P. 1
auto gas

auto gas

|Views: 874|Likes:
Published by Azra Muftic

More info:

Published by: Azra Muftic on Nov 27, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/24/2012

pdf

text

original

NAUČNO STRUČNI SKUP

VOZILA SA POGONOM NA GAS

ZBORNIK RADOVA
BEOGRAD, 31.03.2005

VOZILA SA POGONOM NA GAS

VOZILA SA POGONOM NA TEČNI NAFTNI GAS -propisi i njihova primenaBranimir Pejović, dipl. ing. Ministarstvo unutrašnjih poslova – Uprava saobraćajne policije

Abstrakt: U radu su analizirani nedostaci propisa koji određuju oblast pogona vozila na tečni naftni gas i primene tih propisa od strane subjekata koji vrše ugradnju uređaja i opreme i organizacija koje se bave ispitivanjem prepravljenih vozila i vršenjem tehničkih pregleda vozila.
KLJUČNE REČI: PROPISI, TEČNI NAFTNI GAS, UREĐAJI I OPREMA, BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA, ISPITIVANJA VOZILA, TEHNIČKI PREGLED VOZILA

1. UVOD Imajući u vidu pitanje obnovljivosti energo resursa i tendenciju porasta stepena motorizacije ekonomski razvijene zemlje sveta ulažu velika materijalna sredstva u oblast ispitivanja i primene alternativnih goriva. Primena prirodnog gasa, alkohola, vodonika, biodizela i drugih alternativnih goriva u ovom momentu učestvuje svega sa jednim procentom u ukupnoj potrošnji goriva za pogon motornih vozila. Prema evropskim planovima razvoja alternativna goriva bi trebalo da učestvuju u ukupnoj potrošnji goriva u 2020. godini sa 20% [9]. Primena tečnog naftnog gasa (u daljem tekstu TNG) za pogon vozila je počela još dvadesetih godina prošlog veka, tako da je ovo gorivo danas najrasprostranjenije alternativno gorivo za pogon vozila. S obzirom na aktuelnost pitanja zaštite životne sredine i činjenicu da je aerozagađenje upotrebom ovih goriva neuporedivo manje, većina evropskih država poreskom politikom stimuliše primenu TNG pre svega kod najvećih aerozagađivača u naseljenim mestima- vozilima namenjenim za javni prevoz putnika (u Grčkoj većina taksista koristi TNG kao i 90% taksista u Japanu). Najveći potrošač TNG u Evropi je Italija sa približno 1 400 000 vozila (putnička i dostavna vozila), zatim Poljska sa 600 000, Norveška 400 000, Holandija 360 000, Francuska 210 000 vozila itd [10]. U Republici Srbiji u 2004. godini je registrovano 10 100 vozila sa pogonom na TNG (6 700 u Vojvodini i 3 400 u centralnoj Srbiji), dok je prema procenama Auto gas asocijacije Srbije (AGAS) broj ovih vozila u saobraćaju 15 puta veći [11]. Prema ovom podatku Srbija je na šestom mestu u Evropi. Kada se uzme u obzir i broj pumpnih stanica za ovo gorivo (oko 90) i tendenciju njihovog rasta mogao bi se izvesti zaključak da je državna strategija u pogledu rešavanja energetske krize na nivou evropske. Nažalost, nije tako. Da se ni u ovom pogledu ne uklapamo u evropske standarde najbolje govori podatak da se potrošnja TNG od strane taksi vozila "stimuliše" naplatom i dodatne naknade za upotrebu lokalnih, nekategorisanih, 2 Beograd, 31.03.2005

Branimir Pejović magistralnih i regionalnih puteva pri registraciji ovih vozila. Nagli porast ovih vozila u poslednjih dve godine je posledica privatne inicijative, niskog životnog standarda i veoma brze isplativosti investicije u uređaje za pogon na TNG. Strategija "praznog novčanika"- što više jeftine i nekontrolisane robe na tržištu, pa samim tim i delova za vozila, bi mogla da izazove veoma ozbiljne posledice, kako u pogledu bezbednosti saobraćaja tako i u pogledu primene ovog alternativnog goriva u budućnosti. Naime, poslednjih 3 godine veoma se povećao broj instalatera koji vrše ugradnju ovih uređaja na vozilima i prema procenama AGAS-a više od polovine ih nije registrovano za obavljanje ove delatnosti, odnosno da ti neregistrovani instalateri uglavnom ugrađuju tržišno nelegalnu robu, neutvrđenog porekla i kvaliteta [11]. Izostanak planske aktivnosti i strategije u primeni alternativnih goriva, pre svega TNG-a i prirodnog gasa, vidi se i u propisima kojima se određuje oblast primene TNG na vozilima i u nepostojanju propisa za ugradnju uređaja za pogon vozila na prirodni gas, kao i u činjenici da ECE Pravilnici 67 i 115 koji se odnose na uređaje za TNG nisu ratifikovani u SCG. 2. PROPISI Problematika prepravki vozila je nepotpuno i neprecizno određena u zakonskoj regulativi o bezbednosti saobraćaja. Naime, u odredbama člana 194. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu ZOBS) je propisano da bezbedonosno-tehničke karakteristike prepravljenog vozila ne mogu odstupati od karakteristika prvobitnog vozila, osim ako je takvu prepravku predvideo proizvođač, a u članu 130. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu ZBS) da se ne može smanjivati nosivost utvrđena od strane proizvođača prilikom proizvodnje vozila [1] [2]. S obzirom na restriktivan stav većine proizvođača u pogledu prepravki, odnosno posledicu da se prepravkom gube prava na garanciju, mogao bi se izvući zaključak da odredbe člana 194. ZOBS-a onemogućavaju i prepravku vozila u pogledu ugradnje opreme za pogon na TNG i prirodni gas. Međutim odredbama podzakonskog akta donetog na osnovu navedenog zakona ista prepravka je omogućena za pogon vozila na TNG pod uslovom da se izvrši ispitivanje prepravljenog vozila od strane ovlašćene organizacije. Podzakonski akti koji bliže određuju problematiku ugradnje uređaja i opreme za pogon na TNG su: Pravilnik o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom opterećenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju uređaji i oprema na vozilima u saobraćaju na putevima (u daljem tekstu POU) [3], Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje i opremu na tečni naftni gas (u daljem tekstu PTNG) i [4] Pravilnik o tehničkim normativima za pokretne zatvorene sudove za komprimirane, tečne i pod pritiskom rastvorene gasove (Izmenama ovog pravilnika iz 1986. godine rezervoari za pogon vozila na TNG se ne ubrajaju u pokretne sudove) [5]. Odredbama člana 68. POU je propisano da se rezervoar za gas sme postaviti samo iza prostora za vozača, odnosno putnike i da prostor za smeštaj rezervoara mora biti odvojen metalnom pregradom, od prostora za smeštaj vozača, odnosno putnika, kao i od prostora za smeštaj motora [3]. S obzirom da se u ovim odredbama ne navodi da pregrada mora omogućiti potpunu nepropustljivost gasa iz prostora za smeštaj rezervoara u prostor za putnike, nameće se pitanje njene uloge u vozilu. Jedan od

VOZILA SA POGONOM NA TNG

3

Ovo rešenje je moguće i kod vozila sa petim vratima pod uslovom da se naslon zadnjeg sedišta i polica prtljažnika neraskidivo učvrste (obezbede od pomeranja) u svojim ležištima. Ovlašćene organizacije za ispitivanje vozila ovo nepoštovanje objašnjavaju odredbama člana 15. koje je prezentirao republički inspektora opreme pod pritiskom Vojislav Radosavljević na sastanku ovlašćenih organizacija za ispitivanje vozila održanom na Mašinskom fakultetu u Nišu 2004.VOZILA SA POGONOM NA GAS razloga za njeno postojanje mogao bi biti onemogućavanje pomeranja rezervoara gasa prema prostoru za putnike. PTNG.) U uputstvima za ugradnju rezervoara Centra za vozila Hrvatske obrađeni su svi karakteristični slučajevi. Odredbama člana 37. odnosno tehničkom zastarelošću ovakvog rešenja. ne zahteva postojanje zaštitnog kućišta rezervoara. Dakle. Ova tri slučaja su prikazana na sledećim slikama [8]: 4 Beograd. 31. ispitivanje i tehnički pregled predmetnih vozila koja daje Centar za vozila Hrvatske.2005 . PTNG su nedvosmisleno određena tri načina zaštite putnika od gasa iz rezervoara: Nepropusna metalna pregrada. u pogledu metalne pregrade. Za vozila kod kojih nije obezbeđena neraskidiva prepreka između prtljažnika i prostora za putnike rezervoar se mora smestiti u zaštitno kućište. a ne i druge elemente zaštite rezervoara i zaštite od rezervoara [4]. kao ni od strane ovlašćenih preduzeća za vršenje tehničkog pregleda. i sprečavanja povređivanja putnika. odredbe člana 15. Nepropusno kućište u koje se smešta rezervoar i Nepropusan poklopac kojim se pokriva armatura rezervoara i koji može biti izveden i kao zaštita armature rezervoara od mehaničkih oštećenja. Pravilnika o uvjetima kojima moraju udovoljavati uređaji i oprema za pogon motornih vozila plinom je određeno da kada je rezervoar gasa smešten u prostor za vozača i putnike. ili onemogućavanje neposrednog pristupa rezervoaru od strane putnika. rezervoar gasa i elementi koji se nalaze na rezervoaru (u koje je uključeno i zaštitno kućište armature) moraju se smjestiti u zaštitno nepropusno kućište [7]. se u praksi ne primenjuje ni od strane servisera. Da bi razrešio dilemu u pogledu opravdanosti postojanja metalne pregrade. PTNG tretiraju zaštitu putnika od gasa. Odredba navedenog člana. Postojanje neraskidive prepreke (koja ima zadatak da spreči fizički pristup rezervoaru gasa putnika iz putničkog prostora i koja ne mora biti nepropusna za gas) između prostora za putnike i prtljažnika. uključujući i prtljažnik. ni od strane organizacija koje se bave ispitivanjem prepravljenih vozila. (Ovakvo rešenje je primenjeno i u predlogu PTNG Ministarstva rudarstva i energetike. Odredbama člana 15. godine. u slučaju nezgode. autor ovog teksta je potražio odgovor u propisima Republike Hrvatske i uputstvima za ugradnju.03. U ovom slučaju prostor gde se nalazi rezervoar mora biti provetravan odgovarajućim uređajem.

Iako je odredbama člana 14. PTNG propisano da veza za pričvršćenje rezervoara mora izdržati ubrzanje od 100 m/s2 u pravcu vožnje.Branimir Pejović a) Naslon zadnjeg sedišta i polica su neraskidivo učvršćeni-nije potrebna posebna zaštita b) Naslon zadnjeg sedišta i polica su naknadno neraskidivo učvršćeni-nije potrebna zaštita c) Slučaj ugradnje rezervoara kada je potrebna posebna zaštita-4 Funkciju zaštitne pregrade bi trebalo posmatrati i u funkciji zaštite putnika od rezervoara u fizičkom smislu. postavlja se pitanje koliko lim vozila (čija je prosečna starost 16 godina) omogućava takvu vezu [4]. VOZILA SA POGONOM NA TNG 5 . odnosno 50 m/s2 u svim pravcima poprečnim na pravac vožnje.

Ovim standardom je. Da bi se razrešio problem nadležnosti u pogledu ispitivanja rezervoara Uprava saobraćajne policije se obratila Ministarstvu rudarstva i energetike i Zavodu za standardizaciju ali. Stavom 3.2005 . U praksi se i na ovim vozilima vrše predmetne prepravke [4]. što vlasnika vozila dovodi u poziciju neposedovanja rezervnog točka (saobraćajni prkršaj) ili nebezbednu situaciju stvorenu nepričvršćenim točkom u prtljažniku. ali nadležnosti u tom pogledu su nepoznate. međutim na tržištu se prodaju i ugrađuju u vozila i armature (višenamenski uređaj) bez sigurnosnog ventila [4]. koji je u njenoj nadležnosti (rezervoar za TNG ''i jeste i nije'' u njihovoj nadležnosti).03. što rezervoare torusnog oblika stavlja van upotrebe. i pored urgencije. PTNG je propisano da se proračun. godine. stavljaju u promet. ZOBS-a predviđena je novčana kazna zbog privrednog prestupa u iznosu od 300 000 do 3 000. tečne i pod pritiskom rastvorene gasove uneta ta odredba [5]. određen cilindrični oblik rezervoara i date su njegove mere. postavlja se pitanje da li je ovakvo rešenje primereno situaciji koja postoji na tržištu uređaja i opreme za pogon vozila na TNG [4]. odgovori nisu dobijeni. ODGOVORNOST SUBJEKTA KOJI VRŠE UGRADNJU UREĐAJA I OPREME ZA TNG Preduzeća i samostalne zanatske radnje. koje se bave prepravkom vozila dužna su da vozila. ZOBS-a. Nakon navedene izmene PS javio se problem i periodičnog ispitivanja. Kako je odredbom stava 2. prema odredbi člana 6. pored ostalog datog u navedenoj odredbi. PTNG je određeno da potvrdu o izvršenom ispitivanju izdaje proizvođač. Najveći broj rezervoara koji je u upotrebi (cilindričnog i torusnog oblika) se uvozi. Doprinos trenutnom stanju daje i nezainteresovan odnos organa zaduženog za kontrolu primene propisa o standardizaciji (nekada Savezna tržišna inspekcija).000 dinara za pravno lice.VOZILA SA POGONOM NA GAS Članom 5. odnosno popravljaju prema propisanim uslovima neophodnim za bezbedno učestvovanje vozila u saobraćaju na putevima. člana 25. pa se u tom smislu. su određene karakteristike vodova za grejanje i gde je u zagradi navedeno. i 6 Beograd. održavaju. rezervoari za TNG se ne ubrajaju u pokretne sudove od 1986. uređaje. kao i odnos Inspekcije parnih kotlova prema navedenoj izmeni ovog Pravilnika. Torusni rezervoari su problematični i sa aspekta postavljanja na mesto rezervnog točka. PTNG je određeno je da svaki rezervoar za gas mora biti snabdeven i ventilom sigurnosti. člana 12. 3. Standard koji određuje ovu oblast je M. s obzirom da to ispitivanje za rezervoar nije određeno u PTNG. odnosno koliki je maksimalni vremenski interval dozvoljen između ispitivanja. pri čemu se ne utvrđuje da li oni ispunjavaju uslove iz navedenog standarda a i nepoznato je u čijoj nadležnost bi trebalo da bude ovo ispitivanje. konstruisanje. I za ostale uređaje i opremu za pogon vozila na TNG je propisano ispitivanje. Iako propisi ne daju mogućnost ugradnje opreme za pogon na prirodni gas u saobraćaju na putu je utvrđeno postojanje i ovakvih vozila.570 iz 1984. delove i opremu proizvode.rashladne tečnosti motora. kao i pitanje neophodnosti periodičnog ispitivanja. postavlja pitanje: da li je dozvoljena prepravka motora sa vazdušnim hlađenjem ugradnjom uređaja za pogon na TNG. U članu 5. 31. Naime. Zbog nepoštovanja ove odredbe kaznenim odredbama člana 221. izrada i ispitivanje rezervoara za gas vrše u skladu sa jugoslovenskim standardom. godine kada je izmenom Pravilnika o tehničkim normativima za pokretne zatvorene sudove za komprimirane.Z2.

I sam proces ispitivanja je različit. Tom prilikom je utvrđeno da je u poslednje dve godine najčešći razlog za ispitivanje prepravljenih vozila ugradnja opreme za pogon vozila na TNG. konstruisan. kao i kontrola vodova instalisanih u donjem postroju vozila. Autor ovog rada je izvršio neposredan uvid u ispitivanje jednog vozila sa opremom za pogon na TNG. Jedna od ovlašćenih organizacija je sklopila ugovore sa servisima koji ugrađuju ovu opremu i koji ovlašćenoj organizaciji dostavljaju dokumentaciju o vozilima koja su prepravili. i člana 194. ISPITIVANJE I TEHNIČKI PREGLED VOZILA SA POGONOM NA TNG Ministarstvo unutrašnjih poslova je u saradnji sa nadležnim ministarstvima za saobraćaj i privredu ovlastio 7 organizacija da vrše ispitivanje vozila. Jedna organizacija ne prihvata rezervoare proizvedene u Bugarskoj i rezervoare iz Republike Srpske. Autor ovog teksta ne raspolaže podacima da li su po osnovu povreda člana 6. člana 194. ZOBS-a preduzimane mere od strane MUP-a radi utvrđivanja odgovornosti subjekata koji vrše prepravke vozila. koji je najčešće u obliku fotokopije i na jeziku zemlje u kojoj se proizvodi rezervoar. jedna samo rezervoare iz Bugarske (jer se ispitivanje vrši pod pritiskom od 25 bar). pri čemu vozilo nije navezeno na kanal VOZILA SA POGONOM NA TNG 7 . Postupanja ovlašćenih organizacija u pogledu zahteva za dokazima o ispitivanju rezervoara su različita. traži da obezbedi dokaz o ispitivanju rezervoara. Odredbom stava 1. predviđena novčana kazna u iznosu od 4 500 do 21 000 za samostalnu zanatsku radnju [1]. Radnici Uprave saobraćajne policije su u toku maja i juna 2004. izrađen i ispitivan u skladu sa jugoslovenskim standardom [4]. je zbog prekršaja odredaba člana 6. odnosno su vlasnici takvih vozila. Članom 225. Prema procenama AGAS-a u poslednjih 3 godine veoma je porastao broj instalatera auto gas opreme od kojih više od pola nije registrovano ni kao pravno lice ni kao samostalna zanatska radnja. Odgovornost fizičkih lica koja se bave navedenim poslovima nije predviđena. ZOBS-a je određeno da se nakon prepravke vozila moraju podvrgnuti ispitivanju.Branimir Pejović novčana kazna od 20 000 do 200 000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu. Ovo ispitivanje je izvršeno na ulici i sastojalo se iz popisa oznaka sa ugrađenih elemenata i fotografisanja vozila. Ova pojava ima uticaja na realizaciju javnog interesa i u materijalnom i u bezbedonosnom smislu. dok je prekršajna odgovornost zbog nepoštovanja ove odredbe u novčanom iznosu od 100 000 do 1 000 000 dinara određena samo za pravna lica i kazna za odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 6 000 do 60 000 [1]. Prema navedenom. pa i ugradnja uređaja i opreme za TNG. Provera ugradnje opreme za TNG od strane ovlašćene organizacije se vrši samo na manjem broju vozilima u cilju provere kvaliteta ugradnje od strane servisa sa kojim se sklapa ugovor. a preostale tri prihvataju sve pod uslovom da imaju opisane dokaze o ispitivanju. 4. oni u svakom slučaju ne predstavljaju dokaz o ispunjenju uslova iz člana 5. Prema tvrdnji odgovornih lica ostalih ovlašćenih organizacija sva vozila moraju biti pregledana. Na primedbu autora ovog teksta izvršena je provera zaptivenosti spojeva (pomoću četkice i sapuna za brijanje). Pod uslovom da se ne osporava validnost ovih papira. godine izvršili inspekcijski nadzor nad radom 5 ovlašćenih organizacija za ispitivanje vozila (2 organizacije su ovlašćene nakon toga). PTNG da je rezervoar proračunat. U postupku ispitivanja se od vlasnika vozila. ne postoji pravni osnov da se u kontroli saobraćaja preduzimaju mere protiv fizičkih lica koja su vlasnici vozila na kojima je izvršena bilo kakva prepravka. uglavnom. bez obzira ko je ugradnju opreme izvršio.

POU o obaveznoj metalnoj pregradi između prostora za vozača i prostora za smeštaj rezervoara gasa. U smislu svega iznetog neophodno je: Inicirati definisanje državne strategije u pogledu primene alternativnih goriva. već je radnik konstatovao ispravnost iz klečećeg položaja. ZAKLJUČAK Data analiza propisa i načina njihove primene je izvršena sa aspekta najosnovnijih problema koji. jer takav odnos već za posledicu ima ugradnju neispitanih uređaja i opreme. Analiza propisa o uređajima i opremi za pogon vozila na TNG. odnosno nivo ventila. Dakle. moglo bi se desiti da radnici koji vrše tehnički pregled vozila za koje je izdato uverenje o ispitivanju okvalifikuju vozilo kao neispravno. koje će sprečiti nekontrolisanu ugradnju. Njihova zvanična promena bi trebalo da proistekne iz predloga utvrđenog nakon stručne i argumentovane rasprave svih relevantnih subjekata.03. Definisati prelazno rešenje do donošenja novih propisa (u saradnji sa nadležnim organima). može proizvesti negativan efekat na primenu ovih goriva. Pri ispitivanju ovih vozila. Pojava korozije na rezervoaru nije okarakterisana kao nedostatak. koji postoje u objektu ovlašćene organizacije. Inicirati promenu ili donošenje zakonskih i podzakonskih akata iz svih oblasti koje su u vezi sa alternativnim gorivima sa ciljem unapređenja primene alternativnih goriva uz maksimalnu realizaciju javnog interesa u bezbedonosnom i materijalnom smislu.VOZILA SA POGONOM NA GAS ili dizalicu. na način određen u prelaznom rešenju. a što sve. Ratifikovati ECE Pravilnike 67 i 115. ali se u praksi to ne dešava zbog selektivne primene odredaba POU pri tehničkom pregledu vozila i duboko ukorenjenog stava da podaci iz uverenja o ispitivanju ne mogu biti predmet preispitivanja već samo prepisivanja. što je u slučaju propisanog i savesnog rada nemoguće. u budućnosti. 31. bi praktično zaustavili proces primene alternativnih goriva na motornim vozilima. odnosno neprimenjivati. koji omogućava maksimalno punjenje do 80% zapremine rezervoara nije izvršena. Neophodan i veoma bitan proces primene alternativnih goriva. ne poštuje se odredba člana 68. uređaja i opreme neproverenog kvaliteta i Definisati rešenje kojim će se obezbediti da se ispitaju sva vozila kod kojih je izvršena ugradnja uređaja i opreme za pogon na alternativno gorivo. norme date u određenom propisu ne bi trebalo selektivno primenjivati. već pokrenuti postupak za preispitivanje istih.2005 . pod uslovom da se propisi u potpunosti primenjuju. bi verovatno ukazala i na druge probleme. a kontrola položaja rezervoara. nekvalitetnu i nestručnu ugradnju. Kao posledica ovakvog načina rada. 8 Beograd. kao što je napred navedeno. ipak ne može biti opravdanje za selektivnu primenu propisa. Odnos između procenjenog broja vozila u koja su ugrađeni uređaji za pogon na TNG i broja registrovanih vozila ukazuje na činjenicu da se pri tehničkom pregledu ne traže dokazi o izvršenom ispitivanju ili se previđa njihova ugradnja. kao ni kontrola spajanja elemenata veze rezervoara za lim vozila. sa usko stručnog aspekta. 5.

Branimir Pejović LITERATURA [1] Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni list SFRJ" broj 50/88) [2] Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik SR Srbije" broj 53/82) [3] Pravilnik o dimenzijama. oktobar 2004. Predlog dopune postupka ispitivanja vozila sa pogonom na TNG VOZILA SA POGONOM NA TNG 9 . (www.570. Članak: Evropski trend velikog rasta. Članak: Naučni i praktični razlozi. (www. Revija “Auto Gas”..cvh. tečne i pod pritiskom rastvorene gasove ("Službeni list SFRJ" broj 25/80) [6] JUS M. oktobar 2004. Savezni zavod za standardizaciju. [7] Pravilnika o uvjetima kojima moraju udovoljavati uređaji i oprema za pogon motornih vozila plinom.Vozila sa pogonom na ukapljeni naftni plin (UNP) ili stlačeni prirodni plin (Metan). Revija “Auto Gas”. [10] Nedeljković G.Z2..hr) [8] Stručna uputa Centra za vozila Hrvatske .cvh. [11] AGAS. ukupnim masama i osovinskom opterećenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju uređaji i oprema na vozilima u saobraćaju na putevima ("Službeni list SFRJ" bro 50/82) [4] Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje i opremu na tečni naftni gas ("Službeni list SFRJ" broj 7/84) [5] Pravilnik o tehničkim normativima za pokretne zatvorene sudove za komprimirane.hr) [9] Petrović S. 1984.

године. Немањина 22-26. У овом раду представљени су задатак и циљеви новог Закона о безбедности саобраћаја који треба да уреди односе у области безбедности саобраћаја на такав начин да Република Србија ухвати корак са земљама ЕУ. уредби.инж. Београд. У складу са тим научна свест у области саобраћаја је на високом нивоу и у складу је са достигнућима развијених земаља. Е-mail: nnikolic@msaotel. Они нису у складу са савременим технолошким и техничким достигнућима. Министарство за капиталне инвестиције. експертски тим. Немањина 22-26.co. Е-mail: dhadzic2002@yahoo.03. циљеви. дипл. безбедност саобраћаја даје одговор на питање како саобраћати уз што мање штетних последица. док са друге стране тренутно не успева да утиче на одређене факторе који “коче” и спречавају примену стручних достигнућа у безбедности саобраћаја. методологија. Београд. Овакав начин уређивања односа у безбедности саобраћаја на путевима био је у складу са уставним решењима СФРЈ из 1974.саоб. године и републичким Законом о безбедности саобраћаја на путевима са основним текстом из 1982.инж. На основу ових закона донет је сет подзаконских аката (правилника. Са једне стране држава улаже у развој теоријске свести и школовање стручњака у области саобраћаја. Кључне речи: безбедност саобраћаја.2005 .sr. Дакле. ни са стандардима које су усвојиле развијене земље.VOZILA SA POGONOM NA GAS Демир ХАЏИЋ. Србији Област безбедност саобраћаја на путевима данас је у Републици Србији уређена савезним Законом о основама безбедности саобраћаја на путевима са основним текстом из 1988..саоб. Министарство за капиталне инвестиције. закон. нарочито земље Европске Уније.gov.yu ЗАДАТАК И ЦИЉ НОВОГ ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА Резиме: Безбедност саобраћаја је научна дисциплина која се бави изучавањем штетних последица саобраћаја и методама њиховог смањивања. одлука и сл.) на савезном и републичком нивоу. Постојеће стање прописа у безбедности саобраћаја у Р. Данас су у Републици Србији на снази два закона из области безбедности саобраћаја који су старији више од 20 година. 31.uk Ненад НИКОЛИЋ. магистре и дипломиране инжењере у области саобраћаја (најзначајније Саобраћајни факултет у Београду и Факултет техничких наука у Новом Саду). саобраћај 1. У Републици Србији има више високошколских институција које школују докторе.. 10 Beograd. дипл.

године) који се примењивао на територији СФРЈ био је припремљен и предложен од стране Савезног министарства саобраћаја. Нарочито постоји значајно заостајање за светским кретањима. да су поједине норме застареле и не садрже савремена решења која се примењују у управљању саобраћајем. нажалост. а затим би се предложена решења износила на стручно расправу. Рад на припреми новог Закона о безбедности саобраћаја на путевима Закони који важе на територији Републике Србије писани су од стране службеника запослених у министарствима. оспособљавања возача. пројектовању возила и саобраћајница. Носилац израде новог закона по логици ствари било је министарство задужено за послове саобраћаја. због одређених техничких проблема у израду и припрему овог текста нису били укључени представници струке и науке који би могли да предложе најновија технолошка и техничка достигнућа из развијених земаља. система возачких дозвола и казнених одредби. напретком струке и технологије и развојем нормативног регулисања безбедности саобраћаја у Европи. године) који се примењивао на територији Републике Србије припреман је и предложен од стране Министарстава унутрашњих послова Републике Србије. Изолованост Србије и оптерећеност другим значајним проблемима у 90-има утицали су да се нека законска решења не могу применити. Почетком 2003. Након усвајања савезног закона 1988. Решења одређених питања датих у наведеним законима и правилницима у насталим друштвеним променама произвела су значајне потешкоће у примени и функционисању целокупног система безбедности саобраћаја на путевима. Нека веома значајна решења из постојећих закона и подзаконских аката не могу се ефикасно применити у данашњим условима. а републике. Пракса је показала да су овакви закони тешко добијали подршку стручне и најшире јавности. а друга да остану неусклађена са друштвеним променама. Имајући у виду постојеће стање као и чињеницу да је постојећим прописима министарство унутрашњих послова један од кључних субјеката за спровођење прописа. године започете су припреме за израду новог Закона о безбедности саобраћаја на путевима који је требало да укључи стручну јавност. Ненад НИКОЛИЋ године. године постојала је обавеза да се републички закон ускладити са савезним што се. па је била отежана и примена појединих одредаба из закона. односно безбедношћу саобраћаја.Демир ХАЏИЋ. 2. Закон о безбедности саобраћаја на путевима (1982. Нажалост. остала питања безбедности саобраћаја на путевима. имајући при том у виду и значајне промене у међународним конвенцијама и другим споразумима и уговорима из области саобраћаја. ЗАДАТАК И ЦИЉ НОВОГ ЗБС 11 . као и у односу на ЕУ у погледу управљања безбедношћу саобраћаја. Због таквог уређења. два министарства направила су основни текст Нацрта новог Закона. сагласно овим основама. Имајући у виду тежњу Републике Србије да постане члан Европске Уније (ЕУ). док је Закон о основама безбедности саобраћаја (1988. по којем је савезна држава утврђивала основе. није догодило. може се закључити да постоји велики раскорак између одредби садашњих прописа и важеће законске регулативе у ЕУ.

Машинског факултета у Београду. у који је укључено 32 учесника.VOZILA SA POGONOM NA GAS У периоду од августа до новембра 2003. 3. Повећање свести о безбедности саобраћаја (неопходно је појачати превентивни рад у свим сегментима безбедности саобраћаја. Факултета техничких наука у Новом Саду. радна група састављена од службеника Министарства унутрашњих послова (Управа саобраћајне полиције) и Министарства саобраћаја и телекомуникација написала је иницијални предлог новог Закона о безбедности саобраћаја на путевима.03. проширити и осавременити систем образовања учесника у саобраћају. Задатак и циљеви које треба да испуни нови Закон Задатак постављен од стране Министарства за капиталне инвестиције био је такав да Закон о безбедности саобраћаја на путевима мора да: • • • • • обједини области садржане у два важеће закона. Саобраћајни факултет у Београду има обавезу да завршен предлог Нацрта Закона достави Министарству за капиталне инвестиције на даљу процедуру и учествује у стручној и медијској презентацији новог закона. буде у складу са директивама и препорукама ЕУ и трендовима у земљама које постижу најбоље резултате у области управљања безбедношћу саобраћаја. појачати контролу и направити законски основ за примену најновијих технолошких решења у контроли Beograd. свести становништва и тд. Имајући у виду значај и сложеност Закона. увести систем лиценцирања ауто школа. СРЈ и Државна заједница Србија и Црна Гора. нарочито обратити пажњу васпитању најмлађих учесника у саобраћају. Нови Закон би требао да буде системски закон за област безбедности саобраћаја на путевима и важан документ који ће регулисати област друмског саобраћаја. уважи специфичности Србије (стање путева. возила. а својим решењима треба да понуди перманентно и несметано управљање безбедношћу саобраћаја на путевима и допринесе развоју друмског саобраћаја. Нацртом новог Закона је треба да буде обухваћена реализација следећих циљева: 1.2005 12 . 31. техничких прегледа и организација које испитују возила. као и представници привреде. Министар за капиталне инвестиције (министарство надлежно за послове саобраћаја) у јулу 2004. буде у складу са међународним уговорима које је потписала и ратификовала СФРЈ. године именовао је Експертски тим.) и предложене законске норме буду примењиве у пракси. а комплетна израда новог Закона поверена је Саобраћајном факултету Универзитета у Београду. створити систем обуке возача који ће подржати нови систем возачких дозвола. У Експертском тиму налазе се представници Министарства за капиталне инвестиције. Министарства унутрашњих послова. Саобраћајног факултета у Београду.

). рад на унапређењу понашања возача …) Побољшање квалитета збрињавања настрадалих (подићи ниво обуке возача у пружању прве помоћи. 6. унапређење постојећих и инвестирање у изградњу нових путних објеката (мостови. унапредити технологију и контролу техничке исправности возила и испитивања безбедносних карактеристика возила) Промовисање приоритета у безбедности саобраћају (рад у кључним областима.. дефинисање спровођења стратегије кроз више периодичних оперативних планова (нпр. дефинисати примену нових технологија и решења у области саобраћајне сигнализације. дефинисање периода за који се усваја национална стратегија. уредити обавезе доношења и спровођења стратегија и планова на различитим нивоима) Побољшање сарадње надлежних органа и институција у безбедности саобраћаја (формирање и ефикасан рад националног тела за безбедност саобраћаја (Агенције за безбедност саобраћаја) које ће бити носилац најзначајнијих активности у безбедности саобраћаја) Управљање безбедношћу саобраћаја (уредити дужности и обавезе у вези праћења стања. 10. квантификације циљева и дефинисања мера безбедности саобраћаја) 3. 4. 5. двогодишњих). омогућити примену нових технологија које смањују човекову грешку. тунели. стимулисати доношење стратегије одржавања путева.. процедуру дефинисања и санирања ''црних тачака'' на саобраћајној мрежи. превенције и редукције саобраћајних незгода) Побољшање квалитета возног парка (стимулисати процес обнављања возног парка. рад са најугроженијим категоријама учесника у саобраћају. унапредити стање техничке исправности возила. осмислити начин за примену принудe која ће имати већу друштвену подршку) 2. вијадукти. годишњих.. Ненад НИКОЛИЋ саобраћаја. утврдити одговорност за праћење и унапређивање безбедности пута. омогућити промене у режиму коришћења саобраћајница у циљу олакшавања збрињавања настрадалих у саобраћајним незгодама) Унапређење безбедности саобраћаја кроз истраживања у безбедности саобраћаја (финасирање истраживачких пројеката у области безбедности саобраћаја. омогућити формирање посебних јединица службе прве помоћи за хитне интервенције. Унапређење безбедности пута (стимулисати инвестирање у изградњу путева високог ранга и реконструкцију постојеће путне мреже чијом реализацијом ће се побољшати услови за одвијање саобраћаја и стање безбедности саобраћаја. 7.Демир ХАЏИЋ. 8. стимулисати трансфер знања и развој сопствених модела безбедности саобраћаја) Усвајање и ефикасно спровођење стратегија безбедности саобраћаја (створити законску обавезу да се стратегија донесе. 9. Формирање заједничког регистра и базе података о саобраћајним незгодама (формирање база података које ће бити доступне стручној ЗАДАТАК И ЦИЉ НОВОГ ЗБС 13 . поједноставити процес регистрације возила.

2. Поред правила која су данас предвиђена треба додати забрану коришћења уређаја за откривање и спречавање рада радара. испитивања. у складу са европским стандардима и проблемима које ми имамо у безбедности саобраћаја на путевима. мора да у себи садржи међународне споразуме и стандарде. учесници у саобраћају. значење и други детаљи биће уређени посебним правилником. дужности у случају саобраћајних незгода морају се детаљније и прецизније уредити тако да се смањи ометање протока и угрожавање саобраћаја. Овде би се спојиле одредбе савезног и републичког закона и представиле јединствено. регистрације 9. прописује основне захтеве које путеви морају испуњавати са становишта безбедности саобраћаја. употребу светала дању. поглавље које шире дефинише одговорности за безбедно учешће у саобраћају. Експертски тим је усвојио следећу структуру и садржај будућег Закона о безбедности саобраћаја на путевима: 1. Побољшање и унапређење надзора и информисање учесника у саобраћају 12. Област путева би требало детаљније уредити у посебном закону и подзаконским актима. саобраћајно образовање и други видови превентивног рада у безбедности саобраћаја. 13. 31. 4. 3.VOZILA SA POGONOM NA GAS јавности и које ће бити основа за даљи истраживачки рад на унапређењу безбедности саобраћаја) 11. управљање безбедношћу саобраћаја. правила саобраћаја обухватају општа правила која су већ дефинисана међународним конвенцијама и споразумима. 7.03.. посебне мере безбедности треба да систематизују све досадашње мере. 8.). дефинишу основна начела безбедности саобраћаја и најважније појмове. али и нове. Развој и унапређење система казни (увођење система казнених поена. 5. путеви. Структура новог закона Имајући у виду постављени задатак као и раније одржани научно-стручни скуп на тему Прописи у безбедности саобраћаја. забрану употребе мобилног телефона у вожњи.) 4. Изглед. губитак права на управљање возилом и сл. саобраћајна сигнализација. уводне одредбе. отворити простор за доношење новог Закона о превозу опасних материја са процедурама спровођења и сл. треба да обезбеди трајне позитивне ефекте у 14 Beograd. одговорност власника возила. 6. 10. лиценцирање. хомологације. Смањивање негативних последица саобраћаја у загађењу животне средине (увођење возила са новим моторима у складу са ЕУРО стандардима.2005 . возила треба уредити у погледу услова за учешће у саобраћају. регулисање правила саобраћаја у посебним ситуацијама (радови на путу. дефинише се као најважнија целина новог Закона и обезбеђено је другим целинама. услова техничке исправности. зоне успореног саобраћаја. приредбе на путу) и др. које одређују предмет Закона.

да уважи научна и стручна достигнућа у безбедности саобраћаја. Ненад НИКОЛИЋ безбедности саобраћаја и створи најважније предуслове за успешно управљање ризицима у саобраћају. 5. На дан писања овог рада Експертски тим је био у завршној фази припреме предлога Нацрта новог Закона. треба на адекватан начин да изрази потребу за делотворнијим надзором и допринесе укупном побољшању стања безбедности саобраћаја. да нас приближи европским стандардима. ЗАДАТАК И ЦИЉ НОВОГ ЗБС 15 . казнене одредбе. са оваквом структуром. Закључак Аутори су у овом раду анализирали процес реализације новог закона о безбедности саобраћаја на путевима. Детаљи овог процеса би се уредили посебним упутствима. светска и домаћа искуства. треба значајно изменити. односно створи добра основа за нормативно уређење области друмског саобраћаја. Овде треба уредити обавезе државе и других субјеката за перманентно управљање и програмирани рад у безбедности саобраћаја. решити уочене проблеме и нормативно подржати системско управљање саобраћајем у циљу непрекидног развоја и унапређивања безбедности саобраћаја. Очекује се да ће нови Закон. 11. као обавезе давања информација значајних за безбедност саобраћаја грађанима и другим корисницима. прелазне и завршне одредбе Закона треба да уреде значајне процесе увођења нових решења као и овлашћења и рокове за заокруживање правног уређења безбедности саобраћаја на путевима. 13. 12. евиденције и базе података. у циљу препознавања низа нових санкција које су у свету прихваћене и дају одличне резултате и њихове ефикасније примене. Аутори очекују да се овим законом системски уреди проблематика безбедности саобраћаја и управљање безбедношћу саобраћаја. Овде треба уредити ко ће и које евиденције да води. 14. Нови Закон треба да унапреди безбедност саобраћаја на путевима Републике Србије. као основа за квалитетно праћење стања безбедности саобраћаја и њено стално унапређивање. надзор над спровођењем прописа.Демир ХАЏИЋ.

Липовац. П. Ковачевић. Процес доношења новог закона о безбедности саобраћаја са смерницама за кључне области. maj 1996 Закон о основама безбедности саобраћаја на путевима. 21/90 и 28/91. PRI. 63/88. 53/82. бр. бр. и др. и др. 31. Закон о безбедности саобраћаја на путевима. 5/86. К. 34/92 и 3/2002. Вујанић. 16 Beograd.. 80/89.. Београд.. Литература: Пројекат израде новог закона о безбедности саобраћаја.03. бр. 15/84. 29/90. Виша школа унутрашњих послова. CODE OF GOOD PRACTICE. Теорија и пракса управљања безбедношћу саобраћаја. :.2005 . Београд.VOZILA SA POGONOM NA GAS 6. maj 2000 RECOMODATIONS/CONCLUSIONS ADOPTED AT THE COUNCIL OF MINISTERS. Службени гласник СРС. :. 11/91 и Службени лист СРЈ. 2003 Липовац К.. Липовац К. М. :. 50/88. 2003 NATIONAL STRATEGIC ROAD SAFETY PLANS. Службени лист СФРЈ. Правни основи уређења материје безбености саобраћаја на путевима у Републици Србији. Budampest. Београд 2001. јун 2004. Министарство за капиталне инвестиције.

a pre svega znatno boljim sistemima sagoravanja u motorima. Po jednima. energija se i danas pretežno dobija iz fosilnih goriva. kao što su ugljovodnici. Procesi ovih promena ne moraju da se odigravaju istovremeno.Prof. ali ima i onih koji tvrde da će nafte biti samo za 30 do 40. teški metali. Sve veća potrošnja čini da su raspoložive rezerve fosilnih goriva sve manje. Drugim rečima. međutim. (što nije slučaj i sa drugim sektorima u kojima se fosilna goriva sagorevaju). Ali ostao je nerešen problem emitovanja ugljen dioksida. godine /2/. To će zahtevati i sve veće energije. vezana je za ekološke probleme. omogućavajući jedan drugi i obrnuto. To zapravo i ne može da se potpuno reši sa ovim gorivima. i to posebno nafte koja je osnovni energent za sektor transporta. a gasa 200 godina. Od toga će se na transport trošiti oko 50% ukupne energije. To znači da će se do 2050. Dobro je poznato da su u području komunikacija i mobilnosti poslednjih decenija ostvareni izuzetno veliki prodori. Veoma je važno da se pri tome ima u vidu da se energenti u sektoru transporta skoro u potpunosti dobijaju iz nafte /1/. vetra. Međutim. izvori energije danas su skoro isti kao i pre mnogo godina. Neke prognoze govore da će već pre 2040. U području energije. može da se tvrdi da su velikim tehnološkim unapređenjima. dr. a znatno manje iz hidroelektrana i drugih obnovljivih izvora (solarne. Sagorevanje foslinih goriva. Objektivne prognoze pokazuju da će se u narednim godinama. a neka istraživanja pokazuju da će to biti već 2010. koji zagađuje okolinu doprinoseći stvaranju efekata “staklene bašte”. Jovan Todorović Prof. odnosno sve veću potrošnju energenata. nafte će biti još najmanje 100. čestice i dr. nastaviti stalni porast transporta roba i ljudi i svih drugih aktivnosti. uporedo sa daljim razvojem tehnologija i porastom stanovništva zemaljske kugle. odnosno proizvodnje i korišćenja energije iz fosilnih goriva. ozbiljno zagađuje okolinu. naime. kada je reč o sabraćaju i transportu. geotermalne i dr. u visokom stepenu rešeni problemi emitovanja glavnih zagađivača.5 do 2% godišnje. Druga veoma važna karakteristika današnje energetske situacije. A pri tome se potrošnja energije se stalno povećava. godine biti iskorišćeno pola svetskih rezervi nafte. Koliko će one još potrajati nije lako odgovoriti. dr JOVAN TODOROVIĆ Mašinski fakultet Beograd GASOVITA GORIVA U MOTORNIM VOZILIMA Uvod Tehnološki i ukupni razvoj društva karakterisan je i nerazdvojno povezan sa promenama u mobilnosti i komunikacijama i promenama u energiji. a prirodnog gasa za 15 do 60 godina. Ne računajući još uvek veoma spornu nukleranu energiju. pošto njihova toplotna moć zapravo i potiče od sagorevanja GASOVITA GORIVA U MOTORNIM VOZILIMA 17 . Procene su da će se u narednim godinama ovog veka tražnja za energijom stalno povećavati za oko 1. situacija je sasvim drugačija. pa se prognoze na raznim nivoima i u raznim sredinama veoma razlikuju. godine potrebe za energijom više nego udvostručiti. odnosno o svim vrstama vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. tako da se današnji nivo razvoja čak ni grubo ne može da poredi sa onim od pre samo desetak godina. ali u svakom trenutku ovi procesi su međusobno uslovljeni. odnosno osetno više nego u ukupnom sektoru industrije (ostatak u sektoru domaćinstva).).

neizbežan pratilac svih procesa sagorevanja fosilnih goriva. Kao rešenje za dalju budućnost veoma se istražuje i vodonik.2005 . Ovo gorivo se dobija derivacijom životinjskih i biljnih masti i biljnih masnoća (soja. 31. koji je nesporno daleko najbolje gorivo /4/. Zbog osetno niže cene dosada je veoma mnogo vozila konvertovano na pogon ovim gorivom. Konverzija vozila na ova goriva može da se izvrši relativno lako. u javnosti poznat kao auto-gas ili TNG (“tečni naftni gas”)1. biogas i bio-dizel gorivo. metanol.5%). a isto tako i za alternativnim gorivima. Etil alkohol ili etanol. ali se zbog zavisnosti od nafte. pod uslovom da se poljoprivredna proizvodnja usmeri na proizvodnju ovih kultura. Znatno je manje vozila na metanol. Zato i pored načelno povoljnih performansi. U tom okviru se intenzivno traga za novim obnovljivim izvorima primarne energije. pa mu je raspoloživost direktno uslovljena rezervama ovih fosilnih goriva. koja bi se umesto nafte i njenih derivata koristila pre svega u motornim vozilima /3/. Sa ovim alternativnim gorivima. Na razvoju vozila na etanol i metanol radi se u više zemalja. koji se dobija fermentacijom šećera iz skroba kukuruza. Etanol i metanol se koriste za pogon vozila najčešće u mešavini sa benzinom. tj. seme pamuka. etanol. kikiriki. ne rešavaju se problemi zagađenja okoline. Ovo gorivo je nuzprodukt prerade prirodnog gasa ili rafinacije sirove nafte. a i manje bezbednosti (opasnost od požara) procenjuje da ovo gorivo nije u središtu očekivanja u novoj energetskoj eri. Pored osetno veće ekonomičnosti. skraćenici “Liquefied Petroleum Gas”. Na razvoju vozila na biodizel dosta se radi i razvojni programi su vrlo ambiciozni. suncokret i dr. međutim. novi energenti i nova goriva. uz male troškove. Veće šanse se daju bio-gasu i biodizelu. je alternativno gorivo koje može da ima veliku raspoloživost. Auto-gas ili TNG predstavlja mešavinu propana (90%) i butana (oko 2. U eksploataciji već ima mnogo vozila na etanol. raspoloživost ovog goriva može da bude veoma velika. dakle. Otuda u jedom osmišljenom sistemu prikupljanja. u novoj energetskoj eri ni ova alternativna goriva nisu u središtu pažnje. posebno u nekim zemljama.VOZILA SA POGONOM NA GAS ugljenika. tako i voda. koji se dobija iz prirodnog gasa ili uglja.03. Pažnja se usmerava na različite alternative: propan-butan. pšenice i drugih biomasa. Sve to govori da se nalazimo na početku nove “energetske ere”. 18 Beograd. vozila na TNG manje zagađuju okolinu od klasičnih motora na benzin i dizel gorivo. odnosno prema engl. raspoloživost metanola ili metil alkohola. kukuruz. po prihvatljivoj ceni i sa povoljnim ekološkim osobinama. Alternativna goriva za motorna vozila Već niz godina istražuju se nove vrste goriva za motore sa unutrašnjim sagorevanjem. odnosno od raspoloživih rezervi fosilnih goriva. metan. Emitovanje ugljen dioksida je. prirodni gas. uslovljena je rezervama fosilnih goriva (kao i TNG). kako vazduha. Traže se gorivo koja će imati dovoljnu raspoloživost i koga će u dužem periodu vremena biti dovoljno.). odnosno snabdevanja ovim sirovinama. To su relativno jeftine i jednostavne rekonstrukcije. Nasuprot tome. Nužno je da se obezbede novi. a s tim u vezi i novi sistemi distribucije i korišćenja ovih novih energetskih oblika. 1 TNG je poznat i pod nazivom LPG. svima dostupni izvori energije.

Takođe treba da se napomene da u ovoj tablici nisu prikazani i uticaji posmatranih goriva na emitovanje ugljen dioksida. Savremeni benzinski motori su ekološki veoma čisti. po većini navedenih kriterijuma. međutim. Jasno je. nisu još dovoljno istražene. savremeni dizel motori su ekološki takođe sasvim zadovoljavajući.Prof. GASOVITA GORIVA U MOTORNIM VOZILIMA 19 . da su sa ovog stanovišta sve posmatrane alternative iste. a bezbednost im je zadovoljavajuća. Otuda oznake za benzin u pogledu zagađenja vode i vazduha svakako ne odgovaraju današnjim. tehnološki visoko usavršenim motorima. Vozila na prirodni gas su ekološki čista. i vrlo su ekonomična. najbolja alternativa. a rezerve ovog goriva u mnogim zemljama sveta su veoma velike. Ovo gorivo ima veoma povoljne ekološke osobina. međutim. energent koji će se u narednim godinama sve više koristiti. a sa “3” velikim nedostacima. koji je nesporno najbolje gorivo. odnosno metan. prirodni gas. najveće šanse za budućnost trebalo bi da imaju TNG. Isto se odnosi i na dizel gorivo. Ovo gorivo ima i veoma povoljne bezbednosne karakteristike. ali i to se relativno uspešno rešava. Zato se smatra da je pored vodonika prirodni gas najbolja alternativa naftnim derivatima. zaslužuje najveću pažnju. sa “2” goriva čije korišćenje je praćeno većim. Naime. za neku globalnu orijentaciju ovo upoređenje je dosta interesantno. i prirodni gas. U jednom svom elaboratu od pre više godina firma SULZER je okvirno uporedila osnovna svojstva. pa i najstrožije propise. tako da bi verovatno u ovoj tablici trebalo da budu oznaženi sa “0”. Jovan Todorović Performanse vozila su uporedive sa vozilima koja troše dizel gorivo. sa “1” su označena niža. lako zadovoljavaju sve. odnosno komparativno najboljem alternativnom gorivu. Kao što se vidi. Korisno je da se ova tri alternativna goriva nešto bliže razmotre. osim u pogledu emitovanja čestica. što važi i za sve druge sisteme u kojima se energija oslobađa sagorevanjem ugljenika. pa realne šanse ovog goriva teško mogu da se zasada bliže sagledaju. ali u osnovi prihvatljiva svojstva. dr. odnosno prednosti i nedostataka pojedinih alternativnih goriva u sledećoj tablici /6/: GORIVO ETANOL METANOL METAN TNG BENZIN VIDLJIVOST PLAMENA PALJENJE PARE U REZERVOARU RIZIK DETONACIJE TOKSIČNOST ZAGAĐENJE VODA ZAGAĐENJE VAZDUHA 1 3 0 0 0 2 2 0 0 0 2 2 1 3 3 2 3 0 1 2 1 3 0 1 2 2 2 1 1 3 U ovoj tablici oznaka “0” odgovara najboljim svojstvima. odnosno gasova “staklene bašte”. odnosno jednako nepovoljne. Treba da se naglasi da su podaci iz ove tablice odnose na stanje tehnologije od pre više od deset godina. Ipak. Ima osnova za sumnju i u pogledu nekih drugih ocena pojedinih navedenih alternativnih goriva. odnosno metan. Ekološke osobine. Uz ovo svakako treba računati i na vodonik. odnosno propan-butan gas. Od svih pomenutih alternativnih goriva.

kao što je rečeno. u Velikoj Britaniji ih je danas preko 1000. troškovi registracije. može da se direktno pospeši korišćenje jednog.2005 . odnosno u proizvodnji benzina i dizel goriva. kao goriva koje manje zagađuje okolonu (zajedno sa prirodnim gasom i drugim alternativnim gorivima). naročito u Italiji. koja ne zagađuju okolinu. tvrdi se da je u Italiji skoro 50% svih vozila na benzin osposboljeno da radi i na TNG. Za sada je korisno da se napomene da je u Velikoj Britaniji do nedavno bio na snazi propis koji je stimulisao korišćenje TNG. To znači da korisnik manjim cenama TNG goriva nadoknađuje troškove konverzije i eventualno druge troškove vezane za poreze. Na primer. svojim merama i odlukama. TNG ili propan-butan gas. čije su rezerve velike. ali mu je prozvodna cena ipak znatno niža od proizvodne cene benzina i dizel goriva. pa su ovi podsticaji ukinuti. ROVER). 31. pored proizvođača. proizvodne cene. Veliki broj fabrika proizvodi opremu za konverziju benzinskih motora na TNG. Može. dakle. O ovome će biti reči nešto kasnije. odnosno odvodi.Auto-gas Auto-gas.03. posebno iz politike razvoja saobraćaja i energetike. U vezi sa kriterijumom ekonomičnosti korišćenja alternativnih goriva treba da se istakne da cene goriva. na uštrb drugog goriva. To znači da na cene propan-butan gasa. da je ovaj interes utoliko veći ukoliko korisnik više koristi vozilo.VOZILA SA POGONOM NA GAS 2. Naravno. registraciju i td. TNG se ispušta i sagoreva u okolini. a postoji na hiljade radionica u kojima se za kratko vreme vrši ova konverzija. u Velikoj Britaniji ih je danas već preko 250. a samo pre nekoliko godina ih je bilo svega desetak. Na ovaj način. Niža proizvodna cena i veoma jednostavna konverzija motora sa unutrašnjim sagorevanjem sa benzina na TNG učinili su da ovo alternativno gorivo postane veoma privlačno za mnoge korisnike motornih vozila. u mnogim zemljama. FORD. Kasnije je zaključeno da vozila sa pogonom na TNG nemaju tako povoljne ekološke osobine kao što se pretpostavljalo. direktno i odlučujuće utiče država. Na primer. odnosno ukoliko vozilom prelazi više kilometara. Ako se ne sakuplja.. a ovo gorivo se može dobijati i preradom prirodnog gasa. Uz to izazvalo je i velike proteste mnogih privrednika zbog ugrožavanja velikih investicija u razvoj sistema pogona automobila na TNG. u procesu rafinacije nafte izdvajanje TNG može da se intenzivira. To se odmah odrazilo na znatno manji interes korisnika za korišćenje TNG. Treba ponovo da se istakne da je ovaj široki interes korisnika isključivo motivisan ekonomskim razlozima.000 (a pre desetak godina ih je bilo samo oko 3000). porezi i druge obaveze koje se nameću korisniku vozila proističu iz globalne fiskalne i ekonomske politike u jednoj zemlji. Intenzivno se širi mreža stanica za napajanje vozila sa TNG. Tada je njegova proizvodnja nešto skuplja. Sve je više i renomiranih proizvođača automobila koji na tržište isporučuju vozila koja su već prilagođena za ovo gorivo (VOLVO. tj.1 TNG . 20 Beograd. da se podstiče potrošnja onog goriva za koji država ima najveći interes. predstavlja nuzprodukt u procesima rafinacije sirove nafte. Danas se u saobraćaju nalazi verovatno više miliona vozila na TNG. Razumljivo je.

O aktuelnosti i značaju konverzije motornih vozila na prirodni gas dobro govori i činjenica da je 1998. ali sve je više i putničkih. Tvrdi se i da korišćenje prirodnog gasa traži manje održavanje motora. sa ciljem razvoja vozila na prirodni gas i kompresorskih stanica. a može se korisititi i za generisanje vodonika i napajanje gorivnih ćelija. uz veliko učešće većeg GASOVITA GORIVA U MOTORNIM VOZILIMA 21 . Zbog niza tehničkih prednosti prirodni gas se u vozilima daleko najčešće koristi u komprimovanom stanju. za korišćenje prirodnog gasa potrebne su i izmene na vozilu. a cena im je nešto viša od cene vozila na benzin ili dizel gorivo. a sasvim retko kao utečnjen. uz ostvarivanje većeg veka. kao što se to radi i pri konverziji na TNG. Ovim gorivom može da se direktno napaja motor sa unutrašnjim sagorevanjem. kao i vozila za komunalne službe i unutrašnji transport. međutim. Načelno se ove repravke mogu lako izvršiti. posebno u pogledu emisije izduvnih gasova. promocije i ispitivanja ovih vozila. a delimično prirodnim gasom (takođe “dvogorivni motori”). u koji je Evropska komisija uložila 2. U ovom slučaju adaptacija motora može biti takva da se motor delimično napaja dizel gorivom. Pored izmena na motoru i njegovoj opremi. Primena prirodnog gasa za pogon motornih vozila doživljava poslednjih godina pravu ekspanziju. ali pažljivim konstruisanjem ovo se može rešiti na zadovoljavajući način. samo ugradnjom mešača gasa u usisnu granu motora. Procene su da je pre desetak godina u svetu bilo preko milion vozila na prirodni gas. Ovaj projekat. Pri tome su vozila na prirodni gas ekološki znatno povoljnija. U prvom slučaju prirodni gas se na vozilu nalazi u rezervoarima pod visokim pritiscima (ranga 300 bara i više). što načelno pogoršava dinamičke. Bolje je.6 miliona Eura. Kao gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem prirodni gas se može koristiti na vozilu u dva oblika .Prof. situacija je nešto složenija. Ovo se može rešiti tako da pomoću jednostavnog preklopnika na komandnoj tabli motor može da radi ili na benzin ili na prirodni gas (“dvogorivni motor”). primena prirodnog gasa ne stvara praktično nikakve probleme. dok u drugom slučaju prirodni gas u rezervoarima mora da bude rashlađen na veoma niske temperature (oko –2700C). vozilo mora biti na odgovarajući način rekonstruisano. pa i neke druge performanse vozila. posebno taksi vozila. da se dizel motor rekonstruiše tako da radi samo na prirodni gas (“namenski” ili “dedicated” gasni motori). Rezervoari sabijenog prirodnog gasa su relativno velike zapremiene i mase.kao sabijeni ili komprimovani gas (KPG) ili u tečnom stanju (TPG). Da bi se koristilo na postojećim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. godine Evropska komisija pokrenula razvojni projekat NGVeurope. Ako se radi o dizel motorima. dr. Jovan Todorović Prirodni gas Već je rečeno da je prirodni gas jedno od najperspektivnijih alternativnih goriva. Postojeći benzinski motori mogu da rade na prirodni gas bez ikakvih rekonstrukcija. a dobijene performanse su poptuno uporedive sa klasičnim vozilima. odnosno prilagođeno. pre svega u cilju ugradnje rezervoara sabijenog gasa (korišćenje gasa u “utečnjenom” stanju je znatno inferiornije). koje generišu električnu energiju za pogon elektromotora. U pogledu motora. u odredjenoj srazmeri mešavine. Najčešće se počinje od gradskih autobusa.

Paralleno sa razvojem vozila na prirodni gas razvija se i infrastruktura. biomasa.03. odnosno tako proizvedene energije. naftne derivate. Isto važi i za proizvodnju električne energije na ovim osnovama.2 Vodonik Od svih alternativnih goriva najveće šanse se daju vodoniku. vetar. Dablin u Irskoj). Dosada je u okviru ovog projekta razvijeno i u eksploatciju uključeno više stotina vozila. računarima i mobilnim telefonima. Uz to. međutim. Sasvim je izvesno. uglja. Tome će doprineti nove tehnologije. zbog svoje izuzetne raspoloživosti i rasprostranjenosti. Koblenc i Augsburg u Nemačkoj. odosno prihvatljive cene. Kolmar i Poater u Francuskoj. zbog znatno većeg stepena korisnosti u procesu transformacije energije. biti sve manje. ali u prelaznom periodu će se svakako koristiti i energija dobijena iz fosilnih goriva. a vodonik će biti gorivo bez konkurencije. širi se mreža kompresorskih stanica za punjenje vozila prirodnim gasom. Ako se vodonik koristi za rad gorivnih ćelija. distribucije i snabdevanja. medjutim. 2. Rim u Italiji. U pogledu infrastrukture za distribuciju i snabdevanje krajnjih korisnika treba da se ide na rešenja koja će biti konkurentna postojećim sistemima za naftu. naročito prirodnog gasa. koje dobro pokrivaju mrežu glavnih saobraćajnica i auto-puteva u ovoj zemlji. Od osnovne je važnosti da se obezbede i dobro promišljene i efikasne mere zaštite i bezbednosti. a usmeren je na gradske autobuse. a cena prihvatljiva. Proizvodnja vodonika na duži rok mora da se zasniva na obnovljivim izovrima energije (sunce. infrastrukture. u svim zemljama. realizuje se u 15 gradova u 7 zemalja Evrope (Geteborg i Eslev u Švedskoj. još uvek ne koristi u većoj meri zbog proizvodno-tehnoloških razloga. posebno korišćenjem solarne energije. Kada se tehnološki reši efikasno i ekonomično dobijanja vodonika iz vode. ali i zakoni masovne proizvodnje.VOZILA SA POGONOM NA GAS broja firmi. Harleem u Holandiji. da će cene vodonika. Zato može da se tvrdi da će vodonik kao energent biti sasvim dostupan i u pogledu cene. metanola. Mehelen i Gent u Belgiji. dostavna. Vodonik se može dobiti iz prirodnog gasa. 22 Beograd. taksi i komunalna vozila koja se koriste u ekološki ugroženim sredinama. hidro i td. Dosad ostvareni rezulteti govore da je “era vodonika” vrlo realna i da je već na pomolu. Pri tome je suštinski važno da će vodonik. raspoloživost ovog goriva će biti veoma velika. Samo. u svakom naselju ili selu. Grade se gasovodi (koji svakako snabdevaju i druge potrošače). postoji oko hiljadu stanica za punjenje vozila prirodnim gasom. rezerve skoro neiscrpne. moći se da proizvodi na svim krajevima sveta. Otuda i procene da će se razvojem efikasnih i ekonomičnih gorivnih ćelija na vodonik promeniti ceo sektor transporta. postiglo bi se i radikalno smanjenje zagadjenje okoline (u atmosferu se emituje samo vodena para).). 31. kako je to bilo sa radiotranzistorima. Da bi se to ostvarilo nužno je reše sistemi proizvodnje. Procena je da već danas ovih stanica ima više desetina hiljada. na primer. Treba da se obezbede i zadovoljavajuće ekonomske performanse. Ovo gorivo se. odnosno zbog još uvek nedovoljno efikasnih i skupih procesa proizvodnje. znatno bi se smanjila ukupna potrošnja energije u transportu. koja se prate i ispituju po posebno razvijenim i medjusobno uskladjenim programima /5/. a i iz vode.2005 . gorivnih ćelija. prirodni gas i druga gasovita goriva. u Nemačkoj.

Prvi se odnosi na zakonodavno-normativno uređenje. Nemačkoj. ali ne za goriva motornih vozila. odnosno vlada utvrđuju odgovarajuće strategije. gasovitim energentima. tj. regionalne i nacionalne energetske mreže. na primer. koje podstiču primenu alternativnih goriva. odnosno web sisteme. velike energetske kompanije. tako da su takse veće za dizel gorivo i benzin nego za prirodni gas. i u pogledu buduće raspoloživosti goriva i u pogledu zaštite okoline. Govori se o vremenu kada će milioni krajnjih potrošača povezati svoje gorivne ćelije u lokalne. Ipak u celini posmatrano. međutim. U takvim uslovima. dr. stvoriće se mogućnosti za potpunu demokratizaciju sveukupnog energetskog sistema. koje danas “vladaju svetom”. već za druge zaga|ivače (industrija. od jednog proizvodjača do drugog. proizvođači nafte i električne energije. Ovi problemi se u raznim sredinama rešavaju na različite načine. što je za sve korisnike ili vlasnike veoma stimulativno. koliko sa nekim alternativnim gorivom mogu da uštede. posebno siromašnim zemljama u razvoju. Treći svet neće više zavisti od uvoza nafte i politike globalnih operatera. koristeći iste principe projektovanja i inteligentne tehnologije koje omogućavaju World Wide Web. prepoznati od svih upravljačkih i političkih struktura u svim razvijenim zemljama. Ovo je posebno izraženo u zakonu “Energy Policy Act” u SAD kojim su podsticaji za korišćenje alternativnih goriva za motorna 2 Ovaj princip je u načelu iskazan i u našem Zakonu o zaštiti okoline. odnosno na eliminisanje “objektivnog” otpora koji korisnici. i pored sve veće penetracije u svet motorizacije. komunalna privreda). odnosno porezi na motorsko gorivo odredjuju u zavisnosti od stepena zagadjenja koji se stvara njegovim sagorevanjem u motoru vozila. GASOVITA GORIVA U MOTORNIM VOZILIMA 23 . odnosno stimulisanje primene ovih goriva. postoji zakonski akt kojim se utvrdjuje da cena prirodnog gasa kao motorskog goriva mora biti dva puta manja od cene tečnih goriva (benzina i dizel goriva). pa ni zaštita životne sredine.Prof. sasvim razumljivo. odnosno energetske politike. Jedno od rešenja je da se takse. Jovan Todorović Kada se sve to postigne. Širi okviri ove problematike. dobro su. Šire korišćenje alternativnih goriva za pogon motornih vozila uslovljeno je rešvanjem nekoliko krupnih problema. Njih. Time se omogućava smanjenje ukupnih troškova korišćenja vozila. Ovo se nalazi u osnovi fiskalne politike u Švedskoj. Obezbedjenje nižih troškova korišćenja alternativnih goriva za motorna vozila reguliše se i na druge načine. drugi na izgradnju nužne infrstrukture i treći na stvaranje povoljne klime u javnosti. vlasnici vozila imaju prema ovim novim. mnogo manje interesuje problem rezervi fosilnog goriva u svetu. Ovi propisi zasnovani su na principu “zagadjivač plaća” (“polluter pay”)2. Oni posmatraju koliko to košta. stvarajući novu formu decentralizovanog upravljanja i korišćenja. kao i održavanjem i regulisanjem postojećih i novih razvodnih mreža i energetskih sistema /3/. moći će da se bave samo proizvodnjom i prodajom gorivnih ćelija i infrastrukturne opreme. Podsticaji se daju i u vidu smanjenja taksi pri kupovini vozila. Velikoj Britaniji i nekim drugim zemljama. U tom smsislu se na nivou država. Električna energija će se razmenjivati i deliti. Najbolje objašnjenje ove situacije leži u činjenici da korisnici vozila na alternativna goriva gledaju usključivo sa trenutnog ekonomskog interesa. Primera koji ovo dokazuju ima veoma mnogo. Energija će biti dostupa svima na zemlji. U Ruskoj Federaciji. alternativna goriva se još uvek nedovoljno koriste za pogon motornih vozila. sa više ili manje uspeha.

odnosno neprihvatanja pojedinih alternativnih goriva od strane korisnika. koja sistemom poreza. Izbor najpovoljnijih alternativa. Support and Management. u ovom trenutku i u bližoj perspektivi. tj. Publ. Okvirni pregled činilaca koji utiču na primenu alternativnih goriva u saobraćaju pokazuju da se u cilju intenziviranja njihovog korišćenja u našoj zemlji posebna pažnja treba da usmeri pre svega na sledeće: upoznavanje svih pozvanih i potencijalno neposredno zainteresovanih sa stvarnim problemima obezbeđenja energenata za motorna vozila i razlozima primene alternativnih goriva. Hydrogen Economy. utvrdjivanje globalnih strateških opredeljenja državnih i organa uprave u smislu definisanja efikasne energetske i saobraćajne politike. a i već razvijeni sistemi zaštite i bezbednosti. odnosno drugih instalacija za punjenje vozila gorivom.Alternatives for the Future. ZAKLJUČCI Kao što je pokazano. sistemi snabdevanja vozila gorivom. IANGV Newsletter No.The NGV World.2005 . - 6. On zavisi od niza činilaca. Smanjenje taksi je predvidjeno i za gradnju potrebne infrastukture. Dec. References /1/ . 4. Tarcher Putnam. bio-goriva) kao i novih sistema pogona (elektro-vozila) iskazani u vidu značajnog smanjenja taksi na prodajnu cenu vozila. kao što su sirovinska baza. pa i šire okoline. 54. Iako za ova mišljenja ima određenih oparavdanja. a kasnije i vodonika. pri tome treba imati u vidu da bi stimulisanje korišćenja TNG u vozilima u našoj zemlji trebalo u određenoj meri da se shvati i kao priprema za prelaz na primenu prirodnog gasa.Energy Efficiency in Transportation . energijom. kompresorskih stanica. for Dev. sa stanovišta raspoloživosti goriva i zaštite okoline. nije jednostavan.03. S tim u vezi je i zakonska i fiskalna regulativa. New York. 1993 /2/ . široko upoznavanje javnosti sa razlozima i očekivanim efektima primene alternativnih goriva. 1999 /3/ Rifkin. “opasna”. London. metanol. odnosno da ugrožavaju bezbednost vozača i putnika. vezan je za uvrežena verovanja i strahove da su sva gasovita goriva koja se na vozilu nalaze u rezervoarima pod velikim pritiskom. itd. a to važi i za TNG i za KPG. ona su ipak neosnovana i neopravdana. J. a posebno za vodonik. United Nations. medjutim. Problem odbojnosti. propana-butan. proizvodni kapaciteti. mogućnosti zamene naftnih derivata alternativnim gorivima su velike. 2003 24 Beograd.VOZILA SA POGONOM NA GAS vozila (prirodni gas. a posebno u cilju postepenog uvodjenja TNG i prirodnog gasa za pogon motornih vozila. vodonik. ST/TCD/EB/1. sa bezbednosnim svojstvima pojedinih goriva i efektima koji se ostvaruju na korisničkom i opštem planu. u vremenu kada to bude neophodno. Dpt. 31.. izmene na vozilima i uticaji na njihove performanse. etanol. To najbolje potvrđuju iskustva iz dodadanjeg korišćenja ovih vozila. taksi i drugih podsticaja treba da utiče na potrošnju jednog ili drugog goriva.

Jugoslovensko udruženje za gas.Sistemski prilaz.ENGVA News. 2000 /6/ .Studija o mogućnostima primene prirodnog gasa u saobraćaju u Srbiji. Jovan Todorović /4/ Todorović J. Zbornik XI. Medj. Sept. Beograd.9.Prof. Kragujevac. 2000 /5/ . Iss.: Alternativna goriva za motorna vozila . dr. naučnog simpozijuma “MVM”. 1996 GASOVITA GORIVA U MOTORNIM VOZILIMA 25 .

kao lakom dostavnom vozilu namenjenom za transport tereta u uslovima gradske vožnje.Skala/ Skala Poly .3CW. Vozila su kroz redovne kontrole korišćena kako za optimizaciju sistema u pogledu potrošnje. 1 Sistem za TNG na modelu Florida POLY Sl. Zastava. ali ne samo kao pogonsko gorivo niže proizvodne cene već i zbog racionalnog korišćenja pogonskih materijala. kao i potreba za zaštitom životne sredine razlog je da se sve više primenjuje tečni naftni gas (TNG) kao pogonsko gorivo. proveru samog sistema i konfiguracije sistema. Saša Spasojević. čime se znatno redukuju transportni troškovi.Koral. Sl.VOZILA SA POGONOM NA GAS SERIJSKA PROIZVODNJA VOZILA I TNG OPREMA dr Milan Milovanović.2005 .03. Vera Vučković Institut za automobile. Sprovedena razvojna istraživanja su imala za cilj kako aplikaciju sistema za TNG na serijskim vozilima iz proizvodnog programa tako i na vozilima u postojećem voznom parku. od kojih je jedno izlagano na 26 Beograd. Posle istraživanja mogućnosti za primenom sistema za TNG urađena su dva prototipa ovoga vozila. Razlozi za istraživanja su višestruki i to: praćenje istraživanja u ovoj oblasti odgovor na zahteve tržišta i povećanje konkurentnosti vozila Zastave iznalaženje mogućnosti za zadovoljenje propisa raspostranjeno iskustvo u primeni raspostranjena distribuciona mreža itd.Florida/ Florida Poly . Uglavnom nije bilo većih intervencija iako se radi o vozilima koja prelaze više od 5000 km mesečno.0 UVOD Ekonomska kriza. 31. Kragujevac 1. posebno u zemljama u tranziciji. Ugradnja sistema na ovim vozilima omogućuje intenzivno ispitivanje odnosno praćenje ponašanja sistema u eksploatacionim uslovima. 2 Smeštaj cilindričnog rezervoara na jednom prototipu vozila Florida Poly Početna istraživanja bila su usmerena na aplikaciji sistema za TNG firme Lovato na vozilu Florida POLY 1. Izvršena je aplikacija sistema za TNG na modelima: .

Kod ispitivanih mešača izvršeno je prilagođavanje mešača karbižuratoru i obrnuto. uglavnom se ne poklanja mnogo pažnje optimizaciji sistema u odnosu na vozilo odnosno motor. Samostalno komponovanje sistema iziskuje dopunske troškove. Ispitivanja. MDS-metal Kragujevac. Saša Spasojević. sa mešačem koji je trenutno dostupan. Na ovom vozilu su postavljene osnove za ugradnju sistema u motorskom prostoru. u datom slučaju firme Lovato. sopstvena konstrukcija i proizvođača iz Poljske. U zavisnosti od veličine serije za početne analize mogu se uzeti više sistema različitih proizvođača. Prilagođavanje konstrukcije vozila. Uglavnom se primenjuju preporučene komponente od jednog proizvođača. sa ugrađenim sistemom firme Lovato. Pošto su dobijeni dobri rezultati zadržana je konfiguracija sistema kod drugih modela. Sistem se u početnim ispitivanjima definiše prema preporukama proizvođača. U Institutu za automobile pošlo je se od predpostavke da je u početku dovoljno izabrati sistem od jednog vodećeg proizvođača. Sistem kvaliteta. Sistem za gas je optimiran na motorskoj kočnici i proveren na putnim ispitivanjima. Na sl. van putničkog i prtljažnog prosrora. 2. U cilju optimizacije apliciranog sistema za TNG na motoru sa karburatorom izvršena su merenja na kočnici standardnog motora 128A6. čime je došlo do otežane montaže mešača. Isporučilac sistema treba da ima usvojen sistem kvaliteta. Kod ovoga vozila serijskom ugradnjim rezervora za gas postigli bi se pravi efekti koje jedino može da omogući upravo serijska ugradnja optimiranog sistema. kod većine koji ugrađuju sisteme za TNG. Atraktviniji modeli dozvoljavaju veće intervencije na vozilu imajući u vidu troškove aplikacije. Tipsko atestiranje/homologacija. Uglavnom se konačno rešenje svodi na dva do tri sistema koji se uvode u dokumentaciju. U radu je dat prikaz analize uticaja jednog mešača na brzinske karakteristike.dr. Ulazna kontrola je obaveza. Uticaj mešača može biti značajan i njegov se uticaj mora uzeti kod optimizacije sistema za TNG. Pošto se radi o tačno definisanim sistemima odnosno vozilima moguće je atestiranje tipa. Vera Vučković Međunarodnom salonu automobila Beograd. kod standardnog SERIJSKA PROIZVODNJA VOZILA I TNG OPREMA 27 . koja omogućava konstantan kvalitet ugrađenih delova. da kod ugradnje sistema za TNG. Milan Milovanović. Definicija konfiguracije sistema. Moguće su rekonstrukcije na vozilu što je izuzetna prednost u odnosu na drugu ugradnju. Na sl. Uslovi primene su poznati i vezani su za modele iz proizvodnog programa. Pre uvođenja u dokumentaciju realizuju se razvojna a kasnije ispitivanja u cilju održavanja kvaliteta proizvoda. 2 prikazane su prednosti serijske ugradnje odnosno mogućnosti uklapanja rešenja u koncepciju vozila. Kod vodećih modela obavezna je optimizacija sistema čime se može postići veća efikasnost sistema i smanjenje troškova ugradnje. Izbor sistema. na kome su u cilju optimizacije kod ispitivanja ugrađivani mešači sledećih proizvođača: Lovato. 2002. Provera komponenata (materijal). gde je najgora mogućnost komponovanja sistema za TNG od komponenti različitih proizvođača.064 sa pogonom na benzin a potom sa pogonom na TNG.1 Analiza rezultata uporednih ispitivanja pogona na benzin odnosno TNG Karburatorski motor. Iskustva su pokazala. PREDNOSTI SERIJSKE UGRADNJE Prednosti serijske ugradnje su: Ograničen broj modela. 2 prikazano je dobro rešenje smeštaja cilindričnog rezervoara za gas. Optimizacija sistema. godine.

2005 .03. putanje cevovoda). Drugo merenje je urađeno na istom motoru sa pogonom na TNG (vidi sl. 4). izgrađen je karburatorski motor i ugrađen DMB-ov motor 1. koje je korišćeno za predhodna ispitivanja. Sl. nalivnog mesta. Degradiranje brzinskih karakteristika je neznatno.064 za vozilo Florida 1. u dozvoljenim granicama. 3 Brzinske karakteristike motora sa pogonom na benzin Sl. Karburator je CARTER WEBER 7Z2MRA i razvodnik paljenja R. 31. sa pogonom na benzin (sl. Uočava se da je došlo do promena brzinskih karakteristika.VOZILA SA POGONOM NA GAS karburatorskog motora sa pogonom na benzin i sa pogonom na TNG. 3).3i. i potom sa ugrađenim sistemom za TNG. koji je firma Euro Gas iz Subotice ustupila za potrebe ispitivanja. Spoljne brzinske karakteristike snimljene su prvo sa standardnom opremom motora 128A6. što je i očekivano. Na ispitnom vozilu Florida. 4 Brzinske karakteristike motora sa pogonom na TNG Motor sa ubrizgavanjem benzina. sa mešačem firme BRC što ukazuje na mogućnost degradacije sistema. 28 Beograd. Idejno rešenje aplikacije sistema za TNG firme Lovato na motoru sa ubrizgavanjem benzina realizovano je na ispitnom vozilu Florida. Sistem za TNG firme Lovato. Zadržana su mesta ugradnje zajedničkih komponenti sa karburatorskom verzijom (smeštaj boce. Čajavec RPS-16E.3 POLY.

5 prikazan je ugrađeni sistem za TNG firme Lovato sa mešačem domaće proizvodnje (vidi sl. jedno rekonstruisano i jedno novo). 8 Uporedna ispitivanja na motorskoj kočnici Optimizacija rada sistema na ispitnom vozilu (podešavanje rada sistema. 7 Industrijski prototip mešača za motor 1. Na sl. 7. Milan Milovanović. jednog sistema za TNG sa četiri tipa mešača (dva gotova rešenja. SERIJSKA PROIZVODNJA VOZILA I TNG OPREMA 29 .3EFI sa ugrađenim sistemom na TNG Sl. 6 Optimirani proizvodnje mešač domaće Sl. vidi sl. Vera Vučković Sl. 8. U cilju optimizacije sistema odnosno optimizacije potrošnje benzina i gasa projektovan je novi mešač za motor 1. provera funkcionalnosti.dr. 5 Vozilo Florida 1. vidi sl. 6). Saša Spasojević. definisanje regulacije) urađena je na vozilu i proverena u eksploatacionim uslovima. Uporedna ispitivanja na motoru sa ubrizgavanjem benzina realizovana su na motorskoj kočnici Instituta za automobile.3 i Sl. Analiziran je uticaj tipa mešača na karakteristike motora sa ubrizgavanjem benzina kao i kod napajanja motora sa TNG.3i.

Na sl. 9 Brzinska karakteristika motora 1.3istandardna oprema motora Sl.Na tehnologičnost izvođenja mešača. 31.Različitih konstruktivnih rešenja (dimenzija mešača) . 30 Beograd. analiziran je uticaj: . 9 i 10. vidi sl. 11 dat je uporedni prikaz karakteristika motora na benzin. Ponovo su neznatno degradirane brzinske karakteristike motora ali u dozvoljenim granicama.2005 .VOZILA SA POGONOM NA GAS Sl. što na ispitivanom motoru nije bilo izraženo. 12 prikazana je brzinska karakteristika motora sa pogonom na TNG. na jednom sistemu. sa i bez ugrađenog mešača firme BRC.03.3i-Sistem za TNG sa mešačem BRC Uporednim ispitivanjem različitih mešača. 10 Brzinska karakteristika motora 1.Načina dovođenja gasa . Na sl. Samom ugradnjom sistema za TNG odnosno mešača dolazi do degradacije brzinskih karakteristika motora.

Milan Milovanović. za svaki motor odnosno vozilo može se znatno ublažiti ovakav negativan uticaj ali uglavnom na štetu brzinskih karakteristika pri radu motora na TNG. na motor sa karburatorom ili sa ubrizgavanjem goriva. Firma MDSmetal Kragujevac pokazala je izuzetnu profesionalnost u poslu. 12 Brzinska karakteristika motora sa pogonom na TNG-mešač BRC U toku realizovanih ispitivanja dostignut je zadovoljavajući nivo optimizacije mešača domaće proizvodnje odnosno i mogućnosti razvoja sopstvenih mešača. Ukoliko se sagledavaju efekti ugradnje sistema za TNG. Za potrebe ugradnje moguće je uspešno razviti nove mešače što se mora imati u vidu obzirom na promenu propisa u ovoj oblasti.dr. Takođe se i bolje podešavanje i održavanje sistema. benzin ili TNG. 11 Uporedni prikaz brzinske karaketristike motora sa i bez mešača Sl. Zato se kod optimizacije sistema mora voditi raćuna o nameni vozila odnosno o preovalađujućem gorivu u toku eksploatacije. Saša Spasojević. postignuti su bolji rezultati kod motora sa ubrizgavanjem kako kod ispitivanja na motorskoj kočnici tako i u eksploatacionim uslovima. kao dela sistema. Rezultati sprovedenih ispitivanja na karburatorskom i motoru sa ubrizgavanjem benzina su potvrdili da ugradnjom sistema za TNG dolazi do degradiranja brzinskih karakteristika motora sa pogonom na benzin. Optimiranjem sistema odnosno mešača. Vera Vučković Sl. SERIJSKA PROIZVODNJA VOZILA I TNG OPREMA 31 .

Dobijeni su slični uporedni rezultati 32 Beograd. Na vozilu je apliciran optimirani sistem firme Lovato. Vozilo je prvenstveno namenjeno za gradsku vožnju.03. sa znatno boljom emisijim izduvnih gasova.3CW TAXI sa pogonom na TNG. 13 Florida 1. 14 Aplicirani sistem za TNG Sl.3CW TAXI Za potrebeBEOTAXI-ja započela je serijska proizvodnja vozila Florida 1. Na sl. 31.2005 .VOZILA SA POGONOM NA GAS Serijsko vozilo Florida 1.3CW TAXI Sl. Sl. 16 Uporedni karakteristika prikaz brzinskih Na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja odabrana su dva mešača sa kojima su izvršena ispitivanja u eksploatacionim uslovima. 13 i 14 prikazano je ovo vozilo. 15 Mešač MDS 2 Sl.

dogradnju sistema i pratiti ponašanje u uslovima eksploatacije. Vera Vučković kao i kod ispitivanja na motorskoj kočnici.dr. U toku je proces uvođenja toroidnih rezervoara u ponudi što je direktan odgovor na zahtev kupaca. preko servisa DMB-a. / 2 / M. Milan Milovanović. je neprekidno u kontaktu sa korisnicima TAXI vozila. Beograd. Milovanović: Ka serijskoj proizvodnji zastavinih automobila na autogas. Iz tih raloga potrebno je neprekidno vršiti ispitivanja. autoGAS. Saša Spasojević. oktobar 2004.Naučni i praktični razlozi. Na ovakve zahteve treba dati brz i adekvatan odgovor kako bi se postigli odgovarajući efekti. Na sl. na kome su u međuvremenu realizovane sledeće izmene: Po zahtevu kupca uvedene su i toroidne boce Realizuje se izmena objedinavanja mesta za nalivna grla benzina i TNG-a. ZAKLJUČAK U narednom periodu će verovatno doći do povećanja primene TNG-a kao i uvođenja novih propisa koji regulišu ovu oblast. Institut za automobile. SERIJSKA PROIZVODNJA VOZILA I TNG OPREMA 33 . Uvođenjem periodičnog podešavanja sistema od strane Instituta za automobile podići će se saradnja na još viši nivo. Petrovoć: Brojne prednosti i neki nedostaci TNG u automobilima. LITERATURA / 1 / S. Beograd. Osvojen novi mešač (sl. Vozilo se i dalje usavršava.u susret zahtevima tržišta. 15). 16 dat je uporedni prikaz brzinskih karakteristika. autoGAS. Uspostavljena je dobra saradnja koja je rezultirala sve manjim primedbama koje se odnose na sistem TNG-a. oktobar 2004.

nisu potrebna velika ulaganja. Generalni Sekretar. EKONOMIJA. Do kraja osamdesetih godina dvadesetog veka TNG se koristi prvenstveno kao jeftinije gorivo za pogon motornih vozila.O. Izvori za dobijanje TNG-a ukazuju da se na tu vrstu goriva može zasigurno računati i u daljoj budućnosti . Ovaj broj ima trend rasta i na osnovu podataka THE GLOBAL AUTOGAS INDUSTRY NETWORK on iznosi 12-15% na godisnjem nivou. Proizvodnja TNG se uglavnom bazira na izdvajanju propana i butana iz prirodnog gasa. te da u proizvodnju takvog goriva trba dosta ulagati. ENERGIJA Zahvaljujuci ekoloskim. Danas se širom zemljine kugle kreće flota od oko devet miliona vozila koja koriste TNG kao pogonsko gorivo. Pored izuzetno masovne post prodajne ugradnje uredjaja koji omogućavaju korišćenje TNG-a kao pogonskog energenta vozila sa benzinskim 34 Beograd. AUTOGAS ASOCIJACIJE SRBIJE i Sales Manager.O. a 40% se dobija u toku procesa prerade sirove nafte u rafinerijama. a TNG se masovnije koristi kao ekološki prihvatljiv energent cijom upotrebom se znacajno smanjuje emisija stetnih gasova. tako da TNG postaje popularno i prihvatljivo gorivo predstavljajuci alternativu drugim skupim energentima. Kod TNG je suprotno.2005 . na taj način se dobija 60% TNG-a. Nedostatak TNG stanica u današnjoj formi diktirao je primitivan način prepumpavanja TNG iz kućnih boca bez zadovoljenja osnovnih mera sigurnosti. a podatak da je 60% TNG poreklom iz zemnog gasa donekle ukazuje na manju zavisnost potrošača ovog goriva od izvoznika sirove nafte odnosno članica OPEC-a. U SFR Jugoslaviji upotreba TNG-a kao pogonskog goriva automobila počela je krajem šezdesetih godina prošlog veka. Početkom devedesetih ekološka prednost ovog goriva se sve više prepoznaje. a posebno u delu Evrope gde se nalazi naša zemlja. a zadovoljeni su svi eko standardi.03. predstavlja jedno od vodećih alternativnih goriva današnjice.tečni naftni gas (LPG-Liquefied Petroleum Gas). u SCG) TNG – EKOLOGIJA. kao sto je bio-dizel i njegove masovnije primene proći jos dosta vremena. ekonomskim i sigurnosnim prednostima TNG.(Ekskluzivnog distributera LANDIRENZO S. poznat i kao autogas. Pojedine procene ukazuju na zaključak da će kada se radi o drugim vrstama alternativnih goriva . U promociji autogasa i njegovom sve masovnijem korišćenju početkom osamdesetih godina u bivšoj SFRJ značajnu ulogu odigralo je uvodjenje bonova za benzin tokom poznatog “naftnog šoka”.P.A. 31. YU WAX INTERNATIONAL D.VOZILA SA POGONOM NA GAS Goran Nedeljkovic.

Tokom 1994 ukupan broj motornih vozila (motocikli. Fiat. Ford. U Japanu više od 90% svih taksi vozila koriste autogas kao pogonsko gorivo. Netehničke podsticajne mere medjutim odnose se na mogućnost parkiranja vozila koja koriste TNG na mestima gde nije dozvoljeno parkiranje vozilima koje pokreće benzin ili dizel gorivo.Pre svega treba pomenuti dve firme koje su razvijale TNG motore za primenu u ovim vozilima .Original Equipment Manufacturers najpoznatiji su Renault.EKOLOGIJA. Nije teško zaključiti da je tako veliki broj motornih vozila ogroman potencijalni zagadjivac čovekove okoline pa mnoge drzave sveta prepoznajući prednosti TNG-a fiskalnim i drugim finansijskim podsticajnim merama (subvencije. ENERGIJA 35 . Vauxhall. Pored ove grupe mera. GM i Rover.U okviru netehničkih podsticajnih mera trebalo bi pomenuti i omogućavanje pristupa pojedinim zonama u nekim gradovima sveta samo vozilima koja koriste TNG. to su takozvane “BI FUEL” verzije vozila koja mogu da koriste TNG i brnzin kao gorivo. Daimler Crysler. Instrument tabla “bi fuel” vozila Od takvih OEM’s proizvodjača. Volvo.co. do 2006 godine pretpostavlja se da će njihov broj porasti na milijardu (www. kamioni i autobusi) u svetu procenjen je na 750 miliona. Drugi po broju proizvedenih automobila u takvoj verziji su proizvodjaci iz Južne Koreje. a to su DAF-Holandija i OAFAustrija.Goran Nedeljkovic motorima. Kao primer za ove mere je i oslobadjanje od placanja takse za ulazak u centar Londona –“congestion charging” u iznosu o 6 engeskih funti samo za vozila sa ekoloski čisim gorivom sto je rezultiralo naglom povećanju lakih dostavnih vozila i sluzbenih vozila koje pokreće autogas. autobusa koji koriste TNG kao energent .fsnet. postoje i tehničke podsticajne mere koje se ogledaju u stalnom usavršavanju TNG sistema tako da se mogu obezbediti visoki ekološki standardi kada se radi o sadrzaju izduvnih gasova i drugo. a proizvodjaci poput NISSAN-a i TOYOTE proizvode za potrebe taxi službe vozila u “mono fuel” autogas verziji. putnicka vozila.uk). jedna od ekspozitura MAN-a TNG . kreditna politika) maksimalno promovišu TNG kao pogonsko gorivo motornih vozila. kombi vozila.a1autogas. EKONOMIJA. Pored pomenutih putničkih vozila zapažen je i razvoj na polju teških vozila tj. vodeći svetski proizvodjači automobila sa svijih proizvodnih traka isporučuju vozila sa već fabricki implementiranim TNG sistemom.

VOZILA SA POGONOM NA GAS (PREGLED BROJA AUTOBUSA NA TNG POGON PO AEGPL-u 2002 GODINE) U Beču vec četrdeset godina u javnom gradskom saobraćaju autobusi koriste TNG kao gorivo. Zaključci EVROPSKOG PARLAMENTA i SAVETA EVROPE insistiraju na tome da TNG mora biti integralni deo politike vezano za alternativno gorivo u EU. u kojoj je kao jedan od ciljeva navedena potreba zamene 20% goriva u drumskom prevozu alternativnim gorivom do 2020 godine.U tržisnoj utakmici za koju očekujemo da će biti korektna ova dva alternativna goriva će se takmičiti . ZEMLJA AUSTRIJA ČESKA DANSKA ŠPANIJA FRANCUSKA FINSKA ITALIJA HOLANDIJA POLJSKA BROJ AUTOBUSA SA POGONOM U 2002 GODINI 550 80 270 98 130 7 25 150 85 TNG Ovaj segment nije samo predmet tržisnih odnosa.U tom smislu 29. situacije na svetskoj sceni može se zaključiti da ova vrsta motornih vozila uglavnom kao pogonsko gorivo koristi CNG. 31. Kada se radi o ekološkim parametrima ova dva energenta oni pokazuju približno identicne vrednosti. sagledavajuci situacuju u više zemalja korisnici motornih vozila uglavnom mogu odlucivati o korišćenju CNG-a ili TNG-a kao pogonskog alternativnog goriva vozila.11.(Green paper:Towards a European strategy for the security of energy supply. identično kao što se to dešava sa dizel gorivom i motornim benzinom mišljenja je predsednik Nemačke asocijacije za TNG(DVFG) –Hanns Richard Hareiner . Kada se radi o teškim vozilima i spoznajom.2005 . 36 Beograd. Medjutim.03. godine EVROPSKA KOMISIJA usvojila je takozvanu ZELENU KNJIGU O SIGURNOM SNABDEVANJU.2000.Pod alternativnim gorivom se u širem smislu smatraju goriva koja su u stanju da zamene postojeća klasična goriva za pogon motornih vozila kao što su motorni benzin i dizel.COM(2000) 769 Final). Preko hiljadu ovakvih motora pokrece autobuse u više evropskih gradova doprinoseći na taj način jeftinijem gradskom prevozu i manjem zagadjenju u urbanim sredinama. vec razvojne politike u EU.

Prema izvorima Evropske asocijacije za TNG očekuje se da će stopa rasta od 47 odsto u potrošnji TNG kao pogonskog goriva automobila u periodu 2000-2005. EKONOMIJA.Ocekuje se da ce 2005. od čega je 81 odsto utrošeno za potrebe domacinstava (grejanje i ostalo) i industrije. (31/12/2002) Austrija Belgija Nemačka Danska Španija Finska Francuska UK Grčka Irska Italija Holandija Portugal Švedska Ukupno EU Švajcarska Norveška DOMAĆINSTVA 125 274 1 552 57 2 399 239 2 773 1 041 362 133 2 387 114 930 443 12 829 92 138 KAO AUTOGAS 1 94 15 11 28 0 188 73 13 2 1 326 494 18 0 2 263 0 3 2 266 Total 126 368 1 567 68 2 427 239 2 961 1 114 375 135 3 713 608 948 443 15 092 92 141 15 325 Ukupno EEA 13 059 Česka Madjarska 74 204 68 41 142 245 TNG . a 19% kao automobilsko gorivo.Goran Nedeljkovic Na svetskom nivou automobili koji koriste TNG kao pogonsko gorivo potroše godišnje oko 16 miliona tona ovog goriva . godine.U Evropi 2002. sto čini oko 8 procenata njegove ukupne godišnje potrošnje. ENERGIJA 37 .Godišnja stopa rasta potrošnje TNG kao autogasa iznosi 12-15 odsto na svetskom nivou. godine ukupna potrošnja TNG je bila 18 miliona tona. godine četvrtina ukupne potrošnje TNG u Evropi biti upravo za pogonsko gorivo automobile.EKOLOGIJA.

2 25.6 3.0 6.03.0 47.0 16.3 2. 31.5 35.2 1.7 1.12.2002) U DOMAĆINSTVIMA I KAO AUTOGAS ZEMLJA Austria UKUPNA POTROSNJA LPG POTROSNJA LPG (u hiljadama tona) AUTOGASA(u %) 126 0.7 81.2 0.6 1.6 0.2005 .5 16.VOZILA SA POGONOM NA GAS Poljska Rumunija Slovenia Ukupno EEA ne 590 252 83 1 203 960 32 0 1 101 1 550 284 83 2 304 Total 14 262 3 367 17 629 POTROSNJA TNG-a U EVROPI PREMA AEGPL (31.3 6.1 KAO Belgija i Luksemburg 368 Švajcarska Česka Nemačka Danska Španija Finska Francuska UK Grčka MADJARSKA Irska Italija Holandija Norveška 38 92 142 1 567 68 2 427 239 2 961 1 114 375 245 135 3 713 608 141 Beograd.

Goran Nedeljkovic Poljska Portugal Rumunija Švedska Slovenia 1 550 948 284 443 83 61. Kada se radi o vozilima u privatnom vlasništvu gotovo da se autogas i ne koristi.0 POTROSNJA TNG-a U EVROPI SA PROCENTUALNIM UČEŠCEM AUTOGASA PREMA AGPL-u SJEDINJENE AMERIČKE DRZAVE Prema izvorima AFDC –Alternative Fuels Data Center . ali pomenutom odlukom ovaj period ce trajati do 2011 godine. Federalna vlada je prakticno implementirala programe kojima se nalaze korišćenje alternativnog goriva. tako da je za još tri godine produzen period neoporezivanja TNG-a. Na osnovu izjava predstavnika za štampu TNG asocijacije Australije Phil Westlake saznaje se da broj vozila koja koriste TNG za svoj TNG .EKOLOGIJA. odnosno sluzbenih i dostavnih vozila što je direktno posledica uticaja države. PROPANE EDUCATION AND RESEARCH ACT koji je potvrdjen od strane Kongresa 1996 godine daje dozvolu da se sredstvima ostvarenim prodajom propana vrši njegova promocija kao ekoloski čistog goriva. Izmedju 4-5 % lakih vozila koristi upravo ovo alternativno gorivo sa procenom da će do 2010 taj broj vozila u Australiji biti oko 8%. SAD su jedan od najvecih proizvodjaca TNG u svetu. Danas je ova zemlja jedna od vodećih zemalja kada se radi o upotrebi ovog energenta.Ovakav sistem mera doveo je do konstituisanja PROPANE EDUCATION RESEARCH COUNCIL-PERC.9 11. edukativnih i sigurnosnih aktivnosti u vezi sa korišćenjem gasa kao ekoloskog goriva. U toj državi zahvaljujuci činjenici da je motorni benzin kao vodeće gorivo relativno jeftin . upotreba autogasa kao i ostalih alternativnih goriva generalno prisutna je na podrucju takozvanih flota. Uz ovu fiskalnu meru u Australiji će biti prisutna i politika drzavne subvencije za ugradnju TNG uredjaja od 1000 australijskih dolara po svakom novom vozilu. AUSTRALIJA U Australiji se TNG za pogon vozila masovnije koristi još od 1960 godine.9 1. Autogas pokrece laka i srednje teška teretna vozila kao i vozila policije. razvojnih. radi sprovodjenja istraživackih.3 0. pa se procenjuje da je ukupan broj ovih vozila u Kaliforniji (California) oko 40.000 automobila sa pogonom na autogas. EKONOMIJA.U SAD postoji oko 3400 autogas stanica.000.0 0.Ova podsticajna mera trebalo je da traje do 2008. gde je moguće nabaviti ovo gorivo.Ovo alternativno gorivo medjutim pokreće taksi vozila u Las Vegasu (Las Vegas). u SAD se vozi oko 350. Da bi još više omasovila upotrebu TNG-a Vlada Australije je sa opravdanim razlogom prihvatila inicijativu TNG asocijacije ove zemlje. ENERGIJA 39 . a neke od drzava kao Texas i Kalifornija imaju i dodatne podsticajne programe. koji obezbedjuje 90% svojih potreba. školske autobuse u Kanzas Sitiju (Kanzas City) i Portlandu (Portland).

godine. koji je takodje popularan u Italiji sa 650 EUR. JUŽNA KOREJA Prema Global Autogas Industry Network No13-2004 godine u Juznoj Koreji se kreće oko 1.2005.VOZILA SA POGONOM NA GAS pogon u ovoj državi je 500. a četvrtinu minibusevi (minibuses).74 miliona vozila na TNG. Kao mera podsticaja u primeni je i pravilo da se u periodima visoke zagadjenosti vazduha.MTM.Ostatak su ostale kategorije motornih vozila. 40 Beograd. koji prtedstavlja jedan od najvećih dogadjaja vezanih za posao u ovoj oblasti. istovremeno je u foajeu varšavskog hotela Viktorija Sofitel bila organizovana izložba. Poljska je druga zemlja u Evropi po broju konvertovanih vozila na gas. koja iznosi oko 1.03. STARGAS. Flota od preko milion vozila koristi upravo ovo gorivo za svoj pogon.LOVATO.1 milion.3.ROMANO. godine.000 tona na godišnjem nivou.Broj takvih vozila kreće se oko 1. Svoju lidersku poziciju u primeni TNG Poljska je prakticno dokazala i organizovanjem LPG FORUMA 1011.LANDIRENZO.Pored postprodajne ugradnje TNG uredjaja koja za automobile najnovije produkcije kosta oko 2000 australijskih dolara.2005 . vodeći proizvodjaci motornih vozila nude TNG modele koji su skuplji u rasponu od 8002500 australijskih dolara u odnosu na osnovne benzinske modele.STEFANELLI. godine iznosila je 1.Osamdeset procenata taksi vozila u ovoj zemlji je vec implementiralo gasne uredjaje. Podatak se odnosi na period do februara 2004.BEDINI.000.Prema najnovijim podacima iz casopisa RYNEK GAZOWY.TOMASETTO BIGAS. Ukupna potrosnja TNG u ovoj zemlji tokom 2003.322. koja predstavlja najnovija tehnička dostignuca u ovoj oblasti.EMMEGAS i drugi) Pored velike popularnosti ovog energenta u Italiji se zbog sve većeg zagadjena vazduha primenjuje odluka Vlade ove zemlje po kojoj se fizickim licima subvencionira instalacija TNG uredjaja kao i uredjaja za prirodni gas.Struktura konvertovanih vozila je takva da su polovinu od ukupnog broja vozila činila privatna putnička vozila. godine.ZAVOLI.OMVL. koje je moguće nabaviti na oko 2000 mesta širom ove zemlje.77 miliona tona što praktično iznosi preko deset puta više nego 1991. ITALIJA Italija je danas najveci konzument TNG kao goriva za pogon automobila. 31.E MER. gde je na velikom broju štandova bila prikazana oprema najvećih i najpoznatijih kompanija. Forum je redovna manifestacija i održava se svake godine. Paralelno sa referatima koji su bili prezentirani ovom prilikom tretirajući problematiku vezanu za TNG u Poljskoj kao i u drugim zemljama. a broj TNG stanica procenjuje se na oko 4000. konvencionalna vozilia na benzin/dizel imaju zabranu kretanja u 18 naznačenih podrucja) POLJSKA Trenutno Poljska je zemlja sa najdinamicnijim porastom broja vozila koja koriste TNG kao pogonsko gorivo. Takodje treba naglasiti da je ova zemlja i jedan od najvećih proizvodjača TNG opreme za automobile (LANDI.MARINI.

Goran Nedeljkovic VELIKA BRITANIJA Odmah treba reći da Kraljica Elizabeta II koristi automobile koje pokrece TNG. Isti slucaj je i sa premijerom ove zelje. Na osnovu praćenja situacije od strane Asocijacije za TNG Velike Britanije predvidja se da ce broj vozila sa TNG pogonom 2005. godine iznosti 250.000. Vlada je osnivac agencije ENERGY SAVING TRUST, čiji je prevashodni zadatak da prati problematiku vezanu za alternativna goriva.Navedena Agencija ima godišnji budzet od 16,3 miliona EUR. Kroz POWERSHIFT program subvencioniraju se ugradnje auto gas opreme.U smislu podsticajnih mera kojima se popularise auto gas u Velikoj Britaniji svakako je i već pomenuta taksa koju plaćaju vozila prilikom ulaska u centar Londona u vremenu od 7 ujutru do 18,30 popodne radnim danom. Fabrika Vauxhall je lider u razvoju vozila koja se sa fabrički ugradjenim TNG uredjajem isporucuju tržištu.Tako da kupci mogu nabaviti sledeće modele ovog proizvodjača Astru, Astru Coupe, Vectru, Zafiru, Astravan, Combo, a u skoroj budućnosti i neke nove modele u bi-fuel verziji. HOLANDIJA Druga zemlja u Evropi po broju konvertovanih vozila u odnosu na broj stanovnika je Holandija sa preko 400.000 vozila koja koriste TNG kao gorivo za pogon automobila. Pored velike popularnosti zastupljenosti TNG-a vlada ove države nizom podsticajnih mera neprekidno želi da ovo gorivo što vise omasovi. U aprilu mesecu 1998. potpisan je sporazum izmedju holandske vlade i javnih prevoznika čiji je cilj postizanje porasta broja novih autobusa koji koriste kao energent gasna goriva sve do iznosa od 50% od ukupnog broja novih vozila. NEMACKA U Nemackoj oko 3,5 miliona potrošaca u domaćinstvima, industriji, poljoprivredi i transportu koristi TNG kao pogonsku alternativu. TNG će do 2009. godine biti pod poreskim olakšicama u ovoj zemlji, a predsednik DVFG-a gospodin Hareiner ističe da ova zemlja ne može odustati od medjunarodnog trenda koji uvodi ekološki neškodljiv auto gas. Danas u Nemačkoj postoji oko 550 TNG stanica nas kojima se moze dobiti TNG,a oko 18.000 vozila je konvertovano na TNG, ali broj raste iz dana u dan. Polazeći od ekološke čistoce ovog goriva gospodin Hereiner kao predsednik nacionalne asocijacije za TNG kaže: ”Ako smo od propasti i uništenja spasili Rajnu, onda možemo spasiti i svoj vazduh”, misleci na sve veće korišćenje TNG-a kao pogonskog goriva. Do 2010 godine uzimajući u obzir trend kojim se kovertuju vozila može se očekivati oko 100.000 vozila koja će koristiti TNG za svoj pogon. Pored pomenutih zemalja trebalo bi reći da niz drugih država sirom sveta poreskim olakšicama i drugim vidovima stimulacije promovišu i popularisu korišćenje TNG, a.Takvi programi se odvijaju u Španiji, Norveskoj, Japanu (gde cak 95% taksi vozila trenutno koristi TNG), Belgiji, Francuskoj (Postojale su čak olakšice za poreske obveznike koji koriste TNG kao gorivo uz istovremeno smanjenje poreza na TNG. Broj TNG–om pokretanih vozila od 70.000 u 1997. godini porastao je na 180.000 u 1999. godini uz rast od 130% u potrošnji TNG-a), Novi Zeland (57% ukupne potrosnje TNG-a odlazi na ovo gorivo kao auto gas), Kina kao i zemlje Latinske Amerike i Afrike.

TNG - EKOLOGIJA, EKONOMIJA, ENERGIJA 41

VOZILA SA POGONOM NA GAS

Hrvatska kao drzava iz našeg neposrednog okruzenja takodje izuzetno promoviše primenu TNG-a. Prema procenama iz intervjua gospodina Vavro Zlatana, predsednika Hrvatske LPG udruge, procenjuje se da je broj vozila koja pokrece TNG u Hrvatskoj izmedju 15.000 i 20.000. Broj TNG stanica je 45 očekuje se povećanje njihovog broja uz privatanje evropskih normi i načina ponašanja za primenu ovog ekoloski čisog goriva. Suviše pretenciozno bi bilo reci da ovaj rad ima za cilj da prikaže trend primene TNG-a u svetu zahvaljujuci cenovnim, ekoloskim i prednostima primene ovog energenta uzimajuci u obzir mobilnost i lakoću transporta ovog energenta do mreže punionica. Ova skromna prezentacija predstavlja samo deo iskustava i primera iz prakse kada se govori o primeni TNG-a koje je prvi i dominantan alternativni izvor motornog goriva danas. Navešću jos neke pojedinacne primere koji bi u skladu sa već recenim trebalo da potvrde prednosti ovog energenta. U glavnom gradu južne kineske provincije Guangdong, Guangzhou saopsteno je da ce taksi vozila i autobusi koristiti TNG kao pogonsko gorivo do kraja 2005. godine.(Soutern Metropoliten News-17.8.2004.) Policija iz grada Humberside godišnje ustedi 200.000 engleskih funti pošto koristi TNG za pogon svojih službenih automobila. Sada svojoj floti dodaju jos 20 ovakvih automobila tipa PROTON Impians.(Fleet Week-4.8.2004) U radu koji je tretirao zagadjenost vazduha u Londonu izneseni su podaci da jedno vozilo koje koristi dizel gorivo za svoj pogon emituje čestice-fine particles čak u iznosu kao 120 vozila koja koriste TNG za svoj pogon i istu količinu NOx kao 20 vozila na TNG pogon. (Evening Standard Science Correspodent -3.8.2004) Na trzistu Engleske pojavio se Fiatov model DUCATO koji ima ugradjen TNG uredjaj u saradnji sa Nicholson McLaren Enginers koji ovaj posao obavljaju po odobrenju Fiata.Vlasniku ovako konvertovanog vozila država subvencionira troškove ugradnje sa 800 engleskih funti. (Fiat Commercial vehicle UK-22.9.2004) Posetiocima na Fleet Week Drive Show- 2004. prikazan je model SAAB-a koga pokrece TNG. (Fleet Week-21.9.2004) Za Flotu vozila koja opslužuje aerodrom Heathrow (London) u cilju zaštite životne sredine planira se ugradnja TNG uredjaja. (Fleet News-4.11.2004) Automobili koji opslužuju Britansku kraljevsku porodicu konvertovani su tako da koriste TNG kao ekoloski čisto gorivo.Odmah su konvertovana dva vozila marke BENTLEY, vozilo DAIMLER i vozilo koje koristi Princ Filip za svoje potrebe. (Sunday Miror-17.10.2004) Mexico City je jedan od najzagadjenijih gradova sveta. Da bi doprinela zaštiti zivotne sredine kompletna auto flota kompanije Coca Cola u Meksiku konvertovana je na TNG. (Petrol Plaza-11.10.2004.) 42 Beograd, 31.03.2005

Goran Nedeljkovic

Na osnovu informacija saopštenih od strane LOS ANGELES DEPARTMENT OF TRANSPORT(LADOT), 200 autobusa sa pogonom na auto gas prevozi putnike u javnom prevozu ovog grada. (World LPG Gas Association -1.10.2004) U Hong Kongu se planira zamena 18.000 taxi vozila sa pogonom na dizel gorivo sa auto gas modelima do kraja 2005. godine. Prema vldinoj odluci ovaj plan bi trebalo usmeriti i na 8000 mini-buses i 6000 gradskih autobusa.(WLPGA-31.12.2004) U Indijskom gradu Calcutta odlukom State Transport Departmenta-a odlučeno je da flota od 29.000 taksi vozila nastavi da prevozi putnike ali sva nova taksi vozila moraju koristiti TNG.(WLPGA-31.12.2004) Vodeći proizvodjaci automobila u Australiji Toyota, Mitsubishi, Ford i Holden predstaviće pocetkom 2005. godine vozila namenjena tržistu Australije sa već fabrički ugradjenim TNG uredjajem.(Butane Propan News-13.1.2005) U nasoj zemlji TNG kao pogonsko gorivo automobila stiče sve veći broj poklonika, čemu doprinosi i za sada relativno zadovoljavajuca mreža TNG stanica, kojih ima preko 130. Sa žaljenjem se ipak mora konstatovati da je posao vezan za auto-gas u znatnoj meri poprimio karakteristike stihije koja proizilazi iz činjenice da su siva ekonomija i šverc opreme zavladali TNG biznisom u našoj zemlji. U oblasti korišćenja TNG kao pogonskog goriva u automobilima naša zemlja jos nema dovoljno jasnu strategiju i predvidljiv pravac razvoja, a država i njene institucije do sada nisu obraćale veću pažnju ovoj oblasti pa nije bilo ni angažovanja države u prihvatanju evropskog paketa standarda i donošenja domaće regulative , kako bi ova oblast bila regulisana i kako bi situacija na polju šverca, prodaje i ugradnje auto gas opreme bila regulisana shodno evropskim standardima. Nedovoljnim angažovanjem carinskih organa u zemlju se prošvercuje preko 60% auto-gas uredjaja, a zahvaljujuci ovom švercu i nedostatku mera koje bi obavezivale da se ugradnja TNG opreme obavlja u prijavljenim i licenciranim servisima, danas se u Srbiji ugradjuje TNG oprema bez kontrolisanog porekla i odgovarajuceg standarda kao i problematicnog nivoa kvaliteta ugradnje od strane neregistrovanih kvazi majstora. Kada se zna da se na mesečnom nivou u našoj zemlji plasira oko 5000 uredjaja nije tesko zaključiti koliko je drzava izgubila u finansijskom smislu pošto nije naplaćena carina i porez, a posebno treba naglasiti bezbednosni momenat jer je nekontrolisanom ugradnjom švercovane opreme ugrozena bezbednost svih učesnika u saobracaju, a i gradjana šire. Decembra meseca 2004. osnovana je u Beogradu AUTOGAS ASOCIJACIJA SRBIJE- AGAS kao reprezentativno telo svih subjekata iz oblasti auto gasa koji se ovim poslom bave na legalan način. AGAS bi upravo trebalo da svojom aktivnošću doprinese uvodjenju reda i standarda na tržistu-regulativa R67.01, licenciranje servisa kao i zaustavljanju šverca TNG - EKOLOGIJA, EKONOMIJA, ENERGIJA 43

03. a TNG tamo već ima svoje mesto koje shodno ekoloskim zahtevima i drugim prednostima čvrso drži. 44 Beograd. homologacija. Odgovorno se može zaključiti da se prihvatanjem navedenih predloga od strane državnih organa može prevazići stanje koje ograničava i koči razvoj ovog značajnog segmenta energetskog tržista te približiti ga krajnjim korisnicima i uskladiti sa evropskom regulativom.Radi se o sledećim dokumentima: -Fiskalni isecak-fiskalni račun za kupljenu opremu i izvrsenu uslugu ugradnje sa podacima o robi. U dosadasnjoj praksi ispitivanja vozila u koja je ugradjena TNG oprema kod ovlašćenih institucija potrebno je bilo dostaviti sledeću dokumentaciju: . kada i gde izvršio ugradnju auto gas opreme u motorno vozilo.Sertifikat proizvodjaca rezervoara i reduktora –isparivača Uvidom u tu dokumentaciju nije moguce utvrditi da li se radi o auto gas opremi koja je uvezena na legalan nacin u zemlju sa svim plaćenim carinskim i poreskim obavezama niti je moguce ustanoviti ko je. Polazeći od pomenutog stanja na domaćem trzistu TNG opremom i problema koji proisticu iz ugradnje ove opreme u neprijavljenim sevisnim radionicama trebalo bi preduzeti hitne mere koje bi bilo lako primeniti u okviru postojeće legislative i koje bi relativno brzo mogle dati zadovoljavajuce rezultate. Napred navedenim uz preduzimanje aktivnosti koje bi permanentno promovisale i popularizovale korišćenje TNG kao pogonskog goriva automobila AGAS ce sigurno postati faktor reda i organizovanosti na tržistu. Kao hitnu meru za prevazilazenje opisanog stanja AGAS predlaze da se donese naredba od strane nadleznog ministarstva kojom bi se propisala obavezna prezentacija dole navedenih dokumenata ili MUP-u radi dobijanja uputa za pregled vozila ili instituciji koja vrsi pregled vozila i izdaje odgovarajuci atest . -Izjava servisne organizacije-radionice koja je izvršila ugradnju TNG opreme sa podacima o sevisu i opremi (Proizvodjac. dobavljač-uvoznik). prodavcu i kupcu.VOZILA SA POGONOM NA GAS opreme. 31. tip.Uput za pregled vozila izdat od strane MUP-a .2005 .

ing.Branko Radonjić.o. ZNR* Slobodanka Radojević. Donja granica eksplozivnosti za smešu propan . Najviša tenperatura plamena sagorevanja smeše propana i butana sa vazduhom je oko 1900 oC.5 a za butan 1. Odnosno pod tečnim naftnim gasovima podrazumevamo ugljovodonike koji se pod specijalnim uslovima tenperature i pritiska mogu pretvoriti u tečno stanje.1 . Slobodanka Radojević Branko Radonjić.butan (35: 65) je 2 vol %.9 puta je teži od vazduha. Admirala Geprata br. Granice eksplozivnosti smeše propana i butana su veoma male u odnosu na druge zapaljive gasove. * ** Preduzeće za protivpožarni inženjering. Beograd. Isto tako ako u vazduhu ima više od 9% ove mešavine gasova opet neće doći do eksplozije u prisustvu izvora paljenja zbog male koncetracije kiseonika. proizvodnju i integrisane sisteme zaštite TEHPRO d. butan (C4H10) i njihove smeše prema odgovarajućim standardima za TNG. što treba imati na umu pri projektovanu ventilacionih sistema. spada u grupu običnih zagušljivaca jer svojim prisustvom istiskuje kiseonik.8. To praktično znači da ako u prostoriji ili prostoru ima manje od 2% smeše propana i butana neće doći do eksplozije i ako postoji izvor paljenja. kao i drugi tečni naftni gasovi čiji pritisak na temperaturi od 70 oC nije viši od 31 bar. TNG je bezbojan. Pošto je smeša propana i butana gotovo dva puta teža od vazduha to se ovaj gas zadržava na najnižim mestima. veoma zapaljiv i eksplozivan gas.. org. 16 BEZBEDNOST NA RADU I ZAŠTITA OD POŽARA 45 . odnosno propan (C3H8). dipl. Sa vazduhom stvara eksplozivne smeše koje se lako mogu zapaliti u prisustvu otvorenog plamena. Nije otrovan već samo u veoma velikim koncetracijama ima lako narkotično dejstvo. Burno sagoreva oslobađajući ugljen dioksid i vodenu paru pri čemu se oslobadja velika količina toplote. Smeša propana i butana 1. dipl. a gornja 9 vol %. nauka ** BEZBEDNOST NA RADU I ZAŠTITA OD POŽARA PRI UGRADNJI I ODRŽAVANJU UREĐAJA I OPREME ZA POGON MOTORNIH VOZILA KOJA KORISTE TNG KAO POGONSKO GORIVO UVOD Pod tečnim naftnim gasom (TNG) ili LPG ("Liguefied Petroleum Gas") podrazumevaju se tečni ugljovodonici.9.4 kg/dm3. karakterističnog mirisa.9 .ing. a gustina tečne faze na temperaturi 50 oC nije manji od 0.o.5. Granice eksplozivnosti u zapreminskim procentima gasa sa vazduhom za propan iznosi 2.

a za butan 1900 mg/m3. tako da se veoma male koncetracije gasa u vazduhu mogu identifikovati putem čula mirisa. što treba imati na umu pri projektovanu ventilacionih sistema. Eksplozija autogasa je moguća samo u koncetraciji od 2 do 9 vol%. postoje mnoge predrasude i verovanja da je TNG veoma opasno gorivo. Ipak. ili 46 Beograd.VOZILA SA POGONOM NA GAS Pošto je smeša propana i butana gotovo dva puta teža od vazduha to se ovaj gas zadržava na najnižim mestima. distribucija i uskladištenje TNG u odnosu na dizel gorivo i benzin.03. organskim jedinjenjem koje sadrži sumpor. U slučaju sudara rezervoar je dovoljno čvrst da pretrpi velika oštećenja i ostane nepropustan za razliku od plastičnih ili limenih rezervoara za benzin. ovo veoma isparljivo i zapaljivo gorivo nesmetana ističe za razliku od autogasa. a poslednjih godina se sve više koristi kao pogonsko gorivo za motorna vozila. Eksplozivna smeša autogasa i vazduha može da se stvoriti u malom zatvorenom prostorima u koji se parkiraju pravilno ne održavana vozila koja koriste ovo gorivo. jer je radni pritisak u rezervoaru. TNG za široku potrošnju je zamirisan etilmerkaptanom. jer ne prlja motor. što je praktično nemoguće postići na otvorenom prostoru gde se automobil kreće. jer ne stvara kondezaciju goriva po zidovima cilindra. Maksimalno dozvoljena koncetracija u radnoj okolini za propan iznosi 1800 mg/m3. bez obzira na mnoge prednosti autogasa u odnosu na klasična goriva. Veoma značajna prednost autogasa u odnosu na klasična goriva je i činjenica da izduvni gasovi . posebno podzemne garaže. Ova opasnost uspešno se ostranjuje sa samo dva otvora za prirodnu ventilaciju u donjem delu nadzemnih garaža. ima nižu tačku isparenja pa se bolje meša sa vazduhom i ima širu granicu upaljivosti.2005 . 31. ispitani su na znatno više pritiske i postoje sigurnosni ventili koji efikasno upravljaju rizikom. Sve ovo zahteva poznavanje osnovnih karakteristika mešavine propana i butana i striktnu primenu mera bezbednosti. oktanski broj je mnogo veći od oktanskog broja benzina. jer postoje ugrađeni ventil sigurnosti koji će sprečiti isticanje gasa u slučaju oštećenja cevovoda od rezervoara do motora. Zato ga mnogi nazivaju autogas. TNG se koristi kao pogonsko gorivo u industriji i domaćinstvu. Znatno je jevtiniji od benzina i produžuje vek motora.produkti sagorevanja TNG znatno manje degradiraju životnu okilinu. rezervoari se prave od čeličnog lima debljine 2. Primenom tih mera u potpunosti se otklanja rizik. Ovo se posebno odnosi na male neprovetravane.5 do 4 mm. Tačno je to da je rizičnija i otežana manipulacija. u normalnim okolnostima samo malo viši od pritiska u bojleru za toplu vodu. i smatraju ga idealnim gorivom za pogon motornih vozila. što pre svega omogućava rad motora sa znatno siromašnijom smešom. Ako se ošteti cevovod za benzin.

vodovi za gas niskog i visokog pritiska i električni uređaji i instalacije. koji su hemijski otporni na gas i koji ne menjaju hemijske osobine gasa. a na priključku za pražnjenje mora se postaviti ventil protiv loma cevi. konstruisanje. dok je na 20 oC oko 5. Ovaj uređaj ne sme dozvoliti punjenje rezervoara količinom većom od 80 % zapremine rezervoara. Rezervoar za gas mora biti postavljen tako da je obezbeđeno da BEZBEDNOST NA RADU I ZAŠTITA OD POŽARA 47 . Takođe rezervoar u cilju bezbednosti mora da ima ventil sigurnosti.butana potrebna zapremina od 2.propana nalazi se gas sa promenljivim pririskom u zavisnosti od temperature gasa. Punjenje rezervoara vrši se preko nepovratnog ventila. Proračun.Branko Radonjić. Ako su ugrađena dva rezervoara za gas. Ventil sigurnosti onemogućava stvaranje pritiska u rezervoaru iznad 25 bar. isparivač. Pod uređajima i opremom koji se koriste za pogon motornih vozila na TNG podrazumevaju se rezervoar za gas sa pripadajućom armaturom sa zaštitom. jer jer je za 1kg propan . Rezervoar za gas se postavlja iza prostora za smeštaj vozača i putnika i ne sme biti ugrađen ispred vetrobrana. U svakom rezervoaru iznad tečnog butana . temperature okoline i temperature rezervoara. izrada i ispitivanje rezervoara za gas koji služe za smeštaj TNG vrši se po standardu za zavarene čelične rezervoare za propan . Postavljanje uređaja ograničavanje nivoa punjenja je obavezno.8 bar.butan za vozila sa pogonom na TNG. Čelične boce za TNG namenjene za domaćinstva ne smeju se koristiti kao rezervoari u motornim vozilima. Armatura rezervoara mora biti zaštićena od mehaničkih oštećenja i mora biti sprečen prodor gasa u unutrašnjost vozila i prostor za smeštaj motora u slučaju propuštanja armature. Slobodanka Radojević ugradnjom elektro ventila novije generacije koji će sprečiti curenje gasa kada se motor isključi. a od izduvnog sistema najmanje 500 mm. UREĐAJI I OPREMA KOJA SE KORISTI ZA POGON MOTORNIH VOZILA NA TNG Uređaji i oprema koja se ugradjuje u putnička i teretna vozila i koja se koriste za pogon na TNG moraju biti izrađena od materijala koji ne stvaraju zapaljive smeše. Treba imati na umu da je veoma opasno prepuniti rezervoar za TNG. ventilima se mora osigurati pojedinačno punjenje. Tako je za propan . U putničke automobile može se ugraditi samo jedan rezervoar ukupne zapremine do 100 l. ventili za gas i gorivo (benzin ili dizel).35 lit. odnosno pražnjenje rezervoara. pod uslovom da je postavljena odgovarajuća toplotna zaštita. Rezervoar za TNG Rezervoar za gas mora biti snabdeven priključcima za punjenje i pražnjenje i pokazivačem nivoa tečnosti sa oznakom najveće dozvoljenog nivoa punjenja. a u druga motorna vozila najviše dva rezervoara ukupne zapremine 200 l. prečistač TNG.butan u smeši 50% : 50% pritisak u posudi oko 3 bar na 0 oC. reduktor -regulator pritiska. Rezervoar mora biti udaljen od motora i izduvne grane najmanje 200 mm.

fabrički broj. Često se izrađuju od lakih . 25/80. odnosno 50 mm ako je postavljen odgovarajući usmerivač. godinu proizvodnje. a zatim obaveza korisnika suda je da rezervar podvrgne pregledima svake desete godine. van predviđenog roka. žig toplotne obrade. ili kao nepropusno kućište u koje se smešta rezervoar i armatura.list SRJ" br.godine. Vanredni pregled rezervoara za TNG je pregled koji se vrši po potrebi. naziv gasa kojim se sud puni. masa praznog rezervoara. na zahtev korisnika suda ili isporučioca gasa.VOZILA SA POGONOM NA GAS izduvni gasovi iz motora nisu direktno ni indirektno usmereni ka rezervoaru. Prema Pravilniku o tehničkim normativima za pokretne zatvorene sudove za komprimirane.2005 . list SFRJ" br. 56/95 i 1/2003. Priključak za punjenje rezervoara gasom mora biti pristupačan. Prostor u koji je smeštena armatura rezervoara mora da ima dobru i sigurnu ventilaciju van karoserije vozila preko otvora prečnika najmanje 20 mm. kao i u pravcu potencijalnog električnog iskrenja. Zapremina 48 Beograd. Redovni pregled pre prve upotreba obavlja proizvođač suda. debljine 0.03. prostor za smeštaj putnika i u prostor za motor. u prostor za smeštaj motora. i nije usaglašen sa novim propisima u razvijenim zemljama. Rezervoar za autogas je sud pod pritiskom i po našim tehničkim propisima mora da ima odobrenje za korišćenje od nadležne inspekcije za parne kotlove. Zaštitna armatura koja onemogućava prolaz gasa u kabinu vozača. Armatura rezervoara postavlja se direktno na rezervoar ili iznad rezervoara. U zemljama Evropske unije doneto je više direktiva o tehničkim normativima za uređaje i opremu za TNG koja se koristi u putničkim vozilima. mora biti sigurno pričvršćen za svoju podlogu a gas iz rezervoara mora da izlazi samo u tečnom stanju.kompozitnih materijala koji su nekoliko puta lakši od čelika. 21/94. 31.5 mm. Izlazni otvori za ventilaciju moraju biti udaljeni od izduvnog sistema najmanje 200 mm. Gas iz ventila sigurnosti ne sme biti usmeren ka izduvnoj cevi. Rezervoari za autogas podvrgavaju se redovnim i vanrednim pregledima. Rezervoar ne sme da bide izložen direktnim sunčevim zracima. u slučaju propuštanja armature izvodi se kao nepropusna pregrada odgovarajuće čvrstine. ne sme se nalaziti u kabini vozača. prostoru za smeštaj putnika i prostoru za smeštaj motora. Početkom ovog milenijuma sve više se koriste rezervoari za TNG raznih oblika koji je zavistan od same forme šasije automobila. Dozvoljeno je i postavljanje nepropusnog poklopca. žig nadležnog organa sa datumom poslednje kontrole i najveću dozvoljenu masu punjenja u kg. Veoma su popularni ovalni rezervoari u obliku krofne koji se ugrađuju na mesto rezervnog točka u podu prtljažnika automobila. kućište i poklopac moraju biti izrađeni od materijala čija čvrstoća odgovara čeličnom limu zatezne čvrstoće iznad 350 N/mm2. u prostor za vozača i putnike. tečne i pod pritiskom rastvorene gasove (" Sl. Nepropusna pregrada. 9/86 i "Sl. probni pritisak u barima.) na svojoj površini ili na pričvršćenoj tablici rezervoar mora da ima tačno utisnute oznake prozvođača rezervoara. kojim se pokriva armatura rezervoara. zapremina rezervoara u litrima. Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje i opremu za pogon motornih vozila na TNG donet je 1984.

on se postavlja kao reduktor . Kada se cevi ugrađuju u ovaj prostor to se može učiniti samo postavljanjem cevi visokog pritiska u širu cev koja mora da bude otporna na mehanička oštećenja i da ima odušak na spoljnjoj strani vozila. Postavljanje se vrši tako da se onemogući trenje cevi. na šasiju ili školjku vozila.regulator pritiska izveden zajedno sa isparivačem gasa. Razmak između dva mesta pričvršćivanja ne sme biti veći od 500 mm. Komanda ovog ventila mora biti na dohvat ruke vozača. na mestu sa što manje vibracije. a postavlja se na šasiju ili školjku vozila. i učvršćuje se na šasiju ili školjku vozila.regulator pritiska Reduktor . nepropusnost i ponašanje u požaru po veoma strogim standardima. između rezervoara i ventila za gas. Reduktor .regulator bez isparivača. Čelične cevi se sa spoljnje strane štite od korozije.regulator pritiska ne sme se pričvršćivati na motor vozila. Prečistač TNG Prečistač TNG postavlja se na vod tečne faze TNG. na udaljenost najmanje 200mm od izduvnog sistema. Vodovi za gas Vodovi za gas visokog pritiska pričvršćuju se na šasiju ili školjku vozla. Cevi ne smeju imati oštre uglove savijanja. Ventil za TNG Ventil za TNG ugrađuje se na vod između prečistača gasa i isparivača. Svi ovi rezervoari se ispituju na pritisak. odnosno 5 godina ako je vozilo promenilo vlasnika. naročito pri prolazu kroz zidove. udar.Branko Radonjić. Ako je ventil izrađen u istom kućištu sa prečistačem gasa pričvršćivanje za šasiju vozila vrši se isto kao ventila bez prečistača. Ako je reduktor . Vodovi za gas visokog pritiska izvode se od čeličnih ili bakarnih cevi.regulator pritiska ugrađuje se u prostor u koji je smešten motor. Cevi moraju biti zaštićene od mehaničkih oštećenja i tako postavljene da se mogu lako pregledati.godine vozila u zemljama EU koja koriste TNG moraju da imaju ugradjen ventil sigurnosti čiji je zadatak da u slučaju porasta pritisak usled porasta temperature ili deformacije zbog sudara u saobraćaju smanji nastali pritisak odvodeći gas izvan vozila. Slobodanka Radojević ovih rezervoara kreće se od 40 do 150 litara. i mora se voditi računa da vodovi ne dođu u rezonansu sa vibracijama motora. Reduktor . Isparivač gasa Isparivač gasa postavlja se na unutrašnju stranu karoserije izvan prostora za smeštaj vozača i putnika. Od početka 2000. BEZBEDNOST NA RADU I ZAŠTITA OD POŽARA 49 . a poluprečnik savijanja cevi ne sme biti manji od trostrukog spoljnjeg prečnika cevi. Prolazak cevi kroz prostor za vozača ili putnike treba izbegavati. Ponovna ispitivanja se vrše svakih 8 godina. i to što bliže uređaju koji uvodi gas kao gorivo u motor.

Električne instalacije Električne instalacije postavljaju se tako da ne izazivaju varničenje i štite se topivim osiguračima. Spojevi vodova za sredstvo za grejanje isparivača osiguravaju se obujmicama. izvedeni pomoću navojnih spojeva. Vodovi za gas niskog pritiska koji spajaju reduktor . a postavljaju se tako da najkraćim putem. koja omogućuje dilataciju. mora da bude udaljen od izduvnog sistema najmanje 200 mm. i to u zaštićenoj zoni uz primenu odgovarajućih mera zaštite. 31.da rezervoar ne sme da bude napunjen više od 80% njegove zapremine. Ako je taj razmak manji od 200 mm. Takođe uputstvo mora da sadrži upozorenje: . bez oštrih uglova.regulator pritiska sa uređajima u kojima se stvara smeša za pogon motora ne sme da bude u dodiru sa motorom i izduvnim sistemom. spajaju izvor toplote sa isparivačem. ako nije posebno zaštićen. 50 Beograd. Uputstvo za rukovanje mora da sadrži upozorenja da je punjenje rezervoara autogasom dozvoljeno samo: na mestima predviđenim za snabdevanje vozila autogasom. tvrdim lemljenjem ili zavarivanjem. cev mora da ima kompezacionu spiralu. ako nije istekla važnost odobrenja za upotrebu rezervoara za autogas. Vod od rezervoara do isparivača.2005 . posle kontrole poklopca sigurnosnog ventila. . ako se u vozilu ne nalaze lica.03.da proveru ispravnosti sigurnosnog ventila smeju da vrše samo određena i stručno osposobljena lica.da posle punjenja rezervoara priključak za punjenje mora da bude nepropusno zatvoren. pri stalnom osmatranju pokazivača nivoa tečnosti. ali nije manji od 50 mm cev mora da bude zaštišena termičkom izolacijom koja se štiti od mehaničkih oštećenja. Postavljanje vodova električne instalacije vrši se tako da ne stvaraju trenje sa podlogom na koju se polažu. Pre spajanja sa uređajem.VOZILA SA POGONOM NA GAS Spojevi cevi moraju da budu nepropusni. Spojevi vodova za gas niskog pritiska moraju da budu nepropusni i izvedeni vijčanim spojevima ili obujmicama sa odgovarajućim osiguranjem od otpuštanja. zaposlenima koji su osposobljeni za bezbedan rad sa autogasom. kada je motor vozila isključen. Uputstva o rukovanju i održavanju Vozila u koja se ugrađuje uređaji i oprema za TNG mora da bude snabdeveno tehničkim uputstvom o pravilnom rukovanju i održavanju uređaja i opreme za TNG. .

Z2. a atestiranje vrši akreditovana laboratorija. armatura rezervoara. u L.fabrički broj rezervoara.butan za vozila sa pogonom na tečni naftni gas predviđeno je da svaki rezervoar mora da ima natpisnu tablicu na kojoj moraju na trajan i čitljiv način biti upisani sledeći podaci: . Uputstvom o održavanju posebno mora da bude istaknuto da se pri održavanju motornog vozila na autogas moraju izbegavati izvori varničenja i paljenja. Odnosno. Slobodanka Radojević . u L. BEZBEDNOST NA RADU I ZAŠTITA OD POŽARA 51 .ukupna zapremina rezervoara. . servis koji je izvršio ugradnju uređaja i opreme za TNG izdaje izjavu o izvedenim radovima na vozilu. posebno pri radovima na rezervoaru. .naziv gasa kojim se puni. kvalitet materijala i uslovi izrade i ispitivanja zavarenih čeličnih rezervoara za propan butan za pogon motornih vozila na TNG. ne sme da bude ostavljeno u prostoriji bez efikasne ventilacije.najveća dozvoljena zapremina punjenja.oznaka toplotne obrade. kao i da u toj prostoriji ne sme da bude otvoreni plamen i drugi izvori varničenja. Nišu i Kragujevcu i institut Vinča ). Sadu. . Takođe uputsvo o održavanju mora da sadrži upozorenje da je neophodna ventilacija u zatvorenim prostorijama u koje se smeštaju vozila koja koriste za pogon autogas.regulator pritiska. .izmerena masa praznog rezervoara sa sa zavarenim priključcima. . reduktor . a napunjeno je autogasom. . . filter. standardom JUS M.da vozilo koje nije u pogonu. u bar. Ispitivanje i označavanje Uređaji i oprema za TNG (rezervoar. odnosno ovlašćena institucija (Mašinski fakulteri u Beogradu. ventil za TNG i elementi zaštite armature rezervoara moraju da budu ispitani i na vidljiv i trajan način označeni. za zavarene čelične rezervoare za propan . odnosno da je zabranjena upotreba otvorenoe vatre.žig nadležnog organa sa mesecom i godinom poslednjeg kontrole. Takođe.570:1984.firma. . Potvrda o izvršenom ispitivanju za uređaje i opremu za TNG izdaje proizvođač. odnosno naziv ili registrovani znak proizvođača. list SFRJ" br.godina izrade. Predmet pomenutog standarda je oblik i glavne mere.Branko Radonjić. .žig . 7/84) utvrđen je sadržaj oznaka na rezervoaru. a potvrdu o ispravnosti ugradnje preduzeće koje je izvršilo konrolu ugradnje uređaja i opreme.ispitni pritisak. isparivač. Pravilnikom o tehničkim normativima za uredjaje i opremu za pogon motornih vozila na tečni naftni gas ("Sl. u kg. O izvršenom ispitivanju uređaja i opreme za pogon vozila na TNG i o ispravnosti ugradnje izdaje se potvrda o ispitivanju. otvorenog svetla i alata koji varniči. N.

od završnog poda do završnog plafona mora da iznosi 3 m. ograđuju i označavaju. Servisi u kojima se vrši održavanje vozila koja koriste uređaje i opremu za tečni naftni gas moraju da imaju efikasnu veštačku ventilaciju.2005 . bez obzira na eventualno postavljanje mehanizma za automatsko otvaranje. Radionica . ravane i hrapave površine tako da se obezbeđuje sigurno hodanje. buke. vodonepropustan. Unutrašnja površina zidova mora da bude glatka i ravna da bi se izbeglo zadržavanje prašine i omogućilo lako održavanje.03. Moraju se otvarati i zatvarati sa unutrašnje strane sa poda i biti pristupačna za održavanje. Na velikim pokretnim vratima za ulazak motornih vozila u servis mogu se ugraditi posebna vrata za prolaz zaposlenih i drugih lica kojima se pružaju usluge održavanja ili ugradnje uređaja i opreme za TNG. Vrata moraju da obezbeđuju dovoljan prostor za prolaz i evakuaciju. slobodna površina poda najmanje 2m2. Vazduh se može ubacivati u prostoriju sa gornje strane. zagrevanja i provetravanja. a odsis se uvek vrši sa donjeg dela prostorije.radna prostorija u kojoj se obavljaju poslovi ugradnje i održavanja vozila. zaštitu od vlage i toplotnu izolaciju. Površina zidova mora da bude obojena svetlom bojom. Na otvorima u zidu čija je visina manja od 90 sm postavlja se zaštitna ograda. odstranjivanja hemijskih štetnosti. Zidovi od stakla ili drugih lako lomljivih materijala se učvšćuju. a slobodna zapremina vazdušnog prostora najmanje 12m3 po zaposlenom u radionici. prirodno provetravanje i zaštitu od atmosferskih uticaja i toplote. Sva vrata moraju da imaju mogućnost ručnog otvaranja. Najpovoljnije je da se odsic vrši preko kanala i 52 Beograd. Unutrašnja vrata radionice i spoljna vrata objekta postavljaju se tako da se otvaraju u pravcu izlaza. bezbednog kretanja vozila i zaposlenih. Prozori radionica moraju da obezbeđuju dnevnu osvetljenost. 31. Uobičajeno je da se opštom ventilacijom prostorije predviđa petostruka izmena vazduha za jedan sat. čeonih zidova ili plafona. uredjaja i opreme za TNG mora da ispunjava opšte i posebne mere zaštite na radu. obično sa kote 300 mm pošto je TNG u gasovitom stanju znatno teži od vazduha. sa bočnih. Vrata koja imaju zastakljene površine posebno se obeležavaju.VOZILA SA POGONOM NA GAS OBJEKTI I RADNE PROSTORIJE ZA UGRADNJU ODRŽAVANJE VOZILA UREĐAJA I OPREME ZA TNG I Projektovanjem i izgradnjom građevinskog objekta namenjenog za ugradnju i održavanje uređaja i opreme za TNG obezbeđuje se takav raspored radnih i pomoćnih prostorija sa pripadajućim uređajima i instalacijama da se omogući primena propisanih mera zaštite na radu koje se odnose na zaštitu od atmosferskog uticaja. Najmanja visina radionica. Pod radionice mora da bude praktičan za lako održavanje. otporan na oštećenja od mehaničkih uticaja. obezbeđuju od udara i zaštićuju od loma. osvetljenosti.

pošto su kanali idealno mesto za sakpljanje TNG i stvaranje eksplozivne smeše sa vazduhom. Zato je potrebna odgovarajuća obuka na kojoj će se upoznati sa organizacijom rada. opasnim radnim operacijama. izvode i održavaju tako da obezbeđuju zaštitu zaposlenih od opasnog dejstva električne struje.lokalna ventilacija. odnosno rekonstruisanih električnih i gromobranskih instalacija mora da se pribavi dokaz o njihovoj ispravnosti. Slobodanka Radojević rešetki na više mesta u radionici. u cilju bezbednog rada. Zahtevi poslova koji se obavljaju u radionicama za osvetlenošću radionica pretežno su prosečni. zaštitni transformator. BEZBEDNOST NA RADU I ZAŠTITA OD POŽARA 53 . Rad sa veoma zapaljivim i eksplozivnim tečnim naftnim gasom nosi obilje opasnosti i verovatnoću nastanka povreda na rada ako se ne poznaju sve mere zaštite na radu. neophodno je da steknu određena znanja. Električne i gromobranske instalacije u servisima u kojima se vrši održavanje vozila i ugradnja uređaja i opreme za autogas projektuju se. Na ovim saobraćajnicama primenjuju se propisi o bezbednosti saobraćaja na javnim putevima. Poželjno je da se u donjoj zoni radnih kanala izvede odsis . Pre puštanja u rad novih. što zavisi od veličine radionice. odnosno očuvanja života i zdravlja. Projektovanjem i izgradnjom saobraćajnica ispred objekta u kojima se održavaju vozila ili ugrađuje oprema i uređaji za pogon motornih vozila na TNG obezbeđuje se sigurnost radnika učesnika u saobraćaju i ostalih radnika koji se kreću ili rade u krugu preduzetnika ili preduzeća. Širina jednosmernih puteva za prolaz vozila ne sme biti manja od 3 m. napon od 24 V ili akumulatorske baterije. a u radionicama se koriste prenosne svetiljke koje se priključuju na transformator za razdvajanje. OSPOSOBLJAVANJE ZAPOSLENIH KOJI VRŠE UGRADNJU I ODRŽAVANJE UREĐAJE I OPREME ZA TNG Da bi zaposleni formirali pravilan stav prema zaštiti na radu. merama zaštite. Lokalna ventilacija izvodi se preko rebrastih. uputstvima za bezbedan rad i dr.Branko Radonjić. a u slučajevima kada se zahteva izuzetno dobra osvetljenost na neosvetljenim mestima rada mogu da se koristite prenosne dodatne svetiljke. Ručne prenosne svetiljke moraju da ispunjavaju uslove predviđene odgovarajućim standardima. Zato zaposleni koji obavljaju poslove ugradnje uređaja i opreme na TNG. odnosno radnici koji održavaju motorna vozila koja koriste uređaje i opremu za TNG kao pogonsko gorivo moraju da budu osposobljeni za bezbedan rad. a dvosmernih 5m. pravima i dužnostima. zaštićeni od povređivanja i zdravstvenih oštećenja i teoretski i praktično osposobljeni za rad. Ako u radnim kanalima ne postoji izvedena ventilacija gasovi se mogu odsisati preko rebrastih creva za odsis izduvnih gasova motora koji se povremeno postavljaju u radni kanal. Osvetljenje servisa u kojima se vrši održavanje vozila i ugradnja uređaja i opreme za TNG vrši se za obavljanje poslova u horizontalnoj ravni svetiljkama sa dubokim karakteristikama. fleksibilnih creva koji se priključuju na izduvnik gasova motora u slučajevima kada je neophodno da motor bozila bude uključen pri radu na motoru.

ili pri nabavci uređaja i opreme za TNG koji se ugrađuju u vozila od novog proizvođača. Posle teoretske i praktične obuke. Provera iz teoretskog dela može da se vrši putem testa.03. Posle teoretskog osposobljavanja za bezbedan radnik ne može odmah da samostalno obavlja sve poslove. kako bi se postiglo što detaljnije i potpunije upoznavanje radnika sa materijom zaštite na radu. Teoretsko i praktično osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad izvodi se po programu koje donosi poslodavac.VOZILA SA POGONOM NA GAS Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad vrši se po zaključivanju ugovora o radu. odnosno iskusnog i već osposobljenog radnika. Poželjno je da se demonstriraju pravilni i nepravilni postupci koji se dešavaju pri radu i istaknu pojedine karakteristike ugradnje uređaja i opreme za autogas u zavisnosti od tipa vozila i dr. a provera iz praktičnog dela osposobljavanja putem osmatranja. odnosno prijemu u radni odnos kod poslodavca. odnosno prilokom uvođenja nove oprme ili oruđa za rad. 54 Beograd. Ovo praktično znači da je neophodno izvršiti obuku radnika pri nabavci npr. prigodnim brošurama ili filmovima. 31. odnosno predavanja koja su praćena praktičnim primerima. nove dvostubne dizalice za podizanje vozila. Osposobljavanje radnika za bezbedan rad za potrebe trećih lica može da obavlja preduzeće koje ispunjava propisane uslove. O osposobljavanju radnika za bezbedan rad vodi se odgovarajuća evidencija na propisanim obrascima. odnosno preduzeća koja se bave poslovima zaštite na radu. Program treba da sadrži teoretske i praktičneo oblike obučavanja i osposobljavanja. usmenog propitivanja i zapažanja pri praktičnom radu radnika. neophodnog za bezbedan rad. već je neophodno da se rad obavlja pod nadzorom neposrednog rukovodioca. pri promenama u procesu rada.2005 . Osposobljavanje zaposlenih se uvek vrši u toku radnog vremena putem seminara. pri promenama poslova koje zaposleni obavlja. zaposleni se podvrgava proveri znanja. izvedene prema utvrđenom programu.

toliko je lakše zapaljiva smesa goriva. OPREMA KOJA SE IZVODI U SiCG I U EVROPI 1. vodonik-sulfid su za 6-10 puta manji nego što su to izduvni gasovi kod vožnje na benzin. Cena je uvek duplo manja od cene benzina. uz to je ekološki čisto gorivo za razliku od benzina i dizela. Nema eksplozije nereglamantirane u cilindrima. To je i razlog da postoji mreža pumpi za točenje gasa u automobile već u celoj zemlji. Autogas je popularno gorivo zbog: • Ekonomske strane – cena gasa je trenutno 29 – 31 dinara. Problem predstavlja nedostatak punionica za CNG u Srbiji. a potrošnja autogasa je nešto veća od potrošnje benzina i iznosi za ispravne motore 10% više u odnosu na potrošnju benzina. • Dužeg veka motora • Povećane autonomije vozila za duplo (nekad i više) • Nema pojave detonacije . U autogas spada i CNG (zemni gas.oktanski broj je između 101 i 104. metan) ali je u Srbiji slabo zastupljen u eksploataciji za razliku od neko drugih država (Italija. • Ekologija – gas se smatra ekološkim gorivom jer u sebi ne sadrži olovo. u zavisinosti koliko je oktana. Ukoliko je niži oktanski broj. OPASNOSTI KOJE PRATE MAŠINSKU OPREMU I NJIHOVO OTKLANJANJE. a svakodnevno se radi na proširenju mreže. Drugi štetni izduvni sastojci kao što su sumpor-vodonik. a i Bugarska).Dilijana Ivanova Diljana Ivanova direktor Tempo Gas TNG STANICE USLOVI ZA UGOVARANJE I IZVOÐENJE RADOVA . AUTOGAS Autogas je alternativno gorivo koje je trenutno najekonomičnije za eksploataciju automobila. Autogas produžava radni vek motora za najmanje 30%. Francuska. Oktanski broj daje stepen gustine gorivne smese cilindrima. TNG STANICE 55 . Zbog svih nabrojanih prednosti sve vlade sveta favorizuju vožnju na gas. a benzina preko 60 dinara. a isto tako i veće investicije za uređaj u automobilima.

kako bi svi ponudili iste radove. je doživela nagli rast i to posebno kod putničkih automobila. kalorična vrednost) se lako kontrolišu. Tečni naftni gas (TNG) propan. u istim količinama i istog kvaliteta. sav transport materijala. znatno je veći od istog koeficijenta drugih goriva. 56 Beograd. Razlozi za povišano korišćenje ovog goriva su sledeći: • • • • znatna razlika u ceni kod korišćenja TNG. • koeficijent zapremanja skladišnog prostora. kako spoljni. Svi primerci predračuna koji se daju ponuđačima moraju biti identični. a time i bez gubitaka.VOZILA SA POGONOM NA GAS 2. kao i otkucani tekst predračuna bez cena u koji će ponuđači unostiti cene. pored ekonomske isplativosti (znatno je jeftiniji od klasičnih goriva). a na osnovu odobrenog projekta. Kao osnova za podnošenje ponude. TNG ne ostavlja naslage na klipovima 3. bez pripremnih faza. ne prejudicira se isključivost upotrebe TNG. Svi ponuđači moraju dobiti projekat na uvid. odnosno sklapanje ugovora služi ovaj odobreni projekat. sagoreva bez dima i praktično ne zagađuje sredinu. svi putni i transportni troškovi za radnu snagu. TNG STANICE Investitor se odlučuje da izgradi punionicu za punjenje rezervoara automobila. u kompletnom obimu. OPŠTI USLOVI ZA UGOVARANJE I IZVOÐENJE RADOVA Ugovor za izvođenje predviđenih radova zaključuje se između investitora i izvođača. svi osnovni parametri (pritisak. • energija koju daje odmah je upotrebljiva. vozilo može koristiti i benzin i TNG. koji TNG koriste kao pogonsko gorivo. Projekat je sastavni deo ugovora između investitora i izvođača . Primena TNG kao pogonskog goriva za vozila (motore sa unutrašnjim sagorevanjem) poslednjih godina. idealno je gorivo za oblasti gde aero-zagađenje predstavlja problem. ugradnjom opreme za TNG u vozila. • zbog malog procenta štetnih sastojaka. karakteriše i sledeće: • • TNG se lako i ekonomično transportuje. 31. U ponudi moraju biti obuhvaćene cene za: sav potreban materijal odgovarajućeg kvaliteta. već nakon prve godine eksploatacije pokriva investicije uložene u ugradnju potrebne opreme za korišćenje TNG umesto benzina.03. butan. odnosno ponude treba da obuhvate sve troškove realizacije od strane komisije za tehnički prijem i pregled.2005 . temperatura. sumpora na primer. usled sve većih zahteva za potrošnju tečnog gasa. tako i unutrašnji na samom gradilištu. uvozne carinske i druge troškove za uvoznu opremu. prema raspoloživoj energiji koju daje. TNG se lako meša sa vazduhom. celokupan rad za izvođenje instalacije uključujući pripremne i završne radove.

kako bi se što manje ometalo izvođenje radova na objektu. kaznene odredbe. opreme. Instalacije se moraju izvesti tako da u svemu odgovaraju ovom projektu i uslovima proizvođača opreme. već i njegov poslovni ugled. a sve izmene se moraju uneti u građevinski dnevnik. ukoliko u ugovoru nije drugačije određeno. da bi zajedno utvrdili rokove u kojima se ti poslovi moraju završiti. Ugovor o izvođenju smatra sa zaključenim kada se stranke pismeno sporazumeju o izgradnji ovog objekta i ceni izradnje. a ima zakonsko pravo na ovu funkciju. tehničkim uslovima i normama. Svako odstupanje od projekta dozvoljeno je samo uz prethodnu saglasnost projektanta. za bezbednost zaposlenih radnika. ukoliko sam objekat nije završen. Ugovor o izvođenju mora da sadrži sledeće: rokove početka i završetka svih radova. da izvrši pravilnu organizaciju poslova u sporazumu sa ostalim izvođačima. kao i važećim propisima i standardima. u ugovoru treba da bude naznačeno fizičko lice koje će na gradilištu predstavljati nadzor i vršiti njegovu funkciju za sve radove na gradilištu. ili ako utvrdi da postoji neslaganje između projekta instalacije i građevinskog projekta. prolaznika. U slučaju nekih izmena na terenu i u objektu. tehničkim normativima i normama kvaliteta koji važe za izgradnju ove vrste objekata. Garantni rok (godinu dana) teče od dana tehničkog prijema izvedenih radova. tehničku spremnost i zakonsku pogodnost za izvršenje ovih radova. standardima. saobraćaja i susednih objekata. a koje ima zakonsko pravo na tu funkciju. Izvođač je dužan da blagovremeno i pre početka radova drugih izvođača koji prethode njegovim radovima skrene pažnju investitoru na potrebne pripremne radove. Za ugrađenu opremu važi garancija proizvođača. da preduzme mere zaštite čovekove životne i radne sredine. Izvođač ovog projekta dužan je da pre početka radova izađe na gradilište i na licu mesta prekontroliše projekat i sravni ga sa stvarnim stanjem na objektu ili da.Dilijana Ivanova Radove će investitor ustupiti najpovoljnijem ponuđaču. pod uslovom da komisija za tehnički prijem da • • • • • • • • • • • TNG STANICE 57 . nadzor nad izvođenjem radova. standardima. da radove izvodi prema propisima. Izvođač je dužan: da radove izvodi prema projektu. Garantni rok za kvalitet montažnih radova je rok predviđen zakonskim propisima. obavezu izvođača da radove izvodi prema odobrenom projektu i u skladu sa važećim propisima. sravni projekat instalacije sa građevinskim projektom. način naplate izvršenih radova. Isto tako. garantni rok sa preciziranjem onoga što se izuzima iz garancije. izvođač je dužan da sa dovoljnim obrazloženjem traži da se projekat prilagodi postojećem stanju. U ugovoru sa izvođačem treba da bude naznačeno fizičko lice koje će rukovoditi radovima. uređaja i postrojenja. da blagovremeno preduzme mere za sigurnost objekta i radova. Povoljnost ponude ocenjuje investitor imajući u vidu ne samo ponuđenu cenu ponuđača.

ali mu ovo daje pravo na produženje roka za završetak izgradnje. ukoliko prilikom izvođenja radova primeti da je predloženo rešenje tehnički neispravno. neupotrebljavan. Ukoliko se na zahtev proizvođača. garantni rok teče od dana kada je prijem trebalo izvršiti. ni za posledice. s tim što ima pravo na sporazumno produženje roka. kao višak rada. Ukoliko izvođač izvede instalaciju u svemu po odobrenom projektu i sa materijalom predviđenim ovim projektom. 31. što se konstatuje odgovarajućom dokumentacijom u pismenoj formi.VOZILA SA POGONOM NA GAS pozitivno mišljenje.03. tj. on se odmah uklanja sa gradilišta. snosi odgovornost za ispravno funkcionisanje sistema samo u pogledu izvršenih radova. izvođač će ga podneti na ispitivanje ovlašćenoj ustanovi. a troškove. onda je potrebno da projektant preradi projekat. a troškovi padaju na teret izvođača. Štetu prouzrokovanu višom silom (elementarne nepogode i sl. Izvođač je obavezan da. izvođač snosi svu odgovornost i snosiće sam troškove demontaže neispravog materijala i ponovne montaže ispravnog. Ako nadzorni organ bude zahtevao ispitivanje nekog materijala. ali tada ne odgovara ni za njega. o tome odmah obavesti investitora i traži izmenu projekta. Za manje izmene u odnosu na usvojeni projekat dovoljna je saglasnost nadzornog organa.2005 . sav materijal predviđen za ugradnju mora biti nov. Ako se izvođač radova ne odazove na prvi poziv investitora. izvođa će ga ugraditi. tehnički prijem ne izvrši blagovremeno. Ako nije drugačije dogovoreno. odnosno neodgovarajućeg materijala. odnosno jugoslovenskim standardima. a troškovi u tom slučaju u potpunosti padaju na teret izvođača radova. Ukoliko se ukaže potreba za većim izmenama projekta. ukoliko materijal odgovara. dobrog kvaliteta i obrade. naplaćuje posebno. Ugrađeni materijal mora imati ateste po važećim propisima. a broj ovih dana uzima se iz građevinskog dnevnika. Za ugrađivanje neispravnog. Ako nadzorni organ bude izričito zahtevao da se ugradi neodgovarajući materijal. a tako prerađeni projekat uputi ponovo na odobrenje investitoru. Ukoliko investitor bude raspolagao nekim materijalom i ukoliko ga ustupi izvođaču u cilju njegove ugradnje u postrojenje. Ukoliko uverenje dokaže da materijal ne odgovara standardima. on će odbiti da ga ugradi i to će konstatovati u građevinskom dnevniku. Takođe. bez ikakvih naknada od strane investitora. a prouzrokovan je isporukom lošeg materijala ili nesolidnom izradom. a garancija se izuzima za taj deo instalacije. loše ili neusaglašeno sa građevinskim objektima ili drugim instalacijama. Materijal ne sme da ima fabričkih grešaka i mora odgovarati propisima (normama) za fabrikaciju odgovajućih materijala. ako izvođač radova utvrdi da se usled greške u 58 Beograd. Dani u kojima vlada nevreme ne računaju se u radne dane. Sav upotrebljeni materijal mora da bude najnovije fabričke proizvodnje. Ukoliko proizvođač smatra da investitorov materijal nije propisanog kvaliteta. Svaki kvar koji se dogodi na postrojenju u garantnom roku. ovaj ima pravo da pozove drugog izvođača radi otklanjanja kvara. Samovoljno menjanje projekta od strane izvođača je zabranjeno. kvaliteta materijala i kapaciteta pojedinih elemenata.) popravlja izvođač o svom trošku. izvođač je dužan da na prvi poziv investitora otkloni o svom trošku. izvođač je dužan da sav materijal pregleda i neispravan odbaci.

tj. Ovo uputstvo se izrađuje u tri primerka. stabilnosti. a potpisuju je nadzorni organ i predstavnik izvođača. Tehnički pregled radova se vrši na osnovu zahteva koji mogu podneti izvođač ili investitor. koje ima zakonsko pravo za rukovanje takvim radovima. u protivnom će se smatrati da ponuda nije usvojena. Investitor mora dati odgovor na dopunsku ponudu u roku od osam dana. kao i za trajno dokumentovanje obima izvedenih radova. od kojih jedan mora biti zastakljen. Građevinska knjiga mora biti zapečanjena i overena od strane investitora. Projekat izvedenog stanja mora biti urađen u skladu sa propisima i normativima za ovu vrstu instalacija. Za vreme izvođenja radova izvođač je dužan da na gradilištu vodi građevinski dnevnik. ako na ove činjenice ne upozori investitora. odgovara sam za nastalu štetu. Ako izvođač za vreme montaže primeti da se moraju izvesti naknadni radovi na postrojenju. odnosno instalacija. Nadzorni organ ima pravo i dužnost da putem građevinskog dnevnika naredi izvođaču da sa gradilišta odstrani nestručno osoblje. njegovog nadzornog organa radovi izvode na štetu trajnosti. U njemu moraju biti upisane sve promene i odstupanja od glavnog projekta. funkcionalnosti i kvaliteta. koji nisu obuhvaćeni u pogodbenom primeru. ili izmene koje imaju uticaj na učinak ili obim postrojenja. TNG STANICE 59 . njegova primopredaja i konačni obračun vrši se shodno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Izvođač će pristupiti izvođenju naknadnih radova ili izmena postrojenja tek pošto mu investitor odobri predračun za te radove. Završeni objekat se ne sme upotrebljavati. Tehnički pregled objekta. broj 105/2003). broj 111/2003). Građevinska knjiga služi kao osnov za sastavljanje situacije za naplatu. Izvođač je dužan da po završetku radova izradi i preda investitoru uputstvo za rukovanje instalacijom. Izvođač radova mora za pojedine stručne radove imati na gradilištu rukovodeće tehničko osoblje. odnosno Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta i izdavanju upotrebne dozvole (“Službeni glasnik RS”. Pored građevinskog dnevnika nadzorni organ investitora za svoj račun vodi građevinsku knjigu u koju se evidentiraju svi izvedeni radovi. Izvođač je dužan da uradi projekat izvedenog stanja u tri primerka i preda ga investitoru. Građevinski dnevnik overava nadzorni organ i predstavnik izvođača.Dilijana Ivanova projektu ili usled pogrešnih uputstava investitora. odnosno stavljati u pogon pre nego što se izvrši tehnički pregled radi pregleda radova izvedenih na objektu i njegove tehničke ispravnosti. Vođenje građevinskog dnevnika vrši se u skladu sa odrebama Pravilnika o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije i građevinskog dnevnika (“Službeni glasnik RS”. Svi radnici moraju imati odgovarajuće kvalifikacije i stvarno stručno znanje potrebno za izvođenje radova na datoj vrsti instalacije. Mere bezbednosti zaposlenih radnika na realizaciji ovog posla dužan je da preuzme sam izvođač u svemu prema važećim propisima. uramljen i postavljen na mesto dostupno rukovaocu gradilišta. dužan je da investitoru odmah podnese predračun za te naknadne radove ili izmene postrojenja.

rezultati ispitivanja sa tačno dobijenim vrednostima. 31. Ovo lice (nadzorni organ) mora ispunjavati uslove propisane Zakonom o planiranju i izgradnji i posedovati odgovarajuće stručne kvalifikacije. usklađuje dinamiku izvođenja radova i daje potrebna uputstva izvođaču. dnevnik.). Ime nadzornog organa saopštava se izvođaču pismeno pre početka radova. svojeručni potpis lica koja su vršila ispitivanje i koja su prisustvovala ispitivanju. popis lica koja su vršila i prisustvovala ispitivanju.03. kiša. Za izvođenje radova nadzorni organ je direktno odgovoran investitoru. zaključak u kome se konstatuje da rezultati ispitivanja zadovoljavaju ili ne. Nadzorni organ je obavezan da u obliku rešenja odgovori na sve zahteve izvođača definisane u dnevniku. Nakon završetka montažnih radova celokupno postrojenje se mora ispitati. 60 Beograd. i sl. potrebno je da bar deset dana pre isteka roka podnese investitoru zahtev za produženje roka sa obrazloženjem razloga koji su doveli do kašnjenja. datum i vreme ispitivanja. Ispitivanje vrši izvođač radova uz obavezno prisustvo nadzornog organa. izmena i sl. Ugovor takođe predviđa sumu do koje nadzorni organ ima pravo da bez posebne saglasnosti investitora odobrava naknadne radove. Za vreme nadzora sklapa se ugovor sa stručnim licem (projektantskom organizacijom). sneg. situaciju i druga službena dokumenta. Kao završetak radova smatra se dan kada izvođač podnese nadzornom organu pismeni izveštaj o završetku ugovorenih radova i ovaj to pismeno potvrdi u građevinskom dnevniku. U protivnom nadzorni organ je odgovoran za produženje roka i nadoknadu štete nastale usled zastoja. Tokom izvođenja radova investitor mora obezbediti lice koje će vršiti stručni nadzor za njegove potrebe.VOZILA SA POGONOM NA GAS Ako izvođač utvrdi da radovi na izradi instalacije neće biti završeni u ugovorenom roku. U ugovoru sa nadzornim organom investitor treba da predvidi način svog obeštećenja za slučaj nastalih troškova zbog nepravilnog ili nesavesnog vršenja funkcije od strane nadzora. Nalozi nadzornog organa telefonom ili usmeno predstavljaju obavezu za izvođača tek kada se upišu u građevinski dnevnik. i to u roku od šest dana. Izvođač je na gradilištu odgovoran jedino nadzornom organu i sa njime komunicira putem građevinskog dnevnika. O izvršenom ispitivanju moraju se sačiniti zapisnici koji moraju da sadrže: predmet ispitivanja. okolnosti pod kojima je ispitivanje vršeno (temperatura. odnosno pismeno zatraži od investitora da se obavi tehnički pregled i prijem objekta od strane nadležne komisije. Nadzorni organ overava građevinsku knjigu. On treba da usmeri radove na gradilištu na takav način da ne dođe do nepotrebnih rušenja.2005 • • • • • • • . Nadzorni organ vrši u ime investitora stručni nadzor nad izvođenjem radova. ili investitor vrši nadzor preko svog organa.

snosi investitor.Dilijana Ivanova Pre podnošenja zahteva nadležnom organu za izvršenje tehničkog prijema i dobijanja dozvole za upotrebu. Ukoliko puštanje u rad usledi posle ugovorenog roka. Tehnički pregled objekta. nakon dobijanja dozvole za upotrebu objekta. a koje su po predmetu ugovora obaveza za izvođača. obrazuje se interna komisija koja će prema zapisniku komisije za tehnički prijem izvršiti ponovni pregled i ispitivanje svih izvedenih radova. Petnaest dana pre završetka radova na objektu investitor sa izvođačem podnosi nadležnoj građevinskoj inspekciji zahtev za obrazovanje komisije za tehnički pregled i prijem objekta. za čiju je izgradnju izdato odobrenje.) kompletnu investiciono-tehničku dokumentaciju (mašinski. uputstvo za puštanje u rad i održavanje sa šemama postrojenja. O ovom pregledu komisija sačinjava zapisnik i daje mišljenje o stanju objekta za puštanje u rad. izveštaj o ispitivanju i rezultate ispitivanja. da li se objekat može pustiti u rad i pod kojim uslovima. Izvođač je obavezan da obezbedi merne i kontrolne instrumente za obavljanje tehničkog pregleda i prijema. Investitor i izvođač radova. Po završenom pregledu komisija daje mišljenje da li su radovi izvedeni prema projektu. Sve troškove komisije i troškove koji nastaju pri tehničkom pregledu i prijemu. izveštaj o internom pregledu izvedenih radova. • • • • • • • • • • TNG STANICE 61 . protivpožarna zaštita. ili dela objekta. mazivo. Komisija za tehnički prijem objekta (postrojenja) dužna je da pregleda svu navedenu dokumentaciju. Za tehnički prijem izvođač. vodoprivreda. ateste zavarivača. dužni su u zakonskom roku izvršiti primopredaju i konačan obračun svih izvedenih radova. ocenu ovlašćene stručne ustanove za izvođenje objekta sa aspekta zaštite na radu i protivpožarne zaštite. sirovine i ostalo. Samo u slučaju nagle promene cena. mora otpočeti najkasnije u roku od petnaest dana po prijemu zahteva. može se isplatiti viša cena. kao i potrebnu radnu snagu. a prema odgovarajućem pravilniku. korisnik-investitor određuje stručna lica koja će izvršiti interni tehnički pregled izvedenih radova i o tome sačiniti izveštaj. energetika. Sam tehnički pregled se obavlja u svemu prema važećim zakonskim odredbama. radioničku dokumentaciju i sl. atestnu dokumentaciju ugrađenog materijala. kao i sve izvedene radove. dnevnik rada i građevinsku knjigu. zaštita na radu. odnosno investitor dužan je da kompletira i komisiji stavi na uvid sledeću dokumentaciju: odobrenja za gradnju sa saglasnostima nadležnih organa i ustanova (MUP. građevinski i elektrotehnički projekat. vodu. Izvođač radova je dužan da odmah o svom trošku otkloni sve nedostatke koje komisija za tehnički pregled pronađe i navede ih u pismenoj formi. kao i gorivo. električnu energiju. zapisnik o izvršenoj kontroli i prijemu opreme pre montaže. velikih tržišnih poremećaja (za šta treba formirati preciznu dokumentaciju). zapisnik. urbanistički itd.) sa unetim izmenama i dopunama. PTT. Ugovorena vrednost (cena) obavezna je za izvođač radova. tj.

Nepravilnog postavljanja rezervoara i cevovoda. usled: • • • • • • • • • • Nepravilnog dispozicionog rešenja. 31. Nepravilnog izbora uređaja i opreme. Nekvalitetno proizvedenih cevi. armatura i spojeva. što bi prouzrokovalo deformisanje rezervoara i kidanje cevovodnog sistema. tako da ne može doći do "plutanja rezervoara". Pojave požara.VOZILA SA POGONOM NA GAS Ako komisija bude zahtevala da se izvrše izmene u odnosu na projekat. obezbeđen je adekvatan prilaz skladišnom prostoru radi gašenja požara. Nepravilnog rasporeda priključaka cevovoda i usled toga mogućeg mehaničkog oštećenja istog.03.2005 . koja je locirana uz javnu saobraćajnicu. Pumpni automat je adekvatno postavljen i ankerisan prema važećim propisima i normama. 5. usled pojave podzemnih voda. tako da ne ugrožava susedne objekte što mora biti odobreno od nadležnih organa dobijanjem odobrenja lokacije. OTKLANJANJE OPASNOSTI I ŠTETNOSTI • Projektovana TNG stanica mora biti locirana u skladu sa važećim propisima. Nestručnog i nepravilnog rukovanja i održavanja instalacije. Kako se radi o TNG stanici. Nedovoljne zaptivenosti na priključcima i prirubničkim spojevima cevovoda. ili da se obave neki radovi koji nisu predmet ugovora. Obavezno je prisustvo ovlašćenog stručnog radnika za vreme manipulacije gorivom. Projektom je predviđeno ankerisanje rezervoara. posto je isti vezan za betonske temelje. u slučaju moguće pojave visokih podzemnih voda i izazivanja potiska na rezervoar. Neodgovarajuće zaštite rezervoara. troškovi ovakvih radova padaju na teret investitora. Raspored opreme je izvršen tako da postoji dovoljno prostora za manipulaciju i intervenciju u slučaju požara. Neizvedene zaštite rezervoara i cevovoda od korozije. OPASNOSTI ZA MAŠINSKU OPREMU PRI TEHNOLOŠKOM PROCESU MANIPULACIJE GORIVOM U toku eksploatacije mašinske opreme i instalacije. ukoliko se rasporedom opreme ne obezbeđuje dovoljan manipulativni prostor i mogućnost intervencije ili spašavanja u slučaju požara. • • • 62 Beograd. mogu se pojaviti sledeće opasnosti. 4.

a na vidnom mestu će biti istaknuta uputstva za rad i potrebna upozorenja. Cevovodni sistem je odabran tako da što je moguće više smanjuje pojavu stvaranja elektrostatičkog elektriciteta (izbor prečnika u odnosu na brzinu strujanja). odušnog cevovoda i ventila. Skladišni rezervoar i istakalište moraju biti protivpožarno dobro zaštićeni odgovarajućom hidrantskom mrežom i prevoznim aparatima za gašenje požara prahom. • Prostor oko otvora za punjenje pogonskih rezervoara motornih vozila. TNG STANICE 63 . - ZONA OPASNOSTI III obuhvata: • Prostor iznad okolnog terena. automat za punjenje. armatura i ostala oprema uređaja za punjenje goriva. 6. Da bi se sprečile posledice neodgovornog i nestručnog rukovanja postrojenjem. poluprečnika 1 m mereno horizontalno i visine 1 m iznad otvora mereno od tla.0 m. Predviđena je hidroizolacija cevovoda i rezervoara. mereno od tla. odnosno otvora za istakanje autocisterne. što je rešeno posebnim projektom protivpožarne zaštite. U zoni II se ne smeju nalaziti kanalizacioni otvori za odvođenje atmosferskih voda i otvoreni kanali za kablove i cevovode. Cevovod kojim se transportuje gorivo obezbeđen je od deformacija samokompenzacijom. šaht iznad revizionog otvora rezervoara. • • ZONA OPASNOSTI II obuhvata: • Prostor oko ulaznog otvora podzemnog rezervoara. poluprečnika 3. mereno horizontalno i 1 m iznad okna. merač protoka.5 m mereno horizontalno i 1 m iznad automata odnosno otvora. širine 5 m mereno horizontalno od ivice zone II i visine 0.5 m mereno od tla. poluprečnika 2. odušnog cevovoda i ventila mereno od tla. biće dozvoljeno rukovanje samo ovlašćenom i osposobljenom osoblju. koja se snabdevaju gorivom na stanici. • Prostor oko automata za istakanje goriva.ZONE OPASNOSTI I ZAŠTITA OD POŽARA Na pumpnoj stanici za TNG postoje sledeće zone opasnosti: ZONA OPASNOSTI I obuhvata: • • • • unutrašnjost rezervoara.Dilijana Ivanova • Cevovodni sistem je odabran tako da su svi spojevi i armatura predviđeni za nazivne pritiske od 25 bar.

01 bar 90. 31.1. INSTALACIJA ZA TNG KOJA SE IZVODI U SiCG PREMA VAŽEĆIM PROPISIMA Vrsta medija Donja toplotna moć Max dozvoljen radni pritisak Temperatura Gustina gasa (q) Proračunski pritisak (ispitni) (P') Atmosferski pritisak (P) Brzina pri punjenju minimalna (w) TNG 103270 KJ/m3 1.692 kg/m3 2.50 MPa 1.2005 . OPREMA ZA TNG 7.67 MPa .20o ÷ + 50oC 1.VOZILA SA POGONOM NA GAS 7.0 l/min 64 Beograd.03.

sa debljinom sloja od najmanje 6 mm. Rezervoar se postavlja na dva betonska oslonca . Sa spoljašnje strane rezervoar ima hidroizolacijski sloj na polipropilenskoj ili bitumenskoj bazi.E2. TNG STANICE 65 . a gornji nivo plašta se nalazi 600 mm ispod nivoa terena. jer se potpuno ukopava. koji mora pri polaganju rezervoara da bude suv. kojima podleže kao stabilna posuda pod pritiskom. Isporučuje se sa kompletnom armaturom.153. debljine minimalno 20 cm.Dilijana Ivanova Tehnološka šema instalacije PODZEMNI REZERVOARI Podzemni skladišni rezervoar predviđen je pored pretakačkog mosta.sedla i polaže se u sloj opranog i nabijenog peska. Pri određivanju dubine ukopavanja rezervoara vodilo se računa o dubini smrzavanja tla. Rezervoar se izrađuje u svemu prema uslovima datim u standardu JUS M.600 i odobrava od nadležne Republičke Inspekcije parnih kotlova. Rezervoar pripada podzemnim rezervoarima. sa ugrađenim i na oba kraja pričvršćenim penjalicama za ulaz.Z2. kamenja i šljunka.0 metra u odnosu na okolni teren. koji služi za ulazak u rezervoar radi čišćenja i periodičnih pregleda. bez zemlje. uz tehničku dokumentaciju u skladu sa JUS M. Na gornjoj površini rezervoara postavljen je ulazni otvor. uključujući i odgovarajuće sigurnosne ventile. Ceo modul (skladišni rezervoar i pretakački most) se ograđuje metalnom ogradom visine 2. Rezervoar se obezbeđuje od pomeranja i potiska podzemnih voda.

dodatna zaštita – kad je zemlja agresivna ( so osnovni ili kiseli karakter) negde mora da se izgradi stanica za katodnu zaštitu (SH2) cisterni i cevovoda – elektrohemijska korozija. 31. koje bi trebalo staviti u zakon/: . koji na dužim cevima može da dostigne i do 10-12000 V. ako u blizini postoji visoko napajanje i pri oštećenoj izolaciji krene da prolazi električna struja. Kad fluid prolazi kroz cevi. Pri termičkoj obradi ovi nedostaci se eliminišu i popravljaju se mehanička svojstva celog rezervoara 20 : 50 NADZEMNI REZERVOARI ZA TNG Nadzemni rezervoari se. 66 Beograd. sa promenom kristalne rešetke materijala. koja dovodi do proširenja mikroskopskih rupica na cisterni i dolazi do nepropustljivosti na samoj cisterni termička obrada – u procesu zavarivanja rezervoara na mestima šavova se pojavljuju lokalna deformaciona naprezanja. i to tako da zapremina svake grupe može iznositi do 3000m3 na međusobnoj udaljenosti od 120 m.VOZILA SA POGONOM NA GAS BEZBEDNOST /predlozi. rezervoari moraju biti odvojeni u grupe rezervoara. po pravilu. Ako ukupna zapremina dva ili više nadzemnih 3 rezervoara prelazi 3000 m .Drugi slučaj. Nadzemni rezervoari se ne smeju postavljati ispod javnih puteva i u udubljenjima ispod nivoa terena. cisterna dobije statički elektricitet.2005 .03. postavljaju van građevinskih objekata.

0 10.75 0. ali najviše za 10%.Dilijana Ivanova Skladišta kod proizvođača i skladišta od distributera mogu biti na udaljenostima manjim od udaljenosti iz tabele 1.0 20.6kW a druga motor 5. rezerv.5 2.0 60.10-200 200.51 -2.0 2. podzem.0 30.10-60. u m3 Najmanja udaljenost Udaljenost između rezervoara od značajnih objekata rezervoara mereno od gabarita u m javnog puta unutar postrojenja u m nadzem.5 _ 0.0 2.0 3.10-500 500. Nadzemni cilindrični rezervoari postavljaju se najmanje na dva temelja od kojih je jedan klizni sa nagibom od 0.0 10.10-3000 PUMPE ZA PRETAKANJE GASA Pumpa sa kojima radimo su SIHI CEHA 3605/5 i 3606/7.0 3.5% do 1% u smeru drenažnog otvora i moraju biti pričvršćeni na način koji im omogućava toplotnu dilataciju.10.75 1. Udaljenosti rezervoara: Tab.0kW i ima sekciju koja zadržava postojeću tečnu fazu.0 1. TNG STANICE 67 . Nadzemni rezervoari moraju imati temelje čija je vatrootpornost predviđena za najmanje 2 časa. Nadzemni rezervoar mora biti poduprt tako da se spreči koncentracija suvišnog tereta na plašt rezervoara.0 3.5 2. Pri diferencijalnom pritisku od 10-12 bar kod pumpe 3605/5 dobija se protok 90l/min.5 1.0 50. Nadzemni rezervoari moraju biti obojeni svetlim reflektujućim aluminijumskim ili sličnim lakom.0 75.0 25.5 1. zaprem.0 7.5 1. a mesto dodira plašta rezervoara sa temeljom mora biti na pogodan način zaštićeno od korozije.5 0. Prva koristi motor 3.0 _ 0.0 20. podzem.0 35.5 do 0.75 1.0 35.0 25.10-1000 1000.0 5.0 2.5 2.10-120 120. a kod 3606/7 120l/min.75 0.0 1.1 Ukupna geomet.10.5 15.0 12. 3. nadzem.

Pumpe se ne smeju. Pumpe ne smeju biti neposredno postavljene na priključak skladišnih rezervoara. • javnog puta . 31. • pristupnog puta pretakališta . • loptasti ventil za liniju gasne faze. moraju se nalaziti na udaljenosti.najmanje l m.2005 . i to od: • skladišnih rezervoara .najmanje 3 m.VOZILA SA POGONOM NA GAS Pumpe. • separator gasova (filter sa magnetnim hvatačem i finom mrežom sa otvorima od DN25. Pumpe.najmanje 15 m.5 m. 68 Beograd. • priključnog uređaja za prenosne rezervoare . na auto-cisternu i na rečna i pomorska plovila.najmanje 15 m. pumpe moraju biti postavljeni i pričvršćeni na betonski temelj.najmanje 2 m. a u kojima može postojati otvoreni plamen najmanje 7. mereno od gabarita.03. • građevinskih i drugih objekata čija je vatrootpornost predviđena za manje od jednog časa. • bilo kog mogućeg izvora paljenja . • priključnog uređaja za transportne cisterne . čiji nivo mora biti najmanje 10 cm iznad okolnog terena. postavljati ispod nivoa terena niti u bilo kakva udubljenja. Pumpe mogu biti postavljeni na otvorenom prostoru ili u građevinskim objektima AUTOMAT ZA TNG Automat za punjenje rezervoara motornih vozila može biti simpleks LPGK 220 sa jednim točećim mestom i dupleks LPGK 230 sa dva točeća mesta. Automat se sastoji od sledećih elemenata: • kućište .izrađeno od nerđajućeg čelika. • nepovratni ventil. Ako nisu pokretni. u pogon za punjenje boca i prenosnih rezervoara. • loptasti ventil za liniju tečne faze. na pretakalištu. odobrene za pretakanje gasa mogu se postavljati unutar skladišnog prostora. • volumetar povezan sa elektronskim senzorom impulsa. po pravilu.najmanje l m.

pištolj za točenje.Dilijana Ivanova • • • • • • • • • • • manometar. količinu i cenu prodatog goriva. koje odlikuju niski troškovi servisiranja. Oprema pripada novoj generaciji automata za gas. • Maksimalni protok 50 l/min. puls transmiter osvetljenje.40C + 80C • Maksimalni radni pritisak max. • • Elektronski čitač ukupnih podataka (prodaje i prometa) u autonomnom režimu rada: Podešavanje jediničnih cena u autonomnom režimu rada vrši se uz pomoć tastature. izrađeno od kvalitetnog hrom-niklovanog INOX lima. kao šestocifreni broj. visokopritisno crevo za punjenje (dužine 4 metra. operativni prekidač. pomoću koje se sprečava gubitak podataka pri prekidu napajanja. Kućište automata za gas je iz dva modula. visok stepen korisnog dejstva. U donjem delu se nalazi hidraulični blok. dugotrajno korišćenje. • • Automat ima sledeće dimenzije: • Težina 250 kg • Visina (automata) 1820 mm • Visina (hidrauličnog dela) 795 mm • Širina 520 mm • Dubina 930 mm Tehničke karakteristike: • Temperatura vazduha . Razmena podataka sa registar kasom kroz dvožilni ili četvorožilni vod. Elektronski blok je tipa EI 4/2-KL i ima sledeće specifične karakteristike: • U elektronskom bloku je smeštena akumulatorna baterija. prekidači za uključivanje i tastatura za početno podešavanje. pouzdanost i bezbednost po povoljnoj ceni. razvodna kutija.pomoću prenosa podataka. sa nastavnom spojnicom). sigurnosni ventil. Ispis se neće poništiti kada se pištolj vrati na mesto. diferencijalni ventil. ventil protiv loma. L gornjem delu smešten je elektronski blok. a u centralizovanom režimu . • Prikazuje vrednost. 25 bar • Minimalni protok 5 I/min. Korekcija temperaturnih vrednosti protokomera: Elektronsko zadavanje količine ili novčanog iznosa preko spojne tastature. TNG STANICE 69 . signalna lampica za rad motora pumpe.

Ako se gas doprema auto-cisternom i vagon-cisternom. 70 Beograd. Na pretakalištu nije dozvoljeno punjenje prenosnih rezervoara i boca. Pretakalište. pretakalište mora biti opremljeno tako da ih može primati.5 m.25 l Stepen tačnosti l Podaci koje sadrži LCD displej: • • • Ukupan iznos izdatog goriva Količina izdatog goriva Jedinična cena goriva. skladišnih rezervoara .najmanje 15 m. 31. Posebni uslovi za pretakalište kod potrošača Pretakalište kod potrošača locira se zavisno od učestalosti dopreme gasa i mogućnosti pristupa transportnih cisterni na teren potrošača. Priključna armatura za transportne cisterne na pretakalištu mora biti smeštena u zaštitno kućište tako da onemogući eventualno neovlašćeno korišcenje. mereno od gabarita.najmanje 2 m. ostalih objekata u kojima može postojati stalni izvor paljenja . samo ako su smešteni na auto-cisterni i snabdeveni hvatačem varnica na izduvnoj cevi motora. Na pretakalištu se smeju upotrebljavati motori sa unutrašnjim sagorevanjem za pogon pumpi i kompresora.najmanje 7.03.VOZILA SA POGONOM NA GAS • • • • Minimalan dotok goriva 5 l Nominalni prečnik DN20 Obim merne komore 2 x 0. javnog puta .najmanje 15 Na pretakalištu sme biti priključena samo jedna transportna cisterna. pristupnog puta . mora biti udaljeno od: • • • • m.2005 .

kraći rok montaže TNG STANICE 71 .gasna stanica dolazi na objekt spremna za montažu .jeftinija oprema celokupne instalacije .50 MPa 8350 m m 2000 m m 2500 m m 5375 kg 45 l/min 90 l/min 90 l/min 30 m 3 1.LPGK 220 .Manometar sa manometričnim kranom 6.Dilijana Ivanova 7. europske norme i regulative predlažem tehnološku shemu.Regulacion i kran 7.67 MPa 2.Zaštitni ven til 3.Priru bnica 4.Izlaz (te čna faza) 9.u slučaju.Dužina .Trod elni kran 2.B ajpasni ventil 12. INSTALACIJA ZA TNG ČIJA SE IZGRADNJA DOZVOLJAVA U BUGARSKOJ I ZEMLJAMA EVROPSKE ZAJEDNICE S obzirom na savremenu tehniku.67 MPa 2.LPGK 220 . Re gulacioni kran 11. praksa u celoj Evropi .50 MPa 5400 m m 1600 m m 2100 m m 2900 kg 45 l/min 90 l/min 90 l/min 25 m 3 1.Prečnik .Filter 10.2.Pumpa SIHI 8.50 MPa 4250 m m 1250 m m 1900 m m 1070 kg 10 m 3 1.67 MPa 2.kraća usisna linija koja obezbeđuje bolji rad pumpe /preporuka proizvođača pumpi SIHI/ .Gas fa za ka pumpi Prednosti: Pumpa ne vibrira i to dozvoljava montažu iznad cisternе na lokalno pojačana mesta: Kroz ovu konstrukciju se dobija: .Radni .Probni 5 m3 1.Visina TEŽINA BRZINA PROTOKA PUMPE .67 MPa 2. koja bi se prilagodila zakonima i eksploataciji u Srbiji: 2 1 3 4 5 6 11 7 9 10 0 8 12 TEHNIČKE KARAKTERISTIKE PRITISAK .LPGK 230 45 l/min 90 l/min 90 l/min Obj ašn jenje: 1.50 MPa 9950 m m 2024 m m 2500 m m 7000 kg 45 l/min 90 l/min 120 l/min DIMENZIJE .Elektromoto r 5. da sve autocisterne imaju ugrađenu pumpu nije neophodno posebno mesto za pretakanje.

Punjenje gasne stanice se obavlja samostalno ili preko pumpe. našim partnerima i budućim investitorima u ovom efikasnom i profitabilnom biznisu. Indiji i Bugarskoj više od 15 godina biti od koristi našim kupcima. Mislim.skraćeni rokovi za isporuku.85m3 i simpleks automat za TNG.2005 . Rumuniji.03. Turskoj. Postrojenje sadrži rezervoar zapremine 4.mali investicioni troškovi .mali građevinski radovi .snaga pumpe je manja i samim tim manja je potrošnja el. montažu i puštanje . 31. Bugarskoj i drugim zemljama u Evropi. Gasdetektor prekida rad pumpe posle signala curenja gasa TEMPO GAS je izgradio na teritoriji SiCG preko 80 gasnih stanica.mobilnost. investotor može da pomeri stanicu na bilo koju lokaciju .predmontaža instalacije se vrši u fabrici . Rumuniji. struje . nezavisno da u Srbiji jos nije dozvoljeno. a Kalvacha Inženjering. firma čiji smo mi ekskluzivni predstavnik je proizveo preko 1500 gasnih stanica. da će iskustvo koje imamo ne samo u Srbiji već i u Nemačkoj. ovaj modul predstavlja postrojenje za skladištenje TNG i punjenje boca propan butanom za putnička vozila. Makedoniji. Nemačkoj. koji dovode do bezbednosti eksploatacije opreme. 72 Beograd.VOZILA SA POGONOM NA GAS NADZEMNE TNG STANICE Po propisima u Evropskoj zajednici. Prednosti: . a masovno se koriste u Italiji. Poljskoj. Takvi moduli prema JUS pravilniku iz 1971 godine nisu dozvoljeni za izgradnju na teritoriji Srbije i Crne Gore.gasdetektori se stavljaju obavezno.

Nelegalan uvoz (oprema bez potrebne prateće dokumentacije) kao i postojanje opreme sumnjivog porekla (falsifikata) je znatno doprinelo ovakvoj situaciji. situacija je malo bolja obzirom na postojanje smernica 67 i 115 radne grupe 29 pri Ujedinjenim nacijama. Ohrabruje činjenica da se u poslednje vreme kod nas pojavljuju servisi (servisi koji su uglavnom oslonjeni na najpoznatije svetske proizvođače opreme za TNG instalacije) koji svojim evidentnim kvalitetom ugradnje značajno doprinose podizanju nivoa puzdanosti vozila sa pogonom na TNG. kako se dokazuje da je upotrebljena oprema bezbedna za ugradnju i na koji način mora biti ugrađena u vozilo ako tu ugradnju vrši proizvođač vozila. ali u međulaboratorijskoj saradnji treba da se razradi jedinstvena metodologija ispitivanja (što je već dogovoreno na sastanku koji je nedavno održan u organizaciji MUP ). Revizija 1 smernice 67 definiše pre svega kakva oprema se može upotrebljavati. Ispitivanje vozila 73 . Poreklo opreme na našem tržištu je jako diskutabilno. Pravilnost ugradnje kao i ispravnost i pouzdanost opreme TNG instalacija koja se ugrađuje na vozilima u našoj zemlji još uvek nije zadovoljavajuća. bavi šest organizacija: • • • • • • Mašinski fakultet Beograd Fakultet tehničkih nauka Novi Sad Mašinski fakultet Kragujevac (dve laboratorije) Mašinski fakultet Niš Insitit nuklearnih nauka Vinča AMSS Centar za motorna vozila Beograd Tehnologija kojom su do sada vršena ispitivanja na žalost nije bila jedinstvena.Milan Došlić Ispitivanje vozila Milan Došlić. Poštujući smernice 67R1 (jer je postojeći TNG pravilnik iz '84. godine zastareo i nepotpun). Od opreme koja se proizvodi kod nas treba pomenuti: • rezervoari (Lifam i Metalgas). Smernice 115 pre svega uređuju sistem homologacije opreme predviđene za naknadnu ugradnju u vozila (retrofiting). iako je najveći broj zemalja (pa i naša) potpisnik Bečke konvencije o minimalnim uslovima tehničke ispravnosti vozila radi međusobnog priznavanja pregleda tehničke ispravnosti. AMSS-Cemtar za motorna vozila. ovlašćene laboratorije koje se bave ispitivanjem vozila bi trebalo u najskorije vreme da usaglase jedinstvenu proceduru ispitivanja vozila sa pogonom na TNG. Nažalost na pitanje šta je to bezbedno vozilo ne postoji za sada jedinstven odgovor. a sve to u cilju ostvarivanja istovetnih tehničkih uslova za izdavanje uverenja kod svih organizacija. U našoj zemlji se odgovornim poslom ispitivanja pojedinačno proizvednih vozila odnosno vozila na kojima su izvršene prepravke (u šta spada i ispitivanje vozila sa pogonom na TNG). Laboratorija za ispitivanje vozila Svaka zemlja zainteresovana za blagostanje svojih građana ozbiljno razmišlja o nivou bezbednosti vozila koja oni koriste. Ako se bavimo samo pitanjem ispravnosti ugradnje uređaja za pogon vozila na TNG.

creva za rashladnu tečnost. 31. Nedostatak prateće dokumentacije za vozila koja su uvežena iz inostranstva sa već ugrađenim pogonom na TNG.. creva za rashladnu tečnost. creva za benzin (Rekord-Rakovica) • mešači (MDS METAL iz Kragujevca). • Analizom uzorka od 530 vozila koja su bila na ispitivanju u laboratoriji AMSS Centra za motorna vozila ustanovili smo sledeće: • bez primedbi na ugradnju ili opremu uverenje dobilo 58% vozila dok je za preostalih 42% bila bar jedna primedba koja je zahtevala obaveznu ispravku. Nepostojanje homologacionih oznaka na opremi domaćeg proizvođača (vodovi niskog i visokog pritiska za TNG. poštujući zakonske norme.2005 . 580 i ECE 67R01). Problem identifikacije ugrađene opreme se uglavnom svodi na sledeće: • • • • • Različiti standardi po kojima se vrši homologacija odnosno pregled rezervoara (JUS MZ2 570.. mešač. čija pouzdanost može biti narušena neadekvatnim održavanjem vozila ili nekim drugim uzrokom. kad je pregledan i do kada se može koristiti. Zato što hitnije treba zakonski regulisati periodične preglede ugrađene opreme. vezuje za rok važenja atesta rezervoara (10 godina).).03. navodi na zaključak o uvođenju periodičnih pregleda opreme koji bi sprečili havarije na vozilu u vremenu važnosti uverenja. Iako je rezervoar jedan od najodgovornijih elemenata TNG instalacije. Nedefinisan organ koji vrši proveru usklađenosti rezervoara iz uvoza sa ECE 67 R01 odnosno koji bi proverio da li je rezervoar pregledan. Smatramo da te preglede treba vezati za godišnji tehnički pregled ispravnosti vozila. Gore navedena oprema (osim rezervoara) vrlo često nije deklarisana što često otežava postupak njene identifikacije odnosno donošenje zaključka o tome da li je ona podobna za TNG instalacije Rok važenja uverenja o ispravnosti TNG instalacije se kod nas. 74 Beograd. vakuum creva za isparivač. Nemogućnost da se pri ugrađenoj opremi proveri da li se radi o originalnim delovima ili falsifikatima. Lica koja budu vršila pregled treba da su obučena i da poseduju potrebnu licencu za njihovo obavljanje.VOZILA SA POGONOM NA GAS vodovi niskog i visokog pritiska za TNG. zanemarivanje ostalih elemenata opreme.

U donjem dijagramu se može videti broj rezervoara prema odgovarajućim standardima koji su ugrađeni na vozila koja su prošla bez primedbi (OK) i koja su imala neku primedbu (X).Z2.570. Razmatrajući ukupan broj ugrađenih rezervoara došli smo do zaključka da je 71% rezervoara bilo izrađeno u skladu sa ECE 67 dok je 28% rezervoara odgovaralo zahtevima JUS.Milan Došlić ispravnost 42% 58% • od ispravnih 306 vozila 219 je imalo rezervoar izrađen prema zahtevima ECE 67 dok je 87 imalo rezervoar izrađen prema zahtevima JUS.M.M.570 a 1% nije odgovarao nijednom od pomenutih pravilnika. JUS X NISTA 12% 1% JUS OK 16% ECE OK 41% ECE X 30% Neispravnosti na koje je ukazano vlasnicma vozila su radi analize podeljene na: Rezervoar nema homologacju Neadekvatno učvršćenje rezervoara Isticanje TNG u zoni rezervoara Multiventil nema homologaciju Ugao ugradnje multiventila neispravan Ne postoji merenje količine TNG Neispravnosti armature multiventila 3 51 3 1 30 1 12 Ispitivanje vozila 75 .Z2.

VOZILA SA POGONOM NA GAS Neispravno izvedena ventilacija Neispravno položene ili učvršćene cevi Neodgovarajuće cevi TNG niskog pritiska Neispravna creva za rashladnu tečnost Neispravna montaža nekog od elemenata Isticanje gasa u prostor motora 60 68 23 8 86 26 Na narednim slikama daćemo par primera neispravnosti koje smo pomenuli: Prolaz za ventilaciju namerno zatvoren. 76 Beograd. 31.2005 .03.

Milan Došlić Cevi visokog pritiska se zajedno sa ventilacijom nalaze u košu točka (nedozvoljeno) a na desnoj cevi se već vide tragovi oštećenja. najverovatnije od kontakta sa točkom. Cev visokog pritiska ukrštena sa izduvnom cevi na nedozvoljivo malom rastojanju bez termičke zaštite. Ispitivanje vozila 77 .

03.VOZILA SA POGONOM NA GAS Cev niskog pritiska oštećena usled kontakta sa elementom koji je direktno vezan za motor (vibracija elementa je pohabala metalnu zaštitu na plinskom vodu) 78 Beograd. 31.2005 .

postavljanju ventilacije i posebno opasnim isticanjima TNG.Milan Došlić Cev visokog pritiska uz izduvnu granu motora (na jednom mestu je izolacija počela da se topi) Posebno bismo vam ukazali na visok broj neispravnosti u izvođenju montaže. neispravnim uglovima ugradnje rezervoara-multiventila i neodgovarajućim cevima za TNG i crevima vodu. Mehanički oštećena cev visokog pritiska prilikom njene montaže na multiventilu Ispitivanje vozila 79 .

VOZILA SA POGONOM NA GAS Znatno veći unutrašnji prečnik creva za plin od metalnog priključka na karburatoru je doveo do konstantnog isticanja plina u motorskom prostoru Čest slučaj provlačenja cevi visokog pritiska kroz pod a da pri tom nije obezbeđena ventilacija multiventila 80 Beograd.03.2005 . 31.

Na osnovu svega iznetog smatramo da se mora najhitnije pristupiti izradi sledećih dokumenata i procedura: • Pravilnik o ugradnji opreme za pogon na TNG usklađen sa odredbama ECE 67R01 i ECE 115. • Pravilnik o ugradnji opreme za pogon na CNG usklađen sa odredbama ECE 110 i ECE 115. Ispitivanje vozila 81 . zbog toga što je rezervoar bio bez ikakvih oznaka homologacije. mora se upozoriti na najstrožu kontrolu uvoza opreme. Uz vesti da se u prodaji nalazi i oprema koja je falsifikat sa sve homologacionim oznakama originalne opreme. dobio (uz kauciju) nov rezervoar da odradi „atestiranje“s tim da ga vrati i da mu se ponovo ugradi neispravni rezervoar za dalju upotrebu.Milan Došlić Multiventil čiji je ugao ugradnje deklarisan na 30º. i periodičnim dopunskim kursevima obnavljanja znanja sa ispitom za produženje važenja licence). (sa obaveznim osnovnim specijalističkim obrazovanjem i ispitom. „Opravdanje“ vlasnika sevisa je da je u vreme kada mu izvršena ugradnja (godinu dana pre izlaska na ispitivanje) takva vrsta rezervoara mogla da „prođe“ ispitivanje i da je ugrađena veća količina takvih rezervoara za koji bi sad neko trebalo da snosi troškove zamene novim rezervoarima. ugrađen je pod uglom od 55º Kao slučaj koji nije mogao da se dovoljno izrazi kao statistički podatak naveli bismo da je jedan vlasnik koji je vraćen u servis na doradu. • Pravilnik o načinu licenciranja servisa ovlašćenih za ugradnju i održavanje TNG/CNG instalacija • Pravilnik o licenciranju servisera – ugrađivača TNG/CNG opreme.

Predlažemo da odluka o načinu uvoza opreme za TNG/CNG obuhvati obavezu uvoznika da prilikom uvoza dostave dokaz o originalnosti delova u vidu izjave proizvođača sa navedenim serijskim brojevima za rezervoare i isparivače kao i spiskom ostale opreme po broju i tipovima. serijski broj. Dokument koji moraju da izdaju ovlašćeni servisi mora da sadrži izjavu ugrađivača da je na vozilo (broj šasije. štetu treba da snosi proizvođač opreme. datum izvršenog pregleda). • Multiventil (proizvođač. Rezervoari moraju biti pregledani i žigosani sa svim podacima koji se traže prema ECE 67R01 i mora se izvršiti provera usklađenosti dokumentacije i samih rezervoara sa homologacijom u nekoj od nadležnih laboratorija koja bi izdala dokument na srpskom jeziku sa svim potrebnim podacima za rezervoar koji bi ga pratili kroz ugradnju i upotrebu. Postupak u ispitivanju vozila sa mešačima domaćih proizvođača do organizovanja laboratorije za homologaciju mešača. 3. homologacija. 4. • Isparivač (proizvođač. homologacija. 5.2005 . Način ispravnog izbora vrste opreme koja se ugrađuje na vozila sa ubrizgavanjem goriva sa metalnim odnosno plastičnim usisnim granama. Odluku o načinu uvoza opreme za pogon vozila na gasna goriva koja bi regulisala obaveze uvoznika i carinskih organa. ugao pod kojim je ugrađen. prečnik. Jedinstvenu proceduru ispitivanja vozila sa pogonom na TNG/CNG Definisanje izgleda i obima dokumenata koji moraju da prate opremu od ugradnje preko postupka ispitivanja do stalne upotrebe. ugao ugradnje/prečnik rezervoara). Smatramo da bi u pomenutim dokumentima i procedurama moralo da se odgovori na pitanja koja nisu detaljno definisana ECE smernicama a posebno: 1. Postupak u ispitivanju vozila na kojima se ugrađena gumena creva domaćeg proizvođača nisu posebno označena.VOZILA SA POGONOM NA GAS • • • • • Javni tender za organizacije odgovorne za sprovođenje sistema obuke i licenciranja servisa i radnika Primena Pravilnika o pokretnim sudovima pod pritiskom koji se upotrebljavaju kao rezervoari u vozilima. 31. Način bezbedne ugradnje rezervoara na krov vozila. Način ugradnje rezervoara ispod poda vozila obzirom na neristupačnost ventila za zatvaranje gasa i očitavanje nivoa goriva u rezervoaru. kada je ugradnju izvršio od njih ovlašćeni servis.03. Na ovo pitanje moraju odgovor dati proizvođači opreme obzirom da u slučaju pucanja ili havarije na usisnoj grani. serijski broj. registracije) izvršio dana (datum) ugradnju opreme za pogon vozila na TNG (CNG) koja se sastoji od: • Rezervoar (proizvođač. homologacija) 82 Beograd. 2.

Kod jednostavnih sistema za karburatorske motore može se izraditi jedan generički konstruktivni crtež. Obzirom da proizvođači opreme za retrofiting svojim obučenim ugrađivačima daju materijal o načinu ugradnje smatramo da ne bio nikakav problem dati korisniku pored uputstva za upotrebu i šemu ugradnje za njegovo vozilo. što se može lako primetiti tokom ipitivanja i na stanici za utakanje goriva. no pri ugradnji sekvencijalnih sistema na savremenim motorima sa ubrizgavanjem će se od vozila do vozila jako razlikovati deo šeme električnog povezivanja.Milan Došlić Za sledeću opremu su potrebni podaci o proizvođaču i homologaciji: • Elektroventil gasa • Filter gasa (ako nije zajedno sa ventilom) • Elektroventil benzina • Cevi za gas 8mm klase 1 • Cevi za gas 5mm klase 1 • Cevi za gas klase 2 • Creva za rashladnu tečnost (grejanje isparivača) • Regulator protoka gasa • Mešač Uz izjavu ugrađivač mora izdati uputstvo za korišćenje TNG/CNG i postaviti dve nalepnice. Nalepnica preko steznih traka rezervoara kao zaštita od namernog narušavanja pravilnog položaja ugradnje Oko obaveze izdavanja šeme montaže TNG opreme stručni krugovi nemaju jedinstveno mišljenje. Ispitivanje vozila 83 . Jedna nalepnica se postavlja na zadnju stranu vozila (staklo) i označava da je vozilo sa pogonom na TNG/CNG a druga (kao na slici) se postavlja na rezervoar tako da prekriva delimično trake za učvršćenje i obezbeđuje da se eventualno zakretanje rezervoara. čime se remeti sistem za ograničenje punjenja.

2005 . Kartica bi se izdavala sa jednim rokom važnosti. Natpisi bi morali biti na srpskom i jednom od bitnijih jezika EZ (gde se odvija najveći deo saobraćaja naših vozila u inostranstvu). Jedinstvenost izgleda bi obezbedila i poznavanje odnosno priznavanje njene autentičnosti u inostranstvu.03. 84 Beograd.VOZILA SA POGONOM NA GAS Organizacije za ispitivanje vozila bi pred uverenja uobičajenog izgleda morale da izdaju karton odnosno karticu koja bi se koristila kao „uverenje o ispravnosti u vozilu“ jedinstvenog izgleda. 31. na kvalitenom materijalu ili sa kvalitetnom zaštitom za očekivani period upotrebe.

opreme i delova. 110 koji definiše postupak homologaciju opreme na motornim vozilima koja koriste KPG i homologaciju vozila u odnosu na ugradnju takve opreme. KLJU„NE RE„I: motorna vozila. 49 (Dodatak 2 na 02 seriju amandmana) za motorna vozila koja sluñe za prevoz putnika i robe. koji predstavljaju osnov za bezbedno korišƒenje vozila koja koriste kao pogonsko gorivo te…ni naftni gas (TNG) ili komprimovani prirodni gas (KPG). Beograd REZIME: U radu je dat pregled postojeƒih mepunarodnih propisa koji. da stupi na snagu ECE Pravilnik br. UVOD Brzi razvoj motorizacije neminovanoje doveo i do preispitivanja koja vrsta goriva za motorna vozila. 83 (Dodatak 1 na 03 seriju amandmana) za putni…ke automobile. u okviru mepunarodnog Sporazuma o homologaciji vozila. odnosno njegovoj Radnoj grupi za aerozagapenje i uštedu energije ECE PROPISI ZA VOZILA SA POGONOM NA GAS 85 . godine u okviru ECE Pravilnika br. Vozilo na TNG ili KPG. Sva dešavanja u vezi uspostavljanja tehni…ke regulative za motorna vozila koja koriste TNG i KPG dešavaju se u Svetskom forumu za harmonizaciju pravilnika za vozila . De fakto ovim su bili postavljeni prvi bezbedonosni zahtevi kod motornih vozila koja koriste TNG u svom pogonskom sistemu. kao pogonskim gorivom za motorna vozila. prvo se upostavljaju ekološki zahtevi putem gore navedinih ECE Pravilnika br. koja treba da ispune motorna vozila koja koriste TNG u svom pogonskom sistemu definisana su tek avgusta 1996. opreme i delova (Sporazum iz '58. Naime. da bi bezbedonosni zahtevi bili uspotavljeni oktobra 2000. da bi tek juna 1987. mogu zadovoljiti sve oštrije ekološke i bezbedonosne zahteva i tako omoguƒiti prihvatljiv daljnji razvoj drumskog saobraƒaja. u sistemu homologacije vozila. TNG.Vladan Popović ECE PROPISI ZA VOZILA SA POGONOM NA GAS Vladan Popoviƒ. godine u okviru ECE Pravilnika br. u kazuje i na viši ekološki nivo što ima posebnu specifi…nu teñinu u okolnostima kada pitanje smanjenja toksi…nosti iz motornih vozila postaje dominantno. propisi. a maja 1998.29. Ekološki zahtevi. Po…elo se intezivnije razmišljati i provoditi višestruka ispitivanja sa gasom. godine bio postignut dogovor na nivou Ujedinjenih nacija. samostalno ili u kombinaciji sa drugim vrstama goriva. takope. Zavod za standardizaciju.WP.ing. KPG 1. godine u okviru ECE Pravilnika br. Prihvatanje i što hitnija primena odgovarajuƒih propisa omoguƒava urepenje trñišta vozila. pored toga što ukazuje na odrepeni nivo bezbednosti. 67 koji propisuje homologaciju opreme na motornim vozilima koja koriste TNG i homologaciju vozila u odnosu na ugradnju takve opreme. Uvopenje KPG kao pogonskog goriva za motorna vozila ima malo druga…iju retrospektivu. 49 (Dodatak 2 na 02 seriju amandmana) i 83 (Dodatak 1 na 03 seriju amandmana). opreme i delova kao i maksimalnu sigurnost korisnicima vozila na TNG ili KPG. koje poseduje saopštenje o homologaciju tipa.). dipl. pored dobro poznatog benzina i dizela..

Ne primenjuje se za gasne motore za nivo A.78 0. EKOLOŠKI ASPEKTI . Primenjuje se za merenje gasovitih zagapiva…a i …vrstih …estica iz dizel-motora. motora na KPG i oto-motora na TNG. N1.0 Masa ne-metanskog ugljovodonika (NMHC) [g/kWh] 0. M2. koji se koriste u motornim vozilima …ija brzina prelazi 25 [km/h] kategorije M1 …ija ukupna masa prelazi 3500 [kg]. (2) (3) Ovaj ECE Pravilnik se primenjuje u našoj zemlji.02 Red A (2000) B1 (2005) B2 (2008) C (EEV) (1) 1 Za motore …ija je radna zapremina manja od 0.0 4.45 4.21(1) 0. 86 Beograd. 2. B1 i B2.03. 88/77*2001/27/EC) koje regulišu ovu materiju i one su identi…ne sa odgovarajuƒim ECE pravilnicima. Ispitivanje motora koji koriste TNG i KPG (u daljem tekstu: gasni motori) odvija se prema u uslovima evropskog tranzijentnog ciklusa (ETCciklus ispitivanja). a) homologaciju motora kao zasebne tehni…ke jedinice i b) homologaciju vozila u odnosu na njegov motor. 2.1 1.55 0.0 Masa …estica (PT)(3) [g/kWh] 0. Ekspert Zavoda za standardizaciju aktivno u…estvuje u radu Radne grupe GRPE. N2 i N3.1 ECE Pravilnik br. 31. Kada je u pitanju gorivo (bilo TNG bilo NG) motor mora da demonstrira svoju sposobnost da prihvati svaku sastav koji moñe da se nape na trñištu.65 Masa azotovih oksida (NOx) [g/kWh] 5. ].16 0.1 0.0 2.40 Masa metana (CH4)(2) [g/kWh] 1.2005 .0 3.75 [dm3] po cilindru i broj obrtaja veƒi od 3000 [minSamo za motore koji koriste NG. U okviru Evropske unije postoje direktive (70/220*2001/100/EC.55 0. 49/04 Ta…an naziv ovog pravilnika je Jednoobrazni propisi o homologaciji dizel-motora i motora na prirodni gas (PG) kao i oto-motora na te…ni naftni gas (TNG) i vozila opremljenih dizel-motorima i motorima na PG i oto-motorima na TNG.03 0.03 0.VOZILA SA POGONOM NA GAS GRPE pri Ekonomskoj komisiji za Evropu pri UN. Grani…ne vrednosti (ETC-ciklus) koje moraju biti zadovoljene date su u Tabeli 1: Tabela 1: Masa ugljen moksida (CO) [g/kWh] 5.6 1.0 3. u pogledu emisije zagapiva…a iz motora.5 2.REGULATIVA Zahteve koje treba da ispune motorna vozila sa stanovišta ekologije a koja koriste TNG i KPG kao pogonsko gorivo postavljeni su u dve ECE pravilnika. M3. Obuhvata dve vrste ispitivanja i to.

29 0.64 L2 [g/km] Petrol 0.56 Mass of particulates (1) (PM) L4 [g/km] Diesel 0.760 < RW 1. emisija isparenja.65 - 0.50 0. trajnosti urepaja za kontrolu emisije.80 0.10 0.15 0.025 II 1.05 II 1. (2) Except vehicles the maximum mass of which exceeds 2.Vladan Popović 2. (3) And those category M vehicles which are specified in note (2). ili govoriti o “Homologaciji D” tj.39 0.50 0.15 Diesel 0. Granice vrednosti emisija za motore napajane sa TNG ili KPG su iste kao i za motore napajane benzinom (Tabela 2).25 - 0.760 kg 1. emisije zagapiva…a kod hladnog starta i OBD dijagnostike kod vozila koja koriste TNG ili priridni gas. TNG.17 0.25 - 0.500 kg. ograni…enjima emisije gasovitih zagapiva…a iz motora. ECE PROPISI ZA VOZILA SA POGONOM NA GAS 87 .11 0. Tabela 2 Reference mass (RW) [kg] L1 [g/km] Category A(2000) M(2) Class All Petrol 2. …ija ukupna masa ne prelazi 3500 [kg].22 1.13 - 0.05 N1(3) I RW # 1.46 (1) For compression-ignition engines.760 < RW All 4. motora na KPG i oto-motora na TNG kategorije M1.33 - 0.30 0.30 0.16 - 0.25 - 0. trajnosti urepaja za kontrolu emisije.025 N1(3) I RW # 1. emisija kartera. 83/05 Ta…an naziv ovog pravilnika je Jednoobrazni propisi o homologaciji vozila u odnosu na emisije zagapiva…a iz motora od goriva koje zahteva motor.2 ECE Pravilnik br. na vozila opremljena sa dizel-motorima.3 Diesel 0. ograni…enjima emisije gasovitih zagapiva…a iz motora.39 - 0. ili benzin ili prirodni gas i dizel. ili koja mogu koristiti ili bezolovni benzin i TNG ili priridni gas.0 0.63 0.10 - 0.3 0.20 Diesel L3 [g/km] Petrol 0.18 0. izmepu ostalog.0 0.27 0.50 - 0.64 0.07 III B(2005) M(2) - 5.50 Mass of carbon monoxide (CO) Mass of hydrocarbons (HC) Mass of oxides of nitrogen (NOx) Combined mass of hydrocarbons and oxides of nitrogen (HC + NOx) L2 + L3 [g/km] Petrol Diesel 0.86 0.72 0.04 0. Sa stanovišta predmetne materije moñemo govoriti o “Homologaciji B” tj.305 kg 2.95 0.760 kg 1.305 kg 1. emisija kartera. prirodni gas.56 0.78 0. Primenjuje se. emisije zagapiva…a kod hladnog starta i OBD dijagnostike kod vozila koja koriste bezolovni benzin.305 < RW # 1.08 0.305 < RW # 1.10 - 0.21 0. Pod izrazom “gorivo koje zahteva motor” podrazumeva se gorivo koje se normalno koristi: benzin.74 0. ili benzin ili TNG.10 0.08 0. M2 i N1.06 III 2.81 0.20 - 0.

88 Beograd.03. pokaziva… nivoa goriva. elektronski regulacioni urepaj. U slu…aju TNG postoje varijante kao odnos C3/C4. deo za mešanje gasa. 67/01 Ta…an naziv ovog pravilnika je Jednoobrazni propisi o (I) homologaciji specifi…ne opreme motornih vozila sa pogonom na TNG. BEZBEDONOSNI ZAHTEVI . zaustavni ventil za ograni…enje punjenja rezervoara do 80% njegove zapremine.VOZILA SA POGONOM NA GAS ali se mora voditi ra…una i o odnosu rezultata emisije “r” koji uzima u obzir tipove goriva (Tabela 3). Odrepena vrsta ispitivanja definisana su prilozima ECE Pravilnika br. zasun za gorivo. sigurnosni ventil na cevi za gas. zaustavni ventil. radna spojnica.2005 .1 ECE Pravilnik br. sigurnosni ventil (izlazni ventil). Takope treba imati uvidu da su TNG komponente razvrstane u …etri klase u zavisnosti najveƒeg radnog pritiska i funkcije same komponente. 67. višenamenski ventil. 3. nepropusno kuƒište. senzor za pritisak/temperaturu i filterski urepaj za TNG. ispariva…/regulator pritiska.REGULATIVA Zahteve koje treba da ispune motorna vozila sa stanovišta beybednosti a koja koriste TNG i KPG kao pogonsko gorivo postavljeni su u tri ECE pravilnika. urepaj za doziranje gasa. uvodnica za dovod struje (pumpa/izvršni mehanizmi). pumpa za gorivo. 31. daljinsko-regulacioni dovodni ventil u sastavu s ventilom za regulisanje prekomernog protoka. Tabela 3 Tip(ovi) goriva TNG and benzin (Homologacija B) ili samo TNG (Homologacija D) KPG and benzin (Homologacija B) ili samo KPG (Homologacija D) Referentna goriva Gorivo A Gorivo B Gorivo G 20 Gorivo G 25 r= G25 G20 Izra…unavanje “r” r= B A Ovaj ECE Pravilnik se primenjuje u našoj zemlji. fleksibilno crevo. Pod “specifi…nom opremom” podrazumeva se rezervoar (sa pomoƒnom opremom koja je ugrapena). urepaj za ubrizgavanje gasa ili brizgaljka. sigurnosni urepaj. dok u slu…aju prirodnog gasa postoje generalno dva tipa goriva: visokokalori…no gorivo (H-gas) i niskokalori…no gorivo (L-gas). 3. nepovratni ventil. daljinska urepaj za punjenje. (II) homologaciji vozila opremljenih sa specifi…nom opremom za pogon na TNG u pogledu ugradnje te opreme.

Kod homologacije vozila u pogledu ugradnje TNG opreme definisani su bezbedonosni nivoi koje moraju da ispune odrepene komponente na vozilu. kruti vodovi za gorivo. Odrepena vrsta ispitivanja definisana su prilozima ECE Pravilnika br. Takope treba imati uvidu da su KPG komponente razvrstane u pet klase u zavisnosti najveƒeg radnog pritiska i funkcije same komponente. teñinu i godinu i mesec dodeljene homologacije. priklju…ak i gumeno crevo za provetravanje. senzor/indikator za pritisak ili temperaturu. radni pritisak/ispitni pritaisak. radni pritisak/ispitni pritaisak. regulator pritiska. servisni ventil. 110 Naziv ovog pravilnika je Jednoobrazni propisi o homologaciji (I) specifi…ne opreme motornih vozila sa pogonom na KPG. Svako vozilo u javnoj upotrebi koje koristi KPG sistem mora biti ozna…eno sa stikerom koji je otporan na vremenske uslove. 3.Vladan Popović Svaka komponenta mora nositi homologacionu oznaku a rezervoar i: serijski broj. teñinu i godinu i mesec dodeljene homologacije. ali zakonodavstvo još nije objavilo Naredbu o homologaciji. Svako vozilo u javnoj upotrebi koje koristi TNG sistem mora biti ozna…eno sa nalepnicom koja je otporna na vremenske uslove. oznaku “KPG”. regulator protoka gasa. zapreminu. ru…ni ventil. Tako. elektronska upravlja…ka jedinica. zapreminu. pritisni pomoƒni urepaj. pritisni pomoƒni ventil. jedinica za punjenje ili priklju…ak. ECE PROPISI ZA VOZILA SA POGONOM NA GAS 89 . kod ispitivanja rezervoara on mora biti tako montiran i pri…vršƒen da apsorbuje energiju ubrzanja (bez ošteƒenja kada je pun) od 10 [g] u pravcu kretanja i 5 [g] horizontalno popre…no na pravac kretanja kod vozila kategorije M2 i N2. ali zakonodavstvo još nije objavilo Naredbu o homologaciji. filter. oznaku “TNG”. kod ispitivanja rezervoara on mora biti tako montiran i pri…vršƒen da apsorbuje energiju ubrzanja (bez ošteƒenja kada je pun) od 20 [g] u pravcu kretanja i 8 [g] horizontalno popre…no na pravac kretanja kod vozila kategorije M1 i N1. Svaka komponenta mora nositi homologacionu oznaku a rezervoar i: serijski broj. ispusni ventil za prekomerni protok. kontrolni ili nepovratni ventil. 110. Tako.2 ECE Pravilnik br. (II) vozila u pogledu ugradnje specifi…ne opreme homologovanog tipa za pogon na KPG. Ovaj ECE Pravilnik je notifikovan za primenu kod Generalnog sekretara UN. Ovaj ECE Pravilnik je notifikovan za primenu kod Generalnog sekretara UN. Kod homologacije vozila u pogledu ugradnje KPG opreme definisani su bezbedonosni nivoi koje moraju da ispune odrepene komponente na vozilu. meša… gas/vazduh (karburator ili brizga…(i)). kuƒište koje nepropušta gas. Pod “specifi…nom opremom” podrazumeva se rezervoar (sa pomoƒnom opremom koja je ugrapena). automatski ventil. fleksibilni vodovi za gorivo.

67/01.101 ili br. odnosno ECE Pravilniku br.VOZILA SA POGONOM NA GAS 3. (II) Specifi…nih KPG zamenljivih sistema koji se ugrapuju u motorna vozila za korišƒenje KPG u pogonskom sistemu. 31. kao nosilac sistema sprovopenja Sporazuma iz '58. Zamenljivu TNG ili KPG sistemi ugrapeni u vozilo moraju zadovoljiti zahteve ugradnje prema ECE Pravilniku br. i za vreme razvoja i za vreme proizvodnje. 83/01. 83 serije amandmana koji su bili na snazi za vreme inicijane homologacije motora. kada proizvopa… ili instalater zamenljivog sistema zadrñava osnovne karakteristike celog sistema. 49 serije amandmana koji su bili na snazi za vreme inicijane homologacije motora. mora zadovoljiti postupak ispitivanja dat u ECE Pravilniku br. decembra 1992. Ovaj ECE Pravilnik je notifikovan za primenu kod Generalnog sekretara UN. . ugrapen u osnovno vozilo. Zahtevi koji se odnose na emisiju zagapiva…a ne odnose se na motore koji su homologovani pre 30. 4. 90 Beograd. za specifi…nu familiju vozila. odnosno ECE Pravilnik br. Zavod za standardizaciju. provere i kontrolu u cilju verifikacije ta…nosti instalacije zamenljivih sistema na vozilu. 494.Odnosi se na zamenljive sisteme koji se ugrapuju u vozila kategorije M i N. 4) Prema ECE pravilniku br. 115 Jednoobrazni propisi o homologaciji: (I) Specifi…nih TNG zamenljivih sistema koji se ugrapuju u motorna vozila za korišƒenje TNG u pogonskom sistemu. za koja su homologacije veƒ dodeljene. pošto se ova materija oslanja na odgovornost Strana ugovornica zemlje u kojoj je vozilo registrovano. izvršio je notifikaciju svih ECE pravilnika koji regulišu ekološka i bezbedonosna pitanje u vezi motornih vozila i 3) Prema ECE pravilniku br. 110. ali zakonodavstvo još nije objavilo Naredbu o homologaciji.03. ZAKLJU„AK Imajuƒi u vidu sadašnju situaciju u pogledu regulative i primene postojeƒih neadekvatnih popisa po pitanju korišƒenja TNG i KPG. 833 i br.3 ECE Pravilnik br. Osnovni zahtevi za ugradnju specifi…ne opreme za korišƒene TNG ili KPG mora najmanje sadrñati: . Ovaj Pravilnik se ne primenjuje na postupke. Po pitanju ekoloških zahteva jedan uzorak zemanljivog sistema TNG ili KPG. 110. odnosno ECE Pravilmiku br. .uputsvo za ugradnju. 49/02.uputstvo za odrñavanje za krajnjeg korisnika.2005 . 67/01.komponente nazna…ene u ECE Pravilniku br. godine prema ECE Pravilniku br. Ovaj Pravilnik se primenjuje.

Broj 36. 110 5. Godina XV. UN/ECE Pravilnik br. 83/05 4. 5. opreme i delova.4 Da domaƒe zakonodavstvo objavi odmah korpus naredbi o homologaciji vozila. ZASTAVA . Kragujevac. 49/04 2. 115 6. ECE PROPISI ZA VOZILA SA POGONOM NA GAS 91 . UN/ECE Pravilnik br. Petroviƒ S.1 4.Vladan Popović opreme. Popoviƒ V. UN/ECE Pravilnik br. Završiti proces poveravanja poslova homologacionih ispitivanja što je pre moguƒe.„asopis za nauku u praksi. Staviti van snage sve propise koji nisu u skladu sa evropskim.. Uspostaviti stimulativni modus za korisnike vozila sa pogonom na TNG i KPG ili koja su na višem ekološkom nivou od postojeƒih. neophodno je: 4. LITERATURA 1. 67/01 3. Razvoj evropskih propisa o izduvnoj emisiji vozila. jun 2001. Da bi se spre…ili i ekološki i bezbedonosni incidenti a korisnicima motornih vozila omoguƒila korišƒenje TNG i KPG kao pogonskog goriva. UN/ECE Pravilnik br.3 4. UN/ECE Pravilnik br..2 4.

2005 . van naših ruku i možemo se samo nadati da će inicijative koje su već pokrenute. baciti povoljnije svetlo na goriva koja manje zagađuju ili imaju povoljniji bilans toka ugljen-dioksida. već samo njihovim uzrocima. ne kao imitiranje „velikih“ nego kao potreba za zaštitu od bahatosti nas samih.. AMSS Centar za motorna vozila U poslu koji dobrim delom zavisi od poverenja klijenata u bezbednost proizvoda i usluga imperativno je izgraditi dobru sliku i o firmi i o proizvodu odnosno usluzi. otrovnost?? potrošnja. To je zadatak udruženja. Iako je u ljudskoj prirodi da određene strahove iracionalno uvećava. Direktor kvaliteta. povećanom potrošnjom (i povećanim zagađenjem. se protiv nekih od njih ne vredi „boriti“ nego mora da se radi na dugotrajnoj edukaciji vozača (efekti TNG i CNG na rad motora. na žalost.03.). i naravno jedan od naših radnih zadataka u AMSS. 31.. Posebno naglašavamo njihovu ulogu u merenju sastava izduvnih gasova koju bi trebalo mnogo više potencirati. Uostalom ovde se nadamo da će se mnoga zakonska rešenja razvijenih zemalja primeniti i kod nas.pouzdanost opreme Verovatnoća nekontrolisanog isticanja iz instalacije ili rezervoara Otrovnost gasa Mogućnost eksplozije Nesolidna ugradnja Loš rad motora Oštećivanje motora Povećana potrošnja koja bi mogla da „pojede“ efekte jeftinijeg goriva Takse i porezi Očigledno je da. Sigurnost .VOZILA SA POGONOM NA GAS Sisitem licenciranja . Posebno u branši koja se bavi ugradnjom sistema za pogon vozila na TNG mora se naglasiti: Uplašen ili nesiguran čovek NIJE klijent! Da bi smo se preciznije pozabavili ovom temom moramo prvo razlučiti zbog kojih sve razloga ljudi osećaju nepoverenje u vozilo sa TNG uređajima. mi se nećemo baviti ocenom opravdanosti tih strahova. ali u ovom slučaju kao posledica lošeg podešavanja a ne karakteristika gasa kao goriva) odgovor bi trebalo da daje redovna kontrola tehničke ispravnosti. koje smo preuzeli na sebe već pre svega zbog očuvanja životne sredine i zaštite zdravlja. Ne samo zbog međunarodnih obaveza. kao što je AGAS. iako sigurno nismo pobrojali baš sva problematična pitanja koja sebi postavljaju mogući korisnici gasa.reklamni trik ili potreba ? Nenad Jovanović. a koje se odnose na strategiju korišćenja goriva u sledećoj deceniji. Na pitanja koja se postavljaju u vezi sa isticanjem gasa. 92 Beograd. Takse i porezi su pitanje koje je.

ovlašćenja kontrolora u pristupu radnom mestu. Tokom tog vremena može se već raditi na licenciranju radnika. SISTEM LICENCIRANJA 93 • . • Ministarstvo zaduženo za poslove saobraćaja na predlog organizacije koja izdaje licence određuje rok nakon kojeg je obavezno da se obnavlja licenca za radionicu odnosno za radnike s tim da radnici prolaze kraći (jednodnevni) kuras obnavljanja znanja sa polaganjem stručnog ispita. Pa tako država sa svoje strane zahteva da oprema za gasna goriva mora biti odobrena za upotrebu na motornim vozilima kroz proces homologacije. Pri tome se mogu definisati dva nivoa potrebne opreme obzirom na velike razlike potrebne za ugradnju na vozila sa karburatorom ili računarski podržavanim ubrizgavanjem. • Ministarstvo zaduženo za poslove saobraćaja na predlog organizacije koja izdaje licence određuje način redovnih kontrola rada. obavezama i običajima dobrog poslovanja. • Određuje se prelazni period tokom kojeg zainteresovane radionice mogu ako je to potrebno da se doopreme ili na drugi način prilagode svoju infrastrukturu. Strana iskustva pokazuju da se uvođenjem obavezne obuke radnika. No ako razmotrimo malo u kakvoj poslovnoj atmosferi sada rade ugrađivači slika će se promeniti. Na kraju takve obavezne obuke se polaže teoretski i praktični ispit. Na ove teme i država ima šta da kaže obzirom da od njih dirktno zavisi bezbednost. Na osnovu uvida u sistem rada više zemalja predložili bismo sledeći način organizovanja sistema licenciranja: Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja bi odredilo organizaciju koja na najbolji način definiše plan rada i ciljeve. Homologacija u ovom slučaju znači da oprema mora ispuniti jedan niz tehničkih zahteva. Analogno ovim merama mogu se uvesti i mere koje će obezbediti visok stepen pouzdanosti ugradnje u skladu sa tehničkim normativima proizvođača opreme i važećih pravilnika. • Na nivou Ministarstva se verifikuje plan obavezne obuke radnika koja se sastoji od obuke od strane proizvođača opreme i teoretskog dela upoznavanja sa zakonima. provere osposobljenosti radionica i kontrolom rada vrlo uspešno zadobija poverenje korisnika usluga. • Nakon prelaznog perioda organizacije zadužene za ispitivanje vozila neće na pregled primati vozila koja nemaju izjavu o ugradnju TNG/CNG opreme izdatu od licencirane radionice i potpisane od strane licenciranog radnika. propisima. a proizvođač opreme mora održati istovetni kvalitet proizoda inače se homologacija povlači. obim koje takva kontrola može ili mora da ima. a što je najvažnije i u skladu sa očekivanjima korisnika. • Stručna komisija organizacije koja će izdavati licence zajedno sa stručnjacima postojećih stručnih udruženja ugrađivača i distributera definiše nivo opreme neoophodan za korektan rad na TNG/CNG instalacijama. Na prvi pogled neko bi pomislio da se radi samo o još jednom maskiranom nametu koji bi ovaj put trebalo da plate ugrađivači TNG. strah od loše opreme i loše ugradnje je osnovan i dugotrajno podriva ne samo ovu poslovnu granu već nažalost i moguće pozitivne efekte upotrebe čistijih goriva.Nenad Jovanović Međutim. Zahtevi koji se postavljaju pred svaki deo opreme su takvi da je obezbeđen visok stepen sigurnosti svakog elementa posebno i celog sistema za TNG/CNG do te mere da je sistem bezbedniji od rada motora sa pogonom na benzin. magacinima i drugoj infrastrukturi radionice i razloge odnosno postupak u slučaju da postoji potreba da se licenca povuče.

Već iz ovoga se može videti da nešto jednostavno ne može da bude u redu. Drugi način smanjenja cene ugradnje je slabije plaćanje radnika. a cena konverzije će kroz razliku u ceni pogonskih goriva da se vrati samo kroz nešto veći broj pređenih kilometara. 31. legakno uvozena i naravno homologovana u skladu sa dokumetima koje smo prihvatili. I jedna i druga praksa uništavaju dobre radionice i rasteruju moguće korisnike iz već gore navedenih razloga. U Srbiji ugradnja za isto karburatorsko vozilo košta od 180 € do 300€ s tim da u jednoj radionici radi tri radnika 1 vozilo dnevno a u nekima i dva. a na vozilu se radi od dva do četri dana. Smatramo da bi uvođenje reda u uvoz opreme. Kao što se vidi potrebno je da korisnici shvate da će sa većom cenom konverzije dobiti sigurno vozilo na koje će u krajnjoj liniji plaćati manje takse i poreze. Ove mere bi otvorile mogunost učestvovanja u ovom segmentu tržišta i ostalim dobrim radionicama. obzirom na to da će morati da se koristi oprema poznatog porekla. u principu normalna kapitalistička praksa.2005 . • Država bi stekla poverenje u zaista „čist“ rad na konverziji u čista goriva tako da bi se mere posebnog favorizovanja takvih vozila lakše pojavile što će pored same cene goriva navesti više ljudi da se odluči za konverziju. Da bi delovi bili jeftiniji moraju biti ili neodgovarajući za ugradnju u zemlji porekla (ovo je dobar način da se odande rešavaju otpada preko nas). Ali kao što su nazovi kapitalističke zemlje shvatile postoji jedna donja crta nakon koje se posao jednstavno ne obavlja na nivou koji bi vlasnik radionice zahtevao. domaću proizvodnju i retrofiting vozila za pogon na TNG/CNG doveo do sledećih efekata: • Povećanja cene konverzije za krajnjeg kupca. odnosno onih za koje nije plaćena carina. Pored toga i država može da na celu branšu gleda kao na izvor nebezbednih vozila i leglo svih mogućih oblika sitnog kriminala koji se štiti već relativno velikim brojem konvertiranih vozila. Naravno da i ovaj efekat kroz veće radno vreme podiže cenu konverzije za krajnjeg kupca. Napominjemo da se zbog zagađenja u gradovima sprovode i takve mere koje direktno ili indirektno prisiljavaju stalne učesnike u saobraćaju da izmene pogonsko gorivo (taksisti. Najčešće je to ugradnja delova kji su jeftiniji na tržištu. Iako već sada neki uvoznici priznaju garanciju to se većinom svodi na rad samo određenih radionica u čiji rad su se lično uverili. reklo bi se. tri vozila dnevno po jednom radniku koji vrši ugradnju. • Vraćanje poverenja mogućih korisnika i lakše odlučivanje za konverziju vozila na čistija goriva. autobuski prevoznici).VOZILA SA POGONOM NA GAS U Velikoj Britaniji recimo ugradnja košta od 1000 Funti naviše. • Smanjenja broja konverzija po radionici/radniku jer će se za razliku od trenutnog „nabacivanja opreme na gomilu u vozilo“ morati izvršiti kompletno podešavanje sistema i provera pouzdanosti rada pre davanja vozila vlasniku. Znači lošijim startnim mestom (veća cena u odnsou na nelojalnu konkurenciju) je kažnjen onaj vlasnik radionice koji želi da radi pošteno. • Uvoznici vozila bi se sigurno na osnovu uređenog stanja lakše odlučivali da priznaju punu garanciju za konvertovana nova vozila ako bi to radile licencirane radionice. ili je u pitanju ugradnja falsifikovanih komponenti. Kako banke radije daju kredite kada je izvesnost vraćanja 94 Beograd.03.

SISTEM LICENCIRANJA 95 . Dodatno. Može se kod vozila domaće proizvodnje reći da ta ušteda u radnom veku jedne zastave 101 iznosi taman za kupovinu istog. samo u pogonu na benzin bi to bio novac bačen u vetar (i ugljenmonoksid). novog. Zaključak: Uvođenje mera licenciranja i borbe protiv nelojalne konkurencije u oblasti ugradnje i servisiranja uređaja za pogon vozila na TNG/CNG će dovesti do većeg broja vozila sa pogonom na čistija goriva i do osetnog smanjenja zagađenja u urbanim sredinama. automobila. a na ulicama će se nalaziti vozila povećanog stepena bezbednosti za saobraćaj. smanjiće se potrošnja maziva (uvozna sirovina).Nenad Jovanović veća za očekivati bi bilo da se pojave namenski krediti za konverziju na gasna goriva koji bi bili usklađeni baš sa stepenom uštede na ceni goriva tako da korisnik ne mora da isplati celu sumu odjednom već otplaćuje ugradnju taman onoliko koliko inače uštedi na razlici u ceni goriva. Nakon određenog broja kilometara (što zavisi od potrošnje i razlike u ceni energenata) takvo vozilo počinje svojem vlasniku da donosi znatnu uštedu. Time bi i banka bila sigurna da je otplata izvesna jer bi taj novac i inače bio potrošen.

VOZILA SA POGONOM NA GAS

Milivoj Mehandžić, Dipl. ing. maš. Tehnički savetnik «Petrobart» d.o.o. – «AVIA»

TNG kao motorno gorivo, propisi, kvalitet i cena na tržištu Državne Zajednice SCG

1. 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. 1.6. 1.7. 1.8. 1.9. 1.10. 1.11. 1.12. 2.

Prednosti primene TNG-a za pogon motora su: Laka i brza substitucija motora sa benzina na motor sa gorivom TNG Dobro obrazovanje smeše TNG-a sa vazduhom Visoka donja toplotna moć TNG goriva Velika brzina sagorevanja Sagorevanje bez ostatka pepela Povoljan sastav izduvnih gasova sa aspekta zaštite životne okoline Duži radni vek motora Veći termički stepen korisnosti motora Veća otpornost na detonaciju, tj. visok oktanski broj Relativno lako održavanje motora Duži radni vek motornih ulja Niža cena TNG goriva u odnosu na bezin za 40-45% Mane TNG-a kao motornog goriva:

2.1. Naknadnom ugradnjom rezervoara za TNG u vozilo, oduzima se korisni prostor 2.2. Vozilo postaje teže za cca 100 kg 2.3. Gubitak efektivne snage motora za cca 5-10%, mada je efektivna potrošnja 2.4. goriva srazmerna dobijenoj snazi, tj. manja efektivna snaga ne poskupljuje cenu vožnje 2.5. Zbog osobine TNG-a da je teži od vazduha, vozila sa ugrađenom TNG 2.6. opremom, iz preventivnih razloga, ne smeju se parkirati u podzemne javne garaže a privatne, zatvorene garaže, obavezno moraju imati otvore provetravanje pri podu. 3. Broj vozila na TNG u Evropi i u Srbiji

Prema sređenim podacima za 2002.god., na evropskim putevimna saobraćalo je više od 2.5 miliona vozila sa motorima prilagođenim za sagorevanje TNG-a, što je oko 1% 96 Beograd, 31.03.2005

Milivoj Mehandžić od ukupnog broja vozila. Računa se da će do 2010.god. u Evropi biti oko 5% vozila koji koriste TNG, a plan je da do 2020.god. 20% automobila, kamiona, autobusa i drugih vozila koriste TNG kao gorivo. U Evropi su vozila koja koriste TNG oslobođena poreza na zagađivanje vazduha i približno su 20% jevtinija od motornih benzina.

U Srbiji ne postoje podaci koliko je vozila prilagođeno za koršićenje TNG-a, računa
se da u Beogradu od 7.500 registrovanih taksista, između 3.500 i 4.000 taksi vozila, koja koriste TNG kao gorivo.Trend povećanja potrošnje TNG-a na tržištu Srbije u 2004.god. je oko 20% i smatra se da je uglavnom prouzrokovan upotrebom TNG-a kao motornog goriva. U Srbiji je u 2004.god. napravljeno 114 benzinskih stanica sa aparatima za točenje TNG-a tako da ih sada ukupno ima oko 200. U Crnoj Gori trenutno ima dve BS sa TNG-om, a u planu je da se u 2005.god. napravi još osam. 4. Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla

5. (objavljeno u Službenom Listu SCG br. 51/2004), propisuje tehničke i druge zahteve koje moraju da ispunjavaju tečna goriva naftnog porekla koja se koriste za motore sa unutrašnjim sagotrevanjem, a koja se prodaju na tržištu SCG, nije obuhvaćen TNG i praktično on kao motorno gorivo ne postoji. 6. U Zajednici SCG na snazi je Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje i opremu za pogon motornih vozila na tečni naftni gas (skraćeno TNG ili trgovački propan-butan smeša) objavljen u Službenom listu SFRJ br. 7/1984 Pravilnikom, navedenim u tački 4. ovog članka, nisu postavljeni nikakvi tehnički zahtevi u pogledu hemijskog sastava TNG-a kao goriva, traženom ili preporučenom procentu smeše propana i butana, procentu prisustva drugih ugljovodonika i njihovih izomera, visini oktanskog broja goriva TNG, procentu sumpora tj. H2S u TNG, prisustvu vode itd. Navedenim Pravilnikom iz tačke 4. ovog članka, u članu 11. se kaže da sastav i kvalitet proizvoda, koji nisu obuhvaćeni ovim Pravilnikom, definiše sam proizvođač svojom specifikacijom. Državna Zajednica SCG ima važeće standarde koji propisuju karakteristike gasova i to: 8.1. 8.2. 8.3. 8.4. 8.5. 8.6. 8.7. Za propan (PN) standard JUS B.H2.130/1962 Za butan (BN) JUS B.H2. 132/1962 Za smešu propana i butana (PBS) standard JUS B.H2. 134/1962 Po navedenim standardima, gasovi se koriste kao: Gorivo za proizvodnju toplote i za osvetljavanje Gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem Sirovina za hemijsku preradu Sirovina za specijalnu upotrebu u industriji

7.

8.

TNG KAO GORIVO 97

VOZILA SA POGONOM NA GAS

9.

Iz napred iznesenog, vidi se da država praktično ne tretira TNG kao gorivo za motorna vozila, nego se sav proizvedeni i uveženi TN gas troši za druge svrhe navedene u tački 7. ovog članka. Na tržištu države SCG, TNG se pojavljuje kao rafinerijski nuz proizvod u procentu od 1.5-2% od ukupno rafinisane nafte u našim rafinerijama, kao prateći gas dobijen degazolinažom iz bušotina prirodnog gasa i kao trgovačko uvezeni gas. Trenutna godišnja potrošnja TNG-a u Zajednici SCG se procenjuje na 120130.000 MT Kako su proizvodne količine TN gasa praktično ograničene kod nas, povećana potrošnja TNG-a na našem tržištu dopunjava se uvozom. Režim uvoza TNG-a je LB (slobodni uvoz) uz obaveznu prethodnu energetsku saglasnost za uvoz izdatu od Ministarstva rudarstva i energetike R Srbije (za tržište Srbije); carina na uvezenu robu je 3% a porez (PDV) 18%. Za Crnu Goru ne plaća se carina već akciza u visini od 70 €/MT , carinska evidencija od 1% i porez (PDV) 17% Na bazi nabavne cene na spoljnom tržištu, transportnih, skladišnih, carinskih i poreskih troškova, formira se tržišna cena TNG-a. Uredba o cenama derivata ( Sl. Glasnik RS br 103/2003 i br 117/2004 ) ne tretiraju i ne ogranicavaju formiranje maloprodajne cene TNG-a. Formiranje cene je slobodno a marza je proizvoljna i samo je podlozna uticaju trzista. Obzirom da uvoznici, manje-više, gorivo TNG kupuju od istih isporučioca iz okruženja, tržišna cena bi trebalo da bude približno ista ili slična. Međutim, cena TNG goriva koji se isporučuje benzinskim stanicama varira od isporučioca od isporučioca za 10-15%. Kako je to moguće? Kao što je poznato, standardi imaju status preporuke, a ne obavezne primene. Prevedeno na tržišni jezik, to znači da na našem tržištu nema standardizovanog goriva TNG za motorna vozila, niti je ono propisano, odnosno ostavljeno je na savesti uvoznika i prodavca da vode računa o kvalitetu goriva koje nude kupcu. Pravilnikom o tehničkom i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla, nisu propisane sankcije za nesavesne prodavce TNG-a. U slučaju štete na motorima automobila, kupci nemaju osnovu da se žale i traže nadoknadu štete, a inspekcija da povede postupak. Dovoljno je da prodavac pokaže bilo koju deklaraciju o sastavu goriva i da u skladu sa članom 11. navedenog Pravilnika to proglasi svojom specifikacijom; nije čak ni propisano da i takva specifikacija bude okačena i prezentirana kupcu pre kupovine goriva. Obzirom na razliku u ceni, logično je da je jevtinije gorivo lošijeg kvaliteta odnosno da ima veći procenat butilena i drugih izomera kao posledica ne prečišćenog goriva u rafinerijama, a što bitno utiče na niži oktanski broj TNG-a kao goriva, veću potrošnju, lošije sagorevanje i nepoznatu smešu izduvnih gasova.

10.

98

Beograd, 31.03.2005

kao i boca za PRIRODAN GAS tretiraju kao posude visokog pritiska. Z 2. a kod većeg zagrevanja rezervoara. 9/86 ) neophodno je da se posle 10 godina eksploatacije. Iz navedenog proizilazi da svaki sklop gasne instalacije u automobilu mora da poseduje ATEST. Tečni PROPAN-BUTAN u delu gasne instalacije je pod pritiskom od 5 do 8 bar zavisno od spoljne temperature. E 2. 150) ispunjeni su uslovi da se rezervoar za PROPAN-BUTAN. Prema našem pravilniku ( Sl. 570). 202 ). mogu se smatrati kao sastavni delovi tih posuda. a ATEST o ugrađenim uređajima i opremi izdaju ovlašćene organizacije za ispitivanje kvaliteta. obzirom da su pod pritiskom. Sklopovi gasnih instalacija. ATEST izdaje odgovarajuća institucija zemlje proizvođača. Ukoliko rezervoar zadovolji sve preglede i ispitivanja.5 bar. odnosno na hermetičnost po jednoj od metoda utvrđenih standardom ( JUS M. Prirodan gas kao pogonsko gorivo automobila smešten je u čeličnim bocama pod pritiskom do 200 bar. Inspektor za posude pod pritiskom svojim žigom na boci i pečatom u CERIFIKATU. demontira rezervoar za TNG sa vozila i preda specijalizovanoj radionici radi pregleda i ispitivanja. PROPISI VEZANI ZA GASNU INSTALACIJU 99 . Prema standardu ( JUS M. odnosno isporučioca proizvoda. a zatim na PROPAN-BUTAN i PRIRODAN GAS kao alternativna goriva za pogon automobila.Miroslav Vulin Miroslav Vulin VZ "MOMA STANOLOVIĆ" Batajnica PROPISI KOJA SU VEZANI ZA GASNU INSTALACIJU VOZILA KOJA KAO POGONSKO SREDSTVO KORISTE TNG I PRIRODAN GAS Cena benzina skrenula je pažnju vozača na dizel gorivo. Rezervoar se ispituje na čvrstoću hladnim vodenim pritiskom na 30 bar (JUS M. To je bezuslovno potrebno zbog bezbednosti. odobrava eksploataciju rezervoara za narednih 10 godina. E 2. List SFRJ br. pritisak se penje i do 17.

odnosno gasnog uređaja u automobilu. Ovakvi propisi ne mogu da obezbede punu sigurnost pri korišćenju navedenih vozila. 45 ili 90 ).Na tehničkom pregledu potrebno je proveriti ispravnost sigurnosnog ventila ( ventil se otvara na 18 bar u trajanju od oko 1 sekunde pri čemu se čuje kratak pisak).2005 . 31. .Potrebno je proveriti jedanput godišnje brzo zatvarajući ventil. Smatram da današnji propisi NEDOVOLJNO regulišu oblast upotrebe vozila. Na tehničkom pregledu treba proveriti da li se rezervoar pomerio između stega i zauzeo nepropisan položaj. koja kao pogonsko gorivo koriste TNG i PRIRODAN GAS. ( aktivira se pri naglom padu pritiska na izlaznom vodu ). Periodi obaveznog ispitivanja i pregleda ovih boca su 3 godine ( SVL 5/99 ).Jedanput godišnje potrebno je proveriti ventil koji ograničava nivo punjenja tečnog plina u rezervoaru ( 80 % zapremine ). . Ukoliko inostrani rezervoari za TNG nisu proizvod poznatih evropskih firmi kao što su “BEDINI JUNIOR” . Ovo su domaći propisi koji regulišu upotrebu motornih vozila koja koriste alternativna goriva. koji se aktivira pri pucanju cevi za odvod plina od rezervoara. od onoga koji je propisan i naznačen na ugrađenoj armaturi ( 0 . a ne bi ispravno funkcionisalo ni osiguranje protiv prepunjavanja rezervoara ( 80 % zapremine). 30 . čija neispravnost bitno utiče na bezbednost korisnika uređaja. “LANDI” 100 Beograd. smatram da je tehnički pregled plinskog. “LOVATO” .Koristeći iskustvo iz nekih drugih evropskih zemalja. . ZAŠTO: . Pomeranje rezervoara će uzrokovati da pokazivač nivoa tečnog plina daje netačne podatke. potrbno vršiti jedanput godišnje i to istovremeno sa tehničkim pregledom vozila.03.VOZILA SA POGONOM NA GAS Sličnim postupkom vrši se pregled i ispitivnje boca za prirodan gas. Rezervoar može da se pomeri usled inercijalnih sila pri naglom kočenju. jakom ubrzanju i vožnji u krivini.

“TARTARINI” . “MARINI” . nakon čega će Inspektor posuda pod pritiskom izdati knjižicu-certifikat. Ugradnju uređaja za pogon vozila na TNG vrši samo specijalizova radionica.Miroslav Vulin . na istim se mora izvršiti hidraulično ispitivanje na čistoću. “CAR-GAS” ili “VEBER”… bez obzira na CERTIFIKAT inostranih institucija. "BIGAS” . PROPISI VEZANI ZA GASNU INSTALACIJU 101 .

Na slikama 1. Applied procedure presents transient phase till roviding a valid procedure on the state level. homologation UVOD Povoljne resursne. Key words: аCNG. KHS-2. homologacija Mr Aleksandar Stevanovic.2 i 3 prikazane su stanice za distribuciju vodnika. 102 Beograd.01. Ključne reči : KPG.2005 . ekološke. Najveći broj vozila koristi KPG zbog razrađene tehnologije korišćenja. formirani su odgovarajući kriterijumi za proveru usaglašenosti vozila. Primenjena procedura predstavlja prelaznu fazu do donošenja validne procedure na državnom nivou. kao i kombinovane stanice (TPG / KPG-a). there were appropriate criterion for the conformity audit established. U nekim zemljama su već puštene u komercijalni rad stanice za distribuciju ovih goriva. Inače u svetu se sprovode intenzivna istraživanja u pravcu eksploatacione primene tečnog prirodnog аgasa (TPG) i vodonika kao pogonskog goriva za vozila.VOZILA SA POGONOM NA GAS Mr Aleksandar Stevanović Procedura za proveru usaglašenosti vozila sa pogonom na komprimovani prirodni gas (KPG) Rezime: Zbog nepostojanja zakonske regulative koja se odnosi na korišćenje vozila prilagođenih korišćenju prirodnog gasa u komprimovanom stanju (u daljem tekstu KPG) kao pogonsko gorivo. M.Sc. KHS-2. The conformity audit procedure for vehicles with compressed natural gas (CNG) as a driving fuel Abstract: Due the absence of legislation concerning utilization of vehicles converted to use compressed natural gas (CNG) as a driving fuel.03. 31. ekonomske i motorne osobine prirodnog gasa kao pogonskog goriva za motorna vozila dovele su do ekspanzije voznog parka ovakvih vozila širom sveta.01.

Prema ovim direktivana zacrtano je da se do 2020 godine mora razviti vozni park od 23.2 i 3 stanica u Tokiju.462 786.Mr Aleksandar Stevanović Slike 1. članici evropske zajednice. Svakoj zemlji.000 stanica za punjenje.306 Broj stanica 1.000. 4/. ostavljena je sloboda da formira svoj model razvoja KPG pogona /3. 1. stanica u Berlinu. 1998 godine je napravljeno pilot postrojenje. razvijala se i zakonska regulativa za ovakav pogon. koje sačinjava gradski autobus IK 104 CNG i Procedura provere vozila sa pogonom na KPG 103 .000. Redni broj 1 2 3 4 5 Država Argentina Brazil Pakistan Italija Indija Broj vozila 1. koja je danas prerasla nacionalne nivoe i prešla u domen međunarodne regulative.000 381. u svetu postoji oko 4.288. U tabeli 1 nalazi se prikaz prvih pet zemalja sveta koje imaju najveće vozne parkove KPG vozila /1/. Teoretski rezultati analize primenljivosti KPG-a kod nas su pokazali da je ovakav pogon primenljiv. ekonomski i ekološki opravdan.921 475.000 KPG vozila raznih kategorija koja su podržana sa oko 8. stanica u SAD Prema poslednjim izveštajima ENGVA (European Natural Gas Vehicle Association).250 222. KPG kod nas Razvoj KPG pogona kod nas započeo je 1995 godine.267 911 500 490 192 Tabela 1 Pet vodećih zemalja u svetu za KPG vozila Paralelno sa razvojem voznih parkova i mreže stanica za punjenje. Ovakav pristup je bio veoma pogodan budući da je evropska zajednica donela niz direktiva koje se odnose na razvoj voznih parkova i mreže stanica za punjenje. promovisanjem Studije o MOGUĆNOSTI PRIMENE PRIRODNOG GASA U SAOBRAĆAJU U SRBIJI u Privrednoj komori Jugoslavije.000 voznih jednica sa godišnjim prirastom od 8 %.

U okviru postojećeg gasovodnog sistema postoji nekoliko karakterističnih putnih pravaca kao što su : E 75 (granica SCG/Mađarska – granica SCG/BJR Makedonija) i .03. usporili su eksploataciona istraživanja a povremeno ih i zaustavljala. Na slici 4 prikazna je postojeća i planirana gasovodna mreža na teritoriji Srbije. Maksimalni projektovani kapacitet od 1. Neki rezultati početnih eksplotacionih ispitivanja su su bila bolja od teoretskih. Sankcije međunarodne zajednice. Bitan uslov za razvoj voznog parka koji je prilagođen korišćenju KPG-a je postojanje odgovarajuća logističke podrške. Posle 2000-te godine eksploataciona istraživanja su nastavljena.000.000 m3/h do sada nije dostignut što znači da postoji rezerva za priključenje novih potrošača kao što su motorna vozila. Slika 4 Postojeći i planirani gasovodni sistem na teritoriji Srbije Može se konstatovatiа da je gasovodni sistem Srbije dovoljno razuđen i da pokriva celu državnu teritoriju. postojanju razgranatog gasovodnog sistema dovoljne propusne moći za sve potrošače i forimiranje adekvatne mreže stanica za punjenje. Ona se ogleda u obezbeđenju odgovarajuće količine prirodnog gasa. nepovoljna ekonomska i politička sutuacija u zemlji kao i ratna dejstva.VOZILA SA POGONOM NA GAS mini stanica za punjenje FuelMaker FM4.E 70 (granica SCG/BiH – Beograd) 104 Beograd.2005 . a dobijeni eksploatacioni rezultati su u potpunosti potvrdili povoljne teoretske rezultate koji se odnose na KPG pogon kod nas. 31.

Na slici 5 prikazan je deo koridora 7 i 10 koji prolazi kroz SCG. pa čak i preostaje rezerva za buduće propise EURO 5. Korišćenjem KPG-a za pogon vozila.03. Prvi ozbiljan korak ka formiranju mreže stanica za punjenje vozila KPG-om. Po ovoj odluci na ovim koridorima je predviđeno da se izgradi adekvatna infrastruktura u koju može da se pripoji i infrastruktura koja se odnosi na izgradnju mreže stanica za punjenje vozila KPG-om. ove propise je veoma lako zadovoljiti.2005 godine u Briselu. Prvog Januara 2005 godine stupio je na snagu propis EURO 4 o dozvoljenim emisijama štetnih materija koje potiču od motornih vozila.Mr Aleksandar Stevanović Ovi putni pravci podpadaju pod koridore evropskog privrednog razvoja 10 (Salzburg – Solun) i 7 (Dunavski koridor) koji su verifikovani po odluci Radne grupe Evropske komisije za transport na sednici održanoj 07. Navedeni planovi i propisi obavezuju i omogućavaju SCG da se ozbiljnije posveti razvoju KPG pogona na svojoj teritoriji. Veliki deo voznog parka u SCG ove propise ne zadovoljava. Slika 5 Deo koridora 7 i 10 koji prolaze kroz SCG Inače ovi koridori se u velikoj meri poklapaju sa ”plavim koridorima” koji se odnose na plan izgradnje mreže stanica za punjenje KPG-om duž evropskih gasovodnih sistema /2/. napravljen je u Novom Sadu oktobra 2004 godine. gde je u okviru kruga NIS GAS-a Procedura provere vozila sa pogonom na KPG 105 .

planira se formiranje mreže stanica koje u prvoj fazi izgradnje treba da se lociraju u : Beogradu. U nekim od navedenih urbanih sredina biće izgrađeno više stanica koje će da obrazuju lokalnu mrežu stanica za punjenje.VOZILA SA POGONOM NA GAS puštena u pogon prva stanica velikog kapaciteta sa brzim punjenjem. Isti je prošao javnu raspravu i nalazi se u fazi usvajanja. kod nas. Naredni korak je usvajanje propisa koji se odnosi na stanice za KPG.а Samo u Beogradu je zacrtano de se izgradi 15 stanica.03. Ova stanica je trenutno namenskog karaktera sa tendencijom da u veoma bliskoj budućnosti postane namensko – javna stanica. Budući domaći propis za stanice će se bazirati na evropskom propisu prEN 13638 /CEN TC 326/. Nišu. Ćupriji. Kruševcu i Čačku. Zakonska regulativa Iako su načinjeni prvi praktični koraci u pravcu formiranja mreže stanica i voznog parka zakonska regulativa za KPG vozila i stanice nije napravljena. Već je obavljeno prevođenje i sada se vrši usaglašavanje u NIS-u. Natural gas – Designation of the qualitu of natural gas for use as a compressed fuel for vehicles ). U parksi. 31. Na slikama 6 i 7 prikazno je vozilo u fazi punjenja i predmetna stanica. Prvi standard tog tipa će se odnositi na kvalitet prirodnog gasa koji se koristi kao pogonsko gorivo za motorna vozila (ISO 15403. Inače ISO standardi koji se odnose na vozila i stanice postali su operativni sredinom 2002 godine. koji podpada pod nadležnost NIS Energogas-a. a prve aktivnosti su pokrenute u smislu rešavanja urbanističkih uslova za ovakvu vrstu objekata. Slika 6 KPG vozilo u fazi punjenja Slika 7 KPG stanica u Novom Sadu U narednom periodu NIS GAS planira da izgradi još dve stanice koje će se nalaziti na putu Beograd – Novi Sad. do sada nisu oformljeni i to predstavlja prepreku da se ista stave u redovan saobraćaj ili izvrši odgovarajuće atestiranje posle određenog perioda vremena.2005 . Međutim. Na delu gasovodnog sistema južno od Batajnice. Zbog toga se sada vode odgovarajuće aktivnosti ka formiranju zakonske regulative koja će se bazirati na ISO standardima. standardi i propisi koji se odnose na KPG vozila. 2. ovaj problem se odrazio pri registraciji putničkih motornih vozila tipa FIAT DOBLO BIPOWER koje 106 Beograd.

Procedura provere vozila sa pogonom na KPG 107 . ispitale i dale dozvolu za korišćenje iste u datom vozilu. Pomenuto vozilo je tretirano kao pojedinačno ili maloserijski proizvedeno odnosno prepravljeno vozilo. ISO standarda 11439. i po proizvodnji nije obavljena homologacija i kontrola saobraznosti. Atestna dokumentacija je imala važnost od 5 godina. 2004 godine MUP Republike Srbije je zabranio dalje korišćenje autobusa jer je atestnoj dokumentaciji prestala važnost. Budući da zakonska regulativa za ovu vrstu vozila kod nas ne postoji.110 i 115. Zbog toga su sprovedeni odgovarajući postupci kao što je : Pregled celokupne tehničke dokumentacije vozila . i autobus IK 104 CNG je dobio potrebnu dokumentaciju za ponovnu registraciju i stavljanje u saobraćaj. Homolgacija i kontrola saobraznosti Autobus IK 104 CNG je proizveden u firmi IKARBUS a. 15500 i 15501 i Pravilnika o tehničkim normativima za pokretne zatvorene posude za komprimovane i pod pritiskom rastvorene gasove. koja je uspešno sprovedena.Identifikacija pojedinih elemenata gasne instalacije pri čemu je posebna pažnja posvećena rezervoarima koji se smatraju najopasnijim elementima na vozilu Obavljeno fotografisanje celokupnog vozila i pojedinih elemenata Izvršena kontrola ugradnje svih elementa gasne instalacije Hidrostatičko ispitivanje svakog rezervoara Pneumatsko ispitivanje celokupne gasne instalacije Pravljenje izveštaja o ispitivanju vozila sa pogonom na KPG Hidrostatičko ispitivanje rezervoara i pneumatsko ispitivanje celokupne gasne instalacije je obavila ovlašćena laboratorija Vazduhoplovnog zavoda »Moma Stanojlović. Inače ovaj postupak je zasnovan na zahtevima ECE pravilnika br. Ova labalatorija je oforimila tehničke kartone za rezervoare i dala pozitivno mišljenje o upotrebljivosti rezervoara u toku naredne 3 godine.01 koju je razvila akreditovana labalatorija za kočne i hodne sisteme Mašinskog fakulteta u Beogradu. registrovanje istih je obavljeno na osnovu dokumentacije koja je poslana iz Italije a na osnovu važećih Italijanskih propisa za tu vrstu vozila. U slučaju vozila koje je nabavio NIS GAS.Mr Aleksandar Stevanović je NIS GAS iz Novog Sada nabavio za svoje potrebe i ponovne registracije gradskog autobusa IK 104 CNG.d. Prva registracija je obavljena na osnovu validne atestne dokumentacije mađarskog proizvođača motornih vozila RABA i holandske firme DELTEC koje su ugradile. primenjena je metoda KHS-2. 3. Stvar sa gradskim autobusom IK 104 CNG je bila drukčija.

VOZILA SA POGONOM NA GAS Sprovođenjem gore navedenih postupaka došlo se do pozitivnih rezultata i na osnovu toga je sastavljen "Izveštaj o ispitivanju vozila sa pogonom na KPG".2005 . Na osnovu svih pozitivnih rezultata izdato je "Uverenje o usaglašenosti vozila sa pogonom na komprimovani prirodni gas" na osnovu koga je moguća registracija vozila i stavljanje u saobraćaj.03. Ovaj izveštaj je dostavljen MUP-u radi arhiviranja u "Dosijeu vozila". Nakon 3 godine mora da se ponovo izvrši ispitivanje gasne instalacije radi provere njene 108 Beograd.komprimovani prirodni gas Na osnovu ovih dokumenata moguće da se vozilo registruje i stavi u saobraćaj. Na slici 8 prikazano je Uverenje o usaglašenosti vozila na komprimovani prirodni gas (KPG) a na slici 9 ODOBRENJE za korišćenje vozila na KPG – komprimovani prirodni gas. Slika 8 Uverenje o usaglašenosti vozila na komprimovani prirodni gas (KPG) Slika 9 Odobrenje za korišćenje vozila sa pogonom na KPG . 31.

postojećem vozilu koje je prilagođeno korišćenju klasičnih goriva (benzin i dizel gorivo) dodaje se gasna instalacija pri čemu vozilo postaje dvogorivo postojećem vozilu se zamenjuje pogonski agregat. zadovoljenja zahteva sigurnosti i bezbednosti najpovoljnije je da se izradi novo dvogorivo ili jednogorivo vozilo. U slučaju pojave bilo kakve nespravnosti. obavezno se zamenjuje a zamenjeni odmah uništava. Većina proizvođača vozila u svetu imaju jedan ili više tipova KPG ili KPG/klasično gorivo. Pri tome rezervoari moraju da se demontiraju i ispitaju kod akreditovane labalatorije po validnoj proceduri za tu vrstu rezervoara. ugradnjom namenskih gasnih setova za KPG.izrađuje se novo vozilo koje je fabrički prilagođeno korišćenju klasičnog goriva i KPG-a ili samo KPG-a. Slika 10 FIAT Punto Slika 11 OPEL Zafira Slika 12 RENO Megan Prema poslednjim informacijama. ugrađuje gasna instalacije i vozilo postaje u najveđem broju slučajeva korisnik samo gasnog goriva . pojavljuje se problem koji je vezan za starost vozila i usklađivanje parametara elektronskih komponenti koje su danas Procedura provere vozila sa pogonom na KPG 109 . U slučaju prilagođavanja vozila koje se nalazi u eksploataciji korišćenju KPG-a. 11 i 12 prikazani su neki modeli putničkih vozila koji se mogu nabaviti kod nas. Sagledišta postizanja najvećih funkcionalnih i ekonomskih efekata. delovi instalacije se moraju popraviti ili zameniti. ZASTAVA iz Kragujevca je napravila prototip prvog putničkog vozila koje koristi KPG i benzin na osnovi FLORIDE. 4. U slučaju pojave nespravnosti na rezevoaru isti se zamenjuje a nespravni odmah Uništava.Mr Aleksandar Stevanović ispravnosti i funkcionalnosti. Ovakva vozila se mogu nabaviti i kod na preko ovlašćenih dilera vozila. Posle isteka od 15 godina smatra se da je rezervoar neupotrebljiv. Načini prilagođavanja vozila korišćenju KPG-a U načelu postoje nekoliko metoda za prilagođavanje vozila korišćenju KPG-a : . Na slikama 10.

Forimirane metode i postupci se baziraju na ECE propisima i ISO standardima te mogu uz neznatnu doradu da postanu osnov za relativno brzo donošenje domaće regulative. Juli 2002.2005 . Neki od standarda i propisa koji se odnose na KPG stanice se već nalaze u fazi usvajanja ili rasprave te je realno da ćemo u veoma kratkom periodu vremena imati za ovaj segmet logističke podrške KPG vozilima validnu zakonsku regulativu. 2003 3. Pored toga pojavljuje se problem koji se odnosi zadovoljenje parametara sigurnosti i bezbednosti obzirom na konstruktivne osobine postojećeg motornog vozila. Rešenje ovih problema mora da se obavi u specijalizovanim ustanovama koje kod nas u ovom trenutku ne postoje. LITERATURA 1. Decembar 2004 2. Gas Vehicle Report. Oktobar 2002.03. Claudio Koban. Zaključak I pored toga što ne postoji domaća zakonska regulativa za vozila. Ovo su bitni razlozi da se razvoj KPG voznog parka usmeri na vozila koja su fabrički prilagođena korišćenju KPG-a. Gas Vehicle Report. New York and Geneva. Na slici 13 prikazani su neki delovi seta za Prilagođavanje postojećih vozila korišćenju KPG-a Slika 13 Set za prilagođavanje motornih vozila korišćenju KPG-a 5. UNITED NATIONS. postoji realna mogućnost da se primene metode i postupci koji u dovoljnoj meri mogu da nadomeste ovaj nedostatak.VOZILA SA POGONOM NA GAS nezaobilazni deo svakog savremenog motornog vozila. Mats Ekelund. ааа BLUE CORRIDOR PROJECT. "Less and less an alternative fuel" 4. 31. NGV statistics. "Target 2020" 110 Beograd. koja su prilagođena korišćenju KPG-a kao pogonskog goriva i stanica za punjenje. Economic Commision for Europe. Gas Vehicle Report.

50. planirana je izrada prototipova do juna 2005. sertifikatima Evropske zajednice i nacionalnim standardima zemalja kupaca. 60 i 65 lit. Od 2003.000 komada na mesečnom nivou. Od 01. godine. 22300 Stara Pazova Srbija i Crna Gora Problematika razvoja proizvodnje i plasmana rezervoara TNG u “Lifam – M” Stara Pazova “Lifam – M” je proizvođač butan boca od 1956.o. overava ih inspektor parnih kotlova čije odobrenje važi za područje SCG. godine “Lifam – M” uvodi 3 smene na izradi rezervoara što dovodi do proizvodnje od 230 komada na dan. 55. dovode u pitanje cenu i plasman naših proizvoda.doc E-mail: lifamm@vojvodinaonline.yu lifamm@ptt. 80 i 90 lit. broj: 23517237209 . uređaje i laboratorije za proizvodnju i ispitivanje. Fabrika je u fazi otklanjanja uskih grla u proizvodnji i sprema se da pomenutu količinu proizvedenih rezervoara udvostruči do kraja 2005. “Lifam M” se bavi proizvodnjom cilindričnih rezervoara za TNG. Početkom aprila očekujemo odobrenje za proizvodnju po ECE 67 R-01. završio sva potrebna ispitivanja za homologaciju rezervoara. Kod plasmana naših proizvoda preblem nam pričinjava veliki ulaz turskih i bugarskih rezervoara koji nemaju homologaciju. ∅600 i ∅620. ne opterećeni porezom.570. na “Fizičko – tehničkom Ispitnom Institutu”.“Lifam M” Preduzeće za proizvodnju i trgovinu d. radi usaglašavanja kompletnog proizvodnog programa sa evropskim direktivama.o. Intezivno se radi na osvajanju tehnologije izrade toroidnih rezervoara prečnika: ∅580.co.11. godini na ~ 15. Trenutno se rezervoari izrađuju po JUS M. 312 271 312 324. nisu po našem standardu i često se uvoze na crno pa. Ispitivanje plamenom po ovoj direktivi urađeno je u češkoj republici. što čini 80 % potreba tržišta SCG.) i ∅360 (40. 310 437 C:\Documents and Settings\NJ\My Documents\savetovanje TNG\ZBORNIK V2.). Fabrika butan boca Golubinački put bb. Ova proizvodnja je značajnije intezivirana u 2004. Ostrava – Radvanice.). 70.000 jedinica na godišnjem nivou. Tel/fax: + 381 22 312 210. godine po domaćem standardu. U proizvodnom programu su tri familije cilindričnih rezervoara prečnika: ∅300 (50. Kako se u našoj zemlji intenzivno radi na usvajanju direktive ECE 67 R-01 “Lifam M” je. godine. a ostala ispitivanja u našoj laboratoriji u saradnji sa TÜV Industrie Service GmbH TÜV SÜD Gruppe – Minhen. ∅315 (33.yu Tekući račun: 340-26997-31 PIB broj: 100292155 Šifra delatnosti: 28710 Matični broj: 17237209 Reg.Z2.2004. odnosno ~5. Fabrika poseduje sve neophodne mašine. 55 i 60 lit.

“Lifam M” d. a da kod uvoznih komponenti vode računa o neophodnim dozvolama. apelujemo na sve servise koji se bave ugradnjom opreme da.yu lifamm@ptt.yu Tekući račun: 340-26997-31 PIB broj: 100292155 Šifra delatnosti: 28710 Matični broj: 17237209 Reg. 22300 Stara Pazova Srbija i Crna Gora Kako je naš proizvod urađen od 100 % domaćih materijala sa svim potrebnim sertifikatima.“Lifam M” Preduzeće za proizvodnju i trgovinu d. kupuju komponente koje se proizvode u našoj zemlji. a za kratko vreme će posedovati i sva odobrenja po ECE 67 R-01.o. u cilju zaposlenja domaće privrede i sprečavanja crnog tržišta preko koga ulaze proizvodi sumnjivog kvaliteta.o. broj: 23517237209 .03. 22.o. Fabrika butan boca Golubinački put bb.co.doc E-mail: lifamm@vojvodinaonline. Izvršni direktor Popović Milenko Tel/fax: + 381 22 312 210. 310 437 C:\Documents and Settings\NJ\My Documents\savetovanje TNG\ZBORNIK V2. 312 271 312 324. jer zadovoljava kvalitetom i konkurentni su cenom. U Staroj Pazovi. kad god je to moguće.o.2005.

Sadržaj Autor Branimir Pejović Demir Hadžić.ekologija. Nenad Nikolić Jovan Todorovoć Milan Milovanović. energija 34 Bezbednost na radu i zaštita od požara pri ugradnji i 45 održavanju uređaja i opreme za pogon motornih vozila koja koriste TNG kao pogonsko gorivo TNG stanice Ispitivanje vozila ECE propisi za vozila sa pogonom na gas Sistem licenciranja. Vera Vučković Goran Nedeljković Branko Radonjić. ekonomija.M" Stara Pazova . Saša Spasojević. proizvodnje i plasmana rezervoara TNG 111 u "LIFAM . Slobodanka Radojević Dilijana Ivanova Milan Došlić Vladan Popović Nenad Jovanović Milivoj Mehandžić Miroslav Vulin Aleksandar Stevanović Milenko Popović Naslov rada Vozila sa pogonom na TNG . propisi.propisi i njihova primena Zadatak i cilj novog Zakona o bezbednosti saobraćaja Gasovita goriva u motornim vozilima Serijska proizvodnja vozila i TNG oprema Strana 2 10 17 26 TNG . kvalitet i cena na tržišu 55 73 85 92 96 propisi koji su vezani za gasnu instalaciju vozila koja kao 99 pogonsko gorivo koriste TNG i prirodni gas Procedura za proveru usaglašenosti voztila sa pogonom na 102 komprimovani prirodni gas Problematika razvoja. reklamni trik ili potreba? TNG kao motorno gorivo.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->