BRATISLAV IRKOVI, MILO RISTI, IVANOVI, R. Summary During the period from 2000 to 2002, the agro-biological properties of the Pinot Noir variety in the conditions of Aleksinac vineyard sub-area were examined. The examinations were carried out in PIK Aleksinac in the locality of Gornje Suhotno. The vineyard was raised in 1986. The growing form of vine was the two-folded horizontal cordon, on which the mixed pruning method was applied. The vine spacing was 3 1 m. Weather conditions during the examination period were agreeable for the growth and development of the Pinot Noir variety. The objective of this study was to examine signicant agro-biological properties of this variety, for the reason of achieving more concrete suggestions for the production practice, with respect to greater expansion and growing of the examined variety. On the basis of the results obtained, it can be concluded that the Pinot Noir variety shows positive agro-biological and technical properties and this variety can be successfully grown in the Aleksinac vineyard sub-area. Key words: variety, ecological conditions, yield, grape quality.

279

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 280285, NOVI SAD

NEDESTRUKTIVNA METODA IZRAUNAVANJA LISNE POVRINE LASTARA VINOVE LOZE

ZORAN BELI, SLAVICA TODI, NEBOJA MARKOVI1 IZVOD: U radu je prikazano ispitivanje validnosti primene statistikog modela kojim bi se izraunavala povrina jednog lista vinove loze i povrina listova lastara ukljuujui osnovne listove i listove sa zaperaka. Izraunavanje povrine jednog lista se zasniva na obrascu dobijenom linearnom regresionom analizom koja koristi zbir donja dva bona nerva kao nezavisno promenljivu. Za izraunavanje lisne povrine osnovnog lastara i povrine listova sa zaperaka primenjen je identian model do kojeg se dolazi multiplom regresionom analizom koja koristi tri nezavisno promenljive: broj listova, povrinu najveeg i najmanjeg lista. Visoke vrednosti koecijenta determinacije (R2) i zadovoljavajua vrednost srednje apsolutne greke (sag) su potvrdile validnost primene primenjenih modela i dobro poklapanje izmerenih i izraunatih vrednosti povrina lastara i zaperaka. Kljune rei: vinova loza, povrna lista, statistiki model, validnost.

UVOD
Poznavanje asimilacione povrine je vaan element u ziolokim istraivanjima, u ispitivanju fotosintetske aktivnosti biljke, prouavanjima svetlosnih uslova u paliru, ispitivanju vodnog statusa, a takoe i u procenama uspenosti primene odreenih ampelotehnikih mera. Zbog toga je veoma vano pronai naine kojima bi se relativno brzo i tano u poljskim uslovima izraunali potrebni parametri za izraunavanje lisne povrine. Danas se primenjuje vie razliitih metoda, od kojih neke podrazumevaju uzorkovanje listova i itavih lastara i merenje njihove povrine specinim instrumentima u laboratorijskim uslovima. Neke druge metode podrazumevaju primenu skupe sosticirane opreme kojima se u polju, indirektno preko snimanja asimilacione povrine i prodiranja suneve svetlosti ili boje listova dolazi do povrine listova. Najjednostavnije nedestruktivne metode zasnivaju se na merenjima odreenih elemenata liske i lastara i njihovim poreenjem sa lisnom povrinom. U cilju izraunavanja povrine jednog lista moe se koristiti zbir duina doPrethodno saoptenje / Previous announcement 1 Zoran Beli, dr Slavica Todi, dr Neboja Markovi, Poljoprivredni fakultet Zemun

280

nja dva bona nerva (Carbonneau, 1976a; Lopes i Pinto, 2000), duina i/ili maksimalna irina liske (Smith i Kliewer, 1984; Williams i Martinson, 2003) i masa lista (Sepulveda i Kliewer, 1983). Upotreba nekog od nabrojanih naina zavisi od svojstava lista sorte koja se prati kao to su oblik, izdeljenost, forma sinusa itd. i u svakom sluaju podrazumeva uzorkovanje to veeg broja listova kako bi se dolo do to tanijeg obrasca. Pri izraunavanju povrine listova osnovnog lastara i zaperaka takoe se mogu primeniti razliita merenja. Lorenzo i sar.2006, navode visoku zavisnos izmeu povrine lastara i njegove duine dok Lopes i Pinto (2005) navode da duina lastara nije uvek u visokoj korelaciji sa lisnom povrinom. Lopes i Pinto (2000) predlau model za izraunavanje povrine listova osnovnog lastara koji jr prvobitno ukljuivao etiri promenljive: duinu lastara, broj listova, povrinu najveeg i najmanjeg lista, da bi kasnije duinu lastara iskljuili iz prorauna jer nema znaajniji uticaj na lisnu povrinu. Za povrinu listova zaperaka na jednom lastaru predloili su slian model koji u prvom sluaju ukljuuje est promenljivih, a u neto pojednostavljenom samo dve promenljive: broj listova na zapercima i povrinu najrazvijenijeg zaperka. Cilj naeg rada je bio da se doe do regresione formule za izraunavanje lisne povrine kod sorte Frankovka na osnovu modela koji su predloili Lopes i Pinto (2000).

MATERIJAL I METOD RADA

Ispitivanja su obavljena tokom 20042006. godine u delu vinograda sa sortom Frankovka (Vitis vinifera L.) koji je u sastavu Oglednog dobra Radmilovac Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Po svojioj lokaciji, zasad pripada umadijsko-velikomoravskom reonu u kojem je zastupljena umereno-kontinentalna klima sa prosenom godinjom temperaturom vazduha za period od 10,8C i srednjom vegetacionom od 16,6C. Prosena godinja koliina padavina je oko 660 mm, od ega u periodu vegetacije padne 410 mm. Zemljite na kojem je podignut vinograd je u tipu lesivirane gajnjae veoma povoljnih zikih i mehanikih svojstava. Vinograd je podignut 2002. godine sa razmakom sadnje 3 1 m. Kao uzgojni oblik formiran je Gijov dvogubi oblik sa visinom stabla od 90cm i meovitom rezidbom. Povrina jednog lista, zatim povrina osnovnog lastara i povrina zaperaka odreena je primenom statistikog modela predloenog od strane Lopes i Pinto, 2000. U cilju dobijanja jedinstvene jednaine za odreivanje povrine jednog lista, prikupljeno je nasumice 100 listova razliitih veliina na kojima je merena duina donja dva bona nerva. Zatim je svaki list skeniran (HP scanjet 3670) i primenom programa PhotoShop 7 izraunata je njegova povrina. Korelacijom zbira duina dva donja bona nerva jednog lista i njegove povrine dobijen je obrazac kojim e se izraunavati povrina lista na osnovu duine izmerenih nerava. Za primenu obrasca kojim e se izraunavati povrine listova lastara, u periodu od arka do sazrevanja groa uzeto je 30 prosenih lastara na kojima su izvrena sledea merenja: broj listova na glavnom lastaru i zapercima, duina donja dva bona nerva svih listova osim listova kraih od 3cm. Izraunavanjem povrine svakog primarnog lista na jednom lastaru preko duine njegovih nerava dobijena je povrina primarnog lastara (izmerena povrina) koja predstavlja zavisno promenljivu. Primenom multiple regresione analize kojom se vri korelacija povrine listova kao zavisno promenljive i tri nezavisno promenlji281

ve: broja primarnih listova, povrine najveeg lista i povrine najmanjeg lista dobijena je obrazac kojim se izraunava povrina lastara (izraunata povrina). Pri merenju povrine listova na zapercima osnovnog lastara, u naem radu se delimino odstupilo od originalnog modela koji su dali Lopes i Pinto (2000) u cilju to jednostavnijeg merenja u poljskim uslovima. Primenjen je identian model kao kod izraunavanja povrine osnovnog lastara, tj. prate se promenljive: ukupan broj listova sa zaperaka, povrina najveeg i najmanjeg lista posmatrjui sve listove zaperaka. Odreivanje najveeg i najmanjeg lista na zapercima jednog lastara bi moglo biti oteano kod sorti sa velikim brojem bujnih zaperaka, to kod sorte Frankovka nije sluaj. U tom sluaju bi se mogao primeniti gore naveden originalan metod. Za statistiku obradu podataka korien je program Statgraph 5.0.

REZULTATI
Linearnom regresionom analizom na osnovu duine donjih bonih nerava i lisne povrine dobijena je korelaciona jednaina: P = 74.7687 + 17.6594L gde je zavisno promenljiva P povrina lista i nezavisno promenljiva L zbir duina donja dva bona nerva. Linearna zavisnost izmeu ove dve promenljive prikazana je grakonom 1. Vrednost R2 za ovu regresiju iznosi 0,93 a standardna greka je 21,5 cm2.

Graf.1. Veza izmeu lisne povrine (P) i zbira duina donja dva bona nerva (L) kod sorte Frankovka. Graph.1. Relationship between leaf area (P) and sum of the two lateral leaf vein length (L) for cv. Frakovka.

Do lisne povrine jednog lastara dolo se primenom multiple regresione analize gde je izmerena povrina lastara (Pl) zavisno promenljiva i tri nezavisno promenljive koje su uvoene odreenim redom na osnovu znaajnosti uticaja na povrinu lastara to je odreeno na osnovu vrednosti koecijenta korelacije (kk). Prva se unosi u obraun promenljiva bl broj listova (kk=0,79), zatim Plmax povrina najveeg lista (kk=0,78) i kao posledmnja Plmin povrina najmanjeg lista (kk=0,25). Proraunom je dobijena sledea jednaina: Pl = 2504.21 + 172.684*bl + 9.10372*Plmax + 5.20723*Plmin 282

Odnos izmeu izraunatih i izmerenih vrednosti lisne povrine osnovnog lastara prikazan je grakonom 2a. Vrednost R2 za ovu regresiju iznosi 0,87 a standardna greka je 151,5 cm2. Pri izraunavanju povrine listova zaperaka, slino kao kod primarnog lastara, nakon primenjene multiple regresione analize dobijena je jednaina: Pz = 1630.7 + 73.228*blz + 8.27569*Plmax + 22.7142*Plmin gde je Pz povrina zaperka, blz broj listova na zapercinma, Plmax povrina najveeg lista na zapercima, a Pl povrina najmanjeg lista na zapercima. Odnos izmeu izraunatih i izmerenih vrednosti lisne povrine zaperaka prikazan je grakonom 2b. Vrednost R2 za ovu regresiju iznosi 0,94 a standardna greka je 247,3 cm2.

Graf.2 (a) Odnos izmeu izraunatih i izmerenih vrednosti povrine listova osnovnog lastara i (b) lisne povrine zaperaka sorte Frankovka. Sag srednja apsolutna greka Graph.2. (a) Relationship between actual and estimated main shoot leaf area, (b) lateral leaf area for cv. Frankovka. Sag mean absolute eror

DISKUSIJA
Rezultati primenjene linearne regresione analize za izraunavanje povrine jednog lista su saglasni drugim studijama u kojima se do povrine lista dolazi preko merenja dimenzija liske. Stavljanje u korelaciju povrine lista sa zbirom donja dva bona nerva kao nezavisno promenljive u naem radu je dalo veoma visok koecijent determinacije (R2=0,93) to ukazuje na podesnost ovog modela za izraunavanje povrine lista sorte Frankovka. Visoke vrednosti koecijenta determinacije (R2) koji se kretao od 0,83 do 0,98 pri korienju irine i duine lista su ustanovili Williams i Martinson (2003). Lopes i Pinto (2000) su kod etiri sorte vinove loze ustanovili vee vredosti R2 pri regresionoj analizi izmeu povrine lista i zbira donjih bonih nerava u odnosu na primenu duine liske kao nezavisno promenljive. Pronalaenje najpodesnije regresione formule za izraunavanje povrine lista koja e ukljuiti jednu ili dve promenljive kao to su duina i/ili irina lista, zbir duina bonih nerava zavisie od oblika i izdeljenosti lista posmatrane sorte. Kada je re o izraunavanju lisne povrine osnovnog lastara, primenjeni model koji su predloili Lopes i Pinto (2000) dao je u ovom sluaju zadovoljavajue rezultate. Dobijeni koecijent determinacije (R2=0,87) ukazuje da se kod sorte Frankovka broj listova kao 283

najznaajnija promenljiva, pa zatim povrina najveeg lista i na kraju povrina najmanjeg lista mogu uspeno koristiti za izraunavanje povrine lastara. Vrednost srednje apsolutne greke sag koja iznosi 110,8 cm2 ukazuje na dobro poklapanje izmerenih i izraunatih vrednosti povrine lastara. Ova tri elementa se mogu relativno brzo izmeriti u poljskim uslovima to posebno vai za broj listova na posmatranom lastaru, dok je za odreivanje najveeg i najmanjeg lista potrebno neto vie panje. Pri merenju povrine listova zaperaka na osnovnom lastaru primenom identinog modela kao kod osnovnog lastara dobijena je visoka vrednost koecijenta determinacije (R2= 0,94) to ukazuje na podesnost korienja ove tri nezavisno promenljive.

ZAKLJUAK
Rezultati ovih istraivanja ukazuju da se izraunavanja povrine listova lastara mogu izvesti relativno brzo i uz visoku preciznost u poljskim uslovima, a da se lastari pri tom ne skidaju sa okota. Jedino je potrebno uzorkovati vei broj listova za odreivanje korelacione jednaine preko koje e se izraunavati povrina jednog lista. Za izraunavanje povrine listova osnovnog lastara i listova zaperaka potrebno je utvrditi broj listova na lastaru, odnosno zapercima i izmeriti duinu donjih bonih nerava na najveem i najmanjem listu osnovnog lastara i na zapercima.

LITERATURA
CARBONNEAU, A. Principes et methodes de mesure de la surface foliare. Essai de caracterisation des types de feuilles dans le genre vitis. Ann. Amelior. Plantes, 26 327343 (1976a). DI LORENCO, R., COSTANCA, P., PISCIOTTA, A., VESCO, G., BARBAGALLO, M.G.: Estimation of leaf area by means of linear regression equation in Vitis vinifera L.: Limits and advantages. LOPES, M.A., PINTO,P.: Easy and accurate estimation of grapevine leaf area with simple mathematical models. Vitis, (2) 5561 (2005). LOPES, M.A., PINTO,P.: Estimation of main and secondary leaf area of grapevine shoot. Progres Agricole et Viticole, 117, n7, 160166 (2000). SEPULVEDA, G., KLIEWER, W.M.: Estimation of leaf area of two grapevine cultivars (vitis vinifera L.) using laminae lenear measurmens and fresh weight. Am.J.Enol.Vitic. 34 221226 (1983). SMITH, R.J., KLIEWER, W.M.: Estimation of Thompson Seedless grapevine leaf area. Am. J. Enol. Vitic. 35 1622 (1984) WILLIAMS, L., MARTINSON, T.: Nondestructive leaf area estimation of Niagara and DeChaunac grapevines. Scientia Horticulturae 98 493498 (2003).

284

NONDESTRUCTIVE METHOD FOR ESTIMATION OF SHOOT LEAF AREA OF GRAPEVINE

ZORAN BELI, SLAVICA TODI, NEBOJA MARKOVI Summary In this paper has been shoowed an investigation of validity for using statistical model for estimations of single leaf area, primary and lateral leaf area. Estimation of single leaf area is based on equation gained with linear regression analyses which used sum of two lateral leaf vein lengths as independent variable. For estimation of primary and lateral shoot leaf area, a tree variable model is propsed: main leaf number and area of the major and minor leaves on base multiple regression analysis. A very high values of coefcient of determination (R2) and satisfactory values of main absolute error (MAE) was conrmed validity of using of proposed model and good agreement between observed and estimated values of shoot leaf area. Key wards: grapevine, leaf area, statistcal model, validation.

285

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 286297, NOVI SAD

UTICAJ VREMENSKIH PRILIKA NA RODNOST ZIMSKIH OKACA KOD VINOVE LOZE

KULJANI, I.,1 PAPRI, 1., NADA KORA1, SLAVICA TODI2, MIRA MEDI1, BOOVI, P1., IVANIEVI, D.1 IZVOD: Cilj ovog istraivanja je bio da se utvrdi uticaj toplote i padavina na izgradnju mogue rodnosti, koja se u okcima potrebnim za rezidbu, odvija od sredine maja pa do poetka jula. Istraivanja koja su poela 1997. su jo uvek u toku, na Oglednom Polju Departmana za voarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzanu arhitekturu, u Sremskim Karlovcima. Ispitivane su novostvorene sorte sila, nova dinka, graac beli (ital. rizl.) klon 13, petra i liza. Utvrivanjem rodnosti na po 15 okota po varijanti, izraunati su koecijenti rodnosti, i potom je uraeno njihovo uporeivanje po godinama. Analiziranjem i meteorolokih inilaca i koecijenata rodnosti u ispitivanom periodu, utvrena je izuzetna povezanost, ili uslovljenost. U godinama kada je u maju i junu bilo dosta kie, koje su praene niskim temperaturama, potencijana rodnost je bila veoma niska. U pojedinim sluajevima ona je bila 50% i vie posto nia nego prosena. U godinama kada su toplotni uslovi i koliina padavina u maju i junu bili povoljni, koecijenti rodnosti su bili visoki. Da bi se spreio negativan uticaj loeg vremena u pojedinim godinama, vinogradari moraju pomoi vinovoj lozi posebnim agro i totehnikim merama. Kljune rei: rodnost, koecijent, sorta, vinova loza

Izvorni nauni rad (Original scientic paper) 1 Dr Ivan D. Kuljani, redovni profesor, dr ore Papri, redovni profesor, dr Nada Kora, redovni profesor, mr Mira Medi, asistent, dipl. in. Predrag Boovi, saradnik, dipl.in. Dragoslav Ivanievi, saradnik, Poljoprivredni fakukltet Novi Sad 2 Dr Slavica Todi, vanredni profesor, Poljoprivredni fakultet Zemun

286

UVOD
Rodnost jedne sorte je pre svega genetski odreena ali je pod znaajnim uticajem unutranjih i spoljanjih inilaca, zbog ega varira u irokim granicama. Od unutranjih inilaca to su hormoni, dok od spoljanjih inilaca najvaniji i dokazan uticaj imaju mineralna ishrana, svetlost, toplota, voda, agro i totehnika (Srinivasan & Mullins 1976, 1981; Lavee et al. 1981; Ziv et al. 1981; Svanepoel & Archer 1988; Kuljani 1994; Kuljani et al. 1998). Primenom odreenih operacija zelene rezidbe se u znaajnoj meri moe uticati na sadraj unutranjih hormona u biljkama, dok se agrotehnikim merama utie na sadraj hranjiva i vode u zemljitu. Na svetlost i toplotu ovek nema praktino nikakvog uticaja, osim na osvetljenost u samom paliru, to se regulie letnjom rezidbom. Toplota, svetlost i voda, su inioci koji najvie kolebaju od godine do godine. Njihov uticaj se oseti na svakom rodu dvostruko, u prethodnoj godini kada se on stvarao u okcima (potencijalna rodnost), i u narednoj godini, kada se taj rod pojavio i razvijao (stvarna rodnost). Cilj ovog istraivanja je bio da se utvrdi uticaj toplote i padavina, na stvaranje potencijalne rodnosti, koja se odvija od polovine maja do kraja juna, a nekad do poetka jula meseca, u okcima koja su potrebna u narednoj rezidbi.

OBJEKAT, METODIKA RADA I USLOVI SREDINE

Ispitivanja su izvedena na oglednom polju Instituta za vinogradarstvo, voarstvo i hortikulturu, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koje se nalazi u severnom delu frukogorskog vinogorja u Sremskim Karlovcima. Vinograd u kojem je izvedeno ispitivanje sa sortama sila, nova dinka i rizling italijanski klon 13, kalemljenim na etiri lozne podloge: V. berlandieri V. riparia Kober 5BB, V. berlandieri V. riparia Teleki 5C, V. berlandieri V. riparia SO4 i V. berlandieri V. vinifera chasselas 41 B je posaen 1992. i 1993. godine. U daljem tekstu e se za ove lozne podloge koristiti meunarodno prihvaene skraenice. Zasnovan je karlovaki uzgojni oblik okota, pri razmaku sadnje 3,0 h 1,2 m. Primenjeno optereenje je iznosilo 26 okca po okotu ili 7,2 okca/m2, to se smatra jednim umerenim optereenjem. Ogled je postavljen u tri ponavljanja po sluajnom blok sistemu. Vinograd sa sortama liza i petra, kalemljenim na loznoj podlozi V. berlandieri V. riparia Kober 5BB je posaen 1987. goine, i nalazi se u neposrednoj blizini prethodnog. Zasnovan je prepravljeni karlovaki i karlovaki oblik okota sa razmakom sadnje 2,8 h 1,2 m. Primenjena optereenja su iznosila 14, 24 i 34 okca po okotu. Ogled je takoe postavljen u tri ponavljanja po sluajnom blok sistemu. Sorta sila (Lazi i sar. 1987, Cindri i sar. 2000, Papri i sar. 1998, Kuljani i sar. 2002) je, sa sigurnou se moe rei, jadna od najperspektivnijih sorti priznatih u poslednje vreme. Ona je izuzetan spoj balcanica i occidentalis karakteristika oba roditelja: robusna, bujna, otporna na suu i trule groa kao kod kevidinke, a vina prenjenog kao u ardonea. Moe se rei da je zadovoljila izuzetno visoke zahteve koje pred neku sortu postavljaju i vinogradari i vinari. Sorta nova dinka (Cindri i sar.2000) je nastala iz istog ukrtanja kao i sila, robusna je, bujna, otporna na suu, sa manjim, zbijenijim, ali ne i lakim grozdovima od sile, i kakvoe vina slabije od nje. 287

Rizling italijanski je najrasprostranjenija sorta srpskog vinogradarstva, koja se u ovim krajevima zasigurno gaji ve 200 godina. Ispitivani klon 13 ove sorte je dobijen odabiranjem iz mnotva (populacije), a u odnosu na njega odskae znatno viim prinosom, dok je po kakvoi vina slian. Petra je novostvorena sorta Instituta za vinogradarstvo i voarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (Cindri i sar 2000). Nastala je iz ukrtanja maarske sorte kumbarat i crnog burgunca. Bujna je, rodna, nakuplja veliku koliinu eera u grou, i otporna na niske temperature. Vino ima prijatan miris i ukus. Liza je takoe novostvorena sorta Instituta za vinogradarstvo i voarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (Cindri i sar 2000). nastala je iz ukrtanja maarske sorte kunleanj i sivog burgunca. Srednje je bujna, nakuplja dosta eera u grou, i otporna je na sivu trule i niske temperature. Mogua (potencijalna) rodnost je utvrivana u maju mesecu, kada su na okotima bile lako uoljive cvasti. One su prebrojavane od 1. do 12. ili 17. kolenca na luku, u zavisnosti od ogleda,. Njihov broj je utvrivan na 15 okota, i kod svih okota koji su bili ivi na podlozi 41B kod sile, i na osnovu toga odreeni koecijenti. Ispitivanje obuhvata period od 1997. do 2004. godine, s tim to sve sorte nisu pokrivene za ceo period, ve su to za veinu estogodinji podaci. Vremenske prilike u ispitivanom periodu su bile izuzetno promenljive. U tebali 1 su prikazane srednje mesene, godinje i vegetacione temperature vazduha, dok su u tabeli 2 prikazane mesene, vegetacione i godinje sume padavina za 15 godina, za Sremske Karlovce. Na ovom mestu nee biti rasprave o ovim podacima, jer e njihov detaljan prikaz biti dat u poglavlju o rezultatima rada.

288

Tabela 1 Srednje mesene, godinje i vegetacione temperature vazduha za Sremske Karlovce za period 19912004. Table 1 Average monthly, annual and vegetation air temperatures for Sremski Karlovci for the period 19912004. Mar.Mar 8.6 7.9 4.9 10.4 6.6 2.5 6.4 5.3 8.8 7.9 11.4 9.7 6.7 7.2 7.5 12.1 17.6 20.7 22,3 12.3 15.6 19.9 22.1 21.8 22.6 11.7 20.9 23.9 22.7 25.4 11.6 19.9 22.3 23.5 22 11.5 18.3 18.4 22.3 23 15.8 17.1 17.3 16.6 17.3 15.6 18.9 22.1 22.9 24.9 17.7 13.3 17 20.2 21.4 21.6 19.4 12.3 15.1 14.9 13.1 10.4 14.3 12.7 14.1 16.3 22 22.5 22.3 16.2 13.3 8 18.3 20.8 20.6 20.8 17 9.7 6.8 4.4 4.4 12 4.4 10.3 8.6 7.5 7 12 18.5 20.4 20.3 20.8 13.4 12.4 9.7 12.1 16.1 19.1 23.4 21 16.2 13.7 4.2 1.6 0.9 3.7 2.3 2.3 4.7 2.3 1.1 2.9 2.9 1.6 12.1 17.1 20.2 23.8 23.8 20.7 10.9 7.4 3.3 11.9 18.8 20.5 22 22.6 17.6 14.2 2.4 4.7 13.1 16.8 20.4 22.5 26.7 18.5 12.4 8.4 0.6 12.8 11.7 13.1 11.9 10.7 11.4 12.2 12.1 13.9 12.2 13.4 12.2 12 12.2 10 13.3 20 21.7 20.2 18.2 10.8 7.5 1.2 10.9 Apr.Apr. MajMay JunJun JulJuly Avg.Aug. Sep.Sep. Okt.Okt. NovNov.. Dec.Dec. h God.Year h Veg.Veg. 17.6 19.8 19.6 19.7 18.5 18 18.2 18.9 18.9 20.8 18.3 18.5 18.9 18.2 18.9

God.Year

Jan. Jan

Feb.Feb

1991

2.2

1992

2.3

4.2

1993

1.3

1994

4.1

3.1

1995

0.7

7.8

1996

1.4

1997

0.5

5.1

1998

4.8

7.1

1999

2.4

2000

0.7

5.5

2001

3.8

5.3

2002

2.1

8.5

2003

0.6

3.3

2004

0.4

4,0

Pros.-Aver.

1.5

3.3

289

290
Mar.Mar. 50.6 4.5 62.5 17.5 37.5 40.5 20.3 23.4 28.6 33.6 63.4 6.9 11.3 20.3 30.1 48.7 63.8 89.9 78.7 113 74.4 102.2 107.3 7.9 28.6 54.1 64.6 25.4 48.5 44.8 13.8 45.5 32 51.7 60.9 116.3 114 195.4 54.4 20.5 173.3 57.3 79.3 43.5 64.7 18.9 31.3 40.8 8.2 1.2 19.5 42.2 74.3 111.2 226.6 49.6 39.9 50.1 7.8 15.2 115.8 115.5 74.3 63.9 27.6 34 70.9 93.8 81 100.5 74.8 88.7 19.5 91.6 89.7 66.3 9.2 97.8 39.8 148.7 95.3 54.6 63.4 159.8 29.3 97.2 23.5 52.1 87.5 13 52 32.9 34.3 146.4 60.4 46.2 86.4 98.9 50.8 85.7 92.5 2.2 46.7 60.2 18.2 108.5 28 56.1 41.2 52.4 24.8 44.6 74.8 81.3 70.6 37.8 134.2 69.5 27.3 59.5 21.7 40.5 57.5 35.6 104.3 117.8 42.3 37.8 38.4 24.6 78.1 72.2 28.9 13.8 70.3 39.2 0 22.6 128.4 67.7 49.3 42.7 100.5 69.7 190.3 30.6 29 105.8 88.7 21.7 793.2 536.8 662.1 536.7 761 906.8 656.9 658.7 1028 289.3 907.9 518.5 553.2 890.4 692.8 Apr.Apr. MajMay JunJun JulJuly Avg.Aug. Sep.Sep. Okt.Okt Nov.Nov. Dec.Dec h God.Year h Veg.Veg. 485.7 202.1 380.1 297.7 455.1 548.9 434.9 422.7 535.9 106.3 673.9 377 375 463.6 411.4

Tabela 2 Mesene, vegetacione i godinje sume padavina, za Sremske Karlovce, za period od 19912004. Table 2 Monthly, annual and vegetation amounts of precipitation for Sremski Karlovci for the period 19912004.

God.Year

Jan.Jan.

Feb.Feb.

1991

20.4

43.2

1992

42.7

69.4

1993

26.1

22.4

1994

53.7

31.5

1995

82.1

57.3

1996

40.2

56.7

1997

37.9

41.8

1998

62.5

0.3

1999

65.3

118.3

2000

36

9.5

2001

29.9

46.2

2002

19

23.2

2003

73.6

36.9

2004

69.7

50.3

Pros.-Aver.

47.1

43.4

REZULTATI RADA SA RASPRAVOM

Na poetku se mora napomenuti, da su vrednosti svih koecijenata rodnosti veoma visoke, i da je to rezultat posebnih tehnolokih mera koje se primenjuju na Oglednom polju u Sremskim Karlovcima, i koje su sve vreme ispitivanja, pa i danas u primeni. Prvo e biti razmotren rizling italijanski, najrasprostranjenija sorta srbskog vinogradarstva. Kako se vidi u tabeli 3, vrednosti koecijenata su bile dosta visoke i u 1998, poetnoj godini ispitivanja, ali ne i takve kakve mogu biti. To je rezultat neto niih temperatura u maju i na samom poetku juna 1997, periodu kada uveliko traje stvaranje rodnosti u donjim okcima lastara za narednu godinu. Toplo vreme sa dosta padavina u narednom periodu (tabele 1 i 2), uslovilo je dobru izgradnju rodnosti u preostalim zimskim okcima. Najvie vrednosti su oitane na podlozi SO4 (1,87), a najnie na 41B (1,63). Toplo vreme od samog kraja maja i tokom juna 1998, sa umerenom koliinom padavina, je uslovilo vrlo dobru izgraenost rodnosti u zimskim okcima, to se vidi i po oitanoj rodnosti u 1999. godini (tabela 3). U ovoj godini je najvia vrednost zabeleena na podlozi T5C (2,48), a najnia opet na 41B (2,05). ak je i prosek za sve podloge, statistiki znaajno vii od proseka za prethodnu godinu. Hladnije vreme sa dosta kie u maju i junu 1999, periodu kada se stvara rod za narednu godinu, u okcima koja e se rezidbom ostaviti na luku, uslovili su pad vrednosti koecijenata rodnosti koji je oitan 2000. godine, to se vidi u tabeli 3. Najvia rodnost je bila na podlogama K5BB (2,05) i SO4 (2,03), a najnia opet na polozi 41B (1,27). Prosena vrednost za sve podloge je znaajno nia od proseka u prethodnoj godini.
Tabela 3 Vrednosti koecijenta rodnosti okaca kod sorte rizling italijanski, u zavisnosti od godine i lozne podloge (prosek 19982003) Table 3 Values of bud fertility coefcients of the cultivar Riesling Italian, depending on year and vine rootstock (average 19982003) Godina Year 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. Prosek Average Podloga Root stock 5BB 1.84 2.07 2.05 1.41 1.36 2.28 1.84 T5C 1.70 2.48 1.80 2.29 1.25 1.38 1.81 SO4 1.87 2.20 2.03 2.48 1.34 2.37 2.05 41B 1.63 2.05 1.27 2.08 0.99 1.91 1.66 Prosek Average 1.76 2.20 1.79 2.06 1.24 1.99 0.38 0.52 NZR LSD 0.05 0,01

Izuzetno toplo vreme tokom cele 2000. godine, sa zadovoljavajuom koliinom vlage (tabele 1 i 2), je uslovilo vrlo dobru izgraenost rodnosti u okcima po celoj duini luka. To se vidi iz vrednosti koje su oitane u 2001. godini. Niska vrednost za podlogu K5BB (1,41) je rezultat velikog loma lukova prilikom njihovog vezivanja, a poto su okoti odabirani nasumice, tako je i ispalo da je ba na velikom broju okota koji su oteeni (10), izvreno brojanje rodnosti. Ako se ovo uvai, onda je i u 2001. najnia rodnost zabeleena na podlozi 41B (2,08), a najvia na podlozi SO4 (2,48). 291

Izuzetno velika koliina padavina tokom prolea i poetkom leta 2001. godine, propraena sa veoma niskim temperaturama u junu mesecu (tabele 1 i 2), uslovile su slabo stvaranje roda za narednu godinu, u pupoljcima zimskih okaca. To je i uoeno prilikom oitavanja rodnosti u maju 2002. godine. Vrednosti su bile znaajno nie od uobiajenih za sortu rizling italijanski. Najvia rodnost je postignuta na podlogama 5BB (1,36) i SO4 (1,34), dok je najnia na podlozi 41B (0,99). Izuzetno toplo vreme tokom maja i juna 2002. godine je bilo pogodno za stvaranje velikog roda za narednu godinu, ali je nedeostatak vlage u prethodnom, ali i tokom ovog perioda, nainio mala ogranienja, koja su zabeleena tokom itanja rodnosti u maju 2003. godine (tabela 3). Niske vrednosti koecijenata na podlozi T5C (1,38) su rezultat polomljenih lukova i onih zahvaenih suenjem, na okotima koji su odabrani za oitavanje rodnosti. Najvia vrednost je zabeleena na podlozi SO4 (2,37), a najnia na podlozi 41B (1,91). Prosena vrednost za sve podloge je znaajno via, od proseka za prethodnu godinu. U proseku za 6 godina na podlozi 41B (1,66) je ostvarena znaajno nia rodnost okaca u odnosu na podlogu SO4 (2,05), a nia u odnosu na ostale ispitivane lozne podloge. Zabeleena rodnost kod sorte sila u 1997. godini je rezultat hladnog i veoma kiovitog maja, i relativno toplog i kiovitog juna 1996. godine. To se i vidi po podacima u tabeli 4. Najviu vrednost koecijenata je ova sorta ostvarila na podlozi T5C (1,59), dok je najnia na podlozi 41B (1,07). Oitana rodnost u 1998. godini je znaajno via u odnosu na prethodnu, to je rezultat povoljnijih vremenskih prilika u vreme stvaranja rodnosti u 1997. godini, pogotovo u junu mesecu. Oitana rodnost je najvia na podlogama T5C (1,69) i 41B (1,68). To su podloge manje bujnosti od ostale dve, te su kasnije, u junu 1997, zbog povoljnijih vremenskih prilika, bolje izgradile rod. Oitana rodnost u maju 1999. godine je rezultat povoljnih toplotnih prilika od maja i tokom juna 1998. godine, ali ne i tako povoljnih uslova vlanosti u zemljitu, u prethodnom periodu, za ovu veoma bujnu sortu. Najvia rodnost je zabeleena na podlozi SO4 (1,48), a najnia na podlozi 41B (1,06). Prosek za podloge (1,31) je znaajno nii nego u prethodnoj godini (1,61). Kao i kod rizlinga, hladnije vreme sa dosta kie u prolee i poetkom leta 1999. (tabele 1 i 2), ali neto povoljnijim junom, uslovilo je pad vrednosti koecijenata rodnosti, kod sorte sila, koje su oitane u 2000. godini. Najvia vrednost koecijenata rodnosti, kada otopljenje nastupi kasnije, za oekivati je da bude kod slabo bujne podloge 41B, i iznosilo je (1,46). Najnie vrednosti su zabeleene na SO4 (1,06). U proseku za podloge, zabeleena vrednost je jo nia (1,20) nego prethodne godine. Oitane vrednosti koecijenata u 2001 godini su rezultat veoma povoljnih vremenskih prilika u 2000. godini kada se stvarao rod. Izuzetno toplo vreme, u periodu stvaranja rodnosti, sa ne ba dovoljno vlage za ovu sortu, uslovili su dobru izgraenost okaca. Bogatstvo mehanikih elemenata u lastarima ove sorte je uslovilo veliki lom lukova prilikom njihovog vezivanja, a najvei je bio kod podloge 41B. Najvie vrednosti koecijenata rodnosti su ostvarene na podlogama 5BB (1,54) i SO4 (1,54), dok je najnia vrednost oitana na podlozi 41B (0,91), ba zbog loma lastara. Prosena vrednost za podloge je via od onih u prethodne dve godine. 292

Tabela 4 Vrednosti koecijenata rodnosti okaca kod sorte sila, u zavisnosti od godine i lozne podloge (prosek 19972002.) Table 4 Values of bud fertility coefcients for the cultivar Sila, depending on year and vine rootstock (average 19972002.) Godina Year 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. Prosek Average Podloga Root stock 5BB 1.37 1.50 1.31 1.14 1.54 1.01 1.31 T5C 1.59 1.69 1.38 1.16 1.37 1.13 1.39 SO4 1.35 1.55 1.48 1.06 1.54 0.61 1.27 41B 1.07 1.68 1.06 1.46 0.91 1.18 1.23 Prosek Average 1.35 1.61 1.31 1.20 1.34 0.98 0.27 0.38 NZR LSD 0.05 0,01

Kako je ve napomenuto, izuzetno kino a i hladno vreme, od samog kraja maja i tokom juna meseca 2001. godine, uslovili su slabo stvaranje roda za narednu godinu, to je zabeleeno prilikom oitavanja rodnosti 2002. godine. Najnia rodnost, zbog velikog broja nekrenulih okaca je zabeleena kod podloge SO4 (0,61), a najvia na podlozi 41B (1,18). Prosena vrednost za sve podloge (0,98), je znaajno nia od vrednosti dobijenih za prethodne godine ispitivanja. U proseku za 6 godina nije uoena znaajna razlika u rodnosti sorte sila nakalemljenoj na razliitim loznim podlogama. Oitana rodnost kod sorte nova dinka (tabela 5) u 1998. godini je relativno visoka za ovu sortu. Ona je ak neto poznijeg kretanja, i sporijeg razvia, od sorte sila. Zahvaljujui povoljnijim vremenskih prilikama tek negde od prve dekade juna 1997. godine, najvia vrednost rodnosti je oitana na podlozi T5C (1,41), a najnia na podlozi 41B (1,21). Toplo vreme od samog kraja maja i tokom juna 1998, sa umerenom koliinom padavina, je uslovilo vrlo dobru izgraenost rodnosti u zimskim okcima, to se vidi i po oitanoj rodnosti u 1999. godini (tabela 5). Najvia vrednost je postignuta na podlozi T5C (1,38), a najnia na podlozi 41B (1,06). U proseku za podloge, oitana rodnost je nia u odnosu na prethodnu godinu. Mimo svih oekivanja, najvie vrednosti koecijenata rodnosti okaca kod sorte nova dinka su oitane u 2000. godini. Neto nie prosene mesene temperature u maju i junu 1999, i poviena koliina padavina, nisu omele ovu sortu da izgradi dobru rodnost okaca. Najvia rodnost je postignuta na podlozi T5C (1,52), a najnia na podlozi 41B (1,19). Izuzetno toplo vreme tokom cele 2000. godine, sa nezadovoljavajuom koliinom vlage za ovu bujnu sortu (tabele 1 i 2), je uslovilo slabiju rodnost, koja je oitana 2001. godine. Najvia rodnost je zabeleena na podlozi SO4 (1,42), dok je najnia na podlozi 41B (0,88). U proseku za podloge, rodnost je znaajno nia u odnosu na prethodnu godinu. Vrlo velike koliine padavina u maju i junu 2001. godine, propraene znaajno niim temperaturama u junu mesecu (tabele 1 i 2), su uslovile izuzetno niske vrednosti koecijenata, koje su oitane u 2002. godini. Najvia vrednost je zabeleena kod podloge T5C (0,99), a najnia kod podloge S04 (0,64). 293

Znaajno vie temperature, od viegodinjeg proseka, u maju i junu 2002. godine (tabele 1 i 2) i umerena koliina padavina, sa dobrim rezervama vlage iz prethodne godine, su uslovile visoke vrednosti koecijenata u 2003. godini. Najvia vrednost je oitana na podlozi SO4 (1,51), a najnia na podlozi 41B (1,12). U proseku za 6 godina, znaajno via rodnost kod ove sorte je oitana na podlozi T5C (1,29), u odnosu na podlogu 41B (1,04).
Tabela 5 Vrednosti koecijenata rodnosti okaca kod sorte nova dinka, u zavisnosti od godine i lozne podloge (prosek 19982003.) Table 5 Values of bud fertility coefcients for the cultivar New Dinka, depending on year and vine rootstock (average 19982003.) Godina Year 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. Prosek Average Podloga Root stock 5BB 1.36 1.21 1.39 1.13 0.96 1.35 1.23 T5C 1.41 1.38 1.52 1.18 0.99 1.28 1.29 SO4 1.24 1.29 1.32 1.42 0.64 1.51 1.24 41B 1.21 1.06 1.19 0.88 0.80 1.12 1.04 Prosek Average 1.31 1.24 1.36 1.15 0.85 1.32 0.15 0.21 NZR LSD 0.05 0,01

Jedino kod sorte Petra nema estogodinjih podataka o rodnosti okaca, zbog teta koje su prouzrokovali gundelji (tabela 6). Ovu sortu esto napadaju gundelji, a u 1999. godini su one nainjene pre oitavanja rodnosti. Neto nie prosene mesene temperature u maju i junu 1999, i poviena koliina padavina, su uslovile i neto nie koecijente rodnosti kod ove sorte u 2000. godini. Najvia vrednost koecijenata rodnosti okaca je postignuta pri najmanjem optereenju okcima 12 + 2 (2,03), a razlika u odnosu na ostala je veoma mala. Izuzetno visoke temperature u 2000. godini (tabele 1 i 2), propraene manjom koliinom padavina nego to zahteva ova sorta, uslovile su znaajan pada vrednosti koecijenata rodnosti sa poveanjem optereenja u 2001. godini. Najvia vrednost koecijenata (2,29) je zabeleena kod najmanjeg optereenja od 12+2 okca, dok je najmanja vrednost koecijenata (1,78), zabeleena kod srednjeg optereenja od 12+12 okaca. Vrlo velike koliine padavina u maju i junu 2001. godine, propraene znaajno niim temperaturama u junu mesecu (tabele 1 i 2), su uslovile izuzetno niske vrednosti koecijenata, koje su oitane u 2002. godini. Vrednost koecijenata znaajno pada sa poveanjem optereenja okcima. Najvia vrednost (1,07) je zabeleena pri najmanjem optereenju od 12+2 okca, dok je najmanja vrednost (0,71) zabeleena pri najveem optereenju 17+17 okaca. Pre svega vrlo visoke temperature u 2002. godini, propraene umerenijom koliinom padavina u vreme stvaranja roda, su veoma povoljno uticale na izgradnju rodnosti, to se vidi po oitanim vrednostima koecijenata u 2003. godini. Najvia vrednost koecijenata (2,60) je bila pri najmanjem optereenju od 12+2 okca, dok je najnia (2,12), zabeleena pri najveem optereenju okcima od 17+17 okaca. 294

Najtopliji maj i juni u poslednjih 15 godina su bili 2003. godine. Pristojna koliina padavina i ovakve temperature su uslovili visoke vrednosti koecijenata rodnosti okaca. Vrednosti koecijenata rodnosti okaca znaajno padaju sa poveanjem optereenja okcima. Najvia vrednost (2,66) je zabeleena kod najmanjeg optereenja od 12+2 okca, dok je najnia vrednost (1,78), zabeleena kod najveeg optereenja od 17+17 okaca. U proesku za 5 godina se uoava znaajan pad rodnosti okaca, sa poveanjem optereenja pri rezidbi.
Tabela 6 Vrednosti koecijenata rodnosti okaca kod sorte petra, u zavisnosti od godine i optereenja okcima (prosek 20002004.) Table 6 Values of bud fertility coefcients for the cultivar Petra, depending on year and bud loading (average 20002004.) Godina Year 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. Prosek Average 2.03 2.29 1.07 2.60 2.66 2.13 1.94 1.78 0.82 2.43 2.18 1.83 2.00 1.79 0.71 2.12 1.78 1.68 1.99 1.95 0.87 2.38 2.21 0.24 0.36 Optereenje okcima Bud loading 12 + 2 12 + 12 17 + 17 Prosek Average NZR LSD 0.05 0,01

Kao to je reeno i kod prethodnih sorti, relativno povoljni vremenski uslovi tokom stvaranja roda 1998. godine, uslovili su oitavanje relativno visokih vrednosti koecijenata rodnosti kod sorte liza 1999. godine. Najvia vrednost (2,30) je zabeleena kod najmanjeg optereenja od 12+2 okca, dok je najnia vrednost (1,65) zabeleena kod najveeg optereenja od 17+17 okaca. Nepovoljnije vremeske prilike u 1999. godini su uslovile pad vrednosti koecijenata, ali je on izraeniji sa poveanjem optereenja okcima. Najvia vrednost (1,82) je zabeleena kod optereenja od 14 okaca po okotu, dok je najnia (1,61) zabeleena kod optereenja od 34 okca po okotu. Povoljne vremenske prilike u 2000. godini su uslovile izuzetno dobro stvaranje roda, to se vidi po podacima iz 2001. Najvia vrednost koecijenata (2,58) je postignuta pri najmanjem optereenju od 14 okaca po okotu, dok je najnia vrednost (1,82) ostvarena pri najveem optereenju od 34 okca po okotu. Zbog nepovoljnih vremenskih prilika u 2001. godini, je dolo do slabijeg stavaranja roda, to se vidi po vrednostima koje su oitane u 2002. godini. Ove vrednosti, kao i u prethodnim godinama, znaajno padaju sa poveanjem optereenja okcima. Najvia vrednost je iznosila 1,66, i zabeleena je pri najmanjem optereenju od 14 okaca, dok je najnia vrednost (1,24) zabeleena pri najveem optereenju od 34 okca. Izuzetno povoljne vremenske prilike u 2002. i 2003. godini su uticale na dobro stvaranje rodnosti za 2003. i 2004. godinu. U obe godine je zabeleen znaajan pad vrednosti koecijenata sa poveanjem optereenja. 295

Tabela 7 Vrednosti koecijenata rodnosti okaca kod sorte liza, u zavisnosti od godine i optereenja okcima (prosek 19982003.) Table 7 Values of bud fertility coefcients for the cultivar Liza, depending on year and bud loading (average 19992004.) Godina Year 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. Prosek Average Optereenje okcima Bud loading 12 + 2 2.30 1.82 2.58 1.66 2.58 2.41 2.23 12 + 12 1.89 1.68 2.27 1.56 2.23 2.19 1.97 17 + 17 1.65 1.61 1.82 1.24 1.99 1.95 1.71 Prosek Average 1.95 1.70 2.22 1.49 2.27 2.18 0.14 0.19 NZR LSD 0.05 0,01

Najvia vrednost koecijenata (2,58) u 2003. je zabeleena kod optereea od 14 okaca, dok je najnia (1,99) zabeleena kod optereenja od 34 okca. U 2004. je najvia vrednost, pri najmanjem optereenju, iznosila 2,41 dok je pri njaveem optereenju iznosila (1,95). I kod ove sorte je zabeleen znaajan uticaj optereenja okcima i vremenskih prilika po godinama na rodnost buduih okaca.

ZAKLJUAK
Na osnovu iznetih podataka istraivanja, moe se sa sigurnou rei da su za stvaranje rodnosti za narednu godinu, veoma vani vremenski uslovi u prethodnoj godini, optereenje okcima pri rezidbi, i lozna podloga na koju je nakalemljena neka sorta. Da bi se spreio negativan uticaj loeg vremena u pojedinim godinama, vinogradari moraju pomoi vinovoj lozi posebnim agro i totehnikim merama. Ova saznanja treba da omogue da u budunosti vinogradari sigurnije vladaju prinosom i njegovom kakvoom, to u krajnjem sluaju treba da dovede sigurnijoj proizvodnji, a samim tim i bezbrinijem ivotu vinogradara.

KNJINA VRELA
KULJANI, I. (1994): Uticaj uzgojnog oblika okota na osobine novih sorti vinove loze.Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. KULJANI, I.; PAPRI, DJ. (1998): Kategorije izbilih lastara kod sorti Rizling italijanski, upljanka i Sila gajenih na razliitim uzgojnim oblicima. Savremena Poljoprivreda, vol 49 (vanredni broj), 7179, Novi Sad. KULJANI, I., PAPRI, DJ., MIRA MEDI, (1998): Fertility of new grape cultivars trained on different training systems. Proceedings of the 10 th GESCO, Changins, 247253. KULJANI, I., PAPRI, DJ., MIRA MEDI (2002): Rodnost sorte sila gajene na razliitim loznim podlogama. Poljoprivreda, 390393, 166175, Vrac.

296

LAVEE, S., MELAMUD, H., ZIV, M., BERNSTEIN, Z. (1981): Necrosis in grapevine buds (Vitis vinifera cv. Queen of vineyard) I. Relation to vegetative vigor, Vitis 20, 814. LAZI, S., KOVA, V., CINDRI, P (1987): Sila-nova sorta vinove loze. Savremena poljoprivreda, 910, Novi Sad. PAPRI, DJ., KULJANI, I., MIRA MEDI, (2002): Novostvorena sorta sila, gajena na razliitim loznim podlogama. Agroekonomik, zbornik naunih radova, vol.8, br. 1, 263267. PAPRI, DJ., KULJANI. I., MIRA MEDI, (1998): Uticaj lozne podloge ne neka bioloka i tehnoloka svojstva sorte sila. Savremena poljoprivreda, vanredni broj, 8185. SRINIVASAN, C., MULLINS, M. (1981): Physiology of owering in the grapevine a review. American Journal of Enology and Viticulture, vol 32, 1, 4761. SVANEPOEL, J., ARCHER, E. (1988): The ontogeny and development of Vitis vinifera L. cv. Chenin blanc inorescence in relatio tophenological stages. Vitis 27, 133141. ZIV, M.; MELAMUD, H., BERNSTEIN, Z., LAVEE, S. (1981): Necrosis in grapevines buds (Vitis vinifera Cv. Qeen of Vineyards) II. Effect of giberelic acid application. Vitis 20, 105114. CINDRI, P., NADA KORA, KOVA, V. (1991): Sorte vinove loze. Faculty of Agriculture, Novi Sad.

INFLUENCE OF WEATHER CONDITIONS, ON FERTILITY OF GRAPE VINE WINTER BUDS

KULJANI, I, PAPRI, DJ, NADA KORA, MIRA MEDI, BOOVI, P, IVANIEVI, D., SLAVICA TODI Summary The aim of this investigation was to nd out the inuences of heat and water precipitations on the potential fertility differentiation, which happens with buds necessary for next pruning, from the middle May until the beginning of July. Investigations which started in 1997. are still carring out at the Experimental Field of the Institute for Fruit Growing, Viticulture, and Horticulture, Faculty of Agriculture, Novi Sad, which lies in the northern part of Fruska Gora vineyard area, in Sremski Karlovci Serbia. New designed cultivars Sila, Nova Dinka and Riesling Italian clone SK-13 were examined. By counting the inorescences on the exemple of 15 grape vines per variant, coefcients of fertility per cultivar were calculated, and their values per years were compared. By analising meteorological facteurs (heat and water) and coefcients of fertility for the examined period, exceptional connection between them was established. In the years when there was a lot of rain in the May and June, and when they were folowed by low temperatures in this period, potential fertility or fertility for the next year, was very low. In some cases it was 50 and more % lower then average values. In the years when temperature conditions, and water precipitations in the May and June were good, next year, coefcients of ferility in all buds were high. To reduce negative inuence of bad weather in some years, grapegrowers must help to the grape vine by using all measures of agro and especialy phitotechnique. Key words: fertility, fertility coefcient, cultivar, grape vine 297

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 298303, NOVI SAD

UTICAJ NORME TRETIRANJA NA RACIONALNU ZATITU VONJAKA

RAJKO BUGARIN, NIKOLA UKI, ALEKSANDAR SEDLAR1 IZVOD: U radu je dato teite na ispitivanju kvaliteta tretiranja zasada jabuka oroivaima u funkciji razliitih koliina tenosti normi tretiranja. Odreivanje kvaliteta tretiranja vreno je indirektnim metodom pomou specijalnih vodo-senzitivnih listia. Kvalitetnom i briljivom primenom srednjih (5001000 l/ha) i malih koliina tenosti (200500 l/ha) u poreenju sa korienjem standardnih koliina (1000 1500 l/ha) mogu se ostvariti kvaliteti tretmana koji se znaajnije ne razlikuju u pogledu pokrivenosti povrina. Kljune rei: norma tretiranja, oroivai, racionalna zatita vonjaka.

UVOD
U savremenoj proizvodnji jabuka, hemijska zatita od bolesti tetoina i korova je redovna i obavezna mera koja se obavlja vie puta u toku vegetacije u zavisnosti od sorte, uzgojnog oblika, starosti zasada, klimatskih uslova. Pri tretiranju prema standardnom postupku troi se velika koliina tenosti 10001500 l/ha, to poskupljuje zatitu i optereuje okolinu. U novijim tehnologijama u zatiti vonjaka koriste se i srednje (5001000 l/ha) i niske koliine tenosti (200500 l/ha), novim metodama i novim mainama za zatitu zasada. Upotrebom srednjih (5001000 l/ha) i niskih koliina vode po ha (200500 l), u odnosu na standardne koliine (10001500 l/ha), mogu se ostvariti kvaliteti tretmana koji se znaajnije ne razlikuju u odnosu na primenu standardnih koliina tenosti. Ovo je mogue ostvariti radom sa sitnijim kapljicama, sa poveanim brojem kapljica, koje omoguuju veu pokrivenost biljnih povrina u odnosu na tretiranje sa krupnijim kapljicama veeg prenika. Istovremeno sa smanjenjem koliine vode, u nekim sluajevima se moe ii i na smanjenje koliine pesticida (doze) do izvesne granice u odnosu na standardni (uobiajeni kod nas) postupak.
Originalni nauni rad (Original scientic paper) 1 Dr Rajko Bugarin, docent, dr Nikola uki, red. prof., mr Aleksandar Sedlar, asistent, Departman za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

298

Primenom srednjih i malih koliina tenosti pomou traktorskih oroivaa potrebnog tehnikog nivoa, sa odreenim kapacitetom i brzinom vazdune struje uz precizne rasprskivae dobija se veliki broj sitnijih kapljica, sa homogenijim spektrom kapljica. Poznato je pravilo da se sa sitnim kapljicama dobija bolji raspored po biljnim povrinama, sa pouzdanijim kvaenjm ciljnih povrina bez slivanja sa njih.

MATERIJAL I METOD RADA

Kvalitet tretiranja utvren je pomou mernih ploica koje se prema odreenom planu (uz pomo merne opreme, sl. 1.) postavljaju pre prolaska agregata za oroavanje. Kod svake varijante vrena su merenja u tri ponavljanja. Ispitivani agregat Ispitivanja su obavljena sa vuenim oroivaem Morava AM 1100 agregatiran sa traktorom Rakovica R-65. Oroiva je opremljen aksijalnim ventilatorom kapaciteta vazduha 12 m3/s, odnosno 720 m3/min, sa brojem obrtaja rotora 2000 min1, i izlaznom brzinom vazdune struje 45 m/s. Kod prve dve varijante, standardne i srednje norme, oroiva je bio opremljen orginalnim Moravinim rasprskivaima prenika izlazne ploice 1.2 mm. Kod tree varijante sa malom normom tretiranja postavljeni su precizniji rasprskivai proizvodnje Zupan sa izlaznom ploicom od keramike prenika 1.2 i 1.7 mm i posebnim vrtlonikom.
Tab. 1: Ispitivane kombinacije Table 1. Tested combinations Varijanta Variant Nt l/ha Qv m3/min Tip Tip V ventilatora oroivaa km/h ventilator type sprayers type Aksijalni Aksijalni Aksijalni AM1100 AM1100 AM1100 4.61 6.0 6.0 Tip rasprskivaa sprinclers type Morava, MD15.1 5 2, + 2 1 kom. Morava, MD15.1 6 2 kom. Zupan-plavi, 3 2, Zupan-beli, 2 2, kom.

Standardna Srednja Mala

1320 742 358

720 720 720

299

Sl. 1. ema postavljanja mernih listia na biljkama a) red levo sa mernim listiima u sredini (unutranjosti) kronje b) red desno sa mernim listiima po povrini (periferiji) kronje Fig. 1. Scheme of placing measuring leaves on plants a) column to the left with measuring leaves in the middle (inside) of the canopy b) column to the right with measuring leaves on the edges (periphery) of the canopy

REZULTATI ISTRAIVANJA
Na sl. 2. date su prosene vrednosti pokrivenosti povrina po varijantama primenom oroivaa za jedan prohod agregata. Sumirajui prosene vrednosti pokrivenosti povrina na periferiji krune za oba reda zapaa se da je najbolja pokrivenost realizovana kod varijante sa standardnom normom 34.75%, manja kod tretmana sa malom normom 25.45%, a najmanja kod verzije sa srednjom normom 22.70%. Sumirajui pokrivenost povrina u sredini krune za oba reda korienjem vuenog oroivaa, zapaa se da su izmerene dobre vrednosti kod tretmana sa standardnom i malom koliinom 32.63%, odnosno 31.01%, a dobre kod varijante sa srednjom koliinom tenosti od 21.59 %. Sa sl. 2. se vidi da sa poveanjem norme oroavanja kod sve etiri posmatrane biljne zone, stvarna pokrivenost povrina se najpre blago smanjuje, a zatim neto intenzivnije raste. U ovom sluaju pri tretiranju sa vuenim oroivaem, primenom male norme tretiranja od 350 (l/ha) kod sve etiri zone ostvarene su znatno vee vrednosti pokrivenosti povrina. Ovo se moe objasniti veim kapacitetom vazdune struje kod vuenog oroivaa, koja uz to ima i veliku poetnu brzinu to omoguava intenzivniju dezintrgraciju kapljica i veu pokrivenost povrina. Ako se usvoji da je kod varijante sa standardnom normom (1320 l/ha) relativni odnos 1, kod varijante sa srednjom normom (742 l/ha) relativni odnos je 1.779, a kod varijante 300

sa malom normom (358 l/ha) relativni odnos je 3.687. Ovo praktino znai da je kod druge varijante upotrebljena koliina vode toliko puta manja, a poto je doza ostala ista, koncentracija pesticida je toliko puta poveana.

Sl. 2. Pokrivenost povrina (stvarna) pri tretiranju sa vuenim oroivaem Fig. 2. Area coverage (real) by treating with draged sprayers

Sl. 3: Izvedena pokrivenost povrina pri tretiranju sa vuenim oroivaem Fig. 3. Derived Area coverage by treating with draged sprayers

Treba naglasiti da vrednosti izvedenih pokrivenosti povrina nisu izmerene (nisu stvarne), ve su raunske i one predstavljaju ekvivalent pokrivenosti povrina i koncentracije tenosti kao kod varijante sa standardnom koliinom tenosti (svoenje na istu koncentraciju). Spomenute vrednosti su date da bi se razliite norme sa razliitim koncentracijama tenosti svele na istu koncentraciju i tek onda mogle porediti. Na sl. 3. moe se jasno uoiti da se sa smanjenjem norme tretiranja, izvedena pokrivenost blago raste, da bi kasnije sa daljim smanjenjem naglo rasla. Na spoljanjoj povrini kronje dobijene su sledee vrednosti izvedene pokrivenosti: najvie 93.83% kod tree varijante sa malom koliinom, mnogo manje (vie od dvo301

struko manje) 40.38% kod druge sa srednjom koliinom, a jo manje (gotovo trostruko) 34.75% kod prve varijante sa standardnom koliinom. U unutranjosti krune, primenom vuenog oroivaa bi se mogle omoguiti sledee vrednosti izvedene pokrivenosti: najvie ak 114.33% kod tree varijante sa malom normom, a mnogo manje gotovo trostruko manje kod druge i prve varijanyte 38.41% odnosno 32.63%. Znaajno je istai da se upotrebom srednjih (5001000 l/ha) i malih koliina tenosti (200500 l/ha) u poreenju sa korienjem standardne koliine (10001500 l/ha) mogu ostvariti kvaliteti tretmana koji se znaajnije ne razlikuju. Kvalitetnom i briljivom primenom srednjih i malih koliina tenosti (normi), primenom standardnih oroivaa sa kvalitetnim rasprskivaima, u zatiti zasada jabuka, u povoljnim vremenskim uslovima, omoguuju se velike utede u manipulaciji sa tenou a time povoljniji ekonomski rezultati uz bolju zatitu ivotne okoline.

DISKUSIJA
Lerch (1986) analizira aplikacione tehnike i navodi da uspeh kod hemijske zatite najvie zavisi od: primene u pravom trenutku, maksimalno mogue pokrivenosti povrina, potrebne koliine preparata na meti, uz ispunjenje bezbednosnih uslova vezanih za okolinu i rukovaoca agregata. Drugi uticajni inilac na bioloku ekasnost pri tretiranju je pokrivenost ciljanih povrina pojedinanim kapljicama radne tenosti. to je vei broj kapljica prisutan na jedinici povrine (cm2) vea je i ekasnost. Navedeni osnovni princip vai kod insekticida, fungicida i herbicida. Koriena norma tretiranja nije od znaaja sve dok je broj deponovanih kapljica (pokrivenost povrina) dovoljno visok. Prema tvrenju Lercha vie modernih eksperimenata potvruju bolju ekasnost velike gustine kapljica. Male kapljice koje se najvie koriste kod tretiranja malim i srednjim normama, bre prodiru u biljku, optpornije su na spiranje putem kie, daju bolju pokrivenost i toksinije su za tetne organizme. Upotreba srednjih (5001000 l/ha) i niskih koliina tenosti (200500 l/ha) u odnosu na standardnu koliinu (10001500 l/ha) zasniva se na metodi CRV (conventionally reducing volume), Novak (1990). Radi se o poboljanoj metodi oroavanja na konvencionalan nain sa redukovanim normama tretiranja. Aplikacija se izvodi tako da koliko puta se smanji koliina vode u hektarskoj normi toliko puta se mora poveati koliina preparata (pesticida). To praktino znai da se pri korienju srednjih i niskih normi tretiranja radi sa tenostima vee ili visoke koncentracije pesticida uz znaajno smanjenu koliinu vode po ha. Time se utede velike koliine vode a samim tim i energije potrebne za njen transport, distribuciju, dezintegraciju, ime se uz istu potronju pesticida (dozu) znaajno pojeftinjuje i ubrzava proces aplikacije. Prema navodima Novaka, dobar toterapeutski uinak i za okolinu prihvatljiv tretman moe se ostvariti samo onda ako oroivai ostvaruju preciznu depoziciju to je sa srednjim i niskim normama tee postii nego sa standardnim. Aplikacija radne tenosti vee ili visoke koncentracije zahteva pojaano meanje (kvalitetno hidraulino ili hidraulino i pneumatsko) kao i precizno ltriranje rastvora, to se moe pored ostalog ostvariti ugradnjom dodatnog samoisteeg ltera kao etvrtog u sistemu 302

ZAKLJUAK
Na osnovu sopstvenih ispitivanja kvaliteta zatite zasada jabuka u zavisnosti od norme tretiranja, moe se zakljuiti: Upotrebom srednjih (5001000 l/ha) i malih koliina tenosti (200500 l/ha) u poreenju sa korienjem standardne koliine (10001500 l/ha) mogu se ostvariti kvaliteti tretmana koji se znaajnije ne razlikuju. Kvalitetnom i briljivom primenom srednjih i malih koliina tenosti (normi), primenom standardnih oroivaa sa kvalitetnim rasprskivaima, u zatiti zasada jabuka, u povoljnim vremenskim uslovima, omoguuju se velike utede u manipulaciji sa tenou a time povoljniji ekonomski rezultati uz bolju zatitu ivotne okoline.

LITERATURA
BERI, S.: est godina iskustva u zatiti trajnih nasada smanjenom koliinom vode, Agrotehniarev eksploatacijski prirunik, Agrotehniar br. 3, 1990., s. 1924. BUGARIN, R.: Kvalitet zatite zasada jabuka u zavisnosti od norme tretiranja, doktorska disertacija, Novi Sad, 2004. M. LERCH: ORCHARD SPRAYING, CIBA GEIGY Limited, Basle Agricultural Division Application Advisory Service, International Training Course in Ground and Aerial Application for Plant Protection and Biotehnical Products, Les Barges (Vouvry),l Switzerland, Volume 1. NOVAK, M.: Novi sistemi aplikacije u praksi, Agrotehniar, br. 3., Zagreb, 1990., s. 811.

INFLUENCE OF TREATMENT NORM ON RATIONAL ORCHARDS PROTECTION

RAJKO BUGARIN, NIKOLA UKI, ALEKSANDAR SEDLAR Summary In this paper the aim was on reasearch quality of treating orchard with sprayers which works with different value of liquied. Determinate quality of treating was made with especialy water-sensitive plate. Quality and care work with midle (5001000 l/ha) and small liquid value (200500 l/ ha) compare with standard value (10001500 l/ha) will give us quality of treating without different on standard which will be important. Key words: norm treatment, sprayers, rational orchard protection.

303

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 56, 6 (2007) STR. 304313, NOVI SAD

OSMOTSKO I KONVEKTIVNO SUENJE VOA

LJILJANA BABI, MIRKO BABI, IVAN PAVKOV1 IZVOD: Osmotska dehidracija je u prezentovanim rezultatima istraivanja iskoriena kao proces za pripremu voa za kombinovano suenje. Osmotsko suenje kajsije (Prunus armeniaca) je obavljeno preko seta testova u laboratorijskim kontrolisanim uslovima. Polutke kajsije tri sorte novosadska rodna, kekemetska rua i ambrozija su bile predmet istraivanja. Srednje vrednosti vlanosti uzoraka polutki su dobijene na osnovu merenja i koriene su za dalje statistike analize. ANOVA analiza je pokazala da su temperatura i koncentracija rastvora uticajni faktori tokom osmotskog suenja. Empirijska jednaina, koja predvia promene srednje vlanosti polutki kajsije tokom vremena u funkciji od temperature i koncentracije rastvora, je uraena uz pomo regresione analize. Jednaina je validna za temperature rastvora od 4555C, kao i koncentracije rastvora od 7085% od zasienja za date temperature rastvora. Kljune rei: Voe, kajsija (Prunus armeniaca), osmoza, konvektivno suenje.

UVOD
Osmotska dehidracija je jedan od moguih naina pripreme voa za za konvektivno suenje (Torreggiani Danila, 2001; Kowalska Hana, 2001; Babi Ljiljana i dr. 2002, 2004). Prilikom sniavanja vlanosti materijala dolazi u isto vreme i do migracije molekula rastvorka u uzorak. Zbog toga ne postoji izrazita kontrakcija zapremine elija materijala, to ima pozitivan efekat pri kasnijem konvektivnom dosuivanju. Finalni proizvodi osmotski i konvektivno suen, stoga zadrava lepi i sveiji izgled (Peiro-Mena i dr. 2006, Torres i dr. 2006). Rastvorak koji je uao u sastav voa deluje i kao sredstvo za konzervaciju, te je konana vlanost proizvoda via u odnosu na ravnotenu. Na osnovu iskustva u istraivakom radu sa kombinovanim osmotskim i konvektivnim suenjem kajsije (Babi Ljiljana i dr. 2000), skladitenje plodova u staklenoj ambalai pri sobnim uslovima je uspeno.
Originalni nauni rad / Original scientic paper 1 Prof. dr Ljiljana Babi, redovni profesor, prof. dr Mirko Babi, redovni profesor, mr Ivan Pavkov, asistent, Departman za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Trg D. Obradovia 8, ljbab@polj. ns.ac.yu

304

Osmotska dehidracija je star proces, zastupljen u naima krajevima jo od doba Turaka. To su na primer spremanje voa u obliku slatka ili povra u obliku turije. Nauni pristup ovom obliku konzerviranja je skoranjeg datuma. Sutina procesa je migracija molekula vlage u tenoj fazi iz proizvoda koji je potopljen u rastvor, najee vode i nekog rastvorka. Ona se deava zbog razlike u koncentracijama molekula vode u vou i u rastvoru (Barat i dr. 2001). Proces se prekida izjednaavanjem koncentracija. U isto vreme se deava migracija rastvorka iz rastvora u uzorak, a razliitost u zikim i hemijskim osobinama materijala uslovie razliite ukseve materije (Chenlo i dr. 2007, Sutar i dr. 2007). Poto nakon osmotske dehidracije u vou ostaje jo dosta vlage, sa kojom se proizvod ne moe uvati due vreme, potrebno ga je dosuiti, najee konvektivnim putem (Fernandes i dr. 2006, Babi Ljiljana i dr. 2006) ili primenom neke druge energije (Erle i dr. 2001, Sutar i dr. 2005). Da bi se dolo do vie saznanja o povezanosti i meusobnom uticaju ova dva procesa kod kajsije, pristupilo se laboratorijskim merenjima. Naime, poznato je da pre konvektivnog suenja voe zahteva neku tehnoloku operaciju pripreme, pre svega u cilju spreavanja enzimatskog tamnjenja (Rastogi i dr. 2006). Osmotska dehidracija se moe sprovesti kao nain pripreme sa zadovoljenjem prethodnog stava o tamnjenju. Cilj ovih istraivanja je prikupljanje novih informacija o ponaanju kajsije tokom osmotskog suenja. Postavljena je hipoteza koju treba dokazati ili opovrgnuti da temperatura i koncentracija osmotskog rastvora imaju uticaj na brzinu otputanja molekula vode iz plodova. Sledei cilj je da se ustanovi kvalitativna povezanost uticajnih faktora na proces matematikim modelovanjem. Analiza rezultata merenja zikih veliina tokom testova i njihova obrada e se uraditi uz pomo odgovarajuih statistikih metoda.

MATERIJAL I METOD
Istraivanja uticaja temperature i koncentracije rastvora vode i saharoze na migraciju molekila vode iz voa su obavljena pri laboratorijskim uslovima. Plan testova je napravljen na osnovu izbora uticajnih faktora za tri sorte kajsije i to ambrozije, novosadske rodne i kekemetske rue Procedura je bila sledea: svei plodovi svih triju sorti su runo prane pod mlazom tekue vode i ostavljena u jednom sloju da se sue. Nakon toga je obavljeno polovljenje noem, odstranjivanje kotice i paljivo odlaganje polutki u jedan kontejner, koji je zatim odlagan u prirunu komoru za sumporisanje. Na osnovu preporuka (Taylor 1995) sagorevano je 4 grama sumpora po likogramu sveeg voa, a izlaganje sumpor dioksidu je trajalo 4 sata. Nakon toga, polutke u se runo vadile i ispirale mlazom vode. Ostavljene su na prosuivanju u potom ulagane u korpu osmotske suare, gde su se tretirale u trajanju od dva sata. Odnos rastvora i voa je bio 14: 1. Rastor je bio meavina vode i eera. Dva nivoa concentracije eera u rastvoru su koriena tokom testova i to 0,70 i 0,85 od vrednosti zasienja na izabranim temperaturama rastvora. Usvojena su takoe i dva nivoa ovog uticajnog faktora i to 45C i 55C. Testovi osmotske dehidracije polutki kajsija izvoeni su u polu industrijskoj suari (slika 1) projektovanoj u Departmanu za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakuteta. Nakon dva sata, uzorci polutki kajsija su vaeni iz osmotske suare, na papirnom ubrusu oceeni i ulagani u jednom sloju na tave konvektivne pilot suare. 305

Sl. 1. Osmotska i konvektivna pilot suare Fig. 1. Osmotic and batch convective pilot dryers

Sainjen je plan izvoenja testova (tabela 1) i to tako da se za svaku kombinaciju uticajnih faktora obavi eksperiment sa tri etiri ponavljanja. Praenje promene vlanosti polutki kajsija tokom osmotske dehidracije je raeno tako to je svakih 15 minuta izuziman uzorak. Papirni ubrus je korien za eliminisanje spoljanje vlage, te je nakon toga uzorak iseckan i odlagan u laboratorijsku sunicu na 70C, sve dok se u dva uzastopna merenja mase nije pojavila konstatna vrednost. Jedan uzorak polutki novosadske rodne je nakon acidikacije odmah stavljen u konvektivnu suaru. Svi uzorci kajsija nakon sumporisanja i osmotskog suenja su takoe dosuivani u konvektivnoj suari. Temperatura i brzina kretanja vazduha u ovoj suari su bili isti tokom svih testova, tako da su ostvareni rezultati merenja uporedivi. Ova suara je stojala na vagi tako da se promena mase tokom procesa mogla kontinualno pratiti, a zabeleena je nakon svakih 15 minuta rada. Vlanost uzorka na kraju konventivnog suenja je izraunana na osnovu poznavanja poetne vlanosti kajsija i poetne mase. 306

Tab. 1. Plan testova Table 1. The plan of tests Sorta Apricot Variety Ambrozija Novosadska rodna Kekemetska rua Testovi Tests t=45C c=0.7 2 10,13 15 c=0.85 4 7,12 17 c=0.7 3 8,11 14 t=55C c=0.85 5 9 18

REZULTATI I DISKUSIJA
Izmerene srednje vrednosti vlanosti polutki voa tokom svakih 15 minuta osmotskih testova su sreene tabelarno i graki. Da bi se dokazala hipoteza o uticaju koncentracije i temperature rastvora na migraciju vlage iz uzoraka, odgovarajua statistika metoda je koriena. Prvi korak je bio analiza uticaja koncentracije (70% i 85%) pri istoj temperaturi rastvora od 55C. Rezultati merenje na jednom primeru testa broj 3 su dati tabelarno (tabela 2). Testovi 9, 11 i 18 su takoe uzeti u obzir. Graki prikaz podataka merenja za sva etiri testa je na slici 2.
Tab. 2. Test broj 3 (ambrozija, t=55C, c=0,70) Table 2. Test No 3 (ambrozija, t=55C, c=0,70) Vreme Time (min) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 15 30 45 60 75 90 105 120 Vlanost Moisture content w (%) 85.54 83.11 80.90 78.15 77.60 76.79 74.81 73.33 72.57 Promena vlanosti Moisture changes w/ (%/min) 0.000 0.162 0.147 0.183 0.037 0.054 0.132 0.099 0.050

Sa slike 2. se vidi da je trend krivih prilino slian tokom prvog sata osomoze bez obzira na koncentraciju rastvorka. Meutim u drugom satu se pojavljuje znaajnija razlika u otputanju molekula vode kod uzoraka koji su bili u rastvoru vie koncentracije 85% u odnosu na maksimalnu za datu temperaturu rastvora. ANOVA statistika metoda je upotrebljena za obradu podataka i rezultati su prikazani u tabeli 3. Konstatuje se da je izraunati kriterijum F = 4,58522, to je vee od Fcrit = 4.170886 u okviru verovatnoe od 95%. Time je deo hipoteze dokazan, a na slian nain je dokazan i uticaj temperature rastvora na migraciju molekula vode iz uzoraka. 307

Sl. 2. Srednje vrednosti vlanosti kajsije tokom osmotske dehidracije pri temperaturi rastvora od 55C i koncentraciji od 0.70 i 0.85 Fig.2. Mean values of apricot moisture content during osmotic dehydration for solution temperature of 55C and concentrations of 0.70 and 0.85 Tab. 3. Rezltati ANOVA statistike analize Table 3. The results of ANOVA statistical analyse SUMMARY Groups Column 1 Column 2 ANOVA Source of Variation Between Groups Within Groups Total SS 0.024168 0.158126 0.182294 df 1 30 31 MS 0.024168 0.005271 F 4.585222 P-value 0.040491 F crit 4.170886 Count 16 16 Sum 1.828568 2.707988 Average 0.114286 0.169249 Variance 0.002117 0.008425

Ve grubom analizom dobijenih rezultata merenja predstavljenih kao graci uoio se i uticaj sorte na brzinu otputanja molekula vode. Naime, izrauvanjem takozvane relativne promene vlanosti (wpo-wtr/wpo), gde je wpo poetna vlanost uzorka i wtr trenutna vlanost uzorka (%) za neki posmatrani vremenski trenutak, vidi se razliito ponaanje sorti. Na slici 3 su date ovako izraunate krive za kekemetsku ruu (test 18) i za novosadsku rodnu (testovi 9 i 11). Meutim, planom eksperimenta ovaj uticani faktor nije uzet u obzir, te se nee u ovom radu analizirati. Moe se zakljuiti da se u buduim istraivanjima obuhvati i njegov znaaj. Uoava se da sorta kekemetska rua mnogo bre otputa molekule vode, pri istim uslovima eksperimenta. Tumaenje za ovu pojavu je ra308

zlika u sastavu u strukturi pojedinih sorti, a naroito u rasporedu mikro i makro kapilara, koje opet bitno utiu na energiju veze vlage i suvog skeleta.

Sl. 3. Relativne promene vlanosti uzorka tokom vremena Fig. 3. Relatively moisture content changes of samples during time Test 18-kekemetska rua, Testovi 9 i 11-novosadska rodna

Kvalitativna povezanost uticajnih faktora na osmotsko suenje polutki kajsije e se obaviti primenom regresione analize. Prema nekim predhodnim istraivanjima (Stefanovic i dr. 1995, Kowalska i dr. 2001) eksponencijalne funkcije tipa: Y = Axn Y = Aexn bi najbolje opisale ovu pojavu. Odgovarajue regresione jednaine za konkretak sluaj bi bile: w = wo-w = An w = wo-w = Aen gde je: wo poetna vlanost uzorka (% u odnosu na vlanu bazu), w trenutna vlanost (%), vreme (min). Nakon unoenja uticajnih faktora na proces jednaine su: w = wo w = An1 (t/to) n2 (c/co) n3 w = wo [An1 (t/to) n2 (c/co) n3] .. .1 w = wo w= Aen1 (t/to) n2 (c/co) n3 w = wo [Aen1 (t/to) n2 (c/co) n3] ..2 gde je: to referentna temperatura, usvaja se 20C, t temperatura rastvora (C), co koncentracija rastvora na liniji zasienja za datu temperaturu rastvora ( ili %), c koncentracija rastvora ( ili %), A koecijent koji zavisi od uslova eksprimenata, n1, n2, n3 eksponenti. Nakon testiranja obe jednaine, konstatuje se da jednaina [1] ima bolji koecijent korelacije, a njeni parametri su: A = 0.079241; n1 = 0.881154; n2 = 1.374136; n3 = 0.312012; R = 0.96726394, a standardno odstupanje je 0,218. Konani izraz je empirijska jednaina: 309

w = wo [0.0792 .88115 (t/to) 1.3741 (c/co) .312] 3 koja opisuje ponaanje polutki kajsije pri otputanju molekula vode za vreme osmotske dehidracije kada je temperatura rastvora 4555C i koncentracija rastvora 7085%. Regresiona jednaina [3] je proverena tako to je uporeena sa rezultatima merenja dobijenim tokom testa broj 4 (t = 45C, c = 0.85). Rezultati su dati graki na slici 4. Oigledno je da empirijska regresiona jednaina relativno dobro pokriva rezultate merenja, osim u prvih pola sata i poslednjih 15 minuta trajanja procesa.

Sl. 4. Regresiona kriva na osnovu empirijske jednaine u rezultata merenja u testu 4 Fig.4. Emphyrical regression curve versus experimental data curve of test No 4

Nakon osmotskog tretmana, uzorci su dosuivani u konvektivnoj pilot suari. Merenja mase uzoraka na svakih 15 minuta je obavljeno i u oovom sluaju. Rezultati merenja su statistiki obraeni i predstavljeni tabelarno i graki. Na slici 5 su kinetike krive suenja dobijene analiziranjem promene mase uzorka pri istim uslovima (temperatura vazduha za suenje je bila 60C, a brzina kretanja vazduha za suenje u neporemeenom preseku pre ulaska u sloj uzorka konstantna). Integraljenjem ovih podataka, to jest raunanjem mihovih promena u jednakim vremenskim intervalima dobijene su kinetike krive brzine suenja za iste testove (slika 6). Moe se konstatovati da je i pri konvektivnom suenju ponaanje sorti slino kao pri osmozi. Hemijski i ziki sastav kekemetske rue omoguuje joj lake naputanje molekula vlage u okolinu, bez obzira da li je to rastvor ili okolni vazduh. Obe sorte pri istom reimu suenja imaju skoro istovetan intenzitet i trajanje perioda zagrevanja materijala, koji se karakterie stalnim povienjem brzine suenja (slika 6). Nakon toga nastaje karakteristian period opadajue brzine suenja koji moe da ima vie pikova, i to naroito kod bio materijala kao to je voe. Novosadska rodna je pri laboratorijskim merenjima imala izraziti period konstantne brzine suenja posle izvesnog vremena (nakon 3 sata suenja). 310

Sl. 5. Krive konvektivnog suenja Fig.5. Convective drying curves ---test 14 (kekemetska rua),--test 8 (novosadska rodna)

Sl. 6. Konvektivne krive brzine suenja Fig.6. Convective drying rate curves ---test 14 (kekemetska rua),--test 8 (novosadska rodna)

Trend lakeg otputanja vlage kod kekemetske rue se pokazao nakon perioda konstantne brzine suenja, kada nastaje ponovo opadajui trend, to uslovljava brze postizanje izlazne vlanosti. 311

ZAKLJUAK
Osnovni cilj istraivanja koji su prezentovani u radu je prikupljanje informacija o ponaanju polutki kajsija tokom kombinovanog osmotskog i konvektivnog suenja. Posebna panja je posveena promenama koje se deavaju u vou prilikom osmotske dehidracije. Poto je dokazana alternativna hipoteza o uticaju koncentracije i temperature rastvora na migraciju molekula vode iz vonog tkiva, ustanovljena je uz pomo statistike metode empirijska jednaina koja opisuje efekat koji imaju faktori na smanjenje vlanosti, u formi: w = wo [0.0792 .88115 (t/to) 1.3741 (c/co) .312] gde su , t i c vreme, temperatura i koncentracija rastvora sukcesivno. Regresiona jednaina vai za raspon temperatura rastvora od 4555C i raspon koncentracija od 7085% od vrednosti na liniji zasienja za date temperature rastvora. Empirijski izraz se dobro slae sa rezultatima merenja testova obavljenih na kontrolisanom laboratorijskom nivou, osim u poetnih pola sata trajanja testa i poslednjih 15-tak minuta. Konstatovana je razlika u nainu otputanja vlage tokom osmotske dehidracije u zavisnosti od sorte, s obzirom da su testovi raeni sa novosadskom rodnom, kekemetskom ruom i ambrozijom. Ona se tumai razlikama u sastavu pojedinih sorata i razliitim rasporedom mikro i makro kapilara u vonom tkivu. Smatra se da e rezultati istraivanja upotpuniti bazu podataka o ponaanju kajsije tokom osmotske dehidracije, a koja e posluiti za projektovanje industrijskih postrojenja, kod kojih e glavni cilj biti proizvodnja suvog voa primenom neagresivnog i energetski racionalnog postupka.

NAPOMENA
Rezultati istraivakog rada su nastali zahvaljujui nansiranju Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine, Republike Srbije, projekta evidencionog broja BTN341002B pod nazivom PROIZVODI OD SUENOG VOA u okviru Nacionalnog programa Biotehnologija i agroindustrija, od 1.04.2005.

LITERATURA
BABI LJILJANA, BABI, M., KARADI, B: Suenje kajsije, asopis PTEP, Vol 6 (2002) 1 2: 14. BABI, LJILJANA, BABI, M: Osmotic and Air Drying of Apricot. Proceedings of the International Scientic Conference Agrotech Nitra 2002, Slovenska polnohospodarska Univerzita v Nitre, 2002. pp 1216. BABI, LJILJANA, BABI M, PAVKOV I: Osmotsko suenje kajsije u zavisnosti od temperature i koncentracije rastvora, asopis PTEP, (2004) 8: 12, p. 13. BABI LJILJANA, BABI, M., PAVKOV, I.: Nova tehnologija pripreme i suenja kajsija, Savremena poljoprivredna tehnika, Vol 29 (2004) 4, 179184. BABI LJILJANA, BABI M, PAVKOV I: Kombinovano osmotsko i konventivno suenje kajsije, asopis PTEP, Vol 7 (2006) 12, 13. BARAT, J,M, FITO P, CHIRALT: Modeling of simultaneous transfer and structural changes in fruit tissues, Journal of Food Engineering, 49 (2001) 7785.

312

CHENLO, F, MOREIRA R, FERNANDEZ-HERRERO C, VAZQUES G: Osmotic dehydration of chestbut with sucrose: Mass transfer processes and global kinetic modeling, Journal of Food Engineering, 78 (2007) 756774. ERLE U, SCHUBERT H: Combined osmotic and micsowave-vacuum dehydration of apples and strawberries, Journal of Food Engineering, 49 (2001) 193199. FERNANDES F, RODRIQUES S, GASPARETO O, OLIVEIRA E: Optimization of osmotic dehydration of bananas followed by air-drying, Journal of Food Engineering, 77 (2006) 188193. KOWALSKA HANA, LENART A: Mass exchange during pretretment of vegetable. Journal of Food Engineering, 49 (2001) 137140 PEIRO-MENA R, CAMACHO M, MARTINEZ-NAVARRETE N: Compositional and physicochemical changes associated to successive osmofehydration cycles of pineapple, Journal of Food Engineering, 77 (2006) 842849. RASTOGI N, SUGUNA K, NAYAK C, RAGHAVARAO K: Combined effect of -irradiation and osmotic pretreatment on mass transfer during dehydration, Journal of Food Engineering, 77 (2006) 10591063 STEFANOVIC, M., UROSEVIC, M: Praktina primena osmotskog suenja kod poljoprivrednih proizvoda.Revija Agronomska saznanja, Vol 5 (1995), pp 27 SUTAR P, GUPTA D: Mathematical modeling of mass transfer in osmotic dehydration of onion slices, Journal of Food Engineering, 78 (2007) 9097. SUTAR P, PRASAD S: Fruidizeb bed drying of osmotically dehydrated onion slices of suitable drying model, 2005 ASAE Annual International Meeting, Paper No 056158, 2005. TORRES J, TALENS P, ESCRICHE I, CHIRALT A: Inuence of process conditions on mechanical properies of osmotically dehydrated mango, Journal of Food Engineering, 74 (2006) 240246. TORREGGIANI DANILA, BERTOLO: Osmotic pre-treatments in fruit peocessing: chemical, physical and structural effects, Journal of Food Engineering, 49 (2001) 247/253 TAYLOR SANDRA: Drying Foods in Costal Florida, Institute of Food and Agricultural Sciences, University of Florida, USA, pp 31, 1995.

OSMOTIC AND CONVECTIVE FRUITS DRYING

LJILJANA BABI, MIRKO BABI, IVAN PAVKOV Summary Osmotic dehydration have been used as pre treatment procedure for fruits combined drying in this study. Apricot (Prunus armeniaca) osmotic drying set of tests was conducted under controlled condition in laboratory. Three varieties of apricot halves were empoyed, novosadska rodna, kekemetska rua i ambrozija. Current mean values of samples moisture content were obtained by measurement equipment and used as data base for further statistical analysis. ANOVA statistical analysis proved that solution temperature and concentration are inuential factors onto osmotic drying. Empirical equation which predict the changes of apricot halves moisture content in the time as a function of solution temperature and concentration was derived by the means of regression analysis. This equation is valued for solution temperature 45C and 55C, as well as for solution concentration of 70% and 85% of saturated solution for chosen solution temperature. Key words: Fruits, apricot (Prunus armeniaca), osmosis, convective drying. 313

UPUTSTVO AUTORIMA ZA PISANJE RADOVA

U ASOPISU SAVREMENA POLJOPRIVREDA U asopisu Savremena poljorivreda, objavljuju se originalni nauni radovi, pregledni radovi i prethodna saoptenja. Rad se pie na srpskom jeziku, latininim pismom. Treba da sadri i kratak izvod na engleskom jeziku (summary). Celokupan tekst rada, ukljuijui tabele, grakone, sheme, crtee i fotograje, moe da ima maksimalno 6 kucanih stranica, A4 formata (Portrait), normalnog proreda (Single Space). Margine: Top 2,0 cm, Left 4,2 cm, Bottom 8,7 cm, Right 4,2 cm. Za kucanje rada koristiti font Times New Roman, 10 pt. Justify poravnanje sa uvlakom prvog reda 0,6 cm (Format Paragraph Indents and Spacing Special First Line 0,6). NASLOV RADA se pie velikim slovima (bold), Font Size 11, centrirano. Naslov spustiti ispod gornje margine sa 4 entera, a pisanje poeti u petom redu. IME I PREZIME autora se piu velikim slovima (normal), Font Size 10, centrirano, sa jednim razmakom ispod naslova rada. Oznakom 1, u superskriptu, (komandom Insert Footnote), iznad imena zadnjeg autora, oznaava se Footnote, u kojoj se navodi titula, ime i prezime, zvanje i ustanova u kojoj rade pojedini autori. IZVOD: (italik), Font Size 10 (Justify), sa jednim razmakom ispod imena i prezimena autora rada. U izvodu se daju osnovni cilj, materijal i metod rada, vaniji rezultati i zakljuak (maksimalno 500 znakova). Kljune rei: minimalno 3, a maksimalno 6 rei. Ispod izvoda, Font Size 10. UVOD (bold), centrirano, Font Size 10. Tekst normal, Justify, sa jednim razmakom ispod naslova. MATERIJAL I METOD RADA (bold), centrirano, Font Size 10. Tekst normal, Font Size 10, Justify, sa jednim razmakom ispod naslova. REZULTATI (bold), centrirano, Font Size 10. Tekst normal, Font Size 10, Justify, sa jednim razmakom ispod naslova. DISKUSIJA (bold), centrirano, Font Size 10. Tekst normal, Font Size 10, Justify, sa jednim razmakom ispod naslova. ZAKLJUAK (bold), centrirano, Font Size 10. Tekst normal, Font Size 10, Justify, sa jednim razmakom ispod naslova. LITERATURA (bold), centrirano, Font Size 10. STANI, B., GRAFENAU, P., PIVKO, J., OBERFRANC, M., BUDINEVI, A., AHINOVI, R.: Ovulacija i fertilitet nazimica kod sinhronizacije estrusa preparatom Regumate. Biotehnologija u stoarstvu, 16 (34) 4954 (2000). Redosled radova je po abecednom redu poetnog slova prezimena prvog autora, bez numeracije! Tekst literature Font Size 9. 314

Posle literature, napisati kratak sadraj na engleskom jeziku i to: NASLOV, velikim slovima (bold), centrirano, Font Size 10. IME I PREZIMA AUTORA, velikim slovima (normal), centrirano, Font Size 10. Summary, malim slovima, (bold), centrirano, Font Size 10. Tekst, Font Size 10, (normal) Justify. Key words: malim slovima. Tabele treba da budu jasne, to jednostavnije i pregledne. Naslov, zaglavlja (tekst) i podtekst u tabelama, treba da budu napisani na srpskom i engleskom jeziku (srpski normal, engleski italik). Font Size 9. Tabele se stavljaju na odreeno mesto u tekstu. Fotograje, crtee, grakone i sheme, dati u posebnom prilogu (izvorni format faila TIF, JPG sa 300 dpi, ili vektorski format sa slovima pretvorenim u krive CDR, AI), a u tekstu rada naznaiti mesto na kome treba da budu tampane, tako to e se, u tekstu, napisati naslov ili opis fotograje, crtea, sheme. Na primer:
Graf. 1. Koncentracije spermatozoida u ejakulatu nerast, zavisno od godinje sezone (Font Size 9, normal). Graph. 1. Sperm concentration in ejaculates according to seasons of year (Font Size 9, italic)

Citiranje autora u tekstu radu: (Stani i sar. 2005). ako je vie od dva autora. Ako su samo dva utora, onda (Stani i ahinovi, 1995). Ili, Stani i sar. (2005). Rad se dostavlja urednitvu asopisa u 2 tampana primerka, sa svim prilozima (fotograje, sheme, crtei, grakoni) i na 3.5 Disketi (90 mm) ili na CD. Tekst rada nee biti podvrgnut jezikom lektorisanju. Zbog toga, molimo autore da svoje radove napiu gramatiki korektno, kako na srpskom, tako i na engleskom jeziku. Radovi, koji nisu napisani striktno po ovom uputstvu, nee biti prihvaeni za tampu! Ovo uputstvo, kao i jedan primer pravilno odtampanog rada u asopisu Savremena poljoprivreda, moete nai i na sait-u Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (http: // polj.ns.ac.yu/). Radove poslati na adresu: Urednitvo asopisa Savremena poljoprivreda Poljoprivredni fakultet Trg D. Obradovia 8 21000 Novi Sad Tel.: ++021/450-355 Svim autorima se zahvaljujemo na saradnji. Novi Sad, 16.11.2005. god. Glavni i odgovorni urednik Prof. dr Milan Krajinovi 315

INTRODUCTIONS TO AUTHORS ON WRITING PAPERS FOR THE JOURNAL CONTEMPORARY AGRICULTURE

The journal Modern Agriculture publishes original scientic papers, surveys and former reports. A paper is written in Serbian, in Latin alphabet. It should comprise a short summary in English. The whole script of the paper, including tables, graphs, schemes, drawings and photographs, can have 6 typed pages at the maximum, Portrait, in single spacing. Margins: Top 2.0 cm,Left 4.2 cm, Bottom 8.7 cm, Right 4.2 cm. For typing the paper the Times New Roman font, 10 pt, should be used. Justify with the indent of the rst line 0.6 cm (Format Paragraph Indents and Spacing Special First Line 0.6). THE PAPER TITLE is written in bold letters, Font Size 11, centred. The title should be lowered below the upper margin clicking enter 4 times and writing should be commenced in the fth line. THE NAME AND SURNAME of the authors are written in normal letters, Font Size 10, centred, with a single space below the paper title. With mark 1, in superscript, (click Insert Footnote) above the name of the last author, the Footnote is marked, stating the title, the name and surname, the rank and the institution in which the respective authors are employed. SUMMARY: (italic), Font Size 10 (Justify) with a single space below the name and surname of the author of the paper. The summary presents the basic objective, the material and method of the study, the signicant results and the conclusion (500 characters maximum). Key words: minimum 3 and maximum 6 words. Below the summary, Font Size 10. INTRODUCTION (bold), centred, Font Size 10. Text normal, Justify, with a single space below the title. MATERIAL AND METHOD OF THE STUDY (bold), centred, Font Size 10. Text normal, Font Size 10, Justify with a single space below the title. RESULTS (bold), centred, Font Size 10. Text normal, Font Size 10, Justify with a single space below the table. DISCUSSION (bold), centred, Font Size 10. Text normal, Font Size 10, Justify with a single space below the title. CONCLUSION (bold), centred, Font Size 10. Text normal, Font Size 10, Justify with a single space below the title. LITERATURE (bold), centred, Font Size 10. STANCIC, B., GRAFENAU, P., PIVKO, J., OBERFRANC, M., BUDINCEVIC, A., SAHINOVIC,R.: The ovulation and fertility in suckling pigs at the synchronization of estrus with Regumate, Biotechnology in livestock breeding, 16 (34) 4954 (2000). 316

The order of papers is arranged according to the alphabetical order of the initial letter of the surname of the rst author, without numbering. Literature text Font Size 9. After the literature a short table of contents should be written in English as follows: TITLE, in capital letters (bold), centred, Font Size 10. NAME AND SURNAME OF AUTHORS, in capital letters (normal), centred, Font Size 10. Summary, in small letters (bold), centred, Font Size 10. Text, Font Size 10 (normal), Justify. Key words: in small letters. The tables should be clear, as simple and neat as possible. The titles, headings (text) and subtext in tables, should be in Serbian and English (Serbian normal, English italic). Font Size 9. The tables are set in a specic place in the text. The photographs, drawings, graphs and schemes, should be given in a separate supplement (an original le format TIF, JPG, with 300 dpi, or a vector format with letters turned into curves CDR, AI).and the place where they are to be printed should be marked in the text, by writing in the text the caption of the photograph, drawing or scheme. For instance: Graf. 1. Koncentracije spermatozoida u ejakulatu nerasta, zavisno od godisnje sezone (Font Size 9, normal). Graph. 1. Sperm concentration in ejaculates according to seasons of year (Font Size 9, italic). Citing the authors in the paper: Stani et al. 2005) if there are more than two authors. If there are only two authors, then (Stani and ahinovi, 1995). Or Stani et al. (2005). The paper is submitted to the editors ofce of the journal in 2 printed copies, with all the supplements (photographs, schemes, drawings, graphs) and on 3.5 oppy disc or on CD. The text of the paper will not be proof-read. Therefore, we ask the authors to write their papers grammatically correct both in Serbian an English. The papers which have not been done in accordance with these instructions will not be considered for publishing. These introductions to autors and one sample of the correct printed paper in the Journal Contemporary Agriculture, you can nd on the web site: http: //polj.ns.ac.yu/ (Faculty of Agriculture in Novi Sad). The papers should be sent to the following address: The editors ofce of the journal Contemporary Agriculture The Faculty of Agriculture Trg D. Obradovia 8 21 000 Novi Sad Phone: ++ 021/450-355 We are grateful to all the authors for their cooperation. Editor-in-chief Prof. Dr. Milan Krajinovi 317