Univerzitet u Novom Sadu Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin

SEMINARSKI RAD Drvene konstrukcije

Prof.:Ivan Tasi Student:Karanjac Sonja 2/07-13

Zrenjanin,april 2010 Sadraj

UVOD......................................................................................................................................................................3 DRVO I DRVENA GRAA.................................................................................................................................4 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 1.7 DRVO I DRVENA GRAA U PROLOSTI.............................................................................................4 DANANJA UPOTREBA DRVETA.........................................................................................................5 RODOVI I VRSTE DRVETA.....................................................................................................................6 STRUKTURA I SVOJSTVA DRVETA.....................................................................................................7 GREKE I BOLESTI DRVETA.................................................................................................................8 ZATITA DRVETA....................................................................................................................................9 SEA UME I PROIZVODNJA DRVENE GRAE..............................................................................10

2. TESARSKE OBRADE...................................................................................................................................11 2.1 VRSTE TESARSKIH OBRADA..............................................................................................................11 2.2 TESARSKI PRIBOR I ALAT...................................................................................................................12 2.3 VEZNA SREDSTAVA..............................................................................................................................13 3. DRVENI ZIDOVI I OGRADE......................................................................................................................15 3.1 GLAVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE DRVENIH ZIDOVA.............................................................15 3.2 DRVENE OGRADE..................................................................................................................................15 4. DRVENI PLAFONI I DRVENI PODOVI...................................................................................................16 4.1 O DRVENIM PLAFONIMA......................................................................................................................16 4.2 DRVENI PODOVI.....................................................................................................................................16 5. DRVENE KROVNE KONSTRUKCIJUE....................................................................................................17 5.1 SVRHA I VANOST KROVOVA...........................................................................................................17 5.3 VRSTE KROVOVA..................................................................................................................................18 LITERATURA.....................................................................................................................................................18

UVOD
Drvo je prirodan materijal koji se u graevinskoj tehnici upotrebljava od pradavnih vremena do danas.Drvo je dar prirode koji ovek prisvaja seom i obaranjem stabala,pa obradom priprema drvenu grau.Daljom obradom se od drvene grae dobijaju razliite drvene konstrukcije. Drvo je jeftinije od mnogih drugih materijala.Drvetu odgovara jednostavna obrada,a takva obrada je brza,laka i jeftina.Prednost drveta je povoljna elastinost i mala teina.Mana drveta je to upija ili gubi vlagu,pa dolazi do bubrenja ili utezanja drveta.

DRVO I DRVENA GRAA

1.1 DRVO I DRVENA GRAA U PROLOSTI
Drvene konstrukcije praistorijskog doba Osim prirodnih peina koje su ljudima koristile kao stanita,ljudi su kopali rovove u zemlji i pokrivali ih drvenim deblima,granjem i zemljanim masipom,ili su oko kruno iskopanih jama zabijali drvene kolce,povezivali ih pletanjem iba i premazivali blatom,pokrivali granjem,aom,slamom,trskom i sl. To su bila bila prva stanita ljudi. Takve primitivne manje i vee kolibe gradile su se od davnih vremena pa sve do danas.Sauvani su ostaci interesantnih drvenih koliba iz mlaeg doba podignutih iznad povrina reka,potoka i movara.To su sojenice.Ostaci sojenica su otkriveni tek u prolom veku na vie mesta u Evropi i na ostalim kontinentima.Naka primitivana plemena podiu sojenika naselja jo i danas. Drvene konstrukcije starog veka Prve svetske civilizacije pre zidanih graevina podizale su drvene graevine,to se dokazuje po nainu oblikovanja kamena,mnogi elementi od kamena oponaaju ili potseaju na iste elemente od drveta(klasina grka i rimska arhitektura).U klasinim kamenim odnosno zidanim zgradama esto su dodatne konstrukcije (plafoni,krovovi,podovi, vrata,prozori itd.) bili od drveta,to se vidi po obraenim i ostavljenim leitima u kamenu. U gradovima osim zidanih bilo je i mnogo drvenih zgrada,naroito na podruju bogatom drvetom. Drvena naselja nalazili su Rimljani gotovo na svim Evropskim podrujima koja su osvajali. Na osvojenim podrujima podizali su velike vojnike tabore,okrueni drvenim bedemima.Rimski veterani su dobijali kao nagradu zemljite uz obavezu da podignu utvreno naselje od drvene grae.Osim zidanih Rimljani su gradili i drvene mostove. Drvene konstrukcije srednjeg veka Pri kraju starog a na poetku srednjeg veka se vie unitavalo nego stvaralo.Tek u IX i X veku se pojavljuje novi grbi stil gradnje nazvan rana romantika ili predromantika,u XI i XII veku vlada romantika(romanski rimski stil).U XIII i XIV veku vlada gotski stil koji je prva originalna zapadnoevropska arhitektura.U 4

spomenutim stilovima su se gradile uglavnom hrianske crkve i samostani sa drvenim krovovima.Od drveta su bila umetniki obraena ulazna i druga vrata,klupe i slino.Tokom celog vekapodizani su zamci uglavnom od kamena ali sa drvenim krovovima.Pored zidanih graevina u veim ograenim naseljima podizale su se i drvene zgrade.Feudalni gospodari su utvrivali svoje dvorce drvenim bedemom. Drvene konstrukcije novog veka U arhitekturi renesanse(XV i XVI vek) i arhitekturi baroka (XVII i XVIII vek)drvene konstrukcije se upotrebljavaju za krovove i plafone.Povrine ispod krova su oblagali sa umetniki obraenim drvetom.Od drveta su se pravile umetniki izrezbarene klupe za katedrale ,a za pravoslavne crkve ikonostasi.Zidane zgrade potpuno istiskuju drvene zgrade.Jedan tip karakteristian po zidovima od horizontalno sloenih brvana i polubrvana. U drugom tipu su zidovi sloeni od razmaknutih vertikalnih stubova povezanih odozgo i odozdo horizontalnim gredama.U pojedinim poljima takvog skeleta se naknadno ubacuju prozori i vrata,a druga polja se zatvaraju pruem,opekom ili drugim materijalom.To su skeletni ili kanatni zidovi. U Srbiji su poznate drvene kue umadijskog tipa.

1.2 DANANJA UPOTREBA DRVETA

Drvo koje se dobija obaranjem stabalase razvrstava u tri kategorije: - tehniko drvo - drvo za hemojsko iskoriavanje - drvo za gorivo Tehniko drvo mara biti prikladno za razliite industrijske,zanatske i graevinske prerade i proizvode.Tehniko drvo za industrijske obrade i proizvode upotrebljava prvenstveno drvna industrija za izradu drvene grae za visokogradnje i niskogradnje ,za drvene prozore,vrata,roletne i sl.,za pripremu drvene grae za brodogradnju,nametaj,za furnire,perploe,panel ploe i druge drvne poluprodukte potrebne za dalju obradu u drugim industrijama i zanatstvima.Tehniko drvo za zanatske proizvode upotrebljava uglavnom tesarski,stolarski,parketarski i roletarski zanat koji su u potpunosti ili delimino povezani sa graevinskom proizvodnjom.Za hemijsko iskoritavanje drvo se najee koristi za dobijanje celuloze potrebne industriji papira.Drvo za gorivo se prerauje u cepanice koje se transportuju trgovakim skladitima i zatim prodaju.

1.3 RODOVI I VRSTE DRVETA

Drvo raste samorodno u svim krajevima u kojima su klimatske i geoloke prilike povoljne za ivot. Ree drvo raste osamljeno a gotovo redovno u manjim ili veim skupinama tj. u umama i praumama.Drvo nie iz semenke ili iz izdanka korena istovrsnog drveta.Ispoetka je drvo nena mladica koja u povoljnim okolnostima dalje raste i razvija se u stablo.Stablo drveta se sastoji iz tri glavna dela:koren sa ilama,deblo i kronja sa granama.U prirodi rastu stabla razliitog izgleda i sa razliitim svojstvima drvne mase pa se po specijalnim karakteristikama razvstavaju u rodove,a rodovi u vrste. U Evropi rastu dva glavna roda drveta: - zimzeleno(etinari) - listopadno Zimzeleno drvo U graevinske svrhe zimzeleno drvo je na prvom mestu.Glavne vrste su jela,smreka,bor i ari.Jela je najrasprostranjenija. Drvo od stabla jele se naziva jelovina ili amovina.U jelovini ima manje smole nego u ostalim vrstama zimzelenih drva.Ona je meka,elastina,lako se obrauje i cepa. Jelovina se koristi za pomone konstrukcije,skele,potpore,oplate i podove,zatim za krovnu grau i savremene inenjerske konstrukcije(reetkasti i slini drveni nosioci za vee raspone). Drvo od stabla smreke ili omorike naziva se smrekovina,slina je jelovini i kvalitetnija je od nje.Boje i godovi su kao i kod jele,ne propada tako brzo kao jela.Za graevinske svrheupotrebljava se isto kao jelovina,a za stolarske jo vie.Smrekovina je rezonantno drvo,pa se upotrebljava za izradu nekih drvenih instrumenata. Bor moe biti beli i crni.Borovo drvo se naziva borovina.Teina,tvrdoa,vrstina i koliina smole su vee nego kod ostalih zimzelenih drvea ali se tee obrauju.Najvie se koristi za delove izloene vlaenju i suenju(roletne,spoljni delovi prozora i vrata). Drvo od arievog stabla naziva se arievina,slina je borovini,ali je bolja od nje,pa se vie ceni.Upotrebljava se kao i borovina i jo za brodogradnju. Listopadno drvo

Za graevinske svrhe navie se koriste hrast,bukva,brest,a ostale vrste retko. Hrastovo drvo je hrastovina,u njoj nema smole ali ima tanina zbog kojeg je hrastovina otporna spoljnim uticajima.Dobro se cepa i lako obrauje,nepovoljno je to je napada crvotoina.Hrastovina se koristi kao tehniko drvo za drvene mostove,vodogradnju,brodogradnju,graevinsku stolariju,parkete,nametaj,furnire itd. Bukovo drvo je bukovina.Ima dobra svojstva kao hrastovina ali su vra vlakna i savitljivije je od hrastovine. Bukovina se najvie upotrebljava kao stolarsko drvo ali za vanije izraevina uporebljava se parena bukovina koja je otpornija.Za eleznike pragove koristi se inpregnirana bukovina.Furniri bukovine se upotrebljavaju za proizvodnju perploe. Od ostalih listopadnih drvea retko se upotrebljava brest,jasen,bagrem,grab,lipa i topola.Brestovine ima manje u prirodi,isto tako i na tritu.Jasenovina se upotrebljava za ruke,drae i razne delove alata,te za delove nametaja.Bagremovina je ilava,elastina i trajna ali se malo upotrebljava. Grabovina je pogodna za izradu ruki i draa.Lipovina i topolovina slue kao podloge spoljnih furnira na perploama i pan-ploama,za kiparske drvorezbarske radove i retko se upotrebljavaju u graevinske svrhe. Inostrano i egzotino drvo Iz Sverne Amerike uvoze se u Evropu kanadski smolasti bor i uti bor.Karakteristike su iste kao i kod Evropskih borova i takoe se upotrebljavaju u graevinske svrhe.Vanije vrste egzotinog drveta su okime iz ekvatorijalne Afrike i njemu slian mahagoni.Upotrebljavaju se za furnire. Za furnire se takoe upotrebljava palisander(Ameriko drvo) i ebanovina.

1.4 STRUKTURA I SVOJSTVA DRVETA

U drvetu je oko 95% organskih i oko 5% neorganskih materija koje stvaraju elije drvene mase. kupovi elija stvaraju u drvetu godove,srce,jezgro i koru.Strukrura se vidi i najbolje posmatra na povrinama poprenog,uzdunog kroz srce i uzdunog paralelnog sa srcem preseka. Elementarne elije su duguljaste sastoje se od celuloze,lignina,vode i ostalih sastojaka.Skupina elija teku svojim uzdunim smerom,paralelno sa srcem,a meusobno se koncentrino slau oko srca drveta. Dok drvo raste svake godine u drvetu nastaje novi god,prsten.Na osnovu toga koliko ih ima utvruje se starost oborenog stabla.to su godovi bli srcu,to su svetlije boje. U vertikalnoj osi stabla se nalazi specijalna skupina elija,koja u deblo ulazi iz njegovog panja a iz debla se odvaja u grane i ogranke.o se naziva srce drveta.Poetni godovi oko srca nekih vrsta drveta vremenom postaju tamniji i tvri,dok se oni udaljeni od srca normalo razvijaju,a meki su i svetliji.Taj tamniji i tvri deo drveta se naziva jezgro.Drvena masa svih godova,od jezgra do kore se struno naziva belikovina jer je svetlija od jezgra.Spoljni plat drveta se naziva kora ili tanije mrtva kora.Kora se na drveu razliitog roda razlikuje,a razlikuje se i kora pojedinih vrsta drveta istog roda,pa se rodovi i vrste najee razlikuju po kori i liu stabala.Na drvetu je kod neki vrsta kora deblja kod nekih tanja,glatka ili raspucana,a razlikuju se i bojom. Svaka vrsta drveta se odlikuje specijalnim svojstvimakoja odluujo o njegovoj upotrebi.Drveu se odreuje tvrdoa,vrstoa,promenljivost obima i trajnost.Po tvrdoi drvo moe biti tvrdo,polutvrdo i meko.Listopadno drvo je tvre od zimzelenog.Na zapreminsku masu drveta utiu mnogi faktori,pa se masa moe iskazati samo kao prosena masa sirovog i suvog drveta.vrstoa drveta je otpor drveta na silu koja ga stiska,rastee,savija,lomi ili mrvi.Na vrstou drveta utiu mnogi faktori kao to su npr. postojanje vlage,elastinost,ilavost i drugo.ivo stablo stalno korenjem upija vodu,a kad se stablo obori ta voda isparava pa se smanjuje obim drvetaDuom trajnou se odlikuje gusto,teko i vrsto drvo,drvo sa tankim godovima,zimzeleno drvo sa dosta smole itd.Drvo je lo provodnik toplote,pa je zbog toga dobar toplotni izolator

1.5 GREKE I BOLESTI DRVETA

Neke greke drveta nastaju ve za vreme njegovog rasta,neke pri obaranju stabla,transportu,a neke zbog fizikih i biolokih uzroka. Greke unutrenjeg sastava Tek po obaranju nekog stabla se moe ustanoviti ekscentrino srce deblu a ponekad i dvostruko srce.Ponekad postoji krivudavost godova ,krivudavost vlakana. Sve te greke smanjuju sposobnost i vrednost stabla kao tehnikog drveta.Za nosive 8

konstruktivne elementa od drveta nepovoljne su kvrgavost i voravost.Slino je i sa smolavou. Greke zbog fizikih uticaja Takve greke uglavnom nastaju od nepovoljnog delovanja vetra,kie, mraza,sunca i mehanikih povreda.Pri normalnom suenju stabla nastaju vee ili manje pukotine. Ako takve pukotine zauzmu celu debljinu drveta nazivaju se raspukline.Zbog jakih vetrova,pri preteranom savijanju stabla u njemu nastaju krune pukotine. Crvotoina Neke vrste buba snesu jaja ispod kore odnosno u drvnu masu drvetapa se izlegu tzv.crvi.Oni jedu drvnu masu stvarajui buotine.Tako upropatavaju ne samo ivo drvo nego i grau,gotove konstrukcije,nametaj i dr.To se zove crvotoina,koja se esto otkriva tek pri obradi drveta. Gljiviavost Sitni biljni organizmi,gljivice ili bakterije napadaju ivo drvo,gotove konstrukcije.To je gljiviavost,koja se najvie razvija na drvetu u zatvorenom,mranom i vlanom prostoru. Trule Ako se svea nedovoljno osuena drva gusto sloe,na povrinama drveta e se pojavitiznakovi bolesti.Na zimzelenom se ti znakovi pojavljuju kao plaviaste,a na listopadnom kao sme mrlje.Te mrlje pokazuju da su drvo napale gljivice ili bakterije i ako se nita ne uradi drvo e biti razarano sve dublje i pretvarae se u trule.

1.6 ZATITA DRVETA

Drvo treba zatititi od crvotoine,gljivica i truljenja(uslovljene su vlagom,pa se zatita svodi na zatitu od vlage) i treba drvo zatititi od vatre. Nagorevanje je primitivan nain zatite.Nagorela povrina ne daje bakterijama i gljivicama da se hrane,a stvara se i neto malo katrana,pa i on titi drvo od vlage.Kad nagorela povrina ispuca drvo vie nije zatieno,tako da taj nain nije najefikasniji. Premazivanje uljima i smolama U obzir dolaze bitumen i katran,njihovi derivati i vetake smese.Najvie se upotrebljava karbolineum,ali samo za grublje spoljne konstrukcije jer ima jak i otar miris. Premazivanje vruim firnajsom Upotrebljava se uglavnom na obraenim povrinama drveta, najee se premazuje u dva sloja. Farbanje uljanom bojom sa premazom firnajsa je najea zatita graevinske stolarije i drugih drvenih elemenata u zgradi.

Premazivanje bitumenom ili katranom prikladno je za jednostrane premaze drvenih podloga na onoj strani koja bi bila izloena vlazi. Impregniranje pod pritiskom U posebnim prostorijama se montiraju specijalni kotlovi u kojima se moe postii vakuum i proizvesti pritisak.U te kotlove se moe ubaciti drvo.U kotlove se najpre die pritisak,pa se zatim smanjuje. Zatita od vatre Prvenstveno se titi to se zapaljivi delovi dele od svakog mogueg izvora vatre ili visoke temperature.Na manjim razmacima treba obloiti drvo vatrostalnim materijalom npr azbestnim ili amotnim ploama

1.7 SEA UME I PROIZVODNJA DRVENE GRAE

Sea uma se vri po planovima nadlenih organa za umarstvo,vri se pregled stabla,pa se predviena za seu obeleavaju.Prema njihovom kvalitetu procenjije im se priblina kubatura. Osobine stabla Za tehniko drvo biraju se stabla koja se odlikuju istoom,pravilnim rastom i jednolinom debljinom.istoa i osobina po kojoj na deblu nema jaih granato znai da se kronja razvija dosta visoko tako da se od debla istog stabla dobija se dug trupac za dalju preradu.Pravilan rast je osobina po kojoj stablo od podnoja do kronje nije zakrivljeno ili grbavo. Jednolina debljina je osobina stabla kojom razlika prenika drveta na donjem i gornjem delu nije prevelika. Vreme seenja Za seu pojedinih stabala ili manje koliine nije vano vreme seenja,ali za seu vee koliine na veim povrinama najpovoljnije vreme za seenje je zima.Prednost zime je to drvo nije u vegetaciji nego miruje,a nema ni tetoina Obaranje stabala Pre obaranja mora se odrediti najpovoljnija strana za njegovo padanje. To je ona strana na kojoj e stablo najmanje otetiti druga stabla a grane se nee ukljetiti u grane drugih stabala.Tako da se na strani suprotnoj od odabrane za padanje zaree runom ili motornom testerom priblino do 1/3 njegove debljine.Stablo najpre seda na panj,a zatim se obara i pad usmerava povlaenjem unapred pripremljenim i jednim krajem ka vrhu stabla privezanom kanapom. 10

Delovi oborenog stabla,njegovo doterivanje i sortiranje Deo sabla koji posle njegovog obaranja ostane naziva se panj.Panj se retko koristi.Stablu se najpre odsecaju grane pa se deblo odvaja od granja.Grane se sortiraju na komade iji je prenik vei od 7cm i na sitne grane iji je prenik manji od 7cm.Sortirana i doterana stabla i grane razvrstavaju se i sortiraju kao tehniko drvo,za hemijsko iskoritenje i drvo za gorivo.Tehniko drvo se dalje rasvrstava kao oblo drvo i cepano drvo. Oblo i cepano tehniko drvo U oblo drvo se rasporeujuju balvani koji e se u pilanama obraditi tako da se dobije drvena graa i drugi drveni poluproizvodi za najrazliitije zavrne proizvode.Jedan deo balvana i grana sortira se kao obla graa koja se doteruje ali se vie ne obrauje (drvo za skele,bandere i sl.)Drugi deo stabala i granja se cepa.I u tom stanju kao poluproizvod se deli. Pilana je pogon koji seenjem balvana proizvode razliiru drvenu grau.Zbog dopreme balvana i odpreme grae potrebno je da pilane nisu daleko od mesta eksploatacije ume.U pilanama se dobija rezana graa. Proizvodnja greda Da bi se seenjem balvana dobila greda najveeg kvadratnog preseka mora se na krunom prerezu tanjeg kraja balvana mora se ucrtati kvadrat pa se po njegovim stranicama seku dve i dve paralelne stranice. Proizvodnja dasaka Seku se razliite vrste dasaka.Od dasaka se naknadno seku gredice i letve.

2. TESARSKE OBRADE
2.1 VRSTE TESARSKIH OBRADA
Tesarska obrada se svodi uglavnom na krojenje,srezivanje i sastavljanje konstruktivnih elemenata od rezane grae, koju drvna industrija proizvodi kao poluproizvod od kojih se tesarskom obradom i sastavljanjem dobijaju finalni proizvodi. Glavne tesarske odbrade drvene grae su: tesanje - runo i motorno seenje - cepanje - iljenje 11

dubljenje buenje zabijanje poravnavljanje

Tesanje je osnovni tesarski posao kojim se drvenoj grai daje predvien oblik.Balvani se teu poevi od tanjeg i napredujui ka njegovom debljem kraju.Tesanjem se dobijaju otroivine tesane grede ili polutesane grede. Runo i motorno seenje U gruboj tesarskoj obradi drveta dolazi u obriz popreno i uzduno seenje balvana.Inae runo seenje dasaka i gredica najea obrada pri krojenju i definitivnom oblikovanju pojedinih konstrukcija.Motorno seenje je sve vie zastupljeno,ne samo za zradu drvene grae neg i za izradu konanih proizvoda na gradilitima. Cepanje Ova vrsta je prikladna samo za one vrste drveta koje se odlikuju dobrim cepanjem. Cepaju se uglavnom krai komadi drvene grae,jer kod duih komada cepanje moe poi neeljenim pravcem pa upropastiti grau.Cepanje se obavlja elinim ili drvenim klinovima. iljenjem - To je obrada kojom se na jedanom kraju drvenog elementa izrauje iljasti oblik zbog lakeg prodiranja u tlo ili neku drugu masu. Dubljenje,buenje,zabijanje i poravnavanje Pri izradi sastava drvenih delova potrebna su specijalne obrade po kojima jedan deo zalazi u izraeno udubljenje drugog dela,ili se i jedan i drugi deo probui,a kroz buotinu se zabije vezno sredstvo.Neki se sastavi izrauju jednostavnim zabijanjem eksera kroz jedan i drugi sastavni deo.Tragovi sekire ili testere na povrinama drveta uklanjaju se poravnavanjem.

2.2 TESARSKI PRIBOR I ALAT

Za svaku tesarsku obradu potreban je i odgovarajui pribor. Pribor za merenje Pribor za merenje je pribor na kom je oznaena metarska,decimetarska, centimetarska i milimetarska obrada.To je drveni ili elini metar ili dvometar za merenje i obeleavanje pojedinih elemenata konstrukcije, a drvena letva za merenje i platnene ili eline trake od 10m i 20m za vee konstrukcije.

12

Pribor za obeleavanje slui specijalna tesarska olovka.Dui pravci se ne obeleavaju olovkom ve za tu svrhu pripremljenim konopcem.Ostali pribor za obeleavanje su:estar,lenjir, pravougaonik,visam i libela. Pri upotrebi alat mora biti ist i otar,a izvan upotrebe mora biti zatien da se niko ne povredi. Alat za tesanje Od see stabla pa do konane obrade tesar se slui razliitim vrstama sekire. Alat za runa i motorna seenja Za popreno i uzduno seenje testera balvanua,za manje grae mala ili stolarska testera.I vie vrsta testera za seenje dasaka i gredica. Alat za cepanje najee se cepanje obavlja otricom sekire i maljem.A umesto otrice sekire mogu za tu svrhu izraenji elini ili drveni klinovi. Alat za dubljenje Postoji duba i razna zaobljena i ravna dleta koja se razlikuju po irini otrice. Za mehaniko dubljenje slue glodalice. Alat za buenje Stare vrste su rune builice a novije su elektrine i motorne builice. Alat za zabijanje i udaranje Za zabijanje klinova i udaranje sekire pri cepanju drveta slue drveni malj za dve ruke.Za udaranje dubaa i dleta slue manji drveni maljevi za jednu ruku.A za zabijanje eksera slui elini eki sa drvenom drkom. Alat za poravnavanje Otesane povrine poravnavaju se sa rendlom,strugom i glodalicom. Alat i pribor za razliite svrhe je potreban za razliite svrhe.Potrebne su razliite turpije,brusilice, kleta,francuski kljuevi,rafcigeri i sl. Tesarska pomagala su potrebna za vee radove nogari,radni stolovi,merai,abloni,drveni titnici i dr.

2.3 VEZNA SREDSTAVA

13

Za povezivanje delova drvenih konstruktivnih elemenata upotrebljavaju se drvena i elina vezna sredstva i lepila.Od tih drvenih veznih sredstava su drveni ekseri,trnovi,ekseri,klinovi,zaglavci,epovi i drugo.elina vezna sredstva su elini ekseri i ekserii,zavrtnji,rafovi.Lepila razliite vrste: tradicionalno stolarsko tutkalo i puno novih vrsta. Postoje razliite vrste vezova: - vezovi horizontalnog produenja - vezovi vertikalnog produenja - vezovi pojaanja - vezovi ukrtanja - vezovi proirenja - vezovi pod pravim uglom - vezovi pod kosim uglom - vezovi uglova

14

3. DRVENI ZIDOVI I OGRADE

3.1 GLAVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE DRVENIH ZIDOVA
Zgrade sa drvenim zidovima prave se jo uvek u umovitim planinskim krajevima gde ima drvene grae pri ruci.Drveni zidovi daju takvim zgradama posebnu atmosferu.Puni drveni zidovi su oni koji si u celoj svojoj duini i visini sstavljeni od drvenih elemenata,a u ostavljene otvore ugrauju se prozori i vrata(brvnare).Drveni zidovi mogu biti i skeletni,kombinovani i montani,drveni zidovi razliitog sastava. Zidovi od balvana Najee se prave od borovine.Obraeni balvani se povezuju i slaganjem se formiraju brvnare.Mogu se spajati i slagati na razliite naine. Zidovi od polubalvana Zaobljeni deo bude prema napolje a ravan prema unutra.Polubalvani se povezuju i obrazuju zid. Zidovi od greda Grede se povezuju i obrazuju zid.Zidovi od greda se rade monogo ree zbog estetskog izgleda. Tradicionalni skeletni zidovi Glavna drvena graa za ovakve zidove su nekada bile tesane grede uglavnom og borovine,smrekovine i hrastovine.U dananje vreme se izbegava upotreba greda i balvana. Montani i polumontani drveni zidovi Zgrade sa prenosivim montanim zidovima su potrebne npr. preduzeima koja sa vie radnika i slubenika obavlja poslove na terenima.Polumontani zidovi su uglavnom prelaz od skeletnih zidova do montanih zidova.

3.2 DRVENE OGRADE

Samostalni drveni zidovi ili ograde su veoma pogodne za ograivanje dvorita,vrtova i slino. Razlikuju se: - pune spoljne ograde - pregrade i ograde od letava - ogradice od dasaka i letava Pune spoljne ograde Glavni delovi ove vrste ograda su stubovi,gredice i daske,a kao vezno sredstvo slue ice,kanapi,letve i dr.Mogu biti sa horizontalno i vertikalno povezanim daskama

15

Pregrade i ograde od letava Izrauju se od letava.Pregrade se rade najee u prostranim spremitima u kojima je potrebno odvajati i posebno zatvarati neku robu,proizvode i sl.i ako je potrebno da do njih doe barem malo svetla kroz otvore.Ograde od letava rade se u svemu kao i ograde od dasaka sa istim razmacima i dimenzijamastubova i gredica i sa istim visinama. Ogradice od dasaka i letava Ogradice se razlikuju od ograda uglavnom po tome to su nie ,ree se podiu kao samostalne konstrukcije.,a ee kao dodaci drugim konstrukcijama.

4. DRVENI PLAFONI I DRVENI PODOVI

4.1 O DRVENIM PLAFONIMA
Drvene tavanice su najstarija vrsta tavanice.Sad se prave uglavnom na zgradama iji su zidovi od drveta. Glavne osobine dobrih tavanica su da budu vrsti,da se ne savijaju ili izobliuju ,ali mora biti i dosta lak da ne optereuje konstrukciju.Tavanica se ne sme ljuljati niti tresti,trebao bi biti zvuni i toplotni izolator. vrstina ili nosivost poverava se tavanskim nosaima,a to su grede i gredice rasporeene i povezane u drveni grednik.Donja povrina se zatvara, a gornja povrina se izrauje tako da se po njoj moe lako kretati.Izmeu se stavlja izolacija. Drveni grednici - Za drvene grede trbeba upotrebljavati jelovinu i smrekovinu.Grede moraju biti potpuno zdrave iilave.Grede mogu biti masivne, uske i sastavljene grede. Drveni plafoni - Najee se izrauje da da im je povrina ravna, sa donje strane se pribija donja daana oplata. Plafoni mogu biti sa daanom oblogom i plafoni sa vidljivom gredom. Daske su uglavnom od jelovine i smrekovine.

4.2 DRVENI PODOVI

Drvenim tavanicama odgovaraju drveni podovi.,koji treba da su vrsti ali laki idovoljno elastini..Osim dasaka za gornju oplatu mogu se koristiti i lake graevinske ploe. Toplotna i zvuna izolacija - Od njih se zahteva da spree prodiranje toplote odnosno zvuka u prostorije.Obe izolacije se postiu ako se u tavanicama urade odgovarajui nasipi i namazi ili se umetnu odgovarajui izolatorni materijali.Nasipi su uglavnom pesak i ista granulirana ljaka,a 16

namazi su od lakih betona,vrlo dobar ijeftin je namaz od ilovae.Izolacioni umeci mogu biti lake graevinske ploe,staklena vuna,stiropor i drugo.Drveni podovi mogu biti od dasaka, od brodskog poda,parketni podovi iod drvenih kockica. Glavne vrste tavanica su: - tavanice od samih greda - tavanice sa jednostavnim grednikom - tavanice sa obinim grednikom - tavanice sa uputenim nasipom - drvene tavanice sa elinim traverzama - tavanice sa gredama od daica

5. DRVENE KROVNE KONSTRUKCIJUE

5.1 SVRHA I VANOST KROVOVA
Svaka zgrada se gore zavrava pdgovarajuom vrstom krova.Krov titi od spoljnih uticaja, a vano je i njegovo estecko znaenje. Praktina svha krova u naim klimatskim uslovima krov titi od padavina (kia,sneg ,grad), vetra,hladnoe i toplote.Krov moe zgradu tititi od padavina ako ne proputa vodu nego je odvodi izvan zgrade.Krov mora biti nepropustan i imati odgovarajue kosine da se kia i sneg ne zadravaju.Zaita od hladnoe i toplote se uglavnom poverava tavanicama ispod krova.Krovovi mogu biti trdicionalni i savremeni.Na manjim stambenim zgradama i drugim se najvie prave tradicionalni krovovi.U savremenoj arhitekturi se ipak rade krovovi sa drvenim konstruktivnim elementima. 5.2

KROVITA I POKROVI

Krov se deli na dva dela,prvi je nosivi deo,krovna konstrukcija ili krovite,a drugi je krovni pokrov to je spoljna strana krova. Krovne konstrukcije ili krovite-osim sopstvene teine moraju nositi i teinu pokrova,padavina i ljude, koji se zadravaju na krovu pa podnositi pritisak i udare vetra.Drvena krovita lako se izruju, podiu i sastavljaju,a i jeftinija su od savremenih masivnih krovita.

17

Prema vrsti neke zgrade odabiraju se vrste pokrova,a prema vrsti pokrova,odnosno prema potrebnom nagibu krovnih povrina ,projektuje se krovna konstukcija.Nagib krovnih povrina zavisi od vrsti pokrova i od klimatskih prilika.

5.3 VRSTE KROVOVA

Prema vrsti i veliini zgrada ,obliku i poloaju sa obzirom na praktine potrebe i estetske zahteve izrauje se razliita vrsta krovova odnosno krvnih konstrukcija.Prema tome ima razliitih vrsta krova ,a to su:jednostreni krovovi - dvostreni krovovi - viestreni krovovi - sloeni ili ralanjeni krovovi - atorasti i krstasti krovovi - tornjevi i kupole - lomljeni i mansardni krovovi - nazupani ili ed-krovovi - bazilikarni krovovi - zaobljeni krovovi

LITERATURA
Konstruktivni elementi zgrada Djuro Peulic

18