Pravni fakultet-Nis

11.09.2007

Seminarski rad
Tema: Ubistvo

Krivicna dela protiv zivota i tela Opsta razmatranja

Najdraze sto covek ima je zivot.Zivot i telesni integritet su njegove najvece vrednosti.I ne samo njegove,vec i drustvene.Drustvo cine ljudi,pojedinci.Sve vrednosti su
podredjene coveku,njegovom zivotu osim postojanja drustvene zajednice kao uslova zivljenja svakoga od njih.Sasvim je onda I razumljivo sto su zivot I telesni integritet oduvek bili object krivicnopravne zastite.Sigurno je da ce uvek biti sticeni,pa I onda kada ne bude bilo krivicnog prava.Tu ulogu ce vrsiti druge drustvene norme koje ce biti I efikasnije. Zbog cinjenice da su napadi na zivot i telo oduvek bili i da ce uvek biti opasni akti koje osudjuje svaki covek i svako drustvo,ova se krivicna dela smatraju prirodnim ili opstim za razliku od zakonskih ili politickih koja su zavisna od drustvenopolitickog sistema,a njihova osuda od ideoloskog opredeljenja i shvatanja politickog trenutka.Ova deoba,koja je od znacaja za medjudrzavnu saradnju na planu borbe protiv kriminaliteta,sasvim je bez znacaja za jednu drzavu koja stiti zivot I telesni integritet u okviru drustvenog uredjenja iz kog je nastala.Krivicno pravo kao deo drzavnog aparata je instrument vladajuce klase za zastitu onih vrednosti koje odgovaraju njenim interesima.Zastita zivota I telesnog integriteta ulazi u sistem vrednosti na kojima se grade drustveni odnosi na kojima pociva pravna sigurnost u jednom drustvu. Krivicnopravna zastita zivota I telesnog integriteta je oduvek postojala,ali ta zastita nije bila uvek podjednaka niti je postojala za sva lica.Ta cinjenica I te kako govori o klasnoj uslovljenosti zastite I ove najvece vrednosti svakog coveka.U doba robovlasnistva se stiti zivot I telesni integritet robovlasnika,ali ne I robova,dok se u feudalizmu stiti zivot I kmetova,ali ne I telesni integritet,ili ne bar u celosti.Staleski I kasni odnosi se odrzavaju I na formalnu zastitu I na njeno ostvarivanje.Tek sa burzoaskom revolucijom,sa isticanjem nacela jednakosti I zakonitosti zastite ovih najznacajnijih vrednosti dobice opsti I jedinstveni karakter.Od tada,pa naovamo humanost I demokraticnost jednog drustva merice se efikasnoscu zastite zivota I telesnog integriteta I obimom prava I slobode coveka. U savremenom civilizovanom I kulturno razvijenom drustvu zastita zivota I telesnog integriteta zauzima najznacajnije mesto u sistemu vrednosti.Zivot I telesni integritet ne stite se samo od krivicnih dela iz ove glave.Postoji niz krivicnih dela od kojih se takodje stite I ove vrednosti uz istovremenu zastitu I neke druge vrednosti.Tako u glavi krivicnih dela protiv ustavnog uredjenja I bezbednosti Srbije,u glavi krivicnih dela protiv covecnosti I medjunarodnog prava,kao I u glavama krivicnih dela protiv zdravlja ljudi I covekove sredine,protiv opste sigurnosti gradjana I imovine I protiv javnog saobracaja,pojavljuje se veci broj krivicnih dela koja imaju za posledicu telesnu povredu (laku,obicnu ili tesku) ili smrt nekog lica. Za razliku od krivicnih dela protiv zivota I tela sva ova dela iz drugih glava ili nisu jedino ili nisu prvenstveno uperena protiv zivota I tela.Objekt zastite je covek kao zivo ljudsko bice,tj.njegov zivot.Zastita zivota pocinje od momenta radjanja coveka I traje do momenta nastupanja njegove smrti.O tome kada je covek rodjen,odnosno od kada pocinje zastita
2

zivota,u pravnoj teoriji razlikuju se tri shvatanja.Prema prvom shvatanju zastita zivota pocinje sa zapocinjanjem procesa radjanja deteta,sto znaci sa procesom njegovog odvajanja od tela majke.Po drugom shvatanju,autonomni zivot deteta pocinje sa delimicnim ili potpunim izlaskom deteta iz tela majke,a po trecem shvatanju samostalan zivot deteta pocinje sa prestankom placentarnog I pocetkom plucnog disanja. Nase zakonodavstvo prihvata prvo shvatanje.Medjutim od ovog pravila postoji jedan izuzetak prema kome krivicno pravna zastita pocinje pre rodjenja coveka.To je slucaj ubistva ploda coveka u telu majke pre nego sto je zapoceo proces porodjaja-kod krivicnog dela nedozvoljenog prekida trudnoce gde se pored ploda stiti I telesni integritet,zdravlje odnosno zivot bremenite zene. U pogledu momenta nastupanja smrti odnosno momenta do kada traje krivicnopravna zastita zivota u pravnoj teoriji se takodje razlikuju tri shvatanja.Prema prvom shvatanju smrt nastupa sa prestankom disanja I rada srca I pluca.To je prividna ili klinicka smrt.Po drugom shvatanju zivot coveka traje sve do nastupanja bioloske smrti-to je trenutak kada nijedan organ ne pokazuje znake zivota I ne odvija se nijedna zivotna funkcija.po trecem shvatanju smrt coveka nastupa sa nastankom cerebralne ili mozdane smrti koja se sastoji u gasenju svih mozdanih funkcija.U nasem pravu je prihvaceno ovo trece shvatanje.Momentom nastupanja smrti ne prestaje samo krivicno pravna zastita zivota I telesnog integriteta vec je taj momenat od znacaja za presadjivanje organa I delova tela. Zastita zivota I telesnog integriteta predstavlja drustvenu funkciju pa stoga ona ne zavisi od volje pojedinca.Otuda je bez znacaja na postojanje ovih krivicnih dela pristanak povredjenog.Istina sa razvojem medicine,posebno hirurgije na polju presadjivanja organa ili delova tela pristanak na davanje pojedinih organa ili delova dela je sve prisutniji.Donosenjem novog krivicnog zakona predvidjeno je novo privilegovano krivicno delo pod nazivom:Lisenje zivota iz samilosti(dakle ne ubistvo)gde ozbiljan I izricit zahtev za lisenje zivota pasivnog subjekta predstavlja privilegujucu okolnost kao elemenat bica. Radnja izvrsenja ovih krivicnih dela moze biti preduzeta samo prema drugom licu,ali ne I prema samom sebi.Samoubistvo I samopovreda nisu inkliminisani kao krivicna dela.Samopovreda moze biti pravno relevantna samo u slucaju izbegavanja vojne obaveze ili zloupotrebe prava iz socijalnog osiguranja. Ucinilac ovih krivicnih dela moze da bude svako lice,a u pogledu krivice ova se dela mogu izvrsiti I sa umisljajem I sa nehatom.

Krivicna dela unistenja zivota

1.Ubistvo -Ubistvo je protivpravno lisenje zivota drugog lica.To lisenje ili unistenje zivota moze biti izvrseno na veoma razlicite nacine,pod razlicitim uslovima I okolnostima,sa umisljajem ili iz nehata I sa razlicitim pobudama u okviru umisljaja.S obzirom na to postoji vise vrsta razlicitih ubistava koja bi se mogla kvalifikovati u tri grupe,I to: 1)obicno ubistvo, 2)kvalifikovana(teska)ubistva,

3)privilegovana(laka)ubistva. 1)OBICNO UBISTVO (Clan 113.KZ RS) Pojam.-Obicno ubistvo postoji kad je prouzrokovano umisljajno lisenje zivota drugog lica pri cemu ne postoje posebne okolnosti koje ga cine teskim ili lakim. Objekt napada je covek kao zivo ljudsko bice,tj.njegov zivot.Zivot pocinje od momenta radjanja I traje do momenta nastupanja smrti.Prema tome,I napad na zivot,odnosno njegovo unistenje moze biti izvrseno u tom periodu.Medjutim,pitanje se postavlja koji je to momenat radjanja,a koji je momenat smrti.I jedan I drugi momenat su diskutabilni. Radnja izvrsenja kod krivicnog dela ubistva moze biti veoma raznovrsna po delatnostima,nacinima njihovog izvodjenja I sredstvima.Zbog teskoce da odredi radnju precizno,a da pri tome ne ispusti neku delatnost,zakonodavac I nije utvrdio krivicno delo prema radnji,vec prema posledici.Iz zakonskog izrazaKo drugoga lisi zivota zakljucujemo da je radnja izvrsena svaka delatnost kojom se prouzrokuje smrt drugog lica. Iz ovako odredjenog pojma radnje jasno proizilazi da se ubistvo moze izvrsiti kako cinjenjem tako I necinjenjem.Necinjenjem se moze prouzrokovati smrt drugog lica samo onda kada je postojala duznost na cinjenje kojom bi se sprecilo nastupanje smrti.Tako,npr.ubistvo se moze izvrsiti nedavanjem hrane ili lekova od strane lica koja su duzna da se staraju o nemocnom ili bolesnom licu,neuklanjanjem prepreka ili opasnih stvari I materija od strane lica koja su duzna da to cine po sluzbenoj duznosti ili po osnovu radne obaveze odnosno od strane lica koja su stvorila opasne situacije ili prepreke ili su vlasnici,drzaoci,ili rukovaoci opasnih stvari I materija.Delatnosti cinjenja su veoma brojne I raznovrsne I mogu se vrsiti na razne nacine. S obzirom na nacin izvodjenja delatnosti ubistvo se moze izvrsiti direktnim,indirektnim,fizickim I psihickim dejstvom. Direktan ili neposredan nacin ubistva postoji kad ucinilac svojom delatnoscu prouzrokuje smrt drugog lica upotrebom vatrenog oruzija ili orudja,trovanjem,vesanjem,zadavljenjem,razbijanjem glave,guranjem u provaliju,ponor ili duboku I brzu vodu,itd. Indirektno ubistvo vrsi se tako sto se pored radnje izvrsioca posredstvom mehanizma I raznih sredstava koriste I radnje drugih lica,pa I same zrtve u prouzrokovanju posledice odvijanjem srafova na tockovima vozila kojim zrtva treba da upravlja ili da se vozi,podsecanjem grana na drvetu na koje treba da se popne,slanjem paketa sa eksplozivnim mehanizmom koji se aktivira njegovim otvaranjem,zamenjivanjem leka otrovnim materijalom ili loz ulja obojenim lakim benzinom ili drugom lako zapaljivom tecnoscu,itd. Stvaraju se uslovi da se delatnoscu zrtve ili drugog lica prouzrokuje smrt. Fizicko prouzrokovanje smrti,koje je inace najcesce u praksi,ostvaruje se veoma razlicitim sredstvima:vatrenim I hladnim oruzjem,orudjima,raznim predmetima,otrovima,strujom,zapaljivim ili zagusljivim hemijskim sredstvima,bakterioloskim I radioloskim sredstvima,itd.Svim ovim sredstvima se deluje na telo I zivotne funkcije coveka.

Psihicko prouzrokovanje smrti se vrsi izazivanjem uzbudjenja-straha,prepasti ili zalosti u takvom stepenu koji ima karakter soka,podobnog da blokira rad srca ili prekine drugu zivotnu funkciju.Ovakva ubistva se retko otkrivaju I jos teze dokazuju sto ih cini perfidnijim. Posledica se sastoji u nastupanju smrti lica prema kome je preduzeta delatnost lisenja zivota,odnosno propustena duzna delatnost da se spreci nastupanje smrti prema licu kome je ona pretila.Posledica smrti moze nastupiti odmah posto je radnja izvrsena,a moze I kasnije,posle kraceg ili duzeg vremena.U ovom drugom slucaju potrebno je da izmedju radnje I ovako nastale smrti postoji uzrocna veza,kao I to da je ta posledica bila obuhvacena umisljajem izvrsioca. Utvrdjivanjem uzrocne veze izmedju radnje I posledice smrti,posebno u slucaju njenog kasnijeg nastanka,nije uvek jednostavna stvar.Postojanje neke teske ili opasne bolesti,naknadne povrede ili zaraze,mogu doprineti nastanku ove posledice ili je cak uzrokovati.Dejstvo tih faktora,kao I naknadno dejstvo samog izvrsioca radnje u cilju prikrivanja dela(u slucaju dolusa generalisa)treba da bude objektivno procenjeno.Ako bi naknadna povreda ili teska bolest bila smrtonosna I van dejstva radnje tada se kida uzrocna veza.Ali,ako ovi faktori samo dopunjuju dejstvo radnje,tok uzrocnosti se ne prekida,vec pojacava kao voda posle sliva reka.Za postojanje ubistva potrebno je da je lisenje zivota izvrseno protivpravno.Nema krivicnog dela ubistva ako je do lisenja zivota doslo u nuznoj odbrani ili krajnjoj nuzdi,vrsenju duznosti na poslovima javne I drzavne bezbednosti,kada propisi sluzbe to dozvoljavaju ili zahtevaju.To isto vazi I u pogledu vrsenja vojne sluzbe ili zadataka u posebnim uslovima povecane opasnosti. Ako ne dodje do nastupanja posledice smrti tada umesto svrsenog postoji pokusaj ubistva.Izvrsilac krivicnog dela moze biti svako lice. VINOST-Za izvrsenje ovog krivicnog dela potreban je umisljaj,direktni ili eventualni.Kazna je zatvor najmanje pet godina.Saucesnik u izvrsenju ovog dela koji otkrije delo izvrsioca ili organizatora,moze se blaze kazniti. 2)KVALIFIKOVANA (TESKA) UBISTVA(Clan 114.KZ RS) Kvalifikovano ili tesko ubistvo postoji kada je umisljajno ubistvo izvrseno na takav nacin,pod takvim okolnostima I prema takvom licu koji mu daju veci stepen tezine I opasnosti za koje zakon propisuje teze kaznjavanje. Objekat zastite je zivot coveka. Postoji vise oblika teskog ubistva prema: 1)Nacinu izvrsenja,2)Pobudama ucinioca,3)Okolnostima izvrsenja I posledici,4)Osobenosti pasivnog subjekta.Kada se u radnjama ucinioca stekne vise kvalifikatornih okolnosti ubistva od koje neki od njih ostanu u pokusaju,sud je duzan da u pravnu kvalifikaciju pored toga sto ce uneti kvalifikovane oblike krivicnog dela unese I da su neki od njih ostali u pokusaju. Teska ubistva prema nacinu izvrsenja su :1)Ubistva na svirep nacin 2)Ubistva na podmukao nacin. 1) Ubistvo na svirep nacin je lisenje zivota drugog lica na takav nacin kojim se zrtvi nanose prekomerne nepotrebne psihicke I fizicke patnje I bolovi velikog
5

intenziteta.Buduci da je svako lisenje zivota praceno nanosenjem bola I izazivanjem straha,kod ovakvog dela bolovi I patnje se nanose s ciljem da se sto vise namuci zrtva pa oni po intenzitetu I trajanju prevazilaze bolove I patnje koje prate obicno ubistvo.Za postojanje ovog dela potrebno je da su ove delatnosti objektivno okrutne I stravicne kao I da je zrtva u svesnom stanju tako da dozivljava I trpi njihovu surovost uz veliki bol,strah I patnju.Pored toga,potrebno je da je ucinilac dela svestan surovih I necovecnih akata koje voljno preduzima. 2) Ubistvo na podmukao nacin je lisavanje zivota drugog lica na prikriven,potajan ili lukav nacin.Napad na zivot zrtve se preduzima u trenutku kada ona to ne ocekuje pa nije spremna na odbranu.Za izvrsenje dela koristi se poverenje zrtve prema uciniocu dela koje se zasniva na srodstvu,prijateljstvu,ljubavi,postovanju,ugledu.Podmuklost se manifestuje kroz objektivne(delo se preduzima potajno I prikriveno)I subjektivne(zla namera ucinioca)elemente. Teska ubistva s obzirom na pobude izvrsioca su:1) Ubistvo iz koristoljublja,2)Ubistvo radi izvrsenja ili prikrivanja drugog krivicnog dela I 3)Ubistvo iz bezobzirne osvete I drugih niskih pobuda. 1) Ubistvo iz koristoljublja je lisavanje zivota drugog lica u nameri da se dodje do prekomerne I nepotrebne imovinske koristi za sebe ili za drugo fizicko ili pravno lice.Pobuda koja ucinioca motivise na preduzimanje radnje izvrsenja se javlja u vidu pohlepe,pozude za prekomernim I nepotrebnim sticanjem I uvecanjem materijalne koristi odnosno sprecavanjem njenog umanjena.Ovde se ne radi o ubistvu radi zadovoljenja osnovnih egzistencijalnih potreba.Za postojanje dela je bitno da se radnja izvrsenja preduzima u navedenoj pobudi,bez obzira da li je ona ostvarena u konkretnom slucaju. 2) Ubistvo radi izvrsenja ili prikrivanja drugog krivicnog dela je lisenje zivota drugog lica kako bi se omogucilo ili olaksalo izvrsenje nekog dela ili da bi se prikrilo ranije izvrseno krivicno delo uklanjanjem nekog lica kao svedoka,saucesnika ili ostecenog.Ovo delo ima dva vida.Prvi vid postoji kada se lisava zivota lice kako bi se uklonilo kao prepreka,smetnja za izvrsenje planiranog krivicnog dela.Ovo delo ne mora da bude izvrseno,ali njegovo izvrsenje mora da predstavlja pobudu na izvrsenje ubistva.Ako je planirano krivicno delo izvrseno ili pokusano,a za pokusaj se kaznjava,tada postoji sticaj izmedju ubistva I tog drugog dela.Drugi vid postoji kada se drugo lice(svedok,zrtva ili saucesnik)lisava zivota da bi se uklonilo kao svedok ranije izvrsenog krivicnog dela.Za postojanje dela je bez znacaja je da li je ranije izvrseno krivicno delo otkriveno ili nije,kao I u kom je svojstvu ucinilac ovog dela ucestvovao u ranijem delu:kao izvrsilac ili saucesnik. 3) Ubistvo iz bezobzirne osvete ili drugih niskih pobuda je lisavanje zivota kome ucinilac pristupa iz bezobzirne osvete ili drugih niskih pobuda bez obzira da li su ove pobude u konkretnom slucaju I ostvarene. Ubistvo iz bezobzirne osvete je lisavanje zivota drugog lica iz egoistickih I samozivih pobuda koje karakterisu ucinioca kao bezosecajnu I asocijalnu licnost.Ovde ucinilac lisava zivota drugo lice zato sto je njemu ili njemu bliskom licu pre toga nanelo
6

izvesno zlo koje je po svom karakteru,prirodi,tezini I znacaju u znacajnoj meri manje od ubistva kojim ovaj uzvraca.Dakle ovog dela nema ako je zlo koje je naneto od ubijenog bilo veliko,srazmerno posledici smrti kojom uzvraca ucinilac dela jer bezobzirna osveta znaci znatnu nesrazmeru izmedju zla koje je ucinjeno I lisenje zivota tako da se na osnovu takvog povoda nikako ne moze opravdati. Ubistvo iz drugih niskih pobuda postoji kada se lisenju zivota drugog lica pristupa radi zadovoljavanja amoralnih teznji,niskih strasti I nastranosti kao sto je ubistvo iz ljubomore,mrznje,pakosti,nacionalne,polne,etnicke ili rasne netrpeljivosti,radi zadovoljavanja nastranih seksualnih prohteva. Tesko ubistvo s obzirom na osobenosti pasivnog subjekta jesu:1)Ubistvo sluzbenog ili vojnog lica pri izvrsenju sluzbene duznosti,2)Ubistvo deteta ,3)Ubistvo bremenite zene 4)Ubistvo clana svoje porodice koje je prethodno zlostavljano. Ubistvo sluzbenog ili vojnog lica se sastoji u umisljajnom lisenju zivota lica koje ima ovo svojstvo upravo u vezi sa vrsenjem sluzbene duznosti koje obavlja.Kvalifikatorna okolnost dela je svojstvo pasivnog subjekta koji se lisava zivota u vezi,povodom I dok se nalazi na sluzbenoj duznosti.Umisljaj ucinioca mora da obuhvati svest o svojstvu pasivnog subjekta I nameru da ga upravo I lisi zivota u vezi sa sluzbenom duznoscu koju namerava da vrsi ili je neposredno vrsi. Ubistvo deteta je protivpravno lisenje zivota lica koje u vreme preduzimanja radnje izvrsenja nije navrsilo 14 godina zivota.Uzrast zrtve predstavlja kvalifikatornu okolnost pa je za postojanje dela potrebno da je ucinilac svestan da radnju lisenje zivota preduzima upravo prema licu koje ima ovakav uzrast. Ubistvo bremenite zene je protivpravno lisenje zivota zenkog lica koja je trudna,bremenita sto uciniocu dela mora biti poznato u vreme preduzimanja radnje izvrsenja. Poslednji oblik teskog ubistva postoji kada se umisljajem ucinilac lisi zivota clana svoje porodice I to posto ga je krace ili duze vreme prethodno fizicki ili psihicki zlostavljao.Ovde se dakle radi o svojstvu pasivnog subjekta kao kvalifikatornoj okolnosti koga je ucinilac visekratno zlostavljao(nanosenjem fizickog ili psihickog bola,patnje,nelagodnosti),odnosno prema kome je ucinilac ubistva preduzimao razlicite akte nasilja u porodici. Izvrsilac dela moze da bude svako lice a u pogledu krivice potreban je umisljaj.Za ubistvo jednog lica saucesnici mogu biti proglaseni krivim za razlicite oblike teskog ubistva.Za ovo delo propisana je kazna zatvora od najmanje 10 godina ili kazna zatvora od trideset do cetrdeset godina. Za ovo krivicno delo je propisan redovni postupak,a krivino gonjenje se preduzima po sluzbenoj duznosti.Za ovo delo je nadlezan okruzni sud. Ovo je krivicno delo pod istim nazivom predvidjeno u Krivicnom zakonikom Republike Crne Gore u clanu 144.

3)PRIVILEGOVANA (LAKA) UBISTVA

U privilegovana (laka) ubistva spadaju:1)Ubistvo na mah 2)Ubistvo deteta pri porodjaju 3)Lisenje zivota iz samilosti 4)Nehatno lisenje zivota 5)Nedozvoljen prekid trudnoce 1)Ubistvo na mah(Clan 115.KZ RS) Ovo je privilegovano(lako)ubistvo koje postoji kada se lisi zivota drugo lice na mah,od strane ucinioca koja je bez svoje krivice dovedena u jaku razdrazenost napadom,zlostavljanjem ili teskim vredjanjem od strane ubijenog.Ubistvo na mah se ne moze izvrsiti u prekoracenju nuzne odbrane. Delo cine tri privilegujuca elementa:a)da je delo ucinjeno na mah,b)da je ucinilac u vreme izvrsenje dela bio u stanju jake razdrazenosti, I v) da je u stanju razdrazenosti ucinilac doveden bez svoje krivice. a)Delo je ucinjeno na mah kada je do preduzimanja radnje lisavanja zivota doslo neposredno,u kratkom vremenskom periodu posle napada,zlostavljanja ili teskog vredjanja od strane ubijenog.Ucinilac odluku donosi u trenutku,iznenada,bez hladnog,dugovremenog razmisljanja. b)Ucinilac je u vreme izvrsenja dela bio u stanju jake razdrazljivosti.To je stanje povisenog,snaznog uzbudjenja koje utice na ponasanje a , koje dovodi do afektivnog stanja visokog stepena dejstva usled cega dolazi do ogranicenja ili do bitnog smanjenja sposobnosti upravljanja svojim postupcima.Ponasanje ucinioca u ovom stanju je svesno ali nije kontrolisano.Da li je postojalo stanje razdrazenosti,da li je ono jakogstepena I intenziteta predstavlja pitanje na koje odgovor mora dati nalaz I misljenje lekara vestaka sudsko psihijatrijske struke. v)U stanju jake razdrazenosti ucinilac je doveden bez svoje krivice,napadom,zlostavljanjem ili teskim vredjanjem od strane ubijenog.Ovde se zapravo radi o provociranom ubistvu gde je sam ubijeni svojim prethodnim cinjenjem doprineo da bude lisen zivota.Ucinilac dela mora biti doveden u stanje jake razdrazenosti ako nije skrivljeno izazvao situaciju zbog koga je doslo do napada,zlostavljanja I teskog vredjanja.To znaci da on moze izazvati konfliktnu situaciju slucajno,sticajem okolnosti ili sadejstvom slucaja,ali ne I skivljeno I da time isprovocira napad,zlostavljanje ili tesko vredjanje. U stanje jake razdrazenosti ucinilac je doveden napadom,zlostavljanjem ili teskim vredjanjem ubijenog bilo da su ove radnje upravljane licno I neposredno prema uciniocu dela ili prema njemu bliskom licu(clanu porodice,bliskom srodniku).Napad je delatnost kojom se neposredno,blisko I stvarno dovodi u opasnost zivot ili telesni integritet drugog lica.Zlostavljanje je delatnost kojom se nanosi psihicka I fizicka nelagodnost,bol,patnja,dok je tesko vredjanje povreda casti ili ugleda u vecem stepenu,u vecem obimu ili u duzem trajanju.Za postojanje dela je bitno da izmedju napada zlostavljanja ili teskog vredjanja od strane ubijenog I stanja jake razdrazenosti(razjarenosti,pomahnitalosti)postoji uzrocno posledicna veza.

Izvrsilac dela moze da bude svako lice,a u pogledu krivice potreban je iznenadni umisljaj ili umisljaj na mah(dolus repentinus). Za ovo delo propisana kazna zatvora od jedne do osam godina. Za ovo krivicno delo je propisan redovni postupak a krivicno gonjenje se preduzima po sluzbenoj duznosti.Za ovo delo je nadlezan okruzni sud. Ovo krivicno delo pod istim nazivom je predvidjeno u Krivicnom zakoniku Republike Crne Gore u clanu 145. 2)Ubistvo deteta pri porodjaju ( Clan 116.KZ RS) Delo cini majka koja lisi zivota svoje dete za vreme porodjaja ili neposredno posle porodjaja dok kod nje traje poremecaj izazvan porodjajem.Ovo privilegovano ubistvo se jos naziva deteubistvo ili cedomorstvo.Tri su privilegujuca elementa dela:a)Objekat dela je zivo rodjeno deta,b)izvrsilac dela je majka I v)Ubistvo treba da je izvrseno za vreme ili neposredno posle porodjaja. a)Objekat dela je zivo rodjeno dete bez obzira da li je sposobno za zivot ili ne,pod uslovom da je porodjaj zavrsen.Dete je zivo rodjeno ako se odvijalo disanje placentarno ili plucno ili oba zajedno. b)Ucinilac dela moze biti samo majka novorodjenceta koja se nalazi u vecem ili manjem stanju telesne ili psihicke nelagodnosti,bola,iscrpljenosti I straha koji sa sobom nosi svaki porodjaj.Druga lica koja ucestvuju u radnji izvrsenja dela ne odgovaraju za ovo vec za drugo krivicno delo lisenje zivota. v)Radnja lisenja zivota deteta treba da je preduzeta u odredjeno vreme-za vreme porodjaja ili neposredno posle porodjaja dok traje poremecaj koji je izazvan porodjajem.Porodjaj pocinje trudnickim bolovima,pucanjem vodenjaka I ritmickim kontrakcijama materice kojima se potiskuje dete do odvajanja iz tela majke.Kada traje poremecaj posle porodjaja I kada se ono nalazi u uzrocno posledicnoj vezi sa porodjajem,predstavlja fakticko pitanje koje sudsko vece na bazi nalaza I misljenja lekara vestaka sudsko psihijatrijske struke resava u svakom konkretnom slucaju. U pogledu krivice delo se moze izvrsiti samo sa umisljajem. Za ovo delo je propisana kazna zatvora od sest meseci do pet godina. Za ovo krivicno delo propisan je redovni krivicni postupak a krivicno gonjenje se preduzima po sluzbenoj duznosti.Za ovo delo je nadlezan okruzni sud. Ovo krivicno delo je pod istim nazivom predvidjeno u Krivicnom zakoniku Republike Crne Gore u clanu 146. 3)Lisenje zivota iz samilosti (Clan 117.KZ RS) Ove je novouvedeno krivicno delo koje predstavlja oblik privilegovanog ubistva (iako zakonodavac u nazivu ne upotrebljava rec ubistvo).Delo se sastoji u lisenju zivota punoletnog lica iz samilosti zbog teskog zdravstvenog stanja u kome se nalazi,na njegov ozbiljan izricitiv zahtev.Cetiri su privilegujuca elementa ovog dela:a)objekat napada je punoletno lice koje je uracunljivo(kod koga je ocuvana sposobnost za odlucivanje I rasudjivanje) ,b)delo se vrsi iz samilosti,milosrdja.Ovo je posebna vrsta moralne,socijalno
9

prihvatljive pobude na strani ucinioca, v)zrtva treba da se nalazi u teskom zdravstvenom stanju fizickog ili dusevnog obolenja koje je trajno I tesko sto znaci da se prema savremenim medicinskim saznanjima ne moze predviteti koliko ce dugo lecenje trajati I da l ice biti uspesno,a pri tome je I neizvestan ishod lecenja I g)ucinilac radnju lisavanja zivota preduzima na ozbiljan I izricit zahtev zrtve.Bitno je da je ovakav zahtev izraz cvrste I nepokolebljive odluke da zbog teskog zdravstvenog stanja bude liseno zivota.Taj zahtev moze biti dat usmeno,pismeno,na drugi nacin,ali tako da bude saznata I dokazana njegova sadrzina pri cemu se taj zahtev mora dati bez primene sile,pretnje,obmane ili drugog vida pritiska na volju koja iskljucuje sposobnost odlucivanja. Izvrsilac dela moze da bude svako lice a u pogledu krivice potreban je umisljaj. Za ovo delo propisana je kazna zatvora od sest meseci do pet godina. Za ovo krivicno delo propisan je redovni postupak.Krivicno gonjenje se pokrece po sluzbenoj duznosti.Za ovo krivicno delo nadlezan je opstinski sud. Ovo krivicno delo pod istim nazivom je u krivicnom zakoniku Republike Crne Gore predvidjeno u clanu 147. 4) Nehatno lisenje zivota (Clan 118.KZ RS) Delo se sastoji u lisenju zivota drugog lica iz nehata.Ovo je poslednji privilegovani oblik ubistva koje karakterise blagi stepen krivice(nevoljno preduzimanje radnje)na strani ucinioca dela u vreme preduzimanja radnje izvrsenja. Ovo delo postoji kada je ucinilac preduzeo radnju u cilju ostvarenja nekog drugog cilja ili rezultata pri cemu se lisenje zivota javlja kao uzgredno,sporedna posledica koju ucinilac nije hteo niti je pristao na nju,ali je predvideo ili mogao I bio duzan da predvidi njeno nastupanje.to je ubistvo iz nepaznje,nesmotrenosti,pogresne procene situacije.Nema voljnog odnosa prema posledici lisenja zivota koji odrazava uciniocevu teznju,pa je psiholoska strana dela laksa u odnosu na umisljajno ubistvo. Izvrsliac dela moze da bude svako lice,a u pogledu krivice potreban je nehat(svesni ili nesvesni). Za ovo je delo propisana kazna zatvora od sest meseci do pet godina. Za ovo krivicno delo je porpisan redovan postupak.Krivicno gonjenje se pokrece po sluzbenoj duznosti.Za ovo krivicno delo je nadlezan opstinski sud.Ovo krivicno delo sa istim nazivom je u krivicnom zakoniku Republike Crne Gore predvidjeno u clanu 148. 5)Nedozvoljen prekid trudnoce (Clan 120.KZ RS) Delo se sastoji u protivpravnom prekidu trudnoce(pobacaju ili abortusu).To je unistavanje ploda coveka u telu bremenite zene I izbacivanje iz istog pre nego sto je poceo process porodjaja. Objekat zastite je dvojako odredjen:a)plod coveka I b)zdravlje I zivot bremenite zene. Delo ima tri osnovna oblika:1)Pobacaj sa pristankom bremenite zene 2)Bavljenjem vrsenjem pobacaja,I 3)Pobacaj bez pristanka bremenite zene.

10

1)Pobacaj sa pristankom bremenite zene postoji kada se protivnom propisima o vrsenju prekida trudnoce bremenitoj zeni sa njenim pristankom izvrsi porodjaj,zapocne da se vrsi porodjaj ili se pomogne da ga izvrsi. Radnja izvrsenja se sastoji u vise alternativno predvidjenih delatnosti:izvrsenju pobacaja,zapocinjenju vrsenja pobacaja ili u pomaganju bremenitoj zeni da izvrsi pobacaj.Izvrsenje pobacaja je unistenje ploda u telu bremenite zene I njenog izbacivanja iz istog.Ono se moze vrsiti raznim sredstvima I nacinima.Zapocinjanje vrsenja pobacaja je preduzimanje delatnosti ili upotreba nacina ili sredstava kojima se plod coveka moze unistiti,ali iz nekog razloga do toga nije doslo.Ovde je zapravo pokusaj izjednacen sa svrsenim delom zbog posebno ispoljenog stepena opasnosti.Pomaganje bremenitoj zeni da sama nad sobom izvrsi pobacaj je samostalna radnja izvrsenja buduci da ovde nema saucesnika(jer bremenita zena ne moze biti ucinilac ovog dela nad samim sobom).To je preduzimanje bilo koje delatnosti fizickog ili psihickog karaktera kojom se omogucava ili olaksava bremenitoj zeni,stvarajuci uslove da sama nad sobom izvrsi pobacaj. Izvrsilac dela moze biti svako lice osim bremenite zene a u pogledu krivice potreban je umisljaj. Za ovo je delo pisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine. 2)Bavljenje vrsenjem pobacaja postoji kada ucinilac izvrsi jedan ili vise pobacaja sa pristankom bremenite zene pri cemu ispolji teznju da to I dalje cini.Ovo je oblik kolektivnog krivicnog dela u vidu zanimanja(kao oblik prividnog realnog sticaja).Za postojanje dela je potrebno postojanje cetiri elementa:a)da na strani pocinioca postoji teznja,tendencija,spremnost da nastavi da se I dalje bavi vrsenjem pobacaja, b)da je ucinilac zapoceo ili izvrsio barem jedan pobacaj, v) da se ove radnje vrse protivno propisima o vrsenju prekida trudnoce I g) da se delo vrsi sa pristankom bremenite zene. Izvrsilac dela moze biti svako lice a u pogledu krivice potreban je umisljaj. Za ovo je delo propisana kazna zatvora od sest meseci do pet godina. 3)Pobacaj bez pristanka bremenite zene postoji kada se bremenitoj zeni izvrsi ili zapocne da vrsi pobacaj bez njenog pristanka.Dve su alternativno predvidjene radnje izvrsenja ovog dela.To su :izvrsenje pobacaja I zapocinjanje vrsenja pobacaja.Za postojanje dela je bitno da se ove radnje preduzimaju bez pristanka bremenite zene odnosno ako se radi o maloletnom zenskom licu koje je mladje od sesnaest godina I bez pismene saglasnosti njenog roditelja,usvojioca ili staraoca. Izvrsilac dela moze da bude svako lice a u pogledu krivice potreban je umisljaj. Za ovo je delo propisana kazna zatvora od jedne do osam godina. Tezi oblik dela postoji ako je uz preduzete radnje izvrsenja osnovnog dela nastupila teza posledica u vidu :smrti,teskog narusavanja zdravlja ili druga teska telesna povreda zene nad kojom je izvrsen pobacaj.Ove teze posledice moraju biti rezultat nehata ucinioca I moraju biti u uzrocno posledicnoj vezi sa preduzetom radnjom.Za ovo je delo propisana razlicita kazna zavisno od osnovnog dela koje dobija tezu kvalifikaciju. Za prvi osnovni oblik dela je propisan skraceni postupak,a za ostale oblike dela redovni postupak.Krivicno gonjenje se pokrece po sluzbenoj duznosti.Za ovo krivicno delo je

11

nadlezan opstinski sud.Ovo je krivicno delo pod istim nazivom predvidjeno u Krivicnom zakoniku Republike Crne Gore u clanu 150.

Koriscena literatura: Krivicno pravo-Opsti deo(Prof.dr Dragan Jovasevic) Krivicno pravo-Posebni deo (Prof.dr Vojislav Djurdjic,prof.dr Dragan Jovasevic) Medjunarodno Krivicno pravo Praktimum za krivicno pravo

12

Sadrzaj:
Krivicna dela protiv zivota I tela Krivicna dela unistenja zivota Obicno ubistvo Kvalifikovana(Teska ubistva) Privilegovana (Laka ubistva) Koriscena literatura 2-3 strana 3-5 strana 5-7 strana 8-12 strana 12 strana

13