SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA- POSLOVNO PRAVO

TEMA: UGOVOR O PREVOZU ROBE ELEZNICOM

SADRAJ
SADRAJ........................................................................................................................................2 UVOD.........................................................................................................................................3 UGOVOR O PREVOZU ROBE ELEZNICOM......................................................................4 OBAVEZE ELEZNICE............................................................................................................6 ODGOVORNOST I PRAVA ELEZNICE...............................................................................7 OBAVEZE I PRAVA POILJAOCA........................................................................................9 ZAKLJUENJE UGOVORA...................................................................................................10 ZAKLJUAK...........................................................................................................................12 LITERATURA..............................................................................................................................13 DEO UDOVORA O PREVOZU .............................................................................................14 TOVARNI LIST NACIONALNI SAOBRAAJ...................................................................14 CIM...........................................................................................................................................14 KOLSKA NARUDZBENICA..................................................................................................14

UVOD
Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na odredjeno mesto- neko lice ili neku stvar, a putnik, odnosno poiljalac se obavezuje da za to isplati odredjenu nadoknadu u vidu vozarine. U privredi postoje vie vrsta ugovora o prevozu, i svi su regulisani posebim zakonskim propisima. Prilikom potpisavanja ugovora o eleznikom saobraaju, bitno je jasno definisati subjekte izmeu kojih se ovaj ugovor sastavlja. Zatim, bitno je definisati vreme i rok dostave,transporta itd. U zavisnosti od kriterijuma, potrebno je definisati koja vrsta ugovora treba biti potpisana. Postoji vie podela, u zavisnosti od: Od teritorije domai i inostrani. Od rokova sporovozni,brzovozni i ekspresni prevoz. Od karaktera poiljke komadni i kolski. Ugovorom se definiu sve stavke i svi uslovi kako kasnije ne bi dolo do nesporazuma u podeli odgovornosti. Pravno teorijski gledano, ispravnije je stanovite da nije re o formalnom ugovoru po samom zakonu, poto i pozitivni izvori odreuju da tovarni list ima znaaj dokazne a ne bitne forme ugovora. Po tehnici zakljuenja ovakav ugovor spada u athezione ugovore. Zavisno od teorijskog kriterijuma razlikuje se domai i meunarodni elezniki prevoz. Pod meunarodnim prevozom se smatra kada se odreena roba prevozi preko teritorije bar dve drave, sa direktnim meunarodnim tovarnim listom, i preko teritorija drava koje su lanice meunarodnih konvencija koje reguliu elezniki prevoz. Prva meunarodna konvencija, kojom se regulie elezniki prevoz robe, zakljuena je 1890. godine u Bernu.Bernska konvencija se esto u poslovnoj praksi i strunoj literaturi naziva Konvencijom CIM. Naa zemlja je potpisala i ratifikovala i reviziju Bernske konvencije, koja je podpisana 7. februara 1970. godine u Bernu. 1980. godine u Bernu je doneta nova konvencija o meunarodnim eleznikim prevozima (COTIF). U unutranjem pravu kod nas je osnovni izvor prava za prevoz robe eleznicom Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju iz 1995. godine. Ovaj zakon je izraen na osnovu Bernske konvencije. Poseban znaaj u praksi imaju tarife eleznikih prevozioca. 3

UGOVOR O PREVOZU ROBE ELEZNICOM

Pojam ugovora U ovom ugovoru se eleznica kao jedna ugovorna strana obavezuje da preveze robu koja je predala druga strana iz otpremnne u uputnu stanicu i da je preda odreenom licu, dok se poiljalac obavezuje da e za to platiti vozarinu. Ovo je realan ugovor i do njega dolazi predajom robe od strane poiljaoca eleznici. Prijem stvari se potvruje stavljanjem iga i datuma otpremne stanice na tovarni list. Po pravili, ugovori o prevozu robe eleznicom spadaju u red ugovora po pristupu, adhezionih ugovora, sa unapred utvrenim uslovima. Vrste ugovora: 1. u zavisnosti da li se prevoz obavlja u domaem ili meunarodnom saobraaju, ugovori se dele na ugovore u unutranjem i ugovore o spoljanjem prevozu. 2. zavisno od brzine, mogu se zakljuiti ugovori o brzovozu, sporovozu i ubrzanom brzovozu. 3. po nainu prevoza i to na ugovore o prevozu kolske (vagonske) i denane (komadne) poiljke u eleznikom prevozu Elementi ugovora Bitni element ugovora: ugovorne strane, predmet ugovora i cena prevoza (vozarina). Primalac robe nije ugovorna strana kod ugovora o prevozu robe eleznicom. Predmet ugovora je prevoz odreene robe iz otpremne u uputnu stanicu. Prevozna cena je novana naknada koja treba da bude plaena za izvreni prevoz eleznicom. Odreuje se tarifom, a u nekim sluajevima se odreuje ugovorom. Ugovorom se takoe moe precizirati da li poiljalaca ili primalac plaaju naknadu. Nebitni elementi ugovora su pojedine odredbe o prevoznom putu, nainu prevoza, pouzeu, naina tovarenja. Zakljuenje ugovora Ugovor se zakljuuje kad prevozilac primi stvar na prevoz sa tovarnim listom. Potvrda prijema na tovarnom listu igom i datumom stanice dokaz je o zakljuenom ugovoru o prevozu.

Poiljalac i eleznica mogu da se sporazumeju o izdavanju od strane eleznice tovarnog lista po naredbi ili na donosioca, to je na primerku koji se predaje izriito naznaeno. Robne tarife 1. opte tarifske odredbe kod eleznikih tarifa date su u posebnoj svesci i predviaju nain obrauna vozarine i drugih izdataka. Klasifikacija robe je baza itavog sistema u eleznikim tarifama, gde se robe svrstavaju u odreeni tarifski razred. Razvrstavanje robe u tarifske razrede vri se po osobinama, vrednosti, nainu pakovanja robe i dr. 2. klasifikacija robe obavlja se na nain po kom tarifa im 3 elementa tarifsku poziciju, vrsta robe i tarifski razred. Kod nas roba je razvrstana u tri tarifska razreda, gde ja najskuplji prvi a najjeftinij trei. 3. tarifske tablice daju vozarinski ili tarifski stav koji se odreuje naosnovu rastojanja (zone), i teine robe. Ovaj stav je izraen u tarifskim tablicama u vidu vozarinskotarifskog stava i novcu za razne udaljenosti i za razne teine robe. 4. daljinar za prevoz robe slui de se utvrdi tarifsko odstojanje od otpremne do uputne stanice. Ovo tarifsko odstojanje razlikuje se od stvarnog prevoznog puta i njegove duine. Roba se moe prevoziti putem koji je dui, ali je daljinar izraen po metodi najkraeg rastojanja izmeu otpremne u uputne stanice. 5. imenik eleznikih stanica sadri sva zvanina mesta, tovarita i stajaliuta, gde je mogue obavljati prevoz robe. Ovde se navodi i kakvim je ureajima opremljena svaka stanica u vezi sa utovarom, pretovarom i istovarom.

OBAVEZE ELEZNICE
Obaveze eleznice su: Prijem robe Osnovna obaveza je da primi na prevoz svaku robu bez obzira ko je poiljalac i o kakvoj se robi radi. Ovo je iz razloga to s esmatar da eleznica obavlja delatnost od javnog interesa. Meutim eleznica nije duna da na prevoz primi robu koja se ne moe vriti bez odlaganja, ili onu robu koja po obliku ili veliini ili sastavu nije podesna za prevoz eleznicom. Ustanovljenje teine i broja komada poiljke Kada sama eleznica obavlja utovar robe, ona ima obavezu da utvrdi teinu i broj komada i to samo u sluaju kada poiljalac to zahteva, u vidu posebne odredbe u tovarnom listu. Nain prevoza i prevozni put eleznica je u obavezi daprevoz robe vri u otvorenim ili zatvorenim kolima, zavisno od toga kako je poiljalac odredio u tovarnom listu. Ona ne mora udovoljiti zahtevu poiljaoca ako je on u suprotnosti od pravila saobraaja. Poiljalac u brzovoznoj poiljci odreuje put a eleznica je duna datim putem preveze poiljku. Kada se radi o sporovoznoj poiljci, eleznica sama odreuje prevozni put, ali prevozninu obraunava po prevoznom putu koji najvie odgovara poiljaocu. Rokovi prevoza Postoje 2 roka: otpravni i prevozni rok. Otpravni rok je rok u kome eleznica priprema otpoinjanje prevoza, a prevozni rok je rok za prevoz robe. Obaveze utvrivanja gubitka ili oteenja robe Kada eleznica ili poiljalac posumnjaju u delimian gubitak ili oteenje robe, obaveza eleznice je da odmah saini zapisnik o uviaju i utvrdi stanje, uzrok i visinu tete u prisustvu imaoca prava. Obavetenje primaoca o prispeu robe eleznica je obavezna daprimaoca obavesti o prispeu robe u uputnu stanicu i obavesti ga o roku za preuzimanje robe. Predaja robe na dalji prevoz - Ako je poiljalac u tovarnom listu naznaio drugo prevozno sredstvo za dalji prevoz od uputne stanice do uputnog mesta, eleznica je obavezna da robu preda takom prevozniku. eleznica ima pravo da odredi daljeg prevoznika , ako poiljalac nije naglasio pevozno sredstvo za dalji prevoz. uvanje robe Za vreme prevoz poiljke eleznica ima obavezu da postupa sa pojaanom panjom kao dobar privrednik. 6

Carinske i druge formalnosti Kada je ugovorom predvieno, eleznica ima obavezu da izvri carinsku i druge radnje predviene propisima. Ona u tom sluaju postupa kao komisionar.

Izdavanje robe primaocu U uputnoj stanici eleznica je obavezna da robu istovari i prpremi za odnoenje. Obavezna je da robu sa tovarnim listom preda primaocu koji potvruje prijem.

ODGOVORNOST I PRAVA ELEZNICE

eleznica odgovara za nastalu tetu shodno pravilima meunarodne konvencije za prevoz robe COTIF-CIM i to od momenta primanja robe u otpremnoj stanici sve do izdavanja iste u uputnoj stanici. eleznica odgovara za prekoraenje rokova, i za tete solidarno odgovaraju sva transportna preduzea koja su uestvovala u prevozu. 1. Odgovornost eleznice zbog gubitka ili oteenja robe eleznica je duna danaknadi tetu zbog deliminog ili potpunog gubitka robe koja je primljena na prevoz, kao i zbog oteenja robe. Smatra se da je roba izgubljena kada ista nije izdata primaocu, niti pripremljena za izdavanje u roku od 30 dana od dana isteka roka isporuke. Lice koje je navedenao kao primalac, primie odtetu za izgubljenu robu. Ako se roba u roku od godinu dana pronae, primaoc je moe preuzeti ali uz vraanje odtete. 2. Odgovornost zbog zadocnjenja u prevozu Ako doe do prekoraenja rokova koji su utvreni zakonom, ugovorom ili tarifom, eleznica snosi odgovornost. Kada imalac prava-korisnik dokae da je usled prekoraenja roka pretrpeo tetu, eeznica mu isplauje dokazanu tetu, najvie u visini etvorostruke prevoznine. U sluaju deliminog gubitka stvari, naknada ne moe biti vea od trostruke prevoznine za deo poiljke koji nije izgubljen. Zahtev za naknadu tete mora se podneti u roku od 30 dana, od dana izdavanja stvari jer se u protivnom gubi pravo na naknadu.

3. Oslobaanje eleznice od odgovornosti eleznica je u sledeim sluajevima osloboena od odgovornosti: Kada obavlja prevoz u otvorenim kolima na osnovu vaeih propisa ili ugovora naznaenih u tovarnom listu zakljuenog sa poiljaocem Usled nepakovanja ili nedovoljnog pakovanja stvari koja je usled tih nedostataka sklona o[te'enju Usled nepravilnog utovara i istovara, ako to ini poiljalac, odnosno primalac Usled postojanja svojstava stvari zbog kojih je stvar naroito podlona potpunom ili deliminom oteenju (ranje, trulenje, lomljenje idr.) Usled predaje na prevoz sa nepotpunim ili netanim oznaenjem stvari koja je iskljuena od prevoza ili se prima na prevoz pod posebnim uslovima Posebne opasnosti kojim su izloene ivotinje prilikom prevoza Prevoza ivih ivotinja i drugih stvari za koje su potrebni pratioci, a ko zbog propoutanja pratioca doe do gubitka ili oteenja

Prava eleznice 1. Pravo na prevozninu i druge trabine 2. Pravo na naplatu penala, pravo uskladitenja, prodaju robe i ravo na zalog kada doe do prekoraenja roka od strane primaoca za odnoenje stvari, eleznica ima pravo na posebnu naknadu odreenu tarifom. Ima praavo naplate kazni-penala, kao i prava skladitenja stvari u sluaju da primalac prekorai rok vie od 24 sata. Ima i pravo zaloge na robi koja je predmet prevoza, a radi obezbeivanja svojih potraivanja iz ugovora o prevozu robe.

OBAVEZE I PRAVA POILJAOCA

1. Obaveze obaveza saradnje sa eleznicom (u otpremnoj stanici naruuje potreban broj vagona kada on sam utovara, duan je da robu doveze u stanicu...), predaja tovarnog lista (ako se riba prevozi pod posebnim uslovima u vozu za prevoz putnika, predaje se poseban ekpresni tovarni list) i plaanje prevozne cene odreene prevoznom tarifom. 2. Prava najznaajnije pravo je da poiljalac raspolae robom tokom prevoza, tj. pravo na izmenu ugovora u toku prevoza ako nije izdat prenosivi tovarni list. Takoe ima pravo na povraaj vie uplaene prevoznine (putem raklamacije, ili putem tube). Obaveze i prava primaoca robe 1. Obaveze moe biti obavezan da plati eleznici iznose naznaene u tovarnom listu na ime vozarine i druge trokove. Ako ugovorom nije odreeno, primalac izvrava istovar robe pridravajui se propisa koji se odnose na bezbednost. Primalac je obavezan da robu u roku predvienim zakonom odveze robu sa uputne stanice. 2. Prava sa prijemom robe i tovarnog lista primalac stie odreena prava koja su pre toga pripadala poiljaocu. Svojim nalozima, primalac moe izmeniti ugovor o prevozu prema predvienim propisima. Ugovor o prevozu robe u drumskom saobraaju Pojam i vrste ugovora Ovo je ugovor kojim se jedna strana prevozilac obavezuje da stvar preveze u mesto opredeljenja i da je preda imaocu ili treem licu koje primalac odredi. Ovo je realan ugovor. Pod vrstama se podrazumevaju unutranji drumski prevoz i meunarodni drumski prevoz.

ZAKLJUENJE UGOVORA
Poto je ovaj ugovor asto neformalan i adhezionog karaktera jedna ugovorna strana mora predati stvar da bi se ugovor smatrao vaeim. Ugovorne strane su prevozilac i poiljalac. Pojavljuje se i tree lice primalac tj. lice koje je ovlaeno da u mestu opredeljenja preuzme robu. Predmet ugovora je prevoz stvari, iz mesta otpreme u mesto dopreme. Predvieno je izdavanje tovarnog lista Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju, koa i izdavanje prenosivog tovarnog lista kao HOV. Postoje viestrani sporazumi u meunarodnom drumskom saobraaju kao to su PARISKI iz 1924. godine zamenjen 1926. KONVENCIJOM U ENEVI. Posebno je znaajna CARINSKA KONVENCIJA O DRUMSKOM PREVOZU ROBE po osnovu karneta TIR iz 1959. godine. Obaveze prevozioca 1. primanje robe na prevoz, kad prevoz nije zabranjen zakonom 2. prevoz robe vozilom koje je ugovoreno ili koje ima svojstva predviena ugovorom 3. prjem robe na prevoz svakog komitenta, jer on obavlja javnu slubu. 4. postavljanje vozila na ugovorenom mestu radi utovara 5. vrenje utovara roba kada je ugovorom to predvieno 6. izdavanje tovarnog lista na zahtev poiljaoca 7. prevoz robe ugovorenim putem, ili kad put nije ugovoren, biranje puta najpovoljnijeg za poiljaoca 8. prevoz robe u ugovorenom roku, a ako rok nije ugovoren, prevoz se mora izvriti za vreme uobiajeno za prevoz takve robe. 9. preduzimanje mera za ouvanje robe predate na prevoz Odgovornost prevozioca Prevozilac odgovara u sledeim situacijama kad doe do gubitka ili oteenja robe od momenta preuzimanja do njene predaje kad doe do zakanjenja u prevozu i predaju robe, a primaocu nastupi teta. 10

Prevozilac se oslobaa odgovornosti kada je oteenje nastalo usled: upotrebe otvorenih i nepokrivenih vozila, nedostatka ili loeg stanja ambalae, rukovanja, slaganja i istovara od strane poiljaoca, odnosno primaoca, svojstava robe (ranje, lom, truljenje), nedostatka oznaka na koletima. Prava prevozioca Najznaajnije pravo je pravo naplate vozarine odrenu ugovorom ili drugim obavezno objavljenim aktom. Kada je roba prevezena samo odreenim delom puta, prevoznik ima pravo na srazmerni deo vozarine, a kada je za to odgovoran korisnik prevoza, prevoznik ima pravo na punu vozarinu. Moe se itai da prevoznik im pravo i da ne preda robu primaocu, kad ovaj ne ispuni obaveze predviene ugovorom. Takoe prevozilac ima i pravo zaloge. Obaveze i prava poiljaoca i poloaj primaoca Obaveze poiljaoca predavanje na prevoz robe sapopunjenim tovarnim listom, da prevziocu da uputstva za uvanje robe, da izvri utovar kada je to ugovorom predvieno. Prava poiljaoca pravo da se roba preveze do mesta opredeljenja na ugovoreni nain, dazahteva izdavanje tovarnog lista, da moe raspolagati robom, da zahteva proveru sadraja na kolet, tj. bruto teinu robe koja je predata na prevoz, i da moe raspolagati robom kad nije izdat tovarni list.

Poloaj primaoca Primalac ima pravo da mu se tokom prijema izda duplikat tovarnog lista, i u obavezi je da potvrdi prevoziocu prijem robe. Prijem je izvren bez prigovora kad je primalac preuzeo robu u mestu opredeljenja. Kad primalac odbije prijem robe, prevozilac zahteva uputstva od poiljaoca, a ako ta uputsva ne dobije, onda tu robu moe skladititi ili prodati stvari koje su podlone kvaru ili kad trokovi uvanja nisu srazmerni vrednosti robe.

11

ZAKLJUAK

Ugovor o eleznikom saobraaju je pisani akt kojim se definiu uslovi prilikom transport robe ili materijala putem eleznice.Mora sadrati jasno definisane odredbe po kojima ugovorne strane moraju postupiti kako se ne bi prekrili zakonski propisi u zemljama tranzitnog transporta. Postoje nekoliko vrsta ugovora i one su najee ablonskog karaktera. U meunarodnim odnosima koriste se tipski ugovori koji se prilagoavaju nastaloj situaciji. Ugovori o eleznikom saobraaju mogu biti nacionalni (potpisani od strane domaih prevoznika i firmi) i meunarodni (potpisani izmeu domaeg i inostranog predstavnika). Kompleksniji su ugovori na meunarodnom pravu usled toga to je potrebno ispotovati mnoge meunarodne standarde kako ne bi dolo do bilo kakvih zastoja prilikom eleznikog saobraaja. Svi ugovori koji se potpisuju,a vezani su direktnim ili indirektnim putem za elezniki saobraaj moraju biti u skladu sa zakonom o eleznikom saobraaju.

12

LITERATURA

Cari, S., Privredno pravo Novi Sad 2006 Ljubojevi, G., Pravo provrednih drutava, FABUS, N. Sad, 2005 Rajevi, M., "Poslovno pravo" - Pravni fakultet Banja Luka 2007. www.poslovno pravo.com

PRIMERI
13

DEO UDOVORA O PREVOZU TOVARNI LIST NACIONALNI SAOBRAAJ CIM KOLSKA NARUDZBENICA

14